Hronični Pelvični Bolni Sindrom kod Muškaraca
Definicija
Sindrom hroničnog pelvičnog bola kod muškaraca definiše se kao hronični bol, pritisak i diskomfor u karlici, perineumu ili
genitalijama muškarca, a traje duže od tri meseca i ne može se objasniti nekim od jasnih uzroka (infekcija, neoplazma, ili
strukturne abnormalnosti). Drugi naziv za ovaj sindrom je prostatodinija ili hronični nebakterijski (abakterijski) prostatitis,
iako nije najjasnije kako su simptomi povezani sa prostatom.
Klinička slika
Prema definiciji ovaj sindrom se pojavljuje isključivo kod muškaraca.Tipični simptomi uključuju bol ili diskomfor u
perineumu, suprapubičnom predelu, penisu i testisima, kao i dizuriju i bol pri ejakulaciji.Pacijenti takođe mogu imati i
opstruktivnu (spor, isprekidan mlaz) i iritativnu (učestalo ili neodložno mokrenje) urinarnu simptomatologiju. Česta je
seksualna disfunkcija. Sistemske manifestacije uključuju mialgiju, artralgiju i neobjašnjiv zamor. Kod nekih pacijenata
može se ispoljiti oblik intersticijalnog cistitisa/sindrom bolne bešike, gde dominira bol vezan za mokraćnu bešiku, udružen
sa problemima prilikom mokrenja.
Epidemiologija
Prema „self-report“ studijama učestalost ovog sindroma je 0.5% u muškoj populaciji. Evaluacija zasnovana na
simptomima opšte populacije sugeriše incidenciju ovih simptoma u rasponu od 2.7% do 6.3%. Sindrom se najčešće
susreće kod mladih i muškaraca srednje životne dobi, ali se javlja i u svim starosnim grupama. Širenje simtoma je često,
uz inteziviranje tegoba koje traju satima, danima, nedeljama. Često se susreću komorbiditeti kao što su depresija, stres i
anksiozni poremećaji.
Patofiziologija
Patofiziološki mehanizmi nastanka ovog sindroma su još uvek nedovoljno razjašnjeni i verovatno kompleksni i
multifaktorijalni procesi, koji na kraju rezultiraju hroničnim neuropatskim i/ili mišićnim bolnim sindromom. Smatra se da
okidači u razvoju bolnog sindroma mogu biti infekcija (uključujući seksualno prenosive bolesti, organizme, koji ne mogu da
se zasejavaju na podloge i virusi), trauma (uključujući i perinealnu i uretralnu traumu), neurološka ushodna regulacija,
inflamacija koja nije uzrokovana biološkim agensima (autoimuna ili neurogena), disfunkcionalno mokrenje, disfunkcija
poda karlice/mišićni spazam. Kod genetski i anatomski podložnih muškaraca ovi faktori mogi izazavati pojavu hroničnog
neuropatskog i neuromišićnog bola.
Dijagnoza
Detaljna anamneza, klinički pregled i laboratorijski testovi treba da isključe druge diferencijalne dijagnoze. Korisni testovi
su pregled urina ili urinokultura, a kod određenih pacijenata potrebno je raditi urodinamska ispitivanja, cistoskopiju i
imidžing ispitivanja karlice/donjeg urinarnog trakta.
Tretman
Pristup lečenju je multimodalan i individualan, prilagođen pacijentovom kliničkom fenotipu. Uticaj bola i njegove terapije na
seksualnu funkciju pacijenta treba da bude procenjivana i adekvatno praćena. Konzervativni tretman uključuje lokalnu
terapiju toplotom, vežbe sa malim opterećenjem (šetnja, plivanje, istezanje, joga), promenu načina života i ishrane, i
psihoterapiju. U farmakološkoj terapiji mogu se koristiti antibiotici, alfa adrenergički blokatori, antiinflamatorni lekovi,
mišićni relaksanti, kao i biljni preparati.
Terapija bola podrazumeva upotrebu lekova, koji se koriste u lečenju neuropatskog bola kao što su triciklični antidepresivi
ili gabapentinoidi. Opiodid su kasnija opcija. Interventene procedure u lečenju bola, kao što je direktno ubrizgavanje
lokalnog anestetika može biti od pomoći kod pacijenata sa jasno lokalizovanim bolom. Terapija koja je usmerena na
mokraćnu bešiku ima svoje mesto u lečenju pacijanata sa intersticijalnim cistitisom/bolom u mokraćnoj bešici. Psihoterpija
(naročito kognitivno-bihejvioralna terapija) ima značaja u učenju tehnika za savladavanje bola. Hirurško lečenje treba
izbegavati, izuzev ako ne postoje specifične indikacije (opstrukcija uretere ili vrata mokraćne bešike).
Literatura
[1] Anothaisintawee T, Attia J, Nickel, JC, Thammakraisorn S, Numthavaj P, McEvoy M, Thakkinstian A.Management of chronic
prostatitis/chronic pelvic pain syndrome: a systematic review and network meta-analysis. JAMA 2011;305:78–86.
[2] Fall M, Baranowski AP, Elneil S, Engeler D, Hughes J, Messelink EJ, Oberpenning F, Williams ACdeC. EAU guidelines on
chronicpelvic pain. EurUrol 2010;57:35–48.
[3] Nickel JC. Prostatitis. Can UrolAssoc J 2011;5:306–15.
[4] Nickel JC, Shoskes D. Phenotypicapproach to the management of the chronicprostatitis/chronicpelvic pain syndrome. BJU Int
2010;106:1252–63.
[5] Strauss AC, DimitrakovJD. New treatments for chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome. Nat Rev Urol 2010;7:127–35.
[6] Wagenlehner FM, Naber KG, Bschleipfer T, Brähler E, Weidner W. Prostatitis and male pelvic pain syndrome. DtschArztebl Int
2009;106:175–83.
Copyright © 2012 International Association for the Study of Pain
Download

Fact Sheet Epidemiology of Headaches - IHS/IASP