Vežbe urađene na osnovu knjige
Ekonomija: osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, D. Kragulj, 2014,
Glava 12 - Privredni rast i razvoj, Glava 13 - Država u savremenoj privredi
Fakultet organizacionih nauka, Beograd
dr Sandra Jednak, Miloš Parežanin
ZADATAK 1.
I Povežite pojam i definiciju
a)
b)
c)
d)
Porez
Održivi razvoj
Budžet
Stopa obaveznih rezervi
e)
f)
g)
h)
Privredni ciklus
Recesija
Politika cena
Eskontna stopa
i)
j)
k)
Javni dug
Prosečna poreska stopa
Efekat istiskivanja
1.
Stepen zaduženosti jedne zemlje.
2.
Skup organizovanih aktivnosti države i privrednih subjekata kojima se odgovarajućim instrumentima utiče na opšti
nivo cena i relativne odnose cena između proizvoda i usluga.
3.
Kolebanje ukupne društvene proizvodnje, dohotka i zaposlenosti.
4.
Smanjivanje agregatne tražnje kada se zbog ekspanzivne fiskalne politike poveća kamatna stopa.
5.
Kamatna stopa po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama i obavlja eskont menice i drugih
hartija od vrednosti.
6.
Minimalna količina gotovinskih rezervi koju banke moraju da drže u odnosu na depozite.
7.
Odnos između ukupno plaćenog poreza i ukupnog dohotka pomnoženo sa 100.
8.
Novčani predračun države kojim se određuju prihodi i rashodi državnih organa prema unapred utvrđenim namenama.
9.
Nagli pad proizvodnje, zaposlenosti i cena.
10. Prinudno novčano davanje bez neposredne protivusluge.
11. Razvoj koji obezbeđuje podmirenje potreba sadašnjih generacija, ali bez ugrožavanja mogućnosti zadovoljavanja
potreba budućih generacija.
II Dopunite
1.
Kratkoročni dugovi se emituju sa rokom otplate ___________ , srednjoročni __________ , a dugoročni sa rokom
otplate ____________ .
2.
Faktori privrednog rasta su:___________________________________________________________________ .
3.
Mere neposredne kontrole cena su: ____________________________________________________________ .
4.
Privredni razvoj je _________________________________________________________ , dok je privredni rast
____________________________________________________________ .
5.
Insturmenti monetarno-kreditne politike su: _____________________________________________________ .
6.
Ukoliko primenimo pravilo 72, a poznat nam je podatak da je stopa privrednog rasta 2 %, to znači:
____________________________________________________________ .
7.
Postoje tri osnovna poreska sistema: ____________________________________________________________ .
8.
Ukoliko smanjimo obavezne rezerve poslovnih banaka kod centralne banke, tada država vodi ______________
(restriktivnu/ekspanzivnu) _________ (fiskalnu/monetarnu) politiku.
9.
Indirektni porezi su: _________________________________________________________________________ .
10. Direktni porezi su: __________________________________________________________________________ .
11. Tri osnovna stuba održivog razvoja su: ____________________________________________________________ .
12. Ukoliko menica od 10.000 dinara dospeva na naplatu za tri meseca, a godišnja eskontna stopa je 12 %, onda će se
potraživanje prodati za ______________ dinara.
1
Vežbe urađene na osnovu knjige
Ekonomija: osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, D. Kragulj, 2014,
Glava 12 - Privredni rast i razvoj, Glava 13 - Država u savremenoj privredi
Fakultet organizacionih nauka, Beograd
dr Sandra Jednak, Miloš Parežanin
13. Restriktivna monetarna politika se koristi kako bi se smanjila inflacija. Pri sprovođenju ove politike koriste se
instrumenti povećanja obaveznih rezervi, povećanja eskontne stope i prodaje državnih obveznica od strane centralne
banke. Na ovaj način sprovodi se politika __________ novca, odnosno ponuda novca se _________, kamatne stope
se _________, investicije __________, lična potrošnja ___________, a to dovodi do ________agregatne tražnje i
smanjivanja inflacije. (jeftin/skup novac, ostalo smanjenje/povećanje)
14. Novčani multiplikator je _____________________________________________________________________ .
15. Za vreme recesije prisutne su sledeće promene: proizvodnja se smanjuje/povećava, zalihe se smanjuju/povećavaju,
nezaposlenost opada/raste, dohoci radnika se smanjuju/povećavaju, potrošnja se smanjuje/povećava, cene
proizvoda se smanjuju/povećavaju, profiti se smanjuju/povećavaju, kamatne stope na kredit se smanjuju/povećavaju
i cene akcije preduzeća se smanjuju/povećavaju. (zaokružite tačan odgovor).
16. Ukoliko u privredi postoji inflacija, da bi se ona smanjila može se koristiti fiskalna politika. Fiskalnom politikom će se
delovati tako što će se državni rashodi ___________ ili porezi ______________ to će dovesti do ____________
agregatne tražnje. (povećanja/smanjenja)
17. Uzroci privrednog ciklusa su: __________________________________________________________________ .
18. Ukoliko se koriste posredne mere kontrole cena kako bi se smanjila cena određenog proizvoda na tržištu, treba
delovati na ponudu i to da se ona _________ , putem državne intervencije iz robnih rezervi utiče se na __________
zaliha, ili putem _________ uvoza.
III Tačno/Netačno
1.
Kod administrativne mere određivanja minimalnih cena država se obavezuje da otkupi poljoprivredne proizvode po
cenama koje nisu niže od minimalnih cena.
2.
Ukoliko centralna banka kupuje hartije od vrednosti, što utiče na pad kamatinh stopa, reč je o restriktivnoj
monetarnoj politici.
3.
Privredni razvoj je multidimenzionalan, normativan i koherentan proces.
4.
U periodu oživljavanja i prosperiteta nezaposlenost raste, dok u vreme recesije nezaposlenost opada.
5.
Privredni rast i razvoj su isti pojmovi.
6.
Fiskalna politika sprovodi se putem državnih rashoda i poreske politike.
7.
Ekspanzivna monetarno-kreditna politika je politika jeftinog novca i niskih kamatnih stopa.
8.
U fazi ekpanzije dolazi do smanjivanja investicija, proizvodnje, zaposlenosti i potrošnje.
9.
Ukoliko država smanji poreska opterećenja sprovodi se ekspanzivna monetarna politika.
10. Osnovni ciljevi monetarne politike su: stabilnost cena, stabilnost deviznih kurseva, regulacija količine novca u
opticaju i opšta privreda stabilnost.
11. Antirecesiona politika ostvaruje se putem ekspanzivne politike, što podrazumeva smanjivanje državnih rashoda i
povećanje poreskih stopa.
12. Strukturni budžet registruje stvarne prihode i rashode države u određenom vremenskom periodu.
13. Privredni ciklusi su uvek istog inteziteta i uvek se pojavljuju u istom vremenskom periodu.
14. Državni rashodi su rashodi države i državnih organa koji su namenjeni finansiranju javnih potreba i javne potrošnje.
15. Rebalanas budžeta podrazumeva promenu budžeta u određenim stavkama po istoj proceduri po kojoj je donet.
16. U automatske fiskalne stabilizatora ubrajamo javne radove, projekte javnih zapošljavanja i promene poreskih stopa.
2
Vežbe urađene na osnovu knjige
Ekonomija: osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, D. Kragulj, 2014,
Glava 12 - Privredni rast i razvoj, Glava 13 - Država u savremenoj privredi
Fakultet organizacionih nauka, Beograd
dr Sandra Jednak, Miloš Parežanin
IV Pitanja
1.
Grafički prikažite privredni ciklus i njegove faze. Potom objasnite svaku fazu.
2.
Grafički prikažite i objasnite recesiju usled opadanja agregatne tražnje.
3.
Grafički prikažite i objasnite recesiju usled opadanja agregatne ponude.
4.
Objasniti posredne i neposredne mere kontrole cena.
5.
Grafički prikažite i objasnite ukupno trošenje i porast nacionalnog dohotka.
6.
Objasnite operacije na otvorenom tržištu.
7.
Grafički prikažite i objasnite fiskalnu politiku i efekat istiskivanja.
8.
Objasnite sistem obaveznih rezervi banaka.
9.
Grafički prikažite i objasnite multiplikator državne potrošnje.
ZADATAK 2.
BUDŽETSKI DEFICIT
U 2013. godini planirano je snažno smanjenje deficita države – sa 6,7% BDP-a iz 2012. godine na 3,6% BDP-a (sa oko
220 mlrd dinara na 132 mlrd dinara). Planirano smanjenje rashoda nije dovoljno dobro pripremljeno i moguće je da deficit
države u 2013. godini bude veći od planiranog za oko 25 mlrd dinara (0,7% BDP-a), a postoje rizici da bude dodatno
povećan. Neophodno je definisanje kvartalnih ciljeva za izvršenje rashoda i usvajanje uslovnih mera koje bi automatski
stupile na snagu ukoliko se ovi kvartalni ciljevi ne ostvare. (izvor: Fiskalni savet Republike Srbije). Fiskalni deficit je
smanjen u 2013. godini, ali je u 2014. godini nastavio da raste.
Slika 1 – Fiskalni i primarni deficit budžeta R. Srbije 2001-2014. godine, Izvor: Kvartalni monitor, str 38, FREN, 2014.
Pitanja:
a)
Kakvu poresku politiku treba voditi u ovakvoj situaciji?
b)
Koje budžetske prihode treba povećati, a koje budžetske rashode smanjiti? Navedite primere i objasnite
odgovore.
3
Vežbe urađene na osnovu knjige
Ekonomija: osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, D. Kragulj, 2014,
Glava 12 - Privredni rast i razvoj, Glava 13 - Država u savremenoj privredi
Fakultet organizacionih nauka, Beograd
dr Sandra Jednak, Miloš Parežanin
c)
Kako povećanje PDV-a sa 18% na 20% utiče na budžet a kako na tražnju za proizvodima?
d)
Kakva su Vaša saznanja u pogledu uticaja navedenih mera u smanjenju deficita u 2013. godini? Da li su ove
e)
Da li treba smanjiti plate u državnoj administraciji, socijalna davanja i penzije? Obrazložite odgovore.
mere bile uspešne? Koje se mere za smanjenje deficita sprovedene u 2014. godini?
f)
Šta mislite o povećanju akciza na duvan, alkoholna pića i naftne derivate? Da li treba povećati akcize na sve ove
proizvode ili na neke od njih smanjiti akcize? Obrazložite odgovor.
g)
Da li treba uvesti akcize na bezalkoholna gazirana pića? Obrazložite odgovor.
h)
Da li treba povećati carinske dažbine? Kako će to uticati na cene proizvoda u našoj zemlji?
ZADATAK 3.
JAVNI DUG
Na slici 1. vidi se da bi budžetski deficit (pogledajte primarni deficit) bio značajno niži da nema plaćanja kamata. Strani
kreditori učestvuju u ukupnom javnom dugu sa 52,1% a domaći kreditori sa 47,9%. Pojedinačno najveći kreditori su
međunarodne finansijske organizacije (EIB i EBRD) i komercijalne banke (Banca Intesa, Unicredit banka, AIK banka,
Komercijalna banka i druge). Valutna struktura javnog duga je sledeća: dinari 21.45%, evri 42,15%, dolari 30,93%,
svajcarski franci 0.74% (Izvor: Uprava za javni dug).
Slika 2 – Javni dug R. Srbije 2000-2014. godine, Izvor: Uprava za javni dug, Ministrarstvo finansija Republike Srbije
Pitanja:
a)
Kako dodatno zaduživanje utiče na kamatne stope na kredite koje uzima R. Srbija?
b)
Koje lokalne samouprave su po Vašem saznanju najzaduženije?
c)
Na koji način treba upotrebiti novčana sredstva dobijena iz kredita? Obrazložite odgovor.
d)
Kakav rizik nosi zaduživanje u stranim valutama? Obrazložite odgovor.
e) Na koje sve načine se država može zaduživati? Da li postoji alternativa zaduživanju?
4
Download

Vežbe 13 - Ekonomija