ISTORIJA
 E. Kylin Zentralbl Inn Med 1923;44:105.-hiperglikemija+
hiperglikemija+ hipertenzija+ giht
METABOLIČ
METABOLIČKI SINDROM I
GOJAZNOST: PREVENCIJA,
DIJAGNOSTIKA I TERAPIJA
 J. Vague Sexual differentiation, a factor affecting the forms of obesity
Presse Med 1947:53:339.- androidna gojaznost
 P. Avogaro et al.Essential hyperlipidemia, obesity and diabetes,
Diabetologia 1965;1:137.-gojaznost+dijabetes+HLP
gojaznost+dijabetes+HLP***
 G.M. Reaven, Banting lecture Role of insulin resistance in human disease,
Diabetes 1988;37:1595.- rezistencija na insulin, syndrome X
 N. Kaplan, The Deadly Quartet Upper-Body Obesity, Glucose Intolerance,
Hypertriglyceridemia, and Hypertension, Arch Intern Med. 1989;149:1514.-
smrtonosni kvartet (abdominalna gojaznost + IG + hiperTG +
hipertenzija)

Metabolič
Metabolički sindrom
C.N. Hales, D.J. The thrifty phenotype hypothesis. BrMed Bull 2001;60:5.
Metabolički sindrom
(Metabolički sindrom X, kardiometabolički
sindrom, sindrom X, sindrom insulinske
rezistancije, Reaven-ov sindrom, CHAOSCoronary artery disease, Hypertension,
Atherosclerosis, Obesity, and Stroke)
•Klaster povezanih faktora rizika koji poveć
povećavaju
moguć
mogućnost nastanka dijabetesa tip 2
kardiovaskularnih bolesti i mož
moždanog udara
•15,9%15,9%-58,0% osoba u različ
različitim
itim nacijama
nacijama ima
metabolički sindrom
PubMed:
referenci
PubMed: >37000
>
•Prevalencija raste sa uzrastom (ispod 20 god. 20%, >40 god.- 40%, > 60g. - 43.5% (38% kod
muškaraca i 67% kod žena).
Google scholar:: > 1,840,000
®ZR
NEKE DEFINICIJE METABOLIČ
METABOLIČKOG
SINDROMA
DOSADAŠ
DOSADAŠNJE DEFINICIJE
METABOLIČ
METABOLIČKOG SINDROMA
WHO, 1999. (World Health Organization)*
EGIR, 1999. (European Group for study of Insulin Resistance)**
NCEP ATP III, 2001. (National Cholesterol Education Program –
Third Adult Treatment Panel)***
EGIR
ACE, 2003. (American College of Endocrinology)****
IDF
IDF
IDF, 2005. (International Diabetes Federation)*****
NCEP (ATP III)
AHA/NHLBI, 2005. (American Heart Association/National Heart,
Lung, and Blood Institute)******
NCEP+
ACE
WHO
®ZR
* WHO/NCD/NCS/99.2
***JAMA 2001;285:2486-97.
*****Lancet 2005;366:1059-62.
**Diab Med 1999;16:442-3.
****Endocr Pract 2003;9:237-52.
******Circulation 2005;112:2735-52.
Jedan od faktora:
EKSPERTSKA GRUPA ZA OTKRIVANJE,
EVALUACIJU I LEČ
LEČENJE POVIŠ
POVIŠENIH
VREDNOSTI HOLESTEROLA KOD ODRASLIH
(ATP III) (2001)

Diabetes mellitus,


Poremećena glukozna tolerancija,

Muškarci>102 cm

Poremećena jutarnja glikemija ili

Žene>88 cm
SVETSKA ZDRAVSTVENA
ORGANIZACIJA (1998)

insulinska rezistencija i dva od sledećih faktora

Krvni pritisak: ≥ 140/90 mmHg

Dislipidemija: trigliceridi: ≥ 1.695 mmol/L i HDL-C ≤ 0.9 mmol/L
(muškarci), ≤ 1.0 mmol/L (žene)

Centralna gojaznost:: obim kuk/
kuk/struk>
struk> 0.90 (mu
(muškarci);
karci); > 0.85
(žene), ili ITM>
ITM> 30 kg/m2

mikroalbuminurija ≥ 20mg/ml ili albumin/kreatinin ≥ 30 mg/ml
INTERNATIONAL DIABETES
FEDERATION (IDF,
(IDF, 2005.)
2005.)

Modifikovana ATP III definicija

Centralna gojaznost u zavisnosti od etičke pripadnosti (obim struka
za evropsku populaciju: muškarci ≥ 94cm i žene ≥ 80cm) + najmanje
2 faktora

povišeni trigliceridi: > 150 mg/dL (1.7 mmol/L),

snižen HDL holesterol: < 40 mg/dL (1.03 mmol/L) kod muškaraca, <
50 mg/dL (1.29 mmol/L) kod žena

Povišen krvni pritisak: sistolni TA > 130 ili dijastolni TA >85 mm Hg,

Povišena jutarnja glikemija >100 mg/dL (5.6 mmol/L), ili prethodno
dijagnostikovan tip 2 dijabetes.
Obim struka:

Trigliceridi >150 mg/dL (1.7 mmol/L),

HDL holesterol:

Muškarci <40 mg/dL (1.03 mmol/L)

Žene <50 mg/dL (1.29 mmol/L)

Krvni pritisak 130/ 85 mm Hg

Jutarnja glikemija >110 mg/dL* (Nov ADA vodič
>100mg/dl)
SASTAVNI DELOVI METABOLIČ
METABOLIČKOG
SINDROMA

Centralna gojaznost

Rezistencija na insulin [hiperglikemija, intolerancija
glukoze, “euglycemic clamp”, HOMA (homeostasis model
assessment)]

Dislipidemija (TG↑, HDL↓)

Arterijska hipertenzija

Hiperurikemija

Protrombotsko stanje (PAI-1↑, fibrinogen↑)

Zapaljensko stanje (CRP↑)
ETIOLOGIJA
Rezistencija na insulin
Hiperinsulinemija
Abdominalna
gojaznost
Hiperglikemija
Hiperlipoproteinemija
Arterijska hipertenzija

genetika

telesna masa

endokrini poremećaji, npr.
policistični jajnici

proinflamatorni faktori

starenje

sedentarni način života
Uzajamno podst
icanjee činioca rizika
podsticanj
Loša kontrola razmene materija
Visoki rizik zapaljenskih i trombotskih dešavanja
Izrazita sklonost aterogenezi
Kasne komplikacije ateroskleroze
PREVENCIJA

Najefikasnija strategija za rešavanje problema
gojaznosti jeste ona koja istovremeno uključuje
prevenciju i lečenje gojaznosti.
Najvažniji faktori rizika na koje se može uticati su
nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i pušenje.

Sistematski skrining, identifikacija i monitoring
osoba starijih od 35 godina sa pozitivnom
porodičnom anamnezom metaboličkih ili
kardiovaskularnih bolesti je primarni cilj u
prevenciji metboličkog sindroma.

Promena navika populacije smanjila bi rizik za
pojavu bolesti do 80%, a rizik od komplikacija za
60% kod već obolelih.
Pod prevencijom gojaznosti podrazumeva se
sprečavanje da normalno ishranjene osobe
postanu gojazne, da osobe sa prekomernom
telesnom
masom
(predgojazne) postanu
gojazne, kao i da se spreči ponovno nastajanje
gojaznosti kod osoba koje su smršale.
Prevencija mora biti sveobuhvatna, da se
sprovodi još pre rođenja deteta i tokom čitavog
života.
CILJEVI MEDICINSKE
NUTRITIVNE PREVENCIJE
GOJAZNOSTI

edukacija stanovništva u vezi pravilnog izbora
namirnica

prevencija dodavanja telesne mase

povećanje fizičke aktivnosti
Mediteranska piramida ishrane
-
Obroci u toku dana moraju biti manji, a češći jer se time
održava nivo insulina i energije u organizmu.(izbalansirana
ishrana).

Doručak se ne sme preskakati,

Moraju se kontrolisati veličina porcije, ukupni energetski i
nutritivni unos, ritam obroka, vreme između obroka i
dužina trajanja obroka.

Posebno se izbegava unošenje hrane kao psihoterapija za
popravljanje raspoloženja.

Ovakav tip dijete je i NCEP step 1, kao i DASH dijeta za
prevenciju i lečenje dislipidemija i hipertenzije.
UGLJENI HIDRATI

najvaž
najvažniji energetski izvor iz hrane (1 g - 16,8 kJ ili 4
kcal)

jedini sastojci hrane koji direktno dovode do porasta
glikemije

utič
utiču na metabolizam holesterola i triglicerida

utič
utiču na peristaltiku i mikrofloru creva

namirnice koje sadrž
sadrže ugljene hidrate su najč
najčešće
dobar izvor vitamina i minerala
UGLJENI HIDRATI

5050-55% od ukupnog energetskog unosa hranom

Što viš
više slož
složenih ugljenih hidrata

integralne žitarice, voć
voće, povrć
povrće (posebno
mahunarke), obezmaš
obezmašćeno mleko i mleč
mlečni
proizvodi

8080-85 % mahunarke, testenine, pirinač
pirinač, hleb i
krompir i 1515-20 % voć
voće, obezmaš
obezmašćeno mleko
GLIKEMIJSKI INDEKS

poznavanje glikemijskog indeksa namirnica
omoguć
omogućava planiranje ishrane koja daje
odgovarajuć
odgovarajući glikemijski odgovor kod pacijenata

najnoviji nač
način za podelu ugljenih hidrata

pokazatelj kvaliteta ugljenih hidrata

pokazatelj brzine kojom se ugljeni hidrati iz
namirnice pretvaraju u glukozu i prelaze u
krvotok

pokazatelj brzine i intenziteta porasta glikemije,
a samim tim i insulinemije
GLIKEMIJSKI INDEKS
fruktoza

Namirnica sa niskim
glikemijskim indeksom

Namirnica sa visokim
glikemijskim indeksom
Vreme
GLIKEMIJSKI INDEKS NAMIRNICA IZ GRUPE
ŽITARICA
ravioli
22
39
makaroni
laktoza
45
45
pirinač
saharoza
med
56
integralni hleb
65
60
beli hleb
70
kroasan
72
65
100
glukoza
95
francuski hleb
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Namirnice sa visokim GI
100% glukoza
80-90% kukuruzne pahuljice, šargarepa, pire
krompir, med
60-80% pirinač, beli hleb, keks, cvekla, banane,
lubenice
Namirnice sa niskim GI
40-50% integralna testenina, ovseno brašno,
grašak, narandže
30-40% pasulj, jabuke, mleko, jogurt, supa od
paradajza
20-30% sočivo, soja, kikiriki u ljusci, fruktoza
10-19% praziluk, kupus, mahune, kelj, paradajz,
šampinjoni
ZA PROCENU GLIKEMIJSKOG ODGOVORA
OBROKA KOJI SE SASTOJI OD RAZLIČ
RAZLIČITIH
NAMIRNICA MORA SE UZETI U OBZIR I UNETA
KOLIČ
KOLIČINA NAMIRNICE, A NE SAMO NJEN
GLIKEMIJSKI INDEKS.
ODREDJIVANJE GLIKEMIJSKOG OPTEREĆ
OPTEREĆENJA
ISHRANOM, KAO I KONTROLA GLIKEMIJSKOG
INDEKSA KOD PLANIRANJA ISHRANE MOGU SE
KORISTITI U PREVENCIJI METABOLIČ
METABOLIČKOG
SINDROMA!
SINDROMA!
KONTROLA
KONTROLA UNOSA
UNOSA
MASTI!
Uobič
Uobičajena ishrana
Proteini
15–20 %
IZBOR MASTI JE VAŽ
VAŽAN!
Pož
Poželjna ishrana
Proteini
15–20
%
Ugljeni hidrati
40–50%
Ugljeni hidrati
45–55%
Zasić
Zasićene
MonoMono-nezasić
nezasićene
PoliPoli-nezasić
nezasićene
1/4
2/4
1/4
• Punomasno
Punomasno mleko
i mleč
mlečni proizvodi
• Pite
Pite
• Maslinovo ulje
• Suncokretovo ulje
• Ulje repice
• Riblje ulje
• Biskviti
Biskviti
• Svinjska mast
Masti
40%
Masti
30%
SMANJITI UNOS SOLI
(DO 6 G /DAN)

Slane i konzervisane namirnice redje
(soljene, dimljene, suš
sušene, marinirane...)
izbegavanjem skrivene soli i smanjenje dosoljavanja.

Namirnice sa niskim sadrž
sadržajem natrijuma
češće

Manje soli pri kuvanju

Ne dosoljavati za stolom

Koristiti samo jodiranu so
• Mleč
Mlečni margarini
UMERENA SVAKODNEVNA FIZIČ
FIZIČKA
AKTIVNOST JE NEOPHODNA!
-
Oblik fizičke aktivnosti – aktivnost koja
angažuje velike mišićne grupe,
kontinuirana, ritmična;
-
Intenzitet – aktivnost na nivou 60 – 90%
maksimalne srčane frekvencije ili 50 – 85%
maksimalne potrošnje kiseonika;
-
Trajanje – 20 – 60 min kontinuirano
-
Učestalost – 3 – 5 puta nedeljno.
GOJAZNOST SE NAJLAKŠE PROCENJUJE
PREKO INDEKSA TELESNE MASE
DIJAGNOSTIKA
Telesna masa (kg)

Centralna gojaznost (merenje obima struka)

Biohemijske analize ( trigliceridi, HDL holesterol,
jutarnja glikemija, glikemijski profil, urikemija,
fibrinogen, CRP, albuminurija...)

ITM =
Visina2 (m2)
Merenje krvnog pritiska
Klasifik
lasifikacija
ITM (kg/m2)
Rizik
Rizik od komorbiditeta
morbiditeta
Normalan
Normalan raspon
raspon
18.5 24.9
Proseč
Prosečan
Prevelika telesna masa 25
Predgojaznost
25 29.9
Predgojaznost
Gojaznost I st
30.0 34.9
Gojaznost II st
35.0 39.9
Gojaznost III st
 40.0

Poveć
Povećan
Umeren
Visok
Veoma visok
IOTF, World Health Organization, 1998
KAO POSREDNA MERA ZA PROCENU
ABDOMINALNE (CENTRALNE) GOJAZNOSTI
KORISTI SE OBIM STRUKA.
OPŠ
OPŠTI CILJEVI MEDICINSKE
NUTRITIVNE TERAPIJE GOJAZNOSTI
1.
≥ 102 cm
≥ 94 cm
Poveć
Povećan rizik
1Lean
(glikemija, lipidni profil, krvni pritisak)
≥ 88 cm
≥80 cm
2.
Prevencija i leč
lečenje hronič
hroničnih komplikacija
(kardiovaskularne bolesti, gojaznost,
gojaznost,
hipertenzija, nefropatija)
3.
Poboljš
Poboljšanje opš
opšteg zdravstvenog stanja
4.
Zadovoljenje individualnih potreba
Znač
Značajno poveć
povećan rizik1
MEJ, et al. Lancet;1998:351:853–
Lancet;1998:351:853–6
MEDICINSKA
EDICINSKA NUTRITIVNA
NUTRITIVNA
TERAPIJA
TERAPIJA GOJAZNOSTI
Postizanje
ostizanje i održ
održavanje optimalnih
metabolič
metaboličkih posledica
LEČENJE GOJAZNOSTI:
SAVREMENI PRISTUP

zasnovana na nauč
naučnim dokazima, klinič
kliničkom iskustvu i
dogovoru struč
stručnjaka

Dijeta

prvo mesto u terapiji gojaznosti

Povećana fizička aktivnost

samostalno ili kombinovano sa ostalim oblicima terapije

podrazumeva uključ
uključivanje struč
stručnjaka za ishranu u
multidisciplinaran tim

Promena ponašanja

Lekovi

Psiho-socijalna podrška

Hirurška intervencija
Terapija
erapija gojaznosti:
gojaznosti: Proš
Prošlost i sadaš
sadašnjost
PROŠLOST
SADAŠ
SADAŠNJOST
Kratkoročna
terapija gojaznosti
Dugoroč
Dugoročna kontrola
gojaznosti
Gubitak telesne
mase
IOTF
Prevencija ponovnog
dobijanja tež
težine
Gubitak tež
težine
ODGOVARAJUĆ
ODGOVARAJUĆA DIJETA ZA
MRŠ
MRŠAVLJENJE
1.
Brzina mršavljenja (polako i uporno,0,5-1 kg nedeljno,
nakon gubitka 10% od TT - period održavanja,
evaluacija postignutog)
2.
Fleksibilnost (sprovodjenje svakodnevnih aktivnosti,
individualno prilagodjavanje)
3.
Unos hrane (zadovoljavanje potreba, najmanje
1200kcal dnevno , korišćenje uobičajenih namirnica,
poštovanje principa pravilne ishrane)
4.
Promena ponašanja (prihvatanje zdravog načina
života, razumne izmene, socijalna podrška, rešenja za
relapse)
5.
Zdravstveni aspekt ( redovne kontrole lekara,
smanjenje stresa, psihološka podrška)
Održ
Održavanje tež
težine
Kontrola i terapija
komorbiditeta koji
prate gojaznost
Izolovano lečenje
komorbiditeta
LITERATURA
DRUGAČ
DRUGAČIJA MIŠ
MIŠLJENJA
 Metabolički sindrom je nepotreban entitet
1.
Beilby J. Definition of Metabolic Syndrome: Report of
the National Heart, Lung, and BlooInstitute/American
Heart Association Conference on Scientific Issues
Related to Definition Clin Biochem Rev. 2004; 25(3):
195–198.

Grundy S, Cleeman J, Daniels S. et al.Diagnosis and
Management of the Metabolic Syndrome An American
Heart Association/National Heart, Lung, and Blood
Institute Scientific Statement: Executive
SummaryCirculation. 2005; 112: e285-e290
 Dijagnostički su kriteriji dvosmisleni
 Rizik nije veći od zbira sastavnih delova
 Pojedine komponente se leče na
uobičajeni način
Kahn R, Buse J, Ferrannini E, Stern M. Diab Care 2005;28:2289-304.
Sattar N, Forouhi NG. Eur Heart J 2005;26:1249-51.
Download

Prezentacija projekta "Medicinski sindrom i