INTEGRISANI PAKETI I PROGRAMI ZA RAD SA TABELAMA
EXCEL 2007
EXCEL 2007 predstavlja najnoviji obliku svetu najpopularnijeg programa za rad sa tabelarnim prora~unima.
EXCEL spada u sreadsheet programe ,a podrazumeva izradu i kori{}enje radnih tabela ,rad sa bazama
podataka i izrada grafikona zasnovanim na podacima iz radnih tabela .Ovakvi programi su se pojavili krajem
70-tih godina,a prete~e Excela su bili VisiCalc , LOTUS 123, Oracle ..
STARTOVANJE PROGRAMA
EXCEL 2007 se mo`e startovati kori{}enjem ikone programa sa DESKTOP-a ili kori{}enjem izbora sa linije
START -PROGRAMS-MICROSOFT EXCEL .
EXCEL PROZOR
BOOK , SHEET (RADNE SVESKE I RADNI LISTOVI )
Sastoji se od radne sveske , sa privremenim nazivom ( book1 ) koja predstavlja EXCEL-ov fajl ili document
,a sastoji od zone menija (koja se mogu pozivati kori{}enjem tastera ALT+ odgovaraju}e podvu~eno slovo
menija) i paleta sa alatkama , kao i posebnog dela za unos podataka u obliku tabele , koji je ve}
unapred izdeljen na veliki broj kolona i redova , a predstavlja radni list (worksheet). Radna sveska unapred
ima zadat broj stranica i u dnu ekrana nalaze se njihova obele`ja (sheet kartice ) , a prikazane su kao kao
3 standardne strane (sheet1,2,3), a mogu se po potrebi umetati nove stranice .
PROZOR RADNE SVESKE U RADNOJ POVR[INI PROGRAMA
 Excel se inicijalno otvara sa jednim prozorom radne sveske . Komande za navigaciju prozora se
nalaze u CONTROL BOX u . Novi prozor se mo`e otvoriti na vi{e na~ina:
1. FILE  NEW
2. FILE  OPEN
3. WINDOW NEW WINDOW otvara istu radnu svesku u drugom prozoru
 PROMENA AKTIVNOG PROZORA
Izmedju vi{e otvorenih prozora se mo`e kretati sa komandom CTRL+ TAB sa tastature , ili naslovljenim
nazivima prozora u meniju WINDOW . Mi{em se mogu aktivirati prozori u kojima se nastavlja rad .
 [email protected] PROZORA
Vi{e otvorenih prozora mo`ete slo`iti u random prostoru prema nahodjenju , mo`e se koristiti I komanda
WINDOW ARRANGE , odakle se dalje bira opcija za slaganje prozora ;
 SKRIVANJE PROZORA
Komandom WINDOW HIDE vr{I se skrivanje aktivnog prozora , a komandom UNHIDE prozor se
postavlja kao vidljiv .
 DELJENJE PROZORA NA SEGMENTE
Vr{I se komandom WINDOW  SPLIT , a podeljeni prozor omogu}ava da se radi sa jednim delom
dokumenta , a pogodan je za dodavanje novih sadr`aj izmedju podeljenih prozora. Promene u jednom
prozoru , automatski se a`uriraju I u drugom prozoru .
 ZAMRZAVANJE PODRU^JA RADNOG LISTA
Ako cela tabela ne mo`e da stane na vidljivi deo radnog lista , mogu}e je zamrnuti pojedine delove i
pregledati i ispravljati samo `eljene redove i kolone. To se posti`e sa komandom WINDOW FREEZE
PANES . Javlja se linija koja odvaja zamrznuti deo od aktivnog dela tabele . Takodje se iz aktivnog u
zamrznuti deo radnog lista prelazi sa mi{em.
1
IZGLED EKRANA EXCEL PROGRAMA
Sadr`aj ekrana predstavljaju :


FILE








TITLE BAR( naslovna linija )
MENU BAR koji sadr`I system menija :
EDIT
VIEW
INSERT
FORMAT
TOOLS
DATA WINDOWS HELP
CONTROL MENU ( za promenu veli~ine prozora ),
STANDARD TOOLBAR ( standardna linija za direktan izbor komandi kori{}enjem mi{a ,
FORMATING TOOLBAR ( linija formatiranja ili uredjivanja sadr`aja tabela
FORMULA BAR ( linija za prikaz aktivne }elija i uno{enje formula . Aktivna }elija je ona na kojoj se nalazi
pokaziva~ }elije ).
SCROOL BARS ( linije za skrolovanje ili pomeranje ekrana po horizontali /vertikali )
WORKSHEET BAR ( linija naziva radnih listova u jednoj radnoj sveski (sheet1,sheet2 ,..)
STATUS BAR ( statusna linija )
WORKSHEET AREA ( predstavlja najve}I deo ekrana Excel programa i prikazana je kao radna tabela koja se
sastoji od }elija u kojima se vr{I unos podataka .
Kretanje u okviru radne tabele omogu}eno je kori{}enjem strelica ili tasterima TAB
koje menjaju aktivne }elije.
Funkcija ostalih tastera je ;
HOME-A1 }elija (prelazak na po~etak tabele ) , ctrl+home
END- kraj tabele , donji desni ugao ( ctrl+end)
PGUP- stranica gore
PGDN- stranica dole
Brzi prelazak sa : EDIT- GOTO- REFERENCE- D10 ( polje) <ok>
Opseg se obele`ava sa SHIFT + F8 ili SHIFT+ kursorske strelice
Cela radna tabela se markira sa CTRL+SHIFT+SPACE
i
SHIFT +TAB ,
Program Excel dio je programskog paketa Microsoft Office kao i Word pa ta dva programa imaju jako puno sličnosti u
načinu rada, ali i u izgledu zaslona ekrana:
NASLOVNA TRAKA
inija menija- MENU BAR
Standard toolbar
Formating toolbar
FORMULA BAR
ZAGLAVLJE kolone
AKTIVNA ĆELIJA
ZAGLAVLJE reda
KLIZAČ
PREMEŠTANJE PO
RADNIM LISTOVIMA
Status bar
VODORAVNI KLIZAČ
Neposredno iznad retka koji sadrži oznake stupaca
A, B, C, D, ... nalazi se traka formula ili formula bar za
ispisivanje formula. Na levoj strani ove trake prikazana je adresa (koordinate) aktivne ćelije, a na desnoj
strani nalazi se sadržaj ćelije (u prostoru za unos podataka).
dugme ZA OTKAZIVANJE I POTVRDU
FUNKCIJSKO DUGME
PROSTOR ZA UNOS PODATAKA
KOORDINATE
AKTIVNE ĆELIJE
2
OSNOVNI POJMOVI
Radni list (Worksheet) je tabela koja se sastoji od ćelija (Cell) po kojoj se možemo kretati menjajući kolone i
redove. U ćelije se upisuju podaci bilo kojeg formata.
Kolone su predstavljeni slovima A, B, C, ... Z, AA, AB, AC, ... (256 kolona)
Redovi su predstavljeni brojevima 1, 2, 3, 4, ... ( 65536 redova), {to ukupno predstavlja 16.777.216 polja
za unos podataka na jednom radnom listu.
Svaka ćelija ima svoju adresu određenu mestom preseka kolone i reda, pa se adresa ćelije određuje kao
kombinacija slova kolone i broja reda. (Pr. B1, C5, ...)
Polje je skup od više ćelija koje čine pravougaonik. (Pr. B1:B5, A2:C8, ...)
Dokument u Excelu zove se radna knjiga (Workbook) i ~uva se kao datoteka tipa .xls. U jednoj takvoj datoteci može
biti i više radnih listova. Radna sveska unapred ima zadat broj stranica i u dnu ekrana nalaze se njihova
obele`ja (sheet kartice ) , a prikazane su kao kao 3 standardne strane (sheet1,2,3), a mogu se po potrebi
umetati nove stranice .
Svaki radni list ima svoj naziv (Sheet1, Sheet2, ...) na kartici lista. Ime radnog lista npr. Sheet1 možete
promeniti tako da levim dugmetom miša dvostruko kliknete na Sheet1, pritisnete tipku <Delete>, napišete novo ime
i pritisnete <Enter>. S jednog radnog lista na drugi prelazimo klikom na karticu drugog lista. Umetanje novih radnih
lista je naredbom Insert (Worksheet), a promena naziva naredbom RENAME (uneti novo ime). Brisanje radnih lista se
posti`e naredbom DELETE. Maksimalna du`ina imena radnog lista mo`e biti 31 simbol . Prilikom
startovanja EXCELa novi radni listovi se po potebi mogu ubacivati , a njihov max. broj je
255.
4. UNOS PODATAKA U ĆELIJE
U tabele unosimo tekst, numericke podatke, datume, formule i funkcije.
Podatke u ćelije unosimo tako da prvo odaberemo ćeliju, a zatim upišemo sadržaj. Kada označimo
ćeliju, njena adresa se pojavi u okviru s leve strane trake formula, a s desne strane trake formula vidimo
sadržaj koji unosimo u ćeliju.
Kako odabrati }eliju u tabeli?
 kliknite mišem na željenu ćeliju ili
 koristite tipke ← → .↑. .↓. na tastaturi.
Izabrana ćelija ima naglašeniji okvir.
Kada podatak unosimo u ćeliju vidimo ga u toj ćeliji, ali i u redu formula (u prostoru za unos – s desne
strane).
Nakon što unesemo podatak u ćeliju, potrebno je to potvrditi:
 klikom na dugme
na traci formula ili
 pritisnuti <Enter> na tastaturi ili
 odabrati neku drugu ćeliju.
Ukoliko ne želimo napisani sadržaj uneti u ćeliju:
 kliknemo na dugme
na traci formula ili
 pritisnuti tipku <Esc> na tastaturi.
Kod unosa teksta, ako je tekst duži od širine kolone, a susedna ćelija prazna, tekst će prelaziti i preko sledeće
ćelije.
Ako susedna ćelija nije prazna, tekst će biti odrezan u toj ćeliji, ali u redu formula se može videti celokupni
sadržaj ćelije. Možete promeniti širinu kolone da se vidi celi tekst kori{}enjem znaka IIkoji se prikazuje mi{em
izmedju naziva kolona.
Kod unosa brojeva, ako se umesto broja pojave oznake #####, znači da broj ne stane u zadanu širinu
stupca. I tada je širinu stupca dobro povećati da se broj vidi.
3
5. PROMENA I BRISANJE SADRŽAJA ĆELIJA
Podatak u ćeliji promenimo tako da ćeliju označimo (kliknemo na nju), unesemo novi podatak i
potvrdimo unos. Novoupisani sadržaj zameniće prethodni.
Ako `elimo promeniti samo dio sadr`aja }elije (npr. kad je u }eliji puno teksta) tada
mo`emo:
 dvaput kliknuti na ćeliju da se u njoj pojavi kursor i napraviti željenu izmenu,
 ispravak možemo vršiti i u traci formula – kliknemo u prostor za unos podataka, pojavi se kursor i
napravimo željenu izmjenu.
Brisanje teksta moguće je s dve tipke:
 <Backspace> ( .←—. ) - briše znak lijevo od kursora
 <Delete> ili <Del> - briše znak desno od kursora
MICROSOFT EXCEL menu
FILE
NEW startovanje novog dokumenta
OPEN otvaranje jednog od postoje}ih dokumenata
CLOSE zatvaranje dokumenta
SAVE - snimanje fajla
SAVE AS snimanje pod drugim imenom
PAGE SETUP postavljanje izgleda strane
PRINT {tampanje dokumnta
PRINT PREVIEW izgled pre {tampe
SEND TO -slanje dok. na neku sp. memoriju
PROPERTIES karakteristike fajla
EXIT izlaz iz programa MS EXCEL
VIEW
NORMAL
PAGE BREAK - prelom strane
PREVIEW - predhodni izgled strane
TOOLBARS - pomo}ne alatke pri radu
FORMULA BAR - za ispisivanje formula
STATUS BAR - stanje /pozicija u random listu
HEADER AND FOOTER -zaglavlja i podno`ja
COMMENTS - komentari
CUSTOM VIEWS -kreir. izgleda od strane korisnika
FULL SCREEN - prikaz preko celog ekrana
ZOOM - odredjivanje veli~ine u procentima za
prikaz r.liste
FORMAT
CELLS..- uredjivanje polja/ }elije
ROW - uredjivanje redova
COLUMN - uredjivanje kolona
SHEET -uredjivanje radnog lista
AUTOFORMAT - automatsko uredjivanje
SCENARIOUS - na~in prikaza svih podataka u tabeli
CONDITIONAL FORMATING - formatiranje polja
EDIT
DO/UNDO - potvrda ili poni{tavanje poslednje
komande
CUT - isecanje dela tabele
COPY - kopiranje
PASTE - lepljenje ( preme{tanje)
FILL - popunjavanje
CLEAR - brisanje (all,formats,contents, comments...)
DELETE - brisanje
DELETE SHEET - brisanje radne l iste
MOVE OR COPY SHEET - preme{tanje ili kopiranje lista
FIND - pronala`enje podataka u tabeli
REPLACE - zamena podataka
GOTO - automatsko prela`enje na nou stranu / list
INSERT
CELLS - umetanje novih polja
ROWS - umetanje redova
COLUMNS -umetanje kolona u tabeli
WORKSHEET - umetanje novih radnih lista
CHART - ubacivanje grafikona
FUNCTION - umetanje funkcija
NAME - imenovanje dela tabele i pozivanje
COMMENT - umetanje komentara na polja tabele
PICTURE - ubacivanje slika
OBJECT - umetanje objekata iz drugih programa
HYPERLINK - re~i za povezivanje radnih lista
TOOLS
SPELLING - provera pravilno napisanih ra~i na eng.jeziku
SHARE WORKBOOK- podela radne sveske
PROTECTION - za{tita dokumenta
GOAL SEEK - predvidjanje
MACROS - makro opcije, snimanje zapisa, za}tita, ..
OPTIONS - za prikaz, izmenu , boje, informac.,izra~unavanja
CUSTOMS -odredjivanje komandi, opcija i pom.alatki
4
odredjuju}i vrednosti pod posebnimuslovima
STYLE -vrste podataka ,prikaz u raznim formatima
DATA
SORT - sortiranje podataka
FILTER - izdv. podataka po nekom kriterijumu
FORM - oblik (forma) podataka na radnom listu
SUBTOTAL - medjurezultati/parcijalno sumiranje
VALIDATION - mogu}nost prikaza podataka na
razli~ite na~ine i u razne svrhe
TABLE - izdvajanje podataka u vidu tabela
TEXT TO COLUMNS - du`ine teksta u koloni
PIVOT TABLE OR PIVOT CHART -izvedene
tabele ili izvedeni grafikoni na osnovu op}tih
GROUP TO OUTLINE -grupisanje podataka i
org.
GET EXTERNAL DATA -dodav. novih podataka
koje }e se prikazivati na ekranu
WINDOWS
NEW WINDOW- otvara novi prozor za aktivan dokument
ARRANGE- uredjuje sve aktivne prozore
HIDE - vr{i skrivanje aktiviranih prozora
UNHIDE - opoziv skrivanja/ uklanjanja prozora
SPLIT - podela prozora na vi{e delova
FREEZE PANELS - zamrzavanje/fiksiranje prozora
HELP
MICROSOFT EXCEL HELP
HIDE OF OFFICE ASSISTENT
ABOUT MICROSOFT EXCEL..
RADNE LISTE
Na svakom Excel radnom listu (WORKSHEETu) ima 65536 redova i 256 kolona (koje su prikazane
kao A,B,C..AA,AB..), {to ukupno predstavlja 16.777.216 polja za unos podataka na jednom radnom
listu. Radna sveska unapred ima zadat broj stranica i u dnu ekrana nalaze se njihova obele`ja
(sheet kartice ) , a prikazane su kao kao 3 standardne strane (sheet1,2,3), a mogu se po potrebi
umetati nove stranice .
Osnova za kori{}enje radnih lista je polje ili }elija u koju se mogu sme{tati po potrebi
razli~iti podaci .Svaka }elija je odredjena adresom ,odnosno pozicijom na radnom listu , a
pozicija predstavlja koordinatu na kojoj se nalazi }elija ili polje (CELL). Aktivne }elije su one koje
su selektovane mi{em . Podaci koji se unose mogu biti brojevi , tekst , funkcije, formule i izrazi.
Posebna linija koja se mo`e koristiti za rad sa radnim listama je WORKSHEET
BAR (
linija naziva radnih listova u jednoj radnoj sveski (sheet1,sheet2 ,..). Nazivi radnih lista se
mogu menjati kori{}enjem desnog tastera mi{a i opcijom RENAME ( uneti novi naziv) ili
dvostrukim klikom na
trenutni naziv radnog lista. Ime mo`e da se sastoji od
alfanumeri~kih i specijalnih simbola , a mogu se koristiti i razmaci , tako da maksimalna
du`ina imena radnog lista mo`e biti 31 simbol . Prilikom startovanja EXCELa I otvaranje
radne sveske pojavljuju 3 radna lista , novi radni listovi se po potebi mogu ubacivati , a
njihov max. broj je 255.Pomeranje sa jednog na drugi radni list je sa strelicama pored
njihovih naziva ili direktnim izborom radnog lista na jezi~ak (sheer kartice) sa kojim su
odredjeni .
Pomeranje na po~etak radnog lista , na polje A1 - se vr{I sa CTRL+HOME , a na kraj sa
CTRL+END (IV65536)
Na automatski prelazak na ve} poznatu adresu mogu se koristiti opcije ;
F5 ili CTRL+G , a mo`e se pozvati I komanda EDIT--> GOTO ( adresa }elije)
Dodavanje novih radnih listova vr{I se preko menija INSERT--> WORKSHEET
Ili kori{}enjem desnog tastera mi{a na liniji workshhet i opcijom INSERT . Mo`e se koristiti I
funkcijski taster F11 ili kombinacija tastera SHIFT+F11
Brisanje radnih listova vr{I se sa naredbom DELETE SHEET preko menija EDIT ili
kori{}enjem desnog tastera mi{a .
Kopiranje ili preme{tanje radnih lista je sa opcijama EDIT-->COPY OR MOVE
SHEET ili desnim tasterom mi{a .
Uredjivanje radnog lista podrazumeva pro{irivanje kolona ili visinu redova , ubacivanje novih redova ,
posebne fontove , boje i linije .
5
ZUMIRANJE
Zumiranjem se posti`e direktan kontakt izmedju korisnika I radnog lista , a vr{I se preko menija VIEW -->
ZOOM...procenat zumiranje ostaje zapam}en za pojedine radne liste , zumiranje se mo`e automatski menjati
preko standard toolbara.
ZA[TITA PODATAKA
Ako postoji samo jedan korisnik radne sveske po`eljno je vr{iti zaklju~avanje }elija , a to se posti`e sa :
TOOL --> PROTECT-->PROTECT SHEET , pa se mo`e postaviti lozinka radnog lista , a otklju~avanje radne
liste je sa UNPROTECT SHEET. Za{tita ~itave radne sveske je sa TOOLS-->PROTECT-->PROTECT
WORKBOOKS
6
RAD SA DATOTEKAMA / FAJLOVIMA
OTVARANJE NOVIH RADNIH SVESAKA je sa opcijom NEW ili opcija CTRL+N, a otvaranje
postoje}ih EXCEL-ovih fajlova je sa opcijom OPEN (meni FILE ) ili opcijom CTRL+O ,
kao i
ikonicom na standard toolbaru.
Prilikom SNIMANJA FAJLA sa uredjenom tabelom svakom Excelovom dokumentu potrebno
je dodeliti ime .Snimanje se mo`e vr{iti u posebnom direktorijumu I spolja{njoj memoriji , a to se
posti`e naredbom SAVE iz menija FILE . Snimanje promena se mogu vr{iti I kori{}enjem tastera
CTRL+S ili tasterom mi{a sa toolbara gde je nacrtana disketa . Ako se fajl snima vi{e puta i pri
tome se menja njegov naziv , koristi se opcija SAVE AS . Snimanjem se automatski dodeljuje
nastavk .XLS , {to pokazuje da je fajl kreiran u Excel programu . Datoteka se mo`e za{titi
dodeljivanjem lozinki prilikom snimanja (PROTECTION PASSWORD , du`ine do 15 bilo kakvih
znakova.
ZBIRNE INFORMACIJE o jednoj datoteci mo`ete kreirati i koristiti preko menija FILE -->
SUMMARY INFO.. koja ima pet polja koje predhodno treba popuniti .To su polja :
Title ( naziv radne sveske )=mo`e da sadr`I vi{e re~I
Subject = detaljniji opis
Author=korisnik programa
Keywords = klju~ne re~I za prise}anje o sadr`aju dokumenta
Comments= posebni k omentari vezani za fajl
Excel prikazuje automatski dve palete ili linije sa alatkama ( STANDARD I FORMATING ). Za
dodavanje novih alatki koristi se menu VIEW i opcija TOOLBARS.. , a za odredjivanje na~ina
prikazivanja paleta (razdvajanje u vi{e redova svake linije alatki ) mo`e se koristiti desni taster
mi{a i opcija CUSTOMIZE . Linije alatki mogu biti usidrene ili pokretne . Usidrene palete alatki se
nalaze na posebnim mestima iznad ili ispod radnog lista I ne zaklanjaju }elije radnih listova .
[email protected] DATOTEKA
FIND ( FILES OR FOLDER)
FIND WHAT : uneti ime fajla , a kao rezultat dobija se putanja na hard disku gde se
nalazi tra`eni fajl .
[TAMPANJE [email protected] DATOTEKE
Prilikom {tampanja mogu se korisiti dve opcije iz menija FILE i to su :
PRINT PREVIEW ( umanjen izgled strane pre {tampanja )
PRINT ( direktna {tampa )
KRETANJE U PROZORU , PROMENA VELI^INE PROZORA, ZATVARANJE PROZORA /
programa
Koriste se standardne linije za skrolovanje ( po horizontali I vertikali ) , pri ~emu se mo`e
vr{iti automatski prelazak iz jednog dela ekranana drugi ).
Promena veli~ine prozora se vr{I kori{}enjem CONTROL MENIJA ili
direktnim tasterima
koji se nalaze u desnom gornjem uglu ekrana ( mimimize , maximize , restore , close ) .
Zatvaranje dokumenta ostvaruje se opcijom CLOSE , a izlazak iz programa je sa opcijom
EXIT ( menu FILE ) ili kori{}enjem podvu~enog slova.
UPIS U ]ELIJE
]ELIJA (CELL) predstavlja osnovni element Excelovog radnog lista . Svaki radni list sadr`i
65536 redova i 256 kolona , {to ukupno ~ini 16.777.216 polja ,bez obzira da li se koriste
ili ne .
7
Svaka }elija ima slede}e karakteristike :
 OZNAKU = predstavlja oznaka kolone ( slova abecede ) broj reda u kome se
nalazi (npr.B6) , a ove oznake se kasnije koriste prilikom izra~unavanja,
 [email protected] = (Contents) mo`e biti : tekst , numeri~ka vrednost , ali I formula za
izra~unavanja .Pravi sadr`aj koji se vidi u polju je onaj koji se vidi u polju iza
oznake =.
 VREDNOST= (Value) predstavlja trenutnu vrednost }elije .Ako je sadr`aj
konstantan , onda i vrednost }elije ne}e biti promenjena , a ako je sadr`aj }elije
formula ona }e se menjati u zavisnosti od drugih }elija .
 PRIKAZ VREDNOSTI= je na~in na koji prikazujemo unete vrednosti
Jedna }elija je uvek aktivna i prikazana je u editorskoj liniji , polje za adresu aktivne
}elije .
UPIS TEKSTUALNIH PODATAKA ( NATPISA )
Sve podatke koji po~inju slovom , program prihvata kao natpis (LABELS) . Takodje se
mogu kao tekst prihvatati I drugi sadr`aji ,ako se vr{I unos posle znaka apostrofa
’.Potvrdjivanje se vr{I sa tasterom ENTER . Maksimalna du`ina znakovnog podatka u
jednoj }eliji je 255 znakova .Poni{tavanje sadr`aja je tasterom ESC.Promena du`ine polja
za natpis je sa menijem FORMATSTYLE MODIFY .
UPIS BROJEVA
Brojevi se mogu unositi u razli~itim formatima kao vrednosti (VALUES): kao celi
brojevi , decimalni , u valutnom ili u nau~nom (eksponencijalnom ) formatu , a osim cifara
0-9 , u opis numeri~kih vrednosti mogu se uklju~iti I simboli , kao {to su:
+,-,E,%,$,(, ),.,
Fromati se menjaju preko :FORMATSTYLENUMBERSMODIFY
Razlomci se mogu unositi kao :
(0_5/19,14_1/7) pa se i 12% mo`e uneti kao 12/100 ili 12 pa dodeliti znak %.
Ako se primenjuje poseban valutni na~in , mo`e se koristiti I promena valute preko
opcija :
CONTROL PANEL  INTERNATIONAL (REGIONAL SETTING)
UPIS FORMULA
Upis formula po~inje sa = u liniji formule, a prihvatanje je sa tasterom ENTER ili
kori{}enjem mi{a i tastera za potvrdjivanje unosa . Maksimalna du`ina formule koja se
mo`e prihvatiti je 1024 simbola , a poni{tavanje formula je sa -backspace ili kori{}enjem
linije formule . U formulama se mogu koristiti operatori ( aritmeti~ki ili operatori za
uporedjivanja) . Osnovni operatori koji se koriste prilikom ispisivanja formula su :+,-,*,/, **
ili ^.
=B4+B5*C4-C2
=SUM(B2..B7)
8
Za ispisivanje formula mo`e se koristiti :
Sistem poentiranja , kada se na liniji formula kori{}enjem mi{a biraju polja koja }e
se koristiti u ispisivanju formula u kombinaciji sa operatorima. Ako postoji gre{ka u
ispisivanju formula kao rezultat }e se pojaviti u polju znak # .
PORUKE O POGRE[NO UNETIM ZAPISIMA ILI OPERACIJAMA
#DIV/O!
#VALUE!
#######
#NUM!
#NAME?
poku{aj deljenja nulom
Kori{}enje neispravnog operanda ili argumenta
rezultat je predug da bi stao u }eliju (pro{iriti polje)
Neregularna upotreba broja
Kori{}enje imena koje Excel ne prepoznaje
UPIS KONSTANTI



Konstanta mo`e biti broj ili tekst , a defini{e se na slede}i na~in:
Kori{}enjem komandi INSERTNAMEDEFINE sa linije menija
U okviru za dijalog DEFINE NAME ( NAMES IN WOKBOOK: uneti ime konstante ), a
u polju REFERS njena vrednost.
Koristiti taster ADD i konstanta }e biti zapam}ena, zatvoriti dijalog sa CLOSE.
UPIS DATUMA
Trenutni DATUM ( teku}I ) se unosi sa ( CTRL + ;) , a VREME sa (CTRL+SHIFT+;)
Datumi se unose kao broj (12/02/2003 , 11-24-03) ili kao tekst ( Februar 25, 2003)
Nekoliko va`nijih formata za vreme I datum su :
15:21, 15:21:45 , 3:21 pm , 3:21:45 am ..)
IZMENA PODATAKA U ]ELIJAMA.
Izmena i brisanje mo`e se vr{iti sa  ili tasterom DEL . Dodavanje novih znakova
je sa mi{em i tasterom ENTER.
F2 - umesto READY u status liniji nalazi se EDIT prilikom ~ega se mo`e vr{iti dopuna ili
zamena .
OVERWRITE (OVR) aktivira se sa INS i vr{i se unos novih znakova preko postoje}ih .
 UMETANJE REDOVA / KOLONA I BRISANJE
INSERT ROWS ENTIRE ROW <OK> umetanje reda
ENTIRE COLUMN <OK> umetanje kolone
EDIT  DELETE ENTIRE ROW <OK> brisanje reda
 UKLANJANJE ]ELIJA/OPSEGA
EDIT DELETE  CLEAR predhodno ozna~ena polja
9
 PONAVLJANJE KOMANDI VI[E PUTA : EDIT  REPEAT
Ili ALT + ENTER
TERMINI U EXCEL-u:
 DINAMI^KA REKALKULACIJA
Je automatsko a`uriranje rezultata prilikom promene vrednosti nekog polja u tabeli .
 [email protected] ILI CIRKULARNA REFERENCA
Predstavlja gre{ku prilikom upisivanja formule u }eliju koja predstavlja argument formule
npr. pogre{no je upisati :
A5 =AVERAGE(A1:A5)
  ( SIGMA) =AUTOSUM  ili ( ALT+=)
automatsko sabiranje numeri~kih vrednosti jedne kolone/opsega u tabeli
 f x - FUNKCIJE ( FUNCTION WIZARD-^AROBNJAK)
daje spisak svih funkcija koje se mogu koristiti nad bilo kojim tipom podataka
 CEDULJICE , INSERT NOTE(COMMENTS) ili SHIFT+F2
mogu se ka~iti na svako polje , predstavljaju poruke
 WILDCARDS d`oker znaci ( ?,*)
Umesto ovih znakova kada se vr{I pretra`ivanje unosi se poseban znak
~ (tilda).
Tooltips=screen tips ( naziv svake alatke , a prikazuje se pored pokaziva~a)
RAD SA BLOKOVIMA
OPSEG ]ELIJA - RANGE
Opseg je ozna~eni pravougaoni skup }elija ,a defini{e se
i kao kontinualni blok.
Nekontinualan blok }elija je bilo kakav opseg }elija koje se pojedina~no markiraju . Adresa
opsega je oredjena adresama }elije na krajevima dijagonale opsega , tj . opseg se predstavlja kao
prva i poslednja }elija (B2:B8)za jednu kolonu ili (B2:D10) za vi{e kolona.
Ovakav na~in
prikazivanja predstavlja adresiranje bloka . Markiranje ~itave kolone A mo`e se predstaviti kao A :
A ili A1:A65536 {to predstavlja opseg ili adrese po~etnog i krajnjeg polja opsega itd.
Veli~ina opsega prikazana je kao broj redova i kolona u liniji formule .
Najmanji opseg je jedna }elija , a najve}i opseg je ~itava tabela . Osegu se mo`e
pridru`iti naziv RANGE NAME , a kada je opseg obele`en ,javlja se krsti} + (FILL HANDLE ) u
donjem desnom uglu koji omogu}ava prevla~enje opsega.
Blok je jedinica preme{tanja , kopiranja i ubacivanja .
Ona~avanje se mo`e vr{iti kori{}enjem mi{a ili kombinacijom tastera :
-Ozna~avanje reda jednog bloka izvodi se sa SHIFT + SPACE ili mi{em na broj reda
-Ozna~avanje kolone je sa CTRL + SPACE ili mi{em na oznaku kolone
-Ozna~avanje celog radnog lista tabele je sa CTRL+SHIFT+ SPACE ili
10
EDIT --> SELECT ALL
-Kori{}enjem funkcijskog tastera F8 I tastera ENTER.
OPERACIJE NAD BLOKOVIMA

POPUNJAVANJE TABELE ISTIM PODACIMA
Ako u vi{e polja treba postaviti istu vrednost , potrebno je markirati opseg, upotrebiti
nekolikoputa taster ENTER ,radi oslobadjanja polja , uneti neku vrednost u bilo koje polje , a
zatim sa tasterima CTRL+ENTER popuniti ostala polja opsega istom vredno{}u . Sa tasterima
CTRL +B vr{I se podebljavanje unetih vrednosti .

KOPIRANJE I PREME[TANJE BLOKA
KOPIRANJE
EDIT  COPY
PASTE
Vr{i se u slu~aju potrebe kopiranja }elije ili ozna~enog opsega. Ozna~avanje opsega je sa
naredbom COPY , zatim se vr{I lociranje pokaziva~a mi{a u gornji
levi ugao i primenjuje
naredba PASTE , mo`e i taster ENTER.
Uklanjanje trep}u}eg okvira je sa ESC , a u slu~aju gre{ke koristi se EDITUNDO
11
PREME[TANJE BLOKOVA
EDIT CUT
PASTE
Vr{I se u slu~aju potrebe za pomeranjem sadr`aja }elija ili opsega . Ozna~avanje opsega je
sa EDIT  CUT, a na novoj poziciji se vr{i pomeranje sa EDITPASTE .
Naredbe CUT ( CTRL+X) , COPY (CTRL+C) , PASTE (CTRL+V) se mogu pozivati i preko
pomo}nih alatki sa STANDARD TOOLBARa.
Sa opsijom PASTE SPECIAL vr{I se poseban oblik ubacivanja podataka .
Kopiranje I preme{tanje se mo`e vr{iti I automatski kori{}enjem mi{a I selektovanim opsegom ,
direktnim preme{tanjem na novu poziciju opsega tabele sa

UMETANJE NOVIH ]ELIJA
Vr{I se tako {to se selektuju }elije na ~ije mesto `elimo da umetnemo nove , a zatim se
pokrene opcija INSERT --> CELLS . Da bi nove }elije bile uspe{no umetnute , potrebno je za njih
napraviti mesto u tabeli ( da ih pomerimo desno ili dole , a zatim I ume}e nove }elije ).

BRISANJE BLOKOVA
Procedura brisanja u sebi ima dve posebnre operacije koje se odnose na :
 Fiizi~ko uklanjanje }elije bloka (DELETING ) , pri ~emu se menja ~itava struktura radnog lista
( EDIT --> DELETE), na mesto obrisanih dolaze druge }elije.
 Brisanje sadr`aja bloka (CLEARING) , pri ~emu sam blok ostaje na svom mestu (EDIT -->
CLEAR--> content ili ALL (sve)
Za brisanje se mo`e koristiti i desni taster mi{a ili samo taster delete sa tastature.
[email protected] POPUNJAVANJE (FILL ) RADNOG LISTA
Popunjavanje susednih }elija srodnim sadr`ajem ( imena dana u nedelji , redni brojevi ,
meseci u godini ) vr{I se komandom :
EDIT FILL , a potrebno je uraditi slede}e operacije :
 Otkucati podatak u }eliju
 Markirati polje , kao I sva ona u koje se unosi popuna polja
 Izabrati EDIT FILL
FORMATIRANJE ]ELIJA
12
Formatiranje predstavlja pode{avanje izgleda }elije u dokumentu. Time
se posti`e bolja
preglednost , isticanje zna~ajnih informacija . Fomatiranje }elija vr{I se komandom FORMAT 
CELLS ili tast. CTRL+1 ILI DESNIM TASTEROM MI[A I OPCIJOM FORMAT CELLS
Automatski se uklju~uje dijalog box koji sadr`I posebne prozore za formatiranje I odnosi se na :
Number( format brojeva )
Alignment ( poravnanje teksta )
Font ( izbor fontova , veli~ina ,stil I specijalni efekti prilikom ispisivanja teksta )
Border ( rad sa okvirima prilikom kreiranja tabela )
Patterns (popunjavanje polja ili opsega odgovaraju}om bojom ili sen~enj)
Protection ( za{tita podataka u tabeli )
Fomatiranje mo`e koristiti uobi~ajene alatke sa FORMATING TOOLBARA ili za detaljniju upotrebu
menu FORMAT .
Prikaz vrednosti }elija - Normal
Ista vrednost mo`e biti prikazana na razli~ite na~ine , ,a defini{e se opcijom :
a. FORMAT  CELLS NUMBER , Na~ini mogu biti
GENERAL , automatski izbor prikaza unete vrednosti
NUMBER, prikaz broja I izbor decimalnih mesta za prikaz
PERCENTAGE, prikaz vrednosti kao procenata , ( ako `elimo da unesemo 80 % , potrebno je u
polje uneti vrednost 0,8 , pa pretvoriti u procentni format ili ozna~iti polje kao procentno pa uneti
broj 80 .)
CURRENCY, sadr`I symbol izabrane valute , ako se valuta ne]e menjati ,mo`emo je fiksirati
kori{}enjem ikone MY COMPUTER i opcije Regional Seeting iz ikone Control Panel .
DATE /TIME , format za datum I vreme
TEXT , prihvatanje I prikaz vrednosti kao teksta
CUSTOMIZE... li~ni izbor korisnika( razne kombinacije za opis podataka)
b. FORMAT  CELLS ALIGNMENT
 Poravnanje teksta unutar }elije u odnosu na ivice }elije ,a opcije poravnanja su:
 Horizontalno poravnanje ( Horizontal : left , right , center ili justify ) .Opcija CENTER
ACROSS SELECTION centrira sadr`aj }elije preko vi{e ozna~enih polja .
 Vertikalno poravnanje ( Vertical : top , bottom ili center ) unutar }elije
 Tekst pod uglom,promena orjentacije ( Orientation ) izra`ava se u stepenima ( DEGREES)
 Prekid-prelamanje teksta ( Wrap Text ) ,ako je ova opcija isklju~ena ispisiva}e se tekst u
jednom redu , bez obzira na du`inu }elije , a prilikom uklju~ivanja ove opcije tekst se
ispisuje u vi{e redova i vr{I se automatski promena visine }elije , pa se ne mora vr{iti
13
pro{irenje }elije da bi sav podatak stao u polje ). Isti efekat ima komb. Tastera
ALT+ENTER (za novi red jedne }elije)

Spajanje }elija ( Merge Cells) u jednu }eliju
c.Ostali formati vezani za FONT , BORDERS, PATTERNS , PROTECTION koriste
se i menjaju kao i u MS WORDu.
FORMATIRANJE KOLONA / REDOVA
Sve }elije istog reda imaju istu visinu , a iste kolone istu {irinu . Taj standard se mo`e
menjati kori{}enjem spajanja polja ( Merge Cells) il se automatski vr{I promena veli~ine
prevla~enjem mi{em na odgovaraju}e linije izmedju oznaka redova / kolona .
 Promena veli~ine pojedinih redova ili kolona se vr{I markiranjem I kori{}enjem
desnog tastera mi{a i opcija : COLUMN WIDTH / ROW HEIGHT .
Za detaljniji rad kolonama I redovima koristi se menu FORMAT i opcija:
FORMAT ROW (HEIGHT(0-409), AUTOFIT, HIDE (CTRL+9) , UNHIDE (CTRL+SHIFT+9))
FORMAT COLUMN ( WIDTH,AUTOFIT , HIDE( CTRL+0), UNHIDE (CTRL+SHIFT+0),
STANDARD WIDTH)
FORMAT  SHEET ( RENAME , HIDE, BACKGROUND ..) format radne liste u jednoj radnoj
sveski )
 AUTOMATSKO PODE[AVANJE kolona I redova vr{I se sa AUTOFIT opcijama,
skrivanje sadr`aja sa opcijama HIDE , a ponovno vra}anje sa UNHIDE.
 KOMENTAR NA ]ELIJI ( COMMENT )
Za pridru`ivanje komentara nekoj }eliji koristi se komanda
INSERT  COMMENT ili desni taster mi{a (INSERT COMMENT), a u desnom uglu
}elije pojavi}e se mala oznaka - indicator , da uz unetu vrednost polja postoji I
odgovaraju}I komentar . Komentar se jednostavno mo`e prikazati dovodjenjem mi{a na
njegovu poziciju , tako se i menja (EDIT COMMENTS) i prikazuje po potrebi( SHOW
COMMENTS)
, a unete komentare mo`emo i obrisati izborom opcije
EDITCLEARCOMMENTS ili desnim tastrom mi{a I komandom DELETE COMMENTS.
Ako u random listu ima vi{e k omentara , svi komentari se mogu prikazivati iz menija
14
VIEW--> COMMENTS. Otvara se posebna paleta REVIEWING koja slu`I kretanje po
kometarima .
 IMENOVANJE ]ELIJA , OPSEGA ILI KOLONA
]eliji ili grupi }elija se mo`e dodeliti ime koje }e se uvek prikazivati u formula baru
prilikom rada sa tabelama . Ime se defini{e sa:
INSERT NAME DEFINE ( dodeljuje se ime I prihvata sa ADD) , brisanje je sa DELETE.
 AUTOFORMAT automatsko uredjivanje tabele ostvaruje se preko menija FORMAT
I ovde se mogu definisati oblici I izagledi tabela kori{}enjem opcija SAMPLE (
uzorak ) I TABLE FORMAT ( ponudjeni oblici svih mogu}nosti prikaza tabela , pa
je potrebno izabrati `eljeni oblik.
 FORMAT --> STYLE slu`I za promenu formata unetih podataka , a mo`e se
pozivati I preko tastature sa CTRL+’ (apostrof) . Sve promene se vr{e komandom
MODIFY ..
FORMATIRANJE ELEMENATA STRANICE
Izborom menija FILE--> PAGE SETUP otvori}e se nova 4 lista u kome se nalaze atributi
{tampe koje treba podesiti .
ATRIBUTI STRANICE
1) PAGE , elementi ove opcije su :
 ORIENTATION ( uspravno = PORTRAIT , vodoravno = LANDSCAPE)
 SCALING (mogu}nost da se slika objekata za {tampu smanji kompletno ili da se
prika`e broj stranica po visini I po {irini )
 PAPER SIZE spisak raznih formata papira za koje va{ {tampa~ mo`e da podr`I (
standard je A4 210*297mm )
 PRINT QUALITY odredjivanje gustine {tampe , pove}}avanjem gustine {tampe ,
pove}ava se kvalitet ispisane stranice .
 FIRST PAGE NUMBER {tampa koja se odnosi na vi{e stranica ne mora po~eti od
broja 1 , ve} se uvodi novi broj na prvoj stranici .
2) MARGINE , predstavljaju blanko pozicije oko tabela ili teksta , a mogu se pode{avati
preko opcija :
 center on page ( centriranje svih podataka na sredini radnog lista)
15


from edge (predstavlja mesto gornjeg I donjeg zaglavlja - HEADER AND FOOTER)
LEFT , RIGHT ,TOP , BOTTOM su leva , desna , gornja I donja margina
3) HEADER& FOOTER , u tre}em listu se mogu birati opcije zaglavlja , ako korisnik nije
zadovoljan ponudjenim opcijama , mo`e ih promeniti kori{}enjem opcija CUSTOM
HEADER I CUSTOM FOOTER . Postoje tri sekcije zaglavlja (LEFT, CENTER ,RIGHT
SECTION ).Svaka sekcija se uredjuje na poseban na~in , a va`no je zapamtiti da se
zaglavlja unose ve}inom kao jedan red.Varijable koje se unose osim osnovnog teksta
mofu biti ;
&/page/
teku}a strana
&/pages/
ukupan broj strana za {tampu
&/time/
vreme {tampe
&/date/
teku}I datum
&/file/
naziv fajla
&/tab/
naziv radnog lista
Ove varijable se takodje medjusobno mogu kombinovati I predstavljati zaglavlja .
4) ^etvrti list predstavlja elemente ( opcije ) radnog lista koje treba {tampati .
 PRINT AREA - radni list mo`e sadr`ati vi{e podataka nego {to `elimo da
{tampamo , pa je mogu}e odabrati samo pojedine delove za {tampu iz radnog
lista.
 PRINT TITLES ( odredjuje se broj redova koji se pojavljuju na po~etku stranice ,
kao I broj kolona sa fiksnim sadr`ajem )
 PRINT ( u ovoj grupi nalazi se vi{e CHECK BOX oznaka :
Gridlines- isklju~uju se ili uklju~uju privremene linije za prikaz mre`e radnog lista
Notes - mogu se osim podataka dodavati I posebni komentari
Draft Quality - isklju~uje {tampanje grafi~kih objekata I {tampaju se sam oznake tih
objekata .
Black & white -{tampanje se vr{I samo u crno- beloj tehnici
Row and Column headings - ako se uklju~I {tampaju se labele redova I kolona
 PAGE ORDER kada se tabela pru`a preko du`ine I ivsine jednog radnog lista ,
mo`e se birati pravac {tampanja ostalih stranica(Down then across ) ili obrnuto
.
Iz ove ~etvrte liste se mo`e automatski pre}I na direktnu {tampu ( print) ili se prikazivati
izgled pre {tampanja ( print preview )
[TAMPA
16
Kori{}enjem menija FILE --> PRINT... vr{I se postavljanje osnovnih parametara za
{tampu .[tampanje se mo`e postavljati I preko tastera CTRL+P, pa I preko ikone sa
STANDARD TOOLBARA.
Dijalog za {tampu sadr`I :
 PRINTER ( naziv I karaktristike {tampa~a )
 PRINT WHAT
SELECTION(izbor dela za {tampu)
SELECTED SHEETS ( samo odabrane stranice)
ENTIRE WORKBOOK (sadr`aj cele radne sveske )
 PRINT RANGE
All (sve stranice )
Pages ( from - to ) : izbor stranica za {tampanje
 COPIES ( broj kopija)
 PRINT TO FILE
FUNKCIJE
Funkcijama se pojednostavljuje ili skra}uje dugo ra~unanje . One imaju
ugradjene formule koje na osnovu argumenata obavljaju odredjene operacije I
na kraju daju rezultate .
U Excelu se mo`e koristiti oko 330 funkcija koje se pozivaju po potrebi
, kod posebnih strukturi obra~una u tabelama.
Osnovna funkcija koja se automatski mo`e koristiti sa pomo}nih alatki
je SUM ( za sabiranje kolona sa numeri~kim vrednostima ) .Ova funkcija je
predstavljena kao AutoSum (). Sve ostale funkcije se pozivaju kori{}enjem
alatke f* ( Paste Function ) ili FUNCTION WIZARD sa palete STANDARD.
Op{ti oblik funkcije je :
=IME_FUNKCIJE (argument 1 ;...;arg n)
Argumenti mogu biti konstante , reference(adrese }elija ili bloka), izrazi I
druge funkcije ,a maksimalno ih mo`e biti 30 .argumenti mogu biti obavezni I
opcioni .
Paste Function u sebi sadr`I sve vrste funkcija , koje se mogu pozivati I preko
menija INSERT --> FUNCTION .
Paste function ima vi{e opcija :
Function category
ALL = sve funkcije ,
17
MOST RECENTLY USED = naj~e{}e kori{}ene formule
FINANCIAL = finansijske
DATE&TIME =datum I vreme
MATH&TRIG = matemati~ke i trigonometrijske
STATISTICAL =statisti~ke
DATABASE=baze podataka
TEXT = tekstualne
LOGICAL = logi~ke funkcije ...
OSNOVNE FUNKCIJE
1. FUNKCIJA SABIRANJA
=SUM (opseg) vr{I sabiranje numeri~kih vrednosti za zadati opseg
=SUMIF (Range ; Criteria ; Sum_range)
Za sumiranje samo pojedinih vrednosti iz kolone , koje zadovoljavaju postavljeni uslov
koristi se funkcija SUMIF.
Range- je opseg koji pretra`ujemo I ~iji }elije treba da zadovolje neki uslov
Criteria- uslov koji treba da bude zadovoljen
Sum_range - opseg }elija koje sabiramo
PRIMER.
B
C
1
PRODATA
VO]E
KOLI^INA
(KG)
JABUKE
120
2
3 KRU[KE
45
4 JABUKE
56
5 JABUKE
45
=SUM(B2:B5;‖JABUKE‖;C2:C5)
=SUM(B2:B5;‖>60‖;C2:C5)
= SUM(B2:B5;B2;C2:C5)
SUMIRANJE PRODATE KOLI^INE JABUKA
SUMIRANJE PRODATIH KOLI^INA >60
SUM. KOLI^INA ZA VO]E ^IJI NAZIV PI[E U B2 .
2. FUNKCIJA GRANANJA
Ukoliko jedna }elija mo`e dobiti jednu od dve mogu}e vrednosti , koristimo funkciju IF.
Izgled funkcije IF je slede}I :
=IF ( Logical_test ; Value_if_true;Value_if_false)
Logical_test ;
uslov koji proveravamo da li je ispunjen
Value_if_true;
vrednost , koju }elija dobija ako je uslov ispunjen
18
Value_if_false
vrednost , koju }elija dobija ako uslov nije ispunjen
3. FUNKCIJA PROSE^NE VREDNOSTI
=AVERAGE ( opseg1;opseg 2;..) izdaje prose~nu ( SREDNJU ) vrednost unetih numeri~kih
podataka u zadatom opsegu
=AVERAGE (C4:C12)
4. FUNKCIJA PREBROJAVANJA
=COUNT (Opseg1;Opseg2;..)
Prebrojava }elije koje sadr`e brojeve u markiranom opsegu ,
=COUNT (C2:C8) rezultat je 7 ako je u svim poljima num. Vrednost
=COUNTIF(OPSEG;USLOV)
Prebrojava }elije koje sadr`e brojeve koji zadovoljavaju zadati uslov
=COUNTIF( C2:C8;‖ <3‖) prebrojava }elije ~ija je vrednost manja od 3
=COUNTIF(C2:C8;3)
prebrojava }elije ~ije su vrednosti jednake 3
=COUNTBLANK (range) prebrojava prazna polja u opsegu
=COUNTIF(A1:A7)
5. FUNKCIJA ZADAVANJA I [email protected] VREDNOSTI
Funkcija LOOKUP nam slu`I da zadamo jednu vrednost I niz brojeva koji }e se
pretra`ivati .Funkcija pretra`uje niz brojeva dok ne naidje na broj koji je ve}i od zadatog
.Pronadjena vrednost predstavlja prvi manji broj od zadate veli~ine:
=LOOKUP (Zadata_vrednost;Opseg_u_kome_se_tra`I)
=LOOKUP (Zadata_vrednost;Opseg_u_kome_se_tra`I;Opseg_rezultata)
Vra}a vrednosat opsega jednog reda ili jedne kolone
MATEMATI^KE FUNKCIJE
U grupu matemati~kih funkcija spadaju :
1. SUM (number1, number2,..) za sabiranje
=SUM (A1, A2, A3, A4, A5) , ISTO SE [email protected] I SA:
=SUM (A1:A5)
[email protected] SE KORISTITI I AUTOSUM () SA TOOLBARA.OSTALE MOGU]NOSTI SUM FUNKCIJE :
=SUM(A1,54,A2 :A5)
OPSEG
VREDNOST POLJA
A1
NUMERI^KA VREDNOST
19
2. SUMIF( range, criteria, sum_range)
Range = opseg za pretra`ivanje
Criteria = postavljeni uslov
Sum_ range= opseg numeri~kih podataka koji }e se izdvajati I sabirati
3. SUMPRODUCT ( array1, array2, array3..)
Mno`i polja prvog opsega I sabira sa pomno`enim drugim
i ostalim opsezima)
4. PRODUCT ( number1, number2,..)
Mno`enje dva polja
5. ABS( number) za rezultat daje apsolutnu vrednost broja
6. INT (number) ceo broj
7. POWER (number, power) daje stepen unetog broja
power = stepen
8. MOD ( number, divison) ostatak od deljenja dva broja
STATISTI^KE FUNKCIJE
1. MIN ( number1, number2, ..) najmanja vrednost polja u opisanom opsegu
=MIN (1,7,5,9)
=MIN(A1,A4, A8)
=MIN( A1:A15)
2. MAX ( number1, number2, ..) najve}a vrednost polja u opisanom opsegu
=MAX (A5:A10)
=MAX(A2,A4,A7)
3. AVERAGE (number1, number2,..) odredjivanje prose~ne vrednosti
=AVERAGE (B4:B12)
=AVERAGE (B2, B4, B8)
=AVERAGE (120,20,140)
4. COUNT( value1, value2,..) broj popunjenih polja sa vrednostima u opsegu
5.MODE( range) vra}a vrednost koja se vi{e puta ponavlja u opsegu
=MODE (A1:A9)
LOGI^KE FUNKCIJE
1. AND (logical1, logical2,..) Oba iskaza moraju biti ta~na da bi rezultat bio istina ili TRUE
=AND( 1<5,10>2)  TRUE
2. OR (logical1, logical2,..) bar jedan iskaz mora biti ta~an za rezultat TRUE
= OR (1>5, 10>2)  TRUE
20
3. NOT (logical1, logical2,..) negacija iskaza
=NOT (10>2)  NOT (TRUE)  FALSE
4. IF( logical_test, value_if true, value_if false)
=IF(10>2, ―Komparacija je ta~na―, ―Komparacija nije ta~na―)
TEKSTUALNE FUNKCIJE
1. LEN ( text) odredjuje du`inu znakovnog podatka
=LEN(A2)
2. FIND ( FIND_TEXT , WITHIN_TEXT, START_NUMBER)
= FIND ( “N”, “ ANA”,1) pronalazi znak N u znakovnom podatku ,
pretra`ivanje vr{i od prvog znaka .
Pravi razliku izmedju malih i velikih slova
3. SEARCH ( FIND_TEXT , WITHIN_TEXT, START_NUMBER)
=SEARCH ( “N”, “ ANA”,1) ne pravi razliku izmadju slova ,
pronalazi sve karaktere u navedenom opisu
4. LEFT ( TEXT , NUM_CHARS) odvajanje levog dela re~i
=LEFT ( “ OLIVERA”, 3) kao rezultat daje podre~ (OLI)
5. RIGHT ( TEXT , NUM_CHARS) odvajanje desnog dela re~i
=RIGHT ( “ OLIVERA”, 4) kao rezultat daje podre~ (VERA)
6. TRIM (text)
_ _ _ olja=olja
=TRIM( A2) uklanja blanko - prazne pozicije ispred zapisa podataka
7. REPT( text, number_times) ponavljanje teksta vi{e puta
=REPT( “MILICA” , 4) ponovi}e re~ 4 puta
8. MID( text, start_num, num_chars) odvajanje podre~i
=MID (B7, 2, 4) vr{I odvajanje podre~I koja se nalazi na polju b7,odvajanje po~inje od
drugog simbola I izdvaja se naredna 4 simbola
9. LOWER (TEXT) pretvara sva slova u mala
10. UPPER (TEXT) pretvara sva slova u velika
11. REPLACE ( old_text , strt_num, num_char, new_text)
zamena dela re~i novim sadr`ajem
=REPLACE ( “DEMOKRATIJA”,1, 3,“TEHNO“) TEHNOKRATIJA
Umesto teksta se mo`e navoditi i naziv polja
12. PROPER (TEXT) , =PROPER(C4)
21
Prvo slovo pretvara u veliko , a ostala ostaju mala
13. EXACT (text1, text2) uporedjuje dva teksta , a rezultat je logi~ki
podatak
=EXACT (B7,B9);
=EXACT( “OLIVERA”,”olivera”)  FALSE
FUNKCIJE [email protected] I REFERENCIRANJA
Funkcije tra`enja omogu}avaju pronala`enje podataka u sklopu tabela , a funkcije
referenciranja se odnose na adrese u tabelama).
1. VLOOKUP ( lookup_value, table_array, COL_index_num,..)
= VLOOKUP ( “MAJA”,A1:F4,5)
pronalazi ime u prvoj koloni i pretra`uje dalje red u kome se
nalazi pronadjeni zapis .
A1 :F4 je opseg u kome se vr{i pretra`ivanje
5 je broj kolone ( vertikale)
Pronadjeni zapis se nalazi na preseku kolone i reda
2. HLOOKUP ( lookup_value, table_array, ROW_index_num,..)
Pretra`ivanje vr{i po vrsti ili redu tabele
=HLOOKUP (17, B1 :F3,3)
Vrednost 17 se nalazi u 3.koloni niza B1:F3)
=HLOOKUP (17, B1 :F3,3,1)
Tra`I najbli`u numeri~ku vrednost broju 17(manju ili jednaku 17)
1- sortiranje vr{I po rastu}em redosledu
3. MATCH ( value , table_array)
Pretra`uje vrednosti u delovima radnih lista
=MATCH( 27, A1:F2) Javlja broj kolone u kojoj se nalazi
opisana vrednost
4. COLUMNS( array)
Vra}a broj kolone u kojoj se nalazi pokaziva~ polja ( kursor)
5. ROWS(array)Vra}a broj reda u kome se nalazi pokaziva~ polja ( kursor)
6. HYPERLINK (link_location, friendly _name) oznaka za
povezivanje polja ili radnih lista , mo`e se postaviti I
kori{}enjem menija INSERT (HYPERLINK)
FINANSIJSKE FUNKCIJE
22
Svrha ovih funkcija je izra~unavanje raznih parametara kao {to su anuiteti , interesne stope
, broj rata i sli~no .
F.funkcije mogu biti :
1. PMT funkcija koja izra~unava visinu rate prema zadatoj visini kamate, broju rate i visini
glavnice.
=PMT (kamata ; broj_rata ;po~etni_dug ; preostali_iznos)
=PMT (9%/12 ;120 ;-100000)  1266,76
OBJA[NJENJE :
Ako je kamata 9 posto za 12 meseci i ima 120 rata, a iznos duga na po~etku je bio 100000
nekih jedinica , mes~na rata }e iznositi 1266,76 jedinica.
Znak- se koristi u zapadnom knjigovodstvu kao dug, a deljenje kamate sa brojem 12 je
poterbno jer funkcija radi sa mese~nim iznosom kamate.
Ova funkcija mo`e da se koristi i za dinamiku {tednje
Pretpostavka
Za 15 godina `elimo da u{tedimo 75000 uz kamatu od 6% godi{nje.
=PMT(6%/12,15*12;0;-75000)
* dobi}emo iznos od 257,89 dinara koje treba mese~no odvojiti za postizanje ovog cilja.
2. RATE funkcija
Izra~unava mes~nu kamatu na osnovu broja perioda uplate I iznosa glavnice duga:
=RATE( broj_perioda;visina_rate;pocetni_dug;preostali_dug;tip)
Ako napi{emo funkciju :
=RATE(40;1200;-42000) dobijamo vrednost 0,67% . Na godi{njem nivou to je kamata od
8,02%
3.DB
Izra~unava amortizaciju za odredjeni period koriste}i postupak fiksnog opadaju}eg bilansa
=DB( cena, otpisna_vrednost , vek , period)
 Cena je nabavna cena
 Otpisna_vrednost je vrednost na kraju amortizacije
 Vek je period za koji se izra~unava amortizacija (koristan `ivot)
 Period je period za koji se izra~unava amortizacija
 Mesec je broj meseci u prvoj godini
Jedinica mere za vek i period moraju biti iste
FINANSIJSKE FUNKCIJE
Svrha ovih funkcija je izra~unavanje raznih parametara kao {to su anuiteti , interesne stope , broj rata i sli~no .
F.funkcije mogu biti :
1. PMT funkcija koja izra~unava visinu rate prema zadatoj visini kamate, broju rate i visini glavnice.
=PMT (kamata ; broj_rata ;po~etni_dug ; preostali_iznos)
=PMT (9%/12 ;120 ;-100000)  1266,76
OBJA[NJENJE :
Ako je kamata 9 posto za 12 meseci i ima 120 rata, a iznos duga na po~etku je bio 100000 nekih jedinica , mese~na rata }e iznositi 1266,76 jedinica.
Znak- se koristi u zapadnom knjigovodstvu kao dug, a deljenje kamate sa brojem 12 je poterbno jer funkcija radi sa mese~nim iznosom kamate.
Ova funkcija mo`e da se koristi i za dinamiku {tednje
Pretpostavka
Za 15 godina `elimo da u{tedimo 75000 uz kamatu od 6% godi{nje.
=PMT(6%/12,15*12;0;-75000)
* dobi}emo iznos od 257,89 dinara koje treba mese~no odvojiti za postizanje ovog cilja.
23
2. RATE funkcija
Izra~unava mes~nu kamatu na osnovu broja perioda uplate I iznosa glavnice duga:
=RATE( broj_perioda;visina_rate;pocetni_dug;preostali_dug;tip)
Ako napi{emo funkciju :
=RATE(40;1200;-42000) dobijamo vrednost 0,67% . Na godi{njem nivou to je kamata od 8,02%
3.DB
Izra~unava amortizaciju za odredjeni period koriste}i postupak fiksnog opadaju}eg bilansa
=DB( cena, otpisna_vrednost , vek , period)

Cena je nabavna cena

Otpisna_vrednost je vrednost na kraju amortizacije

Vek je period za koji se izra~unava amortizacija (koristan `ivot)

Period je period za koji se izra~unava amortizacija

Mesec je broj meseci u prvoj godini
Jedinica mere za vek i period moraju biti iste
4. DDB
Izra~unava amortizaciju za odredjeni period koriste}i postupak dvostrukog opadaju}eg bilansa.
=DDB (cena , otpisna_vrednost, vek , period, faktor)

Cena je nabavna cena

Otpisna_vrednost je vrednost na kraju amortizacije

Vek je period za koji se izra~unava amortizacija (koristan `ivot)

Period je period za koji se izra~unava amortizacija

faktor je stopa po kojoj opada bilans ( ako se izostavi podrazumeva se 2)
5. FV
Izra~unava budu}u vrednost nekog ulaganja .Rezultat ulaganja moraju da budu periodi~ne , nepromenljive isplate , pri nepromenljivoj kamatnoj stopi .
=FV ( stopa , brper, isplata, sv, tip )

stopa je kamatna stopa

brper je ukupan broj isplatnih perioda u anuitetu

isplata je isplata po jednom periodu

sv je sada{nja vrednost

tip odredjuje kada se vr{e isplate :
(0 na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda)
6. IPMT
Za dobijanje iznosa kamate na neko ulaganje za odredjeni period. Ovo ulaganje mora da daje peroiodi~ne , nepromenljive isplate pri nepromenljivoj
kamatnoj stopi .
=IPMT ( stopa , period , brper, sv, bv, tip )

stopa je kamatna stopa

period je period za koji se izra~unava kamata

brper je ukupan broj isplatnih perioda

sv je sada{nja vrednost

bv je budu}a vrednost

tip odredjuje kada se vr{e isplate :
( 0 na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda)
7. IRR
Za dobijanje interne stope povra}aja za nov~ane tokove. Do nov~anih tokova mora da dodje u redovnim intervalima , a ti intervali ne moraju da budu
jednaki .
= IRR( vrednosti , procena )

vrednosti je niz ( ili referanca }elija ) koji sadr`i brojeve za koje ho}ete da izra~unate IRR

procena je broj za koji pretpostavljate da je pribli`an rezulatu funkcije IRR
8. MIRR
Za dobijanje modifikovane funkcije IRR , gde se uzima u obzir cena ulaganja kamata koja je primenjena po ponovnom ulaganju prinosa.
= MIRR ( vrednosti , finansiranje_stopa, reinvestiranje_stopa)

vrednosti je niz koji predstavlja isplate i dohodak do kojih dolazi u pravilnim vremenskim razmacima

Finansiranje_stopa je kamatna stopa koju pla}ate za novac koji se koristi u nov~anim tokovima

reinvestiranje_stopa, je kamatna stopa koju dobijate na ponono ulo`ene nov~ane tokove
9. NPER
Za odredjivanje broja perioda za neko ulaganje .Ovaj broj se zasniva na nepromenljivim periodi~nim pla}anjima i nepromenljivoj kamatnoj stopi.
=NPER (stopa, pl, sv, bv, tip)

stopa je periodi~na kamatna stopa

pl je iznos pla}anja po periodu , pri ~emu je iznos pla}anja nepromenljiv

sv je sada{nja vrednost

bv je budu}a vrednost

tip odredjuje kada se vr{e isplate :
( 0 na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda)
10. NPV
Za izra~unavanje sada{nje vrednosti ulaganja. Ova funkcija koristi eskontnu stopu i budu}a pla}anja ( koja imaju negativnu vrednost) i dohodak.
=NPV ( stopa, vrednost1, vrednost2, vrednost,..)

stopa je eskontna stopa za jedan period

vrednost1 itd. predstavlja pla}anja i dohodak
24
11.PMT
Koristite PMT da izra~unate pla}anje po kreditu. U toku ra~unanja podrazumeva se da su kamatna stopa i pla}anja nepromenljivi.
=PMT( stopa , brper, sv, bv, tip)

stopa je kamatna stopa

brper je ukupan broj pla}anja

sv je sada{nja vrednost

bv je budu}a vrednost ( bilans posle poslednjeg pla}anja ) koja mo`e da se izostavi ako je jednaka nuli

tip odredjuje kada se vr{e isplate :
( 0 isplata na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda)
12.PPMT
Koristite PPMT da za neko ulaganje dobijete isplatu glavnice za odredjeni period . Ovo ulaganje mora da se zasniva na nepromenljivim periodi~ nim
isplatama i nepromenljivoj kamatnoj stopi.
=PPMT ( stopa , period , brper, sv, bv, tip)

stopa je kamatna stopa

period defini{e kamatni period

brper je ukupan broj isplatnih perioda

sv je sada{nja vrednost

bv je budu}a vrednost ( nov~ani bilans posle poslednjeg pla}anja )

tip odredjuje kada se vr{e isplate :
( 0 isplata na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda
13.PV
Koristite PV da izra~unate sada{nju vrednost ulaganja . Definicija sada{nje vrednosti uzima u obzir budu}a pla}anja.
=PV( stopa, brper, pl, bv, tip)

stopa je kamatna stopa

brper je ukupan broj pla}anja

pl je iznos pla}anja po periodu

bv je budu}a vrednost ( vrednost posle poslednje isplate ) koja mo`e da se izostavi ako je jednaka nuli

tip odredjuje kada se vr{e isplate :
( 0 isplata na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda
14. RATE
Koristite RATE da izra~unate kamatnu stopu po periodu anuiteta.
=RATE(brper, pl, sv, bv, tip, procena)

brper je ukupan broj isplatnih perioda

pl je iznos pla}anja po periodu

sv je sada{nja vrednost

bv je budu}a vrednost ( nov~ani bilans posle poslednjeg pla}anja )

tip odredjuje kada se vr{e isplate :
( 0 isplata na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda

procena je va{a procena kamatne stope , Izostavljena podrazumeva vrednost 0.
15. SLN
Koristite SLN da izra~unate linearnu amortizaciju za jedan period :
=SLN( cena , otpisna_vrednost , vek)

cena je nabavna cena

otpisna_vrednost je vrednost na kraju amortizacionog perioda

vek je broj perioda za koje izra~unavate amortizaciju sredstava
16. SYD
Koristite SYD da dobijete amortizaciju za upotrebni vek sredstva izra~unatu po periodu.
=SYD (cena , otpisna_vrednost , vek , preiod)

cena je nabavna cena

otpisna_vrednost je vrednost na kraju amortizacionog perioda

vek je broj perioda za koje izra~unavate amortizaciju sredstava

period je nazna~eni period
17. VDB
Koristite VDB da izra~unate amortizaciju za period koji navodite. Mo`ete da uklju~ite parcijalne periode.
=VDB( cena, otpisna_vrednost, vek, po~etni_period, krajnji_period, faktor, bez_prelaska)

cena je nabavna cena

otpisna_vrednost je vrednost na kraju amortizacionog perioda

vek je broj perioda za koje izra~unavate amortizaciju sredstava

po~etni_period je prvi period za koji ho}ete da izra~unate amortizaciju

krajnji _period je poslednji period za koji ho}ete da izra~unate amortizaciju

faktor je stopa po kojoj opada bilans , ako se izostavi smatra se da iznosi 2 , tj. koristi se postupak dvostruko opadaju}eg bilansa

bez_prelaska je logi~ka vrednost ( da li se prelazi na linearnu amortizaciju =true ne prelazi)
25
GRAFI^KO PRIKAZIVANJE STATISTI6KIH PODATAKA
GRAFIKONI i TIPOVI GRAFIKONA
U programu EXCEL , gtrafikonima se omogu}ava grafi~ki prikaz sadr`aja tabele,
odnosno baze podataka. Grafi~ko prikazivanje omogu}ava uporedjivanje pokazatelja dve ili
vi{e pojava i olak{ava analizu dobijenih podataka i rezultata njihove obrade. Promena
vrednosti u tabeli automatski menja izgled grafikona.
Elementi grafikona mogu da budu :
 Koordinatne ose x, y, z sem prikazivanja strukturnog kruga,
 Markeri /indikatori ( oznake za podatke na grafikonu),
 Kratki markeri kojima su izdeljene koordinatne ose,
 Povr{ine grafikona ograni~ene kordinatnim osama,
 Razmera po kojoj su izdeljene koordinatne ose,
 Legenda kojom se prikazuju simboli i natpisi na grafikonu,
 Naziv grafikona i koordinatnih osa,
 Mre`a za prikaz pojedinih detalja na grafikonu.
Postoji vi{e na~ina grafi~kog prikazivanja statisti~kog rada. Spreadsheet programi
omogu}avaju jasno prikazivanje grafikona koji mogu biti crno-beli, u boji , u dve ili tri
dimenzije , sa mogu}no{}u rotacije itd.
Kori{}enjem paketa EXCEL mogu se konstruisati 64 razli~ite vrste grafikona od kojih
su 24 trodimenzionalna.
Tipovi grafikona su:
1.
Linijski dijagrami
2.
XY grafikoni
3.
HISTOGRAM ( trakasti dijagram , prikazi u vidu stubi}a)
4.
STRUKTURALNI DIJAGRAM
5.
STRUKTURNI KRUG (PITA DIJAGRAM)
6.
ISE^ENI STRUKTURALNI KRUG
(1.,2. su LINIJSKI DIJAGRAMI, a ostali su POVR[INSKI DIJAGRAMI)
KRIRANJE GRAFIKONA
Kreiranje se vr{i posle u~itavanja radne tabele i izborom opsega }elija iz tabele.
INSERT  CHART : ON THIS SHEET ( na otvorenom radnom listu)
AS NEW SHEET ( na novom random listu)
26
Grafikoni prilikom kreiranja prolaze kroz nekoliko faza koje su definisane kao koraci za izradu
grafikona i predstavljaju se na slede}i na~in:
 Prozor za dijalog CHART WIZARD ( STEP 1 OF 4) ,gde se bira vrsta grafikona, podvrsta ili
podkategorija grafikona
 ( STEP 2 OF 4) , gde se unosi ru~no opseg tabele za koju se prikazuje grafikon , sa opcijom
DATA RANGE
 (STEP 3 OF 4) ,gde se bira pozicija za prikaz legende grafikona i naziva grafikona (title, show
legend - top, bottom , corner, left, right)
 (STEP 4 OF 4), predstavlja izbor radne liste za sme{tanje grafikona,
 Prelazak iz jednog koraka u drugi vr{i se opcijom NEXT ,POVRATAK JE SA BACK, a
zavr{etak kreiranja grafikona
opcijom FINISH. Pojavljuje se grafikon na predhodno
obele`enom mestu u radnom listu , a po potrebi se mo`e premestiti na drugo mesto
radnog lista , kao i vr{iti po potrebi promenu veli~ine grafikona ,kori{}enjem grani~nika
grafikona.
Bilo koja naknadna promena grafikona vr{i se dvostrukim klikom na povr{ini grafikona.
Snimanje se vr{i sa FILE SAVE AS ( IME.XLS) , ~ime se mo`e tretirati kao poseban fajl.
IMENOVANJE , DAVANJE POSEBNIH NAZIVA se primenjuje za :
1. INSERT TITLES TITLES
 CHART TITLE naziv grafikona,
 VALUE (Z) AXIS
 VALUE (Y) AXIS
 VALUE (X) AXIS
<OK>
Posle uno{enja naslova obavezno se koristi taster <ENTER>
Ve}i ispis zahteva promenu fonta ( naziv , veli~inu i stil )
2. FORMAT CHART TITLE  FONT ( BOLD, FONT STYLE, FONT SIZE)
AUTOMATSKO KREIRANJE GRAFIKONA
Vr{i se povla~enjem mi{a na ikonu CHART WIZARD . Predhodno se mora ozna~iti 9
selektovati0 opseg tabele za koji se izdaje grafikon. Unosi se niz potrebnih informacija kroz
ozna~ene korake , a ~uvanje ovako kreiranog grafikona ostvaruje se sa FILE  SAVE AS..
27
RAD SA GRAFIKONIMA
Posle kreiranja , mogu}e je vr{iti izmene grafikona i to promena veli`ine grafikona , vrednosti
podataka, natpisa du` koordinatnih osa itd.
Promena veli~ine se ostvaruje sa WINDOW ARRANGE  TILES
Stvaraju se prozori jedan pored drugog.
PROMENA VRSTE GRAFIKONA
CHART TYPE:
AREA (povr{inski)
BAR ( horizontalni histogram)
COLUMN ( vertikalni histogram)
LINE ( linijski dijagram)
PIE ( strukturni krug)
DOUGHNUT ( koncentri~ni strukturni krug)
RADAR ( radarski )
COMBINATION ( kombinacija grafikona )
2-D (dvodimenzionalni dijagram)
3-D (trodimenzionalni dijagram)
Izmena legendi je sa FORMAT  LEGEND
Definisanje razmere koordinatnih osa : FORMAT-->AXIS SCALE
CATEGORY (X) AXIS SCALE
Dodavanje novog niza podataka grafikonu;
EDIT COPY , EDIT  PASTE SPECIAL
POSEBNE MOGU]NOSTI EXCEL PROGRAMA
1) AUTOMATSKO POSTAVLJANJE REDNIH BROJEVA
EDIT --> FILL ... SERIES
28
 postavljanje rednih brojeva po redovima/kolonama
ROWS
COLUMNS
 korak za koji se pove}ava slede}i broj STEP VALUE
 do zadatog broja STOP VALUE
 na~ini za postavljanje red. brojeva LINEAR, GROWTH, DATE , AUTOFILL
2) UBACIVANJE POSEBNIH OBJEKATA KORI[]ENJEM MENIJA INSERT:
ROWS, COLUMNS, WORKSHEET, CHART, OBJECT, PICTURE, COMMENTS,
FUNCTION , NAME, HYPERLINK...
NAME kao posebna opcija moze se koristiti za imenovanje dela tabele ili
jednog polja i na taj na~in korisititi u formulama i funkcijama
HYPERLINK slu`i za povezivanje radnih lista i predstavlja posebnu rec koja
se prikazuje na listama drugom bojom ,a postavljanje se vr{i na slede}i
na~in:
INSERT--> HYPERLINK
text to display ( uneti text koji }e predstavljati re~ za povezivanje lista ili
objekata/tabela)
bookmark ( odrediti list i poziciju/ adresu na listu na koji }e se automatski
prenositi prikaz kori{}enjem hyperlinka )
3) TOOLS--> OPTIONS..
Nalaze se sve opcije za prikaze i izmene , rad sa grafikonima , izra~unavanja,
boje..
RAD SA PODACIMA
Svi podaci koji su uneti u odgovaraju}a polja tabele podle`u osima
izra~unavanjima i modifikacijama i posebno odredjenim operacijama koje se
nalaze sme{tene u meniju DATA i to su :
SORT
FILTER
SUBTOTAL
PIVOT TABLE OR PIVOT CHART REPORT
29
SORTIRANJE se mo`e vr{iti u opadaju}em ( descending) ili rastu}em
(ascending) redosledu, za selektovanu ili upisanu kolonu tabele sa podacima .
FILTRIRANJE predstavlja postupak izdvajanja i posebnog prikaza podatak iz
tabele po nekom unapred utvrdjenom kriterijumu.
Za filtriranje se koriste opcije :
autofilter- postavlja oznake za filtere
show all - vra}a prikaz svih podataka
advanced filter - uklanja filter oznake
SUBTOTAL se koristi za prikaz medjurezultata prilikom izra~unavanja nad
numeri~kim podacima.
PIVOT tabele predstavljaju predstavljaju izvedene tabele , koje mogu koristiti
samo odredjene delove zaglavlja i kreiraju se po potrebama korisnika .
Opcijom LAYOUT odredjuje se strana, pozicija kolona i redova i zona sa
podacima na pivot tabeli (page, row,column, data).
Korisnik konstrui{e pivot tabelu prevla~enjem ( mi{em ) potrebnih parametara
u ozna~ena mesta na ekranu LAYOUTa.
[email protected] ZA UPOZNAVANJE EXCEL [email protected]
1. STAROVATI EXCEL PROGRAM
2. OTVORITI NOVU RADNU SVESKU U EXCELU
3. PRIPREMA STRANICE ZA RAD
FILE - PAGE SETUP
Postaviti margine stranice (MARGINS -1.5 cm), veli~inu stranice ( PAGE-A4)
TOOLS -CUSTOMIZE
OPTIONS ( STANDARD AND FORMATING TOOLBARS SHARE ONE ROW)
4. UKLJU^ITI SVE POMO]NE ALATKE
VIEW - TOOLBARS..
5. PROVERITI MAX. BROJ KOLONA I REDOVE GDE ]E SE UNOSITI PODACI
6. ZATVORITI FAJL , BEZ SNIMANJA I NAPUSTITI EXCEL PROGRAM
30
ZADATAK .
Kreirati tabelu u EXCEL-u sa poljima koja predstavljaju razrede IV godine I unositi odli~ne ,
vrlodobre , dobre ,dovoljne I nedovoljne uspehe u~enika .
Izdati ukupan broj u~enika u svim razredima I prose~ne ocene .
IV-1
IV-2
IV-3
IV-4
IV-5
IV-6
ODLI^NIH
VR.DOBRIH
DOBRIH
DOVOLJNIH
NEDOVOLJNIH
PROSEK
SVEGA
ZADATAK .
Kreirati tabelu sa poljima :
broj linije,mesto polaska,mesto dolaska,tip aviona,broj odraslih putnika,broj dece , i te`ina
robe.Uneti nekoliko zapisa ,izvr{iti podelu prozora i posebno uredjivati deo po deo tabele.Pro{iriti
sva polja ,a zatim izvr{iti sortiranje robe u rastu}i redosled. Kori{}enjem grafikona prikazati
sadr`aj kreirane tabele.
ZADATAK.
1. KREIRANU TABELU UREDITI NA SLEDE]I NA^IN:
 KOLONU REGIONI SORTIRATI U RASTU]I REDOSLED , CENTRIRATI TEKST,
 PRIKAZATI UKUPNE VREDNOSTI SADA[NJE I PRVOBITNE POVR[INE I IZRA^UNATI PROSE^NU
POVR[INU ZA OBE KOLONE .
 RADNI LIST SA TABELOM OZNA^ITI KAO POVR[INA
 SORTIRATI U OPADAJU]I REDOSLED SVE PRVOBITNE POVR[INE
 UREDITI ZAGLAVLJE SA POSEBNIM FONTOVIMA , VELI^INAMA,BOJOM I CENTRIRANIM
[email protected]
 KOLONE
REGIONI , SADA[NJA POVR[INA - KOPIRATI NA POSEBNOM RADNOM LISTU
POVR[INA2 .
 PRIKAZATI SVE SADA[NJE POVR[INE KOJE SU VE]E OD 3000000
 SNIMITI OBE TABELE U RANOJ KNJIGI REGIONI .
ZADATAK.
31
Imenovati tri radna lista slede}im imenima: PRIHODI, RASHODI, FIN-REZULTAT.
1. U radni list PRIHODI uneti slede}e podatke:
R
B
1.
Artikl
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.
Bra{no T-400
Bra{no T-500
120500
0
854000
141000
0
870000
157000
0
950000
Bra{no T-800
Griz
Ovsano bra{no
Sto~no bra{no 50/1
Sto~no bra{no 25/1
342000
210000
356000
578000
498000
320000
250000
365000
585000
540000
402000
300000
406000
608000
548000
186500
0
100500
0
428000
350000
435000
625000
589000
201500
0
120400
0
492000
390000
506000
718000
698000
2.
3.
4.
5.
6.
7.
2. Prikazati dijagramima (krug) prihode za svaku godinu posebno (na teku}em radnom listu).
3. U radni list RASHODI uneti slede}e podatke:
R
B
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Artikl
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.
Bra{no T-400
915000
Bra{no T-500
Bra{no T-800
Griz
Ovsano bra{no
Sto~no bra{no 50/1
Sto~no bra{no 25/1
654000
142000
125000
193000
357000
319000
101000
0
680000
152000
132000
215000
400000
358000
115000
0
750000
162000
143000
224000
418000
380000
125300
0
798000
184000
150000
235000
425000
409000
132100
0
874000
210000
159000
256000
478000
438000
4. Prikazati dijagramima (stubi}i) rashode za svaku godinu posebno (na teku}em radnom listu).
5. U radni list FIN-REZULTAT izra~unati finansijski rezultat (prihodi - rashodi) za svaki proizvod i
za svaku godinu.
6. Izra~unati ukupan finansijski rezultat za svaku godinu i za svaki artikl.
7. Prikazati dijagramima (krug) finansijski rezultat za svaku godinu posebno (na teku}em
radnom listu).
8. Izra~unati ukupan, prose~an, maksimalan i minimalan finansijski rezultat.
32
33
ZBIRKA ZADATAKA - RA^UNARSTVO I INFORMATIKA
DRAGAN MARIN^I]
[email protected] RANDJELOVI]
ZADATAK 1.
Umete li startovati Microsoft Excel na lsede}e na~ine :
 Kori{}enjem opcije Programs iz Start menija ;
 Kori{}enjem pre~ica ( napraviti je ako je nema na desktopu);
 Iz programa Windows Explorera ;
 Iz programa My Computer;
 Preko k omande Run ... startnog menija;
 Preko komande Find iz startnog menija ?
ZADATAK 2.
A)
B)
C)
D)
E)
F)
G)
H)
I)
J)
K)
Startovati Microsoft Excel.
Podesiti ga da nova radna sveska ima 5 radnih listova (sheets).
Otvoriti novu radnu svesku .
Aktivirati tre}I list.
Obrisati peti list .
Napraviti redosled u sveski : sheet4, sheet3, sheet2, sheet1.
Promeniti imena listama u L4,L3,L2,L1.
Obrisati L4.
Promeniti imena L3 u L4 , L2 u L3 I L1 u L2.
Dodati iza L2 list L1.
Snimiti radnu svesku pod imenom SVESKA1.
ZADATAK 3.
A) Formirati radnu svesku koja ima 20 radnih listova.
B) Iza SHEET18 dodati novi radni list .
C) Obrisati tre}I , peti ,sedmi , sedamnaesti i devetnaesti list .
D) Dodati novi list ispred sheet1.
E) Dodati novi list iza poslednjeg lista.
F) Obrisati sheet11 I sve listove iza njega.
G) Poredjati sve ostale listove u rastu}i redosled.
H) Snimiti rad kao SVESKA2.
I) Otvoriti radnu svesku SVESKA1.
J) Kori{}enjem menija WINDOW u prozoru SVESKA2 obrisati prva tri lista.
K) Vratiti se u prozor SVESKA1.
L) Zatvoriti obe sveske I iza}I iz programa.
ZADATAK 4.
Kreirati radnu svesku KADROVI koja se sastoji od listova (Sheets):
34
NASTAVNICI, SARADNICI, SEKRETARIJAT, RA^UNOVODSTVO,POMO]NO OSOBLJE.
ZADATAK 5.
A)
B)
C)
D)
E)
F)
G)
H)
I)
J)
K)
Startovati program Miscrosoft Excel .
Pre}I u pogled Full Screen.
Vratiti se pogled Normal .
Uklju~iti pogled Print Preview.Za{to program nije dozvolio ovaj pogled?
Aktivirati pogled Page Break Preview.
Vratiti se pogled Normal .
Isklju~iti prikaz linije formula ( Formula Bar ).
Isklju~iti prikaz statusne linije ( Status Bar ).
Isklju~iti prikaz mre`ice pomo}nih linija ( Toolbars)
Isklju~iti prikaz traka za skrolovanje (Scroll Bars).
Vratiti sve parameter izgleda ekrana u predja{nje stanje .
ZADATAK 6.
Kori{}enjem opcije Page Setup postaviti :
A) Veli~inu papira formata A4
B) Pejza`nu orjentaciju
C) Gornju I donju marginu na 3 cm
D) Levu I desnu marginu na 2 cm
E) Gornje I donje zaglavlje na 1.5 cm
F) Tabelu na papiru centrirati u odnosu na horizontlu I vretikalu
G) Ime radne sveske I ime radnog lista u Header,
H) Ime autora , broj strane I idatum u Footer
ZADATAK 7.
A) Kreirati radnu svesku ADRESAR koju ~ine radni listovi DJACI I PROFESORI. U tabeli
DJACI kolone su :
RB , PREZIME
,
IME , DATUM_RODJENJA, RAZRED ,
ODELJENJE ,
OCENA_IZ_INFORMATIKE, ADRESA , TELEFON , NADIMAK , VISINA , [email protected]
U tabeli PROFESORI kolone su [IFRA, PREZIME , IME , PREDMET , DATUM_RODJENJA ,
STA@, ADRESA , TELEFON , MOBILNI TELEFON, E_MAIL ADRESA .
B)
C)
D)
E)
F)
G)
H)
Upisati u obe tabele po 3 osobe.
Upisati jo{ po tri osobe kori{}enjem obrasca za unos podataka.
Obrisati tre}eg u~enika .
Prona}I pomo}u obrasca za unos podataka sve profesore koji predaju engleski jezik .
Popraviti ocene svim u~enicima koji su imali ocenu 4.
Prona}I sve u~enike k oji stanuju u istoj ulici .
Prona}I sve profesore koji imaju 5 godina radnog sta`a.
35
Download

EXCEL 2000