Fakultet organizacionih nauka
Univerzitet u Beogradu
Društvene mreže u obrazovanju
Seminarski rad iz predmeta E-obrazovanje
Profesor:
Studenti:
Dr Gordana Milosavljević
Jelena Drobnjaković 592/06
Asistent:
Srđan Arsić 53/06
Jelena Anđelković Labrović
Marijana Cvijetinovic 603/06
Beograd, decembar 2013.
Sadržaj:
1. Društvene mreže i društveni mediji ............................................................................... 3
1.1. Evolucija društvenih mreža .................................................................................... 4
1.1.1. BBSs (Bulletin Board Systems) ....................................................................... 5
1.1.2. Usenet (news grupe) ........................................................................................ 5
1.1.3. Online usluge .................................................................................................. 5
1.1.4. IRC, ICQ i Instant Messaging .......................................................................... 6
1.1.5. Friendster, LinkedIn, MySpace, Orkut i Facebook ........................................... 6
1.2. Vrste društvenih mreža ........................................................................................... 8
1.2.1. Društveno povezivanje .................................................................................... 8
1.2.2. Deljenje multimedija ....................................................................................... 8
1.2.3. Informativne .................................................................................................... 8
1.2.4. Profesionalne ................................................................................................... 8
1.2.5. Edukativne ...................................................................................................... 9
1.2.6. Naučne ............................................................................................................ 9
1.2.7. Vezane za određenu oblast............................................................................... 9
2. Mogućnosti sajtova društvenih mreža............................................................................ 9
2.1. Povezivanje i pristup .............................................................................................. 9
2.2. Povećanje svesti ................................................................................................... 10
2.3. Publicitet i advertajzing ........................................................................................ 11
2.4. Poznanstva i odnosi na društvenim mrežama ........................................................ 11
3. Društvene mreže u obrazovanju ................................................................................. 12
3.1. Facebook .............................................................................................................. 12
3.2. Twitter ................................................................................................................. 13
3.3. Google Plus .......................................................................................................... 15
3.4. Blog ..................................................................................................................... 16
3.4.1. Istorijat bloga u Srbiji .................................................................................... 17
3.4.2. Tipologija blogova ......................................................................................... 17
3.4.3. Blogerska etika .............................................................................................. 17
3.4.4. Pouzdanost blogova za svrhe učenja .............................................................. 17
3.4.5. Popularni blogovi vezani za obrazovanje ....................................................... 19
3.5. Forumi ................................................................................................................. 20
1
3.6. Wikipedia............................................................................................................. 21
3.6.1. Glavne karakteristike ..................................................................................... 22
3.6.2. Jezička izdanja............................................................................................... 22
3.7. YouTube .............................................................................................................. 23
3.8. TED ..................................................................................................................... 25
4. Profesionalne društvene mreže .................................................................................... 25
4.1. LinkedIn............................................................................................................... 25
4.2. Xing ..................................................................................................................... 26
5. Formalno i neformalno obrazovanje ............................................................................ 26
5.1. Formalno i neformalno obrazovanje u poslovnom okruženju ................................ 26
5.2. Kolaboracija ......................................................................................................... 28
5.3. Pristup za stvaranje i razmenu znanja ................................................................... 28
5.4. Kvalitet online sadržaja ........................................................................................ 28
5.5. Samostalno obrazovanje i anonimnost .................................................................. 29
5.6. Poverenje u digitalnom svetu ................................................................................ 30
6. Zaključak .................................................................................................................... 30
7. Korišćena i referentna literatura .................................................................................. 32
2
1. Društvene mreže i društveni mediji
Jedan od najrasprostranjenijih i najinteresantnijih fenomena današnjice su
društvene mreže na internetu. Reč je o besplatnim online servisima koji korisnicima
omogućavaju raznovrsne vidove komunikacije sa svetom i mogućnost vlastite
prezentacije, besplatno postavljanje video klipova, fotografija, pisanje blogova, igranje
raznih igara i druge korisne i manje korisne aktivnosti putem ovih mreža1. Društvena
mreža je vrsta internetskog servisa, koji se najčešće javlja u obliku platforme, prozora ili
web stranice. Analiza društvene mreže posmatra društvene relacije u terminima čvorova i
veza. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veze su relacije između aktera. Može
da bude više različitih veza između čvorova. Istraživanje u akademskoj sredini je pokazalo
da društvene mreže funkcionišu na više nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i
igraju kritičnu ulogu u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će
organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u dostizanju individualnih
ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi društvena mreža je mapa svih relevantnih veza
između čvorova koji se proučavaju. Najpoznatije svetske Internet mreže su svakako
Facebook, Twitter i LinkedIn, pri čemu je u javnosti najpoznatiji Facebook sa najvećim
brojem korisnika, ali LinkedIn se u poslednje vreme probija i postaje sve popularniji2.
Osnovu društvenih medija predstavljaju društveni mediji koji uključuju Web
temeljene i mobilne tehnologije koje se koriste kako bi se komunikacija preokrenula u
interaktivni dijalog. Andreas Kaplan i Michael Haenlein definišu društvene medije kao
„zajednicu Internet aplikacija koje su izgrađene na ideološkim i tehnološkim osnovama
Web 2.0 tehnologija koje omogućavaju kreiranje i razmenu korisnički uopštenog
sadržaja.“
Web 2.0, fraza koja je 2004. godine
skovana u O'Reilly Media, odnosi se na ono
što se smatra drugom generacijom web
zajednica i usluga hostovanja koje
omogućavaju saradnju i razmenu sadržaja
među korisnicima web usluga. Termin je od
tada prešao u široku upotrebu. Iako naziv
Web 2.0 sugeriše da se radi o novoj verziji
weba, on se ne odnosi na unapređenje
tehničkih specifikacija World Wide Weba, već na promene u načinu na koji razvojni
inženjeri koriste web platformu. Neki stručnjaci na području tehnologije, naročito Tim
Berners-Lee, dovode u pitanje stvarno značenje tog termina, jer su mnoge tehnološke
komponente Web-a 2.0 postojale i pre početaka World Wide Web-a.
1
Izvor: http://www.gfk.ba/public_relations/press/press/004400/index.ba.html
Izvor: Forget Facebook and Twitter, LinkedIn is Becoming the Most Powerful Social Network,
http://motherboard.vice.com/blog/forget-facebook-and-twitter-linkedin-is-becoming-the-most-powerfulsocial-network
2
3
Malo ko je danas imun na društvene medije i ne koristi ih. Pa čak i osobe koje ih ne
koriste i izbegavaju ih, su često nesvesno pod njihovim uticajem. Ne smemo zaboraviti da
na našem području Internet priključak poseduje svega 55,8% domaćinstava - po podacima
sa sajta Republičkog zavoda za statistiku3. Ovaj broj naravno svakodnevno raste i uvećava
se velikom brzinom. Internet je regionalno vrlo različito zastupljen. Zastupljenost Internet
priključka u domaćinstvima najveća je u Beogradu - 48,6 odsto, u Vojvodini 37,9 odsto,
dok u centralnoj Srbiji 30,5 procenata domaćinstava ima Internet. Dok razne strane i dalje
debatuju oko definicije Web 2.0 aplikacija, ono što bez sumnje karakeriše Web 2.0
stranice je sledeće:
♦
Web kao platforma - korisnici aplikacije mogu koristiti u potpunosti kroz web
browser (pretraživač),
♦
korisnici su ti kojima podaci na nekoj stranici pripadaju i koji nad njima imaju
kontrolu,
♦
arhitektura weba podstiče korisnike da i oni, tokom korišćenja, doprinesu nekom
web sadržaju ili aplikaciji, za razliku od jake hijerarhije i kontrole pristupa tipične
za aplikacije u kojima sistemi kategorišu korisnike na različite nivoe pristupa i
funkcionalnosti,
♦
neki aspekti društvenog umrežavanja,
♦
unapređeni grafički interfejsi u odnosu na tzv. Web 1.0.
Virtuelna ili online zajednica je grupa ljudi čija se komunikacija prvenstveno ili
inicijalno odvija putem Interneta. Osim online komunikacije, online zajednice su postale i
dodatni način komunikacije ljudi koji se poznaju u stvarnom životu. Takve zajednice za
regulaciju aktivnosti svojih članova i korisnika koriste društveni softver. A znatne su i
socio-tehnološke promene kao rezultati društvenog umrežavanja (eng. social networking)
na Internetu4.
1.1. Evolucija društvenih mreža
U današnjem svetu slabih veza i teških razlika između slojeva društva, potrebna je
široko dostupna tehnologija i tehnike kako bi se moglo lako stupiti u kontakt s ostatkom
sveta i učestvovati u interaktivnim razgovorima. Društveni mediji, kako je u prethodnom
delu rečeno, koriste digitalne i često mobilne tehnologije, kao i Internet aplikacije, kako bi
razmenjivali informacije i kreirali razgovore, tj. drugim rečima - društveni mediji su medij
za interakciju. Trenutno, društveni mediji su sastavni deo modernog društva, a stranice za
društveno umrežavanje su vrlo velika industrija. S praktičkim trenutnim odgovorom na
bilo kakve upite u društvenim medijima, društvene mreže (Web stranice) su odličan
marketinški alat. Istorijski gledano, pojavilo se mnogo tehnologija koje su kreirale
razgovore, pa se samo u poslednjih 40 godina pojavio veliki broj inovacija u ovom
3
4
Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2
Izvor: http://www.carnet.hr/tematski/drustvenisoftver/pojmovnik
4
sektoru. Ljudi tek od nedavno koriste digitalne medije za umrežavanje, druženje i
sakupljanje informacija. Na Internetu trenutno postoje stranice za društveno umrežavanje
za bilo koju oblast interesovanja: fotografije, kuvanje, putovanja, itd. Postoje Web stranice
za deljenje fotografija, deljenje videa, obaveštavanje prijatelja o raznim aktivnostima,
upoznavanje novih ljudi i ponovno povezivanje sa starim prijateljima. Isto tako,
jednostavnije je pratiti poruke i kretanja slavnih osoba putem tih Web stranica kako one
stavljaju nove vesti na njih.
Društveni mediji mogu biti korisni za izgradnju društvenog autoriteta, pojedinci ili
organizacije mogu se predstaviti kao eksperti u svojim područijima, pa tako mogu početi
da utiču na ta područja. Prema tome, jedan od osnovnih koncepata društvenih medija jeste
taj da pomoću društvenih medija jedna osoba ne može uticati na tuđu poruku kompletno,
ali može doprineti razgovoru o njoj. Društveni mediji su napredovali daleko od svojih
početaka vezanih za IRC kanale, a i dalje nastavljaju da se razvijaju. U nastavku će biti
prikazan nastanak prvih društvenih medija.
1.1.1. BBSs (Bulletin Board Systems)
Prvi BBS su se pojavili online krajem sedamdesetih godina 20. veka. Prvobitno su
bili postavljeni na ličnim računarima i korisnici su morali da izaberu broj korisnikovog
modema. Pristup BBS-u je bio moguć samo jednoj osobi, nije bilo moguće da dve osobe
budu na BBS-u u isto vreme.
1.1.2. Usenet (news grupe)
Usenet predstavlja sistem koji su kreirali Tom Truscott i Jim Ellis. Usenet
omogućava korisnicima da šalju članke ili obaveštenja (vesti) na news grupe. Usenet nema
centralizovani server ili administratora, pa se time razlikuje od BBS sistema i foruma o
kojima će biti reči kasnije. Usenet se može „kriviti“ za nastanak prvih klijenata za čitanje
news grupa, koji su opet prethodnici RSS-u (eng. Really Simple Sindication) koji se
koriste za praćenje blogova i novosti na stranicama danas. Google i Yahoo grupe i dan
danas koriste sisteme koji su postavljeni u početnom Usenet sistemu.
1.1.3. Online usluge
Nakon BBS-ova pojavile su se „online usluge“ kao što su CompuServe i Prodigy.
Ovo su bili prvi pravi korporativni pokušaji pristupa na Internet. CompuServe je bila prva
kompanija koja je implementirala pričaonicu (eng. Chat) u svoje usluge. Prodigy je
odgovoran za omogućavanje povezane (eng. Online) usluge pristupačnijom, jer je
CompuServe bio skup za mnoge, obzirom na to da je naplaćivao oko 6$ po satu, dok se
uključivanje iz daljih područja naplaćivalo oko 30$ na sat. Genie je bio online usluga koju
je kreirala General Electric filijala 1985. godine. Bila je aktivna do 1999. godine i
predstavlja jednu od najstarijih dostupnih usluga. Bila je tekstualna, pa se smatrala prvom
pravom suprotnošću CompuServe-u. Usluga je kreirana kako bi se koristilo neaktivno
vreme velikih računara nakon radnog vremena u SAD-u. GEnie je nudio igre, trgovine,
5
email i forume (koji su se zvali okrugli stolovi, eng. Round tables). Postojao je čak i
štampani časopis vezan za tu uslugu za to vreme. Osim toga, AOL je pokrenuo online
uslugu pa je time učinio Internet dostupnijim za stanovnike SAD-a.
1.1.4. IRC, ICQ i Instant Messaging
IRC (Internet Relay Chat) je razvijen 1988. godine i koristio se za deljenje
podataka, linkova i opšte povezivanje sa drugim ljudima. Smatra se početkom brzog slanja
poruka (eng. Instant messaging) kakvog ga sada poznajemo. Jedna od lošijih karakteristika
IRC-a je bila ta da je bio zasnovan na UNIX-u što je ograničavalo njegovo korišćenje. ICQ
(dolazi skraćeno od homofona I Seek You) razvijen je sredinom devedesetih i bio je prvi
program za instant messaging za lične računare. Delimično je odgovoran za nastanak
danas opšte poznatih skraćenica kao što su LOL (eng. Laughing out loud, prevod: smejati
se naglas), BRB (eng. Be right back, prevod: odmah se vraćam), ROFL (eng. Rolling on
the floor laughing, prevod: valjati se po podu od smeha) i ikonica koje predstavljaju te
osećaje (eng. Emoticons). Nakon njega, ubrzo su nastali drugi IM klijenti kao što su danas
popularni IM klijent od strane Microsoft-a Live MSN Messanger ili Google-ov GTalk.
1.1.5. Friendster, LinkedIn, MySpace, Orkut i Facebook
Kako su se društvene mreže razvijale, tako je početkom 21. veka došlo do većeg
napretka u stranicama za društveno umrežavanje. Prva od tih novijih stranica je bila
Friendster. Friendster je bila prva, moderna online društvena mreža osnovana 2002.
godine. Friendster koristi stepen razdvajanja sličan onome u SixDegrees.com, kombinovan
sa rutinom korišćenom u „Circle of friends“ i promoviše ideju da bogata online zajednica
na mreži može opsatiti samo između ljudi koji zaista imaju zajedničke veze. Interfejs
Friendster-a je delio mnoge iste osobine koje se mogu naći na sajtu za onlajn zabavljanje
(online dating), a koje nikako ne mogu da škode sajtu društvene mreže. Sam sajt je nastao
u cilju takmičenja sa sajtom Match.com - profitabilnim sajtom za online dating. Dok se
većina dating sajtova fokusirala da upozna ljude koji se ne poznaju, a imaju ista
interesovanja, Friendster je dizajniran da pomogne prijateljima prijatelja da se nađu na
Internetu, pretpostavljajući da će prijatelji prijatelja biti bolji partneri. Samo godinu dana
nakon lansiranja, Friendster je imao više od tri miliona registrovanih koristinka i veliki
broj pojedinaca i kompanija spremnih da u njega investiraju.
Predstavljen krajem 2003. godine, Linkedln je celu stvar shvatio mnogo ozbiljnije i
trezveno prišao fenomenu društvenih mreža. Umesto da svu pažnju usmerava na
nekadašnje školske drugove, tinejdžere i „internet zavodnike“, Linkedln je bio, a i dalje je,
mrežni resurs namenjen pre svega poslovnim ljudima koji žele da se spoje i razmene
iskustva sa drugim profesionalcima. Linkedln kontakti se na tom sajtu nazivaju
„connections“ ili veze. Danas, Linkedln ima više od 30 miliona članova.
6
MySpace je izašao u javnost takođe 2003. godine i počeo da se nadmeće sa
sajtovima kao što su Friendster, Xanga, AsianAvenue. Iako mu je vodeće mesto socijalnih
mreža preuzeo Facebook, Myspace je izuzetno zastupljen u zemljama u kojima se govori
engleskim jezikom: SAD, Kanada, UK. MySpace je ovo uspeo obraćajući pažnju na svoju
ciljnu grupu - tinejdžere, kojima je omogućena razmena muzike, spotova i funkcionalno
kreiranje izgleda svog profila. Zaključno sa junom 2013. godine MySpace ima oko 50
miliona korisnika5.
Orkut (Google) je lansiran 2004. godine u Sjedinjenim Američkim Državama sa
engleskim interfejsom, međutim Brazilci koji govore portugalskim jezikom su ubrzo
postali dominanti korisnici Orkuta. Takođe je vrlo popularan u Indiji.
Nesumnjiva činjenica je da je Facebook trenutno vodeći sajt društvenih mreža.
Osnovan je kao i mnogi sajtovi društvenih mreža od strane studenata koji su isprobavali
svoje projekte uz pomoć svojih kolega studenata. Facebook je „proradio“ 2004. godine kao
projekat na Harvardu i ostao zatvoren za ljude van Univerziteta na Harvardu dve pune
godine, sve dok nije 2006. godine objavljen javno. I u to vreme je Facebook bio ozbiljno
veliki posao, sa desetinama miliona dolara investiranih u isti.
5
Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Myspace
7
1.2. Vrste društvenih mreža
Društvene mreže možemo podeliti u 7 velikih kategorija: mreže za društveno
povezivanje, mreže za deljenje multimedija, informativne, profesionalne, edukativne,
naučne, vezane za određenu oblast6.
1.2.1. Društveno povezivanje
Sigurno je da društvene mreže predstavljaju najbolji način povezivanja sa
članovima porodice, prijateljima ili ljudima koji su udaljeni od nas. Neke od takvih
društvenih mreža su: Facebook, Twitter, Google+ i MySpace, sa tim što u poslednje vreme
sve ukazuje na to da stari favoriti poput MySpace-a više nemaju nikakav uticaj7.
1.2.2. Deljenje multimedija
Ova vrsta mreža
omogućuje deljenje videa,
fotografija, zvuka i ostalih
sadržaja
na
Webu.
Najpoznatije
društvene
mreže
tog tipa
su:
YouTube,
Instagram,
Pinterest, Flickr, Tumblr,
Picasa.
1.2.3. Informativne
Napravljene su da
bi
olakšale
ljudima
potragu za rešenjima za
svakodnevne probleme i
dobijanje
najrazličitijih
podataka i informacija.
Ovakvi portali pružaju mnoštvo podataka koji nam mogu biti od velike pomoći. Neki od
njih su: Super Green Me, HGTV Discussion Forumi i Do-It-Yourself Community.
1.2.4. Profesionalne
Dizajnirane su da bi pružile priliku za usavršavanjem u nekom području. Neke od
njih imaju i forume na kojima se profesionalci mogu povezivati, deliti iskustva i opredeliti
se na jedan zajednički interes. To su: LinkedIn, Classroom 2.0, Nurse Connect, itd.
6
7
Izvor: http://arijanb.pgsri.hr/web/stranica/podjela.html
Izvor: http://metro-portal.hr/najpopularnije-drustvene-mreze/80986
8
1.2.5. Edukativne
Mesta na kojima studenti i profesori zajedno rade na akadenskim projektima,
omogućuju laku komunikaciju između učenika i profesora i danas postaju sve popularnije
u školskim sistemima. Primer te vrste društvenih mreža su sledeće stranice: The Student
Room, ePals i eLearners.
1.2.6. Naučne
Ove društvene mreže obuhvataju mesta na kojima naučnici mogu da podele svoja
istraživanja sa drugim naučnicima i da dobiju uvid u ostvarene rezultate. Neke od njih su:
Academia.edu i Connotea Collaborative Research.
1.2.7. Vezane za određenu oblast
Jedan od najvažnijih razloga zašto ljudi koriste internet je potraga za određenim
zanimacijama, odnosno njihovim ličnim hobijima. Korisnici na takvim stranicama
otkrivaju cele grupe ljudi koji slično razmišljaju i dele istu strast prema nekom hobiju.
Takve mreže su: Oh My Bloom i Sport Shouting.
2. Mogućnosti sajtova društvenih mreža
Kako bismo obezbedili kontekst za našu raspravu, počećemo sa nabrajanjem šansi i
izazova koje nam ovakvi sajtovi pružaju. Svrha ovog spiska nije da ubedi već da stavi u
prvi plan ključne pozitivne i negativne aspekte ovakvih sajtova koji mogu biti povezani sa
obrazovanjem i učenjem.
2.1. Povezivanje i pristup
Osnovna namena društvenih sajtova je da pruži jednoj individui šansu da ostvari
kontakt sa drugima. Neke uobičajne konekcije uključuju (ali nisu ničim ogranicene samo
na to) sledeće:
♦ Deljenje interesovanja i ciljeva sa prijateljima;
♦ Održavanje kontakta sa prijateljima u različitim gradovima, državama, čak i
kontinentima;
♦ Nalaženje starih prijatelja i školskih drugova;
♦ Raspravljanje ili zauzimanje za politička, etnička, religozna i pitanja o životnoj
sredini...
Različiti društveni sajtovi koriste jedno ili više interesovanja kako bi promovisali
konekciju. Na primer, Linkedln promoviše profesionalni razvoj, a SparkPeople stvara
zajednicu posvećenu zdravom životu; zatim, sajt poput Ning-a omogućava članovima da
stvaraju društvene mreže zasnovane na različitim njima zanimljivim temama. Ovakvi
sajtovi mogu biti način za pojedince da se povežu sa ljudima koje nisu sretali ranije. Što se
9
tiče obrazovanja, društveni sajtovi pružaju učenicima i studentima priliku da se povežu sa
drugim učenicima i studentima, predavačima, administratorima koji pripadaju njihovoj
obrazovnoj instituciji, ali i ostalima.
2.2. Povećanje svesti
Društvene mreže stvorile su novu socijalnu dimenziju u kojoj pojedinci mogu da
razviju svoju svest. Pomoću ovih sajtova studenti mogu da razviju svoja opšta i tehnološka
znanja i čak postanu samosvesniji. Istraživanjem The Digital Youth Study, koja je izvedena
na Univerzitetu u Juznoj Kaliforniji i na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, otkriveno
je da „taj digitalni svet stvara nove prilike za mlade ljude da se bore sa društvenim
normama, prošire interesovanja, razviju tehnološke veštine i rade na novim načinima
samoizražavanja“.
Mladi mogu takođe da imaju koristi od društvenih sajtova koji čuvaju podatke, kao
što je YouTube. Beacon-ov članak koji je analizirao istraživanje Digital Youth Project-a i
profesora psihologije, dr Brendesha M. Tynes, fokusira se na potencijalnu dobrobit
povećanog pristupa mladih različitim medijima, uključujući i društvene mreže.
„Obrazovno, najznačajniji zaključak Tynes-a je da korisnici društvenih mreža imaju veću
opštu svest jer imaju direktan pristup globalnim problemima i priliku da čitaju o svetskim
dešavanjima o kojima pišu ljudi iz tog okruženja“, rekao je dr Jane Elmes-Crahall. „To
znači da, bar površno, današnja medijski okrenuta omladina zna za događaje u svetu. I to
ih može emotivno dirnuti da postanu brižni“.
Iako neki kažu da studenti obično ignorišu potresne (teške) vesti i da obraćaju
pažnju na površne stvari, oni su neizbežno, iako pasivno, ipak izloženi ovim pitanjima
putem društvenih sajtova. Na primer, politički nezainteresovan student može imati vrlo
nizak ili nikakav nivo zainteresovanosti ili znanja o skorašnjim izborima u Iranu, ali će
sigurno primetiti da nekoliko njegovih prijatelja sa Twittera ima zeleni avatar. Ako poželi
da potraži na Google-u „zeleni avatari na Twitter-u“, naći će sajt koji objašnjava da je to
način da se podrži demokratija na izborima, kao i link sa dodatnim informacijama o
trenutnim dešavanjima u Iranu. Za studenta koji živi u ruralnom okruženju pristup ovim
mrežama može mu omogućiti mnogo različitih mišljenja i ideja za koje možda nije ni znao
da postoje.
Pored toga, stvarajući javnu sliku, studenti su izloženi izazovu da okarakterišu
same sebe. Na većini sajtova korisnik mora da napravi profil koji otkriva različite delove
njegovog ličnog identiteta: šta voli, a šta ne; grupe u koje se učlanjuje; stavove koje
podržava, i sl. Ove osobine i preferencije mogu da vide, u određenoj meri, roditelji,
vršnjaci, profesori, budući poslodavci i široka javnost. Studenti koji su svesni ove javne
izloženosti bili su u stanju da procene koje informacije je prikladno otkriti. U isto vreme,
većinu ovih profila je lako izmeniti, što daje studentu mogućnost da preispita svoje
prioritete i da shvati da trenutna interesovanja i ciljevi ne moraju obavezno biti trajne
odlike.
10
2.3. Publicitet i advertajzing
Neki društveni sajtovi omogućavaju svojim članovima da objavljuju događaje,
pokrete ili proizvode. Kada pojedinac napravi obaveštenje za predstojeću žurku povodom
Noći veštica, on pravi reklamu. On se prijavljuje i za malu firmu koja plaća 5 dolara za
10.000 odaziva za reklamu koja promoviše njihovo veliko otvaranje, ili za veću
korporaciju koja će platiti više za veći broj odziva. Društveni sajtovi predstavljaju
studentima medij za reklamiranje, vannastavne aktivnosti, sportske timove, muzičke
aktivnosti i sl. Reklamiranje donosi zaradu sajtu, a istovremeno omogućava korisnicima da
se „vest pročuje“.
Postoje značajne dobrobiti reklamiranja preko društvenih mreža. Svi imaju jednak
pristup nekim formama reklamiranja na sajtu. Mnogi sajtovi, uključujući Facebook i
MySpace, omogućavaju pojedincima da kreiraju stranice sa događajima i fan stranice
(promovišući ciljeve, muziku, umetnike, političare...) bez novčane nadoknade. Čak i ako
se plaća, mnogo je jeftinije iskoristiti društvene mreže neko platiti reklamu. Na primer,
Facebook reklamira sebe kao način za kompanije da pronađu odgovarajuću publiku kojoj
je reklama upućena.
2.4. Poznanstva i odnosi na društvenim mrežama
Kada se pojedinac socijalizuje, nebitno da li uživo ili preko interneta, on upoznaje
nove ljude i razvija odnose sa njima. Društveni sajtovi omogućavaju da se prodube ovi
odnosi, kao i da se lakše upoznaju novi ljudi koje poznaju naši prijatelji, kolege, poznanici,
sledbenici. Ovo je naročito tačno kada se radi o poslovnom razvoju. Znati ljude „koji znaju
ljude“ je najbitnije za uspon na poslovnoj lestvici. Ako osoba upozna nekoga ko radi za
organizaciju koja je interesuje, ona može da iskoristi ovo poznanstvo da dobije informacije
o kompaniji, a možda i da dobije preporuke od njega.
Lisa Tripp, asistent na državnom Univerzitetu u Floridi, kaže da tehnologija otvara
puteve da neko proširi svoj krug prijatelja, poveća svoja znanja i savlada nezavisnost. Ona
smatra da „Određene tehnološke veštine u predstojećim godinama neće biti vezane samo
za potrošačka sredstva“; „Biće takođe i o medijima koji proizvode. Ne radi se samo o tome
napisati blog, već i kako ostaviti komentare koji nesto govore. Naučiti ovaj vid
komunikacije znači doprineti opštem toku kulture“. Sposobnost korišćenja društvenih
mreža može biti od neprocenjive vrednosti na radnom mestu. Studenti sa ovim znanjem će
imati veću sposobnost da se povežu profesionalno i lično. U jednoj IBM-ovoj reklami,
zaposleni objavljuje da ima 862 prijatelja, ali njegov direktor traži tim sa određenim
veštinama. Ako nije sposoban da koristi društvene sajtove da bi se povezao sa bitnim
osobama, on ne može napredovati na radnom mestu. Networking je oduvek bio jako bitan
deo većine profesija („nije važno šta znas, već koga znaš“), ali postaje sve bitnije znati
kako koristiti ova sredstva za ostvarenje profesionalnih i ličnih ciljeva.
11
3. Društvene mreže u obrazovanju
3.1. Facebook
Facebook je internetska društvena mreža
koju je 2004. godine osnovao Mark Zuckerberg,
bivši student Harvarda. U svojim počecima,
Facebook je bio namenjen samo studentima
Univerziteta na Harvardu koji su tim putem mogli
međusobno komunicirati i razmenjivati informacije.
Kasnije, mnogi drugi fakulteti, srednje škole i velike
kompanije širom sveta priključile su se mreži. Danas
ova stranica za društveno umrežavanje ima 845
miliona
korisnika.
Facebook
je
ujedno
najpopularnije mesto za objavljivanja fotografija, s
više od 14 miliona novih dodatih fotografija dnevno. Facebook je temeljen na modelu
prijatelja i članstva u mrežama. Kada se korisnik prijavi na mrežu, on odabire kategoriju
mreže, kao što je radno mesto ili fakultet, te tada bira dostupne mreže u toj kategoriji.
Korisnici mogu biti članovi više mreža, te sa nekim ograničenjima mogu promeniti mreže.
Ukoliko žele postati prijatelji sa nekim drugim korisnikom, on to mora odobriti.
Facebook korisnici imaju širok raspon alata koje mogu koristiti. Npr., korisnici
mogu postaviti neograničen broj fotografija, pretraživati konaktne liste e-mail naloga,
putem kojih mogu naći druge koji imaju profile na Facebooku. Putem aplikacija koje
korisnici mogu koristiti, mogu omogućiti dostupnost svojih informacija putem tih alata.
Samim tim, na početnoj stranici Facebook profila, korisnici mogu određivati koje sadržaje
će tamo staviti, a koje ne, npr. svi privatni podaci mogu se ograničiti ko ih može videti, a
ko ne. Isto tako, može se podesiti ko može naći korisnika kod pretraživanja, a ko ne.
Korisnici kada stavljaju sadržaje na svoje profile, koji se objavljuju u „News Feed“-u,
određuju ko taj sadržaj može videti tako što mogu ograničiti na određene skupove ljudi da
vide taj sadržaj. Konačno, možemo reći da je Facebook postao velika platforma, koja se
svakim danom sve više širi i dovodi kompletan Internet kakvog ga poznajemo na jednu
novu širinu.
Facebook u obrazovanju: Obzirom na to da predstavlja jednu od najpopularnijih
socijalnih mreža na svetu, obrazovne institucije su počele da ga koriste u svrhe
obrazovanja. Shvatajući da učenici većinu slobodnog vremena provode na internetu, rešili
su da se modernizuju i približe gradivo na zanimljiv način. Stvorene su brojne aplikacije,
profili, fan stranice, grupe preko kojih učenici međusobno ili sa svojim profesorima
komuniciraju, razmenjuju ideje, stavove, iskustva, itd. Ovde ćemo predstaviti 5 najbolje
ocenjenih aplikacija, koje će vam pomoći u učenju:
1. Books iRead: Podelite sa drugima knjigu koju čitate i vidite šta oni misle o njoj;
2. DoReseаrch4me: Ovа аplikаcijа olаkšаvа prikupljаnje informаcijа pomoću teza,
izjаva, uputstavа, i još mnogo togа;
12
3. Flаshcаrds: Sа ovom аplikаcijom možete dа kreirаte Flаsh Cаrds koje pomažu pri
učenju;
4. Wikiseek Search: Koristite ovаj аlаt dа biste pronаšli istrаživаnjа Wikipedijinih
člаnаkа i preko Fаcebook-a;
5. SkoolPool: Skupite informacije o školama putem Facebook-a.
3.2. Twitter
Twitter kao vrsta ili žanr društvenog softvera je klasifikovan kao mikroblog
platforma. Mikroblog je pomak u odnosu na klasično pisanje bloga. Korisnici mikrobloga
pišu kraće postove i u skladu sa tim i češće ažuriraju svoje statuse. Prema tome, iz tih istih
razloga zašto je neki korisnik vodio blog, verovatno će koristiti i neku mikroblog
platformu. Twitter je kreirao 2006. godine Jack Dorsey. Korisnici za komunikaciju koriste
poruke koje se nazivaju „tweets“ (u doslovnom prevodu znači cvrkut ptica). Broj znakova
koji se može objaviti u samoj poruci je ograničen na 140 znakova, zbog toga što većina
prometa na Twitter stranici dolazi od strane mobilnih korisnika, a korisnici u svojim SMS
(eng. Short message service) porukama mogu napisati do 140 znakova, a ukoliko poruka
ima preko 140 znakova sistem će je raspoloviti na više delova. Iz tog razloga se na Twitter
gleda kao na „SMS Interneta“. Usluga je vrlo brzo stekla svetsku popularnost, sa preko
300 miliona korisnika u 2011. godini i sa preko 300 miliona tweet-ova. Twitter omogućava
kreiranje liste prijatelja, a sam koncept dodavanja prijatelja je da se profil prijatelja prati,
što ne zavisi od njegovog pristanka ili ne, jedino ukoliko taj korisnik ima privatan profil pa
je potrebno odobravanje od njegove strane. Komunikacija putem Twitter-a se vrši putem
poruka, gdje je potrebno navesti ime osobe kojoj se želi poslati poruka u obliku
@imeosobe. Razgovori radi lakšeg praćenja se mogu označiti sa #oznakama (eng. hashtag).
Twitter se može koristiti i kao blog, pa je moguće podesiti da svako vidi Twitter
poruke, tj. da svako može čitati ih putem svog Twitter naloga. Jednom kada se kreira
korisnički nalog, potrebno je izgraditi mrežu kontakata. Kontakte je moguće pozvati, pa ih
je moguće slediti i čitati njihove postove. Kako korisnik prima tweet-ove, na početnoj
stranici njegovog profila mogu videti samo delovi razgovora koji su u toku, a kako bi se
razumelo o čemu se radi, potrebno je pogledati i profile osobe sa kojoma se ta druga osoba
eventalno dopisuje. Tweet ima nekoliko ograničenja, koja su uglavnom zbog toga što je
Twitter-ov dizajn prilagođen te se koristi
uglavnom od strane mobilnih korisnika. Twitter
poruke mogu imati do 140 znakova, to je razlog
jer kada se šalju SMS poruke, (a Twitter se
naziva web SMS-om kako je ranije pojašnjeno),
mobilni sistem će raspoloviti na više delova
svaku poruku koja ima više od toliko znakova.
Korisnici mogu čitati tweet-ove putem svog
profila na Twitter web stranici ili koristeći neke
aplikacije putem svog ličnog računara ili
13
mobilnog uređaja. Sam tweet ne može sadržati ništa osim teksta, ukoliko korisnik želi
staviti nešto osim teksta u poruci, mora pronaći adekvatan povezani servis koji omogućuje
postavljanje slika, pa kao tweet može poslati link koji vodi na tu sliku. Twitter će pretvoriti
svaku URL (eng. Uniform Resource Locator) adresu koja je veća od 30 znakova u
smanjeni URL prikaz (počinjati će sa t.co). Twitter omogućava lagano odbacivanje
korisnika koji ili previše ili premalo šalju poruka, kroz opciju blokiraj.
Postoji mnogo načina na koje Twitter može da se koristi u svrhe obrazovanja.
Jedan od aspekata Twitter-a koji je potcenjen a vrlo je koristan jeste mogućnost kreiranja
listi. Liste mogu biti vrlo korisne profesorima, naročito u višem obrazovanju kako bi
studentima pomogli da se profesionalno razviju i da razviju svoje sposobnosti i veštine.
Sledi nekoliko načina na koje se Twitter liste mogu koristiti u obrazovanju.
Obrada gradiva od strane studenata - profesori mogu svakog studenta zadužiti da
napravi svoju Twitter listu vezanu za određeni deo gradiva, što predstavlja odličan način
da se studenti fokusiraju na jednu temu i usput da uče kako da razdvoje bitne od nebitnih
ili loših online izvora. Tako, na primer, čas vezan za srpsku istoriju mogao bi da se sastoji
od liste koja je vezana za određeni vremenski period, ili za neko lično interesovanje
studenta, i sl.
Kreiranje “to-do” listi koje podrazumeva razvijanje i dopunjavanje listi za dalje
čitanje i učenje. Postoji dosta kvalitetnog sadržaja na Twitter-u, sa kvalitetnim izvorima za
veliki broj tema, tako da se na primer mogu napraviti liste za predavanje koje
podrazumevaju update-ove od relevantnih organizacija. Profesorima postaje lakše da
studentima prikažu kako ono što uče, tj. teorija može praktično da se primeni, pa tako
recimo studenti biologije mogu da prate neku od organizacija i vide nauku „u akciji“.
Studenti mogu da kreiraju i naprave priču od neke liste - Storify
(https://storify.com/) zasnovan na Twitter listama odličan je način da studenti poboljšaju
svoje sposobnosti za identifikovanje glavnih ideja i poruka iz nekog predavanja. Storify je
aplikacija koja korisnicima omogućava da izgrade ubedljive i zanimljive priče od izvora
koje pronađu na web-u. To je fantastičan alat za studente koji imaju poteškoća sa
veštinama pisanja jer im pomaže da razviju sposobnost za kreiranje priča koje se
fokusiraju baš na zadatu temu. Time što studenti pronalaze izvore na Twitter-u i grade
liste, a potom kreiraju Storify, zadržava njihov fokus na izgradnji priče što im često može
predstavljati problem. Recimo, Twitter lista vesti može da postane vrlo koristan Storify
vezan za aktuelna dešavanja u grupi.
Korišćenje listi za profesionalni razvoj - mogu se kreirati liste naloga koji su
relevantni za profesionalni razvoj, od onih koji su vezani za određenu temu, do nekih koji
su specifični za svakog studenta, njegove želje i preferencije. Kao i za sve ostalo, i ovde je
potrebno napraviti plan i izdvojiti vreme da se pročitaju, a dobra praksa je prostudirati bar
pet tweet-ovanih izvora svake nedelje.
Ostati u kontaktu sa kolegama - profesori i studenti često koriste Twitter više nego
npr. LinkedIn, pa je i Twitter dobar način za povezivanje sa kolegama. Ukoliko je odoba
14
prisustvovala konferenciji ili seminaru i tu imala neke konstruktivne i interesantne
razgovore sa nekim ljudima, obavezno ih treba dodati u svoje kontakte jer to predstavlja
lak način za „praćenje“ i održavanje veze sa njima.
Postati resurs - ukoliko neki student voli pisce 19. veka, geografiju, istoriju, itd.
može se posvetiti tome da svoje znanje pretvori u resurs za druge, čime postiže dve dobre
stvari - pomaže drugima i poboljšava svoje sposobnosti snalaženja na web-u i pronalaženja
relevantnih i kvalitetnih podataka. Tako se mogu, npr. skupiti informativni feed-ovi vezani
za teme koje su studentu interesantne i te liste sa temama se učiniti javnim.
Proširivanje vidika - osim što se mogu kreirati i deliti liste, isto tako se mogu
koristiti već postojeće, kojih zaista ima mnogo i svakim danom ih je sve više. Neverovatno
je koliko se korisnih stvari može naći koje su drugi već otkrili i sumirali na jednom mestu.
Naročito je korisno na Twitter-u pratiti ljude čije mišljenje poštujete i dobijati update-ove
o njihovim listama.
Dakle, mnogo je načina da se napravi i podeli vredan sadržaj na Twitter-u
korišćenjem listi. Studenti i učenici mogu proširiti svoje vidike, lakše se povezati sa
kolegama ili istomišljenicima, olakšati primenu onoga što su naučili u teoriji na stvarne
situacije, a mogu se izraziti i na druge načine koji ne podrazumevaju stvaranje sopstvenog
sadržaja. Nema ograničenja na ono što se može postići Twitter listama u smislu korišćenja
sadržaja na kreativan način i to predstavlja jedan od razloga zašto treba koristiti Twitter u
učionicama8.
3.3. Google Plus
Predstavlja jednog od najnovijih „igrača“ u svetu društvenih mreža. Google+
(odnosno Google Plus ili skraćeno G+), je društvena mreža i usluga za otkrivanje
indentiteta od strane kompanije Google d.d. Ova društvena mreža je lansirana 28.06.2011.
u početnu fazu, ali joj se moglo pristupiti samo putem pozivnice koja se dobijala u
elektonskoj pošti. Dana 20.10.2011. Google je dopustio svima koji imaju preko 18 godina
da se učlane na ovu društvenu mrežu, dok je za mlađe od 18 otvorena 26.01.2012. Kada se
prijavi na Google+ sistem moguće je poslati sledeći sadržaj:
♦ Tekst - a osim teksta, moguće uključiti i linkove. Sam Google+ će proceniti da li se
radi o linku ili ne, a npr. ukoliko se stavljaju linkovi sa Youtube-a, Google+ će sam
postaviti video zapis u poruku;
♦ Grafika - vrlo je jednostavno postaviti slike sa ličnog računara na Google+. Jedna
od mogućnosti u kojima se Google+ razlikuje jeste da omogućuje postavljanje
statičnih i pokretnih slika (GIF, eng. Graphic Interchange Format);
♦ Linkovi - moguće je poslati linkove, gde će se prve grafike i opis linka prikazati
automatski u postu. Još uvek nije jasno zašto Google+ odabira baš neke tekstove
kao opise linkova koji se šalju;
8
Izvor: http://www.edudemic.com/twitter-lists-in-the-classroom/
15
♦ Lokacija - ako je to podržano od pretraživača, moguće je uz post na Google+
postaviti i svoju lokaciju. Ukoliko se postavi lokacija uz post, prikazaće se i mala
ikona mape.
Google Plus takođe može biti jak alat za učenje. Krugovi (tj. Circles) pomažu da se
ljudi organizuju prema tome kako ste sa njima povezani u realnom životu. Tzv. Hangouts
omogućuju da se do 10 osoba uključe u video konferenciju potpuno beslatno. Hangouts
with Extras omogućava deljenje Google dokumenata, dok se uz pomoć Stream-a može
razgovarati sa ljudima u Krugovima i deliti informacije sa njima. Search funkcija služi za
pretraživanje Google Plus postova, ljudi, kao i web-a. Profil je način na koji se osoba
predstavlja na svim Google proizvodima, kojih je veoma mnogo. Messenger se može
koristiti za grupni chat preko mobilnog telefona, dok Google+ Pages omogućava kreiranje
stranice za organizacije. Uz pomoć svih tih opcija vrlo lako se mogu podeliti npr. video
lekcije, može se pomoći nekome (video chat-om) ukoliko je propustio neko predavanje,
lako podeliti fajlovi preko Google Drive-a, i sl. jer su svi Google-ovi proizvodi međusobno
povezani.
3.4. Blog
Blog ili weblog (skraćeno blog,
od engl. web log, blog) čini niz
hronološki organizovanih unosa teksta,
koji se prikazuju na web stranicama
(uglavnom su unosi sortirani od
najnovijih ka starijim). Tipovi unosa
mogu varirati ne samo po svojoj temi i
obimu već i po formatu. Tako postoji
veliki broj weblogova čiji su unosi u
tekstualnom formatu (poput vesti, beleški, rasprava). Takođe, postoji veliki broj blogova
gde je unos fotografija, skica ili nekih drugih grafičkih radova adresa ka nekom
zanimljivom sadržaju na Internetu, i tako dalje. Veliki deo blogova omogućava svojim
posetiocima da napišu svoj komentar na unose na taj način stvarajući male zajednice koje
diskutuju na teme kojima se blog bavi. Zbog toga su se blogovi vremenom razvili u široko
rasprostranjen način komunikacije na Internetu, između autora (ili grupe autora) i
posetilaca bloga. Blog omogućava komunikaciju na lakši način nego na forumima ili
putem e-pošte. On omogućava da svako na jednostvan način iskaže svoje mišljenje na
Internetu, bez posebnih tehničkih znanja.
Blogove može pisati bilo ko. Među poznatijim blogerima koje valja izdvojiti su
premijer Australije Džon Hauard, zatim osnivač najvećeg Internet aukcijskog sajta Ibej
(eBay) Pjer Omidjar (Pierre Omidyar), popularni britanski kuvar Džejmi Oliver, kao i šef
tokijskog CNN-a Rebeka Makinon (Rebecca Mackinnon). Među popularnim blogovima je
i onaj američkog predsednika koji ih ima dva. Ugledni britanski list Guardian dodeljuje
svoje godišnje nagrade za najbolje britanske blogove.
16
3.4.1. Istorijat bloga u Srbiji
Prvi blogovi u Srbiji nastali su tokom 2003. godine. U tom periodu, određeni broj
entuzijasta krenuo je sa kreiranjem blogova na sopstvenoj web adresi, a krenulo se i sa
otvaranjem blogova na besplatnim blog servisima u Hrvatskoj. Prema istraživanju
kompanije Fokus iz novembra 2007. godine, preko 8 odsto stanovništva u Srbiji prati
blogove. Procenjuje se da je u Srbiji do kraja 2007. godine bilo preko 10.000 blogova, a do
kraja 2008. godine preko 20.000 blogova. Krajem 2009. godine u Srbiji je bilo preko
50.000 blogova. Srbija je država koja u regionu ima najviše blogova na samostalnim web
adresama. Neki od najuticajnijih blogera, prema internacionalno zasnovanim rejting
sistemima, su: Vladimir Stanković (www.dedabor.com), Dragan Varagić
(www.draganvaragic.com), Dragan Dinić (www.dinke.net), Nebojša Radović
(www.eniax.net) i mnogi drugi.
3.4.2. Tipologija blogova
Tipologija blogova je disciplina koja pokušava da katalogizuje blogove prema
specifičnosti teme koju pokriva. Pojedini blog alati omogućavaju kategorizaciju tekstova,
dok su drugi pisani sa određenom svrhom. Najčešća pojava su neodređeni blogovi koji
zalaze u razne teme. Kada su mediji i uređaji u pitanju, postoje fotoblogovi, moblogovi
(blogovi pisani sa mobilnih telefona, ličnih digitalnih asistenata - PDA). Pored ličnih
postoje i koporativni blogovi, blogovi velikih organizacija, institucija, fakulteta. Poznate
blogove ovog tipa imaju korporacije Google, Nokia, Microsoft i Dell.
3.4.3. Blogerska etika
Blogeri vrlo često nastupaju kao interesna grupa. Čest je običaj ostavljanja
komentara, najčešće međusobne pohvale istomišljenika. Ali postoje, kao i kod elektronske
pošte, blogerski spamovi, nepoželjan sadržaj koji nije u skladu sa temom bloga. Napredni
servisi na webu, imaju spam filtere koji sprečavaju komercijalne i komentare koji nisu u
skladu sa temom bloga.
3.4.4. Pouzdanost blogova za svrhe učenja
Individualni blogovi često predstavljaju trač rubrike koje prenose beznačajna
događanja, glasine i lične stavove. Kako najčešće nemaju uredništvo, već se radi o laicima
koji samostalno iznose teme koje su interesantne njima i uskoj grupi istomišljenika, javno
mnjenje blogove često smatra neozbiljnim. Zbog rasta popularnosti blogova u poslednjih
nekoliko godina, sve je veći broj stručnjaka iz različitih oblasti koji prave veoma kvalitetne
blogove.
Ozbiljni kolaborativni projekti često ne zaostaju za masovnim medijima u svojoj
ažurnosti. U tzv. ozbiljnoj, često žutoj štampi ponekad se prenose poluinformacije
iznesene na blogovima, što upućuje da ovaj informativni sastav ponekad ima znatni uticaj.
Na blogu se beleže i propagandne aktivnosti, na primer političke kampanje. Sa druge
17
strane, jednostavno (i često besplatno) kreiranje bloga omogućuje lako testiranje da li
određeni projekat može uspeti na webu ili ne.
U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se sve više profesionalnih blogera,
odnosno osoba koji žive isključivo od pisanja bloga. Rast uticaja blogova, kao i porast
broja veoma pouzdanih i uticajnih blog lokacija, može se videti i po tome što najuticajniji
klasični mediji na internetu imaju svoje blog sekcije, koje su često i posećenije od unosa
klasičnih vesti. Razlog za to je mnogo manje formalna struktura profesionalnih blogova i
personalizovana komunikacija.
Edublog je vrsta bloga koji je napisao neko ko ima nekakve veze sa obrazovanjem.
Primeri za ovo bi mogli biti blogvi napisani za ili od strane nastavnika, blogovi napravljeni
za svrhe podučavanja u okviru učionice, ili blogovi koji sadrže napise o obrazovnom
sistemu. Skup ovih blogova neki nazivaju edublogosfera, u okviru neke šire blogosfere,
mada ne postoji opšte prihvaćeno slaganje oko ovog naziva (ostali spojeve ili zbirke
blogova i korisnika istih nazivaju edusferama). Isto tako, oni koji podučavaju putem
blogova, ponekad se nazivaju edublogerima.
Blogovi u obrazovanju: Upotreba blogova postala je popularna u obrazovnim
institucijama, uključujući i privatne škole i fakultete. Blogovi mogu biti važno sredstvo
kojim se razmenjuju korisne informacije i saveti među saradnicma, kojim se dopremaju
informacije do učenika ili kojim se održava kontakt sa roditeljima (blogovi u obrazovanju).
Nastavnici mogu da prave, nadziru i edituju blogove da bi bili sigurni da je sadržaj koji se
postavlja na blogove prikladan i namenjen svrsi učenja.
Postoji mnogo blogova na internetu namenjenih predavačima gde oni mogu da
međusobno razmenjuju informacije. Pod ovim se podrazumeva neki specifičan sadržaj sa
kojim rade u učionici ili primeri predavanja koje žele da podele sa drugim predavačima.
Blog je oruđe kojim edukatori razmenjuju međusobno ideje o tome šta funkcioniše u radu
sa učenicima, a šta ne. Nastavnici se često oslanjaju na ove izvore da bi međusobno
komunicirali o pitanjima obrazovanja vezanim za tehnike i pravila organizovanja časa.
Ovim putem, blog često funkcioniše kao pomoćni sistem gde nastavnici mogu da pristupe
idejama, sredstvima, i da dobiju podršku i priznanje od drugih profesionalaca u njihovoj
stručnoj oblasti. Neki od ovih blogova su i državno priznati kao korisno oruđe, a naročito
blogovi za predavače koji neposredno doprinose obrazovnom sistemu. Na primer, blog
Entonija Mulena, bavi se putovanjem jednog predavača kroz SAD koji raspravlja o stopi
odustajanja od škole, i koji deli svoje iskustvo sa drugima.
Predavači koriste blogove da bi komunicirali i poboljšali rad na času i rad sa
učenicima. Uvođenje blogova u učionice je jednostavno i omogućuje i predavaču i
učenicima da edituju i dodaju sadržaj u bilo kom trenutku. Mogućnost editovanja sadržaja
koji poseduju i predavač i učenik omogućuje da se učenje odvija i van učionice. Blogovi
povećavaju izloženost učenika drugim učenicima širom zemlje i sveta, čime se razvijaju
veštine pisanja i komuniciranja. Predavači koriste blogove preko kojih postavljaju važne
informacije, kao što su domaći zadaci, važni datumi, propuštena predavanja, projekti, teme
18
za diskusiju, i mnoge druge korisne informacije vezane za rad na času koje su dostupne
svima. Studenti mogu da ovim informacija pristupe od kuće, ili sa bilo kog računara koji
ima pristup internetu.
Učenici mogu da koriste blogove i da bi komunicirali sa drugim učenicima u radu
na grupnim projektima. Učenici mogu i da pristupe blogovima da bi postavljali jedni
drugima pitanja o propuštenim zadacima ili predavanjima. Takođe, blogovi pružaju
učenicima priliku da sarađuju u bavljenu poezijom, raznim pisanim zadacima ili štivom za
čitanje. Učenici mogu neposredno da daju komentar na tekst, da iznesu svoja razmišljanja,
osećanja, povezanosti, pitanja itd. Drugi učenici ce onda imati priliku da komentarišu te
odgovore. Ovime ce dalje nastati razgovori izmedju učenika koji ce razvijati njihove
veštine kritičkog i analitičkog mišljenja. Ovo takođe omogućuje učenicima koji su stidljivi
i povučeni na času, da iskažu svoje mišljenje i uvide koristeći drugačiji pristup. Upotrebom
blogova u nastavi, učenici uče jedni od drugih, a takođe se izražavaju i kao pojedinci. U
višem obrazovanju blogovi se često koriste kao dnevnici. Ovakvi blogovi mogu biti
privatni, tj. između učenika i mentora, ili mogu biti dostupni celom razredu.
Primena blogova u obrazovne svrhe pruža učenicima globalnu perspektivu.
Predavači iz raznih zemalja i kontinenata u stanju su da sarađuju na različitim projektima i
predmetima učenja. Razred u Kini može da sarađuje sa razredom u Nemačkoj, Meksiku,
Australiji itd. putem samo nekoliko klikova mišem. Učenje putem blogova omogućuje
učenicima da preuzmu kontrolu nad sopstvenim procesom učenja i da ga usmere prema
sopstvenim potrebama. Učenici mogu da vide da se mišljenja, pa čak i strategije učenja,
razlikuju u zavisnosti od geografske pozicije i kulture. Sva deca su različita, ali ih
zajedničko učenje može ujediniti. Primena blogova u nastavi opskbljuje decu tehnološkom
pismenošću koja će im pomoći u kasnijem životu.
Predavači i roditelji mogu takođe da koriste blogove da bi komunicirali
međusobno. Na blogu se mogu postavljati informacije za roditelje o posebnim događajima
vezanim za razred, kao što su ekskurzije, proslave i prezentacije. Blogovi su takođe i
glavno oruđe kojim se roditelji obaveštavaju o svakodnevnim zadacima kako bi mogli da
proveravaju svoju decu i očekivanja razreda. Postojanje ovakve jasne komunikacije
između roditelja i učenika moze da osigura uspešnost (Institut za razvoj deteta).
Savetovanje roditelja na blogu o tome šta je, u razvojnom smislu, prikladno za njihovu
decu otvara prostor za komunikaciju i može pomoći usavršavanju i roditeljskih veština.
Glavni zadatak jednog nastavnika je da obrazuje svoje učenike, ali obrazovanje i otvorena
komunikacija sa roditeljima putem blogova je korisno sredstvo kojim se može održavati
otvorenom komunikacija između predavača i porodica učenika.
3.4.5. Popularni blogovi vezani za obrazovanje
Obzirom na to koliko različitih sajtova za blogging postoji, a osim toga koliko ljudi
poseduje svoj lični web sajt koji predstavlja blog, vrlo je teško izdvojiti „najpopularnije“
ili „najkorisnije“ i svaki spisak takvih sajtova koji se može pronaći na internetu predstavlja
19
vrlo relativan pojam. Od blogova koji služe za obrazovanje ovde smo izdvojili nekoliko
koje smo koristili prilikom pisanja ovog rada:
1. HowStuffWorks
2. Learndash
3. Edudemic
4. Josie Ahlquist blog
5. CommonCraft
6. Mingl
7. Flipped Learning
8. The Inovative Educator
9. Edutopia
10. Mind Shift
3.5. Forumi
Internet forumi danas predstavljaju moderniju verzju onoga što su nekada
predstavljali BBS-ovi i mejling liste, stvar koja je bila izuzetno popularna od 70-tih sve do
sredine 90-tih godina. Forumi donose jedan novi interfejs i mnoštvo dodatnih naprednih
funkcija koje ove mreže nisu imale, ali suština je ista.
Začetak svega toga u Srbiji je sredina 90-tih godina, kada je bilo aktivno nekoliko
BBS-ova i dinosurusi srpskog interenta i dan danas sa setom pričaju o diskusijama koje su
se tada vodile. Na srpski internet u modernoj formi forumi dolaze pre svega kroz Serbian
Cafe i njihov forum za dijasporu, koji je počeo sa radom 1998-1999. godine, dok se prvi
lokalni pokušaji da se napravi tako nešto dešavaju krajem 2001. godine, tj. oko 2001.
godine, kada na scenu stupaju Elitesecurity, Benchmark i B92.
Prekretnica za forume dolazi 2002. godine kada se otvara veliki broj foruma koji se
ne bave samo informacionim tehnologijma, već se okreću raznim drugim profilima
korisnika. Među njima je bio i Burek, kao prvi forum kod nas koji je bio posvećen najširoj
populaciji, tj. koji je pokrivao sve teme koje prosečnog korisnika u Srbiji mogu
zainteresovati. U tom trenutku kada smo mi napravili Burek, nastalo je još nekoliko drugih
foruma, ali do dan danas iz te neke generacije, jedino je Burek preživeo.
Forumi nude specifičan vid razmene informacija, koji ne odgovara svakome, ali
nude mogućnost onima kojima je taj način komunikacije blizak da vrlo lako i brzo dođu do
baš onih informacija koje su im potrebne. Ono što je zanimljivo kod foruma, to je da se oni
dele na dve grupe, a to su specijalizovani forumi i forumi za neku opštu populaciju.
Generalno najveći problem sa forumima, pored činjenice da vrlo lako nastaju jer svako za
par minuta može da instalira softver i podesti kategorije i teme, je to da je tržište koje oni
mogu da pokriju vrlo ograničeno i za njega je se dosta teško izboriti, jer je to ipak nešto što
se smatra tehnologijom nekih prošlih vremena, a danas su tu socijalne mreže koje
preuzimaju primat te vrste zajednice za širu populaciju.
20
Burek forum je naveća internet zajednica u Srbiji, i trenutno broji više od 715.000
članova. Osnovan je 2002. godine kao prva interent zajednica za obične korisnike na ovim
prostorima. Glavan ideja na kojoj se zasniva forum je bila brza razmena masovnog znanja i
iskustava širom regiona, uz prevazilaženje kulturnih i istorijskih razlika. Burek svojim
članovima pruža mogućnost da traže i dobiju pomoć, da diskutuju o širokom spektru tema,
od tehničkih pitanja do društvenih pojava. Bez obzira što se nalazi u Srbiji i Beogradu,
Burek predstavlja podršku ideji povezivanja ljudi sa područja cele bivše Jugoslavije i cele
Jugoistočne Evrope. Iako je nastao kao diskusioni sajt, tokom proteklih 7 godina prerastao
je u internet zajednicu i svojevrsni kulturni svetionik.
Ono što forume čini jedinstvenim je činjenica da su
svi korisnici praktično anonimni i da samim tim nije bitno
koliko neko ima godina i odakle dolazi, sve dok god razume
jezik na kome se komunicira. Kao što važi za Politikin
zabavnik - forum je dostupan za svakog od 7 do 77 godina.
Vrlo popularan i koristan forum za studente FON-a jeste
www.fonforum.org koji je mnogima od nas prethodnih
godina omogućio prikupljanje korisnih informacija vezanih
za predmete, skripti i drugih korisnih materijala za
spremanje ispita, a osim toga stvorena su i neka lepa prijateljstva. FonForum se tokom
godina razvijao i postajao sve pregledniji i lakši za korišćenje i snalaženje i iz tog razloga
ima skoro 11.000 korisnika i nešto više od 14.000 tema.
3.6. Wikipedia
Vikipedija je projekat enciklopedije slobodnog sadržaja na Internetu koji razvijaju
dobrovoljci uz pomoć wiki softvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa
pristupom Internetu. Projekat je počeo 15. januara 2001. godine kao podrška Nupediji,
enciklopediji koju su pisali eksperti. Sada njome rukovodi neprofitna Zadužbina
Vikimedija. Vikipedija ima više od 26 miliona članaka na 285 različitih jezika, od čega je
više od 4 miliona članaka na verziji pisanoj engleskim jezikom i preko 180.000 članaka
napisanih
srpskim
jezikom.
Vikipedijine članke zajednički pišu
dobrovoljci širom sveta, a veliku
većinu članaka može da uređuje svako
ko ima pristup Internetu. Kako je
popularnost Vikipedije konstantno rasla
od njenog početka, ona se sada nalazi
među 10 najposećenijih sajtova. Uspeh
Vikipedije je pokrenuo i nekoliko
drugih bratskih projekata (Vikivesti,
Vikiknjige, Vikirečnik, Vikicitate
iVikivrste). Međutim, često se dovodi u
pitanje
pouzdanost
podataka
21
objavljenih na Vikipediji.
Sada je već uobičajeno citiranje Vikipedije u sredstvima masovnog informisanja
kao i u akademskim krugovima. Nekada se to čini uz kritiku, a nekada uz pohvalu: za
slobodno umnožavanje, česte izmene, za pokrivenost različitosti. Saradnici se ohrabruju da
se pridržavaju politike „neutralne tačke gledišta“ pod kojom se podrazumeva da su
značajni pogledi predstavljeni bez pokušaja da se ustanovi objektivna istina. Status
Vikipedije kao reference za rad je upitan jer njena otvorena priroda omogućava
vandalizme, netačnosti, nedoslednosti i loš kvalitet. Takođe, kritikuju je zbog sistematskih
grešaka, davanju prednosti konsenzusu umesto naučnom autoritetu, kao i nedostatku
stručnjaka u poređenju sa tradicionalnim enciklopedijama. Ali, raznovrsnost i detaljnost
njenih članaka, kao i svakodnevno obnavljanje, čine je korisnim referentnim izvorom za
milione ljudi.
Od 285 jezičkih izdanja, 274 je aktivno, odnosno svakodnevno se unapređuju. Od
tog broja 42 imaju preko 100.000 članaka (podaci su od februara 2013). Nemačko izdanje
Vikipedije, koje ima oko milion i petsto hiljada članaka, se distribuira na video diskovima,
dok su mnoga druga izdanja umnožena na drugim sajtovima.
3.6.1. Glavne karakteristike
Postoje tri glavne karakteristike projekta Vikipedije, koje zajedno uređuju njenu
ulogu na Internetu.
♦ Ona jeste, ili pokušava da bude, uglavnom enciklopedija;
♦ Ona je Viki, po tome što je može izmeniti bilo ko (osim izbačenih korisnika);
♦ Ona je slobodna i upotrebljava GNU-ovu Licencu slobodne dokumentacije.
Kada se govori o višejezičkim Vikipedijama, važno je napomenuti da ne postoje
nacionalne Vikipedije. Iz tog razloga ne postoji ni austrijska ni australijska ni britanska
Vikipedija, nego Vikipedije na nemačkom i engleskom jeziku.
3.6.2. Jezička izdanja
Kao što je rečeno, trenutno postoji 285 jezičkih izdanja Vikipedije. Engleski
poddomen (en.wikipedia.org) prima približno 58% ukupnog saobraćaja na Vikipediji, dok
je ostatak raspodeljen na ostale jezike (japanski 8%, španski 7%, nemački 6%, ruski 6%,
francuski 5%, italijanski 3%, itd). U februaru 2013. godine pet najvećih jezičkih izdanja su
(po broju članaka) engleska, nemačka, francuska, holandska i italijanska Vikipedija.
Pošto je Vikipedija zasnovana na webu i tako je dostupna po celom svetu, saradnici
Vikipedije na istom jeziku mogu da koriste različite dijalekte ili da dolaze iz raznih
zemalja (kao što je slučaj sa Vikipedijom na engleskom jeziku). Ove razlike mogu da
dovedu do manjih sukoba zbog pravopisnih razlika ili tačke gledišta. Iako različita jezička
izdanja poštuju globalne politike kao što je „neutralna tačka gledišta“, one se razlikuju po
22
nekim delovima politike i delovanju, a najpoznatija razlika je u tome da li slike koje nisu
slobodno licencirane mogu da se koriste uz tvrdnju o poštenoj upotrebi.
3.7. YouTube
U poslednje vreme sve popularniji postaju strimovi preko kojih svako može
besplatno da postavi prenos nekog događaja. Najpopularniji servis ove vrste je US Stream.
Preko ovih servisa strimujemo dogadjaje, slavlja, sportske utakmice, predavanja i sl. Ovaj
metod se sve češće primenjuje u edukaciji i na fakultetima. Skoro svaki IT dogadjaj,
seminar, skup se strimuje i tako ga prate osobe koje nisu u mogućnosti da prisustvuju
lično. Za ovakve vebinare (web seminare) se prognozira da će biti budućnost edukacije i
studiranja na daljinu i idealna prilika za ljude koji su zaposleni ili zbog obaveza ne stižu da
prisustvuju.
Pri samom pomenu sajta YouTube, sagovornik obično pomisli na sajt na kome
ljudi širom sveta postavljaju smešne video snimke sebe ili svojih ljubimaca i nikada ne bi
pomislio na YouTube kao obrazovni alat. ,,To je sajt gde se ljudi glupiraju, reditelji
amateri se pokušavaju da probiju na tržište, gde se postavljaju neozbiljni video zapisi“
način je na koji razmišlja većina korisnika Interneta. Međutim, već pri brzom pretraživanju
YouTube-a, u rezultatitma pretrage postoji hiljade klipova sa obrazovnim video zapisima.
Od popularnih vodiča „How to“ do K12 grupa predavača koja se fokusira na snimanje
lekcija i instrukcija preko video zapisa.
Istina, deljenje video materijala preko Interneta je ogroman obrazovni potencijal.
Postavljanje klipova u digitalnoj formi je veoma lako, ukoliko posedujete kameru. Takođe
je moguće postavljati snimke zanimljivih eksperimenata, intervjua, ili izabranih delova iz
neke obrazovne emisije na TV-u. Pokretna slika, odnosno video zapis, ima moć veću od
ostalih medija da angažuje, posveti studente materiji i fascinira ih. A korišćenjem
popularnog medija kao što je YouTube, jednog od najpopularnijih sajtova svih vremena,
vrši se potpuno uklapanje u postojeće navike i okruženje studenata, omogućavajući im da
lako pristupe materijalima koji su im potrebni. Ova novina ima i reklamnog aspekta na
školu u kojoj se primenjuje.
„YouTube nije neophodan za izvođenje dobre nastave“, piše Kristofer Konvej iz
Ministarstva Visokog Obrazovanja u SAD, „na isti način kao što donošenje video
rekordera u učionicu nije neophodno, ili prikazivanje PowerPoint prezentacije sa slikama,
audio zapisom... YouTube jednostavno stvara novu veliku bazu mogućnosti koja je
raspoloživa nastavnicima više nego ikada pre, i koja dozvoljava bolje upravljanje
nastavom i kvalitetom nastave. Umesto da troše drogoceno vreme na času kako bi gledali
film ili video zapise, takvi materijali mogu biti dodeljeni studentima kao domaći zadatak,
da ih pogledaju i analiziraju kod kuće“.
23
Primer edukativnog kanala na YouTube-u
YouTube
Zadavanje domaćih
ih zadataka i projekata od strane profesora na osnovu klipova koji
su dostupni
ostupni putem Interneta, može ubuduće
u
pomoćii studentima da ostanu u toku sa
predavanjima na času.
asu. Jednostavan video tutorijal koji korak po korak objašnjava
studentima srž materije ima potencijal da ih motiviše da učee još više i da se više udube u
problem koji treba da reše. Treba pružiti generacijama koje dolaze tu vrstu lagodnosti i
prići im sa strane koju vrlo često
esto koriste i koja im je poznata, a to je svakako YouTube.
YouTube
ube je poseban deo svog sajta posvetio upravo obrazovanju i sadržaju koji će
biti u skladu sa obrazovanjem u najširem smislu te reči.
reči. Na stranici
http://www.youtube.com/education posetioci mogu naćii video klipove sa univerziteta
širom
om sveta, poznatih i onih manje poznatih. Mogu se na
naćii video klipovi sa predavanja na
Kembridžu, Jejlu, Harvardu,, Prinstonu,
Prinston , kao i sa predavanja nekih indijskih Univerziteta
koji prednjačee sa svojim snimcima na YouTube-u
YouTube u u sferi informacionih tehnologija,
japanskih, ruskih
uskih i mnogih drugih Univerziteta širom sveta. Na YouTube EDU odeljku se
ne nalaze video sadržaji sa visokoškolskih ustanova, već
ve se nalaze sve prezentacije koje su
na sajtu a koje imaju veze sa obrazovanjem i uučenjem.
Projekti koji podrazumev
podrazumevaju
aju demonstraciju ili pokazivanje smernica kako nešto
uraditi se mogu na jasan način predstaviti publici ukoliko se upload-ujemo
ujemo (postavimo)
video fajl na YouTube.
ube. Cilj svega ovoga jeste da se po završetku video snimka o projektu
sa kolegama, video učini dostupan
ostupan svima, kako bi mogli da ga pregledaju, dele i ocenjuju.
Gledaoci bi posle pregleda na YouTube mogli da ostave komentar koji bi zajedno sa
ocenom predstavljao pravu povratnu informaciju i interakciju korisnika sa gledaocima,
odnosno publikom. Ovaj šablon
ablon je već
ve isproban u raznim poslovnim delatnostima, a u
skorije vreme ga i nastavnici u školama koriste.
24
3.8. TED
Pored YouTube-a, veoma moćan sajt zasnovan na video sadržaju jeste TED
(www.ted.com). TED je neprofitna organizacija zasnovana na idejama koje vredi širiti
(„Ideas Worth Spreading“). Nastao je 1984. godine kao konferencija koja je spajala ljude
iz tri različita sveta: tehnologije, zabave i dizajna. Pored dve godišnje konferencije - TED
Conference i TEDGlobal - TED uključuje i nagrađivani TED Talks video sajt, onda Open
Translation projekat i TED Conversations, kao i inspirativne TED Fellows i TEDx
programe i godišnje TED nagrade. TED konferencije donose najfascinantnije svetske
mislioce i ljude koji su spremni na akciju i koji se konstantno usavršavaju i ne ustručavaju
se da svoje znanje podele sa svima, i to u govorima koji obično traju oko 18 minuta.
Trenutno je dostupno preko 1500 TED govora, pri čemu se svake nedelje dodaju novi9.
Moguće je pretraživati govore (Talks) po određenim temama ili tagovima, predavače
(Speakers) sa spiskom njihovih govora, razne liste (Playlists) vezane za određenu temu,
itd. Moguće je takođe i prevesti neki govor, tj. napraviti titlove, što može biti veoma
korisno sa dva aspekta - omogućava se ljudima koji ne razumeju strani jezik na kom je
određeni govor da isprate govor koji im može biti interesantan, a i osoba koja prevodi
takođe razvija svoje sposobnosti.
4. Profesionalne društvene mreže
Društvene mreže, osim za zabavu, pričanje sa prijateljima mogu se koristiti i za
sklapanje poslovnih kontakata. Iako je sve to moguće i putem gore navedenih društvenih
mreža, tokom vremena razvile su se posebne profesionalne društvene mreže koje su
uspostavljene primarno radi povezivanja poslovnih partnera. Od profesionalnih društvenih
mreža, prikazaće se dve najpoznatije, a to su LinkedIn i Xing.
4.1. LinkedIn
LinkedIn je najveća svetska društvena mreža koja okuplja ljude koji traže posao i
kompanije koje traže zaposlene. Jedan od glavnih razloga pridruživanja društvenoj mreži
LinkedIn je u principu upravljanje vlastitom karijerom. Izradom profila na LinkedIn mreži,
postavljen je online resurs sa svim dostignućima i obrazovanjima. Takav resurs omogućuje
poslodavcima da tokom pretrage Interneta dobiju linkove ka LinkedIn profilima
potencijalnih zaposlenih. Proces registracija na LinkedIn mreži jeste takav da se mora
izraditi profil koji sažeto prikazuje profesionalna znanja i dostignuća korisnika koji kreira
profil. Postoje dve vrste profila na LinkedIn-u, a to su lični profil kog korisnik sam
popunjava i profili kompanija koje one same izrađuju u svrhu traženja budućih zaposlenih.
Na samom profilu moguće je navesti svoje prošle radne pozicije i trenutne radne pozicije,
obrazovanje, kao i dodatne kontakt informacije. Takođe je moguće pridružiti se raznim
grupama i stranicama kompanija gde se mogu naći informacije za eventualno buduće
9
Izvor: http://www.ted.com/pages/about
25
zaposlenje. Korisnicima je omogućeno i postavljanje vlastite fotografije i pregledavanje
fotografija drugih korisnika.
Osim toga, LinkedIn je lansirao novi vid usluge koji se fokusira na edukaciju
(www.linkedin.com/edu). Centralna ideja jeste da se kreiraju stranice raznih univerziteta
koje bi trebalo da privuku perspektivne studente, postojeće studente i poslodavce i tako ih
sve spoje krož LinkedIn mrežu. Prednosti ovoga su: uključivanje u razgovore, istraživanje
univerzita širom sveta, pristup podacima o zapaženim diplomcima, mogućnost proširenja
šansi, kao i izgradnja sopstvene mreže.
4.2. Xing
XING je društvena platforma za omogućavanje kreiranja mreža za poslovne
profesionalce. Sama kompanija koja stoji iza XING-a, tvrdi da imaju korisnike iz preko
200 zemalja u svetu. Trenutno je dostupna na engleskom, nemačkom, španskom,
portugalskom, talijanskom, francuskom, holandskom, kineskom, finskom, švedskom,
koreanskom, japanskom, ruskom, poljskom, turskom i mađarskom jeziku. Prikazujući
kako je koji član povezan sa drugim članom, ova mreža kreira fenomen poznat kao „mali
svet“. Sama platforma omogućava kreiranje ličnih profila, grupa, foruma, događaja i
ostalih uobičajenih mogućnost koje se mogu kreirati na društvenim mrežama. Osnovno
članstvo na stranici je besplatno, ali druge posebne mogućnosti kao što su pretraživanje za
osobama određenih kvalifikacija ili slanje porukama onima koji se ne nalaze u popisu
prijatelja se plaća. Ovo je ujedno jedna od retkih društvenih mreža koja naplaćuje
korišćenje nekih funkcija, sa time da plaćanje iznosi 5€ mesečno. Sama platforma koristi
https veze i ima rigidno izvedenu politiku privatnosti i nultu toleranciju na spam e-mail
poruke. Za razliku od ostalih mreža, XING omogućuje svojim članovima koji plaćaju vrlo
lagan pristup svim ostalim članovima.
5. Formalno i neformalno obrazovanje
5.1. Formalno i neformalno obrazovanje u poslovnom okruženju
Da bismo mogli odrediti kakvu ulogu ima formalno i neformalno e-učenje u
poslovnom okruženju potrebno je definisati navedene pojmove i napraviti distinkciju
između njih. Uopšteno, formalno e-učenje možemo definisati kao strukturno učenje uz
korišćenje računarske tehnologije koje se odvija u okviru propisanog okvira za učenje i
koje na kraju završava dobijanjem potvrde kao dokaza za usvojena znanja kao što je
diploma, sertifikat i sl. Neformalno e-učenje je u suprotnosti sa prethodno navedenim,
osim što im je zajedničko da su i formalno i neformalno učenje računarski podržani i
strukturirani10.
10
Izvor: http://eucenje.efst.hr/formalno-vs-neformalno-e-ucenje-u-poslovnom-okruzenju/
26
Formalno vs. N
Neformalno e-učenje
Postavlja se pitanje koji od ova dva navedena tipa učenja
enja donosi bolja i kvalitetnija
znanja zaposlenima, studentima,
studentima učenicima, itd. i možemo li ih uopše odvajati, tj. da li bi i
jedan i drugi tip učenja trebalo da zauzmu svoje mesto u procesu učenja. Postoje varijacije
u sprovedenim istraživanjima
raživanjima na tu temu, ali svi se više manje slažu oko istog: ve
većina
vremena provedenog u učenju
enju na poslu odvija se neformalno.
Prema sprovednom
provednom istraživanju,
istraživanju 70% učenja se događaa na poslu, 20% dobijanjem
informacija od strane drugih, a tek 10% van posla (npr. čitanjem relevantne literature).
Takođe, pravilo 80:20, u kom
m 80 predstavlja neformalno, a 20 formalno učenje,
učenje, ukazuje na
važnost i sve većuu zastupljenost neformalnog učenja
u
u procesu učenja
enja na poslu. Ono što
veoma utičee na ovaj odnos je činjenica
č
da se neformalno učenje
enje odvija u komunikaciji i
raspravama s kolegama, mentorisanjem
mentori
od strane menadžera ili nadređenih,
đenih, asin
asinhronim
samoučenjem
enjem i sl., što je dosta praktičnije
prakti
radniku koji usvaja znanja u poređenju
pore
s
procesom koji zahteva formalno učenje.
u
Takođe,
e, ono je fleksibilno i personalizovano
personaliz
što
znači da se prilagođava
ava specifičnim
specifič
potrebama i stilovima učenja
enja zaposlenog. Uz snažnije
efekte koje na zaposlene donosi neformalno uučenje, u smislu povećanja
ćanja znanja i
produktivnosti, ne smemo ni zanemariti tr
troškove pri poređenju
enju s formalnim. Mada i
formalno i neformalno e-učenje
čenje podrazumevaju
podrazumevaju online pristup, što na neki nač
način umanjuje
troškove, može se rećii da neformalno e-učenje
e
najčešćee donosi niže troškove.
Međutim,
utim, uprkos tvrdnji koju često vezujemo uz formalno učenje, „One
One size does
not fit all“,, ne treba ga zanemariti. Ipak je ono izvor provernih, tačnih
tačnih i potpunih
informacija što često
esto ne mora biti slu
slučaj sa informacijama do kojih se dolazi
olazi neformalnim
putem. Takođe,, svoju korisnost iskazuje i u dobijenim
dobijenim sertifikatima, diplomama ili
potvrdama jer se na taj način
čin formalno potvrđuje
potvr
radnikova specijalnost u odre
određenom
području,
ju, a ujedno može delovati i kao motivator.
27
Može se zaključiti kako se celokupno učenje svodi na delimično formalno i
delimično neformalno. Svako od njih ima svoje mesto u procesu učenja na poslu pa se ne
bi smelo posmatrati odvojeno, odnosno isključivo ili formalno ili neformalno. Moderni
trendovi daju određenu prednost neformalnom učenju zbog činjenice da je najefektivniji
način za učenje i razvoj novih veeština primena i praktično usvajanje znanja na poslu,
stvaranjem socijalnih mreža ili pak u stvarnim životnim situacijama. Uprkos tome,
formalno učenje i dalje bi trebalo zauzimati važnu poziciju u procesu učenja, a na ustanovi
je da sama proceni u kojoj meri će podsticati formalno, a u kojoj neformalno učenje i
obrazovanje za svoje zaposlene.
5.2. Kolaboracija
Uz mogućnost da ljudi stupe u kontakt i povežu se na ne-fizičkom nivou, pojedinci
sada imaju mogućnost da sarađuju i da se razvijaju bez obzira na fizičke granice vremena i
prostora. Ovo znanje koje je u skorije vreme omogućeno je pravi izazov tradicionalnom
poimanju znanja. Do skora je znanje bilo domen eksperata, a sada je predato na milost i
nemilost bilo kome ko ima pristup Internetu. Povećanje učešća u kreiranju znanja ima
svoje pozitivne efekte na formalno i neformalno obrazovanje.
5.3. Pristup za stvaranje i razmenu znanja
Sajt http://www.connexionslive.com je nezavisni sajt za inforamcije, savete,
smernice i podršku mladim ljudima uzrasta od 13 do 19 (u nekim slučajevima i do 25)
godina. Greater Merseyside Connexions deo je NCN-a i radi sa sličnim organizacijama
koje dele posvećenost za obezbeđivanje visokokvalitetnih izvora i pomoć pri obrazovanju,
informisanju, pružanju saveta i usmeravanju mladih ljudi kako bi imali što veće šanse za
zaposlenje i uspešnu izgradnju karijere.
Model Connexions-a smanjuje kašnjenje u objavljivanju informacija, na taj način
ih čini trenutnim. Trošak pristupa je ograničen troškovima Interneta. Internet pristup je
svakako mnogo manje restriktivan od skupih knjiga. U zvaničnim obrazovnim
institucijama, kao što su privatne srednje škole (SAD), predavači često imaju manjak
potrebnih udžbenika za učenike, kako bi svako od njih imao primerak. Kako bi se
eliminisali visoki troškovi vezani za tradicionalno izdavaštvo, moguće je svesti troškove
formalnog obrazovanja na niži stepen. Zajednice za samostalno učenje koje se baziraju na
društvenim mrežama, kao i radoznali pojedinci, takođe imaju pristup informacijama sa
sajtova kao što je Connexions.
5.4. Kvalitet online sadržaja
Proizvodnja zajedničkog znanja svakako nije bez izazova. Andrew Keen, autor
dela „Kult amatera“ tvrdi da je istorija dokazala da publika često nije toliko mudra,
prihvatajući ni malo mudre ideje kao što su ropstvo, čedomorstva... Kin navodi da je lako
dezinformacije i glasine umnožiti u sajberprostoru. Zaista, kao što profesor Nikolas
Burbles ističe, samo-obrazovne zajednice imaju težnju da budu veoma samoreferentne
28
jedinke. Tako da je veoma lako ovim zajednicama da postanu eho-komore, bilo da su
informacije istinite ili neistinite. Filtriranje u traganju za pouzdanim, kvalitetnim
informacijama je izazov kada je količina informacija ogromna. Recezent New York
Times-a Michiko Kakutani smatra da je online enciklopedija Wikipedia (koja se oslanja na
uređivače volontere i saradnike) dobija mnogo više saobraćaja na Internetu od sajtova iza
kojih stoji Encyclopedia Britannica (koja se oslanja na eksperte), iako interaktivni format
zaposlen od strane Wikipedie piše postove koji su netačni, neprovereni, čak se mogu
podvesti pod prevaru. Ono što Kakutani nije spomenuo jeste da Encyclopedia Britannica
nije besplatna, i korisnici moraju da se pretplate na tu uslugu. Recezent New York Times-a
navodi Wikipedi-u kao nepouzdanu, dodajući primer gde je saradnik Wikipedije koji je
uredio na stotine članova bio dvadesetčetvorogodišnji muškarac koji nije bio profesor kao
što je tvrdio. Iako je nivo obmane u vezi sa lažnim identitetom čoveka uznemiravajući, da
li to zaista ometa njegovu sposobnost da doprinese znanju? Moglo bi se reći da se prevare
u vezi sa specifičnim delovima nečijeg identiteta često dešavaju i u socijalnom svetu.
Potreba za kontrolnim filterima je priznata gotovo od početka Web 2.0. tehnologija.
5.5. Samostalno obrazovanje i anonimnost
Društveno umrežavanje je dovelo do razvoja zajednica „samostalnog obrazovanja“.
Ljudi imaju mogućnost da vode diskusije sa drugim ljudima koji dele iste interesa kao i
oni. Ovi sajtovi su obično zasnovani na jednoj temi. Ljudi mogu da razgovaraju o svojim
problemima i idejama u vezi sa datom temom i mogu da dobiju informacije na osnovu
znanja drugih ljudi. Najupečatljivija karakteristika samoobrazovajućih zajednica je
otvorenost i posvećenost u razmeni informacija, motivacije novih članova zajednice i
jačanjem njihovog kolektivnog znanja kroz procese kao što su zajedničko rešavanje
problema, eksperimentisanje i nezavisno istraživanje. Na primer, Pregnancy Info Net je
sajt gde budući roditelji mogu da postave pitanja i dobiju odgovore od ljudi koji možda
imaju slične probleme i mogu da ponude predloge ili rešenja. Pošto se ovi sajtovi
pregledaju od strane velikog broja ljudi, ne samo da ćete dobiti jedan odgovor na vaše
pitanje, već možete komunicirati sa korisnicima koji imaju velikog iskustva u nekoj
oblasti.
Još jedna korist od zajednica koje se baziraju na samostalnom obrazovanju jeste
anonimnost njihovih članova. Pošto ne postoji kontakt licem u lice, lako je biti otvoren i
iskren o pitanjima o kojima se diskutuje, naročito ukoliko je osoba koja učestvuje u
diskusiji možda stidljiva. Međutim, iako anonimnost nije nikada potpuna, ona nudi ljudima
da budu objektinviji u ocenjivanju poruka kao i da su ljudi ravnopravniji u online
diskusijama bez obzira na društveni položaj, pol, itd. Kao što smo ranije pomenuli,
anonimnost može biti velika mana ovih mreža, međutim, u slučaju osetljivih informacija,
anonimnost može biti ogromna prednost.
Sajtovi za samostalno učenje pored manjka filtriranja informacija, imaju i
nedostatak ulaznih informacija od strane eksperata. Iako ovo može da se okarakteriše kao
negativno, ponekad ljudi žele da tragaju za informacijama uz pomoć sebi sličnih ljudi onih koji nisu eksperti. To proističe iz želje da dobiju informacije od nekoga ko je možda
29
manje formalan ili autoritativan. Na primer, ljudi mogu da čitaju novine ili časopise o
restoranima, ili mogu da posete neki sajt na kome ljudi pišu o restoranima iz celog sveta i
tamo da dobiju odgovor od običnih ljudi koji su pisali svoje utiske. Naravno, ove ocene
mogu biti potpuno proizvoljne. Nedostatak filtriranja na ovakvim sajtovima posetiocima
nudi prednost u tome što će dobiti iskrene odgovore od ljudi sa kojima vode polemiku.
Neke zajednice za samostalno obrazovanje nisu toliko otvorene za sve ljude. Ove
zajednice imaju dobro uspostavljene norme i strategije za izgradnju same zajednice.
Ukoliko pojedinci nisu upoznati sa tim normama i strategijama ili ih krše, oni mogu biti
isključeni iz zajednice i iz aktivnosti učenja te zajednice. Za ljubitelje grupe Phish, postoji
stranica obožavalaca, web sajt, koji oni sami vode i uređuju, na kome se može diskutovati
o svemu vezano za aktivnosti samog benda. Ovaj sajt, pored toga što je izuzetno
informativan, je primer društvene zajednice koja ne mora da bude prijateljski nastrojena
prema svima.
5.6. Poverenje u digitalnom svetu
Izražavanje putem društvenih mreža, naročito putem online foruma i u
neformalnom kontekstu ne samo da može da podstakne osećanje anonimnosti, već i
osećanja poverenja i intimnosti koje redefiniše granice tradicionalnih odnosa poverenja.
Stepen učenja razvoja odgovarajuće emocionalne intimnosti na sajtovima društvenih
mreža je veoma visok, posebno kod ranjive omladine. New Media & Society je izvršio
studiju nad tinejdžerima 2008. godine koja se odnosi na online zajednice i mreže. „Za one
fokusirane na prikazani identitet, rizici mogu proisteći iz njihove volje, nekad iz naivnosti,
prikazivanje sopstvenih informacija širokom krugu kontakata, od kojih nisu svi bliski
prijatelji a neke i ne znamo“. Kada korisnici ovih mreža postanu vrlo opušteni sa svojim
„prijateljima“, oni se često osećaju dovoljno slobodno da dele lične informacije sa njima.
Sve ovo dovodi do mogućnosti krađe identiteta, i ostalih prevara preko Interneta.
6. Zaključak
Činjenica je da se društvene mreže sve više i više koriste i postepeno zauzimaju
centralno mesto u savremenoj elektronskoj komunikaciji. Time one zamenjuju elektronsku
poštu i sms, naročito zbog toga što danas sve više ljudi na svojim telefonima ima internet
(npr. uz pakete provajdera) ili mogućnost „kačenja“ na wireless. Opšte je prihvaćeno
korišćenje društvenih mreža u slobodno vreme, međutim one postaju neophodne i u
obrazovanju i poslovanju, prvenstveno kao brz i stalan izvor informacija. Istraživanja
pokazuju ogroman porast broja korisnika na mrežama Facebook, Google+ i Twitter
prvenstveno, što jasno ukazuje na razloge zbog kojih svaka uspešnija organizacija koristi
društvene mreže kao promotivne i marketinške alate. Dakle, traženje i korišćenje
konkretnih web sajtova više nije dovoljno već se javlja potreba za sadržajem koji je
interaktivniji.
30
Ono što je vrlo bitno i na šta treba obratiti pažnju je to da je korišćenje društvenih
mreža značajno promenilo načine učenja i organizovanja nastavnog procesa, pored toga
što je promenilo način komuniciranja i provođenja slobodnog vremena. Taj nagon ljudi da
koriste mogućnosti koje društvene mreže pružaju sve više počinje da se koristi u
obrazovanju da bi se proces učenja prilagodio potrebama učenika i studenata i učinio što
interesantnijim i privlačnijim za njih. Može se primetiti da su i sami studenti počeli da
osnivaju grupe na društvenim mrežama koje koriste za povezivanje, razmenu informacija o
predmetima i obavezama i za deljenje bitnih fajlova. Ovo bi trebalo da navede i profesore
da počnu sa većom upotrebom društvenih mreža da bi studentima bili dostupniji i učinili
dostupnijim materijale za učenje, podstakli diskusije među studentima, učinili dostupnim
različite primere ili video materijale koji bi studentima gradivo učinili interesantnijim i
lakšim za razumevanje.
Značaj toga prepoznala je mreža Edmondo koja predstavlja mesto na kom se
učenici i profesori mogu povezati, tj. Edmondo povezuje sve one koji žele da uče sa
ljudima i resursima neophodnim da svi postignu svoj pun potencijal. Trenutno povezuje
više od 30 miliona učenika i nastavnika. Ova mreža u isto vreme predstavlja dobar način
da se usavrše nastavnici, modernizuje nastavni proces i povežu učenici van klasične
učionice. Koristi se slično kao i Facebook, osim što kao dodatne opcije omogućava
pravljenje zadataka, testova, anketa, kalendara, kao i blogova koji su vrlo korisni za proces
obrazovanja. Sličnost sa Facebook-om nije bez razloga - koristi se da bi se svima olakšao
proces upotrebe, jer onaj ko zna da koristi Facebook sigurno će se snaći i na Edmondo-u.
Time se smanjuju prepreke u procesu učenja, jer učenike podseća na njihov omiljeni način
provođenja slobodnog vremena.
Kod nas je IT Academy zbog značaja ideje upotrebe društvenih mreža u
obrazovanju odlučila da proces online nastave proširi mogućnostima koje pružaju
društvene mreže. Zbog toga je za polaznike na smeru za dizajn pušten u rad EduWall za
učenje na daljinu (distance learning - DL). EduWall polaznici mogu da koriste za
povezivanje, razmenu znanja, međusobno pomaganje, učestvovanje u diskusijama,
deljenje raznih informacija sa kolegama i dr. Posebno je osmišljen da instruktoru omogući
što bolji rad sa polaznicima, pružajući im mogućnost brzog i lakog deljenja svih
obrazovnih materijala, prikazivanja korisnih primera i video fajlova i postavljanja
interesantnih zadataka koji podstiču proces kreativnog i kritičkog razmišljanja.
E-učenje i društveni mediji su postali deo društvenog života, pa stoga ima smisla u
shvatanju da ih treba iskoristiti gde god je to moguće kada je obrazovanje u pitanju,
naročito ako je jasno da ima pozitivan uticaj na učenje.
31
7. Korišćena i referentna literatura
♦ Facebook in Education,
http://www.facebook.com/education (17.decembar 2013.)
♦ CARNet, Pojmovnik,
http://www.carnet.hr/tematski/drustvenisoftver/pojmovnik (16. decembar 2013.)
♦ How to use Facebook in College Classroom,
http://www46.homepage.villanova.edu/john.immerwahr/TP101/Facebook.pdf (16.
decembar 2013)
♦ Istraživanje trendova i tendencija u upotrebi društvenih mreža u komunikacijama
kompanija u Srbiji,
http://www.eg.rs/digitalsafari/Digital_Safari_EG.pdf (17. decembar 2013.)
♦ Metro portal: Najpopularnije društvene mreže,
http://metro-portal.hr/najpopularnije-drustvene-mreze/80986 (17. decembar 2013.)
♦ GfK - Internet društvene mreže,
http://www.gfk.ba/public_relations/press/press/004400/index.ba.html (17.
decembar 2013.)
♦ Social Networks in Education,
http://www.slideshare.net/scyuen/social-networks-in-education-presentation (17.
decembar 2013.)
♦ Društvene mreže - Vrste društvenih mreža,
http://arijanb.pgsri.hr/web/stranica/podjela.html (16. decembar 2013.)
♦ E-učenje - Formalno vs. Neformalno e-učenje u poslovnom okruženju,
http://eucenje.efst.hr/formalno-vs-neformalno-e-ucenje-u-poslovnom-okruzenju/
(18. decembar 2013.)
♦ Edudemic - How Social Media is Being Used in Education,
http://www.edudemic.com/social-media-in-education/ (18. decembar 2013.)
♦ Edutopia - Social Media in Education: The Power of Facebook,
http://www.edutopia.org/social-media-education-examples-facebook (17. decembar
2013.)
♦ OEDb - Top 100 Education Blogs,
http://oedb.org/library/features/top-100-education-blogs (17. decembar 2013.)
♦ Think Social Networking for Education,
http://thinkingmachine.pbworks.com/w/page/22187720/Think-Social-Networkingfor-Education (17. decembar 2013.)
♦ Social Networking in Higher Education,
http://net.educause.edu/ir/library/pdf/PUB7202s.pdf (17. decembar 2013.)
♦ Do social networking sites improve your ability to network in real life?,
http://www.howstuffworks.com/internet/social-networking/information/socialnetworking-sites-improve-your-ability-to-network.htm (18. decembar 2013.)
♦ Growing use of social media in education,
http://www.learndash.com/growing-use-of-social-media-in-education/ (18.
decembar 2013.)
32
♦ 10 Social Media Best Practices in Higher Education,
http://josieahlquist.com/2013/10/07/10smbp/ (20. decembar 2013.)
♦ Social Networking in Plain English,
http://www.commoncraft.com/video/social-networking (20. decembar 2013.)
♦ Edudemic - 7 Ways to Use Twitter Lists In The Classroom,
http://www.edudemic.com/twitter-lists-in-the-classroom/ (20. decembar 2013.)
♦ Zašto blog u nastavi?,
http://poukeiporukeuistoriji.wordpress.com/about/ (18. decembar 2013.)
♦ LinkedIn launches LinkedIn for Education,
http://research.gigaom.com/2013/08/linkedin-launches-linkedin-for-education/
(21. decembar 2013.)
♦ Primena koncepata društvenih mreža u obrazovanju,
http://www.valentinkuleto.com/2013/03/primena-koncepta-drustvenih-mreza-uobrazovanju/ (21. decembar 2013.)
33
Download

Primer urađenog seminarskog rada