Prijatelj svake žene
Vaš
bro j 10
septembar 2010
besplatan primerak
Rekreacija sa
30,40,50
BESPL
PRIME ATAN
RAK!
godina
Uz kafu
sa Jovanom
Memedovićem
4čudesne
biljke
za lepotu
ca
Kralji
trpeze
a
in
testen
Svadbeni
običaji
Kako do zakupa stana? Aparat za 450 alergena Kvalitet hrane u radnjama
u ovom broju...
Svakodnevica
8 Intervju Jovan Memedović
14 Ogledalce
čudesne biljke za lepotu
Foto: Nataša Atanasković
15 Vežbe za srednje godine
42 Saveti cene stanova u Beogradu
40 Ona i on roditelji đaka prvaka
Svaki mesec ima svoju boju. I svoj
miris. Septembar miriše na pečene
paprike i obojen je u zlatnožuto. U
onu boju zrelog žita. I nekako je najveseliji mesec. U njemu se najčešće
čuje kikot djaka prvaka koje mame
i tate ponosno prate prvog dana u
školu, a bake krišom plaču od radosti.
U njemu se naprosto oseća radost
kojom zrače mladenci koji se obavezuju jedno drugom na večitu ljubav. U
septembru se zaista lakše diše. Dani
su topli, a noći prohladne, idealne za
lep san. Septembar je baš onaj mesec
za koji biste poželeli da traje večno,
ili da se bar produži u miholjsko leto.
A ako vam obaveze dozvole, možete
ga provesti na moru. Benefiti su dupli:
cene pristupačne, a more toplo. Ako,
ipak, ostanete kod kuće obradujte
svoje ukućane knedlama sa šljivama
ili pitom od jabuka. Uberite dunje,
te divne mirisne čuvare leta kojima prizivate leto u dugim zimskim danima.
A ono što je sinonim za septembar,
spremanje zimnice, ovog septembra
ostavite Maxiju. Vreme koje ste planirali da provedete spremajući zimnicu
iskoristite za sebe, svoju porodicu i
prijatelje, jer vam se više isplati da
dopustite da o zimnici brine Maxi.
Kad sve stvaite na papir videćete da
će vas mnogo manje koštati ako po
zimnicu odete u vaš omiljeni supermarket. A ukus? Baš kao onaj kod
vaše bake. A kvalitet? Prvoklasan!
Uživajte u septembru i svim njegovim
bojama i mirisima!
4
magazin
sadržaj
septembar 2010
Budite zdravi
Štetna zračenja
16 zaštita
u domaćinstvu
14
vreme za branje
lekovitog bilja
18 Nove tehnologije na VMA
Moja kuhinja
24 Špageti sa ćuftama
25 Pasta u ljutom sosu
26 Mlečna pasta
27 Bogate njoke
28 Torte sa voćem
34
došlo doba
da se kaže "da"!
Svet oko nas
6 Mozaik
32 Fotograf u 90. godini
34 Porodični kutak
44
idemo na
topla mora
hajmo svi u svatove
38 Aktuelno
pomoć Domu u Kulinama
36 Kvalitet hrane
pijaca ili supermarket?
44 Razglednica
15
rekreacija
u skladu sa
godinama
Hurgada
48 Horoskop
50 Scena knjige na poklon
28
najlepše
voćne torte
mozaik
ĐACI PODUJEVA SA NOVIM ŠKOLSKIM PRIBOROM
zeleni kutak
Podzemni kontejneri
u Beogradu
Beograđani će, kao i žitelji ostalih svetskih
metropola, uskoro moći da odlažu smeće u
140 podzemnih kontejnera čija je ugradnja
u toku.
Novi kontejneri imaju mnoge prednosti u
odnosu na standardne, jer će bez obzira
na to da li se postavljaju na trotoare ili na
zelene površine, ostajati više prostora za
pešake. Manji kotentejneri od tri kubika
zbog samosabijanja smeća i gravitacije
menjaće pet standarnih, a veći do osam.
Plastični kontejneri se postavljaju u betonske
rupe duboke 2,5 metra, široke dva sa
dva metra. Poklopac kontejnera je u nivou
trotoara ili zelene površine, a u njegovom
centru biće uložak visok oko 90 centimetara
kroz koji će se ubacivati kese sa smećem.
Na svakom kontejneru biće jasno uputstvo
kako se koristi i šta je zabranjeno - na
poklopcu neće smeti da se ostavlja kabasti
otpad, niti da se parkiraju vozila. (BetaEcotopia)
Vranje bez plastičnih kesa
Vranje je prvi grad u Srbiji bez plastičnih
kesa, čime je sprovedena nedavna odluka
Gradskog veća o zabrani korišćenja
PVC ambalaže za pakovanje bakaluka,
voća, povrća i drugih proizvoda. Članica
gradske vlade zadužena za zaštitu životne
sredine Nela Cvetković rekla je da je
odluka o zabrani korišćenja PVC kesa
dostavljena vlasnicima trgovinskih radnji
i drugih dućana. Protiv onih koji se ne
pridržavaju zabrane upotrebe plastičnih
kesa, komunalna policija primenjivaće
kaznene mere od januara iduće godine.
Procenjuje se da se u prodavnicama, na
dve pijace i na drugim mestima u Vranju
dnevno iskoristi više od 70.000 plastičnih
kesa. Veliki broj plastičnih kesa završi na
ulicama i mnogim divljim deponijama, ali
i na obalama Južne Morave. “Mesecima
građane i đake edukujemo i pripremamo
ih da od septembra ne koriste plastične
kese. O visini kazni za trgovce koji se ne
pridržavaju zabrane upotrebe kesa odlučiće
lokalna samouprava”, rekla je Cvetkovićeva.
Biorazgradive kese proizvode se samo u
Novom Sadu, Jagodini i Valjevu. Domaći
proizvođaći ih za sada isključivo izvoze
u zemlje Evropske unije, kazala je Nela
Cvetković. (Beta-Ecotopia)
Zdravstvene
privilegije
Kompanija Delta Maxi poklonila je svim đacima OŠ Kosta Vojinović iz Podujeva kompletnu školsku opremu neophodnu za novu školsku godinu. Ova škola je izmeštena iz
Podujeva i trenutno radi u opštini Kuršumlija koja je jedna od najsiromašnijih opština u
zemlji. Ovu školu pohađa 68 đaka, a svega njih šestoro je upisalo prvi razred, tri dečaka i tri devojčice. Povodom početka nove školske godine svi đaci dobili su rančeve i
neophodni školski pribor kako bi spremno krenuli u nove „đačke pobede“.
Koliko ludujemo
za torbama?
Istraživanja u kojima su učestvovale žene
u evropskim zemljama pokazala su da
prosečna tridesetogodišnjakinja ima 21
torbu, a novu kupuje svaka tri meseca.
Podrazumeva se da se retko ili nikako
ne odriče nekog komada. To znači da će
tokom svog života u svom ormaru skupiti
oko 110 torbi!
Ali i bez ove najnovije ankete nije tajna
da žene obožavaju torbe, pa se modne
kuće utrkuju u predstavljanju svojih novih
modela na najbolji mogući način u želji
da ih „namame“ na kupovinu.
Tako je u Evropi, a kako je kod nas? Prebrojte i recite iskreno: Koliko vi komada
tašni imate u ormaru?
Spisak dobitnika iz broja 9
Zabava za celu porodicu
U nedelju 19. septembra u centru grada biće
održana Chipsy Beogradska rolerijada 2010,
koja će okupiti više hiljada učesnika svih uzrasta. Zaljubljenici u vožnju roški, rekreativci i
profesionalci, moći će da se zabave i oprobaju u različitim trkama - Uniqa osiguranje
trkama za najmlađe, Chipsy porodičnim trkama, LG Life`s good trkama za odrasle - pro i
fitnes, Mobility week trka trotineta... Kako bi
svima ovo bio lep i nezaboravan dan učesnici
i posetioci Chipsy Beogradske Rolerijade, kao
i mnoge poznate ličnosti pomoći će humanitarnu akciju “Pobedi za decu Prihvatilišta”, prikupljanjem novčanih sredstava za preseljenje
Prihvatilišta u prostorije većeg kapaciteta. Svi
zainteresovani takmičari mogu da se prijave
putem sajta www.rolerijada.rs ili lično u poslovnici Telekoma Srbije na Terazijama br. 24
gde ih očekuju zanimljivi pokloni.
“Jabuka ili limun”
– treći put za redom
Treću godinu za redom Delta Generali
Osiguranje organizovaće akciju „Jabuka
ili limun” s namerom da edukuje učenike
osnovnih škola o pravilnom ponašanju u saobraćaju i poveća svest vozača o važnosti
poštovanja saobraćajnih propisa kao prevencije saobraćajnih nesreća.
Akcija će se održati od 20. do 24. septembra u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih
poslova Republike Srbije i obuhvatiće 56
osnovnih škola iz 50 grada u Srbiji.
Za oko 6.000 učenika petih razreda biće
organizovana teorijska i praktična nastava. Pored predavanja o bezbednosti u
saobraćaju, đaci će u pratnji saobraćajnih
policajaca izlaziti na teren i učestvovati u
regulisanju saobraćaja. Vozači koji poštuju
saobraćajne propise biće nagrađeni jabukom i plaketom zahvalnosti, a nesavesnim će
kao opomena biti dodeljen limun i plaketa
sa molbom da poštuju saobraćajna pravila.
U sklopu akcije, Delta Generali Osiguranje
će pokloniti svim školama promotivni film sa
savetima za decu kako da se ponašaju u
saobraćaju, tokom vožnje ili na ulici.
Ženske grudi određuju karakter
Žene u šopingu
provedu tri godine života
Da žene vole da kupuju potvrđuju i najnovija istraživanja u kojima se pokazalo
da im na to ode u proseku tri godine života. Tako u jednoj godini obiđu 84 prodavnice sa hranom i skoro 95 sati potroše na kupovinu stvari za domaćinstvo, a
na šoping odeće potroše oko sto sati i
48 minuta godišnje. Ovi se podaci, ipak,
čine čak i skromnim, jer je opšte poznato
koliko žene obilaze izloge, a to je zato
što su iz istraživanja izostavljeni kupovanje cipela i online narudžbine.
Multicomplex – Gordana Arizanović, Kragujevac, Dragana Kolarević, Beograd, Zagorka Uskoković, Beograd, Gordana Prokin, Beograd, Nataša Jonev, Beograd; Doncafe Icein 1 paket – Nadežda Manić, Obrenovac, Rada Gligorova, Beograd, Marina Almaši, Vrbas, Kristina Kuč, Beograd, Milica Kovačević, Novi
Beograd; Johnson’s baby paket – Sintija Avdalović, Pančevo, Ivana Stijović, Beograd, Dragana Ristić, Železnik; Lino paket – Tamara Petrović, Beograd, Valentina
Đorović, Zrenjanin, Branislav Đorović, Ararat, Miljana Pribaković, Beograd, Svetlana Trajković, Beograd; Yuhor paket – Valentina Virag, Subotica, Marina Božić,
Beograd, Nevena Đenić, Beograd, Slađana Berić, Beograd, Milanka Nikodinović, Novi Beograd; Knjiga „Ne verujem u ljubav“ – Vukosava Knežević, Beograd,
Mirjana Cvetković, Beograd; Knjiga „Prugastoplave storije“ – Miljana Pribaković, Beograd, Vera Stojnić, Kikinda; Knjiga „Putna kolekcija“ – Nataša Jonev,
Beograd, Slađana Slavković, Obrenovac; Knjiga „Park Carmen Machado“ – Radmila Pavlović, Beograd, Ilona Bogdanov, Sombor; Knjiga „Srećna devojka“ –
Marko Nikodinović, Novi Beograd, Jasmina Čabarkapa, Apatin; Knjiga „Crvena zemlja“ – Draga Cvetković, Beograd, Nada Rangelova, Surdulica
Neobična „naučna disciplina“ čiji znalci mogu
iz ženskih grudi da pročitaju budućnost,
razvila se u Španiji još u 18 veku. U novije
vreme, istraživači sa uglednog američkog
Univerziteta Jejl napravili su tipologiju ženskih grudi koja muškarcima pomaže da samo
jednim pogledom na ženske grudi procene
kakvog je karaktera dotična dama.
Žene čije su grudi pri vrhovima šiljaste teže
ostvarenju visokih ciljeva, ali su uglavnom
previše lenje da bi preduzele bilo kakav
napor potreban za društveno ili poslovno
napredovanje. Dame sa okruglim grudima,
uspešne su u poslu i često napreduju do najviših pozicija unutar kompanije. Muškarci koji
žele da se ožene, treba da znaju da je za
brak idealna žena koja ima malo veći razmak među grudima. Sa druge strane, žene
sa velikim grudima vole da vladaju situacijom
i često traže muškarce od kojih mogu da naprave papučare. Dame sa manjim grudima
su uporne i problematične, imaju jasan cilj
u životu, ali često zbog svoje ambicioznosti
dožive brojne ljubavne brodolome.
Eurobank EFG i opšta bolnica Bel Medic
predstavili su Medifree®, prvi program
zdravstvene zaštite koji omogućava klijentima Banke sa Euro PLATA PREMIJA
tekućim računom da unaprede svoju
zdravstvenu zaštitu, tako što će moći da
u Bel Medic-u obave besplatno neograničeni broj specijalističkih pregleda
iz oblasti ginekologije, oftalmologije,
opšte hirurgije, interne i opšte medicine
sa EKG-om, a sve ostale specijalističke
preglede, dijagnostičke i terapijske procedure, kao i stomatološke usluge sem
protetike i zubnog nakita sa 15 odsto
popusta. Dalje, ovim paketom su predviđene laboratorijske analize sa 20
odsto popusta. Sve usluge važe kako
za nosioca Euro PLATA PREMIJA tekućeg
računa, tako i za članove njegove uže
porodice. Moguće je plaćanje i na više
rata. Ovaj paket dostupan je klijentima
Eurobanke na šalterima svih 117 filijala
širom Srbije.
Prevencija bolesti zavisnosti
Kompanija Actavis u saradnji sa izdavačkom kućom „Prvo slovo“ podržala je u Leskovcu projekat ove izdavačke kompanije „Preventivno protiv bolesti zavisnosti“.
Tim povodom, kompanija Actavis je
obezbedila 1.600 primeraka časopisa „Đak prvak“ koji je podeljen đacima
prvacima u gradu Leskovcu. Predstavnici
kompanije Actavis su zajedno sa dečijim piscem Ljubivojem Ršumovićem uručili prve primerke knjiga prvacima OŠ
„Vožd Karađorđe“.
- Na ovaj način želimo da se osvrnemo
na realan problem sa kojim se naše društvo suočava i da kroz pesmu i tekstove čuvenih srpskih pesnika i pisaca pomognemo zdravom dečijem usmeravanju – rekla
je Ana Mitrović-Vasić, direktorka Sektora
ljudskih resursa u kompaniji Zdravlje Actavis.
Srbija dobija prvi ženski TV kanal
Kompanija Discovery Networks najavila je na konferenciji za štampu da će
TLC, jedan od njihovih najboljih kanala
prevashodno namenjen ženskoj populaciji, biti lansiran u Srbiji u oktobru 2010.
Kanal, koji je namenjen ženama između 25 i 49 godina, prikazivaće
najbolje i “lifestyle” i “reality” emisije
iz celog sveta. Teme koje dominiraju
na kanalu su: venčanja, moda, hrana, roditeljstvo, putovanja i životni stil.
Od 1. oktobra kanal će preuzeti frekvencije koje trenutno zauzima Travel &
Living na platformama kao što su Srbija
Broadband, Total TV, PTT Communications Srbija, Radius Vector, Kopernikus,
itd. Mnoge serije Travel&Living kanala koje žene u Srbiji vole, poput serija
Stručnjak za torte, Šta ne treba obući,
Venčanica iz snova i L.A. Ink, takođe će
biti emitovane na TLC-u.
Pitanja za Alpha Bank
Odgovore daje Zoran Stojaković,
direktor Poslovne mreže Alpha Bank
1. Po čemu se vaša ponuda kreditnih
kartica izdvaja od ostalih?
Među brojnim pogodnostima u
kojima uživaju korisnici Alpha Bank
kartica izdvaja se: Easy Pay usluga kao
mogućnost refinansiranja obaveza iz
drugih banaka ili plaćanja računa koji
glase na ime korisnika. Korisnici Alpha
Bank kreditnih kartica takođe imaju
mogućnost i da ostvaruju popuste
prilikom plaćanja robe i usluga kod više
od 30 partnera Alpha Bank, a mogu da
aktivno doprinesu i borbi protiv raka
dojke ako se odluče za MasterCard
Hvala karticu.
U narednom periodu spremili smo im
još jedno iznenađenje - korisnici Alpha
Bank kreditnih kartica od 1. septembra
moći će da uživaju u Sezoni slobodne
kupovine.
2. O kakvim se pogodnostima radi?
U Sezoni slobodne kupovine koja
traje do 31.oktobra, svi korisnici Dina
Credit, Visa Classic, Visa Benefit, Visa
Gold, MasterCard Hvala i MasterCard
Standard kreditnih kartica Alpha Bank
moći će da uživaju u kupovini bez
kamate do tri meseca!
3. Kada se obračunava kamata na
izvršene transakcije?
Za sve kupovine ostvarene tokom
promotivnog perioda od 1. septembra
do 31. oktobra, obračun kamate počinje
tek 1. decembra.
magazin
uz kafu
Pratim
ono što
nosim u srcu
Ja sam čovek divljine, a ne gradova. Volim da spremam jelo na vatri, da ulovim ručak,
da mi bude hladno, kaže Jovan Memedović
Tekst: Dafina Dostanić Foto: Privatna arhiva
P
opularno lice malog ekrana,
Jovan Memedović (50), poznati
novinar, istraživač, putopisac i
sportista, rođen je u Beogradu, a završio Fakultet za fizičku kulturu. Duže
od dve decenije radi na RTS. Počeo je
u Informativnoj redakciji Beogradskog
programa, a od 1992. godine radi kao
sportski novinar. Pre četrnaest godina
započeo je polusatnu autorsku emisiju
“Svet lova i ribolova”, koja je kasnije
prerasla u putopisni serijal “Sasvim
prirodno”. Od Udruženja novinara
Srbije je 2007. godine dobio priznanje
“Laza Kostić” za reportažu godine.
Oženjen je Mirjanom sa kojom ima
kćerku Mašu (14) i sina Uroša (10).
“Diskaveri” ima Bera Grilsa, a RTS
Jovana Memedovića. Gledate li njegove emisije i šta biste voleli da probate
novo, a što je Ber već uradio?
8
magazin
- Gledam njegov serijal. Upravo planiram snimanje emisije “Preživeti u Srbiji”. To treba videti!
Vaša emisija “Sasvim prirodno” se godinama prikazuje na RTS. Koliko ste do
sada snimili emisija?
- Tačan broj ne znam, ali godišnje proizvedem oko 25 premijera. Radim ove
emisije od 2003. godine, što znači oko
200 emisija “Sasvim prirodno” i još
toliko emisija “Svet lova i ribolova”.
Zalazio sam svuda gde se živi po pra-
Izvorska voda
Obično novinari ne mogu da se
probude bez kafe. Da li je i sa
vama takav slučaj i kako izdržavate na putovanjima bez nje?
- Kafu retko pijem, čaj malo češće, a što se tiče vode sa izvora,
kad god sam u prilici obavezno
je pijem!
vilima prirode - uvek na sever i sa što
manje tragova civilizacije.
Šta je presudilo da se jedan sportski
novinar okrene istraživačkom novinarstvu?
- Pratim ono što nosim u srcu i što je
moj stil života. Ja sam čovek divljine,
a ne gradova. Volim da spremam jelo
na vatri, da ulovim ručak, da mi bude
hladno…
- Tadžikistan ću pamtiti po dobrim
ljudima koje sam sretao i sličnosti našeg i njihovog naroda koje sam otkrio.
To je najmističniji kraj sveta koji sam
pronašao.
Da li ste gurman i kako se snalazite za
hranu u prirodi?
- Hrana u prirodi nije problem, jer su
tu uvek ribe, pečurke… Treba ih samo
pripremiti.
Nisam hrabar, već tako živim
Najgora je kuvana foka
Za istraživačko novinarstvo, a posebno
oblasti koje vi istražujete, potrebna je
hrabrost. Slažete li se?
- Ne bih to nazvao hrabrošću, već
prosto načinom života. To znači da se
osećam dobro u totalnoj divljini i da
nemam potrebe za urbanim življenjem.
Tolerantan sam prema otežanim uslovima, što znači da mogu da spavam na
tvrdom i da spavam malo, da jedem
jednom dnevno, da ne pijem vodu…
Mogu da tolerišem mnogo toga što savremeni ljudi izbegavaju. Danas se sve
više traži “all inclusive” sa što manje
koraka od hotela do plaže, a ja idem na
Najgori ukus imala je
salbo - kuvana foka,
koju sam jeo
na Grenlandu, među
Eskimima.
sniji?
- Definitivno, put do Severnog pola.
Prelazio sam kilometre po zaleđenom
moru i danima sam se borio sa crnim
mislima o propadanju u morsku tamu.
Do sada ste obilazili nedovoljno istražene krajeve. Koje mesto će vam ostati
u sećanju?
Šta je najgore što ste jeli, a šta najukusnije?
- Najgori ukus imala je salbo - kuvana foka, koju sam jeo na Grenlandu,
među Eskimima. Najukusnija je čorba
od pečuraka u kojoj sam uživao u Negotinskoj Krajini.
Kada ste na putovanjima, šta vam od
hrane najviše nedostaje?
- Meni se sve dopada od jela, jer nisam
izbirljiva osoba, nemam prohteva, a to
se valjda i vidi na meni. (smeh)
Jednom ste izjavili da sa sobom uvek
nosite amajliju - zub belog medveda.
Kako ste došli do nje?
- Prodao mi je jedan Eskim na Grenlandu. Nismo se cenkali, jer sam želeo
simbol najveće zveri na planeti.
suprotnu stranu, pa sve moram sam da
istražim i da se prilagodim. Znači, nije
u pitanju hrabrost, nego način života i
sve situacije koje se tom prilikom dešavaju su sasvim prirodne.
Koje zemlje još niste istražili, ali planirate i to da učinite?
- Nisam bio na Aljasci, niti u Južnoj
Americi. To mi je velika želja. Nije problem da odem, biće i toga. Trenutno
sam se zaneo istražujući Srednju Aziju.
Najduže sam se zadržao u Norveškoj i
Sibiru. U Norveškoj pronalazim planinu, oštar severni vaduh, fjordove… U
Sibiru nema ni jednog traga ljudskog
prisustva. Tu se dobro osećam i imam
volje za beskonačnim snimanjem emisija.
Kada vam je do sada put bio najneizve-
magazin
9
uz kafu
Kavijar od lososa
je najbolji
Veliki ste pecaroš, ali je zanimljiv
podatak da često uhvaćene ribe
puštate natrag u vodu…
- Ribu bih mogao da jedem do
kraja života, kao i sve plodove
mora. Ikru od lososa uspevam
da pronađem u mom “Maksiju”.
Pecao sam velike ribe, ali nisam
pecao da bih se hvalio dimenzijama. To rade ribolovci kojima je
pecanje prešlo iz strasti u profesionalizam.
Ima li i u našoj zemlji neistraženih krajeva koje biste voleli da obiđete?
- Ovde sam pretresao skoro sve, ali ne
mogu da tvrdim da više nema kutaka
koji me čekaju.
Poznato je da obožavate vukove. Da li
ste se na putovanjima uplašili neke divlje životinje?
- Imam određeni strah od medveda.
Vukovi nisu zveri koje napadaju čoveka
10
magazin
i sa njima bih se družio.
Imate li kućnog ljubimca?
- Imam nemačkog ovčara koji se zove
Mange. Zajedno smo obišli celu ze-
mlju. Mange povremeno i dobije ulogu
u nekim mojim emisijama.
Odmor veslanje kanua
Na koje reportaže ste najponosniji?
- Ponosan sam na putovanja po Sibiru, Dalekom Istoku… Putovao sam i
u tenku i lovio divlje životinje da bih
preživeo. Kao što vidite - preživeo
sam!
Neprekidno ste u pokretu. Da li se
ipak nekada odmarate i kako?
- Odmara me veslanje kanua i pecanje
riba koje posle obavezno pojedem.
Koja vam je sledeća destinacija?
- Možda Južni pol, možda centralna
Azija, Turkmenistan, Jermenija…
Koliko vam porodica nedostaje tokom
putovanja i da li biste voleli zajedno da
istražujete?
- Da, voleo bih da i moja deca stasaju za neka moja putovanja. Mogli bi
da budu članovi tima, da rade ili kao
snimatelji ili kao novinari. To mi je
velika želja i daću sve od sebe da se to
i ostvari.
leksikon uspeha
Život mi je kao film
K
akvo je vaše radno iskustvo u
jednoj od najvećih farmaceutskih
kompanija - Actavisu?
Izuzetan izazov. Actavis je prisutan na
našem tržištu od 2003. godine, nastao
privatizacijom farmaceutske kompanije
Zdravlje Leskovac, a od tada do danas
mnogo je urađeno i investirano. Moj posao
je upravo da svima ispričam koliko je naša
kompanija uspešna i posvećena ovom
tržištu, svojim klijentima, partnerima i na
prvom mestu konačnim kupcima.
Kako izgleda jedan vaš dan,privatno-poslovno?
Kao film na konstantnom ubrzanom premotavanju unapred. Deca me bude ujutru
oko 6.30h i kao i svaka mama posvećujem
se jutarnjim aktivnostima: umivanju,
oblačenju, doručku, pakovanju za školu. Iz
školice pravac na posao. Olovku ostavljam
u letu i odlazim po decu u školicu, a kući
im serviram uglavnom domaću supicu,
nakon toga se igramo, radimo domaće zadatke. Nahranimo ribice i ugasimo svetlo
u akvarijumu, a od 20h one već spavaju. Tada grabim vreme za sebe i bliske
prijatelje.
Živeli ste i radili u Beču. Zašto ste se
vratili u Beograd?
Kada sam shvatila da mi je posao oduzimao više vremena a da decu viđam sve
manje, lako sam donela odluku – deca su
pobedila. Povratak iz Beča je bio sa osmehom na licu. Beograd je ipak naš grad, tu
su bake, deke, rođaci, mali i veliki drugari, parkići, pozorišta, igraonice...i sve
to na srpskom. U Beogradu nas izuzetno
čini srećnima vožnja biciklom pored reke,
sladoled Rumenko i rol viršlice kod Ace
Pekara.
Kako vaspitavate decu?
Naš kućni doktor mi je još pre šest godina,
na pitanje kada bi bilo najbolje da počnem
da vaspitam svoje dete, odgovorio: Majo,
ako to već sada ne činiš, sigurno kasniš!
Mia je završila prvi razred, ide na jahanje,
voli konje i izuzetno je talentovana. Sofija
je krenula stopama svoje sestrice, mada
mi se čini da će biti izuzetna plivačica –
ovog leta je to dete naučilo samo da pliva
– bez mišića. Smatram da je naša glavna
roditeljska uloga podrška, a da deci treba
pokazati šta sve život nudi i obavezno ih
usmeriti kod odabira!
Priredila: M. Antonijević Foto: Dejan Petrović
Privatno nasmejana i nežna mama Sofije i Mie, veći deo dana Maja Gedošev je direktor
korporativnih komunikacija kompanije Actavis, a kaže da joj oba zaduženja donose veliko
zadovoljstvo i čine je srećnom
Kratko-jasno
1. Amerika ili Evropa?
I Amerika i Evropa! Sve treba videti, sve doživeti,
ići kroz život širom otvorenih očiju!
2. Čaj ili kafa?
Kafa sigurno. Jači ukus, drži me budnom, podseća
me na Brazil i Tursku i plantaže kafe. Čaj ne pijem,
čak ni kada sam prehlađena – a i to sam retko!
3. Ljubičica ili orhideja?
Orhideja - elegantna, ženstvena, jedinstvena, naizgled krhka...uvek izazove veliki osmeh kod mene
kada je dobijem na poklon!
4. Zimovanje ili letovanje?
Zimovanje – sneg, skijanje, kuvano vino, božićna pi12
magazin
jaca u Beču, vanilice i rumeni obrašćići moje dece.
5. Patike ili visoke potpetice?
Visoke potpetice – često ih nosim iako jedva trčim
za decom u njima, daju mi dodatnih nekoliko centimetara, izdužuju nogu, daju mi autoritet i ženstvenost a to je bitno u poslu zar ne? (hahaha).
6. Srpska kuhinja ili neka druga?
Mamina kuhinja! Iako volim da jedem u restoranima, najviše se obradujem maminoj kuhinji, crveni
krompir, domaća pileća supica i flekice sa kupusom
– sve sam već apsolvirala, ali kad mama spremi
duplo mi je lepše i ukusnije.
magazin 13
ogledalce
i lepotu čuva
U septembru se praktično završava sezona branja lekovitih
trava, pa ih možete isprobati da osvežite lice, ulepšate ten ili
omekšate kosu posle dugog vrelog leta
Bosiljak
gaji se kao ukrasna i začinska biljka, odlična je i za zdravlje i lepotu. Poslednja
berba se vrši u septembru, bere se cela biljka, na podnevnom suncu. Cela biljka, naročito njeni listovi imaju prijatan miris u vreme cvetanja, sadrži etarsko
ulje, tanin, saponine i gorke supstance, ima baktericidno dejstvo.
Za osvežavajuću kupku: Šaku cvetnih vrhova dodajte vodi za kupanje i bićete
osveženi, a telo će odisati prijatnim mirisom.
Kantarion
je cenjena lekovita biljka, bere se gornji deo biljke u cvetu, suši se u senci i na
promajnom mestu. Čitav niz lekovitih sastojaka čini kantarion vrlo vrednom
lekovitom biljkom. Ulje kantariona se vekovima koristi kao lek, a poslednjih
godina i u zvaničnoj, naučnoj medicini, veterini i kozmetici.
Losion za nežnu kožu: 50 g cvetova kantariona se prokuva u litru vode i pusti
da se ohladi. Losionom mažite live ujutru i uveče.
Lavanda
mirisna lepotica naših bašta, cveta do avgusta, pa je sada pravo vreme da se
obere. Osušene cvetove lavande treba čuvati u zatvorenim posudama da bi se
što duže sačuvao miris i boja.
Za ispiranje kose se skuva 50 g cvetova lavande u litar i po vode. Procedite i
isperite kosu posle pranja šamponom. Kosa će postati mekša i sjajnija.
Losion od lavande – 100 g cvetova ostavite da stoji 15 dana u litru alkohola, zatvorite hermetički i dobićete osvežavajuć losion za lice i blagu kolonjsku vodu.
Nana
je stanovnik praktično svake bašte u našim krajevima. Pošto lekovitost i
prijatni miris nane potiču uglavnom sa vrha listova, nanu treba stalno s vrha
zakidati da ne bi išla u cvet i da bi se stalno podmlađivala.
Protiv proširenih pora 50 g suvih listova i cvetova nane prelijte sa litrom ključale vode. Ostavite da se ohladi, pa procedite. Oblozi sa losionom od nane su
odlični za proširene pore na licu i telu.
Mleko za čišćenje lica ćete dobiti ako listove nane potopite u mleko i ostavite
da stoji preko noći. Vatom nakvašenom ovom tečnošću čistite kožu i skidajte
šminku. Nakon toga lice očistite vatom natopljenom vodom.
14
magazin
U formi i u
zrelom dobu
Vežbanje je preporučljivo za sve ljude bez obzira na godine, međutim,
treba odabrati pravu vrstu rekreacije da one ne bi imale suprotan
efekat, upozorava prof. Mirjana Musulin
Z
bog brzog načina života kao
i nezdrave ishrane, jedino
provereno rešenje za dobrobit
vašeg zdravlja je vežbanje. Međutim,
bez obzira koliko vežbanje bilo dobro,
treba imati na umu da u određenim
godinama postoje vežbe koje su više
preporučljive od ostalih, kaže Mirjana
Musulin, profesor Gradskog centra za
fizičku kulturu u Deligradskoj 27.
Shodno energiji i senzibilitetu, mladi
ljudi od 20 do 30 godina se opredeljuju za fitnes varijante kao što su džez
balet, napredni pilates, zumba fitnes,
kardio program, a ukoliko osobe ovih
godina nemaju zdravstvene probleme
mogu vežbati fitnes programe visokog
intenziteta kao što je aerobik, tae bo,
Jazz balet
do 30 godine
Pilates 30-50 godina
power pump i slično – objasnila je
Mirjana Musulin.
Ovakve vežbe treba da izbegavaju osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima,
disajnim i oboljenjima zglobova.
Imajući u vidu da su osobe koje imaju
između 30 i 50 godina uglavnom
zaposlene, često osećaju određene
bolove u koštano-zglobnom sistemu,
a kod takvih osoba neretko dolazi i do
atrofije mišića.
Upravo zbog toga, ovim damama
preporučljivi su fitnes programi srednjeg intenziteta kao što su kalinetiks,
pilates, akvabik, određeni programi
u teretani, aktivno plivanje i slično. U
ovim programima su zastupljene vežbe snage koje pomažu da se telo oblikuje i zategne, tako što se istovremeno
jačaju mišići i smanjuje se pritisak na
kosti i zglobove.
Vodena sredina je blagotvorna u ovim
slučajevima, pa se preporučuje slobodno plivanje, akvabik, hidro sajz,
korektivno plivanje i slično – kaže
Mirjana Musulin.
Vežbe niskog intenziteta osobama
preko 50 godina izuzetno prijaju zbog
usklađenosti pokreta sa disanjem.
Pored šetnje koja je pre svega zdrava
za sve generacije, za dame preko 50
godina preporučljive su vežbe kao što
je osnovni pilates, joga i tai či.
Kako savetuje profesorka Mirjana Musulin, kada se opredeljuju za neki program, korisnici treba da vode računa o
svom zdravlju, godinama,ali pre svega
o ukupnoj psiho-fizičkoj spremnosti
organizma. Ukoliko se neko posle vežbanja oseća preumorno i napeto razlog
za to je ili što mu ne prija program koji
je odabrao ili je grupa u kojoj vežba
napredna ili mu ne odgovara dužina
vežbanja.
Tai či
preko 50
Tekst: Marijana Antonijević Foto: Shutterstock
Lekovito bilje
balans
magazin 13
15
budite zdravi
Spas od
štetnih
zračenja
Savremeni čovek je relativno
dobro upoznat sa „tihim ubicama“
– stresom i nepravilnom ishranom,
a manje zna o šteti koju našem
zdravlju nanose razna zračenja
kojima smo
svakodnevno izloženi
Priredila: Snežana Trajkov Foto: Shutterstock
N
auka je odavno klasifikovala sva
zračenja na prirodna (kosmičko, UV i IC zračenje, ultrazvuk,
jonizujuća zračenja, magnetna polja)
i na ta zračenja čovek gotovo da nema
nikakav uticaj, i veštačka zračenja
koji su neželjeni nusprodukti ljudskih
aktivnosti. To su elektroenergetska
zračenja strujnih postrojenja, zračenje raznih uređaja u domaćinstvu i
radiofrekventna zračenja (uključujući i
mobilnu telefoniju). Neki naučnici čak
tvrde da od posledica štetnih zračenja
strada više ljudi nego od svih infekcija i
virusa. Mi danas živimo u jednom veoma opasnom elektro-magnetnom polju
za koje se koristi izraz elektrosmog“.
Zato smo se za savete po ovom pitanju
obratili našem eminentnom stručnjaku
16
magazin
elektrotehnike ing. Dušanu Janjiću,
autoru knjige „Istine i zablude o zračenjima“
Opasnost od dalekovoda
Naš sagovornik Dušan Janjić ističe da
se sa aspekta štetnog zračenja posebno
tretiraju dalekovodi za prenos struje. U
prigradskim naseljima gde je dalekovodna mreža 35 kV postoji direktna ugroženost građana koji stanuju u blizini ili
ispod vodova dalekovoda. Dokazano je
da stanovanje na udaljenosti od 100 m
od dalekovoda izaziva promenu krvne
slike a na udaljenosti i do 300 m poremećaje ponašanja.
„Naročito ističem opasnost koju nose
mrežni transformatori koji se nalaze u
sklopu stambenih zgrada. Na osnovu
literature i ličnog istraživačkog rada
smatram da su posebno ugroženi stanari u stanovima koji se nalaze južno
od transformatora jer dolazi do sabiranja linija prirodnog magnetnog polja
sa linijama štetnog zračenja transformatora. Ovo je posebno izraženo noću,
kada je zbog jeftinije struje uključeno
Mikrotalasna pećnica
Oštećena mikrotalasna pećnica je najštetniji uređaj u domaćinstvu, u slučaju da
se njena vrata deformišu pa mikrotalasni
zraci „cure“ u okolni prostor u prečniku
od nekoliko metara. Najbolja preventiva od ovog zračenja je brzo udaljavanje odmah po uključivanju pećnice kao i
stroga kontrola ispravnosti njenih vrata.
više potrošača a istovremeno je povećana i osetljivost stanara na zračenja.
Vodovi kojima se prenosi električna
energija ponašaju se kao antene koje
primaju zračenja Zemlje, kosmička
zračenja, zračenja radio i TV stanica, i
sve to unose u naše domove remeteći
našu biološku i fiziološku ravnotežu.“
Zračenja u domaćinstvu
Na pitanje koje su najčešće manifestacije
štetnog uticaja zračenja i na šta treba da
obratimo pažnju, ing. Janjić kaže da su
to: smanjenje imuniteta, depresija, bolovi
u leđima i zglobovima, vrtoglavice, napetost, glavobolje, preterana razdražljivost
i trnjenje udova, neobjašnjive alergije,
hroničan umor i apatija, nesanica, česte
infekcije, a kod dece mokrenje u snu,
nemiran san i insistiranje da spavaju sa
roditeljima. Generalno, treba nastojati da
pored postelja ne držimo kućnu tehniku
jer smo u stanju sna posebno prijemčivi
za štetna zračenja.
Klasični TV prijemnik je veliki zagađivač
prostora jer emituje čak šest vrsta štetnih
zračenja i to najintenzivnije u krugu od
jednog metra od ekrana gde najčešće
borave deca. Preporučuje se gledanje
programa malo sa strane a ne po simetrali ekrana gde štetno zračenje dopire
i do četiri metra od prijemnika. Pošto
se savremeni čovek nikada neće odreći
televizije, možemo bar da isključimo
prijemnik dok ga ne gledamo, a naročito
da nikada ne spavamo pored uključenog
ekrana. Najnoviji TV uređaji sa velikim
ekranom koji ne koriste klasičnu katodnu
cev dovoljno su bezbedni.
Mere preventive
Dušan Janjić ističe da je grupa od 20 čuvenih kardiologa iz raznih zemalja,
koje je okupio David Servan Šrajber, profesor psihijatrije na Univerzitetu
u Pitsburgu (SAD), sačinila listu preporuka za zaštitu od elektromagnetnih
talasa koje emituju mobilni telefoni:
• Ograničite upotrebu deci mlađoj od 12 godina jer su organi u razvoju
osetljiviji na elektromagnetne talase
• Ne nosite telefon uz telo (trudnice uz stomak a deca u blizini srca i genitalnih organa).
• Držite telefon (kad ne razgovarate) na udaljenosti od jednog metra od
tela, jer se tako amplituda magnetnog polja smanjuje 50 puta. Ne ostavljajte ga noću pored kreveta
• Udaljite se od osobe koja razgovara mobilnim bar jedan metar
• Što kraće razgovarajte mobilnim telefonom i ne približavajte ga uhu sve
dok se pozvana osoba ne odazove
• Prilikom razgovora redovno menjajte uho na kojem držite ovaj uređaj
• Izbegavajte korišćenje mobilnog kada je slab signal ili prilikom brzog
kretanja, na primer u automobilu ili vozu
• Umesto da razgovarate, što češće šaljite poruke.
Što se tiče PC monitora, novi ravni monitori sa LCD ekranom gotovo da nemaju
štetna zračenja, ali je ipak neophodno
praviti češće pauze prilikom rada a
osobama koje nose naočari sa dioptrijom
preporučuju se naočari sa antirefleksnim
staklima jer znatno manje iritiraju oči.
Kompjuteri i mobilni
Međutim, iako se tvrdi da su savremeni
monitori bezbedni, u mnogim zemljama
su doneti propisi da se trudnicama omogući promena radnog mesta ili skraćeni
rad sa kompjuterima jer je broj spontanih
pobačaja direktno doveden u vezu sa njima, iako nije pronađen egzaktan razlog.
Savremeni mobilni „celularni“ telefoni
su daleko bezbedniji nego prvobitni ali
svi naučnici smatraju da je neophodna
određena doza opreza jer će se eventualne posledice njegovog neumerenog
korišćenja otkriti tek za desetak godina,
kada današnja deca odrastu. Izmereno
je, naime, da je faktor apsorpcije četiri
puta veći kod dece u odnosu na odrasle.
Zračenje prodire mnogo dublje u glavu
petogodišnjaka nego odrasle osobe jer su
kosti mališana daleko tanje.
magazin 17
budite zdravi
Aparat otkriva
450 alergena
alergolog uputi pacijenta u našu laboratoriju i zatraži konkretnu analizu jer
će se tako uštedeti i vreme i novac. Ako
postoji sumnja da je pacijent alergičan
na određenu supstancu, na osnovu
uzorka njegove krvi utvrdićemo da li je
povećano prisustvo antitela . Postoji šest
nivoa alergije, pa se prema koncentraciji
specifičnog IgE detektuje i utvrđuje kojoj
klasi osetljivosti pripada određena osoba
– ističe dr Pejović .
Intolerancija na hranu
Važno je praviti razliku između alergije na
hranu i intolerancije na hranu. Alergije se
manifestuju vrlo brzo i burno, uz trenutnu hipersenzibilizaciju, dok je intolerancija na hranu manje poznat poremećaj i
manifestuje se znatno sporije. Kada su
prilikom dijagnostike pacijenta testovi na
alergiju negativni, kožne probe negativne
a IgE je normalan, tada je u pitanju verovatno intolerancija.
- Simptomi intolerancije su daleko rasprostranjeniji i nespecifičniji od alergijskih reakcija.To su glavobolja, hronični
umor, problemi sa varenjem, depresija,
bol u mišićima. Neko može da bude
intolerantan duži vremenski period , bez
burne reakcije. Nespecifični simptomi
mogu odvesti na sasvim drugu stranu –
navodi dr Pejović.
On naglašava da nikako ne bi trebalo
poistovećivati testove intolerancije na
hranu, koji se rade u ovoj ustanovi , sa
testovima koji se primenjuju u nekim
privatnim laboratorijama na oko 100
namirnica, a kojima ljudi pribegavaju da
bi, isključivši pojedine namirnice, postigli
željenu težinu.
- U našoj alergološkoj laboratoriji radi
se testiranje na pojedinačne namirnice,
određujemo imunoglobulin G klase i
ako je on povišen pacijent sigurno ima
intoleranciju na konkretnu namirnicu.
Testove radimo tako što vadimo krv iz
vene, iscentrifugiramo je, uzmemo serum
i iz njega određujemo specifična antitela.
Dakle, sve je na naučnoj osnovi i ne radi
se u „kozmetičke“ svrhe – upozorava dr
Pejović, ograđujući se od nekih testova
-koji često navode pacijente na nepotrebno izbegavanje pretpostavljenih alergena.
„In vitro“ analize posebno su pogodne za
one ljude koji ne mogu da se podvrgnu
kožnim probama.
- Nema mnogo „bockanja“ prilikom kojih dolazi do senzitivizacije osoba koje već
imaju kožnu reakciju. Testiranje iz krvi je
pogodno i za osobe koje su na nekoj antihistaminskoj terapiji, pa su testovi na koži
isključeni – dodaje dr Tatjana Đurašinović
iz Instituta za biohemiju VMA.
Tekst: Snežana Aleksendrić Foto: Shutterstock
Zahvaljujući najsavremenijoj dijagnostičkoj tehnologiji stručnjaci Vojnomedicinske
akademije u Beogradu za jedan dan, na osnovu uzorka krvi , otkriće na šta ste alergični
A
lergije spadaju među najčešće bolesti modernog sveta, a posledica
su poremećaja imunog sistema.
Pogađaju oko 20 odsto stanovništva, no
procenat se stalno povećava. Klasična
dijagnostika često je duga i neprecizna.
Uzroci porasta alergijskih oboljenja nisu
precizno utvrđeni, ali se smatra da je u
pitanju povećana izloženost spoljašnjim
alergenima u kombinaciji sa padom
imunog sistema, na koji utiču i nasleđe i
sredina.
Najzastupljenije su inhalatorne alergije,
oko 95 odsto, potom nutritivne (na hranu
i na lekove), te kontaktne alergije.
Vojnomedicinska akademija u Beogradu
već nekoliko meseci raspolaže najsavremenijim Simensovim aparatom za rano
otkrivanje oko 450 alergena analizom
uzorka krvi. Reč je o najnovijoj generaciji
visoko osetljivih i specifičnih imunoloških
testova, a pacijenti rezultate mogu da
18
magazin
dobiju već sledećeg dana.
- Zahvaljujući savremenoj dijagnostičkoj
tehnologiji možemo da uradimo širok
spektar imunoloških testova za pojedinačne alergene kao i panele, celokupan
skrining, ranu dijagnozu i prognozu alergija, kao i praćenje efekata terapije.
Najčešće alergije
Za pravilno postavljanje dijagnoze kod
pacijenta kod kojeg se sumnja na alergiju
neophodno je pored specijalističkog pregleda, obaviti kožne probe i testove, ali i
„in vitro“ laboratorijsko testiranje (preko
krvi) za određivanje prisustva specifičnih
antitela. Sa ovim aparatom, kod nas se sa
sigurnošću od 99,9 odsto utvrđuje postojanje alergije samo preko krvi – kaže
dr Janko Pejović, načelnik Instituta za
biohemiju VMA.
Paneli su pogodni za brzi skrining. Na
primer, „AlaTOP“ panel obuhvata 12
najčešćih alergena zastupljenih na našem
području, i najaktuelnijih u prolećnom i
letnjem periodu. To su ambrozija. bokvica, breza, buđ, popino prase... U laboratoriji se određuju ukupni IgE (antitela) i
specifični za posebne alergene. Određuje
se i specifični IeG marker za napredovanje
bolesti.
- Preporučujemo da lekar specijalista
Sa uputom
alergologa besplatno
Pacijenti koji dođu sa uputom lekara
specijaliste alergologa biće testirani besplatno i to do 10 časova pre podne.
Bez uputa, cene pojedinačnih testova su
od 1.200 do 1.600 dinara, a panela
oko 2.000. Testiranje bez uputa, dakle
ono koje se plaća, može da se obavi
svakog radnog dana od 7.30 do 19.30
časova.
magazin 17
budite zdravi
Bebe zaposlenih
mama ne pate
SMISAO ZA HUMOR
PRODUŽAVA ŽIVOT
Kafa je ipak zdrava
Četiri šoljice kafe na dan smanjuju rizik od
ciroze jetre za čak 80 odsto i za skoro 50 odsto
smanjuju rizik od pojave Alchajmerove bolesti.
Nemačka zdravstvena organizacija u novoj
brošuri o uticaju kafe na ljudsko zdravlje tvrdi da
je kafa dobra za srce i jetru. Nemački Zeleni krst
kaže da kafa ubrzava varenje i štiti od staračkog
dijabetesa, Alchajmerove bolesti i ciroze jetre.
Kofein uz to ima važnu ulogu u poboljšanju koncentracije, pomaže i kod smanjenja opasnosti od
ciroze jetre i to do 80 odsto kod osoba koje piju
najmanje četiri šoljice kafe na dan.
Stopala vas nose ceo život
Ako svakodnevno dok idete na posao i nazad bombardujete pločnik svojim
potpeticama ili ako prepešačite 100 puta dnevno svoje dvorište uzduž i popreko u želji da pozavršavate što više poslova, verovatno i ne razmišljate o
tome da vam noge jesu bogom dane, ali da treba malo i da brinete o njima.
Vaša stopala trpe i ako ste u drugom stanju. Međutim, ne mora samo trudnoća
biti uzrok ovakvim promenama. Žene koje imaju višak kilograma, kao i one
koje godinama nose usku obuću, mogu imati potpuno iste probleme. U takvim
situacijama ortoped Megan Leahy, predsednica Ortopedskog centra Ilinois,
preporučuje sledeću vežbu.
Stanite ispred zida na oko pola metra razdaljine. Iskoračite napred desnom
nogom, pritom ne odlepljujte petu leve noge sa poda. Naginjite se napred-nazad dok se ne rastegnete, dok ne osetite da su se mišići malo istegli. Rastežite
se bar 90 sekundi tri puta dnevno.
Rešite se podočnjaka
Jogurt čuva prve zube
Japanski naučnicii su otkrili da mala deca
koja najmanje četiri puta nedeljno piju
jogurt imaju 22 odsto manju šansu za
dobijanje karijesa.
Stručnjaci iz Tokija proučili su više od
2.000 trogodišnjaka. Sva deca su bila na
pregledu zuba, a roditelji su odgovorili na pitanja o prehrambenim navikama mališana. U članku objavljenom u
stručnom časopisu „Journal of Dentistry“
autori ovog istraživanja su napisali:
„Konzumacija jogurta je povezana s
karijesom kod male dece.“ Ipak, naučnici
su upozorili da je reč o običnom jogurtu
u kome nema aditiva i šećera. Takođe
su naglasili koliko je bitna higijena i
da mališani treba da peru zube nakon
svakog većeg obroka.
Osećaj za humor može da produži
život čoveka, pokazali su rezultati istraživanja grupe naučnika sa
Naučno-tehnološkog univerziteta u
Norveškoj.
Istraživanje je pokazalo da osobe
sa smislom za šalu imaju duži život
za 20 odsto od ostalih. Humor i
smeh, kako su istakli naučnici, mogu
pozitivno da deluju na mentalno
zdravlje i društveni život čak i
nakon odlaska u penziju. Uticaj
smisla za humor na život se, kako je
ukazao profesor Sven Svebak, koji
je rukovodio istraživanjem, ne mora
ogledati samo vrištanjem od smeha,
već je dovoljna i iskra radosti u
očima.
Naučnici su došli do tih rezultata obavivši kroz anketu analizu
sposobnosti ispitanika da razmišljaju
na humorističan način.
Izrazito je važno da majka čini nešto samo
za sebe, a osećaj da je zadržala svoju
karijeru može puno pomoći
u uspostavljanju njene
unutrašnje ravnoteže.
Rezultati novog
istraživanja mogli
bi doneti olakšanje
ženama koje se
nakon porodiljskog
bolovanja vraćaju na
posao.
Prema rečima
američkih istraživača
sa Univerziteta
Columbia, rezultati
istraživanja provedenog na 1.000 dece
uzrasta do sedam godina
pokazalo je kako, nakon
majčinog povratka na posao, dete
ne pati. Prateći njihov razvoj, zaključili su da
deca nisu pretrpela nikakve posledice po
svoj psihofizički razvoj. Najvažniji je uticaj
roditeljstva. Važno je sa koliko se pažnje
majka odnosi prema novorođenčetu, znači
važan je kvalitet odnosa.
Svima se dogodi da se probude podbulih očiju, ali razlog za to nisu samo godine,
već i neuredan život i loša ishrana. To znači da možete dosta toga da učinite kako
bi rešili ovaj problem, ako samo malo obratite pažnju na unos soli, redovno spavanje, alkohol, stres, pušenje i zdravstveno stanje (bubrezi, sinusi, prehlada i slično).
Ako je potrebno da menjate stil života, onda to i učinite i imajte na umu da nikotin
daje sivu boju koži i čini je starijom, dok so vezuje vodu u organizmu i doprinosi
nastanku celulita.
Pored krema, losiona ili maski za lice, rešenje za podbule oči mogu biti i kockice
leda uvijene u platnenu krpu koje možete držati na očima samo par minuta. Isti
efekat ćete postići kolutićima krastavca koji je bio u frižideru.
Medicina iz lana
Laneno seme ima dugu istoriju upotrebe
u medicini. Prvo zabeleženo korišćenje
datira iz 650. g.p.n.e, kada je Hipokrat
pisao o koristi lanenog semena u olakšavanju stomačnih bolova. U našem dobu,
laneno seme se upotrebljava u ishrani
zbog toga što je bogato omega-3 masnim kiselinama koje su se pokazale
kao moćan saveznik u borbi protiv bolesti srca i određenih tipova kancera.
Kašičica lanenog semena u čaši jogurta
svakog jutra, ili kašika lanenog ulja preko salate može učiniti čuda za zdravlje
vašeg srca, kože, kose, noktiju, kao i poboljšanje celokupnog imunog sistema.
Laneno seme i ulje od njega imaju sledeće primene:
- deluju antiinflamatorno kod čireva i lupusa;
- razbijaju kamen u žučnoj kesi;
- ojačavaju kosu, nokte i kožu i pomažu
zaceljivanju lezija na koži;
- pomažu kod čišćenja akni, rozacee, ekcema, psorijaze i pomažu da opekotine
20
magazin
od sunca brže zarastu;
- olakšavaju probleme sa zatvorom;
- regulišu raspoloženje i smanjuju tendenciju prema depresiji.
- ulje od lanenog semena se mora držati u neprovidnoj flaši i na niskoj temperaturi. Nemojte ga koristiti u kuvanju
jer toplota uništava njegove blagotvorne
efekte.
Eliksir mladosti sa vrha vulkana
Materija pronađena na Uskršnjim ostrvima
pre četiri decenije, koju su proglasili za eliksir mladosti, zaista je podmladila miševe.
Naime na Uskršnjem ostrvu sedamdesetih
godina 20. veka pronađen je rapamicin –
materija koja po mišljenju stručnjaka usporava proces starenja.
Nakon 40 godina ispitivanja, došlo se do
rezultata koji su oduševili stručnjake širom
sveta. Američki stručnjaci iz Teksasa, Mičigena i Mejna su rapamicinom tretirali stare
miševe, koji su svoj uobičajeni životni vek
produžili za čak 38 odsto. Za sada ova
materija, već nazvana „eliksirom mladosti“ ima vrlo nezgodnu nuspojavu. Prema
rečima dr Lin Koks, medicinskog eksperta
na polju starenja sa Univerziteta u Oksfordu, niko još ne bi smeo ni da pomisli da
lek upotrebi za produženje svog životnog
veka, jer on suzbija imunitet. Za razliku od
laboratorijskih miševa koji su bili zaštićeni
od infekcije, to kod ljudske populacije nije
moguće. Upravo zato, na široku upotrebu
ovog, kao i mnogih drugih otkrića koja su
dala dobre rezultate na eksperimentalnim
životinjama, još će se čekati.
magazin 21
moja kuhinja
moja kuhinja
Kraljica trpeze – testenina
Paste za svačiji ukus
Testenina je kraljica mediteranskog načina ishrane. Brzo se priprema i nije
skupa. Recepti su poželjni kao prvi korak u svet testenina, ali kasnije svako
može eksperimentisati ili jednostavno napraviti pastu od sastojaka koje trenutno ima u frižideru. Smatra se laganom hranom, hranljivom i zdravom,
pogodna je i za mlade i stare. U prodaji su i vitaminizirane testenine sa dodatkom A i D3 vitamina, što je u 100 g testenina 50% dnevnih potreba.
Ipak, još nije dovoljno poznato da je durum testenina napravljena od najkvalitetnijih sirovina durum pšenice, odnosno produkta mlevenja – semolina.
Pšenica durum ima veći sadržaj proteina i veću biološku vrednost od obične.
Sportisti i svi ljudi koji brinu o svom načinu ishrane koriste ovu testeninu kao
jedno od bazičnih jela jer sadrži dosta prehrambenih vlakana, malu količinu
masti i nema holesterola. Durum testenina najukusnija je i nije lepljiva kada
se kuva na tradicionalan italijanski način – „al dente“, što znači kratko, da
se oseti na zubu, tako da se ne prekuva.
magazin 99
moja kuhinja
Ljuti ragu
sa špagetima
Rezanci sa
spanaćem i
rukolom
Sastojci za 4 osobe:
Sastojci:
150 g
Durum Penne
rigate testenine
maslinovo ulje
1 kašika sirćeta
100 g mladog spanaća
2 struka mladog luka
1 šoljica suvog grožđa
1 šoljica kačkavalja
svež bosiljak
500 g
Durum Spaghetta
200 g sočiva
Priprema: Skuvati
100 g
iseckane
roštiljske kobasice
testeninu. Preko nje sipati
malo maslinovog ulja, kašiku
sirćeta, listove spanaća i
mladi luk iseckan na kockice.
Dodati i suvo grožđe
prethodno 15-ak minuta
natopljeno u vrućoj vodi,na
krupno narendani kačkavalj,
po pola kašičice soli i bibera,
kao i sveži bosiljak. Dodati i
listove rukole. Sve izmešati i
posuti kačkavaljem.
4 kašike maslinovog ulja
crvene ljute sveže papričice
1 glavica crnog luka
1 čen belog luka
125 ml belog vina
1 dl vode
1 šargarepa
Špageti sa
ćufama
Priprema:
U tiganju na maslinovom ulju propržiti
sitno naseckani crni i beli luk. Nakon
dva minuta dodati oljušten sveži
paradajz isečen na kockice, teglicu
Svaki dan Olive sosa od paradajza,
bosiljak, lovorov list, so i biber po
ukusu. Kad sos provri, dodati crno
vino i prethodno umešene i propržene
ćuftice. Krčkati desetak minuta. Skuvati
špagete u slanoj vodi i procediti. Umak
od paradajza sa ćufticama preliti
preko špageta. Sve dobro promešati.
Za ćuftice:
250 g
mesa
1 kifla
mlevenog
50 g mleka
2 kašike slanog
univerzalnog začina
1 jaje
24
magazin
1 praziluk
2 paradajza
bogato
Sastojci za sos:
Pasta u ljutom
sosu
400 g
Durum
Spaghetta
2 kašičice maslinovog ulja
2 manja crna luka
2 manja bela luka
3 sveža paradajza
teglica
Svaki dan
Olive sosa od paradajza
2 kašičice bosiljka
1 dl crnog vina
1 lovorov list
Priprema: Skuvati
testeninu. Sočivo potopiti
i ostaviti da nabubri. Na
zagrejanom maslinovom
ulju propržiti sitno seckan
luk, papričice i kobasice.
Dodati sočivo, vino i
vodu, poklopiti pa na tihoj
vatri kuvati 40 minuta.
Tada dodati na male
kockice sečene šargarepu,
praziluk i paradajiz koji ste
prethodno oljuštili i kuvati
zajedno još 15 minuta.
Dodati testeninu i ukrasiti
listovima bosiljka.
Priprema:
Skuvati testeninu. U dubljem
tiganju na zagrejanom
maslinovom ulju ispržiti sitno
seckan luk. U krupno
narezan oljušteni paradajz
dodati jednu kašiku ljute
tucane paprike, pola kašike
žutog šećera i 100 ml
vode. Sve sjediniti, dodati
paradajz sos i posoljen,
propasiran i propržen plavi
patlidžan. Posuti rendanim
parmezanom. Preliti preko
toplih testenina.
Sastojci za 2 osobe:
250 g
Durum Cormetti
rigati testenina
1 kašika ljute tucane crvene
paprike
1 plavi patlidžan
1 paradajz
pola glavice crnog luka
150 g paradajz sosa
Svaki dan Picante
3 čena belog luka
50 g parmezana
pola kašike žutog šećera
maslinovo ulje
magazin 25
moja kuhinja
Mlečna
pasta
Priprema: Staviti mleko da
provri. Dodati malo ulja. Spustiti
testeninu i kuvati na što slabijoj
vatri. Kad je testenina već kuvana,
i upila mleko, skloniti sa vatre
i dodati sir, kajmak i ako je
potrebno soli. Mešati dok se sir i
kajmak ne istope. Može se jesti i
hladna.
250 g
rigati
1 l mleka
Durum Penne
200 g starijeg sira
kajmak - po želji
Bogate
njoke
propržiti slaninu narezanu
na rezance, naliti
Tagliatelle
pavlakom za kuvanje i
50 g mesnate
slanine dodati kuvane špagete,
iseckani peršun, začiniti
solju i biberom po želji i
1 jaje
dodati žumance jajeta.
1, 5 dl pavlake za kuvanje Odmah skinuti sa vatre,
promešati još par puta da
so, biber
se žumance skuva a da se
ne zgruša i poslužiti.
peršun
testenina
Priprema: Na
maslinovom ulju propržiti
šampinjone isečene na
četvrtine i šunku isečenu
na kockice. Dodati
neutralnu pavlaku, sos
od paradajza i barenu
testeninu. Promešati i
servirati posuto listićima
celera.
Sastojci za 3 osobe:
400 g
Durum
Spaghetta
500 g paradajza
50 g crnih maslina
30 g kapra
2 čena belog luka
peršun
0,5 dl maslinovog ulja
po želji suvi bosiljak
mocarela kugle sira
magazin
Priprema: Obariti i isprati toplom vodom
testeninu. Na malo maslinovog ulja propržiti 50
g semenki Jumbo suncokreta pa dodati sitno
seckana 1-2 čena belog luka. Još malo propržiti
luk da ne zagori, dodati iseckanu pečenu
papriku pa smesom preliti rezance i posoliti
malo. Promešati. Preko staviti na kockice iseckan
feta sir oko 100 g Ili neki izdrobljeni beli sir.
Sastojci za 2 osobe:
Sastojci za 1 osobu: Priprema: Na ulju
26
Đenoveze
kremasto
Karbonara
100 g
Kosi
rezanci
Marinara
špageti
Priprema: Skuvati
špagete. Na maslinovom
ulju dinstati oljušten
paradajz. Dodati iseckane
masline, kapar, beli luk
i peršun pa opet kratko
prodinstati. Preliti špagete
umakom i posuti suvim
bosiljkom i na listove
isečenom mocarelom.
Sastojci za 2 osobe:
250 g
rigate
Durum Penne
maslinovo ulje
50 g
semenki
suncokreta
1-2 čena belog luka
100 g feta sira
nekoliko crnih maslinki
bez koštica
nekoliko zrna kapara
2 crvene pečene paprike
Sastojci za 4 osobe:
600 g
Durum
Gnocchi testenina
400 g šampinjona
300 g
šunke u foliji
2 kašike maslinovog ulja
100 ml neutralne pavlake
200 ml
Svaki
dan Basilico sosa od
paradajza
listovi celera
Rezanci sa graškom
Priprema: Staviti grašak da
se kuva. Iseći šunku na što sitnije
komadiće. Odvojiti listiće nane od
grančica, pa ih sitno iseckati. Zagrejati
u tiganju jednu kašiku suncokretovog
ulja. Dodati u tiganj nasečenu šunku i
kratko je propržiti i izvaditi iz tiganja.
Dodati naseckanu nanu.
U međuvremenu staviti testeninu da se
kuva. Pošto je grašak skuvan i oceđen
od vode, dodati mu kašiku pavlake i
2 do 3 kašike vode. Promešati i staviti
da se zagreje. Dodati proprženu
šunku, pa sve posoliti, pobiberiti po
ukusu i preliti preko testenina.
Sastojci za 4 osobe:
1 veća šargarepa
biber, so
2 kašike ulja
1 kašika kisele pavlake
100 g
šunke u foliji
400 g
čipkastih
vitaminiziranih rezanaca
6 grančica pitome nane
50 g graška
magazin 27
moja slatka kuhinja
Mikini
saveti
Najlepše voćne torte
Priprema:
Penasto umutiti maslac i šećer, dodati
mlevenu Plazmu i seckane orahe. U masu
narendati koru pomorandže i nacediti sok.
U modlu (pleh) željenog oblika izručiti masu
i formirati koru debljine 1,5-2 cm. Za prvi fil
umutiti tečnu pavlaku i stabilizator. Umešati
mlevenu Plazmu i čokoladni krem.
Fil podjednako rasporediti preko kore.
Preliti tankim slojem čokolešnik krema.
Za drugi fil umutiti tečnu pavlaku, mleko,
stabilizator i šećer. Premazati preko prvog
fila i poravnati nožem. Za dekoraciju umutiti
šlag u prahu i premazati tortu sa svih
strana. Podeliti nožem i obeležiti šesnaest
parčića. Na svako parče špricem istisnuti
pufnu šlaga i u nju umetnuti jedan Čoko
Plazma keks. Na jedno parče torte staviti
pužić bele, a na drugi pužić crne čokolade,
i tako naizmenično dok se ne ukrase svi
parčići. Preko cele torte narendati koru
pomorandže. Staviti u frižider da se stegne i
ohladi. Tortu seći neposredno pred služenje.
Prvi fil:
150 g mlevene Plazme
300 g tečne pavlake
50 g stabilizatora za
pavlaku
Drugi fil:
400 g tečne pavlake
200 g čokoladnog krema
80 g stabilizatora za
pavlaku
200 g čokolešnik krema
50 g šećera
Kore:
350 g mlevene Plazme
Da li znate?
Zašto nastaje pena na površini supe sa mesom?
Sezona velikog izbora svežeg voća je na izmaku,
zato ga iskoristite za torte sa neodoljivim mirisom i ukusom
Plazma torta srce
moja kuhinja
100 ml mleka
Dekoracija:
250 g maslaca
16 komada Čoko Plazme
100 g šećera
200 g šlaga u prahu
150 g seckanih oraha
50 g bele čokolade
2 pomorandže (koru
narendati, a sok iscediti u
koricu)
50 g crne čokolade
rendana kora pomorandže
iseći
…mocarela se može lako
com
na jednake listove seckali
za kuvana jaja
… voćna salata neće
skate
potamneti ako voće ispr
e
vod
lne
era
min
o
mal
sa
za koh
…pri kuvanju pirinča
ati
ili sutlijaš šećer treba dod
tno
na kraju, da ne bismo zna
produžili vreme kuvanja
kolačići
…uštipci i drugi prženi
stavite
biće ukusniji ako u testo
malo piva
Kada kuvamo supu od piletine ili junetine, nakon prvog “ključa” vode,
pojavi se penasta, bela masa, a ukoliko je ne diramo, ona daljim
kuvanjem nestaje. Bake i majke su nas naučile da tu penu uvek treba
skidati rešetkastom kašikom i bacati, ali znamo li šta je to zapravo?
Pena na supi je u suštini proces koagulacije proteina iz mesa. Izloženi visokim
temperaturama, dugi lanci proteina gube svoju strukturu, odmotavaju
se, a zatim se opet spajaju, stvarajući drugačiju strukturu. To se vidi kao
otapanje dela proteina s mesa u vodi, koji se porastom temperature
ponovno koaguliraju. Istovremeno, deo masti se otopi u ulje, ispliva na
površinu i okruži koagulirane proteine, omogućavajući im da plutaju.
Porastom temperature i vrenjem, ulje se rasprši a proteini nastave da se
zgušnjavaju, dok se s vremenom ne pretvore u male smeđe čestice, koje ponekad
možemo primetiti u posluženoj supi. Dakle, pena koja nastaje nije ni u kom smislu
štetna, ali ako želite da imate bistru supu, ipak je bacajte.
Šampioni u jedenju pica
Iako je pica italijanski nacionalni specijalitet, nisu Italijani
nacija koja najviše konzumira taj toliko osporavani ali i
slasni obrok.
Naime, Amerikanci godišnje pojedu 13 kilograma pice po
osobi, a prosečan Francuz u proseku pojede jednu picu
nedeljno, odnosno 10 kilograma pice godišnje.
Italijani su, čini se, totalno zasićeni picom pa prosečni
Italijan u jednoj godini pojede samo 5 kg ovog popularnog
jela, piše Finapapizza.com.
U Francuskoj postoji 13 hiljada picerija, a pica čini 80
odsto naručenih jela koja se dostavljaju na kućnu adresu.
U proseku se na 9 sendviča i 1 hamburger proda 16 pica.
Višnja torta
Sastojci:
300 g mlevene Plazme
300 g Plazma keksa
Crvena torta
Priprema:
Šlag podeliti na tri dela. Prvi deo šlaga
umutiti sa vodom i u tu smesu dodati
mlevenu Plazmu. Masu ujednačiti i razvući
na tanjir za torte. Drugi deo šlaga se umuti
i dodaju se maline i ribizle, a smesu preliti
preko Plazme. Treći deo šlaga umutiti i u
njega narendati 50 g čokolade. Sve dobro
izmešati i staviti preko dela sa voćem.
Tortu dekorisati sa dvadesetak malina i po
želji posuti prah šećerom.
28
magazin
Sastojci:
300 g mlevene Plazme
1 kg šlaga koji se muti s
vodom
700 g malina
300 g ribizli
50 g čokolade za kuvanje
500 ml slatke pavlake
300 g šlaga
1 kisela pavlaka
500 g višanja
500 ml mleka
Priprema:
Umutiti slatku pavlaku, a u posebnoj posudi umutiti 200 g šlaga sa 2 dl mleka
i u tu masu dodati kiselu pavlaku. Obe smese sjediniti i podeliti na dva dela,
pa u jedan deo staviti 300 g mlevenog Plazma keksa.
Plazma keks u komadu umakati u mleko i poređati na tanjir, preko slagati
jednu polovinu mase, pa višnje, pa drugu polovinu mase s mlevenom Plazmom.
Na kraju tortu nafilovati ostatkom umućenog šlaga (100 g).
Korica hleba čuva zdravlje
Ko rado jede svežu,
mirisnu, braon koricu
hleba, čini nešto dobro
za svoje zdravlje, tvrdi
bečki profesor Hademar
Bankhofer.
Kada se hleb peče u
pećnici na 150 ili 180
stepeni Celzijusovih
i počne da dobija
nežnobraon boju,
tada kora hleba sadrži supstance koje podstiču zdravlje
i povrh svega nas održavaju mladim. To su melanoidini
koji nastaju prilikom pečenja, prženja i restovanja, kada
se ugljeni hidrati i belančevine stope. Biohemija to zove
„Maillardova reakcija”. Melanoidini su odgovorni kako za
braon boju korice tako i za njen tipičan ukus. Čim klice,
virusi ili štetne materije iz okruženja dospeju u organizam,
ove supstance u kori hleba pomažu da se štetnih materija
što pre oslobodimo.
Nekad su pekari odmah nakon pečenja hleba otvarali
vrata i tako mamili kupce. Prilikom pečenja hleba nastaju
tzv. supstance koje nas čine srećnim, aldehidi i amini. To su
aromatične materije, koje nas zavode, čine srećnim i deluju
kao bezopasni opijati.
Paprika izvor mladosti
Crvena, žuta ili zelena - paprika je puna vitamina, a glavna supstanca kapsaicin je pravi izvor mladosti, kaže bečki
profesor Hademar Bankhofer. Ali ono što niste znali je da - paprika budi želju za flertovanjem.
Paprika je bogata vitaminom C, A i E kao i provitaminom betakarotenom koji su nam potrebni za izgradnju imuniteta.
Osim toga, ona štiti naše ćelije od izazivača bolesti i štetnih materija iz prirode i tako nam pomaže da dugo ostanemo
mladi. Paprika je bogata i elementom u tragovima cinkom koji jača prirodne odbrambene snage, vezivno tkivo,
daje dobro raspoloženje i podstiče proizvodnju hormona. Kod mladih je uočeno da paprika pojačava želju za
flertovanjem. Glavna supstanca kapsaicin razređuje krv i pomaže u sprečavanju prevremene ateroskleroze.
Osim toga kapsaicin suzbija smetnje u prokrvljenosti i malo ublažava napade migrene.
Boje u paprici, karoten, dragocene su za čulo vida, a sok od paprike s druge strane jača koncentraciju.
magazin 29
ljudi oko nas
sa osmehom. Mi stvaramo, kreiramo u
veseloj, radosnoj, opuštenoj atmosferi.
Tu nema nikakve distance među nama.
U životu mi je bitno da se ima dovoljno, a
da ne bude pod tenzijom, da sve bud lepo
raspoređeno i radni dan i novac..., priča
naša sagovornica.
I ponedeljak se voli
Zajedno sa svoje četiri radnice, modelarke,
stvara male ekskluzivne kolekcije i unikatne modele, koji se mogu naći u prestižnim
buticima u gradovima Srbije i u regionu, a
koje su ovenčane vrhunskim nagradama
kao što su Zlatna i Srebrna košuta, priznanje kapetan Miša Anastasijević u oblasti
preduzetničke kulture i stvaralaštva. Modele modne kuće “Igo trikotaža”, videli su
modni poslenici na sajmovima i revijama u
Beogradu, Diseldorfu, Gračanici, Valjevu,
na Aura fashion selectionu...
Inspiraciju pronalazi svuda – na fasadama,
šarama na tanjiru, u prirodi, mahovini,
kamenu, cvetu... sve to „nešto“ može da
bude početna ideja za razradu.
Nastavljamo priču o tradiciji, etnu... Konstatujemo da imamo talentovane kreatore,
bogatu tradiciju i kulturno nasleđe, koje
savršeno može da se uklopi u savremeni
kostim, ali nekako, kao da nemamo sluha
da to ponudimo svetu. Kao da se stidimo
svoje tradicije, kao da imamo kompleks...
- Tako je, imamo kompleks. Teško se to
probija. To je nesigurnost u ono što imamo
i strah da to svetu ponudimo. Pogledajte kakve su nam haljine bile u doba
Jelene Anžujske... da se čovek raspameti
od lepote! Tu se ne zna šta je lepše, da li
kolorit, da li kombinacija čipkastih radova
i ravnih tkanina, kroj, model... A mi to
krijemo. Na osnovu toga bi čovek ceo život
oku, ako je vaš stil izgrađen, i ako sve to
lepo nosite.
Priznaje da joj nagrade gode. U njima
uživa. Prijaju joj. Ne ume da ih unovči, niti
iskoristi u nekom materijalnom smislu.
- Taj osećaj kada vam je srce puno, kada
ih vidite i kada znate da su one samo vaše,
nema cenu. Nagrade su velika satisfakcija,
ali umeju i da uljuljkaju čoveka na lovorikama, da se malo kreativno uspava, a
čovek ne sme kreativno da zadrema. Kad
je stigla prva nagrada, Srebrna košuta, tad
sam bila potpuno zapanjena, to mi je bila
ogromna radost, sledeću Košutu, nije da
nisam očekivala, ali nisam očekivala zlatnu, kad sam dobila priznanje Kapetan Miša
Anastasijević, osećala sam se nekako fino,
ponosno, dostojanstveno, objašnjava.
Dotičemo se teme biznisa, položaja žene
preduzetnika u srpskom društvu...
mogao da izvlači kolekcije, da ih modelira,
osavremenjuje, prilagođava ih trenutku i
vremenu, kaže ozareno.
Kaže da je i ona potvrda teze da su retke
osobe koje su istovremeno i umetnici i
biznismeni i da mnogo bolje ume da pravi
džemperiće, nego pare.
- Sa druge strane, treba biti pragmatičan,
ako želiš da opstaneš, skupe su mašine,
štrikaće posebno, krediti su sa visokim
kamatama, pomaže i Fond za razvoj, bitan
je i novac... Ja mogu da kucam na ta vrata,
jer imam nešto iza sebe, ali ne znam kako je
onim ljudima koji nemaju iskustvo kao ja!
Ipak, svima koji žele da se bave privatnim
biznisom poručuje da ne odustaju i da ne
treba uvek puno para, već mnogo više volje
i želje... Ako čovek veruje u sebe, u ono što
radi, to je pola uspeha...
Ceca, Mira, Aljoša...
Kada se pomene stil, da li se osoba rađa sa stilom, ili se i to može
naučiti?
- Stil se može i steći i to nije teško,
ukoliko pravilno odabremo “priču”
u kojoj se prepoznajemo i nadograđujemo.
Od javnih ličnosti koje imaju stila,
Gordana ističe Svetlanu Bojković, kao damu koja ume modu da
prilagodi sebi i svojoj ličnosti. Od
“jačeg pola” izdvaja Aljošu Vučkovića, kao gospodina sa izuzetnim
šarmom i manirima!
Radni dan počinje
s osmehom
K
ao svaki profesionalac i posvećenik, priča sa velikom ljubavlju o
svom poslu. Govori probranim
rečima, na trenutak zagledana u daljinu,
kao da u mislima već “šara” neki model
iz sledeće kolekcije. Najnoviju kolekciju
“Romantika”, prikazaće na ovogodišnjem
beogradskom Sajmu mode u oktobru.
Možda joj i ova kolekcija donese još jednu
Zlatnu košutu! Ko zna?
Sada uspešna modna ‘priča’ počela je
30
magazin
1987. godine. Gotovo – slučajno. Gordana
je posle srednje škole sama sebi štrikala
džemperiće, koji su i tada, kao i sada, bili
vrlo moderni i popularni.
- Drugaricama su se svideli ti moji modeli
i počele su da mi traže da i njima radim
džemperiće. I tako se priča ’zahuktala’. Kako sam imala višak ideja, a malo
prostora da to odradim, bitno mi je bilo da
nabavim mašinu za štrikanje... Prvo sam
kupila jednu mašinu, pa kasnije drugu,
treću, proširili smo deo kuće u poslovni
prostor, i onda to polako počinje da se zove
posao u pravom smislu reči, da bi se došlo
do ovoga sada. Od 1987. kad je kupljena
prva mašina, nikad mi želja nije posustala,
nikad mi ni jedan ponedeljak nije mrska
priča. Možda to nije isplativ posao, ali je
meni tamo sve lepo i ispunjava me. Prostor
u kome se radi je kućna atmosfera, i tu
je smeštena cela proizvodnja... Ja radni
dan sa mojim saradnicama započinjem
Tekst: Ljuba Đorđević Foto: Nataša Atanasković
Zaogrnuta svojom kreacijom - božanstvenim etno-mantilićem, koji se savršeno slagao sa
njenom ličnošću, Gordana Ivanović itekako poznaje modne zakone i tajne! Ona je vlasnica
modne kuće “Igo trikotaža” iz Valjeva
Svoju inspiraciju kreatorka Ivanović uglavnom crpe iz narodne tradicije. Omiljeni
su joj etno motivi, koji su joj uvek polazna
ideja za „razradu“ kreacije. I sve mora da
bude živopisno, koloritno, posebno u njoj
omiljenim bojama jeseni...
- Ma, lep je etno... Ako se prati čisto etno
priča, onda to nije dobro, ali ako se ona
modernizuje, ako se model osavremeni,
modelira, to je dobar put. ’Moj’ etno je
prisutan u detalju, naznaci, inspiraciji...
Još ako se svemu da živost bojama, onda
je to zanimljivo. Ja sam kolorista, meni su
boje bitne, i u mojoj etno priči su boje dosta
zastupljene. I u najnovijoj kolekciji, koja će
biti predstavljena na Sajmu mode, zastupljena je ta etno priča - riblja kost, koja se
provlači u detalju, objašnjava.
Nagrade gode
Koja je njena prva asocijacija kada se
pomene reč moda? Koliko ima istine u
onoj izreci da izgled donosi ugled? Sledi
zanimljiv odgovor:
- Trebalo bi da moda prati nas, a ne mi
modu. To je umetnost i umešnost, da
uskladimo taj odevni predmet sa svojom
figurom, stilom života, hodom, a ne da po
svaku cenu jurimo modu. To ne znači da na
sebe moramo da spakujemo hiljade evra...
Izgled može biti vrlo ukusan i primamljiv
magazin 31
ljudi oko nas
ljudi oko nas
Za 75 godina fotografskog
staža Dragiša Miletić sa
Rudnika napravio je oko sto
hiljada fotografija, potrošio
hiljade rolni filmova, tone
razvijača, 28 fotoaparata
Istorija kroz fotografije
M
ilan Miletić, Dragišin otac, bio je
poznati rudnički opančar, ali i
čovek veoma naprednih shvatanja za tridesete godine prošlog veka.
Na vreme je shvatio da Dragiši, jednom
od četvorice sinova, mora ispuniti želju.
A Dragiša je imao samo jednu želju - da
mu otac kupi fotografski aparat. Možda je
kupovinom tog aparata Rudnik izgubio još
jednog dobrog zanatliju koji bi stasao u Miletićima, ali dobio je mnogo više – fotografa koji je za svoj fotografski vek imao preko
sto samostalnih izložbi: u Kragujevcu, Čačku, Užicu, Beogradu... Veliki broj njegovih
fotografija imaju istorijsku vrednost, pa se
zbog toga i nalaze u brojnim muzejima kao svedoci prohujalih vremena.
- Fotografija je za mene velika ljubav. Prolaze, dolaze vremena, menjaju se i aparati,
ali ja sam uvek voleo, ali i radio najviše
crno-belu fotografiju. Ona za mene ima
posebnu harizmu, mistiku. Takva fotografija je za mene nešto uzvišeno, posebno.
Ona je umetnost...
Od dana kada je prvi put uzeo fotografski
aparat u ruke pa do danas prošlo je 75 go32
magazin
dina. Kaže, seća se kao da je juče bilo kako
je taj prvi aparat na neki način odredio
njegov životni put.
Aparat kao dva para opanaka
- Moji su svi bili zanatlije, opančari i obućari. Otac, braća. Imao sam nekih petnaest
godina kada sam znao da hoću da budem
nešto drugo. Danima sam dosađivao ocu,
ubeđivao ga da mi kupi fotografski aparat.
U to vreme, bar ovde na Rudniku, ali i okolini, niko nije imao tu „spravu“. Možda je
po okolnim gradovima i imao neki, ali bila
je to retkost. Sećam se, otac sedi i izrađuje
opanke, a ja čučnem pored njega, i molim,
govorim, samo da dobijem ono što hoću –
priseća se Dragiša.
Jednog dana ode Dragišin otac u Beograd
da prodaje opanke. Kad bi uveče, eto ga u
torbi nosi nešto za Dragišu. Nisu to bile ni
Za sve godine rada ovekovečio je Dragiša
mnogo toga lepog i ružnog što se dešavalo
na Rudniku, ali i u okolnim gradovima.
Priča, nikada se od aparata nije odvajao, jer uvek mu se činilo da i ako ode do
prodavnice bez njega, na putu će se nešto
desiti, pa on to neće zabeležiti.
- Najvrednije, bar što se tiče tog istorijskog
dela, jesu slike iz Drugog svetskog rata.
Rekao bih, nije bilo goreg vremena za
narod, ali boljeg za fotografa. Fotografija
na koju sam posebno ponosan je ona na
kojoj je ovekovečena kolona automobila
sa članovima jugoslovenske Vlade kada su
krenuli iz Srbije. Slikao sam ih baš na Rudniku. Sećam se, sišao sam do varošice, nekako u cik zore i video kolonu koja je stala.
Izgledalo je da se odmaraju. Tek kada sam
video Mačeka i Gavrilovića shvatio sam
da sam na jedan indirektan način, u tom
trenutku, deo istorije. Naravno, fotografski
aparat je bio kod mene i ja sam to zabeležio.
Čini mi se, možda grešim, da je to jedna od
fotografija kraj koje posetioci na izložbama
najviše zastaju – kaže Dragiša.
Laboratorija za izradu slika nalazila se u
dvorištu Miletića, tačnije u jednoj omanjoj
šupi koja je adaptirana za tu svrhu. Slikao
je portrete, prirodu, koja je, kako priča, za
njega poseban izazov.
Priroda kao večita inspiracija
- Priroda je večita inspiracija, a sam sam
voleo da obilazim brda, žitna polja, pokošene livade. Nigde se čovek ne odmori kao
u prirodi - priča Dragiša.
Sa aparatom u ruci uvek se osećao nekako
sigurno, zaštićeno, čak i u situacijama koje
to nisu bile. Ima mnogo toga on u arhivi.
Mnogo toga je i uništeno, jer prema njegovoj proceni do sada je napravio oko sto
hiljada fotografija.
- Interesantno je to da nikada nisam imao
problema dok sam fotografisao. Danas
vidim da mlade kolege često nailaze na
otpor, mada moram priznati da su moje
fotografije iz neke druge priče koja se
razlikuje od današnje. Sećam se, bez problema sam u više situacija dolazio do Tita,
Brežnjeva. Niko me čak nije ni opomenuo
da ne slikam.
Nije sve u kvalitetu aparata
Posebno mesto u kući Miletića zauzimaju
fotografski aparati. Ima ih dvadeset osam
- raznih modela, marki. Kako priča, svaki
aparat je obeležio bar jednu deceniju rada,
pa baš zbog toga i zauzimaju centralno
mesto u njegovom domu.
- Pre nekih deset, dvadeset godina kada je
krenula era kompjutera rešim ja da sredim
fotografije i napravim arhivu. Bilo je to baš
teško. Preberem jednom, pa se opet vratim, pa mi bude žao da neke slike uništim,
i tako u nedogled. Bacio sam dosta toga,
jer teško je sve sačuvati.
One najvrednije često su na izložbama
kojih je do sada imao preko sto. Priča nam
Vidimo se za tri godine
I ako kruni devedeseto leto Dragiša je još uvek aktivan vozač. Kaže,
svake tri godine ide na lekarski
pregled, da bi produžio vozačku.
- Takvi su propisi. Odradim ja sve
to. Vid mi je dobar, naočare ne
nosim, a doktoru sam na ovogodišnjem pregledu rekao: Vidimo se
za tri godine! Malo me čudno pogledao, ali šta mogu, obećao sam
čoveku, pa ću doći – u devedeset
trećoj.
kako mu se čini da se ljudi baš zanimaju za
crno–belu fotografiju.
- Nije sve u aparatu. To najbolje znaju oni
koji se bave fotografijom. Mora se imati taj
istančan osećaj za kadar, za „pronalaženje“ fotografije. Fotografija je odraz onoga
ko slika, neka njegova reprodukcija koja
daje pečat svemu – objašnjava on.
Kada se pojavi na svojim izložbama, malo
ko može da poveruje da ima već devedeset
godina.
- Nisu to neke godine. Zdravlje me služi,
pa ih nešto i ne osećam na plećima. Važno
je kako se čovek oseća, kakve su mu misli.
Meni je fotografija mnogo u tome pomogla, jer uvek je činila da se osećam mlad. A
ja sam nju uvek doživljavao kao buđenje,
svitanje, nešto što ostavlja neizbrisiv trag.
magazin 33
Tekst: Dragana Milošević Foto: Saša Savović i privatna arhiva
Slike života
bombone, ni čokolade što je znao nekada
da donosi deci iz velegrada, već fotografski
aparat!
- Bio je marke „akva“. I, još pride, kupio
mi tri rolne filma! Niko na svetu nije bio
srećniji od mene. Sećam se da sam te noći
prespavao sa aparatom. A bila je to skupa
„igračka“. Poređenja radi, morao je da
proda dva para najkvalitetnijih opanaka
da bi mi kupio aparat. Sada je nešto drugo,
aparati su jeftiniji, ali ma koliko to zastarelo izgledalo, mislim da su ovi današnji
aparati slabijeg kvaliteta, da im slike kraće
traju – priča Dragiša.
porodični kutak
starog Izraela, gde je mlada nosila plavu
traku u kosi koja predstavlja ljubav i
vernost.
Nije blago zlato...
vreme
da se kaže „da“
Početkom jeseni nastupa i doba svadbi, a mnogi narodni običaji vezani za taj čin žive
i dan-danas. Kako su nastali i šta znače?
J
oš od davnina jesen je označavala
početak doba slava i svadbi. Svima
koji se pitaju zašto je baš ovo doba
godine najpogodnije za svadbena veselja, preci su dali odgovor narodnom
poslovicom koja kaže da „Jesenji štenac
i prolećna mlada nisu ni za šta.“ Ali,
praktični razlozi su pre svega diktirali
običaje: kad se podigne letina, prođe
senokos i oberu se vinogradi – može se
u svatove.
Nešto novo i nešto staro
Mnogi smatraju da Srbi imaju previše
svadbarskih običaja, a ako je za utehu
i drugi narodi imaju određene rituale
koje poštuju verujući da će mladencima
doneti sreću i blagostanje. A običaji se
razlikuju, ne samo od države do države,
34
magazin
već i od sela do sela. Danas su zbog
brzog načina života mnogi običaji zaboravljeni, a neki su prilagođeni modernim vremenima.
Upavo zbog toga, način na koje su prošene naše bake i prabake verovatno bi
izmamio osmeh kod većine mladih. Jer,
dok danas prosidba podrazumeva da
mladoženja kupi prsten svojoj izabranici i već tim činom oni su verenik i
verenica, u prošlosti je to izgledalo malo
drugačije. Tada bi budući mladoženja
slao svog prijatelja ili člana porodice kod
mlade i njene porodice kako bi isprosio
mladinu ruku. Prosci su tada dobro
znali da su loši znaci ako na putu vide
trudnu ženu ili slepog čoveka, jer to
znači da je taj brak osuđen na propast.
Ali ako bi videli goluba, kozu ili vuka, to
je značilo da će budući brak biti srećan.
Pojedini običaji su se zadržali i do danas
i to ne samo na našem prostoru već i u
celom svetu. Na primer, običaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u
venčanici pre venčanja poznat je širom
sveta, kao i običaj da mlada toga dana
treba da nosi nešto novo, nešto staro,
nešto pozajmljeno i nešto plavo.
Šta je u korenu ovih običaja? Nešto
novo predstavlja nove avanture koje će
mladenci imati u budućnosti i simbol
novog je uglavnom venčanica. Nešto
staro može biti porodični nakit, a nešto
pozajmljeno se odnosi na predmet iz
mladine porodice, koji ona mora da
vrati posle venčanja. To je simbol ljubavi
i podrške od strane porodice i familije.
Običaj da se nosi nešto plavo datira još iz
SvakI narod ima nešto od običaja po čemu je karakterističan. U Češkoj se
mladenci obasipaju graškom umesto pirinčem po napuštanju mesta na kome je
ceremonija održana. Takođe, parovi dobijaju darove dan posle venčanja, kada
mlada prvi put ide u dom koi će deliti sa svojim mužem.
Indijke u crvenoj haljini
Prilikom venčanja mlade u Indiji često nose crvenu haljinu ili sari. Tokom ceremonije, par kruži oko zapaljene vatre koja predstavlja jednog od Hindu bogova
i sedam puta prinosi darove u obliku hrane bacajući ih u vatru. Na kraju ceremonije najbliži muški rođak mlade baca ruže ili jasmin preko para kako bi ih
zaštitio od zla.
Venčanja posle Uskrsa u Švedskoj
U Švedskoj „sezona“ svadbi počinje ubrzo nakon Uskrsa. Period oko dugodnevice je najpopularniji za venčanja. Običaj je da majka da kćerki zlatan novčić da
ga stavi u desnu cipelu, a otac srebrni za levu kako nikada ne bi bila bez novca
u braku. Posle prve bračne noći muž svojoj supruzi poklanja takozvani „poklon
prvog jutra“. Ranije je to bio novac, a svota je bila visoka i propisana zakonom,
prema društvenom položaju supruga. Porez se plaćao kralju. Ovaj običaj se i
do danas održao s tim što se sada poklanja nakit, a kralj ne dobija ništa, čak i
kad je nakit skupocen.
Bog na nebu, kum na zemlji
Obavezni gosti na svakom venčanju
su kumovi, dever, stari svat i vojvoda.
Bez kumova, svedoka na venčanju,
ne možete obaviti ni jedno venčanje,
bilo građansko, bilo crkveno. Po jedan
svedok ide i sa mladine i sa mladoženjine strane. Nekada su se sa generacije na
generaciju prenosila stara kumstva, ali
je u današnje vreme popularno da mladenci za kumove biraju najboljeg druga
ili drugaricu.
Dever je mladoženjin brat čije je zadatak
da preuzme mladu u ime mladoženje i
svih svatova sa njegove strane, kao i da
pazi na nju sve do samog čina venčanja. Stari svat je obično mladoženjin
ujak i on pored kuma ima ulogu drugog
svedoka na venčanju. Ulogu vojvode preuzima mladoženjin zet i on u
svadbenoj povorci ide među prvima da
bi barjakom koji nosi pokazao od kog je
roda mladoženja.
Kuma, devera, starog svata i vojvo-
du mlada kiti posebnim cvećem i oni
tokom svadbe sede za istim stolom za
kojim sede i mladenci.
Do danas se delimično očuvala navika
da venčanicu mladi kupuje svekrva, a
prsten, cipele, tašnu i veo - dever. Stari
svat mladi kupuje burmu, dok mladoženji kupuje kum.
Još jedan od gotovo zaboravljenih
običaja koji se danas retko gde sreće
je prolaz svatova preko korita. Naime,
vojvoda posle venčanja prvi odlazi
mladoženjinoj kući i zatvara sve prolaze
ostavljajući samo jedan preko kojeg
stavlja korito sa vodom. Tuda moraju
da prođu svi svatovi i da u korito ubace
sitan novac sa željom da mladenci uvek
imaju mnogo para.
Kada mlada dođe pred novi dom ona
prvo baca sito na krov kuće, a dobar
je znak ako sito ostane na krovu, jer to
znači da će mlada zauvek ostati u kući.
Međutim, ako sito padne, mlada mora
da ga izgazi.
Na mnogim svadbama u našim krajevima posebna pažnja se posvećuje nakončetu – najmlađem detetu iz mladoženjine familije. Pre nego što uđe u kuću
mlada uzima nakonče u naručje i okreće
ga tri puta kako bi ona i mladoženja
imali puno lepe i zdrave dece.
Danas se najveći broj svadbi zakazuje za
subotu, a nekada je taj dan vezivan za
nesreću, kao i petak, naročito 13. Čak
je postojala i pesma po kojoj je sreda u
septembru idealna jer će mladence tih
dana pratiti sreća i blagostanje.
Davno zaboravljeno je i verovanje da će
mlada biti nesrećna ako se uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom
kao i njeno. Takođe, mlada nije smela da
vežba pisanje svog budućeg prezimena
pre venčanja jer se to smatralo izazivanjem sudbine.
magazin 35
Tekst: M. Antonijević Foto: Shutterstock
Došlo
Nekada je bilo obavezno postojanje miraza. Naime, do polovine prošlog veka
devojke bez miraza teško su se udavale,
a miraz je bio sve ono što je buduća
mlada donosila u svoj novi dom. Tada
su roditelji svojim kćerkama poklanjali
novac, tapije na imanja, šume, livade,
kuće, nameštaj i slično. Pored ovoga,
devojka je i sama morala da priprema
deo miraza koji je poznat kao devojačka
sprema. Tačnije, šila je i vezla posteljine,
stolnjake, peškire, košulje, a sve to kao
dokaz šta ona ume da radi i spremnosti
za brak. Stoga možda i ne čudi što su
stihovi „Nije blago ni srebro ni zlato...“
bili uteha onima koje nisu imale miraz.
Svadba u Češkoj
aktuelno
Edukacija zaposlenih
Sa obavezama koje HACCP sistem nosi, svi zaposleni u objektima Maxi se upoznaju već prvog dana na uvodnim obukama u Trening centru. U zavisnosti od
odeljenja na kome će raditi (sveže meso i delikates, pekara, voće i povrće,
gotova jela), zaposleni uče preko edukativnih filmova koji opisuju postupke od
dolaska na posao, poštovanja higijenskih pravila, trebovanja i prijema robe,
skladištenja, proizvodnje prema definisanim recepturama, izlaganja, usluživanja potrošača, postupaka povlačenja proizvoda po završetku radnog dana i
pripremama objekta za naredni radni dan.
Zbog svega ovoga, ističe Katarina Bošković, potrošači koji pazare u Maxiju,
MiniMaxiju, Tempu i TempoExpressu, mogu da budu sigurni u bezbednost hrane.
tela koje se nađu u hrani poput drveta,
metala, plastike (fizička opasnost),
razni mikroorganizmi koji će dovesti
do kvara namirnice kao što su
bakterije, plesni, čak i virusi (biološka
opasnost) ili neka hemijska supstanca
koja se našla u hrani (pesticidi, ostaci
lekova, aditiva, sredstva za pranje i
dezinfekciju – hemijske opasnosti),
kaže naša sagovornica.
U Delta Maxi Grupi, kaže Katarina
Bošković, HACCP sistem je
postavljen 2006. godine. Kako oko
80% asortimana čine namirnice,
svi zaposleni aktivno učestvuju
u održavanju i unapređenju ovog
sistema koji podrazumeva preventivu
opasnosti koje bi se mogle pojaviti:
od nabavke sirovine i ambalaže,
preko proizvodnje, do raznošenja i
korišćenja proizvoda u roku trajanja.
Sistem kontrole kvaliteta vodi tim
zaposlenih koji čine tehnolozi,
menadžeri svih kategorija namirnica,
zaposleni koji se bave sanitarnim
nadzorom, tehničkim održavanjem
kao i regionalni menadžeri prodaje.
Kakvu hranu
jedemo?
U današnje vreme, kada smo okruženi velikom zagađenošću i mnogobrojnim opasnostima po zdravlje,
higijenski, hemijski i bakteriološki ispravna hrana koju jedemo postala je imperativ
36
magazin
dani, lekovi,...) koji nastaju zbog
konzumiranja namirnica koje nisu
bezbedne i koje mogu da prouzrokuju
zdravstvene probleme kod ljudi,
shvatilo se da je vreme da se kontrola
hrane pooštri i šire primeni. Umesto
praćenja posledica neispravne hrane,
pažnja je okrenuta prema preventivi.
Tako je stvoren sistem HACCP, za koji
su mnogi od nas čuli, ali ne znamo
tačno šta on podrazumeva.
Najsigurnije u radnjama
Zamolili smo zato Katarinu Bošković,
menadžera za sistem kvaliteta Delta
Maxi Grupe, da nam bliže objasni
način na koji ovaj sistem obezbeđuje
zdravstveno ispravnu hranu, i evo šta
nam je ona rekla:
HACCP sistem ima izuzetan značaj
za bezbednost hrane, jer mu je cilj
da osigura proizvodnju i promet
zdravstveno sigurne hrane. Ovakva
kontrola hrane je postala zakonska
obaveza u Srbiji na osnovu Zakona o
veterinarstvu i Zakona o bezbednosti
hrane. Kontrola se zasniva na
prepoznavanju i ocenjivanju opasnosti
koje mogu da imaju nepoželjni uticaj
na ispravnost namirnica, npr. strana
Stalna kontrola
Priredila: B. Jelić Foto: Maxi arhiva
D
a li se plašite viška pesticida u
hrani koju jedete? Koliko ste
sigurni da su namirnice koje
spremate sveže? Da li ste zadovoljni
nivoom higijene u prodavnicama?
Sva ova pitanja su danas aktuelnija
nego ikada ranije, jer nama, kupcima,
nije važna samo cena ili ambalaža
proizvoda, već postajemo svesni
važnosti ispravne hrane za zdravlje
cele porodice.
Kada je sredinom ’60-ih godina
prošlog veka u Americi napravljena
široka analiza posledica i troškova
(odsustvo sa posla, bolnički
Pitali smo Katarinu Bošković, budući
da je HACCP međunarodni standard,
ko i koliko često kontroliše njegovu
primenu i kako da mi kupci budemo
sigurni da se on poštuje?
- HACCP je međunarodni sistem
bezbednosti namirnica. On je
izrađen na osnovu preporuka
Svetske zdravstvene organizacije
i Organizacije za poljoprivredu
i hranu Ujedinjenih nacija. Tako
veterinarska, sanitarna, fitosanitarna
i poljoprivredna inspekcija u našim
objektima proveravaju postavljene
HACCP planove i mere koje mi
preduzimamo da namirnice budu
zdravstveno ispravne. Sa druge
strane, na godišnjem nivou, naši
maloprodajni objekti i magacini su
predmet provera sertifikacione kuće
Quality Austria.
Ako ste kao kupac u nedoumici
kako da sigurno znate da kupujete
bezbednu hranu, treba napomenuti
da pojedini proizvođači to
naglašavaju na pakovanjima svojih
proizvoda stavljanjem oznake
sertifikacione kuće, broja sertifikata
ili jednostavnom rečenicom „Ovaj
proizvod je proizveden u skladu sa
smernicama / preporukama HACCP
sistema", kaže gospođa Bošković.
Zanimalo nas je i šta se dešava ako se
kontrolom otkrije da neka namirnica
nije ispravna? U tom slučaju, kaže
sagovornica, proizvod se povlači sa
tržišta i određuje se mesto na kome je
nastao problem. Nalog za povlačenje
nekog proizvoda sa tržišta ne mora
da izda samo inspekcija već to može
da učini i sam proizvođač koji je,
internim proverama, naknadno
ustanovio da proizvodi na tržištu
nisu bezbedni. Nalog o povlačenju
proizvoda često prati i informacija
o opozivu proizvoda – saopštenje za
medije.
magazin 39
aktuelno
Dinar po dinar
do saniteta
N
e postoji ništa lepše nego kada
roditelji dobiju zdravo i krepko
željeno dete. To je uvek izvor
velike radosti. Međutim, igrom sudbine
na svet dolaze i deca sa teškoćama u
razvoju.
Dom u Kulini je dugo vremena bio
nepoznat javnosti. Mala Anđela koje se
i danas mnogi sećaju, kampanja koja
je usledila posle njene pojave na malim
ekranima i u novinama, bacili su više
svetla na ovu ustanovu. Bilo je mnogo
Kampanja „1 dinar
za Kuline“ trajaće
do decembra
toga što je trebalo uraditi da bi ovaj
dom bio dostojan življenja. Javljali su se
donatori. Oni to čine i danas kako bi ova
ustanova mogla da opstane.
Dom u Kulini posetili su i predstavnici
Delta humanitarnog fonda, sa ciljem
obezbeđivanja novog sanitetskog vozila
kako bi se moglo brzo i lako stići do
Aleksinca i Kliničkog centra u Nišu.
Zajedno sa predstavnicima Delta
humanitarnog fonda boravio je i poznati
38
magazin
Dom nade
za 484 korisnika
Dom Kulina je ustanova socijalne
zaštite čija je osnovna delatnost
smeštaj odraslih lica ometenih u
mentalnom razvoju stepena teže i
teške mentalne ometenosti. Nalazi se
u podnožju Malog Jastrepca, u selu
Kulina blizu Aleksinca.
Trenutno se na smeštaju u Domu
Kulina nalazi 484 korisnika.
glumac Milorad Mandić – Manda. Mandu
su sa nestrpljenjem korisnici očekivali
celog jutra. Kada je stigao, svi su mu
se obradovali, prepoznavši ga po liku
koji tumači u seriji „Selo gori, a baba se
češlja”.
Po obilasku paviljona, usledilo je i
druženje u zajedničkoj trpezariji uz
zakusku sa kolačima. Na kraju druženja,
Manda je povodom posete rekao „Prvi
put sam u Kulini, ali to nije moj prvi
susret sa decom sa posebnim potrebama,
invaliditetom. I dan-danas izražavam
veliko poštovanje i divljenje prema
ljudima koji se ovde bave korisnicima vrlo
stručno, strpljivo i sa puno ljubavi. Kao
narod i kao država, možemo i moramo da
uradimo mnogo više.”
Delta humanitarni fond će od prodaje
„premia” proizvoda u periodu od šest
meseci, do decembra, formirati budžet
koji će biti usmeren na Kulinu i kupovinu
preko potrebnog vozila.
Kako je ovaj dom udaljen i od Aleksinca
i Niša a potreba za ovakvim vozilom
postoji, jasno je da je reč o veoma
humanom gestu .
Priredila: Ana Jović Foto: Shutterstock
Iz želje da se pomogne onima kojima je to neophodno, nastala je nova akcija Kompanije Delta Maksi
kojom će se sakupiti novac za vozilo potrebno Domu u Kulini
magazin 39
ona i on
Bračne priče
Piše: Mirjana Jurčić Foto: Shutterstock
Polazak sina jedinca u školu prava je prilika za oca i majku da odmere znanje i pokažu šta
znaju, a da li će sin postati veliki sportista, što bi tata, ili bar genije naučnik, što bi mama,
pokazaće vreme
Iz Ljubišinog dnevnika
Miloš Veliki
Ovo je za mene druga istorijska
godina, moj sin Miloš polazi u školu! Prva istorijska je bila kada se on
rodio, a kada me moja žena pita, onda
je istorijska bila i godina kada smo se
venčali. Zato što su joj prethodile bune
i ustanci dok sam je kao smederevsku
tvrđavu godinama osvajao! Sinu smo
dali ime po Milošu Velikom, a kako bi
se moja sinčina i mogla zvati, nego po
junaku? I sada tatina junačina polazi u
školu! Sinoć smo tim povodom napravili malu proslavu sa živom muzikom,
bilo nas je stotinak najuže rodbine i
prijatelja. A, Miloš, ko zapeta puška,
ne može da dočeka da krenu obaveze!
Da pokaže svima ko je Ljubišin sin!
Pametnica, ljubi ga tata!
40
magazin
Više od Mocarta i Betovena
Za svog sina izabrao sam najbolju školu u kraju i najbolju učiteljicu. Moj sin
je od malih nogu u najboljim rukama.
Kada smo videli kako još kao beba
okreće glavu ka izvoru zvuka, shvatili
smo da je veliki sluhista i jedva smo
dočekali da napuni tri godine da ga
upišemo u muzičko zabavište. Njemu
je već obezbeđena petica iz muzičkog,
ne mora ni da ide na časove, osim
da svima pokaže šta ume. Violeta se
bunila što dete teram da svira klavir,
ona je htela da on svira violinu. A
Milošu se najviše svidela harmonika.
Zato smo ga dali na časove gitare, da
se niko ne bi bunio.
Intelektualac, a ne fizikalac
Merio sam danas knjige, sveske,
vežbanke, pernice, čuda koje moje
dete nosi u školu i šta sam otkrio? To
je trećina njegove težine! Kao kad bi
moja akten tašna bila teška 30 kila!
On jedva drži i onaj reket na tenisu,
ispada mu iz ruku, a u školu treba da
vuče kao lokomotiva! Moj sin uči za
intelektualca, ne za fizikalca, mišiće
ću ja već da mu razvijem! Zato smo
ga od malih nogu upisivali na karate,
džudo, fudbal, plivanje, ma nema šta
nije probao. Evo ga sad na tenisu, ne
znam koliko će se zadržati, vidim da
već merka košarku. Rođeni je sportista, samo da se pronađe.
Pomažemo mu, pa šta!
Stavila je Milošu u svesku primedbu
zato što nije sam uradio domaći! Pa
koje dete još samo radi domaći? I kad
da stigne sve da uradi, pa treba dete
pored škole i da se malo igra. Dok
dođe sa tenisa, pa otrči na engleski,
čim se vrati već ga čeka profesor
gitare, a dete bi malo da igra i igrice.
Logično je da ćemo mu malo pomoći
oko domaćeg. On i tako sve zna što se
uči u prvom razredu. Evo, danas sam
ga pitao tablicu množenja sa sedam,
sve je znao, a to se uči tek u drugom
razredu. Zna i sve evropske glavne
gradove, čak i od onih banana državica, ali to neće da ga pita. A tek kako
zna sve fudbalske klubove, pa marke
automobila! Od mene uči konkretne
stvari, u školi će da uči sve ostalo.
Takva mu genetika
Violeta nije nikada htela da mi pokaže
svoja svedočanstva, verovatno je bila
štreberka, pa je sramota. Shvatio
sam to odavno, još kad je Miloša kao
klinca učila neke pesmice. Sve ih je
znala napamet. Rasturala je čika Jovu
Zmaja. A klinac je tu crtu povukao
od nje, časkom upamti, samo kada ga
nateram da sedne i da čita. Već u vrtiću se istakao, najbolje je recitovao od
sve dece. Ma, u svemu je bio najbolji,
nije što je moj, nego prosto, takva mu
genetika. Napravljen je od najboljeg
materijala!
Iz Violetinog dnevnika
Uroš Nejaki
Eto, stigli smo i do škole! A kao da
se juče rodio... Suze mi krenu kad se
setim, imao je jedva dva i po kilograma. Htela sam da se zove Uroš, po
onom Nejakom. Posle se lepo izvukao,
ali ovoliki ranac za školu bi i meni
ramena odvalio, a kamoli detetu od
dvadeset kila. Sve smo učinili da
mu polazak u školu bude što manje
stresan: Ljubiša će da ga vozi, babe i
dede će na smenu da ga sačekuju posle
škole i dovode kući. Ja jedva čekam
da krenu prvi zadaci pa da se odmah
vidi čije je dete najspremnije za školu.
Mama mi je rekla da ja školu doživljavam kao priliku da popravim sopstveni ne baš sjajni uspeh u školi, što nije
istina. Nisam ja bolesno ambiciozna,
samo imam genijalno dete. I još je
rekla da smo napravili proslavu kao da
nam sin ide u vojsku, i pitala je kako li
ćemo ga tek oženiti. Epa, videće! Kada
se Violetin i Ljubišin sin bude ženio i
novine će o tome pisati!
Kompjuterski genije, bar
Ja već sada vidim da će Miloš jednog
dana biti veliki naučnik ili lekar. Možda inženjer, ili kompjuterski genije.
On je u stanju da satima igra igrice, za
kompjuter seda čim otvori oči. To što
on ume na kompjuteru, ja nikada neću
umeti. Jedva ga nateram da se odvoji
od njega i da ode na tenis. Danas je
došao iz škole sa prvom zvezdicom u
svesci. Moja sestra i ja smo se skoro
posvađale oko toga koja će da mu nacrta porodicu za domaći. Ona je uvek
bolje crtala od mene, ali ne dam da
mu se neko meša u domaće zadatke.
Ljubiša je rekao da mu niko osim njega
ne dira sveske iz matematike, naročito
ne deda, jer ne vidi dobro. A videla
sam da mu je i baba nešto pisala iz
prirode i društva, iako smo se dogovorili da će ona samo iz likovnog da mu
pomaže. Ne razumem zašto se svako
ne drži svog rasporeda? Ljubiša radi
matematiku, ja srpski, babe i dede
sve ostalo. Tetku ćemo povremeno
puštati da nešto pripomogne, da se
ne bi osetila zapostavljenom.
Mamin budući Oskarovac
Ljubiša misli da je za Miloša najbolje da bude sportista, a ja nekako
naginjem na umetnost. Zato sam ga
upisala prvo na folklor, kad je imao
četiri godine, pa u školu drame,
mesec dana kasnije. Pošto se to
poklapalo sa časovima engleskog
morala sam da ga ispišem, a tako
je talentovan! On u sekundi može
da promeni sva raspoloženja. Sada
u njegovoj školi neki penzionisani glumac, ali s pedigreom, drži
časove glume, već sam ga upisala,
nisam ga ni pitala, znam da hoće.
Moj muž, pametnica
Ljubiša je takođe bio osrednji đak u
školi, jako bistar samo nije voleo da
uči. Nije ga držalo mesto. Prošao je
uspešno i kroz srednju školu, samo
je tri puta padao na popravni. Sada
će lepo uz Miloša sve od početka, da
popuni praznine od prvog osnovne.
Sviđa mi se sa kakvim elanom seda
da radi domaće zadatke. I sve zna!
Kad se nosi cveće?
Ne znam da li treba već od septembra da počnem učiteljici da nosim
cveće, ne znam kako se to danas
radi? Kad sam ja išla u školu to se
radilo za osmi mart i na kraju školske godine, mada su mame odlikaša
donosile poklone i drugim danima.
Ne bih da se obrukam, da moje dete
po tome ispadne najgore, kad je
po svemu ostalom daleko ispred
sve druge dece. Ljubi ga majka,
genijalnog!
magazin 41
saveti
Put do krova
nad glavom
Septembar je tradicionalno udarno vreme za izdavanje stanova, a da biste sebe poštedeli problema,
savet je da izbegavate lažne agencije i istaknute nerealno niske cene nekretnina u Beogradu
42
magazin
Bili su u pravu. Iza većine brojeva telefona
kriju se neke divlje agencije koje su
efikasne samo u uzimanju ‘članarine‘
unapred, bez ikakve obaveze da vam za
taj novac bar pokažu neki stan. Kasnije
sam saznala da takvi beskrupolozni ljudi
samo prepisuju brojeve telefona iz oglasa i
onda nedeljama desetine ljudi dobijaju istu
ponudu dok je dotični stan odavno izdat ili
je čak u pitanju stan koji izdaje neka druga
agencija. A kada i dobijete preko telefona
pravog vlasnika, morate da budete majstor
da izvučete punu informaciju jer ćete inače
gubiti vreme i živce obilazeći prepravljene
podrume i suterene oronulih dvorišnih
zgrada...
Naša sagovornica je ipak našla stan, i to
baš preko agencije do koje je došla na
preporuku, jedne od onih koje naplaćuju
proviziju tek po realizaciji posla. Pod tim
se podrazumeva da ćete agenciji platiti
proviziju (u iznosu od 50% prve mesečne
rente) tek kada i ako vam pronađu stan
i to prilikom potpisivanja ugovora sa
zakupodavcem.
Izbor agencije
Dakle, ako želite da sebe poštedite
neprijatnosti (i gubitka novca), prvo
proverite na sajtu Agencije za privredne
registre (www.apr.gov.rs) da li je dotična
agencija registrovana za posredovanje u
prometu nekretnina. Po rečima nekoliko
naših sagovornika, u njemu nećete naći ni
jednu od onih koje naplaćuju članarinu.
- Divlje agencije za promet nekretnina
nanose veliku štetu ne samo zakupcima
već i registrovanim agencijama koje
Priredila: Snežana Trajkov Foto: Shutterstock
K
raj leta i rana jesen je period kada u
velikim gradovima oživljava tržište
nekretnina a naročito potražnja
za stanovima za izdavanje. U gradove se
slivaju reke studenata u potrazi za krovom
nad glavom a pridružuju im se i osobe koje
su odlagale traženje ili menjanje stana dok
ne prođu leto i odmori. Takva situacija
pogoduje vlasnicima nekretnina ali
zakupce često “baca na muke”.
- Kad čovek otvori neke oglasne novine
i ugleda tu naizgled ogromnu ponudu,
stiče utisak da pronalaženje pristojnog
stančića u širem centru Beograda neće
biti veliki problem”, priča Sanja G. koja
je mesec dana pokušavala da obezbedi
manji stan za sebe i dečka. “Iako su me
neki iskusniji prijatelji uveravali da sam
preveliki optimista, nisam im verovala.
ulažu veliki trud da ovaj posao rade
profesionalno, naglašava Đorđe Popović,
direktor agencije “City rent” koja u oblasti
rentiranja nekretnina posluje sedam
godina, i dodaje: “Svi mi koji ispravno
poslujemo želimo da Zakon detaljno uredi
ovu oblast kako bi klijenti imali sigurnost
a divlji posrednici nestali sa tržišta. Bilo bi
poželjno da ljudi koji se bave ovim poslom
kao agenti polažu ispit za dobijanje licence,
što je na Zapadu obaveza. Time bi se dosta
smanjila ova zbrka na tržištu koja nikome
ne donosi korist osim mešetarima.”
Postupak nalaženja odgovarajuće
nekretnine za klijenta (stan, poslovni
prostor, kuća, lokal, magacin), po rečima
Đorđa Popovića, odvija se u tri koraka.
Do stana u tri koraka
- Najvažnije je da klijent agentu što
preciznije izloži svoje potrebe kako ne
bismo svi zajedno gubili vreme. Pod tim
podrazumevamo strukturu, lokaciju,
grejanje, sprat, limitirani budžet. Veoma je
važno da znamo koliki je planirani period
zakupa, da li zakupci dovode u stan nekog
kućnog ljubimca, da li su spremni da
pristanu i na vrlo prometnu ulicu ili visoki
sprat bez lifta, pa čak i takve detalje kao što
je uzrast deteta (jer ima starih minijaturnih
liftova u koje ne mogu da stanu odrasla
osoba i dečja kolica). Pri tome treba
uvažiti savet iskusnih agenata koji su
svakodnevno u kontaktu sa desetinama
zakupodavaca i odlično poznaju tržište kao
i načine pregovaranja. Ne možemo nikome
pomoći ako insistira da za 150 evra zakupi
jednoiposoban, renoviran i moderno
namešten stan u strogom centru jer toga
jednostavno nema. Ali, ako je klijent realan
i veruje agentu, uglavnom uspevamo da
mu izađemo u susret jer imamo ogroman
broj nekretnina u bazi podataka i ta baza se
svakodnevno ažurira i dopunjava.
Nakon prvog koraka, agencija u svojoj bazi
podataka proverava sve nekretnine koje
se uklapaju u potražnju i dostavlja klijentu
spisak, detaljne podatke a vrlo često i
fotografije. Klijent bira šta želi da pogleda
nakon čega agent zakazuje zajedničke
izlaske na terene. Zavisno od tržišta, to
mogu biti dve nekretnine ali i daleko
više. U svakom slučaju, budući zakupac
nema nikakvu novčanu obavezu prema
agenciji čak ni ako mu ni jedan od desetak
pokazanih stanova ne odgovara.
- Kad dođe do pregovaranja o ceni i
uslovima zakupa, poželjno je da se i to
prepusti iskusnom agentu koji ume da
približi interese i pronađe neku zlatnu
sredinu koja zadovoljava obe strane.
Kada se dogovore uslovi, potpisuje se
ugovor u kome moraju postojati obavezni
članovi vezani za cenu, rok, dinamiku i
način plaćanja rente i režijskih troškova,
obaveze obe ugovorne strane vezane za
održavanje stana i otklanjanje eventualne
štete, dužinu zakupa i otkaznog roka a uz
saglasnost obe strane pravimo i zapisnik o
preuzetom nameštaju i ostalom inventaru.
Prilikom potpisivanja ugovora, plaća se
i depozit u iznosu od jedne rente koja se
vraća na kraju zakupa kada se proveri
stanje stana i naplate dospeli računi. Tek
nakon potpisivanja ugovora agencija
naplaćuje svoju proviziju, kaže Popović.
U odnosu na period pre ekonomske
krize, cene nekretnina u Beogradu su
dosta smanjene. Kao i kod kupoprodaje,
najviše su pale cene najskupljih nekretnina
(i do 40%), dok je najmanje pala cena
garsonjera koje su najtraženije od strane
studenata. Razlog je u tome što većina
novopridošlih studenata insistira da živi
što bliže fakultetu pa ta činjenica utiče
na veliku potražnju za malim stanovima
i visinu rente. S druge strane, za isti
novac može se živeti daleko komfornije
u duplo većem stanu ako se odlučite da
se “skućite” na Karaburmi, Žarkovu ili
Miljakovcu što nije toliko daleko od centra
kao što izgleda.
Cene u Beogradu
Na cene stanova, osim lokacije,
utiče mnogo faktora: kvalitet,
sprat, nameštaj, grejanje, raspored
prostorija, okruženje same zgrade.
Najskuplji stanovi (po kvadratu) su
novi ili potpuno renovirani stanovi
opremljeni modernim nameštajem,
novom belom tehnikom, sa garažom
ili parking mestom, u centru,
na Vračaru, Novom Beogradu
oko Arene, Voždovcu, Dedinju.
Garsonjere i jednosobni stanovi
se mogu naći počev od 120 evra
(Cerak, Višnjička banja, Vidikovac,
Zemun) dok na najtraženijim
lokacijama cene idu i do 300
evra. Dvosobni stanovi na boljim
lokacijama izdaju se za 400 evra
u proseku a na Zvezdari, Čukarici
ili Medakoviću, stan istog kvaliteta
se može lako iznajmiti i za 250
evra. Uvek se više isplati kada
se dve-tri osobe udruže i iznajme
zajednički stan, jer tako svako od
njih prođe daleko jeftinije nego da
plaća garsonjeru samo za sebe.
Uostalom, kako kažu u agencijama,
to je čak postao i trend u Beogradu
među mladim, zaposlenim
osobama.
magazin 43
razglednica
Hurgad
a
U Hurgadi će vas dočekati besprekorno čisto i toplo more, božanstvene peščane plaže,
izuzetno bogat podvodni svet, koralna ostrva i ljubazni domaćini
P
re 5.000 godina na obalama reke
Nil u severnoj Africi razvila se po
mnogo čemu neverovatna civilizacija starog Egipta. Razvoj je trajao više od
3.000 godina – duže od ijedne civilizacije
u celoj istoriji. Danas je Egipat jedna od
najrazvijenijih i najuticajnijih arapskih
zemalja. Uz Grčku, Tursku i Tunis, Egipat
je omiljena destinacija „turističkih nomada“ sa ovih prostora. Zato vas vodimo u
Hurgadu, koja je uz Šarm el Šejk najpoznatije tamošnje letovalište.
Hurgada je najpopularnije egipatsko
letovalište na obalama Crvenog mora.
Udaljeno je 500 kilometara od glavnog
grada Kaira. Na svetskoj turističkoj mapi
prisutna je od 70-ih godina prošlog veka,
kada su njene prelepe peščane plaže i
božanstvenu floru i fauna mora s hiljadu i jednim koralnim sprudom svetu
promovisali holandski i italijanski surferi
i ronioci. Danas je Hurgada moderan
turistički centar sa oko 150 vrhunskih
hotela. Turistička zona zahvata gotovo 70
kilometara i obuhvata i turistička naselja
El Gunu i Makadi Bej.
Egipatska Venecija
El Guna - veštački stvoren “hotelski
grad” nalazi se na oko 25 kilometara
severno od Hurgade. Njegova lepota nije
samo u tišini i čistoći, nego i u činjenici
da se grad sastoji od nekoliko kanalima
razdvojenih ostrva, povezanih mostovima. Pored 14 hotela i dve marine, tu su i
tri stotine privatnih vila i stanova, kao i
pet stotina koji su u izgradnji. Ovo naselje
zovu i egipatska Venecija.
U Hurgadi stalno živi 40.000 stanovnika.
Hurgada je poznata kao grad žurki, sa
puno klubova, moglo bi se reći da život
počinje uveče. Skoro svaki hotel ima svoju
diskoteku. Najpoznatije su „Calipso” i
„Papas beach” u kojima možete da se
provodite do zore. Najveća atrakcija Hurgade, smeštena u južnom delu grada, je
legendarni dvorac „Hiljadu i jedna noć“,
sagrađen u stilu istočnog Diznilenda. Svake večeri ovaj dvorac je, između ostalog,
mesto pozorišne predstave sa temom iz
života Egipta iz vremena faraona.
za „obilazak“ koralnih sprudova ili upoznavanje morske flore i faune. Jedinstvene
podvodne bašte su među najlepšima na
svetu, i veoma su poznate među roniocima. Topla voda je idealna za mnoge
vrste retkih riba i koralnih grebena. Oni
koji nisu raspoloženi za ovakvu avanturu
imaju mogućnost da sve vide iz čamaca sa
staklenim dnom.
Mirni grebeni Hurgade su savršeno mesto
za ronioce – početnike da se oprobaju u
ovoj veštini pre nego što pređu na dobro
poznate grebene i olupine Crvenog mora.
Hurgada ima bezbroj mogućnosti za sve
one koji traže zabavu. - kiteboarding ili
vindsurfing, ronjenje ili skvoš. Većina
akva centara u Hurgadi nudi neophodnu
opremu za vodene sportove.
Ono što je možda najfascinantnije u
Džipovi i kamp kod beduina
Za turiste se organizuju i izleti u pustinju.
Putuje se na kamilama, a poseban doživljaj su noći u beduinskim šatorima, kao i
safari vožnje džipom.
Iz Hurgade se može posetiti i Luksor,
arheološka prestonica Egipta. Vožnja au-
Saobraćajne veze
Otkad je izrastao u turistički centar, grad
je dobio i veliki međunarodni aerodrom
na koji svakodnevno sleću avioni iz celog
sveta. Avio-linijom Hurgada je povezana i
sa Kairom... Dva puta nedeljno u gradsku
luku pristižu i brzi brodovi sa turistima iz
Šarm el Šeika. Vožnja traje oko sat i po.
Vožnja autobusom od Kaira do Hurgade
traje oko sedam sati. U gradu saobraća
mini-van. To je najbrži i najjeftiniji prevoz,
uz napomenu da nema utvrđenu liniju.
Razvijena je i taksi služba. Taksi vozila se
mogu dobiti u svakom trenutku. Preporuka je da se pre vožnje dogovori cena sa
vozačem.
tobusom traje četiri do pet sati. Obaveza
je da sve zakažete na vreme, jer konvoj
autobusa prati policija...
I pored toga što je Egipat muslimanska
zemlja, dozvoljeno je konzumiranje
alkohola. U slobodnoj je ponudi u svim
barovima i hotelima.
I noćni život u Hurgadi je zanimljiv i sa
obeležjima atmosfere zapada. U kasnim
satima najbolji provod je u brojnim diskotekama i barovima.
Cena letovanja u Hurgadi zavisi od dužine
aranžmana, kategorije hotela i vremena
boravka. Tako će vas desetodnevni smeštaj
u hotelu sa tri zvezdice na bazi polupansiona, u zavisnosti od perioda boravka,
koštati od 519 evra početkom septemba,
odnosno 489 evra krajem meseca. Pojedine agencije nude desetodnevne aranžmane za letovanje u septembru i početkom
oktobra po ceni od 425 pa do 375 evra po
osobi uz dnevnu doplatu od osam-devet
evra po osobi za „all inclusive“.
Čari podvodnog sveta
Ovo letovalište je na dobrom putu da postane glavni turistički centar na Crvenom
moru, kao i međunarodni centar za sportove na vodi, jer je pravi raj za sve koji vole
jedrenje, plivanje, a posebno za ljubitelje
podvodnog sveta. Ovo je savršeno mesto
44
magazin
magazin 45
Priredio: Ljuba Đorđević Foto: Shutterstock
Biser egipatske obale
Hurgadi, verovatno su njene plaže.
Možete provesti svaki dan vašeg odmora
na moru Hurgade, a da pritom ni jednom
ne budete na istoj plaži! U zavisnosti od
želje i avanturističkog duha, možete se
odmarati na hotelskoj plaži i uživati u
hladnim osveženjima uz ritam muzike,
ili spakovati ručak i pravac na beli pesak
u veličanstvenu izolaciju pustih ostrva
Hurgade.
Ona su priča za sebe. Uživajte u osamljenoj plaži na ostrvu Tawili, samo sat
od Hurgade, gde možete šetati dugo po
blještavo belim plažama i otkriti prirodne
lepote ostrva ili se okupati u kristalnobistroj vodi. Vožnja brodom do ostrva je
užitak za sebe, i nije neobično naići na jata
delfina.
Ostrvo Global je smešteno na oko dva sata
udaljenosti od Hurgade i pravi je raj za
ronioce. Možete da uživate uz ručak na
plaži, i da se osećate kao vlasnik ostrva
tog dana.
Plaža Mahmeya na prelepom Giftun
ostrvu je održana u prirodnom stanju čak
i nakon što je dodata kompletna usluga.
Plažni restoran nudi izvrsnu grilovanu
hranu, morske plodove i picu, dok se
odmarate na plaži sa miksom muzike u
pozadini. Smeštena je na samo sat vremena od Hurgade.
muški svet
Da su se vremena promenila, najbolje svedoče brojna
istraživanja koja kažu da i za svakog muškarca postoji
pravo cveće. Do pre pet – deset godina niko muškarcima
nije slao cveće, jer koji mačo muškarac želi da prizna
da voli da pomiriše ruže? Međutim, i to se promenilo.
Naime, istraživanje pokazuje da muškarci ne vide svet
u crno-beloj formi, ali po mišljenju mnogih muškaraca
najbolje je izbegavati pastelne boje ili aranžmane koji
su previše ukrašeni. Njima više priliče „muževnije“
palete, kao što je buket orhideja u beloj ili bordo boji,
zatim tropsko cveće kao što je anturium jer ono ima
„ličnost i jaku pojavu“. Drage dame, ne zaboravite da
određeno cveće može da simbolizuje jaka osećanja
kao što su: margarete – prijateljstvo, ljubičice – odanost,
crvene ruže – romantična ljubav, žute ruže – prijateljstvo,
ljiljan – privrženost, bambus – za sreću...
TAMNI LAV
ZA NAJVERNIJE PIVOPIJE
Već više od jednog veka, LAV je prisutan na
tržištu Srbije i spada među najpopularnije
domaće brendove. Naročito iznenađenje ovog
leta za ljubitelje piva, došlo je nakon tromesečnog
testiranja točenog piva u odabranim lokalima
širom Srbije. Usled odlične reakcije potrošača,
kompanija je krajem jula
odlučila da lansira tamni LAV,
koji je već dostupan u flaši od
0.33l, dok je u PET ambalaži
od 1l i limenci od 0.5l na
tržištu od 15. avgusta. Reč je
o specijalnom tamnom pivu,
sa sadržajem alkohola od
6,2 odsto i ekstrakta od 14,5
odsto. Tamne je boje i jačeg i
punijeg ukusa od standardnog
LAV-a. U prodaji je dostupan i
točeni tamni LAV. Pored tamnog
LAV-a, već nekoliko godina
naročitu pažnju privlači i LAV
7, koji zbog povećanog udela
ekstrakta, alkohola i hmelja
spada u piva sa punijim,
zaokruženijim ukusom i
ciljan za grupu koja preferira
„teška”, puna piva. Konstantnim
inovacijama i ulaganjem u
kvalitet kompanija Carlsberg
Srbija je unapredila svoj vodeći
brend LAV, koji se vrlo brzo,
sigurno i zasluženo pozicionirao
na drugom mestu na pivarskom
tržištu Srbije.
46
magazin
Savršeni zvuk bez kablova
Kompanija Logitech predstavila je nove bežične slušalice sa mikrofonom, Logitech
Wireless Headset H760, koje predstavljaju idealan izbor za video pozive, slušanje
muzike, gledanje filmova i igranje video igara. Logitech Wireless Headset H760
omogućavaju korisnicima slobodu kretanja i do 12 metara od računara i sve to
uz trajanje baterije do šest sati.
Zahvaljujući maloj težini, držaču koji se nosi na potiljku, slušalice
sa mikrofonom H760 su udobne, podešavaju se prema korisniku,
tako da ih je lako koristiti u pokretu, šetajući se iz sobe u sobu.
Da bi zvuk u slušalicama bio bolji, Logitech H760 poseduje
ekvilajzer koji optimizuje glas, muziku i filmove. Kontrole na
slušalicama, kojima se lako pristupa, omogućavaju podešavanje
jačine zvuka, pauziranje muzike i navigaciju kroz liste pesama.
Navigacione kontrole su kompatibilne sa Windows Media
Player-om i iTunes-om, a kontrola jačine zvuka radi sa bilo kojom
aplikacijom, uključujući i programe za video pozive. Mikrofon na
slušalicama smanjuje pozadinsku buku tokom upotrebe i automatski
se isključuje kada se okrene iz položaja za upotrebu. Logitech Wireless
Headset H760 koštaju 99 evra.
Muškarci provedu godinu dana
života posmatrajući ženu
Prema najnovijem istraživanju koje je sprovedeno u Velikoj
Britaniji, prosečni muškarac provodi skoro 43 minuta
dnevno u posmatranju deset različitih žena. To je oko
259 sati ili skoro 11 dana godišnje, odnosno ukupno 11
meseci i 11 dana u periodu od 18 do 50 godine života.
Istraživači su otkrili da se posmatranjem suprotnog pola
bave i žene koje u proseku dnevno „potroše“ 20 minuta
na posmatranje šest različitih muškaraca. Takođe,
istraživanje, kojim je obuhvaćeno 3.000 osoba, pokazalo
je da su barovi, samoposluge, noćni klubovi i gradski
prevoz najbolja mesta za posmatranje i „odmeravanje“
suprotnog pola.
HP, odštampaj ovo!
Opojan miris slanine
Ne, HP nisu inicijali našeg novog kolege, već jedne od najpoznatijih
IT kompanija na svetu – američkog Hewlett Packarda. Dakle, šta
znači naslov? Uz pomoć HP Photosmart e-All-in-One štampača i
funkcije ePrint omogućeno je štampanje putem email poruke. Samo
„zakačite“ neki od podržanih formata fajlova (Microsoft Office, PDF
ili JPEG), pošaljite na štampačevu email adresu i dobićete perfektno
isprintan dokument. Moguće je slati mail-ove sa bilo kog uređaja
uključujući i pametne telefone i tablet računare.
Jedno britansko istraživanje je pokazalo da se muškarcima više
dopadaju mirisi pečene slanine i benzina od mirisa novorođene
bebe. Na prvom mestu „najopojnijih mirisa“, kako po mišljenju
muškaraca tako i žena, je miris ispečenog hleba, a sledi miris čiste
posteljine i sveže pokošene trave. Među 20 najlepših mirisa su i miris
nacionalnog specijaliteta od ribe i pečenih krompirića, čuvenog „fish
and chips“-a, sveže samlevene kafe, kao i miris vazduha posle kiše.
Istraživanje je, takođe, pokazalo da
mirisi usrećuju 92 odsto žena i 80
odsto muškaraca. Dok žene kažu
da im mirisi vraćaju osmeh na lice
jer ih podsećaju na voljenu osobu,
muškarci više vole mirise koji kod
njih izazivaju osećaj uzbuđenja.
Iznenađujuće je da je ogromna
većina muškaraca, čak 94 odsto,
izjavila da im je jako važno kako im
kuća miriše.
MOBILNI TELEFON NE VOLI PESAK
Leto je veoma stresno godišnje doba za
mobilne telefone, jer vrućina, voda i pesak
mogu da oštete elektronske uređaje. Najbolji
savet je da svoj mobilni aparat ne ostavljate
na suncu ili u automobilu. Ako to ne možete
da izbegnete vodite računa da ekran ne bude
okrenut na gore jer sunce može da ošteti
displej. U telefonu koji je izložen visokim
temperaturama može da dođe do kratkog
spoja, baterija može da iscuri, a neretko i da
eksplodira. Najviše su ugroženi konektori i
dugmići, pa je savet da telefon ne spuštate
direktno u pesak, a nije loše da nabavite
silikonsku futrolu ili foliju za ekran. U slučaju
da vam telefon upadne u vodu, odmah
izvadite bateriju, koristite usisivač ili ostavite
telefon da se sam osuši, oko pola sata.
Sam štampač ima mogućnost žičnog i bežičnog povezivanja na
Internet. A tu je i touchscreen dijagonale 2,36 inča za direktniju
„komunikaciju“ sa štampačem. HP Photosmart e-All-in-One štampa
brzinom od 29 strana u minuti crno-bele strane (do 600dpi) i 23
strane u minuti u boji u rezoluciji od 4800x1200 dpi na foto papiru.
Skeniranje se može obaviti u rezolucijama do 1200dpi. Takođe,
ovaj multifunkcionalni uređaj pruža mogućnost štampe i preko USB
i memorijskih kartica. Kompatibilan je sa PC i Mac računarima,
a radiće i sa najavljenim servisom kompanije Google Cloud Print.
Eko-torbice
Priredio: Marko Tanasković
Cveće za
muškarce
tehno svet
Ako tragate za nekonvencionalnom torbom za
kameru, fotoaparat ili neki drugi mobilni uređaj, mi
vam preporučujemo neki model iz Terraclime serije
kompanije Lowepro. Takođe, Terraclime torbice se
mogu koristiti i u druge „ne-gedžet“ svrhe. Pored
vrhunskog dizajna, ove torbe mogu da se pohvale
i svojom snažnom ekološkom svešću, jer su 95
odsto napravljene od recikliranog materijala. A
deo novca koji odvojite za kupovinu ove torbe
biće poklonjen udruženju za zaštitu polarnih
medveda - Polar Bear International. Kupovinom
neke Terraclime torbice prvo ćete se odužiti majci
prirodi, a sebi pribaviti kvalitetnu torbu koja će
vas dugo služiti. Celu priču prati i neočikivano
primamljiva cena.
magazin 47
horoskop
Piše: V.V. Andromeda Foto: Shutterstock
Septembar
BIK 21.4 - 20.5.
Povoljan razvoj ljubavne situacije,
opuštanje i uživanje pored drage
osobe. Izbegavajte hladna pića. Period
kada ćete dodatno biti
motivisani da istrajete
u zacrtanim poslovnim
ciljevima. Izvesno je
započinjanje novog
posla ili uspeh na već
postojećem.
BLIZANCI 21.5 - 21.6.
Prva polovina septembra je idealan
period za lagani flert sa osobom iz
poslovnog okruženja. Vaš organizam
će biti u punoj snazi
i trenutak je idealan
za bavljenje sportom
ili rekreacijom. Loš
osećaj za trošenje
novca. Budite čvrsto na
zemlji i uporni u svojim
namerama.
RAK 22.6 - 22.7.
Septembar donosi mnoga uživanja i
pozitivnu atmosferu u vezi. Međutim,
slobodni Rakovi imaće dosta problema
da pronađu srodnu
dušu. Mogući su
problemi sa krvnim
pritiskom, oprez. Nove
poslovne ponude.
Izbegavajte novčane
pozajmice.
LAV 23.7 - 23.8.
Ukoliko nemate partnera ili smatrate da
je vreme da promenite sadašnjeg,čekaju
vas pozitivna iskustva. Obratite pažnju
na svežinu hrane
koju jedete. Krajem
septembra i početkom
oktobra mogu se javiti
ljubomore u poslovnom
okruženju.
DEVICA 24.8 - 23. 9.
Krajem septembra sve do tada slobodne
Device imaće priliku da se upuste u
ozbiljnu vezu ili avanturu. Venera i Mars
to podržavaju. Bićete u
dosta dobroj zdravstvenoj
formi. Od septembra na
poslu sve kreće nabolje.
Taj talas dobre energije
potrajaće do kraja
oktobra.
VAGA 24.9 - 23.10.
Početkom septembra Venera i Mars
boraviće u vašem znaku, neke želje
o kojima odavno
razmišljate mogu upravo
tada biti ispunjene.
Odmarajte se što više uz
zdravu hranu. Razmislite
pre nego što na poslu
povučete bitne poteze,
rizici su prisutni.
ŠKORPIJA 24.10 - 22.11.
Ne pokrećite svađu sa partnerom i
ne iznosite otvoreno kritike u javnost.
Pokušajte da pozitivno sagledate
partnerovu situaciju.
Ovaj period iskoristite
za neke fizičke
aktivnosti i rekreaciju.
Nema nekih naročitih
promena na poslovnom
planu.
OVAN 21.3 - 20.4.
Oko 15 septembra, kada tranzitni Mars
bude prolazio kroz znak Škorpije,
vaša i onako jaka erotska čula biće
dodatno pojačana, pa
će vaša pažnja biti na to
usmerena. Izbegavajte
alkohol. Priliv energije za
nove poslovne uspehe i
realizaciju planova.
STRELAC 23.11 - 21.12.
Ljubavna sreća vas ne napušta i dalje
ukoliko ste u vezi, a ako ste slobodni
zračićete optimizmom kome retko ko
može odoleti. Ukoliko
ste pušač pod hitno
ostavite cigarete. Ne
preduzimajte u ovom
periodu radikalne poteze
na poslovnom planu,
strpite se još malo.
akcija
Doručak za septembarski start
Fun&fit hrskavi musli u tri ukusa: sa voćem, čokoladom
i medom, proizvodi sa savršenim balansom hranljivih
materija, već su šroko prihvaćeni u našim domovima.
Hrskavi musli su idealan obrok za ljubitelje zdrave
ishrane i one koji zahvaljujući savremenom tempu
života imaju potrebu za lakim i brzim obrokom.
Kikiriki, lešnik, badem, indijski orah... populrane
„grickalice“ spadaju u grupu jezgrastog voća pod
nazivom apetisani. Bogati su amino-kiselinama,
vitaminima B3 i E sadrže visok procenat minerala.
Pet čitateljki koje se jave 14. septembra u 10.30 časova na telefon 011/2029622 dobiće na poklon paket proizvoda Floridebel
i Jumbo apetisana
Opuštanje sa Relax Erbe
Iscrpljenost usled svakodnevnih obaveza može
izazvati napetost, teskobu, loše raspoloženje ,
uznemirenost ali i različite oblike depresije. Stres
negativno utiče na rad svihorgana i predstavlja
ozbiljnu pretnju našem zdravlju. Relax Erbe je biljni
preparat koji uspešno otklanja stres i nervozu a da pri
tom ne izaziva pospanost i pad koncentracije. Biljni
ekstrakti matičnjaka, lavande , hmelja , magnolije i
L-teanin ( sastojak lista zelenog
čaja) uspešno otklanjaju stres
a da pritom ne dovode do
stvaranja zavisnosti. Relax Erbe
ne izaziva pospanost , tako
da i svakodnevnom upotrebom
omogućavaju normalnu radnu
aktivnost i bezbedno upravljanje
automobilom.
Pet čitateljki koje se jave 14. septembra u 11 časova na telefon
011/2029622 dobiće po jednu kutiju RelaxErbe kapsula
Svakodnevna doza uživanja
JARAC 22.12 - 20.1.
Sada je trenutak da slobodno uživate u
povremenim avanturama i neobaveznim
susretima, jer sudbinske veze nažalost
moraju da sačekaju.
Redovnije spavajte i
izbegavajte nerviranje.
Septembar i oktobar
doneće dobru energiju
za nove radne pobede.
48
magazin
VODOLIJA 21.1 - 19.2.
Sve Vodolije koje su slobodne,
početkom septembra mogu očekivati
ulazak u vezu. Zdravlje je dobro, ali
setite se da je noć za
spavanje. Neke od ideja
koje se jave sada, mogu
se ostvariti početkom
oktobra kao dobar
poslovni poduhvat. Stiže
i veća količina novca.
RIBE 20.2 - 20.3.
Od septembra ćete imati podršku Venere
i Marsa. Emocije će ponovo proraditi,
kao i razumevanje sa partnerom.
Ukoliko niste u vezi
sklopićete nekoliko novih
zanimljivih prijateljstava.
Odlično zdravlje.
i finansijsko stanje
može se popraviti u
septembru.
Doncafe Ice1 je idealan osvežavajući napitak.
Dovoljno ga je pomešati sa hladnim mlekom i
kockicama leda i Doncafe ICEin1 donosi opuštanje.
Za one koji više tako vole, ovaj napitak se može
pripremiti i sa toplom vodom.
Maxi magazin i Doncafe
vam poklanjanju tri
pakovanja po 20 kesica
Doncafe Icein1.
Tri čitateljke koje se jave 14. septembra od 10.45 na telefon
011/2029622 dobiće po jedan Doncafe Icein1 poklon paket
Torta
za 20 minuta
Plazma Reci torta je najnoviji
proizvod iz Plazma porodice
koji u pakovanju sadrži
jedinstvenu smesu za instant
tortu – mlevenu Plazmu,
komadiće Plazme, kandirani
ananas, seckane lešnike i
suvo grožđe, kao i Bambi
crnu čokoladu za kuvanje.
Uz dodatak svega nekoliko
sastojaka za dekoraciju, po
vašoj želji, za samo 20-ak
minuta, bez pečenja, ova
torta je pravo rešenje kao
lagano osveženje za vašu
porodicu ili iznenadne goste. Instant recept
će svim ljubiteljima Plazma torte omogućiti da
brzo i jednostavno pripreme svoju omiljenu
poslasticu i podele je sa još 11 dragih osoba.
Dodatni kvalitet ove poslastice je to što je
može pripremiti baš svako, inače nevičan
kuhinji i varjači, što su pokazale kolege iz
beogradskih medija na prezentaciji ovog
novog proizvoda iz velike Bambi porodice.
Tri čitateljke koje se jave 14. septembra od 11.15 na telefon
011/2029622 dobijaju na poklon po pakovanje Plazma reci torta
Novo iz Logitecha
Logitech M310 bežični miš - jednostavan za
korišćenje i odgovarajućih dimenzija.
Odlično leži i u jednoj i u drugoj ruci - čak i nakon
više sati korišćenja - zahvaljujući zaobljenom dizajnu
koji prati oblik šake i bočnim stranama od meke
gume.
Nano-risiver koji ubacite i zaboravite, dovoljno je
mali da staje u vaš USB port tako da nema bojazni
da ćete ga izgubiti - i obezbeđuje pouzdanu
Logitech Advanced 2.4 GHz bežičnu konekciju.
Baterija koja traje 12 meseci (trajanje baterije zavisi
od korišćenja) podrazumeva
da ne morate da brinete
da će se istrošiti kada to
najmanje očekujete.
Navigacija je jednostavna,
uz lako i logično praćenje
sadržaja. Pored toga,
dobijate visok kvalitet i
pouzdanost, zahvaljujući
čemu je Logitech svetski
lider u proizvodnji miševa plus trogodišnju garanciju.
Jedna čitateljka koja se javi 14. septembra u 11.30 časova na telefon 011/2029622 dobiće Logitech M310 bežičnog miša
magazin 49
scena
ABV
KNJIŽARA
CRNA VODA
Džojs Kerol Outs (Čarobna knjiga)
Priča inspirisana čuvenom aferom Čapakvidik, u kojoj je učestvovao američki
senator Edvard Kenedi, brat Džona i Roberta Kenedija.
Keli Keliher, dvadesetšestogodišnja „dobra devojka“, upoznaje Senatora, svog
dugogodišnjeg idola, na proslavi Dana nezavisnosti, i ne sluteći da ovaj susret
vodi ka neizbežnoj tragediji. Briljantno istkana priča vodi nas kroz misli i uspomene mlade devojke sukobljene sa smrću u dubini crne vode; dok luta s njom kroz
sećanja, snove i želje, najednom svestan činjenice da život nije jeftin, da je život
svetinja, u čitaocu tinja nada da se sve ipak neće završiti kobno, da je ovo samo
nekakva noćna mora, da budućnost i dalje čeka Keli Keliher.
Dve čitateljke koje se jave 14. septembra u 14.15 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Crna voda“
DAMA POD VELOM
Amanda Kvik (Alnari)
Smela i odlučna lepotica prkosi opasnosti, u uzbudljivoj potrazi za ljubavlju...
Čarobna priča o oklevetanom vitezu, odvažnoj devojci i slatkoj, uzvišenoj ljubavi,
kao iz srednjovekovnih romansi, vodi čitaoca od ruševnog zamka na vetrovitoj
obali Saseksa do očaravajućeg, blistavog kostimiranog bala...Gejbrijel Baner,
erl od Vajlda, u očima šesnaestogodišnje Fibi Lejton bio je dični vitez, heroj plemenita srca, stvoren da bi spasavao dame u nevolji. Zbog toga se, osam godina
kasnije, na pragu presudne i očajničke potrage, okrenula njemu.
Dve čitateljke koje se jave 14. septembra u 13.45 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Dama pod velom“
KRADLJIVCI LABUDOVA
Elizabet Kostova (Alnari)
Ugledni slikar Robert Oliver uništava vredno platno u Nacionalnoj umetničkoj
galeriji. Šta je nateralo umetnika da uništi nešto što i njemu predstavlja dragocenost? „Učinio sam to zbog nje“, bilo je sve što je Oliver rekao.
Ubrzo posle ovog događaja, Oliver odlazi kod uspešnog psihijatra Endrua Marloua, koji se inače bavi slikarstvom u slobodno vreme. Odlučan u nameri da sazna
tajnu koja muči slikara, Endru kroz razgovor sa Oliverom kreće na nesvakidašnje i
smelo putovanje na kom će upoznati žene koje su najbliže.
Dve čitateljke koje se jave 14. septembra u 13.15 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Kradljivci labudova“
LEGENDA O LUNI LEVI
Gordana Kuić (Alnari)
U ovom romanu nas Gordana Kuić vodi u rano proleće 1492. godine kada su
vojske katoličkih kraljevstva severa, posle krvavih bitaka, osvojile Granadu na
krajnjem jugu Španije koja je bila poslednje uporište mavarske vlasti. Nakon
predaje tog ponosnog grada, donesen je Dekret o izgonu, jedan od presudnih
dokumenata ne samo za jevrejski narod Španije, već i za opšti opstanak Izrailja.
Roman prati priču jevrejske porodice u trenucima i godinama koje su zauvek obeležile i promenile sudbijnu hiljada Jevreja. Porodica Levi odlazi u Istanbul kako bi
nakon izgnanstva započela novi život i pokušala da nađe tako željeni mir...
Broj 10, septembar 2010
Godina II, besplatan primerak
Glavni i odgovorni urednik:
Ivana Filipović
[email protected]
Zamenik glavnog urednika:
Biljana Jelić
[email protected]
Izdavač:
Delta Maxi d.o.o.
Takovska 49
11000 Beograd
[email protected]
Direktor: Dejan Jeremić
Koncept, priprema i marketing magazina:
Future media d.o.o.
Terazije 7-9
11000 Beograd
[email protected]
Direktor: Tamara Bartoš
Adresa redakcije:
Terazije 7-9
11000 Beograd
[email protected]
[email protected]
Direktor marketinga: Emina Azizi
Saradnici:
Marijana Antonijević, Ljubomir Đorđević, Nataša
Atanasković, Snežana Trajkov,
Mirjana Jurčić, Ana Jović, Marko Tanasković,
Milan Sretenović, Dafina Dostanić,
Snežana Aleksendrić, Dejan Petrović
Dizajn i priprema za štampu:
GSM Advertising
Art direktor: Vladimir Brandalik
Štampa:
Dve čitateljke koje se jave 14. septembra u 13.30 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Legenda o Luni Levi“
Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija
V
Priredio: Milan Sretenović
Tomas Pinčon (Čarobna knjiga)
U središtu priče je tajanstvena, neuhvatljiva žena sa inicijalom V, opsesija jednog
od glavnih junaka romana, koja se nasumično pojavljuje na raznim mestima i
u raznim periodima kraja 19. i prve polovine 20. veka. Tragajući za njom, na
momente stvarnom, na momente samo opsenom, glavni junak nam otkriva panoramu dvadesetog veka, gde nijedna priča ne vodi nikuda, gde pojedinac ostaje
suočen sa sobom u krajnje otuđenom svetu, a svaka potraga za istinom i smislom
ostaje nedorečena...
Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih
materijala, njihova elektronska i bilo koja druga
primena bez predhodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za
sadržaj oglasnih strana.
Dve čitateljke koje se jave 14. septembra u 14.00 časova na
telefon 011/2029622 dobiće na poklon knjigu „V“
Novi broj vas čeka 10. oktobra 2010. godine
Vaš
50
magazin
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
MAXI magazin: prijatelj svake žene / glavni i odgovorni
urednik Ivana Filipović. - 2009, br. 1 (decembar)- . Beograd (Takovska 49): Delta Maxi, 2009- (Šimanovci:
Modriani). - 27 cm
Mesečno
Download

4 Svadbeni - Delta Holding