БОЛОЊА 1
ПЕЈЗАЖНА АРХИТЕКТУРА И ХОРТИКУЛТУРА
Шифра Р. број Назив предмета
V семестар
ПАХ 3521 1. Предеона екологија
ПАХ 3522 2. Цвећарство 2
ПАХ 3523 3. Штеточине украсних биљака
ПАХ 3524 4. Подизање зелених површина
Урбанизам
Пејзажноархитект. пројектовање 1
Фонд часова
ЕСПБ
4+2
2+3
2+2
6
5
4
3+3
6
2+2
2+3
VI семестар
1. ПАХ 3625 Болести украсних биљака
2+2
2. ПАХ 3626 Подизање и неговање травњака 2+2
3. ПАХ 3627 Производња садног материјала
3+3
4. ПАХ 3628 Планирање и уређивање предела1 2+3
5. ПАХ 3629 Урбанизам
6. ПАХ 3630 Пејзажноархитект. пројектовање 1 1+3
4
4
7
5
2+3
5
5
VII семестар
1. ПАХ 4731 Неговање зелених површина
2+3
2. Планирање и уређивање предела 2
2+3
3. Пејзажноархитект. пројектовање 2
2+3
4. ПАХ 4732 Размножавање укр. дрвећа и жбуња 3+3
5. Изборни предмет(и) 5 (6)
(бира се број предмета довољан да се скупи укупно 8 кредита)
ПАХ 4733 Рекултивација оштећених земљишта (2+2) /4,
ПАХ 4734 Историја пејзажне архитектуре (2+2)/4,
ПАХ 4735 Реализација пејз.арх. пројеката (2+2)/4,
ПАХ 4736 Заштита украсних биљака (2+2)/4,
ПАХ 4737 Шумарска генетика са оплемењивањем биљака (4+4)/
VIII семестар
1. ПАХ 4838 Економика и организација у ПА и Х 2+2
2. ПАХ 4839 Планирање и уређивање предела 2 2+2
3. ПАХ 4840 Пејзажноархитект. пројектовање 2 2+3
4. Изборни предмет 7*
5. Изборни предмет 8*
6. Изборни предмет 9*
*Студент бира 3 (три) предмета:
ПАХ 4841 Травни теписи и покривачи тла,
ПАХ 4842 Управљање пројектима,
ПАХ 4843 Еколошки инжењеринг,
ПАХ 4844 Урбане окућнице,
ПАХ 4845 Фитофармација
4
5
6
5
5
6
8
6
5
7
2+2
2+2
2+2
4
4
4
Студијски прогхрами 25
СЕДМИ СЕМЕСТАР
Назив предмета
Наставник
Асистент
Ниво курса (семестар)
и статус
Распоред оптерећења
Код и број кредита
Циљ курса
Облик наставе и број
часова
Предуслови
Обавезе студената
Литература и извори
података
Начин оцењивања
РЕКУЛТИВАЦИЈА ОШТЕЋЕНИХ ЗЕМЉИШТА
Др Весна Анастасијевић, ванр. проф.
Основни (7),
изборни
56 сати наставе + 19 сати припреме + 20 сати за семинарски
рад + 22 сата за колоквијум и завршну проверу знања = 117
сати / 900 сати укупно у семестру
ПАХ 4733 (1), ЕСПБ 4
Деструкција природних земљишта која се одвија на различите
начине и у различитим облицима јесте једна од најтежих
последица девастирања и разградње животне средине и
животног окружења данас. Иако многе негативне промене
квалитета земљишта нису видљиве голим оком, јер се
одвијају на нивоу хемијских реакција, неке од њих запажају
се лако пошто се манифестују као драстичне измене пејзажа,
микрорељефа или самониклог односно сађеног биљног
покривача. У визуелном погледу најтеже последице има
деградација настала као последица рударско-грађевинских
делатности на тлу, због чега се широм света мелиорисању тих
терена, односно поправљању тешко оштећених земљишта
изван урбанизованих подручја (рудници) или насеља
(грађевине, саобраћајни чворови, депоније отпада, итд.),
поклања велика пажња и додељују огромна материјална
средства. Циљ предмета јесте упознавање са методима којима
се мелиорација изводи, а који се крећу од претежно
педолошких (поправљање физичке и хемијске особености
земље), преко биолошких (мелиорација систематским,
етапним пошумљавањем), до пејзажноархитектонских
(озелењавање подизањем специјалних категорија зелених
површина). Представљајући теоријску основу за успешније
прилагођавање деградираних терена за прихватање украсних
биљака и њихово оптимално функционисање, поправљање
оштећених земљишта оспособљава пејзажисте за један од
значајних послова у области поправљања квалитета живота.
Један семестар, 14 х 2 часа предавања, 14 х 2 часа вежби
Положени испити из предмета Педологија, Урбана екологија,
Подизање зелених површина
Редовно похађање и припрема за наставу, израда елабората,
полагање колоквијума.
Вратуша, В.: Ауторизовани текст предавања
Похађање и активност на часовима = 10 %, елаборат = 30 %,
колоквијум = 20 %, испит (усмени) = 40 %
Садржај и план курса (пр – сати припрема, п – сати предавања, в – сати вежби)
Узроци и последице деградације земљишта у прошлости и (2пр+2п+3в)
савременој цивилизацији.
Механичка, хемијска и биолошка деградација земљишта,
загађивање земљишта, извори загађења и последице.
Деградација земљишта у пределу и у урбанизованом пејзажу;
индустрија, саобраћај, интензивна пољопривредна производња.
Уништавање земљишта око рудника, саобраћајних центара,
индустријских комплекса, војних комплекса, депонија различитог
отпада, градских територија.
Физичке основе поправљања деградираних земљишних
површина у пределу и у урбанизованим подручјима. Инжењерски
приступ поправљању деградираних терена.
Биљке-индикатори као мерило стања земљишта. Украсне
биљке као елемент визуелне, еколошке и психолошке
ревитализације деградираних земљишта.
Градске зелене површине и њихов утицај на поправљање
земљишта.
Неговање, поправљање и одржавање земљишта зелених
површина у добром стању. Стандардне мере неговања земљишта
украсних биљака.
Антропогени супстрати као медијум за развој подземних делова
биљака Формирање антропогеног супстрата за раст биљака,
значај и вредности специјалних рецептура за настанак супстрата.
Избор полазних компоненти и прецизно одређивање њиховог
односа у смеши.
Примена антропогених супстрата у пејзажној архитектури
и хортикултури, на деградираним природним земљиштима, у
расадничкој или стакленичкој производњи биљног материјала, у
подизању и неговању многих категорија зелених површина
урбаних хабитата. Главне особине вештачке смеше органских и
неорагнских материјала и њихово пролагођавање специфичним
потребама одређених категорија и врста биљака.
Методи и технике промене механичког састава, структуре, водноваздушних својстава, реакције, микробиолошке активности,
садржаја и приступачности хранљивих елемената супстрата, у
зависности од његове намене и потреба будућих биљака. Заштита
супстрата од нежељеног присуства штетних (живих и неживих)
материја органског (болести, штеточине, корови) или неорганског
порекла (загађујуће материје).
Производња, примена и унапређење специфичних
супстрата коришћених у пејзажној архитектури и хортикултури –
тресета, компоста, зеленог ђубрива, глистењака и других
органских супстрата, као и различитих облика минералних
ђубрива. Различитим изворно инертни материјали и њихова
употреба у побољшању супстрата за производњу, садњу и негу
биљног материјала
(3пр+3п+в)
(1пр+2п+3в)
(1пр+3п+2в)
(2пр+3п+2в)
(1пр+2п+3в)
(2пр+3п+2в)
(2пр+2п+3в)
(1пр+3п+2в)
(2пр+3п+2в)
(2пр+3п+2в)
Назив предмета
Име предавача
Асистент
Ниво курса (семестар)
Статус курса
Распоред оптерећења
Код и број кредита
Садржај курса
Циљ курса
Облик наставе и број
часова
Предуслови
Обавезе студената
Литература и извори:
ИСТОРИЈА ПЕЈЗАЖНЕ АРХИТЕКТУРЕ
Др Јасминка Цвејић, ред. проф.
Мр Дејан Скочајић, асистент
Основни (7)
Изборни
60 сати наставе + 15 сати припрема + 15 сати елаборат + 10
сати за колоквијум + 20 сати завршнa проверa знања = 120
сати / 900 сати укупно у семестру = 0.133
ПАХ 4734 , ЕСПБ 4
ПРЕИСТОРИЈА: Прве активности на уређивању околине.
Веровања, ритуали и просторна остварења (менхири,
долмени, кромлехи). Преисторијска насеља (Лепенски Вир)
СТАРИ ВЕК: Египат (Нил и пустиња, мастабе, пирамиде,
храмови, вртови). Месопотамија (Тигар и Еуфрат, системи
за наводњавање, зигурати, храмови, палате, вртови. Персија.
Индија. Кина. Јапан. Преколумбовска америка. Крит,
Микена, Троја, Грчка (Акропољ, агоре, храмови, позоришта,
светилишта, гимназијуми, палестре...). Етрурци. Рим
(Форуми, храмови, амфитеатри, циркуси, кампуси, терме,
аквадукти, палате, виле...)
СРЕДЊИ ВЕК: Сеоба народа. Религија и догма. Средоземље
и Европа, Византија (градови, утврђења, манастири, палате,
црквени објекти). Цариград, Равена, Метеори, Света Гора,
Мистра. Исток и запад. Романика и готика. Исламска
просторна остварења.
НОВИ ВЕК: Градови, тргови, црквени објекти, палате и
виле, вртови... Хуманизам и Ренесанса, Маниризам, Барок,
Класицизам, Романтизам, Еклектицизам...
МОДЕРНА: Вртни градови, градови, тргови, паркови,
вртови, рекреативни простори...
Савремени трендови у пејзажној архитектури.
Развој пејзажне архитектуре у Србији.
Однос архитектуре и пејзажа.
Естетика у пејзажној архитектури.
Циљ курса је да се студенти упознају са резултатима
уређивачких делатности човека на пољу пејзажне
архитектуре кроз историју, као и да развију способност да
разумеју односе између човека и пејзажа.
Један семестар, 15 х 2 часа предавања, 15 х 2 часа вежби
Положени испити: Историја вртне уметности, Елементи
пејз.арх. пројектовања, Пејз.арх. пројектовање 1;
Редовно похађање и припрема за наставу.
У оквиру вежби које се базирају на просторној анализи историјског објекта пејзажне архитектуре студенти су обавезни
да израде елаборат.
Несторовић Б. (1974): АРХИТЕКТУРА СТАРОГ ВЕКА,
Научна књига, Београд
Максимовић, Б. (1972): ИСТОРИЈА УРБАНИЗМА, Стари и
средњи век, Научна књига, Београд
Несторовић Б. (1964): АРХИТЕКТУРА НОВОГ ВЕКА,
Научна књига, Београд
Добровић, Н. (1967): ВРТОВИ ЕВРОПЕ, Зборници Архитектонског факултета, Београд
Вујковић Љ. (1992): ПОДИЗАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ
ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА, Зборник радова "Шумарство и
обрада дрвета у Србији кроз векове", (стр. 273-292), Савез
инжењера и техничара Шумарства и Индустрије за прераду
дрвета Србије, Београд
Jellicoe, G., Jellicoe, S. (1995): The Landscape of Man: Shaping
the Environment from Prehistory to the Present Day, Thames
And Hudson, London
Начин оцењивања
Похађање и активност на часовима = 20%, израда елабората
= 20%, предиспитни колоквијум = 20%, испит (усмени) =
40%
План курса (пр - сати припрема, п - сати предавања, в - сати вежби)
1. Значај и улога курса, општи појмови
(1пр+2п+2в)
2. Преисторија
(1пр+2п+2в)
3. Стари век, Египат, Месопотамија, Грчка, Рим...
(1пр+2п+2в)
4. Средњи век, манастири, градови, тргови...
(1пр+2п+2в)
5. Нови век, Хуманизам и Ренесанса
(1пр+2п+2в)
6. Барок и Класицизам
(1пр+2п+2в)
7. Неокласицизам и Романтизам
(1пр+2п+2в)
8. Вртна уметност - пејзажна архитектура
(1пр+2п+2в)
9. Индустријски градови - вртни градови
(1пр+2п+2в)
10. Модерна уметност
(1пр+2п+2в)
11. Органска архитектура
(1пр+2п+2в)
12. Савремени трендови у пејзажној архитектури
(1пр+2п+2в)
13. Пејзажна архитектура постмодерне
(1пр+2п+2в)
14. Естетика у пејзажној архитектури
(1пр+2п+2в)
15. Развој пејзажне архитектуре у Србији
(1пр+2п+2в)
Назив предмета
РЕАЛИЗАЦИЈА ПЕЈЗАЖНО АРХИТЕКТОНСКИХ
ПРОЈЕКАТА
Др Ненад Ставретовић, доцент
Наставник
Асистент
Ниво курса (семестар) Основни (7);
и статус
Изборни предмет
Распоред оптерећења 56 сати наставе + 28 сати припрема + 40 сати за два елабората
+ 30 сати за предиспитни колоквијум и завршну проверу
знања = 154 сати
Код и број кредита
ПАХ 4735, ЕСПБ 4
Садржај курса
Општи појмови о организацији извођења радова. Структура
организацији извођења радова по пројекту. Основне
карактеристике
извођења
радова
по
пројекту.
Рацоинализација реализације пројекта, рацинализација
људског рада, рационализација руковођења. Уопште о
квалитету,
квалитет
реализације
пројекта.
Појам
продуктивности, фактори који утичу на продуктивност.
Грађевинска дозвола. Градилиште, појам градилишта, врсте
градилишта, оснивање градилишта, особље на градилишту.
Администрација, техничка документација, магацинска
документација. Надзор инвеститора, надзор пројектанта,
надзор извођаћа. Технички преглед и пријем објеката зелен
површине. Норме. Предмер радова. Анализа цена. Предрачун
радова реализације пројеката.
Циљ курса
Циљ курса јесте упознавање са фазама реализације пејзажно
архитектонског пројекта од тренутка његовог доношења.
Дакле организација градилишта, рационализација пројекта,
добијање дозвола, упознавање са техничком документацијом,
надзором, техничким прегледом. Овакав програм доприноси
лакшем сналажењу инжењера у пракси
Облик наставе и број Један семестар, 14 х 2 часа предавања, 14 х 2 часа вежби
часова
Предуслови
Положени испити из Подизање зелених површина,
Пејзажноархитект. пројектовање 1, Пејзажноархитект.
пројектовање 2, Подизање и неговање травњака,
Обавезе студената
Редовно похађање и припрема за наставу и предиспитни
колоквијум. Студенти раде два елабората из (1) Израда плана
формирања различитих типова травњака (2) Израда плана
неговања и одржавања различитих типова травњака
Литература и извори
1. Књига у изради, аутор др Ненад Ставретовић
података
2. Трбојевић, Б. (1988): «Организација грађевинских
радова» Грађевинска књига, Београд
3. Прашчевић, Ж. (1990): «Управљање пројектима»
Грађевински календар, Савез грађевинских инжењера
и техничара Југославије, Београд
4. Закон о изградњи РС, Закон о планирању РС,
«Нормативи и стандарди рада у грађевинарству»
књиге 1 и 2, Грађевинска књига, Београд, 1982
Начин оцењивања
Похађање наставе и активност на часовима 10%; Елаборат (1)
10%; Елаборат (2) 10%; Елаборат (3) 10%; Елаборат (4) 10%;
Испит 50%
План курса (пр – сати припрема, п – сати предавања, в – сати вежби)
Општи појмови о организацији извођења радова. (2 пр+1п)
(2 пр+1п)
Структура организацији извођења радова по пројекту. Основне
карактеристике извођења радова по пројекту.
Рацоинализација реализације пројекта, рацинализација људског
(2 пр+1п)
рада, рационализација руковођења. Уопште о квалитету,
квалитет реализације пројекта. (2 пр+1п)
Појам продуктивности, фактори који утичу на продуктивност.
(2 пр+1п)
Грађевинска дозвола. (2 пр+1п)
Градилиште, појам градилишта, врсте градилишта, оснивање
(2 пр+1п)
градилишта, особље на градилишту. (2 пр+1п)
Администрација, техничка документација, магацинска
(2 пр+1п)
документација. (2 пр+1п)
Надзор инвеститора, надзор пројектанта, надзор извођача.
(2 пр+1п)
Технички преглед и пријем објеката зелен површине. (2 пр+1п)
Норме. (2 пр+1п)
(2 пр+1п)
Предмер радова.
(4 пр+2п)
Анализа цена.
(2 пр+1п)
Предрачун радова реализације пројеката.
(6 пр+2п)
Вежбе:
Израда леабората – организације градилишта
Анализа градилшта на којима се врши реализација зелене
површине
Израда елабората – предмер радова
Израда елабората – предрачун радова
Израда елабората реализације пројекта
(4в)
(4в)
(8в)
(8в)
(4в)
Назив курса
Име предавача
Заштита украсних биљака
Др Милка Главендекић, ванр. професор, др Тања Милијашевић,
ванр. професор
Ниво курса
Основни (7)
(семестар)
Статус курса
изборни
Распоред оптерећења 60 сати наставе + 22 сата припрема + 10 елаборат + 35 сати за предиспитни
колоквијум и завршну проверу знања = 127 сати / 900 сати укупно у семестру
= 0.141
Број кредита
30x0.141=4
Садржај курса
Обрађују се методе идентификације фитопатогених и штетних организама
дрвећа, жбуња и цвећа (бактерија, вируса, неинфективних болести, пужева,
нематода, гриња, ситних глодара). Курс обухвата изучавање етиологије и
сузбијање гљива, узрочника болести асимилационих органа, коре, корена,
спроводних судова (трахеомикозе), трулежи дрвета, као и гљиве – узрочнике
трулежи семена, клице, полегања поника и трулежи корена биљака старости
до једне године. У поглављу о макрогљивама се проучава микориза и њен
значај у производњи украсних садница и печурке (са посебним освртом на
најзначајније представнике из родова Agaricus, Boletus, Morchela,
Chantharellus и Amanita). Студенти се упознају о најзначајнијим абиотичким
факторима који утичу на здравље украсних биљака.
У оквиру практичног дела, студенти се упознају са методама детерминације
патогених организама: кључевима за микроскопску идентификацију
паразитних гљива, начинима изолације гљива и њиховог гајења на
вештачким хранљивим подлогама, као и са начином справљања основних
подлога. Основне методе идентификације штетних бескичмењака, који нису
инсекти ће бити приказане. Посебна пажња се посвећује упознавању
биологије и екологије инвазивних организама од значаја за производњу
украсних биљака, заштиту здравља урбаног зеленила и заштиту предела.
Упознавање са методама визуелне оцене здравственог стања зелених
простора. Упознавање са симптомима абиотичких фактора који угрожавају
виталност украсних биљака у производњи и на зеленим просторима.
Циљ курса
Продубљивање и стицање нових знања из фитомедицине и технологија
интегралне заштите здравља украсних биљака.
Облик наставе и број Један семестар, 15 х 2 часа предавања, 15 х 2 часа вежби.
часова
Предуслови
Положени испити из Декоративне дендрологије 1 и 2 и Цвећарства 1.
Обавезе студената
Редовно похађање и припрема за наставу и предиспитни колоквијум. У
оквиру вежби студенти раде jeдан семинарски рад (актуелна тема из заштите
украсних биљака и урбаног зеленила) и један елаборат (морфологија штетних
организама и симптоми оштећења).
Литература и извори ЛИТЕРАТУРА
података
Главендекић М. (2010): Штеточине украсних биљака. Ауторизована
скрипта, Шумарски факултет, Београд. Godan D., 1996: Mollusken. Ihre
Bedeutung fuer Wissenschaft, Medizin, Handel und Kultur. Parey, Berlin.
Караџић, Д. (2000): Заштита шума (Шумска фитопатологија). Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд; Караџић, Д., Анђелић, М. (2002):
Најчешће гљиве проузроковачи трулежи дрвета у шумама и шумским
стовариштима. Издавач: Центар за заштиту и унапређење шума Црне Горе,
Подгорица; Караџић, Д., Милијашевић, Т. (1999): Болести украсних биљака.
Скрипта за студенте Пејзажне архитектуре, Београд; Крстић, М.;
Јосифовић, М.; Маринковић, П.; Ушчуплић, М. (1989): Шумска
фитопатологија. Михајловић Љ. (2008): Шумарска ентомологија,
Шумарски факултет, Београд
Начин оцењивања
ИЗВОРИ ПОДАТАКА
Agrios, N. G. (1988): Plant Pathology. Academic Press – New York.; Jones, K.R.;
Benson, M.D. (2001): Diseases of Woody Ornamentals and Trees in Nurseries.
APS Press. The Аmerican Phytopathological Society, St. Paul, Minnesota.;
Karadžić, D., Anđelić, M. (2001): Bolesti u šumskim rasadnicima. Izdavač: Savez
gorana Crne Gore i Šumarski fakultet u Beogradu; Neergaard, P. (1979): Seed
Pathology. The Macmillan Press Ltd. Volume I.; Sinclair, A. W.; Lyon, H. H.;
Johnson, T. W. (1987): Diseases of Trees and Shrubs. Cornell University Press,
Ithaca and London.
Похађање и активност на часовима = 10%, семинар 1 = 10%, елаборат 1 =
5%, елаборат 2 = 5%, предиспитни колоквијум = 15%, испит (усмени) = 55%
Назив предмета
ШУМАРСКА ГЕНЕТИКА СА ОПЛЕМЕЊИВАЊЕМ
БИЉАКА
Наставник
Др Василије Исајев, ред.проф.
Асистент
Др Мирјана Шијачић Николић, доцент
Ниво
курса Основни (7)
(семестар), статус
Изборни
105 сати наставе+35 сати припрема+48 за два
Распоред оптерећења елабората+37сати за предиспитни колоквијум и завршну
проверу знања=215сати/900 сати укупно у семестру
Код и број кредита
ПАХ 4737, ЕСПБ 8
Ова модерна научна дисциплна развила се за последњих
неколико деценија до импонзатних размера и достигла по
прецизности метода и по резултатима анализа проучаваних
појава, ступањ егзактности као ретко која друга биолошка
наука. Доследно примењуијући каузално аналитички
експерименат у истраживањима, генетика је далеко одмакла
у тумачењу природе и механизма населедног пропцеса и
пропцеса променљивости.
Примена генетике у шумарству и хортикултури представља
историјску прекретницу у овим областима људске
делатности. Она омогућује да се у овим областима биљне
производње пређе од пасивног посматрачког става ка
активној промени природе врста и њиховог усмереног
коришћења за потребе унапређења биљне производње,
опснионивања високо продуктивнбих стабилних и
економичних културних заједница дрвећа и као и
унапређењу очувања и стабилности животне средине.
Међутим за остваривање овако активног односа према
Садржај курса
природним заједницама мора се улагати врло много напора
(п- предавања,
у шумарству с обзиром на то да је шумско дрвеће релативно
в- вежбе)
слабо
проучено
кроз
екеперименталнан
научноистраживачки рад и да припада дуговечним организмима.
Шумарска генетика се као научна дисциплина налази у
веома сложеној интеракцији са великим бројем дисциплина
које се изучавају на шумарским факултетима, као што су:
хемија, биохермија, математика, екологија, дендролохгија,
фитоценологија, гајење шума, производња садног
материјала, платнажно шумарство.
Наставне активности се реализују током једног семестра, са
по два часа предавања и вежби. На предавањима се користе
савремена визуелна и друга наставна средства. Вежбе се
одвијају једном недељно у блоку од два часа и замишљене
су као интерактивни однос наставника и студената, у коме
наставник презентује теоријску основу сваких вежби, а
студенти у њима учествују кроз самостални рад или рад у
мањим групама, при чему им помаже наставник.
Предмет Оплемењивање биљака као биолошка дисциплина
представља саставни део шумарске науке и струке, без које
је незамислив њен даљи просперитет. Данас, када шума
више не може одговорити зехтевима привреде за све већом
производњом дрвета по јединици површине и за њиховим
све бољим квалитетом, намеће се потреба за
интензивирањем биљне производње у правцу стварања
нових сорти, њиховог гајења и усавршавања технологије
производње.
Наставне активности се реализују током једног семестра, са
по два часа предавања и вежби. На предавањима се користе
савремена визуелна и друга наставна средства. Вежбе се
одвијају једном недељно у блоку од два часа и замишљене
су као интерактивни однос наставника и студената, у коме
наставник презентује теоријску основу сваких вежби, а
студенти у њима учествују кроз самостални рад или рад у
мањим групама, при чему им помаже наставник.
У циљу веће оперативности на вежбама студентима ће бити
понуђена »Збирка задатака за вежбе« која студенте треба да
усмери и олакша им рад на вежбама. Решавањем
припремљених задатака и планираних активности, на крају
сваког двочаса, студенти стичу право да овере вежбе, што
наставник чини својим парафом и еквивалентно је
присуству на вежбама. Све оверене вежбе током једног
семестра представљају услов за добијање потписа.
Током семестра студентима ће бити понуђени различити
видови активног учествовања у настави, у виду припреме и
презентације одређене наставне јединице, сакупљања и
припреме хербара, израде елабората на основу личних
података, припреме и презентовања актуелних информација
везаних за предмет и слично. Свака од наведених
активности биће вреднована, према утврђеном критеријуму.
Колоквијум се полаже писменим путем, а испит усмено.
Циљ курса
Наставном планом и програмом овог предмета студенти ће
се преко девет систематски повезаних целина, од основа
цитогенетика, трансмисионе генетике, биохемијске генетике
до популационе и еволуционе генетике упознати са
савременим општим теоријским основама наслеђа,
променљивости и узорак онтогенетског развића биљака.
Овим путе ће студенти стећи неопходан ниво знања за
њихову примену у савременој биљној производњи и у
заштити, очувања и усмереном коришћења генофонда
популација дрвећа и жбуња.
Настава из предмета Оплемењивање биљака, прилагођена је
стручном профилу инжењера шумарства и има за циљ да
студентима пружи потребна биолошка, техничка и
практична знања која ће им у комбинацији са познавањем
законитости генетике, омогућити савладавање принципа,
метода и технике оплемењивања биљака.
Облик наставе и број
Један семестар, 14 x 4 часа предавања, 14 x 4 вежби
часова
Предуслови
Обавезе студената
Присуство предавањима, вежбама и теренској настави,
семинарски рад, припрема и презентација одређене наставне
јединице, предиспитни колоквијум
1. Туцовић, Александар (1990): Генетика са
оплемењивањем биљака–Научна књига, Београд.
2. Бошковић, Ј., Исајев, В. (2007): Генетика,
Мегатренд универзитет, Београд
3. Исајев, Василије; Шијачић-Николић, Мирјана
(2003): Практикум из генетике са оплемењивањем
биљака – Шумарски факултет Универзитета у
Београду, Шумарски факултет Универзитета у Бања
Луци, п.1-240.
4. Шијачић-Николић, Мирјана (2007): Збирка
Литература и извори
задатака за вежбе из Шумарске генетике са
података
оплемењивањем биљака - Универзитет у Београду,
Шумарски факултет, Београд. Помоћни уџбеник.
п.1-80.
Извори података
5. Боројевић, Славко (1992): Принципи и методе
оплемењивања биљака – Научна књига, Београд. п.
1-378.
6. Eriksson, Gösta, Ekberg, Inger (2001): An
Introduction fo Forest Genetics – Swedish University of
Agricultural Sciences, Genetic Centre, Departmant of
Forest Genetics, Upsala, Sweden. p. 99-124.
Присуство предавањима, вежбама и теренској настави
=10%, семинарски рад = 5%, припрема и презентација
Начин оцењивања
одређене наставне јединице = 5%, предиспитни колоквијум
= 20%, испит (усмени) = 60%
План курса (пр – сати припрема, п – сати предавања, в – сати вежби)
Уводно предавање из генетике ..........................
(2п)
Основе цитогенетике.
.(4п+18в)
Основе трансмисионе генетике: однос фено- и генотипова у
(4п+10в)
хибридном потомству
Интеракција наследних основа .....................
(2п)
Наслеђивање пола и наслеђе везано за пол
(2п+2в)
Облици променљивости и њихова класификација
(6п)
Биохемијске основе наследног процеса и процеса променљивости.
(4п)
Генетске-основе-онтогенезе
(2п)
Генетика популација и генетичке основе еволуције. .
(4п)
Увод у оплемењивање.
(2п+2в)
Полазни материјал
(4п+6в)
Начини оплемењивања биљака
(14п+12в)
Квантитативна-и-квалитативна-својства
(4п+4в)
Конзервација генетских ресурса и оплемењивање биљака.
(2п+2в)
Примена генетичких маркера у оплемењивању биљака
(2п+2в)
ОСМИ СЕМЕСТАР
Назив предмета
Наставник
Асистент
Ниво курса (семестар)
и статус
Распоред оптерећења
Код и број кредита
Циљ курса
Облик наставе и број
часова
Предуслови
Обавезе студената
ТРАВНИ ТЕПИСИ И ПОКРИВАЧИ ТЛА
Др Ненад Ставретовић, доцент
Основне студије; година 4 - семестар 8;
Изборни предмет
56 сати наставе + 28 сати припрема + 40 сати за два елабората
+ 30 сати за предиспитни колоквијум и завршну проверу
знања = 154 сати
ПАХ 4841, ЕСПБ 4
Циљ курса је да научи инжењере производњи, инсталацији и
одржавању травног тепиха. Економској анализи и изради
пројеката производње и инсталације травног тепиха.
Такође овим курсом се предвиђа упознавање са биљним
врстама покривачима тла, њиховим карактеристикама,
начинима и местима коришћења, њиховом уградњом на
планираним локацијама, нега и одржавање покривача тла.
Један семестар, 14 х 2 часа предавања, 14 х 2 часа вежби
Положени испити из Подизања и неговања травњака
Редовно похађање и припрема за наставу и предиспитни
колоквијум. У оквиру вежби студенти раде два елабората из
(1) Производње и инсталације травног тепиха (2) Покривачи
тла
Литература и извори
1. Ненад Ставретовић: Травни теписи и покривачи тла,
података
књига у изради,
2. Arthurs, K. (1979): Lawns and Ground Covers. - Lane
Publishing Co., Menlo Park, California
3. Greenfield, I. (1962): Turf Culture. - Leonard Hill
(Books) Ltd., London
Начин оцењивања
Похађање и активност на часовима = 10%, елаборат 1 = 20%,
елаборат 2 = 20%, Испит (усмени) = 50%
Садржај и план курса (пр – сати припрема, п – сати предавања, в – сати вежби)
Истроијат производње травног тепиха у свету и код нас.
Одређивање погодне локације за производњу травног тепиха,
(2 пр+1п+2в)
анализа услова средине, анализа оправданости производње.
Производња травног тепиха подразумева низ операција пре сетве (2 пр+1п+2в)
травног тепиха: припрему земљишта, агротехничке мере,
припрему супстрата у коме ће се бусен траве највише развијати и
који ће се однети са производне површине.
Израду дренаже и поправку дренираности. Дефинисање потреба (2 пр+1п+2в)
заливања и одређивање метода иригације. Дефинисање типа
травног тепиха за производњу. Одређивање биљних врста које ће
се користити за сетву за поједине травне тепихе.
Производња декративног травног тепиха, спортског, парковског,
противерозионог, травног тепиха за сушне услове.
Примарне мере које подразумевају негу и одржавање травњака до (2 пр+1п+2в)
тренутка трансплантације на место уградње. Кошење, заливање,
прихрањивање, заштита од штеточина, болести и инсеката,
контрола корова.
Анализа потребе травног тепиха за прихраном и методе прихране.
Дефинисање и упознавање са симптомима напада штеточина и
њихова контрола. Карактеристични корови и контола корова.
Алати за негу и одржавање производних травних тепиха.
Механизација за негу и одржавање травних тепиха и
трансплантацију, односно инсталацију.
Анализа ризика и анализа тржишта при производњи и
инсталацији травног тепиха. Дефинисање цене и зараде
произведеног материјала.
Транспорт и инсталација травног тепиха. Транспотртна средства и
складиштење травног тепиха. Инсталација травног тепиха:
припрема подлоге, метод заснивања травњака овим материјалом
(инсталација травног тепиха). Нивелисање и кројење травног
тепиха. Ваљање постављеног травног тепиха, попуњавање фуга,
подсејавање, заливање. Нега инсталисаног травног тепиха до
периода предаје кориснику.
Дефиниција покривача тла. Место и улога покривача тла у
хортикултури и пејзажној архитектури. Упознавање са грмолоким
листопадним и четинарским покривачима тла.
Упознавање са зељастим покривачима тла.
Планирање покривача тла на зеленим површинама. Постављање
покривача тла. Припрема земљишта за постављање грмоликих
покривача тла. Методи садње грмоликих покривача тла. Тепих
покривачи тла и припрема земљишта за њихово постављање,
постављање тепих покривача тла. Цветни покривачи тла припрема
земљишта за њихово постављање, формирање светних покривача
тла.
Покривачи тла падина и насипа (еризионих површина), припрема
земљишта за њихово постављање, методи постављања покривача
тла нагиба.
Покривачи тла у сенци, припрема земљишта за њихово
постављање, постављање покривача тла сенке. Покривачи тла
толерантни на сушу, припрема земљишта за њихово постављање,
постављање покривача тла толерантних на сушу.
Зељасти биљке и њихова употреба на деградираним површинама,
депоније, јаловишта, пепелишта. Природан камен и његова
употреба у покривању тла, постављање природног камена.
Мере неге и одржавања покривача тла. Методи заливања
покривача тла. Прихрана покривача тла. Стимулисање раста и
редукција раста код покривача тла. Допуна и замена покривача
тла. Заштита покривача тла од болести и штеточина. Корови у
покривачима тла. Специфичности мере неге покривача тла сенке.
Специфичности мере неге покривача тла толерантних на сушу.
Специфичности мере неге зељастих биљака постављених на
деградираним површинама.
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
(2 пр+1п+2в)
Назив предмета
Име предавача
Ниво курса (семестар)
Статус курса
Распоред оптерећења
Код, број кредита
Садржај курса
Циљ курса
Облик наставе и број
УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА
Др Нада Драговић, ванредни проф.
Основни (8 семестар)
Изборни
60 сати наставе + 30 сати за елаборат + 30 сати за завршну
проверу знања = 120 сати
ПАХ 4842, ЕСПБ 4
Значај управљања пројектима за уређење простора.
Фазе реализације пројеката: израда инвестиционог програма;
фаза пројектовања (садржај идејног, главног и извођачког
пројекта); фаза изградње и фаза примене.
Елементи управљања пројектима: планирање, контрола,
координација, информисање, техника и технологија грађења,
финансирање.
Примена метода планирања за реализацију пројеката:
графичка, нумеричка и мрежно планирање. Израда статичких
планова. Израда динамичких планова применом графичких
метода (гантограм) и метода технике мрежног планирања.
Примена рачунарских програма за планирање реализације
пројеката, нпр. MS Project-a.
Припрема реализације пројеката (уређења простора). Врсте
радова: припремни, претходни, главни и завршни радови.
Контрола реализације пројеката (утврђивање односа између
планираног и реализованог стања пројекта).
Учесници у реализацији пројеката: инвеститор, пројектант,
извођач, надзор, руководилац пројекта и консултант. Обавезе
и дужности учесника у реализацији пројеката. Врсте надзора.
Начини уступања пројектовања и изградње: јавно надметање,
прикупљање понуда и непосредна погодба.
Евиденција која се води при извођењу радова и технички
пријем.
Циљ предавања и вежби у оквиру овог предмета је
упознавање студената са значајем управљања пројектима за
уређењу простора, од основне идеје уређења до његове
потпуне реализације. Настава обухвата упознавање са
основним фазама реализације пројеката, при чему се посебна
пажња посвећује фази пројектовања (садржају и врстама
пројеката, односно инвестиционо-техничкој документацији) и
фази изградње укључујући и припрему за извођење радова.
Елементи управљања пројектима, као што су: контрола,
планирање,
финансирање,
координација,
омогућују
несметано одвијање реализације пројеката без застоја и
непланираних трошкова. Планирање, као елемент управљања
пројектима проучава се у ширем обиму укључујући методе
планирања и врсте израде планова. Примена савремених
метода планирања (метода
мрежног планирања) и
рачунарских програма омогућава економичну реализацију
пројеката.
2+2. Укупно предавања: 30; Укупно вежбања: 30 часова.
часова
Предуслови
Обавезе студената
нема предуслова
Редовно похађање часова. Израда елабората. Полагање
колоквијума и испита.
Литература и извори
1. Драговић, Н.: Управљање пројектима за заштиту
података
природних ресурса, штампана предавања, Шумарски
факултет, Београд
2. Ивковић, Б., Поповић, Ж. (1994): Управљање
пројектима у грађевинарству, ИП „Наука“, Београд
3. Драговић, Н. (2000): Оптимизација реализације
пројеката за уређење бујичних водотока, докторска
дисертација, Шумарски факултет, Београд
4. Jovanović, P. (1990): Upravljanje projektima- project
management, KIZ Kultura, Beograd
5. Schwarze,
J.
(2001):
Projektmanagement
mit
Netzplantechnik,
NWB-StudienbücherWirtschaftswissenschaften, Verlag Neue WirschaftsBriefe, Herne, Berlin
6. Nĕmec, V. (2004): Projektovy Management, Vydala
Grada Publishing a.s. Praha
Начин оцењивања
Вредносни поени:
- Похађање и активност на часовима - 10,- Елаборат – 30,Колоквијум 10,- Испит (усмени) - 50
План курса (пр – сати припрема, п – сати предавања, в – сати вежби)
Назив предмета
Наставник
Асистент
Ниво курса (семестар)
и статус
Распоред оптерећења
Код и број кредита
Циљ курса
Облик наставе и број
часова
Предуслови
ЕКОЛОШКИ ИНЖЕЊЕРИНГ
Др Небојша Анастасијевић, ред. проф.
Мр Надежда Павловић
Основни (8),
изборни
56 сати наставе + 19 сати припреме + 20 сати за семинарски
рад + 22 сата за колоквијум и завршну проверу знања = 117
сати / 900 сати
укупно у семестру = 0,13
ПАХ 4843, ЕСПБ 4
Предмет упознаје са основама еколошког приступа решавању
проблематике оштећених простора, излажући елементе
еколошке обнове тешко деградираног простора. Разматрају се
појединачнии случајеви и последице деградације који пре
традиционалног инжењерског санирања захтевају претходно
еколошко деловање. Под еколошким елементима у првим
реду приказане су различите групе и категорије биљака. Кроз
интензивни курс слушаоци упознају најважније случајеве
измене особина територије, када је целисходно и могуће
употребити живи уместо инертног материјала. Да би избор
еколошког деловања био правилан, износе се принципи
анализе степена деградације, а затим и методи употребе
биљака које у датим условима захтевају најнижи степен неге,
тј. које могу најпре допринети санирању постојећег стања, а
затим и преокретању процеса деградације у процесе
ревитализације.
Један семестар, 14 х 2 часа предавања, 14 х 2 часа вежби
Положени испити из предмета Педологија, Декоративна
дендрологија, Подизање зелених површина
Обавезе студената
Редовно похађање и припрема за наставу, израда елабората,
полагање колоквијума.
Литература и извори
1. Анастасијевић, Н.: Ауторизовани текст предавања
података
2. Brickell, Ch.:Encyclopedia of Gardening
Начин оцењивања
Похађање и активност на часовима = 10 %, елаборат = 30 %,
колоквијум = 20 %, испит (усмени) = 40 %
Садржај и план курса (пр – сати припрема, п – сати предавања, в – сати вежби)
Суштина и темељ еколошког инжењеринга. Самоодрживост као 2пр + п 4 + в 3
специфичност живог света и особина у биљном свету. Објективна
оцена степена деградације. Мерила и методи процењивања степена
деградације и стања на терену.
Рекогносцирање општих и специфичних еколошких услова на 2пр + п 4 + в 3
терену, рекогносцирање и процена локалних извора деградације.
Методика приступа утврђивању оптималног еколошког санирања
деградираног простора.
Избор биљака за различите прилике и степен деградације, 2пр + п 4 + в 3
принципи избора и провера успеха. Тестирање пре коначног
избора, пољски тест, категорије и врсте биљака које ''пионирски''
делују у окружењу. Еколошка амплитуда као путоказ у
одлучивању.
Најешће ситуације у којима се јавља потреба за еколошким
инжењерингом, основне карактеристике. Депоније, јаловишта,
пепелишта, клизишта, косине, насипи, непосредна околина
индустријских погона, саобраћајни чворови, запуштене територије,
загађени простори у граду и околини. Делови зелених површина
деградирани променом намене или садржаја. Обале река, појасеви
дуж аутопутева и пруга; заштитни појасеви од буке или ветра;
отворене површине у граду, градска ђубришта, косине, нагиби.
Подручја изложена јакој ерозији ветром и водом, мала урбана
клизишта. Екстремно сува и екстремно влажна станишта, станишта
сувише изложена ветру, јакој инсолацији, станишта изразито слабо
осветљена, екстремно хладна или топла станишта, мразишта, итд.
Подела процеса решавања проблема на етапе условљене
еколошким законитостима и принципима. Разматрање утицаја
ограничавајућих чинилаца, микроклиматске прилике, особине
супстрата, степен и врста загађења воде, земље и ваздуха, степен
тренутне и будуће еколошке оптерећености површина.
Методи инжењеринга и њихово примењивање: припрема и
прилагођавање супстрата, избор биљног материјала, анализа
потенцијалних компензација појединих неповољних еколошких
чинилаца. Избор категорија и врста биљака које ће се користити у
зависности од изворних и промењених услова на терену, припрема
терена у складу са потребама биљака које су одабране.
Садња и инсталација одабраних врста и индивидуа биљака.
Специфичност неговања посађених биљака. Неопходне мере неге
које обезбеђују одрживост подигнутих зелених површина.
Прорачун финансијских издатака, могуће уштеде.
Најважније
територије еколошког инжењеринга. Стабилизовање путева уз
помоћ биљака као део еколошког инжењеринга.
Озелењавање депонија као процес еколошког инжењеринга. Утицај
биљака на отворене отпадне воде.
Маскирање објеката и пејзажа као специфичан вид еколошког
инжењеринга
5пр + п 4 + в 3
2пр + п 4 + в 3
2пр + п 4 + в 3
2пр + п 4 + в 3
2пр + п 4 + в 3
Назив курса
Наставник
Асистент
Ниво курса
(семестар) и статус
Распоред
оптерећења
УРБАНЕ ОКУЋНИЦЕ
Др Весна Анастасијевић, ванр. проф.
Основни (8),
изборни
56 сати наставе + 19 сати припреме + 20 сати за семинарски рад +
22 сата за колоквијум и завршну проверу знања = 117 сати / 900
сати
укупно у семестру = 0,13
Код и број кредита ПАХ 38 (4), кредита 4
Циљ курса
Предмет оспособљава студента да организује и изгради приватну
зелену површину и функционално је укључи у укупан зелени
фонд насеља. Током изучавања особености стамбених објеката
као непосредних саставних елемената простора на којем настаје и
функционише оваква специфична зелена површина, кроз теорију
и практичне чињенице студент упознаје значај оплемењивања
стамбеног простора украсним биљкама, као и еколошке,
биолошке и социолошке функције и потенцијале зеленила
окућница и вертикалних зелених површина, везаних за сам
грађевински објекат. Објекти који су предмет изучавања
јесудворишта, терасе, балкони и кровови индивидуалних и
колективних стамбрених објеката у градском пејзажу
Облик наставе и
Један семестар, 14 х 2 часа предавања, 14 х 2 часа вежби
број часова
Предуслови
Положени испити из предмета Педологија, Урбана екологија,
Подизање зелених површина
Обавезе студената Редовно похађање и припрема за наставу, израда елабората,
полагање колоквијума.
Литература и
1. Вратуша, В.: Ауторизовани текст предавања
извори података
2. Brickell, Ch.:Encyclopedia of Gardening
Начин оцењивања Похађање и активност на часовима = 10 %, елаборат = 30 %,
колоквијум = 20 %, испит (усмени) = 40 %
План курса (пр – сати припрема, п – сати предавања, в – сати вежби)
Функције окућница и зелених површина на њима. Пејзажни
2пр + п3 + в2
инжењер као коаутор зелене проватне површине на окућници.
Специфичности окућнице у граду, украсне биљне врсте и јестиве
3пр + п2 + в3
биљке на окућници, коришћење окућнице у зависности од карактера
становања. Улога окућнице у побољшању квалитета живота у
становима. Различите потребе које окућница може да задовољи.
Метод избора садржаја унутар урбане окућнице. Еколошки чиниоци 1пр + п3 + в3
и зеленило окућнице. Уштеде у грејању, редукована осветљеност,
заштита од ветра и буке, естетски и психолошки ефекат, сезонске
промеене биљака као психолошки ефекат окућнице.
Обавезни садржаји урбане окућнице: биљка, клупа, вода, чесма,
1пр + п3 + в2
отворен простор, травњак и инертни материјал.
Ограничавајући фактори у гајењу биљака на окућници, димензије,
2пр + п2 + в3
укупни број биљака или површина под биљкама. Начини
превазилажења ограничења која карактеришу урбану окућницу.
Технике подизања урбане окућнице, стварање основног плана
уређења окућнице, преношење плана на терен окућнице, аматерски
грађевински радови, припрема терена за садњу. Специфичности
изградње окућнице и превазилажење уобичајених проблема.
Садња биљака на окућници.
Мере неговања биљака и грађевинских елемената на окућници,
ревитализација запуштених урбаних окућница.
Зелене површине изнад површине терена, вертикално зеленило,
озелењавање кровова, "плафона" подземних гаража и магацина,
тераса и балкона. Основ прорачуна носивости подлоге уопште и
статички прорачун носивости подлоге.
Еколошки услови на зидовима, крововима и терасама, оптимална
дубина слоја земље за садњу. Избора биљака за кровне вртове.
Аутохтоне и алохтоне биљке, отпорне биљне врсте. Пузавице у
функцији озелењавања, ''зелени зидови" и "зелене завесе".
Неговање биљака на вертикалним зеленим површинама.
Прихрањивање, заливање и орезивање биљака вертикалних
површина.
Еколошке, естетске и психолошке функције вертикалних зелених
површина и њихов удео у поправљању квалитета живота
1пр + п3 + в2
2пр + п3 + в2
2пр + п3 + в2
1пр + п2 + в3
2пр + п2 + в3
2пр + п3 + в2
Назив предмета
Име предавача
Ниво курса
(семестар)
Статус курса
Распоред
оптерећења
Број кредита
Садржај курса
Циљ курса
Облик наставе и
број часова
Предуслови
Обавезе
студената
ФИТОФАРМАЦИЈА
Др Тања Милијашевић, ванредни професор,
др Милка Главендекић, ванредни професор
Основни (8)
изборни
60 сати наставе + 22 сати припрема + 10 елаборат + 35 сати за
предиспитни колоквијум и завршну проверу знања = 127 сати /
900 сати укупно у семестру = 0.141
ПАХ 4845, 4
Увод у фитофармацију. Дефиниција пестицида и могућност
примене у пејзажној хортикултури. Упознавање са пестицидима
који се користе за сузбијање штеточина у биљној производњи и
заштити украсних биљака од штеточина животињског порекла,
биљног порекла и микроорганизама. Студенти уче токсиколошке
карактеристике пестицида и опасност за нециљне организме и
природне екосистеме, начин деловања појединих група
пестицида и могућности појаве резистентности. Посебно
поглавље је посвећено биорационалним пестицидима и њиховој
улози у заштити украсних биљака на урбаним зеленим
просторима и природним екосистема. Студенти добијају знања о
актуелној законској регулативи из области заштите здравља
украсних биљака.
Студенти стичу основна знања из области фитофармације и то
посебно пестицида који се користе у заштити здравља украсних
биљака у производним објектима и урбаних зелених простора од
патогених и штетних организама. Основна знања о актуелној
законској регулативи и мерама превентиве и заштите радника и
осталих који су инволвирани у поступке и технологије заштите
украсних биљака.
Један семестар, 15 х 2 часа предавања, 15 х 2 часа вежби
Положени испити из Декоративне дендрологије и Цвећарства 1.
Редовно похађање и припрема за наставу и предиспитни
колоквијум. У оквиру вежби студенти раде један семинарски рад
(актуелна тема из заштите украсних биљака и урбаног зеленила)
и један елаборат (морфологија штетних организама и симптоми
оштећења).
Литература и
ЛИТЕРАТУРА
извори података Јањић, В. (2005): Фитофармација. Издавач: Друштво за
заштиту биља Србије, Београд. Јањић В., Елезовић И.
(приређивачи) (2008): Пестициди у пољопривреди и шумарству у
Србији. Шеснаесто измењено и допуњено издање. Друштво за
заштиту биља Србије, Београд. Ware G. (2000): The pesticide
book. Thomson Publication. Heiterfuss R. (2000): Pflanzenschutz.
Grundlagen der praktischen Phytomedizin. Thieme.
Оцена знања (маскималан број поена 100)
поена
поена
Предиспитне обавезе
Завршни испит
активност у току
10
Писмени испит
предавања
практична настава
тест
Колоквијум
10
10
15
Усмени испит
55
Download

pdf - Шумарски Факултет