Škola za dizajn tekstila i kože
Novi Pazar
PREDMET: MEHANIKA
TLA I FUNDIRANJE
1. VRSTE TLA
 Zavisno od osobina i od krupnoće zrna, prirodni zemljišni
materijal delimo na:
– Stene: monolitne, nemonolitne (sa pukotinama i šupljinama) i
trošne (u fazi hemijskog raspadanja),
– Nevezani materijali: Drobine, šljunak i pesak. Zrna peska su u
najvećoj meri sastavljena od minerala kvarca i mogu se
izdvojiti u više frakcija. U zemljištu smanjuju koheziju i
elastičnost a povećavaju trenje.
– Prašina: U zemljištu smanjuje koheziju zemljišta a povećava
mogućnost ispiranja.
– Glina: nastaje pri hemijskim procesima raspadanja stenske
mase. Zrna gline su veoma sitna, ljuspastog i igličastog oblika.
Pri dodiru sa vodom se gubi veza između zrna gline pa tlo
postaje nestabilno.
– Čestice koloida: najsitniji materijal prašinastog i glinovitog
porekla sa opnama koje zadržavaju vodu i imaju sposobnost
bubrenja.
CRNICA- najplodnije tlo,nepovoljno za gradnju –
povoljno za poljoprivredu (ravničarski krajevi)
CRVENICA- plodno tlo, nepovoljno za gradnju
(primorski krajevi)
PESKOVITO TLO- slabo plodno
(primorski kraj, rečne doline)
GLINENO TLO - za izradu posuđa, nepovoljno za gradnju
(brežuljkasti krajevi)
ILOVAČA- za izradu opeke i crepa
2. KATEGORIJE (KLASE) ZEMLJIŠTA
 Kategorizacija je uvedena zbog lakšeg određivanja učinka
radne snage pri iskopu različite tvrdoće tla, pri upotrebi
različitih sredstava za rad.
– Zemljište I klase: tla koja se sastoje od raspadnutih,
mekanih, slabo vezanih stena u kojima se iskop ili utovar
može vršiti ašovom i lopatom (humus, pesak, šljunak,
tucanik),
– Zemljište II klase: tla sastavljena od nešto čvršćih ali slabo
vezanih stena. Pri radu sa njima se mora upotrebljavati i
budak i motika ( čvrste gline, lapor, les, slabo vezani
pesak, drobine),
– Zemljište III klase: tla koja se sastoje od stena u kojima se
iskop vrši pijukom (krampom) (čvrste suve gline, mekani
laporci, glinci, poluvezani šljunak, ilovača),
– Zemljište IV klase: tla koja se sastoje od stena u kojima se
iskop vrši pijukom (krampom), ćuskijom a po potrebi se
koriste i klinovi i čekići (trošne raspadnute i jako ispucale,
polukamenite stene),
– Zemljište V klase: tla koja se sastoje od stena u kojima se
pored ćuskije i čekića mora koristiti i nešto eksploziva (0,10,2kg/m3) (mehanički oštećene kamenite stene, škriljci,
tufovi, slabije vezani peščari, tankoslojni krečnjaci),
– Zemljište VI klase: tla koja se sastoje od čvrstih kamenitih
stena u kojima se pored ostalih alata mora koristiti 0,3kg/m3
eksploziva (dobro vezani peščari, konglomerati, krečnjaci,
mermeri, dolomiti, gnajsevi, magmatske stene),
– Zemljište VII klase: tla koja se sastoje od čvrstih i žilavih stena
u kojima se pored ostalih alata mora koristiti oko 0,5kg/m3
jačeg eksploziva (gabro, bazalt, dijabaz, amfibolit i dr.).
3. PRITISCI U TLU
Prostiranje opterećenja u tlu - izobare
Prostiranje opterećenja u tlu – aproksimativni proračun
4. IZBOR DUBINE FUNDIRANJA
 Opasnost od mraza,
 Sastav i svojstva tla,
 Dubina fundiranja susednih objekata,
 Hidrogeološki uslovi,
 Osetljivost tla na promenu uslova,
 Postojeće komunikacije i prepreke,
 Veličina i priroda opterećenja,
 Namena objekta,
 Dubina erozije rečnog dna,
4.1. Opasnost od mraza
 Kada se temelj oslanja na stenu mora se sprečiti prodor
vode u kontaktnu površinu ako je ona u zoni
zamrzavanja.
 Kada se temelj oslanja na sloj peska ili šljunka dubina
fundiranja je najmanje 0,5m a nivo podzemne vode
mora biti ispod dubine zamrzavanja.
 Za ostale vrste tla dubina fundiranja zavisi od NPV.
 Dubina zamrzavanja je ona dubina na kojoj se može
ostvariti zamrzavanje tla (-1°C za nekoherentno a +1°C
za ostale vrste tla). U našim uslovima minimalna
dubina fundiranja je 0.8 – 1.0m.
4.2. Sastav i svojstva tla
4.3. Dubina fundiranja susednih objekata
Df1
Df2
Df3
Df2
Df1
Df3
4.4. Osetljivost tla na promenu vlažnosti
 Ekspanzivna tla – tla visoke plastičnosti su tla koja
pri promeni vlažnosti menjaju svoju zapreminu
(bubrenje i skupljanje) u meri koja uzrokuje
deformacije tla i oštećenja objekata.
 Metastabilna tla – les: prašinasto tlo eolskog
porekla, veoma osetljivo na povećanje vlažnosti pri
čemu dolazi do raskidanja strukturnih veza i tzv.
kolapsa lesa praćenog velikim sleganjima.
HVALA NA PAŽNJI!
Download

ii_f_1_vrste tla_pritisci u tlu