UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
SPISAK NASTAVNIKA I ASISTENATA
NA PREDMETU
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: docent dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
FOND ČASOVA
2+3
•
2 časa predavanja nedeljno
• 3 časa vežbi nedeljno
TERMINI, MESTA I RASPORED GRUPA STUDENATA
NA PREDAVANJIMA I VEŽBANJIMA
PREDAVANJA (2 časa nedeljno)
petak 12:15 - 14:00
amfiteatar AH1
za sve grupe
VEŽBE (3 časa nedeljno)
petak 07:30 -10:00 AH3
grupe 01. 02. 03.
petak 07:30 - 10:00 AH4
grupe 04. 05. 06. 14.
petak 14:15 - 16:45 AH3
grupe 07. 08. 09. 15.
petak 14:15 - 16:45 AH7
grupe 10. 11. 12. 13.
1
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
OSNOVNE INFORMACIJE O RADU NA PREDMETU
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
•
•
•
USLOVI ZA OVERU III SEMESTRA:
redovno pohađanje predavanja i vežbanja (dozvoljena su po 3 izostanka),
dovoljna aktivnost na vežbanjima (najmanje 6 bodova od ukupno 10),
u roku predata oba rada tokom semestra.
•
•
•
USLOVI ZA IZLAZAK NA POLAGANJE PISMENOG DELA ISPITA:
pozitivno ocenjeni radovi tokom III semestra,
skupljen dovoljan broj bodova, odnosno osvojeno najmanje 43 boda,
overen III semestar.
•
•
USLOVI ZA DOBIJANJE KONAČNE OCENE:
ispunjeni svi prethodni uslovi i
pozitivno ocenjen pismeni deo ispita.
•
•
•
•
•
•
NAPOMENE:
Prisustvo predavanjima je obavezno, jer će se na njima iznositi materija, koja će kasnije biti
proverena kroz pitanja na pismenom delu ispita. Na predavanjima će se davati i određene
informacije o radu na vežbama i ukazivati na posebno značajne elemente rada.
Za vreme vežbanja treba odgovoriti na sve postavljene zadatke, jer se jedino tako mogu
osvojiti predviđeni bodovi za aktivnost (najmanje 6, a najviše 10).
Rad na ovom predmetu podrazumeva i izlazak na teren, koji se odvija izvan vremena
predviđenog za vežbanja.
Na samim vežbanjima se na osnovu prikupljenog materijala sa terena rade grafički prikazi,
skice ili završna prezentacija. Vreme na vežbama biće posvećeno, ne samo praktičnom
radu i konsultacijama sa asistentima, već će biti iskorišćeno i za polemike, javnu
prezentaciju i odbranu radova.
Pravo na predaju radova se može izgubiti ako rad nije potpun ili u odgovarajućoj formi
pripremljen (naslovna strana korica rada i prilozi pripremljeni za predaju moraju biti urađeni
tačno po uputstvu asistenta, formatizovani, čitko potpisani, rad mora biti sa numerisanim
listovima, naslovima, podnaslovima, razmerom, oznakom za sever...).
Pravo na potpis ili izlazak na pismeni deo ispita mogu se izgubiti i pored pozitivno ocenjenog
rada, ukoliko je student neredovno pohađao nastavu, predavanja ili vežbe, ili nije bio aktivan
na vežbanjima.
•
•
NEOPHODAN PRIBOR:
papir, hamer, paus, pelir,
pribor za tehničko crtanje, drvene boje ili flomasteri... ili kompjuter.
•
•
•
•
•
•
INFORMISANJE:
na predavanjima,
na vežbanjima,
preko oglasne table,
u fotokopirnici (terminski plan, tekst zadataka, izvodi sa predavanja, ispitna pitanja) i
preko sajta: http://www.arhns.com/
preko mail-ova učesnika u nastavi:
Ljiljane Vukajlov:
[email protected]
Marije Dorić:
[email protected]
2
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
•
•
•
•
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
OBAVEZE NASTAVNIKA I ASISTENATA:
sprovođenje nastave prema planu i programu,
obezbeđivanje stručne literature,
obezbeđivanje ravnopravnih uslova za polaganje ispita,
vođenje evidencije o prisustvu studenata na predavanjima i vežbama,
kao i o aktivnosti na vežbanjima.
•
•
•
•
•
•
AKTIVNOSTI STUDENATA:
pohađanje predavanja,
pohađanje vežbanja,
izlazak na teren (skiciranje, fotografisanje, anketiranje...),
izrada grafičkog rada,
javna odbrana rada i
polaganje pismenog ispita.
•
•
•
LITERATURA:
Lorens Halprin (Laurens Halprin): "Gradovi", Građevinska knjiga, Beograd, 1974.
Gordon Kalen (Gordon Cullen): "Gradski pejzaž", Građevinska knjiga, Beograd, 1990.
Izvodi sa predavanja
NAČIN OCENJIVANJA RADOVA:
Pri ocenjivanju seminarskih i grafičkih radova vrednovaće se kvantitet i kvalitet. Kvantitet
podrazumeva da rad sadrži sve tražene elemente i obavezne priloge, a kvalitet da su svi prilozi
rada urađeni na zadovoljavajućem stručnom nivou i da su na odgovarajući, lako čitljiv, način
prezentovani. Konačna ocena će se određivati na osnovu osvojenih bodova tokom rada u
semestru.
OCENA
PRILOZI ILI ELEMENTI
STRUČNI NIVO
PREZENTACIJA
10
ima sve tražene priloge,
pa i više od toga
izuzetno visok
lako čitljiva
9
ima sve tražene priloge
visok
veoma dobra
8
ima sve tražene priloge
nedostaje neki od traženih
priloga, ili postoje izvesni
propusti
nedostaje više traženih
priloga ili su
uočljive veće nelogičnosti
nema većinu traženih priloga
ili postoje nedopustive greške
i propusti
zadovoljavajući
ispod prosečnog
nivoa
jasna
nedovoljno jasna
nizak
nečitljiva
veoma nizak
loša
7
6
5
ZAKLJUČAK
odlično savladana
materija
dobro savladana
materija
savladana
materija
postoje izvesne
nejasnoće
materija nije
u potpunosti
shvaćena
većina materije nije
savladana
NAČIN OCENJIVANJA PISMENOG DELA ISPITA:
Ocenjivaće se ispravnost odgovora, kvalitet skica, ali i sposobnost pismenog
izražavanja. Ocena se može smanjiti, ako student piše nepotrebne stvari, jer će se smatrati da
ih nedovoljno razdvaja od tačnog odgovora.
3
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
NAČIN BODOVANJA
BODOVI
najmanje
najviše
3,46
5
3,33
5
6
10
20
12
18
30
43
70
18
30
61
100
OBAVEZE I ZADACI
1. zadatak
2. zadatak
Prisustvo na predavanjima
Prisustvo na vežbanjima
Aktivnost na vežbanjima
URBANISTIČKA ANALIZA OBJEKTA (individualan)
URBANISTIČKA ANALIZA ULICE (timski)
Predispitne obaveze
Pismeni deo ispita
KONAČAN BROJ BODOVA
Prisustvo na predavanjima
Broj bodova
Prisustvo na vežbanjima
Broj bodova
13
5,00
12
4,62
11
4,23
10
3,85
9
3,46
8
3,08
7
2,69
6
2,31
5
1,92
12
5,00
11
4,58
10
4,17
9
3,75
8
3,33
7
2,92
6
2,50
5
2,08
4
1,67
Aktivnost na vežbanjima
Broj bodova
10
10
9
9
8
8
6
6
7
7
NAČIN BODOVANJA I OCENJIVANJA
1. zadatak
Urbanistička
analiza objekta
2. zadatak
Urbanistička
analiza ulice
Pismeni ispit
10
9
8
7
6
20
18
16
14
12
109876-
19,6
17,6
15,6
13,6
11,6
109
98
87
76
65
19,2
17,2
15,2
13,2
11,2
910
89
78
67
56
18,8
16,8
14,8
12,8
10,8
9+
8+
7+
6+
5+
18,4
16,4
14,4
12,4
10,4
10
9
8
7
6
30
27
24
21
18
109876-
29,4
26,4
23,4
20,4
17,4
109
98
87
76
65
28,8
25,8
22,8
19,8
16,8
910
89
78
67
56
28,2
25,2
22,2
19,2
16,2
9+
8+
7+
6+
5+
27,6
24,6
21,6
18,6
15,6
KONAČNA OCENA
Konačna ocena se dobija na osnovu ukupno osvojenog broja bodova, a koji proističe iz
pojedinačnih ocena i osvojenih bodova za sve planirane aktivnosti tokom III semestra. Visina
konačne ocene je utvrđena Statutom Fakulteta:
Bodovi
ocena
95 - 100
10
85 - 94
9
75 - 84
8
65 - 74
7
55 - 64
6
manje od 54
5
Unapred upozoravamo studente da je neophodno da prihvate i broj bodova koji su na
granici (94 je 9, a 95 10) pa da na kraju semestra ne insistiraju da im se dodaju bodovi.
4
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
TERMINSKI PLAN VEŽBI NA PREDMETU
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
RED.
BR.
1.
NAZIV VEŽBE
URBANISTIČKA
ANALIZA I
VALORIZACIJA
OBJEKTA
OBAVEZNE AKTIVNOSTI
NEDELJA
I DATUM
1.
22.10.2010.
2.
29.10.2010.
3.
05.11.2010.
4.
12.11.2010.
5.
19.11.2010.
6.
26.11.2010.
7.
8.
27.11.2010.
subota
03.12.2010.
9.
10.12.2010.
10.
17.12.2010.
anketa
11.
24.12.2010.
12.
14.01.2011.
13.
21.01.2011.
Individualni rad
2.
URBANISTIČKA
ANALIZA I
VALORIZACIJA
ULICE
Timski rad
Objašnjenje 1. zadatka;
Podela objekata koji će se istraživati;
Izlazak na teren;
Urbanistička dispozicija objekta
u širem okruženju;
(1 bod)
Urbanistička dispozicija objekta
u užem okruženju;
Analize; Valorizacija;
(1 bod)
Numerički parametri;
Valorizacija objekta;
(1 bod)
Predaja 1. rada na početku 5. vežbanja
Objašnjenje 2. zadatka;
Formiranje grupa; Podela zadataka;
Izlazak na teren;
(1 bod)
Tekstualno obrazloženje;
Uža situacija R=1:2500;
Planimetrija;
(1 bod)
Izlazak na teren;
Namena objekata i površina;
Nivelacija i regulacija;
Saobraćajne analize;
(1 bod)
Spratnost objekata;
Parcelacija sa numeričkim pokazateljima;
Fizička struktura ulice;
(1 bod)
Izgledi;
Poprečni preseci ulice;
Poprečni profili ulice;
(1 bod)
Izometrija;
Valorizacija;
Usmena prezentacija;
(1 bod)
Završna prezentacija;
Usmena prezentacija;
Sumiranje bodova;
(1 bod)
Predaja rada u 10:00 za sve studente
u vežbaonicama A3 i A4;
Molimo studente da prate terminski plan, da se unapred pripreme za vežbe i da budu aktivni na
njima, kako bi osvojili planirani broj bodova.
5
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
1. zadatak
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
URBANISTIČKA ANALIZA I VALORIZACIJA OBJEKTA
Trajanje 5 radnih nedelja (individualni rad)
Tokom prvih pet nedelja je potrebno analizirati i valorizovati jedan objekat u naselju sa
urbanističkih aspekata. Svaki student će od asistenta dobiti podatke o objektu kojeg treba da
analizira. Ove godine je odlučeno da se istražuje kvalitet urbanističkih uslova pozorišnih
objekata u naseljima Republike Srbije. Od studenata se očekuje da sagledaju: urbanističku
dispoziciju objekta u širem i u užem okruženju.
1. URBANISTIČKA DISPOZICIJA OBJEKTA U ŠIREM OKRUŽENJU podrazumeva:
1.1. Sagledavanje lokacije objekta u odnosu na druge objekte iste ili slične namene.
1.2. Konstatovanje međusobne udaljenosti objekata kulture u širem okruženju.
1.3. Utvrđivanje gravitacionog područja istraživanog objekta kulture u širem okruženju.
1.4. Konstatovanje broja stanovnika u njegovom gravitacionom području.
2. URBANISTIČKA DISPOZICIJA OBJEKTA U UŽEM OKRUŽENJU podrazumava:
2.1. Sagledavanje lokacije objekta u odnosu na prirodne elemente i uslove:
• prirodne elemente (voda, zelenilo) i
• prirodne uslove (reljef, vetar, insolacija).
2.2. Sagledavanje lokacije objekta u odnosu na stvorene elemente:
• značajnije objekte (železnička stanica, autobuska stanica, reperne tačke...),
• značajnije površine (istorijski ambijenti, površine za okupljanje, stambena
područja...),
• elemente strukture naselja (ulica, trg, blok, potez, obala, park...) i
• saobraćaj (zastupljeni vidovi saobraćaja, blizina glavne saobraćajnice, linije GSP-a,
postojanje taksi službe ili privatnih prevoznika, blizina autobuskih stajališta).
2.3. Sagledavanje lokacije objekta sa aspekta funkcionalnosti:
• kretanje (odnos ekonomskog pristupa, ulaza i izlaza za službenike, učesnike
predstava i ulaza i izlaza za posetioce),
• postojanje i kapacitet mirujućeg saobraćaja (parking i garaža za autobuse,
automobile, bicikle, za ekonomska vozila),
• kapacitet gledališta (broj sedišta u gledalištu) i
• veličina površine platoa ispred glavnog ulaza u objekat (površina u m2).
Radi efikasnosti istraživanja i mogućnosti daljeg korišćenja osnovnih prikupljenih
podataka, napravljen je model istraživanja u vidu tabela. Na osnovu konstatacija urbanističkih
karakteristika objekta potrebno je sprovesti i analizu i valorizaciju. Sve rezultate i zapažanja
urbanističkih uslova istraživanog objekta kulture je potrebno obrazložiti kraćim tekstom i vrlo
jezgrovitim jezikom. Moguće je i prikazivanje određenih aspekata putem skica ili fotografija.
Valorizacija objekta sa urbanističkih aspekata podrazumeva isticanje pozitivnih i negativnih
pojava, vrednosti i nedostataka, kao i potencijala koje objekat ima. Na kraju treba dati i svoje
predloge poboljšanja uslova rada i funkcionisanja pozorišta i zaključiti kakav bi značaj objekat
mogao da razvije u budućnosti (lokalni, regionalni, nacionalni, svetski).
Rad se predaje na numerisanim listovima belog papira A4 formata u koricama
napravljenim od presavijenog belog papira A3 formata. Na koricama treba napisati samo ime,
prezime i broj indeksa studenta u donjem desnom uglu, a na svakom listu rada treba još staviti i
zaglavlje. Model staviti napred. Rad se predaje na početku 5. vežbanja 19.11.2010. godine.
6
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
MODEL ISTRAŽIVANJA OBJEKTA SA URBANISTIČKIH ASPEKATA
Naziv objekta
Adresa
Naselje
odgovor
1. Urbanistička dispozicija objekta u širem okruženju
1.1. Lokacija objekta u odnosu na druge objekte iste ili slične namene u regionu
1.1.1. Ne postoje slični objekti u regionu.
1.1.2. Postoji sličan objekat u regionu.
1.1.3. Postoje slični objekti u regionu.
1.2. Međusobna udaljenosti objekata kulture u širem okruženju
1.2.1. u neposrednoj blizini (do 0,5km)
1.2.2. na manjoj udaljenosti (od 0,5km do 1km)
1.2.3. na većoj udaljenosti (od 1km do 5km)
1.2.4. na velikoj udaljenosti (više od 5km)
1.2.5. na različitim udaljenostima (navesti na kojim)
1.3. Gravitaciono područje objekta kulture u širem okruženju
1.3.1. r=0,25km
1.3.2. r=0,26km do r=0,5km
1.3.3. r=0,6km do r=2,5km
1.3.4. r>2,6km
1.3.5. drugi radiusi gravitacije (navesti koji)
1.4. Broj stanovnika u gravitacionom području objekta
1.4.1. do 20.000 stanovnika
1.4.2. od 20.001 do 50.000 stanovnika
1.4.3. Od 50.001 do 100.000 stanovnika
1.4.4. Od 100.001 do 250.000 stanovnika
1.4.5. Preko 250.000 stanovnika
2. Urbanistička dispozicija objekta u užem okruženju
2.1. Lokacija objekta u odnosu na prirodne elemente i uslove
2.1.1. Lokacija objekta u odnosu na prirodne elemente
2.1.1.1. Objekat je uz vodenu površinu
2.1.1.2. Objekat je dalje od vodene površine.
2.1.1.3. Objekat je na ravnom terenu.
2.1.1.4. Objekat je na nagnutom terenu.
2.1.2. Lokacija objekta u odnosu na prirodne uslove
2.1.2.1. Objekat je izložen jakom udaru vetra.
2.1.2.2. Objekat je zaštićen od jakog udara vetra.
2.1.2.3. Objekat je previše insoliran.
2.1.2.4. Objekat je zasenčen.
2.2. Lokacija objekta u odnosu na stvorene elemente
2.2.1. Lokacija objekta u odnosu na značajnije objekte
2.2.1.1. Objekat je u blizini saobraćajnih objekata.
2.2.1.2. Objekat je u blizini repernih tačaka naselja.
2.2.2. Lokacija objekta u odnosu na značajnije površine
2.2.2.1. Objekat je u blizini ili u istorijskom delu naselja.
2.2.2.2. Objekat je u blizini ili na mestu okupljanja.
2.2.2.3. Objekat je u blizini ili u stambenom području.
7
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
MODEL ISTRAŽIVANJA OBJEKTA SA URBANISTIČKIH ASPEKATA
Naziv objekta
Adresa
Naselje
odgovor
2.2.3. Objekat kao deo ulice, trga, bloka, poteza, obale.
2.2.3.1. Objekat je deo ulice.
2.2.3.2. Objekat je deo trga.
2.2.3.3. Objekat je deo bloka.
2.2.3.4. Objekat je deo poteza.
2.2.3.5. Objekat je deo obale.
2.2.3.6. Objekat je deo..............
2.2.4. Odnos objekta i saobraćaja
2.2.4.1. Zastupljen je jedan vid saobraćaja.
2.2.4.2. Zastupljeno je više vidova saobraćaja.
2.2.4.3. Objekat je u blizini glavne saobraćajnice.
2.2.4.4. Objekat je dalje od glavne saobraćajnice.
2.2.4.5. Objekat je u blizini linija GSP-a.
2.2.4.6. Objekat je dalje od linija GSP-a.
2.2.4.7. Ne postoje linije GSP-a.
2.2.4.8. Objekat je u blizini autobuskih stajališta.
2.2.4.9. Objekat je dalje od autobuskih stajališta.
2.2.4.10. Ne postoje autobuska stajališta.
2.2.4.11. Postoji taksi služba.
2.2.4.12. Ne postoji taksi služba.
2.2.4.13. Postoje privatni prevoznici.
2.2.4.14. Ne postoje privatni prevoznici.
2.3. Lokacija objekta sa aspekta funkcionalnosti
2.3.1. Lokacija objekta sa aspekta kretanja
2.3.1.1. Postoji odvojen ekonomski pristup.
2.3.1.2. Ne postoji odvojen ekonomski pristup.
2.3.1.3. Postoji odvojen ulaz i izlaz za službenike.
2.3.1.4. Ne postoji odvojen ulaz i izlaz za službenike.
2.3.1.5. Postoji odvojen ulaz i izlaz za učesnike predstave.
2.3.1.6. Ne postoji odvojen ulaz i izlaz za učesnike predstave.
2.3.1.7. Postoji odvojen ulaz i izlaz za posetioce.
2.3.1.8. Ne postoji odvojen ulaz i izlaz za posetioce.
2.3.2. Postojanje i kapacitet mirujućeg saobraćaja
2.3.2.1. Postoje parkinzi za autobuse.
2.3.2.2. Postoje parkinzi za automobile.
2.3.2.3. Postoje parkinzi za bicikle.
2.3.2.4. Postoje parkinzi za ekonomska vozila.
2.3.2.5. Postoje garaže za autobuse.
2.3.2.6. Postoje garaže za automobile.
2.3.2.7. Postoje garaže za bicikle.
2.3.2.8. Postoje garaže za ekonomska vozila.
2.3.3. Kapacitet gledališta je ....
2.3.4. Površina platoa ispred glavnog ulaza u objekat je ...
8
kapacitet
odgovor
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
2. zadatak URBANISTIČKA ANALIZA I VALORIZACIJA ULICE
Trajanje 8 radnih nedelja (timski rad)
Tokom osam vežbanja analiziraće se i vrednovati jedan od osnovnih elemenata urbane
strukture, ULICA. Ona će se posmatrati kao deo ulične mreže i kao deo grada, ali i kao
samostalna, specifična celina sa različitim fragmentima, sačinjenim, opet, od još manjih celina,
parcela dva naspramna bloka. Ulica će biti sagledana i vrednovana sa različitih aspekata, a i
upoređena sa drugim ulicama grada. Ove godine za urbanističku analizu i valorizaciju ulice
odabrane su ulice u najstarijem delu Novog Sada koje imaju prepoznatljiv identitet.
Osnovni pravci urbanističke analize ulice su:
•
•
•
•
•
•
•
Urbanistička dispozicija ulice u odnosu na grad, gradsku mrežu ulica i gradske sadržaje;
Program, sadržaj i karakter ulice;
Funkcionisanje i funkcionalni procesi koji se u ulici odvijaju u raznim vremenskim ciklusima i
uslovima, kako u ulici u celini i njenim fragmentima, tako i u relaciji ulice i parcela;
Prostorno - ambijentalne karakteristike ulice (regulacija i nivelacija, poprečni i podužni profili,
otvoreni i zatvoreni prostori, tipologija parcela i građevina, visine objekata);
Fasade kao okvir ulice;
Materijalizacija (prisustvo različitih materijala na krovovima, fasadama, terenu);
Urbani detalji, oprema, mobilijar, informatika, spomenici, vizure i prepoznatljivi motivi;
Kao veoma važan deo istraživačkog rada je vrednovanje pojedinih mesta, pojava i situacija,
odnosno ocena svih relevantnih prostorno - funkcionalnih fakata (konflikti i slabosti, nasuprot
usklađenosti, koordinaciji i vrednosti prostora). Sa ciljem da studenti steknu što više iskustva i
znanja o ulici kao elementu urbane strukture, vršiće se i uporedna analiza više različitih ulica.
Zbog obima rada predviđeno je da se radi u grupama od 3 studenta. Elaborat se predaje na
listovima veličine 50x70cm. Za izlazak na teren studentima će biti pripremljene potvrde da su
redovni studenti FTN-a, a za istraživački rad geodetske podloge u R=1:2500, R=1:1000 i
R=1:500.
Prilozi u elaboratu: “Urbanistička analiza i valorizacija ulice" su:
1. Tekstualno obrazloženje
2. Uža situacija R=1:2500
3. Planimetrija R=1: 2500/1000
4. Namena objekata i površina R=1:2500/1000
5. Nivelacija i regulacija R=1: 2500/1000
6. Saobraćaj R=1:2500/1000
7. Spratnost objekata R=1: 2500/1000
8. Parcelacija sa numeričkim pokazateljima R=1:1000/500
9. Fizička struktura R=1:1000/500
10. Izgledi R=1:1000/500
11. Poprečni preseci R=1:500
12. Poprečni profili R=1:500
13. Podužni profil R=1: 1000/500
14. Izometrija R=1:1000/500
Predaja rada je u petak 21.01.2011. godine u 10:00 u AH3 i AH4 za sve studente.
Naknadnih predaja neće biti.
9
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
OBJAŠNJENJE POJEDINIH PRILOGA:
1. Tekstualno obrazloženje
Tekstualno obrazloženje podrazumeva iznošenje sopstvenog mišljenja o traženim aspektima
ULICE, na osnovu zapažanja na terenu. Kratak, sažet i jasan tekst i drugi podaci o objektima i
prostorima analizirane ulice, mogu se proširiti kraćim istorijskim prikazom, fotodokumentacijom,
ili skicama sa terena. Tekst se može organizovati u okviru rada koncentrisano, na jednom
mestu, kao uvodni ili poslednji prilog, a moguće je uz svaku analizu posebno dati i kraći tekst sa
objašnjenjima ili dodatnim informacijama.
2. Uža situacija R=1:2500
Treba istaći (markirati) posmatranu ulicu, prikazati je kao deo ulične mreže, konstatovati njen
položaj, dostupnost do nje i udaljenost nje od ostalih značajnih sadržaja, aktivnosti ili područja
grada. Udaljenosti je moguće prikazati izohronama (linijama kretanja koje su vremenski
definisane).
3. Planimetrija R=1:2500/1:1000
Planimetrijski prikaz predstavlja izgrađenost prostora ulice, a najjasnije se sagledava putem
kontrastnog prikaza (crno-izgrađeno, belo-neizgrađeno).
4. Namena objekata i površina R=1:2500/1000
Ovim prilogom treba istaći različitost namena svih izgrađenih i neizgrađenih površina koje čine
posmatrani fragment ulice. Preporučuje se upotreba određenih boja ili šrafura za prikazivanje
različitih namena objekata (izgrađenih površina), saobraćajnih, slobodnih i zelenih
(neizgrađenih površina). Po međunarodnoj konvenciji utvrđeno je da se za jednoporodično
stanovanje koristi žuta boja, višeporodično stanovanje - braon, centralne sadržaje - crvena,
industijsku proizvodnju - ljubičasta, sport i rekreaciju - zelena, vodenu površinu - svetlo plava,
saobraćaj - crna. Kod prikaza namena objekata postoji mogućnost pojave mešovite namene u
sklopu jednog objekta. Tada treba osmisliti novu oznaku ili koristiti kombinaciju boje i šrafure,
boje i broja ili jednostavno izmisliti neki simbol ili boju.
5. Nivelacija i regulacija R=1:2500/1000
Neophodno je istaći osovine svih putanja i označiti visinskim kotama nivelete raskršća i
pojedinih mesta na kojima se javljaju visinske promene. Neophodno je izračunati nagibe ulice i
obeležiti ih strelicom u pravcu pada površine sa naznakom procenta nagiba i dužinom tog
nagiba u metrima.
6. Saobraćaj R=1:2500/1000
Ovim prilogom treba konstatovati zastupljenost svih vrsta, vidova, saobraćaja (motorni,
biciklistički, pešački), utvrditi način odvijanja kretanja u ulici (dvosmerno, jednosmerno), način
pristupa na parcele (kroz kapije, pasaže, kolskim, pešačkim, ili kolsko-pešačkim putem) i način
pristupa u objekte (direktan, sa ulice, ili indirektan, iz dvorišta). Vrednovanje ulice prema
značaju za grad ili prema frekventnosti može se dati i u nekoj drugoj razmeri (R=1:2500). Za
ovakve detaljne saobraćajne analize je dozvoljena upotreba svih boja.
7. Spratnost objekata R=1:2500/1000
Bojom, šrafurom ili simbolom treba istaći različitost građevina po njihovoj spratnosti. Najčitljivije
je kada se na gabaritu objekta napiše spratnost, P, P+1, pod.+P+man., Sut.+P+Pot. i sl. Ovaj
prilog se može uraditi kao poseban ili kao deo analize parcelacije sa numeričkim pokazateljima.
10
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
8. Parcelacija sa numeričkim pokazateljima R=1:1000/500
Parcelacija podrazumeva podelu zemljišta na pojedinačne parcele. Potrebno je istaći
regulacionu liniju, građevinsku liniju, granice parcela, upisati katastarske brojeve (okrenute ka
severu). Na parcelama je potrebno dati i sledeće numeričke pokazatelje (površina parcele,
izgrađena i razvijena izgrađena površina, procenat zauzetosti i koeficijent izgrađenosti). Kao
neophodan podatak pojavljuje se i spratnost objekata, pa je preporučljivo da se na ovom prilogu
u gabarite objekata upiše i spratnost.
9. Fizička struktura R=1: 1000/500
Kroz prikaz fizičke strukture (zelenilo, krovovi, parter), utvrdiće se odnos između izgrađenog i
neizgrađenog prostora i sagledaće se materijalizacija prostora. U okviru ovog priloga može se
dati i prikaz različitih kategorija zelenila: visokog (drveće), srednjeg (žbunje) i niskog rastinja
(trava), cvetnih aleja, i sl., pomoću simbola.
10. Izgledi R=1: 1000/500
Izglede ulice treba dati kao pregled visinske regulacije ulice i njenog karaktera. Potrebno je
prikazati samo one fasade čije se parcele nalaze u posmatranoj ulici. Na početku i na kraju
izgleda ulice obavezno je prikazati poprečne profile ulica i obeležiti njihova imena. Ispod linije
tla, ispod svake fasade zabeležiti odgovarajući adresarski broj.
11. Poprečni preseci R=1:500
Potrebno je dati minimum jedan poprečni presek, a može i više. Poprečni presek kroz ulicu
obuhvata, osim javne površine u okviru regulacije, još i parcele sa jedne i sa druge strane ulice
kojima je ona određena. Potrebno je konstatovati mesta početka gradnje objekata, dubinu
parcele, dužine izgrađenog i neizgrađenog dela parcele, kao i karakteristične visine objekata.
Zato mesta poprečnih preseka treba izabrati na onim mestima u ulici gde postoje razlike u
nabrojanim elementima. Veoma je važno da se na nekoj od osnova obeleže mesta preseka.
12. Poprečni profili R=1:500
Poprečni profil ulice se radi da bi se istakle osnovne karakteristike dela ulice po kojem se odvija
kretanje, a koje je omeđeno regulacionim linijama. Potrebno je istaći: horizontalnu regulaciju,
ukupnu širinu javnog prostora, širinu pojedinih njegovih površina (trotoara, zelenih površina,
parkinga, kolovoza), kao i vertikalnu regulaciju (visina strehe i slemena objekta uz regulacionu ili
građevinsku liniju).
13. Podužni profil R=1: 1000/500
Podužni profil ulice prikazuje se radi isticanja smera i procenta nagiba kolovozne površine. Ovaj
podatak izuzetno je važan radi odvijanja saobraćaja, posebno po lošim klimatskim uslovima.
14. Izometrija R=1:1000/500
Trodimenzionalni prikaz na najbolji način ilustruje morfološke karakteristike prostora,
izgrađenost, ozelenjenost, kolorit i dr.
VALORIZACIJA
Valorizacija ulice podrazumeva vrednovanje ulice po raznim aspektima, pa je neophodno
vrednovati ulicu na osnovu svake prethodno urađene analize. Tako se npr. mogu obeležiti i
komentarisati: mesta na kojima su ljudi više ugroženi saobraćajem (mesta okupljanja na
frekventnoj ulici, autobuska stajališta, izlazak iz škole, priključci na ulicu sa parcele, uski trotoari,
frekventne saobraćajnice, odsustvo pešačkih prelaza i sl.), mesta sa izrazitim prisustvom
zagađenja, prijatne ili neprijatne vizure, neuređenost prostora, nedovoljna osvetljenost i dr.
11
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
školska 2010/2011. godina
II godina III semestar
URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija Dorić, master dipl. inž. arh.
Demonstratori: Aleksandra Bandić, master dipl. inž. arh.
Monika Uzunović, master dipl. inž. arh.
Bitno je posle obeležavanja nepovoljnih situacija dati i detaljnija objašnjenja. Da bi se
izvršila valorizacija neophodno je utvrditi kriterijume vrednovanja. Procena stanja objekata,
može se vršiti na osnovu kriterijuma vrednovanja po stepenima: dobar, srednji i loš. Kod
utvrđivanja boniteta (kvaliteta u građevinskom smislu) objekata, kategorija "dobar"
podrazumeva da je objekat stabilan, "srednji" bonitet znači da objekat ima izvesnih oštećenja, a
"loš" bonitet podrazumeva tako slabo stanje objekta da je sklon padu. Vrednovanje objekata se
može vršiti i prema prisustvu stilskih karakteristika, ambijentalnih vrednosti ili posedovanju
istorijskog značaja i sl. Saobraćajne analize mogu poslužiti za vrednovanje kvaliteta odvijanja
saobraćaja, stepena bezbednosti, stepena opremljenosti i sl. Na osnovu analize zelenih
površina, može se utvrditi stepen njihove uređenosti ili sagledati kategorije javnog, polujavnog,
poluprivatnog i privatnog zelenila. Uporedna analiza i vrednovanje dve ili više ulica, pruža
mogućnost boljeg sagledavanja istraživanog elementa. Uporedne analize i vrednovanja se
mogu raditi za svaki aspekt, ali je dovoljno uporediti ulice po jednom aspektu.
PREZENTACIJA PRILOGA
Prezentacija svih navedenih priloga može biti bojom, šrafurom, simbolima, brojevima, slovima ili
njihovom kombinacijom. Listovi rada moraju biti numerisani. Na svakom listu se moraju pojaviti
svi potrebni podaci kao i na koricama rada. Takođe svaki list mora imati podnaslove - nazive
pojedinih analiza, legende za svaku analizu i oznaku za sever. Oznaka za sever treba da je
okrenuta naviše, nikako ne sme biti okrenuta na dole. Prezentacija rada može biti i
kompjuterska, s tim što se svakog vežbanja moraju raditi skice na času, radi aktivnosti.
PRAVLJENJE KORICA
Korice se prave od jednog lista hamera 70x100 cm, presavijenog na pola. Na koricama
obavezno treba napisati sledeće podatke i to na tačno određen način:
u gornjem levom uglu:
u gornjem desnom uglu:
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM
ŠKOLSKA 2010/2011. godina
II godina, III semestar
Predmet: URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1
Predmetni nastavnik: doc. dr Ljiljana VUKAJLOV, dipl. inž. arh.
Rukovodilac vežbanja: Marija DORIĆ, master dipl. inž. arh.
demonstratori: Aleksandra BANDIĆ, master dipl.inž. arh.
Monika UZUNOVIČ, master dipl. inž. arh
na sredini naslov:
URBANISTIČKA ANALIZA I VALORIZACIJA
ULICE (pa naziv ulice) U (pa naziv naselja)
u donjem desom uglu:
iznad: brojevi grupa u vežbaonici (npr. 1.2.)
ispod: PREZIMENA, IMENA I BROJEVI INDEKSA STUDENATA
12
Download

URBANA/RURALNA ANALIZA I MORFOLOGIJA 1