XWXWXWXWXWXWXWXW
XWXWXWXWXWXWXWXW
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦE
PROSTORNI PLAN GRADA SUBOTICE
SZABADKA VÁROS TERÜLETFEJLESZTÉSI TERVE
ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦE
JAVNO PREDUZEĆE ZAVOD ZA URBANIZAM GRADA SUBOTICE
SZABADKA VÁROS VÁROSRENDEZÉSI INTÉZETE
Фебруар 2012. године
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА
ГРАД СУБОТИЦА
Комисија за планове:
_____________________________
(потпис председника Комисије)
Орган надлежан за послове
просторног планирања:
_________________________
(потпис овлашћеног лица)
Број:
Дана:
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦА
PROSTORNI PLAN GRADA SUBOTICA
SZABADKA VÁROS TERÜLETFEJLESZTÉSI TERVE
ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
JAVNO PREDUZEĆE ZAVOD ZA URBANIZAM GRADA SUBOTICE
SZABADKA VÁROS VÁROSRENDEZÉSI INTÉZETE
ОДГОВОРНИ ПЛАНЕР
______________________________
Корнелија Еветовић Цвијановић дипл.инг. арх.
ДИРЕКТОР
___________________________
мр Драган Тркља, дипл.правник
С.Г. Суботица на седници
одржаној дана
године
под бројем
донела је Одлуку о доношењу Плана
ПРЕДСЕДНИК С.Г.СУБОТИЦА
_____________________________
Славко Параћ
Суботица, фебруар 2012. године
НАРУЧИЛАЦ:
ГРАД СУБОТИЦА
ИНВЕСТИТОР:
ЈП „ ДИРЕКЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА
СУБОТИЦE“ СУБОТИЦА
НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА:
ГРАД СУБОТИЦА, ГРАДСКА УПРАВА,
СЛУЖБА ЗА ГРАЂЕВИНАРСТВО
ОБРАЂИВАЧ:
ЈП "ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ
ГРАДА СУБОТИЦE" СУБОТИЦА
УГОВОР:
27-153/10
ВРСТА ПЛАНА:
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА
И ОДГОВОРНИ ПЛАНЕР:
КООРДИНАТОРИ :
КОРНЕЛИЈА ЕВЕТОВИЋ ЦВИЈАНОВИЋ,
дипл. инг. арх
Корнелија Еветовић Цвијановић, дипл. инг. арх
Драгана Мијатовић, дипл. инг. арх
СИНТЕЗНИ ТИМ ЗА УСАГЛАШАВАЊЕ
проф. др Дејан Филиповић, дипл. пр. пл.
др Велимир Шећеров, дипл. пр. пл.
Корнелија Еветовић Цвијановић, дипл. инг. арх
Драгана Мијатовић, дипл. инг. арх.
СТРУЧНИ ТИМ:
Полазне основе:
Корнелија Еветовић Цвијановић, дипл. инг. арх.
Драгана Мијатовић, дипл. инг. арх.
Плански део:
проф. др Дејан Филиповић, дипл. пр. пл.
др Велимир Шећеров, дипл. пр. пл.
Корнелија Еветовић Цвијановић, дипл. инг. арх.
Ксенија Стојков Шутиловић, дипл. пр. пл.
Саобраћајна инфраструктура:
Стипан Јарамазовић дипл. инг. саобр.
Јухас Ласло, дипл. инг. саобр.
Милан Марјанов, дипл. инг. саобр.
Водопривредна инфраструктура:
Снежана Давидовић, дипл. инг. грађ.
Енергетска и електронска
комуникациона инфраструктура:
Анте Стантић, ел. инг.
Пропозиција заштите животне средине:
проф. др Дејан Филиповић, дипл. пр. пл.
Пропизиције просторног развоја:
Корнелија Еветовић Цвијановић, дипл. инг. арх.
Драгана Мијатовић, дипл. инг. арх.
Стипан Јарамазовић дипл. инг. саобр.
Јухас Ласло, дипл. инг. саобр.
Милан Марјанов, дипл. инг. саобр.
Снежана Давидовић, дипл. инг. грађ.
Анте Стантић, ел. инг.
Правила грађења у грађ. подручју
насељених места и намена простора:
Корнелија Еветовић Цвијановић, дипл. инг. арх.
Правила грађења ван граница грађ.
реjона насеља у атару и намена простора: Драгана Мијатовић, дипл. инг. арх.
Имплементација:
Корнелија Еветовић Цвијановић, дипл. инг. арх.
Драгана Мијатовић, дипл. инг. арх.
Графичка обрада
Александар Алавантић, дипл.инг.арх.
Корнелија Еветовић Цвијановић, дипл. инг. арх.
Драгана Мијатовић, дипл. инг. арх.
Ана Буквић, дипл.инг. арх.
Јухас Ласло, дипл. инг. саобр.
Снежана Давидовић, дипл. инг. грађ.
Анте Стантић, ел. инг.
Техничка подршка
Анико Балог. грађ инг.
Анка Шуjица, дипл.инг. грађ.
Спољњи сарадник
мр Гордана П. Вујновић, дипл. инг арх
УЧЕСНИЦИ НА ИЗРАДИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА СУБОТИЦЕ (U-60/2006 веза са
U-262/04/05), донетог на 9. ванредној седници Скупштине Општине Суботица дана 03.04. 2008.
године Одлуком о доношењу плана бр. I-00-011-14 /2008 ("Службени лист општине Суботица" бр.
19/2008 ) који се овим планом усаглашава са Законом о планирањз и изградњи ("Службени
гласник РС" бр 72/2009, 81/2009-испр., 64/2010-одлука УС и 24/2011)
РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА
ОДГОВОРНИ ПЛАНЕР:
проф. др ДЕЈАН ФИЛИПОВИЋ,
дипл.пр.пл
СТРУЧНИ ТИМ:
Координатор и намена простора
Правила грађења у грађ. подручју насељених
места и намена простора
Правила грађења ван граница грађ. реона
насеља у атару и намена простора
Саобраћај, саобраћајна мрежа и привреда
Графичка обрада
Техничка подршка
Руководилац израде плана
Методологија, концепција и координација
синтезе
Природа и природни системи
Хидросистеми и снабдевање водом
Мрежа насеља
Социјални аспект и становништво
Јавне службе
Економија
Пољопривреда
Индустрија
Инфраструктура
Туризам и обнова села
Регионални аспект
Животна средина
Културна баштина
Визуелни идентитет
Однос природних и градских структура
Извод из планова вишег реда
Секретар и цоординатор
Суботица,
Април 2008.
За Завод за урбанизам:
мр Радмила Пањевић – Марјанов, дипл.инг.арх.
Корнелија Еветовић Цвијановић, дипл. инг. арх
Драгана Мијатовић, дипл. инг. арх
Имре Керекеш, дипл.инг.саобр.
Александар Алавантић, дипл.инг.арх.
Смиљана Миленковић, дипл.инг. грађ.
Анте Стантић, дипл. инг. информатике
Ивана Поповић дипл.инг.арх.
За Грађевински факултет:
проф. др Дејан Филиповић, дипл.пр.пл.
проф. др Борислав Стојков, дипл.инг.арх.
Тијана Драговић, дипл инг.шум.
мр Лајош Ховањ, дипл.инг.грађ.
проф. др Драгутин Тошић, дипл.геогр.
Марија Невенић, дипл.пр.пл.
проф. др Атила Сам, дипл.соц.
мр Јасминка Дулић, дипл.соц.
Ксенија Стојков – Шутиловић, дипл.пр.пл.
проф. др Вероника Вујошевић, дипл.ецц.
др Марина Тодоровић, дипл.геогр.
мр Радмила Милетић, дипл.пр.пл.
доц. др Богдан Лукић, дипл.пр.пл.
Александар Ђорђевић, дипл.пр.пл.
мр Велимир Шећеров, дипл.пр.пл.
проф. др Борислав Стојков, дипл.инг.арх.
проф. др Дејан Филиповић, дипл.пр.пл.
мр Данијела Обрадовић, дипл.пр.пл.
Мирослав Марић, дипл.пр.пл.
мр Викторија Алаџић, дипл.инг.арх.
проф. др Иван Хегедиш, дипл.инг.арх.
мр Жомбор Сабо, дипл.инг.арх.
Зоран Радосављевић, дипл. пр. пл.
Маријана Пантић, дипл.пр.пл.
ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ОПШТИНЕ СУБОТИЦА
Директор Кристијан Бартуш, дипл. инж. грађ.
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
А) ТЕКСТУАЛНИ ДЕО
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
I
ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ
1. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА
ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ...................................................................... 12
2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ
ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА И
ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА ......................................... 12
2.1. ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОД 2010
ДО 2020. ГОДИНЕ ("Сл. гласник РС" бр. 88/10)..................................... 12 2.2. РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН AП ВОЈВОДИНЕ
("Сл. лист АПВ" бр. 22/2011) ....................................................................... 17 2.3. ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ИНФРАСТРУКТУРНОГ
КОРИДОРА АУТОПУТА Е-75 СУБОТИЦА-БЕОГРАД
(БАТАЈНИЦА) ("Сл. гласник РС" бр. 69/2003, 36/2010,
102/2010 и 17/2011) .......................................................................................... 23
3.
ИЗВОД ИЗ ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА УСВОЈЕНОГ
КОНЦЕПТА ПЛАНА .......................................................................... 23 II ПЛАНСКИ ДЕО
1. ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ......................... 25 1.1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНЕ ПРОСТОРА ........................................ 25 1.2. БИЛАНС НАМЕНЕ ПОВРШИНА ............................................................. 26 2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШТЕЊЕ И РАЗВОЈ
ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА .......................................... 27 2.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ .......................................................... 27 2.2. ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ ............................................................................. 30 2.3. ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ .................................................................................. 31 2.4. МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ......................................................................... 32 2.5. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ ........................................................ 33 2.6. КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА .... 34 3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА
И МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНИХ СЛУЖБИ ................................. 36 JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
1
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
1
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
3.1. СТАНОВНИШТВО ....................................................................................... 36 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. Општа демографска кретања и структура становништва............. 36 Пројекција становништва ........................................................................ 39 Приоритетни пројекти до 2015. године ................................................. 40 3.2. ОДНОС ГРАДСКИХ И СЕОСКИХ НАСЕЉА И ФУНКЦИОНАЛНО ПОВЕЗИВАЊЕ НАСЕЉА И ЦЕНТАРА ................ 40 3.2.1. 3.2.2. Мрежа насеља града Суботице ................................................................ 42 Приоритети до 2015. године .................................................................... 43 3.3. ОРГАНИЗАЦИЈА ЈАВНИХ СЛУЖБИ ..................................................... 44 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.4. 4. Развој јавних служби .................................................................................. 44 Концепција будуће организације јавних служби .................................... 44 Основни задаци сектора јавних служби ................................................. 45 Приоритетна планска решења и пројекти до 2015. ............................ 50 ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА
ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ ....................................................... 51 4.1. ПОЉОПРИВРЕДА ........................................................................................ 51 4.1.1. 4.1.2. 4.1.3. 4.1.4. 4.1.5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ ............................................ 51 Основни циљеви просторног развоја пољопривреде .............................. 51 Оперативни задаци просторног развоја пољопривреде........................ 52 Концепција просторног развоја пољопривреде ...................................... 53 Стратешки приоритети .......................................................................... 55 4.2. ИНДУСТРИЈА, МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА ................................ 55 4.2.1. 4.2.2. 4.2.3. 4.2.4. Просторни развој индустрије ................................................................... 55 Основи циљ и оперативни задаци ........................................................... 55 Концепција просторног развоја индустрије ........................................... 56 Приоритетни пројекти до 2015. ............................................................. 60 4.3. ТРГОВИНА, УГОСТИТЕЉСТВО, ЗАНАТСТВО .................................. 60 5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА, ОРГАНИЗАЦИЈА
И УРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКИХ И РЕКРЕАТИВНИХ
ПРОСТОРА ............................................................................................ 61 5.1. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА ............................................................ 61 5.2. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА ................................................................. 65 5.2.1. ОСНОВНИ ЦИЉ И ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ...................................... 65 5.3. КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ТУРИЗМА ......................... 66 5.4. ПЛАНСКИ ПРИОРИТЕТИ (ПРОЈЕКТИ) ОСТВАРИВИ ДО
2015. ГОДИНЕ ............................................................................................... 68 6. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И
ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА И ПОВЕЗИВАЊЕ СА
РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА .......... 69 6.1. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА .................................................. 69 6.1.1. 6.1.2. 2
ТРАНСГРАНИЧНЕ ВЕЗЕ И ИНТЕРРЕГИОНАЛНИ УТИЦАЈИ..... 69 ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ ........................................................................... 70 JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
6.1.2.1. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ
ПОДРУЧЈУ ................................................................................................ 70 6.1.2.2. КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ.... 72 6.1.2.3.
ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ПОДРУЧЈУ НАСЕЉА КОЈА
СЕ ОБРАЂУЈУ ШЕМАТСКИМ ПРИКАЗОМ ...................................... 73 6.1.2.4. КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА У ГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ
НАСЕЉА КОЈА СЕ ОБРАЂУЈУ ШЕМАТСКИМ ПРИКАЗОМ ........ 73 6.1.3. ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ .................................................................. 73 6.1.3.1. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ
ПОДРУЧЈУ ................................................................................................ 73 6.1.3.2. КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ.... 74 6.1.3.3. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ГРАЂЕВИНСКОМ
ПОДРУЧЈУ НАСЕЉА КОЈА СЕ ОБРАЂУЈУ ШЕМАТСКИМ
ПРИКАЗОМ............................................................................................... 74 6.1.3.4. КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА У ГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ
НАСЕЉА КОЈА СЕ ОБРАЂУЈУ ШЕМАТСКИМ ПРИКАЗОМ ......... 75 6.1.4. НЕМОТОРИЗОВАНА КРЕТАЊА ............................................................ 75 6.1.5. ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ ....................................................................... 75 6.1.6. ИНТЕРМОДАЛНИ ТРАНСПОРТ–РОБНОТРАНСПОРТНИ ЦЕНТРИ . 76 6.2. ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА............................................. 76
6.3. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА ...................................................... 78
6.3.1. 6.3.2. 6.3.3. 6.3.4. 6.3.5. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА ................................... 78 Гасоводна и нафтоводна инфраструктура ........................................... 83 Вреловодна инфраструктура.................................................................... 84 Коришћење обновљивих извора енергије ................................................. 85 Енергетска ефикасност ............................................................................ 86 6.4. ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА .......... 87 6.4.1. 6.4.2. Телефонска мрежа и мрежа мобилне телефоније ............................... 87 КДС и РТВ мрежа ....................................................................................... 89 6.5. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ....................................................... 91 7. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ,
ПРЕДЕЛА, ПРИРОДНИХ ДОБАРА, КУЛТУРНИХ
ДОБАРА, ОДБРАНЕ ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТА ОД
ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА ....................................................... 93 7.1. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНAПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ .. 93 7.1.1. 7.1.2. 7.1.3. Идентификација подручја са највећим еколошким проблемима ...... 94 Просторна диференцијација животне средине на подручју
града Суботице ............................................................................................ 95 Приоритетни пројекти и програми из области заштите
животне средине ........................................................................................ 96 7.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕДЕЛА ......................... 96 7.2.1. Формирање и јачање идентитета града Суботице и њених насеља ... 96 7.3. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНAПРЕЂЕЊЕ ПРИРОДНИХ ДОБАРА 97 7.3.1. 7.3.2. Основни циљ заштите и уређења природе ............................................. 97 Задаци заштите и уређења природе........................................................ 98 JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
3
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
3
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
7.3.3. 7.3.4. Концепција заштите, уређења и унапређења природе........................ 99 Приоритетни пројекти до 2015. ........................................................... 100 7.4. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНAПРЕЂЕЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА .... 101 7.5. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ
ЗЕМЉЕ .......................................................................................................... 114 7.6. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА.................................. 115 III
1. ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА
ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ....................................................................... 117 1.1. ЦЕЛИНЕ И ЗОНЕ ОДРЕЂЕНЕ ПЛАНОМ ............................................ 117 1.1.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ....................................................... 117 1.1.2. ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ ......................................................................... 118 1.1.3. ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ .............................................................................. 120 1.1.4. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ.............................................................. 121 1.1.4.1. ГРАЂЕВИНСКО ПОДРУЧЈЕ НАСЕЉА.............................................. 121 1.1.4.1.1. Општа правила организације и уређења насеља за која Просторни
план садржи шематски приказ уређења ...................................................... 122 1.1.4.1.2. Опис граница грађевинског подручја насеља утвђених овим
Просторним планом (шематски прикази уређења насеља) ....................... 124 1.1.4.1.2.1. Опис границе грађевинског подручја насеља Келебија ...............................124 1.1.4.1.2.2. Опис границе грађевинског подручја насеља Доњи Таванкут ...................134 1.1.4.1.2.3. Oпис границе грађевинског подручја насеља Горњи Таванкут .................139 1.1.4.1.2.4. Oпис границе грађевинског подручја насеља Миргеш ................................142 1.1.4.1.2.5. Опис границе грађевинског подручја насеља Скендерово ..........................148 1.1.4.1.2.6. Опис границе грађевинског подручја насеља Стари Жедник ....................149 1.1.4.1.2.7. Oпис границе грађевинског подручја насеља Ђурђин .................................152 1.1.4.1.2.8. Опис границе грађевинског подручја насеља Мишићево ...........................154 1.1.4.1.2.9. Опис границе грађевинског подручја насеља Мала Босна ..........................156 1.1.4.1.2.10. Опис границе грађевинског подручја насеља Хајдуково ............................158 1.1.4.1.2.11. Опис границе грађевинског подручја насеља Бачки Виногради ...............160 1.1.4.1.2.12. Опис границе грађевинског подручја насеља Шупљак ...............................170 1.1.4.1.2.13. Опис границе грађевинског подручја насеља Носа ......................................176 1.1.4.1.2.14. Опис границе грађевинског подручја насеља Биково..................................178 1.1.4.1.2.15. Опис границе грађевинског подручја насеља Габрић ..................................180 1.1.4.1.2.16. Опис границе грађевинског подручја насеља Вишњевац............................182 1.1.4.1.2.17. Опис границе грађевинског подручја насеља Бачко Душаново.................184 1.1.4.1.2.18. Опис границе грађевинског подручја насеља Верушић ...............................185 1.1.4.1.2.19. Опис границе грађевинског подручја насеља Мадарашки салаши ..............186 1.1.4.2. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ВАН ГРАНИЦА
ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА НАСЕЉА ......................................... 188 1.1.4.2.1. Опис граница ван грађевинског подручја насеља ...................................... 188 1.1.4.2.1.1. Опис граница грађевинског подручја за викенд зоне ....................................189 1.2. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ ЦЕЛИНА И ЗОНА У НАСЕЉИМА ЗА
КОЈА ПРОСТОРНИ ПЛАН САДРЖИ ШЕМАТСКИ
ПРИКАЗ УРЕЂЕЊА .................................................................................. 190 1.2.1. 4
УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊА ПОВРШИНА И ОБЈЕКАТА
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
ЈАВНЕ НАМЕНЕ ЗА КОЈЕ ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТ
САДРЖИ ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ УРЕЂЕЊА .................................... 190 1.3. УРБАНИСТИЧКИ И ДРУГИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И
ИЗГРАДЊУ ПОВРШИНА И ОБЈЕКАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ И
МРЕЖЕ САОБРАЋАЈНЕ И ДРУГЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ............... 199 1.3.1. Саобраћајна инфраструктура ................................................................ 199 1.3.1.1. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ
У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ............................................... 199 1.3.1.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ
У ГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ НАСЕЉА ОБРАЂЕНИХ
ШЕМАТСКИМ ПРИКАЗОМ ................................................................ 203 1.3.1.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ
У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ................................................ 205 1.3.1.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ
У ГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ НАСЕЉА ОБРАЂЕНИХ
ШЕМАТСКИМ ПРИКАЗОМ ................................................................ 207 1.3.2. Водопривредна инфраструктура ........................................................... 208 1.3.3. Електроенергетска инфраструктура .................................................. 212 1.3.4. Термоенергетска инфраструктура ....................................................... 214 1.3.5. Електронска комуникациона инфраструктура................................. 219 1.3.6. Јавне зелене површине у насељу и заштитни појасеви зеленила
ван грађевинског подручја насеља ......................................................... 224 1.3.6.1. Јавне зелене површине у грађевинском подручју насеља .................. 224 1.3.6.2. Заштитни појасеви зеленила ван грађевинског подручја насеља ...... 228 1.4. ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ...................... 229 1.4.1. 1.4.2. 1.4.3. 1.4.4. Услови и мере заштите живота и здравља људи ............................... 229 Услови и мере заштите, уређење и унапређење животне средине ... 230 Услови и мере заштите, уређење и унaпрећење природних добара .... 234 Услови и мере заштите, уређење и унaпређења културних добара .... 238 1.5. УСЛОВИ КОЈИМА СЕ ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНЕ
НАМЕНЕ ЧИНЕ ПРИСТУПАЧНИМ ОСОБАМА СА
ИНВАЛИДИТЕТОМ У СКЛАДУ СА СТАНДАРДИМА
ПРИСТУПАЧНОСТИ................................................................................. 243 1.6. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ЕНЕРГЕТСКЕ
ЕФИКАСНОСТИ ......................................................................................... 244 2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА .............................................................................. 245 2.1. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ .. 247 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. Правила за изградњу објеката пољопривредних
домаћинстава – салаша........................................................................... 248 Правила за изградњу економских објеката у функцији
пољопривреде ............................................................................................. 250 Правила грађења за воћарско-виноградарске кућице ......................... 250 Објекти за прераду пољопривредних производа, производни
и сервисно-радни објекти у функцији пољопривреде, објекти
за складиштење пољопривредних производа, као и гараже
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
5
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
5
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
за пољопривредну механизацију, машине и возила;
помоћни објекти ....................................................................................... 251 2.1.4.1. ОБЈЕКТИ И КОМПЛЕКСИ ПРИМАРНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ
ПРОИЗВОДЊЕ ....................................................................................... 251 2.1.4.2. СТАКЛЕНИЦИ, ПЛАСТЕНИЦИ.......................................................... 253 2.1.4.3. ИЗГРАДЊА ОБЈЕКАТА ЗА СМЕШТАЈ ПОЉОПРИВРЕДНЕ
МЕХАНИЗАЦИЈЕ, РЕПРОМАТЕРИЈАЛА, СМЕШТАЈ И
ЧУВАЊЕ ГОТОВИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА
(ПОЉОПРИВРЕДНЕ ЕКОНОМИЈЕ, МАШИНСКИ ПАРК) ............. 253 2.1.5. Правила за изградњу фарми .................................................................... 254 2.1.6. Објекти за гајење печурки и пужева ..................................................... 256 2.1.7. Објекти за потребе гајења и приказивања старих аутохтоних
сорти биљних култура и раса домаћих животиња........................... 257 2.1.8. Рибњаци ...................................................................................................... 257 2.1.9. Зоне заштите од негативних утицаја пољопривреде ........................ 257 2.1.10. Пратећи садржаји јавног пута .............................................................. 258 2.1.11. Инфраструктурни објекти .................................................................... 259 2.1.12. Зоне експлоатације минералних сировина ........................................... 259 2.1.13. Противградне станице ............................................................................ 260 2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ШУМСКОМ ЗЕМЉИШТУ ..................... 260 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. Правила за изградњу економских објеката у функцији шумске
привреде, ловства, туризма и рекреације ............................................. 261 Фазанерије .................................................................................................. 262 Изградња објеката инфраструктуре .................................................... 262 2.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ВОДНОМ ЗЕМЉИШТУ .......................... 262 2.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ
НАСЕЉА ЗА КОЈА ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТ САДРЖИ
ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ УРЕЋЕЊА ......................................................... 264
2.4.а) Врста и намена објеката који се могу градити у грађевинском
подручју насеља ......................................................................................... 265 2.4.б) Врста и намена објеката чија је изградња забрањена у
грађевинском подручјu насеља ................................................................ 265 2.4.1. Врста и намена објеката који се могу градити у наменским
зонама насеља ............................................................................................ 265 2.4.1.1. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ЗОНИ ЦЕНТРАЛНИХ САДРЖАЈА ......... 266 2.4.1.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ЗОНИ СТАНОВАЊА ................................. 268 2.4.1.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У РАДНОЈ ЗОНИ ........................................... 270 2.4.1.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНОЈ ЗОНИ ...... 273 2.4.1.5. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ЗОНИ ТУРИЗМА ........................................ 276 2.4.1.6. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ЗОНИ КОМУНАЛНИХ САДРЖАЈА ....... 278 а) Пијаце.............................................................................................................278 б) Гробља.................. .........................................................................................279
в) Водозахват ........................................................................................................277
2.4.1.7.
ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У КОМПЛЕКСУ ВЕРСКИХ ОБЈЕКАТА ...............280
2.4.2. Правила урбанистичке регулације у грађевинском подручју насеља .... 281 2.4.2.1. УСЛОВИ ЗА ПАРЦЕЛАЦИЈУ И ПРЕПАРЦЕЛАЦИЈУ И
ФОРМИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ ....................................... 281 2.4.2.2. ШИРИНА ФРОНТА ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ .............................. 283 6
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
2.4.2.3. ПОЛОЖАЈ ОБЈЕКТА У ОДНОСУ НА РЕГУЛАЦИОНУ ЛИНИЈУ
И У ОДНОСУ НА ГРАНИЦЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ .............. 284 2.4.2.4. НАЈВЕЋИ ДОЗВОЉЕНИ ИНДЕКС ИЗГРАЂЕНОСТИ И
ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ ПО ЗОНАМА...............................................287 2.4.2.5. НАЈВЕЋА ДОЗВОЉЕНА СПРАТНОСТ И ВИСИНА ОБЈЕКТА ..... 288 2.4.2.6. НАЈМАЊА ДОЗВОЉЕНА МЕЂУСОБНА УДАЉЕНОСТ
ОБЈЕКАТА .............................................................................................. 289 2.4.2.7. УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА НА ИСТОЈ
ГРАЂЕВИНСКОЈ ПАРЦЕЛИ ............................................................... 290 2.4.2. 8. ПОЛОЖАЈ ПОЈЕДИНИХ ГРАЂЕВИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА И
НАЧИН ОГРАЂИВАЊА ПАРЦЕЛЕ ................................................... 291 2.4.2.9. УСЛОВИ И НАЧИН ОБЕЗБЕЂИВАЊА ПРИСТУПА ПАРЦЕЛИ
И ПРОСТОРА ЗА ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА ......................................... 292 2.4.2.10. ПРАВИЛА ЗА ПОСТОЈЕЋЕ ОБЈЕКТЕ................................................ 294 2.4.2.11. КОМПАТИБИЛНИ САДРЖАЈИ И ВРСТЕ ОБЈЕКАТА ПО
ПЛАНИРАНИМ ПРЕТЕЖНИМ НАМЕНАМА .................................. 296 2.5. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ
ВАН ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА НАСЕЉА ................................... 297 2.5.1. 2.5.2. 2.5.3. 2.5.4. Радне зоне ван грађевинских подручја насеља - у атару ..................... 297 Простори и објекти намењени етно туризму или еко
туризму и рекреацији ............................................................................... 301 Комунални садржаји ................................................................................ 304 ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА ПОСТОЈЕЋЕ ОБЈЕКТЕ ИЗВАН
ГРАНИЦА ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА НАСЕЉА У АТАРУ...... 307 2.6. ОПШТА ПРАВИЛА У ПОГЛЕДУ ГРАЂЕЊА ОБЈЕКАТА ............... 307 2.7. КРИТЕРИЈУМИ КОЈИМА СЕ УТВРЂУЈЕ ЗАБРАНА
ГРАЂЕЊА НА ОДРЕЂЕНОМ ПРОСТОРУ ИЛИ ЗА
ОДРЕЂЕНЕ ОБЈЕКТЕ ............................................................................... 308 2.7.1. 2.7.2. 3. ПРАВИЛА КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА У ЗАШТИЋЕНИМ
ЗОНАМА ..................................................................................................... 308 Земљиште у оквиру заштићених инфраструктурних коридора ..... 310 ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ....................................................................... 311 3.1. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА
ПОДРУЧЈЕ ПЛАНА.................................................................................... 311 3.2. ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТИ ..................... 315 3.3. МЕРЕ ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАВНОМЕРНОГ
ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАЗВОЈА И КООПЕРАЦИЈЕ СА
СУСЕДНИМ ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ............... 335 3.4. УЧЕСНИЦИ, МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА
ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА .................................. 338 JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
7
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
7
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Б) ГРАФИЧКИ ДЕО
РЕФЕРАЛНЕ КАРТЕ
1.
Реферална карта бр. 1 – НАМЕНА ПРОСТОРА
1: 50 000
2.
Реферална карта бр. 2– МРЕЖА НАСЕЉА И ИНФРАСТРУКТУРНИ
СИСТЕМИ- МРЕЖА НАСЕЉА И ЦЕНТАРА, САДРЖАЈИ ЈАВНИХ
СЛУЖБИ, РАСПОРЕД ОСНОВНИХ ПРИВРЕДНИХ
ДЕЛАТНОСТИ, САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА,
ХИДРОТЕХНИЧКА, ЕНЕРГЕТСКА И КОМУНИКАЦИОНА
ИНФРАСТРУКТУРА
1: 50 000
3.
Реферална карта бр. 3 – ТУРИЗАМ И ЗАШТИТА ПРОСТОРА
1: 50 000
4.
Реферална карта бр. 4 – КАРТА СПРОВОЂЕЊА
1: 50 000
ШЕМАТСКИ ПРИКАЗИ УРЕЂЕЊА НАСЕЉА
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
Шематски приказ уређења насеља КЕЛЕБИЈА
Шематски приказ уређења насеља ДОЊИ ТАВАНКУТ
Шематски приказ уређења насеља ГОРЊИ ТАВАНКУТ
Шематски приказ уређења насеља МИРГЕШ
Шематски приказ уређења насеља СКЕНДЕРОВО
Шематски приказ уређења насеља СТАРИ ЖЕДНИК
Шематски приказ уређења насеља ЂУРЂИН
Шематски приказ уређења насеља МИШИЋЕВО
Шематски приказ уређења насеља МАЛА БОСНА
Шематски приказ уређења насеља ХАЈДУКОВО
Шематски приказ уређења насеља БАЧКИ ВИНОГРАДИ
Шематски приказ уређења насеља ШУПЉАК
Шематски приказ уређења насеља НОСА
Шематски приказ уређења насеља БИКОВО
Шематски приказ уређења насеља ГАБРИЋ
Шематски приказ уређења насеља ВИШЊЕВАЦ
Шематски приказ уређења насеља БАЧКО ДУШАНОВО
Шематски приказ уређења насеља ВЕРУШИЋ
Шематски приказ урeђења насеља МАДАРАШКИ САЛАШИ
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
ШЕМАТСКИ ПРИКАЗИ ВИКЕНД ЗОНА
20.
21.
22.
23.
Шематски приказ викенд зоне – КЕЛЕБИЈА 1
Шематски приказ викенд зоне – КЕЛЕБИЈА 2
Шематски приказ викенд зоне – КЕЛЕБИЈА 3
Шематски приказ викенд зоне – ТРЕСЕТИШТЕ
8
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
1:5000
1:5000
1:5000
1:5000
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
ТЕКСТУАЛНИ ДЕО
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
9
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
9
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
10
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
На основу члана 35. става 9. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС" бр.
72/2009, 81/2009 – исп, 64/2010-одлука УС и 24/2011) и члана 32. Статута Града Суботице
(''Службени лист општине Суботица'', број 26/2008), Скупштина Града Суботице на седници
одржаној дана _________ године, донела је:
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Просторни план Града Суботице (U-60/2006 веза са U-262/04/), донет је на 9. ванредној
седници Скупштине општине Суботица дана 03.04.2008. године Одлуком о доношењу плана
бр. I-00-011-14 /2008 ("Службени лист општине Суботица" бр. 19/2008).
Након тога донети су:
- Закон о планирању и изградњи ("Службени гласник РС" бр. 72/2009, 81/2009-испр.,
64/2010-одлука УС и 24/2011) у даљем тексту Закон
- Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010-2020. године ("Службени
гласник РС" бр. 88/10)
- Регионални просторни план АП Војводине ("Службени лист АПВ" бр 22/2011)
Ова два закона и РППАП Војводине чине правни и плански основ за усклађивање Просторног
плана Града Суботице.
У складу са чланом 216. став 2. Закона о планирању и изградњи, у року утврђеном Законом,
Скупштина Града Суботице је на седници одржаној дана 17.12.2009. године донела Одлуку
број I-00-011-77/2009 ("Службени лист Града Суботице" бр. 26/09) о усклађивању Просторног
плана Града Суботице са одредбама донетог Закона о планирању и изградњи.
За обрађивача потребних измена плана одређено је ЈП "Завод за урбанизам Града Суботице".
Просторни план је припремљен у складу са одредбама чланa 6, 7, 8, 9. и 10. Правилника о
садржини, начину и поступку израде планских докумената (''Службени гласник РС'' бр.
31/2010, 69/2010, и 16/2011).
Временски хоризонт Просторног плана Града Суботице је 2025. година с првом фазом и
приоритетима реализације планских решења до 2015. године.
Комисија за планове је на 33.седници одржаној дана 12.05.2011. године Програм за израду
Просторног плана Града Суботице са Стратегијом просторног плана општине Суботица
верификовала као саставни део Концепта просторног плана.
Планска решења просторног развоја Града одређена су дефинисањем намене простора и
планским решењима развоја, уређења и коришћења простора по областима и чиниоцима
просторног развоја. Пропозиције просторног развоја одређене су правилима уређења и грађења
на простору Плана и начином и мерама имплементације Плана. Графички део Просторног
плана приказан је на рефералним картама у размери 1:50.000 и шематским приказима уређења
насеља и викенд зона израђеним у размери 1:5.000.
Просторни план се доноси, пре свега, у циљу одређења дугорочне пројекције за: просторни
развој и пропозиције развоја, коришћење и заштиту природних ресурса, демографски развој и
развој насеља и јавних служби, економски развој кроз привредне делатности и туризам, развој
инфраструктурних система, заштиту и коришћење животне средине, предела, природног и
културног наслеђа.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
11
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
11
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину Просторног плана Града Суботице,
израђен за Просторни план Града Суботице (U-60/2006 веза са U-262/2004, донет на 9.
ванредној седници Скупштине Општине Суботица дана 03.04.2008. године) je саставни део
документационе основе овог Плана.
Одлуком о усклађивању Просторног плана Града Суботице дефинисано је да се при
усклађивању Просторног плана неће приступити изради Стратешке процене утицаја на
животну средину, односно није потребно приступити усаглашавању Стратешке процене
утицаја, у складу са Мишљењем Министарства животне средине, рударства и просторног
планирања.
I
1.
ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ
ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА
ПЛАНА
ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ
Граница подручја Просторног плана обухвата територију административног подручја Града
Суботице, чија је величина cca 1007 km2.
У границама Републике Србије, територија Града Суботице има периферни географски положај
на простору северне Бачке. На истоку се граничи са општином Кањижа, на југу општином
Бачка Топола, а на западу са општином Сомбор. На северу се граница Града поклапа са
државном границом према Републици Мађарској, односно према региону јужна Мађарска.
На територији Града налази се урбани центар Суботица-Палић, урбана насеља Бајмок и
Чантавир и још 20 сеоских насеља: Доњи и Горњи Таванкут, Скендерово, Миргеш, Келебија,
Хајдуково, Шупљак, Бачки Виногради, Носа, Мишићево, Мадарашки салаши, Мала Босна,
Ђурђин, Стари Жедник, Нови Жедник, Верушић, Бачко Душаново, Вишњевац, Биково и
Габрић.
Граница територије Града Суботице обухвата територије 10 катастарских општина (атара):
Стари Град, Нови Град, Палић, Доњи Град, Чантавир, Биково, Жедник, Ђурђин, Бајмок и
Таванкут, од којих су све граничне (на граници према суседним општинама), изузев КО Доњи
Град. Природне границе су знатно шире у свим правцима, што генерално упућује на
трансграничну зависност преко природних система Бачке лесне заравни (у правцу општина
Сомбор и Кањижа), степа јужне Мађарске и општине Кањижа.
2.
ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ
ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ
ДОКУМЕНАТА
2.1.
ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОД 2010 ДО 2020.
ГОДИНЕ (Сл. Гласник РС бр. 88/10)
Основни плански документи вишег реда, чија се решења разрађују овим Планом, је Просторни
план Републике Србије.
12
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020. године ("Службени гласник РС" бр.
88/2010) у даљем тексту: ППРС, у методолошком смислу дефинише интегрални приступ
планирању простора, заснован на принципима одрживости. ППРС дефинише нови приступ
коришћењу и заштити природних ресурса, природне и културне баштине и животне средине и
истиче нову улогу граничних подручја у смислу повезивања и дефинисања нових модалитета
сарадње.
У области развоја становништва основни циљ је равномернији територијални размештај
становништва и његово интензивније обнављање, односно повећање удела млађих популација у
миграционим подручјима и подручјима са високим индексом старења, путем комбинованих и
усклађених мера демографске политике и политике регионалног развоја.
Према утврђеној хијерархијској диференцијацији мреже центара на рефералној карти бр. 2.
"Мрежа урбаних центара и регионална организација" Суботица је дефинисана као урбани
центар од националног значаја (центри националног значаја: Суботица, Сомбор, Сремска
Митровица, Зрењанин, Панчево, Лозница, Шабац, Ваљево, Смедерево, Пожаревац, Крагујевац,
Ужице, Чачак, Краљево, Нови Пазар, Крушевац, Лесковац, Врање и Призрен).
У области привреде Суботица у будућности треба да постане индустријски центар средње
величине (10.000-20.000 запослених у индустрији) и налази се у развојној осовини I ранга у
региону Војводине.
Посебан проблем просторног развоја Републике Србије је изразита регионална поларизација
између Београдског региона и Војводине и осталог дела Републике Србије. Према
показатељима развоја реалног сектора привреде Републике Србије доминирају Београдски
регион (41% предузећа, 40,2% запослених и 48,6% укупног прихода Републике Србије) и
регион Војводина (26,1% предузећа, 24,6% запослених и 28,5% укупног прихода Републике
Србије).
Аутономна покрајина Војводина је подручје са значајним хуманим, културним и економским
капиталом, специфичном традицијом у производњи и са квалитетним потенцијалима за развој
интензивне, модерне пољопривреде, виноградарства, прерађивачке индустрије експортно
оријентисане, саобраћајне привреде, туризма и развијеног сектора услуга. Неравномерност
степена развијености појединих делова овог региона ће се решавати применом принципа
децентрализације и полицентризма, где ће већи градови и градска насеља као што су Суботица,
Сомбор, Сремска Митровица, Панчево, Вршац, Зрењанин и Кикинда имати улогу "мотора
развоја" односно фокусних тачака око којих ће се груписати мање општине формирајући
развојне регионе на читавој територији покрајине. Град Нови Сад ће имати улогу развојног
центра на укрштању коридора X и VII уз претпостављено функционално повезивање са Градом
Београдом, чиме ће ово подручје представљати једну од "капија" у овом делу Европе, веома
значајну за укупни развој Републике Србије.
Градови, који имају капацитет да прерасту у "чворишта" са значајним утицајем на развој
окружења или су државни/национални интерес да се подстакне њихов развој у том правцу,
биће подржавани посебним подстицајним мерама на регионалном нивоу: Суботица, Панчево,
Крагујевац, Ужице, Нови Пазар, Зрењанин и Зајечар.
У области пољопривреде Републике Србије, обзиром на просторно хетерогене ресурсне
потенцијале и специфичне развојне проблеме, Суботица се налази у региону I .
Регион I обухвата руралне општине у Војводини и већи део Мачве. Има повољне земљишне и
климатске услове, претежно задовољавајући демографски потенцијал, капитално-интензивну
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
13
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
13
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
пољопривредну производњу, добру инфраструктуру и повезаност са прерађивачком
индустријом.
Табела:
Приоритетни правци просторне оријентације пољопривредне производње
Област
Назив
Посебна
усмерења ужих
локалитета
Водеће гране тржишне производње
Подручја
Севернобачка Равничарска
Главне
Комплементарне
Ратарство
повртарство
и Говедарство
свињарство
и
Виноградарство
Конвенционална пољопривреда, коригована поштовањем стандарда квалитета животне
средине, заштите здравља људи, животиња и биљака, добробити животиња и заштите
пољопривредног земљишта, доминантно заступљена на подручју Војводине, Мачве, Стига и
већег дела Шумадије (региони I, II и VI) оријентисана је на конкурентну производњу основних
пољопривредних производа за масовну потрошњу, прехрамбену индустрију и извоз.
У оквиру развоја туризма Суботица је у мрежи градских туристичких центара и има
национални значај, док Бања Палић у перспективи треба да има међународни значај. На
територији града налазе се подручја уписана у Рамсарску листу, као и међународно значајна
биљна подручја ИПА.
Подручја са заштићеним, уређеним и адекватно презентованим културним наслеђем ће јачати
привлачност и конкурентност за инвестирање и развој туризма. Најзначајнији међу њима, који
захтевају посебну пажњу, су објекти под заштитом УНЕСЦО-а са окружењем, национални
паркови, паркови природе, заштићене целине старих градских језгара, подручја концентрације
објеката средњовековног духовног и световног наслеђа, археолошких налазишта из праисторије
и римског периода и др.
Простори у којима су квалитет предела и физичке структуре насеља од посебног значаја за
развој су:
• туристичке дестинације: језеро Палић,
• туристички центри и њихова околина (Београд, Нови Сад, Ниш, Суботица);
У области шумарства Град Суботица се налази у Севернобачком шумском подручју.
Табела:
План оптималне шумовитости и пошумљавања до 2014. Године
Подручје
Регион/Област
Северно-бачка
Укупна
површина
области
(ha)
176 100
Површина
шума
(ha)
4 400
Шумовитост Оптимална
(%)
Шумовитост
(%)
2,4
10,1
Површина
шума 2014.
године
(ha)
7 600
Пошумљавање се може спровести на земљиштима слабијег бонитета пољопривредног
земљишта, у оквиру јаловишта, у граничним зонама индустријских постројења и саобраћајница
и у оквиру изворишта вода.
Основни правци развоја ловства су:
• Повећање бројности популације ситне и крупне дивљачи, нарочито аутохтоних и
економски највреднијих врста (јелен, срна, дивља свиња).
14
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
Побољшање структуре (полне и старосне) популације крупне дивљачи и квалитета
трофеја.
• Очување ретких и угрожених врста.
• Успостављање оптималних стања дивљачи по врсти и броју у складу са бонитетним
могућностима складишта.
Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020. године ("Службени гласник РС" бр.
88/2010) представља основни и полазни плански документ за израду свих других планова.
За подручје саобраћаја на простору Града Суботице овим планом предвиђено је:
друмски саобраћај
Завршетак изградње аутопута Е-75 до граничног прелаза "Хоргош", као и завршетак изградње
E-75Y ("Y" крак) од граничног прелаза "Келебија" до петље "Суботица-југ" на аутопуту Е-75,
као и продужетак и његова веза са државним путем I реда М-24.
железнички саобраћај
Просторним планом Републике Србије планирана је реконструкција магистралне пруге Београд
- Нови Сад - Суботица - државна граница (Келебија) у електрификовану пругу са два колосека,
као и реконструкцију и електрификацију магистралне пруге Богојево–Сомбор–Суботица. Осим
поменутих магистралних пружних праваца, планирана је и модернизација и електрификација
регионалних пружних праваца Суботица-Хоргош-државна граница–(Röszke) и пружног правца
Банатско Милошево-Сента-Суботица.
интермодални транспорт
Просторним планом Републике Србије и Регионалним просторним планом Аутономне
покрајине Војводине Суботица је препозната као потенцијална локација за формирање центра
интермодалног транспорта.
У погледу водопривреде и водопривредне инфраструктуре Просторни план Републике
Србије истиче као основни циљ оптимизацију интегралних водопривредних система на
јединственом водопривредном простору Републике и усклађивање њиховог развоја са
циљевима очувања животне средине и других корисника простора. Овај циљ подразумева:
• рационализацију коришћења вода и смањење специфичне потрошње у свим видовима
потрошње
• повећање степена заштите од вода у складу са вредношћу добара које бране
• довођење квалитета вода у рекама и водотоцима у класе прописане Водопривредном
основом Републике Србије
• усклађивање регулативе и управљања у области вода са праксом ЕУ
Просторни план Републике Србије констатује да АП Војводина има највећи потенцијал
геотермалних извора, те у складу стим наводи планирани пројекат од стране надлежног
Министарства - испитивање потенцијала за коришћење геотермалне енергије.
Просторним планом Републике Србије Суботица је изабрана као потенцијална локација за коју
ће се израдом документације за анализу постојеће електроенергетске ситуације, постојеће и
планиране гасне мреже, расположивих количина гаса, предвиђеног топлотног конзума за
грејање града и/или конзума за индустријске потребе, спровести избор снаге постројења и
испитати техноекономску оправданост изградње гасних постројења за комбиновану
производњу електричне и топлотне енергије (ТЕ-ТО Суботица).
Просторним планом Републике Србије, на целокупној територији се планира развој
електронске комуникационе мреже у смеру замене аналагоне и старије дигиталне
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
15
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
15
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
комутације, као и трансформације комутације говорних кола на комутацију пакета. Неопходно
је изградити приступну мрежу у ретко насељеним подручјима, доградити и реконструисати
мреже магистралних оптичких каблова, као и доградити постојећу мобилну електронску
комуникациону мрежу тако да се постигне потпуна покривеност територије.
У области заштите природних добара утврђују се:
• циљеви заштите посебних природних вредности
• циљеви заштите биодиверзитета
• посебни циљеви
За заштиту природе и њених вредности значајну улогу имаће заштићена и презентирана
природна добра која ће до 2014. године покривати преко 10% територије Републике Србије,
што ће представљати повећање за скоро 100% у односу на стање 2008. године.
Очување биодиверзитета према светским и европским конвенцијама и протоколима представља
приоритет просторног развоја Републике Србије. Равничарски предели АП Војводине ће у том
смислу бити плански штићени и уређивани уз едукацију и учешће становништва које се
идентификује са тим пределима.
Регионални приоритет заштите природних добара имаће одрживо и строго конролисано
коришћење водних ресурса као и заштита вода од нерационалне приватизације, загађења и
неадекватног коришћења, заштита заслањених терена и подручја са аутохтоним шумама.
Основни циљеви заштите непокретних културних добара су очување темеља и материјалне
баштине националне културе и других култура које су се развијале на овом простору, развијање
свести о значају културног наслеђа за живот и рад данашњих и будућих генерација и
реинтеграција непокретних културних добара у савремени животни простор.
Друштвено одржива заштита културног наслеђа подразумева да културно наслеђе доприноси
квалитету живота и културном идентитету локалних заједница и целе државе; помаже да се
обезбеди жива и интерактивна комуникација с будућим генерацијама путем очувања значајних
обележја развоја друштва и историјских подручја.
Стратешки приоритети - пројекти до 2014. године су: доношење новог закона којим се уређују
непокретна културна добра у складу са Законом о култури и другим законима и правним
актима. Непокретна културна добра обухватају споменике културе, просторне културноисторијске целине, археолошка налазишта и знаменита места
У контексту заштите животне средине у Граду Суботици се налазе подручја квалитетне и
веома квалитетне животне средине.
Подручја квалитетне животне средине (шумска подручја, туристичке зоне контролисаног
развоја, пољопривредне воћарске и виноградарске зоне, подручја са природном деградацијом,
ливаде и пашњаци, ловна и риболовна подручја, водотоци II класе) са преовлађујућим
позитивним утицајима на човека, живи свет и квалитет живота. За ова подручја треба
обезбедити решења којима се елиминишу или умањују постојећи извори негативних утицаја
односно увећавају позитивни као компаративна предност у планирању развоја. Потребно је
резервисати и чувати подручја од загађивања из стратешких разлога. У овој категорији је и
рејон суботичко-хоргошке пешчаре, који је оцењен као подручје веома квалитетне животне
средине у којима доминирају позитивни утицаји на човека и живи свет. Треба обезбедити
таква решења којима се задржава постојеће стање квалитета животне средине и штите
природно вредни и очувани екосистеми. У ову категорију спадају заштићена природна добра.
16
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
2.2.
РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН АП ВОЈВОДИНЕ ("Службени
лист АПВ" бр. 22/2011)
Мрежа насеља и функционална урбана подручја
Суботица има статус града у категорији од 100 000 до 200 000 становника. Према
номенклатури статистичких територијалних јединица, Суботица припада области Северно
Бачког округа. Према класификацији функционално урбаних подручја до 2021. године, на
простору АП Војводине Суботица ће постати један oд шест центара националног значаја.
Према концепцији просторног развоја АП Војводине, у развојној равнотежи у оквиру
административно-територијалне организације АП Војводине, кључну улогу требало би да
имају динамични и снажни урбани центри у функционалној вези са својим окружењем, кроз
јачање полицентричног урбаног система. Носиоци просторног, тј. интегрисаног и одрживог
економског, социјалног и еколошког развоја биће макрорегионални центар Нови Сад са
урбаним центрима: Суботица, Сомбор, Сремска Митровица, Кикинда, Зрењанин, Панчево и
Вршац. Наведени градови – кључни генератори просторног развоја АП Војводине, са својим
капацитетима и потенцијалима остаће окосница економског и социјалног развоја АП
Војводине, уз нужну претпоставку функционалног повезивања са урбано-руралном структуром
у окружењу.
Јасно дефинисање надлежности, права и обавеза града (Сомбор, Суботица, Нови Сад,
Панчево, Зрењанин, Сремска Митровица уз урбана насеља Кикинду и Вршац), као генератора
успешнијег регионалног развоја довешће до децентрализације и спречавања метрополозације
Новог Сада, тј. стварања ''урбаних жаришта'' као и ''урбаних осовина'' (саобраћајни коридори
регионалног, државног и међудржавног значаја).
У предложеној мрежи – структури центара АП Војводине (усклађено са центрима ФУП-а),
након ФУП-а од међународног значаја - Нови Сад, Суботица је у категорији - ФУП државног
значаја, уз градске центре: Сомбор, Сремска Митровица, Зрењанин, Панчево, Кикинда.
Према РПП АПВ Суботицу је сврстана:
• у градове који иамју капацитет да прерасту у "чворишта" – моторе развоја са значајним
утицајем на развој окружења, или је државни/регионални интерес да се подстакне
њихов развој у том правцу (уз Сенту, Кикинду, Зрењанин, Вршац, Панчево, Сремска
Митровицу, Нови Сад, Бачку Паланку, Врбас, Сомбор);
• у град са елементима перспективне комплементарности и функционалног повезивања
(Суботица-Сомбор-Апатин), уз Апатин-Бач-Бачка Паланка-Нови Сад; Оџаци-КулаВрбас-Србобран-Црвенка; Кањижа-Нови Кнежевац-Сента-Чока-Ада;Шид-Сремска
Митровица-Рума-Пећинци; Зрењанин-Панчево-Вршац, и Панчево-Ковин-Бела ЦркваВршац;
• у градове и урбана насеља као инкубаторе знања и иновација: Нови Сад, Суботица,
Сремска Каменица, Зрењанин, Сомбор, Вршац, Кикинда;
• градове и урбана насеља у пограничним подручјима или њиховој близини: Суботица,
Сомбор, Апатин, Оџаци, Бачка Паланка, Кикинда, Вршац, Сремска Митровица, Шид.
Овакву перспективу развоја Суботице и осталих градова подржава и путна мрежа и развој
саобраћајних система, дефинисаних на националном и регионалном нивоу.
Рурални развој
У погледу руралног развоја Суботице примењиваће се основни циљеви зацртани РПП АПВ,
очување биолошке виталности руралних подручја кроз повећање квалитета живота, обнову и
развој њиховог економског и социјалног нивоа, као резултат децентрализације градова и
општина АП Војводине, са приоритетима на: преструктурирању пољопривреде;
диверзификацији производних активности; јачању предузетништва, одрживом развоју
шумарства; унапређењу саобраћајне, комуналне, информационе, руралне инфраструктуре,
конзервацији и ревитализацији природне и културне баштине, са циљем промоције и увећања
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
17
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
17
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
атрактивности и конкурентности руралних подручја; заштити, конзервацији и ревитализацији
архитектонског наслеђа села.
Становање
У Севернобачком округу је број домаћинстава/број станова испод војвођанског просека.
Према подацима из пописа станова у сеоским насељима број домаћинстава/број станова у АП
Војводини је 0,96 а у сеоским насељима Севернобачког округа је 0,92, те је неопходно
остварити циљеве развоја у области становања у складу са РПП АПВ: развој система
социјалног и доступног становања; посебним мерама социјалног и економског развоја
ублажавати негативне демографске процесе, зауставити емиграцију младог стручног кадра и
њихово ангажовање на ''спашавању'' и ревитализацији неразвијених подручја; усклађени и
одржив социо-економски развој на принципима енергетске ефикасности и заштите животне
средине; ктивирање територијалног капитала (стамбени фонд, привредни капацитети, природни
потенцијали); равномернија доступност јавним службама; равномернија доступност и
опремљеност саобраћајном и техничком инфраструктуром.
Јавне службе
Основни циљ у планирању јавних служби је: постизање социјалне једнакости и кохезије у
доступности и квалитету услуга и унапређење услуга од општег интереса у подручјима ниске
доступности услуга.
Паралелно функционисање јавног и приватног сектора у јавним услугама може се превазићи
формирањем тржишта услуга, увођењем конкуренције путем финансирања програма,
успостављањем права корисника на избор понуђача услуга, заједничким програмима и развојем
различитих форми партнерских односа између два сектора. Овакво партнерство омогућило би
формирање, функционално коришћење и адекватно одржавање мањих мултифункционалних
центара у локалним заједницама, односно бројних објеката месних заједница и домова културе,
који се одговарајућом реконструкцијом могу приредити за различите активности у локалним
заједницама. Због тога је важно да се јасно дефинише својински статус ових објеката, режими
њиховог коришћења, модалитети финансирања и одржавања и, што је посебно битно, да се
предупреди њихова конверзија у намену која не обезбеђује јавни интерес и добробит грађана у
локалној заједници. Укључивање нових актера у област јавних служби захтева и критичко
преиспитивање постојећих стандарда и норматива за организовање услуга од јавног интереса,
будући да су многи од садашњих стандарда високо захтевни и прилагођени великим
организацијама (број и структура запослених, површина, димензије и опремљеност
простора/објеката и др).
Привреда
У просторној организацији и структури индустрије у Војводини, Суботица се налази у склопу
Коридора развоја регионалног значаја (Сомбор – Врбас – Бечеј – Кикида; Апатин – Сомбор –
Суботица, Сента-Суботица) и класификована је као привредни центар II ранга. Процес
урбанизације је, поред развоја појединих градских центара (Суботица, Сомбор, Зрењанин
и Сремска Митровица) довео до велике концентрације привредне активности у Новом Саду.
Како је овај процес неопходан за привредни развој, неминовно ће се наставити и генерисати
још већи регионални диспаритети, што потврђује неопходност посебног приступа изолованом и
сиромашном подручју. Усклађеност ова два процеса мора да се заснива на интеграцији
просторно изолованог и недовољно развијеног подручја. Инструменти такве економске
интеграције су заједничке институције и инфраструктура која их повезује.
Основни локациони модели индустрије у развојним зонама, коридорима и урбаним центрима
су: индустријске зоне, индустријски и технолошки паркови (hi-tech агломерације и комплекси),
логистички парк, терминали, привредне, мешовите, лучке зоне и сл.
18
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Индустрија
У циљу равномерног индустријског развоја потребно је плански усмеравати изградњу
различитих просторних модела индустријског смештаја ка стратешким развојним зонама и
коридорима X и VII, индустријским центрима/градовима средње величине и на друге локације
повезане ТЕНс инфраструктуром, ИКТ мрежама и сл. У просторној структури индустрије
водeћу улогу имаће и даље постојећи привредно-индустријски градски центри и развојни
коридори (у које спада и Суботица).
На територији града најзаступљенија је прехрамбена, дрвна, металска, текстилна, хемијска
индустрија и она треба у складу са циљевима развоја у области привреде да обезбеди:
динамичан привредни развој (најмање 5% просечан раст БДП до 2020.); повећање
конкурентности привреде и извоза, обезбеђењем повољних општих, инфраструктурних и
просторних услова; рационалан, ефикасан и одржив просторни развој који подразумева
ефикасну просторну огранизацију и развој просторних структура и локационих форми
привредних активности које омогућавају смањење употребе материјалних инпута и др.
Шумарство
У области шумарства Град Суботица се налази у Севернобачком шумском подручју. На
територији града Суботице је 4,38 % територије под шумама. Шумовитост простора северне
Бачке од 2,4 % је испод оптималне од 10,1 %. Планирано је повећање простора под шумама и
заштитним појасевима дрвећа, унапређење стања шума; развијање потребне семенске и
расадничке производње; задовољење заступљених и одговарајућих функционално-наменских
захтева везаних за заштитно-регулаторне, привредне, социокултурне и др. функције уз
успостављање стабилних стања састојина; планска производња и координирано, односно
интегрисано деловање. Пошумљавање се може спровести на земљиштима слабијег бонитета
пољопривресног земљишта, у оквиру јаловишта, у граничним зонама индустријских
постројења и саобраћајница и у оквиру изворишта вода.
Ловство
На северу територије Града налазе се афирмисана ловишта. Њихов развој и унапређење вршиће
се у складу са поставкама Регионалног просторног плана АПВ и циљеви развоја у ловству су:
доношење Програма развоја ловних подручја за територију АП Војводине; стални
мониторинг популација дивљачи и њихових станишта; обезбеђивање средстава за заштиту,
очување и унапређење популација дивљачи и њихових станишта и других намена од значаја за
развој ловства; обезбеђивање подршке корисницима ловишта; истраживачко-развојни рад у
области ловства; промоција ловства; доношење планских докумената у ловству.
Пољопривреда
Земљиште, као лимитирани природни ресурс, који се одликује необновљивошћу, незаменљив је
фактор производње у пољопривреди. Структура коришћења пољопривредног земљишта
показује високи степен усклађености с природним погодностима и ограничењима. Удео
пољопривредног земљишта у укупној територији Покрајине износи 89,84% укупне територије
АП Војводине, док неплодно земљиште обухвата свега 10,16% територије.
Суботица се налази у области северне Бачке, у равничарском подручју, у оквиру које водеће
гране тржишне производње су ратарство и повртарство, комплементарне говедарство и
свињарство, док је посебно усмерење ужих локалитета виноградарство.
Како је основни циљ: формирање одрживог и ефикасног пољопривредног сектора, који ће
допринети конкурентности привреде АП Војводине, за град Суботицу развој у овој области
треба да је усмерен на приоритетне оперативне циљеве у овој области зацртане Регионалним
просторним планом АПВ, као што су: повећање пољопривредне производње са циљем
постизања прехрамбених капацитета који ће задовољити сопствене потребе и омогућити
стварање тржишних вишкова намењених извозу; интензивирање ратарске производње како
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
19
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
19
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
повећањем приноса, тако и изменом сетвене структуре усмерене на сетву тржишно вреднијих
култура (поврће, индустријско и крмно биље); повећање површина под сталним засадима
(воћњаци, виногради); боље коришћење природних ресурса, пре свега применом наводњавања
и коришћењем потенцијала геотермалних извора; афирмација Војводине – а у оквиру ње и
Суботице, као произвођача здравствено безбедне хране, што искључује сетву генетски
модификованог семена и хормонски тов животиња; коришћење дела пољопривредних ресурса
за мултифункционалну пољопривреду (агро-еко туризам, еко-производња и производња
обновљивих извора енергије), у циљу повећања економске ефикасности и ефективности
агрокомплекса и др.
Туризам
Војводина је један од шест туристичких кластера и просторно обухвата четири туристичке
дестинације: Горње Подунавље, Нови Сад - Фрушка гора, Суботица - Горња Тиса и Доња
Тиса. Све оне припадају типу ''дестинације са доминантном летњом понудом''.
РПП АПВ Суботица је дефинисана као - градски туристички центар са посебним местом, уз
дестинацију Горње Потисје, у остварењу прекограничне сарадње у области туризма и
комплементарних активности у наредном планском периоду, нарочито са Републиком
Мађарском, као и и Републиком Хрватском преко дестинације Горње Подунавље и градских
туристичких центара Сомбором и Апатином (Програм прекограничне сарадње МађарскаСрбија у оквиру IPA за период 2007-2013. године).
На територији града Суботице постоје одличне могућности за развој градског туризма,
културно-историјског, конгресног туризма, уметничког туризма (Међународни филмски
фестивал Палић, Дужијанца), бањског туризма (постојећи бањски комплекс Палић који у
наредном периоду, треба да прерасте у перспективни међународни бањски центар) руралног
туризма, етно-гастрономског туризма – рејон суботичко-хоргошке пешчаре (Хоргошко и
Палићко виногорје), екотуризма - посматрање птица (bird watching фото сафари, едукативни и
рекреативни туризам) у оквиру СРП Лудашко језеро, пословног туризма, приобални туризам
на Палићком језеру, транзитни туристички правци Суботица – Сомбор – Бездан – гранични
прелаз Бездан (Хрватска).
Имајући у виду Суботицу у контексту потенцијала и широког дијапазона и могућности развоја
различитих видова туристичке делатности, туризам је планиран да се развија у складу са
специфичностима одређених туристичких подручја, а усаглашено са смерницама и циљевима
развоја дефинисаним у РПП АПВ.
Заштита и унапређење животне средине
Суботица је категорисана у Подручја са локалитетима деградиране животне средине.
Циљеви заштите природних добара и биодиверзитета су: повећање површине под заштићеним
подручјима, успостављање националне еколошке мреже (чији део представља еколошка мрежа
АП Војводине) и идентификација подручја за европску еколошку мрежу; унапређење
/осавремењивање планова управљања и јачање оспособљености управљача заштићених
подручја; номинација и проглашење заштићених подручја од међународног значаја; увећање
бројности популација ретких и угрожених врста и реинтродукција ишчезлих; спровођење мера
(конзервације, санације-ревитализације и рекултивације и др.) и режима заштите и
мониторинга стања заштићених подручја; заснивање информационог система заштићених
подручја; унапређење система финансирања заштите природе и управљања заштићеним
подручјима.
Заштита, уређење и унапређење културних добара
Циљеви заштите у области културних добара су: промовисање свести о заједништву и
идентитету у локалним заједницама богатим културним наслеђем; заштита и очување старих
структура и стилова кроз строгу контролу просторних промена и естетских стандарда;
повећање конкурентности културног подручја, културног предела или историјског језгра као
20
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
инвестиционе локације. Привлачење нових "унутрашњих" улагања путем појачаног маркетинга
и употребом разних логистичких подршки; модернизација урбане структуре и промовисање
маркетиншких смерница за уклапање нових архитектонских форми, које су знатно слободније,
флексибилније и одговарајуће тржишту, али се хармонично повезују са културним наслеђем.
Управљање отпадом
Одрживи систем управљања отпадом реализоваће се у складу са одредбама Стратегије
управљања отпадом и ППРС кроз удруживање општина у циљу заједничног управљања
отпадом и успостављања система регионалних центара за управљање отпадом.
Стратегијом управљања отпадом за период 2010-2019. године предвиђен је систем од девет
регионалних центара управљања отпадом у АП Војводини.
Суботица је у Табели 25. Регионални центри у Војводини на основу Стратегије управљања
отпадом, уз друге градове у Војводини, дефинисана као Општина/град која је носилац
активности изградње регионалне депоније.
У оквиру пројекта ''Техничка подршка у управљању медицинским отпадом'' и циљу решавања
проблематике инфективног отпада на територији Покрајине постављени су аутоклави и
дробилице у Сомбору, Суботици, Зрењанину, Новом Саду, Вршцу, Панчеву, Сремској
Митровици, Сремској Каменици, Сенти, Белој Цркви и Кикинди. У циљу успостављања
система за управљање медицинским отпадом неопходно је вршити организовано селективно
сакупљање на месту настанка, транспорт и адекватно збрињавање.
Децентрализација и регионални развој
Приоритет регионалне политике усмерен је ка утврђивању институционалног оквира који треба
да обезбеди континуиран и ефикасан систем усмеравања, праћења и оцењивања подстицајних
механизама у функцији смањења регионалних разлика. Ангажовање свих нивоа власти у
пружању услуга је кључ успешне децентрализације. У процесу децентрализације, кључна улога
је у локалној самоуправи. Општине треба да буду одговорне за избор и спровођење стратегије
развоја.
Саобраћајна инфраструктура
Регионалним просторним планом АП Војводине у области друмског саобраћаја нису
предвиђене нове интервенције, осим оних које су преузете из Просторног плана Републике
Србије, с тим да је Регионалним просторним планом АП Војводинe планирана мрежа путних
праваца од регионалног значаја, у циљу формирања интегрисаног саобраћајног система који
треба да има основну улогу међуопштинског, регионалног и субрегионалног повезивања, као и
употпуњавање основне мреже државних путева I реда и аутопутева, а међу којима је сврстан и
путни правац од Бајмока до границе са Мађарском.
У сфери железничког саобраћаја преузете су планске поставке Просторног плана Републике
Србије и планирана је поновна изградња железничке пруге Суботица - Баја.
Водопривреда и водопривредна инфраструктура
У погледу водних ресурса РПП АП Војводине истиче као основни циљ одрживо коришћење
вода уз адекватне мере заштите. Приоритетни циљеви за сва насеља у АП Војводини, као и за
подручје Града Суботице су: успостављање интегралног и интерсекторског планирања
коришћења и заштите водних ресурса на целој територији АП Војводине; рационално
коришћење водних ресурса и обједињавање корисника у регионалне водопривредне системе;
смањење и контрола тачкастих и дифузних извора загађења; рециркулација коришћених вода;
унапређење система заштите од вода; израда и усвајање Водопривредне основе АП Војводине.
У погледу водопривреде и водопривредне инфраструктуре општи циљ је уређење, заштита и
коришћење интегралних водопривредних система и усклађивање са заштитом животне
средине и осталим корисницима у простору, ради заштите вода и заштите од вода.
Приоритетни циљеви за сва насеља у АП Војводини, као и за подручје Града Суботице су:
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
21
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
21
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
усаглашавање и хармонизација законских и институционалних основа у свим областима
водопривреде са захтевима директива ЕУ о водама; спровођење мера контроле емисије из
расутих и других извора загађења са циљем побољшања квалитета воде у водотоцима;
ревитализација и реконструкција система за одвођење унутрашњих атмосферских вода са
пољопривредних и других површина; изградња и ревитализација регионалних система (Бачка,
Банат и Срем) за обезбеђење воде за наводњавање, технолошке потребе индустрије и друге
садржаје; доградња, реконструкција и ревитализација хидросистема ДТД; сарадња са околним
земљама (Хрватска, Мађарска) на успостављању регионалне политике у области воде;
дефинисање приоритета у изградњи канализационих система и локација уређаја за
пречишћавање отпадних вода сходно осетљивости реципијента и његовој самопречишћавајућој
моћи, као и најповољније технологије за пречишћавање;
Енергетика и енергетска инфраструктура
Према регионалном просторном плану Аутономне Покрајине Војводине до 2020. године,
Суботица је у области енергетике и енергетске инфраструктуре препозната као потенцијална
локација за коју је предвиђена израда документације која ће кроз анализу постојеће
електроенергетске ситуације у Републици и региону, постојеће и планиране гасне мреже,
расположивих количина гаса, предвиђеног топлотног конзума за грејање и/или конзума за
индустријске потребе, спровести избор снаге постројења и испитати техноекономску
оправданост изградње гасних постројења за комбиновану производњу електричне и топлотне
енергије (ТО-ТО Суботица).
Концепција развоја енергетског система заснована на је обезбеђењу сигурности и
економичности снабдевања привреде и становништва енергијом и успостављање нових
квалитетних услова рада, пословања и развоја у производњи, преносу, дистрибуцији и
потрошњи енергије, који ће подстицајно деловати на привредни развој, заштиту животне
средине и интеграцију у регионално и европско тржиште енергије.
Развој енергетског сектора заснива се на повећаној рационалности и енергетској ефикасности у
области производње, преносу, дистрибуцији и потрошњи енергије, као и на што већем
коришћењу домаћих енергетских извора, као и на примени новоуспостављених законодавних,
институционалних, структурно-организационих и економско-пословних оквира за рад,
пословање и развој енергетског система.
У области обновљивих извора предвиђа се изградња објеката обновљивих извора енергије за
дистрибуирану производњу електричне енергије и то: топлане и когенеративна постројења на
биомасу, комунални и индустријски отпад; биогас постројења која користе депонијски гас, гас
из отпадних комуналних вода, као и био гас из индустрије и са фарми; соларне електране и
вектроелектране.
У области енергетске нфраструктуре приоритети развоја су: континуитет технолошке
модернизације и ревитализације постојећих енергетских инфраструктурних система; изградња
нових електроводова и трансформатора и нових интерконективних веза са суседним државама;
изградња и даљи развој електродистрибутивне инфраструктуре, која је неопходна да изнесе
снагу из преносних капацитета и то путем развоја ''паметних мрежа''; изградња
разводне/дистрибутивне мреже природног гаса у Војводини (индивидуални потрошачи) ради
целовитости простора.
Електронске комуникације
Циљеви у развоју фиксне електронске комуникационе мреже су: потпуна замена аналогне
комутације као и дигиталне из старије генерације; доградња постојеће мреже магистралних
оптичких каблова, а по потреби реконструкција постојећих релација; изградња приступне
мреже у ретко насељеним подручјима; мреже кабловских дистрибутивних система (КДС)
градити искључиво према техничким стандардима издатим од стране РАТЕЛ-а уз максималну
примену оптичких каблова.
Код мобилне електронске комуникационе мреже приоритети су: стална модернизација јавне
мобилне телекомуникационе мреже и увођење нових услуга у складу са светским стандардима;
22
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
потпуна покривеност територије сигналом.
Кoришћење обновљивих извора енергије
Обновљиви извори енергије у Војводини су: сунчева (соларна) енергија, енергија ветра,
хидропотенцијал текућих и стајаћих вода, потенцијал геотермалних вода или паре и енергија
из биомасе (енергија из остатака ратарске и шумске производње, органских отпада).
Произведена енергија остварена је из чврсте и течне биомасе и незнатним делом из
геотермалне енергије, док производња из осталих неконвенционалних извора још увек није
заступљена.
2.3. ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ИНФРАСТРУКТУРНОГ
КОРИДОРА АУТОПУТА Е-75 СУБОТИЦА-БЕОГРАД
(БАТАЈНИЦА) ("Сл. гласник РС" бр. 69/2003, 36/2010,
102/2010 и 17/2011) Просторни план подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75 Суботица-Београд
(Батајница), ("Службени гласник РС" бр. 69/2003, 36/2010, 102/2010 и 17/2011) је дугорочни
развојни документ који је донет за временски период до 2020. године. Просторни план садржи
основне планске поставке инфраструктурних система у коридору аутопута Е-75 и пута
Келебија-аутопут Е-75Y ("Y" крак).
Неопходна је даља разрада на нивоу регулационих планова и урбанистичких пројеката
појединачних локација у циљу дефинисања елемената за утврђивање урбанистичких услова за
пројектовање и грађење објеката у обухвату плана.
Основни циљеви и задаци овог Плана су:
• Комплетирање и доградња инфраструктурних система у коридору аутопута Е-75 и пута
Келебија-аутопут Е-75 ("Y" крак) у односу на дугорочне потребе, захтеве и
међународне стандарде.
• Дефинисање и усклађивање регионалних и локалних развојних потенцијала у односу на
поставке и решења инфраструктурних система коридора.
3.
ИЗВОД ИЗ ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА УСВОЈЕНОГ
КОНЦЕПТА ПЛАНА
Комисија за планове је на 33.седници одржаној дана 12.05.2011. Програм за израду Просторног
плана Града Суботице са Стратегијом просторног плана општине Суботица верификовала као
саставни део Концепта просторног плана.
Концепт за усаглашавање Просторног плана Града Суботице са одредбама Закона о
планирању и изградњи израђен је у складу са самосталним чланом 21. и чланом 50. став 5.
тачка 9. Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената ("Службени
гласник РС" бр. 31/2010, 69/2010 и16/2011) и садржи:
1.
2.
3.
4.
Предлог начина спровођења плана
Опредељење за подлоге
Размере
Обухвате шематских приказа уређења
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
23
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
23
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
5.
Одлука комисије за планове да се програм за израду Просторног плана Града Суботице
са Стратегијом просторног плана општине верификује као саставни део Концепта
просторног плана Града Суботице.
ИЗВОД ИЗ КОНЦЕПТА ПЛАНА -ЗАКЉУЧЦИ
Развој Града се темељи на следећим расположивим природним ресурсима и радом створеним
условима:
• повољан геосаобраћајни положај територије Града Суботице према Мађарској, односно
Европској унији, чијом територијом пролазе коридори друмског, железничког вида
саобраћаја од међународног и регионалног значаја, крак коридора Xб на правцу Београд
– Нови Сад – Будимпешта.
• међународни гранични прелази друмског и железничког саобраћаја Келебија -Томпа,
Бајмок - Бачалмаш
• пољопривредно земљиште високих производних вредности (од 41.000 ha територије
Града више од половине површина чини ливадска црница карбонатна на лесној тераси
око 55%),
• значајне вредности културне баштине и европског идентитета (богата археолошка
налазишта из доба неолита у непосредном окружењу Лудашког језера, градско језгро
Суботице, бројна непокретна културна добра, салаши),
• значајне вредности природне баштине (нарочито Специјални резерват "Лудашко
језеро", Парк природе "Палић" са зоном строге заштите Палић – Лудаш),
• потенцијале планског подручја чине шуме и шумско земљиште у површини од 2588,6
ha (шуме 2028,0 ha и ванашумско зеленило 560,60 ha),
• задовољавајући ниво развијености, по квалитету у капацитету, телекомукационе
инфраструктуре, којом су обухваћени телекомуникациони објекти, телефонске
централе, спојни путеви и примарна мрежа у насељима,
Циљеви заштите, развоја и уређења подручја обухваћеног планом, били би:
• стварање планског основа за организовани просторни развој, заштиту и уређење
подручја Града Суботице;
• рационално коришћење простора ради повећања функционалне и развојне ефикасности;
• изналажење простора и могућности за остварење одрживог развоја пољопривреде и
њено усклађивање са осталим делатностима;
• очување расположивог фонда обрадивих површина земљишта;
• задржавање становништва унапређењем квалитета живљења и обезбеђивањем услова за
запошљавање;
• очување, унапређење и заштита природе, посебних природних вредности и непокретних
културних добара;
• туристичка валоризација природних и антропогених вредности на простору Града
Суботице и обезбеђивање услова за развој различитих облика туризма које је могуће
развијати;
• заштита посебно вредних, угрожених и деградираних подручја;
• интеграција заштите животне средине у све појединачне, секторске политике и
стратегије развоја;
• планирање и одрживо коришћење природних ресурса, добара и енергије;
• увођење енергетски економичнијих технологија и постепени прелазак на максимално
могуће коришћење обновљивих природних ресурса;
• подстицање производње и примене технологије које смањују загађивање животне
средине и производњу отпада;
• максимално могуће смањење, у складу са достигнутим степеном друштвеноекономског
развоја, свих активности које имају негативне ефекте на природу.
24
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Ради остваривања основних циљева заштите, развоја и уређења планског подручја у наредном
периоду, као приоритети привредног развоја су утврђене следеће делатности:
• пољопривреда;
• туризам;
• индустрија.
II
ПЛАНСКИ ДЕО
1.
ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА
1.1.
ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНЕ ПРОСТОРА
Подручје града Суботице заузима површину од 100.737,36 ha и чини је 10 катастарских
општина. На простору Града исказане су четири основне целине: пољопривредно, шумско,
водно и грађевинско земљиште. Намена простора са билансом површина (постојеће и
планирано) дата је у табели у склопу овог поглавља.
Доминантне категорије коришћења земљишта:
Подручје пољопривредног земљишта – представља основну намену земљишта, дефинисану
према бонитету и педолошком саставу, разврстану у осам категорија према структури
преовлађујуће пољопривредне производње. Земљиште је заштићено и омогућена је његова
мелиорација и опремање објектима и мрежама за унапређење пољопривредне производње;
Подручје шума и шумског земљишта – обухвата постојеће шуме (заштитне, туристичкорекреативне) које су заштићене у надлежности републичких или општинских органа и Планом
је омогућено њихово ширење у обиму који обезбеђује квалитет живота, заштиту
пољопривредних површина и развој туризма и рекреације;
Подручје вода и водног земљишта – обухвата све површинске воде, баре и мочваре,
водозаштитна подручја и захвате, водне акумулације и ретензије. Заштићено је према важећим
прописима. Планом је предвиђено проширење овог подручја и изградња нових система и
објеката за управљање водама, као и утврђивање заштитног појаса.
Грађевинско подручје – обухвата постојеће грађевинско подручје насеља и његово
проширење предвиђено важећим Генералним планом за подручје градског центра СуботицаПалић и проширење грађевинских подручја насеља на подручју Града, предвиђено у складу са
овим Планом (дефинисано шематским приказима уређења насеља и описом граница), као и
израдом Планова генералне регулације за насеља вишег ранга – центре заједнице насеља.
Грађевинско подручје обухвата и грађевинска подручја изван подручја насеља, у која спадају
постојеће и планиране радне зоне, комунални комплекси и постојеће викенд зоне.
Планом је утврђено да се изван грађевинских подручја могу градити само садржаји и објекти у
функцији развоја пољопривреде, шумарства, управљања водама и туризма, уз услов да се не
ремети целовитост простора и природних система, као и да се не користи простор у
коридорима саобраћајница, осим уз коридоре интензивног развоја, уз која су планирана
груписања радних зона, у циљу концентрације радних садржаја дуж примарних
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
25
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
25
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
инфрастуктурних коридора и спречавања узурпације пољопривредног земљишта на ширем
подручју.
1.2.
БИЛАНС НАМЕНЕ ПОВРШИНА
Табела:
Коришћење земљишта у Граду Суботици 2010. године
врста
површине
површине по класама израженe у
укупно
ha
ha
1
2
3
4
5
6
7
8
1. њиве
19530,82 29798,26 18673,40 6761,07 1889,54 1161,28 1021,92 215,80 74058,83
2. вртови
20,13
12,97
0,18
33,28
3. воћњаци
777,57 548,70 150,65
3,09
1480,01
4. виногради
1364,67 1339,23 986,43 167,46
3,56
3861,63
5. ливаде
54,01 333,42 395,42 247,39 172,34 149,14
1351,71
6. пашњаци
946,09 337,32
91,27 247,78 183,04 327,73
0,66
2133,88
7. шуме
137,28 1845,98 2013,56 435,04
0,30
0,05
0,28
4432,50
8. трстик-мочвара 402,28 216,30 227,60 49,32
1,58
897,08
површина пољопривредног, шумског и водног земљишта (од 1. до 8.) – укупно:
88248,92
површина грађевинског земљишта
(грађевински рејони насеља, радне, комуналне и викенд зоне):
12488.44
УКУПНА ПОВРШИНА ТЕРИТОРИЈЕ ГРАДА СУБОТИЦЕ:
100737,36
Табела:
Биланс намене површина у планском периоду за подручје Града Суботице
Ред.
бр.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
6.1.
6.2.
6.3.
Земљиште
Пољопривредно земљиште
(њиве, вртови, воћњаци и
виногради)
Шумско земљиште
Водно земљиште
Ливаде и пашњаци
Заштитни и путни појасеви
Грађевинско земљиште
Грађ. подручје насеља
Радне и комуналне зоне
Викенд зоне
УКУПНО (од 1. до 6.):
2010
П (hа)
%
79 433,75
78,9
4 432,50
897,08
3 485,59
4,4
0,9
3,5
0
12,3
12,0
1,0
0,2
100%
12 488,44
12 153,58
100,40
234,46
100 737,36
2025
П (hа)
77 561,27
%
77,0
4 875,75 4,8
897,08 0,9
3 085,59 3,1
413,54 0,4
13 904,13 13,8
12 927,81 12,8
741,86 0,7
234,46 0,2
100 737,36 100%
Индекс
промене
-2,3 %
+ 10 %
0%
-11,5 %
+ 100 %
+ 11,3 %
+6,4 %
0%
Посматрано по основним категоријама коришћења земљишта може се констатовати да ће у
планском периоду доћи до следећих промена:
•
Укупно пољопривредно земљиште ће се незнатно смањити са 78,9% на 77,0% у односу
на укупно земљиште. До смањења укупног пољопривредног земљишта доћи ће због
планираног повећања површина радних зона и комуналних комплекса, комплекса у
функцији саобраћајне инфраструктуре у простору ван подручја насељених места -атару.
Планирано је повећање шумског земљишта за 10% у односу на постојећу површину, а
укупно грађевинско подручје насеља са грађевинским земљиштем изван насељених
места за 6,4%, што се може сматрати рационалним с обзиром на велики број насељених
26
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
2.
места на територији града – 19 заједно са градским центром и још 5 мањих насеља –
заселака.
Водно земљиште задржава постојеће површине.
Површина грађевинских подручја насеља се повећава за 774,23 ha, тако да ће износити
12927,81 ha или 12,8% од укупне површине подручја града Суботице. Предложене
промене су проистекле, пре свега из потребе да се формирају радне зоне уз насеља, како
би се искористиле инфраструктурне и друге локацијске предности.
ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШТЕЊЕ И РАЗВОЈ
ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА
Специфичности географског положаја, геолошке грађе, педолошких, хидролошких и
климатских карактеристика територије Града Суботице, условиће и карактеристичне смернице
у коришћењу природних услова и њихову трансформацију у ресурсе којима овај простор
располаже.
Град Суботица се налази у долини, формираној између две биогеографске целине: Суботичке
пешчаре и Бачке лесне заравни (Лесна зараван Телечка). Конфигурација земљишта је изразито
равничарска са местимичним појавама малих брежуљака, што директно осликава њен пејзаж.
Суботичка пешчара се простире северно од Суботице. Састављена је од еолског песка, чији је
највећи део стабилизован озелењавањем, док су на непошумљеним деловима изражени утицаји
деловања еолске ерозије. Везивање песка вегетацијом је умањило негативне ефекте, али и
проузроковало снижавање нивоа подземних вода. Највећа корист од пескуше је код
листопадних шума, винограда и воћа. Бачка лесна зараван је таласаста површина, испуњена
динама и депресијама, и заузима јужни део територије Града. Терен је комплетно од леса, који
је при површини хумусиран и представља обрадиво земљиште.
Од земљишта је најзаступљенији карбонатни чернозем, који заузима централни део регије и
представља квалитетно земљиште. Северни део је под земљиштем мање продуктивности жутим песком, на ређим ритским црницама и солончацима у депресијама. Западни део је
покривен врло продуктивним земљиштем-черноземом и ливадском црницом. Сем северног
дела, земљиште је богато хумусом. Остали типови су заступљени у фрагментима.
2.1.
ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ
Обрадиво пољопривредно земљиште представља један од најважнијих природних ресурса и
чини базу организоване пољопривредне производње. На територији Града Суботице обрадиво
пољопривредно земљиште представља важан природни ресурс за обављање пољопривредне
делатности, чијим интензивним и усмереним кориштењем се остварују значајни економски
резултати.
Град Суботица са 1,8 ha пољопривредног, односно 1,7 ha обрадивог земљишта "per capita",
улази у групу насеља које су богате пољопривредним земљиштем1, међутим рационално
управљање земљиштем отежавају бројни чиниоци међу којима, пре свега, наслеђени проблеми
уситњености приватног поседа, стални губитак пољопривредног земљишта због урбанизације и
индустријализације, недефинисано управљање државним земљиштем и сл.
1
Оцена прехрамбене сигурности са аспекта земљишних ресурса исказује се расположивом ораничном и обрадивом
површином по становнику, тако што се, на достигнутом нивоу развоја производних снага у пољопривреди, доњом
границом прехрамбене сигурности сматра површина од 0,20 ha ораница по становнику.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
27
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
27
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Пољопривредно земљиште, које заузима око 79% површине територије Града Суботице, пружа
могућност разноврсне пољопривредне производње и њену валоризацију кроз провећање
степена финализације основних производа пољопривреде, допуну производног програма за
потребе прехрамбене индустрије и увођење нових производњи.
У структури пољопривредних површина највеће површине обрадиве земље налазе се под
ораницама и баштама, чак 93,27 %, затим под воћњацима и виноградима (3,5%), а ливаде и
пашњаци заузимају само 3,23%.
Основне производне карактеристике
На територији Града Суботице у претходној деценији је уочљива тенденција повећања значаја
воћарске и виноградарстке производње, док ратарство и сточарство углавном имају уједначене
трендове производње. Током последње деценије Закон о денационализацији изазвао је
распарчавање великих система, што је уништило велике уређене комплексе у друштвеном
сектору.
Ратарска производња на просторима Града Суботице има солидне еколошко-природне услове
за развој. Највећи део ораничних површина заузимају жита (73,9%).
Град Суботица се простире на просторима главних рејона производње жита у Србији. Лесна
зараван је идеалан терен за производњу жита, поготово пшенице. Око 3/4 ораничних површина
територије Града засејане су житима и та се заступљеност у односу на друге категорије
(индустријско, повртно и сточно биље) током последње деценије повећала.
Табела:
Ораничне површине и баште према начину коришћења (у ha) и власништву
1991. и 2002. год.
Индустријск
о биље
79093
58439
13594
1991.
%
73,89
17,19
Укупно
80124
61313
9651
2002.
%
76,52
12,05
79093
58359
13585
1991.
%
73,79
17,18
Друштвени
22001
14494
5307
сектор
2002.
%
65,88
24,12
47564
37937
4519
1991.
%
79,76
9,50
Приватни
сектор
58123
46819
4344
2002.
%
80,55
7,47
Извор: (Републички завод за статистику 1991. и 2002)
Вредности
Укупно
Жита
Повртно
биље
2613
3,30
3150
3,93
2608
3,30
236
1,07
2460
5,17
2914
5,01
Сточно
крмно биље
3788
4,79
4710
5,88
3783
4,78
1087
4,94
2611
5,49
3623
6,23
Производња повртарских култура је искључиво у функцији задовољења потреба Града, а у
новије време развија се и производња у тзв. "чистој култури", са посебном агротехником.
Пешчара и лесна зараван нису толико погодни терени за узгајање повртарског биља у односу
на неке ниже геоморфолошке чланове попут лесне терасе, алувијалне терасе или алувијалне
равни. Развојем индустрије алкохолних напитака, потражња за квалитетним кромпиром на
просторима Града Суботице је у порасту, што је и довело, у последњој декади, до повећања тих
површина.
28
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Суботичка пешчара има повољне еколошке услове за средњеевропско јабучасто и коштичаво
воће, међу којима доминирају јабуке, брескве, крушке, шљиве и кајсије. Развој воћарства је
веома важан на територији Града Суботице, јер представља сировинску базу индустрије
алкохолних и безалкохолних напитака, која је у константном успону и која постаје симбол
Града. Данас су воћњаци углавном у поседу приватника или гиганата индустрије алкохолних и
безалкохолних напитака.
Уједно, Пешчара има повољне еколошке услове за винову лозу. Интензиван развој
виноградарства се ослања на вековну традицију гајења ове културе у овом крају. Највише
винограда има на потезу Бачки Виногради, Источни виногради тј. око пута за Кишкунмајшу,
тзв. Мајшанске винограде, на пустари Радановац и у Хајдукову, али најбољи су у Бачким
Виноградима и на Палићу. На Пешчари се узгајају различите сорте грожђа из којих се добија
првокласно вино. Последњих година се буди свест о географском пореклу кадарке и других
сорти, некада тако познатих палићких винограда. У новије време у кругу виноградара је сазрела
идеја и формиран бренд "вина са песка", који је стекао препознатљивост у аутохтоном
географском пореклу.
Сточарство је стара делатност којом су се највише бавили житељи овог краја. По значају
говедарство је традиционално најважнија грана. Град Суботица има добре природне услове за
развој сточарства, али су недовољно искоришћени. Узгој стоке има тенденцију интензивног,
али не и масовног начина узгајања. Препоручује се улагање у узгој расније стоке, која даје
више млека или меса итд.
На основу анализе услова, садашње намене пољопривредног земљишта и просторног плана
Града Суботице је извршена рејонизација на следеће производне пољопривредне зоне:
1. Пољопривредна зона (обухвата територију насеља Бајмок, Миргеш, Мала Босна,
Мишићево, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Биково, Ђурђин, Стари Жедник и
Нови Жедник ).
Простор је у највећој мери заступљен површинама пољопривредног земљишта високог
квалитета, што даје овој зони огромне потенцијалне могућности за пољопривредну
производњу сточарско-ратарског смера, здраве хране и индустријских сировина, те
прераду пољопривредних производа. Развојем хидротехничких система и појединачних
објеката за наводњавање се стварају услови и могућности за већим приносима у
пољопривреди. На овим површинама се треба утврдити посебан режим за изградњу
објеката, а нарочито оних који нису у функцији пољопривредне производње.
2. Зона Киреш-Лудаш, (обухвата простор насеља: Палић, Хајдуково, Бачки Виногради и
Шупљак).
С обзиром на природне погодности, ова зона има веома добре услове и могућности за
развој туризма, а примарна производња је воћарство, повртарство, виноградарство са
могућношћу развоја сточарства.
3. Зона Суботичке пешчаре (обухвата насеље Келебија и Горњи и Доњи Таванкут)
Развој ових производних простора оријентисан је на развој воћарства, повртарства и
делимично виноградарства.
Забраном коришћења пољопривредног земљишта у друге сврхе, осим у случајевима утврђеним
Законом о пољопривредном земљишту и Просторним планом, забраном испуштања и одлагања
отпадних и штетних материја, контролисаном применом минералних ђубрива и препарата за
заштиту, избором адекватних технологија у обради земљишта и противерозионих мера,
сачуваће се квалитет земљишта тј. његова физичка, хемијска и биолошка својства.
Ради очувања расположивог пољопривредног земљишта, обавеза је доношење Програма
заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта за територију Града Суботице на
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
29
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
29
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
годишњем нивоу, у складу са Пољопривредном основом која се доноси за територију
Аутономне покрајине Војводине и са којом Програми треба да су усаглашени.
Програмом се утврђује врста и обим радова које треба извршити у периоду за који се програм
доноси, као и динамику извођења радова и улагања средстава. Такође, годишњи програм
садржи и податке о укупној површини државног земљишта (на територији Града и по
катастарским општинама), корисницима тог земљишта, податке о закупу, као и о стању
заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у државној својини.
Пољопривредно земљиште које се више не користи за експлоатацију минералних сировина,
мора се поново оспособити за пољопривредну производњу по пројектима рекултивације
пољопривредног земљишта.
У циљу заштите пољопривредног земљишта од штетног дејства еолске ерозије потребно је
применити противерозионе мере у складу са Законом о пољопривреди.
2.2.
ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ
Концепција развоја шума и шумског земљишта у оквиру обухвата Плана подразумева повећање
површина под шумама, унапређење постојећих шума, њихово коришћење у складу са
еколошким принципима уз остваривање заштитних, културно-социјалних и производних
функција. Потребно је унапредити стање шума и формирати заштитне појасеве који ће
међусобно повезати веће шумске комплексе.
Шуме на територији Града Суботице се, осим Чикеријске шуме, налазе у склопу заштићених
подручја, Келебијска шума и Радановачка шума у ПИО "Суботичка пешчара", а Селевењска
шума у оквиру Специјалног резервата природе "Селевењске пустаре" и њима газдује ЈП
"Србијашуме" у складу са прописаним условима у донетим Уредбама о заштити и под
надзором надлежне установе заштите природе.
Заштити шума и шумских земљишта, као и стабилности шумских екосистема, треба дати
приоритет и посебан значај због опште угрожености од многих биотичких и абиотичких
чинилаца, али и због значаја општекорисних функција шума и њене глобалне и основне намене.
Један од приоритетних задатака је повећање степена шумовитости, имајући у виду укупну
шумовитост подручја и позитивне ефекте које шума има. Повећање степена шумовитости мора
бити акција ширег значаја, спровођена у сарадњи са другим субјектима, уз максимално
коришћење техничких, кадровских и економских потенцијала.
Све посебне основе газдовања шумама, програме заштите и развоја заштићених добара, ловне
основе, годишње извођачке планове и друге планске документе потребно је међусобно
усагласити.
Остале шуме и заштитно зеленило
Остале шуме и заштитно зеленило ће сачињавати зеленило заштитних појасева, зеленило
путних појасева, и зеленило насеља. Планираном структуром шума и заштитног зеленила и
њиховом прерасподелом у простору (у зависности од услова средине и намене) оствариће се
заштитна, културно-социјална и производна функција.
Лов
Ловишта у границама подручја обухваћеног Планом имају добре услове за развој и гајење
дивљачи. У наредном периоду се не очекује установљење нових ловишта, већ само обнављање
решења о давању ловишта на газдовање. Ловишта ће, у складу са Законом о ловству, газдовати
својим ловиштем на основу важећих ловних основа и годишњих планова газдовања, којима ће
30
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
се прописати конкретне планске мере које ће имати за циљ заштиту, исхрану и коришћење
дивљачи.
Пун економски капацитет ловишта ће се постизати добром прогнозом динамике развоја
популације дивљачи, односно пројекцијом оптималног матичног фонда за сваку ловну годину
уз уважавање реалног прираста, губитка и одстрела дивљачи.
У ловиштима ће бити дозвољен улов дивљачи у складу са годишњим плановима газдовања.
Ловишта ће бити опремана ловно-техничким објектима, узгајалиштима дивљачи и ловачким
домовима у складу са планираним развојем ловног туризма.
2.3.
ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
Вода и водотоци као добра од општег интереса, под посебном су заштитом и користе се под
условима и на начин који одређује Закон о водама.
Вода ће и даље представљати оскудан природни ресурс, како у смислу обезбеђења воде у
градским и, посебно, сеоским насељима, тако и у смислу потреба пољопривредне и
индустријске производње (комунални систем), те ће се у будућности озбиљне акције
међуопштинске сарадње, са општином Кањижа пре свих, водити ради формирања регионалног
система из правца реке Тисе и развоја водоводне мреже у свим насељима Града, као и система
за наводњавање. Паралелно, значајан проблем ће бити решавање питања отпадних вода.
Да би се испунили услови за обезбеђивање еколошких коридора у Граду (водотоци Криваја,
Чик и Кереш) потребно је:
• довршити успостављање система за квантитативно и квалитативно осматрање
фреатске воде и површинских вода,
• истражити могућности за заустављање прекомерног одвођења фреатске воде,
• донети опште акте који регулишу имовинске односе на територији ових коридора и
руковање истим.
Уз изградњу система канализације за отпадну воду у свим насељима Града потребно је
обезбедити системе за пречишћавање ових вода. При пројектовању система канализације за
атмосферске воде (ажурирањем система осматрачких тачака атмосферских вода и вођењем
рачуна о нивоима фреатске воде) размотрити могућност изградње принудних акумулација
атмосферске воде на сливовима Палићког и Келебијског језера:
• претварање у бјефе систем Радановачких канала,
• враћање првобитне улоге ретензионог базена, на сливу Палићког језера и самога језера,
Шандорској бари, а ради смањења отицаја воде са територије Града.
Осавременити мелиорационе системе у Граду (развој мелиорационих система и канала ТисаПалић) и оспособити Келебијско језеро за рибњак.
Оперативни циљеви и задаци
Перспективни развој водоводних система на територији Града Суботице подразумева следеће
циљеве и критеријуме за тражење оптималних решења:
• Стриктно поштовање режима заштите изворишта подземних и површинских вода у
свим извориштима комуналних и сеоских водовода.
• Очување локалних изворишта, чак и оних мањег капацитета и након повезивања
појединих насеља са вишим системима (Севернобачки регионални водоводни систем),
ради обезбеђивања виталних функција система у кризним хаваријским ситуацијама.
• Постепено повезивање свих парцијалних водовода насеља у јединствен интеркомунални
(градски) систем, а затим Севернобачки регионални водоводни систем, којим се
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
31
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
31
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
остварује висока поузданост функционисања и прописан, стално контролисан квалитет
воде.
При прикључивању локалних водовода на интеркомунални систем, из њега се допремају
само недостајуће количине воде, док се наставља коришћење свих локалних изворишта
која обезбеђују воду доброг квалитета.
Смањивање специфичне потрошње воде у домаћинствима, политиком реалних цена
воде, мерењем утрошка воде и мерама планске рационализације потрошње.
Управљачко-информационо осавремењавање водоводних система, увођењем мерног мониторинг система, који ће омогућавати праћење динамике потрошње у свим
важнијим гранама мреже, као и брзу дијагностику поремећаја и кварова у раду система.
Заштита и коришћење водног ресурса подразумева оптимизирање режима вода, праћење
стања и анализу квалитета вода.
У контексту заштите воде, као природног ресурса, потребно је:
• око постојећих и планираних изворишта подземних вода дефинисати зоне и појасеве
санитарне заштите, у складу са Законом о водама и Правилником о начину одређивања
и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања (''Службени гласник
РС'', бр. 92/08);
• спроводити мере санације неповољних утицаја на постојећа и перспективна изворишта
(бушене бунаре), интервенцијом у производној зони и изградњом канализационе мреже,
• ради заштите и коришћења подземних вода, пратити стање нивоа и квалитета
подземних вода прве фреатске издани, дубљих и дубоких подземних вода,
• у циљу заштите вода и водних ресурса, спроводити мере забране упуштања било каквих
вода у напуштене бунаре или на друга места где би такве воде могле доћи у контакт са
подземним водама;
• спровести мере забране упуштања отпадних вода свих врста у мелиорационе канале,
језера, баре и водотоке, осим атмосферских и условно чистих расхладних вода, које по
Уредби о категоризацији вода одговарају IIб класи;
• одржавати систем за одводњавање и наводњавање (чишћење канала од муља и растиња)
и изводити реконструкцију и изградњу у складу са условима из Плана.
• Конституисати и спровести техничко-технолошки и хигијенски концепт
канализационог система свих насеља, уважавањем принцима повезивања више насеља у
јединствени систем
• изградити и ревитализовати инсталације за третман индустријских отпадних вода:
Водопривредна решења су у сагласности са значајем и утицајем хидросистема Дунав-ТисаДунав и низом мањих токова, а нарочито језера, тако да је неопходно:
• Ваљано одржавати постојећу мрежу одбрамбених насипа и регулисаних корита,
• Сачувати и развијати мелиорационе системе у приобаљу водотокова,
• Заштитити приобаље и ширу зону Палићког, а нарочито Лудашког језера,
Овим мерама омогућиће се рационално и вишенаменско коришћење вода (водоснабдевање,
рекреативне и туристичке активности, порибљавање и сл.).
2.4.
МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ
У значајне минералне сировине на подручју Града Суботице спадају песак и глина. Глина као
сировина веома доброг квалитета, традиционално се користи за прераду у грађевинске
производе (опека, цреп и др.), док се песак углавном експлоатише стихијски и неконтролисано,
од стране приватних лица и користи у грађевинарству. Неопходно је ову, сада се већ може
32
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
назвати делатност, ставити у законске оквире, с обзиром да се ради о изузетно вредном
природном ресурсу.
Када је реч о нафти, природном гасу и термоминералним водама, може се рећи да се ради о
недовољно истраженим и слабо искоришћеним енергоресурсима.
Са аспекта експлоатације енергетских извора (нафте, природног гаса и термоминералних вода),
предметни простор потребно је планирати за истражне бушотине НИС-а, пошто су НИС-у
одобрена детаљна геолошка истраживања нафте и гаса на просотру северне Бачке – на
простору који се у регистру истражних поља води под бројем 5069.
На простору обухвата Плана налазе се објекти са пратећом инфраструктуром у власништву
''НИС'' а.д. Нови Сад и то НП Келебија величине 149 ha и НП Палић величине 325 ha.
Експлоатација угљоводиника на простору обухваћеног Просторним планом Града Суботице се
врши на основу Решења Републичког секретаријата за привреду, којим се даје одобрење за
експлоатацију на пољу Келебија и Решења Покрајинског секретаријата за привреду којим се
издаје одобрење за експлоатацију на пољу Палић.
Према Плану геолошких истраживања за 2012-2013. годину, рефлективна 3Д сеизмичка
испитивања ће се извршити у обиму од 300 km на простору Палић – Бачки Виногради и 2Д
сеизмичка истраживања у обиму од 200 km на простору Суботице.
2.5.
ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
Град Суботица ће посебну пажњу посветити унапређењу квалитета животне средине уз
истовремено настојање да се субституцијом енергетских енергетских ресурса постигне и већи
степен поузданости и рационалности енергетског сектора. У том погледу посебну пажњу ће
посветити подстицању коришћења обновљивих извора енергије. Основни циљ ће бити
повећање учешћа обновљивих извора енергије према расположивим капацитетима на
територији града Суботице и према важећим стандардима у енергетском сектору, а уз
поштовање принципа одрживости. Рачуна се да је могуће повећати учешће до 8% до 2015.
године односно до 20% до 2021. године.
Анализа капацитета на територији града Суботице указује да је могуће рачунати на два основна
обновљива извора енергије: биомасу и геотермалне изворе. Истраживање постојећих и будућих
капацитета биомасе (укључујући и биогас и биогориво) треба да покаже у којој мери могу да
буду искоришћени у појединим деловима Града Суботице, а према географским и
функционалним особинама. Шумски отпад у северном делу, отпад пољопривредне и сточарске
производње у другим деловима Града, као и одређени производи пољопривредне производње
(кукуруз, уљана репица и сл.) треба да буду плански усмерени ка напред наведеном циљу и
активирани локалним средствима уз подршку Покрајине и евентуално европских фондова.
Важан елемент у томе ће бити информисање и едукација локалног становништва као и
организација која ће повезати капацитете месних заједница и укључити локално становништво
у пројекте у појединим насељима. Капацитети биомасе са ове територије могу даље да се
укључују у шире тржиште биомасе на територији АП Војводине конкурентне у ширим
европским оквирима. Сваки од извора биомасе има своје специфичности и релевантну
економску оправданост у децентрализованој производњи топлотне и електричне енергије.
Геотермални извори представљају значајан потенцијал на већем делу територије Града
Суботице, иако недовољно истражен и до сада слабо коришћен. Извори термоминералне воде,
истог квалитета као и они у јужној Мађарској са којима су еколошки повезани, могу да се
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
33
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
33
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
користе за изградњу мањих бањских и wellness центара у насељима попут Бајмока, Таванкута
или Хајдукова. Истовремено, ови извори могу да се користе и за загревање или топлу воду за
редовне потребе у појединим насељима града Суботице. За ово је потребно утврдити основну
базу података и фондова за организовано коришћење геотермалних извора да би се на том
основу дали подстицаји за њихово веће коришћење.
Остали обновљиви извори енергије као што су ветар и сунце могу да се користе али у мањој
мери. Ветрови на овом простору нису повољни по питању јачине и учесталости за веће акције
грађења ветроелектрана, док коришћење сунчеве енергије захтева знатно већа улагања од
очекиваних користи. Међутим, појединачним иницијативама треба дати подршку уколико
имају економску и еколошку оправданост.
2.6.
КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И
РЕСУРСА
Генерално, могућности развоја се односе на адекватно интензивирање коришћења основних
категорија земљишта у свим подручјима у којима долази до њихове подискоришћености – боље
коришћење и заштита пољопривредног земљишта и активирање запарложених површина, боље
коришћење постојећег грађевинског земљишта у складу са граничним капацитетом
инфраструктурних објеката и система, планско пошумљавање и стављање шумског земљишта у
различите функције, одговорно активирање потенцијала инфраструктурних коридора и
потенцијала речних токова и водних површина у погледу развоја туризма, риболова,
саобраћаја, спорта и рекреације. Активирање потенцијала и решавање развојних проблема
зависиће од адекватног резервисања и конверзије земљишта и стварања одговарајућих
компатибилних веза и односа између његових основних категорија коришћења.
Концепција развоја смислу заштите, уређења, коришћења и развоја природних система и
ресурса подразумева:
• спречавање прекомерног заузимања пољопривредног и шумског земљишта
урбанизацијом
• развој свих видова пољопривредне производње у складу са компаративним
предностима подручја и захтевима тржишта
• инсистирање на ревитализацији простора после завршетка експлоатације геолошких
грађевинских материјала
• интензивирање истраживања термалних вода, са циљем њиховог коришћења као извора
геотермалне енергије, у пољопривреди и туризму.
Концепција развоја планске намене земљишта заснива се на општем принципу одговорног и
одрживог управљања земљиштем. Основа коришћења и управљања земљиштем је постављена
тако да садржаји од јавног (општег) интереса имају приоритет и заштиту и представљају
окосницу бриге градске управе.
Имајући у виду просторно-еколошке услове, компаративне предности које се тичу близине
Новог Сада и Београда (као респектабилних потрошача пољопривредних производа) и
традиционално развијено виноградарство и воћарство, заштита и адекватно коришћење
квалитетног ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА представља примарни задатак локалне
заједнице у погледу развоја планске намене површина на територији Града Суботице.
Основне пропозиције у погледу развоја, заштите и коришћења пољопривредног земљишта
подразумевају очување квалитетног пољопривредног земљишта, као основног ресурса за
развој пољопривреде; површине регистроване као најквалитетније оранице, шуме, воћњаци,
виногради, ливаде и пашњаци I и II бонитетне класе не смеју бити пренамењене; у тим
34
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
случајевима локална власт може изузетно дозволити пренамену само ако је реч о јавном
интересу и само у случају недостатка других расположивих површина; конверзију
пољопривредног у друго земљиште ограничити што је могуће више на постојеће зоне,
земљиште слабијег бонитета и одређене локације дуж саобраћајница и то одговарајућим
стимулативним и рестриктивним мерама у односу на својинску структуру власништва.
Са напред наведеним стоје и циљеви заштите, адекватног коришћења и повећања површина
ШУМСКОГ ЗЕМЉИШТА на неквалитетним пољопривредним површинама, у подручјима
око саобраћајница, привредних зона или грађевинских подручја чиме се успоставља боља
компатибилност између основних категорија земљишта и побољшава квалитет животне
средине у целини.
Основне пропозиције у погледу развоја, заштите и коришћења шумског земљишта
подразумевају повећање површине под шумама, због економске користи и заштите од еолске
ерозије и неадекватног коришћења земљишта, амбијенталних и еколошких вредности;
површине под шумом не смеју бити одређене за коришћење у друге сврхе; ограничено
шумско земљиште у међунасељском простору треба потпуно заштитити и забранити непланску
сечу, а површине под шумом афирмисати за развој одрживог рекреативног и других видова
туризма; површине необрађеног пољопривредног земљишта претварати у шумско
земљиште.
Рационално коришћење ВОДНОГ ЗЕМЉИШТА допринеће бољој заштити вода, заштити од
вода и бољем водоснабдевању, али и интензивирати пољопривредну производњу.
Основне пропозиције у погледу развоја, заштите и коришћења водног земљишта подразумевају
строго чување водног земљишта у складу са принципима Рамсарске и других конвенција;
рационализација потрошње воде; приоритетно снабдевање водом из локалних изворишта,
регулисање вода ради заштите урбаних и инфраструктурних система, као и пољопривредног
земљишта од штетног деловања вода; уређење, коришћење и заштита водног земљишта са
становишта очувања биодиверзитета у ширем обухвату акваторије; оптимално уклапање
водопривредних система у еколошко, социјално и друго окружење.
ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРИОРИТЕТИ
Генерална концепција развоја природних система и ресурса оствариће се успостављањем
еколошки оптималних односа између пољопривредних, шумских и других површина; заштитом
природних енклава-коридора (баре, мочваре, шумарци и сл.) у рејонима интензивне
пољопривреде; умрежавањем пољопривредног земљишта у разне видове заштитног зеленила,
сходно конфигурацији терена, хидролошким условима, начину коришћења земљишта и сл.;
обновом дотрајалих и оснивањем нових засада воћа и винове лозе на агроеколошки и пејзажно
погодним локацијама и др.
Приоритетна планска решења развоја и унапређења пољопривредог земљишта се заснивају на
следећим поставкама:
1. унапређење институционалног оквира за ефикасно управљање пољопривредним
земљиштем као интегралним ресурсом (законски оквир, власничка и корисничка права,
формирање посебног управног тела за аграрни и рурални развој, инспекцијски надзор,
укључивање локалне самоуправе и др.);
2. унапређивање технике и технологије пољопривредне производње (успостављање
система еколошке/органске пољопривреде и производње органски здраве хране);
3. успостављање система заштите, коришћења и унапређивања стања пољопривредног
земљишта;
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
35
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
35
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
4.
5.
побољшање бонитетне структуре пољопривредног земљишта и очување природне
разноврсности руралних и периурбаних предела;
побољшање водног режима пољопривредног земљишта (унапређивањем система за
одводњавање и наводњавање, и др).
Приоритетна планска решења развоја и унапређења шумског земљишта се заснивају на
следећим поставкама:
1. Ограничено шумско земљиште у међунасељском простору треба потпуно заштитити и
забранити непланску сечу шуме, а површине под шумом афирмисати за развој
одрживог рекреативног и других видова туризма.
2. Поспешити тенденцију да се површине необрађеног пољопривредног земљишта
претварају у шумско земљиште.
3. Унапређивање стања шума и повећање површине под шумским земљиштем.
4. Очување биолошког диверзитета и извор аутохтоних биљних и животињских ресурса.
5. Очување и унапређење генетског потенцијала, бројности и квалитета популација
дивљачи применом одговарајућих мера планирања, газдовања и контроле.
Приоритетна планска решења развоја и унапређења водног земљишта се заснивају на
следећим поставкама:
1. Рационално коришћење водног земљишта и адекватнији инспекцијски надзор
2. Уређење вода и водног земљишта ради стварања јединственог амбијенталног оквира за
развој Града,
3. Стварање повољних услова за развој водених и приобалних екосистема и обогаћивање
биодиверзитета;
4. Уређење и коришћење водног земљишта у складу са Рамсарском конвенцијом и његовој
заштити.
Приоритетна планска решења коришћења минералних сировина се заснивају на следећим
поставкама:
1. Стварање услова за потпуну информисаност о свим резервама минералних сировина;
2. Стимулисање детаљних геолошких истраживања и отварање погона за експлоатацију
нафте и природног гаса,
3. Надзор ради спречавања непланског коришћења подземних вода,
4. Испитивање могућности искоришћавања термалних и минералних вода као извора
обновљиве енергије и као фактора у развоју бањског туризма.
3.
ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА
И МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНИХ СЛУЖБИ
3.1.
СТАНОВНИШТВО
3.1.1.
ОПШТА ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА И СТРУКТУРА
СТАНОВНИШТВА
Између 1991. и 2002. године простор општине – сада Града Суботице је смањен за 2.133
становника, односно за 1,4 %. У Општини је 1991. године живело 150.534 становника, а 2002.
године само 148.401. Према подацима виталне статистике и резултатима Пописа 1991. и 2002.
године апсолутни пад становништва је резултат негативног прираштаја (-9.040) и значајног,
позитивног миграционог салда (6.907).
36
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Разлози негативног прираштаја се сигурно везују за чињеницу што је демографска старост из
петог стадијума из 1991. године ушла у шести стадијум, у дубоку демографску старост. Индекс
старења је 1991. био 0,76, а 2002. године 0,97.
С тим у вези треба имати у виду и то да је густина насељености у Граду Суботици 148
становника по km², што је далеко изнад војвођанског просека (96).
Пораст индекса старења мушког, али нарочито женског становништва у периоду 1991. и 2002.
године (од 0,96 на 1,18) је објективно допринео негативном природном прираштају.
Према броју становника, броју активног становништва и броју запослених, а и незапослених
Суботица је друга од 45 општина и градова Војводине. Према попису 2002. године 45,89%
(68.098) становника је било активно (од активног становништва 53.728 обавља занимање).
Укупан број запослених се поступно смањује за последњих десет година. Док је 1992. у
општини Суботица било 50.904 запослених у 2003. њихов број је смањен за 20,3 % тј. на
40.581. По тој основи и учешће запослених у укупном становништву се такође значајно
смањује изазивајући тако додатне социјалне проблеме, који се често своде на чисто
преживљавање и тешкоће у финансирању категорије издржаваних чланова друштва.
Од 40.285 запослених у 2004. години, 79,16 % је запослених у предузећима, установама и
организацијама, док је приватних предузетника и лица која самостално обављају делатност
20,84 %.
Етничка структура Града
Једна од најзначајнијих посебности од значаја за просторни развој града Суботице у односу на
друге општине/градове јесте њен мултиетнички, мултиконфесионални и мултијезични
карактер. Независно од миграцијских промена током историје, као и последње деценије,
Суботица је до данас задржала свој мултиетнички карактер. У Граду Суботици живе
припадници српског, хрватског и мађарског народа, као и значајан број припадника оних који
се изјашњавају као Буњевци или Југословени и већи број бројчано мањих националних
заједница. Суботица је демографски, културни и политички центар мађарске и хрватске
националне заједнице, те је у њој и седиште Хрватског националног вијећа и Националног
савета мађарске националне мањине - тела мањинске самоуправе, као и Националног савета
буњевачке националне мањине и Националног савета немачке националне мањине. Ова
чињеница је значајна из аспекта међунационалних односа, аспекта очувања културне баштине,
као и посебно из аспекта трансграничних веза, повезивања и сарадње са суседним државама
Мађарском и Хрватском. У овоме контексту значајна је и чињеница да су у Суботици смештена
и два генерална конзулата: Републике Хрватске и Републике Мађарске.
Суботица има успостављене везе са Ердом у Мађарској и Осијеком у Хрватској (братски
градови), а успоставила је и партнерске односе, на основу изјаве о намерама између Кварта
Берлина Borough Treptow/Kőpenick, града Izole из Словеније, Mürzzuschlaga из Аустрије,
Оlomouca из Чешке, Balatonfűzfő, Balatonalmádi, Zirc Segedina и Жупаније Veszprém из
Мађарске. Поред чланства у Еурорегији Дунав- Киреш- Марош-Тиса, Град је започео процес
постизања пуноправног чланства и у Еурорегији Дунав-Драва-Сава.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
37
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
37
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Табела :
Становништво општине Суботица према националној или етничкој
припадности, према пописима 1991. и 2002. године.
Попис 1991
Свега
%
Попис 2002
Свега
150534
100,00
148401
Укупно
Буњевци
17439
11,58
16254
Црногорци
1755
1,17
1860
Хрвати
16369
10,87
16688
Југословени
22746
15,11
8562
Мађари
64277
42,70
57092
Срби
22335
14,84
35826
Остали
(националне или
етничке скупине
4671
3,10
5649
заступљене
у
Граду испод 1
посто)
Неизјашњени
942
0,63
6470
Статистички завод Србије Попис 2002, Попис 1991.
Апсолутни раст-пад
%
Свега
%
100,00
-2133
98,58
10,95
1,25
11,25
5,77
38,47
24,14
-1185
105
319
-14184
- 7185
13491
93,20
105,98
101,95
37,64
88,82
160,40
3,81
978
120,94
4,36
5528
686,84
Старосна структура
Индикатори демографске старости показују да је становништво Града Суботице по Попису
1991. по свим критеријумима демографске старости било у петом стадијуму - демографска
старост, а по Попису 2002. ушло је у следећи стадијум демографске старости у стадијум шест –
дубока демографска старост (Суботица у бројкама). Најстарија популација су Мађари (одлазак
младих из земље и низак природни прираштај), док су најмлађи Црногорци и Срби
(досељавање млађих особа, породица са децом 90-их година 20. века).
Табела :
Стадијум демографске старости у Граду Суботици
Индикатори демографске старости становништва
Просечна
Млади до 20 Млађи од 40
Стари
Индекс
старост
година
година
60+
старења
(у год.)
(у %)
(у %)
(у %)
1991.
37,8
25
53
19
0,76
2002.
40,1
22
49
21
0,97
Суботица у бројкама, 2006.
Град
Суботица
Образовна структура
Неписменост у Суботици је више него двоструко нижа у односу на број неписмених у
Војводини. У односу на број неписмених у Србији где је 3,45 посто укупно неписмених, а у
женском становништву 5,66 посто неписмених, та је разлика још већа. Поред тога што ова
чињеница указује на виши степен писмености у односу на просек земље, указује и на већи
степен образованости односно еманципованости женског становништва Суботице у односу на
просек Србије и Војводине.
38
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Табела :
Неписмени у становништву старијем од 10 година
Укупно
Војводина
Број
неписмених
881 985
Мушко
949 589
Женско
1 831574
Свега
Суботица у бројкама, 2006.
8 787
35 303
44 090
%
1,00
3,72
2,41
Укупно
Суботица
Број
неписмених
63 701
70 303
134 004
351
1 046
1 397
%
0,55
1,49
1,04
Може да се закључи да се одсуство традиционалне патријархалности може третирати као снага
и шанса за развој Суботице, будући да не постоје сметње за укључивање особа женског пола у
тржиште рада.
3.1.2.
ПРОЈЕКЦИЈА СТАНОВНИШТВА
Пројекције становништва Града Суботице за период 2002-2025. година рађене су на бази
претпоставки о кретању фертилитета, морталитета и миграција. Хипотезе о фертилитету,
морталитету и миграцијама су постављене за свако насеље посебно, а резултати за подручје
града Суботице, односно градски центар и сеоска насеља заједно, представљају збир резултата
пројекција насеља. Почетак пројекционог периода представљају резултати пописа
становништва 2002 године, по петогодишњим кохортама (старосно-полним групама). Основни
карактер пројекција је аналитички јер су оне рађене на нивоу насеља. Како су стопе
фертилитета и морталитета релативно предвидљиве, непланиране миграције могу утицати на
тачност пројекције.
Основна хипотеза је да ће се стопе наталитета – фертилитета кретати у границама
карактеристичним за међупописни период 1991-2002. година. Приликом постављања хипотезе
о морталитету, пошло се од претпоставки, на основу досадашњих тенденција и остварених
промена у сатросној структури становништва, да ће морталитет бити у благом порасту у односу
на период 1991-2002. година. На основу тих претпоставки очекивано трајање живота
живорођених било би око 72 године за мушкарце и око 75 година за жене.
Полазна хипотеза о миграцијама заснива се на чињеници да ће и даље салдо миграције
гарадских насеља бити позитиван, али нижи у односу на перид 1991-2002. година (на појачани
прилив становништва у градска насеља Суботицу и Палић утицала су ратна збивања и нагла
привредна рецесија), као и да ће сеоска насеља и даље имати негативан салдо миграције, чије
ће стопе бити нешто мање него у задњих 20 година (популација села је остарила што је
изазвало слабљење емиграционе базе). Треба очекивати и исељавање једног дела контингента
високостручне радне снаге у развијеније центре Србије (Нови Сад, Београд), али и у
иностранство (Мађарска и остале земље ЕУ).
Како нема великих разлика у биолошким структурама и старости сеоског и градског
становништва, тако се може очекивати да ће природно кретање сеоског и градског
становништва територије Града Суботице имати сличне карактеристике, стим што ће и даље
сеоска насеља бити емиграциона, а градска (Суботица и Палић) имиграциона.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
39
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
39
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Табела :
Пројекција становништва Града Суботице за 2011. и 2025. годину
Година
Град
Градска насеља
Сеоска насеља
Бајмок
Бачки Виногради
Бачко Душаново
Биково
Вишњевац
Горњи Таванкут
Доњи Таванкут
Ђурђин
Келебија
Миргеш
Мала Босна
Мишићево
Нови Жедник
Палић
Стари Жедник
Суботица
Хајдуково
Чантавир
Шупљак
3.1.3.
1991.
148.395
106.124
42.271
8.434
2.220
768
1.933
622
1.511
2.678
1.891
1.967
1.178
1.473
504
2.909
7.128
2.299
98.996
2.583
7.880
1.421
2002.
148.401
107.726
40.675
8.586
2.039
741
1.824
639
1.381
2.631
1.746
2.168
1.181
1.245
446
2.848
7.745
2.230
99.981
2.482
7.178
1.310
2011.
148.650
109.250
39.400
8.740
1.880
722
1.735
650
1.250
2.590
1.610
2.370
1. 180
1.060
400
2.800
8.250
2.175
101.000
2.390
6.610
1.240
2025.
147.600
110.900
36.700
8.920
1.820
700
1.640
665
1.120
2.530
1.475
2.550
1.160
925
355
2.750
8.900
2.120
102.000
2.300
6.310
1.150
ПРИОРИТЕТНИ ПРОЈЕКТИ ДО 2015. ГОДИНЕ
Озбиљни демографски проблеми, са утицајем на социјални систем, захтевају озбиљно и
приоритетно ангажовање друштвене заједнице, како на локалном, тако и на покрајинском
односно републичком нивоу. Поред мере економске и социјалне политике, као и недостајуће
политике регионалног развоја Србије неопходно је до 2015. године урадити следеће:
1. Пројекат економске, социјалне и еколошке обнове села, којим би се омогућили
квалитетнији услови живота у руралном подручју и повећала заинтересованост младих
за останак и учешће.
2. Децентрализација јавних служби Града, односно јачање социјалне основе (школство,
здравство, култура, спорт) у неколико мањих насеља, како би се повећала
приступачност појединих заједница сеоских насеља у граду Суботици
3. Програми и пројекти социјалног становања и запошљавања младих којим би се
стимулисао демографски опоравак уз обезбеђено доступно становање и већу могућност
рада, стимулисано средствима Републике, Покрајине и Града.
3.2.
ОДНОС ГРАДСКИХ И СЕОСКИХ НАСЕЉА И
ФУНКЦИОНАЛНО ПОВЕЗИВАЊЕ НАСЕЉА И ЦЕНТАРА
Према Просторном плану Републике Србије, Град Суботица је центар истоименог
функционалног подручја, у чији састав улазе и насеља општина Бачка Топола и Кањижа. То
40
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
функционално подручје националног значаја, захвата површину од 2,6% територије Републике
Србије (око 2.000 km2) и има 214.156 становника.
Суботица је центар националног значаја чији се утицаји осећају у Северно-бачком, Севернобанатском и Западно-бачком округу. Улога Суботице у просторно-функционалној организацији
Републике Србије, Аутономне покрајине Војводине, суботичког функционалног подручја и
територије сопствене општине огледа се у следећем:
•
•
•
•
•
•
У Граду Суботици је сконцентрисано 67,4% становништва Града. Степен урбаности
Града износи 72,2% и 16,2 процентних поена је виши од степена урбаности Републике.
Поред Суботице, карактер градског насеља има насеље Палић.
Град Суботица је значајан центар бачко-подунавског развојног појаса Србије који
просторно-функционално интегрише Северно-бачки, Западнобачки и Северно-банатски
округ као и функционална подручја Суботице, Сомбора, Кикинде, Новог Сада и
Зрењанина.
У хијерархији центара Републике Србије, Суботица је урбани центар од државног
значаја – национални центар, а на територији Аутономне покрајине Војводине
Суботица је у другој хијерархијској равни, одмах иза Новог Сад, и има велики
функционали значај.
Изванредан географски положај Суботице још није саобраћајно и опште-економски
валоризован.
Суботица је потенцијални центар трансграничне сарадње и просторно-функционалне
интеграције делова северне Србије и јужне Мађарске.
Функционално подручије Града Суботице у будућој полицентричној урбаној
интеграцији југоисточне Европе може имати улогу функционалног повезивања
београдског метрополитанског развојног ареала са метрополитеном Сегедина или чак
Будимпеште, односно имати улогу Potential Urban strategic Horizons (PUSH) ili
Policentric Integration Areas - PIAs који припадају класичним социогеографским
регионима. Улогу PIAs-a, делимично ће остваривати и у југоисточном делу Мађарске.
За очекивање је да ће FUP Суботице до 2020 привући и насеља из општина Мали Иђош
и Сента и приближити се међународном рангу (преко 250.000ст.)
Насељска мрежа Града Суботице је систем од 19 насељених места (Суботица, Палић, Бајмок,
Чантавир, Келебија, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Миргеш, Стари Жедник, Нови Жедник,
Ђурђин, Мишићево, Мала Босна, Хајдуково, Бачки Виногради, Шупљак, Биково, Вишњевац ,
Бачко Душаново), од којих насеља Суботица и Палић имају статус градског насеља (према
Закону о територијалној организацији Републике Србије). Сва насеља немају своје катастарске
општине. Просечна величина насељског атара износи око 5.300 ha. Сва насеља немају исти
просторни обухват. Осим насељених места, још 5 насеља – заселака (Носа, Габрић, Верушић,
Скендерово и Мадарашки салаши) су од значаја у гравитационом подручју ближих насеља.
Данашњу насеобинску структуру Града чине градска насеља Суботица и Палић са 107.109
становника, три сеоска насеља имају мање од 1.000 становника, по 6 села имају између 1.000 и
2.000 становника и између 2.000 и 3.000 становника, док два насеља имају преко 3.000 ст. На
уситњавање сеоских насеља поред процеса концентарације урбаног становништва утицале су и
одређене правно-административне мере које су вршене у периоду од 50-их година прошлог
века до данас.
Комуналном организацијом форсиран је моноцентричан развој Града са Суботицом као
центром и њој функционално комплементарним насељем Палић. Насеља Бајмок и Чантавир, са
релативно развијеним урбаним функцијама губила су на значају и у привлачењу становништва.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
41
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
41
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Такође подељенo je насељe Жедник на Стари Жедник и Нови Жедник и насеље Таванкут на
Доњи и Горњи Таванкут. Насеље Мишићево издвојено је од насеља Бајмок. Тенденција
демографског уситњавања села, изузев приградских, наставиће се услед негативног природног
прираштаја и старења популације.
3.2.1.
МРЕЖА НАСЕЉА ГРАДА СУБОТИЦЕ
Типолошки, насеља у Граду могу се поделити по величини (број становника), по времену
настанка и локације насеља, затим по основној матрици улица, по производним и културним
садржајима.
По времену настанка насеља се групишу:
• Градско насеље Суботица (опстало за време Турака)
• Бајмок, Чантавир, Шандор (Александрово) крај XVIII почетак XIX века
• Палић средина XIX века
• До краја I светског рата су се формирали: Горњи и Доњи Таванкут, Миргеш, Бачки
Виногради, Шупљак, Ђурђин
• Насеља настала између два светска рата – добровољачка насеља – Вишњевац и
Душаново поред Чантавира, Масариково испред Бачких Винограда, Мишићево, Рата
близу Бајмока, на путу за Бачалмаш - Српски Шор, данашња Келебија, Нови Жедник.
• Насеља новијег датума Мала Босна, Биково, Габрић, Носа, Скендерево, Верушић,
Мадарашки салаши настала углавном ''скупљањем'' салаша
Оваква хронологија насељавања Града Суботице има изразите функционалне последице и
задржаће се још увек у фази транзиције из пољопривредног у индустријски (мала и средња
предузећа) сектор у руралном делу и из индустријског у услужни сектор у урбаном делу Града.
Генерално посматрано, у мрежи насеља Града Суботице, запажа се диверсификација функција
села манифестована смањењем учешћа активног становништва у аграрним делатностима и
повећањем учешћа запослених у секундарним и терцијарним делатностима. Тај процес је
најизраженији у приградским насељима и оним која имају добру доступност градском центру.
Очито је да се око градског насеља Суботице почео формирати прстен функционално
трансформисаних села која је захватио социоекономски преображај.
Центри заједница насеља
На основу размештаја становништва, функција, саобраћајне повезаности и степена
социоекономске трансформације у Граду Суботици издиференцирано је неколико целина које
се карактеришу мање-више кохерентношћу и функционалном комплементарношћу. Такође је
уочљива разлика у њиховом територијалном обухвату и положају у функционалној
хијерархији.
У првој хијерархијској равни је градско насеље Суботица, око које је формиран периурбани
прстен у чији састав улазе насеља на потезу према Хоргошу (Палић, Хајдуково, Бачки
Биногради) и Келебија. То је зона највеће концентрације функција и становништва. У њој живи
око 115.000 становника. У скорој будућности у функционалном смислу у агломерацију је
потребно умрежити насеље Шупљак.
У овој хијерархијској равни центар заједнице насеља је насеље Хајдуково.
У другој хијерархијској равни је центар заједнице насеља Бајмок у чијем су директном
пољу утицаја Мишићево, а делимичном Ђурђин и Доњи и Горњи Таванкут са Миргешом.
42
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Сличну хијерархију има агломерација која се развила на линији Стари Жедник – Нови Жедник
– Чантавир са Бачким Душановом и Вишњевцем, a са Чантавиром као центром заједнице
насеља.
У трећој хијерархијској равни је заједница насеља коју чине Миргеш, Доњи и Горњи
Таванкут, у којој је Доњи Таванкут центар заједнице насеља. Та заједница насеља има улогу
посредника у функционалној интеграцији Суботице и насеља која гравитирају Бајмоку.
Специфичну улогу има насеље Мала Босна које је функционално, али не и територијално,
ослоњено на језгро суботичке агломерације.
Трансформацијом центара заједница насеља у микроразвојне центре створиће се услови за
допуњавање сеоске и градске економије.
У функционалној и хијерархијској равни насеља на подручју града Суботице у насељена места
са развијеним центром сврставају се насељена места: Келебија, Горњи Таванкут, Миргеш,
Стари Жедник, Нови Жедник, Ђурђин, Мишићево, Мала Босна, Бачки Виногради, Шупљак,
Биково, Вишњевац и Бачко Душаново.
3.2.2.
ПРИОРИТЕТИ ДО 2015. ГОДИНЕ
Опредељењем за стратегију концентрисане децентрализације Града створили би се
услови за реализацију следећих приоритета:
• Уравнотеженост размештаја становништва са размештајем производње у ванаграрним
делатностима;
• Уравнотежена просторна расподела становништва и функција из домена услуга и јавно
социјалне инфраструктуре;
• Приближавање радних места, јавно социјалних функција и сервиса становништву;
• Рационалније управљање и ефикасније обављање свакодневних послова грађана;
• Ефикасније координирање рада локалних заједница;
• Убрзање ширења урбаног начина живота у сеоска подручја, активирање запуштених
пољопривредних површина и зона или промена њихове намене;
• Уравнотежење развоја, смањивањем разлика у степену урбанизованости појединих
насеља и њихових заједница;
• Развијање функционалних веза на релацији Суботиица – Бајмок – Чантавир и јачање
мултифункционалности осталих сеоских насеља.
• Јачање локалних развојних жаришта (Бајмок, Чантавир, Доњи Таванкут, Хајдуково) као
упоришта полицентрично развијенијој мрежи насеља;
• Усклађивање граница грађевинских рејона сеоских насеља и привредно услужних зона
са планским циљевима рационалног коришћења земљишта;
• Контрола периурбанизације Суботице и јачање градских субцентара.
• Унапређивање и развитак физиономских обележја и садржајне структуре насеља
складно са њиховом улогом у систему насеља и вредностима природне средине,
градитељске баштине и социо-економског окружења, поштовање историјског наслеђа и
очување културне баштине и културно-историјског идетитета;
• Вертикално (функционално и интересно) и хоризонтално (саобраћајно-комуникацијско)
повезивање насеља.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
43
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
43
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
3.3.
ОРГАНИЗАЦИЈА ЈАВНИХ СЛУЖБИ
3.3.1.
РАЗВОЈ ЈАВНИХ СЛУЖБИ
Одговарајућом реорганизацијом и прилагођавањем јавних служби карактеристикама подручја и
појединих насеља, може се постићи знатно боља искоришћеност постојећег стручног кадра и
знатног грађевинског фонда и повећати квалитет услуга у јавном сектору без знатнијег улагања
финансијских средстава. Рационализацијом мреже објеката јавних служби смањују се
трошкови дисперзивне мреже, а уједно се повећава концентрација средстава и корисника, чиме
се остварује виши квалитет услуга и боља кадровска опремљеност. Основни циљ планирања
дистрибуције ове службе по микроразвојним центрима подручја Града Суботице мора бити
доступност и уједначен квалитет услуга друштвених служби свим корисницима без
обзира на место становања.
Због тога се може дефинисати оперативни циљ:
Мрежу објеката јавних служби на подручју Града Суботице треба децентрализовати тако да се
концентрација садржаја врши у центрима заједнице насеља – микроразвојним нуклеусима, како
би се обезбедио одговарајући ниво услуга и повећала атрактивност ових центара у односу на
општински центар.
3.3.2.
КОНЦЕПЦИЈА БУДУЋЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЈАВНИХ СЛУЖБИ
Остварење наведеног циља је могуће уз етапну социоекономску трансформацију и просторнофункционалну организацију простора Града, сразмерно подизању квалитета мреже друмских
саобраћајница и ефикасније организације јавног саобраћаја, а самим тим и јачањем
гравитационе привлачности центара. У планирању и организацији појединих делатности у
оквиру јавних служби на територији Града Суботице, уважени су следећи критеријуми:
демографска обележја, социоекономска развијеност, величина гравитационог подручја,
традиција функција, културолошке карактеристике, расположиви грађевински фондови.
У I фази развоја јавних служби (до 2015.), акценат треба да буде на успостављању организације
обавезних (основно образовање и примарна здравствена заштита) и стандардних
(предшколско образовање деце, социјална заштита старих и немоћних лица, установе
културе, здравствена заштита животиња, физичка култура и др.) јавних служби у свим
микроразвојним центрима, постављању одређених захтева у погледу квалитета услуга и
метода рада, као и подизању нивоа опремљености самих објеката који се налазе у
центрима заједница насеља. Тиме се релативно уједначава квалитет пружаних услуга обезбеђује обавезни ниво квалитета услуга у заступљеним делатностима јавних служби.
Средства за обавезне установе се, према Закону, обезбеђују из јавних фондова. У наредном
периоду финансијска средства треба обезбедити и стимулисањем приватног сектора на
локалном нивоу, донацијама од стране међународних агенција за реконструкцију и развој
општина у Србији, подстицањем развоја трећег сектора (удружења грађана, невладине
организације и др.), задужбинара као и других хуманитарних организација, затим различитим
пореским и правним олакшицама од стране општинске и републичке управе, које би подстакле
реализацију нових програма и пројеката у овом сектору.
Подршку у развоју овог сектора Град Суботица је већ добио од УСАИД/АДФ-а, америчке
непрофитне организације за донацију средстава кроз развојне социоекономске пројекте.
Посебну подршку нуди и и Европска агенција за развој преко појединих пројеката у
оквиру ИНТЕРРЕГ-а и новог ИПА- инструмента за претприступну помоћ, који је ступио
на снагу 2007.године.
44
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
3.3.3.
ОСНОВНИ ЗАДАЦИ СЕКТОРА ЈАВНИХ СЛУЖБИ
Основно образовање
Релативно уједначен квалитет основног школовања мора се обезбедити за сву децу на
територији Града Суботицe, што подразумева смањење разлика на релацији село-град.
Капацитети и ниво опремљености објеката до сада није усаглашен, пошто све школе не
испуњавају прописане стандарде, јер не поседују фискултурне сале или немају потребне
отворене спортске површине и одговарајући дворишни простор. Објекти су неодржавани
дуги низ година, па је у планском периоду потребно адаптацијом и доградњом објеката,
које су код неких школа већ урађене, осавременити школски простор и опрему и
проширивањем школских комплекса обезбедити услове њиховог коришћења у складу са
стандардима. Узимајући у обзир и чињеницу да је број деце овог узраста према задњем
попису из 2002. године смањен, приоритетан задатак (до 2015.године) у реорганизацији
основног образовања у Граду Суботици биће: побољшање квалитета наставе повећањем
гравитационог подручја матичних школа ван градског центра Суботице.
Ово је могуће остварити:
a) адаптацијом и реконструкцијом свих матичних школа у централним насељима у смислу
проширења капацитета, доградњом и уређењем спортско-рекреативних простора.
б) одговарајућим опремањем ових школа савременом наставном, информатичком и
инфраструктурном опремом,
в) обезбеђивањем квалитетног наставног кадра,
г) обезбеђивањем станова и побољшањем животног стандарда за наставно особље
д) обезбеђењем превожења деце и наставног кадра до школе и натраг преко организоване
аутобуске службе, за дистанце веће од 1,5 km.
У подручне четвороразредне школе, неопходно је увести нови програм мобилних наставних
екипа које би биле специјализоване за поједине наставне предмете и тиме обезбедиле деци у
овим школама нове облике наставе и знања која су приступачна деци из матичних школа.
У наредном периоду важно је омогућити организовање предшколских разреда у просторијама
матичних основних школа, с обзиром на расположив простор, уколико за то постоји интерес.
Оваквом концепцијом развоја основног школског образовања подиже се социоекономски
стандард живота у локалним заједницама, повећањем броја запослених у просвети,
квалитетнијим образовањем деце, а самим тим повећава се мотивисаност становништва да
остане или да се врати у своје место. То намеће до II фазе имплементације Плана (до 2025.)
обавезу увођења целодневног боравка деце у свим матичним и подручним школама, јер се на
тај начин може постићи усклађивање радног времена родитеља са боравком деце у установама.
У овој фази, уколико се стекну унапређени услови за развој, могућ је почетак реализације
изградње планираних 7 нових школских комплекса у Граду Суботици, према ГП-у
Суботица-Палић, којима се уз постојеће школске објекте обезбеђује квалитетна покривеност
града у планском периоду.
Средње школе
Према важећем ГП-у, у наредном планском периоду није планирана изградња нових средњих
школа (с обзиром на отварање нове гимназије и чињеницу да је ова старосна група имала
негативан тренд према подацима пописа из 2002. године). Даље побољшање услова образовања
и недостатак простора ће бити превазиђени адаптацијама и доградњама постојећих објеката и
проширењем комплекса, где за то постоје техничке и просторне могућности.
У наредном периоду, до 2015. циљ треба да буде: повећање гравитационог подручја средњих
школа, чиме се пооштрава критеријум одабира ученика на основу већег броја кандидата и јаче
конкуренције.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
45
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
45
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Смернице за повећање гравитационог подручја средњих школа су:
a) добро организован, субвенционисан (школски или јавни) превоз средњошколаца који
живе удаљени преко 2 km од школе или ван града,
б) стипендирање средњошколаца,
в) организовање интернатског смештаја уз сарадњу са приватним сектором и фондацијама
г) умрежен и организован систем приватних станодаваца, који ће на уговорној основи
издавати собе средњошколцима и имати одређене могућности и обавезе контроле
понашања деце
д) побољшање квалитета наставе и понуда адекватног знања и вештина у складу са
савременим средњошколским образовањем
е) доступност информатичко-телекомуникационим системима.
У складу са тим, примарни задатак који се поставља за средње школе по питању побољшања
квалитета наставе јесте: адаптација и реконструкција свих средњих школа у Суботици, што
подразумева опремање школа савременим информатичким и наставним средствима, као и
уређења спортских игралишта у двориштима школа (спортски терени са асфалтном подлогом,
прописаних димензија).
Осим постојећих средњих школа у граду, потребно је до 2015. ангажовање локалних
заједница у организовању специјалистичких курсева у облику дневних или вечерњих школа у
центрима заједнице насеља, чиме би се подигла информисаност и свест становника
општине о савременим сазнањима у развоју пољопривреде, приватног предузетништва,
екологије, туризма, културе, информатике и телекомуникација, учења страних језика и
другим усавршавањима и могућностима преквалификације. Од посебне важности за
развој насеља су специјализоване обуке за оживљавање старих заната и традиционалне обраде
пољопривредних производа, које би биле намењене угроженој млађој, пре свега, женској
популацији у селима. Градска управа треба да тражи фондове у националним и
републичким агенцијама за развој и запошљавање, невладиним и међународним
организацијама задуженим за развој Града и да се удружује са суседним општинама у
заједничким иницијативама.
Предшколске установе
На територији Града Суботице постоји релативно равномерна распоређеност предшколских
установа у свим насељима, где је већина ових установа смештена у приземље објеката
основних школа, а само у појединим насељима (Бајмок, Стари и Нови Жедник, Доњи Таванкут
и Хајдуково) постоје засебни објекти ових установа. Капацитети тих објеката су, без обзира на
мали број деце овог узраста, недовољни.
При формирању новог модела организације предшколских установа неопходно је обратити
пажњу на:
а) уједначен квалитет пружања услуга у свим насељима,
б) доступност свим социјалним групама
в) усклађивање капацитета објеката са минималним стандардима.
Сразмерно привредном развоју и подизању степена запослености радно способног
становништва, у планском периоду треба имати у виду проширење постојећих установа за
дневни боравак мале (до 3 године) и предшколске деце (од 4 до 6 година), који се налазе у
микроразвојним центрима заједнице насеља. У насељу Чантавир неопходно је проширење
капацитета предшколске установе с обзиром на недовољан капацитет основне школе и
значај овог насеља у будућности.
Отварање нових подручних одељења предшколског карактера (сервиси за чување деце, вртићи,
обданишта, играонице за децу), могуће је како при основним школама тако и у приватном
46
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
сектору, у оквиру стамбених или других одговарајућих простора, који би био координиран и
надгледан од надлежних служби у погледу потребног изграђеног и слободног простора и
одговарајућег стручног кадра. Овим обликом организовања се обезбеђује пожељна доступност
(600-1000 m), а не захтевају се посебни трошкови у изградњу објекта.
Право на субвенционирану цену у предшколској установи морају остваривати деца и у
приватним установама, како би се остварила социјална једнакост деце. Субвенције се
обезбеђују из јавних фондова, који се намирују из буџета, односно пореза грађана. Ово се
нарочито односи на приватне установе у насељима у којима не постоји јавна установа.
У II фази планског периода треба очекивати почетак реализације планираних 8 предшколских
установа на територији ГП-а Суботица-Палић. Од тог броја пет објеката ове намене планирано
је на новим локацијама ради равномерне покривености насеља: једна у урбанистичкој зони
"Ново Село" и по две у "Граничару" и "Зорки" и две предшколске установе у урбанистичким
зонама Палић и Радановац, којима ће се уз постојеће објекте обезбедити потребни капацитети
за смештај деце предшколског узраста у складу са пројекцијом за плански период.
Здравствена заштита
Истоветан принцип обавезности као и за основно образовање односи се за објекте и службе
примарне здравствене заштите које се, уз одговарајућу доступност, квалитет и стандард, морају
обезбедити свим становницима општине.
У I планској фази приоритетан задатак у овој области треба да буде опремање и
модернизација здравствених јединица, као и побољшање квалитета здравствених услуга.
Реструктурирање здравствене службе ће се одвијати у оквиру постојећих просторних
капацитета могућим доградњама, адаптацијама и реконструкцијама објеката на садашњим
локацијама.
У циљу побољшања функционисања система здравства, дефицит примарне здравствене службе
у сеоским насељима, до краја II фазе плана треба решавати стимулацијом приватног
сектора у отварању амбуланти у централним насељима у склопу стамбених објеката. На
исти начин, приватна иницијатива треба да буде доминантна и у проширењу апотекарске и
ветеринарске услуге у микроразвојним центрима.
Кадровски проблеми треба да буду решени одређеним видовима стимулације
дефицитарног здравственог кадра у сеоским насељима (доделом станова или обезбеђењем
трансфера од радног места до куће, вишим личним дохотком, давањем пореских
олакшица и банкарских стимулација при отварању приватне лекарске и стоматолошке
праксе).
У I фази плана, до 2015. године, као императив се намеће обавеза локалне заједнице да свако
сеоско насеље, добије једну модерну и добро опремљену општу амбуланту.
Изградња планираних нових објеката могуће је тек у II фази спровођења плана, иза 2015. а у
циљу употпуњавања мреже и подизања нивоа квалитета здравствене службе. У овој фази могућ
је почетак реализације планираног2 објекта дома здравља у Суботици, у оквиру којег треба да
су обједињене све службе и делатности које здравствена установа овог типа треба да садржи.
Истим планом предвиђено је проширење граница грађевинског реона, и на том простору
планиране су локације за пет нових здравствених станица.
Средства за изградњу нових објеката у II фази могу се очекивати у виду помоћи европских
фондова доступних Србији у фази приступања Европској Унији, као и фондова Републике
Србије.
2
ГП Суботица-Палић до 2020.; Завод за урбанизам Општине Суботице, 2006. У даљем тексту ГП.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
47
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
47
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Социјална заштита
Тенденција повећања старих становника у Граду Суботици захтева у планском периоду
проширење како смештајних капацитета тако и обезбеђење нових облика и начина збрињавања
ове категорије становништва.
ГП-ом је дефинисано проширење смештајних капацитета прихватилишта и стационара за
бескућнике за још цца 150 корисника - психички лакше оболелих и ретардираних лица, са
изградњом неопходних пратећих садржаја – кухиње и праонице, што је потребно реализовати
до 2015. године. На овој локацији постоје могућности за изградњу дома за старе мањих
капацитета, што је реално планирати од II фазе планског периода.
Према ГП-у, као једна од алтернатива у погледу обезбеђења смештајних капацитета за старе је
и искориштење и пренамена постојећих објеката у склопу комплекса некадашњих касарн, које
су ушле у посед Града ове намене, па и изградња нових објеката на овим локацијама, након
решавања измештања војске са ових локација што се као концепцијско опредељење мора
првенствено потврдити и усмерити са вишег нивоа.
Поред постојећих установа за социјалну заштиту грађана локалне заштите, потребно је
развијати и нове модалитете за решавање положаја угрожених старих лица. То
подразумева укључивање приватне иницијативе у изградњу домова за старе и немоћне и
отварања центара за дневне боравке пацијената. Локације за овакве центре нису превише
захтевне, пре свега зато што не траже непосредну близину градског центра, односно парцеле не
морају да буду скупе, али локација мора да буде здрава, удаљена од загађивача, везана за
природно окружење, са добром саобраћајном повезаношћу, осунчана са свим амбијенталним
могућностима, што пружају локације око Палићког језера, бројни запуштени салаши и мања
насеља.
Породицама са старим и немоћним лицима потребно је обезбедити подршку уз јачање
патронажне мобилне службе, тзв."помоћи у кући", која се организује од стране наведених
установа за социјалну заштиту или приватних лица обучених за медицинску и другу помоћ,
који би били координисани од надлежних служби.
Капацитети и квалитет смештаја морају одговарати прописаним критеријумима Правилника о
условима у погледу простора, опреме и потребних стручних и других радника за установе
социјалне заштите.
За одређен број деце без родитељског старања и деце чији је развој ометен породичним
приликама, препорука је да се испита могућност смештаја у тзв. хранитељским породицама,
као и други модалитети.
Културна делатност
Планирање културно-уметничких садржаја треба да буде у складу са будућом концепцијом
развоја туризма и новог идентитета Града Суботице. Град Суботица као регионални центар и
даље треба да буде центар културних дешавања у северно-бачком региону, с тим што ће се
паралелно одвијати обнова и реконструкција појединих објекта у граду према ГП-у, са
неопходним адаптацијама објеката и обогаћивањем садржаја основне културе у
микроразвојним центрима. Локална заједница има задатак да до 2015. године регулише
имовинско-правни статус домова културе у локалним насељима.
48
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Организацију културних активности и манифестација треба базирати на трансграничној и
интра и интеррегионалној сарадњи кроз:
• подстицање умрежавања кроз заједничке програме између културно-уметничких
друштава, позоришта, библиотека и других културних институција у региону;
• размену уметника и културних актера, кроз организовање манифестација и
фестивала на регионалном нивоу;
Спорт и рекреација
Концепција спортске и здравствене рекреације у граду Суботица засниваће се на коришћењу:
1) постојеће понуде спортских објеката и комплекса у урбаном ткиву са изграђеним
структурама,
2) подручја у којима доминира зеленило и природни мотиви (обале и плаже
Палићког и Лудошког језера и др. зелене површине) плански намењених за
одвијање активности у слободном простору, са уређењем већ постојећих
наменских површина (за купалишта, марине, пешачке, бициклистичке и трим
стазе), без изградње већих објеката, осим пратећих, под одређеним условима и
према утврђеним граничним капацитетима локација дефинисаних прописаним
плановима.
До 2015. године акценат треба ставити на изградњу, одржавање, осавремењивање и
обогаћивање садржајима, примарних објеката физичке културе (фискултурне сале, отворени
терени за мале спортове) у свим матичним школама и обнову јавних спортских објеката и
терена у локалним центрима.
Отворена и затворена игралишта треба опремати као полифункционалне спортске терене
на бетонским или поливинилским подлогама (у насељима где постоје фудбалски клубови
уредити травнате фудбалске терене) са уређеним санитарним просторијама, режимом
коришћења и одржавања.
Према ГП-у, до 2020. извршити реконструкцију, адаптацију и опремање свих спортских
центара у градском подручју и прилагодити их савременим европским концептима и
стандардима, како би постали конкурентни у одвијању савезних и међународних
такмичења.
Високо образовање
У области развоја високих школа и факултета у Суботици фокус треба усмерити на нов
начин управљања овим институцијама у смислу развоја савремених наставних програма
и њиховог умрежавања. То подразумева:
• подстицање умрежавања и регионалну сарадњу између сродних факултета у региону;
• размену студената и предавача на регионалном нивоу;
• подстицање заједничког европског образовног простора кроз директну сарадњу са
универзитетима у ЕУ
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
49
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
49
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
3.3.4.
ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТИ ДО 2015.
Основно образовање
1. Побољшање просторне доступности школа, ученицима који гравитирају са удаљених
локација
2. Побољшање просторних услова у основним школама, према важећим прописима,
нормативима и стандардима за школске објекте
3. Побољшање просторних и функционалних услова у школским спортским објектима,
према нормативима Министарства просвете
4. Обезбеђење просторних услова за пријем 30% деце предшколског узраста у оквиру
предшколског разреда основног образовања.
Средње образовање
1. Повећање гравитационог подручја средњих школа.
2. Набавка и осавремењивање кабинета за одвијање наставе као и опремање радионица за
обављање стручног дела наставе
3. Побољшање просторних услова уз одређену адаптацију и реконструкцију објекта,
према важећим прописима, нормативима и стандардима за средњошколске објекте.
4. Увођење специјалистичких курсева за одређене профиле и знања, повећање знања
незапослених или потенцијално незапослених, како би им се одмогућио повратак у
радни однос.
Предшколске установе
1. Обезбеђење просторних услова за пријем 70% деце у граду и 50% деце у сеоским
насељима у установе предшколске заштите деце.
2. Побољшање просторних услова у постојећим градским предшколским установама у
складу са важећим стандардима за предшколске установе.
Здравствена заштита
1. Побољшање просторне доступности објектима основне здравствене заштите
становништва
2. Обезбеђење потребног броја стручних кадрова примарне здравствене заштите у сеоским
насељима
3. Обезбеђење просторних услова за квалитетније услуге специјализоване здравствене
заштите
Социјална заштита
1. Обезбеђење просторних услова за проширење смештајних капацитета, обезбеђење
нових облика збрињавања за све категорије корисника, са повећањем обухвата
институционалне и организоване заштите старих и немоћних лица
Култура
1. Популаризација делатности културе код локалног становништва;
2. Опремање примарних објеката културе савременом опремом и стручним кадром;
3. Дефинисање субјеката у инвестирању у обнову, реконструкцију и адаптацију објеката
културе
Спортско-рекреативни садржаји
1. Обнова и уређење јавних спортских објеката и терена у свим локалним насељима
2. Комплетирање значајних спортских објеката републичког и регионалног значаја
3. Обнова зелених површина, плажа и спортских терена и објеката на језерима за
спортско-рекреативне садржаје.
50
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
4.
ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА ПРИВРЕДНИХ
ДЕЛАТНОСТИ
4.1.
ПОЉОПРИВРЕДА
4.1.1.
ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Агроеколошки услови на подручју Града Суботице су врло повољни за пољопривредну
производњу. Обрадиво земљиште представља један од најважнијих природних ресурса и чини
базу организоване пољопривредне производње. На територији Града Суботице пољопривреда
је важна привредна делатност, а рурални простор њен неодвојиви део.
Колико је пољопривреда важна делатност у животу Града казује податак да данас око 79,0%
градске територије захватају пољопривредне површине. Природни услови (пољопривредно
земљиште високог квалитета) и водећа тржишна оријентација дали су основне црте
регионалној специјализацији коришћења пољопривредног земљишта у правцу, пре свега,
ратарско сточарског усмерења, са учешћем воћарства, виноградсрства, и здраве хране.
У структури пољопривредних површина највеће површине обрадиве земље налазе се под
ораницама и баштама, чак 93,27%, затим под воћњацима (1,9%), а виногради, ливаде, пашњаци,
рибњаци, трстици и баре заузимају само 5,91%.
Повећана конкурентност пољопривредне производње ће и даље бити један од главних задатака
како Града Суботице, тако и локалних заједница код којих је пољопривреда основна делатност
тако и власника пољопривредних парцела. Нове инвестиције у пољопривреди, унапређена
технологија, иновативна производња, осмишљено финансирање и кооперативност мањих и
средњих предузећа са индивидуалним произвођачима ће зато у будућности бити основна
оријентација пољопривреде на територији Града, уз максимално поштовање структуре и
биодиверзитета и реалних (еколошких) капацитета земљишта.
4.1.2.
ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ
Полазећи од постојећег стања пољопривреде за Град Суботицу основни циљ је: стварање
услова за рационално коришћење простора и других ресурса, те планско усмеравање
коришћења пољопривредног земљишта и руралног развоја, као просторно функционалне
целине у складу са његовим значајем и положајем у ширем окружењу.
У том смислу циљ је и стварање комерцијалних газдинстава која ће одговорити потребама
модерне тржишне економије у намери да допринесу конкурентности на локалном,
регионалном, националном и међународном нивоу.
Основни развојни приоритети пољопривреде су:
•
обезбеђење просторних услова за реализацију концепта трајно одрживог
(уравнотеженог) развоја подручја,
•
заштита квалитетног пољопривредног земљишта;
•
подстицање рационалне организације и уређења пољопривредног земљишта;
•
стварање комерцијалних газдинстава који ће одговарати потребама модерне
тржишне економије;
•
прераду усмерити ка правцима који ће моћи да прате стандарде Европске уније
•
стварање задовољавајућег квалитета живљења породичних пољопривредних
газдинстава као носиоца развоја руралног простора и свих његових вредности,
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
51
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
51
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
изградња препознатљиве слике пољопривреде Града Суботице као дела
регионалне специјализације пољопривреде (бачке, панонске, војвођанске и сл).
дефинисање просторних услова развоја подручја, као дела интегралног управљања
у оквиру очувања природних, културних и традиционалних вредности руралних
простора.
заустављање даље деградације простора, угрожавања и уништавања природних
ресурса и добара
У склопу рационалног коришћења земљишта истичу се следећи приоритети:
• очувати пољопривредно земљиште и његов природни биодиверзиет
• повећати површине квалитетног земљишта по једном активном пољопривреднику
• осигурати заштиту од сувишних вода и проширити систем наводњавања земљишта
• обезбедити што веће површине ветрозаштиним појасевима
• подстицати одрживу и еколошку пољопривреду
• сачувати животну средину од утицаја негативних ефеката пољопривредне производње
(ђубрива, пестицида, животињског отпада и др.)
4.1.3.
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА
ПОЉОПРИВРЕДЕ
У развоју сектора приоритетни и најпречи задатак јесте стварање конкурентне и тржишту
усмерене пољопривреде, с примереним дохотком, водећи рачуна о демографском
опоравку и одрживом развоју, што ће пољопривреду Града Суботице учинити
конкурентном у поређењу са Војводином, Србијом, па и оном у Европи.
Међу специфичним приоритетима и задацима истичу се:
• имплементација аграра у све појединачне секторске политике и стратегије развоја,
• убрзавње приватизације државног сектора пољопривреде,
• стварање
тржишту
усмерених
пољопривредних
породичних
газдинстава
укрупњавањем, модернизацијом и специјализацијом, те подизањем квалитета понуде,
• специјализација у производним линијама у којима се постиже компаративна предност
свакако ратарсво, сточарство али и вино, бели лук, трска, шљива и сл.),
• стварање ветеринарске и фитосанитарне службе која одговара ЕУ стандардима,
• формирање саветодавне службе која ће вршити квалитетан пренос знања, информација
и вештина на пољопривредне произвођаче,
• подстицање производње лековитих биљака и здраве хране на заштићеним добрима
• подстицање развоја пољопривредне инфраструктуре - складишта, расхладних простора,
дорадних погона, пијаца и сл.,
• уређење постојеће и изградња мреже нових пољских путева до пољопривредних површина
за кориштење механизације (трактора и сл.),
• подстицање руралног развоја увођењем допунских делатности (сеоског туризма, кућне
радиности, трговине, малих и средњих погона и сл),
• дисперзија извора финансирања пројеката у пољопривреди
• очување еколошког капацитета простора и побољшање квалитета животне средине
аутохтоне препознатљивости и пејзажне вредности
• заштита посебно вредних, угрожених и деградираних руралних подручја,
• усмеравање на коришћење међународних програма и фондова за рурални развој и
хармонизацију техничке регулативе ЕУ, земаља централне и југоисточне Европе и сл.
(SAPARD, PRAQ III, SPRINT, CDRA, LEADER),
• усклађивање развоја пољопривреде и руралног подручја са развојем Бачке, АП
Војводине, Р. Србије и међународним окружењем,
52
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
•
унапређење учинака пољопривредне производње, с нагласком на смањење трошкова,
раст приноса, конкурентност цена и квалитета, продуктивно запошљавање,
тежиште развоја пољопривреде на производњи и преради типичних, специфичних
култура (еко производа, белог лука, трске и сл.),
имплементацијом европских искуства у једном селу покушати (применом «пилот»
пројекта) заокружити целокупан производни циклус (нпр. производња бундеве, јабуке и
сл. и могући правци прераде, или пак заокружен циклус производње киселог купуса:
производња купуса, кишељење, паковање, производња кеса за паковање, кутија за
транспорт или производња бутера од семенки бундеве и или сунцокрета у Хајдукову
сл.),
структурним подстицајима утицати на подизање нових засада воћа (јабуке, шљиве и
виногради)
С обзиром на стање пољопривредне инфраструктуре на простору Града Суботице стратешки
задаци који воде ка остварењу постављених циљева су:
• формирање сервиса за поправку пољопривредне механизације и продају резервних
делова,
• подршка удруживању у области механизације и опреме (посебно специјализованих),
што би могао бити важан чинилац рационализације коришћења пољопривредног
земљишта, смањења трошкова и повећања квалитета производа,
• усмеравање инвестиција у складишне, дорадне и прерађивачке капацитете,
• формирање делотворније мреже пољопривредних апотека, ветеринарских и бензинских
станица, зелених пијаца,
• изградња и стављање у функцију нове кванташке пијаце на подручју унутар
територије градског центра Суботице, у рубном делу грађевинског подручја урбанистичкој зони "Мали Бајмок", с обзиром да се прелазно решење кванташке пијаце
у улици Мирка Боговића показало неадекватним.
• Постојећа пијаца у улици Мирка Боговића, остала би голупчија пијаца, пијаца за
продају ситних животиња и голубова (један од симбола Суботице управо су голубови).
• Изградња сточног гробља која је према Генералном плану планирана уз депонију са
јужне стране, ван граница грађевинског подручја. Изградња и уређење овог простора
планирана је у складу са ветеринарско-санитарним условима и прописима. У оквиру
овог простора планирана је изградња кафилерије, а за допремање угинулих животиња
на ову локацију потребно је изградити адекватну саобраћајницу.
На основу карактеристика домаћег тржишта и односа потрошача у суседним земљама према
производима пореклом из регије, неопходно је радити на побољшању квалитета производа и
бренда. У том смислу, треба стимулисати промоцију производа у окружењу, као и осмислити
одговарајући маркетиншки наступ (рецимо, бачких производа, производа из Хајдукова,
Шупљака или Таванкута, производа са песка и сл.).
4.1.4.
КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ
Актери реализације стратегије пољопривреде Града Суботице произилазе из конципираних
активности и представљају: становништво Града, породична пољопривредна газдинства,
локалну самоуправу, те разне заинтересоване пословне субјекте, друштвене, политичке и
невладине организације и сл.
Агроеколошки услови у граду Суботици представљају велики потенцијал за развој
пољопривредног сектора и ослањају се на простране равнице Суботичке пешчаре и Бачког
лесног платоа, које омогућавају врло квалитетни развоја како ратарства, тако и сточарства,
воћарства и винограрарства
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
53
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
53
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Основе ратарства чине пшеница и кукуруз што се и у будућности неће битније мењати. У овој
грани је могуће повећати интензитет производње уз примену одрживих агротехничких и
организационих мера, одржавањем запуштених канала, пумпних система и повећања површина
под ветрозаштитним појасевима.
Воћарство и повртарство, са отвореним питањем радне снаге. Неопходна је изградња мреже
хладњача и подршка породичним газдинствима. Прерада воћа и поврћа се јавља као императив,
отварањем малих погона где год постоји интерес. Производња поврћа и цвећа показује
технолошке и економске (компаративне) предности, посебно под пластеницима и
стакленицима.
Виноградарство, уз пуну подршку око насеља на песковитим теренима (Палић, Хајдуково,
Шупљак, Бачки Виногради). Отворено питање је радна снага. Производња вина треба да добије
подршку града, покрајине и Републике и, у перспективи, Европске уније (програм SAPARD
или IPA).
Сточарство, где се даје подршка активирању постојећих и подизању нових сточарских фарми.
При планирању броја и капацитета фарми треба водити рачуна о уговорном повезивању са
кланичком и прерађивачком индустријом као и могућностима снабдевања већих тржишта у
Србији и Европи. Вршити постепено усмеравање ка стандардима Европске уније.
Еколошка пољопривреда представља велики развојни потенцијал Града Суботице. Због
растуће потражње на тржишту еколошки производи могу бити полазиште за стварање
препознатљивог тржишног, конкурентног извозног производа (бачки, палићки, лудашки,
панонски и сл.). У том смислу неопходно је увођење одређених технолошких и квалитативних
стандарда, повећање нивоа знања, те одговарајуће организовање и активнија тржишна
промоцију производа. Еколошка пољопривреда тражи вишеструко мања улагања у непосредну
производњу, али и много већа знања, те је стога нужно израдити програме едукације и
покренути пробну производњу у неколико "пилот" газдинстава и насеља.У прекограничној
сарадњи (и у Мађарској и у Румунији постоје солидни потенцијали) и промоцијом "Панонских"
еко производа, ова линија пољопривредне производње још више би добила на значају.
На територији Града Суботице, захваљући природним (пре свега квалитетном земљишту и
клими) и створеним потенцијалима, може се производити веома широка палета конкурентних
пољопривредних производа, посебно када су у питању производи из области воћарства,
виноградства, повртарства, кондиторске и производње трске. Главни извозни производи би
могли бити воћни сокови, замрзнуто и прерађено поврће и трска, који се могу конкурентно
извозити на страна тржишта. Град Суботица има неколико марки производа - брендова за које
се везује квалитет производа, препознатљив одређеним изгледом, перформансама и паковањем.
За унапређени развој и модернизацију пољопривреде на територији Града Суботице неопходно
је иницирати Програм развоја конкурентности пољопривредних производа са територије
Града.
На основу анализе природних, друштвених, културолошких и дугих фактора развоја
пољопривреде Града Суботице, уважавајући ставове Стратегије развоја пољопривреде Србије
(2004.) и основне постулате конкурентности производа, може се закључити да на територији
Града Суботице не треба издвојити јасно издиференциране зоне пољопривредне
производње, већ се непосредним произвођачима оставља одлука о усмерењу
пољопривредне производње и њеној исплативости.
54
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
4.1.5.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
СТРАТЕШКИ ПРИОРИТЕТИ
На територији Града постоје многи салаши који су у већој мери напуштени а које
треба штитити као етнолошке споменике културе али и развијати као могуће културне
и економске просторне елементе који јачају идентитет Града. Најбољи начин заштите је
реконструкција и пренамена објеката у функцији културе, угоститељства и туризма.
Државни део земљишта дати у закуп, а приход од закупнине распоредити између
државног буџета и буџета локалне самоуправе, уз обавезу да сва средства буду у
функцији унапређења земљишта (кроз програме консолидације и мелиоративне радове).
Непосредним произвођачима треба оставити одлуку о усмерењу пољопривредне
производње и њеној исплативости а у склопу оквирног зонирања.
Будућност развоја пољопривреде је у свим гранама пољопривреде: ратарства,
сточарства, повртарства, воћарства, виноградарства, узгоја лековитог биља, пчеларства,
производњи здраве хране и хране дефинисаног географског порекла.
Даљи развој индустријских капацитета за прераду пољопривредних производа у
Суботици, Бајмоку и Чантавиру, као и развој мале привреде и терцијарних делатности у
свим насељима.
У циљу унапређења конкурентности пољопривредних производа (бренд, марка)
израда Програма развоја конкурентности пољопривредних производа на територији
града Суботице.
4.2.
ИНДУСТРИЈА, МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА
4.2.1.
ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ
Потпунија валоризација положаја Града, интензивирање процеса преструктурирања предузећа,
јачање предузетништва и спремност локалне самоуправе да одлучније реагује на промене у
окружењу (у правцу осавремењивања понуде локалитета за привредни развој, у интензивирању
интересног организовања – гранског, секторског, умрежавања на неколико нивоа), кроз подршку
развоју мањих развојних центара део је могућности за интензивнији привредни, тј. индустријски
развој Града Суботице.
4.2.2.
ОСНОВИ ЦИЉ И ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
С обзиром на потребу постизања вишег степена просторно-функционалне интегрисаности
Града Суботице уз организовано активирање развојних потенцијала и благовремено реаговање
на ограничења, дефинисан је секторски циљ развоја и размештаја индустрије: афирмација
просторне структуре индустрије у правцу обликовања идентитета, повећања
конкурентности и атрактивности подручја Града Суботице водећи рачуна о
запошљавању као једном од приоритета економског и социјалног развоја.
Остварење наведеног циља подразумева реализацију следећих оперативних задатака
утемељених на принципима тржишног пословања и одрживог развоја:
1) унапређење производних способности планског подручја кроз тржишно
профилисану структуру индустрије кроз различите нивое преструктурирања
постојећих и развој нових предузећа са модерним технологијама уз ефективност и
енергетску штедљивост и интензивирањем развоја производних МСП,
2) стварање услова за уравнотежен просторни развој индустрије децентрализацијом
производних активности у мање развојне центре као импулс развитку локалних
економија ревитализацијом производње, ангажовањем локалне радне снаге, развојем
осталих сектора у правцу унапређења животног стандарда у тим срединама,
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
55
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
55
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
3) унапређење локацијских предности територије Града, усмерено ка вишем степену
инвестиционе привлачности,
4) укључивање Града Суботице и мањих развојних центара у мрежу индустријских
центара на различитим нивоима (локалном, регионалном и трансрегионалном) на
основу комплементарности функција.
4.2.3.
КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ИНДУСТРИЈЕ
Приликом обликовања будуће организације индустрије у Граду Суботици, посебну пажњу
усмерити на квалитетнији приступ према окружењу, укључивањем еколошке
компонентне као интегралног дела секторског (програмског) и просторног развоја
индустрије и тиме обједињавање економске, социјалне и еколошке димензије развоја,
односно усклађивањем свих аспеката развоја индустрије са локационо-развојним
потенцијалима средине. Због тога је неопходно:
•
Организацијско и структурно усавршавање производње увођењем савремених
технологија, бољом организацијом рада, подизањем квалитета руковођења,
•
у гранској структури, приоритет дати областима које користе потенцијале подручја
(природне ресурсе, физиономију земљишта, инфраструктуру и сл.), еколошки
прихватљиве технологије и запошљавају претежно висококвалификовану радну снагу,
•
у планирању нових и унапређењу, реорганизацији или пак укидању постојећих
зона/локалитета привређивања, приоритет дати еколошком капацитету простора;
размештај базирати на позитивним тенденцијама у постојећој територијалној структури
индустрије, реалним просторним могућностима формирања нових, планираном систему
центара и мреже насеља и повезаности са инфраструктурним системима.
Са становишта гранске структуре, део индустрије у Граду Суботици има наглашену
пропулзивност, која представља основу за регионално интегрисање планског подручја. Према
Предлогу Стратегије економског развоја Града, највеће потенцијале имају следећи
подсектори:
1) индустрија прераде хране и кондиторска производња (природни сокови, прерада воћа,
поврћа, прераде млека и житарица);
2) електрометални комплекс (електромашински производи и опрема за обнављање извора
енергије, конструкција алата и машина),
3) у оквиру текстилне индустрије такође се уочавају позитивна померања, посебно у
индустрији модне конфекције за младе и производњи чарапа;
4) производња амбалаже и пластике.
Имајући напред наведено у виду, са становишта будућег просторног развоја индустрије
потребно је обезбедити широку мрежу разноликих производно-просторних јединица коју би
сачињавале:
• постојеће зоне/локалитете које је потребно инфраструктурно комплетирати, сагласно
развојним потенцијалима просторно проширити (нпр. зона "Југ") и рационалније
користити уз спровођење адекватних мера заштите окружења. Такође, потребно је
дислоцирање поједних капацитета, дисперзно размештених у насељу, због њиховог
негативног утицаја на окружење у неку од зона повољних услова за развој смештај
већих загађивача средине (нпр. погони за прераду коже и производњу обуће,
производња хемијских производа и сл.);
• нове зоне/локалитете на просторима повољних развојних потенцијала (доступност,
могућности инфраструктурног опремања, уклапања у околни простор);
• обликовање производних/предузетничких зона и локалитета у мањим развојним
центрима.
56
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Модел полицентричног развоја индустрије у Граду Суботица чиниће следећи центри:
• Градско насеље Суботица са Палићем у рангу примарног индустријског центра са средње
сложеним индустријским технологијама и значајним индустријским зонама,
• Бајмок, Чантавир, Доњи Таванкут – мањи индустријски/развојни центри са радним
(производно-пословним) зонама; овој групи насеља придружиће се и насеље Нови
Жедник са Чантавиром и оформити потенцијални појас концентрације производнокомерцијалних активности,
• насеља са нуклеусима прозводно-прерађивачких активности и/или исказаним
интересом развоја предузетништва.
Примарни појас развоја индустрије и осталих привредних активности и у наредном планском
периоду ће чинити двојни центар Суботица-Палић. Привредне активности ће се и даље
развијати у оквиру постојећих радних зона у складу са могућностима њиховог проширења, а
рационализацијом, уситњавањем или власничком трансформацијом великих производних
комплекса ("Север", "29. новембар", "Зорка") доћи ће до интензивног коришћења простора. У
случају фабрике "Зорка" (која има изузетно неповољну локацију обзиром на ружу ветрова),
њеним реструктурирањем и формирањем мањих погона по важећим еколошким стандардима
решио би се један од кључних проблема загађења на подручју Града и створили повољнији
услови живљења. Изградња на слободним просторима захтеваће његово интензивније
коришћење, али са обавезним заштитним зеленим површинама према важећим прописима и
критеријумима.
Унутар подручја градског центра Суботице постојеће и планиране радне зоне, положајем,
величином и врстом претежне делатности, утврђене су у Генералном плану Суботица-Палић
2020.
У току ове године, на потезу уз југозападну границу грађевинског подручја Града Суботице
активирана је и радна зона Мали Бајмок, од великог значаја за град, формирана као привреднотехнолошки парк са делом комплекса са статусом слободне зоне, чија је реализација и развој у
надлежности формираног предузећа ДОО Привредно-технолошки паркови. Комплекс је у
целости комунално опремљен и у оквиру њега у функцији је комплекс "Norma group" и у
поступку је прибављање земљишта за изградњу привредних комплекса још две угледне стране
корпорације. Активирање радне зоне Радановац (полигони), на подручју између урбане
агломерације Суботице и Палића, такође је у надлежности новоформираног суботичког
предузећа (у поступку је израда планске документације) за развој лаке индустрије са претежним
комерцијалним функцијама и другим комплементарним делатностима.
Изван континуално изграђеног градског подручја према концепцији просторне организације
привреде у Града Суботице издвајају се целине- радне зоне:
• планирани робно-транспортни центар (комплекс интермодалног транспорта) планиран
на стецишту аутопута Београд-Хоргош, односно његовог крака за Келебију (Y крак) и
пруге Београд-Суботица- Будимпешта код железничке станице Наумовићево, што би у
значајној мери растеретило општински центар теретног саобраћаја и омогућио развој
складишно-претоварних, дистрибутивних функција са пратећим активностима, до којег
је планирана радна зона ослоњена на државни пут I реда Суботица- Београд (М-22.1)
• постојећи комплекс хемијске индустрије – "Азотара", у атару насеља Биково. С
обзиром да је последњих година фабрика радила само повремено, смањеним
капацитетом и "притисак" на окружење био је знатно умањен. Међутим, приватизација
(2006.) и евентуално активирање производње уз смештај дислоцираних погона хемијске
индустрије из градског ткива (из комплекса "Зорка") подразумева обавезно спровођење
адекватних мера заштите окружења уз успостављање система контроле свих облика
загађивања.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
57
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
57
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
планирана мања радна зона уз комплекс УПОВ Жедник, за потребе привредног развоја
насеља Стари Жедник
Уједно, Просторним планом је предвиђено проширење радне зоне Мали Бајмок, на подручје
ван садашњих граница грађевинског подручја, југозападно од оформљене радне зоне унутар
грађевинског подручја града Суботице, ослоњене директно на ову зону са којом ће чинити
наменско-просторну целину, као и радне зоне Радановац, од границе грађевинског подручја
према северу, обухватајући целокупно подручје некадашњих војних полигона.
Бајмок – јачање улоге овог насеља у западном делу Града и уједно насеља централног
положаја између два развојна центра, Суботице и Сомбора, у регионалним оквирима,
подразумева интензивирање његових функција као субмиграционог центра. Исказане
иницијативе за активирање локалних развојних потенцијала и унапређење услова за
запошљавање становништва рефлектују се и у будућој просторној организацији привреде. Она
би поред ширења постојећих локалитета са прерађивачким капацитетима у северозападном
делу насеља (око железничке станице и на локалитету Рата) сагласно потенцијалу простора и
тачкасто размештених погона у самом насељу (ограничених могућности ширења),
подразумевала оформљење нове радне зоне у јужном делу насеља с обе стране саобраћајнице ка
насељу Пачир, као и комерцијалне зоне на улазу у насеље из правца Суботице, дуж планиране
нове рубне насељске саобраћајнице планиране за приступ граничном прелазу Бајмок- Бачалмаш.
Будући развој МСП усмеравати у нову, предузетничку зону чији садржај треба формирати према
захтевима тржишта и интересима локалне заједнице у складу са просторно-еколошким
капацитетом.
Чантавир – као субградски центар у југозападном делу такође има могућности за квалитативно и
квантитативно унапређење нивоа концентрације привредних садржаја и јавних служби. У том правцу
неопходно је адекватно решавање комуналних проблема, иновирање производње и ширење
активности у складу са просторно-еколошким капацитетом постојећих локалитета. Истовремено,
положај насеља у непосредној близини коридора Xб (и петље) представља додатни фактор
интеграције у шире регионално окружење и релевантан је чинилац унутар територијалне
организације самог Града. Из тог разлога, потез уз саобраћајницу која спаја насеље са аутопутем
располаже значајним потенцијалом за развој нове зоне за смештај МСП, унутар новопланиране радне
зоне утврђене Планом генералне регулације насеља Чантавир (''Службени лист Града Суботице'' бр
3/2011). Заједно са сличном зоном с друге стране аутопута, на улазу у насеље Нови Жедник, на бази
развоја комплементраних активности уз максимално активирање локалних развојних ресурса
(првенствено радне снаге), формирао би се својеврсни појас агломерирања активности.
Насеље Доњи Таванкут ће превасходно задржати специјализовану функцију центра прехрамбене
индустрије уз диверзификацију производних програма у оквиру ње. Просторна структура индустрија
и у будуће ће се базирати на две зоне/локалитета ("Медопродукт"-а и "Yukom"-а), уз побољшање
комуналних услуга и мера заштите средине, уз даљи развој мањих погона за складиштење
пољопривредних производа (хладњача) дисперзно размештених у насељу и његовом окружењу.
Њихов просперитет је у чврстој функционалној вези са развојем сировинске базе (примарне
пољопривредне производње) с једне стране, кога би требало да прати и адекватан развој
комплементраних активности нпр. производње амбалаже, транспорта и других услужних активности,
с друге стране.
Насеље Нови Жедник се издваја из групе осталих насеља са могућношћу прерастања у мањи
развојни центар. Дефинисана концепција уређења насеља у Плану генералне регулације насеља Нови
Жедник, укључује и формирање веће зоне за развој комерцијалних функција дуж пута ка Чантавиру,
односно петљи с аутопутем, и зоне намењене развоју производних МСП у непосредној близини.
Развој двојног центра (Чантавир-Н.Жедник) у непосредној близини петље с међусобно повезаним
58
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
производним и услужним активностима, може бити пример интересног умрежавања на локалном
нивоу у правцу стварања повољног просторног и пословног амбијента за привалачење инвестиција,
те интензивирање развоја наведених насеља и оних из њихове сфере утицаја.
Стварањем услова за развој производно-прерађивачких активности у осталим насељима у граду
Суботица, посебно у онима са нуклеусом привредних активности (нпр. Хајдуково) као и онима са
исказаним иницијативама за развој малог предузетништва (нпр. прерада трске у насељу Шупљак),
поспешиће формирање микроразвојних центара. С аспекта функционалне трансформације насеља и
побољшање стандарда живљења у њима, предност дати програмима коришћења и прераде
локалних сировина и комплементарним услужним активностима (из домена производње, примарне
обраде, складиштења или паковања одређених производа, услужних активности пољоприведи, или
у функцији туризма и сл.), на издвојеним локалитетима, у новим или већ постојећим објектима који
су ван функције (нпр. у оквиру задружних објеката, откупних станица и сл.) или у оквиру
стамбених зона сагласно правилама изградње и уређења простора и анализи утицаја производње на
окружење у складу са законским актима.
Основна правила и пропозиције за усмеравање развоја и размештаја индустрије и МСП:
• предузети мере реструктурирања индустрије и унапређења пословног амбијента за
привлачење инвестиција,
• повећати број радних места посебно у секундарним и микроразвојним центрима, а структуру
локалне радне снаге прилагодити потребама за новим радним местима;
• функционално и технолошко осавремењивању производње, просторна реорганизација,
побољшање квалитета инфраструктуре и адекватне мере заштите окружења у постојећим
зонама,
• индустрију и МСП првенствено лоцирати у постојеће радне зоне до постизања високог
степена искоришћености простора, осим оних локационо-нееластичних активности,
реактивирати грађевински фонд пропалих фирми ("brownfield" инвестиције),
• измештање еколошки ризичних производних капацитета из густо насељених подручја;
• развој већих производних зона ускладити са развојем основне инфраструктурне мреже;
• производне зоне/локалитете издвојити заштитним зеленим појасом у контактном појасу са
стамбеним и другим целинама у насељу, како би се ублажио њихов утицај на животну
средину,
• приликом смештаја производних активности у стамбеним и другим целинама неопходно је
одређивање типа и обима производње, могућих утицаја на окружење и уклапање у околни
простор са дефинисаним правилима грађења;
• у оквиру производних зона дозвољава се изградња производних објеката различитих
привредних делатности (производње, производног занатства и других делатности рада робно транспортне услуге, складиштење и сл.), може бити заступљено и пословање до маkc.
50% на нивоу зоне, али није дозвољена изградња самосталних стамбених објеката;
• спровођење мера заштите за објекте/делатности у складу са Законом о процени утицаја на
животну средину ("Службени гласник РС" бр. 135/04) и у складу са Уредбом о утврђивању
Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе приоритета за које се може
захтевати процена утицаја на животну средину.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
59
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
59
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
4.2.4.
ПРИОРИТЕТНИ ПРОЈЕКТИ ДО 2015.
Афирмација просторне структуре индустрије подразумева реализацију следећих развојних
пројеката током I фазе имплементације ППГ Суботицe:
1. Просторно-програмско комплетирање активности у постојећим индустријским
/привредним зонама и локалитетима
o власничко, функционално и технолошко преструктурирање предузећа, подстицање
развоја
МСП,
едукација
предузетника
и
стручно
оспособљавање
запослених/незапослених
o унапређење нивоа инфраструктурне опремљености зона и мера заштите средине,
просторна реорганизација поједних зона (нпр. "Север", "Зорка"),
o комплетирање комуналне инфрасруктуре у насељима Бајмок, Чантавир и Д. Таванкут,
измештање некомпатибилних производних активности
o реактивирање пословних/производних објеката (brownfield), који су тренутно ван
функције (откупне станице, напуштена складишта....) нарочито у сеоским насељима
(Хајдуково, Б.Виногради...);
2. Фазно формирање нових зона
o проширење слободне зоне, јасно дефинисање оператера (менаџмента) зоне и профила
активности, позиционирање зоне у мрежи слободних зона на територији Републике
o поступна реализација производно-пословне зоне у Н. Жеднику,
o интензивно активирање нове радне зоне Мали Бајмок и доношење планског документа
у циљу стварања планских предуслова за уређење, комунално опремање и грађење
унутар радне зоне Радановац
o поступна реализација нових радних зона у насељима Бајмок, Чантавир, Нови Жедник
и локалитетима у микроразвојним центрима
3. Стварање информационог система о локацијама које се могу понудити за смештај индустрије
и МСП, односно комплетирање "катастра локација" (зона/локалитета) са целокупне
територије Града (допуна постојеће инвестиционе мапе, активније повезивање са Агенцијом
за страна улагања и промоцију извоза Србије SIEPA), активнија промоција локација.
4. стварање базе података о локалним фирмама у производном сектору, потенцијалу,
могућностима и потребама,
5. интензивирање веза и односа са окружењем умрежавање насеља на различитим
територијалним нивоима (локалном, регионалном,трансграничном) на бази
комплементарности функција и заједничког наступа на тржишту.
4.3.
ТРГОВИНА, УГОСТИТЕЉСТВО, ЗАНАТСТВО
Развој терцијарних делатности зависиће од укупног привредног развоја Града Суботице, односно
биће у директној зависности од раста производње, животног стандарда као и куповне моћи
становништва.
Мрежу капацитета намењених снабдевању и услугама развијати у складу са критеријумом
учесталости њиховог коришћења: капацитете намењене задовољавању свакодневних потреба
становништва развијати у складу са просторном дистрибуцијом становништва, капацитете намењене
повременом или изузетном коришћењу развијати у централној насељској зони и у зонама највеће
концентрације становника и посетилаца.
Град Суботица има вишевековну традицију трговине и занатстава, те у том смислу треба да развија
бренд трговачког града и да поврати традицију старих заната, не само као привредну већ и као
туристичку вредност.
60
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
5.
ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА, ОРГАНИЗАЦИЈА И
УРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКИХ И РЕКРЕАТИВНИХ
ПРОСТОРА
5.1.
ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА
Досадашња заступљеност сектора услуга у читавој Војводини и Граду Суботици је са више од
55% запослених. Међутим, уколико се узме у обзир учешће туризма у сектору услуга види се
да је тај проценат јако мали. Највећи број становника ради у здравственим и образовним
установама, трговини и саобраћају, док запослених у хотелима и ресторанима има тек око 300
од укупно запослених 30.850. Наравно, запослени у туризму нису само они који директно раде
у оваквим објектима, али их није значајно више с обзиром да остварују 1,76% од укупног
националног дохотка Града.
Табела:
Запослени по секторима делатности, 2002. год.
2002
Примарни сектор –
пољопривреда
Пољопривреда, лов,
шумарство,
водопривреда
Рибарство
Вађење руда и камена
Секундарни секториндустрија
Прерађивачка индустрија
Произв. и снабд.
Ел.енергијом, гасом и
водом
Грађевинарство
Терцијарни сектор-услуге
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење
и везе
Финансијско
посредовање
Некретнине
Државна управа и
социјално осигурање
Образовање
Здравствени и социјални
рад
Остале услуге
УКУПНО:
2.353
Севернобачки округ
7.63
5.378
2.291
7.43
0
62
14.365
Суботица
%
%
Војводина
%
13.43
47.139
12.33
5.316
13.27
44.073
11.55
0.00
0.20
46.57
0
62
17.941
0.00
0.15
44.80
604
2.462
167.312
0.16
0.64
43.77
12.821
666
41.57
2.16
15.933
710
39.79
1.77
140.725
8.963
36.82
2.34
878
14.126
2.357
298
2.834
2.85
45.80
7.64
0.97
9.19
1.298
16.727
2.717
337
3.114
3.24
41.77
6.78
0.84
7.78
17.624
167.793
24.288
4.342
25.782
4.61
43.90
6.35
1.14
6.74
688
2.23
885
2.21
10.377
2.71
234
1.010
0.76
3.27
241
1.318
0.60
3.29
7.678
15.504
2.01
4.06
2.295
3.632
7.44
11.78
2.941
4.296
7.34
10.73
29.981
39.906
7.84
10.14
778
30.844
2.52
100.00
876
40.046
2.19
100.00
9.935
382.244
2.60
100.00
Извор: СЕРС, РЗС
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
61
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
61
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Напомена: укупан бр. запослених односи се на запослене у предузећима у Граду Суботици
(30.844) без оних који самостално обављају делатност и воде се као запослени у Граду (9.737)
(укупно запослених - 40.581).
Ради тога туристичка привреда и поред постојања значајних потенцијала заузима веома ниску
позицију у укупној привредној структури Града Суботице са индикативним трендом повећања.
Један од кључних разлога је и константни пад броја гостију у последњој деценији прошлог
века. У периоду 1991-1999. број посетилаца се смањио на петину од почетне године. Оваква
ситуација је последица, како санкција и изолованости тих година, тако и лошег материјалног
положаја локалне самоуправе, туристичких организација и самих потенцијалних корисника
туристичких услуга. Драстични пад корисника значајно је промењен у периоду иза 2000.
године. Нарочито се то односи на долазак страних гостију. У периоду 1999-2002. број домаћих
посетилаца повећан је 3,5 пута (и даље је на нивоу од 78% у поређењу са 1991.), док је број
иностраних виши за читавих 6,5 пута и већи у односу на 1991. за 50%. Наставак тренда
повећања броја гостију материјализован је у периоду 2002.-2008. У укупном обиму посетилаца
он је порастао за читавих 30% док је број ноћења готово удвостручен. Број иностраних гостију
је за 110% повећан (са 7.300 на 15.000) слично као и број њихових ноћења (са 15.000 на 31.000).
Укупан број ноћења је премашио 100.000 (више од 110.000) и то највише захваљујући понуди и
проширењу смештајних капацитета у два најјача туристичка центра Града, градском насељу
Суботица и Палић. Дакле, 2008. Град Суботица је достигао број туриста из периода 1991. док је
број ноћења увећан за 20% у односу на исти период.
Табела:
Доласци и ноћења туриста у суботичкој општини
година
2008.
2002.
1999.
1998.
1997.
1996.
1995.
1994.
1993.
1992.
1991.
Извор: РЗС
доласци
укупно
страни
55.000
15.000
42.109
7.300
11.945
1.169
17.427
2.428
16.373
3.166
26.154
2.940
24.663
2.042
25.943
1.804
42.222
2.746
41.367
3.485
53.852
4.769
ноћења
укупно
страни
110.000
31.000
66.938
15.401
25.595
2.108
31.292
4.733
46.337
5.814
44.342
5.192
39.908
3.535
39.354
2.488
59.422
4.853
58.423
5.964
90.889
8.559
За разлику од броја конзумената који је значајно варирао у протеклих 15 година, број ноћења и
дужина задржавања у туристичким центрима Града Суботице није драстично осциловао. Данас
износи између 1,5 дан за домаће и 2,1 дан за стране посетиоце (задржавање је било у распону
1,4 дан (1992. и 1993.) до 2,8 у 1997. години). Јасно се уочава да је реч о врстама туризма који
се базирају на малом броју проведених дана на дестинацији и своде се на викенд-боравак и
конгресни туризам. (Табела). Могући разлози за то су: профил гостију који је навикао да
посећује Град, понуда која није оријентисана на дужи боравак, садржаји који не захтевају већи
број дана, недовољан број привлачних дестинација, манифестације и догађаји који трају
неколико дана и др.
62
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Природни потенцијали за развој туризма Града Суботице
Природни туристички потенцијали Града уско су везани за природну баштину на овом
подручју. Укупна површина заштићених делова природе износи 12% од укупне површине
Града:
• Парк природе "Палић" (Одлука о стављању под заштиту Парка природе "Палић" са
спомеником природе "Три значајна стабла у парку" -"Сужбени лист општине
Суботица"број I-011-8/96). На источном делу језера лоцирани су туристичкорекреативни садржаји и то у његовом крајње северном делу. Непосредно уз обалу
налазе се хотели, објекти за спорт и рекреацију, као и туристичко насеље са значајним
бројем објеката за боравак гостију.
• Специјални резерват природе "Лудашко језеро" ("Службени гласник РС" бр. 56/94).
Лудошко језеро (3,14 km2), дужине 7 km а ширине око 200 m представља законом
заштићен резерват птица (ушао у попис резервата птица селица које су сачиниле УН).
• Предео изузетних одлика "Суботичка пешчара" (Уредба о заштити предела
изузетних одлика "Суботичка пешчара" - Влада Републике Србије – "Службени гласник
РС" бр. 127/04 и 113/04). Обухвата насеље Келебија. Остале природне целине од
значаја за развој туризма (Селевењске пустаре, Суботичка пешчара, Слано језеро,
Крваво језеро, Келебијско језеро)
• Невалоризовани геотермални извори – атари насеља Чантавир, Бачки Виногради и
др.
Антропогени потенцијали за развој туризма града Суботице
• Градско насеље Суботица - добра од изузетног значаја – споменици културе, Градска
кућа и Синагога, градско језгро Суботице које је заштићено као просторно – културно историјска целина. Богат архитектонски комплекс и бројни објекти.
Непокретна културна добра:
а) Археолошка налазишта – Суботица, околина Палићког и Лудошког језера и др.
б) Просторне културно историјске целине – Суботица, Палић
ц) Споменици културе – Суботица, Палић, Биково, Чантавир, Таванкут и др.
д) Знаменита места – Суботица
•
•
•
•
•
•
Јавни споменици и спомен обележја – Суботица, Палић, Тавакут, Мишићево и др.
Салаши као традиција овог краја – аутентични за ово поднебље, у Келебији
Шупљаку, Таванкуту, Душанову и др.
Добар стратешки положај и инфраструктурна повезаност – положај уз границу са
Мађарском (ЕУ), крак коридора X, близина других туристичких дестинација у околним
општинама (Бања Кањижа, Зобнатица) и др.
Културно-спортске манифестације – разне манифестације у Суботици, на Палићу,
Бајмоку, Чантавиру, Новом Жеднику, Шупљаку и др.
Висок ниво квалитета смештајних и угоститељских објеката – посебно у Суботици,
Палићу, Хајдукову и Шупљаку.
Традиција и традиционалне активности – гостољубивост, велико искуство у туризму
(први хотели отворени у 19. веку), традиционална јела и пића овог краја, обичаји, узгој
коња (ергела од 60 коња и Mајур у Келебији, ергела на Палићу), лов и др.
Богатство Града Суботице у природном и антропогеном смислу је несумњиво и основа за
данашњи и будући туризам. Осим споменутих који су већ пронашли своју позицију и стекли
одређену вредност, простор Града обилује бројним неискоришћеним знаменитостима који ће
ојачати досадашњу понуду. У непосредном окружењу Лудашког језера поред природних
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
63
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
63
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
вредности се налазе и богата археолошка налазишта из доба неолита, те цео простор треба
штитити.
Бројни споменици културе нису данас у завидном положају и фигурирају као остатак прошлих
времена без могућности (и потребе) за ширим приказивањем. Многи од њих који се налазе на
листи заштићених, данас или не постоје или су у лошем стању. Осим ових постоје многи
неиспитани природни потенцијали. Невалоризовани термални извори у атарима Бајмока,
Бачких Винограда и др. основ су за покретање бањског и лечилишног туризма.
Понуда смештајних капацитета туристичких објеката на Палићу, у Суботици и Шупљаку као и
угоститељских објеката у постојећим објектима традиционалне архитектуре – салаши, мајури и
новим изграђеним у традиционалном стилу је на релативно кавалитетном нивоу (Гујаш чарда,
Мајкин салаш, Жабљи салаш, Јелен салаш, Вински двор, салаш Ђорђевић, Боемски салаш и
многи други). Отварањем нових у Суботици, Палићу, Хајдукову и Келебији постепено се
поправља целокупна ситуација о чему сведочи нагло повећање броја туриста и ноћења.
Просторно посматрано концентрација туристичких активности у Граду Суботици данас је
смештена у његовом северном делу. Већ оформљена и препознатљива, туристичка зона
повезује само градско насеље Суботица и насеља уз Палићко и Лудашко језеро. Везе ка
Мађарској граници преко Келебије су нешто слабије и ослањају се на викенд туризам у
Суботичким шумама и посете ергели коња и мајуру. Остале активности везане за сектор
туризма су спорадичне и ослањају се на традиционалне манифестације и догађаје у Бајмоку,
Новом Жеднику, Чантавиру и др.
У стратегији развоја туризма на територији Града Суботице на првом месту је
туристички развој Палића, као туристичке дестинације интернационалног карактера,
чији развој је укорењен у препознатљивим природним, традиционалним вредностима и
културном наслеђу.
За подручје Палића – Парка природе "Палић" и Бање Палић израђен је и усвојен Мастер план
Палић 2008. године, као и План детаљне регулације за део простора Бање Палић на Палићу
који је донет 2007. године. Планом детаљне регулације подржан је основни концепт развоја
Палића као бањске и "wellness" дестинације са добро организованим садржајима конгресног
туризма, садржајима ''спа'' центара, "aqua"- парком, хотелским смештајем високе категорије и
пратећим разноврсним спортско-рекреативним садржајима са читавим дијапазоном
најразноврсније угоститељске понуде у постојећим и будућим ресторанима националне кухиње
као и богатим садржајима забавног карактера.
Проблеми туристичке привреде:
• Невалоризовани туристички потенцијали – било да су природни (термални извори,
водни и шумски потенцијали) или антропогени (салаши, културни споменици,
арехеолошка налазишта и др.)
• Недовољна комунална опремљеност насеља у Граду – готово свако насеље има
проблеме са појединим видовима комуналне опремљености
• Угрожена животна средина – као последица загађења од претеране хемизације
земљишта у пољопривреди, испуштања фекалних вода у Палићко језеро, чиме је
угрожено и Лудошко, рада индустрије, сточарства и сл.
• Нерешени имовинско-правни односи – нарочито у смисли приватизације поједних
предузећа и власништва над земљиштем
64
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
5.2.
ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА
Као веома перспективна привредна грана туризму ће бити посвећена пажња у развоју Града
Суботице, са озбиљнијим импликацијама на њен просторни, економски и социјални развој.
Квалитет просторних структура jужне Мађарске, ширег контекста северне и западне Бачке и
АП Војводине у целини туризму ће обезбедити значајну пажњу у наредном периоду.
5.2.1.
ОСНОВНИ ЦИЉ И ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
Имајући културне и природне вредности Града као и етнички и кулурни диверзитет у
виду могуће је дефинисати основни циљ развоја туризма развоја: туризам представља
значајну развојну шансу Града Суботице уколико се организује у партнерској кооперацији са
суседним општинама/градовима у Србији и Мађарској и комплементарно са другим
привредним активностима. Ово значи да развој туризма доводи до активирања и осталих
привредних грана које представљају могућности развоја читавог простора Града.
Дефинисани циљ заснован је на претпоставци да туризам као делатност не зависи од
административних граница, те да је као такав оријентисан на јединствене туристичке
потенцијале и вредности. Сходно томе простор Града Суботице и Палића, заједно са ближим
окружењем у Србији и Мађарској, би требало да чини свеобухватну туристичку зону
различитих садржаја. Учешће сектора услуга би се на овај начин знатно повећало у укупној
структури дохотка овог региона а самим тим активирало и остале привредне и примарне
делатности. Туризам као комплексна делатност ће на овај начин допириносити укупном развоју
територије града Суботице усмеравајући га ка еколошки здравом, привредно конкурентном и
естетски атрактвином амбијенту.
Сагласно расположивим природним и другим ресурсима, у њиховим оквирима треба тражити
место и позиционирати туристичку делатност, која је до сада била сведена на само неколико
видова насупрот њеној евидентној утемељености на различитим вредностима. Да би ова
претпоставка била валидна потребно је задовољити неколико основних предуслова/задатака:
1. евидентирати постојеће туристичке ресурсе – формирање туристичке базе података
2. подићи ниво саобраћајне повезаности и комуналне опремљености - ради брже и
једноставније везе између туристичких објеката и ради испуњења елементарних
комуналних претпоставки за лоцирање туристички објеката и садржаја.
3. очувати и унапредити стање животне средине – јер је једино квалитетно окружење
подлога за развој туризма
4. кроз маркетинг локација привући потенцијалне инвеститоре - који би уз повољне
услове уложили средства у туристичку или пратећу привреду
5. одредити врсту и просторни размештај туризма – сходно туристичким потенцијалима
формирати понуду у одређеним деловима Града у складу са реалним
могућностима и објективним капацитетима.
6. повећати број, квалитет и смештајни капацитет туристичких објеката – у складу са
планираним нивоом потенцијалних туриста
Неизвршење неког од постављених задатака угрожава и све остале, снижавајући ниво
целокупне понуде туризма.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
65
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
65
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
5.3.
КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ТУРИЗМА
Имајући у вуду тренутне позитивне и негативне аспекте стања туризма у Граду могу се
дефинисати могућности за његов развој који се ослањају на постојеће позитивне трендове,
покушавајући да њих ојачају а самим тим смање или елиминишу постојећа ограничења:
1. Формирати заједничку туристичку понуду која би објединила разне туристичке
садржаје у Граду.
2. Формирати заједничку понуду са суседним општинама/градовима и извршити
повезивање туристичких капацитета.
3. Заједно са суседним општинама/градовима и суседни регионима у Мађарској, али и
шире у Европи, конкурисати за европске пројекте у области туризма.
4. Утврдити развојну стратегију туризма на локалном нивоу.
5. Реално утврдити домете појединих туристичких дестинација и рангирати
приоритете реализације предвиђених развојних пројеката
6. Успоставити интерсекторске односе различитих ресора на нивоу локалне,
покрајинске и државне управе – култура, образовање, трговина, спорт, саобраћај,
привреда и економија.
7. Унапредити стање комуналних система у насељима и изградити неопходне нове
капацитете.
8. Мултидисциплинарно спровести едукацију стручних кадрова и становништва у
складу са принципима одрживог развоја туризма.
9. Квантитативно и квалитативно побољшати стање смештајних капацитета уз
значајан удео приватних рецептивних објеката
10. Јасно дефинисати разне облике туризма и одредити у ком делу територије се
одвијају. Уз њихову комбинацију и неопходну пратећу опрему комбиновати
излетнички, спортски, стационарни, бањски, здравствени, манифестациони, сеоски,
ловни/риболовни, едукативни, транзитни, конгресни и др. туризам.
11. Приоритетно се усмерити на развој туристичке дестинације "Бања Палић", у
фазама које ће овај простор учинити атрактивним за шири круг корисника из региона –
spa, wellnes, "aqua park" и други спортско-рекреативни садржаји
12. Обновити традицију суботичких салаша који би били окосница етно/сеоског туризма
13. Унапредити маркетинг туризма кроз пројекте, промотивне и информационе програме
и рекламне кампање.
14. Конституисати институционалне оквире у смислу одговорности за поједине
активности у простору везане за туризам.
Након неопходне инвентаризације и валоризације туристичких потенцијала на територији
Града формирати заједничку понуду која би објединила различите видове туризма и
груписала оне са сличним садржајима. На овај начин може се постићи разноврсност у понуди,
избегавање брзог засићења од истих садржаја и активирање нових још неафирмисаних
дестинација. Све ово не би требало радити стихијски већ је неопходна израда развојне
стратегије туризма у Граду. Она би требало да обухвати и околне општине/градове. На исти
начин стратегија би требало да рангира туристичка места и одреди приоритетне акције у њима.
Треба избегавати неселективно форсирање туристичке привреде по читавој територији Града,
већ се усредсредити само на она места која заиста имају предиспозиције за то. Како бављење
овом делатношћу захтева висок ниво опремљености инфра и супраструктуром, тако је основна
претпоставка његовог развоја довођење истих на оптималан ниво.
Овом проблематиком бавиће се новоосновано предузеће испред Града Суботица – Туристичка
организација Суботице, која треба да преузме водећу улогу у осмишљавању и планирању
66
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
модела туристичког развоја и промоције града као једне од најзначајнијих туристичких
дестинација у регији и шире.
Јасном развојном политиком према туризму локална управа би унапредила приватну
иницијативу и охрабрила улагање у туристичке и смештајне објекте који већ сада недостају,
док се у будућности може очекивати њихов још већи дефицит. Мотивисање се може вршити и
кроз повољне кредитне аранжмане, порески систем и субвенције у производњи или подизању и
опремању објеката. Након јасног стратешког опредељења материјализација решења ће се
вршити кроз имплементацију планских оријентација. Осим прописивања јасних мера и
политика, неопходно је извршити и јасну институционалну поделу на субјекте који се старају
за њихову реализацију (туристичка организација, градска одељења, јавна предузећа, приватни
сектор и сл.) кроз општинско-приватно партнерство. Едукација, маркетинг, информисање,
кампање и слично, активности су које треба да прате и планирање и реализацију и коришћење
туристичких акција у простору.
У достизању постављених циљева и задатака могу се очекивати ограничења у виду:
нестабилног политичког окружења, екстерних догађаја на које Град не може деловати,
непотпуног дефинисања имовинско-правних односа на територији Града, недовољног обима
финансирања туристичких пројеката, неусаглашеност са суседним општинама/градовима,
наставак загађења висококвалитетних природних садржаја као последица потреба за развојем
индустрије и пољопривреде, рестриктивна законска решења и др.
Просторна организација туризма се након тога заснива на заокруживању и повезивању
туристичких дестинација кроз формирање заједничких зона, дефинисање туристичких
тачака и линија које повезују зоне и тачке у њима и ван њих.
Зоне
Анализом тренутне ситуације по питању стања туристичке привреде у Граду Суботици могуће
је дефинисати макро-туристичку зону око градског насеља Суботица, која би обухватила
атаре насеља Суботица - Палић, Келебија, Хајдуково, Шупљак, Бачки Виногради, Горњи и
Доњи Таванкут. Унутар ње постајале би три подзоне:
1. Подзона градског насеља Суботица – предодређена за туризам заснован на културноисторијским, манифестационим, пословим активностима
2. Подзона језера Палић - Лудаш, (обухвата простор насеља: Палић, Хајдуково, Бачки
Виногради и Шупљак) и заснива се на бањском, едукативном, конгресном,
излетничком, рекреативном, манифестационом и др. туризму
3. Подзона суботичке пешчаре и суботичких шума (обухвата насеље Келебија и Горњи
и Доњи Таванкут) заснована на излетничком, спортско-рекреативном, викенд и др.
облицима туризма
Тачке
Туристичке дестинације (тачке) су основа туристичке понуде. Тачке које се налазе у појединим
подзонама биле би основ због којег се очекује долазак туриста у неки крај. Могу се поделити на
природне и антропогене. У зони 1. то су бројни културни, историјски и архитектонски објекти;
у зони 2. садржаји који су засновани на природним компонентама простора и у комбинацији са
културним садржајем привлачно делују на посетиоце; у подзони 3. природни и антропогени
садржаји (Палићко и Лудашко језеро, мајур, ергела...). Истовремено и ван предложених зона
постоје поједине тачке које ће бити уврштене у заједнички систем туристичке понуде. Такви су
атари насеља Бајмок (термални извори, спортски садржаји), салаши који је налазе у атарима
бројних села (Биково, Стари Жедник и др.), поједини аутентични објекти у Граду који би
својим значајем могли да привуку госте) и др.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
67
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
67
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Линије
Линије су потенцијалне маршруте будућих туриста. Оне комбинују различите зоне и тачке и
омогућују целовит обилазак читавог Града. У зависности од вида туризма, дужине боравка и
циљне групе, може се направити више итинерера. Неки би се одвијали унутар Града, неки
заједно са суседним општинама/градовима или трансгранично са Мађарском, док би неки били
у систему транснационалних рута (зелене стазе, бициклистичке стазе, стазе вина, стазе природе
и др.). Изузетно перспективно је повезивање са туристичким дестинацијама у суседству које се
баве сличном делатношћу. Ради тога је веза Бања Палић и Кањижа или ергела коња у
Зобнатици и Келебији, пут вина, стаза природе Суботичка пешчара – Палић – Лудаш –
Селевењска пустара и сл. ослонац развоја туризма читавог региона. Итинерери могу бити
тематски или могу комбиновати више тема (нпр. бициклистичке стазе и стазе вина, али и
њихова комбинација). Основни циљ је пружити максималну услугу посетиоцима али и их и
задржати на што дужем боравку и понудити им што више садржаја. За почетак је потребно
направити пробне туристичке туре које би се касније надограђивале и проширивале.
5.4.
ПЛАНСКИ ПРИОРИТЕТИ (ПРОЈЕКТИ) ОСТВАРИВИ ДО 2015.
ГОДИНЕ
На основу свега наведеног потребно је одредити планске приоритете (пројекте) за развој
туризма и достизање основног и подциља. Они су:
1. Пројекат База података о туристичким вредностима. Евидентирање и
валоризовање природних и антропогених туристичких капацитета и дефинисање
стратегије развоја туризма у Граду.
2. Пројекат Термални извори. Евидентирање и активирање постојећих термо-минералних
изворишта у атарима појединих села (Бајмок, Хајдуково и др.).
3. Пројекат Здрава средина - здрав туризам. Заштита животне средине у туристичким
зонама и заустављање деградације појединих природних ресурса. Ово се нарочито
односи на загађење Палићког и Лудашког језера фекалним и атмосферским
непречишћеним водама, које захтевају хитну интервенцију у смислу санације
постојећег квалитета улазних вода или нихово измештање на другу локацију.
4. Пројекат Обнова и изградња смештајних објеката. Повећање смештајног капацитета
у Граду и мотивисање приватног сектора за улагање у њих. Ово се нарочито односи на
само градски центар Суботица, центре заједнице насеља и туристичке центре (Палић,
Хајдуково, Шупљак, Бајмок, Келебија).
5. Пројекат Суботички салаши. Ревитализација и рестаурација салаша у духу традиције
овог краја у циљу јединствене понуде етно-културолошког садржаја. (где год постоји
могућност а нарочито у атарима села Стари Жедник, Шупљак, Биково).
6. Пројекат Суботичке манифестације. Унапређење богатог манифестационог програма
на читавој територији Града и покретање нових.
7. Пројекат Перманентна едукација. Спровођење перманетнтне, мултидисциплинарне
едукације стручњака и становништва у вези значаја и улоге туризма.
8. Пројекат Презентација туристичких вредности Града. Унапређење маркетинга
везаног за информисање потенцијалних туриста о вредностима Града Суботице.
Формирање туристичких инфо пунктова, штампање пропагандног материјала, јасно
обележавање маркантних објеката и целина, рекламе, билборди, интернет презентације
и сл.
9. Пројекат Итинерери. Самостално, у сарадњи са суседним општинама/градовима и у
сарадњи са суседном Мађарском дефинисати више врста итинерера који би се нашли у
туристичкој понуди Града (пут вина, пут гурмана, стаза природе, пут салаша,
бициклистичке стазе и др.)
10. Пројекат Европски појекти. На нивоу Града отворити локалну/регионалну
канцеларију (агенцију) која би се старала о европским пројектима. Њен задатак би
68
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
био да кроз стални контакт и увид у европске пројекте (апликације), информише
заинтересоване, упути и едукује их, пријави и прати туристичке и остале пројекте који
би конкурисали за средства у ЕУ или на другом месту.
11. Екотуризам. Развој специфичних видова екотуризма на заштићеним природним
добрима и израду докумената о екотуристичкој понуди Града у сагласности са мерама
заштите природних добара.
6.
ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И
ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА И ПОВЕЗИВАЊЕ СА
РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА
6.1.
САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА
Основни циљ развоја саобраћајног система у целини је повећање приступачности ради
укључења у поделу рада на најширим основама.
6.1.1.
ТРАНСГРАНИЧНЕ ВЕЗЕ И ИНТЕРРЕГИОНАЛНИ УТИЦАЈИ
Положај у пограничној зони у савременом свету je предност која омогућава да се културне
вредности лако "прелију" и да до нас стижу најновије тенденције из Европске уније што
доприноси лакшој комуникацији и отвара врата за пословне везе и бољу привредну сарадњу.
Због тога је модернизација и већа ефикасност постојећих граничних прелаза, као и отварање
нових, предуслов који треба да повећа проходност границе и допринесе прекограничној
сарадњи.
Тренутно на подручју Града Суботице постоје следећи гранични прелази:
• Друмски гранични прелази:
o Стални међународни прелази за све врсте моторних возила
ƒ Келебија
За гранични прелаз Келебија постоји преиспитани и важећи "Урбанистички пројекат
за гранични прелаз Келебија" ("Службени лист општине Суботица", бр. 13/97 и
52/03).
o Стални међудржавни прелаз за путнички саобраћај
ƒ Бајмок – Бачалмаш (Р. Мађарска)
За гранични прелаз Бајмок донет је "План детаљне регулације за гранични прелаз
Бајмок" ("Службени лист Града Суботице", бр. 31/2010)
o Повремени међудржавни прелаз за путнички саобраћај
ƒ Бачки виногради – Ашотхалом (Р. Мађарска)
За овај гранични прелаз постоји само План детаљне регулације приступне
саобраћајнице у Бачким виноградима (улица Мушкатла), али не постоји План
детаљне реагулације за сам гранични прелаз. План детаљне регулације за повремени
међудржавни гранични прелаз је потребно израдити.
•
Железнички прелази су:
o Стални међународни прелаз
ƒ Суботица
o Стални међународни прелаз
ƒ Суботица –Хоргош (прелаз је на територији Општине Кањижа)
o ПЛАНИРАНИ стални међународни прелаз на прузи Суботица - Баја
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
69
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
69
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
(планирана је анализа оправданости изградње и након тога одговарајуће
активности и изградња ако се покаже као потребно)
Просторни развој саобраћаја и саобраћајних објеката у систему управљања границом и
граничним прелазима, инфраструктурни и технички услови морају да задовоље стандарде ЕУ
из области које се односе на трансграничну сарадњу (Стратегија интегрисаног управљања
границом у РС, ("Службени гласник РС", бр. 11/06) и Акциони план за интегрисано управљање
граничним прелазима).
Постојећи гранични прелази се морају модернизовати и довести на највиши ниво према
захтевима Европске уније.
6.1.2.
ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ
6.1.2.1.
ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ
ПОДРУЧЈУ
Суботица се налази на крајњем северу Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине.
Преко територије Града Суботице пролазе важни саобраћајни правци који повезују земљу са
ближим и даљим окружењем у средњој Европи и даље. Кроз подручје Града Суботице пролазе
следећи путеви у друмском саобраћају:
•
Међународни путни правци (E-road):
o Примарни међународни путни правац Е-75 (М-22),
o Секундарни међународни путни правац Е-662 (М-17.1).
•
Државни путеви I реда (магистрални путеви) - Према важећој Одлуци о утврђивању
магистралних путева ("Службени лист СФРЈ", бр. 39/84 и 4/87)
o пут број M-22 (аутопут Е-75) - пут државна граница (Хоргош) - Суботица –
Фекетић - Нови Сад - Београд - Горњи Милановац – Краљево - Нови Пазар –
Рибарићи.
У обухвату плана према референтном систему Републичке дирекције за
путеве налазе се деонице бр. 2332, 2321, 2322 и 2323 у укупној дужини од
цца. 36,3 km.
o пут број М-22.1 – пут државна граница - Хоргош - Суботица - Бачка Топола Србобран - Нови Сад - Инђија – Стара Пазова – Батајница – Београд.
У обухвату плана према референтном систему Републичке дирекције за
путеве
налазе се деонице бр. 2106, 2107, 2108, 2109 и 2110 у укупној
дужини од цца. 44,3 km.
o пут број М-24 – пут Суботица - Чока - Кикинда - Зрењанин - Панчево –
Смедерево - Пожаревац - Милошева Кула - Неготин - Брегово југословенско-бугарска државна граница.
У обухвату плана према референтном систему Републичке дирекције за
путеве налазе се деонице бр. 2128, 2108 и 2129 у укупној дужини од цца. 16
km.
o пут број М-17.1 ( Е-662) - пут Биље - Бездан - Сомбор - Суботица - Келебија југословенско-мађарска државна граница.
У обухвату плана према референтном систему Републичке дирекције за
путеве налазе се деонице бр. 2075, 2076 и 2077 у укупној дужини од цца. 40
km.
70
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Табела са прегледом петљи и референтних чворова на аутопуту Е-75.
Назив петље
“Суботица север”
“Суботица исток”
“Суботица југ”
“Суботица Жедник“
Петље на аутопуту Е-75
Оријентациона
стационажа
16+850
23+150
26+600
37+691
Број референтног
чвора
2301
2302
2303
•
Државни путеви II реда (регинални путеви) – Према Одлуци о утврђивању регионалних
путева на територији САП Војводине и о начину њиховог обележавања ("Службени
лист САПВ", бр. 3/1982):
o пут број Р-108 Бајмок – Пачир – Стара Моравица – Бачки Соколац – Бачка
Топола.
У обухвату плана према референтном систему Републичке дирекције за путеве
налази се деоница бр. 2197 у укупној дужини од цца. 2,8 km.
o пут број Р-119.1 пут Стари Жединик – Чантавир – Торњош.
У обухвату плана према референтном систему Републичке дирекције за путеве
налазе се деонице бр. 2326 и 2327 у укупној дужини од цца. 16,5 km.
•
Општински путеви:
o пут ОП-01, Бајски пут – укупне дужине 11,6 km,
o пут ОП-02, Горњи Таванкутски пут – укупне дужине 15,7 km,
o пут ОП-03, Кратки Таванкутски пут – укупне дужине 4,4 km,
o пут ОП-04, Биковачки пут – укупне дужине 14 km,
o пут ОП-05, Кањишки пут – укупне дужине 9 km,
o пут ОП-06, Чурго пут – укупне дужине 5,6 km,
o пут ОП-07, Кајић пут – укупне дужине 4,8 km,
o пут ОП-08, пут Бећар атар – укупне дужине 17,3 km,
o пут ОП-09, пут Скендерево – Ђурђин – Стари Жедник – укупне дужине 17,6 km,
o пут ОП-10, Раћански пут – укупне дужине 10,5 km,
o пут ОП-11, пут Чантавир – Бачка Топола – укупне дужине 7,9 km,
o пут ОП-12, пут Чантавир – Ором – укупне дужине 5,4 km,
o пут ОП-13, пут Бајмок – Стари Жедник – укупне дужине 19,4 km,
o пут ОП-14, Чантавирски пут – укупне дужине 17,2 km,
o пут ОП-15, Пачирски пут – укупне дужине 23,6 km,
o пут ОП-16, пут Бајмок – гранични прелаз "Бајмок – Бачалмаш" – укупне дужине
8,5 km
o пут ОП-17, пут Бачки Виногради – повремени гранични прелаз "Бачки
Виногради – Ашотхалом"– укупне дужине 2 km.
Примарни међународни путни правац Е-75 кроз територију Републике Србије тако и
територију Града Суботице је уједно и тзв. "коридор Xб" за друмски саобраћај, исто тако и
државни пут I реда број М-22 (аутопут Хоргош – Суботица – Београд). Секундарни
међународни путни правац Е-662 (Суботица – Сомбор – Осијек) је уједно и државни пут I реда
број М-17.1 (Бездан – Сомбор – Суботица – Келебија (државна граница).
Општа оцена стања у смислу изграђености и опремљености мреже путева на територији Града
Суботице може се свести на констатацију да су државни путеви I реда изграђени или се налазе
у изградњи, једино је пут М-24 неизграђен у већој дужини и представља озбиљан недостатак у
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
71
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
71
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
регионалном повезивању са потиским регионом. Мрежа аутопутева је недовршена, нарочито на
делу тзв. ''Y'' крака, који представља део аутопута Е-75. Недостатак представља и непостојање
друмских обилазница око Чантавира и Бајмока.
Општински путеви нису изграђени у довољној мери, а недостају и путеви у смеру исток-запад.
Њиховом изградњом смањили би се превозни трошкови, а тиме и трошкови производње, а
избегла би се кретања радијалног типа преко центра Суботице, што би имало вишеструко
повољни ефекат. Мора се констатовати и недостатак система и стратегије управљања
саобраћајним системом на подручју Града Суботице.
6.1.2.2.
КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ
Концепција просторног развоја друмског саобраћаја на територији Града Суботице
претпоставља активну сарадњу локалне и републичке управе на модернизацији,
реконструкцији и проширењу путне мреже од локалног, регионалног и државног значаја. Ово
значи пре свега:
• Довршити изградњу друге коловозне траке аутопута Е-75 односно државног пута I реда
М-22 са свим пратећим елементима који су неопходни за безбедно коришћење пута овог
ранга.
• Довршити изградњу "Y" крака и његово повезивање преко петље на аутопуту Е-75
(Суботица југ) са државним путем I реда М-24.
• Изградњу државног пута I реда М-24 од петље на аутопуту Е-75 (петља Суботица
исток) код Суботице до Сенте и укључење у редовну употребу.
• Реконструисати и изградити државни пут I реда М-17.1 на целокупној дужини, како би
представљао квалитетну везу са аутопутем односно коридором Vc, који се гради на
територији Републике Мађарске и Хрватске, од Будимпеште до Плоча на Јадранском
мору.
• Изградња и укључење у употребу обилазница око Бајмока и Чантавира као и
североисточне обилазнице и других обилазница око Града Суботице које су
конципиране у Генералном плану Суботица – Палић до 2020. ("Службени лист
општине Суботица" бр. 16/2006 и 17/2006 испр. и 28/2006), Планом генералне
регулације Чантавира ("Службени лист Града Суботице", бр. 3/2011) и Планом
генералне регулације Бајмока ("Службени лист Града Суботице" бр. 12/2009) дата је
само оријентациона траса обилазнице и потребно је разрадити планом нижег реда ради
утврђивања тачне трасе и елемента пута.
• Након осавремењивања граничног прелаза Бајмок-Бачалмаш на општинском путу
Бајмок – гранични прелаз „Бајмок-Бачалмаш“ (ОП-16) планира се прекатегоризација
овог пута у државни пут другог реда број 108. Прекатегоризацију предметног путног
правца потребно је извршити у складу са Уредбом о критеријумима за категоризацију
државних путева ("Сл. гласник РС", бр. 37/2009).
• Неизграђене општинске путне правце дате у ППГ Суботице реализовати што пре да би
се успоставила равнотежа у комуникацији и у кретању корисника према насталим
потребама.
•
Доградња и ревитализација државних путева II реда ради што бољег регионалног
повезивања.
•
Развој и изградња инфраструктуре за бициклистички саобраћај у духу очувања
традиције обављања превоза бициклима као и у рекреативне сврхе.
•
Повезивање инфраструктуре за друмски саобраћај са осталим видовима саобраћаја ради
стварања предуслова за интермодални (интегрални) транспорт.
•
Подизање нивоа услугe у свим сегментима саобраћајно-транспортног система
•
Планско резервисање простора за изградњу саобраћајница, а нарочито за општинске
путне правце и обилазнице око насеља Бајмок и Чантавир.
72
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
Конципирање и остварење система управљања јавним путевима на подручју Града
Суботице.
6.1.2.3.
ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ПОДРУЧЈУ НАСЕЉА КОЈА СЕ
ОБРАЂУЈУ ШЕМАТСКИМ ПРИКАЗОМ
Насеља за које овај плански документ садржи шематски приказ већином су оформљена на
основу ранијих урбанистичких планова са карактеристичном ортогоналном уличном мрежом и
са регулационом ширином улица која задовољава потребе насеља оваквог карактера. Основна
каракеристика свих ових насеља је да „главне улице“ у уличној мрежи чине оне улице где
пролазе државни или општински путеви, док су остале улице стамбеног карактера. Тако имамо
да државни путеви пролазе кроз следећа насеља која су обрађена шематским приказом:
• државни пут I реда број М-17.1 пролази кроз Мишићево, Малу Босну и Келебију,
• државни пут I реда број М-22.1 пролази кроз Бачке Винограде, Хајдуково и Стари
Жедник,
• државни пут II реда број Р-119.1 пролази кроз Бачко Душаново и Стари Жедник
Повезаност осталих насеља обезбеђена је преко општинских путева на територији Града
Суботице, с тим да се мора констатовати да је степен изграђености општинских путева веома
мали. У смислу јавног превоза мора се констатовати да су сва наведена насеља повезанa
аутобуским линијама међуградског или приградског саобраћаја и располажу са потребним
аутобуским стајалиштима. Поред аутобуског превоза у друмском саобраћају присутан је и
такси превоз.
6.1.2.4.
КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА У ГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ
НАСЕЉА КОЈА СЕ ОБРАЂУЈУ ШЕМАТСКИМ ПРИКАЗОМ
Даљи развој и изградња друмске саобраћајне инфраструктуре, у смислу успостављања
континуалних саобраћајница за моторизована и немоторизована кретања, на подручју
предметних насеља, треба да обезбеди бољу приступачност и повезаност како између тако и
унутар ових насеља уз максималну безбедност учесника у саобраћају.
6.1.3.
ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ
6.1.3.1.
ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ
ПОДРУЧЈУ
Територијом Града Суботице пролази више железничких праваца који натпросечно повезују
ову регију са железничким пругама са средњом Европом, а преко тога и са удаљенијим
дестинацијама. На основу Уредбе о категоризацији железничких пруга (''Службени гласник
РС'', бр. 75/2006) на подручју Града Суботице налазе следећи пружни правци:
• Магистрални пружни правци:
o Е 85: (Београд) - Стара Пазова - Нови Сад - Суботица - државна граница (Kelebia);
o E 771: Суботица - Богојево - државна граница - (Ердут);
• Регионални пружни правци:
o Суботица - Хоргош - државна граница - (Röszke);
o Банатско Милошево - Сента - Суботица;
• Локални пружни правци:
o Суботица - Суботица фабрика, у продужетку пружног правца налази се
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
73
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
73
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
укинути пружни правац према Баји (Р. Мађарска),
o Суботица - Суботица болница, у продужетку пружног правца налази се
укинути пружни правац према према Пачиру.
Постојећу мрежу карактерише застарелост и дотрајалост пруга и технолошка застарелост
опреме. Овакво стање утиче на ниво услуге који се огледа кроз мале брзине и поузданост и
редовност обављања саобраћаја. За довођење пруга и железничког саобраћаја у стање да
представља конкурентни превозни потенцијал, потребна су озбиљна улагања како у возна
средства тако и у инфраструктуру.
6.1.3.2.
КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ
На основу развојних планова АД ''Железнице Србије'', као и према Просторном плану
Републике Србије планирају се следеће активности на унапређењу железничког превоза и
железничке инфраструктуре:
• Планира се да магистрални пружни правац Е 85: (Београд) - Стара Пазова - Нови Сад Суботица - државна граница - (Kelebia) буде двоколосечна, према усвојеном
Генералном пројекту пруге Стара Пазова – Нови Сад – Суботица као дела железничког
коридора X.
• Железничка пруга Е 771: Суботица - Богојево - државна граница - (Ердут) планира се
као ревитализована и модернизована једноколосечна пруга.
• Планира се ревитализација и електрификација регионалних пружних праваца Суботица
– Хоргош – државна граница - (Röszke) и пружног правца Банатско Милошево – Сента –
Суботица.
• Планирана је реконструкција железничке станице у Суботици у обиму довољном за
провођење двоколосечне пруге кроз станицу.
• Планирана је изградња заједничке пограничне станице отворене за робни и путнички
саобраћај на подручју између железничких пруга (Београд) - Стара Пазова - Нови Сад Суботица-државна граница- (Kelebia) i Суботица - Богојево - државна граница - (Ердут).
Поред наведених планова и планираних садржаја на железниким правцимa важно је још
напоменути следеће:
• Израда потребних студија и анализа како би се установила оправданост изградње пруге
Суботица-Баја и предузимање потребних мера и даљих поступака који из тога
проистекну.
• Анализа могућности коришћења железничких праваца за успостављање лаког шинског
превоза и његовог делимичног изласка из постојећих железничких коридора, нарочито
на местима великог броја путника. По потреби израда планске документације и
реализација ових пројеката.
• Систем железничког саобраћаја треба да се развије у складу са потребама и захтевима
корисника услуга који треба бити усклађен са другим садржајима у простору.
• Модернизација и опремање железничке инфраструктуре потребном опремом за
обављање робних манипулација за потребе интермодалног транспорта.
6.1.3.3.
ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ
НАСЕЉА КОЈА СЕ ОБРАЂУЈУ ШЕМАТСКИМ ПРИКАЗОМ
Железнички саобраћај је присутан у следећим насељима која се обрађују шематским приказом:
•
Магистрални пружни правац Е 771: Суботица - Богојево - државна граница - (Ердут)
пролази у непосредној близини Горњег Таванкута, Доњег Таванкута и Миргеша, где
74
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
постоје и стајалишта за путнички саобраћај. Поред предметне пруге у ванграђевинском
рејону постоји и путничка станица у Шебешићу.
Регионални пружни правац Суботица - Хоргош - државна граница - (Röszke) пролази
кроз насеља Хајдуково и Бачки Виногради и у оба насеља се налазе стајалишта
путничког саобраћаја која су обрађена шемама.
Регионални пружни правац Банатско Милошево - Сента – Суботица пролази кроз
насеља Габрић и Биково и у оба насеља се налазе стајалишта путничког саобраћаја која
су обрађена шемама.
Поред наведених стајалишта путничког саобраћаја на подручју града суботице налазе
железничке станице у Суботици, на Палићу и Бајмоку, као и стајалишта Александровопредграђе, Наумовићево, Верушић, Нови Жедник, Суботица – јавна складишта. За пријем и
отпрему робе на подручју града Суботице налазе се теретне станице Суботица – теретна, Нови
Жедник, Наумовићево, Суботица – фабрика и Бајмок.
6.1.3.4.
КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА У ГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ
НАСЕЉА КОЈА СЕ ОБРАЂУЈУ ШЕМАТСКИМ ПРИКАЗОМ
Даљи развој и модернизација пружних праваца, станица и стајалишта у железничком
саобраћају како на територији града Суботице тако и у насељима која се у овом плану обрађују
израдом шематских приказа треба да обезбеди бољу повезаност са ближом и широм околином
како у превозу путника тако и у превозу терета у масовним количинама уз максималну могућу
безбедност.
6.1.4.
НЕМОТОРИЗОВАНА КРЕТАЊА
У наредном планском периоду неопходно је планирати бициклистичке стазе за потребе
рекреације, али и као могућност за кретање за свакодневне потребе. Рељеф у суботичком
подручју је веома погодан, па зато у наредном периоду овом виду превоза треба посветити
пажњу.
За потребе немоторизованог саобраћаја, нарочито за потребе кретања бициклима потребно је на
свим „Eurovelo“ правцима омогућити прелазак границе бициклистима и пешацима.
Ради боље повезаности туристичких садржаја обезбедити континуитет траса за немоторизована
кретања до туристичких објеката.
6.1.5.
ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ
Основни критеријум за опслуживање простора овим видом саобраћаја је једночасовна
доступност. На подручју Града Суотице постоји спортски аеродром Биково, који не може да
одговори на захтеве путника са овог простора. На основу тога закључује се да простор северне
Бачке није опслужен овим видом саобраћаја.
Регионалним просторним планом Аутономне покрајине Војводине предвиђено је да би развој
ваздушног саобраћаја на овом простору подразумевао формирање цивилног аеродрома општег
типа (Нови Сад – Ченеј) који би био важно чвориште у систему ваздушних лука, првенствено за
путнички саобраћај (чартер летови) мањих авиокомпанија. На овај начин би био испоштован
основни принцип једночасовне доступности за простор Града Суботице и околине, а спортски
аеродром Биково би употпунио мрежу објеката ваздушног саобраћаја.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
75
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
75
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
У складу са интересима развоја града Суботице, преиспитати могућност оспособљавања
Биковачког аеродрома за прихват мањих путничких такси авиона, као и могућност обављања
путничког и теретног саобраћаја, чему треба да претходи израда Претходне Студије
оправданости.
6.1.6.
ИНТЕРМОДАЛНИ ТРАНСПОРТ – РОБНОТРАНСПОРТНИ ЦЕНТРИ
Основни критеријум за избор микролокације локације интермодалног терминала укључује
анализу свих параметара са макро и микро аспекта уз координацију свих субјеката у
транспортном процесу интермодалног саобраћаја. Регионалним просторним планом Аутономне
покрајине Војводине Суботица је предложена као међународни логистички центар.
Данас је опремљеност капацитетима потребним за мултимодални транспорт незнатна и
просторно се налази на локацији теретне железничке станице у Суботици што је неповољно.
Суботица се налази на важним друмским и железничким правцима што отвара могућност да се
комбинују ова два вида саобраћаја. Kao потенцијално најповољнија локација за овај начин
трнспорта планира се у оквиру железничке станице Наумовићево где постоје најбољи услови у
погледу просторних могућности и повезаности са саобраћајном инфраструктуром. Ту се пре
свега мисли на близину државног пута I реда – аутопут M-22 (аутопут E-75), пут Келебијааутопут Е-75, државног пута I реда M-22.1, магистрални железнички правац Е-85 Београд Стара Пазова - Нови Сад – Суботица - државна граница (Кelebia).
Ради реализације ових циљева непходна је израда Плана детаљне регулације, којим ће детаљно
бити разрађен простор потенцијалне локације интермодалног терминала.
6.2.
ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА
Вода и водотоци, као добра од општег интереса, за задовољење општих и појединачних интереса,
под посебном су заштитом и користе се под условима и на начин који одређује Закон о водама.
Дугорочну оријентацију водоснабдевања становништва представља изградња регионалних
система, путем којих би се поједина насеља повезивала у јединствене системе водоснабдевања.
Ови системи треба да допуне недостајуће количине вода са локалних изворишта, али и да се
изградњом мањег броја "фабрика" воде постигне уједначен квалитет воде за све потрошаче на
територији Града.
Код изворишта чије су воде намењене водоснабдевању становништва, морају се предузети све
потребне мере развоја и превентивне заштите изворишта од случајног или намерног
загађивања. Ово се пре свега односи на потребу увођења зона и појасева санитарне заштите и
опште санитарно уређење изворишта у складу са Законом о водама (''Службени гласник
Републике Србије'', бр. 30/2010), и Правилником о начину одређивања и одржавања зона
санитарне заштите изворишта водоснабдевања (''Службени гласник Републике Србије'', бр.
92/2008).
У наредном периоду ићи ће се на смањивање специфичне потрошње воде у домаћинствима,
политиком реалних цена воде, мерењем утрошка воде и мерама планске рационализације
потрошње. Усвојена концепција техничког решења предвиђа квалитетну дистрибутивну мрежу,
која обезбеђење сваком потрошачу довољну количину воде, потребног притиска и
одговарајућег квалитета.
Трасе дистрибутивних цевовода полагаће се, генерално, поред постојећих путева, где су услови
за изградњу и каснију експлоатацију повољни. За правилно функционисање и рад цевовода у
експлоатационим и прелазним режимима, треба предвидети потребан број типских објеката:
76
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
пумпне станице, резервоаре, шахтове за испуст и испирање, шахтове за смештај ваздушних
вентила, пролазе испод пруга, путева, пролази испод водотокова, мерно-регулационе објекте.
Постојећа водоводна мрежа у насељима се задржава са делимичном реконструкцијом на
деоницама које не задовољавају постојеће прописе и планске потребе.
У циљу рационализације коришћења висококвалитетне воде за пиће и њене заштите од
непотребног расипања потребно је губитке на водоводној мрежи свести на минималну меру.
Норма потрошње за становништво ће бити на нивоу од 180 l/стан./дан, што је у већини
случајева мање од данашње норме за становништво.
Снабдевање водом у оквиру рубних предела насеља и атару, као и тамо где нема могућности за
снабдевање водом путем водоводне мреже, биће решено индивидуално, путем бушених бунара.
Код снабдевања индустријских капацитета, који продукују веће количине отпадних вода,
увести обавезу рационализације потрошње увођењем процеса рециркулације, чиме ће се
обезбедити вишеструка употреба захваћене воде, очување и заштита водних ресурса како од
загађења, тако и од прекомерне експлоатације и исцрпљивања појединих издани.
Воде из плићих издани могу се користити за потребе појединих потрошача или индустрије, али
углавном за техничке потребе и у условима где нису потребне хемијски и бактериолошки
исправне воде.
Основни задатак канализационог система је да треба да прикупи и одведе ван територије све
отпадне воде формиране при употреби и коришћењу. Канализациони системи су у врло уској
вези са водоснабдевањем и представљају функционалну и органску целину са њим. Због тога се
канализациони системи морају развијати упоредо са развојем система водоснабдевања.
Индустријске отпадне воде решаваће се, по потреби, посебним системима. Зависно од
квалитета отпадне воде, вршиће се њихово претходно пречишћавање кроз предтретман
(примарни пречистачи), па ће се тек онда ићи на заједничко пречишћавање на централни
уређај. Пре упуштања отпадних вода у реципијент предвиђа се њихово пречишћавање на
централном уређају за пречишћавање отпадних вода (УПОВ).
За свако насеље ће се дефинисати локација УПОВ-а, чији ће капацитет бити усклађен са
демографским растом и планираним повећањем индустријских капацитета, што је неопходно
анализирати и документовати одговарајућом студијом. Обзиром да у свим насељима не постоји
изграђена јавна канализациона мрежа, она не може да се гради без започињања активности на
изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода, како је дефинисано водопривредном
основом. Где год је могуће, користити тзв. групне системе, којима се једним УПОВ
пречишћавају отпадне воде из више оближњих насеља, повезаних магистралним колекторима.
Развој атмосферске канализације има задатак заштите урбанизованих површина унутар насеља
од плављења атмосферским водама. Атмосферска канализација се мора конципирати за
меродавне услове (временски пресек, урбанизованост простора, рачунска киша итд.), а етапно
реализовати тако да се изграђени делови рационално уклапају у будуће решење.
У случају да се у неки од путних или мелиорационих канала предвиђа упуштање атмосферских
вода прикупљених са било које површине, потребно је имати у виду да се могу упуштати само
чисте воде и евентуално технолошке које морају бити пречишћене, без таложљивих или
муљевитих материја (пливаћуји предмети, амбалажа, делови хране, тешки метали, разна уља и
течности за моторе и сл.) ради обезбеђења и одржавања класе квалитета воде у каналу односно
крајњем реципијенту.
Атмосферске и условно чисте технолошке воде (расхладне и сл.), могу се без пречишћавања
упуштати у мелиорационе канале. За атмосферске воде са замуљених и запрљаних површина
(бензинска пумпа и сл.) пре улива у канализацију или отворене канале предвидети одговарајући
предтретман (сепаратор уља, таложник).
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
77
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
77
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Објекти који су предвиђени инвестиционо-техничком документацијом Одушног канала (ЦС
"Одушни канал") могу у потпуности да се реактивирају, јер се чисте пречишћене воде преко
новог УПОВ могу одводити мимо језера Палић одводним каналом и положеним цевоводом.
Захват воде из лагуне III треба да се врши путем доводног канала до ЦС, а након изградње
новог УПОВ, мора се реализовати у дужини од око 2 km.
Намеће се потреба за изградњом новог канала унутар Лудашког језера, који би одвајао језерску
воду од воде која долази каналом Палић-Лудаш и одводи је до водотока Киреш. То би био
канал дужине око 3.5 km и својом функцијом би унапредио еколошки аспект заштићеног
подручја. Такође је потребно обезбедити измештање чистих вода радановачког слива са
локације новог УПОВ, те њихово усмерење до канала "Тапша" тј до четвртог сектора Палића.
Као делови основног стратешког циља у области водопривреде, на подручју Града Суботице
систематизовани су следећи циљеви:
• Интегрално, комплексно, рационално и јединствено коришћење водних ресурса, како за
водоснабдевање становништва, тако и за подмирење потреба осталих корисника вода.
• Спровођење контролисаног прихватања, спровођења и пречишћавања отпадних вода од
свих потрошача воде, у циљу заштите квалитета подземних и површинских вода.
• Осигурање заштите и унапређење квалитета вода до нивоа несметаног коришћења вода
за предвиђене намене, као и заштита и унапређење животне средине уопште и
побољшање квалитета живљења људи.
• Повезивање насеља у систем водоснабдевања према усвојеној варијанти.
• Рационално коришћење вода, а нарочито воде за пиће; рационализација потрошње и
вишекратно коришћење вода у технолошким процесима.
• Побољшање снабдевања водом свих корисника.
• Изградња система за одвођење отпадних вода и пречишћавање отпадних вода.
• Усаглашавање развоја система водовода и канализације са потребама.
• Осигурање повољног режима коришћења и заштите подземних вода.
• Реконструкција отворене каналске мреже за одводњавање и оспособљавање за
двонаменску функцију (наводњавање).
• Уређење и одржавање водотока, изградња и одржавање водопривредних објеката.
• Изградња нових и реконструкција постојећих објеката на водном земљишту у циљу
развоја туристичке делатности.
6.3.
ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА
Развој енергетске инфраструктуре је у конфликту између коришћења енергетских ресурса и
заштите животне средине (земљишта, становништва итд.) и предузимању одговарајућих мера
за смањење конфликта и санирање негативних последица (програми рекултивације/
ревитализације отклањање штета итд.).
6.3.1.
ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА
На простору обухваћеним Планом налазе се преносне и дистрибутивне мреже и објекти који су
саставни део Електромреже Србије. Дистрибуцију електричне енергије,
развијање и
одржавање мреже и објеката врши Електровојводина доо „Електродистрибуција Суботица“.
Насеља на територији града Суботице се електричном енергијом снабдевају следећим
преносним далеководима:
• Далековод 444 ТС Суботица 3 – ТС Нови Сад 3, напонског нивоа 400 kV
• Далековод 456 ТС Сомбор 3 – ТС Суботица 3, напонског нивоа 400 kV
78
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
• Далековод 454 ТС Суботица 3 – ТС Шандорфалва (Мађ.), напонског нивоа 400 kV
• Далековод 1012/1 ТС Сомбор 3 – ТС Бајмок, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 1155 ТС Бајмок – ТС Суботица 3, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 1003 ТС Суботица 3 – ТС Суботица 4, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 1004 ТС Суботица 3 – ТС Суботица 4, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 133/3 ТС Бачка Топола 1 – ТС Суботица 3, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 135/1 ТС Суботица 1 – ТС Суботица 3, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 160/4 ТС Суботица 1 – ТС Суботица 3, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 1101 ТС Суботица 2 – ТС Суботица 3, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 1102 ТС Суботица 2 – ТС Суботица 3, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 135/2 ТС Суботица 3 – чвор Шупљак, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 160/3 ТС Кањижа – ТС Суботица 3, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 135/3 чвор Шупљак – ТС Палић, напонског нивоа 110 kV
• Далековод 135/4 чвор Шупљак – граница Мађарске, напонског нивоа 110 kV
У коридорима постојећих и планираних далековода 110 kV укупне ширине 50 m (по 25 m са
обе стране осе далековода), односно у коридору далековода 400 kV укупне ширине 80 m (по 40
m са обе стране осе далековода) није дозвољено засађивање средње и високо растућег дрвећа и
воћки, нити изградња нових објеката (објеката за рад или становање и сл.) без знања ЈП ''ЕМС'',
Погона ''Нови Сад''.
Трафостанице трансформације 400/110 kV и 110/20 kV као делови преносне мреже које се
налазе на предметном простору су следеће:
• ТС 400/110 kV Суботица 3
• ТС 110/20 kV Суботица 1
• ТС 110/20 kV Суботица 2
• ТС 110/20 kV Суботица 4
• ТС 110/20 kV Бајмок
• ТС 110/20 kV Палић
Присутни напонски нивои су 400 kV, 110 kV, 35 kV, 20 kV, 10 kV и 0,4 kV.
Из поменутих енергетских ослонаца града, изграђени су 20 kV изводи на које су прикључене
дистрибутивне трафостанице напона 20/0,4 kV које заједно са 20 kV водовима чине
средњенапонску мрежу. Из дистрибутивних трафостаница путем 0,4 kV извода електрична
енергија се испоручује крајњим купцима.
Треба истаћи да се део потрошача напаја из неколико ТС 35/10 kV односно ТС 10/0,4 kV
углавном стубних трафостаница, које чине део старе 35/10 kV средњенапонске мреже.
Развојним планом за изградњу и реконструкцију ЕЕО ''Електродистрибуције Суботица'' до
2020. (2025.) године предвиђено је гашење свих ТС 35/10 kV. Снагу угашених ТС 35/10 kV
преузеће постојеће ТС 110/20 kV, а у плану је и превођење 35 kV далековода на 20 kV ниво, или
уз одговарајућу реконструкцију на ниво 110 kV.
Снабдевање електричном енергијом обезбеђено је за сва насеља. Реконструкција
нисконапонске електроенергетске мреже је извршена у највећем делу предметног простора.
Капацитети постојећих ТС углавном задовољавају тренутне потребе за електричном енергијом.
Такође јавна расвета се сукцесивно формира за сва насеља, тачније сеоске центре.
У циљу обезбеђивања квалитетнијег и поузданијег снабдевања постојећих потрошача
електричном енергијом, као и нових потрошача, нарочито у новим индустријским зонама у
циљу, према ''Студији перспективног развоја преносне мреже Србије до 2020 (2025) г.'' коју је
израдио Електротехнички институт ''Никола Тесла'' из Београда 2007. године, планирана је
изградња следећих ЕЕ објеката:
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
79
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
79
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
У периоду 2015-2020. г. надземни далековод 110 kV прикључак ТС 110/20
kV
Суботица 5 на ДВ 110 kV бр. 1003 ТС Суботица 3 – ТС Суботица 4 у дужини од око 3
км, упоредо са изградњом ТС Суботица 5
двоструког надземног далековода 400 kV ТЕ-ТО Суботица – ТС Суботица 3, упоредо са
изградњом ТЕ-ТО Суботица
На основу ''Студије плана и концепције развоја средњенапонске мреже ЕД Суботица'' која се
односи на период до 2025. године, изградња ТС 110/20 kV Суботица 5 планирана је тек након
2025. године. Међутим, све веће активности на формирању индустријске зоне ''Мали Бајмок'' у
југозападном делу града око Сомборског пута, као и изградња планираних стамбено-пословних
објеката у центру града те нових индустријских зона у говото свим насељима на простору
обухвата Плана, могле би да доведу до преиспитивања поменутих рокова. Предложена
локација ТС 110/20 kV Суботица 5 је Пачирски пут. До изградње поменуте ТС, на простору
индустријске зоне би се нови потрошачи требали снабдевати електричном енергијом из ТС
110/20 kV Суботица 1 на локацији Наумовићево и из ТС 110/20 Суботица 4 на локацији
Суботица, Карађорђев пут. Фазно остваривање изградње ТС 110/20 kV Суботица 5 у делу
средњенапонског расплета за дистрибуцију на 20 kV нивоу, оствариће се изградњом
привремене РС 20 kV ''Пачирски пут'' (разделне станице) који ће се каблови касније пренети у
ТС 110/20 kV Суботица 5 као коначно решење.
Локација још једне будуће ТС 110/20 kV је место на коме се налази постојећа ТС 35/10 kV
Чантавир и која је смештена у јужном делу насеља Чантавир. Радне зоне између насеља Нови
Жедник и Чантавир, и њихов темпо развоја у многоме ће утицати на потребу за изградњом
поменуте ТС, као и припадајућег 110 kV далековода.
Развој преносне мреже мора да прати растуће потребе за електричном енергијом, па ће тако
највећи део инвестиција бити посвећен рехабилитацији и унапрећењу преносног система,
изградњи нових преносних водова 400 kV, 220 kV и 110 kV, изградњи нових интерконективних
веза 400 kV са суседним прекограничним системима, изградњи прикључака 110 kV за
кориснике преносног система, изградњи трансформаторских станица снаге 400 kV и 220 kV и
замени великих трансформатора снаге 400 kV и 220 kV са новим јединицама.
Што се тиче изградње нових 20 kV водова, они ће се из постојећих и будуће ТС 110/20 kV
градити сукцесивно, са приоритетима и динамиком која зависи од потребе за електричном
енергијом на комплексима где је предвиђена изградња стамбених, пословних или
индустријских потрошача на територији Града Суботице.
Предвиђа се изградња следећих 20 kV извода:
• Из ТС 110/20 kV Суботица 1 предвиђена је изградња укупно 4 извода и то два нова од
којих се један сучељава са постојећим изводом са индустријским потрошачима, већим
делом грађеним за 20 kV напон, док се други планира за нове индустријске потрошаче
на комплексу између Чантавирског пута и државног пута I реда Нови Сад – Суботица.
Друга два извода ће бити постојећи 35 kV далеководи, који ће се искористити као
резервни 20 kV водови, са могућношћу значајног резервисања између ТС 110/20 kV
Суботица 1 и ТС 110/20 kV Суботица 5, као и ТС 110/20 kV Суботица 1 и 20 kV РП
''ИНДУСТРИЈА''
• Из ТС 110/20 kV Суботица 2 планира се изградња два 20 kV извода и то за напајање
планираних објеката за колективно становање и индивидуалних стамбених објеката на
североисточном делу града, на комплексу између улица Партизанских база, Банијске и
Храстове, али тек након растерећења ТС 110/20 kV Суботица 2 и реконструкције
простора бившег 10 kV постројења.
80
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
Из ТС 110/20 kV Суботица 4 планира се изградња три 20 kV кабловска извода, 2 према
центру града за напајање планираних стамбено-пословних, стамбених објеката, хотела и
сл. што може уследити тек након уградње трећег енергетског трансформатора снаге
31,5 MW и опремања 20 kV ћелија у самој ТС 110/20 kV Суботица 4, док се један извод
планира за западни део града, који се делом уклапа у постојећу 20 kV мрежу и преузима
постојеће потрошаче као и планиране за изградњу у наредном периоду.
Из ТС 110/20 kV Палић предвиђена је изградња четири 20 kV извода, од којих два за
широку потрошњу како би се омогућио комплетан прелаз насеља Палић на 20 kV ниво
и како би се укинула ТС 35/10 kV Палић. Трећи извод предвиђен је за напајање
индустријских потрошача на Палићу, и он би повезан са 20 kV изводом из правца ТС
110/20 kV Суботица 2 обезбедио сигурност палићке индустрије преко више 20 kV
извода из три ТС 110/20 kV. Четврти 20 kV кабловски извод који завршава у постојећем
РС ''ИСТОК'' у Суботици, планиран за изградњу дуж леве стране Сегединског пута
(Палић-Суботица) обезбеђује напајање будућих потрошача на предметном потезу.
Из планиране ТС 110/20 kV Суботица 5 планирано је укупно 17 извода, од којих пет за
напајање јужног дела града (насеље Александрово), које након изградње три 20 kV
извода за широку потрошњу и два извода за индустријске потрошаче уз потребну
реконструкцију постојећих 20 kV водова и трафостаница прелази на 20 kV напонски
ниво. Два постојећа 35 kV далековода ''ЦЕНТАР I'' и ''ЦЕНТАР II'' ће се искористити
као резервни 20 kV водови са могућношћу резервисања између ТС 110/20 Суботица 5 и
ТС 110/20 kV Суботица 1, као и између ТС 110/20 kV Суботица 5 и ТС 110/20 kV
Суботица 4. Са пет 20 kV извода усмереним према већ формираним 20 kV изводима из
ТС 110/20 kV Суботица 4, сучељавањем и променом уклопног стања, ТС 110/20 kV
Суботица 5 преузима део терета на западном делу града и растерећује ТС 110/20 kV
Суботица 4. Коначно, преосталих пет извода за широку потрошњу и два индустријска
20 kV извода положена дуж Изворске односно Бајнатске улице, сучељавањем са већ
постојећим 20 kV изводима уз одређену модификацију конфигурације постојеће 20 kV
мреже, стамбени комплекс ''Прозивка'', део ширег центра града – јужно од улице
Максима Горког, те ндустријске потрошаче на потезу Београдски пут – Сенћански пут,
преузима на себе ТС 110/20 kV Суботица 5, а тиме се значајно растерећује ТС 110/20 kV
Суботица 2.
Изградња и конфигурација нових 20 kV извода из постојећих ТС 110/20 kV, као и будуће ТС
110/20 kV Суботица 5, у складу са актуализованим планом 20 kV мреже, треба да удовољи
одређеним условима:
• Оптимална дужина извода, да би пад напона остао у дозвољеним границама уз
минималне губитке електричне енергије
• Трасе каблова одредити тако да са кратким улазно-излазним делом 20 kV изводи могу
прихватити предвиђене нове трафостанице
• Сигурност напајања (могућност резервисања) Суботице и Палића обезбедити
сучељавањем нових са постојећим 20 kV изводима из суседних ТС 110/20 kV, а где због
конфигурације 20 kV мреже то није могуће, потребно је изградити одређен број 20 kV
разводних постројења са 20 kV кабловским везама већег пресека са бакарним
проводницима (тзв. ''вретенима'').
• С обзиром на укупну површину нових стамбених и стамбено-пословних објеката, те
индустријских потрошача на комплексима за ту намену, потребна је изградња
одређеног броја трафостаница одговарајућег капацитета. За ужи центар града се
великом густином становања као и за индустријске зоне планирати ТС-е капацитета
2x1000 kVA или 2x630 kVA, док за предграђа ТС-е капацитета до 1x630 kVA.
Према програму остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије у АП Војводини
од 2007. до 2012. године, у области термоелектрана и термоелектрана-топлана, предвиђа се
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
81
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
81
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
између осталог модернизација и ревитализација постојећих термоелектрана-топлана, као и
изградња нових енергетских извора са гасним технологијама. На основу анализе топлотног и
електричног конзума, развијености система грејања, макро и микро локација, техничких и
економских ефеката, као и изводљивости градње и других ефеката, предложено је да се изради
Претходна студија о оправданости изградње термоелектране-топлане ТЕ-ТО Суботица са парогасним блоком. Како је Град Суботица један од развијенијих градова у Војводини са
постојећим централизованим систем снабдевања топлотном енергијом на који су прикључени
стамбени, пословни и индустријски потрошачи, закључено је да би се могло изградити
постројење за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије.
Оваквим решењем остварила би се боља енергетска ефикасност и уштеда примарног горива у
односу на постојећу одвојену производњу топлотне и електричне енергије а исказане су друге
предности које иду у прилог изградње оваквог постројења.
Стратешки циљеви планирања енергетских објеката и постројења уз одређена прилагођавања,
су:
• постизање ефикасности: економске (постизање највећих енергетских ефеката уз
најмања улагања), функционалне (усклађивање функција) и просторне (усклађивање
намена простора, оптимизација у размештају погона енергетско-индустријског
комплекса, насеља, саобраћајница и др.);
• квалитет средине и квалитет живљења (обезбеђење, у складу са реалним друштвеним
могућностима, прихватљивих еколошких и амбијенталних стандарда, као и општег
нивоа друштвеног стандарда, доступности урбаних сервиса и др);
• смањење енергетских потреба код свих потрошача енергије, путем доношења и
обавезне примене стандарда енергетске ефикасности, економских инструмената и
организационих мера;
• одржавање и побољшање квалитета рада и поузданости постојеће електропреносне,
дистрибутивне и даљи развој тих система и мрежа;
• у погледу заштите животне средине велики значај ће имати интензивније коришћење
природног гаса у сеоским насељима и развој централизованих система снабдевања
топлотном енергијом; и
• подизање поузданости енергетских система и управљања како би се обезбедила
континуирана, квалитетна и сигурна испорука електричне енергије за све потрошаче.
Поред изградње свих планираних електроенергетских објеката предвиђених овим Планом, на
простору обухвата Плана неопходно је обезбедити услове за прикључење на електроенергетску
мрежу свих стамбених објеката чији корисници искажу интерес за то, и за чије прикључење
постоје реалне техничке могућности. Једнак третман применити и за стамбене објекте
изграђене ван грађевинског реона-у атару, који имају обезбеђен приступ на јавну површину –
пут и испуњавају услов – изграђени су или легализовани у складу са Законом.
У насељима је потребно изградити квалитетну јавну расвету. Мрежа јавног осветљења ће се
каблирати у деловима насеља где је електроенергетска мрежа каблирана, а у деловима насеља
где је електроенергетска мрежа ваздушна, светиљке за јавно осветљење ће се постављати по
стубовима електроенергетске мреже. Мрежу јавног осветљења дуж главних саобраћајница
треба реконструисати, а у делу насеља са централним садржајем расветна тела могу бити
постављена на декоративне канделабре.
За осветљење користити расветна тела у складу са новим технологијама развоја.
Део потребне електричне енергије могуће је обезбедити и из обновљивих извора енергије.
82
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
6.3.2.
ГАСОВОДНА И НАФТОВОДНА ИНФРАСТРУКТУРА
Природни гас ће, у будућности, представљати основни енергент за производњу топлотне
енергије, у производним процесима и за потребне загревања производног, пословног и
стамбеног простора.
Постојећи капацитети и изграђеност гасоводне инфраструктуре на подручју обухвата Плана,
пружају могућност њеног даљег развоја Града Суботице и проширења у циљу обезбеђења
земног гаса за све кориснике на предметном подручју и боље експлоатације земног гаса.
На територији града Суботице, ЈП ''Србијагас'' има изграђене следећи објекте:
• Гасовод високог притиска РГ-06-02 Ø8 5/8''
• Гасовод високог притиска Суботица-Мишићево пречника DN150 са одвојком за Нови
Жедник, који је пречника DN100
• ГМРС Зорка Суботица
• ГМРС ТО Суботица
• ГМРС Бајмок
• ГМРС Нови Жедник
Изграђено је укупно четири мерно-регулационе станице (МРС)
мернорегулационе станице (ГМРС). У плану је изградња још 4 МРС.
и
четири
главне
На делу који обухвата урбани центар Суботица, урбано насеље Палић и сеоско насеље
Келебија, ЈКП ''Суботицагас'' поседује изграђену дистрибутивну гасну мрежу (ДГМ) од
полиетилена PE 80, радног притиска 2.5 bar, различитих димензија. Главна мернорегулациона
станица ГМРС Суботица налази се на локацији Александрови салаши. Гасна дистрибутивна
мрежа Суботице прстенастог је облика са 4 мерно-регулационе станице то МРС 1 – Топлана,
МРС 2 – Палић, МРС 3 – Ветеринарски завод и МРС 4 – Мали Бајмок (у изградњи). Изграђена
ДГМ пројектована је за прикључење цца 20.000 потрошача.
ЈКП ''Суботицагас'' је спремно да настави изградњу дистрибутивне гасне мреже у делу у коме
она није изграђена, а где постоји интерес за прикључење објеката, будући да располаже са
довољним капацитетом природног гаса у гасној дистрибутивној мрежи.
У свим осталим насељима на простору обухвата Плана планирана је изградња ДГМ, са мернорегулационим станицама – у већим насељима. У неким насељима ДГМ је већ и изграђена, а за
остала је у току израда пројектно-техничке документације. Инвеститор ових радова је П.С.
''Телефонија'' АД Београд.
Тако је ДГМ изведена на територијама следећих насеља:
• Бајмок
• Чантавир и Бачко Душаново
• Нови и Стари Жедник
• Ђурђин
• Вишњевац
• Горњи и Доњи Таванкут
• Миргеш
Изграђени су и доводни и разводни гасоводи ниског притиска (ДГ и РГ) на релацијама:
• ДГМ Чантавир – ДГМ Вишњевац
• МРС Мишићево – ДГМ Ђурђин
• ДГМ Доњи Таванкут – ДГМ Горњи Таванкут
• ДГМ Доњи Таванкут – ДГМ Миргеш
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
83
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
83
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
као и доводни гасовод средњег притиска на релацији ГМРС Нови Жедник – МРС Чантавир и
МРС Чантавир.
У плану је изградња доводног гасовода средњег притиска на релацији ГМРС Бајмок у
Мишићеву – МРС Таванкут, ДГМ Мала Босна и ДГМ Мишићево и доводног гасовода средњег
притиска на релацији ГМРС Бајмок у Мишићеву до МРС Бајмок и МРС Бајмок.
Прибављање документације за изградњу доводног гасовда средњег притиска на релацији ГМРС
Бајмок у Мишићеву – МРС Таванкут и МРС Таванкут, ДГМ Мала Босна и ДГМ Мишићево је у
току.
За извођење доводног гасовода средњег притиска на релацији ГМРС Бајмок у Мишићеву –
МРС Бајмок издато је добрење за изградњу.
Потреба за развојем ДГМ осим у насељима јавља се и у привредно-радним зонама, како за
потребе загревања производног и пословног простора тако и за потребе производних процеса.
На простору обухвата Плана обезбедити услове за прикључење на ДГМ стамбених објеката
чији корисници искажу интерес за то, и за чије прикључење постоје реалне техничке
могућности, што се односи и на за стамбене објекте изграђене ван грађевинског реона-у атару,
који имају обезбеђен приступ на јавну површину – пут и испуњавају услов – изграђени су или
легализовани у складу са Законом.
Када је реч о нафти, природном гасу и термоминералним водама, може се рећи да се ради о
недовољно истраженим и слабо искоришћеним енергоресурсима.
Са аспекта експлоатације енергетских извора (нафте, природног гаса и термоминералних вода),
предметни простор потребно је планирати за истражне бушотине НИС-а, пошто су НИС-у
одобрена детаљна геолошка истраживања нафте и гаса на простору северне Бачке – на
простору који се у регистру истражних поља води под бројем 5069.
На простору обухвата Плана налазе се објекти са пратећом инфраструктуром у власништву
''НИС'' а.д. Нови Сад и то НП Келебија величине 149 ha и НП Палић величине 325 ha.
Експлоатација угљоводиника на простору обухваћеног Просторним планом Града Суботице се
врши на основу Решења Републичког секретаријата за привреду којим се даје одобрење за
експлоатацију на пољу Келебија и Решења Покрајинског секретаријата за привреду којим се
издаје одобрење за експлоатацију на пољу Палић.
Према Плану геолошких истраживања за 2012-2013. годину, рефлективна 3Д сеизмичка
испитивања ће се извршити у обиму од 300 km на простору Палић – Бачки Виногради и 2Д
сеизмичка истраживања у обиму од 200 km на простору Суботице.
Од великог значаја је и продуктовод CO2 од фабрике Карбодиоксид у Бечеју до Азотаре у
Суботици.
Магистрални и регионални гасоводи, нафтоводи и продуктоводи омогућавају квалитетно
енергетско снабдевање територије града Суботице и повећање транспортног капацитета.
6.3.3.
ВРЕЛОВОДНА ИНФРАСТРУКТУРА
Систем даљинског грејања присутно је у урбаном центру Суботице, а грејно подручје градског
система даљинског грејања подењено је у пет рејона – магистралних водова са уличним и
кућним прикључцима и то су:
• „Кертварош“
• „Нови град“
• „Прозивка“
• „Центар“
84
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
„Радијалац“
У рејонима ''Нови Град'' и ''Кертварош'' у периоду 2008-2011. је извршена реконструкција
вреловодне мреже предизолованим вреловодом, док је у рејонима ''Прозивка'', ''Радијалац'' и
''Центар'' у току сукцесивна реконструкција, планирана за период 2005-2012. године.
Детаљнија конфигурација вреловодне мреже у Суботици, као и потенцијални правци њеног
даљег развоја, биће обрађени Генералним урабнистичким планом.
ЈКП ''Суботичка топлана'' са постојећим централизованим систем снабдевања топлотном
енергијом на који су прикључени стамбени, пословни и индустријски потрошачи укупног
капацитета 190 MWt за грејање и 165 t/h технолошке паре, може да послужи као локација за
изградњу постројења за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије укупне
електричне снаге 60 MW уз одговарајућу количину топлотне енергије (технолошке паре и
топлотне енергије за грејање) – ТЕ-ТО Суботица.
6.3.4.
КОРИШЋЕЊЕ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ
Штедњу и рационално коришћење енергије не треба схватити као ограничавање друштвеног и
личног стандарда. Обновљиви извори енергије су по дефиницији они чија се енергија
експлоатише истом брзином којом се и обнавља. У обновљиве изворе енергије спадају:
енергија ветра, енергија сунца, хидроенергија, геотермална енергија и енергија биомасе.
Коришћењем обновљивих или алтернативних облика енергије утиче се на раст животног
стандарда, очување и заштиту животне средине. Главна препрека коришћењу обновљивих
енергетских извора лежи у захтеву да енергије из ових извора буду конкурентне
конвенционалној. Такође разлог у застоју развоја алтернативних енергетских извора лежи и у:
• недовољном програмском повезивању научноистраживачких и производних
организација,
• недовољној обавештености инвеститора и одговарајућих државних органа о стању
развоја технологија и могућим ефектима супституције, односно смањења енергетских
трошкова експлоатације применом ових извора енергије,
• већим инвестиционим трошковима него за класичне системе и одсуством
стимулативних мера финансијскокредитне и пореске политике за њихово коришћење.
Биомаса
Енергетски потенцијал биомасе је сконцентрисан у отпацима из пољопривреде, шумске и
дрвопрерађивачке производње (98% отпаци из пољопривреде, 1,5% отпаци из шумске
производње и 0,5% отпаци из дрвопрерађивачке производње). Због специфичних услова и
особина енергетска валоризација биљних остатака пољопривреде рационална је уз ограничење
да се врши непосредно сагоревање у стању настанка и прикупљања са минимумом транспорта
и манипулације и припреме. Из тих разлога треба тежити коришћењу биомасе у непосредној
близини места настанка, у првом реду у циљу задовољења енергетских потреба саме
пољопривредне производње.
Биогас
Биогас се производи и користи првенствено из разлога економичног управљања стајским
ђубривом, ради оптимизације дохотка по хектару обрадиве површине, заштите човекове
средине и радне околине и из потребе снабдевања фарми сопственом енергијом. Сви
досадашњи покушаји за производњу биогаса код нас нису дали задовољавајуће резултате. Још
нису пронађена оптимална техничко-технолошка решења третмана стајњака. Застој у развоју
сточарства је такође, један од фактора који дестимулативно делују на развој овог енергента.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
85
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
85
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Геотермална енергија
На основу светских и домаћих искустава, оцењује се да би се геотермалне воде Панонског
басена Војводине, с обзиром на физичкохемијске и геотермалне одлике, могле користити у
следећим областима: пољопривреди за загревање стакленика, у сточарству и живинарству за
загревање фарми, у индустрији као технолошка вода, у балнеотерапији и спортскотуристичким
центрима, за загревање објеката, у рибарству и сл. Геотермална енергија је вид енергије који
није економски оправдано транспортовати на велика растојања.
Сунчева енергија
Сунчево зрачење може да се користи за добијање топлотних и хемијских извора енергије, за
трансформацију у механичку и електричну енергију. Ограничавајући фактор коришћења
сунчеве енергије је велика почетна инвестиција, а потребне су и велике површине за
инсталисање сунчевих колектора. Коришћење сунчеве енергије треба комбиновати са неким
другим видом конвенционалне енергије, због немогућности адекватне акумулације и
коришћења током целе године. Досадашњи развој соларне енергије у Војводини инициран је на
Факултету техничких наука у Новом Саду.
Енергија ветра
Погодне зоне за изградњу ветроелектрана су делови АП Војводине (западнобачка зона,
севернобачка зона, јужнобачка зона, севернобанатска зона, јужнобанатска зона и сремска зона),
посебно јужни Банат је погодан је за изградњу ветроелектрана и због добре путне и енергетске
инфраструктуре, близине великих центара, потрошње електричне енергије и др. Приликом
одређивања локације за ветроелектране потребна пажња биће посвећена ризику по животну
средину (бука, утицај на птице, слепе мишеве и пејсаж) и процени прихватљивости тог ризика
са становишта домаћих прописа у области заштите природе и животне средине, пре свега
Закона о заштити природе и европских стандарда и искустава у изградњи ветроелектрана
(израда стратешких процена утицаја на животну средину и студија о процени утицаја на
животну средину), што се посебно односи на заштићена и еколошки значајна подручја.
Критеријуми за избор локације за изградњу ветроелектране су:
• брзина, учесталост, правац и удари ветра (изложеност локације треба да је таква да
омогућава проток ветра у свим правцима локација не би требало да има дрвеће, куће
или било какву другу препреку која би могла да утиче на снагу ветра;
• могућност изградње одређене ветроелектране на датој локацији топографија, нагиб
терена, величина простора, врста растиња и др.;
• близина електро мреже (далеководи), трафостанице и могућност прикључивања на
електроенергетски систем);
• квалитет приступних путева и тла;
• сеизмолошки аспекти;
6.3.5.
ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ
Неопходно је радити на развоју и коришћењу нових и обновљивих облика енергије и на
подстицању градитеља и власника да примене енергетски ефикасна решења и технологије у
својим зградама, ради смањења текућих трошкова.
Енергетска ефикасност изградње постиже се:
• изградњом пешачких и бициклистичких стаза како би се смањило коришћење моторних
возила;
• подизањем уличног зеленила, ваншумског зеленила и пошумњавањем деградираних
површина, смањиће се загревања тла и створиће се природни амбијент за шетњу и
вожњу бицикла;
86
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
пројектовањем и позиционирањем зграда према климатским аспектима, изложености
сунцу и утицају суседних објеката, подизањем зелених кровова, као компензација
окупираном земљишту;
сопственом производњом енергије и другим факторима;
изградњом објеката за производњу енергије на бази алтернативних и обновљивих
извора енергије (коришћењем локалних обновљивих извора енергије), и изградњом
даљинских или централизованих система грејања и хлађења.
Енергетска ефикасност изградње зграде обухвата следеће мере:
• реализација пасивних соларних сиситема: максимално коришћење сунчеве енергије за
загревање објекта (оријентација зграде према јужној, односно источној страни света),
заштита од сунца, природна вентилација;
• омотач зграде (топлотна изолација зидова, кровова, подних површина; замена/санација
прозора, ваздушна заптивност/непропустљивост, друге мере);
• систем грејања и припреме санитарне топле воде (замена/модернизација котлова и
горионика, прелазак са прљавих горива на природни гас или даљинско грејање,
замена/модернизација топлотних подстаница, регулација температуре, уградња
термостатских вентила, делитеља топлоте/трошкова, мерача топлоте, друге мере);
• унутрашњу климу, која утиче на енергетске потребе, тј. систем за климатизацију,
(комбинација свих компоненти потребних за обраду ваздуха, у којој се температура
регулише или се може снизити, могућно у комбинацији са регулацијом протока ваздуха,
влажности и чистоће ваздуха);
• унутрашње осветљење (замена сијалица и светиљки ради обезбеђења потребног
квалитета осветљености).
Неке зграде, као што су историјски споменици, верски објекти, пољопривредне зграде, могу
бити изузете из примене ових мера. Мере за даље побољшавање енергетских карактеристика
зграде не смеју да буду у супротности са другим суштинским захтевима, као што су
приступачност, рационалност и намеравано коришћење зграде.
6.4.
ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА
6.4.1.
ТЕЛЕФОНСКА МРЕЖА И МРЕЖА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ
Територија Града Суботице је покривена поштанском, телеграфском и телефонском мрежом,
као и мрежама мобилне телефоније и ТВ и радио преноса. Различит је степен просторне и
функционалне развијености поменутих мрежа, тако да је неопходна њихова модернизација,
комплетирање и ширење према концентрисаним корисницима (насеља, привредно-радне и
туристичко-рекреативне зоне).
У границама предметног Плана, постојећа телекомуникациона (ТК) инфраструктура ''Телекома
Србија'' састоји се од:
• комутационих система
• базних станица мобилне телефоније
• РР коридора
• кабловске ТК канализације
• мреже оптичких ТК каблова,
• каблова месне (ТК) мреже (подземни и ваздушни)
Ова велика и просторно дистрибуирана телекомуникациона мрежна инфраструктура
континуирано се унапређује са циљем да се свим корисницима на предметном простору пруже
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
87
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
87
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
квалитетени и разноврсни телекомуникациони сервиси, а инфраструктурна мрежа оптичких
каблова представља основни физички медијум за телекомуникациони пренос.
Најважнији објекти/трасе постојеће и планиране ТК инфраструктуре о којима треба водити
рачуна су магистрални и међумесни коридори постојећих оптичких каблова на релацијама
Нови Сад-Суботица, Сомбор-Суботица, Суботица-ГП Келебија, Суботица-ГП Хоргош,
Суботица-Кикинда итд.
По смерницама ''Телекома Србија'' а.д. до 2015. године изградњу телекомуникационе
инфраструктуре треба планирати на следећи начин:
• Изградња савремене кабловске ТК мреже и монтажа IP(MSAN/DSLAM) приступних
уређаја који се на постојећу телекомуникациону мрежу повезују оптичким кабловима.
Зато је уз главне саобраћајнице и прилазне путеве потребно предвидети полагање
оптичких каблова.
• Повезивање базних станица и РР коридора оптичким кабловима
• Изградња бежичне приступне мреже
• Повезивање нових зграда (стамбено-пословних објеката) решавати изградњом оптичких
каблова до улаза зграда (FTTB са уређајима мини IPAN) или до корисника (FTTH
коришћењем GPON технологије).
• Класична децентрализацију планирати уз коришћење outdoor/indoor MSAN (уз
скраћење дужине претплатничке петље бакарне мреже)
• Код реконструкције приступне мреже планирати замену свих каблова са ваздушно
папирном изолацијом пуњеним DSL кабловима (због бољих карактеристика савремене
широкопојасне приступне мреже)
Поменута децентрализација месне мреже и постављање приступних уређаја планиран је поред
територије града и у насељима Бачки Виногради, Бачко Душаново, Чантавир, Бајмок, Биково,
Ђурђин, Таванкут, Хајдуково, Келебија, Мала Босна, Мишићево, Нови Жедник, Палић, Стари
Жедник.
Поред постављања нових телекомуникационих уређаја и проширења постојећих који су
лоцирани у објектима у власништву или закупу Телекома, планира се и даље постављање
мултисервисних приступних платформи, као и друге телекомуникационе опреме у уличним
кабинетима у склопу децентрализације телекомуникационе мреже.
Важно је још истаћи да ''Телеком Србија“ а.д. ИЈ Суботица до краја 2012. године на територији
Града Суботице планира делимичну изградњу оптичке приступне мреже у насељеним местима
''Прозивка“, ''Радијалац“ и на Палићу, у туристичком делу уз обалу језера Палић.
Поред телекомуникационих објеката фиксне мреже, предметно подручје ће бити покривено и
базним станицама мобилне телефоније. У складу са тим потребно је обезбедити локације за
смештаје телекомуникационе опреме у којој ће се монтирати активна и пасивна
телекомуникациона опрема, а потребно је предвидети и изградњу оптичких приводних каблова
до њихових локација. Као привремено решење за повезивање постојећих и нових базних
станица мобилне телефоније на ТК мрежу, потребно је предвидети РР коридоре који захтевају
оптичку видљивост међу базним станицама које су на тај начин повезане, док би повезивање
оптичким кабловима представњало трајно и коначно решење. Све ове услове потребно је
обезбедити за све оператере мобилне телефоније у Србији.
При одређивању макро и евентуално микролокације базних станица, узима се у обзир
просторни распоред мобилних корисника и конкретне потребе. Највећу густину базних станица
треба очекивати у градским зонама, већим насељеним местима, уз важније путне правце.
88
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Тенденције развоја су, поред ширења покривености и повећање капацитета на већ покривеној
територији.
Циљ изградње свих планираних телекомуникационих објеката предвиђених овим Планом је да
се омогући приступ ТК мрежи свим стамбеним објектима који искажу интерес за то, било
путем фиксне или путем мобилне телефоније, где год за то постоје реалне техничке
могућности.
6.4.2.
КДС И РТВ МРЕЖА
Унутар границе обухвата Просторног плана Града Суботице налази се телекомуникациона и
КДС инфраструктура, и то следећи објекти и водови који обезбеђују неопходне капацитете за
постојеће кориснике:
o
o
o
o
o
o
o
Суботица:
главна станица са пријемним антенским системом
оптички каблови у ТТ канализацији
оптички каблови положени у ров, на дубину од 1 m
подземни коаксијални каблови у ТТ канализацији и у рову
ваздушни коаксијални каблови по упориштима и крововима
оптички чворови
разводни ормани за спољну монтажу у којима је смештена КДС опрема
o
o
o
o
Чантавир
главна станица са пријемним антенским системом
подземни коаксијални каблови у рову
ваздушни коаксијални каблови по упориштима и крововима
разводни ормани за спољну монтажу у којима је смештена КДС опрема
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
Палић
путем оптичког преносног система се сигнал из главне станице у Суботици преноси до
Палића (АТЦ Палић)
оптички каблови у делу ТТ канализације
оптички каблови положени у ров, на дубини од 1 m
подземни коаксијални каблови у ТТ канализацији и у рову
ваздушни коаксијални каблови по упориштима и крововима
оптички чворови
разводни ормани за спољну монтажу у којима је смештена КДС опрема
Бајмок
путем оптичког преносног система се сигнал из главне станице у Суботици преноси до
Бајмока (АТЦ Бајмок)
подземни коаксијални каблови у рову
ваздушни коаксијални каблови по упориштима и крововима
разводни ормани за спољну монтажу у којима је смештена КДС опрема
ЈП ПТТ саобраћаја ''Србија“, РЈ ''Кабловскодистрибутивни систем – КДС“ у оквиру граница
обухвата Плана планира да у наредном периоду (наредне 3 године) уради:
o реализацију II фазе изградње на територији Палића, која предвиђа полагање оптичких
каблова у ров и постављање још два оптичка чвора на адресама угао улица Кањишки
пут и Лудашка, и угао улица Кањишки пут и Барска.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
89
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
89
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
o
o
o
израду пројекта за реализацију оптичке мреже у Бајмоку, која предвиђа полагање
оптичких каблова у ров и ТТ канализацију, и постављање четири оптичка чвора.
наставак II фазе изградње у Суботици, која предвиђа полагање оптичких каблова у ров
и постављање још пет оптичких чворова.
реконструкцију унутрашњих инсталација у зградама, која подразумева и замену
подземних коаксијалних каблова до стамбених објеката у насељима Кертварош,
Прозивка и Токио.
Након реализације ових планова, планирана је комплетна реконструкција подземне и ваздушне
коаксијалне мреже, што подразумева замену постојећих подземних коаксијалних каблова, и
спуштање у земљу ваздушних каблова. Ови радови планирани су за систематско извођење, по
месним заједницама.
У дугорочном периоду ЈП ПТТ саобраћаја ''Србија'', РЈ ''Кабловскодистрибутивни систем –
КДС'' не планира даља улагања у изгрању нових КДС мрежа унутар граница обухвата Плана
односно планира се конзервација постојеће мреже.
Један од планова ЈП ПТТ саобраћаја ''Србија'', у оквиру кога је и РЈ КДС, односи се на
реализацију стратешких пројеката за изградњу оптичке телекомуникационе инфраструктуре на
нивоу државе, користећи коридор трасе железнице. На овај начин отворена је могућност да
дође до евентуалних активности и унутар предметног простора овог Плана.
Када је реч о РТВ мрежи, у свим објектима високоградње (пословним, стамбено-пословним,
стамбеним објектима са више од три стамбене јединице, као и зграда за јавне намене: образовне
установе, културне установе, здравствене установе, спортски објекти, зграде за државну
управу, било да се ради о зградама намењеним за републичку, покрајинску, регионалну,
градску или општинску управу) обухваћеним Просторним планом Града Суботице, потребно је
планирати заједничке антенске системе (ЗАС). Техничким решењем обавезно је обезбедити
пријем и дистрибуцију радио и телевизијских програма јавног сервиса РДУ РТС, као и свиг
регистрованих радио и телевизијских програма на месту постављања пријемног антенског
система ЗАС-а. Под заједничким антенским системом – ЗАС, подразумева се антенски систем
за пријем радио и телевизијских програма са одговарајућим уређајима и кабловским разводом
до станова, пословних просторија, локала итд, односно до РТВ пријемника.
Такође, у свим објектима високоградње (пословним, стамбено-пословним, стамбеним
објектима са више од три стамбене јединице, као и зграда за јавне намене: образовне установе,
културне установе, здравствене установе, спортски објекти, зграде за државну управу, било да
се ради о зградама намењеним за републичку, покрајинску, регионалну, градску или општинску
управу) обухваћеним Просторним планом града Суботице, потребно је предвидети могућност
истовременог прикључења више кабловских дистрибутивних система (КДС). Увод КДС у
објекат високоградње потребно је усагласити са урбанистичким условима за увод осталих
телекомуникационих (електронско комуникационих) инсталација. Под кабловским
дистрибуционим системима КДС подразумева се претежно кабловска телекомуникациона
мрежа намењена дистрибуцији радио и телевизијских програма, као и за пружање других
телекомуникационих (електронских комуникационих) услуга и сервиса.
Оваква решења су потребна имајућу и виду тржишне услове пословања (ЗАС је инсталација за
независтан пријем радио, телевизијских сигнала и података који се не наплаћују, док је
кабловско дистрибуциони систем – КДС јавна мрежа, искључиво тржишно оријентисана и
наплаћује се), нове технологије, као и скори прелазак на дигитално емитовање DVB (датум
потпуног преласка на земаљско дигитално емитовање је април 2012. године, одређен
Стратегијом за прелазак са аналогног на дигитално емитовање радио и телевизијског програма
у Републици Србији).
90
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
На подручју града Суботице РДУ Радио Телевизије Србије не поседује кабловско
дистрибуционе системе (КДС) и не планира изградњу КДС.
На простору обухвата Плана налази се и инфраструктурни објекат за електронске комуникације
– емисиона станица Суботица - Црвено Село. Ову емисиону инфраструктуру РС на локацији
Суботица-Црвено Село користе неколико емитера.
За несметану дистрибуцију радио и телевизисјих програма потребно је обезбедити заштиту
радио коридора у следећим азимутима гледано од емисионе локације: 111º ± 3 º, 176º ± 3 º,
232º ± 3 º и 290º ± 3 º, у дужини од 5000 m, јер се у тим правцима налазе постојећи и планирани
радио коридори. Величина примарне зоне око емисионог центра је круг радијуса 200 m, а
радијус секундарне зоне је 1000 m.
У зони електронске комуникационе инфраструктуре и припадајуће опреме не смеју да се
изводе радови нити да се граде нови објекти који би могли да оштете или ометају рад те
инфраструктуре или припадајуће опреме.
У заштитној зони и радио кориидору није дозвољено да се изводе радови, граде нови објекти,
поставља електронска комуникациона инфраструктура и припадајућа опрема или постројења,
која би својим радом или положајем могли да утичу на квалитет њиховог рада, да ометају или
прекидају њихов рад или стварају штетне сметње.
6.5.
КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА
Депоновање комуналног отпада
Депоновање комуналног отпада на простору Града Суботице сада се врши на простору градске
депоније у насељу Александрово. Степен уређености и опремљености ове локације више не
задовољава потребне критеријуме. На тој локацији и њеном непосредном окружењу присутна
је деградација простора у смислу загађења земљишта, подземних вода и ваздуха.
Законом о управљању отпадом ("Службени гласник РС" бр. 36/09 и 88/10) прописана је обавеза
јединици локалне самоуправе да доднесе Локални план управљања отпадом у складу са
Стратегијом управљања отпадом за период од 2010-2019. ("Службени гласник РС" бр. 29/2010).
Град Суботица је 2011. године донео Локални план управљања отпадом за територију града
Суботице до 2020. године ("Службени лист Града Суботице" бр. 10/2011), који представља
основни документ којим се дефинишу средњорочни циљеви и услови за рационално и одрживо
управљање отпадом кроз: преиспитивање постојећег начина сакупљања, одношење и одлагање
комуналног отпада на територији града, увођење система разврставања и поновне употребе
отпада, обезбеђивање адекватног начина збрињавања отпада и др.
Следећа активност ка решењу наведеног проблема је ревидирање Регионалног плана
управљања отпадом, којим се утврђује потреба формирања мреже трансфер и сакупљачких
станица у односу на положај регионалне депоније.
Јединица локалне самоуправе поред обавезе доношења Плана управљања отпадом има обавезу
да уређује, обезбеђује, организује и спроводи управљање комуналним, односно инертним и
неопасним отпадом на својој територији, врши наплату услуга у области управљања отпадом и
друго.
Планом управљања отпадом обезбеђује се достизање циљева Стратегије кроз:
•
квалитетнију организацију сакупљања, одношења и одлагања комуналног чврстог
отпада на безбедан начин (у даљем тексту: комунални отпад),
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
91
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
91
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
•
успостављање система рециклаже и поновне употребе компонената из комуналног
отпада,
обезбеђивање инфраструктуре за управљање комуналним отпадом, као и опремање
центара за сакупљање кабастог и другог отпада,
осигурање стабилних финансијских ресурса,
развијање јавне свести на свим нивоима друштва о проблематици отпада и др.
Стратегија просторног развоја Града Суботице утемељена је на реалним проценама,
перспективама и могућностима, с освртом на бројне специфичности и компаративне предности,
које нуде њен стратешко-географски положај, инфраструктурни и привредни потенцијали.
Изградња регионалне депоније у Суботици је од интереса и за становнике општина у
окружењу, те ће се на тај начин успоставити потребан и примерен европским стандардима,
регионални карактер Суботичке депоније.
Обзиром на акутне проблеме због неадекватног одлагања комуналног отпада, Град Суботица се
укључио у реализацију принципа Националне стратегије управљања комуналним отпадом и у
складу са тим потписао Споразум о формирању региона за управљање отпадом за више
општина: Бачка Топола, Кањижа, Сента, Чока, Мали Иђош. Накнадно ће се прикључити Нови
Кнежевац и оставља се могућност да се по потреби прикључи још општина из региона.
Локација за изградњу регионалне санитарне депоније за одлагање, складиштење и прераду
више категорија отпада (комунални, комерцијални и индустријски отпад) на територији Града
Суботице одређена је Планом детаљне регулације за комплекс регионалне депоније на
локацији к.п. бр. 2635 к.о. Биково у Суботици (“Службени лист Града Суботица” бр.
44/2010), а у складу са Студијом о просторном размештају депонија на територији Војводине и
на основу свих препорука и обавеза по Уредби о одлагању отпада на депоније ("Службени
гласник РС" бр. 92/10).
Локација на којој се гради депонија налази се уз локални пут Суботица – Биково – Ором, на 13.
km од Суботице и наслања се на поменути пут са његове десне стране. Најближа насеља су
Габрић и Ором на око 1,5 km од локације регионалне депоније. Планом детаљне регулације
обухваћен је простор од око 46 ha.
Са изградњом комплекса регионалне депоније створиће се услови за безбедно одлагање отпада,
као и за затварање постојеће градске депоније у Александрову на чијој локацији се планира
изградња центра за одвојено сакупљање рециклабилног отпада (рециклажно двориште), као и
трансфер станице која ће функционисати у склопу регионалног система за управљање отпадом
ради развијања одрживог система управљања отпадом, а у циљу смањења загађења животне
средине и деградације простора.
У односу на положај регионалне депоније, одређиваће се локације за трансфер станице, које
зависе од више фактора (удаљеност од регионалне депоније, количине отпада, саобраћајне
инфраструктуре, просторне организације насеља и др.) и низ сакупљачких станица у насељима.
У погледу решавања проблематике третмана отпада животињског порекла Закон о
ветеринарству ("Службени гласник РС" бр. 91/05 и 30/10) прописује систем који обухвата
обавезе локалне самоуправе као и свакога ко својим радом ствара отпад животињског порекла.
На територији Града у самом насељу Суботици, као и у насељеним местима Чантавир и Бајмок
налазе се сточна гробља на која се одлаже отпад животињског порекла. Постојеће локације
неопходно је санирати.
92
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Просторним планом предвиђена је нова локација за сточно гробље у атару изван јужне границе
грађевинског реона Суботица –Палић наспрам МЗ ''Александрово" поред железничке пруге
Суботица –Београд површине сса 2.5 ha.
Национална стратегија у овој области подразумева изградњу система за сакупљање и
привремено складиштење отпада анималног порекла и кафилерија за његов третман, што
представља најбезбеднији начин управљања овим отпадом.
Око санитарне депоније комуналног и нетоксичног индустријског отпада и сточног гробља
неопходно је формирати заштитно зеленило од аутохтоних врста, комплексе оградити,
обезбедити приступни пут до сточног гробља и остале инфраструктурне садржаје.
7.
ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ,
ПРЕДЕЛА, ПРИРОДНИХ ДОБАРА, КУЛТУРНИХ ДОБАРА,
ОДБРАНЕ ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ
НЕПОГОДА
7.1.
ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНAПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Активности на подручју града Суботице, расположиви потенцијали и одређена ограничења
манифестују се одговарајућим утицајима на окружење. С обзиром да се ради о еколошки
вредном простору, може се утврдити посебан циљ који се дефинише као полазна основа за
заштиту: природна и животна средина подручја града Суботице мора бити заштићена и уређена
на нивоу високог стандарда који одговара њеним природним капацитетима и амбицијама
одрживог развоја територије града.
У Просторном плану Републике Србије ("Сл. гласник РС" бр.88/10) извршена је просторна
диференцијација животне средине према стандардима и искуствима ЕУ, а узимајући у обзир
постојеће стање квалитета животне средине и тренд у наредном периоду, на четири категорије
животне средине. Подручје града Суботице припада подручју загађене и деградиране животне
средине (локалитети са прекорачењем граничних вредности загађивања, урбана подручја,
подручја отворених копова лигнита, јаловишта, регионалне депоније, термоелектране,
коридори аутопутева, водотоци IV ''ван класе'') са негативним утицајима на човека, биљни и
животињски свет и квалитет живота.
За ову категорију треба обезбедити таква решења и опредељења којима се спречава даља
деградација и умањују ефекти ограничавања развоја. Потребно је санирати и ревитализовати
деградиране и угрожене екосистеме и санирати последице загађења, у циљу стварања
квалитетније животне средине.
Концепција заштите и унапређења животне средине, према ППРС,
подразумева
заустављање деградације, превенцију, санацију и ревитализацију угрожених подручја,
реализацијом следећих принципа:
• планирање на основама одрживог развоја значи рационално коришћење природних
ресурса - земљишта, воде, ваздуха, минералних сировина и других природних ресурса
уважавајући ''еколошки" капацитет простора и потребу повећања коришћења
обновљивих извора енергије.
• очување природних вредности односно квалитетне животне средине (природни ресурси
као обновљиве или необновљиве геолошке, хидрогеолошке и биолошке вредности, које
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
93
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
93
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
имају утилитарну вредност и природних добара, као делова природе, који заслужују или
уживају претходну заштиту.
• превенција и санација, примена принципа предострожности за активности које могу да
изазову већи еколошки ризик или неизвесност, примена санационих мера у
деградираним и загађеним подручјима.
• процена утицаја планова и програма на животну средину, као основ за планирање мера
заштите. Кроз инструменте процене утицаја (стратешка процена утицаја за планове и
програме, процена утицаја за пројекте) вршиће се интегрисање заштите животне
средине у секторе планирања, пројектовања и изградње;
• формирање заштитних зона и заштитних растојања, око објеката са повећаним
загађивањем и ризиком за животну средину и здравље људи (инфраструктурни
коридори, водозахвати, бензинске станице, нафтна постројења, индустријски комплекси
и др).
У складу са расположивим просторним и организационим потенцијалима града Суботице
потребно је очувати квалитет животне средине у зонама са великим концентрацијама
активности. Просторним планом града мора се обезбедити:
• утврђивање посебних режима очувања и коришћења еколошки осетљивих подручја,
подручја заштићених природних добара, изворишта водоснабдевања, шума,
пољопривредног земљишта, јавних зелених површина, рекреационих подручја;
• одређивање подручја угрожених делова животне средине (загађена подручја – ваздух,
вода, земљиште, подручја угрожена ерозијом, плавна подручја и сл.) и утврђивање мера
за санацију ових подручја;
• утврђивање мера и услова заштите животне средине према којима ће се у наредном
периоду користити простор намењен: изградњи стамбених и индустријских објеката,
пољопривредној производњи, безбедном одлагању отпада, изградњи или
реконструкцији објеката инфраструктуре и других објеката чијом се изградњом или
коришћењем може угрозити животна средина
7.1.1.
ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПОДРУЧЈА СА НАЈВЕЋИМ
ЕКОЛОШКИМ ПРОБЛЕМИМА
На основу постојећег стања, документације, стручне анализе и сета индикатора, као
најугроженији простори на подручју града Суботице су идентификовани:
•
•
•
комплекс хемијске индустрије ''Азотара'' – налази се у атару насеља Биково.
Комплекс тренутно не ради, а последњих година радио је повремено. Техничкотехнолошка целина (специфичност производње, врсте и количине сировина и
производа), транспорт терета, потрошња воде и количина отпадних вода представљао је
изузетно велики еколошки проблем за непосредно окружење.
фабрика за производњу вештачких ђубрива ''Зорка'' са депонијом фосфор-гипса.
Фабрика се налазила у непосредној близини стамбених објеката (Месна заједница
''Зорка'' – урбанистичка целина 11) и водозахвата, на северозападном делу града.
Хемијска индустрија више није у функцији, али остали су еколошки проблеми из
времена док је радила у пуном обиму. Уз ово, велики проблем представља депонија
фосфор-гипса (гасови и процедне воде), као нуспродукта у производњи фосфорне
киселине, јер се налази непосредно уз стамбене објекте.
градска депонија комуналног отпада ''Александровачка бара'' – налази се на
јужном ободу града Суботице, око 2 km од градског центра, на деградираном земљишту
бившег мочварног корита Александровачке баре. Тренутно се врши нехигијенско и
несанитарно депоновање отпада што се манифестује великим еколошким проблемима
по питању загађивања ваздуха, воде и земљишта. Проблем ће бити решен
94
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
•
•
•
•
7.1.2.
рекултивацијом депоније и формирањем трансвер станице и рециклажног дворишта на
овом простору у делокругу ЈКП ''Чистоћа и зеленило“.
зона постројења за пречишћавање отпадних вода са лагунама, ретензијом и
касетама за муљ – сектор I језера Палић. До изградње новог постројења за
пречишћавање отпадних вода, стални проблем је био недовољан капацитет постројења
и ефикасност. Изградњом новог постројења видљиви су, а и очекују се битно бољи
резултати и трајније решење у погледу квалитета воде која се упушта у језеро. У овој
зони се налазе 3 лагуне и 9 касета за муљ.
Месне заједнице ''Прозивка'' (урбанистичка целина 5) и ''Александрово''
(урбанистичка целина 19), које су изложене негативном утицају градске депоније,
муљним касетама градског пречистача и отвореним канализационим каналом.
индустријско-привредна зона ''Исток'' – лоцирана дуж саобраћајнице ка Хоргошу,
садржи индустријске објекте, складишта, а источно од зоне налази се Слободна зона
Суботице. Највећи проблем је незадовољавајући третман отпадних индустријских вода,
стварање и третман индустријског отпада и повећано загађивање ваздуха као последица
повећаног обима транспорта терета кроз део градског ткива због недостака обилазнице.
индустријска зона ''Југ'' – налази се уз зону ''Исток''. Зона садржи значајне загађиваче
животне средине, јер и поред примарних пречистача, отпадне индустријске воде оптерећене
су високим количинама таложних и органских материја и једињењима азота и фосфора.
зона аутобуске станице и центар града где се јављају повећане концентрације загађујућих
материја у ваздуху и прекомеран ниво буке.
речни токови Чик и Криваја који су реципијенти непречишћених отпадних вода.
Чик је оптерећен непречишћеним отпадним водама насеља Чантавир и индустријским
отпадним водама из ''Азотаре'', која повремено ради. Криваја је реципијент отпадних
комуналних и индустријских вода из шире околине Бајмока (Бајмочки крак), док се
Таванкутским краком Криваје одводе мелиоративне воде околног подручја, као и
индустријске отпадне воде Таванкута.
појас поред аутопута и магистралних саобраћајница, угрожен прекомерном буком,
загађивањем ваздуха и земљишта као последице одвијања саобраћаја.
ПРОСТОРНА ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА
ПОДРУЧЈУ ГРАДА СУБОТИЦЕ
Подручје Града Суботице представља сложену структуру са аспекта заштите животне средине.
Присутно је градско подручје у коме су концентрисани највећи еколошки проблеми, мрежа
секундарних локација са различитим нивоом еколошких проблема и делови општине са
релативно очуваном природном средином.
На основу категоризације загађености, према критеријумима из ППРС, имајући у виду
природне услове и изграђене структуре, могу се издвојити следеће категорије животне средине
према специфичностима просторних целина, и то:
1. Подручја загађене и деградиране животне средине: индустријске зоне у граду, три
месне заједнице (Прозивка, Александрово, Зорка) у Суботици, индустријске зоне у
Бајмоку, Палићу, Чантавиру и Д.Таванкуту, депонија комуналног отпада
''Александровачка бара'', депоније комуналног отпада у Бајмоку, Чантавиру и
Таванкуту, појас аутопута Е-75, комплекс ''Азотаре'' у Бикову, зона УПОВ са лагунама и
касетама за муљ, испусти отпадних вода у Чикер и Кривају.
2. Подручја угрожене животне средине: урбано подручје града Суботице, аутобуска и
железничка станица, семиурбанизована насеља (Бајмок, Чантавир, Таванкут), гробља,
приградска пољопривреда, пољопривредно земљиште за ратарство и сточарство, појас
магистралних и регионалних путева, појас железничке пруге.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
95
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
95
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
3. Подручја квалитетне животне средине: шумско земљиште, ливаде и пашњаци, сеоска
насеља, приградске зоне Суботице, туристичко-рекреативна подручја, локални путеви,
пољопривредно земљиште за виноградарство и воћарство, водотоци II класе, зоне око
историјских споменика.
4. Подручја веома квалитетне животне средине: заштићена природна добра, подручја
заштићена међународним конвенцијама, станишта природних реткости, еколошки
коридори, зоне од посебног интереса
7.1.3.
ПРИОРИТЕТНИ ПРОЈЕКТИ И ПРОГРАМИ ИЗ ОБЛАСТИ
ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Израдити Елаборат о концепцији снабдевања водом и каналисања отпадних вода
1. Израдити Елаборат концепције одржавања и управљања режимом вода на сливном
подручју језера Палић и Лудаш
2. Пројекат заштите слива реке Кереш на међународном плану кроз институт
прекограничне заштите
3. Израда урбанистичког плана као основе за ревизију пројектно-техничке документације
за санацију и рекултивацију депоније ''Александровачка бара''
4. Израда Генералног плана зеленила у Суботици (Зелена регулатива Суботице)
5. Формирање базе података о стаништима природних реткости и валоризација еколошких
коридора.
7.2.
ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕДЕЛА
Идентитет територије града Суботице може се посматрати као перцепција предела у три
различите целине:
• Општа перцепција предела у којем доминира равничарски пејсаж са појавом салаша
као специфичног облика грађеног садржаја,
• Перцепција градског насеља Суботица као доминантног урбаног простора и
главног носиоца идентитета и
• Перцепција већих и мањих насеља као урбаних простора са различитим
карактеристикама.
Овим планом је утврђен начин на који се одвија перцепција урбаног предела градског насеља
Суботица на основу којег се гради идентитет урбаног простора и метод како се такво
истраживање може обавити за сва насеља у општини.
Појединачна истраживања би била уводни делови низа пројеката предела појединих насеља,
при чему се посебно издваја Палић као насеље са снажно израженим идентитетом туристичког
места, али и мањих центара као што су Чантавир, Бајмок, Таванкут или Хајдуково.
Указујући на различитости и специфичности, које се могу појавити у појединачним
случајевима, указано је на потребу изучавања сваког места и самог града као посебног
комуникацијског система како би се добио резултат који ће се исказати и као целовити
идентитет простора Града Суботице.
7.2.1.
ФОРМИРАЊЕ И ЈАЧАЊЕ ИДЕНТИТЕТА ГРАДА СУБОТИЦЕ И
ЊЕНИХ НАСЕЉА
Активности на формирању и јачању идентитета града Суботица обухватају низ пројеката који
се реализују и примењују у логичном следу:
• Идентификација и вредновање постојећег стања представља пројекат
инвентарисања постојећег стања на начин како је то урађено на примеру градског
96
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
7.3.
насеља Суботица. Потребно је урадити снимање стања за свако насеље и вредновати га
по свим аспектима (Бајмок, Чантавир, Мала Босна, Мишићево, Ђурђин, Стари Жедник,
Нови Жедник, Биково, Габрић, Хајдуково, Шупљак, Келебија, Миргеш, Таванкут).
Посебно се издваја насеље Палић, које има и статус туристичког центра. Исто тако се
мора идентификовати и вредновати стање појединих природних простора који
представљају засебне целине по својем карактеру, садржају и могућим активностима.
Постављање појединачних циљева у сегментима идентитета предела. На основу
извршеног вредновања следи постављање циљева по сегментима и постављање
програма за израду појединих пројеката.
Израда пројеката идентитета по сегментима предела града Суботице са
интегративним приступом у односу на друге активности.
Синтезни пројекат укупног идентитета предела града Суботице и његових
предеоних подцелина представља обухватни пројекат појединачних пројеката. У овом
пројекту посебан значај имају објекти заштићени као културна добра а у складу са
Суботичком декларацијом усвојеном 2011. године.
ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНAПРЕЂЕЊЕ ПРИРОДНИХ
ДОБАРА
На подручју територије Града се налазе четири заштићена природна добра, која заузимају 12%
територије и груписане су углавном у њеном северном делу. То су: ПИО "Суботичка
пешчара", ПП "Палић", СРП "Лудашко језеро" и СРП "Селевењске пустаре". Заштита и
развој добара се спроводи према програму заштите и развоја (СГ), а о њима се стара ЈП
"Палић-Лудаш".
Употреба земљишта на територији четири наведена природна добра мора да буде
усклађена са прописима утврђеним уредбама о заштити. Режими и мере заштите
утврђени у Уредбама/Одлукама о заштити природних добара имају за циљ очување
постојећих екосистема, спречавање њихове даље деградације, заштиту свих природних
вредности и успостављање одрживог развоја, тако да је неопходно њихово стриктно
поштовање. За све евентуалне активности којима се нарушава квалитет животне средине
обавезна је израда процене утицаја на животну средину.
7.3.1.
ОСНОВНИ ЦИЉ ЗАШТИТЕ И УРЕЂЕЊА ПРИРОДЕ
Основу за будући развој Града и њен идентитет чини 12% заштићене територије, који
представља ретко висок проценат у нашој земји, врло близак европским нормама. Као основни
секторски циљ се поставља заштита и унапређење биодиверзитета, и нега предела
(одржавање еколошких процеса, биолошког диверзитета и очување природних ресурса).
За укупан лик и идентитет Општине од велике важности је афирмација природних добара, која
се може остварити кроз подизање свести јавности о њиховим вредностима. Да би се то
спровело, неопходно је обезбедити сакупљање, управљање и лаку доступност
информација.
Заштита природе и њених ресурса Града Суботице ће се базирати на савременом концепту
интегралне заштите, која штити и подручја ван класичне заштите, тј.интегрисана је са
различитим видовима коришћења простора. Задатак јој је да различите намене коришћења
земљишта наведе да уважавају принципе и интересе њихове заштите. Поред тога, као значајан
принцип будућег развоја Града Суботица се издваја одрживи развој природног система
(одржавање редовних мера газдовања, појачана функција заштите, ревитализација постојећих
станишта итд), који ће очувати постојеће природне ресурсе и користити их као своју предност.
Одрживи развој треба да буде главни циљ свих развојних програма. Истраживање и
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
97
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
97
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
мониторинг, као и јачање легалног и и институционалног оквира за заштиту и управљање, су
инструменти који воде остварењу овог циља на територији Града. Информације о природним
вредностима интегрисане су у виду студија заштите.
7.3.2.
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
ЗАДАЦИ ЗАШТИТЕ И УРЕЂЕЊА ПРИРОДЕ
Заштита и унапређење структуре предела у циљу очувања њихових еколошких
функција
Очување и унапређење заштићених добара, као великих потенцијала за развој
Општине ("Суботичка пешчара", "Палићко језеро", "Лудашко језеро", "Селевењске
пустаре")
Очување и унапређење биолошке разноврсности, обнова природних станишта и
екосистема
Одрживо коришћење свих природних ресурса (песак, земљиште, воде, шуме)
Очување изворности и природности појединих делова територије (делови
Пешчаре, језеро Палић и Лудаш и "Селевењске пустаре")
Очување и заштита свих еколошки осетљивих екосистема, са пратећом флором и
фауном (водени екосистеми–језера Палић и Лудаш, ток Кереша, "Селевењске
пустаре")
Очување свих типова вегетације и ретких врста (шумска вегетација; слатинска
вегетација -у зони Лудашког језера; степска вегетација; пешчарска вегетација панонски ендеми (Dianthus serotius, Sedum hillebradnii) и пешчарски вијук (у
појединим деловима Дашчанске, Хајдукове и Радановачке шуме); водена и
мочварна вегетација (угрожена због регулисања водног режима на подручју
Пешчаре) - Кереш, језера Лудаш и Палић, Келебијска језера
Заштита и очување влажних станишта од велике еколошке вредности и
међународног значаја према Рамсарској конвенцији (долина речице Кереш, Лудашко
језеро, Тресетиште)
Садња аутохтоне вегатације при пошумљавањима, подизању заштитних појасева,
заштити од ерозије
Обезбедити и одржати адекватну намену површина, мудро коришћење природних
ресурса на заштићеним подручјима, нарочито у облику традиционалних видова
коришћења простора, како се не би нарушила одрживост појединих зона, нарочито
заштићених површина.
Формирање еколошких коридора, ради заштите биљних и животињских врста, и
повезивања изолованих просторних јединица (Палић-Лудаш, ветрозаштитни појасеви,
канали итд.)
Подизање заштитног зеленила око индустријских објеката, депонија, саобраћајница,
водених површина
Заштита земљишта од еолске ерозије јачањем шумских појасева ("buffer" зоне) према
посебном пројекту и прекомерног експлоатисања у пољопривреди
Заштита бројних врста птица и ретке фауне - заштита, неговање и унапређење
њихових заједница, као делова природних система, и обезбеђивање оптималних услова
за опстанак (локалитети Лудашког и Палићког језера и Селевењских пустара)
Заштитити и унапредити зелене површине у насељима - постојећа природна
станишта: живице, дрвореде, рибњаке и остале еколошки значајне мале структуре. У
близини насеља обезбедити довољно површина за рекреацију и контакт становништва
са природом (Мајдан, Мајур, поток Чик, обале Криваје, обновити и поново подићи
некадашње шумарке, Тресетиште итд.)
98
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
•
•
•
7.3.3.
Установити систем зелених површина на територији Општине, по принципу
равномерности и непрекидности, у циљу санације и унапређења стања зеленила и
постизања еколошке равнотеже
Заштитити предео у његовој разноврсности и јединствености. Ревитализовати
оштећене делове и приближити их свакодневном коришћењу, задржати његове
карактеристичне структуре и елементе.
У свим интервенцијама је неопходно водити рачуна о еколошким функцијама и
животним процесима, како се не би нарушила природна равнотежа
Истаћи делове предела специјалне јединствености
Направити информациону базу вредних биотопа (станишта)
Подизање свести и информисаности становништва, њихово укључивање у решавање
постојећих проблема
КОНЦЕПЦИЈА ЗАШТИТЕ, УРЕЂЕЊА И УНАПРЕЂЕЊА
ПРИРОДЕ
Постојећа природна богатства и висок проценат застићене територије, представљају велики
потенцијал даљег развоја Општине. Међутим, услед мањка бриге, негативног утицаја средине,
недовољног степена заштите и њене примене, долази до ремећења њиховог функционисања и
опстанка.
Зато се концепција просторног развоја општине Суботица базира на заштити предела и
природе, тј.на заштити природних, природи блиских или антропогених предела, или њихових
делова; интегралној заштити природе и одрживом развоју, који ће омогућити очување
биодиверзитета и заштиту осетљивих подручја.
Ова концепција се заснива на:
• координацији активности на заштити од нежељених промена предеоних ресурса и
спречавању експлоатације без контроле (песак), деструкције и запуштености.
• задржавању постојећег стања предела, при свеобухватним заштитним мерама за
заштиту природних, културних и урбаних предела, или њихових делова, придржавајући
се циљева заштите природе и неге
Да би се природна добра очувала и заштитила, неопходно је омогућити одржавање
еколошких процеса, биолошке разноврсности и биолошких ресурса у њима. Потребно је
извршити ревизију концепта заштите. Развој свих активности мора бити усклађен са
карактеристикама ресурса а зоне заштите се морају стриктно поштовати.
Успостављање режима и мера заштите и управљања је од виталног значаја за развој, и има
за циљ заустављање интезивног угрожавања и пропадања природних вредности..У ту сврху се
мора обезбедити довољно финансијских средстава из других извора, јер тренутни извори
(приход остварен радом Предузећа, средства из буџета Републике) нису довољни. То би
допринело да се очување и унапређење ресурса доведе на оптимални ниво.
Такође се мора регулисати питање власништва земљишта, без чега се не могу донети
инструменти за спровођење, односно реализацију планских решења. Многим власницима
парцела унутар заштићених добара се не исплати да користе систем накнада за ограничено
коришћење, тако да је неопходно откупити те површине од власника и увести режим
активне заштите.
Као део унапређења природног добра у склопу концепције просторног развоја, предвиђа се:
• Израда студија процене утицаја за све интервенције у склопу заштићених подручја и
вршење контроле утицаја на средину
• Додатна истраживања ретких и угрожених група биљака и животиња
• Успостављање ефективнијег мониторинга на осетљивим подручјима
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
99
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
99
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
7.3.4.
•
•
•
•
•
•
Спровођење законских одредби и унапређење инспекцијског надзора
Подизање свести и едукација свих циљних група (школе, локална власт, владине
агеције и др.), ради разумевања обима заштите природних вредности; организовање
конференција и радионица у вези заштите природе и њених ресурса.
Укључивање локалног становништва у остваривање мера заштите
Одрживо коришћење природних ресурса и специфичних потенцијала на простору
заштићених добара
Доступности информација о природном добру
Омогућавање и развијање научно- истраживачких и културно-образовних функција, као
и размене информација на регионалном и међународном нивоу (идентификација
водећих организација за формирање умреженог регионалног и Европског
информационог система)
Остваривање међународне афирмације природних добара и трансграничне сарадње
Сарадња са европским и светским организацијама која се тичу заштите природе, у
развоју и унапређењу стратегија управљања
Развој специфичне стратегије и акционих планова локоалне самоуправе, са циљем
превенције и избегавања оштећења природе и претераног коришћења ресурса
Успостављање адекватних механизама за руковођење и координацији акција
заштите природних ресурса
Јачање легалног и институционалног оквира, где је од пресудног значаја
иницијатива Општине у координацији надлежности
Дефинисање права становништва који су непосредно везани за заштићену територију
подједнакој дистрибуцији добити од коришћења тих ресурса
ПРИОРИТЕТНИ ПРОЈЕКТИ ДО 2015.
Картирање и вредновање вредних биотопа (станишта), са циљем њихове заштите и
ревитализације. Идентификацијом и вредновањем станишта се добијају подаци о
различито девастираним просторима који због својих потенцијала заслужују покретање
поступака ревитализације (планирање биоеколошких мера уређења простора), заштите
и очувања укупног биодиверзитета.
Планирање и успостављање еколошких коридора, за које би се могли искористити
насипи, бране, канали, ветрозаштитни појасеви. На тај начин би се омогућило
повезивање изолованих просторних јединица, што би условило стварање веза и
простора који служе као рефугијуми. Повезивањем распарчаних фрагмената природе би
се омогућуло несметано кретање животиња и ширење биљних врста, што у многоме
доприности остваривању стратешких циљева просторног плана.
Подизање "buffer" зона, између еколошки осетљивих подручја и површина
угрожавајуће намене. Тампон зоне би имале улогу ублажавања негативног утицаја
различитих видова коришћења површина, који директно утиче на опстанак и очување
природних вредности подручја.
Подизање вишенаменских заштитних појасева, ради ублажавања негативног утицаја
ветра, спречавања еолске ерозије и стварања повољнијих микроклиматских услова на
подручјима где се подижу.
Ревитализација и активација природних ресурса подручја Келебије. Унапређење
постојећих природних станишта - шумских комплекса и водених површина, са околним
простором, и стварање јавних зелених површина (излетишта, парк шуме) које би
омогућиле контакт становника са природом.
Израда стратегије заштите предела (заштита аутохтоних природних вредности и
традиционалних начина коришћења ресурса, побољшање слике предела)
100
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
•
•
•
•
Израда Зелене регулативе Суботице (регулација изградње, заштите и одржавања
зелених површина)
Израда пројекта о улози влажних станишта заштићених добара у одрживом
газдовању воденим ресурсима Града, који би истовремено требало да створи основу за
усклађивање пројеката регулације вода са мерама заштите.
Развој одрживог коришћења ливада и пашњака заштићених природних добара у оквиру
предвиђених мера заштите станиша
Производња лековитих биљака и здраве хране на заштићеним добрима
У оквиру ЈП "Палић-Лудаш", са партнером Национални Парк Кишкуншаг из Кечкемета, 2008.
године израђен је ИНТЕРРЕГ пројекат ''Јачање функције заштићених подручја-будући
прекогранични заштићени предео Кереш''. Овај простор, као значајна природна баштина
Панонске низије, чини геоеколошку целину, а природне реткости и степен њихове угрожености
се подударају са обе стране границе. Циљ пројекта је јачање функције заштите опремањем
стараоца, уређивање посетилачке инфраструктуре, маркетиншке активности, едукација и
презентација природних вредности региона, развијање специфичних видова туризма (еко и
етно). Реализација пројекта се одвија на два заштићена добра СРП ''Лудашко језеро'' и СРП
''Селевењске пустаре''.
7.4.
ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНAПРЕЂЕЊЕ КУЛТУРНИХ
ДОБАРА
Просторни план Града Суботице је усвојен 2008. године. За потребе израде Просторног плана
Града Суботице (U-60/2006 веза са U-262/04/05) од стране МЗЗСК Суботица урађени су услови
бр. 7-2/1 од 03.03. 2005. године.
У односу на Законом прописану обавезу усклађивања Просторног плана Града Суботице, у
контексту у међувремену насталих промена у протекле 4 године од доношења Плана, указала
се потреба за поновним, целокупним установљавањем стања градитељског наслеђа, те у
зависности од стања на терену, потребе утврђивања и извршења њихове ревизије. Такође је
било неопходно ускладити Мере заштите и смернице за Просторни план са Мерама заштите за
појединачна насеља донета током наведеног периода.
С обзиром на протекло време и измене које су се десиле на предметном простору, те ради
усклађивања са осталим планским документима, урађене су од стране МЗЗЗСК из Суботице
нове Мере заштите за простор који је обухваћен Просторним планом Града Суботице бр.
328-2/12 од 29.09.2011. У складу са новим околностима, нове Мере заштите обухватају извесне
измене и допуне претходно издатих Мера заштите за простор који је обухваћен Просторним
планом бр. 7-2/1 од 03.03. 2005. године.
У овај елаборат су уграђене мере заштите за културна добра и добра под претходном заштитом
на простору који обухвата Просторни план Града Суботица. Елаборатом су, на основу анализе
и валоризације утврђене споменичке вредности урбаних и физичких структура, резултирале
смернице (услови чувања, одржавања и коришћења културних добара) за заштиту и даљи
процес урбанистичког и архитектонског планирања, односно изградње. Смернице дефинисане
овим елаборатом, према Закону о планирању и изградњи ("Службени гласник РС" бр. 72/2009)
и Закону о културним добрима ("Службени гласник РС" бр. 71/94), постаће обавеза за имаоце
културног добра и корисника простора, а у спровођењу планова уређења и развоја насеља.
Смернице дефинисане овим елаборатом и студијом спроводиће се путем мера техничке
заштите појединачно за сваки објекат или простор, израђених од стране надлежног Завода за
заштиту споменика културе, а у складу са Законом о културним добрима.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
101
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
101
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
СТАЊЕ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА
Територија града Суботице има богато градитељско наслеђе које је евидентирано и
валоризовано, а обухвата: археолошке локалитете, просторне културно историјске целине,
сакралне објекте, индустријске објекте, грађанску и руралну архитектурз, крајпуташе, гробља,
јавне споменике и др.
На предметној територији налази се 76 непокретних културних добара који уједно чине
идентитет Суботице : 1 археолошки локалитет, 2 просторне културно историјске целине
(језгро Суботице и Палића), 69 споменика културе и 4 знаменита места. На овом простору има
82 добра под претходном заштитом: 5 просторних целина и 77 појединачних објеката.
Поред заштићених целина и објеката, евидентирани су бројни објекти чија ће се заштита
вршити само кроз документацију.
Анализом градитељског наслеђа установљено је да је опште стање веома лоше. Очуваност и
уређеност насеља није на одговарајућем нивоу, поготово су угрожена сеоска насеља и салаши
услед напуштања локалног становништва, чиме су вредни примерци сеоске архитектуре
изложени пропадању и рушењу. Велики број објеката је током 6 претходних година порушен
или се налази у рушевном стању. Нажалост међу њима је велики број проглашених културних
добара, што изискује покретање поступка скидања заштите, веома сложене процедуре сличне
поступку стављања под заштиту. На овај начин треба покренути процедуре за следеће објекте:
Народно позориште Суботица, Габрић ћуприја,Трошарина на Сомборском путу у Суботици,
родна кућа Аксентија Мародића, најстарија кућа, 13 бунара на Келебији, Крњајски салаш на
Келебији, Орлушков салаш у Таванкуту, Салаш Кујунџић на Верушићу. Многи објекти под
претходном заштитом су такође порушени или су у веома лошем стању: Габрић салаш у
Таванкуту, житне јаме у Таванкуту,
Нарочито је угрожена сеоска архитектура, а поготово салаши, с обзиром да не постоји
дефинисан начин да се младе генерације задрже на земљи. С једне стране ови објекти се
напуштају, а без функције убрзано пропадају, док се са друге стране врши њихово
осавремењивање чиме губе своје основне споменичке вредности, мењају се прозори, врата,
покривач од трске или сл. Пошто су салаши грађени од набоја одласком житеља они убрзано
пропадају.
Не постоји интерес нити свест грађана о значају наслеђа, као ни мотивација да чувају наслеђе.
Објекти без функције убзано пропадају како у градским језгрима, тако и на салашима.
Суботица ће на овај начин изгубити свој идентитет.
Други велики проблем представља агресиван капитал који на атрактивним локацијама подиже
нове непримерене грађевине. Нови објекти, који не поштују градитељско наслеђе, најчешће се
ни хоризонталним нити вертикалним габаритима не уклапају у наслеђе.
ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Перспектива успешног просторног развоја територије града Суботица базира се на очувању
идентитета, како природног, тако и изграђеног, кроз очување специфичности сваког насељеног
места појединачно, као и салаша.
Свако насеље треба у континуитету развијати уз поштовање наслеђених просторних и
градитељских вредности: улица, тргова, блокова, парцела, регулационих и грађевинских
линија, специфицних наслеђених типова објеката, спратности, визура, визуелног идентитета и
сл., а нове интервенције ускладити са наслеђеним вредностима. Нову архитектуру базирати на
искуствима прошлости те оформити нови тип грађанске и сеоске архитектуре, нови тип
летњиковца и салаша, а по угледу на традиционалне објекте. Нови типови треба да су
осавремењени и прилагођени новом начину живота, али уз поштовање основних
традиционалних архитектонских карактеристика.
102
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Основни циљ заштите је очување градитељског наслеђа, те очување идентитета Суботице, а
уједно и идентитета свих грађана, стварање једне хуманије средине живљења, а уједно и
оживљавање ових целина и појединачних објеката кроз адекватне функције које би у даљој
будућности омогућиле самофинансирање. Потребно је установити стратегију заштите, која би
обухватила економску позадину као и социјални моменат заштите, јер без изналажења
адекватног решења за финансирање или самофинансирање наслеђа оно не може опстати.
Очување идентитета се не може решавати појединачно, већ само организиваном стратегијом
развоја на нивоу државе, односно Града, пошто је у тесној зависности од друштвено
економског развоја и развоја туризма. Очување села и салаша је могуће само ако имају
оригиналну или неку сличну функцију, што би се могло остварити једино одговарајућом
економском политиком на нивоу државе. Други начин очувања јесте очување валоризованих
културно историјских целина и споменика културе за потребе туризма.
Урбани идентитет територије Града Суботице чини Град Суботица, Бања Палић и равничарски
пејсаж са равничарским сеоским насељима и салашима.
Град Суботица са својим заштићеним историјским језгром, чију окосницу чини Градска кућа,
тргови са фонтанама око ње, Синагога и грађанске куће изграђене у 19. и почетком 20. века,
представља носиоца идентитета. Идентитет града чини и спонтано настала урбана матрица
унутар простора који је чинио градске шанчеве, структура насеља са старом уличном мрежом
из 18. века, као и урбани концепт вртног града - Кертвароша.
Палић са језером (као визуелним мотивом) са Великим парком, централним сецесијским
објектима (водоторњем, великом терасом, женским штрандом...) који су изграђени почетком
20. века, затим Багољвар, Лујза вила и низ швајцарских вила дуж Сплитске алеје, уз
Сегедински пут и Пионирску улицу, чине битан сегмент идентитета ове територије.
Равничарски пејсаж са ораницама, сеоским равничарским насељима, салашима и
крајпуташима чине препознатљивим овај простор.
Како би се унапредила заштита неопходно је подизање свести о значају наслеђа на свим
нивоима (од основних, средњих школа, путем медија, предавања, публикација, изложби,
организовања радионица и сл.) како би заштита постала стимулишући а не ограничавајући
фактор. Укључивање грађана, власника и инвеститора у вредновање и проналажеље адекватног
начина финансирања градитељског наслеђа омогућила би већу мотивисаност житеља,
корисника и власника заштићених простора. Ради успешности заштите неопходна је
стимулација пореским олакшицама, као и формирање фондова за рестаурацију. Будућност
градитељског наслеђа је у развијању туризма, у подстицању туризма увођењем туристичких
тура као што су "путеви сецесије, историцизма, путеви вина, путеви салаша" или сл., у
формирању радионица ради упознавања техника израде витража, осликавања зидова, технике
рестаурације сликарства, традиционалног начина живота и рада, пољопривреде, сточарства,
производње вина и ракије, сира, прављење хлеба, штрудли, ...
НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА - (НКД)
1) АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА
Услови заштите археолошких локалитета
На територији града Суботице постоји 1 археолошки локалитет од великог значаја. То је
археолошки локалитет Переш, Хајдуково. (Решење Завода за заштиту и научно проучавање
споменика културе Београд бр.883-17.08.1950. Категоризација Одлука ИВ АПВ Службени лист
бр.28-91).
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
103
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
103
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
На свим наведеним налазиштима условљавају се будући грађевински захвати и земљани радови
обавезом инвеститора да обезбеди стручни археолошки надзор и зашитна археолошкa
истраживања, а у зависности од значаја налазишта и систематска ископавања.
Све планиране веће земљане радове унутар територије Града потрeбно је условити
обезбеђењем стручног археолошког надзора, а у у зависности од значаја налазишта и
систематска истраживања.
Сва наведена археолошка налазишта унета су на Рефералну карту бр. 3. ради лакше
идентификације.
1. Александрово – Археолошко налазиште "Каменити хат"
2. Александрово – Археолошко налазиште "Жељезнички усек"
3. Александрово – Археолошко налазиште "Водице"
4. Александрово – Археолошко налазиште "Дом културе"
5. Бајнат – Археолошко налазиште "Мачковићева циглана"
6. Радановац – Археолошко налазиште "ЗЗ Црвена звезда"
7. Радановац – Археолошко налазиште "Јарамазовићев салаш"
8. Центар 1 – Археолошко налазиште "Трг Цара Јована Ненада"
9. Ново насеље – Археолошко налазиште "ФБП"
10. Радановац – Археолошко налазиште "Кирешки пут"
11. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 8670, 8669, 8668, 8667, 8666/1-3, 8662
12. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 3886/6, 3864, 3872, 3873, 3874, 3875, 3876/13, 3886/1, 3871/1-8
13. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 7174/1-5, 7171, 7170, 7169, 7168, 7167,
7166/1-2, 7165, 7164, 7163, 7162
14. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 8017/14-15, 8017/6-9, 8017/11
15. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 8531/1, 8530, 8529, 8527, 8525, 8521, 8522,
8519/1-2, 8517
16. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 8661/1-2, 8660, 8658, 8659/1-2, 8658
17. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 6455, 6460, 6457, 6661/4
18. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 7887, 7886, 7888, 7889, 10974/2, 7181, 7182,
7183, 7184, 7185, 7186, 7187, 7188, 7189, 7179, 7178, 7180, 7176
19. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 3881, 3880, 3879, 3878, 3877, 3876, 3858,
3885, 3884/1-2, 3883, 3882/1-2, 3881
20. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 8427/2, 8429, 8432/1-2, 8434, 8436, 8438,
8440/2, 8441, 8442, 8443
21. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 6784, 6788, 6787, 6789, 6785, 6786, 6782,
6783, 6781, 6779, 6780
22. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 8017/1-3, 8017/12-13, 8011, 8009, 8010, 8008,
8007, 8006, 8005
23. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 3886/8
24. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 7951, 7950, 7949/1-2, 7948, 7947, 7946
25. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 7994/1-3, 7903/1-4, 7902, 7901, 7900, 7899
26. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 7942/1-2, 7941/1-2, 7940, 7939, 7938, 7937,
7936, 7935/1-2, 7934/1-3, 7933, 7932
27. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 8470, 8468, 8466, 8464, 8462/2, 8460, 8457,
8456, 8450/1-2, 8448
28. К.О. Палић, околина Лудашког језера – к.п. 6749/1-2, 6747/1-2, 6743, 6739/3-4, 6742,
6743
29. К.О. Стари град – к.п. 19532, 19533, 19534, 19535
30. К.О. Стари град – к.п. 22576/1-2, 22575/1-2, 22578/1-2, 22579/3, 22581/3, 22583/3,
22583/4
31. К.О. Нови град – к.п. 16535, 16536, 16537, 16538, 16525/1-3, 16526/1-2
32. К.О. Нови град – к.п. 16531/1-7, 16507/1-38
104
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
33. К.О. Стари град, околина Келебијског језера – к.п. 30604/1-2, 30608, 30609/1-3, 30610,
30611, 30612
34. К.О. Стари град, околина Келебијског језера – к.п. 30628/1-3, 30625/1-3, 30622/1, 30614,
30613/1-4
35. К.О. Стари град, околина Келебијског језера – к.п. 30648/1-5, 30646/1-4, 30644/1-2
36. К.О. Палић, Хајдуково – к.п. 1259/1-2, 1252, 1284, 1258, 1263, 1270
37. К.О. Палић, Хајдуково – к.п. 1165, 1164, 1163, 1162, 1161, 1160
38. К.О. Палић, Хајдуково – к.п. 4405, 4402, 4403, 4407, 4404/1-3, 4406, 4401, 4398, 4399
39. К.О. Палић, Носа – к.п. 7300, 7301/1-3, 7305, 7304/1-2, 7306/1-5, 7307, 7311/1-2, 7310,
7309, 7308, 7312, 7313
40. К.О. Палић, Носа – к.п. 7871/1-2, 7872, 7873, 7874/1-2, 7879/1-2, 7880, 7881, 7882, 7883,
7884, 7885
41. К.О. Таванкут, Скендерево – к.п. 10370/1-3, 10370/7-8, 10372/1-3, 10375/1
42. К.О. Таванкут, Скендерево – к.п. 10325/1, 10325/3, 10317/1-2, 10316/1-2, 10315/4,
10320/1-2
43. К.О. Чантавир – к.п. 4523, 4524, 4525, 4526, 4527, 4528, 4529, 4530, 4531, 4532, 4533,
4534, 4535, 4556, 4555, 4553, 4552
44. К.О. Чантавир, Сарматско насеље 2-4 век и средњовековна црква, обала Чикера – к.п.
4601/1, 4600, 4595/1, 4595/2, 4594, 4591, 4588, 4586, 4585, 4583/2, 4584, 4580, 4576, 4575,
4572, 4571, 4568, 4522, 4521, 4520, 4519, 4518, 4517, 4516, 4515, 4514, 4513, 4512/1,
4512/2, 4512/3, 4511, 4510, 4509, 4508
45. К.О. Чантавир, Сарматска некропола, Ади Ендреа 50 – к.п. 3799, 2888, 2887, 2884, 2882,
2881, 2878, 2877, 2874, 2873, 2680, 2679, 2678, 2677, 2676, 2675
46. К.О. Чантавир, Сарматско насеље 2-5 век, обала Чикера – к.п. 3034, 6661, 6660, 6659,
6658, 6657, 2300, 2299, 2298, 6676, 6677, 6680, 6681, 6684, 6685, 6688, 6689, 6690, 6691
47. К.О. Чантавир, Сарматско насеље 2-4 век, обала Чикера – к.п. 8667, 8656, 4307, 4306,
4305, 4304, 4302, 7133, 7132, 7131, 7130, 7128, 7127
48. К.О. Бајмок, Аварско-сарматска некропола – к.п. 3177/1, 3177/2, 3178/1, 3178/2, 3179/1,
3179/2, 3180, 3181/1, 3181/2, 3182, 3183, 3184, 3185, 3186, 3187, 3188, 4753/2, 11883,
11885/1, 11885/2, 11885/3, 11886, 11887/1, 11887/2, 11887/3, 11887/4, 11887/5, 12117,
12126, 12127, 12128, 12129, 12130, 12131, 13856
49. К.О. Бајмок, Германска некропола – к.п. 2883, 2884, 2885, 2886, 2887, 2888, 2889, 2893,
2894, 2895, 2896, 2897, 2898, 2899, 2900, 2901, 2902, 2903, 2904, 2905, 2906, 2907, 2908,
2909, 2910, 2911, 2912, 2985, 2986, 2987, 2988, 2989, 2990, 2991, 2992, 2993, 2994, 2995,
2996, 2997, 2998, 2999, 3000, 3001, 3002, 3003, 3004, 3005, 3006, 3007
50. К.О. Бајмок, сарматски и аварски материјал – к.п. 9528, 9529, 9530, 9531, 9532/1, 9545,
9546/1, 9546/2, 9546/4, 9546/5, 9546/6, 9546/7, 9546/8, 9546/9, 9546/10, 9548, 13855
51. К.О. Бајмок, сарматски и аварски материјал – к.п. 9522/1, 9524/2, 9524/3, 9524/4, 9524/5,
9524/6, 9524/7, 9524/8, 9524/9, 9527/1, 9527/24, 9527/25, 9527/26, 9527/27, 9527/28,
9527/29
52. К.О. Бајмок, сарматски и аварски материјал – к.п. 1137/1, 1137/2, 1138/1, 1138/2, 1187,
1188/2, 1903/3, 1903/4, 1903/5, 1903/6, 1904/1, 1904/2, 1904/3
53. К.О. Бајмок, сарматски и аварски материјал – к.п. 1186, 1230, 1237, 1307, 1321, 1333,
1335
54. К.О. Бајмок, германски материјал – к.п. 2261, 2262/1, 2262/3, 2263, 2264, 2265, 2266
55. К.О. Бајмок, германски материјал – к.п. 2270/1, 2270/2, 2271/1, 2271/2, 2272, 2273, 2274,
2275, 2276, 2277, 2278, 2279, 2280, 2281, 2282, 2283, 2284, 2285, 2286, 2287, 2288
2) ПРОСТОРИ И КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ
ГРАДСКО ЈЕЗГРО СУБОТИЦЕ - просторно културно-историјска целина од великог значаја
(Решење МЗЗСК Суботица бр. 110-4/31.12.1986.)
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
105
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
105
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
(Категоризација Одлука ИВ АПВ Сл. лист бр. 28/91.)
Старо градско језгро Суботице налази се на територији Града Суботице и обухвата централни
део насеља, које је 1991. године утврђено за просторну културно историјску целину од великог
значаја у следећим границама: са истока- почевши од Змај Јовине улице уз пругу по
спољашњој западној ивици катастарске парцеле 5126, до улице Максима Горког, са југајужном страном улице Максима Горког од пруге (подвожњака) по спољашњим северним
ивицама катастарских парцела до раскрснице са Романијском улицом, са запада- западном
страном Романијске улице, до раскрснице са Сомборским путем, јужном страном Сомбоског
пута до раскрснице са Мажурановићевом улицом, западном страном Мажурановићеве улице,
надаље северозападном страном улице Лазе Мамужића до раскрснице са Прерадовићевом
улицом, даље западном ивицом Прерадовићеве улице до Улице 15. Маја, северном страном
Трга краља Томислава, западном страном Карађорђевог пута до улице Жарка Зрењанина, са
севера- северном страном улице Жарка Зрењанина, затим северном страном Трга синагоге и
Змај Јовине улице до пруге, где се спаја са почетком, са свим парцелама које се налазе унутар
дефинисаног простора заштићене просторно културно-историјске целине
Културно-историјске, урбанистичке, архитектонско- стилске вредности градског језгра садржи
решење бр.110-4 од 31.12.1986. Међуопштинског завода за заштиту споменика културе,
Суботица, којим је градско језгро Суботице проглашено за културно историјску целину.
ИСТОРИЈСКО ЈЕЗГРО ПАЛИЋА - Просторна културно - историјска целина
(Одлука МЗЗСК Суботица бр. 435-1/13.12.1993.)
Граница просторно културно-историјске целине Палића иде: од западне обале језера,
западном ивицом парцела 14014, 14011, 14008, 14006, 14005, 14323, улицом Сушачком, пресеца
железничку пругу Суботица-Хоргош (1454), западном ивицом парцеле 14702/1 до Хоргошког
пута (1472), Хоргошким путем ка истоку до Брестовачке улице, Брестовачком улицом северно
до улице Јо Лајоша, Улицом Јо Лајоша, прелази улицу Кизур Иштвана у улицу Беле Бартока,
Улицом Пионирском до железничке пруге Суботица - Хоргош, пругом према истоку северним
ивицама парцела 925/2, 925/1, 925/3, 930/2, 930/1, 934, 935, 943 до улице Солунске, Солунском
улицом до Хоргошког пута, Хоргошким путем западно до Кањишког пута, Кањишким путем
завршно са јужном границом мушког штранда, источним ивицама парцела 1405, 1409, 1410 до
обале језера и обухвата све парцеле које се налазе унутар дефинисаног простора заштићене
просторно културно-историјске целине.
3) СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ И ЗНАМЕНИТА МЕСТА
Сви споменици културе унети су под наведеним бројевима у графички прилог ради лакше
идентификације. Услед великог броја споменика културе на појединим деловима извршенo је
њихово груписање, тако да је под једним бројем заведен већи број објеката.
Сви споменици културе унутар језгра Суботице обележени су на граф.прилогу једним бројем.
СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ-УНУТАР ГРАДСКОГ ЈЕЗГРА
Споменици културе од изузетног значаја:
На основу Одлуке о утврђивању непокретних културних добара од изузетног значаја
“Сл.Гласник РС” од 3.12.1990.
1/ Синагога, Трг Октобарске Револуције 6, к.п.бр.3693.
решење ПЗЗСК Нови Сад бр. 02-241/2-75 од 08 04.1975., решење бр.18-6 од 31.12.1987.
МЗЗСК Суботица
2/ Градска кућа, Трг Слободе 1, к.п.бр. 6042.
решење ПЗЗСК Нови Сад бр.466/66 од 14.03.1967., решење бр. 34-1 од 06.03.1985.
МЗЗСК Суботица
106
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Споменици културе од великог значаја:
На основу Одлуке о утврђивању НКД од великог значаја "Службени лист АПВ" бр.28 од
30.12.1991. године.
1/ Зграда Градске библиотеке, Цара Душана 2, к.п.бр. 6072.
реш. МЗЗСК Суботица бр.10-1 од 18.01.1982.
2/ Манојловић палата, Бориса Кидрича 8, к.п.бр. 6089
споменик културе од великог значаја, реш МЗЗСК Суботица бр.110-2 од 30.12.1986.
3/ Народно позориште, Бориса Кидрича 2, к.п.бр. 6082.
споменик културе од великог значаја, реш МЗЗСК Субoтица бр.110-3 од 30. 12. 1986.
4/ Кућа Ђорђа Манојловића, Бориса Кидрича 12 , к.п.бр. 6091
споменик културе од великог значаја, реш МЗЗСК Суботица бр. 110-2 од 30. 12. 1986.
5/ Раjхл палата, Лењинов парк 5, к.п.бр..3798.
споменик културе од великог значаја, реш ПЗЗСК Нови Сад бр. 02-167/2-73 од 05.
03.1973.
6/ Капела Св. Роке, Матка Вуковића бб, к.п.бр. 11807/2
споменик културе од великог значаја, реш ПЗЗСК Нови Сад бр. 256 од 21. 11. 1960. г.
7/ РКЦ Св.Тереза Авилска, Трг Жртава Фашизма 19, к.п.бр. 4150.
споменик културе од великог значаја, решПЗЗСК Нови Сад бр. 01-121 од 19. 03. 1973.
8/ Остојић палата, Трг Републике 4-6, к.п.бр. 4122/1.
споменик културе од великог значаја, реш МЗЗСК Суботица бр. 23-3 од 10. 11. 1987.
9/ Фрањевачки самостан, Трг Цара Јована Ненада 13, к.п.бр. 3714.
споменик културе од великог значаја, решење ПЗЗСК Нови Сад 371 од 31. 03. 1951.
10/ Жута кућа, Штросмајерова 11, к.п.бр. 6052.
споменик културе од великог значаја, реш МЗЗСК Суботица бр. 17-4 од 09. 04. 1985.
Споменици културе:
1/ Војнић палата, Бориса Кидрича 1, к.п.бр. 3775.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр.110-2 од 30. 12. 1986. г.
2/ Дом ЈНА, Бориса Кидрича 3, к.п.бр. 3771/4.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр.110-2 од 30. 12. 1986. г.
3/ Зграда банке, Бориса Кидрича 4, к.п.бр. 6088.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр.110-2 од 30. 12. 1986. г.
4/ Зграда СДК, Бориса Кидрича 5, к.п.бр. 3776.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр.110-2 од 30. 12. 1986. г.
5/ Димитријевић кућа, Бориса Кидрича 6, к.п.бр. 6087/3.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр.110-2 од 30. 12. 1986. г.
6/ Зграда “Близанци” Бориса Кидрича 7, к.п.бр. 3778.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 110-2 од 30. 12. 1986. г.
7/ Халброр кућа, Бориса Кидрича 9, к.п.бр. 3793.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр.110-2 од 30. 12. 1986. г.
8/ Хотел Адолфа Халброра, Бориса Кидрича 10 , к.п.бр. 6090
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 110-2 од 30. 12. 1986. г.
9/ Доминус кућа, Бориса Кидрича 11, к.п.бр. 3794.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 110-2 од 30. 12. 1986. г.
10/ Прокеш палата, Бориса Кидрича 15, к.п.бр. 3796.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 110-2 од 30. 12. 1986. г.
11/ Градска најамна палата, Бранислава Нушића 2, к.п.бр. 6080.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-7457/2001-21 од 24. 07.2001. г.
12/ Јеврејска црквена општина, Димитрија Туцовића 13, к.п.бр. 3693.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 18-6 од 31. 12. 1987. г.,
13/ СПЦ Св. Вазнесења Господњег, Енгелсова 23, к.п.бр. 3754.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 244-3/64 од 18. 06. 1993. г.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
107
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
107
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
14/ Палата Лазара Мамужића, Лењинов парк 7, к.п.бр. 3830/1.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-7457/2001-12 од 24. 07.2001. г.
15/ Леовић палата, Лењинов парк 11, к.п.бр.3828.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-7457/2001-15 од 24.07.2001. г.
16/ Зграда Лењинов парк 13, Лењинов парк 13, к.п.бр..3826.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-7457/2001-16 од 24.07.2001. г.
17/ Зграда Максима Горког 21, Максима Горког 21
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 110-1 од 29. 12. 1986. г.
18/ Галерија "Винко Перчић" Максима Горког 22, к.п.бр..6032.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 426-1/38 од 21. 10. 1992. г.
19/ Политехничка средња школа "18 Новембар" Максима Горког 38, к.п.бр. 6901.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр.633-7457/2001-20 од 24. 07. 2001. г.
20/ ХТШЦ "Лазар Нешић" Максима Горког 53
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-7457/2001-22 од 24.07.2001. г.
21/ Гимназија "Светозар Марковић" Петефи Шандора 1, к.п.бр. 4135/1.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-7457/2001-12 од 24.07.2001. г.
22/ Споменик палим борцима и жртвама фашизма, Трг жртава фашизма, к.п.бр.5508,
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 50-16 од 09. 04. 1985. г.
23/ Зграда банке, Трг Републике 2, к.п.бр..4121.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 23-3 од 10. 11. 1987. г.
24/ Зграда Трг Републике 8, Трг Републике 8, к.п.бр..4121.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 23-3 од 10. 11. 1987. г.
25/ Лончаревић кућа, Трг Pепублике 10, к.п.бр..4125.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 23-3 од 10. 11. 1987. г.
26/ Зграда Трг Цара Јована Ненада 9, Трг Цара Јована Ненада 9, к.п.бр. 3712.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 23-3 од 10. 11. 1987. г.
27/ Најстарија кућа, Трг Цара Јована Ненада 11, к.п.бр. 3713.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр.244-2/64 од 18. 06. 1993.г.
28/ Зграда Трг Цара Јована Ненада 7, Трг Цара Јована Ненада 7, к.п.бр. 4125.
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр. 23-3 од 10. 11. 1987. г.
29/ Папилон, Димитрија Туцовића 11, к.п.бр. 3704.
споменик културе, решење СО Суботица 01-011-1/93 од 25. 02. 1993. г.
30/ Зграда Штросмајерова 8, к.п.бр. 6039.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-7457/2001 од 24. 07. 2001. г.
31/ Родна кућа Аксентија Мародића, Ватрослава Лисинског 9.
споменик културе од великог значаја, реш ЗЗНПСК Београд бр. 1145 од 12. 09. 1950.
32/ Зграда Франкопанска 2, Франкопанска 2, споменик културе, одлука Владе РС 05 бр.
633-7457/2001-14 од 24.07.2001. г.
СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ ВАН ГРАДСКОГ ЈЕЗГРА
1/ Остојић капела, Грабовачка бб
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-3721/97 od 17. 10. 1997. г.
2/ Милиновић капела, Грабовачка бб
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-4717/99 од 24. 01. 2000. г.
3/ Радић капела, Грабовачка бб
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-4724/99 од 25. 01. 2001. г.
4/ Јеврејско гробље, Мајевичка бб
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-7457/2001-8 од 24. 07. 2001. г.
5/ Kапеле на Бајском гробљу, Бајски виногради 26
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-4724/99 од 25. 01. 2001. г.
6/ Гробница Иштвана Ивањија, Бајски виногради 26,
знаменито место од великог значаја, решење МЗЗСК Суботица, бр. 101 од 05. 07. 1982.
108
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
7/
8/
9/
10/
11/
12/
13/
14/
15/
16/
17/
18/
Гробница Ференца Гала, Бајски виногради 26,
Знаменито место од великог значаја, решење МЗЗСК Суботица, бр. 31-5 од 21.03.1985.
Гробница Ернеа Лањиа, Бајски виногради 26,
Знаменито место од великог значаја, решење МЗЗСК Суботица, бр. 31-6 од
20.03.1985.
Надгробни споменик Фабијана Малагурског, Бајски виногради 26
знаменито место, решење МЗЗСК Суботица бр.25-1 од 23.03.1989. г.
Трошарина, Пут ЈНА бб
споменик културе од великог значаја, МЗЗСК Суботица бр.477-2 од30.12. 1981. г.
Зграда у Браће Радића 74, Браће Радића 74
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-7457/2001-17 од 24. 07.2001. г.
Зграда Машинско-електротехничког школског центра, Трг Лазара Nешића 9.,
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-4715/99 од 25. 01. 2000. г.
Млин Смоленски, Ивана Милутиновића 120
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр.242-1/64 од 18. 06. 1993. г.
Габрић ћуприја, Херцеговачка бб
споменик културе, решење МЗЗСК Суботица бр.138 од 09. 11. 1983. г.
СПЦ Св. Димитријe, Југословенска 23,
споменик културе од великог значаја, реш. ЗЗНПСК Београд,бр. 715 од 21. 11. 1950.
13 бунара, Иштвана Кизура, Келебија, к.п. 28719/1, 28700, 28682/3, 28663, 28616,
28577, 28576/1, 28560, 28544, 28516, 28459, 28713, 28260 К.О.Стари град
(Решење МЗЗСК Суботица бр. 18-4/23. 03.1988.)
Кућа Крнајских, Иштвана Кизура 131, Келебија, к.п. 28517 К.О. Стари Град
(Одлука Владе РС бр. 282. Сл.гласник РС бр.8/24.03.1998.)
Водице посвећене великој Госпојини, Атар Александрова,
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-1167/97-16 od 09. 04. 1997. g.
ПАЛИЋ СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ УНУТАР ЈЕЗГРА ПАЛИЋА
1/ Конен вила, Парк Народних Хероја 7, kat.parcela br. 895.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-2231/97-023 од 18. 06. 1997. г.
2/ Велика тераса, Парк Народних хероја, katastarska parcel br. 890/1.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-2659/97 од 22. 07. 1997. г.
3/ Водоторањ, Парк народних хероја бб, kat.parc.br. 890.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-2659/97 од 22. 07. 1997. г.
4/ Спомен чесма, Парк народних Хероја бб, kat.parc.br. 890.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-2659/97 од 22. 07. 1997. г.
5/ Музички павиљон, Парк Народних Хероја бб, katastarska parcel br. 890.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-2659/97 од 22. 07. 1997. г.
6/ Железничка станица, Сплитска алеја 1, kat.parc.br.1461.
споменик културе, одлука Владе РС 05 бр. 633-2231/ 97-008 od 18. 06. 1997. g.
СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ ВАН НАСЕЉА СУБОТИЦА И ПАЛИЋ
1/ Гробница Беле Фаркаша, Ловачка бб
знаменито место, решење МЗЗСК Суботица бр. 42. од 16. 03. 1982. г.
2/ Салаш Микушка, Носа 667, к.п. 7750 К.О. Палић
(Рeшeњe МЗЗСК Суботица бр. 242-2 /64 од 18.05.1993.)
3/ Железничка станца- Наумовићево, к.п. 972 К.О. Биково
Решење МЗЗСК Суботица бр. 18-5/31.12.1987.)
4/ Салаш Кујунџић, Верушић 77, к.п. 37431 Доњи град
(Решење МЗЗСК Суботица бр. 354-1/64 од 30.09.1993.)
5/ Штала и магацин за житарице, Бачко Душаново, к.п. 6449 К.О. Чантавир
(Решење МЗЗСК Суботица бр.121/14.09.1984.)
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
109
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
109
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
6/
7/
Св. тројство,Трг Маршала Тита, Бајмок
(Одлука Владе РС 05. бр. 633-10457/2001-3 од 02.10.2001. ("Сл.гласник РС" бр.59 од
11.10.2001.)
Салаш Орлушков, Тавнкут, к.п. 1686, 9901, 9904, 9906 К.О. Таванкут
(Одлука Владе РС 05. бр. 633-1790/99 од 22.05.2001. ("Службени гласник РС" бр. 32. од
07.06.2001.)
ДОБРА ПОД ПРЕТХОДНОМ ЗАШТИТОМ
ПРОСТОРНE ЦЕЛИНE
ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА УЛИЦЕ БРАЂЕ РАДИЂ, СУБОТИЦА: обухвата простор и
објекте на следећим парцелама: 6696, 6695, 6694, 6691, 6690, 6688, 6677, 6675, 6672/1, 6671/3,
6671/2, 6671/1, 6670, 6669, 6668, 6667, 6666, 6665, 7511, 7510, 7509, 7502, 7501/1, 7499, 8213,
8210, 8209, 8205, 8204, 8203, 8201, 8196, 8195, 8192, 8191, 8190, 8185, 8183, 6759/2, 6710, 6711,
6713/2, 6713/3, 6716/2, 6718, 6719/1, 6720, 6721/1, 6722, 6723/1, 6723/2, 6724, 6728, 6729, 6731,
6732, 6733, 6734, 6735, 7463/1, 7464, 7468, 7470, 7478, 7479, 7480, 7481, 7491, 7493, 7498, 8215,
8220, 8221, 8222, 8225, 8226, 8231, 8230, 8232, 8236, 8238, 8239, 8243, 8246, 8248, 8252, 8254/1,
8254/2, 8124, 8115.
Валоризацијом су у оквиру целине под претходном заштитом дефинисане три категорије
објеката : објекти од посебне вредности, објекти од вредности, објекти непримерени амбијенту,
а у складу са тим су утврђене мере заштите.
ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА УЛИЦЕ ЦАРА ЛАЗАРА, СУБОТИЦА: обухвата јужни део улице,
од Змај Јовине до Улице Милоша Обилића, обухвата простор и објекте на следећим парцелама:
2634, 2631, 2630, 2629, 2628,/1, 2627/2, 2627/1, , 2626/1, 2626/2, 2625, 2624, , 2623, 2622, 2648,
2647, 2645/1, 2643, 2642/1, 2636/1-4, 2637/2, 2639/1, 2640 К.О. Стари Град Суботица.
ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА, ЧАНТАВИР:
Просторна културно-историјска целина обухвата део улице Маршала Тита (од Омладинске до
Србобранске улице), настала је у периоду формирања села 1785. године. Обухвата следеће
катастарске парцеле: - страна улице са парним бројевима кућа: 1761, 1760, 1759, 1758, 1757,
1756, 1755, 1754, 1753, 1752, 1751, 1750, 1749, 1748, 1746, 2078, 2079, 2080, 2081, 2082, 2083,
2084, 2088, 2089, 2058, 2057, 2055, 2056, 2054/1, 2054/4, 2518, 2517, 2516, 2515, 2514, 2513,
2512, 2511/2, 2510/3, 2510/1, 2509, 2508, 2507, 2506, 2505, 2504, 2503/2, 2498/1, 2498/2.-страна
улице са непарним бројевима кућа: 1727, 1728, 1729, 1730/1, 1731, 1732, 1733, 1734, 1735, 1736,
1738, 1739, 1740, 1741, 1742, 1745, 2096, 2095, 2094, 2093, 2092, 2091, 2090, 2476, 2477, 2478,
2479, 2480, 2481, 2482, 2483, 2484, 2485/1, 2486, 2487, 2488, 2489, 2490, 2491, 2492, 2494, 2497.
Граница просторне културно-историјске целине су западне и источне ивице катастарских
парцела.
ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА , БАЈМОК:
Старо језгро Бајмока обухвата простор који је настао на раскрсници главних путева Суботица Сомбор и Кунбаја - Пачир. Просторна целина под претходном заштитом обухвата следеће
улице и тргове: Маршала Тита, према западу Штросмајерова улица до жељезничке пруге,
према истоку улица Моша Пијаде до улице Максима Грког, према северу улица ЈНА до улице
Саве Ковачевића, према југу се завршава на тргу Маршала Тита. Просторна целина налази се
на следећим парцелама: Штросмајерова улица, парна страна: кат. парцеле број: КО. Бајмок 125,
126, 128, 131, 134, 138, 142, 144, 146, 150, 152, 154, 157/1 - 2, 159. 161, 163, 164, 165, 167, 169,
171, 174, 176, 180, 181, 184, 186, 189. 191. К.О. Бајмок, непарна страна кат. парцеле број:7, 9,
12, 14, 16, 17/1, 19, 21, 23, 25, 117, 114, 112, 109, 106, 103, 101, 98, 96, 94, 92, 90, 88, 86, К.О.
Бајмок, уилца Моше Пијаде непарна страна: 3093, 3095, 3097, 3050/1-2, 3048, 3046, 3044, 3042,
3040, 3038, 3036, 3034, 3032, 3030, 3029/1, 3027, парна страна: 3116/2, 3118, 3120, 3122,3124,
3126, 3128,3130, 3132, 3134, 3156, 3157, 3158, 3160, 3162, 3164, 3166,улица ЈНА између улица
110
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Цара Лазара и Саве Ковачевића на следећим парцелама: Парна страна 2716, 2715, 2713, 2711,
2709, 2707, 2696/2, 2695, 2693, 2692, 2691, 2689, 2687, 2685, 2683, 2682, Непарна 584, 585, 587,
590, 592, 594, 595, 597, 598, 599, 601/1—2, 603, 605, 607, 609, 611. Трг Маршала Тита 3100/2,
3103/2, 3085, 3097, 3086, 4089,3091/1.Граница просторне целине се налази на ивици наведених
парцела.
ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА, ЛУДОШКИ ШОР: к.п. 8634, 8633, 8631, 8629, 8627, 8625, 8621,
8620,/1, 8619/1, 8618/3, 8618/1, 8615/1, 8615/3, 8613/1, 8612/1, 8611, 8610/1, 8608, 8607, 8605,
8603/2, 8603/1, 8601, 8600/3, 8600/1, 8599, 8597, 8596, 8595, 8594/2, 8594/1, 8592, 8590, 8589,
8587, 8586, 8584, 8583, 8581, 8580, 8578, 8576, 8574, 8572, 8571/2, 8570, 8569, 8567, 8565, 8563,
8561, 8556, 8555/1-3, 8554, 8552, 8550, 8549, 8548/2, 8547/2, 8547/1, 8546/1, 8545, 8544, 8543,
8542, 8542/2-5, 8540, 8538, 8539/1, 8536, 8534, 8531, 8528, 8526, 8524, 8520, 8518, 8519, 8515,
8512/2, 8510, 8508, 8506, 8504, 8502, 8501, 8500, 8497, 8495, 8486, 8485, 8482/1-12, 8440,
8480/10, 8478, 8477, 8475, 8726, 8827, 8828/1, 8829/1, 8830/1-2, 8831/1, 8832, 8833,8834, 8837,
8839, 8842, 8843, 8844, 8845, 8848, 8850, 8851, 8980, 8981, 8982, 8983, 8984/1, 8985, 8986, 8987,
8989, 8990, 8991,/3, 8992, 8993, 8994, 8995/1-2, 8995/4, 8995/6, 8996, 8997/2, 8998, 8999, 9006,
9008, 9044, 9046, 9049, 9052, 9053/1-2, 9054, 9056/1-2, 9057, 9058, 9078, 9079, 9081, 9104, 9102,
9101, 9105, 9107, 9109, 9132, 9133, 9135, 9137, 9453, 9452, 9447, 9446, 9445, 9444, 9443, 9442,
9441, 9440, 9439, 9438, 9437, 9436, 9431, 9429, 9428, 9427, 9426, 9425, 9424, 9423, 9422, 9421,
9420, 9418, 9417, 9415, 9397, 9395, 9394, 9393, 9374/1-4, 9776/1-3, 9373, 9369, 9256, 9259/1-36,
10216, 10219, 10222 К.О. Палић.
ПОЈЕДИНАЧНИ ОБЈЕКТИ
1.
1. ОШ "Јован Јовановић Змај", Трг октобарске револуције бр.22, кат. патц.бр.2858,
Стари град
2. Сијенкевићева8, кат. парц. бр. 3633, Стари град
3. Толстојева 3, кат. парц. бр. 3676, Стари град
4. Франкопанска 11,16, кат. парц. бр. 2778, 2693, Стари град
5. Tрг октoбарске револуције 27, кат. парц. бр. 2703, Стари град
2.
3.
4.
5.
6.
1. С.Мокрањца39, кат. парц. бр. 3343, Стари град
2. Трошарина у 15. маја број 105, кат. парц. бр. 20830, Доњи град
3. Ц.Манојловића 19, кат. парц. бр. 3060, Стари град
4. Обилић млин, Карађорђев пут кат. парц. бр. 3478, Стари град
1. РКЦ СВ. Рока, Ивана Милутиновића 52, кат. парц. бр. 9462, Доњи град
2. Парохијски дом у Ивана Милутиновића 54, кат. парц. бр. 9520, Доњи град
Керско гробљe, кат. парц. бр.34178/1
1. Капела Света Ана на Керском гробљу
2. Капела Станић на Керском гробљу
3. Гроб Јосипа Зелића, Керско гробље
4. Гроб Бозе Шарчевића, Сенћанско гробље
1. Чапајева 38, кат. парц. бр. 8188, Доњи град
2. Ивана Броза 6, кат. парц. бр. 6812, Доњи град
3. Натпис фирме, Првомајска 6, кат. парц. бр. 6768, Доњи град6.
4. ОШ "Соња Маринкoвић" (стара школа) Драгише Мишовића бр.23, кат. парц. бр.
8099/2, Доњи град
5. Далматинска 5, кат. парц. бр. 7933, Доњи град
РКЦ Св. Ђорђа, Трг Паје Кујунџића 1, кат. парц. бр. 8124, Доњи град
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
111
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
111
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
7.
1. Сенћанско гробље, кат. парц. бр.10295
Гроб Јожефа Паганинија, Сенћанско гробље
Гроб Пахман из 1836. године, Сенћанско гробље
Капела Бауер на Сенћанском гробљу
Капела Буњик на Сенћанском гробљу
Капела Палоши на Сенћанском гробљу
2. Трошарина на Марксовом путу број 148, кат. парц. бр. 11771/2, Доњи град
8.
1. Православно гробље, кат. парц. бр. 19521
2. Mијатов капела на православном гробљу у Суботици у предграђу, Александрово
3. Гробница Манојловић, Православно гробље
4. РКЦ Св. Криж, 27. марта број 19, кат. парц. бр. 19504, Стари град
5. Заветна скулптура, 27. марта, кат. парц. бр. 19504, Стари град
9.
10.
Слика "Богородица" Јована Микића бб, кат. парц. бр. 5404, Стари град
1. Зграда у Кизура Иштвана број 12, кат. парц. бр. 4015, Нови град
2. Зграда у Кизура Иштвана број16, кат. парц. бр. 2270, Нови град
3. Зграда у Кизура Иштвана број 17, кат. парц. бр. 4011, Нови град
4. Зграда у Кизура Иштвана број 19, кат. парц. бр. 4010, Нови град
5. Зграда у Марије Војнић Тошинице број 1, кат. парц. бр. 3909/1, Нови град
6. Зграда у Марије Војнић Тошинице број 9, кат. парц. бр. 3909/3, Нови град
11.
12.
Касарна у Вука Мандушића 1, кат. парц. бр. 17762, Нови град
1. Зграда у Моша Пијаде број 22, кат. парц. бр. 6192, Нови град
2. Зграда у Моша Пијаде број 58, кат. парц. бр. 6273/1, Нови град
3. Радионица ДД Север, Пут Моше Пијаде 21, кат. парц. бр. 6186, Нови град
4. Фабрика гвозденог и металног намештаја Мирка Ротмана, Улица Моше Пијаде (данас
фабрика бицикли"Партризан") , кат. парц. бр. 14782/2, Нови град
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
Ингус Каштел, Шупљак, к.п.3985/1,2,3 К.О. Палић
Управна зграда "Пешчаре" у Бачким виноградима, к.п. 1488 К.О. Бачки виногради
Вила, Бачки виногради 231,к.п. 2155/1 к.о. Бачки виногради
Основна школа у Носи, к.п. 7777/1 К.О. Шупљак
Салаш Рока, Шупљак, к.п. 8005, 8006, К.О. Палић,
Основна школа Бибицхат, Палић, к.п. 1545/1 К.О.Палић
Пољопривредно добро, Агрокомбинат” Биково, к.п. 3072 К.О. Биково
Пољопривредно добро, Агрокомбинат” Габрић, к.п. 2704 К.О. Биково
РКЦ Велика Госпојина, Биково, к.п. 1601 К.О. Биково
22.
1. Ударничка 17, кат. парц. 1981 К.О. Чантавир
2. Првомајска 84, кат. парц. 1793 К.О. Чантавир
3. Првомајска 10, кат. парц. 2552 К.О. Чантавир
4. Првомајска 27, кат. парц. 2530 К.О. Чантавир
5. Првомајска 32, кат. парц. 2560 К.О. Чантавир
Земљорадничка задруга - Трг Републике, кат. парц. 2994/1 К.О. Чантавир
1. Варга млин – Петефи Бригада 1, кат. парц. 2475 К.О. Чантавир
2. Кањишки пут 32, кат. парц. 2099 К.О. Чантавир
Српска православна црква Св. Тројице, Маршала Тита 31, к.п. 3673 К.О. Нови Жедник
Месна заједница, Илије Лубарде 4, к.п. 4280 К.О. Нови Жедник
Железничка станица, улица Радоја Вујошевића, к.п. 6641 К.О. Нови Жедник
Завичајна кућа у Ђурђину, к.п. 2686, 2690 К.О. Ђурђин
Родна кућа Маре Ивковић Ивандекић, Ђурђин, к.п. 3181 К.О. Ђурђин
23
24.
25.
26.
27.
28.
29.
112
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
1. Петра Драпшина 23, кат.парц.669 К.О. Бајмок
2. Цара Лазара 16, кат.парц.547/1-2 К.О. Бајмок
3. Цара Лазара 28, кат.парц.537 К.О. Бајмок
4. Млинска 2, кат.парц.273 К.О. Бајмок
5. Прерадовићева 47, кат.парц. 4216 К.О. Бајмок
6. Милоша Обилића 8, кат.парц. 4426/1-2 К.О. Бајмок
1. Железничка станица, кат.парц. 4768 К.О. Бајмок
2. ЈНА 90, кат.парц. 1981 К.О. Бајмок
3. ЈНА 92, кат.парц. 1979 К.О. Бајмок
4. ЈНА 87, кат.парц. 992/1-2 К.О. Бајмок
5. ЈНA 77, кат.парц. 975 К.О. Бајмок
6. ЈНА 69, кат.парц. 964 К.О. Бајмок
7. Циглана, кат.парц. 7209 К.О. Бајмок
1. Загребачка 23, кат.парц. 3623 К.О. Бајмок
2. Бреговита 3
3. Бреговита 4
4. Косовски трг 10, кат.патрц. 2589 К.О. Бајмок
5. Косовски трг 20, кат.патрц. 2599 К.О. Бајмок
6. Фране Супила 9, кат.патрц. 2090 К.О. Бајмок
7. Фране Супила 33, кат.патрц. 2116 К.О. Бајмок
Капела Св.Ане Горњи Таванкут, к.п. 7375 К.О: Таванкут
Стари млин, Таванкут, к.п.6839 К.О. Таванкут
Житне јаме, к.п. 6846 К.О. Таванкут и амбари на саонице
Габрић СалашТаванкут, к.п. 5808. Таванкут
Основна школа и обданиште у Миргешу, к.п. 652, 653, 654 К.О. Таванкут
Округли кокошињци у Миргешу, к.п. 593 К.О. Таванкут
Салаш на Чикерији, к.п. 11339/1 К.О. Таванкут
Кућа и окућница у Чикерији, к.п. 11599 К.О. Таванкут
Салаш Мачковић у Чикерији, к.п. 11602 К.О. Таванкут
КРСТОВИ КРАЈПУТАШИ, ЈАВНИ СПОМЕНИЦИ
Појединачне објекте и елементе заштите ових објеката преузети из елаботара ''Мере заштите за
простор који је обухваћен Просторним планом Града Суботице" бр 328-2/12 од 29.09.2011,
израђеног од стране МЗЗСК у Суботици.
ОБЈЕКТИ ДОКУМЕНТАРНЕ ВРЕДНОСТИ
КЕЛЕБИЈА:
Иштвана Кизура бр.101,
Иштвана Кизура бр. 99, 89, 55, 43 (амбари на саоницама),
Мељкутски пут 203(амбар на саоницама), 244 (амбар на саоницама), 267, 269,
272, 288 (амбар на саоницама),294,
Улица 4, јула бр.147, 123,
ГОРЊИ ТАВАНКУТ:
Салаши у Црнковом крају
ЂУРЂИН:
Три кокошињца на Швабовом салашу,
Салаш Маћике Ивандекић бр. 30,
Римокатоличка црква,
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
113
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
113
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
ХРВАТСКИ МАЈУР:
Салашарски шор
ХАЈДУКОВО:
Школа,7 јабланова,
Салаш Паје Тумбас бр. 175
РАДАНОВАЦ:
Прокеш вила
БАЧКИ ВИНОГРАДИ:
Салаш Кази бр. 259,
Салаш Хендрик, бр. 242,
БИКОВО:
Железнички комплекс бр.10 и бр.12,
Салаш Јосипа Кујунџића бр.21,
Салаш Албе Мукића, бр.42,
Биковачки пут, Александрови салаши бр. 68,70, 192, 200
БАЧКО ДУШАНОВО:
Салаш Козма, бр.378
ЧАНТАВИР:
Салаш Вереб , бр 240 и 242
ВЕРУШИЋ:
Салаши бр. 11, 77, 79, 492, 504
СТАРИ ЖЕДНИК:
Салаш бр. 480, 489, 495, 309, 85
7.5.
ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ
ЗЕМЉЕ
Приликом израде Плана, посебно при планирању организације и уређења простора, у свему су
поштовани и уграђени услови и захтеви добијени од Министарства одбране Републике Србије,
управа за инфраструктуру, Београд број 2207-4 од 27.07.2011.године.
Склањање људи и материјалних добара спроводиће се у складу са Одлуком о утврђивању
степена угрожености насељених места на територији града Суботица, са рејонима угрожености
одређеном врстом и обимом заштите у тим рејонима .
При изградњи објеката на територији општине Суботица, инвеститори су у обавези да обезбеде
изградњу склоништа и других заштитних објеката на начин како то буде дефинисано у
условима које одређује МО Републике Србије у складу са Законом о одбрани ("Службени
гласник РС" бр 116/07, 88/09, 88/09-др.закон и 104/09-др.закон)
Промена намене војних комплекса, који нису неопходни за функционисање система одбране,
одредиће се одговарајућим урбанистичким плановима и урбанистичким документима уз
претходну сагласност Министарства одбране, односно по прибављању ових комплекса од
стране града Суботице од досадашњег корисника – војске РС.
114
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
7.6.
ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА
На подручју Града Суботице континуирано ће се спроводити мере заштите и одбране од
елементарних непогода, које настају као последица климатских, хидролошких, географских и
сеизмичких карактеристика на овом простору.
Под елементарним непогодама које настају деловањем природних сила, подразумевају се
следеће: поплаве од спољних и унутрашњих вода, нагомилавање леда на водотоцима,
земљотреси, олујни ветрови, град, суша, снежни наноси, одроњавање и клизање земљишта,
поледице и сличне појаве које могу угрозити животе становништва и нанети материјалне штете
већег обима.
Са елементарним непогодама, уколико су већих размера, изједначују се и следеће катастрофе:
експлозије, пожари, епидемије, хемијска и радиоактивна загађења ваздуха, воде и намирница и
сл.
Заштитни објекти
У случају природних катастрофа или евентуалних ратних разарања људи и материјална добра
склањају се у склоништа и друге заштитне објекте. При пројектовању нових зграда,
комуналних објеката, обавезна је примена свих прописа и смерница, а у складу са одлукама
донешеним на нивоу територије Града, односно условима добијеним од одговарјаућих органа
Министарства одбране Републике Србије.
Заштита од земљотреса
Према карти сеизмичке регионализације СР Србије подручје Града Суботице према
интензитету земљотреса спада у VIII степен Меркали-Канкани-Зибергове скале (МЦС).
Земљотрес ове јачине окарактерисан је као силан (на солидно грађеним кућама настају умерена
оштећења: јављају се пукотине на зидовима, опадају веће количине малтера, црепови падају са
крова и многи димњаци бивају оштећени, а код слабо грађених кућа долази до појединачног
разарања).
Урбанистичке мере заштите се односе на поштовање индекса изграђености земљишта, густина
насељености, система изградње, спратности објеката и мрежа неизграђених површина,
обезбеђење слободних површина и проходности.
Техничке мере заштите огледају се у поштовању прописа за пројектовање и изградњу објеката
у сеизмичким подручјима.
Приликом пројектовања објеката треба применити прописе о градњи на сеизмичком подручју
("Службени лист СФРЈ" бр. 39/64). Прописи садрже грађевинске норме за зидање зграда како
би поднеле слабе и умерене мање земљотресе у границама еластичности својих конструкција, а
јаке земљотресе, који се ретко јављају, да могу поднети без рушења уз, евентуално, веће
оштећење.
Угроженост од екстремно неповољних климатолошких вредности
На подручју Града Суботице се могу јавити у одређеним условима, екстремно неповољне
вредности климатских фактора, који могу неповољно утицати на насељске и ваннасељске
просторе и на ремећење редовних активности становништва.
Ветар
Суботица лежи у подручју умерено континенталне климе. Јачина ветра се одређује према
Бофоровој скали која има 12 степени и преко јачине прерачунавањем се одређује његова
брзина.
Максимална брзина ветра констатована је код западног (W) ветра 24,4 m/s, односно јачине 9
бофори (јака олуја – проузрокује мање кварове на кућам са, руше се димњаци и падају црепови
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
115
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
115
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
са кровова) до 10 бофора (жестока олуја – ломи дрвеће или их чупа са кореном, наноси штете
објектима), док је код источног (Е) ветра максимална брзина 13,8 m/s, односно јачине 6
бофора (јак ветар – покреће велике гране, телеграфске жице и сл.).
Највећу учесталост јављања у подручју Суботице има северозападни (NW) ветар, а најмању
источни (Е) ветар.
Дејство јаких ветрова и олуја може бити посредним и непосредним путем. Непосредним путем
дејство ветра може да изазове рушење објеката, кидање инсталација и сл., што доводи до
пожара који се даље шири и ове штете су знатно веће од посредних. Чупањем дрвећа и
ломљењем грана прекида се саобраћај у појединим улицама. У зимском периоду услед јаког
ветра могу да се стовре сметови од нагомиланог снега што доводи до угрожавања саобраћаја, а
тиме и снабдевања и санитетског збрињавања.
Због тога су веома важне превентивне грађевинско-урбнистичке мере, као што су: статички
прорачуни на максимално негативно дејство ветра, дендролошке мере са зеленим заштитним
појасевима, који умањују штетно дејство ветра и топографске мере код планирања положаја
улица и објеката у односу на ветар.
У зимском периоду услед јаког ветра може да дође до угрожавања саобраћаја уколико пада
снег и дође до већих сметова. Ово је нарочито опасно на мостовима и теренима где су стрме
саобраћајнице са падовима већим од 7%.
Угроженост и повредивост мреже саобраћаја у граду може бити и услед леда када се заледе
коловози. Лед такође може да доведе до прекида појединих инсталација. У зимским месецима
се могу очекивати дуготрајне падавине снега који може да буде максимум 81cm дебљине и
просечна годишња учестаност дана са снежним падавинама је 23,4 дана, односно 6,4% дана од
године. Услед града и леда може да дође до великих штета у пољопривреди, до уништавања
усева, а нарочито воћа и винограда, затим до знатних оштећења стамбених зграда (црепови
пуцају, ломе се стакла и прозори и сл.), што све може да доведе до великих материјалних
штета.
Заштитни зелени појас око града и мрежа заштитног зеленила треба да штити и од олујних
ветрова.
Град и грмљавинске непогоде
Повремени продори олујних и градовитних облака проузрокују појаву града, који може да
проузрокује веома велике последице на пољопривредном земљишту. Заштита од града
спроводи се изградњом противградних станица на најугроженијим подручјима и њиховим
правовременим деловањем, односно повезивањем у систем противрадне заштите на територији
Војводине.
Пожари
Од урбанистичких мера предвиђају се довољно широке противпожарне препреке које
представљају делом постојеће и нове улице и зелени коридори, отворени или полуотворени
блоковски системи, лоцирање индустријских објеката и складиштење запаљивих материјала
ван површина намењеих становању. Развојем система водоснабдевања (прикључење на
регионални водовод и формирање нових изворишта) обезбедиће се довољне количине воде за
заштиту од пожара путем планиране хидрантске мреже одговарајућег пречника и притиска.
116
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
III
ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА
1.
ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА
1.1.
ЦЕЛИНЕ И ЗОНЕ ОДРЕЂЕНЕ ПЛАНОМ
Планом су детерминисане 4 основне просторне целине – категорије земљишта
(пољопривредно, шумско, водно и грађевинско) и за њих су утврђена правила коришћења,
уређења и грађења на нивоу Плана, у складу са њиховим карактеристикама и вредностима и
циљевима развоја утемељеним на принципима одрживости.
Из Просторног плана Републике Србије уважавају се препоруке које се односе на очување –
обнављање селa и салаша, увећање површина под шумама, и рационалан приступ у кориштењу
пољопривредног земљишта, као и ширењу грађевинских подручја - земљишта.
За територије и граничне зоне које нису обухваћене административним границама подручја Града
Суботице, а сматрају се деловима будућег Еурорегиона, препорука је да би за ове просторе требало
у целини уважити принципе и режиме кориштења земљишта дате у овом Плану.
1.1.1.
ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ
Пољопривредно земљиште, према Закону о пољопривредном земљишту ("Службени. гласник
РС" бр. 62/06, 65/08 и 41/09), је земљиште које се користи за пољопривредну производњу
(њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, трстици и мочваре) и земљиште које се
може привест намени за пољопривредну производњу.
На основу Закона о пољопривредном земљишту, ради планирања, заштите, очувања, уређења и
кориштења расположивог пољопривредног земљишта, стварања предуслова за спречавање
процеса депопулације и разарања земљишног простора, стварања предслова за примену
научно-технолошких достигнућа у области заштите, уређења и кориштења пољопривредног
земљишта и израде дугорочне стратегије развоја пољопривредне производње, у складу са
укупним економским, социјалним, еколошким и културно-историјским развојем, доносе се
Пољопривредне основе заштите, уређења и кориштења пољопривредног земљишта за
територију аутономне покрајине. Усаглашено са Пољопривредном основом Аутономне
покрајине и смерницама за уређење и кориштење пољопривредног земљишта датим овим
Просторним планом, јединица локалне самоуправе – Град Суботица доноси Програме заштите,
уређења и кориштења пољопривредног земљишта, уз сагласност ресорног Министарства као и
друге значајне пројекте у овој области.
Пољопривредно земљиште се користи за пољопривредну производњу и не може се користити у
друге сврхе осим у случајевима и под условима утврђеним Законом о пољопривредном
земљишту и у складу са овим Просторним планом и урбанистичким плановима донетим на
основу овог Плана.
На пољопривредном земљишту забрањено је:
• испуштање и одлагање опасних и штетних материја како на пољопривредном
земљишту тако и у каналима за одводњавање и наводњавање,
• неконтролисана употреба штетних хемијских средстава и прекомерно ђубрење,
• кориштење биолошки неразградиве фолије на обрадивом пољопривредном земљишту.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
117
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
117
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Избором адекватних технологија обраде и заштите земљишта и противерозивних мера сачувати
квалитет земљишта, односно његова физичка, хемијска и биолошка својства.
Обрадиво пољопривредно земљиште не може да се уситни на парцеле чија је површина мања
од пола хектара.
Обрадиво пољопривредно земљиште уређено комасацијом не може да се уситни на парцеле
чија је површина мања од једног хектара.
Коришћење обрадивог пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе и промена
намене земљишта није дозвољена, осим у изузетним случајевима и у складу са условима
утврђеним Законом о пољопривредном земљишту и то:
• када је утврђен општи интерес (изградња путева, са припадајућим површинама и
објектима, изградња водопривредних објеката, енергетских објеката, комуналних
објеката, ширење насеља и формирање грађевинских подручја изван насеља утврђених
Просторним планом и сл.), уз плаћање накнаде за промену намене и на основу
урбанистичког плана;
• за експлоатацију минералних сировина и одлагање јаловине, пепела, шљаке и других
опасних и штетних материја на одређено време, уз плаћање накнаде за промену намене
по претходно прибављеној сагласности министарства надлежног за послове
пољопривреде;
• за подизање вештачких ливада и пашњака на обрадивом пољопривредном земљишту
четврте и пете катастарске класе, по претходно прибављеној сагласности министарства
надлежног за послове пољопривреде;
• за подизање шума без обзира на класу, по претходно прибављеној сагласности
министарства надлежног за послове пољопривреде.
У оквиру пољопривредног земљишта на подручју обухвата Плана предвиђена је изградња
објеката компатибилних основној намени, за развој интензивне или еколошке пољопривредне
производње.
На пољопривредном земљишту у складу са Законом и правилима утврђеним овим
Планом дозвољена је изградња:
• објеката у функцији пољопривреде
• објеката у функцији примарне пољопривредне производње
• стамбених и економских објеката пољопривредног домаћинства
• воћарско-виноградарских кућица;
• објеката на којима се одржавају сточне пијаце, сајмови и изложбе
• проширење постојећих или уређивање и изградња нових гробља у атару;
• објеката саобраћајне, водопривредне, комуналне и енергетске инфраструктуре са
припадајућим површинама и објектима
• објеката за експлоатацију минералних сировина;
• изградња објеката/комплекса за кориштење обновљивих извора енергије
(ветроелектране – ветропаркови, објеката за производњy биогорива и сл)
За промену намене обрадивог пољопривредног земљишта и кориштења у непољопривредне
сврхе плаћа се накнада у у складу са Законом о пољопривредном земљишту.
1.1.2.
ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ
Шумско земљиште, према Закону о шумама (Сл. гласник РС бр. 30/2010) и одредби чл. 9. до 20.
Закона о водама (''Сл. гласник РС'', бр. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93 – испр. 67/93,48/94,
54/96, 101/2005-др. закон – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 –др. закон, 54/96 и 101/05 - др.
закон), је земљиште на коме се гаји шума, земљиште на коме је због његових природних
118
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
особина рационалније да се гаји шума, земљиште на коме се налазе објекти намењени
газдовању шумама, дивљачи и остваривању опшекорисних функција шума и које не може да се
користи у друге сврхе, као и земљиште које је просторним односно урбанистичким планом
намењено за шумску производњу.
Шумом се сматрају површине земљишта веће од 5 ари обрасле шумским дрвећем.
Шумама и шумским земљиштем, газдоваће се на основу Планова развоја шумског подручја,
односно основе газдовања шумама и и програма газдовања шумама, као оперативних планских
докумената, који међусобно морају бити усаглашени.
Спровођење основа и програма газдовања шумама обезбедиће се годишњим планом газдовања.
Шуме и шумско земљиште као добро од општег интереса, у складу са Законом о шумама,
морају да се одржавају, обнављају и користе на начин очувања и повећања њихове вредности и
општекорисних функција, а нарочито заштитних, хидролошких, климатских, хигијенскоздравствених, туристичко-текреативних, привредних, научно-истраживачких и одбрамбених
функција.
Промена намене шума и шумског земљишта може се вршити у складу са Законом и то:
• када је то утврђено планом развоја шумског подручја;
• ако то захтева општи интерес утврђен посебним законом или актом Владе;
• ради изградње објеката за заштиту људи и материјалних добара од елементарних
непогода и одбране земље;
• у поступку комасације и арондације пољопривредног земљишта и шума;
• ради изградње економских или стамбених објеката сопственика шума на површини до
10 ари;
• ради изградње објеката за коришћење осталих обновљивих извора енергије малих
капацитета и експлоатације минералних сировина, ако је површина шума и шумског
земљишта за ове намене мања од 15 ha и искључиво уз сагласност Министарства.
У шумама и на шумском земљишту у складу са Законом и правилима утврђеним овим
Планом дозвољена је изградња:
• објеката у функцији шумске привреде - објекти за одржавање и експлоатацију шума
у складу са шумским основама;
• изградња објеката инфраструктуре - приступне саобраћајне површине и пратећа
инфраструктура - у складу са просторним и урбанистичким планом;
• изградња објеката у функцији туризма, рекреације и ловства (објекти туристичког,
ловног или рекреативног карактера), према решењима Плана и у складу са планом
развоја шумског подручја и условима надлежног шумског газдинства – управљача.
Заштита, уређење и опремање шумског земљишта и ловишта вршиће се у складу са ловном
основом и основом газдовања шумама.
Шуме у заштићеним природним добрима имају приоритетну функцију шуме са посебном
наменом, у складу са којом се штите, унапређују и користе.
Заштитни зелени појасеви
Ваншумско зеленило у виду ветрозаштитних и пољозаштитних појасева је потребно формирати
у оквиру коридора саобраћајне инфраструкуре уз водно земљиште – водотоке и уз
пољопривредно земљиште. Пројектном документацијомје потребно одредити оптималне
ширине и типове заштитних појасевам међусобна растојања и конкретан избор врста у складу
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
119
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
119
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
са условима локације и ширег подручја. Препоручују се вишередни ажурни појасеви ширине
10-15 m. Посебно је значајно перманентно и активно подизање пољозаштитних појасева дуж
саобраћајних коридора, у функцији повећања пољопривредне производње, ради спречавања
губљења влаге из земљишта, као и могуће појаве еолске ерозије. Потребно је студијом оценити
оправданост подизања појасева који би били на пољопривредном земљишту или ван регулације
пута.
У складу са шумским основама вршиће се и пошумљавање одређених подручја у обухвату
Плана.
Рекултивацијом постојећих легалних и дивљих депонија ће се унапредити стање животне
средине, формирањем пошумљених површина у складу са правилницима који дефинишу ову
област.
1.1.3.
ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
Водно земљиште, у смислу Закона о водама (Сл. гласник РС бр. 30/2010) и одредби чл. 81. до
96. Закона о водама (''Сл. гласник РС'', бр. 46/91, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 –др.
закон, 54/96 и 101/05 - др. закон), јесте земљиште на коме стално или повремено има воде, због
чега се формирају посебни хидролошки, геоморфолошки и биолошки односи који се
одражавају на акватични и приобални екосистем.
Водно земљиште је корито и обале водотока, језера и акумулација. Обала представља појас
земљишта који се протеже непосредно уз корито.
Ширина појаса приобалног земљишта је:
1) у подручју незаштићеном од поплава до 10m;
2) у подручју заштићеном од поплава до 50m (зависно од величине водотока, односно
заштитног објекта), рачунајући од ножице насипа према брањеном подручју.
На водном земљишту забрањена је:
• изградња индустријских и других објеката чије отпадне материје могу загадити воду и
земљиште или угрозити безбедност водопривредне инфраструктуре
На водном земљишту дозвољена је:
• изградња објеката у функцији водопривреде, одржавање и реконструкција водотока,
језера и акумулација, и постављање уређаја намењених уређењу водотока и других
вода;
• спровођење мера заштите вода;
• спровођење заштите од штетног дејства вода;
• изградња објеката инфраструктуре у складу са просторним и урбанистичким планом,
• изградња објеката мелиорационих система,
• изградња привредних објеката за експлоатацију речног материјала, према посебним
условима из овог Плана, прибављеним условима надлежног водопривредног предузећа
и уз обавезу израде урбанистичког пројекта
• изградња и уређење површина за спортски риболов, са пратећим садржајима, а на
основу одредби овог Плана и услова надлежног водопривредног предузећа
• изградња објеката за наутику,
• изградња пратећих објеката туристичко-рекреативног карактера (шанк барови,
просторије за пресвлачење и сл.), постављање монтажних објекта (сојеница,
надстрешница сплавова, молова, пловних објеката) у функцији спорта, рекреације и
туризма-угоститељства
• изградња већих комплекса у функцији спорта, туризма и рекреације (купалишта, плажа,
смештајних и угоститељских садржаја и комплекса, на одређеним локацијама уз
обавезу израде урбанистичког плана.
120
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Кориштење и уређење- грађење на шумском, пољопривредном и водном земљишту унутар
подручја заштићених природних добара на територији града Суботице; Специјаланог резервата
природе "Лудашко језеро", Предела изузетних одлика "Суботичка пешчара" и предела
Специјалног резервата природе "Селевењске пустаре" врши се искључиво према утврђеном
значају природног добра и режимима заштите везаних уз степене заштите унутар природних
добара а у складу са донетим уребама:
• Уредба о заштити Специјалног резервата природе "Лудашко језеро" (Сл. гласник РС бр.
30/2006)
• Уредба о заштити предела изузетних одлика "Суботичка пешчара"(Сл. гласник РС бр.
127/03 и 113/04)
• Уредба о заштити специјалног резервата природе "Селевењске пустаре" (Сл. гласник РС
бр. 37/97), као и условима Покрајинског завода за заштиту природе – Нови Сад.
Такође је у деловима пoљопривредног, шумског и водног земљишта, означеним у Плану као
подручја од међународног значаја за очување биолошке разноврсности (ИБА, ИПА, РАМСАР,
ЕМЕРАЛД), као и унутар подручја станишта заштићених и строго-заштићених врста од
националног значаја, коришћење и уређење и грађење ограничено и строго дефинисано
условима надлежног Завода за заштиту.
1.1.4.
ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ
1.1.4.1.
ГРАЂЕВИНСКО ПОДРУЧЈЕ НАСЕЉА
На територији Града Суботице Просторним планом су за 19 насеља утврђене границе
грађевинских подручја (дефинисане шематским приказима уређења насеља и описом граница
грађевинсих подручја насеља који чине саставни део Плана), и то за насеља:
• Келебија, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Миргеш, Скендерово, Стари Жедник,
Ђурђин, Мишићево, Мала Босна, Хајдуково, Бачки Виногради, Шупљак, Носа,
Биково, Габрић, Вишњевац , Бачко Душаново, Верушић и Мадарашки салаши.
За ова насеља у Планом утврђеним границама грађевинских подручја дефинисана су правила
уређења и грађења, са нивоом детаљности за одређене наменске зоне и врсту објеката, која
омогућава њихову непосредну примену издавањем Локацијске
дозволе директно из
Просторног плана.
За градски центар Суботица границе грађевинског подручја дефинисане су Генералним
планом Суботица – Палић до 2020. год. ("Службени лист општине Суботица" бр. 16/06,
17/06-испр. и 28/06). До доношења Генералног плана Суботица- Палић у складу са одредбама
Закона и донетом Одлуком о усклађивању Генералног плана са одредбама Закона о планирању
и изградњи ("Службени лист града Суботице" бр. 26/09), уређење и грађење у границама
Генералног плана вршиће се на основу правила дефинисаних Генералним планом, односно
правила утврђених у склопу важећих планова детаљне регулације и планова генералне
регулације који се доносе у складу са Законом.
За насеља Бајмок, Чантавир и Нови Жедник границе грађевинског подручја и правила
уређења и грађења дефинисана су планским документима, донетим у складу са Законом:
• План генералне регулације са елементима детаљне регулације за насеље Бајмок
("Службени лист општине Суботица" бр. 12/2009)
• План генералне регулације за насеље Чантавир ("Службени лист Града Суботице" бр.
3/2011),
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
121
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
121
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
o
План генералне регулације за насељено место Нови Жедник ("Службени лист Града
Суботице" број 55/2011).
Наведени планови генералне регулације представљају основ за издавање Локацијске дозволе у
ова три насеља.
За насеља за која су Просторним планом израђени шематски прикази уређења насеља, а која ће
у наредном периоду, услед динамичнијег развоја и измењених потреба, евентуално захтевати
другачију функционалну концепцију организације и уређења насеља са проширењем
грађевинског подручја, израдиће се планови генералне регулације, по приоритетима који ће се
утврдити у току спровођења Просторног плана, а првенствено за насеља која су утврђена за
центре заједнице насеља, за које планови генералне регулације још нису донети.
У обухвату шематских приказа уређења насеља планови детаљне регулације израђиваће се за
одређене наменске зоне и целине и сложеније комплексе, као и за потребе дефинисања
површина јавне намене за изградњу објеката јавне намене и јавних површина, и у другим
случајевима утврђеним законом.
1.1.4.1.1. Општа правила организације и уређења насеља за која Просторни план
садржи шематски приказ уређења
Правилно функционисање насеља претпоставка је њиховог правилног просторног развоја, који
треба да се остварује перманентном и доследном применом правила и услова уређења и
грађења.
Насеља на територији Града Суботице задржавају и развијају своју урбану матрицу
прерастајући при том у стална насеља углавном сеоског типа, односно примарна сеоска насеља,
са тенденцијама мањег просторног ширења, у зависности од величине, значаја и реалних
могућности развоја насеља.
Насеља Бајмок, Чантавир, Доњи Таванкут и Хајдуково, по свом положају, насељским
садржајима и гравитационом подручју којим обухватају више примарних сеоских насеља у
окружењу, планирани су за центре заједнице села и у складу с тим у оквиру ових насеља
потребно је да су обједиљене јавне службе и функције које задовољавају потребе насеља и
гравитационог подручја одређеног вишег нивоа опремљености: дом културе, здравствени пункт
- амбуланта, месна заједница, осмогодишња школа са фискултурном салом, спортскорекеативни комплекси и др.
Већи број насељених места која гравитирају центрима заједница насеља имају у одређеној мери
развијене зоне централних функција и јавне садржаје, с тим да постоје и насеља, за која су
израђени шематски прикази уређења, а која имају веома оскудну опремљеност јавним
службама (Габрић и Носа), до оних који су се у простору формирали обједињавањем,
груписањем пољопривредних домаћинстава- салаша, са једином наменом – становање, али који
су ранијим урбанистичким плановима обухваћени и разрађивани као сеоска насеља – засеоци
(Скендерево, Мадарашки салаши) у функционалном подручју већих примарних насеља. Међу
таква насеља спада и насење Верушић, које у функционалној структури града Суботице има
статус ванградске месне заједнице.
У примарним, као и другим развијенијим насељима становање ће, и у наредном планском
периоду, заузимати највећи део површина насеља, и углавном ће бити заступљено породично
становање. Зона централних садржаја у матрици насеља у већини случајева је формирана или је
планирана да се формира у у средишњем делу насеља у оквиру које постоје или су планирани
да се обједине садржаји пословања, администрације, културе, здравства, образовања, као и
122
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
изградња верских објеката. За радне зоне планиране су површине уз путне правце главних
саобраћајница, које се у већини насеља налазе у рубним деловима насеља, на улазним
потезима у насеље. У свим насељеним местима су предвиђене површине за спорт и рекреацију.
Комуналне површине и објекти се задржавају на постојећим локацијама уз планирана
проширења у насељима у којима за то постоји потреба.
Општа правила за просторну организацију и уређење насеља, посматрано од нивоа целокупног
насеља, преко његових делова, па све до појединачних парцела су:
•
Правилна диспозиција садржаја основних функција насеља (садржаји јавне намене, рад,
становање, рекреација) са њиховим савременим третирањем, као и опремањем
комуналним садржајима (прелазак са локалног на регионално водоснабдевање,
измештање депонија смећа, третман пречишћавања отпадних вода, гробља, размештај
трафо станица, МРС-а итд. ).
•
Рационално погушћавање делова насеља са малом изграђеношћу (нова регулација улица
у унутрашњости блокова и парцелација у зонама становања малих и средњих густина).
•
Рационално измештање и обједињавање садржаја који својим функционисањем ремете
повољно стање животне средине у окружењу (дислокација производних капацитета,
фарми и др. у новоформиране радне зоне).
•
Задржавање породичног типа становања, као најповољнијег (изузев евентуално потребе
градње објеката вишепородичног становања у центрима заједница насеља).
•
Мултипликација и остварење компалибилних намена унутар наменских зона (становање
са пословањем мањег обима на истој парцели, пословне делатности у зони становања
које не ремете услове становања, парковско зеленило у склопу пословања и становања
итд.).
•
Функционално димензионисање и уређење јавних површина постојећих и нових
уличних коридора, у складу са стандардизацијом саобраћајница и њиховим
повезивањем са мрежом у ближем и ширем окружењу.
•
Стандардизација мреже хидротехничке, електроенергетске, телекомуникационе и
гасоводне инфраструктуре.
•
Правилна нивелација земљишта (насипање површина у депресији унутар блокова) и
профилисање и градња потребне каналске мреже у циљу правилног одвођења
површинских вода.
•
Правилна диспозиција објеката на сопстевној парцели и у односу на објекте на суседној
парцели, прецизно дефинисани услови за реконструкцију, доградњу и надградњу свих
врста постојећих објеката и изградњу нових објеката у погледу хоризонталне и
вертикалне регулације, обликовања и примењених материјала и др.
•
Савремени концепт заштите и очувања просторних комплекса, појединачних локација и
објеката са вредностима од општег значаја (природна добра, вредности и реткости,
културно-историјске целине и појединачни објекти - споменици културе,) и њихова
презентација.
•
Савремени концепт заштите становништва од дејства елементарних непогода, пожара и
ратних дејстава.
Правила уређења и грађења која се доносе овим планом за насељена места утврђена су у складу
са важећим Законима, правилницима и прописима, са флексибилношћу која омогућава
остварење свих циљева и захтева развоја насеља, уз максимално усаглашавање интереса свих
корисника његовог простора.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
123
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
123
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
1.1.4.1.2. Опис граница грађевинског подручја насеља утвђених овим Просторним
планом (шематски прикази уређења насеља)
Границе грађевинских подручја насељених места, за које је појединачно дат опис у склопу ове
тачке, са детаљним приказом на шематским приказима уређења насеља, утврђене су у односу
на начин коришћења, планирану функционалну организацију насеља и планиране потребе за
проширењем грађевинских подручја у планском периоду. Раније приказане границе насеља на
рефералним картама у Просторном плану града Суботице који се овим Планом усклађује са
Законом, дате су на основу донетих Одлука о одређивању граница грађевинских подручја за
поједина насеља на основу ранијих планова, и на основу донетих Одлука о урбанистичким
плановима насеља за која нису донете Одлуке о одређивању грађевинског подручја и оне су на
шематским приказима уређења насеља приказане као постојеће, стечене границе, и које се
мењају доношењем овог Плана у складу са датим описом. По доношењу планског документа,
орган надлежан за доношење плана и надлежне службе спроводе поступак утврђен Законом, у
складу са којим катастарске парцеле које се налазе унутар утврђених граница грађевинског
подручја постају грађевинске парцеле унутар грађевинског подручја насеља.
Границе дате описом и на графичким прилозима шематских приказа се, у мањем обиму, могу
мењати одлукама на нивоу града, без измене Просторног плана и израде урбанистичких
планова.
1.1.4.1.2.1.
Опис границе грађевинског подручја насеља Келебија
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Келебија је тачка 1 која је најсевернија
тачка насеља и налази се на тромеђи к.п.бр. 27013/8, 27013/23 (која је уједно и парцела пута) и
27012/31 (која је уједно и парцела пута) К.О. Стари град.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 27012/25 (која
је уједно и парцела пута) К.О. Стари Жедник, до тачке 2 која се налази на тромеђи к.п.бр.
27012/25 (која је уједно и парцела пута), 27012/32 и 31089 (која је уједно и парцела државног
пута I реда, Едварда Кардеља) К.О. Стари град.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 31089 (која је
уједно и парцела државног пута I реда, Едварда Кардеља), до тачке 3 која се налази на
југозападној међи к.п.бр. 27012/12 К.О. Стари град на удаљености од цца 68м од тачке 2.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр.28240 К.О. Стари
град до тачке 4 која се налази на удаљености од цца 400m од тачке 3.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем Едварда Кардеља до тачке
5 која се налази на к.п.бр. 28243/1 К.О. Стари град на удаљености од цца 105m од тачке 4.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са северозападном међом к.п.бр.
28238 К.О. Стари град до тачке 6 која се налази на истој парцели на удаљености од цца 28m од
тачке 5.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са североисточном међом к.п.бр.
28238 К.О. Стари град до тачке 7 која се налази на истој парцели на удаљености од цца 32m од
тачке 6.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу североистока паралелно са северозападном међом к.п.бр.
28238 К.О. Стари град до тачке 8 која се налази на удаљености од цца 30m од тачке 7.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са североисточном међом к.п.бр.
28238 К.О. Стари град до тачке 9 која се налази на истој парцели на удаљености од цца 26m од
тачке 8.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са југоисточном међом к.п.бр.28238
К.О. Стари град до тачке 10 која се налази на истој парцели на удаљености од цца 14m од тачке
9.
124
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са североисточном међом
к.п.бр.28238 К.О. Стари град до тачке 11 која се налази на истој парцели на удаљености од цца
50m од тачке 10.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са југоисточном међом
к.п.бр.28238 К.О. Стари град до тачке 12 која се налази на истој парцели на удаљености од цца
16m од тачке 11.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу југоистока управно на југоисточну међу к.п.бр.28238
К.О. Стари град до тачке 13 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28238 К.О. Стари град
на удаљености од цца 46m од тачке 12.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 28238 К.О.
Стари град до тачке 14 која се налази на југоисточној међи к.п.бр.28238 К.О. Стари град на
удаљености од цца 76m од тачке 13.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом к.п. бр.
28238 К.О. Стари град до тачке 15 која се налази на удаљености од цца 18m од тачке 14.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр.28245/2 К.О.
Стари град до тачке 16 која је најзападнија тачка к.п.бр. 28256 К.О. Стари град на удаљености
од цца 189m од тачке 15.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 28256 К.О. Стари
град до тачке 17 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28237, 28259 и 28261/2 К.О. Стари град.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 28237 К.О.
Стари град до тачке 18 која се налази на удаљености од цца 6m од тачке 17.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 65m до тачке 19 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28481 К.О. Стари
град на удаљености од цца 182m од тачке 18.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 28481 К.О. Стари
град до тачке 20 која се налази на удаљености од цца 36m од тачке 19.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 100m до тачке 21 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28520, 28519 и 28543 К.О.
Стари град.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 28543 К.О.
Стари град до тачке 22 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28519, 28543 и 28544 К.О. Стари град.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 75m до тачке 23 која се налази на југоисточној међи к.п.бр.28562/1 К.О. Стари
град на удаљености од цца 102m од тачке 22.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 28562/1 К.О.
Стари град до тачке 24 која се налази на удаљености од цца 27m од тачке 23.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 115m до тачке 25 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28579 К.О. Стари
град на удаљености од цца 45m од тачке 24.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п. бр. 28579 К.О.
Стари град до тачке 26 која се налази на истој међи на удаљености од цца 24m од тачке 25.
Од тачке 26 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана до тачке
27 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28652/6 К.О. Стари град на удаљености од цца
183m од тачке 26.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 28652/6 К.О.
Стари град до тачке 28 која се налази на истој међи на удаљености од цца 57m од тачке 27.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана до тачке
29 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28656 К.О. Стари град на удаљености од цца 50m
од тачке 29.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 28656 К.О.
Стари град до тачке 30 која се налази на истој међи на удаљености од цца 62m од тачке 29.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
125
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
125
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 30 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана до тачке
31 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28815 К.О. Стари град на удаљености од цца
473m од тачке 30.
Од тачке 31 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 28819/2 (која
је уједно и парцела пута) К.О. Стари град до тачке 32 која се налази на удаљености од цца 191m
од тачке 31.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 255m до тачке 33 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 28879/3 К.О.
Стари град на удаљености од цца 136m од тачке 32.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 28879/3 К.О.
Стари град до тачке 34 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28879/3, 28882 и 28823 К.О. Стари
град.
Од тачке 34 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр.28879/3 К.О.
Стари град до тачке 35 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28879/3 К.О. Стари град на
удаљености од цца 353m од тачке 34.
Од тачке 35 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 28879/3 К.О.
Стари град до тачке 36 која се налази на удаљености од цца 60m од тачке 35.
Од тачке 36 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 28857 К.О.
Стари град до тачке 37 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28857, 28856 и 28841 К.О. Стари град.
Од тачке 37 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 28841 К.О.
Стари град до тачке 38 која се налази на удаљености од цца 73m од тачке 37.
Од тачке 38 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 77m до тачке 39 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 28850 К.О.
Стари град.
Од тачке 39 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 28850 К.О.
Стари град до тачке 40 која је најзападнија тачка парцеле бр. 28850 К.О. Стари град на
удаљености од цца 88m од тачке 39.
Од тачке 40 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 28850 К.О. Стари
град до тачке 41 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28853, 28850 и 30573 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Стари град.
Од тачке 41 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 30573 К.О.
Стари град до тачке 42 која се налази на истој међи на удаљености од цца 57м од тачке 41.
Од тачке 42 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 100м до тачке 43 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 30573 (која је
уједно и парцела пута) на удаљености од цца 20м од тачке 42.
Од тачке 43 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 30573 (која је
уједно и парцела пута) К.О.Стари град до тачке 44 која се налази на тромеђи к.п.бр. 30573 (која
је уједно и парцела пута), 31090 (која је уједно и парцела улице Кизур Иштвана) и 30655 (која је
уједно и парцела Келебијског језера) К.О.Стари град.
Од тачке 44 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне к.п.бр. 31090 К.О. (која је
уједно и парцела улице Кизур Иштвана) Стари град до тачке 45 која се налази на удаљености
од цца 470m од тачке 44.
Од тачке 45 граница се ломи у правцу северoистока паралелно са улицом Ференца Киша до
тачке 46 која се налази на к.п.бр. 28015 К.О. Стари град на удаљености од цца 280m од тачке
45.
Од тачке 46 граница се ломи у правцу северозапада управно на северозападну међу к.п.бр.
28015 К.О. Стари град до тачке 47 која се налази на истој међи на удаљености од цца 4.5m од
тачке 46.
Од тачке 47 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 28015
К.О.Стари град до тачке 48 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28015, 28017/15 и 28014 К.О.
Стари град.
Од тачке 48 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 28014 К.О. Стари
град до тачке 49 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28015, 28014 и 28009/4 К.О. Стари град.
126
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 49 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 28009/4
К.О.Стари град до тачке 50 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28009/4, 28014 и 28006/1 К.О.
Стари град.
Од тачке 50 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 28006/1
К.О.Стари град до тачке 51 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28009/3 К.О. Стари град
на удаљености од цца 41m од тачке 50.
Од тачке 51 граница се ломи у правцу југозапада преко југоисточне међе к.п.бр. 28009/3 К.О.
Стари град до тачке 52 која се налази на истој парцели на удаљености од цца 33m од тачке 51.
Од тачке 52 граница се ломи у правцу југоистока управно на северозападну међу к.п.бр.
28007/2 до тачке 53 која се налази на истој међи на удаљености од цца 14m од тачке 52.
Од тачке 53 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 28007/2
К.О. Стари град до тачке 54 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28005/1, 28007/2 и 28007/1 К.О.
Стари град.
Од тачке 54 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 28007/1 К.О.
Стари град до тачке 55 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28009/1 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Стари град на удаљености од цца 34m од тачке 54.
Од тачке 55 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 28009/1 (која
је уједно и парцела пута) К.О. Стари град до тачке 56 која се налази на удаљености од цца 27m
од тачке 55.
Од тачке 56 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 57 која се налази на тромеђи к.п.бр.
27999/2, 27999/3 и 27996/2 К.О. Стари град.
Од тачке 57 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 27996/2
К.О. Стари град до тачке 58 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27999/3, 27996/1 и 27996/2 К.О.
Стари град.
Од тачке 58 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 27996/1 К.О.
Стари град до тачке 59 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 27995/2 К.О. Стари град на
удаљености од цца 40m од тачке 58.
Од тачке 59 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 27995/2 К.О.
Стари град до тачке 60 која се налази на удаљености од цца 77m од тачке 59.
Од тачке 60 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 120m до тачке 61 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 27989 К.О.
Стари град на удаљености од цца 21m од тачке 60.
Од тачке 61 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 27989 К.О.
Стари град до тачке 62 која се налази на удаљености од цца 55m од тачке 61.
Од тачке 62 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 65m до тачке 63 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 27987 К.О.
Стари град на удаљености од цца 18m од тачке 62.
Од тачке 63 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 27987 К.О.
Стари град до тачке 64 која се налази на удаљености од цца 20m од тачке 63.
Од тачке 64 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 65m до тачке 65 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27982/2, 27982/1 и 27980
К.О. Стари град.
Од тачке 65 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 27980 К.О.
Стари град до тачке 66 која се налази на удаљености од цца 3.3m од тачке 65.
Од тачке 66 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 27979/1 К.О.
Стари град до тачке 67 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27978/1, 20977/1 и 27976 К.О. Стари
град.
Од тачке 67 граница се ломи у правцу југоистока преко к.п.бр. 27974 и 27976 К.О. Стари град
до тачке 68 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 27972 К.О. Стари град на удаљености
од цца 30m од тачке 67.
Од тачке 68 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 27972 К.О.
Стари град до тачке 69 која се налази на удаљености од цца 12m од тачке 68.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
127
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
127
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 69 граница се ломи у правцу југоистока управно на југоисточну међу к.п.бр. 27972
К.О. Стари град до тачке 70 која се налази на удаљености од цца 19m од тачке 69.
Од тачке 70 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 27969 К.О.
Стари град до тачке 71 која се налази на удаљености од цца 9m од тачке 70.
Од тачке 71 граница се ломи у правцу југоистока преко к.п.бр. 27969, 27968 и 27967 К.О. Стари
град до тачке 72 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27967 К.О. Стари град на
удаљености од цца 39m од тачке 71.
Од тачке 72 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27967 К.О.
Стари град до тачке 73 која се налази на удаљености од цца 26m од тачке 72.
Од тачке 73 граница се ломи у правцу југоистока преко к.п.бр. 27966/2 и 27966/1 К.О. Стари
град до тачке 74 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27966/1 К.О. Стари град на
удаљености од цца 17m од тачке 73.
Од тачке 74 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27966/1 К.О.
Стари град до тачке 75 која се налази на удаљености од цца 24m од тачке 74.
Од тачке 75 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 27964/3 К.О.
Стари град до тачке 76 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27964/3, 27961/2 и 27964/2 К.О. Стари
град.
Од тачке 76 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 70m до тачке 77 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27926/2 К.О.
Стари град на удаљености од цца 238m од тачке 76.
Од тачке 77 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27926/2 К.О.
Стари град до тачке 78 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27926/1, 27926/2 и 27924 К.О. Стари
град.
Од тачке 78 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27926/2 К.О.
Стари град до тачке 79 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27891 К.О. Стари град на
удаљености од цца 295m од тачке 78.
Од тачке 79 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27926/2 К.О.
Стари град до тачке 80 која се налази на удаљености од цца 22m од тачке 79.
Од тачке 80 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем Едварда Кардеља до
тачке 81 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27875/2 К.О. Стари град на удаљености од
цца 96m од тачке 80.
Од тачке 81 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27875/2 К.О.
Стари град до тачке 82 која се налази на удаљености од цца 18m од тачке 81.
Од тачке 82 граница се ломи у правцу југоистока управно на југоисточну међу к.п.бр. 27875/1
К.О. Стари град до тачке 83 која се налази на удаљености од цца 8mод тачке 82.
Од тачке 83 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27875/1 К.О.
Стари град до тачке 84 која се налази на удаљености од цца 25m од тачке 83.
Од тачке 84 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 49м до тачке 85 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27874 К.О. Стари
гард на удаљености од цца 20m од тачке 84.
Од тачке 85 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27874 К.О.
Стари град до тачке 86 која се налази на удаљености од цца 7m од тачке 85.
Од тачке 86 граница се ломи у правцу југоистока до југоисточне међе к.п.бр. 27872 К.О. Стари
град до тачке 87 која се налази на удаљености од цца 15m од тачке 86.
Од тачке 87 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27872 К.О.
Стари град до тачке 88 која се налази на удаљености од цца 22m од тачке 87.
Од тачке 88 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 89 која се налази на југоисточној
међи к.п.бр. 27866/2 К.О. Стари град на удаљености од цца 17m од тачке 88.
Од тачке 89 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 27863 К.О. Стари
град до тачке 90 која се налази на укрштању к.п.бр. 27861, 27858, 27859 и 27862 К.О. Стари
град.
Од тачке 90 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 27858 К.О. Стари
град до тачке 91 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27850, 27848 и 27851 К.О. Стари град.
128
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 91 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 27848 К.О.
Стари град до тачке 92 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27848, 27849 и 27851 К.О. Стари град.
Од тачке 92 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 27848 К.О. Стари
град до тачке 93 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27837 К.О. Стари град на
удаљености од цца 77m од тачке 92.
Од тачке 93 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27837 К.О.
Стари град до тачке 94 која се налази на удаљености од цца 28m од тачке 93.
Од тачке 94 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 40м до тачке 95 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27801/1 К.О.
Стари град на удаљености од цца 119m од тачке 94.
Од тачке 95 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27801/1 К.О.
Стари град до тачке 96 која се налази на удаљености од цца 93m од тачке 95.
Од тачке 96 граница се ломи у правцу југоистока преко к.п.бр. 27796/1 и 27797 К.О. Стари град
до тачке 97 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27797 К.О.Стари град на удаљености од
цца 26m од тачке 96.
Од тачке 97 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27797 К.О.
Стари град до тачке 98 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27797, 27789/1 и 27788/1 К.О.Стари
град.
Од тачке 98 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 57m до тачке 99 која се налази на к.п.бр. 27770 К.О.Стари град на удаљености
од цца 98m од тачке 98.
Од тачке 99 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 100 која се налази на југоисточној
међи к.п.бр. 27770 К.О.Стари град на удаљености од цца 14m од тачке 99.
Од тачке 100 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 70m до тачке 101 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27771 К.О.Стари
град на удаљености од цца 31m од тачке 100.
Од тачке 101 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27771 К.О.
Стари град до тачке 102 која се налази на удаљености од цца 6m од тачке 101.
Од тачке 102 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 60m до тачке 103 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27733 К.О. Стари
град на удаљености од цца 139m од тачке 102.
Од тачке 103 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27733
К.О.Стари град до тачке 104 која се налази на удаљености од цца 44m од тачке 103.
Од тачке 104 граница се ломи у правцу југоистока преко к.п.бр. 27732 К.О.Стари град до тачке
105 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27732 К.О. Стари град на удаљености од цца
27m од тачке 104.
Од тачке 105 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27732
К.О.Стари град до тачке 106 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 27687/4 К.О. Стари град
на удаљености од цца 130m од тачке 105.
Од тачке 106 граница се ломи у правцу североистока од североисточне међе к.п.бр. 27686
К.О.Стари град до тачке 107 која се налази на удаљености од цца 91m од тачке 106.
Од тачке 107 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27686
К.О.Стари град до тачке 108 која се налази на укрштању к.п.бр. 27686, 27688, 27683 и 27688/1
К.О. Стари град.
Од тачке 108 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27683
К.О.Стари град до тачке 109 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27687/2, 27686, 27683 К.О. Стари
град.
Од тачке 109 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 46m до тачке 110 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 27661 (која је
уједно и парцела улице Кестенова) К.О. Стари град на удаљености од цца 575m од тачке 109.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
129
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
129
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 110 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 27661 (која је
уједно и парцела улице Кестенова) К.О. Стари град до тачке 111 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 27661 (која је уједно и парцела улице Кестенова), 27632/4 и 27633 К.О. Стари град.
Од тачке 111 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27632/4
К.О. Стари град до тачке 112 која се налази на нејсевернијој тачки к.п.бр. 27632/2 К.О. Стари
град на удаљености од цца 183m од тачке 111.
Од тачке 112 граница се ломи у правцу североистока до тачке 113 која се налази на југозападној
међи к.п.бр. 27633 К.О. Стари град на удаљености од цца 8m од тачке 112.
Од тачке 113 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 27633 К.О.
Стари град до тачке 114 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27633, 27632/1 и 27631 (која је уједно
и парцела улице Шумска) К.О. Стари град.
Од тачке 114 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 27633 К.О.
Стари град до тачке 115 која се налази на удаљености од цца 20m од тачке 114.
Од тачке 115 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 27609 К.О.
Стари град до тачке 116 која се налази на укрштању к.п.бр. 27609, 27608, 27604/2 и 27604/3
К.О. Стари град.
Од тачке 116 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 27609 К.О.
Стари град до тачке 117 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27609, 27605 и 27610/1 К.О. Стари
град.
Од тачке 117 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27605 К.О.
Стари град до тачке 118 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 27692 (која је уједно и
парцела улице Излетничка) К.О. Стари град на удаљености од цца 240m од тачке 117.
Од тачке 118 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 27692 К.О.
Стари град до тачке 119 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27692 (која је уједно и парцела улице
Излетничка), 27584/2 и 27585/1 К.О. Стари град.
Од тачке 119 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27284/2
К.О. Стари град до тачке 120 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 27584/1 К.О. Стари
град на удаљености од цца 328m од тачке 119.
Од тачке 120 граница се ломи у правцу североистока до југозападне међе к.п.бр. 27585/1 К.О.
Стари град до тачке 121 која се налази на удаљености од цца 54m од тачке 120.
Од тачке 121 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 27585/1 К.О.
Стари град до тачке 122 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 27581 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Стари град на удаљености од цца 53m од тачке 121.
Од тачке 122 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 27581 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Стари град до тачке 123 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27581
(која је уједно и парцела пута), 27571 и 27570 К.О. Стари град.
Од тачке 123 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 27571 К.О.
Стари град до тачке 124 која се налази на удаљености од цца 230m од тачке 123.
Од тачке 124 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 27567 К.О.
Стари град до тачке 125 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27567, 27571 и 27566 К.О. Стари град.
Од тачке 125 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27566 К.О.
Стари град до тачке 126 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27566, 27571 и 27562 К.О. Стари град.
Од тачке 126 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 27571 К.О.
Стари град до тачке 127 која се налази на удаљености од цца 35m од тачке 126.
Од тачке 127 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27552 К.О.
Стари град до тачке 128 која се налази на удаљености од цца 69m од тачке 127.
Од тачке 128 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 129 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 27559/3, 27552 и 27559/2 К.О. Стари град.
Од тачке 129 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 27552 К.О.
Стари град до тачке 130 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27552, 27553/1 и 27555/1 К.О. Стари
град.
130
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 130 граница се ломи у правцу североистока паралелно са Улицом Јована Микића на
одстојању од цца 72m до тачке 131 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 27545/6 К.О.
Стари град на удаљености од цца 257m од тачке 130.
Од тачке 131 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 27545/5 К.О.
Стари град до тачке 132 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27545/5 К.О. Стари град на
удаљености од цца 144m од тачке 131.
Од тачке 132 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 27544 К.О.
Стари град до тачке 133 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27544, 27542/3 и 27545/5 К.О. Стари
град.
Од тачке 133 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 27542/3 К.О.
Стари град до тачке 134 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 27541 К.О. Стари град на
удаљености од цца 50m од тачке 133.
Од тачке 134 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 27545/1 К.О.
Стари град до тачке 135 која се налази на удаљености од цца 45m од тачке 134.
Од тачке 135 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 27545/1 К.О.
Стари град до тачке 136 која се налази на удаљености од цца 54m од тачке 135.
Од тачке 136 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са улицом Расадничка на
одстојању од цца 63m до тачке 137 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 27547/1
К.О.Стари град на удаљености од цца 84m од тачке 136.
Од тачке 137 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 27547/1 К.О.
Стари град до тачке 138 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 27571 К.О.Стари град на
удаљености од цца 67m од тачке 137.
Од тачке 138 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27562 (која је
уједно и парцела Улице Расадничка) К.О. Стари град до тачке 139 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 27572, 27576/3 и 27562 (која је уједно и парцела улице Расадничка) К.О.Стари град.
Од тачке 139 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 27572 К.О.
Стари град до тачке 140 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27581 (која је уједно и
парцела улице) К.О.Стари град на удаљености од цца 382m од тачке 139.
Од тачке 140 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27581 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Стари град до тачке 141 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27581
(која је уједно и парцела улице), 27586/1 и 27585/1 К.О.Стари град.
Од тачке 141 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 27585/1 К.О.
Стари град до тачке 142 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27585/1, 27585/3 и 27587/2 К.О.Стари
град.
Од тачке 142 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27587/2 К.О.
Стари град до тачке 143 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27587/2, 27585/2 и 27588/1 К.О.Стари
град.
Од тачке 143 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 27585/2 К.О.
Стари град до тачке 144 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 27602 (која је уједно и
парцела улице Излетничка) К.О.Стари град.
Од тачке 144 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27602 (која је
уједно и парцела улице Излетничка) К.О.Стари град до тачке 145 која се налази на
југоизападној међи к.п.бр. 27306 К.О.Стари град на удаљености од цца 262m од тачке 144.
Од тачке 145 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 27306
К.О.Стари град до тачке 146 која се налази на југоизападној међи к.п.бр. 27307 К.О.Стари град
на удаљености од цца 300m од тачке 145.
Од тачке 146 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27307
К.О.Стари град до тачке 147 која се налази на удаљености од цца 94m од тачке 146.
Од тачке 147 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27721
(која је уједно и парцела улице 4.јула) К.О.Стари град до тачке 148 која се налази на
удаљености од цца 155m од тачке 147.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
131
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
131
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 148 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27721
(која је уједно и парцела улице 4.јула) К.О.Стари град до тачке 149 која се налази на
удаљености од цца 285m од тачке 148.
Од тачке 149 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27721
(која је уједно и парцела улице 4.јула) К.О.Стари град до тачке 150 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 27721 (која је уједно и парцела улице 4.јула), 27352 и 27353 К.О. Стари град .
Од тачке 150 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27721
(која је уједно и парцела улице 4.јула) К.О.Стари град до тачке 151 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 27721 (која је уједно и парцела улице 4.јула), 27354 и 27367 К.О. Стари град .
Од тачке 151 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27721
(која је уједно и парцела улице 4.јула) К.О.Стари град до тачке 152 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 27721 (која је уједно и парцела улице 4.јула), 27126 и 27025 К.О. Стари град .
Од тачке 152 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27021
(која је уједно и парцела улице 4.јула) К.О.Стари град до тачке 153 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 27021 (која је уједно и парцела улице 4.јула), 27713 (која је уједно и парцела улице
Ливадска) и 27026 К.О. Стари град .
Од тачке 153 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27713 (која је
уједно и парцела улице Ливадска) К.О.Стари град до тачке 154 која се налази на тромеђи к.п.бр.
27713 (која је уједно и парцела улице Ливадска), 27027/6 и 27027/8 К.О. Стари град.
Од тачке 154 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Путем Едварда Кардеља до
почетне тачке 1 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27013/23 (која је уједно и парцела пута),
27013/8 и 27012/31 (која је уједно и парцела пута) К.О. Стари град .
Унутар описане површине су три ''острва“ што нису грађевински рејон.
За почетну тачку прве површине је узета тачка 155 која се налази на северозападној међи
к.п.бр. 28155/2 К.О. Стари град на одстојању од улице Кизур Иштвана од цца 65m, приближне
координате ове тачке су : Y = 390 474.00 X = 112 835.00
Од тачке 155 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 66м до тачке 156 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28151 К.О. Стари
град на удаљености од цца 33m од тачке 155.
Од тачке 156 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 28151 К.О.
Стари град до тачке 157 која се налази на удаљености од цца 43m од тачке 156.
Од тачке 157 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 33m до тачке 158 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28127/3 К.О.
Стари град на удаљености од цца 230m од тачке 157.
Од тачке 158 граница се ломи у правцу североистока паралелно са улицом Отмара Мајера на
одстојању од цца 110м до тачке 159 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28127/1 К.О.
Стари град на удаљености од цца 167m од тачке 158.
Од тачке 159 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 46m до тачке 160 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28133, 28129 и 28135 К.О.
Стари град.
Од тачке 160 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 28135 К.О.
Стари град до тачке 161 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28133, 28135 и 28136 К.О. Стари град.
Од тачке 161 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 28135 К.О.
Стари град до тачке 162 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28135, 28138 и 28136 К.О. Стари град.
Од тачке 162 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 28135 К.О.
Стари град до тачке 163 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28135, 28137 и 28138 К.О. Стари град.
Од тачке 163 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 28138 К.О.
Стари град до тачке 164 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28138, 28137 и 28141/2 К.О. Стари
град.
Од тачке 164 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 28141/2 К.О.
Стари град до тачке 165 која се налази на удаљености од цца 15m од тачке 164.
Од тачке 165 граница се ломи у правцу северозапада преко к.п.бр. 28141/2 К.О. Стари град до
тачке 166 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28141/2, 28144 и 28145 К.О. Стари град.
132
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 166 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 28144 К.О.
Стари град до тачке 167 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28140, 28143 и 28141/1 К.О. Стари
град.
Од тачке 167 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 28144 К.О.
Стари град до тачке 168 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28143, 28147/1 и 28147/2 К.О. Стари
град.
Од тачке 168 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 28144 К.О.
Стари град до тачке 169 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28147/2, 28148 и 28144 К.О. Стари
град.
Од тачке 169 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 37m до тачке 170 која се налази на тромеђи к.п.бр. 28152, 28156/1 и 28153
К.О. Стари град.
Од тачке 170 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 28154 К.О.
Стари град до почетне тачке 155 која се налази на удаљености од цца 132m од тачке 170.
За почетну тачку друге површине је узета тачка 171 која је најсевернија тачка ове површине а
налази се на југоисточној међи к.п.бр. 28082 К.О. Стари град на одстојању од цца 62m од Пута
Едварда Кардеља, приближне координате ове тачке су : Y = 391 333.00 X = 111 880.00.
Од тачке 171 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 28072 К.О.
Стари град до тачке 172 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 28076 К.О. Стари град на
удаљености од цца 216m од тачке 171.
Од тачке 172 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Кизур Иштвана на
одстојању од цца 30m до тачке 173 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 28027 К.О.
Стари град на удаљености од цца 337m од тачке 172.
Од тачке 173 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 28035/2 К.О.
Стари град до тачке 174 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 28035/1 К.О. Стари град на
удаљености од цца 200m од тачке 173.
Од тачке 174 граница се ломи у правцу северозапада преко к.п.бр. 28035/1 и 28037 К.О. Стари
град паралелно са путем Едварда Кардеља на одстојању од цца 90m до тачке 175 која се налази
на тромеђи к.п.бр. 28037, 28041/1 и 28041/2 К.О. Стари град.
Од тачке 175 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 28037 К.О.
Стари град до тачке 176 која се налази на удаљености од цца 25m од тачке 175.
Од тачке 176 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Путем Едварда Кардеља на
одстојању од цца 64м до почетне тачке 171 која се налази на удаљености од цца 300m од тачке
176.
За почетну тачку треће површине је узета тачка 177 која је најсевернија тачка ове површине а
налази се на североисточној међи к.п.бр. 27591/1 К.О. Стари град приближне координате ове
тачке су : Y = 392 152.00 X = 111 761.00.
Од тачке 177 граница се ломи у правцу југозапада преко к.п.бр. 27591/1 и 27591/4 К.О. Стари
град до тачке 178 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27591/4, 27590/5 и 27590/6 К.О. Стари град.
Од тачке 178 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 27590/6 К.О.
Стари град до тачке 179 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27591/4, 27590/6 и 27589/2 К.О. Стари
град.
Од тачке 179 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 27590/6 К.О.
Стари град до тачке 180 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27590/7, 27589/3 и 27589/2 К.О. Стари
град.
Од тачке 180 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 27589/2 К.О.
Стари град до тачке 181 која се налази на удаљености од цца 80m од тачке 180.
Од тачке 181 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 27591/4 К.О.
Стари град до тачке 182 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27591/3, 27596/3 и 27591/1 К.О. Стари
град.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
133
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
133
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 182 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 27591/1
К.О. Стари град до тачке 183 која се налази на тромеђи к.п.бр. 27591/1, 27594/2 и 27594/1 К.О.
Стари град.
Од тачке 183 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 184 која се налази на к.п.бр. 27591/1
К.О. Стари град на удаљености од цца 19m од тачке 183.
Од тачке 184 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 27600 К.О.
Стари град до почетне тачке 177 која се налази на удаљености од цца 30m од тачке 184.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Келебија износи цца. 122,6 ha
1.1.4.1.2.2. Опис границе грађевинског подручја насеља Доњи Таванкут
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Доњи Таванкут је тачка 1, која се налази на
тромеђи к.п. бр. 5582, 5583/1 и 5562 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 2 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 5582, 5583/1 и 5583/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са к.п.бр. 5562 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут до тачке 3 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 5590
К.О. Таванкут на удаљености од цца 97 m од тачке 2.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 53m, до 4 која се налази на северозападној
међи к.п.бр. 5600 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 264m од
тачке 3.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу југпзапада по међи до тачке 5 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 5600 (која је уједно и парцела улице), 5605 и 5606 К.О. Таванкут.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 43m, до тачке 6 која се налази на
четворомеђи к.п.бр. 5606, 5604/1, 5603 и 5602 К.О. Таванкут.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 5602 К.О.
Таванкут до тачке 7 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5602, 5607 и 5609/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 97m, до тачке 8 која се налази на
северозападној међи к.п.бр. 5257 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености
од цца 61m од тачке 7.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 5257 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут до тачке 9 која је на удаљености од цца 23м од тачке 8.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 5256 К.О.
Таванкут до тачке 10 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5256, 5255 и 5254 К.О. Таванкут.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 11 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 5255, 5254 и 5252 К.О. Таванкут.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу северозапада по међи паралелно са к.п.бр. 10696 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 122m, до тачке 12 која се налази
на тромеђи к.п.бр. 5253, 5251 и 5232 К.О. Таванкут.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 13 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 5248/1, 5233 и 5232 К.О. Таванкут.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 5232 К.О.
Таванкут до тачке 14 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5233, 5232 и 5230 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 5232, до тачке
15 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5231/1, 5232 и 5230(која је уједно и парцела улице) К.О.
Таванкут.
134
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 15 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 16 која се налази на међи к.п.бр.
5188/2 и 5230 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 17 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 5230(која је уједно и парцела улице), 5195 и 5188/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут од цца 64m, до тачке 18 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5201,
5194 и 5199 К.О. Таванкут.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу југозапада по међи по тачке 19 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 5201, 5193 и 5200 К.О. Таванкут.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут од цца 23м, до тачке која се налази на тромеђи к.п.бр. 5200, 5201
и 5203/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 21 која се налази на међи
к.п.бр. 5201 и 5203/1 К.О. Таванкут на удаљености од цца 4m од тачке 20.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут од цца 63m, до тачке 22 која се налази на међи к.п.бр. 5209/2 и
5203/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 23 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 5210, 5209/2 и 5203/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут од цца 63m, до тачке 24 која се налази на међи к.п.бр. 2108/4 и
10700 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 25 која се налази на међи
к.п.бр. 2108/4 и 10700 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 29m
од тачке 24.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут од цца 35m, до тачке 26 која се налази на међи к.п.бр. 2107/3 и
2107/4 К.О. Таванкут на удаљености од цца 67m од тачке 25.
Од тачке 26 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 27 која се налази на међи
к.п.бр. 2107/3 и 2107/4 К.О. Таванкут на удаљености од цца 6m од тачке 26.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут од цца 30m, до тачке 28 која се налази на међи к.п.бр. 2024 и
2025 К.О. Таванкут.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 29 која се налази на међи
к.п.бр. 2024 и 2025 К.О. Таванкут на удаљености од цца 6м од тачке 28.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 2024 К.О.
Таванкут до тачке 30 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 2023 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Таванкут на удаљености од цца 50m од тачке 29.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу југозапада и пресече к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут до тачке 31 која се налази на међи к.п.бр. 2266/2 и 10697 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Таванкут на удаљености од цца 100m од тачке 30.
Од тачке 31 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 45m, до тачке 32 која се налази на међи
к.п.бр. 2174 и 2175/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 33 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2174, 2175/1 и 2173 К.О. Таванкут.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр. 2173 и 2174 до тачке 34 која се
налази на тромеђи к.п.бр. 2171, 2173 и 2174 К.О. Таванкут.
Од тачке 34 граница се наставља у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно
и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 45m, до тачке 35 која се налази на међи
к.п.бр. 2112 и 2105 (која је уједно и парцела пута) К.О. Таванкут на удаљености од цца 127m од
тачке 34.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
135
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
135
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 35 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 36 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2109, 2112 и 2105 (која је уједно и парцела пута) К.О. Таванкут.
Од тачке 36 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 2112 К.О.
Таванкут до тачке 37 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2111, 2112 и 2121 К.О. Таванкут.
Од тачке 37 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 38 која се налази на међи
к.п.бр. 2112 и 2121 К.О. Таванкут на удаљености од цца 12m од тачке 37.
Од тачке 38 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 50m, до тачке 39 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 5110/2, 5123 и 5121 К.О. Таванкут.
Од тачке 39 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 40 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 5121, 5122 и 5123 .О. Таванкут.
Од тачке 40 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 46m, до тачке 41 која се налази на међи
к.п.бр. 5174 и 5173 К.О. Таванкут на удаљености од цца 318м од тачке 40.
Од тачке 41 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 42 која се налази намеђи
к.п.бр. 5174 и 5173 К.О. Таванкут на удаљености од цца 36m од тачке 41.
Од тачке 42 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 43 која се налази намеђи
к.п.бр. 5174 и 5173 К.О. Таванкут на удаљености од цца 25m од тачке 42.
Од тачке 43 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 5177 К.О.
Таванкут до тачке 44 која се налази на четворомеђи к.п.бр. 5177, 5178, 5158 и 5175 К.О.
Таванкут.
Од тачке 44 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 45 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 5177, 5178 и 5182 К.О. Таванкут.
Од тачке 45 граница се ломиу правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 5177 К.О.
Таванкут до тачке 46 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5177, 5181 и 5180 К.О. Таванкут.
Од тачке 46 граница се ломи у правцу јуцоистока по међи до тачке 47 која се налази на међи
к.п.бр. 5181, 5180 и 5183 К.О. Таванкут.
Од тачке 47 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 48 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 5181, 5183 и 5184 К.О. Таванкут.
Од тачке 48 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 50 која се налази на међи
к.п.бр. 5184 и 5185 К.О. Таванкут.
Од тачке 50 граница се ломи у правцу југоисока паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 60m, до тачке 51 која се налази на међи
к.п.бр. 5185 и 5186 К.О. Таванкут на удаљености од цца 32 m од тачке 50.
Од тачке 51 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 52 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 5185 и 5178 и 5186 К.О. Таванкут.
Од тачке 52 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 98m, до тачке 53 која се налази на к.п.бр.
5262/1 К.О. Таванкут на удаљености од цца 59m од тачке 52.
Од тачке 53 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 54 која се налази на тромеђи к.п.бр.
5260, 5261 и 5262/3 К.О. Таванкут.
Од тачке 54 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 10696 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 45m, до тачке 55 која се налази на
четворомеђи к.п.бр. 5293, 5294/2, 5300/1 и 5296/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 55 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 56 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 5293, 5300/1 и 5300/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 56 граница се ломи у правцу југоистока по јупгзападној међи к.п.бр. 5300/1 К.О.
Таванкут до тачке 57 која се налази на међи к.п.бр. 5299/1 и 5299/2 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 93m од тачке 56.
Од тачке 57 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са к.п.бр. 5317 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 58m, до тачке 58 која се налази на међи
к.п.бр. 5301 и 5299/2 К.О. Таванкут на удаљености од цца 77m од тачке 57.
136
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 58 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр 5301 и 5299/2 К.О. Таванкут до
тачке 59 која се налази на међи к.п.бр. 5334/1 и 5333 К.О. Таванкут на удаљености од цца 140м
од тачке 58.
Од тачке 59 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са к.п.бр. 5317 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 72m, до тачке 60 која се налази на међи
к.п.бр. 4811 и 4812 К.О. Таванкут.
Од тачке 60 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 61 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 4811, 4812 и 4815 К.О. Таванкут.
Од тачке 61 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 62 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 4811, 4814 и 4815 К.О. Таванкут.
Од тачке 62 граница се ломи у правцу југоистока ралелно са к.п.бр. 10699 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 62m, до тачке 63 која се налази на к.п.бр.
6973 К.О. Таванкут на удаљености од цца 307m од тачке 62.
Од тачке 63 граница се ломи у правцу југоистока ралелно са к.п.бр. 10699 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 73m, до тачке 64 која се налази на к.п.бр.
6867 К.О. Таванкут на удаљености од цца 590m од тачке 63.
Од тачке 64 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 65 која се налази на међи к.п.бр.
6867/1 и 6858 К.О. Таванкут на удаљености од цца 32m од тачке 64.
Од тачек 65 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 6858 К.О.
Таванкут до тачке 66 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6853/3, 2237 и 6855 К.О. Таванкут.
Од тачке 66 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 67 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 2237, 6853/3 и 6853/4 К.О. Таванкут.
Од тачке 67 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 68 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 6853/5, 6853/1 и 5847 К.О. Таванкут.
Од тачке 68 граница се лпоми у правцу североистока по међи до тачке 69 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 5847, 6853/5 и 6848/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 69 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 70 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 5847, 6848/4 и 3838/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 70 граница се ломи у правцу севера по међи до тачке 71 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 6848/4, 5847 и 6837 К.О. Таванкут.
Од тачке 71 граница се ломи у правцу истока по међи до тачке 72 која се налази на међи к.п.бр.
3838/2 и 6837 К.О. Таванкут на удаљености од цца 9m од тачке 71.
Од тачке 72 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 73 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 6832/3, 6837 и 3838/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 73 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 6838/1 К.О.
Таванкут до тачке 74 која се налази на међи к.п.бр. 6838/1, 6825 и 6833 К.О. Таванкут.
Од тачке 74 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 75 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 6838/1, 6825 и 6826 К.О. Таванкут.
Од тачке 75 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 10609/1 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 129m, до тачке 76 која се налази на међи
к.п.бр. 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) и 6727/1 К.О.
Таванкут на удаљености од цца 570m од тачке 75.
Од тачке 76 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 77 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 6725, 6727/1 и 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-СомборСуботица) К.О. Таванкут.
Од тачке 77 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 78 која се налази на међи
к.п.бр. 6725 и 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О. Таванкут.
Од тачке 78 граница се ломи у правцу североистока по међи к.п.бр. 10646 (која је уједно и
парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О. Таванкут до тачке 79 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 6725, 6724 и 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О.
Таванкут.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
137
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
137
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 79 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 6724 К.О.
Таванкут до тачке 80 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6724, 6726 и 6727/3 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Таванкут.
Од тачке 80 граница се наставља у правцу југоистока паралелно са међом к.п.бр. 10718 (која је
уједно и парцела Општинског пута ПО-03 Суботица – Сомбор) на удаљености од цца 37m, до
тачке 81 која се налази на к.п.бр. 6737 К.О. Таванкут на удаљености од цца 70m од тачке 80.
Од тачке 81 граница се ломи у правцу североистока, пресече к.п.бр. 10718 (која је уједно и
парцела Општинског пута ПО-03 Суботица – Сомбор), паралелно са међом к.п.бр. 6668(која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 60m, до тачке 82 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 6619/1, 6666 и 10717 (која је уједно и парцела пута) К.О. Таванкут.
Од тачке 82 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр. 10717 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Таванкут до тачке 83 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6584, 6583 и 10717
(која је уједно и парцела пута) К.О. Таванкут.
Од тачке 83 граница се ломи у правцу североистока по међи 6176 и 6177 К.О. Таванкут до тачке
84 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6213, 6204 и 6205 К.О. Таванкут.
Од тачке 84 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са међом к.п.бр. 6185 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Таванкут на удаљености од цца 55m, до тачке која се налази на
тромеђи к.п.бр. 5925/2, 5927/26 и 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-СомборСуботица) К.О. Таванкут.
Од тачке 85 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 10646 (која је
уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О. Таванкут до тачке 86 која се налази на
међи к.п.бр. 5925/1 и 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О.
Таванкут на удаљености од цца 83m од тачке 85.
Од тачке 86 граница се ломи у правцу запада по међи к.п.бр. 5925/1 и 10646 (која је уједно и
парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О. Таванкут на удаљености од цца 38m од тачке
86.
Од тачке 87 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 88 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 5918, 5919 и 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О.
Таванкут.
Од тачке 88 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 89 која се налази на
северозападној међи к.п.бр. 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица)
К.О. Таванкут на удаљености од цца 23 m од тачке 88.
Од тачке 89 граница се ломи у правцу југозапада по међи к.п.бр. 10646 (која је уједно и парцела
пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О. Таванкут до тачке 90 која се налази на међи к.п.бр. 5908
и 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О. Таванкут.
Од тачке 90 граница се ломи у правцу северозапада по северозападној међи к.п.бр. 10646 (која
је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О. Таванкут до тачке 91 која се налази
на међи к.п.бр. 5908 и 10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О.
Таванкут на удаљености од цца 26m од тачке 90.
Од тачке 91 граница се ломи у правцу југозапада по међи .п.бр. 5908 и 10646 (која је уједно и
парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О. Таванкут до тачке 92 која се налази на
северозападној међи10646 (која је уједно и парцела пруге Богојево-Сомбор-Суботица) К.О.
Таванкут на удаљености од цца 6m од тачке 91.
Од тачке 92 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 5908 К.О.
Таванкут до тачке 93 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5908, 5909/1 и 5895/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 93 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 5895/2 К.О.
Таванкут до тачке 94 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 5895/2 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 209m од тачке 93.
Од тачке 94 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 95 која се налази на међи
к.п.бр. 5894/1 и 5894/3 К.О. Таванкут на удаљености од цца 103m од тачке 94.
Од тачке 95 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 5894/3 до
тачке 96 која се налази на четворомеђи к.п.бр. 5893/1, 5893/2, 5894/2 и 5894/1 К.О. Таванкут.
138
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 96 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са међом к.п.бр. 10609/1 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 90m, до тачке 97 која се налази на
међи к.п.бр. 5850 и 5846 К.О. Таванкут на удаљености од цца 280m од тачке 96.
Од тачке 97 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 5846 К.О.
Таванкут до тачке 98 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5846, 5849 и 5847 К.О. Таванкут.
Од тачке 98 граница се ломи у правцу североистока по југозападној међи к.п.бр. 5847 К.О.
Таванкут до тачке 99 која се налази на међи к.п.бр. 5820 и 5824/1 на удаљености од цца 135m
од тачке 98.
Од тачке 99 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 5824/1 до тачке
100 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5820, 5823 и 5819 К.О. Таванкут.
Од тачке 100 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са међом к.п.бр. 10685(која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 65m, до тачке 101 која се налази
на тромеђи к.п.бр. 5708, 5709 и 5717 К.О. Таванкут.
Од тачке 101 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 5717 К.О.
Таванкут до тачке 102 која се налази на међи к.п.бр. 5717 и 5715/4 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 215m од тачке 101.
Од тачке 102 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 103 која се налази на тромеђи
к.пч.бр. 1313, 1314 и 19685/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 103 граница се ломи у правцу севера по североисточној међи к.п.бр. 19685/4 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут до тачке 104 која се налази на међи к.п.бр. 1325/1 и
19685/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 105 m од тачке
103.
Од тачке 104 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са међом к.п.бр. 19685/4 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 70m, до тачке 105 која се налази
на међи к.п.бр. 5693 и 10695 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од
цца 285м од тачке 104.
Од тачке 105 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 10695
(која је уједно и парцела пута) К.О. Таванкут до тачке 106 која се налази на тромеђи к.п.бр.
5670, 5692 (која је уједно и парцела улице) и 10695 (која је уједно и парцела пута) К.О.
Таванкут.
Од тачке 106 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 5562 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут до тачке 1 која је уједно и почетна тачка описа.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Доњи Таванкут износи цца 209,4 ha.
1.1.4.1.2.3. Oпис границе грађевинског подручја насеља Горњи Таванкут
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Горњи Таванкут је тачка 1, која се налази
на тромеђ и к.п. бр. 4545/2, 4546/2 и 4546/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 2 која се налази на међи
к.п. бр. 4546/2 и 4546/1 К.О. Таванкут на удаљености од цца 10mод тачке 1.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са међом к.п.бр. 10715(која је
уједно и парцела пута) К.О. Таванкут на удаљености од цца 36m, до тачке 3 која се налази на
к.п.бр. 4558 К.О. Таванкут на удаљености од цца 50m од тачке 2.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 4438, 4439,
4172, 4171, 4169, 4170, 4082 и 4081/2 К.О. Таванкут до тачке 4 која се налази на тромеђи к.п.бр.
4080, 4079 и 4081/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 5 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 4079, 4078 и 4080 К.О. Таванкут.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу југозапада по међи к.п.бр. 4079 и 4078 К.О. Таванкут до
тачке 6 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4078, 4079 и 10713(која је уједно и парцела улице)
К.О. Таванкут.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
139
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
139
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 6 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 10713(која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут до тачке 7 која се налази на међи к.п.бр. 4078 и
10713(која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 17m од тачке 6.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 8 која се налази на тромеђи к.п.бр.
3926, 3927 и 10713(која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 9 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 3928, 3927 и 10713(која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 10 која се налази на тромеђи
3928, 3927 и 3925 К.О. Таванкут.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 11 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 3927, 3925 и 10712 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 10712 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут до тачке 12 која се налази на северозападној међи
к.п.бр. 10712 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 29m од
тачке 11.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 3893 К.О.
Таванкут до тачке 13 која се налази на међи к.п.бр. 8320 и 8310 К.О. Таванкут на удаљености од
цца 449m од тачке 12.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са међом к.п.бр. 10723 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 49m, до тачке 14 која се налази на
међи к.п.вр. 8330 и 8329 К.О. Таванкут.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 15 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 8328, 8330 и 10723 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи 10723 (која је уједно
и парцела улице) К.О. Таванкут до тачке 16 која се налази на северозападној међи 10723 (која
је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 43m од тачке 15.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу југоисотка до тачке 17 која се налази на тромеђи к.п.бр.
8289, 8290 и 8288 К.О. Таванкут.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 8289 К.О.
Таванкут до тачке 18 која се налази на тромеђи к.п.бр. 8289, 8292 и 8290 К.О. Таванкут.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 19 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 8292, 8290 и 8294 К.О. Таванкут.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 20 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 8292, 8304/1 и 8293/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са међом к.п.бр. 10718 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 66m, до тачке 21 која се налази на
југозападној међи к.п.бр. 7977 на удаљности од цца 546m од тачке 20.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са међом к.п.бр. 10721 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 60m, до тачке 22 која се налази на
југозападној међи к.п.бр. 8114 на удаљности од цца 883 m од тачке 21.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 8114 К.О.
Таванкут до тачке 23 која се налази на тромеђи к.п.бр. 8114, 8116 и 10721 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са међом к.п.бр. 7875 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 62m, до тачке 24 која се налази на
југоисточној међи к.п.бр. 9663 К.О. Таванкут.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу североистока паралелно са међом к.п.бр. 10705 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 67m, до тачке 25 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 9689, 9691 и 9690 К.О. Таванкут.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са међом к.п.бр. 7187 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 169m, до тачке 26 која се налази
на југоисточној међи к.п.бр. 7158 (која је уједно и парцела пута) К.О. Таванкут.
140
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 26 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 7158 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Таванкут до тачке 27 која се налази на југоисточној међи к.п.бр.
7168 (која је уједно и парцела пута) К.О. Таванкут на удаљености од цца 268m од тачке 26.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 28 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 7168 (која је уједно и парцела пута) , 7162 и 7169 К.О. Таванкут.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи 7169 К.О. Таванкут
до тачке 29 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 7169 К.О. Таванкут на удаљености од
цца 48m од тачке 28.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 7169 К.О.
Таванкут до тачке 30 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7167/1, 7169 и 7147 К.О. Таванкут.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 7167/1 К.О.
Таванкут до тачке 31 која се налази на четворомеђи к.п.бр. 7141, 7140/1, 7164/4 и 7171/1 К.О.
Таванкут.
Од тачке 31 граница се ломи у правцу северозапада по југозападној међи к.п.бр. 7171/1 К.О.
Таванкут до тачке 32 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7176/1, 7173/1 и 7167/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 7167/1 К.О.
Таванкут до тачке 33 која се налази на међи к.п.бр. 7167/1 и 7167/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу северозапада по међи к.п.бр. 7167/1 и 7167/2 К.О.
Таванкут до тачке 34 која се налази на међи к.п.бр. 7167/1, 7167/2 и 7186/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 34 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 35 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 7167/2, 7186/2 и 7167/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 35 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са међом к.п.бр. 7187 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 46m, до тачке 36 која се налази на
к.п.бр. 7202 К.О. Таванкут на удаљености од цца 103m од тачке 35.
Од тачке 36 граница се ломи у правцу севера паралелно са међом к.п.бр. 10705 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 65m, до тачке 37 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 7221/4, 7221/1 и 7230/3 К.О. Таванкут.
Од тачке 37 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 38 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 7221/1, 7230/3 и 7227 К.О. Таванкут.
Од тачке 38 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 39 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 7244, 7245 и 7254/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 39 граница се ломи у правцу севера паралелно са међом к.п.бр. 10705 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 61m, до тачке 40 која се налази на међи
к.п.бр. 7300/1 и 7302/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 40 граница се ломи у правцу североистока по међи к.п.бр. 7300/1 и 7302/1 К.О.
Таванкут до тачке 41 која се налази на међи к.п.бр. 7300/1 и 7302/1 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 56m од тачке 40.
Од тачке 41 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 42 која се налази на међи к.п.бр.
7311 и 10720/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 66m од
тачке 41.
Од тачке 42 граница се ломи у правцу североистока по међи 10720/1 (која је уједно и парцела
улице) К.О. Таванкут до тачке 43 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7311, 10720/1 и 2482/3 (која
је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 43 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 44 која се налази на југоисточној
међи к.п.бр. 10720/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут.
Од тачке 44 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 10720/1 (која
је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут до тачке 45 која се налази на југоисточној међи
к.п.бр. 10720/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 63m од
тачке 44.
Од тачке 45 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 7316/2 К.О.
Таванкут до тачке 46 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 7317 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 42m од тачке 45.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
141
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
141
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 46 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са међом к.п.бр. 10714 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 82m, до тачке 47 која се налази
на к.п.бр. 7326/1 К.О. Таванкут на удаљености од цца 110 m од тачке 46.
Од тачке 47 граница се ломи у правцу североистока паралелно са међом к.п.бр. 70715 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 88m, до тачке 48 која се налази
на к.п.бр. 7346/1 на удаљености од цца 247 m од тачке 47.
Од тачке 48 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са међом к.п.бр. 70715 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 71m, до тачке 49 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 4530, 4536/1 и 4538 К.О. Таванкут.
Од тачке 49 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са међом к.п.бр. 70715 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 42m, до тачке 1 која је уједно и
почетна тачка описа.
Унутар описане површине је једно „острво“ што није грађевински рејон.
За почетну тачку ове површине је узета тачка 49a која се налази на североисточној међи к.п.бр.
7969 К.О. Таванкут, приближне координате ове тачке су : Y = 380 678.00 X = 100 396.00
Од тачке 49 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 7965 К.О.
Таванкут до тачке 50 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7965, 7967 и 7962 К.О. Таванкут.
Од тачке 50 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 7962 К.О.
Таванкут до тачке 51 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7960, 7967 и 7962 К.О. Таванкут.
Од тачке 51 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са улицом Бисни крај на одстојању
од цца 105m до тачке 52 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 7887 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 658m од тачке 51.
Од тачке 52 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Банков пут на одстојању
од цца 60m до тачке 53 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 7796 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 530m од тачке 52.
Од тачке 53 граница се ломи у правцу североистока паралелно са улицом Лебовић крај на
одстојању од цца 61m до тачке 54 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 7747 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Таванкут на удаљености од цца 605m од тачке 53.
Од тачке 54 граница се ломи у правцу северозапада паралелно дуж југозападне међе к.п.бр.
7747 (која је уједно и парцела улице) до почетне тачке 49 која се налази на удаљености од цца
640m од тачке 54.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Горњи Таванкут износи цца 204,6 hа
1.1.4.1.2.4.Oпис границе грађевинског подручја насеља Миргеш
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Миргеш је тачка 1 која је најсевернија
тачка насеља и се налази на тромеђи к.п.бр. 263/1, 10692 (која је уједно и парцела Мамужићевог
пута) и 261 К.О. Таванкут.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу југозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 261 К.О.
Таванкут до тачке 2 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 268 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 305m од тачке 1.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 268 К.О. Таванкут
до тачке 3 која се налази на тромеђи к.п.бр. 268, 273/1 и 267/3 К.О. Таванкут.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр.267/3 К.О.
Таванкут до тачке 4 која се налази на тромеђи к.п.бр. 267/3, 273/2 и 274 К.О. Таванкут.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 274 К.О.
Таванкут до тачке 5 која се налази на тромеђи к.п.бр. 274, 267/2 и 363 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Таванкут.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 267/2 К.О.
Таванкут до тачке 6 која се налази на тромеђи к.п.бр.267/2, 266 и 363 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Таванкут.
142
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 6 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Војвођанском улицом на
одстојању од цца 67m до тачке 7 која се налази на к.п.бр. 512 К.О. Таванкут на удаљености од
цца 350m од тачке 6.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са улицом Вишљина на одстојању од
цца 60m до тачке 8 која се налази на тромеђи к.п.бр. 482, 474 и 473 К.О. Таванкут .
Од тачке 8 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 477 К.О.
Таванкут до тачке 9 која се налази на тромеђи к.п.бр. 465, 466 и 458 К.О. Таванкут.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу југозапада преко к.п.бр. 458 К.О. Таванкут до тачке 10
која се налази на тромеђи к.п.бр. 458, 453 и 454 К.О.Таванкут.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 453 К.О.
Таванкут до тачке 11 која се налази на најјужнијој тачки к.п.бр. 453 К.О.Таванкут на
удаљености од цца 9.5m од тачке 10.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу запада преко к.п.бр. 454 К.О.Таванкут до тачке 12 која
се налази на тромеђи к.п.бр. 454, 452 и 449 К.О. Таванкут.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са улицом Вишљина на одстојању
од цца 58m до тачке 13 која се налази на тромеђи к.п.бр. 410, 412 и 405 К.О. Таванкут.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу југозапада преко к.п.бр. 405 К.О. Таванкут до тачке 14
која се налази на тромеђи к.п.бр. 405, 397 и 400 К.О. Таванкут.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п. бр. 400 К.О.
Таванкут до тачке 15 која се налази на тромеђи к.п.бр. 399, 396 и 10689/3 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Таванкут.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу југозапада преко к.п.бр. 10689/3 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Таванкут до тачке 16 која се налази на тромеђи к.п.бр. 10689/3 (која је уједно и
парцела пута), 1133/1 и 1128 К.О. Таванкут.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу југоистока дуж северозападне међе к.п.бр. 1128 К.О.
Таванкут до тачке 17 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1129, 1133/3 и 1132 К.О. Таванкут.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 1129 К.О.
Таванкут до тачке 18 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1129, 1130 и 1132 К.О. Таванкут.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 1130 К.О.
Таванкут до тачке 19 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1130, 1131 и 10694 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Таванкут.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу југозапада преко парцеле к.п.бр. 10694 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Таванкут до тачке 20 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 1444/3
К.О. Таванкут на удаљености од цца 18m од тачке 19.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 1444/3 К.О.
Таванкут до тачке 21 која се налази тромеђи к.п.бр. 1444/3, 1423 и 10694 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Таванкут.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 1444/3 К.О.
Таванкут до тачке 22 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1443/3, 1423 и 1424 К.О. Таванкут.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 1424 К.О.
Таванкут до тачке 23 која се налази на удаљености од цца 21m од тачке 22.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 1424 К.О.
Таванкут до тачке 24 која се налази на удаљености од цца 3m од тачке 23.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу југоистока преко к.п.бр. 1419 и 1418 К.О.Таванкут до
тачке 25 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 1402 К.О. Таванкут на удаљености од цца
72m од тачке 24.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п. бр. 1402 К.О.
Таванкут до тачке 26 која се налази на удаљености од цца 14m од тачке 25.
Од тачке 26 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 1402 К.О.
Таванкут паралелно са улицом Чикеријска на одстојању од цца 76m до тачке 27 која се налази
на тромеђи к.п.бр. 1054, 1051 и 1056 К.О. Таванкут.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
143
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
143
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 27 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 1051 К.О.
Таванкут до тачке 28 која се налази на удаљености од цца 24m од тачке 27.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу југоистока преко к.п.бр. 1051, 1050, 1049 и дуж
југозападне међе к.п.бр. 1045 К.О. Таванкут до тачке 29 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1045,
1046 и 1047 К.О. Таванкут.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 1046 К.О.
Таванкут до тачке 30 која се налази на удаљености од цца 10m од тачке 29.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 1046 К.О.
Таванкут преко к.п.бр. 1037, 1038/2, 1036/1 К.О, Таванкут до тачке 31 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 1096, 1018 и 1025 К.О. Таванкут.
Од тачке 31 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 1018 К.О.
Таванкут до тачке 32 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1018, 1019 и 1025 К.О. Таванкут.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 1018 К.О.
Таванкут до тачке 33 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1018, 6031/1 и 1019/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу југоистока по паралелно са улицом Чикеријска на
одстојању од цца 55m до тачке 34 која је најсевернија тачка к.п.бр. 6038/3 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 163m од тачке 33.
Од тачке 34 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр.6038/3 К.О.
Таванкут до тачке 35 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6018, 6035/1 и 6032/2 К.О. Таванкут.
Од тачке 35 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 6018 К.О.
Таванкут до тачке 36 која се налази на удаљености од цца 4.5m од тачке 35.
Од тачке 36 граница се ломи у правцу југоистока дуж северозападне међе к.п.бр. 6018 К.О.
Таванкут до тачке 37 која се налази на удаљености од цца 7m од тачке 36.
Од тачке 37 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 6032/2 К.О.
Таванкут до тачке 38 која се налази на укрштању к.п.бр. 6032/2, 6020, 6021 и 6035/1 К.О.
Таванкут.
Од тачке 38 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр.6020 К.О.
Таванкут до тачке 39 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6021, 6020 и 6008 К.О. Таванкут.
Од тачке 39 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 6008 К.О.
Таванкут до тачке 40 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6008, 6007 и 6020 К.О. Таванкут.
Од тачке 40 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 6007 К.О.
Таванкут до тачке 41 која је најјужнија тачка к.п.бр. 6007 К.О. Таванкут.
Од тачке 41 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Чикеријска на одстојању
од цца 80m до тачке 42 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5075, 5967 и 5977 К.О. Таванкут.
Од тачке 42 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 5967
К.О.Таванкут до тачке 43 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5967, 5977 и 5970/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 43 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападних међа к.п.бр. 5967, 5968/1,
5968/2 и 5968/3 К.О.Таванкут до тачке 44 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5968/3, 5969/1 и
5956 К.О. Таванкут.
Од тачке 44 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 5968/3 К.О.
Таванкут до тачке 45 која се налази на тромеђи к.п.бр. 5968/3, 5953 и 5956 К.О. Таванкут.
Од тачке 45 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 5953 и 5946 К.О.
Таванкут до тачке 46 која се налази на укрштању к.п.бр. 5946, 5942/1, 5943 и 5947 К.О.
Таванкут.
Од тачке 46 граница се ломи у правцу југoистока дуж југозападне међе к.п.бр. 5942/1
К.О.Таванкут до тачке 47 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 10693 (која је уједно и
парцела Општинског пута бр. ОП-02) К.О. Таванкут на удаљености од цца 36m од тачке 46.
Од тачке 47 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 10693 (која је
уједно и парцела Општинског пута бр. ОП-02) К.О. Таванкут паралелно да улицом Николе
Тесле на одстојању од цца 68m до тачке 48 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 6117
К.О. Таванкут на удаљености од цца 566m од тачке 47.
Од тачке 48 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 6117 К.О.
Таванкут до тачке 49 која се налази на удаљености од цца 15m од тачке 48.
144
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 49 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 50 која је најзападнија тачка к.п.бр.
955 К.О. Таванкут на удаљености од цца 12m од тачке 49.
Од тачке 50 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 955
К.О.Таванкут до тачке 51 која је најјужнија тачка к.п.бр. 955 К.О. Таванкут на удаљености од
цца 92m од тачке 50.
Од тачке 51 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 955 К.О.
Таванкут преко к.п.бр. 957, 951, 949/1 и 948 К.О.Таванкут до тачке 52 која се налази на
североисточној међи к.п.бр. 948 К.О. Таванкут на удаљености од цца 130m од тачке 51.
Од тачке 52 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 947 К.О.
Таванкут до тачке 53 која се налази на удаљености од цца 43m од тачке 52.
Од тачке 53 граница се ломи у правцу североистока преко к.п.бр. 947, 945, 944 и 943 К.О.
Таванкут до тачке 54 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 943 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 97m од тачке 53.
Од тачке 54 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 943 К.О.
Таванкут до тачке 55 која се налази на тромеђи к.п.бр. 943, 941 и 940 К.О. Таванкут.
Од тачке 55 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 940 и 910 К.О.
Таванкут до тачке 56 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 906 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 290m од тачке 55.
Од тачке 56 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 904 К.О.
Таванкут до тачке 57 која се налази на тромеђи к.п.бр. 904, 917 и 906 К.О. Таванкут.
Од тачке 57 граница се ломи у правцу југоистока преко к.п.бр. 917, 910 и 914 К.О. Таванкут
дуж југозападне међе к.п.бр. 912 и 920 К.О. Таванкут до тачке 58 која се налази на југоисточној
међи к.п.бр. 922 К.О. Таванкут на удаљености од цца 260m од тачке 57.
Од тачке 58 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 922 К.О.
Таванкут до тачке 59 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 934 (која је уједно и парцела
улице Ивана Мажуранића) К.О. Таванкут на удаљености од цца 120m од тачке 58.
Од тачке 59 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 934 К.О.
Таванкут до тачке 60 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 934 (која је уједно и парцела
улице Ивана Мажуранића) К.О. Таванкут на удаљености од цца 207m од тачке 59.
Од тачке 60 граница се ломи у правцу североистока преко Општинског пута бр. ОП-08 дуж
северозападне међе к.п.бр. 41041, 41039 и 41040 К.О. Доњи град до тачке 61 која се налази на
североисточној међи к.п.бр. 41016/14 К.О. Доњи град на удаљености од цца 180m од тачке 60.
Од тачке 61 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 41016/2 К.О.
Доњи град до тачке 62 која се налази на укрштању к.п.бр. 41016/14, 41038/2, 41038/1 и 41016/13
К.О. Доњи град.
Од тачке 62 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 41038/1 К.О.
Доњи град до тачке 63 која се налази на удаљености од цца 8m од тачке 62.
Од тачке 63 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 41037/1
К.О. Доњи град до тачке 64 која се налази на удаљености од цца 134m од тачке 63.
Од тачке 64 граница се ломи у правцу североистока паралелно са улицом Слободана Принципа
Сеље на удаљености од цца 535m до тачке 65 која се налази на к.п.бр. 41009/9 К.О. Доњи град
на удаљености од цца 543m од тачке 64.
Од тачке 65 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 41010 К.О.
Доњи град до тачке 66 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 902/2 (која је уједно и
парцела улице Слободана Принципа Сеље) К.О. Доњи град на удаљености од цца 572m од
тачке 65.
Од тачке 66 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 902/2 (која је
уједно и парцела улице Слободана Принципа Сеље) К.О. Доњи град до тачке 67 која се налази
на удаљености од цца 400m од тачке 66.
Од тачке 67 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 13273 К.О.
Таванкут до тачке 68 која се налази на тромеђи к.п.бр. 13268, 13273 и 13274 К.О. Таванкут.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
145
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
145
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 68 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 13268 К.О.
Таванкут до тачке 69 која се налази на тромеђи к.п.бр. 13268, 13269 и 13274 К.О. Таванкут.
Од тачке 69 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 13269 К.О.
Таванкут до тачке 70 која се налази на тромеђи к.п.бр. 13268, 13269 и 13198 К.О. Таванкут.
Од тачке 70 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 13198 К.О.
Таванкут до тачке 71 која се налази на удаљености од цца 6m од тачке 70.
Од тачке 71 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са улицом Мамужићев пут на
одстојању од цца 65м до тачке 72 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 13154 К.О.
Таванкут на удаљености од цца 370m од тачке 71.
Од тачке 72 граница се ломи у правцу северозапада преко парцела управно на њихове међе
к.п.бр. 13152, 13150, 13146, 13053, 13054, 13050, 13047, 13046, 13043, 13037 и 13036 К.О.
Таванкут до тачке 73 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 13036 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 343m од тачке 72.
Од тачке 73 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 13036 К.О.
Таванкут до тачке 74 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 263/1 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 77m од тачке 73.
Од тачке 74 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 263/1 К.О.
Таванкут до почетне тачке 1 која се налази на тромеђи к.п.бр. 263/1, 261 и 10691 (која је уједно
и парцела Мамужићевог пута) К.О. Таванкут.
Унутар описане површине су три „острва“ што нису грађевински рејон.
За почетну тачку прве површине је узета тачка 75 која се налази на тромеђи к.п.бр. 693, 690/2 и
691/4 К.О. Таванкут, приближне координате ове тачке су : Y = 385 892.00 X = 103 687.00
Од тачке 75 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 690/2 К.О.
Таванкут до тачке 76 која се налази на укрштању к.п.бр. 696/2, 689/2, 708 и 707 К.О. Таванкут.
Од тачке 76 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 696/2 К.О.
Таванкут до тачке 77 која се налази на тромеђи к.п.бр. 696/2, 698 и 697 К.О. Таванкут.
Од тачке 77 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 697 К.О.
Таванкут до тачке 78 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 704 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 157m од тачке 77.
Од тачке 78 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Пешчарина на одстојању
од цца 55m до тачке 79 која се налази на тромеђи к.п.бр. 735, 739 и 734 К.О. Таванкут.
Од тачке 79 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 739 К.О.
Таванкут до тачке 80 која се налази на тромеђи к.п.бр. 738, 739 и 734 К.О. Таванкут.
Од тачке 80 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 739 К.О.
Таванкут до тачке 81 која је најјужнија тачка к.п.бр. 739 К.О. Таванкут на удаљености од цца
117m од тачке 80.
Од тачке 81 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 739 К.О.
Таванкут до тачке 82 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 742 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 53m од тачке 81.
Од тачке 82 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 83 која се налази на североисточној
међи к.п.бр. 742 К.О. Таванкут на удаљености од цца 20m од тачке 82.
Од тачке 83 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 744/2 К.О.
Таванкут до тачке 84 која се налази на тромеђи к.п.бр. 744/2, 745 и 744/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 84 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 745 К.О.
Таванкут до тачке 85 која се налази на удаљености од цца 17m од тачке 84.
Од тачке 85 граница се ломи у правцу североистока паралелно са улицом Николе Тесле на
одстојању од цца 50m до тачке 86 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 746 К.О.
Таванкут на удаљености од цца 74m од тачке 85.
Од тачке 86 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 746
К.О.Таванкут до тачке 87 која се налази на удаљености од цца 53m од тачке 86.
Од тачке 87 граница се ломи у правцу североистока до тачке 88 која се налази на југозападној
међи к.п.бр. 748 К.О. Таванкут на удаљености од цца 50m од тачке 87.
146
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 88 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 748 К.О.
Таванкут до тачке 89 која се налази на удаљености од цца 43m од тачке 88.
Од тачке 89 граница се ломи у правцу североистока паралелно са улицом Николе Тесле на
одстојању од цца 49m до тачке 90 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 750/1 К.О.
Таванкут на удаљености од цца 93m од тачке 89.
Од тачке 90 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 750/1 К.О.
Таванкут до тачке 91 која се налази на тромеђи к.п.бр. 750/1, 752/2 и 655 К.О. Таванкут.
Од тачке 91 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 750/1 К.О.
Таванкут до тачке 92 која се налази на тромеђи к.п.бр. 750/1, 750/2 и 655 К.О. Таванкут.
Од тачке 92 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са улицом Розике Вуковић на
одстојању од цца 44m до почетне тачке 75 која се налази на тромеђи к.п.бр. 690/2, 691/4 и 693
К.О. Таванкут.
За почетну тачку друге површине је узета тачка 93 која се налази на североисточној међи
к.п.бр. 1110 К.О. Таванкут, приближне координате ове тачке су : Y = 385 390.00
X = 103
468.00
Од тачке 93 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са улицом Вишљина на одстојању
од цца 50m до тачке 94 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 1067 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 170m од тачке 93.
Од тачке 94 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 1118 К.О.
Таванкут до тачке 95 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1118, 1070 и 1067 К.О. Таванкут.
Од тачке 95 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 1067 К.О.
Таванкут до тачке 96 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1067, 1069 и 1070 К.О. Таванкут.
Од тачке 96 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Чикеријска на одстојању
од цца 52m до тачке 97 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 1083 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 119m од тачке 96.
Од тачке 97 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 1083 К.О.
Таванкут до тачке 98 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1083, 1085/2 и 1080 К.О. Таванкут.
Од тачке 98 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 1083 К.О.
Таванкут до тачке 99 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1088/1, 1085/1 и 1083 К.О. Таванкут.
Од тачке 99 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 1085/1 К.О.
Таванкут до тачке 100 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1088/2, 1089/1 и 1085/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 100 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 1085/1
К.О. Таванкут до тачке 101 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1085/1, 1089/1 и 1092/2 К.О.
Таванкут.
Од тачке 101 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 1092/2 К.О.
Таванкут до тачке 102 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 1091/2 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 140m од тачке 101.
Од тачке 102 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са улицом Пешчарина на
одстојању од цца 47m до тачке 103 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 1107 К.О.
Таванкут на удаљености од цца 150m од тачке 102.
Од тачке 103 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 1107 К.О.
Таванкут до тачке 104 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1107, 1108 и 1103 К.О. Таванкут.
Од тачке 104 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 1107 К.О.
Таванкут до тачке 105 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1107, 1108 и 1109 К.О. Таванкут.
Од тачке 105 граница се ломи у правцу северозапада до почетне тачке 93 која се налази на
југозападној међи к.п.бр. 1109 К.О. Таванкут на удаљености од цца 65м од тачке 105.
За почетну тачку треће површине је узета тачка 106 која се налази на југозападној међи к.п.бр.
967 К.О. Таванкут, приближне координате ове тачке су : Y = 385 709.00
X = 103 210.00
Од тачке 106 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са к.п.бр. 1017 К.О. Таванкут до
тачке 107 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 1015 К.О. Таванкут на удаљености од цца
282m од тачке 106.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
147
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
147
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 107 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 1011 К.О.
Таванкут до тачке 108 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1011, 1012 и 1009 К.О. Таванкут.
Од тачке 108 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 1011 К.О.
Таванкут до тачке 109 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1011, 1008 и 1009 К.О. Таванкут.
Од тачке 109 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 1008 К.О.
Таванкут до тачке 110 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 992/1 К.О. Таванкут на
удаљености од цца 260m од тачке 109.
Од тачке 110 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 993/1 К.О.
Таванкут до тачке 111 која се налази на тромеђи к.п.бр. 993/1, 984 и 982 К.О. Таванкут.
Од тачке 111 граница се ломи у правцу североистока преко к.п.бр. 982, 987/2, 976/1, 975 К.О.
Таванкут до тачке 112 која се налази на тромеђи к.п.бр. 959, 960 и 974 К.О. Таванкут.
Од тачке 112 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 960 К.О.
Таванкут до тачке 113 која се налази на тромеђи к.п.бр. 961, 960 и 974 К.О. Таванкут.
Од тачке 113 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 961 К.О.
Таванкут до тачке 114 која се налази на удаљености од цца 110m од тачке 113.
Од тачке 114 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са улицом Пешчарина на
одстојању од цца 53m до почетне тачке 106 која се налази на удаљености од цца 287m од тачке
114.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Миргеш износи цца 159,9 ha.
1.1.4.1.2.5.
Опис границе грађевинског подручја насеља Скендерово
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Скендерево је тачка 1, која је уједно и
најсевернија тачка насеља и налази се на југоисточној међи к.п. бр. 9795/1 К.О. Таванкут на
удаљености од 70м од североисточне међе к.п. бр. 10635/3 К.О. Таванкут, која чини део пут у
насељу Скендерево.
Од тачке 1 граница наставља у правцу југозапада до тачке 2 која се налази на четворомеђи к.п.
бр. 9768/1, 9769/2, 10635/2 и 10645/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 3 која се налази на тромеђи к.п. бр.
10645/1, 10635/2 и 10640 К.О. Таванкут.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 4 која се налази на четворомеђи к.п.
бр. 10645/1, 10639, 10645/2 и 10642 К.О. Таванкут.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу југоистока и иде по југозападној међи к.п. бр. 10639 и
10638 К.О. Таванкут до тачке 5 која се налази на тромеђи к.п. бр. 10641, 10638 и 10637/3 К.О.
Таванкут.
Од тачке 5 граница се ломи ка североистоку до тачке 6 која се налази на северозападној међи
к.п. бр. 10630 К.О. Таванкут на удаљености од цца62m од тачке 5.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 7 која се налази на тромеђи к.п. бр.
10604, 10605 и 10597 К.О. Таванкут.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 8 која се налази на тромеђи к.п. бр.
10605, 10597 и 10601/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 8 границасе ломи у правцу југоистока до тачке 9 која се налази на тромеђи к.п. бр.
10590, 10581 и 10596/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 10 која се налази на тромеђи к.п. бр.
10596/1, 10581 и 10585 К.О. Таванкут.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 11 која се налази на најјужнијој
тачки к.п.бр. 10571 К.О. Таванкут.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу североистока до тачке 12 која се налази на међи к.п. бр.
10573/1 и 10571 К.О. Таванкут, на одстојању од цца52m од тачке 11.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 13 која се налази на међи к.п. бр
10573/1 и 10571 К.О. Таванкут на одстојању од цца17m од тачке 12.
148
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 13 граница се ломи у правцу североистока по међи к.п. бр 10573/1 и 10571 К.О.
Таванкут до тачке 14 која је уједно и најисточније тачке к.п. бр. 10571 К.О. Таванкут.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 15 која се налази на четворомеђи
к.п бр. 10573/1, 10571, 10581 и 10583/1 К.О. Таванкут.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу североистока до тачке 16 која се налази на
северозападној међи к.п. бр. 10573/2 К.О. Таванкут, на удаљености од цца131m од тачке 15.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу северозапада пресецајући к.п. бр. 10583/3, 10591/2,
10600/1, 10607/3, 10613/2, 10624/4, 10628/3, 9790/3, 10635/4, 9769/9 и 10635/6 К.О. Таванкут и
долази до тачке 1, која је уједно и почетна тачка описа.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Скендерево износи цца 6,5 ha.
1.1.4.1.2.6. Опис границе грађевинског подручја насеља Стари Жедник
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Стари Жедник је тачка 1 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2500/3, 2501/4 и 2408 (која је уједно и парцела пута) К.О. Жедник.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 2 која се налази на међи к.п. бр.
2494/98, 2494/97 К.О. Жедник на удаљености од цца 151m од тачке 1.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са улицом Ђуре Ђаковића на
одстојању од цца65м, до тачке 3 која се налази на парцели к.п.бр. 2496/6 К.О. Жедник, која је
на удаљености од цца 286m до тачке 2.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу југоистока дуж међе к.п.бр. 2356/3 К.О. Жедник
паралелно са улицом Васе Пелагића на одстојању од цца 58m, до тачке 4 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2496/1, 2496/2 и 2359/4 К.О. Жедник.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу југозапада дуж међе до тачке 5, која се налази на тромеђи
к.п.бр. 2359/4, 2359/1 и 2496/2 К.О. Жедник на удаљености од цца 2.7m од тачке 4.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Васе Пелагића на
удаљености од цца 60м, до тачке 6 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2718/1, 2718/3 и 2720/2
К.О. Жедник.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу североистока паралелно са улицом Првомајска на
одстојању од цца 116m, дуж северозападне међе к.п.бр. 2720/2, 2720/3, 2721, 2722 и 2727/1 до
тачке 7 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2714/4, 2727/2 и 2727/1 К.О. Жедник.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 2727/2 К.О.
Жедник до тачке 8 која се налази на међи к.п.бр. 2725 и 2726 (која је уједно и парцела пута)
К.О. Жедник.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 2726 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Жедник паралелно са улицом Кизур Иштвана на одстојању од цца
60м, до тачке 9 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2740 (која је уједно и парцела пута), 2741/1 и
2741/2 К.О. Жедник.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу југоистока дуж међе к.п.бр. 2741/1 и 2741/2 К.О. Жедник
до тачке 10 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2741/1, 2741/2 и 2743 К.О. Жедник.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 2741/2 К.О.
Жедник, до тачке 11 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2741/2, 2743 и 2745 К.О. Жедник.
Од тачке 11 граница се наставља у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 2745 К.О.
Жедник до тачке 12 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2742, 2746 и 2745 К.О. Жедник на
удаљености од цца 37m од тачке 11.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу југа паралелно са Београдским путем на одстојању од
цца 140m до тачке 13 која се налази на међи к.п.бр. 4892/4 и 4892/3 К.О. Жедник на удаљености
од цца 1000m од тачке 12.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу североистока по међи к.п.бр 4892/3 и 4892/4 К.О. Жедник
до тачке 14 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4895/2, 4892/3 и 4892/4 К.О. Жедник.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
149
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
149
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 14 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п. бр. 4895/2 К.О.
Жедник до тачке 15 која се налази на удаљености од цца 6m од тачке 14.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п. бр. 4892/2 К.О.
Жедник до тачке 16 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4893/2, 4892/2 и 6648 (која је уједно и
парцела Београдског пута) К.О. Жедник.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу североистока преко Београдског пута до тачке 17 која се
налази на међи к.п.бр. 6648 (која је уједно и парцела Београдског пута), 4781/2 К.О. Жедник на
удаљености од цца 25m од тачке 16.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 18 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 4782/1, 4782/2 и 4782/3 К.О. Жедник.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 4782/1
К.О.Жедник до тачке 19 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4782/1, 4782/2 и 4770 К.О. Жедник.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу севера паралелно са Београдским путем на одстојању од
цца 113m до тачке 20 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 3165 К.О. Жедник на
удаљености од цца 390m од тачке 19.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 3165 К.О.
Жедник до тачке 21 која се налази на удаљености од цца 90m од тачке 20.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 3165 К.О.
Жедник до тачке 22 која се налази на удаљености од цца 96m од тачке 21.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу југозапада дуж међе до тачке 23 која се налази на
северозападној међи к.п.бр. 3166 К.О. Жедник на удаљености од цца 53m од тачке 22.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу севера паралелно са Београдским путем до тачке 24 која
се налази на југоисточној међи к.п.бр. 2812 К.О. Жедник на удаљености од цца 518m од тачке
23.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 2812 К.О.
Жедник до тачке 25 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2808, 2809 и 2812 К.О. Жедник.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 26 која се налази на југозападној
међи к.п.бр. 2812 К.О. Жедник, на удаљености од цца 11m од тачке 25.
Од тачке 26 граница се ломи у правцу севера паралелно са Београдским путем на одстојању од
цца 80м до тачке 27 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 2821/1 К.О. Жедник на
удаљености од цца 121m од тачке 26.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 2823/3 К.О.
Жедник до тачке 28 која се налази на к.п.бр. 2814 К.О. Жедник на удаљености од цца 396m од
тачке 27.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Чантавирским путем на
одстојању од цца 98m до тачке 29 која се налази на к.п.бр. 3116 К.О. Жедник на удаљености од
цца 250m од тачке 28.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Путем IV реда Ђурђин-Нови
Жедник на одстојању од цца 105m до тачке 30 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 3136
К.О. Жедник на удаљености од цца 470m од тачке 29.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр.3136 К.О.
Жедник преко Пута IV реда Ђурђин-Нови Жедник до тачке 31 која се налази на југоисточној
међи к.п.бр. 3083 К.О. Жедник на удаљености од цца 306m од тачке 30.
Од тачке 31 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Путем IV реда Ђурђин-Нови
Жедник на одстојању од цца 120m, до тачке 32 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 3041
К.О. Жедник на удаљености од цца 402m од тачке 31.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Путем IV реда Ђурђин-Нови
Жедник на одстојању од цца 120m до тачке 33 која се налази на северозападној међи к.п.бр.
3038 К.О. Жедник на удаљености од цца 150m од тачке 32.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 3038 К.О.
Жедник до тачке 34 која се налази на међи к.п.бр. 3038 К.О. Жедник на удаљености од цца 60m
од тачке 33.
150
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 34 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 3042 К.О.
Жедник до тачке 35 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 6665 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Жедник на о удаљености од цца 139m од тачке 34.
Од тачке 35 граница се ломи у правцу југозапада по северозападнојмеђи к.п.бр. 6665 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Жедник до тачке 36 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6665 (која је
уједно и парцела пута), 3032/1 и 3017/2 К.О. Жедник на удаљености од цца 244м од тачке 35.
Од тачке 36 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 3032/1 К.О.
Жедник до тачке 37 која се налази на тромеђи к.п.бр. 3032/1, 3025/2 и 3017/2 К.О. Жедник.
Од тачке 37 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 3025/2 К.О.
Жедник до тачке 38 која се налази на истој међи на удаљености од цца 90m од тачке 37.
Од тачке 38 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са улицом Бориса Кидрича на
одстојању од цца 293m до тачке 39 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6664/1 (која је уједно и
парцела улице Хероја Пинкија), 2973 и 2974 К.О. Жедник.
Од тачке 39 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 6664/1 (која је
уједно и парцела улице Хероја Пинкија) К.О. Жедник до тачке 40 која се налази на истој међи
на удаљености од цца 268m од тачке 39.
Од тачке 40 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 41 која се налази на
северозападној међи к.п. бр. 2166/2 К.О. Жедник на удаљености од цца 293м од тачке 40.
Од тачке 41 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 2162 К.О.
Жедник до тачке 42 која се налази на тромеђи к.п. бр. 2162, 2160 и 2166/1 К.О. Жедник на
удаљености од цца 293m од тачке 40.
Од тачке 42 граница се ломи у правцу северозапада по југозападној међи к.п.бр. 2162 К.О.
Жедник до тачке 43 која се налази на југоисточној међи к.п. бр. 2164/7 К.О. Жедник на
удаљености од цца 80m од тачке 40.
Од тачке 43 граница се ломи у правцу југозапада по југозападној међи к.п.бр. 2164/7 К.О.
Жедник до тачке 44 која се налази на тромеђи к.п. бр. 2164/7, 2164/5 и 6650 К.О. Жедник.
Од тачке 44 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 6650 К.О.
Жедник до тачке 45 која се налази на тромеђи к.п. бр. 6649, 6648 (која је уједно и парцела
Савезног пута I реда Београд-Суботица) и 2172/5 К.О. Жедник.
Од тачке 45 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 46 која се налази на
северозападној међи к.п. бр. 6648 (која је уједно и парцела Савезног пута I реда БеоградСуботица) К.О. Жедник на удаљености од цца 25m од тачке 45.
Од тачке 46 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 6648 (која је
уједно и парцела Савезног пута I реда Београд-Суботица) К.О. Жедник до тачке 47 која се
налази на тромеђи к.п. бр. 6648 (која је уједно и парцела Савезног пута I реда БеоградСуботица), 2504 и 2508/1 К.О. Жедник.
Од тачке 47 граница се ломи у правцу југозапада по југозападној међи к.п.бр. 2504 К.О.
Жедник до тачке 48 која се налази на међи к.п. бр. 2808/2 и 2513/3 К.О. Жедник на удаљености
од цца 174m од тачке 47.
Од тачке 48 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 2513/3 К.О.
Жедник до тачке 49 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 2513/3 К.О. Жедник на
удаљености од цца 115m од тачке 48.
Од тачке 49 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточних међа к.п.бр. 2513/5 и 2513/6
К.О. Жедник до тачке 50 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2513/6, 2513/15 и 2513/11 К.О.
Жедник.
Од тачке 50 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 2513/6 К.О.
Жедник до тачке 51 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2513/6, 2513/7 и 2513/23 К.О. Жедник.
Од тачке 51 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 2513/7 К.О.
Жедник до тачке 52 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2513/7, 2513/23 и 2518/14 К.О. Жедник.
Од тачке 52 граница се ломи у правцу северозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 2513/7 К.О.
Жедник до тачке 53 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 2503 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Жедник на удаљености од цца 41m од тачке 52.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
151
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
151
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 53 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 2503 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Жедник до почетне тачке 1 која се налази на северозападној међи
к.п.бр. 2503 (која је уједно и парцела пута) К.О. Жедник на удаљености од цца 845m од тачке
53.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Стари Жедник износи цца 230 ha.
1.1.4.1.2.7. Oпис границе грађевинског подручја насеља Ђурђин
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Ђурђин је тачка 1 која се налази на
северозападној међи к.п.бр. 1825 К.О.Ђурђин на удаљености од цца 11m североисточно од
тромеђе к.п.бр. 1825, 1820/1 и 1820/4 К.О. Ђурђин.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 1825 К.О.
Ђурђин, до тачке 2 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 1823 К.О.Ђурђин на
удаљености од цца 264m од тачке 1.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са улицом Мишићевски пут на
одстојању од цца 98m, до тачке 3 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 1804 К.О.
Ђурђин на удаљености од цца 383m од тачке 2.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр.1804 К.О.
Ђурђин до тачке 4 која се налази на удаљености од цца 25m од тачке 3.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 5 која се налази на северозападној
међи к.п.бр. 1805/2 К.О. Ђурђин на удаљености од цца 52m од тачке 4.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 6 која се налази на северозападној
међи к.п.бр.1805/3 (која је уједно и парцела пута) К.О.Ђурђин на удаљености од цца 52m од
тачке 5.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр.1805/4 К.О.Ђурђин
до тачке 7 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1805/3 (која је уједно и парцела пута), 1805/4 и 4248
(која је уједно и парцела улице Мишићевски пут) К.О.Ђурђин.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу северозапада по југозападној међи к.п.бр. 1805/4
К.О.Ђурђин до тачке 8 која се налази на удаљености од цца 20m од тачке 7.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 1777 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Ђурђин до тачке 9 која се налази на удаљености од цца 120m од
тачке 8.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са улицом Мишићевски пут на
одстојању од цца 100м до тачке 10 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2685, 4236 (која је уједно и
парцела Пута Ђурђин-Суботица) и 2692/4 К.О.Ђурђин.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 2685
К.О.Ђурђин, до тачке 11 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 2694 К.О.Ђурђин на
удаљености од цца 645m од тачке 10.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр. 2694 К.О.Ђурђин до тачке 12
која се налази на удаљености од цца 31m од тачке 11.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу југозапада по међи к.п.бр. 2694 К.О. Ђурђин до тачке 13
која се налази на тромеђи к.п.бр. 2694, 2691 и 2693 К.О. Ђурђин.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу северозапада по међи к.п.бр. 2694 К.О. Ђурђин до тачке
14 која се налази на удаљености од цца 30m од тачке 13.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу северозапада по међи к.п. бр. 2694 К.О. Ђурђин до тачке
15 која се налази на удаљености од цца 28m од тачке 14.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр.2694 К.О.
Ђурђин до тачке 16 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2696, 2695 и 4228 (која је уједно и парцела
Пута Бајмок-Ђурђин) К.О. Ђурђин.
152
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 16 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 2696 К.О.
Ђурђин до тачке 17 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2696, 2697 и 4228 (која је уједно и парцела
Пута Бајмок-Ђурђин) К.О. Ђурђин.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу југоистока дуж међе к.п.бр. 4228 (која је уједно и парцела
Пута Бајмок-Ђурђин) К.О. Ђурђин до тачке 18 која се налази на удаљености од цца 88m од
тачке 17.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 19 која је најсевернија тачка к.п.бр.
2699 К.О. Ђурђин на удаљености од цца 3.3m од тачке 18.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 2698 К.О. Ђурђин
до тачке 20 која се налази на удаљености од цца 162m од тачке 19.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 2792 и 2703
К.О. Ђурђин, до тачке 21 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 2714 К.О. Ђурђин на
удаљености од цца 237m од тачке 20.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 2714 К.О. Ђурђин
дуж укинутог пружног правца Суботица-Црвенка, до тачке 22 која се налази на удаљености од
цца 172m од тачке 21.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу северозапада дуж међе к.п.бр. 2714 К.О. Ђурђин до тачке
23 која се налази на удаљености од цца 30m од тачке 22.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 4212 К.О.
Ђурђин до тачке 24 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2716, 4212 и 2714 К.О. Ђурђин.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр. 4212 К.О.Ђурђин до тачке 25
која се налази на удаљености од цца 23m од тачке 24.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу југозапада дуж севернозападне међе к.п. бр. 4212 К.О.
Ђурђин до тачке 26 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4212, 4267 и 2717/4 К.О.Ђурђин.
Од тачке 26 граница се ломи у правцу југоистока управно на укинути пружни правац СуботицаЂурђин до тачке 27 која се налази на тромеђи к.п.бр. 3281/3, 4268 и 4212 К.О. Ђурђин.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 4268 К.О.
Ђурђин до тачке 28 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2581/1, 3286 и 4268 К.О. Ђурђин.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 3286 К.О.
Ђурђин до тачке 29 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4268, 3286 и 3287/2 К.О. Ђурђин.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу југозапада дуж југозападне међе к.п.бр. 3287/2 К.О.
Ђурђин до тачке 30 која се налази на тромеђи к.п.бр. 3287/2, 2567 и 4268 К.О. Ђурђин.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу југоистока дуж међе к.п.бр. 4268 К.О. Ђурђин до тачке
31 која се налази на удаљености од цца 150m од тачке 30.
Од тачке 31 граница се ломи у правцу југоистока дуж међе к.п.бр. 4268 К.О. Ђурђин до тачке
32 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4268, 3291 и 3314/5 К.О. Ђурђин.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу југоистока дуж североисточне међе к.п.бр. 3314/5 К.О.
Ђурђин до тачке 33 која се налази на укрштању к.п.бр. 3314/5, 3294, 2521 и 2520/2 К.О.
Ђурђин.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 3314/5
К.О.Ђурђин до тачке 34 која се налази на тромеђи к.п.бр. 3314/5, 2510/3 и 3313 К.О. Ђурђин.
Од тачке 34 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 2510/3 К.О.
Ђурђин до тачке 35 која се налази на тромеђи к.п.бр. 3313, 2516 и 2510/3 К.О. Ђурђин.
Од тачке 35 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 2510/3 К.О.
Ђурђин до тачке 36 која се налази на удаљености од цца 327m од тачке 35.
Од тачке 36 граница се ломи у правцу југоистока управно на северозападну међу к.п.бр. 2516
К.О. Ђурђин до тачке 37 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 2514/1 К.О. Ђурђин на
удаљености од цца 108m од тачке 36.
Од тачке 37 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 2514/1 К.О.
Ђурђин до тачке 38 која се налази на укрштању к.п.бр. 2514/1, 2513, 3428 и 3430/1 К.О.
Ђурђин.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
153
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
153
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 38 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр.3430/1 К.О.
Ђурђин до тачке 39 која се налази на удаљености од цца 51m од тачке 38.
Од тачке 39 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 3428 К.О.
Ђурђин до тачке 40 која се налази на удаљености од цца 81m од тачке 39.
Од тачке 40 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр. 3428 К.О. Ђурђин до тачке 41
која се налази на тромеђи к.п.бр. 3428, 3429 и 3433 К.О. Ђурђин.
Од тачке 41 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 3428 и 3431/1
К.О. Ђурђин до тачке 42 која се налази на тромеђи к.п.бр. 3431/1, 3435/1 и 4245 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Ђурђин.
Од тачке 42 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 4245 (која је
уједно и парцела пута) К.О.Ђурђин до тачке 43 која се налази на удаљености од цца 13m од
тачке 42.
Од тачке 43 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 2485/7
К.О.Ђурђин до тачке 44 која се налази на удаљености од цца 274m од тачке 43.
Од тачке 44 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са путем на одстојању од цца 266 м
до тачке 45 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 2485/14 К.О. Ђурђин на удаљености
од цца 42m од тачке 44.
Од тачке 45 граница се ломи у правцу северoистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 2485/15
К.О.Ђурђин до тачке 46 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2485/14, 2485/15 и 2485/5 К.О.
Ђурђин.
Од тачке 46 граница се ломи у правцу југoистока дуж југозападне међе к.п.бр. 2485/5
К.О.Ђурђин до тачке 47 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2485/1, 2485/11 и 2485/12 К.О.
Ђурђин.
Од тачке 47 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 2485/12
К.О.Ђурђин до тачке 48 која се налази на удаљености од цца 257m од тачке 47.
Од тачке 48 граница се ломи у правцу северозапада преко к.п.бр. 2485/12, 2485/5 и 2485/6
К.О.Ђурђин до тачке 49 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2485/6, 2485/8 и 4229/1 (која је уједно
и парцела пута) К.О. Ђурђин.
Од тачке 49 граница се ломи у правцу северозапада управно на северозападну међу к.п.бр.
2468/6 К.О.Ђурђин до тачке 50 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 2468/6 К.О.
Ђурђин на удаљености од цца 30m од тачке 49.
Од тачке 50 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 2468/6
К.О.Ђурђин до тачке 51 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2484/3, 2468/7 и 2484/1 К.О. Ђурђин.
Од тачке 51 граница се ломи у правцу североистока преко к.п.бр. 2484/1 К.О.Ђурђин до тачке
52 која се налази на к.п.бр. 2484/1 К.О. Ђурђин на удаљености од цца 125м од тачке 51.
Од тачке 52 граница се ломи у правцу запада паралелно са улицом Матка Вуковића на
одстојању од цца 90m до тачке 53 која се налази на к.п.бр. 1869/6 К.О. Ђурђин на удаљености
од цца 480m од тачке 52.
Од тачке 53 граница се ломи у правцу северозапада управно на линију парцеле к.п.бр. 1896/5
К.О. Ђурђин преко укинутог пружног правца Суботица-Црвенка, до почетне тачке 1 која се
налази на удаљености од цца 529m од тачке 53.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Ђурђин износи цца 213,3 ha.
1.1.4.1.2.8. Опис границе грађевинског подручја насеља Мишићево
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Мишићево је тачка 1 која се налази на
југозападној међи к.п.бр. 10963 К.О. Бајмок.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточним међама к.п.бр. 10926 и 10648
К.О. Бајмок до тачке 2 која се налази на међи к.п. бр. 10648 и 10624 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Бајмок.
154
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 2 граница се продужава у правцу југозапада до тачке 3 која се налази на међи к.п.бр.
10611 и 10624 (која је уједно и парцела пута) К.О. Бајмок на удаљености од цца 5м од тачке 2.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 4 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 10611, 10603 и 10624 (која је уједно и парцела пута) К.О. Бајмок.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр.10612 до тачке 5
која се налази на међи к.п.бр. 10612 и 10603 К.О. Бајмок.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 10624 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Бајмок на удаљености од цца 150m, до тачке 6 која се налази на међи к.п.бр.
10603/7 и 13841 (која је уједно и парцела државног пута I реда Суботица - Бајмок) К.О. Бајмок.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 13841 (која је
уједно и парцела државног пута I реда Суботица - Бајмок) К.О. Бајмок до тачке 7 која се налази
на северозападној међи к.п.бр. 13841 (која је уједно и парцела државног пута I реда Суботица Бајмок) К.О. Бајмок на удаљености од цца 95m од тачке 6.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 11236 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Бајмок до тачке 8 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 11256 К.О.
Бајмок на удаљености од цца 415m од тачке 7.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу североистока до тачке 9 која се налази на тромеђи к.п. бр.
11255, 11256 и 11236 (која је уједно и парцела пута) К.О. Бајмок.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 11236 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Бајмок до тачке 10 која се налази на југозападној међи к.п.бр.
11236 (која је уједно и парцела пута) К.О. Бајмок на удаљености од цца 15m од тачке 9.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 11227 К.О.
Бајмок до тачке 11 која се налази на четворомеђи к.п.бр. 11227, 11225, 10780 и 10807 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Бајмок.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 12 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 11227, 11225 и 11226 К.О. Бајмок.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 13 која се налази на међи
к.п.бр. 11225 и 11226 К.О. Бајмок на удаљености од цца 42m од тачке 12.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 14 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 11225, 11226 и 10782 К.О. Бајмок.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 11226 К.О.
Бајмок до тачке 15 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 11202/2 К.О. Бајмок на
удаљености од цца 277m од тачке 14.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 16 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 11202/2, 10202/6 и 11201 (која је уједно и парцела општинског пута ОП -09
Горњи Таванкут-Ђурђин ) К.О. Бајмок.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу североистока до тачке 17 која се налази на међи к.п.бр.
11202/2 и 10202/6 на удаљености од цца 66m до тачке 16.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом к.п.бр.
11214/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бајмок на удаљености од цца 66m, до тачке 18
која се налази на тромеђи к.п.бр. 11195, 11197 и 11198 К.О. Бајмок.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 11198 К.О.
Бајмок до тачке 19 која се налази на тромеђи к.п.бр. 11198, 11187/1 и 11184 К.О. Бајмок.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 20 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 11198, 11184 и 11183 К.О. Бајмок.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 11183 К.О.
Бајмок до тачке 21 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 11153 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Бајмок на удаљености од цца 307m од тачке 20.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу северозапада по југозападној међи к.п.бр. 11019 К.О.
Бајмок до тачке 22 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 11019 К.О. Бајмок на удаљености
од цца 150m од тачке 21.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
155
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
155
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 22 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 10970 К.О.
Бајмок до тачке 23 која се налази на четворомеђи к.п.бр. 10970, 10971, 10967 и 10968 К.О.
Бајмок.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 10967 К.О.
Бајмок до тачке 24 која се налази на тромеђи к.п.бр. 10979, 10965 и 10964 К.О. Бајмок.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 10965 К.О.
Бајмок до тачке 25 која се налази на тромеђи к.п.бр. 10965, 10964 и 10944 (која је уједно и
парцела општинског пута ОП -09 Горњи Таванкут-Ђурђин ) К.О. Бајмок.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 10944 (која
је уједно и парцела општинског пута ОП -09 Горњи Таванкут-Ђурђин ) К.О. Бајмок до тачке 1
која је уједно и почетна тачка описа, и налази се на удаљености од цца 147м од тачке 25.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Мишићево износи цца 77,2 ha.
1.1.4.1.2.9. Опис границе грађевинског подручја насеља Мала Босна
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Мала Босна је тачка 1 која је уједно и
најсевернија тачка насеља и налази се на међи к.п. бр. 39921/1 и 39912 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Доњи Град.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 2 која се налази на тромеђи к.п.бр.
39921/3, 39922 и 39920 К.О. Доњи Град.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 3 која се налази на међи к.п.бр. 39923
и 39921/3 К.О. Доњи Град на удаљености од цца 109 m од тачке 2.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 4 која се налази на југозападној међи
к.п.бр. 39923 К.О. Доњи Град на удаљености од цца 77m од тачке 3.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 5 која се налази на југозападној
међи к.п.бр. 39923 К.О. Доњи Град на удаљености од цца 65m од тачке 4.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 6 која се налази на југозападној међи
к.п.бр. 39926 К.О. Доњи Град на удаљености од цца 73м од тачке 5.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр.39926 К.О. Доњи
Град до тачке 7 која се налази на југозападној међи к.п.бр.39926 К.О. Доњи Град на удаљености
од цца 74m од тачке 6.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу југозапада паралелна са к.п.бр. 41119 К.О. Доњи Град
(која је уједно и парцела Државног пута I реда Суботица - Сомбор) на удаљености од цца 100 м,
до тачке 8 која се налази на тромеђи к.п.бр. 39997, 39998/2 и 41100 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Доњи Град на удаљености од цца 1035m од тачке 7.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 39997 К.О. Доњи
Град до тачке 9 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 39997 К.О. Доњи Град на
удаљености од цца 10m од тачке 8.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 10 која се налази на међи
к.п.бр.41494/2 и 41495/2 К.О Таванкут на удаљености од цца 66m од тачке 9.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 11 која се налази на тромеђи к.п.бр.
41496, 41534 и 41532/2 К.О Таванкут.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 41496 К.О
Таванкут до тачке 12 која се налази на тромеђи к.п.бр. 41496, 41527 и 41528 К.О Таванкут.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 13 која се налази на тромеђи к.п.бр.
41527 и 41528 К.О Таванкут и к.п.бр. 41526 К.О.Ђурђин.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 43034
К.О.Ђурђин (која је уједно и парцела Државног пута I реда Суботица - Сомбор) до тачке 14 која
се налази на северозападној међи к.п.бр. 43034 К.О.Ђурђин (која је уједно и парцела Државног
пута I реда Суботица - Сомбор) на удаљености од цца 97m од тачке 13.
156
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 14 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 15 која се налази на тромеђи к.п.бр.
41552, 41554/2 и 41555 К.О.Ђурђин.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 41552
К.О.Ђурђин до тачке 16 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 41552 К.О.Ђурђин на
удаљености од цца 89 m од тачке 15.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 17 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 41552, 41550 и 41548/2 К.О.Ђурђин.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу североистока по северозападним међама к.п.бр. 41548/2 и
41546 К.О.Ђурђин, до тачке 18 која се налази на тромеђи к.п.бр. 41546, 41543/1 и 41542
К.О.Ђурђин.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.43035
(која је уједно и парцела пута) К.О.Ђурђин на удаљености од цца 60 м, до тачке 19 која се
налази на међи к.п.бр. 41613 и 41614 К.О.Ђурђин на удаљености од цца 668 m од тачке 18.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу североистока по међи к.п.бр. 41613 и 41614 К.О.Ђурђин
до тачке 20 која се налази на тромеђи к.п.бр. 41613, 41614 и 43035 (која је уједно и парцела
пута) К.О.Ђурђин.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 43035 (која је
уједно и парцела пута) К.О.Ђурђин до тачке 21 која се налази на југозападној међи к.п.бр.
43035 (која је уједно и парцела пута) К.О.Ђурђин на удаљености од цца 210 m од тачке 20.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр.38700/3 К.О.
Доњи Град, до тачке 22 која се налази на тромеђи 38824/2, 38700/3 и 38702/2 К.О. Доњи Град.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи 38702/2 К.О. Доњи
Град до тачке 23 која се налази на тромеђи к.п.бр.38818, 38819 и 38702/2 К.О. Доњи Град.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр.38819 К.О.
Доњи Град до тачке 24 која се налази на северозападној међи к.п.бр.38819 К.О. Доњи Град на
удаљености од цца 324m од тачке 23.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 25 која се налази на тромеђи к.п.бр.
38818, 38819 и 38820/1 К.О. Доњи Град.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр.38820/1 К.О.
Доњи Град до тачке 26 која се налази на тромеђи к.п.бр. 38818, 38820/1 и 38836 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Доњи Град.
Од тачке 26 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр.38836 К.О. Доњи
Град (која је уједно и парцела пута) до тачке 27 која се налази на североисточној међи
к.п.бр.38827 н К.О. Доњи Град а удаљености од цца 170m од тачке 26.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 38840/4 К.О.
Доњи Град до тачке 28 која се налази на међи к.п.бр. 38858 и 38907/1 К.О. Доњи Град.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 38858 (која
је уједно и парцела пута) К.О. Доњи Град до тачке 29 која се налази на тромеђи к.п.бр. 38853 и
38846 и 38858 (који су уједно и парцеле пута) К.О. Доњи Град.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр.38853 К.О. Доњи
Град до тачке 30 која се налази на тромеђи к.п.бр. 38847, 38853 и 38846 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Доњи Град.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 38847 К.О.
Доњи Град до тачке 31 која се налази на тромеђи к.п.бр. 38853, 38847 и 38849 К.О. Доњи Град.
Од тачке 31 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр.38849 К.О. Доњи
Град до тачке 32 која се налази на југоисточној међи к.п.бр.38849 К.О. Доњи Град на
удаљености од цца 31m од тачке 31.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом к.п.бр.
38849 К.О.Доњи Град на удаљености од цца 35m, до тачке 33 која се налази на северозападној
међи к.п.бр. 38849 К.О. Доњи Град на удаљености од цца 76m од тачке 32.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 34 која се налази на
тромеђи ок.п.бр. 38815/20, 38851 и 38815/21 К.О. Доњи Град.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
157
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
157
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 34 граница се ломи у правцу северозапада по међи к.п.бр. 38815/20 и 38815/21 К.О.
Доњи Град до тачке 35 која се налази на међи к.п.бр. 38815/15 и 38815/21 К.О. Доњи Град на
удаљености од цца 107 m од тачке 34.
Од тачке 35 граница се ломи у правцу североистока по међи к.п.бр. 38815/15 и 38815/21 К.О.
Доњи Град до тачке 36 која се налази на међи к.п.бр. 38815/15 и 38815/21 К.О. Доњи Град на
удаљености од цца 46m од тачке 35.
Од тачке 36 граница се ломи у правцу северозапада, пресече к.п.бр. 41119 К.О. Доњи Град (која
је уједно и парцела Државног пута I реда Суботица - Сомбор) до тачке 1 која је уједно и
почетна тачка описа.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Мала Босна износи цца 145,3 ha .
1.1.4.1.2.10. Опис границе грађевинског подручја насеља Хајдуково
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Хајдуково је тачка 1 која је најсевернија
тачка насеља и налази се на северозападној међи к.п.бр. 6062 (која је уједно и парцела
железничке пруге Суботица-Хоргош) К.О.Палић.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу југозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 6062 (која је
уједно и парцела железничке пруге Суботица-Хоргош) К.О.Палић, до тачке 2 која се налази на
северозападној међи к.п.бр. 6062 (која је уједно и парцела железничке пруге Суботица-Хоргош)
К.О.Палић на удаљености од цца 1125 m од тачке 1.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне међе к.п.бр. 5627 (која је
уједно и парцела улице Првомајска) К.О.Палић, до тачке 3 која се налази на тромеђи к.п.бр.
5627 (која је уједно и парцела улице Првомајска), 2625/1 и 10972/1 (која је уједно и парцела
улице Бориса Кидрича) К.О.Палић.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу југа до тачке 4 која се налази на к.п.бр. 6752 К.О. Палић
на одстојању од цца 127 m од тачке 3.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу југоистока по к.п.бр. 6752 К.О. Палић до тачке 5 која се
налази на југозападној међи к.п.бр. 6752 К.О.Палић на удаљености од цца 229m од тачке 4.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр.6752 К.О.Палић до тачке 6 која
се налази на југозападној међи к.п.бр.6752 К.О.Палић на удаљености од цца 5m од тачке 5.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу североистока по к.п.бр.6752 К.О.Палић паралелно са
југоисточном међом к.п.бр. 6790 и 6791 К.О.Палић до тачке 7 која се налази на североисточној
међи к.п.бр. 6752 К.О.Палић на удаљености од цца 100m од тачке 6.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу северозапада по к.п.бр. 6752 К.О.Палић до тачке 8 која се
налази на к.п.бр. 6752 К.О.Палић на удаљености од цца 96m од тачке 7.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу северозапада к.п.бр. 6752 К.О. Палић до тачке 9 која се
налази на међи к.п.бр. 6752 и 6767 (која је уједно и парцела Лудашког језера) К.О. Палић, на
удаљености од цца 67m од тачке 8.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу североистока дуж југоисточне међе к.п.бр. 6752 К.О.
Палић до тачке 10 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6752, 6767 (која је уједно и парцела
Лудашког језера) и 6764 К.О.Палић.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југоистока преко к.п.бр. 6764 К.О.Палић, до тачке 11
која се налази на североисточној међи к.п.бр. 6764 К.О.Палић на удаљености од цца 51m од
тачке 10.
Од тачке 11 граница се наставља у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 6766
К.О.Палић до тачке 12 која се налази на укрштању к.п.бр. 6764/3, 7069/1 (која је уједно и
парцела улице Сарајевска), 6822/3 и 6884 К.О.Палић.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 7069/1 (која је
уједно и парцела улице Сарајевска) и 6885/2 К.О.Палић до тачке 13 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 6885/2, 6885/1 и 6765 К.О.Палић.
158
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 13 граница се ломи у правцу североистока по северној међи к.п.бр 6885/1 К.О. Палић
до тачке 14 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6885/1, 6886/1 и 6885/2 К.О.Палић.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п. бр. 6885/2
К.О.Палић до тачке 15 која се налази на међи к.п.бр. 6885/2 и 6886/2 К.О.Палић на удаљености
од цца 32m од тачке 14.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу североистока паралелно са улицом Сарајевска на
одстојању од цца 40m, до тачке 16 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 6900 К.О.
Палић на удаљености од цца 226m од тачке 15.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу југоистока дуж југозападне парцеле бр. 6901 (која је
уједно и парцела улице Жарка Зрењанина) К.О.Палић до тачке 17 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 6900, 6901 и 6764/3 К.О.Палић.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 6901 (која је
уједно и парцела улице Жарка Зрењанина) К.О.Палић до тачке 18 која се налази на укрштању
к.п.бр. 6901, 6917/2, 6921, 6764/2 и 6764/3 К.О.Палић.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу североистока по северозападним међама к.п.бр.6921,
6920, 6922 К.О.Палић до тачке 19 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6919/2, 6922 и 6925/3 (која
је уједно и парцела улице Првомајска) К.О.Палић.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр. 6925/3 (која је уједно и
парцела улице Првомајска) К.О.Палић до тачке 20 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6925/3 (која
је уједно и парцела улице Првомајска), 6924/1 и 6923 К.О.Палић.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу североистока паралелно са улицом Преспанска на
одстојању од цца 190m до тачке 21 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 6936/2
К.О.Палић на удаљености од цца 274m од тачке 20.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу северозапада по међи к.п.бр. 6936/2 К.О.Палић
паралелно са улицом Петра Поповића Аге на одстојању од цца 59m до тачке 22 која се налази
на тромеђи к.п.бр. 6940/4, 6988 и 7000/6 К.О.Палић.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу североистока дуж северозападне међе к.п.бр. 7000/6
К.О.Палић до тачке 23 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7000/6, 7000/6 и 7000/5 К.О.Палић.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу северозапада дуж северозападне међе к.п.бр. 7000/5
К.О.Палић до тачке 24 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7000/5, 7000/9 и 7000/1 (која је уједно и
парцела улице Цанкарева) К.О.Палић.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 7000/1 (која је
уједно и парцела улице Цанкарева) К.О. Палић до тачке 25 која се налази на укрштању к.п.бр.
7000/9, 7000/4, 7000/10 и 7000/1 (која је уједно и парцела Улице Цанкарева) К.О.Палић.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу северозапада по југозападној међи к.п.бр. 7000/10
К.О.Палић до тачке 26 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 7000/1 (која је уједно и
парцела Улице цанкарева) К.О.Палић, на удаљености од цца 160m од тачке 25.
Од тачке 26 граница се ломи у правцу североистока преко парцеле број 10974/1 (која је уједно и
парцела улице) до тачке 27 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7095/1, 10974/1 (која је уједно и
парцела улице) и 7069/1 (која је уједно и парцела улице Сарајевска) К.О.Палић.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 7069/1 (која је
уједно и парцела улице Сарајевска) К.О.Палић до тачке 28 која се налази на удаљености од цца
90m од тачке 27.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са улицом Цанкарева на
одстојању од цца 106m до тачке 29 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4075/1, 7075/2 и 7074 К.О.
Палић.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу североистока паралелно са улицом Бориса Кидрича на
одстојању од цца 98m до тачке 30 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 7092/4 К.О.
Палић на удаљености од цца 217m од тачке 29.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу северозапада дуж североисточне међе к.п.бр. 7092/4
К.О.Палић до тачке 31 која се налази на северној међи к.п.бр. 7091/1 К.О.Палић на удаљености
од цца 104m од тачке 30.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
159
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
159
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 31 граница се ломи у правцу југозапада дуж југоисточне међе к.п.бр. 10972/1
К.О.Палић (која је уједно и парцела улице Бориса Кидрича) до тачке 32 која се налази на
северној међи к.п.бр. 7088 К.О.Палић на удаљености од цца 30m од тачке 32.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу северозапада преко улице Бориса Кидрича дуж
југозападне међе к.п.бр. 5936/11, 5936/16, 5936/19, 5936/10, 5936/17 К.О.Палић до тачке 33 која
се налази на тромеђи к.п.бр. 5944/1, 5936/9 и 5693 (која је уједно и парцела улице Матије
Гупца) К.О.Палић.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 5693 (која је
уједно и парцела улице Матије Гупца) К.О. Палић до тачке 34 која се налази на југозападној
међи к.п.бр. 5936/8 К.О.Палић на одстојању од цца 73m од тачке 33.
Од тачке 34 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са улицом Школска на одстојању
од цца 54m до тачке 35 која се налази на укрштању к.п.бр. 5922/1, 5923/1, 5923/2 и 5922/2
К.О.Палић на удаљености од цца 202m од тачке 34.
Од тачке 35 граница се ломи у правцу северозапада по управно на улицу Костолањи Дежеа до
тачке 36 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 5741/1 К.О.Палић на удаљености од цца
404m од тачке 35.
Од тачке 36 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са улицом Костолањи Дежеа до
тачке 37 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 5735/1 К.О.Палић на удаљености од цца
267m од тачке 36.
Од тачке 37 граница се ломи у правцу северозапада по југозападној међи к.п.бр. 5735/1
К.О.Палић преко улице Кирешка до почетне тачке 1 која се налази на удаљености од цца 171m
од тачке 37.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Хајдуково износи цца169,3 ha.
1.1.4.1.2.11. Опис границе грађевинског подручја насеља Бачки Виногради
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Бачки Виногради је тачка 1 која се налази
на четворомеђи к.п. бр. 1757/3, 1758/2, (које су уједно и парцеле државног пута I реда
Суботица-Хоргош) и 1757/1 и 1759/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 1757/1 К.О.
Бачки Виногради до тачке 2 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1731, 1760/1 и 4045 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу северозапада по југоисточној међи к.п.бр. 4045 К.О. Бачки
Виногради до тачке 3 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 4045 К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 380м од тачке 2.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 4049 К.О.
Бачки Виногради до тачке 4 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4042(која је уједно и парцела
пута), 379 и 4048(која је уједно и парцела пута) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 4042 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Бачки Виногради до тачке 5 која се налази на тромеђи к.п.бр.
458/5, 458/3 и 457 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 6 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 456, 458/3 и 457 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са међом к.п.бр. 4042 (која је уједно
и парцела пута) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 20m, до тачке 7 која се налази на
међи к.п.бр. 455/1 и 455/2 на удаљености од цца 123m од тачке 6.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 8 која се налази на северозападној
међи к.п.бр. 455/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 455/1 К.О.
Бачки Виногради до тачке 9 која се налази на тромеђи к.п.бр. 455/1, 446 и 447 К.О. Бачки
Виногради.
160
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 9 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 446 К.О.
Бачки Виногради до тачке 10 која се налази на тромеђи к.п.бр. 445, 446 и 447 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 11 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 444, 445 и 447 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 12 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 438, 444 и 445 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 13 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 438, 437 и 445 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 14 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 438, 437 и 436 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу југозапада, пресече општински пут бр. ОП-17 до тачке
15 која се налази на тромеђи к.п.бр. 592, 593 и 595 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 39m, до тачке 16 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 606/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 606/1 К.О.
Бачки Виногради, до тачке 17 која се налази на међи к.п.бр. 602, 604 и 605 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 18 која се налази на источној
међи к.п.бр. 604 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 19 која се налази на источној
међи к.п.бр. 604 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 20 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 604, 605 и 608 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 21 која се налази на међи
к.п.бр. 606/1 и 608 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 50m од тачке 20.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 70m, до тачке 22 која се налази на међи к.п.бр. 611/3 и 611/4 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 23 која се налази на међи
к.п.бр. 611/3 и 611/4 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 12m од тачке 22.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 58м, до тачке 24 која се налази на тромеђи к.п.бр. 615, 616 и 619 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 25 која се налази на међи
к.п.бр. 616 и 619 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 69m, до тачке 26 која се налази на међи к.п.бр. 623 и 625 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 26 граница се ломи у правцу североистока по међи к.п.бр. 623 и 625 К.О. Бачки
Виногради до тачке 27 која се налази на тромеђи к.п.бр. 623, 625 и 624 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 28 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 628, 629 и 630 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 29 која се налази на међи
к.п.бр. 628 и 630 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 27m од тачке 28.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 69м, до тачке 30 која се налази на међи к.п.бр. 1729 и 1725 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 31 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 1729, 1725 и 1726 К.О. Бачки Виногради.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
161
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
161
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 31 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 32 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 1726, 1723/2 и 1725 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 33 која се налази на међи
к.п.бр. 1723/2 и 1725 на удаљености од цца 19 m од тачке 32.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 70m, до тачке 34 која се налази на међи к.п.бр. 1716 и 1714 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 34 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 35 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 1716, 1714 и 1713 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 35 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 1714 К.О.
Бачки Виногради до тачке 36 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1714, 1713 и 1710 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 36 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 37 која се налази на међи
к.п.бр. 1714 и 1710 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 24 m од тачке 36.
Од тачке 37 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17 ) К.О. Бачки Виногради на удаљености
од цца 70м, до тачке 38 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 1706 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 38 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 1706 К.О.
Бачки Виногради до тачке 39 која се налази на међи к.п.бр. 1706 К.О. Бачки Виногради на
удаљеноси од цца 24 m до тачке 38.
Од тачке 39 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 50m, до тачке 40 која се налази на међи к.п.бр. 1701 и 1699/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 40 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 41 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 1701, 1699/2 и 1702/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 41 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 70м, до тачке 42 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1698/1 и 1696/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 42 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 43 која се налази на међи
к.п.бр. 1698/1 и 1696/2 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 23m од тачке 42.
Од тачке 43 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 44m, до тачке 44 која се налази на међи к.п.бр. 1690 и 1688 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 44 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 45 која се налази на међи к.п.бр. 1690
и 1688 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 29m од тачке 44.
Од тачке 45 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4089
(која је уједно и парцела општинског пута бр. ОП-17) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 70m, до тачке 46 која се налази на четворомеђи к.п.бр. 1665/1, 1664/2, 1665/3 и 1664/3 К.О.
Бачки Виногради.
Од тачке 46 ганица се ломи у правцу запада по југозападној међи к.п.бр. 1662/1, 1661/1, 1658/2,
1670/2, 1671/1, 1672/1, 1674/1, 1674/1, 1676/1, 1623/5 и 1623/3 К.О. Бачки Виногради до тачке 47
која се налази на међи к.п.бр. 1623/3 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 243м од тачке
46.
Од тачке 47 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 48 која се налази на
четворомеђи к.п.бр. 1623/4, 1623/3, 1621/1 и 1621/3 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 48 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 1621/3 К.О.
Бачки Виногради до тачке 49 која се налази на међи к.п.бр. 1620 и 1624/1 К.О. Бачки Виногради
на удаљености од цца 127m од тачке 48.
Од тачке 49 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом к.п.бр.
4053/2 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 62m, до
тачке 50 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 1600/3 (која је уједно и парцела улице) К.О.
Бачки Виногради.
162
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 50 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 51 која се налази на
југоисточној међи к.п.бр. 1600/3(која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 51 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом к.п.бр.
4053/2 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 38m, до
тачке 52 која се налази на међи к.п.бр. 1600/1 и 1601/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 52 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 53 која се налази на међи
к.п.бр. 1600/1 и 1601/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 53 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом к.п.бр.
4053/2 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 53m, до
тачке 54 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1592, 1593 и 1591 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 54 граница се ломи у правцу североистока по југозападној међи к.п.бр. 1591 К.О.
Бачки Виногради до тачке 55 која се налази на међи к.п.бр. 1593 и 1591 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 55 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом к.п.бр.
4053/3 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 72m, до
тачке 55а која се налази на међи к.п.бр. 1586/1 и 1585 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 55а граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 56 која се налази на међи
к.п.бр. 1586/1 и 1585 К.О. Бачки Виногради на удаљеностои од цца 9m од тачке 55а.
Од тачке 56 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 57 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 1586/1, 1586/3 и 1585 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 57 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 1585 К.О.
Бачки Виногради до тачке 58 која се налази на међи к.п.бр. 1585 и 1586/3 на удаљеностои од
цца 15 m од тачке 57.
Од тачке 58 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом к.п.бр.
4053/3 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 66м, до
тачке 59а која се налази на међи к.п.бр. 644/1 и 644/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 59 граница се ломи у правцу југозапада по међи к.п.бр. 644/1 и 644/2 К.О. Бачки
Виногради до тачке 60 која се налази на тромеђи к.п.бр. 4053/3, 644/1 и 644/2 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 60 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 4053/3 (која
је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради до тачке 61 која се налази на североисточној
међи к.п.бр. 4053/3 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од
цца 13m од тачке 60.
Од тачке 61 граница се ломи у правцу југозапада по југозападној међи к.п.бр. 769 К.О. Бачки
Виногради до тачке 62 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 769 К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 67m од тачке 61.
Од тачке 62 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4053/3 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 66м, до
тачке 63 која се налази на међи к.п.бр. 1553 и 1550 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
195m од тачке 62.
Од тачке 63 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 64 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 1553, 1550 и 1551 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 64 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4053/3 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 68m, до
тачке 65 која се налази на међи к.п.бр. 1539, 1538 и 4101/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 65 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 66 која се налази на међи
к.п.бр. 1539 и 4101/1 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 16m од тачке 65.
Од тачке 66 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4053/2 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 51m, до
тачке 67 која се налази на југоисотчној међи к.п.бр. 4085 (која је уједно и парцела железничке
пруге Суботица - Хоргош) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 620m од тачке 66.
Од тачке 67 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 4085 (која је
уједно и парцела железничке пруге Суботица - Хоргош) К.О. Бачки Виногради до тачке 68 која
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
163
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
163
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
се налази на тромеђи к.п.бр. 1407, 1410 и 4085 (која је уједно и парцела железничке пруге
Суботица - Хоргош) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 68 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 1407 К.О. Бачки
Виногради до тачке 69 која се налази на југозападној међи к.п.бр. 1407 К.О. Бачки Виногради
на удаљености од цца 115m од тачке 68.
Од тачке 69 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са југоисточном међом к.п.бр. 4085
(која је уједно и парцела железничке пруге Суботица - Хоргош) К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 115m, до тачке 70 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1417, 1415 и 1400 К.О.
Бачки Виногради.
Од тачке 70 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 1400 К.О. Бачки
Виногради до тачке 71 која се налази на међи к.п.бр. 1399 и 1400 К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 136m од тачке 70.
Од тачке 71 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са северозападном међом к.п.бр.
4038 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 69м, до тачке
72 која се налази на међи к.п.бр. 1370 и 1383(која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 327m од тачке 71.
Од тачке 72 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 1383 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради до тачке 73 која се налази на североисточној
међи к.п.бр. 1383 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
56m од тачке 72.
Од тачке 73 граница се ломи у правцу југозапада по међи к.п.бр. 1364 и 1365 К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 75m од тачке 73.
Од тачке 74 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4038
(која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 63m, до тачке 75
која се налази на међи к.п.бр. 1362/5, 1359 и 1356 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 75 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са југозападном међом к.п.бр. 4038
(која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 72m, до тачке 76
која се налази на југозападној међи к.п.бр. 3814 (која је уједно и парцела пута) К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 647m од тачке 75.
Од тачке 76 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п.бр. 3814 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Бачки Виногради до тачке 77 која се налази на међи к.п.бр. 3731 и
4038 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 88m од тачке 76.
Од тачке 77 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 78 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 3731, 4038 и 3741/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 78 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 3731 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Бачки Виногради до тачке 79 која се налази на тромеђи к.п.бр.
3731, 3741/1 и 3733/3 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 79 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 3733/3 К.О.
Бачки Виногради до тачке 80 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 3733/3 К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 86m од тачке 79.
Од тачке 80 граница се ломи у правцу североистока до тачке 81 која се налази на к.п.бр. 3742/2
Бачки Виногради на удаљености од цца 40m од тачке 80.
Од тачке 81 граница се ломи у правцу североистока паралелно са југоисточном међом к.п.бр.
4038 (која је уједно и парцела Општинског пута бр. ОП-07 Суботица -Хоргош) К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 44m, до тачке 82 која се налази на тромеђи к.п.бр. 3735/3,
3740/3 и 3740/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 82 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 3735/3 К.О.
Бачки Виногради до тачке 83 која се налази на међи к.п.бр. 3735/3, 3736 и 3737/1 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 83 граница се ломи у правцу североистока по североисточној међи к.п.бр. 3736 К.О.
Бачки Виногради до тачке 84 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 3736 К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 22m од тачке 83.
164
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 84 граница се ломи у правцу североистока паралелно са југоисточном међом к.п.бр.
4038 (која је уједно и парцела Општинског пута бр. ОП-07 Суботица -Хоргош) К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 47m, до тачке 85 која се налази на јужној међи к.п.бр.1919
К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 356m од тачке 84.
Од тачке 85 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр.1919 до тачке
86 која се налази на к.п.бр. 1919 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 67m од тачке 85.
Од тачке 86 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 87 која се налази на к.п.бр. 1919
К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 55m од тачке 86.
Од тачке 87 граница се ломи у правцу североистока паралелно са југоисточном међом к.п.бр.
4038 (која је уједно и парцела Општинског пута бр. ОП-07 Суботица -Хоргош) К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 49m, до тачке 88 која се налази на међи к.п.бр. 1919 и 1922
(која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 88 граница се ломи у правцу југозапада по југозападној међи к.п.бр. 1922 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради до тачке 89 која се налази на 1922 (која је уједно
и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 65m од тачке 88.
Од тачке 89 граница се ломи у правцу североисотка по северозападној међи к.п.бр. 1923/3 К.О.
Бачки Виногради до тачке 90 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1932/5, 1932/2 и 1927 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 90 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 1927 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради до тачке 91 која се налази на тромеђи к.п.бр.
1913/3, 1928 и 1927 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 91 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п.бр. 1928 К.О.
Бачки Виногради до тачке 92 која се налази на четворомеђи к.п.бр. 1913/3, 1928, 1936 и 1915/2
К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 92 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 93 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 1916, 1913/3 и 1915/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 93 граница се ломи у правцу истока до тачке 94 која се налази на тромеђи к.п.бр.
1947/4, 1947/3 и 1943 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 94 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 1943 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради до тачке 95 која се налази на североисточној
међи к.п.бр. 1943 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
152m од тачке 94.
Од тачке 95 граница се ломи у правцу североистока паралелно са југоисточном међом к.п.бр.
4038 (која је уједно и парцела Општинског пута бр. ОП-07 Суботица -Хоргош) К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 51m, до тачке 96 која се налази на североисточној међи к.п.бр.
1906 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 163m од тачке 95.
Од тачке 96 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 1906 К.О.
Бачки Виногради до тачке 97 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1906, 1905 и 1907 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 97 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 98 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 1904, 1905 и 1907 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 98 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр. 1904 и 1907 К.О. Бачки
Виногради до тачке 99 која се налази на тромеђи 1960, 1951/1 и 1904 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 99 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југоисточном међом к.п.бр. 1959
(која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 55м, до тачке 100
која се налази на четворомеђи к.п.бр. 2021/3, 2021/2, 2020/3 и 2020/4 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 100 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 101 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2020/3, 2020/4 и 2019 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 101 граница се ломи у правцу североистока до тачке 102 која се налази на
североисточној међи к.п.бр. 2007/1 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 183m од тачке
101.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
165
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
165
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 102 граница се ломи у правцу истока до тачке 103 која се налази на северозападној
међи к.п.бр. 2006/1 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 18m од тачке 102.
Од тачке 103 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 104 која се налази на јужној међи
к.п.бр. 2006/1 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 18m од тачке 103.
Од тачке 104 граница се ломи у правцу југпистока по јужној међи к.п.бр. 2006/1 К.О. Бачки
Виногради до тачке 105 која се налази на међи к.п.бр. 4062/2 (која је уједно и парцела улице) и
2033/2 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 63m од тачке 104.
Од тачке 105 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 106 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 22035, 2044/1 и 4062/2(која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 106 ганица се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр. 22035, 2044/1 К.О. Бачки
Виногради до тачке 107 која се налази на ромеђи к.п.бр. 22035, 2044/1 и 2044/2 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 107 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 108 која се налази на
међи 2043/1 и 2044/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 108 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југоисточном међом к.п.бр.
4063 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 174m, до
тачке 109 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2734/1, 2734/2 и 2735 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 109 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 110 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2735, 2734/2 и 2734/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 110 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 111 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 2735, 2734/2 и 2734/3 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 111 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 112 која се налази на
четворомеђи к.п.бр. 2734/3, 2734/2, 2731 и 2733 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 112 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 113 која се налази на међи к.п.бр.
2749 и 2747 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 76m од тачке 112.
Од тачке 113 граница се ломи у правцу запада по међи до тачке 114 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 2747, 2751 и 2749 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 114 граница се ломи у правцу југоистока по источној међи к.п.бр. 2748 К.О. Бачки
Виногради до тачке 115 која се налази на међи к.п.бр. 2748 и 2750/2 К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 35m од тачке 114.
Од тачке 115 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 116 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2748, 2750/1 и 2750/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 116 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 117 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2750/1, 2750/2 и 2755/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 117 граница се ломи у правцу истока по међи до тачке 118 која се налази на међи
к.п.бр. 2750/1 и 2755/2 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 16m од тачке 117.
Од тачке 118 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4063 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 78м, до тачке
119 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2838, 2839 и 2830(која је уједно и парцела улице) К.О.
Бачки Виногради.
Од тачке 119 граница се ломи у правцу истока по међи до тачке 120 која се налази на
северозападној међи 2830(која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености
од цца 7м од тачке 119.
Од тачке 120 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4063 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 83м, до тачке
121 која се налази на међи к.п.бр. 2818/1 и 2814 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
84m од тачке 120.
Од тачке 121 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 122 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2818/1, 2814 и 2816 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 122 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 123 која се налази на
тромеђи к.п.бр 2814, 2815 и 2810 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 123 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 124 која се налази на
међи к.п.бр. 2810 и 2814 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 13m од тачке 123.
166
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 124 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 83m, до
тачке 125 која се налази на међи к.п.бр. 3154/2 и 3156/1 К.О. Бачки Виногради на удаљености
од цца 98m од тачке 124.
Од тачке 125 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 126 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 3154/2, 3156/1 и 3156/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 126 граница се ломи у правцу југоистока по међи к.п.бр. 3156/1 и 3156/2 К.О. Бачки
Виногради до тачке 127 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 3156/10 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 127 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 128 која се налази на
северозападној међи к.п.бр. 3156/10 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 28м од тачке
127.
Од тачке 128 граница се ломи у правцу југоистока по међи до тачке 129 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 3156/1, 3155/2 и 3156/7 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 129 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 130 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 3156/7, 3156/6 и 3155/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 130 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 113m, до
тачке 131 која се налази на тромеђи к.п.бр. 3156/5, 3156/4 и 3181 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 131 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 132 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 3156/4, 3181 и 3179 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 132 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 92m, до
тачке 133 која се налази на међи к.п.бр. 3183 и 3470 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 133 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 134 која се налази на
међи к.п.бр. 3183 и 3470 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 29m од тачке 133.
Од тачке 134 граница се ломи у правцу југоицтока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 70m, до
тачке 135 која се налази на међи к.п.бр. 3444 и 3442/5 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 135 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 136 која се налази на међи
к.п.бр. 3444 и 3442/5 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 26m од тачке 135.
Од тачке 136 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном међом к.п.бр.
4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 92m, до
тачке 137 која се налази на к.п.бр. 3443/1 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 120m од
тачке 136.
Од тачке 137 граница се ломи у правцу југа до тачке 138 која се налази на тромеђи к.п.бр.
3443/1, 3440 и 4037 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 138 граница се ломи у правцу истока по северној међи к.п.бр. 4037 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Бачки Виногради до тачке 139 која се налази на четворомеђи к.п.бр.
4063/1, 4037 (која је уједно и парцела улице), 3434 и 3439 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 139 гранца се ломи у правцу североистока по источној међи к.п.бр. 3439 К.О. Бачки
Виногради до тачке 140 која се налази на четворомеђи к.п.бр. 3439, 3434, 3434/3 и 3488 К.О.
Бачки Виногради.
Од тачке 140 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 141 која се налази на
међи к.п.бр 3434 и 3488 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 40m од тачке 140.
Од тачке 141 граница се ломи у правцу севера паралелно са североисточном међом к.п.бр.
4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 68м, до
тачке 142 која се налази на северозападној међи к.п.бр. 3418 К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 120m од тачке 141.
Од тачке 142 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 143 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 3199, 3202 и 3418 К.О. Бачки Виногради.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
167
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
167
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 143 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом
к.п.бр. 4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 90м,
до тачке 144 која се налази на тромеђи к.п.бр. 3194, 3195 и 3196 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 144 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 145 која се налази на међи
3194 и 3195 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 24m од тачке 144.
Од тачке 145 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом
к.п.бр. 4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
66m, до тачке 146 која се налази на к.п.бр. 3189 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
82m од тачке 145.
Од тачке 146 гранича се ломи у правцу североистока до тачке 147 која се налази на међи к.п.бр.
3189 и 3205/4 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 32m од тачке 146.
Од тачке 147 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 148 која се налази на
четворомеђи к.п.бр. 3185, 3187, 3205/1 и 3186/1 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
49m од тачке 147.
Од тачке 148 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 149 која се налази на
међи к.п.бр. 3205/1 и 3186/1 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 30m од тачке 148.
Од тачке 149 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом
к.п.бр. 4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
115м, до тачке 150 која се налази на међи к.п.бр. 3146/1 и 3145/1 К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 85m од тачке 149.
Од тачке 150 у правцу југозапада по међи до тачке 151 која се налази на међи к.п.бр. 3146/1 и
3145/1 на удаљености од цца 45m од тачке 150.
Од тачке 151 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом
к.п.бр. 4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 80м,
до тачке 152 која се налази на међи к.п.бр. 2853/1 и 2853/2 К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 489m од тачке 151.
Од тачке 152 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 153 која се налази на
четворомеђи к.п.бр. 2853/1, 2853/2, 2853/3 и 2853/4 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 153 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 154 која се налази на
међи к.п.бр. 2851/2 и 2852 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 24m од тачке 153.
Од тачке 154 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 155 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2851/2, 2851/3 и 2852 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 155 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом
к.п.бр. 4063/1 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 67м,
до тачке 156 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2849/1, 2850/3 и 2850/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 156 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 157 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2849/1, 2849/2 и 2850/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 157 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 158 која се налази на
к.п.бр. 2849/1 и 2849/2 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 25m од тачке 157.
Од тачке 158 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 159 која се налази на
к.п.бр. 2849/1 и 2849/2 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 9m од тачке 158.
Од тачке 159 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом
к.п.бр. 4063 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 84m,
до тачке 160 која се налази на међи к.п.бр. 2848/2 и 2849/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 160 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 161 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2848/2, 2848/1 и 2846 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 161 граница се ломи у правцу југа по међи до тачке 162 која се налази на међи к.п.бр.
2848/2 и 2845 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 5m од тачке 161.
Од тачке 162 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 163 која се налазина
међи к.п.бр. 2848/2 и 2845 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 43m од тачке 162.
Од тачке 163 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачкe 164 која се налази на
северозападној међи к.п.бр. 4070 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 61m од тачке 163.
168
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 164 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 165 која се налази на
северозападној међи к.п.бр. 4070 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на
удаљености од цца 56m од тачке 164.
Од тачке 165 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом
к.п.бр. 4063 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 84м,
до тачке 166 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2719/1, 2720 и 2721/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 166 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 167 која се налази на међи
к.п.бр. 2719/1 и 2721/1 на удаљености од цца 9m од тачке 166.
Од тачке 167 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са североисточном међом
к.п.бр. 4063 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 74м,
до тачке 168 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2724/7, 2724/6 и 2724/9 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 168 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 169 која се налази на
међи к.п.бр. 2724/7 и 2724/9 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 169 граница се ломи у правцу северозапада по међи паралелно са североисточном
међом к.п.бр. 4063 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
106m, до тачке 170 која се налази на међи к.п.бр. 2724/9 и 2724/3 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 170 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 171 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2724/3, 2724/4 и 2724/9 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 171 граница се ломи у правцу северозапада по међи паралелно са североисточном
међом к.п.бр. 4063 (која је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца
72м, до тачке 172 која се налази на међи к.п.бр. 2081/1 и 2082/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 172 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 173 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2080(која је уједно и парцела улице), 2087 и 2082/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 173 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 174 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2087,2082/1 и 2086(која је уједно и парцела пута) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 174 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 175 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 2083, 2084 и 2086 (која је уједно и парцела пута) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 175 граница се ломи у правцу северозапада по међи к.п.бр 2083 и 2084 К.О. Бачки
Виногради до тачке 176 која се налази на тромеђи к.п.бр. 2083, 2084 и 1814/5 К.О. Бачки
Виногради.
Од тачке 176 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 177 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 1814/5, 2084 и 1817/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 177 граница се ломи у правцу северозапада по западној међи к.п.бр. 1817/1 до тачке
178 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1817/1, 1817/3 и 1817/4 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 178 граница се ломи у правцу североистока по западној међи к.п.бр. 1817/1 до тачке
179 која се налази на међи к.п.бр. 1817/1 и 1817/3 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 179 граница се ломи у правцу северозапада по западној међи к.п.бр. 1817/1 до тачке
180 која се налази на међи к.п.бр. 1817/1 и 1817/2 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 180 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 181 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 1817/1, 1817/2 и 1815 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 181 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 182 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 1817/1, 1815 и 1811/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 182 граница се ломи у правцу североистока по међи до тачке 183 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 1810, 1811/1 и 1817/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 183 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 1811/1 К.О.
Бачки Виногради до тачке 184 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1811/1, 1802/3 и 1804(која је
уједно и парцела пута) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 184 граница се ломи и правцу југозапада по међи до тачке 185 која се налази на
четворомеђи к.п.бр. 1811/1, 1811/2, 1803/3 и 1802/3 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 185 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 186 која се налази на
међи к.п.бр. 1803/3 и 1802/3 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 19м од тачке 185.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
169
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
169
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 186 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 187 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 1803/3, 1802/3 и 1803/1 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 187 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 188 која се налази на
к.п.бр. 1802/2 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 54m од тачке 187.
Од тачке 188 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 189 која се налази на југоисточној
међи к.п.бр. 1800/1 К.О. Бачки Виногради на удаљености од цца 20m од тачке 187.
Од тачке 189 граница се ломи у правцу северозапада по међи к.п.бр. 1800/1 и 1802/2 К.О. Бачки
Виногради, пресече Железничку пругу Суботица – Хоргош, до тачке 190 која се налази на међи
к.п.бр. 1781 и 4085 (која је уједно и парцела железничке пруге Суботица – Хоргош ) К.О. Бачки
Виногради на удаљености од цца 144m од тачке 189.
Од тачке 190 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 4085 (која је
уједно и парцела железничке пруге Суботица – Хоргош ) К.О. Бачки Виногради до тачке 191
која се налази на четворомеђи к.п.бр. 4085, 4091, 1785 и 1786 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 191 граница се ломи у правцу северозапада по југозападној међи к.п.бр. 1785 К.О.
Бачки Виногради до тачке 192 која се налази на тромеђи к.п.бр. 1785, 1786 и 4039/2 (која је
уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 192 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 4039/2 (која
је уједно и парцела улице) К.О. Бачки Виногради до тачке 193 која се налази на тромеђи к.п.бр.
4039/2 и 4046/2 (која је уједно и парцела улице) и 1782 К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 193 граница се ломи у правцу северозапада по источној међи 4039/2 (која је уједно и
парцела улице) К.О. Бачки Виногради до тачке 194 која се налази на четворомеђи к.п.бр.
1757/1, 1757/3, 4039/3 и 4089 (које су уједно и парцеле улице) К.О. Бачки Виногради.
Од тачке 194 граница се ломи у правцу североистока по међи к.п.бр. 1757/3 и 1757/1 К.О. Бачки
Виногради и долази до тачке 1, која је уједно и почетна тачка описа.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Бачки Виногради износи цца 179,7 ha.
1.1.4.1.2.12. Опис границе грађевинског подручја насеља Шупљак
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Шупљак је тачка 1 која се налази на
истоку насеља, на удаљености од 50 m од к.п. бр. 10975/1 К.О. Палић, која је парцела Улице
Хомољски пут. Приближне координате тачке 1 су Y= 411 265.82 и X=102 940.26.
Од тачке 1 граница иде паралелно са Хомељским путем (к.п. бр. 10975/1 К.О. Палић) на
растојању од 50 m до тачке 2 која се налази на тромеђе к.п. бр. 8414/1, 8414/3 и 8414/4 К.О.
Палић
Од тачке 2 граница наставља истом путањом, паралелно са Хомељским путем, до тачке 3 која
се налази на североисточне међе к.п. бр. 8446/2 на удаљености од 50 m од к.п. бр. 10975/1 К.О.
Палић (Хомoљског пута).
Од тачке 3 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 8445 К.О.
Палић до тачке 4 која се налази на тромеђи к.п.бр.8445, 8446/2 и 8443 К.О. Палић..
Од тачке 4 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 8445 и 8444
К.О. Палић и до тачке 5 која се налази на најзападнијој тачки к.п. бр. 8444 К.О. Палић..
Од тачке 5 граница се ломи у правцу југоистока по југозападној међи к.п. бр. 8444 и 8445 К.О.
Палић до тачке 6 која се на југозападној међи к.п. бр. 8445 на удаљености од цца 73 m од тачке
5 то јест 50 м од Улице Хомољски пут (к.п. бр. 10975/1 К.О. Палић).
Од тачке 6 граница се ломи у правцу запада паралелно са Улицом Хомољски пут ( к.п. бр. .
10975/1 К.О. Палић ) на удаљености од цца 50 m, до тачке 7 која се налази на тромеђи к.п. бр.
8459, 8462/1 и 8462/2 К.О. Палић.
Од тачке 7 граница наставља у правцу северозапада до тачке 8 која се налази на тромеђи к.п бр.
6767 (парцела Лудашког језера), 8474 и 8472 К.О. Палић.
170
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 8 граница наставља у правцу северозапада по североисточној међи к.п. бр. 8474 К.О.
Палић до тачке 9 која се налази на тромеђи к.п. бр. 6767 (парцела Лудашког језера), 8474 и
8476.
Од тачке 9 граница иде по североисточној међи к.п. бр. 8476 до тачке 10 која се налази на
најсевернијој тачки к.п. бр. 8476 К.О. Палић.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 11 која се налази на тромеђи к.п.бр.
6767(парцела Лудашког језера), 8476 и 8478/1 К.О. Палић.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п. бр. 8478/1 К.О.
Палић до тачке 12 која се налази на тромеђи к.п.бр. 6767(парцела Лудашког језера), 8478/1 и
10973/5 (парцела пута) К.О. Палић
Од тачке 12 граница се ломи у правцу североистока до тачке 13 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 10973/5 (парцела пута), 8480/19 и 8480/3 К.О. Палић.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу севера (северозапада) до тачке 14 која се налази на
четворомеђи к.п бр. 8480/3, 8480/4, 8480/13 и 8480/15 К.О. Палић.
Од тачке 14 граница иде у правцу северозапада пратећи североисточну ивицу пута (Лудашки
шор) до тачке 15 која се налази на тромеђи к.п. бр. 8480/9, 8481 и 10973/3 (парцела пута) К.О.
Палић.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу североистока до тачке 16 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 8481, 8482/1 и 8480/9 К.О. Палић.
Од тачке 16 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Улицом Лудашки шор на
удаљености од цца 55м до тачке 17 која се налази на међи к.п. бр. 8409 и 8511/1 К.О. Палић, на
удаљености од тачке 15 за цца 440 m.
Од тачке 17 граница наставља паралелно са путе, на удалјености од цца 53м до тачке 18 која се
налази на међи к.п. бр. 8525 и 8527 К.О. Палић. на удаљености од тачке 17 за цца228m.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Улицом Лудашки шор на
удаљености од цца50 до тачке 19 која се налази на удаљености од тачке 18 за цца 660m, чије су
приближне координате Y= 409 380.00 и X=104 880.00.
Од тачке 19 граница наставља у правцу североистока, паралелно са Улицом Лудашки шор на
растојању од цца50м до тачке 20 која се налази на међи к.п. бр. 8579 и 8580 К.О.Палић на
растојању од тачке 19 за цца216м. Приближне координате тачке 20 су Y = 409 421.20 и
X=105 092.37.
Од тачке 20 граница наставља паралелно са Улицом Лудашки шорд , на одстојању од цца50 m
до тачке 21 која се налази на растојању од тачке 20 за цца 143 . Приближне координате тачке
20 су Y = 409391.99 и X =105233.16.
Oд тачке 21 граница се ломи у правцу североистока до тачке 22 која се налази на југоисточној
међи к.п.бр.8591/2 К.О.Палић која се налази на растојању од тачке 21 за цца 135m.
Од 22 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 23 која се налази на међи к.п. бр. 8593/1
и 8594/1 К.О. Палић, Тачка 23 се налази на одстојању од цца30m од тачке 22.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 24 која се налази на међи к.п. бр.
8594/1 и 8593/1 К.О. Палић. Тачка 24 је удаљена од тачке 23 за цца 131m то јест на растојању
од Улице Лудашки шор за цца50m.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 25 која се налази на међи к.п.
бр.8595 и 8596 К.О.Палић на одстојању од Улице Лудашки пут за цца50m.
Од тачке 25 граница се ломи у правцусевероистока до тачке 26 која се налази на међи к.п. бр.
8595 и 8596 К.О.Палић. На удаљености од тачке 25 за цца36m.
Одтачке 26 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 27 која се налази на југоисточној
међи к.п. бр. 8600/3 К.О. Палић, на одстојању од цца51m од тачке 26.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 28 која се налази на југоисточној
међи к.п. бр. 8600/3 К.О. Палић, на удаљености од цца38m од тачке 27 то јест од Улице
Лудашки пут за цца 53m.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
171
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
171
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 28 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са путем Лудашки шор на
растојању од цца 50m до тачке 29 која се налази на северозападној међи к.п. бр. 8615/3 К.О.
Палић. Приближне координате тачке 29 су Y = 409 194.50 и X=105 646.13.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу североистока до тачке 30 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 8616/1, 8616/2 и 8617/4 (парцела атарског пута) К.О. Палић.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 31 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 8616/2, 8618/2, и 8617/4 (парцела атарског пута) К.О. Палић.
Од тачке 31 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 32 која се налази на тромеђи к.п. бр.
8618/2, 8615/2 и 8615/1 К.О. Палић.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са путем Лудашки шор на
одстојању од цца 50m до тачке 33 која се налази на међи к.п. бр. 8635 и 8636/1 К.О. Палић.
Приближне координате тачке 33 су Y = 409 050.00 и X=105 895.00.
Од тачке 33 граница наставља паралелно са путем Лудашки шор, на удаљености од цца50m, до
тачке 34 која има приближне координате Y = 409 025.00 и X=106 154.00.
Од тачке 34 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 35, паралелно са путем Лудашки
шор (к.п. бр. 10973/3 К.О. Палић) на одстојању од цца 50m до међе к.п. бр. 8693/1 и 8692 К.О.
Палић.
Од тачке 35 граница наставља у истом правцу, паралелно са Лудашким шором на одстојању од
цца 50m, до тачке 36 која се налази на међи Лудашког језера (к.п. бр. 6767 К.О. Палић) и к.п.
бр. 8699 К.О. Палић на одстојању од цца 20m од тромеђе ове две парцеле и к.п. бр. 8698. Тачка
36 је на одстојању од цца 50m од северне ивице пута Лудашки шор (к.п. бр. 10973/3 К.О.
Палић).
Од тачке 36 граница се ломи у правцу југозапад до тачке 37 која се налази на тромеђи к.п. бр.
10973/3 (Улица Лудашки шор),6767 (Лудашко језеро) и 8698 К.О. Палић.
Од тачке 37 граница наставља у правцу југоистока до тачке 38 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 10973/3 (Улица Лудашки шор), 8703 и 8700/3 К.О. Палић.
Од тачке 38 граница наставља у правцу југа до тачке 39 која се налази на тромеђи к.п. бр.
8700/3,8741 и 8707 К.О. Палић.
Од тачке 39 граница наставља у истом правцу до тачке 40 која се налази на тромеђи к.п. бр.
8713, 8740 и 8742/2 К.О. Палић.
Од тачке 40 граница се ломи у правцу истока до тачке 41 која се налази на тромеђи к.п. бр.
8731, 8733/1 и 8733/2 К.О. Палић.
Од тачке 41 граница се ломи у правцу југа до тачке 42 која се налази на југоисточној међи к.п.
бр. 8737 К.О. Палић ( то јест на међи к.п. бр. 8828/1 и 8737 К.О. Палић), паралелно са Улицом
Лудашки шор (к.п. бр. 10973/3 К.О. Палић) на удаљености од цца 50 m.
Од тачке 42 граница се ломи у правцу југоистока , паралелно са Улицом Лудашки шор на
остојању од цца50м до тачке 43 која се налази на тромеђи к.п. бр. 8991/1, 8991/3 и 8990 К.О.
Палић.
Од тачке 43 граница наставља у истом правцу, паралелно са Улицом Лудашки шор на остојању
од цца50м, до тачке 44. Која се налази на растојању од цца 237m од тачке 43. Приближне
координате тачке 44 су Y = 409 300.00 и X=105 085.00.
Од тачке 44 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са Улицом Лудашки шор на
остојању од цца50 m до тачке 45 која се налази на међи к.п. бр. 9052 и 9054. Приближне
координате тачке 45 су Y = 409 254.78 и X=104 893.99.
Од тачке 45 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Улицом Лудашки шор на
остојању од цца50м до тачке 46 која се налази на удаљености од Улице Кулски пут за цца120м.
Приближне координате тачке 46 су Y = 409 383.40 и X=104 485.37.
Од тачке 46 гранива се ломи у правцу југозапада до тачке 47 која се налази на североисточној
међи к.п. бр. 9125 К.О. Палић (на међи к.п. бр. 9125 и 9129/3 К.О. Палић).
Од тачке 47 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 48 која је најсевернија тачка к.п.
бр. 9125 К.О. Палић.
172
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 48 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 49 која се налази на растојању од
Улице Кулски пут за цца160m. Приближне координате тачке 49 су Y = 408 740.00 и
X=104 331.63.
Од тачке 49 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 50 која се налази на међи к.п. бр.
9123 и 9124 К.О. Палић и на удаљености од Улице Кулски пут за цца115m. Приближне
координате тачке 49 су Y = 408 756.88 и X=104 284.10
Од тачке 50 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са Улицом Кулски пут на
растојању од цца 120m до тачке 51 која се налази на међи к.п. бр. 9114/4 и 9115. Уједно је тачка
51 на растојању од Улице Костолањи Арпада (кп. бр.10975/1 К.О. Палић) за цца 95m.
Приближне координате тачке 51 су Y = 408 402.68 и X=104 182.37.
Од тачке 51 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Улицом Костолањи Арпада
(кп. бр. 10975/1 К.О. Палић) на растојању од цца 95m до до тачке 52 која се налази на к.п. бр.
9066 и 9069 К.О. Палић.
Од тачке 52 граница се ломи у правцу североистока и иде по међи к.п. бр. 9066 и 9069 К.О.
Палић до тачке 53 која се налази на удаљености од тачке 52 за цца 95m.
Од тачке 53 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 54 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 9024/2, 9029/2 и 9033 К.О. Палић.
Од тачке 54 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п. бр. 9029/2
К.О.Палић до тачке 55 која се налази на растојању од Улице Костолањи Арпада (кп. бр. 10975/1
К.О. Палић) за цца 125m.
Од тачке 55 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Улицом Костолањи Арпада
(кп. бр. 10975/1 К.О. Палић) на растојању од цца115m до тачке 56 која се налази на
југоисточној међи к.п. бр. 8937 К.О. Палић.
Од тачке 56 граница се ломи управно на к.п. бр. 8935 и 8899/2 К.О. Палић и то је тачка 57 која
је удаљена од Улице Костолањи Арпада (кп. бр. 10975/1 К.О. Палић) за цца160м. Приближне
координате тачке 57 су Y = 407 294.92 и X=104 907.46.
Од тачке 57 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 58. Тачка 58 је на растојању од тачке
57 за цца42м то је паралелна је са Улицом Костолањи Арпада од које је удаљена за цца115m.
Од тачке 58 граница се ломи у правцу северозапада паралелна са Улицом Костолањи Арпада
од које је удаљена за цца115м до тачке 59 која се налази на југоисточној међи к.п. бр. 8892/1
К.О. Палић.
Од тачке 59 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 60 која се налази на тромеђи к.п. бр.
8895/1, 8892/3 и 8892/1 К.О. Палић.
Од тачке 60 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 61 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 8892/1, 8892/3 и 8797 К.О. Палић.
Од тачке 61 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 62 која се налази на тромеђи к.п. бр.
8796/2, 8892/2 и 8796/3 К.О. Палић.
Од тачке 62 граница се ломи до тачке 63 која се налази на тромеђи к.п. бр. 9500/24, 9500/25 и
10375/3 К.О. Палић.
Од тачке 63 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 64 која се налази на тромеђи к.п. бр.
9487/1, 9486 и 10975/1 (Улица Костолањи Арпада) К.О. Палић.
Од Тачке 64 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 65 која се налази на тромеђи к.п. бр.
9502/1, 9487/1 и 9487/3 К.О. Палић.
Од тачке 65 граница се ломи у правцу југоистока, паралелно са Улицом Костолањи Арпада
(10975/1 К.О. Палић) на растојању од цца 145м до тачке 66 која је удаљена од тачке 65
цца3005m чије су прибложне координате Y = 409 379.87 и X=103 303.33.
Од тачке 66 граница наставља управно до тачке 67 која се налази на к.п. бр. 9259/36 и 9259/30
К.О. Палић, на одстојању од к.п. бр. 10975/1 (Улица Костолањи Арпада) за цца210м и на
одстојању од к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин шор) за цца 90m.
Од тачке 67 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 68 која се налази на тромеђи к.п. бр.
9259/18, 9259/36 и 9259/30 К.О. Палић.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
173
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
173
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Oд тачке 68 граница се ломи у правцујугоистока по југозападној међи к.п. бр. 9259/30 К.О.
Палић до тачке 69 која се налази на растојању од цца16м од тачке 67 то јест на цца110m од од
к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин шор).
Од тачке 69 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин
шор) на растојању од цца110m до тачке 70 која се налази на међи к.п. бр. 9259/28 и 9262/1 К.О.
Палић.
Од тачке 70 граница наставља паралелно са к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин шор) на растојању од
цца110м до тачке 71. Приближне координате тачке 71 су Y = 408 654.04 и X=102 721.03.
Од тачке 71 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 72 која се налази на најзападнијој
тачки к.п. бр. 9260 К.О. Палић.
Од тачке 72 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин
шор) на растојању од цца100m до тачке 73 која се налази на међи к.п. бр. 9267/1 и 9268 К.О.
Палић.
Од тачке 73 граница наставља паралелно са к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин шор) на растојању од
цца100м до тачке 74 која се налази на међи к.п. бр. 9279/3 и 9280 К.О. Палић. Приближне
координате тачке 74 су Y = 408 313.78 и X=102 575.61.
Од тачке 74 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п. бр. 9280
пресецајуци к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин шор) до тачке 75 која се налази на међи к.п. бр.
9964/1 и парцели поменуте улице. Приближне координате тачке 75 су Y = 408 342.79 и
X=102 469.61.
Од тачке 75 граница се ломи у правцусевероистока до тачке 76 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 10976 (Улица Цвијин шор), 9964/1 и 9964/9 К.О. Палић.
Од тачке 76 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п. бр. 9964/1 К.О.
Палић. до тачке 77 која се налази на растојању од цца 67m од регулације Улице Цвијин шор
(к.п. бр. 10976 К.О. Палић).
Од тачке 77 граница се ломи у правцу североистока паралелно са к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин
шор) на растојању од цца67м до тачке 78 која се налази на међи к.п. бр. 9975/2 и 9980 К.О.
Палић.
Од тачке 78 граница се ломи у правцу југоистока по претходно поменутој међи до тачке 79 која
је удаљена од к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин шор) за цца 105m, то јест од тачке 78 за цца40м.
Од тачке 79 граница се ломи у правцу североистока паралелно са к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин
шор) на растојању од цца110м до тачке 80 која се налази на североисточној међи к.п. бр.
10018/1 К.О. Палић. Приближне координате тачке 80 су Y = 409 093.67 и X=102 691.44.
Од тачке 80граница се ломи у правцу југоистока до тачке 81 која се налази на тромеђи к.п. бр
10018/3, 10018/1 и 10018/1 К.О. Палић.
Од тачке 81 граница се ломи у правцу североистока по северозападној међи к.п. бр. 10018/3
К.О. Палић до тачке 82 која се налази у продужетку поменуте међе и њеног пресека са
југозападном међом к.п. бр. 10026/1 К.О. Палић. Приближне координате тачке 81 су
Y = 409 167.18 и X=102 690.75.
Од тачке 82 граница се ломи у правцу северозапада по југозападној међи к.п. бр. 10026/1 К.О.
Палић до тачке 83 која је удаљена од са к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин шор) за цца95m.
Од тачке 83 граница се ломи у правцу североистока паралелно са к.п. бр. 10976 (Улица Цвијин
шор) на растојању од цца100м до тачке 84 која се налази на међи к.п. бр. 10110 и 10113 К.О.
Палић.
Од тачке 84 граница наставља у истом правцу до тачке 85 која се налази на тромеђи к.п. бр.
10216, 10209 и 10218 К.О. Палић.
Од тачке 85 граница се ломи у правцујугоистока паралелно са к.п. бр. 10975/1 (Улица Халомски
шор) на растојању од цца50м до тачке 86 која се налази на међи к.п. бр. 10260 и 10262/3 К.О.
Палић.
Од тачке 86 граница це ломи у правцу југоистока паралелно са к.п. бр. 10975/1 (Улица
Халомски шор) на растојању од цца50m до тачке 87 која се налази на к.п. бр. 10320/52 и
10320/8 К.О. Палић.
174
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 87 граница це ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п. бр. 10320/52 К.О.
Палић до тачке 88 која се налази на тромеђи к.п. бр. 10320/52, 10320/8 и 10320/9 К.О. Палић.
Од тачке 88 граница се ломи у правцу североистока по југоисточним међама к.п. бр. 10320/8 и
10331 К.О. Палић, држећи овај правац граница се сече у тачки 89 са североисточном међом к.п.
бр. 10337/3 К.О. Палић.
Од тачке 89 граница се ломи у працу северозапада до тачке 90 која се налази на тромеђи к.п. бр.
10337/3, 10337/2 и 10334 К.О. Палић.
Од тачке 90 граница се ломи у правцу истока паралелно са к.п. бр. 10975/1 (Улица Халомски
шор) на растојању од цца55m до тачке 91 која се налази на међи к.п. бр. 10468 и 10470 К.О.
Палић.
Од тачке 91 граница наставља у истом правцу до тачке 92 која се налази на међи к.п. бр. 10486
и 10496/8 К.О. Палић. Приближне координате тачке 92 су Y = 411 292.24 и X=102 821.04.
Од тачке 92 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п. бр. 10486 К.О.
Палић, затим пресеца Улицу Халомски шор(к.п. бр. 10975/1 К.О. Палић) и долази до тачке 1,
која је уједно и почетна тачка описа.
Унутар описа површине је једно „острво“ што није грађевинско подручје насеља и њега
описују следеће тачке.
За почетну тачку овог „острва“ је узет најсевернији ћошак а то је тачка 93 која има приближне
координате Y = 409 489.51 и X=104 277.04.
Од тачке 93 граница иде у правцу југозапада паралелно са Улицом Кулски пут на удаљености
од цца90м по северозападној међи к.п. бр. 9153 К.О. Палић до тачке 94 која се налази у пресеку
наведеног правца са североисточном међом к.п. бр. 9148/4 К.О. Палић.
Од тачке 94 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 95 која је уједно и најисточнија тачка
к.п. бр. 9148/4 К.О.Палић.
Од тачке 95 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са Улицом Кулски пут на
удаљености од цца110м по северозападној међи к.п. бр. 9148/2 К.О. Палић до тачке 96 која је
удаљена од Улице Костолањи Арпада (к.п. бр. 10975/1 К.О. Палић) за цца90m.
Од тачке 96 граница се ломи ка југоистоку паралелно са Улицом Костолањи Арпада (к.п. бр.
10975/1 К.О. Палић) на удаљености од цца90m до тачке 97 која се налази на југоисточној међи
к.п. бр. 9172 К.О. Палић, Приближне координате тачке 97 су Y = 408 855.00 и X=103 900.00.
Од тачке 97 граница се ломи у правцу североистока до тачке 98 која се налази на југоисточној
међи к.п. бр. 9172 К.О. Палић а удаљена је од тачке 97 за цца183m.
Од тачке 98 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 99 која се налази на тромеђи к.п.
бр.9178/1, 9179 и 9188/1 К.О. Палић.
Од тачке 99 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 100 која се налази на тромеђи к.п. бр.
9178/1, 9188/1 и 9188/2 К.О. Палић.
Од тачке 100 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 101 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 9188/1, 9188/2 и 9196/1 К.О. Палић.
Од тачке 101 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 102 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 9188/2, 9196/1 и 9194 К.О. Палић.
Од тачке 102 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 103 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 9188/2, 9186 и 9194.
Од тачке 103 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 104 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 9186, 9194 и 9189/2 К.О. Палић.
од тачке 104 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 105 која се налази на тромеђи к.п.
бр. 9189/2, 9192 и 9194 К.О. Палић.
Од тачке 105 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п. бр. 9192 К.О.
Палић. до тачке 106 чије су приближне координате Y = 408 949.75 и X=103 843.39.
Од тачке 106 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са Улицом Костолањи Арпада
(к.п. бр. 10975/1 К.О. Палић) на удаљености од цца100m до тачке 107 која се налази на међи
к.п. бр. 9242/3 и 9242/2 К.О. Палић.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
175
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
175
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 107 граница се ломи у правцу североистока по поменутој међи (к.п. бр. 9242/3 и
9242/2 К.О. Палић) до тачке 108 која је удаљена од тачке 107 за цца170m односно удаљена је од
Улице Лудашки шор (к.п. бр. 10973/3) за цца50m.
Од тачке 108 граница се ломи у правцу северозапада паралелно са Улицом Лудашки шор (к.п.
бр. 10973/3) на растојању од цца50m.до тачке 109, која се налази на међи к.п. бр. 9196/4 и 9185
К.О. Палић а чије су приближне координате Y = 409 488.88 и X=104 018.91.
Од тачке 109 граница наставља у истом правцу паралелно са Улицом Лудашки шор (к.п. бр.
10973/3) на растојању од цца50м.до тачке 93 која уједно и представља почетну тачку „острва“.
Укупна површина грађевинског подручја насеља Шупљак износи цца 205,4 ha.
1.1.4.1.2.13. Опис границе грађевинског подручја насеља Носа
Почетна тачка описа грађевинског подручја насеља Носа је тачка 1 која је уједно и најсевернија
тачка насеља налази се на тромеђи к.п. бр. 7208, 7205 у 7204 К.О. Палић.
Од тачке 1 граница се ломи у правцу запада до тачке 2 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7208,
7206 и 7207 (која је уједно и парцела пута) К.О. Палић.
Од тачке 2 граница се ломи у правцу југозапада до тачке 3 која се налази на тромеђи к.п.бр.
7211, 7212 и 7207(која је уједно и парцела пута) К.О. Палић.
Од тачке 3 граница се ломи у правцу запада до тачке 4 која се налази на трпмеђи к.п.бр. 7211,
7212 и 10974/2 (која је уједно и парцела пута) К.О. Палић.
Од тачке 4 граница се ломи у правцу северозапада до тачке 5 која се налази на тромеђи к.п.бр.
7874/2, 7877 и 10974/2 (која је уједно и парцела пута) К.О. Палић.
Од тачке 5 граница се ломи у правцу југозапада по северозападној међи к.п.бр. 7877 К.О. Палић
до тачке 6 која се налази на међи к.п.бр. 7878 и 7874/2 К.О. Палић на удаљености од цца 75m од
тачке 5.
Од тачке 6 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној граници к.п.бр. 7874/2 К.О.
Палић до тачке 7 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7811, 7816/1 и 7960 (која је уједно и парцела
пута) К.О. Палић.
Од тачке 7 граница се ломи у правцу запада по међи к.п.бр. 7816/1 К.О. Палић до тачке 8 која се
налази на међи к.п.бр. 7816/1 К.О. Палић на удаљености од цца 4m од тачке 7.
Од тачке 8 граница се ломи у правцу југоистока по североисточној међи к.п.бр. 7965 К.О.
Палић до тачке 9 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 7965 К.О. Палић на удаљености
од цца 235m од тачке 8.
Од тачке 9 граница се ломи у правцу североистока паралелно са к.п.бр. 10974/2(која је уједно и
парцела улице) К.О. Палић на удаљености од цца 40m, до тачке 10 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 7800, 7799/1 и 7801 К.О. Палић.
Од тачке 10 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 11 која се налази на тромеђи к.п.бр.
7801, 7800 и 7799/1 К.О. Палић.
Од тачке 11 граница се ломи у правцу североистока паралелно са к.п.бр. 10974/2(која је уједно
и парцела улице) К.О. Палић на удаљености од цца 80m, до тачке 12 која се налази на
североисточној међи к.п.бр. 7779/2 К.О. Палић на удаљености од цца 200m од тачке 11.
Од тачке 12 граница се ломи у правцу југоистока до тачке 13 која се налази на међи к.п.бр.
7779/2 и 7778 К.О. Палић на удаљености од цца 42m од тачке 12.
Од тачке 13 граница се ломи у правцу североистока до тачке 14 која се налази на
североисточној међи к.п.бр. 7778 К.О. Палић на удаљености од цца 29m од тачке 13.
Од тачке 14 граница се ломи у правцу северозапада по североисточној међи к.п.бр. 7778 К.О.
Палић до тачке 15 која се налази на североисточној међи к.п.бр. 7778 К.О. Палић на
удаљености од цца 39m од тачке 14.
Од тачке 15 граница се ломи у правцу североистока паралелно са к.п.бр. 10974/2 (која је уједно
и парцела улице) К.О. Палић на удаљености од цца 55m, до тачке 16 која се налази на тромеђи
к.п.бр. 7770, 7766 и 7767 К.О. Палић.
176
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 16 граница се ломи у правцу истока по јужној међи к.п.бр. 7766 К.О. Палић до тачке
17 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7766, 7767 и 7764 К.О. Палић.
Од тачке 17 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са к.п.бр. 10974 К.О. Палић на
удаљености од цца 36m, до тачке 18 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7768, 7760 и 7759/2 К.О.
Палић.
Од тачке 18 граница се ломи у правцу југозапада по југоисточној међи к.п.бр. 7768 К.О. Палић
до тачке 19 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 7768 К.О. Палић на удаљености од цца
21 m од тачке 18.
Од тачке 19 граница се ломи у правцу југоистока паралелно са југозападном границом к.п.бр.
10974 К.О. Палић (која је уједно и парцела улице) на удаљености од цца 80m, до тачке 20 која
се налази на међи к.п.бр. 7621/15 и 7621/9 К.О. Палић на удаљености од цца 274 m од тачке 19.
Од тачке 20 граница се ломи у правцу североистока по међи к.п.бр. 7621/15 и 7621/9 К.О.
Палић до тачке 21 која се налази на четворомеђи к.п.бр. 7674, 7623/2, 7624 и 7675 К.О. Палић.
Од тачке 21 граница се ломи у правцу северозапада по међи к.п.бр. 7626/2 и 7624 К.О. Палић до
тачке 22 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7619, 7612 и 7611 К.О. Палић.
Од тачке 22 граница се ломи у правцу североистока по југоисточној међи к.п.бр. 7611 К.О.
Палић до тачке 23 која се налази на југоисточној међи к.п.бр. 7611 К.О. Палић на удаљености
од цца 30m од тачке 22.
Од тачке 23 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 24 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 7614/2, 7611 и 7612 К.О. Палић.
Од тачке 24 граница се ломи у правцу југозапада по међи до тачке 25 која се налази на северној
међи к.п.бр. 7611 К.О. Палић на удаљености од цца 18 м од тачке 24.
Од тачке 25 граница се ломи у правцу северозапада по западним међама к.п.бр. 7614/2, 7586
К.О. Палић до тачке 26 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7585, 7586 и 7580/2 К.О. Палић.
Од тачке 26 граница се ломи у правцу североистока северној међи к.п.бр. 7586 К.О. Палић до
тачке 27 која се налази на северној међи к.п.бр. 7589 К.О. Палић на удаљености од цца 573 m од
тачке 26.
Од тачке 27 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са западном међом к.п.бр. 10978
(која је уједно и парцела пута) на удаљености од цца 80m, до тачке 28 која се налази на међи
к.п.бр. 7670/10 и 7679 К.О. Палић.
Од тачке 28 граница се ломи у правцу североистока по јужној међи к.п.бр. 7669 К.О. Палић до
тачке 29 која се налази на источној међи к.п.бр. 10978 (која је уједно и парцела пута) К.О.
Палић на удаљености од цца 90m од тачке 28.
Од тачке 29 граница се ломи у правцу севера по источној међи к.п.бр. 10978 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Палић до тачке 30 која се налази на источној међи к.п.бр. 10978 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Палић на удаљености од цца 845m од тачке 29.
Од тачке 30 граница се ломи у правцу истока по северној међи к.п.бр. 7343 (која је уједно и
парцела пута) К.О. Палић до тачке 31 која се налази на северној међи к.п.бр. 7343 (која је
уједно и парцела пута) К.О. Палић на удаљености од цца 80m од тачке 30.
Од тачке 31 граница се ломи у правцу југа по источној међи к.п.бр. 7456/2 К.О. Палић до тачке
32 која се налази на међи к.п.бр. 7482/1 и 7483 К.О. Палић на удаљености од цца 350m од тачке
31.
Од тачке 32 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са к.п.бр. 7551 К.О. Палић (која је
уједно и парцела пута) на удаљености од цца 70м, до тачке 33 која се налази на тромеђи к.п.бр.
7545, 7550/1 и 7549 К.О. Палић.
Од тачке 33 граница се ломи у правцу севера по западној међи к.п.бр. 7545 К.О. Палић до тачке
34 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7545, 7564 и 7385 К.О. Палић.
Од тачке 34 граница се ломи у правцу југозапада по северној међи к.п.бр. 7564 К.О. Палић до
тачке 35 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7564, 7382 и 7383 К.О. Палић.
Од тачке 35 граница се ломи у правцу севера по међи к.п.бр. 7382 и 7383 К.О. Палић до тачке
36 која се налази на међи к.п.бр. 7382 и 7383 К.О. Палић на удаљености од цца 40m од тачке 35.
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИ
ЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
177
JП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДА СУБОТИЦЕ
177
ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СУБОТИЦЕ
Од тачке 36 граница се ломи у правцу југозапада паралелно са к.п.бр. 10974/2 (која је уједно и
парцела улице) на удаљености од цца 46м, до тачке 37 која се налази на тромеђи к.п.бр. 7368/1,
7364 и 7365 К.О. Палић.
Од тачке 37 граница се ломи у правцу северозапада по међи до тачке 38 која се налази на
тромеђи к.п.бр. 7364, 7365 и 7362 К.О. Палић.
Од тачке 38 граница се ломи у