H E R E T I C U S
-
-
-
-
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. 1V (2006), No. l-2
[email protected]
Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
MEDIJI I VLAST U SRBIJI
Jovica Trkulja
Odnos medija i vlasti u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mirjana Todorovi}
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i . . . .
Vladimir Vodineli}
Pravno (z)bunilo: O pravnom stilu RRA
u poslu sa nacionalnim tv frekvencijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ivana Kronja
Politika kao pornografija: Pornografska reprezentacija
`ena u tabloidima u Srbiji i njena politi~ka uloga . . . . . . . . . . . . . . .
Aleksandar Rokni}
Uticaj `ute {tampe na radikalizaciju politi~ke scene Srbije . . . . . . .
11
28
48
57
88
Istra`ivanja
Milojica [utovi}
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija
– `rtvovanje Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Tokovi
Predrag Milojevi}
Vox populi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Vladimir Bunjac
Profesija novinar: prokletstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Zbivanja
Vladimir Vodineli}
Uz model novinarskog kodeksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Vladimir Vodineli}, Sa{a Gajin
Kodeks novinarske struke, model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Pitanja i predlozi NUNS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Odgovor Saveta RRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Pogledi
Marinko Vu~ini}
Pe{~anik i doslednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Polemike
Ivan Ivanji
Jugoslavija je bila prava mera slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
Aleksandar Miljkovi}
Polemike sa tezama Ivana Ivanjija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
Intervju
Poruke i pouke srpskog oktobra (5) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grujica Spasovi}
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke
anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Svetlana Luki}
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Lila Radonji}
Najgore je kad se novinar “proda” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
197
198
221
259
Cenzurisani tekstovi
Dragan Miljani}
(Ne)pre|eni Rubikon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
Dosije: O slobodi {tampe u Srbiji
Vladimir Jovanovi}
Potreba slobode {tampe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Svetozar Markovi}
Pravo na javnu kritiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Jovan Risti}
O slobodi {tampe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mita Raki}
Sloboda {tampe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vasa Pelagi}
Pravo na odbranu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Du{an Popovi}
Za slobodu {tampe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milan Grol
Istina pre svega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mihailo Bjelica
Posleratne debate o slobodi {tampe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
279
280
280
282
283
284
284
287
Mo{a Pijade
Govor novinarima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mihailo Bjelica
Studentska pobuna 1968. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slavoljub \uki}
Progon novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slobodan Ne{ovi}
Novinari i sloboda {tampe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miodrag Marovi}
Vrijeme ~uda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
289
291
292
295
296
Osvrti, recenzije, prikazi
Aleksandar A. Miljkovi}, Se}anje na Najdana Pa{i}a . . . . . . . . . . . . . . 321
Jovica Trkulja, Novo medijsko pravo u Srbiji,
seminari za zaposlene u pravosu|u i medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
................
UVODNIK
................
Mediji i novinari u njima su doprineli da proteklih petnaest godina u ovom delu Balkana istori~ari zabele`e kao vreme netrpeljivih, kao
vreme provale razobru~enih sila zla, nasilja i prevara. Pomo}u medija i
novinarskih poruka formulisane su i promovisane ideje rata od Slovenije, preko Hrvatske i BiH do Kosova, Srbije i Makedonije. Prvo su pale
neodmerene, neodgovorne re~i, a za njima su pale bombe. Odgovornost
za to ne snosi samo novinarska profesija. U industriji svesti biv{eg i sada{njeg re`ima, novinarstvu je namenjena uloga transmisije, pukog izvr{ioca, a ne kreatora. To zna~i da se dr`avna kontrola praktikuje totalitarno, kao da drugih sfera javnog `ivota i civilnog dru{tva uop{te nema, a
da su novinari tek dr`avni ~inovnici ili vazali vlastodr`aca. Njihovo manipulisanje je, zapravo, tiho vr{enje vlasti. Oni su odlu~uju}e doprineli da
se gra|ani Srbije ose}aju bespomo}ni i beznade`ni, ali “dresirani” da projektuju sve svoje ljudske mo}i u li~nost vo|e, nacije, dr`ave, otad`bine, kojima mora da se pot~ini i da ih obo`ava.
Sloboda informisanja podrazumeva otvorenost i dostupnost, pod
ravnopravnim uslovima, sredstava javnog informisanja svim u~esnicima
u politi~kom `ivotu zemlje i obi~nim gra|anima. Tri su nose}a stuba na
kojima po~iva delatnost medija u demokratskom dru{tvu: profesionalni
standardi novinarske struke, pravni okvir ~ija pravila reguli{u delatnost
novinara i eti~ka pravila novinarske struke. Budu}i da je Zakon o javnom
informisanju od 1998. omogu}io grubo naru{avanje i poricanje slobode
informisanja u Srbiji, bilo je neophodno doneti nove medijske zakone koji bi bili saobra`eni evropskim standardima. Prvi korak je bio dono{enje
Zakona o radiodifuziji 2002., Zakona o javnom informisanju 2003. i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja 2004. godine.
Osnovni ciljevi ovih zakona su: izno{enje, primanje i razmena stavova i mi{ljenja kao osnovnih elemenata pojma slobode javnog informisanja, ostvarenje slobodnog demokratskog poretka i dru{tvenog mira, dostizanje istine, i slobodan razvoj li~nosti i o~uvanje njenog integriteta. Uz
to, novi medijski zakoni su nastojali da uva`e osnovne principe delovanja javnih glasila koji su prihva}eni kao evropski standard. Naime, njima
je celovito ure|en pravni okvir delatnosti masmedija, eliminisana je velika pravna nesigurnost koja je do tada postojala u ovoj va`noj materiji, a
pri ure|ivanju je po{tovan evropski standard slobode medija, izra`en ~lanom 10. Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih slobo5
da. Me|utim, dosada{nji period va`enja i primene novih zakona ve} je
pokazao ozbiljne nedostatke u pogledu razumevanja i poznavanja slobode masmedija i njenih pravnih okvira kod sve tri strane – i kod novinara, i kod politi~kih delatnika i kod pravnika.
Medijski kredo u Srbiji je bio i ostao proizvodnja politi~ke lojalnosti, onesposobljavanje gra|ana da misle svojom glavom, instrumentalizacija novinara, manipulacija podanicima i industrijsko oblikovanje javnog
mnjenja. Daljinski upravlja~i medijskim mrakom Srbije, posle oktobarskog prevrata 2000. pre{li su samo iz jedne u drugu ruku. [est godina
posle Milo{evi}eve (straho)vladavine mediji u Srbiji su bez promena. U
njima i dalje imamo: prevagu uticaja izvr{ne vlasti na ve}inu dnevnika i
nedeljnika, svojevrsnu kontrolu (ili bar prismotru) gotovo svih radio i
TV stanica, grubo me{anje u svojinske odnose (podr`avljenje) nekih vode}ih novinskih ku}a. Imamo dominaciju “demokratskog nacionalizma”,
obnovljene ksenofobije, la`nog patriotizma, krajnje primitivnog, vulgarnog i psova~kog “`utog `urnalizma”, u kojem pravila igre ne diktiraju
profesionalne i eti~ke norme ve} raznorazne sprege mo}nih tajkuna, obave{tajnih slu`bi, izvr{ne vlasti. Ono {to politi~ari zbog svog imid`a ne}e
javno re}i, govore tabloidi, forsira se jezik mr`nje i netolerancije kako
prema politi~kim i ideolo{kim neistomi{ljenicima tako i prema pripadnicima ostalih nacija u Srbiji i njenom okru`enju, obnavlja pri~a o sopstvenoj (nacionalnoj) veli~ini i zavereni~kom (antisrpskom) sindromu me|unarodne zajednice. (Ivan Torov). Aktuelnim vlastodr`cima u Srbiji,
jednako kao i onima u doba Broza, Milo{evi}a, DOS-a, nisu potrebni
novinari koji misle svojom glavom, koji su spremni da po{to-poto slede
najvi{e profesionalne i eti~ke standarde svoje struke i koji po{tuju istinu,
ljudska prava i objektivno informisanje kao najvi{i princip svoje profesije.
Iz tih razloga ovaj broj Hereticusa posve}ujemo temi “Mediji i
vlast u Srbiji”. Cilj temata i ostalih rubrika je da putem stru~nih priloga
upozna stru~nu i {iru javnost sa aktuelnim problemima vezanim za odnos medija i vlasti u Srbiji. Te`i{te priloga autora u tematu (Jovica Trkulja, Mirjana Todorovi}, Vladimir Vodineli}, Ivana Kronja, Aleksandar
Rokni}) i ostalim rubrikama: Zbivanja (Vladimir Vodineli}), Pogledi (Marinko Vu~ini}), Intervjui (Grujica Spasovi}, Svetlana Luki}, Lila Radonji}), Cenzurisani tekstovi (Dragan Miljani}), Osvrti (Jovica Trkulja), je
na analizi zapo~etih i nameravanih promena u ovoj oblasti. Posebna pa`nja je posve}ena kriti~kom preispitivanju i valorizaciji va`e}ih propisa
o javnom informisanju i pravu radiodifuznih preduze}a u Srbiji.
U rubrici Istra`ivanja ovog puta objavljujemo tekst Milojice [utovi}a o nacionalnoj mobilizaciji i homogenizaciji kao uzroku raspada SFR
6
Jugoslavije, u rubrici Polemika, kritiku Aleksandra A. Miljkovi}a teza
Ivana Ivanija o ulozi Josipa Broza. U rubrici Dosije sadr`ani su tekstovi
o slobodi {tampe u Srbiji u {irokom vremenskom rasponu od sredine
XIX do kraja XX veka.
Beograd,
oktobar 2006.
Uredni{tvo
7
.......................
TEMA BROJA
.......................
Mediji i vlast u Srbiji
Mi}a Popovi} – Srbi, 1978.
UDK 32.019.5(497.11)“2000/2006”
070.13/.15(497.11)“2000/2006”
347.732(497.11)“2000/2006”
Jovica Trkulja
Centar za unapre|ivanje pravnih studija
Beograd
ODNOS MEDIJA I VLASTI U SRBIJI
Rezime: U ovom radu autor polazi od teze da su mediji na kraju XX veka
poprimili ambivalentan osloba|aju}i/porobljavaju}i karakter. U tom kontekstu
se osvetljava uloga medija i novinara u Srbiji, koji su u poslednjoj deceniji, pretvoreni u transmisiju politike, do`iveli moralni i profesionalni pad. Nezavisno
novinarstvo je mit, ideolo{ka koprena koja skriva istinu da apsolutno nezavisnog
i objektivnog novinarstva nema. O tome svedo~i i najnovije dosovsko-ko{tuni}evsko poricanje slobode medija. Medijski kredo u Srbiji je bio i ostao proizvodnja politi~ke lojalnosti, onesposobljavanje gra|ana da misle svojom glavom, instrumentalizacija novinara, manipulacija podanicima i industrijsko oblikovanje
javnog mnjenja. Aktuelnim vlastodr{cima u Srbiji, jednako kao i onima u doba
Broza i Milo{evi}a, nisu potrebni novinari koji misle svojom glavom, koji su spremni da po{to-poto slede najvi{e profesionalne i eti~ke standarde svoje struke i
koji po{tuju istinu, ljudska prava i objektivno informisanje kao najvi{i princip
svoje profesije. U industriji svesti biv{eg/sada{njeg re`ima, koja dr`avnu kontrolu praktikuje totalitarno, novinarima je namenjena uloga transmisije, pukog
izvr{ioca, a ne kreatora. Stoga autor zaklju~uje da prisustvujemo kraju mita o
nezavisnom novinarstvu i pledira za: 1) osloba|anje medija sa lanca politike, 2)
doslednu primenu novih medijskih zakona usagla{enih sa evropskim standardima, 3) omogu}avanje da se ~uje glas autonomnih novinara, glas protiv govora
mr`nje i rata, i 4) (re)afirmacija potisnute tradicije profesionalnog, slobodnog i
kriti~kog novinarstva na ovim prostorima.
Klju~ne re~i: mediji, novinari, (ne)zavisno novinarstvo, javnost, politi~ka lojalnost.
“Ono {to znamo o na{em dru{tvu,
{tavi{e o svetu u kome `ivimo,
znamo posredstvom mas-medija”
N. Luman1
1. Uvod: Janusovo lice medija
1. – Mas-mediji su kao bog Janus, rimsko bo`anstvo sa dva, lica
od kojih jedno gleda natrag a drugo napred. Jedan je od retkih koji nije imao gr~kog ekvivalenta. Ne slu~ajno. Dok su Grci slavili Slobodu,
Znanje, Istinu, Polis, Rimljani su veli~ali Vlast, Pravo, Osvajanja, Imperiju. Janusov lik je naj~e{}i na rimskom novcu, prvom i najfascinantni1
N. Luhmann, Die Realitat der Massenmedien, Opladen, 1996.
11
Hereticus, 1-2/2006
Jovica Trkulja
jem mas-medijskom proizvodu. Vrata njegovog hrama na Forumu bila
su otvorena za vreme rata, zatvorena u vreme mira. U svakom religioznom obredu prva `rtva je bila `rtva Janusu, a Cezari su svoje vreme zapo~injali janu(s)arom.
Na pragu XXI veka mas-mediji su definitivno poprimili politi~ki
ambivalentan karakter: porobljavaju}i-osloba|aju}i, represivni-slobodarski, nazadan-napredan, autoritaran-demokratski. Produ`eci ~ovekovih
op{tila u medijskoj galaksiji stavljeni su u ruke r|avih i dobrih momaka.
U medijskom ratu na planeti Zemlji medijske borbe se vode izme|u vojske repatih ~udovi{ta zla i vojske an|ela ~uvara dobra. Ishod te borbe
zasad je neizvestan, tako da je nepredvidivo da li }e aktuelni sumrak planetarnih medija imati za ishod mrklu no} bez svitanja ili jarku zoru ljudske slobode.
2. – U medijskom ratu Srbije, ishod ove borbe i dijaboli~ko-an|eoskih prepucavanja je o~igledan. Medijski skriveni ube|iva~i ve} su obavili svoj posao.
Ratni~ki pohod na medije u Srbiji krenuo je 1989. godine na talasima Milo{evi}eve “antibirokratske revolucije” i “politike diferencijacije”, koje su najradikalnije sprovedene u medijima i dr`avnim organima.
To je konkretizovano sa etabliranjem Milo{evi}evog re`ima nakon 9.
marta 1991. godine, kada je donet Zakona o javnom informisanju,2 koji je izazvao {ok kod pravnih stru~njaka: “bio je toliko lo{iji od prethodno va`e}eg zakona, da mu po tome nije bio ravan ni prvi posleratni Zakon o {tampi iz 1946. godine”.3 Taj retrogradni trend kulminirao je 20.
oktobra 1998. godine dono{enjem novog, pogubnog Zakona o javnom
informisanju,4 kao oli~enja vladavine sile kao zakona. Ovaj ratni~ki pohod na medije fakti~ki je nastavila dosovska vlast, a Ko{tuni~ina je dovela do kraja. Jer aktuelna dr`avna i medijska politika okovala je i sputala slobodu i autonomiju medija, pretvoriv{i ih u transmisiju i ispostavu
politi~kih mo}nika.
3. – Na drugoj stani, ne mali broj novinara je tokom protekle decenije svoju profesiju stavio u funkciju dnevne politike, jednoumlja i manipulacije. [tavi{e, u brojnoj armiji ratnih i antiratnih profitera novinari
su bili i ostali va`an e{alon. Svestrano podr`avani i finansirani od (anti)ratnih lobija u zemlji i svetu, pod maskom “odbrane istorijskih nacio2
3
4
12
Slu`beni glasnik RS, 19/91.
Vladimir Vodineli}, Vladimir \eri}, Sa{a Gajin, Du{an Stojkovi}, Milo{ @ivkovi}, Pravo medija s Modelom zakona o javnom informisanju, Beogradski
centar za ljudska prava, Beograd 1998.
Slu`beni glasnik RS, 19/98.
Mediji i vlast u Srbiji
nalnih prava”, ili “za{tite ljudskih prava” i “humanitarne pomo}i”, oni
su svoje medijsko ume}e stavili u funkciju ratne ma{inerije i zauzvrat ostvarili profit, razne privilegije i neslu}enu socijalno-politi~ku promociju.
Anga`uju}i se na taj na~in oni su se potrudili: 1) da dubioznim politi~kim odlukama re`ima pribave medijsku promociju i legitimnost, 2)
da pragmati~nim interesima vlada u Beogradu, Podgorici, Kninu i na
Palama daju moralni autoritet kao interesima srpskog naroda, 3) da agresivnu politiku prema Hrvatskoj i BiH, Kosovu, bombardovanje gradova i civilnog stanovni{tva predstave kao za{titu obespravljenih i ugro`enih Srba, 4) da na{ put do zajedni~ke dr`ave srpskog naroda mora i}i
preko teritorija i le{eva drugih jugoslovenskih naroda, 5) da srpski narod uspostavi ravnote`u izme|u sopstvene moralne savesti i neprincipijelne, agresivne politike svojih vlada.
U celini posmatrano, mediji i novinari doprineli su da proteklih
petnaest godina u ovom delu Balkana istori~ari zabele`e kao vreme netrpeljivih, kao vreme provale razobru~enih sila zla, nasilja i prevara. Pomo}u medija i novinarskih poruka formulisane su i promovisane ideje
rata, od Slovenije, preko Hrvatske i BiH do Kosova, Srbije i Makedonije. Prvo su pale neodmerene, neodgovorne re~i, a za njima su pale bombe. “Ubi me prejaka re~”, proro~ki je opominjao tragi~ni srpski pesnik.
2. Izdaja i autokompromitacija novinara
1. – Ako je XX vek bio “stole}e zlih” (A. Helerova), onda su se
novinari, zajedno sa politi~arima potvrdili kao vitezovi zla – zli vol{ebnici. Srbija i Jugoslavija su za to tipi~an primer. O tome re~ito govore
iskustva iz protekle decenije, u kojoj su mediji pali na ispitu, iz slede}ih
razloga:
Mnogi novinari su izdali i autokompromitovali svoj poziv – time
{to su izdali profesionalne i eti~ke standarde struke. Pru`ili su medijsku
podr{ku imbecilnim politi~kim odlukama i nacionalisti~kim strastima i
postali promoteri tehnologije govora mr`nje i rata. Mnogi medijski poslenici su u Milo{evi}evom re`imu i ratu videli izuzetnu priliku za sopstvenu korist. Oni su se anga`ovali kao ratni hu{ka~i i (anti)ratni profiteri.
Ne mali broj novinara, urednika i drugih medijskih poslenika prihvatio
je podani~ki odnos vazala i lakeja politi~kih mo}nika. Najzad, treba pomenuti i jednu, mo`da najbrojniju, grupu medijskih poslenika koju ~ine
oni koji se nisu slagali sa politikom Milo{evi}evog re`ima i aktima vlasti, ali su bili ube|eni da se ni{ta nije moglo promeniti, te da je otpor valjalo odlo`iti za neko bolje vreme. Oni su bili i ostali spremni da u ime
svoje struke i nesmetanog rada prihvate poni`avaju}u poziciju u dru{tvu,
koja }e im omogu}iti uslove za bavljenje svojim pozivom. Njih ne interesuju ni uzroci ni posledice tragi~nog stanja u zemlji, a pre}utnu podr-
13
Hereticus, 1-2/2006
Jovica Trkulja
{ku re`imu smatraju uslovom svog opstanka, delovanja u struci i zadr`avanja te{ko ste~enih pozicija. “Gledaju}i svoja posla”, oni su ~ekali i
~ekaju da se situacija sama od sebe promeni.
U takvoj situaciji produ`eci ~ovekovih op{tila u srpsko-jugoslovenskoj medijskoj galaksiji stavljeni su u ruke promotera rata i manipulatora. Specijalne jedinice Skrivenih ube|iva~a, Ribara ljudskih du{a i
medijskih Franken{tajna “uspe{no” su obavile svoj posao, tako da se u
Srbiji s razlogom parafrazira Njego{: politi~ar ti la`e sa smijehom, `ena
la`e suze prosiplju}i, niko krupno k’o novinar ne la`e.
2. – Medijski kredo “biti svuda”, zapravo, zna~i biti spolja i iznutra, biti u samoj podsvesti. Zahvaljuju}i njenim orvelovskim mo}ima,
Milo{evi}evi i (post)dosovski vlastodr{ci su uspevali i uspevaju da svoje parcijalne interese nametnu kao nacionalno-dr`avne i civilizacijske –
da nas prisile na svoje sopstvene istine i la`i.
Na taj na~in re`im je uspeo da sru{i zna~ajne tekovine srpskog novinarstva, da obezvredi i pogazi profesionalne standarde i eti~ke principe novinara. S vremenom je stvorio u medijima klimu podani{tva, licemerstva udvori{tva. Gu{io je duhovni integritet novinara i izazivao nesigurnost i strah. Tendenciozno je obesmi{ljavao ili marginalizovao op{te
kulturne vrednosti da bi medijski nametao svoje pragmatsko-politi~ke i
nacionalisti~ke interese. Tako smo dobili zatvoreno dru{tvo i zatrovane
medije, u kojima su najve}i pad do`iveli novinari koji podani~ki slu`e i
dodvoravaju se vlastodr{cima i svojim sponzorima.
Klju~nu ulogu u tome odigralo je srpsko novinarstvo, koje je do`ivelo moralni i profesionalni pad, ponajve}i u svojoj istoriji. Ono je podani~ki slu`ilo i dodvoravalo se vlastodr{cima. Deo novinara, potkupljen
i medijski podr`avan od vlasti, izgubio je smisao za realnost i promovisao nacionalisti~ke strasti i pogubne politi~ke odluke. Operativno-politi~ki se anga`uju}i, oni su pogazili etiku svog poziva i sagoreli kao profesionalci i potro{ili ionako skroman kredit novinarstva u Srbiji.
Tako je formirano politikantsko, vazalno novinarstvo sa~injeno
od brojne armije partijskih {krabala i portparola, kabinetskih savetnika
i “PR-eksperata”, ali i korumpiranih urednika, direktora i drugih novinarskih poslenika, koji zarad vi{eg statusa, privilegija, ekspresne politi~ke ili profesionalne promocije prihvataju podani~ki odnos medijskih
lakeja i ketmana. Budu}i da je u Srbiji tokom poslednje decenije oblikovanje svesti javnog mnjenja ostvarivano putem manipulativnog delovanja masovnih medija, oni su (p)ostali jedna od najuticajnijih i najmo}nijih politi~kih snaga poretka.
3. – Odgovornost za to ne snosi samo novinarska profesija. U industriji svesti biv{eg i sada{njeg re`ima, novinarstvu je namenjena ulo-
14
Mediji i vlast u Srbiji
ga transmisije, pukog izvr{ioca, a ne kreatora. To zna~i da se dr`avna
kontrola praktikuje totalitarno, kao da drugih sfera javnog `ivota i civilnog dru{tva uop{te nema, a da su novinari tek dr`avni ~inovnici ili vazali vlastodr`aca. Njihovo manipulisanje je, zapravo, tiho vr{enje vlasti.
Oni su odlu~uju}e doprineli da se gra|ani Srbije ose}aju bespomo}ni i
beznade`ni, ali “dresirani” da projektuju sve svoje ljudske mo}i u li~nost
vo|e, nacije, dr`ave, otad`bine, kojima mora da se pot~ini i da ih obo`ava.
Poseban problem medija u Srbiji je siroma{tvo, koje deluje kao
naddeterminata njihovog rasula i sunovrata. Beda i nepovoljno ekonomsko okru`enje “glavni je ograni~avaju}i faktor za op{ti razvoj medija, ali
i za {irenje medijskih sloboda: siroma{no stanovni{tvo ne mo`e da kupuje novine, a siroma{na privreda nije u stanju da zakupljuje oglasni prostor u listovima i nedeljnicima i da se reklamira na televiziji”.5 Nove
vlasti ne samo {to nisu u~inile mnogo za unapre|enje i razvoj ove delatnosti, nego su povremeno svojim odlukama samo ote`avale njihov rad.6
Velika je iluzija da u demokratskom poretku parlamentarizma i
vi{estrana~ja postoji nezavisno novinarstvo kao stvar po sebi, ne{to {to
se podrazumeva, {to postoji nezavisno od bilo kojih interesa, vrednosnih orijentacija, politi~kih opredeljenja, vlasni~kih odnosa itd. Nezavisno novinarstvo postalo je moderna bajka, svojevrsna ideolo{ka koprena koja skriva “ru`nu realnost” da apsolutno nezavisnog, nepristrasnog
i objektivnog novinarstva nema, niti je ono mogu}e. Postoje samo manje ili vi{e objektivni i nepristrasni mediji, manje ili vi{e nepristrasni i
profesionalni novinari, i drugi medijski poslenici. Svako je glasilo u nekoj meri zavisno od elemenata dru{tvene strukture, ~ija uskla|enost u
funkcionisanju obezbe|uje egzistenciju dru{tva.
3. Mediji u Srbiji bez promene
1. – Posle oktobarskih promena 2000. godine i kraha Milo{evi}evog re`ima mnogi su se ponadali da je nepovratno pro{lo vreme jednoumlja, uzurpacije prava na istinu, progona autonomnih autora, cenzurisanja i zabrana. Poverovali su da dolazi novo vreme vra}anja profesiji i
etici struke, vreme u kojem je uslov dostojanstvenog `ivota ~oveka i za5
6
Dragan Janji}, “Mediji u tranziciji”, u: Rekonstrukcija institucija, Godina dana tranzicije u Srbiji (urednik Vladimir Cvetkovi}), Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju, Beograd, 2002, str. 477.
Primeri za to su: poku{aj specijalnog oporezivanja neprodatih primeraka novina, ukidanje posebne ni`e tarife za slanje tzv. {tampanih stvari, uklju~uju}i novine, ~asopise ili knjige, masovno anga`ovanje spoljnih saradnika u medijima, drasti~no smanjenje plata zaposlenima u medijima i sl.
15
Hereticus, 1-2/2006
Jovica Trkulja
loga ljudskije budu}nosti – sloboda mi{ljenja i govora, i to mi{ljenja {to
smelijeg, raznovrsnijeg i slobodnijeg. Me|utim, zabrane po medijima,
smene nepodobnih urednika, postavljanje dekretom upravnih odbora i
sl. – zastra{uju}i su znak povampirenog jednoumlja, ubedljiv dokaz da
kod nas jo{ preovla|uju monolozi mo}nih zasnovani na argumentu snage, a ne na snazi argumenta, na dogmatskoj isklju~ivosti i neargumentovanoj uzurpaciji prava na jedino ispravno gledi{te.
Otuda se, s puno razloga, postavljaju pitanja o kakvom je to “povratku profesiji” re~? Ima li tu bilo kakvog profesionalizma, a o etici da
i ne govorimo? O ~emu, zapravo, govore zabrane, govor mr`nje, tabloidizacija i progoni po medijima diljem Srbije? Da li se posle 5. oktobra
2000. godine ne{to bitno promenilo na na{oj medijskoj sceni? Nisu li mediji u Srbiji i dalje bez stvarnih promena?
Ve}ina istra`iva~a se sla`e da je medijska scena u Srbiji i posle svrgavanja Milo{evi}a ostala nepromenjena, da nalikuje na vreme njegove
vladavine i da su mediji ostali bez korenitih promena. Razlozi za to nalaze se u oba tabora – i u taboru vlasti i taboru novinara.
2. – Vlastodr{ci koji su do{li posle 5. oktobra (dosovci 2000-2003.
godine i aktuelna vlast 2003-2006. godine) nisu uspostavili diskontinuitet sa Milo{evi}evom vladavinom. Naprotiv, oni su Milo{evi}ev re`im
ru{ili tako da on nikada ne bude sru{en. Naime, oni su preuzeli klju~ne
poluge Milo{evi}eve autoritarne vladavine: monopol nad finansijskim
kapitalom, monopol nad dr`avnim aparatom, monopol nad vojno-policijskim kompleksom i monopol nad ideolo{kim aparatom, ~ija su okosnica mediji.
Stoga ne treba da iznena|uje ~injenica da je {est godina od petooktobarskog prevrata u Srbiji i dalje neregulisan odnos dr`ave, vlasti i
nosilaca javnih funkcija, s jedne strane, i medija, sa druge strane. I dalje
je nejasna priroda i struktura vlasni{tva na glavnim {tampanim i elektronskim medijima. “Nejasno je, recimo, koji su mediji privatni i ko im
je vlasnik. Nejasni su, tako|e, propisi o eventualnom ograni~enju stranog vlasni{tva u medijima, pa stoga nije uvek ni sasvim izvesno ko su zapravo privatni vlasnici ovda{njih {tampanih medija, da li je re~ o fizi~kim
ili pravnim licima, stranim ili doma}im... Nije, tako|e, mnogo jasniji ni
pravni status mnogih doma}ih uticajnih {tampanih medija, koji o~ito nisu u privatnoj svojini, jer su i tu na delu mnogi nejasni odnosi izme|u pojedinih banaka, same dr`ave, ili javnih i dr`avnih preduze}a, koja slove
kao kreditori ili deoni~ari pojedinih listova, i internih ‘deoni~ara’... Utoliko je i dalje mogu}e da nosioci dr`avnih i javnih funkcija po sopstvenom izboru u pojedine medije plasiraju informacije koje im odgovaraju, dok sve ostalo mogu da kriju i dr`e daleko od o~iju javnosti. Tako je,
16
Mediji i vlast u Srbiji
bez obzira na strukturu vlasni{tva, na medijskoj sceni izvr{ena nova fakti~ka preraspodela uticaja i stvorena nova mre`a medija, me|u kojima
nije te{ko prepoznati one koji rade za ovu ili onu stranku, za ovo ili ono
ministarstvo. U odsustvu bilo kakve nove institucionalne regulative u
ovoj oblasti, ve} se mo`e otvoreno govoriti i o korupciji, koja ozbiljno
preti da ugrozi sve pozitivne tekovine izvr{enih demokratskih promena
u dru{tvu.”7
U takvoj situaciji, doma}i nezavisni i privatni mediji s pravom strahuju i ne znaju {ta ih o~ekuje. Oni strahuju da bi dr`ava mogla da nastavi da ekonomski sna`no podr`ava dr`avne i prodr`avne medije, koji
imaju unapred zagarantovane povoljnije materijalno-finansijske uslove
i frekvencije za emitovanje programa. Nakon raspodele TV i radijskih
frekvencija, privatni mediji su se na tr`i{tu ponovo na{li u neravnopravnom polo`aju i moraju da se uklju~e u utakmicu s mo}nim dr`avnim
ku}ama, ~iji opstanak podupire dr`ava. Izuzetak su i dalje one privatne
radiodifuzne ustanove (“Pink”, “Ko{ava”, “Palma” i sl.) koje su u vreme Milo{evi}a svoje programe emitovale na dr`avnim i vojnim frekvencijama i koje su sistematski realizovale projekat depolitizacije i zaglupljivanja stanovni{tva, zasipaju}i etar zabavnim sadr`ajima najni`e vrste.
Dakle, medijski kredo u Srbiji je bio i ostao proizvodnja politi~ke
lojalnosti, onesposobljavanje gra|ana da misle svojom glavom, instrumentalizacija novinara, manipulacija podanicima i industrijsko oblikovanje javnog mnjenja. Daljinski upravlja~i medijskim mrakom Srbije posle oktobarskog prevrata pre{li su samo iz jedne u drugu ruku. Istina,
donet je poslednjih godina set novih medijskih zakona koji slede evropske standarde u ovoj oblasti, ali su, su{tinski, mediji u Srbiji ostali bez
promena.
Aktuelnim vlastodr{cima u Srbiji, jednako kao i onima u doba
Broza, Milo{evi}a, DOS-a, nisu potrebni novinari koji misle svojom glavom, koji su spremni da po{to-poto slede najvi{e profesionalne i eti~ke
standarde svoje struke i koji po{tuju istinu, ljudska prava i objektivno
informisanje kao najvi{i princip svoje profesije. Naprotiv, njima su potrebna lakejska novinarska {krabala, korumpirani direktori i ambiciozno disciplinovani urednici, koji }e zarad vi{eg statusa, privilegija, lukrativnog }ara, ekspresne politi~ke ili profesionalne promocije, prihvatiti
podani~ki odnos medijskih vazala i lakeja. Jer u industriji svesti biv{eg/
sada{njeg re`ima koja dr`avnu kontrolu praktikuje totalitarno, novinarima je namenjena uloga transmisije, pukog izvr{ioca, a ne kreatora.
7
Stevan Nik{i}, “Mediji bez promene”, u: Rekonstrukcija institucija, op. cit.,
str. 461, 465.
17
Hereticus, 1-2/2006
Jovica Trkulja
Zato nove zabrane, (auto)cenzure, govor mr`nje i tabloidizacija
medija u Srbiji i sl. pojave nisu nikakvo iznena|enje. One su sasvim logi~ne, razumljive i “normalne”. Jer, slobodna, kriti~ka re~ ugro`ava autoritarni poredak i smrtna je opasnost za osione vlastodr{ce. To oni i njihovi medijski lakeji dobro znaju. Tu ih instinkt vladanja i dominacije ne
vara. Stoga se od njih ne mo`e o~ekivati da toleri{u i podupiru autonomno, slobodno i kriti~ko novinarstvo. Time bi potkopali temelje svoje
mo}i i svog polo`aja.
3. – Na drugoj strani, razlozi za ovako te{ko stanje u medijima nalaze su i u taboru novinara. Pre svega u neprofesionalizmu i preteranoj
politi~koj lojalnosti novinara, koji vi{e pa`nje posve}uju svojim neprofesionalnim ambicijama, glasovima “odozgo” i strana~kim obra~unima,
nego dostojanstvu vlastitog poziva. Sveop{tem medijskom rasulu najvi{e su doprineli ljudi iz medija. Tamna medijska slika Srbije koja je formirana po~etkom 90-tih godina pro{log veka u osnovi je ostala nepromenjena do danas. Glavne karakteristike te medijske slike sa`imaju se
u slede}em: 1) nizak profesionalni nivo znanja novinara, koji su bili potpuno odvojeni od svetskih trendova. 2) vazalni odnos medija prema vlasti i politi~koj oligarhiji, 3) lakejski, poslu{ni~ko-udvori~ki mentalni sklop
novinara, 4) uslovi u kojima `ive i rade novinari spadaju u najte`e u Srbiji, 5) neregulisan odnos izme|u novinara i vlasnika, 6) nepostojanje
kriti~kog i istra`iva~kog novinarstva, 7) sklonost crno-belom na~inu informisanja, 8) nedozrela javnost, koja jo{ uvek nije sposobna da funkcioni{e kao konstituent gra|anskog dru{tva.8
Ono {to posebno zabrinjava i obespokojava je sindrom kolektivnog samoponi`enja novinara i stanje delatnog samoprezira novinarske
profesije u Srbiji. Kao ilustracija za to naj~e{}e se navodi slede}e: “Novinari jedva ~ekaju da pobegnu iz sopstvene profesije. Nema profesije
koja je posle 5. oktobra iznedrila vi{e savetnika, diplomatskih slu`benika, TV zvezda... od novinarske. Sveop{te bekstvo iz profesije dovoljno
je da se zaklju~i da: a) novinari i dalje vole ~okoladu koju im ponekad
nudi vlast, b) novinari i dalje vi{e vole da zavide drugim novinarima nego da se bave sopstvenom profesijom, c) novinari i dalje oslu{kuju glasove odozgo, d) novinari i mediji uop{te utrkuju se u utvr|ivanju prvobora~kog sta`a, e) urednici i dalje trpe nepismene “novinare” i “voditelje”
sa govornom manom.”9
8
9
18
Dragoljub @arkovi}, “Mediji – mogu}nost samoregulacije”, u: Rekonstrukcija institucija, op. cit., str. 487-488.
Nenad Ceki}, “Da li se 5. oktobra i{ta desilo”, u: Rekonstrukcija institucija,
op. cit., str. 457-458.
Mediji i vlast u Srbiji
U srpskom bespu}u ponovo se igra stara predstava – medijski bal
vampira, sa novim ketmanima u glavnim ulogama. Sem novih demokratskih maski i elegantnih evropskih kostima, sve je ostalo isto. U mraku,
iza scene povampireno jednoumlje si{e krv ostacima slobodnog novinarstva, da bi na svetlo dana isplivala strategija zaba{urivanja i zamagljivanja do 5. oktobra 2000. godine jasne granice izme|u despotizma i slobode, gospodara i sluge, d`elata i `rtve.
Tom medijskom balu vampira, ~iji su i dalje glavni akteri ru`i~asti
Pink i svemo}ni RTS, pridru`ili su se i do ju~e slobodni mediji (Danas,
Studio B, B 92 i dr.), koji su svojevremeno, po cenu zabrana, drakonskih
kazni i progona pronosili sve}u medijske slobode Srbijom. Poslednjih
godina oni su dozvolili da im navuku autoritarni jaram i stege jednoumlja; uputili se stranputicom neprofesionalnog i vazalnog novinarstva i
na{li u bespu}u (auto)cenzure, profesionalnog i moralnog posrnu}a.
Nekada{nja novinarska maksima: “Jedva ~ekam da ode Milo{evi}
da ne moram da budem sa onima koje ne podnosim”, uveliko je zamenio cinizam: “Jedva ~ekam da dobijem nagradu od onih koje ne podnosim” i gorka kletva: “Dabogda te informisali ‘nezavisni’ mediji”! U takvoj situaciji, u kratkom srpskom pam}enju, da li se jo{ neko se}a sjajnih
zaklju~aka i deklaracija do kojih su, ne tako davno, dolazili zajedno novinari, pravnici i opozicioni politi~ari, koji su o~ito umeli lep{e da pevaju o medijskoj slobodi nego {to danas dosovsko-ko{tuni}evska sloboda
peva o njima.
Dakle, {est godina posle Milo{evi}eve (straho)vladavine u medijima, tzv. oslobo|eni mediji u Srbiji su bez promena. U njima i dalje imamo: “prevagu uticaja izvr{ne vlasti na ve}inu dnevnika i nedeljnika, svojevrsnu kontrolu (ili bar prismotru) gotovo svih radio i TV stanica, grubo
me{anje u svojinske odnose (podr`avljenje) nekih vode}ih novinskih ku}a. Imamo dominaciju ‘demokratskog nacionalizma’, obnovljene ksenofobije, la`nog patriotizma, krajnje primitivnog, vulgarnog i psova~kog
‘`utog `urnalizma’, u kojem pravila igre ne diktiraju profesionalne i eti~ke norme ve} raznorazne sprege mo}nih tajkuna, obave{tajnih slu`bi,
izvr{ne vlasti. Ono {to politi~ari zbog svog imid`a ne}e javno re}i, govore tabloidi, forsira se jezik mr`nje i netolerancije kako prema politi~kim
i ideolo{kim neistomi{ljenicima tako i prema pripadnicima ostalih nacija u Srbiji i njenom okru`enju, obnavlja pri~a o sopstvenoj (nacionalnoj) veli~ini i zavereni~kom (antisrpskom) sindromu me|unarodne zajednice”.10
10
Ivan Torov, “Servisiranje dnevne politike”, Republika, br. 388-389, 1-30.
septembar 2006, str. 8.
19
Hereticus, 1-2/2006
Jovica Trkulja
4. Novo medijsko pravo u Srbiji
1. – Bitan ~inilac demokratskog preporoda Srbije je institucionalizovana javnost i sloboda informisanja. Pravnici i novinari se sla`u da
javno informisanje u Srbiji mora biti javno i slobodno. Sloboda informisanja podrazumeva otvorenost i dostupnost, pod ravnopravnim uslovima, sredstava javnog informisanja svim aktivnim politi~kim snagama,
svim u~esnicima u politi~kom `ivotu zemlje i, u krajnjoj liniji, obi~nim
gra|anima.
Tri su nose}a stuba na kojima po~iva delatnost medija u demokratskom dru{tvu: 1) profesionalni standardi novinarske struke, 2) pravni okvir ~ija pravila reguli{u delatnost novinara i 3) eti~ka pravila novinarske struke. Pravni okvir novinarskog rada proisti~e iz potrebe da
se pravnim pravilima uredi medijska sfera dru{tva i posebno da se pravnim sredstvima ta pravila realizuju ako se ne ostvaruju dobrovoljnim
pona{anjem u skladu sa njima.11 “U savremenom pravu koje se bavi medijima te`i{te je pomereno sa za{tite dr`ave i dru{tva od medija, na za{titu medija od dr`ave i dru{tvenih centara mo}i, razvijaju}i one pravne
institute koji omogu}avaju medijima da ostvare svoj javni zadatak konstitutivnih sastojaka demokratskog dru{tva, kao i one pravne regule koje slu`e ostvarivanju ili ograni~avanju slobode medija kada ugro`avaju
i povre|uju druge, tako|e pravno priznate dru{tvene i li~ne vrednosti
(dr`avnu bezbednost, rad pravosu|a, jednakost ljudi, ~ast i ugled, privatnost i dr.)”.12
2. – Budu}i da je Zakon o javnom informisanju od 1998. omogu}io grubo naru{avanje i poricanje slobode informisanja u Srbiji, bilo je
neophodno doneti nove medijske zakone koji bi bili saobra`eni evropskim standardima. Prvi korak je bio dono{enje, nakon dvogodi{njeg
natezanja i desetak radnih verzija, Zakona o radiodifuziji jula 2002. godine.13 Uprkos sukobima u trouglu politi~ari-novinari-pravnici, tekst Zakona je uva`io ~etiri klju~na evropska standarda: 1) formiranje nezavisnog regulativnog tela, 2) transformacija dr`avne televizije u javni servis,
3) ure|enje reklamiranja, i 4) zabrana medijske koncentracije.
O~ekivalo se da Zakon reguli{e medijski sistem i da kona~no razre{i radiodifuzni haos koji je ostao posle pada autoritarnog re`ima. Ovim
Zakonom je umesto ranijeg dr`avnog radiodifuznog sistema uspostavljen novi sistem radija i televizije, organizovane kao “javni servis”, pod
11
12
13
20
Up. Vladimir Vodineli}, “Uz Model novinarskog kodeksa”, Kodeks novinarske struke (Vladimir Vodineli}, Sa{a Gajin), CUPS, Beograd, 2005, str.
9-17.
Isto, str. 12-13.
Slu`beni glasnik RS, 42/2002.
Mediji i vlast u Srbiji
kontrolom dru{tva i koji radi u interesu dru{tva i gra|ana, a ne vlade.
Zakon je sledio evropski regulativni okvir, ~iju osnovu ~ine: dualni radiodifuzni model, u kojem postoje javni RTV servis i komercijalni mediji, licenciranje komercijalnih televizija na osnovu zakonskih kriterijuma, nezavisno regulatorno telo sa {irokim ovla{}enjima, obavezuju}i
programski standardi za sve emitere i osnovno regulisanje medijskog tr`i{ta (nedozvoljene koncentracije i ogla{avanja).14
Time je Zakon o radiodifuziji nastojao da u ovoj oblasti uspostavi
elementarni red i vladavinu zakona. Na`alost, neslavna istorija njegove
primene u protekle ~etiri godine nije samo jo{ jedna neuspe{na tranziciona epizoda, ve} je dosledna borba vlasti protiv medijske nezavisnosti
kroz o~uvanje zate~enog haosa.15
Indikativno je da su poku{aji da se uvede red u srpski etar izazvali
brojne sukobe u koje su se ume{ali gotovo svi relevantni dru{tveno-politi~ki faktori Srbije – od redakcija elektronskih medija, udru`enja novinara i emitera, preko novoosnovanih regulatornih agencija, do Vrhovnog suda, Narodne skup{tine Srbije, ministara i predsednika Republike,
pa i nekih “me|unarodnih faktora”. Obja{njenje za to nalazi se u ogromnoj finansijskoj, politi~koj i dru{tvenoj mo}i srpskog etra. Postoji procena da najve}e televizijske ku}e zara|uju od 70 do 500 miliona evra godi{nje samo od ogla{avanja, jer pribli`no toliko srpska privreda ula`e u
marketin{ke aktivnosti u elektronskim medijima.16
14
15
16
Snje`ana Milivojevi}, “Zakon o radio-difuziji: promene pre primene”, Republika, op. cit., str. 7.
“Zakon je dugo pripreman, te{ko usvojen ali najte`e primenjen. Prvi Savet RRA izabran je skoro godinu dana posle usvajanja Zakona, ali je po~eo da radi tek dve godine kasnije jer mu je u me|uvremenu rad blokiran
nezakonitim izborom. Transformacija RTS u dve ustanove javnog RTV servisa ogla{ena je skoro ~etiri godine kasnije, posle prekora~enja i produ`enja rokova, nakon nezakonitog izbora direktora i dozvole da se napla}uje
pretplata za uslugu koju jo{ nije po~ela da obavlja. Prvi javni konkurs za
dodelu dozvola za emitovanje izazvao je pravu buru kritika, seriju `albi,
najave sudskih sporova, osude stru~nih i me|unarodnih organizacija. Svojinska transformacija najve}eg broja lokalnih medija jo{ nije zavr{ena iako
ve} produ`avani rok isti~e krajem 2007. U me|uvremenu, Zakon je tri puta menjan i dopunjavan (2004, 2005, 2006), svaki put tokom leta, na vanrednim zasedanjima Skup{tine, bez temeljne pripreme i javne rasprave. Nijedan od velikih poslova koji su ~ekali usvajanje Zakona i ozna~avali medijsku verziju diskontinuiteta sa lo{om pro{lo{}u jo{ nije obavljen. Kad god
nije bilo drugog izlaza da se oni izbegnu, Zakon je spremnije promenjen
nego primenjen. Serija lo{ijih odluka i podjednako lo{ih amandmana pokazuje koliko su slo`no vladaju}e ve}ine ~inile sve da primenu zakona izbegnu stalno kupuju}i vreme za njegovo odlaganje.” (Isto.)
Slavoljub Ka~arevi}, “Koliko vredi nebeski provodnik”, Republika, op. cit.,
str. 6.
21
Hereticus, 1-2/2006
Jovica Trkulja
Ukoliko tome dodamo i indirektne koristi koje nosioci politi~ke i
finansijske mo}i imaju od elektronskih medija kao nezamenljivog sredstva za manipulacije javno{}u (uticaj na oblikovanje javnog mi{ljenja i
stavova, obezbe|ivanje dolaska na vlast i propagiranja politi~kih programa) – jasno je da }e zakonom proklamovano uno{enje reda u srpski
etar biti gurnuto u na{u daleku (evropsku) budu}nost.
Poseban problem predstavlja Savet RRA, koji je, umesto da afirmi{e nezavisno regulativno telo, uspeo da diskredituje samu ideju njegove nezavisnosti. Zami{ljen kao nezavisno regulativno telo, koje treba
da zavede kakav-takav red u etru, Savet RRA je vremenom postao glavni kreator novog nereda, haosa i konflikata. “U potpunoj inverziji, Savet RRA {titila je parlamentarna i Vladina podr{ka upravo onih tela
koji su Zakonom trebali da budu li{eni uticaja na rad Saveta. Stru~na
javnost, mediji, op{ta javnost, pa i evropske institucije ukazivale su na
izgubljen ugled Saveta, ali to nije imalo efekta.
Pokazalo se da Savet koji ne {titi stru~ni autoritet ve} politi~ka nagodba mo`e da nad`ivi sva isku{enja, ali ne mo`e da obavi posao zbog
kojeg je izabran. Dosada{njom primenom Zakona Savet RRA je diskreditovao ideju nezavisnog regulatornog organa, pokazao da se politi~ka
kontrola nad radom Saveta ~uva na~inom izbora i opoziva. Kada se pravna sigurnost ovako utvr|ene autonomije jednom poljulja, nema ni nezavisnog Saveta”.17
U celini posmatrano, dosada{nja primena i tri ciklusa izmena Zakona o radiodifuziji otkrivaju da su izmene svaki put rukovo|ene jednim
od tri razloga: 1) da se spre~e korenite promene, uno{enje reda i vladavine zakona u radio-difuziji, 2) da se otupi o{trica evropskih standarda, odnosno da se ode ispod politike minimalnih standarda, i 3) da se
o~uva politi~ka kontrola i autoritarni princip po kome je funkcija medija – servisiranje dnevne politike. Otuda se name}e zaklju~ak da u Srbiji
nema saglasnosti da se primene evropski i svetski demokratski i profesionalni standardi, nema volje da se vladaju}i krugovi u oblasti radio-difuzije razvlaste. Jednom re~ju, na sve na~ine se produ`ava uticaj vlasti
na medije od op{tinskog nivoa do nivoa dr`ave.18
3. – Tri godine posle demokratskih promena, 2003. godine donet
je Zakon o javnom informisanju,19 koji je svakako bolji od dotada va`e}eg i koji je u velikoj meri saobra`en evropskim standardima.
17
18
19
22
Isto.
Rade Veljanovski, “Kakve izmene i za{to”, Republika, op. cit., str. 12.
Slu`beni glasnik RS, 43/2003.
Mediji i vlast u Srbiji
Pomenimo da je jo{ donet i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja.20
Osnovni ciljevi ovih zakona su: 1) izno{enje, primanje i razmena
stavova i mi{ljenja kao osnovnih elemenata pojma slobode javnog informisanja, 2) ostvarenje slobodnog demokratskog poretka i dru{tvenog
mira, 3) dostizanje istine, i 4) slobodan razvoj li~nosti i o~uvanje njenog
integriteta.
Po ovim propisima, javnim glasilom se smatra ono koje je prete`no u dr`avnoj svojini i ve}im delom se finansira iz dr`avnih prihoda.
Odatle proisti~e klju~na razlika izme|u javnih i privatnih glasila. Javna
su ona glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda, dok su privatna ona
glasila koja se finansiraju od strane drugih pravnih subjekata. Ovo razgrani~enje predstavlja osnov za druga~iji re`im prava i obaveza javnih i
privatnih glasila, s tim da obaveza objektivnog i nepristrasnog informisanja postoji i za jedne i za druge. Klasifikacija informacija koje }e biti
objavljene vr{i se na razli~ite na~ine u zavisnosti od vrste glasila. Naime,
javna glasila imaju obavezu objavljivanja informacija o svim relevantnim
doga|ajima, a privatna imaju pravo na objavljivanje informacija, s tim
{to informativni program mogu svesti na najmanju mogu}u meru.
Novi medijski zakoni su nastojali da uva`e osnovne principe delovanja javnih glasila koji su prihva}eni kao evropski standard: 1) princip javnog dobra, 2) informisanje mora biti u slu`bi javnog interesa, 3)
univerzalnost i dostupnost emitovanog programa svim gra|anima, 4) ostvarivanje prava manjina i onih koji su o{te}eni psihi~kim ili socijalnim
okolnostima, 5) obaveza javnih glasila da doprinesu unapre|ivanju obrazovanja publike, 6) pravila koja reguli{u emitovanje programa moraju biti liberalnijeg karaktera tako da omogu}avaju slobodniju ure|iva~ku politiku.21
20
21
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja stupio je
na snagu 13. novembra 2004. godine. Narodna skup{tina je u decembru
2004. imenovala Poverenika za informacije od javnog zna~aja. Slobodan
pristup informacijama od javnog zna~aja je uslov za kvalitetno i efikasno
u`ivanje drugih ljudskih prava i sloboda (slobode mi{ljenja, prava na informisanje, bira~kog prava, itd.) i nezamenljiv je instrument za vr{enje kontrole nad radom organa dr`ave. Ovo pravo gra|anima otvara put da bez posrednika, stvarno i odgovorno u~estvuju u vr{enju javnih poslova i u procesu dono{enja odluka, kao i da uti~u na njihov sadr`aj i efikasno sprovo|enje. (Vidi: Vodi~ kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama, Fond
za otvoreno dru{tvo, Beograd, 2005.)
Jovanka Mrdovi}, “Re{enja statusa regulatornih tela javnih glasila prihva}ena u zakonodavstvima evropskih dr`ava”, u: Rekonstrukcija institucija,
op. cit., str. 490-491.
23
Hereticus, 1-2/2006
Jovica Trkulja
Po mi{ljenju vode}ih stru~njaka za medijsko pravo, dva postignu}a novog Zakona o javnom informisanju su u prvom planu. S jedne
strane, njime su kona~no ukinute i one odredbe koje su ostale da va`e
iz autoritarnog Zakona o javnom informisanju od 1998. godine, koji je
u Milo{evi}evom re`imu bio osnov za represije prema mas-medijima.
Tako je dono{enje ovog zakona predstavljalo ujedno akt pravnog savladavanja autoritarne pro{losti. S druge strane, njime je celovito ure|en
pravni okvir delatnosti mas-medija, eliminisana je velika pravna nesigurnost koja je do tada postojala u ovoj va`noj materiji, a pri ure|ivanju
je po{tovan evropski standard slobode medija, izra`en ~lanom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, po kojem svako ima pravo da
slobodno izra`ava svoje mi{ljenje i da prima i daje informacije o svemu
{to smatra bitnim. Najzad, ovim Zakonom precizno su odre|ena pravna
pravila koja olak{avaju pripadnicima novinarske struke ispunjavanje njihovih zadataka, kao i pravnicima da ostvare svoje zadatke u ovoj oblasti.
Iako su ovi zakoni prekinuli dotada{nju liniju uru{avanja medijskog zakonodavstva, njihova primena i praksa su i{li drugim tokom. Zapravo, u nedostatku politi~ke volje, u Srbiji je fakti~ki nastavljen kontinuitet milo{evi}evske politike u oblasti medija.
U savremenim politi~kim sistemima, informacije i uop{te ideolo{ke ~injenice ~esto se pojavljuju kao zna~ajnije od institucionalnih, jer
je pristanak va`niji od prinude. U Srbiji tokom protekle decenije, oblikovanje svesti – naro~ito politi~kih vrednosti i stavova gra|ana i javnog
mnjenja – ostvarivano je putem manipulativnog delovanja masovnih medija. Ti mediji su (p)ostali jedna od najuticajnijih i najmo}nijih politi~kih
snaga u politi~kom sistemu Srbije. Stoga je njihova otvorenost, autonomija i sloboda bitna pretpostavka, klju~na karika uspostavljanja demoktratskog poretka. Na`alost, to je karika koja jo{ uvek nedostaje.
5. Zaklju~ak
1. – Mas-mediji su konstitutivni sastojak demokratije (“kiseonik
demokratije”, “kvasac demokratije”, “public watch dog”) samo ako je
sloboda medija stvarna veli~ina u jednom dru{tvu. Akti ustavnog ranga
ve} garantuju slobodu medija u punoj {irini, a dalji neophodan korak ka
ostvarivanju pravne sadr`ine te garantije u~injen je ure|ivanjem, obezbe|ivanjem i preciziranjem slobode medija u svim njenim dimenzijama putem novih medijskih zakona. Me|utim, stvarni `ivot te slobode
(kako slobode izra`avanja mi{ljenja, tako i slobode informisanja i institucione slobode) zavisi}e prvenstveno od toga koliko su svesni sadr`ine
slobode medija i njenih granica, s jedne strane, medijski poslenici, naro~ito novinari, sa druge strane, vode}e politi~ke snage, naro~ito, dr`avni
i politi~ki funkcioneri, a sa tre}e strane pravnici, pre svih sudije i advo-
24
Mediji i vlast u Srbiji
kati. Dosada{nji period va`enja i primene Zakona o radio-difuziji, Zakona o javnom informisanju i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, ve} je pokazao ozbiljne nedostatke u pogledu
razumevanja i poznavanja slobode mas-medija i njenih pravnih okvira
kod sve tri strane – i kod novinara, i kod politi~kih delatnika i kod pravnika. Posebno je zabrinjavaju}a nespremnost sve tri strane da se anga`uju na doslednoj primeni novih medijskih zakona.
Ratni~ki pohod politi~ke vlasti na medije u Srbiji koji je zapo~eo
Milo{evi} krajem osamdesetih godina XX veka, fakti~ki je nastavila dosovska vlast, a Ko{tuni~ina je dovela do kraja, tako da je aktuelna dr`avna i medijska politika sputala slobodu i autonomiju medija, pretvorila
ih u transmisiju politi~kih mo}nika. Na drugoj stani, najmo}niji mediji i
brojni novinari su tokom protekle decenije svoju profesiju stavili u funkciju dnevne politike i manipulacije. Podani~ki slu`e}i i dodvoravaju}i se
vlastodr{cima, oni su negirali osnovne profesionalne i eti~ke postulate
svoje struke. Stoga su Srbiji danas potrebni novinari kao samosvojni medijski delatnici, koji su spremni da slede najvi{e profesionalne i eti~ke
standarde svoje struke: 1) po{tuju istinu, za{titu ljudskih prava i objektivno informisanje kao najuzvi{enije principe profesije, 2) odbijaju da
budu promoteri mr`nje i rata, da nacionalisti~kim strastima i imbecilnim politi~kim odlukama pribavljaju medijski publicitet i autoritet, 3)
odlu~no izbegavaju sve privilegije koje bi mogle da naru{e eti~ke principe njihove profesije, 4) brane na~ela slobodne {tampe, {tite}i pravo na
informaciju i izra`avanje komentatorskog i kriti~kog stava, dr`e}i se pravila da su ~injenice obavezne, a stavovi slobodni, 5) imaju snage da, po
cenu represije, izgona, marginalizacije, poni`enja i bede – sa~uvaju svoju autonomnu kriti~ku poziciju, 6) iznose istinitu, pravovremenu, celovitu i blagovremenu informaciju, prave}i jasnu razliku izme|u komentara, nagadjanja i ~injenica, 7) uspevaju da prepoznaju i po{tuju raznolikost mi{ljenja i da omogu}e objavljivanje razli~itih gledi{ta, 8) smatraju
da je u stvarima profesije odlu~uju}a re~ samih novinara, a ne dr`ave,
aktuelne vlasti ili privilegovanih grupa, 9) dr`e se u obavljanju svog posla zakonskih odredbi i za svoj rad snose odgovornost pred zakonom i
profesionalnim organizacijama, 10) da se njihova etika ne sastoji prvenstveno u primeni formalnog skupa pravila, ve} u odgovornom izvr{avanju novinarskih obaveza.
2. – Postoji pre{na potreba da se u uslovima krupnih dru{tvenih
promena u na{oj zemlji izvr{i kriti~ka analiza postoje}eg stanja i sagledaju brojni problemi u medijima, te da se u okviru harmonizacije na{eg
zakonodavstva sa zakonodavstvom zemalja Evropske unije u {to ve}oj
meri implementiraju profesionalni, pravni i eti~ki standardi u ovoj ob-
25
Hereticus, 1-2/2006
Jovica Trkulja
lasti. Pri tome je va`no imati u vidu da, pored zakonskih prava i obaveza
na osnovu va`e}ih pravnih normi, “mediji imaju moralnu odgovornost
prema gra|anima i dru{tvu, {to se mora naglasiti u dana{nje vreme, kada informacije i komunikacije igraju veoma va`nu ulogu u oblikovanju
li~nih stavova gra|ana i u razvoju dru{tva i demokratskog `ivota”.22
Pouzdani koraci u tom pravcu su: 1) osloba|anje medija sa lanca
politike, 2) dosledna primena novih medijskih zakona usagla{enih sa evropskim standardima, 3) omogu}avanje da se ~uje glas autonomnih novinara, glas protiv govora mr`nje i rata i 4) (re)afirmacija potisnute tradicije profesionalnog, slobodnog i kriti~kog novinarstva na ovim prostorima.
Budu}i da ni {est godina nakon demokratskih promena u Srbiji
nije u~injen nijedan od ovih koraka, name}e se pitanje kada }e u medijima biti bolje. Na to pitanje je jedan od uglednih medijskih poslenika
(profesor Univerziteta i aktuelni predsednik Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije Srbije), na prvu godi{njicu 5. oktobra, 2001. godine dao
zanimljiv odgovor, koji je, na`alost, i danas aktuelan:
“Bi}e bolje:
– kada najpoznatiji novinari Vremena, NIN-a (i Danasa – nap. J.T.)
vi{e budu voleli da budu to {to jesu nego ambasadori;
– kada novine i radio i TV stanice budu `iveli od sopstvenih prihoda a ne od profesionalnog prosja~enja;
– kad Veran Mati} otvori svoja finansijska dosijea;
– kad @eljko Mitrovi} prizna da je bio ~lan JUL-a i da nam se to
nije pri~injavalo;
– kad Aleksandar Tijani} vi{e ne bude ni~iji ministar, ni savetnik,
ve} samo kolumnista;
– kada u najavnom telopu Dnevnika vidimo Pobednika ili bar podignuti avalski toranj;
– kad ja zaboravim da sam se ikada bavio novinarstvom.”23
22
23
26
Rezolucija 1003 Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope od 1.7.1993, stav
1. U stavu 37 Rezolucije posebno se nagla{ava potreba institucionalne podr{ke primeni pomenutih profesionalnih, pravnih i eti~kih standarda novinarske struke: “Radi nadgledanja primene ovih na~ela, obavezno je formirati organe ili mehanizme samoregulative koji bi uklju~ivali izdava~e, novinare, udru`enja korisnika medija, stru~njake iz akademskih krugova i sudije. Oni }e biti odgovorni za dono{enje odluka o po{tovanju eti~kih uputstava u novinarstvu, uz prethodno obavezivanje medija da objave bitne odluke. Time bi se omogu}ilo gra|aninu, koji ima pravo na informaciju, da
obrazuje pozitivan ili negativan sud o radu i kredibilitetu novinara”.
Nenad Ceki}, op. cit., str. 459.
Mediji i vlast u Srbiji
Jovica Trkulja
RELATIONSHIP BETWEEN THE MEDIA
AND THE GOVERNMENT IN SERBIA
Summary
In this paper the author begins from the thesis that media at the end of
the 20th century simultaneously acquired ambivalent freeing and enslaving character. In this context the role of the media and journalists in Serbia is enlightened. In the last decade the media and journalists were transformed in the transmission of politics and experienced a moral and professional descent. Independent journalism is a myth, an ideological veil which hides the truth that there is
no absolutely independent and objective journalism. This is confirmed by the
most recent DOS-Kostunica denial of the freedom of media. The media credo
in Serbia was and still is the production of political loyalty, disabling citizens from
thinking with their own heads, instrumentalisation of journalists, manipulation
of subjects and industrial shaping of public opinion. The existing men in power
in Serbia, the same as during the time of Josip Broz Tito and Milosevic, did not
need journalists who think with their own heads, who are ready, regardless of
the cost, to follow the highest professional and ethical standards of their own
profession, journalists who respect truth, human rights and objective information as the ultimate principle of their profession. In the industry of conscience
of the former/current regime which practice state control in the totalitarian manner, journalists have a role of transmission, namely of the mere executor and
not creator. Thus, the author concludes that we are taking part in the ending of
the myth on independent journalism and argues for 1) freeing the media from
the chain of politics, 2) consistent application of new media law adjusted with
European standards, 3) enabling the voice of autonomous journalists to be heard, voice against hatred speech and war and 4) reaffirmation of suppressed tradition of professional, free and critical journalism in this region.
Key words:
media, journalists, (in)dependent journalism, public, political loyalty.
Koraksi}
27
Mirjana Todorovi}
Pravni fakultet
Beograd
UDK 342.727
32.019.5(497.11)“1991/2006”
070.13/.15(497.11)“1991/2006”
PRAVO NA SLOBODNO [email protected]
MI[LJENJA I KULTURA JAVNE RE^I1
Rezime: Autorka polazi od stava da pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja, odnosno pravo gra|anina na objektivnu i potpunu informaciju, pretpostavlja i odgovornost za javno izgovorenu re~. Ona smatra da je ovo najva`nija
i najdalekose`nija funkcija slobode izra`avanja, jer se njome ~uva dostojanstvo
sopstvene li~nosti, a time i po{tuje i ~uva dostojanstvo drugog. Me|usobnu zavisnost ova dva osnovna ljudska prava nagla{ava i Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojoj se izri~ito ka`e da pravo kori{}enja slobode izra`avanja, primanja i saop{tavanja informacija “povla~i za sobom
du`nosti i odgovornosti – za{tite ugleda ili prava dugih”. Svojom analizom autorka je pokazala da se u Srbiji u izo{trenom svetlu postavlja pitanje zloupotrebe jednog prava u cilju tobo`nje afirmacije drugog prava. U dru{tvenom i kulturnom kontekstu Milo{evi}evog autoritarnog poretka dr`avna politika u sferi
medijskog prava ostavila je dalekose`nije, trajnije posledice u oblasti kulture
javne re~i – promovisala je kulturu u kojoj je ukinuta svaka razlika izme|u istine i la`i. O~ita, svakodnevna empirijska potvrda je politi~ka i medijska javna
scena, koju su preplavili licemerje, klevete, uvrede i nadasve svakovrsni primitivni diskurs.
Klju~ne re~i: mediji, novinari, pravo na slobodu mi{ljenja, odgovornost, kleveta, uvreda, za{tita ugleda, kultura javne re~i, tabloidno novinarstvo.
“Re~ se`e daleko – veoma daleko – prouzrokuje
uni{tenje u vremenu kao {to ga tane
uzrokuje u prostoru kroz koji leti”
(D`. Konrad)2
Sloboda izra`avanja mi{ljenja i odgovornost za javno iskazanu re~
su temeljne pretpostavke individualnih sloboda i dru{tvenog progresa.
Sputavanja i zabrane javne re~i, posebno kada je re~ o kritici politi~ke
vlasti, stavlja gra|ane u polo`aj podanika, spremnih da se pot~injavaju
i prilago|avaju zahtevima vlasti kojoj je svaki pluralizam politi~kog mi{ljenja isklju~en. U takvom tipu politi~ke kulture gra|ani se navikavaju
1
2
28
Rad je deo projekta “Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom Evropske unije (pravni, ekonomski, politi~ki i sociolo{ki aspekt )”, u
realizaciji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
D`ozef Konrad, Lord D`im, Liber, Zagreb, 1981. str. 78.
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
da `ive `ivot “zatvorenih o~iju”, da prihvataju demagogiju i dezinformacije; ne prosu|uju o stvarima oko sebe, ve} ih uzimaju “zdravo za gotovo”. Na individualnom planu posledice su strah od vlasti, sebi~no i ulizi~ko pona{anje. Jednom re~ju, ~ovek je li{en svake inicijative i vlastite
odgovornosti za dru{tvo, zajednicu, pa i sopstveni `ivot.
Po~etak zapadnih demokratskih dru{tava je, u stvari, po~etak slobode javnog izra`avanja mi{ljenja. U odbrani Toma Pejna za delo {irenja “buntovni~ke klevete”, decembra 1792. godine njegov branilac Tomas Erskin tvrdio je da je “vlast parlamenta ograni~ena pravom pojedinca
da slobodno govore i objavljuju svoja gledi{ta. Javnost je kao kiseonik,
prirodna pojava svakog pojedinca... Pravo na slobodnu {tampu je politi~ki adut u rukama pojedinca protiv vlasti”. Ona je temelj i garancija svih
ostalih gra|anskih sloboda.3 Davne 1787. godine na tragu slobodnog,
demokratskog sveta Tomas D`eferson je u svojoj legendarnoj izjavi o
ulozi {tampe rekao: “Kad bih morao da odlu~im da li je bolje imati vladu
bez novina, ili novine bez vlade, ni trenutak ne bih oklevao da odaberem
ovo drugo”, i tim re~ima ovekove~io ulogu javno izre~ene re~i u procesu oblikovanja mi{ljenja i formiranja javnosti. Sloboda izra`avanja i komunikacija me|u ljudima su nenadma{na sredstva kontrole vr{enja vlasti i obuzdavanja mo}i vlastodr`aca i omogu}avaju da se gra|ani “korak
po korak oslobode roba u sebi”.4
Posle mnogo godina, ta~nije posle vi{e od dva veka, jedan drugi
borac za demokratiju i ljudska prava, u drugom vremenu i drugim kulturno-istorijskim okolnostima, Poljak Adam Mihnjik, izri~e sada ve} ~uvenu misao da “Ljude najpre ubijaju re~i, a potom meci”, kojom ne samo da ukazuje na zna~aj javnog govora ve} upozorava na odgovornost
onih koji se slu`e i “vladaju” re~ima.
Nema sumnje da su oni, kao uostalom i mnogi drugi mislioci i borci za demokratiju, gra|anska i ljudska prava, smatrali da je pravo na slobodno izra`avanje temelj na kome po~iva sloboda ~oveka i dru{tva. Onima koji smatraju da javno izgovorena re~ i sredstva komunikacija nemaju ve}i uticaj na stvaranje i oblikovanje pravnih i politi~kih institucija, a
iznad svega na oblikovanje tipa politi~ke kulture mo`e izgledati da je
D`eferson preterano nagla{avao ulogu {tampe (medija) u sferi politi~ke
vlasti, a da Mihnjikova upozorenja zvu~e suvi{e dramati~no.
3
4
“Sloboda {tampe je prirodno najve}a garancija za ljude zato {to ona stvara
javno ose}anje da sve slobode moraju postojati bez uslovljavanja”, pi{e
D`ejms Mil 1811. godine u Liberty of the Press, London.
Deklaracija o pravima ~oveka i gra|anina (1789) i Prvi amandman na Ustav SAD (1791) proglasili su slobodu {tampe kao jedno od osnovnih prava
~oveka i ograni~ili intervenciju vlasti u ovoj sferi.
29
Hereticus, 1-2/2006
Mirjana Todorovi}
^ini se pak da nama koji `ivimo na ovim prostorima, ne samo geografski ome|enim, ve}, pre svega, politi~kim, kulturnim i duhovnim u
naj{irem smislu re~i, ne izgleda tako. Naprotiv, u dru{tvu koje zapo~inje
da ustanovljava ili o`ivljava postoje}e demokratske institucije, koje u~i
da se pona{a po pravilima demokratske procedure, koje se suo~ava sa
mnogobrojnim preprekama u uspostavljanju vladavine prava i izgra|ivanju pravne kulture, sloboda izra`avanja u javnim medijima i odgovornost za javno iskazanu re~ su temeljne pretpostavke za uspostavljanja
odgovorne vladavine, odgovorne politi~ke elite i otvorene javnosti.
U demokratskom dru{tvu, a “demokratija je jedini na~in mirne
promene koju je ~ovek do sada otkrio” (Hajek), odgovorna vladavina se
pre svega proverava i potvr|uje na demokratskim i fer izborima, na kojima bira~i slobodno izra`avaju politi~ku volju i biraju svoje predstavnike u vlasti. Nu`an uslov za formiranje politi~ke volje i racionalno opredeljivanje bira~a u izbornoj utakmici je dosledno po{tovanje prava na
slobodno izra`avanje, odnosno ostvarenja na~ela “pravo da se zna”. Jedino slobodni mediji mogu jam~iti da }e obilje ~injenica i argumenata
biti javno dostupni gra|anima, “~ime se neguje navika preispitivanja i ispravljanja mi{ljenja i obezbe|uje pobeda istine nad la`i”, pisao je D`.
Stjuart Mil.5
Za dru{tva koja imaju nerazvijene demokratske mehanizme kontrole vlasti, u kojima formalno postoje}e demokratske institucije slabo
funkcioni{u, koja karakteri{e nizak nivo kulture uop{te, sloboda izra`avanja u javnim sredstvima informisanja se ne iscrpljuje samo u stvaranju javnog mnjenja i javnosti. Ona su va`an ~inilac politi~ke socijalizacije i oblikovanja politi~ke kulture. Nikako ne treba smetnuti sa uma da
se njihova uloga u dru{tvima ovakvog tipa, kakvo je i na{e, srpsko, ogleda i u izgra|ivanju pravne i moralne svesti gra|ana. Tako|e, da su oni
koji su bili u prilici da “vladaju” re~ima, te da se obra}aju javnosti poslednjih petnaestak godina, presudno uticali na oblikovanje tipa kulture
javne re~i u Srbiji.
Kako svaka javno izgovorena re~ nije tek samo puko saop{tavanje mi{ljenja, ve} po pravilu predstavlja poruku (ili pouku) za onoga kome je upu}ena, tako pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja, odnosno
pravo gra|anina na objektivnu i potpunu informaciju, pretpostavlja i odgovornost za javno izgovorenu re~. U ovome se sadr`i, rekla bih, ne samo najva`nija nego i najdalekose`nija funkcija slobode izra`avanja – negovanje vrlina slobodnog pojedinca, sposobnog da razborito rasu|uje,
da se slu`i argumentima u raspravama, neguje kulturu tolerancije, po5
30
D`on Stjuart Mil, O slobodi, Filip Vi{nji}, Beograd, 1988 godine.
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
{tuje pravo na razli~itost, neguje odva`nost i smelost u ispoljavanju sopstvenog stava, jednom re~ju ~uva dostojanstvo sopstvene li~nosti i upravo na taj na~in i po{tuje i ~uva dostojanstvo drugog. “Nema mudrosti bez
slobode misli, a javne slobode nema bez slobode govora: ona je pravo
svakog ~oveka, dokle god ne povre|uje i ne ometa pravo drugoga; to je
jedina ko~nica koja sme da ga obuzdava, jedina granica za koju sme da
zna”,6 re~eno je jo{ po~etkom XVIII stole}a.
“Svako ima pravo na slobodu mi{ljenja i izra`avanja... prima i {iri
obave{tenja i ideje bilo kojim sredstvima...”,7 ali tako|e “Niko se ne mo`e izlo`iti proizvoljnom me{anju u privatni `ivot, porodicu, stan ili prepisku niti napadima na ~ast i ugled. Svako ima pravo na za{titu zakona
protiv ovakvog me{anja ili napada.” – proklamuje se u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.8
Me|usobnu zavisnost ova dva osnovna ljudska prava nagla{ava i
Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojoj se izri~ito ka`e da pravo kori{}enja slobode izra`avanja, primanja i
saop{tavanja informacija “povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti –
za{tite ugleda ili prava dugih”.9
Jasno je da oba pomenuta dokumenta ukazuju na stalan i ozbiljan
problem koji ra|a odnos izme|u ova dva osnovna ljudska prava. Drugim re~ima, osnovno, prirodno ljudsko pravo, pravo na ~ast i ugled, na
dostojanstvo li~nosti, kao i pravo na privatnost mo`e biti ugro`eno drugim osnovnim pravom na kome se temelji slobodan demokratski poredak, pravom na slobodu izra`avanja, “primanja i saop{tavanja informacija i ideja”.
U dru{tvima koja su u po~etnoj fazi unapre|ivanja prava gra|ana
da slobodno i svestrano formiraju i izraze svoje mi{ljenje, odnosno da
sa~uvaju dostojanstvo svoje li~nosti, kao {to je i na{e dru{tvo, pitanje
me|usobnog odnosa ovih prava ne mo`e se svesti samo na pravno pitanje, da li dosledno ostvarivanje jednog od ovih prava dovodi do povrede drugog prava. U aktualnom dru{tvenom i kulturnom kontekstu,
pod odre|enim politi~kim okolnostima, u Srbiji se postavlja pitanje zloupotrebe jednog prava u cilju tobo`nje afirmacije drugog prava. U tom
slu~aju posledice nisu samo pravne prirode, ve} imaju {ire dru{tvene implikacije.
6
7
8
9
Tren~ard i Gordon, On Freedom of Speech (1720) , u: D`. Kin, Mediji i demokratija, Filip Vi{nji}, Beograd, str. 41.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, ~lan 19.
^lan 12.
Konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ~lan10.
31
Hereticus, 1-2/2006
Mirjana Todorovi}
Srbija je, na`alost, poslednjih godina dobar primer u kojoj meri se
ova dva prava mogu zloupotrebiti: u ime prava na slobodno izra`avanje
kr{i se drugo ljudsko pravo, pravo na za{titu ugleda i ~asti; ili pod vidom
za{tite ~asti i ugleda li~nosti ukida se pravo na slobodno izra`avanje.
Vladaju}a politi~ka elita je, zajedno sa delom duhovne, kulturne elite,
pod teretom nasle|a “zarobljenog uma” i komunisti~kih stereotipa o
ljudskim pravima, nastavila sa omalova`avanjem ne libe}i se da o njima
govori kao “takozvanoj ideologiji ljudskih prava”. To {to su najve}i broj
me|unarodnih dokumenata o ljudskim pravima prihva}eni (ratifikovani) i uvr{}eni u pravni sistem zemlje nikako ne zna~i da su imali i adekvatnu primenu u dru{tvu, odnosno da su postala pravna realnost.
U odgovaraju}em realpoliti~kom okviru, ona (pravna realnost) i
te kako uti~e na oblikovanje strukture pravne i gra|anske svesti ~lanova dru{tvene zajednice, odr`ava vladaju}e “navike mi{ljenja”, jednom
re~ju oblikuje kulturu ljudskih prava u celini, a naro~ito uti~e, smatram,
na ona ljudska prava na kojima se temelji svako civilizovano dru{tvo,
odnosno demokratsko civilno dru{tvo.
Istina je tako|e, da su u poslednjoj dekadi pro{log stole}a, dakle
u vreme najve}ih dru{tvenih potresa i kriza – ratno stanje, ekonomska
kriza, blokada demokratskih institucija vlasti, simuliranje politi~kog pluralizma, raspad pravnog sistema, moralna anomija, mnoga elementarna
ljudska prava dovedena u pitanje. Sloboda izra`avanja i za{tita ljudskog
dostojanstva su upravo dva takva elementarna ljudska prava, koja su u
aktualnom socijalnom okru`enju imala samo privid prava, samo “mrtvo slovo na papiru”, maska iza koje se skrivala (ne)mo} politi~ke elite i
njenih poslu{nika odgovornih za sferu formiranja javnosti, odnosno po{tovanja zakona.
Stvarni, objektivni temelji nepo{tovanja ili zloupotrebe ovih prava su pogodna dru{tvena sredina: uticaj nasle|ene socijalne svesti bliske
pro{losti i nerazvijena demokratska politi~ka kultura; dru{tveni konflikti i ratni sukobi; kona~no, po mom mi{ljenju najva`nije, stanje dru{tvene anomije, izazvane kako dubokom socijalnom i ekonomskom krizom,
tako i permanentnim konfliktima i ratnim sukobima.
Kada je u pitanju karakter nasle|ene socijalne svesti, prethodni
re`imi, socijalisti~ki kao i diktatorski populisti~ki Slobodana Milo{evi}a, temeljili su se na kolektivisti~koj svesti: prvi na klasnoj, a drugi na
nacionalnoj ideologiji.10 Kolektiviteti kao {to su klasa ili nacija promovi{u se u prve, osnovne vrednosti sistema. Pojedinac, samo deklarativno,
kao u ~uvenoj paroli “~ovek je na{e najve}e bogatstvo”, predstavlja vre10
32
^ini se da se na biv{em jugoslovenskom prostoru ostvarila zlokobna Mihnjikova konstatacija da je “nacionalizam poslednji stadijum komunizma”.
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
dnost. Klasni interes u socijalizmu, odnosno “ugro`enost” moje nacije,
borba za nacionalnu dr`avu i teritorije u periodu raspada SFRJ, malo
prostora ostavljaju za brigu o sudbini pojedinca i njegovim pravima.
Drugo, u konfliktnom dru{tvu, u kome su sukobi, pa ~ak i ratno
stanje, smatrani normalnim stanjem, kakvo je Srbija bila u periodu Milo{evi}eve vlasti, osnovno i neprikosnoveno ljudsko pravo – pravo na `ivot, izgubilo je svaki smisao. Ono postoji samo kao prazna deklaracija
u osnovnim pravnim aktima. To je sasvim razumljivo jer je to vreme kada ljudski `ivot nije imao nikakvu vrednost: ljudi su nestajali u vihoru
rata; ubistva su naru~ivana za stotinak maraka; ljudi su ubijani na pragu
svojih ku}a, u parkovima; nestajali u vozovima, autobusima, na trim-stazama, na svetlosti dana. Mehanizam samoza{tite i “pravo” ja~eg postaju glavna sredstva odbrane. Tamo gde postoji i bukvalna fizi~ka ugro`enost iluzorno je o~ekivati da }e se po{tovati i {tititi ljudsko dostojanstvo.
U dru{tvu gde institucionalni mehanizmi za{tite ljudskog `ivota ne funkcioni{u, iluzorno je o~ekivati institucionalnu za{titu prava na slobodno
izra`avanje ili prava na dostojanstvo li~nosti. Samo su malobrojni pojedinci bili zaokupljeni posledicama koje iz toga slede. Vladaju}a elita, politi~ke partije, delovi inteligencije bliski vlasti kao i neodgovorna konformisti~ka duhovna elita, nisu bili kadri da se suo~e sa posledicama.
Kona~no, u ovom periodu, a sasvim izvesno i danas, Srbija najvi{e podse}a na idealni tip anomi~nog dru{tva, u kome ili nema odgovaraju}ih dru{tvenih pravila ili su ona u toj meri me|usobno neuskla|ena
da to izaziva pravnu dezorganizaciju i stvara mogu}nost za proizvoljnost
i bahatost vladaju}e politi~ke elite, koja odlu~uje, shodno svojim interesima, kada }e koje od ovih prava biti “va`nije”, navodno za naciju i
dr`avu. U takvom stanju dru{tva “postupci koji zaslu`uju krajnju osudu
tako se ~esto opra{taju zbog postignutog uspeha, da granica izme|u onog
{to je dopu{teno i {to je zabranjeno, onog {to je pravedno i {to nije, nema
vi{e ni~ega ~vrstog, te izgleda da je pojedinci mogu proizvoljno pomerati”.11 Jednostavno, kao i u drugim oblastima prava, politi~ki voluntarizam rukovo|en pragmati~nim ciljevima vladaju}eg re`ima odre|ivao
je domen i sadr`inu va`enja ovih normi. Otuda anomija kao “stanje duha onoga koji je moralno iskorenjen, koji vi{e nema nikakvih merila...
koji vi{e nema ose}anje postojanosti, javnosti, obaveze... stanje duha u
kojem je individualno ose}anje socijalne kohezije – taj klju~ni pokreta~
individualnog morala – naru{eno ili fatalno oslabljeno.12 Takvo stanje
“izaziva nepodno{ljivo bezakonje i nered, nepoverenje me|u ljudima, a
11
12
Emil Dirkem, O podeli dru{tvenog rada, “Prosveta”, Beograd, 1972, str.
52, (podvukla M.T.)
Mac Iver, nav. prema: Robert-Merton, Social Theory and Social Structure, The Free Press, N.Y. 1968. (podvukla M.T.)
33
Hereticus, 1-2/2006
Mirjana Todorovi}
dru{tvo se do`ivljava kao arena za uzajamno nadmetanje u podvalama i
prevarama.”13
U dru{tvu koje karakteri{e stanje anomije – li{enost moralnih imperativa i bezakonje, a mehanizmi socijalne kontrole sasvim zatajili –
strah, nepoverenje i nesigurnost postaju stanje duha, a pripadnici dru{tva stradaju i pate, pravo na ~ast i ugled, na dostojanstvo li~nosti, biva
ugro`eno.
Dakle u ovakvom dru{tveno-kulturnom i politi~kom miljeu jedva
da bi se na{ao neko ko bi mogao da zastupa stav o po{tovanju ugleda,
~asti, privatnosti u Srbiji. Ako bi se oko pitanja da li se i kako po{tuje
pravo na slobodno izra`avanje kod nas i da li su sredstva informisanja
oslobo|ena politi~kih uticaja vlasti mogla su~eliti razli~ita mi{ljenja, pitanje po{tovanja prava na ~ast i ugled, po{tovanje dostojanstva li~nosti
i privatnosti, ne bi izazvalo nedoumice. Malo je verovatno da bi se na{li
valjani argumenti iza kojih bi stajali zagovornici ideje o po{tovanju ovog
prava. Upravo bili smo svedoci instrumentalizacije prava na slobodno
izra`avanje u ime odbrane nacionalnih interesa ili u cilju eliminisanja politi~kih protivnika, a zarad o~uvanja vlastitih interesa, ne haju}i pri tom
da li su time ugro`ena druga osnovna prava gra|ana, dostojanstvo li~nosti, ~ast, ugled, pravo privatnosti. Toga se jedino povremeno doseti vlast,
kao u periodu re`ima Slobodana Milo{evi}a, koja je pod vidom navodne “za{tite“ prava na ~ast i ugled ograni~avala slobodu izra`avanja.14
Ako posmatramo period od raspada SFRJ, dakle od uspostavljanja vlasti Slobodana Milo{evi}a kao i posle njegovog pada i uspostavljanja nove vlasti, op{te uzev{i javno izra`enu re~ karakteri{e prepoznatljivi “govor mr`nje” i glasnost “mrzitelja” drugog, bez obzira da li se
radilo o pripadnicima druge nacije ili nosiocima druga~ijih politi~kih
uverenja i druga~ijih vrednosnih opredeljenja, pola... Sve {to je neko
drugi, a koji nam se suprotstavlja, bilo da stvarno {teti na{em interesu
ili jednostavno ne odgovara na{oj zamisli po`eljnih vrednosti, biva sa
javnih govornica ili putem medija izlo`en uvredama, klevetama, neprimerenom me{anju u sferu privatnosti. Zarad “vi{ih” interesa, u osnovi
dnevno politikantskih, {to se posebno izra`ava u vreme izbornih kampanja, u javnom diskursu u kome dominira nekultura javnog govora niko ne biva po{te|en: ni mrtvi, ni `ivi; ni porodica; sredina u kojoj “drugi”, na{ stvarni ili zami{ljeni “neprijatelj”, `ivi.15
13
14
15
34
R. Merton, op. cit. str. 163. (podvukla M.T.)
Kao najo~itiji primer mo`emo navesti dono{enje i primenu Zakona o informisanju, tzv. [e{eljev zakon, donet 20. oktobra 1998. godine.
Mnogobrojni primeri se mogu navesti kao ilustracija zloupotrebe javne re~i u cilju prava javnosti “da zna”. Jedan od najdrasti~nijih primera takve
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
“Neprijatelj” je, zavisno od sadr`ine i zna~aja doga|anja u pojedinim fazama od raspada SFRJ do danas, kada se raspada nova (stara)
dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore a Srbija s te{kom mukom brani
svoju dr`avnost u starim granicama, dobijao razli~ita lica.
U periodu raspada SFRJ i uspostavljanja diktatorskog populizma,
u jeku nacionalne euforije, istine radi, nikako samo u Srbiji, sloboda izra`avanja u dr`avnim i prore`imskim glasilima nije bila ograni~avana.
Ta vrsta medija je u svakom pogledu dominirala na javnoj sceni Srbije.
Vlast se stabilizovala i odr`avala zahvaljuju}i nacionalnoj matrici – stvarnoj ili tobo`njoj ugro`enosti nacije i odbrani nacionalnog interesa. Takva dr`avna politika imala je veliku podr{ku u svim dru{tvenim slojevima: kod velikog dela duhovne elite, radnika, selja{tva, osiroma{enog
naroda.
U su{tini nije bilo potrebno mnogo truda da se promovi{e jednoumlje nacionalne provenijencije, jer su sva druga~ija mi{ljenja izra`ena u malobrojnim nere`imskim medijima na razli~ite na~ine sputavana.
Valja naglasiti da se to nije ~inilo restriktivnim zakonskim merama. Nije
bilo potrebno donositi neki novi zakon o informisanju. Sredstva ograni~avanja slobodnog izra`avanja neoficijelnih stavova, suprotnih stavovima vladaju}e dr`avne politike, bila su perfidnija.16
16
vrste je zloupotreba ubistva premijera \in|i}a u predsedni~koj izbornoj
kampanji juna 2004. g. od strane visokog funkcionera DSS, Dejana Mihajlova, koji je ne haju}i da li povre|uje ose}anja porodice \in|i} na konferenciji za {tampu tvrdio da zna ko su ubice i da su one iz najbli`eg okru`enja pokojnog premijera. Kasnije, na su|enju koje je usledilo zbog pomenute izjave, branio se da je to rekao u svrhu predizborne kampanje koju
je vodio za svog kandidata. Njegova odbrana dovoljno govori o shvatanjima izborne utakmice i zloupotrebi slobode izra`avanja i medijskim slobodama. Treba dodati da su beogradski tabloidi Kurir i Internacional u svojim komentarima otvoreno podr`avali pomenuto saop{tenje. (Videti npr.
kolumnu D. Vu~i}evi}a “Istina je, \in|i}a su ubili njegovi”, Kurir, 22-23.
04). Krajnje necivilizovani nastup Mihajlova, a zatim i nevi|eni medijski
publicitet koji je dobio prvooptu`eni za ubistvo premijera, za zlo~in na
Ibarskoj magistrali, za ubistvo Ivana Stamboli}a, Milorad Lukovi} Legija,
“gospodin Legija”, kako ga oslovljavaju pojedini politi~ki zvani~nici, nisu
vre|ala samo ose}anja porodica nastradalih, ve} i javni moral. Danima su
na prvim stranicama objavljivane njegove fotografije; njegov `ivotopis, u
pozitivnom kontekstu, od ro|enja do spektakularne predaje u ruke “vlasti u koju ima poverenja”, punio je stranice {tampe. Jasno je da se u ovom
slu~aju nije samo radilo o povredi eti~kih principa. Nadle`ni organi mogli
su da postave pitanje o ometanju istrage, te da preduzmu odgovaraju}e zakonske mere protiv takvog izve{tavanja medija.
Tako je npr. Na{a Borba uga{ena tako {to je sudskom odlukom osporeno
njeno osnivanje te je “vra}ena” u mati~no (savezno) dr`avno-izdava~ko
preduze}e Borba. Vi{e puta je iz “formalnih” razloga ili “tehni~kih smetnji” obustavljan rad Radija B-92; gradska TV Studio B je je tako|e u vi{e
35
Hereticus, 1-2/2006
Mirjana Todorovi}
Glavni promoteri takve politike bili su dr`avni i prodr`avni mediji. Mo}na propaganda vladaju}e ideologije i politi~ka manipulacija ~inile su sr` ure|iva~ke politike svih re`imskih medija u ratnom periodu,
posebno Politike, najstarijeg, uglednog lista sa velikim tira`om, i dr`avne RTS. List Politika, a mnogo nisu zaostajali ni drugi re`imski mediji, protkana je bila tekstovima sa porukama o staroj i novoj ugro`enosti
Srba na prostorima jo{ uvek postoje}e SFRJ, na Kosovu, u Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini, o diskriminaciji Srba u Sloveniji, neumerenim izjavama politi~ara o neravnopravnom statusu Srba u Makedoniji ili ugro`enosti od strane Ma|arske.17 Jednostavno, Srbi su, prema izve{tavanju
na{ih medija, `iveli u neprijateljskom okru`enju, dok je mr`nja prema
njima bila, generalno uzev{i, kolektivno ose}anje.
Koliko je propaganda bila uspe{na najbolje svedo~e stavovi “obi~nog” sveta i tzv. {ire javnosti koji vinovnike rata i krivce za sve svoje
nevolja u periodu najve}e ekonomske krize, nevi|ene inflacije, nesta{ice osnovnih dobara i socijalne bede, vide samo u drugima: drugim nacijama, svetskoj zaveri protiv srpskog naroda, spoljnim neprijateljima.
Druga pri~a, koja je nastala kao rezultat takve stvorene slike u
javnosti, a koju su isti mediji, dirigovani od strane vladaju}e politi~ke
elite i njima vernih sledbenika intelektualne provenijencije {irili, bila je
o snazi i superiornosti srpskog naroda – “nebeskog naroda”, i pravu na
kona~ni obra~un sa “krvnim neprijateljima”.18
17
18
36
mahova menjala vlasnika. Sledile su i druge, naizgled banalne smetnje: “slu~ajne” nesta{ice papira za nezavisnu {tampu; “spontano” odbijanje radnika {tamparije da {tampaju nere`imske medije i sl.
Politika je jo{ avgusta 1988. otvorila posebnu rubriku “Odjeci i reagovanja” u kojoj je dala priliku “narodu”da iznosi svoje vi|enje te{kog polo`aja i eksploatacije srpskog naroda u SFRJ, njegovim stradanjima u pro{losti, “istorijskim gre{kama”, zaverama skovanim protiv njega... Gomile
navodno istorijskih ~injenica, prizemnog re~nika, mr`nje i uvreda upu}enih
drugim narodima ili tzv. “srbomrscima”, pobornicima pacifikacije, “mondijalistima” i inim “izdajnicima” srpstva, onima koji “nisu Srbi po zanimanju”, danima su punile stranice ovih novina. Ukinuta je uo~i po~etka kraja SFRJ, marta 1991. godine. (Istine radi, sli~ne medijske kampanje bilo je
u Sloveniji i Hrvatskoj, te se na`alost potvrdila zlokobna Mihnjikova misao
o mo}i javno izre~enih re~i da “Ljude ubijaju najpre re~i, a zatim meci”.)
Istina, ne sme se zaboraviti ~injenica da je upravo tih godina Politika po~ela da gubi ugled me|u svojim ~itaocima. U vreme naj`e{}ih ratnih sukoba i propagandne ure|iva~ke orijentacije, kada je bukvalno postala glasilo
vladaju}e partije, toliko je opala ~itanost da su se jedno vreme njena izdanja besplatno delila gra|anima. Sli~no je bilo i sa njenim tabloidom Politika Ekspres. Dr`avno glasilo, tzv. crvena Borba godinama je imao mali tira`, te je i ona ~esto besplatno deljena gra|anima.
“Zgra`anje nad zajedni~kim ubijanjem je novijeg datuma. No, ne treba ga
precenjivati. I danas svi sudelujemo u javnim smaknu}ima, preko novina...
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
Na unutra{njem planu re`imski mediji su upornom propagandom
stvarali sliku o opoziciji, posebno demokratskoj, gra|anskoj, kao glavnom
uzro~niku svih nevolja, iako ta opozicija nije imala nikakvog udela u dono{enju dr`avnih odluka. Zato nije bilo potrebno donositi posebne zakonske zabrane kako bi se spre~avala druga~ija mi{ljenja. Dovoljno je
bilo etiketirati ljude kao “izdajnike”, “pla}enike”, “nepatriote”, “srbomrsce”, “usta{e”, “antisrbe”, “trabante Zapada”, “mondijaliste” i sl.
Uspe{nom manipulacijom, la`i su postajale istina. “Veze izme|u
la`i, `rtve i prava na osvetu postale su neraskidive. Time se i kultura u
kojoj se to de{ava mo`e razumeti samo kao kultura la`i. Sasvim jasno i
kratko najavljen je po~etak novog razdoblja la`i, mr`nje, nekulture i nepo{tovanja.”19
Zvani~no, u to vreme, nijedna dr`avna institucija nije posvetila pa`nju tome i nikoga nije bilo briga da li se zloupotrebom prava na slobodno izra`avanje optu`uju politi~ki neistomi{ljenici i iznosi neistina i da
li se i kako mo`e odbraniti ~ast i ugled ~oveka. U civilizovanom svetu
nije ostavljeno samo pojedincu da tra`i sudsku za{titu ukoliko se oseti
oklevetanim, ve} postoji obaveza pravnih institucija, kao i odgovorne
dru{tvene demokratske javnosti – da spre~avaju i sankcioni{u {irenje govora mr`nje.20
Kada se kako-tako okon~ao rat u Bosni, moglo se o~ekivati da }e
se i u Srbiji smanjiti napetosti i konflikti. Na`alost nije bilo tako. Jednom pokrenut autoritaran populizam zasnovan na propagandi la`i i
mr`nje prema ljudima druga~ije nacionalne i verske pripadnosti, koju
su inicirali vode}i politi~ki lideri, kako vladaju}ih, tako i opozicionih
stranaka “nacionalne” provenijencije, a zdu{no {irili mediji, nije se mogao lako ugasiti.21 U centru pa`nje sada su novi protivnici i borba protiv novih neprijatelja – politi~kih neistomi{ljenika. Predvo|eni samim
vrhom politi~ke elite, politi~ki oponenti shvatali su borbu za vlast kao
borbu “na `ivot i smrt”, nastavljaju}i da {ire kulturu la`i i neprimerenog
politi~kog primitivizma, koju su mediji zdu{no podr`avali.
19
20
21
^ovjek odobrava tek onda kad je sve gotovo, a u`itak mu nije pokvaren
ni najmanjim ose}anjem krivnje. On nije odgovoran ni za {to... ni za novine koje su objavile taj izve{taj”, obja{njava odnos ~itaoca, poruke i medija Elijas Kaneti u knjizi “Masa i mo}”, Zagreb, 1984, str. 42.
Velimir ]urguz Kazimir: “Buka i bes”, u knjizi: Rat je po~eo na Maksimiru, Medija centar, Beograd, 1997, str. 152.
Koliko je meni poznato, nikada niko nije odgovarao za ovakvu vrstu uvreda i kleveta kod nas.
Dovoljno je samo setiti se progona od strane stranke V. [e{elja gra|ana
nesrpske nacionalnosti u Zemunu i Sremu (Hrtkovci).
37
Hereticus, 1-2/2006
Mirjana Todorovi}
Najbolja prilika za to bile su predizborne kampanje i izbori, koji
su odavno u civilizovanom demokratskom svetu shva}eni kao prirodan
proces provere i promene vlasti. U Srbiji su oni pretvarani u bojna polja na kome se protivnici iscrpljuju re~nikom mr`nje, uvreda, kleveta, a
re`imski mediji glavni izvr{ioci diskvalifikacija politi~kih protivnika vladaju}ih partija. U vreme predizbornih kampanja dr`avni i prodr`avni
mediji su u svakom pogledu zloupotrebljavali pravo na slobodno izra`avanje. Ne samo {to su kr{ili elementarna demokratska pravila objektivnog i ravnopravnog predstavljanja u~esnika u izborima i favorizovali
kandidate vladaju}eg re`ima, ve} su, po pravilu, mediji bili promoteri
neprimernih i uvredljivih kvalifikacija politi~kih oponenata re`ima.22
Upotreba brutalnog re~nika mr`nje, koji su promovisali lideri
vladaju}e koalicije u to vreme, agresivno, pristrasno i selektivno izve{tavanje u korist vladaju}e leve koalicije i njihovog predsedni~kog kandidata, Slobodana Milo{evi}a, dostigla je vrhunac na poslednjim predsedni~kim i parlamentarnim izborima u SRJ (24.9.2000. g.). Izbori su
shva}eni ne kao uobi~ajen demokratski ~in promene, ve} kao popri{te
borbe izme|u “dobra i zla” ( M. Markovi}). “Dobro”, donosi “levica”
na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em, a “zlo” donosi “pla~eni~ka, izdajni~ka” opozicija.23 Izjave da se na ovim izborima odlu~uje “za razvoj ili
za ropstvo”, “da gubitak izbora nije samo gubitak politi~ke vlasti, ve}
prevashodno sopstvene teritorije”, diskvalifikovale su sve druge politi~ke
opcije, a njihovi nosioci progla{avani su “izdajnicima i rastura~ima”, koji `ele da zemlju pretvore u koloniju, gde }e srpski narod “izgubiti nacionalni identitet, jezik i kulturu” (Milo{evi}).24 ^ini se da su vrhunac
patologije re~nika mr`nje bili upravo predizborni govori tada{njeg predsednika Milo{evi}a,25 koji je ovaj re~nik “obogatio” uvredama na ra~un
opozicije “sastavljene od nezadovoljnih, neuspe{nih, ucenjenih ili potkupljenih ljudi...”, a “te tobo`nje politi~ke partije, zdru`ene ili samostalne,
22
23
24
25
38
Precizne podatke i kvalitativnu analizu sadr`aja medija u Srbiji i Crnoj Gori objavio je CeSID u svojim analizama izbora u “Oko izbora”, Beograd.
“Mutavi i smu{eni Ko{tunica”; “Iza Ko{tunice stoji \in|i}, NATO – naravno”; “NATO nije uspeo u svojim zahtevima. Sada poku{ava da nas prevari ponudama preko svojih, istina mutavih i smu{enih, ali na teren upu}enih zastupnika” – samo su neke od izjava lidera stranke JUL, Mire Markovi}, Politika, 10.9.2000. U “Oko izbora”, CeSID, 2000.
Vidi u knjizi Mirjane Todorovi} i Stjepana Gredelja, Mediji u Srbiji – Slobodni i oslobo|eni, CeSID, Beograd, 2001.
Vrhunac nekontrolisanog besa i primitivnog re~nika se ogleda u suludim
kvalifikacijama opozicionog demokratskog pokreta: “mena`erija ze~eva,
pacova, ali i hijena, koji bi da od svog d`inovskog naroda naprave nakolmovanu pudlicu”; Politika, 21.9.2000.
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
svejedno, zdru`ene su za {irenje la`i i defetizma, za podsticanje kriminala i terorizma, za raspirivanje {ovinizma, ali i za proizvodnju anacionalnih ose}anja, za uno{enje nemira u `ivot svake porodice...oni su “lokatori zadu`eni za razaranje uma jugoslovenske dece i omladine”.
^itava kampanja vladaju}e koalicije zajedno sa bliskim medijima
vrvela je od li~nih uvreda i kleveta upu}enih istaknutim politi~kim oponentima, koje su katkada bile ispod svakog civlizacijskog nivoa i elementarne ljudskosti, pred kojima se normalan ~ovek ose}ao posramljen, nemo}an da ih ponovi. Na`alost, nije bilo razlike izme|u tzv. “ozbiljnih” i
“tabloidskih” medija.26
[tavi{e, Politika je svojom ure|iva~kom politikom u to vreme prakti~no postala glasilo jedne partije (JUL).27 Nisu izostale ni povrede nacionalne pripadnosti i li~nih prava, pa ~ak i prava na ime politi~kih protivnika. Tako se u re`imskim Ve~ernjim novostima o Ko{tunici pi{e kao
o “~oveku bez prezimena” koji se “predstavlja kao Srbin i izgleda kao
Srbin”.
Novi Zakon o informisanju (20. oktobar 1998. g.) tobo`e donet u
cilju za{tite ~asti, ugleda, privatnosti, dostojanstva li~nosti, iako formalno va`e}i, u pomenutim slu~ajevima nije bio primenjivan. Jasno se videlo u kojoj meri je imao selektivnu primenu od strane onih koji su ga doneli ili bili odgovorni za njegovo sprovo|enje. Iako su pre pomenutih
predsedni~kih izbora sudovi bili optere}eni tu`bama protiv pojedinaca
i nezavisnih medija za povredu ~asti i ugleda, sada to nije bio slu~aj. Nijedan nadle`ni organ pravosu|a, tu`ila{tvo, sud ili sudija, koji su do tada pedantno primenjivali pomenuti zakon i enormnim sumama novca
ka`njavali neposlu{ne medije, zbog ~ega su neki od njih bili prinu|eni
da obustave rad, nije smatrao da treba da reaguje u cilju primene slova
zakona i o~uvanja pravnog poretka. O za{titi ugleda i nezavisnosti sudske profesije tako|e niko nije mario.28 Svi su oni, mirno, o~ito bez gri`e
savesti, “udobno zavaljeni u svojim sobama”29 ~itali kako je “Ko{tunica
lutka samo za jednokratnu upotrebu da u~estvuje u razbijanju svoje dr`ave i da posle nestane”, dok se drugi vo|a opozicione partije, bez na26
27
28
29
Takav je npr. tekst “Dosledan u la`ima”, posve}en V. Ko{tunici, Politika
(17. i 18. 9. 2000.).
Videti pomenute izve{taje CeSID, “Oko izbora”; tako|e i u knjizi Milivojevi}, Mati}, Todorovi}: Odsutne partije, CeSID, Beograd, 1998.
Re`im se postarao da pod raznim izgovorima sve “nepodobne” i “neposlu{ne”, kojima su profesionalno obavljanje posla, profesionalni ugled i
~ast bili na prvom mestu, udalji iz pravosu|a i razre{i du`nosti. “Podobni”,
koji su po{tovali pravo ja~ega, u ovom slu~aju vlasti, i prilje`no postupali
po novom Zakonu o informisanju, bili su unapre|ivani.
Elias Kanneti, op. cit., str.42.
39
Hereticus, 1-2/2006
Mirjana Todorovi}
vo|enja dokaza, proziva za izdaju: “Da li iko mo`e da zaboravi da je {ef
izbornog {taba DOS-a, Zoran \in|i}, tra`io bombardovanje Srbije?”.30
U prilog tezi o voluntaristi~koj, selektivnoj primeni pravnih normi kojima se reguli{e sfera medija i njihovoj zloupotrebi od strane institucija vlasti dovoljno je samo navesti podatke o primeni Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oru`anim napadima NATO na SRJ.31
Tako su zbog “{irenja panike i defetizma me|u gra|anima”, kao i nekih
tekstova, donete zabrane rada Radio Indeksa i listova Na{a Borba, Dnevni Telegraf i Danas. Nije trebalo dugo ~ekati da se po hitnom postupku
donese i stupi na snagu ve} pomenuti Zakon o informisanju, koji je pod
navodnom odbranom prava na za{titu li~nosti, ugleda, ~asti, privatnosti
i za{tite istine u su{tini zna~io zabranu javnog izra`avanja mi{ljenja. U
stru~noj, politi~koj i {iroj javnosti smatralo se da Zakon predstavlja beskrupulozan izraz neograni~ene zloupotrebe vlasti, da kr{i elementarna
ljudska prava, pravo na slobodno izra`avanje i pravo na slobodno i potpuno informisanje gra|ana, zagarantovana Ustavom Srbije.
Ubrzo po stupanju na snagu Zakona, 20. oktobra 1998 godine,
njegova prava namena se otvoreno i brutalno pokazala. Prvo su|enje
pred sudijom za prekr{aje, odr`ano po prijavi izmi{ljene, prore`imske,
organizacije Patriotski savez Beograda, odr`ano je ve} 23. oktobra. Na
optu`eni~koj klupi Suda za prekr{aje na{li su se vlasnik, glavni i odgovorni urednik lista Evropljanin i direktor preduze}a DT Pres “zbog izno{enja neta~nih informacija kojima se poziva na ru{enje ustavnog poretka, naru{avanja teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije
i SRJ”. Sledila je rigorozna presuda u no}i 23-24. oktobra i enormno visoka kazna (2.400.000 din.). Izvr{enje je sledilo momentalno, plenidbom
raspolo`ive imovine. Prakti~no to je zna~ilo prestanak rada, “zabranu”
ovog dnevnika i preduze}a DT Pres. Na`alost, nakon nekoliko meseci i
tragi~nim krajem vlasnika i glavnog urednika.32
Dok su sudovi za prekr{aje revnosno donosili presude povodom
tu`bi za povredu “~asti”, “pretrpljenu {tetu zbog du{evnog bola”, “uvrede moralnog lika”, na drugoj strani, isti tu`itelji su nastavljali verbalni lin~ neistomi{ljenika sa prepoznatljivim frazama i upotrebom pozna30
31
32
40
N. [ainovi}, na promociji koalicije SPS-JUL u Boru, u M. Todorovi} i S.
Gredelj, op. cit., str. 59.
Uredbu je donela Vlada nacionalnog jedinstva (SPS-JUL-SRS), 8.10.1998.
Za nepune dve godine va`enja ovog zakona, od 24. oktobra 1998. do 9. avgusta 2000. godine, izre~eno je 67 kazni nezavisnim medijima, a ukupan
nov~ani iznos kazni je bio 2.501.737 DEM. (Ako se zna da je prose~na zarada u to vreme u Srbiji bila 80 DEM, onda je lako izra~unati koliko je bila visoka cena koju su platili mediji.) Podaci iz biltena Mediji u Srbiji, Dosije o represiji, br. 5. avgust-septembar 2000, NUNS.
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
tih kli{ea i stereotipa.33 Samim inicijatorima i donosiocima ovakavog
“inkvizitorskog” zakona, koji je jednostavno ukinuo pravo na slobodno
mi{ljenje, a promovisao jednoumlje vlasti, nije padalo napamet da po{tuju njegove norme. U stvarnosti su, kao i u drugim oblastima `ivota,
postojala dva paralelna sistema normi: jedan, koji je oficijelno, formalno-pravno promovisan u cilju za{ite navodno “zajedni~kih” ili “op{tih”
vrednosti dru{tva, koji je strogo sankcionisao izra`avanje svakog druga~ijeg mi{ljenja, i drugi sistem pona{anja i normi, neformalni, koji je
va`io za vladaju}u politi~ku elitu.
Oni koji su se na{li pod udarom ovakvog Zakona o informisanju
po pravilu nisu tra`ili zadovoljenje pravde na sudu iz dva razloga: prvo,
rezultati prethodne sudske prakse bili su bezuspe{ni poku{aji o{te}enih
da odbrane svoje pravo pred “nezavisnim” sudijama, te je postalo bespredmetno dalje voditi sporove;34 drugi razlog je bio principijelne prirode – zahtevi za zadovoljenje pravde na sudu prakti~no bi zna~ili priznavanja legitimiteta osporavanog Zakona.
Bilo je dakle o~ito da je novi Zakon o informisanju, donet u strahu vlasti od naraslog nezadovoljstva gra|ana, prevashodno imao za cilj
da onemogu}i slobodu izra`avanja mi{ljenja i spre~i rad nezavisnih medija. U tom smislu, njegovom primenom pod vidom za{tite ugleda, ~asti
i dostojanstva li~nosti, ispunila su se o~ekivanja vladaju}eg re`ima. Istovremeno, pokazalo se da su selektivnom primenom Zakona po slobodnom naho|enju “nezavisnog” sudstva inkriminisana samo ona javno
iskazana mi{ljenja koja su bila pretnja re`imskoj politici, {to je ostavilo
mnogostruke negativne posledice koje su se ogledale ne samo u oblasti
uspostavljanja kontrole demokratske javnosti, ve} i u o~iglednom nepo{tovanju prava i najbla`e re~eno u pravnom voluntarizmu.
U postoje}em dru{tvenom i kulturnom kontekstu ovakva dr`avna politika u sferi medijskog prava ostavila je dalekose`nije, trajnije posledice u oblasti kulture javne re~i – promovisala je kulturu u kojoj je
ukinuta svaka razlika izme|u istine i la`i. O~ita, svakodnevna empirijska potvrda je politi~ka i medijska javna scena, koju su preplavili licemerje, klevete, uvrede i nadasve svakovrsni primitivni diskurs. Zato se
uprkos promenama vlasti u Srbiji, preciznije posle vanrednih parlamentarnih izbora decembra 2000. godine i ukidanja spornih odredaba nedemokratskog Zakona o informisanju, nije moglo o~ekivati da }e do}i do
33
34
U knjizi M. Todorovi}, S. Gredelj, op. cit., mo`e se pogledati tabelaran prikaz retori~kih strategija i retori~kih sredstava politi~ara vladaju}e koalicije u tom periodu.
Videti: Ljudska prava u Jugoslaviji 2000, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2001.
41
Hereticus, 1-2/2006
Mirjana Todorovi}
bitnijih promena u upotrebi javne re~i. Naprotiv, sve vi{e se potvr|ivalo, kako je vreme prolazilo, da nije samim tim ~inom nestala kultura la`i
i govora mr`nje; politi~ari nisu postali u~tiviji i tolerantniji, skloniji kompromisu; mediji nisu postali profesionalniji, obzirniji prema drugima i
skloniji po{tovanju eti~kih normi.35 Dakako, nisu ni podanici preko no}i
postali gra|ani koji ne prihvataju demagogiju i prestaju da u`ivaju u “zaverama”, “aferama” i “gresima”.
Bahati i neodgovorni politi~ari skloni provincijalnim modelima
pona{anja i tabloidsko novinarstvo, koje `ivi od senzacija, “slu~ajeva”,
objektivno udru`eni nastavili su da emituju agresivnu retoriku i svakovrsnu netoleranciju u srpskom dru{tvu. Shvataju}i na sebi svojstven na~in demokratske principe o slobodi javnog izra`avanja i “pravo da se
zna”, nenaviknuti da po{tuju dostojanstvo li~nosti, kako sopstvene tako
i drugih, postali su glavni promoteri primitivnih obrazaca pona{anja i javnog govora.36
I danas, kao i u vremenu va`enja Zakona o informisanju iz 1998.
godine, vra}amo se na pitanje: kakva je odgovornost poslenika javne re~i i dokle dose`u granice slobodnog javnog izra`avanja mi{ljenja? Drugim re~ima, da li ona zna~i slobodu za odgovorne, argumentovane, civilizovane poruke i otvorenost za sve teme, ili sloboda zna~i slobodu
propagande koju {ire “mrzitelji” i klevetnici.37
35
36
37
42
Da li podstaknuta op{tom atmosferom netolerancije i u nameri da se uklju~i u teku}u politiku i izbornu kampanju, ili nekim drugim motivima tek,
takvom maniru pridru`ila se i crkva, koja je, iskoristiv{i jedan potpuno minoran doga|aj, krajnje neprimereno reagovala, inkvizitorskim re~nikom
bacila “anatemu” na tada{njeg ministra prosvete, ministre i vaspita~e kao
glavne vinovnike zla i nemorala, kao “grobare slovesnog dostojanstva srpskog naroda”. (Iz saop{tenja Sinoda SPC povodom doga|anja u jednom
od letnjih omladinskih kampova, avgusta, 2002.)
Na{i mediji svakodnevno emituju nevi|eni prostakluk, primitivni re~nik,
da bi navo|enje primera zahtevalo ogroman opus. Ipak, mo`da eklekantan primer koji personifikuje na{e medijske poslenike su re~i direktora
nacionalne televizije, RTS, Aleksandra Tijani}a na naslovnoj strani lista
Kurir, 8.9.2005. upu}ene vlasniku TV Pink, @. Mitrovi}u: “TV Pink je razglasna stanica za umobolne. Tra`i}u od suda da mi dozvoli da mu se ispi{am u bazen sa morskom vodom, a da ga vlasnik i Vladan (Bati}, prim.
moja) prerone.” (Izvinjenje ~itaocima ~asopisa zbog citata. M.T.) Da ni
politi~ari ne zaostaju sa izlivima sramotnih, vulgarnih re~i na ne~iji lik, najbolje potvr|uju vode}e li~nosti SRS. Tako je na skup{tinskoj govornici
SCG, lider te stranke, Tomislav Nikoli}, na najvulgarniji na~in “kritikovao” {efa diplomatije Srbije i Crne Gore, Vuka Dra{kovi}a, re~ima: “I to
g.... ste vi izabrali...“ Bilo je zgra`avanja i ne{to mlake osude u javnosti. Tako|e, bilo je i onih koji su odobravali takav re~nik jer je taj kome je upu}ena uvreda to “zaslu`io”.
Da pitanje nije samo “banalno” akademsko, ve} je rezultat realnosti dru{tvenih i politi~kih zbivanja u Srbiji, pokazuje vi{e incidentnih slu~ajeva u
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
Neodgovorni politi~ari i komercijalni, senzacionalisti~ki mediji
nastavljaju da u svojim porukama {ire versku i nacionalnu mr`nju, ispituju nacionalno poreklo i izri~u klevete, da bi po pravilu u vreme predizbornih kampanja, to dostiglo vrhunac. Mesecima tako, bez ikakvih
posledica, jedan minorni politi~ar u javnosti je {irio primitivne nacionalisti~ke, {ovinisti~ke i antisemitiske poruke klevetaju}i politi~ke neistomi{ljenike.38
Kako pravosudni organi po slovu zakona nisu reagovali, oni su tako|e sau~esnici u nedopustivom {irenju govora mr`nje i nacionalne i
verske netolerancije. Tada{nji aktuelni predsednik SRJ, koji u velikom
delu javnosti Srbije ima ugled demokrate, po funkciji pozvan da {titi pravni poredak i ideju vladavine prava, ne samo {to se nije ogradio od pomenutog politi~ara, ve} ga je, zarad podr{ke i pomo}i u izbornoj kampanji koju mu je ovaj pru`ao, pravdao obja{njenjem da se radi o “neposredno{}u u govoru koji je svojstven srpskom re~niku”.39
Naravno da je to odmah ohrabrilo sve one koji olako pote`u re~i
kako bi, koriste}i pravo na slobodu izra`avanja, uvredili i unizili njima
nepodobne politi~ke li~nosti. Nisu izostale izjave intelektualaca, poznatih boraca za srpske nacionalne interese koji prepoznatljivim retori~kim
sredstvima dovode u pitanje nacionalnu pripadnost i verska opredelje-
38
39
kojima su glavni protagonisti bili novinari, odnosno pojedini mediji. Najozbiljniji, tragi~ni slu~aj bilo je ubistvo novinara Milana Panti}a, dopisnika Ve~ernjih novosti iz Jagodine, juna 2001. godine, koji je pisao o lokalnim kriminalnim grupama. U istoj godini zabele`eno je i vi{e slu~ajeva fizi~kog maltretiranja novinara. Tako|e bilo je vi{e privo|enja novinara, kako bi se otkrili izvori informacija (radilo se o te{kim krivi~nim delima, u
jednom slu~aju u pitanju je bilo ubistvo). Vi{e privatnih lica podnelo je tu`be protiv novinara zbog krivi~nog dela klevete, a Tre}e op{tinsko tu`ila{tvo je otvorilo istragu zbog “osnovane sumnje da je u~injeno delo {irenja
la`nih vesti iz ~lana 218 KZ Srbije”. (U pitanju je nedeljnik Reporter). Podaci su uzeti iz knjige Ljudska prava u Jugoslaviji 2001, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2002.
Jedan od kandidata za predsednika Srbije na predsedni~kim izborima 29.
septembra 2002. godine, gradona~elnik ^a~ka, Velimir Ili}, bavi se etni~kim poreklom drugog kandidata, jer njegovo prezime (Labus), dovodi u
sumnju da je Srbin, a verovatno je Jevrejin, te da nikako ne mo`e da bude
predsednik Srbije. Na konferenciji za {tampu u ^a~ku, odr`anoj 27. avgusta 2002. godine, izjavljuje da ako bi doti~ni kandidat pobedio na izborima on mu garantuje da se ne}e “ustoli~iti”. “To ti ja potpisujem ili }emo
mi biti pokojni”, u listu Danas, 28.8.2002.
[tavi{e, ~ak se i sam pridru`io svojim izjavama o u~e{}u gra|ana Srbije sa
dvojnim dr`avljanstvom u vlasti, koji su se vratili u Srbiju. Kako vrhovni
{ef dr`ave gleda na jednaka prava svojih gra|ana, vidi se iz njegove izjave:
“Ovde se brate namno`ilo mnogo onih sa duplim dr`avljanstvom”. (Predstavljanje kandidata, RTS, 18.9.2002.)
43
Hereticus, 1-2/2006
Mirjana Todorovi}
nja neistomi{ljenika, sumnjaju}i da je “dobar Srbin” i “dobar pravoslavac” koji se stidi “svega {to je pravoslavno i srpsko”.40
Da li sloboda izra`avanja u tipu kulture na{eg dru{tva podrazumeva bujanje prosta~kog i primitivnog senzacionalizma, kleveta i uvredljivog, prosta~kog re~nika u na{im medijima, podstaknuta od strane bahatih i primitivnih politi~ara, bilo bi pitanje svih pitanja i danas? Gde su
granice tolerancije i trpeljivosti pojedinaca, koji se olako etiketiraju od
strane neodgovornih politi~ara i njihovih skutono{a kao “lopovi”, “plja~ka{i”, “strani pla}enici”, “zadu`eni za rasprodaju zemlje”, “narkomani”,
“homoseksulaci”, a koje mediji, posebno “`uta {tampa”, zaklanjaju}i se
iza prava na slobodu izra`avanja, sa neskrivenim u`ivanjem, prenose.41
Na`alost, ne samo da nije unapre|ena kultura javne re~i, ve} se
svakodnevno suo~avamo sa ~injenicom da se ljudima, naj~e{}e iz pakosti, mr`nje, pridobijanja politi~kih poena, sve u svemu iz niskih pobuda,
olako “lepe” etikete kao {to su “kriminalac”, “izdajnik”, “usta{a”.42
40
41
42
44
K. ^avo{ki, “Hodo{~a{}e iz ra~una”, Glas javnosti, 2.9.2002.
U prilog ovome dovoljno je pogledati izve{tavanja medija u Srbiji od perioda kada je Skup{tina Srbije raspisala predsedni~ke izbore, odr`ane 29.
septembra 2002. godine. U listu Danas (5.7.2002.) objavljena je kolumna
“Kavez tra`i pticu” u kojoj se navodi da li~ni savetnik za medije predsednika Jugoslavije, Ko{tunice, u to vreme ina~e kandidata za predsednika
Srbije, na raznim mestima, javno, ozna~ava predsednika vlade Srbije kao
~oveka koji je u sprezi sa mafijom i preko nje naru~uje ubistva. Dakle direktno optu`uje predsednika \in|i}a da je u~esnik u naru~enim ubistvima koja sprovodi srpska mafija. Koliko je poznato, okru`ni javni tu`ilac
je reagovao po slu`benoj du`nosti i pokrenuo pretkrivi~ni postupak. Kako
se zavr{ilo nije poznato. Pomenuti kandidat tako|e daje sli~ne kvalifikacije, istina ne navode}i izri~ito na koje li~nosti cilja, kada ka`e: “Postoji neka tajna veza izme|u nekih li~nosti u republi~koj vladi i kriminalaca” (Ko{tunica, Danas, 23.9.2002.). Drugi predsedni~ki kandidat nekontrolisano,
bez svesti o dru{tvenim posledicama upotrebe nedoli~nog govora, vi{e puta ponavlja pokli~: “Uni{ti}emo mafiju, obori}emo izdajni~ku, kriminalnu
-homoseksualnu-sekta{ku vladu Zorana \in|i}a” (V. [e{elj, Blic, 12.9.
2002.).
Kako druga~ije protuma~iti izjavu politi~kog lidera SRS u kojoj se sada{nji predsednik Srbije naziva “usta{a”, a ubijeni premijer Srbije “kriminalac”. (Objavljeno u svim medijima, februar, 2006.). Povodom pomenute
izjave o predsedniku Srbije neki elektronski mediji su emitovali mi{ljenje
jednog poslanika SRS, ina~e predsednika Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije, koje sadr`i “tuma~enje” da mo`da Boris Tadi} (predsednik Srbije, prim. M.T.) i nije usta{a po poreklu i ro|enju, ali je to svakako po...”
(valjda politi~kom uverenju, M.T.). Drugu izjavu, o ubijenom premijeru
\in|i}u, dao je pomenuti predsednik Odbora za bezbednost, da bi je zatim “objasnio” i potvrdio pomenuti lider SRS u intervju objavljenom u Politici, 2. marta 2006. Ina~e ~ini se da u pomenutom delu intervjua novinar
insistira na ovakvoj izjavi i svojim daljim pitanjima neprimereno upli}e i
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
O~ito je da u Srbiji nije razvijeno ose}anje odgovornost za javno
izgovorenu re~ – poslenike javne re~i odlikuje nedostatak svesti o po{tovanju zakona, po{tovanju eti~kih i profesionalnih na~ela; nadasve,
odlikuje ih nedostatak li~ne kulture.
Ako se pri tom saglasimo da je Srbija dru{tvo u kome je politika
primarna u odnosu na sve druge institucije dru{tva, a kultura la`i i iracionalnosti dominantna odlika javnosti, postavlja se pitanje kako uspostaviti dru{tveni i pravni okvir koji }e uskladiti po{tovanje slobode izra`avanja sa po{tovanjem ljudskog dostojanstva i za{tite ugleda i prava
drugih.
Kona~no, postavlja se pitanje koji su to mehanizmi – dru{tveni,
pravni, kulturni – koji mogu unaprediti kulturu javnog govora u Srbiji?
Da li se odista odgovornost za javno izgovorenu re~ jedino mo`e
posti}i samo sudskim zadovoljenjem, kako dosada{nja praksa pokazuje. Veliki broj privatnih tu`bi podnetih sudovima pokazuje da su svi drugi mehanizmi socijalne kontrole slabi ili ih uop{te nema. Pre svih, treba
spomenuti da ne funkcioni{u mehanizmi dr`avne kontrole. Uprkos donetom Zakonu o informisanju (22. april 2003.), u kome se inkrimini{e
govor mr`nje, povreda ~asti, ugleda, privatnosti i sl. te{ko da bi se na
prste mogli navesti slu~ajevi kada su u cilju za{tite ovih prava reagovali
pravosudni organi ili drugi dr`avni organi.43
Sli~no stanje je sa medijskim poslenicima ~ija udru`enja nisu donela eti~ke i profesionalne kodekse. Ukoliko su ih, pak, donela, uglavnom ih ne primenjuju, zaboravljaju}i da “pored zakonskih prava i obaveza na osnovu va`e}ih pravnih normi, mediji imaju moralnu odgovornost prema gra|anima i dru{tvu, {to se mora naglasiti u dana{nje vreme,
kada informacije i komunikacije igraju veoma va`nu ulogu u oblikova-
43
porodicu pokojnog premijera. Kada bi na{i mediji po{tovali eti~ke principe, bez obzira na formalno postojanje ili nepostojanje eti~kog kodeksa, te{ko da bi ozbiljan list kao {to je Politika, objavio na ovaj na~in intoniran
intervju. U nekim postoje}im eti~kim kodeksima navode se pravila postupanja novinara u ovakvim slu~ajevima. (Videti npr. Eti~ki kodeks lista Reporter: Pravilo o po{tovanju i za{titi ~asti i ugleda i Pravilo o psihi~kom integritetu i pijetetu.) U ovom drugom pravilu se izri~ito navodi da “novinar ne}e izazvati i poja~ati patnju ili tugu osobe bave}i se onim {to je u stanju da izazove ili poja~a patnju ili tugu. Isto va`i kada bi objavljivanje informacije o umrloj osobi povredilo ose}aj pijeteta prema njemu bliskim licima.”
U prilog tome neka nam poslu`i izjava savetnika ministra kulture, u kojoj
on ka`e da ne postoji inspekcija za nadzor medija (uprkos {to Zakon o informisanju to nala`e, prim. M.T.) “To se zove sloboda medija” – navodi
on i podse}a da postoje udru`enja novinara koja imaju sudove ~asti te da
“novinari sami {tite svoj esnaf i profesiju”. U: Politici, 17. novembar 2005.
45
Hereticus, 1-2/2006
Mirjana Todorovi}
nju li~nih stavova gra|ana i u razvoju dru{tva i demokratskog `ivota”.44
Na{a javnost nije mogla da zapazi da su udru`enja novinara ili medijska
glasila upu}ivala o{trije osude, ukore ili isklju~enja iz profesionalnih udru`enja onih novinara koji kr{e pravila profesije i eti~ke principe.45 [tavi{e, pod vidom za{tite prava na slobodu medija, mnogo je vi{e primera
me|usobne profesionalne solidarnosti nego osude nekorektnog i neprofesionalnog rada novinara.
Najte`a posledica je, ~ini nam se, ta {to se na{a {iroka javnost adaptirala na postoje}i tip kulture javne re~i kakvu su kreirali oni koji na
bilo koji na~in “vladaju re~ima”. Tako|e i to {to su na{i gra|ani u svojoj svekolikoj nemo}i da uti~u na politi~ke tokove i sopstveni `ivot, oguglali, postali ravnodu{ni na primitivizam i la`i u javnom govoru.
Zato ne treba da nas ~udi {to su malobrojni pojedinci, li~nosti iz
javnog `ivota koji su se usudili da se oglase protiv zloupotrebe prava na
slobodno izra`avanje i povrede prava li~nosti, od strane, samo za kratko
vreme pritajenih, “pravih patriota”, “pravoslavaca”, po mome uverenju
ksenofobista, na stari, oprobani na~in etiketirani kao “izdajnici”, “nesrbi”, “`enetine ”, “antihristi”.
Zanimljivo je da takav odnos prema uticaju javnosti na kulturu
javnog govora imaju i glasnogovornici vode}ih politi~kih partija, a najvi{i organi vlasti, u cilju politi~kog “mira” i “vi{ih interesa” nacije i dr`ave, odbijaju da reaguju na necivilizovane izjave politi~ara parlamentarnih stranaka i neprimerene napise u javnosti, {tavi{e, oni pristaju na
njih.46 Bilo da je u pitanju politi~ki kompromis koji rukovodi “dr`avni
44
45
46
46
Rezolucija 1003. Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope, 1.7.1993.
U jednoj takvoj reakciji Sud ~asti Nezavisnog udru`enja novinara Srbije
je ocenio da pojedini mediji kr{e eti~ke i zakonske norme profesionalnog
novinarstva i apeluje da se po{tuju osnovna profesionalna na~ela i odgovornost u odnosu na javnost i javni interes. U apelu se isti~e da pojedini
mediji otvoreno vode kampanju ”za ra~un uskih politi~kih, poslovnih, pa
~ak i kriminalnih interesnih grupa”. Tako|e, navodi se da se i pojedini politi~ki lideri sve bezobzirnije odnose prema svojim politi~kim protivnicima i novinarima. Sud ~asti NUNS apeluje na pravosudne organe da vr{e
svoju du`nost u slu~aju kada mediji kr{e postoje}i zakon. (Saop{tenje NUNS
od 3. juna 2004.) Treba znati da je pomenuta reakcija nastala u periodu
predsedni~ke izborne kampanje kada su, naro~ito posle predaje Legije Ulemeka, prvooptu`enog za ubistvo premijera \in|i}a, u~estala kr{enja profesionalnih i eti~kih normi.
Povodom ve} pomenutih kvalifikacija predsednika Tadi}a kao “usta{e” i
pokojnog premijera \in|i}a kao “kriminalca”, portparol DSS ka`e da nema svrhe reagovati na takve “neprimerene” izjava radikala jer smatra “da
javna osuda ne}e ni{ta promeniti. Radikali se ne}e druga~ije pona{ati, a
mi ulazimo ponovo u neke stare pri~e i podele, koje samo mogu da pogor{aju politi~ku stabilnost sada kada nam je potrebna”. (Prema pisanju Politike, 2. mart 2006.)
Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i
razlog” ili pak ogoljeni politi~ki interes o~uvanja vlasti, oni na taj na~in
svesno `rtvuju svoju ulogu kreatora odgovorne demokratske javnosti i
daju doprinos kulturi la`i i ne~uvenom bujanju niskih strasti neodgovorne politi~ke elite.
Na kraju mogli bismo da se upitamo da li je ostala ijedna pouka iz
sasvim bliske pro{losti, kada je dominirao re~nik svakojakih mrzitelja,
re~nik licemerne i la`ne elite koja je podsticala kulturu mr`nje, netrpeljivosti, primitivizma kod “razuzdane” mase. Odgovorna politi~ka elita
i odgovorna demokratska javnost u Srbiji morala bi zato neprestano da
ima na umu pitanje da li se dru{tvo, u kome je politika primarna u odnosu na sve druge institucije dru{tva, mo`e su{tinski preobraziti u tolerantno, civilizovano i demokratsko dru{tvo, koje se temelji na po{tovanju
pravnog poretka i izgra|enim moralnim vrednostima.
Mirjana Todorovic
THE RIGHT TO FREE EXPRESSION OF OPINION
AND CULTURE OF A PUBLIC WORD
Summary
The author begins from the position that the right to freely express an
opinion, namely the right of a citizen to objective and full information entails
the responsibility for the spoken word. She believes that this is the most important and far-reaching function of the freedom of expression since it protects the
dignity of the own personality. The dignity of others is also protected and respected in this manner. The mutual interdependence of these two fundamental human rights is emphasised by the European Convention for the Protection of Human Rights and Freedoms which explicitly states that freedom to hold opinions
and to receive and impart information “carries with it duties and responsibilities – protection of reputation or rights of others”. By her analysis the author
demonstrated that in Serbia clearly the question of abuse of one right with the
aim of quasi affirmation of the other right is posed. In the social and cultural
context of the Milosevic authoritarian regime the state politics in the sphere of
media law bequeathed far reaching and tangible consequences in the field of
culture of a public word. It promoted a culture where making any distinction
between truth and lies was abandoned. Obvious, daily and empirical confirmation can be found in the political scene which is overwhelmed with the hypocrisy, defamations, insults and above all varied primitive discourse.
Key words:
media, journalists, right to freedom of expression, responsibility,
defamation, insult, protection of reputation, culture of a public
word, tabloid journalism.
47
UDK 347.83(497.11)
351:654.19(497.11)
Vladimir Vodineli}
Pravni fakultet Univerziteta Union
Beograd
PRAVNO (Z)BUNILO:
O pravnom stilu Saveta RRA u poslu
sa nacionalnim TV frekvencijama
Rezime: U ovom radu autor razmatra pravne aspekte rada Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije u poslu sa nacionalnim tv frekvencijama, kao i elemente diskriminacije i kr{enja zakona od strane Saveta. U zaklju~ku autor isti~e
da su Savet RRA i njegov predsednik ispoljili ozbiljne slabosti i da se u njihovoj
delatnosti ~esto donose odluke mimo i protivno pravu. Kada bi samo probali,
za promenu, da se pot~ine zakonu, iznenadili bi se: niko nije u svome radu toliko slobodan i nezavisan (od uticaja politi~ara i svih drugih), kao onaj ko ima
samo zakon za gospodara. Dakle, give law the chance. Samo, Savetu nije do toga da na taj na~in postane jak organ (~etvrte) vlasti, nego da ima jaku poziciju
u jednom drugom organu jedne druge (izvr{ne) vlasti (negde u Vladi). Da li se
iza njihove izdaje prava, koja s time ide nu`no pod ruku, i izdaje osnovne ideje
o samostalnosti Saveta, krije neka prakti~na stvar? Kako da ne, jer zna se gde
se vlada u ovoj zemlji. A to {to su im odluke onda van prava, mimo prava i protivne pravu, to je tada doista samo posledi~na, izvedena stvar.
Klju~ne re~i: Zakon o radiodifuziji, Savet RRA, sloboda medija, TV frekvencije, kr{enje zakona, diskriminacija.
“Nisam prekr{io zakon”, re~e dr Nenad Ceki}, predsednik Saveta
RRA. Jo{ 2004. godine.1 Znatno pre vremena kada }e Savet podeliti nacionalne tv frekvencije, i, kao i on sam, biti zasut tvrdnjama o kr{enju
zakona. Kad nam jo{ re~e da “na Filozofskom fakultetu ... predaje[m]
Etiku, Primenjenu etiku,2 Filozofiju prava i Aksiologiju” (italik V.V.),
~inilo bi se da glede zakona zna {ta radi i govori i da mu se – kao kompetentnom (profesoru ~ak filozofije prava) – mo`e verovati. Dodu{e, kao
filozof prava (istina, bez pravnog obrazovanja)3 nije poznat me|u pra1
2
3
48
Nenad Ceki}, Nisam prekr{io zakon, Glas javnosti, 16.2.2004.
Povodom ovih specijalnosti predsednika Saveta, jedna znati`elja: kako sa
eti~kog stanovi{ta stoji stvar sa time da je on, koji je u fazi pripreme Zakona o radiodifuziji bio njegov protivnik, potom postao prvi ~ovek organa vlasti kome je glavni posao da se stara o primeni tog zakona? Nije li ~ovek koji uspe da re{i ovu po~etnu eti~ku dilemu re{io i sve mogu}e eti~ke dileme
koje mogu nastati povodom rada Saveta!
Videti biografiju dr Nenada Ceki}a na sajtu RRA: www.rra.org.yu
Pravno (z)bunilo
vnicima, niti u pravnim bibliotekama ima njegovih dela iz oblasti prava.
Ali mu je rad u Savetu pru`io mnoge prilike da celom svetu poka`e svoje poznavanje prava i svoj odnos prema pravu. Ispostavi}e se: da iz prava ne zna ono {to mora da zna u poslu kojeg se latio, ili: da mo`da zna
pravo ali ne haje za njega. Ista je, na`alost, pri~a i o samom Savetu. O
svemu kasnije.
Vo|en, za jednog univerzitetskog nastavnika razumljivom i hvale
vrednom sklono{}u da {iri znanje, nije propu{tao prilike da i u javnosti
docira o pravu. Recimo, gospo|u Ivonu @ivkovi} podu~io je, izme|u ostalog, da ako ona “jo{ jednom igde pomene da sam prekr{io bilo koji
zakon zavr{i}e na sudu jer ‘omalova`avanje putem prebacivanja za izvr{eno krivi~no delo’ jeste krivi~no delo”.4 Samo {to se krivi~no delo
“omalova`avanja prebacivanjem za krivi~no delo” uop{te ne sastoji u tome da za nekoga ka`ete da je prekr{io zakon, nego da mu prebacujete,
i to sa motivisanim umi{ljajem, zbog dela koje se ka`njava po krivi~nom
zakonu, koje je doista izvr{io, ili zbog koga je pravnosna`no osu|en i ka`njen, ili za koje je izdr`ao kaznu. No, iz ove pravnoneznala~ke tvrdnje
moglo se naslutiti da predsednik Saveta ne podnosi kritiku svoga rada
~ak ni onda kada mu se stavlja na teret jedna javno tako va`na stvar kao
{to je kr{enje zakona, koji je i sam javna stvar, te da bi najradije da se
na|e na~in da kritika bude zabranjena a kriti~ari ka`njeni, po mogu}nosti najstro`e, krivi~no. Ta ideja }e u docnijem radu Saveta biti podignuta na nivo njihovog vjeruju i ~ak uzeta za osnov ka`njavanja emitera. O
~emu tako|e kasnije. Mene je, pak, javno podu~io da “profesor Vodineli}, iako je profesor prava, mora prvo dobro da pro~ita Zakon, pa da
zatim ima mi{ljenje ... po Zakonu se upravni spor mo`e voditi samo povodom odbijanja dozvole na konkursu, ali ne i povodom isklju~enja iz
etra kao kaznene mere. Razliku izme|u jednog i drugog profesor Vodineli} bi morao da zna”.5 Dobro, u~io sam od raznih pravnih filozofa pa
sam spreman da u~im i od ovog. Samo, ono {to predsednik Saveta ne bi
u tom intervjuu da dâ emiterima (pravo na vo|enje upravnog spora povodom kaznene mere koju im izrekne) dao im je Zakon, a {tavi{e i on
sam potpisav{i akt u kome emitera ba{ upu}uje da mo`e da pokrene upravni spor zbog izre~ene kaznene mere, kao uostalom i Vrhovni sud koji je u tom upravnom sporu poni{tio odluku Saveta. [ta li je pravni filozof hteo da ka`e negiraju}i u intervjuu zakonsko pravo koje je emiteru
priznao i zakon a i on sam u upravnom aktu? Da li to da i kada zna za
zakon, i kada po njemu postupa, ne}e za njega da zna?! I ovim je najavio ono isto {to }e se, toliko ~esto, neprikriveno pokazivati u radu Save4
5
Glas javnosti, 16.2.2004.
Intervju nedeljniku Evropa od 4.5.2006, dostupan i na sajtu RRA: www.rra.
org.yu
49
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}
ta: i kada znaju za zakon, i pozivaju se na njega, nije im do njegove primene, {to ne kriju, ali ne ka`u za{to ne bi da ga po{tuju, sve i kada bi ne/
po{tovanje zakona bila stvar izbora i dobre volje. Njegov i odnos Saveta
spram prava zbunio bi i pravnog filozofa, bar onog koji poseduje pravno
obrazovanje. Jedan takav pravni filozof (Gustav Radbruh) usudio se samo toliko da smatra da se zakonu sme otkazati poslu{nost jedino onda
kada je toliko nepodno{ljivo protivan pravdi da to neispravno pravo ima
da ustukne pred pravdom. Imao je u vidu neke nacisti~ke zakone. Ceki}ev i prag spremnosti Saveta za nepo{tovanje zakona nesravnjivo je
ni`i.
Ima li u tom kr{enju zakona od strane Saveta sistema? Dakako.
Konstante pravnog stila Saveta: “van prava, mimo prava i protiv prava”
(vidljive iz odluka dostupnih na sajtu RRA i iz izjava javnosti ~lanova
Saveta, a od pre neki dan belodane i iz Pravnog mi{ljenja njihovog pravnog konsultanta),6 poti~u od pravne (be)svesti ~lanova Saveta i njihovog pravnog konsultanta.7 Zbog razu|enog sastava ove ne/pravne svesti
i zbog poplave nezakonitosti koju je proizvela,8 u ovoj prilici, na, zato,
|avolski ograni~enom raspolo`ivom prostoru, evo tek nekih sastojaka
te nepravne svesti, svaki sa po samo nekom ilustracijom proizvedene
protivpravnosti.9
Nas ne doti~e obavezna hijerarhija pravnih normi. U hijerarhiji izvora prava, obaveznih za rad Saveta, na prvom su mestu, sa najja~om
6
7
8
9
50
^edomir Golubovi}, pravni konsultant RRA: “Pravno mi{ljenje o Pravnom
mi{ljenju dr Karola Jakubovi~a, direktora sektora za strategiju i analizu nacionalnog radiodifuznog saveta Poljske o odlukama Saveta Republi~ke Radiodifuzne Agencije Srbije o dodeli dozvola za emitovanje za radio i televizijske stanice za teritoriju republike i teritoriju autonomne pokrajine”, jun
2006, dostupno na sajtu RRA: www.rra.org.yu
Kao {to se na osnovu podudarnosti izme|u raznih prethodnih nastupa i istupa predsednika Saveta i kasnijih odluka povukao znak jednakosti izme|u
njega i Saveta, tako se sada, na osnovu potpune formulacijske podudarnosti izme|u delova teksta Pravnog mi{ljenja i onih pravno najapartnijih tvrdnji u obrazlo`enjima odluka, ~ini da je on i od ranije taj zli pravni duh Saveta.
Podrobnu analizu ogre{enja Saveta RRA o pravo sadr`e, na primer: Zoran
Tomi}, Bez ~injenica i obrazlo`enja, Danas, 5.5.2006, Drasti~no kr{enje zakona, Danas, 8.5.2006, Karol Jakubovi~, Pravno mi{ljenje, jun 2006, i NUNS
– V. Vodineli}, Pitanja i predlozi povodom zahteva NUNS da Odbor za kulturu i informisanje Skup{tine Republike Srbije sagleda stanje neizvr{avanja
propisa od strane Saveta RRA, jun 2006. – Pretpostavka je da bi analiza
konkursne dokumentacije (koja nije dostupna) samo obogatila zaklju~ke o
postupanju van, mimo i protiv prava.
Svi citati poti~u bilo iz Odluka Saveta o izdavanju dozvola za nacionalno TV
emitovanje i o oduzimanju dozvole BK TV, bilo iz Pravnog mi{ljenja pravnog konsultanta Saveta.
Pravno (z)bunilo
pravnom snagom i direktnom primenom (~l. 10. i 16. Ustavne povelje),
ratifikovani me|unarodni akti, na drugom, doma}i akti ustavnog ranga,
na tre}em zakoni, i potom podzakonski akti. To zna~i da je i u radu Saveta trebalo da predsedava Evropska konvencija o ljudskim pravima
(EK), ratifikovana 2003, na snazi od 2004, sa svojim ~lanom 10. Ali u odlukama o oduzimanju dozvole emitovanja BK TV i u odlukama o izdavanju dozvola za nacionalno TV emitovanje, Savet nikada i nijednom nije po{tovao i primenio (ili pomenuo) ni EK, ni praksu Evropskog suda
za ljudska prava u Strazburu. Godine 2006. iz Pravnog mi{ljenja pravnog
konsultanta Saveta doznadosmo i za{to: zbog “supremacije nacionalnog
zakonodavstva u odnosu na evropske standarde u ovoj oblasti”. Tu supremaciju je – protivno pravnom poretku – izmislio sam Savet: “Savet
RRA du`an je da po{tuje doma}e zakone, a evropske standarde samo
onoliko koliko su ovi ugra|eni u doma}e zakone. Ni manje ni vi{e od
toga. [to je vi{e evropskih standarda u doma}im zakonima, to je vi{e i
evropskih standarda u odlukama Saveta RRA. Evropski standardi u ovoj
oblasti ne mogu se primenjivati direktno”. No i uprkos takvoj konfabuliranoj hijerarhiji propisa, Savet i njegov pravni konsultant nisu pet para
dali ni za doma}u (tzv. malu) Povelju o ljudskim i manjinskim pravima
i gra|anskim slobodama, na snazi od 2003, koja je ustavnog ranga, a ~iji
su ~lanovi 29, 30. i 5. tek podigli doma}e ustavno pravo na evropski nivo. Uspeli su, uzgred, da ignori{u i Ustav Srbije od 1990. (O svemu docnije.)
Nema ni~ega i nikoga u pravnom sistemu iznad ~ega i koga se tim
stavom nije postavio Savet RRA. Kad niz reku bace obaveznu hijerarhiju pravnih normi, ve} na prvom koraku prestaje svaka veza Saveta sa
pravom. Sve drugo zato su bile samo varijacije neprava. Pri tome je, uz
u~esnike na konkursu, posebno prikra}ena ostala zajem~ena sloboda medija.
Ne}e nama zakon propisivati nego mi zakonu. To {to je Savetu
Evropa daleko, predaleko, bilo kao Evropska konvencija, bilo kao mala
Povelja, nije, me|utim, osnov da se pomisli kako se radi o skupini pravnih patriota-nacionalista kojima je samo sve srpsko sveto a ni{ta strano. Smeta im sve pravno, bez obzira na predznak. Tako, srpski Zakon
o radiodifuziji (ZRD) zimus htedo{e opet da izmene, ni manje ni vi{e
nego peti put u ~etiri godine, i to tako da su na njegovih 130 ~lanova
krenuli izmenama, dopunama ili brisanjem 45 ~lanova. A nedavno je,
opet ne bez njihovog u~e{}a, donet jo{ uvek nepotpisani Zakon o Izmenama i dopunama ZRD. Umesto da sebe podrede zakonu, oni zakon
podre|uju sebi.
A sa onim {to jo{ ne stigo{e u zakonu da izmene, nikako da se pomire. Tako su, izme|u ostalog, odluku o izdavanju dozvola za nacional-
51
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}
no TV emitovanje doneli direktno se suprotstavljaju}i raznim odredbama ZRD. Recimo, dok po ZRD (~l. 53. t. 5) Savet mora da izme|u vi{e
kandidata za dodelu dozvole za emitovanje koji ispunjavaju uslove, dozvolu dodeli onima koji su do sada emitovali kvalitetniji i raznovrsniji
program, odnosno onima ~iji konkursni materijali daju ve}e garancije
da }e im program biti takav, dotle Savet izri~ito ka`e da se nije ni bavio
pore|enjem kvaliteta kandidata: “Savet se nije upu{tao u supstancijalnu ocenu kvaliteta postoje}ih programa ...”. Pravni konsultant sokoli njihovu slepo}u za o~igledan zakonski nalog, pa ka`e: “Savet RRA ... nije
bio du`an da izvr{i pore|enja, kvantifikacije i merenja ~injeni~nog nalaza i rangira sve u~esnike javnog konkursa”, i: “Navedeni zakon nije
propisao najva`niji kriterijum prilikom izdavanja dozvola za emitovanje
programa, pa to nije ni budu}i doprinos boljem kvalitetu i raznovrsnosti programa. Svi kriterijumi su podjednako va`ni i podjednako bitni”.
A ~lanovi Saveta su umesto zakonskog obaveznog kriterijuma kvaliteta
programa, proizvoljno, samovoljno postavili svoj kriterijum: “lepeza potreba TV publike u Republici Srbiji”. Ta, u zakonu nepostoje}a i nedefinisana lepeza slu`ila je Savetu da ohladi na zakonu zasnovane nade kandidata: u~esnici konkursa nadali su se – na osnovu zakona – frekvenciji,
a dobili su lepezu. Nijedan srpski zakon nije dovoljno ~vrst ni imun spram
kapaciteta ~lanova Saveta da ga nekom takvom lepezom oduvaju.
Ono ~ega nema u pravu, mi to izmislimo, ili: Ako nas zakon na ne{to nije ovlastio, ovlasti}emo se sami. Funkcionalnu dopunu njihovom
odnosu indiferentnosti prema zakonskim naredbama predstavlja to {to
se u Savetu dr`e postavke da ako ih Zakon nije na ne{to ovlastio, ovlasti}e oni sami sebe. Ne libe}i se i da izmisle ono {to u pravu ne postoji.
U toj pravnoj minhauzen{tini posebno su opasne tlapnje koje {ire o tome da su ovla{}eni na diskrecionu vlast i na slobodnu ocenu.
Mada organ vlasti sme da vr{i diskrecionu vlast u upravnoj stvari
jedino kada je izri~ito na to ovla{}en, i mada nijedan zakon ne ovla{}uje
Savet da vr{i diskrecionu vlast (a, usput re~eno, ne bi ni bilo razloga da
mu se u ovom poslu zakonom dâ diskreciona vlast), oni su je ipak dali
sami sebi: “~lanovi saveta odlu~uju slobodnom ocenom”, i “odluka Saveta doneta je ... na osnovu diskrecionog prava ~lanova Saveta”. Sve
opet uz mefistofelovsko sufliranje pravnog konsultanta: “Izdavanje dozvola za emitovanje TV programa bilo je i ostalo diskreciono pravo Saveta RRA i njegovih ~lanova”. I ne trepnuv{i pri tome, slo`no se, oni na
~elu sa pravnim filozofom, a pravni konsultant na ~elu sa svojom pravnom hermeneutikom, pozva{e na ~l. 26. st. 3. ZRD. Taj, me|utim,
ka`e: “^lanovi Saveta ne predstavljaju u Savetu organe ili organizacije
koje su ih predlo`ile, ve} svoju du`nost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom”. Student po~etne
52
Pravno (z)bunilo
godine pravnog fakulteta zaradi}e tek koji poen za odre~an odgovor na
pitanje daje li se time Savetu diskreciona vlast i sloboda ocenjivanje, jer
pitanje spada me|u tzv. proste supsumcione zadatke. I pravno potpuno
nekvalifikovanom ~itaocu bi}e jasno da je ~lanovima Saveta i njihovom
pravnom konsultantu po{lo za rukom da “ne razumeju” da tom odredom ZRD njima nala`e: da svoju du`nost u Savetu RRA ne obavljaju
kao da su predstavnici organa ili organizacija koje su ih predlo`ile za
~lanove Saveta, ve} u odnosu na te organe i organizacije samostalno –
po sopstvenom znanju i savesti, a u skladu sa ZRD. Poku{aj da, doti~u}i
ga pokvarenim ~arobnim {tapi}em, od ~l. 26. st. 3. ZRD, ni krivog ni du`nog, na~ine izvor za svoju slobodu diskrecije, svedo~i samo o neuta`ivoj `elji da delaju nesputani zakonom i njegovim kriterijumima. Na sramotu je dr`ave da organ najvi{e vlasti u oblasti medija pose`e za tako
providnim iluzionisti~kim trikovima.
O istom tro{ku dali su sebi ovla{}enje i za slobodnu ocenu (brkaju}i je sa diskrecionom vla{}u). Zavraga, me|utim, i slobodna ocena tra`i zakonsko ovla{}enje, koga nema pa nema, odnosi se na ocenu ~injenica i dokaza, a i kada ovla{}enje za slobodnu ocenu postoji, iziskuje da
se ocena obrazlo`i u aktu, {to je sve tako|e izostalo, i o ~emu nema nikakvog traga u obrazlo`enju odluka. Umesto toga saznajemo od pravnog
konsultanta da je “Savet RRA... imao zadatak da sagleda i uzme u obzir
sve elemente za dono{enje jedne ovakve odluke od nacionalnog zna~aja, {to je samo po sebi zna~ilo i uva`avanje kriterijuma vezanih za specifi~ne nacionalne, istorijske, kulturne, duhovne, edukativne i sli~ne potrebe jedne zemlje”. Savet, koji, na krilima beskrajne pravne ma{te, toliko
daleko odluta od zakona, niko nikada ne}e vratiti na put prava.
Mi ignori{emo i zdrav razum i prirodu stvari. Zahvaljuju}i zdravom razumu, i nekome ko to ne bi video iz propisa bilo bi jasno iz tzv.
prirode stvari da se ne mogu tek po raspisivanju i objavljivanju konkursa odre|ivati njegovi uslovi i kriterijumi, ponajmanje oni kriterijumi koji su u stvari uslovi, jer tek njihovim konkretizovanjem uslovi postaju jasni i odre|eni. Konkurs je raspisan 25, odnosno 27. januara 2006. godine,
a “Kriterijumi za izdavanje dozvola za emitovanje programa” odre|eni
tek 3. aprila 2006. godine. Datumi su neumoljivi i tu ne poma`e puka tvrdnja pravnog konsultanta da su objavljeni blagovremeno. Svojom smerno{}u ona odudara od `estine kojom se reagovalo na druge kritike, a posve je nesrazmerna zna~aju ~injenice da se ovde radi o po~etnom grehu
Saveta. Sasvim dovoljnom (i bez svih ostalih nezakonitosti) za poni{tenje odluke o dozvolama. Jer u pravnoj prirodi svakog javnog konkursa
kao pravne ustanove, bez ~ega onda nema ni punova`nosti konkursa,
jeste to da uslovi i kriterijumi konkursa moraju da budu odre|eni pre
53
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}
raspisivanja konkursa i objavljeni najkasnije zajedno sa objavljivanjem
konkursa, a da potom ne smeju ni da se dopisuju ni menjaju.
Mi ne utvr|ujemo ono {to moramo, a utvr|ujemo ono {to ne smemo. I ovaj stav se zavidno ovaplotio u praksi Saveta. Na primer, ZOUP
obavezuje da se odluka obrazlo`i, a u obrazlo`enju iznesu utvr|ene ~injenice, razlozi koji su bili odlu~ni pri oceni dokaza kao i razlozi zbog
kojih je tako odlu~eno (~l. 199. st. 2). Savet, naprotiv, isprva nije bio voljan da obrazla`e odluke o izdavanju dozvola za nacionalno tv emitovanje, niti da obrazlo`enje u~ini javnim, da bi potom u obrazlo`enju odluke
bio voljan da pru`i samo “Vrlo sumaran, ali nu`no nepotpun pregled
najrelevantnijih ~injenica za odlu~ivanje...”, dok nije voljan “~ak ni pomenuti sve bitne ~injenice” do kojih je do{ao. – Ili, recimo, iako je gledanost jedan od kriterijuma pri odluci o davanju dozvole (str. 1, 2. i d.
Kriterijuma za izdavanje dozvola za emitovanje programa), Savet nije
utvr|ivao tu ~injenicu u pogledu pojedinih TV ku}a, tvrde}i neosnovano da je “gledanost nemogu}e objektivno utvrditi”, a osvrtao se na gledanost drugih. – Ili, TV 5 iz Ni{a diskvalifikovao je zbog toga {to je “Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu dostavilo okru`nom sudu zahtev za
pro{irenje istrage” koja se vodi protiv lica ~iji je kapital “identifikovan”
u kapitalu te TV ku}e. Savet je tako, umesto nadle`nih organa, pro{irio
istragu u pogledu koje je u~injen tek predlog za pro{irenje, podigao optu`nicu, osudio to lice, i oduzeo mu imovinu, iako je ~injenica irelevantna ako se zna razlika izme|u dru{tva lica i dru{tva kapitala. – I u vezi
sa slu~ajem zajma i drugih finansijskih transakcija TV Pinka i TV Ko{ave, moglo bi se pretpostaviti da je Savet znao za te ~injenice, a propustio da proveri zna~e li one, s jedne strane, da je dozvolu dao emiteru
koji ne poseduje finansijsku sposobnost za realizaciju programa, a s druge strane, emiteru koji bi u slu~aju tzv. povezanog u~estvovanja na tr`i{tu tzv. koncentracijom ostvario pravno nedopu{ten uticaj na drugog
emitera (u smislu ~l. 2, 4. i 21. Zakona o za{titi konkurencije). Druga~ije
re~eno: Mi diskrimini{emo po (tv) ku}ama.
Mi ne znamo za slobodu medija. Sloboda medija je sredi{nji institut svih propisa koji se bave medijima i zajem~ena vrednost o kojoj, po{tuju}i je, mora da vodi ra~una ba{ svaki organ svake vlasti, u okviru
svoje nadle`nosti. Dobar stojim da ~lanovima Saveta ona nije bila pred
o~ima. Jer izbacili su je iz vidnog polja zajedno sa Evropskom konvencijom, praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, malom
ustavnom Poveljom i Ustavom Srbije, izokre}u}i hijerarhiju obaveznih
propisa. Ga`enje zagarantovane slobode medije po~elo je Odlukom o
oduzimanju dozvole za emitovanje BK TV. Morali su, a nisu, ne samo
primenjivati ZRD tako da bude u skladu sa Evropskom konvencijom i
malom Poveljom, nego ga i tuma~iti u skladu sa njima (~l. 5. st. 4. male
54
Pravno (z)bunilo
Povelje). Savet se tu onako epski ogre{io o sva tri uslova za dopu{tenost
da njegov akt ograni~i slobodu medijima – o legalnost, legitimnost i proporcionalnost ograni~enja. Oduzeo je dozvolu za emitovanje TV programa a da to nije slu`ilo nijednom od jedino dopu{tenih, taksativno navedenih razloga za ograni~enje slobode medija (za{titi ~asti i prava, nacionalnoj bezbednosti ili drugim pobrojanim u ~l. 10. st. 2. EK i ~l. 29. st. 3.
male Povelje). Oduzeo ju je preko mere koja bi bila dovoljna da se postigne svrha ograni~enja, jer bi se i oduzimanjem kra}im od maksimalnog to moglo (~l. 10. st. 2. EK, ~l. 5. st. 2. i 4, i ~l. 29. st. 3. male Povelje),
ostaju}i tako u istoriji zapisan kao organ koji je zabranio time, u stvari,
emitovanje stotina hiljada informacija, vi{e nego ijedan drugi ikada. ^lanovi Saveta pokazali su na taj na~in jo{ jedan sastojak svoje pravne svesti: Briga nas za meru, ili: Neznalica sam, al’ sam besan.
Ignorisanje me|unarodne i ustavne garantije slobode medija samo su, u stvari, reprizirali u odluci o dozvolama za nacionalno TV emitovanje, na drugi na~in, s obzirom na druga~iju prirodu onoga {to su tada ure|ivali.
Mi smo nedodirljivi. Da kritiku ne podnose, i da svaku kritiku pravno neosnovano izjedna~avaju sa nedopu{tenim pritiskom na Savet, manifestovali su onoliko. Iako ni po evropskom standardu ni po Ustavu
Srbije (~l. 48) nema svetih krava me|u organima vlasti kada je re~ o kritici njihovog rada (pa ~ak ni sudovi to nisu), ~lanovi Saveta su ba{ takvu
poziciju o~ajno `eleli za sebe. Do te mere, da su tu fiks-ideju u~inili ~ak
pravnim osnovom za oduzimanje dozvole BK TV: li{iv{i je dozvole za
emitovanje zbog kritike koja je usledila po{to je rad ve} bio okon~an i
odluka o izdavanju dozvola ve} bila doneta. Ali kao i svaka istinska opsesija, tako je i ova o tome da budu ostavljeni u apsolutnom miru u kuli
od slonova~e, dobila dejstvo prema svima: Nama niko ne valja – ne valja Zakon (lo{em Savetu i dlaka u pravu smeta), ne valja Vrhovni sud
Srbije, ne valja OEBS, ne valja ministar, ne valjaju novinarska udru`enja, ne valja stru~na javnost ... Ko god nije pohvalom zakonitosti propratio njihov rad, dobio je, iako se bavio javnom stvari, umesto obja{njenja i argumenata – grdnju. Pravna pitanja su takva da se redovno o
njima mo`e javno raspravljati, i valja to ~initi, jer se ti~u javne stvari, a
mediji i pitanja u vezi sa njima su to i te kako. D`aba, kad pravna svest
~lanova Saveta dokumentuje nedozrelost za delovanje u demokratskoj
pravnoj dr`avi.
Nas sve mo`e da opravda. Dok im niko ne valja, dotle su ne`ni
prema sebi ~ak i kada priznaju svoje gre{ke i ogre{enja o zakon. U stanju su da posegnu i za detinjastim pravdanjima, kakvo je, recimo, predsednika Saveta: mi radimo u svega 40m2, do|ite da vidite. Mada je hri{-
55
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}
}anski pra{tati gre{ke, pravno gledano problem je u tome {to ako su
smatrali da nemaju uslova za rad, nisu ni smeli po~injati, a ako su po~eli,
morali su raditi zakonito. Ni{ta drugo se pravno ne ra~una.
Sve u svemu, re~ je o pravnoj svesti u kojoj nema mesta za pravo.
Kada bi samo probali, za promenu, da se pot~ine zakonu, iznenadili bi
se: niko nije u svome radu toliko slobodan i nezavisan (od uticaja politi~ara i svih drugih), kao onaj ko ima samo zakon za gospodara. Dakle,
give law the chance. Samo, Savetu nije do toga da na taj na~in postane
jak organ (~etvrte) vlasti, nego da ima jaku poziciju u jednom drugom
organu jedne druge (izvr{ne) vlasti (negde u vladi). Da li se iza njihove
izdaje prava, koja s time ide nu`no pod ruku, i izdaje osnovne ideje o
samostalnosti Saveta, krije neka prakti~na stvar? Kako da ne, jer zna se
gde se vlada u ovoj zemlji. A to {to su im odluke onda van prava, mimo
prava i protivne pravu, to je tada doista samo posledi~na, izvedena stvar.
Vladimir Vodinelic
LEGAL CONFUSION/DELIRIUM:
About the Legal Style of the Council of the Republic Broadcasting
Agency (RBA) in the Matter of National TV Frequencies
Summary
In this article the author examines the legal aspects of the work of the
Council of the Republic Broadcasting Agency in the matter of the national TV
frequencies as well as the elements of discrimination and violation of law by the
Council. In his conclusion the author emphasises that the Council of the RBA
and its president demonstrated serious weaknesses. The Council frequently passed the decisions against the law. If the Council would just try to, for a change,
obey the law we would be surprised: no one is more free and independent as he
or she who has law for his or her master. Thus, the law should be given a chance. The Council does not want to become a (fourth) branch of power, but to have a strong position within the (executive) branch of power (somewhere in the
Government). It is not clear if whether behind its betrayal of law, which is consistent with the aforementioned aspirations and the betrayal of the main idea
on the independence of the Council a certain practical thing is hidden? Of course, since we know who is ruling in this country. The fact that their decisions are
outside the legal framework but also against the law is only the consequence,
namely the derived product.
Key words:
56
Broadcasting Act, Council of the RBA, freedom of media, TV frequencies, violation of law, discrimination.
UDK 070.16:316.83-055.2(497.11)“2006”
305-055.2:176.8
Ivana Kronja
publicista, Beograd
POLITIKA KAO PORNOGRAFIJA:
Pornografska reprezentacija `ena u tabloidnoj {tampi
u Srbiji i njena politi~ka uloga1
Rezime: Rad razmatra osnovni pojam i feministi~ku kritiku pornografije, koja je deo politi~ke borbe protiv diskriminacije i ekspoloatacije `ena u {irim
razmerama. Istra`uju}i sadr`aj srpskih tabloida posle 2000. godine, u kojima dominiraju interpretativno novinarstvo, poruke politi~kog ekstremizma i pornografska reprezentacija `ena, autorka analizira i ulogu pornografije u tabloidnoj
{tampi u promociji antidemokratskih vrednosti. Pomenute novine koriste soft
i hard-kor porno-fotografiju na naslovnim stranama, istovremeno zauzimaju}i
autoritarno-patrijarhalni i antidemokratski stav putem veli~anja strategija vojnih lidera i politi~kih aktera Milo{evi}evog re`ima. Polaze}i od pretpostavke da
na ideolo{kom planu ovi mizogini pornografski sadr`aji potvr|uju ideolo{ke
vrednosti i rodne identitete autoritarnog patrijarhata, studija pokazuje kako pomenute dve forme reprezentacije, tabloidno novinarstvo i pornografija, nastaju
u zajedni~kom mizoginom, patrijarhalnom, ma~isti~kom i politi~ki radikalnom
klju~u.
Klju~ne re~i: pornografija, mizoginija, feministi~ka kritika pornografije, tabloidno novinarstvo, Srbija, tranzicija, reprezentacija `ena u medijima,
politi~ki ekstremizam.
Uvod
Ova studija razmatra principe i prirodu povezanosti politi~kog i
mizoginog govora mr`nje, kakav danas dominira u srpskim tabloidima,
ukazuju}i na ~injenicu da je autoritarni politi~ki poredak i na~in mi{ljenja duboko utemeljen na mizoginom shvatanju rodnih uloga u dru{tvu.
Tabloidna {tampa u Srbiji suprotstavlja razli~ite politi~ke i kulturne opcije, favorizuju}i pri tome “ratni~ku srpsku mu{kost” i konzervativni patrijarhat, politi~ki ekstremizam i nedemokratska re{enja. Ona to ~ini oprobanim tehnikama kombinovanja politi~kih i pornografskih sadr`aja,
1
Tekst je rezultat istra`ivanja izvr{enog u okviru me|unarodnog projekta Media Centra Sarajevo na temu predstavljanja `ena u {tampanim medijima u
zemljama regiona. Prvobitna, kra}a verzija ovog teksta objavljena je na engleskom jeziku u zborniku: Stereotyping: Representation of Women in print
Media in South East Europe. Edited by: Nirman Moranjak Bambura}, Tarik Jusi}, Adla Isanovi}, Media centar Sarajevo, septembar 2006.
57
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
kroz gotovo savr{enu korespondenciju i simbiozu pornografije i radikalnih politi~kih opcija.
Drugim re~ima, ovaj tekst poku{ava da odgovori na slede}e pitanje: Odakle dolazi evidentna fascinacija pornografijom u srpskoj tabloidnoj {tampi i spajanje pornografskih sadr`aja sa vestima i interpretacijama koje pripadaju sferi politi~kog ekstremizma?
Kako bi potvrdio izlo`ene teze i odgovorio na postavljeno pitanje,
rad zapo~inje teorijskim okvirom kojim poku{ava da defini{e principe
proizvodnje i potro{nje nejednakosti kroz pornografiju. Nakon toga sledi pregled razvoja medija i tabloidne {tampe nakon pada Milo{evi}a, tj.
nakon 2000. godine, da bi zatim do{lo detaljno razmatranje same kulture tabloida u dana{njoj Srbiji. Sve ovo nas vodi ka kvalitativnoj analizi sadr`aja naslovnih strana tri va`na srpska dnevna tabloida, koji u~estalo koriste soft-porno fotografiju kombinovanu sa politi~kim temama,
kao i analizi zna~enja pornografskih skandala u tabloidnoj {tampi. Studija zavr{ava diskusijom o prirodi, principima i ideolo{koj utemeljenosti veze politi~kog ekstremizma i pornografije u tabloidnoj {tampi u Srbiji.
Tekst sadr`i vi{e razli~itih studija slu~aja: analizu naslovnih strana tokom jedne sedmice izla`enja tri srpska dnevna tabloida (29. april –
5. maj 2006.), naslovnih strana tabloida “Kurir” 1. i 15. dana u mesecu
od januara do juna 2006, kao i analizu tri seks-skandala u koje su bile
uklju~ene doma}e estradne zvezde. Iako ovakva kombinacija metodolo{kih pristupa nije uobi~ajena za jedan stru~ni tekst, u ovom slu~aju ona
nam je bila od velike pomo}i kako bismo {to potpunije obradili i razumeli problem o kome je re~.
Pojam i feministi~ka kritika pornografije:
proizvodnja i potro{nja nejednakosti
U savremenom svetu, pornografija je zastupljena pre svega kao
“heteroseksualna pornografija koja se prodaje preko masovnih medija”,2
iako postoji i gej i lezbejska pornografija, u manjem obimu. Anet Kun
smatra da bi se savremena proliferacija pornografije mogla protuma~iti
kao deo tendencije promovisanja privatnih formi ubrzanog zadovoljenja
– gratifikacije – koja karakteri{e kasni kapitalizam.3 U dana{njoj, masmedijskoj formi, kako navodi Kun, pojam “pornografija” podrazumeva
2
3
58
Robert Jensen, Introduction: Pornographic Dodges and Distortions, in: Gail
Dines et al., “Pornography: The Production and Consumption of Inequality”, Routledge, New York and London, 1998, str. 7.
Annette Kuhn, “The Power of The Image: Essays on Representation and
Sexuality”, Routledge, London – NY, 1985, str. 22.
Politika kao pornografija
pornografiju i kao robu, i kao industriju, i kao sistem reprezentacije, dakle kao vid simboli~ke i kulturne razmene. Ova najmanje dvojaka priroda – tehni~kog proizvoda, robe ali i kulturnog artefakta – karakteristi~na je za sve sadr`aje nastale i preno{ene putem medija masovnih
komunikacija, kao npr. za filmsku industriju/umetnost u celini.
Proizvodnja i upotreba pornografije u dana{njem svetu je u neprekidnom porastu. Ovome je naro~ito doprinela informati~ka revolucija i pojava i razvoj interneta. Kako duhovito prime}uje Izabel Tang,
“izgleda da je po prvi put u istoriji pornografija na{la svoj sopstveni prostor – u ne-prostoru tj. sajber-prostoru (cyber-space). Sve do danas pornografija je uvek bila besku}nica”.4 Pornografiji je, me|utim, oduvek
bila potrebna zabrana, nadziranje i cenzura kako bi sa~uvala svoju atraktivnost.5
Sam pojam “pornografija” jeste modernog porekla i poti~e iz sredine 19. veka, kada je u viktorijanskoj Engleskoj skovan od gr~kih re~i
“porne” i “graphos”, da ozna~i “prikazivanje ’kurvi’ najni`eg ranga”.6
Kao narativ, pornografija je utopijski projekat,7 izraz neostvarljive te`nje ka osloba|anju od stega kulture i civilizacije i dostizanju apsolutnog zadovoljstva. Kao mas-medijski vizuelni i auditivni proizvod, ona
je izraz banalnosti i ki~a, “histerije vidljivog”.8 Ideolo{ki, mo`e se tuma~iti kao stub patrijarhata,9 ili barem kao najeksplicitniji izraz njegovog
ustrojstva.
Iako sasvim sigurno postoji jasan vrednosni kriterijum kada je u
pitanju umetni~ki kvalitet prikazivanja seksualnosti u umetnosti i putem masovnih medija, razdvajanje “erotizma” od “pornografije” kroz
istoriju civilizacije bilo je diktirano ne toliko estetskim, koliko politi~kim,
verskim i sli~nim razlozima u cilju uspostavljanja hegemonije crkve i dr`avne vlasti i kontrole ljudskog duha i seksualnosti. Dok se erotizam
smatra(o) bliskim umetnosti, pornografija je vi|ena kao opsceni, skandalozni sadr`aj.10
Isabel Tang, “Pornography: The Secret History of Civilization”, Channel 4
Books, Macmillan Publishers, London, 1999, str. 168.
5 A. Kuhn, op. cit., str. 20.
6 I. Tang, op. cit., str. 24; Andrea Dworkin, Pornography (325-327), in: Kemp,
Sandra & Squires, Judith, “Feminisms”, Oxford UP, Oxford – New York,
1997, str. 325.
7 Goran Goci}, “Pornocratia: Sex/Pleasure in Art/Media”, neobjavljen rukopis, 2006, str. 12.
8 Linda Williams, “Hard Core: Power, Pleasure and the 'Frenzy of the Visible'”, Pandora Press, London, 1990, str. 34-57.
9 Andrea Dworkin, op. cit., str. 325-6.
10 Videti: I. Tang, op. cit.; Edward Lucie-Smith, “Erotizam u umetnosti Zapada”, Jugoslavija, Beograd, 1973.
4
59
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
S druge strane, va`no je pomenuti feministi~ku intervenciju u oblasti istorije umetnosti, u okviru koje se isti~e ~injenica da je `ensko telo
kao seksualni objekat i, fakti~ki, pornografski sadr`aj, bilo u~estalo prikazivano u slikarstvu Zapada pod izgovorom velike umetnosti i “ideala
lepote”. Linda Nid u studiji [email protected] akt: umetnost, opscenost i seksualnost” (1992), pokazuje da je veliki deo priznatih dela istorije umetnosti
koja se smatraju vrhunskim umetni~kim erotizmom u stvari zasnovan
na pornografskoj reprezentaciji `ena i zloupotrebi prizora nagog `enskog tela, potvr|uju}i podre|enost `ena u tada{njem dru{tvu.11
Postoji vi{e teorijskih pristupa fenomenu pornografije, kakvi su
na primer kriti~ki, kulturolo{ki, psihoanaliti~ki, antropolo{ki ili ontolo{ki. Kriti~ki pristup pornografiji mo`e se podeliti na dve osnovne vrste:
na kritiku zbog opscenosti i nemorala od strane “desnih moralista” i, sa
druge strane, na feministi~ku kritiku pornografije kao najdirektnijeg iskaza mu{ke opresije nad `enama. Za na{u analizu klju~an je svakako feministi~ki pristup.
Pornografija se danas javlja u tri osnovna medija: na filmu (od bioskopskog prikazivanja do razli~itih filmskih formata pogodnih za ku}nu
upotrebu – VHS, DVD), u {tampi, i na internetu. Kao sadr`aj masovnih
medija i popularne kulture pornografija predstavlja najeklatantniji izraz
mizoginije, koja je “izra`ena u institucionalnim i svakodnevnim praksama, u javnim diskursima i u privatnim, intimnim odnosima. (...) Ona
predstavlja emotivno-afektivni odnos prema `enama koji po~iva na ambivalenciji – ljubavi i mr`nji – istovremeno.”12 Mnoge feministi~ke autorke ponudile su stoga radikalnu kritiku pornografije kao direktnog
sredstva eksploatacije, podre|ivanja i poni`avanja `ena.
Andrea Dvorkin u svojoj knjizi “Pornografija” (1981) navodi da
su `ene nazivane porneia u anti~koj Gr~koj bile seksualni robovi, prostitutke najni`e cene i ranga bez, kako bismo to danas rekli, osnovnih
ljudskih prava, isti~u}i da identi~an status i vrednost i danas imaju `ene
koje su upotrebljene i prikazane u porno industriji.13 ^injenicu da se o
pornografiji veoma ~esto misli kao o “reprezentaciji” ili “prikazivanju
seksa” Dvorkin14 tuma~i kao jo{ jednu potvrdu da je vrednovanje `ena
kao “niskih kurvi” {iroko ra{ireno i da se seksualnost `ena percipira kao
11
12
13
14
60
Lynda Nead, “The Female Nude: Art, Obscenity and Sexuality”, Routledge, London and New York, 1992.
Marina Blagojevi}, Mizoginija: kontekstualna i/ili univerzalna?, u: M. Blagojevi} (ur.), “Mapiranje Mizoginije u Srbiji: Diskursi i prakse (II Tom)”,
[email protected], Beograd, 2005, str. 22.
A. Dworkin, op. cit., str. 325.
A. Dworkin, op. cit., str. 326.
Politika kao pornografija
niska i “kurvinska” po sebi. Ovakvom analizom Dvorkinova vidi pornografiju kao kvintesenciju dru{tvene mizoginije, duboko ukorenjene u zapadnoj kulturi. Vi{e autorki i autora se, me|utim, sla`e da se prilikom
analize pornografskih artefakata u samu analizu mora uklju~iti poznavanje i razumevanje slo`enog esteti~ko-tehni~ko-tehnolo{kog sistema
reprezentacije ljudi, dramske akcije, tela i narativa kakav se upotrebljava u fotografiji i na filmu,15 kako isti~e Linda Vilijams, tj. da se mora po}i od analize pornografije kao sistema reprezentacije. U svojoj knjizi
“Mo} slike: eseji o reprezentaciji i seksualnosti” (1985), Anet Kun navodi da se u patrijarhalnoj kulturi ve}ina reprezentacija `ena mo`e ~itati
kao sadr`aj koji konotira “drugost” ili razliku – {to }e re}i, razliku u
odnosu na patrijarhalnu normu. Nasilna pornografija, kao vrhunac ovog
razvoja, samo jo{ vi{e potvr|uje opsesiju “drugo{}u” `ene, koja postaje
pretnja mu{kosti i stoga zahteva ograni~avanje, obuzdavanje.16
U knjizi “Pornografija: proizvodnja i potro{nja nejednakosti” (izdata 1998), autori Gejl Dajns, Robert Jensen i En Ruso obja{njavaju
kako se feministi~ka kritika pornografije ~esto, iz manipulativnih razloga ili iz neznanja, svodi na subjektivno vi|enje pornografije kao uvredljive, na strah od seksa i protivljenje seksualnosti. “Kritika pornografije”,
me|utim, “nije bazirana na sudu da je prikazivanje seksa prljavo ili blasfemi~no. Feministi~ka kritika se fokusira na ulogu pornografije u sistemu seksualnog pot~injavanja i ugnjetavanja `ena”.17 Prema Jensenu, borba za promene kada je u pitanju zastra{uju}i na~in na koji patrijarhalna
kultura defini{e i praktikuje seksualnost ne zasniva se na borbi protiv
seksa, ve} na borbi za pravdu.18 Pornografija i njeno dejstvo po~ivaju na
rodnim stereotipima prema `enama, koji se pak baziraju na mizoginiji.
Stoga je kritika pornografije deo politi~ke borbe protiv diskriminacije i
ekspoloatacije `ena u {irim razmerama.
Masovni mediji i mizoginija
Mizoginija u javnom medijskom prostoru ima vi{e oblika, od veoma prepoznatljivih do jako sofisticiranih. Sadr`ana kako u vizuelnoj reprezentaciji tako i u diskursu, koji se po pravilu uzajamno dopunjuju,
mizoginija se izra`ava kroz nametanje striktnih normi fizi~kog izgleda
od strane modne i kozmeti~ke industrije, koje diskrimini{e ve}inu `ena
i ~ini da se ose}aju neadekvatno, kroz “ejd`izam” – diskriminaciju `ena
prema godinama, sa insistiranjem na ideji da su mlade `ene jedino pri15
16
17
18
L. Williams, op. cit., str. 30.
A. Kuhn, op. cit., str. 42; 46.
R. Jensen, op. cit., str. 5.
Isto, str. 6.
61
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
vla~ne, negiranje ili umanjivanje profesionalnih postignu}a `ena, ismevanje `ena na javnim funkcijama, stereotipe o ni`oj inteligenciji i sposobnostima `ena, prikazivanje osvajanja mu{karaca i eliminisanja `enske
konkurencije kao jedinog smisla `ivota za `ene, uporno i {iroko zastupljeno svo|enje zna~aja `ena na njihov fizi~ki izgled i davanje `enama
uloge seksualnih objekata.
Tabloidne novine, koje svoje visoke tira`e zasnivaju na senzacionalizmu, politi~ki isklju~ivim porukama, “{kakljivim” vestima sa estrade i razli~itim vrstama govora mr`nje, koriste pornografiju i mizoginiju
kao nezaobilazan deo svojih sadr`aja. Slike `enskog tela pra}ene rodno
stereotipnim komentarima tu se kombinuju sa tr`i{nom ideologijom,
predstavljaju}i `enu i njenu seksualnost kao jo{ jednu me|u dostupnim
robama. Britanski tabloidi, npr., poznati su po svojim obna`enim “devojkama sa tre}e strane”, koje zajedno sa tra~evima i predstavljanjem
pop-zvezda treba da doprinesu njihovom uspehu kod publike.19
Medij {tampe koristi `anr “pornografske fotografije”, koji varira
od “soft”, odnosno lake ili manje drasti~ne fotografije, kakva je zastupljena u tabloidima, do tzv. “hard kor” porno-fotografije, koja je prisutna u pornografskim ~asopisima.20 Definicija pornografske fotografije podrazumevala bi neki od planova nagog ili poluobna`enog `enskog tela
(detalj, srednje krupni plan, cela figura), svedenog na “seksualnost koja sebe stavlja na raspolaganje mu{kom posmatra~u”.21 Ona se zasniva
na nizu konvencija i pod`anrova, kao {to su “`ena nesvesna posmatranja”, “`ena koja poziva” i, u slu~aju “hard-kora”, razli~iti prizori seksualnog ~ina,22 koji uklju~uju i mu{ku figuru i intimne delove mu{kog tela.23
Predmet na{e analize u daljem radu bi}e struktura naslovnih strana srpskih dnevnih tabloida, kao i jedan interesantan slu~aj dvostruke
medijske reprezentacije pornografskog sadr`aja: to je fotografska reprezentacija pornografskih filmova sa doma}im estradnim zvezdama, plasi19
20
21
22
23
62
Teresa Stratford, Women and the Press, in: A. Belsey and R. Chadwick
(Ed.), “Ethical Issues in Journalism and the Media”, Routledge, London
and New York, 1992, str. 131.
Prema Kun, “hard kor” pornografija koja prikazuje sam seksualni ~in fragmentira, prvenstveno `ensko telo, svode}i ga na “ozna~itelje seksualne razlike i seksualnosti: genitalije, grudi, stra`njica... konstrui{u}i ljudska bi}a
kao seksualna tela” – A. Kuhn, op. cit., str. 37.
A. Kuhn, op. cit., str. 42-43.
Isto, str. 45-47.
Mu{ka figura i polni organ dati su u kontekstu dominacije. Ovde sve vreme govorimo o heteroseksualnoj pornografiji, kao najuticajnijoj; gej i lezbejska pornografija ima jo{ neke posebne odlike (njihova analiza prevazi{la bi okvire ovog teksta).
Politika kao pornografija
rana kao seks-skandal u srpskim tabloidima. Dok naslovne strane tabloida u Srbiji u~estalo koriste soft-porno fotografiju na naslovnim i zadnjim
stranama novina, ovi skandali dostigli su nezapam}eni publicitet upravo prisustvom hard-kor fotografija, koje su zapravo inserti iz porno-filmova. Teorijski je jo{ interesantnije to {to su ovi tzv. “porni}i” zapravo
amaterski snimci nastali u ku}noj produkciji, kojima je u dva slu~aja potvr|ena, a u jednom negirana autenti~nost, a koji, moramo re}i veoma
uspe{no, imitiraju `anr i konvencije profesionalnog pornografskog filma. Ova vrsta filma zasniva se na veoma upro{}enim narativima putem
kojih se {to br`e dolazi do izvo|enja seksualnog ~ina, koje ~ini najve}i
deo radnje, sa dugotrajnim kadrovima penetracije i krupnim planovima
genitalija i fragmentiranog `enskog tela.24 Ku}ni seks-video, pak, naj~e{}e ne koristi ni elementarni narativ ve} samo prikazuje partnere tokom
seksualnog ~ina, koriste}i vi{e ili manje uverljivo poze i uglove snimanja kakvi postoje u profesionalnoj porno filmskoj industriji. Filmovi na
internetu na osnovu kojih su kreirani pomenuti porno-skandali u srpskim tabloidima koristili su konvencije hard-kor pornografskog filma,
sude}i po fotografijama kojima su bili predstavljeni na njihovim naslovnim stranama. Kako je ovaj sadr`aj kombinovan sa politi~ko-interpretativnim novinarstvom i {ta mo`e biti ideolo{ka i politi~ka podloga i svrha ovakvog povezivanja, razmotri}emo u daljem tekstu.
Tabloidi i tranzicija medija u Srbiji
Nakon 5. oktobra 2000. godine i pada Milo{evi}evog re`ima u Srbiji nije automatski do{lo do tranzicije u oblasti medija u finansijskom,
vlasni~kom i ideolo{kom smislu. U doma}im medijima u prvim godinama nakon pada re`ima profesionalizacija, smanjenje “govora mr`nje”,
sloboda {tampe i drugih medija i uspostavljanje dr`avnih medija kao
“javnog servisa” gra|ana usledili su samo parcijalno i sa velikim te{ko}ama. Istovremeno, dnevnu {tampu u Srbiji zahvatio je sna`an proces
tabloidizacije, ne{to kasnije u odnosu na druge zemlje Isto~ne i Jugoisto~ne Evrope.25
Spora i ne ba{ uspela tranzicija i demokratizacija masovnih medija nisu izuzetak, ve} pravilo u postkomunisti~kim zemljama. U tekstu
Postkomunisti~ki mediji u tranziciji Kolin Sparks isti~e da je “~ak i u najboljim slu~ajevima, kao {to su Slovenija i Republika ^e{ka, nova politi24
25
Videti analize sistema reprezentacije u hard-kor pornografiji u: A. Kuhn,
op. cit., L. Williams, op. cit.
Dr Snje`ana Milivojevi}, istra`iva~ki tim Ana [olovi} i Veliborka Staletovi}, “Tabloidizacija dnevne {tampe u Srbiji: Rezultati istra`ivanja”, IREX,
Beograd, juni 2004, str. 1.
63
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
~ka elita ulo`ila odlu~ne napore da obezbedi da {to je vi{e mogu}e medija u zemlji bude kanal komunikacije preko koga }e se ona obra}ati populaciji. Oni delovi medijskog sistema koje ove elite ne kontroli{u nalaze se, pak, u rukama tr`i{ta”.26
Dok dr`avne medije u Srbiji nakon 5. oktobra karakteri{e izve{tavanje koje je po pravilu pristrasno i u funkciji dnevne politike vladaju}ih stranaka, kao i izostanak dosledno sprovedene lustracije nad vr{iocima propagande prethodnog, autokratskog re`ima, “komercijalizacija
nezavisnih medija dovela je do njihovog prilago|avanja vladaju}em javnom mnenju, koje je konzervativno i reakcionarno jer je vi{e od deset
godina zasipano propagandom re`imskih medija”.27
Istra`ivanje koje su izveli \okovi} i saradnici ukazuje na Blic, Politiku i Ve~ernje novosti kao na tri najve}a dnevna lista u Srbiji,28 koja
su privatizovana sa zna~ajnim udelom stranog kapitala. Me|utim, dnevni tabloidi kao {to su Kurir, Nacional i Press ostvaruju veoma visoke
tira`e, u kojima prate ove glavne listove.29 Karakteristi~no je da interpretacije politi~kih zbivanja u ovakvim tabloidima pripadaju podru~ju
politi~kog ekstremizma i nedemokratskih re{enja, {to o~igledno pogoduje ukusu publike izlo`ene dubokoj krizi dru{tva. “Politi~ki ekstremizam odlikuje fanati~na uverenost da je njegova vlastita politika jedino
ispravna, a da su ostale la`ne, te da bi zastupnike drugih politi~kih opcija trebalo svim sredstvima privoleti prihvatanju jedne jedine ideolo{ke
istine, ili ih, u ime uzvi{enog cilja (Nacija, Klasa, Partija itd.), istrebiti sa
lica zemlje.”30
Privatizacija doma}ih medija odvija se uz mnogo pote{ko}a i neregularnosti, koje najvi{e proizlaze iz lo{e primene ili zloupotrebe regu26
27
28
29
30
64
Colin Sparks, Post-Communist Media in Transition, in: Corner, John et al.
“International Media Research: A Critical Survey”, Routledge, London and
New York, 1997, str. 115.
Tamara Spai}, Jezik mr`nje u srpskoj {tampi – Hranjenje incidentima, u: R.
Udovi~i} (ur.), “Medijska spoticanja u vremenu tranzicije: Albanija, BiH,
Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora”, Media plan institut, Sarajevo,
2005, str. 226.
D. \okovi}, op. cit., str. 22.
Precizni podaci o prodajnim tira`ima su poslovna tajna; prema nezvani~nim
i nepreciznim podacima (iz usmenih intervjua sa ljudima iz medija), naj~itaniji dnevni list u Srbiji su Ve~ernje novosti sa oko 300.000 tira`a. Blic ostvaruje oko 180.000 tira`a, Politika oko 200.000, Kurir preko 180.000, Press,
~iji tira` stalno raste, oko 80.000, a Nacional oko 50.000. U pore|enju sa
tim, dnevni list Danas ostvaruje oko 30.000, a Glas javnosti oko 50.000 tira`a.
@arko Trebje{anin, Psihologija politi~kog ekstremizma, izlaganje na sku
pu “Politi~ki ekstremizam u Srbiji”, Zrenjanin, juna 2006, u {tampi, str. 1.
Politika kao pornografija
lativa,31 isti~e Dragan \okovi}. U rezultatima istra`ivanja ovog i drugih
autora o vlasni{tvu medija u zemljama regiona, pokazalo se da najzna~ajnije medije u Srbiji poseduju doma}i biznismeni i, u sve ve}em broju, strane kompanije.32 Ovo istra`ivanje potvrdilo je da vlasni{tvo nad
medijima ima odlu~uju}i uticaj na njihovu ure|iva~ku politiku, {to nije
problem samo u tranzicionim zemljama ve} i u ~itavoj EU.33
Ovakav zaklju~ak potvr|uje i slu~aj dnevnih i nedeljnih tabloida
u Srbiji. Njih odlikuje nedefinisano vlasni{tvo koje upu}uje na izvesne
strukture biv{eg re`ima koje, sude}i po njihovom politi~kom kursu, odlu~uju}e uti~u na ure|iva~ku politiku ovih novina. Novinarka Draga Bo`inovi} nagla{ava da one “Uglavnom imaju male tira`e, niske cene i nikakav ili minimalan oglasni prostor... Ti listovi spadaju u korpus `ute
{tampe, ali imaju uglavnom politi~ku sadr`inu i politi~are kao glavnu temu, za razliku od evropskih tabloida, kojima su ciljna grupa interesenti
de{avanja na estradi. Iz impresuma tih listova te{ko je mogu}e saznati
‘~iji su’, ali se po sadr`ini (naj~e{}e napadi na pojedine politi~are ili odre|ene politi~ke opcije bez navo|enja izvora) mo`e zaklju~iti koga zastupaju. Smatra se da iza njih stoje odre|ene ekonomske ili politi~ke strukture koje diktiraju ure|iva~ku politiku, a obazrivo se mo`e ~uti da se
neki od njih finansiraju iz sumnjivog ‘kriminalnog’ kapitala”.34
Kako dalje isti~e Bo`inovi}, ovi senzacionalisti~ki mediji, u odsustvu i neadekvatnoj primeni postoje}ih zakona, {ire}i neproverene i neistinite vesti ostvaruju prili~an uticaj na javno mnjenje, jo{ drasti~nije
smanjuju}i odgovornost za javnu re~ u Srbiji.35
“Trenutno u Beogradu izlazi 14 dnevnih listova, (...) ali tu su samo dva ozbiljna lista, Politika i Danas, a ostalo su tabloidi najgore vrste”, ka`e dugogodi{nji urednik nezavisnog dnevnog lista Danas Grujica Spasovi} u intervjuu hrvatskom ~asopisu Novi list 2001. Ocenjuju}i
situaciju u srpskom medijskom prostoru posle 5. oktobra kao katastrofalno lo{u, Spasovi} smatra da je mr`nja i negativna energija jo{ uvek roba koja se jako dobro prodaje, {to pokazuje uspeh srpskih tabloida. Je31
32
33
34
35
Dragan \okovi}, Vlasni{tva medija i njihov uticaj na nezavisnost i pluralizam medija u Srbiji, u: Dragan \okovi} (prir.), “Istra`ivanje: Vlasni{tva
medija i njihov uticaj na nezavisnost i pluralizam medija u Srbiji i regionu”, Medija centar, Beograd, 2004. (9-32), str. 9.
D. \okovi}, op. cit., str. 9.
Isto, str. 31-32.
Draga Bo`inovi}, Srbija: Ekonomski pritisci na nezavisnost medija – U tra`enju prave mere, u: R. Udovi~i} (ur.), “Medijska spoticanja u vremenu
tranzicije: Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora”, Media plan institut, Sarajevo, 2005, str. 79-80.
Isto, str. 80.
65
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
dini pomak jeste ukidanje drakonskog zakona Slobodana Milo{evi}a o
informisanju, zbog ~ega se urednici i novinari nezavisnih listova vi{e ne
moraju bojati da }e zavr{iti u zatvoru. Spasovi} uzrok uspeha srpskih tabloidnih novina koje profitiraju na govoru mr`nje vidi u raspadu srednjeg sloja dru{tva i veoma niskoj kulturi i obrazovanju na{ih ljudi. “Tri
~etvrtine kupaca Danasa su ljudi sa fakultetom, Politika ima takvih 40
posto, a svi ostali tabloidi ispod 10 posto”, navodi Spasovi}.
Istra`ivanje tabloidizacije dnevne {tampe u Srbiji, koje je sprovela medijska analiti~arka dr Snje`ana Milivojevi} sa saradnicama 2004.
godine, upore|uje upravo sadr`aje pomenutih “ozbiljnih” listova, Politike i Danasa, kao predstavnika klasi~ne jutarnje {tampe i sadr`aje nove
generacije tabloida, koju reprezentuju Kurir i Centar.36 Nalazi ovog istra`ivanja pokazuju da u svim ispitivanim novinama dominiraju informativni sadr`aji, pri ~emu u tabloidima preovla|uju interpretativni tekstovi i komentari, dok je u Politici i Danasu vi{e analiza i intervjua.
“Kurir i Centar se mnogo vi{e oslanjaju na anonimne izvore, spekulacije
ili interpretacije nego na faktografiju... {to u konfliktnim situacijama lak{e rezultira netolerantnim, isklju~ivim i diskriminativnim pisanjem”.37
Na to ukazuje i uporedna analiza izve{tavanja u Politici i Danasu
i, naspram toga, u tabloidima o procesu formiranja vlade Srbije decembra 2003. i nasilju na Kosovu marta 2004.38 Dok prvopomenute novine
donose racionalan i izbalansiran stav, a Danas pominje i mirna re{enja
konflikta na Kosovu, tabloidne novine zauzimaju senzacionalisti~ki pristup i isklju~ive stavove.39 Tako|e je veoma zanimljiv nalaz da sve istra`ivane novine imaju veoma malo aktuelnih fotografija – dok je ovo u
Politici i Danasu veoma vidljivo, Kurir i Centar su koristili ogromne, arhivske, nejasne ili pak fotografije koje su samo uop{teno, asocijativno
vezane za doga|aj, ~ime su, napominje Milivojevi}, prikrivale to odsustvo autenti~nog vizuelnog materijala.
Konzervativna i nedovoljno demokratska dimenzija medija i javnosti jasno se i{~itava iz na~ina reprezentacije `ena u srpskoj dnevnoj
36
37
38
39
66
Milivojevi} isti~e da uzburkano tr`i{te dnevnih novina kao odlika procesa
tabloidizacije karakteri{e i ~esto pokretanje i nestajanje tabloida bez jasnih
indikatora o uzrocima i jednog i drugog. Tako su novine Centar, jedan od
predmeta istra`ivanja, prestale da postoje u aprilu 2004. neposredno posle
analiziranog perioda i posle samo stotinjak iza{lih brojeva.
S. Milivojevi}, op. cit., str. 6.
Dragan \okovi}, Vlasni{tva medija i njihov uticaj na nezavisnost i pluralizam medija u Srbiji, u: Dragan \okovi} (prir.), “Istra`ivanje: Vlasni{tva
medija i njihov uticaj na nezavisnost i pluralizam medija u Srbiji i regionu”,
Medija centar, Beograd, 2004.
Isto.
Politika kao pornografija
{tampi. Rezultati mini-istra`ivanja vizuelnog predstavljanja `ena u dnevnim novinama u Srbiji (u kome sam i sama u~estvovala) koje je sprovedeno u okviru Centra za `enske studije u Beogradu 2001. godine potvr|uju uvodnu tezu o rodnoj nejednakosti u prikazivanju `ena u doma}im
medijima. @ene su u dnevnim novinama predstavljene tek na oko petini od ukupnog broja fotografija. “Njihov broj je znatno manji u ozbiljnim novinama ali upadljivo raste sa porastom zabavnih strana i u ve~ernjim novinama”.40 Analiza socijalnih uloga `ena na fotografijama
pokazala je tendenciju stereotipiziranja `enskih uloga i diskriminacije
`ena: “Socijalne uloge osoba prikazanih na fotografijama svedo~e o
doslednoj medijskoj selektivnosti pri izboru. Naj~e{}e uloge `ena na fotografijama su zabavlja~ke – manekenke, modeli, TV li~nosti i peva~ice.
Drugu veliku grupu uloga ~ine one vezane za privatni domen – majke,
doma}ice, supruge”.41 Istra`iva~ice su u spisak “socijalnih uloga”
morale da unesu i kategorije “bez uloge” i “telo-predmet”, za `ene
prikazane van ikakvog dru{tvenog konteksta, anonimno i isklju~ivo u
“dekorativnoj” funkciji, koja nije imala ekvivalent me|u mu{kim fotografijama. Istra`ivanje je pokazalo da u ve~ernjim listovima i polutabloidima postoji manja nesrazmera izme|u broja mu{kih i `enskih
fotografija – “samo” dva puta vi{e fotografija mu{karaca u odnosu na
ozbiljne listove – {to ne umanjuje ~injenicu diskriminacije, budu}i da taj
ve}i broj fotografija `ena u tabloidnoj i zabavnoj {tampi opet u
najve}em broju pripada zabavlja~kim i dekorativnim ulogama `ena i
pornografskim reprezentacijama, pre nego ozbiljnim profesionalnim
ulogama. Ova veoma prisutna rodna nejednakost, seksizam i mizoginija u srpskoj {tampi na naslovnim stranama i u sadr`aju dnevnih tabloida dosti`e i stepen u~estale pornografske reprezentacije `ena.
Kultura tabloida i “porno-nacionalizam”
Pojava senzacionalisti~ke {tampe vezana je za sam po~etak razvoja {tampe kao masovnog medija. Ve} prva ameri~ka dnevna novina, koju je izdao Bend`amin Haris, prethodno londonski izdava~, Strana i doma}a javna de{avanja (Public Occurrences Both Foreign and Domestick),
{tampana u Bostonu 25. septembra 1690. (!), sadr`i dva osnovna elementa senzacionalisti~kih novina, tj. tabloida: “bla}enje” politi~kih protivnika, ~esto oficijelne vlasti, i “golicavi” seksualni skandali u koje su uklju~ene javne li~nosti.42
40
41
42
Ksenija Jovovi}, [ta govore fotografije, u: GENERO, [email protected], Beograd, 2004,
str. 40.
K. Jovovi}, op. cit., str. 45.
Ova novina, koju je izdao Bend`amin Haris, prethodno londonski izdava~,
odmah je bila zabranjena od strane vlasti, jer je sadr`ala negativne komen-
67
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
Naslovna strana kao glavno izra`ajno i komunikaciono sredstvo
novina koristi velike naslove (headlines), koji predstavljaju “jedinstvenu vrstu teksta”.43 U novinama, a naro~ito u tabloidima, upotreba jezika i dizajn naslova i odnosa slike i teksta namenjeni su tome da uzbude,
{okiraju i osvoje pa`nju ~itaoca. Da bi bili {to vi{e zapa`eni i istovremeno ekonomi~ni, naslovi razvijaju svoj sopstveni jezi~ki stil, igraju}i se
sa standardnim redom re~i u re~enici i uobi~ajenim redosledom fraza i
koriste}i razli~ite jezi~ke trikove i stilske figure kako bi potcrtali odre|ena zna~enja: rimu, sinonime, homonime, dvostruka zna~enja re~i, metafore, aluzije, nominalizaciju, intertekstualnost – aludiranje na druge
poznate naslove i tekstove itd. Osim toga grafi~ki su atraktivni i ~esto
svoje puno zna~enje dobijaju u kombinaciji sa fotografijama.
Mo`e se re}i da tabloidi kombinuju ova dva principa: atraktivnost
fotografija i grafi~ki atraktivnu prezentaciju teksta, senzacionalisti~ki re~nik i sa`eti, skoncentrisani diskurs na naslovnoj strani kao sredstvo privla~enja potencijalnog kupca, i sa druge strane, politi~ke poruke sa`ete
u hedlajnima. Srpski tabloidi tako|e koriste sve ove tehnike privla~enja
pa`nje kupca, koje naro~ito upotrebljavaju u politi~ke svrhe sa odlu~nom
namerom da uti~u na javno mnjenje. Ovo pokazuju i rezultati pomenutog istra`ivanja na temu “Tabloidizacija dnevne {tampe u Srbiji”, koje
je sprovela dr Snje`ana Milivojevi} sa saradnicama tokom 2004: “U Kuriru i Centru svi naslovi i fotografije su nedvosmisleno jasni, direktni i
~ak i u uzavreloj situaciji veoma afektivni, mobili{u}i i ~esto otvoreno
diskriminativni. (...) ukupna poruka naslovnih strana Kurira i Centra je
uznemiravaju}a, isklju~iva, zastra{uju}a i prete}a. U uslovima uzavrelog
doga|aja sklonost tabloida ka afektivnom, pojednostavljenom i senzacionalisti~kom tretiranju doga|aja ne doprinosi racionalnom uvidu u
krizu, sagledavanju njenih dimenzija i mogu}ih re{enja. Naprotiv, ona je
uvek osnova za zagovaranje brzih, direktnih i isklju~ivih poteza”.44
Va`no je naglasiti da su tokom 90-tih godina u Milo{evi}evoj Srbiji politi~ki sadr`aji u medijima bili u potpunosti podre|eni re`imskoj
propagandi, sa izuzetkom nekoliko nezavisnih medija, koji su trpeli represiju. Pored toga, popularna kultura bila je u najve}oj meri instrumentalizovana kako bi podr`ala sistem vrednosti nove ratnoprofiterske elite
i politiku vladaju}eg re`ima, koji se bazirao na ratu, plja~ki, nacionali-
43
44
68
tare o Indijancima koji su bili bliski engleskoj Kruni, i, zatim, o francuskom
kralju koji je, kako je bilo objavljeno, zaveo svoju ro|enu snaju. (U: Stan
Le Roy Wilson, ”Mass Media/Mass Culture: An Introduction”, Mc GrawHill Inc., New York, Updated 1993 Edition, str. 151).
Danuta Reah, “The Language of Newspapers”, Routledge, London and
New York, 1998, str. 13.
S. Milivojevi}, op. cit., str. 7.
Politika kao pornografija
zmu i izolacionizmu. Turbo-folk muzika, emisije o kriminalcima i ljudima sa margine, la`ni proroci, vidovnjaci i iscelitelji, TV kvizovi na Pinku,
modni glamur, ameri~ke TV serije i filmovi puni nasilja kao manifestacije mo}i, latinoameri~ke ki~-sapunice i sl. dopunjavali su politi~ke poruke o paravojnim kriminalcima-herojima, nacionalizam i ksenofobiju i
ru{enje moralnih vrednosti u nekoj vrsti kulture “porno-nacionalizma”.45
Populizam i kultura turbo-folka, koja je u sebe uklju~ila i glamur,
zapadnu masovnu kulturu kao uzorni model i obo`avanje potro{nje kao
`ivotnog stila, bila je duboko pro`eta pornografijom, mizoginijom i retrogradnim patrijarhalnim shvatanjem rodnih uloga, predstavljaju}i `enu
istovremeno kao telo-objekat i robu i kao “majku nacije”.46 Osnovni
“recept” ove kulturne matrice zasnivao se na rodnoj podeli, koja je podrazumevala mu{karca nasilnika-ratnika-kontroverznog biznismena, to
jest ratni~ki patrijarhat, i, sa druge strane, `enu-objekat, tj. vi{e ili manje otvorenu pornografiju.
Ova kultura nastavila je nakon 5. oktobra 2000. da `ivi najvi{e u
sadr`aju doma}ih tabloida i programa TV Pink.47 TV Pink, koji obuhvata i produkciju plo~a, radio i satelitski program i druge poslovne aktivnosti, “{iri se po Balkanu, emituju}i veoma komercijalan program
koji je u javnosti poznat kao ‘turbo-folk’ kultura”,48 kako isti~u i drugi
autori. Istovetni kulturni obrazac zastupaju i doma}i nedeljni tabloidi
kao {to su Svet, Skandal, Glamur i sl., a doma}a uredni{tva licencnih
magazina sa elementima tabloida kao {to je Story promovi{u iste doma}e javne li~nosti i sistem vrednosti koji ispunjavaju stranice doma}ih
nedeljnih tabloida i tok-{ou i muzi~ke programe televizije Pink, koju
opona{aju skoro sve lokalne TV stanice. Ovaj sistem vrednosti, zvani
“Pink kultura”, zasnovan je na trivijalnom shvatanju me|uljudskih i naro~ito mu{ko-`enskih odnosa, niskim kulturnim aspiracijama i ki~-kulturi, provincijalizmu, mizoginiji, fascinaciji modom, estradom i kultom
tela i, posredno, neprogresivnom i ekstremisti~kom vi{e nego demokrat45
46
47
48
Alexei Monroe, Balkan Hardcore: Pop culture and paramilitarism, u: Central Europe Review, Vol 2, No 24, 19. June 2000,dostupno na: www.ce-review.org/00/24/monroe24.html, nepaginirano.
Vrhunac ovakvog predstavljanja `ena bio je javni imid` Svetlane-Cece Ra`natovi}, koja se 1995. udala za {efa podzemlja, Milo{evi}evog biznismena i vo|u paravojnih jedinica optu`enog za ratne zlo~ine, @eljka Ra`natovi}a-Arkana, koji je ubijen 2000. Ona je erotski provokativnog izgleda pozirala za ~asopise sa njihovom novoro|enom decom, dok je u muzi~kim
spotovima nastupala kao seks-bomba, ~ak i u vidljivo poodmakloj trudno}i (kao u spotu za pesmu “Neodoljiv neumoljiv”).
Ivana Kronja, Naknadna razmatranja o turbo-folku, u: Kultura, br. 102, Zavod za prou~avanje kult. razvitka, Beograd, 2002, str. 8 – 9.
D. \okovi}, op. cit., str. 32.
69
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
skom politi~kom opredeljenju.49 U skladu sa navedenim, ne iznena|uje
{to u sadr`aju srpskih nedeljnih tabloida posve}enih estradi i zabavi dominira mizoginija kao klju~ni “jezik mr`nje”. ^itav diskurs ovih novina
zasniva se na seksisti~kim stereotipima, vulgarnim seksualnim aluzijama
koje su najve}im delom mizogine i tra~evima pa i direktnom vre|anju
javnih li~nosti i parova sa estrade.50 Vizuelna reprezentacija estradnih
zvezda je ili seksisti~ka – `ena kao telo-objekat i promoterka proizvoda
modne industrije, izgled kao najve}a vrednost i preokupacija – ili, pak,
pornografska. [tavi{e, dobar deo njihovog foto i pisanog sadr`aja sastoji se od pornografskih foto-izve{taja paparaca koji prikazuju donji ve{ i
me|uno`je peva~ica i voditeljki ili druge skarednosti51 i “{aljivih” fotostripova sa estradnim li~nostima punim vulgarnih komentara.52 Na poslednjim stranama nekih od ovih novina nalaze se modni prilozi i izve{taji iz svetskog {ou-biznisa.
49
50
51
52
70
Ovakvo opredeljenje vidljivo je u ~itavom diskursu i simplifikovanom predstavljanju slo`enih politi~kih pitanja, sa ~estim i takore}i sistematskim netolerantnim, nacional-{ovinisti~kim, mizoginim, homofobi~nim i sli~nim ispadima u zabavno-politi~kim (!) emisijama kao {to su “Zamka”, “Klopka”,
“Piramida” itd., ne samo na TV Pink, kao i u komentarima voditeljki, diskursu gostiju, tekstovima pesama i celokupnoj vizuelnoj reprezentaciji u
okviru scenografije, kostima, igra~kih numera i nastupa peva~ica i peva~a
u estradnim emisijama tipa “Grand {ou” i “Zvezde Granda” i “Svet plus”.
Sli~ne poruke mogle bi se uo~iti i putem analize informativnih emisija mnogih medijskih ku}a u zemlji.
Evo samo nekih primera: uz fotografiju peva~ice Mine Kosti} tokom obla~enja iza bine – podignuta je suknja i vide se podvezice i donji ve{ – stoji
komentar {minkerke u obla~i}u: “A kol’ko vidim, drvnoprera|iva~ka industrija ti je u punom pogonu – posekla si svu {umu na venerinom bregu!”
– Scandal br. 101, 27. april 2006, str. 35; fotografija peva~ice Ane Koki} u
bikiniju na pla`i uz komentar “100% meso” – Scandal br. 109, 22. jun 2006,
nasl. strana; tekst “Modni `iri” donosi komentare fotografija poznatih – uz
sliku peva~ice Maje Nikoli} stoji i komentar izvesnog Stefana Naumovskog:
“Za{to ste je slikali iz donjeg ugla, reklo bi se da umesto potkolenica ima
balvane?! Dopada mi se njena haljina, ali ne i kako joj stoji.” – Svet br. 463,
4. maj 2006, str. 41, itd.
Svet br. 216 jo{ 11. septembra 2000. na naslovnoj strani donosi tri fotografije pop-peva~ice Ksenije Paj~in za vreme nastupa u izrazito kratkoj suknji i crnom donjem ve{u, snimljene iz donjeg rakursa. Svet br. 472 iz 2006.
donosi fotografiju folk-peva~ice Jelene Karleu{e sa obna`enom pozadinom
i velikim naslovom “Gola guza”, dok Svet br. 474 donosi fotografiju devojke sa nagim grudima pod providnim velom uz naslov: “Topless – Tina Ivanovi}” (folk-peva~ica). Scandal br. 102 od 4. maja 2006. u samo jednom
broju donosi tri paparaco-reporta`e sa prizorima ljubljenja, seksualne predigre i erotskog plesa poznatih li~nosti uz vulgarne komentare.
Videti npr. Svet br. 462, od 27. aprila 2006, koji na naslovnoj strani i u posebnom tekstu donosi tekst o gostovanju folk-peva~ice Jelene Karleu{e u
SAD, koja je na fotografiji okru`ena ~etvoricom afroameri~kih telohrani-
Politika kao pornografija
Analiza sadr`aja srpskih tabloida:
pornografija, politika i govor mr`nje
Radi analize sadr`aja aktuelnih dnevnih tabloida u Srbiji odlu~ili
smo se na mini-istra`ivanje zasnovano na uzorku reprezentativnih srpskih dnevnih tabloida: Kurir, Nacional i Press53 tokom jedne sedmice izla`enja, u periodu od 29. aprila do 5. maja 2006. Istra`ivanje ispituje sadr`aj novina sa fokusom na naslovne strane, koje, kao {to smo ve} ranije
objasnili, nude osnovnu i najva`niju komunikaciju sa ~itaocem i odra`avaju unutra{nju sadr`inu novina. Na{a namera bila je da u ovoj studiji bli`e ispitamo koliko je pornografska reprezentacija `ena zastupljena
u ovim novinama i na koji na~in i kakvo je op{te predstavljanje `ena u
njima. Zanimao nas je i odnos politi~kih vesti i `enske reprezentacije na
naslovnim stranama i u sadr`aju ovih tabloida, u skladu sa na{om tezom
o ideolo{koj vezi izme|u mizoginije, pornografije i politi~kog ekstremizma u srpskoj tabloidnoj {tampi.
Sadr`aj dnevnih tabloida u ispitivanom periodu potvr|uje prethodno iznete nalaze drugih autorki o njihovom prevashodnom interesovanju za politi~ke teme, koje se tretiraju afektivno i sa velikom dozom
isklju~ivosti. Od politi~kih vesti centralna ili barem prate}a vest svakoga dana vezana je za poteru za ha{kim optu`enikom br. 1 Ratkom Mladi}em.54 Od 5 brojeva Kurira koji su iza{li u periodu od 29. aprila do 5.
maja, 4 broja donose sliku Ratka Mladi}a na naslovnoj strani. U svim
brojevima on je centralna tema, a u onom jednom gde nema njegove slike date su fotografije vojnika ubijenih u kasarni, jer su (kako se sugeri{e) bili svedoci njegovog skrivanja.55 Press tako|e u svim izdanjima u
navedenom periodu donosi slike i tekst o Mladi}u kao centralnu vest, u
jednom broju veoma dramati~no, preko ~itave naslovne strane uz veliku fotografiju i naslov: “Dramati~no – EU prekinula pregovore sa SCG:
Mladi} trese Srbiju”.56 Nacional, pak, samo u jednom od 4 broja donosi
uop{tenu vest vezanu za Mladi}a na naslovnoj strani, ali bez njegove fo-
53
54
55
56
telja, sa lascivnim naslovom “Bela ma~ka & Crni ma~ori” i odgovaraju}im
propratnim tekstom. Svet br. 463. od 4. maja 2006. donosi fotografije susreta pop-peva~a Vlade Georgieva i “Por{eove PR menad`erke” u vidu fotostripa pod naslovom “Barba baca mre`u!” i sa izrazito mizoginim osvrtom
na li~nost ove poslovne `ene, koja je navodno “odbila” Vladino udvaranje.
Reprezentativnih po visokim tira`ima i op{toj popularnosti i uticaju na javno mnjenje.
Visoki oficir JNA i penzionisani oficir Vojske Jugoslavije. Komandant vojnih snaga bosanskih Srba tokom rata u BiH. Danas odbegli ha{ki optu`enik koji se izme|u ostalog tereti za masovni zlo~in nad civilima u Srebrenici, BiH, 1995.
Kurir, 29. april, 1 – 2. maj 2006, naslovna strana.
Press, 4. maj 2006., naslovna strana.
71
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
tografije – “[okantno – Ratko Mladi} pisao Karli del Ponte”.57 Od ukupno 14 naslovnih strana izdanja 3 dnevna tabloida u periodu od 29. aprila do 5. maja 2006, ukupno 10 sadr`i temu Ratka Mladi}a i njegovu fotografiju kao centralnu vest, dok 2 govore o njemu indirektno. Ovo nam
pokazuje od kolike su va`nosti politi~ke vesti vezane za afirmaciju vojnih i politi~kih funkcionera Milo{evi}evog vladaju}eg aparata za srpske
dnevne tabloide. U danom periodu o~igledno je do{lo do intenziviranja
jedne sistematske antiha{ke kampanje i svakodnevne odbrane i glorifikacije Ratka Mladi}a(!), budu}i da je u tom trenutku postavljen ultimatum Srbiji o njegovom izru~enju od strane pregovara~a EU. Mladi}
ovde poprima osobine simbola ratni{tva i rodoljublja, nepobedive i
pravedne srpske mu{kosti, i, naravno, kontinuiteta vladavine milo{evi}evskih ratno-kriminalno-politi~kih struktura.
Druge teme koje se pojavljuju na naslovnim stranama dnevnih tabloida u ispitivanom periodu jesu: politi~ki skandali; verska netrpeljivost
(“Mud`ahedin okupirao bogosloviju u Sarajevu”58); doma}a estrada;
homoseksualizam; plasti~na hirurgija mu{kih peva~kih zvezda; katastrofe i crna hronika – samoubistvo zbog otkaza, stradanje kaskadera, pogibija porodice, brutalna ubistva; romanse poznatih – ven~anje jedne doma}e voditeljke, ljubav Marijane Mateus, doma}e novinarke i Lotara
Mateusa, poznatog fudbalskog trenera,59 pornografija – sajam pornografije, porno-zvezde; mizoginija usmerena prema `enama iz politi~kog
`ivota i sa estrade; nacionalni presti`ni proizvodi (npr. vinjak); fudbal.
Primeri mizoginije na naslovnim stranama tabloida u uzorku su
veoma brojni. Svaka porno-fotografija i, zajedno sa njom ili bez nje, dovo|enje `ena u pornografski kontekst u tekstualnim komentarima jeste
mizogina po sebi. Drugi vidovi reprezentacije `ena u ispitivanom uzorku tako|e su gotovo isklju~ivo zasnovani na mizoginim porukama. Politi~arka Danica Dra{kovi} predstavljena je fotografijom u pozi dominacije nad politi~arem iz SPS-a Bakijem An|elkovi}em kako postavlja
pitanje “Kako je Bakijeva majka dobila frekvenciju?”, ~ime se ismeva
njena politi~ka mo}.60 Eklatantni ejd`izam ogleda se u vesti o biv{oj supruzi politi~kog i vojnog funkcionera (izabrana je fotografija na kojoj je
ona eroti~no obu~ena), uz koju stoji komentar: “Glorija voli ‘piletinu’!
Biv{a `ena generala Neboj{e Pavkovi}a u vezi sa 15 godina mla|im mu{karcem”.61 Peva~ica Svetlana Ceca Ra`natovi}, ina~e omiljeno lice srp57
58
59
60
61
72
Nacional, 5. maj 2006, naslovna strana.
Kurir, 29. april, 1-2. maj 2006, naslovna strana.
Press, 29. april 2006.
Press, 29. april 2006.
Kurir, 4. maj 2006, naslovna strana.
Politika kao pornografija
skih tabloida, predstavljena je izazovnom fotografijom cele figure preko
koje je dat simbol ni{ana uz komentar “Ceca na ni{anu”.62 Iako je svrha
ovog predstavljanja i propratnog teksta politi~ko-paranoidne sadr`ine:
“Posle ubistva... svedoka atentata na Arkana, `ivot najve}e folk zvezde
u velikoj opasnosti”63 da afirmativno prika`e i za{titi doti~nu zvezdu koja pripada militantnim milo{evi}evskim strukturama mo}i, nije propu{teno da se u njenoj reprezentaciji pojavi i mizogina seksualna aluzija,
naime da se potcrta da je ona privla~ni seksualni objekat koji je “na ni{anu” ~italaca. Mizoginija prema `enama sa estrade kombinuje se i sa
homofobijom: folk peva~ica predstavljena je malom fotografijom uz komentar: “Tanja Savi} na meti lezbijke”.64 Tu je i “re`irani” sukob izme|u dve folk zvezde – mizogino potenciranje `enske seksualne i druge
konkurencije i kritika `ena zbog takve agresivnosti i “pokvarenosti”:
peva~ica Seka Aleksi} je navodno izjavila “Ceco, be`i dalje od svih mojih saradnika” unutar naslova “Seka ljuta na Cecu jer joj je otela stilistu
Sa{u Vidi}a”.65
U uzorku od 14 naslovnih strana u ispitivanom periodu, predstavljanje `ena putem porno-fotografija i-ili komentara koji ih sme{ta u
kontekst pornografije javlja se ukupno 9 puta, od ~ega 2 puta bez komentara i 7 puta sa komentarom koji ide uz fotografiju, a koji je mizoginog karaktera. U jednom slu~aju, slika plavokose `ene obna`enih prsa
koja dominira preko pola strane data je bez ikakvog komentara ili kontekstualizacije, kao da se po sebi podrazumeva da je “prirodno” da ona
bude tu.66 Pornografski sadr`aj prisutan je na 6 naslovnih strana, a 3 puta se dve razli~ite pornografske teme nalaze na istoj naslovnoj strani.
U ovih 5 brojeva, Kurir nema pornografske fotografije, ali ima mizogine komentare pra}ene fotografijom `ena na koje se komentar odnosi (videti gornje primere).
Od 5 izdanja Press-a, 2 naslovne strane sadr`e tekst sa eksplicitnim pornografskim sadr`ajem, pra}en fotografijama `ena koje nisu sasvim obna`ene. Uz fotografiju striptizete Branke Blek Rouz u majici bez
rukava sa dekolteom stoji “Ba{ nju briga – Branka Blek Rouz ugradila
silikonske grudi od 1.100 kubika” i “Pamela br. 2... Srpska striptizeta izjedna~ila rekord koji dr`i famozna Pamela Anderson”.67 Drugi primer
jeste vest o hrvatskoj pop-peva~ici Severini, koju ~ini njena fotografija
62
63
64
65
66
67
Kurir, 29. april 2006, naslovna strana.
Isto.
Kurir, 29. april – 2. maj 2006, naslovna strana.
Nacional, 5. maj 2006, naslovna strana.
Nacional, 3. maj 2006, naslovna strana.
Isto.
73
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
u crvenoj haljini sa dekolteom i mizogini komentar koji govori o tome
da nema~ki list Bild tra`i da se ona izbaci sa “Evrovizije” zbog pornoskandala.68 I druge doma}e estradne zvezde ~esto su predmet ovakve
reprezentacije, u kojoj vest ima pornografski sadr`aj, iako je peva~ica
na slici obu~ena. Takva je i vest o folk-peva~ici Marti Savi}, koja daje
njenu fotografiju-portret lica uz komentar: “Bugarska ze~ica – pozirala
u kristalnim ga}ama”.69 Ova vrsta predstavljanja ~ini i to da datim `enama umanjuje ili oduzima profesiju i nastoji da ih degradira u objekte porno-industrije.
U datom uzorku, Nacional ima fotografije nagih `ena na svakoj
naslovnoj strani – u 2 broja to je centralna, velika fotografija koja dominira stranom, a u druga dva velika fotografija na pola strane. Neidentifikovane `ene na obna`enim fotografijama u Nacionalu prikazane su licem sa “uzbu|enim” pogledom, gornjim delom tela (od struka ili od pola
butina nagore) i sa obna`enim grudima. Na jednoj naslovnoj strani ovog
lista, slika jedne `ene je data bez ikakvog komentara (vidi prethodni pasus). Pored druge plavokose `ene stoji mizogino-pornografska stereotipna kvalifikacija – spoj suprotnosti u shvatanju `ene koje ~ine osnov mizoginije – “nevaljali an|eo BB”, sa aluzijom na seksi-gluma~ku zvezdu
60-tih Bri`it Bardo, ~ija je ova devojka na slici “porno” kopija.70 Jo{ jedan veoma ra{ireni pornografski stereotip prisutan je na naslovnoj strani jednog od brojeva Nacionala,71 na kojoj dominira fotografija dve neidentifikovane plavokose devojke obna`enog torza u crnim ga}icama –
druga stoji iza le|a prve i dr`i je za grudi, devojka u prednjem planu ima
du`u kosu i “pirsing” na pupku. Ovde imamo i motiv homofobije, koja
je “ukro}ena” mizogino-homofobi~nim komentarom: “Srbi vole lezbejke: Ma~o trip – kad bi nai{la na pravog mu`jaka, svaka lezba bi postala
nimfomanka”. Ovde je fotografija obna`enih `ena iskori{}ena radi podsticanja (nacionalisti~ki) intoniranog srpskog ma~izma.
I kona~no, u jo{ jednom Nacionalu,72 na ~itavoj donjoj polovini
strane je fotografija dve devojke (plavokose i crnokose, kao “para ze~ica”) koje gledaju ka kameri tj. ka gledaocu, sa obna`enim, o~igledno silikonski uve}anim grudima. One su natpisom identifikovane kao “D`ena i E{ton”, dakle samo li~nim imenom, “slavne ameri~ke porno zvezde”.
Njihova reprezentacija pra}ena je veoma mizoginim komentarima, ismevanjem `ena: u nastavku identifikacije ka`e se “u pozori{tu ve`baju pra68
69
70
71
72
74
Press, 3. maj 2006, naslovna strana.
Nacional, 29. april – 3. maj 2006, naslovna strana.
Nacional, 29. april – 3. maj 2006, naslovna strana.
Nacional, 5. maj 2006, naslovna strana.
Nacional, 4. maj 2006, naslovna strana.
Politika kao pornografija
vu glumu, malo komplikovaniju od njihovih standardnih vrelih uloga”,
a u komentaru u traci ispod “Porno zvezde u~e da glume prave, karakterne uloge”. Ovim se u isto vreme ismevaju devojke koje bi da budu
ne{to vi{e od porno-zvezda, ali se i podriva uobi~ajeni gra|anski moral
i tzv. visoka kultura – teatar i ozbiljne, karakterne uloge koje `ene igraju dovode se u istu ravan sa pornografijom. Na ovaj na~in se sugeri{e da
je porno-sadr`aj jedina prava uloga za `ene. Jo{ jedna reprezentovana
`ena na istoj naslovnoj strani (na manjoj fotografiji) identifikovana je sa
mu{kim partnerom kao “Nemo i Niki”. Ona je prikazana do pojasa, sa
potpuno golim grudima naslonjena na mu{karca iza nje, uz eksplicitni
komentar “Festival seksa u Debrecinu”.
Fotografije nagih (7 x) i poluobna`enih (14 x) `ena prisutne su i
na zadnjim stranama ovih dnevnih tabloida, u 6 od 14 izdanja – u 4 Nacionala i 2 Kurira. Zadnje strane sa naslovnom ~ine i jedine kolor-strane. Na 2 zadnje strane na kojima se nalaze obna`ene `ene prisutne su i
2 male fotografije obna`enih mu{karaca (jedna frontalno i jedna otpozadi, sa slikom gole mu{ke stra`njice). Ove reprezentacije obiluju i veoma mizoginim komentarima: “Narkomanka”;73 borba “ze~ice” za novac
pokojnog mu`a;74 kakve mu{karce voli jedna glumica u krevetu;75 “Okr{aj divljih zveri” – poraz druge glumice od strane `enske konkurencije,
sa punim razumevanjem za mu{karca koji je izvr{io preljubu, pohvalom
novoj devojci i mr`njom prema ostavljenoj `eni (koja je, uzgred, prikazana gola – nova devojka je u bikiniju) ;76 “Bogata jaha~ica”;77 “D`ordan simulira oralni seks”;78 “Goli{avi hokej” uz sliku nage TV glumice;79 [email protected], dalje od daljinskog!”;80 “Superdeka”, vreme{ni bogata{ sa
mladom manekenkom, uz nabrajanje i ilustrovanje njegovih prethodnih
partnerki i listu prekri`enih imena manekenki koje je “posedovao”.81
Interesantno je da je ostalih 8 zadnjih strana u uzorku (me|u njima i polovina 1 strane koja sadr`i i sliku poluobna`ene `ene) posve}eno sportu.
Ovo pokazuje da se sadr`aj zadnjih strana shvata opu{tenije, kao podru~je zabave, koja se pak vidi kao pornografija i sport.
73
74
75
76
77
78
79
80
81
Nacional, 29. april – 3. maj 2006, poslednja strana (svi izvori u fusnotama
na ovoj stranici odnose se na poslednje strane pomenutih listova).
Nacional, 3. maj 2006.
Nacional, 29. april – 3. maj 2006.
Isto.
Nacional, 5. maj 2006.
Isto.
Nacional, 4. maj 2006.
Kurir, 3. maj 2006.
Kurir, 29. april – 2. maj 2006.
75
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
Unutra{nje strane dnevnih tabloida pokazuju ne{to ve}i procenat
zabavnih sadr`aja u odnosu na politi~ke – izgleda da se glavna koncentracija politi~kih komentara i informacija nalazi na naslovnoj strani. Prve 2 do 4 unutra{nje strane u svim ispitivanim novinama donose politi~ke vesti, koje zatim prelaze u neke kulturno-politi~ke incidente koji
su, naravno, jednostrano tuma~eni, crnu hroniku, “zanimljivosti” i pri~e sa estrade. Upravo ovi zabavni sadr`aji sadr`e najvi{e mizoginih poruka. Porno-fotografije prisutne su na unutra{njim stranama u malom
broju – i njihova koncentracija se o~igledno nalazi na prvoj i poslednjoj
strani novina. TV program, kao i sport, zauzima tako|e zna~ajan deo
sadr`aja – po 2 do 4 unutra{nje strane.
Da pomenuti rezultati jedne nedelje izla`enja dnevnih tabloida u
Srbiji u navedenom periodu dosta verno odra`avaju uobi~ajenu sliku njihovog sadr`aja, potvr|uje i na{ kratki pregled tema na naslovnim stranama Kurira, kao najpopularnijeg dnevnog tabloida, 1. i 15. dana u mesecu od januara do juna 2006. Ovaj pregled pokazuje postojanu liniju
kritike aktuelne vlade i politi~ara iz demokratskog bloka, osudu ha{kog
tribunala i politike EU i pozitivan stav prema ljudima iz biv{eg re`ima
– predsednik dr`ave, zvani~ni slu`benici vojske i policije – kojima se sudi za te{ke zlo~ine ili su u bekstvu: Slobodanu Milo{evi}u, Ratku Mladi}u, Miloradu Ulemeku Legiji. Na ukupno 12 naslovnih strana (po~etak meseca je ve} bio ispitivan u studiji slu~aja 1), Ratko Mladi} pominje
se 3 puta, jednom indirektno,82 Slobodan Milo{evi} (nakon njegove smrti) 3 puta,83 Patrijarh Pavle 1 put,84 optu`enici za ubistvo Zorana \in|i}a Milorad Ulemek Legija i Bagzi i Ljubi{a Buha ^ume, nekada{nji
lider “sur~inskog klana” i svedok-saradnik Specijalnog tu`ila{tva za organizovani kriminal, po 1 put.85 Politi~ari demokratskog bloka pominju
82
83
84
85
76
“Deda Ratko” – Mladi} }e postati deda, centralna vest po veli~ini naslova
i fotografije, 15. februar 2006; “Samo je jedan Ratko Mladi} – svi Mladi}i
u Srbiji su generalovi ro|aci, ali se niko ne zove Ratko” – 1. mart 2006. “Ko
je ubio vojnike?” – 29. april, 1-2. maj 2006, pominje se skrivanje ha{kih optu`enika (vidi st. slu~. 1).
Napomena: sve fusnote od 77 do 90 odnose se na Kurir.
“Milo{evi} danas u Beogradu” – kao da je `iv, govori se o tome kako Marko Milo{evi} toga dana sa telom sti`e u Beograd, “Pobuna u tribunalu” –
zarobljenici strahuju da }e biti otrovani kao Milo{evi}, oba teksta 15. mart
2006; “Slobino pismo Solani” – Milo{evi} ulo`io vapaj da se vidi sa porodicom, 1. jun 2006.
“Patrijarh na VMA” – 15. april 2006.
“Su|enje Legiji” – sam dolazak Legije u Palatu pravde izazvao opsadno
stanje na ulicama grada, 15. februar 2006; “Bagzi do`iveo sr~ani udar” –
15. maj 2006; “Pi{ulja” – petnaest godina mla|a devojka ^umetu rodila
}erkicu, 1. februar 2006.
Politika kao pornografija
se kao ume{ani u korupciona{ke afere 3 puta,86 predsednik Boris Tadi}
iz Demokratske stranke u opasnosti da mu Toma Nikoli} iz Radikalne
stranke ugrozi rejting – 1 put,87 i zakulisna ucena od strane predsednika vlade Vojislava Ko{tunice i Mla|ana Dinki}a, ministra finansija iz
stranke G17 plus da se postavi novi ministar kulture iz redova ove stranke, Neboj{a Bradi} – pominje se 1 put.88 Vesti vezane za ratove devedesetih, ili one koje svojim naslovom aludiraju na njih u metafori~nom,
pro{irenom zna~enju, javljaju se 3 puta: “Darko Kova~evi} – Svi moji
grobovi po Srbiji” – fudbaler D. Kova~evi} ne dolazi ~esto u zemlju od
kad su mu umrli roditelji,89 “,Ilija Petkovi} – Vojvoda od Knina” – tekst
o treneru fudbalske reprezentacije, sa aluzijom na Kninsku Krajinu;90 i
“Spalili su na{eg Acu – Spr`en!” – vojnik JNA, najbolji u klasi, spr`en
minom kao ranjenik u transporteru Crvenog krsta 1991. godine tokom
oru`anih borbi za otcepljenje Slovenije, porodica podnela tu`bu.91
Na tih 12 naslovnih strana `ene se pominju ukupno 8 puta uporedo sa vestima o mu{karcima. Predstavljene su fotografijom i, osim u 1
slu~aju, isklju~ivo u ulozi zabavlja~ice i telo-objekta, od ~ega su 3 puta
dovedene u pornografski kontekst: 15. januar – “Nato ti si!” – vest o goli{avim slikama pop-folk peva~ice Nata{e Bekvalac na internetu, pri ~emu se list u daljem tekstu ogra|uje da je vest neproverena, jer se nagoj
devojci ne vidi lice; 1. februar – “Gola Maja!” – deo seks-skandala sa glumicom Majom Mand`ukom, o kome }e biti re~i; i 15. april – “Svi|a mi
se Marko Jari}” – teniserka Ana Ivanovi} predstavljena soft-porno fotografijom na kojoj je naga do kukova, u profilu, i {akom zaklanja grudi, dok u tekstu obja{njava ko nije njen de~ko. U ostala 4 predstavljanja `ene 2 puta daju konzervativne i retrogradne izjave: “Misica protiv
bele kuge: @elim da se ljudi u SCG slo`e, obo`e i umno`e” – Nada Milini}, mis SCG 2005;92 “Sla|a te{ko bolesna: popularnoj denserki proradila {titna `lezda” – na kraju teksta o Sla|ani Deliba{i} ka`e se: “kada ponovo bude u formi, sledi trudno}a, jer je ~vrsto re{ila da svom Igoru
rodi sina”;93 tu je i izbor za dvojnicu folk-peva~ice Seke Aleksi}94 i ho86
87
88
89
90
91
92
93
94
“Jela{i} – korupciona{ka afera”, 15. januar 2006; “Davini} pred hap{enjem”
– biv{i ministar odbrane u aferi “pancir”, 1. februar 2006; “Jela{i} mi tra`io reket” – guverner NB odbio dozvolu za rad MB banci, 1. april 2006.
15. februar 2006.
1. jun 2006.
1. mart 2006.
31. decembar 2005, 1-2. januar 2006.
15. april 2006.
31. decembar 2005, 1-2. januar 2006.
1. april 2006.
15. februar 2006.
77
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
mofobi~ni prilog “Tanja Savi} na meti lezbijke”.95 Sve ove reprezentacije sadr`e mizoginiju. Jedini primer kada `ena nije prikazana kao teloobjekat, jeste naslov “Dafina pobegla iz zemlje!”96 – u tekstu se navodi
nepotvr|ena vest da je nekada{nja vlasnica Dafiment banke pobegla u
Italiju sa la`nim paso{em, pri ~emu se bez adekvatne argumentacije ka`e da je Dafina Milanovi} “devizne {tedi{e prevarila za oko 19 miliona
nema~kih maraka, milion ameri~kih dolara i oko tri i po miliona {vajcarskih franaka”, kao da je to njeno samostalno delo, a ne manipulacija kreirana u vrhu biv{eg re`ima. Navode se i njeni zdravstveni problemi i “nove maligne }elije”, {to je sve veoma mizogino.
Pornografski skandali u srpskim tabloidima
Kao {to je re~eno u uvodu, reprezentacija pornografskih filmova
sa doma}im estradnim zvezdama plasirana kao seks-skandali u srpskim
tabloidima predstavlja vrlo interesantan i vi{estruko indikativan slu~aj
dvostruke medijske reprezentacije pornografskog sadr`aja. Dok naslovne strane tabloida u Srbiji u~estalo koriste soft-porno fotografiju na naslovnim i zadnjim stranama novina, ovi skandali dostigli su nezapam}eni publicitet upravo prisustvom hard-kor fotografija, koje su zapravo
inserti iz porno-filmova. U dva slu~aja – Severine i Suzane Man~i} – filmovima je potvr|ena autenti~nost amaterskog snimka nastalog u ku}noj
produkciji, dok je u tre}em – Maje Mand`uke – autenti~nost negirana,
i objavljena je sumnja da se radi o niskobud`etnom pornografskom filmu sa profesionalnom porno-glumicom. U oba primera, filmovi na internetu na osnovu kojih su kreirani pomenuti porno-skandali koristili
su konvencije hard-kor pornografskog filma, sude}i po fotografijama kojima su bili predstavljeni na naslovnim stranama.
U slu~aju Severine i Maje Mand`uke, sporni filmovi na{li su se
najpre na internetu, dok je privatni snimak Suzane Man~i} istovremeno
“osvanuo” i na Zelenom Vencu(!).97 CD-ovi sa svim ovim filmovima na{li su se u uli~noj prodaji po bagatelnim cenama. Kompleksnost ovih i
sli~nih afera le`i i u ~injenici da one zna~ajno doprinose popularnosti
datih zvezda, koje kao da moraju sopstveno mesto u javnosti da opravdaju javnim ritualom kolektivnog seksualnog poni`avanja i osude.
@ene koje imaju ime i profesiju degradiraju se u “potro{nu robu”
porno-industrije, {to se smatra delom njihovog posla. Mnoge `ene sa es95
96
97
78
Ve} prikazano u studiji slu~aja 1.
1. jun 2006.
Pijaca u centru Beograda u okviru koje radi i mnogo ilegalnih tezgi u uli~nom prolazu.
Politika kao pornografija
trade ovo i svesno prihvataju kako bi zaradile vi{e novca i odr`ale svoje profesionalne pozicije.
“Afera Severina”, lansirana u Srbiji u Kuriru i drugim tabloidima
prvih dana juna 2004. imala je razmere balkanskog seks-skandala, koji
je obnovljen preno{enjem kriti~kih natpisa iz nema~kih tabloida uo~i
u~e{}a ove pop-peva~ice na “Pesmi Evrovizije” 2006. Fascinacija filmom
Severine Vu~kovi} verovatno poti~e od toga {to se u njemu vidi iskreno
uzbu|enje i u`ivanje ove mlade i fizi~ki izuzetno privla~ne peva~ice tokom odnosa sa njenim tada{njim partnerom, hrvatskim biznismenom
Milanom Lu~i}em. Severina je potvrdila autenti~nost filma, izjaviv{i da
se radi o privatnom snimku iz 2001, koji joj je ukraden, i demantovala
da ga je sama lansirala u javnost.
“Afera Suzana Man~i}”, lansirana u februaru 2005, pokazala je u
samoj reakciji popularne voditeljke TV Pink kako u srpskim medijima
i javnosti funkcioni{e sprega mizoginije, pornografije i dvostrukog morala. Na vest o izla`enju privatnog snimka seksualnog odnosa nje i njenog biv{eg supruga u javnost, Suzana Man~i} do`ivela je emotivni slom
i sva u suzama obratila se naciji, mole}i da eksploatacija tog snimka prestane jer je ona majka dve maloletne k}erke. Naime, Man~i} je od kraja 90-tih dala odlu~uju}i doprinos razvoju “Pink kulture”, njenih rodnih
i drugih stereotipa, vode}i nakon NATO bombardovanja porodi~ni kviz,
u kome je za mu`eve izvo|en profesionalni striptiz,98 a posle 2000-te i
zabavnu emisiju “Grand {ou”, punu obna`enih tela igra~ica i peva~ica i
seksisti~kih tekstova pesama. Osim toga, Suzana Man~i} slikala se u avgustu 2004. obna`ena za srpski Plejboj.99 Svoje slike ona je ocenila kao
umetni~ke erotske fotografije, idu}i tako na ruku uobi~ajenim opravdanjima seksisti~ke reprezentacije `ena, dok je istovremeno osudila “poplavu pornografije” u doma}im medijima! Iako bi nage fotografije sredove~ne `ene mogle biti afirmativne u smislu `enske emancipacije, u
doma}em kontekstu one su pre poslale poruku o tome da su sva, pa i
sredove~na `enska tela dostupna javnoj (zlo)upotrebi, ogoljavanju i prodaji. U jednom TV razgovoru je rekla kako je, da bi postigla izgled na
slikama u Plejboju, mnogo ve`bala i pila pilule za mr{avljenje, zbog kojih je na kraju zavr{ila u bolnici (!), previ|aju}i ~injenicu da sama godinama reklamira proizvode za mr{avljenje u emisijama Bio Clinica.
“Afera Maja Mand`uka” za sada predstavlja vrhunac ovakve prakse. Na naslovnoj strani Kurira od 31. januara 2006. godine osvanuli su
98
99
Videti detaljan opis ovog kviza TV Pink u delu Mi{e \urkovi}a: “Diktatura, nacija, globalizacija”, IES, Beograd, 2002, str. 191-196.
Playboy br. 8/avgust 2004, izdanje za Srbiju i Crnu Goru, Gola Loto devojka – Suzana Man~i}, str. 28-37.
79
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
ogromni naslov “PORNO” i fotografije-ise~ci iz amaterskog porno-filma koji se pojavio na internetu,100 snimljenog mobilnim telefonom od
strane tre}e osobe, koji navodno prikazuje ovu beogradsku glumicu i jednog mladog mu{karca u scenama eksplicitnog seksa. Ova objava izazvala je senzaciju, {ok i skandal. Po prvi put je jedna mlada glumica u
Srbiji bila izlo`ena ovakvoj vrsti mizoginije. Sajt B92 preneo je da je “jedan deo gra|ana reagovao burno i negodovao zbog objavljivanja takvih
sadr`aja u dnevnim novinama, Maja Mand`uka je najavila tu`bu protiv
Kurira, a ministarstvo za kulturu i informisanje nema nameru da reaguje”.101 Poza i na~in snimanja mlade devojke i partnera na fotografijama
dati su veoma mizogino, u hard-kor pornografskom maniru, prikazuju}i
je od spreda sa jako ra{irenim nogama i donekle vidljivim genitalijama
oba partnera (delimi~no zaklonjeno belom mrljom). Slede}eg dana, 1.
februara 2006. Kurir je objavio jo{ jedan tekst sa fotografijama posve}en ovoj temi, u kome se bavi daljim diskreditovanjem glumice.102 U tre}em tekstu Kurir objavljuje njen demanti, ali opet problematizuje ideju
da ona nije osoba na fotografijama.103 I drugi listovi reagovali su na ovu
pri~u, donose}i demanti glumice i umerenije ili, pak, veoma mizogine komentare.104 Sudski epilog ove afere ostao je nepoznat javnosti (posle nekoliko dana prestaje interesovanje medija za ovu pri~u).
Iz ugla patrijarhalne ideologije, mizogine konotacije ovih afera
veoma su jasne: `ena javne profesije osu|uje se zbog u`ivanja u seksu i
u~e{}a u snimanju privatnog filma koji to prikazuje. Njen privatni snimak naziva se “porni}em”, dok se istovremeno od nje o~ekuje da bude
lepotica i seksualni objekat, zbog ~ega joj se i mediji i publika dive: npr.
Kurir Severinin snimak naziva “najboljim akcionim filmom protekle de100 Snimak se, prema pisanju Kurira, najpre pojavio na sajtovima www.eroti-
101
102
103
104
80
ca.co.yu i www.porno-kutak.com, dok je Kurir samo “preneo vest”. Kurir
je ~ak 2. februara 2006. objavio da je doti~ni video-zapis skinut sa prvog od
dva erotska sajta. Na ovom sajtu i danas stoji najava za “Maja-MandzukaAnal” u okviru najave Ex-Yu porno, ali postoje te{ko}e da se u|e u unutra{njost sajta i proveri se da li se snimak jo{ uvek tu nalazi.
B92, 2. februar 2006.
Kurir 1. februara 2006. iznosi da se u drugom delu snimka vidi lice devoj~inog partnera, i da to nije njen vi{egodi{nji de~ko – ~ime se implicitno kritikuje njen “lo{” seksualni moral.
Kurir, 2. februar 2006.
Glas javnosti donosi uvredljiv tekst pod naslovom “Nedelja borbe protiv
seksa”, “{ale}i se” na temu sudskog ve{ta~enja koje bi Mand`uka mogla da
zahteva u vezi sa telesnom gra|om devojke sa snimka, koja likom veoma
podse}a na ovu glumicu, i nje same, navode}i da bi to su|enje zbog znati`eljnika trebalo odr`ati u Beogradskoj areni ili na “Marakani” i porede}i
ovu sa aferama o vanbra~noj deci generala Neboj{e Pavkovi}a i pripadnika kriminalnog klana Ljubi{e Buhe ^umeta.
Politika kao pornografija
cenije”.105 Mu{karac na snimku se ni u jednom slu~aju ne osu|uje zbog
lo{eg seksualnog morala. U slu~aju Mand`uka pokazuje se kao svejedno da li je na fotografiji identifikovana javna li~nost ili neidentifikovana porno-glumica: poruka je da svaka `ena mo`e i treba da bude objekat porno-industrije, u skladu sa navodima feministi~ke teoreti~arke
Andree Dvorkin da se u patrijarhalnom dru{tvu “seksualnost `ena percipira kao niska i ‘kurvinska’ po sebi”.106
[ta su politi~ke i ideolo{ke konotacije ovih fenomena? U slu~aju
pop-peva~ice Severine Vu~kovi}, ~injenica da se porno-afera sa hrvatskom peva~icom plasira u Srbiji (treba re}i da je ova afera, logi~no, u
trenutku pojavljivanja snimka na internetu i u nelegalnoj prodaji plasirana i u Hrvatskoj i drugim zemljama regiona) ukazuje na mogu}i simboli~ki zna~aj koji ovakva afera izra`ava kada su u pitanju tenzije izme|u srpskog i hrvatskog nacionalizma, zemalja koje su devedesetih godina
bile u bratoubila~kom gra|anskom ratu. Mo`e se pretpostaviti da ovde
telo peva~ice, koje je simboli~ki dostupno kao seksualni objekat obema
narodima, zapravo slu`i medijaciji odnosa izme|u pripadnika srpskog i
hrvatskog patrijarhata, od politi~ara do obi~nih mu{karaca, akumuliraju}i tenzije koje me|u njima postoje. S jedne strane, popularnost Severine u Srbiji sadr`i i konotaciju da Srbi simboli~ki, tj. preko slika njenog
kako obu~enog, tako i golog tela, mogu seksualno posedovati hrvatsku
peva~icu, i tako “nadma{iti” hrvatske mu{karce (i mo`da nadoknaditi
svoje frustracije u izgubljenom ratu). Za hrvatske mu{karce, pak, pojava ove peva~ice sadr`i notu egzoti~nosti i “zabranjenog vo}a”: muzika
koju peva Seve sli~na je srpskom turbo-folku (koji je, uzgred, sve popularniji u Hrvatskoj), tabloidi pi{u o njenom srpskom poreklu.107 Erotizovani imid` ove peva~ice Hrvatima olak{ava seksualne tabue, dok navedena subverzivna konotacija mo`e olak{ati i politi~ke tabue, ta~nije
hrvatski nacionalizam (pribli`avaju}i Hrvate Srbima).
“Afera Severina” i njeni pornografski elementi poslu`ili su na tlu
Srbije i obra~unu tabloida sa demokratskim politi~arima: uz uve}ane fotografije Severine u seksualnim pozama na vrhu naslovne strane Kurira
na{la se fotografija Miroljuba Labusa uz komentar kojim se verovatno
posredno aludira na slabljenje njegove mu{kosti – “Labus dobio te{ku
upalu vena, 7 dana na ku}nom le~enju”.108
105 Kurir, 3. jun 2004.
106 Andrea Dworkin, Pornography, in: Kemp, Sandra & Squires, Judith, “Fe-
minisms”, Oxford UP, Oxford – New York, 1997, str. 326.
107 U tekstu o Severini Kurir pi{e: “Peva~ica srpskog porekla (deda joj je bio
~etni~ki komandant na Dinari)...”, Kurir, 3. jun 2004.
108 Kurir, 4. jun 2004.
81
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
U slu~aju Man~i}, zna~ajna uloga ove TV voditeljke u propagandi biv{eg re`ima i aktuelnoj “Pink kulturi”, i potom brutalna povreda
privatnosti i mizogini komentari na internetu, u javnosti, u tabloidima i
na ulici, gde se prodavao piratski CD, na primeru jedne od najpopularnijih TV li~nosti u Srbiji pokazuju koliko je sna`na veza izme|u autoritarne vlasti, konzervativizma, dvostrukog morala i pornografije i rodne
diskriminacije `ena, koju ~ak i same `ene podr`avaju kako bi sa~uvale
svoje profesionalne pozicije.
Maja Mand`uka je mlada glumica koja je igrala u tri celove~ernja
filma i nekoliko TV serija, a najva`niju, ulogu Kate, ostvarila je u filmu
“Munje” (2001) beogradskog reditelja Ra{e Andri}a, kultnom omladinskom filmu koji predstavlja gradsku urbanu kulturu u Beogradu, zahvaljuju}i kome je Mand`uka stekla status tinejd`erske zvezde. Stoga je
ovakav mizogini napad na li~nost glumice jo{ jedan, ~ak dosta uspeo,
poku{aj ideolo{ki obojenog re`iranja sukoba izme|u “urbane” i “ruralne” Srbije, {to je narativ koji se sistematski provla~i kroz veliki broj sadr`aja srpskih tabloida i medija uop{te, sukoba izme|u obi~ne, “radni~ke” Srbije koja glasa za radikale i nekakve pervertirane, “prozapadne”
urbane elite. Upotrebom pornografije ovde se vr{i poni`enje mlade glumice, koja zahvaljuju}i pomenutim filmskim ulogama simboli~ki predstavlja i zastupa “urbanu kulturu” u Srbiji. Jo{ interesantniji je trenutak
u kome je “afera Mand`uka” plasirana: dan pre plasiranja pornografskih fotografija pripisanih Mand`uki u Kuriru odr`an je, ni manje ni vi{e, sastanak {efova diplomatije Evropske unije u Briselu, na kome su
vlasti SCG i BiH ponovo pozvane da preduzmu “odlu~ne korake” da
preostali optu`eni, naro~ito R. Mladi} i R. Karad`i}, budu izru~eni Ha{kom sudu, {to je vest koju su preneli svi doma}i mediji. Naravno, direktnu vezu izme|u politi~ke situacije tih dana i “afere Mand`uka” nemogu}e je dokazati, ali se mo`e uo~iti vremensko podudaranje ova dva
doga|aja.
Zaklju~ak: Politika u porno-klju~u
Uvid u na~in na koji tabloidi kombinuju pornografiju i politiku
potvr|uje na{u osnovnu tezu o povezanosti politi~kog i mizoginog govora mr`nje, i, jo{ vi{e, o na~inu na koji autoritarni politi~ki poredak, ~ija su glasila u ovom slu~aju srpski tabloidi, temeljno po~iva na jednom
mizoginom shvatanju rodnih uloga u dru{tvu.
Iz prethodnih analiza mo`emo zaklju~iti da dnevni tabloidi u Srbiji formiraju proste narative i koriste jednostavne propagandne tehnike. Osim senzacionalisti~kog diskursa i manihejskih, crno-belih podela,
oni se u zna~ajnoj meri izra`avaju i putem fotografije. Mnogobrojne fotografije politi~ara izabrane su uvek tako da sadr`e neku specifi~nu gri-
82
Politika kao pornografija
masu, koja }e podr`ati smisao prate}eg teksta. Uz naslov “Izvisio!” stoji slika Miroljuba Labusa sa “tu`nim” izrazom lica (ova grimasa je o~igledno nastala slu~ajno tokom dugih zasedanja u Skup{tini, uhva}ena
pa`ljivim okom foto-reportera). Evo i suprotnog primera: uz naslov “General koristi mre`u: uhva}en Mladi}ev SMS”,109 stoji slika nasmejanog
Ratka Mladi}a u punoj vojnoj uniformi kako di`e ruku u znak vojni~kog pozdrava; ovaj gest, me|utim, u lokalnoj i nekim drugim kulturama, ima i vulgarno zna~enje “{ipak”, tj. niste ni{ta dobili od mene, mo`ete samo da me “uhvatite za moj ‘mu{ki ponos’ .”110
Porno-fotografije na naslovnim i zadnjim stranama tabloida tako|e se nalaze u funkciji propagandne poruke. Od ukupno 14 naslovnih
strana u uzorku, reprezentacija `ena putem fotografije i teksta ili samo
fotografije (u 1 slu~aju) prisutna je na 11 naslovnih strana. Od toga su 9
puta na 6 naslovnih strana `ene predstavljene porno-fotografijama i/ili
komentarima koji ih sme{taju u pornografski kontekst. Ova vrsta reprezentacije `ena se uvek javlja zajedno sa nacionalisti~ki i ne-demokratski
intoniranim politi~kim vestima, ~esto napadima na aktuelnu, pro-reformsku vladu. Uz fotografiju preko cele strane dve nage plavokose devojke i natpis “Srbi vole lezbejke”, stoji ogroman naslov “Ko{tunica odlu~io: Vlada pada u julu” i mala fotografija premijera;111 uz fotografiju
na polovini strane dve jako na{minkane devojke obna`enih grudi identifikovane kao porno-zvezde stoji ogroman naslov “Osveta izdajniku”
sa podnaslovom “Ko{tunica: Rade, otvori Labusov dosije, neka pr{te
afere” i malom fotografijom Ko{tunice i Miroljuba Labusa,112 usmeren
protiv dotada{njeg predsednika vlade, prodemokratskog politi~ara Labusa koji je tih dana podneo ostavku zbog neuspele potere za Mladi}em; ispod fotografije Ratka Mladi}a preko cele strane i naslova: “Dramati~no – EU prekinula pregovore sa SCG: Mladi} trese Sriju”, stoji
mala fotografija striptizete Branke Blek Rouz u bluzi sa dubokim dekolteom i naslovom: “Ba{ nju briga: Branka Blek Rouz ugradila silikonske grudi od 1.100 kubika”,113 itd.
Analiza naslovnih strana Kurira od januara do juna 2006. daje sli~ne rezultate: od 12 ispitivanih naslovnih strana, politi~ke teme javljaju
se zajedno sa pornografskom reprezentacijom i komentarima 3 puta.
Korupciona{ka afera u koju je navodno ume{an jedan od vladinih funk109 Press, 29. april 2006.
110 Videti tuma~enje ovog gesta u: Dezmond Moris, “Otkrivanje ~oveka: vo-
di~ kroz govor tela”, Zograf, Ni{, 2005, str. 105.
111 Nacional, 5. maj 2006.
112 Nacional, 4. maj 2006.
113 Press, 4. maj 2006.
83
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
cionera, Radovan Jela{i}, navodi se uporedo sa ve{}u “Ljubinka kurvica” (jezik mr`nje prema `enama) o popularnoj peva~ici Nata{i Bekvalac, ~ije su fotografije navodno osvanule pod tim imenom na internetu
– 15. januar; afera sa nabavkom vojne opreme u kojoj ministar finansija Mla|an Dinki} optu`uje drugog funkcionera sopstvene stranke G17
plus Prvoslava Davini}a stoji uporedo sa hard-kor porno-fotografijama
na kojima je navodno Maja Mand`uka – 1. februar; velika slika srpskog
patrijarha i naslov “Patrijarh na VMA” data je uporedo sa nagom softporno fotografijom teniserke Ane Ivanovi} – 15. april. Osim toga, 15.
juna na zadnjoj strani Kurira dat je ~itav porno-prilog sa vi{e fotografija pod naslovom “Samo seks Srbina spasava!”. Izazovne fotografije `ena – estradnih zvezda koje nisu pornografske, ali ih prikazuju kao seksualni objekat, javljaju se u kombinaciji sa politi~kim vestima 4 puta.
Kona~no, videli smo kako su u slu~aju porno-skandala u doma}im tabloidima vezanim za estradne li~nosti Severinu, Suzanu Man~i} i Maju
Mand`uku skandali plasirani u vreme dramati~nih politi~kih obrta ili
zajedno sa politi~kim vestima karaktera uobi~ajenog za ove tabloide.
Ovde se vra}amo na na{e inicijalno pitanje, koje je i pru`ilo povod za ovo istra`ivanje: Odakle sva ta fascinacija pornografijom i potreba i namera da se pornografski sadr`aji plasiraju zajedno sa vestima i
interpretacijama koje pripadaju sferi politi~kog ekstremizma, kakav zastupa ispitivana, i to veoma popularna, dnevna tabloidna {tampa u Srbiji?
U eseju Bordel ratnika u istoimenoj knjizi etnolog Ivan ^olovi}
razmatra vezu izme|u seksa i rata, taj dobro poznati stereotip. “Rat je
seksi! Ta ekstravagantna ideja postala je neobi~no popularna u toku rata u Hrvatskoj, pretvorila se u op{te mesto prikazivanja i tuma~enja tog
rata. ... Za vojsku je karanje i ubijanje”.114 ^olovi} isti~e da ova ideja izvanredno odgovara i ratnoj propagandi, koja u~e{}e u ratu “rado prikazuje kao mu`ja~ko potvr|ivanje”,115 koriste}i erotske argumente kao
dodatni apel za uklju~enje u bitku. “Erotsko-ratni folklorizam nadahnut ratom u Hrvatskoj dao nam je priliku da... gledamo grubu, ali zato
jasnu sliku nacionalno-patriotske ideje danas. Jasno se izdvajaju njeni ...
elementi: nacionalizam, populizam, patrijarhalnost, kriminal i rat”,116
zaklju~uje ^olovi} 1994. godine. Veza izme|u pornografije i ideje o ratni~koj mu{kosti o~igledno je nastavila da `ivi u kulturi srpskih tabloida
i danas. Uloga pornografije ovde je dvojaka: ona podr`ava ideologiju
114 Ivan ^olovi}, “Bordel ratnika”, XX vek, Beograd, 1994, str. 71-72.
115 Ivan ^olovi}, op. cit., str. 72.
116 Isto, str. 80-81.
84
Politika kao pornografija
ratni{tva i ma~izma, i, s druge strane, podr`ava konzervativnu ideologiju koja razlikuje porodi~ne i “po{tene” `ene koje pripadaju patrijarhalnom poretku i one druge, “nemoralne” `ene, koje se “konzumiraju” isklju~ivo kao seksualni objekti.
S druge strane, interpretacija politi~kih doga|aja i na~in predstavljanja politi~kih lidera ukazuju na politi~ki obra~un u kome srpski tabloidi nastoje da diskredituju novu, u na~elu prodemokratsku, politi~ku
elitu, i da promovi{u militaristi~ko-nacionalisti~ku ideologiju devedesetih. Za post-socijalisti~ke zemlje, pa tako i za Srbiju, karakteristi~no je
da se “sukobi izme|u vladaju}ih i nevladaju}ih politi~kih elita zbivaju
gotovo isklju~ivo na ,terenu’ osvajanja (zadr`avanja) vlasti i preraspodele mo}i i bogatstva, a ne prevashodno na ,terenu’ modernizacije u njenom svestranom smislu i traganja za optimalnim re{enjima sve te`ih pitanja dru{tvenog razvoja”.117
Pornografski pristup `enama, militantno-sadisti~ki i “mafija{ki” tip
narativa u dnevnim tabloidima u Srbiji oblikuje i na~in tuma~enja svih
drugih dru{tvenih i politi~kih tema, kojima se, zahvaljuju}i vi{egodi{njem
plasiranju pomenutih populisti~kih diskursa ovaj sistem vrednosti “izliva” u ~itavu javnost. Porno-skandali sa doma}im estradnim zvezdama
pokazuju u~estalo zajedni~ko pojavljivanje politi~ko-ekstremisti~kih sadr`aja i pornografije u srpskim tabloidima: ova veza zasniva se na zajedni~koj ideolo{koj platformi mizoginije i pornografije, tendenciozno-interpretativnog novinarstva i poruka politi~kog ekstremizma. Re~ je o
novinama koje ne `ele da budu ~isti tabloid: njihov politi~ki diskurs `eli
da mobili{e naciju oko ozbiljnih politi~kih tema. Ali ove novine, koje
imaju pretenziju da budu ozbiljne dnevne politi~ke novine, svode slo`enu politi~ku stvarnost na jednostavne crno-bele podele, ~itljive i polupismenoj publici, “izve{tavaju}i” u slici i re~i. Ovo poslednje pokazuje da
je njihova svrha isklju~ivo propagandna.
Posmatraju}i srpsku politi~ku scenu nakon 5. oktobra 2000. mo`e
se uo~iti sukob dvaju osnovnih mu{kih politi~kih elita, koje su sve, na`alost, duboko ukorenjene u autoritarnu tradiciju,118 kako isti~e politi~ki analiti~ar Jovica Trkulja. To su strukture mo}i biv{eg re`ima i
strukture mo}i u nastajanju novog, prodemokratskog poretka, ~ije u~vr{}ivanje i funkcionisanje nailazi na brojne te{ko}e. Mo`e se re}i da ova
situacija odgovara podeli na dva tipa patrijarhata koju koristi feministi~ka teoreti~arka Kerol Pejtmen: konzervativni, ratni~ki, autoritarni patrijarhat i, sa druge strane, novi, demokratski “patrijarhat bra}e”, kakav
117 Zoran Vidojevi}, “Tranzicija, restauracija i neototalitarizam”, Centar za so-
ciolo{ka istra`ivanja, Institut dru{tvenih nauka, BU, Beograd, 1997, str. 186.
118 Jovica Trkulja, “Kroz bespu}e 2”, Dosije, Beograd, 2002, str. 90.
85
Hereticus, 1-2/2006
Ivana Kronja
dominira u zapadnim demokratijama.119 Ali tabloidi ova dva tipa patrijarhata svakodnevno konstrui{u u jednom pojednostavljenom i pre~i{}enom vidu, kreiraju}i sukob izme|u dva tipa mu{kosti, koji je imanentan podeli na pravu i la`nu mu{kost i na prijatelje i izdajnike Srpstva:
mu{karci bliski milo{evi}evom re`imu, koji su se borili u nacionalnom
ratu i pripadaju desni~arskoj ideologiji, jesu “prava” mu{kost, oni koji
su sada uzeli vlast da bi sprovodili reforme i bili “sluge Zapada”, jesu
ona druga, slaba i “izdajni~ka” mu{kost. Mi ne `elimo ovde da idealizujemo novu politi~ku elitu u Srbiji, koja je daleko od toga da idealno
sprovodi postulate demokratije i pravednog dru{tva, dok stara oligarhija i dalje ima ogroman ekonomski, politi~ki i, kao {to vidimo, medijski
uticaj. Ali ono {to tabloidi ~ine jeste da oprobanim tehnikama suprotstavljaju ove razli~ite politi~ke i kulturne opcije, favorizuju}i “ratni~ku
srpsku mu{kost” i konzervativni patrijarhat, politi~ki ekstremizam i nedemokratska re{enja. Oni to rade putem potpuno simplifikovanih narativa – poput onih u porno-filmu – koriste}i u~estalo pornografiju kao
sna`nu afektivnu podr{ku pred-racionalnom mi{ljenju, sirovim nagonima i diskriminaciji i kontroli `ena kao delu nasilne, isklju~ive, ratni~ke
patrijarhalne kulture. Time tabloidi nastoje da postignu svoj cilj – destabilizaciju gra|ansko-civilnog poretka, koji podrazumeva ve}i raspon
politi~kog pluralizma, gra|anskih sloboda i ljudskih prava, politike realnosti i kompromisa i pacifikovanja “ratni~ke” mu{kosti zarad politike
pregovora i mirovnih re{enja.
Ivana Kronja
POLITICS AS PORNOGRAPHY
Pornographic Representation of Women in the Tabloid Press
in Serbia and its Political Role
Summary
The article examines the basic notion and the feminist criticism of pornography which is a part of the political struggle against discrimination and exploitation of women on a wider scale. By studying the content of Serbian tabloids after 2000 which are dominated by interpretative journalism, messages of
political extremism and a pornographic representation of women, the author
analyses the role of pornography in the press in promotion of anti-democratic
values. The aforementioned innovations use soft and hard pornography on front
pages, by taking at the same time the authoritarian and patriarchal position by
119 Kerol Pejtmen, “Polni ugovor”, Feministi~ka 94, Beograd, 2001, preveo
Ranko Mastilovi}.
86
Politika kao pornografija
glorifying the strategy of military leaders and political actors after the Milosevic
regime. Starting from the presumption that at the ideological plan this misogynistic pornographic content confirms the ideological values and gender identities of authoritarian patriarchate, the study demonstrates how the aforementioned two forms of representations, the tabloid journalism and pornography
emerge in joint, misogyny, patriarchal, macho and political and radical pattern.
Key words:
pornography, misogyny, feministic criticism of pornography, tabloid journalism, Serbia, transition, representation of women in media, political extremism.
Mi}a Popovi}: @enska II, 1972.
87
UDK 329.11:070.16(497.11)“1996/2006”
323:070.16(497.11)“2000/2006”
Aleksandar Rokni}
novinar dnevnog lista “Danas”
Beograd
UTICAJ @UTE [TAMPE NA RADIKALIZACIJU
POLITI^KE SCENE SRBIJE
Rezime: U ovom radu autor polazi od razlike izme|u tabloida i senzacionalisti~ke {tampe. Tabloidi se po formatu razlikuju od senzacionalisti~ke {tampe, jer su ve}i, ali i po oblastima interesovanja, po{to su prete`no usmereni na
{ou-biznis, sa malim dodirom na politiku. Princip rada uspe{nog senzacionalisti~kog dnevnika je da mora da po{tuje osnovne principe novinarske profesije.
U Milo{evi}evo vreme postojali su dr`avne senzacionalisti~ke novine, finansirane od strane dr`ave ili partije na vlasti. Prvi privatni dnevni senzacionalisti~ki
list u Srbiji osnovan je 1996. i zvao se “Dnevni telegraf”. U periodu nakon uspostavljanja prve demokratske vlade u Srbiji februara 2001, do{lo je do prave
lavine senzacionalisti~ke {tampe. Osnovani su list “Balkan” (uga{en u me|uvremenu), “Kurir”, “Nacional” i “Internacional”, “Ekskluziv”, “Skandal”, “Centar”. Na tr`i{tu su od ranije i “ozbiljne” senzacionalisti~ke dnevne novine “Blic”
i “Ve~ernje novosti”. Od ozbiljne dnevne {tampe u Beogradu na tr`i{tu su samo “Politika” i “Danas”, dok je broj nedeljnih izdanja ne{to ve}i. Po pravilu,
senzacionalisti~ka {tampa u Srbiji je po politi~koj pripadnosti desno ili ekstremno desno. Politi~ka opcija je potpuno jasna – radikali ili vladaju}a Demokratska stranka Srbije. Stvarnost u senzacionalisti~koj {tampi ima efekat ili iskrivljenog ili predimenzioniranog ogledala. Po{to se ~esto de{ava da senzacionalisti~ka {tampa svojim tekstovima i uvredljivim naslovima ~ini razna krivi~na dela,
a po{to nema reakcije nadle`nih tu`ilaca, autor zaklju~uje da nacionalisti~ka {tampa ima podr{ku zvani~nih dr`avnih organa u takvom na~inu komunikacije sa javno{}u.
Klju~ne re~i: mediji u Srbiji, `uta {tampa, tabloidi, senzacionalisti~ka {tampa, partije, vlast, demokratija.
Senzacionalisti~ka {tampa u Srbiji postojala je i pre promene vlasti 5. oktobra 2000. godine. Postojao je magazin “Svet” (jo{ postoji), “Balkan ekspres” (uga{en), “Dnevni telegraf” koji je zabranjen politi~kim
progonom i [e{eljevim zakonom o informisanju tokom 1998. i 1999. godine, a nedugo posle, u vreme NATO bombardovanja Jugoslavije, ubijen je i njegov vlasnik, novinar Slavko ]uruvija. Ovo su sve bile privatne senzacionalisti~ke novine. Me|utim, u Milo{evi}evo vreme postojali
su i dr`avne senzacionalisti~ke novine, finansirane od strane dr`ave ili
partije na vlasti – Socijalisti~ke partije Srbije (SPS). Pojavljivali su se isklju~ivo pred izbore sa najgorim mogu}im uvredama i klevetama na ra~un tada{nje opozicije – Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja }e
88
Uticaj `ute {tampe na radikalizaciju politi~ke scene Srbije
kasnije preuzeti vlast. Se}amo se senzacionalisti~kih novina “24 ~asa”,
koje je ure|ivao tada{nji podmladak SPS.
Ipak, prvi privatni dnevni senzacionalisti~ki list u Srbiji osnovan
je 1996. i zvao se “Dnevni telegraf”. Bitno je napraviti razliku izme|u tabloida i senzacionalisti~ke {tampe. Tabloidi se po formatu razlikuju od
senzacionalisti~ke {tampe, jer su ve}i, ali i po oblastima interesovanja,
po{to su prete`no usmereni na {ou-biznis, sa malim dodirom politike.
Princip rada uspe{nog senzacionalisti~kog dnevnika po{tovanje osnovnog principa novinarske profesije – odnosno da je bar 30 odsto informacije, koje se zasnivaju na anonimnim, neimenovanim ili odre|enim
krugovima bliskim izvorima, ta~no. Princip je da tih 30 odsto ne samo
{to mora da bude ta~no, nego mora i da odgovara stvarnosti.
U periodu nakon uspostavljanja prve demokratske vlade u Srbiji
februara 2001, do{lo je do prave lavine senzacionalisti~ke {tampe. Osnovani su list “Balkan” (uga{en u me|uvremenu), “Kurir”, “Nacional”
i “Internacional”, “Ekskluziv”, “Skandal”, “Centar”. Na tr`i{tu su odranije i “ozbiljne” senzacionalisti~ke dnevne novine “Blic” i “Ve~ernje
novosti”. Od ozbiljne dnevne {tampe u Beogradu, na tr`i{tu su samo “Politika” i “Danas”, dok je broj nedeljnih izdanja ne{to ve}i.
Po pravilu, senzacionalisti~ka {tampa u Srbiji je po politi~koj pripadnosti desno ili ekstremno desno. Politi~ka opcija je potpuno jasna –
radikali ili vladaju}a Demokratska stranka Srbije. Nema sredine – sve
je ili ru`no ili previ{e lepo. Nema nijansi, sve je skandal i ekskluzivno.
Ono u {ta senzacionalisti~ka {tampa nikako ne dira su optu`eni pred
Ha{kim tribunalom, vojska, crkva, policija, Srpska akademija nauka i
umetnosti (SANU). Upravo po tuma~enjima ekstremno desnih politi~ara, vojska, crkva, policija i Akademija su, ne samo stubovi dru{tva, ve}
“stubovi nacije”, {to daje jednu drugu dimenziju.
Stvarnost u senzacionalisti~koj {tampi ima efekat ili iskrivljenog
ili predimenzioniranog ogledala. Razlozi le`e u nekoliko uzroka – politi~ka opredeljenost, te`nja ka bla}enju druge strane, ali i pokazivanju da
sistem ne funkcioni{e ni u jednom segmentu. Politi~ka opcija za koju bi
trebalo ~itaoci da se opredele sama se name}e, jer nudi radikalna re{enja. Senzacionalisti~ka {tampa nudi upravo ono {to ~itaoci zatrpani svakodnevicom mo`da i `ele – potvrdu da je stvarnost odvratna. Na neki
bizaran i ~ak perverzan na~in, senzacionalisti~ka {tampa nudi i nadu da
neko ipak vidi {ta se de{ava! To su naravno ekstremno desne politi~ke
opcije.
Pri~a da `utu {tampu ne interesuje politi~ka pripadnost lako se
mo`e demantovati jednim primerom. Senzacionalisti~ka {tampa je oti{la toliko daleko u prekrajanju da je po~ela da prera|uje ~ak i agencijske vesti. Zna se da dnevnik “Kurir” ima praksu da proziva politi~are.
89
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Rokni}
U ovom slu~aju re~ je o predsedniku Srbije. Naime, u svakoj informaciji ili tekstu gde se pominje Boris Tadi}, u zagradi pi{e “obe}ao re{enje
afere Bodrum”!1 Me|utim, ta praksa je oti{la toliko daleko da je ~ak i
u agencijskoj vesti to prepraviljano, pa je ispalo da je novinska agencija
“Beta” preuzela “Kurirovu” praksu i po~ela da proziva Tadi}a. Osim
toga, bez `elje da branim Tadi}a, jer je re~ o klasi~noj zameni teza, poznato je da je tu`ilac u beogradskom Prvom op{tinskom javnom tu`ila{tvu pokrenuo istragu povodom “slu~aja Bodrum” i da, kako na po~etku pri~e, tako sve do kraja, ni{ta ne}e zavisiti od onoga ko je “obe}ao
re{enje afere Bodrum”, jer je sve u rukama pravosu|a, a ne politike.
Druga dimenzija ove pri~e je {to nije prozvan niko drugi za mnogo gore
stvari nego {to je afera Bodrum. Ali to se u senzacionalisti~koj {tampi
pre}utkuje, tako da mo`e da se konstatuje da politika u Srbiji i dalje ima
primat nad pravom.
Jezik senzacionalisti~ke {tampe je jednostavan i direktan. “Beba
i ^eda ubili \in|i}a”, “[kolarci u porni}u”, “Kuka i motika”, “Pojede
nas korupcija”, “Gase JAT zbog SPO”, “Tukli Srbina zbog {ala”... Tu
su i “moderniji” izrazi koji karakteri{u celu ovu pri~u – glupson, korumpirani sudijski skotovi, zatim za narodne poslanike – stoka bezrepa. Objavljivanje serije porno-fotografija maloletnika, naga|anja da li je neko
homoseksualac ili ne, prozivanje na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi,
veli~anje optu`enih za ratne zlo~ine i bavljenje organizovanim kriminalom, glorifikovanje kriminalaca, sve su to senzacionalisti~ke novine
danas. Ali kada se ka`e tu ima krivi~nih dela, onda je to napad na nezavisno novinarstvo, slobodu mi{ljenja i informisanja, to je kori{}enje staljinisti~kih metoda...
U senzacionalisti~koj {tampi se objavljuje sve i sva{ta i ne postoje nikakvi profesionalni kriterijumi. Vladaju}i kriterijum je {to prljavije
to bolje, {to vi{e poluistina pri~a je bolja. Poslednja pri~a je navodna veza predsednika Skup{tine Srbije i koleginice iz njegove partije. Vi|eni
su zajedno u bioskopu i odmah je iskonstruisano da su u ljubavnoj vezi.
Od svega toga verovatno je ta~no samo da su bili u bioskopu. Kako demantovati to. Mehanizmi ne postoje, pa se zato razne slu`be i utrkuju
da plasiraju odre|ene informacije preko senzacionalisti~ke {tampe.
Ranije smo imali situaciju da su pojedine senzacionalisti~ke novine finansirane od para mafije i da su plasirale negativne pri~e o premi1
90
“Afera Bodrum” je skandal koji je izbio u Skup{tini Srbije septembra 2003.
godine, kada je naknadno ustanovljeno da su narodni poslanici tada{nje vladaju}e koalicije DOS glasali poslani~kom karticom odsutnog poslanika! Narodni poslanik Neda Arneri} (Demokratska stranka), ~ijom karticom je glasano, u to vreme je bila na odmoru u Bodrumu u Turskoj.
Uticaj `ute {tampe na radikalizaciju politi~ke scene Srbije
jeru Srbije Zoranu \in|i}u i predsedniku Demokratske stranke.2 Ne
ka`em da je senzacionalisti~ka {tampa ubila \in|i}a, nego da je stvorena takva atmosfera, pre svega zahvaljuju}i senzacionalisti~koj {tampi,
da se na to gleda sa odobravanjem ili ravnodu{no{}u, jer “njega su ubili
njegovi”. To je uostalom i glavna teza odbrane optu`enih.
O uticaju senzacionalisti~ke {tampe na radikalizaciju politi~kog
mi{ljenja ne postoje egzaktni podaci, dakle niko nije radio sveobuhvatno istra`ivanje. Me|utim, ako se uzmu podaci o tira`u senzacionalisti~ke {tampe, ceni i njenoj prodaji, i ako se sve to uporedi sa porastom popularnosti ekstremno desnih partija kakve su radikali i sada vladaju}a
Demokratska stranka Srbije, relativno je lako ustanoviti o kakvoj vrsti
uticaja na ~itala~ku publiku je re~. Sabiranjem procenata podr{ke iz poslednjeg istra`ivanja javnog mnenja vidi se da desne ili ekstremno desne
opcije imaju u Srbiji vi{e od 50 odsto podr{ke bira~kog tela. To su pokazali i poslednji parlamentarni izbori u Srbiji. Prema rezultatima agencije “Faktor plus” od februara ove godine, gra|ani dugoro~no ne vide
perspektivu, ali ni izlaz iz krize. Strah i zabrinutost preovla|uju}a su
ose}anja kod ~ak 42 odsto gra|ana Srbije, 20,5 odsto anketiranih ophrvali su nemo} i bezna|e, dok 12,7 odsto ispitanih iskazuje depresivnost.
Gra|ani nemaju poverenja u Vladu Srbije, vladaju}u koaliciju stranaka
(Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove i G17 Plus), Vojsci,
policiji, pa ni sindikatima, koje sve vi{e smatraju organizacijama koje se
bave politikom, a ne zastupnicima interesa zaposlenih. Naro~ito je interesantan podatak o porastu stepena poverenja Slobodanu Milo{evi}u,
biv{em predsedniku SRJ, na 33,5 odsto. Obrazlo`enje je da se dobro dr`i pred sudijama Tribunala u Hagu i ispunjava njihova o~ekivanja u zastupanju i odbrani nacionalnih interesa. Trenutno najpopularnija opoziciona stranka je Srpska radikalna stranka (31,5 odsto), za njom sledi
Demokratska stranka (24,5 odsto), dok je Pokret snaga Srbije (14 odsto),
preuzeo tre}e mesto sa 14 procenata, pretekav{i vladaju}u Demokratsku
stranku Srbije sa skromnih 11,8 odsto. Najvi{e gra|ana bi kao budu}eg
premijera volelo da vidi biznismena Bogoljuba Kari}a (Pokret snaga Srbije), pa onda Tomislava Nikoli}a (Srpska radikalna stranka – SRS) i
Borisa Tadi}a (Demokratska stranka – DS), dok je Vojislav Ko{tunica
(Demokratska stranka Srbije – DSS) na ~etvrtom mestu. Kada je re~ o
pitanjima saradnje sa svetom, najve}e poverenje anketiranih ima predsednik Srbije Boris Tadi}. Kada se uzmu u obzir nacionalna i socijalna
pitanja, tu ispitanici vi{e poverenja imaju u Tomislava Nikoli}a (SRS) i
2
Zoran \in|i}, premijer Srbije, ubijen je u dvori{tu Vlade Srbije 12. marta
2003. godine. U toku je su|enje optu`enima za njegovo ubistvo.
91
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Rokni}
Vojislava Ko{tunicu (DSS). Najvi{e gra|ana po pitanju ekonomskog razvoja poverenje poklanja Bogoljubu Kari}u (PSS), dok ostale tri li~nosti vi{e dovode u vezu sa predsedni~kim ovla{}enjima.
Interesantan podatak je da se, prema istom istra`ivanju, 54 odsto
anketiranih informi{e putem {tampanih medija, dok se preko elektronskih medija informi{e 87 odsto ispitanika. Istra`ivanje je ra|eno na uzorku od 1.800 gra|ana.
Prema nekim ranijim podacima, tira` dnevnog lista “Ve~ernje novosti” je oko 200.000 primeraka, dok je remitenda, odnosno broj neprodatih primeraka, u svakom slu~aju, 10-15 odsto. Dnevnik “Kurir” ima
preko 250.000 prodatih primeraka, dok “Blic” kotira oko 100.000 prodatih primeraka. Kada se sve sabere to je preko pola miliona prodatih
primeraka svakoga dana. Ako se uzme u obzir da jedne dnevne novine
u proseku pro~itaju tri do ~etiri osobe, onda je jasno koliki je to uticaj.
Pore|enja radi, mislim da je dovoljno re}i da je najvi{a zabele`ena gledanost u slu~aju Drugog dnevnika Radio televizije Srbije u 19,30 ~asova, koji u pojedinim trenucima prati oko dva miliona gledalaca.
Socijalna struktura ~italaca novina je razli~ita, ali ne postoje precizni podaci o tome.
Trebalo bi ukazati i na jedan fenomen. Jedinstvo jezika senzacionalisti~ke {tampe i ekstremnih politi~kih opcija, odnosno, izme|u govora senzacionalisti~ke {tampe i politi~ara, koji se zala`u za ekstremno desne politi~ke opcije, mogu}e je staviti znak jednakosti. Izrazi kao {to smo,
ne prvi put, ~uli nedavno za govornicom parlamenta Srbije – “Sram te
bilo, d`ukelo jedna”, ili “Srbija ne `eli da podr`ava lopu`e”, ili “Gde je
lopu`a Bo`idar \eli}”,3 kriminalci, [iptari, du`ni~ko ropstvo.
Nacionalisti~ke poruke, etiketiranje po nacionalnoj, rasnoj ili verskoj osnovi sre}u se skoro svakodnevno u senzacionalisti~koj {tampi. Ta
vrsta izliva mr`nje naro~ito je bila primetna posle doga|aja na Kosovu
i Metohiji od 17. marta 2004. godine, kada su spaljeni mnogobrojni srpski pravoslavni manastiri i crkve. Govor senzacionalisti~ke {tampe je isti kao ekstremno-politi~ki, a posebno se insistira na me|unarodnoj zaveri protiv Srbije i srpskog naroda.
“Ve{anje po banderama od Ha{kog suda”, “U Savetu Evrope su
uvek usvajani dokumenti protiv Srbije”, “Kvislinzi na vlasti”, “Rade po
nalogu Zapada i NATO”, “Dali veru za ve~eru”, “Olbrajtova i Holbruk
opet podvaljuju Srbima”. Evo jo{ nekoliko naslova – “Predsednice nevladinih organizacija najvrednije saradnice Ha{kog suda”, “Karlin potr3
92
Bo`idar \eli} bio je ministar finansija u vladi premijera Zorana \in|i}a, prvoj demokratskoj vladi u Srbiji posle Drugog svetskog rata.
Uticaj `ute {tampe na radikalizaciju politi~ke scene Srbije
~ko Sonja Biserko”, “Branka Prpa amnestira NATO ubice”, “^anak usta{a”... Zato radikalne politi~ke opcije nalaze svog prirodnog saveznika
u senzacionalisti~koj {tampi. Njihov uticaj se ne ogleda samo u politi~kom mi{ljenju. Kao narod smo skloni ekstremnim re{enjima, tako da
izrazi koji se upotrebljavaju u senzacionalisti~koj {tampi ni malo ili veoma malo odudaraju od narodnog govora. Budale, lopovi, u zatvor, ubice, kriminalci… Bilo bi nepravedno re}i da je za ovakvo stanje jezika
odgovorna senzacionalisti~ka {tampa, koja je nastala u poslednjih nekoliko godina, preciznije u poslednje dve godine.
Ne pre}utkuju se uvek razne nepodop{tine radikala ili espeesovaca, ali ih sigurno ne podse}aju na prethodni period iz Milo{evi}evih vremena ili se bar to ne radi u kontinuitetu. Naravno, radikala i espeesovaca u senzacionalisti~koj {tampi ima mnogo manje nego nekada vladaju}e Demokratske stranke ili sada{njih predstavnika vlasti, a najva`nije
je da se u kontinuitetu preko velikih naslova plasira informacija da su
na vlasti lopovi, da su i prethodni zloupotrebljavali vlast i da treba da
idu u zatvor. Ogoljena stvarnost ili njihova ogoljena istina, jer sve se svodi na jednostavan princip – ukrao si, ide{ u zatvor. Ne postoje procedure, pretpostavke nevinosti, niti se ostavlja mogu}nost da to ba{ nije tako.
U poslednje vreme prime}ena je tendencija da ozbiljna {tampa
prati i razra|uje pisanje `ute {tampe, ali to je ve} druga pri~a. Kako novinari senzacionalistike {tampe dolaze do informacija, odnosno, kako to
da oni uvek imaju informaciju pre ostalih? Prvi razlog le`i u tira`u, jer
uvek }e informacija vi{e da odjekne kada se plasira u tira`nim novinama, pa kad su jo{ i senzacionalisti~ke, nema bolje. Nema veze da li je informacija proverena ili ne, bitno je da je pogodila koga treba i da se ~ak
i onim gra|anima koji ne misle tako po{alje poruka da se zamisle nad
tim za koga }e da glasaju na slede}im izborima ili koga podr`avaju.
Jedino {to mo`e da se zaklju~i, po{to se ~esto de{ava da senzacionalisti~ka {tampa svojim tekstovima i uvredljivim naslovima ~ini razna
krivi~na dela, a nema reakcije nadle`nih tu`ilaca, jeste da senzacionalisti~ka {tampa ima podr{ku zvani~nih dr`avnih organa u takvom na~inu
komunikacije sa javno{}u. Problem je {to na kr{enje osnovnih profesionalnih normi nema nikakve reakcije ni profesionalnih novinarskih udru`enja. Naj~e{}i odgovor koji se dobija od nadle`nih tu`ilaca je: {to bismo se mi time bavili, neka to urade oni koji su prozvani ili nadle`ne
institucije. Naravno, kada im se ka`e da su oni nadle`na institucija, ponove opet istu pri~u – {to bi se oni time bavili. To opet pokazuje da tu`ioci nisu samostalni u odlu~ivanju, jer su, kao i mnogo puta pre toga,
ekspresno po~eli da ispituju navode Vladimira Popovi}a Bebe, biv{eg
{efa Biroa za komunikacije Vlade Srbije u vreme premijera \in|i}a, koji je u emisiji Televizije B92 izneo optu`be na ra~un vojske i policije, tvr-
93
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Rokni}
de}i da {tite ha{ke optu`enike i kriminalce. Ipak, reakcija nadle`nog tu`ila{tva izostala je u slu~aju kada je krajem 2004. godine beogradski nedeljnik “Vreme” objavio seriju autenti~nih, originalnih dokumenata o
uni{tavanju dokumentacije Resora dr`avne bezbednosti Srbije na Institutu za bezbednost, posle izvr{enih demokratskih promena u Srbiji oktobra 2000. godine.
Nakon spu{tanja nivoa jezika, na~ina komunikacije i informisanja u medijima, jer narod to tra`i, kako to naj~e{}e urednici i novinari
senzacionalisti~ke {tampe obja{njavaju, mo`ete plasirati bilo {ta i na bilo koji na~in! Kako je to jednom rekao profesor Filolo{kog fakulteta u
Beogradu Ljubi{a Raji}, to {to narod tra`i, ne zna~i da mu to treba i dati!
Aleksandar Roknic
INFLUENCE OF TABLOIDS ON THE RADICALISATION
OF THE POLITICAL SCENE OF SERBIA
Summary
In this article the author starts from the difference between tabloids and
sensationalist press. Tabloids are different from the sensationalist press by format since they come in bigger format, but also in regard to the field of interest.
They are mainly targeted at show business with very little focus on politics. The
working principle of a successful sensationalist journal is that it must respect the
main principles of profession of journalism. In the Milosevic era there were sensationalist newspapers which were financed by the state or parties in power. The
first private daily sensationalist newspaper in Serbia was “Daily Telegraph” established in 1996. In the period after the establishment of the first democratic
government in Serbia, in February 2001, there was a massive emergence of sensationalist press. The following journals were established: “Balkan” (ceased to
circulate in meantime), “Kurir”, “Nacional”, “Exclusive”, “Scandal”, “Centre”.
“Blic” and “Vecernje Novosti” representing “serious” sensationalist newspaper
are in circulation for along time. “Politika” and “Danas” are the only serious
daily newspapers in Belgrade, while the number of weekly magazines is slightly bigger. By rule, in terms of political affiliation, the sensationalist press in Serbia are right or extreme right. The political affiliation is clear – Radicals or governing Democratic Party of Serbia. The reality in the sensationalist press has
the effect of contorted mirror. Since it happens very frequently that the sensationalist press by its texts and insulting titles commits different criminal offences without any reaction from the prosecution, the author concludes that the
nationalist press has the support of official state authorities for this manner of
communicating with the public.
Key words:
94
media in Serbia, tabloids, sensationalist press, parties, government,
democracy.
..........................
-
-
ISTRAZIVANJA
..........................
UDK 316.48.053(497.1)“198”
323.1(497.1)“198”
Milojica [utovi}
Filozofski fakultet
Kosovska Mitrovica
NACIONALNA MOBILIZACIJA
I HOMOGENIZACIJA
– @RTVOVANJE JUGOSLAVIJE –
Rezime: Legitimisanjem nacionalnih dr`ava, javnim obznanjivanjem da
je Jugoslavija neprihvatljiva i nemogu}a, da je istorijski potro{ena, nepopustljivo{}u i pretenzijama svih nacionalizama u Jugoslaviji, otpo~eo je vrlo uspe{no
proces unutra{nje homogenizacije i mobilizacije nacija radi uspostavljanja punog suvereniteta i konsolidacije nacionalnih dr`ava – to se pokazalo kobnim po
opstanak zajedni~ke dr`ave bez obzira na modalitete njenog preure|enja, koji
su bili samo maska stvarnih autohtonih nacionalnih aspiracija. Jugoslavija je `rtvovana, jer se nije mogla uklopiti u takve okvire. Proces nacionalne mobilizacije i homogenizacije najjasnije se odvijao u eskaliraju}em srpskom nacionalizmu,
podre|uju}i nacionalnom ose}anju sve druge oblike identiteta, mutacijom klasnog u nacionalno konverzijom komunisti~kih aparat~ika u nacionalisti~ke glavare u okviru dru{tvene strukture i okvira koji je omogu}io delovanje staro-nove nomenklature, njen prezir prema gra|anskim vrednostima i institucijama.
Paralelan proces odvijao se i u Sloveniji, reflektuju}i se i u drugim republikama,
poma`u}i nacionalisti~kim strankama u osvajanju i u~vr{}ivanju vlasti. Bio je to
sindrom bolesti Jugoslavije u njenom poslednjem stadijumu i pretpostavka njenog kraja i raspada.
Klju~ne re~i: Nacionalna mobilizacija i homogenizacija, Jugoslavija, nacionalna
dr`ava, Srbija, Slovenija, ustavno pitanje, nacionalno ose}anje, klijentizam, konverzija komunizam – nacionalizam, nomenklatura,
vlast, `rtvovanje Jugoslavije.
Produbljivanjem socijalne krize, sporenja o tome kakva Jugoslavija jeste, kakva je bila i kakva bi trebalo da bude, produkovanjem politi~ke, ideolo{ke i nacionalne isklju~ivosti formiranjem razli~itih mnjenja
i interesa koji nastavljaju da povezuju ili razdvajaju ljudska bi}a, nije se
te`ilo njenom re{avanju nego razdvajanju Jugoslavije. Geopoliti~ki zahtevi oja~ali su etni~ki relativno homogene nacije, kao i one {to su pod95
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
lo`ne “drobljenju”, ali su podrivali koheziju vi{enacionalne zajednice.
Zalaganje za ve}u solidarnost, anga`ovanost i homogenost savezne dr`ave izazivalo je otpor i nezadovoljstvo ve}ine nacija, proizvode}i nestabilnost i duboke nacionalne sukobe, dovode}i do ve}e nepopustljivosti
u pretenzijama svih nacionalizama na tlu Jugoslavije. Centralizacija vi{enacionalne zajednice nije se uklapala u postoje}i etni~ki mozaik oja~alih nacionalnih dr`avnosti, samim tim {to intervencionisti~ka dr`ava,
nazvala se i moderna, obi~no izaziva podozrenje i proteste potisnutih nacija i regiona. Razgorevanje uverenja kako je Jugoslavija neprihvatljiva i
nemogu}a, legitimisanjem nacionalnih dr`ava, zahtevalo je izvesnu unutra{nju nacionalnu mobilizaciju i homogenizaciju radi uspostavljanja punog suvereniteta nacionalnih dr`ava. Ovaj zahtev pokazao se neopozivim
i kobnim po opstanak postoje}e dr`ave, jer je nacionalisti~ki kolektivizam zadugo postao `anr koji se tra`i. Apologija nacionalnog nadma{ila
je sve prethodne, uklju~iv i apologiju klase, a naj~e{}e je re~ o istim apolozima koji menjaju tekst na staru muziku, pozivaju}i se jo{ neko vreme
pragmati~no na Jugoslaviju.
Zapravo, tada se odigravala konverzija komunisti~kih aparat~ika
u nacionalisti~ke glavare, jasno prepoznatljiva u eskaliraju}em srpskom
nacionalizmu, nacionalizmu jedinog naroda “pravednika”, dokazano velikog naroda, u mnogo kom pogledu i “najve}eg”. U skladu s tim Srbijom i treba upravljati, a da ta politika bude delo velikog {efa, predstavljena je kao dostojanstveno stradanje srpskog naroda, koju on prihvata
kao `rtvu, ugra|uju}i svoje misli, svoje ideje i svoje re~i u takozvanu
“nebesku Srbiju”. Ova kontaminirana svest nije nastala po~etkom osamdesetih, ali je u propagandi Milo{evi}evog re`ima do`ivela novu mladost
podre|uju}i nacionalnom ose}anju sve druge oblike identiteta, stavljaju}i narod u sredi{te politi~kog `ivota, bez temeljnijeg sagledavanja i
istra`ivanja njegovih korena i opsega. Ovakva mutacija klasnog u nacionalno bila je olak{ana ~injenicom da etni~ki nacionalizam i pored inkompatibilnosti na manifestnoj ravni ide ruku pod ruku s autoritarnim komunizmom. Oni su povezani latentnom simbiozom i zajedni~kim nitima,
kao {to su: osporavanje autonomije dru{tva u odnosu na dr`avu, antiindividualizam i kolektivisti~ko opredeljenje, mesijanska uloga koja nudi
re{enje u nekom budu}em “idealnom” svetskom poretku, neodolevanje
harizmatskom vo|stvu.1 Pri tom “pou~no je dr`ati na umu ~injenicu” da
ruska revolucija, mada po karakteru sasvim antinacionalisti~ka, nije zadr`ala autenti~no oslobo|enje od nacionalisti~kih elemenata, ve} im je
pru`ala ustupke (ne samo za vreme otad`binskog rata protiv nacizma)
1
96
P. Zwick, National Communism, Westview Press, Boulder, 1983, str. 11-13.
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
slave}i junake iz “~isto ruske historije”, kako bi mobilizacijom nacionalnih ose}anja promovisala ciljeve “sovjetske Dr`ave”, {to je va`ilo i
za druge dr`ave posle Drugog svetskog rata.
Stoga, pi{e Isaia Berlin, “ne bi bilo pretjerivanje kazati da nijedan
politi~ki pokret danas, barem izvan Zapadnog svijeta, nema izgleda na
uspjeh ukoliko ne stupi u savez sa nacionalnim osje}anjem”.2 Ali nacionalizam, za razliku od puke nacionalne svesti, mo`e biti na prvom mestu
reakcija na pokroviteljski i prezriv odnos prema tradicionalnim vrednostima datog dru{tva, koji tokom vremena, osobito kod najsvesnijih pripadnika, proizvode “bijes i iskanje svojih navodnih prava”,3 uz to duboko povre|enih naru{avanjem nacionalisti~kog principa, kongruencije
dr`ave i nacije. Me|utim, nacionalisti~ki sentiment “najja~e je povre|en
etni~kom razli~ito{}u izme|u vladara i podanika”.4
Svi ovi elementi (reakcije na potiskivanje tradicionalnih vrednosti, nepodudarnost nacije i dr`ave, etni~ke razli~itosti vladara i podanika) jasno se ocrtavaju u ponovo probu|enom srpskom nacionalizmu
osamdesetih godina, koji u njima vidi osnovne elemente ugro`enosti srpskog nacionalnog bi}a. Jer srpski narod je izlo`en pokroviteljstvu, rascepkanosti i dezintegraciji, pa otuda jedini “nema svoju dr`avu”, u poretku “koji mu je nametnut” od strane drugih koji vladaju Jugoslavijom,
Kosovom, pozivaju}i se na austromarksisti~ku i Kominterninu ideologiju. Ti drugi su identifikovani u hrvatskim i slovena~kim komunistima,
Titu i Kardelju, Sloveniji i Hrvatskoj, albanskim rasistima, balistima i
neofa{istima, antisrpskoj koaliciji svih u Jugoslaviji. Takva identifikacija
umnogome po~iva na ose}anju mnogih Srba da su bili `rtve pre|a{njih
nepravdi, pa ih u to nije bilo te{ko uveriti, niti je iziskivalo neku posebnu
ve{tinu. Zato i sam “nacionalizam vjekovima poni`avanog i ugnjetavanog naroda kakav je srpski ne procenjuje se sociolo{kim odrednicama.
On je, makar i onaj najsiroviji, samo glasni govor slobode”.5 Prihvatanje
ovakve argumentacije kao na~ina re{avanja nacionalnih sporova napredovalo je nad uznemiruju}om pozadinom rizika sa te{kim posledicama.
Me|utim, tada je malo ko umeo da ka`e dokle }e i}i granice {irenja takvog prihvatanja, s obzirom na to da su radikalizovane sumnje uvek podlo`ne ve}im sumnjama, koje izazivaju sna`an otpor, pospe{uju}i tendencije ka homogenizaciji nacije – dr`ave, koja promovi{e “nativizam”,
konstituisanjem svojih pripadnika kao “domorodaca”, podsti~u}i etni~ku,
2
3
4
5
I. Berlin, O nacionalizmu i drugi eseji, Buybook, Sarajevo, 2000, str. 32.
Isto, str. 21.
E. Gelner, Nacije i nacionalizam, Matica srpska, Novi Sad, 1997, str. 187.
V. \ureti}, Demokratski vanzemaljci bez krova nad glavom (intervju), Duga, 14-27. IX 1991, str. 16.
97
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
religioznu, jezi~ku i kulturnu homogenizaciju, propagiraju}i ose}anje zajedni~ke sudbine i misije, a na drugoj strani proizvode}i neprijateljstvo
prema svakom ko nije u krugu “svete nacije”.6 Unutra{nja homogenizacija u~vr{}uje zatvorenost dru{tva, diferenciraju}i ga antagonizmom
spolja, suprotno procesima integracije i izazova demokratizacije. Time
dru{tvo postaje zarobljenikom nacije – dr`ave, a nacionalni suverenitet
potiskuje gra|anski suverenitet te`njom da mo} bude koncentrisana u
rukama kolektiviteta kao refleksija kolektivisti~ke vrednosne orjentacije nacionalizma, koji stavlja grupu iznad individue, a vo|u iznad naroda.7
Po~etkom pretpro{log veka, ljudi su bili sigurni u pobedu masa,
ali na njegovom kraju “na{li smo se u potpunoj vlasti vo|a”, i mnogih
drugih koji se na njih ugledaju, imali su potpunu vlast nad svojim narodima, dok su oni zauzvrat revnosno negovali njegov kult. Opona{anjem
fenomen se {irio svuda u dru{tvenom telu ne ostaju}i na nivou nacije (u
strankama, crkvama, sektama, {kolama). ^inilo se da mu ni jedna sila
ne mo`e odoleti, da izbija jedan nov kvalitet politike, jedna kulturna
osobenost, dotad nepoznata po snazi i obuhvatnosti svog ispoljavanja.
Stizala su i upozorenja “da se ~uvamo mita o heroju” ~oveka koji je “dar
provi|enja”, ~ija bi sama pojava promenila tok istorije. Me|utim, ako s
knjiga okrenemo pogled “ka pozornicama istorije, vidimo da se taj mit
tu i dalje sa uspehom igra. Ponovo se ra|a iz pepela, zahvaljuju}i dobro
pode{enom ritualu ceremonija, parada i govora. Gomile u~estvuju u d`inovskim re`ijskim poduhvatima, na stadionima, ili oko mauzoleja, a te
svetkovine ostavljaju daleko iza sebe svetkovine rimskih i kineskih careva”. Ti spektakli “samo su iluzije”, pa ~ak i kad im “prisustvuje ~itav
svet”.8
U masovnim dru{tvima politi~ko ume}e da se gomile dignu na noge “jeste religija ponovo dignuta na noge”, a u psihologiji gomile prepoznaje se ono {to vo|e spaja s narodom “kao sa njegovom senkom”. Ta
spona o~igledno je mo}, koju je narod osvojio i dr`i je, ali i “vo|a za
njom te`i sa istom gramzivo{}u s kakvom vernik `eli `ivot posle smrti”.9
Obru{avanjem sistema partijske dr`ave, nastupaju}om stihijom krize, obnovljeni srpski nacionalizam tra`io je novu raspodelu mo}i u Ju6
7
8
9
98
Z. Bauman, Modernity and Ambivalence, u: M. Fatherson (ed), Global
Culture, Nationalism, Globalization and Modernity, SAGE, London, 1990,
str. 154.
R. Supek, Dru{tvene predrasude i nacionalizam, Globus, Zagreb, 1992, str.
131.
S. Moskovisi, Doba gomile (1), Biblioteka XX vek, Beograd, 1997, str. 7, 9-10.
Isto, str. 15.
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
goslaviji otvaranjem srpskog nacionalnog pitanja, koje je imalo osobitu
specifi~nu te`inu, i posebnu odgovornost jer ga je postavio najbrojniji
narod. Stoga je njegov zahtev za obnovom “poni`enog” nacionalnog i
dr`avnog dostojanstva srpskog naroda otvarao i jugoslovenski dosije raspleta i raspada zajedni~ke dr`ave, vra}aju}i se kao bumerang za ono {to
je u ime srpske misije u~injeno radi otklanjanja nepravdi prepravkom
istorije i osloba|anja od “nametnute” krivice. Pod pokroviteljstvom nacionalisti~kih principa, kobno brkaju}i dr`avu i naciju kao ~uvare nacionalnog identiteta, izvode}i svoju legitimnost iz nacije, novi srpski vo|a
(Milo{evi}) obe}ava otklanjanje nepravdi, otelotvorenjem autonomne
nacionalne dr`avnosti, toliko koliko bi svaki nacionalist samo mogao
po`eleti, {to ga je uzdiglo do neslu}enih visina u Srbiji, do apsolutnog
gospodara `ivota i sudbine ~itavih naroda i dr`ava na ovim prostorima.
Do`ivljavan ne samo kao otelotvorenje svojih snova, nego i snova svih
poni`enih i uvre|enih, “lumpenproleterska emanacija uzdignuta na nivo nacionalne metafore” koja se ukazivala “kao siro~e kome se istorija
nasme{ila” bez pomisli da }e se “namr{titi na nju i okrenuti protiv nje.
Mogao je da i ne postoji, sve je radilo za njega”.10 Otuda se lako i dugo
poigravao s onima koji su ga ustoli~ili na tron, povode}i se za svojom
umi{ljenom ulogom nacionalnog mesije, bude}i privid da je pravednost
stvarni uzrok njenog dejstva, a ne neki drugi razlozi. Takva umi{ljenost,
suvi{e ulagiva~ka, zavodila je “nekoj {tetnoj predrasudi o vrlinama modernog ~oveka? Sokrat je smatrao bole{}u, koja se pribli`ava bezumlju,
da ~ovek uobrazi da ima neku vrlinu a da je ne poseduje: i svako takvo
uobra`enje opasnije je od suprotnog bezumlja da se pati zbog neke gre{ke, zbog nekog poroka. Jer kroz ovo bezumlje mo`da je jo{ mogu}e da
se postane bolji; a ono uobra`enje ~ini ~oveka ili neko vreme iz dana u
dan sve gorim, dakle – u tom slu~aju – nepravednijim”.11
I jugoslovenska kriza bivala je iz dana u dan gorom. Po~eo se formirati antifederalisti~ki blok koalicija republika, ekonomskih i socijalnih
slojeva, usmerenih protiv federacije, Beograda i Srba, koji su ukoliko bi
hteli da se suprotstave federaciji, morali prona}i neke druge argumente.
Prihvataju}i istorijsku retoriku srpskog nacionalizma od antikomunista, koja je sadr`avala nacionalni mit o `rtvovanju, poraz srednjevekovnog carstva od Osmanlija na Kosovu 1389, parolu da “Srbi pobe|uju u ratovima a gube u miru”, da ogromne srpske `rtve nisu dovele
do stvaranja, ve} do gubitka dr`ave, uzaludnog `rtvovanja i egzodusa iz
svoje “svete zemlje” i “kolevke” srpske dr`avnosti, Milo{evi} je prona10
11
M. Be}kovi}, Snalazimo se da nestanemo (intervju), Duga, 22.XI-5.XII 1992,
str. 19.
F. Ni~e, O koristi i {teti istorije za `ivot, Grafos, Beograd, 1977, str. 41.
99
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
{ao jezik “kojim je savladao problem suprotstavljanja dr`avi, koju su
nacionalisti u drugim republikama tretirali kao srpsku”.12 Srpski nacionalisti su smatrali da su Srbi lo{e tretirani u toj dr`avi, i da je federacija
i stvorena da bi oslabila i razjedinila Srbe, spre~avaju}i ih da stvore sopstvenu dr`avu.
Propagandom ovih stanovi{ta, upotrebom jezika `rtve titoizma, ne
i same Jugoslavije, Milo{evi} je mobilisao i povezao nacionalisti~ki orjentisanu inteligenciju, obi~an narod pogo|en ekonomskom krizom i sve
one koji su se ose}ali odba~eni i marginalizovani u socijalisti~kom sistemu, istovremeno zadr`avaju}i organizacionu mre`u i nomenklaturu vladaju}e partije i policije. Na delu je bila vrlo {arenolika, za prethodno
vreme skoro neverovatna koalicija nacionalista iz svih slojeva dru{tva,
antikomunista i komunista, nekvalifikovanih i kvalifikovanih radnika,
nezaposlenih, policije, mla|ih oficira, proteranih iz partije, koji su se ose}ali `rtvama antisrpske represije (1948, 1966, 1972.), seljaka i lokalnih
partijskih lidera.
Sama ideja, koja nije bila nimalo nova, o rehabilitaciji srpstva, po
samom priznanju njenih protagonista, nastala je u jednom krugu, kasnije udarne pesnice, nekada{njih aktivista Univerzitetskog komiteta SK
Beograda. “Ta potreba da se sa srpskog naroda skine kompleks, rodila
se sredinom osamdesetih godina (...) Nije nam pripisivan nacionalizam,
ali jeste utopizam. Meni (Mirjani Markovi} – M. [.) koja sam bila tu, u
srcu tog kruga, govorili su, dobronamerno, mnogi, da je rehabilitacija
srpske stvari nerealna, da nema {anse (...) moj izbor su bili te{ko i nemogu}e”.13 Taj izbor prihvatio je i Milo{evi}. “Ako se nama preti da }emo pokretanjem ovih pitanja u}i u politi~ku krizu – onda neka u|emo,
jer to je razlaz na pitanju: jedinstvo ili separatizam. U toj krizi separatizam ne}e pro}i, jer se ceo narod izjasnio za jedinstvo. Rukovodstvo koje nije u stanju da to vidi, gubi poverenje naroda – i treba da ga izgubi”.
Jer “ako politika dezintegracije i separatizma ne si|e sa scene, ovo dru{tvo nema perspektivu, ono mora da se raspadne”. Otuda, on isti~e, da ih
protivnici neophodnih promena politi~kog sistema, kad govore “o jedinstvu, progla{avaju za unitariste, da nam amputiraju apsurdne namere da
`elimo ukidanje republika i pokrajina, da smo za ukidanje ili smanjenje
pomo}i nerazvijenima itd. Ali ta vrsta podmetanja, ta zloupotreba ne
12
13
100
S. Vudvord, Balkanska tragedija, Filip Vi{nji}, Beograd, 1997, str. 98.
M. Markovi}, Duga, 1-14. I 1994. Milo{evi} je jo{ uvek gledao na nacionalno pitanje jugoslovenski. To mu nisu “bila bliska pitanja, klasno mu je
bilo bliskije, pa se na primer izlu|ivao {to ja kod Mike [piljaka pokre}em
pitanje polo`aja Srba u Hrvatskoj. Ma, on nije ni mario za Srbe preko Drine”. Vidi: I. Stamboli}, Put u bespu}e, Radio B92, Beograd, 1995.
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
mo`e vi{e da prolazi. Za po~etak se moramo osloboditi kompleksa unitarizma (...) i ose}anja krivice za pona{anje srpske bur`oazije u pro{losti
(...) Nema nikakvog opravdanja da sklonost, koju je izrazila bur`oaska
klasa, na bazi svog klasnog interesa, u jednom istorijskom periodu, bude vezan za ~itavu naciju (...) Zato mi nemamo razloga ni pred kim da
povijamo glavu. Naprotiv, imamo sve razloge da ka`emo {ta mislimo”.
Ali “nemamo pravo, da posledice koje nastaju zbog na{e neodgovornosti lupamo o glavu ~itavog naroda”.14
Otuda je obnovljeni srpski nacionalizam na spoljnom planu, u odnosima prema drugim jugoslovenskim narodima, postajao sve izrazitiji
i agresivniji, sa dalekose`nim posledicama, koje su prevazilazile pitanje
“jedinstvene Srbije” i njenog statusa u zajedni~koj dr`avi, optere}enoj
pitanjem Kosova i dezintegracije. On se javlja kao reakcija na ove procese, koji su povod autonomnih renacionalizovanih ciljeva, koji u vi{enacionalnoj zajednici neizostavno izazivaju violentne reakcije drugih
nacija i njihovih elita. Ti ciljevi su u mnogo ~emu kontradiktorni i protivre~ni zbog me|usobno nespojivih i nadrealisti~kih pretenzija, ~ine}i
ovaj proces eksplozivno opasnim.15 Inicijalno srpski etnocentrizam zahtevao je “ujedinjenje” Srbije i reintegraciju Jugoslavije na osnovu vlasti komunisti~ke partije, sa obnovom i reafirmacijom demokratskog centralizma u odnosima izme|u jugoslovenskih komunista, kako bi se uz
njihovu pomo} uspostavilo naru{eno jedinstvo u Jugoslaviji, pa ~ak i jedinstvo njenih naroda (“jedinstven narod”), uspostavom me|unacionalnih odnosa “kakve smo nekad imali u na{oj zemlji” (Z. Sokolovi}) u okviru “demokratske federacije” po principu “jedan ~ovek jedan glas”. To
je kod drugih naroda izazivalo strah od Jugoslavije kao pro{irene Srbije
(“Srbije i njene Jugoslavije”) nakon ~ega su zahtevi srpskog nacionalizma pod firmom jugoslovenstva (“o~uvanja Jugoslavije”) evoluirali u zahtev “svi Srbi u jednoj dr`avi”, radi kona~nog re{enja srpskog pitanja i
ostvarenja njihove istorijske misije, na osnovi istorijskih i etni~kih pra14
15
S. Milo{evi}, Godine raspleta, BIGZ, Beograd, 1989, str. 33-34, 36. (18. sednica CK SK Srbije, Beograd, novembar 1984.). Knjiga je objavljena u godini vrhunca uspeha Slobodana Milo{evi}a, a jedan od recenzenata, pored
Desanke Maksimovi} (marketin{ki potez), bio je i koautor Memoranduma
SANU, akademik Kosta Mihailovi}. O~igledno se vidi i da su neke ideje
Milo{evi}evih govora ugra|ene u Memorandum.
M. Pe~ujli}, U za~aranom krugu politike, u: Ra|anje javnog mnenja i politi~kih stranaka, IPS “Medijum”, Pravni fakultet, Beograd, 1992, str. 57.
“Bez jedinstva ne}emo ostvariti ni kompetentan ni nekompetentan program... U tom smislu jedinstvo i sloga me|u narodima Jugoslavije, a naro~ito me|u komunistima moraju biti prvi stav svakog na{eg programa i zadataka”. S. Milo{evi}, Govor u Kru{evcu; Politika, 12. II 1987.
101
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
va, kao “demokratskog prava”, stvaranjem nacionalne dr`ave svih Srba.
Razlog za ovakvu orjentaciju i mobilizaciju srpskog naroda, projektovanjem krivaca u drugim nacijama i vlastite bezgre{nosti, srpski nacionalisti nalazili su u slovu i duhu Ustava iz 1974, koji je Srbiju i srpski narod
doveo u “neravnopravan” polo`aj, a s druge strane, po njihovom vi|enju, davao je pravo na samoopredeljenje narodima a ne republikama.
Cilj ovako utemeljene analize i kritike bio je relegitimacija jednog
ponu|enog represivnog projekta homogenizacije i separacije, a ne izgradnja liberalnih i demokratskih ustanova, koji se ostvarivao kao glavni
u~inak “revolucionarnih” doga|anja u Srbiji kristalizacijom “borbe za
ravnopravnost Srbije u jugoslovenskoj federaciji i za re{avanje Kosova,
za zaustavljanje poslednjeg egzodusa na tlu Evrope”.16 Politi~ki akteri
ovih promena osvajali su prostor mogu}nosti za rekonstrukciju Srbije
kao dr`ave i politi~ke zajednice, koja politi~koj eliti Srbije, ~iji se srpski
kvalifikativi nisu samo zadr`avali na Srbiji, pru`a {ansu za nacionalnu
transformaciju Jugoslavije. Otuda je odnos izme|u “nacionalne revolucije” i ustava sredi{nje jezgro politi~kih promena u Srbiji, u kojoj dominiraju kosovski problem i pitanje pokrajinske autonomije, kao prvorazredna pitanja Jugoslavije, i prvi korak u re{avanju srpskog nacionalnog
pitanja, koje se potom otvaralo u Vojvodini, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini kao “goru}e” pitanje. “Promene u politi~kom sistemu treba da
omogu}e SR Srbiji”, ka`e Milo{evi}, “da ostvari status koji nema, status Republike, ravnopravan sa statusom svih drugih republika u Jugoslaviji. Srbija ne tra`i da bude vi{e republika od drugih republika, ali sigurno je, ne mo`e dozvoliti ni da bude manje republika od drugih. To
{to Srbija u svom sastavu ima dve socijalisti~ke autonomne pokrajine,
ne mo`e da bude razlog da se ona svodi na svoje u`e podru~je, takozvanu Srbiju bez pokrajina. Odnosno, da Republika Srbija bude zbog toga
li{ena neophodnih politi~kih i pravnih ingerencija nad celokupnom svo16
102
S. Milo{evi}, nav. delo (predgovor). Ove razloge autor navodi kao motive
za pisanje svoje knjige. Re~ je o govorima odr`anim tokom 1984-1989. i
nazvanim “biblijom” rehabilitovanog pokreta srpstva, radi za{tite od albanskih nasrtaja. Iseljavanje Srba i Crnogoraca se nastavilo. U periodu od
1981. do juna 1988. iselilo se s Kosova 28.000 pripadnika ovih nacionalnosti. To je po srpskoj oceni rezultat u prvom redu “politike kosovskog rukovodstva”, koje je zauzimalo “naro~ito poslednjih decenija... tolerantan
stav prema delovanju albanskih separatista i njihovom nastojanju da ostvare program stvaranja “Velike Albanije”. M. [}epanovi}, Egzodus kosovskih Srba i Crnogoraca 1878-1988, u: R. Petkovi}, (ur): Kosovo, pro{lost
i sada{njost, Me|unarodna politika, Beograd, 1989, str. 146. Pribli`na cifra
od oko 30.000 iseljenih Srba u prvoj polovini osamdesetih navodi se u izve{taju “Helsinki Vo~a”. Vidi: Yugoslavia: Human Rights Abuses in Kosovo 1990-1992, Helsinki Watch, october, 1992, str. 57.
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
jom teritorijom, odnosno primorana da ih primenjuje samo na jedan deo
svoje teritorije”.
Me|utim, Milo{evi} izri~ito nagla{ava: “To nije sve {to nameravamo da uradimo kada je re~ o promenama. Naprotiv, promeni}emo sve
{to nam smeta da iza|emo iz krize, ali i sve {to nam ote`ava da se uspe{nije razvijamo i u ekonomskom i u socijalnom smislu”. On smatra da
s tim promenama ne}e i}i lako. “Protiv njih }e biti one sredine i oni pojedinci ~ije interese ugro`avaju”. Ti otpori moraju biti savladani. Njihovo “gr~evito, tvrdoglavo, dogmatsko protivljenje svim promenama”, ~ak
i “onima koje su nu`ne, u ovom trenutku ima dejstvo kao delovanje antisocijalisti~ke opozicije (...) mo`e da bude i opasnije, jer odugovla~enje
s promenama koje zahteva vreme izaziva opravdan gnev i nezadovoljstvo i radnika i intelektualaca i omladine”. Stoga za uspe{no re{avanje
postoje}ih problema “nije dovoljna samo privr`enost socijalisti~koj Jugoslaviji”. Neophodno je da na “odgovorne funkcije u privredi, politici,
i uop{te u dru{tvu, treba da do|u oni ljudi koji veruju da mogu svojim
znanjem i svojim politi~kim i li~nim sposobnostima doprineti da se problemi re{avaju i ostvare pozitivne promene”.
Takve promene, ako budu ostvarene, po Milo{evi}evom shvatanju omogu}i}e “uspe{nije i br`e, pa ~ak i lak{e” da se re{ava stanje na
Kosovu jer: “prvo je te{ko, drugo ne re{ava se ili se re{ava tako sporo
ili tako malo da izgleda kao da se ne re{ava”. Zato gra|ani koji dolaze
s Kosova s “pravom tra`e za{titu svoje dr`ave i od svog rukovodstva”,
jer su izlo`eni “diskriminaciji, maltretiranju i poni`enju”, takvom “fizi~kom, ekonomskom, politi~kom i kulturnom pritisku koji se u razvijenim zemljama Evrope odavno vi{e ne doga|a”. A izlo`eni su pritisku
“samo zato {to pripadaju nekom narodu, tragedija je za te ljude i taj narod”, mada je isto tako “sramota za one koji taj pritisak vr{e. Silovanje
dece i poni`enje starih ljudi jeste jad i ~emer srpskih porodica na Kosovu...” Re~ je o “perfidnoj taktici” kontrarevolucije, koja s jedne strane
nastoji da ne dolazi do “masovnih agresivnih pona{anja albanskih nacionalista i separatista, a s druge strane, da u~estalim incidentima: silovanjem, poni`avanjem, omalova`avanjem, nastoji da izazove reakcije srpskog i crnogorskog stanovni{tva koje }e se izraziti kao revolt, masovni
nemiri i krvoproli}e”. Milo{evi} smatra da njihovo opravdano ogor~enje mogu zloupotrebiti “ideolozi vra}anja unazad”. Kontrarevolucija je
deo tog vra}anja i ona na Kosovu “ugro`ava podjednako i socijalizam i
Jugoslaviju”. Ona se ne mo`e savladati apelima, “pa makar upu}enim i
komunistima”. “Apela je bilo mnogo a re{enja malo”. Stoga uporedo
treba da teku “neke mere od strane SR Srbije i SFR Jugoslavije”, zato
{to se politika o Kosovu u “celini ne sprovodi. Izme|u ostalog i zbog toga {to treba da je sprovode i takvi ljudi kojima do nje nije stalo. Mi tre-
103
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
ba da promenimo te ljude... Ali da bi CK to zaista i mogao, neophodno
je da bude jedinstven. Nejedinstvenost ne}e mo}i da ostvari ni veliki ni
mali program. “U vreme krize potrebna je mobilizacija svih materijalnih i duhovnih snaga kojima dru{tvo raspola`e (...) Neophodna je i diferencijacija. U protivnom }emo samo konstatovati i inventarisati negativne ~injenice, nemo}ni da ih otklonimo”.17
Ovakva stajali{ta pokazuju da je Milo{evi} prihvatio analize “kabinetskih” i “slavskih” nacionalista. Eskalacijom kosovske krize (19861987.) pod uticajem krugova oko Dobrice ]osi}a i SANU, grupacija kosovskih Srba po~inje da se “samoorganizuje”. ]osi} ka`e da je cenio
Milo{evi}a kao prvog srpskog komunistu, koji je na talasu jednog op{teg raspolo`enja u sumraku titoizma, bore}i se za ravnopravnost Srbije
u federaciji, shvatio zna~aj srpskog nacionalnog pitanja na “jednom pripremljenom politi~kom raspolo`enju, osobito na Kosovu i Metohiji, koje nije pripremio on, nego ja (]osi} – M. [.). Odnosno pripremila ga je
narodna patnja i taj politi~ki gnev na teror Albanaca, koji sam ja tek u
izvesnom smislu artikulisao i usmerio. On (Milo{evi} – M. [.) je to od
mene preuzeo i nasledio. Ja sam pokrenuo tu peticiju18 Srba u Kosovu,
to je bila moja inicijativa. Oni su stalno dolazili kod mene da se `ale, po{to o njima bukvalno od srpskih velika{a nije brinuo niko. Prakti~no su
tajno sa mnom sara|ivali, policija ih je u stopu pratila i progonila, osobito su nekorektni bili ^krebi} (Du{an) i Dra`a (Markovi}), ali ni Sloba
(Milo{evi}) se nije proslavio u odbrani Srba sa Kosova. Tek kad je uzeo
vlast shvatio je da je to jedna jako ozbiljna stvar. Po mom mi{ljenju to
je bila politi~ka pragma, ali i jedno ose}anje za pravdu”.19
17
18
19
104
S. Milo{evi}, nav. delo, str. 121-125 (Izlaganje na Politi~kom aktivu Kragujevca, decembar 1986.). U njemu se jasno prepoznaje argumentacija i
jezik Memoranduma, koji je uostalom i bio upu}en nekom budu}em srpskom rukovodstvu.
15.I 1986. u Knji`evnim novinama je objavljena peticija 2.000 gra|ana Kosova Polja, koju je kasnije potpisalo oko 50.000 Srba sa Kosova, kao prvi
organizovani protest Srba i Crnogoraca protiv albanskog nacionalizma i
separatizma. Ve} 26.II 1986. organizovan je prvi protestni dolazak Srba i
Crnogoraca u Beograd (oko sto ljudi).
D. ]osi}, Za Jugoslavijom ne treba plakati, (intervju), Duga, 9-22.VII 1994,
str. 14. ]osi} je neposredno podr`ao politi~ki pokret srpskog nacional-populizma koji je predvodio Milo{evi}, kao “duhovni otac” srpskog naroda
koji je istovremeno i “Milo{evi}u duhovni otac”. J. Ra{kovi} (akademik),
NIN, 10.V 1991, str. 23. Bez ]osi}eve podr{ke po oceni I. Stamboli}a nije
se moglo postati srpski vo|a. On svedo~i da mu je Milo{evi} savetovao da
pozove D. ]osi}a da im se pridru`i i da ih podr`i. “Tek tada }e{ postati
pravi vo|a srpskog naroda”. Stamboli} ka`e da je nudio njemu ono {to }e
kasnije sam u~initi i podi}i srpske nacionaliste na noge. Vidi: I. Stamboli},
Put u bespu}e, nav. delo. O samoj peticiji kosovopoljaca Milo{evi} je govo-
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
Nezadovoljstvo situacijom na Kosovu izra`avala je i Srpska pravoslavna crkva. Ona je aprila 1982. uputila “Apel” (koji je potpisao dvadeset jedan sve{tenik, me|u kojima su bila trojica najuglednijih teologa
monaha, Atanasije Jefti}, Irinej Bulovi} i Amfilohije Radovi}) najvi{im
dr`avnim organima Srbije i Jugoslavije, Sv. Arhijerejskom Saboru i Sinodu, di`u}i glas “u za{titu duhovnog i biolo{kog bi}a srpskog naroda
na Kosovu i Metohiji”. To je bio po~etak novog ogla{avanja Crkve, nagla{avanjem uloge i zna~aja javnog mnjenja, naro~ito svetskog, {to je
dovelo do posete grupe episkopa SPC SAD, Kongresu i Stejt departmentu i tra`enja “intervencije zbog Kosova”. Na Vidovdan (1985.) iz
Zemuna, od strane sve{tenika i vernika hrama Sv. arhangela Gavrila,
upu}ena je jo{ jedna peticija kojom se izra`ava zabrinutost za srpski i crnogorski `ivalj na Kosovu i tra`i preduzimanje svih redovnih i vanrednih mera radi sre|ivanja stanja, uklju~iv i spre~avanje svih lica albanske
nacionalnosti da rukuju prehrambenim namirnicama na teritoriji u`e Srbije. Javljaju se i prvi zahtevi za preno{enje sedi{ta SPC u Pe}.20
Iz crkvenih krugova se upozorava da je krajnji cilj albanskih iredentista i “nacista” “istrebljenje srpskog naroda na prostoru Kosova i
Metohije”. Takva prete}a poruka traje na Kosovu nekoliko decenija.
“Nekada je ta genocidna deviza izgovarana {apatom, nekada glasno, a
poslednje decenije pretvorila se ~esto u drasti~ni ~in psiholo{kog i fizi~kog terora, ~ak i javnog zlo~ina nad nedu`nim srpskim `ivljem na Kosovu...”21
Nude}i se kao tradicionalno upori{te nacionalne sigurnosti i sredi{te nacionalnog `ivota, potvr|eno vekovnim iskustvom, SPC je pru`ila podr{ku pokretu Srba sa Kosova jer “nikad kroz istoriju nije izneverila Srbe”. Pokret je morao da se izbori za pridobijanje podr{ke naroda,
odbacuju}i neutralno definisanje situacije kao “iredentizma” i “kontrarevolucije” u socijalisti~kom duhu.22 U po~etku pokret nije bio formalno konstituisan, niti je imao zvani~ne organe, program i ~lanstvo, ve} je
20
21
22
rio kao “o jednom drasti~nom primeru politi~ke zloupotrebe velikih problema koji stvarno postoje, da bi se manipulisalo ljudima i da bi se razbuktavao nacionalizam (...) Bilo je ideja i poku{aja da se od Kosova Polja sa
vezama koje su tra`ene u Beogradu, prave problemi u Beogradu”. S. \uki}, Kako se dogodio vo|a, Filip Vi{nji}, Beograd, 1992, str. 124.
R. Radi}, Crkva i “srpsko pitanje”, Republika, br. 121-122 (1-31.VIII), 1995,
str 4. O paralelama stradanja srpskog naroda u Jugoslaviji, osobito na Kosovu i u Hrvatskoj, vidi: A. Jefti}, Od Kosova do Jadovna, Beograd, 1984.
A. Jefti}, Sa Kosova i oko Kosova, Pravoslavlje, 15. VI 1982.
Za po~etak ovog pokreta uslovno se uzima 1982, jer su tada u jednoj od
kosovopoljskih mesnih zajednica odr`avani naizgled rutinski sastanci “onespokojenih Slavena”. D. Hudelist, Kosovo, bitka bez iluzija, Centar za informisanje i publicitet, Zagreb, 1989, str. 12. Lideri tog pokreta bili su Mi-
105
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
delovao u okvirima postoje}eg sistema normalno, vr{e}i peticijama, protestima, pretnjama kolektivnom seobom, dolascima u Beograd pritisak
na savezne organe. Nije trebalo dugo ~ekati da se taj pokret institucionalizuje. Povodom privo|enja na informativni razgovor jednog njegovog
lidera (K. Bulatovi} 2.04.1986.) u policiju, preostali lideri posredstvom
Vuka Dra{kovi}a, tada jo{ pisca, i Dobrice ]osi}a, dolaze u Skup{tinu
Srbije, gde ih prima Du{an ^krebi}, predsednik Predsedni{tva SR Srbije, oceniv{i: “Sada ste na pravom mestu”. O~igledno, partijska i dr`avna struktura su se opredelile, a tema Kosova i ugro`enost Srba u ovoj
pokrajini sve vi{e su okupirale pa`nju javnosti, stvaranjem zapaljive atmosfere protesta, {to je u drugim delovima Jugoslavije izazivalo nepoverenje, pa i strah.
“Pod navodnim ‘samostalnim i spontanim’ organizovanjem sprovodi se politika onih koji imaju interesa da se u toj stvari ne pojavljuju
otvoreno. Re~ je o premo{}ivanju postoje}ih institucija i pravila politi~ke igre putem ‘spontanog’ pritiska ‘naroda’ sa terena, onaj na koga se
pritisak vr{i nije u stanju da se odupre na institucionalan na~in. Osim toga, Slu`ba dr`avne bezbednosti preko svojih organa, operativaca i saradni~kih veza na terenu prati, savetuje, usmerava, snabdeva, organizuje
prevoz, sendvi~e i kamione s kamenjem kad zatreba”.23 Kosovsko pitanje postalo je glavno sredstvo u obra~unima na vrhu partije i dr`ave u
Srbiji, iako je unutar republi~kog vo|stva postojala saglasnost o op{tem
smeru promena ustavnog statusa Srbije, smanjenjem dr`avnih funkcija
pokrajina. Razlike su se ogledale u na~inu ostvarenja takvog cilja: da li
koristiti narodno nezadovoljstvo i ogor~enje i i}i u promene otvaranjem
politi~ke krize po cenu dezintegracije Jugoslavije, ili promene tra`iti putem pregovora, dogovaranjem i konsenzusom. Proces usagla{avanja je
sporo tekao, ali je tokom 1986. postignuta saglasnost svih jugoslovenskih republika i federalnih organa o promeni onog dela saveznog Ustava koji se odnosi na ure|enje odnosa u Srbiji, a 1987. do{lo je do sporazuma, taksativno od ~lana do ~lana, {ta treba u federalnom Ustavu
promeniti da bi se problemi prevazi{li u Ustavu Srbije.24
Preokret je nastao nakon odlaska Milo{evi}a u Kosovo Polje (24/
25. aprila 1987.) i njegove podr{ke pokretu Srba (“Niko ne sme da vas
23
24
106
roslav [olevi}, Bo{ko Budimirovi}, Kosta Bulatovi}; tokom 1985. povezuju se s Dobricom ]osi}em.
M. Vasi}, F. [varm, Srpske paravojne formacije: 1990-2000, u: U trouglu
dr`avne sile – vojska, policija, paravojska, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2001, str. 59-60.
Opomene Ivana Stamboli}a (38), Narod bio zaveden, Danas, 7.XI 2000,
str. 14. Vidi: I. Stamboli}, Rasprave o SR Srbiji 1977-1987, Globus, Zagreb,
1988.
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
bije”) isticanjem da se njihovi zahtevi ne mogu tretirati nacionalisti~ki,
uz ~vrsto obe}anje da “na ovom tlu tiranije vi{e ne}e biti” i da je u kosovskom slu~aju stanje “tako alarmantno da moramo povesti kampanju
i to pravu kampanju za vra}anje 50, pa 100, pa 200 profesora, lekara i
drugih neophodnih stru~njaka, kvalifikovanih radnika, a onda i ostalih.
Ta kampanja treba da postane proces”.25 Tada su postavljeni temelji
njegovoj omiljenosti u narodu i izrastanju u vo|u srpskog naroda. Nije
se libio, u svojoj odlu~nosti da u~vrsti vlast u partiji, obezbe|enjem masovne podr{ke naroda, da saop{tava ono {to je `elela da ~uje. Osetiv{i
politi~ku snagu srpskog nacionalnog pitanja u aprilskoj kosovopoljskoj
no}i, on je sve vi{e govorio kao nacionalno zabrinuti Srbin, komunisti~kih uverenja, nau~iv{i lekcije o upotrebi naroda,26 radi u~vr{}ivanja vlastite politi~ke mo}i, dobro proceniv{i da se u nacionalisti~kom sedlu ne
samo ostaje na vlasti, ve} da se mo`e postati i nedodirljivi vo|a.
Dodirivanje suprotnosti, nacionalizma i komunizma, ali i ukr{tanje interesa i ciljeva grupa razli~itih politi~kih opredeljenja u SKJ i oko
njega, nemo}nih u re{avanju problema Kosova (i ne samo njega) omogu}ili su agresivniji nastup srpskog nacionalizma, kako bi u duhu Memoranduma SANU iznudio promene u politici Srbije na Kosovu, ali i
prema Jugoslaviji, tako da je ve}ina njegovih zahteva o Kosovu ugra|ena i u stavove najvi{ih partijskih organa, daju}i na znanje “da se sa zemljom mo`e raditi tko {to i kako ho}e” (B. Mamula), s obrazlo`enjem
da s politi~kih govornica Srbima i Crnogorcima ne treba upu}ivati apele
za strpljenje, jer su oni godinama na Kosovu izlo`eni “nepravdi i poni`enju”, pa “apeli za strpljenje u najmanju ruku zvu~e licemerno”, jer
“preko no}i se ne mo`e ostvariti zaposlenost i ekonomska razvijenost
Slovenije (...) Ali, preko no}i se mo`e i mora obezbediti da svi gra|ani
Kosova budu jednaki pred Ustavom i zakonima...”27
25
26
27
S. Milo{evi}, nav. delo, str. 142, 145. Zanimljivo je da je u svom govoru
Milo{evi} istakao da se “ne mo`e govoriti ni o manjinskim ni o ve}inskim
narodima na Kosovu. Srbi i Crnogorci, nisu manjina u odnosu na Albance
na Kosovu, kao {to ni Albanci nisu manjina u Jugoslaviji, ve} narodnost
koja `ivi zajedno i ravnopravno s drugim narodima i narodnostima u tri
na{e socijalisti~ke republike” Isto, str. 143. Vidi: No} oporih re~i: kompletan stenogram o svemu {to se govorilo na zboru u Kosovu Polju izme|u
24. i 25. aprila 1987, Borba, Beograd, 1987. Sukob s policijom po kasnijem
priznanju Miroslava [olevi}a je insceniran jer su milicioneri ga|ani kamenicama, {to televizija nije prikazala, ve} samo njihovu intervenciju.
S. \uki}, Izme|u slave i anateme: politi~ka biografija Slobodana Milo{evi}a, Filip Vi{nji}, Beograd, 1994, str. 72.
S. Milo{evi}, nav. delo, str. 153 (9. sednica CK SKJ, Beograd, jun 1987.).
Ova sednica odr`ana je uz proteste 300-400 Srba i Crnogoraca ispred Skup{tine SFRJ gde se odr`avala sednica, kojem su se priklju~ile i nacionalisti~ke vo|e iz Beograda. Sednica je dvaput prekidana kako bi Predsedni{tvo
107
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
Me|utim, nacionalni konsenzus nije lako ostvaren i bio je plod vi{egodi{njeg rada vlasti i rasprava koje se nisu vi{e nazivale politikom nego “pitanjem na{e domovine” (S. Milo{evi}), imperativne potrebe za nacionalnom teritorijom, legitimacije nacionalnih sukoba i politike koja je
do njih dovela. Tako su propagatori nacionalizma u Srbiji, kao i u drugim republikama, vrlo brzo pobedili, a vlast je iskoristila svoju mo} da
postroji medije u nacionalnoj slu`bi, znaju}i da ih koristi i zadr`i to preimu}stvo, kao oslonac stvaranja i konsolidacije javne podr{ke svojim projektima, kako bi se mobilisao narod razo~aran politikom i sporim re{avanjem pitanja Kosova. Kosovska medijska kampanja postala je model
te politike, odbacivanjem pre`ivele socijalisti~ke frazeologije, njenom
zamenom jezikom iracionalnosti i demagogije, retori~kih pitanja i uzvika, ukidanjem razlika izme|u socijalnih, kulturnih i politi~kih pitanja,
podgrevanjem paranoje, zavere, nasilja, uz stra{ne optu`be, bez posebnih
argumenata i ispitivanja, otkrivanjem nacionalnih “neprijatelja” unutar
zajednice i spolja. Oni onemogu}avaju pronala`enje zajedni~kog imenitelja koji bi predstavljao nu`nu osnovu opstanka {ire zajednice. To vi{e
nisu bezli~ne pojave ili ideje, ve} konkretni ljudi, kao personifikacija “neprijatelja” (unutra{njeg i spoljnjeg) ali i potro{na roba koja se posle agresivne upotrebe zaboravlja, mno`enjem novih: albanski nacionalizam,
slovena~ki separatizam, vojvo|anski autonoma{i, hrvatsko usta{tvo itd.28
smenjivali su jedni druge i ponovo se vra}ali, homogenizuju}i Srbe i pozivaju}i ih na otpor. To je vreme glorifikacije vo|e, ~oveka “od dela” i
“jake volje”, ~ije se uverenje “ispre~uje svakom mudrovanju”, vreme kad
govori “mno{tvo”, uvek spremno slu{ati ~oveka “jake volje”, koji mu se
28
108
konsultovalo kako da je zavr{i, a da ne do|e do nepredvi|enog obrta. ^ak
je i dr`avno Predsedni{tvo zasedalo u Skup{tini kako bi rukovodilo akcijom ako protestanti, ~iji se broj uve}avao, krenu da prodru u Skup{tinu i
prisile CK da prihvati njihove zahteve ili ga razjuri. Uz Predsedni{tvo su
bili na~elnik General{taba Branko Mamula, savezni sekretar unutra{njih
poslova Dobroslav ]ulafi}, kao i predsednik Vlade Branko Mikuli} i predsednik Predsedni{tva Srbije Ivan Stamboli}. Tenzije su rasle, a rukovodstvo zemlje je saterano u “mi{ju rupu”. Stizale su informacije iz saveznog
SUP-a da su na ulasku u Beograd vozovi, jedan, drugi, tre}i, s nekoliko hiljada Srba s Kosova. Sve je to u parku ispred Skup{tine “re`ija” i ve}ina
zahteva je ugra|ena u zaklju~ke CK SKJ. Kad je Ivica Ra~an, koji je bio
zadu`en da obave{tava protestante o toku sednice, saop{tio zaklju~ke, bili
su zadovoljni, smatraju}i da su zavr{ili posao, ukrcali su se u nekoliko autobusa i vratili na Kosovo. “Malo je kome u CK, osim re`iserima, bilo jasno {ta se dogodilo na plenumu. Srpskim nacionalistima je osigurana pobjeda, a otvorena su vrata za {iroke akcije u Srbiji i Jugoslaviji”. (B. Mamula, Slu~aj Jugoslavija, CID, Podgorica, 2000, str. 95-96.)
O. Milosavljevi}, Ideologija “neprijatelja” u prvim i poslednjim godinama
komunisti~ke Jugoslavije, Sociologija, t. XXXVIII, br. 3/1996, str. 405-407.
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
name}e.29 Tada se ni po mislima ni po iskazu nisu razlikovali zastavnik
i sve{tenik, u~enjak i prostak, dosti`u}i svoj apogej u Politikinim “Odjecima i reagovanjima”, za kojim nisu zaostajali Politika Ekspres, Intervju,
Duga, kao ni RTV Beograd, kao okosnice medijske kampanje “srpske
kulturne revolucije” (P. Garde).30
Povod medijskoj kampanji davali su ekonomska afera “Agrokomerc” i tragi~no ubistvo vojnika u Para}inu, “slu~aj Keljmendi”. Izdavanje menica bez pokri}a, u koje je uvu~eno jedno od najprosperitetnijih
preduze}a u Bosni i Hercegovini, predstavljeno je kao “udarac ekonomskom sistemu” Jugoslavije.31 Ova afera potresla je BiH isklju~ivanjem
iz CK svih onih koji su “na bilo koji na~in uklju~eni u nezakonitu rabotu
u Velikoj Kladu{i” (Saop{tenje Predsedni{tva CK SK BiH o Agrokomercu), smenom poslovodstva, tra`enjem odgovornih u javnom tu`ila{tvu,
SDK, Narodnoj banci, Privrednoj banci Sarajevo. Rukovode}i kadrovi
BiH padali su jedni za drugim, naro~ito saradnici Hamdije Pozderca, potpredsednika Predsedni{tva SFRJ, koji je naredne godine trebalo da preuzme funkciju predsednika. On je podneo ostavku. Saradnici Branka Mikuli}a, predsednika Savezne vlade (podneo ostavku 1988.), bili su izlo`eni
napadima, s optu`bom za privilegije, nezakonito boga}enje, kriminal.
Obnovljena je afera “Neum” u vezi sa vikend naseljem, i mnoge druge,
prikrivanjem pravih namera prema BiH i Jugoslaviji.
“Slu~aj Keljmendi” doprineo je razbuktavanju nacionalne netrpeljivosti, vrenju nacionalne strasti. Njegovi pucnji ocenjeni su u srpskoj
{tampi kao “suludi”, ali njegov zlo~in je mnogo vi{e od toga, i “nije slu~ajan”. “Keljmendi (je) pucao u Jugoslaviju”, ga|aju}i u njen najpostojaniji stub, u JNA, u “puls njenog bi}a”, ali “obara~ po svemu sude}i nije vukao sam”.32
29
30
31
32
G. le Bon, Psihologija gomila, Globus, Zagreb, 1989, str. 114.
Vidi: A. Nenadovi}, Politika u nacionalisti~koj oluji, Republika, br. 114 (1630.4) 1995; R. Veljanovski, RTB/RTS od socijalizma do nacionalizma, Republika, br. 128 (16-30.11) 1995.
Politika, 1.IX 1987. U istom broju najavljen je ekskluzivan feljton Slobodana Stoji}evi}a “Velike finansijske afere u svetu i kod nas” – sa lica mesta: prava istina o aferi u “Agrokomercu”, koji je Politika objavljivala po~ev od 2.IX 1987. Isti broj Politike iz vanrednog broja Intervjua od 3.IX
1987. posve}enog “Prizrenskom procesu” po~inje objavljivanje delova: Ko
je spre~avao javnost da prati “Prizrenski proces” i upozorava ~itaoce da
prati {ta profesor Halit Trnavci u svojoj ispovesti ka`e. Vidi: Feljton, H.
Trnavci: Moja ispovest o Kosovu. Stvarni autor bio je novinar Politike Miroslav ]osi} uz autorsku asistenciju pisca Miodraga Bulatovi}a, koji postaje zna~ajna li~nost u Politici, poslanik SPS, Vidi: M. Marovi}, Politika i Politika, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2002, str. 229.
Vidi: “Keljmendi pucao u Jugoslaviju”, Politika, 4.IX 1987, str. 1. Vojnik
Aziz Keljmendi ubio vojnike na spavanju: Sr|ana Simi}a (Beograd), Ha-
109
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
“Nesre}ni ubica Aziz Keljmendi nije `rtva svoje porodice; on je
`rtva albanskih {ovinisti~kih ideologija i vladaju}eg birokratskog begovata u Pri{tini kao i njihovih {ti}enika i saradnika u Beogradu, Zagrebu,
Ljubljani, Sarajevu, Novom Sadu, Titogradu, Skoplju”. Otuda Dobrica
]osi} u svom pismu Lazaru Mojsovu (predsednik Predsedni{tva SFRJ)
tra`i za{titu od “progona i bojkota Keljmendijevih u Du{anovu,33 te odmazda, ga`enje osnovnih ljudskih prava ~lanovima porodice Aziza Keljmendija imaju ne samo varvarski, nego i provokatorski smisao i posledicu. Njima se izaziva i obznanjuje me|unacionalni i gra|anski rat u
Jugoslaviji”. ]osi} smatra da je para}inski slu~aj “samo nastavak tragedije srpskog i albanskog naroda na Kosovu i Metohiji”, decenijama pripreman i prouzrokovan antisrpskom i antijugoslovenskom titoisti~kom
nacionalnom politikom i svih onih koji su tu politiku sledili i jo{ je slede.
Zato on apeluje da se ne vr{e odmazde nad `rtvama te politike (“ne
stvarajte od Jugoslavije Liban, nego omogu}ite temeljne demokratske
reforme”), kako bi narodi iza{li iz “o~ajanja i bezizlaza”. Ako se nastavi
dosada{nja politika “Jugoslavijom }e neminovno i sve ~e{}e odjekivati
rafali keljmendijevskih o~ajnika”, koji bi se mogli sliti u “oluju” i razneti delo nekoliko jugoslovenskih generacija, od ~ijih hitaca ne}e biti za{ti}eni ni “svi vi koji uporno vladate ovom upropa{}enom Jugoslavijom,
a ni va{a deca”. ]osi} na kraju isti~e da ne mo`e da veruje da se “Ti
(Mojsov) ne stidi{ {to si predsednik dr`ave u kojoj se na Kosovu i Metohiji nastavlja genocid nad srpskim narodom, a albanski narod varvarizuje {ovinizmom i nasiljima, dr`ave u kojoj je mogu} kladu{ki ‘Agrokomerc’, dr`ave u kojoj je neizdr`ivo i onima kojima je u njoj najbolje”.34
Na sahrani Sr|ana Simi}a u Beogradu izra`avano je nezadovoljstvo zvani~nom dr`avnom politikom na Kosovu. Nekoliko hiljada ljudi
posle sahrane “spontano” je zapevalo jugoslovensku himnu. “Izme|u jecaja `ena za~ule su se parole koje je ve}ina prihvatila. Ljudi su uzviki-
33
34
110
zima D`ananovi}a (Vitez), Safeta Dudakovi}a (Bosanska Gradi{ka), Gorana Begi}a (Zagreb) u zoru 3.IX 1987. u Para}inskoj kasarni. Ubica je
izvr{io samoubistvo i ranio jo{ pet vojnika (Saop{tenje SSNO-a). Politika,
4.IX 1987.
Politika je prenose}i saop{tenje SSNO-a pisala o “stvarnoj, nacionalisti~koj
opredeljenosti njega i njegove porodice” i da su “organi bezbednosti iz Prizrena kod majke ubice Salji Keljmendi prona{li u dimijama pi{tolj marke
CZ kalibra 7,65 mm sa dva okvira i {est metaka”. Dok se na sednici prizrenskog SUBNOR-a ~uo predlog da se porodica Keljmendi protera iz
Du{anova za Albaniju. Vidi: “Du{anovo leglo nacionalista”, Politika, 8.IX
1987, str. 7.
D. ]osi}, Pismo predsedniku Predsedni{tva SFRJ Mojsovu (10.IX 1987), u
Srpsko pitanje – demokratsko pitanje, Politika, Beograd, 1992, str. 142-143.
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
vali: ‘Ho}emo slobodu’, ‘Kosovo je Srbija’, ‘Bolje grob nego rob’, ‘Ne
damo mlade’, ‘Dole izdajnici’, [email protected] JNA’, [email protected] Jugoslavija’. Zatim
se oko 200 ljudi okupilo oko groba Aleksandra Rankovi}a (‘Kakav smo
mi to narod koji obo`ava ministre policije’ (B. Bogdanovi}), ponavljaju}i zahtev da se kona~no razre{i ‘tragedija na Kosovu’.” Na samom izlazu iz Novog groblja za~ulo se novo skandiranje: “Idemo pred Skup{tinu”.35
Zlo~in u Para}inu podsticao je antialbansko raspolo`enje i ogor~enost Srba ({to su Albanci do`ivljavali kao antialbansku histeriju i satanizaciju), koja je padala na plodno tle trajnih etni~kih stereotipa o Albancima i obrnuto. Tako “mladi srpske nacionalnosti iz SR Srbije bez
SAP (1986. g.) Albance uglavnom negativno percepiraju: ne vole druge
narode (54%), zaostali (51%), podmukli (34%), zatvoreni (33%), grubi (20%), slo`ni (20%), nagli (16%), lenji (14%), sebi~ni (8%), hrabri
(5%), itd. Od prvih deset osobina u rangu, ~ak osam su negativne”.36
S druge strane, posle reorganizacije vojske po~etkom 1987. izra`avana je otvorena sumnja u njene prave ciljeve i namere. Naime, s obrazlo`enjem dr`avno-politi~ke naravi “da se vojno strategijsko grupisanje ne smije poklapati s republi~kim granicama, reorganizacijom vojske
dve republike, Slovenija i Bosna i Hercegovina ostale su bez sjedi{ta komandi armija, dok Crna Gora nije imala armiju, ve} je samostalan korpus u Titogradu imao sli~an status, ali je bio pot~injen komandi armije
u Skoplju, a ne u Beogradu, {to je nai{lo na otpor”.37 U Sloveniji je po~ela otvorena kampanja protiv JNA. Promene u vojsci su tuma~ene kao
prevencija protiv na sve strane bujaju}eg nacionalizma. Njegova kritika
u Srbiji izazivala je burne reakcije, tako da su njegovi propagatori od35
36
37
“Ko ma{e barjakom bratoubila{tva”, Politika, 6.IX 1987, str. 3. Prema izve{ta~u Politike sahrani je prisustvovalo vi{e od 20.000 ljudi. “Slu~aj Keljmendi” danima je naduvavan tako da se sticao utisak da je masakr u Para}inskoj kasarni bio re`iran. Vidi: P. Ta{i}, Kako je ubijana druga Jugoslavija, [tamparija Katje, Skoplje, 1994, str. 99-100.
D. Panti}, Nacionalna svest mladih u Srbiji bez SAP, IIC, SSO, Beograd,
1987, str. 84. Do sli~nih rezultata autor je do{ao istra`ivanjem me|u studentima Beogradskog univerziteta 1988, ~iji su ispitanici verovali da su izvesne nepo`eljne socijalne crte uglavnom “tipi~ne za ve}inu Albanaca”, da
se “skoro svi” ili “ve}ina Albanaca karakteri{u rezervisano{}u (69%), da ne
vole druge nacije (67%), da su sirovi (58%), zavidni (47%), sebi~ni (46%),
dok su pozitivne crte bile na|ene samo kod “manjine” ili “samo kod nekoliko Albanaca”. To je bilo povezano s predrasudama o Albancima, sukobima Srba i Albanaca, kao i sa “politi~kom instrumentalizacijom tog
problema”. D. Panti}, Changes in Ethnic Stereotypes of Serbs, Sociologija, t. XXXVIII, br. 4/1996, str. 569.
B. Mamula, Slu~aj Jugoslavija, nav. delo, str. 64-65.
111
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
neli pobedu ~im su sukobljavanja po~ela, marginalizuju}i potrebu borbe
protiv srpskog nacionalizma. “Upozoravao sam”, govorio je Dragi{a Pavlovi}, “na potrebu svakodnevne borbe protiv srpskog nacionalizma, jer
srpski nacionalisti koji imaju i nude recepte brzog i lakog re{avanja stanja na Kosovu nisu u su{tini u stanju da re{e ni jedan aktuelan problem
na dru{tveno prihvatljiv na~in. Izneo sam mi{ljenje da oni ure|iva~ki kolegijumi, novinari u javnim glasilima, koji u borbi protiv albanskog nacionalizma zanemaruju potrebu borbe protiv srpskog nacionalizma, ne
zbog simetrije ili politi~ke uravnilovke, ve} zbog stvarne opasnosti, u su{tini doprinose raspirivanju nacionalisti~kih strasti, {to je u na{oj politi~koj situaciji vi{e nego opasno”.38 Ovako suprotstavljanje renacionalizaciji, specifi~noj kombinaciji “{ovenokomunizma”, obnovi politike
centralizma, nai{lo je na `estoku kritiku. “Da nije tragi~no bilo bi sme{no da se u 1987. godini u Jugoslaviji pojavljuju i begovi i oligarhi, i ljudi koji izigravaju ulogu socijalisti~kih mandarina” (D. Mitevi}). Jer “pozivanje na strpljenje na ~ekanje, na hladne glave, u situaciji kad su one
krvave i kad se po podu valjaju le{evi usnulih vojnika i tela silovanih devojaka, `ena, starica, zvu~i i deluje kontraproduktivno. Ja ne mislim da
treba pozivati na no` i ne}u da se ovde ogra|ujem (...) Odavno je poznata narodna izreka: ‘Na ljutu ranu ljuta trava’...”39
38
39
112
D. Pavlovi}, Uvodno izlaganje na pro{irenoj sednici Predsedni{tva GK SK
Beograda (17.IX 1987), Politika, 18.IX 1987, str. 5. Iako su na dnevnom
redu bila “neka pitanja aktuelne privredne i politi~ke situacije u Beogradu”, raspravljalo se o sastanku D. Pavlovi}a, predsednika Predsedni{tva
GK SK Beograd, s glavnim urednicima beogradskih listova, na kojem je
kritikovao politiku na Kosovu kao “olako obe}anu brzinu”. Vidi: D. Milanovi}, Olake ocene Dragi{e Pavlovi}a, Politika Ekspres, 14.IX 1987, koji
je u celini prenela Politika 15. IX 1987, str. 8. Pojave nacionalizma u izdanjima Politikine ku}e kritikovala i @ivana Olbina, predsednik Izdava~kog
saveta Politike, smatraju}i da se menja profil lista, da gubi svoj identitet,
da je preokupirana Kosovom, senzacionalisti~kom feljtonistikom, da se ne
povla~i granica s nacionalizmom, da se ne biraju pravi saveznici. Direktor
Politike smatra da u listovima Politikine ku}e ima nacionalisti~kih i antikomunisti~kih natpisa i da se kao direktor ogra|uje od takvih napisa. Ove
ocene nisu podr`ali ~lanovi saveta i nakon {est sati rasprave, @ivana Olbina je podnela ostavku na du`nosti predsednika izdava~kog saveta Politike.
Politika, 15.IX 1987, str. 11.
R. Smiljkovi}, Pro{irena sednica Predsedni{tva GK SK Beograd (17.IX
1987.), Politika, 18.IX 1987, str. 7. Kritikama su se pridru`ili i Sne`ana Aleksi}, ^aslav Oci}, Slobodan Jovanovi}, Aleksandar Bako~evi}. Sednici je
prisustvovala, iako nije pozvana, Radmila An|elkovi}, ~lan Predsedni{tva
CK SK Srbije, na {ta je upozorio D. Pavlovi}. Ona je objasnila da je do{la
po nalogu predsednika Predsedni{tva CK SK Srbije Slobodana Milo{evi}a, informi{u}i ih da je zakazana sednica Predsedni{tva CK na kojoj }e biti razmotreno istupanje D. Pavlovi}a pred glavnim urednicima. Isto, str. 7.
Indikativan je naslov izve{ta~a Politike s ovog sastanka: “Rukovodstva mo-
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
Svako ko bi se usudio da dovede u sumnju “srpski narod” i njegovog vo|u, `igosan je kao izdajnik, kosmopolitski elitista i agent strane
zavere. U borbi za vlast {iren je ose}aj napetosti i neizbe`nosti “energi~nog sprovo|enja mera” diferencijacije i prekih re{enja koja ne pitaju
za cenu, da bi se popunio vakuum “prirodnog stanja” u kojem }e vladati
najja~i. To je poja~alo klimu univerzalne podozrivosti i sumnji~avosti,
pa se ocene o “olako datim obe}anjima” kvalifikuju kao te`ak “udarac”
u “jeku do sada najve}e mobilizacije komunista i ~itave javnosti da se
stanje na Kosovu re{i”, a kritike energi~nog sprovo|enja mera radi sre|ivanja stanja, kao neprimerne trenutku, odbacuju se s lako}om kao neta~ne. Ona ne “zaustavlja nezadovoljstvo, ve} ga izaziva; ona ne spre~ava eventualno nasilje ve}ih razmera, ve} ga podsti~e; ne {titi bezbednost
Srbije i Jugoslavije, ve} im preti”. Zato se nejedinstvo u Srbiji predstavlja kao izvor krize na Kosovu, pa se rukovodstvu Srbije ne mo`e pretiti “optu`bama za srpski nacionalizam”, s obzirom na to da srpski komunisti i srpski narod “nikada nisu bili bole}ivi prema svojim nacionalistima. Njih nije mimoilazila osuda – ni krivi~na, ni politi~ka, ni moralna”
(...) svoje nacionaliste uvek smo ili gotovo uvek tretirali kao neprijatelje prve kategorije. I to zaista nije bilo bez razloga. Srpski nacionalizam
danas, to nije samo netrpeljivost i mr`nja prema drugom narodu ili drugim narodima, ve} je sama zmija u nedrima srpskog naroda, koji je uvek
kroz svoju istoriju te`io ujedinjenju sa svim ju`noslovenskim narodima”.
Osim toga “srpski nacionalisti bi najve}u {tetu srpskom narodu naneli
danas, onim {to mu, kao navodno najbolje, nude da se netrpeljivo{}u i
sumnjom u druge, prakti~no izolira”.40
40
raju zao{triti pitanje sopstvene odgovornosti”. Isto, str. 5. 18-19.IX 1987.
odr`ana je pro{irena sednica Predsedni{tva CK SK Srbije, kojoj su prisustvovali general Nikola Ljubi~i}, ~lan Predsedni{tva SFRJ, ~lanovi Predsedni{tva CK SKJ iz Srbije, predstavnici dru{tveno-politi~kih organizacija
i organa Srbije, me|uop{tinskih konferencija SKS i sekretari predsedni{tva
OSK Beograd, pod predsedni{tvom S. Milo{evi}a, razmatraju}i uzroke i
posledice istupanja ~lana Predsedni{tva CK SK Srbije i predsednika GK
OSK Beograd D. Pavlovi}a na sastanku s novinarima 11. septembra. Odlu~eno je da se “zbog pru`anja otpora sprovo|enju politike SK, posebno
prema Kosovu”, predlo`i CK da se Pavlovi} razre{i ~lana Predsedni{tva,
upu}en je predlog RK SSRN Srbije da se Ivan Stojanovi}, smeni s du`nosti direktora “Politike”, a da GK OSK Beograd isklju~i iz SKJ Radmila
Kljaji}a, izvr{nog sekretara Predsedni{tva GK, zbog suprotstavljanja akciji idejne borbe i “pona{anja koje kalja moralni lik ~lana SK”. Politika,
20.IX 1987, str. 1.
S. Milo{evi}, nav. delo str. 171-172 (Osma sednica CK SK Srbije 24.IX 1987.).
23.IX 1987. odr`ana je sedma sednica posve}ena 50. godi{njici dolaska Tita
na ~elo KPJ. Uvodno izlaganje podneo je S. Milo{evi}. Vidi: Budu}nost
}e ipak biti lepa i nije tako daleko. Isto, str. 165-169, ili “Sloga je uslov za
slobodu i za mir”. Politika, 24.IX 1987, str. 1-2, podnaslov “^ekaju nas no-
113
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
U takvoj atmosferi o~uvanja kontinuiteta s Titom i energi~nog re{enja “kosovskog pitanja” ja~ala je snaga radikalizma, kojoj Milo{evi}evi protivnici nisu uspeli odoleti. Shvatili su jo{ pre Osme sednice iz odnosa jugoslovenskog vo|stva i ljudi iz “nekih slu`bi, va`nih, klju~nih”,
da je stvar re{ena pre “sa jednim glasom ve}ine” (sednica Predsedni{tva
CK SK Srbije 18-19.9.), “na kojoj je izvr{en pu~”, a “Osma sednica je bila pozori{te za narod sa polu~asovnim odlaganjem prenosa na televiziji
da bi se spre~ila eventualna zbrka u javnosti”. Stoga su smatrali (Ivan
Stamboli}) da je “izli{no i besmisleno” anga`ovanje na samoj sednici (iako je Dragi{a Pavlovi} bio za to “da se treba boriti do kraja, do zadnje
konsekvence”), jer se time daje {ansa re`iji “da jo{ deset govornika dobije re~ (...) I da jo{ pola metra idem pod zemlju, i jo{ pola metra (...) Bio
sam za to da se {to pre zavr{i (...) to ~udo (...) jer je proizvodilo, samo
sejalo otrov. Ta televizija je zra~ila kao ^ernobil u narodu. Na Osmoj
sednici je zapo~eo stvarni rat. Jer svi ratovi zapo~inju verbalnim ratom”.41
41
114
ve bitke”. Referat je podneo i Bo{ko Kruni}, predsednik Predsedni{tva CK
SKJ. Vidi: Stvarala~ki, demokratski i humanisti~ki putokazi. Isto, str. 1-3.
Milo{evi} je obe}ao da “sigurno ne}emo dozvoliti to da se sa celinom Titovog dela i njegovom li~no{}u obra~unavaju neprijatelj socijalizma, pa ~ak
i huligani. Oni su izvan demokratskog dijaloga za koji smo mi kao dru{tvo
opredeljeni”. Samo dva meseca kasnije SANU je odr`ala sve~anu sednicu
povodom 50. godi{njice dolaska Tita na ~elo KPJ, iako je u Memorandumu
ocenjen kao li~nost koja je pored Kardelja u~vrstila trajnu antisrpsku koaliciju.
Opomene Ivana Stamboli}a (49), Osma sednica kao pozori{te za narod,
Danas, 22.XI 2000, str. 19. U to vreme Milo{evi} je bio u dobrim odnosima s Vidojem @arkovi}em, Markom Orlandi}em, Stipom [uvarom, dok
je bosanskom vo|stvu bila bliska njegova “titoisti~ka vernost”, a Crnogorcima njegovo “crnogorsko poreklo”, a hrvatskom se vo|stvu predstavio kao
“komunisti~ki kosmopolit nasuprot nacional-komunisti Ivanu Stamboli}u”,
dok su Slovenci kao obi~no “gledali svoja posla”. S. \uki}, Kako se dogodio vo|a, nav. delo, str. 186. (Istori~ar Desanka Pe{i} iznosi podatke da je
negde 1987. odr`an sastanak na Fru{koj gori kome su prisustvovali Dolanc
(Stane), Ljubi~i} (Nikola), mo`da Mikuli} (Branko), “ne znamo iz Hrvatske”, iz Vojvodine Du{an Popovi} (ili Kruni}), na kome je donesena odluka da se “ukloni Stamboli}”, koju je prihvatio Slobodan Milo{evi}. Ona
motivaciju vidi u neskrivenim ambicijama Ivana Stamboli}a da ostvari neke zapu{tene interese svog naroda, dovo|enjem u pitanje “uspostavljenu
politi~ku ravnote`u koja je Republiku Srbiju dr`ala na pristojnom odstojanju od odluka presudnih po dr`avu”. D. Pe{i}, Bio je `rtva tajne odluke,
Danas, 2.IX 2000, povodom nestanka Ivana Stamboli}a 25.VIII 2000.) Vidi: Slu~aj Ivan Stamboli}, L. Perovi} (ur), Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2001. Sam Ivan Stamboli} ka`e da se od Titove smrti do Osme sednice izme|u srpskog i jugoslovenskog vo|stva “nikada ne}e
posti}i taj stepen jedinstva, koji je ravan pravom bolj{evi~kom... svode}i
celu stvar na personalno pitanje – va`nije je mene smeniti. Slobu dovesti,
s njim ja~amo Jugoslaviju”... (Opomene Ivana Stamobli}a (6), Moja smena na Osmoj sednici, Danas, 12.XII 2000, str. 19.)
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
Ivan Stamboli} u opstanku Jugoslavije, kao liberalni komunist, nalazio je dubok srpski interes, {to je podrazumevalo njen temeljni preobra`aj, prelaz ka demokratiji. “Sa politi~ke scene uklonjen je iz programskih, koncepcijskih razloga: on nije mogao biti izvr{ilac ve} stvorenog
programa Velike Srbije (...) Stamboli} je uklonjen da bi tradicionalno
mo}ne grupe za pritisak, koje su uvek delovale u pozadini, obi~ne aparat~ike podigle na pijedestal istorijskih vo|a”.42 Simbiozom komunizma
i srpskog antikomunizma, koji je uvek bio “ksenofobi~an i {ovinisti~an”,
otvorena je Pandorina kutija nacionalizma pod parolom da je Srbija
“umorna od lidera” (D. ^krebi}). Srbija je bila “stvarno umorna”, ali ne
samo od lidera, ako je “pravih i mudrih” predvoditelja ikada i imala, ve}
od “polulidera i od lidera polutana, a njih je uvek bilo u zadivljuju}im (i
zadavljuju}im) koli~inama i nikad joj nisu zafalili”. Umorna je od njihovog propovedanja i njihovih “ribanja i ribarskih prigovaranja”. Umorna je i od svog “narodskog” zdravog razuma “koji ne razume ni{ta” i
od svoje “polupolitizovane inteligencije i od svoje prepolitizovane poluinteligencije... od sopstvenih politi~kih “pozicija” i od svojih ro|enih
“opozicija”, naro~ito od “mrzitelja znanja i pameti, od zlobe prema izuzetnima i izuzetnosti”. Rezignirana je “egzodusom talentovanih koji svake godine, u ve}em broju no Srbi i Crnogorci sa Kosova, ishode iz Srbije
i Jugoslavije, ukleti besposlicom, ali i neuta`enom mr`njom bezvrednih
i nesposobnih”.
Srbija je umorna od poigravanja nacionalnim dramama i od njihovog razbijanja u sitne raspre i gro{eve dnevne politike... od svoje istori42
L. Perovi}, Zavera }utanja, Danas, 16-17. XII 2000, str. 7. Branko Mamula isti~e da o pripremi inauguracije Milo{evi}a se malo zna. Nagla{ava da
vojska nije znala gde je skovan plan o “promeni politi~ke scene Srbije”, ali
da ne veruje da je Milo{evi} samo do{ao na “talasu nemira Kosovskih Srba i zovu intelektualne elite na obnovu programa Velike Srbije. Po njemu
neosporna je uloga generala Ljubi~i}a u obra~unu Milo{evi}a i Stamboli}a na VIII sednici, ali se po “na{im procenama (vojske) prava bitka vodila” izme|u Milo{evi}a i Pavlovi}a, jer su “Stamboli}i politi~ki istro{eni”,
a Stamboli}a su smatrali odgovornim za “nagli nacionalisti~ki prodor” posle smrti Tita. Pavlovi}a su cenili kao “modernog, obrazovanog, otvorenog
za komunikaciju i hrabrog ~oveka koji nudi vi{e od ostalih... iz nomenklature Srbije... Bili smo mu spremni pru`iti podr{ku”. On ka`e da je “nama”
najmanje odgovaralo da se sukob dogodi u vreme para}inske tragedije, kad
su se branili od “napada i prvokacija” pospremaju}i stvari u vlastitoj ku}i.
“Normalno je bilo o~ekivati da }emo mi iz rukovodstva JNA biti isklju~eni” u scenariju, u kojem je va`nu ulogu igrao general Ljubi~i}. (B. Mamula,
nav. delo, str. 112-113.) Dragi{a Pavlovi} je razre{en du`nosti ~lana Predsedni{tva CK SK Srbije ve}inom glasova, 8 protiv, 18 uzdr`anih, “drugovi
iz pokrajina delimi~no, ne svi jer mnogo je” (S. Milo{evi}) nakon dvadeset~asovne rasprave u kojoj je u~estvovalo 88 govornika. (Politika 25.IX
1987, str. 1.)
115
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
je koju ne razume ali i od “te{kih, tragi~nih, mo`da i nesmislenih ratova koje je vodila”, jo{ vi{e od “sulude apoteoze tih ratova i od truba i dobo{a koji, i na izmaku dvadesetog stole}a, jo{ odjekuju u njenom duhu
i sluhu”. Umorna je od straha od “apstrakcija, od vi{ih apstrakcija”, od
svog upro{}enog “rezonerstva” i “konkretizma”, od “same sebe”, od “civilizacije koja je nikada nije valjano ni dodirnula”, od “svoje palanke” i
“palana~ke samodestrukcije”, samouni{tenja “nepovratnom zavadom sa
drugim i drugima”, zatvaranjem u “za~arane krugove sopstvenih fikcija
koje nam sve sigurnije obe}avaju sve izvesniju sudbinu poslednjih balkanskih Indijanaca u Evropi (...) umorna (je) od nepotrebne snage podivljalih re~i koje je zava|aju samu sa sobom i svetom u kome `ivi... zavade sa Evropom koju ne poznaje i ne razume... sa Srednjom Evropom
koju nipoda{tava i prezire, umorna je od svoje neobja{njive i komi~ne
austrofobije... od svoje isto~ne opcije, od svoga narodnja{tva, od svoga
slavjanofilstva, od svoje mini mesijanske sveslobodarske opsesije, umorna od svojih svenarodnih i svenaprednih prometeja, od svog ve~nog
pravoverja, od svoje politi~ke i svake druge ortodoksije...” Stoga je podlo`na “zalu|ivanju”, “ma|ijama i samoma|ijanju”.43
U takvom klimi glavni Milo{evi}ev protivnik, dr`e}i se principa da
ciljevi ne opravdavaju sva sredstva (“Ja ne mogu do}i u poziciju da se
deli na{a Srbija i da se deli SKS”, “Ja ne}u da dozvolim da ne~ija deca
ili i jedna porodica mene proklinje za{to sam za svoju politi~ku orijentaciju silom pridobijao ljude. Neka se svi do jednog samostalno opredeljuju jesu li za ovo ili za ono”), nije poku{ao da “se~e glave”, olak{avaju}i svom “samozaljubljenom, slavozaljubljenom suparniku da ga ukloni
kao jedinu” i “glavnu prepreku koja stoji na putu da on postane dr`avnik” (kako mu je godinama govorila supruga), ne libe}i se da mu uo~i
obra~una savetuje: “Za{to se ne ubije{”, da bi mu nakon Osme sednice
u oktobru zapretio: “Bi}e{ mrtvac”.44
43
44
116
B. Bogdanovi}, Pismo Centralnom komitetu SK Srbije, Mladost, 16-29.11.
1987, u: Glib i krv, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2001,
str. 65-66. Pismo je objavljeno u knjizi B. Bogdanovi}, Mrtvouzice. Jezi~ke
zamke staljinizma, Grafi~ki zavod Hrvatske, Zagreb. 1988. CK SK Srbije
nije javno nikada odgovorio na ovo pismo. Tu ulogu je preuzeo budu}i savetnik Milo{evi}a, @eljko Simi}, preuzev{i obavezu “odgonetanja tajne”,
naprasnog “sve{tenika – filologa”. On zaklju~uje: “frula na{eg protomajstora Bogdana Bogdanovi}a nije bez svojih zavodljivih ~ari, ona ima jednu ljupku i sjajnu fakturu i bri`ljivo izrezbarenu, ornamentima ukra{enu i
‘umivenu’ povr{inu, ali toj fruli nedostaju zvuci. Umorna je Srbija od takvih frula”. (@. Simi}, Pismo ljubeznom Bogdanu Bogdanovi}u. Kome opelo protomajstore? Intervju, 18.XII 1987, str. 38-43.)
I. Stamboli}, u: Slu~aj Ivan Stamboli}, nav. delo, str. 168. Kad je Milo{evi}
zaseo u fotelju novca i vlasti, govorio je svojim prijateljima: “Ako bude
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
Ne shvataju}i razliku izme|u nacije i nacionalizma, jer to je isto
kao “razlika izme|u li~nosti i egoizma” (V. Solovjov), ustoli~enjem Milo{evi}a, izjavom ljubavi prema Srbiji, manijom nacionalizma, kazav{i da
je u pitanju upravo “saglasnost” sa istinskim narodnim potrebama, i ne
obra}aju}i pa`nju na stvarne argumente, srpska politi~ka elita slavodobitno je ocenila da je na dnevnom redu “istorija” a ne diskusija, po{to
se radi o “istorijskom” a ne “politi~kom” trenutku. Ona se oslonila na
masovni nacionalisti~ko-populisti~ki pokret, pod svojom kontrolom, programiran, podstican i sadr`ajno usmeravan, pripisivanjem isklju~ivo neprijateljskih namera svemu {to drugi ~ine. Zato Srbija nema izbora; ili
}e “mobilisati sve snage kojima raspola`e” i “konstituisati se kao Republika, teritorijalno i politi~ki”, “ili }e prestati da postoji”.45 Ovaj svojevrsni diktat dr`avotvornog pokreta pokrajinama prevazilazio je pitanje
“ujedinjenja Srbije” i njenog polo`aja u zajedni~koj dr`avi, prerastaju}i
u viziju dezintegracije Jugoslavije, u neki centralizam koji je ve} jednom
bio uzrok njenog raspada i nacionalnog sukobljavanja, izazivaju}i strah
i ugro`enost drugih naroda koji prete “anketama i procentima”. Njima
se poru~uje da se Jugoslavija ne}e “dodvoravati nikome i ustupcima kupovati vernost”, pa onima {to im ona nije “bezuslovna otad`bina”, “oni
koji misle da bi im negde drugde bilo bolje – treba otvoriti kapije, pa neka idu ili u Grac ili u Filadelfiju, ili gde god im je volja, po`ele}emo im
sre}an put”.46 Taj proces ne mo`e zaustaviti “vi{e nikakva sila”, bez obzira na prepreke koje se postavljaju u zemlji i van nje. “U njih ubrajam
i zbrkane zaklju~ke, tajne sastanke, konfuzna saop{tenja, kafanske pregovore, beslovesna tuma~enja jugoslovenske stvarnosti po svetu, navodno dvosmislene a u stvari neprijateljske izjave za {tampu, pregr{t malih i prljavih lukavstava da se bar umiri, ako ne mo`e da upla{i, jedan u
srcu veliki narod. Pobedi}emo, dakle, bez obzira {to se i danas, kao nekad, protiv Srbije udru`uju njeni neprijatelji van zemlje sa onima u zemlji”.47
45
46
47
do{lo do toga da mi jednog dana moramo oti}i sa vlasti, njima, politi~kim
protivnicima, ne}emo dozvoliti da to do`ive”. (Isto.)
S. Milo{evi}, nav. delo, str. 244. (Povodom ustanka u Srbiji i otvaranja hidroelektrane Drmno, jul 1988.)
M. [vabi}, “Miting bratstva i jedinstva”, U{}e, Beograd, 19.XI 1988. Politika, 20.XI 1988, str. 7.
S. Milo{evi}, nav. delo, str. 275. “Miting svih mitinga” na U{}u, kome je
prema oceni Politike prisustvovalo milion i po ljudi. Masa je pevala pored
ostalog: “Mi ne}emo ni{ta novo samo carstvo Du{anovo”. Dok je Milovan
Vitezovi} kazao da }e “na{a istorija ovu godinu zapamtiti kao ‘godinu u
kojoj nam se dogodio narod’ i da u proslavu 6 vekova od Kosovske bitke,
ne smemo u}i sa ‘kne`evom kletvom’. Moramo odrediti ko je vera a ko je
nevera, da nam Kosovo ne ostane ve~no sudi{te, kako nas je Njego{ opo-
117
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
Podr{ka plebiscitarno ustoli~enog vo|e “krunisanog po pravilima
tipi~nih cezaristi~kih skupova, na kojima se pred ushi}enom masom zanesenih ljudi osvedo~uje harizmatska kvalifikacija vo|e”,48 koji se prvi
put pojavljuje pred “pobunom masa” (poru~uju}i joj da u srcu jedan “veliki narod” kome i “sam pripada” dobija sve bitke, po{to nema bitke na
svetu koju je narod izgubio), prikazuje se kao talas demokratije koji je
“osvojio Srbiju” i mo`e smetati samo onima gde jo{ nije stigao “a izvesnost njegove blizine uznemirava i razjaruje one koje }e, kad bude do{ao, odneti”,49 u jednoj “antibirokratskoj revoluciji” i “demokratskoj
transformaciji dru{tva”, ne samo kao njegovog opredeljenja ve} i kao
“neophodna mera” njegovog opstanka. Njena realizacija “mora da bude poverena po{tenim, slo`nim i kompetentnim ljudima u rukovodstvu
zemlje”, kako bi se izbegli rizici sukoba razli~itih koncepcija razvoja dru{tva, i opasnost od “jedne jedine koncepcije – koncepcije dru{tva organizovanog kao policijski re`im, koji po nepisanom i tragi~nom pravilu
uvek sti`e na ona vrata kroz koja su prognani demokratija, javnost i narod”. Me|utim, re{enje “ne}e doneti procedura, njene sitne i krupne
zamke, mala i velika lukavstva, intrige i smicalice. Re{enje }e doneti politika za koju se opredelila ve}ina naroda ove zemlje, institucionalno i
vaninstitucionalno, statutarno i nestatutarno, na ulici i unutra, populisti~ki i elitisti~ki, argumentovano i neargumentovano, ali u svakom slu~aju tako jasno da se radi o politici za Jugoslaviju, u kojoj }e se `iveti jedinstveno, ravnopravno, bogatije i kulturnije. Ali, za po~etak i pre svega
– slo`no.”50 Na taj na~in otvarana je mogu}nost da se fundamentalna pitanja jugoslovenske zajednice re{avaju putem prava ja~eg u republikama i federaciji. To je moglo navesti druge nacionalisti~ke politi~are da
48
49
50
118
minjao”. (M. Vitezovi}, Probu|enom narodu se ne mogu vi{e pevati uspavanke, Politika, 20.XI 19-88, str. 7.) Parole: SFRJ, sloboda, federalnost,
ravnopravnost; Dra`o izdajice, ~uj i vidi narod; @iveo CK SKJ; @iveo CK
SKS; Za koga smo, za Slobu; Emigrante vrati se u Albaniju; Tovari{ Stanovnik mi smo za Jugoslaviju, a ti? Sloboda Kosovu i Metohiji; Na Kosovu {ta nam rade, mrtvu decu iz groba nam vade; Hafner ~uvaj prst; Azem
Vlasi, danas je subota; Janeze, sram te bilo; be`i mi kugo sa ognji{ta; Ne}emo konfederaciju, ho}emo jedinstvenu Jugoslaviju i dr. Vidi: Bitka za
istinu, narod je ispisao svedo~anstvo svog vremena, odjeci – reagovanja, ispovesti, S. Lazarevi} (ur), Politika, specijalno izdanje, 19.XI 1987, pod motom: “Da pretke ne obrukamo da potomstvo ne razo~aramo” (S. Milo{evi}, 25.IV 1987 u Kosovu Polju).
T. Kulji}, Oblici li~ne vlasti; sociolo{ko istorijska studija ideologija i organizacija evropskih oblika li~ne vlasti od antike do savremenog doba, IPS, Beograd, 1994, str. 288.
S. Milo{evi}, nav. delo, str. 303. (Konferencija SK Srbije, novembar 1988.).
Isto, str. 323 (XX sednica CK SKJ, januar-februar 1989).
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
posumnjaju u lojalnost Srba koji `ive u njihovim republikama, samo zbog
njihove nacionalne pripadnosti, {to je oja~alo dinamiku nacionalisti~ke
retorike i ose}anje opasnosti, jer je Milo{evi}ev glas mogao da pre|e republi~ke granice. I to se vi{e nije skrivalo, nakon ograni~enja vlasti pokrajina i “ujedinjenja Srbije”, iako se isticalo da “Srbija nema pretenzija
na teritorije drugih republika, ali ima pretenzija na teritoriju svoje republike” (S. Milo{evi}).
Nastojanja da se uz {iroku podr{ku naroda povrati ustavni integritet Srbije, ukidanjem autonomije koja je data pokrajinama Ustavom
iz 1974, odnosno, ustavnim amandmanima 1968-1971. izazivala su nezadovoljstvo, osobito Albanaca, protiv akcija srpske vlasti. To nezadovoljstvo se iskazivalo protestima i masovnim demonstracijama {irom Kosova, tokom oktobra i novembra 1988. protiv odluka vladaju}e partije da
se smanji autonomija Kosova, {to su Albanci do`ivljavali kao oduzimanje slobode, ste~ene u Titovo vreme i nepovratno udaljavanje Kosova
od polo`aja republike, {to je podr`avala ve}ina njegovih stanovnika, protive}i se ustavnoj reformi Srbije.51 Zahtevaju}i njeno napu{tanje, Albanci su u februaru 1989. godine otpo~eli {trajk u znak protesta, potpuno
parali{u}i pokrajinu, dok se 1.300 rudara iz rudnika Trep~a u Starom trgu u{an~ilo na dnu rudarskih jama, suprotstavljaju}i se politici ponovnog “osvajanja” Kosova, {to je na srpskoj strani predstavljeno kao volja da se otcepe od Jugoslavije. [trajk rudara gla|u nai{ao je na podr{ku
i solidarnost intelektualaca, branilaca ljudskih prava, opozicionih grupa
i partijskih lidera u Sloveniji i Hrvatskoj. Tako je (27.02.1989.) u Cankarjevom domu u Ljubljani organizovan skup podr{ke, na kome je lider
slovena~kih komunista Milan Ku~an izjavio da se u Starom trgu brani
avnojevska Jugoslavija, koju su srpski nacionalisti do`ivljavali kao simbol razbijanja srpske nacije. Povezuju}i “gra|anska prava Albanaca sa
ustavnim principima teritorijalne suverenosti i prava na otcepljenje, {to
su tra`ili Slovenci”, Ku~an je otvorenim pozivom slovena~kom javnom
mnjenju u vezi sa ustavnim pitanjem od ranije “nazvao Srbiju neprijateljem slovena~ke demokratije, o ~emu je svedo~ilo njeno ugro`avanje
prava Albanaca”.52 Slovena~ki nacionalisti koristili su Kosovo da bi postigli svoj cilj.
To je u Srbiji izazvalo burne reakcije, posebno studenata Beogradskog univerziteta, kojima su se pred Saveznom skup{tinom pridru51
52
25.XI 1988. Savezna skup{tina usvojila je amandmane IX-XLVIII na Ustav
SFRJ. Ne diraju}i u temeljne principe konstituisanja federacije, ova ustavna revizija dala je pro{irenje osnova za jedinstveno jugoslovensko tr`i{te
i zakonodavna prava federacije, ali je sa~uvala na~elo “konsenzusa” u odlu~ivanju o bitnim pitanjima na saveznom nivou.
S. Vudvord, Balkanska tragedija, nav. delo, str. 103.
119
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
`ile stotine hiljada Beogra|ana (28.II - 1.III, govorilo se o brojci preko
milion ljudi). Zahtevan je definitivan obra~un s celim kosovskim rukovodstvom, uzvikivane su parole: “Srbija je ustala”, [email protected] damo, Kosovo ne damo”. Pokret se prenosio na unutra{njost: Novi Sad, Valjevo,
Leskovac, Titograd. Masa u Beogradu zahtevala je hap{enje Azema Vlasija, osumnji~enog za organizovanje masovnih protesta na Kosovu, i tra`ila da im se obrati Milo{evi}. On je jedini mogao da je umiri obe}av{i
ono {to je `elela da ~uje. “Sva imena (organizatora) bi}e uskoro obelodanjena. Oni koji su se slu`ili ljudima, koji su njima manipulisali da bi
ostvarili politi~ke ciljeve protiv Jugoslavije, bi}e ka`njeni i uhap{eni u
ime rukovodilaca Socijalisti~ke Republike (Srbije), ja vam to jem~im”.53
Obe}anje je odr`ano i na Kosovu su odlukom Predsedni{tva SFRJ
zavedene posebne mere, uveden policijski ~as, vojna intervencija, a veze izme|u albanske zajednice i srpskih vlasti su nestajale u mete`u sukobljavanja i ~istki,54 antialbanskog i antisrpskog raspolo`enja, koje je
podsticalo nacionalnu homogenizaciju razli~itom interpretacijom kosovskog problema. U takvoj uzavreloj i eksplozivnoj situaciji Skup{tina Kosova, pod velikim pritiskom, 23. marta dala je saglasnost na promene Ustava Srbije, ~ije je amandmane usvojila Skup{tina Srbije 28.03.1989. Na
dan usvajanja na Kosovu je do{lo do masovnih demonstracija i nasilja,
na kojima je poginulo dvadeset pet demonstranata Albanaca, dva policajca (jedan Srbin i jedan Albanac), mnogo ranjenih i vi{e stotina uhap{enih. Ali i pored toga Albanci nikada nisu hteli priznati takve promene, smatraju}i ih nametnutima. “Tada je u stvari razbijena Srbija i Kosovo” (I. Stamboli}). Iz tog rascepa reoblikovan je albanski opozicioni
pokret, a s druge strane produbljivan je jaz izme|u Srbije i drugih jugoslovenskih republika, posebno Slovenije, od koje je zahtevano da promeni svoj odnos prema Kosovu, da ga dovede u “sklad s politikom SFRJ
i SKJ”, da prestane da namerno previ|a “sadr`inu svojih antisrpskih i
53
54
120
F. Atman, Milo{evi} dijagonala Laufera, Dan Graf, Beograd, 2001, str. 52.
Ovaj autor pi{e, da je Du{an Mitevi} predlo`io da se slovena~ko okupljanje prenosi preko televizije, dok su studenti iz Studentskog grada po{li pred
Saveznu skup{tinu na poziv bliskih saradnika Milo{evi}a, rektora Univerziteta Slobodana Unkovi}a i ministra prosvete Danila Markovi}a.
3. marta odlukom Predsedni{tva SFRJ zavedene su posebne mere. Uhap{eni su Azem Vlasi, direktori rudarskih kompleksa Trep~a, Burkan Kavaja i Aziz Abra{i i 14 direktora preduze}a. Svi su oni optu`eni i osu|eni na
vi{estruke kazne. Naredbu za hap{enje su potpisali Rahman Morina i Remzi Koljgeci, odgovorni politi~ki funkcioneri Kosova (demonstranti su tra`ili njihov opoziv). Albanski analiti~ari ka`u da se “na su|enju dogodio
jedan sudski kuriozitet. Optu`nice su najpre uru~ene novinarima a zatim
optu`enima i njihovim braniocima”. (P. Imami. Vidi op{irnije: M. Vu~eti}, Vlasi, CIP, Zagreb, 1989.)
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
antijugoslovenskih istupanja u Cankarjevom domu”, koji su izjavom da
se u Starom trgu brani avnojevska Jugoslavija “najmu~niji udarac u le|a
Srbiji, u trenutku kad je Srbija dono{enjem amandmana na Ustav, postajala republika ravnopravno sa drugim republikama”, da prestanu da
“namerno dezinformi{u svoju javnost o stanju u Srbiji” i izla`u napadima ljude koji druk~ije misle od njih, da prestanu sa “ispoljavanjem sklonosti” da ure|uju Srbiju – pogotovo Kosovo. Bez tih preduslova me|usobni razgovori “ne bi imali izgleda na uspeh”.55
Izgleda na uspeh imala je sve manje i Jugoslavija, ~ije je krhko zdanje sve vi{e potresano u “godinama raspleta”. Na vrhuncu slave, Milo{evi} je preko svojih pristalica kontrolisao polovinu izbornih mesta i jugoslovenskih organa sa mesta predsednika Srbije, potvrdiv{i se kao istinski
voditelj politi~ke igre u Jugoslaviji, povrativ{i Srbiji “dr`avni, nacionalni i duhovni integritet”, pa mu nije bilo te{ko da odgovori na “ono staro
pitanje: sa ~im }emo pred Milo{a”, jer je Srbija “igrom istorije i `ivota”
(1989.) povratila svoju “dr`avu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski doga|aj iz daleke pro{losti, 600 godina Kosovske bitke,56 koja je imala veliki istorijski i simboli~ni zna~aj za njenu budu}nost. “[est
vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu
oru`ane, mada i takve jo{ nisu isklju~ene (...) u vreme kad se odigrala
ova znamenita istorijska bitka ljudi su bili zagledani u zvezde ~ekaju}i
55
56
S. Milo{evi}, (potpisnik), Pismo Predsedni{tva SR Srbije upu}eno 1.VI 1989.
Predsedni{tvu SR Slovenije, u vezi s njihovim zahtevom za razgovor, Politika, 2.VI 1989, str. 1. Predsedni{tvo SFRJ tih dana konstatovalo je da se
politi~ko-bezbedonosna situacija na Kosovu pogor{ava zbog “novih neprijateljskih istupa s pozicija albanskog nacionalizma i separatizma, u ~emu
se javljaju i elementi terorizma i odmetni{tva”. (Saop{tenje Predsedni{tva
SFRJ (Tanjug), Politika, 9. VI 1989, str. 1.) Tokom maja i juna Politika je
u 20 nastavaka objavila feljton: S. Ka~arevi}, Kako je raseljavana industrija iz Srbije u druge krajeve Jugoslavije; 9. juna po~eo je da izlazi feljton:
V. Kresti}, O nazivu jezika u pro{losti Hrvatske, kao deo {iroke rasprave
o nazivu jezika u Hrvatskoj i mogu}nosti da se njegova formulacija u Hrvatskoj promeni. S tim u vezi Ante Stama}, profesor jugoslavistike Filozofskog fakulteta u Zagrebu i ~lan predsedni{tva Dru{tva knji`evnika Hrvatske, ka`e: “Nitko Srbima ne oduzima pravo na njihov jezik. Oni mogu
govoriti i nazivati jezik kako ho}e i nitko to ne osporava. Druga je stvar
{to oni ne govore kako to ho}e u Srbiji... Tolika zainteresovanost za ovo
pitanje u SR Srbiji nije samo briga za Srbe u Hrvatskoj, a ni za ugro`enost
zajedni~kog jezika, koje zajedni{tvo nitko u Hrvatskoj ne ugro`ava. Bojimo se da je to samo jedna kampanja koja je u skladu s trenutnim velikosrpskim raspolo`enjem u Srbiji”. (Vidi: Da li su Srbi u Hrvatskoj suveren
narod, Politika, 11. VI 1989, str. 9.)
O zna~aju Kosovske bitke 1389. kao centralnog doga|aja celokupne srpske istorije i nacionalne svesti vidi: O Zirojevi}, Kosovo u istorijskom pam}enju (mit, legende, ~injenice), Republika, br. 111 (1-15.3.) 1995.
121
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
od njih pomo}. Danas, {est vekova kasnije, ponovo su zagledani u zvezde, ~ekaju}i da ih osvoje”.57
“Kosovska zbilja” nije izgledala tako zvezdana. Pesnik o njoj ka`e: “Kradu mi pam}enje, Skra}uju mi pro{lost, Otimaju vekove, D`amijaju crkve, Araju azbuku, ^eki}aju grobove, Izdiru temelj, Razme}u kolevku, Uzimaju mi ono {to nikome nisam uzeo, Moje lavre i prestonice,
Ne znam {ta je moje, Ni gde mi je granica, Narod mi je u najmu i rasejanju, Pale mi tapije i zatiru dostojanstvo”.58
Tako se srpskom narodu nakon “doga|anja naroda”, “dogodio
vo|a”. Njegova “najdublja ~e`nja... sadr`ana je u potresnom kriku Slobo – Slobodo” (M. Danojli}), ~iji je uspon s odu{evljenjem podr`avao,
ne znaju}i “kakvim su se sedlom osedlali” (E. Berk). Vo|a nije bio jedini u rasplamsavanju nacionalnih ose}aja i nacionalisti~ke groznice koja se brzo {irila sa Kosova na Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. On
je po{ao stopama srpskih intelektualaca i Srpske pravoslavne crkve, koji su o`ivljavali stare demone nacionalizma tamo gde su Srbi bili ve}insko stanovni{tvo. Bez njihove podr{ke nacionalna mobilizacija i homogenizacija srpskog naroda ne bi bila tako uspe{na. U crkvenim krugovima se to obja{njavalo “iznu|enom realno{}u”, koja je “naterala Sveti
arhijerejski sabor da pokrene najve}u svetinju srpske crkve – telo kneza
Lazara – da ponovo pohodi srpske zemlje i da podigne duhovno i nacionalno posrnulo srpstvo”.59 Crkveni velikodostojnici uprili~ili su preno{e57
58
59
122
S. Milo{evi}, Govor na proslavi 600 godina Kosovske bitke. Vidi: Ravnopravni i slo`ni odnosi uslov za opstanak Jugoslavije, Politika, 29.VI 1989,
str. 3-4. Protokolom Srbije bilo je predvi|eno da venac na Gazimestanu
prvo polo`i Srbija, federacija, Armija. Molbu da federacija bude prva Milo{evi} je u po~etku odbio s obrazlo`enjem “da li bi Slovenci za svoj nacionalni praznik pristali da ne bude prvo njihov venac”. Bora Jovi} ubedio ga je na kompromisno re{enje da sva tri venca idu uporedno istovremeno “Srbija u sredini, federacija desno, a Armija levo”. (B. Jovi}, Poslednji dani SFRJ, Beograd, 1996, str. 29.) Na sve~anoj tribini, koja je tako
gra|ena da podse}a na grb Srbije, zauzele su mesto delegacije svih republika i pokrajina, JNA i federacije, na ~elu s Janezom Drnov{ekom, predsednikom Predsedni{tva SFRJ. Politika je objavila da je bilo prisutno oko
dva miliona ljudi. Pisala je o “kosovskom vremenu” pod naslovom “Srpski narod je slavio i slavi svoje junake, a prepoznaje izdajnike”. (Politika,
28.VI 1989, str. 1.) U ovom broju objavljeni su ~lanci: R. Luki}, Zna~aj
boja na Kosovu, D. Laki}evi}, Kosovski svet i Njego{, S. ]irkovi}, Kosovska bitka i Evropa, S. Milo{evi}, Niko nema pravo da bije narod, I. Sekuli}, Niti je prestalo, niti je nestalo. M. Jovi~i}, Kosovo, integralni deo Srbije, S. Avramov, Kosovski boj i pravo naroda, M. ]irilovi}, Istorijsko pam}enje kninskog Kosova, J. Red`ep, Zbor zborile Lazareve k}eri. Mili} od
Ma~ve, Despot Stefan iz Slova ljubve.
M. Be}kovi}, Kosovska zbilja, Politika, 28. VI 1989, sr. 9.
Sveci ne putuju bez velike nu`de, Glas crkve, br. 3/1991, str. 11.
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
nje mo{tiju kneza Lazara tokom 1988. iz Ravanice, preko eparhije zvorni~ko-tuzlanske, {aba~ko-valjevske, {umadijske i `i~ke, da bi na Kosovu,
u Gra~anici do~ekale proslavu 600 godina od Kosovske bitke. “Na Kosovu je Srpski narod glasao du{om za carstvo ve~nosti i to je bilo i ostalo jedino njegovo pravo opredeljenje. Odonda svi Srbi, verni tom zavetu, postaju narod bo`ji. Hristov novozavetni narod, nebeska Srbija,
sastavni deo novog Izabranog naroda...”60 Otuda “od kneza Lazara i
Kosova Srbi prvenstveno stvaraju Nebesku Srbiju, koja je do danas sigurno narasla u najve}u nebesku dr`avu. Ako samo uzmemo nevine `rtve
ovog poslednjeg rata, milione i milione Srba i Srpkinja, dece i neja~i,
pobijenih i mu~enih u najstra{nijim mukama ili ba~enih u jame i pe}ine
od usta{kih zlo~inaca, onda mo`emo pojmiti koliko je danas srpsko
carstvo na nebesima”.61
To hodo~a{}e putevima velikih srpskih seoba i genocida, podsticalo je na mr`nju i osvetu, pripremaju}i sukobe, koji su se pomaljali na
horizontu, i koje je srpski vo|a sve ~e{}e prizivao u svojim govorima.
Promene Ustava Srbije, pripajanjem pokrajina matici, proslava
600 godina Kosovske bitke, kao i ponovljena proslava na Dalmatinskom
Kosovu (sli~ne proslave odr`ane su na Romaniji i u Drvaru u BiH), homogenizacija srpskog naroda, ozna~avani su u crkvenim krugovima kao
“najzna~ajniji doga|aji u novijoj istoriji srpskog naroda”. Oni su tuma~eni obnavljanjem izvornog duhovnog predanja, povratkom kulturne i
nacionalne svesti, “bu|enjem balkanskog d`ina” i otre`njenjem srpskog
naroda. Unisono se pozdravljaju aktivnosti srpskog vo|stva i tra`i preispitivanje zajedni~kog `ivota sa ostalim jugoslovenskim narodima.62
Paralelan proces zbivanjima u Srbiji mo`e se pratiti u Sloveniji,
{to je izazvalo dalju eskalaciju sukoba, prebacivanjem te`i{ta rasprava sa
ekonomskog problema na pitanja nacionalnog identiteta, tra`enjem podr{ke javnosti za svoje programe i liderske ambicije, pozivom na moralna prava, ostvarenje slobode ili ispravljanje gre{aka. To je jo{ vi{e u~vrstilo odlu~nost i tvrdoglavost u nametanju svojih ciljeva, opisuju}i ih
etni~kim frazama uz razmenu sve `e{}ih optu`bi putem medijskog su~eljavanja, u kojima su prednja~ili slovena~ki i srpski intelektualci. Slovenci su u srpskim doga|anjima videli opasnost za svoj autonomni politi~ki `ivot, i pored svoje ekonomske dominacije, jer su se ose}ali malom
nacijom, pa su stoga prihvatili posledice borbe za suverenost, zala`u}i
se za slabu vlast federacije i ja~anje prava republika. Novi talas nacio60
61
62
B. Mija~, Eshatologija, Teolo{ki pogled, br. 1-2/1988, str. 8.
Poslanica episkopa {aba~ko-valjevskog Jovana, povodom dolaska svetih
mo{tiju kneza Lazara, cit. R. Radi}, nav. delo, str. 9.
R. Radi}, nav. delo, str. 10.
123
Hereticus, 1-2/2006
Milojica [utovi}
nalizma nastupio je povodom hap{enja i su|enja Janezu Jan{i i drugima
pred vojnim sudom u Ljubljani zbog kra|e vojnih dokumenata i odavanja vojne tajne. Protesti }e trajati tokom 88. i 89. sve do njihovog izlaska iz zatvora, a u vreme su|enja okupljale su se desetine hiljada demonstranata. Govorilo se o “slovenskom prole}u”, o represiji, o strahu,
ali i nameri da se ne daju zastra{iti. Istovremeno odvijao se medijski rat
protiv JNA. Od Jan{e je smi{ljeno izgra|ivan vo|a na nacionalnoj osnovi,63 ~iji slu~aj je uziman kao prelomni kamen za Sloveniju i Jugoslaviju (“ili }emo krenuti u demokratizaciju ili }emo se vratiti represiji”, L.
Mohar). Otuda i ujedinjavanje intelektualne nacionalne i politi~ke elite
u podr{ci albanskim zahtevima i ~vrstom suprotstavljanju politici Milo{evi}a, usvajanju amandmana na republi~ki ustav (septembar 1989.) i zabrana “mitinga istine u Ljubljani (1.12.1989.). Tako je Srbija bila optu`ena da ponovo ho}e da ostvari “hegemoniju” nad Jugoslavijom i da
svojim “nacional-bolj{evizmom” stavi ta~ku na procese demokratizacije koji su zapo~injali. Nacionalna homogenizacija reflektovala se i u drugim republikama, poma`u}i nacionalisti~kim strankama u osvajanju i u~vr{}enju vlasti, nacionalnog neototalitarizma, nastalog iz vi{e decenija
politi~ki turobnog i haoti~nog federalizma, koji je optu`ivan za sudbinu
“napu{tenih” sunarodnika u rukama drugih naroda. Na taj na~in se konsolidovala sopstvena vlast, a umiru}i komunizam je animiran nacionalizmom i atmosferom sukobljavanja izme|u jugoslovenskih republika
oko ustavnog pitanja kao predmeta spletkarenja i manipulacija. Nomenklatura ponikla iz komunisti~ke alternative, do`ivela je istorijski uspeh,
{to ukazuje na karakter strukture i dru{tvenog okvira koji je omogu}io
njeno delovanje i metamorfoze ne samo u Srbiji, sve do danas, podse}aju}i na tradicionalne oblike klijentizma, grade}i politi~ki poredak koji po~iva na mo}nim “za{titnicima”, njihovim voljnim ili nevoljnim “{ti}enicima”, ~ar{ijske, kasnije politi~ke klijentele. Milo{evi} je nastavio
proces koji je prekinut po~etkom sedamdesetih, preziru}i svaku gra|ansku i demokratsku vrednost i ulogu institucija. U tom okviru i sama ideja Jugoslavije, koja je sve vi{e hipotetski poistove}ivana sa Srboslavijom
koju kontroli{e Milo{evi}, bila je su{tinski neuklopljiva i morala je da
bude `rtvovana.
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija bila je sindrom njene
bolesti u poslednjem stadijumu. Izvr{na snaga mobilizacije bila je tajna
63
124
Celom kampanjom rukovo|eno je iz vrha Slovenije u dosluhu s centrima
iz inostranstva. Trebalo je pokazati kako je hap{enje Jan{e i drugih uvod
u vojni udar JNA na Sloveniju. Igru je pripremao sam politi~ki vrh Slovenije, sigurno uz u~e{}e Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ, zadu`enog za
dr`avnu bezbednost. (D. Vili}, B. Todorovi}, Razbijanje Jugoslavije 19901992, DIK “Knji`evne novine”, Enciklopedija, Beograd, 1995, str. 247.)
Nacionalna mobilizacija i homogenizacija – `rtvovanje Jugoslavije
policija, koja je o`ivljavala Rankovi}ev mit. Kasnije je uklju~ena vojska
i crkva. Federalna elita je nestala, a neposredni demokratski federalni
izbori nikad nisu odr`ani uprkos obnove vi{estrana~ja i pluralizma.
Milojica Sutovic
NATIONAL MOBILISATION AND HOMOGENISATION
– SACRIFICE OF YUGOSLAVIA
Summary
By legitimisation of ethnic states, the public proclamation that Yugoslavia is unacceptable and impossible, historically worn out and by unbending in
pretensions of all nationalism in Yugoslavia, the process of internal homogenisation and mobilisation of nations successfully began in order to establish the
full sovereignty and consolidation of ethnic states. This proved to be fatal for
the survival of the joint state regardless of modalities for its reorganisation which
were at the end only the mask of real autochthon national aspirations. Yugoslavia was sacrificed since it could not fit into that framework. The process of national mobilisation and homogenisation most clearly took place in the escalating
Serbian nationalism by subjecting all other forms of identity to the national sentiment as well as by mutation of the class system into the national, by conversion of communist bureaucrats into nationalist heads within the social structure
and framework which enabled the action of old/new nomenclature and its despise towards civil values and institution. A parallel process happened in Slovenia, reflecting itself in other republics and assisting the national parties to win
and consolidate their power. This was the syndrome of illness of Yugoslavia and
its last phase as well as the presumption of its end and break-up.
Key words:
national mobilisation and homogenisation, Yugoslavia, ethnic state, Serbia, Slovenia, constitutional question, national sentiment,
clientilesm, conversion of communism-nationalism, nomenclature, power, sacrifice of Yugoslavia.
Stevan Josimovi}
125
...............
TOKOVI
...............
Predrag Milojevi}
novinar i publicista
Beograd
VOX POPULI
Ameri~ki predsednik Tomas D`eferson, pisac ~uvene Deklaracije nezavisnosti, rekao je u jednom govoru: “Kad bih imao da biram izme|u vlade bez slobodne {tampe i slobodu {tampe bez vlade, ja bih bio
za ovo drugo.” Naravno, ovo drugo gotovo je neostvarljivo, ali je ono
prvo ~esta pojava u na{e vreme. Ima danas re`ima koji princip da je sve
dozvoljeno {to zakonom nije zabranjeno pretvaraju u princip da je sve
zabranjeno {to zakonom nije dozvoljeno. Svaka vlast je alergi~na na slobodu {tampe – ukoliko je slabija, utoliko vi{e.
Po jednoj poslovici vlast koja se penje narodu na glavu, ima slabe
noge.
Diktatori se obi~no pozivaju da spasavaju demokratiju od nje same, od unutra{njeg rasula koji se najpre ogleda u raspusnoj {tampi takvih re`ima. Hitler je do{ao na vlast bez ispaljenog metka, jer je razularena {tampa Demokratske Vajmarske Republike bezmalo potpuno
paralisala demokratsku javnost.
Zvona za slobodu re~i
Borba za slobodu {tampe ima duboke korene u Srbiji. Vu~e tragove jo{ iz najstarijih vremena. U jednom ~lanu svog Zakonika car Du{an nala`e izvr{nim organima svoje vlasti da sude pravi~no, a ne da njemu uga|aju, pa stoji... “i ne suditi u strahu od carstva mi mog” (14. vek)!
Koji bi dana{nji diktator to smeo da ka`e?
Posle oslobo|enja od turskog ropstva gotovo sva politi~ka istorija Srbije se razvijala u znaku te borbe. U Ustavu od 1888. godine {tampi
je bio posve}en samo jedan ~lan u tri re~i: “[tampa je slobodna” – ni{ta
vi{e.
Zbog {tamparskih krivica lako se i{lo na robiju. A to se cenilo. Poznato je kako se govorilo za potomke proganjanih politi~ara: “Dete iz
127
Hereticus, 1-2/2006
Predrag Milojevi}
dobre ku}e: otac mu bio na robiji, deda mu robijao...” Takvom detetu i
tada je bila osigurana politi~ka karijera.
Kralj Milan je silazio u tamnicu da novinara Peru Todorovi}a ba~enog u okove nagovara da se odrekne kritikovanja dinastije. Stari Beogra|ani pri~aju da su na Sabornoj crkvi lupala zvona ogla{avaju}i u znak
protesta zabranu lista [umadinka – ~iji je urednik bio Ljuba Nenadovi}.
To je tada odzvonjavalo i vladaju}oj dinastiji.
Utuk na utuk
Knjaz Milo{ je bio nepismen i velika tvrdica ali je dao novac za
pokretanje prvog lista u Srbiji i za glavnog urednika postavio Dimitrija
Davidovi}a, jednog od najprosve}enijih ljudi tog vremena.
Nedavno mi je do{ao do ruku jedan broj Grani~ara, lista koji je
pre 140 godina izlazio u Zemunu. U zaglavlju je ispisan debelim slovima moto lista: “Brat je mio koje vere bio” – }irilicom i latinicom. Pre
140 godina!
Vo|ene su polemike ~esto vrlo o{tre, ali retko ispod nivoa pristojnosti i ozbiljnosti. Ostala je poznata polemika iz tog vremena izme|u
Vuka Karad`i}a i Jovana Had`i}a o srpskom jeziku. Had`i}, koji je bio
prosvetni radnik velikog ugleda kao pobornik starog pravopisa, napadao
je Vuka “{to upro{}uje jezik” izbacuju}i sva ona mrtva slova i kitnjaste
izreke {to je krasilo stari pravopis. Vuk je o{trim, bistrim jezikom pobijao Had`i}eve mutne argumente protiv novog pravopisa, izvrgavaju}i
ga ponekad i podsmehu. To se zvalo “utuk na utuk”. Na sre}u srpskog
jezika, Vuk je u toj polemici potpuno “utucao” Had`i}a.
Svestran ali ne sva{tar
Na jednom banketu novinara u Londonu Bernard [o je povukao
razliku izme|u nau~nika i novinara: “Nau~nik zna sve vi{e o sve manje
stvari (produbljuje znanje), a novinar sve manje o sve vi{e stvari (pro{iruje znanje) i na kraju”, ka`e [o: “i jedan i drugi ne znaju ni{ta...”
Naravno, to je Bernard [o. Ali ima, reklo bi se, neke istine u tome. Svakako da je povr{nost mana. Me|utim, u novinarstvu se bez nje
ne mo`e. Novinar ne sme da se pravi nau~nik i kad bi to mogao. Ako bi
nau~nici pravili novine, one ne bi imale ~itaoce. U novinarstvu mora da
je sve jasno i prosto. A te`e je komplikovanu stvar uprostiti nego prostu stvar iskomplikovati. I za novinarstvo mo`e da se ka`e da je primenjena umetnost: va`i onoliko koliko se prima onih kojima je namenjena. U staroj Politici imali smo ~ika Di{u, ~oveka iz naroda pa smo ga mi
zvali Vox populi, jer je imao neobi~no razvijen zdrav razum. [to ~ika
Di{a ka`e, znamo da to ka`e publika. Kad bismo hteli ne{to da pi{emo,
pitali bismo ga: “Pi{i, ali nemoj mnogo mudro.”
128
Vox populi
^italac u novinama ne voli velika mudrovanja. Ja sam se dr`ao
tog saveta i dobro sam prolazio kod publike.
Poznata je Bizmarkova izreka da je novinar ~ovek koji je proma{io karijeru. A po ^er~ilu, novinarski poziv je najbolji ako se blagovremeno napusti. Tako je on i postupio. U tome mo`da ima neke istine. Na
primer, de{avalo se pre rata da Politika iz bilo kojeg razloga najuri nekog saradnika, a on postane profesor univerziteta i akademik. Pomenimo samo Milana Barto{a i Vladu Dedijera. Ali ima i obratnih primera. Ivo Andri} je govorio da se divi kako novinar za jedan dan napi{e
celu pri~u oko koje bi on morao dugo da se mu~i. Garsija Markes hvali
se u jednom razgovoru sa ameri~kim piscem, na{im zemljakom Tomom
Stefanovi}em, da je u romanima koji su mu doneli Nobelovu nagradu
ostajao reporter, pa je tako nazvao i svoj najnoviji roman Hronika najavljene smrti. Naj~itaniji romanopisac danas u Evropi, a, po nekima, i u
svetu je Be~lija Johanes Zimel, koji je bio dugo reporter u dnevnim listovima. Ka`e da svoj uspeh kao romansijer ima da zahvali tome {to je
ostao reporter. “Za kim zvona zvone” jeste roman, ali Hemingvej ga je
pravio pod uticajem koji je stekao kao reporter u {panskom gra|anskom
ratu. Sude}i po tome, lak{e je da reporter postane knji`evnik nego obratno. Eto i roman “Na Zapadu ni{ta novo” Remark je pisao kao feljton u nastavcima u listu Fosile Cajtung ~iji je saradnik bio (zvao se tada
Kramer, obrnuto od Remark).
Lak{e je pisati komplikovano nego jednostavno. A novinar mora
upro{}eno da pi{e i ono {to je najkomplikovanije, ina~e nije za novine.
Poznato je da je jednom ~uvenu Pulicerovu nagradu za novinarstvo dobila jedna vest od tri reda: “Vlasnik automobila pripalio {ibicu da pogleda motor – ostala udovica sa dva deteta...” Sve re~eno.
Granice slobode
Sloboda {tampe nikad nije neograni~ena. Samo se ograni~enja javljaju u raznim vidovima. U mnogim demokratskim zemljama smatra se
da je {tampa slobodna kad nije u rukama re`ima. Ali u privatnim rukama isto tako mo`e da bude stegnuta. Naj~uveniji engleski list Tajms, koji u novinarstvu va`i i za najuzorniji, nije izlazio jedno vreme. Njegov vlasnik, australijski industrijalac Mardok postavio je uslov uredni{tvu da
u~ini izmene u ure|ivanju lista u smislu da list bude popularniji kako bi
imao ve}u pro|u. Uredni{tvo se usprotivilo, jer je smatralo da to nije u
saglasnosti sa ugledom Tajmsa, pa je vlasnik uskratio pare – list je morao da prestane da izlazi. Dakle... vlasnik i urednik na{li su zajedni~ki
jezik. Stari urednik je smenjen, a novi je odmah izjavio da se dr`i starog:
Tajms ostaje ono {to je uvek bio. Tajms. Naravno, interes je onog kome
ili ~emu slu`i list da se na listu {to manje vidi da je pisan pod stegom.
129
Hereticus, 1-2/2006
Predrag Milojevi}
Kralj engleske {tampe lord Biverbruk, na primer, dozvoljavao je
~uvenom karikaturisti Davidu Lou da ga nemilosrdno karikira u njegovim listovima. Biverbruku to nije {kodilo, a njegovim listovima je koristilo. Jesu njegovi, ali, eto, nezavisni su od njega...
Gorba~ov u jednom govoru podsti~e sovjetske novinare da otvoreno kritikuju partijske funkcionere. Dodu{e, to se odnosi samo na one
dole, ali ipak mo`e da slu`i kao pouka i onima gore.
Umeti pisati o svemu i sva~emu, to je zanat. Taj zanat se nau~i u
novinarstvu. Jer novinar, pisalo mu se ne pisalo – pi{e. Urednik pogledao napisano i ka`e: “Skrati na pola, ali da se ne vidi”. Videlo se, ne
videlo se, ali da se skrati – mora. Novinar zuri u beli papir, crno mu pred
o~ima, ali pi{e. Dodu{e, ja se ne mu~im kad pi{em, ali kad ne{to napi{em, meni lakne. Du{evni napor je ispunjen zadovoljstvom. Trudim se
da pi{em za druge. Godi mi ako mi se ~ini da drugi primaju to za svoje.
Bertold Breht je pisao u jednoj pesmi: “Slu{aj dok govori{”. To bi moglo da va`i i za pisanje: “oslu{kivati” one koji ~itaju.
Pa{i}ev primer
Sa stanovi{ta slobodne re~i, za {tampu je dobro kad ima {ta da joj
se prigovori. Jer ona je u svom bivstvu kriti~ka. Ali ne mora da je uvek
negativna, ~ak ni po onog protiv koga je usmerena. Svaki javni radnik,
bilo to politi~ar, dru{tveni rukovodilac, umetnik, pisac, pripada javnosti
i podle`e kritici javnog mnenja za sve {to radi ili ne uradi. Pritom, kad
neko predstavlja stvarnu vrednost, kritika se odbija od njega kao u stenu – {tavi{e kroz kritiku se verifikuje njegova vrednost. U staroj Srbiji i
biv{oj Jugoslaviji najvi{e kritikovan, napadan, i karikiran politi~ar bio je
Nikola Pa{i}. A u{ao je u istoriju kao veliki dr`avnik i politi~ar svog vremena.
Naravno, ako lupate u prazno, ono zna~i... Karikiranje ne mora
da zna~i omalova`avanje. Za karikiranje su pogodne samo markantne
li~nosti, obi~no one koje po izgledu i karakteru imaju neki “defekt”.
Antoni Idn se `alio da Dejvid Lo ne mo`e da ga karikira – odvi{e je
propisno lep. ^er~il nije imao tu smetnju. Kod nas Pa{i} i Stjepan Radi}, za {iroku popularnost koju su u`ivali, imaju najvi{e da zahvale karikaturama Pjera Kri`ani}a.
Noblese oblige bila je deviza negda{nje aristokratije. Tu ulogu aristokratija po ro|enju vi{e nema, ali je danas ima “aristrokratija po duhu”, postala je obaveza dru{tvene elite, intelektualaca i umetnika. Ima
situacija u kojima javni radnik koji u`iva dobar glas u dru{tvu, mora da
glas digne – ina~e ga gubi. Po Marksu, svaki progres je uslovljen protivure~no{}u.
130
Vox populi
Naravno, glas ne mo`e da digne onaj koji ima cuclu u ustima. Veliki ameri~ki humanista Valdo Emerson obilaze}i zatvore u kojima su
le`ali ka`njeni pobornici osloba|anja robova, nai{ao je na svog prijatelja, slobodoumnog pisca Henrija Torea, i upitao ga: “Henri, za{to si ti
ovde?” Dobio je odgovor: “Valdo, za{to ti nisi ovde?” To je Emerson
ostavio zapisano u svojim spisima i dodao da ga je ~esto mu~ilo ono {to
mu je Toro rekao. I Ilja Erenburg se pita za sebe kako to da je zdrav i
~itav pro{ao kroz sve Staljinove ~istke.
Kad se pojavio ton-film, mnogi ~uveni glumci nemog filma su pali
u zaborav. Samo oni najve}i, kao Greta Garbo i ^arli ^aplin, uspevali
su nekako da pregaze jaz izme|u neme i govorne glume u filmu. Sli~an
preokret dru{tvenog zna~aja predstavlja sada televizija. Na televiziji za
politi~ara, na primer, nije vi{e toliko va`no {ta misli da ka`e, ve} kako
izgleda kad govori, kakve grimase pravi, da li je markantan ili je prozai~na lika. Na zborovima u [paniji, ka`u, najve}i izborni uspeh imali su
oni koji su na televiziji pravili najlep{i utisak na `ene.
Dodu{e u na{em razvijenom dru{tvu ima mesta za sve. Kad se pojavio radio, svi smo mislili: svr{eno je s novinama! Ko }e da kupuje novine kad kod ku}e mo`e da na radiju ~uje sve novosti? Ali, eto, novine
se kupuju i ~itaju vi{e nego ikad – nema dovoljno hartije da podmiri potra`nju. Kad se pojavio ton-film, govorilo se; svr{eno je s pozori{tem!
Ko }e da ide u pozori{te kad na filmu mo`e da gleda predstave i slu{a
opere? Me|utim. pozori{ta nikad nisu bila tako mnogobrojna i vi{e pose}ivana nego sada. Verovalo se tako|e da }e televizija da ubije tonfilm. Ali ispred bioskopa stoje i danas redovi.
Miris uvelog cveta
Za novinarski napis se ka`e da je kao beli vodeni cvet – uvene za
dan. Ali ponekad novinarski napis mo`e da sa~uva miris i za mnoga vremena unapred. Od svih pohvala koje sam dobio, jedno pismo mi naro~ito le`i na srcu. Pre mnogo godina jedan potpukovnik u penziji pisao je
NIN-u u kome je tada izlazio jedan moj feljton. U pismu je stajalo i ovo:
“Da li je ovaj Predrag Milojevi} koji sada pi{e kod vas neki rod onom
Milojevi}u koji je davno pre rata bio dopisnik Politike u inostranstvu, a
~ije smo dopise mi tako rado ~itali?”
Potpukovniku u penziji je ostao, valjda, u se}anju neki moj napis
koji je on mo`da ~itao jo{ kao aktivni potporu~nik. Ako novinar svojim
pisanjem zaslu`i priznanje ljudi koje li~no i ne poznaje, a koji njega znaju samo iz njegovih napisa pa ga cene i pamte, onda je to najlep{a nagrada koju novinar mo`e da dobije.*
*
“Vox populi”, u: Dva veka srpskog novinarstva, Institut za novinarstvo u
Beogradu, Beograd 1992, str. XXIX-XXXII.
131
Vladimir Bunjac
novinar, Beograd
PROFESIJA NOVINAR: PROKLETSTVO
O novinarskoj profesiji su pisali, a pisa}e, i posle mene, mnoga
zna~ajna imena srpskog novinarstva. U istorijskom srpskom pandemonijumu ~itava dva stole}a, od kraja osamnaestog do kraja dvadesetog
veka, ostali su pisani spomenici, pisani i {tampani na po`uteloj hartiji,
lepoj kao pergament. Ako zagrebemo dublje u pro{lost, u knji`evnost
srednjovekovne Srbije, na}i }emo za~etke novinskog izve{tavanja ili feljtone i u hagiografijama, u `ivotopisima koje su pisali Domentijan, Teodosije, Sveti Sava, Danilo, Grigorije Camblak, Konstantin Filozof, niz
monaha, letopisaca. Prve vesti bile su izre~ene usmeno ili preko dobo{a
ili u kafanama ili pored ~esama, gde su se ljudi skupljali da ~uju {ta ima
novo i da i sami ka`u {ta su videli i ~uli.
Prolegomena tom vekovnom novinarstvu, i novinarstvu uop{te,
vodi nas u mitsko vreme, do legendarnog Filipidesa, poznatijeg kao slavnog maratonca – ali on je istovremeno i prvi poznati ratni izve{ta~, i prvo ime evropskog novinarstva i, dalje, do arhan|ela Gavrila, koji se zove
u hri{}anskom predanju Blagovesnik, jer dojavljuje vesti sa nebeskog
prestola, i jo{ dalje do “Starog zaveta” na ~ijem po~etku je “prva knjiga
Mojsijeva koja se zove Postanje”. Po~etak “Svetog pisma” i po~etak
stvaranja sveta opisan je ovde racionalnim re~enicama, od kojih svaka
ima svoj broj i svoju vrednost u opisivanju jednog va`nog doga|aja. I,
na{ prethodnik “novinar” Mojsije prvu glavu svoje prve knjige zavr{ava
stihom; “I bi ve~e i bi jutro, dan prvi.”
A dan prvi srpskog profesionalnog novinarstva i srpskih novina
svanuo je, ipak, tek 14. marta, dakle, u ono {krofulozno, hunjavi~ko i
hladno prole}e 1791. godine u Be~u, gde se iste godine razboleo i umro
Mocart, a i neki drugi veliki ljudi; Blizu te godine dogodile su se i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave; golubove pismono{e zamenile su ko~ije i karavele vestern filmova; u vremenskom prostoru devetnaestog veka Bel je
izmislio telefon; Tesla je zatim ostvario be`i~no saop{tavanje; pre toga
dogodio se Gutenberg i {tamparija, ona divna, stara, romanti~ka {tamparija; repovi gusaka ostali su po{te|eni do tada jedinog sredstva za pisanje, koje je i tako bilo nepotrebno na{em knjazu Milo{u Obrenovi}u.
A i ~emu gu{~ije pero Knjazu kada su u njegovo vreme u Serbiji bili izvanredni spisatelji na “polzu ote~estvu”, Vuk Stefanovi}, ili pre njega
132
Profesija novinar: prokletstvo
Dositije Obradovi}, i jo{ pre njega besni pop Gavrilo Stefanovi} Venclovi}.
Objavljivanje Srpskih novina (Serbskija Povsednevnija novini) u
prestonoj austrijskoj Vijeni bilo je pravo ~udo. A u Srbiji, u balkanskom
bogozale|u jo{ su dobo{ari lupali po seoskim brdima i varo{kim sokacima.
Dakle, Serbskija novini su veoma zna~ajan kulturni i istorijski doga|aj. Sam taj doga|aj ra|anja novinarske i duhovne svesti dovoljan je
da danas sa ponosom slavimo dvestogodi{njicu. Ipak, pored svih lepota
novinarske profesije moramo, uz sav ponos, biti i predostro`ni.
Ne verujem da su i danas, novine uvek ISTINA! Sve te tone stare,
po`utele hartije, koje u svom skromnom stanu, u Francuskoj ulici, ~uva
na{ dragi kolega @ika Jovanovi} (a dr`ava je za tu hartiju nezainteresovana) – sve to, ta nepravda, ostaje nama kao neizle~ena rana. ^ini se da
bismo u toj staroj hartiji, u nekom budu}em Muzeju novinarstva, na{li
sve odgovore koji bi, istovremeno, potvrdili i lepotu i kob novinarske
profesije.
Prokletstvo je biti novinar! ^ak i diktatura knja`eva srpskih nije
naudila toliko slobodi pisane re~i, koliko je to u~inila socijalisti~ka vladavina nad pisanom i izgovorenom re~i u ovih ~etrdesetak godina, od
1944. do 1980. i neke. Ne pominjemo, naravno, ratne godine u kojima
se po cenu `ivota ~uvalo dostojanstvo novinarskog poziva. Te{ko je to
dokazati u svakom od slu~ajeva i povodom svakog teksta u okupacijskom Novom vremenu ili drugim prili~no retkim novinskim publikacijama, ali na{e novinarstvo, za razliku od, na primer, hrvatskog ili slovena~kog, nije bilo u blatu takvom.
Taj rat i novinarsko pona{anje u njemu, mnogo je lak{e objasniti
(~ak i donekle opravdati) od udvori~kog pona{anja novinara u ,,slobodi”, u sistemu koji je sve podredio interesima vladaju}e stranke, ideolo{kim zakonima van kojih je nepokorni novinar ni{ta drugo nego “izdajnik i neprijatelj naroda”.
Monteskje ka`e da je diktatura nasilno menjanje mi{ljenja posredstvom straha. Kobne posledice la`i u novinarstvu na{eg pro{log vremena ose}amo danas sa svim njenim posledicama. La`no bratstvo i jedinstvo, “sre}na budu}nost u komunisti~kom raju”, samoupravljanje, sve
to bila je obmana kojoj smo podlegli. U na{e redakcije svakog dana dolazili su na{i glavni urednici i direktori sa sastanaka u CK-u i sa instrukcijama i nalozima {ta treba objaviti i kako to treba objasniti. Novinarski
“mozak” bio je Centralni komitet, a direktori i glavni urednici ~esto nisu nikada bili novinari, niti su ikada napisali novinski ~lanak. Uz njihove
blagoslove, uspehe su postizali samo pokorni, poslu{ni novinari.
133
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Bunjac
Nisam bio pokorni novinar. Suspenzije, oduzimanje mikrofona i
zabrane pisanja, saslu{anja u zlokobnoj zgradi Dr`avne bezbednosti, u
Ulici kneza Milo{a, nisu mi oti{li iz se}anja ni posle sada{nje dodele Zlatnog mikrofona za dugogodi{nji rad ili dodele Orden rada sa zlatnim vencem, ni posle ~itave garniture sli~nih ceremonijala koje sam dobijao od
istih ljudi; oni su aplaudirali i, zamislite, stezali ruku i uz obavezno “mm”,
davali la`ne, vazdu{ne poljupce. Ali, ostavimo to! Jedini razlog {to ovo
pominjem je ~injenica da smo mi novinari do`ivljavali istu sudbinu u tom
na{em voljenom novinarskom prokletstvu.
Voleo bih da ovom prilikom pi{em o lepotama novinarstva, o direktnim javljanjima iz aviona, iz uzburkanog mora (u kome se zamalo
nisam udavio), o boravcima u divljinama i o izve{tavanjima sa raznih
meridijana i paralela, ali ne mogu odoleti prokletstvu profesije. Na primer, jedan filmski glumac, koji je sada narodni poslanik (!), prijavio me
je slu`bi dr`avne bezbednosti zbog negativnih estetskih mi{ljenja o filmovima sa temom NOB-a, jer je u njima on igrao glavne uloge. Posledice su bile veoma te{ke i tragovi hap{enja i le~enja do danas nisu izbrisani. Ali, to je tako!
Mladi ljudi treba da razmisle pre nego {to odlu~e da sednu za ma{inu, ili stanu pred mikrofon ili kameru. Novinarstvo je uzbu|enje puno
radosti i tuge: hodanje po minskim poljima. Pi{u}i jedan hvalospev o Krle`i u Politici (u mladim danima), napisao sam i re~enicu da “negira sve
sem Fojerbaha i Marksa” ({to je ta~no), da negira Dostojevskog i Lazarijadu, kosovski mit Ivana Me{trovi}a ({to je, tako|e, ta~no), i {ta se desilo: posle Krle`inog pisma Politici gladovao sam godinu i po dana i jedva se zaposlio u Radio-Beogradu. Deo moje krivice su i dva teksta u
NIN-u. U poslednjim brojevima stare serije su objavljena preko cele
strane; jedan je govorio o mom susretu sa kraljem Petrom, a drugi o Uskrsu u ruskoj crkvi u Parizu. Tema je, u stvari, bila bol i tuga emigracije. Ta bol i tuga pretvorili su se u nevolju jer je moja serija reporta`a o
na{oj emigraciji prekinuta.
Kada bi neko sakupio i objavio sva su|enja i re{enja i zapisnike i
sve druge napade na savest srpskih novinara, bila bi to knjiga deblja i
ve}a i uzbudljivija od Miroslavljevog jevan|elja. Ali, srpsko novinarstvo
je, ipak, pre`ivelo!
Hteo sam da napi{em vedar tekst ali, eto, desilo se da napisah mra~an tekst. Mo`da je tome kriva ova mra~na dvestota novinarska jesen.
Napolju, na beogradskim ulicama je ki{a i nebo se spustilo na krovove:
nigde svetlosti! Rat je u Slavoniji, Krajinama, pod tvr|avom Revelin u
Dubrovniku. Gine se, i ru{e se celi gradovi. Sablasni Vukovar treba ostaviti kao spomenik na{eg, {to zna~i ljudskog, bezumlja. Svuda po tim
134
Profesija novinar: prokletstvo
rati{tima nalaze se na{i mladi, hrabri novinari kojima, i `ivima i poginulima, treba odati izuzetno po{tovanje za hrabrost i ljubav prema svom,
novinarskom, pozivu.
Dve stotine godina srpskog novinarstva, zna~ajan, veli~anstven jubilej, obele`ava dug put “od trnja do zvezda”, od tame do svetlosti. Budu}nost novinarstva bi}e druk~ija. To najbolje pokazuje eksplozija novinarstva koju svaki dan gledamo na televiziji i slu{amo na radiju. Mladi
ljudi otvaraju novi svet. misle druk~ije i svoj posao otaljavaju ne perom,
ne pisa}om ma{inom, ve} mikrofonom i filmskom kamerom. I dobro je
{to je tako.*
Dragan Rumen~i}
*
“Profesija novinar: prokletstvo”, u: Dva veka srpskog novinarstva, Institut
za novinarstvo u Beogradu, Beograd 1992, str. 248-250.
135
Milorad Dobri}
..................
ZBIVANJA
..................
Vladimir Vodineli}
Pravni fakultet univerziteta Union
Beograd
UZ MODEL NOVINARSKOG KODEKSA
1. Nema jo{ ni pun vek od nastanka prvog kodeksa novinarske etike u Francuskoj 1918. godine, a jo{ je i manje od osnivanja prvih me|unarodnih udru`enja novinara dvadesetih godina XX veka. Novinarski kodeksi nisu od po~etka imali dana{nje karakteristike: dana{nja struktura
kodeksa rezultat je razvoja u kome je sve vi{e mesta zauzimala odgovornost novinara za svoj rad i odnos novinara prema ~itaocima, odnosno slu{aocima i gledaocima, dok je ranije to bio odnos sa poslodavcem. Korpusi autonomnih regula za novinarski rad koje danas susre}emo pod
imenima “kodeks”, “na~ela”, “pravila” itd., razli~iti su kako po sadr`ini,
tako i po sistematici, kao i po obimu. Od pre neku deceniju novinarski
kodeksi su i predmet intenzivnog nau~nog izu~avanja, ~ijem komparativnom prou~avanju1 zahvaljujemo razli~ita saznanja. Uo~eno je da kodeksi, koliko god razli~iti bili, postavljaju pravila uglavnom za iste grupe
pitanja (Istinitost izve{tavanja, Novinarska pa`nja, Odgovornost, ~uvanje izvora, Nezavisnost i integritet novinara, Unutra{nja sloboda, Prava
drugih kojih se informacije ti~u, posebno privatnost i nediskriminacija i
dr.). Ali su ta pravila umnogome razli~ita od kodeksa do kodeksa, i sadr`inski, a ne samo formulacijski. To govori i o tome da, po{to se iza|e
iz domena odre|enog zajedni~kog fundusa, ne postoji ni jedinstveno samorazumevanje eti~kog identiteta struke. To je tako, izme|u ostaloga,
i zato {to na ovaj kompleks autonomnih pravila uti~u i drugi normativni
sistemi i druge vrednosti va`e}e u sredini u kojoj pravila kodeksa nasta1
Vidi, na primer, T. Laitila, Journalistic Codes of Ethics in Europe, European
Journal of Communication, 4, 1995, str. 527. i d., P. Juusela, Journalistic
Codes of Ethics in the CS-CE Countries, Tampere, 1991, K. Nordestreng,
The mass media declaration of UNESCO, Norwood, 1984, P. Lahav (Ed),
Press law in modern Democracies – A comparatvie study, New York, 1983,
C. Jones, Mass Media Codes of Ethics and Councils (A Comparatvie International Study on Professional Standards), Paris, 1980.
137
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}
ju, a ti drugi normativni sistemi i vrednosti razli~iti su od sredine do sredine; recimo, od uticaja odre|enih religijskih stavova zavisi da li }e se u
kodeksu novinarima preporu~iti da uop{te ne izve{tavaju o samoubistvima, ili da to ~ine samo u izuzetnim slu~ajevima (na primer, samoubistvo
javne li~nosti); ili, recimo, nastanak kodeksa u vreme velikih politi~kih
turbulencija u stanju je da rezultira time da se u kodeksu dâ poseban
zna~aj onim pravilima koja su relevantna u dodiru novinara sa politikom,
kao {to se na nekim na{im kodeksima mo`e uo~iti optere}enost odnosom ovda{njih medija sa politikom i dr.
2. Novinarski kodeks je nu`an:
– da bi se izvr{ilo kodifikovanje i obelodanjivanje profesionalnih
standarda;
– da bi se u~inili dostupnim i transparentnim osnovi za profesionalnu odgovornost i za prosu|ivanje kvaliteta novinarskog rada;
– ali i da bi se obelodanila pravila koja su ujedno i jedan osnov za
nezavisnost struke, i to ne samo u odnosu na politiku.
Kao i u drugim profesijama, tako je i za nezavisnost novinara neophodan preduslov izvesnost u pogledu pravila struke kojih se valja pridr`avati.
Ako su pravila struke kodifikovana – odre|ena i poznata, njihovim pridr`avanjem prevenira se nastanak konfliktnih situacija, imanentnih obavljanju novinarskog posla, a va`enje pravila u~vr{}uje se i reaktivno, njihovom primenom kao merila pri re{avanju nastalih sukoba.
Ako su ta pravila kodifikovana – odre|ena i poznata, tada ona ne
slu`e samo novinarima da pomo}u njih smisleno raspravljaju unutar
struke o svojim postupcima i da ih prosu|uju pomo}u ne/pridr`avanja
tih pravila, nego slu`e i svima ostalima da pomo}u njih prosu|uju rad
novinara i njihovu sposobnost da po{tuju svoje sopstvene norme, od ~ega, izme|u ostalog, zavisi i spremnost publike da se korisni~ki ve`e za
odre|eni medij ili novinara.
A institucionalna podr{ka kodeksu,2 recimo, u smislu eti~kih komiteta pri udru`enjima novinara, neophodna je za organizovanu prime2
138
Preporu~ena je i Rezolucijom 1003. Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope od 1.7.1993, stav 37: “Radi nadgledanja primene ovih na~ela, obavezno
je formirati organe ili mehanizme samoregulative koji bi uklju~ivali izdava~e, novinare, udru`enja korisnika medija, stru~njake iz akademskih krugova i sudije. Oni }e biti odgovorni za dono{enje odluka o po{tovanju eti~kih
uputstava u novinarstvu, uz prethodno obavezivanje medija da objave bitne odluke. Time bi se omogu}ilo gra|aninu, koji ima pravo na informaciju,
da obrazuje pozitivan ili negativan sud o radu i kredibilitetu novinara”.
Uz Model novinarskog kodeksa
nu pravila kodeksa, bez ~ega nema ni njihove delotvornosti. Pravila
znatno gube na zna~aju ako nisu pra}ena mogu}no{}u primena internih
sankcija, ali i ako ih ne prati davanje publiciteta onome {to se preduzima u primeni kodeksa na afirmaciji njegovog va`enja i pridr`avanja. Dodatno legitimisanje primenjivanja sankcija zbog nepo{tovanja kodeksa
mo`e se posti}i i tako da eti~ki komiteti ne budu sastavljeni samo od
(aktivnih i penzionisanih) pripadnika novinarske struke, nego da u njihovom radu u~estvuju i pripadnici srodnih profesija – publicisti, medijski stru~njaci i drugi van struktura vlasti.
3. Osim eti~kih pravila struke, i pravo predstavlja normativni sistem ~ija pravila pona{anja uokviruju delatnost novinara. Pravni okvir
novinarskog rada proisti~e iz potrebe da se jedna tako va`na delatnost
kakva je medijska3 uredi pravnim pravilima, da se pravno kontroli{e njihovo po{tovanje i da se pravnim sredstvima ta pravila realizuju ako se
ne ostvaruju dobrovoljnim pona{anjem u skladu sa njima. U savremenom pravu koje se bavi medijima te`i{te je pomereno sa za{tite dr`ave
i dru{tva od medija na za{titu medija od dr`ave i dru{tvenih centara mo}i, razvijaju}i one pravne institute koji omogu}uju medijima da ostvare
svoj javni zadatak konstitutivnih sastojaka demokratskog dru{tva,4 kao
i one pravne regule koje slu`e ostvarivanju ili ograni~avanju slobode medija kada ugro`avaju i povre|uju druge, tako|e pravno priznate dru{tvene i li~ne vrednosti (dr`avnu bezbednost, rad pravosu|a, jednakost ljudi, ~ast i ugled, privatnost i dr.).
Odnos izme|u pravila novinarske struke i pravnih pravila, idealtipski gledano, takav je da pravo predstavlja samo eti~ki minimum – sve
ostalo bi trebalo da je prepu{teno autoregulaciji, autonomnim pravilima
novinarske struke. Pravo bi, dakle, trebalo da ure|uje samo ono i onoliko {to je i koliko je neophodno da bi se obezbedile vrednosti koje su
ujedno minimum morala. Nema, naravno, univerzalne formule za odre|ivanje mere stvari: ne mo`e se re}i, svuda i svagda va`e}e, {ta je to i koliko je to {to pravo valja da uredi, a gde za novinare po~inje pravnoslo3
4
Nije fraza nego opis stvari kada se, na primer, ka`e: “Pored zakonskih prava i obaveza na osnovu va`e}ih pravnih normi, mediji imaju moralnu odgovornost prema gra|anima i dru{tvu, {to se mora naglasiti u dana{nje vreme, kada informacije i komunikacije igraju veoma va`nu ulogu u oblikovanju li~nih stavova gra|ana i u razvoju dru{tva i demokratskog `ivota” (Rezolucija 1003. Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope od 1.7.1993, stav 1).
Ili: “Ono {to znamo o na{em dru{tvu, {tavi{e o svetu u kome `ivimo, znamo
posredstvom masmedija” (N. Luhmann, Die Realität der Massenmedien,
Opladen, 1996).
Toliko nagla{en i u praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
139
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}
bodan prostor.5 Ta mera pravnog regulisanja nije ni stvar dobre volje,
ni proizvoljnosti, ali ni neke zakonitosti koja po sebi deluje neumoljivom
snagom. Ali je sigurno da me|u ~iniocima od kojih ta mera zavisi u nekoj zemlji, ulogu igra i mera razvijenosti deonti~kih pravila u toj sredini, kao i mera njihovog po{tovanja. [to su autonomna novinarska pravila potpunija i {to vi{e uistinu `ive, to je manje potrebe i mesta da se
delatnost novinara reguli{e pravom i da se primenjuju pravni instrumenti. I obrnuto.
Ovda{nja popularnost legende da je u Srbiji nekada va`io zakon
o {tampi koji se sastojao iz jednog jedinog ~lana: {tampa je slobodna!, i
popularnost stava da se preko toga ne bi smelo i}i, svedo~i o rasprostranjenosti jednog potpuno neosnovanog vi|enja me|usobnog odnosa
pravila struke i pravnih pravila, kao i mere pravne regulative novinarskog rada. Popularnost te legende i njeno rasprostranjeno zagovaranje
kao mere stvari svedo~i o tome da mnogi ne shvataju ozbiljno ni slobodu izra`avanja ni druge vrednosti koje mogu biti u sukobu s tom slobodom. Jer, jedno~lani zakon bio bi suvi{an, po{to bi samo ponovio ono
{to, {tavi{e sa ja~om pravnom snagom, ve} ka`u Me|unarodni pakt o
gra|anskim i politi~kim pravima (~l. 19) i Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (~l. 10), i svi na{i ustavni tekstovi,
uklju~uju}i i najmla|i me|u njima – Povelju o ljudskim i manjinskim
pravima i gra|anskim slobodama iz 2003. godine (~l. 29, 30). A vlasti se
takvim stavom preporu~uje, ni manje ni vi{e, da ignori{e sve osnovne
pravne obaveze koje po dr`avu proisti~u iz ustavnog jemstva slobode
medija: obavezu da zakonima obezbedi i propi{e pona{anje koje zna~i
po{tovanje zajem~ene slobode, obavezu da zabrani sve ono ~ime se nedopu{teno ta sloboda povre|uje, kao i obavezu da zakonom razradi mehanizme za{tite u slu~aju povrede te slobode. Bez zakonske razrade nije mogu}e zadovoljiti ~ak ni po~etni uslov za dopu{tenost svakog
ograni~enja slobode medija: zasnovanost ograni~enja na zakonu (legalnost ograni~enja).6
Deregulacija novinarskog rada, u smislu dejuridizacije, ima – tako – svoje neprekora~ive granice u zajem~enosti kako slobode medija
5
6
140
Kao {to, isto tako, nema sveva`e}eg merila za odre|enje gde prestaje podru~je novinarske autoregulative pravilima struke a gde po~inje podru~je
nekih drugih normativnih sistema, recimo, pravila dobrog ukusa ili pravila
pristojnosti.
^lan 29. st. 3. i ~l. 5. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i osnovnim
slobodama, ~l. 19. st. 3. Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, ~l. 10. st. 2. Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih
sloboda.
Uz Model novinarskog kodeksa
tako i drugih vrednosti koje mogu biti povre|ene u novinarskom radu.
Zagovaranje radikalne pravne deregulacije, naro~ito ispoljeno za vreme
izrade Zakona o javnom informisanju Republike Srbije od 2003. godine, utoliko je manje shvatljivo {to nije istovremeno zagovarano bitno ja~anje autoregulacije. Novinarsku struku u Srbiji ne odlikuje, ni pre pada autoritarnog re`ima 2000. godine, a ni sve doskora, iole razvijena
autonomna regulativa. Gledano komparativno, na{i novinarski kodeksi
– svedeni prakti~no na jednu stranicu teksta – spadali su, doskora, u grupu onih sadr`inom, razra|eno{}u i obimom najsiroma{nijih kodeksa. Bili su na suprotnom polu od onih najrazra|enijih, kakvi su, recimo, Producer’s Guide BBC-a, na nekoliko stotina stranica, ili Code of the Conduct
for the News and Editorial Departments New York Times-a (tzv. Ethical
Journalism), na nekoliko desetina stranica. A i ovda{njim najnovijim izdanjima kodeksa,7 mada pro{irenim, nedostaje mnogo. Na taj na~in na
delu je svojevrsno odricanje od jednog aspekta slobode medija: da sami
novinari, autonomno postave jasna i razu|ena pravila svoje profesije, i
time normativno izraze svoje interese, jedna nespremnost da se javno
predo~i, u znatnijoj meri, kako novinari razumeju sami sebe, i da se tako, ne samo na~elima, nego njihovom znatnijom konkretizacijom i razradom, izvr{i samoobavezivanje odre|enoj slici novinara.
4. Autori ovog Modela novinarskog kodeksa – Vladimir Vodineli}
i Sa{a Gajin, nisu novinari, ve} pravnici. Svako ko se profesionalno bavi pravom medija, neprestano je, me|utim, u dodiru sa pravilima novinarske struke. Mada pravila struke, koja postavljaju novinarska udru`enja, ne poseduju direktnu pravnu obaveznost, u proceni postupka novinara u sudskom postupku i u drugom pravni~kom radu ta pravila struke
i te kako se uzimaju u obzir, a neizbe`no, recimo, pri razmatranju toga
{ta odgovara pravilima morala ili tzv. du`noj novinarskog pa`nji,8 s obzirom na okolnosti slu~aja. Zakon o javnom informisanju Republike Srbije od 2003, uostalom, izri~ito upu}uje na ta pravila.9 Ta pravila, ako su
odre|ena i obznanjena, ne olak{avaju, dakle, samo pripadnicima novinarske struke ispunjavanje njihovih zadataka, nego i pravnicima, da os7
8
9
Vidi, na primer, Udru`enje novinara Srbije, Kodeks novinara Srbije od 2001;
Eti~ki kodeks elektronskih medija od 2002; Nezavisno udru`enje novinara
Srbije, Novinarski kodeks od 2003. – Vredi zabele`iti i pregnu}a Centra za
profesionalizaciju medija, vidi na www.cpm.edu.yu, kao i pojedina nova izdanja, poput L. A. Dej, “Etika u medijima (primeri i kontroverze)”, Beograd, 2004.
^lanovi 3, 80. i 83. Zakona o javnom informisanju Republike Srbije.
^lan 31. Zakona o javnom informisanju Republike Srbije (“eti~ka pravila
novinarske profesije”).
141
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}
tvare svoje zadatke. Ne samo novinarska eti~ka na~ela nego i preciznija
pravila kojima su ona konkretizovana, {to su odre|enija, to predstavljaju sigurnije upori{te i za pravni~ku delatnost. Model, koji je pred ~itaocem, nivoom op{tosti pravila koja sadr`i izra`ava uverenje autora da bar
srednji nivo razra|enosti pravila predstavlja minimum za upotrebljivost
u pravni~kom radu. Model je izra`en uz konsultaciju ne samo svih doma}ih tekstova nego i na desetine inostranih novinarskih kodeksa, me|u njima i “Codice di deontologia relativo al trattamento dei dati personali nell’ esercizio dell’attività giornalistica ai sensi dell’art. 25 della
legge 31 dicembre 1996 n. 675”,10 koji predstavlja vrstu specijalizovanog
kodeksa, ~ijih trinaest ~lanova, svaki prose~no sa po tri stava, ure|uje
samo materiju obrade podataka o li~nosti u `urnalisti~kom radu. Model
novinarskog kodeksa nastao je u okviru projekta “Support to the reform
of Serbian Media Legislation towards EU standards and strengthening of
legal and technical skills of media professionals” koji su zajedno realizovali Media Integration und Communication Center Univerziteta u Firenci (MICC) i Centar za unapre|ivanje pravnih studija (CUPS), uz podr{ku Evropske unije.
Ranko Guzina
10
142
Od 29.7.1998, dostupan i na www.garanteprivacy.it
Vladimir Vodineli}, Sa{a Gajin
KODEKS NOVINARSKE STRUKE
– Model –
PREAMBULA
Slobodno se izra`avaju}i o javnim stvarima, odnosno o svemu onome o
~emu javnost ima opravdani interes da zna, novinari i drugi medijski poslenici
(urednici, snimatelji, fotoreporteri, monta`eri, producenti i drugi, dalje: novinari) po{tuju demokratsko ustavno ure|enje i zakone. U svom radu novinari se
rukovode slede}im na~elima i pravilima novinarske struke.
1. NOVINARSKA [email protected]
Pre objavljivanja informacije novinar i urednik sa pa`njom primerenom
okolnostima (pa`nja dobrog novinara) savesno proveravaju njenu podudarnost
sa ~injenicama (istinitost), kao i to da li ona obuhvata sve ~injenice potrebne da
se izbegne stvaranje pogre{ne predstave (potpunost).
[to su posledice objavljivanja informacije te`e, ve}a je pa`nja pri proveri
istinitosti i potpunosti informacije.
Ne objavljuje se informacija bez imalo dokaza u pogledu njene istinitosti
i potpunosti.
Informacija u ~iju istinitost ili potpunost postoji sumnja, objavljuje se samo kada to opravdavaju izuzetne okolnosti.
Po{to saznaju da su objavili neistinitu ili nepotpunu informaciju, novinar
i urednik }e bez odlaganja ispraviti gre{ku objavljivanjem istinite, odnosno potpune informacije.
Pre objavljivanja informacije novinar i urednik nastoje da onome na koga se informacija odnosi pru`e priliku da se izjasni.
2. INTEGRITET NOVINARA I UREDNIKA
Nalog savesti
Novinar i urednik imaju pravo da svoj posao obavljaju savesno, u skladu
sa pravilima novinarske struke.
Novinar i urednik snose odgovornost za svoj rad.
Odgovornost za propust u vr{enju novinarskog posla ne mo`e se preneti
na drugog.
Urednik snosi odgovornost za novinarske priloge koji nisu potpisani ili
su objavljeni pod pseudonimom.
Odnos novinara i urednika
Novinar prima naloge u vezi sa svojim poslom isklju~ivo od urednika.
143
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}, Sa{a Gajin
Novinar ima pravo da bude upoznat sa ure|iva~kom politikom javnog
glasila za koje radi.
Novinar ima pravo da odbije nalog kojim se kr{e zakonska pravila i pravila novinarske struke, a posebno da objavi neistinitu ili nepotpunu informaciju, da potpi{e prilog koji nije njegov, odnosno onaj koji je bitno izmenjen u ure|iva~kom postupku, kao i da odbije da izvr{i nalog koji protivre~i ure|iva~koj
politici javnog glasila za koje radi.
Zahtevi, pretnje i prinude
Svi oblici zahteva, pretnji i prinuda prema novinaru ili uredniku predstavljaju najgrublju povredu slobode {tampe.
Objavljivanje, izmena, odnosno uzdr`avanje od objavljivanja informacije pod uticajem zahteva, pretnji i prinuda predstavljaju grubu povredu pravila
novinarske struke.
Sukob interesa
Sukob interesa postoji kada novinar ili urednik te`i da zadovolji svoj ili
tu|i poseban interes (individualni ili grupni, interes udru`enja, kompanije, politi~ke partije, ekonomski, ideolo{ki i sl.), a naro~ito kada zbog toga ne mo`e da
obavi svoj posao sa sigurno{}u u kvalitet i nepristrasnost informacija.
Poziv novinara i poziv politi~ara ili javnog funkcionera su nespojivi.
Novinar i urednik bitno ugro`avaju nezavisnost svog rada naro~ito ako:
– koriste informacije do kojih su do{li u obavljanju posla, mogu}nost objavljivanja informacija ili svoj status radi sticanja dobiti za sebe ili druge;
– obavljaju posao sli~an poslu novinara van javnog glasila za koje rade,
kao {to je posao obuke drugih lica za odr`avanje komunikacije sa javno{}u, vo|enje konferencija za {tampu, promocija proizvoda ili usluga i sl.;
– primaju poklone ili prihvataju druge koristi i pogodnosti ve}e vrednosti koji su na neposredan ili posredan na~in vezani za posao kojim se bave;
– izve{tavaju druga~ije nego ina~e o doga|ajima i aktivnostima kojima
je sponzor javno glasilo za koje rade;
– preduzimaju slu`bena putovanja o tu|em tro{ku.
Najgrublju povredu nezavisnosti rada kao i svoje funkcije u dru{tvu ~ini
novinar ili urednik koji pristane da bude dou{nik ili agent slu`be bezbednosti.
Profesionalno usavr{avanje
i u~e{}e u takmi~enju
Novinar i urednik slobodni su da u~estvuju u:
– profesionalnom usavr{avanju koje organizuju udru`enje novinara ili
drugo strukovno udru`enje;
– takmi~enju ili odlu~ivanju o pobedniku takmi~enja koje se neposredno
odnosi na novinarski posao.
Ugovor o radu
Temelj nezavisnog rada novinara i urednika ~ini ugovor o radu ili drugi
ugovor o anga`ovanju.
144
Kodeks novinarske struke, model
Novinar i urednik slobodni su da se obrate udru`enju novinara u cilju dobijanja pravne pomo}i prilikom zaklju~enja ugovora o radu ili drugog ugovora
o anga`ovanju, kao i ako sa poslodavcem povedu radni ili drugi spor.
Sindikalno i profesionalno udru`ivanje
Sindikalno i profesionalno udru`ivanje novinara spada u red njihovih osnovnih prava.
Novinaru ne mo`e biti pogor{an polo`aj u javnom glasilu za koje radi
zbog ~lanstva u sindikatu ili profesionalnom udru`enju.
Upotreba li~nih dobara novinara i urednika
Ime, lik i glas novinara i urednika mogu se koristiti za reklamne svrhe samo uz njihovu saglasnost.
Novinar i urednik zadr`avaju pravo na nov~anu naknadu za ekonomsko
iskori{}avanje njihovih li~nih dobara.
3. PRIKUPLJANJE I OBJAVLJIVANJE
INFORMACIJA
Na~ela prikupljanja informacija
Novinar izve{tava javnost kao svedok doga|aja ili na osnovu ~injenica i
dokaza u ~ije poreklo i istinitost ne sumnja.
Novinar upotrebljava sva dopu{tena sredstva istra`ivanja radi dola`enja
do istinite i potpune informacije.
Novinar sa pa`njom primerenom okolnostima bira izvor informacija i proverava istinitost i potpunost informacija do kojih je do{ao.
Nezakonit i nemoralan na~in
prikupljanja informacija
Informacije se ne prikupljaju na nezakonit i nemoralan na~in.
Ako se radi o slu~aju od izuzetnog javnog zna~aja, novinar }e uz informaciju do koje je do{ao na nezakonit ili nemoralan na~in objaviti podatke o na~inu pribavljanja informacije, kao i opravdanje za svoj postupak.
Pla}anje informacije i kori{}enje pretnje
radi dola`enja do informacije
Novinar ne pla}a informaciju, ne nudi drugu uslugu u zamenu za informaciju, niti koristi pretnju da bi do{ao do informacije, osim ako je to jedini na~in da pribavi informaciju za koju je neophodno da je javnost zna.
Prikupljanje i objavljivanje informacija
u slu~aju nesre}e
Spasavanje `ivota lica, odnosno ukazivanje pomo}i povre|enima ili `rtvama, za novinara je pre~i zadatak od prikupljanja i objavljivanja informacija.
Identifikacija novinara i upozoravanje
izvora informacija
Novinar je du`an da se prilikom prikupljanja informacija predstavi kao
novinar.
145
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}, Sa{a Gajin
Novinar je du`an da lice od koga `eli da dobije informacije unapred obavesti da bi sadr`aj razgovora mogao biti objavljen.
Uslove pod kojima izvor informacija pristaje na razgovor novinar sa njim
razja{njava unapred, pre otpo~injanja razgovora.
Novinar ne mora dopustiti naknadnu izmenu dogovorenih uslova.
Novinar }e prikriti svoj identitet, odnosno upotrebiti skrivenu kameru ili
mikrofon samo ako je to jedini na~in da se do|e do informacija o slu~aju od izuzetnog javnog zna~aja.
Profesionalna tajna
Novinar kao profesionalnu tajnu ~uva podatke koji su mu saop{teni u
poverenju (dr`avna, vojna, slu`bena, poslovna ili druga tajna), osim ako se radi o planiranju i izvr{enju krivi~nog dela.
Izvor informacija
Javnost ima opravdan interes da zna ko je izvor informacija.
Radi o~uvanja poverenja javnosti, novinar po pravilu objavljuje identitet lica od koga je dobio informacije.
Novinar pristaje na ~uvanje identiteta izvora informacija ako ne mo`e
da je pribavi od izvora koji ne zahteva anonimnost.
Izvor informacija dobijenih u poverenju novinar ne identifikuje, osim uz
pristanak izvora ili ako je zakonom odre|eno druga~ije.
Dogovor o obavezi ~uvanja identiteta izvora informacije se ne podrazumeva.
Novinar ne mo`e da se obave`e na ~uvanje izvora informacije ako se ~uvanjem izvora informacije ugro`avaju `ivotno va`ni interesi.
Identifikovanje nije samo neposredno predo~avanje identiteta izvora informacije, ve} bilo koja radnja kojom se doprinosi njegovoj odredivosti.
Novinar sa pove}anom pa`njom proverava istinitost i potpunost informacija ako izvor zahteva da ostane anoniman.
Li~no u~e{}e u doga|aju
Ako je novinar li~no ume{an u doga|aj o kome izve{tava, posebno ako
je i on sam postao `rtva ili je u doga|aju povre|en, o tome }e u novinarskom
prilogu obavestiti javnost ili }e se uzdr`ati od objavljivanja informacija o tom
doga|aju.
Glasine
Glasine i druge neproverene vesti mogu biti objavljene samo ako se radi o slu~aju od izuzetnog javnog zna~aja.
Prilikom njihovog objavljivanja mora biti jasno ozna~eno da se radi o neproverenim informacijama.
Obmanjivanje javnosti
Novinar ne prikriva i ne izostavlja va`ne informacije do kojih je do{ao,
ne falsifikuje dokumenta, razgovore ili slike, niti objavljuje izmi{ljene tvrdnje.
146
Kodeks novinarske struke, model
Monta`om ili drugom intervencijom, naro~ito fotomonta`om, tonskom
ili video monta`om, ne sme se obmanjivati javnost.
Monta`e i druge intervencije moraju biti jasno ozna~ene.
Napomenom uz arhivske fotografije, crte`e i druge vizuelne predstave
koje prate tekst, mora se jasno re}i da se radi o ilustracijama.
Intervju
Na zahtev intervjuisanog, novinar omogu}uje autorizaciju intervjua.
Dopu{teno je objaviti neautorizovan intervju ako:
– intervjuisani u dogovorenom ili razumnom roku nije izvr{io tra`enu autorizaciju;
– ako tekst nije mogu}e autorizovati usled nedostatka vremena, a intervjuisani se izri~ito saglasio sa objavljivanjem.
Nakon autorizacije, re~i intervjuisanog mogu se izmeniti jedino nu`nom
lektorskom intervencijom.
Naslovi, najave i lidovi
Naslovi, najave i lidovi uvek odra`avaju su{tinu novinarskog priloga.
Naslovi i najave moraju biti pra}eni novinarskim prilogom.
Plagijat
Plagijatom se najgrublje kr{e pravila novinarske struke.
Kada se u novinarskom prilogu preuzima ili na drugi na~in koristi tu|i
prilog, navode se podaci o javnom glasilu u kome je prvobitno bio objavljen,
kao i podaci o autoru priloga.
Prepoznatljivost vrednosnih sudova
U novinarskom prilogu mora biti prepoznatljivo {ta su podaci o doga|aju ili druge dokazane, odnosno proverljive ~injeni~ne tvrdnje, a {ta su li~na mi{ljenja ili drugi vrednosni sudovi.
Prepoznatljivost reklama
i drugih saop{tenja
Pristrasno, nekriti~ko, odnosno novinarskim razlozima nemotivisano prikazivanje proizvo|a~a, robe ili usluge u novinarskom prilogu predstavlja nedopu{teno skriveno reklamiranje.
Oblici i sadr`ina informacije koja nije novinarski prilog moraju nedvosmisleno da ukazuju na to da se radi o reklami, pla}enom saop{tenju, saop{tenju za javnost i sl.
Istra`ivanje javnog mnjenja i ankete
Uz podatke o rezultatima istra`ivanja ili anketa, objavljuju se i podaci o
naru~iocu, uzorku ispitanika, kao i o teritoriji i vremenskom periodu za koje se
rezultati vezuju.
Embargo
Urednik je u obavezi da po{tuje zahtev izvora informacije da se informacija ne objavi pre odre|enog vremena ako za to postoji naro~ito opravdan ra-
147
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}, Sa{a Gajin
zlog, na primer, ako se radi o sadr`aju govora koji bi tek trebalo da bude odr`an, unapred spremljenom izve{taju ili informaciji o sadr`aju budu}eg doga|aja
i sl.
Pisma ~italaca i u~e{}e u programu
Javna glasila omogu}uju, prema sopstvenim pravilima, ~itaocima, slu{aocima i gledaocima da se neposrednim obra}anjem uklju~e u oblikovanje javnog
mi{ljenja.
Pismo ~itaoca se mo`e objaviti ako se iz njegovog oblika i sadr`ine jasno
zaklju~uje da je objavljivanje u skladu sa namerom autora.
Pretpostavlja se da namera objavljivanja postoji ako se u pismu ~itaoca
upu}uje na tekst koji je u tom glasilu ve} objavljen ili na slu~aj od javnog interesa.
Pismo ~itaoca se objavljuje pod imenom autora, ali bez njegove adrese.
Na izri~it zahtev, urednik izuzetno mo`e da pristane da tekst pisma objavi i bez navo|enja autorovog imena.
Urednik ne}e objaviti pismo ~itaoca ako postoji neotklonjiva sumnja u
pogledu identiteta autora.
Dozvoljene su lektorske intervencije u tekstu pisma.
Urednik mo`e da sa`me pismo ~itaoca bez izmene smisla teksta, osim kada se autor tome izri~ito protivi.
Obaveza ~uvanja profesionalne tajne odnosi se i na sadr`aj pisama ~italaca.
Kontakt programi, emisije u`ivo
U~esnik u emisiji koja se emituje u`ivo a koji nije novinar, kao i lice koje se javlja u kontakt program, odgovaraju za informacije koje tom prilikom iznesu.
Novinar i urednik obavezni su da iz emisije, odnosno programa, isklju~e
lice ~iji su iskazi i pona{anje uvredljivi ili ina~e pravno ili moralno nedopustivi.
Nelojalna konkurencija
Novinari ne konkuri{u jedni drugima na nelojalan na~in.
4. OBZIRI PREMA DRUGIMA
Prepoznatljivost lica
Ako se interes javnosti da zna zadovoljava i objavljivanjem informacije
bez ozna~avanja lica na koje se odnosi, novinar ne}e navesti ime, nadimak, adresu, zanimanje, niti objaviti fotografiju ili drugi podatak koji omogu}uje da se
lice identifikuje.
Pristanak na objavljivanje i opravdan
interes javnosti da zna
Informacije koje su u stanju da povrede pravo ili za{ti}eni interes lica, novinar objavljuje uz prethodni pristanak tog lica a i bez njegovog pristanka, kada postoji opravdan va`niji interes javnosti da zna.
148
Kodeks novinarske struke, model
Pristanak nije dovoljan ako lice nije u stanju da shvati zna~aj svog pristanka i posledice objavljivanja.
Interes javnosti da zna postoji, naro~ito, kada informacija slu`i javnoj
bezbednosti, za{titi zdravlja, upozorenju na opasnost, razja{njenju te{kog nedela, spre~avanju obmanjivanja javnosti i dr.
Ljudska prava, vladavina prava
i demokratija
Novinar afirmi{e po{tovanje ljudskih prava, vladavine prava i demokratije u dru{tvu, a protivljenjem reaguje na njihovu povredu.
Ljudsko dostojanstvo
Ljudsko dostojanstvo je za novinara neprikosnoveno.
Novinar ne kr{i dostojanstvo sopstvene i tu|e li~nosti, a naro~ito ne podr`ava radnje kojima se bilo kom ~oveku odri~e ljudsko svojstvo, ne degradira
~oveka na puko sredstvo, ne poziva ni na ~ije izop{tavanje iz dru{tvene zajednice niti na postupanje nedostojno ~oveka, ne podsti~e na ne~ove~nu primenu nasilja i sl.
Novinar nemirenjem reaguje na ogre{enja kako o njegovo ljudsko dostojanstvo, tako i o ljudsko dostojanstvo drugih.
Diskriminacija i govor mr`nje
Novinar ne diskrimini{e, niti govorom mr`nje podr`ava diskriminaciju
zbog nacionalne pripadnosti, vere, rase, pola, seksualnog opredeljenja, politi~kog uverenja, invalidnosti, bolesti ili pripadnosti manjini, ne isti~e bezrazlo`no
razlike me|u ljudima i grupama po tim i drugim li~nim svojstvima, niti pravi aluzije te vrste.
^ast i ugled
Pau{alne i neosnovane optu`be, kao ni takva sumnji~enja, nisu svojstveni novinarima, a podrivaju poverenje i verodostojnost novinarske struke.
Kada je to mogu}e i primereno s obzirom na okolnosti slu~aja, novinar
}e spre~iti povrede ~asti i ugleda koje slu`e samo omalova`avanju, odnosno izraziti protivljenje takvim postupcima.
Psihi~ki integritet i pijetet
Kad god to mo`e, novinar ne}e izazvati ili poja~ati patnju ili tugu lica
bave}i se onime {to je u stanju da izazove ili poja~a patnju ili tugu.
Isto va`i i za slu~aj kada bi objavljivanje informacije o umrlom licu povredilo ose}anje pijeteta njemu bliskih lica.
Optere}ivanje lica prekomernim insistiranjem na intervjuu, upornim ponavljanjem telefonskih poziva, pra}enjem i sl., novinar ne praktikuje, osim kada je to opravdano interesom javnosti da zna.
Privatnost
Novinar uva`ava privatnost, kako ljudi tako i preduze}a, ustanova i drugih organizacija.
149
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}, Sa{a Gajin
Bez pristanka lica ili zakonskog ovla{}enja, novinar ne zadire u privatnost ni objavljivanjem informacija iz privatnosti, ni njihovim tra`enjem ili saznavanjem, a posebno opti~kim nadziranjem, fotografisanjem i video snimanjem, prislu{kivanjem ili tonskim snimanjem.
Ali, prete`niji opravdani interes javnosti da zna opravdava zadiranje u
privatnost i bez pristanka.
Podaci iz privatnosti povereni novinaru kao tajne, ne objavljuju se, osim
ako prete`e interes javnosti da zna.
Ne zadire se ni u privatnost javnih li~nosti, osim ako se objavljuje ono
{to je od va`nosti za javnu funkciju ili polo`aj takve li~nosti u javnom `ivotu.
Doga|aji iz dalje pro{losti lica postaju deo privatnosti, posebno ako bi
ponovno bavljenje njima putem objavljivanja na{kodilo licu.
Novinar posebno vodi ra~una o privatnosti dece, bolesnih, du{evno poreme}enih, zaostalih, nemo}nih, `rtava, naro~ito `rtava seksualnog nasilja i iskori{}avanja, lica u velikoj tuzi, traumatizovanih lica u {oku, te{ko unaka`enih
osoba i sl., a posebno vodi ra~una o tome da im prikupljanje i objavljivanje informacija ne na{kodi, dok u njihovu privatnost mo`e da zadre samo kada interes javnosti da zna o~igledno prete`e.
Podaci o li~nosti
Podaci o li~nosti koji se obra|uju u okviru novinarskog posla ne smeju
biti neta~ni, nepotpuni, zastareli, ni iskrivljenog zna~enja kada se pove`u sa drugim podacima.
Obra|ivani podaci o li~nosti ~uvaju se kao redakcijska tajna.
Podaci o li~nosti mogu se prenositi drugim redakcijama ili novinarima za
novinarske svrhe, nagla{avaju~i da se za druge svrhe ne smeju upotrebljavati.
Autenti~nost
Novinar ne izaziva kod ~italaca, slu{alaca i gledalaca pogre{nu predstavu
o licu: nikome ne pripisuje svojstva, radnje, doga|aje i sl. koji nisu njegovi, kao
{to nikome ne odri~e svojstva, radnje, doga|aje i dr. koji jesu njegovi, makar takvo pripisivanje, odnosno odricanje, bilo i pohvalno.
Ilustrovanjem teme ili pojave slikom lica koje sa njima ne stoji u vezi (simboli~ka slika), ne sme da se stvori pogre{na predstava o povezanosti lica sa temom ili pojavom.
Autenti~nost izjave, fotografije ili drugog li~nog zapisa proverava se pre
objavljivanja sa pa`njom primerenom okolnostima.
Neautenti~ne izjave, iskrivljeni prikazi, konstruisani opisi doga|aja, izmi{ljeni intervjui, foto i tonske monta`e moraju se jasno ozna~iti kao neautenti~ni
ako su takvi da i ~itaoci, slu{aoci ili gledaoci koji se ne udubljuju u prilog ne bi
bili u stanju da spoznaju njihovu neautenti~nu prirodu.
Ispravka, odgovor (demanti) i opoziv
Novinar i urednik koji ustanovi da je objavio neistinitu informaciju, nepotpunu informaciju kojom stvara pogre{nu predstavu, ili da je neautenti~no
preneo informaciju, bez odlaganja, i ne ~ekaju}i takav zahtev pogo|enog lica,
150
Kodeks novinarske struke, model
ispravlja je, odnosno povla~i je, saop{tava da ne ostaje pri njoj, da je naknadno
spoznao njenu nekorektnost i sl., uz izvinjenje pogo|enom i publici.
Osim u slu~ajevima kada ga zakon ovla{}uje da ne objavi tra`eni odgovor, novinar i urednik – i u slu~aju kada je siguran da nije tako – objavljuje odgovor (demanti) u kome pogo|eno lice tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili neautenti~no preneta.
Odgovor objavljuje ne komentari{u}i ga u istom broju, odnosno emisiji,
osim kada komentarom potvr|uje svoje saznanje o neistinitosti, nepotpunosti,
odnosno neautenti~nosti informacije koja je povod odgovoru.
Ispravku, odgovor i opoziv objavljuje na na~in koji omogu}uje da za njega sazna {to ve}i broj primalaca koji su saznali za informaciju koja se ispravlja,
na koju se odgovara, odnosno koja se povla~i.
Deca
Prava i interesi deteta u`ivaju ve}u za{titu nego prava i interesi ostalih
lica, a opravdani interes javnosti da zna, koji je ina~e dovoljan za saznavanje i
objavljivanje, mora biti naro~ito opravdan i o~igledno pretezati u odnosu na interes deteta. Posebno ako se radi o detetu ~ija sposobnost ocenjivanja i prosu|ivanja sopstvenog interesa nije jo{ dovoljno izgra|ena.
Novinarski prilozi koji bi mogli ozbiljno da ometu telesni, duhovni ili moralni razvoj maloletne dece, naro~ito pornografija i prikazivanje nasilja, ne smeju biti dostupni maloletnicima.
Izostavi}e se prilozi koji se bave opasnim radnjama, ako su u stanju da
navedu decu na olako opona{anje.
Novinar i urednik ne objavljuje prilog koji je neposredno adresovan na
decu a koji iskori{}ava neznanje, neiskustvo ili lakomislenost dece, ili njihov poseban odnos sa roditeljima, vaspita~ima, nastavnicima, trenerima i drugim licima od njihovog posebnog poverenja.
Zlo~ini i izve{tavanje iz sudnice
Do objavljivanja osu|uju}e presude va`i prezumcija nevinosti.
Lice protiv koga se vodi postupak novinar ne ozna~ava kao krivca ni u
slu~aju prethodnog priznanja, bez obzira na stanje dokaznog postupka, i bez obzira na to koliko je o~igledno da je odre|eno lice po~inilac.
Izve{tavanje u vezi sa sudskim postupkom ne sme biti rukovo|eno predrasudama, niti prejudicirati ishod postupka.
Nedopu{teni su komentari sudskih odluka kojima se ignori{u pravila pravne struke, a izve{taj o sudskom postupku i komentar moraju jasno da se razlikuju.
Izve{tavanje o krivi~nim delima ne sme drugima da pru`i priliku za kori{}enje tehnike vr{enja zlo~ina i njegovo opona{anje, zbog ~ega se u tom pogledu ograni~ava na ono {to je neophodno.
Pri izve{tavanju o krivi~nim delima maloletnika posebno se vodi ra~una
o uticaju navo|enja imena ili drugog identititeskog obele`ja na budu}nost maloletnika.
Novinar koji izvesti o pokretanju postupka protiv lica izvesti}e javnost i
o osloba|aju}oj presudi ili obustavljanju postupka.
151
Hereticus, 1-2/2006
Vladimir Vodineli}, Sa{a Gajin
@rtve i samoubistva
Novinar ne}e svojim postupanjem pri prikupljanju informacija i izve{tavanju ometati i ote`avati aktivnosti u spasavanju `rtava ili uklanjanju opasnosti.
Pri prikazivanju le{eva, umiru}ih ljudi, te{ko povre|enih, ljudi koji pate
i sl. neophodna je naro~ita suzdr`anost u pogledu podrobnosti prikaza, njegovog trajanja, veli~ine, vremena emitovanja i sl.
Isti obziri su umesni i pri izve{tavanju o samoubistvu.
Predizborna utakmica
U vreme predizborne utakmice novinari obave{tavaju i o stavovima, politi~arima i strankama ~ije poglede ne dele.
Novinar i urednik ne sme, zbog svojih politi~kih uverenja, da gra|anima
ote`a pristup informacijama bez kojih bi njihovo u~e{}e u formiranju javnog
mnjenja i vr{enje bira~kog prava bilo ote`ano.
Miodrag Sekerezovi}
152
PITANJA I PREDLOZI NUNS
ODBORU ZA KULTURU I INFORMISANJE
SKUP[TINE REPUBLIKE SRBIJE
Predsedniku Aleksandru Lazarevi}u
Beograd
PREDMET: Pitanja i predlozi povodom zahteva NUNS da Odbor
za kulturu i informisanje Skup{tine Republike Srbije sagleda stanje neizvr{avanja propisa od strane Saveta RRA.
Po odredbi ~lana 40. Poslovnika Skup{tine Republike Srbije, Odbor za kulturu i informisanje sagledava stanje izvr{avanja zakona, drugih
propisa i op{tih akata u oblasti za koju je Odbor zadu`en. NUNS tra`i i
o~ekuje da, povodom nezakonitog postupanja Saveta Republi~ke radiodifuzne Agencije (Savet RRA) u odlu~ivanju o oduzimanju BK TV dozvole za emitovanje1 i u odlu~ivanju o dodeli dozvola za emitovanje tv
programa za teritoriju Republike,2 Odbor sagleda stanje izvr{avanja kako Zakona o radiodifuziji Republike Srbije (ZRD),3 tako i, povezano s
njim, Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama
(Povelja)4 i Evropske konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija),5 kao i Ustava Republike Srbije (Ustav RS).6
Obrazlo`enje:
Savet RRA nije ni primenio obavezne propise po kojima mora da
radi, a neke je pogre{no primenio, {to zna~i da nije izvr{avao propise u
oblasti za koju je Odbor zadu`en. Za Odbor je od va`nosti ne samo da
*
1
2
3
4
5
6
Nezavisno udru`enje novinara Srbije uz stru~nu konsultaciju profesora Vladimira Vodineli}a.
“Odluka o privremenom oduzimanju privremene dozvole za emitovanje televizijskog programa po onosvu ~lana 119 Zakona o radiodifuziji u trajanju
od 30 dana”, od 25. aprila 2006. godine (dostupna na www.rra.org.yu).
“Odluka o izdavanju dozvola za emitovanje tv programa za teritoriju Republike”, od 25. aprila 2006. godine (dostupna na www.rra.org.yu).
“Slu`beni glasnik Republike Srbije”, 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005.
“Slu`beni list SCG”, 6/2003.
“Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda ...”, “Slu`beni list SCG - Me|unarodni ugovori”, br. 9/2003, 5/
2005, 7/2005.
“Slu`beni glasnik Republike Srbije”, 1/1990.
153
Hereticus, 1-2/2006
utvrdi stanje i razmere neizvr{avanja propisa, ve} i razloge toga, {to od
njega tra`imo i o~ekujemo u nastavku aktivnosti koju je zapo~eo na sastanku u rano leto 2006. godine.
Na osnovu navedenih i drugih akata samog Saveta RRA, kao i na
osnovu izjava u javnosti pojedinih ~lanova Saveta RRA, vidi se da Savet
RRA ne poznaje ve}inu obaveznih pravnih normi po kojima mora da postupa, uklju~uju}i i obavezni evropski standard zajem~ene slobode medija i uslova za dopu{tenost ograni~enja te slobode. Ovo je optimisti~ka
pretpostavka, dok je pesimisti~ka da – iako poznaje obavezne pravne
norme po kojima mora da postupa – svesno postupa nezakonito; u oba
slu~aja pitanje je vredno razja{njenja od strane Odbora budu}i da se radi o nepo{tovanju obaveznih propisa iz oblasti medija.
U daljem tekstu (u formi pitanja i obrazlo`enja) navodimo samo
neke od vidova nezakonitog postupanja Saveta RRA (odeljci A i B), ~ije sagledavanje kao i sagledavanje njihovih posledica po Republiku Srbiju (odeljak V) spada u oblast za koju je Odbor zadu`en, tra`e}i i o~ekuju}i da Odbor konstatuje:
– navedene nezakonitosti i njihove posledice,
– potrebu izmene ZRD u delu u kome je ZRD suprotan Povelji
o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama i Evropskoj
konvenciji za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (odeljak G),
– Potrebu iniciranja razre{enja ~lanova Saveta RRA (odeljak D).
ODELJAK “A”:
Neizvr{avanje propisa od strane Saveta RRA pri dono{enju Odluke od 2006. i Re{enja od 2006. o privremenom oduzimanja dozvole za
emitovanje BK TV u trajanju od 30 dana
Odlukom o oduzimanju BK TV dozvole za emitovanje na 30 dana i potonjim Re{enjem o oduzimanju dozvole za emitovanje na 30 dana
BK TV, Savet RRA ogre{io se o odredbe ~lana 10. stava 2. Evropske
konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (2003) i o odredbe ~lana 29. stava 3. i ~lana 5. stavova 2. i 4. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama (2003): Primenjivao je samo
odredbe Zakona o radiodifuziji (2002), ne i odredbe Povelje i Evropske
konvencije, a u primeni odredaba ZRD nije ih tuma~io u skladu sa Poveljom i Evropskom konvencijom.
Zakon o radiodifuziji je akt slabije pravne snage i od Povelje, jer
ova ima ustavni rang, i od Evropske konvencije, koja ne samo da posle
ratifikovanja neposredno (direktno) va`i kod nas, nego ima i primat nad
celokupnim doma}im pravom (~lanovi 10. i 16. Povelje Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore). Osim toga, i Povelja i Evropska konvencija
154
Pitanja i predlozi NUNS
donete su posle Zakona o radiodifuziji, a mla|i propis stavlja van snage
stariji propis (odnosno njegove delove, koji su s njim u suprotnosti).
Zato ne samo da se uop{te ne smeju primeniti one odredbe Zakona o radiodifuziji koje nisu u skladu sa Poveljom ili Evropskom konvencijom, kao mla|im i po pravnoj snazi ja~im propisima, nego se one
odredbe Zakona o radiodifuziji koje nisu u suprotnosti sa Poveljom i
Evropskom konvencijom moraju u primeni tuma~iti tako da budu u skladu a ne u suprotnosti sa Poveljom i Evropskom konvencijom (~lan 5. stav
4. Povelje).
Savet RRA to ili ne zna (a svakako je morao znati), ili svesno postupa suprotno odredbama ustavnog ranga i ratifikovanom me|unarodnom aktu? (Za Odbor je va`no da to pitanje razjasni, jer sagledavanje
stanja (ne)izvr{avanja propisa nije sebi samom svrha, ve} slu`i uklanjanju problema).
Primeri samo nekih nezakonitosti:
1. Savet RRA je primenio odredbu ~lana 63. st. 1. ZRD kao osnov za izricanje kaznene mere BK Telekomu oduzimanja dozvole za emitovanje (str. Obrazlo`enja Odluke, str. Obrazlo`enja Re{enja). Odredba
~lana 63. st. 1. ZRD ka`e da “Emiteru koji, i pored izre~enog upozorenja u smislu ~lana 18. ovog zakona, nastavi da ne izvr{ava odredbe ovog
zakona..., Savet izri~e privremeno oduzimanje dozvole za emitovanje
programa...”. Savet RRA je na{ao da emiter BK Telekom nije izvr{avao
zakonske obaveze iz ~l. 3. st. 1, 26. st. 3. i 68. st. 1. ZRD: da nije u izve{tavanju bio nepristrasan, objektivan, profesionalan i potpun ({to je protivno ~l. 3. i 68), a da je vr{io nedopu{ten uticaj na rad Saveta RRA ({to
se kosi sa ~l. 26).
Da bi neizvr{avanje bilo koje od zakonskih obaveza iz ZRD moglo da bude dopu{ten pravni osnov za oduzimanje dozvole za emitovanje, ZRD bi morao sadr`ati dovoljno odre|ena pravila o tome koje
su to zakonske obaveze ~ije neizvr{enje mo`e da dovede emitera do oduzimanja dozvole za emitovanje. Zakonski izraz iz ZRD: “neizvr{avanje
odredaba ovog zakona” mora se tuma~iti (po ~l. 5. st. 4. Povelje) u skladu sa Evropskom konvencijom i Poveljom. Jer, oduzimanje dozvole za
emitovanje programa predstavlja ograni~enje slobode medija, koja je zajem~ena Evropskom konvencijom (~l. 10. st. 1) i Poveljom (~l. 29. i 30),
kao i Ustavom Srbije (~l. 46), a ograni~enja slobode medija moraju se
tuma~iti u skladu sa Poveljom i Evropskom konvencijom (~l. 5. st. 4. Povelje).
a. Da je Savet RRA odredbu ~l. 63. st. 1. ZRD doveo u vezu sa
odredbama Evropske konvencije i odlukama Evropskog suda za ljudska prava kojima je konkretizovana odredba ~l. 10. st. 2. Evropske kon-
155
Hereticus, 1-2/2006
vencije o uslovima za dopu{tenost ograni~avanja slobode medija, {to je
bio du`an da uradi, bilo bi mu jasno da ~l. 63. st. 1. ZRD ne mo`e da bude valjan pravni osnov za izricanje kaznene mere oduzimanja dozvole za
emitovanje.
ZRD nije u ~lanu 63. st. 1. uop{te bli`e odredio zakonske obaveze
~ije je neizvr{enje razlog za izricanje kaznene mere oduzimanja dozvole
za emitovanje. Nije izri~ito naveo, ni taksativno ni primera radi, koje su
to obaveze tog zakona zbog ~ijeg se neizvr{enja mo`e izre}i oduzimanje
dozvole emitovanja. A da bi neka pravna norma koja ograni~ava zajem~enu slobodu mediju bila dozvoljeni osnov za izricanje ograni~enja, ona
mora sadr`ati “dovoljno jasno” pravilo, kako bi adresati normi mogli da
znaju u kojim slu~ajevima mogu biti izlo`eni organi~enju zajem~ene slobode i kako bi organi primene mera koja ograni~avaju slobodu mogli da
znaju kada takvu meru smeju da izreknu. Taj uslov tzv. legalnosti ograni~enja (koji obuhvata troje: da je ograni~enje slobode predvi|eno zakonom, objavljeno i dovoljno jasno) ~vrsto je postavio Evropski sud za
ljudska prava u Strazburu, u stalnoj svojoj praksi. Ako taj uslov tzv. legalnosti ograni~enja (koji obuhvata troje: da je ograni~enje zajem~ene
slobode predvi|eno zakonom, objavljeno i dovoljno jasno) nije ispunjen,
ograni~enje je nedopu{teno. Navode}i samo nedovoljno odre|eno da
“neizvr{enje odredaba ovog zakona” povla~i za sobom mogu}nost ograni~enja slobode medija oduzimanjem dozvole za emitovanje, ZRD nije zadovoljio taj uslov legalnosti ograni~enja, zbog ~ega je on u suprotnosti sa ~l. 10. st. 2 Evropske konvencije i odlukama Evropskog suda za
ljudska prava u Strazburu, i ne mo`e da bude va`e}i osnov za odluku o
izricanju sankcije.
Da li je Savet RRA znao za uslov legalnosti ograni~enja? Ako
mu je bio poznat, za{to je uprkos tome bez va`e}eg osnova izrekao kaznenu meru kojom je zajem~enu slobodu medija ograni~io suprotno Evropskoj konvenciji i odlukama Evropskog suda za ljudska prava?
b. Po{to ZRD samo generalno govori u ~l. 63. st. 1. o tome da se
emiteru koji “ne izvr{ava odredbe ovog zakona” mo`e izre}i sankcija
oduzimanja dozvole emitovanja, ne odre|uju}i bli`e koje su to zakonske obaveze ~ije neizvr{enje predstavlja razlog za oduzimanje dozvole
emitovanja, to onda Savetu RRA, kao organu primene zakona, name}e
obavezu da u smislu ~l. 5. st. 4. Povelje taj tzv. neodre|eni zakonski izraz
tuma~i i konkretizuje u primeni, i to da ga tuma~i i konkretizuje u skladu
sa Poveljom i Evropskom konvencijom. Savet RRA to nije u~inio. A da
je to u~inio video bi da ogre{enje o zakonsku obavezu nezavisnosti, objektivnosti, profesionalizma i potpunosti izve{tavanja (obaveze iz ~l. 3. i
68. ZRD, koje Savet RRA stavlja na teret BK TV) uop{te ne spada me-
156
Pitanja i predlozi NUNS
|u one jedine dopu{tene pravne osnove za bilo koju meru organa javne
vlasti koja za posledicu ima ograni~enje zajem~ene slobode medija, a
koji su osnovi taksativno pobrojani u ~l. 29. st. 3. Povelje i ~l. 10. st. 2.
Evropske konvencije. Sloboda medija sme se, naime, ograni~iti nekom
merom organa javne vlasti samo radi toga da bi se tom merom: za{titila prava i ugled drugih lica (~l. 10. st. 2. Evropske konvencije, ~l. 29. st.
3. Povelje), o~uvao autoritet i nepristrasnost suda (~l. 10. st. 2. Evropske
konvencije, ~l. 29. st. 3. Povelje), nacionalna bezbednost (~l. 10. st. 2.
Evropske konvencije, ~l. 29. st. 3. Povelje), javno zdravlje (~l. 10. st. 2.
Evropske konvencije, ~l. 29. st. 3. Povelje), moral (~l. 10. st. 2. Evropske
konvencije, ~l. 29. st. 3. Povelje), javna bezbednost (~l. 10. st. 2. Evropske konvencije, ~l. 29. st. 3. Povelje), spre~ili neredi ili kriminal (~l. 10.
st. 2. Evropske konvencije), ili spre~ilo otkrivanje obave{tenja dobijenih u poverenju (~l. 10. st. 2. Evropske konvencije). Po{to o~uvanje
nezavisnosti medija, objektivnosti, profesionalizma i potpunosti izve{tavanja (iz ~l. 3. i 68. ZRD) nije me|u dopu{tenim razlozima za ograni~avanje slobode medija, Savet RRA je postupio protivno ~l. 29. st. 3.
Povelje i ~l. 10. st. 2. Evropske konvencije kada je na osnovu njih ograni~io slobodu medija oduzimanjem dozvole za emitovanje.
Zna li to Savet RRA? Ako zna, za{to je postupio suprotno odredbi ustavnog ranga i ratifikovanom me|unarodnom aktu?
2. Da je Savet RRA odredbu ~l. 63. st. 1. ZRD doveo u vezu sa
odredbama Evropske konvencije i Povelje, {to je bio du`an da u~ini, bilo bi mu jasno da ogre{enje o zakonske obaveze iz ~lana 3. t. 1. i ~lana
68. st. 1. t. 2. ZRD ne mo`e da bude valjan pravni osnov za izricanje kaznene mere oduzimanja dozvole za emitovanje. Potpuno isto va`i za to
{to je Savet RRA oduzimanje dozvole za emitovanje nezakonito zasnovao na tome da je BK TV u svom programu i u postupku izja{njavanja
pred Savetom RRA vr{ila nedopu{ten uticaj na rad Saveta RRA u smislu ~l. 26. st. 3. ZRD (str. Obrazlo`enja Odluke, str. Obrazlo`enja Re{enja ). Jedini dr`avni organi ~ija za{tita od nedopu{tenog uticaja u programima medija mo`e po Povelji i Evropskoj konvenciji da bude osnov
za bilo koju meru koja ograni~ava slobodu medija jesu – sudovi (~l. 29.
st. 3. Povelje, ~l. 10. st. 2. Evropske konvencije). To je potvrdio i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, recimo, u slu~ajevima De Haes i
Gijsels protiv Belgije, 1997, stav 37, Prager i Oberschlick protiv Austrije, 1995, stav 35, Barfod protiv Danske, 1989, stav 31.
Zna li to Savet RRA? Ako zna, za{to je postupio suprotno odredbi ustavnog ranga i ratifikovanom me|unarodnom aktu?
Iako su sudovi jedini dr`avni organi koji u`ivaju za{titu od uticaja putem mas-medija, ~ak ni sudije nisu u potpunosti za{ti}ene od komen-
157
Hereticus, 1-2/2006
tara onoga {to ~ine (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u
slu~aju De Haes i Gijsels protiv Belgije, 1997, stav 48), dok ~lanovi Saveta RRA to nisu uop{te.
Zna li to Savet RRA? Ako zna, za{to je postupio suprotno odredbi ustavnog ranga i ratifikovanom me|unarodnom aktu?
3. Ali sve i da se Savet RRA izjedna~i sa sudom, {to ne mo`e, oduzimanje dozvole za emitovanje nije imalo pravnog osnova ni zato {to javna kritika rada Saveta RRA, bilo u programu televizije bilo u postupku
izja{njavanja, ne predstavlja nedopu{tenu radnju – ve}, naprotiv, vr{enje
ustavom zajem~enog prava iz ~lana 48. Ustava Republike Srbije: svako
ima “pravo da javno kritikuje rad dr`avnih i drugih organa i organizacija i funkcionera...” (st. 1), i “ne mo`e biti pozvan na odgovornost niti trpeti druge {tetne posledice za stavove iznete u javnoj kritici ..., osim ako
je time u~inio krivi~no delo” (st. 2).
I Evropski sud za ljudska prava u Strazburu priznaje isto to pravo javne kritike svakog organa javne vlasti: “U jednom demokratskom
sistemu, postupci ili propusti vlasti moraju biti podvrgnuti strogoj kontroli ne samo od strane zakonodavne i sudske vlasti nego i od strane
javnog mnjenja” (presuda u slu~aju Incal protiv Turske, 9.6.1998, stav
54). [tavi{e, “... obaveza je [{tampe] da prenosi informacije i ideje o ...
oblastima od javnog interesa ...” (Lingens protiv Austrije, 8.7.1986, stav
41, Castells protiv [panije, 23.4.1992, stav 43). “Ne samo da {tampa ima
zadatak da prenosi takve informacije i ideje: javnost tako|e ima pravo
da ih prima” (Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1979, 26.4.
1979, stav 65, Lingens protiv Austrije, 8.7.1986, stav 41, Observer i
Guardian protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 26.11.1991, stav 59/b/, Thorgeir Thorgeirson protiv Islanda, 25.6.1992, stav 63, Guerra i drugi protiv Italije, 19.2.1998, stav 53). A, “... iako prvenstveno formulisani za
{tampu, ovi principi se nesumnjivo primenjuju i na audio-vizuelne medije” (Jersild protiv Danske, 23.9.1994, stav 31).
Zna li to Savet RRA? Ako zna, za{to je postupio suprotno odredbi ustavnog ranga i presudama Evropskog suda za ljudska prava kojima
je konkretizovan ratifikovan me|unarodni akt? Misli li Savet RRA da
vrati vreme kada je vr{enje ljudskog prava na slobodu izra`avanja predstavljalo nedopu{tenu radnju i ka`njavano kao tzv. delikt mi{ljenja?
Zajedni~ko pitanje za ta~ke 1. do 3. u pogledu Odluke, odnosno
potonjeg Re{enja o oduzimanju BK Telekomu dozvole za emitovanje
programa: Savet RRA je, dakle, u potpunosti ignorisao odredbe ~l. 29.
st. 3. i ~l. 5. st. 2. i 4. Povelje i ~l. 10. st. 2. Evropske konvencije o tome
{ta su jedini legitimni osnovi za mere koje ograni~avaju slobodu medija, pa i odredbu ~lana 48. Ustava RS. Pitanje je – za{to?
158
Pitanja i predlozi NUNS
4. Po ~l. 63. st. 1. ZRD oduzimanje dozvole za emitovanje mo`e
se izre}i samo ako se prethodno emiter javno upozori zbog neizvr{enja
zakonske obaveze, a potom ponovi ono zbog ~ega je bio javno upozoren. Doti~nom emiteru Savet RRA po drugi put oduzima dozvolu za
emitovanje a da ga nijednom nije javno upozorio zbog navodnog nedopu{tenog uticaja.
Kako je Savet RRA mogao zasnovati oduzimanje dozvole za emitovanje na nedopu{tenom uticaju doti~nog emitera na njegov rad a da
mu prethodno nije ni izrekao zbog toga javno upozorenje?
Oni organi javne vlasti koji se uop{te i {tite od uticaja koji se vr{e
putem objavljivanja programa u medijima (a Savet RRA tu ne spada),
u`ivaju za{titu samo dok traje njihov rad, tj. odlu~ivanje.
Na osnovu ~ega je Savet RRA kaznenom merom oduzeo dozvolu
za emitovanje zbog ne~ega {to je u programima te televizije emitovano
(odnosno u postupku izja{njenja pred tim organom izre~eno) tek po{to
je Savet RRA ne samo doneo nego ve} i objavio odluku o dodeli dozvola za emitovanje na celoj teritoriji Srbije? Kako se mo`e naknadno
uticati na ve} donetu i objavljenu odluku? Kako Savet RRA obja{njava ovo svoje ogre{enje o ZRD?
5. Po{to je Savet RRA oduzeo dozvolu za emitovanje i zbog onoga {to su pojedina lica zaposlena kod emitera izgovorila na ra~un pojedinih ~lanova Saveta RRA u postupku izja{njenja pred tim organom (str.
Obrazlo`enja Odluke, str. Obrazlo`enja Re{enja), dakle, izvan televizijskog programa, pitanje je zna li Savet RRA da se dozvola za emitovanje programa oduzima zbog neizvr{enja zakonskih obaveza koje se ti~u
programa, a ne zbog neizvr{enja obaveza van toga, ne, na primer, zbog
nepla}enog poreza, zbog neprimene ekolo{ke za{tite i sl.? Kako Savet
RRA obja{njava ovo svoje ogre{enje o ZRD?
Zajedni~ko pitanje za ta~ke 1. do 4. u pogledu Odluke odnosno
potonjeg Re{enja o oduzimanju dozvole za emitovanje programa BK:
Savet RRA je, dakle, u potpunosti ignorisao odredbe ~l. 63. st. 1. ZRD.
u pogledu zakonskih uslova dopu{tenosti izricanja mere oduzimanja
dozvole za emitovanje. Pitanje je – za{to?
6. Proporcionalnost (neprekomernost, srazmernost) ograni~enja
zajem~ene slobode medija zna~i, izme|u ostalog, da se radi ostvarenja
nekog od jedino dopu{tenih razloga za ograni~enje zajem~ene slobode,
sloboda sme ograni~iti samo u onoj meri koja je dovoljna za ostvarenje
dopu{tenog cilja: “sme se ograni~iti samo u onoj meri koja je neophodna da bi se u otvorenom i slobodnom demokratskom dru{tvu zadovoljila svrha zbog koje je ograni~enje dozvoljeno”, ~l. 5. st. 2. Povelje;
“Pri ograni~avanju... i tuma~enju ovih ograni~enja, svi dr`avni organi...,
159
Hereticus, 1-2/2006
du`ni su da vode ra~una... i o tome da li postoji na~in da se ta svrha postigne manjim ograni~enjem”, ~l. 5. st. 4. Povelje.
Zna li Savet RRA da i ona mera organa javne vlasti koja ima pravni osnov, i koja se izri~e zbog ne~ega zbog ~ega se sme izre}i, ne sme
da se izrekne kao neprimereno, prekomerno, neproporcionalno ograni~enje slobode medije (tzv. proporcionalnost ograni~enja kao uslov dopu{tenosti)? Zato {to je to protivno ~lanu 5. st. 2. i st. 4. Povelje i ~l. 10.
st. 2. Evropske konvencije, kao i konstantnoj sudskoj praksi Evropskog
suda za ljudska prava u Strazburu!
a. Savet RRA je oduzeo dozvolu za emitovanje emiteru zbog uticaja na njegov rad a da mu zbog toga nije prethodno ni izrekao manju
meru – javno upozorenje ({to je bio obavezan i po ZRD, ~l. 63. st. 1.).
Po{to se ne sme izre}i stro`a mera, i u ve}oj meri ograni~iti zajem~ena
sloboda (oduzimanje dozvole za emitovanje), ako bi i manja mera (javno upozorenje) mogla da ostvari svrhu ograni~enja slobode, u kom slu~aju stro`a mera ne bi ni bila neophodna.
Da li je Savetu RRA poznata proporcionalnost kao uslov dopu{tenosti, a ako jeste, za{to je ipak neproporcionalno, dakle nedopu{teno
ograni~io zajem~enu slobodu medija izrekav{i odmah stro`u sankciju?
b. Savet RRA je oduzeo dozvolu za emitovanje emiteru u maksimalnom trajanju – 30 dana, koliko se najdu`e mo`e izre}i. Sankcija koja ograni~ava zajem~enu slobodu ne sme se izre}i u du`em trajanju nego
{to je dovoljno s obzirom na okolnosti konkretnog slu~aju, a pri odre|ivanju te`ine sankcije igraju ulogu i te`ina povrede zakonske obaveze
od strane emitera, va`nost slobode koja se ograni~ava, priroda i obim
ograni~enja, kao i mogu}e posledice ograni~enja po emitera (vidi i ~l. 5.
st. 4. Povelje). Pri izricanju mera koje ograni~avaju zajem~enu slobodu
medija, organ javne vlasti je obavezan na najve}u mogu}u suzdr`anost,
kako je u mnogo slu~ajeva izrekao Evropski sud za ljudska prava: Kada
utvr|uje {ta je proporcionalno (srazmerno) legitimnom cilju, organ javne vlasti mora da vodi ra~una o tome da “dominantan polo`aj koji vlast
ima, ~ini neophodnim da vlast manifestuje suzdr`anost pri posezanju za
krivi~nim postupkom, naro~ito kad su joj na raspolaganju i druga sredstva da uzvrati na neopravdane napade i kritike, upu}ene joj od strane
njenih protivnika ili medija.” (Castells protiv [panije, 23.4.1992, stav 46;
videti i presude u slu~ajevima Observer i Guardian protiv Ujedinjenog
Kraljevstva, 26.11.1991, stav 60, Association Ekin protiv Francuske, 17.
7.2001, Gaweda protiv Poljske, 14.3.2002).
Savet RRA je izrekao preteranu (prekomernu, neproporcionalnu)
sankciju {to se ti~e du`ine oduzimanja dozvole za emitovanje programa.
Jer i mnogo te`e povrede zakona od onih koje Savet RRA stavlja na te-
160
Pitanja i predlozi NUNS
ret emiteru dopu{taju da se izrekne samo neuporedivo bla`a sankcija –
zabrana distribucije jedne jedine informacije mo`e se izre}i samo za te{ka ogre{enja, kakva su nasrtanje na teritorijalni integritet ili naru{avanje ustavnog poretka, videti ~lan 17. Zakona o javnom informisanju Republike Srbije. Oduzimanje dozvole za emitovanje na 30 dana jednako
je, me|utim, zabrani stotina hiljada informacija. Izrekao je sankciju koja je preterana i zato {to je i kra}e oduzimanje dozvole za emitovanje
programa od izre~enih trideset dana u stanju da ugrozi ~ak egzistenciju
medija kome se izri~e, o ~emu svedo~i i izjava jednog ~lana Saveta RRA
(Aleksandra Vasi}a) nedeljniku “Vreme” (od 2.3.2006, str. 33): “Te{ko
da }e iko mo}i da izdr`i makar i sedam dana van etra, bez emitovanja
reklama, sa svim obavezama koje postoje prema zaposlenima i svim ostalim {to ide uz to, tako da mislim da }e oni po{tovati Zakon i da se ne}e
igrati s tim”.
Vra}a li to Savet RRA vreme Zakona o javnom informisanju od
1998. godine, poznatog po sankcijama sa kapacitetom ne samo da kazne, nego i da elimini{u ka`njene medije?
Zajedni~ko pitanje povodom nezakonitosti pod 6. a. i b: Ako
Savet RRA zna da je proporcionalnost uslov za dopu{tenost sankcije,
za{to je izrekao maksimalnu kaznenu meru iz ~l. 63. st. 1, i to odmah
kao stro`u meru, ne izrekav{i prethodno bla`u, i za{to ju je izrekao u
pogledu du`ine trajanja neprilago|eno okolnostima slu~aja, kao maksimalnu kaznu koja ima potencijal da okon~a egzistenciju ka`njenog
medija, {to je u svakom slu~aju prekomerna sankcija, koja nije opravdana svrhom sankcije?
8. Naj~e{}e su ~lanovi Saveta RRA i u javnosti spominjali neobjektivnost BK TV kao razlog za oduzimanje dozvole za emitovanje na
30 dana, a to figurira i u Re{enju (str. 4-5 Obrazlo`enja Re{enja), kao i
pre toga u Odluci (str. 2. Obrazlo`enja Odluke), kao jedan razlog privremenog oduzimanja dozvole: da je stru~na slu`ba Saveta RRA monitoringom ustanovila da je u emisijama te televizije u odre|enom periodu emitovano vi{e priloga o aktivnostima jedne politi~ke stranke nego
o ostalim politi~kim strankama, i da su prilozi o funkcionerima te stranke trajali du`e nego prilozi o funkcionerima ostalih stranaka. Koli~ina
(broj i du`ina) priloga o nekom akteru politi~kog `ivota (politi~koj stranci ili funkcioneru) nije, me|utim, dovoljan osnov za zaklju~ak i ocenu o
zavisnosti ili nezavisnosti izve{tavanja, neprofesionalizmu ili profesionalizmu, neobjektivnosti ili objektivnosti, kao ni o potpunosti ili nepotpunosti izve{tavanja. Jer da bi bila pravno pravilna, ocena o nezavisnosti, neprofesionalizmu, neobjektivnosti i nepotpunosti izve{tavanja mora
se zasnovati, osim na broju i du`ini priloga, jo{ i na tome kakvog su kva-
161
Hereticus, 1-2/2006
liteta bili prilozi (objektivni ili ne, nepristrasni ili pristrasni, kakav je u
prilozima odnos izme|u ~injeni~nih iskaza i vrednosnih sudova, kakva
je u njima srazmera vesti i komentara, da li su pohvalni, kriti~ki ili neutralni u odnosu na doti~nu politi~ku stranku i njene funkcionere, i dr.),
kao i na tome da li je odnosna koli~ina i du`ina priloga opravdana (srazmerna) povodima (doga|ajima o kojima se izve{tava) o kojima javnost
ima pravo da zna (na primer, da li se radilo o naro~ito intenzivnoj aktivnosti doti~ne politi~ke stranke i njenih funkcionera u posmatranom
periodu, u kome su drugi politi~ki akteri bili srazmerno pasivniji, da li
se radilo o zna~ajnim aktivnostima, odnosno zna~ajnijim nego {to su bile aktivnosti drugih aktera, da li su bile posredi teme u vezi sa tim akterima koje su relevantne za ve}i broj gra|ana od tema kojima su se bavili neki drugi akteri a o kojima su priloizi bili malobrojniji ili kra}i, itd.).
Po{to Savet RRA nije tako postupio, njegovo Re{enje je i zbog toga nezakonito.
Shvata li Savet RRA da ocena kvaliteta ne mo`e da po~iva samo
na utvr|enju kvantiteta, i da re{enje zasnovano samo na tome nije zakonito jer se ne temelji na svim, za valjanu pravnu odluku odlu~nim ~injenicama, {to je po ~l. 10. Zakona o op{tem upravnom postupku neophodan rekvizit punova`nosti re{enja?
ODELJAK “B”:
Neizvr{avanje propisa od strane Saveta RRA pri dono{enju Odluke o dodeli dozvola za emitovanje TV programa na teritoriji Republike
1. Da li je Savetu RRA poznato da je u pravnoj prirodi svakog
javnog konkursa kao pravne ustanove, bez ~ega nema ni punova`nosti
konkursa, da uslovi i kriterijumi konkursa moraju da budu odre|eni pre
raspisivanja konkursa i objavljeni najkasnije zajedno sa objavljivanjem
konkursa?
Ako mu je to poznato, za{to su uslovi i kriterijumi odre|ivani tek
posle objavljivanja (konkurs raspisan 25, odnosno 27. januara 2006. godine, a “Kriterijumi za izdavanje dozvola za emitovanje programa” odre|eni tek 3. aprila 2006. godine),7 i za{to je umesto da konkurs ponovi
posle odre|ivanja kriterijuma, da bi mogao biti pravno valjano sproveden, Savet RRA ipak nezakonito doneo Odluku po nepunova`no raspisanom konkursu?
2. Iako ka`e da je “Savet RRA smatrao da u definisanju kriterijuma odlu~ivanja ... treba po}i od bazi~nih principa – na~ela regulisanja
7
162
Sve dostupno na www.rra.org.yu
Pitanja i predlozi NUNS
odnosa u oblasti radiodifuzije definisanih ~lanom 3 ZRD” (str. 4. Odluke o izdavanju dozvola za emitovanje tv programa za teritoriju Republike), Savet RRA se pri odre|ivanju Kriterijuma oglu{io o smisao i duh
ZRD, jer kriterijume nije odre|ivao prvenstveno u vidu konkretizovanja kvaliteta programa kao ne~ega do ~ega je ZRD prvenstveno stalo,
kako se vidi iz ~l. 53. t. 5. ZRD, koji taj kriterijum odre|uje kao klju~ni.
Umesto toga, Kriterijumi Saveta RRA, i po broju i po njihovom redosledu (va`nosti), stavljaju u prvi plan druge vrednosti, prvenstveno ekonomske i imovinske prirode. Kriterijum kvaliteta je tek 6. kriterijum (i
tek delimi~no uklju~en u 7. kriterijum). Kriterijum br. 1 je poslovni uspeh odnosno ekonomska samoodr`ivost kandidata, dok – umesto da to
bude klju~ni kriterijum – jedino je razumno da kandidat raspola`e sredstvima koja su srazmerna (potrebna i primerena) ostvarivanju programa
sa kojim konkuri{e.8
Za{to ekonomska mo} kandidata prevladava? ^ime Savet RRA
obja{njava to nezakonito odstupanje od ZRD, po{to se ono ne mo`e opravdati, jer su merodavne odredbe ZRD, protiv kojih je postupio, kogentne (stroge, moraju se bespogovorno primeniti)?
Osim toga, na na~in kako je Savet RRA konkretizovao kriterijum
kvaliteta, kriterijum kvaliteta programa izvrgnut je u svoju suprotnost:
postao je kriterijum kvantiteta. Elemente kvaliteta valjalo je odre|ivati
polaze}i od obaveznih standarda u pogledu sadr`aja programa, koje odre|uje ~lan 68. ZRD (koliko program kandidata za davanje dozvole odgovara svetskim i nacionalnim standardima, koliko je informisanje slobodno, nezavisno, koliko je potpuno i blagovremeno, koliko {iri nivo
znanja gra|ana a podi`e kulturni nivo, koliko program sadr`i pornografije, ki~a, sadr`aja {tetnih za mlade), jer su njima konkretizovana na~ela
regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije ~lanom 3 ZRD, ako ih je Savet
RRA ve} sam deklarisao kao polazne (na str. 4. Obrazlo`enja Odluke
o izdavanju dozvola). Umesto toga, Savet uzima kao glavno merilo kvaliteta – kvantitet; uzima za merilo vrstu programa, i to sa kvantitativne
8
Umesto toga predsednik Saveta RRA (dr Nenad Ceki}) svedo~i ovako o
tom kriterijumu. U intervjuu nedeljniku “Evropa”, dostupnom na www.rra.
org.yu, na pitanje “Da li su kriterijumima, {to je delimi~no potvr|eno i odlukom i obrazlo`enjem o dodeli nacionalne frekvencije, privilegovane televizije koje su imu}nije?”: “Televizija je biznis svuda u svetu, ne znam za{to
kod nas ne bi bio? Ovde nema mesta za socijalisti~ko samoupravljanje i {uplje pri~e o apstraktnom javnom interesu. Javni interes se sastoji isklju~ivo
u po{tovanju Zakona o radio-difuziji, a ne u povr{nim, maglovitim i zbrkanim predstavama interesnih grupacija koje se samozvano i la`no predstavljaju kao njegovi zastupnici. [to re~e jedan poznati politi~ar: ‘Tra`ili ste kapitalizam, dobili ste kapitalizam. Podnesite pobedu’!”
163
Hereticus, 1-2/2006
strane: koliko vremena od ukupnog vremena emitovanja neka televizija emituje obrazovne, umetni~ke, nau~ne, de~je i sli~ne programe (str.
4. Kriterijuma). Postoji lo{, nekvalitetan nau~ni, obrazovni i svaki drugi program. Koli~ina nije i ne predstavlja znak kvaliteta, nigde i nikada.
Ukratko, kvalitet je zamenjen kvantitetom, suprotno ZRD: umesto kakav program (kvalitet), mereno je koliko programa (kvantitet).
Za{to? ^ime Savet RRA obja{njava to nezakonito odstupanje
od ZRD, jer ono se ne mo`e pravno opravdati, budu}i da su povre|ene
merodavne odredbe ZRD koje su kogentne (tj. ne dopu{taju primenjiva~u da ih ne primeni)?
3. Po odredbi ~lana 53. t. 5. ZRD Savet RAA mora da izme|u vi{e
kandidata za dodelu dozvole za emitovanje koji ispunjavaju uslove, dozvolu dodeli onome koji je do sada emitovao kvalitetniji i raznovrsniji
program, odnosno onome ~iji konkursni materijali daju ve}e garancije
da }e mu program biti takav. Savet RRA, iako konstatuje da svi kandidati izme|u kojih je odlu~ivao kome }e dati dozvolu za emitovanje ispunjavaju uslove (str. 8. Obrazlo`enja Odluke o izdavanju dozvola: “svi
... podnosioci ISPUNJAVAJU uslove konkursa”), ~ak ni ne krije da se
odmetnuo od zakona (od ~l. 53. t. 3. ZRD) pri odlu~ivanju kome }e dati
a kome ne dozvolu za emitovanje: “Savet RRA se nije upu{tao u supstancijalnu ocenu kvaliteta postoje}ih programa” (str. 9. Obrazlo`enja
Odluke o izdavanju dozvola).
I ne samo to, ve}: umesto tog zakonski obaveznog kriterijuma, Savet RRA je proizvoljno, samovoljno postavio svoj kriterijum: “lepeza potreba TV publike u Republici Srbiji” (str. 9. Obrazlo`enja Odluke o izdavanju dozvola).
^ime bi Savet RRA mogao da objasni, kada se ve} ono ni na koji na~in ne mo`e pravno opravdati, ovo svoje nezakonito postupanje
protiv izri~ite kogentne odredbe ZRD?
4. Zakon nije Savetu RRA dao ovla{}enje za diskreciono odlu~ivanje, vlast vr{enja tzv. slobodne ocene pri odlu~ivanju o davanju dozvola za emitovanje TV programa. Me|utim, Savet RRA sam opisuje
(str. 13. Obrazlo`enja Odluke o izdavanju dozvola) upravo takvo svoje
protivzakonito delovanje i ka`e da on “...odlu~uje glasanjem, a ne konsenzusom, tako da se u obrazlo`enju odluke mogu navesti samo relevantni kriterijumi, ~injenice i rezultati glasanja, ali ne i razlozi zbog kojih je
svaki pojedina~ni ~lan Saveta svoj glas dao za nekog od podnosilaca prijava. Jedini pravno valjani razlog zbog kojeg su neki podnosioci prijave
dobili dozvole le`i u ~injenici da ispunjavaju propisane uslove i da su u
procesu odlu~ivanja dobili dovoljan broj glasova ~lanova Saveta koji su
se prilikom odlu~ivanja (glasanja) rukovodili kriterijumima i utvr|enim
164
Pitanja i predlozi NUNS
~injeni~nim stanjem”. Ukratko, odlu~eno je kako je odlu~eno zato {to
je tako odlu~eno (izglasano ve}inom glasova). Rezultat glasanja trebalo
bi, po mi{ljenju Saveta RRA protivnom pravu, da sâm nosi odluku. To
pravno, naravno, nije mogu}e, ali bar ~ini shvatljivim za{to se iz Obrazlo`enja Odluke o dodeli frekvencija nikako ne mo`e zaklju~iti, imaju}i
u vidu zakonom propisane kriterijume i Kriterijume samog Saveta RRA
za dodelu dozvola, za{to su neki kandidati dobili dozvole za emitovanje
a drugi nisu, jer Savet RRA nije ni smatrao svojom du`no{}u da to u~ini
vidljivim (o ~emu jo{ pod 5).
Zna li Savet RRA da je diskreciona vlast dopu{tena organu javne
vlasti samo ako je izri~ito zakonom propisana?
5. Odluka (upravni akt Saveta RRA kojim odlu~uje o davanju dozvola za emitovanje) nepunova`na je ako u obrazlo`enju organ koji odlu~uje ne polo`i ra~un o tome koji su razlozi doveli do odluke (obrazlo`iti zna~i izneti razloge). Prvo Savet RRA (u liku njegovog portparola,
gospodina Aleksandra Vasi}a) objavljuje da ne}e ni obrazlagati odluku
o davanju dozvola za emitovanje, niti obrazlo`enje u~initi javnim, iako
je obrazlo`enje neophodan i obavezan sastavni deo svake odluke kojom
se odlu~uje o ne~ijim pravima (pa tako i po ~l. 199. Zakona o op{tem
upravnom postupku, ~l. 10. Zakona o upravnim sporovima).
Kada je obrazlo`enje ipak sa~inio, u njemu Savet RRA saop{tava, suprotno istom kogentnom propisu (~lana 199. Zakona o op{tem upravnom postupku, ~l. 10. Zakona o upravnim sporovima), da mo`emo
ra~unati samo na delimi~no obrazlo`enje, jer ne}e izneti sve razloge koji su doveli do njegove odluke: “U ovom obrazlo`enju nije mogu}e ~ak
ni pomenuti sve bitne ~injenice do kojih je do{la RRA” (str. 6. Obrazlo`enja Odluke). Za svoje obrazlo`enje sam Savet RRA ka`e da predstavlja “Vrlo sumaran, ali nu`no nepotpun pregled najrelevantnijih ~injenica
za odlu~ivanje koje su direktno povezane sa propisanim kriterijumima”
(str. 6. Odluke o izdavanju dozvola).
Zna li Savet RRA da organ javne vlasti ne mora obrazlagati svoje re{enje samo onda kada je to propisom izri~ito predvi|eno, {to nije
slu~aj sa odlukama o dozvolama za emitovanje tv programa? Da li je Savet RRA svestan da izostaviv{i da navede sve razloge za odluku, nije
samo postupio nezakonito, nego i da je otvoreno priznao nezakonitost
postupanja, i ima li ikakvih obja{njenja za svoje protivzakonito uskra}ivanje potpunog obrazlo`enja koje Odluku o dozvolama ~ini nezakonitom?
6. Savet RRA nije utvr|ivao neke ~injenice koje je bio obavezan
da utvrdi i bez kojih nije smeo ni da donese Odluku.
Kao jedan od kriterijuma za davanje dozvole, sam Savet RRA odredio je gledanost televizija koje konkuri{u za dobijanje dozvole za emi-
165
Hereticus, 1-2/2006
tovanje (str. 7. Obrazlo`enja Odluke o izdavanju dozvola). Me|utim, sam
RRA svedo~i da nije utvr|ivao tu ~injenicu u pogledu pojedinih televizija kandidata, iako se radi o televizijama koje ve} postoje, pa samim
tim i imaju neku gledanost i nju je morao utvrditi. Savet RRA, {tavi{e,
neta~no i iskustveno neodr`ivo tvrdi da je “gledanost nemogu}e objektivno utvrditi” (str. 7. Obrazlo`enja Odluke o izdavanju dozvola). Gledanost je, naravno kao stvarnu pojavu, mogu}e utvrditi i bilo je mogu}e
utvrditi, samo da je utvr|ivana, a o~igledno nije. Po{to Savet RRA nije
utvr|ivao ~injenicu koju je morao utvr|ivati, Odluka o dozvolama je i
zbog toga nezakonita.
Tako|e, po{to “Savet se nije upu{tao u supstancijalnu ocenu kvaliteta postoje}ih programa jer bi se time u neravnopravan polo`aj doveli
podnosioci prijava koji trenutno ne emituju program” (str. 9. Obrazlo`enja Odluke o izdavanju dozvola), Savet RRA uop{te nije utvr|ivao
~injenice i cenio dokaze koje su emiteri podneli u konkursnom materijalu u pogledu kvaliteta programa, ~ime je propustio da utvrdi one ~injenice i oceni one dokaze koji su odlu~ni za pravnu valjanost Odluke.
Da li je Savet RRA svestan da nepotpuno utvr|eno ~injeni~no
stanje predstavlja zakonski razlog koji njegovu odluku ~ini nezakonitom po ~l. 199. Zakona o op{tem upravnom postupku i ~l. 10. Zakona o
upravnim sporovima?
7. S druge strane, Savet RRA utvr|ivao je i pri odlu~ivanju uzimao
u obzir ~injenice koje nisu smele biti uzete u obzir i uticati na odluku: tako je jednu televiziju diskvalifikovao zbog toga {to je “Okru`no javno
tu`ila{tvo u Beogradu dostavilo okru`nom sudu zahtev za pro{irenje istrage” koja se vodi protiv lica ~iji je kapital “identifikovan” u kapitalu
jednog konkurenta (str. 11. Obrazlo`enja Odluke o izdavanju dozvola).
Po{to je i na osnovu toga doneo odluku o tome da toj televiziji ne da
dozvolu za emitovanje, Savet RRA je, dakle, sam priznao da je on taj
koji je, umesto nadle`nih organa, ve} pro{irio istragu u pogledu koje je
u~injen predlog za pro{irenje, da je on ve} podigao protiv tog lica optu`nicu, da je on ve} i osudio to lice, a i da je on tom licu ve} oduzeo
imovinu, {to sve Odluku o dozvolama ~ini nezakonitom.
Razume li Savet RRA {ta je to uzimanje u obzir pri odlu~ivanju ~injenica koje nisu i ne smeju biti relevantne za odluku, i {ta je to
nadle`nost organa, kao i to da Savet RRA nije ni istra`ni sudija, ni javni
tu`ilac, ni sud, te kakve su pravne posledice takvog postupanja po zakonitost Odluke?
8. Jednoj televiziji Savet RRA nije dao dozvolu za emitovanje
zbog netransparentne imovinske strukture (str. 10. Odluke o izdavanju
dozvola), iako – ako je doista tako – nije ni smeo ni po sopstvenim pravilima (str. 5. Kriterijuma), ni po ZRD (~l. 41. st. 2. i 3.) da je uvrsti
166
Pitanja i predlozi NUNS
me|u konkurentne: takva televizija, naime, ni ne ispunjava uslove da
u~estvuje na konkursu, po{to je transparentna imovinska struktura zakonski uslov za u~e{}e na konkursu. Ako je propustio da je elimini{e iz
kruga kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa, onda nije smeo to da
koristi kao kriterijum po kome dodeljuje ili ne dodeljuje dozvolu za emitovanje, {to je ba{ u~inio, zbog ~ega je tako|e Odluka o dozvolama nezakonita.
Zna li Savet RRA pravnu razliku izme|u uslova konkursa, i pravnog zna~aja ispunjenosti ili neispunjenosti tih uslova, i kriterijuma za
odlu~ivanje o tome kome }e se izme|u onih koji ispunjavaju uslove dati
dozvole za emitovanje?
9. U izjavama javnosti, pojedini ~lanovi Saveta RRA sami su svedo~ili o tome da su pravili odre|ene nedopu{tene dogovore sa kandidatima na konkursu (popularno: {timovali konkurs). Tako, jedan ~lan Saveta RRA (dr Nenad Ceki}, predsednik) ka`e da je prvo jednoj televiziji
predlagao da sa jednom drugom televizijom podeli frekvenciju, da bi
potom, kada je ona to odbila, takav predlog u~inio dvema televizijama,
koje su taj predlog prihvatile, i kojima je Savet RRA potom dao dozvole za zajedni~ko emitovanje na jednoj frekvenciji (nedeljnik “Evropa”,
od 4.5.2006).9
Obaveza je svake konkursne komisije da nepristrasno obavi svoj
posao na osnovu konkursnog materijala koji joj se podastre bez njenog
u~e{}a u komponovanju prijave i konkursnog materijala, i da ne pravi nikakve aran`mane ni sa kojim konkurentom: ne sme organ koji odlu~uje
ni na koji na~in da uti~e na to kako }e se pona{ati kandidati o ~ijim }e prijavama odlu~ivati, pa ni na to kakve }e prijave podneti. Ukratko, mora
se uzdr`ati od svake radnje prema nekom kandidati koja bi mogla uticati
na ishod konkursa i sadr`inu odluke. Savet RRA je postupio direktno
suprotno tome.10 Ako Strategija11 predvi|a da se podsti~e zajedni~ko
kori{}enje jedne frekvencije, ona, kao akt samo na op{ti na~in stavlja do
znanja neka opredeljenja, a nipo{to ne ovla{}uje Savet RRA da on aran`ira na~in u~e{}a pojedinih kandidata na konkursu i da ih na bilo koji
na~in priprema za to u~e{}e i za uspeh u postupku.
Zna li Savet RRA da je takvo nezakonito pona{anje sudije razlog
za njegovo izuze}e zbog toga {to takva okolnost dovodi u sumnju nje9
10
11
Dostupan na www.rra.org.yu
Predsednik Saveta RRA u intervjuu nedeljniku “Evropa” (dostupnom na
www.rra.org.yu): “budu}i da je jedna od zakonskih obaveza i strate{kih opredeljenja zajedni~ko kori{}enje radio-frekvencija, mi smo gospo|i ^orbi}
sugerisali da poku{a sa tom varijantom”.
Dostupna na www.rra.org.yu
167
Hereticus, 1-2/2006
govu nepristrasnost (~lan 66. st. 2, ~l. 67. st. 2. Zakona o parni~nom postupku), i da ga takvo pona{anje obavezuje da od tada pa nadalje smesta ne u~estvuje u postupku (~l. 71), te smatra li da je ~lanovima Saveta
RRA dopu{teno ono {to je sudijama zabranjeno?
ODELJAK “V”:
Posledice po dr`avu nezakonitog postupanja Saveta RRA
1. Nepopravljiva je i neotklonjiva ve}ina nezakonitosti koje je u~inio Savet RRA postupaju}i povodom dono{enja odluke o oduzimanju
BK TV dozvole za emitovanje programa. S obzirom na vidove nezakonitosti oba do sada doneta akta u ovoj stvari, ne postoji pravna mogu}nost da Savet RRA donese akt koji bi po sadr`ini odgovarao ve} donetim, a da bude zakonit. Posledice se mogu samo ubla`iti, odgovorno{}u
za {tetu. Neke posledice ne mogu se ni tako popraviti – kao {to je naru{en ugled zemlje, kako se videlo po reakcijama iz inostranstva.
Da li je Savetu RRA poznato da Republika Srbija odgovara za
{tetu prouzrokovanu nezakonitim radom svakog organa javne vlasti, pa
i nezakonitog rada Saveta RRA?
2. Iako su presude koje sudovi donesu u upravnim sporovima obavezuju}e (~lan 4. Zakona o upravnim sporovima), Savet RRA je u javnosti manifestovao protivljenje presudi Vrhovnog suda Srbije (VSS) kojom je poni{tena Odluka Saveta RRA o privremenom oduzimanju BK
TV dozvole za emitovanje. Najavio je, ~ak, krivi~ne prijave protiv sudija VSS zbog presude. Nespremnost da po{tuje sudsku vlast, koja je nadle`na i pozvana da ispituje zakonitost odluka Saveta RRA, ispoljio je
i grubim diskvalifikacijama presude VSS: presudu VSS je Savet RRA,
u liku portparola Aleksandra Vasi}a, nazvao “pravnim zamajavanjem”.12
Neprihvatljiva posledica je ta da bilo koji organ javne vlasti ohrabruje
nepo{tovanje prava i najvi{ih institucija sudske vlasti, zakonom pozvanih da kontroli{u zakonitost rada, {to naru{ava i ugled zemlje, kako je
pokazala i reakcija OEBS.
Da li je Savet RRA na~isto sa time da tim nipoda{tavanjem sveobavezuju}ih sudskih odluka radi protiv ustavnih principa pravne dr`ave
i podele vlasti?
3. Savet RRA se u vi{e prilika pozivao na ~lan 26. st. 3. ZRD, koji zabranjuje uticaj na rad Saveta RRA, koji je prvenstveno zami{ljen
kao brana od uticaja drugih vlasti, poku{avaju}i da prika`e svaku javnu
debatu o svom radu i o procesu dodele dozvola kao potencijalni pritisak
na rad Saveta. Posledica je da jedan organ javne vlasti afirmi{e tajnost
12
168
“Politika” od 23.5.2006, str. 10.
Pitanja i predlozi NUNS
u stvarima u kojima je potrebna javnost, kao i da poku{ava kao standard
da afirmi{e }utanje o javnim stvarima. Pravo svih emitera, stru~ne i {ire
javnosti, {tavi{e, pravo zajem~eno Ustavom Srbije, kako je ve} navedeno, jeste da analiziraju pa i kritikuju rad Saveta. RRA, kao vr{ilac javnih
ovla{}enja, a posebno ~lanovi Saveta kao javni funkcioneri, moraju biti
izlo`eniji kritici i preispitivanju, ne samo vi{e nego privatna lica, nego
~ak i vi{e nego politi~ari, i analiza njihovog rada se ni u kom slu~aju ne
mo`e shvatiti kao pritisak na Savet. Evropski sud za ljudska prava u
Strazburu to je u vi{e navrata i izrekom opredelio: “Granice dopu{tene
kritike su {ire u pogledu vlasti nego u odnosu na privatnog gra|anina ili
~ak i politi~ara” (Castells protiv [panije, 23.4.1992, stav 46, Ceylan protiv Turske, 8.7.1999, stav 34). “Vlast demokratske dr`ave mora da toleri{e kritiku, ~ak i kada se ona mo`e smatrati provokativnom ili uvredljivom” (Özgür Gündem protiv Turske, 16.3.2000, stav 60).
Zna li Savet RRA za taj obavezuju}i evropski standard slobode
medija, ili smatra, iako radi posao od javnog interesa, da Srbiji prili~i
netransparentna vlast, i to u oblasti medija, koji su po prirodi svojoj okrenuti javnosti?
ODELJAK “G”:
Potreba izmene Zakona o radiodifuziji, naro~ito radi uskla|ivanja sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama i Evropskom konvencijom za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda
1. Dok se ne izmeni ZRD, da bi bio uskla|en sa Poveljom i Evropskom konvencijom, Savet RRA je obavezan da njegove neodre|ene
pojmove (kakav je u ~lanu 63. st. 1. ZRD “neizvr{avanje zakonskih obaveza”) tuma~i tako da budu u skladu sa Poveljom i Evropskom konvencijom. Ali potpuno uskla|ivanje, kojim bi tek bila postignuta puna pravna sigurnost, nala`e da se ZRD izmeni tako da dovoljno odre|eno
opredeljuje koje su to povrede zakona, koja su to neizvr{enja i kojih to
zakonskih obaveza od strane emitera, koja ovla{}uju na zahvat u slobodu medija u vidu oduzimanja dozvole za emitovanje.
Predla`e se Odboru da konstatuje takvu potrebu izmene ZRD,
kako bi ZRD ispunio uslov (kako je ve} obja{njeno pod A.1.a) za to da
ograni~enje slobode medija koje reguli{e u vidu oduzimanja dozvole za
emitovanje predstavlja dopu{teno (i to tzv. legalno) ograni~ene te zajem~ene slobode.
2. Savestan i stru~an rad bitan je uslov za valjano funkcionisanje
bilo kog organa javne vlasti, a ni Savet RRA nije u tom pogledu izuzetak. Nesavestan rad Saveta RRA ispoljio se naro~ito u dugotraju}em
neobavljanju poslova iz njegove nadle`nosti, za koje nema opravdanja.
169
Hereticus, 1-2/2006
Tako se, izme|u ostalog, Savet RRA nije starao o primeni i po{tovanju
zakonskih odredaba ZRD o maksimiranju reklamnih sadr`aja u jedinici vremena (satu) i ukupnom vremenu emitovanja. Besmislen je izgovor
Saveta RRA, koji je izrekao njegov portparol (gospodin Aleksandar Vasi}a), da dok se ne uredi radiodifuzni prostor ga{enjem ve}ine emitera,
ne mogu se ka`njavati ni oni za koje je utvr|eno da su se ogre{ili o zakon, zato {to mnogi drugi ne bi bili ka`njeni. Nestru~an rad Saveta RRA
rezultirao je grubo nezakonitim odlukama u izuzetno va`nim stvarima
kakve su oduzimanje dozvole za emitovanje tv programa i davanje dozvole za emitovanje tv programa. Uslov stru~nosti, kao osnovni uslov za
~lanstvo u Savetu RRA, u sada{njem tekstu ZRD samo je impliciran u
odredbi da se ~lanovi biraju iz reda “uglednih stru~njaka” (~lan 22).
Predla`e se Odboru da konstatuje potrebu da se ZRD izmeni na
na~in da nesavestan i nestru~an rad ~lanova Saveta RRA budu uvr{}eni
(u ~l. 29) kao izri~ito predvi|eni razlozi za razre{enje. Kao {to je nesavestan i nestru~an rad razlog za razre{enje sudija, a propisan je postupak utvr|ivanja ispunjenosti tog uslova, tako bi i za ~lanove Saveta
RRA trebalo predvideti pouzdan postupak za utvr|ivanje nesavesnog i
nestru~nog rada.
ODELjAK “D”:
Potreba iniciranja postupka za razre{enje ~lanova Saveta RRA
Bilo da su grube nezakonitosti, sa svim te{kim posledicama po dr`avu, po~inili iz nepoznavanja prava, koje su morali poznavati (dakle, iz
razloga nestru~nosti), bilo svesno (dakle, iz razloga svesnog nepravilnog
rada), ~lanovi Saveta RRA sami su dokazali da vi{e ne ispunjavaju prvi
uslov za izbor u ~lanstvo u tom telu: stru~nost (~l. 22). Budu}i da je RRA
javna agencija, to – kao i za odgovaraju}e organe drugih javnih agencije – i za Savet RRA va`i da se njegovi ~lanovi mogu razre{iti kada prestanu da ispunjavaju uslove za izbor (~lan 31. Zakona o javnim agencijama), odnosno zbog nepravilnog rada kao vida neispunjavanja zakonskih
obaveza (~l. 31. Zakona o javnim agencijama).
NUNS je ube|en da }e rasprava u Odboru radi celovitog sagledavanja i razja{njenja stanja u pogledu neizvr{avanja i nepo{tovanja
propisa u oblasti medija od strane Saveta RRA biti osnova odgovaraju}em broju poslanika Narodne Skup{tine Srbije da iniciraju postupak
razre{enje ~lanova Saveta RRA zbog toga {to vi{e ne ispunjavaju stru~nost kao uslov za izbor, odnosno zbog nepravilnog rada kao vida neispunjenja zakonskih obaveza, kako bi se stvorili uslovi da ovaj va`an
organ javne vlasti kona~no dobije toliko potreban kredibilitet.
Beograd, jun 2006.
170
ODGOVOR SAVETA RRA
SRPSKA RADIODIFUZIJA
I EVROPSKI STANDARDI
10 pitanja i 10 odgovora
Prilog Republi~ke radiodifuzne agencije javnoj raspravi
o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji
1. Gotovo sve relevantne evropske institucije (OEBS, Savet Evrope, Evropska komisija) izrazile su zabrinutost povodom najavljenih
izmena zakona jer one, kako se tvrdi, “nisu u skladu sa evropskim standardima”, kao i zabrinutost u pogledu odluka koje je do sada doneo
Savet RRA. U ~emu se sastoje razlozi za zabrinutost?
Pre svega, zabrinutost nisu izrazile “evropske institucije” ve} njihova beogradska predstavni{tva, {to predstavlja vrlo bitnu razliku. Nema
nikakvih informacija da su centralni organi navedenih institucija donosili bilo kakve zaklju~ke, pa ~ak ni da su uop{te raspravljali o najavljenim izmenama Zakona o radiodifuziji. Lokalni predstavnici evropskih
institucija informacije prikupljaju “na terenu”, {to zna~i da su podlo`ni
lokalnim uticajima i percepcijama kakve su, primera radi, percepcije
neuspelih u~esnika nedavno okon~anog javnog konkursa. Otuda razli~ite nedoumice, nerazumevanja, pa i preterano brza i burna reagovanja.
Me|utim, analizom plasiranih saop{tenja, lako se mo`e utvrditi da nijedno od navedenih beogradskih predstavni{tava evropskih institucija nije specifikovalo u ~emu se to zapravo sastoji suprotnost predlo`enih izmena Zakona sa evropskim standardima i kako se to Savet Republi~ke
radiodifuzne agencije (RRA) ogre{io o te iste standarde. Svi podaci, pa
i oni koji se nalaze u nastavku ovog teksta, pokazuju da je srpski Zakon
o radiodifuziji, zajedno sa predlo`enim izmenama, jedan od najliberalnijih u Evropi. [to se izra`avanja zabrinutosti za odluke koje je doneo
Savet RRA ti~e, treba imati na umu da ~lan 26. Zakona o radiodifuziji
izri~ito ka`e da niko ne sme da uti~e na ~lanove Saveta i da ~lanovi Saveta svoje odluke treba da donose po sopstvenom znanju i savesti. Ovaj
~lan Zakona jednako va`i za u~esnike konkursa, doma}e organizacije i
lokalne predstavnike me|unarodnih organizacija.
2. Da li je srpski Zakon o radiodifuziji u principu suprotan “evropskim standardima”?
Srpski Zakon o radiodifuziji, kao i predlo`ene izmene i dopune
ovog Zakona, vi{e su nego u skladu sa evropskom praksom i standardi-
171
Hereticus, 1-2/2006
ma. Najjednostavnije re~eno, “evropski standardi” u radiodifuziji ne postoje u smislu unapred datih konkretnih re{enja i formula koje treba automatski primeniti na lokalno zakonodavstvo. Za evropski radiodifuzni
prostor karakteristi~an je pluralizam oblika i prakti~nih re{enja zakonske regulative, {to se mo`e videti i iz uvodnog teksta koji se nalazi na
zvani~nom sajtu profesionalnog evropskog udru`enja regulatornih tela
– Evropske platforme regulatornih vlasti (EPRA, www.epra.org), ~iji je
RRA punopravni ~lan. Jedini jasno definisani evropski standard jeste
zakonsko uspostavljanje regulatornog tela za oblast radiodifuzije koje
je u dono{enju odluka nezavisno od izvr{ne vlasti, a kojem mandat ne
isti~e istekom mandata aktuelne vlade. Ovaj standard Srbija je ispunila
~inom izbora Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije (RRA). Sva ostala pitanja koja se ti~u radiodifuzije re{avaju se u skladu sa principom
suvereniteta zemlje u ovoj oblasti i specifi~nim okolnostima i potrebama. Konkretna zakonska re{enja, kako u zemljama ~lanicama Evropske
unije, tako i u zemljama u okru`enju, variraju toliko da je nemogu}e tvrditi da u Evropi postoji bilo kakva jedinstvena formula koja se ti~e strukture, na~ina izbora i na~ina finansiranja regulatornih tela. Potvrda ove
tvrdnje mo`e se prona}i i u preporuci Komiteta ministara Saveta Evrope koja nosi oznaku REC(2000)23. Tako se, na primer, u tzv. Eksplanatornom memorandumu uz Preporuku REC(2000)23 (ta~ka 14) eksplicitno ka`e da se “...procedure nominacije (kandidata za ~lanove regulatornih tela) mogu znatno razlikovati od zemlje do zemlje”.
3. Da li u ve}ini evropskih zemalja ~lanove regulatornih tela predla`u i biraju i u njihov sastav prete`no ulaze predstavnici nevladinih
organizacija, medijskih udru`enja i tzv. civilnog sektora?
Tvrdnja da tzv. civilni sektor mora imati vode}u ulogu u procesu
nominacije i zauzimati najve}i broj mesta u strukturi regulatornih tela
ne samo da nije “evropski standard” ve} nije ~ak ni “evropska preporuka”. U pomenutom Eksplanatornom memorandumu uz preporuku REC
(2000)23 Komiteta ministara Saveta Evrope, u ta~kama 13 i 14 ka`e se:
“U nekim zemljama smatra se da regulatorni organi treba da zastupaju
interese, tokove misli i politi~ke i socijalno-strukovne grupe u dru{tvu...
U drugim zemljama, ne smatra se neophodnim da ~lanovi regulatornih
vlasti predstavljaju ceo spektar dru{tva, jer se obi~no smatraju nezavisnim ‘sudijama’. U ve}ini takvih slu~ajeva, regulatorno telo je kolektivni organ koji obuhvata ograni~eni broj eksperata iz struke, koje postavlja zakonodavna ili izvr{na vlast.”
Praksa pokazuje da nigde u Evropi, sem u Crnoj Gori i Srbiji, i,
donekle, u Portugaliji, predstavnici civilnog sektora ne u~estvuju aktivno
u izboru ~lanova nezavisnog regulatornog tela. Izbor u nacionalnom par-
172
Odgovor Saveta RRA
lamentu je najdemokratskiji od svih poznatih na~ina izbora ~lanova regulatornog tela, mada postoje i druga manje demokratska re{enja (dekreti, postavljenja, imenovanja, ukazi i sl.) zbog kojih nijedna evropska
zemlja nikada nije optu`ena za napu{tanje ideje nezavisnosti regulatornog tela.
Kada je re~ o evropskim zemljama koje su po ekonomskoj razvijenosti bliske Srbiji, stvari stoje ovako: u ^e{koj 13 ~lanova regulatornog
tela predla`e donji dom parlamenta; u Bugarskoj Skup{tina predla`e pet
~lanova, a predsednik Republike ~etiri ~lana Saveta elektronskih medija; u Hrvatskoj Vlada predla`e svih sedam ~lanova Vije}a elektronskih
medija, u Rumuniji Senat, Ve}e deputata i Vlada predla`u po tri ~lana
Nacionalnog audiovizuelnog saveta, a predsednik Rumunije predla`e
dva ~lana; u Poljskoj Sejm predla`e ~etiri ~lana, Senat dva, a predsednik Poljske tri ~lana Nacionalnog radiodifuznog saveta; u Slova~koj ~lanove Saveta za radiodifuziju i retransmisiju predla`e parlament; u Ma|arskoj poslani~ke grupe u parlamentu predla`u po jednog kandidata,
a predsednika Saveta zajedni~ki nominuju predsednik i premijer Ma|arske; dok u Bosni i Hercegovini sve kandidate predla`e Savet ministara,
a u Makedoniji svih devet ~lanova predla`e Skup{tinski odbor za imenovanja.
Ni u zemljama – osniva~ima Evropske unije civilni sektor nema
zakonsku ulogu u oblasti radiodifuzije. U gotovo svim dr`avama osniva~ima Evropske unije ~lanove regulatornih tela predla`u i imenuju organi izvr{ne vlasti (predsednik dr`ave, vlada, kancelar, nadle`ni ministri. i sl.) po proceduri koja je sli~na ili identi~na na~inu izbora ostalih
dr`avnih funkcionera. Primera radi, u Holandiji tri ~lana tamo{njeg regulatornog tela koje se zove “Komesarijat za medije” imenuju se kraljevskim dekretom na predlog dr`avnog sekretara za medije. U Velikoj
Britaniji u Savetu Uprave za komunikacije (OFCOM) od ukupno devet
~lanova, {est imenuju dr`avni sekretar za industriju i dr`avni sekretar za
kulturu, medije i sport. Preostala tri ~lana imenuju prethodno izabranih
{est ~lanova Saveta. U Francuskoj se Vrhovni audiovizuelni savet imenuje predsedni~kim dekretom i to tako {to od devet ~lanova tri predla`e
Predsednik Republike, tri predsednik Parlamenta, a tri predsednik Senata. I, kona~no, u Norve{koj, ~iji je predstavnik trenutno na ~elu Misije
OEBS-a koja o{tro istupa protiv “kr{enja evropskih standarda” u srpskoj radiodifuziji, regulatorno telo uop{te ne postoji u obliku u kojem
postoji u ostalim evropskim zemljama: Uprava za masmedije Norve{ke
savetodavna je institucija (ekspertski organ) pod ingerencijom Ministarstva kulture i nema sopstveni “nezavisni” Savet ili odbor, a podeljena je
na odeljenje za elektronske i odeljenje za {tampane medije. Sve odluke
u medijskoj oblasti u Norve{koj donosi Ministarstvo kulture.
173
Hereticus, 1-2/2006
4. Da li je srpski Savet RRA pod kontrolom vladaju}e strukture
zato {to jedan njegov deo (kandidate za tri od ukupno devet mesta u
Savetu) predla`e skup{tinski Odbor za kulturu i informisanje, a izbor se
obavlja u Narodnoj skup{tini? Postoji li manjak pripadnika civilnog sektora u Savetu RRA?
Savet RRA ima slo`enu strukturu. On broji ukupno devet ~lanova. Relativnu ve}inu (~etiri mesta) u Savetu zauzimaju kandidati tzv. civilnog sektora (nevladine organizacije, univerziteti, profesionalna udru`enja i crkve i verske zajednice). Tri mesta “zauzimaju” kandidati skup{tinskog Odbora za kulturu i informisanje. Jedno mesto rezervisano je
za kandidata kojeg nominuje Skup{tina Autonomne pokrajine Vojvodine. Devetog ~lana, koji mora biti s Kosova biraju svi prethodno izabrani
kandidati. Svi kandidati, osim kandidata s Kosova prilikom izbora moraju imati svog protivkandidata. Ipak, treba imati na umu da ~lan 26. Zakona ka`e da niko od izabranih ~lanova ne predstavlja onoga ko ga je
nominovao. Svi ~lanovi Saveta su, dakle, ravnopravni, i du`ni da rade
po sopstvenoj savesti i znanju, {to je i Zakonom nalo`eno.
Imaju}i ove podatke u vidu, a porede}i ih sa “evropskim iskustvima”, jasno je da srpsko regulatorno telo – Savet RRA, ubedljivo prednja~i, kako po broju pripadnika “civilnog sektora” u svom sastavu (~etiri od devet: nevladine organizacije, profesionalna udru`enja, crkve i
verske zajednice i univerziteti), tako i po komplikovanosti i transparentnosti procedure u kojoj razli~iti segmenti civilnog sektora imaju nezaobilaznu aktivnu i Zakonom propisanu ulogu, tj. status ovla{}enog predlaga~a.
5. Da li Savet RRA, kako tvrde neke doma}e i me|unarodne organizacije, ima prevelika ovla{}enja?
Kao i u ve}ini evropskih zemalja, Savet RRA svoje odluke donosi
nezavisno od drugih organa i one se, shodno Zakonu, moraju sprovesti
u delo. Podrazumeva se da dono{enje odluka koje niko ne sprovodi ne
bi imalo nikakvog pravnog i politi~kog smisla. Ovla{}enja RRA jesu velika, ali to i jeste smisao uspostavljanja i sastavni deo nezavisnosti regulatornog tela. U suprotnom, sve va`ne odluke u radiodifuziji donosila bi
vlada ili nadle`no ministarstvo, ~ime bi izvr{na vlast u svojim rukama
koncentrisala i medijsku i politi~ku mo}. Upravo da bi se takva koncentracija spre~ila, u Evropi se stvorila i realizovala ideja nezavisnog regulatornog tela sa velikim ovla{}enjima u radiodifuziji. Velika ovla{}enja
ne podrazumevaju odsustvo svake kontrole rada regulatornog tela. U
Evropi je uobi~ajeno da se u~esnicima na javnom konkursu za dobijanje dozvola za emitovanje omogu}i sudska za{tita u odgovaraju}em upravnom sporu. Isto re{enje primenjuje se i u Srbiji. S druge strane, iz-
174
Odgovor Saveta RRA
vr{na vlast ne sme da se me{a u odluke nezavisnog regulatornog tela.
Gotovo u svim evropskim dr`avama, ni vlada ni nadle`no ministarstvo
nemaju prava da osporavaju odluke regulatornog tela. Tamo gde regulatorno telo svoje odluke ne sprovodi samostalno, organi koji ih po Zakonu sprovode, to ~ine po automatizmu i bez odlaganja. Zapre}ene kazne za radio-pirateriju u ve}ini zemalja su vi{estruko (desetinama, pa i
stotinama puta) ve}e od onih koje predvi|a srpsko zakonodavstvo i mogu dovesti do finansijske propasti onoga ko kr{i zakon. Neka regulatorna tela imaju prava direktnog nov~anog ka`njavanja prekr{ilaca Zakona. U Srbiji je izricanje simboli~nih nov~anih kazni u nadle`nosti sudija
za prekr{aje, a RRA ima samo pravo podno{enja prekr{ajne prijave. Iako je Savet RRA jo{ u aprilu pokrenuo odre|eni broj postupaka ove vrste, nijedan nije doveden do kraja, a nema ni indicija da }e se to desiti
u skorijoj budu}nosti.
S druge strane, mimo mogu}nosti posrednog ili neposrednog nov~anog ka`njavanja, u svim evropskim zemljama regulatorna tela imaju i
pravo privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole pod uslovima utvr|enim Zakonom. Isto re{enje je primenjeno u Srbiji.
[ta ka`e evropska praksa?
Nadle`na radiodifuzna regulatorna tela u slu~aju najte`ih oblika
kr{enja zakona, na raspolaganju imaju slede}e mere: Belgija, suspenzija
dozvole, skra}enja perioda na koji je dozvola izdata, suspenzije programa ili emisije, ograni~enja inkriminisanog programa, suspenzije distribucije radiodifuznog servisa; ^e{ka, poni{tavanje dozvole; Danska, povla~enje dozvole, suspenzija dozvole, skra}enje perioda na koji je dozvola
izdata; Finska, suspenzija programa ili suspenzije emitovanja; Francuska, povla~enje dozvole, suspenzija dozvole, skra}enje perioda na koji
je dozvola izdata, suspenzije programa ili emisije; Nema~ka, zabrana radiodifuznog ogla{avanja, poni{tavanje dozvole, suspenzija dozvole, skra}enje perioda na koji je dozvola izdata; Irska, oduzimanje dozvole, suspenzija dozvole, suspenzija programa i suspenzija emitovanja; Italija,
suspenzije dozvole; Holandija, oduzimanje dozvole, suspenzija dozvole,
skra}enje perioda na koji je dozvola izdata; Norve{ka, suspenzija dozvole; [panija, suspenzija programa, suspenzija emitovanja; [vedska, oduzimanje dozvole, neobnavljanje dozvole; [vajcarska, suspenzija dozvole, oduzimanja dozvole; Velika Britanija, oduzimanje dozvole, skra}enja
perioda na koji je dozvola izdata.
6. Da li se izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji pove}avaju diskreciona ovla{}enja Saveta RRA i da li su ova ovla{}enja, kako se tvrdi, u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima?
175
Hereticus, 1-2/2006
Izmene i dopune Zakona ne doti~u supstancijalna ovla{}enja Saveta RRA i ona ostaju potpuno ista kao i do sada. Ovla{}enja RRA su
izdavanje dozvola za emitovanje programa, izbor upravnih odbora javnih radiodifuznih servisa, nadzor nad radom emitera i ka`njavanje emitera koji su prekr{ili Zakon. Jedina novina u izmenama Zakona je propisivanje jasne procedure za realizaciju zakonito donetih odluka Saveta
RRA, koja do sada nije postojala, pa se nije znalo ko je nadle`an da
sprovede pravosna`ne odluke agencije. Pravo na pe~a}enje prostorija i
opreme piratske radio-stanice koje bi sada trebalo da pripadne i RRA,
nije novina u srpskom zakonodavstvu. Ono ve} postoji i pripada RATEL-u. Me|utim, Republi~ka agencija za telekomunikacije (RATEL),
i pored evidentnog haosa u etru, ovo pravo (i obavezu) do sada nije iskoristio nijednom, tako da je u Srbiji situaciji takva da ne samo se ne
smanjuje broj piratskih stanica, ve} se on iz dana u dan uve}ava. Budu}i
da je dozvola za emitovanje programa koju izdaje RRA supstancijalna
i mati~na, a RATEL-ove dozvole za predajnike su tehni~ke prirode, nije jasno za{to je zakonodavac u inicijalnim re{enjima posao ga{enja piratskih stanica poverio RATEL-u a ne RRA, kada RATEL ima daleko
{iri krug delovanja – mobilnu telefoniju, fiksnu telefoniju, radio-veze na
brodovima i avionima, Internet, kablovsku distribuciju, itd. Novo re{enje ne smanjuje RATEL-ova ovla{}enja i RATEL i dalje raspola`e pravom da iz etra isklju~i emitere koji izazivaju tehni~ke smetnje. Novim
zakonskim re{enjima RRA samo dobija pravo koje RATEL ve} ima –
da iz etra elimini{e one koji se bave radio-piraterijom, {to ne mo`e biti
sporno. Budu}i da niko nikada nije imao primedbu na RATEL-ova ovla{}enja, i da su i doma}e i me|unarodne organizacije potpuno saglasne
u oceni da se “haos u etru mora eliminisati”, jasno je da nema ni govora o “prevelikim ovla{}enjima” RRA. U pore|enju sa nekim drugim regulatornim telima, ona su u slu~aju RRA srazmerno mala. U Francuskoj,
na primer, neke odluke Vrhovnog audiovizuelnog saveta neposredno izvr{ava sudska policija, a u nekim drugim dr`avama to ~ine organi izvr{ne vlasti – inspekcija nadle`nog ministarstva ili ministarstvo unutra{njih
poslova.
Svuda u Evropi program mogu da emituju isklju~ivo stanice koje
su u odgovaraju}oj zakonskoj proceduri dobile dozvolu za emitovanje.
Srbija je, sa gotovo 800 aktivnih radio i TV stanica, od kojih najmanje 650 nikada nije dobilo nikakvu dozvolu za emitovanje, ubedljivi
prvak u pogledu rasprostranjenosti radio-piraterije. U ovom trenutku
program emituje “vi{ak” od gotovo 400 stanica koje po me|unarodnim
(pa i “evropskim”) standardima, doma}em zakonodavstvu i tehni~kim
parametrima uop{te ne bi smeli da postoje u etru. Neke od njih uop{te
ni ne pomi{ljaju na to da svoje delovanje usklade sa Zakonom. Primera
176
Odgovor Saveta RRA
radi, u ovom trenutku u Beogradu program emituje vi{e od 100 radiostanica, a u etru po va`e}im dokumentima ima mesta za samo 14. Od
100 aktivnih beogradskih radio-stanica ~ak vi{e od 40 uop{te nije htelo
da se javi na upravo okon~ani javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa. Jasno je da te stanice namerno kr{e Zakon, a da ih u
tome niko ne spre~ava, upravo zbog pomanjkanja jasnih zakonskih mehanizama za borbu protiv nabujale radio-piraterije.
Ne postoji nikakvo pravo na radio-pirateriju, tj. kr{enje zakona.
Logi~no je da ga onda ne mo`e {tititi bilo koja konvencija.
7. Da li je ta~no da se predlo`enim produ`enjem roka za po~etak
emitovanja programa sa 60 na 90 dana za dobitnike dozvola menjaju uslovi konkursa i u~esnici dovode u neravnopravan polo`aj?
Rokovi iz Zakona o radiodifuziji i Zakona o telekomunikacijama
nisu me|usobno usagla{eni. Emiter nema prava da u rad pusti predajnik koji nije pro{ao proceduru tehni~kog prijema koju sprovodi RATEL.
^lan 71 Zakona o telekomunikacijama predvi|a rok od ~ak godinu dana za po~etak rada pojedina~nih predajnika.
Postoje}e zakonsko re{enje u nezavidan polo`aj emitere kojima
su dodeljene mre`e sa velikim brojem predajnika (i do 40). Budu}i da
predajnici nisu roba koja se kupuje u prodavnici kao gotova, ve} se radi po narud`bini, rok od 60 dana nije dovoljan ~ak ni za nabavku tolikog
broja predajnika, a kamoli za njihovo montiranje, tehni~ki pregled i pu{tanje u rad. Stoga su postoje}im zakonskim re{enjem koje predvi|a kratak rok u neravnopravan polo`aj stavljaju emiteri koji imaju veliki broj
predajnika u mre`i (nacionalno pokrivanje) u odnosu na lokalne i regionalne emitere koji imaju daleko manji broj predajnika (po pravilu jedan
do tri).
Raspisani konkursi za izdavanje dozvola za emitovanje programa
na nacionalnom i beogradskom nivou okon~ani su u skladu sa va`e}im
zakonskim rokovima. Nikakvo pomeranje zakonskih rokova nije planirano.
8. Da li je ta~no da }e, ukoliko predlo`ene izmene i dopune zakona stupe na snagu, Srbija biti jedina zemllja u Evropi u kojoj Parlament
ne kontroli{e bud`et i finansijski plan regulatornog tela?
Nije ta~no. U evropskim zemljama postoje razli~ita re{enja za finansiranje regulatornih tela u oblasti radiodifuzije, ali je preovla|uju}i
model direktno finansiranje iz dr`avnog bud`eta, bez pribavljanja bilo
~ije saglasnosti na finansijski plan.
U slede}im dr`avama nezavisna regulatorna tela se finansiraju direktno iz dr`avnog bud`eta koji kontroli{e vlada: Austrija, Belgija, Ki-
177
Hereticus, 1-2/2006
par, Danska, Ma|arska, Irska, Italija, Letonija, Moldavija, Portugalija,
Rumunija, Slova~ka, [vedska...
U slede}im dr`avama regulatorno telo se finansira iz sredstava
prikupljenih od naknada za emitovanje programa, uz saglasnost vlade,
ministarstva finansija ili resornog ministarstva (ali ne i parlamenta): ^e{ka, Francuska, Velika Britanija, Litvanija i Holandija. Nijedan podatak ne ukazuje na to da se u bilo kojoj evropskoj zemlji o finansijskom
planu regulatornog tela posebno raspravlja u nacionalnom parlamentu.
9. Da li }e to {to prema izmenama i dopunama zakona Vlada daje saglasnost na finansijski plan Agencije zna~iti i kontrolu nad odlukama i poslovanjem RRA?
Neta~no. U doma}em zakonodavstvu ve} postoji identi~no re{enje kada je re~ o drugom nezavisnom regulatornom telu – Republi~koj
agenciji za telekomunikacije (RATEL). Saglasnost na finansijski plan
RATEL-a daje Vlada Srbije, pa niko ne tvrdi da je RATEL pod kontrolom Vlade, naprotiv. Osim toga, RRA je ve} upu}ena na saradnju sa
Vladom jer ona po postoje}em Zakonu odobrava visine naknada za emitovanje programa koje utvrdi Savet RRA i daje saglasnost na jedan od
osnovnih dokumenata RRA -Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji. Ove Zakonom predvi|ene saglasnosti predstavljaju potencijalno mnogo ja~i mehanizam su{tinske kontrole rada RRA, od saglasnosti na tehni~ki dokument kakav je finansijski plan. Kona~no, Skup{tina
iz razumljivih razloga (prevelikog broja zakona i drugih akata koji ~ekaju na razmatranje i usvajanje) ne mo`e da obezbedi prioritet usvajanju
finansijskog plana RRA. Saglasnost na Finansijski plan RRA za 2005.
godinu data je tek 11. novembra 2005, odnosno sa 11 meseci zaka{njenja, a za teku}u 2006. godinu saglasnost jo{ uvek nije data i ne zna se kada }e se o tome Skup{tina izja{njavati. Zbog toga je RRA osu|ena na
neizvesno pre`ivljavanje od danas do sutra, bez mogu}nosti da se novac
ve} sada prikupljen od depozita i naknada za emitovanje ulo`i u ozbiljnije tehni~ko opremanje Agencije, iako je to nu`no.
10. Da li se predlo`enim smanjenjem naknade za emitovanje radio programa sa 20% na 5% u odnosu na naknade za emitovanje odgovaraju}ih tv programa naru{ava regularnost raspisanih javnih konkursa?
Dosada{nje zakonsko re{enje ne temelji se na realnoj proceni u~e{}a radija kao medija u podeli marketin{kih prihoda, koji su prema Zakonu jedini izvor prihoda komercijalnih emitera. Smanjenje naknade
koja predvi|a da se naknada za emitovanje programa pla}a u iznosu od
5%, a ne 20% od naknade za odgovaraju}i TV program, neophodno je
178
Odgovor Saveta RRA
pre svega zato {to relevantna istra`ivanja pokazuju da radio u ukupnom
prometu reklama u~estvuje sa jedva 4%, a televizija sa vi{e od 63%, tako da je postoje}a visina naknada za emitovanje radio programa nerealno visoka i ugro`ava opstanak radija kao medija. Prema raspolo`ivim
podacima, odnos izme|u cena reklamne sekunde na radiju i TV kre}e
se u rasponu od 1:15 (na RTV B 92) do 1:90 (na RTV Pink).
Stru~na slu`ba Republi~ke radiodifuzne agencije
Aleksandar Klas
179
Mi}a Miloradovi}
.................
POGLEDI
.................
Marinko Vu~ini}
publicista, Beograd
PE[^ANIK I DOSLEDNOST
Svaka pri~a o nagradama je i pri~a o doslednosti. O doslednosti
onih koji nagradu dodeljuju kao i samih njenih dobitnika. U stvaranju
odre|enog sistema vrednosti u dru{tvu kriterijumi kori{}eni prilikom
dodeljivanja dru{tvenih nagrada za dostignu}a iz oblasti nauke, prosvete i kulture imaju veoma va`nu i podsticajnu ulogu i zna~aj. I ne samo
to, nagrade na veoma upe~atljiv na~in govore o tome kakav je stvarni sistem vrednosti uspostavljen u odre|enom dru{tvu. Op{te je poznata ~injenica da mi imamo izuzetno veliki broj nagrada i to posebno u oblasti
knji`evnosti. Postoje pouzdani podaci da se dodeljuje blizu 250 nagrada
za knji`evno stvarala{tvo. Nagrada Fondacije Bra}a Kari} uvek je izazivala kontroverze i velike sporove jer je bilo vi{e nego o~igledno da je
ona ustanovljena kao poku{aj na{ih novih bogata{a da sebi pribave toliko potrebni oreol za{titnika umetnosti i nauke. Bilo je jasno da ta nagrada ima samo kratkoro~ni zna~aj, a nikada nije ni stekla stvarni ugled
u na{em dru{tvu. Vi{e je nego re~ita ~injenica da niko od dobitnika ove
nagrade nije odbio da je primi i to svedo~i o dubini na{eg moralnog propadanja u protekloj deceniji. Nagra|ivanje u na{oj razorenoj i devastiranoj sredini ve} je odavno izgubilo svaki smisao i ne odra`ava stabilan
sistem dru{tvenih vrednosti. Zato i veoma mali broj nagrada ima stvarnu vrednost i relevantan dru{tveni zna~aj.
Mo`e se re}i da je godi{nja nagrada grada Beograda u poslednjih
nekoliko godina dobila na vrednosti i zna~aju, i to je verovatno rezultat
promenjenih politi~kih okolnosti i uspostavljanja demokratske vlasti u
Beogradu. Ovogodi{nje dobitnice nagrade grada Beograda u oblasti novinarstva su i autorke Pe{~anika Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}. U
obrazlo`enju odluke `irija se ka`e da su “autorke izabrale te`ak i neatraktivan put za otkrivanje onoga {to se rado skriva, da uporno podse}aju na izgubljenu gra|ansku energiju i da bez pretvaranja ukazuju na
propu{tene mogu}nosti da `ivot gra|ana bude bolji”. Posle ovog obrazlo`enja postavlja se ozbiljno pitanje, koju su to emisiju Pe{~anika slu181
Hereticus, 1-2/2006
Marinko Vu~ini}
{ali nezavisni ~lanovi `irija. Za o~ekivati je da }e nagrada za novinarstvo
biti dodeljena onim emisijama i novinarima koji nastoje da unapre|uju
slobodnu razmenu mi{ljenja i tolerantan na~in komunikacije i samim tim
omogu}uju razvijanje toliko potrebnog dijaloga i su~eljavanja razli~itih
mi{ljenja i stavova koji egzistiraju u na{oj javnosti. Pe{~anik je upravo
o~ita negacija ovakvog tolerantnog pristupa javnosti i predstavlja pre
svega izrazito politi~ki i ideolo{ki intoniran medijski izraz uskog kruga
ljudi koji se zala`u za svoju ideolo{ku ekskluzivnost i nastoje da plasiraju pre svega svoje isklju~ive i neporecive ideolo{ke sudove. Re~ je o
klasi~nom obliku ideolo{kog i politi~kog sekta{tva, o te`nji da se ~uje
samo jedna strana i samo jedna grupa ljudi, koji uz nekoliko izuzetaka
stalno nastupaju u ovoj emisiji. Svetlana Luki} je na primedbu da u Pe{~anik stalno dovodi iste ljude izjavila da je to za nju sasvim normalno i
da je njen cilj da na kraju ostane samo ona i da se ~uje samo njen glas.
Re~ je o ideolo{kom i politi~kom egzibicionizmu i politi~koj isklju~ivosti, a ne o brizi za izgubljenu gra|ansku energiju i bolji `ivot gra|ana, kako to ka`e u svom obrazlo`enju nezavisni `iri. Autorke u ovoj emisiji ne
skrivaju svoja isklju~iva politi~ka i ideolo{ka opredeljenja i radikalan
opozicionarni i negatorski stav u odnosu na sada{nju vladaju}u koaliciju. Posebna meta napada je Vojislav Ko{tunica, koji je stalna tema u
svakoj emisiji, ali ne prolaze ni{ta bolje ni predsednik Republike Boris
Tadi} i Demokratska stranka, a nisu po{te|eni stalnih napada ni Miroljub Labus i G 17 plus. Pri tome autorke ove emisije sasvim jasno i otvoreno obelodanjuju svoju politi~ku privr`enost politici Gra|anskog saveza i naro~ito Liberalno demokratskoj partiji. Posebno i po~asno mesto
u njihovoj ideolo{koj strukturi zauzimaju samozvani predstavnici nevladinog sektora i provereni borci za ljudska prava i uterivanje istine o
genocidu izvr{enom u ime srpskog naroda. Autorke Pe{~anika nedvosmisleno nastupaju kao otvoreni glasnogovornici i portparoli ovih politi~kih i ideolo{kih grupacija. I u tome nema ni~ega spornog da one ne
nastupaju na radio-stanici koja se stalno poziva na velike principe gra|anskog dru{tva u ~ijem su temelju tolerancija, sloboda mi{ljenja, ideolo{ki i politi~ki pluralizam.
Pri tome one sebe predstavljaju kao beskompromisne borce protiv zatucane, antireformske, antimodernisti~ke, klerikalisti~ke i antievropske koalicione vlade koju predvodi mra~ni nacionalista Vojislav Ko{tunica i DSS, kao najdosledniji nastavlja~i politike restaurisanog starog
re`ima. Me|utim, kao i uvek dolazimo da najzna~ajnijeg pitanja na{eg
politi~kog `ivota, do elementarne politi~ke doslednosti i moralnosti. I
koalicija na vlasti u gradskoj skup{tini sa~injena je od stranaka koje su
izlo`ene stalnim i neprestanim optu`bama i napadima u Pe{~aniku da su
upravo one uni{tile gra|ansku energiju i da samim tim predstavljaju ve-
182
Pe{~anik i doslednost
liku prepreku za modernizaciju i evropeizaciju Srbije. I upravo je ova antireformska koalicija izabrala u legalnoj proceduri nezavisni `iri koji je
doneo samostalnu odluku da Pe{~anik dobije nagradu grada Beograda
za novinarstvo. Zar se i{ta drugo moglo o~ekivati od ~lanova `irija kao
{to su nezavisni i objektivni novinari Gordana Su{a, Nade`da Ga}e i
Ljubomir @ivkov. Oni se rukovode ve} dobro poznatim na~elom ove
politi~ke i ideolo{ke grupacije da uvek i u svakoj prilici treba gurati i
prote`irati na{e ljude, zastupnike na{e politi~ke koncepcije i mi{ljenja.
Oni svakako ne}e propustiti i ovu priliku da demonstriraju svoju glasovitu “objektivnost” i otvoreno favorizuju svoje politi~ke istomi{ljenike.
Va`no je samo uvek dobro se rasporediti i pod firmom objektivnosti i
brige za izgubljenu gra|ansku energiju afirmisati i nagra|ivati ljude iz
svog politi~kog kruga, a pri tome se pozivati na uzvi{ene ideale tolerancije i za{tite slobodnog mi{ljenja. U ovom slu~aju dodeljivanja ovogodi{nje nagrade za novinarstvo re~ je o otvorenoj i nesumnjivoj zloupotrebi tzv. nezavisne pozicije ~lanova `irija.
Bi}e interesantno videti kako }e dosledne i beskompromisne autorke Pe{~anika primiti ovu nagradu uz u~e{}e predstavnika omra`ene
i mra~nja~ke vladaju}e koalicije u gradskoj skup{tini. Njihova ~uvena
doslednost sigurno ne dose`e dotle da odbiju ovu nagradu jer uvek je pri
ruci univerzalno i svespasavaju}e obja{njenje da im je ova nagrada dodeljena od strane objektivnog i nezavisnog `irija. A samo se o doslednosti radi, sve ostalo su jalovi izgovori i ideolo{ke obmane i zloupotrebe.
U istoriji su ipak uvek vi{e ostali zapam}eni oni koji su nagrade odbijali
nego oni koji su ih primali. Mi smo jo{ uvek daleko od ovog saznanja jer
je na delu bespo{tedna politi~ka i ideolo{ka borba, u kojoj nema mesta
za pri~e o doslednosti i na~elnosti.
Mi}a Miloradovi}
183
Mi}a Miloradovi}
...................
POLEMIKE
...................
Ivan Ivanji
prevodilac, Beograd
JUGOSLAVIJA JE BILA PRAVA
MERA SLOBODE*
Knji`evnik Ivan Ivanji bio je, izme|u ostalog, preko 20 godina prevodilac za nema~ki jezik Josipu Brozu Titu. Svoja iskustva sa putovanja,
susrete sa nema~kim politi~arima i umetnicima i sve ono {to se de{avalo oko Tita od po~etka {ezdesetih do kraja sedamdesetih, a ~emu je prisustvovao, duhovito i precizno je opisao u svojoj knjizi “Titov prevodilac”. Ivanji knjigu zavr{ava re~enicom Radeta [erbed`ije - “Onome ko
ne zna kako je dobro `iveo pod Titom ja ne mogu da pomognem”, i upravo to dosledno “dr`anje strane” tom sada tako prezrenom vremenu
~ini ovu knjigu zanimljivom.
• Da li je Titova Jugoslavija bila zemlja levi~arskih (u najboljem smislu te re~i, u smislu solidarnosti, jednakosti) ideja ili, {to se ose}a iz
va{e knjige, jedna obi~na, dobrostoje}a zemlja u kojoj ste, eto, imali sre}u da `ivite?
Ideje koje su vladale u Jugoslaviji nesumnjivo su se zasnivale na
solidarnosti. Socijalne razlike bile su mnogo manje nego danas u Srbiji
ili ostalim zemljama nastalim iz Jugoslavije, manje nego u isto~noevropskim zemljama pod patronatom Moskve, manje nego u zapadnim zemljama tr`i{ne privrede. Te ideje nisu uvek perfektno sprovedene u stvarnost, ali {ta je gde savr{eno?
• Da li je u toj zemlji bilo ugro`enih intelektualaca, kako su i za{to
bili ugro`eni? (Ne mislim na period Golog otoka, ve} kasnije, u vreme {ezdesetih, sedamdesetih)?
Brana Crn~evi}, ~ovek sa ~ijim stavovima se naj~e{}e ne sla`em,
napisao je jedan odli~an aforizam, koji otprilike glasi: “Ova revolucija
ne jede svoju decu, ali odrasli bolje neka se popri~uvaju”. Bio je “pro*
Intervju Tatjane ^anak, Glas, 6. februar 2006. godine.
185
Hereticus, 1-2/2006
Ivan Ivanji
tiv” onog re`ima, a nikad mu se ni{ta stra{no nije dogodilo. Sjajan slikar, pisac, filmski reditelj Mi}a Popovi} ~esto je imao probleme, ali je
izlagao, objavljivao, snimao, zaslu`eno se proslavio u svojoj zemlji i u
svetu. Da ne nabrajam, sli~no je bilo sa mnogim drugima. Lik u jednom
mom romanu ka`e da nigde na Zapadu nije bilo takve socijalne sigurnosti, a nigde na Istoku takve li~ne slobode kao u Jugoslaviji onog vremena. Naravno, ne i obrnuto! Bilo je i intelektualaca koji su stradali “na
pravdi Boga”, mislim na Milovana \ilasa ili, na primer, Mihajla Mihajlova. [to re~e Fu{e Napoleonu, to je vilo vi{e od greha, to je bila gre{ka.
Zna~i, jeste, bilo je i ugro`enih intelektualaca, ali ne bih generalisao da
su intelektualci bili ugro`eni zato {to su intelektualci.
• Za{to sada vlada pomama mr`nje prema tom vremenu? Za{to se
tek poneko usudi da ka`e da je u toj zemlji dosta toga dobro funkcionisalo, bez obzira na to {ta je bilo„iza toga”, (krediti sa Zapada,
Titova ume{nost, sre}ne okolnosti)?
Na po~etku mala ispravka: jednostavno nije ta~no da je Jugoslavija u Titovo vreme bila prezadu`ena. Zadu`ivanje je po~elo tek koju
godinu pred njegovu smrt, a jo{ nije bilo kriti~no, posle toga se zahuktalo. Te{ko je shvatiti neopravdano, ~esto la`no diskreditiranje ~etvrt
stole}a, naro~ito od 1955. do 1980. godine. Verujem u neku vrstu teorije klatna. Preterivalo se – preterivali smo – sa suvi{nim i glupim kultom
li~nosti, pa se “otklatilo” u drugu krajnost. Vrati}e se na istinu, o tome
svedo~i sve ve}e interesovanje mla|ih ljudi koji pitaju kako je bilo mogu}e da se sa jugoslovenskim paso{em bez vize putovalo u gotovo sve
zemlje sveta, mogu}e da je i radnik kupovao “fi}u” i sa porodicom i{ao
na letovanje i zimovanje, da su zdravstvene usluge za svakog bile dostupne i besplatne, penzije sigurne, nikome na pamet ne bi padalo da se za
{kolovanje pla}a, itd.
• Da li je bilo mogu}e raditi i biti na polo`aju u Titovo vreme, u njegovoj blizini, a u isto vreme biti moralan i delikatan ~ovek? Ili, jednostavnije, u kojoj je meri poniznost i ~itanje sa usana bilo povezano sa napredovanjem.
Nisam bio na nekakvom polo`aju, ali jesam ponekad u Titovoj blizini. Ipak bih za sebe rekao da sam bio “moralan”, ne uvek “delikatan”,
nego ponekad i drzak. [to se samog Tita ti~e, jedna od njegovih takti~kih vrlina bila je da pusti druge da govore, da saslu{a razna mi{ljenja.
Nije voleo da mu se “~ita sa usana”, on je “~itao sa tu|ih usana” pre nego {to bi donosio odluke. Nekih anegdota o tome ima u knjizi “Titov
prevodilac”.
186
Jugoslavija je bila prava mera slobode
• Kakav i ko je bio Josip Broz Tito? Diktator, naru~ilac ubistava, odli~an |ak Kominterne, svetski talentovani politi~ar ili – sve to. Da li
bi nam bio potreban opet jedan takav ili je to mnogo glupa ideja?
Da po~nemo od toga {ta sigurno nije bio. Sigurno nije bio naru~ilac ubistava. Sigurno nije bio “odli~an” |ak Kominterne, jer je ve} od
1938. godine po~eo da preseca i ubrzo je presekao sve veze KPJ sa Kominternom. Diktator? Meni se vi{e svi|a termin “prosve}eni apsolutista”. Da nije bio takav, mo`da bi se ona Jugoslavija koju sam voleo
mnogo br`e raspala. Bio je mnogo bolji kozer u manjem krugu, nego
govornik pred masama. ^ini mi se da nema spora da nikada dr`avnik iz
jedne male zemlje nije u`ivao takav respekt i simpatije celog sveta, pa i
velikih sila, kao on. Da li nam je potreban “jedan takav”? Na`alost, takvih nema. Ali nema ni novih Ruzvelta u Americi, nema ^er~ila u Velikoj Britaniji, nema Krajskog u Austriji, nema Branta u Nema~koj, nema De Gola u Francuskoj.
• [ta mislite o otvaranju dosijea i arhiva tajne policije? Da li bi i u
Srbiji bilo iznena|enja kao u nekim drugim biv{im komunisti~kim
zemljama?
Ja, naravno, nemam pojma {ta je u tim arhivama, {ta je poni{teno,
a {ta falsifikovano, dopunjavano, ispravljeno... Arhive iz Titovog vremena prvo su dopale u ruke Milo{evi}eve slu`be bezbednosti, posle su pro{le kroz toliko ruku da ja u verodostojnost onog {to je ostalo ne verujem. Svakom se moglo “napakovati” koliko je ko hteo. Imam primedbu
na deo va{eg pitanja koji Jugoslaviju dovodi u vezu sa “drugim biv{im
komunisti~kim zemljama”. Jugoslavija nije bila ~lanica ni Var{avskog
pakta, ni ekonomskog saveza tih dr`ava, nikad nije stajala pod kontrolom Moskve. Izme|u Zapada i Istoka Jugoslavija je za Titova `ivota nesumnjivo bila ”ne{to tre}e”.
Dimitrije @ivadinovi}
187
Aleksandar Miljkovi}
publicista, Beograd
POLEMIKE SA TEZAMA IVANA IVANJIJA*
Gospodin Ivan Ivanji je objavio knjigu “Titov prevodilac”. Tim
povodom ga je saradnica lista “Glas javnosti” intervjuisala i taj se intervju pojavio pod gornjim naslovom. Poznati su mi politi~ki stavovi gospodina Ivanjija (jer smo zajedno slu`ili redovni vojni rok u [koli rezervnih pe{adijskih oficira u Bitolju od 1954.do 1955. godine), a to {to
je godinama bio Titov prevodilac samo potvr|uje ono {to o njemu znam.
O knjizi ne mogu da ka`em ni{ta, jer je nisam imao u rukama (a siguran
sam da se ne}u nikada ni potruditi da je imam). Me|utim, u intervjuu je
gospodin Ivanji izneo o Titu izvesne tvrdnje koje ne odgovaraju istini. I
po{to se na osnovu njih mo`e o ovom komunisti~kom diktatoru da stvori pogre{na predstava, i to ne samo o njemu li~no nego i o re`imu na ~ijem se vrhu on nalazio, napisao sam odmah pismo redakciji “Glasa javnosti”. Na`alost, da li zato {to je moje pismo bilo preduga~ko da bi bilo
objavljeno u jednom dnevnom listu ili je postojao neki drugi razlog – tek
redakcija moje pismo nije objavila. Me|utim, slika o Titu na osnovu intervjua gospodina Ivanjija ne bi smela da ostane bez komentara, jer ona
ne samo {to nije istinita, nego ovog komunisti~kog samodr{ca sa nezaja`ljivim apetitom za rasko{nim `ivotom osloba|a od optu`bi za te{ku
politi~ku represiju i zlo~ine nad srpskim narodom od kada su se on i komunisti do~epali vlasti u oktobru 1944. godine u Srbiji, pa za sve vreme
dokle god je u ovoj zemlji on bio “bog i batina”. Gospodin Ivanji je u
intervjuu Tita prikazao u daleko povoljnijoj svetlosti nego kakav je u
stvarnosti bio. Zbog toga sam se osetio obaveznim da onome {to je gospodin Ivanji izneo o Titu protivstavim ~injenice. U stvari, ovaj intervju
poslu`io mi je kao zgodan povod da podsetim ~itaoce na neke ~injenice
koje kao da su zaboravljene, ili, da budem precizniji, koje su svesno potisnute u zaborav da bi se sakrile od dana{nje javnosti. Razobli~avanje
neistinitih svedo~anstava o Titu je tim potrebnije, jer su pristigle mla|e
generacije koje nisu imale prilike da se upoznaju s pravom istinom o
ovom nezaja`ljivom diktatoru.
Da pismo za “Glas javnosti” ne bi ispalo preduga~ko, usredsredio
sam se samo na nekoliko tvrdnji gospodina Ivanjija. Ali po{to moje pi*
188
Povodom intervjua gospodina Ivana Ivanjija pod naslovom “Jugoslavija je
bila prava mera slobode”, Glas javnosti, ponedeljak, 6. februar 2006.
Polemike sa tezama Ivana Ivanjija
smo nije bilo objavljeno, dozvolio sam sebi da ovaj tekst malo pro{irim,
mada zbog toga nisam promenio osnovnu koncepciju. Naime, ostao sam
pri tome da u ovom tekstu komentari{em samo nekoliko tvrdnji gospodina Ivanjija iz intervjua reporteru “Glasa javnosti”.
Da komentari{em najpre re~i gospodina Ivanjija da “nigde na Istoku” nije bilo “takve li~ne slobode kao u Jugoslaviji onog vremena”, to
jest dok je vlast bila u Titovim rukama. Pod re~ima “na Istoku” gospodin Ivanji je, pretpostavljam, imao u vidu evropske zemlje koje su pripadale biv{em socijalisti~kom lageru. S tim u vezi rekao bih da se i po
op{tem stanju koje je vladalo kao i po politi~kim i li~nim slobodama
gra|ana, Jugoslavija u nekoliko prvih godina posle Drugog svetskog rata nije ni po ~emu razlikovala od drugih komunisti~kih zemalja u Evropi. ^ak je situacija u Jugoslaviji bila gora, jer je zemlja bila razorena
proganjanjima i pokoljima Srba – na Kosmetu i u drugim krajevima, a
naro~ito u NDH, gde je poprimio stravi~ne razmere. Ina~e, sve zemlje
socijalisti~kog lagera, ne izuzimaju}i Jugoslaviju, bile su za slobodan i
demokratski svet primer neslobode i komunisti~kog terora, mada je Jugoslavija, uz Albaniju, to bila vi{e od drugih. Prakti~no, sve do 1950. godine, to jest dok nije bila prisiljena – da bi opstala – da primi ameri~ku
pomo} u hrani a ne{to kasnije i vojnu, u Jugoslaviji je vladala najogoljenija komunisti~ka diktatura, u kojoj su sve odluke, uklju~uju}i i odluke koje su se ticale `ivota i smrti ljudi i gra|ana, fakti~ki donosila partijska rukovodstva na ~ijem se vrhu nalazio Josip Broz sa svojim najbli`im
saradnicima iz Politbiroa CK KPJ. Ali ni posle 1950. godine u Jugoslaviji se nije promenio odnos Titove komunisti~ke vlasti prema gra|anima i narodu. Samovolja vlasti, koju je ona ispoljavala na najbrutalniji na~in, kao i nepostojanje politi~kih i li~nih sloboda, karakteri{u i razdoblje
posle sovjetskih optu`bi izre~enih na ra~un KPJ i njegovog rukovodstva. Proganjanja onih koji su se izjasnili za Rezoluciju IB, njihova hap{enja, ubijanja i prisilnog rasturanja njihovih porodica – svega toga se
gospodin Ivanji ne mo`e da ne se}a. Me|utim, to {to je u tom periodu
proganjanje informbiroovaca bilo u prvom planu, ne zna~i da je popustio ili prestao teror nad onima koje je komunisti~ki re`im nazivao reakcionarima. Pamti i gospodin Ivanji kao i ja hap{enja onih koji su ~ak i
tokom 1949. godine odlazili u ameri~ku ili britansku ~itaonicu u Beogradu da bi pro~itali novine, uzeli neku knjigu ili ~uli neki koncert s gramofonskih plo~a. Me|utim, ovde bih posebno podsetio samo na nepostojanje slobode kretanja kao jedne od osnovnih li~nih sloboda. To {to
je gra|anima bila uskra}ena sloboda kretanja nije najstra{nija manifestacija neslobode, ali je bila karakteristi~na za komunisti~ki re`im u Jugoslaviji. Paso{e za putovanje u inostranstvo mogao je u tim vremenima
da dobije samo jedan izuzetno privilegovan sloj komunista, i niko dru-
189
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Miljkovi}
gi. Ni ogromna ve}ina komunista, ~lanova partije, nije mogla da putuje
u inostranstvo, a da se o nekomunistima ni ne govori. Na one koji su poku{avali da ilegalno pre|u dr`avnu granicu, jer legalno nisu mogli, grani~ni organi (grani~ari i milicija) otvarali su vatru iz vatrenog oru`ja i
ubijali ih. Nije general Arso Jovanovi} jedini koji je ubijen prilikom poku{aja da ilegalno pre|e granicu (ako je uop{te ubijen na granici). Oblast uz ~itavu dr`avnu granicu bila je progla{ena pograni~nom zonom, i
obi~nom gra|aninu nije bilo dozvoljeno da u nju u|e bez specijalne dozvole pograni~nih (vojnih i policijskih) vlasti – a {to ni u kom slu~aju nije bila samo puka formalnost. Ostrva Vis, Lastovo i druga koja su udaljena od obale bila su sva u pograni~noj zoni. I na one koji bi se u toj
zoni zatekli u ~amcima pograni~ne vlasti bi tako|e pucale po sopstvenom naho|enju. S li~nim slobodama onda{njih gra|ana Titove komunisti~ke dr`ave u vezi, podsetio bih gospodina Ivanjija jo{ samo na takozvanu politi~ku podobnost, kojom se ograni~avalo pravo, a i mogu}nosti
gra|ana u pogledu {kolovanja, izbora poziva, zanimanja i zapo{ljavanja,
ali i otpu{tanja s posla. Politi~ki nepodobnim je uskra}ivano i pravo na
srednje i vi{e {kolovanje.
Istini za volju, mora se re}i da gospodin Ivanji priznaje da je u takvoj Titovoj Jugoslaviji ipak bilo progona politi~kih neistomi{ljenika, ali,
po njegovim re~ima, samo kao “poneki izuzetak”. Pritom kao primer navodi imena Milovana \ilasa i Mihajla Mihajlova. Ali, osim njih dvojice,
koji su bili komunisti~ki disidenti, on ne pominje da su pod Titom iz ~isto politi~kih razloga robijali i bili na razne na~ine maltretirani brojni
intelektualci koji fakti~ki nisu imali nikakve krivice, ve} samo zato {to
nikada nisu bili komunisti (rektor Beogradskog univerziteta Nikola Popovi}, profesori Pravnog fakulteta Laza Markovi} i Milan @ujovi}, advokat Dragi} Joksimovi}, socijalisti~ki i sindikalni prvak Bogdan Kreki}
i jo{ mnogi). A to je upravo ono {to karakteri{e ~itavu komunisti~ku, odnosno Titovu vladavinu u tom razdoblju, ali i u kasnijim razdobljima, kada su `rtve bili nekomunisti poput profesora Mihaila \uri}a.
Duga je lista onih koje je i sam Tito li~no optu`io, a njegovi komunisti surovo proganjali za nepostoje}e krivice. Dragoljub Jovanovi}
je odle`ao deset godina na robiji posle Titovog neosnovanog napada na
njega u Narodnoj skup{tini. Tito je bio taj koji je inicirao hajku na Branka ]opi}a, zbog ~ega je ovaj srpski pisac bio izlo`en te{kim psihi~kim
maltretiranjima. Te{ke optu`be je on li~no izrekao i povodom postavljanja na scenu dramatizovanog romana “Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovi}a. Ni ovim primerima se ne iscrpljuje lista njegovih nasilja
i zlo~ina.
Prema tome, pod Titovom diktaturom progoni neistomi{ljenika
nisu bili samo incidentni slu~ajevi disidenata i partijskih otpadnika, ka-
190
Polemike sa tezama Ivana Ivanjija
ko bi moglo da se zaklju~i na osnovu primera navedenih u intervjuu gospodina Ivanjija, ve} je to bila masovna pojava, sve dok je dr`ava bila
njegova pr}ija. Mislim da ne}u pogre{iti ako ka`em da je glavni inspirator progona i fizi~kih likvidacija neistomi{ljenika bio Josip Broz sa naju`im krugom svojih saradnika iz Politbiroa CK KPJ, kao i onih kasnijih
iz vrha partije i dr`ave koji su se nalazili uz njega. Za njega je tako|e bilo karakteristi~no da se s lako}om odricao i svojih najbli`ih saradnika i
odbacivao ih kad mu njihove usluge nisu vi{e bile potrebne ili kad bi mu
se u~inilo da mo`e na njih da prebaci krivicu za ono za {ta je on sam bio
najglavniji krivac (takvi “`rtveni jarci” su mu bili Aleksandar Rankovi}Leka, Svetislav Stefanovi}-]e}a i drugi srpski kadrovi iz vrha specijalne
slu`be za borbu protiv politi~kih protivnika).
[to se ti~e tvrdnje gospodina Ivanjija da je Tito “ve} od 1938. godine po~eo da preseca i ubrzo je presekao sve veze KPJ s Kominternom”
rekao bih ovo. Pre svega, ta je tvrdnja i ~isto s formalne strane neta~na,
jer je opovrgava ~injenica da je Tito tokom ~itavog rata – koji je u Jugoslaviji zapo~eo 1941, dakle tri godine posle 1938, a koju navodi gospodin Ivanji – odr`avao jo{ uvek redovnu vezu s Kominternom i Moskvom
preko njenog agenta u Zagrebu koji se prezivao Kopini~. Me|utim, nave{}u nekoliko podataka koji ovu tvrdnju gospodina Ivanjija su{tinski
opovrgavaju.
Sve do Rezolucije IB, pa ~ak sve do 1949. godine, jedan od najva`nijih politi~kih i ideolo{kih ciljeva komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji,
koju je oli~avao Tito, bio je sovjetizacija zemlje – to jest da se zemlja poistoveti sa Staljinovim Sovjetskim Savezom. Sumnjam da bi ~ovek koji je
po~eo da kida i uskoro raskinuo sve veze s Kominternom ~im je do{ao
na ~elo KPJ radio s takvom energijom i odlu~no{}u na sovjetizaciji zemlje kojom je vladao. Ja sam u tom razdoblju bio u vi{im razredima osmogodi{nje gimnazije, i dobro se se}am sa kolikom se primenom nasilja
sprovodila sovjetizacija, a siguran sam da to nije nepoznato ni gospodinu Ivanjiju. Pamti i on kao i ja razna poni`avanja dr`avnih i drugih
slu`benika, profesora univerziteta, nau~nih i stru~nih radnika, lekara i
drugih, koji su pored ostalog, da ne bi bili politi~ki obele`eni, na javnim
mestima nosili radni~ke ka~kete i i{li bez kravate. [e{ire su se usu|ivali
da nose na ulici uglavnom samo istaknutiji opozicioni lideri, na primer
Milan Grol ili njegov sin Vojislav, a i poneko od istaknutijih predratnih
politi~ara koji su pri{li komunistima, a pritom su zadr`ali svoje gra|anske obi~aje i manire (na beogradskim ulicama sam u to vreme sa {e{irom na glavi i elegantno obu~enog ~esto vi|ao “republikanca” Stanoja
Simi}a). Ina~e, iz najvi{eg partijskog vrha na ulicama je mogao da se sretne jedino Milovan \ilas, ali je i on nosio radni~ki ka~ket i obavezno bio
bez kravate, sa zakop~anim najgornjim dugmetom od ko{ulje pod grlom.
191
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Miljkovi}
Sovjetizacija koja se vr{ila u onda{njim {kolama odli~no mi je poznata. Ud`benici iz istorije, biologije, pa ~ak i iz astronomije, bili su prevedeni s ruskog, mada su postojali kompleti ud`benika za sve predmete
u izdanju Profesorske zadruge od pre rata, iz kojih smo u~ili samo godinu ili dve pre toga. Ud`benik iz koga se u gimnazijama u~io ruski jezik
odmah po zavr{etku rata je izvanredan primer koji mo`e da poslu`i kao
najbolji dokaz za ono {to tvrdim. Pretpostavljam da je taj ud`benik imao
u rukama i gospodin Ivanji. Sadr`inski je bio komponovan tako kako bi
se sovjetska ideologija i sovjetski sistem najdirektnije uterivali u glave
tada{njih u~enika. I danas, posle vi{e od 60 godina, mogao bih da napamet izrecitujem tekst biografije Staljinove na ruskom jeziku kao i niz
bolj{evi~kih parola i fraza iz tog ud`benika. Omladina u Jugoslaviji je
posle rata obavezno pevala sovjetske masovne pesme (“Geroj ^apajev”,
“Patamu, patamu ~to mi piloti” i druge). Pevanje sovjetskih masovnih
pesama se, naro~ito na omladinskim radnim akcijama, smatralo oblikom
idejno-politi~kog rada. A kad sam ve} spomenuo omladinske radne akcije, podsetio bih gospodina Ivanjija na stihove jedne od pesama, koju
sam i ja pevao na izgradnji pruge [amac-Sarajevo u leto 1947. godine:
“Da zbacimo jaram kleti, / Da `ivimo k’o Sovjeti; / K’o Sovjeti na{a bra}a, / @iveo nam Staljin ]a}a”. Ako ni{ta drugo, ta pesma – koju su obavezno po~injali skojevci i komandni kadar u omladinskim radnim brigadama – svedo~i o odlu~nosti s kojom je KPJ s Titom na ~elu radila na
sovjetizaciji tada{nje Jugoslavije. Kasnije, kad je Staljin prestao da bude
uzor srpskim i jugoslovenskim komunistima, najomiljenija masovna pesma je postala: “Dru`e Tito, mi ti se kunemo – Da sa tvoga puta ne skrenemo”, koju su neki od komunista opsednutih Titovom veli~inom predlagali da bude dr`avna himna.
Da navedem jo{ nekoliko podataka koji idu u prilog tvrdnje da su
Tito i jugoslovenski komunisti u to vreme bili odlu~no re{eni da sovjetizuju Jugoslaviju. Jedan od tih dokaza je da je Jugoslavija ve} 1947. godine donela Petogodi{nji plan – razume se, po ugledu na Sovjetski Savez.
Za predsednika Vrhovne planske komisije bio je postavljen Andrija Hebrang, pa kad je on najpre uhap{en a potom i ubijen u zatvoru, na njegovo mesto je postavljen Boris Kidri~.
Isto tako, jugoslovensko komunisti~ko rukovodstvo s Titom na ~elu, imaju}i pred o~ima kao svoj ideal Sovjetski Savez, me|u prvima je
krenulo s prisilnom kolektivizacijom u poljoprivredi, uteruju}i seljake u
kolhoze, koji su se u Jugoslaviji zvali selja~kim radnim zadrugama. Prisila se naj~e{}e vr{ila na osnovu drakonske mere obaveznog otkupa vi{ka poljoprivrednih proizvoda od individualnih poljoprivrednih proizvo|a~a. Tim se putem vr{ila, surovo i bezobzirno, sovjetizacija sela.
192
Polemike sa tezama Ivana Ivanjija
Da podsetim jo{ samo na jedan podatak, koji je otkrivao prave politi~ke ambicije Tita i partijske vrhu{ke u pogledu sovjetizacije zemlje.
Zgrada u ulici Mije Kova~evi}a u Beogradu, u kojoj se nalazio Vojnogeografski institut biv{e JNA (preko puta Po`arne brigade), podignuta
je 1947. godine da bi bila sedi{te novoosnovanog Kominformbiroa, koji je obrazovan po{to je Kominterna prestala da postoji 1943. godine. Nema nikakve sumnje da se time htelo da se i na taj na~in Jugoslavija ~vr{}e ve`e za sovjetski blok. Da je najvi{e partijsko rukovodstvo na ~elu s
Titom bilo nepokolebljivo u odluci da sovjetizuje zemlju je dokaz i to {to
je sedi{te Kominformbiroa imalo da bude u Beogradu. ^ak je u Beogradu izlazio i glavni organ Kominformbiroa, a koliko se se}am, Milovan
\ilas, tada sekretar agitpropa u Politbirou CK KPJ, bio je uvodni~ar u
prvom broju tog lista. Tek posle raskida sa Staljinom i ostalim zemljama sovjetskog bloka izmenjena je namena kori{}enja tog objekta.
Koliko podaci koje sam naveo idu u prilog tvrdnji gospodina Ivanjija da je Tito ve} od 1938. godine po~eo da preseca i da je ubrzo presekao sve veze s Kominternom, neka procene ~itaoci. Toliko o Titovom
presecanju svih veza s Kominternom po gospodinu Ivanjiju.
Ina~e {to se mog li~nog mi{ljenja o tome ti~e, ube|en sam da je
do presecanja svih veza do{lo onda kad su jugoslovenski partijski vrh i
Tito shvatili da je raskid s Kominformbiroom definitivan, i da }e za optu`bama na ra~un KPJ i njenog rukovodstva uslediti skidanje glava, po
proverenom Staljinovom metodu. Tada su, kao odgovor Titov i partijskog rukovodstva, zapo~eli progoni informbiroovaca u samoj zemlji, njihova hap{enja, ubijanja i zatvaranja u konclogore i gulage na Golom
otoku i u Bile}i. Tada su, pod pritiskom partijskih foruma i organa bezbednosti rasturane porodice onih koji su se izjasnili za Rezoluciju IB.
@ene bile prisiljavane da se razvode od svojih mu`eva da ne bi i one dopale zatvora ili bile izba~ene s posla, fakulteta ili iz partije. Ponovile su
se opet sve strahote Titovog komunisti~kog re`ima, ali su sada `rtve bili
uglavnom ~lanovi partije i skojevci.
Ali ni kasnije, kada je paradirao kao mirotvorac i borac za ravnopravnost svih naroda sveta, Tito je na unutra{njem planu ostao isti onaj
nemilosrdni i krvavi diktator kakav je oduvek bio: neprikosnoveni i do`ivotni {ef, po kome su se imali da ravnaju i partija, i vojska, i sudovi, i
zakoni, i narod, i dr`ava. Za njega nisu postojala nikakva ograni~enja –
ni u putovanjima (u zemlji i po svetu), ni u rasko{i. Ogroman broj dvorova po ~itavoj Jugoslaviji (Brioni su bili samo jedan od njegovih bezbrojnih feudalnih poseda) morali su u svakom momentu da budu spremni da ga do~ekaju ako do|e sa svitom svojih ulizica i u pratnji “gorila”
(to jest slu`benika dr`avne bezbednosti koji su ga ~uvali). Bio je svemo}an, ali i surov, kad bi ocenio da treba to da bude.
193
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Miljkovi}
Gospodinu Ivanjiju, kako je izjavio novinaru “Glasa javnosti”, Tito izgleda vi{e kao “prosve}eni apsolutista” nego kao diktator. Po meni,
sasvim je svejedno da li }ete d`elata nazvati d`elatom ili kasapinom. Jedino {to u poistove}ivanju Tita s prosve}enim apsolutistom, ne vidim
kakve je veze taj jugoslovenski “apsolutista” imao s prosve}eno{}u. Dodu{e, za Tita se pri~alo koje{ta, pa ~ak i to da je izvrsno svirao [opena.
Ja sam tu pri~u i li~no ~uo od jednog onda{njeg poznatog beogradskog
pijaniste, koji ga je navodno slu{ao kad svira. Naravno, koga drugog od
kompozitora da svira nego ba{ [opena. Da je kojim slu~ajem spomenuto da je svirao kompozicije Aleksandra Skrjabina umesto [openove, {iroki slojevi naroda, za koje je ta la` bila izmi{ljena, ne bi zapravo znali
o ~emu se radi. Me|utim, ono u {ta sam mogao da se uverim tokom svih
godina njegove satrapske vladavine jeste da je bio ~ovek neobrazovan i
bez ikakve kulture. To bi mogao da potvrdi jedan jednostavan podatak.
Tokom vi{e od pola veka, koliko su ga komunisti bezo~no nametali ovom
narodu, ne se}am se da sam video ijednu njegovu fotografiju s knjigom
u ruci. Bilo je njegovih fotografija kako za radnim stolom u svom rasko{nom kabinetu ~ita partijski list “Borbu”, ali da ~ita neku knjigu, takva
fotografija ne postoji. O tome da je bio uspe{an lovac i da je ubijao kapitalce me|u jelenima i medvedima izve{tavale su revnosno sve jugoslovenske novine. Ali se ne se}am da sam ikada pro~itao u novinama vest
da je Tito bio u pozori{tu da bi video Sofoklovu Antigonu ili ^ehovljevog “Ujka Vanju”. Nema, ~ini mi se, ni podataka da bio na predstavi
Krle`inih “Glembajevih”, mada se o Krle`i proturala pri~a kako se Tito
i on navodno poznaju li~no jo{ iz doba stvaranja KPJ. Me|utim, mo`da
ipak gre{im kad ovako milim o Titu. Jer je gospodin Ivanji, kao njegov
prevodilac, verovatno imao mnogo puta prilike da u`iva u intelektualnoj profinjenosti njegovog jezi~kog izraza i uop{te u njegovoj {irokoj obrazovanosti i kulturi.
I na kraju da dam kratak komentar re~i gospodina Ivanjija iz naslova intervjua da je Titova Jugoslavija bila “prava mera slobode”. Nasuprot ovoj njegovoj oceni, prava istina je to da za ~itavo vreme komunisti~ke vladavine – i dok je Tito bio `iv i posle njegove smrti, a naro~ito
dok je on bio neograni~eni despot – u Jugoslaviji nije postojao ni minimum politi~kih sloboda niti sloboda javne re~i, kao {to nije postojala ni
li~na sloboda gra|ana. Zapravo, slobode je bilo samo onoliko koliko bi
dozvolili svakom pojedincu ponaosob partijska rukovodstva i pojedini
partijski funkcioneri, UDB i policija, tu`ila{tva i drugi dr`avni organi,
koji su svi bili u partijskim rukama i izvr{avali naloge partijske egzekutive. Ne sumnjam da je i to gospodinu Ivanjiju savr{eno dobro poznato.
Potrebno je vratiti ponekad u se}anje sve ove ~injenice, jer ne bi
smelo da se dozvoli da ljudi budu zavedeni neistinama. Tito i komunisti-
194
Polemike sa tezama Ivana Ivanjija
~ki re`im bili su najstravi~nija po{ast za srpski narod u XX veku. Ovom
su narodu Tito i njegovi komunisti naneli toliko zla i doneli tolike nesre}e da ih nikada ne bi trebalo pominjati, osim po tim nesre}ama i po tom
zlu.
Milan Gambeli}
M. Pop Novakov
195
Nikola Rudi}
..................
INTERVJU
..................
PORUKE I POUKE SRPSKOG OKTOBRA 2000. (5)
Gospo|a Silvia Nadjivan, saradnik Politikolo{kog instituta u Be~u, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala gra|u za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Milo{evi}evog re`ima kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”.
Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue
sa tridesetak li~nosti iz politi~kog, nau~nog, medijskog i kulturnog `ivota
Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i doma{aj promena. Njen istra`iva~ki cilj bio je da iz
perspektive razli~itih aktera prika`e smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autenti~nog svedo~enja – tzv. govorne istorije. Kao {to se istorija
menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u razli~itim vremenima razli~ito percipira.
Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve
sadr`inske i stilske izmene nisu ~injene, kako bi razgovori sa~uvali dokumentarnu vrednost, autenti~nost i spontanost komunikacije.
J.T.
197
Grujica Spasovi}
novinar, Beograd
PLEDOAJE ZA ANTIFA[ISTI^KE,
ANTIMILITARISTI^KE, ANTI[OVINISTI^KE
I ANTIKLERIKALNE NOVINE
• Za{to ste izabrali da se bavite novinarstvom?
Pa, da budem iskren, ja sam jo{ kao srednjo{kolac jako zavoleo
Hemingveja, ~ak sam za maturski rad uzeo Hemingveja, pro~itao sve
njegove knjige, ~ak i neke na engleskom, koje tada jo{ nisu bile prevedene na srpski i mene su fascinirale njegove pri~e i posebno reporta`e,
posebno iz [panskog gra|anskog rata i, naravno, neki tekstovi sa Kube.
I tada sam tako|e bio fasciniran nekolicinom velikih, dobrih novinara –
to su uglavnom bili novinari “Politike”. Tada su oni bili jako poznati: Miroslav Radoj~i}, Slavoljub \uki}, onda jedan fenomenalan novinar, Jug
Grizelj, koji je i kasnije dosta uticao na mene. Sve zajedno, odveli su me
prijatelji, jo{ kao srednjo{kolca, u jedan omladinski list, koji se zvao “Susret” i ja sam tu napisao prve tekstove, jo{ pre nego {to sam krenuo na
fakultet. I onda sam, kao {to sam vam rekao, uzeo za maturski rad Hemingveja i, naravno, oti{ao na politi~ke nauke, i to na `urnalistiku. Tako
da se ja zapravo bavim novinarstvom jo{ od srednje {kole i sve vreme sam
u tom poslu. Posle toga, jednostavno nema motivacije, ne znate vi{e ni
{ta drugo da radite. Samo to.
• Kada ste onda po~eli da radite u “Borbi”?
Pa, gledajte, ja sam sara|ivao, nisam bio zaposlen u tom omladinskom listu “Susret”. Onda sam nakon toga... Ja sam zna~i radio u tom
listu “Susret” i istovremeno sam se prevashodno bavio studijama, zna~i
studirao sam. Zavr{avao sam fakultet, onda sam pri kraju fakulteta bio
na nekoj praksi u “Politici”, a zatim sam bio na prvom konkursu na kome sam u~estvovao. To je bio konkurs u “Ve~ernjim novostima”, kada
je konkurisalo 600 ljudi i od tih 600 ljudi oni su primili 10. Me|u njima
i mene, tako da sam ja u profesionalnom i stalnom radnom odnosu od
te ‘74. godine. Prvi moj posao zvani~no je bio u “Ve~ernjim novostima”,
u kojima sam ostao do ‘79. godine. Tada mi je ponu|eno da budem glavni urednik “Omladinskih novina”, to je bio list omladine Srbije i ja sam
prihvatio. Naravno, to je {to bi rekli “skok s konja na magarca”, jer sam
radio prvo u najtira`nijem i u to vreme najpoznatijem listu u ovoj zem-
198
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
lji, a onda sam oti{ao u jedan mali list, a oti{ao sam, moram da budem
iskren, zato {to su mi dali stan. To je bio jedini na~in da dobijem stan,
jer je i moja supruga radila u Omladinskoj organizaciji, tako da su oni
jednim stanom re{ili dva problema. Ja sam tu bio do ‘83, a ‘83. su me izabrali za glavnog urednika “Duge” – to je revija “Duga”. Tu sam bio do
‘87. godine i tada sam tu smenjen na li~no insistiranje Slobodana Milo{evi}a, koji je tada bio prvi ~ovek u Savezu komunista Srbije, zna~i jo{
pre nego {to je postao ono {to je postao kasnije. To je bilo ‘87. godine.
‘87. sam onda pre{ao u “Borbu” i u njoj sam ostao dok nam je nisu oteli i dok nas nisu izbacili i od nje napravili njihov bilten. Onda sam pre{ao
u “Na{u borbu”, ~ak sam dao ime tom listu – “Na{a borba”. Tu sam bio
zamenik urednika, a ova dama {to je sada u{la, ona je bila glavni urednik. Ona je bila poslednji glavni urednik te “Borbe” i prvi urednik “Na{e borbe”. Onda smo se sukobili s vlasnikom “Na{e borbe” – to je ina~e
jedan mangup iz Novog Sada, koji je video u tome {ansu da se obogati.
Njega medij kao medij nije interesovao i novina ga nije interesovala. Onda smo se mi pobunili i napravili na{e preduze}e ‘86. godine i ‘87. godine... Pardon, ja sve vreme govorim osamdesete. ‘97. smo mi krenuli. To
je bilo ‘96. A ‘97. smo pokrenuli list “Danas”, 9. juna je iza{ao prvi broj.
To je otprilike moja pri~a.
• Za{to je Slobodan Milo{evi} insistirao da Vi budete smenjeni?
Otkako sam postao glavni urednik “Duge”, ja sam imao problema sa vlastima, jer su bile mnoge stvari koje se njima nisu dopadale, a
kasnije sam rekonstruisao – prvo, u to vreme kako odlu~e u partiji, tako
je i bilo: ko }e biti glavni urednik, ko }e biti smenjen, itd. Ve} se tada
spremao obra~un Milo{evi}a s Ivanom Stamboli}em, koji je tada bio glavni ~ovek u Srbiji. I onda je u to vreme bio jedan skandal, ~ije se posledice i dan-danas ose}aju – objavljena je jedna humoreska u “Politici”, s
la`nim potpisom, s naslovom “Vojko i Savle”, a zapravo to je bilo {amaranje akademika Gojka Nikoli{a, pa ~ak i ovog drugog, Pavla Savi}a, samo su malo promenjena imena, ali je bilo jasno o kome je re~ i mi smo
u “Dugi” stalno tra`ili da neko odgovara zbog toga, da se utvrdi ko je to
napisao, napadali tada{njeg glavnog urednika “Politike”, @ivorada Minovi}a. On je u to vreme, po{to je ve} radio s Milo{evi}em na planu o
tom udaru protiv Ivana Stamboli}a, insistirao da ja budem smenjen, jer
nije mogao da podnese da mi njega iz broja u broj napadamo i tra`imo
njegovu odgovornost. I to je postavio kao uslov da pristupi toj grupi Slobodana Milo{evi}a. Tako da je Milo{evi} onda insistirao da se ja smenim, i ne samo to. Tada je bila velika solidarnost kolega u Beogradu. Niko nije hteo da do|e na moje mesto i {ta je onda uradio? Morao je da
po{alje na moje mesto jednog mladi}a, koji nije imao nikakve veze s no-
199
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
vinarstvom do tada. Bio je samo sekretar Komisije za informisanje u CK
Srbije, ali je zanimljivo – taj momak se u to vreme zabavljao s njegovom
}erkom i on je trebalo da bude budu}i zet i onda je on na osnovu toga
dobio to mesto i nasledio me na mestu glavnog urednika “Duge”. To je
bio kraj januara ‘87. godine. Tako da je to provereno. To je apsolutno
ta~no. I on je vi{e puta javno govorio, S. Milo{evi}, u to vreme, da su morali zbog desnih skretanja da sklone glavnog urednika “Duge”, zbog antikomunizma. Ne znam {ta sve nije bilo tu.
• Kako je bilo raditi u “Dugi” do Va{eg smenjivanja?
Da Vam ka`em, u to vreme mi smo napravili stvarno dobru novinu i ona je bila naj~itaniji list na srpskom jeziku u Sloveniji, jer smo bili
latinica. Ja sam ~esto i{ao u Sloveniju i ba{ sam se uverio – bili smo jako
cenjeni, jako puno smo imali i saradnika i ~italaca i u Sloveniji i u Hrvatskoj. Zaista smo bili jugoslovenski list. Ja sam se odupirao, nisam prihvatao te pritiske, radio sam kako sam smatrao da treba raditi. Tako da
sam apsolutno zadovoljan s onim {to sam radio i mislim da je ostao jako
dobar trag. Ja sam do{ao i postao glavni urednik kada je “Duga” imala
45.000 tira`a, a kada sam odlazio, ona je imala 130.000. Tako da je to bio
zaista veliki, veliki tira`.
• Da li su se politi~ke promene i politi~ki uticaj vlasti odjednom primetili od trenutka kad je Milo{evi} do{ao na vlast?
Kako da ne. Prvi broj koji je taj moj naslednik objavio je tekst s
naslovom “Tre}i put”. A u podnaslovu je bilo slede}e: “Za Srbe pravi
put nije ono {to mu je nudio Tito, nije ni ono {to mu je nudio Dra`a Mihajlovi} i njegovi ~etnici. Za Srbe je pravi put – put Slobodana Milo{evi}a.” To je bila nova politika. Mi, naravno, nismo uop{te podnosili ni
podr`avali S. Milo{evi}a, ni u “Dugi”, a da ne pri~am kasnije. I “Duga”
je oti{la u ekstremni nacionalizam, populizam, ba{ bukvalno ono {to je
Sloba hteo, oni su to radili. Apsolutno su postali jedan od glasnogovornika tog nacionalisti~kog ludila, koje je promovisao S. Milo{evi} u to
vreme. Zato je bio razlog da se ja sklonim. Posle mene su pali glavni urednik NIN-a i glavni urednik “Politike”, direktor “Politike”, do{lo je do
~i{}enja televizije, ali sve je to bilo posle. Tako de facto, ja sam bio prvi
koji je nastradao.
• Kako ste posle uop{te mogli da radite u “Borbi”?
Pa, znate {ta. Problem je bio ovaj: “Duga” je bio srpski list. O “Dugi” su odlu~ivali u Srbiji. “Borba” je bila jugoslovenski list. O “Borbi”
se odlu~ivalo na saveznom nivou, a ve} su po~ele velike me|urepubli~ke
sva|e. I recimo, ako Srbi napadnu “Borbu”, onda je Hrvati iz sve snage
200
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
brane, ako je Makedonci napadnu, onda je Bosanci brane, tako da oni
nikada nisu mogli da se dogovore {ta da rade s tom “Borbom”. I onda
je, zahvaljuju}u tome, “Borba” opstajala, postajala liberalna, otvorena
do daske, demokratski, proevropski orijentisana i pod velikim uticajem
Ante Markovi}a. To je bila neka na{a opcija. Mi smo se njega dr`ali i
imali smo njegovu veliku podr{ku i samim tim smo bili pre svega protiv
Milo{evi}a, jer tada je Milo{evi} bio jedini ja~i faktor koji je destabilizovao dr`avu. Kasnije su i Slovenci krenuli, i Hrvati kada su izabrali Tu|mana za predsednika, i Alija Izetbegovi}. To je sve kasnije bilo. U po~etku je klju~ni problem bio S. Milo{evi} i da je on tada zaustavljen,
verovatno se ne bi ni raspala ona velika Jugoslavija, a i da se raspala, ne
bi se raspala na onako ru`an, krvav na~in.
• Kako je privatizacija “Borbe” bila mogu}a?
Pa, tada je donet zakon. To je vlada Ante Markovi}a donela zakon o privatizaciji. Ja sam ba{ sad bio, pro{le nedelje, u Rovinju i zaprepastio sam se – ona Tvornica duhana u Rovinju, koja je izvanredna,
sigurno najbolja i najve}a na Balkanu, ona se isto privatizovala po tom
zakonu, zakonu Ante Markovi}a. Mislim da je taj zakon donet ‘89/‘90.
godine. Onda smo mi vrlo brzo krenuli da stvaramo to deoni~arsko dru{tvo, jer nam je bilo jasno kuda se stvari kre}u i ako taj dr`avni deo u
“Borbi” ne smanjimo na ispod 50%, nas }e da uzme Milo{evi} potpuno... Ja sam ve} zaboravio ko je sve bio. Bile su neke velike firme. Onda
smo napravili i neke akcije, pa je bilo hiljadu deoni~ara malih. Dolazili
su slikari, donosili su slike koje smo mi prodavali, pa smo to pretvarali
u akcije, itd. Da bismo do{li do, {ta ja znam, nekih 60% u rukama akcionara, 40% u rukama dr`ave. Tako da nije mogao kasnije, kada se Jugoslavija raspala, kada su tzv. malu Jugoslaviji, odnosno SRJ, uzeli pod
svoje Milo{evi} i [e{elj, jer su oni bili, i ovi Bulatovi}evi iz Crne Gore.
Oni nisu mogli tek tako da nas ugu{e, nego su morali da naprave neku
sudsku ujdurmu. Jednostavno, farsu od su|enja, da bi poni{tili ceo proces privatizacije, do{li s policijom i izbacili nas na ulicu... Da, uo~i Bo`i}a 1994. godine. S idejom da niko ne}e primetiti, jer Bo`i} je, svi slave,
ne pi{e se, ne izlaze, novine, politi~ari ne rade svoj posao, a onda kada
pro|e nekoliko dana – sve mirno, izlazi njihov list. Me|utim, mi smo vrlo brzo reagovali, tako da je iste ve~eri reagovala EU, reagovala ameri~ka vlada. Onda smo po~eli da izdajemo neku vrstu samizdata, poluilegalno izdanje. Bila je “Borba – vanredno izdanje”, pa smo i{li od jednog
lista do drugog. Malo nas je izdavao jedan list, malo drugi, malo tre}i.
Oni su stalno zabranjivali to, ali novina ve} ode. Ponekad smo izdavali
samo 100 komada. To je bio taj me|uperiod dok nismo krenuli s “Na{om
borbom”. Onda je sve to legalizovano, jer je Milo{evi} imao stra{an pri-
201
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
tisak me|unarodne javnosti da popusti i on je `eleo da se folira, da ima
jedan nezavisni, opozicioni list, koji }e biti pod kontrolom, bi}e malo ~itan, ne}e se ni prime}ivati, ali }e on uvek mo}i da ka`e: “Pa, nije gospodo! Evo imate opozicione novine. Nije ta~no da sam ja diktator.” Tako
je to bilo.
• Sa kakvom argumentacijom je Milo{evi}ev re`im mogao da ugasi
“Borbu” koju ste Vi ure|ivali?
Pa, ka`em vam. Pazite, nije on imao jedini problem s nama. Tu su
bili ratovi, Hrvatska, Bosna, sankcije, me|unarodni pritisak, ve} na Kosovu su po~eli da se javljaju prvi problemi. Nismo mi bili jedini problem
i on je tra`io re{enje i konstatovao da jedino sud, sud kojim on diriguje,
mo`e da donese odluku da se poni{tava ta registracija deoni~arskog dru{tva, da je to nezakonito i da se “Borba” vra}a pod okrilje dr`ave. Onda
je te ve~eri poslao svoja dva ~oveka od poverenja s policijom i oni su do{li. Neko vreme su izlazile dve “Borbe” – izlazila je “Na{a borba” vanredna, a izlazila je i njihova “Borba”, koju su odmah prozvali “Br~inka”, zato {to se taj ~ovek koji je do{ao, koga je on poslao, zvao Dragutin
Br~in, i onda su je nazvali “Br~inka”. To je bilo vrlo zanimljivo, jer mi
kada smo izdavali tu “Na{u borbu”, to je bilo vanredno izdanje, a vide
ljudi dve “Borbe” tu i onda ka`u: “Je l ovo ‘Br~inka’ ili ‘Na{a borba’?”
Onda je bilo logi~no da mi na{u novinu nazovemo “Na{a borba” i onda
su nas napadali, jer jo{ pre Drugog svetskog rata je Dimitrije Ljoti}, koji je posle bio ~uveni kvisling u Drugom svetskom ratu, to jest njegov
“Zbor” – to je nacisti~ki pokret me|u Srbima – izdavao list koji se zvao
“Na{a borba” i onda smo mi kao “ljoti}evci”, {to nema veze jedno s drugim!
• Gde ste onda mogli da {tampate “Na{u borbu” u to vreme kad ona
jo{ nije bila legalizovana?
[tampali smo po manjim beogradskim {tamparijama. Uvek je bio
neko ko je hteo da se istakne, ohrabri, tako da smo {tampali u nekoliko
{tamparija. Najvi{e smo {tampali u {tampariji gde se danas {tampa “Glas
javnosti”. To je ona u Vlajkovi}evoj ulici, ali smo {tampali nekoliko brojeva i u “Borbi”. [tampali smo u nekoliko {tamparija u Novom Sadu.
Nekoliko dana u jednoj, pa onda u drugoj i samo nervirali Milo{evi}a.
• U kojim prostorijama ste radili?
Dok nas nisu potpuno izbacili iz te zgrade, u jednom delu smo bili
mi, u drugom delu su oni radili tu “Br~inku”, a onda smo dobili, dao nam
je prostor sindikat “Nezavisnost”. To je vrlo blizu zgrade “Borbe”, tako
da smo mi bili kod njih i zahvaljuju}i njima smo i opstali. Tu je krenula
202
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
i “Na{a borba”. Tu smo radili, ako se ne varam, 6 meseci “Na{u borbu”
i onda je vlasnik “Na{e borbe” iznajmio prostor na drugom mestu i tu
smo nastavili da radimo “Na{u borbu”... Legalno, uz mnoge pritiske,
mnoge pretnje, velike tro{kove. Ja sad ne mogu da se setim, zaboravio
sam detalje. Uslovi {tamparije su uvek bili lo{i, lo{ije vreme uvek dobijete, pa morate ranije da zavr{ite. Te`e mo`ete da kupite papir, imate
problem s distribucijom. Uglavnom, ve}ina onih velikih prodaja novina
nije prihvatala da prodaje “Na{u borbu”. Onda su oni kolporteri, koji
su dolazili, dr`ali u rukama novine i prodavali na ulici. Ne oni koji su
imali kioske. Oni uglavnom nisu, nisu smeli da je prodaju. Tako je to bilo, naro~ito u po~etku.
• Kada je mogao da po~ne tzv. normalan rad?
Nikada nije bio potpuno normalan, ali je bar bio prividno legalan.
Nikada nije bio normalan, uvek je bila velika pretnja da li }e za dva
dana sve da se sru{i. Uvek je bilo tako. Prividno je bilo legalno, ali zapravo nikada nismo imali ravnopravne uslove kao druge novine, koje su
bile re`imske, koje su bile za Milo{evi}a.
• Da li je policija u{la u va{e prostorije i zaplenila opremu?
To je bilo u no}i... Ja sada vi{e nisam bio u “Na{oj borbi”. Mi smo
napustili “Na{u borbu”. Neko vreme je izlazila i “Na{a borba” i “Danas”. Do ‘97., kada smo mi krenuli u junu mesecu, pa do oktobra ‘98.
izlazili su i “Na{a borba” i “Danas”. “Na{a borba” je ‘98. prestala da
izlazi. E, sada, ako ho}ete o tome da pri~amo – to je ve} pri~a o “Danasu”, ne o “Na{oj borbi”. Da to ra{~istimo.
• Koja je bila razlika izme|u “Na{e borbe” i “Danas-a”, jer su obadve novine bile prakti~no privatno preduze}e?
Kada su nam uzeli “Borbu” i kada smo raspravljali o “Na{oj borbi”, mi smo se dogovorili s gazdom i to smo imali nekoliko no}i rasprave
i pravili smo statut preduze}a, od ~lana do ~lana smo i{li, dogovorili smo
se s tim Miji}em iz Novog Sada da on bude pola vlasnik, a pola novinari
lista i posle mnogo rasprava, on se slo`io, a onda je uzeo i prepravio, bez
na{eg znanja, taj statut i odneo i registrovao u sudu firmu koja je potpuno njegova, gde uop{te nema novinara. Mi smo to tek kasnije otkrili.
Onda smo tra`ili da se promeni taj statut i bude kako smo se ranije dogovorili. U to vreme, EU je puno pomagala “Na{u borbu”, a mi uop{te
nismo znali koliko je novca stiglo. On je stalno govorio da nema novca
za plate, za honorare i dosta nas je maltretirao. Zbog toga smo mi odlu~ili da vi{e nikome ne verujemo i da pravimo svoju firmu. Napravili
smo firmu “Dangraf”. Za{to? Nismo hteli da se zove isto kao list, nego
203
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
da bude {ire i da se bavi drugim poslovima. Mi smo registrovani za milion poslova, naravno, mi ovo {to znamo – znamo. Mi izdajemo s vremena na vreme, nadamo se da }emo se uskoro dogovoriti da to bude
stalno, list na engleskom jeziku “Belgrade Daily”. Mi izdajemo knjige.
Mi smo najprodavanije knjige u poslednjih nekoliko godina u ovoj zemlji izdali... ^uli ste verovatno za Vorena Zimermana, poslednjeg ameri~kog ambasadora u velikoj Jugoslaviji. On je napisao knjigu o katastrofi Jugoslavije. Objavili smo Ri~arda Holbruka “Put u Dejton” – {ta
se sve u Dejtonu doga|alo. Sada smo objavili Tima D`udu, koji je napisao izvanredan tekst o Srbima i Srbiji. Sad smo ponovo izdali – toliko
je bilo interesovanje za Zimermana. Pripremamo Lampija “Bila dvaput
jedna zemlja”. To je isto jedan ~uveni ameri~ki istori~ar, koji nas dosta
dobro poznaje. ^esto smo i servisno, izdajemo listove za neke druge organizacije i onda oni do|u, rade s na{im kompjuterima, na{i prelama~i
to prelome i uzmemo novac od toga. To sve uzima “Dangraf”. Zna~i,
“Danas” je jedno, a “Dangraf” je firma u kojoj se nalazi i “Danas”, ali
i neke druge stvari. U tome je razlika, ali vlasnici te firme su 15 novinara
i niko van njih. Zna~i, nema ljudi koji se bave trgovinom oru`ja, duvanom, krompirom, {e}erom, nego samo novinom, jer to je bila na{a `elja
– da budemo na pravi na~in nezavisni, da na pravi na~in razmi{ljamo o
ovima. Tu je klju~na razlika od “Na{e borbe”... To je bilo preduze}e “Finagra”, koje je bilo u rukama ovog Du{ana Miji}a, o kome vam pri~am,
a “Dangraf” je u rukama 15 novinara. Ja sam jedan od tih 15.
• Kakav je bio odnos izme|u “Na{e borbe” i “Danasa”? Da li je bila velika konkurencija?
Pa, jeste, jer mi smo manje-vi{e i{li na istu ciljnu grupu. To su ljudi koji su demokratski orijentisani, proevropski, antimilo{evi}evski, antiratno, antinacionalisti~ki. Zna~i, bukvalno, i{li smo na istu ciljnu grupu.
To su oni koji su najvi{e proganjani, koji su `iveli najbednije. Intelektualci su najvi{e platili ceh propasti ove dr`ave. Njima je opao tira`, nama
je bio mali tira`. Tako smo se dr`ali. Polako se tamo uru{avalo sve i onda su oni jedva do~ekali onaj [e{eljev zakon o javnom informisanju da
prestanu da izlaze. Onda smo ostali mi sami. Tako je bilo.
• Rukovodstvo “Na{e borbe” je samo ~ekalo novi Zakon o javnom
informisanju ‘98. godine?
Da, znate za{to? Njima je stalno opadao tira`, novinari su ih napu{tali, bilo je sve ve}e nezadovoljstvo tim gazdom tamo i u isto vreme,
on je imao sve ve}e i ve}e dugove, koje vi{e nije mogao da pla}a, a istovremeno je dobio toliko novca da nije smeo tek tako da prekine, jer
bi mogao da odgovara onima koji su mu dali taj novac. I onda, kada se
204
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
pojavio taj zakon, on je prona{ao fenomenalno re{enje zbog tog zakona
koji je zaista bio fa{isti~ki i zbog kojeg smo mi stra{no propatili, ali smo
izdr`ali. On je uzeo sve i povukao se, s najavom da }e kad-tad da nastavi
i mi znamo da je on kasnije poku{avao, i{ao u Italiju, tamo tra`io neke
finansijere da ponovo pokrene “Na{u borbu”. I{ao je u Sloveniju, na
mnoga mesta, ali ljudi su saznali ko je on, tako da vi{e nikakvih {ansi nije bilo, a posebno zato {to smo mi uzeli ~itala~ko telo i zadovoljavali sve
te potrebe ljudi koji tako misle.
• Za{to je bio uveden taj Zakon o javnom informisanju ‘98. godine?
Pa, upravo zbog toga da disciplinuju medije, da ih mediji potpuno
slu{aju, a da ostane neki privid demokratije. Oni su mogli da ka`u – donose novi zakon, ~lan 1.: predsednika, direktora ili glavnog urednika bira predsednik parlamenta, ili bira predsednik dr`ave, ili bira Ministarstvo. To je toliko jasno – to postoji samo kod Orvela i u jednopartijskim
sistemima. Me|utim, oni su hteli da u`asnim kaznama, poni`avanjem
novinara, brzom akcijom da se ne{to uni{ti, da disciplinuju medije, da ih
slu{aju i da im ne prave vi{e toliko problema koliko su im pravili. Tu su
bila dva koraka: prvi korak je bio – to je bio oktobar ‘98., tada se tako|e
o~ekivao napad NATO-a na Jugoslaviju i onda su oni doneli Uredbu o
neposrednoj ratnoj opasnosti. Mislim da su doneli 10-11. oktobra, ne se}am se ta~no. I mi smo to objavili i onda su oni nama, Ministarstvo informisanja, poslali jedno pismo da to ni slu~ajno ne sme da se objavi, kad
nam ka`u {ta mi sve radimo, da je to protiv te Uredbe, itd. Mi objavimo
to pismo i objavimo na{ stav da je to budala{tina, da to nema veze i da
mi ne}emo da u~estvujemo u toj budala{tini i da zajedno s njima snosimo odgovornost kasnije. Onda su oni doneli slede}ih dana odluku da
nas zabrane. Onda je do{la policija, izbacila nas iz na{ih prostorija i zabranila {tampanje novina... To je bila no} izme|u 12. i 13. oktobra. Do{li su u toku no}i, pa do kraja meseca smo slali 4 strane u Podgoricu, Crnu Goru, i one su se tamo {tampale u okviru lista “Vijesti”. Tako da smo
zapravo svakog dana izlazili. Bilo je veliko “Danas”. Izlazili smo do kraja meseca u Podgorici. U me|uvremenu su oni 23. doneli taj zakon i samo su ~ekali da se pojavi prvi broj na{eg lista. Zakon je bio takav da su
u svemu mogli da na|u razlog da nas stra{no kazne. I {ta smo mi uradili? Uradili smo dve stvari. Prvo, po{to su se oni pre{li i stavili da odgovara odgovorni urednik i da on treba da plati veliku kaznu, onda smo se
mi dogovorili da ja ostanem samo glavni urednik, a odgovorni urednik
da bude ~ovek iz Podgorice, iz Crne Gore, a to je srpski zakon, nije jugoslovenski. Samo srpski. Zna~i, njemu ne mogu ni{ta, dok ne do|e
ovde. Kad do|e ovde, mogu mu sva{ta, ali rekli smo mu da ne dolazi. I
druga stvar, po~eli smo da {tampamo u Podgorici. Zna~i, nismo {tam-
205
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
pali nigde u Srbiji, nego u Podgorici i {tampali smo tamo 3-4 meseca, pa
su prvi broj zaustavili na granici izme|u Crne Gore i Srbije i dr`ali ga
12 sati, bez ikakvog obja{njenja. I onda su ga pustili i taj prvi broj je stigao u pono}. Umesto da je bio ujutru na kioscima, on je stigao tek u pono}. Onda smo organizovali neke studente koji su prodali nekoliko hiljada primeraka, odr`ali konferenciju za {tampu, opet pravili neku gu`vu
i tako su sutradan prestali to da rade. Pa, onda smo ~esto imali tih problema – ne znam da li ste i{li tim putem, ali to je katastrofa, ta Ibarska
magistrala i uop{te taj put Podgorica-Beograd. ^esto se kasnilo stra{no,
pa smo pre{li na avionski saobra}aj. To nas je katastrofalno ko{talo,
avion u odnosu na ovaj transport. Ja stalno govorim, ~ak ni Bog nije bio
na na{oj strani. Tad je bilo i jako lo{e vreme, te zime, pa ~esto i neka
magla. Pa ~esto avion ne doleti do Beograda i onda nema novina, a novine do|u s danom zaka{njenja. Ko }e da ~ita ju~era{nje novine?! Za
Novu godinu smo napravili sjajan broj – ni on nije stigao na vreme. 31.
decembra ujutru je trebalo da bude na kioscima. Bio je na kioscima tek
3. januara. I onda smo razmi{ljali {ta da radimo i onda smo odlu~ili da
se preselimo u Novi Sad. Zna~i, mi i dalje ne {tampamo u Beogradu. Mi
}emo uskoro po~eti da {tampamo u Beogradu, ali smo pre{li u Novi Sad
– jeftinije je, bli`e. Ono {to je bilo vrlo va`no, to je {tamparija “Forum”
– to je jedna od poslednjih enklava Ma|ara u Novom Sadu. Prvo, {to su
to fini ljudi, odgovorni, dobri stru~njaci, a druga stvar, po{to je Srbija bila u blokadi u to vreme, poslednja veza s Evropom bez nekih ve}ih problema je i{la preko Budimpe{te. Gde nije bilo viza, lako se ulazilo, izlazilo. I mi smo mislili da Milo{evi} nije toliko lud da zbog nas pokvari
odnose s Ma|arskom. To se nije dogodilo. Zaista su nas dosta tolerisali,
nisu nas toliko mu~ili. Me|utim, mi smo finansijski uni{tavani. S jedne
strane, po tom zakonu o javnom informisanju smo katastrofalno puno
kazni platili – 7 kazni. S kamatama, kursnim razlikama, to je otprilike
bilo ~etvrt miliona maraka. To je bilo stra{no... 250.000 maraka. Onda,
mi smo recimo pla}ali u to vreme papir 45 dinara kilogram, a “Politika”
ga je pla}ala 15 dinara kilogram. Mo`ete da zamislite kako to izgleda,
tri puta skuplje da pla}ate?! Jedva samo nalazili taj papir. Opet su mnogi odbijali da nas prodaju, pla{e}i se. Mnogi su sakrivali, vra}ali neprodate primerke. Na taj na~in su nas oni mu~ili, ali bar smo imali svoju
{tampariju. Onda su nas izbacivali. Mi smo imali tada iznajmljene prostorije od jedne banke. Vrlo lo{e prostorije, ali nema veze. U toj banci
su vladali ljudi vrlo bliski JUL-u. ^ekali su samo da pola sata zakasnim,
da ne platimo kiriju i da nas odmah izbace i stalno su bile pretnje. Onda
smo se mi ovde doselili, ba{ u vreme kada je bilo bombardovanje Beograda. To je bio po~etak maja ‘99. godine. Tu sam do{ao i tamo s jednog
prozora video toranj na Avali. Onaj veliki, kada smo do{li da gledamo
206
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
prostorije. Kada smo se uselili, njega vi{e nije bilo, jer je bio sru{en. I
tako, od ‘99. smo ovde.
• Koliki je bio tira` lista “Danas” u to vreme – ‘98-‘99. godine?
Ima jo{ jedna stvar koju sam zaboravio da vam ka`em. Oni su nas
mu~ili i sa papirom, tako da je navodno bila velika nesta{ica papira. Mi
smo... To je dok smo bili u “Borbi”. Zna~i, to je bilo pre... sedme-osme
godine, vrlo ~esto su nam, dok smo bili u {tampariji “Borbe”, govorili
da nema papira, pa onda jedan broj {tampamo na 24 strane, pa nam onda ka`u: “E, sad }ete imati papira za 12 strana!” Pa smo pravili novinu
od 12 strana, pa nam onda ka`u da mo`e da se {tampa 30.000, onda mo`e 10.000 – na kraju smo pali na 3.000. Ne, la`em. 5.000 nam je bilo najmanje. 5.000 smo izlazili nekoliko dana sa 12 strana. To je bila katastrofa... Zna~i, mi smo {tampali od 5.000 do 50.000. Od 12 strana do 24.
Uop{te nije zavisilo ni od tr`i{ta, ni od potreba, nego koliko nam dopusti {tamparija, odnosno re`im. Oni su najdirektnije to dirigovali. Kako smo mi vi{e pravili problema, imali smo manji tira` i manje strana.
Onda nas neko vreme puste, i stalno tako... To je bilo otprilike do dono{enja tog zakona o javnom informisanju. Zna~i, to je i{lo od 5.000 do
50.000, kako kada. Nekada smo i{li i do 40 strana, neki vikend ili neki
praznik. Uglavnom je i{lo na 24 strana, ali vrlo ~esto smo ~ak i na 12
strana i{li. U malom tira`u, jer nam nisu dali da vi{e {tampamo. Onda,
kada smo pre{li u Crnu Goru, onda smo u proseku {tampali u 25.000,
jer smo imali jedno izdanje koje je moralo dosta rano da bude gotovo –
morali smo u 17h da zavr{imo novinu da bi oti{lo u Podgoricu, da bi
stiglo elektronski tamo, da bi se od{tampalo i kamion krenuo za Beograd oko 21h, ako ne krene u devet sati, onda }e sve to jako zakasniti.
Tako da smo bili dosta “bajati”. Tako da smo izlazili u 25.000 primeraka u to vreme, i kada smo pre{li u Novi Sad onda nam je jako rastao
tira`. Onaj period u vreme NATO bombardovanja, mi smo tada bili pod
cenzurom. Tada smo i{li na 8 strana, svi smo bili uniformisani, nije moglo bilo {ta da se pi{e, tako da smo i{li u malom tira`u. Nismo i{li vi{e od
10.000 i posle je krenuo da nam ska~e tira` i najvi{i je bio pred 5. oktobar... Nismo mogli da na|emo dovoljno papira koliko smo bili tra`eni,
a znam da smo {tampali nekoliko dana, mo`da i nedelju dana u 70.000
– to nam je bilo najvi{e. Ali, mogli smo, da smo imali papira, mogli smo
sigurno da pre|emo 100.000. E, kasnije, posle 5. oktobra, kada su se i
druge novine oslobodile, onda je i nama po~eo, normalno, da opada tira` – stara ljubav zaborava nema – tako da smo mi sada otprilike na polovini toga. A u to vreme, zaista, mislim da smo imali papira za 200.000,
da bi sve oti{lo. To je bila takva potra`nja, jer smo zapravo bili jedina
alternativa u to vreme. Ozbiljnija. Od dnevnih novina, naravno.
207
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
• Rekli ste da ste tokom bombardovanja radili i da ste bili cenzurisani. Kako se ta cenzura sprovodila?
Prvo, to je bilo stra{no vreme... Mi smo bili u Novom Sadu, sru{eni su bili mostovi. Neko vreme smo ~ak ~amcima prebacivali novine,
jer je druga alternativa bila preko Zrenjanina, a to je mnogo duga~ak
put. Mi smo morali sve da zavr{imo najkasnije do pet sati, a ionako je
bilo sve mu~no – da bilo {ta ubacimo i neka ide sve do |avola! Jer, za{to
smo mi izlazili za vreme bombardovanja i pod cenzurom? Mi smo imali
velike rasprave i ja sam, na svu sre}u, ostao u manjini. Ja sam bio protiv, da mi ne izlazimo, jer cenzura je negacija novinarstva. Me|utim, kolege su me ubedile i slo`io sam se s ve}inom. Prva stvar je bila ozbiljna
pretnja da }e nam sve uzeti i poslati na Kosovo i da tamo radimo u “Jedinstvu” – to je list koji je jo{ izlazio na srpskom jeziku tamo, ako ve}
ne}emo ovde da radimo. Da nas mobili{u, da kao vojnici pravimo novine. Druga stvar, rekli su nam kad se zavr{i bombardovanje, oni koji su
se pona{ali tako nepatriotski, prestali da izlaze, oni ne}e uop{te dobiti
dozvolu da ponovo izlaze. Zna~i, nema vi{e tih novina. Tre}a stvar, imali smo pritisak dela javnosti koji je ipak smatrao da mo`emo mi tu ne{to
da uvalimo, da ne{to druga~ije uradimo, bar da ne koristimo one najodvratnije izraze koje su {irili protiv svih, protiv sveta, nego da nekako to
normalnije pi{emo i da neke mirovne inicijative, sindikalne inicijative,
pacifisti~ke, malo vi{e proturamo. Mi smo to uspevali i to nam je bila
glavna stvar. Zna~i, to su razlozi za{to smo mi izlazili, iako je to sve jako
bilo poni`avaju}e. Svaki dan sam ja morao da idem u Ministarstvo informisanja. Mi napravimo novine i sve je tu na papiru, to ide u Novi Sad.
I onda me tamo primi ministarka, ona je bila iz JUL-a, Radmila Vi{i} ili
Aleksandar Vu~i} – to je ovaj iz SRS. Oni gledaju to: ovo mo`e, ovo ne
mo`e... Nema neke ve}e rasprave. I onda ja javim, ili telefonom ili do|em ovde, i ka`em: “Moramo ovo da izbacimo.” I tako. Imali smo naravno vi{e incidenata. Ja ka`em: “Nema vi{e novina. Ne}e vi{e da izlazi.”
Pa, onda oni popuste. Igrali smo se, naravno. Bilo je tu svega i sva~ega.
Posle dva-tri dana, kada sam shvatio {ta oni ho}e, ja sam izigravao ovde
cenzora. Onda mi napravimo novine, ja sad ~itam i ka`em: ovo ne mo`e,
ovo ne mo`e, ovo ne mo`e. I sad sve to stoji ovde pre`vrljano. Odem u
Ministarstvo, naj~e{}e sam ja stro`i nego oni. Ovi ovde su ve} napravili
alternativu, da bi br`e zavr{ili, jer oni su za svaki od tih tekstova ve} imali alternativu. I onda, uglavnom ja ka`em: “Pet tekstova ne mo`e.” A
ovi u ministarstvu ka`u tri, i zna~i dva nam pro|u. Tako je bilo svakog
dana...
• Vi ste se igrali sa autocenzurom?
208
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
Naravno. To je bio jedini na~in da pre`ivimo. Da ne poludimo i
da stignemo na vreme u Novi Sad... Recimo, ovo je zanimljivo – da ni u
kakvom pozitivnom kontekstu tri li~nosti nisu smele da se pojave u novinama, ni u kakvom kontekstu, pa ~ak i da pljuju po Amerikancima, po
NATO paktu, da se zala`u za patriotizam, za Srbe. To su bili Milo \ukanovi}, Milan Pani} i Zoran \in|i}, jer njih je moglo samo da se psuje, da se pljuje, da se govori da su izdajnici, ovakvi-onakvi. Bila je jedna
zanimljiva pri~a – jedan dasa koji je bio jedan od glavnih funkcionera
JUL-a odr`ao je konferenciju za {tampu, pa je prenela i TV, da je Zoran
\in|i}... Onaj {to je bio direktor Metropola... Kako je Zoran \in|i}
jedan veliki izdajnik, NATO pla}enik, ~ovek Cije, kako je on izdao dr`avu i pobegao u Nema~ku. I odatle tra`io da se jo{ vi{e bombarduje,
itd. Sutradan, konferencija za {tampu \in|i}a, u Beogradu – ~ovek je
sve vreme bio tu, do tada, kasnije je on oti{ao. I on najavljuje tu`bu protiv ovoga, {to ga je napao. I mi smo objavili da ga je ovaj napao. Zna~i,
ovaj najavljuje tu`bu: “Kao {to vidite, ja sam ovde. Nisam u Nema~koj.”
Mi to objavimo. Ja naravno stavim tu znak pitanja – da li }e da mi dozvole. Ona odmah tu ka`e: “Ovo ne mo`e.” Ja ka`em: “Onda nema novina.” Ona ka`e: “Kako nema novina? Pa, jesi li svestan svih posledica?” Ja ka`em: “Jesam. Ako sam ja objavio da je ovaj napao \in|i}a, a
vidi se da je \in|i} u Beogradu, ako vi ho}ete da napadnete tog tipa.
Kako je to mogao da uradi?! Za{to la`e narod? \in|i} se pro{etao Beogradom, videle su ga stotine ljudi. Sad ve} stotine hiljada znaju da je on
u Beogradu.” “Ma, ne. Ne mo`e.” Tu smo se posva|ali do daske. Ja ustanem i ka`em: “Nema vi{e novina, dok se ovo ludilo ne zavr{i.” I, onda, oni popuste. Kao: “Dobro. Ajde, mo`e.” I ~ak sam stavio naslov
“\in|i} u zemlji”. Sve to ~uvam. Jednog dana }u sve to da objavim – i
{ta su mi izbacivali, {ta je sve stajalo. Tako da je to bilo svih 78 dana, koliko je to trajalo. To ludilo.
• Kako se, ne samo tokom NATO-bombardovanja, dolazilo do informacija? Sigurno je bio druga~iji put nego u “Politici” npr.?
Naravno. Prvo, i “Politika” je jedno vreme bila marginalizovana
zato {to su sve klju~ne stvari zapravo i{le agencijski, odnosno Tanjug je
servirao i svuda je bila uniformnost, u svim novinama. A najosetljivije
stvari, ~ak i one re`imske, i{le su s oznakom Tanjuga, a ne da je neko iz
“Politike” ne{to napisao. Oni su vrlo ~esto objavljivali. To se utvrdilo,
naro~ito posle 5. oktobra. Me|utim, mi smo imali vrlo, vrlo tanke {anse
da do neke informacije do|emo, ~ak da u|emo na neku konferenciju za
{tampu. Mi nismo mogli da u|emo kod radikala, kod julovaca, u policiju. Bilo je dosta institucija u koje mi nismo uop{te primani. Mi smo ili
uzimali agenciju neku ili pre}utkivali te stvari, zato smo mi imali jako
209
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
puno informacija s druge strane fronta, zna~i od opozicije. Posle 5. oktobra, ja ~esto razgovaram s ljudima koji su bili na vlasti tad i svi priznaju da su bili mnogo glupi, jer su mogli mnogo vi{e da uti~u na nas, da
su hteli. Mogli su da nam daju svoje informacije. Mi bismo to objavili.
Za{to da ne? Informacija je informacija. Me|utim, oni – ili si s nama ili
si protiv nas. Krajnje staljinisti~ki su gledali na stvari i zato su nas izgubili i potpuno su nas gurnuli na drugu stranu reke. Tako da je bilo dosta gadno. Me|utim, i me|u njima je bilo i ovakvih i onakvih. Recimo,
jedan Zoran Lili} je bio mnogo spremniji na razgovor nego, recimo,
Mirko Marjanovi}, s kojim sam ba{ ju~e razgovarao, koji ka`e: “Jeste.
Mene su dr`ali u kavezu. Ja nisam ni znao mnoge stvari.” Lak{e mi je
bilo s ovim Milanom Milutinovi}em nego sa Slobom. Sloba je bio najgori, a da ne pri~am o ovim ludacima iz JUL-a.
• Malo pre ste rekli da ste sara|ivali sa sindikatom “Nezavisnost”.
Sa kojim organizacijama ste jo{ sara|ivali?
Do 5. oktobra? Pa, znate {ta, u zemlji nas je zaista najvi{e pomogao taj sindikat “Nezavisnost”, ali i Nezavisno udru`enje novinara Srbije. Stvorena je jedna ekipa listova, koji su bili manje pod uticajem re`ima, pa smo se mi povezali. Tu je bilo “Vreme”, NIN, “Blic”, “Glas
javnosti”, pa smo mi stvorili ono {to i danas postoji – APM. To je Asocijacija privatnih medija. Nismo mi imali isti odnos prema re`imu – neko je bio mek{i, neko `e{}i prema njima, ali nismo bili ba{ prore`imski.
Niko od nas... I, naravno, s kompletnom opozicijom, s nevladinim organizacijama. Mi smo ovde imali, ba{ ovde, na ovom mestu, su prodefilovali svi iz svih va`nijih politi~kih stranaka. I onda oni do|u, pri~amo o
situaciji u zemlji i onda ka`emo: “Dobro, {ta ho}ete da objavimo od
ovoga?” Jer nam je bilo potrebno da nam sve ka`u, da bismo mi znali
{ta se sve doga|a. Tako da su svi bukvalno dolazili – ja zovem \in|i}a,
\in|i} ka`e: “Dolazim sutra.” Sutra dolazi njih petoro i mi sad slu{amo,
pitamo i pri~amo i onda ka`emo: “Zorane, sada ka`i {ta je za javnost.”
Zovem Ko{tunicu, on ka`e: “Kad mogu da do|em?” “Kad vama odgovara?” “Pa, evo, ja mogu sad odmah.” “Do|i.” On do|e. Tako sa svima,
ali jednostavno da bismo mi bili dobro informisani, da bismo mogli dobro da radimo svoj posao. [to se ti~e inostranstva, moram da ka`em da
smo u po~etku imali veliku pomo} od skandinavskih zemalja. Pre svega, Norve{ke i [vedske. Kasnije nas je podr`ao i SOROS Fond, odnosno Fond za otvoreno dru{tvo i jo{ kasnije Evropska komisija, odnosno
EU. Onda, te raznorazne organizacije – “Reporteri bez granica”, “Press
Now”. I tako...
• Sa kojim nevladinim organizacijama ste sara|ivali?
210
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
Skoro sve nevladine organizacije su i tada postojale. Recimo, Helsin{ki komitet za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Beogradski fond za ljudska prava, Beogradski krug, Fond za humanitarno
pravo... Bilo ih je puno.
• Kako se taj novi Zakon o informisanju sprovodio, odnosno kako
su se kazne sprovodile? Da li se i{lo i u zatvor?
Dobro, nije bilo zatvora, nego je taj zakon predvi|ao da oni do|u
ovde i odnesu nam kompjutere, stolove i tako se namire. Tako su radili
i s pokojnim ]uruvijom. To je trebalo spre~iti. Oni vam uzmu kompjuter i prodaju ga za 100 dinara, a on ko{ta 5.000 dinara. Kako sutra da
do|ete do kompjutera, a neko ga je kupio za 100 dinara? U po~etku nam
je bilo stra{no te{ko. Za{to? Prvo, to je bilo potpuno novo. Nismo nau~ili, posebno ta brzina. A drugo, zbog tih kursnih razlika, jer tada su kazne bile enormne. U me|uvremenu je do{lo do inflacije, tako da se cena spu{tala. Tako je da na{a prva kazna iznosila 70.000 maraka, koju
smo morali da platimo u roku od 24 sata, a poslednja nam je bila 5.000
maraka. Vidite koliko je to i{lo nizbrdo. Prvi put je bilo najgore. Tada
nas je tu`ila na{a ~uvena glumica, Ljiljana Blagojevi}. Ona je tada bila
gradski sekretar za kulturu. Tu`ila je tri lista, {to je zanimljivo, zbog istog teksta, zato {to je opozicija kritikovala nju za lo{e stanje u kulturi.
Ona tu`i “Glas”, “Blic” i nas. Isti tekst. Sud presudi da “Blic” i “Glas”,
koji su ja~i od nas u svakom pogledu, i tira`nom i finansijskom, plate zajedno manju kaznu nego mi sami, a za isti tekst. Toliko o pravdi i zakonu. I tada da slu~ajno nije uletela pomo} iz Helsin{kog komiteta [vedske, mi bismo verovatno tada nastradali, jer nismo mogli – 70.000 maraka
je bilo isuvi{e za nas da tako brzo nabavimo. Morali bismo da pozajmimo, pa bismo sutra morali da vratimo 200.000. To bi bila katastrofa za
nas. Me|utim, kasnije, kada smo shvatili pravila igre, kad smo shvatili
da za 24 sata mora da se plati kad stigne tu`ba, a tu`ba obi~no stigne
uve~e, su|enje je pre podne, do uve~e vam sti`e presuda i onda te~e tih
24 sata. Jo{ ako je subota, onda to nije 24 sata, nego je manje. Slu`ba
dru{tvenog knjigovodstva radi do dva sata. Zna~i, ako presuda stigne u
20h, vi imate po zakonu pravo da platite do sutra u 20h. Me|utim, ako
Slu`ba radi do 14h, to zna~i da vi morate da na|ete pare 6 sati ranije.
Onda smo mi imali dva tima. Jedan tim je bio advokat koji gleda otprilike zakon i tu`bu. U najboljem slu~aju, znali smo da nikada ne}emo biti
oslobo|eni. Uvek smo bili ka`njeni. U najboljem slu~aju }emo platiti
5.000 kaznu, u najgorem slu~aju 55.000. Govorim sada napamet. I pretpostavimo da ne}e biti minimum. Ajde, nadamo se da ne}e biti maksimum, ali }e biti 35.000-40.000 i odmah mi pravimo spektakl za su|enje,
jer znamo da ne mo`emo ni{ta tamo da postignemo, bar neki publicitet.
211
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
Obave{tavamo strane novinare, ambasade, doma}e – sve {to mo`e. Pravimo neki {ou, jer od su|enja ozbiljnog nema ni{ta, a druga ekipa juri
pare. Juri pare, tih 35-40.000 maraka i ako je kazna manja nego {to su
oni skupili, mi sre}ni – idemo da se napijemo. Ali, uglavnom je bila tu
negde, dobro smo procenili, ali klju~na stvar je {to vi{e nisu bile tako visoke kazne, jer je na svu sre}u inflacija pojela veliki deo te vrednosti. I
tako smo pre`iveli svih 7 kazni, a od toga 4 puta nas je tu`io [e{elj... Danas, kada razmi{ljam, to je toliko ludilo. Jednom nas je tu`io zato {to smo
preneli izjavu Novaka Kilibarde da je [e{elj protiv Crnogoraca i da `eli
da Crnogorci nose `ute trake na rukavu, kao Jevreji u nacisti~koj Nema~koj. To je izjavio Novak Kilibarda i mi smo to preneli, i mi smo ka`njeni, a ne Novak Kilibarda. Drugi put nas je tu`io zbog jednog saop{tenja
SPO, koji je objavio neko saop{tenje da su oni krivi za zlo~in na Ibarskoj magistrali. Njihovo saop{tenje. Tre}i put zato {to je Demokratska
alternativa izdala neko svoje saop{tenje, gde su oni opet napali [e{elja.
^etvrti put, stvarno ne mogu da se setim. Ali, sve je bilo tako bizarno i
sme{no, ali nije bilo u pitanju da li smo mi to korektno preneli – jesmo.
Korektno smo preneli, me|utim – eto! Takav je bio zakon. I onda smo
morali mi da nastradamo.
• Da li je postojala razlika izme|u “Na{e borbe” i “Danasa” u vezi
koncepta?
Ma, znate u ~emu je problem. Problem je u tome {to ja kada sam
do{ao u “Borbu”, nas nekoliko je napravilo koncepciju te “Borbe”. I tada je ~ovek, koji je bio na{ guru, glavni i sve to, on je iznenada umro.
Odjednom se utvrdio rak i dok si rekao piksla, za mesec dana, on je umro. Mi sada stalno dodeljujemo njegovu nagradu – Stanislav Sta{a Marinkovi}. Mi smo ostali bez njega, ali je to isto jezgro. I mi smi napravili
tu “Borbu”. Onda kad je krenula “Na{a borba”, opet smo mi – ista ekipa napravila “Na{u borbu”, ~ak rekao sam vam da sam ja dao ime listu.
Zna~i, sve bukvalno. I kad smo se mi razo~arali u tog vlasnika, kad smo
shvatili da je on mangup, bandit i lopov, mi smo do{li u “Danas” i mi ne
mo`emo da pobegnemo od sebe. Na{a profesionalna orijentacija, i politi~ka, generacijska, kako god ho}ete, to je sve isto. To je ista ekipa. Tako da tu de facto nije bilo neke velike razlike. Tu su se razlikovali samo
autori. Neko je radio u “Na{oj borbi”, neko u “Danasu”. Mi smo uveli
neke inovacije. Mi smo, recimo, stra{no patili {to Koraks nije hteo da
pre|e kod nas. On je bio stra{an simbol, me|utim Koraks je bio jedini
~ovek koga je ovaj Miji} pla}ao i to pla}ao ga je redovno. I ~ovek ka`e:
“Pa, ne mogu. Kako da ga ostavim kada je prema meni korektan?!”
Me|utim, kada je i on shvatio da ne mo`e samo jedan ~ovek da bude
pla}en, a radi 200 ljudi taj posao, i on ga je napustio i onda je do{ao kod
212
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
nas. Jednostavno, znate onaj pe{~ani sat – ta “Na{a borba” je jednostavno iscurela i nestala – i zato {to smo mi ovo uradili i zato {to je vlasnik
bio takav kakav je. To je zapravo isti pesak.
• Vi ste od ‘91. do 5. oktobra 2000. godine izve{tavali o protestima...
Da. Od ‘91. do 5. oktobra 2000. Pa, naravno, samo ne u istoj novini, jer ‘91. nije bilo “Danasa”. Tada je “Borba” bila i tada je stigla do
170.000 tira`a. To je bio najve}i tira`, mo`da od ‘60-tih godina pa do
tada...
• I to je bilo povezano sa 9. martom ‘91. godine?
Ne, nego tih dana. Tih dana su bili stalno protesti. I to je trajalo.
Trajalo je nekoliko dana. Posle kada su krenuli studentski protesti, Terazijska ~esma... Ne, to je bila ‘91., jer posle su krenuli studenti i ponovo su, posle tog obra~una 9. marta... I pre 9. marta. To se spremalo.
Nama je stalno rastao tira`, ali je kulminirao 10. marta, pa je posle po~eo polako da pada, ali je bio 130-140 hiljada. Tada je bilo ba{ dobro,
zato je Milo{evi} hteo ne{to {to pre da preduzme, ali je oklevao neku
godinu, zbog me|unarodnih prilika.
• Da li ste u~estvovali na protestima ne samo kao novinar nego i kao
gra|anin?
Najmanje tri para cipela sam upropastio. Mi sada ba{ objavljujemo, ne znam da li ~itate. Ba{ smo ju~e, ~ini mi se, po~eli, jedna dama pravi sjajnu analizu tog protesta, pre svega na verbalnom nivou – kako se
opirala Srbija. To je ba{ o tom protestu. Naravno, u~estvovali smo, ali
ja sam pravio u me|uvremenu i jedan list, to nisam pomenuo. Pravili smo
list “Nezavisnost”, ista ekipa. To je izme|u “Na{e borbe” i “Danasa”.
To je pri sindikatu “Nezavisnost”. To je bilo... Mislim da sam ja po~eo
‘93. godine i da smo radili do ‘98. Zna~i, od ‘93. do ‘98., i sada radimo,
ali kao dodatak na{em listu. Evo, to je ba{ dana{nje.... Zna~i, to je bio
list Ujedinjenih granskih sindikata. Njihov list, a oni su nas i pla}ali da
pravimo te novine... Sve je zavisilo koliko imamo para – nekad je izlazilo dvaput mese~no, nekad jedanput nedeljno, a nekada jedanput mese~no. Jednom smo ~ak izdali jednom u tri meseca, nije bilo love. To je
sve zavisilo koliko je bilo novca.
• Za{to se 5. oktobar dogodio ba{ 2000. godine?
Da, to je zanimljivo. Pa, ja imam neku svoju ideju da je 5. oktobar zakasnio zato {to su Amerikanci i Evropa pogre{ili u svojoj politici
prema Milo{evi}u. Vi znate, ako ste pratili situaciju ovde, da je Milo{evi} bio veliki komunista i veliki protivnik Zapada, pa je onda jedno vreme bio garant mira, posle Dejtona, i posle toga, na kraju, kasapin s Bal-
213
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
kana, da bi to kulminiralo NATO intervencijom. Ja mislim da je ta NATO intervencija odlo`ila 5. oktobar najmanje godinu dana, jer mislim da
je to sve bilo zrelo da se dogodi ‘99. godine. Me|utim, posle te intervencije, zaista su ljudi bili isfrustrirani. Evo, ja na primer. Zna~i, ja sam
bio protivnik tog re`ima. ^inio sam sve {to sam mogao da ga sru{imo, a
s druge strane sam `iveo ovde i te bombe su padale blizu moje glave.
Blizu moje glave, mojih prijatelja, ro|aka. Ja sam se jednog dana {etao
sa psom, na 300 m je pala jedna velika granata. Sva sre}a da nije eksplodirala. Da je eksplodirala, danas biste morali da tra`ite drugog sagovornika. Samo 300 m od mene. Jednostavno, to je bila katastrofalna gre{ka.
To je produ`ilo Milo{evi}u `ivot. Na svu sre}u, kasnije su se opametili,
pa su povukli nekoliko pametnih poteza, dobrih. Pre svega, pomogli opoziciju, razgovorima i finansijski, naravno. OTPOR je po meni u~inio jako puno. Mladi ljudi, lepi ljudi, koji imaju puno duha, koji se zezaju, igraju, koji nisu huligani, kao ovi {to su pravili haos posle ove utakmice s
Hrvatskom – policija i re`im nemaju odgovor na tako ne{to. One sjajne
stvari – “gotov je”, itd., jednostavno je oslobodilo ljude straha. Mislim,
da su Amerikanci i Evropa razmi{ljali na takav na~in, ranije bi Milo{evi} oti{ao. Zato mislim da je 5. oktobar zakasnio i da su najmanje za godinu dana produ`ili Milo{evi}u politi~ki `ivot.
• Da li mislite da bi generalni {trajk ‘96/‘97. godine doveo do pada
Milo{evi}evog re`ima?
Znate {ta je generalni {trajk? Vi dolazite iz Austrije. Generalni
{trajk je samo u dr`avama gde stvarno ne{to radi, ne{to funkcioni{e. Ovde ni{ta nije radilo. Ovde i kad nije {trajk, ni{ta ne radi... U to vreme.
To su bile velike gra|anske, opozicione, studentske demonstracije, ne
{trajk. Ljudi su totalno ostali bez posla, veliki giganti su prestali da rade,
gde mo`e vi{e njih da se organizuje. Ako radite u jednoj radnji vas dvoje: “Ajde da se priklju~imo generalnom {trajku!” To ne}e da se oseti,
ve} }e samo neko da do|e i da ka`e: “Ova radnja ne radi!” Zna~i, nije
ni moglo da bude generalnog {trajka, a oni su onih nekoliko sistema do
kojih im je bilo stalo kontrolisali – to je bila poluvojni~ka organizacija.
Tu mislim na elektroprivredu, jer je moralo da bude struje. Tu mislim
na `eleznicu, vodosnabdevanje, itd. Tih nekoliko stvari su oni dr`ali pod
kontrolom, njihovi ljudi su bili na svim va`nim mestima, oni su bili dobro pla}eni. To {to obi~ni ljudi nisu dobijali ni{ta od plate, to je druga
stvar. To su bile velike demonstracije. Zaboravio sam koliko dana je trajalo. Trajalo je dosta. Oko tri meseca. 90 dana je sigurno trajalo. To je
polako pripremalo teren za kasnije. Lokalna vlast je do{la u ruke opozicije. Vi ste ve} razbijali strah kod obi~nog ~oveka. Milo{evi} je mogao
da dr`i dr`avnu TV pod kontrolom, “Politiku”, Tanjug, ali nije mogao
214
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
da dr`i Radio Ni{, TV Kragujevac i odjednom su ljudi po~eli da shvataju... TV Pan~evo je pravila ~udo. Pola Beograda je gledalo TV Pan~evo.
Sve beogradske televizije su bile pod kontrolom. A TV Pan~evo ih je
rasturala. Tako da je tu do{lo do osloba|anja od straha, {to je bio prvi
korak da bi do{lo do prevrata. Jednostavno, Milo{evi}u uop{te nije bilo va`no ko }e kako da glasa. Njemu je bilo va`no ko kontroli{e te glasove, a njegovi su kontrolisali. Zna~i, nije moglo da se pri~a da on nekim
prirodnim izborom padne. Kako da padne kad on odlu~i koliko je glasova, koliko je za njega, a koliko protiv njega?!
• Kako su izve{taji tokom studentskog i gra|anskog protesta funkcionisali?
Nama ljudi nisu ni dolazili ovde na posao, nego su sve vreme bili
s njima, u~estvovali. Onda su ta~no znali kad treba da se napi{e tekst.
Apsolutno smo imali sve informacije koje su nam bile potrebne. Ne samo od studenata, nego i od opozicionih stranaka. De facto, mi smo bili
deo fronta. Bili smo deo fronta, jer je bila nenormalna situacija... Ja sam
stalno govorio da ne}u da budemo opozicioni list, nego nezavisni list,
zato {to evo sada, po{to smo opozicioni list, mi bismo trebali da budemo list SPS-a, po{to su oni sada opozicija, a ne}emo da budemo ne~iji
list. Me|utim, to je tada bilo takvo vreme da ste vi morali da budete s
njima, jer bi vas ovi uni{tili. Na kraju krajeva, i `eleli ste da budete s njima, jer su oni bili nekakva alternativa, jedina. Tako da smo imali odli~ne informacije, blagovremene. Njima je bilo stra{no va`no da {to vi{e
toga u|e u novine, do|e pred javnost, tako da tu nije bilo nikakvih problema. Bilo je problema na drugoj strani. Re`im nas je kritikovao. Mi
smo pri~ali da ima 50.000 ljudi u {etnji. “Politika” je pisala da je tu bilo
nekoliko stotina slu~ajnih prolaznika. Sad je to virtuelna stvarnost. To
je bilo va`no za Milo{evi}a. Ili do|u s kamerama. Recimo, miting po~inje u 7 sati, oni do|u i snime od 18,15 do sedam sati. Tek ljudi po~eli da
dolaze a oni: “Evo, koliko ih je bilo!” I to onda ode u celu zemlju. Mi u
Beogradu se smejemo, ali oni tamo u Leskovcu, Ni{u: “Pa, vidi, stvarno
{aka jada! Nema nikoga.” Tako da su umeli kamerom da la`u, ne samo
da napi{u... Onda je do{ao 5. oktobar. Onda je sve puklo. Onda je taj
nesre}nik, cela ta ekipa koja je vodila “Ve~ernje novosti”, oti{la do |avola. Ni sad se ne zna gde su. Tu su, ali su u penziji, pod istragom. Do{la
je potpuno nova ekipa... Da. Oni bi da sve zaborave {ta je bilo, da se {to
manje ljudi se}aju.
• Kako ste do`iveli 5. oktobar?
Pa, ja sam mislio da }e se ne{to ozbiljno dogoditi. Ja sam to gledao kao profesionalac. Do{ao sam na posao u 9 sati, s posla sam oti{ao
u pet ujutru... To je u`asno puno, skoro 20 sati. To je bilo stra{no. Do-
215
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
bijali smo sve informacije, stalno sam odlagao da novine idu u {tampu,
jer su stalno stizale nove informacije, nove, nove, nove. I kada je postalo sasvim izvesno da se stvar smiruje, mada se o~ekivao kontraudar Milo{evi}evih pristalica, pre svega vojske i policije. Onda je bilo de`urstva
u Saveznoj skup{tini, u Gradskoj skup{tini. Mi smo zavr{ili novine u 4
ujutru. Ka`em vam, nismo imali dovoljno papira, mada je bilo zahteva
za 100.000. Taj broj smo {tampali u 70.000. I onda sam oti{ao ku}i, ne
znam da li da spavam ili da umrem, jer sam toliko bo premoren od svega i samo {to sam legao... Tada sam prvi put bio pozvan u TV Beograd.
Ne, i{ao sam ja po ovim lokalnim televizijama, ako su ve} bile u rukama opozicije. Bio sam ~ak i na Studiju B, ali na RTS nikada. I tada je
nesre}na Gordana Su{a do{la da pravi program u tim prvim trenucima
nove televizije i onda je konstatovala da su svi pali mrtvi-pijani, ne mo`e da ih na|e, a ja stanujem blizu TV. Ja samo {to sam iza{ao iz kade,
da malo odspavam, pa da ponovo do|em ovde, jer treba da se radi novina za sutra. Ona me zove i ka`e: “Ja }u da se ubijem ako ne do|e{. Sve
zovem, jurim po gradu. Nema nikoga, a ti si tu blizu. Evo, {aljem auto
po tebe.” Poslala je auto i ja sam oti{ao negde oko 8, i ne{to ujutru. Ja
se uop{te ne se}am {ta sam govorio. Samo se se}am, po{to je to bila neka kontakt emisija, se}am se da se neka bakica javila i rekla: “Bez obzira na sve ove revolucije i promene, da li }e biti ova moja omiljena latino-ameri~ka serija?”.... Ja sam pao. Samo se toga se}am. Jedno sat vremena sam pri~ao. Oti{ao ku}i, ponovo u kadu, do{ao da radim, tako da
otprilike uop{te nisam spavao. Ne znam kako sam izdr`ao. Eto, tako sam
to do`iveo. Do`iveo sam i tako da ljudi koji su se pravili blesavi da me
ne poznaju, kom{ije koje su mi pretile, pa su ~ak govorili neki momci
koji su bliski SPS-u da krijem {iptarske teroriste u svom stanu, da je dolazila DB kod predsednika ku}nog saveta, taj ~ovek je rekao:”Ja nisam
nikog tamo video, sem te porodice.” Pitali sve `ivo i svi su potvrdili. Tek
kad je pro{lo to ludilo, ~ovek mi je rekao, {to zna~i da je mogao mrak
da te pojede... To je bilo ba{ u vreme bombardovanja, a ~ovek mi je rekao tek posle 5. oktobra. Do tada nije smeo ni da mi ka`e, jer su mu zapretili da mi slu~ajno ne ka`e da su dolazili da pitaju... Neke kom{ije. Ja
mogu da pretpostavim ko je to, jer su se tako pona{ali. Oni nisu hteli da
vas pogledaju. Smatrali su vas neprijateljem. Ja sam stalno bio “peta kolona”, izdajnik naroda, itd. Me|utim, odjednom su ti ljudi postali jako
ljubazni, kom{ije, posle 5. oktobra.
• Da li ste se do 5. oktobra ose}ali nesigurno – osim u vezi DB?
Pa, da vam ka`em, jednom sam se samo stvarno upla{io. Posle sam
shvatio da sam bio budala, da je trebalo da se pla{im sve vreme. Upla{io
sam se kad je ubijen Slavko ]uruvija. On je ubijen negde oko deset do
216
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
pet, ~ini mi se, i negde pet minuta kasnije zove me Gordana Su{a, ka`e:
“Grujo, bri{i! Ubili su Slavka. Mo`da si ti na redu!” “Kako bre ubili Slavka?!” “Evo, sad mi je javila Branka Prpa. Slavko je ubijen. Krenuli su
izgleda u obra~un s nama.” I ja u {oku – {ta da radim sada. Ja ka`em `eni: “Spakuj dve-tri stvari. ]uti, nemoj ni{ta da pri~a{! Sedaj u kola i idemo odavde!” “Gde }emo?” Idemo kod njene mame. Pre{li smo jedan
kilometar, ja ka`em: “Zaustavi!” Razmi{ljam – ja sutra opet moram na
posao. Oni mogu opet da me uhvate, da me ukebaju. Ja ka`em: “Vrati
se ku}i.” Tada sam se stra{no upla{io i onda sam shvatio, kada se utvrdila istina o Ivanu Stamboli}u, da su bili surovi i spremni na sve. Tog su
ga dana ubili, a mi dve godine tragamo za njim – gde je, {ta je, itd. I da
su zaista veliki zlikovci bili u pitanju. Odlu~ili su se za Slavka. Slavko im
je u tom trenutku vi{e smetao, a ne za mene ili nekog tre}eg.
• Kakvu funkciju je imao Va{ list u Srbiji do 5. oktobra?
Mi imamo nekih 4 stuba na{e ure|iva~ke politike. Mi smo se dogovorili da budemo antifa{isti~ki list, antimilitaristi~ki list, anti{ovinisti~ki list i antiklerikalni list. Upravo sa ta 4 “anti” mi smo morali da budemo protiv re`ima koji je bio, jer su oni bili sve pomalo. Samim tim smo
mi bili deo ovog fronta koji je i{ao protiv re`ima. Ne treba zaboraviti da
je na tom frontu bilo dosta nacionalista, bilo je dosta klerikalaca, bilo je
dosta onih koji su bili protiv Milo{evi}a ne zato {to su bili protiv njegove
politike, nego zato {to nije zavr{io stvar do kraja. Zato {to nije u{ao u
Zagreb, u Sarajevo, zato {to nije stvorio “veliku Srbiju”. Ali, dobro, to
je u to vreme bilo tako, ali nisu ti ljudi bili neki na{i fanovi niti su nas
toliko ~itali. E, posle 5. oktobra, ta nezavisnost se ogleda pre svega u odnosu na vlast. Ja sam manje-vi{e bio prijatelj sa svima koji su tada bili
opozicija, sada sam skoro sa svima u lo{im odnosima. Svi oni smatraju
da sam ja promenio svoju politiku. Nisam ja promenio politiku, samo oni
vi{e nisu opozicija, nego su vlast. Ja sada ne `elim da ne vidim njihove
gluposti, pred kojima sam ponekad `murio dok su oni bili opozicija, jer
oni ne uti~u na va{u sudbinu kao {to uti~e vlast. Ali, sada ne}u da zatvaram o~i. Ma koliko mi neko bio drag, ne}u da pre}utim ako on ka`e
neku glupost i uradi neku glupost. Na{ kolega, Sa{a Tijani}, stalno je govorio koji je njegov princip pravljenja neke novine ili TV, on je govorio:
“Ja tako napravim list, napravim TV i dam vlastima popust 30%. Ali,
ne vi{e.” Zapravo, ja mislim da vlastima treba udariti bonus 30%, jo{ vi{e ih kritikovati nego {to treba, zato {to su vlast. Mi tako pravimo. Ovi
iz DSS nas optu`uju da navijamo za DS, iz DS nas optu`uju da navijamo
za DSS. Mi se trudimo da prema svima budemo isti i da merimo istim
ar{inom... Niko od nas nije ~lan nijedne stranke, od vlasnika i osniva~a.
Naravno, imamo svoje simpatije. To pokazujemo kada do|e glasanje. U
217
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
vreme glasanja, ja }u da odem i glasam za nekoga, naravno. Ali, {to se
ti~e posla, ovde u redakciji niko ne sme da se javno eksponira. Mo`e da
se eksponira u nekoj nevladinoj organizaciji – za pomo} izbeglicama, za
pomo} Romima ili {ta ja znam. Homoseksualcima, ali to je druga stvar...
U tome ja vidim na{u nezavisnost, koja podrazumeva ekonomsku nezavisnost. To je nama stra{an problem i uop{te medija ovde. Polako ulazi
s jedne strane prljav novac, a s druge strane ulazi dosta stranog kapitala, posebno iz jedne zemlje. To preti stvaranjem monopola na tr`i{tu
{tampe ovde, {to je vrlo opasno i {to se ve} dogodilo u Makedoniji, Bugarskoj, Ma|arskoj, i u Hrvatskoj – ja se iskreno nadam da se ovde ne}e
dogoditi, a mi ne `elimo da se tako lako prodamo. Iako smo imali, neukusno je da pri~am koliko dobrih ponuda.
• Donacije nisu uticale na sadr`aj lista “Danas”?
Poslednju donaciju smo dobili pre 5. oktobra. Nijedna donacija
do tada nije bila uslovljena ni najmanjim politi~kim pritiskom da se ne{to objavi, a ne{to ne. Da je bilo takvih stvari, poku{aja, mi bismo apsolutno odbili takvu donaciju. Ima ovde dosta pri~a o tim donacijama. Te
donacije su bile 10% u odnosu na {tetu koju nam je pravio re`im. Da
smo imali normalne uslove rada, te donacije nam ni tada ne bi bile potrebne. Danas jo{ manje. Danas bi bilo dobro da utr~e s nekim dobrim
kreditima, s nekim finim grejs periodom, da investiramo. Mi danas idemo – to nam je dosta debela novina – idemo 28, 36, 40 strana. “Politika”
ide 96. Zna~i, oni su duplo ve}i od nas. A ko{tamo 20 dinara, i jedni i
drugi. Trebalo bi ulagati u te stvari i dr`ati korak s njima. Ali, iza njih
stoji “Bodo Hombah”, WAZ, nema~ki kapital, a iza nas stoji nas 15 novinara, koji imamo neku sitninu u d`epu. To je to.
• To je sad hipoteti~ko pitanje: Da li postoje stvari (do 5. oktobra)
koje biste Vi iz sada{njeg ugla gledano, druga~ije – bolje uradili?
Ne znam. Jedino mi je ostala ta dilema, i to treba da napi{em, da
li smo trebali da izlazimo za vreme bombardovanja. To je bilo “~a~kanje me~ke” – da li bi oni ostvarili svoje pretnje ili je to bilo blefiranje.
Mo`da bismo zaglavili u zatvoru. Mo`da bi sve bilo druga~ije. Mo`da bi
nestali. Mo`da samo to. I, naravno, pravili smo mnogo gre{aka. Nismo
znali s novcem {ta }emo. Krenuli smo sa 100.000 DM. Za{to smo krenuli? Napravili smo koliko bi nama novca trebalo da krenemo normalno
da izdajemo novine. Otprilike, treba nam milion maraka. Mi smo rekli:
“Pa, nikada ne}emo na}i te pare.” I onda smo na{li naj, naj, najjeftiniju
varijantu i najskromniju – 300.000 DM, ali ispod toga ne mo`e. I {ta se
dogodi? Mi dobijemo od Norve{ke 100.000 maraka. Mi presre}ni, dobili
100.000 maraka, ali nam treba bar jo{ 200.000. Niko ne}e da nam da.
218
Pledoaje za antifa{isti~ke, antimilitaristi~ke, anti{ovinisti~ke i antiklerikalne novine
Mo`emo da se samopozajmimo, ali to je nekih 20-30.000 – to nije ni{ta,
to ne re{ava problem. A tada Narodna banka donese propise ako neka
firma ima devize na ra~unu, ako ih ne iskoristi za tri meseca, Narodna
banka ima pravo da uzme te devize da koristi, a da toj firmi vrati dinarsku protivvrednost. Onda kada toj firmi bude trebalo. A u to vreme,
zvani~ni kurs i kurs na ulici su se toliko razlikovali da jednostavno mi
bismo dobili 20.000 maraka u dinarima posle tri meseca. I zna~i mi, po{to smo ozbiljni i odgovorni ljudi, ne bismo mogli da vratimo te pare posle toga, jer bismo mogli da vratimo samo 20.000 ako ne krenemo. Tada
smo rekli: “[ta bude, nek bude!” Krenuli smo. Uzeli smo tih 100.000 maraka, kupili smo za 30.000 opremu i jo{ smo ne{to uzeli na kredit. Zna~i,
ve} smo imali opremu u vrednosti od 60-70.000 maraka. Iznajmili smo
prostor i platili ga tri meseca. Napravili smo mre`u, platili neke popravke tu i platili {tampariju 15 dana i papir. Onog dana kada je iza{ao prvi
broj, koji je ina~e bio katastrofalan – uvek su prvi brojevi katastrofalni
i kada se mnogo vi{e i ozbiljnije radi – mi na ra~unu nismo imali nijedan
jedini pfening. I tako smo krenuli. Mo`da nikada vi{e ne bismo krenuli
tako. Nikad vi{e. To je bilo samoubila~ki, luda~ki.
• Ali ipak ste izdr`ali.
Jeste, ali mnogo je ko{talo novaca, zdravlja, nervoze, haosa, suicidnih ideja. Mi smo se na sve na~ine zadu`ivali, ~ak i kod najgorih kriminalaca... Nemate re{enje vi{e nikakvo, a znate one koji daju taj novac
s u`asno velikim kamatama. Do|e ~ovek, vi mu ka`ete: “Treba mi toliko i toliko novca”. Ka`e: “Dobro, vra}aj za tri meseca s tolikom i tolikom kamatom”. To je uglavnom skoro duplo vi{e i ja ka`em: “Je l’ treba negde da potpi{em?” On strogo pogleda: “Ne, ne treba.” Za tri meseca sam ja u jedanaest i petnaest odneo. Ako u 11,15 on ne dobije svoj
novac, onda sam ja zavr{io negde u Savi ili u Dunavu. Bilo je svega i
sva~ega. Ba{ je bilo stra{no. Pakao.
• Ko je odgovoran za NATO bombardovanje ‘99. godine?
Mi smo tada, ba{ dva-tri dana uo~i bombardovanja, poslali jedan
apel, jedan tekst, koji nam je posle bio u stvari i odbrana od tih tzv. patriotskih snaga. Mi smo bili protiv toga i rekli da je to katastrofalna gre{ka. Imali smo 7 ta~aka. Ne mogu sada vi{e svih sedam da se setim. Tu
smo mi seli i zajedno pisali. I bukvalno, dalji doga|aji su nam dali za pravo. O NATO bombardovanju mislio sam, i mislim i dalje, sve najgore.
Mislim da je to jedna od najve}ih gre{aka u seriji gre{aka koje je svet,
posebno Amerika i EU, u~inio prema ovoj zemlji i ovom prostoru... Najve}a odgovornost je na Milo{evi}u, ali to je sve bila kooperacija sa Zapadom. To je njihova zajedni~ka, stravi~na gre{ka, naravno.
219
Hereticus, 1-2/2006
Grujica Spasovi}
• Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?
Isto Milo{evi}. Pre svega Milo{evi}. Kad je po~eo ekonomski rat
izme|u Srbije i Slovenije – to je recimo bila ‘90/‘91. – Slovenci su napravili veliko istra`ivanje o odnosu Slovenaca prema zajedni~koj dr`avi.
90% Slovenaca je bilo za zajedni~ku dr`avu, s tim {to je dobar deo bio
za konfederaciju i dobar deo za federaciju. Onda je do{lo do onog prekida veza, poku{aja organizovanja Mitinga istine u Ljubljani, zahteva
ovde u Beogradu da se ne kupuje slovena~ka roba. Tada su napravili istra`ivanje. To je bilo pri kraju godine. Potpuno se obrnula situacija –
vi{e od 70% je bilo za nezavisnu Sloveniju. Bukvalno tako. Tako je Milo{evi} radio i u Hrvatskoj. U Hrvatskoj je on Tu|mana promovisao za
pobednika, jer sigurno bi pobedile neke leve snage, umerene, sigurno
ne nacionalisti~ke, ove s Tu|manom, da nije Milo{evi} s onim bradonjama, mitinzima po Srbiji u`asno upla{io ljude u Hrvatskoj. Ja potpuno
to razumem. Meni ~esto prijatelji iz Hrvatske ka`u: “Mi treba da podignemo spomenik Milo{evi}u. Da nije bilo njega, Hrvatska verovatno ne
bi nikada bila nezavisna.” [to je ta~no. Ja apsolutno njega vidim kao najve}eg krivca. Naravno, nisu ni drugi potpuno nevini. Tu|man, Ku~an i
Alija Izetbegovi}. Ja sam od svih njih najvi{e cenio i smatrao najboljim
~ovekom Kiru Gligorova iz Makedonije. On je bio sjajan i on je spasao
Makedoniju u to vreme da se ne puca i da bude sve u redu.
• [ta mislite o ulici kao forumu protesta?
U celom svetu je ulica vrlo va`na, kao metod pritiska na institucije koje ne rade dobro ili ne rade uva`avaju}i neki nacionalni konsenzus. Ako imate jako puno onih koji su protiv toga, mo`da oni nisu ve}ina. Jako ~esto i nisu ve}ina. Izbori i oni koji u|u u parlament, oni su
se na taj na~in verifikovali kao ve}ina. Tako da smatram to vrlo va`nim,
~ak i u vrlo demokratskim zemljama. Ali kad jo{ imate nedemokratsku
zemlju, gde je institucija samo fasada, u ~ijoj unutra{njosti je praznina,
onda je ulica gotovo jedino re{enje. To se pokazalo kod nas. Kod nas da
nije bilo tog kombinovanog, i jednog i drugog, ne bi Milo{evi}, ~ak i da
je izgubio one izbore 24. septembra, jo{ ubedljivije oti{ao, on bi ih falsifikovao i ispalo bi da je pobedio. Zna~i, ja o ulici mislim sve najbolje. Posebno sada kada su antiglobalisti na svim ulicama. Ja ih u principu podr`avam.
Beograd, 27. jun 2003.
220
Razgovor vodila
Silvia Nadjivan
Svetlana Luki}
novinar, Beograd
JO[ NISMO USPELI DA IMENUJEMO STVARI
• Kada ste po~eli da radite kao novinar?
Ja sam po~ela da radim kao novinar kada je Milo{evi} do{ao na
vlast. To je godina koja se prakti~no poklapa. Zna~i, to je ‘88. godina i
uspela sam da pre`ivim, tako da ka`em, u Radio Beogradu, do ‘92. godine. U me|uvremenu je do{lo do nekoliko suspenzija zbog, kako su
govorili urednici, naru{avanja srpskih nacionalnih interesa, a u stvari
povod su bile reporta`e koje smo radili s rati{ta. Dakle, Vukovar, potom Sarajevo, Hrvatska, Pakrac, itd. To su stvari koje jednostavno nisu
mogle da pro|u na Radio Beogradu, tako da sam ja znala koja nas sudbina ~eka. Bilo je pitanje samo vremena kada }emo biti izba~eni. I negde ‘92. godine sam izba~ena. Dobila sam otkaz odmah nakon nekoliko
suspenzija. Prvo {to se ja nisam branila. Oni su tra`ili da dolazim sa svojim advokatom da branim svoja prava. Ja sam odbijala. Meni ne treba
advokat, jer ja sam radila svoj posao... U principu sam ja mimo njihovog
znanja odlazila na rati{te. Dakle, vi da biste onda oti{li na rati{te, morate da dobijete potvrdu svog urednika. I onda smo mi privatno... Moja
koleginica Svetlana Vukoicki, s kojom i dan-danas radim, mi smo prakti~no privatno sedale u autobuse na ovaj ili onaj na~in, odlazile tamo i
dolazile s reporta`ama, bez najave urednika, bez dozvole. To je prosto
bio jedan psiholo{ki rat, koji je uspeo da traje eto toliko i ‘92. godine
smo definitivno izba~eni s Radio Beograda.
• Za{to ste po~eli da se bavite novinarstvom i za{to ba{ izve{tajima
sa rati{ta?
Ja sam se godinama bavila vrhunskim sportom. Jednom sam propustila trening i oti{la sam da vidim Irenu Falati}, moram da ka`em. Tada sam odlu~ila da budem novinar. Sticajem okolnosti sam u{la u Radio
Beograd i prosto sam imala profesionalnu sre}u ili nesre}u da sam po~ela da se bavim novinarstvom u onom periodu kada je zemlja po~ela
da se raspada. To je u`asno re}i, ali s profesionalnog gledi{ta, to je meni
malo pomoglo. Tada nije bilo potrebno imati ni mnogo pameti. Trebalo
je imati hrabrosti da se ode na odre|eno mesto i elementarno je po{tenje da to emitujete. Ni{ta vi{e. To je prosto stvar koja je nedostajala. Tada, podse}am, nije ni postojao B-92. Sve je bilo Radio Beograd. I oni su
221
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
podnosili jedno vreme emisiju koju smo mi radili zato {to je u periodu
Milo{evi}a `ivot bio takav da nije to odmah upalo u takvu vrstu autoritarnosti, nego je to tako trajalo malo-po-malo. Oni su ‘88. pobedili Stamboli}a, pa su onda, jednostavno narednih godina, do samog po~etka rata, do ‘91. podnosili na{u emisiju, jer su stalno govorili: “Pa, evo tu mogu
da do|u. Evo, Radio Beograd je demokratski. Postoji jedna emisija koja se zove ‘Niko kao ja’ gde dolaze, recimo, i tada opozicioni ne lideri,
jer nije bilo stranaka, ali opozicionari. Bio je Zoran \in|i}, bio je Mi}unovi}, bili su ljudi koji su bili izba~eni, tako da je bilo tzv. disidenata,
i oni su nas koristili kao alibi da je taj medij demokratski, a mi smo ih
koristili zapravo, kako da ka`em, zato {to smo ipak mogli da tu emitujemo i da prvi put prakti~no u istoriji u Radio Beograd u|u ljudi koji su
disidenti ‘68. godine, da tu budu predstavljene prve reporta`e sa rati{ta,
rat iz Slovenije, odnosno otcepljenje Slovenije, tako da su oni nas koristili kao alibi da je to demokratski medij, a mi smo koristili prostor da
{to vi{e upozorimo ljude na ono {to se evidentno spremalo sve vreme.
• Da li se prime}ivalo ‘89. godine da }e Jugoslavija da se raspadne –
po politi~koj klimi?
Pa, ja ne znam. Ljudi su naknadno pametni... Se}am se trenutka
kada sam do{la iz Slovenije na `elezni~ku stanicu u Beogradu i plakala
sam, jer sam znala da mi se zemlja raspada. To je bio period su|enja
Janezu Jan{i i Igoru Bav~aru. Zna~i, kada je Slovenija tra`ila otcepljenje... I sve vreme, u stvari, zvani~na je verzija bila ovde da slovena~ko rukovodstvo ho}e otcepljenje, a da slovena~ki narod ne}e. Ja sam oti{la
tamo da obavim neke intervjue za svoju emisiju i da izve{tavam, jer se
tada nagove{tavao tzv. Miting istine, kada su rekli da }e miting Srba odavde oti}i u Sloveniju da {iri istinu o tome {ta se de{ava u Jugoslaviji i ja
se se}am da je prva pretnja suspenzijom bila kada sam ja, izve{tavaju}i
odande, rekla da je to prosto tako opipljivo kada do|ete u Sloveniju, kad
ste u Ljubljani, da prosto Slovenci, ne mogu da ka`em svi, nisam mogla
da tvrdim, ali ogroman broj ljudi, zaista `eli samostalnu dr`avu. To se
nije uklapalo u zvani~nu verziju Radio Beograda, je l’ da, da politi~ari
ho}e, a narod ne}e, tako da su prve pretnje suspenzijom nastale odmah
i ja sam videla taj stra{an strah u o~ima ljudi u Ljubljani. Pravila sam anketu po ulicama i jedan stariji gospodin mi je rekao, se}am se... Ja ka`em: “Da li znate da je najavljen miting Srba koji dolaze ovde?”, a on u
panici odgovara: “Svi su pobegli, a mene su ostavili ovde kao starca i ja
}u poginuti”. Onda su na prozore ve} bile stavljene daske, kao pred
bombardovanje, jer su apsolutno o~ekivali horde ~etnika koji }e do}i i
poklati ih tamo... Ka`em, meni je to bio prvi susret. Znala sam da kada
to krene da se cepa, da se ne}e zaustaviti, naravno, na Sloveniji. A on-
222
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
da su nastali prvi sukobi u Hrvatskoj... Kad odete u Hrvatsku i onda se
svi sete odjednom ‘41, ‘45. godine i to je zapanjuju}e kako je lako to izvesti. Nisam mogla da zamislim kako je to lako u stvari.
• Kako to da ste mogli da radite reporta`e na rati{tu, npr. u Vukovaru?
Pa, vidite... Meni je to zna~ajno. Ne znam koliko }e vama biti zna~ajno – uloga medija u proizvo|enju rata. Jedan od prvih sukoba u Hrvatskoj je bio u mestu Pakrac. Ovde su u Beograd stizale vesti da je u
Pakracu pravoslavni pop ubijen, to je objavio Radio Beograd, da je pravoslavni sve{tenik ubijen i da ljude maltretiraju, Srbe, da ih po ulicama
legitimi{u. Ja sam oti{la. Seli smo u kola i prakti~no odmah oti{li tamo,
u Pakrac. Znate, to je jedno malo mesto, gde imate jednu ulicu pod 90
stepeni unakrst. Ja sam stala na taj trg. Sve roletne su spu{tene i onda
kada u|ete u ku}u, znate da je srpska ku}a zato {to svi slu{aju Radio
Beograd, a u susednoj, bukvalno susednoj ku}i su Hrvati, koji svi slu{aju Radio Zagreb. I onda se tu stvara jedno apsolutno ludilo, gde se
ljudi grupi{u i odjednom se sete {ta su po nacionalnosti, odnosno to ih
podseti, i isklju~ivo se vode po vestima Radio Beograda ili po vestima
Radio Zagreba. To su ve} bile propagandne ma{inerije i oni su njih izve{tavali {ta se de{ava bukvalno 300 m od njihove ku}e. Znate, kada su
ljudi upla{eni, sede u svojoj ku}i, slu{aju Radio Beograd ili slu{aju Radio Zagreb. Ja ka`em: “Ja sam bila tamo. To je 400-500 m od vas. To nije ta~no.” Znate, ne mo`ete vi to ljudima da doka`ete. Tako da vi mo`ete da manipuli{ete ljudima {ta se de{ava iza }o{ka njihove ku}e, jer oni
ne smeju da iza|u. E sada, Pakrac je mesto, govorim samo o Srbima, jako blizu Jasenovca i odjednom se svi sete ‘41. godine i Jasenovca. Starci
koji su tamo, ve}ina njih, jo{ nose crninu za ljudima koji su ubijeni u Jasenovcu ‘45. I onda se odjednom ceo taj mehanizam pokrene. Onda sam
ja ube|ivala neke Srbe da ne be`e u {umu, da nema razloga, da to nije
ta~no, da se pravoslavni pop samo sklonio, ali oni stalno govore tu jednu re~enicu – ‘41. su doneli tu jednu pogre{nu odluku, pa su ubijeni. Onda su se Srbi, slu{aju}i Radio Beograd, zbog te tenzije ili zbog tog pam}enja od ‘41. godine, odjednom na{li u {umi, s pu{kama, ne znate zbog
~ega. Jer, ako slu{ate Radio Beograd i dobijete te informacije, koje su
o~igledno la`ne, o~igledno, ja pretpostavljam da je logi~no da decu pokupite i be`ite odatle. I onda kada se stvori ta psihologija, ide od jednog
do drugog, onda su ljudi ve} zavr{ili u {umi, a gde je {uma – tu je pu{ka,
a gde je pu{ka, tu je i rat. To je jednostavan, zastra{uju}e jednostavan
mehanizam.
• Kako je bilo uop{te mogu}e da pustite emisiju bez znanja glavnog
urednika?
223
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
Radio Beograd je jedna ogromna ku}a. Najva`nije je bilo za Milo{evi}a da dr`i Prvi program. Ja sam imala sre}e da sam radila na Drugom programu Radio Beograda, gde smo imali jednog ~oveka koji je sada ponovo, posle 5. oktobra, urednik tog programa, koji je u velikoj
meri bio tolerantan i jednostavno, ono {to je najvi{e mogao da uradi, ja
mislim, u tom trenutku, to je da, kako mi ka`emo, “pravi se lud da ne vidi {ta se de{ava”. Jer emisija koju smo radili, zvala se “Niko kao ja”, ve}
je kod slu{alaca postigla takav rejting da je bilo te{ko ukloniti mene kao
urednika a da to nema neke te`e reprekusije u samoj ku}i. Prosto ga nismo obave{tavali gde idemo, niti smo ga obave{tavali {ta radimo u programu. Onda je i on to trpeo dok je mogao. Mene su zvali ~esto, direktor me zvao i to su bile polupretnje ili pretnje, ali se nisu odlu~ili za taj
radikalni korak. Prema tome, mi sednemo privatno i odemo privatno u
Vukovar, onda se vratimo, izmontiramo i to ide u programu i onda reakcije sti`u. Mi smo prosto koristili prisustvo tog ~oveka, koji nas je {titio koliko je mogao u tom trenutku i onda je – ja sam namerno izgradila tu vrstu imid`a da ili mo`e{ da uzme{ ili da me izbaci{ napolje. Nema
mogu}nosti za poga|anje – skrati, nemoj to da stavi{ – odmah su znali,
ili }e i}i sve ili ne}e i}i ni{ta. Ako ne ide ni{ta, onda jednostavno mogu
da mi daju otkaz i njima to izgleda nije odgovaralo neko vreme, a onda
posle toga, kada je Milo{evi} sve vi{e uzimao stvar pod svoje, prosto su
nas eliminisali jednog ~asa. Ali ne do po~etka rata u Sarajevu. Tada smo
mogli da pravimo reporta`e, ali recimo odlazak u Vukovar nije bio jednostavan, po{to vi da biste oti{li na rati{te morate da imate dozvolu Radio Beograda. I onda smo mi napravili privatni aran`man s nekim kolegama iz Francuske da ja njima budem prevodilac i da u|em tamo kao
prevodilac i da im naravno pomognem u tome, a kad ste vi tamo, onda
vi{e niko ne mo`e da vas kontroli{e, da snimite onda to. Niti oni znaju,
niti su mi dali potpis. Prosto smo tako radili, na podvalu. Ne znam kako
druga~ije da ka`em.
• Koliko su Va{e emisije trajale?
Trajalo je to dosta dugo. Recimo, od ‘88. do po~etka rata u Sarajevu. Mislim da je to bio, ne mislim, nego to jeste bio april ‘92. godine.
Tako da je ta emisija imala, mislim za Radio Beograd, ogromnu slu{anost. Mi smo imali ~esto prilike, odnosno bila je jedna prilika da su
nama, kada su bile albanske demonstracije, da su se nama javljali u
emisiju demonstranti direktno iz telefonske govornice. Slu{alo se u Makedoniji, slu{alo se u dobrom delu Hrvatske, tako da smo postigli tu vrstu slu{anosti, i u unutra{njosti Srbije, koja je bila zna~ajna i mislim da
kako smo postigli taj nivo slu{anosti i zna~aja te emisije, da im je toliko
bilo te`e posle toga da nas elimini{u.
224
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
• Kako ste znali za ogromnu slu{anost?
U ovoj zemlji tada nije bilo istra`ivanja javnog mnjenja. Ali, ka`em vam, po pozivima iz Makedonije, Hrvatske, delova Bosne, unutra{njosti Srbije, videlo se to, a neki od opozicionih lidera, koji su sada na
sceni veoma zna~ajni, tvrdili su da su dobijali na izborima i da je ogroman uticaj na promenu bira~kog raspolo`enja imala ta emisija. Ja ne verujem da je ona imala ba{ toliko uticaja, ali to su mi govorili na prvim
izborima, jer jeste, to je prakti~no bilo jedino slobodno mesto na RTSu... Emisija se zvala “Niko kao ja”.
• Da li je ta emisija bila vrsta “tolk”-radija, gde ljudi u`ivo zovu i
pri~aju?
Da, da. Jeste... Uklju~ivali su se slu{aoci, to je pod jedan. Pod dva,
ja ih nikada nisam lagala. Ima, recimo, jedan ~as kada je osnovana Demokratska stranka. Iz te DS se izrodila polovina sada{njih politi~kih
stranaka i bilo nam je eksplicitno zabranjeno da snimamo i da emitujemo da je osnovana DS. Za one koji ne znaju, DS je tada okupljala sve
{to je liberalno, demokratsko na sceni Srbije. Dakle, najumniji ljudi koji su postojali – pisci, intelektualci i profesori bili su u DS. I sada dobijete zabranu eksplicitnu da objavite da su najpoznatiji intelektualci i pisci se skupili na jednom mestu i osnovali stranku, a to se desilo 300 m od
Radio Beograda. Po{to ja nisam mogla da se izborim s tim, nismo mogli
to da snimamo, kada je po~ela emisija, ja sam rekla: “Ju~e su u Beogradu, na jednom mestu, bili Borislav Peki}, Dragoljub Mi}unovi}, Zoran
\in|i} i nabrojala sam ih sve redom. Zabranjeno nam je da o tome govorimo. Zabranjeno nam je da govorimo da je osnovana politi~ka partija.” To je izazvalo mnogo ve}e reakcije nego da sam ja emitovala kompletnu reporta`u i onda sam naravno pozvana na razgovor. Ja sam rekla
da }u uvek re}i kada mi je ne{to zabranjeno. Ako ve} ne mogu ne{to da
emitujem iz nekih razloga, onda }u re}i. Onda su oni prestali da zabranjuju bilo {ta, jer je ovo imalo mnogo ve}eg efekta. Ja sam rekla: “Ti ljudi su na jednom mestu, a mi }emo danas da govorimo o polo`aju Meseca i zvezda, ako je to re{enje u ovoj zemlji.” Tako da su oni prestali da
poku{avaju da vr{e bilo kakav pritisak, nego su ~ekali trenutak da nas
izbace.
• I rekli ste da ste vi{e puta dobijali suspenzije.
Tri puta, znam sigurno, da sam suspendovana. Onda je naj~e{}e i
najva`nije bilo da me suspenduju da ne mogu da govorim u`ivo, jer to
je onako najosetljivije bilo i da ne mogu da radim uop{te. Ona traje mesec, dva, naravno uz uzimanje plate, itd. Moram da podsetim da su, ina~e, celu emisiju “Niko kao ja”, koju sam ja tada vodila i ure|ivala, radili
225
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
ljudi koji su prakti~no svi izba~eni iz Radio Beograda i oni su sada u stvari sr` B-92. Svi su sada urednici ili jedni od vode}ih novinara na Radiju
B-92.
• “Niko kao ja” je emitovan u koje vreme?
Svakog dana, od 10 do 12... Pre podne. To je bio dobar termin i
dovoljno termina je bilo da smo mogli svakog dana da imamo ne{to {to
je zna~ajno. I to je bilo, se}am se, po{to smo dobili nagradu za najbolju
emisiju u okviru RTS-a, to je bio period ‘88/‘89. godina, kada Milo{evi}
jo{ nije bio siguran na vlasti – i onda su postojale te dve struje i onda se
tu ljuljalo. I to je poslednja, u stvari, na neki na~in pobeda tih ljudi, koji su bili nekako, tako da ka`em, zdravo jezgro u okviru RTS-a, da su
oni posle dugog ve}anja ipak proglasili tu emisiju za najbolju koje ima
na RTS-u. Ali, to je bio poslednji trzaj i posle toga je po~elo da se ru{i
jako, jako brzo.
• Da li ste mogli da pri~ate o protestima ‘91. godine na Radio Beogradu?
Jako malo. To je trajalo... ‘91. i ‘92. godine. Kada je po~eo rat u
Sarajevu, tu se videlo da je kraj i onda su oni sve potpuno to... Ja podse}am samo da smo mi predvodili {trajk Drugog programa Radio Beograda, generalni {trajk. To je prvi {trajk Radio Beograda, od rata naovamo, jer smo mi dobili urednicu koja je upravo do{la iz Sarajeva, tako
da su na{eg glavnog urednika, tog koga sam vam pominjala, koji je bio
tolerantan maksimalno, njega su smenili i doveli nam gospo|u Ljiljanu
Bulatovi}, koja je do{la iz Sarajeva. Zna~i, to je ve} bilo, kako da ka`em, njihovo grupisanje. I ceo Drugi program – bilo je negde, ja mislim,
stotinak ljudi – mi smo uspeli, obustavili smo skroz program i to je zaista prvi {trajk u istoriji Radio Beograda. I posle toga su nas razjurili, ve}inu. To je bilo ‘92. godine. Upravo, se}am se, da po~inje prvo pucanje
u Sarajevu. Zna~i, ja mislim da je to april.
• I malo kasnije ste dobili otkaz?
Znate kako se to tamo radilo? Obi~no vam daju neki program
koji ne mo`e da se emituje u`ivo, gde mogu da vas kontroli{u. Mi smo
radili dokumentarne reporta`e i jednostavno ih nismo emitovali. Mi smo
imali platu, ta~no se se}am, na nivou ~ista~ica Radio Beograda. Ne emituju vam program uop{te. I onda sam ja tra`ila, u dve re~enice, odobrenje direktora, po{to se emisije ne emituju, tra`ila sam 6 meseci nepla}enog odsustva. Oni su mi dozvolili. Imam odobrenje, zna~i, direktora.
Tako oni to rade, da mogu da uzmem 6 meseci nepla}enog, a kada sam
se vratila, onda su mi retroaktivno dali otkaz, jednostavno su unazad re-
226
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
kli: “Ti vi{e ne radi{ ovde.” Mnogi su me ~esto savetovali da tu`im, ali
to mi nikada nije padalo na pamet.
• Zna~i oni su radili mimo zakona?
Da, da. Apsolutno... Znate {ta, mnogi su tu`ili RTS, dobijali zvani~no od suda da ih vrate na posao, pa ih nikada nisu primali... Ja nisam
izabrala taj put. Ja sam samo tra`ila mesto gde mogu da emitujem program, ali zaista imam odobrenje direktora da mogu da uzmem 6 meseci nepla}eno, a onda posle toga to poni{te, naknadno, tu odluku i ka`u,
to je ~uvena formulacija, “tri dana se nije pojavljivala na poslu” i dobijete otkaz... Ali, uzgred budi re~eno, nikada mi zvani~no nije uru~en otkaz – ni preko po{te. Zna~i, ja nema dokaz ni da sam ikada dobila otkaz.
Ni{ta. To je sve ra|eno tako.
• Kada ste dobili da radite pro forma emisije, da li Vam je i plata onda bila manja?
Da, da. Ta plata je tako drasti~no padala, da smo na kraju imali
platu istu kao ~ista~ica, sprema~ica. To je bila uobi~ajena kazna, ali kako da vam ka`em? To je trenutak kada toliko ljudi na 100 km od vas gubi glavu, tako da su to za sve nas bile potpuno marginalne stvari... Krvi
je bilo na sve strane i radili bismo i d`abe na Radio Beogradu, samo da
mo`emo da emitujemo. Naravno, to nije bilo mogu}e. Nije njima bilo
zbog para, nego, naravno, da se to ne ~uje.
• ‘91. godine ste jo{ mogli da radite autorsku emisiju?
‘91. godine, jeste. Potpuno je emitovan protest i to je recimo jedna od tih situacija kada mi napravimo celu emisiju o demonstracijama
i emisija po~inje u deset sati. U deset do deset, dolazi glavni urednik Radio Beograda i pita {ta ima. Glavni urednik. Ja ka`em ima to i to, pita
koliko to traje, ka`em cela emisija, on ka`e skrati to. Kao na pijaci, poga|ate se. Ja ka`em: “Ne. Kao urednik, smatram da to zavre|uje, sve
{to se desilo, celu emisiju.” I sada, po~inje emisija, po~inje {pica, nema
nikoga da se ja oglasim u emisiji. To traje do deset i petnaest, 25 minuta mi se sva|amo, ja ne}u da popustim zato {to nije pitanje {to je minut,
ve} zato {to ne mo`e, jer to je pritisak koji oni vr{e. Tako da slu{aoci
po~inju da se javljaju, deset sati i pet minuta, po{to su o~ekivali stalno
da budem sklonjena s programa. Sada, mi sedimo u jednoj sobi, sva|amo se, odnosno on poku{ava da izvr{i pritisak, ja ta~no vidim u programu da ve} po~inju da se javljaju ljudi, tako da na kraju, po{to nisam
htela da odustanem, on je to morao da pusti. Ja sam oti{la u deset i petnaest, sela pred mikrofon i onda je i{lo sve. To vam je tada bila razlika
izme|u Drugog i Prvog programa i to nije bilo pitanje, kako bih vam re-
227
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
kla, pitanje urednika, koji su bili vrlo ~esto u vrlo neprijatnoj situaciji –
njih pritiskaju odozgo, iz CK-a, pa onda direktore, ve} je bilo i pitanje,
ja verujem, novinarske upornosti. Recimo, na Prvom programu Radio
Beograda, oni nisu emitovali ni{ta. Onda su, kada su shvatili da je kod
nas to i{lo, onda su oti{li kod direktora i rekli su: “Pa, kako to? Nama
ste zabranili, a kod nje je i{lo!” Pa su i njih pustili, pa su oni s danom zaka{njenja emitovali to. Ja sam rekla kolegama: “Ne mo`emo pristajati
na to!” Znate, to je bilo dovoljno da neko bude uporan i da gura. Onda
je on popustio, naravno, jer nije imao argumente pred njima: “Kako si
njoj dopustio, a nama ne da{?!” Meni nije mnogo smetao taj imid` naprasite osobe koja ne dozvoljava da joj se ne{to sugeri{e. Tako da su onda i oni naknadno emitovali. Oni ~ak nisu imali ni svoje snimke, nego
su oni od nas uzimali ve}inu snimaka, pa su onda emitovali. Tako da je
to bilo pitanje, kako da vam ka`em, iz dana u dan – da li }e i}i emisija
ili ne}e, ko }e da vas zove da vam preti telefonom ili ne}e da vam preti,
pogotovo {to je u to doba ve} [e{elj napravio te svoje ~uvene spiskove
neprijatelja Srbije, na kojima sam i ja bila. I tu zaista nije bilo prijatno
u}i ni u autobus ni u tramvaj, pogotovo {to iako sam bila na radiju, ~esto bila i na televiziji, jer se paralelno poklapao i taj na{ {trajk i onda je
bilo jako neprijatnih scena, zato {to nas prepoznaju. To je vreme op{teg
ludila ovde, u Srbiji, po~ev od moje rodbine pa nadalje. Vi ste zaista njima neprijatelj sopstvene zemlje.
• Kako su spiskovi neprijatelja bili objavljivani?
Na Prvom programu dr`avne televizije je ~itan spisak i to je bilo
dosta zastra{uju}e vreme, on je bio jako mo}an. I na Prvom programu
dr`avne televizije, on iza|e – ja ne znam, mislim da je bilo desetak imena – gde se ~ita lista neprijatelja zemlje, koji rade u srcu RTS... Izdajnika. Pri ~emu je svako od nas dobio neku kvalifikaciju. Recimo, za jednu
koleginicu, zato {to je Makedonka, oni su govorili da je agent VMRO.
Pa neka koleginica, koja je bila hrvatske nacionalnosti, ona je bila agent
HDZ-a ili Tu|mana. Tako da neko ko je bio druge nacionalnosti, on je
obavezno bio {pijun toga, a nas troje ili ~etvoro smo zapravo bili neko
ko je najgori, zato {to smo Srbi po poreklu i po imenu i prezimenu, {to
je imalo posebnu te`inu. Najgore je izdati svoje, je l’?...
• Kako ste do`ivljavali neprijatnosti? Da li su bile pretnje npr. u autobusu?
Pa, znate {ta. Krenimo od rodbine, recimo. Deo moje rodbine me
se odrekao. Onda, morala sam da izlazim iz tramvaja, po~inju da vas vre|aju, dobacivanje na ulici, pretnje telefonom, vre|anje – to je bilo standardno.
228
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
• Da li ste sa Radio Beograda odmah pre{li na Radio B-92?
Ne, ja sam odmah posle toga u~estvovala u jednom projektu, koji je imala EU, odnosno koji je vodila supruga Fransoa Miterana. To se
zvalo Radio Brod. Dakle, to je bilo onako luda~ki. Zna~i, postojao je
projekat. To je organizacija “Droit de parole” – “Pravo na re~”, francuska, koja je iznajmila jedan brod, koji je plovio me|unarodnim vodama u Jadranskom moru i nas nekoliko, 10-12, iz svih biv{ih jugoslovenskih republika sedeli smo i pravili program, koji je emitovan. Bili smo
sve vreme na tom brodu. On je emitovan i mogao je da se ~uje u odre|enim delovima zemlje. Znam da se ~uo po Mostaru, Dubrovniku, po
Crnoj Gori, da se ~uo u delovima Srbije. Dakle, mi smo probali da pravimo normalan Dnevnik, tako da ka`em. I tamo smo radili nekoliko meseci, dok je gorelo sve ovde, i Mostar i Sarajevo. Tu sam prvo radila, na
tome. Onda su neki od tih kolega, koji su iz Sarajeva, oti{li u Prag, u
“Slobodnu Evropu”, u “Glas Amerike”. Ja sam se vratila ovde i u{la u
B-92.
• Kako ste do{li do projekta gospo|e Miteran, i kako ste kasnije do{li na Radio B-92?
Mene su zvali ljudi iz Sarajeva. To su moje kolege. Nekada je postojao taj JUTEL, ne znam da li znate? Onda me je D`evad Sabljakovi}
zvao, koji je radio u JUTEL-u i koji je valjda tada jo{ uvek bio u Sarajevu, i @eljko Vukovi}, koji je bio dopisnik “Na{e borbe” – mislim da
me je on preporu~io, tako da me je gospodin Sabljakovi} zvao. On je na
neki na~in skupio ekipu iz Zagreba, Beograda, Makedonije, itd. Tako
da sam po njegovom pozivu ja u stvari oti{la tamo da radim.
• Kakav posao ste imali na Radiju B-92? Da li ste i tamo radili izve{taje o protestima?
Pa, da. B-92 je tek po~injao da dobija na zna~aju i s obzirom na
to {ta sam ranije radila, na{ prvi posao, u stvari moj, pre svega, je posao
izve{tavanje i reporta`e s rati{ta. Ali onda smo svi, kada su bili protesti
i kada su bile demonstracije, po{to nas je bilo jako malo, onda smo bukvalno svi radili sve. Ali, recimo da je dominantno moja uloga na Radiju
B-92 bila – rat, tako da ka`em. Ali, kada se desi protest, onda je o protestu.
• Zar nije neobi~no da kao `ena izve{tavate sa rati{ta?
Pa, jeste malo neobi~no. Nije to bila moja velika `elja. Jednostavno, kada sam bila u Radio Beogradu niko nije pokazivao interesovanje, niko nije hteo i onda jednostavno ako ne}e niko... Imate novinare
koji su izve{tavali odatle, imate novinare koji su napravili karijeru, koji
229
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
su izgubili posao ovde i koji su napravili profesionalnu karijeru, koji su
zaradili novac. U najgorem smislu te re~i, kako da vam ka`em. Zahvaljuju}i radu za strane agencije. Mene to nije zanimalo, ni{ta. Ja ni{ta tamo nisam zaradila, niti me je zanimalo. Ali jednostavno nije imao ko
drugi. Nije bilo ba{ mnogo interesenata. Ni na B-92 nije bilo. Mislim,
mu{karci su se pla{ili, ja mislim objektivno iz jo{ jednog razloga, jer kad
odete na rati{te, jako je konfliktno sve i mu{karci su tu, ja mislim, u ve}oj opasnosti nego `ene. Prema `enama poku{avaju da se pona{aju malo tolerantnije, ne smatraju vas ratnikom, ne smatraju vas da ste budu}i
ratnik, tako da u tom smislu mislim da je `enama bilo lak{e, a pogotovo kada su po~ele da se de{avaju stvari na Kosovu i negde drugde. Jednostavno su i mu{karci koji su radili na B-92, kada je po~elo bombardovanje, bili vi|eni za mobilizaciju. Tako da kada je nama po~elo bombardovanje, jedna od stvari koje smo mi uradili je da mu{karci, koji ne
`ele, mogu da idu ku}i zbog toga {to su prvi koje }e uhvatiti i poslati ih
na rati{te. Tako da smo se mi slo`ili, `ene su se slo`ile da ne treba da ih
tome izla`emo, da je potpuno sumanuto – stvar u koju ne veruje{ i koju ne `eli{. Tako da u tom smislu mislim da je bilo bezbednije za `ene.
Ja nisam luda za tim, ali prosto nije bilo ba{ mnogo interesovanja za odlazak na rati{ta. I sada mi je `ao na neki na~in {to sam bila tamo... Zato
{to vam se `ivot toliko promeni. Moja koleginica s kojom radim ve} 13
godina, koja je autor emisije, Svetlana Vukovi}, ona je rodila dete i ona
je rekla da `ivot meri po tome, ne po ro|enju deteta, nego po tom danu
provedenom u Vukovaru. Dakle, to je toliko stra{no i takav u`as koji
vidite, i toliko smrti svuda oko vas da je to stvar koja vas obele`i za ceo
`ivot. Ne znam kako ko s tim izlazi na kraj. Ja ba{ ne najbolje. I ne samo
te smrti, nego i neke druge sudbine, a kasnije kada se to zavr{ilo, onda
smo dosta pratili izbeglice, izbegli~ke kampove. To je toliko nesre}e koju vidite za to vreme, a ne mo`ete u stvari ni{ta, samo mo`ete da se gnu{ate toga. I na neki na~in da ste onesposobljeni za civilne uslove. Dakle,
meni je sada, ako bi trebalo da radim neke stvari koje su va`ne za jednu
zemlju koja je u tranziciji – privatizacija, {trajkovi, sindikati – meni je to
dosadno u odnosu na ono {to sam videla, znate. To je onda, tako mi je
zamorno, budalasto, {to naravno nije i ne bi smelo biti, ali vi ste toliko
obele`eni svim tim i kriterijum vam je potpuno poreme}en toliko da niste sposobni da radite neke stvari i da priznate: sada su civilni uslovi, neke stvari od `ivotne va`nosti, a meni ba{ i nisu kada se setim svega toga, a na to vas stalno ne{to podse}a – malo-malo pa vas neko... Evo, sad
smo imali emisiju gde je jedna koleginica govorila o Hrvatskoj, o onome
{ta smo mi radili ovde, kada smo vozili le{eve po 600 km i stavljali ih u
hladnja~e. Tako je ona nama pri~ala o nekom mestu u Hrvatskoj i onda se javi ~ovek koji je iz tog mesta i kome su bli`nji pobijeni, i stalno
230
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
vas ne{to podse}a. I ka`em vam, u tom smislu se ose}am onesposobljenom u velikoj meri da radim normalan posao, koji je od `ivotne va`nosti za 99% mojih slu{alaca, koji ne `ele vi{e da slu{aju mnogo o tome.
• Kakav je bio Va{ posao u vezi sa izve{tavanjem o izbeglicama i
protestima?
Pa, vidite, kada se zavr{ilo to najstra{nije klanje i ubijanje, onda
smo bili suo~eni, dakle kako se rat pribli`avao kraju, odnosno Srbi svuda gubili i imali sve ve}i priliv izbeglica, pogotovo ‘95. godine i pada Krajine, onda se nametnulo da ljudi koji su do{li, a bilo ih je nekoliko stotina hiljada – ja ne znam ta~no zvani~an podatak – njih je najmanje 600
-700 hiljada, oni su bili potpuno i{~upani iz svog `ivota i do{li su u jednu
potpuno stranu zemlju. Mi nikakve veze nismo imali, oni su gravitirali
ka Zagrebu, studirali tamo, itd. I postojala je elementarna neinformisanost koja su njihova prava. Dakle, da li imaju prava na hrvatsku domovnicu, na penzije – zna~i, ni{ta nisu znali. Oni su sme{tani po nekim kolektivnim centrima, koji su potpuno izolovani od sveta. I onda smo mi
pravili jednu emisiju, koja je probala da im daje, zahvaljuju}i pravnim
savetnicima itd., da im daje najprakti~niju mogu}u vrstu uputstava kako,
kome mogu da se obrate za pomo}, pre svega pravnu pomo}, jer i dandanas imate hiljade ljudi po Srbiji koji imaju pravo i mogli bi, uz malo
truda, da dobiju hrvatsku penziju, koja nije mala, s obzirom na razliku
u platama, a `ive ovde kao psi, bukvalno nemaju ni{ta. Ali to su stariji
ljudi, manje pokretljivi, pla{e se, niko ih nije obavestio, tako da su bukvalno poslednjih godina izgubili hiljade evra zato {to nemaju prakti~nih
informacija o tome da imaju pravo, da ne}e niko da im skine glavu tamo, da mogu da dobiju penziju i da koliko-toliko ovde pristojno `ive, a
ne tako u`asnim `ivotom kakvim ve}ina njih ovde `ivi.
• Koliko dugo je taj posao trajao?
Prekinuli smo to da radimo pro{le godine, jer prosto nisam mogla
vi{e, ali smo mi to radili, dakle, od ‘95, pa recimo slede}ih 5 godina. A,
paralelno, to je bila jedna od obaveza, paralelno smo mi naravno radili
svoje emisije i izve{tavali o onome. Zna~i, to je bila jedna od emisija.
Zahvaljuju}i UNHCR-u, koji je to finansirao, mi smo mogli da radimo
tu emisiju, ali smo paralelno radili skroz drugu vrstu posla. Dakle, to je
bio samo jedan segment na{eg posla.
• Kako ste do`iveli proteste ‘96. i ‘97. godine, i kako je bilo izve{tavati o tome?
Ve} negde od ‘95/‘96, i B-92 i ja posebno, bili smo orijentisani na
ono {to je bila, tako da ka`em, goru}a tema, a to je bio rat. Kako se to
231
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
zavr{ilo porazom, dakle porazom nacionalne ideje, i u tom smislu je to
bio trenutak kada je bilo neke {anse da u Srbiji, ve}i broj ljudi shvati, dakle koji su bili za Milo{evi}a i koji su pre}utno bili za Milo{evi}a, da ta
stvar ne funkcioni{e, jer su svi ratovi izgubljeni, jo{ smo dobili i 600.000
izbeglica. Bilo je jasno da su ratovi izgubljeni, bilo je jasno u kakvoj poziciji je Srbija i onda je bilo naravno relativno lak{e, tako da ka`em, pridobiti ljude zato {to ne}e vi{e, vide da ta stvar ne ide. Dakle, da se stvori
kriti~na masa ljudi koja }e biti dovoljna za ru{enje Milo{evi}a. Jer, gledajte, mislim da se jako potcenjuje ta mapa Srbije. Svi mi govorimo da
u Srbiji postoji strahovit broj nepismenih. U Srbiji postoje delovi gde,
ne}ete verovati, kao u filmovima, ne znaju da je Tito umro. Isto~na Srbija `ivi potpuno svojim `ivotom, ju`na Srbija svojim. I ne zaboravite,
to su ljudi koji su svih ovih godina mogli isklju~ivo da gledaju i da slu{aju RTS. Zna~i, B-92 nikada. I samo su imali prilike da ~uju da je to neprijateljska stanica, dakle nisu imali teoretske {anse da je ~uju. Zna~i,
oni su sve vreme bili manipulisani preko RTS-a. To je bila jedina stvar
koju su mogli da gledaju i da slu{aju. E, sad, mi smo znali da u Beogradu
postoji kriti~na masa, mi smo znali da mo`e da postoji na severu Vojvodine, ali nam je problem bila ju`na Srbija. Zna~i, od Ni{a pa ju`nije i
isto~nije. To je bio ogroman problem. Va`no je bilo nekako tu na~eti taj
bastion koji je imao Milo{evi}. I stvar se promenila. Presko~i}u samo
2000. godinu. [ta se zapravo njima desilo? Kad se desilo Kosovo, kao
{to je kada je bio rat u Hrvatskoj, veliki broj ljudi mobilisan iz pogre{nih
podru~ja, zna~i Vojvo|ani – oni su jako ~esto mobilisani, samo da pre|u
u Hrvatsku, nekih stotinak kilometara – i u tom periodu su ljudi iz ju`ne
Srbije gledali na TV i navijali za Milo{evi}a zato {to u velikoj meri oni
nisu bili mobilisani, nisu direktno iskusili rat, osim preko TV, a preko
TV je uvek bilo isto: da na{i napreduju i da }e sve biti u redu. E, onda
je do{ao red na njih, na neki na~in. Kada je po~eo sukob na Kosovu, onda su ljudi masovno iz ju`ne Srbije, koji su gravitirali ka Kosovu, i{li tamo. Pa se vratio jedan mrtva~ki sanduk, pa drugi, pa tre}i. Pa, kad je
po~elo bombardovanje, Kraljevo, ju`na Srbija, isto~na Srbija, jako mnogo ljudi je dole izginulo i onda su videli, ono {to je najstra{nije, direktnu
cenu rata. Da to nije ne~iji drugi sin, nego su oni direktno na sopstvenoj
ko`i videli {ta zna~i cena rata, jer vi kada ste gledali TV i medije, zna~i
tu je uvek bilo ljubljenje znamenja, {ajka~e, kota 1, kota 2, kota 3, zato
{to su kamere izbegavale i novinari uop{te nisu govorili o ceni rata, zna~i o civilnim `rtvama, ni o Srebrenici, ni o Vukovaru, ni{ta drugo, nego
smo samo imali ve~ito te generale, pukovnike, koji su se hvalili, salutiraju, i izbeglice koje su pri~ale najstra{nije pri~e o onome {ta im se desilo. Onog ~asa kada su u ju`noj Srbiji i isto~noj Srbiji gledali RTS, videli
su da oni la`u, zato {to su se njihovi sinovi vra}ali u mrtva~kom sandu-
232
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
ku, a lagali ih pri tome da su izvr{ili samoubistvo na rati{tu, da su oti{li
u dobrovoljce, a u stvari nisu. Onda su osetili direktno, na svojoj ko`i da
RTS la`e i da je cena rata mo`da i `ivot njihovog sina. Kad se to desilo,
onda su u velikoj meri prestali da dr`e Milo{evi}a. I to je bilo va`no, da
apstiniraju od glasanja, da se neko priklju~i i opozicionim strankama i
mi smo imali tu situaciju, dakle, da su ‘96/‘97. godine Pirot i Ni{ postali
opozicioni gradovi. To je onda bilo jezgro, gde ste vi mogli da imate ve}eg uticaja na taj deo Srbije, koji je od ‘88, ili da ka`em od ‘91. do ‘96.
potpuno bio u njegovim rukama. E, on je bio na~et u Ni{u i u Pirotu. To
je bilo od ogromnog zna~aja, a onda kada je do{lo bombardovanje i mobilizacija po ju`noj Srbiji, onda su svi postali to, ~ak i Vranje, ~ak i Prokuplje, da ne pominjem te manje gradove gde samo znaju za Milo{evi}a,
ni za koga drugog ne znaju, ali bukvalno ni za koga drugog ne znaju...
Tu su se nekako sklopile okolnosti da uspeju izbori 2000. godine. Ali,
mislim da je ‘96/‘97. godina bila za Beograd... Znate, mi smo od ‘91, mi
smo imali Milo{evi}a i kao jedinu veliku opozicionu stranku, imali smo
SPO. SPO i Vuk Dra{kovi} su igrali veliku ulogu u po~etku. Mislim da
je pokojni premijer \in|i} jednom rekao da, iako mu je politi~ki protivnik, da je Vuk Dra{kovi} golim grudima napravio prostor, zna~i osokolio je i ohrabrio ljude da iza|u na ulice i imali smo protest ‘91. godine.
E, sada, imali smo taj prvi zamah i on je ujedno bio velika ko~nica. Zbog
~ega? Vi znate da smo mi odrasli u komunisti~kom re`imu i svi smo vaspitavani da su partizani bili krasni, divni, a ~etnici najve}i mogu}i zlikovci. Jednostavno, on kao pristalica monarhije – kao {to vidite, u Srbiji
nema monarhista, jako malo – i kao pristalica ~etni~kog vojvode, odnosno komandanta Dra`e Mihailovi}a, on po definiciji nije mogao da privu~e ogroman broj ljudi. To je {ajka~a, brada, Dra`a Mihailovi} – to je
bila takva psiholo{ka blokada da jednostavno ljudi koji nisu podnosili
Milo{evi}a to kao alternativu nisu mogli da podnesu. Tako da je on i odigrao ulogu i zadr`ao veliki politi~ki prostor, ali nikoga nije pu{tao unutra i jednostavno niko tu nije mogao da se probije. Ljudima kada ka`ete
za Vuka Dra{kovi}a, to su ~etnici, pogotovo {to je on mahao mnogo tim
simbolima – i to prosto nije dolazilo u obzir. Jer i mi smo i{li za njim ‘91.
godine, jer nije bilo nikog drugog osim Vuka Dra{kovi}a, ali ‘96/‘97. godine, Beogra|ani su i{li, ali su me|u vo|ama demonstranata bili Vesna
Pe{i} i Zoran \in|i}, tako da su mogli Beogra|ani, koji su gra|anske
orijentacije, da podnesu Vuka Dra{kovi}a, zato {to je on bio u paketu –
neko je gledao Vesnu Pe{i}, neko \in|i}a. Ali, samo za njim, nije se moglo vi{e. Prosto, taj vokabular, taj re~nik, taj svet koji je on okupio oko
sebe, to prosto nije moglo, znate. I mislim da je taj protest odigrao ogromnu ulogu i ja se se}am te scene, Vuk Dra{kovi} kao narodni tribun
–iza|e, vijori se zastava, narod ide za njim. Se}am se, guraju se demon-
233
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
stranti, jednog momenta su gra|ani hteli da idu ispred. Zna~i, nemoj ti
da me vodi{, nego su oni bili, kao {to je posle jako dobro nau~io \in|i},
nau~ila je Vesna Pe{i} da budu ne u prvom redu sa 150 telohranitelja,
nego }e da budu neki od gra|ana, koji su voleli da idu napred, da }e oni
predvoditi demonstracije. I to je bilo jako uzbu|uju}e, o~aravaju}e samooslobo|enje Beograda. To je jedna od najzna~ajnijih stvari koja se
desila u ovom gradu i ovoj zemlji i kao zaraza po~elo da se {iri, jer je
imalo taj vizuelni efekat, koji je ranije bio nasilan. Bilo je jako mnogo
mladog sveta i to je onda dalo i Ni{lijama pravo. Dakle, da oni ne idu i
ne smatraju ~etnike, Dra`u Mihailovi}a, nego da `ele da slede neke ljude koji su bili urbani. Jednostavno, to je u velikoj meri sistem imitiranja. Ne treba zaboraviti da je u Srbiji takvo ube|enje da svako ko dr`i
do sebe u manjem gradu ne mo`e a da ne do|e u Beograd. U tom smislu, svako ko pretenduje da ima ne{to u `ivotu, mora da do|e u Beograd,
jer njemu je taj sistem podra`avanja veoma zna~ajan, kao {to je Ni{ gledao u Beograd. Ali, zato je Pirot mali grad. Svako ko `eli da se do~epa
Beograda, ide preko Ni{a. To mu je slede}i grad, tako da je to sistem
spojenih sudova i kada se neko ohrabri u Ni{u, onda se ohrabri u Pirotu,
ali je Beograd morao da dâ taj zamah i da poka`e da to nisu samo SPO
i da to nisu nasilne demonstracije, i da to nije ru{ila~ko, nego da je to
svet, koji }e da istrajava tri meseca, koji }e da bude tako pitom, tako civilizovan i onda je to prosto po~elo da se {iri neverovatnom brzinom po
unutra{njosti. Nama su bili jako va`ni taj Ni{ i Pirot.
• Kakav je bio Va{ utisak o izve{tajima sa tih protesta?
Pa, znate kako, mi smo sve vreme tih godina, pogotovo ‘96/‘97. godine, bili deo... Svih tih godina, mi smo se bavili tim poslom, ali smo bili
deo tog pokreta, otpora, ako to mogu tako da ka`em, mada to pretenciozno zvu~i. Tako da je bilo i kod nas, na medijima kojih je bilo jako
malo, se}am se na B-92, da smo mi preterivali s brojkama, da smo malo pumpali brojke. Znate, u tri meseca, nai|e stra{no hladan dan ili drugo ne{to, i ljudi su ve} stra{no izmu~eni, izmoreni, onda je potrebno da
mi kroz program, da malo dodamo broj ljudi koji su na ulicama da se
podigne malo tenzija da bi i oni iza{li. To je prosto umor. Nemojte zaboraviti da su to ljudi koji i dan-danas imaju specijalne cipele za to. To je
zaista bilo naporno izdr`ati tri meseca. Ne bi se to moglo nazvati objektivnim izve{tavanjem, ali to nije nikakva sramota. B-92 je i tada bio ga{en. Ja, mogu vam re}i, stanujem, imam stan na desetak kilometara od
centra grada i kada je B-92 uga{en, vi to ne mo`ete, prosto ne mo`ete
da pojmite kakva je to situacija. Ja kad sednem u kola i po|em ka gradu, mo`da je izbio rat, mo`da nije izbio – nema ko da javi. Samo {to golim okom vidite u gradu, vi ste sigurni. Sve ostalo mo`e da se manipuli{e
234
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
kako god ho}ete. Zna~i, mislim da je to tako o~igledna nastava o medijima. Jer, zaista, ja se se}am kad ne znam {ta je bilo – da li su tenkovi
iza{li na ulicu ‘91. godine, da li ima nekoga na ulici, jer B-92 ne radi i jednostavno potpuno su svi slepi i gluvi. A da vam ne govorim da mi {etamo gradom, a ljudi dr`e telefonske slu{alice, svojim ro|acima iz unutra{njosti vr{e direktan prenos protesta prakti~no. Ili, neko ~uje B-92 pa
prenosi u unutra{njosti. A kada to nije radilo, ja kao novinar B-92 ne
znam {ta se de{ava. Moram da do|em u grad i vidim fizi~ki {ta se de{ava. Vi to jednostavno nemate gde da javite. Tako da kada na{ radio
nije radio, to je bilo zaista potpuno onako... Ljudi su onda slu{ali Glas
Amerike, kao za vreme rata. Okre}ete Glas Amerike ili Slobodnu Evropu da biste ~uli. Ali morate znati da su ljudi ve} imali animozitet prema tim zapadnim medijima. Kako da vam ka`em, nije to problem za
mene ili mo`da jo{ 200-300 hiljada ljudi u gradu, nego je problem za one
koji su sumnji~avi i koji jednostavno ne}e da okre}u Slobodnu Evropu
i ne}e Glas Amerike, jer ni u to ne veruju, a nama su ti ljudi bili potrebni. Ne ovi. Mi smo svi bili spremni, kao na posao smo i{li na te demonstracije, proteste, ali nama su bili potrebni ovi drugi ljudi, koji nisu verovali, koji su gajili taj animozitet prema medijima, tako da je ga{enje B-92
moglo imati ozbiljne posledice.
• Za{to je B-92 bio kratko uga{en, pa onda opet pu{ten?
Pa, znate {ta, po{to je to jedan sumanuti sistem, koji je po~eo da
se uru{ava, pa onda nekako konsoliduje, njima je bilo va`no da procene
jednog ~asa da to treba da se ugasi, ali je pritisak bio isuvi{e veliki. To
je bila njihova procena – prvo pritisak, jer je Milo{evi} stalno na to igrao, a imao je razloga da igra, to ne zaboravite, na to i sve do bombardovanja on nije hteo da se preterano zamera me|unarodnoj zajednici.
Mislim, ne}u da pominjem te sramotne stvari da su oni 700-800 miliona
dolara pumpali u ovu zemlju, kupuju}i Telekom i sli~ne stvari. Prema tome, on nije hteo zbog imid`a prema napolju, on nije hteo, jer je B-92 ve}
postigao takvo ime da su svi strani ambasadori ovde znali za B-92. To je
bio simbol medija koji je bio slobodan, nezavistan. Mislim da Milo{evi}
nije hteo da ugasi B-92 zbog toga {to je sve do ‘99. godine jako vodio ra~una da se mnogo ne zamera kad ne treba. Se}ate se da je bio faktor mira i stabilnosti, kada je zatrebalo Americi ili Zapadnoj Evropi. I onda,
zna~i, nije hteo skroz to da ugasi, ali da ugasi onog momenta kada je
opasno po njega – zna~i, to su demonstracije i kada se oni uspani~e, onda oni ugase na neko vreme, pa ponovo puste. Drugo, B-92 je imao mali
domet, a Milo{evi} je znao da je Beograd ve} protiv njega i njemu je bilo va`no da odr`i unutra{njost Srbije i mislim da je tu dobar potez s osnivanjem ANEM-a, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, tako da
235
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
smo mogli da preko ANEM-ovih stanica emitujemo informativne emisije i da se to {iri jednostavno po Srbiji, da dobijaju informacije.
• Kako sam saznala, Radio Indeks je uvek mogao da emituje program, dok Radio B-92 nije.
Pa, ja ne znam, ne mogu da vam ka`em... s obzirom na ulogu u Radio-difuznom savetu i probleme koje imamo s Ceki}em. To su bile konkurentske ku}e jedno vreme i vi tu sada ne mo`ete da procenite {ta je
tu konkurentska ku}a, da li je rukovodstvo Indeksa imalo tada dobre,
malo bolje odnose s re`imom, da li je mo`da zato {to je re`im procenjivao da su oni manje zna~ajni, manje uticajni, pa njima mogu da daju. Tako da ja ne bih mogla da vam ka`em, pogotovo sada, iz ove perspektive,
kada vidite da ima problema sa Radio-difuznim savetom. Mislim da je
re`im procenjivao da su jednostavno oni manje zna~ajni i manje va`ni,
{to i jeste bilo. I slabija stanica i sa manje novinara, i sa manje sposobnijih novinara, tako da je bilo, ako ve} moraju da biraju izme|u te dve
stvari, lak{e je da puste Indeks i da ka`u: “Evo, Indeks se emituje”.
• B-92 nije emitovao izve{taje posle pono}i tokom protesta ‘96. i ‘97.
godine?
To ne znam ta~no da vam ka`em. To biste morali da pitate ove iz
uredni{tva. Mi smo imali paralelno problem malog broja ljudi, koji su
bili totalno iscrpljeni. Tako da smo mi imali dodatni problem, jer nas je
bilo jako malo. Pazite, mi smo kao Radio B-92 morali da pokrivamo proteste 24 ~asa kad se dese, mi smo morali da radimo na rati{tu, mi smo
morali da radimo emisiju za izbeglice, a to je mnogo manji broj nego {to
vi vidite ovde. To je posao, ja ne mogu da vam opi{em, vi ste non-stop
na raspolaganju, vi ne mo`ete da idete. Tako da ne mogu da se setim.
Mislim da to nije imalo nikakve veze sa nekim uslovljavanjem sa strane,
jer mi nismo mogli fizi~ki da izdr`imo, a o~ekivalo sa da do pono}i {ta
se desi tog dana, desilo se, i to je bila jedina {ansa da odemo ku}i i da
ujutru ponovo budemo spremni, jer ko zna {ta }e da bude.
• Koliko ljudi je radilo na B-92?
Mislite, ljudi u Informativnoj redakciji?... To se stalno menjalo, ali
mislim da nije bilo vi{e od negde 12-15 ljudi. To je jako malo. Vidite, ponekad kada vidim te ljude, to je zapanjuju}e kako su svi ostarili, nekako
iscrpljeni. A znate {ta je jo{ najgore – vi od ljudi koji su radili toliko godina, tako stra{no iscrpljuju}e, koji su morali da zapuste {kolu, jer nije
moglo, prosto niste mogli fizi~ki to da radite, sada kada se zavr{io 5. oktobra, ulazimo u nove probleme – {trajkovi, privatizacije – sada od tih
istih ljudi, koji su tako zastra{uju}e iscrpljeni, koji su osuje}eni jer nisu
236
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
mogli da se usavr{avaju u me|uvremenu, sada su svi sko~ili na njih {to
ne rade dovoljno dobro svoj posao, istra`iva~ko novinarstvo, i sada se
od svih tih ljudi o~ekuje jedan napor koji je prakti~no te{ko o~ekivati –
da i dalje rade non-stop, da se usavr{avaju i da nadoknade sve {to su propustili u 13 godina. Mislim, to je prosto nemogu}e. To je nemogu}e. 13
godina, taj stepen iscrpljenosti, svega vam je dosta, a od vas se o~ekuje
da paralelno radite program i da nadoknadite sve, da saznate, jer pazite,
to je za nas potpuno novi svet. Ne mogu da vam opi{em, kada to imenujete. Mi smo u{li iz jednog sistema u drugi. On se u Srbiji zove “divlji kapitalizam”, a u divljem kapitalizmu, sa svim elementima drugog, mi imamo... Znate, ono {to sam studirala, ja mogu 90% toga da bacim u |ubre,
jer ja sam studirala socijalizam 1, 2, 3. Ja sam radila ekonomiju Jugoslavije koja je potpuno sme{na. Zna~i, ja sam studirala, i ve}ina nas, jedan
fakultet i predmete koje mo`emo da bacimo u |ubre. To ni~emu ne koristi. To je ideologija... Politi~ke nauke. Ja sam novinarstvo na Politi~kim
naukama zavr{ila. Meni su predavali svi “julovci”, svi “julovci” koji postoje i svi SPS-ovci.
• To me iznena|uje, po{to verujem da je u ovoj zemlji nivo fakultetskog obrazovanja vrlo visok.
Pa, znate kako je. Ja ne znam kako je sada, to su kriterijumi... Pa,
vidite, na Politi~kim naukama u poslednje dve godine, od 5. oktobra, do{lo je 15, ja ne znam koliko profesora, koji su potpuno promenili sliku
tamo. Trebalo je videti pre toga. Glavni na Fakultetu politi~kih nauka
bili su ljudi iz JUL-a i iz SPS-a: Rado{ Smiljkovi}, Vladimir [tambuk, svi
saradnici Mirjane Markovi}. Ve}ina ljudi sada, od dekana, mnogi profesori, svi su ljudi koji su do{li posle 5. oktobra. I oni na neki na~in vode
fakultet i to je ogroman napredak za Politi~ke nauke. Tada je to bilo tamni vilajet. Ho}u da ka`em, ~ak i da nije bio, prosto ste `iveli u socijalizmu, kada su to zaista bili predmeti – socijalizam kao svetski proces,
pa 1, pa 2, ekonomija Jugoslavije – {ta je ekonomija Jugoslavije? Ekonomija Jugoslavije nije postojala uop{te. Na Pravnom fakultetu je bila
sli~na situacija, vi ste u~ili samoupravljanje i odjednom se na|ete u situaciji, u 30. ili 40. godini, da morate svoje znanje da zaboravite. [ta }e meni socijalizam 1 i socijalizam 2?! [ta }e meni ekonomija 1 i ekonomija
2?! Zna~i, mi moramo da u~imo stvari iz po~etka. Prvo, malo je te{ko
kada imate vi{e godina, a drugo, kada morate jednostavno, kako bih vam
rekla, morate da se prilago|avate i da odr`avate stari sistem. Zna~i, da
odr`avate ovu ku}u i da radite sve vreme, i da radite svoj deo programa
i da radite emisiju, a da paralelno neki deo svog vremena potpuno privatno posvetite tome da savladavate potpuno nove lekcije. Ko je ovde
u Srbiji nekad ~uo za berzu? Nikad. Ko je ovde nekad ~uo za tender i
237
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
privatizaciju? Nikad. Mi imamo problem sa sudijama ne samo zato {to
su korumpirane, nego imate sudije koji ne znaju da sude zato {to je privatno vlasni{tvo u{lo. Ho}u da ka`em, to je ogroman broj ljudi koji bi
morao strahovito brzo da se edukuje, a to uop{te nije lako, pogotovo {to
nemate motivaciju, nema novca, politi~ki je nestabilno dru{tvo, tako da
je to dosta te{ko. Pogotovo {to, ja sam Vam pominjala, mi smo nau~ili
ne{to i radili smo tako 13 godina. Znate, ja neki put ka`em – nedostaje
mi Milo{evi} nekad, zato {to se ujutru probudim i ta~no znam gde je Milo{evi} i da smo mi na suprotnoj strani. Ovako je po~elo to ludilo, dok
vi pohvatate, ti centri mo}i koji su sada disperzivni, prosto trebate da se
sna|ete u svemu tome i da paralelno savladavate potpuno nove stvari,
za koje nikada niste ~uli. Kao kada biste vi tamo morali sada da u~ite o
samoupravljanju ili ne znam, o zemljoradni~kim zadrugama.
• Rekli ste da je B-92 bio deo otpora protiv Milo{evi}evog re`ima.
Kako biste Vi opisali funkciju tog radija do 5. oktobra?
Od ‘91. godine, ili ve} tako ne{to, vi mo`ete prakti~no re}i da nije, osim B-92 i povremeno Radio Indeksa, postojao nijedan elektronski
medij koji je bio slobodan, osim B-92. Nijedan, apsolutno. To je pod jedan. Drugo, bilo je potrebno da opstanete. Ja mogu samo da zamislim
{ta je na{ {ef Veran Mati} – s kim je sve morao da razgovara i na koji
na~in, mislim da je u velikoj meri moralo da se lobira kod stranih ambasada svuda po svetu, a dosta dugo su oni imali uticaja na Milo{evi}a,
da se ta stvar ne dira. I sve vreme pritisak da se taj medij uni{ti, da nam
se oduzme oprema, da sve to nestane. Onda neki ljudi naravno izgube
`ivce pa odu, odu u Slobodnu Evropu ili Glas Amerike, i onda mi obnavljamo u me|uvremenu, obnavljamo ljude, dolaze novi ljudi koje mi
moramo da obu~avamo. Ima ogroman broj ljudi koji su oti{li iz B-92, jer
prosto to je takva tenzija, takav pritisak da jednostavno nisu izdr`ali ili
su nalazili prosto bolja mesta. Dakle, da opstanete sve vreme, da pre`ivite, a da vam u isti mah odlaze najbolji ljudi, da dolaze neki mla|i koje morate da obu~avate, jer prosto nema ko da ih obu~ava. I B-92 je prosto igrao klju~nu ulogu u svim tim dramati~nim trenucima. To je bila kao
oglasna stanica. Niko ovde nije znao da i{ta postoji, ako B-92 ne javi. Ja
sam prosto poku{ala da vam poka`em na najdrasti~nijem primeru – da
mo`ete da `ivite u centru grada, ako nema radija, vi ne mo`ete da saznate. Ako je hiljadu ljudi, hiljadu policajaca iza{lo, ne ide vam se u centar grada, tako da je zaista B-92 bio jedini prozor u spoljni svet i mislim
da kako su po~ele pripreme za izbore 2000. godine, da smo se mi jednostavno uklju~ili u tu kampanju. Imali smo i te razne rok koncerte, dakle
ne govorim samo o informativnoj emisiji, gde smo u~estvovali u kampanji, koja nije bila za Ko{tunicu, nego je bilo: “Iza|i!” [to je bila klju~na
238
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
stvar, jer smo mi znali da stariji ljudi, koji su ~esto listom glasali za Milo{evi}a, penzioneri, poljoprivrednici, itd., da oni nikada ne}e mo}i da
glasaju protiv njega, ali da su ih porazi koji su usledili, dramati~no pogor{avanje njihove socijalne situacije, da }e ih stimulisati da iza|u na izbore, ali ono {to je bila klju~na stvar je da mla|i iza|u na izbore. To je
bila ~ista matematika. I OTPOR je odigrao ogromnu ulogu, jer znate,
mla|i ljudi koji su odrasli u tome, imaju averziju prema politici. I da nije bilo OTPOR-a, mislim, ne mogu sada da tvrdim, mislim da je moglo
da se desi ne{to sasvim drugo, jer je bilo od klju~ne va`nosti – zna~i, jesu stariji ljudi apstinirali, ali je jo{ uvek to klatno bilo problemati~no i
mi smo znali da moramo da pobedimo Milo{evi}a ubedljivo, jer to malo, on nam je krao – to nikakav problem nije. Dakle, nije bilo va`no da
vi njega pobedite, nego da to bude tako dominantna pobeda, da kasnije, jer mi smo znali da on ne}e dobrovoljno da dâ, psiholo{ki budemo
kao ljudi koji su pokradeni. Tako je po~elo ‘96. godine, kada smo znali
da su pokrali, a toliko smo znali da smo jednostavno jedan dan iza{li na
ulice i rekli: “Ljudi, mi smo pokradeni!” Isto je bilo va`no 2000. godine
da iza|emo, da znamo, da masa ljudi zna da smo pokradeni, ali tu brojku od nekoliko stotina hiljada ljudi su jedino mogli mla|i ljudi da nameste, a njih nije mogao apsolutno da animira ni Vuk Dra{kovi}, ni mnoge
opcije koje su gra|anske, jer su oni imali animozitet prema partijama, a
ono {to je jako va`no, to su mla|i ljudi koji su odrasli u nacionalisti~ko
vreme i koji nisu voleli gra|anske snage. Pazite, oni su, recimo, rasli za
vreme Milo{evi}a, rasli su za vreme rata, a ono {to su mogli li~no da vide, gledali su RTS i Pink i drugo, vi|ali su izbeglice koje su do{le ovde.
Nije im se dopadala ova gra|anska opcija, nije im se dopadala ni Vesna
Pe{i}, Zoran \in|i} je njima bio sumnjiv. Ali im se nije dopadao ni Milo{evi}, tako da je OTPOR bio taj koji je okupio taj broj ljudi i rekao:
“Ajmo, idemo u taj pobedni~ki napad na Milo{evi}a!” I oni su se uklju~ili. Politi~ke stranke da su ih zvale, mislim da apsolutno ne bi iza{li.
• Da li bi generalni {trajk doveo do pada Milo{evi}evog re`ima?
Ne. Ja ne verujem u generalni {trajk. Prvo, znate {ta, u Srbiji ne
postoji elementarna solidarnost. Ja gledam u Francuskoj kamiond`ije,
nisu obuhva}ene zakonom o penzionom osiguranju, oni iz solidarnosti
izlaze. Prvo su ovde sindikati svi bili Milo{evi}evi... Ne, sindikat “Nezavisnost” nije, ali da budemo precizniji, sindikat “Nezavisnost” nikada
nije imao prevelikog uticaja. Prosto, sindikalno organizovanje u Srbiji
nikada nije imalo nekog velikog zna~aja. Najmasovniji sindikati koji su
postojali, to su bili Milo{evi}evi, “Nezavisnost” je bio jako mali. Sindikati ne mogu da pokrenu na generalni {trajk i jednostavno ovo je nasilno industrijalizovana zemlja. Kad ka`em nasilno, to je ona komunisti-
239
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
~ka varijanta. Tako da vi nemate radni~ku klasu, a pogotovo ne zaboravite da je do ‘91. godine masa sveta gubila posao, fiktivno je radila... Ljudi su pre svega bili Srbi, pa su bili ono, pa im je tek na petom mestu bilo da li su radni~ka klasa ili ne znam {ta. To prosto nije ni od kakvog
zna~aja i ja mislim da generalni {trajk ne bi uspeo. To kad odre|ene fabrike ili preduze}a da iza|u, to nema veze. To nema nikakve {anse.
• Spomenuli ste ambasade iz inostranstva i UNHCR. Sa kojim doma}im i me|unarodnim organizacijama ste jo{ sara|ivali?
Ja ne znam koliko sam vam dobar sagovornik za to, ali ja mislim
da sve {to je postojalo u Beogradu, {to je imalo neka predstavni{tva, na
sve smo mi bili usmereni. Mi smo imali jako dobru saradnju, koliko ja
znam, i veliku pomo} Fonda za otvoreno dru{tvo. Mi smo imali i pomo}
UNHCR za emisiju o kojoj vam govorim. Ja prosto nisam dovoljno upu}ena u to da li smo imali kontakte ~ak sa i organizacijama koje ovde nisu imale predstavni{tvo. Na{ glavni urednik je dosta vremena provodio
napolju, poku{avaju}i da lobira. Tako da je to jedna ogromna pomo} i
ja mislim da mi ne bismo opstali. Vi mo`ete da radite, ali ako nemate
opremu, ako nemate tehniku, nama su je uzimali nekoliko puta. Bez te
pomo}i sa strane, mi ne bismo opstali. Ali ja ne mogu da vam imenujem. Ja znam da je Fond za otvoreno dru{tvo ogromnu pomo} pru`ao,
razli~itim projektima. Ja sam bila upoznata s onima koji su se odnosili
na izbeglice. To su bili Norve{ki savet...
• Helsin{ki fond za ljudska prava...
... Jeste. Ali, ka`em vam, bojim se da nisam dobar, precizan sagovornik za to.
• Vi ste i sa opozicionim partijama sara|ivali u smislu da ste im dali
prostor?
Jesmo. Apsolutno. Ja mislim i vi{e nego {to je trebalo. Mi smo apsolutno bili na istoj strani i to je sad jedan od problema koji nastaje u
ovom prelaznom periodu. Mi smo sa svim politi~kim strankama imali jednu granicu, ja mislim li~no, a razgovaramo li~no, ja mislim da nekima
nije trebalo da damo toliko prostora, pogotovo na po~etku [e{elju. Ja
sam bila za to da taj ~ovek ne mo`e da u|e u B-92. Na Radio Beogradu,
pre nego {to su me izbacili, on je jednom do{ao kod mene i ja sam prekinula program i izbacila ga napolje. Rekla sam da neko ko {iri nacionalnu i versku mr`nju ne mo`e da koristi etar Radio Beograda... On za
mene mo`e biti vest jedino ako je u Hagu. Mislim da su se lomili mediji, nezavisni mediji, s njegovom ulogom. Ne, ne mislim da su mu davali
klju~nu ulogu, ali je to bila granica. On jeste dobijao ogroman broj gla-
240
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
sova i onda je stalno bilo da ne mo`emo ignorisati nekoga ko dobije milion i 700 hiljada glasova. Ja mislim da u normalnoj demokratskoj zemlji
svakako nije, jer ne mo`ete da ignori{ete u Austriji nekog ko je... Ali, to
nije normalna zemlja, tu je krvi do kolena, on je vodio dobrovoljce, njegovi ljudi su ~inili zlo~ine, on ih je mobilisao, on ih je predvodio, ja jednostavno ne mislim da bilo koja demokratska pravila mogu da va`e za
njega. To {to on mo`e da ima 5 miliona ljudi – i Hitler je imao ne znam
koliko miliona ljudi, ali mislim da jednostavno nije trebalo da dobije prostor i mislim da su nezavisni mediji s njim pogre{ili. Ne mislim da je to
donelo neku klju~nu prednost, ne znam, da je to uticalo presudno, jer
on je bio na RTS-u, ali mislim da nismo trebali uop{te da mu damo prostora, jer jednostavno za nas mo`e da bude vest ako je mrtav ili ako je
uhap{en. E, onda se desilo da je onog ~asa kada je po~eo stra{an napad
na medije, da je po~eo da nas optu`uje da smo mi krivi za smrt dece za
vreme bombardovanja. Onda je nastao bojkot [e{elja. Ja se nisam slagala. Mislim da je to trebalo ranije da uradimo, a to {to on napada medije, pa {to da ih ne napada?! Pa, napadao je i Hrvate, i Muslimane, i sve
`ivo okolo, pa smo mi to tolerisali na neki na~in, tako da sam ja bila protiv toga, ali me niko nije ni{ta pitao. Mislim da nismo dovoljno shvatili
da za neke ljude ne mo`e biti mesta uop{te, da ne mogu da koriste na{
etar. Ali to nije imalo nekog efekta. Sve ostale politi~ke partije koje su
iole bile protiv Milo{evi}a, s kojima se duboko nismo slagali, imale su
prostora, jer je to bio najmanji zajedni~ki imenitelj – svako ko ho}e njega da obori, on je imao prostora kod nas. Ne ba{ kad je hteo, ali smo dozvoljavali. E, sad, znate u ~emu nastaje problem i to je ne{to {to je psiholo{ki – mi vi|amo iste ljude i kada ste vi toliko godina s njima bili
zajedno, kada ste jednostavno prenebregavali neke lo{e stvari koje su
oni ~inili – SPO je bio na vlasti u Beogradu i sva{ta se tu de{avalo, nelegalno, svi smo mi }utali i pre}utkivali, nismo dovoljno isticali zbog toga
{to je nama bio prioritet ru{enje Milo{evi}a. Jednostavno smo gledali
kroz prste... Ja razumem svoje kolege – sada kada vidite nekog ~oveka
koga znate s ulica, pa smo mahali jedni drugima, pa smo u~estvovali u
demonstracijama zajedno, sada je odjednom promenjena uloga – oni su
vlast i mi sada treba potpuno druga~ije da razgovaramo s njima nego
prethodnih nekoliko godina i tu je taj psiholo{ki problem koji stvarno
nije lak – da vi sada nekoga napadate s kojim ste... Jeste, zbog tih zajedni~kih godina. Tako da ja vidim to kao psiholo{ki problem. Meni je
`ao. Mnogi ne}e za mene ni da ~uju. Problemi. “Pa, kako Ceco?!” “Pa,
tako! Ti si sada vlast u ovoj zemlji, a ja radim kao novinar i dalje, i zna
se koja je moja uloga.” Ho}u da ka`em da to nije ba{ lako, nije prijatno.
Oni ~ak nisu navikli, zato su oni ~esto uvre|eni kada do|u na B-92, jer
nisu navikli da odgovaraju na neprijatna pitanja. Tako da njih to mno-
241
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
go vi{e boli, tako da ka`em, ali navi}i }emo se na to, i mi i oni, {ta da radimo.
• Kako vidite Va{u li~nu ulogu kao novinara?
Ja mislim da mnoge ku}e koje postoje, recimo od dr`avne TV do
velikih kompanija kao {to su “Bra}a Kari}” i Pinka, to su ku}e – govorim pre svega za RTS – po{to imate sada jednu nenormalnu situaciju da
svi koji su radili u RTS-u, osim nekoliko najgorih, su tamo i ostali – koje nisu transformisane kako treba i one po prirodi stvari ne `ele da se
zameraju nikome, ~ekaju da se re{i njihov status. Provladine su mislim
vi{e nego {to bi trebalo. A imate Pink i BK, koji }e slu`iti svakome, to
nema nikakvih problema. Tako da smo mi u neugodnoj situaciji – B-92
zbog toga {to smo mi jedini ostali koji smo bili zajedno s njima, koji smo
celu tu stvar izneli zajedno s njima, a onda smo odjednom mi njima postali problem. Jer kao i svaka vlast, pretpostavljam, oni tr~e tamo gde }e
ljudi da ih slu{aju. Ide na BK, jer zna da }e im pru`iti prostor. Ide na
Pink, jer }e ovaj da im da {ta god ho}e{. I onda u tom smislu im vi{e ne
trebamo, da tako ka`em, a pogotovo {to smo nastavili da budemo kriti~ni i onda jednostavno dolazi do nesporazuma ve} od 5. oktobra izme|u tada demokratski izabrane vlasti i B-92, jer oni imaju RTS, imaju
BK, imaju Pink i “[ta sad vi ho}ete, B-92? [ta se vi ve~ito bunite?!” Ja
mislim da je na{a {ansa upravo tu, jer masa ljudi nije zadovoljna, {to }e
opet B-92 mo}i – mislim da to ne radi dovoljno – da }e i dalje biti ono
{to je bio.” Izvinite, ali to ne valja.” Ne valja to, to, to i to i bi}e nezavisna radio stanica, jer mislim da u Srbiji trenutno nema nezavisnih radio
stanica. To je mnogo pristojnije, tu nema ratnog hu{kanja, tu nema tog
stepena mr`nje, tako da se uop{te ne sla`em da je sve isto, samo da njega nema... Mislim da je to na{a velika {ansa i mislim da je mi dovoljno
ne koristimo. Vidite, sada imamo situaciju gde pretendujete da dobijete
jednom frekvenciju, zapravo da mo`e neko da vas ~uje, moja mama da
mo`e da me ~uje 10 km od Beograda, ali ste u njihovoj vlasti – mo`da
vam daju frekvenciju, a mo`da i ne daju frekvenciju. Dakle, da igrate na
tome – da budete dovoljno nezavisni, ali da ipak ne izazovete takav gnev
da se jednostavno ne desi da ne dobijemo frekvenciju. Jer, na{a `elja je,
ne zato da bismo bili bogati, ve} da nas jednog ~asa ~uju ljudi u Srbiji, a
to zavisi od sada{nje vlasti. U vojsci postoji jedan termin, to sam ~ula na
rati{tu i to je zgodan termin – dr`ite pod pretnjom vatrom – ni da te ubije, ni da te ga|a, a mo`e da te ga|a, mo`e da ti skine glavu, a ne mora.
Mi smo upravo od 5. oktobra upravo u toj situaciji, gde mo`da bi da
nam daju frekvenciju, a mo`da i ne bi. I sad da je dobijemo, pravimo
neku vrstu samocenzure: “Pa, nemoj sada, da nam ne daju frekvenciju!
Nemoj ba{ toliko!” I to je mehanizam koji oni dosta dobro koriste. Mi-
242
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
slim da nismo ba{ toliko podlegli, ali ima dovoljno i ovde tih problema,
gde se te{ko snalazite – ne znate da li da to objavite, a oni se stalno ljute,
a ti isti ljudi trebaju da vam daju frekvenciju. U u`asnoj ste situaciji.
• B-92 jo{ uvek na neki na~in radi kao “piratski” radio?
Pa, znate {ta, ja ne mogu da vam ka`em. Otkako `ivim svoj svesni novinarski `ivot, mi smo potpuno nelegalni. Ja znam, jedno vreme
~ak ako do|e policija, mi smo registrovani preko Crne Gore... Milo{evi}
je stvorio taj sistem i ovi su u velikoj meri to zadr`ali, gde sve {to radite
je u stvari nelegalno. Zna~i, u Srbiji, svaki od 8 miliona stanovnika je,
kako se probudi ujutru i iza|e napolje, kr{ilo zakon, jer je tako napravljeno – ako nemate dinare, evre morate da promenite, vi ih promenite,
mo`e da vas uhapsi. Radite u nelegalnim firmama, la`ete za porez, ne
mo`ete da budete stalno zaposleni. Svi smo kr{ili zakon i oni su napravili takvu situaciju da vi zapravo nelegalno `ivite. I mogu da vas potegnu,
kad ho}e. I u velikoj meri, delimi~no namerno, mi smo zbog neverovatnog broja nasle|enih problema stalno u nekom nelegalnom statusu. Pazite, svi mi `ivimo, stotine hiljada ljudi u ovoj zemlji `ivi, a recimo stan
u kome `ivi nije legalan. Ja sam recimo stan svoj privatno kupila, ali on
nije legalizovan, ja ne pla}am porez. Ne mogu ni da ga prijavim. Potpuno ludilo jedno i meni mo`e sutra da do|e neko na vrata. Ka`em vam,
to je delimi~no namerno, a delimi~no je nasle|eno od 45 godina komunizma, od Milo{evi}a i to je potpuno jedno ludilo od problema, gde vi
imate mnoge stvari – recimo, B-92. Kome je to pripadalo, kompjuter?
Ima je mnogo toga {to smo dobili od donatora. To sada mora biti ne~ija
imovina. Na koga }e to sada da se knji`i trenutno? Ko god uzme, on }e
re}i da je ukrao, da to nije na{e. Pa, nije na{e. Mi smo to dobili sa strane.
Tako da imate objektivan problem da legalizujete neke stvari, jer to zaista nije moje, ali mora biti vo|eno na nekoga, ovaj kompjuter. I svako
mo`e da vam ka`e: “Evo, Svetlana Luki} je to uzela. To nije njeno.” To
stvarno nije moje, ali nekako to su nama ljudi dali svih ovih godina i to
mora da bude na ne~ije ime. Tako da je sve, ka`em, delimi~no namerno, a delimi~no, zato {to je to potpuno sumanuti zakon, zakon koji je kr{io zakon, zakon koji je kr{io Ustav da je to potpuno jedna neregularna
zemlja jo{ uvek.
• A vrste donacija nisu imale direktan uticaj na program?
Pa, znate {ta, ja mogu da tvrdim apsolutno za sebe, ono {to sam
videla, da mi nikakav pritisak nismo trpeli. Ja ne znam da li je moj glavni urednik, {ef, ali od njega pritisci nikada nisu dolazili. Zna~i, ja imam
zamerki kao u svakoj ku}i da neke stvari nisu dovoljno dobre ili radikalne kako bih ja htela, ali to je drugi problem. Ja ne znam da smo mi
imali taj problem.
243
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
• [ta mislite o ulici kao forumu protesta?
Ja volim ulicu. To je bio jedini na{ prostora. Se}am se, prvi protesti kada su po~eli, kad se govorilo o tome, to je bila sramota, jer mnogi moji stariji sugra|ani su odrasli na tome da gledaju vesti iz spoljnog
sveta i da se neki ljudi mlate po ulicama i da nose neke transparente. Ka`em vam, to u jednoj zemlji, koja je patrijarhalna i komunisti~ki vaspitana, to je bilo neprijatno, za mnoge sramota direktna, ali za mnoge je
bilo najbla`e re~eno neprijatno. Bilo je problema, pogotovo za starije
sugra|ane, da im prika`ete privla~nim da oni iza|u na ulicu. I to je jedino moglo da se desi u Beogradu. To je u unutra{njosti neprijatno, neki
se ljudi deru. Jo{ su tu pi{taljke – to je neka sramota, vrsta egzibicionizma, straha, jer ovde imate ljude koji tradicionalno imaju strah od ove
dr`ave i imaju razloga – prvo su `iveli u nedemokratskom re`imu pre rata, pa su onda `iveli pod komunistima, tako da se pla{e dr`ave i ne zaboravite da je drug Tito bio jedna od omiljenih li~nosti i Milo{evi} posle
toga, tako da im je to bilo u isti mah i sramota, i neprijatno, i izdaja. Znate kako je u Srbiji – u Srbiji mo`e{ u svojoj ku}i, ali ne sme{ napolje da
iza|e{ i da pri~a{, tako da su mnogi zamerali, od mojih roditelja pa nadalje, da ti sada blati{ kao svoju ku}u, kao svoju zemlju time {to pokazuje{ da sada ne{to nije u redu. Mislim da se to ne shvata dovoljno i bojim
se da ni ljudi u Beogradu to nisu dovoljno shvatili, pogotovo ko se rodio i `iveo tu, da je psiholo{ki problem u unutra{njosti i manjim mestima da ljudi iska`u svoje nezadovoljstvo. Ka`em, delimi~no iz straha, jer
su demonstracije kao vid protesta potpuno ne{to {to je pripadalo trulom
Zapadu i ne{to {to je “hare kri{na”. To je jedino moglo da se desi u Beogradu, da ljudi tako masovno iza|u napolje i da onda mla|i ljudi, kojima se to dopalo, krenu da rade to u Ni{u i Pirotu. To su te pobede koje
su simboli~ne. Kako da vam ka`em, imamo tu situaciju kada stoje kordoni satima i ne daju nam da mrdnemo iz Kolar~eve i taj korak, kada su
se oni povukli, to je bila potpuna euforija. Jednostavno je bilo potrebno
da napravite taj korak, jer ulica je bila na{e jedino mesto i polje slobode.
I iz jedne frustracije {to ne mo`emo da se {etamo tim gradom, ne zato
{to mo`ete da postignete ne{to, nego to je jedino polje slobode koje imate i potrebno je da napravite taj korak da se oni povuku i tu je onda nastala op{ta euforija. Mi smo `iveli na ulici tada, bilo je jasno da }emo njega ru{iti jedino na ulici. Da, apsolutno. Ja sam bila sigurna u to. I nastao
je stra{an pad. Da je neko meni rekao, i nama, ‘96. ili ‘97. godine da }e
on jo{ 4 godine vladati, ja bih se iselila iz te zemlje. To ne mo`ete da izdr`ite vi{e. To je bilo gu{enje, ali vam se ~inilo ‘96./‘97. godine da... Jer
je ipak svakog puta bilo sve vi{e. ‘91. godine je jedan svet iza{ao. Vuk
Dra{kovi} ih je tada predvodio. Onda je iza{ao svet kome ste upravo vi
pripadali, taj gra|anski, urbani, hajde da ka`emo, liberalno-demokrat-
244
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
ski, kako god ho}ete, i onda je bio ogroman entuzijazam ta tri meseca.
Onda kada je nastupio taj poraz, posle toga, bio je stra{an i ja mislim da
mi dugo nismo mogli da se oporavimo, da je bombardovanje onda bilo
taj {ok. @ao mi je {to to moram da ka`em, ali bojim se da toga nije bilo, ne znam kako bi se zavr{ilo. Kada mi ka`e{: “Danas iza|i u 7, idemo
na demonstracije i stotini hiljada ljudi – ajmo, danas u 7!”, iza}i }emo ,
ali to nije dovoljno... Ka`u mi da je racionalno o~ekivati da bi on potro{io sve mogu}e rezerve, da bi socijalni nemiri bili tako stra{ni da bi on
morao da padne, ali ja mislim da bi se to mrcvarenje nastavilo jo{. Daleko od toga, nikada ne}u mo}i da izgovorim tu re~enicu da je bombardovanje bilo potrebno, itd., da je to ne{to uradilo, ali bombardovanje je
o~igledno mnogima pokazalo da s njim ne mo`e nikud vi{e.
• Kakvi su ljudi i{li na ulicu od po~etka ‘90-ih?
Vi ste ‘91. godine imali dve kategorije ljudi i ogroman uticaj Vuka
Dra{kovi}a, i mla|ih ljudi i starijih ljudi kojima su dede bili ~etnici i koji su bili antikomunisti apsolutno. Ali je bio veliki broj ljudi koji nisu odlazili na demonstracije, koji jednostavno nisu mogli pod tim znamenjem
da idu. Dakle, nisu bili toliki antikomunisti, ljudi koji su bili pristojni i
50 godina radili neke poslove i drugo, ljudi koji su bili antiratno raspolo`eni. Te{ko je bilo i}i pod zastavom Vuka Dra{kovi}a. On nije imao,
on je kasnije poprimio osobine ~oveka koji se protivi ratu. I onda imate
jako mnogo Beogra|ana srednje dobi ili starije dobi koji znaju {ta su bili
~etnici, koji su protiv rata i koji jednostavno ne mogu da idu za Vukom
Dra{kovi}em. Jer je apsolutno antikomunisti~ki, pro~etni~ki bilo. Moj
deda je bio partizan i {ta sada? Tako mi je te{ko da idem s ljudima koji
smatraju da su partizani najve}e zlo na ovom svetu. Svi imamo o~eve,
dede. To je pod jedan. Pod dva, vi ne mo`ete da idete pod tim znamenjem zato {to su u Sarajevu, po Bosni i Hrvatskoj – ne dodu{e pristalice
Vuka Dra{kovi}a, mada ne treba zaboraviti da je on imao jedinice, Dobrovolja~ku gardu, koje su i{le tamo. Dakle, vi ne mo`ete da idete za ~ovekom koji je organizovao i svoju gardu u po~etku i pod ~ijim su znamenjem ljudi klali po Bosni. Tako da ste vi jednostavno protiv Milo{evi}a, protiv rata, ne mo`ete da idete za Dra{kovi}em, pogotovo {to se
videlo da to ne mo`e da ode daleko i jednostavno ~ekali ste da se izrodi neko ili da se stvori neko za kim }e se mo}i i to je, ispostavilo se na
kraju, u velikoj meri bio Zoran \in|i} i g|a Vesna Pe{i}. I to je nekako
onda u Beogradu jo{ stotine hiljada ljudi povuklo – da, tu je Vuk Dra{kovi}, to je u redu, ali tu je pored njega Vesna Pe{i} i tu je Zoran \in|i} i ja biram, idem za Vesnom Pe{i} trenutno. Moramo da trpimo jer
je takav ~as, moramo da trpimo Vuka Dra{kovi}a. Ovi koji su i{li za Vukom, oni su trpeli Vesnu. Svako je trpeo iz nekog razloga, napravljen je
245
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
kompromis, ali to je prvi put ‘96/‘97. godine, kada mi iza|emo na ulicu
i njih troje su napolju. I onda mo`ete da ka`ete: “Ma, dobro, ovi ~etnici. Moramo da trpimo. Ali, zato je tu neko ko zastupa moju opciju ili Srbiju kakva ja mislim da treba da bude.” To se onda sklopilo i Vuk Dra{kovi}, zbog toga {to je u Beogradu dr`ao vlast ili se kompromitovao, u
Beogradu je imao sve manje uticaja, a sve ve}i uticaj je imala DS, odnosno \in|i} pre svega i Vesna Pe{i}, bez obzira {to je njena stranka mala,
bez obzira {to su njenu stranku tretirali mnogi kao izdajni~ku. Ali ona
je `ena i po{to je hrabra bila, to se cenilo i tako puna energije. Mislim
da su Beogra|ani u velikoj meri zahvaljuju}i njima ‘96/‘97. godine iza{li
na ulicu i za mnoge u~inili po`eljnim da budu vi|eni i da slede, tako da
ka`em, te ideje.
• Za{to je Vesna Pe{i} tretirana kao izdajnik, i za{to je Vuk Dra{kovi} izgubio svoj uticaj u Beogradu?
Pa, Vuk Dra{kovi}... Na samom po~etku jeste bilo Beogra|ana,
ali on je skupljao Beogra|ane i ljude iz prigradskih naselja, koji su bili
antikomunisti, ljudi koji su bili promonarhisti~ki i pro~etni~ki. Dakle,
neko ko je bio tradicionalan. To je jedno. Drugo, takvih ljudi nemate
mnogo u centru Beograda, iako je centar Beograda, ne zaboravite, i taj
gra|anski deo Beograda jako mnogo stradao od partizana posle Drugog
svetskog rata... Ali, bez obzira, jednostavno to nije bila opcija. To je zbog
re~nika, zbog na~ina izra`avanja, to je zbog tog epskog odnosa. To jednostavno nije bio gradski fazon. Nije bio fazon, {to bi rekli. I za mla|e
ljude. Drugo, on je ‘96/‘97. godine osvojio, tu je bilo kombinatorike razne, i dr`ao vlast u Beogradu i tu je bilo stvari – znalo se da su se delili
stanovi na nelegalan na~in i drugo. Kada neko osvoji vlast, njega posle
pet dana pitaju: “[ta si uradio u gradu?” I zaista, ni{ta se specijalno nije uradilo i videlo se i demonstrirano je da SPO nije toliko sposoban da
vodi grad, tako da je i zbog svog imid`a i zbog svojih ideja, a i zbog nelegalnosti koje su se de{avale u gradu, naglo pao uticaj, koji je imao. Drugo, on je toliko insistirao – mi smo znali, negde su ljudi znali da jedan
~ovek, pogotovo on, da jedan ~ovek ne mo`e to da okupi, jer Srbija koja je bila protiv Milo{evi}a, ona je bila toliko podeljena – od pro~etnika
do propartizana – to je mo`da sme{no, jer to je `ivo i dan-danas, do gradskog stanovni{tva, do seoskog, do tih nacionalista, koji smatraju da su
u`asni Hrvati, Slovenci, da su krivi, ali koji smatraju da treba da se zavr{i. Dakle, nije mogao ~ovek koji je imao tako eksplicitno srpske osobine ili izgled ili re~nik, nije jednostavno mogao sve da okupi. Mi nismo
mogli da dobijemo nijednog Ma|ara, nijednog Hrvata, nijednog Bo{njaka, koji }e glasati, ako je Dra{kovi} na ~elu opozicije. Jer je on izgovarao re~enice u Novom Pazaru, prete}e – ko bude nosio muslimansku za-
246
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
stavu ili tursku da }e mu odse}i ruke. Bez obzira {to je on ~ovek koji u
mnogim stvarima nije nasilan, ali je i{ao okolo i lupetao, vrlo ~esto, ali
ja da sam u Novom Pazaru, a rat po~inje, ja }u sve bukvalno da shvatim.
Drugo, uostalom i ne znam da li bi to uradio ili ne bi uradio, tako da jednostavno niko ko nije srpske nacionalnosti nije imao {ansu da iza|e na
glasanje i da bude protiv Milo{evi}a ako to predvodi Vuk Dra{kovi}. To
je jasno. Pazite, u Srbiji prakti~no tre}ina ljudi su nesrpske nacionalnosti, tako da vi po definiciji ne mo`ete da uzmete te ljude. Zbog toga je s
njim bilo nemogu}e i{ta, a on nije mogao da podnese nikakvu saradnju
s drugima. On di`e ustanak svake godine i misli da }e da obori re`im. On
ne shvata realnost ve} odavno i onda je on hteo da bude apsolutni lider,
a da svi ostali mu pomognu ako treba. Jednostavno se potpuno izgubio
i kao {to vidite 2000. godine... Jer je ucenjivao opoziciju, tra`io neverovatan broj mesta, ne shvataju}i koliko mu je u stvari popularnost pala
i jednostavno je nestao s politi~ke scene. Ali smo znali jo{ ‘96/‘97. godine da jedan ~ovek ne mo`e da pokupi tako {aroliko stanovni{tvo – i
nacionalne manjine da glasaju, i ti nacionalisti, ali ne oni najstra{niji, i
gra|ansko i seosko stanovni{tvo. Bilo je potrebno da to bude grupa ljudi, gde }e svako da prepozna nekoga. Da Ma|ari znaju da je ma|arska
stranka tu, da }e oni da glasaju. Da ta pro~etni~ka, srpska varijanta, da
}e ona da glasa za Ko{tunicu. Da urbano stanovni{tvo glasa za \in|i}a.
Da gra|anska varijanta glasa za Gra|anski savez. Tako da je bilo nu`no
da nastane ujedinjena opozicija, kako bi se uop{te pobedio Milo{evi}. To
je bilo potpuno jasno ‘96/‘97. godine.
• Kakvi ljudi su onda bili 2000. na ulicama?
2000. godine imamo slede}u situaciju: po{to je ovo zemlja gde je
ve}ina gra|ana nau~ila da veruje, i jedino to pamti u svojoj istoriji da postoji jedan ~ovek koji vodi dr`avu. Zna~i, demokratija ovde, osim {to ka`u zlatno doba srpske demokratije od 1903. do 1914. nije bilo. Dakle, mi
smo uvek imali kraljeve, ili smo imali Tita, ili smo imali Milo{evi}a, tako
da niko ne zna ni D od demokratije, {ta je to... Problem je {to su ljudi
verovali da mora da se pojavi neki ~ovek za koga }e oni da glasaju. Urbano stanovni{tvo, koje je i putovalo i bilo na Zapadu, ima predstave o
demokratiji i zna {ta je gra|anin. Dominantnu ulogu u pobedi nad Milo{evi}em su morali da imaju ljudi koji nisu ni gra|anski orijentisani, koji su samo shvatili da to s Milo{evi}em vi{e ne mo`e. A oni su stalno postavljali isto pitanje, kao meni moj otac: “A ko umesto Milo{evi}a?” Vi
njima ne mo`ete da objasnite da takvo mesto ne treba niko da zauzme,
da tako mo}an ~ovek, koji gospodari `ivotom i smrti, ne treba da postoji. Njima je bilo potrebno jedno ime – ko je taj, umesto njega. Po{to je
Vuk Dra{kovi} ve} bio eliminisan iz razloga koje sam vam pominjala –
247
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
mnoge porodice, poput moje, moj deda je bio partizan, zna~i nema teoretske {anse da glasa za Dra{kovi}a. Uostalom, partizanska tradicija je
u Srbiji bila dosta mo}na i uticajna. \in|i} je ve} bio u velikoj meri progla{en za izdajnika. Prvo, u Srbiji nije popularno kad ~ovek ima mnogo
{kola, nije popularno {to je bio u Nema~koj – da je bio negde drugde,
to bi bilo lak{e za njega. “[ta se on pravi pametan?! [ta on nama soli pamet?!” I drugo, kad smo bili mali, a ja nisam toliko matora, ba{ toliko,
de~aci su se igrali [vaba i partizana. Bio je taj animozitet. Tako da bi bilo bolje da se {kolovao negde drugde. Ovako je bio nema~ki |ak, bio je
filozof – to ovde isto nije ba{ popularno. I drugo, ima tu stvar koju je
Milo{evi} zaista spretno odigrao, a mislim i Vuk Dra{kovi} poku{avaju}i da ga elimini{e, a to je da za vreme bombardovanja on nije bio u Beogradu, odnosno u Srbiji i to je stvar koja je njemu jako zamerena i jednostavno se znalo da \in|i} ni{ta u Srbiji ne mo`e da uradi. Mislim,
on mo`e sto godina da `ivi, sto godina ne}e mo}i u Srbiji. Kad ljudi ovde
donesu o nekome zaklju~ak, to je nemogu}e popraviti. Ja ne znam – da
mu je oreol bio na glavi, to ne bi imalo nikakve veze. Bilo je nu`no da
se pojavi neko ko nije svih ovih godina podlegao negativnoj propagandi. Znali smo da niko ko je bio u nekoj igri politi~koj ne mo`e da u~estvuje, nego je trebao novi ~ovek i taj novi ~ovek, ispostavilo se, bio je
Vojislav Ko{tunica. Koliko ja znam, a nisam sigurna, da je to \in|i} mislio, jer je on zadovoljavao te kriterijume – prvo da je Srbin, obavezno;
drugo, da je nacionalista; tre}e, da je iz [umadije – ta stvar se potcenjuje ovde, Vuk Dra{kovi} je iz Hercegovine, mnogi ljudi koji su dolazili
ovde su iz Crne Gore, iz Hercegovine i stalno su svi govorili u unutra{njosti Srbije, prakti~no kad Ko{tunica nije ni postojao, oni su meni stalno govorili: “A, onaj ~ovek. Ima jedan [umadinac na{.” To je Vojislav
Ko{tunica. Dakle, on je zadovoljavao – iz Srbije je, Srbijanac je, nije se
eksponirao u sva|ama s Milo{evi}em, nije podlegao negativnoj propagandi i on je jednostavno bio ~ovek koji nije imao taj background koji
je bio negativan. Bilo je lako od njega napraviti jednog pitomog doma}ina, srpskog, koji se krsti, koji ide u crkvu, koji govori stalno o srpskom
narodu. On je bio prihvatljiv za sve na{e roditelje, koji nikada nisu mogli da glasaju za \in|i}a. Jer pazite, kada vi jednom tako strasno stojite
iza Milo{evi}a i kada je cena tako ogromna, ovde je takav patrijarhalni
moral da stariji ljudi ne `ele i smatraju da je ispod ~asti da priznaju da
su pogre{ili. Vra}am se ponovo na tu stvar koja nije opipljiva, koju zna
svako ko `ivi u ovoj zemlji, a ne `ivi ba{ u centru grada. Meni je moj otac
koji je zavr{io jedva srednju {kolu, on meni stalno ne{to obja{njava: “Mo`e{ ti to... Ja kad ti ka`em...” Jer, on je otac, mu{karac i jednostavno ne
mo`e da shvati, {ta god da sam videla i kojim god poslom da se bavim,
on smatra po prirodi stvari da neko ko je glava ku}e, i pri tom jo{ mu-
248
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
{karac, valjda je pametniji po definiciji. Jednostavno, njih je bilo te{ko
ubediti. Ako ste glasali za Milo{evi}a, jako je te{ko glasati za \in|i}a i
Vesnu Pe{i}, zna~i, morali smo kompromis da na|emo i na{ao se Vojislav Ko{tunica.
• Da li vidite i to kao razlog da se 5. oktobar dogodio 2000. godine,
a ne ranije?
Ovde samo ljudima date na vreme penziju, po{to je bila katastrofalna situacija, i ve} misle dobar je on nama. Jednostavno, suvi{e su oni
kalkulisali, ja mislim, ja ne znam da li je tu bilo boljeg re{enja. Ja ne ka`em, ne razumem se u to mnogo, ali u svakom slu~aju mislim zato {to tu
nije postojala neka strategija me|unarodne zajednice, {ta god pod njom
podrazumevali. S druge strane, na `alost, ~injenica je da je ovde jedna
medijska blokada apsolutna, ali i da ljudi dok ih ne{to najstra{nije direktno ne pogodi, da nisu u stanju da reaguju. Kakav generalni {trajk!
Dok njemu ne do|u pred vrata, to ne mo`e. Jako te{ko. Ljudi prosto ne
misle na taj na~in... Ali, ogroman deo populacije koji `ivi izolovano, u
okviru svog doma}instva, nije toliko osetio sankcije. Znate zbog ~ega?
Dobro, nema benzina, ali svi oni imaju svoju ku}u, oku}nicu, ima hrane.
U ovoj zemlji, ako pobodete dugme, ne{to }e da nikne. Nema gladi. Nije bilo rata. Oni stalno govore: “Eto, on nas je sa~uvao od rata. “[ta njih
briga za Bosnu i Hrvatsku. Bilo je jako mnogo rezervi, jer se vi jednostavno odr`avate i niko ne}e da umre od gladi. Imalo je rezervi od ranije – bele tehnike, fri`idera, itd. Bilo struje, bilo vode. Gledate sa strane
rat: “Dobro je nama! Zaslu`an je Milo{evi}.” Izme|u ostalog. “On je nas
sa~uvao rata. Besni rat okolo, a mi nemamo nikakve veze s tim. “Imate
te rezerve male, imate jako puno ljudi u Srbiji gde im rodbina radi u inostranstvu, poma`u vas malo, tako da jednostavno mogli ste da opstajete,
sve te`e i te`e, ali prosto nikako ne{to {to bi vas nateralo da vi prosto ne
mo`ete da izdr`ite – govorim s materijalne ta~ke gledi{ta. Jo{ uz to, gledate RTS, vidite da sve okolo gori, u`as `ivi, da vam ka`u da su Hrvati
poklali Srbe, ne znam {ta. Te{ko je taj svet pokrenuti.
• Kako je bilo raditi po Zakonu o javnom informisanju iz ‘98. godine?
... Jeste, tu je bilo i tu`bi, itd. Me|utim, ne znam da li ste primetili,
mislim da nije bilo ne{to tu`bi prema B-92. Ko god je iz politi~kih stranaka pretendovao i malo na saradnju s drugim, on nije jednostavno nas
napadao. Tako da smo mi uspeli da sve vreme budemo glavna njihova
meta, da tako ka`em, u kriti~nim trenucima, u periodima kada nije to bilo ba{ popularno, nisu se sa nama ka~ili. Zato {to se i njima bira~ko telo
ljuljalo, tako da nisu hteli toliko eksplicitno da udaraju na B-92, ali na
demonstrante mnogo, u stvari. On je mogao da zavede mnogo te`u dik-
249
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
taturu, ali jednostavno i njemu se ljuljalo i bilo je isuvi{e nesigurno da
bi on mogao tako lako, bez ikakvih problema, da uvede neku tvr|u diktaturu, a da to ne stvori probleme u njegovom bira~kom telu. I da }e ljudi da ka`u: “Ti na{u decu da bije{! Mo`e{ tamo Hrvate, ali na{u decu da
tu~e{!” Ne mo`ete vi ljudima da prodajete stalno da su 300 hiljada ljudi
koji iza|u na ulicu izdajnici. To ba{ nije tako lako. Tako isto i za B-92.
Jeste da su oni prozapadno orijentisani, ali to prosto nije popularno. I
onda se on... To je najvi{e [e{elj zapravo upotrebljavao i on je bio njegova udarna pesnica. Pa, ja ne znam {ta da vam ka`em. To su stvari koje bi u svakoj normalnoj zemlji izazvale ogromne probleme, a nama je
to bio jedan od problema. I oni su vi{e usredsre|eni na {tampane medije. Tu imate mnogo vi{e tu`bi protiv {tampanih medija. To vam je – vidi se u novinama. Ina~e, oni vi{e cene {tampane medije, tako da mislim
da je delimi~no iz potcenjivanja uloge B-92, a delimi~no zbog toga {to
to i nije bilo ba{ popularno, tako da ja mislim da nismo ba{ ose}ali taj
zakon... Ali, to vam je “ma~ o glavu”, kako da vam ka`em. Nikome se
ne svi|a kada ka`em ne{to ba{ da me tu`i, da idem na sud. Tako da je
verovatno delimi~no bilo samocenzure. Ve} su toliko strane bile odabrane – ako niste s njima, vi ste apsolutno... Mogu da vam rade {ta ho}e,
tako da smo mi odavno podelili te strane i znalo se da mogu da upadnu
ovde. Evo, kad ste ulazili ovde, je l’ ste videli zastave Srpske radikalne
stranke? Pa, naravno. Tako da mo`da vas prebije, a mo`da i ne mora. S
time `ivimo ovde 12-13 godina. Pa, prebijte, ne prebijte. Ipak se ni{ta
stra{no nije desilo, jer je tu bilo mnogo vi{e verbalnih pretnji, koje su
u`asne, bilo je tu`bi, sve je to u`asno, ali oni su se i`ivljavali uglavnom
prema nesrpskom stanovni{tvu u Vojvodini ili na rati{tu, tako da ne mogu da ka`em. Bilo je odvratno, i neprijatno i u`asno, ali s obzirom na to
{ta se sve de{avalo u zemlji, nije to ni{ta stra{no.
• Da li mislite da je dono{enje ovog Zakona ‘98. godine moglo da se
spre~i?
Ja mislim da nije... Oni kad su doneli taj zakon, oni su ga doneli i
oni uglavnom donesu zakon kada prete. Zna~i, oni prete. Jednostavno,
vi kada biste slu{ali svaku tu pretnju, vi jednostavno ne biste mogli da
`ivite s njima ovde. Seli se odavde i idi. Ja mislim da ni{ta tu ne bi pomoglo da smo se bunili. Gde da se buni{?! Imate argumente, ali nemate
kome da se bunite. Tako da je taj zakon donet, ali svi su nastavili da se
pona{aju manje-vi{e isto, kao i ranije.
• Kako je bilo raditi tokom bombardovanja ‘99. godine?
Oni su nas vrlo brzo zatvorili... Tada je ve} bio ubijen na{ kolega
Slavko ]uruvija. Pretpostavljam da je na{ urednik oti{ao negde, po{to
250
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
je bio personifikacija B-92, a mi smo ostali bili po ku}ama, bili smo potpuno rasuti po ku}ama i ~ekali da se to zavr{i... Neko je izve{tavao za
lokalne radio stanice. Bila je, recimo, radio stanica u Pan~evu, koju su
ostavili. Zatvorili su B-92, a to su ostavili. I onda su na{e kolege radile
samo za Radio Pan~evo, koji je mogao da se ~uje u velikom delu Beograda, tako da smo gledali gde mo`e da se objavljuje, pa smo se odavde
javljali u te radio stanice, jer je sve ostalo blokirano. I vi jednostavno tu
nemate {ta. Ne znate {ta mo`ete da uradite. Vi mo`ete da se kre}ete po
zemlji, sru{eni su mostovi, ne mo`ete da izve{tavate, ne znate ni{ta, situacija je potpuno vanredna. Totalno. Jeste da su oni nas zatvorili odmah, ali ja mislim da ne bismo mi tu odigrali veliku ulogu. Prosto, fizi~ki
vam je onemogu}eno kretanje. Ja ne mogu na Kosovo, nikuda, da vas
vojna policija ne zaustavi negde. Sru{eni mostovi, razoreni putevi, tako
da smo mi uglavnom izve{tavali u Pan~evu {ta je pogo|eno u Beogradu.
To je bilo najelementarnije. Ali, recimo, 2000. godine, tog jutra kada mi
izlazimo iz ku}e, 5. oktobar je i svesni smo da to mo`e da uspe, a mo`e
i da ne uspe. Da nije uspelo, to bi bilo stra{no ovde u Srbiji. To je period kada su neki od nas ve} bili spremni, ve} smo imali neke indikacije
da se spremamo. Moglo je da se desi – tog dana sam ja odnela sve svoje va`nije stvari kod mojih roditelja, jer da to nije uspelo, ja sam sigurna
da bi bio u`asan lov po ku}ama. I ne samo to. Mi smo se spremali da radimo kao radio stanica iz emigracije. Prosto, okupirana zemlja. Imate
totalnu diktaturu, tako da smo se mi ve} pripremali da sa teritorija sa
kojih smo mogli da emitujemo program. Neko je ovde zbog porodice
morao da ostane, neko nije morao. Ja nisam morala. Da to nije uspelo,
ja bih verovatno onako – iz inostranstva izve{tavate o okupiranoj zemlji,
diktaturi.
• I tako ste do`iveli 5. oktobar?
Da. Pa, mi smo krenuli pre podne. Vi ne znate {ta se tu de{ava.
Mi samo znamo da kre}u iz unutra{njosti, da policija blokira i onda smo
oti{li – se}am se, Svetlana i ja smo bili me|u prvima tamo, kada su do{li
^a~ani ispred Skup{tine. Ja sam izve{tavala ispred televizije, kada je gorela televizija, ali vi ne znate {ta se de{ava na drugom kraju, jer to je bilo potpuno ludilo, jer mogla je stvar da uspe, mogla je da ne uspe. Da je
neko pripucao, da su Crvene beretke pripucale, mo`e da pri~a ko {ta
ho}e – tu je bilo stra{no puno ljudi, to bi bio takav masakr, da je to zastra{uju}e. Jer, u~estvovala sam u demonstracijama. A tu kada krene
stampedo, tu }e mnogo da izgine od stampeda... Suzavac koji su koristili, to nije bio suzavac od ranije. To je bilo zastra{uju}e – ne mo`ete da
mislite uop{te. Da je zaista neko pripucao i da je neko poginuo, to bi bio
masakr... Jednostavno, ja mislim da bi izbio gra|anski rat. Definitivno
251
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
bi izbio. Jer, vi tu nemate {ta – idete u gerilu, idete u {umu i gotovo. Gotova stvar. A, posle toga sam ~ula, ne znam, vi ste verovatno razgovarali s na{im kolegama koji to mnogo bolje znaju o tome {to je mo`da
\in|i}a do{lo glave, o tim njegovim pregovorima i poku{ajima da pacifikuje odre|ene slu`be. Kad se setim 5. oktobra i kad se raspravljam s
nekim ljudima koji mu to zameraju, da je cena tih pogodbi bila preskupa za 5. oktobar. Ja se samo pitam {ta mislite {ta bi bilo da su po~eli da
pucaju, kakva bi tu cena bila. Prosto smo mi bili ve} u toj situaciji... Mo`ete da iza|ete, mo`e kriti~na masa da iza|e, pola miliona ljudi, neka
iza|e milion ljudi, ali zna se ko ima silu i ko ima oru`je. I ja mislim da
je alternativa bila, na kraju svih krajeva je alternativa bila ili da oni ne
pripucaju, a to da ne pripucaju jeste {to je ogroman deo video da Milo{evi} gubi, ili da pripucaju, jer je tu uvek bilo dovoljno ljudi koji su mogli da pripucaju. Ali, da su pripucali, bilo bi to stra{no krvoproli}e i onda bi usledio gra|anski rat. Ozbiljan. Ozbiljne `rtve bi pale.
• Gde vidite odgovornost za bombardovanje ‘99. godine?
(Ko je odgovoran za NATO bombardovanje ‘99. godine?)
Mislite, ~ija je odgovornost?... Pa, znate {ta, nema tu dileme. Nema tu za mene dileme. Sve to kad saberete i oduzmete, itd., najve}u odgovornost za rat i posle za bombardovanje snosi re`im S. Milo{evi}a, zajedno s njim ljudi koji su glasali za njega, tj. moji roditelji, tj. mi. Vi ste
deo toga, deo tog sistema... Psiholo{ki, to je jako nezgodno. Ja sam odrasla i plakala sam i dan-danas pla~em na “Hej, Sloveni” i jugoslovensku zastavu. Nikada me nisu vaspitavali kao Srpkinju, ali ho}u da ka`em
da je rat stra{an utoliko {to ne odre|ujete vi sebe, nege vas va{e ime i
prezime odre|uje. Ako odem u Bosnu i na|u mi u li~noj karti, to mene
niko ni{ta ne pita. Meni }e skinuti glavu. Ili obrnuto. To je stvar kada
ste negde ime i prezime tako ili neko drugo, i to vam odre|uje `ivot ili
smrt. Nikoga ni{ta ne zanima. Tako da je odgovornost najve}a – ~oveka za koga su ljudi glasali ne jednom, nego nekoliko puta, sa svim tim
problemima o kojima sam vam govorila, i backgrounda, sa Srbijom i statusom Srbije i odgovorno{}u biv{ih jugoslovenskih republika i me|unarodne zajednice. Ako to treba da se vaga, onda nema dileme da je to Srbija, zajedno s Milo{evi}em i ljudima koji su glasali. Znate {ta, ako ne
znate, platite to svoje neznanje. I mnogi ljudi su platili svojom glavom.
Ne samo Srbi. Ako ne zna{, to je tvoja stvar. Na kraju svih krajeva, bi}e{
bombardovan, bi}e{ ubijen, ako ne zna{ odakle da se skloni{ i protiv koga da glasa{, tako da je to... Sude}i po tome {ta se desilo i {ta se de{ava
poslednje dve godine na Kosovu, znate. Vi sada treba ljude, koji su jedva nekako glasali za opoziciju, vi sada treba u isti mah i da usmeravate
i da ho}ete da ulazite u EU, itd., i sada treba njima objasniti, hajde sada
objasnite nekome ko je slu{alac B-92 i koji je zaista bio protiv tog rata,
252
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
hajde mu sada objasnite kako mo`e da se de{ava na Kosovu to {to se de{ava. Svi }utimo, mi }utimo isto o tome. Ne zna{ {ta da ka`e{ na to. I sada ne mo`ete vi da izgovarate da postoje frustracije i da je to osveta za
ono {to se desilo. Vi ne mo`ete da ka`ete za{to oni starce od 80 godina
ubijaju i za{to su ve} i stotine, stotine ljudi... Pa, ja sam bila dole. Prosto
vam je glava u torbi. To je neverovatno. Tako da sada kad gledate to
bombardovanje, onda gledate {ta se posle bombardovanja de{ava dole,
da ih i ne zanima ni{ta, da su oni napravili baze dole, da oni imaju neki
svoj plan... Znate kako, kao i obi~no iz rata, odozdo su pobegli – ja ne
ka`em svi – 99% ljudi koji snose odgovornost, koji su ~inili zlo Albancima. Pa, to je prirodna stvar, to je mala sredina. Ako ste vi uradili ne{to
kom{ijama i oni dolaze, pa vi }ete da be`ite odatle. Prema tome, to vam
je skoro sigurno da su to ljudi koji su imali posredne veze s tim, koji su
}utali. Ali ljudi koji su ~inili zlo~ine, nisu ostali. Pa nije lud ~ovek, da ostane dole. To je malo mesto, svi znaju ko je {ta radio. I onda je jednostavno te{ko da ka`ete. [ta su hteli da dobiju ‘99. godine? Hteli su Kosovo. Evo, u redu je. Odli~no {to ne ubijaju vi{e Albance. Stra{ne stvari.
Mo`da je istorijski Srbija potpuno izgubila pravo. Verovatno jeste, ali je
zaista taj lov na ljude koji traje dole ve} 4 godine – to je stvar onako, kada me neko pita, ja zaista ne znam {ta da ka`em. I stvarno dovodite u
sumnju neke stvari, za{to se to desilo i za{to se desilo bombardovanje,
ali recimo da je bombardovanje nekim ljudima ovde, koji su bili siled`ije, koji su mislili da se mo`e protiv sveta, recimo da im je to otvorilo o~i,
da se ne mo`e protiv sveta. Ako je bombardovanje bilo potrebno za to,
ne znam. Ali je zemlje toliko unaza|ena, jer pazite, to su ogromne {tete
koje su nanete. Vi mo`ete da gledate to metafizi~ki, da je to najmanja
mogu}a kazna. Onda kada se to de{avalo, bilo mi je stra{no da gledam
neke stvari, a mo`ete to metafizi~ki gledati – to je sasvim simboli~na
kazna za ono u ~emu smo sve u~estvovali. Ako se gleda na tom nivou.
Metafizi~ki, sa stanovi{ta pravde. Ako gledate sa stanovi{ta politi~kih
prilika, mo`da je to bilo zgodno za ru{enje Milo{evi}a, ali oni su koliko
ja znam bombardovali tu zemlju zbog genocida nad Albancima. Jeste,
kvantitativno, sada manje ljudi gine, ali je onako... Ja vidim po sebi. Ja
sam bila nekoliko puta na Kosovu, ja ne mogu da iza|em na kraj. Ja ne
znam {ta da ka`em u programu. Kako da objasnite {to ljude ubijaju po
ku}ama, i starce ubijaju. Jednostavno, sad, ja sam bila dole. Vi ne mo`ete pet koraka da napravite. Ja sam bila u Sarajevu, u Hrvatskoj za vreme rata, usred Zagreba, pa to je stepen bezbednosti neverovatan u odnosu na Kosovo. Vi mo`ete da govorite o frustracijama Albanaca zbog
onoga {to se de{avalo, ali prosto UNMIK i ti koji garantuju bi trebalo
da garantuju i prosto ne mogu... Ili je pitanje onda koliko ljudi treba da
bude ubijeno dole u sopstvenoj ku}i, je l’ to 100 hiljada, 200 hiljada? Kada }e da bude to pa da vi ka`ete: e, sada je gotovo... Stvarno je nevero-
253
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
vatno {ta se dozvoljava dole i ne zanima ih uop{te. Ni{ta ih ne zanima.
I drugo da vam ka`em, oni su zato i do{li, zato {to je Srbija pravila genocid nad njima i zato {to su Albanci dobri, a Srbi odvratni. Jednostavno
su ljudi do{li tako i oni se tako i pona{aju: Dobro, sad! Starac – starac.
Jeste neprijatno, ali {ta da se radi! Sve se na tome zavr{ava... Ja ne znam
{ta se tu de{ava. Ja sam prestala da idem dole. Ja uop{te ne znam {ta da
ka`em vi{e. To je zastra{uju}e. Drugo, zato Srbija strada. Za{to mi je tih
ljudi `ao dole? Prvo, zato {to su `ivotinje za odstrel, a drugo vi imate u
Srbiji ljude kojima je zakucano u svesti da su Srbi s Kosova doveli Milo{evi}a na vlast... Jeste, u ogromnoj meri. On je napravio politi~ku karijeru, ali ja kada odem u neki grad, odem u Kraljevo i ka`em: “[ta vi ho}ete?! Vi ste prvi put ‘97. glasali protiv Milo{evi}a.” Pa, njega su gradovi
mo`da podigli na politi~koj lestvici, ali ga nisu na vlasti kosovski Srbi
dr`ali, nego ga je dr`alo 5 miliona ljudi iz Srbije. Tako da mnogi ljudi
koji su se pokajali u me|uvremenu, pa su glasali protiv njega tek ‘96/‘97.
godine, odjednom su oni najglasniji u osudi kosovskih Srba, oni su krivi
{to je Milo{evi} `iv. To se tako kod nas ka`e, mo`da su ga oni rodili, ali
smo ga mi ljuljali i negovali ovde, u Srbiji, svih tih godina. Ali su oni dobra meta za sve – za Albance da im se svete za ono {to se desilo dole;
dobri su za Srbe zato {to su oni doveli Milo{evi}a na vlast, ina~e on ne
bi kao ovde nikada uspeo. Tako da jednostavno niko ne `eli za njih da
~uje, jedino kada se desi u`as da troje ljudi bude ubijeno u ku}i, ti starci, onda: jao, stra{no! Ali u stvari vlada muk i s albanske strane i sa srpske strane kada su u pitanju Srbi s Kosova... Jednostavno, pre}utkuju u
velikoj meri, Albanci iz nekih svojih razloga, a Srbi iz svojih razloga, zato {to ose}aju krivicu zbog onoga {to se desilo dole, a delimi~no zato {to
smatraju da su oni rodili Milo{evi}a. Ti ljudi dole su potpuno zaboravljeni i ono {to je moglo da im se pomogne iz Srbije, niko im ne poma`e.
Tako da su oni potpuno prepu{teni sami sebi.
• Vi ste malo pre rekli da je “kre~enje” na Kosovu bilo druga~ije nego u Sarajevu i Zagrebu tokom rata.
(...) Srbi, Hrvati i Bo{njaci su u Bosni `iveli zajedno. Da vam ne
govorim o broju me{ovitih brakova, zna~i ljudi koji su se izja{njavali kao
Jugosloveni. Imate dovoljno urbanog sveta, a na Kosovu je najgore mogu}e. Imate svet koji je uvek `iveo, to sad mo`e da pri~a ko {ta ho}e,
Srbi i Albanci su uvek `iveli jedni pored drugih. Oni nikada nisu `iveli
zajedno. Broj me{ovitih brakova dole je potpuno zanemarljiv u odnosu
na ostale delove Srbije. Zna~i, uvek ste imali jedni pored drugih. I, onda ste imali kada jedni dominiraju, jedna grupacija, onda su ovi drugi u
zaista lo{em polo`aju. Stalno su se pona{ali ili vi ili mi – ne mo`emo ni{ta zajedno da uradimo. Naravno, za vreme Milo{evi}a je bilo najgore.
To je bilo pitanje – ako sam ja `iv, ti ne mo`e{ da bude{ `iv. Na Kosovu
254
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
je to dovedeno potpuno do... Ja sam odlazila u Sarajevo, pa te gledaju
popreko, pa u Hrvatsku, ali je stvar u tome da su `iveli sa Srbima, da su
neki od njih Jugosloveni, da su putovali u Beograd. Vi imate situaciju
da su Albanci, kada su dolazili u Beograd, bili fizi~ka radna snaga – ba{
najgora fizi~ka radna snaga i imali su jezi~ku barijeru i onda su i{li na
rad u Austriju ili [vajcarsku. A ti dole, jednostavno su `iveli jedni pored
drugih i to uvek, a pogotovo ‘45. kada je ministar bio Aleksandar Rankovi}. Albanci su bili dole gra|ani drugog reda. Jedan deo, jedan kratak
period, kada je Kosovo dobilo prakti~no status republike, Srbima nije
bilo prijatno dole. Zbog tog nacionalnog klju~a, Kosovom su vladali Albanci i kad su Albanci tu, Srbi nemaju {ta tu da tra`e. Naravno, to je poprimilo najgore mogu}e razmere, torture i ubistva i politi~ki progoni za
vreme Milo{evi}a. Ali je ta stvar da jedni ne mogu s drugima ili kada
jedni dominiraju, drugi nestaju i gube prava sva, to je prakti~no na Kosovu, to je jedini deo zemlje gde mogu da ka`em da je to tako drasti~no... To su razli~ite kulture. Srbi su se smatrali civilizovanijim narodom
i potpuno su izolovano `iveli. I to je u odnosu na druge delove zemlje
drasti~no druga~ije.
• Vi ste malo pre rekli da ste izlazili i na ulice Beograda da biste se
informisali. Na koji na~in ste se jo{ informisali?
Pa, jedini mediji koje sam mogla da koristim, to je ono {to je bilo
dostupno svim gra|anima. Zna~i, to su bile strane radio stanice – Glas
Amerike, Slobodna Evropa, Radio Frans Internacional, i tu su telefoni.
Ali ja sam se trudila i mi smo svi ovde tako radili, trudili smo se da budemo fizi~ki prisutni. Zna~i, vi ho}ete da saznate {ta se de{ava u Vukovaru, zna~i sednete u kola i odete tamo... Ja ni{ta nisam verovala... Ja ne
ka`em, veliku pomo} smo imali, ali ne neku neverovatnu. Ja sam znala
da su Glas Amerike i Slobodna Evropa u razli~itim periodima, kad su
Srbi bili `rtve, poput Oluje ili Bljeska, da su minimizirali – ono {to sam
videla – da su po mom mi{ljenju minimizirali stradanje Srba. Ni{ta drasti~no, nisu lagali, ali prosto minimizirano je... To je logi~no. Onog ~asa
kada se Amerika uklju~ila direktnije, ona je finansirala te radio stanice
– ne ka`em, to su moje kolege, ali neke stvari nisu uradili kako treba.
Mislim da su u tim trenucima minimizirali stvari koje su se de{avale. Ne
mislim da je to klju~no uticalo na ne{to drugo. Oni su odigrali veliku
ulogu, ali na{ posao je bio u B-92 da budemo – ako je Pakrac, Pakrac,
ako je Vukovar, Vukovar, ako je Sarajevo, Sarajevo – mi smo bili ti koji su i{li na lice mesta da izve{tavaju o svemu.
• Da li se “rat” kao re~ upotrebljavalo na dr`avnim medijima, ili je
to bilo oficijelno druga~ije nazivano?
255
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
“Sukobi”. Oni su imali potrebu da stalno na neki na~in minimiziraju ~itavu stvar i zato je to bio “sukob na prostorima biv{e Jugoslavije”... Znate, kad ovde izgovorimo rat, a to je moralo uvek uz po~etak:
“Mi smo izgubili ~etiri rata.” To ovde ne}ete ~uti ni od jednog politi~ara. To je ne{to {to je notorna ~injenica. To ovde ni u medijima ne mo`ete ~esto da ~ujete. Da biste ljudima... Da ga prodrma{, ka`e{: “Halo!
^etiri rata smo izgubili. Halo! Ovo je kapitalizam. Ovo vi{e nije socijalizam.” Mi jednostavno imamo problem, i dan-danas, da imenujemo neke stvari, da se to zove zlo~in, apsolutno zlo~in i da se zna {ta je zlo~in i
da se zna {ta je rat, {ta je izgubljeni rat i da se zna {ta se de{ava s onima
koji izgube rat i da se zna da je neko ubijen zato {to je Musliman, a ne
zato {to su se de{avale razne stvari. Ljudi su ubijani u Srebrenici ne zato {to su ratovali – neki su naravno u~estvovali u otporu – ali neki su
ubijani, ve}ina je ubijana zato {to su Muslimani. Te stvari oko imenovanja, zato {to su to stvari – Milo{evi} je hteo da ih minimizira, jer kada ka`ete rat i da znate da vam je na 100 km... Kako da vam ka`em, sedite i pijete kapu}ino u centru Beograda i znate da je na 100 km odatle
rat i da je izginulo toliko sveta... Nekad kada je bio Vukovar, ja sam bila {okirana da je to tako bilo. Ja sam pila kafu u gradu i oti{la tamo i
nai{la na u`as koji ne mogu da zaboravim za svog `ivota. Zato {to sam
gledala dr`avne medije, naravno, i vi ne mo`ete da steknete sliku... Slu{aju}i to da su sukobi, ne zna se koliko je ljudi poginulo – izbegavali su
da govore o civilima – tako da su ljudi ovde mislili da su bezbedni zato
{to su civili, a ginu samo vojnici – to je stvar koja je namerno tako plasirana da vi ne biste ovde ljude pla{ili. Kad biste rekli da je tamo poginulo 200 civila, onda biste doveli da se ovde neko zapita – civili su {ta?
@ene, deca, starci. I onda to i ovde mo`e da stvori otpor i antiratno raspolo`enje, iako vi koristite eufemizme, sukob onamo, sukob ovamo, poginulo 5 policajaca, 10 vojnika – pa, dobro, rat je, policajci i vojnici, a i
sukob je. Kada vi ka`ete da je rat, da su ginuli civili – `ene, deca i ne znam
{ta – to bi imalo sasvim, sasvim... Tako da je to namerno kori{}eno. Vi
kada pitate ovde nekoga, kada vam neko ka`e “pre rata”, ja uvek pitam
“kog rata”, jer ovde ve}ina ljudi percipira da je rat bio bombardovanje,
ono tamo – mi ne znamo ni{ta o tome... Koji rat, da vidimo! Ve}ina ljudi smatra da je to bombardovanje. Samo mali broj ljudi mo`ete da ubedite koliko ljudi je ubijeno u Srebrenici. “Ma, kakve veze imam s tim?!”
^ak }e da vam priznaju za Hrvatsku, jer su bili mobilisani i i{li su. Zaista, direktnih u~esnika u Bosni, osim Arkanovih... Mali je broj ljudi koji su ovde mobilisani da bi i{li, kao na Vukovar. Moj brat je jedan, ro|ak, mo`da sretnete nekog. Mnogo je mu{karaca koji su bili mobilisani
u okviru JNA, pa su i{li u Hrvatsku na rati{te. I delimi~no se ovde ljudi
ose}aju odgovornim za to, jer su im bili mobilisani sinovi, o~evi i ne znam
256
Jo{ nismo uspeli da imenujemo stvari
ko. Ali za Bosnu to se nas ne ti~e, jer mi tamo nismo i{li i niko nije mobilisan. I, zaista, u ogromnoj meri su i{le Slu`be dr`avne bezbednosti,
beretke, Arkan, itd. E, tu ljudi smatraju da mi nemamo odgovornost, jer
nije JNA u~estvovala. A to {to smo slali hranu, oru`je, to nema veze. Sasvim posredna vrsta odgovornosti. Jednostavno, mi jo{ nismo imenovali
stvari. Uop{te. Kada imenujete neku stvar, onda vas obavezuje. Ako ostavite nedefinisano, neimenovano, onda mo`ete time da manipuli{ete
kako god ho}ete. Ko vam je od na{ih politi~ara rekao za to? Za Srebrenicu, pa za ovo, pa za ono. Jer, oni imaju bira~ko telo koje je takvo. Nisu
sve Milo{evi}eve pristalice nestale. Oni su tu. Oni su o~ajni u velikoj meri {to njega nema i o~ajni su {to se Srbi isporu~uju u Hag. Ti ljudi nisu
nestali. Oni jesu promenili mi{ljenje iz raznih razloga, naj~e{}e zato {to
su videli da je to bespu}e – ona sintagma da su 5. oktobra mnogi ljudi
promenili mi{ljenje zato {to jednostavno Milo{evi} nije uspeo, je dobra
ideja u su{tini. I to je na{ problem. Vi ne mo`ete s ludacima, koji su kao
“psi rata” i{li tamo, ubijali, plja~kali i krali, ali imate problema s ljudima koji veruju da je to bila ispravna borba, i da se svet urotio protiv nas
i da Milo{evi} to nije dovoljno dobro odigrao. To je u ogromnoj meri bira~ko telo u Srbiji. I, sada, ako vi pretendujete da dobijete na izborima,
vi ne mo`ete da ka`ete: “^ove~e, izgubili smo ~etiri rata! Pora`eni smo.
@ivimo zahvaljuju}i dobroj volji pobednika, prakti~no. Da ti puni bud`et...” To ne}e niko da slu{a. Stalno je ta stvar izme|u bira~kog tela
koje ne `eli to da slu{a, izme|u politi~ara koji ne `ele to da govore, jer
to nije popularno i onda je sasvim logi~no da vi imate problem da uhapsite [ljivan~anina ili da vam se i`ivljavaju na hrvatskoj ambasadi. Za{to
policija ne reaguje?... Govorim vam stvari koje vas verovatno ne zanimaju. Mi imamo jednu situaciju, recimo, ispred hrvatske ambasade. Imamo situaciju gde policajci stoje, uop{te ne reaguju dok ovi pale hrvatsku
zastavu i napadaju ambasadu... Jeste. Zbog vaterpola. To je samo povod. Ljudi su samo iskoristili da odu pred hrvatsku ambasadu. Ona nije kamenovana ‘95, dok je trajao rat... Policija. Za{to stoji policija? Prvo, ja gledam ono. U toj policiji imate ljude koji su u ogromnoj meri bili
na rati{tu. Oni se sla`u skroz s tim. To su policajci koji su bili Milo{evi}evi policajci. Oni sad znaju da moraju da slu{aju novog ministra, ali to
su trenuci kada se sla`u s onima koji pale hrvatsku zastavu. Oni su bili
na hrvatskom rati{tu. Mnogi su od njih izbeglice. Imate mnogo policajaca koji su bili u Hrvatskoj. Jednostavno, niko ne reaguje. I mi sada imamo ministra spoljnih poslova i premijera koji se izvinjavaju, kao {to i
treba da se izvinjavaju. Ali klju~no pitanje je za{to policija nije reagovala. Mislim, meni ministar policije mora da objasni za{to policija nije
reagovala. Napadnuta je hrvatska dr`ava. Ali niko to ne pominje. To je
na neki na~in, ako ste pora`eni, neka vrsta ventila, gde vi mo`ete sebi
257
Hereticus, 1-2/2006
Svetlana Luki}
da pustite na volju. Kao i u Novom Sadu... Ali, to je bila reakcija na hap{enje [ljivan~anina. Taj stepen poni`enosti {to je jedan gardijski pukovnik uhap{en, e onda se vi i`ivljavate na... I to nisu samo navija~i. Tu je
najmanje bilo navija~a. Tu imate izbeglica, tu imate tih obrazovaca, tih
ultranacionalisti~kih grupa, imate policiju koja gleda i koja se u stvari
sla`e s tim, koja nije dobila suprotno nare|enje. E, sada je meni pitanje
za{to nije dobila suprotno nare|enje. Jer ne mo`ete se izvinjavati hrvatskoj dr`avi zbog toga {to treba da se desi, a da ne ka`ete... Makar komandir tog voda treba da bude suspendovan. To se ne de{ava uop{te. I
to je to {to radi na{a politika.
• Kako ste do`iveli antiratni protest po~etkom 90-ih, npr. “Crni flor”
ili “Ne ra~unajte na nas”?
Bili smo tamo od po~etka. Znate u ~emu je tu problem? Prvo,
“Crni flor” i mnoge od tih antiratnih demonstracija su organizovali ljudi koji nisu prihva}eni. Vi vidite kakav je status gospo|e Sonje Biserko
iz Helsin{kog komiteta ili, ne znam, Nata{e Kandi}, itd. U ovom gradu
i ovoj zemlji, to apsolutno nije bilo mogu}e, nisu to bili ljudi zbog kojih
}e iza}i na ulicu za “Crni flor”. Ko je njih mogao da izvede na ulicu?
Vuk Dra{kovi}. A kako vi da verujete Vuku Dra{kovi}u koji je pre toga organizovao dobrovolja~ke jedinice i slao ih u Hrvatsku. I s tim ~etni~kim znamenjima dolaze i pevaju pesme: “Spremte se, spremte ~etnici!” Borbena ratna pesma. Tako da su svi bili izgubljeni. Vi imate ljude
koji su i gra|anski orijentisani – govorim o Gra|anskom savezu i gospo|i Vesni Pe{i}, govorim o malom broju ljudi koji su potpuno marginalizovani. Znate, kad krene rat, ti ljudi koji su protiv rata, to kad krene,
to je onda jedna stihija... Pogotovo u zemlji koja nikada nije bila gra|anska, nego je bila pod komunizmom, koja je postala nacionalisti~ka i jednostavno takvi ljudi nemaju mo} da izvedu ljude na ulicu. Nemaju prostora u medijima. Pa znate {ta su mediji radili od Sonje Biserko i Nata{e
Kandi}. Pa, to je ono – kao ve{tice, bukvalno. I, onda ko }e da vas vodi
– vodi}e vas Vuk Dra{kovi}. Ponovo vam govorim o tim problemima da
vas Vuk Dra{kovi} vodi na tu vrstu demonstracija. I, drugo, znate, kad
to po~ne da se de{ava, to je takva jedna stihija. Ljudi koji gledaju TV,
koji su bombardovani srpskim izbeglicama – {to jeste, stradanjima Srba,
{to je bilo, ali samo to, onda kada vi iza|ete na ulicu i ka`ete: “Ljudi, tamo su bili neki Hrvati!” Ho}e da vas pojedu! Jer je on gledao na TV Srbe koji su stradali, Srbe koji su pobegli. Uostalom, do{lo ih je u Beograd
nekoliko stotina hiljada i onda oni samo vide to... Mislim da je to jako,
jako te{ko organizovati.
Beograd, 17. jun 2003.
258
Razgovor vodila
Silvia Nadjivan
Lila Radonji}
novinar, Beograd
NAJGORE JE KADA SE NOVINAR “PRODA”
• Za{to ste ‘72. godine po~eli da radite kao novinar na Studiju B?
‘72... Ta~no. To je bio prvi moj posao, kao novinara. Zavr{ila sam
novinarstvo, zaposlila se na prvoj slobodnoj stanici u Jugoslaviji. To je
bio tada Studio B, koji je, be`e}i od politike rigidne i komunisti~ke, uveo
jednu prili~no dobru formu – muzika i svaki pun sat vesti. Dominirala
je jedna muzika i to je bila jedna {ema evropski moderna u tom trenutku, prili~no oslonjena na muzi~ki program koji je imao Radio Luksemburg, koji se ovde veoma, veoma slu{ao. Dok su matori kri{om slu{ali
“Glas Amerike”, “Doj~e Vele”, “BBC”, na srpskom, mladi su po~eli prili~no slobodno da se ose}aju i da slu{aju taj Radio Luksemburg. Studio
B je hvatao i jedno i drugo, ~ini mi se i meni je bilo jako privla~no da radim za njih.
• Kako je bilo raditi tokom ‘70-ih, ‘80-ih?
To je posao novinara koji ima neka podrazumevaju}a ograni~enja. Tada je bilo otprilike “ne diraj Tita, partiju, armiju”, sve drugo mo`e. Tako da je taj prostor slobode koji danas mnogi hvale bio prili~no
ograni~en i mislim da je bio usmeren. Vi niste imali slobodu da dirate te
tri stvari, da ih na bilo koji na~in otvorite. Vi ste mogli slobodnije nego
u drugim zemljama Isto~nog bloka da razgovarate o knji`evnosti, literaturi, filmu, komunalnim problemima, da grdite nekakve direktore zato {to su im prljave tezge, itd., ali su{tinski ozbiljnog novinarstva nije bilo. Tada se doga|alo da Studio B, kao jedna vrsta gradske TV, potpuno
neguju}i gradski duh, pomera granicu i svest ljudi, slobodu, pa bar za milimetar u svakom pogledu – u muzi~kom, u modnom, u politi~kom, u
svakom pogledu i mislim da je to bila jedan nevi|ena uloga. Prvo, pojavio se jedan radio koji nije dr`avni, jer Studio B je u samom startu `iveo
od reklama. Dakle, jedan model potpuno druga~iji od do tad poznatih…
• Koliko znam, Studio B je pripadao op{tini...
Studio B je potpuno, od prvog dana `iveo od reklama, isklju~ivo
od reklama, pa je ‘90. godine privatizovan, po zakonu Ante Markovi}a,
da bi negde ‘96. godine bio ponovo nacionalizovan, prakti~no prenet na
bud`et Skup{tine grada. Kada je osnovan, to je bio jedan prvi, da ka`em,
komercijalni radio u tada{njoj komunisti~koj Jugoslaviji. Ideju za to je
259
Hereticus, 1-2/2006
Lila Radonji}
dao Dragan Markovi}, tada{nji prvi direktor, koji se vratio iz Amerike,
gde je radio u Kulturnom centru i gde je ponet nekom vrstom revolucije u radio stvarala{tvu, poku{ao da to napravimo i ovde. I zaista je to bio
jedan revolucionarni ~in. To je prvi nedr`avni radio, prvi radio koji je
`iveo od reklama, koji je uveo reklamu u svoj program i mislim da je
reklama tada bila slu{anija od mnogih govornih emisija, jer te neke muzi~ke tekstove i zvuke koje podrazumeva reklama niko drugi nije imao.
• Da li ste od po~etka radili na informativnom programu?
Ja sam radila u po~etku kao spiker na programu koji je bio Drugi
program Studija B. ^itala sam vesti. To je isto bila jedna forma – jedna
pesma, jedna vest. Vesti su se stalno ponavljale. To je bila jedna forma
koja do tada nije ovde vi|ena. Onda sam malo-pomalo ulazila u tu informativnu redakciju i pravila vesti, da bi potom godinama, uz taj zanat,
savladala i voditeljstvo, intervjue i sve ostalo. Ja li~no mislim da je radio
za mene bio onaj prvi, pravi dodir sa novinarstvom.
• Onda ste pre{li na televiziju?
Mi smo poku{ali TV da otvorimo. To je bio prvi san takvog Studija B, kao jedne gradske stanice. Ono {to je bio problem Studija B je
{to se ~uo, {to su mu dometi bili, samo u Beogradu. O radiju govorim.
Ali, svejedno, ideja je bila, ambiciozna ideja, da uporedo raste jedna
beogradska, gradska TV. Naravno, ometani smo sa svih mogu}ih strana. ^ak i prvi poku{aj, mislim da je to bio po~etak ‘90, da mi krenemo
sa tom televizijom. Taj prvi poku{aj je brutalno zaustavljen. Upali su inspektori i prekinuli program. Onda je TV krenula pred prve, vi{estrana~ke izbore 1990. godine, vrlo, vrlo lokalnog dometa. Video je samo centar Beograda i to je bio razlog – ta mala vidljivost je bila razlog za{to je
Milo{evi} i dozvolio da takva jedna TV proradi posle duge, uporne borbe. Taj centar je iovako ionako bio anti-milo{evi}evski. I onda je, pretpostavljam, njegov rezon bio da ne}e mnogo naru{iti njegov imid` ta
mala TV, koja }e iovako ionako komunicirati s publikom za koju on zna
{ta misli. Tako da je ta TV, posle zaista brutalnih presecanja i prekida
programa, po~ela da se emituje, mislim, po~etkom novembra ‘90.
• Onda su posle 9. marta ‘91. godine po~ele ja~e represije?
To je bilo prvi put, mada je u junu ‘90. godine tako|e odr`an protest zbog medija. U junu ‘90. godine, toga se se}am, nismo imali TV –
tada sam bila radio-reporter. Taj miting je izme|u ostalog bio poznat po
tome {to je tada batine dobio Bora Peki}. Najve}i srpski pisac. Dugo,
dugo sedenje pred Skup{tinom Srbije u junu ‘90. godine, gde su tra`ene
slobode i prava, promene, itd. rezultiralo je {etnjom do RTS-a, koji je
260
Najgore je kada se novinar “proda”
tada bio zaista jedna monstruozna fabrika la`i, {etnjom do RTS-a, gde
su ih sa~ekali policija i [e{eljeve pristalice – [e{eljevci i zaista pretukli.
Onda je odr`an neki mali skup u Domu omladine, gde su tako|e [e{eljeve pristalice ga|ale svim i sva~im Vidosava Stevanovi}a, tako|e velikog srpskog pisca. Sve u svemu, to je bila jedna atmosfera nevi|ene
napetosti, prili~no polarizovanog dru{tva, ve} vidljivo polarizovanog. Po
toj istoj osnovi koju ja ose}am i danas. Bila je atmosfera puna agresije i
ona je, naravno, 9. marta pokazala pravo lice. Naime, kao {to je poznato, 9. mart je nastao na osnovu zahteva opozicionih partija da se TV zbog
la`i koje je izrekla njima izvini, zbog zahteva da ih primi bilo ko u Skup{tini ili Milo{evi} sam. Oni su odgovorili da nemaju vremena i onda je
jednostavno pao dogovor da se napravi taj zajedni~ki miting 9. marta...
Koliko god ~ovek znao dosta o tom re`imu, o njegovoj spremnosti na
represiju, uvek vas u`asno iznenadi. Stalno vas iznenadi glupost koju ~ini i taj represivni karakter, koji ne mo`e da sakrije. I tog dana, odlaze}i
na posao – stanujem vrlo blizu Beogra|anke – ja sam bila zaprepa{}ena
brojem policije na ulicama Beograda, u hodnicima te Beogra|anke, gde
se nalazi Studio B. Razume se, oti{la sam na Trg i kao novinar, tako|e
sam bila zaprepa{}ena spremno{}u da oni tuku demonstrante, da bacaju suzavac. Zbog ~ega? Zato {to neko tra`i ostavke tri direktora televizije. Tri urednika TV. Nastala je takva klanica, krkljanac. Sve skupa
jedan u`as i to me jo{ jednom uverilo da ima{ posla s jednim re`imom
koji ni{ta ne}e dati, osim ako bude primoran. Onda smo se svi vratili u
redakciju. Studio B se naravno odmah uklju~io u prakti~no neku vrstu
direktnog prenosa. Nismo imali mogu}nost za direktan prenos, nego svi
koji smo bili na terenu, po raznim kuririma smo sve vreme slali trake i
onda se emitovao nemontiran materijal. Zna~i, bez ikakve monta`e. Ono
{to je ko snimio, to su svi gra|ani mogli da vide. To je dodatno revoltiralo ljude, pa se izlazilo na ulice i onda je nastao taj pani~ni strah od
funkcije koju ima Studio B, da bi se, kada je ve} pala odluka da na ulice
iza|u i tenkovi, zatekli na vrhu Beogra|anke, bili svedoci da dole negde
tutnje ti tenkovi na grad, potpuno svesni da je tu “vrag odneo {alu”. Nismo hteli da iko od nas ode ku}i, bez obzira na sve. Onda su upali specijalci, onda je prekinut program. Moram da ka`em da mi je nekako bilo
jasno da to te{ko mo`e vi{e da se pobedi i da to te{ko mo`e da se zaustavi, jer ta demonstracija da }e oni izvesti vojsku zato {to neko tra`i da
se smene dva ili tri urednika, bio je potpuno jasan signal da ta vlast ne}e
lako oti}i. I ono {to je drugi signal za mene bio, to je taj izlazak tenkova na ulice Beograda. Naravno, oni su vrlo brzo sklonjeni sa beogradskih ulica. Oni su auto putem nastavili na nova odredi{ta i bilo je jasno
da po~inje ta ratna histerija i da ti tenkovi, koji je trebalo da zaustave
beogradske huligane, kako su oni zvali nas koji smo tra`ili ne{to norma-
261
Hereticus, 1-2/2006
Lila Radonji}
lno i prirodno, da ti tenkovi imaju neke druge zadatke i da }e oni vrlo
brzo da ih obavljaju. Tako da se tu sve skopilo, oko 9. marta.
• Dru{tvo je ve} tada bilo polarizovano?
Na tzv. patriote i izdajnike. Naravno, izdajnici su bili oni koji nisu
`eleli tenkove na ulicama Beograda, ni u Vukovaru, a patriote su bili
oni koji su mislili da tim tenkovima u Beogradu mo`e da se smiri Srbija
i mo`e da se smiri neki Vukovar, ne znam ve} u kojim su sve pravcima
oni i{li. Mislim da ta podela negde duboko stoji i danas. I danas vi imate
sli~an pogled na demokratiju, na naciju, na Hag, itd. I podele po tim pitanjima.
• Sa kojom argumentacijom su specijalci zatvorili Studio B?
Oni su rekli da je nekakav sud doneo nekakvu odluku da zbog uznemiravanja javnosti i ne znam ve} {ta mora da se prekine emitovanje
programa. Ve} su tu, ja se se}am neke zbrke, tra`ili tu odluku. Ima odluka, nema odluka. Na kraju, nema odluke. Sti}i }e, {tampa se, kuca se.
Onda je na{ tada{nji direktor prihvatio da prekine emitovanje bez odluke, pitao me da li ho}u da iza|em, da objavim, da prekidam program,
ja sam rekla da ne}u – to je obavio jedan drugi kolega. Taj program je
bio prekinut do ujutru. Ujutru je ponovo po~eo da se emituje, dodu{e
sa ne{to vidljivijim cenzurskim makazama, jer svi su strahovali {ta }e biti, kako }e biti. To je bila donekle auto cenzura. E, onda se dogodilo to
– po{to su iz Studentskog grada krenuli studenti, Vuk Dra{kovi} je bio
u zatvoru, da su studente onako zaista brutalno poku{ali da zaustave na
mostu, u Brankovoj ulici. Tamo su kamere. Mi smo to ponovo po~eli da
emitujemo. Po~eo je taj danono}ni rad i tada je bilo jasno da samo javnost mo`e da nas spase. To su zaista nezaboravni dani, kada je ceo Beograd, gde god vidi ekipu Studija B, vikao “Studio B! Studio B!”. Mi smo
ih pratili bukvalno metar po metar, dan i no}. Onda je ta tri ili ~etiri dana, ja se sada i ne se}am, taj “hepening” kod Terazijske ~esme pokazao
da je ta {irina pokreta ogromna i da protiv toga ba{ nije moglo da se bori i na kraju je vlast, naravno, popustila. Tada su doneti ti prvi ~uveni zaklju~ci u Skup{tini da se uvedu direktni prenosi iz Skup{tine, da se smeni ministar policije, da ovi direktori iz RTS-a podnesu ostavku, a iz zatvora su pu{teni svi uhap{eni. Mislim da je to neki rezultat, koji je jasno
pokazao da Milo{evi} reaguje na veliki pritisak, da njegovo bahato i potpuno besprizorno pona{anje na neki na~in mo`e da se zaustavi samo ozbiljnim, ozbiljnim pritiskom i pretnjama. Na `alost, to je nas mnogo ko{talo, jer je svaka stvar tako re{avana – na pritisak i pretnju. Na kraju
smo bukvalno dobili bombe da bi on popustio, pred bombama, potpuno
besprizorno uveren da mo`da mo`e nekome da doaka i bez pritiska.
262
Najgore je kada se novinar “proda”
• Da li ste posle doga|aja 9. marta i popu{tanja Milo{evi}eve vlade
do`iveli slobodno novinarstvo?
Da, slobodno potpuno i dr`ala sam se toga. Dakle, potpuno uverena to ka`em i danas. Nikakav mo}nik, ni politi~ar nije stajao iza te
male informativne redakcije. Radili smo totalno slobodno politi~ke teme koje su se doga|ale oko nas. Naravno, tu je po~elo pomalo da se upli}e ne{to {to je razdvajalo tu ekipu. Postojala je ta jedna ekipa, koja je
u krajnjoj liniji i danas na okupu. To je ekipa koja je bila uverena da se
krajnje profesionalno, ~isto i normalno mo`e raditi svoj posao. I druga
koja je po~ela da {uruje pomalo. Tada su se pojavili Jezda, Dafina, itd.,
da se oni malo reklamiraju. I te permanentne sva|ice i sukobi su kulminirali ‘93. godine... pred jedne izbore. Ja sam bila urednik Informativnog programa. Napravila sam {emu kako da izgleda izborni program
na Studiju B. Me|utim, uve~e, kada sam do{la da radim emisiju, mene
je ~ekalo veliko iznena|enje. Nisam bila, prvo, obave{tena, a potom se
naravno nisam ni slo`ila – najudarnije termine direktor je prodao Arkanu. Ja sam bila veliki protivnik toga. Onda sam ja prakti~no smenjena i mnogi moji saradnici, a potom je ta cela ekipa – nas 7-8 napustilo
Studio B ‘93. godine i Studio B je u tom periodu vrlo intenzivno reklamirao Arkana i njegovu partiju. Bez obzira {to je to za pare, ja se nisam
slagala s tim, a naravno ispostavilo se da pare nisu ni dobili, jer sa Arkanom nemate oficijelna i zakonom regulisana posla.
• Za{to ste bili smenjeni?
S razlogom da program koji ja ure|ujem nije u skladu s onim {to
je direktor dogovorio... Da je tu Arkan. Da moji gosti ne treba da do|u... Arkan se nikada nije pojavio u onom delu programa koji sam ja
ure|ivala, ali se pojavljivao u nekim drugim programima...
• Da li ste posle smenjivanja dali otkaz?
Ne, ja sam bila na tzv. nepla}enom odsustvu. Tri godine nisam radila, nisam primala platu, a nisu nas otpustili ni mene ni druge... “Nepla}eno” – tako se to zvalo. Nepla}eno odsustvo – to je trajalo ta~no tri
godine, do velikih demonstracija ‘96/’97. godine. Za to vreme sam pisala
tu knjigu. U stvari radila na njoj... Nije tu imalo mnogo da se radi. Ja
sam objavila intervjue, ali sam `elela da te intrevjue smestim u neki
kontekst, tako da sam se stra{no bavila hronologijom doga|aja – {ta je
sve bilo u tom danu, dok Vi i ja pri~amo. Koliko su ko{tale cipele, koji
film se davao, gde su izlazili ljudi, {ta je rekao Pera. Prosto sam htela da
napravim sliku ambijenta u kojem se intervju, koji pravim, de{ava. Jer,
sami intervjui koje bi ~ovek stavio u knjigu mo`da ne bi zna~ili mnogo,
jer ~itaoci nemaju predstavu o tome koje je to vreme i {ta zna~i pri~ati
263
Hereticus, 1-2/2006
Lila Radonji}
o ekonomiji kada hleb ko{ta dve milijarde dinara. Tako da sam puno
vremena na to potro{ila, a to je jedino {to sam otprilike radila, jer sam
odbijala sve druge poslove. Bila sam zaista besna na novinarstvo. A nije ni bilo nekih ponuda. Mnogo besna na novinarstvo, jer mislim da je
stvarno najgore kada se novinar “proda”. ^ak sam spremna da neko ima
neka uverenja, pa neka su potpuno politi~ki oponentna va{im, ali kad
se proda, to je najgore i to me je u`asno nerviralo.
• Kako ste mogli da pre`ivite a da ne radite?
Pa, znate {ta, imam mu`a. @iveli smo skromno. Imate jedan skroman stan... Jer, i do tada, na{a plata je bila pakla margarina. To je bila
‘93, to je bila ona luda~ka inflacija. Mi smo u Studiju B dobijali umesto
plate, na primer, 4 boce sredstva za pranje sudova ili 7 sveski za decu.
^ak i ako dobijete neke pare, vi tako luda~ki tr~ite na ulicu da vidite
gde to da potro{ite, jer to posle dve sekunde ne vredi ni{ta i nemate gde
da potro{ite, jer je sve bilo prazno. I onda, sav sre}an nai|e{, vidi{ da
neko ima dve kese kakaoa da prodaje, ti kupi{, a uop{te ne zna{ za {ta
ti treba. I kakao i te glupe pare. Tako da je to bilo u toj ‘93. i delu ‘94.
Onda je to po~elo malo da se stabilizuje, ali to je bilo vreme kada smo
mi svi mesili hleb u ku}ama... Bilo je u`asno.
• Da li ste knjigu pisali iz besa ili ...?
Na neki na~in iz besa i nekako da ubijem to svoje vreme. Nekako
mi je bilo to nesavesno da sedim u ku}i i onda sam svaki dan odlazila u
Narodnu biblioteku, uzimala dokumentaciju, dan po dan – novine i to
ne jedne, nego recimo “Politiku”, “Borbu”, “Novosti” i sve ono {to je
izlazilo i poku{avala da uz svoju sliku stvorim ~injeni~nu mapu doga|aja. I onda sam to radila, radila svakog dana, godinu i po dana.
• Da li je bilo te{ko objaviti knjigu?
Nije bilo mnogo te{ko. Ja sam prvo mislila da to uradim sama i da
sama objavim, ali sam shvatila da prvo nemam para da ulo`im u to, a
drugo da nemam nikakvog talenta da to sama prodam. Ne znam {ta bih
radila sa tim svojim knjigama. To da nemam talenta, to se pokazalo, jer
ni sada ne znam uop{te {ta je bilo s tim. Onda sam pri~aju}i s kolegama
do{la do “Stubova kulture”, to je bio jedan renomirani izdava~, i dandanas je. Oni su se jako zainteresovali i ubrzo pristali da {tampaju to. E,
sad, {to ja od toga nisam zaradila ni{ta i {to ja nemam predstavu da li je
ta knjiga – to je izdato ‘96. – prodato. Ja sam zaista na tome tri godine
radila. Da li je to prodato, nije prodato, u kom tira`u – vi to uop{te ne
mo`ete da znate. Ja se tu ose}am kao da to vi{e nije deo mene. Imam
jedan primerak koji kod ku}e ~uvam, vi{e onako za uspomenu, kako da
264
Najgore je kada se novinar “proda”
vam ka`em! Ponekad mi ljudi ka`u da im je to dragoceno vi{e kao podsetnik. To je to.
• Tu ste objavili intervjue od ‘90. do ‘92. godine. Da li samo sa Studija B?
Samo sa Studija B, jer ja sam oti{la ‘93... To je bio taj period, do
pred izbore ‘93. Mi smo negde u septembru svi najureni... Ja sam sve snimala kod svoje ku}e. Ja ne znam da li u Studiju B postoji i{ta moje... Ja
sam sve moje kasete imala na VHS-u, onda sam to skidala i tako. I dandanas, naravno, imam dosta toga... Ima raznih kombinacija, raznih intervjua, raznih doga|aja i iz toga vidite i razvojni put nekih politi~ara.
Meni je `ao {to sam posle prestala. Mogla sam da nastavim tu hronologiju, posebno s intervjuima 2000., koje sam radila s prvim u~esnicima.
@ao mi je {to to nisam nastavila, ali prosto sam malo smorena. To je ostalo nedovr{eno kao pri~a.
• ‘96. godine ste ponovo pozvani da radite na Studiju B. Ko Vas je
tada pozvao?
Veliki protesti su bili u Beogradu i ‘96. godine... Kada su protesti
zavr{eni – to je po~etak ‘97, kada je Milo{evi} priznao da je pokrao izbore i kada je do{la gradska vlast u Beogradu, bilo je raznih ideja ko }e
da ide u Studio B. Mene je pozvao Vuk Dra{kovi} i ja sam bila u fazonu
da moram da razmislim i da imam nekoliko uslova, a onda sam pozvala
Zorana \in|i}a i rekla da me je pozvao Dra{kovi} i da li on zna ne{to
o tome. \in|i} je rekao da on nema ni{ta protiv, naravno, ali je bio iznena|en. Imala sam utisak da je bio iznena|en Vukovim predlogom, jer
je meni \in|i} rekao da je do tada vi{e puta neko pominjao moje ime,
ali da je SPO bio protiv. U svakom slu~aju, to su bile neke njihove politi~ke razmirice – ne znam kakve. Ali ja sam pristala pod uslovom da to
bude ekipa s kojom ja radim, da se ona kompletno vrati, da direktor bude Zoran Ostoji}, s kojim sam tako|e radila, da nema pravo niko od politi~ara da se me{a u ure|iva~ku koncepciju – takvu vrstu obaveze i povelje mi moraju potpisati i da se Studio B vrati deoni~arima, tj. ljudima
koji su bili prvi vlasnici. Oni su se slo`ili i mi smo po~eli negde krajem...
Sredinom feburuara smo se vratili u Studio B, posle tri godine, i moram
da ka`em da mi je to jedna od ve}ih gre{aka u mom `ivotu. Profesionalnih... Zato {to je to toliko besmisleno verovati da }e ne{to od tih obaveza da se ispuni, kao prvo, a drugo, {to prosto kad negde stavite ta~ku,
mislim da je potpuno besmisleno da se vra}ate. Ja sam u`asan trud ulo`ila u Studio B do ‘93, pa onda jo{ tih 8-9 meseci koliko smo bili dok nas
nisu otpustili, tako|e uz danono}ni u`asan trud i energiju, znanje, pamet i {ta god ho}ete, u jednu nimalo funkcionalnu “rupu bez dna”. Kad
265
Hereticus, 1-2/2006
Lila Radonji}
smo se tamo vratili, mi smo odmah po~eli rekonstrukciju programa, a
niko od politi~ara ni{ta nije mnogo pomogao, samo su odmagali – Vuk
Dra{kovi} permanentno pretnjama i pritiscima i to je sve trajalo do
trenutka kada prakti~no Vuk Dra{kovi}, SRS i SPS prave koaliciju... To
je ‘97. godina. Prave koaliciju i na jednom hitnom i brzo sklepanom sastanku nas sve smenjuju. Devet urednika smene i direktora, i dovode potpuno novu ekipu – ekipu kojoj je na ~elu nekada{nji direktor Studija B,
nama svima dobro poznat – ~ovek koji je evo i sada, u ovim danima, sara|ivao u “Identitetu”, listu koji je zabranjen zbog promovisanja onih
koji su, kako se to ve} ka`e, {irili euforiju oko Zorana \in|i}a, pravili
atmosferu za njegovu likvidaciju. Tako se, jedan ~ovek, po meni, sumnjivog morala i profesionalnog kredibiliteta vra}a i mi smo posle mesec
dana svi otpu{teni. Dobili smo otkaze s nekim obrazlo`enjem – ne znam
kakvim, i danas imamo sudsku odluku da su ti otkazi bili nepravedni.
Su|enje je zavr{eno, oni treba da nam isplate neku {tetu zbog otkaza.
To se jo{ nije dogodilo, ali sudska odluka da smo nepo{teno otpu{teni
je tu. Dakle, u istom danu, mislim da je to namerno ura|eno, kada je
smenjen prvi nekomunisti~ki gradona~elnik, Zoran \in|i}, u istom danu smo smenjeni i mi. Neko je hteo da napravi tu politi~ku kop~u. Realno, ona na jedan izvestan na~in mo`da mo`e da se prepozna, jer mi smo
bili zagovornici ravnopravnosti svih politi~kih opcija, a ne SPO-SPS-radikali. Tako smo mi prvo smenjeni, pa ostali bez posla na osnovu odluka – pa ja mislim da su tu ipak bili presudni i socijalisti i radikali i SPO
zajedno i oni su posle zajedno preuzeli Studio B.
• Vuk Dra{kovi} Vam je pretio dok ste jo{ radili na Studiju B. Kako?
Nije on pretio. On je pravio pritisak. Imao je non-stop zahteve {ta
da se emituje, koliko da traje, kako on da izgleda na TV, s koje strane
da se slika, itd. Prosto se pona{ao kao da je to njegovo. Ide SPO, to mora{ da pusti{ u prvom minutu Dnevnika... Pa naravno da nije moglo da
prolazi. Kako da prolazi?!
• Svaki put je ~inio pritisak?
Apsolutno svaki put. Onda se naljutio, pa onda nije hteo da daje
izjave za Studio B, zato {to mi radimo za druge, a ne za njega. To je ~ist
balkanski folklor. ^ist folklor. ^ista glupost. Ja ipak ne mogu da obja{njavam normalnom svetu da tu neki politi~ar i njegova `ena do|u i ka`u: “Slu{aj, ima ovo da pusti{ u prvom minutu vesti!” Pa, ~ekaj, {ta su
tu vesti?! Tako da se ne bih uop{te time bavila... E, sada je samo pitanje da li ste vi na mestu kad ka`ete: “Ne pada mi na pamet!” ili da to
pustite. Ako pustite, vi }ete biti urednik koliko god ho}ete. Ako ka`ete
“ne pada mi na pamet”, smeni}e vas. Ja sam uvek tako i{la. Smeni}e me,
266
Najgore je kada se novinar “proda”
pa {ta? Mislim, {ta je va`nije? Generalno, {ta je va`nije. Ne samo za mene, nego generalno. Da vi poka`ete da mo`ete da se suprotstavite, pa {ta!
Ja sam se suprotstavila Arkanu, a ne}u Vuku Dra{kovi}u?! Ili, svejedno,
Peri, @iki...
• Kada je do{la sudska odluka?
Pre godinu i po dana. Ona podrazumeva da se sada jo{ ne{to dogodi, ali nije se dogodilo. Nema te isplate {tete, koju smo mi pretrpeli
zbog toga...
• Vi ste onda posle par meseci osnovali TV mre`u?
Mi smo osnovali TV Mre`u. Zaklju~ili smo da smo mi jedna ekipa
koja jedino {to ume da radi to su TV emisije. Obratili smo se za pomo}
Medija centru, koji je bio osnovan. Oni su nas primili na jedan mali tavan, gore. Obratili smo se za pomo} Fondu za otvoreno dru{tvo, sa nekim donacijama vrlo skromnim u po~etku po~eli smo da pravimo neke
TV emisije, koje nisu mogle da se emituju u Beogradu, nego smo ih slali
autobusom po Srbiji, na VHS kasetama, po Srbiji i Crnoj Gori, a uveli
smo da narod koji ho}e mo`e da do|e u Medija centar da gleda televiziju. Imali smo veliko platno i emitovali na{e emisije. Tako smo radili
jako dugo – do 5. oktobra. Naravno, ja zaboravljam da ka`em, da sam
u tom kratkom periodu, kada sam bila na Studiju B ‘97. godine, pustila
jedan CNN-ov film o Arkanu. Posle toga me je Arkan tu`io i on je izgubio taj sudski proces, ali ho}u da ka`em da je i tada, bez obzira {to je bilo malo promenjeno, bilo hrabro reagovati na takav na~in i pustiti ne{to
{to se ne}e dopasti Arkanu i njemu sli~nima. Ta tu`ba je bila okon~ana
negde ‘98/‘99. Kad smo pre{li ovde da radimo, meni je stiglo re{enje. Ve}
sam bila otpu{tena iz Studija B, advokati su se time bavili. Ka`em, radili
smo tu Mre`u, radili smo “Dane u nedelji”, radili smo “]o{ak”. Jako
puno smo radili, vrlo malo para, pod jako te{kim uslovima, u krajnje riskantnoj situaciji. [oferima su oduzimali trake, nisu davali trake itd., da
ne pri~am sve te zgode. Uglavnom je sve to trajalo do 5. oktobra. Tada
smo prvi put po~eli da se emitujemo u Beogradu i da ljudi kona~no vide
{ta mi to radimo. Lokalni, slobodni mediji, koji su nicali po Srbiji za vreme Milo{evi}a i koji su uspevali da opstanu i da se odbrane, emitovali
su na{e programe. Mi smo pred 5. oktobar i{li na, mislim, 50 ili 60 televizija po Srbiji... Od Ni{a, ^a~ka, Kraljeva, Kragujevca, Prokuplja, ]uprije, Kur{umlije, U`ica, Po`ege, Ivanjice... Po Vojvodini. Zaista jako puno televizija. Te{ko mi je da sada ka`em. U svakom skoro mestu imali
ste TV stanice. Na primer, TV Nemanja. On je bukvalno imao – ovde
{tala, ovde spava}a soba, u spava}oj sobi kao mali video-klub, i emitovao program. To je bila dragocena medijska atmosfera pred pad Milo-
267
Hereticus, 1-2/2006
Lila Radonji}
{evi}a. U Prokuplju, kod [email protected].. Mi smo sto puta napravili neku
pri~u o njemu, kad se sve zavr{ilo. On ima kuhinjski sto i tu ru~aju – {erpa, sarma, ru~aju. Skloni se sve sa stola, stavi se globus, sedne [email protected] }erka i po~inju vesti. To su bile zaista skromne televizije, mnoge
od njih vrlo skromnih kapaciteta, ali su bile dragocene. One su emitovale razne programe, koje smo mi slali iz Beograda i, naravno, osloba|ali ljude od te presije koju su imali preko RTS-a.
• Rekli ste da su voza~ima autobusa oduzimali kasete. Kako je policija saznala da se tako {alju kasete?
Pa, nisu svi voza~i “~isti”. Nama su ukrali – jo{ se sudimo – na{a
ekipa je i{la u Zemun da snimi jednu pri~u u Zemunu, kada je predsednik op{tine tamo bio [e{elj. Kako su do{li u Zemun, [e{eljevi stra`ari
su do{li i na{em novinaru i ekipi iz ruku oteli kameru vrednu 12.000 maraka i uneli u magistrat pored op{tine Zemun – to je jedna prelepa zgrada koju je [e{elj uzeo za svoju stranku. Mi smo odmah pozvali policiju,
policija je odmah do{la. Poku{ala je da u|e, da nam vrati kameru. Milicija nije smela da u|e u Magistrat. I, naravno, podneli smo tu`bu. Do
dana dana{njeg, mi se sudimo. [e{elj je u me|uvremenu tu kameru koristio. Oni su je na na{e o~i ukrali iz ruku. Tako je to bilo. Tako je to izgledalo. Kada su protestvovali fakulteti, kada su batina{e doveli na univerzitet pred 5. oktobar, kada je usvojen zakon o univerzitetu, nama su
poku{ali da otmu trake, tukli novinare. To je bila zaista jedna atmosfera
u kojoj je bila borba na `ivot i smrt. Mi smo rekli – sada vi{e nema povratka, mora da se ide dalje.
• Kada se to sa [e{eljem i ekipom ta~no dogodilo?
To je bilo ‘98... Pre bombardovanja. Ja sad razmi{ljam da li je bilo posle bombardovanja... Nemogu}e da je bilo ‘99. 1999. je bilo bombardovanje. Onda bih rekla da je bilo ‘98. ili mogu}e 2000. ~ak... U Milo{evi}evo vreme... Mogu}e. Da, da. To je ipak mo`da bilo 2000., posle
bombardovanja. Evo, sada }e u junu biti tri godine. Mislim, sada je bilo
u junu tri godine. Ja bih rekla da je tad.
• Kako je Zakon o javnom informisanju iz ‘98. uticao na va{ posao?
Mi smo bili u boljoj poziciji nego neko ko je broadcaster, ko emituje program. Mi napravimo i ni{ta ne odgovaramo. Ti ho}e{ da uzme{
ili ne}e{ da uzme{. Mi smo malo imali signala i strahova kod nekih lokalnih medija, pa je bilo “da nas ne zatvore, ovo-ono”, ali u su{tini, mi
smo se pona{ali kao da tog zakona nema, jer mi smo produkcija, mi proizvodimo program. Ko ima hrabrosti, vere u na{ profesionalni kredibilitet, on }e to da emituje. Ko ne, ne. Tako da je bilo izvesnog pome-
268
Najgore je kada se novinar “proda”
ranja i su`avanja broja televizija koje su emitovale posle tog zakona, ali
kako je vremenom bilo jasno da to ne mo`e dugo – to je ogoljena represija, e onda su ljudi po~eli da se otvaraju. Mi li~no nismo imali neke velike probleme, osim taj sa [e{eljem, iz razloga {to nas zakon nije ka~io
– mi ne emitujemo program, mi ga proizvodimo, odgovara onaj ko ga
emituje. Po tom zakonu tada{njem. I onda je na{a proizvodnja bila krajnje otvorena. Mi smo potpuno jasno i glasno govorili o svemu {to se doga|alo. Ono {to je bitno je da smo mi te, recimo, ‘97, kada smo prvi put
po~eli da radimo, iako nam je Studio B dao otkaze, mi smo poslali delegata, na{eg predstavnika da anketira tada{njeg direktora Kojadinovi}a da li bi emitovao na{ program, tj. Mre`u, koja je po~ela da radi i on
se saglasio. To je bilo veliko iznena|enje. Na Studiju B, Mre`a je i{la
jedno mesec dana, ali tada je u Srbiji bila vrlo popularna ta tema – referendum. Pozvali su gra|ane da iza|u i odgovore na pitanje da li mi ho}emo da sami re{avamo svoje probleme ili treba da se me{a me|unarodna zajednica. I sada gra|ani naravno iza|u i ka`u “mi ho}emo sami”.
Besmislica jedna! Mi smo taj referendum maksimalno ismejavali, doveli
u pitanje. Potpuno je bilo jasno da je me|unarodna zajednica ve} duboko ume{ana i posle tog priloga, u kome smo naravno kritikovali Vuka
Dra{kovi}a, koji je tako|e podr`avao taj referendum i pozivao da se
iza|e – on je ve} duboko u{ao u vezu sa Milo{evi}em, onda su oni skinuli te emisije i onda vi{e nije emitovana na Studiju B.
• Kako ste formirali privatnu TV produkciju?
Krajnje legalno. Prvo nabavimo jedan kompjuter od nekog. Onda
imamo kompjuter, pa jednu kamericu. Snimate, idete, ~lan ste NUNSa, imate neku karticu. Uglavnom je to neka vrsta improvizacije maksimalne. Onda to pakujete. Montirali smo u tu|im prostorijama, nismo
imali nijednu monta`u normalnu, nijedan gajtan, ni{ta. Sedeli na tavanu
Medija centra. Uglavnom tako. Ne znam kako bih to nazvala. To je nekako pionirski jedan poduhvat. Pakovali te emisije, slali. Zavijete u novine, napi{ete adresu, stavite u torbu, odnese novinar na stanicu, ~eka –
kad ide autobus za Kraljevo, kad ide za Ni{. Tako smo radili. Zaista je
poduhvat koji te{ko mo`e neko normalan da razume.
• Po{to ste rekli “krajnje legalno”: da li ste bili registrovani?
Bili smo registrovani kao preduze}e za proizvodnju programa...
Tu smo bili registrovani, dobili smo sudski da smo kao firma... Mi smo
za njih ipak bili relativno mali. Oni su se pla{ili da se njima ne otrgne
RTS... Kasno su ukapirali da su lokalni mediji postali u`asno va`ni i da
niko vi{e ne gleda RTS, nego svi gledaju ^a~ak, Valjevo, Ni{. Oni su to
jako kasno skapirali, uvereni da ovi veliki, mo}ni dr`e sve pod kontro-
269
Hereticus, 1-2/2006
Lila Radonji}
lom. Me|utim, mali su izrasli u neke otvorene televizije, slobodne i ljudi su postali toliko vezani za to da su bili spremni da to brane, pa ~ak i
kada su hteli da ukinu, oni se nisu vi{e usu|ivali da ne bi izazvali gnev,
jer ljudi su bili spremni da to brane.
• Zna~i, dugo vremena lokalne TV stanice nisu bile shvatane kao
ozbiljne?
Dugo su one shvatane kao “ajde, neka bude tu pesme, igre, itd.”.
Me|utim, lokalne TV stanice su po~ele da preuzimaju informativne emisije, koje smo radili mi, B92, VIN, itd... Da, da. Po~inje zahuktavanje te
medijske slobode. To je bio period kada su mediji bili va`niji od opozicionih partija, ja~i, ugledniji u narodu, jer su zaista otvarali svaki dan po
jednu od va`nijih tema... ‘98, ‘99. godina. Bombardovanje. Posle bombardovanja, do same 2000. Do raspisivanja izbora. Mislim da su i tada
mediji odigrali ve}u ulogu nego mnoge politi~ke partije, koje danas kritikuju te medije. One su se naslonile na tu vrstu ugleda, jer su zaista ti
nezavisni mediji stekli reputaciju vrlo uglednih i za narod prihvatljivih
ljudi – mi nismo lagali, mi nismo imali pare, mi smo isto `iveli, mi smo
im slali informacije, mi nismo imali neke koje preferiramo, itd.
• Da li ste sara|ivali i sa nevladinim organizacijama?
Nije ta kooperacija bila direktna – mi i neka nevladina organizacija, nego neka vrsta shvatanja situacije i planiranja je bila sli~na... Ako
se ra~una za saradnju da smo mi izve{tavali maksimalno o OTPOR-u,
onda je to saradnja. O OTPOR-u smo izve{tavali od prvog dana. Nije
tu bilo neke kooperacije u smislu sad smo mi napravili neki sporazum.
Ne. Mi smo jednostavno izve{tavali, kao {to smo izve{tavali {ta rade Milo{evi}evi ljudi. Potpuno normalno.
• Kako je bilo raditi tokom NATO bombardovanja?
Mi nismo dobili dozvolu da radimo tokom NATO bombardovanja, {to mi je naravno `ao. I{li smo svaki dan na posao, na taj tavan gde
smo bili. Svi kao novinari smo bili prinu|eni da se prijavimo – i strani i
doma}i novinari – i svakog dana da tra`imo dozvolu da snimimo bilo
{ta: ba{te u Beogradu ili skloni{ta. Mi nijednog dana, za sve vreme bombardovanja, nismo dobili nijednu dozvolu.
• Da li ste u~estvovali u protestu ‘96/‘97. godine?
Uvek. Nijedan protest nisam presko~ila kao gra|anin. Govorim o
onom delu kada sam u~estvovala zaista kao gra|anin, sa svojom porodicom. Govorim da sam ~esto bila izve{ta~, i{la sa ekipama, bilo televizijskim bilo nekim drugim. Dakle, ~ak mislim da nema nijedan dan protesta ‘96/‘97. godine koji sam presko~ila.
270
Najgore je kada se novinar “proda”
• Da li ste tokom tih protesta radili i protestvovali?
Ne, tada ni{ta. Ja sam tek po~ela da radim kada se zavr{io, a ‘96.
sam ~ini mi se imala promociju knjige. U jeku protesta. Ja nisam radila
kada je bio protest, nego sam po~ela da radim u Studiju B, kao glavni i
odgovorni urednik, kad se zavr{io protest.
• [ta mislite o ulici kao forumu protesta?
Ja mislim da je to ne{to {to Beograd nikada ne}e zaboraviti. @ao
mi je {to efekat tog protesta nije bio ja~i. Tada je Milo{evi} mogao biti
oboren – ‘96/‘97. godine...
• Mislite na generalni {trajk?
Generalni {trajk i energiju koja je postojala, snagu promene. Mislim da su tu politi~ari zabrljali stvar, da su bili nesavesniji od gra|ana,
da su gra|ani bili bli`i tom cilju nego oni – oni su se zadovoljili tim mrvicama koje im je Milo{evi} dao. To je prosto {teta. Ina~e, ta vrsta protesta vam se toliko uvu~e pod ko`u, da vi prosto vi{e te{ko mo`ete da
odolite tome. Ti mora{ da iza|e{. U represivnim re`imima je najgore kad
je ~ovek sam. Ti mora{ da iza|e{ da vidi{ da ima jo{ ljudi, ina~e bi zaista na nelogi~nost maksimalno poludeo, kad ti neko ka`e “ovo nije belo, ovo je crno”. I ako te dovoljno dugo ube|uje, mo`da }e{ da ka`e{:
“Jeste, crno je.” Ali, kad iza|e{ na ulicu, ipak vidi{ da ima dosta nas koji ka`u: “Ljudi, ovo je ipak belo!” Onda se bolje ose}a{. Mislim da je to
bio fantasti~an rezultat protesta. Kao {to znate, rezultat uop{te nas, da
ka`em slobodnih medija, sa`et je u jednoj re~enici koju sam ~esto do`ivljavala. Meni je bilo va`no da vidim da ima jo{ neko ko misli kao ja,
ko ima ista pitanja kao ja, itd. Kada se ljudi identifikuju s vama, kada
shvate da vi u ime gra|ana pitate... Ja sam imala intervjue sa svim socijalistima, s Milo{evi}evim ljudima, osim samog Milo{evi}a. Ali, vi pitate
u ime naroda. Pitate ono {to bi svaki gra|anin pitao. Ono {to bi on voleo i tada ste napravili pravi rezultat.
• Vi ste malo pre rekli da je dru{tvo u Srbiji bilo polarizovano na
“patriote” i “izdajnike”. Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?
Mislim da je Milo{evi} odbio svaku {ansu koja mu je ponu|ena
da se rekonstrui{e Jugoslavija. Sve {to je dolazilo, od Slovenije do Makedonije, Milo{evi} je odbio – i savez suverenih dr`ava, i asimetri~nu
federaciju... I predlog Gligorov-Izetbegovi}. Svaku ponu|enu {ansu je
odbio da bi na kraju prihvatio, pod najve}im pritiskom, najgore re{enje.
Zato mislim da je Milo{evi} najodgovorniji.
271
Hereticus, 1-2/2006
Lila Radonji}
• Ko je odgovoran za NATO bombardovanje ‘99. godine?
To je moralo da se izbegne. Razume se da nije bilo normalnog ~oveka u Srbiji koji je s pesmom ili ne znam s ~im do~ekao NATO bombe.
Ta strahota, koju malo ko da bi izdr`ao, svima nama je bila neka vrsta
nastavka jedne ludosti, koja se pro{irila i van Milo{evi}evog mozga. Dakle, ta ludost NATO-a je potpuno legla na njegovu luda~ku politiku u
kojoj se ispitivalo ko je ja~i, ko mo`e vi{e da izdr`i. Naravno, to je ko{talo samo nas – gra|ane... Ako vi principijelno zagovarate da postoje
re{enja van sile, onda ne mo`ete da silom opet tra`ite re{enje. Ali Milo{evi} je dobro razumeo jezik sile i o~igledno je poku{ao da taj jezik navu~e da bi pokazao, {to je u prvom momentu uspeo, da ceo narod stoji
iza njega. Ceo narod je stajao protiv bombi, a ne iza tog politi~ara koji
je na kraju doveo Srbiju da na nju savezni~ke zemlje bacaju bombe.
• Za{to se dogodio 5. oktobar ba{ 2000. godine?
Prvo mislim ovo: komunizam je, prema skromnom sudu, pao tek
tamo kada su komunisti odlu~ili da padne. Zna~i, dobar deo nomenklature je shvatio da s Milo{evi}em vi{e nema `ivota. Drugo, mislim da je
Zapad prestao da pru`a ozbiljnu podr{ku tom tiraninu. Zapad je na izvestan na~in, bez obzira ko bio u stalnom konfliktu s njim, imao jednu
situaciju u kojoj je znao s kim ima posla i pretpostavljam da je razmi{ljao: “Tamo ipak `ive Srbi, ne `ivimo mi, ali mi s njim izlazimo na kraj.”
I tre}e, mislim da se to {to se zove opoziciono nezadovoljstvo ra{irilo toliko da vi{e nije bilo vezano za politi~ke partije, koje su u Srbiji neomiljene i da je ta vrsta {irine pokreta svakako bila odlu~uju}a. Posebno mislim da je bilo odlu~uju}e to {to se prvi put dogodilo da osim Milo{evi}a
koji je spreman da puca, uvek spreman da puca – njega nije briga za posledice, i druga strana ka`e: “OK. Sada i mi idemo do kraja.” I da je iz
tog odnosa snaga proizi{la jedna varijanta, jedno saznanje da je prosto
Milo{evi}u do{ao kraj i da su to gra|ani ne 5. oktobra, nego na izborima jasno stavili do znanja najnormalnije – glasa~kim listi}em. Milo{evi}
je oboren glasa~kim listi}ima, a 5. oktobar je bio da ga uveri da vi{e ne}e mo}i da krade izbore.
• Kako ste Vi li~no do`iveli 5. oktobar?
Kao najve}u sre}u. Zaista. Negde sam mo`da bila upla{ena da ne}u do`iveti da padne Milo{evi}, ali zaista kao veliku sre}u, veliki doga|aj. Bilo mi je potpuno jasno da tu ima svega, ali jasno mi je da jedan
takav diktator, jedan takav re`im ne mo`e da padne bez brojnih upliva.
• Koje medije ste pratili do 5. oktobra i koje kanale ste koristili za
informisanje, osim medija?
272
Najgore je kada se novinar “proda”
Sve sam medije pratila. Od RTS-a, jer sam htela da ~ujem ~ime
oni barataju, do brojnih novina, {tampe, interneta, da vam ne pri~am o
besomu~nom slu{anju “Slobodne Evrope”, BBC-a, “Doj~e Vele” – svih
mogu}ih kanala, ~ak smo za vreme bombardovanja radili jedan projekat
da vidimo koliko ljudi veruje toj vrsti kanala. Do B92, ~iji zvuk se jedva
probijao do na{ih ku}a. Mora{ da stavi{ lavor ili tanjir, ne{to metalno,
da bi... Sve. To je bilo vreme besomu~nog gutanja informacija, jer ove
oficijalne su bile ve} toliko la`ne da ~ak ni izme|u redova niste mogli
da... Mislim da sam se informisala kao nikada do tada. Sada vi{e ne pratim, ne ~itam novine kao onda. Tada sve {to se pojavi, ja sam gutala.
Beograd, 2. jul 2003.
Razgovor vodila
Silvia Nadjivan
Mi}a Miloradovi}
273
Nedeljko Ubovi}
.......................................
CENZURISANI TEKSTOVI
.......................................
Dragan Miljani}
diplomata i publicista
Beograd
(NE)PRE\ENI RUBIKON
Igrom slu~aja, 5. oktobra o.g., na {estu godi{njicu Oktobra, zatekao sam se na mom nekada{anjem fakultetu (Pravnom) u Beogradu, koji je nedavno proslavio 165 godina od osnivanja. (Sve neke godi{njice!)
Tom prilikom upoznao sam profesora Jovicu Trkulju. Da li se redovni ~itaoci “Danasa”, da ne ka`em stari – jer “Danas” je mlad dnevni
list – se}aju dr Trkulje? Pretpostavka je – DA. Za one koji ne pamte profesora, i koji su za opciju NE (sada, uo~i, i to dvodnevnog ustavnog referenduma, treba ve`bati sa “DA” ili “NE”), ili mla|i ~itaoci “Danasa”
– sigurno ima i takvih koji profesora ne znaju – napisao bih slede}e. Dr
Jovica Trkulja bio je nekoliko godina – i to onih, 2000. i 2001, za koje
smo verovali da su prelomne, a ustvari bili smo u dubokoj zabludi – redovni pisac oporih analiti~kih kolumni pod naslovom “Kroz bespu}e”,
koje su sadr`ale odgovore na brojne dru{tveno-politi~ke i kulturno-eti~ke izazove koje je “nudila” u to vreme politi~ka scena Srbije. Tekstovi
dr Trkulje, objavljivani svojevremeno u listu “Danas”, izazivali su pa`nju
zbog posebnog osvetljavanja puteva i stranputice demokratske tranzicije u Srbiji. Rukovodio se samo istinom.
Najednom strelica (pokaziva~) na vrhu “mi{a” (pretpostavljam da
je profesor pisao i slao 2000. i 2001. godine svoje kolumne ra~unarom)
dr Trkulje se ugasila, i rado ~itane kolumne u listu “Danas” su nestale.
Bez obja{njenja. Mo`da su obja{njenja za{to su kriti~ke kolumne o na{oj aktuelnoj zbilji i stvarnosti, od strane autora kolumni, ili, pak, redakcije lista “Danas”, svojevremeno i dana ~itaocima lista “Danas” meni
promakla. Ako ih je uop{te bilo!
Koristim priliku sada, ovog petog oktobra 2006. godine, da upitam
dr Trkulju (razgovor je vo|en u njegovom kabinetu prepunom knjiga na
Pravnom fakultetu) za{to su prestale njegove kolumne u listu “Danas”?
Da li su presahle zbog nedostatka ideja, ili (na)dolaska novih “vunenih
vremena”?
275
Hereticus, 1-2/2006
Dragan Miljani}
Umesto odgovora, profesor Trkulja mi poklanja svoju knjigu pod
naslovom “Kroz bespu}a – ogledi i hronike”, uz napomenu da }u odgovor na moje pitanje prona}i u pomenutoj knjizi, zbirci svih njegovih kolumni objavljivanih u “Danasu”. “Ima tu, u toj knjizi”, skre}e mi pa`nju
profesor, “i neobjavljenih kolumni”.
I zaista. U poslednjoj kolumni, ponu|enoj, ali neobjavljenoj u listu “Danas”, oktobra 2001, pod naslovom “Povampireno jednoumlje”, u
fusnoti koju je napisao profesor Trkulja stoji da je “redakcija Danasa odbila da objavi ovaj tekst i tako okon~ala dvogodi{nju saradnju sa piscem
kolumne Kroz bespu}e”.
Pitam se za{to je moralo da pro|e punih pet godina da bih, igrom
slu~aja upravo na Peti oktobar, iz jedne fusnote, doznao istinu o razlozima zavrtanja duhovne slavine od strane lista “Danas” piscu koji je hodom kroz Na{a bespu}a, o{troumno i britko, osvetljavao krivudave staze
kojima {est godina od oktobarskog “bljeska slobode” bauljamo do dana{njih dana.
U nemo}i, nesposobnosti i nemanju volje dana{nje vlasti za uspostavljanje su{tinskog diskontinuiteta sa prethodnim re`imom krije se
neuspeh postooktobarskih doga|aja, pisao je dalekovido, pre pet-{est
godina, u svojim kolumnama, profesor Trkulja. Voleo bih da nije u pravu, ali na`alost jeste, i Mihal Rama~ kada, povodom {este godi{njice Oktobra, pi{e da “Srbija ni do danas nije spremna ni sposobna da prihvati
sve {to je tako {tedro obe}avao DOS pre dolaska na vlast” (“Danas”, 78. oktobar 2006, “Oktobarski obrt”). Na trasi sli~nih razmi{ljanja je i
Mirko Tepavac kada ka`e da se “kategori~no i nedvosmisleno diferenciranje pobedni~ke demokratije od pora`enog socijal-radikalizma ni do
danas nije dogodilo” (“Republika”, 1-31. oktobar 2006, str. 3, “Ja~i od
dr`ave”).
O sli~nostima i razlikama izme|u “onog” Oktobra pre {est godina i “ovog” danas, {ta ih povezuje, a {ta razdvaja, mo`e se na{iroko raspravljati. Neumitno je da su Nada i O~ekivanja ostavljeni tamo daleko,
na drugoj obali nepre|enog Rubikona. Ako su izneverene nade, Rubikon nije presahnuo za prelazak novih generacija koje (na)dolaze.*
*
276
Redakcija Danasa je odbila da objavi ovaj tekst.
..............
DOSIJE
..............
SLOBODA [TAMPE U SRBIJI
Bitan faktor demokratije je institucionalizovana javnost i sloboda
informisanja, odnosno {tampe. Pod institucionalizovanom javno{}u podrazumevaju se: a) norme koje osiguravaju da delovanje dr`avnih organa bude otvoreno u vidu publike (javnost parlamentarnih i sudskih rasprava, mogu}nosti provere ispravnosti delovanja izvr{ne vlasti putem javnog
postupka); b) postojanje institucija autonomnog saobra}anja publike (sloboda javnog okupljanja i udru`ivanja, sloboda {tampe i ostalih vidova
javnog komuniciranja, osiguranje tajnosti privatnog komuniciranja); c)
politi~ka prava gra|ana (slobodni, op{ti, neposredni i tajni izbori, uz jednako pravo glasa, opoziv, referendum, plebiscit).
Sloboda informisanja zna~i otvorenost i dostupnost, pod ravnopravnim uslovima, sredstava javnog informisanja svim aktivnim politi~kim
snagama. Ve} je Gram{i uo~io je da je gra|ansko dru{tvo sfera ideologije. Time je `eleo ista}i da se ideolo{ke ~injenice ~esto pojavljuju u savremenim politi~kim sistemima kao zna~ajnije od institucionalnih, odnosno
da je pristanak va`niji i plodotvorniji od prinude. U modernom dru{tvu
na delu su sna`ne tendencije “invazije” sistema i poretka na autonomiju
i svest pojedinca putem koje se vr{i: “glajh{altovanje”, “serijalizovanje”
(Sartr), “jednodimenzioniranje” (Markuze) ljudi i ostvarivanje “represivne tolerancije” i “preventivne kontrarevolucije” (Markuze), “bekstvo od
slobode” (From), “diktatura nad potrebama” (A. Heler) i “industrija svesti” (Encensberger). Ta svojevrsna invazija poretka na li~nost i svest pojedinca ostvaruje se danas (pored represivnih i alijeniraju}ih mehanizama
dr`ave, politi~kih partija, porodice, {kole, crkve) i putem manipulativnog
delovanja masovnih medija. Ti mediji su postali jedna jod najuticajnijih
politi~kih snaga u svim savremenim dru{tvima. Stoga je njihova otvorenost i slobodna pozicija bitna za uspostavljanje demokratskog poretka.
U Srbiji su u dugom vremenskom rasponu od sredine XIX do kraja XX veka postojali razli~iti vidovi ograni~avanja slobode {tampe, tako
da u njoj nije postojala demokratska i autonomna javnost. Nakon dugog
perioda negiranja osnovnih principa slobode informisanja u Srbiji se u
najnovije vreme mukotrpno ra|a demokratska javnost (u smislu ve}e do-
277
Hereticus, 1-2/2006
stupnosti informacija iz vi{e razli~itih izvora). Me|utim, sloboda {tampe
i autonomna javnost, ne samo da jo{ ne postoji nego su nam sve dalji. Ne
samo zbog generalnog trenda manipulacije (“industrije svesti” i “ribarenja ljudskim du{ama”), ve} zbog ~injenice da se celokupna javnost Srbije
– po{to je dugo bila pod staklenim zvonom strogo kontrolisanih i selekcionisanih informacija – preko no}i na{la na “brisanom prostoru” informativno-propagandnog rata i drasti~nih oblika manipulacije i zavisnosti.
Imaju}i sve ovo u vidu rubriku Dosije posve}ujemo tekstovima
na{ih istaknutih autora koji predstavljaju svojevrsni pledoaje za slobodu
{tampe.
J.T.
Nikola Kostandinovi}
278
Du{an Ludvig
Vladimir Jovanovi}
POTREBA SLOBODE [TAMPE
Da li je i koliko va`na potreba slobode {tampe za razvitak ~ove~anstva
uop{te? Ovo pitanje postavljati u dana{nje vreme i kolebati se u odgovoru na
njega, zna~ilo bi sumnjati o razumu ljudskom i prosveti dana{njega veka! Ako
se jo{ gdegod u svetu nalazi kakvo robsko ~edo plesnjive prosvete srednjega veka, te misli, da slobodna {tampa nije za srbski narod, ili da on za nju dorastao
nije! Tome mi glasno i jasno odgovaramo, nek ~uje i nek zna, da Bog jo{ nije
stvorio pod nebom zemlju i narod kod koga bi sloboda {tampe tako dostojno
ognji{te na{la kao {to je srbska zemlja i srbski narod! Treba li ovo dokazivati o
narodu, koji sam o sebi misli, koji se o svemu {to misli razgovara i dogovara, koji ho}e bra}i i vladaocu svome sve da iska`e i sve da ~uje {to koga na srcu bole,
od ~ega li se du{a ~ija veseli, koji ho}e da zna {ta se o njegovoj sudbini radi, ~ime li }e brat bratu, ~ime li }e vladalac narodu, a ~ime narod njemu, pomo}i; ~ime }e jedan drugom breme olak{ati, jedan drugoga razbla`iti, obradovati, razveseliti, – koji ho}e najposle da pozna dobrotvore a da pozna i zlotvore svoje, i
da sazna ~ime }e se jednima odu`iti a ~ime li se od drugih sa~uvati?!...
Ne, mesto dokazivanja da je ovakav razuman, svestran i slobodan narod
i ovakva jedna mla|ana zemlja, koju valja ustala~ki obra|ivati i u~initi da se njene sopstvene klice svakojake lepote i blagoslova bo`jeg {to pre razviju i krasan
plod prinesu, – mesto dokazivanja da je ovakav narod i ovakva zemlja kako po
potrebi svojoj tako i po dostojanstvu same {tampe ba{ pravo mesto za slobodu
njenu. Mi volimo odkriti i oceniti glupe osnove, koje neprijatelji slobode uop{te
pa i protiv slobodne {tampe, navode. Oni vele: ne daj slobodu narodu, pobesni}e, ne}e hteti da zna ni za kakvu vlast, ni za kakav red, stvori}ete bezvlastije,
ne}e niko biti miran ni siguran u zemlji. Kakve glupe i ne~iste misli!
Mi sasvim naprotiv ka`emo: podaj slobodu narodu dok je nije po~eo sam
tra`iti; jer ako je po~ne sam tra`iti, onda ne}e ni za njega samog najbolje biti, a
te{ko i vama mu~iteljima njegovim i goniteljima slobode njegove! Kad od stege,
nepravde i nedela va{ih gnev narodni prekipi, onda dabogme ne}e ni on ~uti viku va{u o zakonu, vlasti, redu, miru, bratstvu i ljubavi! Onda, dabogme, mo`e
biti i bezvlastija i svakoga pokora i u`asa! A vi }ete sami svemu tome krivi biti.
Ta zar ne znate da se samo gladan i `edan ~ovek prejede i obtereti onim ~ega
je `eljan bio?
Za srbski narod nema ni potrebe da mu se tekar daje kakva sloboda, jer
je on ve} od politi~kog oslobo|enja svog u svestranom pogledu ima i u`iva. Njemu dakle samo ne treba zakidati ni oduzimati ono ~ime se on kao svakidanjom
korom leba rani; ne treba mu oduzimati ni spre~avati javan dogovor, jer i slobodna {tampa nije ni{ta drugo no javan razgovor i dogovor koga hiljade u{iju
slu{aju i hiljade glava kontroli{u: a koliko je javan razgovor du{i srbskoj mio svedo~i istorija `ivota na{eg od najstarijeg pa do najnovijeg vremena, gde se najmanja kao i najve}a stvar naroda bez ob{teg, javnog dogovora svr{avala nije.
279
Hereticus, 1-2/2006
Svetozar Markovi}
PRAVO NA JAVNU KRITIKU
[ta mi, dakle, ho}emo? To je sada sasvim jasno; mi ho}emo slobodnu
{tampu. Pod slobodnom {tampom mi razumemo: da se smeju javno kritikovati
sve ustanove i svi zakoni zemaljski, da se smeju slobodno iznositi svaka nau~na
na~ela i na osnovu njih izlagati narodu sve mogu}e popravke (reforme) i preobra`aji u njegovom stanju i `ivljenju; a tako isto da se smeju javno kritikovati
sva~ija dela koja se ti~u narodnog `ivota, pa bila to dela privatnog lica ili ~lanova vlade i uprave zemaljske.
Tra`e}i slobodnu {tampu mi ne}emo nikako da se ne odgovara za la`,
klevetu, opadanje i izmi{ljanje. Neka svaki odgovara na la` po zakonima, ali nek
se najpre iznese na javnost ono {to se ka`e, da se vidi u narodu da li je istina ili
la`, a ne da se po bud`acima bri{e i istina i la` na gomilu.
Upravo za slobodu {tampe nije nu`an nikakav zakon. Postoji krivi~ni zakon koji propisuje kazne za sva krivi~na dela, od proste klevete na neku li~nost
do izdaje zemlje i vladaoca, pa ako li u~ini ko {to nezakonito pe~atnjom, nek se
kazni po krivi~nom zakonu. Pe~atnjom se ne mo`e u~initi niti neko druk~ije niti neko ve}e krivi~no delo no {to su ona koja zakon krivi~ni smatra za krivi~na.
Upravo u svima zemljama gde postoji slobodna {tampa ne postoji osobit zakon
o {tampi.
Ali ako kod nas zbog raznih “okolnosti” ne bi moglo da se obi|e bez suvi{nih i nepotrebnih zakona, neka se bar zakon tako udesi da ne okiva {tampu,
kao {to je u~inio dosada{nji zakon o {tampi. Da bi se to dostiglo valja u na~elu
ovo priznati: da je za {tampano delo odgovoran samo pisac (ili urednik), a nikako ne {tampar; da nikakvo {tampano delo policija ne sme uzaptiti bez presude sudske i da niko osim suda ne mo`e izricati kaznu, npr. davati opomenu
ili obustavljati list, za pe~atano delo. Ako se, ovo troje zakonom osigura, onda
po sebi otpada no{enje pe~atanih spisa u policiju pre no {to delo iza|e iz {tampe, jer nema potrebe da se to ~ini. Osim ako se ho}e da se policajnoj vlasti dostavi po jedan primerak radi znanja. Na to bi se mogao pisac ili urednik obvezati zakonom.*
Jovan Risti}
O SLOBODI [TAMPE
Ja moram, gospodo, pre svega, da dam izraza iznena|enju {to vidim da
u ovoj dvodnevnoj debati mnogi poslanici govori{e o potrebi slobodne {tampe
uop{te, kad niko i ne dovodi u pitanje tu potrebu.**
* Iz ~lanka “O dana{njem zakonu o pe~atnji”, Javnost, 1873.
** Godine 1880. na zasedanju Narodne skup{tine Srbije opozicija je povela raspravu za liberalizovanje Zakona o {tampi. U ime vlade na poslani~ke primedbe odgovorio je Jovan Risti}, tada predsednik vlade i ministar inostranih dela, koji je
prvi od svih srpskih politi~ara 19. veka na pravi na~in razumeo koliki je zna~aj
{tampe za opstanak jedne politike. Njegov razlo`ni govor otupeo je o{tricu opozicije.
280
Sloboda {tampe u Srbiji
Po~ev{i od po{tovanog arhimandrita Du~i}a, mnogi poslanici dokaziva{e potrebu slobodne {tampe i njene vreline; dokaziva{e kako bez slobodne {tampe nema prave ustavnosti. Ja ne znam kakva je potreba mogla dovesti gospodu
govornike na misao da nam to dokazuju, kad oni ni od strane vlade ni pojedinih
poslanika niko to i ne pori~e i kad s na{om ustavno{}u ide uporedo i na{e zakonodavstvo kojim se bli`e odre|uju pojedine slobode pa i sloboda pe~atnje.
Kako je iza{ao Ustav, iza{ao je odmah na prvoj zakonodavnoj Skup{tini i zakon o pe~atnji; a razume se po sebi da taj zakon odmah nije mogao biti takav
da se njima u~ini neprirodan skok, da se na jedan mah ispod cenzure, koja je
dotle postojala, pre|e na potpunu slobodnu {tampu, nego se moralo ostaviti da
se i ta sloboda razvije prema na{oj spremi i obrazovanosti.
Ne manje te{ko mogu da razumem i onu gospodu koja ka`u da vlada ne
bi nikad ni iznela predlog o pro{irenju toga zakona. Jedan od gospode poslanika, ~ini mi se, }uprijski, dodade da se vlada ni za trideset godina ne bi setila da
iznese takav predlog kad ga sami poslanici ne bi tra`ili! Poslanik }uprijski je
mlad ~ovek; mi ga od skora vidimo u Skup{tini; a da je stariji mo`e biti da bi bio
dobio prilike da uvidi da je sasvim neosnovana re~ koju je ovde izgovorio. Jer
da je on bio u Velikoj Skup{tini kad je stvorena ova ustavnost kakva danas postoji on bi se uverio da sasvim protivno stoji stvar; on bi do{ao do uverenja da
je vlada, ako smem da ka`em, iza{la narodu na susret s ustavno{}u. (Tako je!
Vrlo dobro!)
Ka`e nam se dalje kako }emo mi kao nezavisna dr`ava da u`ivamo manje slobode od drugih koji su se tek ju~e oslobodili; eno Gr~ke sa slobodnijim
ustavom i ve}om slobodnom {tampom; eno Bugarske sa {irim ustavom i {irom
slobodnom {tampom, pa se jo{ dodaje i to: kad bi mi tu slobodnu {tampu imali,
mi bi bili napredniji i moralno i materijalno?
Kad su gospoda poslanici govorili o ovim stvarima uop{te ve}u bi uslugu
u~inili stvari o kojoj je re~ da su bacili pogled na razvitak na{eg Zakona o pe~atnji, iznose}i u daljem govoru taj razvoj od 1870. godine pa do ovog predloga. I
vlada, izi{av{i s tim predlogom pred Skup{tinu, u~inila je veliki korak napred.
Sve mere preventivne koje su do sada postojale time padaju. Re~e jedan poslanik da tu ipak ostaju neke smetnje. Mi ka`emo da ih nema. A ako kome nije redakcija jasna mi primamo da se izrazi jo{ jasnije. Ako ho}ete da se ka`e da urednik mo`e raza{iljati i razdavati list a da ne ~eka na odobrenje – i to mo`emo
staviti. Ono {to mo`emo po savesti i ube|enju svome da u~inimo to u~inimo bez
svake zadnje misli; a {to ne mo`emo to }emo vam ne manje jasno kazati.
Kad smo mi izneli ovaj predlog ~uh od nekih poslanika: “a to je jedna
mrvica samo, to je neznatna stvar”, a jedan poslanik re~e: “to je gore no {to je
bilo”. To su, gospodo, samo izrazi nezadovoljstva onih kojima `elje daleko zahvataju ali nisu izrazi zrelog i ladnog su|enja. Jer {ta donosi novi ~lan {est? On
sada skida sve mere koje su upravnoj vlasti stajale na raspolo`enju protivu novina; on skida sve preventivne mere. [ta ostaje? Ostaje da novinari imaju posla
samo sa sudovima. [to bi se mi, gospodo, bojali sudova? Mi sudovima poveravamo na{ `ivot, na{e imanje, pa za{to ne bismo poverili tim sudovima i na{e svakida{nje raspre, uvrede i napade novinarske? ^ega imamo tu da se bojimo?
Kao {to je prekrasno razlo`io gospodin Bo{kovi}, poslanik knja`ev, u takvom slu~aju ne izaziva se reakcija dok, naprotiv, burnim i neizmernim kora~a-
281
Hereticus, 1-2/2006
njem svagda se izaziva reakcija, te se iz slobode ide u apsolutizam a po kad {to
i u despotizam! (Tako je!) Za deset godina od kako na{a ustavnost postoji ni jedna politi~ka ustanova, koju smo mi imali ~ast izneti pred Narodno predstavni{tvo, nije udarila natrag. Sve te ustanove idu napred, istina polako ali sigurno.
Moje je ube|enje, gospodo, da je taj prirodni i organski razvitak ona tiha i plodna ki{a koja blagodeti pada na zemlju pa je duboko natapa; a naprotiv, naglo
tr~anje, to je ona bujica koja se samo po povr{ini zemlje izlije a nigde u zemlju
ne ulazi, ostavljaju}i za sobom samo pusto{ i ru{evinu. (Vrlo dobro! Tako je! @iveo gospodin Risti}!)
Rukovo|ena, gospodo, vlada ovim mislima iznela je, kao {to rekoh, izmenu {estog ~lana. Na{lo se od nekih da je to malo. Kako to: izmena zakona o
pe~atnji pa samo jedan ~lan?! – vele neki. Pa, u celom zakonu, gospodo, ima samo tri, ~etiri ~lana od zna~ajne vrednosti a oni su svi drugi ~lanovi samo formalnosti. Da je vlada htela da postupi neiskreno onda bi uzela deset i dvanaest ovakvih neznatnih ~lanova pa bi ih iznela Skup{tini. Ali mi smo hteli da postupimo
iskreno pa smo i kazali: ovo je zna~ajan i merodavan ~lan koji }emo da izmenimo u tom smislu da ostane od njega prosta formalnost, da nema vi{e su{tine u
sebi. Ne bojte se, vreme }e skoro pokazati da }e se pisanje znatno izmeniti. [to
do sad nije bilo vi{e novina nije dolazilo ni od ~ega drugog nego od zamorenosti koja je za svakog do{la posle rata. Svaki je gledao da svoje nevolje le~i pa nije nikome bilo do novina. Sad izgleda kao da smo se odmorili pa }e ih biti povi{e. Vi ste videli da se ve} pojavio jedan novi list i koji je pored ~lana {est isklju~ivo uzeo na oko vladu. Pa kad se pod ovim {estim ~lanom tako mo`e da pi{e
onda zamislite kako }e da se pi{e kad toga ~lana ne bude. Otvara se dakle dovoljno {iroko polje za junake koji ho}e da dele megdane. (Vrlo dobro! Tako je!
Da se re{i!) Najposle, gospodo, molim da se stvar stavi na glasanje poimence.*
Mita Raki}
SLOBODA [TAMPE
Sloboda {tampe! Slobodna {tampa! [ta je to slobodna {tampa? Da se odgovori na ovo pitanje, valja najpre da smo ~isto sa pitanjem – {ta je sloboda?
Sloboda je da svaki ~ovek ~ini {ta ho}e, samo pod uslovom da time ne vre|a slobodu drugog. Sloboda jednog grani~i se sa slobodom drugog, i to joj je jedina granica.
Kad je ovako sa slobodom uop{te, onda tako mora biti i sa slobodom
{tampe.
[ta je dakle sloboda {tampe i u ~emu se upravo sastoji ona?
Sloboda govora sadr`i u sebi slobodu pisanja, a u slobodi pisanja le`i sloboda {tampe.
*
282
Dvadeset tri godine kasnije na srpski presto do{ao je kralj Petar I Kara|or|evi}. Za njegove vlade donet je izuzetno slobodouman Zakon o {tampi koji je sadr`ao samo jedan ~lan: “[tampa je slobodna”. Me|utim, od slobode {tampe me|u Srbima brzo se odustalo. Borba za slobodu {tampe u Srbiji i danas traje nesmanjenom `estinom. (Besede, priredio Milo{ N. \uri}, Prosveta, Beograd, 1967.)
Sloboda {tampe u Srbiji
Kao god {to je ~oveku slobodno pisati, tako isto treba da mu je slobodno
{tampati.
S druge strane, s gledi{ta politi~kog, ko god ima pravo glasanja, taj treba da ima slobodu i pisanja, a to }e re}i slobodu {tampanja.
Tu ne mo`e biti nikakve razlike ni prepreke, jer to je protivno pravu,
protivno razumu, protivno samom na~elu institucija na{ih.
Ni{ta ne sme spre~avati slobodnu izjavu duha ~ove~anskog, ni{ta ne sme
ugu{ivati misao ljudsku.
Gde ovoga ima, tu slobode nema.
Jedna primedba:
Svi zakoni na{ega doba, i na{i i strani, znaju za razne uvrede i povrede.
Tu vam je povreda ~asti, povreda morala, povreda religije, povreda javnog reda, povreda veli~anstva itd.
Ali, na veliko ~udo, ako ho}ete i jo{ bolje na veliku sramotu – oni ne znaju za jednu veliku, mo`da najve}u povredu.
To je povreda civilizacije.
Jedna engleska poslovica veli: Ko ubija ~oveka, taj ubija jedno razumno
stvorenje, ali ko ugu{uje knjigu, taj ubija sam razum.
Pritiskivati {tampu, ugu{ivati knjigu, daviti misao ljudsku, – to je povreda civilizacije.
Dosada{nji na{ Zakon o pe~atnji pritiskivao je {tampu, ugu{ivao je knjigu, i davio misao ljudsku.
On je sav bio povreda civilizacije.
Zakon treba da je za{titnik slobode, a ne apsand`ija njen.*
Vasa Pelagi}
PRAVO NA ODBRANU
41. Ukida se svaki zakon o slobodi {tampe, govora i javnog predavanja.
Za pisanje i javni govor niko se ne mo`e ni~im kazniti ni osuditi; jer ta sloboda
ve} je i svetija od svake osobe i crkvene svetinje. Za {tampu ure|uje se samo jedno pravilo, koje va`i za sve ~lanove Srbije, a to je ovo: svaki urednik ili vlasnik
novina i ~asopisa mora primiti ispravku ili odbranu i na{tampati je na istom mestu u svom listu gde je napad na{tampan bio. Odbrana mo`e biti dvared ve}a
od napada ili kritike. Ako to ne u~ini u toku od pet dana, onda }e mu vlast na
poziv napadnutog zabraniti svako izdavanje lista i kazniti ga sa 600 dinara globe, koja se odmah predaje u okru`no siroti{te. Tako se brani vladar, a tako isto nadni~ar i milionar.
42. Da se ukine svaki zakon koji ka`njava za omalova`avanje i oporo~avanje vlade, vlasti itd. Jer zbog toga su bezbrojni nasilnici i sebi~njaci vr{ili svoj
}ef, punili d`epove i ~inili sva mogu}a nevaljalstva i varvarstva nad podvlasnim
narodom.**
* Videlo, 22/1881.
** Iz ~lanka Spas Srbije i njenog naroda, 1893.
283
Hereticus, 1-2/2006
Du{an Popovi}
ZA SLOBODU [TAMPE
Slobodna {tampa je jedno od najstrahovitijih oru`ja u rukama revolucionarnih klasa. I nije ni najmanje ~udno {to su najgenijalniji proroci i ideolozi revolucionarne bur`oazije, kao Spinoza, Milton, Robespjer, tra`ili neograni~enu
slobodu {tampe. Za revolucionarni proletarijat, pak, sloboda {tampe je jo{ od
mnogo ve}e vrednosti i zna~aja no ma za koju revolucionarnu klasu u pro{losti,
zato {to on ima da pomo}u nje mobilizuje, organizuje, posveti i formira u ubojne bataljone tolike mase kakve svet jo{ nije zapamtio i da, uni{tavaju}i svog kapitalisti~kog neprijatelja koji je tako silan i kolosalan protivnik kakvog pred sobom nijedna revolucionarna klasa u pro{losti nije imala, izvede Revoluciju pred
kojom }e i sama Istorija stati zapanjena.
Ali ba{ zato {to je slobodna {tampa `ivotni uslov demokratije i najsilnije oru`je revolucionarnih klasa, svi despotski, reakcionarni i antinarodni re`imi
te`e njenom ograni~avanju i njenom uni{tenju. Kao god {to je pravilo da je svaka istinska demokratija i svaka revolucionarna klasa pobornik slobode {tampe,
tako je isto pravilo da su despoti, reakcionari, uop{te svi oni koji te`e da o~uvaju ili zadobiju ekonomske i politi~ke privilegije, najve}i protivnici slobodne {tampe. Nema reakcionarnoga re`ima pod kojim je {tampa bila slobodna. Prvi korak a u isti mah i najkarakteristi~nije obele`je svake socijalne i politi~ke reakcije
jeste uni{tenje slobodne {tampe putem raznih, prepredenih ili otvorenih, tartifskih ili cini~nih ograni~enja. Ali ba{ taj fakat, bolje no ikoji drugi, re~itije i ubedljivije no svaki drugi, pokazuje narodu od kolike je ogromne koristi za njega
slobodna {tampa. Iz toga fakta {to nju najpre i najradije ugu{uje svaki reakcionarni re`im narod treba da izvu~e pouke za sebe i da utoliko toplije prigrli zavoli slobodu {tampe. Nau~imo se od tirana da cenimo slobodu {tampe, divno je
uzviknuo Robespjer; i kada bi uop{te donosila zakon o {tampi, jedna istinska
demokratija mogla bi doneti zakon o {tampi samo sa jednim i samo sa ovim paragrafom: [tampa je u ovoj zemlji slobodna! Svaki drugi zakon o {tampi samo
je prepreden pravni~ki izraz za ograni~enje slobodne {tampe, to }e re}i za njeno
postepeno uni{tavanje.
Milan Grol
ISTINA PRE SVEGA
Stupci ovog lista namenjeni su izmeni mi{ljenja u jednom ozbiljnom vremenu. Da ta izmena mi{ljenja odgovori zadacima koje vreme postavlja, ona se
mora voditi s te`inom razloga koji odgovaraju te`ini zadataka, {to }e re}i ne nadmetanjem predube|enih formula nego produbljavanjem stvarnosti. Zadaci koje ta stvarnost postavlja danas, nesavladljivi su ikojom dijalektikom. U diskusiji sa onima koji ne misle o stvarima, i {to je jo{ te`e koji ih ne vide i ne}e da vide
kako ih u svirepoj o~iglednosti vidi ve}ina naroda, mi ho}emo da do kraja ostanemo s tom te`njom produbljivanja istine. U stanju kakvo je danas, za svakoga
*
284
Iz knjige Za slobodu {tampe, Beograd 1911.
Sloboda {tampe u Srbiji
kome je stalo do istine, i koji je ube|en da u napretku sveta ni{ta nije postavljeno zdravo ni trajno {to nije postavljeno na istini, ta objektivnost je objektivnost prema samome sebi. U stanju kakvo je danas niko ne mo`e prevariti drugoga a da ne prevari samog sebe.
Mo`e biti spora o na~inima na koje se pojedina pitanja mogu re{avati,
ali ne mo`e biti spora o postojanju samih pitanja, pogotovu kada ona bodu o~i.
Pitanje istine, kao osnove stvarnom re{avanju problema, ilustrovano je bilo u
jednoj skora{njoj diskusiji u Privremenoj narodnoj skup{tini, gde su od strane
opozicije podvu~ena kao dva najte`a problema umirenje i uspokojenje zemlje
i rastu}a ekonomska kriza. Od strane vladine ve}ine, prvi problem – o uspokojenju zemlje, nije uop{te shva}en u njegovoj {irini. Re~eno je: sve {to je nespokojno, krivo je, reakcionarno je i u neznatnoj je manjini. U stvari i jedno, i drugo, i tre}e ne odgovara stvarnom stanju. Sve tri tvrdnje su ne samo zaslepljeno
isklju~ive nego i lakomislene. Zatvaranje o~iju na istinu u tom pitanju pacifikacije zemlje, koje uslovljava mnoga druga, kobno je. Za harangiranje masa, u huci i buci, mo`e poslu`iti tvrdnja da front oli~ava demokratiju, a sve drugo izvan
fronta reakciju i fa{izam, ali politi~ka kampanja na takvoj osnovi ne}e doprineti
poverenju razumnog sveta prema onima koji misle da podignut glas mo`e da zaglu{i istinu. A te`e i o~iglednije oglu{enje o istinu je zatvaranja o~iju na opasni
tok ekonomske krize, koja se svojim raznim vidovima nerazmrsivo spli}e, zao{trava i preti te{kim posledicama ove zime. Iscrpenost zemlje, upropa{}ena sretstva proizvodnje i saobra}aja, kriti~na oskudica uglja, malaksavanje i najpohvalnijih upinjanja za aktiviranje bez osnovnih materijalnih uslova za aktiviranje,
smanjivanje nasu{nih dnevnih potreba, do same ishrane koju }e slaba `etva ove
godine za neke krajeve ove zime dovesti potpuno u pitanje – to je problem. Te{ko zabrinjuju}i problem. Me|utim, od strane vladine ve}ine podigla sa uzbuna
na sam zaklju~ak da u privrednom pogledu nazadujemo. Postojanje tog te{kog
i slo`enog problema, u svima njegovim vidovima ne mo`e se upisati u greh samoj vladi, u dana{njem spletu ekonomskih neda}a kod nas i oko nas u svetu.
Ali se s ozbiljnom brigom mora konstatovati nepriznavanje od strane vladine
ve}ine ne njene krivice, nego nepriznavanje da problem uop{te postoji u njegovoj te`ini i tendencijama, to jest kao iz dana u dan ve}e zao{travanje ekonomske krize. Zatvaranje o~iju na istinu kad se ona pokazuje ovako nemilosrdno jasno, izaziva bri`no pitanje o ~itavoj jednoj politici vo|enoj sa tako malo realnog
su|enja.
* * *
Dok se na jednoj strani prenebregava stvarnost, na drugoj se operi{e dvosmislicama. Tako je u shvatanju “tekovina narodnooslobodila~ke borbe” kao
tekovina onih koji dr`e vlast u rukama, i u ovako te{kim danima sav program
svodi na odr`anje te vlasti. I Konstituanti se postavlja taj cilj. Ona treba da zaklju~i jedan grozni~av politi~ki period od tri meseca kroz koje se izvodi zasedanje Privremenog parlamenta, sve politi~ko zakonodavstvo, primena tih zakona
i sva izborna radnja. A u koju svrhu sve to? ^emu je uop{te jedna Konstituanta
koja ne bi {irinom narodne volje ostvarila pregnu}e za Obnovu i {irinom gledanja i su|enja o stvarnim uslovima sre|ivanja zemlje postavila stvaran narodni
program? Razumljivo je da oni koji izvan svojih isklju~ivih ciljeva ne vide druge
uslove za ostvarenje jednog istinski demokratskog novog poretka, ostavljaju
285
Hereticus, 1-2/2006
Konstituanti – po njihovoj meri krojenoj – samo da registruje poredak kakav je
danas. Ali u takvoj Konstituanti narod ne vidi ni demokratiju, ni ispunjenja obe}anja tokom Oslobodila~ke borbe, ni onih iz sporazuma Tito-[uba{i}, ni onih
sa Krima, ni onih u deklaraciji same vlade iz meseca marta. U re~ima o narodnoj vlasti, koju narod tra`i ali ne dobija, u re~i o narodnim tekovinama, koje
on ni u kojoj blagodeti ne u`iva, u formulama koje ne odgovaraju sadr`ini, narod ne ose}a istinu. To je ono bitno.
Ta zloupotreba re~i bez istine u njima i zatvaranje o~iju na istinu gde ona
bode o~i, onemogu}uje svaku objektivnu diskusiju. A u vremenu u kome su o~i
sveta razroga~ene nevoljama, produ`avanje tih dvosmislica ne zavarava nikog,
i ne slu`i ni~em.
Tu treba ponoviti: u stanju kakvo je danas, niko ne mo`e prevariti drugog a da ne prevari samog sebe.
* * *
Svima koji ugro`eni op{ti interes danas stavljaju iznad posebnih, taj op{ti interes nala`e istra`ivanje istine, ili ta~nije re}i mnogostrukih istina jednog
tako slo`enog i mnogostrukim neda}ama poreme}enog `ivota kakav je na{. U
pitanju je utvr|ivanje onoga s ~ime se u toj razbijenoj stvarnosti danas mora
ra~unati i {to treba jedno s drugim izmiriti i uskladiti, isto kao onoga {to iz zaostalih zabluda i predrasuda treba razumnim merama otklanjati, kako bi duhovno uravnote`ena zajednica bila povedena idejom vodiljom demokratije pouzdanijim korakom.
Da jedna ideja uspe da u takvu politi~ki, nacionalno i socijalno uravnote`enu celinu pove`e podvojene, rasturene i u pomu}enim danima ~ak i protivpolo`ena snage, ona treba da proizi|e iz {irokog shvatanja na{e te{ke stvarnosti, i iznad svih merila – ona treba da proizi|e iz ~ove~anskog razumevanja stvarnosti ljudske i one druge materijalne u kojoj se mu~i ~ovek, pritisnut ne zna se
~ime te`e — zlim ose}anjima ili bedom.
Nikad ni{e nego danas nije bilo potrebno da ideja koja treba da tog unesre}enog ~oveka povede, ukrepi njegove napore i veru u Obnovu, bude u istinu
ideja-vodilja, i ni u ~em ideja-gonilja... Da ona uspe, potrebno je da ona ne
samo do~arava rajska naselja nedoglednog budu}eg `ivota nego i da ostvaruje
zadovoljstva `ivota u kome se treba danas i kroz pokoljenja grbiti da se dospe
dalekom idealu. I pravi smisao progresivne demokratije, u svim vidovima u kojima ona propoveda ideje neprekidnog preobra`avanja `ivotnih uslova, i nije u
zami{ljenom i nikad zavr{nom stupnju napretka u nedoglednoj budu}nosti, koliko u zadovoljstvu napredovanja iz dana u dan, u ose}anju postizanja, u zadovoljstvu rada ne samo za sutra{nja pokolenja nego i za sebe i zajednicu u dana{njem pokolenju. Jer, ako je polazna i zavr{na misao demokratije ~ovek, i
smisao demokratije mora biti u ~ove~anskom ose}anju kao izvoru i merilu svim
idejama. I zato ta demokratija koja se zala`e za svakog dana bolje uslove `ivotu sutra{njem, i u isti mah za ostvarenje najboljih mogu}ih uslova `ivotu dana{njem, stavlja danas na dnevni red pre mnogih ta~aka idealnog programa za budu}nost, – gorko i krvavo stvarnu nu`du dana{njeg ugro`enog `ivota.*
*
286
Milan Grol, “Istina pre svega”, u: Demokratija, 27. septembar 1945, str. IV-VI.
Sloboda {tampe u Srbiji
Mihailo Bjelica
POSLERATNE DEBATE O SLOBODI [TAMPE
Jeda od prvih zakona nove Jugoslavije, usvojen na sednici Privremene
narodne skup{tine krajem avgusta 1945. godine, bio je Zakon o {tampi. Usvajanje ovog zakona pratile su vrlo o{tre debate u Skup{tini koje su vo|ene u neobi~nim okolnostima: rat se tek zavr{io, jo{ nije bio donet ni ustav, a trebalo je
usvojiti zakon koji odgovara novom dru{tveno-politi~kom ure|enju i koji }e garantovati vi{e slobode od zakona predratne Jugoslavije. Skup{tina je bila podeljena na komunisti~ku ve}inu, koju su sa~injavali u~esnici narodnooslobodila~ke borbe (predstavnici Narodnog fronta) i opozicionu manjinu, sastavljenu od
predstavnika gra|anskih stranaka koje se nisu kompromitovale u saradnji sa neprijateljem (njihovi predstavnici u{li su u Skup{tinu na osnovu odluka Konferencije u Jalti). To je prva i poslednja skup{tina u novoj Jugoslaviji u kojoj je
postojala legalna parlamentarna opozicija.
Kompozicija predlo`enog zakona je bila sli~nija predratnom zakonu o
{tampi: tekst je po~injao na~elnom odredbom o slobodi {tampe, posle toga slede ~lanovi kojima se defini{e {ta se podrazumeva pod {tampom, a iza ovih odredbe o izdavanju i ure|ivanju novina.
Od ukupno 27 ~lanova, koliko ima ovaj zakon, ~etiri ~lana se odnose na
zabrane, a jedanaest na kaznene odredbe.
Kao i uvek, glavni nesporazumi su nastali oko pitanja slobode {tampe.
Isti~u}i argumente o potrebi slobode {tampe u novoj dr`avi, skup{tinska manjina je tra`ila zakon koji }e garantova ti slobodu i za opoziciju. Poslanici u~esnici NOB, me|utim, smatrali su da bi davanje slobode {tampe opozicije ugrozilo
tekovine revolucije, a u prilog svojih mi{ljenja navodili su opasnosti koje se kriju od zloupotrebe slobode {tampe.
Jo{ u toku priprema zakona, na sednici zakonodavnog odbora, opoziciona manjina, sa Milanom Grolom na ~elu, izdvojila je svoje mi{ljenje, tvrde}i da
predlo`eni zakon samo formalno garantuje slobodu {tampe i da omogu}uje proizvoljna tuma~enja od strane vlasti. “Sloboda {tampe, kao sloboda mi{ljenja i sloboda politi~kog `ivota, ne zavisi samo od nekoliko odredaba koje imaju formalni karakter, nego je uslovljena materijalnim i politi~kim ~injenicama”, ka`e se
u saop{tenju opozicione grupe. Za potvrdu takvog stanja, navodi se ~injenica
da se materijalna sredstva {tampe (hartija i {tamparija) nalaze u rukama vlasti
“koja je politi~ki isklju~iva”.
Na skup{tinskoj sednici su podneta dva izve{taja o predlogu zakona, jedan u ime ve}ine i jedan u ime opozicione manjine. Obrazla`u}i predlo`eni tekst,
izvestilac ve}ine Milo{ Carevi} je rekao da zakon garantuje slobodu {tampe i da
je sa te strane sasvim precizan. “Mi smo dovoljno jaki da ka`emo {ta dozvoljavamo, a {ta zabranjujemo.” Izvestilac manjine dr Dragi} Joksimovi} je dokazivao suprotno, tvrdio je da je zakon neprecizan i da se na osnovu njegovih odredbi mo`e zabraniti devet desetina listova. “Prema tome {tampa nije slobodna
jer je vezana te{kim i nepotrebnim ograni~enjima”, bio je zaklju~ak Joksimovi}a.
U diskusiju se uklju~io i Edvard Kardelj, tada predsednik vlade i ministar za Konstituantu. Na primedbu da {tampa nije slobodna, jer je u rukama dr`ave, odgovorio je “da je stara dr`ava bila u rukama protivnarodnih slojeva, u
287
Hereticus, 1-2/2006
rukama male grupe neprijatelja, a nova Jugoslavija je izgra|ena po volji narodnih masa. To je instrument u rukama devet desetina na{eg naroda: zna~i – vlast
ogromne ve}ine naroda nad jednom sitnom reakcijom.” Kardelj nije poricao da
zakon predvi|a i neka ograni~enja slobode {tampe. Me|utim, za ta ograni~enja
su krivi okupatori i kvislinzi – da nije njih, ne bi ni bila potrebna. On je rekao
da je zakon pravljen za situaciju onakvu kakva je, a kad se situacija pobolj{a,
done}e se novi zakon. “Treba sa~ekati i dok narod ne pro~isti iz svoje sredine
ostatke fa{izma i izdajstva”, naglasio je Kardelj.
Posle izlaganja Edvarda Kardelja govorilo je vi{e poslanika, izme|u ostalih i Jozo Milojevi}, koji je rekao: “Dati slobodu fa{istima i profa{istima, dati
slobodu u ovoj napa}enoj zemlji doma}oj i stranoj reakciji, zna~ilo bi otvarati
put ka povratku na staro, zna~ilo bi negirati ~itavu narodnooslobodila~ku borbu, jer bi oni tako zami{ljenu slobodu {tampe iskoristili ba{ protiv svih sloboda
koje je narod stekao, upotrebili bi je za borbu protiv narodne vlasti, pa ako ho}ete i protiv slobode same {tampe.”
Verovatno uznemiren “naelektrisanom” atmosferom u Skup{tini, na govornicu je jo{ jednom iza{ao Milan Grol, poku{avaju}i da doka`e dobronamernost svojih primedbi. On je sada vi{e govorio o svom predratnom radu i simpatijama za narodnooslobodila~ku borbu, nego {to je kritikovao projekt zakona o
{tampi. Rekao je samo da u njemu ima “nesklada izme|u re~i i ~injenica”.
To je bio povod da i Kardelj jo{ jednom uzme re~. “Po mom mi{ljenju”
– rekao je on – “~itava stvar se kod manjine i kod gospodina Grola svodi na nepoverenje prema na{im narodnim vlastima, Ja, tako|e, mislim da treba u~initi
jo{ mnogo {to{ta da bi rad organa narodne vlasti bio idealan, zadovoljavaju}i
Ali, pored svih gre{aka koje jo{ pokazuju, narodne vlasti su izraz prave narodne
demokratije, i onaj, koji njih odbacuje, odbacuje samu demokratiju, s vodom iz
kade izliva i dete.”
Po zavr{enoj diskusiji je ~itan ~lan po ~lan predloga zakona o {tampi. Od
ukupno 375 poslanika za predlog je glasalo 358, dok je 17 poslanika bilo protiv
njega. Povodom izglasavanja Zakona, u Borbi je iza{ao, 29. avgusta 1945, ~lanak Nikole Vujanovi}a “Sloboda {tampe i na{a demokratija”, gde su podvrgnuta o{troj kritici mi{ljenja opozicije koja su se ~ula u Privremenoj narodnoj skup{tini.
Argumentima koji mnogo podse}aju na Trockog posle oktobarske revolucije, autor stavlja do znanja da nema slobode {tampe za neprijatelje narodnooslobodila~ke borbe. Dati njima slobodu “to bi zna~ilo pomo}i fa{istima i reakcionarima da ru{e ono {to je narod sazidao”, pi{e Vujanovi}. On se kriti~ki osvrnuo i na tezu “demokratije za sve” koju je zastupala grupa oko Milana Grola,
tvrde}i da bi se ona ubrzo “pretvorila u najcrnju i najkrvaviju diktaturu reakcije”. Imaju}i u vidu da je Borba bila centralni organ Komunisti~ke partije Jugoslavije, ovakve kvalifikacije opozicije nisu izra`avale samo mi{ljenje autora, nego
i stav najvi{eg politi~kog rukovodstva.
Odmah posle usvajanja Zakona o {tampi, Privremena narodna skup{tina
je donela Zakon o krivi~nim delima protiv naroda i dr`ave. ^lan 9. ovog Zakona glasi: “Propaganda ili agitacija koja sadr`i poziv na nasilno obaranje postoje}eg dr`avnog ure|enja kazni}e se li{enjem slobode s prinudnim radom najma-
288
Sloboda {tampe u Srbiji
nje od jedne godine dana. Ako je delo izvr{eno putem {tampare i radija, uze}e
se to kao ote`avaju}a okolnost.”
Krajem 1945. godine su odr`ani narodni izbori i izabrana redovna Narodna skup{tina, a po~etkom 1946. usvojen je Ustav Demokratske Federativne Jugoslavije, koji ka`e da se gra|anima zajem~uje sloboda {tampe, govora, udru`ivanja, zborova, javnih skupova i manifestacija. Na osnovu novog Ustava, kojim
su potvr|ene tekovine narodnooslobodila~ke borbe i socijalisti~ke revolucije,
izvr{ene su temeljne promene u ure|enju zemlje. Nizom zakona oduzeta su bur`oaziji sredstva za proizvodnju (izme|u ostalog i {tamparije, fabrike hartije, radio-reliji i druga privatna preduze}a). Ustanovljen je re`im dr`avne svojine nad
sredstvima za proizvodnju u okviru koga je dr`ava, shodno na~inu demokratskog centralizma, neposredno upravljala i privredom i svim javnim poslovima.
To je period centralizovane dr`avne uprave, ili revolucionarnog etatizma, kada
su sredstva informisanja bila direktno odgovorna dr`avi i partijskim organima.
Opozicija je istisnuta iz Skup{tine, a od opozicionih listova zadr`ali su se jo{ neko vreme samo dva-tri, me|u kojima i poznata “Republika” Ja{e Prodanovi}a
(prestala da izlazi 1956). [tampom su rukovodili agitpropi, a radio je bio pod
upravom Glavne radio-direkcije, koja je bila vladina ustanova.
U julu 1946. je potvr|en Zakon o {tampi iz 1945. s tim {to mu je dodata
jedna odredba u ~lanku o zabranama. Ka`njivim delom je progla{eno svako “pozivanje ili podsticanje na promenu ili naru{avanje ustavnog ure|enja”.*
Mo{a Pijade
GOVOR NA PROSLAVI DESETOGODI[NJICE
SAVEZA NOVINARA JUGOSLAVIJE
O zadacima novinara u izgradnji socijalisti~kog dru{tva na sve~anoj akademiji povodom proslave desetogodi{njice Saveza novinara Jugoslavije govorio
je 19. novembra 1955. godine negda{nji novinar Mo{a Pijade, tada ve} akademik i predsednik Savezne skup{tine.
* * *
Drugovi i drugarice,
Anti~ki svet znao je za sedam ~uda, savremeni za sedam sila. Ako bi me
neko pitao za sedam ~uda ja bih se nekako i mogao setiti nekoliko, ali dana{nja
sedma sila tako se ra{irila i osilila da }e se te{ko na}i neko ko }e se setiti koje
su onih prvih {est. Jedino nova, osma sila, nuklearna energija, mo`e imati neka
prava na pretenziju da malo potamni veli~inu sedme sile. A po{to su ljudi ti koji dr`e svaku silu u svojim rukama, to je svaka sila i opasna za ljude, a ne samo
korisna. Va`i to za sedmu kao i za osmu. Sve zavisi od upotrebe. Skupili smo se
danas ovde da odamo po~ast na{oj doma}oj sedmoj sili, na{oj {tampi. Ona to
zaslu`uje, jer je ona jedna dru{tvena sila, a ne sila pojedinih novinara ili grupa
novinara. Pojedinac je samo bolji ili lo{iji radnik koji u toj sili slu`i vr{e}i jednu
*
Mihailo Bjelica, “Posleratne debate o slobodi {tampe”, u: Dva veka srpskog novinarstva, str. 301-302.
289
Hereticus, 1-2/2006
vanredno va`nu i odgovornu dru{tvenu du`nost. To je profesija koja tra`i ne
samo talenat, sposobnost i brzinu, nego i drskost ali i ne samo drskost nego i
znanje i vrlo razvijeno ose}anje odgovornosti.
Stara je izreka da je novinar univerzalna neznalica. Nije to ni{ta neta~no.
Jer novinar mora da pi{e o svemu, a sve ne mo`e da zna kao stru~njak. A i dobro je da je tako, jer ako bi on bio stru~njak, ne bi bio i ne bi mogao biti dobar
novinar. On je popularizator, on obave{tava mase, a tu je osnovno kako on to
~ini, osnovno je na~in kako }e doga|aj ili stvar prikazati. Jer se uvek radi o doga|ajima i novim stvarima, iz dana u dan /.../ Pa po{to ne mo`e sve da zna, a o
svemu pi{e, to on svoje neznanje mora da popuni svojim talentom, brzim snala`enjem i brzim prodiranjem i razumevanjem svega {to mu se nametne u njegovom dnevnom poslu. Jednom re~i, radi se o jednom posebnom talentu koji se
mora imati u toj profesiji, ali koji ipak ostaje samo osnova, samo neophodan uslov, polazna ta~ka, a ostalo mora da do|e kroz neprekidno sticanje iskustva i
stalnom studijom.
Samo to nije sve. To je tek zanatska strana profesije. Na to onda dolazi
i ideja. Ideja kojoj slu`i{, za koju gori{, za koju se bori{, koja te neumorno i neprekidno vodi, koja je u tebi unutra, u srcu isto toliko koliko u glavi, ideja koja od tebe tra`i i odanost i hrabrost, i odu{evljenje i ~vrstinu, i ljubav i mr`nju,
i drskost i umerenost i opreznost. Za na{eg novinara to zna~i slu`iti socijalizmu.
Sve te osobine moraju zajedno biti tu, ako novinar ho}e da se sna|e u lavirintu doga|aja, da bi znao kad treba da ne{to ka`e, kako da ka`e ili da se uzdr`i
da ka`e, jer slu`enje istini zahteva ponekad i veliku uzdr`ljivost i odlaganje.
Biti lo{ novinar, to je laka stvar. Pisati la`i stra{no je lako. Ima toga u stranoj {tampi jo{ prili~no mnogo u pogledu Jugoslavije, vi{e no {to bi se danas uop{te moglo o~ekivati.
Ali po{to nisam toliko patriota da primene neta~nih obave{tenja tra`im
samo izvan na{ih granica nave{}u jedan doma}i. U ovoj 1955. godini jedan list
u nekom na{em lepom gradu doneo je jednu malu reporta`u pod naslovom “Zabilje{ka iz Kerestinca: “Lijep ljetnji dan. Poslije obilne ki{e koja je plju{tila no}u
ugodno smo se osje}ali u svje`ini jutra. Na domaku smo Kerestinca. Kupole visokih kula projektuju se prema nebu. To je nekada{nji letnjikovac Bana Mihaljevi}a. Dvorac je za vrijeme rata i usta{ke strahovlade bio pretvoren u logor smrti. Tu je veliki broj na{ih drugova mu~en, mrcvaren, prebijan u samicama”.
I sad o~ekuje{ da pro~ita{ o bekstvu i stra{nom pokolju preko devedeset
komunista koji su 14. jula 1941. godine pobegli iz Kerestinca. Ali ne. Nego ~ita{
ovu fantasti~nu glupost.
“Sa sjeverne strane jo{ uvjek se vidi malena okrugla rupa na zidu. To je
otvor kroz kojeg se provukao i pobjegao iz zlo~ina~ih ruku na{ veliki revolucionar, narodni heroj, junak socijalisti~kog rada, predsednik Savezne narodne skup{tine drug Mo{a Pijade. ^uli smo pri~u o tome. Drug Mo{a je no}u malenim no`i}em strugao malter i trpao ga u d`epove. Preko dana, za vrijeme dnevne {etnje,
prosipao je sastrugani malter. Dugo je to trajalo. Na posljetku, jedne mra~ne no}i na{ao se na slobodi.”* I tako dalje.
*
290
Mo{a Pijade nije bio me|u komunistima zarobljenim u Kerestincu.
Sloboda {tampe u Srbiji
Ali to je samo {aljivo i nikom nije na{kodilo, ali je ponekog obmanulo jer
mi se javio na osnovu te reporta`e drugi list tra`e}i da detaljno opi{em kako mi
je uspelo ovo bekstvo! Na|u se u na{oj {tampi, na`alost, druge ozbiljnije dezinformacije sa druk~ijim posledicama.
Te{ko je biti dobar novinar, a hteo bih da ka`em da je to kod nas danas
ba{ i prili~no te{ko. Lak{e je bilo grmeti nekad protiv reakcionarnih re`ima, negoli danas pisati za dana{nji poredak, osim ako bi se radilo o slavopojkama koje na{e dru{tvo uop{te ne trpi. Biti konstruktivan u delatnosti {tampe na delu
na{e socijalisti~ke izgradnje nije samo ozbiljan, ve} je i te`ak zadatak. To je ono
{to od na{ih novinara zahtevam da neprekidno rade na svom sopstvenom izgra|ivanju, na svom sopstvenom uzdizanju kao boraca za socijalizam.
Trka za senzacijama nije kod nas na mestu, ne treba tr~ati za nesolidnim
informacijama o tome {ta }e biti sutra, a pri tom jo{ nesolidno zapostavljati tuma~enje i obave{tavanje o onome {to se zbiva danas. Ne zaboravljati prisnu povezanost unutra{njih i spoljnih, me|unarodnih zbivanja. Znati obja{njavati sada{njicu, znati na {ta, kad i kako uperiti kritiku, sve su to stvari koje nisu lake.
Ali se moraju ~initi i na{a {tampa mora jo{ da u~i kako da savla|uje sve te{ko}e. Ona to mo`e i mi svi moramo priznati sve njene pozitivne napore. Njih je
priznao i drug Tito u svom pismu koje je ovde pro~itano. Ali ja se nadam da }e
moje novinarske kolege, jer ovde i govorim kao stari ~lan profesije, mnogo vi{e
nego to priznanje primiti k srcu kritiku i apel koji im je drug Tito uputio. Ja ih
molim da zaborave ovo nekoliko mojih prigodnih re~i, koje sam do{ao da ka`em jer su me organizatori Akademije na to ljubazno pritisnuli, a tra`im od njih,
od svih novinara {irom na{e zemlje da ulo`i sve napore da ~vrsto idu stopama
koje je ocrtao drug Tito u `elji da na{a {tampa {to bolje bude kako on ka`e: “mo}no oru`je u naporima na{ih naroda na izgradnji socijalizma” ali oru`je koje “mora biti ne samo o{tro ve} i svetlo”.*
Mihajlo Bjelica
STUDENTSKI BUNT 1968.
Proces demokratizacije javnog informisanja u socijalisti~koj Jugoslaviji
je i{ao mnogo br`e u teoriji nego u praksi. Birokratsko-dogmatske snage, kojima demokratija nikad nije godila, bile su jo{ toliko jake da, ako ne da sasvim
zaustave, ono da uspore taj proces. One su na~elno bile za demokratizaciju, jer
su to nalagali Ustav i Program Saveza komunista, a u stvarnosti su bile protiv
nje. Stvorila se takva situacija da su ~esto isti ljudi dr`ali govore o slobodi i demokratiji. a u praksi radili ne{to sasvim suprotno: izdavali direktive kako treba
pisati i kritikovati neposlu{ne novinare.
Sve ove protivre~nosti su izbile na povr{inu za vreme studentskih demonstracija 1968. godine. Izme|u mnogih parola, koje su ispisivali beogradski studenti, mogle su se pro~itati i ove: “Sloboda {tampe” i “Ne verujte {tampi”. Na
*
Borba, Beograd, br. 276, 20. novembar 1955; Politika br. 15295, 20. novembar
1955.
291
Hereticus, 1-2/2006
prvi pogled izgleda protivure~no – sloboda i poziv na bojkot! Parola “sloboda
{tampe” mogla je da se odnosi na studentsku {tampu, koja je tih dana bila pod
jakom prismotrom. Druga parola se odnosila na “re`imsku {tampu” koja je odmah osudila demonstracije. U stvari, to je bilo prvo reagovanje studenata na izve{tavanje sredstava informisanja o demonstracijama. Nezadovoljni tim izve{tavanjem, oni su tra`ili da se smene direktori i urednici beogradskih dnevnih
listova, Radio-Beograda i Tanjuga, a na tehni~kim fakultetima bio je uspostavljen poseban stub (studentski “stub srama”) na koji su studenti lepili listove
koji su osu|ivali demonstracije.
Me|utim, ako se analizira Akcioni program beogradskih studenata, koji je pisan istog dana kad i ove parole (4. juna 1968), mo`e se videti da se u njemu ne postavlja pitanje slobode {tampe, ve} pitanje demokratizacije informacija. “Proces demokratizacije informacija treba energi~no da zahvati sva sredstva
informisanja”, pi{e u tom programu. Primenjeno na konkretnu situaciju, ovo bi
trebalo da zna~i: omogu}iti studentima da iznesu svoje stavove i mi{ljenja u svim
sredstvima javnog informisanja.
Dalji proces demokratizacije je imao svoj tok, nekad br`i nekad sporiji,
koji je zavisio od politi~kih okolnosti. Bilo je perioda kada su dr`avni organi,
zbog prodora nacionalizma ili liberalizma (na primer: mas-pokret u Hrvatskoj
i liberalizam u Srbiji po~etkom sedamdesetih godina) morali da interveni{u nepopularnim merama, kao {to su zabrane listova, smenjivanje urednika i dono{enje posebnih zakona (Zakon o spre~avanju zloupotrebe slobode {tampe, 1976).
[to je najva`nije, proces demokratizacije nije mogao biti sasvim zaustavljen.*
Slavoljub \uki}
PROGON NOVINARA
Kako vreme odmi~e, sve vi{e ~ujem o progonima novinara u komunisti~kom re`imu. Mislim da tu ima svakojakog preterivanja. [tampa je bila pod punom kontrolom partijskih foruma. Bilo je i brutalnih obra~una. Ali, kada se sve
sabere, novinari su mnogo bolje pro{li nego novinarstvo, koje je, nasiljem vlasti, osaka}eno u obavljanju svojih profesionalnih du`nosti.
Postojao je odre|eni okvir u kojem se kretala javna re~. Te granice su
odre|ivali vode}i ljudi poretka, u kojem je sveto pravilo bilo da se sam poredak
ne mo`e dovoditi u pitanje, a jo{ manje njegovi protagonisti. Podvaljivalo se re`imu. Bilo je neprestanih sukoba i pojedina~nih iskakanja, kojima su novinari
demonstrirali neslaganje sa sopstvenim polo`ajem. Na `alost, od toga vlastodr{ce nije bolela glava. Pobe|ivao je ja~i. A mo} je bila koncentrisana u mehanizmu vlasti, koja je svu svoju energiju iscrpljivala u sopstvenom samoodr`anju.
Me|utim, koliko god je {tampa u komunisti~kom poretku imala zajedni~ka obele`ja, polo`aj novinara nije uvek bio isti. Obi~no je zavisio od dru{tvene
atmosfere, u kojoj je bilo omek{avanja i stezanja, uvek u vezi sa vladaju}om po*
292
Mihailo Bjelica, “Studentski bunt 1968.”, u: Dva veka srpskog novinarstva, str.
303.
Sloboda {tampe u Srbiji
litikom. A najte`e je bilo u vreme krupnih, prelomnih politi~kih doga|aja, kada su novinari obavezno pla}ali cenu sukobljenih politi~kih vrhu{ki. Gotovo po
pravilu, sa padom jedne politi~ke garniture, nova vlast je najpre nastojala da po
svojoj meri skroji uredni~ke garniture u {tampi.
Najve}i potresi u beogradskom novinarstvu nastali su posle politi~ke likvidacije takozvanih srpskih liberala, 1972, i u vreme Osme sednice CK Srbije,
1987. godine. Iako sam se, u svom dugom novinarskom veku dosta toga nagledao, ljudski i profesionalno najte`i su mi bili progoni u {tampi po~etkom sedamdesetih godina. Jedan od razloga je {to sam, padom liberala, izgubio svaku nadu
u demokratski preporod {tampe. A drugi je, mnogo te`i, {to su tada stradali urednici visokih profesionalnih sposobnosti, kakvih je malo bilo u posleratnoj jugoslovenskoj {tampi. Mislim najpre na Aleksandra Nenadovi}a, Frana Barbijerija, Slobodana Glumca i Ljubu Veljkovi}a.
Omek{anja u novinarstvu nastala su po~etkom {ezdesetih godina, a od
1968, u velikoj meri zahvaljuju}i pritiscima kriti~kog dela inteligencije, {tampa
po~inje slobodnije da di{e. Listove zabranjuju, ali oni i dalje `ive sa istim, spornim sadr`ajima. Najdalje su oti{li Student, Vidici, Gledi{ta, Je`, Knji`evne novine, ~iji se tekstovi ~esto nisu uklapali u re`imsko novinarstvo.
Takozvana politi~ka {tampa tako|e je ispoljavala mnogo ve}u {irinu i gubila atribute dirigovanog novinarstva. Javljaju se samostalniji autorski komentari i po~inje da se neguje istra`iva~ko novinarstvo NIN. Informacije su objektivnije. Pove}avaju se tira`i i ~itaoci mnogo vi{e veruju {tampi. Mislim, ~ak, da
nikada, ranije i kasnije, beogradsko novinarstvo nije u`ivalo toliko profesionalni ugled kao po~etkom sedamdesetih godina, razume se uzimaju}i u obzir karakter partijske dr`ave, a pogotovo polo`aj novinarstva u isto~noevropskim zemljama. Mnogi tada{nji novinari, zahvaljuju}i silnim ograni~enjima u kojima su
godinama radili, zaista su to vreme do`ivljavali kao “zlatno doba {tampe”.
U vreme liberala, na ~elu Politike, NIN-a i Borbe bili su glavni urednici
(Aleksandar Nenadovi}, Frane Barbijeri i Slobodan Glumac) koji su dostigli
najvi{i profesionalni nivo u jugoslovenskom novinarstvu.
Progon je bio brutalan. Za kratko vreme, milom ili silom, ostavke su podneli gotovo svi urednici vode}ih glasila: Aleksandar Nenadovi}, glavni urednik
Politike; Frane Barbijeri, glavni urednik NIN-a; Mirko Stamenkovi}, glavni urednik Ve~ernjih novosti; Dragoljub-Era Ili}, direktor Televizije Beograd; Veroslava Tadi}, glavni urednik Televizije Beograd; Ljubomir Veljkovi}, glavni urednik Ekonomske politike; @ivota \or|evi}, pomo}nik glavnog urednika NIN-a;
Jovanka Brki}, predsednik Udru`enja novinara Srbije. Sticajem okolnosti, upravo je bio istekao mandat Zdravku Vukovi}u, generalnom direktoru Radio-televizije Beograd, i Slobodanu Glumcu, glavnom uredniku Borbe, {to je egzekutorima olak{alo posao.
Aleksandar Nenadovi}, novinar najvi{eg profesionalnog ume}a, padom
liberala do`iveo je sudbinu ~oveka koji nije potreban srpskom novinarstvu. Jedan od njegovih “velikih grehova” bio je i taj {to je na prvoj strani Politike objavio slike Marka Nikezi}a i Latinke Perovi} uz informaciju o njihovoj ostavci.
Isklju~en je iz partije i osam godina je izgubio pravo na svoje ime u novinama.
Nastavio je da pi{e pod izmi{ljenim inicijalima S.R. Nekoliko tekstova je objavio u NIN-u potpisuju}i se sa Sveta Radojevi}. Kada je mislio da je vreme u~i-
293
Hereticus, 1-2/2006
nilo svoje, 1977, od njega je zahtevano da napusti Politiku i pre|e u Institut za
me|unarodnu politiku i privredu. Me|u razlozima ovakvog zahteva navedeno
je njegovo dru`enje sa Mirkom Tepavcem, nekada{njim ministrom inostranih
poslova, koji je, tako|e, podneo ostavku 1972.
Prvi put se Nenadovi} potpisao svojim inicijalima 1981, po vodom smrti
ameri~kog glumca Roda Stajgera, {to je u politi~kim krugovima izazvalo burnu
reakciju. Tek 1982, legalizovao je svoj status.
Frane Barbijeri je do{ao u Politikinu ku}u polovinom {ezdesetih godina
sa reputacijom jednog od tvoraca na{eg savremenog `urnalizma, pokreta~a Globusa, Vjesnika u srijedu, glavnog urednika Vjesnika i ~oveka koji je u svetu imao
profesionalne kontakte sa mnogim vode}im li~nostima. NIN je najve}i Barbijerijev ure|iva~ki domet, ali i njegov najve}i `ivotni poraz i prekretnica u njegovoj karijeri. Sa mesta glavnog urednika skinut je jednim potezom: smenjen,
isklju~en iz Partije, penzionisan u 49. godini `ivota i prakti~no udaljen iz jugoslovenskog novinarstva, da bi zatim nastavio karijeru u italijanskoj {tampi i postao jedan od vode}ih evropskih novinara. Dobio je visoku italijansku nagradu
za novinarstvo “Maks David”, a kada je umro u Torinu (9. avgust 1987), italijanska {tampa mu je odala priznanje kakvo imaju velikani italijanske kulture i
politike.
Ljubomir Veljkovi}, glavni urednik Ekonomske politike, posle isklju~enja iz partije, juna 1973, radio je u dopunskim izdanjima Ekonomske politike do
odlaska u penziju. Umro je 1990. godine.
Slobodan Glumac je imao sre}u da ga je pozvao Branko Pe{i}, predsednik Beograda, i dao mu mesto direktora Kulturnog centra. Glumac je kasnije
bio direktor Studija B. Umro je 1990. godine.
@ivota \or|evi}, pomo}nik glavnog urednika NIN-a, dve godine nije mogao ni{ta da radi, ni u dokumentaciji, a plata mu je stalno smanjivana. Zaposlio
se kao administrativni slu`benik u Ekonomskom institutu, a u me|uvremenu je
stekao zvanje nau~nog saradnika. Kada sam mu tra`io neke osnovne podatke,
odgovorio je: “Nemam ni{ta. Sve sam potisnuo iz pam}enja.”
Jovanka Brki}, predsednik Udru`enja novinara Srbije, razo~arana i pogo|ena optu`bama, vratila je partijsku knji`icu (~lan SKOJ-a od 1941). Posle
toga je {est godina radila u Borbinoj agenciji za ekonomsku propagandu, a prihva}ena je kasnije kao novinar u ljubljanskom Gospodarskom vesniku, gde je
stekla slovena~ku penziju.
Mirko Stamenkovi}, glavni urednik Ve~ernjih novosti, pre{ao je u Sport
za redaktora regionalnih izdanja. Iako mu je re~eno da }e mo}i da se potpisuje, pet godina je koristio inicijale J.S.L. (Jugoslovenski sportski list), da bi zatim napustio profesionalno novinarstvo i po~eo uspe{nu karijeru u bankarstvu.
Veroslava Tadi}, glavni urednik Televizije, preme{tena je u nau~ni program, ali ~etiri godine nije mogla da se potpisuje i pojavljuje na ekranu. Realizovala je emisije Reumatoidni artritis, Biolo{ki ekosistemi i Fizi~ka plazma i nove sorte kukuruza sa potpisom svojih kolega, koji su to u~inili iz solidarnosti. U
emisiji Inflacija – {ta je to? u kojoj je u~estvovao dr Zoran Pjani}, videlo se njeno koleno i deo siluete s le|a, {to je bio razlog da se emisija privremeno zaustavi dok “sporni kadrovi” nisu zamenjeni. Njen polo`aj je legalizovan posle nau~nog priloga Pona{anje mi{eva u uslovima hiperproksidinacije, kada se digla
294
Sloboda {tampe u Srbiji
velika politi~ka pra{ina zato {to se pojavila 17 sekundi na ekranu. Tra`eno je da
se ovi kadrovi zamene. Ona je odbila, zahtevaju}i pismeno obrazlo`enje. Kako
niko nije bio raspolo`en da iza sebe ostavi pismeni trag o ovakvoj gluposti, emisija je emitovana i ona se od tada pojavljuje na ekranu.
Ima dosta i povoda i razloga da gorko `alimo nad mnogim upropa{}enim novinarskim karijerama. Ali, ne{to je te`e od toga. Od pojedina~nih sudbina mnogo je potresnije saznanje da su ~itave generacije novinara obogaljene
u poretku koji je najve}u opasnost video u slobodnoj {tampi. Mo`emo se time
pravdati pred sopstvenom save{}u. Ali, to je jadna uteha. Postoji samo jedan
novinarski vek. Vreme za popravni ispit je zauvek pro{lo.*
Slobodan Ne{ovi}
NOVINARI I SLOBODA [TAMPE
Sa relativno za novinare dugim `ivotnim “sta`om” i dugim politi~kim
pam}enjem, slobodan sam da ka`em da danas s ponosom obele`avamo dve stotine godina srpske {tampe.
S ponosom, zato {to su srpski novinari od svog rodona~elnika, mudrog i
inteligentnog Dimitrija Davidovi}a, do danas, puna dva stole}a, vodili sr~anu,
nepo{tednu borbu za slobodu {tampe uz istovremeno zalaganje za demokratsku ustavnost. I, drugo, {to su zbog svojih stamenih eti~kih principa i slobode
delanja svoje dru{tveno odgovorne profesije neretko padali u nemilost despotskih kne`eva, “tirana sa prestola”, ali, na `alost, i svojih novinarskih regenata
kad bi seli u fotelje vlastodr`aca. Tako je bilo s Davidovi}em, iako je on i za dobro kneza Milo{a napisao Sretenjski ustav (1835). Tako je pro{lo i jedno od najlucidnijih pera svoga doba, Pera Todorovi}.
Tako je postupljeno i 1920. godine, posle nezakonito donesene famozne
Obznane. Za {tamparsku krivicu, na primer, Mo{a Pijade osu|en je na 20 godina te{ke robije. Za vreme {estojanuarske diktature, pored drugih novinara,
udaljen je i direktor Politike dr Milan Gavrilovi}, i to po nalogu Dvora. U godinama drugog dela vladavine dr Milana Stojadinovi}a, po nalogu premijera,
otpu{ten je Vuk Dragovi}, “zlatno novinarsko pero”, zbog govora na Me|unarodnom skupu novinara u Pragu, a na zahtev dr Antona Koro{eca, ministra policije, prognani su Vladimir Dedijer, zbog reporta`a iz [panije, i Aleksa Marki{i}, zbog antiklerikalnih napisa iz Slovenije.
U novoj, Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, kad je novinarima “raspolagao”, umesto ranijih cenzora i vladinog Presbiroa, bespogovorni Agitprop,
udaljen je iz profesije niz novinara koji za Partiju nisu bili pouzdani...
Borbu srpskih novinara za slobodu {tampe za sve to vreme, “vreme ~vornovato”, evo, i do dana{njeg dana, pomagao je slobodarski narod srpski i njegova uvek buntovna omladina, od davne Ujedinjene omladine srpske i narodnih tribuna, kakvi su bili, me|u ostalim, filozof u selja~kom gunju ~uveni Adam
*
Slavoljub \uki}, “Progon novinara”, u: Dva veka srpskog novinarstva, op. cit.,
str. 420-423.
295
Hereticus, 1-2/2006
Bogosavljevi}, o{troumni mladi politi~ki vizionar Svetozar Markovi}, socijalisti~ki tribun i patriot Dimitrije Tucovi}, do ove dana{nje generacije mladih...
A jedne daleke godine, 8. decembra 1875, tada{nji narodni poslanik Petar \uri~kovi} zahtevao je sa skup{tinske tribine pravu slobodu {tampe, da zakon ima samo 3-4 paragrafa, a Adam Bogosavljevi} je pledirao da se reforme
dru{tva mogu izvr{iti samo kad se uvede potpuna sloboda re~i, sloboda govora
i skupova... Aleksa Popovi} se pridru`io tom razmi{ljanju nagla{avaju}i da zakon o {tampi treba da ima “samo paragraf prvi i jedini: “[tampa je u Srbiji slobodna i neograni~ena”.
U to doba, a i kasnije, u srpskoj politi~koj filozofiji i retorici ~esto je ponavljan slogan: “[to kra}i zakon – to ve}a sloboda”.
Za liberalnije zakone zalagao se u vreme svoje prve radikalske vlade i
Nikola P. Pa{i}, najmudriji srpski dr`avnik. U toj vladi, ko zna koji put, bio je
ministar policije Stojan Proti}, koji je bio poznat kao “durnoviti Stojan”. Pa{i}
mu je te 1904. godine rekao: “Moramo, Stojane, donositi i sad zakone takve kao
da smo u – opoziciji...”
Kad je, uprkos tome, Proti} nameravao da dve godine kasnije izmenama
“svog” zakona iz 1904. godine ukine i ono malo demokratije i slobode javne re~i {to ih je imao narod, protestvovali su poslanici Sima Kati} i Aleksa Ne{i}, liberal, u~itelj iz Slavkovice, a pre toga je istupio i Prvi kongres srpskih novinara
(13. X 1902) “da je naj{ira sloboda iskazivanja misli najpouzdanije i najja~e jamstvo za prosvetni, kulturni i politi~ki napredak srpskog naroda...”
U skladu sa ovakvim poimanjem demokratije u Srbiji i kralj Petar I, u
prestonoj besedi 16. septembra 1903. godine, izlo`io je u Skup{tini osnovni cilj
svoje vladavine:
“... da Srbija bude na Balkanu ugled zakonitosti, reda, mirnog napredovanja i blagostanja. Takva Srbija bi}e ugledna i po{tovana...”*
Miodrag Marovi}
VRIJEME ^UDA
Godinu 1997. i svoj Dan – 24. januar, svoju 93. godi{njicu, POLITIKA
je do~ekivala u jadnom stanju. Polomljena stakla na njenim izlozima; razbijeni
prozori na najni`im spratovima njene palate i `uti slapovi po fasadama – kao
tragovi hiljada ba~enih jaja na redakciju nekada naj~itanijih novina na ovim prostorima; pa onda gomile pepela na ugljenisanim loma~ama po okolnim trotoarima – na kojima su u plamen bili pretvarani sve`njevi tek od{tampanih primjeraka POLITIKE i EKSPRESA – sve je to jasno kazivalo {ta probu|eni,
demokratski Beograd misli o profesionalnosti, objektivnosti i istinitosti pisanja
novinara ovih redakcija.
To nije bilo vrijeme za slavlje. Ali jeste za svakovrsna ~uda, kojima su
Had`i Dragan Anti} i njegova sasvim posrnula Kompanija nastavili da iznena*
296
Pozdravna re~ na proslavi dvestogodi{njice srpske {tampe u Sremskim Karlovcima 20. aprila 1991.
Sloboda {tampe u Srbiji
|uju javnost. Najprije, naravno, u profesionalnom dijelu posla, odnosno u takvom ispoljavanju neprofesionalnosti, kakva se do tada te{ko mogla zamisliti u
novinarstvu.
TANJUGOV PATENT
Ve} je bilo rije~i o tome kakvu je reakciju izazvalo objavljivanje u POLITICI TANJUGOVIH, umjesto sopstvenih izvje{taja o doga|ajima u Srbiji
na prelazu iz 1996. u 1997. godinu, tokom tromjese~nog izliva nezadovoljstva
njenih gra|ana Milo{evi}evim poku{ajem da pokrade lokalne izbore. Me|utim,
jo{ u izbornoj kampanji, s jeseni 1996. godine, bila je isprobana ispomo} te ve}
poodavno srozane, nekada ugledne dr`avne novinske agencije.
Rije~ je o svojevrsnom `urnalisti~kom patentu, koji }e – uz POLITIKINU rubriku Odjeci i reagovanja – svakako u}i u istoriju jugoslovenskog novinarstva s kraja osamdesetih i tokom devedesetih godina minulog vijeka. Pod
potpisom TANJUGA tada se na stranicama POLITIKE pojavila tvorevina nezabilje`ena u prethodnoj novinarskoj praksi, a pogotovu u bezmalo stogodi{njoj
istoriji ovih novina.
U obliku tobo`nje zbirne informacije, kako je taj produkt nazvan u ovoj
Agenciji, a pod firmom “objektivnog prikazivanja kako drugi vide aktuelna zbivanja”, korisnicima (a to }e re}i novinama i elektronskim medijima, kao i drugim doma}im i inostranim agencijama) serviran je ordinarni falsifikat. Bio je to
mozaik tobo`njeg pisanja opozicionih i inostranih glasila, sastavljen od istrgnutih rije~i i re~enica i garniran skrivenim sopstvenim komentarisanjima. U tim
podu`im tekstovima nalazilo se sve i sva{ta: tobo`nje (falsifikovano) pisanje nezavisnih medija; zatim izjave politi~kih lidera – iskasapljene i prilago|ene dopunjenim komentarima autora iz TANJUGA; pa onda privatna }askanja javnih
li~nosti i kafanska ogovaranja. Naravno, sve pod firmom navo|enja uvjerljivih
izvora, na koje su se agencijski majstori – za milo{evi}evsku propagandu podmetanja – pri tome pozivali.
Ta vrsta “objektivnosti” i “istinitosti” bila je rezervisana za opozicionu
koaliciju. Ona nije va`ila za vladaju}u koaliciju u Srbiji, niti za njene politi~ke
glave{ine, a pogotovu ne za Vladu, ili – ne daj Bo`e – za Slobodana Milo{evi}a
i njegovu porodicu.
U osvrtu na ovu novinarsku originalnost – koja se nastavljala i u 1997.
godini, kao metod diskreditacije novoizabranih lokalnih organa vlasti od Beograda do Ni{a, Kragujevca ili Novog Sada – nezavisni dnevnik NA[A BORBA
upitao se: da li je u Srbiji konstruisan novi vremeplov. Pod naslovom: “Odjeci i
reagovanja” po drugi put me|u Srbima, ovaj list poku{ava da objasni spremnost
takvih ozbiljnih novina – kakva bi trebalo da bude POLITIKA – da objavljuje
te i takve TANJUGOVE umotvorine. DANAS pi{e:
Naro~ito zanimljiva uloga u simulaciji okolnosti s kraja prethodne decenije o~igledno je pripala nacionalnoj POLITICI. Po oprobanom receptu legendarnih Odjeka i reagovanja (zapam}enih po spontano nastalom imenu: Krici i
jauci) u susret predsjedni~kim i parlamentarnim izborima ustanovljena je nova
svakodnevna rubrika: [tampa o koaliciji “Zajedno”.
Kao i u slu~aju originalnih Odjeka i ovoga puta novinari POLITIKE uglavnom su po{te|eni obaveza u~e{}a u lansiranju nove medijske kontraopozicio-
297
Hereticus, 1-2/2006
ne pesnice – lavovski dio osjetljivog novinarsko-politi~kog zadatka obavlja agencija TANJUG. Krajnje interesantan je i recept spravljanja aktuelnog novinarskog
“~uda”. Umjesto normalnog, svakodnevnog i profesionalnog pra}enja vlastima
dragih me|uopozicionih sva|a, TANJUG uglavnom “kreativno” prepisuje, a POLITIKA prilje`no objavljuje – odlomke iz tekstova raznih manje-vi{e nezavisnih
listova. Uz koktel specifi~nog ukusa obavezno se isti~e i porijeklo sastojaka, odnosno nazivi listova iz kojih se re~enice preuzimaju i promjenljivo kombinuju.
Jeste da ~itav eksperiment nedu`nom ~itaocu name}e zaklju~ak da su u
POLITICI i TANJUGU ubije|eni da gra|anstvo njihovim informacijama ne vjeruje, zbog ~ega se i pribjeglo prepisivanju i svojevrsnom reklamiranju konkurentske {tampe. No, ta~no je i da na re~eni na~in obavje{tavanja javnosti o unutra{njoj
politi~koj situaciji izaziva prili~no gorku asocijaciju na Lecov (poljski satiri~arpr. autora) aforizam o prozoru u svijet koji se mo`e zatvoriti novinama.
Direktor TANJUGA do 1996. godine, Slobodan Jovanovi}, (raniji glavni urednik EKSPRESA), uveo je bio sistem bacanja u ko{ ekskluzivnih informacija, koje je ova agencija slu`beno dobijala da bi ih emitovala korisnicima. A
na pitanje za{to takva informacija nije pu{tena, njen po{iljalac dobijao bi odgovor da je “pao kompjuterski sistem”, pa se ona negdje zaturila u ~ekanju da bude emitovana.
Novi v.d. direktor i glavni urednik Zoran Jev|evi}, na televiziji se bio
proslavio dr`anjem mikrofona Slobodanu Milo{evi}u, dok je ~itao pitanja, koja mu je ovaj napisao da ih postavi. Za tako povjerijivi posao nagra|en je bio
ekskluzivnim pra}enjem Milo{evi}a prilikom njegovih rijetkih napu{tanja rezidencije sa Dedinja i posjeta odre|enim mjestima u Srbiji, kao i na politi~kim
pregovorima u inostranstvu.
Smjenjivanjem Jovanovi}a, kao pripadnika “~vrstog jezgra” u vrhu SPS,
Jev|evi} je dobio priliku da odigra ulogu prvog ~ovjeka u TANJUGU. I on je
to veoma ozbiljno shvatio. Pod sintagmom: “Nije va`no da li je informacija profesionalno dobro napravljena, nego je li politi~ki ispravna”, on je usavr{io sistem
svog prethodnika da elimini{e “diskutabilne vijesti”, tako {to ih je li~no ~itao,
odbacivao, ili prera|ivao da budu “politi~ki ispravne”.
Samo on i njegov zamjenik, Milorad Denda, bili su ovla{}eni da svaku vijest, informaciju ili bilo koji drugi prilog, pu{taju u Generalni servis namijenjen
korisnicima. Gomila formalnih urednika pojedinih rubrika, kao i de`urni urednici u Desku – u kome se obra|uju informacije i odakle se emituju korisnicima – postali su sprovodnici i ~isti distributeri, bez ikakvog prava odlu~ivanja o
tome {ta se mo`e, a {ta ne mo`e pustiti.
Jev|evi}eva naredba je bila da se ne mogu emitovati izvorna saop{tenja
politi~kih stranaka, ukoliko se iz njih ne izbaci svako kriti~ko pominjanje re`ima, vlasti i vladaju}e partije. Tako|e se zabranjivalo svako pra}enje djelatnosti
opozicionih partija u izbornom periodu, i ono je zamijenjeno pravljenjem ve}
pominjanih falsifikovanih “zbirnih informacija”, pod naslovom “[ta pi{e {tampa”. Sa~injen je i spisak nepo`eljnih li~nosti i institucija, koje se ili ne smiju uop{te pominjati, ili se njihovo obra}anje javnosti imalo drasti~no cenzurisati i skra}ivati. (Me|u njima su, pored politi~ara, pisaca i umjetnika, bili i mnogi akademici, a jedno vrijeme ~ak i Srpska pravoslavna crkva). Po Jev|evi}evim rije~ima
njihov posao u TANJUGU bio je “da smanje broj doga|aja i koli~inu vijesti ta-
298
Sloboda {tampe u Srbiji
ko {to }e skrenuti (politi~ki) sumnjive pozive, politi~ki sumnjivih li~nosti ili institucija, na njihovom putu do novinara, ili ih jednostavno uni{titi”. (Na{a Borba:
“Ki~ma informativnog sistema” iskrivljena nalevo, 4. jun 1997.)
Takva cenzorska i neprofesionalna agencija u`ivala je puno povjerenje
rukovodstva POLITIKE. I njene frizirane i selekcionisane informacije punile
su stranice ovih nekada uglednih novina. Samo zato {to je tako `elio i nare|ivao
Slobodan Milo{evi}, a sprovodio Had`i Dragan Anti}!
A kada je, u me|uvremenu, u martu 1997. do{lo do razlaza Momira Bulatovi}a i Mila \ukanovi}a – i kada se vladaju}a partija u Crnoj Gori DPS podijelila na dvije stranke: milo{evi}evsku i antimilo{evi}evsku – POLITIKA je odmah stupila u akciju. Uz sopstvena dopisni{tva i specijalno odaslate saradnike,
ona je nastavila da obilato koristi i pomenuto TANJUGOVO oru`je, u propagandnom ratu protiv te`nji za crnogorskim osamostaljivanjem i napu{tanjem savezni{tva sa dedinjskim diktatorom, od strane ve}inskog dijela Crne Gore.
Tra`e}i u toj misiji saveznike na sve strane, “vode}a srpska novina” po~ela je da objavljuje i anticrnogorske radio komentare Milike [undi}a, sa talasa
RADIO BEOGRADA. lako, uglavnom, papir te{ko mo`e otrpjeti na~in komentarisanja za radio, bez temeljnog redigovanja takvih tekstova, odjednom je
POLITICI postalo veoma zna~ajno to {to je izgovarao [undi}, da je njegove tekstove doslovce ve} sutradan prenosila svojim ~itaocima.
U [email protected] JUL-A
Poslednji dani marta 1997. donose oformljenu lju{turu JUL-ovske mahinacije pretvaranja POLITIKE u akcionarsko dru{tvo. Tada se odr`ava Konstitutivna skup{tina POLITIKE AD, na kojoj se postavlja trojna vrhu{ka upravlja~a budu}im akcionarskim dru{tvom.
Pod znakom “povratka porodice Ribnikar” – ovog puta kao vlasnika vra}enog dijela akcija za njeno nekada{nje vlasni{tvo nad POLITIKOM – predsjednik Skup{tine akcionara postaje pisac, Jara Ribnikar, supruga davno preminulog Vladislava Ribnikara, poslednjeg direktora u poslijeratnoj POLITICI iz
ove porodice.
Prije ovog izbora, Jara Ribnikar se pojavila u javnosti kao “poletni aktivista JUL-a”, a zatim i ~lan Glavnog odbora ovog pokreta, koji je osnovala i
vodila Mirjana Markovi}.
Njen politi~ki anga`man u ve} poodmaklim godinama, s podsmjehom je
do~ekan u kulturnoj javnosti Srbije. Posebno, kada su njene neodmjerene izjave postajale degutantne iznenadnim izlivima odanosti “srpskom patriotizmu”,
s obzirom da je ona bila ^ehinja. A na pitanja: {ta o~ekuje od bavljenja politikom, odgovarala je frazama o “slobodi misli”, o “poletu probu|enog srpskog
naroda”, “o vidljivom napretku Srbije”, {to ju je sve inspirisalo za zaka{njeli
politi~ki anga`man.
Martovski skup akcionara POLITIKE otkrio je {ta je u stvari bilo obe}ano Jari Ribnikar za ulazak u JUL. A dolazak na ~elo POLITIKE, pa makar i
kao predsjednice Skup{tine akcionara, predstavljao je njen davni nedosanjani
san. I sada se, voljom JUL-a on, najzad, ostvarivao.
Drugi ~lan “vladaju}eg trijumvirata” u AD POLITIKA, bio je novi-stari
predsjednik Upravnog odbora, Dragan Tomi}. ^ovjek sa visokom partijskom
299
Hereticus, 1-2/2006
funkcijom na tome mjestu, trebalo je da umiri SPS, jer, eto, njen potpredsjednik
zauzima ~elnu funkciju u, za ovu partiju zna~ajnom propagandnom sredstvu. A
kao direktor dr`avne naftne kompanije NIS, bio je predstavnik najzna~ajnijeg
dijela toga kapitala u POLITICI, ~ime je – uz dr`avnu funkciju predsjednika
Skup{tine Srbije – zastupao i materijalne interese dru{tva u ovom novinskom
koncernu.
Koliko je Tomi} predstavljao interese SPS-a, a u kojoj mjeri JUL-a, pokazao je prilikom smjenjivanja Minovi}a i dovo|enja Had`i Dragana Anti}a na
~elo Kompanije POLITIKA. Svjedok i u~esnik te akcije, tada ~lan Glavnog odbora SPS, a zatim i Glavnog odbora JUL-a Mile Kordi}, zabilje`io je kako se
Tomi} nije smio suprotstaviti ni jednom zahtjevu direktora NP POLITIKA za
kadrovskim ~istkama u vrhu Kompanije. Da bi – nekoliko mjeseci poznije – li~no smijenio SPS-ovog vd predsjednika Kompanije, Tomicu Rai~evi}a, i na to
mjesto postavio JUL-ovca, intimusa Mirjane Markovi} – Had`i Dragana Anti}a. Za u~injene zasluge nagra|en je Mirinim i Draganovim povjerenjem da – uz
pozama{nu apana`u – mo`e i dalje da vodi Upravni odbor Kompanije POLITIKA. Poslije pada Milo{evi}a, novi vrh SPS-a isklju~io ga je iz partije, a Mirjana Markovi} i njena k}i Marija okarakterisale su Tomi}a kao prvog koji je
okrenuo le|a Slobodanu i izrazio spremnost da sara|uje sa novim vlastima.
Tako dolazimo i do tre}eg ~lana “trijumvirata”, ~ovjeka sa apsolutnom
vla{}u u POLITICI – Had`i Dragana Anti}a, koji je ponio titulu generalnog direktora AD POLITIKA. Njegove rije~i, izgovorene prilikom ponovnog izbora
za ~elnika najve}eg novinskog koncerna u zemlji, POLITIKA prenosi ~itaocima sa najve}om pa`njom.
“Na{e dru{tvo”, iskazuje Anti} u ulozi tre}eg ~ovjeka u Srbiji, “ulazi u
radikalne, istorijske promjene, u reforme, a POLITIKA u promjenu vlasni{tva,
odnosno transformaciju. Ona je, prva me|u velikim ku}ama, postala akcionarsko dru{tvo. Drago mi je {to }emo mo}i da nastavimo na{u misiju, da {titimo interese gra|ana, nacije i dr`ave...”
Kako je ve} poodavno sve bilo virtuelno u zemlji Srbiji, ova predstava
odavala je la`nu sliku nekakve demokratske i tr`i{ne transformacije Kompanije
i svestranog napretka POLITIKE. Istovremeno je sam sastav glavnih akcionara
pokazivao da su po srijedi interesi dr`ave i njene vlasti (vladaju}e porodice) da
dr`i u {aci POLITIKU i njene sitne akcionare, koje su ~inili zaposleni, penzioneri i tri porodice nekada{njih osniva~a i prvih vlasnika nekada privatne POLITIKE.
Tako su, po zna~aju vrijednosti ulo`enog kapitala, u Upravni odbor imenovani: Dragan Tomi}, kao predstavnik Naftne industrije Srbije, Radmila An|elkovi}, predsjednik Upravnog odbora PTT Srbije, kao ulaga~ kapitala ove
mo}ne dr`avne uslu`ne organizacije, i Ljubomir Mihailovi}, predsjednik Komercijalne banke AD, u ulozi za{titnika njenih interesa kao ulaga~a u POLITIKU.
U ovom dru{tvu iz POLITIKE su se, uz generalnog direktora, na{la i dva pouzdana ~ovjeka: Mile Kordi}, sa svim funkcijama koje je obavljao od EKSPRESA do rukovodstva JUL-a, i smjenjivani, pa vra}eni upravnik {tamparije Nedjeljko Kova~evi}.
U istom virtuelnom duhu, Anti} obilje`ava novi “jubilej”, izlazak 30.000
broja POLITIKE. U prazni~nom prvomajskom broju re|aju se ~estitke pred-
300
Sloboda {tampe u Srbiji
sjednika Skup{tine Srbije Dragana Tomi}a, premijera Mirka Marjanovi}a, ministra inostranih poslova Milana Milutinovi}a. Svi oni, u klasi~nom milo{evi}evskom duhu, ukazuju kako POLITIKA “ispoljava patriotizam i hrabrost u ukazivanju na neistine”; kako `ele da njihov list “i dalje {iri istinu”, i tako redom.
No, pozdravnih telegrama nema, ni toga dana ni sutradan, ni od Slobodana ni
od Mire! Valjda {to shvataju da to i nije neka prilika u kojoj bi trebalo da i oni
ne{to ka`u.
Predsjednik AD POLITIKA, me|utim, produ`ava slavlje. U prvom poslijeprazni~nom broju, od 3. maja, pod naslovom: Moderna medijska ku}a, on
proklamuje takav prosperitet ovog novinskog koncerna, da bi mu i najmoderniji i najuspje{niji u Evropi pozavidjeli. U vremenu u kome se tira`i POLITIKINIH izdanja spu{taju na najni`e nivoe od svog nastanka i kada, zbog nedostatka sredstava POLITIKA ~ak ne upla}uje ni zakonom propisane doprinose
na plate i zarade svojih zaposlenih. Dok istovremeno u`iva najve}e beneficije u
nabavci papira i trgovinskoj djelatnosti svojih kioska najraznovrsnijom robom,
prvenstveno uvoznim cigaretama.
Ovu priliku Had`i Anti} koristi da ponovo lansira svoj ve} zaboravljeni
program iz 1994. godine: POLITIKA 2004. On tvrdi kako taj projekat razvoja
ima sve {anse da se uspje{no realizuje, jer se “zasniva na tehnolo{kim stubovima XXI vijeka – telekomunikacijama i razvoju novih informati~kih programa.
Samo na takvim osnovama”, ma{ta i dalje ovaj vizionar, “POLITIKA 2004. godine, odole}e svim politi~kim, ekonomskim i tehnolo{kim isku{enjima i predstavlja}e ne samo nacionalnu instituciju u domenu izdava~ke djelatnosti, ve} i
sna`an privredni oslonac generisanja razvoja Republike Srbije u XXI vijeku”.
Ponesen tom perspektivom, Anti} }e se ubrzo priklju~iti Mirjani Markovi} u njenim vizionarskim projekcijama izgradnje Kineske ~etvrti u Beogradu, u
znak pribli`avanja ovoj velikoj prijateljskoj zemlji i njenom “ideolo{ki bliskom
sistemu na{emu”. Direktor AD POLITIKA obe}ava da }e njegova ku}a biti nosilac ovog projekta, odu`uju}i se tako Pekingu za “izvanredno prijateljski prijem drugarice Markovi} i objavljivanje njene knjige No} i dan na kineskom jeziku”.
Samo mjesec i po dana poznije – suo~eno sa objavljivanjem imena POLITIKE me|u 800 firmi koje u poslednjih {est mjeseci ne upla}uju zakonske
doprinose penzionim i drugim fondovima – rukovodstvo AD POLITIKA upu}uje javni demanti. I br`e-bolje sakuplja potvrde od op{tinskih slu`bi kako je te
obaveze namirilo. Me|utim, agencija BETA i list BLIC, na to odgovaraju da su
objavljene podatke dobili upravo u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Istoga mjeseca ova tema na{la se i pred Skup{tinom Srbije, u kojoj su opozicioni poslanici zahtijevali o tome precizne podatke Slu`be dru{tvenog knjigovodstva. Ali i o svim privilegijama koje u`iva POLITIKA, tvrde}i da mnoge od
njih nijesu zasnovane na zakonu, kao i da ne postoji evidencija o raspolaganju
i tro{enju tih sredstava u ovoj novinskoj ku}i.
NAREDBE UMJESTO ANALIZA
Ovome valja dodati i samohvalisavost Had`i Dragana Anti}a o visokom
stepenu povjerenja ~italaca u objektivno i profesionalno informisanje preko stubaca POLITIKE. U uobi~ajenom maniru prikazivanja virtuelnog – stvarnim, on
konstatuje kako POLITIKA “bilje`i najve}u dnevnu ~itanost u zemlji i u`iva
301
Hereticus, 1-2/2006
najve}i ugled, imaju}i za sobom najbrojniju ~itala~ku publiku”. Pi{e se to u vremenu sasvim nedavnog demoliranja POLITIKINE palate, spaljivanja njenih izdanja na ulicama i trgovima Srbije, i svakodnevnih demonstracija desetina hiljada Beogra|ana, pod parolom: POLITIKA la`e!
U toj 1997. godini – svjedo~i njegov najbli`i saradnik – Had`i Dragan
Anti} ve{ta~ki odr`ava tira` POLITIKE od ~ak 80.000 primjeraka, i EKSPRESA od 30.000 primjeraka, “uz svakodnevno slanje kamiona sa tonama neprodatih – pa ~ak i iz {tamparije i neodaslatih novina prodavnicama – na preradu
u fabriku roto-papira u Sremsku Mitrovicu”. (M. Kordi}: Manita zemlja Srbija.)
U Anti}eve profesionalne bisere spada i prekidanje prakse svakodnevnih
radnih sastanaka rubrika i nedjeljnih ~itave redakcije, na kojima su se analizirali prethodni brojevi POLITIKE za minuli dan ili nedjelju, i usvajale glavne teme kojima }e se rubrike i redakcija baviti u narednim danima. Na sastancima
rubrika davane su i ocjene rada i kvaliteta napisa pojedinih novinara i odre|ivali poeni, na osnovu kojih se gradila budu}a njihova mjese~na zarada. Na tim
nedjeljnim redakcijskim sastancima isticani su najbolji tekstovi u protekloj nedjelji, kao i najbolje rubrike i dodjeljivane premije za to. Ali, su ka`njavani i
profesionalni propusti i rubrika i pojedinaca i odre|ivani kazneni poeni za njih.
Ta decenijski negovana tradicija ukinuta je jednostavnim dekretom Had`i Dragana Anti}a. On je smatrao nepotrebnim analiziranje pisanja POLITIKE u redakcijskom sastavu. Pravdaju}i se svojom zauzeto{}u i preoptere}eno{}u poslom na dvema funkcijama, dao je sebi isklju~ivo pravo da on procjenjuje
i ocjenjuje profesionalni rad svih saradnika i urednika u POLITICI. Njegov Kolegijum urednika sastajao se samo da primi naredbe direktora i glavnog urednika, tj njegove, za teku}i rad.
Taj stil potpune neodgovornosti pred kolektivom kojim rukovodi, dobro
je do{ao Struji. On i nije imao {to da u profesionalnom smislu govori prekaljenim urednicima i poznatim autorima, kojih je, dodu{e, {to je vrijeme vi{e odmicalo, u redakciji bivalo sve manje. Kako su te ljude od integriteta – koje je on
udaljavao sa uredni~kih mjesta i ukidao njihove autorske priloge – zamjenjivali
poslu{nici, nije mu bilo te{ko da nametne, gotovo bez prigovora, taj svoj ure|iva~ki koncept. A on se ogledao u jednostavnoj praksi: samo ON je ocjenjivao
kvalitet novina, samo se u NJEGOVOM kabinetu – istovremeno i direktorskom
i glavnouredni~kom – utvr|ivala ure|iva~ka politika lista, i to od strane NJEGA samog!
Na osnovu takvog na~ina rukovo|enja novinama nestala je i svaka politika nagra|ivanja prema radu i kvalitetu obavljenog posla. Jo{ su krajem osamdesetih godina nestale iz redakcija POLITIKE i njenih izdanja Komisije za raspodjelu mjese~nih li~nih dohodaka, koje su radile na osnovu analiza lista, ocjena
rubrika i redakcijskih sastanaka i mi{ljenja glavnog urednika i kolegijuma urednika. Umjesto njih, Minovi} je to pravo prenio na rukovodioce pojedinih preduze}a iz sastava Kompanije, koji su tako|e postupno ukidali kolektivno ocjenjivanje rada i kvaliteta, povode}i se za praksom direktora i glavnog urednika
POLITIKE.
Postav{i neprikosnoveni gazda – najprije u Kompaniji, a zatim u AD POLITIKA – Had`i Dragan Anti} je ukinuo i ta i takva prava rukovodilaca redakcija, administracije, prodaje i {tamparije. Samog je sebe odredio za onoga ko u
302
Sloboda {tampe u Srbiji
~itavom, sada opet objedinjenom, preduze}u odre|uje plate do poslednjeg radnika. Direktor i glavni urednik EKSPRESA Mile Kordi} u svojoj knjizi svedo~i kako je Struja precrtavao i dopisivao cifre na mjese~nom platnom spisku
~lanova njegove redakcije, odre|uju}i – bez ikakvog obja{njenja – ko koliko
mo`e da primi, uklju~uju}i i samog rukovodioca preduze}a i redakcije. (Manita
zemlja Srbija).
Ta i takva praksa “kupovanja” du{a odre|ivala je i kadrovski razmje{taj
u ~itavoj POLITICI. Talentovani i sposobni su uklanjani, a njihova mjesta su
zauzimali priu~eni, ali pouzdani i poslu{ni. Odlu~uju}i je bio li~ni afinitet generalnog direktora i, naravno, “savjeti”, {to }e re}i zahtjevi dvoje prvih ljudi u
Srbiji iznad Struje – neprikosnovenog bra~nog para sa Dedinja.
Tako se preko no}i dolazilo na uredni~ke funkcije i odlazilo sa njih, a da
se nije znalo za{to i po kakvim zaslugama, odnosno grijesima. Obja{njenje je
uvijek bilo isto: “To je Strujina odluka”. A on je veoma ~esto znao da “promije{a karte”, kako je govorio, “da se neki ne bi previ{e osilili”. Ostajali su, dakle, samo oni koji su `ivjeli u stalnom strahu od svemo}nog gazde, ispoljavaju}i
svoj idolopokloni~ki odnos u svakoj prilici i pred svakim sagovornikom. Ko zna
– ko je od njih Strujin dou{nik!
Karakteristi~an je u tom izgra|enom stilu odbacivanja islu`enih odlazak
Mila Kordi}a sa kormila EKSPRESA. On je saznao da je smijenjen na fudbalskoj utakmici svoga sina, u nedjeljno prijepodne. Iz puste redakcije ga je preko
mobilnog telefona pozvao kurir, koji nadgleda rad telefaksa preko kojeg sti`u
TANJUGOVE informacije. Zaprepa{}enom Kordi}u, kurir Piro}anac ~ita upravo prispjelu agencijsku vijest da je izvr{ena promjena na ~elu EKSPRESA i
da je umjesto Mila Kordi}a za glavnog urednika, odlukom generalnog direktora AD POLITIKA, imenovan dotada{nji urednik u tome listu \or|e Marti}.
Svojevrsno obja{njenje dobio je istoga popodneva, po{to je pozvan kod
Struje, u njegov kabinet. Gazda mu je taj nevjerovatni postupak ovako obrazlo`io: “Sa {efom (Milo{evi}em) sam se dogovorio. Ti si vi{e pisac nego novinar,
pa }e{ dobiti mjesto savjetnika sa visokom platom, a da neko drugi preuzme
EKSPRES. Neko }e da pravi list prema sada{njim potrebama, da pravi tabloid... A ti pi{i knjige...” (Manita zemlja Srbija, str. 207.)
BLINDIRANI SPRAT
^italac }e se prisjetiti pri~e o Strujinom li~nom obezbje|enju u zgradi
POLITIKE, uvedenom jo{ 1995. godine, koje je izazvalo zaprepa{}enje u beogradskoj javnosti. Kada je postao apsolutni vladalac koncerna, Had`i Dragan
Anti} je pod svoju direktnu komandu stavio cjelokupnu bezbjednost Ku}e, i onu
nad objektima i na kontroli ulaska u POLITIKU, kao i sna`no uve}ani odred
svoje “li~ne garde”.
I od tada se uvodi posebni ceremonijal u prilikama kada prvi ~ovjek POLITIKE ulazi ili izlazi iz njene palate. Tada se zaustavlja ~itav saobra}aj Makedonskom ulicom, a na kolovozu i {irokom trotoarskom platou pored spomenika Mo{i Pijade, ljudi iz obezbje|enja zgrade – kao i naoru`ani telohranitelji (njih
osam) koji iska~u iz prate}ih automobila – prave {palir sve do ulaska u hol.
Desetak minuta, dok traje ova parada, nema prolaza ni za koga. Pa se,
tako, u jednoj prilici dogodilo da je i patrijarh Pavle – izlaze}i iz autobusa ko-
303
Hereticus, 1-2/2006
jim se ~esto zna da prevozi – morao da pri~eka prolazak ove posebne zvjerke,
da bi produ`io put Cetinjskom ulicom do hrama na Dor}olu.
Za to vrijeme glavni lift je uko~en, izba~en iz saobra}aja za sve ostale.
Hol je pust, ostali se upu}uju na sporedni ulaz i pobo~ne liftove kraj njega. Blje{tavi hol ~eka direktora i njegovu gardu, koja ga sa svih strana okru`uje i prati
sve do ulaska u kabinet na IV spratu.
Spektakl, dakle, utvr|en prema propisu i ukusu za prvog ~ovjeka Srbije
na Dedinju, a ovdje primjenjen za POLITIKINOG direktora. Po prvi put u cjelokupnoj njenoj, bezmalo stogodi{njoj istoriji!
No, te 1997. godine, pod nerazja{njenim okolnostima do dana dana{njeg,
u jednom od ~estih politi~kih ubistava u Beogradu, strada i Zoran Todorovi}Kundak, generalni sekretar JUL-a i ~est gost u kabinetu generalnog direktora
AD POLITIKA.
Had`i Dragana Anti}a hvata panika. Najprije, nekoliko dana i ne dolazi
u POLITIKU, a prijateljima iz dobro obezbije|ene vile na Top~iderskom vijencu pani~no se `ali: “Ja sam sljede}i, mene }e da ubiju!”
A onda iznalazi rje{enje, klasi~no za klaustofobi~ara: blindira i potpuno
odvaja IV sprat sa svojim kabinetom, od ostalog dijela POLITIKINE palate.
Stepeni{te, koje vodi navi{e prema petom, i nani`e prema tre}em spratu, zatvara posebnim vratima, sa naoru`anim ~uvarima ispred njih, koji sprje~avaju
bilo ~iji ulazak na ovu izolovanu teritoriju. Osim zaposlenih na njemu i onih koje po li~noj naredbi Anti}a ili njegove sekretarice ~uvari mogu da propuste.
Da bi sprije~io i ne`eljene susrete prilikom ulaska u glavni hol, on nare|uje da se sa parkirali{ta pored POLITIKINE palate, probije njen debeo betonski zid i ugrade te{ka metalna vrata. Dio hola, lijevo od lifta – gdje su bile
prostorije marketinga RTV POLITIKA – ispra`njen je, a izlog je zatvoren reklamnim panoima. Glavni lift je preure|en da vozi bez zastajanja samo do IV
sprata i nani`e. Prostrani hol, koji se ranije kupao u moru svjetlosti, djeluje sablasno. Potpuno je opustio, a svi zaposleni i posjetioci POLITIKE i ostalih redakcija, sada ulaze i izlaze kroz sporedni “slu`beni ulaz”, otvoren sa strane pored stare zgrade. Montiran je i ure|aj za detektolo{ko ispitivanje, kroz koji se
obavezno moralo pro}i da bi se do{lo do portirnice.
No, kako su u strahu velike o~i, dolazi i nova naredba. Njome se penzionerima POLITIKE ukidaju propusnice i zabranjuje ulazak u zgradu, bez prethodne najave Anti}evom kabinetu. A on onda odlu~uje da li je takav dolazak
svrsishodan ili nije.
I sada, na `alost znati`eljnih, nema vi{e onog ceremonijala na ulazu u
POLITIKINU PALATU. Saobra}aj se zaustavlja samo dok u me|uvremenu
nabavljeni blindirani “mercedes” namijenjen dr`avnicima, ne uvede prepla{enog Struju pravo na parking. Odatle on – uz pripijene telohranitelje oko sebe –
ulazi u POLITIKU kroz metalna vrata do li~nog lifta, i dalje sve do svog blindiranog kabineta na IV spratu. Potpuno izolovan, tamo komunicira telefonima,
ili razgovaraju}i sa pozvanima, ne napu{taju}i ni za trenutak svoje dobro obezbije|eno ostrvo. Sve do odlaska u novu izolaciju, u rasko{noj vili na Top~iderskom brdu, koju je – prema pisanju novina – dijelio sa Marijom Milo{evi}.
Tako su se smjenjivala ~uda koja su se re|ala u POLITICI tokom te 1997.
i daljih godina. Sve dok je na njenom ~elu ostajao nedodirljivi Struja, ~ovjek
304
Sloboda {tampe u Srbiji
neobrazovan, sebi~an, samohvalisav, a uz to i zastra{en. Da sve te njegove besmislene novotarije nijesu debelo ko{tale kolektiv kojim je bespogovorno vladao, zavr{avalo bi se na podsmjesima i ~u|enjima, kojima je njegove poduhvate
javnost pratila. Ali, potez za potezom, usmjeren na profesionalni sunovrat i drasti~an pad ugleda POLITIKE, donosili su gomilanje gubitaka. Jer, svemo}ni
vladar ove ku}e nije priznavao poraze u koje je sistematski vodio ovaj oja|eni
kolektiv sa blizu 4.000 zaposlenih.
NESLAVAN RAT
Tek {to je bila okon~ana pri~a o krahu izazvanom pre}utkivanjem izborne kra|e i tromjese~nim buntom gra|ana Srbije, Stara Dama srpskog novinarstva dobila je novu {ansu da taj svoj sunovrat ne samo potvrdi, nego i produbi.
Tu priliku stvorili su joj dramati~ni doga|aji na politi~koj sceni Crne Gore koji su, u 1997. godini, iz partijske podjele DPS prerastale u dr`avnu i parlamentarnu krizu.
Naoru`ana iskustvom iz prethodnih zbivanja u Srbiji, POLITIKA ovoga puta nije ispoljila nikakvo iznena|enje neo~ekivanim obrtom nastalim u Crnoj Gori. Naprotiv, kao da su za takav scenario bili unaprijed pripremljeni, podgori~ki dopisnici POLITIKE i EKSPRESA u startu su pokazivali da su na visini
povjerenog im zadatka. Oni ne samo da su pratili {to se i kako zbiva – na na~in
ve} primjenjen tokom prethodnih doga|aja u Srbiji – nego su mnogo {to od onog
{to je tek dolazilo veoma uvjereno i precizno najavljivali. Sigurno je da im to i
nije bilo te{ko, s obzirom da je glavni generator krize u Crnoj Gori bio isti ~ovjek koji je doveo i do bunta u Srbiji. I koji je, svakako, POLITICI i njenim izdanjima – kao i ostalim medijima u Srbiji koje je kontrolisao – davao pravovremene instrukcije o ~emu da na{iroko pi{u, a {ta da pre}utkuju, kao da se nije ni
zbilo.
Svako od dva dnevna POLITIKINA izdanja – sa u to vrijeme ni malo bezna~ajnim tira`ima u Crnoj Gori – imalo je posebnu ulogu. POLITIKA, kao
“stara ozbiljna novina”, trebalo je da crnogorskim ~itaocima ulije u glavu da je
sve {to kazuje zasnovano na informacijama “iz prve ruke”. A, zatim, da tobo`njim “istra`iva~kim” i “analiti~kim” akcijama razbije svaku sumnju u istinitost
i objektivnost onoga {to je saop{tavala.
Smatralo se da je za taj posao, u prvoj fazi krize, dovoljan ve} isprobani
“novinarski vuk” iz same Podgorice, {ef njenog dopisni{tva, Dragomir Be}irovi}. ^ovjek koji je svoju profesionalnu i politi~ku privr`enost Slobodanu Milo{evi}u i njegovoj politici, bio ve} u prilikama da uspje{no dokazuje.
Tako se ovaj novinar – ponijet nacionalnom plimom – jo{ u “antibirokratskoj revoluciji”, u godinama 1988-1989, na{ao u naju`em vrhu organizacionog
odbora “Srba sa Kosova”, poslatih od Milo{evi}a da ru{e tada{nju vlast u Podgorici. Tokom minulog rata, najprije je svesrdno zagovarao otvaranje Dubrova~kog fronta, a zatim u duhu, tada proklamovanog “patriotskog novinarstva”
njegove perjanice POLITIKE, preko njenih stranica progla{avao ‘velike pobjede nad usta{kim snagama’.
Da je ~ovjek od Milo{evi}evog povjerenja dokazivao je i u kampanji za
prve predsjedni~ke izbore u jesen 1992. godine. Tada je Branko Kosti} – koji je
sa Milo{evi}em i Jovi}em razbijao SFRJ kao potpredsjednik dr`avnog predsje-
305
Hereticus, 1-2/2006
dni{tva – bio izabranik vlastodr{ca sa Dedinja za crnogorskog predsjednika Republike. Uprkos tome {to je zvani~ni kandidat promijenjenog i pro~i{}enog vrha
vladaju}eg SKJ u ovoj republici bio Momir Bulatovi}.
I POLITIKA, sa svojim vrijednim dopisnikom Be}irovi}em, zalegla je
da ga populari{e kao drugog kandidata iste partije, nametnutog iz Beograda, u
izbornoj trci sa Momirom Bulatovi}em. Po{to je pobijedio, uprkos kampanji
protiv njega preko POLITIKE, Momir Bulatovi} je “zaboravio” tu Be}irovi}evu ulogu. I ubrzo ga je – na{av{i se na istom pravcu slu`enja Milo{evi}u – prihvatio kao sebi bliskog i povjerljivog informatora.
Be}irovi} }e to povjerenje, uz mig iz Beograda, opravdati munjevitim svrstavanjem uz Bulatovi}evu struju u rascijepu DPS, krajem marta 1997. godine.
No, da se sve ranije pripremalo pokazivalo je njegovo i POLITIKINO zanimanje za reagovanja u Podgorici na napade Mirjane Markovi} na Mila \ukanovi}a, mnogo ranije. Ona je to ~inila, na zaprepa{}enje crnogorske neobavije{tene
javnosti, jo{ u jesen prethodne 1996. godine u njenim {iroko popularisanim autorskim tekstovima u ~asopisu DUGA. O~igledno je vrh POLITIKE ve} tada
znao pozadinu i su{tinu tih iznena|uju}ih li~nih napada, uo~i parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, na njenog premijera i prvog Bulatovi}evog saradnika u dr`avnim i partijskim poslovima, kome je ovaj i u februara 1997. godine, uz sve
epitete, jo{ jednom povjeravao mandat za sastav vlade.
I dok se u POLITICI sve odvijalo tiho, do datog trenutka, EKSPRES je
odmah po~eo veoma bu~no, izgledalo je i nekontrolisano. Ovom ve~ernjaku, sa
sve uo~ljivijim `utim bojama “trotoarskih novina”, bio je dat zadatak da – ve}
od prvog dana rascijepa u DPS – {to gromoglasnije i {to besprimjernije ru`i, tada se smatralo Bulatovi}eve, a ubrzo }e postati jasno, Milo{evi}eve politi~ke protivnike.
Za takav zadatak ova novina imala je sve predispozicije. Njen direktor i
glavni urednik, ve} mnogo puta pominjani Mile Kordi}, bio je u to vrijeme ~lan
Glavnog odbora JUL-a. Da bi toj dvostrukoj novinarskoj i julovskoj funkciji, u
jeku podjela u Crnoj Gori dodavao i potpredsjedni~ka mjesta u “patriotskom
udru`enju beogradskih Crnogoraca”, koje }e zatim u raznim fazama politi~ke
borbe dobijati i razli~ita imena.
No, kako je dopisni{tvo EKSPRESA u Podgorici bilo slaba{no za suptilnu bitku u koju se stupalo bez ostatka, valjalo ga je poja~ati. I u najdramati~nijim trenucima, u Crnu Goru je stizala redakcijska dama, koja se ve} uspje{no
bila ogledala na “slovena~kom separatizmu” kao dopisnik lista iz Ljubljane. A
zatim i u “borbi za srpsku stvar”, kao ratni dopisnik iz Vukovara i drugih strati{ta po Hrvatskoj i Bosni.
No, Aleksandra Plavevska nije samo maskirnom uniformom zaslu`ila ovu
novu odgovornu ulogu na podgori~koj sceni. Ona je raspolagala i posebnim prednostima nad svojim kolegama. Bila je poznanik i {kolska drugarica nikoga drugog do samog Momira Bulatovi}a, iz njihovih zajedni~kih mladala~kih dana u
Zadru. To joj je obezbje|ivalo pravo prvenstva u dosezanju do najpaprenijih pikanterija iz `ivota Momirovih doju~era{njih drugova, kumova i prijatelja, a sada ljutih politi~kih protivnika, koje je valjalo javno izblamirati. Plavevska je u
tome ispoljila zavidan nivo umje{nosti i beskrupuloznosti i stekla pravo da se
306
Sloboda {tampe u Srbiji
na|e u naju`em krugu novinara s kojima je li~no komunicirala Mirjana Markovi}, direktorica JUL-a.
U knjizi Posrtanja Stare dame, objavljenoj 1999. godine (Izdava~ Kulturno-prosvjetna zajednica Podgorica) detaljno sam opisao “novinarske podvige”
Be}irovi}a i Plavevske, uz pomo} njihovih kolega iz podgori~kog dopisni{tva i
drugih gradova Crne Gore. I na principima novinarskog kodeksa, profesionalizma, i etike pokazao do kojih nivoa su se spu{tale ove moje kolege, i nekada{nji saradnici iz iste redakcije, igraju}i svjesno i savjesno ulogu slu`in~adi dnevnoj politici.
Na tu epizodu svog urednikovanja osvrnu}e se i tada{nji naredbodavac
ovim novinarima, i u izborima 1998. neuspjeli kandidat za julovskog poslanika
u Bijelom Polju, Mile Kordi}. Osvije{}en u pogledu Strujinih igara sa njime i
drugima u POLITICI, ali i dalje privr`en nacionalizmu i velikosrpskom {ovinizmu, on to besprimjerno anga`ovanje svoje novine u politi~kim borbama u Crnoj Gori, u cilju ru{enja vlasti u Podgorici, ocjenjuje kao “veoma uspje{an poduhvat”.
I ovako sputan Strujinim stegama i podmetanjem, pi{e on, EKSPRES isprednja~i u pisanju o separatizmu predsjednika Mila \ukanovi}a i njegovih doglavnika. Dva dobra dopisnika Vaska Joksimovi} iz Podgorice i Rade Vuki}evi}
iz Nik{i}a, uz pomo} Aleksandre Plavevske iz redakcije, po mojim uputstvima
mjesecima razotkrivaju {ta se u Crnoj Gori doga|a.
Milo i ostale vo|e separatizma bijesne na EKSPRES. ^ak je i crnogorski
parlament raspravljao o na{em pisanju. Eto, ka`em, i u nemogu}im Strujinim uslovima ne{to smo u~inili da se bar poku{a da se o~uva zajedni~ka dr`ava. Struja
mi ponekad ka`e da pretjerujem, ali ja }eram po svojemu... A Struja opet ne smije zbog toga da me smijeni, jer srpskom rukovodstvu pisanje EKSPRESA o~ito
odgovara, kao nekada moje pisanje sa Kosova. Toliko EKSPRES smeta Milu
\ukanovi}u da me neki ljudi koji se tim poslom bave upozoravaju da ne idem
na ljetovanje u Crnu Goru. Ka`u mi to, dodu{e, i neki ljudi iz Crne Gore, pa ih
poslu{ah i ljeto provedoh u Beogradu. (Manita zemlja Srbija, str. 195.)
Na predsjedni~kim izborima odr`anim u oktobru i novembru 1997. godine, u drugom krugu pobjedu je odnio Milo \ukanovi}. Taj ne~asni propagandni rat bio je izgubljen. No, POLITIKA i EKSPRES se nijesu dali. Oni su ignorisali ceremoniju progla{enja prvog predsjednika Republike Crne Gore, odr`anu
na Cetinju u januaru 1998. Pre}utali su da je tome sve~anom ~inu u dvorcu Kralja Nikole, prisustvovala bezmalo sva srpska opozicija, kao i diplomatski predstavnici iz tridesetak zemalja svijeta.
A tokom parlamentarnih izbora, odr`anih u 1998. godini, POLITIKA i
EKSPRES nastavili su da direktno uti~u na izborni rezultat, daju}i ~itave stranice skupovima i govorima Momirovog SNP-a i ostalim strankama srpske nacionalne orijentacije. Tek poneka mala vijest, sa po jednom re~enicom iz izlaganja Mila \ukanovi}a ili Sveta Marovi}a, ukazivala je ~itaocima POLITIKINIH
izdanja da postoji barem jo{ jedna partija – DPS, koja u~estvuje na ovim izborima. Ostale stranke privr`ene nezavisnoj Crnoj Gori dobijale su epitete “separatisti~kih” i “minornih”, pomenute tek u ponekoj zbirnoj informaciji uz komentarisanja dopisnika POLITIKINIH listova iz Podgorice.
307
Hereticus, 1-2/2006
No, i taj produ`eni rat, tako|e je bio izgubljen. Koalicija “Da `ivimo bolje” Milo \ukanovi} je pobijedila, a Bulatovi} i SNP su ubrzo do{li do razlaza,
da bi Momira na ~elu te partije zamijenio Predrag Bulatovi}. A kako je on stupio u izbornu koaliciju sa Milo{evi}em za savezne izbore 2.000. godine, to je i
POLITIKA u njemu vidjela novog za{titnika interesa Beograda u ovoj neposlu{noj republici. I tako sve do Milo{evi}evog pada po~etkom oktobra 2.000.
godine.
MRA^NE GODINE
Bilo je to vrijeme velikog stradanja i naroda i novinarstva. Gra|ani su
dovedeni do velike nema{tine i osiroma{enja; privreda je tonula pod dejstvom
o{trih sankcija. A ratovi oko Srbije – sa njenim (ne)u~e{}em u razaranjima i genocidnim obra~unavanjima sa nesrpskim `ivljem – dosti`u u 1998. godini kulminaciju na Kosovu.
Tuma~e}i na svoj na~in ulogu “odlu~uju}eg faktora stabilnosti na Balkanu”, zadobijenu poslije Dejtonskog sporazuma, Milo{evi} kre}e u “kona~no
rje{avanje” kosovskog ~vora. Naravno, na na~in ve} primjenjivan u neuspjelim
osvajanjima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Pod izgovorom da “Srbija ima
zakonito pravo da se obra~una sa teroristi~kim bandama na Kosovu”, on sprovodi rat do uni{tenja albanskog `ivlja, anga`uju}i enormne vojne, policijske i paravojne snage. Time izaziva op{tu pobunu Albanaca, koji stvaraju svoje odbrambene snage pod imenom Oslobodila~ka vojska Kosova (OVK).
Spaljivanja sela, masovna ubistva, i prinudna iseljavanja albanskog `ivlja
iz gradova, uz njihovo protjerivanje u Albaniju i Makedoniju, izazivaju o{tru reakciju me|unarodne zajednice. Otvaraju se vrata ovoga puta ratnim dejstvima
i na teritoriji skra}ene Jugoslavije vojnom intervencijom NATO-a. Razaranja i
`rtve se uve}avaju i Milo{evi} mora da kapitulira, progla{avaju}i, po obi~aju, taj
~in – pobjedom. Na Kosovo dolaze me|unarodne snage. Jugoslovenska armija
i policijske i paravojne snage se otuda povla~e, a s njima i desetine hiljada izbjeglica – ovoga puta nealbanskog stanovni{tva, najve}im dijelom Srba i Crnogoraca. Albanci se vra}aju u sela i gradove, dok preostali mali broj srpskog stanovni{tva ostaje u rijetkim enklavama u selima i gradovima gdje su izlo`eni
osvjetni~kom istrebljenju. Izuzetak je podijeljena Kosovska Mitrovica, u ~ijem
sjevernom dijelu grada, kao i u pojasu do granice sa Srbijom, gotovo da i nema
nesrpskog `ivlja.
Tu poslednju stepenicu sloma – pred otvorenim ambisom do kojeg je Srbiju doveo njen domanovi}evski “slijepi vo|a” – novinarstvo u Srbiji do~ekuje
ne samo profesionalno i eti~ki srozano do samog dna, nego i desetkovano. Uo~i
te poslednje golgote, kroz koju }e pro}i Srbija, pojavila se i jedna analiza koja
u to nije ostavljala sumnje.
U istra`iva~kom radu: Zavjera protiv javnosti, koji je objavljen decembra 1998. godine u REPUBLICI, nekada{nji novinar POLITIKE, Drago{ Ivanovi}, konstatova}e kako se ‘lako mo`e dokazati da su u dana{njoj Srbiji novinari najugro`eniji sloj dru{tva”. I takvu tvrdnju obrazla`e na sljede}i na~in:
Na{e novinarstvo, zapravo, nikada u svojoj istoriji, dugoj oko dvije stotine godina, nije pretrpjelo tako te`ak udarac kao poslednjih deset godina. Ovu
stra{nu istinu o novinarskoj sudbini otkriva nam ve} i letimi~an pogled na broj~ane podatke.
308
Sloboda {tampe u Srbiji
Po~etkom ove decenije, prema nekim procjenama, u na{oj republici bilo
je oko 8.000 poslenika javne rije~i. Me|utim, ~istkom sa RTS otjerano je oko hiljadu ljudi. Tome treba dodati oko 3.000 novinara i tehni~ara sa Kosova, kada
su ugu{ena tamo{nja sredstva informisanja na albanskom jeziku. U raznim glasilima u Vojvodini, i u drugim gradovima u Srbiji, `rtvama re`imske selekcije ostalo je jo{ nekoliko stotina novinara, ako ne i cijela hiljada. Kasnijim obra~unima sa BORBOM, STUDIJOM B, kragujeva~kom SVJETLO[]U i drugima, ova
se kolona nevoljnika jo{ vi{e pove}ala. Kada se sve ove brojke saberu ispada da
je vi{e od polovine novinara izgubilo svoje radno mjesto! [ta je bilo sa ovim ljudima koji su tako svirepo samleveni u zup~anicima re`imske ma{inerije? Neki su
na{li posao u novopokrenutim nezavisnim medijima, drugi su promijenili profesiju, tre}i su napustili zemlju i sada `ive rasijani svuda po svijetu.
Napisano je ovo bilo na zavr{etku godine u kojoj je Mira Markovi}, svojim “dnevni~kim bilje{kama” upravo bila otvorila kampanju javnog lin~a nezavisnih glasila i elektronskih medija, ne bi li i odatle istjerala one ve} protjerivane i {ikanirane ljude od pera i integriteta.
Nazivaju}i ih “izdajnicima” i “stranim pla}enicima” ona izri~e te{ku optu`bu da svi “osim nadle`nih znaju da se ona finansiraju iz inostranstva, sa ciljem da politi~ki i psiholo{ki destabilizuju jugoslovensku dr`avu i njenu javnost”.
Tvrde}i kako se ta sredstva dostavljaju tajnim kanalima, direktorka JUL-a “otkriva” kako se u nezavisne listove istovremeno “krijum~are i informacije sa neprijateljskim gledi{tima”. “Agencijske vijesti iz zapadnih metropola su ta~ne i
jasne i POLITIKA ih redovno i autenti~no prenosi”, ka`e ona i nastavlja: “Ali
su ta~na i mi{ljenja koja tobo`nji izvor krijum~ari u NA[U BORBU. Radi se o
instrukciji koju je eskpozitura (NA[A BORBA) dobila od centrale. A instrukcija je suprotna, ili veoma druga~ija od zvani~no saop{tenog stava za svjetsku
javnost”. (POLITIKA, 26. juna i 7. avgusta 1998.)
Kakve to “ta~ne” agencijske informacije prenosi POLITIKA, ve} je opisano u dijelu njene saradnje sa TANJUGOM, preko kojeg su se te vijesti “filtrirale”. A kako je to ocjenjeno u me|unarodnim `urnalisti~kim organizacijama pokazivala je anketa prema kojoj je TANJUG bio na samom dnu ljestvice
svjetskih agencija po povjerenju njenih inostranih korisnika.
No, kao uvijek u sli~nim situacijama, optu`be mo}ne supruge – sada ve}
jugoslovenskog predsjednika – bile su signal za pokretanje novog instrumentarija represija prema medijima u Srbiji. Sa Prvog kongresa JUL-a, odr`anog u
istoimenom mjesecu, uslijedio je poziv za “hitno dono{enje zakona o informisanju, koji }e, izme|u ostalog, za{tititi gra|ane od neistina, agresivnosti i vulgarnosti”, kako je pisalo u kongresnoj rezoluciji. I, odista, veoma brzo dvije najagresivnije stranke na politi~koj sceni Srbije – JUL i SRS, uz podr{ku Milo{evi}evog SPS, donose Zakon sa drasti~nim kaznama za rukovodioce medija i
same medije, koje se izri~u po hitnom postupku i pred sudijama za prekr{aje.
U dvije poslednje godine Milo{evi}eve vladavine, nezavisnim medijima su na
taj na~in oteti milioni maraka preko izre~enih kazni, a doga|ala su se i zatvaranja, su|enja i osu|ivanja na robiju onih urednika koji su se ovoj represiji javno suprotstavljali.
POLITIKA je, naravno, i u ovom poslu predstavljala julovsku perjanicu.
Njeni stupci su bili ispunjavani “autenti~nim materijalima” o djelovanju “stra-
309
Hereticus, 1-2/2006
nih pla}enika”. Ova novina “vjerna istini i objektivnosti”, zasnivala je optu`be
protiv nezavisnih medija na spisku koji je jo{ 1996. godine bila objavila. Tada je
pompezno bilo najavljeno da POLITIKA ekskluzivno donosi imena nezavisnih
medija u Srbiji sa iznosima inostrane pomo}i koju primaju. Kako je taj spisak
bio prenijet iz gr~kih satiri~nih novina PONTIKI (Mi{), to je i validnost ovog
otkri}a brzo pala u vodu. Ali, kako rukovodstvo POLITIKE vjeruje u brzu zaboravnost svojih ~italaca, njeni komentatori po`urili su da iz naftalina izvuku i
te podatke, da ih o`ive, i da njima potkrepe “patriotsku akciju” Mire Markovi}.
No, stvar se na tome nije zavr{avala. POLITIKA se opet proslavlja, jo{
u martu 1998. godine, kada prenosi op{iran TANJUGOV izvje{taj o mjerama
javnog tu`ioca Beograda protiv grupe glavnih urednika medija zbog, kako se navodi, pisanja “Albanci”, umjesto nare|enog oslovljavanja sa “teroristi”. I umjesto da izvijeste o protestima koje su ovi glavni urednici uputili javnom tu`iocu
zbog tog nezakonitog saslu{anja, obesmisliv{i svojim argumentima njegove optu`be, POLITIKA – preko TANJUGA – tvrdi kako su oni svu krivicu bacili na
nezavisnu agenciju BETA, ~ije su informacije prenosili. Guslaju}i danima tu temu, POLITIKA je isticala kako se jedina prava istina mo`e dobiti samo “posredstvom profesionalne i odgovorne redakcije TANJUG”.
Sli~nu ulogu POLITIKA je odigrala i prilikom dono{enja julovsko-{e{eljevskog zakona o informisanju, najrigoroznijeg u dvovjekovnoj istoriji {tampe
u ovoj zemlji. I dok je sva doma}a liberalna i inostrana demokratska javnost
osu|ivala taj zakon, POLITIKA je ustupala svoje stranice onima koji su ga progla{avali “demokratskim i neophodnim za uspostavljanje profesionalne etike u
novinarstvu”. Istovremeno, sada ve} sasvim otvoreno, preko stubaca POLITIKE, “najomiljeniji Milo{evi}ev politi~ar” Vojislav [e{elj, staje uz bok Miri Markovi} u pohodu na nezavisno novinarstvo u Srbiji.
Najgrozniji potez, ipak, 9. aprila 1999. povla~i uvijek `urni, nestrpljivi i
beskrupulozni EKSPRES. Uo~i mu~kog ubistva poznatog novinara, vlasnika i
glavnog urednika DNEVNOG TELEGRAFA, Slavka ]uruvije – na pragu njegovog doma u ulici Lole Ribara – on donosi tekst kakvom nema premca u ina~e
bolesnom srpskom novinarstvu. Pod naslovom ]uruvija do~ekao bombe, slijedile su bezumne rije~i ve} poznatog, dobro informisanog, Milo{evi}evog bojovnika Miroslava Markovi}a, koje su nezavisni mediji istoga ~asa nazvali “ne~uvenom javnom presudom”. Nijesu pro{la ni tri dana, a pokazalo se da je ta
ocjena bila ta~na. ]uruvijin `ivot nije bio prekra}en bombom, nego revolverskim hicima!
“POLITIKA” U KOLAPSU
U tim mra~nim godinama ispunjenim ratnim bubnjevima, i visokim patriotskim tonovima – kojima je pra}ena odbrana mostova u Beogradu koncertima rok grupa – u samoj POLITICI nastavljala se unutra{nja drama. Materijalno – ona je li~ila na nasukani brod, kome je sve manje moglo da bude spasa.
Tira`i su do{li na najni`e grane; dugovanja rasla; plate zaostajale i smanjivale
se; a otkazi i slanje u prevremenu penziju – postajali sve masovniji.
Za razliku od prethodnih godina izostajala su pompezna sve~ana zasijedanja upravnih organa AD POLITIKE, kao i raznorazna slavlja. To je pravdano izuzetnim okolnostima stvorenim ratom na Kosovu i intervencijom NA-
310
Sloboda {tampe u Srbiji
TO-a. Beogradom su, me|utim, kolale fantasti~ne cifre o “buli’ u kojoj se na{la
POLITIKA.
Iz krugova jednog od najve}ih njenih akcionara, Komercijalne banke AD,
stizale su informacije prema kojima joj POLITIKA duguje 46 miliona maraka.
Ako se tome dodaju neizmirena dugovanja za roto-papir, ~ije je pla}anje stalno
odlagano zahvaljuju}i intervencijama premijera Marjanovi}a; zatim nepla}ene
po{tanske i telefonske usluge; neispla}eni ra~uni za elektri~nu energiju, doprinosi za fondove i porezi; ka{njenja u isplati naru~enih ma{ina za {tampariju; pa
sve do neispla}enih honorara saradnicima – cifra je skakala do vratolomnih 100
miliona maraka!
Prema poslednjim podacima broj uposlenih u poslednjoj godini devete
decenije bio je manji za vi{e od hiljadu ljudi. To drasti~no pro~i{}avanje odvijalo se peko dva kolosjeka. Jednim, uglavnom za radnike {tamparije i prodaje,
kao i za slu`benike administracije, teklo je ili jednostavnim progla{avanjem vi{ka, ili davanjem pogodnosti za prevremeni odlazak u penziju. Drugi, za novinarsko – tehni~ki dio pravljenja novina i programa na elektronskim medijima,
zahtijevao je znatno suptilniji pristup osloba|anja od nepo`eljnih i nepotrebnih.
Za razliku od hitrog i olakog zamjenjivanja ljudi u rukovodstvima redakcija i u
vrhu njegovog carstva, Struja se izvje{tio za kombinovani na~in udaljavanja novinara i tehni~kog kadra u redakcijama sa posla.
Prihvativ{i parolu kako POLITIKA nikoga ne otpu{ta, nego samo sankcioni{e nerad i nelojalnost, Struja je uveo metod da se njemu donose otkazi,
umjesto da ih on daje svojim pot~injenima. Radio je to na ve} oproban na~in iz
vremena svog prethodnika Minovi}a, s tim {to je tu tehniku obogatio novim pojedinostima.
U tome je, mora se priznati, ispoljavao bestidnu domi{ljatost. U svojoj
redakciji je sam to sprovodio – a u ostalima nare|ivao glavnim urednicima – da
se ne daju zadaci, niti da se pu{taju ponu|eni rukopisi onih koje je on odredio
za odstrel. Onda bi takvima umanjio mjese~ne zarade na osnovu njihovog nerada. Kada to nije pomagalo, izricao je suspenzije; slao neke od njih na disciplinske sudove; premje{tao ih na druge, manje zna~ajne poslove. Jednostavno,
dovodio ih je u situaciju da shvate da su kod Struje nepo`eljni, i da krenu u potragu za radnim mjestima u nekim drugim sredinama. Na udaru su, naravno,
naj~e{}e bili novinari u~lanjeni u nezavisna profesionalna udru`enja i sindikate,
jer su se odva`ili da se organizovanom borbom suprotstave pritiscima i ucjenama. “Represije nad novinarima”, zaklju~uje pi{u}i o tome Drago{ Ivanovi}, “nastavljene su tokom svih proteklih deset godina Milo{evi}eve vladavine. One su
se odvijale na razli~ite na~ine, manje ili vi{e lukave, ali uvijek fatalno pogubne.
Sve je to bilo sra~unato na dugotrajno iscrpljivanje redakcija i novinara, ne bi
li se oni povukli iz javnog `ivota i profesije”. (Zavjera protiv javnosti, str. 50-51)
KRAJ SRAMOTE
A onda je, iznenadno, do{ao kraj sve te sramote. Na iznena|enje i doma}e, a i me|unarodne javnosti, gde je o~ekivano da pad Milo{evi}evog re`ima
bude propra}en potocima krvi, sve se odigralo u jednom jedinom danu, u naletu revoltirane mase od vi{e desetina hiljada ljudi, pred kojom su poklekle i ~uvene Milo{evi}eve policijske snage. One su nekim ~udom – ili prethodnim do-
311
Hereticus, 1-2/2006
govorom sa njihovim vrhom – bile prisutne u znatno manjem obimu nego ina~e,
i sa upadljivo mirnim, pasivnim pona{anjem. U “pli{anoj revoluciji” – uz manje
materijalne {tete pri~injene na zgradama Savezne skup{tine i RTV SRBIJE –
bez i kapi prolivene krvi sru{ila se Milo{evi}eva diktatura. Kao i mnoge druge,
spolja zastra{uju}e, mo}ne i nesalomljive – a iznutra tro{ne i trule.
Tog 5. oktobra 2000. godine, dok su desetine hiljada gra|ana slavile slobodu pred zapaljenom Saveznom skup{tinom, i ruiniranom RTV SRBIJE, kolone pobunjenika krenule su na POLITIKU. U njoj se, me|utim, ve} preuzimala vlast.
Mada su na skupu nezadovoljnih novinara istoga jutra jo{ preovladavali
tonovi i{~ekivanja i neodlu~nosti, tokom popodneva formiran je Krizni {tab za
preuzimanje rukovo|enja POLITIKOM, koji su sa~injavali novinari, in`enjeri
i slu`benici u administraciji.
I dok su oni pravili planove u redakcijskim prostorijama, Struja je, okru`en najvjernijim saradnicima – koje je predvodio Goran Kozi}, {ef RTV POLITIKA i autor poznatih nedeljnih psova~kih komentara na srpsku opoziciju, crnogorsko rukovodstvo i nezavisne medije – zvao na sve strane telefonom. Kako
nigdje nije dobijao ute{ne informacije, a u ve~ernjim ~asovima nije mogao vi{e
da ~uje ni njemu najbli`e Slobodana, Miru i Mariju, nastavio je da bespomo}no
preko tv ekrana prati dramati~ne doga|aje pred Skup{tinom.
A kada se pred kamerama pojavio i sam Milo{evi}, da bi priznao poraz
na predsjedni~kim izborima, Struja je sko~io i naredio evakuaciju. Pod pratnjom
naoru`anih tjelohranitelja, spustio se zatim po`arnim stepenicama – da ne bi izazvao pozornost okupljene mase pred palatom POLITIKE. Si{ao je zatim neprimjetno do parkinga, dokopao se svog “mercedesa”, i pobjegao u nepoznatom
pravcu.
Za to vrijeme, zapla{eni da se i POLITICI ne desi isto {to i RTV SRBIJE, ~lanovi Kriznog {taba iza{li su pred demonstrante i preko megafona objavili da je POLITIKA oslobo|ena; da je na strani ustale Srbije, i da ve} priprema
prvi broj u kome objavljuje pad Milo{evi}a. Na prozorima prvih spratova palate, kao i u holu, pojavili su se tv aparati na ~ijim je ekranima TV POLITIKA
krupnim slovima saop{tavala: “Oslobo|ena POLITIKA”.
Umjesto ispoljavanja revolta, okupljena masa u Makedonskoj ulici krenula je da pjeva i kli~e, dok su njeni predvodnici ulazili u hol POLITIKE, u kome vi{e nije bilo ni traga od Strujine li~ne garde, niti specijalnih mjera obezbje|enja.
U prvim danima prevrata u POLITICI je vladala prili~na konfuzija. ^ulo se da je iz Njujorka pozvan Darko Ribnikar da preuzme kormilo Ku}e. Istovremeno se objavljuje da je za direktora imenovan Aleksandar Tijani}, dok }e
glavni urednik biti Darko Ribnikar. Do tada sve poslove i dalje vodi Krizni {tab,
u istom sastavu kao i prvog dana poslije Strujinog bekstva.
U redakciji POLITIKE veliko nezadovoljstvo zbog povratka Tijani}a. Niko ne zna ko je to postavio Tijani}a (mada se pominje Upravni odbor). Svi su
svjesni da su opet po~ele politi~ke igre sa POLITIKOM. Javnosti jo{ nije poznata nova uloga Tijani}a, koji je u me|uvremenu postao ~lan {taba Vojislava Ko{tunice u minuloj izbornoj kampanji. O~igledno je to trebalo da bude nagrada
za dobro obavljeni propagandni posao.
312
Sloboda {tampe u Srbiji
Sa zadovoljstvom se, me|utim, u redakciji ~ita pismo Darka Ribnikara,
u kome on zahvaljuje na pozivu da preuzme du`nost glavnog urednika. On to
prihvata samo pod uslovom da direktor ne bude Aleksandar Tijani}. “Sa takvim
~ovjekom”, bio je odlu~an Ribnikar, “ja ne mogu da budem u rukovodstvu POLITIKE”.
Vo|stvo redakcije, koju privremeno vodi Vojin Partoni}, nekada{nji urednik nedjeljnog izdanja POLITIKE na engleskom jeziku, a kasnije urednik u
spoljnopoliti~koj rubrici, odlu~uje da to pismo objavi. A uz njega i posebno saop{tenje redakcije POLITIKE da se protivi postavljenju Tijani}a za direktora. Istovremeno se zahtijeva da direktor bude Darko Ribnikar, kao nastavlja~ tradicije porodice osniva~a POLITIKE.
Uvrije|en, Aleksandar Tijani} javno saop{tava da podnosi ostavku na
du`nost direktora POLITIKE, mada nije uspio u me|uvremenu ni da kro~i u
njenu palatu. Jednostavno, ~uvari na ulazu u zgradu nisu mu dozvolili da u nju
u|e, iako im je saop{tio da je on novi direktor. Odgovorili su mu da je njima
nare|eno da ga ne smiju propustiti, jer ga kolektiv ne `eli za direktora! Ova izjava je bila za~injena i njegovim poznatim cinizmom. [email protected] mi je {to moje kolege u POLITICI ne}e ~ovjeka koji ima novinarsko ime i prezime, nego onoga ko
nosi samo takvo prezime”.
Upravni odbor, kome i dalje predsjedava Dragan Tomi} – koji je u me|uvremenu spremno ponudio usluge vladaju}em DOS-u – postavlja za novog
direktora AD POLITIKA Darka Ribnikara, a za vd glavnog urednika POLITIKE Vojina Partoni}a. U sljede}im danima dolazi i do promjena u EKSPRESU i na ~elu RTV POLITIKA. Ve~ernji list preuzima potpuno neo~ekivano,
mada samo na nekoliko mjeseci, autor sa kulturne rubrike Vlada Lazarevi}, dok
televiziju vodi Slobodan Aleksendri}, spoljnopoliti~ki novinar POLITIKE, jedna od klju~nih li~nosti u Kriznom {tabu.
U sljede}im mjesecima postupno se formira kompletno novo rukovodstvo AD POLITIKA. Generalni direktor Darko Ribnikar dobio je zamjenika
za materijalna i finansijska pitanja i pomo}nika za novinsku djelatnost.
Na prvoj du`nosti se na{ao nekada{nji ekonomski komentator, a zatim i
glavni urednik NIN-a, koji je dolaskom Milo{evi}a napustio profesiju i postao
bankar, Mirko \eki}. Bila je to, o~igledno, spona sa interesima KOMERCIJALNE BANKE AD, koja je u novoj ekonomskoj konstelaciji predstavljala najve}eg akcionara POLITIKE. I kojoj je ona bila najve}i du`nik.
Koordinaciju novinarskih poslova u direkciji preuzeo je Milan Mi{i}, nekada{nji dopisnik mati~nog lista iz Indije. Zvani~no je i Slobodan Aleksendri}
imenovan za direktora i glavnog urednika TV POLITIKA, a izvr{ena su i brojna imenovanja funkcionera u revijalnim ~asopisima, administraciji, {tampariji i
prodaji.
NEOSTVARENE KATARZE
U ve} pomenutom pismu iz SAD, o prihvatanju da stane na ~elo POLITIKE, Darko Ribnikar se ~itaocima obavezao da }e novi Ijudi u~initi sve da
“speru sramotu” koju su, najstarijem i nekada najuglednijem listu, nanijeli svojim neprofesionalizmom i nemoralom oni koji su u prethodnom Milo{evi}evom
periodu vodili ovaj novinski koncem. “Svjestan sam”, napisao je novi direktor
313
Hereticus, 1-2/2006
POLITIKE, “da tu sramnu deceniju ne mogu oprati ni tone deterd`enata. To
mo`emo u~initi samo mi ukoliko objavimo istinu o tome vremenu”.
Poslije toga uslijedilo je i pismo ohrabrenja novom rukovodstvu POLITIKE, starog novinara NIN-a, i hroni~ara njegovog trajanja, Milo{a Mi{ovi}a.
On je, tako|e, podvukao da “samo katarza, kroz koju mora pro}i novinarski sastav POLITIKE, mo`e vratiti njen ugled, dostojanstvo u javnosti i povjerenje
~italaca”.
No, kada se o~ekivala pojava tekstova koji bi odista osvijetlili potonju deceniju POLITIKINE neslavne istorije – sve je zamuklo.
Mjesec dana poslije promjena u Srbiji i POLITICI, boravio sam izvjesno
vrijeme u Beogradu. Tada sam se najavljivao Ribnikaru da bih `elio da se s njime vidim, kako bih mu predlo`io feljton o poslednjem periodu doga|anja u POLITICI. Mada smo bili kolege iz iste redakcije – pa je ~ak Darko, kao partijski
sekretar, pomogao da se 1973. rasvijetli moja ostavka na funkciju glavnog urednika EKSPRESA i ukine zabrana moga pisanja – odgovora nije bilo.
Ipak smo se sreli, u sveop{toj gu`vi, na izlo`bi koju je POLITIKA te jeseni priredila mom ruskom prijatelju \or|u Loba~ovu, osniva~u doma}eg stripa u POLITIKINIM izdanjima. Loba~ov je, naime, decenijama `ivio i radio u
Beogradu, sve do sredine pedesetih godina kada se vratio u Rusiju. Darko se
izvinio {to mi se nije javio i obe}ao da }e me pozvati ve} sutradan da porazgovaramo. Naravno, obe}anog poziva nije bilo. Moja ponovljena najavljivanja, tako|e su ostajala bez odgovora.
Tih dana kona~no sam dobio pristanak vd glavnog urednika POLITIKE
Vojina Partoni}a, mog nekadanjeg saradnika iz EKSPRESA, da se na|emo i
porazgovaramo u njegovoj omiljenoj kafani “Grme~”, preko puta POLITIKE.
Njemu i njegovom tada{njem zamjeniku Panteli}u, objasnio sam sve o rukopisu
knjige “POLITIKA i politika”, predao im disketu sa tim tekstom i predlo`io da
objave njegov tre}i dio, koji se bavio doga|ajima u POLITICI od 1987. godine.
Obe}ali su mi odgovor, ali njega nije bilo, sve do neo~ekivanog smjenjivanja
Partoni}a, a ubrzo i njegove iznenadne smrti u jesen 2001. godine.
U tom iskrenom, moram re}i i burnom razgovoru, ve} sam bio ~uo ono
zbog ~ega me Partoni}evo }utanje i nije iznenadilo. Prilikom mog pominjanja
Ribnikarevog obe}anja o neminovnoj katarzi, Partoni} me je nervozno presekao, rekav{i: “Ma kakvi deterd`enti, kakva priznanja. Nema okretanja pro{losti, na{e je da sada pravimo dobru POLITIKU”. Na to sam ga upitao: “S kim,
sa kojim novinarima, ako ih ne ohrabrite da vam se vrate oni najbolji, koje ste
izgubili ili zaturili”. Priznao je da im je redakcijski sastav tanak; da je izvjestan
dio najbli`ih Strujinih ljudi premje{ten na poslove koji nijesu novinarski, {to }e
se desiti i sa njim i Kozi}em, ukoliko se pojave. “Osvete ne}e biti, zna~i ni otpu{tanja”, glasio je vi{ezna~ni zaklju~ak novog prvog ~ovjeka lista POLITIKA.
Postepeni povratak na stranice POLITIKE, EKSPRESA i drugih revijalnih izdanja, onih koji nijesu dr`ali do profesionalizma i etike u prethodnom
periodu, pokazivao je u mjesecima koji su dolazili, da se sve `eli {to prije predati zaboravu. Uz opro{taj i, naravno, ispoljenu lojalnost biv{ih milo{evi}evskih
propagandista novom rukovodstvu POLITIKE.
Zanimljivo je mi{ljenje Aleksandra Nenadovi}a o razlozima za oklijevanja u kadrovskom ra{~i{}avanju u POLITICI. O tome on ka`e:
314
Sloboda {tampe u Srbiji
Takozvana medijska tranzicija u POLITICI po~ela je dosta burno (ve}
petog oktobra), nastavljena je neodlu~no i protivre~no i “zavr{ila” se polovi~no.
Vi{e iznu|enom “rokadom” u vrhu i oko njega, nego profesionalnim “uspravljanjem” koje }e po~eti mnogo kasnije. Svakako i zato {to je gro ure|iva~ko-komentatorskog sastava preuzet iz biv{eg re`ima... Odlaganje zama{nije, ne samo
kadrovske “tranzicije”, mo`da bi se moglo objasniti i time {to su najva`nije promjene inicirane, ili dirigovane sa strane – iz vlasti ~ija je demokratsko-reformska
evolucija tako|e bila (i ostala!) sporna. Prva i razumljiva zajedni~ka potreba
DOS-a bila je da se i “nova” POLITIKA {to prije oglasi i uhoda kao va`an, simboli~ki raskid sa ozlogla{enim re`imom bra~nog para Milo{evi}/Markovi} kojem je POLITIKA (poput RTS) slu`ila vi{e od 10 godina...
Poslije naprasitog, neuspjelog poku{aja da se biv{i, inventivni refomator
i direktor POLITIKINE radio-televizije (ali i biv{i Milo{evi}ev ministar za informisanje), darovit pisac i individualac, Aleksandar Tijani}, na brzaka prebaci
u praznu fotelju Struje Anti}a (koji je u poslednji ~as pobjegao glavom bez obzira ), du`nost vd direktora povjerena je dotle nadasve politi~ko-novinarski produktivnom, dopisniku iz Njujorka Darku Ribnikaru. Teret unutra{nje obnove
poslije preduge profesionalne dezintegracije postepeno je preuzimala nevelika
grupa novinara starije i srednje generacije. Prete`no onih koji su se tokom i spoljne i redakcijske “crveno-crne” torture (ali i duboko ukorijenjene autocenzure!)
naj~e{}e prepoznavali na dva na~ina: a) rijetkim protestima koje je re`imska ekspozitura bez milosti razbijala i b) povla~enjem u svojevrsnu pasivnu rezistenciju, gdje su usamljeni disidenti tra`ili li~nu utjehu kad je pseudopatriotska dreka
satirala svaku nadu... (Mediji u Srbiji: {ta se (ne) mijenja, REPUBLIKA br. 280,
1-15. mart 2002. godine)
RAZGOVOR S PREDSJEDNIKOM
Sredinom jula 2001. godine, devet mjeseci poslije dolaska na funkciju {efa dr`ave, Vojislav Ko{tunica posje}uje POLITIKU. Da bi, kako je sam rekao
“poku{ao da time politi~ki podr`i, ohrabri i podstakne ono najvrednije i za zemlju najzna~ajnije i najpotrebnije, kada je rije~ o POLITICI i njenim izdanjima”. Istovremeno Ko{tunica nije `elio da pre}uti da je POLITIKA “i posrtala,
tako da je pored svog svijetlog lica iz pro{losti imala i tamnije nali~je”, koje je
“prevazi{lo na drugi na~in najve}e njene domete – u zlu, u ostra{}enosti”.
Tome susretu POLITIKA je posvetila pune dvije stranice, sa velikom najavom na prvoj, naravno. Ono {to je zanimljivo i {to ostaje trajno, jesu javno u~injena priznanja potpunog kraha ovog novinskog koncerna u svakom pogledu.
Tako je novi direktor Darko Ribnikar, ve} u uvodnom informisanju gosta, konstatovao da su “profitabilnost i tehni~ko-tehnolo{ki primat POLITIKE kao najve}e novinske ku}e u Jugoslaviji, trajali samo do kraja osamdesetih godina pro{log vijeka”.
“Od po~etka devedesetih”, rekao je Ribnikar, “po~inje zaostajanje POLITIKE u dve najva`nije oblasti: izdava~koj (stagnacija i pad tira`a) i {tamparskoj. U ve}em dijelu protekle decenije POLITIKA AD je posebno stagnirala i
poslovala s gubicima. Upali smo u jednu deceniju te{ke krize – i kadrovske i ure|iva~ke, a prije svega moralne. POLITIKA se srozala do te{kih dubina. Mi se
sada zaista borimo da se to vrijeme vi{e nikada ne vrati, i to nam je glavni cilj.
315
Hereticus, 1-2/2006
Ono {to se naslu}ivalo, i po kuloarima prepri~avalo, u odnosu na katastrofalni pad tira`a POLITIKE, u ovom razgovoru ilustrovao je podacima v.d.
glavnog urednika Vojin Partoni}. Iz izvje{taja sa~injenog o listu POLITIKA u
proteklih devet mjeseci, on je predsjedniku dr`ave saop{tio da je 5. oktobra zate~en tira`, ove nekada naj~itanije novine, od samo ~etrdesetak hiljada primjeraka dnevno! I uz to dodao da je “i od toga ve}i dio dijeljen besplatno ~lanovima SPS i pripadnicima VJ, {to je novo rukovodstvo ukinulo.” “Uspjeli smo”,
rekao je on, “da tira` pove}amo na dana{njih 85.000 do 90.000 primjeraka preko nedjelje, uz novo pove}anje petkom, subotom i nedjeljom na oko 120.000 do
135.000 primjeraka.”
Tokom ovog razgovora skinuta je i mistifikacija oko “izvr{ene privatizacije”, koju je Struja reklamirao kao kopiju najuglednijeg pariskog dnevnika LE
MOND. Ribnikar je priznao da se “ima dosta nevolja sa do tada izvr{enom privatizacijom”, dok je Slobodan Aleksendri}, konstatovao da vlasni~ki odnosi i
dalje nijesu rije{eni. “Prethodno rukovodstvo”, kazao je on, “stalno je mahalo,
a to je u stvari bila la`, da je POLITIKA prihvatila model, odnosno koncept pariskog MONDA... Su{tina je, naime, da u MONDU jednu tre}inu u vlasni{tvu
dr`e novinari koji su radili nekad u tim novinama. Oni su jedini nadle`ni za ure|iva~ku politiku. Druge dve tre}ine predstavlja onaj dio koji se bavi poslovima”.
On je zatra`io da se novim Statutom Ku}e predvidi da onaj dio vlasni{tva, koji je u posjedu biv{ih i sada{njih novinara, ima isklju~ivu nadle`nost u vo|enju
ure|iva~ke politike.
Pokazalo se da je upravo taj poku{aj da se povrati izgubljena autonomnost ure|iva~ke politike, nova ta~ka neslaganja i u ovom rukovodstvu POLITIKE. Spor se odnosio na predlog koji je dao novi predsjednik Upravnog odbora i direktor banke, najve}eg ulaga~a u POLITIKU, Ljubomir Mihailovi}. On
je izmjenu Statuta zasnivao na objedinjavanju funkcija generalnog direktora akcionarskog dru{tva i glavnog urednika POLITIKE, {to je prema rije~ima Ribnikara, izazvalo razna tuma~enja u Ku}i. I dok su jedni apelovali da se preispita
i umanji enormni dug KOMERCIJALNOJ BANCI ad, jer se “pod takvim teretom ne mogu praviti objektivne novine”, Vojin Partoni} je otvoreno upozorio:
Kada je POLITIKA u pitanju, ona se ovoga puta na{la na udaru finansijskog mo}nika, koji bi na osnovu potra`ivanja – u odnosu na ~itavu ku}u POLITIKA – `elio da podjarmi list POLITIKA, odnosno da njegovu ure|iva~ku politiku ve`e za sopstvene interese ili za interese grupe sa kojom bi da trguje...
Ukazuju}i na “najnoviji trik Ljube Mihailovi}a” sa predlogom za objedinjavanje dvije ~elne funkcije Ku}e i lista u jednu, Partoni} zaklju~uje:
S obzirom na to da je poznato kako je u prethodnom periodu takav sklad
usre}io POLITIKU (obogatili su se rukovodioci Ku}e i banke, a POLITIKA je
dovedena na prosja~ki {tap) nema izgleda da bi to sada naglo moglo da postane
idealno rje{enje. Bankar se izgleda pritajio za neko vrijeme, ne bi li imao mogu}nost da procijeni ko je ja~i na srpskoj sceni, pa da mu na dlanu ponudi POLITIKU.
Ove rije~i ko{tale su Partoni}a funkcije glavnog urednika. Ubrzo je sprovedena izmjena Statuta, funkcije direktora i glavnog urednika su objedinjene,
a Partoni} je – pismom generalnog direktora i novog glavnog urednika POLITIKE Darka Ribnikara – obavije{ten da je smijenjen. Za novog odgovornog
urednika POLITIKE (funkcije naknadno uvedene) postavljen je Milan Mi{i}.
316
Sloboda {tampe u Srbiji
Iz ovog razgovora vrijedno je jo{ zabilje`iti i Ribnikarevo izvinjenje Ko{tunici, kojeg je u prethodnom periodu POLITIKA zasipala uvredama. O tome
je on rekao:
U godinama koje su nepovratno iza nas mi smo jako mnogo ~asnih, divnih ljudi povrijedili na razli~ite na~ine. Ako se sje}ate humoreske Vojko i Savle,
rubrike Odjeci i reagovanja, u kojima su mnogi ljudi bla}eni bez argumenata.
Mi ~ak nekima ne mo`emo danas ni da se izvinimo, jer su mrtvi. Toliko smo divnih ljudi izgubili, a koji su do`ivjeli da se njihova imena blate po POLITICI.
Jedan od najsramnijih tekstova, koji se ikada pojavio u godinama koje su iza nas,
je Raspodjela (Napad na Vojislava Ko{tunicu – pr. autora). Zamolio bih Vas da
u ime stogodi{nje POLITIKE primite na{e izvinjenje za sve {to je POLITIKA
Vama uradila. Na `alost, mi nemamo priliku da se izvinimo mnogima drugima,
koji su tako|e bili povrije|eni.
U jednom Ribnikar nije bio u pravu. Mogu}nosti su postojale, ali “nova”
POLITIKA to nije ~inila. I nije imala namjeru da ~ini. Jer, kada sam po~etkom
maja 2002. godine kona~no dobio priliku – nakon ponovljenog pisma upu}enog
dvojici ~elnih ljudi: Ribnikaru i Mi{i}u – da im li~no predlo`im objavljivanje rukopisa “POLITIKA i politika”, sada ve} naraslog u dvije knjige, dobio sam polovi~an odgovor: POLITIKA }e objaviti feljton o doga|ajima u godinama 1952.
i 1972. dakle iz prve knjige, ali nije zainteresovana za {tampanje ove hronike.
Koleginica Branka Ota{evi} – uporni borac svih proteklih godina za integritet ovih novina, sada u ulozi koordinatora pripreme obilje`avanja stogodi{njeg jubileja POLITIKE – obja{njavala je to time {to “atmosfera u Ku}i jo{ nije takva da bi se o tako bliskim doga|ajima otvoreno moglo pisati, bez velikih
trauma kod mnogih iz POLITIKE”. Na pitanje: da li smeta ukoliko to neko drugi bude objavio, odgovor sve troje je bio: naprotiv, po`eljno je ~ak da neko drugi o tome pi{e, pogotovo stari POLITIKINI novinari, i da to listu i Ku}i mo`e
samo da koristi.
Tako smo se, barem, kona~no razumjeli. Njima je jo{ bilo potrebno vrijeme za osvje{}enje, a meni je ono na izmaku. I svak radi svoj posao.
[TA SE (NIJE) PROMIJENILO?
Uo~i dvogodi{njice promjena u Srbiji i POLITICI, i u susret stogodi{njem jubileju najstarije novine na ovim prostorima, postavlja se pitanje: {ta se
(nije) promijenilo u ovom novinskom koncernu?
U organizacionom i materijalnom smislu POLITIKA je, poslednjih mjeseci pro{le i u prvim mjesecima ove, 2002. godine, do`ivjela odista temeljne i dalekosje`ne promjene.
Najprije, s uspjehom su okon~ani vi{emjese~ni pregovori sa njema~kom
novinsko-izdava~kom korporacijom WAZ o osnivanju zajedni~kog preduze}a.
Po~etkom 2002. godine WAZ i POLITIKA su osnovali zajedni~ko preduze}e
POLITIKA PNM, u kojem njema~ki partner ima 49 procenata dionica, a POLITIKA 50, dok je ostatak od 1 odsto vlasni{tvo njenog zvani~nog zastupnika,
jednog beogradskog advokata. Time je prebro|ena materijalna kriza, u koju je
na rub ponora bilo dovelo prethodno milo{evi}evsko rukovodstvo. Od posebnog
zna~aja u svemu ovome bilo je to {to je strani kapital sada usmjeren upravo na
produkciju publikacija, novina i medija, kao osnovne pokreta~ke snage u razvoju koncerna.
317
Hereticus, 1-2/2006
No, kako sve ima i svoju politi~ku dimenziju, posebno u oblasti propagande, u javnosti je na|ena i unutra{nja veza ovog velikog me|unarodnog posla.
Predsjednik Upravnog odbora WAZA je, niko drugi do Bodo Hombah, doskora{nji {ef Pakta stabilnosti za jugoisto~nu Evropu. Za njega se tvrdi da je ne samo li~ni prijatelj srpskog premijera Zorana \in|i}a, nego i partner u nekim od
poslova. Na uzavreloj politi~koj sceni Srbije, u jeku politi~ke borbe za prevlast
i uticaj izme|u Ko{tunice i \in|i}a, ovaj sporazum je progla{en kao \in|i}eva
velika pobjeda u bici za uticaj nad POLITIKOM.
Sa stanovi{ta POLITIKINE tradicije, daleko je zna~ajnije njeno usmjeravanje u tokove evropskog biznisa i modela savremene propagande. Znatno
{ire postaje polje njenog uticaja; mnogo vi{e {ansi dobija njena gra|anska i demokratska orijentacija u ure|iva~koj politici, kao i njena tehnolo{ka modernizacija pod materijalnim patronatom jedne od najve}ih me|unarodnih novinskih
korporacija, kakva je WAZ.
Nestaje li to definitvno mit o POLITICI kao o jednom od “tri nacionalna stuba Srbije”, na ~ijoj je posebnoj ulozi upravo insistirao predsjednik Ko{tunica, nepunu godinu dana prije ove transformacije? Bilo kako bilo, ali ovo udru`ivanje otvara POLITICI mogu}nost da se odupre tradicionalnim pritiscima
na nju retrogradnih doma}ih snaga i institucija, kakve su neke od uticajnih politi~kih partija u vlasti, Srpska akademija nauka, ili Srpska pravoslavna crkva (dva
druga “nacionalna stuba Srbije”). A oni su u prethodnom milo{evi}evskom periodu bili najzna~ajniji uzrok njene `alosne i sramotne uloge u sveop{tim nesre}ama koje su nam se de{avale.
POLITIKA, dakle, zakora~uje evropskim stazama. I samo od sposobnosti onih koji je vode i u njoj stvaraju, zavisi kojim }e se pravcem, kojom brzinom
i sa kakvim uspjehom ona tim stazama kretati. Da stvari treba da teku upravo
u pravcu potpunije autonomije upravljanjem i ure|ivanjem novinskih i medijskih proizvoda, ozna~ila je deoba koncerna POLITIKE na dva preduze}a, pod
istim krovom. Prvim – ve} navedenim POLITIKOM PNM – rukovodi kao generalni direktor i glavni urednik Darko Ribnikar. Drugim, POLITIKOM AD
– u ~ijoj su nadle`nosti upravljanje nepokretnom imovinom, tehnikom i ekonomskim poslovima – rukovodi}e kao generalni direktor Mirko \eki}.
Bilo je sasvim jasno da je taj drugi dio nekada{nje Kompanije, odnosno
Akcionarskog dru{tva POLITIKA, pre{ao u nadle`nost krupnih doma}ih akcionara, ~ime su poravnati dugovi prema njima, iz ranijeg perioda.
Na tim materijalnim i op{tim pogodnostima zasniva se i nada u krupnije promjene u narednom periodu u ure|iva~koj i kadrovskoj sferi, koje su, kako
smo vidjeli, jo{ u velikom zastoju. No, posebnu skepsu u mogu}nost dubljih zahvata izazvao je profesionalni incident koji se u decembru pro{le godine dogodio sa jednim ure|iva~kim gafom POLITIKE.
Redakcija ovih novina je, naime, zatra`ila i dobila intervju sa dr Sne`anom Milivojevi}, profesorom Fakulteta politi~kih nauka, koja obavlja zapa`ena
istra`ivanja o pona{anjima medija u Srbiji u prethodnom Milo{evi}evom periodu. U objavljenom tekstu, na njeno zaprepa{}enje, uredni~kim makazama izba~en je ~itav dio koji se odnosio na POLITIKU i njene grijehe iz poslednje decenije minuloga vijeka. I mlada profesorka je reagovala protestnim pismom
redakciji.
318
Sloboda {tampe u Srbiji
Na novu klimu u POLITICI ukazuje pre svega to {to je list objavio ovaj
protest. U njemu su bili i ovakvi, za redakciju ne tako prijatni redovi:
Pristala sam, uvjerena da je u razgovoru o medijima za ~itaoce POLITIKE, prije svega, va`no kriti~ki se odrediti prema doprinosu ovih novina u proizvodnji i podr`avanju autokratskog re`ima. U objavljenom tekstu, me|utim, potpuno je izostavljen dio koji se odnosi na ulogu POLITIKE u protekloj deceniji.
Gospodin Kljaji} je veoma korektno prenio moje stanovi{te, u {to sam se uvjerila pri autorizaciji teksta. Tekst je izostavljen kasnijom uredni~kom intervencijom, koja je potpuno obesmislila moj poku{aj da autorizacijom za{titim ono {to
sam rekla. @ao mi je {to sam na ovaj na~in morala da saznam da u POLITIKINOJ novoj koncepciji pro{lost mo`e da se pojavi kroz feljton o Ratku Mladi}u,
ali ne i kroz vrednovanje sramnog doprinosa POLITIKE u proizvodnji vo|e, nacionalizma i rata.
Vjerujem da je zaposlenima u POLITICI te{ko i mu~no suo~avanje sa neslavnom pro{lo{}u lista, iako se na njegovu “tradiciju” rado pozivaju. A to je samo lak{i dio posla u dugotrajnom oporavku javnosti ~ijem je razaranju POLITIKA, u krugu “vode}ih nacionalnih institucija”, tako temeljno doprinijela.
Novo je bilo i korektno reagovanje odgovornog urednika Milana Mi{i}a.
On je ispod ovog pisma dao ovakvo obja{njenje:
POLITIKA se izvinjava dr Sne`ani Milivojevi} zbog izostavljanja njene
ocjene o ulozi POLITIKE u protekloj deceniji. Do toga je do{lo zbog nekompletne uredni~ke koordinacije. Novi uredni~ki tim lista je ina~e sasvim svjestan
~injenice da bez suo~avanja sa godinama svog posrtanja POLITIKA ne mo`e
da se sasvim uspravi i ponovo preuzme mjesto lidera u ovda{njem medijskom
prostom, i to suo~avanje je svakodnevno. Uzgred, feljtonom o Ratku Mladi}u ne
vaskrsavamo pro{lost, ve} je samo kriti~ki preispitujemo. (“Politika” i protekla
decenija, POLITIKA, 15. decembar 2001. godine)
Ovakvom odgovoru, uprkos njegovoj korektnosti, mo`e se {to-{ta prebaciti. Posebno u odnosu na elementarne ~injenice koje ukazuju na ozbiljne ure|iva~ke propuste. I to u oba slu~aja: i kad je rije~ o intervjuu, i o feljtonu o
Ratku Mladi}u, u kome, na primjer, nema ni rije~i o po~injenom zlo~inu u Srebrenici. ^inu koji ovih dana drma ~ak i daleku zemlju Holandiju, zbog prisustva
njenih vojnika i dozvoljavanja da se ne{to tako desi. Tako|e i o obnovljenoj POLITIKINOJ “liderskoj misiji na medijskim prostorima”, bez ~ega je uredni~ka
vizija mnogo realnija i jasnija.
Ohrabruju, me|utim, uvjeravanja Milana Mi{i}a da su preispitivanja POLITIKINE najbli`e pro{losti neminovna. Pa shodno tome, mo`e se zaklju~iti:
ukoliko se u POLITICI smatra da jo{ nije vrijeme za to danas – ako se bude konsekventan uvjeravanjima i obe}anjima – dogodi}e se to sjutra. Ono {to je sigurno to je da se izbje}i ne mo`e.
Veoma brzo ispolji}e se {ta u “novoj” POLITICI danas ima prevagu: koegzistencija nepomirljivih suprotnosti, ili odlu~na orijentacija za njeno “uspravljanje” i povratak samoj sebi. Za pomisao da u ovom ~asu u njoj koegzistiraju
jedno i drugo ima dovoljno argumenata.
Ve} je napomenuto da se na stranice POLITIKE vra}aju ona pera koja
su, u dugom nizu godina za nama, dokazala da su daleko od etike i profesional-
319
Hereticus, 1-2/2006
nosti. Posebno je u tom pogledu drasti~an slu~aj sa Dopisni{tvom POLITIKE i
njenih izdanja u Podgorici. Ljudi koji su predstavljali glavne aktere moje knjige
Posrtanja Stare dame, posve}ene neslavnom uplitanju POLITIKE u politi~ke
obra~une u Crnoj Gori 1997. i 1998. godine, i danas izvje{tavaju o doga|ajima,
ni malo bezna~ajnim za sada{nje me|urepubli~ke odnose. I svrstavaju se, naravno, pa i otvoreno navijaju za retrogradnu i nacionalisti~ku stranu, iskrivljavaju}i istinu i slu`e}i se isprobanim metodama konstruisanih i izvrnutih fakata.
Svjesno toga, ali nespremno da odlu~no raskrsti sa neprofesionalno{}u i neetikom, rukovodstvo POLITIKE istovremeno otvara stranice i za istupanja najvi{ih predstavnika crnogorske vlasti. Sa o~iglednom porukom kako ona slijedi demokratske manire.
Na djelu je, me|utim, klasi~an primjer koegzistiranja dvije ure|iva~ke
koncepcije. Jedne – koja se miri sa izrazitim svakodnevnim neprofesionalnim
postupanjem, i druge – koja `eli da bude otvorena za sva gledi{ta, makar i povremeno, u zgodnim prilikama. Pitanje je samo: mo`e li to dugo da traje, a da
ne djeluje na ugled i povjerenje ~italaca u Crnoj Gori, koje bi POLITIKA htjela da vrati?
Stoga sasvim razumno i realno djeluje upozorenje koje Aleksandar Nenadovi}, veoma dobronamerno i sa simpatijama za odre|ene poteze uredni~kog
sastava POLITIKE, upu}uje kao temu za razmi{ljanje:
... ono {to demokratska javnost o~ekuje od svih “oslobo|enih” medija, a
pogotovo od POLITIKE, ne mo`e da stane ni u kakve prigodne najave; poslije
havarije koju je do`ivjela neuporedivo je va`nije {ta POLITIKA ve} danas ~ini
nego {to obe}ava za sjutra. Ono {to ~eka cijelu redakciju (i cijelu firmu) nije manje ili vi{e uspje{no prilago|avanje “novim prilikama” nego suo~avanje sa odgovornostima koje se ne mogu prebaciti na nekog spoljnjeg, “ve}eg” krivca. Bestijalno uni{tavanje i same sr`i novinarske profesije ne bi ni u Minovi}evoj ni u
Anti}evoj (tj. Milo{evi}evoj) POLITICI bilo mogu}e, da i neke elementarne eti~ke i profesionalne norme nijesu bile i u njoj poga`ene. POLITIKINA profesionalnost koja u njenim boljim razdobljima nije bila sporna (mada je katkad bila
preuveli~avana) ne}e otkloniti opasnost nove samoobmane ako bi se, silom inercije, ili neke zakulisne spoljne manipulacije, svela na iznu|eno samokritikovanje,
ili prolazno taktiziranje. Recimo, promovisanjem “demokratske tolerancije” u kojoj su i nacionalisti~ki virusi legitimni ako se najave kao “umjereni”. (REPUBLIKA, str. 28.)
Amin, kako bi na to rekli vjernici! Autor ovih redova, na njihovom zavr{etku, mo`e samo da po`eli da se POLITIKA odista {to prije oslobodi tereta
pora`avaju}eg, nedavno joj ostavljenog nasle|a. I da, smjelo i odlu~no krene putem vra}anja ugleda i povjerenja ~italaca i javnosti. A to mo`e u~initi samo ukoliko povrati onaj stepen profesionalnosti i etike, kojim je u dobrom dijelu njene
vjekovne istorije zra~ila ~uvena POLITIKINA {kola novinarstva.
Njoj i njenim svijetlim novinarskim likovima i djelima posve}ena je i ova
knjiga. A onima koji su je razorili – ona je podsjetnik na njihova nedjela – i opomena.*
*
320
Miodrag Marovi}, “Politika” i politika, Helsin{ki odbor za ljudska prava, Beograd 2002, str. 373-406.
................................
OSVRTI, PRIKAZI,
RECENZIJE
................................
Aleksandar Miljkovi}
publicista, Beograd
SE]ANJE NA NAJDANA PA[I]A
– Li~ne uspomene –
Kada je Najdan Pa{i} oti{ao od nas, osetio sam da treba da ga ispratim re~ima posve}enim njegovoj uspomeni. Me|utim, valjda je tada
nastupilo takvo vreme da nisam imao gde da taj tekst objavim. A koliko
znam, povodom njegove smrti nije se niko drugi oglasio. A Najdan Pa{i} ne samo da je bio prisutan u na{oj politi~koj, kulturnoj i nau~noj javnosti, ve} je bio od onih koji su se nalazili u prvim redovima, koji su
decenijama delovali na idejnom i intelektualnom polju. Ali od njegove
su se smrti vremena promenila, i ljudi kao {to je on bio danas se malo
ko se}a.
Ne bih `eleo da u ovim uspomenama dajem sud o delu Najdana
Pa{i}a, niti da odre|ujem njegovo mesto u kulturnim i intelektualnim
zbivanjima onog doba, niti da odmeravam njegov doprinos. To neka ostane onima koji }e posle nas do}i. Ono {to bi trebalo da uradimo mi, njegovi nekada{nji saradnici, kojima je on ostao jo{ uvek u `ivom se}anju,
jeste da sa~uvamo uspomenu na njega, na onakvog kakav je uistinu bio.
Jer ako mi to ne uradimo, nara{taji koji dolaze ne}e o njemu znati mnoge podatke koji zaslu`uju da se ne zaborave, ali i o dobu u kojem smo i
on i mi pro`iveli tolike decenije. Najzad, ose}am da je to moj dug prema njemu.
* * *
1
S Najdanom sam prvi put do{ao u kontakt po~etkom 1958. godine. On je tada bio stvarni glavni i odgovorni urednik ~asopisa Na{a
stvarnost.2 Moj prvi susret s njim ostao mi je urezan u se}anju. Krajem
1
2
Najdan je meni govorio “ti” i zvao me po prezimenu, a ja njemu “vi” i zvao
ga po imenu. Zbog toga u ovim uspomenama izostavljam njegovo prezime.
U ~asopisu je stojalo da je glavni i odgovorni urednik ~asopisa bio Puni{a
Perovi}, ~lan CK SKJ. Me|utim, sve poslove glavnog i odgovornog uredni-
321
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Miljkovi}
jeseni ili po~etkom zime 1957. godine bio sam napisao prikaz Marksove
knji`ice O jevrejskom pitanju, ~iji je prevod upravo bio objavljen u “Maloj filozofskoj biblioteci”. Nesiguran u sebe kao i ve}ina po~etnika, rukopis prikaza u redakciju Na{e stvarnosti nisam odneo li~no, nego sam
ga poslao posredstvom jednog svog ro|aka koji je radio u Saveznom izvr{nom ve}u. Bilo je pro{lo najmanje mesec dana, a ja se nisam usu|ivao da pitam za sudbinu mog rukopisa. Najzad sam ipak skupio hrabrost
i oti{ao u redakciju. Predstavio sam se i objasnio zbog ~ega sam do{ao.
Odgovor slu`benika u redakciji bio je: “A, to ste vi! Drug Najdan vas
svuda tra`i, i niko ne zna da mu ka`e ko je pisac tog teksta”. Odmah za
tim sam se na{ao u njegovoj kancelariji. Tako su zapo~eli na{i susreti i
na{a dugogodi{nja saradnja.
Mogu da ka`em da sam gotovo odmah postao stalni saradnik ~asopisa, a posle Na{e stvarnosti i Socijalizma, koji je Najdan tako|e ure|ivao nekoliko godina. U ono vreme je Najdan okupio oko Na{e stvarnosti nas nekoliko “mla|ih” saradnika.3 To smo bili Eleonora Mi}unovi}
(kasnije Prohi}), Vojislav Stanov~i}, Miroslav Pe~ujli}, Branko Pei} i jo{
poneko. Po{to niko od nas u to vreme nije predstavljao neko ime, a Branko Pei} i ja smo uz to bili jo{ i “vanpartijci”, na{i su prilozi objavljivani
na poslednjim stranicama ~asopisa. Dodu{e, prema uobi~ajenom redosledu objavljivanja priloga u ~asopisima, osvrtima i prikazima knjiga, koje smo pisali uglavnom mi mla|i saradnici, je i bilo mesto na poslednjim
stranicama. Mi smo se s tim lako mirili, jer smo znali kako je Najdan ocenjivao ono {to pi{emo. Uostalom, u jednom politi~kom ~asopisu kakav
je bila Na{a stvarnost va`ilo je kao neko nepisano pravilo da su se na prvim stranicama nalazila imena istaknutih politi~kih i partijskih rukovodilaca i javnih li~nosti, a za njima su objavljivani prilozi srednjeg partijskog kadra i nau~nih radnika, svejedno da li sa stvarnom nau~nom ili
prevashodno politi~kom reputacijom. Nas nekoliko smo predstavljali grupu saradnika koju je on li~no okupio i usmeravao.
Knjige koje su za prikaz stizale u redakciju delio nam je uglavnom
prema intelektualnoj orijentaciji svakog od nas. Ali se ~esto de{avalo da
smo i mi sami predlagali knjige o kojima bismo `eleli da pi{emo. I u tome se ogledala njegova {irina, jer je izbor knjiga koje smo sami predlagali bio veoma raznovrstan. Da spomenem uzgredno da sam se osetio
veoma polaskanim kad mi je dao da za onda{nji NIN, koji je u to vreme
izlazio u obliku novina, napi{em prikaz njegove doktorske rasprave o ja-
3
322
ka vodio je jedino Najdan, koji je sedeo u jednom neuglednom sobi~ku, na
~ijim se vratima nalazila mesingana plo~ica na kojoj je pisalo “urednik”. Puni{u Perovi}a tamo nikada nisam sreo.
Bili smo “mla|i” saradnici po tome {to smo svi imali ispod trideset godina.
Se}anje na Najdana Pa{i}a
vnim korporacijama u Velikoj Britaniji i drugim zapadnoevropskim zemljama,4 koji je upravo bio izi{ao iz {tampe.
Najdan nam je gledao kroz prste kad bi neko od nas pisao {ire o
problematici o kojoj je re~ u knjizi koju prikazujemo. Pa ~ak i onda kad
bismo time za{li na idejno i politi~ko tlo koje je bilo rizi~no u politi~kom
smislu, jer se na njemu moglo lako okliznuti. Spominjem, ilustracije radi, da sam, pi{u}i o Engelsovim pismima o istorijskom materijalizmu, iskoristio priliku da se osvrnem i na kritiku Manifesta Komunisti~ke partije iz pera poznatog francuskog socijaliste Andre Filipa.5 Meni je to izgledalo kao neki izazov da, makar samo usputno, skrenem pa`nju na{ih
~italaca na jednog nemarksisti~kog teoreti~ara socijalizma i pisca.
U jednom osvrtu pisao sam o metodama rada na razvitku i organizovanju lokalnih zajednica, a {to je u na{oj onda{njoj socijalno politi~koj knji`evnosti bila tabu-tema. To je bilo upravo u doba kada se u CK
Hrvatske, Srbije i Slovenije povela ideolo{ka borba protivu socijalnog
kejzvorka (Social Casework). U Zagrebu su skripta iz metodike socijalnog rada Kamila Breslera bila i zvani~no zabranjena, a na beogradskoj Vi{oj {koli za socijalne radnike je Vojinu Mati}u zbog toga bilo otkazano da i dalje predaje taj predmet. Moj ~lanak o metodama rada sa
lokalnom zajednicom Najdan je objavio kao prikaz rada jedne specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, iako je u su{tini u pitanju bila prevashodno teorijska tema. Da li je tako postupio zato {to je znao za ideolo{ku harangu ovih visokih partijskih foruma, ne znam. Ali je moj ~lanak
ipak bio objavljen u Na{oj stvarnosti, mada u rubrici prikaza.
Najzad da spomenem da sam na stogodi{njicu po~etka Ameri~kog
gra|anskog rata (1861-1961) izlo`io kako su ovaj rat pratili i komentarisali Marks i Engels u pismima koja su jedan drugome pisali.6 Ono {to
je u ovom mom ~lanku moglo da izazove podozrenje jeste {to je me|u
njima bilo izvesnih neslaganja u razmi{ljanjima ne samo o pojedina~nim
doga|ajima, nego i {to se ti~e krajnjeg ishoda rata. Predstavljalo je izvestan rizik pisati o tome, jer se time kr{io utvr|eni kanon, po kojem su
Marks i Engels morali apsolutno u svemu da misle isto. Otuda je sve {to
bi bilo napisano o tome moglo da bude protuma~eno kao diverzija kojom se podriva monolitnost njihovog idejnog dela. Naravno, meni se u
ono vreme ~inilo da ima i te kakvog zna~aja izneti na svetlost dana tu ~injenicu. I taj je moj tekst Najdan objavio isto tako kao prikaz, ali ne nji4
5
6
Pod tim je naslovom njegova doktorska disertacija bila objavljena.
Knjigu Andre Filipa sam na{ao u biblioteci Francuskog kulturnog centra.
Podatke o pojedina~nim doga|ajima iz Ameri~kog gra|anskog rata koje pominju Marks i Engels u svojoj prepisci na{ao sam u biblioteci Ameri~ke ~itaonice u Beogradu.
323
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Miljkovi}
hove celokupne me|usobne prepiske, nego samo onog dela u kome su
spominjali Ameri~ki gra|anski rat. Naravno, u dana{njem vremenu sve
to ne zavre|uje nikakvu pa`nju.
Najdan je za svakog od nas, svoje mla|e saradnike, uvek imao vremena. O~igledno je voleo da s nama }aska i prebire po raznim temama,
a specijalno politi~ki “{kakljivim”. Atmosfera u kojoj su ti razgovori vo|eni bila je slobodna i relaksiraju}a. Kroz te smo se razgovore i diskusije osloba|ali psihi~kih pritisaka i Najdan i mi. S nama, svojim mla|im
saradnicima, on je ~esto razgovarao otvoreno i neuvijeno, ne retko nas
iznena|uju}i svojim stavovima i mi{ljenjima.
Mo`da }e zvu~ati neverovatno onima koji o Najdanu sude isklju~ivo na osnovu njegovih tekstova po kojima je bio najvi{e poznat kao
politi~ki pisac, kao i na osnovu njegovih politi~kih i partijskih funkcija –
ali je ~vrsto uverenje nas koji smo ga znali iz li~nih kontakata, da je bio
duboko i iskreno privr`en ideji slobode. Ostao mi je u se}anju jedan razgovor koji je vodio sa mnom u redakciji Socijalizma, ~ije su se kancelarije tada nalazile u CK SKJ; a ~ije je sedi{te bilo u zgradi biv{e Agrarne banke, na uglu ulica De~anske i Vlajkovi}eve.
Najdan je, ~ini mi se, ve} bio ~lan CK SKJ. Ne pamtim kojim povodom se povela re~ o toj temi, ali sam dobro zapamtio njegove re~i, jer
me je presekao takvim svojim razmi{ljanjem. “Nema slobode misli”, rekao mi je, “bez privatne svojine. Holbah i Helvecije su mogli da stvaraju slobodno, jer su i materijalno i duhovno bili nezavisni. Ne mo`e se
duhovno biti slobodan ako ti egzistencija zavisi od drugoga”. Kad je to
izgovorio, zapitao sam ga da nema mo`da ugra|en prislu{kiva~ u kancelariji. On se na moje pitanje samo nasmejao onim svojim smehom koji
je vi{e li~io kao da se zaka{ljao, gledaju}i ne u mene nego kroz mene iza
debelog stakla svojih nao~ara.
Jedna od tema o kojoj je Najdan rado razgovarao (bar sa mnom)
bila je Slobodan Jovanovi}. On ne samo da je cenio ovog na{eg velikana, nego mu je bio i iskreno privr`en. To sam otkrio jo{ na samom po~etku na{eg poznanstva, i to sasvim slu~ajno, zahvaljuju}i jednoj, da tako
ka`em, paradoksalnoj situaciji. Bio sam napisao prikaz neke Marksove
knjige, ili mo`da knjige o Marksu.7 Tom prilikom sam naveo jednu laskavu ocenu Slobodana Jovanovi}a o Marksovoj veli~ini, iz njegove rasprave Marks, marksisti i antimarksisti. Me|utim kad je prikaz bio objavljen, tog navoda nije bilo. Prvom prilikom posle toga pitao sam Najdana
za{to je iz mog teksta izbacio navod iz Slobodana. Tim pre {to Slobodan
7
324
Lako mo`e da bude da je u pitanju bio prevod monumentalnog dela Franca
Meringa o Marksu, koje sam prikazao u Na{oj stvarnosti.
Se}anje na Najdana Pa{i}a
kao Marksov neprijatelj priznaje utom navodu njegovu vrednost kao mislioca. Najdan mi je na to promptno odgovorio da ne dolazi uop{te u obzir da se ime Slobodana Jovanovi}a pojavi na stranicama Na{e stvarnosti i da o tome ne mo`e biti nikakve diskusije. A na moje, provokativno
pitanje koje je usledilo: da li to zna~i da po njegovom ube|enju Slobodanova dela treba sasvim izbaciti iz na{e nauke i kulture, odgovorio je
da uop{te ne misli tako. Tom raspravom me|u nama zapo~eli smo na{e
razgovore o Slobodanu Jovanovi}u, kome smo se kao temi dosta ~esto
vra}ali. Ispostavilo se da je Slobodan Jovanovi} bio pisac koga je stavljao iznad ostalih. ^ak mi je u ovim razgovorima vi{e puta ponovio da
za skoro sve u ~emu smatra da je ne{to postigao na intelektualnom planu, u prvom redu duguje Slobodanu Jovanovi}u. Kao i ja i mnogi drugi
u to vreme, i on je rado ~itao njegove ~lanke i studije. I njemu su se u to
vreme, kao i meni, Sabrana dela Slobodana Jovanovi}a u izdanju Gece
Kona nalazila u ku}i uvek na dohvatu ruke. Slobodanovi ~lanci i studije su mu bili ne samo izvor iz koga je crpeo saznanja, nego su mu slu`ili
i kao podstrek, inspiracija, a ~itao ih je i kad je samo hteo da u`iva u njegovim opisima i stilu.
Pored toga {to je bio urednik najpre Na{e stvarnosti i kasnije Socijalizma, Najdan je bio i urednik jedne edicije u beogradskoj izdava~koj ku}i “Kultura”, koja se zvala “Biblioteka dru{tveno-politi~ke studije”. Zahvaljuju}i ovoj ediciji, na{a onda{nja ~itala~ka publika imala je
prilike da upozna ne samo nekoliko kapitalnih dela zapadnoevropske i
ameri~ke knji`evnosti u oblastima ekonomskoj i dru{tveno-politi~koj,
nego i neka od imena koja su u komunisti~kim zemljama, uklju~uju}i i
Jugoslaviju, progla{avana ideolo{kim neprijateljima. Me|u ovima su se
nalazili Karl Rener i, jo{ vi{e, Jozef [umpeter. Najdan mi to nikada nije rekao, ali smo mi, njegovi mla|i saradnici, znali da je zbog objavljivanja prevoda [umpeterove knjige Kapitalizam, socijalizam i demokratija
imao grdna okapanja u CK SKJ ili SK Srbije (sad se vi{e ne se}am gde
ta~no). Za mene su obe ove knjige predstavljale pravo otkri}e, ali mi je
Najdan dao da prika`em Renerovu knjigu Socijalna funkcija pravnih instituta. Se}am se da sam u tom prikazu napravio uporedio fundamentalni zna~aj ovog Renerovog dela za marksisti~ku teoriju sa Marksovim
Kapitalom. Najdan je moj prikaz objavio, ali je izostavio paralelu s Marksovim Kapitalom. Valjda da i zbog toga ne bi imao okapanja. Me|utim,
da je ovaj moj prikaz nai{ao na dobar prijem znam po tome {to je bio
preveden na slovena~ki.8
8
Da je preveden na slovena~ki znao sam jedino po upla}enom honoraru na
moj `iro-ra~un. Me|utim, nikada mi nisu poslali autorski primerak, niti su
325
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Miljkovi}
Prevod knjige Mit o dr`avi Ernsta Kasirera s uvodnom studijom
profesora Mihaila \uri}a pojavio se upravo kad je kampanja protivu
\uri}a bila u punom jeku. Ba{ zbog toga bio sam se zainatio po svaku
cenu da proturim prikaz ove knjige ni{ta manje nego u ~asopis Socijalizam, gde je na koricama ispod naziva ~asopisa pisalo “Organ Saveza
komunista Jugoslavije”. Poverovao sam da }u uspeti, jer je tada glavni i
odgovorni urednik Socijalizma bio Najdan. Prikaz sam, kako je to bilo
u obi~aju, predao najpre uredniku rubrike prikaza knjiga, ali on nije dozvolio da se objavi. Obratio sam se zatim Najdanu kao glavnom i odgovornom uredniku. A da bih mu olak{ao da se saglasi s njegovim objavljivanjem, u prikazu nisam uop{te govorio o uvodnoj \uri}evoj studiji,
ali sam u jednoj re~enici napisao da je pisac predgovora profesor Mihailo \uri}. Smatrao sam da je dovoljno da se \uri}evo ime makar pomene uz Kasirerovo delo, a posebno u ovom ~asopisu. Najdan je izgleda
odmah shvatio u ~emu je stvar i bio je voljan da pomogne. Obrazla`u}i
mi svoje mi{ljenje sa principijelnog stanovi{ta, rekao mi je da bi prikaz
svakako trebalo da bude objavljen, jer se radi o izuzetno vrednoj knjizi
({to je istina), i to bez obzira {to je Mihailo \uri} pisac uvodne studije.
Ali su se prilike u oblasti publicistike, a naro~ito u ~asopisima kao {to je
bio Socijalizam, bile promenile. Uveliko je bilo nastupilo doba stro`e
partijske kontrole, koja je sada bila mnogo obazrivija da joj ni{ta ne promakne. Urednici s cenzorskim ovla{}enjima su bili mla|i partijski kadrovi, puni nezaja`ljive ambicije. Bilo je o~igledno da u slu~aju objavljivanja prikaza Kasirerove knjige Mit o dr`avi, ni Najdan svojim autoritetom
nije mogao da pomogne. No da uzgred pomenem, da se prikaz ipak pojavio, ali u Savremeniku, koji je tada jo{ uvek ure|ivao Predrag Palavestra ili je, mo`da, ure|ivanje ve} bio preuzeo Pavle Zori}.
Sli~an slu~aj mi se desio i kad sam napisao prikaz knjige Izabrani
spisi Roze Luksemburg. Tada je zamenik glavnog i odgovornog urednika Socijalizma bio Jova Rai~evi}. Silno se zalo`io da moj prikaz bude
objavljen, ali je redakcija bila odlu~na u tome da ne dozvoli da se prikaz
pojavi. I ovog puta je razlog bio jednostavan. Pisac predgovora9 i prevodilac jednog od njenih “spisa”10 koji su uvr{}eni ovu knjigu bio je Ljubomir Tadi}, ~ije se ime, kao ni ime Mihaila \uri}a, nije smelo da pojavi ni u jednom partijskom organu u Srbiji. Da uzgredno napomenem
da sam i ovaj prikaz, posle neuspelog poku{aja da ga objavim u Socijame, na moje tra`enje i intervenciju redakcije Na{e stvarnosti, obavestili gde
je prevod mog prikaza objavljen.
9 Naslov predgovora glasi @ivot i revolucionarno delo Roze Luksemburg.
10 Ljubomir Tadi} je prevodilac poslednjeg ~lanka Roze Luksemburg u ovoj
knjizi, pod naslovom Red vlada u Berlinu.
326
Se}anje na Najdana Pa{i}a
lizmu, dao uredniku, ali ovog puta jednog istorijskog ~asopisa. Me|utim, posle izvesnog vremena sam dobio obave{tenje da su moj prikaz izgubili u redakciji i da ne mogu da ga na|u.
Uvek sam sebi postavljao pitanje, i ono je za mene fakti~ki ostalo bez odgovora sve do danas: da li je Najdan ikada pomi{ljao da javno
istupi protivu programa i politike Partije, za koju se bezrezervno opredelio jo{ u mladosti? Ovo sam pitanje sebi postavio prvi put kad mi se jednom prilikom obratio pitanjem: da li sam pro~itao tekst Programa SKJ
od 1958. godine, koji je u jednom trenutku bio progla{en ideolo{kom
okosnicom re`ima? Za ovim pitanjem je usledilo obrazlo`enje u kome
mi je obja{njavao da je neophodno da se ba{ taj Program kriti~ki razmotri, a posebno njegove teorijske osnove i ideje. I na kraju je usledilo i direktno pitanje, a to je: da li bih prihvatio da on i ja napi{emo kritiku tog
Programa? Moram da priznam da me je njegov direktan poziv upla{io.
Jer ako je on mislio na onakvu kritiku kakva se meni u~inila da }e biti,
ja ne samo da bih ostao bez slu`be i hleba, nego bih po svoj prilici zavr{io u robija{nici. Najdan tog momenta nije o~ekivao odgovor od mene,
i ja mu nisam ni{ta ni odgovorio. Ali me je uverio u ozbiljnost svog poziva kad mi je i prilikom na{ih slede}ih nekoliko susreta opet postavio to
isto pitanje. No ja sam i tada uporno izbegavao da odgovorim. Najzad
je shvatio da od mene ne}e dobiti potvrdan odgovor i prestao je da mi
postavlja to pitanje. Ne znam {ta je tada mislio o meni, ali znam da to
nije uticalo na na{e li~ne odnose, koji su i dalje ostali otvoreni i iskreni.
Ali je to bilo tako mo`da i zbog toga {to je i on sam ubrzo uvideo uzaludnost takvog jednog poduhvata i napustio ideju da pi{e kritiku Programa SKJ. To je bilo jedini put da sam ovaj njegov poziv meni upu}en
mogao, eventualno, da protuma~im kao da je bio spreman da javno istupi s kritikom jednog zvani~nog partijskog ideolo{kog i politi~kog dokumenta, a {to bi zna~ilo i samog komunisti~kog re`ima u Jugoslaviji.
Me|utim, mogu samo da naga|am {ta je zapravo Najdan nameravao
ovim pozivom meni upu}enim. Zato ovaj podatak samo bele`im, bez ikakvog daljeg komentara.
Do podatka da sam vanpartijac Najdan je mogao da do|e ve} posle mesec ili dva po{to smo se upoznali. Da objasnim. Prva moja slu`ba
bila je u Sanitetskoj upravi JNA, gde sam radio kao gra|ansko lice na
slu`bi u JNA. Tu sam se zaposlio posredstvom nekih o~evih kolega, jer
je moj otac bio vojni lekar. Naravno, bio sam svestan da tu ne}u mo}i
da ostanem, jer u vojsci prakti~no nije bilo vanpartijaca (mada je i moj
otac, kao sanitetski oficir, bio isto tako vanpartijac). I zaista, ubrzo po{to sam odbio da se u~lanim u SKJ, moje je radno mesto bilo ukinuto i
ja sam ostao bez zaposlenja. Najdan je znao da sam na evidenciji slu`be
za zapo{ljavanje kao nezaposleno lice. Tog prole}a je u novoosnovanom
327
Hereticus, 1-2/2006
Aleksandar Miljkovi}
Institutu dru{tvenih nauka bio raspisan konkurs, pored ostalih, i za asistentska radna mesta. Najdan mi je predlo`io da za asistenta konkuri{em
u odeljenju za sociologiju, i obe}ao mi je da }e, kao ~lan saveta Instituta,
podr`ati moju kandidaturu. Naravno, moja prijava nije ni do{la do saveta, a Najdan je tek od mene doznao da sam konkurisao. Ali je produ`io
da mi poma`e na na~in na koji je mogao, a to je da objavljuje moje prikaze, koje je dozvoljavao da budu ve}eg obima od uobi~ajenog, i honorisao ih je kao ~lanke, tako da sam od honorara mogao da `ivim. Najdan
je spadao me|u one .koji su bili spremni da pomognu ljudima u nu`di
ili nevolji. Saradnika Na{e stvarnosti i mog druga i kuma Branka Pei}a
zaposlio je u izdava~koj ku}i “Kultura”, iako je znao da je Branko bio
vanpartijac kao i ja.
Oduvek sam bio ube|en da Najdan nije mogao da se slo`i s arogantnim, primitivnim i vulgarnim na~inom na koji su se srpski komunisti odnosili prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a naro~ito sve{tenim licima i vernicima. Da u dubini du{e nije odobravao poni`avanja i ismevanja
crkvenih ljudi i onih koji veruju potvrdio mi je razgovor koji je jednom
prilikom vodio sa mnom.
Ima ih koji se mo`da jo{ i danas se}aju kako je izgledao prostor
Svetosavskog hrama posle Drugog svetskog rata. To je fakti~ki bilo jedno nedovr{eno i napu{teno gradili{te, na kome je gradnja stala jo{ na
samom po~etku, a ~ijem je ru`enju doprinosilo to {to je taj prostor koristilo neko auto-transportno preduze}e za parking svojih te{kih teretnih
vozila kojima se prevozila nafta i druga prljava roba. Jednog dana, dok
sam sedeo kod njega u kancelariji, saop{tio mi je tokom razgovora, kao
neku novost, da je dr`ava kona~no postigla dogovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom da se na prostoru gde je trebalo da bude podignut Svetosavski hram, izgradi zgrada u koju }e se smestiti Muzej SPC. Dok mi
je o tome govorio bilo mi je jasno da mu je bilo milo {to je mogao da me
o tome izvesti. Najdan je SPC, crkvu i religiju mogao smatrati idejnim
protivnicima, ali sam ube|en da uop{te nije odobravao aroganciju i primitivne i vulgarne metode srpskih komunista u borbi protivu njih. Jedino {to sam tokom ovog razgovora postavio u sebi pitanje: za{to ba{ meni o svemu tome pri~a?
Najdan je pokazivao posebno razumevanje i naklonost prema onima koji su svoje `ivote nesebi~no i bezrezervno podredili ostvarenju ciljeva komunisti~kog pokreta, zanemaruju}i svoju li~nost i `rtvuju}i se do
kraja. I nema sumnje da je u tome bio iskren. Kao jednog od tih i takvih
boraca koji za sebe nisu tra`ili nikakvu slavu niti priznanja on je video
u Milentiju Popovi}u. Se}am se njegovog izlaganja na Kolar~evom narodnom univerzitetu povodom objavljivanja Milentijevih izabranih (ili
328
Se}anje na Najdana Pa{i}a
sabranih) dela posle njegove smrti. Najdan je posedovao izvanredne intelektualne sposobnosti, i svoje je teze i ideje izlagao vrlo ubedljivo. Ali
dok je govorio o Milentiju Popovi}u, njegove su re~i i vidno bile emotivno obojene. Kao da je hteo da u~ini vidljivim i drugima Milentijevo
svesno `rtvovanje, koje ti drugi koji su radili s njim nisu prime}ivali, a
mo`da ih i nije bilo briga.
Od kad sam ga upoznao, Najdan je bio, {to se ka`e, “te`ak ~ira{”.
De{avalo mu se, i to ne ba{ tako retko, da mu ~ir prokrvari, i tada bi
obavezno odlazio u bolnicu. Nas nekoliko smo znali za psihi~ke pritiske
koje je trpeo, da je o mnogim stvarima jedno mislio a drugo morao da
javno govori i pi{e, a i to da je sebe prisiljavao da o mnogo ~emu }uti ili
da se bar javno ne izja{njava. Sve njegove tegobe s ~irom pripisivali smo
tim njegovim unutra{njim konfliktnim stanjima. Ona su, bar jednim dobrim delom, bila jedan od uzroka {to je izgledao stariji nego {to je stvarno bio, pa i {to je ostario pre vremena. Se}am se pogreba Jove Rai~evi}a, njegovog naslednika na polo`aju urednika ~asopisa Socijalizam.
Najdan i ja smo i{li na za~elju pogrebne povorke. On zato {to nije mogao br`e da hode, a ja zbog njega. U jednom trenutku, shvativ{i koliko
mu je te{ko da dr`i i taj spori tempo, poku{ao je da to zaba{uri {alom:
“Zna{”, rekao mi je, “}erka mi govori da sam svetski rekorder u sporom
hodanju”. Poslednjih godina mi ove njegove re~i ~esto padaju na pamet.
jer se i sam sve te`e kre}em.
* * *
Pro{lo je nekoliko godina od kada je Najdan umro, a od vremena
o kome ovde pi{em mnogo {ta se izmenilo i palo u zaborav. Ipak zbog
toga ne mislim da bi i Najdana trebalo zaboraviti. Bio je, kao i mi njegovi mla|i savremenici, osu|en da `ivi u jednom vremenu u kojem su
razo~arenja bila neizbe`na. Ali uprkos represiji, teskobi i primitivizmu
kojima je bio okru`en i koji su ga sputavali, uporno je tra`io puteve i na~ine da ono {to je stvarno vrednije i bolje dopre do na{ih tada{njih ~italaca `eljnih pravih vrednosti, i to bez obzira da li su u pitanju bila dela
marksista, nemarksista ili antimarksista. Bio je pobornik slobode i slobodnog stvaranja u dobu koje je bilo nesklono bilo kakvoj slobodi. Trasirao je put – svejedno da li svesno ili nesvesno - ka jednom boljem vremenu koje }e mo`da jednog dana do}i.
Svi mi koji smo makar samo jednim delom stvarali pod njegovim
okriljem zahvalni smo mu za ono {to nam je pru`ao i {to nam je omogu}avao.
329
Jovica Trkulja
NOVO MEDIJSKO PRAVO U SRBIJI
– Seminari za zaposlene u pravosu|u i medijima –
Sloboda informisanja podrazumeva otvorenost i dostupnost, pod ravnopravnim uslovima, sredstava javnog informisanja svim u~esnicima u politi~kom
`ivotu zemlje i obi~nim gra|anima. Tri
su nose}a stuba na kojima po~iva delatnost medija u demokratskom dru{tvu: profesionalni standardi novinarske struke, pravni okvir ~ija pravila reguli{u delatnost novinara i eti~ka pravila novinarske struke. Pravni okvir novinarskog rada proisti~e iz potrebe da
se pravnim pravilima uredi medijska
sfera dru{tva i posebno da se pravnim
sredstvima ta pravila realizuju ako se
ne ostvaruju dobrovoljnim pona{anjem
u skladu sa njima.
Budu}i da je Zakon o javnom informisanju od 1998. omogu}io grubo
naru{avanje i poricanje slobode informisanja u Srbiji, bilo je neophodno doneti nove medijske zakone koji bi bili
saobra`eni evropskim standardima. Prvi korak je bio dono{enje, nakon dvogodi{njeg natezanja i desetak radnih
verzija, Zakona o radiodifuziji jula 2002.
godine. Uprkos sukobima u trouglu:
politi~ari-novinari-pravnici tekst Zakona je uva`io ~etiri klju~na evropska
standarda: 1) formiranje nezavisnog regulativnog tela, 2) transformacija dr`avne televizije u javni servis, 3) ure|enje reklamiranja, i 4) zabrana medijske
koncetracije. Time je Zakon o radiodifuziji nastojao da u ovoj oblasti uspostavi elementarni red i vladavinu zakona. Na`alost, neslavna istorija njego-
330
ve primene u protekle ~etiri godine nije samo jo{ jedna neuspe{na tranziciona epizoda ve} je dosledna borba vlasti protiv medijske nezavisnosti kroz
o~uvanje zate~enog haosa. Otuda se name}e zaklju~ak da u Srbiji nema saglasnosti da se primene evropski i svetski
demokratski i profesionalni standardi,
nema volje da se vladaju}i krugovi u
oblasti radio-difuzije razvlaste.
Godine 2003. donet je Zakon o
javnom informisanju. Potom je novembra 2004. donet i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog
zna~aja, a Narodna skup{tina je u decembru 2004. godine imenovala Poverenika za informacije od javnog zna~aja. Osnovni ciljevi ovih zakona su: izno{enje, primanje i razmena stavova i
mi{ljenja kao osnovnih elemenata pojma slobode javnog informisanja, ostvarenje slobodnog demokratskog poretka i dru{tvenog mira, dostizanje istine,
i slobodan razvoj li~nosti i o~uvanje njenog integriteta. Uz to, novi medijski
zakoni su nastojali da uva`e osnovne
principe delovanja javnih glasila koji su
prihva}eni kao evropski standard. Dva
postignu}a ovih zakona su u prvom planu. S jedne strane, njime su kona~no
ukinute i one odredbe koje su ostale da
va`e iz autoritarnog Zakona o javnom
informisanju od 1998. godine, koji je
u Milo{evi}evom re`imu bio osnov za
represije prema masmedijima. Tako je
dono{enje ovog zakona predstavljalo
ujedno akt pravnog savladavanja au-
Novo medijsko pravo u Srbiji
toritarne pro{losti. S druge strane, njime je celovito ure|en pravni okvir delatnosti masmedija, eliminisana je velika pravna nesigurnost koja je do tada postojala u ovoj va`noj materiji, a
pri ure|ivanju je ispo{tovan evropski
standard slobode medija, izra`en ~lanom 10. Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda i
konkretizovan u praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Tako
dono{enje ovog zakona predstavlja trasiranje pravnog puta u evropsku budu}nost Srbije. Re~ je o budu}nosti koja
je normativno ve} po~ela s obzirom da
je ratifikovana i Evropska konvencija
o ljudskim pravima, a predstoji napor
da se obezbedi da `ivot primene zakona bude dostojan njegovih demokratskih potencijala.
Masmediji su konstitutivni sastojak demokratije samo ako je sloboda
medija stvarna i prisutna u jednom dru{tvu. Akti ustavnog ranga ve} garantuju slobodu medija u punoj {irini, a
dalji neophodan korak ka ostvarivanju
pravne sadr`ine te garantije u~injen je
ure|ivanjem, obezbe|ivanjem i preciziranjem slobode medija u svim njenim
dimenzijama putem novog Zakona. Me|utim, stvarni `ivot te slobode (kako
slobode izra`avanja mi{ljenja, tako i
slobode informisanja i institucione slobode) zavisi}e prvenstveno od toga koliko su svesni sadr`ine slobode medija i njenih granica, s jedne strane, medijski poslenici, naro~ito novinari, sa
druge strane, vode}e politi~ke snage,
naro~ito, dr`avni i politi~ki funkcioneri, a sa tre}e strane pravnici, pre svih
sudije i advokati. Dosada{nji period va`enja i primene novog zakona ve} je
pokazao ozbiljne nedostatke u pogledu razumevanja i poznavanja slobode
masmedija i njenih pravnih okvira kod
sve tri strane – i kod novinara, i kod
politi~kih delatnika i kod pravnika.
Iz tih razloga Centar za unapre|ivanje pravnih studija i Fondacija Konrad Adenauer u Beogradu organizovali su seminare za zaposlene u medijima, pravosu|u i lokalnoj samoupravi na temu: “Novo medijsko pravo u
Srbiji”. Seminari su odr`ani u periodu
septembar-novembar 2006. godine u
pet gradova Srbije. Smisao planiranih
seminara je bi da se u onim sredinama
Srbije, kojima su redovno ovakva znanja te`e dostupna, pru`i prilika tamo{njim novinarima, politi~kim delatnicima i pravnicima (ali i drugim zainteresovanim gra|anima) da se na licu mesta upoznaju sa novim pravnim ure|enjem slobode masmedija, s posebnim
osvrtom na njenu evropsku dimenziju.
Cilj seminara je bio da putem stru~nih rasprava i diskusija i na sli~an na~in upozna stru~nu i {iru javnost sa teku}im promenama vezanim za pravo
medija u Srbiji. Te`i{te je bilo na analizi zapo~etih i nameravanih zakonodavnih promena u ovoj oblasti. U tom
smislu su razmatrana sadr`ina Zakona
o radiodifuziji od 2002. i Zakon o javnom informisanju od 2003. Posebno
su osvetljene mere koje su dosovska i
aktuelna vlast i resorna ministarstva preduzeli na planu slobode i prava medija u Srbiji.
Zadatak seminara je bio da kriti~ki istra`i i osvetli novine u pravu medija Srbiji, kao i probleme ostvarivanja va`e}ih Zakona o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju i Zakona
o slobodnom pristupu informacijama
od javnog zna~aja. Seminari su odr`ani u krajevima Srbije u kojima postoje brojni mediji i bogata iskustva njihovog delovanja u protekloj deceniji.
Posebni zadaci seminara bili su: upoznavanje stru~ne i {ire javnosti sa stanjem, problemima i mogu}nostima ostvarivanja medijskih prava u Srbiji; pru`anje mogu}nosti na{im najpozvanijim
331
Hereticus, 1-2/2006
i najstru~nijim pravnicima da upute svoja znanja, ideje i poruke o pravu medija, a u cilju uspostavljanja u Srbiji pravne dr`ave i vladavine prava; kriti~ko
preispitivanje i valorizacija va`e}ih propisa o javnom informisanju i pravu radiodifuznih preduze}a u Srbiji;
Seminari su imali formu otvorenog skupa na kome je obra|eno pet
do {est tema, s tim {to su uvodni~ari
imali po 45 minuta za svoja izlaganja,
nakon ~ega je vo|ena rasprava o temi. Teme su podeljene u {est grupa,
tako da je pred u~esnicima bila {iroka
lepeza oblasti u vezi sa novim medijskim pravom u Srbiji:
– Odnos medija i vlasti u Srbiji –
predava~: dr Jovica Trkulja, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u
Beogradu,
– Pravo na slobodno izra`avanje
mi{ljenja i kultura javne re~ – predava~: dr Mirjana Todorovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u
Beogradu,
– Evropski standardi i medijsko
pravo u Srbiji – predava~: dr Vladimir
Vodineli}, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta UNION,
– Slobodan pristup informacijama od javnog zna~aja – predava~: mr
Sa{a Gajin, saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu,
– Kontroverze oko Zakona o radiodifuziji – predava~: mr Milo{ @ivkovi}, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
– Govor mr`nje i zabrana diskriminacije – predava~i: prof. dr Vladimir
Vodineli} i mr Sa{a Gajin.
Rukovodilac projekta je bio prof.
dr Jovica Trkulja iz Centra za unapre|ivanje pravnih studija u Beogradu. Organizator i sekretar projekta bio je Sa{a Had`iahmetovi} iz Fondacije Konrad
Adenauer. Saradnici u gradovima u ko-
332
Jovica Trkulja
jima su organizovani seminari bili su:
Branko Ljuboja (Skup{tina op{tine Kikinda), Radoslav Simi} (predsednik Op{tinskog suda u Para}inu), Jelena Stojanovi} (Op{tinski sud u Smederevu),
Mirko Demi}, (Narodna biblioteka “Vuk
Karad`i}”) i Violeta Mrdakovi} (Otvoreni univerzitet u Subotici).
Odr`ano je pet seminara na temu
“Novo medijsko pravo u Srbiji” na kojima je prisustvovalo 20-35 u~esnika. Seminari su odr`ani u slede}im gradovima: Kikinda, 28. septembar (Vi{a {kola za obrazovanje vaspita~a), Para}in,
6. oktobar (Op{tinski sud), Smederevo,
3. novembar (Okru`ni sud), Kragujevac, 10. novembar (Narodna biblioteka “Vuk Karad`i}”), Subotica, 17. novembar (Otvoreni univerzitet).
Organizatori seminara su u~esnicima i narodnim bibliotekama gradova u kojima su odr`ani seminari dostavili slede}e knjige i materijal koje su
u~esnici seminara koristili za pripremu:
Vladimir Vodineli}, Vladimir \eri}, Sa{a Gajin, Du{an Stojkovi} i Milo{ @ivkovi}: Pravo medija – s Modelom zakona o javnom informisanju, izd. Beogradski centar za ljudska prava, Beograd
1998, Aleksandra Rabrenovi}, Slobodan Kremenjak, Milo{ @ivkovi}, Robert Rittler: Pravo radio-difuznih preduze}a, izd. CUPS, Beograd, 2001, Kriza i reforma pravosu|a, izd. CUPS, Beograd, 2002, Vodi~ kroz Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog
zna~aja, izd. JP “Slu`beni glasnik”, Beograd, 2006, Zakon o radiodifuziji, Beograd 2002, Zakona o javnom informisanju, izd. “Slu`beni glasnik Srbije”, Beograd, april 2003, ~asopis Hereticus br.
1/2003 i br. 2/2003, Kodeks novinarske
etike – model, CUPS, Beograd, 2005,
Model zakona o za{titi podataka li~nosti, CUPS, Beograd, 2005, “Spor oko
Zakona o radio-difuziji”, Republika, br.
388-399, 1-30. septembar 2006.
Novo medijsko pravo u Srbiji
O raspravama na seminarima javnost je obave{tavana u lokalnim medijima, i na osnovu izve{taja dopisnika u dnevnom listu Danas i Blic. Op{ti zaklju~ak u tim izve{tajima svodi se
na slede}e. Iako su novi medijski zakoni u Srbiji prekinuli dotada{nju liniju uru{avanja medijskog zakonodavstva, njihova primena i praksa su i{li
drugim tokom. Zapravo, u nedostatku
politi~ke volje u Srbiji je fakti~ki nastavljen kontinuitet milo{evi}evske politike u oblasti medija. U savremenim
politi~kim sistemima informacije i uop{te ideolo{ke ~injenice ~esto se poja-
vljuju kao zna~ajnije od institucionalnih, jer je pristanak va`niji od prinude.
U Srbiji tokom protekle decenije, oblikovanje svesti – naro~ito politi~kih vrednosti i stavova gra|ana i javnog mnjenja – ostvarivano je putem manipulativnog delovanja masovnih medija. Ti mediji su (p)ostali jedna od najuticajnijih
i najmo}nijih politi~kih snaga u politi~kom sistemu Srbije. Stoga je njihova
otvorenost, autonomija i sloboda bitna
pretpostavka, klju~na karika uspostavljanja demokratskog poretka. Na`alost, to je karika koja jo{ uvek nedostaje.
Corax
333
H E R E T I C U S
Journal for Re-examination of the Past
Vol. 1V (2006), No. l-2
TABLE OF CONTENTS
Introduction . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
MEDIA AND THE GOVERNMENT IN SERBIA
Jovica Trkulja
Relationship between the Media
and the Government in Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mirjana Todorovic
The Right to Free Expression of Opinion
and Culture of a Public Word . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Vodinelic
Legal Confusion/Delirium: About the legal style
of the Council of the Republic Broadcasting Agency (RBA)
in the Matter of National TV Frequencies . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ivana Kronja
Pornographic Representation of Women in the Tabloid Press
in Serbia and its Political Role . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Aleksandar Roknic
Influence of Tabloids on the Radicalisation
of the Political Scene of Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11
28
48
57
88
Research
Milojica [utovic
National Mobilisation and Homogenisation
– Sacrifice of Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Developments
Predrag Milojevic
Vox populi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Vladimir Bunjac
Profession of a Journalist: A Curse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Events
Vladimir Vodinelic
Together with the Model of the Journalistic
Code of Conduct . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Vladimir Vodinelic, Sasa Gajin
Journalistic Code of Conduct, Models . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Questions and Propositions of NUNS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Response of the Council of RBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Views
Marinko Vucinic
Egg timer and Consistency . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Polemike
Ivan Ivanji
Yugoslavia was the Right Measure of Freedom . . . . . . . . . . . . . . . . 185
Aleksandar Miljkovic
Controversies with the Thesis of Ivan Ivanji . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
Interview
Messages and Morals of Serbian October (5) . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grujica Spasovic
Discourse on Anti-Fascist, Anti-militaristic,
Anti-chauvinist, Anti-clericals Novelties . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Svetlana Lukic
We still did not succeed to name things . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Lila Radonjic
The worst is when Journalist ‘sells himself’ . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
197
198
221
259
Censored texts
Dragan Miljanic
The (Un)crossed Rubicon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
Dossier: On Freedom of Media in Serbia
Vladimir Jovanovic
Need for Freedom of Media . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Svetozar Markovic
Right to Public Criticism . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Jovan Ristic
On Freedom of Expression . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mita Rakic
Freedom of Press . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vasa Pelagic
Right of Defence . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dusan Popovic
For Freedom of the Press . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milan Grol
Only the Truth . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
279
280
280
282
283
284
284
Mihailo Bjelica
After War Debates on Freedom of Press . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mosa Pijade
Speech to Journalists . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mihailo Bjelica
Students’ Demonstration of 1968. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slavoljub Djukic
Persecution of Journalists . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slobodan Nesovic
Journalists and Freedom of Press . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miodrag Marovic
Time of Miracles . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
287
289
291
292
295
296
Retrospectives and Review Articles
Aleksandar Miljkovic, Remembering Najdan Pasic . . . . . . . . . . . . . . . 321
Jovica Trkulja, New Media Law in Serbia,
Seminars for Employees in Judiciary and Media . . . . . . . . . . . . . . . 330
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
1-2
HERETICUS: ~asopis za preispitivanje
pro{losti / glavni i odgovorni urednik
Jovica Trkulja. - Vol. 4, No. 1-2 (2006) . - Beograd (Danijelova 32/II) : Centar za
unapre|ivanje pravnih studija, 2006-. - 23
cm
ISSN 1451-1582 = Hereticus
COBISS.SR-ID 109429004
Download

Hereticus 2006/1-2