UDC: 614-88
YU ISSN 0354 - 2777
NAUČNI ČASOPIS URGENTNE MEDICINE
VOL. 17
BROJ 2
2011. GOD
Podružnica SLD
Gradski zavod za
hitnu medicinsku
pomoć Beograd
IZDAVAČ I VLASNIK:
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd
Medicinski fakultet
Univerziteta u
Beogradu
Grad Beograd
Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi
ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako
će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez
obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja."
Patrijarh Pavle
UDC: 614-88
YU ISSN 0354-2777
NAUČNI ČASOPIS URGENTNE MEDICINE
Vol. 17
Broj 2
jun 2011.
Glavni urednik
Prim.drscmed.SlađanaAnđelić
Odgovorni urednik
Doc.drscmed.NenadIvančević
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
DrMirjanaMilićević
NAUČNI ODBOR
Predsednik naučnog odbora
AkademikPredragPeško
Članovi
Prof.drscmed.VladimirBumbaširević
Prof.drscmed.AnaŠijački
Prof.drscmed.VesnaBumbaširević
Prof.drscmed.MarkoBumbaširević
Prof.drscmed.ZoranaVasiljević
Prof.drscmed.LjiljanaBeslać-Bumbaširević
Prof.drscmed.VladaĐukić
Prof.drscmed.SlavicaVučinić
Prof.drscmed.ZoranTodorović
Prof.drscmed.VasaAntunović
Prof.drscmed.BranimirAleksandrić
Prof.drscmed.CaneTulić
Prof.drscmed.AleksandarLjubić
Doc.drscimed.MilanĐukić
Doc.drscmed.NenadIvančević
Doc.drscmed.DejanRadenković
Doc.drscmed.VesnaStojanov
Prim.drscmed.SlađanaAnđelić
Drmed.BranislavR.Lazić
MEĐUNARODNI NAUČNI ODBOR
AkademikGoranNikolić(CG)
Prof.drscmed.ŠtefekGrmec(Slovenija)
Prof.drscmed.SelmaUzunović-Kamberović(BIH)
Doc.drscmed.VesnaDegoricija(Hrvatska)
Doc.drscmed.DejanTrajkov(Makedonija)
Lektor i korektor za srpski jezik
BiljanaPavlović
Lektor za engleski jezik
TatjanaPaunović
Prepress i teh. uređenje
ZoranĐiporović,dipl.ing
UREĐIVAČKI ODBOR
Predsednik
Prof.drscmed.ĐorđeBajec
Članovi
Prim.drmed.NadaMacura
Prim.drmed.DragutinTričković
Prim.drmed.SnežanaPetrović
Drmed.MirjanaMilićević
Drmed.BrankaLazić
Drmed.JasnaMilutinović
Drmed.SnežanaBogunović
Drmed.AnaPetković
Drmed.ZagorkaMaksimović
Drmed.BosiljkaErceg
Drmed.NadaEmiš-Vandlik
Uredništvo i administracija:
Franšed’Eperea5,Beograd
Tel.:0113615007,Fax:0113613489
e-mail:[email protected]
websajt:www.beograd94.rs
Uredniksajta:MirkoLutovac
Žiro račun: 840-619667-35
SanaznakomzaNAUČNI ČASOPIS
URGENTNE MEDICINE - HALO 94
Tiraž: 100primeraka
Cena: 1000dinara(pojedinačnasveska).
godišnjapretplataza2011.god.1500din.
Časopisizlazi3putagodišnje
Naslovna strana: Hitnokadajebitno/
MilanĐorđević
Štampa: ApolloGraphic,Beograd
Prijatelj
časopisa:
ČasopisjeregistrovankaosredstvojavnoginformisanjarešenjemRepubličkogministarstvazainformisanjebroj:
2206od22.07.1996.godine.NazajedničkojsedniciSavetaiStručnogodbora(SO)Sistemabiomedicinskihnaučnih
informacijaSrbije(SBMNIS)održanoj20.12.1996.godinenaMedicinskomfakultetuuBeogradudonetajesledeća
odluka:Prihvatasečasopis“Halo94”kaočasopisodznačajazaSistemBMNISrbijeikaotakavbićeindeksiranu
domačojbazipodataka“BiomedicinaSerbica”.
Na osnovu mišljenja Ministarstva za nauku i tehnologiju, broj: 413-00-430/98-01, Naučni časopis Urgentne
medicine“HALO94”jepublikacijaodposebnoginteresazanaukuinanjuseneplaćaopštiporeznapromet.
UDC: 614-88
YU ISSN 0354-2777
SCIENTIFIC JOURNAL OF EMERGENCY MEDICINE
Number 2
Vol. 17
June 2011.
Editor-in-Chief
Prim.SlađanaAnđelić,MD,PhD
Responsible Chief
Assist.Prof.NenadIvančević,MD,PhD
Associate Editor-in-Chief
MirjanaMilićević,MD
SCIENTIFIC BOARD
Scientific board President
Prof.PredragPeško,MD,PhD,MSAAS
Members
Prof.VladimirBumbaširević,MD,PhD
Prof.AnaŠijački,MD,PhD
Prof.VesnaBumbaširević,MD,PhD
Prof.MarkoBumbaširević,MD,PhD
Prof.ZoranaVasiljević,MD,PhD
Prof.LjiljanaBeslać-Bumbaširević,MD,PhD
Prof.VladaĐukić,MD,PhD
Prof.SlavicaVučinić,MD,PhD
Prof.ZoranTodorović,MD,PhD
Prof.VasaAntunović,MD,PhD
Prof.BranimirAleksandrić,MD,PhD
Prof.CaneTulić,MD,PhD
Prof.AleksandarLjubić,MD,PhD
Assist.Prof.MilanĐukić,MD,PhD
Assist.Prof.NenadIvančević,MD,PhD
Assist.Prof.DejanRadenković,MD,PhD
Assist.Prof.VesnaStojanov,MD,PhD
Prim.SlađanaAnđelić,MD,PhD
BranislavR.Lazić,MD
INTERNATIONAL SCIENTIFIC BOARD
Prof.GoranNikolić,MD,PhD,MSAAS(MNE)
Prof.ŠtefekGrmec,MD,PhD(SLO)
Prof.SelmaUzunović-Kamberović,MD,PhD(BIH)
Assist.Prof.VesnaDegoricija,MD,PhD(CRO)
Assist.Prof.DejanTrajkov,MD,PhD(FYRM)
Revision and proofreading for Serbian
BiljanaPavlović
Translation and proofreading for English
TatjanaPaunović
Prepress and technical editing
ZoranĐiporović
EDITORAL BOARD
Editorial board President
Prof.ĐorđeBajec,MD,PhD
Members
Prim.NadaMacura,MD
Prim.DragutinTričković,MD
Prim.SnežanaPetrović,MD
BrankaLazić,MD
MirjanaMilićević,MD
JasnaMilutinović,MD
SnežanaBogunović,MD
AnaPetković,MD
ZagorkaMaksimović,MD
BosiljkaErceg,MD
NadaEmiš-Vandlik,MD
Editorial and administration office:
Franšed’Eperea5,Belgrade
Tel.:+381113615007,
Fax:+381113613489
Website:www.beograd94.rs
Websiteeditor:MirkoLutovac
Acc: 840-619667-35
(note:forTheJournalof
EmergencyMedicine–HALO94)
Circulation: 100
Price: 1000RSD(pervolume).
Annualsubscriptionfor2011-1500RSD
TheJournalispublishedinthreeissuesper
year.
Front Page: Emergentwhenurgentby
MilanĐorđević
Printed by: ApolloGraphic,Beograd
TheJournalwasregisteredasameansofpublicinformationbytheMinistryofInformation,decisionnumber:
2206,22/07/1996.AtajointsessionoftheCouncilandtheProfessionalBoardoftheSystemofBiomedicalScientific
InformationofSerbia(SBMNIS),heldon20December1996attheUniversityofBelgradeSchoolofMedicine,it
wasdecidedthatHALO94JournalistobeconsideredajournalofimportanceforSBMNISandassuchindexed
inSerbiandatabase„BiomedicinaSerbica“.TheMinistryofScienceandTechnologyissuedadecisionNo:413-00-
430/98-01,accordingtowhichtheJournalofEmergencyMedicineHALO94isconsideredapublicationofspecial
interestforscience,andshouldthusbeexemptfromsalestaxation.
UDC: 614-88
HALO 94
Glavni urednik
Prim.drscimed.
drSlađanaAnđelić
Odgovorni urednik
Doc.drscimed.
NenadIvančević
Zamenik glavnog
i odgovornog urednika
DrMirjanaMilićević
Naučni časopis urgentne medicine HALO 94, 2011; 17(2)
Reč Urednika
Poštovane koleginice i kolege,
U naučnom i uređivačkom odboru Naučnog časopisa urgentne medicine
“HALO 94” preovladava hijerarhija znanja i ideja, a ne zvanja, što može
da objasni raznovrstan spektar tema objavljenih radova. Težnja je da autori
radova ne budu samo akademici ili profesori, već i mladi eksperti, ili vodeći
stručnjaci u našim regionalnim zdravstvenim ustanovama.
Zbrinjavanje urgentnih stanja je apsolutni prioritet u svim sistemima
zdravstvene zaštite. Urgentna medicina nije skup urgentnih stanja iz raznih
oblasti medicine, već je urgentan pristup stanjima koja prete da ugroze život.
Specijalizacija iz urgentne medicine ima burnu prošlost: od borbe da se teorija
pretoči u praksu, da balansira između preventive i interventne medicine, da
implementira najnovije svetske standarde i da produži liniju života bolesnika.
Svi mi, deca urgentne medicine, naučeni smo trima stvarima: da budemo
zadovoljni malim a da uvek težimo velikim uspesima i da umemo svim
silama, da zahtevamo ono što želimo. Ipak u besomučnoj borbi za prestižnim
mestom na lepezi postojećih specijalizacija, ponekad je neophodno osvrnuti se
unazad... Može nas neočekivano dotaći, u besmislenosti naše svirepe svakodnevice, Hipokratova zakletva i, makar na tren, vratiti na zanosni početak, gde
smo bili oni pravi mi – doktori medicine...
Poziv koji smo odabrali slomiće neke od nas, i istovremeno primorati ostale
da se suoče sa svojim najskrivenijim tajnama, snovima i strahovima. U areni
gde se svakodnevno bore život i smrt, najbriljantniji doktori hitnih medicinskih pomoći se utrkuju očajniki – i beskrupulozno – za najveću nagradu
– ljudski život. Moto svih nas je da ljudski život nema cenu. Gledajući svakodnevno sav taj entuzijazam, požrtvanost i želju za znanjem, uvereni smo
da prehospitalnoj urgentnoj medicini predstoji lepa budućnost. Očekujemo da
do narednog broja “Naučnog časopisa HALO 94”, osavremenimo sajt Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd, koji će omogućiti efikasnu
i modernu komunikaciju svih naših čitalaca.
Kroz kratku retrospektivu događaja podsetimo se da je “Naučni časopis
urgentne medicine HALO 94” izrastao iz koincidencije slučajnih, ali srećnih
okolnosti. Jedna od njih je što su svi dosadašnji autori časopisa dugogodišnji
lekari-praktičari zaposleni u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć
Beograd, stručnjaci koji su shvatili poimanje reči HITNO u prehospitalnom
zbrinjavanju i lečenju kritično obolelih i teško povređenih osoba. Iskustva sa
terena su pretakana u reči objavljenih naučnih radova, revijalnih radova
i prikaza bolesnika. Tako je ovo bio prvi registrovani medicinski časopis u
Srbiji koji se bavio i bavi prehospitalnom urgentnom medicinom. Danas on
predstavlja moderan medicinski časopis. Ne propustite jedinstvenu priliku
da na jednom mestu dobijete što više podataka o trenutnim trendovima u
urgentnoj medicini.
Još jednom Vas pozivamo, da svojim radovima obogatite i unapredite
kvalitet “Naučnog časopisa HALO 94”.
UDC: 614-88
Naučni časopis urgentne medicine HALO 94, 2011; 17(2)
SADRŽAJ / CONTENTS
ORIGINALNI RADOVI / ORIGINAL ARTICLES
• ANALIZA EKG KARAKTERISTIKA PROFESIONALNIH SPORTISTA U
RAZLIČITIM FAZAMA TRENAŽNOG CIKLUSA
• ANALYSIS OF ECG CHARACTERISTICS IN PROFESSIONAL SPORTSMEN
DURING DIFFERENT PHASES OF THE TRAINING CYCLE
62 - 67
• BOL U GRUDIMA KAO INDIKACIJA ZA INTERVENCIJE TERENSKIH
EKIPA SHMP JAGODINA - INCIDENCA I PREVALENCA
• CHEST PAIN AS THE INDICATION FOR FIELD INTERVENTIONS OF
EMERGENCY MEDICAL SERVICE TEAM JAGODINA: INCIDENCE AND
PREVALENCE
68 - 76
Ivana Filipović, Đorđe Filipović
Danijela Stefanović, Sanja Gajić, Vladimir Gajić
PREGLEDNI RADOVI / REVIEW ARTICLES
• INTRAOSEALNI VASKULARNI PRISTUP
• INTRAOSSEOUS VASCULAR ACCESS
77 - 85
Bosiljka Erceg, Nenad Ivančević, Ljiljana Lazendić
PRIKAZ SLUČAJA / CASE REPORT
• SRČANA ISUFICIJENCIJA KAO POSLEDICA AKUTNOG
VIRUSNOG MIOKARDITISA
• HEART FAILURE DUE TO ACUTE VIRAL MYOCARDITIS
86 - 89
Andrea Kecman, Svetlana Marković- Klipa
ISTORIJA MEDICINE / HISTORY OF MEDICINE
• ISTORIJA RAZVOJA SLUŽBE HITNE MEDICINSKE POMOĆI
Ivana Mitrović
UPUTSTVO AUTORIMA / INSTRUCTIONS TO THE AUTHORS
90 - 93
94 - 101
UDC: 616.12-073.97:796.01
Filipović Ivana i Đorđe. EKG karakteristike sportista. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 62-67
- originalni rad -
ANALIZA EKG KARAKTERISTIKA PROFESIONALNIH SPORTISTA U
RAZLIČITIM FAZAMA TRENAŽNOG CIKLUSA
Ivana Filipović¹, Đorđe Filipović²
¹MedicinskaakademijaBeograd,Beograd,Srbija
²GradskizavodzahitnumedicinskupomoćBeograd,Srbija
SAŽETAK
Uvod:Profesionalnobavljenjesportomsajednestranesmanjujerizikodnastankakardiovaskularnihoboljenja,alisadrugestrane,možedadovededoznačajnih,ineretkopoživotopasnih
morfo-funkcionalnihpromenanasrcukojeseispoljavajuipromenamanaEKG-u.
Cilj: Analiza funkcionalnih karakteristika (srčane frekvence u miru i maksimalne potrošnje
kiseonika)iEKGpromenaprofesionalnihsportistapreiposleintenzivnihpripremazanarednu
takmičarskusezonu.
Metod rada:Testiranoje22košarkašadvaprvoligaškaklubaSrbije.Ispitivanjasusprovedena
napočetkuinakrajupripremazanarednusezonu.Svakomkošarkašujerađendvanaestokanalni
EKGumiru.PrilikomanalizeEKGpraćenisusledećiparametri:prisustvosinusnebradikardije,
postojanjehipertrofijelevekomore(LVH)poSokolow-Lyon,produženeP-Rintervale,trajanjeQRS
kompleksa,eventualnupojavuzaravnjenogiliinverznogTtalasa,promenenaSTsegmentu.
Rezultati:KoristećistudentovTtestutvrđenojedapostojistatističkiznačajnarazlikaizmeđu
srednjihvrednostisrčanefrekvence(HR)umiruzaperiodpreiposlepriprema(p<0.05).Tokom
pripremnogperiodadolazidostatističkiznačajnogporastavrednostimaksimalnepotrošnjekiseonika-VO2max(p<0.05).TestomlinearnepovezanostiispitivanajekorelacijaizmeđuHRumiru
iVO2max.Rezultatisupokazalidapostojistatističkiznačajnapovezanostizmeđuovedvevarijablekakoupredpripremnomperiodutakoiuperioduposlepriprema(p<0.05).Sadrugestrane
parametriEKG-asenisustatističkiznačajnomenjali(p>0.05).
Zaključci: Pripremepredstavljajuizuzetanfizičkistreszaorganizam,anaročitozakardiovaskularnisistem.Iztograzlogaveomajevažnoredovnokontrolisatizdravstvenostanjeprofesionalnihsportista.Određivanjefunkcionalnihkarakteristikasepreporučujetriputa,aEKGanalizabar
jednomgodišnje.
Ključne reči: košarkaši, srčana frekvenca, EKG nalaz
UVOD
Regularno i umereno bavljenje fizičkom
aktivnošću ima pozitivan efekat na kardiovaskularni sistem. Brojne studije su pokazale
da pacijenti koji se redovno, umereno i dozirano bave fizičkom aktivnošću značajno ređe
oboljevaju od ishemijske bolesti srca (infarkta
miokarda i angine pektoris) [1, 2]. Sa druge
strane profesionalno bavljenje sportom nosi
izuzetan rizik od preopterećanja kardiovaskularnogsistemakojeimazaposledicuimorfološke i funkcionalne promene rada srčanog
mišića. Prvi simptomi i znaci poremećaja se
manifestuju u vidu vrtoglavice (usled hipotenzije),bolaizagrudnekost,otežnogdisanja,
Filipović Ivana, Medicinska akademija, ul. Takovska 46, Beograd, Srbija, Tel. +381-11-207-4800, e-mail: [email protected]
- 62 -
UDC: 616.12-073.97:796.01
Filipović Ivana i Đorđe. EKG karakteristike sportista. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 62-67
palpitacija i ubrzanog rada srca [3-5]. U cilju
štoboljeguvidauzdravstvenostanjeprofesionalnihsportistakompletnisistematskipregledi
sesprovodeminumiumdvaputagodišnje(pre
iposlesezone).Usklopuredovnihsistematskih
pregleda neophodno je i EKG testiranje koje
predstavlja najznačajniju neinvazivnu metodu
evaluacije morfo-funkcionalnih karakteristika
profesionalnih sportista. Pored EKG u miru
koji se najčešće prati minimalno tri minuta
od velikog dijagnostičkog značaja je i 24h-
EKG monitoring ako za to postoji potreba i
EKG monitoring tokom testa opterećenja kao
imnogedrugeneinvazivnemetode(ehokardiografija,Rtg,scintigrafija),[6-8].
Cilj rada je bila analiza EKG promena
profesionalnihsportistaurazličitomfazatrenažnogciklusaipraćenjeznakovahipertrofije
levekomorekroztrenažnicikluspounapred
utvrđenomprotoklu.
Metod rada:
Testirano je 17 košarkaša (starosti 22.8+/4.7 god.) prvoligaškog kluba Srbije. Vrednosti
funkcionalnih karakteristika igrača koji nisu
pristupili merenju u sve tri faze su isključeni
iz statističke analize. Ispitanici su dobrovoljno pristupili testiranju uz odobrenje Etičkog
komiteta Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Unapred su bili informisani o samom protokolu testiranja kao i o mogućnosti da ga
svojevoljnoprekinuubilokomtrenutku.Testiranja su uvek obavljana u isto doba dana i
podsličnimspoljašnjimuslovima(T=18-23°C;
vlažnost vazduha < 70). Ispitiavanja su sprovođena u tri različita perioda. Košarkaši su
prvi put pristupili testiranju na kraju sezone
(Faza1),drugiputnapočetkupriprema(Faza
2) i treći put na kraju priprema (Faza 3). Na
početku testiranja košarkašima su određene
antropometrijskekarakteristike:telesnamasa,
telesnavisina,procenattelesnemastiimišića
i određivan je body mass index. Nakon toga
svakom košarkašu je rađen dvanestokanalni EKG u miru u trajanju od minimalno tri
minuta u ležećem polozaju. Prilikom analiziranjaEKGpratilismosledećeparametre:pri-
sustvo sinusne bradikardije, postojanje hipertrofije leve komore (LVH) po Sokolow-Lyon
(AmHeartJ,1949:37:161)[9]ukolikojezbirS
zubcauV1odvoduiRzubcauV5odvoduveći
od35mmtojesiguranznakhipertrofijeleve
komore,produženeP-Rintervale,trajanjeQRS
kompleksa, eventualnu pojavu zaravnjenog ili
inverznogTtalasa,promenenaSTsegmentu.
Rezultatesmoupoređivaliutrirazličitaperioda njihvog trenažnog ciklusa. U istraživanje
su bili uključeni samo oni sportisti kod kojih
jevećnanekimodranijihtestiranjaisključeno
postojanjebilokakvihkongenitalnihoboljenja
srca pre svega dilatacione kardiomiopatije ili
drugih oboljenja kardiovaskularnog sistema.
Dakle u istraživanju su isključivo učestvovali
onikošarkašizakojesmobilisigurnidanemaju nijedno od pomenutih kardiovaskularnih
oboljenja i čija je eventulana hipertrofija leve
komore povezana pre svega sa intenzivnom
fizičkom aktivnošću. U slučaju utvrđivanja
bilokakvihpatološkihpromenakojenisuposledicaprofesionalnogbavljenjasportomispitanicisuslatinadaljaistraživanjapresvegastres
testiehokardiografiju.Rezultatiradaobrađeni
suuzpomoćstudentovogTtestazadvamala
vezana uzorka, odnosno uz pomoć studentovogTtestazapojedinačneispitanike.
Rezultati i diskusija:
Rezultatisuprikazaniusrednjimvrednostima(M)+/-SD.Nagrafikonu1.sevididajenajvećavrednostpulsaumiruizmerenanapočetkupriprema,anajmanjanakrajupriprema.U
perioduintezivnogtreninganedolazisamodo
hipertrofijeskeletnihmišića,većidohipertrofije srčanog mišića koji rezultuje i promenom
funkcionalnog stanja miokarda i posledične
sinusnebradikardije[8].KoristećistudentovT
testzaključujesedanemastatističkiznačajne
razlikeizmeđusrednjihvrednostisrčanefrekvenceumiruuperioduodmora(p>0.05).Sa
druge strane dolazi do značajnog smanjenja
srednje vrednosti srčane frekvence u miru za
vremepriprema(p<0.05).Ovirezultatigovore
uprilogvarijabilnostisrčanefrekvenceumiru
kroztrenažniciklus.
- 63 -
0.05). Sa druge strane dolazi do značajnog smanjenja srednje vrednosti srčane frekvence u
miru za vreme priprema (p< 0.05). Ovi rezultati govore u prilog varijabilnosti srčane frekvence
UDC: 616.12-073.97:796.01
u miru Filipović
kroz trenažni
ciklus.EKG karakteristike sportista. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 62-67
Ivana i Đorđe.
63
62
61
HR u miru(1/s)
60
59
58
57
56
55
54
53
52
Faza I
Faza II
Faza III
Grafikon 1. SrčanaGrafikon
frekvenca1.Srčanafrekvencaumiru
u miru.
Veoma
je bitno
da osim
se igrači
tim posmatraju i individualno. Ako se analiziraju
Veoma je
bitno da
se igrači
kao osim
tim kao
pojedinačnouočavasestatističkiznačajnavariposmatraju i individualno. Ako se analiziraju jabilnost za vrednosti pula u miru kroz sve tri
vrednosti pulsa u miru za svakog košarkaša pojedinačno uočava se statistički značajna
vrednosti pulsa u miru za svakog košarkaša faze(p<0.05),(grafikon2).
varijabilnost za vrednosti pula u miru kroz sve tri faze.( p< 0.05). Grafikon 2.
srþana frekvenca u miru (1/s)
90
80
70
60
Faza I
50
Faza II
40
Faza III
30
20
10
0
1
2
3
4
5
6
7
redni broj igraþa
Grafikon
2.Srčanafrekvencaumiruzasvakogigračapojedinačno
Grafikon
2. Srčana
frekvenca u miru za svakog igrača pojedinačno.
Tokom pripremnog
periodaperioda
se očekuje
da TakođenijeprimećenanipojavaproduženogPR
Tokom priremnog
se očekuje
da dođe da adaptacije kardiovaskulrnog sistema na
dođedaadaptacijekardiovaskulrnogsistemana intervala koja bi eventualno ukazivala na postolerisanja intenzivnog fizičkog napora. Igrači sa nižom srčanom frekvencom u miru bolje
tolerisanjaintenzivnogfizičkognapora.Igračisa tojanje bloka u provođenju kao posledice LVH.
nižom srčanom
frekvencom
miru
bolje
pod-imaju
Takođeseneuočavajustatističkiznačajenerazpodnose
napor aliusa
druge
strane
veću šansu da razviju hipertrfiju leve komore. ( 10)
nosenaporalisadrugestraneimajuvećušansu likeutrajanjuQRSkompleksanitiTtalasakao
Trajanje PR intervala se nije statistički značajno menjalo kroz trenažni ciklus ( p >0.05) Takođe
darazvijuhipertrfijulevekomore[10].
nibilokakvanepravilnostunjihovomoblikuili
Trajanjenije
PRprimećena
intervala ni
sepojava
nije statistički
produženog položaju,(tabela1).
PR intervala koja bi eventualno ukazivala na postojanje
značajnomenjalokroztrenažniciklus(p>0.05).
bloka u provođenju kao posledice LVH. Takođe se ne uočavaju statistički značajene razlike u
trajanju QRS komplekas niti T talsa kao ni bilo kakve nepravilnost u njihovom obliku ili
- 64 položaju. Tabela 1.
Tabela 1. Fiziološke karakteristike ispitanika po fazama testiranja (QRS komleks, PR interval, T
položaju. Tabela 1.
Tabela 1. Fiziološke karakteristike ispitanika po fazama testiranja (QRS komleks, PR interval, T
talas).
UDC: 616.12-073.97:796.01
Filipović Ivana i Đorđe. EKG karakteristike sportista. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 62-67
Parametri
Faza 1
Faza 2
Faza 3
M+/-SD
M+/-SD
M+/-SD
PR interval (s)
0.13+/-0.02
0.15+/-0.05
0.14+/-0.02
QRS kompleks (s)
0.09+/-0.02
0.09+/-0.02
0.08+/-0.01
T talas (s)
0.18+/-0.03
0.22+/-0.03
0.16+/-0.03
Za utvrđivanje postojanja hipertrofije leve komore koristili smo Sokolow- Lyon kr
Tabela 1.Fiziološkekarakteristikeispitanikapofazamatestiranja(QRSkomleks,
S talasa u V1 I R talasa uPRinterval,Ttalas).
V5 veći od 35 mm ukazuje na LVH ). Na
Grafikonu 3.
najveća srednja vrednost ovog zbira u fazi I, najmanja u fazi III. Ovakvi rezul
Za utvrđivanje postojanja hipertrofije leve biliizloženiveomaintenzivnomfizičkomnapokomoreobjasniti
koristili smo
Sokolow-Lyon
činjenicom
dakriterijum
su igrči ruusledčegadolazidoposledičnehipertrofije
tokom sezone bili izloženi veoma intenzivn
(zbir S talasa u V1 I R talasa u V5 veći od 35 miokarda leve komore. Sa druge strane tokom
mm ukazuje
na LVH
). Na
gafikonu
3. se
pauze dolazi
do smanjivanja
ovog zbira
što
naporu
usled
čega
dolazi
dovidi
posledične
hipertrofije
miokarda
leve komore.
Sa
dajenajvećasrednjavrednostovogzbiraufazi ukazujenareverzibilnostmorfo-funkcionalnih
I,najmanjaufaziIII.Ovakvirezultatisemogu
promenamiokarda,[11-13].
tokom pauze dolazi do smanjivanja
ovog zbira što ukazuje na reverzibi
objasnitičinjenicomdasuigračitokomsezone
sum of wave S in V1 and wave R in V5
(mm)
funkcionalnih promena miokarda. ( 11,12,13 )
45
40
35
30
25
Series1
20
15
10
5
0
Faza I
Faza II
Faza III
Grafikon
3.ZnacihipertrofijelevekomorepoSokolow-Lyonkriterijumu
Grafikon
3. Znaci
hipertrofije leve komore po Sokolow-Lyon kriterijumu.
Najniže vrednosti ovog zbira izračunate su potrebnojeproveritinekompuzdanijomdijagna kraju
priprema.
Ovakvi rezultati
se jedino
nostičkom
metodom
utvrđivajeOvakvi
hipertrofije
Najniže
vrednosti
ovog zbira
izračunate
su na
kraju za
priprema.
rezultati se
mogu objasniti činjenicom da su igrači tokom miokarda,[10,12].
pripremaizloženiugavnomaerobnomtreinigu,
Ako sepriprema
analiziraju vrednosti
zbira zaaerobnom
objasnit činjenicom da su igrači tokom
izloženi ovog
ugavnom
a tokom sezone njihove aktivnosti su domi- svakogigračapojedinačnorezultatisebitnone
nantnotokom
anaerbne.
Da li je ovo
razlogaktivnosti
ovakvih razlikuju.
Najniže vrednosti
se takođe
sezone
njihove
su dominantno
anaerbne.
Daizračuli je ovo ra
rezultata ili postoji neko drugo objašnjenje navajuzafazuIII,[grafikon4].
rezultata ili postoji neko drugo objašnjenje potrebno je proveriti nekom
dijagnostičkom metodom za utvrđivaje
hipertrofije miokarda. ( 10, 12)
- 65 -
Ako se analiziraju vrednosti ovog zbira za svakog igrača pojedinačno rezultati se b
UDC: 616.12-073.97:796.01
Filipović Ivana i Đorđe. EKG karakteristike sportista. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 62-67
Znaci hipertrofije leve komore
Faza I
Faza II
Faza III
mmS u V1 + mmR V5
70
60
50
40
30
20
10
0
1
2
3
4
5
6
7
redni broj igraþa
Grafikon
4.ZnacihipertrofijelevekomorepoSokolow
Grafikon 4. Znaci
hipertrofije
leve komore po Sokolow
Zaključak
Zaključak
ehokardiogreafskaispitivanjanaosnovukojihbi
semoglidonetikonačnizaključciomorfo-funkPrema rezultatima rada vrednost Sokolow-og
parametra za hipertrofiju leve komore
PremarezultatimaradavrednostSokolow-og
cionalnimpromenamiokardatokomtrenažnog
promenljiva je tokom trenažnog ciklusa to jest u kraćem vremenskom intervalu. Konačan
parametrazahipertrofijulevekomorepromen- ciklusa.
zaključak se ne može doneti samo na osnovu elektrokardiografskih
parametara
jednog
ljivajetokomtrenažnogciklusatojestukraćem
EKG je nesumnjivo
jedna odi najznačajnivremenskom
intervalu.
Konačan
se jihpre
metoda
za procenu morfo-funkcionalnog
kriterijuma.
Dobijeni
rezultati zaključak
zahtevaju dodatna
svega ehokardiogreafska
ispitivanja na
ne može doneti samo na osnovu elektrokar- stanja kardiovaskularnog sistema i neophodna
osnovu kojih bi se mogli doneti konačni zaključci o morfo-funkcionalnim promena miokarda
diografskih parametara i jednog kriterijuma. je njena redovna primena prilikom provere
tkom
trenažnog
ciklusa. dodatna pre svega zdravstvenogstanjasportista.
Dobijeni
rezultati
zahtevaju
EKG je nesumnjivo jedna od najznačajnijih metoda za procenu morfo-funkcionalnog stanja
kardiovaskularnog sistema i neophdna je njena
redovna
prilikom
provere
LITErATurA
6. Roeske
WR,primena
O’Rourke
RA, Klein
A, et al.
Noninvasive
evaluation
of
ventricular
hypertrozdravstvenog stanja sportista.
1. Wannamethee SG, Shaper AG. Physical phy in professional athletes. Circulation 1976;
activity in the prevention of cardiovascular 53:286–91
disease: An epidemiological perspective. Sports
7. Corrado D, Pelliccia A, Heidbuchel H,
Medicine. 2001; 14: 101-14.
et al. Recommendations for interpretation of
2. Frederick CB, Nessa WT. Cardiovascular 12-lead electrocardiogram in the athlete. Eur
Literatura
disease in Athletes. The American Journal of Heart J. 2010; 31:243-259
Wannamethee
prevention
of cardiovascular
Sports 1.
Medicine.
1999; SG,
27: Shaper
108-21.AG. Physical activity in8.the
Rawlins
J, Bhan
A, Sharma disease:
S. Left ven3. David
O. The athlete’s
heart. Heart.
tricular
hypertrophy in athletes. Eur J EchocarAn epidemiological
perspective.
Sports2001;
Medicine.
2001;14:101-14.
86: 722-26.
diogr. 2009; 10:350-356.
4. Pelliccia A, Maron BJ, Culasso F, et al.
9. Sokolow M, Lyon TP. The ventricular comClinical significance of abnormal ECG patterns plex in left ventricular hypertrophy obtained by
in trained athletes. Circulation. 2000; 102: 278- unipolar precordial and limb leads. Am Heart
84.
J. 1949; 37:161–86.
5. Pina IL, Apstein CS, Balady GJ, et al.
10. Laplaud D, Hug F, Menier R. TrainingExercise and heart failure. Circulation. 2003; induced changes in aerobic aptitudes of pro107(8): 1210-25.
fessional basketball players. Int J Sports Med.
- 66 -
UDC: 616.12-073.97:796.01
Filipović Ivana i Đorđe. EKG karakteristike sportista. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 62-67
2004; 25(2):103-08.
11. Roeske WR, O’Rourke RA, Klein A, Leopold G, Karliner JS. Noninvasive evaluation of
ventricular hypertrophy in professional athletes. Circulation. 1976; 53:286-91.
12. Pelliccia A, Maron BJ, Spataro A, Proschan MA, Spirito P. The upper limit of physiologic cardiac hypertrophy in highly trained
elite athletes. N Engl J Med. 1991; 295–301.
13. Sharma S, Maron BJ, Whyte G, Firoozi S,
Elliott PM, McKenna WJ. Physiologic limits of
left ventricular hypertrophy in elite junior athletes: relevance to differential diagnosis of athlete’s heart and hypertrophic cardiomyopathy.
J Am Coll Cardiol. 2002 Oct 16; 40(8):1431-36.
Radprimljen:01.02.2012.
Prihvaćen:18.04.2012.
- original article -
ANALYSIS OF ECG CHARACTERISTICS IN PROFESSIONAL SPORTSMEN
DURING DIFFERENT PHASES OF THE TRAINING CYCLE
Ivana Filipović¹, Đorđe Filipović²
¹MedicalAcademy,Belgrade,Serbia
²MunicipalEmergencyMedicalServices,Belgrade,Serbia
Abstract
Introduction:Regularphysicalactivitydecreasestheriskofcardiovasculardiseasesbutonthe
othersidehighlyintensivephysicalactivitycancauseveryseriousandlifethreateningmorphologicalandfunctionalchangesofthemyocardiumthatarealsorecordedbyECG.
Objective: Analysis of functional characteristics (heart rate at rest and maximal oxygen
uptake) and ECG changes of professional sportsmen before and after intensive training for the
followingcompetitionseason.
Material and Methods:Twenty-twobasketballplayersofthetwofirstleagueSerbianprofessionalteamsweretested.Testswereperformedatthebeginningandattheendofthepreseason
training.Eachbasketballplayerunderwent12-channelECGmonitoring.DuringECGanalysiswe
tracedthefollowingparameters:sinusbradycardia,leftventricularhypertrophy(LVH)according
totheSokolow-Lyoncriteria,prolongedP-Rinterval,QRScomplexduration,flatorinvertedT
waves,andST-segmentchanges.
Results: Usingthestudent’st-testitwasconcludedthattherewereasignificantstatisticaldifferencesbetweenthemedianvalueofheartrate(HR)atrestinthepreseasoncomparedtothe
postseasontrainingperiod(p<0.05).Duringpreseasontrainingtherewasastatisticallysignificantincreaseofmaximaloxygenuptake(VO2 max)(p<0.05).Usingthelinearcorrelationtest,
thecorrelationbetweenHRatrestandVO2maxwasanalyzed.Thefindingsshowedthatthere
was a statistically significant correlation between the two variables both in the preseason and
postseasonperiod(p<0.05).Ontheotherhand,therewerenostatisticallysignificantchangesof
ECGparameters(p>0.05).
Conclusion:Trainingpresentsanexceptionalphysicalstressfortheentirebody,especiallycardiovascularsystem.Therefore,itismostimportantforprofessionalsportsmentoundergoregular
healthcheck-ups.Functionalcharacteristicsshouldbecheckedthreetimesayear,andECGtestingisrecommendedonceayear.
Key words: basketball players, heart rate, ECG findings
- 67 -
UDC: 616.1/.2-083.98
Stefanović D. i sar. Bol u grudima u SHMP Jagodina. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 68-76
- originalni rad -
BOL U GRUDIMA KAO INDIKACIJA ZA INTERVENCIJE TERENSKIH
EKIPA SHMP JAGODINA- INCIDENCA I PREVALENCA
Danijela Stefanović¹, Sanja Gajić², Vladimir Gajić³
¹SlužbahitnemedicinskepomoćiDomzdravlja,Jagodina,Srbija
²DomzdravljaKragujevac,Srbija
³Zavodzahitnumedicinskupomoć,Kragujevac,Srbija
SAŽETAK
Uvod:Bolugrudimajedosadaistraživanuzavodimazahitnumedicinskupomoć,alineiu
manjimslužbamakojesublizuiliuokviruhospitalnihustanova,kakvajeslužbahitnemedicinske
pomoći(SHMP)uJagodini.Ovoistraživanjesebaziranapoređenjunašihpodatakasapostojećim
istraživanjimauSrbiji.
Cilj rada: Utvrđivanje incidence i prevalence bola u grudima kao indikacije za intervenciju
terenskihekipaslužbeHMPDZJagodina.
Metod rada: Izvršena je jednogodišnja retrospektivna analiza podataka (od 01.01. do 31.12.
2010.godine)vezanihzaintervencijeterenskihekipaSHMPDZJagodinakodpacijenatakojisu
kodpozivanjaSHMPkaoosnovnisimptomprijavilibolugrudima.
Rezultati: Uanaliziranomperiodaobavljenoje208intervencijaterenskihekipaSHMPnapoziv
pacijenatazbogbolaugrudima.Najvećibrojintervencijazabeleženjetokommesecamarta(26),
uvečernjimsatima,najčešćenedeljom.Dvetrećinepozivajeprimljenoizgradske,ajednatrećina
izseoskesredine.Pacijentisuu43%bilimuškarciau57%žene,najčešćestarosnedobiod71-80
godina.Neštovišeodpolovinepozivajekardiovaskularnogporekla,dokjepojednaosminamuskuloskeletnog, psihogenog i gastointestinalnog porekla. Kod dve trećine pacijenata koji su imali
bolugrudimajeurađenEKGzapisakodjednetrećinenije,zbogprocenelekaradajevažnijihitan
transport,zbogblizinebolniceipremainternomdogovorudaseostaladijagnostikaobaviuinternističkojambulantikojasenalaziuokviruprijemno-trijažneslužbe.Kod15%pacijenatajeizmerenaglikemija.Skoropolovinapacijenatajetransportovanadobolniceaostalisunakonprimene
peroralnei/iliparenteralneterapijeostavljenikodkuće.Uterapijikojajeordinirananaprehospitalnomnivounajzastupljenijisubilianalgetici(38),sedativi(36),diuretici(33)iantihipertenzivi(20).
Zaključak: Bolugrudimajedominantansimptomakutnogkoronarnogsindroma,aliimnogih
drugihvitalnougrožavajućihstanja.PregledompacijenatanaterenukojiupućujupozivSHMPzbog
bolaugrudima,zapažasedaseuskoropolovinislučajevaneradiobolukardiogenogporekla,već
suuzrokboladrugi,manjeilivišeteškiporemećajinjihovogzdravstvenogstanja.
Ključne reči:bol u grudima, prehospitalni, hitna medicinska služba
UVOD
Bolugrudimajejedanodnajčešćihsimptomazbogkojegsepacijentiobraćajuslužbihitne
medicinske pomoći (SHMP). Definiše se kao
bolnostanjeiliosećajnelagodnostiugrudnom
košui/iliepigastričnojzoniuvidupritiska,ste-
zanja,osećajatežineilipečenja.Možedasepropagirauramena,ruke,vrat,donjuvilicuiinterskapularno.Čestojepraćendispnejom,malaksalošću, preznojavanjem, mučninom, nagonom
na povraćanje, palpitacijama, vrtoglavicom i
nesvesticom[1,2].
Kako ovaj simptom može biti uzrokovan
Danijela Stefanović, SHMP DZ Jagodina, ul. Banjalučka 3/b, 34000 Kragujevac, Tel: +381 35 224 228, E-mail: [email protected]
- 68 -
UDC: 616.1/.2-083.98
Stefanović D. i sar. Bol u grudima u SHMP Jagodina. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 68-76
poremećajem funkcije različitih organa i/ili
organskih sistema, potrebno je da se odgovori
na svaki poziv pacijenta sa bolom u grudima i
dasesproveduodgovarajućedijagnostičkeprocedure kako bi se ustanovila priroda i poreklo
bolaiukazalaadekvatnamedicinskapomoć.
Bolugrudimajenajčešćekardiogenogporekla, ali može biti i muskuloskeletne, pulmološke, gastrointestinalne, psihogene, neurološke ili
drugeetiologije.Kakopostojivelikaverovatnoća
dajebolugrudimaposledicamnogihurgentnih
stanja,kojaponekadneposrednougrožavajuživot
pacijenta, kao što su akutni infarkt miokarda,
edempluća,hipertenzivnakriza,plućnaembolija,
spontani pneumotoraks, disekantna anurizma
aorte,maligniporemećajiritmaisl.,potrebnoje
ovakvu vrstu poziva od strane pacijenata uvek
tretiratikaopozivprvogredahitanostiiuskladu
satimsprovestiodgovarajućudijagnostičko-terapijsku proceduru. Najteža komplikacija bola u
grudimajesrčanizastoj[2,3].
Bol u grudima kardiogene etiologije klinički
možedaseispoljinatipičannačin,aličestesui
različite atipične forme kliničkih manifestacija.
Pokazalo se u praksi da težina bola u grudima
vrlo često ne korelira sa patološko-anatomskim
substratom, patofiziološkim dešavanjima i najtežimkomplikacijama[1-5].Iztograzlogablage
formekliničkogispoljavanjačestoseneprepoznajukaoveomaozbiljnastanjaodstranepacijenta ili rodbine koja poziva SHP, a ponekad se ne
trijažirajupravilnoodstraneosobljaslužbeHMP
kojeostvarujeprvikontaktsapozivaocem.
Zadatak terenske ekipe hitne medicinske
pomoćijedanaosnovuanamnestičkihpodataka, kliničkog pregleda i dostupnih dijagnostičkihprocedura,presvegasnimanjemelektrokardiograma, postavi što tačniju radnu dijagnozu
i što ranije započne sa primenom adekvatne
terapije, i po potrebi sprovede hitan transport
doodgovarajućehospitalneustanove,uzmonitoringvitalnihfunkcija.
CILJ RADA
CiljovogradajeutvrđivanjeincidenceiprevalencebolaugrudimakaoindikacijezaintervencijuterenskihekipaslužbeHMPDZJagodina.
Pri tome je analizirana učestalost pozivanja
pacijenatakojikaoosnovnisimptomprijavljuju
bol u grudima, i lekarskih izveštaja terenskih
ekipa službe HMP radi utvrđivanja porekla i
diferencijalne dijagnoze bola u grudima, kako
bi se izvršila adekvatna procena urgentnosti
intervenisanja ekipa hitne pomoći u ovakvim
situacijama.
METOD RADA
Izvršena je retrospektivna analiza podataka
iz lekarskih izveštaja terenskih ekipa službe
hitne medicinske pomoći DZ Jagodina koje
su zbrinjavale pacijente sa bolom u grudima u
perioduod01.01.do31.12.2010.godine,azatim
je izvršena obrada dobijenih podataka i utvđena incidenca i prevalenca bola u grudima kao
indikacijezaintervencijuterenskihekipaslužbe
SHMP DZ Jagodina. Pri tome su uzeti u obzir
sledeći parametri: pol, starosna dob, mesec u
godini, dan u nedelji, satni interval javljanja
bola, preduzete dijagnostičke i terapijske mere,
kaoiishodlečenja.Zastatističkuobradudobijenihpodatakakorišćenesumetodeneparametarskihtestova-χ2,pričemup<0,01predstavlja
statističkivisokoznačajnurazliku,asvirezultati
suprikazanitabelarnoiligrafički.
REZULTATI
U posmatranom periodu bilo je 5021 intervencijalekarskihekipanaterenu,pričemujeu
208 slučajeva razlog pozivanja ekipe HMP bio
bolugrudima,štočini4,14%odukupnogbroja
intervencija.Najvišeizlazakalekarskihekipana
pozive pacijenata sa bolom u grudima bilo je
u mesecu martu, ukupno 26, što je za 52,94%
više od prosečnog mesečnog broja, a najmanje
u januaru, ukupno 12, što je za 29,41% manje
odproseka(tabela1).Međutim,kakobrojintervencija lekarskih ekipa na terenu varira tokom
meseci, to je najveći udeo intervencija vezanih
zapozivesabolomugrudimabiotakođetokom
meseca marta (5,55% intervencija u mesecu) i
decembra (5,22% intervencija u mesecu). Najmanjiudeojetokommesecajula(2,69%).Analiza
- 69 -
mesecu) i decembra (5,22% intervencija u mesecu). Najmanji udeo je tokom meseca jula
(2,69%). Analiza je pokazala da nema statistiþki znaþajne razlike u broju izlazaka na pozive
UDC: 616.1/.2-083.98
sa bolom u grudima (Ȥ2=11,07; DF=11; p>0,05), dok postoji statistiþki visoko znaþajna
Stefanović D. i sar. Bol u grudima u SHMP Jagodina. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 68-76
razlika u broju intervencija po mesecima (Ȥ2=66,62; DF=11; p<0,01).
jepokazaladanemastatističkiznačajnerazlike
ubrojuizlazakanapozivesabolomugrudima
(χ2=11,07;DF=11;p>0,05),dokpostojistatistički
visoko značajna razlika u broju intervencija po
mesecima(χ2=66,62;DF=11;p<0,01).
Tabela 1. Distribucija terenskih izlazaka po mesecima
Ukupan broj terenskih
Meseci
Bol u grudima
intervencija
%
Januar
12
374
3,21
Februar
17
344
4,94
Mart
26
468
5,55
April
14
424
3,30
Maj
18
433
4,16
Juni
19
496
3,83
Juli
11
409
2,69
Avgust
19
445
4,27
Septembar
14
349
4,01
Oktobar
20
485
4,12
Novembar
18
411
4,38
Decembar
20
383
5,22
Ukupno
208
5021
4,14
Tabela1.Distribucijaterenskihizlazakapomesecima
Uvidom u evidenciju terenskih intervencija po danima nalazimo da se najviše pacijenata sa
Uvidom u evidenciju terenskih intervencija (po 24) (grafikon 1). Statistički ne nalazimo
bolom u grudima žalilo tokom nedelje (41) i ponedeljka (32), a najmanje utorkom i sredom
po danima nalazimo da se najviše pacijenata značajnu razliku u pozivima tokom sedmice
(po 24) (grafikon 1). Statistiþki ne nalazimo(χ2=6,86;DF=6;p>0,05).
znaþajnu razliku u pozivima tokom sedmice
sabolomugrudimažalilotokomnedelje(41)i
2
ponedeljka
(32), aDF=6;
najmanje
utorkom i sredom
(Ȥ =6,86;
p>0,05).
Grafikon
1.1.Distribucijaterenskihintervencijapodanimaunedelji
Distribucija terenskih intervencija po danima u nedelji
Grafikon
Analizom podataka po dvosatnim interva- jeupućenouvremenuizmeđu02i04časa,što
lima, najviše poziva je upućeno u intervalu je za 41% manje od prosečnog broja (grafikon
Analizom podataka po dvosatnim intervalima, najviše poziva je upuüeno u intervalu izmeÿ
između 22 i 24 časa kada je zabeleženo 30 2). Među ovim dvosatnim intervalima postoji
22 i 24 þasa kada je zabeleženo 30 statistički
poziva, što
je za 73%
više
od proseþnog
broja u neko
poziva,štojeza73%višeodprosečnogbrojau
značajna
razlika
(χ2=24,532;
DF=11;
nekom dvosatnom intervalu. Najmanje poziva p<0,05).
dvosatnom intervalu. Najmanje poziva je upuüeno u vremenu izmeÿu 02 i 04 þasa, što je z
41% manje od proseþnog broja (grafikon 2). Meÿu ovim dvosatnim intervalima posto
- 70 -
statistiþki znaþajna razlika (Ȥ2=24,532; DF=11; p<0,05).
dvosatnom intervalu. Najmanje poziva je upuüeno u vremenu izmeÿu 02 i 04 þasa, što je za
41% manje od proseþnog broja (grafikon 2). Meÿu ovim dvosatnim intervalima postoji
statistiþki
UDC: 616.1/.2-083.98
znaþajna razlika (Ȥ2=24,532; DF=11; p<0,05).
Stefanović D. i sar. Bol u grudima u SHMP Jagodina. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 68-76
Grafikon2.2.Distribucijaterenskihizlazakaposatnimintervalima
Grafikon
Distribucija terenskih izlazaka po satnim intervalima
Tokom posmatranog perioda terenske ekipe 80godina(42),štojetakođejednatrećinasvih
Tokom posmatranog perioda terenske ekipe su 139 puta izlazile na intervenciju u gradskom, a
su139putaizlazilenaintervencijuugradskom, pacijenataženskogpola(grafikon3).Umuškoj
a69putauseoskompodručju.Posmatranopo
populacijipostojistatističkivisokoznačajnaraz69 puta u seoskom podruþju. Posmatrano
po polu, 89 pacijenata je bilo muškog pola
polu,89pacijenatajebilomuškogpola(42,79%), lika među starosnim kategorijama (χ2=36,90;
(42,79%),
najþešüe
starosne
od 71-80
godina
(26 Takođe
pacijenata),
štorazlika
jerazličitim
jedna
treüina
svih
3).dobi
U od
muškoj
populaciji
postoji
statistiþki
visoko
znaþajna
meÿu
starosnim
najčešće starosne
71-80
godinadobi
(26
DF=6;
p<0,01).
među
sta2pola,pacijenata
rosnim
kategorijama
ženske
populacije
postoji
pacijenata), štopacijenata
jekategorijama
jedna trećina
muškog
dokDF=6;
je pacijenata
ženskog
polameÿu
bilo 119
(57,21%),
najþešüe
starosne
(Ȥsvih
=36,90;
p<0,01).
Takoÿe
razliþitim
starosnim
kategorijama
muškog pola, dok je pacijenata ženskog pola statistički veoma značajna
razlika
(χ2=99,88;
dobi
od 7180 godinapostoji
(42), što
je takoÿe
jednaznaþajna
treüina razlika
svih pacijenata
ženskog
(grafikon
DF=6;pola
p<0,01).
ženske
populacije
statistiþki
veoma
(Ȥ2=99,88;
bilo119(57,21%),najčešćestarosnedobiod71-
DF=6;p<0,01).
Grafikon
3. Polno
starosna distribucija pacijanata
Grafikon
3.Polnostarosnadistribucijapacijanata
Izlaskom na teren ekipe hitne pomoći su akutnogkoronarnogsindromausvimnjegovim
Izlaskom na teren ekipe hitne pomoüi
su utvrdile razliþito poreklo bola u grudima kao i
utvrdilerazličitoporeklobolaugrudimakaoi
formama(AP,NAP,STEMI).Kodjedneosmine
različit stepen hitnosti
od najhitpacijenataboljemuskuloskeletnogporekla(26),
tazliþitzbrinjavanja,
stepen hitnosti
zbrinjavanja,
od najhitnijih do onih koji nisu zahtevali hitno
nijihdoonihkojinisuzahtevalihitnozbrinjavakod
jedne (oko
osmine
gastrointestinalnog
porekla
zbrinjavanje. Kod 107 pregledanih pacijenata
jedne
polovine od ukupnog
broja) bol u
nje.Kod107pregledanihpacijenata(okojedne (24), kod jedne osmine pacijenata bol je psihogrudima
je kardiogenog
porekla,
povišenim ili sniženim krvnim pritiskom i kliniþkim
polovine od ukupnog
broja)
bol u grudima
je sa
genogporekla(25),doksuostaliuzrocibolabili
kardiogenogporekla,sapovišenimilisniženim
zastupljeni
kodu jedne
pacijenata
manifestacijama akutnog koronarnog
sindroma
svim osmine
njegovim
formama(grafi(AP, NAP,
krvnim pritiskom i kliničkim manifestacijama kon4).
STEMI). Kod jedne osmine pacijenata bol je muskuloskeletnog porekla (26), kod jedne
osmine gastrointestinalnog porekla (24), kod jedne osmine pacijenata bol je psihogenog
- 71bola
- bili zastupljeni kod jedne osmine pacijenata (grafikon
porekla (25), dok su ostali uzroci
4).
osmine gastrointestinalnog porekla (24), kod jedne osmine pacijenata bol je ps
porekla (25), dok su ostali uzroci bola bili zastupljeni kod jedne osmine pacijenata
4).
UDC: 616.1/.2-083.98
Stefanović D. i sar. Bol u grudima u SHMP Jagodina. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 68-76
Grafikon
4. Distribucija pacijanata prema poreklu bola u grudima
Grafikon 4.Distribucijapacijanatapremaporeklubolaugrudima
Prilkom dijagnostikovanja ovih stanja kod vrednostikrvnogpritiska,dokjekod31pacijen132 pacijenta jePrilkom
urađen EKG
(dve trećine paci- ovih
tanađenporemećajglikemije(grafikon5).
dijagnostikovanja
stanja kod 132 pacijenta je uraÿen EKG (
jenata). Kod 79 pacijenata je nađen poremećaj
pacijenata). Kod 79 pacijenata je naÿen poremeüaj vrednosti krvnog pritiska, do
pacijenta naÿen poremeüaj glikemije (grafikon 5).
Grafikon 5. Dijagnostiþke mere
Grafikon 5.Dijagnostičkemere
Primenjeneterapijskemeresuvrloraznolike.
Primenjene terapijske mere susportovanobezterapijezbogblizinehospitalne
vrlo raznolike. Kod 29 pacijenata je primenjen
Kod29pacijenatajeprimenjenaperoralnatera- ustanove. NSAIL je primilo 38 pacijenata, 36
terapija, kod 91 pacijenta jepacijenatasedative,33diuretike,20ACEinhibiprimenjena parenteralna terapija, 23 pacijenta
pija,kod91pacijentajeprimenjenaparenteralnaterapija,23pacijentasudobilaiperoralnui tore,24antihistaminske,dokje21-ompacijentu
peroralnu i parenteralnu terapiju,
dok je 97 pacijenata transportovano bez terapije
parenteralnuterapiju,dokje97pacijenatatransamodatsavetodaljojterapiji(grafikon6).
hospitalne ustanove. NSAIL je primilo 38 pacijenata, 36 pacijenata sedative, 33 d
- 72 ACE inhibitore, 24 antihistaminske,
dok je 21 pacijentu samo dat savet o da
(grafikon 6).
peroralnu i parenteralnu terapiju, dok je 97 pacijenata transportovano bez terapije zbog blizi
hospitalne ustanove. NSAIL je primilo 38 pacijenata, 36 pacijenata sedative, 33 diuretike,
UDC: 616.1/.2-083.98
ACE inhibitore,
24 antihistaminske, dok je 21 pacijentu samo dat savet o daljoj terap
Stefanović D. i sar. Bol u grudima u SHMP Jagodina. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 68-76
(grafikon 6).
Aplikovana Th
Grafikon
6.Primenjeneterapijskemere
Grafikon 6. Primenjene
terapijske
mere
Ovim terapijskim merama 109 pacijenata je
zbrinutoukućnimuslovima(52,4%),dokje97
pacijenata transportovano u hospitalnu ustanovunadaljudijagnostičkiiterapijskitretman.
Kod 2 pacijenta je rađena kardiopulmonalna
reanimacijasaletalnimishodom.
DISKUSIJA
Ovastudijajepokazaladabolugrudimakao
dominantnisimptommožebitiprisutanuraznim oboljenjima i stanjima. Svakako, najčešće
se javlja kod oboljenja kardiovaskularnog sistema, što pokazuju i neke ranije studije. Iako
je u ukupnom broju poziva bol u grudima
kao dominantan simptom zastupljen sa nešto
preko 4%, ova stanja se shavataju vrlo ozbiljno
zbogmogućnostipogoršanjainastankabrojnih
komplikacija.Nekeranijestudijesupokazaleda
sekod14%ispitanikaregistrujeanginapektoris,
ačakkod24%ispitanikaakutniinfarktmiokarda [6-9]. U studiji GZZHMP Beograd iz 2002.
godine je 11% svih poziva primljeno zbog bola
ugrudimakaodominantnogsimptoma.Prema
popisu stanovništva Republike Srbije to je bilo
6 stanovnika na hiljadu. Rezultati studije su se
poklapali sa prethodno urađenom Gotenburškom studijom. Istovremeno, u Niškom zavodu
zahinumedicinskupomoćjavilose10,5%pacijenatasabolomugrudima.Poređenjemsapopisomstanovništvadolazisedopodatkaod14na
1000stanovnika.UZavoduzahitnumedicinskupomoćuKragujevcuusličnojstudijikojaje
rađena2006.godine,nađenasu4%pozivapacijenatasabolomugrudimauodnosunaukupan
broj poziva, ili 4 pacijenta na 1000 stanovnika.
Kako grad Jagodina prema poslednjem popisu
imaoko36hiljadastanovnika,tojeodnosbroja
pacijenatasabolomugrudimapremaukupnom
brojustanovnikaoko6na1000tokomposmatranogperioda.
Brojpozivajevariraopomesecima,alikako
ne postoji značajna razlika statistički posmatrano,tosenemožerećidapostojinekiposeban
period u godini ili godišnje doba u kojem je
broj poziva bio veći. Posmatrano po danima u
sedmici,iakosenedeljaističesabrojempoziva,
takođesenenalazistatističkiznačajnarazlikau
brojupozivaoddanadodana.
Međutim, satni intervali pokazuju značaj-
- 73 -
UDC: 616.1/.2-083.98
Stefanović D. i sar. Bol u grudima u SHMP Jagodina. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 68-76
nerazlikeituserezultatipoklapajusaranijim
studijama.Polnadistribucijasepoklapasaranijimstudijamaukojimajetakođenađenablaga
predominacija osoba ženoskog pola. Starosna
distribucija takođe pokazuje trendove koji su
nađeni i u drugim studijama. Naime, 24 muškarca (26,97% muškaraca) i 23 žene (19,33%
žena) su starosne dobi ispod 60 godina, a tri
četvrtinemuškaracaičetiripetineženastarosnedobiiznad60godina,kadarastemogućnost
velikogkoronarnogakcidenta.
Analizom porekla bola kod pacijenata pregledanih na terenu, u slučaju približno polovine
poziva primljenih zbog bola u grudima, bol
je kardiogenog porekla, dok po jednu osminu
slučajevapredstavljajumuskuloskeleteni,gastrointestinalniipsihogeniuzrocibola.Ovojemali
udeouukupnombrojupozivaupućenihslužbi
HMPzbogbolaugrudima,inajnižidosadau
poređenjusarezultatimasvihprethodnourađenih studija. Iako je kod dve trećine pacijenata
urađenEKG,dijagnozaakutnogkoronarnogsindromajepostavljenatekkodpolovinepacijenata
sabolomugrudimakardiogenogporekla,dokse
ostaloodnosilonadrugakardiološkastanjakao
što su hipertenzija i hipotenzija, različiti poremećajiritmaikardiomiopatija.Ovakvirezultati
su uglavnom prisutni i u ranijim domaćim i
stranimstudijama[10-14].Većinabolesnikakoji
su transportovani na hospitalni tretman, zbog
blizinebolnice,nisuprimilinikakvuterapijujer
je procenjeno da bi se njihovim tretiranjem na
terenu izgubilo dragoceno vreme za preciznije
LITErATurA
1. Stožinić S, Borzanović M. Bol u grudima.
Zdr Zašt. 2010; 2(39):17-22.
2. Popović R, Jovanović-Vasiljević N,
Simeunović S. Značaj edukacije medicinskog
osoblja i građana u poboljšanju outcome-a kod
urgentnih stanja sa bolom u grudima. ABC čas
urg med. 2003; 1(III):29-33.
3. Ostojić et al. Preporuke za preventivni
dijagnostički i terapijski pristup bolesniku sa
bolom u grudima. Beograd, Ministrarstvo
zdravlja Republike Srbije. 2002, 12
dijagnostičko-terapijske mere koje ne mogu da
sesprovedutokomprehospitalnogzbrinjavanja.
ZAKLJUČAK
Bol u grudima predstavlja jedan od glavnih
simptomaupozivimapacijenatanakojeseodazivaju ekipe hitne medicinske pomoći. Takođe
predstavlja jedan od dominantnih simptoma
u prezentaciji različitih kardioloških stanja i
glavnuindikacijuzanizdijagnostičkihprocedura kojima se utvrđuje poreklo bola u grudima
kod pacijenata pregledanih na terenu. U cilju
blagovremenog postavljanja tačne dijagnoze,
potrebno je još pre upućivanja ekipe SHMP
na teren, pri prvom kontaktu sa pozivaocem
postaviti niz određenih pitanja, što doprinosi
tačnijemidentifikovanjuproblema.Natajnačin
sevršipreciznijatrijaža,određujeodgovarajući
stepenhitnostiiomogućavadasedajuadekvatne instrukcije pacijentu ili članovima njegove
porodice o merema koje sami mogu preduzeti
do dolaske ekipe hitne medicinske pomoći.
Glavni zadatak lekara na terenu jeste adekvatna procena i diferenciranje bola u grudima
radi primene odgovarajućih terapijskih mera u
ciljustabilizacijeiodržavanjaosnovnihvitalnih
funkcija.Iztograzlogajeneophodnopostojanje
jasnihdijagnostičko-terapijskihprotokolakojibi
olakšalipostavljanjeradnedijagnozeidoprineli
adekvatnom,pravovremenomisveobuhvatnom
zbrinjavanjupacijenatasabolomugrudimana
prehospitalnomnivou.
4. Anđelić S, Jančev M, Lukić A M, Simeunović
S. Etiološki uzroci bola u grudima zbog kojih se
pacijenti obraćaju hitnoj pomoći. ABC čas urg
med. 2003; 1(III):25-28.
5. Janković D, Simeunović S. Promena sistema rada prijemno trijažnog i distributivnog
punkta u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograd u funkciji bržeg stizanja do
pacijenta sa bolom u grudima. ABC čas urg
med. 2002; vol.2,3 (II):13-17.
6. Almas A, Parkash O, Hameed A, Islam M.
Emergency evaluation of acute chest pain. J Coll
Physicians. Surg Pak. 2010; 20(2):74-78.
- 74 -
UDC: 616.1/.2-083.98
Stefanović D. i sar. Bol u grudima u SHMP Jagodina. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 68-76
7. Petković J, Gajić V, Jestrović N, Jovanović
B, Spasić M, Gajić S. Diferencijalna dijagnoza
bola u grudima u radu lekara hitne pomoći
Kragujevac. ABC čas urg med. 2009; 1 (IX):
56-64.
8. Koprivica J, Popović M. Zastupljenost
bola u grudima kao dominantnog simptoma u
pozivima SHMP Zrenjanin. ABC čas urg med.
2007; 2 (VII): 174-85.
9. Dragišić Dokmanović B, Mikov M, Vasović
V, Pjević M. Epidemiološko-farmakloški prikaz bola u grudima u radu hitne medicinske
pomoći Novi Sad u periodu jul 2003-jun 2004.
ABC čas urg med. 2007; 2 (VII): 143-50.
10. Domanovits H, Schillinger M, Paulis M,
Rauscha F, Thoennissen J, Nikfardjam M, Laggner AN. Acute chest pain, a stepwise approach,
the challenge of the correct clinical diagnosis.
Resuscitation. 2002; 55 (1): 9-16.
11. García-Campayo J, Rosel F, Serrano P,
Santed MA, Andrés E, Roca M, Serrano-Blanco
A, León Latre M. Different psychological profiles in non-cardiac chest pain and coronary
artery disease: a controlled study. Rev Esp Cardiol. 2010;63 (3): 357-61.
12. Canto JG, Shlipak MG, Rogers WJ,
Malmgren JA, Frederick P, Lambrew C, Ornato
JP, Barron HA, Kiefe C. Prevalence, clinical
characteristics, and mortality among patients
with myocardial infarction presenting without
chest pain. JAMA. 2000; 283 (24): 3317-18.
13. Brian Gibler W, Runyon JP, Richard CL,
Sayre MR, Kacich R, Hattemer CR, Hamilton
C, Gerlach JW, Walsh RA, A Rapid Diagnostic
and Treatment Center for Patients With Chest
Pain in the Emergency Department. Ann Emer
Med. 1995; 25( 1): 1-8.
14. Thomas H. Lee, E. Francis Cook, Monica
Weisberg, R. Kent Sargent, Clyde Wilson, Lee
Goldman. Acute chest pain in the emergency
room-identification and examination of lowrisk patients. Arch Intern Med. 1985; 145 (1):
65-69.
- 75 -
Radprimljen:01.02.2012.
Prihvaćen:20.04.2012.
UDC: 616.1/.2-083.98
Stefanović D. i sar. Bol u grudima u SHMP Jagodina. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 68-76
- original article -
CHEST PAIN AS THE INDICATION FOR FIELD INTERVENTIONS OF
EMERGENCY MEDICAL SERVICE TEAM JAGODINA: INCIDENCE AND
PREVALENCE
Danijela Stefanović¹, Sanja Gajić², Vladimir Gajić³
¹EmergencyMedicalService,HealthcareCentre,Jagodina,Serbia
²HealthcareCentre,Kragujevac,Serbia
³InstitutionofEmergencyMedicalService,Kragujevac,Serbia
Abstract
Introduction:Up-to-nowchestpainhasbeenstudiedatinstitutionsofemergencymedicalservices,butnotbysmallerserviceslocatednearorwithinhospitalfacilities,suchastheEmergency
MedicalService(EMS)ofJagodinaHealthcareCentre.Thisstudyisbasedonthecomparisonof
ourdatawiththepresentinvestigationsconductedinSerbia.
Objective: DeterminationofincidenceandprevalenceofchestpainastheindicationforinterventionbytheHealthcareCentreEMSfieldteamsinJagodina.
Methodology: RetrospectiveanalysisofdatarecordedfromJanuary1sttoDecember31st2010
bytheEMSfieldteamsofJagodinaafterinterventionsperformedinpatientswhoreportedchest
painasthebasicsymptomwhendialingEMS.
Results: During the observed period there were 208 field interventions performed by EMS
teams as a response to patients’ call due to chest pain. Most interventions were done during
March(26),intheeveningandonSundays.Two-thirdsofcallswerefromurbanandone-third
fromruralsettlements.Ofallpatients,43%weremaleand57%female,mostlyaged71-80years.
SlightlyoverhalfofcallsforEMSwereofcardiovascularorigin,whileone-eighthwasofmusculoskeletal,psychogenicandgastrointestinalorigin.Intwo-thirdsofpatientswithchestpainan
ECG was performed, while in one-third of patients it was not done as emergent transport was
judgedasmoresignificant,orduetohospitalclosenessorphysicians’assessmentthatotherdiagnosticsshouldbedoneattheinternaloutpatientsdepartmentonadmission.In15%ofpatients
highbloodsugarwasrecorded.Almost50%ofthepatientsweretransportedtothehospital,while
othersweretreatedwithperoraland/orparenteraltherapyandremainedathome.Mostfrequent
therapyadministeredprehospitallywereanalgetics(38),sedatives(36),diuretics(33),antihypertensives(20).
Conclusion:Chestpainisapredominantsymptomofacutecoronarysyndrome,butalsoof
manyothervitallythreateningstates.Byon-fieldexaminationofpatientsrequestingEMSdueto
chestpain,itwasdiscoveredthatalmosthalfofinterventionswerenotofcardiovascularbutof
someothermoreorlesssevereorigin.
Key words: chest pain, prehospital, emergency medical service
- 76 -
UDC: 615.032-083.98
Erceg B. i sar. Intraosealni pristup. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 77-85
- pregledni rad -
INTRAOSEALNI VASKULARNI PRISTUP
Bosiljka Erceg, Nenad Ivančević, Ljiljana Lazendić
Gradskizavodzahitnumedicinskupomoć,Beograd,Srbija
SAŽETAK
Uvod: Intraosealni(IO)pristupjealternativninačinzaprimenulekovaitečnostibezodlaganja,
uvanbolničkomibolničkomzbrinjavanjukritičnoobolelihipovređenihpacijenatakadajeotežano
ili nemoguće obezbediti uobičajeni intravenski (IV) put. Koristi se u urgentnom zbrinjavanju
pacijenata svih starosnih grupa, naročito odojčadi i dece. Novije IO tehnike omogućavaju brz,
lak, bezbedan i pouzdan intravaskularni pristup u kritičnim situacijama. Najčešće se koristi
IO pristup na proksimalnoj tibiji, a po potrebi i na drugim, alternativim mestima. Svi lekovi i
tečnostikojisedajuperifernimvenskimputem,mogusedatiiIOputem.Upočetku,primenaIO
pristupapreporučivanajesamokoddecemlađeod6godina.InternationalLiaisonCommitteeon
Resuscitation(ILCOR)2000.godinepreporučujeprimenuIOtehnikaikoddecestarijeod6godina
iodraslihpacijenata.Upreporukamazakardiopulmonalnureanimaciju(KPR)Evropskogsaveta
zaoživljavanje(ERC-EuropeanResuscitationCouncil)iz2005.godine,IOpristupsenavodikao
jedan odalternativnih načinadavanjalekovai tečnostiusituacijamakadaje teškoilinemoguće
uspostaviti periferni venski put, a prema preporukama ERC-a za KPR iz 2010. godine, najbolja
alternativaintravenskojjeIOaplikacijalekovaitečnosti.Premaistimsmernicama,endotrahealna
primenalekovasevišenepreporučuje.Iztograzloga,osobljehitnihmedicinskihslužbikojesebavi
zbrinjavanjemkritičnoobolelihipovređenihodraslihipedijatrijskihpacijenata,trebalobidabude
upoznatosatehnikamaintraosealnekanulacije.
Ključne reči: intraosealni pristup, urgentno zbrinjavanje, neodložni, srčani zastoj, hipovolemija, šok
UVOD
Uzbrinjavanjupacijenataukritičnimstanjima, uz obezbeđivanje prohodnosti disajnih
putevaiadekvatneventilacijeirespiracije,uspostavljanje vaskularnog pristupa je od ključnog
značaja.Plasiranjeintravenskekanileuperifernu venu često je otežano, ponekad nemoguće,
naročito kod dojenčadi i male dece sa cirkulatornim kolapsom. Patofiziološki procesi u
stanjimašokaihipotermijedovodedovazokonstrikcije, često prisutne i u drugim urgentnim
stanjimakojazahtevajuneodložnuintervenciju,
aonamožedodatnootežatipostojećiproblem.
Osim toga, nivo veštine i iskustva osoblja koje
zbrinjava malu decu široko varira i često nije
zadovoljavajući.
Od 1830. godine tečnost se daje intraven-
ski. Intravenski pristup nije uvek moguć kod
pacijenata u kritičnom stanju. Kao alternativa,
primenjivana u Prvom svetskom ratu, bio je
rektalniput.Ovajnačinprimenelekovaretkose
koristioodtada.
Intraosealni vaskularni pristup prvi je opisaoDrinker1922.godine,kao„non-kolapsibilni
venski put”. Tocantins i saradnici 1941. godine
[1] uvode ovaj metod u kliničku praksu, uglavnompedijatrijsku.Odsvogotkrićaprimenjivan
jeikoddeceikododraslih.Iakojeduginizgodinadostaignorisankaonačindavanjalekovau
reanimacijiodraslih,unovijevremeseponovo
javljavelikointeresovanjezaovutehnku.Zbog
toga se aktuelna dešavanja stavljaju u istorijski
kontekst. Sa razvojem intravenskih (IV) katetera, IO igle su bile skoro potpuno izbačene iz
upotrebe.Međutim,1980-ihgodinaIOpristup
Bosiljka Erceg, Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd, ul. Franše D´Eperea broj 05, 11000 Beograd, Tel. + 381 11
3615 007; e-mail: [email protected]
- 77 -
UDC: 615.032-083.98
Erceg B. i sar. Intraosealni pristup. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 77-85
seponovouvodiupraksukaonajbržinačinprimenelekovaitečnosti.Preporučujeseukritičnimsituacijamakadajeneophodnoneodložno
uspostavljanje vaskularnog pristupa u nepovoljnim okolnostima [2,3]. Od tada, IO pristup
postaje široko prihvaćen, naročito u pedijatrijskoj praksi, kao standardna procedura u višoj
životnoj potpori dece- PALS (Pediatric Advanced Life Support), jer zbrinjavanje dece često
zahtevaveomabrzintravaskularnipristup.
Takođe, istorijski i aktuelni podaci (npr.
vezani za vojne populacije [4]), kao i smernice
Američkogudruženjazasrce(AHA-American
Heart Association [5]) i Američkog koledža za
urgentnumedicinu(AmericanCollegeofCriticalCareMedicine[6,7])podržavajuprimenuIO
tehnika kod pacijenata svih uzrasta i starosnih
grupa,kaobrzuipodjednakoefikasnualternativuzaperifernuIVliniju.Poredtoga,uliteraturi
su objavljeni izveštaji o korišćenju IO pristupa
za izvođenje anestezije i drugih „neurgentnih”
procedura,ikododraslihikoddece[8].
Dokazanojedajetosiguran,pouzdanibrz
način dopremanja kristaloida, koloida, lekova i
produkata krvi u sistemsku cirkulaciju [9-16].
Intraosealni pristup je praćen sa manje ozbiljnim komplikacijama nego uspostavljane centralnevenskelinijeimožeseobezbeditimnogo
brženegocentralniiperifernivenskiputkadaje
prisutanvaskularnikolaps[9-11].
Vrednosti biohemijskih parametara, nivoa
lekova i glukoze, koncentracije hemoglobina i
acido- baznog statusa [17], dobijene analizom
aspiratakoštanesržiuzetogprekoIOigle,pouzdani su prediktori odgovarajućih vrednosti u
serumu (mada ove vrednosti nisu pouzdane u
uslovima produžene reanimacije bez obzira na
kojinačinjeuzetuzorakkrvizaanalizu).
Optimalno vreme korišćenja uspostavljenog
IOputajošuvekjepredmetkontroverzi.Smatra
sedadugotrajnaupotrebaIOpristupapovećava rizik od potencijalne infekcije,ali učestalost
infekcijaidrugihkomplikacijaupraksijeveoma
mala, čak i u većini vanrednih situacija. Nema
podatakakojipodržavajuzajedničku,neformalnupreporukudaseštopreobezbedinekidrugi
intravaskularni pristup i da se IO igla što pre
ukloni.
Anatomski i fiziološki principi
Srždugihkostijusadržibogatumrežunekolapsibilnih krvnih sudova koji poput sunđera,
veoma brzo, unutar svega nekoliko sekundi,
upijajuiprenoseucentralnucirkulacijutečnost
i lekove primenjene na ovaj način. Krv teče
od medularnih venskih sinusoida u centralni
venskisinus,kojisedreniraucentralnuvensku
cirkulacijuprekonutrientnihiemisarnihvena.
Zbog svoje strukture koštana srž funkcioniše
kao „nekolapsibilni venski put’’ i kada periferne vene kolabiraju. Brojna istraživanja koja su
vršenanaživotinjama,pokazalasudaselekovi
distribuirajuucentralnucirkulacijuiizžuteiiz
crvenekoštanesrži.
Prednosti i indikacije
“Indikacija za IO vaskularni pristup su sva
urgentna stanja kada periferni venski put nije
dostupan (preporuka nivoa IIa)” - Circulation
2005; 112; 58-66.
Upotreba IO pristupa je indikovana kod
odraslih, dece, dojenčadi i novorođenčadi u
različitimkliničkimsituacijamakadajeneodložnopotrebanvaskularnipristupanijemoguće
uspostaviti periferni venski put. Intraosealni
pristup obezbeđuje uslove za brzu primenu
lekovaitečnosti,kaoiuzimanjeuzorkakrviza
laboratorijskeanalize.Stanjaukojimasekoristi
IO pristup su: kardiorespiratorni zastoj i kardiopulmonalna reanimacija (KPR), šok različite etiologije, teška trauma, životno-ugrožvajući
epileptični status, nemogućnost uspostavljanja
venskogputazbogopekotina,edemaigojaznosti i sl. Intraosealni put omogućava brz intravaskularni pristup u masovnim nesrećama, u
hemijskim i biološkim katastrofama. U takvim
stanjima IO put omogućava transport lekova
i tečnosti u centralnu cirkulaciju unutar svega
nekolikosekundi.
Intraosealni pristup je ranije preporučivan
samozaprimenukoddecemlađeod6godina;
međutim, danas se smatra da je podjednako
efikasanibezbedanikodstarijedeceiodraslih
[9,14]. Primena IO pristupa kod odraslih pacijenatamožebitiotežanazbogtežeinsercijeIO
- 78 -
UDC: 615.032-083.98
Erceg B. i sar. Intraosealni pristup. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 77-85
igle kroz deblji korteks kosti i smanjenog prostorakoštanesrži,amožedapovećairizikod
nastankakomplikacija.
U poređenju sa ostalim načinima intravaskularnogpristupa(periferniicentralnivenski,
umbilikalni)koddece,dojenčadiinovorođenčadi, IO pristup je sigurniji, povezan sa manje
komplikacija,možeseuspostavitibezodlaganja,
a zahteva manje veštine i iskustva od praktičara koji ove tehnike retko primenjuju [18].
Osimtoga,IOputomogućavauzimanjesadržajakoštanesržizamerenjevrednostielektrolita,
glukoze,koncentracijehemoglobina,nivoalekova i određivanje acido-baznog statusa, a ovako
dobijenevrednostilaboratorijskihanalizapouzdanisuprediktorinivoausreumu.
Plasiranje IO igle nije definitivan terapijski
postupak;onsamoomogućavaurgentnuprimenulekovaitečnostiusituacijamakadajeintravaskularni pristup od vitalnog značaja. Često,
uobičajeniIVpristupkojijebiootežan,lakšese
uspostavi kada pacijent primi bolus tečnosti i
lekoveIOputem.Intraosealneiglemoguostati
namestuinsercijei72-96sati;međutim,štoigle
duže ostaju na mestu insercije, veći je rizik od
infekcije,ispadanjaigleiostalihkomplikacija.U
praksi,IOigleseuklonečimseuspostaviodgovarajući IV pristup, bilo periferni ili centralni,
optimalnounutar6-12sati.
Kontraindikacije
KontraindikacijezaIOpristupsusledeće:
• Ipsilateralna fraktura ekstremiteta, zbog
posledične ekstravazacije tečnosti i rizika od
nastankakompartmentsindroma
•SkorijaprethodnainsercijailipokušajinsercijeIOiglenaistomestoilinadrugomestona
istoj kosti, zbog posledične ekstravazacije u
mekatkivakrozdefektenastalepriprethodnim
ubodima
•Osteogenesisimperfecta,zbogverovatnoće
daćepunkcijakostiuzrokovatiprelom
•Osteoporoza,zbogrizikaodpreloma
•Osteopetroza,takođezbogrizikaodprelomajerjeotežanapunkcija
• Infekcija ne mestu predloženom za punkciju, zbog rizika od širenja infekcije (relativna
kontraindikacija)
•Osteomijelitisnaistojkosti
•Postojećatraumanamestupredviđenomza
insercijuIOigle
•Lezijadonješupljevene-datatečnostmora
da se drenira u centralnu cirkulaciju; ako se
sumnja na leziju donje šuplje vene, preferira se
superiornicentralnivenskipristup.
Jedinaapsolutnakontraindikacijajefraktura
tibije ili druge duge kosti koja je potencijalno
mestozaIOpristup.
Oprema i metode IO kanulacije
U praksi se koriste različite vrste IO igala
zavisnoodmestainsercijeistarosnedobipacijenta.Tradicionalneigleplasiranesumanuelno;
mesto,potrebnusnaguidubinainsercijeodređivao je operater. Nisu bile tako jednostavne za
upotrebu, što je možda jedan od razloga da su
semanjeikoristile.Uneonatološkojpraksisepo
potrebizaIOkanulacijukoristeispinalneigle.
Danassesvevišekoristimodernaopremaza
insercijuIOiglekojaomogućavadasenabrzi
jednostavannačinuspostaviintravaskularnipristupikododraslihikodpedijatrijskihpacijenata:BoneInjectionGun(Waismed)®BIGuređaj
i EZ - IO (Vidacare)®.Kadaseprobijekorteks,
običnonijepotrebnodaseiglauvodidubljeod
1cmdabiseobezbediopristupkoštanojsržikao
istabilnostigle.Kodovih,modernihuređaja,na
iglamapostojeoznakekojeolakšavajudaseona
plasiradoželjenedubine,inezahtevajuspecijalnuopremuzauklanjanjeigle.
Mesta za inserciju intraosealne igle
Izbor optimalnog mesta za IO kanulaciju
zavisiodstarostipacijenta,vidljivihanatomskih
karakteristika i poznatih patoloških promena
kostiukolikoonepostoje.
Ikoddeceikododraslihnajčešćesekoristi
IO pristup na proksimalnoj tibiji (2 cm ispod
tuberositastibiaenaantero-medijalnojstrani)i
distalnojtibiji(2cmproksimalnoodmedijalnog
maleolusa).
MestoizborazainsercijuIOiglekoddecei
novorođenčadijesteproksimalnatibija;distalna
- 79 -
UDC: 615.032-083.98
Erceg B. i sar. Intraosealni pristup. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 77-85
tibijaidistalnifemursualternativnamesta.
Proksimalnatibijaimaširoku,ravnupovršinusatankimslojempokrovnogtkivanakojojse
lakoprepoznajuorijentirizaodređivanjemesta
uboda. Na ovom delu kosti kod odraslih korteksjetanakštoolakšavapristupkoštanojsrži.
Takođe,ovomestojeudaljenooddisajnogputa
igrudnogkoša,štojevažnokadajereanimacija
utoku.
Najčešćaalternativna mestazaIOpristup
su:distalnatibija,distalnifemuriproksimalni
humerus [11]. Koriste se u posebnim situacijama, kao na primer u slučaju preloma tibije.
Takođe, sa starenjem, povećava se debljina
korteksa dugih kostiju, posebno tibije, čineći
insercijuIOigletežomiagresivnijomtakoda
je kod starije dece i odraslih često potreban
izbornekogalternativnogmestazaIOpristup.
Izbordistalnetibijeiliproksimalnoghumerusa
u ovakvim situacijsma može imati prednosti.
Naovimmestimapostojepouzdaniievidentni
orijentiri,korteksjerelativnotanak,iudaljena
suodmestakompresijegrudnogkošakadase
sprovodi reanimacija. Kako moderna oprema
postaju sve dostupnija i kako se IO pristup
sve više koristi u perhospitalnim uslovima i
kod odraslih, IO kanulacija će se verovatno
sve češće vršiti na proksimalnom humerusu i
distalnojtibiji.
DistalnifemursetakođemožekoristitizaIO
pristup,alizbogdebljegslojapokrovnogmekog
tkiva,masnogimišićnog,kojeotežavaidentifikacijuorijentiraipunkcijukosti,retkojemesto
izbora.
Kod odraslih, druga, ređe korišćena mesta
zainsercijuIOigle,uključujunekolikorazličitih
tačakanailijačnojkosti,sternum,distalniradius
iliulnu.
StudijesupokazaledaIOinfuzijemogubiti
efikasnečakikadasedajuukostikojenemaju
koštanusrž(medularnušupljinu),kaoštosukalkaneusistiloidninastavakradiusa[19,20].
Postupak manuelne IO kanulacije
Postupak IO kanulacije proksimalnog kraja
tibije,kaonajčešćekorišćenogmestazaIOpristup,jesledeći:
• Koleno postaviti u položaj blage fleksije
podmetanjemurolanogpeškira.
•Tokomcelogpostupkakoristitisterilnutehniku,obaveznoupotrebitisterilnerukavice.
•Palpacijomidentifikovatituberozitastibije,
odmahispodkolena.
•Pronaćiravnu,čvrstupovršinukosti2cm
medijalno i 1 cm prema gore kod odraslih, a
1cmpremadolekoddece,uodnosunatuberozitastibije(identifikovanjeovihorijentirapomaže
daseizbegnepovredazonerastakosti).
• Ako vreme dozvoljava, očistiti površinu
kožesarastvoromjodaisterilnojeprekriti.
•Ubrizgatilokalnianestetik(1%Lidokain)u
kožu,potkožnotkivo,iprekopokosnice,akoje
pacijentsvestan.
•PlasiratiIOiglukrozkožuipotkožnotkivo;
ovo bi trebalo da se izvede jednostavno i bez
otpora.Akokožanemožedaseprobodeiglom,
skalpelommožedasenapravimalirez.Kadase
dođe do kosti, držati iglu palcem i kažiprstom
štojemogućebližemestuubodaiuzkonstantanpritisaknaiglusadlanomisteruke,uvrtanjempotiskivatiiglukrozkorteksdoksenedospe
do koštane srži. Pri tome, angulacijom igle od
10-15° u kaudalnom smeru smanjuje se rizik
od povrede zone rasta kosti ali je prihvatljivo i
plasiranje igle pod pravim uglom u odnosu na
površinukosti.
•Kadasekrozkorteksdospeuprostorkoštanesržiiosetisesmanjenotporpriprolaskuigle,
neidesedublje.
•Prvipokazateljdajeiglaplasirananaodgovarajuću dubinu jeste kada ona stoji sama od
sebe.Utomtrenutkuseuklonimandren-unutrašnjitroakar,postavisešpricnaigluiaspirira
koštanasrž.Dobijanjekoštanesržiuaspiratuje
potvrdaispravnepozicijeigle.
•Akosenedobijekoštanasržpriaspiraciji,
dati bolus od 5-10 ml izotoničnog rastvora
natrijum-hloridakrozšpric.Kodispravnepozicijeigleotporprotokutrebalobidabudeminimalan, a ekstravazacija ne bi trebalo da bude
očigledna.Pritomejeveomavažnaopservacija
okolnogkiva.
• Ako je protok dobar i ekstravazacija nije
evidentna,priključitiintravenskuinfuzijunaIO
igluprekotrožilnogsigurnosnogventila,fiksira-
- 80 -
UDC: 615.032-083.98
Erceg B. i sar. Intraosealni pristup. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 77-85
tiizaštititiiglugazomisamolepljivomtrakom.
Ovako uspostavljenim vaskulanim putem
tečnostprotičepoddejstvomsilegravitacijeali
jeprotoksuvišesporzaprimenuutokureanimacije, posebno odraslih pacijenata. Brži protoksemožepostićimanuelnimubrizgavanjem
bolusatečnostiod30do60mlprekosigurnosnog ventila ili upotrebom intravenske pumpe.
Administracija lekova na ovaj način je mnogo
jednostavnija,aprimenatečnostikodmaledece
jezadovoljavajuća.
Postupak za manuelnu inserciju IO igle u
distalnu tibiju:
• Palpirati ravnu površinu distalne tibije,
neposrednoiznadmedijalnogmaleolusa.Izvestiblaguabdukcijuispoljnurotacijuukukuda
biseolakšaopristupovommestu.
•Igluplasiratipoduglomod10-15°ukranijalnomsmerukakobisesmanjiorizikodpovredezonerastakosti.
Postupakjedaljeistikaouslučajuplasiranja
IOigleuproksimalnutibiju.
Insercija IO igle na distalnom kraju femurakoristisesamoukrajnjemslučaju,tj.nakon
neuspelog pokušaja insercije u potkolenicu ili
ako je iz nekog razloga kontraindikovano plasiranjeigleutibiju.Distalnifemurjepokriven
debljim slojem pokrovnog tkiva zbog čega je
teželociratiorijentireipravilnoodreditimesto
insercije.
PostupakzainsercijuIOigleudistalnifemur
PLAVI - za odrasle
jesledeći:
•Nogupostavitiupoložajblagefleksijeispoljnerotacijekukaifleksijekolena,daserelaksira
kvadriceps.
• Plasirati iglu u prednjoj medijalnoj liniji,
iznadspoljnogepikondilusa,1-3cmiznadfemoralnogplatoa.
Postupakjedaljeistikaouslučajuplasiranja
IOigleuproksimalnutibiju.
Postupak za inserciju IO igle u proksimalni
humerus:
• Postavititi pacijenta u položaj na leđa, sa
rukomuaddukcijiisupinaciji,takodajeveliki
tuberkulumnajvišatačkaramena.
•Palpiratiproksimalnihumerusiidentifikovativelikituberkulum.
•Plasiratiiglupoduglomod90°direktnou
velikituberkulum.
Postupakjedaljeistikaouslučajuplasiranja
IOigleuproksimalnutibiju.
BIG–Bone Injection Gun(tekstifotografije
preuzeteuzodobrenjerukovodstva„MIT“d.o.o.
NoviSad,www.mit-med.co.rs)
BIG – Bone Injection Gun je moderan,
automatski uređaj za intraosealni pristup koji
jenajpogodnijizadavanjeterapijei/iliuzimanje
uzorkakoštanesržikodpacijenatakodkojihje,
izbilokograzloga,IVpristupotežanilinemoguć. Predstavlja najsavremeniji način pristupa krvotoku kod pacijenta u kritičnom stanju
kadajeIVpristupotežanilionemogućen.
CRVENI - za decu (0-12 godina )
Slika 1. Bone Injection Gun (B.I.G) (Waismed)®- ureÿaj sa oprugom
Slika 1.BoneInjectionGun(B.I.G)(Waismed)®-uređajsaoprugom
Prednosti ovog ureÿaja su:
x
Siguran- nema direktnog dodira s krvlju pacijenata.
- 81 Pruža brz intraosealni pristup u najkraüem vremenu, za manje od 1 minute.
x
Jednostavan za upotrebu- dovoljan je kratak trening za osobe koje sa njim rukuju.
x
Prednosti ovog ureÿaja su:
x
Siguran- nema direktnog dodira s krvlju pacijenata.
x
Pruža brz intraosealni pristup
vremenu,
1 minute.
Erceg u
B. najkraüem
i sar. Intraosealni
pristup.za
NČmanje
urgent od
medic
HALO 94, 2011; 17(2): 77-85
UDC: 615.032-083.98
x Jednostavan za upotrebu- dovoljan je kratak
trening za osobe koje sa njim rukuju.
Prednostiovoguređajasu:
akododraslihiproksimalnihumerus,distalna
• Siguran
- nema
dodira
s krvljui za tibijaidistalniradius.
x Proizvodi
se udirektnog
dimenzijama
za odrasle
decu.
pacijenata.
• Automatsko podešavanje dubine insercije
x Primenjiv na više mesta predviÿenih za IO pristup: proksimalna tibija kod dece i odraslih, a
•Pružabrzintraosealnipristupunajkraćem prema uzrastu deteta i prema mestu insercije
vremenu,zamanjeod1minute.
kododraslih.
kod odraslih i proksimalni humerus, distalna
tibija i distalni radius.
•Jednostavanzaupotrebu-dovoljanjekratak
•Minimalanboliminimalanrizikodkomx Automatsko podešavanje dubine insercije prema uzrastu deteta i prema mestu insercije kod
treningzaosobekojesanjimrukuju.
plikacija.
odraslih.
•Proizvodiseudimenzijamazaodrasleiza
•Potpunoautomatski,nezahtevaizvorenerdecu.x Minimalan bol i minimalan rizik od komplikacija.
gije.
•PrimenjivnavišemestapredviđenihzaIO
•Predviđenzaupotrebuuurgentnimterenx
Potpuno
automatski,
ne
zahteva
izvor
energije.
pristup:proksimalnatibijakoddeceiodraslih, skimiambulantnimslužbama.
x Predviÿen za upotrebu u urgentnim terenskim i ambulantnim službama.
Slika 2. Mesto
insercije IO igle na proksimalnoj tibiji kod odraslih i kod dece
Slika 2.MestoinsercijeIOiglenaproksimalnojtibijikododraslihikoddece
Slika
3. 3.
Najþešüa
alternativna
mesta
zaza
inserciju
IOIO
igle
Slika
Slika
3.
Najþešüa
Najþešüa
alternativna
alternativna
mesta
mesta
za
inserciju
inserciju
IO
igle
igle
Slika 3.NajčešćaalternativnamestazainsercijuIOigle
Rizici i komplikacije IO kanulacije
Rizici
Rizici
Rizici
i komplikacije
i komplikacije
i komplikacije
IOIOkanulacije
IO
kanulacije
kanulacije
• Začepljenje igle sa koštanom srži, krvnim
ugruškomiliparčetomkosti,kojesemožeizbeći
Komplikacijeintraosealnekanulacijesuretke, čestim propiranjem ili kontinuiranom infuzinaročito ako se u toku postupka korektno pri- jom.
Komplikacije
Komplikacije
Komplikacije
intraosealne
intraosealne
intraosealne
kanulacije
kanulacije
kanulacije
susuretke,
suretke,
retke,
naroþito
naroþito
naroþito
ako
ako
ako
seseuseutoku
utoku
toku
postupka
postupka
postupka
korektno
korektno
korektno
primeni
primeni
primeni
meniodgovarajućatehnikaiakosekasniječesto
•„Kroz-i-kroz”penetracija,tj.prodorkroz
vršiproverapozicijeigleukosti[21].
obakorteksa,iprednjiizadnji,uzrokovanapriodgovarajuüa
odgovarajuüa
odgovarajuüa
tehnika
tehnika
tehnika
i ako
i ako
i se
ako
se
kasnije
se
kasnije
kasnije
þesto
þesto
þesto
vrši
vrši
provera
vrši
provera
provera
pozicije
pozicije
pozicije
igle
igle
uigle
kosti
u kosti
u kosti
[21].
[21].
[21].
Uzroci grešaka pri IO kanulaciji mogu biti menomvelikesnagepriuvođenjuiglenakonšto
sledeći:
je probijen prednji korteks; stvara nepotrebne
Uzroci
Uzroci
Uzroci
grešaka
grešaka
grešaka
pripri
IO
pri
IO
kanulaciji
IO
kanulaciji
kanulaciji
mogu
mogu
mogu
bitibiti
sledeüi:
biti
sledeüi:
sledeüi:otvore, tj.defekte u kosti preko kojih, ukoliko
•Pogrešnaidentifikacijaorijentira.
setakavIOputkoristi,dolazidoekstravazacije
x x•Savijanjeigle,češćekoddužihilispinalnih
Pogrešna
x Pogrešna
Pogrešna
identifikacija
identifikacija
identifikacija
orijentira.
orijentira.
orijentira.
igala.
tečnosti,aakoseneprepoznanavreme,može
x x Savijanje
x Savijanje
Savijanje
igle,
igle,
igle,
þešüe
þešüe
þešüe
kod
kod
dužih
kod
dužih
dužih
iliili
spinalnih
ili
spinalnih
spinalnih
igala.
igala.
igala.
x x Zaþepljenje
x Zaþepljenje
Zaþepljenje
igle
igle
igle
sasakoštanom
sa
koštanom
koštanom
srži,
srži,
srži,
krvnim
krvnim
krvnim
ugruškom
ugruškom
ugruškom
iliiliparþetom
ili
parþetom
parþetom
kosti,
kosti,
kosti,
koje
koje
koje
sesemože
se
može
može
izbeüi
izbeüi
izbeüi
- 82 þestim
þestim
þestim
propiranjem
propiranjem
propiranjem
iliili
kontinuiranom
ili
kontinuiranom
kontinuiranom
infuzijom.
infuzijom.
infuzijom.
x x „Krozx „Kroz„Krozi- i-kroz”
i-kroz”
kroz”
penetracija,
penetracija,
penetracija,
tj. tj.prodor
tj.prodor
prodor
kroz
kroz
kroz
oba
oba
oba
korteksa,
korteksa,
korteksa,
i prednji
i prednji
i prednji
i zadnji,
i zadnji,
i zadnji,
uzrokovana
uzrokovana
uzrokovana
UDC: 615.032-083.98
Erceg B. i sar. Intraosealni pristup. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 77-85
dadovedeidokompartmentsindroma.
• Subkutana ili subperiostalna infiltracija,
uzrokovna plitkom insercijom igle ili dislokacijomigle.
• Fracture uzrokovane ekscesivnom snagom
ili ako su kosti krte (npr. prisutna osteoporoza, osteopenija, osteopetroza ili osteogenesis
imperfecta), koje omogućavaju ekstarvazaciju i
curenje tečnosti, i potencijalni nastanak kompartmentsindroma.
• Penetracija medijastinalnih struktura ili
prostorakodupotrebesternalneigle,samogućom pojavom pneumotoraksa, povreda velikih
krvnihsudova,povredepluća.
I posle korektne insercije IO igle, i kada se
ona ukloni na vreme, retko ali ipak mogu da
se jave određene komplikacije, kao na primer
sledeće:
• Lokalna infekcija - celulitis i osteomijelitis su relativno retke kompikacije i najčešće
sejavljajuukolikosenepoštujuprincipiasepse
tokom IO kanulacije. Kod dece sa bakteriemijommožedaserazvijeovakomplikacija.
• Kompartment sindrom zbog sekundarne
ekstravazacijetečnosti.
Ekstravazacija tečnosti je najčešća komplikacija.Dešavaseobičnokadajeiglapostavljena
na pogrešno mesto. Ekstravazacija se ponekad,
aliretko,događaikadajeiglapravilnopostavljenanaodgovarajućemesto,ipovezanajesaprekomernimpokretimatokomilinakoninsercije,
kojimogudadovedudoproširenjamestauboda
ukostiuodnosunaprečnikigle.
Kompartment sindrom je rizik udružen
sa IO insercijom. Igla mora probiti korteks i
ući u prostor koštane srži a da ne prođe kroz
korteks na drugoj strani kosti. Ako igla prođe
krozkorteksinasuprotnojstrani,infundirana
tečnost ulazi u tkiva oko kosti a ne u venski
sistem.Ukolikoovagreškaostaneneprimećena,
tečnostseakumuliraidovodidokompartment
sindromauzpotencijalnuopasnostodgubitka
ekstremiteta. Zbog toga je kontinuirano praćenje i provera sistema od suštinskog značaja.
Pojava ove komplikacije će se izbeći i tako što
će se izvesti samo jedan pokušaj insercije igle
na jednom mestu. Ponavljani pokušaji na istoj
kostiomogućavajudatečnosttečekrozšupljine
u koštanoj masi nastale pri prethodnim ubodima. Ekstravazacija hipertonih rastvora ili
kaustičnihmedikamenata,kaoštosunatrijum
bikarbonat,dopamin,ilikalcijumhlorid,može
dovestidonekrozemišića.
•Lokalnihematom
•Bol
•Potencijalnalezijazonerastakosti-povezanasanekorektnominsercijomigle;nijeprijavljen
nijedanslučajnikodživotinjanikodljudi[21].
•Masnaembolija-nijekliničkisignifikantna;
takođenijeprijavljenodasejavljalačešćekadaje
IOiglaplasiranautibijunegonadrugamesta,
kaoštojesternumiliilijačnakost.
• Koštana embolija - iako to nije prijavljeno
kodljudi.
•MedijastinitisnakonsternalneIOpunkcije.
Uspostavljanjem IV pristupa što pre nakon
urgentnogzbrinjavanjaazatimuklanjanjemIO
igle,smanjujesemogućnostpojaveovihkomplikacija.Uvećinislučajevauspevase,atojeicilj,
da se IO igla ukloni unutar 3-4 sata. Intraosealneiglemoguostatinamestainsercijei72-96
sati,alipovećavaserizikodinfekcijeiispadanja
igle;upraksi,IOiglaseizvadičimseobezbedi
alternativnivaskularnipristup.
ZAKLJUČAK
Uurgentnimstanjima,kadajesvakasekundavažna,kašnjenjesauspostavljanjemIVputa
možebitikobno.Brzaprimenatečnostiilekova
neophodnih za spasavanje života su ključni
faktori koji utiču na preživljavanja pacijenata.
Intraosealnivaskularnipristupomogućavabrzo
dopremanjetečnostiilekovaucentralnucirkulaciju.Svilekoviitečnostikojisedajuvenskim
putem,moguseapliciratiiintraosealno.Ovim
putemsetakođemožeuzetiaspiratkoštanesrži
za laboratorijske analize značajne u urgentnim
stanjima, a čije vrednosti predstavljaju pouzdane prediktore istih u serumu. Intraosealni
pristupjejednaodnajnovijihpreporukaEvropskog saveta za oživljavanje za hitan vaskularni
pristup kod dece i odraslih kada je otežano
- 83 -
UDC: 615.032-083.98
Erceg B. i sar. Intraosealni pristup. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 77-85
ili nemoguće uspostaviti periferni venski put.
Intraosealni pristup se smatra prikladnijim od
pokušajaplasiranjacentralnogvenskogkatetera
usituacijamakadajepotrebanneodložniintravaskularni pristup. Komplikacije IO kanulacije
suretkearizicisumali;usvakomslučaju,kod
pacijenta,naročitokoddeteta,bezintravenskog
pristupakomejeneophodnabrzaadministracijatečnostiilekova,koristdalekonadmašujerizike.Dovoljanjekratakijednostavantreningda
biseovladaloveštinomrukovanjasavremenom
opremomzaIOpristup.
LITErATurA
1. Tocantins LM, O’Neil JF, Jones HW. Infusions of blood and other fluids via the bone marrow. JAMA. 1941;117:1229.
2. Brierley J, Carcillo JA, Choong K, Cornell T,
Decaen A, Deymann A, et al. Clinical practice
parameters for hemodynamic support of pediatric and neonatal septic shock: 2007 update from
the American College of Critical Care Medicine.
Crit Care Med. 2009;37(2):666-88.
3. Kissoon N, Orr RA, Carcillo JA. Updated
American College of Critical Care Medicine
- pediatric advanced life support guidelines for
management of pediatric and neonatal septic
shock: relevance to the emergency care clinician.
Pediatr Emerg Care. 2010; 26(11):867-69.
4. Von Hoff DD, Kuhn JG, Burris HA 3rd,
Miller LJ. Does intraosseous equal intravenous?
A pharmacokinetic study. Am J Emerg Med.
2008; 26(1):31-38.
5. Kissoon N, Rosenberg H, Gloor J, Vidal
R. Comparison of the acid-base status of blood
obtained from intraosseous and central venous
sites during steady- and low-flow states. Crit
Care Med. 1993;21(11):1765-69.
6. Joseph G, Tobias JD. The use of intraosseous infusions in the operating room. J Clin
Anesth. 2008;20(6):469-73.
7. Myers LA, Russi CS, Arteaga GM. Semiautomatic intraosseous devices in pediatric prehospital care. Prehosp Emerg Care. 2011;15(4):47376.
8. Schwartz D, Amir L, Dichter R, Figenberg
Uzimajućiuobzirsvenavedenečinjenice,IO
pristupjeoptimalnorešenjeusituacijamakada
se ne može brzo uspostaviti periferni venski
put a kada je potreban neodložni intravaskularni pristup; treba ga primeniti uvek kada za
to postoje indikacije i kada je na raspolaganju
potrebnaopremaiedukovanoosoblje.
Umesto zaključka, dovoljna bi bila i samo
jedna rečenica: “Niko ne sme da umre zbog
nedostatka venskog puta”, (PALS - AHA,
2001).
Z. The use of a powered device for intraosseous
drug and fluid administration in a national
EMS: a 4-year experience. Journal of Trauma.
2008;64:654-55.
9. Josefson A. A new method of treatmentintraosseous injections. Acta Med Scand. 1934;
81:550.
10. Arbeiter HI, Greengard J. Tibial bone
marrow infusion in infants. J Pediatr. 1944;
25:1.
11. Elston JT, Jayne RV, Kaump DH, Irvin
WA. Intraosseous infusions in infants. Am J Clin
Pathol. 1947; 17:143.
12. Heinild S, Sondergaard T, Tudvad F. Bone
marrow infusion in childhood: Experiences from
a thousand infusions. J Pediatr. 1947; 30:400.
13. Tocantins LM. Rapid absorption of substances injected into the bone marrow. Proc Soc
Exp Biol Med. 1940; 45:292.
14. Tocantins LM, O’Neil JF. Infusions of
blood and other fluids into the general circulation via the bone marrow. Surg Gynecol Obstet.
1941;73:281
15. Tocantins LM, O’Neil JF. Complications
of intraosseous therapy. Ann Surg. 1945;122:66.
16. Beekley AC, Starnes BW, Sebesta JA.
Lessons learned from modern military surgery.
Surg Clin North Am. 2007;87(1):157-84, vii.
17. Horton MA, Beamer C. Powered intraosseous insertion provides safe and effective vascular access for pediatric emergency patients.
Pediatr Emerg Care. 2008;24(6):347-50.
18. Banerjee S, Singhi SC, Singh S, Singh M.
The intraosseous route is a suitable alternative
- 84 -
UDC: 615.032-083.98
Erceg B. i sar. Intraosealni pristup. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 77-85
to intravenous route for fluid resuscitation in
severely dehydrated children. Indian Pediatr.
1994;31(12):1511-20.
19. Paxton JH, Knuth TE, Klausner HA.
Proximal humerus intraosseous infusion: a
preferred emergency venous access. J Trauma.
2009;67(3):606-11.
20. Ngo AS, Oh JJ, Chen Y, Yong D, Ong ME.
Intraosseous vascular access in adults using the
EZ-IO in an emergency department. Int J Emerg
Med. 2009;2(3):155-60.
21. Leidel BA, Kirchhoff C, Braunstein V,
Bogner V, Biberthaler P, Kanz KG. Comparison of two intraosseous access devices in adult
patients under resuscitation in the emergency
department: A prospective, randomized study.
Resuscitation. 2010;81(1):994-99.
Radprimljen:01.12.2011.
Prihvaćen:15.04.2012.
- review article -
INTRAOSSEOUS VASCULAR ACCESS
Bosiljka Erceg, Nenad Ivančević, Ljiljana Lazendić
MunicipalEmergencyMedicalServices,Belgrade,Serbia
Abstract
Intraosseous(IO)accessisthealternativeroutefortheadministrationofdrugsandfluidswithoutdelayinout-of-hospitalandhospitalmanagementofcriticallyillandinjuredpatientswhen
itischallengingorimpossibletoestablishthestandardintravenous(IV)access.Itisusedinthe
emergencycareofpatientsregardlessoftheirage,butparticularlyininfantsandchildren.More
recentIOtechniquesenablerapid,easy,safeandreliableintravascularaccessincriticalsituations.
ThemostfrequentlyusedsiteforIOaccessistheproximaltibia,butifnecessaryotheralternative
sitescanbealsoemployed.Alldrugsandfluidsadministeredbytheperipheralvenousroutecan
bealsoinjectedbyIOaccess.Initially,IOaccesshadbeenrecommendedonlyforchildrenaged
belowsixyears.AccordingtotheguidelinesbytheInternationalLiaisonCommitteeonResuscitation(ILCOR)passedin2000,theIOtechniquecanbealsousedinchildrenagedoversixyears
aswellasinadults.AccordingtotheguidelinesbytheEuropeanResuscitationCouncil(ERC)for
cardiopulmonaryresuscitation(CPR)from2005,IOaccessisreportedasoneofthealternative
routsfordrugsandfluidsinfusionsinsituationswhenitischallengingorimpossibletoestablish
theperipheralvenousroute,whileaccordingtotheERCguidelinesforCPRin2010,thebestalternativeroutetointravenousaccessfordrugsandfluidsadministrationistheIOsite.Accordingto
theseguidelines,endotrachealadministrationofmedicationsisnotlongerrecommended.Based
onthesereasons,EMSpersonnelinvolvedinthemanagementofcriticallyillandinjuredofadult
andpediatricpatientsshouldbeinformedaboutthetechniquesofintraosseouscannulation.
Key words: intraosseous access, emergency care, undelayable, cardiac arrest, hypovolemia,
shock
- 85 -
UDC: 616.127-002-06 ; 616.12-008.46
Kecman A. i Marković-Klipa S. Virusni miokarditis & srčana insuficijencija. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 86-89
- prikaz slučaja -
SRČANA ISUFICIJENCIJA KAO POSLEDICA AKUTNOG
VIRUSNOG MIOKARDITISA
Andrea Kecman, Svetlana Marković- Klipa
Gradskizavodzahitnumedicinskupomoć,Beograd,Srbija
SAŽETAK
Uvod:Srčanainsuficijencijajekliničkisindromizazvanraznolokimfunkcionalnimistrukturnim poremećajima rada srca, gde se remeti njegova uloga u snadbevanju perifernih tkiva krvlju.
Danasjetonajčešćaotpusnadijagnozakodosobastarijihod65godina.Potokurazlikujemoakutnu
ihroničnusrčanuinsuficijenciju.
Cilj radajebiodasepokažeoskudnasimptomatologijakodpacijentasateškonarušenimhemodinamskimstatusom.
Prikaz bolesnika: Krajem septembra 2011. godine ekipa hitne medicinske pomoći dobila
je uputstva od dispečera da je pozlilo ženskoj osobi, staroj 63 godina. Navela je iznemoglost i
nedostatakvazduha,kojisunastaliizpunogzdravlja.Nemerljivogarterijskogpritiska,tahipnoična,
cijanotičnihusana,bukalnesluzniceivrhovaprstiju.Nakonneophodnedijagnostikeukliničkim
uslovima,saznalismokonačnudijagnozukodpacijentkinje.
Zaključak:Dijagnozajepostavljenapoprincipuisključivanja.Namaostajejošjedandijagnostički
entitetnaumukaouzročnikakutnogpopuštanjasrčaneradnje.
Ključne reči:Srčana insuficijencija; nedostatak vazduha; malaksalost
UVOD
Srčanainsuficijencija(SI)predstavljaklinički
sindromkojikarakterišenesposobnostsrcakao
pumpe da dostavi odgovarajuću količinu krvi
kojom bi se zadovoljile potrebe tkiva za kiseonikom i energetskim materijama, srazmerno
veličinifizičkeaktivnostiumiruinaporu,pod
uslovomdajevenskiprilivkrviuredan.
Približnomilionnovihslučajevaseregistruje
godišnješiromsveta[1].Srčanainsuficijencijaje
danasnajčešćaotpusnadijagnozaposle65.godineživota[2].Tudijagnozuima1%populacijesa
godišnjomincidencijom3na1000.
Postoji više podela srčane insuficijencije. Po
toku razlikujemo akutnu i hroničnu, prema
anatomskojlokalizacijiinsuficijencijulevogsrca,
desnog srca ili biventrikularnu. U odnosu na
deo srčanog ciklusa u kome je poremećaj pri-
marnonastaomožebitidijastolnailisistolna.Po
funkcionalnojanatomijidelisenaanterogradnu
iretrogradnu,apoveličiniminutnogvolumena
(MV) na srčanu insuficijenciju sa malim MV i
srčanuinsuficijencijusavelikimMV.
Uzročnicimogubitioboljenjamiokarda,valvula,srčanekese,poremećajiusprovođenjusrčanog impulsa kao i oboljenja drugih organskih
sistemasareperkusijomnasrčanirad.Najčešći
etiološki faktori akutnog popuštanja srčanog
rada su ishemijska bolest srca, srčane aritmije,
inflamatorna i strukturna oboljenja miokarda,
plućnatromboebolijakaoineadekvatnahroničnaterapija.
Simtomi koje navode pacijenti su zamor,
noćnogušenje,kašaljiosećajnepravilnograda
srca. Kod obolelih se mogu primetiti znaci
retencijetečnostitipaperifernihotokaizastojnihpromenanaplućima.Pacijentmoženavestii
Andrea Kecman, Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd, ul. Franše D´Eperea broj 05, 11000 Beograd, Tel. +
381 11 3615 007; e-mail: [email protected]
- 86 -
UDC: 616.127-002-06 ; 616.12-008.46
navela našem
dispeþerskom
centruinsuficijencija.
su iznemoglost
i nedostatak
Tegobe
Kecman A. i Marković-Klipa
S. Virusni
miokarditis & srčana
NČ urgent
medic HALOvazduha.
94, 2011; 17(2):
86-89su
nastale iz
dajezakratkovremeimaoporasttelesnetežine,
ili skorijih
Negirala
je hronične
punog zdravlja. Dolaskom ekipe hitne
pomoüipovređivanja.
kod pacijentkinje
saznali
smo da su tegobe u
uvećanjetrbuha,inajvažnije-niskutoleranciju bolesti,nijekoristilamedikamente.Gospođaje
vidu malaksalosti, vrtoglavice, nemoüi
i otežanog
disanja,porodičnom
poþele prethodnog
jutra,
namalefizičkenapore.
bila nepušač
sa negativnom
anakardiovaskularna
oboljenja.
Fizineposredno po buÿenju i ustajanju izmnezom
kreveta. za
Pacijentkinja
je negirala
preznojavanje,
stezanje
CILJ RADA
kalnimpregledomsmokonstatovalidajeosoba
i bol u grudima. Nije imala muþninu,
nije povraüala,
imalatahipnoična,
je uredne stolice,
bez ginekološkog
svesna,
orijentisana,
ubrzanog,
udisaja
u minuti,
srednje
Cilj rada je
da se prikaže
oskudna
plitkog
disanja
sa 25
krvarenja.
Predhodnih
dana simse dobro
oseüala.
Do tada
nije
bolovala
od težih
bolesti, nije bilo
tomatologija kod pacijenta sa teško naruše- konstitucije, normalne uhranjenosti, izrazito
ranijih ilistatusom.
skorijih povreÿivanja.
je hroniþne
bolesti, nije
koristila
medikamente.
blede, suve
kože, cijanotičnih
usana,
bukalne
nim hemodinamskim
Sledi prikaz Negirala
sluznice iporodiþnom
vrhova prstiju.
Telesna temperatura
postavljanjaradnedijagnoze,tokabolestikaoi
Gospoÿa je bila nepušaþ sa negativnom
anamnezom
za kardiovaskularna
nijebilapovišena,venevratanisubilenabrekle.
postavljanjekonačnedijagnoze.
oboljenja. Fizikalnim pregledom smo konstatovali da je osoba svesna, orijentisana,
Arterijskipritisakjebionemerljiv,radijalnipuls
odsutan.
puls je srednje
bio dobro
punjen, normalne
tahipnoiþna, ubrzanog, plitkog disanja
sa 25 Karotidni
udisaja u minuti,
konstitucije,
regularan,frekvenceoko100uminuti.AuskulPRIKAZ BOLESNIKA
uhranjenosti, izrazito blede, suve kože, cijanotiþnih usana, bukalne sluznice i vrhova prstiju.
tatacijom je ustanovljeno da je srčana akcija
bila
ritmična,
jasnih
bezArterijski
šumova,pritisak
a
Krajemseptembra2011.godineoko01:00h
Telesna temperatura nije bila povišena, vene
vrata nisu
biletonova,
nabrekle.
je bio
iza ponoći, ekipa hitne medicinska pomoći je nadplućimavezikularnodisanjesadiskretnim
nemerljiv, radijalni puls odsutan. Karotidni puls je bio dobro punjen, regularan, frekvence oko
dobilapodatkeoddispčeradajepozliloženskoj kasnoinspirijumskim pukotima desno bazalno.
100 u minuti. Auskultatacijom je ustanovljeno
da je srþana akcija
bila ritmiþna,
tonova,
Saturacija hemoglobina
kiseonikom
iznosilajasnih
je
osobi,starosti63godina.Simptomikojejenavelanašemdispečerskomcentrusuiznemoglosti 88%, merena pulsnim oksimetrom, pri čemu
bez šumova, a nad pluüima vezikularno disanje sa diskretnim kasnoinspirijumskim pukotima
nedostatakvazduha.Tegobesunastaleizpunog se uzimala u obzir odsutnost radijalnog pulsa.
desno ekipe
bazalno.
Saturacija
hemoglobina
kiseonikom iznosila je 88%, merena pulsnim
Neurološkimpregledomnisuuočenaodstupanzdravlja. Dolaskom
hitne
pomoći kod
pacijentkinje saznali smo da su tegobe u vidu ja od fiziološkog nalaza. Na potkolenicama su
oksimetrom, pri þemu se uzimala u obzir odsutnost radijalnog pulsa. Neurološkim pregledom
malaksalosti, vrtoglavice, nemoći i otežanog bili vidljivi prošireni spoljašnji venski spletovi,
uoþena odstupanja
od fiziološkog
nalaza. Na edema.
potkolenicama
suznak
bili je
vidljivi
bez pretibijalnih
Homanov
bio prošireni
disanja, počelenisu
prethodnog
jutra, neposredno
po buđenju i ustajanju iz kreveta. Pacijentkinja pozitivan na desnoj nozi. Sledio je EKG zapis
spoljašnji venski spletovi, bez pretibijalnih edema. Homanov znak je bio pozitivan na desnoj
jenegiralapreznojavanje,stezanjeibolugrudi- (slika1).Registrovanjesinusniritam,frekvence
Sledionije
je povraćala,
EKG zapis
(slika1).
Registrovan je sinusni ritam, frekvence 100/min, sa
100/min,sanespecifičnimpromenamaTtalasa
ma. Nije imalanozi.
mučninu,
imala
Zabeležen
je je gubitak
je uredne stolice,
bez ginekološkog
krvarenja.
nespecifiþnim
promenama
T talasauuodvodima
odvodimaV4-V6,
V4-V6,tipa
tipainverzije.
inverzije.
Zabeležen
Predhodnih dana se dobro osećala. Do tada gubitaknormalneprogresijeRzupcauprekornormalne
progresije
zupca
u prekordijalnim
odvodima od V1-V4.
dijalnimodvodimaodV1-V4.
nije bolovala od
težih bolesti,
nijeRbilo
ranijih
Slika
1.InicijalniEKGzapis
Slika 1.Inicijalni EKG
zapis
- 87 -
UDC: 616.127-002-06 ; 616.12-008.46
Kecman A. i Marković-Klipa S. Virusni miokarditis & srčana insuficijencija. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 86-89
Kliničkaslikanasjenaveladaposumnjamo
na plućnu tromboemboliju. Nespecifične EKG
promene su upućivale i na akutni koronarni
sindrom,kojinijemogaobitiisključen.Nemerljivarterijskipritisaknamjeograničioprimenu
optimalneterapijezabilokojeodovihstanjau
prehospitalnimuslovima.Pacijentkinjajesažvakala300mgacetilsalicilnekiseline.Otvorenje
venskiputplasiranjemintravenskekanileulevu
kubitalnuvenuiuključenfiziološkirastvor0,9%
NaCl,saciljempodizanjavrednostiarterijskog
krvnog pritiska. Transportovana je u ležećem
položaju, sa blago uzdignutim uzglavljem, sa
kiseoničnommaskomiprotokomkiseonikaod
10 l/min. Tokom transporta vršeno je kontinuiranopraćenjeEKGzapisanamonitoru,kao
i saturacije hemoglobina kiseonikom merene
pulsnim oksimetrom. Tokom celog transporta
pacijentkinja ima iste subjektivne tegobe, bez
značajnihpromenauvitalnimparametrima.
Kakav je bio dalji tok bolesti, saznali smo
od kolega iz KBC „Zvezdara“ gde je urađena
neophodnadijagnostika.Došlojedoprogresije
EKGpromenausvimprekordijalnimodvodima,
tipa nishodne ST depresije i inverzije T talasa.
Ultrasonografskim pregledom registrovana je
globalna hipokinezija miokarda leve komore.
U laboratorijskim analizama upečatljiva je bila
povišena vrednost troponina oko 10 mcg/l.
Angiografskimispitivanjemkoronarniharterija
registrovan je normalan nalaz. Konačna dijagnoza je postavljena serološkim ispitivanjem i
dobijanjem pozitivnog nalaza na enteroviruse.
Naša pacijentkinja je obolela od virusnog miokarditisa fulminantnog toka. Ona se nadalje
uspešnooporavljalaukoronarnojjedinici.
koristmuškogpola[4].Kliničkaslikavariraod
osećajaopšteslabosti,otežanogdisanja,bolovau
mišićimakaonajblažeforme,dokliničkiveoma
teškihformi.Nekadaosobeprimetenepravilan
rad srca i brže zamaranje. Kod 1/3 pacijenata
se pojavi febrilnost a kod 1/4 bol u grudima.
Kratakdahumiru,poplaveliprstiiusne,izrazita malaksalost se javljaju kod težih formi.
Klinički se kod takvih pacijenata mogu naći
distendiranevenevrata,bibazilarnipukotinad
plućima,periferniedemi,ritamgalopanadprekordijumom,satišimsrčanimtonovimainovim
patološkimšumovima.Kardiospecifičnienzimi
su povišeni u krvi kao odraz nekroze miocita,
kaoisvifaktoriinflamacije.Oštećenjemiokarda
se ultrasonografski može videti kao poremećaj
kinetikezidovasrca.UEvropinajčešćiuzročnici
miokarditisasuvirusiizrodaEnteroviruses[5],
kojipripadajufamilijiPicornaviride,gdespadaju
Echo,CoxackieAiB,Polioimnogidrugivirusi,
ameđukojimasunaročitokardiotropniCoxackievirusigrupeB,tipovi1-5.
U umerenom klimatskom pojasu enterovirusne infekcije se uglavnom javljaju u letnjim
i jesenjim mesecima. Uzročnici su različitih
bolesti: blage febrilnosti, aseptičnog meningitisa,nekadadavnoparalitičnogpoliomijelitisa,
danasčestoperikarditisaimiokarditisa.Ostali uzročnici inflamacije miokarda mogu biti
adenovirusi, parvovirus B19, Humani Herpes
virus, Ebstein Barr virus i dr. Zbog nespecifičnesimtomatologijeifizikalnognalazamiokarditissečestoprevidi,teusledipostavljanje
druge radne dijagnoze. Najčešće je to akutni
koronarni sindrom, plućna tromboembolija,
pneumoniaiaortnadisekcija.
DISKUSIJA
ZAKLJUČAK
Miokarditisjezapaljenskooboljenjemiokarda, izazvano brojnim infektivnim, toksičnim
ili autoimunim agensima. Klinička slika varira
od asimptomatske do slike popuštanja srčanog
rada.Autopsijskiseotkrijekaouzroksmrtiu11,5%predhodnozdravihosobakojesunaprasno
preminule[3].Pravaincidencijamiokarditisaje
nepoznata jer bolest često prolazi subklinički.
Odnosprevalencijemeđupolovimaje1,5:1u
Oskudna simptomatologija, sa ozbiljnim
narušavanjem srčane funkcije je bila prezentacija miokarditisa kod naše pacijentkinje. Dijagnozajepostavljenapoprincipuisključivanja,što
je najverovatnije slučaj sa većinom potvrđenih
miokarditisa.
Namaostajejošjedandijagnostičkientitetna
umu, kao uzročnik akutnog popuštanja srčane
radnje.
- 88 -
UDC: 616.127-002-06 ; 616.12-008.46
Kecman A. i Marković-Klipa S. Virusni miokarditis & srčana insuficijencija. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 86-89
LITErATurA
1. Dickstein K, Cohen-Solal A, Filippatos
G, McMurray JJ, Ponikowski P, Poole-Wilson
PA, et al. ESC Guidelines for the diagnosis and
treatment of acute and chronic heart failure.
Eur Heart J. 2008; 29: 2388-442.
2. Nieminen M. Executive summary of the
guidelines on the diagnosis and treatment of
acute heart failure. Eur Heart J. 2005; 26: 384416.
3. Ellis CR, Di Salvo T. Myocarditis: basic
and clinical aspects. Cardiol Rev. 2007; 15 (4):
170-77.
4. Roger VL, Go As, Lloyd-Jones DM, Adams
RJ, Berry JD, Brown TM, Carnethon MR,et al.
For the American Heart Association Statistics
Committee and Stroke Statistics Subcomittee.
Heart disease and stroke statistics- 2011 update:
a report from the American Heart Association.
Circulation. 2011; 123 (4): e18- e209.
5. Oberste MS, Maler K, Michaele SM, Belliot G, Uddin M, Pallansch MA, et al. Enteroviruses 76, 89, 90 and 91 represent a novel group
within the species Human enteroviruses A. J
Gen Virol. 2005; 86: 445-51.
Radprimljen:31.01.2012.
Prihvaćen:28.03.2012.
- case report -
HEART FAILURE DUE TO ACUTE VIRAL MYOCARDITIS
Andrea Kecman, Svetlana Marković- Klipa
MunicipalEmergencyMedicalServices,Belgrade,Serbia
Abstract
Introduction:Heartfailureisaclinicalsyndromecausedbyvariousfunctionalandstructural
heartdisordersfeaturingcompromisedperfusionofperipheraltissues.Heartfailureisthemost
commondiagnosismadeinpatientsagedover65years.Itmaybeacuteorchronic.
Objective: To present a patient featuring sparse symptomatology but with severely compromisedcardiovascularfunction.
Case report: On September 2011, emergency medical system received a call related to a 63
yearsoldwoman.Previouslyhealthy,shecomplainedaboutasuddenfeelingoffatigueandshortness of breath. Blood pressure was too low to be measured; she was tachypnoic, with cyanotic
lipsandfingers.Afterhospitalworkupwewereinformedonthefinaldiagnosisofourseverelyill
patient.
Conclusion:Thediagnosiswasmadebyexclusionprinciple.Thiscasemayalwaysremindus
ofaculpritindifferentiatingothercauseswhichmayleadtoacuteheartfailure.
Key words: heart failure, shortness of breath, fatigue
- 89 -
UDC: 616-083.98(091)
Mitrović I. Istorijat HMP. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 90-93
- Iz istorije medicine -
ISTORIJA RAZVOJA SLUŽBE HITNE MEDICINSKE POMOĆI
Prevela i priredila: Ivana Mitrović
Gradskizavodzahitnumedicinskupomoć,Beograd
Poslednjih 70 godina savremeni principi pružanja hitne medicinske pomoći (HMP),
utemeljenisunapraktičnomiskustvuinaučnim
dokazima.Korenimodernoorganizovanehitne
medicinske pomoći dosežu duboko u istoriju
čovečanstva.Metodesuseoslanjalenatradiciju
i,samouodređenojmeri,nanaučnedokaze.
Slediprikazrazvojaslužbehitnemedicinske
pomoćiodnjenihzačetakadomodernogdoba.
Dobri Samarićanin je, 1500 godina pre n.e.,
putnicima pored druma „vidao“ rane koristeći
ulje i vino. Postoje zapisi koji ukazuju da su i
tadaprimenjivaniprotokolizalečenjeobolelih.
Najstarije poznato udruženje je bilo kinesko „Činkjang udruženje za spašavanje života“,
osnovano1708.godine.
Prvo veštačko disanje, metodom “usta-nausta“primenjenoje1732.godineprispašavanju
rudaraurudnikuugljauDablinu.
Na teritoriji Londona su u toku 1773. godine prijavljena 123 smrtna ishoda usled utapanja. Londonski lekari dr Hawes i dr Cogan
ukazali su na probleme vezane za konstataciju
smrti.Uočilisudajevelikibrojljudipogrešno
proglašen mrtvim, a neki su i sahranjeni živi.
Iz tog razloga su promovisali novu tehniku
oživljavanja utopljenika primenom veštačkog
disanja.Takoje1774.godineosnovanoKraljevsko humanitarno društvo (The Royal Humane
Society) sa ciljem podsticanja spašavanja i oživljavanja utopljenika, borbe protiv neznanja i
predrasuda i diskreditovanja neodgovarajućih
metodaoživljavanja.
Najpre je trebalo prevazići predrasudu da
spašavanje i oživljavanje utopljenika donosi
nesreću.
U to vreme su se pri oživljavanju utopljenika koristile različite metode kao što su:
uduvavanje vazduha u pluća pomoću meha,
kotrljanje preko bureta, puštanje krvi, trljanje
grubom solju, metoda zagrevanja, uduvavanje
dima (duvanskog, žalfije, ruzmarina ili nane)
u rektum, golicanje nozdrva perom vrane,
„inverznametoda“vezivanjanoguunesrećenog
ipodizanjauvis,itd.
UAmericijeHumanitarnodruštvoMasačusetsa 1789. godine izgradilo prihvatilišta za
preživelebrodolomnikedužobalereke.
Tokom istorije su još Stari Grci i Rimljani
koristilikočijezaevakuacijupovređenihvojnika
sabojnogpolja,aliseorganizovanjeprvogprehospitalnogsistema,čijijeciljbiotrijažaitransportranjenikadomestagdećeimbitiukazana
pomoć, pripisuje glavnom lekaru Napoleonove
vojske baronu Dominique-Jean Larrey-u 1797.
godine. Stoga je on ostao upamćen kao prvi
lekar koji je pokušao da spasi živote ranjenika
joštokombitke.
Organizovano zbrinjavanje na terenu i
transport povređenih u SAD je počeo posle
prve godine Građanskog rata, nakon što je
uočeno da je nega povređenih bila nezadovoljavajuća.Konstruisanasu„ambulantnakola“u
kojima se sprovodilo zbrinjavanje povređenih
premautvrđenimprotokolimatokomnjihovog
transporta.
Prvacivilnaslužbahitnemedicinskepomoći
u SAD je organizovana u Sinsinatiju, Ohajo,
1865.godine.
BolnicaBellevueuNjujorkuje1869.godine
angažovala lekare za rad u ambulantnim kolima.Kočije,vučenekonjima,prerađenesuiprilagođenezatransportbolesnikaipovređenih,a
potrebnaopremasesastojalaodzavoja,poveske,
flašekonjaka,lisicai„ludačkekošulje“.Dotada
su,utusvrhu,uglavnomkoristilimrtvačkakola,
amrtvozornikjenajčešćedonosioodlukuodaljemzbrinjavanjupacijenta.
Ivana Mitrović, Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd, ul. Franše D´Eperea broj 05, 11000 Beograd,
Tel. + 381 11 3615 015; e-mail: [email protected]
- 90 -
UDC: 616-083.98(091)
Mitrović I. Istorijat HMP. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 90-93
Tokom pruske opsade Pariza 1870. godine
za transport povređenih vojnika koristili su
se vazdušni baloni, što predstavlja prvi zabeleženslučajmedicinskogtransportavazdušnim
putem.
Prvaznačajnapublikacija,ukojojjeopisano
oživljavanjeutopljenika,objavljenaje1896.godine.
1899.godinebolnicaMichaelReeseuČikagu
jekoristilaambulantnovozilonamotornipogon
kojejemoglodadostignebrzinudo25km/h.
1915.godine,prilikompovlačenjasrpskevojskeprekoAlbanije,dogodioseprvi,zabeleženi,
medicinski transport avionom, U tu svrhu je
iskorišćenfrancuskiborbeniavion.
UtokuPrvogsvetskogratavisokastopasmrtnosti kod povređenih je povezana sa vremenskim intervalom koji je protekao od momenta
povređivanjadostizanjanamestozaprevijanje.
Sir Hugh Owen-Thomas je izumeo udlagu,
čijomjeprimenomsmanjenmortalitetkodprelomabutnekostisa80%na20%.
Prvevolonterskespasilačkejedinicesuintervenisale u Roanoki, Virdžiniji i duž obale Nju
Džerzija1922.godine.
U periodu između dva svetska rata, mnoge
bolniceuvelikimgradovimaSADsuorganizovaleprehospitalnuslužbu.Međutim,poizbijanju
IIsvetskograta,uslednedostatskazdravstvenog
osoblja,postajeteškodaseteslužbeiodrže.
Gradskevlastisu,uvećinislučajeva,prebacile
prehospitalnu službu u nadležnost policije ili
vatrogasneslužbe.Nijepostojalazakonskaregulativakojabidefinisalaneophodannivoobrazovanjazaosobljeambulantnihvozila,adostupna
obukajeobezbeđivalaznanjezapružanjesamo
osnovneprvepomoći.
TokomratauKoreji,1951.godine,počelaje
upotrebahelikopterazamedicinskuevakuaciju.
ŠezdesetihgodinaXXvekadošlojedoznačajnogpomakauzbrinjavanjukritičnoobolelih
pacijenata.
U Gradskoj bolnici Baltimora, koja je sada
poznata kao Johns Hopkins Bayview Medical
Center,drElanidrSafarsu1956.godineusavršili metodu veštačke ventilacije „usta-na-usta“.
Dr Peter Safar, poznat kao „Otac KPR-a“ je
sledećihgodinapokazaodajeventilacijameto-
dom„usta-na-usta“efikasnijaoddrugihnačina
veštačkeventilacije.Dabitodokazao,dobrovoljcima je, primenom kurarea, paralisao disajnu
muskulaturu, a zatim ih ventilirao metodom
„usta-na-usta“.
Prvi defibrilator, izumeo je William B.
Kauwenhoven, elektroinženjer iz Gradske bolniceBaltimora1959.godine.
Krajem50-tihgodina,drSafarišefBaltimorskeslužbeHMPpriVatrogasnojslužbi,Martin
McMahon, udružili su se u konstrukciji prvih
modernih ambulantnih vozila. Ambulantna
vozila, kakva danas poznajemo, konstruisana
su1960.godine,savelikimprostoromzakrevet
pacijentaistolicomzapratioca,kojijemogaoda
dajekiseoničnuterapijuiimaoopremuzaobezbeđivanjedisajnogputa.
Dokazi o efikasnosti ventilacije usta-na-usta
(1958.) i spoljašnje masaže srca (1960.), dovele
sudosaznanjadabibrzoreagovanjeobučenih
spasilacauhitnimkardiološkimstanjimamoglo
da poboljša krajnji ishod. Uvođenje kardiopulmonalnereanimacijepostavilojetemeljzarazvojkonceptaVišekardiološkeživotnepotpore
(AdvancedCardiacLifeSupport-ACLS).Služba
HMPpostajenajvažnijakarikau„Lancupreživljavanja“.
Američki sistem pružanja hitne medicinske
pomoćioslanjaosenaosobljevatrogasneslužbe,
obučenodavršikardiopulmonalnureanimaciju.
Kieth Klinger, šef vatrogasne službe okruga
LosAnđeles,ponosnojeizjavio1960.godineda
svakanjegovajedinicaposedujeuređaj-resuscitator.Smatrasedajetobilaprvavelikaslužba
koja je uniformno prihvatila odgovornost za
zbrinjavanjehitnihmedicinskihstanja.
UBelfastuuIrskoj,drPantridgeje1966.godinerazvioprogramprehospitalnogzbrinjavanja
hitnih kardioloških pacijenata koji predstavlja
osnovmoderneorganizacijeslužbeHMP.
Analize su pokazale da je u 1965. godine u
SAD više ljudi poginulo u saobraćajnim nezgodama (50.000), nego tokom osmogodišnjeg
rata u Vijetnamu. Predsednik Lyndon Johnson
je, svojim potpisom, Akt o Nacionalnoj bezbednosti na putevima preveo u zakon, čime je
začeta Administracija Nacionalne bezbednosti
naputevima.
- 91 -
UDC: 616-083.98(091)
Mitrović I. Istorijat HMP. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 90-93
U SAD je Nacionalni savet za istraživanje
objavio 1966. godine rad „Akcidentalna smrt
i invaliditet – zapostavljena bolest modernog
društva“,kojijepokrenuorazvojprehospitalnog
zdravstvenogsistema.Dokumentjeukazaoda
američki zdravstveni sistem nije bio spreman
da se suoči sa epidemijom povređivanja, koja
su bila vodeći uzrok smrti kod osoba mlađih
od37godina.Uglavnomsuambulantnavozila
bila neadekvatno dizajnirana, loše opremljena,
sa nedovoljno edukovanim osobljem, a u više
od 50% prehospitalnih službi je radilo 12.000
mrtvozornika.Izvodizizveštajaglasi:„Eksperti
konsultanti,povratniciizKorejeiliVijetnama,
su izjavili da bi u slučaju povređivanja, imali
većešansezapreživljavanjemuborbenojzoni,
nego na ulici u mirnodopsko vreme“. Izveštaj
je sadržao 29 preporuka za poboljšanje kvaliteta zbrinjavanja povređenih u prehospitalnim
uslovima.
Iste 1966. godine, usvojen je „Akt o bezbednosti na putevima“ (Highway Safety Act of
1966), na osnovu koga je osnovano Odeljenje
za transport (Department of Transportation
– DOT), ovlašćeno da unapredi prehospitalnu hitnu službu. To je podrazumevalo implementaciju programa i donošenje standarda za
kreiranje adekvatnog kursa i obuku dipečera
hitne medicinske pomoći. Od saveznih država
sezahtevalodarazvijuregionalneslužbeHMP,
atroškovisupokrivaniizbudžetanamenjenog
Programubezbednostinaputevima.
Sledećih 12 godina, Ministarstvo za transport je izdvojilo više od 142 miliona dolara za
razvojsistemahitnemedicinskepomoći.
Američko udruženje hitnih pomoći (American Ambulance Association) je 1967. godine
objavilo članak u kome se navodi da 25.000
Amerikanaca ima neki oblik invaliditeta kao
posledicu neadekvatno primenjenih terapijskih
postupakaneobučenogilinedovoljnoobučenog
osobljaambulantnihvozila.
BolnicaStVincentuNjujorkuje1968.godine organizovala prvu mobilnu kardiološku
ekipu u SAD u kojoj su radili lekari, a potom
paramedikusi.
Američka kompanija za telefonske i telegrafske usluge je uvela broj 911 za pozivanje u
hitnimslučajevima.
Vatrogasna služba Floride je 1969. godine,
u Majamiju, organizovala nacionalni program
za osposobljavanje paramedikusa pod pokroviteljstvom dr Eugene Nagel-a. Ubrzo potom,
prviputjeprimenjenavanbolničkadefibrilacija;
pacijent je preživeo srčani zastoj i otpušten iz
bolnicebezneurološkihsekvela.
U Šarlotvilu, Virdžiniji, Spasilačka služba
Šarlotvil-Albemarl je, pod pokroviteljstvom dr
Richard-a Krempton-a, 1970. godine osnovala
program za edukaciju paramedikusa. Jedan od
prvihpacijenatabiojepredsednikLyndonJohnson,kojijedoživeoakutniinfarktmiokardadok
jebiouposetiUniverzitetaVirdžinija.
UticajmedijanarazvojslužbeHMPjenemogućepreceniti.Televizijskiprogram„Emergency!“ prikazan 1971. godine privukao je veliku
medijskupažnju.Iakojejavnostipredstavljeno
daparamedikusipostojesvuda,utomtrenutku je samo 12 medicinskih ekipa postojalo u
čitavojzemlji.
Vizija se nastavila kroz programe poput
„Rescue 911“, gde je pozivan broj 911 u slučaju
neophodnehitnemedicinskepomoći,anapozivesuodgovaraliobučeniprofesionalcisposobni
da,putemtelefona,dajuuputstvaoneohodnim
meramaprvepomoći.Ustvarnosti,većemdelu
zemlje nije bio dostupan broj 911, a telefonska
uputstvanisubilauniformna.
Uticaj medija na kreiranje društvenog interesovanja, percepcije i očekivanja kada je u
pitanjuHMPprisutanjeidanas.Mogućejeda
sepromenesistemaHMPdešavajukaoodgovor
naočekivanjejavnosti,alijeneizvesnavrednost
ovogefekta.Madamedijimoguubrzatipromene,nemožemobitisigurnidaćetepromenebiti
bašonekojebismoizabralidapritisakjavnosti
nijepostojao.
Razvoj Urgentne medicine kao medicinske
specijalizacijepratiojerazvojslužbeHMP.Prvi
specijalistički program za edukaciju doktora
medicinedapostanuspecijalistiUrgentnemedicineuspostavljenje1972.godinenaUniverzitetuuSinsinatiju,Ohajo.
Istegodine,MinistarstvozatransportiMinistarstvoodbraneSADudružilisuseustvaranju
helikopterskeslužbezaevakuacijupovređenihi
- 92 -
UDC: 616-083.98(091)
Mitrović I. Istorijat HMP. NČ urgent medic HALO 94, 2011; 17(2): 90-93
teškoobolelihosoba.
U Sietlu, država Vašington, kreiran je tzv.
Medik II - program edukacije 100.000 stanovnika za sprovođenje kardiopulmonalne reanimacije.
Harborview Medical Center u Sietlu je
započeo najintenzivniji program treninga
za paramedikuse. Kurs je trajao 5.000 sati, u
poređenjusa3.600satikojesuprolazilistudenti
medicinenafakultetu.
Bolnica St. Antony u Denveru, Kolorado je
1973. godine organizovala prvu civilnu službu
zaaeromedicinskitransport,podnazivom„Let
za život“, a Ministarstvo transporta (DOT) je
uvelo „Zvezdu života“, kao univerzalnu oznaku
službeHMP.
Federalni izveštaj iz 1974. godine je otkrio
damanjeodpolovineosobljaambulantnihkola
u zemlji ima završen osnovni 81-časovni kurs
propisan od strane Ministarstva transporta ili
njegovekvivalent.
Univerzitet u Pitsburgu, Pensilvaniji i dr
Nancy Caroline potpisali su 1975. godine ugovororazvijuprvognacionalnogkursazaobuku
paramedikusa.FormiranajeNacionalnaasocijacijahitnihmedicinskihtehničara.
LITErATurA
1. Jose M. The revolutionary flaying ambulance of Napoleon’s surgeon. US Army Medical
Department Journal. 1998. p. 17-25.
2. Acierno LJ, Worrell LT. Peter Safar: father
of modern cardiopulmonary resuscitation. Clinical Cardiology 2007; 30 (1): 52–5
3. Gunn, SW. The humanitarian imperative
in disaster management--a memorial tribute to
Professor Peter Safar. Prehospital and disaster
medicine.2005; 20 (2): 89–92.
4. Weil MH, Shoemaker WC. “Pioneering
contributions of Peter Safar to intensive care
Krajem 1975. godine, postojala su 32 akreditovana specijalistička programa na kojima je
godišnje diplomiralo 800 specijalista urgentne
medicine.
Od kasnih 70-tih godina, postspecijalistički
treninzi iz oblasti urgentne medicine u pedijatriji iznedrili su lekare obučene za zbrinjavanje hitnih stanja u dečijem uzrastu. Pedijatrijska urgentna medicina je zvanično prihvaćena
kao subspecijalizacija za pedijatre i specijaliste
urgentnemedicine1992.godine.
Težnjomdasepoboljšaprehospitalnalečenje
pacijenata kreirani su i uspešno implementirani standardizovani kursevi, kao komponenata edukativnog programa službi HMP ili kao
dodatak ličnoj edukaciji iz specifičnih oblasti.
To su ACLS (Advanced Cardiac Life Support),
PLS(PediatricLifeSupport)iTLS(TraumaLife
Support)kursevi.
Američko udruženje kardiologa (American
HeartAssociation)je,krozprihvatanjeipromociju koncepta „Lanca preživljavanja“, preuzela
inicijativu u poboljšanju nege akutnih srčanih
bolesnika. Njena se potraga za novim metodama koje bi povećale preživljavanje kod hitnih
srčanihstanjaidaljenastavlja.
and the founding of the Society of Critical Care
Medicine”. Critical Care Medicine. 2004; 32 (2
Suppl): S8–10.
5. Behringer W. Peter Safar — Vater der
Wiederbelebung [Peter Safar--’father of resuscitation’] (in German). Wiener klinische Wochenschrift. 2004; 116(3):102-6.
6. Mosesso, VN Jr; Paris, PM. A tribute to
Peter Safar, MD: Physician, researcher, mentor, visionary, humanist. Prehospital emergency
care. 2004; 8 (1): 76–79.
- 93 -
Radprimljen:01.02.2012.
Prihvaćen:25.04.2012.
UDC: 614-88
UPUTSTVO AUTORIMA ZA PRIPREMANJE RADA
Naučni časopis urgentne medicine - Halo 94ječasopis
Gradskogzavodazahitnumedicinskupomoć,Beograd,
registrovankaosredstvojavnoginformisanja1996.godine.UredništvousaradnjisaMedicinskimfakultetomu
Beogradu, Katedra urgentne medicine, objavljuje radove iz svih oblasti urgentne medicne, i srodnih struka.
Časopisobjavljuje:originalneradove,saopštenja,prikaze
bolesnika,pregledeizliterature,radoveizistorijemedicine,radovezapraksu,vodičekliničkeprakse,izveštaje
s kongresa i stručnih sastanaka, stručne vesti, prikaze
knjigaidopisezarubrikeSećanje,InmemoriamiPromemoria, kao i komentare i pisma Uredništvu u vezi s
objavljenimradovima.
Svi prispeli rukopisi šalju se na stručnu, autonomnu
recenziju. Autori predlažu kategoriju svojih radova a
recenzent i Uredništvo je određuju. Štampaće se samo
oniradovikojinisuprethodnonigdeobjavljivani.Konačnuodlukuoprihvatanjuradazaštampudonosiglavnii
odgovorniurednik.
Časopisseštampanasrpskomjeziku,sakratkimsadržajemprevedenimnaengleskijezik.Radovistranihautora
se štampaju na engleskom jeziku sa kratkim sadržajem
nasrpskomiengleskomjeziku.
OPŠTA UPUTSTVA
Tekst rada kucati u programu za obradu teksta Word,
latinicom, sa dvostrukim proredom, isključivo fontom
Times New Roman i veličinom slova 12 tačaka (12 pt).
Svemarginepodesitina25mm,veličinustranicenaA4,
atekstkucatisalevimporavnanjemiuvlačenjemsvakog
pasusaza10mm,bezdeljenjareči(hifenacije).Izbegavati upotrebu tabulatora i uzastopnih praznih karaktera
(spejsova)radiporavnanjateksta,većzatokoristitialatke za kontrolu poravnanja na lenjiru i Toolbars. Ako se
u tekstu koriste specijalni znaci (simboli), koristiti font
Symbol.
Stranice numerisati redom u okviru donje margine,
počevodnaslovnestrane.Podaciokorišćenojliteraturi
u tekstu označavaju se arapskim brojevima u uglastim
zagradama– npr. [1,2],ito onimredosledom kojimse
pojavljujuutekstu.
Tekst rukopisa.Koristitikratkeijasnerečenice.Zanazive lekova koristiti isključivo generička imena. Uređaji
(aparati) se označavaju trgovačkim nazivima, a ime i
mesto proizvođača treba navesti u oblim zagradama.
Ukoliko se u tekstu koriste oznake koje su spoj slova i
brojeva,preciznonapisatibrojkojisejavljakaoeksponent
ilikaoindeks(npr.99Tc,IL-6,O2,B12,CD8).
Skraćenice.Koristitisamokadajeneophodno.Zasvaku
skraćenicupuntermintrebanavestipriprvomnavođenjuutekstu,semakonijestandardnajedinicamere.Decimalnibrojevi.Uteksturadadecimalnebrojevepisatisa
zarezom,autabelama,nagrafikonimaidrugimprilozima,budućidaseunjimanavodiiprevodnaengleskom
jeziku,decimalnebrojevepisatisatačkom(npr.utekstu
ćebiti12,5±3,8,autabeli12.5±3.8).Kadgodjemoguće
brojzaokružitinajednudecimalu.Jedinicemere.Duži-
nu, visinu, težinu i zapreminu (volumen) izražavati u
metričkim jedinicama (metar – m, kilogram – kg, litar
– l) ili njihovim delovima. Temperaturu izražavati u
stepenima Celzijusa (°C), količinu supstance u molima
(mol),apritisakkrviumilimetrimaživinogstuba(mm
Hg).Sverezultatehematoloških,kliničkihibiohemijskih
merenjanavoditiumetričkomsistemupremaInternacionalnomsistemujedinica(SI).
PRIPREMA RADA
Deloviradasu1)naslovnastrana,2)apstraktsaključnim
rečima,3)tekstrada,4)zahvalnost(poželji),5)literatura.
Stranice treba numerisati redom, počevši od naslovne
strane.Brojstranicesestavljaugornjiilidonjidesniugao
stranice.
1. Naslovna strana
a)Naslovtrebadabudekratak,jasaniinformativan,bez
skraćenicaidaodgovarasadržajurada.Podnaslovetreba
izbegavati.
b)Ispisujusepunaimenaiprezimenaautorasagodinamarođenja.
v)Zvaničannazivustanovaukojimaautoriradeimesto,
i to redosledom koji odgovara indeksiranim brojevima
autora;
g)Simbolima:¹,²…itd.identifikujesekojijeautorizkoje
ustanove/organizacijskejedinice.
d)Ime,adresaitelefonskibrojevi(fiksni,mobilni,faks)i
e-mailadresazakontaktautorazaduženogzakorespondencijuuvezisarukopisom.
đ) Ime i adresa autora kome se mogu slati zahtevi za
separate.
e) Kratak naslov rada (do 40 znakova) na dnu naslovne
strane.
2. Apstrakt i ključne reči
Na drugoj stranici se nalazi strukturisani apstrakt, koji
sepišenasrpskomiengleskomjeziku.Apstraktsepiše
kratkimrečenicama.Iznosiseciljrada,osnovneprocedure (izbor ispitanika ili laboratorijskih životinja; metode
posmatranjaianalize),glavninalazi(konkretnipodacii
njihovastatističkaznačajnost)iglavnizaključak.Naglasitinoveiznačajneaspektestudijeilizapažanja.Strukturisaniapstraktimapodnaslove:cilj(evi),metode,rezultati
izaključak.Apstraktzaoriginalnečlankeimaetanalize
pišeseu250reči,azaapstraktenaengleskomdozvoljeno
jeido450reči.Zakazuistikustrukturisaniapstraktima
do150reči,sapodnaslovima:uvod,prikazslučajaizaključak.Ispodapstrakta,podpodnaslovom„Ključnereči“
dati 3–6 ključnih reči ili kratkih izraza koji oslikavaju
sadržinučlanka.
Nasledećojstranicipriložitikrataksadržajnaengleskom
jeziku(Abstract)saključnimrečima(Keywords),itoza
radoveukojimajeobavezankrataksadržajnasrpskom
jeziku, koji treba da ima 200-300 reči. Apstrakt na engleskomtrebadaimaistustrukturukaoikrataksadržaj
nasrpskom.
- 94 -
UDC: 614-88
3. Tekst članka
Originalni rad treba da ima sledeće podnaslove: uvod,
ciljrada,metodrada,rezultati,diskusija,zaključak,literatura.
Prikazbolesnikačine:uvod,prikazbolesnika,diskusija,
zaključak,literatura.Netrebakoristitiimenabolesnika,
inicijaleilibrojeveistorijabolesti,naročitouilustracijama.
Pregledizliteraturečine:uvod,odgovarajućipodnaslovi,
zaključak,literatura.Pregledneradoveizliteraturemogu
objavljivatisamoautorikojinavedunajmanjepetautocitata(referenceukojimasuiliautoriilikoautorirada).
Obim rukopisa. Celokupni rukopis rada – koji čine
naslovnastrana,krataksadržaj,tekstrada,spisakliterature,sviprilozi,odnosnopotpisizanjihilegenda(tabele,
fotografije, grafikoni, sheme, crteži), naslovna strana i
kratak sadržaj na engleskom jeziku – mora iznositi za
originalni rad, saopštenje, pregled iz literature i vodič
kliničke prakse do 5.000 reči, za prikaz bolesnika do
2.000reči,zaradizistorijemedicinedo3.000reči,zarad
zapraksudo1.500reči;radovizaostalerubrikemoraju
imatido1.000reči.
Provera broja reči u dokumentu može se izvršiti u
programu Word kroz podmeni Tools–Word Count ili
File–Properties–Statistics.
UvodNavestihipotezu(ukolikopostoji)iciljeveradakoji
iznjeproističu.Ukratkoiznetirazlogezastudijuiliposmatranje.Navestisamostrogorelevantnepodatkeiz
literatureineiznositiopširnarazmatranjaopredmetu
rada.Neiznositipodatkeilizaključkeizradaokomese
izveštava.
Metode Jasno opisati izbor metoda posmatranja ili
eksperimentnih metoda (ispitanici ili eksperimentne
životinje, uključujući kontrolne). Identifikovati metode,
aparaturu(imeiadresaproizvođačauzagradi)iprocedurudovoljnodetaljnodabisedrugimautorimaomogućilo
ponavljanjerezultata.Zauhodanemetode,uključujućii
statističke,navestisamopodatkeizliterature.Datipodatakizliteratureikratakopiszametodekojesupublikovane,alinisudovoljnopoznate.Opisatinoveiliznačajno
modifikovanemetode,iznetirazlogzanjihovokorišćenje
iprocenitinjihovaograničenja.Tačnoidentifikovatisve
primenjene lekove i hemikalije, uključujući generičko
ime,dozeinačineprimene(im,peros,iv,sc,ip,itd).Ne
koristitikomercijalnaimenalekovaidrugihpreparata.
EtikaKadaseizveštavaoeksperimentunaljudima,naglasitidalijeprocedurasprovedenauskladusaetičkim
standardimaKomitetazaeksperimentenaljudimailisa
Helsinškom deklaracijom iz 1975., revidiranom 1983.
Obaveznajeisaglasnostnadležnogetičkogkomiteta.Ne
iznositi imena, inicijale ili bolničke brojeve ispitanika,
naročito ukoliko je materijal ilustrovan. Kod eksperimenata naznačiti da li su poštovani principi o zaštiti
životinjapopropisimaizakonu.
StatistikaDetaljnoopisatistatističkemetodedasedobro
informisanom čitaocu omogući da proveri iznesene
rezultate.Kadajemoguće,kvantifikovatinalazeiprikazatiihuzodgovarajućepokazateljegreške(kaonpr.SD,
SE ili granice poverenja). Izbegavati oslanjanje samo na
statističkotestiranjehipoteze,kaoštojevrednostr,što
ne daje značajne kvantitativne informacije. Prodiskutovatiprihvatljivostsubjekataeksperimenta.Iznetidetalje
o randomizovanju (metodi slučajnog izbora). Opisati
metodezaslepoispitivanje,iznetibrojzapažanja.Izvestiti o gubicima kod zapažanja (kao npr. bolesnici koji
otpadnu iz kliničkog ispitivanja). Podaci iz literature za
dizajn studije i statističke metode treba, ako i kada je
moguće,dabudustandardniradoviradijenegočlanciu
kojimajetoprviputobjavljeno.
Naglasiti ako je primenjen neki kompjuterski program
kojijeuopštojupotrebi.Opisstatističkihmetodatreba
smestiti u poglavlje Metode. Kada se sumiraju rezultati u poglavlju Rezultati, naglasiti kojom statističkom
metodomsuanalizovani.Tabeleislikeograničitinaone
kojesuneophodnedabiseobjasniliipodržalistavoviu
radu. Grafikone treba koristiti umesto tabela sa mnogo
podataka. Ne duplirati prikazivanje podataka grafikonomitabelom.Definisatistatističketermine,skraćenice
ivećinusimbola.
Rezultati Rezultateprikazatilogičkimredosledomutekstu,tabelamaiilustracijama.Utekstuneponavljatisve
podatkeiztabelailiilustracija;naglasitiilisumiratisamo
značajnazapažanja.
Diskusija Naglasiti nove i značajne aspekte studije i
zaključkekojiiznjihslede.Neponavljatidetaljnopodatke
ilidrugimaterijalkojijevećprikazanuuvoduilirezultatima.Udiskusijuuključitiimplikacijenalazainjihova
ograničenja uključujući i one za buduća istraživanja.
Posmatranjadovestiuvezusadrugimrelevantnimstudijama,unačeluizposlednjetrigodine,asamoizuzetno
istarijim.Povezatizaključkesaciljevimarada,aliizbegavatikategoričnetvrdnjeizaključkekojepodaciizrada
nepodržavajuupotpunosti.Izbegavatiisticanjeprimata
u nečemu i aluzije na rad koji nije dovršen. Izneti nove
hipotezekadajetoopravdano,aliihjasnonaznačitikao
takve. Kada je to primereno, mogu se uključiti i preporuke.
4. Zahvalnost
Iza diskusije, a ispred literature, kada je to potrebno,
iznetiujednojilivišerečenica(a)doprinososobekojoj
treba odati priznanje, ali koja ne zaslužuje koautorstvo,
kao npr. podrška šefa odeljenja; (b) zahvalnost za tehničkupomoć;(v)zahvalnostzafinansijskuimaterijalnu
pomoć,uznaznačavanjevrstepomoćiitd.
5. Literatura
Podatkeizliteraturetrebanumerisationimredosledom
kojimsepojavljujuutekstu.Brojreferencenebitrebao
dabudevećiod30osimupregleduliteratureukojemje
dozvoljeno da ih bude do 50. Većina citiranih naučnih
članakanetrebadabudestarijaod5godina.Izbegavati
korišćenje apstrakta kao reference, a apstrakte od dve
godinenecitirati.Identifikovatireferenceutekstu,tabelamailegendamaarapskimbrojevimauzagradi[1].Svi
podaciocitiranojliteraturimorajubititačni.Preporuka
jedasenecitirajuradoviizčasopisakojeneindeksiraju
CurrentContents,IndexMedicus(Medline)iliExcerpta
Medica.
- 95 -
UDC: 614-88
Svi radovi, bez obzira na jezik izvora, citiraju se na engleskom jeziku, uz navođenje izvornog jezika u zagradi
iza naslova (npr. In Serbian, In Russian, In German, in
French,itd.)Koristitistilcitiranja,kaounavedenimprimerima, koji se koristi u Index Medicus-u. Ne prihvata
secitiranjeapstrakata,sekundarnihpublikacija,usmenih
saopštenja, nepublikovanih radova, službenih i poverljivihdokumenata.Moguseprihvatiticitatiradovakojisu
prihvaćenizaštampu,alijošnisuobjavljeni.Naznačuje
sečasopisidodaje„inpress“.
Primeri ispravnog oblika referenci:
Članci u časopisima
(1)Standardničlanakučasopisu(navestisveautore,ali
akobrojprelazišest,navestišestidodatietal(idr.)
Jurhar-Pavlova M, Petlichkovski A, TrajkovD, EfinskaMladenovskaO,ArsovT,StrezovaA,etal.Influenceof
theelevatedambienttemperatureonimmunoglobulinG
andimmunoglobulinGsubclassesinseraofWistarrats.
VojnosanitPregl2003;60(6):657–612.
(2)Organizacijakaoautor
TheCardiacSocietyofAustraliaandNewZealand.
Clinicalexercisestresstesting.Safetyandperformance
guidelines.MedJAust1996;164:282–4.
(3)Bezautora
CancerinSouthAfrica[editorial].SAfrMedJ1994;84:
15.
(4)Volumensasuplementom
Tadić V, Ćetković S, Knežević D. Endogenous opioids
release: an alternative mechanism of cyanide toxicity? Iugoslav Physiol Pharmacol Acta 1989; 25 Suppl 7:
143–4.
(5)Sveskasasuplementom
DimitrijevićJ,ĐukanovićLj,KovačevićZ,BogdanovićR,
Maksić Đ, Hrvačević R, et al. Lupis nephritis: histopathologicfeatures,classificationandhistologicscoringin
renalbiopsy.VojnosanitPregl2002;59(6Suppl):21–31.
6)Volumensadelom(Pt)
OzbenT,NacitarhanS,TuncerN.Plasmaandurinesialicacidinnon-insulindependentdiabetesmellitus.Ann
ClinBiochem1995;32(Pt3):303–6.
(7)Sveskasadelom
PooleGH,MillsSM.Onehundredconsecutivecasesof
flaplacerationsoftheleginageingpatients.NZMedJ
1994;107(986Pt1):377–8.
(8)Sveskabezvolumena
Turan I, Wredmark T, Fellander-Tsai L. Arthroscopic
ankle arthrodesis in rheumatoid arthritis. Clin Orthop
1995;(320):110–4.
(9)Bezvolumenaisveske
Browell DA, Lennard TW. Immunologic status of the
cancer patient and the effects of blood transfusion
on antitumor responses. Curr Opin Gen Surg 1993:
325–33.
(10)Paginacijarimskimbrojevima
Fisher GA, Sikic BI. Drug resistance in clinical oncologyandhematology.Introduction.HematolOncolClin
NorthAm1995Apr;9(2):xi–xii.
Knjigeidrugemonografije
(11)Pojedinackaoautor
RingsvenMK,BondD.Gerontologyandleadershipskillsfornurses.2nded.Albany(NY):DelmarPublishers;
1996.
(12)Urednik(editor)kaoautor
BalintB,editor.Transfusiology.Beograd:Zavodzaudžbenikeinastavnasredstva;2004(InSerbian).
(13)Poglavljeuknjizi
Mladenović T, Kandolf L, Mijušković ŽP. Lasers in
dermatology. In: Karadaglić Đ, editor. Dermatology (In
Serbian).Beograd:Vojnoizdavačkizavod&VerzalPress;
2000.p.1437–49.
(14)Zbornikradovasakongresa
Kimura J, Shibasaki H, editors. Recent advances in clinicalneurophysiology.Proceedingsofthe10thInternationalCongressofEMGandClinicalNeurophysiology;
1995 Oct 15–19; Kyoto, Japan. Amsterdam: Elsevier;
1996.
(15)Radizzbornika
Bengtsson S, Solheim BG. Enforcement of data protection, privacy and security in medical informatics. In:
Lun KC, Degoulet P, Piemme TE, Rienhoff O, editors.
MEDINFO 92. Proceedings of the 7th World Congress
onMedicalInformatics;1992Sep6–10;Geneva,Switzerland.Amsterdam:North-Holland;1992.p.1561–5.
(16)Disertacija
Knežević D. The importance of decontamination
as an element of complex therapy of poisoning with
organophosphorouscompounds[dissertation].Belgrade:
SchoolofVeterinaryMedicine;1988(InSerbian).
Ostalipublikovanimaterijali
(17)Novinskičlanak
Vujadinović J. The inconsistency between federal and
republican regulation about pharmacies. In between
doublestandards(InSerbian).Borba2002February28;
p.5.
(18)Rečniciisličnereference
KostićAĐ.MultilingualMedicalDictionary.4thEdition.Beograd:Nolit;1976.Erythrophobia;p.173–4.
Neobjavljenimaterijal
(19)Uštampi(inpress)
Pantović V, Jarebinski M, Pekmezović T, Knežević A,
Kisić D. Mortality caused by endometrial cancer in
femalepopulationofBelgrade.VojnosanitPregl2004;61
(2):inpress.(InSerbian)
- 96 -
UDC: 614-88
Elektronskimaterijal
(20)Članakuelektronskomformatu
MorseSS.Factorsintheemergenceofinfectiousdisease.
EmergInfectDis[5serialonline]
1995 Jan–Mar. Dostupno na URL: http://www.cdc.gov/
ncidod/EID/eid/htm
(21)Monografijauelektronskomformatu
CDI, clinical dermatology illustrated [monograph on
CD-ROM]. Reeves JRT, Maibach H. CMEA Multimedia Group, producers. 2nd ed. Version 2.0. San Diego:
CMEA;1995.
(22)Kompjuterskadatoteka
HemodynamicsIII:theupsanddownsofhemodynamics
[computerprogram].Version2.2.Orlando(FL):ComputerizedEducationalSystems;1993.
PRILOZI
Tabele. Tabele se označavaju arapskim brojevima po redosledunavođenjautekstu,sanazivomnasrpskomiengleskomjeziku.TabeleraditiisključivouprogramuWord,
krozmeniTable–Insert–Table,uzdefinisanjetačnogbroja
kolonairedovakojićečinitimrežutabele.Desnimklikom
namišu–pomoćuopcijaMergeCellsiSplitCells–spajati, odnosno deliti ćelije. U jednu tabelu, u okviru iste
ćelije,unetiitekstnasrpskomitekstnaengleskomjeziku
–nikakonepravitidvetabelesadvajezika!Koristitifont
TimesNewRoman,veličinaslova12pt,sajednostrukim
proredomibezuvlačenjateksta.
Korišćeneskraćeniceutabelitrebaobjasnitiulegendiispodtabelenasrpskomiengleskomjeziku.
Svakutabeluodštampatinaposebnomlistupapiraidostavitipojedanprimerakuzsvakukopijurada(ukupno
triprimerkatabelezaradkojisepredaje).
Fotografije.Fotografijeseoznačavajuarapskimbrojevimaporedosledunavođenjautekstu,sanazivomnasrpskom i engleskom jeziku. Za svaku fotografiju dostaviti
triprimerkailitrisetauodvojenimkovertama.Primaju
se isključivo originalne fotografije (crno-bele ili u boji),
na sjajnom (glatkom, a ne mat) papiru, po mogućstvu
formata9×13cmili10×15cm.
Na poleđini svake fotografije staviti nalepnicu. Na njoj
napisatirednibrojfotografijeistrelicomoznačitigornji
deoslike.Voditiračunadasefotografijeneoštetenabilo
kojinačin.
Fotografije snimljene digitalnim fotoaparatom dostaviti
naCDiodštampanenapapiru,vodećiračunaokvalitetu
(oštrini)iveličinidigitalnogzapisa.Poželjnojedarezolucijabudenajmanje150dpi,formatfotografije10×15cm,
aformatzapisa*.JPG.
Ukolikoautorinisuumogućnostidadostaveoriginalne
fotografije, treba ih skenirati kao Grayscale sa rezolucijom300dpi,uoriginalnojveličiniisnimitinaCD.
Fotografijesemoguobjavitiuboji,alidodatnetroškove
štampesnosiautor.
Grafikoni.Grafikonitrebadabuduurađeniidostavljeni
uprogramuExcel,dabisevidelepratećevrednostiraspoređenepoćelijama.IstegrafikonelinkovatiiuWord-
ov dokument, gde se grafikoni označavaju arapskim
brojevimaporedosledunavođenjautekstu,sanazivom
nasrpskomiengleskomjeziku.Svipodacinagrafikonu
kucajuseufontuTimesNewRoman,nasrpskomiengleskomjeziku.
Korišćene skraćenice na grafikonu treba objasniti u legendiispodgrafikonanasrpskomiengleskomjeziku.
Svaki grafikon odštampati na posebnom listu papira i
dostaviti po jedan primerak uz svaku kopiju rada (ukupnotriprimerkazaradkojisepredaje).
Sheme (crteži).ShemeraditiuprogramuCorelDrawili
Adobe Ilustrator (programi za rad sa vektorima, krivama).SvipodacinashemikucajuseufontuTimesNew
Roman, na srpskom i engleskom jeziku, veličina slova
10pt.
Korišćeneskraćenicenashemitrebaobjasnitiulegendi
ispodshemenasrpskomiengleskomjeziku.
Svakushemuodštampatinaposebnomlistupapiraidostavitipojedanprimerakuzsvakukopijurada(ukupno
triprimerkazaradkojisepredaje).
PROPRATNO PISMO
Uzrukopisobaveznopriložitipismokojesupotpisalisvi
autori,akojetrebadasadrži:izjavudaradprethodnonije
publikovanidanijeistovremenopodnetzaobjavljivanje
unekomdrugomčasopisu,teizjavudasurukopispročitaliiodobrilisviautorikojiispunjavajumerilaautorstva.
Takođe je potrebno dostaviti kopije svih dozvola za reprodukovanjeprethodnoobjavljenogmaterijala,upotrebu
ilustracijaiobjavljivanjeinformacijaopoznatimljudima
iliimenovanjeljudikojisudoprineliizradirada.
SLANJE RUKOPISA
Rukopisradaisvipriloziuzradmogusedostavitipreporučenompošiljkom,imejlom([email protected]
rs), ili lično, dolaskom u Uredništvo. Ukoliko se rad
šalje poštom ili donosi u Uredništvo, tekst se dostavlja
odštampan u tri primerka i narezan na CD (snimljeni
materijaltrebadajeidentičanonomnapapiru).
NAPOMENA
Radkojineispunjavausloveovoguputstvanemožebiti
upućennarecenzijuibićevraćenautorimadagadopune
iisprave.Pridržavanjemuputstvazapisanjeradazaznatno će se skratiti vreme celokupnog procesa do objavljivanjaradaučasopisu,štoćepozitivnouticatinakvalitet
iredovnostizlaženjasvezaka.
Adresa uredništva:
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć
ul. Franše dEpera 5
11000 Beograd
sa naznakom: Za naučni časopis urgentne medicine
HALO 94
Telefon glavnog urednika: 011-3614180
E-mail: [email protected]
- 97 -
UDC: 614-88
GUIDELINES TO AUTHORS FOR MANUSCRIPT PREPARATION
The Journal of Emergency Medicine – Halo 94 is a
magazineoftheEmergencyMedicalService,Belgrade,
registered as a means of public information in 1996.
The Editorial board in association with University of
Belgrade Faculty of Medicine, Emergency Medicine
Department, publishes papers covering all fields of
emergency medicine, as well as related sciences. The
journal publishes: original papers, announcements,
casereviews,scientificliteraturereviews,medicalhistory works, papers for practical work, clinical practice
guides, reports from congresses and scientific professional meetings, latest updates, book reviews and
writings for In memoriam and Promemoria columns,
as well as comments and letters to the editorial team
regarding published works. All manuscripts received
are proceded for autonomous scientific proofreading.
Theauthorssuggestandtheeditorshipthendecideson
thecategoryinwhichtheworkwillbepublished.Only
papersthathavenotbeenpublishedpreviouslywillbe
printed. The final decision on accepting a manuscript
forpublishingistakenbytheEditor-in-Chief.
ThejournalisprintedinSerbianlanguage,withabstract
translated into English. Foreign authors’ works are
printedinEnglishlanguage,withabstractsinbothSerbianandEnglish.
GENERAL GUIDELINES
ThetextshouldbetypedinWordprocessingprogram,
in Latin alphabet, with double spacing, only in Times
New Roman font and character size 12 points (12 pt).
Allmarginsaretobesetto25mm,pagesizetoA4,left
alignment, each paragraph first line indent by 10 mm
and no hyphenation. The use of tabulator as well as
multiplespacingfortextalignementshouldbeavoided;
forthispurposepleaseuseruleralignementtoolsand
Toolbars. If the text contains special characters (symbols),Symbolfontshouldbeused.
Thetextshouldbepaginatedfromoneonwardscommencing with the Title Page within bottom margin.
ReferencedatashouldbenumberedinArabicnumerals
insquarebrackets–e.g.[1,2]inorderofappearancein
thetext.
Manuscript Text. Use short and clear sentences. For
medicaments use only generic names. Instruments
(equipment)shouldbereferredtobytheirtradenames,
producer’snameandplacetypedinparentheses.Ifthe
text contains marks combining letters and numbers,
superscript and index numbers should be typed precisely(i.e.99Tc,IL-6,O2,B12,CD8).
Abbreviationsshouldnotbeusedunlessabsolutelynecessary.Fulltermshouldbegiveninfirstappearancein
thetextforeachabbreviationused,exceptforstandard
unitsofmeasurement.
Decimal numbers. Coma should be used as a decimal
separator in the text, whereas in tables, graphs and
other illustrations decimal numbers should be separatedbyaperiod(e.g.12.5±3.8intextand12.5±3.8in
a table). Numbers should be rounded to one decimal
wheneverpossible.
Unitsofmeasurement.Length,height,weightandvol-
ume(meter–m,kilo–kg,litre–l)shouldbegivenin
standardmetricunitsortheirdecimalmultiples.TemperatureshouldbespecifiedindegreesCelsius(°C),the
amountofsubstanceinmoles(mol),andbloodpressure
in millimeters of mercury (mm Hg). All hematologic,
clinicalandbiochemicalresultsshouldbegiveninmetricunitsaccordingtoSI.
MANUSCRIPT PREPARATION
Amanuscriptshouldconsistof1)TitlePage,2)Abstract
withKeywords,3)Text,4)Acknowledgements(optional), 5) References. Pages should be numbered consequently in the top or bottom right-hand corner, commencingwiththeTitlePage.
1. Title Page
a) The title should be short, clear and informative,
should not contain abbreviations and should correspond to the content of the paper. Subtitles should be
avoided.
b) Full names and surnames of the authors, together
withyearsofbirtharetobegiven
c) Official names and places of authors’ institutions,
inordercorrespondingtotheindexednumbersofthe
authors
d)Symbols:¹,²…etc.idenditifythecorrelationbetween
theauthorsandtheirinstitutions.
e)Name,addressandtelephonenumbers(office,mobile
andfax),contactemailoftheauthorinchargeofcorrespondencewithregardtothemanuscript.
f)Nameandaddressoftheauthorforof-printrequests
g) Short title of the paper (max 40 characters) at the
bottomofthepage
2. Abstract and Keywords
Page2shouldcontainastructuredabstractwrittenin
both Serbian and English. Abstract should be written
inshortsentences.Itstatestheaimofthework,basic
methods (the choice of examinees or laboratory animals;methodsofresearchandanalysis),results(exact
dataandstatisticrelevance)andmainconclusion.
New and important aspects of the study or observationsshouldbeemphasized.Theabstracthasfollowing
subtitles:Aim(s),ResultsandConclusion.Abstractsof
originalworksshouldbewrittenin250words,whereas
abstracts written in English could be as long as 450
words. A structured abstract for casuistry should not
exceed 150 words, with following subtitles: Introduction,CaseStudyandConclusion.Threetosixkeywords
or short phrases which summarize the content of the
paper should be given under „Keywords” below the
Abstract.
Next page should contain a short 200-300 word summary (Abstract) in English with Keywords, which
referstopaperswithacompulsoryabstractinSerbian.
AbstractsinEnglishandSerbianshouldhavethesame
structure.
3. Article Text.
An original work should have the following subtitles:
- 98 -
UDC: 614-88
Introduction, Aim, Method, Results, Discussion, Conclusion,References.Patients’namesshouldnotbeused,
aswellastheirinitialsoranamnesisnumbers,especially
notinillustrations.Scientificliteraturereviewincludes:
Introduction, corresponding subtitle, Conclusion and
References. Reviews can only be published by authors
who specify at least five auto-citations (references in
whichtheyappeareitherasauthorsorasco-authorsof
thework).
The volume of the manuscript. Total volume of the
manuscript–consistingofTitlePage,Abstract,Article
text, References, all illustrations including legends
(tables,photographs,graphs,schemes,drawings),Title
page and Abstract in English – for an original work,
announcement, scientific literature review and clinical practice guide should not exceed 5,000 words, or
2,000wordsforcasestudies,3,000wordsforanarticle
in medical history, and up to 1,000 words for articles
belonging to other headings. Word count check can
bedoneinWordapplication,throughsubmenuToolsWordCountorFile-Properties-Statistics.
Introduction. A hypothesis (if there is one) and the
aimsoftheworkderivingfromthathypothesisshould
benoted.Abriefargumentationofthereasonsforthe
study or research should be given. Only strictly relevantliteraturedatashouldbespecifiedhere,without
detaileddiscussionsofthesubjectofthework.Donot
disclosethedataortheresultsfromthepaper.
Methods. The choice of methods of observation or
experiment methods (cases or laboratory animals,
including control groups) should be explained clearly.
Identify methods, apparatus (producer’s name and
placeinparenthesis)aswellasprocedures,inorderto
enableotherauthorstorepeattheresults.Forstandard
methods,includingstatisticalones,onlyreferencedata
should be given. Specify literature data and give short
descriptionsofpublishedmethodswhicharelesscommon.Describeneworsignificantlymodifiedmethods,
state reasons for using them, including their generic
names,dosagesandadministration(im,peros,iv,sc,ip,
etc.).Donotusecommercialnamesofdrugsandother
medicaments.
Ethical Standards.Whenreportingonexperimentson
humans,itshouldbeemphasizediftheprocedurewas
doneinaccordancewiththeDeclarationofHelsinkiand
RecommendationforConductofClinicalResearchfrom
1975,revisedin1983.Thecomplianceoftheauthorized
ethics committee is also obligatory. Names, initials or
patients’cardnumbersshouldneverbepublished,especiallyifthematerialisillustrated.Youshouldalsostate
iftheprinciplesofanimalprotectionaccordingtolaws
andregulationswerefollowedinexperiments.
Statistics. A detailed account of statistical methods
usedshouldbegiveninordertoenableawellinformed
reader to check the results. Whenever possible, quantifytheresultsandalsostatethecorrespondingstatisticalflawindex(e.g.SD,SEorcredibilityborders).Avoid
relyingonlyonstatisticaltestingofthehypothesis,such
as r value, which does not provide relevant quantita-
tivedata.Alwaysdiscusstheplausibilityofexperiment
subjects.Givedetailsonrandomization(randomchoice
method). Describe the methods used in blind experiments, specify the number of observations. Report
on the number of failed observations (such as when
patientsdropoutofclinicalresearch).Ifandwhenever
possible,referenceliteraturedataforstudydesignand
statistical methods should be standard works rather
thanarticlesinwhichthesedatawerefirstpublished.
The use of standard computer programs should be
noted.Statisticalmethodsdescriptionshouldbegiven
underMethods.Whensummarizingtheresultsunder
Results,youshouldalsospecifywhichstatisticalmethodwasusedfortheanalysis.Tablesandpicturesshould
berestrictedtothosenecessaryforexplainingandsupportingthehypothesisofthepaper.Graphsshouldbe
used to replace tables with excess data. Do not repeat
datapresentationingraphsandtables.Definestatistical
terminology,abbreviationsandmostofthesymbols.
results.Resultsshouldbereportedinlogicalsequence
throughoutthetextaswellasintablesandillustrations.
Do not repeat all the data from the tables or illustrationsinthetext;emphasizeorsummarizeonlysignificantobservations.
Discussion. New and significant aspects of the study
and the conclusions which can be drawn from them
shouldbeemphasized.Donotrepeatindetailthedata
or other material previously disclosed in Introduction
or Results. Implications of findings and their restrictions,includingthoseofrelevanceforfutureresearch,
shouldbeincludedinDiscussion.Observationsshould
be connected to other relevant studies, in particular
thosedonewithinthelastthree-yearperiod,andonly
inspecialcasesolderthanthese.Relatetheconclusions
totheaimsofthepaper,avoidingfirmstatementsand
conclusions that are not fully supported by research
data.Alsoavoidaccentuationofanyprimacyandallusionstoaworkthathasnotbeenfinishedyet.Bringout
new hypothesis when justified, but clearly label them
as new. When appropriate, recommendations can be
included.
4. Acknowledgments.
After Discussion and before Reference, when needed,
the following acknowledgments can be added in one
or more sentences (a) contribution of an individual
who needs to be recognized and awarded but does
not deserve co-authorship, e.g. support of the head of
department;(b)acknowledgmentfortechnicalsupport;
(c)acknowledgmentforfinancialandmaterialsupport,
underlyingtypeofsupportetc.
5. References.
References should be listed in order of appearance in
the text. The number of references should not exceed
30, except in reference overview where there could be
up to 50. Most of the cited works should not be older
than 5 years. Avoid using abstracts as reference. Identifyreferencesintext,tablesandlegendsusingordinal
numbersinsquarebrackets[1].Alldataoncitedliteraturemustbecorrect.Citingworksfromjournalswhich
do not index Current Contents, Index Medicus (Med-
- 99 -
UDC: 614-88
line)orExcerptaMedicaisnotrecommended.
Allworks,regardlessoftheiroriginallanguage,aretobe
citedinEnglish,withreferencetothesourcelanguagein
parenthesisafterthetitle(e.g.inSerbian,inRussian,in
French,etc.).Thestyleofcitingshouldbethesameasin
IndexMedicus(seetheexamplesbelow).Citationsfrom
abstracts,secondarypublications,oralannouncements,
unpublishedpapers,certifiedandclassifieddocuments
arenotaccepted.Referencestopapersacceptedbutnot
yetpublishedareacceptable,butshouldbedesignated
as„inpress”andwiththenameofjournal.
Examples of correct reference forms:
Journalarticles
(1)Standardjournalarticle(namealltheauthors,butif
theirnumberexceedssix,namesixandaddetal.
Jurhar-Pavlova M, Petlichkovski A, TrajkovD, EfinskaMladenovskaO,ArsovT,StrezovaA,etal.Influenceof
theelevatedambienttemperatureonimmunoglobulin
GandimmunoglobulinGsubclassesinseraofWistar
rats.VojnosanitPregl2003;60(6):657–612.
(2)Organization(Institution)asauthor
TheCardiacSocietyofAustraliaandNewZealand.
Clinicalexercisestresstesting.Safetyandperformance
guidelines.MedJAust1996;164:282–4.
(3)Noauthor
Cancer in South Africa [editorial]. S Afr Med J 1994;
84:15.
(4)Volumewithsupplement
Tadić V, Ćetković S, Knežević D. Endogenous opioids
release: an alternative mechanism of cyanide toxicity?
Yugoslav Physiol Pharmacol Acta 1989; 25 Suppl 7:
143–4.
(5)Tomewithsupplement
DimitrijevićJ,ĐukanovićLj,KovačevićZ,Bogdanović
R,MaksićĐ,HrvačevićR,etal.Lupisnephritis:histopathologic features, classification and histologic scoringinrenalbiopsy.VojnosanitPregl2002;59(6Suppl):
21–31.
6)Volumewithpart(Pt)
Ozben T, Nacitarhan S, Tuncer N. Plasma and urine
sialic acid in non-insulin dependent diabetes mellitus.
AnnClinBiochem1995;32(Pt3):303–6.
(7)Tomewithpart
PooleGH,MillsSM.Onehundredconsecutivecasesof
flaplacerationsoftheleginageingpatients.NZMedJ
1994;107(986Pt1):377–8.(8)Tomewithoutvolume
Turan I, Wredmark T, Fellander-Tsai L. Arthroscopic
anklearthrodesisinrheumatoidarthritis.ClinOrthop
1995;(320):110–4.
(9)Novolumeandtome
Browell DA, Lennard TW. Immunologic status of the
cancer patient and the effects of blood transfusion
on antitumor responses. Curr Opin Gen Surg 1993:
325–33.
(10)PaginationinRomannumerals
Fisher GA, Sikic BI. Drug resistance in clinical oncologyandhematology.Introduction.HematolOncolClin
NorthAm1995Apr;9(2):xi–xii.
Booksandothermonographs
(11)Singleauthor
RingsvenMK,BondD.Gerontologyandleadershipskills
for nurses. 2nd ed. Albany (NY): Delmar Publishers;
1996.
(12)Editorasauthor
BalintB,editor.Transfusiology.Beograd:Zavodzaudžbenikeinastavnasredstva;2004(InSerbian).
(13)Bookchapter
Mladenović T, Kandolf L, Mijušković ŽP. Lasers in dermatology. In: Karadaglić Đ, editor. Dermatology (In
Serbian).Beograd:Vojnoizdavačkizavod&VerzalPress;
2000.p.1437–49.
(14)Congressproceedings
KimuraJ,ShibasakiH,editors.Recentadvancesinclinicalneurophysiology.Proceedingsofthe10thInternationalCongressofEMGandClinicalNeurophysiology;
1995 Oct 15–19; Kyoto, Japan. Amsterdam: Elsevier;
1996.
(15)Paperfromcongressproceedings
BengtssonS,SolheimBG.Enforcementofdataprotection, privacy and security in medical informatics. In:
Lun KC, Degoulet P, Piemme TE, Rienhoff O, editors.
MEDINFO92.Proceedingsofthe7thWorldCongress
onMedicalInformatics;1992Sep6–10;Geneva,Switzerland.Amsterdam:North-Holland;1992.p.1561–5.
(16)Dissertation
KneževićD.Theimportanceofdecontaminationasan
elementofcomplextherapyofpoisoningwithorganophosphorous compounds [dissertation]. Belgrade:
SchoolofVeterinaryMedicine;1988(InSerbian).
Otherpublications
(17)Newspaperarticle
Vujadinović J. The inconsistency between federal and
republican regulation about pharmacies. In between
double standards (In Serbian). Borba 2002 February
28;p.5.
(18)Dictionariesandsimilarreferences
KostićAĐ.MultilingualMedicalDictionary.4thEdition.Beograd:Nolit;1976.Erythrophobia;p.173–4.
Unpublishedwork
(19)inpress
Pantović V, Jarebinski M, Pekmezović T, Knežević A,
Kisić D. Mortality caused by endometrial cancer in
female population of Belgrade. Vojnosanit Pregl 2004;
61(2):inpress.(InSerbian)
- 100 -
UDC: 614-88
Electronicreferences
(20)Articleinelectronicform
Morse SS. Factors in the emergence of infectious disease.EmergInfectDis[5serialonline]
1995Jan–Mar.DostupnonaURL:http://www.cdc.gov/
ncidod/EID/eid/htm
(21)Monographinelectronicform
CDI, clinical dermatology illustrated [monograph on
CD-ROM]. Reeves JRT, Maibach H. CMEA MultimediaGroup,producers.2nded.Version2.0.SanDiego:
CMEA;1995.
(22)Electronicdatabase
HemodynamicsIII:theupsanddownsofhemodynamics [computer program]. Version 2.2. Orlando (FL):
ComputerizedEducationalSystems;1993.
ILLUSTRATIONS
Tables. Tables are marked in Arabic numerals following the order of appearance in the text, with titles in
bothSerbianandEnglish.Tablesshouldbemadeonly
inWord,throughTable-Insert-Tablemenu,bydefining
theexactnumberofcolumnsandrowsofthetablegrid.
Cells should be merged or split by clicking the right
mousebutton–usingtheoptionsMergeCellsandSplit
Cells. Never make two separate tables for English and
Serbian–youshouldenterbothtextsintothesamecell
andwithinthesametable.UsetheTimesNewRoman
font,charactersize12pt,withsinglespacingandwithoutindentation.
Abbreviationsusedwithinthetableshouldbeexplained
inthelegendbelowthetableinbothSerbianandEnglish.
Eachtableshouldbeprintedonaseparatepage.Submit
onecopyofthetablewitheachcopyofthetext(intotal
threecopiesofthetableforthemanuscriptsubmitted).
Photographs. Photographs are numbered in Arabic
numeralsfollowingtheorderofappearanceinthetext,
with titles in both Serbian and English. Submit three
copies or sets for each photograph, in separate envelopes.Onlyoriginalphotoswillbeaccepted(blackand
whiteorcolor),inglossypaper(notinmatte),preferably
9x13or10x15cm.
Each photograph should be labeled on the back side.
Writethenumberofphotographonthelabelandmark
theuppersideofitbyanup-arrow.Makesurephotos
donotgetdamagedinanyway.
DigitalphotosshouldbesubmittedonaCDandprinted
aswell,payingattentiontothequality(sharpness)and
thesizeofthedigitalcopy.Preferableresolutionshould
beatleast150dpi,photoformat10x15cm,anddigital
format*.JPG.
Iftheauthorscannotsubmitoriginalphotos,theoriginalsshouldbescannedasGrayscalewith300dpiresolutionandinoriginalsizeandsubmittedonaCD.
Photographscanbepublishedincolor,inwhichcase
additionalcostsofprintingarecoveredbytheauthor.
Graphs. Graphs should be made and submitted in
Excel, so that all the values throughout cells could be
seen. Graphs should then be linked to a Word document, where they are marked in Arabic numerals in
order of appearance in the texts, with titles in both
SerbianandEnglish.Allthedatawithingraphsshould
betypedinTimesNewRoman,inSerbianandEnglish.
Abbreviationsusedingraphsshouldbeexplainedina
legend below it in both languages. Each graph should
be printed on a separate page and a copy submitted
witheachcopyofthetext(intotalthreecopiesforthe
manuscriptsubmitted).
Schemes(drawings).SchemesshouldbedoneinCorel
Draw or Adobe Illustrator (vector and curve applications). All data within the scheme should be typed in
TimesNewRoman,inbothSerbianandEnglish,charactersize10pt.
Abbreviations used should be explained in a legend
belowtheschemeinbothSerbianandEnglish.
Eachschemeshouldbeprintedonaseparatepageand
onecopysubmittedwitheachcopyofthetext(intotal
threecopiesforthemanuscriptsubmitted).
COVERLETTER
The manuscript should be accompanied by a cover
lettersignedbyalltheauthorsofthework.Thecover
lettershouldinclude:astatementthattheworkhasnot
beenpublishedearlierandthatithasnotbeensubmittedforprintinginanotherjournalatthesametime,as
wellasastatementthatthemanuscripthasbeenread
andapprovedbyalltheauthorswhomeettheauthorshipstandards.Allreproductionandcopyrightpermits
should be included for previously printed material, as
wellasfortheillustrationsusedandpublishinginformationonacclaimedindividualsornamingpeoplewho
contributedtothework.
SUBMISSION OF MANUSCRIPTS
The manuscript, together will all illustrations, could
be sent by registered mail, by email (hitnapomocbg@
eunet.rs)orsubmittedinpersonintheEditorialoffice.
If the manuscript is sent by mail, the text should be
submittedinthreecopiesandonaCD(electronicand
papercopiesshouldbeidentical).
NOTE
Manuscripts which do not meet the requirements of
these guidelines cannot be submitted for review and
will be returned to the authors for completion and
correction.Byfollowingtheguidelinesformanuscript
preparation, you can make the whole procedure until
publication in the journal considerably shorter, which
willhaveapositiveimpactonthejournal’squalityand
regularityofpublication.
Editorial office:
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć
Franše dEpera Str. 5
11000 Belgrade
Serbia
with a note: For The Journal of Emergency Medicine
– Halo 94
Chief editor phone: +381 11 3614180
E-mail: [email protected]
- 101 -
UDC: 614-88
PORUDŽBENICA ZA 2011. GODINU
P ORU DŽ BE N I C A
Poručujem: broj 2011/1:
broj 2011/2:
broj 2011/3:
primerak(a)
primerak(a)
primerak(a)
Naučnog časopisa Urgentne medicine ”HALO 94”.
Godišnja pretplata za 2011. godinu (tri broja)
iznosi 1.500,00 dinara, a cena pojedinačnog
broja 1.000,00 dinara.
U ISSN 0354 - 2777
NAUČNI ČASOPIS URGENTNE MEDICINE
VOL. 17
BROJ 2
2011. GOD
Podružnica SLD
Gradski zavod za
hitnu medicinsku
pomoć Beograd
IZDAVAČ I VLASNIK:
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd
Medicinski fakultet
Univerziteta u
Beogradu
Uplatuizvršitinaračunbroj:
840-619667-35, sa naznakom “za HALO 94”
GradskiZavodzahitnumedicinskupomoćBeograd,
Franšed`Eperea5,11000Beograd
Grad Beograd
Popunjenuporudžbenicuiuplatnicudostaviti
nafax:011/3613489ili
e-mail:[email protected]
Časopisćebitiisporučenpoprijemuuplate.
Kontaktadresa:
Odgovorniurednikčasopisa„HALO94“
Prim.drscimed.SlađanaAnđelić
GradskiZavodzahitnumedicinskupomoćBeograd,
Franšed`Eperea5,11000Beograd
tel.:011/3615015
e-mail:[email protected]
UDC: 614-88
CIP-Каталогизацијаупубликацији
НароднабиблиотекаСрбије,Београд
614.88
ХАЛО 94:научничасописургентнемедицине
=ScientificJournalofUrgentMedicine/
главниуредникСлађанаАнђелић.-1992,бр.
1--Београд:Градскизаводзахитну
медицинскупомоћ,1992-(Београд:Apollo
Graphic).-29cm
ISSN0354-2777=Хало94
COBISS.SR-ID33868039
UDC: 614-88
YU ISSN 0354 - 2777
NAUČNI ČASOPIS URGENTNE MEDICINE
VOL. 17
BROJ 2
2011. GOD
Podružnica SLD
Gradski zavod za
hitnu medicinsku
pomoć Beograd
IZDAVAČ I VLASNIK:
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd
Medicinski fakultet
Univerziteta u
Beogradu
Grad Beograd
Download

Sveska2 - hitna pomoć beograd