w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
n
i
m
.se UVOD
w
w
w
ww
Saobraćaj možemo posmatrati kao privrednu granu koja ima za cilj da prevozi
ljude, robu i informacije sa različitih mesta, u funkciji nabavke i prisvajanja robe
neophodnih za život ili razvijanje proizvodnih snaga društva. U savremenim uslovima
poslovanja proizvodnja ima društveni karakter, odnosno, ona se obavlja na različitim
prostorima i udaljenostima.
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
Takoñe, mesto proizvodnje i potrošnje se nepoklapaju. Zato se može konstatovati
da saobraćaj kao delatnost povezuje proizvodnju i potrošnju, koja obezbeñuje da svaki
proizvod nañe svog krajnjeg korisnika, bez obzira na distance koje ih razdvajaju.
m
e
s
w.
e
s
.
w
Kao privredna grana saobraćaj obezbeñuje reprodukcioni proces za najveći broj
proizvoda.
ww
Značajnu ulogu saobraćaj ima u razvoju teritorijalne podele rada.
s
r
.
d
a
r
i
k
kir
e
s
.
w
ww
Saobraćaj može predstavljati ključan element u razvoju društvene podela rada.
s
r
.
ad
Kao preduslov za razvoj ekonomije predstavlja postojanje adekvatnog saobraćaja,
odnosno, saobraćajne infrastrukture.
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
Za saobraćaj se može reći da predstavlja pokretača ekonomije nerazvijenih zemlja
ili samih područja
w
w
w
• Podela prema savremenoj tehnici saobraćajnih sredstava.
• Podela prema objektu prevoza.
s
r
.
d
a
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
ww
• Klasifikacija prema načinu zadovoljenja korisnika usluga i organizaciji prevoza
s
r
.
d
kira
• Podela prema načinu njegovog obavljanja.
s
r
a
in
• Podela prema načinu njegovog obavljanja.
• Redovan saobraćaj i
m
e
s
w.
e
s
.
ww
• Saobraćaj od slučaja do slučaja
ww
1.
w
Linijska plovidba i
2
k
s
r
na
s
r
.
irad
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
n
i
m
e SAOBRAĆAJ
.1.sVODENI
2. Slobodne plovidbe
w
w
w
POZITIVNE OSOBENOSTI
s
r
.
d
ir a
• postojanje velikih kapaciteta transporta
• slaba potrošnja energenata
• ulozi kapitala u ovaj vid saobraćaja nisu veliki
.
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
Za kombinovanje pomorskog saobraćaja s jedne strane, i drumskog i
železničkog saobraćaja, sa druge strane, primenjuje se RO-RO sistem (Roll on – Roll
off), koji podrazumeva prevoz drumskih tovarnih jedinica (kamionskih prikolica ili
kamiona), kao i železničkih vagona pomorskim brodovima.
ww
m
e
s
w.
ww
1.1. Pomorski Saobracaj u Crnoj Gori
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
s
r
.
ad
Crna gora je pomorskim putem povezana sa svetom. Granični prelazi se nalaze u
Lukama Bar, Budva, Kotor i Zelenika (Herceg Novi). Feriboti redovno saobraćaju na
liniji Bar-Bari-Bar, dok na liniji Bar-Ankona-Bar saobraćaju povremeno.
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
Crna Gora je pomorska zemlja, sa dugom pomorskom tradicijom. Bokelji I Boka
Kotorska dobar dio svoje istorije vezuju za more i pomorstvo. Kotor je bio staro
pomorsko srediste ovog djela Jadrana.
w
w
w
e
s
.
w
ww
Na prostoru danasnje Crne Gore nauticki turizam ima duboke korjene. Crna gora
raspolaze morskom obalom duzine 300 km, duzina obale rijeke Bojane koja pripada
Crnoj Gori iznosi 26 km, sto znaci da se u okviru morskog dobra nalazi 341,1 km,
kilometara obale.
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
Izgradnjom marine Sveti Nikola u Baru, obezbjedjen je komercijalni vez za 500
plovila svih kategorija. Izgradnjom akvatorija u luci u Budvi, izradjena je nauticka
infrastruktura koja omogucava prikljucak za pitku vodu za 34 plovila I 68 prikljucaka za
telefon.
s
r
a
in
m
e
s
w.
Rekonstrukcijom operativne obale u Kotoru obezbjedjena je nauticka infrastruktura
za 27 plovila. Prostorni plan morskog dobra predvidja revitalizaciju postojecih naucnih
objekata, Budva, Bar, Tivat I Kotor, sa ukupno 535 vezova, rekonstrukciji pojedinih luka
I lucica, Risan, Meljine, Herceg Novi, u kojima bi se dobilo 215 vezova, dok bi se
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
w
e
s
.
ww
3
k
s
r
na
s
r
.
irad
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
ki r
w
w
w
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
izgradnjom marina u Kotoru, Tivtu, Zelenici, Bigovu, Budvi I Ulcinju bilo moguce dobiti
jos 2503 veza. Status domace luke, Kotorskeluke objezbedjuje duzi boravak ucesnika
kruznih putovanja u njoj, uz ostale efekte potrosnje koje iz toga proizilaze. Kotor je do
1990. godina bio treca luka na Jadranu , po prometu ucesnika kruznih putovanja.
n
i
m
.se
w
w
w
e
s
.
w
ww
Brod je davno nasao svoju primjenu u Turizmu, gotovo koliko je njegovo uvodjenje
u saobracaj, ali se stalno prilagodjavao: potrebama I zahtjevima putnika I turista, I svojim
tehnicko tehnoloskim svojstvima za putovanja u sjeverna mora, za koriscenje luka.Danas
je Luka od sa najvecim znacajem za privredu zemlje u zaledju Luka Bar.
s
r
.
d
a
s
r
.
d
ira
Od slatkih voda plovno je Skadarsko jezero I njegova pritoka, Rijeka Crnojevica
oko usca. Ovaj vid saobracaja slabo je razvijen I izvodi se najvise za voznju manjim
plovila.
k
s
r
ina
Crna Gora ima pomorsku flotu od preko 17 brodova , ukupne nosivosti oko
550.000 registarskih tona . Luka Bar osposobljena je za pretovar oko 5 miliona robe
godišnje .Redovna brodska veza postoji izmeñu morske luke Bar i italijanskih luka Bari ,
Barleta i Ankona.Na relaciji Kamenari - Lepetani organizovan je prevoz vozila i putnika
trajektom .Glavne luke su : Bar , Kotor , Risan , Zelenika i Budva .
ww
m
e
s
w.
e
s
.
w
ww
Zbog svojih komparatibilnih prednosti sa aspekta prirodnih pogodnosti i
izgradjene materijalne baze, te ukupnih efekata, pomorska privreda ima velik značaj za
razvoj ukupne privrede Republike i predstavlja jedan od prioriteta u njenom razvoju.
Glavni subjekti pomorske privrede su: Luka Bar, Luka Kotor, Luka Zelenika, Luka
Risan, Jadransko brodogradilište Bijela, Remontni zavod, Barska plovidba, Nimont i
brodske kompanije.
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
Revitalizacija pomorske privrede planira se formiranjem brodarskih
kompanija,otvaranjem brodskih linija u cilju povezivanja Luke Bar sa ostalim lukama u
Mediteranu, kupovinom brodova ili obezbjedjenjem kredita za kupovinu brodova
brodarskim kompanijama. Osnovni razlozi za investiciju su zapošljavanje pomorskog
kadra i poboljšanje spoljno trgovinskog bilansa. Akcenat ce biti stavljen na brodove za
prevoz kontejnera.nisko korišćenje kapaciteta Luke Bar, ne daju dovoljno snažan
podsticaj razvoju privrednih aktivnosti.
w
w
w
e
s
.
w
ww
Nadalje, slaba saobraćajna povezanost Crne Gore sa okruženjem, nedovoljna
raspoloživost iskusnog i u tržišnim uslovima obučavanog visoko-stručnog kadra i
nedovoljna ulaganja u istraživačko-razvojne aktivnosti, predstavljaju bitna ograničenja za
popravljanje tržišnog položaja privrednih društava koja pružaju transportne usluge.
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
Ono što posebno brine, jeste činjenica da je za ostvarenje pozitivnih efekata
promjena u ovoj sferi potrebno dosta vremena, koje je sa stanovišta motivacije i
spremnosti za promjene, najograničeniji resurs.
s
r
.
d
a
r
i
k
m
e
s
w.
ww
w
e
s
.
ww
4
k
s
r
na
s
r
.
irad
Download

2686-Saobracaj-Uloga pomorskog saobracaja u