H E R E T I C U S
-
-
-
-
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. V (2007), No. 2
[email protected]
Uvodnik
..................................................
3
POLITI^KI EKSTREMIZAM U SRBIJI
Slobodan G. Markovi}
Ekstremizam u srpskoj politi~koj tradiciji . . . . . . . . . . . . . . . . .
9
Slobodan Antoni}
Savremeni politi~ki ekstremizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Jovo Baki}
Politi~ki ekstremizam u savremenoj Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . .
31
@arko Trebje{anin
Psihologija politi~kog ekstremizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Ivana Kronja
Kultura i politi~ki ekstremizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Vladimir Beljanski
Pravo i politi~ki ekstremizam – mogu}nost
primene represije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Ejub [titkovac
Religije i politi~ki ekstremizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Aleksandar Lebl
Antisemitizam u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Zoran Pavlovi}
Diskusija: Kontroverze politi~kog ekstremizma u Srbiji . . . . . . . 105
Ogledi
Sr|an Cvetkovi}
Kratka istorija zatiranje politi~kih protivnika u Srbiji . . . . . . . . . 109
Tokovi
Dejan A. Mili}
Primeri ekstremnih politi~kih govora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Zbivanja
Marinko M. Vu~ini}
Kuda zaista ide Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Jovica Trkulja
Govor mr`nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Polemike
Marinko Vu~ini}
@ivo blato S. Basare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Intervjui
Poruke i pouke srpskog oktobra (7) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Aleksandar Vu~i}
Godine propadanja i uni{tavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
Ivica Da~i}
Milo{evi} je izgubio izbore, a mi sve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Besede
Dejan A. Mili}
Vojvo|ani i Srbijanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Dosije: Izgon nastavnika
Pravnog fakulteta u Beogradu 1998-2000
Jovica Trkulja
Destrukcija univerziteta u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
Prilozi
Hronologija otpora nastavnika Pravnog fakulteta
u Beogradu Zakonu o univerzitetu iz 1998. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Stavovi nastavnika o Zakonu o univerzitetu . . . . . . . . . . . . . . . . 202
Stavovi Nastavno-nau~nog ve}a
Fakulteta o Zakonu o univerzitetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
Primena Zakona o univerzitetu iz 1998. – {trajk,
otkazi, suspenzije, otpori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Otklanjanje posledica primene
Zakona o univerzitetu iz 1998. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
Interpretacije i kontroverze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
Osvrti, recenzije, prikazi
Svetlana Gradinaci
O sitnicama koje to nisu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
Aleksandar A. Miljkovi}
Dejvid Mekenzi kao prou~avalac na{e novije istorije . . . . . . . . . 360
In memoriam
Se}anje na Nikolu Milo{evi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
................
UVODNIK
................
Od samog oslobo|enja od Turaka i stvaranja korena moderne srpske dr`avnosti pa do kraja XX veka dru{tveni `ivot u Srbiji je bio obele`en `estokim politi~kim obra~unima. Nacionalna sloboda i li~ne ambicije vladara po pravilu uvek su stavljane ispred gra|anskih i politi~kih
sloboda pojedinaca. U Srbiji je svagda vi{e cenjen poredak od slobode,
autoritarni re`im od demokratskog, a njeni podanici su radije voleli da
budu u ~vrstim i pouzdanim rukama autoritarnog vo|e. Jo{ od ustani~kih dana policija i sila u rukama vladara kori{}eni su za obra~un sa politi~kim protivnicima i za odr`anje li~ne vlasti. Pri tom se politi~ki neistomi{ljenik vrlo lako kvalifikovao kao dr`avni neprijatelj i izdajnik koga
treba odstraniti ~ak i fizi~ki iz dru{tvenog `ivota. Netolerancija, rigidnost,
politi~ki ekstremizam i revan{izam, govor mr`nje i sl. (p)ostali su sasvim
“normalni” na~ini politi~kog op{tenja u Srbiji.
U svesti srpskog naroda preovla|uju mitsko-oslobodila~ka tradicija i elementi ne demokratske, ve} primitivne, parohijalne i plemenske
kulture, koja se kao `ig utisnula u sve segmente politi~kog `ivota. Otuda
su borbenost i heroizam, rigidnost i revan{izam naj~e{}a zamena za demokratske pregovore, argument snage zamena za snagu argumenta, uzurpacija za legitimna pravila procedure. Recidivi ovakve politi~ke (ne)kulture primetni su bili doskora, a u tragovima postoje i dan danas. Zato su
na ovim prostorima veoma su`ene mogu}nosti za toleranciju i dijalog izme|u razli~itih politi~kih orijentacija. U skladu sa borbenom balkanskom
tradicijom, dijalog se kod nas shvata kao ratni rekvizit – tra`i se i napada, napada i pobija najslabija strana oponenta i na njoj zasniva “prednost”
i “snaga” vlastite pozicije.
Politi~ki ekstremizam je, u novijoj srpskoj politi~koj istoriji, pro{ao kroz ~etiri razdoblja koja su bila obele`ena razli~itim oblicima progona i razli~itom mo}i dr`avnog aparata. U prvom razdoblju, koje traje
od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata, nosilac ekstremizma
bio je, po pravilu, vladar. Srbija je tokom devetnaestog veka prolazila
kroz niz autoritarnih poredaka, u kojima su se vladari Srbije pokazali
kao osobe sa despotskim sklonostima, koje nisu trpele protivljenja svojoj
volji i koje su bile spremne da se surovo obra~unaju sa svakim ko im je
ograni~avao vlast. U drugom razdoblju, izme|u dvaju svetskih ratova,
izvor politi~kog ekstremizma postaju me|unacionalni odnosi, a posebno
makedonsko i hrvatsko pitanje. U tre}em razdoblju, od 1944. do 1990.,
izvor politi~kog ekstremizma u Jugoslaviji bila je totalitarna komunisti~ka
3
ideologija. Svi koji nisu pripadali ovoj ideologiji, kao i oni koji nisu prihvatali zvani~no tuma~enje ove ideologije, na{li su se na meti politi~kog
ekstremizma. Najzad, u ~etvrtom razdoblju, od 1990. do danas, recidivi
politi~kog ekstremizma su prisutni ispod fasade liberalno-demokratskog
politi~kog sistema, a manifestuju se u obliku plebiscitarno-cezaristi~ke
vladavine, u rigidnosti politi~kih stranaka, u govoru mr`nje i sl.
Na`alost, uzroci, socijalno-politi~ki subjekti i pojavne manifestacije politi~kog ekstremizma ostali su van optike nau~nih istra`ivanja i monografskih studija. Ipak, poslednjih godina pojavili su se pojedini autori
koji sistematski istra`uju probleme politi~kog ekstremizma u Srbiji. O
raznim aspektima ekstremizma raspravljano je na nekoliko tribina, okruglih stolova i stru~nih skupova.
Iz tih razloga redakcija Hereticusa odlu~ila je da temat u ovom
broju posveti politi~kom ekstremizmu u Srbiji. U duhu kriti~kog preispitivanja pro{losti, temat ima za cilj da podstakne interdisciplinarna istra`ivanja ovog fenomena, da ostvari preduslove za sistematsko sagledavanje teoretskih aspekata politi~kog ekstremizma i njegovih manifestacija u
srpskom dru{tvu. Namera nam je da uka`emo na ~injenicu da su demokratske promene koje su nastupile u na{oj zemlji nametnule neminovnost
distanciranja od tragi~nih posledica politi~kog ekstremizma minulih autoritarnih vremena i njihovo iskorenjivanje iz politi~kog `ivota Srbije.
Sadr`inu temata ~ine referati i diskusija u~esnika okruglog stola na
temu “Politi~ki ekstremizam u Srbiji”, koji je odr`an 17. i 18. juna 2006.
godine u organizaciji Kulturnog centra u Zrenjaninu. Kroz multidisciplinarne priloge na{ih uglednih istori~ara, filozofa, sociologa, psihologa,
pravnika, kulturologa, publicista, novinara, analiti~ara i javnih delatnika, temat osvetljava slo`eni problem politi~kog ekstremizma u Srbiji. U
svojim prilozima autori Slobodan Markovi}, Slobodan Antoni}, Jovo Baki}, @arko Trebje{anin, Ivana Kronja, Vladimir Beljanski, Ejub [titkovac i Aleksandar Lebl nastoje da tematizuju uzroke, su{tinu, subjekte i
manifestacije politi~kog ekstremizma u Srbiji od po~etka XIX do kraja
XX veka
Nakon temata slede uobi~ajene rubrike “Hereticusa”, koje su na
odre|eni na~in u vezi sa temom broja. Rubrika Ogledi sadr`i kratku istoriju zatiranja politi~kih protivnika u Srbiji iz pera Sr|ana Cvetkovi}a.
U rubrici Tokovi objavljujemo nekoliko primera ekstremnih politi~kih
govora, a u Zbivanjima Marinko Vu~ini} i Jovica Trkulja pi{u o najnovijim primerima govora mr`nje i ekstremizma u Narodnoj skup{tini Srbije. U rubrici Intervju nastavljamo da objavljujemo serijal razgovora na
temu “Poruke i pouke srpskog oktobra 2000. godine”. Ovog puta to su
razgovori Silvije Nadjivan sa Aleksandrom Vu~i}em i Ivicom Da~i}em,
4
koji predstavljaju, izme|u ostalog, primer ekstremnog politi~kog govora.
Govor Kikin|anima Dejana Mili}a, kao svojevrsni pledoaje protiv politi~ke rigidnosti i mr`nje, sadr`ina je rubrike Besede. Rubrika Dosije
sadr`i relevantne tekstove i dokumentaciju vezanu za izgon nastavnika
Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1998-2000. Re~ je o nastavnicima koji su se suprotstavili retrogradnom Zakonu o univerzitetu iz 1998.
i potom do`iveli represiju tada{nje autoritarne vlasti. I kona~no, u rubrici Osvrti, prikazi, recenzije Svetlana Gradinac se osvrnula na sadr`inu
tekstova za prijemni ispit iz srpskog jezika za srednje {kole, a Aleksandar A. Miljkovi} prikazao je novu knjigu ameri~kog istori~ara, Dejvida
Mekenzija o Milovanu Milovanovi}u.
U celini uzev, ovakav izbor tekstova u ovom, kao i u prethodnom
broju o represiji, izra`ava te`nju Uredni{tva da presekom kroz dosada{nja saznanja o represiji i politi~kom ekstremizmu u Srbiji podstakne dalja istra`ivanja nasilnih aspekata srpske i jugoslovenske autoritarne pro{losti, te doprinese njenom kriti~kom savladavanju. U situaciji kada nas
nasrtljivi politi~ki mo}nici guraju u propast, Uredni{tvo se nada da }e
ova dva broja Hereticusa predstavljati svojevrsni pledoaje za novi dijalog. Dijalog koji se ne bi svodio na rigidnu isklju~ivost i postavljanje jedino va`e}e dijagnoze savremenosti, a ~iji je prvenstveni cilj osporavanje i
dovo|enje u pitanje druge strane. Suprotno tome, da bismo odgovorili na
slo`ena pitanja na{eg vremena, moramo se kloniti neargumentovane uzurpacije prava na jedino ispravno gledi{te koje propisuje jedino spasavaju}u teoriju i afirmisati stav da bez razboritosti, tolerancije i dijaloga izme|u razli~itih orijentacija i politi~kih strategija nema izlaza iz srpskog
bespu}a.
Beograd,
jula 2007.
Uredni{tvo
5
.......................
TEMA BROJA
.......................
Politi~ki ekstremizam
u Srbiji
Voja Stani}, Strah, 1974.
UDK 323.28(497.11)"1804/1990"
Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè
Èíñòèòóò çà åâðîïñêå ñòóäè¼å, Áåîãðàä
ÅÊÑÒÐÅÌÈÇÀÌ Ó ÑÐÏÑÊΣ
ÏÎËÈÒÈ×ÊΣ ÒÐÀÄÈÖÈ£È
Ðåçèìå: Ó ðàäó ¼å äàò èñòîðè¼ñêè ïðåãëåä íà¼ðàäèêàëíè¼åã îáëèêà ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà ó Ñðáè¼è – ïîëèòè÷êîã óáèñòâà. Óî÷åíà ñó òðè ¼àñíî
îäâî¼åíà ðàçäîášà. Ó ïðâîì (òîêîì XIX âåêà) èçâîð ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà ¼å, ïî ïðàâèëó, áèî âëàäàð. Ó ðàçäîášó èçìåó äâà¼ó ñâåòñêèõ ðàòîâà
ìåóåòíè÷êà íàïåòîñò ¼å ïîñòàëà ãëàâíè èçâîð ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà.
Êîíà÷íî, ó äåñåòëåèìà ïîñëå Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì ñå îñëàœàî íà òîòàëèòàðíó êîìóíèñòè÷êó èäåîëîãè¼ó. Ó ðàäó ñó ïîñåáíî îáðàåíå ãëàâíå åïèçîäå ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà ó Ñðáè¼è êàî øòî
ñó: ïëàõîñò âîæäà Êàðàîðà, ïîëèòè÷êà óáèñòâà êíåçà Ìèëîøà, Òèìî÷êà
áóíà, íàðîäíè îäèñà¼, Ìà¼ñêè ïðåâðàò, Ñàðà¼åâñêè àòåíòàò, óáèñòâî ïîñëàíèêà Õðâàòñêå ñåšà÷êå ñòðàíêå, è öðâåíè òåðîð îä 1944. íàäàšå.
Êšó÷íå ðå÷è:
åêñòðåìèçàì, Ñðáè¼à, ïîëèòè÷êî óáèñòâî, öðâåíè òåðîð
Ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì ¼å, ó íîâè¼î¼ ñðïñêî¼ ïîëèòè÷êî¼ èñòîðè¼è, ïðîøàî êðîç òðè ðàçäîášà êî¼à ñó áèëà îáåëåæåíà ðàçëè÷èòèì îáëèöèìà ïðîãîíà è ðàçëè÷èòîì ìîè äðæàâíîã àïàðàòà. Ó
ïðâîì ðàçäîášó, êî¼å òðà¼å îä Ïðâîã ñðïñêîã óñòàíêà äî Ïðâîã ñâåòñêîã ðàòà, íîñèëàö åêñòðåìèçìà áèî ¼å, ïî ïðàâèëó, âëàäàð. Ñðáè¼à
¼å òîêîì äåâåòíàåñòîã âåêà ïðîëàçèëà êðîç íèç àóòîðèòàðíèõ ïîðåäàêà, è ¼åäèíî ¼å ó ðàçäîášó îä 1889. äî 1893. ïðîøëà êðîç èñêóñòâî
äåìîêðàòñêîã ïîðåòêà. Âëàäàðè Ñðáè¼å ïîêàçàëè ñó ñå êàî îñîáå ñ
äåñïîòñêèì ñêëîíîñòèìà êî¼å íèñó òðïåëå ïðîòèâšåœà ñâî¼î¼ âîšè.
Îíè ñó áèëè ñïðåìíè äà ñå ñóðîâî îáðà÷óíà¼ó ñà ñâàêèì êî èì ¼å îãðàíè÷àâàî âëàñò.
Ïîä ïîëèòè÷êèì åêñòðåìèçìîì, ó îâîì ÷ëàíêó, ïîäðàçóìåâàì
òåæœó äà ñå ñà ïîëèòè÷êèì ïðîòèâíèöèìà îáðà÷óí âðøè ñðåäñòâèìà ñèëå. Íåó ñå áàâèòè ïîëèòè÷êèì åêñòðåìèçìîì òîêîì äâà¼ó ñâåòñêèõ ðàòîâà, ¼åð áè òî çàõòåâàëî ïîñåáíó ñòóäè¼ó êî¼à ïðåâàçèëàçè
îêâèðå îâîã ðàäà.
Åêñòðåìèçàì ó Êíåæåâèíè è Êðàšåâèíè Ñðáè¼è
Âîà Ïðâîã ñðïñêîã óñòàíêà îðå Ïåòðîâè Êàðàîðå
(1762-1817), äàî ¼å âåîìà ëîø ïðèìåð ïîòîœèì âëàäàðèìà Ñðáè¼å.
9
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè
Áèî ¼å ñêëîí äà çà íà¼ìàœå ïðåñòóïå îñóäè êðèâöå íà ñìðòíó êàçíó.
Ó íàïàäèìà ¼àðîñòè íè¼å èìàî ìåðå. Êàî œåãîâå æðòâå ïàëè ñó è
œåãîâ îòàö Ïåòàð (Ïåòðîíè¼å, † 1785. èëè 1786) è œåãîâ áðàò Ìàðèíêî († ¼óíè 1806) êîãà ¼å ëè÷íî îáåñèî çáîã îïòóæáè äà ¼å ñèëîâàî
¼åäíó äåâî¼êó. Çà îöåóáèñòâî Êàðàîðå áè ìîãàî äà ñå îïðàâäà ¼åð
¼å î÷åâî îäáè¼àœå äà ïîáåãíå ó Àóñòðè¼ó ìîãëî äà äîâåäå ó ïèòàœå
òðèäåñåò äðóãèõ æèâîòà. Êàäà ¼å ó ïèòàœó óáèñòâî áðàòà ñàâðåìåíèöèìà ¼å îíî èçãëåäàëî êàî ïðèíöèïè¼åëàí ÷èí, àëè ñà äèñòàíöå ¼å
òåøêî ïðèõâàòèòè òàêâî òóìà÷åœå. Ïëàõîñò è ¼àðîñò ñó ÷åñòî îáóçèìàëè âîæäà ñóæàâà¼óè ìó ìîãóíîñò ðàöèîíàëíîã ïîñòóïàœà.
Êàêî ¼å ïðèìåòèî âîæäîâ áèîãðàô Ðàäîø Šóøè: “Âîæäà ¼å íà ìàõîâå îáóçèìàî íåêè ÷óàí ãíåâ è áåñ. Ó òèì ïåðèîäèìà... êàî 1806. è
1808. ãîäèíå, îä œåãîâå ðóêå ñòðàäàëè ñó ìíîãè Ñðáè, ïà òàêî è œåãîâ áðàò. Îí ñå ó òèì òðåíóöèìà íè¼å ìîãàî êîíòðîëèñàòè, à ó œåãîâî¼ áëèçèíè íè¼å áèëî îñîáå êî¼à áè ãà ìîãëà óêðîòèòè, îáóçäàòè
èëè ïîñàâåòîâàòè. Òàä áè ñâå îáóçèìàî ñòðàõ...”1 Âå 1804, Êàðàîðå ¼å ëè÷íî “âåøàî íà êóíîì ïðàãó èçäà¼èöå è êîëåášèâöå, à
îíèìà êî¼å íå áè çàòåêàî ïàëèî ¼å êóå.”2 Çà Êàðàîðà ñå ñìàòðà
äà ¼å ó ¼àðîñòè óáèî ïðåêî 125 šóäè.3
Âîà Äðóãîã ñðïñêîã óñòàíêà Ìèëîø Îáðåíîâè (1780-1860),
áèî ¼å ìàœå ñêëîí øèðîêî¼ ïðèìåíè íà¼òåæå êàçíå, àëè ¼å áèî íåìèëîñðäàí ïðåìà ñâàêîìå çà êîãà ¼å ñìàòðàî äà óãðîæàâà œåãîâó âëàñò.
Ó ïîñòóïêó êîíñîëèäàöè¼å âëàñòè, Ìèëîø ¼å ïîäñòàêàî Ìàðøàëè
ïàøó äà ñå Ïåòàð Ìîëåð è Êàðàîðåâ âî¼âîäà Ðàäè÷ Ïåòðîâè óäàâå íà Êàëåìåãäàíó 1816. Èñòå ãîäèíå Ìèëîø ¼å íàðåäèî è óáèñòâî
ó öðêâåíî¼ ¼åðàðõè¼è. £åäèíè Ñðáèí ó ¼åðàðõè¼è áèî ¼å åïèñêîï øàáà÷êè, Ìåëå(í)òè¼å Íèêøè (1780-1816). Êàî ÷îâåê áëèçàê Êàðàîðó, îí ñå íè¼å ñâèäåî Ìèëîøó, è ÷èì ¼å ïîñóìœàî ó œåãà íàðåäèî
¼å ñâîì ïîóçäàíèêó Ìàðêó Øòèòàðöó äà ãà çàäàâè, ¼óíà 1816. Òàêî ¼å
çàâðøèî ïðâè ñðïñêè åïèñêîï îáíîâšåíå Ñðáè¼å, çàäàâšåí îä âîå
Äðóãîã ñðïñêîã óñòàíêà.
Íàðåäíå, 1817. ãîäèíå, èçáèëà ¼å áóíà êíåçà Ñèìå Ìàðêîâèà,
êî¼è ¼å èçðó÷åí òóðñêîì ïàøè. Îâ༠ãà ¼å ïîãóáèî, à êíåç Ìèëîø ñå
ïîáðèíóî äà áóäå óáè¼åí ¼îø ¼åäàí îä âîà îâå áóíå, Ïàâëå Öóêè.
Ó ¼óëó èñòå ãîäèíå, Êàðàîðå ¼å ïðåøàî ó Ñðáè¼è ñ íàìåðîì äà äè1
2
3
10
Ðàäîø Šóøè, Âîæä Êàðàîðå, òîì 1, Óäðóæåœå çà ñðïñêó ïîâåñíèöó,
Áåîãðàä 2000, ñòð. 147.
Ibid, ñòð. 29.
Èç ÷ëàíêà ×åäîìèšà Ìè¼àòîâèà ó Åíöèêëîïåäè¼è Áðèòàíèöè. Chedomille Mijatovich, “Karageorge”, Encyclopedia Britannica, Eleventh Edition, London 1911, on line edition, http://66.1911encyclopedia.org/K/KA/KARAGEORGE.htm
Åêñòðåìèçàì ó ñðïñêî¼ ïîëèòè÷êî¼ òðàäèöè¼è
ãíå óñòàíàê, à Ìèëîø ¼å ïîñëàî ìîìêå êî¼è ñó îðãàíèçîâàëè œåãîâî
óáèñòâî.
Áóíà ïðîòèâ Ìèëîøà èçáèëà ¼å 1821. Êàäà ¼å óãóøåíà, óáè¼åí
¼å œåí âî Ìàðêî Òîäîðîâè Àáäóëà. Íàðåäíà áóíà ïðîòèâ ñàìîâîšå êíåçà Ìèëîøà, àêîâà áóíà, èçáèëà ¼å, ¼àíóàðà 1825. Îâó áóíó
Ìèëîø ¼å ó êðâè óãóøèî. ×àðàïèåâà áóíà èçáèëà ¼å 1826. ãîäèíå.
Âîå îâå áóíå ïîõâàòàíå ñó íà Àâàëè è ïîóáè¼àíå, à ïèñöèìà ëåòàêà
ïðîòèâ êíåçà Ìèëîøà Ï. Ðàäîñàâêèó è Ìèõ. Áåðèñàâšåâèó áèëå
ñó îäñå÷åíå ðóêå è äåî ¼åçèêà. “Îêðóòíîñò êíåæåâèõ îðãàíà è îâîì
ïðèëèêîì ¼å áèëà óæàñàâà¼óà”,4 çàêšó÷èî ¼å î òîìå Â. Ñòî¼àí÷åâè. Çà ðàçëèêó îä Êàðàîðà, êî¼è ¼å óáè¼àî èç ¼àðîñòè è ïñèõè÷êå
íåóðàâíîòåæåíîñòè, Ìèëîø ñå ó óáèñòâèìà îãðàíè÷èî íà ïîëèòè÷êå ðàçëîãå, ïðåâàñõîäíî íà î÷óâàœå ñîïñòâåíå âëàñòè.
Óáèñòâî êíåçà Ìèõàèëà, 29. ìà¼à/10. ¼óíà 1868. ó Êîøóòœàêó
íå ñïàäà ó ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì, ¼åð ñó ïîëèòè÷êå ïîáóäå áèëå ó
äðóãîì ïëàíó. Çàâåðó ñó îðãàíèçîâàëè áàíêðîòèðàíè òðãîâöè è îñóåíèöè, íà ÷åëó ñà áåîãðàäñêèì àäâîêàòîì Ïàâëîì Ðàäîâàíîâèåì.
Óìåøàíîñò ïîëèòè÷êå îïîçèöè¼å íèêàäà íè¼å äîêàçàíà, àëè ¼å ïîñòî¼àëà àòìîñôåðà, êî¼ó ñó ñòâîðèëè ëèáåðàëíè êðóãîâè, äà ¼å êíåç
Ìèõàèëî ïðåïðåêà çà äàšè ðàçâî¼ Ñðáè¼å è œåíî òåðèòîðè¼àëíî
óâåàœå.
Ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì êàî ¼àñíî óîáëè÷åíà ïî¼àâà ¼àâšà ñå
òåê 1880-èõ ãîäèíà. Ó Ñðáè¼è íèñó ïîñòà¼àëå ïîëèòè÷êå ñòðó¼å ñâå
äî Ñâåòîàíäðå¼ñêå ñêóïøòèíå 1858, êàäà ñå ¼àñíî èñïîšèëà ëèáåðàëíà ïîëèòè÷êà ñòðó¼à. Ñòðàíêå êàî ïîëèòè÷êå îðãàíèçàöè¼å, ñà
óíóòðàøœèì óñòðî¼ñòâîì, îðãàíèìà, îäáîðèìà, ïðîãðàìîì è íåçàâèñíèì ôèíàíñè¼àìà ïî¼àâèëå ñó ñå ó Ñðáè¼è òåê 1881. Òàäà ñå îáðàçó¼ó òðè ñòðàíêå: ðàäèêàëè, íàïðåäœàöè è ëèáåðàëè. Ñòâàðàœåì
ñòðàíàêà íàñòà¼ó óñëîâè çà ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì.
Íàïðåäœàöè ñó, òîêîì îñàìäåñåòèõ ãîäèíà, óæèâàëè ëè÷íó
ïîäðøêó âëàäàðà. Êàäà ñó äîøëè íà âëàñò 1880, îä œèõ ñå ó íàðîäó
î÷åêèâàëî ìíîãî, àëè ôèíàíñè¼ñêà àôåðà Áîíòó è ñêëîíîñò äà ñå
âëàäà êîðèñòè íåóñòàâíèì ñðåäñòâèìà äîâåëè ñó äî âåëèêå îìðàçå
ïðåìà œèìà. Ïîëèòè÷êîì åêñòðåìèçìó êóìîâàî ¼å âëàäàð Ñðáè¼å
êíåç/êðàš Ìèëàí Îáðåíîâè êî¼è ¼å íàñòî¼àî äà äðæè íà âëàñòè šóäå êî¼è ñó ìó áèëè ëè÷íî áëèñêè íåçàâèñíî îä òîãà äà ëè ñó óæèâàëè
ïîäðøêó âåèíå ïîñëàíèêà ó Ñêóïøòèíè. Òàêî ¼å, ó ðàçäîášó îä
1880. äî 1887, Ìèëàí Îáðåíîâè îäðæàâàî íà âëàñòè ïåò âëàäà, îä
4
Âëàäèìèð Ñòî¼àí÷åâè, “Äðóãè ñðïñêè óñòàíàê 1815. è ïðâà âëàäàâèíà êíåçà Ìèëîøà Îáðåíîâèà (äî 1830)”, ó: Èñòîðè¼à ñðïñêîã íàðîäà, êœ. V-1,
Ñðïñêà êœèæåâíà çàäðóãà, Áåîãðàä 1994, ñòð. 113.
11
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè
êî¼å ñó ÷åòèðè áèëå ÷èñòî íàïðåäœà÷êå, à ¼åäíà ñàñòàâšåíå îä êðàšó îäàíèõ šóäè.
Äî ïðâå âåëèêå íàïåòîñòè èçìåó ñòðàíêå ñà íà¼âåîì ïîïóëàðíîøó – ðàäèêàëà, è âëàäå, êî¼à ñå ñàñòî¼àëà îä êðàšåâèõ ïðè¼àòåšà, äîøëî ¼å 1883, çà âëàäå Íèêîëå Õðèñòèà. Îâà âëàäà èìàëà
¼å îäìàõ äà ñå ñóî÷è ñà ïîáóíîì ó Òèìîêó, ãäå ¼å ó îêòîáðó/ íîâåìáðó èçáèëà Òèìî÷êà áóíà, êî¼ó ñó îðãàíèçîâàëè ðàäèêàëè. Ïî óãóøåœó áóíå, ó îêðóçèìà îêî Êœàæåâöà îáðàçîâàí ¼å ïðåêè ñóä êî¼è
¼å çàñåäàî ó Çà¼å÷àðó óêóïíî 33 äàíà äî 4/16. íîâåìáðà. Ñóä ¼å èìàî
819 îïòóæåíèõ, îä òîãà ¼å 94 îñóäèî íà ñìðò, 567 íà ðîáè¼ó, à 68 íà
çàòâîð.5 Íàä 20 îïòóæåíèõ èçâðøåíà ¼å ñìðòíà êàçíà, à ¼åäàí ñå
óáèî ó çàòâîðó, äîê ñó îñòàëè îñóåíè íà ñìðò ïîìèëîâàíè èëè ñó
áèëè ðàíè¼å ïîáåãëè. Îä äâàäåñåòîðèöå ñòðåšàíèõ 6 ñó áèëè áèâøè
íàðîäíè ïîñëàíèöè (äâî¼èöà îä œèõ áèëè ñó è ñâåøòåíèöè), òðî¼èöà
ïðåäñåäíèöè îïøòèíà, ¼åäàí êìåò è ¼åäàí ó÷èòåš.6 Òèìî÷êà áóíà
äîâåëà ¼å äî ïîòïóíîã ñóñïåíäîâàœà ïàðëàìåíòàðíîã è ñòðàíà÷êîã
æèâîòà ó Ñðáè¼è. Ñòðàíà÷êà øòàìïà ëèáåðàëà è ðàäèêàëà ¼å çàáðàœåíà, à ðóêîâîäñòâî ðàäèêàëà ¼å ïîõàïøåíî ó Áåîãðàäó 25. è 26. îêòîáðà/6. è 7. íîâåìáðà, îñèì ïðåäñåäíèêà Íèêîëå Ïàøèà, êî¼è ¼å
ïîáåãàî ó èíîñòðàíñòâî.
Ðàäèêàëè ñó, ïîñëå äóãîã ÷åêàœà, íàïîêîí äîøëè íà âëàñò 1/
13. ¼óíà 1887, êàäà ¼å îáðàçîâàíà êîàëèöèîíà ðàäèêàëñêî-ëèáåðàëñêà âëàäà íà ÷åëó ñà £îâàíîì Ðèñòèåì. Íåçàäîâîšñòâî ïðåìà íàïðåäœàöèìà ãîìèëàëî ñå ãîäèíàìà è ñàäà ¼å íàøëî èçðàç ó òàêîçâàíîì “íàðîäíîì îäèñà¼ó”. Êðàš ¼å ìîðàî äà óçìå íàïðåäœàêå ó
çàøòèòó ¼åð ¼å ïðîòèâ œèõ òîêîì ëèáåðàëñêî-ðàäèêàëñêå âëàäå äîøëî äî âåëèêîã ïðîãîíà. Âîà íàïðåäœàêà Ìèëóòèí Ãàðàøàíèí
ïðîøàî ¼å ¼îø è íà¼áîšå, ñàìî ñà ñëîìšåíèì ïðîçîðîì. Êàäà ñó
íàïðåäœàöè ïîáðî¼àëè ñâî¼å æðòâå, íàøëè ñó 149 óáè¼åíèõ òîêîì
1887. è ¼îø òîëèêî çëîñòàâšàíèõ, ÷åìó òðåáà äîäàòè è ïàšåâèíå è
ðàçàðàœà. Íàïðåäœàöè ñó ëèí÷îâàíè, ïðåìëàèâàíè êîöåì, à ïîíåãäå è íàòèöàíè íà ðàæàœ. Ó àëåêñèíà÷êîì îêðóãó íàïðåäœàöè ñó
áè÷åâàíè è ¼àõàíè êàî êîœè, øòî ¼å áðçî ïîñòàëà “¼åäíà îä íà¼îìèšåíè¼èõ çàáàâà ïðèëèêîì õà¼êå íà íàïðåäœàêå”.7 Îâ༠ïðâè âåëèêè
5
6
7
12
Æèâàí Æèâàíîâè, Ïîëèòè÷êà èñòîðè¼à Ñðáè¼å, êœèãà äðóãà: Îä ïðîãëàñà íåçàâèñíîñòè Ñðáè¼å äî àáäèêàöè¼å êðàšà Ìèëàíà, Ãåöà Êîí, Áåîãðàä
1924, ñòð. 260.
Ja{a Prodanovi}, “Timo~ka buna”, ó: Enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovena~ka, òîì IV, Áèáëèîãðàôñêè çàâîä, Çàãðåá 1929, ñòð. 803.
Ñë. £îâàíîâè, Âëàäà Ìèëàíà Îáðåíîâèà, äåî II, ÁÈÃÇ, Áåîãðàä 1990,
Ñàáðàíà äåëà, êœèãà 5, ñòð. 321; Ïîèìåíè÷àí ñïèñàê óáè¼åíèõ íàïðåäœàöè
Åêñòðåìèçàì ó ñðïñêî¼ ïîëèòè÷êî¼ òðàäèöè¼è
ïðîãîí íàïðåäœàêà âðøåí ¼å ìàõîì ïî óíóòðàøœîñòè, à ó Áåîãðàäó
íè¼å èçàçâàî ðåàêöè¼ó êàî ïðîãîí èç 1889. Êàêî ïðèìåó¼å Æèâàí
Æèâàíîâè, “ïî ïðèìèòèâíîì ñõâàòàœó ñåîñêîãà ñâåòà, ìíîãè ¼å
íàëàçèî çà äîïóøòåíî è îïðàâäàíî, äà ñå ëè÷íî, ñàì èëè ó äðóøòâó,
¼àâíèì íàïàäîì èëè ìó÷êîì ïàšåâèíîì, ðàçðà÷óíà ñà ñâî¼èì áèâøèì êìåòîì, ïîñëàíèêîì èëè ïîïîì, çà îâî èëè îíî, èëè ïðîñòî çà
òî, øòî áè îíè áèëè íàïðåäœàöè”.8
Íàïðåäœàöè ñó íàñòàâèëè äà áðî¼å ñâî¼å ìðòâå è ó íàðåäíèì
ãîäèíàìà è êàäà ñå çáèð æðòàâà ïîïåî íà ñêîðî 400, îá¼àâèëè ñó
ïîèìåíè÷íè ñïèñàê óáè¼åíèõ. Èç ñïèñêà ñå âèäè äà ñó ñåîñêè è îïøòèíñêè ñëóæáåíèöè áèëè íà ìåòè îñâåòå, àëè è äà ìàœè äåî æðòàâà ìîæå äà ñå ïðèïèøå õà¼äó÷è¼è, à íå ñàìî ïîëèòè÷êîì ïðîãîíó.
Ìåó óáè¼åíèìà áèëî ¼å è íà¼ìàœå 14 òàäàøœèõ è áèâøèõ êìåòîâà,
18 òàäàøœèõ è áèâøèõ ïðåäñåäíèêà îïøòèíà, 2 îïøòèíñêà ïàíäóðà, 3 ñâåøòåíèêà, 2 áèâøà ïîñëàíèêà è ¼åäàí àêòóåëíè íàðîäíè ïîñëàíèê. Äà ¼å îâ༠ïðîãîí áèî âåîìà ñóðîâ, ¼àñíî ¼å íà îñíîâó îá¼àâšåíèõ ïîäàòàêà êî¼è ïîêàçó¼ó äà ñó ó äâà ñëó÷à¼à óáè¼åíå öåëå
ïîðîäèöå, óêšó÷ó¼óè è äåöó, êàî è äà ¼å
Ãîäèíà
Áðî¼ ìðòâèõ
ìåó æðòâàìà áèëî è áàð äâàíàåñò æåíà
1887.
149
è äåñåòîðî äåöå.
1888.
31
Ó ïðèêàçàíî¼ òàáåëè äà¼å ñå ïðåãëåä
óáè¼åíèõ íàïðåäœàêà ó äåñåòîãîäèøœåì
1889.
57
ðàçäîášó îä 1887. äî 1896.
1890.
61
Èìà¼óè ó âèäó îïñåã ïðîãîíà íà1891.
15
ïðåäœàêà ó íàâåäåíîì ðàçäîášó, äåñåò1892.
20
ëåå îä 1887. äî 1896. áè ìîãëî äà ñå íà1893.
23
çîâå äåñåòëååì ïîëèòè÷êîã ïðîãîíà íà1894.
9
ïðåäœàêà. Ïàðàäîêñàëíî ¼å äà ñó ó îâîì
ðàçäîášó ïîëèòè÷êîã ïðîãîíà ñàìè íà1895.
13
ïðåäœàöè áèëè ïîâðåìåíî íà âëàñòè. Íåî1896.
6
áè÷íî ¼å è òî äà ïðâî ðàçäîášå äåìîêðàÓÊÓÏÍÎ
9
òè¼å ó Ñðáè¼è îä 1889. äî 1893. ïàäà óñðåä
384
1887-1896.
“íàðîäíîã îäèñà¼à”.
8
9
ñó îá¼àâèëè äåñåò ãîäèíà êàñíè¼å: Áåëè Îðàî, èëóñòðîâàíè êàëåíäàð çà
ïðîñòó 1897 ãîäèíó, ñòð. 51-53.
Æèâàí Æèâàíîâè, Ïîëèòè÷êà èñòîðè¼à Ñðáè¼å, êœèãà äðóãà, Ãåöà Êîí,
Áåîãðàä 1924, ñòð. 326.
Öåî ñïèñàê çà 1887-1896. îá¼àâšåí ¼å ó: Áåëè îðàî, èëóñòðîâàíè êàëåíäàð
çà ïðîñòó 1897. ãîäèíó, ñòð. 51-55. Îâà òàáåëà ¼å ïðâè ïóò îá¼àâšåíà ó:
Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè, Ãðîô ×åäîìèš Ìè¼àòîâè. Âèêòîðè¼àíàö ìåó
Ñðáèìà, Äîñè¼å è Ïðàâíè ôàêóëòåò, Áåîãðàä 2006, ñòð. 172.
13
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè
Åêñòðåìèçàì ïî÷åòêîì XX âåêà
Íîâè îáëèê ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà áèî ¼å Ìà¼ñêè ïðåâðàò,
ó êî¼åì ¼å ó÷åñòâîâàëî îêî 120 îôèöèðà è íåêîëèêî ïîëèòè÷àðà. Íà
÷åëó ñòàðè¼èõ çàâåðåíèêà ñòà¼àî ¼å ïóêîâíèê Àëåêñàíäàð Ìàøèí
(1857-1910), à íà ÷åëó ìëàèõ Äðàãóòèí Äèìèòðè¼åâè Àïèñ (18761917). Ó ðàíèì ¼óòàðœèì ÷àñîâèìà, 29. ìà¼à/11. ¼óíà 1903, óáè¼åíî ¼å
16 šóäè ó Áåîãðàäó. Ìåó œèìà ñó áèëè êðàš Àëåêñàíäàð è êðàšèöà Äðàãà Îáðåíîâè, ïðåäñåäíèê âëàäå Äèìèòðè¼å Öèíöàð-Ìàðêîâè (1849-1903), ìèíèñòàð âî¼íè Ìèëîâàí Ñ. Ïàâëîâè, êîìàíäàíò Äóíàâñêå äèâèçè¼å, äâî¼èöà êðàšè÷èíå áðàå, êàî è íåêîëèêî
çàâåðåíèêà è ãàðäèñòà. Ñàì êðàš, à ïîñåáíî êðàšèöà óáè¼åíè ñó íà
äèâšà÷êè íà÷èí, à œèõîâà ãîëà òåëà áà÷åíà ñó êðîç ïðîçîð. Ó Ñðáè¼è ¼å äîøëà íà âëàñò íîâà äèíàñòè¼à Êàðàîðåâèà, à íîâè âëàäàð ìîðàî ¼å, ó íàðåäíå òðè ãîäèíå, äà äåëè âëàñò ñà âî¼íèì çàâåðåíèöèìà.10 Ìà¼ñêè ïðåâðàò ïðåäñòàâšà ïðâè ñëó÷༠ó íîâè¼î¼ èñòîðè¼è
Ñðáè¼å ó êîìå ¼å äåî âî¼ñêå èçâðøèî äðæàâíè óäàð. Ðàçóìå ñå äà ¼å
ñàì óäàð îïðàâäàí àêî ñå óçìå ó îáçèð äà ¼å êðàš Àëåêñàíäàð Îáðåíîâè ñàìîâîšíî âëàäàî è âèøå ïóòà ñóñïåíäîâàî óñòàâ. Ìåóòèì, ñàì ÷èí, à ïîñåáíî íà÷èí, óáèñòâà íå ìîæå ñå îïðàâäàòè âèøèì èíòåðåñèìà.
Êàî ïîñëåäèöà Ìà¼ñêîã ïðåâðàòà, ó Ñðáè¼è ñó ñå ïî¼àâèëè îôèöèðè çàâåðåíèöè êàî ìîàí âàíóñòàâíè ôàêòîð. Îíè ñó äðæàëè çíàòíó ìî ó ñâî¼èì ðóêàìà äî 1906, êàäà ñó, ïîä ñíàæíèì ïðèòèñêîì
Áðèòàíè¼å, áèëè ïðèñèšåíè äà ïðèõâàòå äà ñå ïåíçèîíèøå ïåò œèõîâèõ íà¼èñòàêíóòè¼èõ ÷ëàíîâà. È ïîñëå òîãà çàâåðåíèöè ñó èãðàëè
çíà÷à¼íó óëîãó. Òàêî ñó óñïåëè äà, íà îñíîâó ëàæíèõ íàâîäà, èçäå¼ñòâó¼ó õàïøåœå ñâîã íà¼àãèëíè¼åã ïðîòèâíèêà, áèâøåã ãåíåðàëøòàáíîã êàïåòàíà Ìèëàíà Íîâàêîâèà, 25. àâãóñòà/7. ñåïòåìáðà 1907, à
çàòèì è äà èñïîñëó¼ó äà îí áóäå óáè¼åí ó çàòâîðó Óïðàâå âàðîøè
Áåîãðàäà 16/29. ñåïòåìáðà, çà¼åäíî ñà æàíäàðìåðè¼ñêèì îôèöèðîì
Ìàêñèìîì Íîâàêîâèåì.11 Óáèñòâî ¼å èçàçâàëî âåëèêå äåìîíñòðàöè¼å ó Áåîãðàäó.12
Ó î÷èìà Åâðîïå è ñâåòà, Ìà¼ñêè ïðåâðàò ¼å îñòàâèî âåîìà ëîøó ñëèêó î Ñðáè¼è. Îíà ¼å èçãëåäàëà êàî çåìšà êðàšåóáèöà è ïîëè10
11
12
14
Äðàãèøà Âàñè, Äåâåòñòî òðåà (Ìà¼ñêè ïðåâðàò). Ïðèëîçè çà èñòîðè¼ó
Ñðáè¼å îä 8. ¼óëà 1900. äî 17. ¼àíóàðà 1907, Áåîãðàä 1925; Slobodan G. Markovich, British Perceptions of Serbia and the Balkans, 1903-1906 (Paris: Dialogue, 2000), ñòð. 58-62.
Äðàãèøà Âàñè, Äåâåòñòî òðåà, ñòð. 171-196.
Âàñà Êàçèìèðîâè, Öðíà ðóêà, Ëè÷íîñòè è äîãàà¼è ó Ñðáè¼è îä ïðåâðàòà 1903. äî Ñîëóíñêîã ïðîöåñà 1917, Ïðèçìà, Êðàãó¼åâàö 1997, ñòð. 221-228.
Åêñòðåìèçàì ó ñðïñêî¼ ïîëèòè÷êî¼ òðàäèöè¼è
òè÷êèõ åêñòðåìèñòà êî¼è ñó äîøëè íà âëàñò êðâàâèì ïðåâðàòîì. È
ïðå äîãàà¼à èç ìà¼à 1903, Ñðáè¼à ¼å èìàëà èìèŸ çåìšå àòåíòàòîðà.
Ïîçíàòè âèêòîðè¼àíñêè íîâèíàð Âèëè¼àì Òîìàñ Ñòåä, íàïèñàî ¼å î
Ñðáè¼è ñëåäåå ðåäîâå, íåêîëèêî ãîäèíà ïðåä Ìà¼ñêè ïðåâðàò: “Ìàëà êðàšåâèíà êî¼à ëåæè èçìåó Àóñòðè¼å è Ðóñè¼å, ñà ðèâàëñêèì äèíàñòè¼àìà è íåçàäîâîšåíèì àìáèöè¼àìà. Ó Ñðáè¼è óáèñòâî ñå âå äóãî ñìàòðà êàî ¼åäàí îä ïðèðîäíèõ è ãîòîâî íåîïõîäíèõ ïîëèòè÷êèõ
ìåòîäà.”13
Ìëàè çàâåðåíèöè, íà ÷åëó ñà Àïèñîì, îñíîâàëè ñó 1911. ãîäèíå óäðóæåœå Ó¼åäèœåœå èëè ñìðò, òà¼íî ðåâîëóöèîíàðíî äðóøòâî, êî¼å ¼å òðåáàëî äà ñå êîðèñòè òåðîðèñòè÷êèì ñðåäñòâèìà ó
öèšó ó¼åäèœåœà ñâèõ Ñðáà. Îâî óäðóæåœå áèëî ¼å ïîçíàòî ó ¼àâíîñòè êàî Öðíà ðóêà. Äèìèòðè¼åâè ¼å 1913, êàî ïóêîâíèê ïîñòàî øåô
Îáàâåøòà¼íîã îäåšåœà Ãåíåðàëøòàáà. Îí ¼å áèî ñâî¼åãëàâ ÷îâåê,
êî¼è ¼å ìíîãå ñòâàðè ðàäèî íà ñâî¼ó ðóêó. Íàëàçåè ñå íà ÷åëó ¼åäíå
òà¼íå îðãàíèçàöè¼å è ¼åäíå îáàâåøòà¼íå ñëóæáå, Äèìèòðè¼åâè ¼å
çíàî äà ñå ñïðåìà òåðîðèñòè÷êà àêöè¼à áîñàíñêèõ ñòóäåíàòà ó Ñàðà¼åâó. Äà ëè èì ¼å è ñàì äàî ïîäðøêó, íå ìîæå ñå ïîóçäàíî óòâðäèòè.14 Ïî ¼åäíî¼ âàðè¼àíòè, Àïèñ ¼å ïîêóøàî äà ñïðå÷è àòåíòàò, àëè
íè îíà ñå íå ìîæå ñàñâèì ïîóçäàíî äîêàçàòè. Äðóãà ðåâîëóöèîíàðíà îðãàíèçàöè¼à, Ìëàäà Áîñíà, èçâåëà ¼å àòåíòàò íà àóñòðîóãàðñêîã ïðåñòîëîíàñëåäíèêà Ôðàœó Ôåðäèíàíäà 28. ¼óíà 1914. Ïðå òîãà ìëàäè ðåâîëóöèîíàðè Ñðáè è Õðâàòè èçâåëè ñó ÷àê ïåò àòåíòàòà
íà çâàíè÷íèêå Ìîíàðõè¼å ó ðàçäîášó 1910-1914.
Àòåíòàò ¼å, ïî ñâèì ðàñïîëîæèâèì ïîäàöèìà, áèî èçâîðíî äåëî ñðïñêå ðåâîëóöèîíàðíå îìëàäèíå èç Áîñíå, è î œåìó ÷ëàíîâè
ñðïñêå âëàäå íèñó íèøòà çíàëè. Ìåóòèì, ïîñðåäíà óìåøàíîñò Äèìèòðè¼åâèà è äâî¼èöå ÷ëàíîâà Öðíå ðóêå äîâåëà ¼å äî ñåðè¼å îïòóæáè ïðåìà äðæàâè Ñðáè¼è äà ¼å îíà èçàçâàëà ðàò, ïîñåáíî ó íåìà÷êèì è àóñòðè¼ñêèì êðóãîâèìà èçìåó äâà ñâåòñêà ðàòà. Îïòóæáå
äà ¼å Êðàšåâèíà Ñðáè¼à èçàçâàëà Ïðâè ñâåòñêè ðàò òîëèêî ñó ñå óìíîæèëå äà ¼å âåëèêè ïðèñòàëèöà ó¼åäèœåœà ¼óæíèõ Ñëîâåíà, áðèòàíñêè ïðîôåñîð Ðîáåðò Âèëè¼àì Ñèòîí-Âîòñîí ñìàòðàî çà ïîòðåáíî äà îäãîâîðè íà œèõ. Çàòî ¼å íàïèñàî êœèãó 1926. êî¼îì ¼å óçåî ó
îäáðàíó Ñðáè¼ó.15
13
14
15
W. T. Stead, “Character Sketch. Ex King Milan of Servia“, The Review of Reviews, vol. 20 (1899), ñòð. 138.
cf. Ñèòîí-Âàòñîí, Ñàðà¼åâî. Ñòóäè¼à î óçðîöèìà ñâåòñêîã ðàòà, Íîâà
Åâðîïà, Çàãðåá 1926, ñòð. 94-96.
Ñèòîí-Âàòñîí, op. cit.. Âåëèêó øòåòó Ñðáè¼è ¼å íàíåî ÷ëàíàê Šóáå £îâàíîâèà, îá¼àâšåí ó ðóñêîì åìèãðàíòñêîì àëìàíàõó Êðâ ñëîâåíñòâà. ×ëàíàê ¼å äîáèî ìåóíàðîäíó ïîçíàòîñò êàäà ãà ¼å öèòèðàëà Ìåðè Äàðàì 1924.
15
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè
Ïîëèòè÷êà óáèñòâà âëàäàðà íèñó, íè ó êîì ñëó÷à¼ó, áèëà îãðàíè÷åíà íà Ñðáå. Âëàäèìèð Äåäè¼åð äà¼å ñïèñàê ãëàâíèõ ïîëèòè÷êèõ
óáèñòàâà ó ñâåòó îä 1792. äî 1914. Íà œåìó ñå íàëàçè 89 èìåíà. Ñàìî
ó ðàçäîášó îä 1893. äî 1902. óáè¼åíî ¼å 15 èñòàêíóòèõ ëè÷íîñòè, à
ìåó œèìà è ïåò ïðåäñåäíèêà è òðè êðóíèñàíå ãëàâå. Èçìåó îñòàëèõ óáè¼åíè ñó è Êàðíî (Marie-François-Sadie Carnot, 1837-1894),
ïðåäñåäíèê Ôðàíöóñêå, Êàíîâàñ äåë Êàñòèšî (Antonio Cánovas del
Castillo, 1828-1897), ïðåìè¼åð Øïàíè¼å, ïðåäñåäíèöè ÑÀÄ, Óðóãâà¼à, Ãâàòåìàëå è Äîìèíèêàíñêå Ðåïóáëèêå, ïåðñè¼ñêè øàõ, êðàš Óìáåðòî (1844-1900) ó Èòàëè¼è, è àóñòðîóãàðñêà öàðèöà £åëèñàâåòà
(†1898).16 Óïðêîñ òîìå, Ñðáè ñó ïîñëå àòåíòàòà ó Ñàðà¼åâó èçãëåäàëè êàî äèâàš íàðîä ñêëîí óáèñòâó âëàäàðà. Îâ༠¼å ñòåðåîòèï ïîñåáíî øèðåí ó ¼àâíîñòè Íåìà÷êå è Àóñòðî-Óãàðñêå.
Ìåóðàòíî ðàçäîášå
Ó ìåóðàòíî¼ £óãîñëàâè¼è íîñèîöè ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà
áèëè ñó ñåïàðàòèñòè÷êè ïîêðåòè è êîìóíèñòè÷êå ãðóïå: óñòàøå,
ÂÌÐÎ è êîìóíèñòè÷êà òåðîðèñòè÷êà îðãàíèçàöè¼à Öðâåíà ïðàâäà.
Öðâåíà ïðàâäà ¼å íàñòàëà ó Çàãðåáó íàêîí çàáðàíå Êîìóíèñòè÷êå
ïàðòè¼å £óãîñëàâè¼å. Îíà ¼å ïîñòàâèëà ñåáè çà öèš äà èíäèâèäóàëíèì òåðîðîì ðàäè íà óêèäàœó Îáçíàíå. Ó òîì öèšó îðãàíèçîâàëà
¼å íèç àòåíòàòà. Àïðèëà 1921. ïîêóøàí ¼å íåóñïåî àòåíòàò ó Áåîãðàäó íà Ìèëîðàäà Äðàøêîâèà. Òðè ìåñåöà êàñíè¼å Àëè¼à Àëè¼àãè,
àêòèâèñòà Öðâåíå ïðàâäå, óáèî ¼å ìèíèñòðà Äðàøêîâèà ó Äåëíèöàìà.17 Ïîñëå óñïåëîã àòåíòàòà, ïîëèöè¼à Êðàšåâèíå ÑÕÑ ïî¼à÷àëà ¼å ïðèòèñàê íà àêòèâèñòå èëåãàëíå Êîìóíèñòè÷êå ïàðòè¼å, è ó
òèì ïðîãîíèìà ëèêâèäèðàíè ñó áðî¼íè ÷ëàíîâè ÊÏ£.
£åäíî ïîëèòè÷êî óáèñòâî îáåëåæèëî ¼å óíóòðàøœó äèíàìèêó
ïðâå £óãîñëàâè¼å. Åòíè÷êå íàïåòîñòè èçìåó Ñðáà è Õðâàòà ïðåíåëå ñó ñå è ó ïàðëàìåíò. Íàïåòîñòè èçìåó ïîñëàíèêà Õðâàòñêå ñåšà÷êå ñòðàíêå Ñò¼åïàíà Ðàäèà è ïîñëàíèêà Ðàäèêàëíå ñòðàíêå äîñòèãëå ñó âðõóíàö ïî÷åòêîì 1928. Êðà¼åì ôåáðóàðà äîøëî ¼å è äî
òó÷à ïîñëàíèêà. Âðõóíàö íàïåòîñòè íàñòóïèî ¼å 20. ¼óíà, êàäà ¼å ãîâîðèî ïîñëàíèê ðàäèêàëà Ïóíèøà Ðà÷è, èç Âàñî¼åâèà. Œåìó ¼å
ïîñëàíèê ÕÑÑ-à äð Ïåðíàð äîáàöèî äà ¼å îïšà÷êàî áåãîâñêà èìà-
16
17
16
è 1925. ãîäèíå ó ïîçíàòèì ÷àñîïñèìà Foreign Affairs, Contemporary Review,
Die Kriegsschuldfrage. Îíà ¼å áèëà ïîçíàòà áðèòàíñêà ïóòíèöà ïî Áàëêàíó
è àãèòàòîðêà ïðîòèâ Ñðáè¼å ïîñëå 1903.
Vladimir Dedijer, The Road to Sarajevo (London: Macgibbon & Kee, 1967),
ñòð. 449-451.
Rodoljub ^olakovi}, “Crvena pravda”, Enciklopedija Jugoslavije, tom 2, Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb 1956, ñòð. 501.
Åêñòðåìèçàì ó ñðïñêî¼ ïîëèòè÷êî¼ òðàäèöè¼è
œà. Íà òî ¼å Ðà÷è èçâóêàî ðåâîëâåð è ïîãîäèî ïåò ïîñëàíèêà Õðâàòñêå ñåšà÷êå ñòðàíêå. Ðàíèî ¼å ïîñëàíèêå Èâàíà Ïåðíàðà è Ãðàíó. Ïîðåä òîãà ðàíèî ¼å è óðó Áåñàðè÷åêà, êî¼è ¼å óñêîðî óìðî,
Ñò¼åïàíà Ðàäèà è œåãîâîã áðàòà Ïàâëà Ðàäèà, êî¼è ¼å óìðî ó áîëíèöè. Îä êîìïëèêàöè¼à îä ðàíå Ñò¼åïàí Ðàäè óìðî ¼å ó Çàãðåáó 8.
àâãóñòà.18 Ïîñëåäèöà îâîã àòåíòàòà áèëà ¼å äàšà åñêàëàöè¼à ìåóåòíè÷êèõ íàïåòîñòè øòî ¼å íàãíàëî êðàšà Àëåêñàíäðà äà 6. ¼àíóàðà
1929. çàâåäå äèêòàòóðó.
È ñàì êðàš Àëåêñàíäàð ïàî ¼å êàî æðòâà ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà ìîòèâèñàíîã ìåóíàöèîíàëíîì ìðæœîì. Íà ïî÷åòêó ïîñåòå
Ôðàíöóñêî¼, êðàš Àëåêñàíäàð ¼å óáè¼åí ó Ìàðñå¼ó, 9. îêòîáðà 1934,
îä ñòðàíå õðâàòñêå óñòàøêå îðãàíèçàöè¼å, óç ñàäå¼ñòâî áóãàðñêèõ
òåðîðèñòà èç ÂÌÐÎ-à, êî¼è ñó ñå áîðèëè çà ïðèïà¼àœå âàðäàðñêå
Ìàêåäîíè¼å Áóãàðñêî¼.
Öðâåíè òåðîð
Áðî¼íè çëî÷èíè èçâðøåíè òîêîì Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà, íà¼êðâàâè¼åã ðàòà ó ñâåòñêî¼ èñòîðè¼è, áèëè ñó èçðàç ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà, àëè áè çàõòåâàëè ïîñåáíó îáðàäó. Îâäå åìî ñå çàäðæàòè íà
ïîëèòè÷êîì åêñòðåìèçìó íàñòàëîì ïîñëå óëàñêà êîìóíèñòè÷êèõ
ñíàãà ó Ñðáè¼ó, êàäà ïî÷èœå ðàçäîášå öðâåíîã òåðîðà. Îâ༠òåðîð
ìàíèôåñòîâàî ñå âå òîêîì ïîñòî¼àœà òàêîçâàíå Óæè÷êå ñîâ¼åòñêå
ðåïóáëèêå, êàäà ¼å íà¼ïðå íà íà¼ñâèðåïè¼è íà÷èí ìó÷åí, à çàòèì óáè¼åí è Æèâî¼èí Ïàâëîâè, ïèñàö Áèëàíñà ñîâ¼åòñêîã òåðìèäîðà, ïðâå æåñòîêå êðèòèêå ñîâ¼åòñêîã ïîðåòêà ìåó Ñðáèìà. Ó ïðèïðåìàìà, ìó÷åœó è óáèñòâó ó÷åñòâîâàëî ¼å öåëî ðóêîâîäñòâî ÊÏ£.19
Òàëàñ öðâåíîã òåðîðà îáíîâšåí ¼å ó ëåòî 1944. ó Öðíî¼ Ãîðè
è Ñðáè¼è, à çàòèì ¼å ó ïðîëåå 1945. äîøàî è äî Õðâàòñêå è Ñëîâåíè¼å. Íåóòðàëíè èñòðàæèâà÷è ïðîöåœó¼ó îâå çëî÷èíå íà îêî 100.000
óáè¼åíèõ,20 äîê àíòèêîìóíèñòè÷êè àóòîðè ãîâîðå î ÷àê 300.000 æðòàâà. Çà ñàäà ñå ÷èíè äà ¼å íèæà áðî¼êà ïîóçäàíè¼à, àëè îíà íå óêšó÷ó¼å òåðîð èçâðøåí íàä íåìà÷êîì íàöèîíàëíîì ìàœèíîì. Îä
îâîã áðî¼à, äî 10.000 ¼å óáè¼åíî ñàìî ó Áåîãðàäó,21 à íà õèšàäå ïî
18
19
20
21
Ìèëàí Ìàð¼àíîâè, Ñò¼åïàí Ðàäè, £óãî-èñòîê, Áåîãðàä 1937, ñòð. 172-178.
â. Ñëîáîäàí Ãàâðèëîâè, Æèâî¼èí Ïàâëîâè. Èçìåó äîãìå è êðèòèêå.
Áèîãðàôè¼à, Ãðàôîêàðä, Áåîãðàä 2001; Ñëîáîäàí Ãàâðèëîâè, Àðõèâñêà
ãðàà î Æèâî¼èíó Ïàâëîâèó, Èñòîðè¼ñêè àðõèâ, Óæèöå 2001.
John R. Lampe, Yugoslavia as History: Twice there was a country (Cambridge:
CUP, 2000), ñòð. 227.
Èíòåðâ¼ó ìà¼îðà Îçíå Ìèëàíà Òðåøœèà ÷àñîïèñó Êðóã, áð. 8 (1999), ñòð.
66. Cf. Sr|an Cvetkovi}, “’Divlja ~i{}enja’ u Beogradu 1944”, Hereticus vol. V,
No. 1 (2007), ñòð. 84-85.
17
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè
ðàçíèì ñðïñêèì ãðàäîâèìà. Îêî 30.000 šóäè óáè¼åíî ó çáåãó, ìåó
êî¼èìà ñó ñàìî ìàœèíó ÷èíèëå óñòàøå. Âåè äåî îâèõ æðòàâà ïàî ¼å
ó Áëà¼áóðãó è Êî÷åâñêîì Ðîãó ó ìà¼ó 1945.
Îäìàõ ïî óëàñêó êîìóíèñòè÷êèõ ñíàãà ó Áåîãðàä, ãåíåðàëè
Êî÷à Ïîïîâè è Ïåêî Äàï÷åâè ñó èç¼àâèëè äà ïðàâäà “óêšó÷ó¼å
îñâåòó”.22 Îâàêâèì èç¼àâàìà ïîäñòèöàí ¼å “åòîñ îäìàçäå”, êàêî ¼å
òî ïðèìåòèî Èâàí £àíêîâè.23 Êàäà ¼å íà íàñëîâíî¼ ñòðàíè Ïîëèòèêå 27. íîâåìáðà 1944, îá¼àâšåí ñïèñàê îä 105 îñîáà êî¼å ñó ñòðåšàíå îäëóêîì Ïðâîã êîðïóñà ÍΣ, ñòðàõ ñå ¼îø âèøå ðàøèðèî
Áåîãðàäîì, ¼åð ¼å ïîñòàëî èçâåñíî äà ñó ãëàñèíå î õèšàäàìà ñòðåšàíèõ íåèñòîìèøšåíèêà áèëå òà÷íå. Òðè íåäåšå ðàíè¼å, êœèæåâíèê Ìàðêî Ðèñòè îá¼àâèî ¼å íàïèñ íà íàñëîâíî¼ ñòðàíè Ïîëèòèêå. Îí ñå çàëîæèî äà ñå íàïðàâå äâà èíâåíòàðà: “èíâåíòàð ìîðàëíå
ëåïîòå (íåñåáè÷íîñòè, õåðîèçìà è ñâåñòè), è èíâåíòàð ñòðàõîòå è
ñðàìîòå”. Î îâîì äðóãîì èíâåíòàðó Ðèñòè ¼å ïðèìåòèî ñëåäåå:
“Íà òî íàñ îáàâåçó¼å è áóäóíîñò è íàøà è íàøå äåöå. £åð íåóêëîœåíè èçäà¼íèê ¼å êâàñàö áóäóåã èçäà¼ñòâà, à íåêàæœåíè çëî÷èíàö
ïîäñòðåê çà áóäóà çëî÷èíñòâà. Íåìà, íå ìîæå äà áóäå ñëîáîäå íàðîäà, íè ¼åäèíñòâà, íè ìèðà íè ñðåå, áåç ïîòïóíîã, íåìèëîñðäíîã
óíèøòåœà èçäà¼íè÷êå ðåàêöè¼å, áåç ïðàâäå êî¼à, êàêî ñó òî ðåêëè
Êî÷à Ïîïîâè è Ïåêî Äàï÷åâè, ‘îáóõâàòà îñâåòó’, ‘óêšó÷ó¼å îñâåòó’, – áåç íàñèëíå ñìðòè ôàøèçìà.”24 Ðèñòè ¼å îâèì òåêñòîì ñàìî
îïèñàî îíî øòî ñå âå äîãààëî ó Áåîãðàäó – ìàñîâíî ñòðåšàœå
ïðèïàäíèêà áèâøèõ ðåæèìà, êî¼å ¼å îäíåëî ïðåìà ñàäàøœèì, ¼îø
óâåê íåïîòâðåíèì, ïðîöåíàìà äî äåñåò õèšàäà æèâîòà.
Òåðîð âðøåí òîêîì 1944/1945. èìàî ¼å ÷åòèðè íèâîà:
1. íà¼åêñòðåìíè¼è îáëèê áèëà ¼å ôèçè÷êà ëèêâèäàöè¼à îä ñòðàíå Îçíå,
2. äðóãè íèâî ïðeäñòàâšàëà ñó ¼àâíà ñóåœà íà òçâ. ñóäîâèìà
ñðïñêå íàöèîíàëíå ÷àñòè,
3. òðåè íèâî ÷èíèëè ñó öèâèëíè è âî¼íè ñóäîâè, ó êî¼èì ¼å
òóæèëàö èìàî ãîòîâî ñòàòóñ ñóäè¼å,
4. ÷åòâðòè íèâî ïðåäñòàâšàëà ¼å ïëàíñêè ñòâîðåíà àòìîñôåðà
ñòðàõà, êî¼à ¼å èìàëà çà öèš äà ñâå ïðåäñòàâíèêå ãðààíñêå êëàñå
ïðåïëàøè íà ñìðò è îáåñõðàáðè èõ äà âðøå áèëî êàêâó ïîëèòè÷êó
22
23
24
18
Ïîëèòèêà, 28. îêòîáàð 1944.
Èâàí £àíêîâè, Ñìðò ó ïðèñóñòâó âëàñòè. Ñìðòíà êàçíà ó £óãîñëàâè¼è è
ñâåòó, Èñòðàæèâà÷êî-èçäàâà÷êè öåíòàð ÑÑÎ Ñðáè¼å, Áåîãðàä 1985, ñòð.
174.
Ìàðêî Ðèñòè, “Ñìðò ôàøèçìó – ñëîáîäà íàðîäó!”, Ïîëèòèêà, 5.
íîâåìáàð 1944, ñòð. 1.
Åêñòðåìèçàì ó ñðïñêî¼ ïîëèòè÷êî¼ òðàäèöè¼è
àêöè¼ó. Äåî îâå àòìîñôåðå ÷èíèëî ¼å è áðèñàœå “áóðæîàñêèõ åëåìåíàòà” èç áèðà÷êîã ñïèñêà. Çà èçáîðå çà Óñòàâîòâîðíó ñêóïøòèíó
íîâåìáðà 1945, 253.108 áèðà÷à ¼å èçáðèñàíî èç áèðà÷êèõ ñïèñêîâà.25
Òîêîì 1946-1947, êàäà ñå âî¼íî-ïîëèöè¼ñêè àïàðàò Áðîçîâå
âëàñòè, ñàäà âå èñïóœåí ìàñîâíèì óáèöàìà, áîðèî çà êîíñîëèäàöè¼ó âëàñòè, óáè¼åíî ¼å âèøå õèšàäà ãðààíà îä ñòðàíå ÓÄÁ-å, äîê
¼å âèøå äåñåòèíà õèšàäà óõàïøåíî.26 Òåðîð íà ñåëó ïðèñèëèî ¼å
250.000 ñåîñêèõ äîìàèíñòàâà äà óó ó çàäðóãå òîêîì 1949. Äî ¼óíà
1950. ïðåêî 400.000 ñåîñêèõ äîìàèíñòàâà, êî¼à ñó äðæàëà 28% îáðàäèâå çåìšå, áèëà ñó ïðèñèšåíà ïðåòœàìà ñìðó äà óó ó çàäðóãå.
Ïðîãîí ¼å çàõâàòèî è ìàœèíå, à ïîñåáíî Íåìöå, Òóðêå, Èòàëè¼àíå è Àëáàíöå. Ïðåìà ïîäàöèìà Ðàäíå ãðóïå çà äîêóìåíòàöè¼ó
íåìà÷êèõ èñåšåíèêà î ãåíîöèäó íàä íåìà÷êîì ìàœèíîì ó £óãîñëàâè¼è îä 1944. äî 1948, îä îêòîáðà 1944. äî ¼óíà 1945. óáè¼åíî ¼å 9.500
Íåìàöà. Îä 12.000 äåïîðòîâàíèõ ó ÑÑÑÐ ó òî âðåìå, òàìî ¼å óìðëî
2.000. ×àê 170.000 Íåìàöà, îä áåáà äî ñòàðàöà, ñìåøòåíî ¼å ó êîíöåíòðàöèîíå ëîãîðå, à îä œèõ ¼å òàìî îä ãëàäè è íåñóçáè¼àíèõ åïèäåìè¼à ñòðàäàëî 51.000. Îêî 40.000 æðòàâà äîêóìåíòîâàíî ¼å èìåíîì è ïðåçèìåíîì ó äåëó Çëî÷èíè íàä íåìà÷êèì ñòàíîâíèøòâîì
ó £óãîñëàâè¼è.27
Êàäà ñó ó ïèòàœó Èòàëè¼àíè ó Äàëìàöè¼è è Èòàëè¼àíè è Èñòðè¼àíè ó Èñòðè, ïðåìà œèìà ¼å ïðèìåœåíà ïîëèòèêà åòíè÷êîã ÷èøåœà. Îâîì ïîëèòèêîì ïðîòåðàíî ¼å îêî 250.000 Èòàëè¼àíà è Èñòðè¼àíà, ó àêöè¼è êî¼à ¼å òðà¼àëà îä 1945. äî ðàíèõ ïåäåñåòèõ ãîäèíà.
Ðà÷óíà¼óè è æðòâå ìàœèíà, Áðîçîâ òåðîð îäíåî ¼å, äàêëå, ó
ðàçäîášó îä 1944. äî ðàíèõ ïåäåñåòèõ, áëèçó äâå ñòîòèíå õèšàäà
æðòàâà, êî¼å ñó ôèçè÷êè ëèêâèäèðàíå. Àêî ñå îâîìå äîäà è áðî¼
ïðîòåðàíèõ, îíäà ñå ïðèáëèæàâàìî áðî¼ó îä ¼åäíîã ìèëèîíà. Äîäàìî ëè è æðòâå êîëåêòèâèçàöè¼å íà ñåëó, äîëàçèìî äî çáèðà îä íåêîëèêî ìèëèîíà šóäè êî¼è ñó áèëè ïðåäìåò Áðîçîâîã òåðîðà. Êîìóíèñòè÷êè òåðîð ó £óãîñëàâè¼è áèî ¼å äåî ãëîáàëíîã òåðîðà êî¼è ñó
êîìóíèñòè ñïðîâîäèëè øèðîì ñâåòà, ó ñâèì çåìšàìà ó êî¼èìà ñó
äîøëè íà âëàñò. Öðíà êœèãà êîìóíèçìà ïðåäñòàâšà àíàëèçó êîìóíèñòè÷êèõ çëî÷èíà èç ïåðà ãðóïå óãëåäíèõ ôðàíöóñêèõ èñòîðè÷àðà.
Îíà ïîêàçó¼å äà ¼å íà ñâåòñêîì íèâîó áðî¼ æðòàâà êîìóíèñòè÷êîã
òåðîðà äîñòèãàî ñêîðî ñòî ìèëèîíà šóäè òîêîì XX âåêà, à îä òîãà
25
26
27
Slobodan Markovic, “Communist ‘Liberation’ and New Order in Belgrade”,
The South Slav Journal, vol. 24, No. 3-4 (Autumn-Winter 2003), ñòð. 1-15.
John R. Lampe, op. cit., ñòð. 238.
Ãåíîöèä íàä íåìà÷êîì ìàœèíîì ó £óãîñëàâè¼è 1944-1948, Äðóøòâî çà ñðïñêî-íåìà÷êó ñàðàäœó, Áåîãðàä 2004, ñòð. 5.
19
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè
65 ìèëèîíà æðòàâà ó Êèíè, è 20 ìèëèîíà æðòàâà ó ÑÑÑÐ-ó. Àóòîðè
ñó ïðîöåíèëè áðî¼ æðòàâà ó Èñòî÷íî¼ Åâðîïè íà ¼åäàí ìèëèîí.28
Íîâè òàëàñ ïðîãîíà îáóõâàòèî ¼å íåïîäîáíå ÷ëàíîâå ïàðòè¼å
ïîñëå ñóêîáà Áðîç-Ñòàšèí. Îä ïî÷åòêà 1948. äî êðà¼à 1951. ãîäèíå
èç ïàðòè¼å ¼å èñêšó÷åíî 19,52% ÷ëàíîâà èëè ó àïñîëóòíèì áðî¼êàìà
102.168. Îä òîãà 55.663 ñó îçíà÷åíè êàî èíôîðìáèðîâöè èëè êîìèíôîðìîâöè.29 Ìåó óõàïøåíèìà áèëî ¼å 1.722 îôèöèðà ÓÄÁ-å, è èçìåó 4 è 7 õèšàäà îôèöèðà âî¼ñêå.30 Çâàíè÷íî ¼å Ïàðòè¼à ïðèçíàëà
õàïøåœå 16.000 šóäè, ìàäà ¼å ñòâàðàí áðî¼ ñâàêàêî âåè. Âå 1953.
Àëåêñàíäàð Ðàíêîâè ¼å ïðèçíàî äà ¼å ãîòîâî ïîëîâèíà îä 36.000
ôîðìàëíèõ õàïøåœà áèëà íåîïðàâäàíà. Ìåóòèì, îí ñìàòðà äà ¼å
áðî¼ ïðèâåäåíèõ è óõàïøåíèõ áèî çíàòíî âåè îä çâàíè÷íîã. Ïî ¼åäíî¼ ïðîöåíè, ñàìî ó Õðâàòñêî¼ îâ༠áðî¼ ¼å èçíîñèî 22.000.31
Êîëèêî ¼å ìîíñòðóîçàí áèî çëî÷èí Áðîçîâîã ðåæèìà, âèäè ñå
ïî òîìå äà îí íè¼å ïðåçàî îä òîãà äà êîðèñòè ïðåäðàòíå çàòâîðå, çàòâîðå Ãåñòàïîà, ïà ÷àê è áèâøå óñòàøêå ëîãîðå äà áè ó œèõ ñìåñòèî ïîëèòè÷êå ïðîòèâíèêå. Çàòâîðåíè èíôîðìáèðîâöè, íà ïðèìåð,
ñìåøòàíè ñó ó Ñðåìñêó Ìèòðîâèöó, ëîãîð íà Áàœèöè è çëîãëàñíó
Ãëàâœà÷ó, à óõàïøåíè îôèöèðè äðæàíè ñó ó £àñåíîâöó.32 Ñòâîðåí
¼å è ¼óãîñëîâåíñêè Ãóëàã – Ãîëè Îòîê, ¼óëà 1949.
Ïîñëå ñàñòàíêà Áðîç – Õðóø÷îâ ó Áåîãðàäó ìà¼à 1955, äîøëî
¼å äî ïîñòåïåíîã ïðåëàñêà òîòàëèòàðíîã ïîðåòêà ó àóòîðèòàðíè. Ðåæèì ¼óãîñëîâåíñêèõ êîìóíèñòà âèøå íè¼å áèî çàñíîâàí íà êîíöåíòðàöèîíèì ëîãîðèìà, àëè ¼å çàäðæàí âî¼íî-ïîëèöè¼ñêè àïàðàò è ðàçãðàíàòà òà¼íà ïîëèöè¼à, êî¼à ¼å îñòàëà äî êðà¼à ãëàâíè ñòóá Áðîçîâå
âëàñòè. Ïðåêî àïàðàòà Ñëóæáå äðæàâíå áåçáåäíîñòè – ÑÄÁ33 êîíòðîëèñàíî ¼å ñòàíîâíèøòâî £óãîñëàâè¼å. ÑÄÁ ¼å äåëîâàî è ó èíîñòðàíñòâó è ñòà¼àî ¼å èçà áðî¼íèõ íåðàñâåòšåíèõ óáèñòàâà ó êðóãî28
29
30
31
32
33
20
Stéphane Courtois et al., Crna kn¼iga komunizma, Golden marketing, Zagreb
1999, ñòð. 12.
Ivo Banac, Sa Staljinom protiv Tita. Informbirovski rascjepi u jugoslovenskom
komunisti~kom pokretu, Globus, Zagreb 1990, ñòð. 149.
Ibid, ñòð. 155, 157.
John Lampe, Yugoslavia as History. Twice there was a Country (Cambridge,
New York: Cambridge University Press, 2000), ñòð. 252-253.
Ivo Banac, op. cit., ñòð. 232.
Òà¼íà âî¼íà ïîëèöè¼à íà¼ïðå ¼å îáðàçîâàíà êàî Îäåšåœå çà çàøòèòó íàðîäà – Îçíà, è ïîñòî¼àëà ¼å ïîä òèì èìåíîì îä ìà¼à 1944. äî 1946, êàäà ¼å
ïðåèìåíîâàíà ó Óïðàâó äðæàâíå áåçáåäíîñòè – Óäáó. Îä 1964. ÓÄÁÀ ¼å
ïðåèìåíîâàíà ó Ñëóæáó äðæàâíå áåçáåäíîñòè ÑÄÁ. Îçíà è Óäáà áèëå ñó
äî ñðåäèíå 1952. âî¼íå ôîðìàöè¼å áåç èêàêâîã çàêîíñêîã íàäçîðà. Cf. Popularna enciklopedija, ÁÈÃÇ, Áåîãðàä 1976, ñòð. 1151.
Åêñòðåìèçàì ó ñðïñêî¼ ïîëèòè÷êî¼ òðàäèöè¼è
âèìà ïîëèòè÷êå åìèãðàöè¼å, íàðî÷èòî ó ïîçíèì øåçäåñåòèì è ñåäàìäåñåòèì ãîäèíàìà.34
Ìðåæà ÑÄÁ-à ìåðèëà ñå äåñåòèíàìà õèšàäà ñàðàäíèêà. Èâàí
Áåøëè, õðâàòñêè åìèãðàíò èç ÁèÕ, îá¼àâèî ¼å 2003. êœèãó ×óâàðè
£óãîñëàâè¼å, êî¼à ñå áàâè ÑÄÁ ÁèÕ îä 1970. äî 1990. Ó îâîì ðàçäîášó ñïèñàê óêšó÷ó¼å 7.000 ñàðàäíèêà è òî ñàìî çà ÁèÕ. Ó òðåíóòêó
ðàñïàäà çåìšå, áðî¼ äîñè¼åà ó ÑÄÁ-ó äîñòèãàî ¼å ìîíñòðóîçíó öèôðó îä ¼åäíîã ìèëèîíà. Ñà òàêâîì òà¼íîì ñëóæáîì áèëî ¼å ìîãóå
óãóøèòè áèëî êî¼è îïîçèöèîíè ïîêðåò è ïðîäðåòè è ó íà¼ìàœó îïîçèöèîíó ãðóïó.
Çàêšó÷àê
Òîêîì XIX âåêà ãëàâíè èçâîð åêñòðåìèçìà ó Ñðáè¼à áèî ¼å
áîðáà èçìåó âëàäàðà è îïîçèöè¼å çà ïîëèòè÷êó ìî. Äî 1839. îñíîâà îâîã ñóêîáà áèëà ¼å ó õòåœó âëàäàðâ äà ñà÷óâà¼ó àïñîëóòíó
âëàñò è æåšè ïîëèòè÷êèõ óãëåäíèêà äà àïñîëóòèçàì çàìåíå îëèãàðõè¼îì. Ó îâîìå ñó ïîëèòè÷êè óãëåäíèöè è óñïåëè çà âëàäàâèíå
òçâ. “óñòàâîáðàíèòåšà”, êî¼è ñó íà îñíîâó Óñòàâà èç 1838. çàâåëè ó
Ñðáè¼è îëèãàðõè¼ó. Íà Ñâåòîàíäðå¼ñêî¼ ñêóïøòèíè 1858, ¼àâèî ñå ëèáåðàëàí ïîêðåò ó Ñðáè¼è è ïî÷åëà ¼å áîðáà çà äåìîêðàòè¼ó. Îâ༠ïîêðåò ïîáåäèî ¼å 1888/1889, êàäà ¼å óñâî¼åí âåîìà ëèáåðàëàí óñòàâ.
Óñòàâ ¼å áèî âåîìà êðàòêîã âåêà, ¼åð ãà ¼å êðàš Àëåêñàíäàð Îáðåíîâè ñóñïåíäîâàî 1893. Îâ༠ïîêðåò ¼å ïîíîâî ïîáåäèî ïîñëå Ìà¼ñêîã ïðåâðàòà, êàäà ¼å äîíåò Óñòàâ èç 1903. Äåìîêðàòè¼à ¼å êîíñîëèäîâàíà 1906, êàäà ñó öèâèëíå âëàñòè ïðåóçåëå êîíòðîëó íàä âî¼ñêîì.
Îâî äðóãî ðàçäîášå äåìîêðàòè¼å ó Ñðáè¼å òðà¼àëî ¼å ñâå äî Ïðâîã
ñâåòñêîã ðàòà è àóñòðî-íåìà÷êå îêóïàöè¼å.
Ó äðóãîì ðàçäîášó, èçìåó äâà¼ó ñâåòñêèõ ðàòîâà, èçâîð ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà ïîñòà¼ó ìåóíàöèîíàëíè îäíîñè, à ïîñåáíî
ìàêåäîíñêî è õðâàòñêî ïèòàœå. Ïîñëå óáèñòâà áðàå Ðàäè, êðàš
Àëåêñàíäàð Êàðàîðåâè ¼å áèî ïðèíóåí äà çàâåäå äèêòàòóðó ó
£óãîñëàâè¼è (1929-1931), øòî ¼å ñàìî íàêðàòêî ñìèðèëî ñòðàñòè. Íà
êðà¼ó ¼å è ñàì êðàš ïàî êàî æðòâà ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà, êàäà ñó
ãà óáèëè òåðîðèñòè èç ÂÌÐÎ-à è óñòàøêîã ïîðåòêà, 1934.
Ó òðååì ðàçäáîšó, îä 1944. äî 1990, èçâîð ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà ó £óãîñëàâè¼è áèëà ¼å òîòàëèòàðíà êîìóíèñòè÷êà èäåîëîãè¼à. Ñâè êî¼è íèñó ïðèïàäàëè îâî¼ èäåîëîãè¼è, êàî è îíè êî¼è íèñó
ïðèõâàòàëè çâàíè÷íî òóìà÷åœå îâå èäåîëîãè¼å, íàøëè ñó ñå íà ìåòè ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà.
34
Ðàäîâàí Êàëàáè, Ñðïñêà åìèãðàöè¼à, Áåîãðàä – Œó¼îðê 1995, ñòð. 201-314.
21
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè
Ó ïðâîì ðàçäîášó íàïðåäœàöè ñòðàäà¼ó è êàäà ñó íà âëàñòè,
øòî ïîêàçó¼å îãðàíè÷åíó ìî äðæàâíîã àïàðàòà. Ó äðóãîì ðàçäîášó, äðæàâà óçâðàà íà íàïàäå òåðîðèñòà, àëè ãèíó ¼åäàí ìèíèñòàð
è ¼åäàí âëàäàð. Ó òðååì ðàçäîášó äðæàâà ïðîãîíè, à ïðîãîœåíè òî
ñàìî ìîãó äà ïàñèâíî ïðàòå. Ïîñåáíîñò îâîã ðàçäîášà ¼å äà ¼å äðæàâà ïîñòàëà ñâåìîíà. Òî ¼å ãëîáàëíà ïî¼àâà. Ñà òåõíè÷êî-òåõíîëîøêèì ðàçâî¼åì ðàñëà ¼å è ìî äðæàâíîã àïàðàòà è œåãîâà ñïîñîáíîñò äà áðçî ðåàãó¼å, øòî ¼å äîñòèãëî âðõóíàö ó òîòàëèòàðíèì
ïîðåöèìà XX âåêà – êîìóíèçìó è ôàøèçìó.
Ñâà òðè ðàçäîášà ïîêàçó¼ó äà ¼å ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì áèî
âåîìà çàñòóïšåí ó íîâè¼î¼ èñòîðè¼è Ñðáè¼å. Ðàçóìå ñå äà áè óïîðåäíà àíàëèçà ïîêàçàëà âåîìà ñëè÷íî ñòàœå è ó ñâèì äðóãèì áàëêàíñêèì çåìšàìà, à è ó ìíîãèì öåíòðàëíîåâðîïñêèì çåšàìà.
Ó îâîì ÷ëàíêó íè¼å îáðàåí ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì ó œåãîâî¼ ñâåóêóïíîñòè, âå ñàìî œåãîâ íà¼ñòðàøíè¼è îáëèê – ôèçè÷êà
ëèêâèäàöè¼à. Àêî áè ñå óçåî ìàœå ñòðàøàí îáëèê – ðåïðåñè¼à, îíäà
áè òåìà îâîã ÷ëàíêà ïîñòàëà ïðåøèðîêà, ¼åð íå áè áèëî ãîäèíå ó
íîâè¼î¼ èñòîðè¼è Ñðáè¼å áåç ïðèìåðà ïîëèòè÷êå ðåïðåñè¼å âëàñòè
ïðåìà ïðîòèâíèöèìà.
Slobodan G. Markovic
“EXTREMISM IN SERBIAN POLITICAL TRADITION”
Summary
In the paper one can find historical review of the most radical form of
political extremism in Serbia – political murder. Three distinctive periods have
been identified in this respect. In the first (during the nineteenth century) the
most common source of political extremism was ruler. In the period between
two world wars inter-ethnic tensions became the main source of political extremism. Finally, in decades after the Second World War political extremism was
based on totalitarian communist ideology. Special attention has been given in
the paper to the main episodes of political extremism in Serbia including: impulsiveness of Karageorge, political murders by Prince Milosh, the Rebellion of
Timok, “People’s Revenge” since 1887, The May Coup, the Sarajevo Assassination, murder of MPs of the Croatian Peasant Party, and red terror after 1944.
Key words:
22
Extremism, Serbia, political murder, red terror
UDK 323(497.11"1992/2006"
329.055.1/5.(497.11)"1992/2006"
Ñëîáîäàí Àíòîíè
Ôèëîçîôñêè ôàêóëòåò,
Áåîãðàä
ÑÀÂÐÅÌÅÍÈ ÏÎËÈÒÈ×ÊÈ ÅÊÑÒÐÅÌÈÇÀÌ*
Ðåçèìå: Ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì ñå îäðåó¼å ïðåêî èäåîëîãè¼å è ïîëèòè÷êîã ïðîñòîðà. Ó ïðâîì ñìèñëó òî ¼å çàñòóïàœå íåêå ïîëèòè÷êå èäå¼å
äî œåíèõ êð༜èõ ãðàíèöà, ÷àê è ïî öåíó óãðîæàâàœà íåêèõ âàæíèõ âðåäíîñòè. Ó äðóãîì ñìèñëó, òî ¼å ïîëèòè÷êî ñòàíîâèøòå êî¼å èìà ìàëî èçãëåäà äà óå ó ïàðëàìåíò, èëè äà èãðà áèëî êàêâó î¾áèšíó ïîëèòè÷êó óëîãó ó
œåìó. Ïðèìåíîì îâèõ êðèòåðè¼óìà íà Ñðáè¼ó, àóòîð çàêšó÷ó¼å äà ¼å ãëàâíè íîñèëàö åêñòðåìèçìà ó Ñðáè¼è èíòåëåêòóàëíà è ïîëèòè÷êà ãðóïàöè¼à
îêóïšåíà îêî ËÄÏ.
Êšó÷íå ðå÷è: åêñòðåìèçàì, èäåîëîãè¼à, ïàðëàìåíòàðèçàì, äåìîêðàòè¼à, ïîëèòè÷êå ñòðàíêå, Ñðáè¼à.
Äâà ñó óîáè÷à¼åíà ìåðèëà çà óòâðèâàœå ïîëèòè÷êîã êð༜àøòâà (êàêî ¼å ðå÷ “åêñòðåìèçàì” ëåïî ïðåâåî Àëåêñàíäàð È. Ñïàñè; ó Õîôåð, 2004:19). Ïðâî ìåðèëî òè÷å ñå èäåîëîãè¼å, à äðóãî ïîëèòè÷êîã ïðîñòîðà.
Ïîñìàòðàíî èç óãëà èäåîëîãè¼å, ïîëèòè÷êî êð༜àøòâî ¼å “çàñòóïàœå íåêå ïîëèòè÷êå èäå¼å äî œåíèõ êð༜èõ ãðàíèöà, áåç îáçèðà íà ‘íåñðåíå’ ïîñëåäèöå, íåïðèìåœèâîñò, ïðîòèâðàçëîãå èëè îñåàœà îäáî¼íîñòè” (Scruton, 1982). Âèëêîêñ (Wilcox, 1987), êî¼è ñå äóãî
áàâèî êàêî ëåâèì òàêî è äåñíèì åêñòðåìèçìîì, äà¼å ïåòàíåñòàê ðàñïîçíàâà¼óèõ öðòà êð༜àøòâà. Îí ñå ìîãó ñâåñòè íà øåñò:
1. ìàíèõå¼ñêî âèåœå ñâåòà: ïîñòî¼å ñàìî äâå âî¼ñêå: âî¼ñêà Äîáðà è âî¼ñêà Çëà; íà ÷åëó ïðâå âî¼ñêå ñó Îíè, à íà ÷åëó äðóãå Ãëàâíè
íåïðè¼àòåš; ñâè îñòàëè ñó ñàìî áåäíè ñàïóòíèöè ó âåëèêî¼ Áîðáè;
2. îíòîëîøêà èçóçåòíîñò öèšà: êð༜è öèš Áîðáå òîëèêî
¼å íàäìîàí íàä ñâèì îñòàëèì âðåäíîñòèìà äà îïðàâäàâà êîðèøåœå ñâèõ, ïà è ìîðàëíî ñàñâèì ïðîáëåìàòè÷íèõ ñðåäñòàâà;
*
×ëàíàê ¼å äåî ðàäà íà ïðî¼åêòó áð. 149005 êî¼è ñå ðàäè íà ÈÑÈ ÔÔ (ðóêîâîäèëàö Ñðåòåí Âó¼îâè), óç íîâ÷àíó ïîòïîðó Ìèíèñòàðñòâà íàóêå Ðåïóáëèêå Ñðáè¼å.
23
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Àíòîíè
3. äâîñòðóêè àðøèíè: èç ïðåòõîäíîã ñëåäè äà ¼å âî¼ñöè äîáðà
äîçâîšåíî ñâå îíî øòî ¼å çàáðàœåíî âî¼ñöè çëà (ðåöèìî, äà óâîäè
äèêòàòóðó èëè äà ïðàâè êîíöåíòðàöèîíå ëîãîðå);
4. çàãîâàðàœå ñóäœåã äàíà: îäëó÷ó¼óà áèòêà èçìåó âî¼ñêå äîáðà è âî¼ñêå çëà äåñèå ñå Ñóäœåã äàíà; èñêâàðåíîñò ñàäàøœåã ñâåòà ¼å, íàèìå, òîëèêà äà ð༠íèêàêî íå ìîæå äà íàñòóïè ïîëàêî, ïîñòåïåíî, âå èñêšó÷èâî íàêîí ðàäèêàëíîã ÷èøåœà êî¼å å âî¼ñêà
äîáðà îáàâèòè ó Ñóäœåì äàíó; ó œåìó å Ãëàâíè íåïðè¼àòåš áèòè
ñïåêòàêóëàðíî ñàòðò, à Îíè òðè¼óìôîâàòè, êîíà÷î è ïðåä î÷èìà öåëîã ñâåòà;
5. ñàçíà¼íè ñóïñòàíöè¼àëèçàì: âî¼íèê äîáðà ïîñòà¼å ñå óâèàœåì Èñòèíå; òî íè¼å ñòâàð ñàçíà¼íîã ïîñòóïêà, îáðàçëîæåœà è ïîòêðåïšèâàœà ðàçëîãà ÷èœåíèöàìà, âå ¼å ðå÷ î ñâî¼åâðñíî¼ ìîðàëíî¼ îäëóöè çà Èñòèíó; îòóäà ñó ñâè êî¼è íå ïðèõâàòà¼ó Èñòèíó èëè
ìîðàëíè èäèîòè, èëè íà¼îáè÷íè¼è âî¼íèöè Çëà;
6. àðãóìåíòàòèâíî çàñòðàøèâàœå: èç ïðåòõîäíîã ñëåäè äà ñå
óáåèâàœå çáóœåíèõ èëè ðàñïðàâà ñà íåèñòîìèøšåíèöèìà íå âîäè
íà ñàçíà¼íîì âå íà ìîðàëíîì çåìšèøòó; îòóäà âî¼íèê äîáðà íå îá¼àøœàâà, âå èìåíó¼å: “ôàøèñòè”, “êîìóíèñòè”, “óáðàä”, “îëîø”,
“ïëàåíèöè”, “ëóäàöè”, “çëèêîâöè”...; âî¼íèê äîáðà, íàèìå, ñìàòðà
äà “ñòâàðè òðåáà íàçâàòè ñâî¼èì èìåíîì”, ¼åð ñå òàêî íà¼áîšå îñâåøó¼å çáóœåíè Ñàïóòíèê è ðàçîáëè÷àâà Íåïðè¼àòåš.
Âèëêîêñ âåëè äà ñå ïîëèòè÷êè åêñòðåìèñòè íà¼ëàêøå ïðåïîçíà¼ó ïî ëàêîè ëåïšåœå åòèêåòà, ïðåñëîáîäíèì ãåíåðàëèçàöè¼àìà
è áðçîì ïðåëàñêó ñà ïðåòðåñàœà îïîíåíòîâèõ ïðîòèâðàçëîãà íà ïðåòðåñàœå îïîíåíòîâîã êàðàêòåðà. Îíè ñó íåïðèêðèâåíè âåðáàëíè íàñèëíèöè, è ñàìî èõ íåäîñòàòàê ìîè ñïðå÷àâà äà ñà âåðáàëíîã ïðåó
íà íà ñòâàðíî, ôèçè÷êî íàñèšå.
Äðóãè ïðèñòóï îäðååœó ïîëèòè÷êîã êð༜àøòâà îïèñàí ¼å
êîä Âëàäèìèðà Ãëèãîðîâà (1985: 123; èçâîðíà èäå¼à ¼å, èíà÷å, Ìîðèñà Äèâåðæåà è Ðå¼ìîíà Àðîíà). Òó ñå ïîëàçè îä óâèäà äà âåèíà
šóäè, ó äðóøòâèìà ñà êîëèêî-òîëèêî ñòàáèëíèì ïîðåòêîì, çàñòóïà¼ó óìåðåíà ïîëèòè÷êà ñõâàòàœà. Èçãëåä áèðà÷êîã òåëà ó óîáè÷à¼åíèì ïîðåöèìà ¼å ñëåäåè:
ËÅÂÈ
ÅÊÑÒÐÅÌÈÇÀÌ
ÄÅÑÍÈ
ÅÊÑÒÐÅÌÈÇÀÌ
ËÅÂÈÖÀ
24
ÖÅÍÒÀÐ
ÄÅÑÍÈÖÀ
Ñàâðåìåíè ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì
Àêî ó äðóøòâó ïîñòî¼å ñëîáîäíè èçáîðè, îíäà ñå ó ïàðëàìåíò
íà¼÷åøå áèðà¼ó ïîëèòè÷êè ïðåäñòàâíèöè êî¼è ñå íàëàçå îäìàõ ëåâî
èëè äåñíî îä öåíòðàëíå îñå. Øòî ñå èäå äàšå íàëåâî èëè íàäåñíî,
ñâå ¼å ìàœå áèðà÷à. Îòóäà ¼å è ñâå ìàœà âåðîâàòíîà äà å ïðåäñòàâíèê òàêâîã ìèøšåœà áèòè èçàáðàí. Ñà îíå ñòðàíå ëåâå, îäíîñíî
äåñíå âåðòèêàëå íàëàçå ñå ìèøšåœà êî¼à, ó óîáè÷à¼åíèì îêîëíîñòèìà, íåìà¼ó íàðî÷èòå èçãëåäå äà óó ó ïàðëàìåíò. Òî ¼å ìåñòî ëåâîã
è äåñíîã ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà.
Ôðóñòðèðàíîñò åêñòðåìèñòà ó äðóøòâèìà ñà ïàðëàìåíòàðíèì
ïîðåòêîì ÷åñòî ¼å ó òåñíî¼ âåçè áàø ñà œèõîâîì áåçíàäåæíîì ïîçèöè¼îì ó ïîãëåäó ïîëèòè÷êîã óòèöà¼à. Îíè íå ìîãó äà ñå äîêîïà¼ó âëàñòè íà óîáè÷à¼åíè íà÷èí, ¼åð œèõîâå ïîëèòè÷êå èäå¼å, ó ñòàáèëíèì
âðåìåíèìà, íå ïðèâëà÷å äîâîšíî áèðà÷à. Òî êîä êð༜àøà ñòâàðà
áåñ íå ñàìî ïðåìà ïîëèòè÷êèì ñóïàðíèöèìà êî¼è ñó óñïåøíè¼è, âå
è ïðåìà öåëîêóïíîì ïîðåòêó. Ó àóòîðèòàðíèì ïîðåöèìà åêñòðåìèñòè ñå ìàêàð ìîãó òåøèòè äà ¼å œèõîâà íåïîïóëàðíîñò ïîñëåäèöà çàêîíñêèõ çàáðàíà èëè öåíçóðå. Òàêâèõ îãðàíè÷åœà, ìåóòèì, íåìà ó
äåìîêðàòñêîì ïîðåòêó. Îòóäà åêñòðåìèñòèìà íå ïðåîñòà¼å íèøòà
äðóãî äî äà çàêšó÷å êàêî ïîñòî¼åè ïîðåäàê íè¼å ñóøòèíñêè äåìîêðàòñêè, âå äà ¼å çàïðàâî àóòîðèòàðàí. Êàäà ïîðåäàê ¼åäíîì ïðîãëàñå íåäåìîêðàòñêèì, êð༜àøè çàòèì ëàêî çàêšó÷ó¼ó äà ñå äî ïîëèòè÷êå ïðîìåíå ìîæå äîè ¼åäèíî íàñèšåì. Ëîãèêà ¼å ñëåäåà: äà
áè ñå äîøëî äî ïðàâå äåìîêðàòè¼å, íóæíà ¼å äèêòàòóðà êî¼à å óíèøòèòè ñâå ïðåòïîñòàâêå äîñàäàøœå ëàæíå äåìîêðàòè¼å, à çàïðàâî
ñóøòèíñêå äèêòàòóðå. Òàêî å ñå, êðîç ïðèâèäíó äèêòàòóðó à ñóøòèíñêó äåìîêðàòè¼ó, äîè äî êîíà÷íå äåìîêðàòè¼å, ó êî¼î¼ ñó ïî¼àâà è ñóøòèíà ¼åäíî òå èñòî.
Äà ïîëèòè÷êè åêñòðåìèñòè íà âëàñò íà¼÷åøå äîëàçå ïðåâðàòîì, îïøòå ¼å ïîçíàòà ÷èœåíèöà. Áîšøåâè÷êà ðåâîëóöè¼à 1917. ¼åäàí ¼å îä òàêâèõ ñëó÷à¼åâà êð༜àøêîã çàïîñåäàœà âëàñòè, ñà íà¼ñòðàøíè¼èì ïîñëåäèöàìà ïî îñâî¼åíî äðóøòâî. Ìåóòèì, åêñòðåìèñòè
íà âëàñò ìîãó äîè äåëèìè÷íî è ïðåêî ïàðëàìåíòà. Íàèìå, ó ñìóòíèì âðåìåíèìà, êàäà ñå äðóøòâåíà ñòðóêòóðà ðàñïàäíå, šóäè êî¼è
ñó ïîìåòåíè èçíåíàäíîì ñîöè¼àëíîì èçæëåášåíîøó ïîñòà¼ó ëàê
ïëåí êð༜àøêå ðåòîðèêå, ¼åäíîñòàâíå è åìîòèâíå. Òàêî êð༜àøè
ìîãó äîñïåòè ó ïàðëàìåíò. Àëè ÷àê íè òàäà íå ìîãó äîñòèè ñêóïøòèíñêó âåèíó. Íóæíî ¼å äà èõ íåêà îä öåíòðàëíèõ ïîëèòè÷êèõ
ñíàãà óçìå çà ñàâåçíèêà ó âëàñòè. Óïðàâî òî ñå è äåñèëî ó Íåìà÷êî¼,
íàêîí èçáîðà ó íîâåìáðó 1932. Íè¼å ñå ìîãëà íàïðàâèòè âëàäà áåç
ëåâèõ èëè äåñíèõ åêñòðåìèñòà. Êîìóíèñòè ñó èìàëè 100 ìåñòà, íàöèñòè 196, à ñâè îñòàëè 262 ìàíäàòà. Îäàáðàíè ñó äåñíè åêñòðåìèñòè,
25
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Àíòîíè
êî¼è ñó ÷àê äàëè è êàíöåëàðà. À îíè å âå ïîñëå äâà ìåñåöà óâåñòè
äèêòàòóðó.
***
Ìîæåìî ëè óç ïîìî îâà äâà ìåðèëà äà êàæåìî êî¼å ïîëèòè÷êå ñíàãå ó Ñðáè¼è ñïàäà¼ó ó êð༜àøå?
Ó ¼åäíîì ðàíè¼åì ðàäó (Àíòîíè, 2004) îïøèðíè¼å ñàì îáðàçëîæèî êàêî ñå ìîãó ïîðåàòè ãëàâíå ïîëèòè÷êå ñòðàíêå ó Ñðáè¼è.
Äîäàìî ëè òèì ñòðàíêàìà ó ìåóâðåìåíó îñíîâíè ËÄÏ, äîáèåìî
ñëåäåè ðåäîñëåä: ËÄÏ – ÄÑ – Ã17 – ÄÑÑ/ÑÏÎ/ÍÑ – ÏÑÑ – ÑÐÑ.
Äà ëè ñó äàêëå, ËÄÏ è ÑÐÑ ïîëèòè÷êè êð༜àøè?
Ïî÷åó îä ðàäèêàëà. Îíè ñó íåñóìœèâî çàïî÷åëè êàî ïîëèòè÷êè åêñòðåìèñòè. Œèõîâà ðåòîðèêà è œèõîâ ïîëèòè÷êè ïîëîæ༠ñâå
äî 1992. ÷èíèëè ñó èõ ¼àñíèì ïîëèòè÷êèì êð༜àøèìà (îïøèðíè¼å
îáðàçëîæåœå ó Àíòîíè, 2002: 121-3, 155-9, 377-392). Ãîäèíå 1992.
îíè óëàçå ó ñêóïøòèíó êàî Ìèëîøåâèåâè òðàáàíòè, àëè âå ñëåäåå ãîäèíå óñïåâà¼ó äà ïîëèòè÷êè ïðåæèâå ñóêîá ñà œèì è ïîñòàíó
ñàìîñòàëàí ïîëèòè÷êè ÷èíèëàö. Èïàê, ñâå äî 2003. ãîäèíå îíè ñå ïî
ìíîãî ÷åìó íàëàçå ó åêñòðåìèñòè÷êî¼ çîíè. Îíè çàïðàâî íèñó ïðàâè
åêñòðåìèñòè, ¼åð ñó œèõîâ ïðîãðàì è œèõîâà ïîëèòè÷êà äåëàòíîñò
èïàê ÷èñòî ïàðëàìåíòàðíè. Íè ¼åäíîã òðåíóòêà, áåç îáçèðà íà ðàò
è èçóçåòíîñò îêîëíîñòè, îíè ñå íèñó çàëàãàëè çà ñóñïåíçè¼ó ïàðëàìåíòàðèçìà. Ìåóòèì, ñà äðóãå ñòðàíå, òó ¼å áèëà è äàšå ïðèñóòíà
œèõîâà èçðàçèòî íàñèëíè÷êà ðåòîðèêà (âèäè ïðèìåðå ó Àíòîíè,
2002: 380-2, 390-1). Îñèì òîãà, ðàäèêàëè ñó áèëè è ñàó÷åñíèöè ó íåêèì èçðàçèòî àóòîðèòàðíì ìåðàìà Ìèëîøåâèåâîã ðåæèìà, êàêâè
ñó áèëè Çàêîí î óíèâåðçèòåòó è Çàêîí î èíôîðìèñàœó (Àíòîíè,
2002: 445-6, 453-4). Íàñèëíè÷êà ðåòîðèêà è ïîëèòè÷êè åãçèáèöèîíèçàì íàñòàâèëè ñó ñå, çàòèì, è íàêîí ïàäà Ìèëîøåâèà (Àíòîíè, 2006:
148-9). Òî ¼å ïðàêòè÷íî ïîòðà¼àëî ñâå äî îäëàñêà Âî¼èñëàâà Øåøåšà ó Õàã (ôåáðóàðà 2003). Îä òàäà, ìåóòèì, åêñòðåìèñòè÷êà ðåòîðèêà ïîñòåïåíî íåñòà¼å, à ðå¼òèíã ñòðàíêå óáðçàíî ðàñòå. Ïîòâðó¼å
ñå ïðàâèëî äà, ó ïàðëàìåíòàðíèì óñëîâèìà, ñòðàíêà ìîðà äà óìåðè
ñâî¼ó ðåòîðèêó è êðåíå êà ïîëèòè÷êîì öåíòðó, àêî æåëè âåè èçáîðíè óñïåõ. Îâî “óìè¼åíî” ëèöå ðàäèêàëà, ïîòïîìîãíóòî ñâèì òåãîáàìà ñðïñêå òðàíçèöè¼å, äîâåëî ¼å ÑÐÑ íà äîìàê îñâà¼àœà 40% ãëàñîâà íà íàðåäíèì èçáîðèìà (ïðåìà èñòðàæèâàœèìà ¼àâíîã ìíåœà).
Ðàäèêàëè ñå òàêî, èçãëåäà, âèøå íå íàëàçå ó îïàñíî¼ çîíè ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà. Òî, íàðàâíî, íå çíà÷è äà ñó ñâè ðèçèöè âåçàíè çà œèõ ñàñâèì íåñòàëè. Œèõîâà êàäðîâñêà áàçà ¼å è äàšå áåç
îçáèšíå è îäãîâîðíå äðóøòâåíå åëèòå. Œèõîâà ¼àâíà èäåîëîãè¼à ¼å
26
Ñàâðåìåíè ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì
ïëèòêà è êîíôóçíà è ëàêî áè ¼å ïîíîâî ìîãàî çàîøòðèòè íåêè âàíðåäíè äîãà༠– ïîâðàòàê Øåøåšà èç Õàãà, èëè êàêàâ îçáèšàí àêò
àíòèñðïñêîã íàñèšà. Àëè, áåç îáçèðà íà ñâå òî, ìèñëèì äà ñå âèøå
íå ìîæå ðåè äà ¼å åêñòðåìèçàì è äàšå îñíîâíà öðòà ðàäèêàëñêîã
ïîëèòè÷êîã ïîíàøàœà è ðàäèêàëñêå èäåîëîãè¼å.
Ñàñâèì äðóãî¼à÷è¼å ñòî¼è ñòâàð ñà ËÄÏ è œèìà ïîëèòè÷êè áëèñêèì äðóøòâåíèì ñíàãàìà. ×åñòî ñå ìîæå ÷óòè êðèòèêà èç¼åäíà÷àâàœà ðàäèêàëñêîã è “ãðààíèñòè÷êîã” (ò¼. “øåñòîîêòîáàðñêîã”, ËÄÏ)
åêñòðåìèçìà (âèäè, ðåöèìî, Ìàðêîâè, 2006). Ðå÷ ¼å, ìåóòèì, î òîìå äà ¼å ó äàíàøœî¼ Ñðáè¼è “ëåâè” åêñòðåìèçàì äàëåêî ïðèñóòíè¼è
è, ìîæäà, ÷àê è îïàñíè¼è îä “äåñíîã”. Ëåâè åêñòðåìèçàì íå ñàìî äà
èìà ðàçâè¼åíè¼ó è êîõåðåíòíè¼ó èäåîëîãè¼ó. Îí ïîâðåìåíî îòâîðåíî îäáàöó¼å ïàðëàìåíòàðíè ïîðåäàê è äåìîêðàòè¼ó, è ÷àê ñå çàëàæå
çà íåêè îáëèê äèêòàòóðå.
Íà äðóãîì ìåñòó (Àíòîíè, 2005: 137-140) âå ñàì îïøèðíè¼å
íàâåî àíòèäåìîêðàòñêå åëåìåíòå ó íàñòóïèìà è ¼àâíîì äåëîâàœó ñðïñêèõ “ìîíòàœàðà”, êàî øòî ñó: àïîòåîçà êîíôëèêòà è ñóêîáà, çàçèâàœå 6. îêòîáðà êàî Ñóäœåã äàíà, ïðåòœå èäåîëîøêèì íåèñòîìèøšåíèöèìà (“ãâîçäåíà ìåòëà”), îöåíà äà ¼å ó Ñðáè¼è “âåèíà íåñïîñîáíà
äà íåøòî ñõâàòè” è äà ¼î¼ ¼å çàòî ïîòðåáíî ïàòåðíàëèñòè÷êî âîñòâî,
àóòîðèòàðíè ìåñè¼àíèçàì èòä. Æåëåè äà ïîêàæåì êàêî áè èçãëåäàëî äà ñó íåêå îä ñòâàðè êî¼å ãîâîðå è ðàäå íàøè “ìîíòàœàðè” óðàäèëè ðàäèêàëè, íåäàâíî ñàì ó Ïîëèòèöè (16. ì༠2006) îâàêî ïî÷åî
ñâî¼ ÷ëàíàê:
“Àëåêñàíäàð Âó÷è, ãîâîðåè íà çáîðó ÑÐÑ è îñàì ÍÂÎ (‘Îáðàç’,
‘£óñòèí Ôèëîñîô’ èòä), èç¼àâèî ¼å: ‘Ìîðàìî óçåòè ãâîçäåíó ìåòëó ó ðóêå è
êðåíóòè îä ñâàêîã ñóäà, ñâàêå ñòàíèöå ïîëèöè¼å, óíèâåðçèòåòà, ïðîïàëå åêîíîìè¼å, è îäàòëå ïî÷èñòèòè ñâå îíå êî¼è çåìšó äðæå êàî òàîöà ìîíäè¼àëèñòè÷êèõ ëàæè è ãëîáàëèñòè÷êèõ ìèòîâà’.”
“Äðàãàí Òîäîðîâè, âèñîêè äóæíîñíèê ÑÐÑ, èç¼àâèî ¼å äà ¼å ‘äåìîêðàòè¼à çëà êîá Ñðáè¼å’, çàòî øòî ‘âåèíà ó Ñðáè¼è ñâàêó àëòåðíàòèâó åâðîàòëàíòñêèì èíòåãðàöè¼àìà ñõâàòà êàî ñâî¼ ïîðàç, êàî ñâî¼ó ñðàìîòó, êàî
ñâî¼ó îñóäó’.”
“Ìëàäè ðàäèêàëè óïàëè ñó, ñèíî, íà ïðîìîöè¼ó êœèãå Ìèëîøà Âàñèà è âèêîì è ñêàíäèðàœåì îíåìîãóèëè œåíî îäðæàâàœå. Îíè ñó ïðîòåñòîâàëè øòî ñå ó êœèçè íàâîäè òâðäœà êàêî ¼å Âî¼èñëàâ Øåøåš, ñâå äî îäëàñêà ó Õàã, ïðèìàî íîâàö îä çåìóíñêîã êëàíà è ïîëèòè÷êè ãà øòèòèî”.
“£åäíîì îä ðåöåíçåíàòà Âàñèåâå êœèãå, ïðîô. äð Íèêîëè ÑàìàðŸèó, ñèíî ñó íåïîçíàòà ëèöà íà âðàòèìà ñòàíà èñïèñàëà âåëèêó ïàðîëó:
‘ñâèœà’. Íèêîëà ÑàìàðŸè ¼å èç¼àâèî äà ñó àóòîðè òå ïàðîëå âåðîâàòíî èñòè îíè êî¼è ñó ó÷åñòâîâàëè ó ðàñòóðàœó íåäàâíå êœèæåâíå ïðîìîöè¼å è èçðàçèî óâåðåœå äà å ïîëèöè¼à óðàäèòè ñâî¼ ïîñàî”.
27
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Àíòîíè
Îíäà ñàì êàçàî äà, íàðàâíî, íèøòà îä ãîðå íàâåäåíîã íèñó óðàäèëè ðàäèêàëè. £åð, äà ñó óðàäèëè ñàìî íåøòî îä òîãà, çàïðàâî, äà
ñó ñàìî êðà¼è÷êîì ñâî¼èõ ìîçãîâà ïîìèñëèëè äà óðàäå ìàêàð íåøòî
îä òîãà, äàíàñ ñå ó Ñðáè¼è íå áè ìîãëî æèâåòè îä ïðîòåñòà 2.875 íåâëàäèíèõ îðãàíèçàöè¼à çà šóäñêà ïðàâà, îä íåãîäîâàœà íîâèíàðñêèõ
èëè óíèâåðçèòåòñêèõ óäðóæåœà, èëè îä èç¼àâà ñòðàíèõ çâàíè÷íèêà
ó êî¼èìà ñå “èçðàæàâà çàáðèíóòîñò çáîã óãðîæàâàœà äåìîêðàòè¼å ó
Ñðáè¼è”. Çàêšó÷èî ñàì äà ó Ñðáè¼è î÷èãëåäíî ïîñòî¼å ïîëèòè÷àðè
ïðâîã è äðóãîã ðåäà. Îíèì ïðâèì ¼å øòîøòà äîçâîšåíî: äà ïðåòå
ãâîçäåíîì ìåòëîì Óíèâåðçèòåòó, äà îäðè÷ó ïîäîáíîñò Ñðáà çà äåìîêðàòè¼ó, äà ðàñòóðà¼ó ïðîìîöè¼å êœèãà èòä. Îíè ïàê ïîëèòè÷àðè
êî¼è ñó ó äðóãî¼ ãðóïè, íå ñìå¼ó íè äà ïîìèñëå òàêî íåøòî. Îäìàõ å
áèòè ïðîãëàøåíè “ôàøèñòèìà”, à œèõîâà ñòðàíêà å äîè ó îïàñíîñò äà áóäå çàáðàœåíà.
Çàíèìšèâà ¼å, ìåóòèì, áèëà ðåàêöè¼à “ìîíòàœàðà” è œèõîâèõ èäåîëîøêèõ ñàâåçíèêà. Ðåäàêöè¼ñêè êîìåíòàð Äàíàñà, îä 19. ìà¼à 2006, çàâðøàâà ñå ðå÷åíèöîì ó êî¼î¼ ñå òâðäè äà ïîñòî¼è “ïîíóäà
‘àíàëèòè÷àðà’ Ñëîáîäàíà Àíòîíèà ðàäèêàëèìà äà ïðîôåñîðà Íèêîëó ÑàìàðŸèà òðåòèðà¼ó êàî ñâèœó”. Èñòîã äàíà, ó çíàìåíèòîì
Ïåø÷àíèêó, Ñâåòëàíà Ëóêè ïîçèâà Íèêîëó ÑàìàðŸèà äà ïðîêîìåíòàðèøå ìî¼ ÷ëàíàê, à îí âåëè:
“Óðåäíèöà Ïîëèòèêå, êî¼à ¼å ïóñòèëà ò༠òåêñò è Êîøòóíèöà, êî¼è
ïðåêî Ìàòè¼å Áåêîâèà è œåãîâå øèðå ôàìèëè¼å âëàäà Ïîëèòèêîì – îíè
ñó òèïîâàëè ìî¼ó ïîðîäèöó, íà êî¼ó ñàäà ñâàêè èäèîò èìà ïðàâî äà íàñðíå.
È òî ñå âå äîãààëî. Òî ¼å íàïàä è íà ìî¼ó ïîðîäèöó è íà ïîðîäèöó ×åäîìèðà £îâàíîâèà, êî¼à ¼å âå íåêîëèêî ãîäèíà ïîòïóíî íåçàøòèåíà è
êî¼à æèâè ¼åäíèì æèâîòîì áåç èêàêâå ëè÷íå ñëîáîäå. Ïðèòèñàê íà íàøå
ïîðîäèöå, íàðàâíî, ïðèòèñàê ¼å äà îäóñòàíåìî îä íàøåã ïîëèòè÷êîã ïðî¼åêòà. £à ñå, îñèì ó ñëó÷à¼ó Ñîœå Áèñåðêî, êàäà ñó íåêå íîâèíå îá¼àâèëå œåíó êóíó àäðåñó, íå ñåàì, è òî ñå íè¼å äîãààëî íè ó Ìèëîøåâèåâî âðåìå,
äà íåêî òèïó¼å âàøó ïîðîäèöó êàî ïðåäìåò ôèçè÷êîã îáðà÷óíà.”
Îíî øòî ¼å çàïðåïàøó¼óå, è çáîã ÷åãà íàâîäèì ÷èòàâó îâó
ïðè÷ó, ¼åñòå äà íè ðåäàêöè¼à ëèñòà Äàíàñ, íèòè Íèêîëà ÑàìàðŸè
íå ñõâàòà¼ó äà îâäå íè¼å ðå÷ íè î êàêâîì èìàãèíàðîì “òèïîâàœó”,
âå äà ñå ïîìåíóòè äîãà༠âå çáèî! Ñàìî, ïðåäìåò ñêàðåäíîã íàïèñà íà êóíèì âðàòèìà (ó íîè èçìåó 10. è 11. ¼óíà 2004) íè¼å áèî
ïðîô. äð Íèêîëà ÑàìàðŸè, âå ïðîô. äð Íèêîëà Ìèëîøåâè. À
ãëàâíîîñóìœè÷åíè çà “èçâîåœå ðàäîâà” íèñó áèëè ìëàäè ðàäèêàëè, âå ïðèïàäíèöè “÷åäèñòè÷êîã” ïîäìëàòêà. Îíè ñó, íàèìå, 4. ¼óíà 2004. ðàñòóðèëè ïðîìîöè¼ó êœèãå Æèâîòå Èâàíîâèà î Çîðàíó
èíèó, ÷è¼è ¼å ðåöåíçåíò áèî óïðàâî Íèêîëà Ìèëîøåâè. Äàêëå,
òàêî ñðàìíå ñòâàðè êàî øòî ñó ðàñòóðàœå ïðîìîöè¼å êœèãà è ñêàðåäíè íàïèñè ïî êóíèì âðàòèìà âå ñó ñå äîãîäèëå. Ñàìî øòî ñó
28
Ñàâðåìåíè ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì
óëîãå òó áèëå îáðíóòå ó îäíîñó íà èãðîêàç èç Ïîëèòèêå. Çà ìåíå ¼å
òî ¼îø ¼åäàí ñ¼à¼àí ïîêàçàòåš óïðàâî ïñèõîëîãè¼å äâîñòðóêèõ àðøèíà èç Âèëêîêñîâå àíàëèçå. Êàäà ìè óðàäèìî íåêó ñâèœàðè¼ó, îíäà
¼å òî “ãðààíñêè îòïîð” – ¼åð ¼å èäå¼à óáðçàíå ìîäåðíèçàöè¼å Ñðáè¼å
òîëèêî îíòîëîøêè íàäìîíà äà ¼å ó œåíîì îñòâàðåœó ñâå äîçâîšåíî. Àëè àêî íåêî ñàìî ïîìèñëè äà ñå è ìè ìîæåìî íàè ó óëîçè
æðòâå, îíäà ¼å òî “òèïîâàœå”, äèâšàøòâî, ôàøèçàì, ñìàê ñâåòà!
Êîíà÷íî, õà¼äå äà íàâåäåì è íà¼íîâè¼è ïðèìåð îòâîðåíîã çàãîâàðàœà ïîëèòè÷êîã íàñèšà, êî¼è äîëàçè óïðàâî èç òèõ êðóãîâà.
Œåãîâ ¼óíàê ¼å Ñâåòèñëàâ Áàñàðà. Ðå÷ ¼å œåãîâîì ïðîãðàìñêîì òåêñòó (Çåìšà, áð. 3, ì༠2006, ñòð. 10-12) êàðàêòåðèñòè÷íîã íàñëîâà:
“Äèêòàòóðîì äî äåìîêðàòè¼å”. Òó Áàñàðà òâðäè äà, ïîøòî ¼å “îâà
‘äåìîêðàòè¼à’ ó ñòâàðè äèêòàòóðà îòóåíèõ öåíòàðà ìîè”, ó Ñðáè¼è
ñå “äî äåìîêðàòè¼å ìîæå äîè êîíòðîëèñàíîì äèêòàòóðîì” (ñòð. 12).
Çàòî ñå Áàñàðà çàëàæå “äà ñå ïðîãëàñè ñóñïåíçè¼à ðàäà ïîëèòè÷êèõ
ïàðòè¼à íà ïåðèîä îä ÷åòèðè ãîäèíå, êî¼å áè áèëå èñêîðèøåíå çà
äåìîíòàæó ïàðàëèçîâàíîã è êîðóìïèðàíîã ñèñòåìà”. Îâà ìåðà ¼å
íåîïõîäíà, îá¼àøœàâà Áàñàðà, çàòî øòî ¼å “ó ïîëèòèöè, çà ðàçëèêó
îä àðõèòåêòóðå, íåóïîðåäèâî ëàêøå èçãðàäèòè íîâ ñèñòåì, íåãî ñðóøèòè ñòàðè”. À äîê òðà¼å äèêòàòóðà, “ïîñëîâå ðàçâî¼à åêîíîìè¼å,
ïðî¼åêòîâàœà èíñòèòóöè¼à, ðåôîðìå âî¼ñêå è ïîëèöè¼å, èçðàäå óñòàâà, ïèñàœå ñòâàðíå èñòîðè¼å çàñíîâàíå íà ÷èœåíèöèìà, ðåôîðìå
øêîëñòâà è óíèâåðçèòåòà... âîäå åêñïåðòñêå ãðóïå”, îá¼àøœàâà Áàñàðà. Ïàðòè¼å ñå ïàê âðàà¼ó èç õèáåðíàöè¼å òåê êàäà ñå ó çåìšè
ñòâîðè “¼åäèíñòâåíè ñèñòåì âðåäíîñòè”, ò¼. ñâè ïðèõâàòå ìîíòàœàðñêó ìîäåðíèçàöè¼ñêó èäåîëîãè¼ó.
Äàêëå, òî âèøå íè¼å “ãâîçäåíà ìåòëà” çà Óíèâåðçèòåò, òî ¼å
ñàäà ïðàâà äèêòàòóðà, êî¼à èìà äà ïîòðà¼å äî ïîòïóíîã èäåîëîøêîã
ãëà¼õøàõòîâàœà Ñðáè¼å. Èç èíòåðâ¼óà Òåîôèëà Ïàí÷èà ó èñòîì áðî¼ó Çåìšå ñàçíà¼åìî äà ñå çà íîâîã ñðïñêîã äèêòàòîðà êàíäèäîâàî ñàì
Ñâåòèñëàâ Áàñàðà, ãëàâîì è áðàäîì! (ñòð. 64). Êàêâà áèçàðíîñò!, ðåè åòå. Ìîæäà ¼å áèçàðíîñò. Ìîæäà ¼å è êœèæåâíè÷êî ïðåòåðèâàœå. Àëè, ñâàêàêî ¼å – ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì!
Íàâåäåíè ðàäîâè:
Àíòîíè, Ñëîáîäàí (2002): Çàðîášåíà çåìšà: Ñðáè¼à çà âëàäå Ñëîáîäàíà Ìèëîøåâèà. Áåîãðàä: Îòêðîâåœå.
(2004): “Ñðáè¼à ìåó èçáîðèìà: îä ñêóïøòèíñêèõ èçáîðà 2003. äî
ïðåäñåäíè÷êèõ èçáîðà 2004. ãîäèíå”, Íîâà ñðïñêà ïîëèòè÷êà ìèñàî, ãîä.
IX, áð. 1-4, ñòð. 169-195.
(2005): Ãóòàœå æàáà: ðàñïðàâå î ñðïñêî¼ òðàíçèöè¼è. Áåîãðàä:
ÈÈÖ ÍÑÏÌ.
29
Hereticus, 2/2007
Ñëîáîäàí Àíòîíè
(2006): Åëèòà, ãðààíñòâî, ñëàáà äðæàâà: Ñðáè¼à ïîñëå 2000. Áåîãðàä: Ñëóæáåíè ãëàñíèê.
Ãëèãîðîâ, Âëàäèìèð (1985): Ïîëèòè÷êà âðåäíîâàœà, Áåîãðàä: Ïàðòèçàíñêà êœèãà.
Ìàðêîâè Ìèëåíêî, “Êîìå çâîíà çâîíå?”, ÍÈÍ, àïðèë 2006, http://
www.nspm.org.yu/prenosimo2006/2006_drugasrbija_mm2.htm
Õîôåð, Åðèê (2004): Ïðàâè âåðíèê: ìèñëè î ïðèðîäè ìàñîâíèõ ïîêðåòà. Íèø: Ïðîñâåòà.
Scruton, Roger (1982): “Åxtremism”, in the Dictionary îf Political Thought, New York: Hill & Wang.
Wilcox, Laird (1987): What Is Political “Extremism”? www.voluntaryist.
com/articles/027a.php
Slobodan Antonic
CONTEMPORARY POLITICAL EXTREMISM
Summary
Political extremism is determined through the ideology and the political
space. The former entails the support of certain political idea to its ultimate limits even at the price of endangering certain important values. The latter entails a political position which will hardly be accepted in the Parliament or to play
any important role in the Parliament. By applying these criteria to Serbia the
author concludes that the main pillar of extremism in Serbia is the intellectual
and political group gathered around the Liberal Democratic Party.
Key words:
extremism, ideology, parliamentarism, democracy, political parties, Serbia
Voja Stani}, Mrtva priroda, 1980.
30
UDK 329.055.1/5(497.11)"1992/2006"
323(497.11)"1992/2006"
Jovo Baki}
Filozofski fakultet,
Beograd
RADIKALNE IDEOLO[KO-POLITI^KE
KRAJNOSTI SAVREMENE SRBIJE1
Rezime: Autor se bavi ideolo{ko-politi~kim krajnostima u savremenom
srbijanskom dru{tvu. U uvodu je dat istorijski razvoj pojave u evropskim okvirima, kao i teorijsko odre|enje pojma. Potom se pre{lo na analiziranje {irih dru{tvenih snaga i konkretne politi~ke stranke koje nose radikalno desni ideolo{ki
stav. Ukazano je, tako|e, na ideolo{ke i organizacione veze Srpske radikalne
stranke, kao glavne radikalno desne ideolo{ko-politi~ke snage, sa najistaknutijim nosiocima takve ideologije u inostranstvu, npr. Nacionalnim frontom @anMari Le Pena i Liberalno-demokratskom partijom Vladimira @irinovskog. Osim
toga, ukazano je i na bliske organizacione veze u pro{losti izme|u SRS i Nacionalnog stroja, organizacije doma}ih }elavaca (skinheads) koja otvoreno zastupa neonacisti~ke stavove. Iako su odnosi izme|u pomenutih organizacija trenutno zahladneli, ipak postoji mogu}nost ponovnog otopljavanja {to mo`e dovesti
ceo ustavni poredak u opasnost. Dru{tvene te{ko}e izazvane posledicama katastrofalne politike re`ima Slobodana Milo{evi}a i dru{tvenom transformacijom
uslovljavaju rast popularnosti radikalne desnice u Srbiji. Nasuprot tome, levica,
pa i krajnja, kompromitovana je delatno{}u re`ima S. Milo{evi}a, pa je sledstveno sasvim marginalizovana i ne predstavlja pretnju poretku uspostavljenom krajem 2000.
Klju~ne re~i: ideolo{ko-politi~ke usmerenosti, radikalne krajnosti, radikalna de
snica, radikalna levica, Srpska radikalna stranka, Nacionalni stroj,
Socijalni front
Uvod
Kada se govori o radikalnim ideolo{ko-politi~kim krajnostima,
imaju se na umu politi~ke ideologije i politi~ka delanja razli~itih politi1
Ova studija je nastala u sklopu istra`iva~kog projekta finansiranog od strane
Ministarstva nauke i za{tite `ivotne sredine Dru{tveni akteri i dru{tvene promene u Srbiji 1990-2010. godine, evidencioni broj 149005. Blagodarim profesoru
metodologije sociolo{kih istra`ivanja Univerziteta u Beogradu dr Vladimiru
Ili}u i mr \or|u Stefanovi}u, asistentu na Odeljenju sociologije Univerziteta
u Torontu, na kriti~kom ~itanju teksta, koje je omogu}ilo njegovo pobolj{anje.
Naravno, sve manjkavosti idu na du{u pisca.
31
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
~kih delatnika koja se nalaze na levom i desnom polu ideolo{ko-politi~kog spektra koji je u odre|enom vremenskom periodu na snazi i koje poku{avaju da ga korenito izmene. Zato se ~esto i uobi~ajeno takve
ideologije i delanja nazivaju ekstremisti~kim, {to ukazuje na njihovu dru{tvenu nedozvoljenost.
U smislu ideologije, radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti se odnose na one ideologije koje su veoma udaljene od ideolo{kog centra u
datom istorijskom momentu. U smislu politi~kog delanja, pak, ekstremisti~kim se smatraju svi pokreti koji upotrebljavaju agresivne i nasilne
metode u borbi za korenite dru{tvene i politi~ke promene, tj. za vlast.
(Wikipedia, 2006: http://en.wikipedia.org/wiki/Extremism) U tom smislu, potrebno je prvo odrediti {ta je to levica i desnica u istoriji politi~kog
mi{ljenja i delanja, a onda odrediti levicu i desnicu posle pada Berlinskog zida. Naposletku, zadatak je prepoznati krajnja ideolo{ko-politi~ka opredeljenja i delanja, te uo~iti koje su glavne a koje sporedne politi~ke snage krajnjeg radikalizma u savremenoj Srbiji.
Iz ~injenice da se zna~enje pojmova levica i desnica u politi~koj
teoriji menjalo tokom vremena ne sledi da je dozvoljeno proizvoljno
odre|ivati te pojmove, jer postoji manje ili vi{e dosledno istorijsko razvijanje ovih pojava i sledstveno teorijsko razvijanje pojmova. U Francuskoj revoluciji su prvi put u istoriji levica i desnica postali politi~ki
pojmovi. Poslanici u skup{tini koji su sedeli desno u odnosu na predsednika skup{tine ~inili su desnicu, a oni koji su sedeli levo ~inili su levicu.
Potonji su bili predstavnici tre}ega stale`a, tj. bur`oazije, i zdu{no su nastojali da se dru{tvo oslobodi nasle|enih stale{kih privilegija i uredi prema prosvetiteljskim na~elima slobode, bratstva i jednakosti.
Tada su bur`oaski liberali ~inili levicu. Desnica je bila ili za punu
restauraciju stale{kog dru{tva ili njegove delimi~ne promene, u kojem
}e plemstvo zadr`ati visok dru{tveni polo`aj, pa makar se moralo odre}i
nekih privilegija, po ugledu na tada{nju Veliku Britaniju. Vremenom su
se od liberala, proces je otpo~eo ve} sa jakobincima i sankilotima i bio
je okon~an tokom revolucije 1848, odvojili radikalni demokrati, poznati
po zahtevima za op{te bira~ko pravo, bez obzira na imovno stanje i obrazovni nivo, i neposredne oblike demokratije (npr. referendum), me|u
kojima je bilo i onih koji su se sve vi{e okretali uspostavljanju ekonomske i socijalne jednakosti, pa ako treba i na u{trb slobode pojedinca: socijalisti i komunisti. Osim njih, na krajnjoj levici su se javili i anarhisti, koji su se borili kako protiv svetinja liberalizma – kapitalizma, a
~esto i privatne svojine – {to im je bilo zajedni~ko sa socijalistima i komunistima, tako i protiv dr`ave, crkve i svih drugih autoriteta.
Prema tome, jo{ od Francuske revolucije, a naro~ito od 1848. godine, ekonomsko-socijalna osa dru{tvenog rascepa je opredeljivala {ta
32
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
}e biti desno, a {ta levo. Pojednostavljeno re~eno, oni koji su preimu}stvo davali slobodi nad jednako{}u, bilo zato {to ih jednakost nije zanimala bilo zato {to su smatrali da se ona mo`e ostvariti tek u slobodi
svakog pojedinca, nepogre{ivo su se svrstavali na desnicu, a oni koji su
prednost davali jednakosti, tj. oni koji su smatrali da je dru{tvena jednakost uslov ostvarenja pojedin~eve slobode, spadali su u levicu.
Sve ove struje, bez obzira na prili~no velike razlike me|u njima,
~inile su od polovine XIX veka do danas levi~arsku porodicu. Sami liberali su, pak, ako se radilo o socijalnim ili levim liberalima, ostali na centru ili tzv. gra|anskoj levici zajedno sa nekim socijalnim i radikalnim gra|anskim demokratima, ili su se, pak, pomerili udesno, pribli`uju}i se, pa
~ak i izjedna~uju}i se sa izvesnim konzervativnim strujama, ako se radilo o tzv. konzervativnim liberalima ili ekonomskim liberalima.
Treba uo~iti slo`enost mogu}ih odnosa izme|u razli~itih ideologija, npr. da je protivnost socijalista i komunista prema liberalima velika, bez obzira na zajedni~ko poreklo u idejama prosvetiteljstva. Naime,
negiranje vrednosti privatne svojine i zakona tr`i{ta, koja su liberalima
sveta, stavlja ih u suprotnost prema njima, jednako kao i prema modernim konzervativcima. Posle Francuske revolucije, pak, kod klasi~nih konzervativaca ideal dr`ave (monarhije) postajao je sve va`niji,2 jednako i
socijalistima (komunistima je, pak, dr`ava va`na u praksi, ako ne i u teoriji, jer u tzv. prvoj fazi socijalisti~kog razvoja, u diktaturi proletarijata,
dr`ava mora da bude jaka kako bi uklonila protivnike revolucije i vlasti
radni~ke klase, nakon ~ega, dodu{e, treba da odumre).
S druge strane, anarhisti imaju sli~nosti u isticanju vrednosti slobode sa liberalima, a od konzervativaca se izrazito razlikuju nagla{avanjem otpora prema svim do sada va`e}im autoritetima. Za konzervativce je, pak, upravo vera u va`e}e autoritete glavni cement dru{tvene
harmonije. Ipak, anarhiste od liberala odvaja potpuno nepoverenje u
potrebu postojanja dr`ave.
Dok liberali, jo{ od vremena D`ona Loka, veruju u neophodnost
postojanja dr`ave, koja }e onemogu}iti samovolju mo}nih pojedinaca i
dru{tvenih grupa nad drugima i obezbediti nesmetano poslovanje u skladu sa zakonima tr`i{ta, dotle anarhisti, u saglasnosti sa marksistima, smatraju da dr`ava uvek predstavlja agenturu najmo}nijih pojedinaca i dru{tvenih grupa. U tome se anarhisti pribli`avaju marksistima, ali se od
njih znatno i razlikuju, jer nagla{avaju da to {to }e dr`ava biti uobli~ena
diktaturom proletarijata, {to bi navodno trebalo da zajam~i da }e delo2
Naravno, mnogi konzervativni aristokrati su se borili pre Francuske revolucije protiv autoriteta centralne monarhove vlasti nad starim feudalnim pokrajinama i regionalnim autonomijama, ali se to posle 1791. izmenilo.
33
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
vati u korist radni{tva, zna~i samo to da }e ona biti u slu`bi partijskoga
kadra, te da }e zavr{iti u birokratskom etatizmu. Mihail Bakunjin, jedan
od osniva~a anarhizma, upravo je na ovom planu jo{ u drugoj polovini
XIX veka kritikovao Marksove zamisli.
Bilo kako mu drago, levica je od Francuske revolucije naovamo
bila utemeljena u antropolo{kom optimizmu, u ~emu se ogleda u prosvetiteljstvu za~eta srodnost liberalizma i levice, i vezana za ostvarivanje prosvetiteljskih ideala humanizma i razuma, tj. ideala pozitivne slobode,3 jednakosti (ne samo pravne, ve} i socijalne) i bratstva (ne samo
me|u pripadnicima svoje nacije) me|u svim ljudima bez obzira na pol,
“rasu”, etni~ko poreklo, naciju ili religijsku pripadnost. Desnica je, zavisno od vremena, mogla pristati na negativnu slobodu i bratstvo koje bi
se odnosilo prevashodno na pripadnike sopstvene nacije, kad{to i vere,
a tek katkad i na pripadnike celokupne ljudske vrste, dok je jednakost
(ako se izuzme ona pred zakonom, u koju su liberali svih vrsta uvek verovali, a i moderni konzervativci je ne dovode u pitanje) za nju uvek bila sporna vrednost.
Posle II svetskog rata, me|utim, a naro~ito s prodorom Nove levice krajem 1960-ih i “kulturnog obrata” postmoderne krajem naredne
decenije, te posebno od poraza SSSR-a u hladnome ratu, uz pomenutu
ekonomsko-socijalnu osu razdvajanja levice i desnice javlja se i, uslovno
govore}i, kulturna osa odnosa izme|u ve}ine i manjine. Danas se, naime, upravo za{tita etni~kih, rasnih, rodnih, seksualnih i konfesionalnih
manjina, ~emu se dodaju za{tita okoline i `ivotinja, smatra bitnom zna~ajkom levog opredeljenja. Prema stanovi{tu koje se ovde zastupa, ekonomsko-socijalna i kulturna osa odnosa ve}ine i manjine danas presudno
odre|uju da li je neka politi~ka stranka desno ili levo u ideolo{ko-politi~kom spektru, te koliko se pribli`ava levoj ili desnoj krajnosti.
Osim toga, racionalno planiranje dru{tvenih odnosa, kao i unapre|enje dru{tva i ~oveka racionalno planiranom delatno{}u, izaziva me|u
desni~arima sumnju, a katkad i strah. Nasuprot tome, oni nade pola`u
u empirizam, tj. u odr`avanje postoje}eg iskustveno proverenog dru{tvenog poretka, a protive se bilo kakvom dru{tvenom eksperimentisanju,
ma kako eksperimenti na razumu bili zasnovani. U pozadini ovog nalazi
se neprevladani strah od Boga, tj. na njegovoj volji zasnovanog vaskolikog, pa i dru{tvenog sveta.
3
34
^ovek ne treba samo da bude slobodan od ugnjetavanja drugog ~oveka i dr`ave, kao i za prodaju svoje radne snage na tr`i{tu, ve} i slobodan za stalno sopstveno usavr{avanje i ostvarivanje svih svojih mogu}nosti bez obzira na dru{tveni sloj iz kojeg poti~e. Vrednost pozitivne slobode sna`no zastupa ne samo
levica, ve} i socijalni liberali.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
Radikalno desna krajnost
Radikalno desna krajnost ili desni radikalizam (ekstremizam) je
ideolo{ki naslednik fa{izma i nacizma iz prve polovine XX veka i pomeren je jo{ udesno u odnosu na klasi~ni konzervatizam.4 Prema E. Nolteu, fa{isti~ke partije, pokreti i nastojanja posle Prvoga svetskoga rata su
sasvim jasno stajali na krajnjoj desnici. On isti~e da su one “pre svega
(su) radikalnije antikomunisti~ki nastrojene od poznatih desni~arskih
partija pre (Prvog, pr. J.B.) svetskog rata, ali u isto vreme sadr`e i vi{e
levi~arskih elemenata od ovih. Njihova spoljna obele`ja su sklonost ka
uniformama, na~elu vo|e i simpatija prema Musoliniju, Hitleru ili obojici. Ako su samo neka od ovih obele`ja jasno izra`ena, mo`e se govoriti
o filofa{izmu ili polufa{izmu, dok se la`nim fa{izmom mo`e ozna~iti partija druga~ijeg porekla koja neke od ovih momenata sna`no isti~e (npr.
prisustvo oru`anih partijskih odreda). Tamo gde su prisutni svi bitni momenti u za~etku uputno je koristiti termin protofa{izam”. (cit. pr. Kulji},
1990: 469)
Savremeni desni radikalizam se temelji na sli~nim ideolo{kim postavkama kao i njegovi ideolo{ki preci, iako ~esto “odri~e svaku vezu”
(Kulji}, 2002: 124) sa njima:
1) na krajnjem rasizmu i/ili nacionalizmu, a kad{to i klerikalizmu,
tj. u te`nji da se ostvari {to ve}a dr`ava rasno, etni~ki ili konfesionalno
zasnovana, pa se u tom cilju ne preza ne samo od rasnog, etni~kog ili
konfesionalnog podjarmljivanja razli~itih, ve} ni od njihovog “~i{}enja”,
a u krajnjem slu~aju, ni od genocida; ovaj cilj se ~esto ostvaruje pod uticajem netrpeljivog uverenja da je rasa, konfesija ili nacija kojoj pripadamo najbolja na kugli zemaljskoj, te da je uvek u pravu ma {ta njeni
pripadnici radili;
2) na antisemitizmu, tj. u verovanju u jevrejsku zaveru kako bi se
obezbedila njihova vladavina nad celim svetom, kao i u {tampanju Protokola sionskih mudraca,5 koji to treba da potvrde, te negiranju razmera stradanja Jevreja u II svetskom ratu ili, pak, pravdanju tog stradanja
zbog zla koje oni navodno donose ~itavom svetu, a posebno na{oj naciji, konfesiji ili rasi;
3) na antiislamizmu, po{to islam navodno ugro`ava evropsku kulturu zasnovanu na hri{}anskom identitetu;
4
5
O zna~ajkama klasi~nog konzervativizma pisano je u ~lanku “Politi~ke stranke
umerene i krajnje desnice u Srbiji”, koji treba da bude objavljen u Novoj srpskoj politi~koj misli.
Protokoli sionskih mudraca predstavljaju antisemitsku bibliju, jer je koristi svaka nova generacija antisemita u svetu, bez obzira na dru{tvene, verske ili nacionalne razlike. Tu na`alost ni{ta ne smeta {to je odavno dokazano da se radi o dokumentu koji je stvorila tajna slu`ba carske Rusije Ohrana.
35
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
4) na antiliberalizmu, jer su liberali uvek nedovoljno rasno (konfesionalno, nacionalno) ~vrsti i skloni izdaji nacionalnih (konfesionalnih, rasnih) interesa, po{to ne shvataju da je pojedinac slobodan tek u
istovrsnoj dru{tvenoj grupi; istovremeno, me|utim, ~esto se bazi~ni antiliberalizam maskira takti~kim prihvatanjem parlamentarizma i stvarnim pristajanjem uz ekonomski liberalizam;6
5) na antisocijalizmu, antianarhizmu i antikomunizmu, jer su anarhisti, socijalisti i komunisti kao internacionalist, kad{to i kosmopoliti,
po definiciji nacionalni izdajnici;
6) na homofobiji, pri ~emu se homoseksualizam ne smatra samo
neprirodnim, ve} se zagovara moralni prezir, pravno sankcionisanje i fizi~ko nasilje prema ljudima takvog seksualnog opredeljenja;
7) na seksizmu koji zagovara da je mesto `ene prvenstveno u ku}i
i smatra da je njena du`nost da ra|a {to vi{e pripadnika nacije i rase kojoj se pripada, jer se one samo tako mogu odbraniti od pripadnika drugih nacija i rasa koje imaju vi{i prirodni prira{taj;
8) na strahu pred nepoznatim, stranim i druga~ijim, tj. ksenofobiji, koja ra|a nasilje, te se shodno tome ~esto zagovaraju antiuseljeni~ke
mere, nasilje prema useljenicima kad{to i nacionalnim manjinama, i militarizam;
9) na antiamerikanizmu kao mr`nji prema Amerikancima7 i njihovim kulturnim, ekonomskim, vojnim i politi~kim dostignu}ima i zamislima;
10) na antimasonstvu zbog gotovo natprirodne mo}i koju koriste
za upravljanje celim svetom;
11) na neprijateljstvu prema globalizacijskim procesima i me|unarodnim povezivanjima (npr. antievropejstvo ili evroskepticizam, antimondijalizam, antiglobalizam, antiekumenizam);
12) na prou~avanju fa{isti~kih i desno-autoritarnih re`ima iz pro{losti kako bi se na{li uzori za budu}nost, pri ~emu se Hitler i razli~iti
doma}i fa{isti naj~e{}e uzimaju za ugled;
6
7
36
U pojmu etnokratskog liberalizma, tj. liberalizma ograni~enog samo na vladaju}u etni~ku ili rasnu grupu, kao {to je npr. bilo u slu~aju Ju`noafri~ke Republike u doba vladavine aparthejda, ili Izraela i Hrvatske u doba F. Tu|mana,
dolazi do pro`imanja radikalno desnog ideolo{kog stava i liberalizma, u ~emu
Rod`er Grifin vidi i glavnu zna~ajku razvoja radikalne desnice posle II svetskog
rata (elektronska verzija; Interregnum or Endgame? Radical Right Thought in
the ‘Post-fascist’ Era http://home.alphalink.com.au/~radnat/theories-right/theory2.htm).
U SAD postoji ksenofobi~ni izolacionizam kod izvesnih protestantskih fundamentalista.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
13) na autoritarnosti kao socijalno-psiholo{koj osnovi krajnjeg nacionalizma, homofobije, antisemitizma, antimasonstva, sklonosti za stvaranjem teorija zavere, militarizma i sl.;
14) na viziji po`eljnog dru{tva koja podrazumeva veoma ~esto jednorasna, jednokonfesionalna i jednonacionalna dru{tva, dok se kapitalizam prihvata i na re~ima a ne samo u praksi, i kad{to se ~ak zagovara
neka vrsta ekonomskog liberalizma umesto nekada{nje korporativno
ure|ene privrede i dru{tva.8
Treba naglasiti da neke od navedenih zna~ajki u svojoj ideologiji
imaju i drugi ideolo{ki pokreti, ali ovi simptomi kod njih stoje relativno
izolovani u odnosu na druge crte ideologije, dok radikalno desni pokreti
i stranke, po pravilu, veliku ve}inu ovih simptoma objedinjuju u jednome radikalno desnom sindromu.
Nije nu`no da pokret ili stranka imaju sve ove simptome da bi bile ozna~ene radikalno-desnim, dovoljno je da imaju ve}inu njih, pa da
zaslu`e ovaj naziv. Isto tako, ako neka politi~ka stranka ima u ideologiji tri ili ~etiri simptoma, npr. autoritarnost, krajnji nacionalizam, seksizam i homofobiju, to jo{ uvek ne zna~i da je radikalno desna, iako se sa
sigurno{}u mo`e re}i da se zna~ajno bli`i desnom polu ideolo{ko-politi~kog spektra.
^ini se, me|utim, opravdanim iz {ireg spleta simptoma desnog radikalizma izdvojiti ~etiri centralna: uz krajnji rasizam, ili nacionalizam,
8
Poslednja zna~ajka je vezana za promene u strukturi kapitalisti~kog dru{tva.
Naime, dok se pre II svetskog rata sitni kapital ose}ao ugro`enim od strane
krupnog kapitala, s jedne strane, i organizovanih radni~kih sindikata, s druge
strane, pa su pripadnici sitnoga gra|anstva ~inili dru{tvenu osnovu klasi~nih
fa{isti~kih pokreta, dotle je razvoj kapitalisti~kog dru{tva doveo do pada ugro`enosti ovog sloja gra|anstva i do rasta ugro`enosti brojno opadaju}ih, slabije obrazovanih i obu~enih radnika koji obavljaju rutinske manuelne poslove i
glavne su `rtve rastu}e dru{tvene nejednakosti u neoliberalnoj globalizaciji.
Otuda su sitno gra|anstvo kao dru{tvenu osnovu radikalno desnih pokreta i
politi~kih stranaka zamenili nezaposleni, ni`e obrazovani i neobu~eni radnici
sa izrazitom nesigurno{}u radnog mesta. Dakako, tome je naro~ito doprinelo
useljavanje stranih radnika, koji im postaju takmaci na tr`i{tu rada, a naj~e{}e
se odlikuju druga~ijom bojom ko`e i religijskom ili etni~kom pripadno{}u. (Norris, 2004, ch. 6) Treba, me|utim, uo~iti da ima i alternativnih vi|enja dru{tvenog profila glasa~a radikalno desnih stranaka. Prema njima, radikalno desne
stranke privla~e glasove protesta i nisu utemeljene u dru{tvenoj strukturi, tj.
privla~e glasove iz razli~itih dru{tvenih slojeva, dok je ideologija nebitna. (Norris, 2004, ch. 6, nav. pr. Wouter Van der Brug, Meidert Fennema and Jean Tillie, 2000, “Anti-immigrant parties in Europe: Ideological or protest vote?”,
European Journal of Political Research, 37 (1), 77-102.) Ipak, ~ini se da su ova
mi{ljenja empirijski opovrgnuta, dok su sna`no podr`ane ne samo teze o natprose~noj podr{ci za radikalne desni~are me|u radnicima, ve} ~ak i me|u pripadnicima sitnog gra|anstva. (Norris, 2004, ch. 6) Potonje dodatno upu}uje na
srodnost klasi~nog fa{izma i savremene radikalne desnice.
37
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
ili religijski fundamentalizam, koji svakako ~ine sr` radikalno-desne ideologije, u te simptome treba uklju~iti i ugledanje na fa{isti~ke uzore iz
pro{losti, te autoritarnost i antisemitizam.9 Kad su ova ~etiri simptoma
objedinjena u jednoj ideologiji, oni oblikuju radikalno desni sindrom
neonacisti~koga tipa. De{ava se, me|utim, da neki od ova ~etiri simptoma – naro~ito ugledanje na uzore iz II svetskog rata – manjka, posebno u zemljama koje su bile podvrgnute represalijama od strane fa{isti~kih okupatora tokom II svetskog rata. Ipak, dovoljno je i da su tri od
njih prisutni, kao i deo ovih drugih koji su navedeni, pa da se sa prili~nom sigurno{}u utvrdi da se radi o prisustvu krajnjega radikalno desnog
sindroma.10 Mo`e se, tako|e, zaklju~iti da {to je vi{e ovih simptoma prisutno, to su ideolo{ki pokret ili stranka radikalniji u desnome opredeljenju.
Radikalno leva krajnost
Krajnja levica je zasnovana na razli~itim socijalisti~kim strujama,
naj~e{}e na tradicijama bolj{evizma (shva}enog bilo na staljinisti~ki ili
trockisti~ki na~in), maoizma, titoizma, evrokomunizma i anarhizma
(kolektivisti~kog ili individualnog). Krajnje radikalno levo opredeljenje
se odlikuje:
1) antikapitalizmom, tj. tvrdnjama da je kapitalizam izvor svih zala u savremenom svetu, te da bur`oazija, {to na osnovu strukturne nu`nosti izazvane polo`ajem u dru{tvenoj strukturi kapitalisti~kog sistema, {to na osnovu subjektivnih `elja, `eli da porobi i eksploati{e radnog
~oveka do krajnjih istorijom odre|enih granica;
2) antiglobalizacijskim stavom, tj. neprijateljstvom prema globalnom kapitalizmu i velikim multinacionalnim korporacijama bogatih dr`ava, koje porobljavaju ne samo doma}e radni{tvo, ve} i siroma{ne ~lanice me|unarodne zajednice;
3) antigra|anskim stavom, tj. neprijateljstvom prema predstavni~koj demokratiji,11 privatnoj svojini i tr`i{tu, kao i u osporavanju njihovih vrednosti za dru{tveni napredak; zagovaranjem klasne borbe
(kad{to oru`ane) izme|u proletarijata i bur`oazije;
9
10
11
38
Kod Jevreja mesto antisemitizma zauzima antiislamizam. Naravno, kod izraelske krajnje desnice nikada nema pozivanja na fa{isti~ke uzore iz II svetskog rata, ali zato mo`e biti konfesionalne isklju~ivosti, ksenofobije, rasizma, autoritarnosti i militarizma, kao i drugih simptoma koji ukazuju na prisustvo desnog
radikalizma.
Treba uo~iti da radikalno desni sindrom mo`e, ali i ne mora biti neonacisti~ke
usmerenosti. Kada nije neonacisti~ke usmerenosti, opasniji je, jer je bolje maskiran i te`e se raspoznaje.
Jednako kao radikalna desnica, i radikalna levica mo`e iz takti~kih razloga prihvatati parlamentarizam.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
4) zagovaranjem direktne akcije i generalnih {trajkova kao va`nih
sredstava klasne borbe;
5) neprijateljstvom prema dr`avi (anarhisti~ka struja), tj. zagovaranjem njene likvidacije;
6) neprijateljstvom prema institucionalizovanoj religiji, tj. zagovaranjem borbenog ateizma i zahtevanjem raspu{tanja crkvi;
7) borbenim neprijateljstvom prema patrijarhalnoj porodici i zagovaranjem slobodne ljubavi;
8) jakom i kad{to netrpeljivom propagandom feminizma, tj. nametanjem stava o feminizmu kao emancipatorskoj ideologiji: prvo }e se
osloboditi `ene, a potom i ceo ljudski rod, a oni koji to osporavaju bivaju okvalifikovani kao neemancipovani i zaostali;12
9) jakom i kad{to netrpeljivom propagandom homoseksualnosti,
tj. stavom o homoseksualizmu kao a priori dobrom i dru{tveno po`eljnom13 seksualnom opredeljenju, te progla{avanjem onih koji to osporavaju zaostalim konzervativcima;
10) pozitivnijim vrednovanjem dru{tava realnog socijalizma od kapitalisti~kih dru{tava, makar i realni socijalizam iz pro{losti bio kritikovan i njegova iskustva prou~avana kako se gre{ke u budu}nosti ne bi ponovile;
11) vizijom po`eljnog dru{tva koja propisuje bilo dru{tvo apsolutno slobodnih i jednakih pojedinaca koji naizmeni~no vr{e upravne poslove, a povezani su u uzajamne proizvodne zadruge i op{tine, koje se
federalno povezuju u slu~aju anarhizma, bilo dr`avu koja se bazira na
neposrednoj demokratiji i dru{tvenoj svojini u slu~aju socijalista i komunista.
Razume se, valja uvek imati na umu i razlike izme|u razli~itih
struja krajnje levice, ali ~ini se da je opravdano, bez obzira na njih, sve
ove razli~ite socijalisti~ke struje posmatrati zajedno, jer ih osnovna anti-kapitalisti~ka usmerenost ~ini srodnijim me|usobno no {to ih bilo kakve razlike, pa i one vezane za odnos prema dr`avi, razdvajaju. U politici, naime, zajedni~ki neprijatelj ujedinjuje i zna~i kad{to vi{e od vizije
po`eljnog dru{tva, {to ne zna~i da potonju treba potcenjivati.
12
13
Ovaj ideolo{ki redukcionizam koji se kad{to ogr}e teorijskim pla{tom podse}a
na marksizam koji je u proletarijatu prepoznao svetskoistorijskog subjekta op{teljudskog oslobo|enja. Radnike su zamenile `ene, a bur`oaziju mu{karci.
Dru{tvena po`eljnost je upravo ono {to je sporno. Iz nje sledi zagovaranje homoseksualnih brakova, {to ne mora biti sporno, ali i prava na usvajanje dece,
{to je veoma sporno, jer ukazuje na po`eljnost homoseksualne socijalizacije.
Tako se trpeljivost zamenjuje dru{tvenom po`eljno{}u. Treba, me|utim, naglasiti da i najve}i deo levih liberala danas podr`ava ovakve zahteve.
39
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
Globalno dru{tvo posle 1989. godine
Krajem kratkog XX veka, obele`enog padom Berlinskog zida 1989.
godine i raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, do{lo je do naglog
pomeranja politi~kog spektra udesno.14 Tako XXI vek po~inje u znaku
preporo|ene desnice i razli~itih desni~arskih ideologija. U razvijenim i
bogatim zapadnoevropskim dr`avama konzervativni liberali, nadahnuti u~enjima Karla Popera i Fridriha fon Hajeka, postali su glavna ideolo{ka struja.15 Pridru`ili su im se socijalni demokrati, koji su gotovo napustili socijalisti~ke ideale i zala`u}i se za tzv. tre}i put, ne naro~ito
originalno oblikovan od strane Entonija Gidensa i Jirgena Habermasa,
postali levi liberali. [tavi{e, oni su se kroz politi~ka delanja Tonija
Blera16 i Gerharda [redera pribli`ili neoliberalizmu, postaju}i zapravo
u politi~koj praksi stranke umerene desnice.
Levica je, pak, prepu{tena razli~itim alter-globalizacijskim, feministi~kim, pacifisti~kim i ekolo{kim pokretima, zastupnicima prava manjina, anarhistima, strankama demokratskog socijalizma, koje su kad{to
tek biv{e komunisti~ke stranke, kakva je na primer donedavno bila Partija demokratskog socijalizma iz isto~nog dela sada jedinstvene Nema~ke.17 Umesto u vreme hladnog rata razgranate levice, na levoj strani
politi~kog spektra, koji je tada obuhvatao maoiste, trockiste, staljiniste,
izvorne lenjiniste ({ta god to zna~ilo), titoiste, evrokomuniste, anarhiste
i demokratske socijaliste, pa i leve socijalne demokrate, danas je levica
su`ena, a desnica buja sve raznobojnija.
Tako, u desnicu se danas ubrajaju ne samo tehnokratski konzervativci i liberali, ve} o`ivljavaju i klasi~ni konzervativci, koji nadahnu}e
tra`e u u~enjima de Mestra i de Bonala, kao i neokonzervativci u SAD
(moral majority),18 te razli~iti religijski fundamentalisti, branitelji fa{izma i nacizma. Pokreti }elavaca (skinheads) i belih nacionalista (white na14
15
16
17
18
40
Rast desnice je nagovestila ve} po~etkom 1980-ih i kriza dr`ave socijalnog staranja (welfare state), te sledstveni rast ta~erizma i reganizma, tj. neoliberalizma.
U nas su najpoznatiji neoliberali okupljeni oko on line ~asopisa Katalaksija.
Me|u njima se posebno isti~u Ivan Jankovi} i Borislav Risti}. Prvi je u Helsin{koj povelji pisao ~lanke u kojima je pravdao agresiju SAD u Iraku.
Nije samo od simboli~ke va`nosti {to je upravo na Blerov predlog ukinut 4. ~lan
programa Laburisti~ke stranke, koji je nalagao borbu za ostvarenje dru{tvene
svojine. Posle toga, laburisti su mogli nesmetano da postanu promoteri privatne svojine i tr`i{ta, tj. kapitalizma.
Danas se ona na{la ujedinjena sa nezadovoljnicima zapadno-nema~ke Socijaldemokratske partije predvo|enih harizmati~nim levi~arskim demagogom Oskarom Lafontenom u Partiji Levice.
Pripadnik moralne ve}ine je i sam neokonzervativni predsednik D`ord` Bu{
mla|i, za razliku od njegovog oca, koji se pre mo`e svrstati u neoliberale negoli u neokonzervativce.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
tionalists) vi{e nisu sastavljeni tek od marginalnih, frustriranih i opasnih
mladi}a koji ne nalaze razumevanje u dru{tvenom okru`enju, ve} sti~u
i naklonost organizovanih politi~kih stranaka, koje osvajaju sve ve}u podr{ku bira~koga tela.
Razobru~ene snage kapitalizma, tj. krupni kapital nezaja`ljiv za
profitom i sitni preduzetnik u strahu od konkurencije, vi{e ne haju za
upozorenja o ne~ove~nosti uslova u kojima `ivi i radi obi~an radnik. Nema vi{e pretnje istorijski pora`enog i delegitimisanoga sistema “realno
postoje}eg socijalizma”, Sovjetski Savez je nestao sa istorijske pozornice, pa tako oslobo|en straha, krupni kapital name}e svoje vizije po`eljnog dru{tva. Takve vizije se uglavnom uklapaju u glavnu struju sada{njeg
politi~kog spektra, dakle, u struju liberalnih konzervativaca i liberala
(poja~anih socijalnim demokratama).
Ovakvim kretanjima opiru se kako radikalni desni~ari u ime bele
Evrope, nacionalnog suvereniteta ili islamskog carstva, i protiv “svetske
jevrejske zavere”, ~ije interese sprovode SAD, tako i radikalni lev~ari u
ime prava na otpor kapitalisti~kom imperijalizmu globalne svetske sile
SAD i njene vojne industrije, te multinacionalnih korporacija.
Priroda re`ima Slobodana Milo{evi}a
i Socijalisti~ke partije Srbije
Levica je u Evropi slaba, a u Srbiji je po~ev od 5. oktobra 2000.
gotovo nepostoje}a. Ona je, za razliku od ostatka Evrope, u Srbiji vladala tokom 1990-ih. Tradicionalisti~ka levica oli~ena u Slobodanu Milo{evi}u i njegovoj SPS je tokom cele decenije o~uvala dominaciju dru{tvene svojine u proizvodnim odnosima, ~ime je ispunila i ustavnu normu,
koju je sama propisala, da su svi oblici svojine ravnopravni, {to je omogu}ilo blokiranje politi~ke odluke o privatizaciji.19 Istovremeno, me|utim, u vreme sankcija OUN, uveden je sistem uvozno-izvoznih dozvola
i kontigenata, koji je doprineo javljanju kapitalista, tzv. novobogata{a.
Oni su listom bili bliski re`imu, jer je to bio uslov za dobijanje unosnih
poslova. Otuda se u okviru socijalisti~kih dru{tvenih odnosa po~eo razvijati i politi~ki kapitalizam.
Tako|e, socijalisti su manje ili vi{e dosledno o~uvali i jednu vrstu
real-socijalisti~kog vi|enja demokratije. Manipulisali su oblicima nepo19
Naime, ako su svi oblici svojine ravnopravni, onda se politi~kom odlukom ne
mo`e menjati polo`aj dominantne dru{tvene svojine, jer je ona ustavno za{ti}ena kategorija. U tom smislu, valja uo~iti da je svaka privatizacija kao promena svojinskih odnosa politi~kom odlukom neustavna. Zanimljivo je da neki “legalisti” nisu hteli uvideti ovu belodanu ~injenicu. Nau~nik je, me|utim, obavezan
da precizno utvrdi da su sve vlade od 5. oktobra 2000. do dono{enja novog ustava 2006. godine vladale na neustavan na~in, jer su favorizovale privatnu svojinu na u{trb dru{tvene, iako su one u Ustavu odre|ene kao ravnopravne.
41
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
sredne demokratije kad god su mogli, a vi{estrana~ki sistem im je bio
tek fasada za su{tinski nepodeljenu vlast S. Milo{evi}a. U tom smislu,
ovaj sistem se mo`e odrediti kao autoritarni vi{estrana~ki socijalizam sa
vode}om strankom.
Zanimljivo je bilo to da su se socijalisti ~esto suprotstavljali imperijalizmu SAD upravo slede}i svoja socijalisti~ka uverenja, a da im se u
tim nastojanjima pridru`ivala SRS, stranka radikalno desnog opredeljenja, kojoj je takav politi~ki ambijent odgovarao sa stanovi{ta promovisanja nekih od njenih vrednosti, tj. krajnjeg nacionalizma, ksenofobije,
antiglobalizma, antiislamizma, autoritarnosti, antisemitizma, militarizma
i antiamerikanizma.
U potpunoj izolaciji Srbije radikali su mogli da gone pripadnike
drugih nacija iz zemlje i pobornike razli~itih ideolo{kih opredeljenja sa
Univerziteta i iz sredstava masovnog op{tenja, te da nesmetano sistematski zastra{uju politi~ke protivnike, {to je i{lo na ruku socijalistima i
li~nim interesima S. Milo{evi}a. Zajedni~ki politi~ki neprijatelji, kako
spolja{nji tako i unutra{nji, ujedinjavali su tada, a ~ine to i posle 2000,
na takti~kom nivou tradicionalisti~ku levicu i radikalnu desnicu u Srbiji
1990-ih godina, bez obzira na njihove strate{ke razlike.
Radikalna desnica u Srbiji posle pada Berlinskog zida
Savremeni desni radikalizam je, nastaju}i postepeno posle Drugog svetskoga rata i ja~aju}i sa pomeranjem celog ideolo{ko-politi~koga spektra udesno po slomu real-socijalisti~kih dru{tava, zadr`ao idejne
postavke fa{izma, iako unekoliko promenjene: borbu protiv egalitarnih
ideologija, posebno onih zasnovanih na idealima prosvetiteljstva, kao {to
su liberalizam i marksizam, ali delom ~ak i protiv hri{}anstva, poricanje
individualisti~ke prirodnopravne osnove ljudskih prava, jer ova razbija
zajednicu, te zalaganje za organsku zajednicu. (Kulji}, 2002: 126-127) U
ovome ambivalentnom odnosu prema hri{}anstvu vidljiva je i jedna od
va`nih razlika radikalne u odnosu na umerenu desnicu, jer potonja prema religiji ima nedvosmisleno pozitivan stav.
U slu~aju srpskih radikala, Vojislav [e{elj se nije libio da trojicu
vladika Srpske pravoslavne crkve, mitropolita crnogorsko-primorskog
Amfilohija Radovi}a, episkopa zahumsko-hercegova~kog Atanasija Jevti}a, te episkopa kosovsko-metohijskoga Artemija Radosavljevi}a, aludiraju}i na po~etna slova njihovih vlastitih imena, uvredljivo ozna~i kao
“tri izdajni~ka slova ‘A’ Srpske pravoslavne crkve”. Istovremeno, radikali su zbog nacionalnih razloga, tj. veze pravoslavlja i srpskog nacionalizma, uvek branili povla{}en polo`aj SPC u odnosu na druge crkve u dru-
42
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
{tvu, a posebno u odnosu na sekte, jer se to uklapa u op{tiji ksenofobni
stav. Utoliko je stav SRS prema religiji i SPC unekoliko ambivalentan.
SRS je, mo`da, ponajvi{e zainteresovana za monopol SPC u duhovnom `ivotu Srbije, ~ak i onda kada se politi~ki protivi delatnosti izvesnih njenih velikodostojnika. Naime, srpski nacionalizam je, po pravilu, sebe vezivao za pravoslavlje, pa je stoga i normalno {to radikalni
srpski nacionalisti nastavljaju tu tradiciju srpskog nacionalizma. Tako
Vojislav [e{elj u predgovoru knjige Ideologija srpskog nacionalizma20
veli:
“Svetosavski zavet jedinstvene vere u jedinstvenoj nacionalnoj dr`avi je bio vekovni orijentir budu}nosti, ali i glavni cilj osporavanja i razaranja od strane svih srpskih neprijatelja. Odnos prema nacionalnoj dr`avi bio je oduvek kamen me|a{ izme|u ~asti i be{~a{}a, patriotizma i
izdaje, vernosti i konvertitstva (…) Ve~ito na moralnim ispitima, narod
je te{ko stradao saka}en stalnim otpadni{tvom, ali je zato dugoro~no ja~ao osnovnu maticu slobodarskog duha, herojske etike i dr`avotvornog
instinkta. Nacionalno jedinstvo se vi{e od jednog milenijuma temeljilo na
verskom jedinstvu i kod Srba se ono nadovezivalo na spontano jedinstvo plemena i rodova, vezanih sve{}u o zajedni~kom jeziku i poreklu, jo{
iz praistorijskog vremena.21 (kurziv J. B.) Samo je pravoslavna varijanta hri{}anske vere sa specifi~nim nacionalnim sadr`ajima mogla da predstavlja sna`an kohezivni faktor srpske dr`avne ideje, koji je mogao da savlada i petovekovno tursko ropstvo i perfidni rimokatoli~ki prozelitizam.”
U ovome citatu jasno je predo~eno kako je ideologija od pravoslavne crkve oblikovanog i verovatno usled toga konfesionalno netrpeljivog srpskog nacionalizma uklonila iz srpstva sve one koji nisu `eleli da
budu pravoslavni iz ovog ili onog razloga. Danas se ova ideologija {iri
od strane krajnjih nacionalista, ~ija je religioznost upitna, ali konfesionalna netrpeljivost uprkos tome neiscrpna. Naime, krajnjim nacionalistima me|u Srbima, Hrvatima i Bo{njacima, gde je etni~ki identitet naj~e{}e na konfesionalnom identitetu zasnovan, konfesionalna netrpeljivost
uvek dobro do|e u nacionalisti~kim nadgornjavanjima i zahtevima.
Treba, me|utim, uo~iti da osim antiislamizma, koji je u ideologiji SRS zapravo poistove}en sa neprijateljstvom prema doma}im muslimanima kao otpadnicima od svetovne religije srpskog nacionalizma, i
20
21
Vojislav [e{elj, (2002). Ideologija srpskog nacionalizma: Nau~no i publicisti~ko
delo prof. dr Laze M. Kosti}a. Predgovor. Beograd: Velika Srbija, str. 6. (http:
//ojkrajino.com/knjige/Ideologija%20srpskog%20nacionalizma.pdf)
Sasvim je o~ekivano da krajnje radikalni nacionalista zastupa iskonsko poimanje nacije (primordializam), smatraju}i da njegova nacija postoji jo{ od praistorijskoga doba.
43
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
antikatolicizam igra va`nu ulogu u ideologiji SRS-a, {to opet nije uslovljeno verskim razlozima, ve} ~injenicom da radikali smatraju i Hrvate
“otpadni~kim”, te zato i manje vrednim katoli~kim Srbima. U oba slu~aja, “izdajom” pravoslavlja “otpalo” se i od srpske nacije.
Druge razlike, u odnosu na stranke umerene desnice, sastoje se
prevashodno u ve} pomenutoj odlici krajnjih desni~ara da se oslanjaju
na socijalnu demagogiju u naporima da privuku glasa~e, koji bi, ina~e,
glasali za partije levice.22 Ipak, glavna odlika krajnjih desni~ara danas je
krajnji nacionalizam. Pisac ovih redova prihvata Gelnerovo (Gellner) odre|enje nacionalizma kao politi~koga na~ela koje podrazumeva poklapanje etni~kih i politi~kih granica. (Gelner, 1997: 11) Iz toga dalje logi~ki sledi da krajnji nacionalizam dovodi navedeno na~elo do svojih
krajnjih logi~kih i politi~kih posledica, demago{ki ga koriste}i u propagiranju stavova stranke.
Prema tome, radikalni desni~ari se zala`u za etni~ko ~i{}enje ve}
postoje}e nacionalne dr`ave od pripadnika manjinskih etni~kih i konfesionalnih zajednica ili za osvajanje prostora naseljenih pripadnicima iste
narodnosti u susednim dr`avama, te njihovo pripajanje mati~noj dr`avi.
Naravno, tokom mirnoga perioda u dru{tvenome razvoju, ovo zalaganje ostaje izra`eno samo re~ima i sporadi~nim nasilnim aktima, koje
~esto sprovode i strana~ki nepovezani, ali dru{tveno i li~no frustrirani
pojedinci, npr. pripadnici rasisti~kih i ekstremisti~kih organizacija Nacionalni stroj, Rasonalisti, skinheads, ili klerofa{isti~ke organizacije Obraz i sl.23
No u vremenima izra`enije dru{tvene krize, a posebno rata, radikalne desni~arske stranke poku{avaju ideale krajnjega nacionalizma sistematski i prakti~no ostvariti. U tom smislu je i Srpska radikalna stranka pod vo|stvom Vojislava [e{elja24 radila na ostvarenju strate{koga
22
23
24
44
Treba se setiti ~uvene socijalno-demago{ke predizborne parole o “hlebu od tri
dinara” kada SRS do|e na vlast.
U ovom radu bi}e ne{to vi{e govora o Nacionalnom stroju. Razlog nije u tome
{to se organizacija smatra va`nom ili opasnom, ve} zato {to su utvr|ene njene
sporadi~ne organizacione veze sa Srpskom radikalnom strankom. Rasonalisti
imaju neonacisti~ku ideologiju kao i Nacionalni stroj, a Obraz je izgubio svaki
zna~aj ne samo zbog smrti nekada{njeg vo|e Krsti}a, ve} i zbog arhai~ne klerikalne fa{istoidnosti koja ne privla~i u ve}em broju dana{nju omladinu.
Zanimljivo je da se Vojislav [e{elj hvalisao titulom ~etni~kog vojvode dobijenom od popa \uji}a (koji mu je istu potom oduzeo), te da se kao takav kod
Vukovara pojavio u uniformi JNA tobo`e predvode}i paravojne ~etni~ke snage sastavljene od dobrovoljaca iz redova njegove stranke. Zatim je dobio i posprdni nadimak “crveni vojvoda”. Njega i danas treba smatrati vo|om SRS-a,
jer takvim ga smatra sama stranka. [to se, pak, njegovih ~etnika ti~e, uglavnom
su ostali upam}eni po plja~ka{kim delatnostima po zavr{etku vojnih akcija.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
cilja tzv. Velike Srbije,25 sa zapadnom granicom “Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica”, koja bi dopirala do pred sam glavni grad Hrvatske –
Zagreb.26 SRS je, tako|e, u toku ratova za jugoslovensko nasle|e organizovala sistematsko zastra{ivanje vojvo|anskih Hrvata, {to je vrhunilo
u proterivanju hrvatskoga `ivlja iz Hrtkovaca. Ovi ne~ove~ni ~inovi obele`ili su delanje ove stranke u proteklih desetak godina i u~inili veoma
te{kom saradnju sa drugim politi~kim strankama, kako u Srbiji, tako jo{
vi{e van nje.
Sli~no se, me|utim, sli~nome raduje. Danas, kada se svet u sve ve}oj meri globalizuje, tj. postaje sve povezaniji obave{tenjima i poslovnom, kulturnom i politi~kom saradnjom, politi~ke stranke iz razli~itih
zemalja odr`avaju me|usobnu saradnju bez obzira na geografsku udaljenost. Ideolo{ki bliske politi~ke stranke se naro~ito povezuju, poku{avaju}i da ostvare ideolo{ka okupljanja na kontinentalnim, pa i globalnim
ravnima. U tom smislu, radikalni desni~ari ne samo da nisu izuzetak, ve}
sna`no potvr|uju pravilo: ove stranke sara|uju gotovo isklju~ivo me|usobno, jer ih druge politi~ke stranke smatraju nedostojnima saradnje.27
Utoliko ne iznena|uje {to je Srpska radikalna stranka ostvarila saradnju sa ideolo{ki srodnim politi~kim strankama, kako na zapadu Evrope, tako i na njenom istoku. Jo{ zna~ajnija je, me|utim, ~injenica da
radikali u Evropi ne sara|uju ni sa kim drugim doli sa radikalnim desni~arima.
Imaju}i u vidu da je Srbija sme{tena na evropskome kontinentu,
te da su radikalni desni~ari, bez obzira na njihovo ja~anje u poslednje
vreme, prezrena politi~ka grupacija, onda je jasno kakva je spoljnopoliti~ka pogubnost takvog opredeljenja za Srbiju. Naravno, ovo nije i glavni razlog protiv negativnog vrednovanja radikalno-desnog opredeljenja. Osnovno je, ipak, to {to je ovo opredeljenje u najo{trijoj mogu}oj
suprotnosti sa ~ove~nim idealima prosvetiteljstva: slobodom, jednako{}u i bratstvom me|u svim ljudima, te kategori~kim imperativom da se
25
26
27
Velika Srbija je ime lista i izdava~ke ku}e SRS-a.
Valja naglasiti, me|utim, da hrvatski krajnji nacionalisti i danas sanjaju da Zemun, predgra|e Beograda, kako je to bilo u doba fa{isti~ke Nezavisne dr`ave
Hrvatske, kao i celokupna crnogorska obala Jadrana, u|u u sastav Hrvatske.
U ovakvim nastojanjima isticali su se po~etkom 1990-ih neki zvani~nici tada{nje vladaju}e stranke u Hrvatskoj – Hrvatske demokratske zajednice. Danas
takve ideje zastupaju samo pripadnici HSP-a, tj. “prava{i”, predvo|eni Antom
\api}em.
Naravno, ima izuzetaka, kao {to je S. Berluskoni, koji se ne libi saradnje sa vo|om italijanskih radikalnih desni~ara, \anfrankom Finijem, i V. [isel u Austriji, koji je sara|ivao sa Hajderovim “slobodarima”. Ovakvi slu~ajevi najbolje svedo~e o zabrinjavaju}e udesno pomerenom ideolo{ko-politi~kom spektru
Evrope.
45
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
drugi ~ovek posmatra isklju~ivo kao cilj, a nikada kao sredstvo za ispunjenje nekog cilja.
Zanimljivo je da SRS ba{tini i jednu egzoti~nu zna~ajku kako klasi~nog fa{izma, tako i savremenog desnog radikalizma, a to je antimasonski stav. Taj stav se kako tada, tako i sada vezivao i vezuje naj~e{}e
sa antisemitizmom. Danas, me|utim, za razliku od doba klasi~nog fa{izma, radikalni desni~ari ga koriste u kombinaciji sa jakim antiglobalizmom, antiamerikanizmom i evroskepticizmom (ne radi se toliko o
antievropskom stavu, koliko o neprijateljstvu prema bilo kakvom federalizmu u EU koji bi potkopao nacije i nacionalne dr`ave Evrope). Tako Vojislav [e{elj u Srpskoj slobodarskoj misli veli ([e{elj, 2000: 32):
“(...) a {to se nas Srba ti~e, mi moramo odabrati kojoj }emo se velikoj sili prikloniti u procesu integracije.28 Pred nama su dve opcije – da
se priklonimo onim silama ~iji su glavni ciljevi i interesi na{e uni{tenje
ili onim velikim silama koje `ele da mi opstanemo i da sa~uvamo i dr`avu i narod. (…) To (velike sile koje `ele da opstanemo, pr. J. B.) su
danas Rusija, Kina, a sutra }e biti mo`da jo{ neka. Znamo ta~no koja je
to koja `eli da nas uni{ti. To je Amerika.29 (…) Ne mo`e ni Amerika,
koja eksploati{e celi svet, da finansira tu svoju dominaciju na svim meridijanima. To mnogi u Americi shvataju, ljudi od uticaja, ljudi vezani
za razne masonske lo`e, za razne grupacije polutajnog i tajnog karaktera, koji ve} javno iznose snove o redukciji svetskog stanovni{tva. A
jasno je koga bi obuhvatila ta redukcija: slovenske narode, Kinu, Indiju,
ostatak Azije, Afriku i Ju`nu Ameriku.”
Jasno je, dakle, ispoljen antiameri~ki i u ne{to bla`em obliku (fusnote 27 i 28) antievropski politi~ki stav, a sve je potkrepljeno teorijom
zavere, koju su, navodno, skovali “ljudi od uticaja”, tj. masoni. Predo~en je rat kontinenata: Severna Amerika, Zapadna Evropa i (verova28
29
46
Zanimljivo je da V. [e{elj nije pobornik apsolutne suverenosti Srbije. Ne, on
se zalagao za priklju~enje Srbije savezu Rusije i Belorusije: “Gde }e se povu}i
granica izme|u Evropske unije, na primer, i isto~nog saveza? Ili granica izme|u ruske i ameri~ke interesne sfere? Ja sam optimista u drugom smislu, optimista sam u tom smislu da Rusija ne mo`e ve~ito ostati na kolenima i da }e opet
biti velika sila, kad-tad. Kad opet bude velika sila, opet }e se vratiti na Balkan.
Onda je samo otvoreno pitanje – gde }e biti granica. Da li }e ta granica biti na
Drini, ili na Moravi, ili na Kupi, kako bih ja `eleo (…) Mi ne mo`emo sami da
izgradimo bilo kakvu integraciju na Balkanu, a da to ne bude prirepak politike
neke od velikih sila.” ([e{elj, 2000: 12, 31) Iz ovog citata podrazumeva se, iako
nije izri~ito re~eno, da SRS zapravo `eli da Srbija bude “prirepak” Rusije, te da
}e biti suprotstavljena Evropskoj uniji. Nedavno, prilikom izbora za predsednika Narodne skup{tine Srbije, Tomislav Nikoli} je ponovio ovakav stav tvrdnjom
da Srbija treba da bude ruska gubernija.
Za Nema~ku u istom tekstu veli da nije siguran da li “ba{ `eli da nas uni{ti ili
}e ona u bli`oj perspektivi u}i u neku konfrontaciju” sa SAD. ([e{elj, 2000: 32)
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
tno) Australija protiv Afrike, Azije, Ju`ne Amerike i Isto~ne Evrope, tj.
Rusije, Belorusije i Srbije.30 Apsurdnost ovakve vizije budu}nosti nije
neophodno podrobnije komentarisati. Ovde je, ipak, op{irnije navedena kako bi se jasnije uvidela ideolo{ka slika sveta srpskih radikala.
Vo| francuskih radikalnih desni~ara @an Mari le Pen, organizator evropskog povezivanja radikalnih desni~ara u okviru tzv. Evronacionalista, bio je gost SRS tokom 1990-ih u hali Pinki (kojom je tada upravljao Aleksandar Vu~i}).31 Da se ne radi tek o privremenoj zabludi
srpskih radikala povodom li~nosti i dela Le Pena, kao i ideolo{kog identiteta Nacionalnog Fronta Francuske, ve} o njihovom trajnijem ideolo{kom opredeljenju, pokazuje istrajnost kojom oni promovi{u ideje radikalne desnice nezvani~nog vo|e evropskih krajnjih desni~ara. SRS je,
naime, 2001. godine u Srpskoj slobodarskoj misli, strana~kom ~asopisu
SRS sa teorijskim pretenzijama, namenjenog stru~noj i nau~noj a ne {iroj javnosti Srbije, objavila 300 mera za renesansu Francuske, tj. program
Nacionalnog fronta Francuske.32
Tim povodom je i istaknuti ~lan srpskog Nacionalnog stroja pod
nadimkom Bad Skin33 u~estvuju}i 13. maja 2004. na internet-forumu
me|unarodnih rasista i radikalnih desni~ara Stormfront – White Nationalist Community:34 Le Pen Rallies European Right Wing: The vision of
a United European Parliament izvestio na r|avom engleskom jeziku punom gramati~kih gre{aka svoju rasisti~ku sabra}u Evrope o vezama SRS
30
31
32
33
34
U programu SRS je jasno nagla{eno s kim Srbija treba da sara|uje: “Zala`emo
se za najbli`e odnose i svestranu saradnju i sa Rusijom, Kinom, Japanom, Indijom, arapskim zemljama, zemljama Ju`ne Amerike.” (6. ~lan Programa SRS,
donetog na ^etvrtom otad`binskom kongresu SRS 18. maja 1996. godine u
Beogradu.)
Zanimljivo je da je tada Le Pen blago prekorio radikale zbog neuljudnog desni~arenja. Taktika Le Pena i ostalih radikalnih desni~ara je, naime, da se preteranom radikalno{}u i brutalno{}u ne pla{i bira~ko telo.
Srpska slobodarska misao, g.II/br. 3, 2001.
Izgleda da doti~ni u`iva prili~no visok ugled me|u doma}im }elavcima i u Nacionalnom stroju. ^esto ume grubo ukoriti nekoga prido{licu da “ne pri~a gluposti”. Moderator foruma Nacionalnog stroja, pod re~itim nadimkom Omarska, uvek bi mu u takvim prilikama sna`no davao podr{ku.
Nacionalni stroj je srpska podru`nica ove neonacisti~ke organizacije. Dok sa
me|unarodnom centralom deli divljenje prema A. Hitleru i sva ideolo{ka obele`ja neonacizma, dotle iz doma}e istorije uzdi`e kvislinga M. Nedi}a (http://
www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=60825) i fa{istu D. Ljoti}a (http://
www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=242994). Negativan stav je, pak,
zauzet prema D. Mihailovi}u i JVO, kao i komunistima (“Äðàæà íàñòàâšà
ïîãóáíó ïîëèòèêó 27. ìàðòà, êàäà ñó ñèíõðîíèçîâàíî êîìóíèñòè è îôèöèðè àíãëîôèëè ãóðíóëè ñðáñêè íàðîä ó êàòàñòðîôó.”), dok je stav pozitivan prema saradnicima okupatora M. \uji}u i P. \uri{i}u. (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=286486)
47
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
i Nacionalnog fronta Le Pena (http://www.stormfront.org/archive/t-130
720.html):
“Bad skin
05-13-2004, 08:24 PM
NF (Nacionalni Front) i Le Pen imaju odli~nu saradnju sa srpskim nacionalisti~kim telima. Imamo sjajne veze i saradnju sa dr Vojislavom [e{eljem i njegovom Srpskom radikalnom strankom. Le Pen je
bio nekoliko puta u Srbiji kao gost Srpske radikalne stranke. Govorio
je na jednoj velikoj demonstraciji Srpske radikalne stranke. (…) Srpska
radikalna stranka je vode}a nacionalisti~ka partija Srbije. Na poslednjim
parlamentarnim izborima oko 40% srpske nacije glasalo je za njih. Siguran sam da }e na predsedni~kim izborima 13. juna pobediti kandidat
Srpske radikalne stranke, tj. Tomislav Nikoli}. Pro{li put je oko 1.200.000
Srba glasalo za njega. On je pobedio na tim izborima, ali izbori nisu bili
valjani, jer je samo 45% Srba glasalo. Srpski zakon ka`e da 51% mora
da glasa, ako se `eli da izbor bude validan. Srpska radikalna stranka ima
veoma dobre veze sa Slova~kom nacionalisti~kom partijom Jana Slote i
Republikanskom partijom ^e{ke Miroslava Sladeka. Srpska radikalna
stranka ima, tako|e, veoma dobre odnose i saradnju sa drugim nacionalisti~kim strankama Evrope. Vo| Srpske radikalne stranke dr Vojislav
[e{elj je trenutno u ha{kom zatvoru ZOG-a (Zionist Occupation Government, tj. Sionisti~ka Okupaciona Vlada, pr. J. B.) gde je optu`en za
ratne zlo~ine protiv Albanaca i bosanskih muslimana. U svakom slu~aju, nadam se da }e ideja (Le Pena, pr. J. B.) uroditi ujedinjenjem svih
nacionalnih evropskih snaga u jednu pesnicu protiv ZOG-a.”35
35
48
Treba, me|utim, re}i da se ovaj isti Bad Skin 26. januara 2005. godine izja{njavao na doma}em internet-forumu Nacionalnog stroja o SRS kao o “najmanjem
zlu” na politi~koj sceni Srbije. Dakle, nikako u nedvosmisleno pohvalnom tonu
kako je to ~inio na me|unarodnom forumu rasista. Verovatno se radi o specifi~nom poimanju diplomatije, s jedne strane, i rasisti~ke i neonacisti~ke didaktike, s druge. Naime, re~ je o tome ko }e koga iskoristiti za svoje ciljeve, tj. ko
}e imati vode}u ulogu me|u krajnjim desni~arima Srbije, ili kako je to Trijumf
Volje istakao: “Sad mi reci da li se sla`e{ da }e{ lak{e od Srpskog nacionaliste
napraviti Nacional Socijalistu nego od nekog usranog demokrate (...) Neka (radikali, pr. J.B.) pre|u taj stadijum iz zdravog nacionalizma u jo{ zdraviju opciju nacional socijalizam!” (Trijumf Volje na http://www.stormfront.org/forum/
showthread.php?t=180556&page=4) Nacionalni stroj ne bi `eleo da bude tek
satelit SRS, ve} ovi neonacisti smatraju da su radikali dobar materijal za “rasno svesno” obrazovanje, a radikalima su, pak, ovakve organizacije potrebne
za zastra{ivanje politi~kih protivnika, dok vo|stvo krajnjih desni~ara treba da
pripadne njima. Tu je uzrok trvenja na krajnjoj desnici. Ono, pak, {to Bad Skin
zamera SRS u ideolo{kom pogledu jesu demokratska i kapitalisti~ka usmerenost, kao i nedovoljno izra`eno rasisti~ko opredeljenje, {to se ogleda u ~injenici da SRS ima u svojim redovima Jevreje, “baliju” i “Cigane”. Na tom istom
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
Kada su pripadnici Nacionalnog stroja upali na tribinu posve}enu
borbi protiv fa{izma na Filozofskom fakultetu u Novome Sadu 9. XI 2005.
godine, gradona~elnica Novog Sada Maja Gojkovi} je taj upad nedvosmisleno osudila, jednako kao i predsednik novosadskog odbora SRS.
Mnogi su se tada ponadali36 da se radikali po~inju udaljavati od krajnje
desne ideologije, te da se, mo`da, stvarno po~inju preobra}ati u konzervativce.
Ne lezi vra`e, ve} kroz nekoliko dana je Milorad Mir~i}, predsednik Odbora za bezbednost Narodne skup{tine Srbije, izjavio da mu je
“sumnjiv ~ovek koji je dr`ao tu tribinu” (koju su neonacisti rasturili, pr.
J.B.), pa je tog “sumnjivca” potom i nazvao “poznatim liberalom i crnogorskim seperatistom”, te “nau~no-ljudskom krpom”, dok sam upad na
tribinu nije `eleo komentarisati.37
36
37
forumu, me|utim, neki drugi u~esnici, npr. Laza, Serbian Patriot i Trijumf Volje, otvoreno su dali podr{ku SRS kao jedinoj nadi protiv “poturica” iz Demokratske stranke i drugih “sionisti~kih slugu”. (http://www.stormfront.org/forum/
showthread.php?t=180556) Osim navedenog, Bad Skin je 13. V 2004. u poruci
na engleskom jeziku pozvao “sve evropske nacionaliste i patriote da napi{u pismo podr{ke dr-u Vojislavu [e{elju”, obrazla`u}i takav postupak ~injenicom
da se on nalazi u “ZOG gulagu”, a da je optu`en za ratne zlo~ine protiv Albanaca i Muslimana u Bosni. Naposletku, uz napomenu da je dr [e{elj “veliki
prijatelj Le Pena i veliki srpski nacionalista i patriota” izrazio je blagodarnost
“svim drugovima (comrades) u Evropi” koji po{alju izraze podr{ke na adresu
u Hagu koju je prilo`io (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=
132362). Na istome mestu, Bad Skin je na{ao za shodno da zbog zamerke (“[ta
ti bi Bad Skin?”) “kamarada” ili “kamaradkinje” Arwen, da dodatno obrazlo`enje: “(…) Znamo i ja i ti da on i njegova stranka imaju mnogo toga sto nije
dobro, ali mu terba pomoci u borbi protiv ovog ZOG tribunala koji je pre svega jedan tribunal lazi i prevare, ane naeki casni sud kako sebe zovu. Zar da
dozvolimo da neki pisljivi Jevreji sude Srbima?Sta je taj Seselj toliko lose uradio dok je bio podpredsednik vlade?Oni ga optuzuju navodno da je pazi sad
ovo “podsticao” nekog da izvrsi zlocin nad Siptarima i balijama.Kakva glupost
da je to necuveno.Mislim da je taj Haski tribunal nista vise od onog istog laznog Ninberskog tribunala gde sude pobednici citaj Jevreji zato svakom Srbinu se tamo mora pomoci. (…)” Ambivalentan stav iskazan je i u slede}em navodu: “Ludost je ucestvovati u Jevreskoj prevari koja se zove glasanje i demonokratija. Ma jesu oni daleko bolji od svakog poturickog dosovog sljama, ali su
i oni takodje obican sljam.Partija puna Cigana, Jereja i balija.Fuj!” (Nisu ispravljane slovne i pravopisne gre{ke.) Ili kao {to veli Pera_Z: “Za svakog pravog
srpskog N(acional) S(ocijalistu), Z.O.G. je uvek pobedio na izborima”, pa stoga na njima ne treba ni u~estvovati. (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=2)
Autor ovog teksta je u izjavi dnevnom listu Politika istakao da je dobro {to je
gradona~elnica osudila ovaj incident, jer to “pokazuje da u toj partiji postoje
struje koje ho}e radikale da odvoje” od desnog ekstremizma. Politika, 12. XI
2005. godine.
Politika, 13. XI 2005.
49
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
Ipak, najgore je tek usledilo. Tomislav Nikoli} je svojom izjavom
i kona~no poni{tio prethodne osude neonacizma izre~ene od strane civilizovanijeg i umerenijeg dela SRS oli~enog u Maji Gojkovi} i Igoru
Mirovi}u. U izjavi Tanjugu ocenio je da se “sve ovo svesno radi u Vojvodini”, te da se moglo pretpostaviti da }e “insistiranje na osudi fa{izma, kao {to je bilo odr`avanje pomenute tribine, nekoga isprovocirati
da se predstavi kao fa{ista”.38 Time je jasno stavljeno do znanja {ta je
sporno (“insistiranje na osudi fa{izma”), kao i to ko je glavni krivac za
ono {to se dogodilo: onaj koji je odr`avanjem antifa{isti~ke tribine isprovocirao neke ljude koji ina~e nisu fa{isti da se takvima predstave. Da li
se doista radi o krajnje desnim uverenjima Vo|inog zamenika ili, mo`da, tek o takti~kom namigivanju neonacistima iz Nacionalnog stroja?
U istoj izjavi naglasio je, tako|e, da nije “za to da se organizuju
skupovi protiv fa{izma u zemlji u kojoj ga nema”. Doista, posle takve
relativizacije onoga {to se doga|alo, kao i posrednog pravdanja akcije
“isprovociranih” neonacista, tvrdnja da “svakako” osu|uje “one koji na
takav skup upadaju”, te da “oni treba da odgovaraju po zakonu” deluje neiskreno i krajnje uvredljivo za zdrav razum ~italaca. Ako se, pak,
imaju u vidu i prethodno citirane izjave pripadnika Nacionalnog stroja
o trenutno najpopularnijoj stranci Srbije, onda se name}e iskrena zabrinutost za sudbinu srbijanskog dru{tva, jer uprkos trenutnoj ambivalenciji, ideolo{ka srodnost je prili~na, a to mo`e uroditi i organizacionim
vezama, tim pre {to su one u pro{losti ve} postojale.39
38
39
50
Politika, 15. XI 2005.
O tome svedo~e slede}e re~i Pere_Z: “veliki broj srpskih N(acional) S(ocijalista) ovde i u Srbiji nekada je bilo 100% uz Srpsku radikalnu stranku. [e{eljevi posteri, bed`evi, autogrami, majice SRS, novine “Velika Srbija”... Moje
dru{tvance je delilo “Veliku Srbiju” 1997/1998, a kasnije “Zemunske novine”
prolaznicima... Me|utim sve po~inje izdajom srpstva kada je ubijen Du{ko Jovanovi}, kasnije ogroman broj pristalica [e{eljeve stranke jesu Cigani i ‘lojalni’ [iptari.” (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page
=3) Istine radi, treba pomenuti i to da je tokom 2004. godine u Savetu Evrope
SRS primljena u grupaciju Evropskih demokratskih stranaka, koja okuplja konzervativce poput engleskih torijevaca, ali i neke krajnje desne stranke, kao {to
je italijanska Liga za sever. Ipak, treba naglasiti da je u ovu grupaciju SRS jedva u{la, jer je u prvom poku{aju bila odbijena. S druge strane, Liberalno-demokratska partija Rusije nije ni uspela da postane ~lan ove grupacije. Bilo kako
mu drago, pred srpskim radikalima stoji veoma duga~ak put zadobijanja me|unarodnog legitimiteta. Pitanje je, me|utim, da li oni `ele da se menjaju, kako su neki konzervativni politi~ki analiti~ari u jednom trenu pomislili i javnost
u to ube|ivali. Recimo, V. [e{elj je neko} ponosno izjavljivao kako “na svu sre}u, sa Britanijom nemamo diplomatske odnose” ([e{elj, 2000: 224), a i danas
radikali prete prekidom diplomatskih odnosa najmo}nijim dr`avama ako slu~ajno priznaju nezavisnost Kosova.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
Vladimir @irinovski, vo| ruske radikalno desne Liberalno-demokratske stranke, tako|e je u nekoliko navrata pose}ivao srpske radikale. Sa njim, kao uostalom i sa drugim radikalnim desni~arima Evrope,
SRS deli antisemitizam, evroskepticizam, antimondijalizam i antiamerikanizam, antiislamizam i homofobiju.
U izdanju SRS pojavili su se maja 1994. i Protokoli sionskih mudraca, ta biblija svih antisemita.40 O antimondijalizmu, antiamerikanizmu, evroskepticizmu i antimasonstvu ve} je bilo re~i, a {to se ti~e homofobije, tu je donekle situacija zamr{enija. Naime, dok su radikali, prema
saop{tenju SUP-a Beograd, zajedno sa drugim radikalnim desni~arima
(posebno su se istakli klerofa{isti iz Obraza i “navija~i” Crvene zvezde
i Rada), u~estvovali u fizi~kim napadima na u~esnike parade homoseksualnog ponosa (Gay Pride) 2001. godine, i dok je SRS u saop{tenju o
ovom doga|aju tvrdio kako DOS “poku{ava da protivprirodni blud uvede u Srbiju kao ne{to normalno i ne{to {to predstavlja ~ak demokratsku
tekovinu” (2001: http://www.queeria.org.yu/queeria/vesti.htm), a [e{elj
u pomenutom predgovoru knjizi Ideologija srpskog nacionalizma41 tvrdio kako nam od Zapada “umesto investicija, posla i hleba” sti`u “narkomanija i homoseksualizam da nam definitivno dokraj~e narodni moral i porodi~no okrilje”, dotle, me|utim, ima i tvrdnji koje dolaze od
homoseksualnog aktiviste Borisa Mili}evi}a kako “nijedna stranka ne
podr`ava otvoreno seksualne i rodne manjine u Srbiji”, te da je “veliki
deo gay populacije (je) konzervativan i podr`ava Srpsku radikalnu stranku i Demokratsku stranku Srbije”, kao i da je navedene ~injenice “pogotovu svesno rukovodstvo SRS, koje u poslednjih godinu dana42 ne zauzima homofobi~ne stavove”. (2005: http://www.gay.hr/portal/kategorija.
php?kat=26&id=3184)
Valja, tako|e, naglasiti da je prema nedemantovanom izve{tavanju televizije B92, radikalska vlast Zemuna proglasila Le Pena i @irinovskog, vo|u radikalno desne Liberalno-demokratske stranke Rusije, zajedno sa [enhuberom, vo|om nema~kih krajnje radikalnih desni~ara iz
40
41
42
V. [e{elj je dao i jedan izrazito antisemitski intervju na`alost neimenovanim
ruskim novinama, ~iji se prevod pojavio na internet forumu Nacionalnog stroja pod naslovom “[e{elj o Jevrejima”, gde se, izme|u ostalog, tvrdi da Jevreji
“kroz kupljene Srbe” kontroli{u “sve `ivo” u Srbiji. Naveo je, tako|e, da je Mosad, izraelska obave{tajna slu`ba, ubio biv{eg ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=116706)
Vojislav [e{elj, (2002). Ideologija srpskog nacionalizma: Nau~no i publicisti~ko
delo prof. dr Laze M. Kosti}a. Predgovor. Beograd: Velika Srbija, str. 12. (http:
//ojkrajino.com/knjige/Ideologija%20srpskog%20nacionalizma.pdf)
“Srbija: Osnovana Gej-strejt alijansa”, intervju lezbijske aktivistkinje Vesne
Zori} i gay aktiviste Borisa Mili}evi}a dan 27. XII 2005. godine hrvatskom online casopisu gay.hr.
51
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
Republikanske stranke i biv{im poru~nikom SS trupa i danas, po sopstvenom priznanju, ponosnog na ratno iskustvo koje je sticao ratuju}i za
~ast arijevske rase od Poljske do Ljubljane, za po~asne gra|ane ogledne
radikalske op{tine Zemun.
Krajnja autoritarnost je, tako|e, jedna od osobina koju radikalni
desni~ari ba{tine od svojih ideolo{kih predaka. Zanimljiva je jedna od
ilustracija izme|u mnogih koje bi se mogle navesti o autoritarnosti Vojislava [e{elja. U polemici sa radikalno levim akademikom Mihailom
Markovi}em u ve} navo|enom prvom broju Srpske slobodarske misli o
tome koji je vladar bio bolji ([e{elj, 2000: 129), Josif Visarionovi~ D`uga{vili ili Josip Broz, vo| radikala bio je nedvosmislen:
“I nisam siguran da bi Jugoslavija onda imala izrazito antisrpsko
usmerenje,43 da je Tito pao 1948. godine, ~ak sam ube|en u suprotno,
da bi se Staljin ipak bazirao na ve}inskoj naciji i da bi njoj omogu}io da
vodi glavnu re~ u Jugoslaviji. Tako, kamo lepe sre}e da je Staljin pobedio Tita.”
Iz ovog navoda se zorno ukazuje veza krajnjeg nacionalizma i autoritarnosti. Radikalskog vo|u su{tinski ne zanima kvalitet `ivota gra|ana u nekoj politi~koj zajednici. On je zainteresovan isklju~ivo za nacionalne interese, razume se, onako naopako kako ih sam shvata. Iz navoda
je, naime, belodano da se interesi nacije svode na dominiranje drugima.44
Naposletku, sve radikalno desne stranke Evrope imaju sli~nosti i
po dru{tvenome profilu pristalica. Empirijska istra`ivanja pokazuju da
je tipi~an bira~ koji u Evropi glasa za radikalnu desnicu nezaposleni45
mu{karac potprose~noga obrazovanja i prihoda, do 25 godina starosti,
koji `ivi u predgra|ima velikih gradova ili u manjim varo{ima i sna`no
opa`a etni~ku pretnju.46 (Scheepers, Gijsberts, Coenders, 2002: 25, 27,
29; Lubbers, Scheepers, 2001: 443) Doista, u strukturi pristalica SRS oni
sa nezavr{enom ili zavr{enom osnovnom {kolom predstavljali su 1990-ih
ne{to iznad jedne tre}ine (35%), a potom su sledili oni koji su zavr{ili
43
44
45
46
52
Antijugoslovenstvo i antikomunizam SRS su, tako|e, veoma izra`eni, ali se po
tome ne razlikuju od drugih desnih stranaka, npr. DSS-a i SPO-a.
Omiljenost autoritarnoga {efa UDBE, Aleksandra Rankovi}a, predratnog abad`ije (kroja~ gunjeva), me|u mnogim srpskim levi~arskim intelektualcima i nacionalistima se verovatno, tako|e, mo`e tuma~iti u ovome klju~u. Trebalo bi
se zamisliti nad ovom tu`nom ~injenicom.
Ukoliko je zaposlen, onda obavlja rutinski manuelan rad za koji nisu potrebne
kvalifikacije.
Valja obratiti pa`nju da realnost opa`aja nije u ovome pogledu bitna, ve} opa`aj kao takav. U teorijskome pogledu posebno je zna~ajno da je upravo opa`aj
etni~ke pretnje, a ne opa`aj li~ne ugro`enosti diskriminativan u pogledu spremnosti za glasanje za stranke radikalne desnice. (Scheepers, Gijsberts, Coenders,
2002: 27)
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
radni~ke i srednje {kole sa po ne{to vi{e od ~etvrtine (28%) u strukturi
strana~kih pristalica.47 Tako|e, najbrojnije kategorije zanimanja me|u
pristalicama srpskih radikala bile su manuelni radnici bez kvalifikacija
(19%), slu`benici i tehni~ari (16%), kvalifikovani radnici (15%), te nezaposleni (12%). (Mihailovi}, 1996: 83)
Ove zna~ajke dru{tvenog profila pristalica SRS pre 2000. godine
ostale su na snazi i posle 5. oktobra 2000.48 Istra`ivanje izvedeno 2005.
godine je pokazalo da se 50% pristalica SRS subjektivno ose}a gubitnicima u procesu dru{tvene transformacije u periodu 2000-2005.49 Podaci
o klasnoj pripadnosti pristalica politi~kih stranaka jasno pokazuju kakva
je dru{tvena struktura svih politi~kih stranaka, pa i Srpske radikalne
stranke.
Tabela 2.2: Zanimanja pristalica politi~kih stranaka (u %)
(Mihailovi} et all, 2005: 9)
Male
stranke
DS
DSS
PSS
SPS
SRS
Strana~ki
neopredeljeni
Prosek
Poljoprivrednik
11
2
7
6
23
21
8
10
NK ili PK radnik
2
2
9
8
11
17
7
8
KV ili VK radnik
35
18
21
41
29
28
22
24
Tehni~ar
17
23
12
13
10
9
15
15
Slu`benik
10
24
19
17
8
9
11
13
Stru~njak
17
17
16
9
4
4
8
9
Doma}ica
5
2
11
2
15
11
19
13
U~enik ili student
UKUPNO
3
12
5
4
0
1
10
8
100
100
100
100
100
100
100
100
Ck=0,41
Belodano je da nekvalifikovani radnici, kvalifikovani radnici i seljaci predstavljaju okosnicu bira~kog tela SRS. Ovde je bitno uo~iti da i
47
48
49
Obrazovna struktura pripadnika Socijalisti~ke partije Srbije bila je tokom 1990
-ih jo{ slabija od radikalske. Ovo se mo`e objasniti produ`enjem saveza politi~ke elite sa najni`im dru{tvenim slojevima, koji je bio na snazi i u samoupravnome socijalizmu: prvi su jam~ili drugima sigurnost posla i zarada, ma koliko
potonje bile minimalne, a ulo`eni rad sumnjive kakvo}e i nedostatne koli~ine,
dok su najni`i dru{tveni slojevi ovo nagra|ivali glasanjem za stranku S. Milo{evi}a na izborima. (Ili}, 1995: 95; Mihailovi}, 1996: 83)
Uop{te, ove zna~ajke su sasvim u skladu sa istra`ivanjima koja su u poslednjoj
deceniji obavljali sociolozi i politikolozi u drugim dru{tvima. Dakle, radnici
bez kvalifikacija i sa minimalnom sigurno{}u posla su najranjiviji na izazove
globalizovane privrede i usled pogor{anih uslova `ivota i rada najverovatnije
glasaju za radikalnu desnicu. (Norris, 2004)
Nasuprot njoj stoji Demokratska stranka, ~iji se pripadnici u samo 14% ose}aju gubitnicima. Isto tako, dok se 31% pristalica DS smatra dobitnicima, dotle se samo 4% radikala smatra dobitnicima. (Mihailovi} et all, 2005: 6)
53
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
pristalice SPS pripadaju istom slabije obrazovanom, na manuelni rad oslonjenom u zara|ivanju sredstava za `ivot i siroma{nijem delu srbijanskog dru{tva, nesposobnom da se sna|e u dru{tvenim lomovima koje
donose preklapaju}i procesi Informati~ke revolucije, globalizacije i postsocijalisti~ke dru{tvene transformacije. Na nesre}u, u Srbiji je prema popisu iz 2002. godine 22% stanovni{tva iznad petnaest godina imalo nezavr{enu osnovnu {kolu (unutar tog procenta 5, 7 % bilo je bez ikakve
{kolske spreme), {to je duplo vi{e od onih koji imaju zavr{enu vi{u ili visoku {kolu – 11%.50
Za tr`i{nu utakmicu najmanje spremni dru{tveni slojevi okre}u se
radikalnoj desnici, ne samo u Srbiji ve} i u celoj Evropi, kao jedinom politi~kom delatniku koji ih kombinacijom socijalne i nacionalne demagogije ube|uje da ima jednostavna re{enja za slo`ene probleme i da im jedini mo`e pomo}i. ^ini se da stav credo quia absurdum est nije rezervisan
samo za religiozno, ve} i za politi~ko opredeljenje onih koji se nalaze u
lo{em dru{tvenom polo`aju. Veruje se basnoslovnim obe}anjima najbeskrupuloznijih upravo zato {to je primamljivo verovati u ne{to lepo, neo~ekivano i neobi~no, pa makar razumu bilo sasvim nepojmljivo, neverovatno i apsurdno.51 Levica je, pak, posle sloma evropskoga socijalizma
i pred naletima neoliberalizma koji razara dr`avu socijalnog staranja izgubila demago{ku uverljivost.
Jedino obele`je po kojem se Srpska radikalna stranka razlikuje od
svojih ideolo{kih sestara u drugim zemljama Evrope jeste dob strana~kih pristalica. Naime, prose~na starost pristalica SRS iznosi 42 godine.52
50
51
52
54
Mr Branislava Juzba{i} Kosti}, Dragica Isailovi}, “Analiza rezultata popisa stanovni{tva 2002. prema pismenosti i {kolskoj spremi”, (http://www.harizma.com
/fajloteka/31/pismenost.pdf, skinuto sa interneta 11. maja 2006. godine). Na`alost, nije mogu}e sasvim valjano proceniti obrazovnu strukturu Srbije, jer se podaci o zavr{enim {kolama tra`e nakon navr{ene 15. godine, umesto da se to radi nakon navr{ene 25. godine, kada se otprilike zavr{ava prose~no {kolovanje
i kako je to ina~e regulisano u ve}ini evropskih dr`ava. Od 24% onih sa zavr{enom osnovnom {kolom, ne znamo koliko }e ih zaista ostati s tom stru~nom
spremom. Ute{na ~injenica jeste da je procenat onih koji imaju bilo visoko/vi{e, bilo srednje obrazovanje porastao na 52%, premda i tu treba imati u vidu
da je ~ak 30% srednjo{kolaca imalo tek zavr{enu stru~nu dvogodi{nju ili trogodi{nju {kolu.
Naravno, ovakav religiozan stav pru`a utehu i nije dru{tveno opasan, iako kliru mo`e donositi ideolo{ku dobit, za razliku od politi~kog stava, koji, makar i
pru`ao privremenu utehu, dovodi do ozbiljnih negativnih politi~kih posledica,
prvenstveno na planu politi~ke kulture i odgovornosti za izgovorenu re~.
Autor ovih redova je, me|utim, iz razgovora sa srednjo{kolskim nastavnicima
sociologije stekao utisak da je udeo radikalskih pristalica me|u omladinom u
porastu. Naravno, radi se o utisku koji nije na sistemati~an na~in potvr|en, pa
se ne zna ni da li taj broj raste po vi{oj stopi nego u ostatku stanovni{tva ili ne.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
(Mihailovi}, 1996: 86) Ipak, zbog podudarnosti svih drugih dru{tvenih
obele`ja treba i ovaj kriterijum razlikovanja politi~kih stranaka krajnje
desnice, tj. dru{tveni profil pristalica, smatrati ispunjenim i u Srbiji.
Osim navedenoga, moglo bi se dodati da su pripadnici profesija u
kojima je nasilno pona{anje po`eljno barem u odre|enim situacijama,
te u kojima je autoritarnost i bezrezervno po{tovanje hijerarhije po`eljna osobina, npr. pripadnici vojske i policije, tako|e natprose~no skloni
glasanju za krajnju desnicu. (Lubbers, Scheepers, 2002: 139; Kulji}, 2002:
136) U doma}im istra`ivanjima politi~koga pona{anja nije na`alost pra}eno izborno opredeljivanje pripadnika ovih dveju dru{tveno veoma zanimljivih profesija, a na osnovu empirijski nepotvr|enog utiska pisca ovih
redaka, koji poznaje relativno veliki broj penzionisanih oficira i policajaca, o~ekivano je da i u Srbiji pripadnici ovih dveju profesija glasaju velikom ve}inom za radikalne desni~are – SRS.
Empirijska istra`ivanja u zapadnoj Evropi pokazala su da sa pove}anjem broja useljeni~kih etni~kih grupa u nekom regionu u zapadnoevropskim zemljama raste i broj onih koji u ve}inskoj naciji glasaju za
krajnju desnicu. (Scheepers, Gijsberts, Coenders, 2002: 17; Lubbers, Scheepers, 2002: 140)
Mo`e se re}i da sli~na, mada ne i istovetna, pravilnost postoji i u
Srbiji. Iako u njoj nema mnogo od Srba etni~ki razli~itih useljenika,53 ne
uzimaju}i u obzir Kineze koji tek odnedavno pristi`u u Srbiju tra`e}i u
njoj bolji `ivot, ipak tradicionalne nacionalne manjine (Albanci, Ma|ari, Bo{njaci, pa ~ak i broj~ano zanemarljivi Hrvati) predstavljaju u posleratnim uslovima, s jedne strane, ugro`eno stanovni{tvo, a sa druge,
od traumatizovanih pripadnika srpske ve}ine, bez obzira da li se radi o
starosedela~kom ili izbegli~kom stanovni{tvu, opa`enu pretnju, naro~ito ako se radi o pograni~nim podru~jima. O strana~koj opredeljenosti
izbegli~kog stanovni{tva tek treba napraviti istra`ivanja, ali se slobodno
mo`e pretpostaviti da je natprose~no opredeljeno za SRS, jer je `ivotno
53
U Srbiji u kojoj ima oko 25% nezaposlenih (zvani~na statistika insistira na 21%,
ali se ~ini da je to preterivanje), prema najnovijim podacima, prisutno je oko
276.000 izbeglica (prema popisu iz 2002. bilo je 379 135), od ~ega je 186.000 iz
Hrvatske, a 90 000 iz Bosne i Hercegovine, dok raseljenih lica s Kosmeta ima
oko 230.000. To ukupno ~ini 506.000 izbeglih ili raseljenih lica, {to dodatno radikalizuje nacionalisti~ka ose}anja kako samih izbeglica, tako i starina~koga
stanovni{tva. (Podaci preuzeti 11. maja 2006. sa sajta Me|unarodne mre`e pomo}i, 2004: http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/cms/view.php?id=1020) Met Goulder (Matt Golder) npr. tvrdi da nezaposlenost uti~e na opredeljivanje za radikalnu desnicu jedino ako je useljavanje u zemlju visoko. (Norris, 2004, ch. 6,
nav. pr. Golder, 2003, Explaining variations in the success of extreme right parties in Western Europe, Comparative Political Studies, 36 (4), 432-466.)
55
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
bilo ugro`eno u neposrednoj pro{losti od strane pripadnika susednih nacija, ~iji pripadnici `ive u Srbiji.
Tradicionalno dobri izborni rezultati Srpske radikalne stranke u
severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini mogu se barem jednim delom tuma~iti upravo te`njama dela ma|arske nacionalne manjine predvo|ene
Savezom vojvo|anskih Ma|ara da izvojuju etni~ku autonomiju, kao i
te`njama pripadnika ve}ine drugih nacionalnih manjina (Slovaci, Rumuni, Rusini itd.), od kojih nijedna pojedina~no prema poslednjem popisu
iz 2002. ne prelazi 3% vojvo|anskoga stanovni{tva, pa shodno tome ne
mo`e pretendovati na ostvarenje etni~ke autonomije, da u savezu sa manjinom vojvo|anskih Srba oja~aju autonomiju cele Vojvodine u okviru
Srbije. Naime, posle ratnih trauma, napose de facto, ako ve} ne i de iure,
gubitka Kosmeta, svaki pomen autonomije nekoga dela teritorije Srbije
opa`a se kao neposredna pretnja teritorijalnoj celovitosti Srbije, pa u tom
svetlu i kao etni~ka pretnja Srbima kao grupi, tj. naciji.
Naro~ito se pograni~na podru~ja Srbije prema Hrvatskoj u zapadnoj Vojvodini, odnosno Sremu, Bosni i Hercegovini, ili juga centralne
Srbije prema Kosmetu, odlikuju natprose~no velikim udelom bira~a Srpske radikalne stranke u bira~kome telu. Sledstveno tome, etni~ka pretnja (stvarna ili opa`ena kao stvarna) do`ivljava se kao dovoljan razlog
da se na izborima podr`i ona stranka koja, barem verbalno, podr`ava
najradikalniji i najostra{}eniji nacionalizam.
No osim ovih odlika, koje su zajedni~ke svim krajnjim desni~arima, srpska radikalna desnica ima i neke osobenosti uslovljene posebnim
istorijskim razvojem Srbije, kao i osobenom parohijalno-oslobodila~kom prirodom politi~ke kulture. Radikalna desnica koja deluje u postsocijalisti~kom dru{tvu neguje u svojoj ideologiji sna`niji antikomunizam
no parnjakinja u Zapadnoj Evropi, koja se usredsredila na odbranu bele
Evrope od tamnoputih muslimanskih useljenika i amerikanizacije. Sem
toga, nasle|e dalje, ali i bli`e pro{losti, vezane za nacionalne netrpeljivosti u Jugoslaviji, pospe{ilo je fa{iziranje razli~itih grupa intelektualaca, pokreta i stranaka. (Kulji}, 2002: 126)
Treba, me|utim, primetiti, da dok jedno krilo srpske radikalne desnice, okupljeno oko organizacije Obraz i sli~nih organizacija i intelektualaca,54 koje gaji se}anje na fa{istu Dimitrija Ljoti}a i njegovu fa{isti~ku organizaciju – Zbor, nije u idejnome pogledu mnogo odmaklo od
uzora iz perioda izme|u dva svetska rata i deluje sa svojim korporatisti~kim i klerikalnim zahtevima u modernim uslovima veoma anahrono,
pa je sledstveno u prakti~noj politici neuspe{no, dotle je drugo krilo srp54
56
Krug ljudi oko Nove srpske desnice predvo|en Dragoslavom Bokanom, Neboj{om Pajki}em i Isidorom Bjelicom.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
skih radikalnih desni~ara, okupljeno u i oko Srpske radikalne stranke,
ostvarilo tokom poslednjih {esnaest godina, a i nastavlja da ostvaruje,
zabrinjavaju}e uspe{ne izborne rezultate.
Zasnovana kako na oslobodila~koj komponenti politi~ke kulture
Srbije i Srba,55 tako i na nedostatku ku}noga vaspitanja, upotreba uvredljivih re~i za svoje politi~ke protivnike za srpske radikale je ne{to najnormalnije. Tako, jedan od njihovih obrazovanijih ~lanova56 pravda metode politi~ke borbe radikala tvrdnjom da SRS kritikuju}i opoziciju “kao
izdajni~ku u vreme NATO agresije i ukupne izolacije dr`ave”, ipak, “ne
pose`e niti tra`i hap{enje i zatvaranja ~elnika opozicije”.57 (Avramovi},
2000: 366) Nevolja je jedino u tome {to etiketa “izdajnik” u progla{enom
ratnom stanju ima ~ak i u na{oj sredini, potpuno oguglaloj na najrazli~itije uvrede i klevete, dodatno zna~enje i zna~aj. Progla{ava se otvorenim lov na navodnog izdajnika, a da zakonski postupak nije ni pokrenut.
U tome smislu, nije ni{ta neobi~no, ali jeste zabrinjavaju}e s obzirom na to da je SRS trenutno najja~a stranka u Srbiji, kada Tomislav
Nikoli}, zamenik Vojislava [e{elja na kormilu SRS, upotrebi imenicu
“izdajnik”58 za svakoga Srbina koji pozove svoje sunarodnike na Koso55
56
57
58
Ta komponenta je veoma izra`ena u politi~koj pro{losti i kulturi Srbije. Sve
politi~ke stranke, sa retkim izuzecima, nisu joj mogle uvek odoleti, a Narodna
radikalna stranka Nikole Pa{i}a bila je nosilac takve politi~ke kulture. Ukoliko
bi se povela pri~a o nacionalnim odnosima u Kraljevini SHS (Jugoslaviji), neizostavno bi strana~ka glasila vrvela od karakterisanja politi~kih protivnika kao
“izdajnika”. Istovremeno, sopstvena stranka je uzdizana kao jedina dr`avotvorna, a oslobodila~ki u~inak se stalno i neukusno nagla{avao pominjanjem “krvi
prolivene na Kajmak~alanu” i drugim vidovima soluna{enja. Posle II svetskog
rata, soluna{enje je zamenio prvobora~ki sindrom, a posle 5. oktobra 2000. tako|e su se koristoljubivo isticale revolucionarne zasluge. Razume se, parohijalna u~aurenost i oslobodila~ko mesijanstvo, te op~injenost nacionalnom problematikom ko~ili su i ko~e dru{tveni razvoj. O tome je pisano op{irnije u studiji
Ideologije jugoslovenstva izme|u srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941.
(Baki}, 2004)
Vr{io je du`nost drugog ~oveka ministarstva prosvete u vladi Marjanovi}-[e{elj. Taj period bio je pra}en najve}om ~istkom univerzitetskih profesora u istoriji Univerziteta u Beogradu.
^lankopisac jama~no odobrava i sadr`aj teksta Vojislava [e{elja “Ministar prosvete Ga{o Kne`evi} kao intelektualna mizerija i moralna nakaza”, objavljenog
u Srpskoj slobodarskoj misli. U tekstu se, izme|u ostalog, G. Kne`evi} naziva
i “lova~kim psom” Vojislava Ko{tunice, a mo`e se pro~itati i slede}e: “To {to
ministar Ga{o Kne`evi} neodoljivo podse}a na seosku d`ukelu, nije slu~ajno.
Cela dosovska vlast je vlast d`ukela, bagre, jajara i budala.” ([e{elj, 2001: 584)
Tako|e: “Ko{tunica i \in|i} su neuigrani dvojac ~iji je kormilar NATO.” ([e{elj, 2001: 588) Valja jo{ jednom ista}i da se radi o tekstu koji je objavljen u
~asopisu koji ima nau~ne pretenzije.
U oslobodila~koj politi~koj kulturi ne smatra se neobi~nim kada se politi~ki protivnici krste i najuvredljivijim re~ima, kakva je “izdajnik”, jer se nere{eno srp-
57
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
vu i Metohiji na izbore koje organizuje UNMIK, bez obzira na argumentaciju koja se o tome problemu iznosi, i kada u obra}anju R. Karad`i}u
i R. Mladi}u ka`e: ”Mogu da vas jure doma}i izdajnici, ali vama nije mesto u Hagu”,59 te kada ministra spoljnih poslova Vuka Dra{kovi}a nazove vulgarnom re~ju koja se odnosi na izmet, kao i kada u Narodnoj
skup{tini Republike Srbije za ~lanove Demokratske stranke ka`e da su
“izdajnici i pla}enici”,60 ili kada predsednika Srbije Borisa Tadi}a, kojemu su dedu po majci usta{e bacile u jamu Jadovno, nazove upravo tim
svakom Srbinu omra`enim imenom; ili kada Aleksandar Vu~i}, jedan
od retkih obrazovanih i elokventnih radikala,61 nazove poslanike iz redova Demokratske stranke “lopu`ama” i “kriminalcima”,62 a B92 i nedeljnik Vreme “antisrpskim” sredstvima masovnog op{tenja. U skladu s
tim je i navika radikalskih poslanika da savremenu Hrvatsku uporno u
skup{tinskim debatama zovu “usta{kom dr`avom”.
Prema tome, sumnjive su tvrdnje kako radikala, tako i nekih intelektualaca u konzervativnome taboru Srbije, da se SRS promenila u
odnosu na onu stranku koju je tokom 1990-ih li~no predvodio V. [e{elj.
Kako se iz prethodnog pasusa vidi, ~ak i odre|ene kozmeti~ke promene
u smislu, ipak, jednog civilizovanijeg nastupa nisu izvedene do kraja. O
su{tinskim promenama politike, kako je pokazano, ne mo`e na`alost biti ni re~i.63
59
60
61
62
63
58
sko nacionalno pitanje u poslednja dva veka, sa izuzetkom statusa Srba u dvema Jugoslavijama, stalno koristi kao pitanje o kojem je uputno javno raspravljati i dobijati politi~ke poene za stranku.
(22. II 2006: http://www.nspm.org.yu/Hronike/2006_ukratko_1.htm) Valja uo~iti da je ovde i Vojislav Ko{tunica nazvan “doma}im izdajnikom”. Mo`e li se
o~ekivati da se kada SRS do|e na vlast svi koji budu protiv njihove vlasti i za
saradnju sa Ha{kim tribunalom na|u u zatvoru zbog izdaje? Nacionalni stroj
bi zacelo bio za jo{ radikalnije metode.
U raspravi o rebalansu bud`eta Republike Srbije u Narodnoj skup{tini Republike Srbije 19. X 2004.
^ak ni formalni zamenik V. [e{elja, Tomislav Nikoli}, nema visoko obrazovanje.
U raspravi o rebalansu bud`eta u Narodnoj skup{tini Republike Srbije 14. X
2004.
Ove promene u budu}nosti nisu isklju~ene, jer i radikali postepeno postaju svesni da se danas politi~ka legitimnost sti~e ne samo u okvirima nacionalne dr`ave, ve} i u okvirima me|unarodnoga okru`enja. Mo`da `elja radikala da sa
zemljama Dalekog istoka i nesvrstanima uspostave bolje odnose svedo~i o takvim razmi{ljanjima i u njihovim redovima. Naravno, za ovaj po`eljan razvoj
radikalnih u umerene desni~are Srbije potrebno je da i u drugim zemljama Evrope ne ja~a radikalna desnica, te da u samoj SRS postoji jasna te`nja ka preobra`aju.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
Radikala levica Srbije posle pada
Berlinskog zida
U radikalne levi~are Srbije spadaju oni malobrojni, naj~e{}e mladi ljudi, gimnazijalci i studenti, okupljeni u marginalnim socijalisti~kokomunisti~kim i anarhisti~kim udru`enjima. Zajedni~ko im je neprijateljstvo prema kapitalizmu, NATO-paktu i imperijalizmu, religiji, nacionalizmu, liberalizmu, fa{izmu i desnom radikalizmu, prema svima koji
se zala`u za kapitalisti~ke dru{tvene odnose, napose prema “bur`oaziji” i privatizaciji, te prema svim postoje}im parlamentarnim i vanparlamentarnim strankama.64 Oni ni SPS ne smatraju levi~arskom strankom,
bez sumnje zbog toga {to im je jasno da su socijalisti prili~no kompromitovali ideje levice u Srbiji.
Ovi “gnevni mladi ljudi” ~ak i jednog Desimira To{i}a, uglednoga doajena gra|anske levice, nazivaju “matorim ~etno-liberalom”,65 pa
onda i nije iznena|uju}e da se Helsin{ka povelja i Nova srpska politi~ka
misao, jednako kao i radio-emisija Pe{~anik ideolo{ki izjedna~avaju i bacaju u ko{ kao “liberalni” ~asopisi i emisije.66 Jednostavno re~eno, radi64
65
66
Npr. protiv Liberalno-demokratske partije protiv koje su na njenom mitingu 9.
V 2006. delili letke sa foto-monta`om, na kojoj je ^eda Jovanovi} nosio majicu sa znakom Nacionalnog stroja na grudima. Izvesni Revolucija je, pak, napisao da je nekoliko stotina letaka podeljenih okupljenima bilo usmereno “protiv ^edomira Jovanovi}a i rasisti~ke vizije budu}nosti koju nam nude korumpirani ostaci takozvane Druge Srbije”. Tako|e, izvesni :Zero: je prokomentarisao
doga|aj slede}im re~ima: “najzanimljivije je bilo videti koja je to u`asna ekipa..... svi su bili ili japiji u odelcima ili ‘urbanci’ i...... ma u su{tini najgora gra|an{tina........ za slede}i put osmisliti letak koji }e da pove`e ko{tunicu, ~edu,
nikoli}a i svu ostalu bagru...” (9. V 2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=399)
(2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder=asc&start=15)
Zanimljivo je i ideolo{ko sme{tanje B92 negde na sredokra}i izme|u liberalizma i fa{izma, jer po Ikonoborcu “predstavlja odve} dosledno ure|ivanu tribinu za propagiranje jednog osobitog tipa rasizma beogradske srednje klase, koji u sebe uklju~uje palana~ko idealizovanje kolonijalnih metropola Zapadne
Evrope i Severne Amerike i zastupanje klasi~nog repertoara fa{isti~kih stavova pod izgovorom protivljenja doma}em nacionalizmu i fa{izmu... Kao alternativni medij liberalnog srpskog nacionalizma i rasizma, B92 je beznade`no zaglavljen u poziciji postmodernih ~etnika.” (februar 2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=181) No, B92 je omra`en i od strane Nacionalnog
stroja. O tome svedo~e plakati koje je ova neonacisti~ka organizacija lepila po
beogradskim ulicama, gde je B92 nazvana “jevrejskom televizijom”, te je zahtevan: “Bojkot zbog antisrpskog delovanja, pogubnog uticaja na srpsku omladinu, podr{ke nezavisnosti Kosova, podr{ku {irenju narkomanije homoseksualizma i drugih bolesti sa zapada i podr{ke multirasnom novom svetskom
poretku”. (22. III 2005: http://www.freeb92.org/info/vesti/index.php?yyyy=2005
&mm=03&dd=22&nav_category=12&nav_id=164838) SRS je, tako|e, o{tro
59
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
kalizovanoj i ostra{}enoj misli nisu svojstvena vi{eslojna i nijansirana analiziranja dru{tvene stvarnosti, pa ona stoga nije ni spremna na razlikovanje njoj dodu{e neprijateljskih, ali me|usobno veoma razli~ito ideolo{ki
usmerenih ~asopisa i emisija.
S druge strane, ima i produbljenih analiza kada su u pitanju propagatori doma}ega neoliberalizma, tj. “perjanice terora slobodnog tr`i{ta”.67 Tako je izvesni Komesar o{troumno uvideo koja je to ideologija
i koji su pojedinci na intelektualno-ideolo{koj sceni Srbije najpogodniji
za napad sleva, tj. za radikalno levu propagandu:
“Pomenute individue (Ivan Jankovi} i Borislav Risti}, pr. J. B.) zastupaju stavove koji se kre}u u rasponu od usvajanja intelektualne antiratne pozicije ‘Druge Srbije’ do glorifikacije Dra`e Mihailovi}a, Augusta
Pino~ea i ratne politike D`ord`a Bu{a, od tirada protiv dr`ave i birokratije do obo`avanja konzervativnih vrednosti nacionalne tradicije i patrijarhalne porodice. Sve je ovo protkano najzagri`enijim antikomunizmom
i zapenu{alim tr`i{nim fundamentalizmom, izra`enim u dre~e}im parolama i bombasti~nim frazama. Kada svoje vizije po`eljnog dru{tva izra`avaju na ovaj na~in, oni zapravo prikazuju kapitalizam idealnotipski, u
zao{trenoj formi, u njegovim krajnjim konsekvencama. Za nas je korisno da prou~imo njihove stavove, kako bismo tranzicione procese restauracije kapitalizma mogli u svojim analizama i propagandnom istupanju
da sagledamo sa stanovi{ta upravo takvih krajnjih konsekvenci. Sve socijaldemokrate, liberali i konzervativci kapitalizam kao po`eljan sistem
prikazuju kroz razli~ite humanisti~ke koprene, ali ovi libertarijanci su
dragoceni jer govore sa pozicije same istine kapitalizma, one nehumane
i nemilosrdne. Spremnost da se u|e u savez sa bilo kojim fa{istom u cilju
o~uvanja kapitalizma pred revolucionarnom pretnjom posebno je iskreno predstavljena u napisima ove ekipe. Kao liberalni lakeji fa{izma, oni
predstavljaju lep argument protiv liberalizma i kapitalizma.”
Dodu{e nisu svi ~lanovi foruma Socijalni front, na kojem u~estvuju kako anarhisti tako i marksisti-lenjinisti, jednako sofisticirani. Izvesni
Bobi npr. veli slede}e: “Kada ka`emo Fa{izam (boldirano u originalu)
mislimo na ideje koje propagiraju ljudi koji stoje iza internet magazina
Katalaksija”.68 Svakako, ovde se ve} ne bi moglo govoriti o vi{eslojnom
67
68
60
protestovala kada je TV B92 dobila nacionalnu licencu za posredovanje programa, nesumnjivo zato {to se radi o “antisrpskoj televiziji”. Na tom primeru
je vidljivo ono {to je iz istorije odavno poznato, tj. kako se na gra|anski levi
liberalizam ustremljuju kako radikalna desnica, tako i radikalna levica.
(2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder
=asc&start=0)
(2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder
=asc&start=0)
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
posmatranju stvari, ve} ~italac prisustvuje homogenizaciji raznovrsnih neprijatelja. Ako se ima u vidu da su nekad i komunisti nazivali socijalne
demokrate socijal-fa{istima, onda preteranom iznena|enju nema mesta.
Zanimljiv je i jedan stav koji je anarhista pod nadimkom Debeli
izneo polemi{u}i sa jednim jo{ nedovoljno osve{}enim “drugom”:
“Problem sa tvojom analizom je dru`e to {to barata{ potpuno nenau~nim pojmovima ‘dobri’ i ‘lo{i’ ljudi kao elementima. Ono {to ti naziva{ ‘dobri’ ljudi su ono {to mi nazivamo bur`oazijom koja }e pre}i na
stranu revolucije, ono {to ti naziva{ ‘lo{im’ ljudima su oni koji }e dok im
ne bude sru~en metak u glavu braniti svoje privilegije.”
Razume se, ovakav levi radikalizam mo`e zvu~ati uhoparaju}e, ali
verovatno onaj kojemu je uho zaparano spada poput M. Vebera i autora ovog ~lanka u “klasno-svesnog bur`uja”, odnosno, ako se hermeneuti~ki u`ivimo u poziciju radikalnih levi~ara, “lakeja bur`oazije i kapitalizma”.
Zanimljivo je da je jedan od najcitiranijih autora, pri ~emu su citati neobi~no op{irni, na internet-forumu Socijalnog fronta profesor Univerziteta u Beogradu Todor Kulji}, koji im je zanimljiv prevashodno radi kritike teorija o totalitarizmu i teorijskih odbrana od izjedna~avanja
levog i desnog ekstremizma preko pojma totalitarizam, kao i zbog uzro~nog dovo|enja u vezu kapitalizma i fa{izma. ^ini se da su neki od u~esnika foruma, posebno Komesar i Debeli, pro~itali i razumeli ne samo
Fa{izam, ve} i intelektualno zahtevnije Teorije o totalitarizmu i Prevladavanje pro{losti. Doista, osim na~elne humanisti~ke usmerenosti, pismenost i teorijska sprema odvaja radikalne levi~are od desnih parnjaka. Sa prvima bi se moglo diskutovati ~ak i na teorijskome nivou, a sa
drugima, kojima su boja ko`e, verska ili nacionalna pripadnost glavni
argumenti, bilo kakva rasprava je te{ko zamisliva.
Zaklju~ak
Iz napisanog sledi da radikalno leva krajnost ne predstavlja danas
nikakvu opasnost za kapitalizam kako u Srbiji tako i u svetu i to je zacelo jedan od razloga zbog kojih se danas suo~avamo sa divljim kapitalizmom.69 Jedan od osnovnih problema radikalnih levi~ara u ovoj zemlji je taj {to oni nemaju organizovanu i jaku politi~ku stranku oko koje
bi se okupljali, i u slu~aju da ne dele ba{ sve ili ~ak ve}inu njenih stavova. Oni su osu|eni na tavorenje i iscrpljivanje u neretko besplodnim teorijsko-ideolo{kim raspravama. Razume se, ako povremeno dignu glavu,
lako dobiju po njoj od brojnijih i agresivnijih radikalnih desni~ara, kao
69
Upravo je opasnost od sovjetizacije, tj. socijalisti~ke revolucije uticala na humanizaciju uslova `ivota u kapitalisti~kome dru{tvu od 1920-ih do kraja 1980-ih.
61
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
{to se npr. desilo prilikom podr{ke koju su dali srbijanskim homoseksualcima 2001. godine.
Istorijski gledano, tek strah od nekog radikalno levog re{enja problema kapitalisti~kog dru{tva vodi humanizovanju `ivota u kapitalizmu.
Zato ne bi bilo lo{e kada bi levi kraj politi~kog spektra oja~ao (ne preterano, naravno), jer bi time verovatno i krajnji desni pol oslabio, pa bi
se uspostavila kakva takva ravnote`a ideolo{ki raznobojnih politi~kih
snaga u Srbiji.70 Kapitalizam je trenutno u Srbiji i drugde neizbe`an, jer
nikakav drugi ostvariv izbor danas nije na vidiku, ali potrebni su i ~ove~ni dru{tveni odnosi, tj. kapitalizam u kojem se interesi zaposlenih {tite
barem pribli`no interesima poslodavaca. Primeri skandinavskog kapitalizma treba da budu ideja vodilja na{ih socijalnih demokrata i levih liberala. U protivnom, divljanje radikalnih desni~ara pod nekim desnim autoritarnim re`imom mo`e nas napraviti zemljom uporedivom sa velikim
brojem dru{tava Latinske Amerike od pre nekoliko decenija.
Posle 5. oktobra 2000. godine u{lo se u promene potencijalno revolucionarnog sadr`aja. Umesto autoritarnog socijalizma (unutar kojeg
se razvijao politi~ki kapitalizam) kao istorijske stranputice, krenulo se
na put tr`i{nog kapitalizma; privatna svojina, privatizacija i tr`i{te postaju glavne ideolo{ke parole. Tokom 2005. godine kona~no se do{lo i
do nadmo}i privatne svojine u odnosu na dru{tvenu u Srbiji. Dodu{e,
odranije postoje}i politi~ki kapitalizam iskoristio je po~etnu prednost,
pa i dalje odnosi prevagu nad tr`i{nim i tu se nalazi velika prepreka po`eljnom razvoju dru{tva, u kojem bi i zaposlenima bilo ugodno `iveti, a
ne samo skoro oboga}enim poslodavcima. Za budu}nost je klju~no da
dobijanje unosnih poslova ne bude zavisno od bliskosti kapitaliste posednicima politi~ke mo}i.
Osim toga, u politi~koj sferi se desila va`na promena: vlade su kona~no postale smenjive na po{tenim vi{estrana~kim izborima. Dakle, iz
autoritarnog vi{estrana~kog socijalizma sa vode}om strankom i harizmati~nim vo|om u{lo se u poliarhi~ni vi{estrana~ki politi~ki kapitalizam.
70
62
Uop{teno i pone{to pojednostavljeno govore}i, do 10% podr{ke levim radikalima i do 10% desnim ne bi ugro`avalo na liberalno-demokratskom elitizmu
zasnovanu politi~ku zajednicu. Ona je, me|utim, bitno ugro`ena ~im neka radikalna politi~ka stranka sama pre|e 15% podr{ke. Isto tako, ona je ugro`ena
i onda kada levi i desni radikali zajedno pre|u 20% podr{ke. Pri svemu tome,
treba uo~iti da su levi radikali, ipak, neuporedivo bolja varijanta od desnih, jer
dok potonji biologisti~kim, kad{to i zoolo{kim shvatanjem dru{tvenih odnosa
ugro`avaju same temelje ~ove~nosti i civilizovanog `ivota, prvi svojom dru{tvenom isklju~ivo{}u ugro`avaju tek one koji su klasno privilegovani. Desni radikali, prema tome, `ele dru{tvo koje je nepravednije od sada{njeg, a levi pravednije. Ono {to se potonjima da zameriti je izbor nasilnih sredstava za dosezanje
po`eljnog cilja.
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
Naravno, na du`i rok trebalo bi da do|e i do promene parohijalno-oslobodila~kog obrasca politi~ke kulture. Trebalo bi, nadajmo se, da slede}a generacija u Srbiji, ili bar ona posle nje, uobli~i trpeljiviji participativni obrazac politi~ke kulture.
Pa ipak, revolucionarni put zacrtan 5. oktobra 2000. godine mo`e
na trenutak (koji za savremenike mo`e potrajati i nekoliko dugih godina, pa ~ak i decenija) biti i prepre~en.71 On ne mo`e biti zapre~en delatno{}u radikalnih levi~ara, jer oni nemaju politi~ke snage za tako ne{to.
^ini se da je re`im Slobodana Milo{evi}a u Srbiji dodatno delegitimisao
leve pokrete, ako ve} ne i leve ideje. Utoliko su izgledi levice u Srbiji u
doglednoj budu}nosti mo`da slabiji negoli u bilo kojoj drugoj evropskoj
zemlji. Ona nije zastupljena u politi~koj borbi nijednom ozbiljnom politi~kom organizacijom, izuzev SPS koji gubi bira~ko telo, a materijalno
je niko ne poma`e ni u zemlji ni van nje.
Nad Revolucijom se nadvija opasnost desnog radikalizma. Srpska
radikalna stranka je upravo ona stranka oko koje se, kao oko kakve meteorom pogo|ene planete koja je izgubila raniju putanju kretanja i sada
bezglavo poku{ava u nju da se vrati, okupljaju razli~iti dezorijentisani
sateliti. Ova stranka je u Srbiji `ari{te okupljanja, razume se, ne samo
ideolo{ki ve} uobli~enih desnih ekstremista, nego i mnogobrojnijih nacionalno frustriranih, socijalno ranjivih i li~no osuje}enih, a politi~ki na`alost neobrazovanih ljudi, koji u dru{tvenom preobra`aju Srbije prolaze lo{e, ose}aju se ugro`enim i nesigurnim, dru{tveno odba~enim, bez
vere u budu}nost.
Na`alost, o~ajnika koji se ose}aju bespomo}no u Srbiji je danas
mnogo. Dovoljno je re}i da je broj nezaposlenih izme|u jedne ~etvrtine
i jedne tre}ine, pa da se shvati koliki je potencijal Srpske radikalne stranke. Pri tome, `ivot pod stalnim uslovljavanjima od strane EU i SAD, otcepljenje Crne Gore od dr`avne zajednice SCG, kao i te{ko}e za izlazak
iz zemlje u cilju putovanja, ja~aju ose}aj izolovanosti i ksenofobije kod
gra|ana. Razume se, radikali su {ampioni ksenofobije i etnocentrizma,
i to znaju da iskoriste. Po njihovoj retorici, Zapad nas namerno dr`i u
izolovanosti, jer je antisrpski usmeren, a njegove `elje u zemlji sprovode
tzv. reformske partije, tj. sve politi~ke stranke u Srbiji, osim njih i socijalista.
Na nesre}u, pitanje Kosmeta je, tako|e, na dnevnom redu i ne
mo`e se re{iti na taj na~in da Kosmet ostane u sastavu Srbije. Radikali
}e i za “gubitak Kosmeta” optu`iti Zapad i “izdajnike srpskog naroda”.
71
Treba se setiti da je nakon Francuske revolucije usledio vi{edecenijski period
Napoleonove vladavine i restauracije, te da je tek s Tre}om republikom do{lo
do pobede ideala Francuske revolucije.
63
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
Stari mitolo{ki obrazac po ko zna koji put se koristi, i tek }e biti kori{}en, u borbi za politi~ku vlast a, mo`da, i za uklanjanje politi~kih protivnika u Srbiji.
Demago{ki koriste}i nacionalne frustracije i socijalne muke srbijanskoga dru{tva, SRS svakim danom ja~a. Time se otvara put i svim
drugim radikalnim desni~arima, pa i otvorenim neonacistima. Za razliku od radikalnih levi~ara, razne krajnje desne grupe bezprizornika u Srbiji se imaju oko koga okupiti. Da li mogu igrati i ulogu osavremenjenih
SA odreda? Dok u ostatku Evrope nema radikalno desnih vlada, nema
straha od toga. U me|uvremenu, ima razloga za brigu ne samo me|u levi~arima, i ne samo u Srbiji, ve} i me|u umerenim desni~arima, i u Evropi, me|u ~ove~nim i razumnim ljudima uop{te.
Izvori:
B92: (22. III 2005: http://www.freeb92.org/info/vesti/index.php?yyyy=2005
&mm=03&dd=22&nav_category=12&nav_id=164838)
gay.hr (hrvatski gay on line ~asopis): (2005: http://www.gay.hr/portal/kategorija.php?kat=26&id=3184)
Me|unarodna mre`a pomo}i: (2004: http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/
cms/view.php?id=1020)
Nacionalni stroj(interne forum i arhiva):
(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=116706)
(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=2)
(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=3)
(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=4)
(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=132362)
(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556)
(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=286486)
(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=60825)
(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=242994)
(http://www.stormfront.org/archive/t-130720.html)
Nova srpska politi~ka misao: (22. II 2006: http://www.nspm.org.yu/Hronike/2006_ukratko_1.htm)
Politika, 12. XI 2005.
Politika, 13. XI 2005.
Politika, 15. XI 2005.
Socijalni front (internet forum): (2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder=asc&start=15)
(2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder=asc&start=0)
(9. V 2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=399)
(februar 2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=181)
(2001: http://www.queeria.org.yu/queeria/vesti.htm)
(Wikipedia, 2006: http://en.wikipedia.org/wiki/Extremism)
64
Radikalne ideolo{ko-politi~ke krajnosti savremene Srbije
Literatura:
Avramovi}, Zoran (2000). “Kakva politi~ka sredstva koriste protivnici
Srpske radikalne stranke”, Srpska slobodarska misao, g. I/br. 5, str. 361-371.
Baki}, Jovo (2004). Ideologije jugoslovenstva izme|u srpskog i hrvatskog
nacionalizma 1918-1941. Zrenjanin: Gradska biblioteka [email protected] Zrenjanin“.
Gelner, Ernst (1997). Nacije i nacionalizam (prevod sa engleskog). Novi
Sad: Matica srpska.
Golder, Matt 2003, “Explaining variations in the success of extreme right
parties in Western Europe”, Comparative Political Studies, 36 (4), 432-466.)
Griffin, Roger, Interregnum or Endgame? Radical Right Thought in the
‘Post-fascist’ Era (skinuto s Interneta 27. V 2006: http://home.alphalink.com.au
/~radnat/theories-right/theory2.html)
Ili}, Vladimir (1995). “Desnica u dana{njoj Srbiji”. Srpska politi~ka misao. Vol.2 / No.4.
Juzba{i} Kosti} Branislava, Isailovi} Dragica (2006.) “Analiza rezultata
popisa stanovni{tva 2002. prema pismenosti i {kolskoj spremi”, (http://www.harizma.com/fajloteka/31/pismenost.pdf), skinuto sa interneta 11. maja 2006.
Kulji}, Todor (2002). Prevladavanje pro{losti. Uzroci i pravci promene
slike istorije krajem XX veka. Beograd: Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji.
Kulji}, Todor (1990). “Fenomenolo{ko-istoristi~ka teorija o fa{izmu Ernsta Noltea”. (Pogovor knjizi E. Noltea: Fa{izam u svojoj epohi). Beograd: Prosveta.
Lubbers, Marcel and Scheepers, Peer (2002). “French Front National voting: a micro and macro perspective”. Ethnic and Racial Studies. Vol.25/ No.1,
pp. 120-149.
Lubbers, Marcel and Scheepers, Peer (2001). “Explaining the Trend in
Extreme Right-Wing Voting: Germany 1989-1998”. European Sociological Review. Vol.17/ No.4, pp. 431-449.
Mihailovi}, Sre}ko, Stojiljkovi} Zoran, Vukovi} \or|e, Paunovi} @arko, Mojsilovi} Milo{ i Ivkovi} Marko (2005). Politi~ke podele Srbije u kontekstu civilnog dru{tva (elektronska verzija). Beograd: CESID. (http://www.cesid.
org/programi/istrazivanja/index.jsp)
Mihailovi}, Sre}ko (1996). “Strana~ki identitet i izborne orijentacije gra|ana Jugoslavije”. Gledi{ta. Vol. XXXVII/ No. 1-2, str. 69-89.
Norris, Pippa (2004). Radical Right: Voters and Parties in Regulated Market. (elektronska verzija) New York/Cambridge: Cambridge University Press,
chapter 6. (http://ksghome.harvard.edu/~pnorris/Books/Radical%20Right.htm)
Scheepers, Peer and Gijsberts, Merove and Coenders, Marcel (2002).
“Ethnic Exclusionism in European Countries. Public Opposition to Civil Rights
for Legal Migrants as a Response to Perceived Ethnic Threat”. European Sociological Review. Vol.18/ No.1, pp. 17-34.
“300 mera za renesansu Francuske” (Program Nacionalnog fronta Francuske). (2001). Srpska slobodarska misao, g. II/br. 3.
65
Hereticus, 2/2007
Jovo Baki}
Van der Brug Wouter, Fennema Meidert, and Tillie Jean, (2000). “Antiimmigrant parties in Europe: Ideological or protest vote?” European Journal
of Political Research, 37 (1), 77-102.
[e{elj, Vojislav, (2002). Ideologija srpskog nacionalizma: Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze M. Kosti}a. Predgovor. Beograd: Velika Srbija. (http:
//ojkrajino.com/knjige/Ideologija%20srpskog%20nacionalizma.pdf)
[e{elj, Vojislav (2001). “Ministar Ga{o Kne`evi} kao intelektualna mizerija i moralna nakaza.” Srpska slobodarska misao, g. II/br. 3, str. 584-870.
[e{elj, Vojislav (2000). Diskusije Vojislava [e{elja povodom razli~itih saop{tenja na Okruglom stolu. Srpska slobodarska misao, g. I/ br. 1.
Jovo Bakic
POLITICAL EXTREMISM IN CONTEMPORARY SERBIA
Summary
The author deals with ideological-political far right and far left in contemporary Serbian society. Theoretical definition of the concepts and historical
evolution of the phenomena are provided in introduction. Afterwards, he analyses broader social forces and concrete political parties, which promote radical right ideology. He stresses ideological and organizational relations of the
Serbian Radical Party as a main far right ideological organization in Serbia with
the most distinguished promoters of a such ideology abroad, e.g. National Front
led by Jean-Mari Le Pen and Liberal Democratic Party led by Vladimir Zirinovski. Beside, it is noticed that the Serbian Radical Party had close organizational
relations with National Formation, an organization of Serbian skinheads that
openly stresses neo-Nazi attitudes. Although relations between the two organizations are not warm for last several years, there is a possibility of improvement
of mutual understanding between the two. Such a development could endanger
constitutional order in Serbia. Social difficulties caused by both conseqences of
the disastrous politics of the Slobodan Milo{evi} regime as well as by social tranformation have maden fertile ground for popularity increase of the radical right
in Serbia. However, the Serbian left, moderate and radical, is compromised by
the Slobodan Milosevic activities. Therefore, it is thoroughly marginalized and
does not threat the order established after October the 5th 2000.
Key words:
66
ideological and political orientations, radical extremes, radical right,
radical left, Serbian Radical Party, National Formation, Social Front
UDK 316.647.5/8:329.055.1
@arko Trebje{anin
Filozofski fakultet, Beograd
PSIHOLOGIJA POLITI^KOG EKSTREMIZMA
Rezime: Autor tuma~i politi~ki ekstremizam sa psiholo{kog aspekta. U
psiholo{koj literaturi, svi vidovi politi~kog ekstremizma imaju istu psiholo{ku
osnovu, bilo da je re~ o fa{izmu, komunizmu ili verskom fundamentalizmu. Klasik srpske etnopsihologije Vladimir Dvornikovi} prepoznao je u srpskom narodu psiholo{ku sklonost ka ekstremizmu, {to su na neki na~in potvrdila i empirijska istra`ivanja autoritarnosti Rota i Havelke 1973. godine. U glavnom delu
teksta autor daje skicu za psiholo{ki profil politi~kog ekstremiste. Taj profil
karakteri{e ose}anje osuje}enosti, frustriranost, mr`nja prema marginalnim i neza{ti}enim dru{tvenim grupama, pokoravanje autoritetu, potisnuto ose}anje ni`e vrednosti, netolerancija, fanatizam, hipertrofirano ose}anje grupnog identiteta, dogmatizam, crno-bela slika sveta, sklonost stereotipima. Li~nost ovakvog
profila obi~no pronalazi sebe u ekstremnim politi~kim strankama i pokretima.
Klju~ne re~i:
politi~ki ekstremizam, autoritarni tip li~nosti, autoritarnost, agresivnost, destruktivnost, neprijateljstvo, kompleks vi{e vrednosti, submisivnost, grupni identitet, fanatizam, dogmatizam
Politi~ki ekstremizam odlikuje fanati~na uverenost da je njegova
vlastita politika jedino ispravna, a da su ostale la`ne, te da bi zastupnike
drugih politi~kih opcija trebalo svim sredstvima privoleti prihvatanju jedne jedine ideolo{ke istine, ili ih, u ime uzvi{enog cilja (Nacija, Klasa,
Partija itd.), istrebiti sa lica zemlje. Ideolo{ki ekstremizam, uprkos njegovim ~esto makar deklarativno uzvi{enim ciljevima (“novi ~ovek”, “pravedno dru{tvo”, itd.), po pravilu se ispoljava u vidu netolerantnog i nasilnog pona{anja (od diskriminacije, preko progona, sve do genocida).
Videli smo tokom istorije, a posebno drasti~no u pro{lom veku, kuda vodi isklju~ivost i netrpeljivost u politi~kom `ivotu. Ekstremizam po~inje
satanizovanjem, dehumanizovanjem politi~kog neistomi{ljenika, a zavr{ava se – istrebljenjem!
Desni~arski politi~ki ekstremizam u vidu nacionalsocijalizma, pokazala su rana psiholo{ka istra`ivanja (From, Maslov, Adorno), povezan
je sa autoritarnim tipom li~nosti (potisnuta agresivnost, obo`avanje mo}i, grupni narcizam, antiintraceptivnost, kruto mi{ljenje, sklonost projekciji itd.). Kasnija istra`ivanja (npr. Roki~), me|utim, otkrivaju da istu
67
Hereticus, 2/2007
@arko Trebje{anin
psiholo{ki osnovu imaju razli~iti vidovi politi~kog ekstremizma, kako levi tako i desni, poput komunizma, fa{izma ili verskog fundamentalizma.
Njih karakteri{e pre svega poseban na~in dogmatskog mi{ljenja, a ne konkretni sadr`aj mi{ljenja (npr. konzervativnost, konvencionalnost). Ekstremisti su netolerantne, agresivne i autoritarne osobe (u smislu “op{te
autoritarnosti”, a ne samo “desne”).
Psiholo{ku sklonost ekstremizmu u srpskom narodu zapazio je jo{
klasik na{e etnopsihologije Vladimir Dvornikovi}. “Jugoslovenski ~ovek,
po svojim du{evnim dispozicijama, politi~ki je ekstremist. Krilatica koja
}e njega da pokrene ima da bude odre|ena i krajnje zao{trena, pre svega sli~na bojnom pokli~u, kadra da u njemu o`ivi i podigne ogor~enog
borca. [to god je umereno, kompromisno, racionalizovano, ne mo`e da
razigra njegov politi~ki temperament ili uop{te da potstakne njegovo dublje interesovanje”, zapa`a na{ etnopsiholog u svojoj Karakterologiji Jugoslovena (1990). Empirijsko istra`ivanje autoritarnosti (Rot, Havelka,
1973) izvedeno kod nas (na uzorku srednjo{kolske omladine) potvr|uje
ovu ocenu jer otkriva izuzetno visoku autoritarnost (najvi{i skor u svetu na Adornovoj skali autoritarnosti, ~ak ve}i nego kod ameri~kih zatvorenika!). Ovaj rezultat zabrinjava, bez obzira {to se on mo`e delimi~no objasniti metodolo{kim (F-skala nije bila standardizovana kod nas) i
kulturolo{kim razlozima (patrijarhalna svest i druga~ije kulturne norme).
Psiholo{ki profil politi~kog ekstremiste
Na osnovu mnogih istra`ivanja psiholo{ke osnove razli~itih tipova politi~kog ekstremizma, ovde }emo dati skicu za psiholo{ki profil nosioca ekstremisti~ke ideologije. Naime, izdvoji}emo glavne crte li~nosti,
na~in mi{ljenja i uverenja politi~kog ekstremiste:
1. Ose}anje osuje}enosti i mr`nja, bes i agresivnost prema “neprijatelju”
Ekstremisti su, po pravilu, ljudi ~ije su potrebe i `elje hroni~no osuje}ene. Izlo`eni stalnim `ivotnim stresovima (nezaposlenost, lo{ ekonomski i socijalni polo`aj), ~esto postaju nervozni, hroni~no nezadovoljni sobom, upla{eni i besni. A ovakvo stanje ispunjeno negativnim, otrovnim
i destruktivnim emocijama, ~esto vodi netrpeljivosti, mr`nji i iskaljivanju gneva na marginalnim dru{tvenim grupama (manjine, `ene, deca, homoseksualci).
Li~nosti koje su nesigurne, nezadovoljne svojim `ivotom, imaju izrazito ose}anje manje vrednosti i nizak prag tolerancije, pune su potisnutog besa, te na najmanju uvredu reaguju prekomernom agresijom.
Ekstremne politi~ke stranke zadovoljavaju ovu ~ovekovu potrebu za agresivno{}u i destruktivno{}u. One smi{ljeno, planski podsti~u kod ljudi
javljanje agresivnosti, poja~avaju je i usmeravaju u `eljenom pravcu, ka-
68
Psihologija politi~kog ekstremizma
ko bi se ova potreba zadovoljila na dru{tveno prihvatljiv na~in. Za ekstremiste je tipi~an fenomen pomeranja agresivnosti (sa pravog ali nedostupnog izvora frustracije, na zamenski, dru{tveno dopu{teni objekt)
i tra`enje “`rtvenog jarca” (neka neza{ti}ena grupa).
Mnogim ljudima su “potrebni neprijatelji da bi na njih usmerili frustracijsku agresiju. (...) Veoma je korisno da neko drugi bude odgovoran za moje neuspehe. Ponekad, jednostavno, najbli`i ljudi na koje je frustracija usmerena, ponekad neki drugi koji su nam nanosili nepravdu,
eksploatisali nas, varali, nisu nam dopu{tali da ra{irimo krila i sl. Priznati da su krive na{e vlastite mane zna~i izvr{iti atentat na samog sebe. (...)
S psiholo{ke ta~ke gledi{ta neprijatelj je dobar pronalazak u borbi za samoodr`anje”, pi{e Kolakovski (2003). “Neprijatelj” je posebno neophodan totalitarnim re`imima. “Komunisti~ki i fa{isti~ki re`imi morali bi
stalno da iznalaze neprijatelje prema kojima }e usmeravati agresiju, i sami proizvoditi te neprijatelje u sve novijim i novijim kampanjama, ~istkama i ubistvima; katkad su neprijatelji bivali stvarni, a katkad ve{ta~ki
stvarani. Agresija je bila nu`na zbog mobilizacije masa, sugeri{u}i im da
je neprijatelj uzro~nik svih njihovih nesre}a i bede, da bi imali razloga za
sve opresivnije vr{enje svoje vladavine” (Mini predavanja o maksi stvarima, 2003).
Neprijateljstvo je posebno usmereno na one koji odstupaju od konvencionalnih propisa, ne po{tuju dru{tvene norme i pona{aju se nekonformisti~ki. Svi oni koji su “druga~iji” (razli~ito verski, nacionalno, ideolo{ki ili seksualno orijentisani) za njih predstavljaju metu besa, mr`nje
i agresivnosti. Ko je razli~it od ve}ine, do`ivljava se kao “izopa~en”, “bolestan”, “nemoralan” i samim tim je opasan po “zdrav organizam” nacije ili dr`ave.
^oveku frustriranom, bez vlastitog identiteta, nesigurnom u svoju vrednost, koji je preplavljen “strahom od slobode”, smatra Sartr (1992),
nedostaje neko ko je njemu podre|en, slab i neza{ti}en i na kome mo`e
neka`njeno da iskali svoju agresivnost i bes. Antisemiti je `ivotno potreban “neprijatelj” koga sa stra{}u `eli da proganja, maltretira i, najzad,
uni{ti. Antisemiti potreban je Jevrejin i da ne postoji, on bi ga izmislio,
zaklju~uje ~uveni francuski filozof.
Antisemitizam i ksenofobija, mr`nja prema Jevrejima, Crncima i
Romima je naro~ito ra{irena me|u siroma{nima, ~iji je socijalni status
nizak, jer im omogu}ava da se u kolektivnoj histeri~koj mr`nji osete nadmo}nim nad “ni`om rasom” i istovremeno jednakim sa “pravim Francuzom” ili “pravim Nemcem”.
2. Submisivnost, obo`avanje vo|e, slepo pokoravanje autoritetu
Osobina autoritarne submisivnosti predstavlja mo`da najbitniju
odliku autoritarne li~nosti po svim istra`iva~ima, od Adorna do Altma-
69
Hereticus, 2/2007
@arko Trebje{anin
jera. Osoba sklona nekom vidu politi~kog ekstremizma, odlikuje se visokim stepenom bespogovornog podre|ivanja etabliranom, legitimnom
i mo}nom autoritetu, prema kojem ima nekriti~ki, servilan odnos. Za takvu li~nost je karakteristi~no da svet i me|uljudske odnose opa`a u klju~u dominantan-podre|en, a da za najve}u vrlinu smatra slepu poslu{nost
autoritetu.
Pojedinac koji se utopio u neku antidemokratsku grupu, automatski je svoj li~ni suverenitet preneo na sna`nog, energi~nog vo|u, kome
je od tada slepo poslu{an. Voljeni i obo`avani Vo|a dobija atribute bo`anstva, a zna~aj individue u grupi bledi i nestaje. Istina, dublja psiholo{ka analiza pokazuje da se iza svesnog idolopoklonstva i ljubavi prema
Vo|i skriva potisnuta mr`nja (koja postaje manifestna kada ovaj padne
sa svog uzvi{enog polo`aja).
3. Kompleks vi{e vrednosti (potisnuto ose}anje manje vrednosti),
arogancija i prezir prema pripadnicima “ni`ih” grupa
Pripadnici ekstremnih politi~kih pokreta i stranaka imaju ose}anje izuzetnosti i nadmo}i jer pripadaju izabranoj, povla{}enoj socijalnoj
grupi (naciji, veri, partiji, klasi, rasi) koja se bori za jedan uzvi{eni, plemeniti cilj, koji }e ljudima doneti “sre}u”, “slobodu”, “spasenje”. Istovremeno, oni ose}aju prezir ili mr`nju prema svima koji nisu “izabrani”,
koji nisu deo elite ~ove~anstva.
Psiholo{ke analize, me|utim, pokazuju da se iza prividnog ose}anja nadmo}i, ispoljenog kompleksa vi{e vrednosti i grupnog narcizma,
skriva duboko potisnuto ose}anje manje vrednosti, nesigurnosti i anksioznosti. Njihova nadmenost, ose}anje duhovne superiornosti i arogancija zata{kavaju ose}anje li~nog neuspeha i inferiornosti. Prema tome,
uskogruda netolerancija nije izraz njihove snage, ve} je, naprotiv, izraz
duhovne nemo}i, ose}anja neadekvatnosti, nesigurnosti i uop{te li~ne inferiornosti.
U zapadnom dru{tvu nije prihvatljivo otvoreno ispoljavanje li~nog
narcizma, ali je prihvatljivo i ~ak po`eljno grupnog narcizama. Tako, recimo, ako bi se neko otvoreno hvalio da je on najkulturniji, najpametniji, najbolji ~ovek na svetu, svi bi mislili da je lud. Ali, zato, ako neko
ka`e “moja je nacija najplemenitija, najkulturnija, najtalentovanija”, taj
~ovek ne samo da ne}e biti progla{en ludim, ve} }e biti po{tovan kao
“pravi patriota” (From, 1979/1987).
4. Fanatizam, ostra{}enost i netolerancija
Pripadnici jedne crkve ili sekte vekovima su progonili one “druge” kao “nevernike” ili “jeretike”. Rezultat fanati~ne odanosti svojoj,
“pravoj” religiji bili su netrpeljivost, mr`nja, ubistva i masovni pogromi
inovernika (Volter, 1763/2005). Ono {to su u vreme Voltera bili verski
70
Psihologija politi~kog ekstremizma
ratovi, to su kasnije postali politi~ki obra~uni i progoni neistomi{ljenika
od strane ideolo{kih ekstremista.
Ideolo{ki sporovi i nemilosrdni, fanati~ni obra~uni ~esto su potpuno iracionalni, zasnovani na sna`nim afektima i uverenjima, slepim za
bilo kakve logi~ke argumente. Sartrova glavna teza je da antisemitizam
nije gledi{te sa kojim se mo`emo racionalno sporiti. On dobro ka`e da
antisemitizam nije mi{ljenje, ve} je strasna, bolesna mr`nja (Razmi{ljanja o jevrejskom pitanju).
U osnovi svake ekstremisti~ke ideologije jeste strasna netrpeljivost,
netolerancija, a to zna~i nesposobnost podno{enja razli~itog uverenja,
mi{ljenja ili pona{anja. Ekstremisti smatraju da moraju voditi “sveti rat”,
odlu~nu i beskompromisnu borbu protiv svakog razli~itog na~ina delovanja, gledi{ta ili uverenja, proganjaju}i ga sve do potpunog zatiranja.
Pouzdana mera ekstremizma i netolerancije jeste nepodno{enje
odstupanja od prihva}enih konvencija i standarda, koje ide ~ak do u`asavanje od svake razli~itosti. Entoni Gidens (1994) opravdano ukazuje
da samo dijalog sa neistomi{ljenikom mo`e da zameni nasilje u savremenom heterogenom, mulitikulturalnom dru{tvu, u “svetu postojanih
kulturnih razli~itosti”.
5. Preterano razvijen identitet grupe, plemenski mentalitet
Ekstremista ima hipertrofirano ose}anje grupnog identiteta (nacionalnog, strana~kog, verskog), koji pro`dire sve ostale pripadnosti (profesiji, porodici). On ima ose}anje apsolutne lojalnosti svojoj glorifikovanoj socijalnoj ili politi~koj grupi.
Pripadnik ekstremne ideologije ima izgra|en poseban tip grupnog
identiteta. To je onaj koji Amin Maluf (2003) naziva monolitni, prost, isklju~ivi identitet, kod kojeg je celokupni identitet li~nosti sveden, skresan, redukovan na samo jednu jedinu, “su{tinsku” pripadnost, koja se
kao dominantna izdvaja, apsolutizuje i obogotvoruje. Naj~e{}e svodi se
na etni~ku, klasnu, rasnu ili versku pripadnost, kojom se njegov pripadnik di~i i ma{e drugima ispred nosa kao crvenom maramom. Neko mo`e biti samo hri{}anin ili musliman, Englez ili Srbin. Ne priznaje se “me{ani” identitet, jer je ne~ist. Po ovoj simplicisti~koj koncepciji, identitet
je ne samo monolitan, “~ist”, nego je, s obzirom da je ro|enjem, sudbinom i krvlju dan, ujedno i nepromenljiv.
Ovaj “plemenski identitet”, koji je izvor fanatizma, ksenofobije,
netrpeljivosti i zavada, Maluf naziva ubila~kim identitetom. On ga tako
naziva s obzirom na to da opisana koncepcija “koja svodi identitet na jednu jedinu pripadnost, navodi ljude na pristrasno, sekta{ko, netolerantno, zapovedni~ko, a ponekad i samoubila~ko pona{anje, i pretvara ih
suvi{e ~esto u ubice, ili u pristalice ubica. Njihova vizija sveta je iskriv-
71
Hereticus, 2/2007
@arko Trebje{anin
ljena i izvitoperena”. Ona je crno-bela, isklju~iva, manihejska, u kojoj
postoje samo dve strane, dobri i zli, an|eli i |avoli.
6. Dogmatizam, rigidno, crno-belo mi{ljenje
Dogmatizam je crta li~nosti, a manifestuje se u dogmatskom mi{ljenju, netolerantnosti prema druga~ijim shvatanjima, slepom verovanju mi{ljenju autoriteta i prihvatanju predrasuda i stereotipija.
Dogmatsko mi{ljenje je nekriti~ko – kruto mi{ljenje koje ne trpi
prigovore i zabranjuje sumnju, kritiku i proveru. Ono je suprotno racionalnom saznanju, koje se zasniva na ~injenicama, logi~kim dokazima i
podlo`no je kritici. Ovo “mi{ljenje” ne po~iva na razumu, ve} na bezuslovnoj veri u dogmu, te je suprotno istra`ivanju, skepti~kom i kriti~kom
mi{ljenju. Dogmatsko mi{ljenje je karakteristi~no za autoritarnu li~nost,
koja veruje da je jedino ta~no, ispravno mi{ljenje one grupe kojoj ona
pripada.
Ekstremisti imaju pojednostavljenu sliku sveta, skloni su dogmatskom mi{ljenju i imaju “zatvoreni um”. Prema Miltonu Roki~u (Rokeach, 1960), “zatvoreni um” odgovara op{toj autoritarnosti, a ~ini ga sindrom slede}ih osobina: zatvoren, ~vrsto povezan sistem verovanja, nekriti~no odbacivanje suprotnih stavova, kao i pristrasnost u saznavanju
(o pozitivno vrednovanim objektima zna se mnogo, a o negativno – malo). Kod dogmatskih osoba, saznanja i stavovi su pod uticajem spolja{njeg autoriteta i strasti, a ne logi~kih argumenata i kriti~kog traganja
za istinom (Rokeach, 1960). Dogmatski, krajnje pojednostavljen na~in
tuma~enja sveta pomo}u prostih kognitivnih shema ima svoj izvor u potrebi za sigurno{}u i izvesno{}u, kao i u potrebi da se od anksioznosti
za{titi slabo i “ranjivo ja”.
Takvi pojedinci, “pravi vernici”, koji suvu{e kruto veruju u dogme,
zapravo nesvesno sumnjaju i onda tu svoju sumnju gu{e i suzbijaju fanati~nom verom i progonom neistomi{ljenika.
7. Sklonost stereotipima i predrasudama i progon “neprijatelja”.
Li~nost sklona ekstremnim, nedemokratskim i jednostavnim re{enjima, po pravilu odlikuje se manihejskim pogledom na svet, odnosno
mi{ljenjem u ekstremnim, grubim, crno-belim kategorijama (dobar-zao,
pametan-glup, prijatelj-neprijatelj). Po njima nema mi{ljenja u nijansama, finesama, kao {to nema kompromisa u politici i me|uljudskim odnosima – ili si “patriota” ili “izdajanik”, “sna`an” ili “slab”, “normalan”
ili “nenormalan”. Izme|u ovih o{tro podeljenih i suprotstavljenih kategorija nema sredine, nema tananih razlika u stepenu. “Ko nije sa nama,
taj je protiv nas”, taj je “neprijatelj”.
72
Psihologija politi~kog ekstremizma
U stereotipnoj, upro{}enoj viziji ektsremista postoje samo na{i i
njihovi, kao dve zara}ene vojske. “Mi” smo dobri, kulturni, pametni, miroljubivi, pravedni, ~asni, “oni” su r|avi, glupi, primitivni, ne~asni, agresivni, pakosni, nepravedni itd. “Mi” smo ljudi, a oni su neljudi, varvari,
demonska bi}a, zveri.
Neprijatelj je neophodan da bi se opravdalo r|avo stanje u vlastitoj zajednici (on je izvor svih zala), ali i da se na njemu isprazni nagomilana agresivnost, kako bi se spre~ilo pra`njenje agresivnosti unutar grupe.
Ovu funkciju “neprijatelja” lucidno je uo~io i tvorac psihoanalize, koji,
analiziraju}i grupnu agresivnost bolj{evika, ka`e: “Mo`emo se razumeti
za{to poku{aj izgra|ivanja nove komunisti~ke kulture u Rusiji ima za psiholo{ku podr{ku proganjanje bur`uja. Zabrinuto se pitamo {ta }e sovjeti uraditi kada istrebe bur`uje”. (Frojd, Antropolo{ki ogledi, 2005)
Stereotipi kao dominantne kognitivne strukture upravljaju opa`anjem, saznavanjem i sticanjem iskustva kod osoba koje misle “crno-belo”. Ovi stereotipi se obrazuju jo{ u detinjstvu kao rezultat nekriti~ke
generalizacije, ograni~enog iskustva i saobra`avanja mi{ljenju ve}ine (Lipman, 1997). ^ovek ima potrebu da pojave slo`ene stvarnosti, zarad lak{eg upoznavanja i u{tede energije, uprosti i svede na op{te shematske
karakteristike, po cenu iskrivljavanja, simplifikovanja, pa i falsifikovanja stvarnosti. Stereotipi su, ka`e Kolakovski (2005), “sponatno uobli~ena, kvaziempirijska uop{tavanja” koja se “ne daju korigovati kasnijim
iskustvima”. Oni imaju funkciju da povuku granicu “mi-oni”, da homogenizuju vlastitu socijalnu grupu i da izgrade grupni identitet. Stereotipi
poma`u da se pojedinac lak{e i uspe{nije identifikuje sa svojom grupom
(kojom se ponosi) i da se distancira od drugih.
Mnogi ljudi, a posebno ekstremisti, s lako}om uop{tavaju: “Crnci
su zapalili ...”, “Jevreji su oteli ...”, “Srbi su poklali ...”. Oni izri~u sudove zasnovane na predrasudi da su ~itavi narodi “lenji”, “glupi”, “podmukli” ili “genocidni”, a takvi sudovi ~esto vode do masovnih zlo~ina.
Ovakvim na~inom govora se u~vr{}uje isklju~ivi, plemenski identitet,
koji se gradi na mr`nji i netrpeljivosti prema onom “drugom”, tako ja~a
ubila~ki identitet i formiraju se ljuti fanatici, ksenofobi i rasisti.
“Zmijski jezik”, jezik mr`nje, kritike, osude, neophodno je zameniti “jezikom saose}anja”, razumevanja i po{tovanja, ako ho}emo konstruktivan dijalog i produktivan na~in re{avanja sukoba sa drugim ljudima, smatra Mar{al Rozenberg (2003). Ovaj psiholog se umesto nasilja,
koji promovi{u predstavnici politi~kog ekstremizma, zala`e za jedan “nenasilni model komunikacije”.
73
Hereticus, 2/2007
@arko Trebje{anin
Literatura:
Adorno, T. & all., Authoritarian Personality, Harper and Row, New York 1950.
Altemeyer, B., Authoritarian Specter, Harvard University Press, London 1996.
Bojanovi}, R., Autoritarni pogled na svet, CPP, Beograd 2004.
Dvornikovi}, V., Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd 1990.
Golubovi}, Z., B. Kuzmanovi} i M. Vasovi}, Dru{tveni karakter i dru{tvene pro
mene u svetlu nacionalnih sukoba, Filip Vi{nji}, Beograd 1995.
Giddens A., Beyond Left and Right: The Future of Radical Politics, Polity Press,
1994.
Frojd, S., Antropolo{ki ogledi, (ur.) @. Trebje{anin, Prosveta, Beograd 2005.
From, E., Autoritet i porodica (1936), Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd 1987.
From, E., Veli~ina i granice Freudove misli (1979), Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd 1987.
Kolakovski, Mini predavanja o maksi stvarima, Plato, Beograd 2003.
Lippmann, W., Public Opinion, Free Press, New York 1997.
Maluf, A., Ubila~ki identitet, Paidea, Beograd 2003.
Mari}evi}, L., Samopo{tovanje i autoritarnost, BO[, Beograd 2001.
Myers, D,. Social Psychology, McGraw-Hill, New York 2005.
Petrovi}, N., Putevi istra`ivanja autoritarnosti, Zadu`bina Andrejevi}, Beograd
2001.
Rockeach, M., The Open and Closed Mind, Basic Books, New York 1960.
Rot, N., N. Havelka, Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjo{kolske omladine, Institut za psihologiju i Institut dru{tvenih nauka, Beograd 1973.
Sartr, @. P., Razmi{ljanja o jevrejskom pitanju, Grafos, Beograd 1992.
Trebje{anin, @., “Tolerancija: psiholo{ki aspekti i razvoj” u: [u{nji}, \. i dr., Tolerancija: susret razlika, Savezno ministarstvo nacionalnih i etni~kih zajednica, Beograd 2002.
Trebje{anin, @., Politika i du{a, Vreme knjige, Beograd 1995.
Volter, Rasprava o toleranciji, Utopija, Beograd 2005.
Zarko Trebjesanin
PSYCHOLOGY OF POLITICAL EXTREMISM
Summary
The author interprets political extremism from its psychological aspect.
In the psychological literature all forms of political extremism have the same
psychological bases, whether it concerns fascism, communism or religious fundamentalism. The classical writer of Serbian ethno-psychology Vladimir Dvornikovi} found within the Serbian nation a psychological tendency towards extremism which was confirmed by empirical research on authoritarianism of Rot
and Havelka in 1973. In the main part of the text the author gives a sketch of
the psychological profile of political extremists. This profile is characterised by
74
Psihologija politi~kog ekstremizma
the sense of frustration, hate of marginal and unprotected social groups, obedience to authority, repressed feeling of inferiority, lack of tolerance, fanaticism,
hypertrophied sense of group identity, dogmatism, a Manichean picture of the
world and the tendency towards stereotypes. A personality of this profile often
finds him or herself in extreme political parties and movements.
Key words:
political extremism, authoritarian personality type, authoritarianism, aggression, destructiveness, enmity, complex of superiority, submissiveness, group identity, fanaticism, dogmatism
Voja Stani}, Dobro do{li, 1978.
75
UDK 316.752:316.647.5/.8
Ivana Kronja
Vi{a {kola likovnih i primenjenih umetnosti,
Beograd
KULTURA I POLITI^KI EKSTREMIZAM
Rezime: U dru{tvima i sredinama koje su do`ivele jedan temeljan raspad
skupa vrednosti na kojima su po~ivale, kao i raspad funkcionisanja unutra{nje
dru{tvene i politi~ke organizacije, dr`avnih i kulturnih institucija, svaka rasprava o mestu i pravcu razvoja kulture veoma je te{ka i mora uzeti u obzir ove izvanredne okolnosti. Nedostatak dobrog i ure|enog politi~kog organizovanja u
ovakvim, kriznim dru{tvima dovodi do direktne zavisnosti svih drugih oblika organizovanja u danom dru{tvu od promenljivih, neizvesnih i bolnih politi~kih
okolnosti, odluka, sukoba i nerazja{njenih strategija. Ova karakteristika tranzicijskih i sli~nih dru{tava sna`no se ose}a i u domenu kulture. Od televizije do
izdava{tva, na{a kultura se dobrim delom svodi na populisti~ke obrasce koji nekriti~no i namerno propu{taju sadr`aje politi~kog ekstremizma, netolerancije,
pornografije i relativizacije zlo~ina, dok na dugi rok programirana politika kulturnog razvoja i podr{ke autenti~nim umetni~kim projektima ne postoji.
Klju~ne re~i:
kultura, politi~ki ekstremizam, tranzicija, populizam, masovni
mediji
Umesto uvoda
Jedan od u simboli~kom smislu paradigmatskih doga|aja vezanih
za odnos politi~kog ekstremizma i kulture u Srbiji dogodio se sredinom
2004. godine. Naime, tada{nji novoimenovani ministar kulture u koalicionoj vladi, Dragan Kojadinovi} (koji je na toj funkciji i danas), prvi
dan nakon “preuzimanja” Ministarstva kulture uneo je u zgradu Ministarstva vo{tanu figuru jednog od srpskih vojnih lidera iz Drugog svetskog rata, Dragoslava – Dra`e Mihailovi}a. Ovaj performans, kome je
novi ministar obezbedio najve}i mogu}i publicitet, na su{tinski na~in svedo~i o shvatanju kulture od strane na{ih politi~kih elita, po kome kultura slu`i jedino u svrhu estetizacije njihove politi~ke i ideolo{ke orijentacije. Po{to se tzv. “visoka” kultura i umetnost te{ko mogu podvr}i takvoj
instrumentalizaciji, politi~ari naj~e{}e, kao i navedeni Kojadinovi}, svesno koriste ki~ i simulaciju kulturnih vrednosti, koji potom kao dr`avni
slu`benici predstavljaju kao nacionalni mejnstrim i zvani~nu kulturnu
politiku.
76
Kultura i politi~ki ekstremizam
Kultura u tranziciji: populizam i ekstremizam
U dru{tvima i sredinama koje su do`ivele jedan temeljan raspad
skupa vrednosti na kojima su po~ivale, kao i raspad funkcionisanja unutra{nje dru{tvene i politi~ke organizacije, dr`avnih i kulturnih institucija, svaka rasprava o mestu i pravcu razvoja kulture veoma je te{ka i mora uzeti u obzir ove izvanredne okolnosti.
Karakteristika dru{tava u tranziciji i, uop{te, dru{tava u periodu
krize, koja mo`e biti i veoma duboka i kao takva trajati i desetinama godina, jeste sna`no uplitanje politike u sve sfere `ivota na na~in druga~iji
od onoga koji podrazumeva uticaj politike u ure|enom dru{tvu, koje je,
naravno, ure|eno pre svega politi~ki i ekonomski, a zatim i kulturno,
unutar sebe kao i u odnosu na druge dr`avne zajednice i me|udr`avne
politi~ke i vojne integracije. Upravo nedostatak dobrog i ure|enog politi~kog organizovanja u ovakvim, kriznim dru{tvima dovodi do direktne
zavisnosti svih drugih oblika organizovanja u danom dru{tvu od promenljivih, neizvesnih i bolnih politi~kih okolnosti, odluka, sukoba i nerazja{njenih strategija. Ova karakteristika tranzicijskih i sli~nih dru{tava sna`no se ose}a i u domenu kulture.
Postoje razli~ite definicije kulture, i nijedna nije potpuno ta~na;
definicija kulture zavisi od potreba onog koji je defini{e i koje odre|uju
njen-njegov ugao gledanja. Jedna od “kulturolo{kih” (!) definicija kulture koja se danas naj~e{}e podrazumeva pod ovim pojmom uklju~uje
u sebe sve mogu}e manifestacije obi~aja i kulturnih praksi, od tzv. visoke kulture i umetnosti do zabave i svakodnevnog `ivota. To je ~uvena
definicija britanskog knji`evnika i teoreti~ara kulture Tomasa S. Eliota,
po kojoj u kulturu spadaju “sve karakteristi~ne aktivnosti i interesovanja jednog naroda: Dan godi{njih konjskih trka kod Epsoma, Henli regata, Kauz, Dvanaesti avgust, finale kupa, trke pasa, bilijar sa ~unjevima,
tabla za pikado, venzlideil sir, kuvani kupus ise~en na komade, cvekla u
sir}etu, gotske crkve 19. veka i Elgarova muzika. ^italac mo`e sastaviti
svoj li~ni spisak”1 (re~ je o karakteristikama britanske kulture). Ve} u
ovoj definiciji, koja poti~e iz ~etrdesetih godina pro{log veka, vidimo tendenciju da se kultura defini{e kroz sve ono {to ona obuhvata, pre nego
da se striktno odre|uju njen smisao i priroda po sebi.
Ve} dugo je poznato da se polje kulturnog delovanja i razmene izuzetno pro{irilo pod sveobuhvatnim dejstvom mas-medija, te da mi `ivimo u “kulturnom dru{tvu”. Stoga se kao jedan od na~ina obja{njenja
pojma i mesta kulture mo`e uvesti i razlikovanje oblika kulture prema
na~inu njihovog preno{enja: da li je re~ o elitisti~nijem, i bukvalno, “sku1
T.S. Eliot, Ka definiciji kulture, Prosveta, Ni{ 1995, str. 29.
77
Hereticus, 2/2007
Ivana Kronja
pljem”, vidu proizvodnje i razmene kulturnih sadr`aja, kakve nam nude
klasi~ni oblici kulture poput knji`evnosti, klasi~ne muzike, pozori{ta i
opere i tzv. lepe umetnosti, slikarstva i skulpture, ili je re~ o mas-medijski posredovanim, demokrati~nijim ali i nu`no “jeftinijim” (produkciono i neretko estetski), intelektualno i umetni~ki manje ambicioznim sadr`ajima popularne kulture, orijentisanim komercijalno prema naj{iroj
publici. S druge strane, era postmodernizma, globalizacije i ekspanzije
kapitalisti~ke potro{nje dovela je u dosad nezapam}enoj meri do utiska
(koji je ipak samo delimi~no realan) o pro`imanju svih dru{tvenih klasa,
grupa i slojeva i njihovog stila `ivota upravo u domenu kulture: masovna kultura kroz svoje glamurizovane, a ipak populisti~ke proizvode, poput pop-muzike, modne industrije, filmova, lifestyle ~asopisa i sli~no, zapravo sve vreme promovi{e na~in `ivota po uzoru na bele, na najbogatije,
na one koji vladaju. Danas je mogu}e obu}i se sli~no kao Viktorija i Dejvid Bekam, multimilijarderi, i koristiti isti parfem kao i oni; slu{ati istu
muziku kao deca Ozi Ozborna, ili Cece Ra`natovi}, izuzetno bogatih (re`imskih i ex-re`imskih) pop-zvezda; znati sve o privatnom `ivotu i seksualnim preferencijama biv{eg ameri~kog predsednika Bila Klintona, ili
o ma~kama i slavi srpskog premijera Vojislava Ko{tunice; ako se nema
novca da se li~no prisustvuje Pavarotijevom koncertu, proslavi Mocartovog ro|endana ili novogodi{njem Be~kom koncertu, vrhunskim izrazima elitne gra|anske kulture (a nema se), oni se mogu gotovo ravnopravno videti i ~uti putem televizije; i tako dalje, i tome sli~no. Naravno,
svi ovi naizgled “laki”, ili pak umetni~ki visoko vredni sadr`aji, sadr`e i
odre|enu ideologiju, poruke o hegemoniji i odnosima mo}i, kao i neka
dvostrana i subverzivna zna~enja. Politi~ki `ivot se manje ili vi{e direktno ogla{ava kroz ove sadr`aje kulture. Mo`emo re}i da {to je dru{tvo
ure|enije, naturalizacija ili “oprirodnjavanje” postoje}ih politi~kih ideologija, klasnosti i odnosa mo}i (podjednako na unutarnjem i globalnom
nivou), nenametljivi utisak njihove prirodnosti, koji daju pre svega masovni mediji, a zatim i kultura uop{te, jeste uspe{nija i ve}a. Dana{nje
zapadno dru{tvo spektakla obelodanjuje, ali istovremeno i dosta uspe{no prikriva svoju klasnu prirodu.
[ta se de{ava u Srbiji u tranziciji, nakon pada ekstremisti~kog i autoritarnog, u kulturnom smislu populisti~ki orijentisanog re`ima Slobodana Milo{evi}a 5. oktobra 2000, i za{to se nu`no name}e rasprava o odnosu i eventualnom pro`imanju kulture i politi~kog ekstremizma u na{em
dru{tvu? Ovaj re`im koristio je masovnu kulturu kako bi plasirao rat i
militarizam, istorijske resentimane i sistem vrednosti desnog radikalizma, kao i kriminalne vrednosti, dok je formalnopoliti~ki simulirao poziciju levice i pacifizma.
78
Kultura i politi~ki ekstremizam
Najpre se moramo zapitati {ta sve u dana{njoj kulturnoj praksi
Srbije spada u domen proizvodnje, sadr`aja i delovanja kulture. U zemljama biv{eg isto~nog bloka i Evropi uop{te va`an deo kulturne produkcije i stimulacije poti~e iz dr`avnog sektora, koji ve}inom finansira
proizvodnju gotovo svih sadr`aja tzv. elitne kulture. U Americi, danas
najmo}nijoj dr`avi na planeti, koja je, zajedno sa Britanijom, mnogo
ulo`ila u svoj kulturni imperijalizam, koji podr`ava njenu ekonomsku i
vojnu dominaciju, kulturu ne finansira dr`ava ve} privatni sektor. Ameri~ka teoreti~arka kulture Dajana Krejn (Diana Crane), u knjizi Proizvodnja kulture: mediji i urbana umetnost, razlikuje dve vrste kulture:
kulturu koju proizvode nacionalne kulturne industrije i kulturu koja nastaje u okviru urbanih potkultura, uklju~uju}i tu i razli~ite umetni~ke
svetove i etni~ke potkulture.2 Ovo pominjem zbog toga {to se ameri~ki
kulturni model procesom globalizacije i ameri~kom ekonomskom nadmo}i sna`no prenosi na mnoga druga dru{tva, uklju~uju}i i na{e. U na{oj sredini privatne kulturne industrije su tek u povoju, dok su umetni~ke potkulture te{ko marginalizovane, a mnoge etni~ke potkulture –
romska, kao najbrojnija, u Srbiji i, ako ho}ete, srpska na Kosovu – nalaze se na samoj ivici ~ak biolo{ke egzistencije. Kulturne industrije ~ini
“raznolika grupa isprepletenih sektora u privredi (...). ... to su aktivnosti povezane sa kulturom sme{tene unutar raznih sektora privatne industrije, tj. ‘muzi~ka industrija’, ‘knji`evnost i tr`i{te knjiga’, ‘umetni~ko
tr`i{te’, ‘filmska i televizijska industrija’ i ‘izvo|a~ka umetnost i zabavlja~ka umetnost’. Stoga je veoma va`no shvatiti da termin ‘kulturne industrije’ ne uklju~uje kulturne aktivnosti koje pru`a javni sektor niti druge kulturne institucije koje su potpomognute javnim fondovima.”3
Generalno, situacija na doma}oj kulturnoj sceni je slede}a: dr`ava je siroma{na i devastirana, tako da nema sredstava za vrhunsku kulturu; s druge strane, dosledna i na dugi rok programirana politika kulturnog razvoja i podr{ke autenti~nim umetni~kim projektima ne postoji.
Smernice nacionalnog kulturnog razvitka, kojim bi se pa`nja posvetila
nacionalnom kulturnom nasle|u, nacionalna politi~ka, ali i dru{tvena i
kulturna istorija se interpretirala bolje i istinitije od toga kako je to do
sada ~injeno, i odredile se strategije kako uklapanja u svetske kulturne
tokove, tako i za{tite nacionalne kulture od negativnih trendova globalizacije, uop{te nisu postavljene. Umesto toga, imamo na delu dnevnopoliti~ke interese u kulturi, stihijsko odlu~ivanje i ja~anje politi~kog ek2
3
Diana Crane, The Production of Culture, Sage Publ., 1992, str. 50.
Andreas Wiesand, “[ta su to kulturne industrije i za{to su one toliko interesantne za urbani, regaionalni i dr`avni razvoj”, u: Kulturna politika – razvojni aspekti kulturnih industrija, BalkanKult, Beograd, 2002.
79
Hereticus, 2/2007
Ivana Kronja
stremizma progla{enog za prethodno pomenute strategije definisanja i
o~uvanja nacionalnog kulturnog identiteta, ovoga puta novokomponovane, ne~asne i pro`ete ksenofobijom i otkupom zlo~ina bliske pro{losti.
Ako se velika sredstva ula`u u kulturu, kao nedavno u teatar i kinematografiju, onda se u to upli}u li~ni interesi, nepotizam i korupcija, manje
nego profesionalni kriterijumi; s druge strane, podr`avaju se neki populisti~ki projekti – kao npr. Sabor truba~a u Gu~i, koji su ve} po sebi komercijalni, da bi zadovoljili neke dnevnopoliti~ke manipulativne interese. Izostaju posete vrhunskih likovnih izlo`bi iz inostranstva, ili stranih
teatara, koje bi omogu}ile kontinuiranu uklju~enost zemlje u kvalitetne
svetske kulturne tokove; izostaju ~ak i kontinuirane informacije o kulturnim de{avanjima u zemljama sa kojima smo donedavno delili sudbinu, a gde `ive isti ili sli~ni narodi: Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, itd.
Nismo uklju~eni ni u balkansku regionalnu kulturnu saradnju, osim sporadi~no. Kvalitetni umetni~ki filmovi prikazuju se svega nekoliko dana
u godini, na nekoliko filmskih festivala, dok ina~e bioskopski repertoar
95% popunjavaju ki~ proizvodi ameri~kog kulturnog imperijalizma, ratno-akcioni trileri i komedije koje veli~aju ameri~ku hegemoniju i ideologiju neoliberalnog kapitalizma (prika`e se i poneki izvrstan film ove
produkcije, ali to je svakako nedovoljno). Koncerata umetni~ke klasi~ne
muzike ima, ali opet ne u dovoljnom kontinuitetu, a oni, {to je tragi~no,
dobrim delom ostaju finansijski nedostupni umetni~ki obrazovanoj publici. Tako je tokom pro{le godine u novootvorenoj Areni na Novom
Beogradu odr`an Pavarotijev koncert, a mediji su prenosili “ekskluzivnu” listu gostiju: novope~enih bogata{a sa sivim kapitalom, vladaju}ih
i kompromitovanih politi~ara i, ponajpre, turbo-folk zvezda, koje su u
svom ose}anju kulturne inferiornosti ovo shvatile kao li~ni presti`, po
principu, mo`da smo nekulturni, ali smo besramno bogatiji od vas. Tako su novine i TV izvestile da su Indira Radi}, Ceca, Keba i drugi estradni umetnici odu{evljeno zaposeli mesta u prvim redovima, plativ{i
ulaznicu u vrednosti od oko 500 evra, {to je astronomska cifra za svakog
po{tenog gra|anina i gra|anku u Srbiji koji rade svoj posao i imaju porodicu (ako je uop{te i mogu}e da ih imaju). Uop{te ne smatram da ovim
ljudima (ako ih zakon ne goni) nije mesto na “elitnom” koncertu, naravno da jeste, ali zaista je nakazna kulturna ne-politika koja ovaj koncert
nije finansirala, tako da studenti muzi~kih akademija, ~lanovi beogradske Opere ili filharmonije, dr`avnih horova itd. mogu beneficirano da
prisustvuju koncertu – a nisu mogli, najve}i deo njih uop{te nije mogao
da plati kartu i ostao je “ispred vrata” tako velikog muzi~kog doga|aja
– dok su proizvo|a~i destruktivne ki~ kulture pokondireno dokazivali
svoj status. Ovaj slu~aj je samo jedan od simptoma na{e divlje tranzicije.
Da je situacija na univerzitetu o~ajna, dosadno je i govoriti; li~ni mono-
80
Kultura i politi~ki ekstremizam
poli, zaostalost nastavnih programa i {ovinisti~ke ideje koje se provla~e
u mnogim humanisti~kim predmetima, nizak nivo akademskih usluga i
tehni~kih uslova, a ogromne {kolarine za na{e osiroma{ene studente,
samo su deo slike. Nekriti~no uvo|enje Bolonjske deklaracije tako|e
ima svojih proma{aja, a mladi talenti kada zavr{e studije bukvalno su
prognani u inostranstvo, kako ne bi biolo{ki ugrozili egzistenciju svojih
profesora, od kojih se mnogi bogate preko univerziteta na razne na~ine,
ne{tedimice koriste}i svoje politi~ke i druge privilegije, bez ikakve tendencije da se ovo stanje popravi. ^asni pojedinci i ovde potvr|uju ovo
pravilo.
Kultura zabave i proizvodnja
politi~ko-psiholo{kog ekstremizma
Kakav je, onda, sadr`aj doma}ih kulturnih industrija, tzv. komercijalnog sektora kulture, od izdava{tva, preko mode do masovnih medija? U kompletnoj doma}oj kulturnoj produkciji dominiraju “laki” proizvodi mas-medijske i popularne kulture, od kojih se ve}ina pasivno prima
iz inostranstva. Ideolozi korporativno-globalisti~ke kulture u na{oj sredini (a, verujem, i drugde u tranzicijskim zemljama) mogu se podeliti na
one koji dolaze spolja, i one koji dolaze iznutra. Oni koji dolaze spolja
jesu kreatori mas-medijskih (~itaj ideolo{kih) poruka, sme{teni u zapadnim centrima mo}i, proizvo|a~i ovih poruka za svetsko tr`i{te; oni koji dolaze iznutra jesu kreatori njihovih lokalnih interpretacija. Kako su
sadr`aji kulture zasnovane na umetni~kim kriterijumima i obrazovanju,
tzv. elitne kulture, ali i alternativne umetni~ke kulture, iz navedenih razloga od minimalnog ili naj~e{}e nikakvog uticaja na dru{tvo, ostaje da
se pozabavimo onim {to ima presudan i dominantan uticaj na dru{tvo:
a to je tako|e ve} pomenuta masovna i popularna kultura, sadr`aj srpskih medija.
Kultura zabave i izmi{ljenog hedonizma, pornografije, ki~ serija
na TV, lo{e muzike i pornografski intonirane promocije ki~ vrednosti,
neobrazovanosti, promiskuiteta i mizoginije na “Pinku” i drugim stanicama koje ga opona{aju, koji i u postpetooktobarskom re`imu neometano nastavlja da kreira ~itav jedan kulturni obrazac, koji u odsustvu
drugih oblika zabave i boljeg `ivota sledi razo~aravaju}e velika masa stanovni{tva, pra}ena je i promocijom reklamnih poruka modne industrije
i indoktrinacijom stanovni{tva potro{njom, kako kozmeti~kih proizvoda i modnih artikala tako i piva svih vrsta, cigareta, deterd`enata, u ~ijim reklamama majke imaju samo mu{ku decu, prema jednom gnusnom
neokonzervativnom sitnobur`oaskom modelu. U “klin~u” izme|u ovih
promotera, koji, kako sam ve} rekla, dolaze i iznutra i spolja, ne~ega {to
bi trebalo da gradi novi i sveobuhvatni sistem vrednosti globalisti~ke
81
Hereticus, 2/2007
Ivana Kronja
kulture, nalaze se doma}e devojke i mladi}i, mu{karci i `ene, koji se poluupu}eno kre}u kroz galimatijas lokalno/globalnih poruka o tome kako
dosegnuti sre}u – i o tome {ta bi sre}a trebalo da bude. Ispod ovih poruka “zabave” nalaze se, naravno, i politi~ke poruke o tome koje se sve
vrste poslu{nosti o~ekuju od ljudi i ~itavih zajednica. Zapadne uzore masovne kulture ne{to vulgarnije }e interpretirati doma}i novope~eni “ideolozi sre}e”, srpski tabloidi i zabavne TV stanice, stavljaju}i ih u doma}i
kontekst konfuzije izme|u nekriti~kog prihvatanja neoliberalnih tendencija i neokonzervativnih nazora populisti~kih politi~ara (naro~ito onih
iz redova biv{eg re`ima, od kojih su neki i u sada{njoj vladi), u kojima
je sr` amoralnosti Milo{evi}evog vremena zaodenuta lju{turom izmi{ljene “pravoslavne ~estitosti” i “vrednosti doma}eg ognji{ta”, dok }e prodemokratski orijentisane stranke kroz svoje medijsko delovanje u su{tini zagovarati malogra|ansku (da ne ka`emo palana~ku) kulturu. Sve su
ovo odgovori na ekonomsku i krizu vrednosti, u kojoj se spas tra`i u mizoginiji i “u~vr{}ivanju patrijarhalnih vrednosti”, koga i ne mo`e biti u
ovakvom stadijumu raspadanja, pa su stoga sve ovo simulakrumi. U me|uvremenu, prostituizacija `ene, koju donosi dru{tvo bede u kome `ivimo, u svim simboli~kim sadr`ajima doma}e popularne kulture cveta. Na{e se mlade `ene nalaze pred slikama striptizeta i peva~ica u tabloidima
i pred fabrikovanim osmehom neobrazovanih “Pinkovih” voditeljki, koje sa nekriti~kim divljenjem hvale sve razorne elemente potro{a~ke modne kulture, koje za~injavaju doma}im neoprimitivizmom u sagledavanju rodnih uloga, kakav se neguje na javnoj sceni.
Iako na{u o~iglednu ekonomsku bedu mo`emo uzeti kao glavnog
krivca za lo{e stanje u ovda{njoj kulturi, nu`no se name}e i dodatak na
ovu dijagnozu: to je politi~ka kultura {ovinizma i netrpeljivosti, kultura
bezobzirnosti, ar~enja dr`avnih para od poreza, korupcije i odsustva ikakve samilosti za `rtve srpskog dru{tva nejednakosti, koja se vidi u postupanjima politi~ara, svih institucija, me|uljudskim odnosima i u svakodnevnom `ivotu. Ovakva kultura i stavovi ~ine i sistematski sadr`aj
doma}ih medija. @ivimo u zemlji u kojoj nije za{ti}en elementarni ljudski `ivot, a kamoli neka druga ljudska i gra|anska prava. Sistematskom
akcijom tabloida ratni zlo~in i zlo~ini najve}eg stepena, kao {to je ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a, relativizuju se i pretvaraju u patriotske ~inove. Od pripadnika tajnih slu`bi, vojske i policije, koji su sistematski ubijali ljude, preko psihopatskih kriminalaca regrutovanih da
izvr{e dela kriminalno organizovanih struktura mo}i koje se pro`imaju
sa dr`avnim slu`bama, prave se romanti~ni junaci koji pi{u pesme. Knjige hvalospeva ha{kim optu`enicima se nesmetano prodaju na kioscima.
Najve}i deo na{eg stanovni{tva jedini kulturni uticaj i razmenu
dobija sa TV „Pinka” i iz srpskih tabloida poput Kurira, bivaju}i psiho-
82
Kultura i politi~ki ekstremizam
lo{ki i emotivno uslovljen na ove razaraju}e ki~ sadr`aje i sistematski
odgajan u kulturi nacionalisti~kog mita, politi~kog ekstremizma i netolerancije prema svemu {to nije “paradigmatski srpski mu{karac” i interesi njegovog bratstva, prema politi~arima reformske opcije (ako ih uop{te ima!), `enama – ogromna kultura mizoginije cveta i odr`ava se u na{oj
sredini, drugim narodima i rasama; sistematsko {irenje mr`nje prema
Albancima i spre~avanje racionalnog razgovora o situaciji na Kosovu i
strategijama koje se mogu preduzeti, u korist pothranjivanja iracionalnih mitomanskih narativa i manipulacije ve} dovoljno tragi~nim informacijama; tako|e i surovo negiranje ~injenice bede u kakvoj `ivi romska populacija; zatim nevidljivost siroma{nih i prezir prema njima, kao
da su sami krivi za svoju sudbinu, u zemlji sistematski oplja~kanoj od
jednog kartelski organizovanog re`ima i sada poni`enoj i lo{e vo|enoj,
ucenjenoj nekolicinom ha{kih begunaca, koji su za{ti}eni; mr`nja prema
homoseksualcima, progresivnim intelektualcima, itd. Klerikalni militarizam, veli~anje ratnih zlo~inaca Mladi}a - svaka naslovna strana “Kurira” posve}ena je“telenoveli u nastavcima” o potrazi za Mladi}em, hvataju}i ~itaoce na ki~ emocije, Karad`i}a, ispovesti \in|i}evih ubica i dr.,
pune na{u tabloidnu {tampu:
“U Srbiji se posle promene re`ima (oktobra 2000) pojavilo nekoliko tabloida za koje niko sa sigurno{}u ne mo`e da ka`e kome pripadaju. Uglavnom imaju male tira`e, niske cene i nikakav ili minimalni
oglasni prostor, iz ~ega proisti~u sumnje u izvore njihovog finansiranja
i motive osnivanja. Ti listovi spadaju u korpus `ute {tampe, ali imaju
uglavnom politi~ku sadr`inu i politi~are kao glavnu temu, za razliku od
evropskih tabloida, kojima su ciljna grupa interesenti de{avanja na estradi. Iz impresuma tih listova te{ko je mogu}e saznati ‘~iji su’, ali se po
sadr`ini (naj~e{}e napadi na pojedine politi~are ili odre|ene politi~ke
opcije bez navo|enja izvora) mo`e zaklju~iti koga zastupaju. Smatra se
da iza njih stoje odre|ene ekonomske ili politi~ke strukture koje diktiraju ure|iva~ku politiku, a obazrivo se mo`e ~uti da se neki od njih finansiraju iz sumnjivog ,kriminalnog’ kapitala”,4 zaklju~uje novinarka
Draga Bo`inovi}. Bo`inovi} dalje isti~e da ovi senzacionalisti~ki mediji,
u nepostojanju i neadekvatnoj primeni postoje}ih zakona, {ire}i neproverene i neistinite vesti, ostvaruju prili~an uticaj na javno mnjenje, jo{
drasti~nije smanjuju}i odgovornost za javnu re~ u Srbiji. Materijalna beda i neizvestan status ve}ine novinara uti~e na njihovo lako priklanjanje
4
Draga Bo`inovi}, “Srbija: Ekonomski pritisci na nezavisnost medija – U tra`enju prave mere”, u: Radenko Udovi~i} (ur.). Medijska spoticanja u vremenu
tranzicije:Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna
Gora. Sarajevo: Media plan institut, 2005. str. 79-80.
83
Hereticus, 2/2007
Ivana Kronja
ure|iva~kim politikama diktiranim strana~kim i interesima drugih mo}nih grupacija u dru{tvu, dok je za vlast kontrola medija koju sistematski ostvaruje daleko va`nija od njihove istinske demokratizacije.
U uslovima odsustva kriti~ke javne re~i i humanisti~ki intonirane
kulture i umetnosti, cveta politi~ki ekstremizam, nacionalizam i podr{ka
svakom obliku netolerancije, koji istovremeno ove uslove namerno i
proizvode. Tabloidni {tampani mediji u~estalo koriste govor mr`nje prema svojim politi~kim protivnicima, `enama, etni~kim i drugim manjinama, kao i pornografsku i uop{te degradiraju}u vizuelnu reprezentaciju
`ena. Problem mizoginije i pornografskog prikazivanja `ena veoma je
prisutan u tabloidnoj {tampi u Srbiji i Crnoj Gori, bez obzira da li se radi o javnim ili anonimnim li~nostima (foto-modelima koji u~estvuju u
porno-industriji). Ovakva reprezentacija i rodna diskriminacija `ena ima
veoma odre|enu politi~ku funkciju - ona podr`ava {ovinizam i militarizam i ekstremno desne politi~ke opcije u dru{tvu, koji su u formi tzv.
ratni~kog patrijarhata bile na snazi u Srbiji i Crnoj Gori ~itavu proteklu
deceniju, oblikuju}i politi~ki `ivot ali i javno mnjenje uop{te, pa tako i
stavove o rodnim ulogama i odnosima izme|u polova. Postoji, dakle,
ideolo{ka veza izme|u pornografskih i degradiraju}ih reprezentacija `ena i politi~kih opcija koje se su{tinski izja{njavaju protiv civilnog, gra|anskog i demokratski ure|enog poretka, protiv vrednosti koje po{tuju
razli~itost i toleranciju. @ene ovde slu`e kao instrument jedne perfidne
politi~ke manipulacije, u kojoj ~italac uslovljeno reaguje direktno do`ivljavaju}i vizuelne i druge poruke u novinama u duhu pomenutih politi~kih opredeljenja i ideolo{kih matrica, budu}i da je na to nau~en tokom
proteklih godina vladavine autoritarnog re`ima u Srbiji i Crnoj Gori,
koji je u mnogim aspektima funkcionisao upravo kao “porno-nacionalizam.”5 U izdava{tvu knjiga nalazimo poplavu prevoda lake “nju ejd`”
literature o spasu du{e i tela, ali i dela o teorijama zavere, masonima i
sl. i antisemitskih knjiga. Neko to pla}a, a neko zdu{no prodaje i objavljuje. Dr`avne intervencije nema, a za{to, svima je jasno – sve to suvi{e
pogoduje izuzetno mo}nim ekstremisti~ki nastrojenim politi~kim strujama. Tu su i eroti~ne ispovesti kvazi-knji`evnica koje rade kao prostitutke na hot-lajnu, dok doma}a “Plejbojeva” ze~ica s ponosom govori
kako pi{e haiku poeziju i osvaja za svoju knji`evnost nagrade u inostranstvu! Da li je ovo {ala, ili zbilja? La`ni klerikalni i uop{te desni konzervativizam na jednoj, i pornografija na drugoj strani, koji se uzajamno
podr`avaju!?! I kakva degradacija svakog intelektualizma, kriti~kog mi{ljenja i, kona~no, `enske intelektualnosti. Da li u Srbiji `ena mora biti
5
84
Alexei Monroe: “Balkan Hardcore: Pop culture and paramilitarism”, in: Central Europe Review, vol. 2, no. 24, 19 June 2000.
Kultura i politi~ki ekstremizam
polno degradirana i ogoljena do gole ko`e, pa tek onda imati prava da
pi{e poeziju, i imaju li `ene sa gra|anskim zanimanjima pravo na eros i
seksualnost, postavlja se kao jo{ jedno ozbiljno pitanje. Naravno, ekstremizam sve vidi u suprotnostima, stereotipima i negativnim mitovima kako o `enama tako i o mu{karcima, kako bi se ratni~ka patrijarhalna mafija {to du`e odr`ala na vlasti i kako ne bi dopustila razvoj nekih drugih,
demokratskijih, prosve}enih oblika patrijarhata, kakvi postoje u razvijenoj Evropi (iako ni ona naravno ne predstavlja ideal dru{tva jednakosti u bilo kom smislu).
Od televizije do izdava{tva, na{a kultura se svodi na populisti~ke
obrasce koji nekriti~no i namerno propu{taju sadr`aje politi~kog ekstremizma, netolerancije, pornografije i relativizacije zlo~ina. Nalazimo se
u za~aranom krugu: dok se nivo svesti obi~nog, prose~nog stanovni{tva
ne podigne, dok se ne unapredi politi~ka kultura i umanji mizoginija i
svi drugi oblici netolerancije, dok se nacionalnim politi~kim konsenzusom i u svim medijima ne osude ratni zlo~ini, nacional-{ovinizam, zlo~ini
i plja~ka biv{eg re`ima, koji je jo{ uvek delimi~no i sada{nji, na{ kvalitet
`ivljenja i kultura bi}e nedopustivo niski; sve ovo ne mo`e se dogoditi
bez kulturnog otvaranja, koje mora biti bez ksenofobije ali i bez implementacije jeftinih oblika zapadnog kulturnog imperijalizma, i mora i}i i
prema iznutra i prema spolja: i prema doma}im neprepoznatim nosiocima kvalitetnih vrednosti i prema bogatoj svetskoj kulturnoj sceni dana{njice. Drugim re~ima, ako Srbija vidi Rembrantovu izlo`bu, vrhunac
humanisti~ke kulture saose}anja, i izlo`bu o Sigmundu Frojdu, i ako mediji ka`u da je to OK, i ako se vi{e plasiraju nezavisni intelektualci i umetnici, umesto servilnih emisija sa nosiocima vlasti, onda }e i tabloidi dospeti u drugi plan, budu}i da sada nemaju konkurenciju. Mo`da }e tada
na{e mo}ne politi~ke partije organizovati i javna prihvatili{ta sa hranom
koja no}u preostane u restoranima, a koja se tako ne}e bacati, a samilost dr`ave nahraniti armiju ljudi koja jede po kontejnerima. Zvu~i mo`da idealisti~ki, ali ovom dru{tvu potrebno je da ponovo uspostavi kriterijume i na|e prave vrednosti, koje su se usput zaturile.
Ivana Kronja
CULTURE AND POLITICAL EXTREMISM
Summary
In societies and environments that experienced a fundamental destruction of values on which they were based, as well as the break-up of functioning
of internal social and political organisation, state and cultural institutions, each
85
Hereticus, 2/2007
Ivana Kronja
discussion on the place and direction of development of a culture becomes very
difficult and it must take into consideration these exceptional circumstances.
The lack of proper and well organised political organisations in these crisis societies leads to the direct dependence of other organisational forms in the realm
of society on changeable, uncertain and painful political circumstances, decisions, conflicts and unsolved strategies. This characteristic of transition in other
societies is strongly present in the field of culture. From television to publishing,
our culture predominantly entails populist forms which uncritically and deliberately produce political extremism, lack of tolerance, pornography and relativisation while in the long term there is no planned politics of cultural development and support for authentic artistic projects.
Key words:
culture, political extremism, transition, populism, mass media
Voja Stani}, Barka sa Mljeta, 1971.
86
UDK 343.41
343.341/.342
Vladimir Beljanski
advokat, Novi Sad
PRAVO I POLITI^KI EKSTREMIZAM
– MOGU]NOST PRIMENE REPRESIJE
Rezime: Politi~ki ekstremizam ugro`ava najvi{e demokratske vrednosti
jednog dru{tva, a ~esto i njegovu nacionalnu i teritorijalnu bezbednost. Svaka
dr`ava se protiv takvog delovanja brani zakonitim sredstvima, {to je regulisano
i Evropskom konvencijom, odnosno u Srbiji Zakonom o javnom informisanju
i Krivi~nim zakonikom. Autor raspravlja o verbalnom politi~kom terorizmu i
terorizmu kao krivi~nom delu. Prvi je, kao podstreka~, veoma ~esto sau~esnik
drugoga. U zavr{nom delu teksta autor ukazuje da u poslednjih petnaestak godina u Srbiji krivi~na dela politi~kog terorizma gotovo da i nisu sankcionisana,
po{to su i najvi{i nosioci vlasti pribegavali politi~kom ekstremizmu. Tek u poslednjih nekoliko godina po~ela su su|enja za najte`e oblike ovih krivi~nih dela. Da bi sankcionisanje svih oblika politi~kog terorizma bilo potpuno, pravosu|e mora biti nezavisno, a politi~ko okru`enje zdravo.
Klju~ne re~i:
politi~ki ekstremizam, verbalni politi~ki ekstremizam, politi~ki
ekstremizam kao sau~esnik u izvr{enju krivi~nog dela, terorizam,
pravosu|e, dr`avna represija, sloboda izra`avanja, mediji, politi~ko okru`enje, Evropska konvencija, Zakon o javnom informisanju Republike Srbije, Krivi~ni zakonik Republike Srbije, Zakon o politi~kim organizacijama
Pravosu|e bi trebalo da u odnosu na politi~ki ekstremizam zauzima mesto za{titnika dr`ave, demokratskih vrednosti i tolerancije. Ostvarenje tog cilja mogu}e je pod uslovom da su delovi pravosu|a nezavisni,
politi~ki neutralni, dovoljno stru~ni i dovoljno otvoreni za shvatanje potrebe primene krivi~nog prava ili drugog prava kojim se ograni~ava neprihvatljivo javno istupanje.
Na prvi pogled ovaj zadatak nije te`ak. Problem se, me|utim, javlja ve} kod polja procene dozvoljenosti odre|enog pona{anja i kod dono{enja odluke da li je neka pojava prihvatljiva ili neprihvatljiva u modernom dru{tvu.
Odre|eni metodi za ovakve procene postoje. Ukoliko je u pitanju
procena potrebe delovanja pravosu|a u odnosu na ekstremne slu~ajeve
verbalnog izra`avanja u vezi sa politi~kim ekstremizmom, odgovori na
87
Hereticus, 2/2007
Vladimir Beljanski
mnoga pitanja se mogu na}i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, koje su rezultat primene Evropske konvencije. ^lan 10 st. 2 Evropske konvencije propisuje odstupanja od proklamovane i garantovane slobode izra`avanja, tj. slobode govora kao jedne od osnovnih vrednosti
demokratije. U prvom delu ove odredbe garantuje se pravo na slobodu
izra`avanja, kao i na pravo da se informacije primaju. Drugi deo glasi:
po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se mo`e podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili
kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu
u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala,
za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja obave{tenja dobijenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
Op{te prihva}ena tri uslova za navedena ograni~enja su: da je delovanje dr`ave (pravosu|a) propisano zakonom, da je takav vid represije neophodan u demokratskom dru{tvu i da je ispunjen jo{ jedan od
prethodno navedenih uslova. Ova merila, naravno, u praksi nailaze na
slede}u ozbiljnu prepreku, a to je pitanje kada je represija neophodna u
demokratiji i kada je neophodna radi za{tite npr. nacionalne bezbednosti. Primenom propisa u dobroj nameri uz obrazlo`eno i ~vrsto uverenje
da su takve mere neophodne i da se na drugi na~in navedene vrednosti
ne mogu sa~uvati, sudovi }e, kao krajnji donosioci odluka u ovakvim slu~ajevima, donositi i pravilne odluke.
Sli~na re{enja Evropska konvencija predvi|a i u ~lanovima 9 i 11,
koji se odnose na slobodu misli, savesti i veroispovesti i na pravo na slobodu okupljanja i udru`ivanja.
Uloga medija, javnih osuda politi~kog ekstremizma i ve}inskog stava da su odre|ena pona{anja neprihvatljiva ~esto }e dovesti do situacije da je o~igledno da nije neophodna represivna reakcija dr`ave i da su
demokratske vrednosti ve} o~uvane. Ovakav princip predstavlja pomalo ~udnu ulogu pravosu|a, koje dobija zadatak da reaguje tek kada dru{tvo nije svesno da je ugro`eno i da je takvo pona{anje neprihvatljivo.
[to je reakcija dru{tva na neprihvatljiva pona{anja sna`nija, to je potreba dr`ave za represijom manja i suprotno, ukoliko izostane javna osuda, tada pravosu|e treba da reaguje brzo i odlu~no. Odnos obrnute proporcije nije po`eljno, a ~esto nije ni mogu}e primeniti u krivi~nom pravu,
ve} samo u specifi~nim odnosima slobode govora i neophodnih ograni~enja.
U na{em zakonodavstvu je ova oblast regulisana Zakonom o javnom informisanju. ^lanovima 17 do 25 propisana je mogu}nost zabrane distribucije informacije. Uz prethodno navedene propise iz Evropske
88
Pravo i politi~ki ekstremizam – mogu}nost primene represije
konvencije, kod nas su takve mogu}nosti predvi|ene i za propagiranje
rata ili zagovaranje nacionalne, verske i rasne mr`nje, koje predstavlja
podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, pod uslovom da
od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna, nepopravljiva posledica ~ije se nastupanje ne mo`e spre~iti na drugi na~in. Okru`ni sudovi su nadle`ni za odluku o mogu}oj zabrani po ovom osnovu, a na inicijativu javnog tu`ioca.
^lanom 38 Zakona o javnom informisanju zabranjen je govor mr`nje, koji je definisan kao objavljivanje ideja, informacija i mi{ljenja kojima se podsti~e diskriminacija, mr`nja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, etni~koj
grupi, naciji, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira
na to da li je objavljivanjem u~injeno krivi~no delo. Postupak po ovom
osnovu pokre}e se po privatnoj inicijativi i mo`e se odnositi na zabranu
ponovnog objavljivanja informacije i na objavljivanje presude kojom je
takva zabrana izre~ena.
Sve {to je napred navedeno odnosi se na verbalni politi~ki ekstremizam i bez namere da se pru`i obja{njenje bliskosti izme|u politi~kog
ekstremizma i terorizma. Krivi~im propisima regulisan je drugi deo pitanja pravne represije i to u zavisnosti od na~ina delovanja politi~kih ekstrema.
U Krivi~nom zakoniku Republike Srbije postoji vi{e krivi~nih dela
koja mogu biti rezultat politi~kog ekstremizma ili su u vezi sa politi~kim
ekstremizmom. Politi~ki ekstremizam }e naj~e{}e predstavljati oblik sau~esni{tva u izvr{enju odre|enog krivi~nog dela, naravno pod uslovom
da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za to. Podstrekavanje je kao
oblik sau~esni{tva propisano ~l. 34 Krivi~nog zakonika, ali je za njegovo postojanje neophodno da je podstrekavanje izvr{eno sa umi{ljajem.
Podstrekavanje podrazumeva postojanje i poticanje inicijative za izvr{enje krivi~nog dela od nekog drugog lica, a ne od izvr{ioca. U krivi~nopravnoj teoriji podstrekavanje je ili stvaranje kod drugog odluke da se
izvr{i krivi~no delo ili u~vr{}ivanje takve odluke. Podstrekavanje se mo`e odnositi na jedno ili vi{e lica, bez obzira da li podstreka~ ta lica poznaje. Podstrekavanje mo`e biti posredno ili neposredno, direktno i sukcesivno. Kada se podstrekavanje odnosi na ve}i broj lica, podstreka~ ne
mora da zna ko }e izvr{iti krivi~no delo. Odluka podstreka~a je da se
kroz njegovo delovanje stvori ili u~vrsti namera da se izvr{i krivi~no delo kod svih ili kod nekog od podstrekavanih lica.
U odnosu na konkretna krivi~na dela propisana posebnim delom
zakonika, politi~ki ekstremizam bi se najpre mogao dovesti u vezu sa
89
Hereticus, 2/2007
Vladimir Beljanski
~etrnaestom glavom Krivi~nog zakonika koja se odnosi na krivi~na dela
protiv sloboda i prava ~oveka i gra|anina.
Prvo krivi~no delo ove vrste se odnosi na povredu ravnopravnosti (~l. 128) i propisuje kaznu do 3 ili do 5 godina ako je izvr{ilac slu`beno lice u vr{enju slu`be. Delo se izvr{ava uskra}ivanjem ili ograni~avanjem ljudskih prava zbog nacionalne, etni~ke, verske ili rasne pripadnosti,
veroispovesti, politi~kog ube|enja, pola, jezika, obrazovanja, dru{tvenog
polo`aja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog svojstva.
Druga krivi~na dela koja mogu biti povezana sa politi~kim ekstremizmom su povreda prava upotrebe jezika i pisma (~l. 129), povreda slobode izra`avanja nacionalne ili etni~ke pripadnosti (~l. 130), povreda slobode ispovedanja vere i vr{enja verskih obreda (~l.131), povreda slobode
kretanja i nastanjivanja (~l. 133), ugro`avanje sigurnosti (~l.138), povreda slobode govora i javnog istupanja (~l. 148), spre~avanje politi~kog i
sindikalnog ili drugog organizovanja i delovanja (~l. 152). Potrebno je
ukazati da se i druga krivi~na dela mogu izvr{iti kao posledica ekstremnog politi~kog delovanja, ali se ovom prilikom navode samo ona za koja se pretpostavlja da su ~e{}a i o~iglednija posledica takvog delovanja.
Sedamnaesta glava Krivi~nog zakonika odnosi se na krivi~na dela
protiv ~asti i ugleda. Karakteristi~na za politi~ki ekstremizam su uvreda
(~l. 170), kleveta (~l. 171), povreda ugleda naroda, nacionalnih i etni~kih
grupa SCG (~l. 174) i povreda ugleda strane dr`ave ili me|unarodne organizacije (~l. 175). Ova krivi~na dela se u najve}em broju slu~ajeva izvr{avaju govorom, mada su mogu}i i drugi oblici izvr{enja.
Te`a krivi~ni dela koja mogu biti rezultat politi~kog ekstremizma
propisana su dvadeset osmom glavom Krivi~nog zakonika i usmerena
su protiv ustavnog ure|enja i bezbednosti Republike Srbije i SCG. Neka od njih su napad na ustavno ure|enje (~l. 308), pozivanje na nasilnu
promenu ustavnog ure|enja (~l. 309), ubistvo najvi{ih predstavnika dr`avne zajednice i dr`ava ~lanica (~l. 310), oru`ana pobuna (~l. 311), terorizam (~l. 312) i dr. Iz ovog poglavlja potrebno je izdvojiti izazivanje
nacionalne, rasne, verske mr`nje i netrpeljivosti (~l. 317) kao verovatno
naj~e{}e izvr{avano krivi~no delo od po~etka devedesetih godina do danas i istovremeno delo za koje se tu`ila{tvo nikada nije odlu~ivalo za krivi~ni progon. Potpuno pogre{no shvatanje da je izazivanje ovakve mr`nje u vremenu ratova i lo{ih me|udr`avnih odnosa u okru`enju na neki
na~in bilo po`eljno i dobrodo{lo, dovelo je do izvr{enja daleko te`ih krivi~nih dela u vezi sa oru`anim sukobima.
Glava trideset ~etvrta Krivi~nog zakonika odnosi se na krivi~na
dela protiv ~ove~nosti i drugih dobara za{ti}enih me|unarodnim pravom.
U ovu grupu ulaze genocid (~l. 370), zlo~in protiv ~ove~nosti (~l. 371),
90
Pravo i politi~ki ekstremizam – mogu}nost primene represije
ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva (~l. 372), protiv ranjenika i bolesnika (~l. 373), organizovanje i podsticanje na izvr{enje genocida i ratnih zlo~ina (~l. 374), rasna i druga diskriminacija (~l. 387), me|unarodni
terorizam (~l. 391) i dr.
Osvrtom na poslednjih petnaest godina rada na{eg pravosu|a uo~ava se upadljiv izostanak krivi~nih progona za ve}inu navedenih krivi~nih dela. Izuzetak od navedenog predstavljaju krivi~na dela oru`ane
pobune i terorizma, a vezana su za zbivanja na Kosovu. Iako je Krivi~ni
zakonik stupio na snagu po~etkom 2006. godine, gotovo sva navedena
krivi~na dela su postojala i u prethodnim krivi~nim propisima. Tek u poslednjih nekoliko godina zapo~eti su postupci koji se odnose na ratne
zlo~ine, a do izvesne mere je pobolj{ana saradnja sa Ha{kim tribunalom.
U Novom Sadu su zapo~eti postupci protiv pripadnika grupe “Nacionalni stroj” za izazivanje nacionalne, rasne, verske mr`nje i netrpeljivosti.
Ovo me|utim ne ukazuje na poku{aj pravosu|a da se deluje preventivno.
Ka`njavanje krajnjih izvr{ilaca krivi~nih dela, a izostanak sankcionisanja podstreka~a ne}e dovesti do ispunjenja zadatka koji se nalazi pred
na{im sudstvom.
Politi~ki ekstremizam koji dolazi od nosilaca vlasti, uklju~uju}i tu
i zakonodavnu i izvr{nu vlast, ali i od drugih politi~kih javnih li~nosti kao
kreatora modela dozvoljenog pona{anja, postao je deo svakodnevice.
[tavi{e, od javnih li~nosti se sve vi{e o~ekuju ekstremni stavovi, koji uz
politi~ku identifikaciju postaju deo interno politi~ki po`eljne demagogije. Problem nije, dakle, samo u kreatorima poruka koje se {alju, ve} i u
onima koji ih primaju. U politi~ki zdravom okru`enju, u kome bi najve}i, najsna`niji i najnepo`eljniji politi~ki ekstremizam bio izop{ten isto
kao i nosioci takvih ideja, bilo bi zadovoljeno i na~elo slobode govora i
nesankcionisanja za javno izneto mi{ljenje i neophodnosti da u svakom
dru{tvu postoji jedan mali deo koji zastupa ekstremne stavove neprihvatljive za ve}inu.
Zbog izostanka takvog odnosa snaga u dru{tvu naviklom na ratove i siroma{tvo koji su pra}eni svakodnevnim porukama mr`nje usmerenim na “one druge koji su nam za to krivi”, bila je i jo{ uvek je neophodna reakcija pravosu|a.
Dr`ava uz obavezu da sankcioni{e neprihvatljivo politi~ki ekstremno pona{anje ima i drugu obavezu prema svima ostalima koji ne ulaze
u tu kategoriju. To je pozitivna obaveza da se omogu}i u`ivanje raznih
drugih prava koja mogu biti predmet i cilj napada. Ovo zna~i da je uz
primenu krivi~nopravnih sankcija i neophodnih ograni~enja slobode govora i informisanja, pravni sistem primoran da deluje na taj na~in da
obezbedi da politi~ki ekstremizam, kao i bilo koji drugi razlog, ne do-
91
Hereticus, 2/2007
Vladimir Beljanski
vede do toga da gra|ani ne koriste svoja garantovana prava. Opet kao
prva na udaru nedozvoljenih pona{anja nalaze se sloboda mi{ljenja i izra`avanja (~l. 29 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim
slobodama), pravo na li~no dostojanstvo, pravo na nediskriminaciju i
dr. Bez obzira na predvi|enu slobodu udru`ivanja (~l. 32 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama) Zakon o politi~kim
organizacijama predvi|a mogu}nost da se politi~kim partijama zabrani
rad sudskom odlukom. Razlog za ovakvu zabranu je delovanje radi nasilnog ru{enja ustavom utvr|enog ure|enja, raspirivanje nacionalne rasne i verske mr`nje i netrpeljivosti. Postupak zabrane je predvi|en na
inicijativu javnog tu`ioca, a odluku donosi Vrhovni sud Srbije.
Vladimir Beljanski
LAW AND POLITICAL EXTREMISM – POSSIBILITY OF
APPLYING REPRESSION
Summary
Political extremism endangers the highest democratic values of society
and often its national and territorial security. Each state defends itself from this
by legal means which is regulated by the European Convention and, in Serbia,
by the Public Information Act and Criminal Code. The author discusses verbal
political terrorism and terrorism as a criminal offence. The former is, as instigator, also a frequent co-perpetrator of the latter. The final part of the text points
out that in the last fifteen years in Serbia the criminal offences of political terrorism were not sanctioned due to the fact that the highest stakeholders of power indulged in political extremism. Only in the last few years did the trials for
the gravest form of these criminal offences begin. In order to fully sanction all
forms of political terrorism the judiciary must be independent and the political
environment must be healthy.
Key words:
92
political extremism, political extremism as co-perpetrator in committing a criminal offence, verbal political extremism, terrorism, judiciary, state repression, freedom of expression, media,
political environment, European Convention, Public Information
Act of the Republic of Serbia, Criminal Code of the Republic of
Serbia, Political Organisations Act
UDK 316.647.7:2
343.341:329.3
Ejub [titkovac*
novinar, Beograd
RELIGIJE I POLITI^KI EKSTREMIZAM
Rezime: Autor zastupa mi{ljenje da verski ekstremizam ne proisti~e iz
verskih u~enja bilo koje religije, nego da je podstaknut politi~kim razlozima.
Naime, tek sprega religije s politikom ra|a verski ekstremizam i versku isklju~ivost, koja ~esto vodi u najkrvavije ratove i ubijanja. Poslednji takav rat u Evropi bio je Tridesetogodi{nji rat. U savremenom svetu verski ekstremizam podsti~e terorizam, ali je on bio na sceni u ratovima prilikom raspada Jugoslavije.
Autor navodi kao primer “izvoz iranske revolucije” koji su propagirale i svetovne i duhovne vo|e Iranske revolucije, i govor episkopa Atanasija iz 1992.
godine.
Klju~ne re~i:
verski ekstremizam, politi~ki ekstremizam, terorizam, zloupotreba religije
Ako bi se prihvatila konstatacija francuskog filozofa Bleza Paskala (1623-1662), izre~ena u djelu Misli, da “ljudi zlo ne ~ine nikada tako
potpuno i radosno kao iz vjerskog ubje|enja”, onda bi odgovor na pitanje da li politi~ki ekstremizam izvire i iz religije mogao biti potvrdan.
Me|utim, treba imati u vidu da je Paskal `ivio i radio u vrijeme kada su
rane od tridesetogodi{njeg rata izme|u katolika i protestanata bile isuvi{e svje`e. To je bio jedini vjerski rat na tlu Evrope koji je vo|en zbog
crkvene dogme, ali to je samo jedna njegova dimenzija. Nije na odmet
podsjetiti da je do sklapanja Vestfalskog mira 1648. godine u tim oru`anim obra~unima ubijeno blizu ~etiri miliona katolika i protestanata. Iako ne volim da se vra}am u istoriju, ova brojka rje~ito govori koliko vjerski ekstremizam mo`e da ima pogubne posljedice, naro~ito kada je, kao
u ovom slu~aju, u sprezi sa politi~kim. ^ak se te{ko mo`e odrediti granica gdje po~inje jedan, a gdje se nastavlja drugi. To je jedan od drasti*
U toku pripreme ovog broja ~asopisa, redakcija je sa `aljenjem primila tu`nu vest o iznenadnoj smrti gospodina Ejuba [titkovca, izuzetnog sociologa religije, novinara i publiciste, a nadasve plemenitog ~oveka. ^lanovima
redakcije je ~ast {to su imali priliku da sara|uju sa ovim inspirativnim i britkim perom novinarstva, koje je ostavilo dubok trag u kulturi ju`noslovenskih prostora.
93
Hereticus, 2/2007
Ejub [titkovac
~nijih primjera iz pro{losti pogubnih posljedica potpunog sjedinjavanja
crkve i dr`ave, kako je to bilo u srednjem vijeku.
Ne ulaze}i detaljnije u teorijsko obja{njenje vjerskog ekstremizma,
`elio bih, ipak, da dodam jedan detalj na definiciju koju je dao profesor
@arko Trebje{anin, a odnosi se i na taj pojam. Pored “obo`avanja mo}i”, vjerski ekstremista je ubije|en da posjeduje i najzna~ajnije Bo`ije
osobine, koje nemaju “obi~ni” smrtnici. Upravo iz te “~injenice” crpi snagu za akcije, zavisno od toga da li se bavi misionarskim ili nekim drugim
aktivnostima. Po njegovom shvatanju, on je upravo odabran od strane
Boga za specijalnu misiju ~i{}enja la`nih vjernika, la`nih rodoljuba... Osnovni problem je u tome {to vjerski ekstremista koristi poruke svetog pisma, uobli~ava ih na svoj na~in i obja{njava kao jedinu istinu. Velika je
gre{ka to {to ~esto vjerske hijerarhije ne obra}aju pa`nju na njega ili ga
pre}utno podr`avaju, jer govori i ono {to velikodostojnici misle, ali zbog
pozicija koje zauzimaju to ne mogu da ka`u.
Jedna od osobina vjerskog ekstremiste jeste i samoobo`avanje.
Imao sam prilike da u Kairu (1989.) upoznam simpatizera jedne organizacije koja je bila zabranjena u ovoj i okolnim arapskim zemljama. U
razgovoru sa njim, za svaki slu~aj, ponavljao sam skoro poslije svake druge re~enice: “Bog je najve}i” (Allahu ekber). Da li mu je to dosadilo ili
ne, ali on je u jednom trenutku ustao i rekao: “Bog jeste najve}i, ali kad
ja ne{to objasnim, onda je to prava stvar”. Objasnio mi je da o sebi imaju takvo mi{ljenje i drugi njegovi prijatelji i saborci.
Vjerski ekstremizam ne proizlazi iz u~enja nijedne religije, odnosno nijednog svetog pisma, bez obzira {to u njima ima obilje isklju~ivosti i isticanja prava na apsolutnu istinu. Isus Hristos ka`e: “ Ja sam Alfa
i Omega, Prvi i Poslednji, Po~etak i Svr{etak”. U svetoj knjizi muslimana – Kur’anu, stoji: “Kod Allaha je prava vjera samo islam”. Ne radi se,
me|utim, samo o objavljenim, istorijskim religijama; jevrejstvu, hri{}anstvu i islamu, u kojima je osnova odnosa prema drugima i druga~ijima
da je, slobodnije interpretirano, vjera kojoj pripadam jedina prava i da
mimo nje nema druge Istine. U tom kontekstu, jevrejstvo ne priznaje
hri{}anstvo niti islam, hri{}anstvo ne priznaje islam, a najmla|a monoteisti~ka religija priznaje prve dvije religije, ali isklju~ivo iz svog ugla. Po
tom u~enju Tevrat (Tora), Ind`il (Jevan|elje) i Kur’an su u su{tini jedna
Bo`ija objava, koja je preko Bo`ijih vjerovjesnika dolazila ~ovje~anstvu
u odre|enim vremenskim periodima kada je ljudski rod mogao shvati te
poruke. Po tome, svi su bili muslimani, od praoca Adema (Adama) pa
do danas.
Isklju~ivost se podjednako odnosi i na velike azijske religije, koje su uglavnom malo poznate i jo{ manje razumljive evropskom ~ovje-
94
Religije i politi~ki ekstremizam
ku. Tipi~an je budisti~ki stav, po kome “Nema drugog na~ina za sticanje spasenja osim kroz njegovu (Budinu) nauku”. Po tome ispada da je
neko nekoga prepisivao ili dopisivao.
Teza da isklju~ivost u svetim pismima i spisima, u principu, ne proizvodi vjerski ekstremizam temelji se na u~enju svih poznatih i priznatih
religija da je ~ovjek neponovljivo bi}e i kao i najve}e Bo`ije djelo ima
prednost, slobodnije re~eno, nad dogmom. Osim toga, u svim religijama
postoji protivte`a pomenutoj isklju~ivosti kroz pozive na razumijevanje
drugih i pra{tanje. Tipi~na je novozavjetna poruka “Ljubite neprijatelje
svoje”, ili kur’anska: “Zlo dobrim uzvrati pa }e ti neprijatelj tvoj prisni
prijatelj postati”.
O ~emu govore jedni i drugi primjeri iz svetih pisama? Koliko god
je bitno {ta jedna religija u~i, toliko je zna~ajno kako to u~enje interpretiraju vjerski velikodostojnici, teolozi i uop{te ljudi koji se, svako iz svog
ugla, bave religijom. Nave{}u samo neke od primjera kako se vjerski ekstremizam naslanja na politi~ki ili ga direktno proizvodi.
Prvi je “pravo na izvoz islamske revolucije”, koje su proklamovale kao zvani~ni vjerski i dr`avni stav iranske vjerske i svjetovne vo|e poslije pobjede nad {ahom Rezom Pahlavijem 1979. godine. To “pravo”
imalo je kasnije, a i sada, direktnog uticaja na brojne militantne organizacije u arpsko-muslimanskom svijetu, koje su sebi uzimale za pravo da
se za politi~ke ciljeve, pod vjerskom parolom, bore svim sredstvima, ne
obaziru}i se na to da li su ta sredstva dozvoljena po islamskom u~enju
ili ne. A u najvi{e slu~ajeva nisu. Pri tome mislim na razne oblike terorizma, koji se primjenjuju, ~esto neprimje}eno, u lokalnim sredinama u
muslimanskim zemljama.
U iranskom slu~aju, vjerski ekstremizam (ovaj termin vrije|a podjednako Iranca laika i teologa), koji je potekao od najvi{ih vjerskih i dr`avnih autoriteta, sam je sebe negirao. Jer, rije~ “revolucija” ne mo`e
da stoji ni uz jednu religiju pa ni uz islam. Religija je, po ra{irenom mi{ljenju i vjerovanju, sveobuhvatni pogled na svijet, na~in `ivota i ne trpi nikakve atribute vezane za dnevnu politiku.
Drugi primjer; na duhovnoj akademiji odr`anoj 1992. godine u velikoj hali Beogradskog sajma, kojoj je prisustvovalo 80% oficira i ljudi
u uniformama, govorio je episkop zahumsko–hercegova~ki Atanasije.
Njegov odnos prema pripadnicima drugih religija ne bi toliko privukao
pa`nju da je on govorio samo u li~no ime:
“U ime svih na{ih episkopa, ima nas dosta fala Bogu, u ime na{ih
sve{tenika, svih vernika, sav je srpski narod veran.
^uli ste nedavno re~i Karad`i}a i pro~itali. Kad pominjem njega
ne pominjem ga {to sam Karad`i}evac, valjda bi on pre bio Atanasije-
95
Hereticus, 2/2007
Ejub [titkovac
vac nego ja Karad`i}evac, ve} zato {to je ~ovek koji veruje i zna da je
srpski narod veruju}i narod pa i oni koji su li~no izabrali neveru – ateizam, veli on, imaju religiozno vi|enje stvari. A ne kako je donedavno
govorio jedan predsednik da je srpski narod neveruju}i narod.”
Predstavljaju}i, dakle, sve episkope, kako je rekao, Atanasije (Jefti}) se osvrnuo na “licemjerni” Zapad i ta vrsta terminologije bila je uobi~ajena i me|u politi~arima. Me|utim, on je oti{ao dalje u obja{njenju
kako vidi druge oko sebe:
“A i ova druga isto~nja~ka – islamska (religija, prim. E.[.) tako|e
je jo{ vi{e licemerna, ali ona nije religija iz Otkrivenja. Jadni bolesni Muhamed nije imao veze s Bogom nit’ }e iko ikad imati putem tim do Alaha. Samo `ivi Bog koji se u Hristu otkrio samo je on uspostavio `ivu zajednicu, jer je post’o ~ovek, stradao za nas. I u srcima je na{im, kako
re~e nedavno jedan svetogorski iguman, kada je posetio na{e borce. [ta
}e re}i Svetski savet crkava, {ta }e re}i gospoda u{togljeni beogradski intelektualci koji misle da ako svetogorac poseti srpski front da je to izdaja pravoslavlja. Oni bolje znaju pravoslavlje od svetogoraca. Pa je rekao:
Bra}o, ginu muslimani, stradaju. @ao nam je tih ljudskih bi}a, stradate i
vi i `ao nam je zbog tog stradanja, ali oni se zanose jednim demoniziranim prorokom – la`nim, a mi imamo Boga koji je posto’o ~ovek i za nas
se raspeo i stradao.”
Ove poruke se mogu tuma~iti i shvatiti kao direktni ratni pokli~
ili kao smjesa vjerskog i politi~kog ekstremizma ~iji je cilj da “pali” oficire i uniformisana lica koji odlaze na front. Poruku episkopa Atanasija
mo`e da shvati neko ko ne poznaje religije drugih, a takvih je apsolutna ve}ina ne samo na ju`noslovenskim prostorima, kao pravo da se uni{tavaju drugi, jer oni u ovom slu~aju vjeruju u la`nog proroka (muslimani) ili su licemjerni (rimokatolici). Jedno i drugo je isuvi{e veliki grijeh
da bi ga jedan “~istunac” oprostio. Episkop Atanasije se, me|utim, ne
mo`e posmatrati jednostrano ili kroz jedan doga|aj. Koliko god je na
pomenutom skupu pokazao mr`nju prema drugima, toliko je na po~etku
rata javno govorio da Srbi iz tog rata ne}e iza}i ~ista obraza, vidjev{i kakve su zlo~ine po~inili pripadnici njihovih oru`anih formacija u Zvorniku. Nekima od u~esnika u tim zlo~inima sada se sudi u Specijalnom sudu
u Beogradu. On je, ujedno, prvi velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve koji je jo{ tokom rata posjetio muslimanski i hrvatski dio Mostara i
razgovarao sa predstavnicima islamske zajednice i rimokatoli~ke crkve.
Cilj je bio za{tita pravoslavnih svetinja.
Religijska podloga politi~kog ekstremizma ogleda se na svojevrstan na~in na jo{ jednom primjeru iz rata. Na`alost, nisam u mogu}nosti da pominjem imena jer se sve ovo zasniva na usmenom iskazu trojice
96
Religije i politi~ki ekstremizam
ljudi – svjedoka. Naime, kada je 1995. godine po~ela evakuacija stanovni{tva @epe (enklava UN), jedan od teologa iz tog mjesta koji je `ivio u
Sarajevu zabranjivao je bosanskim vlastima da izbave i njegove roditelje koji su bili u pomenutom mjestu. Obrazlo`enje je glasilo: “Ako je
Allah odredio da oni budu ~etni~ke `rtve, tako }e morati da bude”. Na
kraju je ~itav slu~aj okon~an onako kako su nalagala pravila pona{anja
u tom vremenu.
Uo~ljivo je, me|utim, da je jedan visokoobrazovani ~ovjek, koji se
poziva na vjeru, prenebregnuo da je, po islamskom u~enju, ~uvanje `ivota najve}a obaveza i svetinja. [ta je u tom trenutku diktiralo njegovo
pona{anje, vi{e je pitanje za psihologe i psihijatre.
Ovo je samo nekoliko primjera koji govore koliko se religija mo`e zloupotrijebiti u politi~ke svrhe. I to nije ni{ta novo. Mo`da se u poslednje vrijeme, na ovim prostorima, o tome govori otvorenije i argumentovanije nego ranije. I to ohrabruje. Jer se i na taj na~in prazni
negativna energija.
Ejub Stitkovac
RELIGION AND POLITICAL EXTREMISM
Summary
The author takes the view that religious extremism does not derive from
religious doctrine of any religion but it is instigated by political reasons. Namely, the connection of religion with politics produces religious extremism and religious exclusiveness which often leads to bloody wars and killings. The last war
of this type was the Thirty Years War. In the contemporary world religious extremism encourages terrorism. Religious extremism was present in wars during
the break-up of Yugoslavia. The author gives us the example of the “export of
the Iranian revolution” which was preached by the spiritual and religious leaders of the Iranian revolution, as well as the speech of Bishop Atanasije in 1992.
Key words:
religious extremism, political extremism, terrorism, abuse of religion
97
UDK 323.12(411.16)(=497.11)(091)
Aleksandar Lebl
publicista, Beograd
ANTISEMITIZAM U SRBIJI
Rezime: Autor isti~e ~injenicu da su gotovo sve ekstremisti~ke partije, organizacije i pokreti istovremeno i antisemitski. Najja~i je verski antisemitizam,
koji je naj~e{}e osnova i svih ostalih. Hri{}anske dogme o Jevrejima kao Bogoubicama sredinom pro{log veka odrekla se katoli~ka crkva, dok je u pravoslavnoj ona jo{ uvek na snazi. Po{to se tekst bavi antisemitizmom u Srbiji, autor
daje kratak pregled polo`aja Jevreja u Srbiji kroz istoriju, kao i hronologiju i
oblike antisemitizma. Izme|u dva svetska rata najistaknutiji propagatori antisemitizma u Srbiji bili su bogomolja~ki pokret Nikolaja Velimirovi}a, pokret
„Zbor“ Dimitrija Ljoti}a, petpara~ka {tampa i list Vreme pred Drugi svetski
rat. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je 1940. donela dve antisemitske uredbe. Nakon
Drugog svetskog rata i holokausta, dolaskom komunista na vlast i uvo|enjem
nacionalne i verske ravnopravnosti antisemitizam u Srbiji prestaje, da bi osamdesetih godina ponovo po~eo da se javlja, najpre pojavom Protokola sionskih
mudraca, a onda i formiranjem raznih {ovinisti~kih i rasisti~kih organizacija,
protiv kojih demokratska vlast mlako reaguje. U pojedinim novinskim tekstovima i knjigama Srbi se prikazuju kao `rtve jevrejske zavere. Autor zamera {to
nije usvojen predlog da se kao krivi~no delo u Krivi~ni zakon Srbije unese negiranje holokausta, gasnih komora, veli~anje Hitlera i sli~no.
Klju~ne re~i:
antisemitizam, verski antisemitizam, Jevreji, Srpska pravoslavna
crkva, Srbija
Antisemitizam je s pravom uklju~en u teme kojima }emo se baviti na ovom skupu posve}enom ekstremizmu, jer gotovo da nigde nema
ekstremisti~ke partije, pokreta ili organizacije koji nisu i antisemitski.
Po{to Jevreji nisu jedini semiti, mnogi smatraju termin antisemitizam
neadekvatnim (skovao ga je 1879. ili 1880. godine nema~ki novinar Vilhelm Mar, autor mnogih antijevrejskih ~lanaka) i smatraju da je bolji
judeofobija. No i ja se slu`im njime, jer je u{ao u upotrebu {irom sveta.
Odmah na po~etku da preciziram tri stvari. Prvo, kada povezujem
ekstremizam i antisemitizam ne mislim samo na desni ekstremizam, danas uglavnom neofa{izam i neonacizam (te re~i ne smatram potpunim
sinonimima). Bilo je i ima levih ekstremista antisemita, Staljin na primer.
On je poubijao velik broj Jevreja optu`ivanih za jevrejski nacionalizam,
cionizam, kosmopolitizam. …Ovde ne govorim o desetinama hiljada Je-
98
Antisemitizam u Srbiji
vreja stradalih, kao i milioni drugih gra|ana SSSR, ~lanova SKP(b) i nepartijaca, zbog raznih “skretanja” ili drugih “zlo~ina”. Antisemitizma je
bilo i u drugim komunisti~kim partijama. Danas u KP Rusije, kojoj je na
~elu Zjuganov, ima otvorenih antisemita, kao {to je jedan general, ~lan
CK, koji se nije ustru~avao da javno usklikne “Smrt Jevrejima!”
Drugo, povezanost ekstremizma i antisemitizma ne zna~i da ga nema i u demokratskim politi~kim i ostalim organizacijama, ili kod obi~nog sveta. Predrasude i mr`nja prema Jevrejima postoje vekovima, pri
~emu je najja~i bio i najdu`e trajao, ponegde sve do na{ih dana, verski
antisemitizam. Hri{}anske crkvene dogme o Jevrejima kao bogoubicama prva i dosad jedina se odrekla êatoli~ka crkva u drugoj polovini pro{log veka, na Drugom vatikanskom koncilu. U pravoslavnoj crkvi je jo{
na snazi, jer se smatra da tu dogmu mo`e izmeniti samo vaseljenski sabor (koji nije odr`an od onog u Nikeji 787. godine).
Verski antisemitizam ~esto je bio osnova za njegove druge oblike.
Danas je veoma rasprostranjen kao anticionizam i antiizraelizam. Ovo
potonje ne izjedna~avam s kritikom politike izraelske vlade, koja je legitimna i koja, ~esto veoma `estoka, dolazi i iz redova Jevreja u Izraelu
i van njega. Sasvim drugo je kada se Izraelu pori~e pravo na postojanje,
ili kada neki koji su doskora tvrdili kako nije bilo holokausta, gasnih komora i sli~no, danas tvrde kako su Jevreji u Izraelu od doju~era{njih `rtava postali d`elati. Ovo je naro~ito “in” u delu intelektualnih krugova
Zapadne Evrope. Antiizraelizam je oja~ao i u nekim socijalisti~kim i socijaldemokratskim partijama, koje su nekada davale bezrezervnu podr{ku Izraelu. Kada je Jugoslavija 1967. godine prekinula diplomatske
odnose s Izraelom zbog napada na Egipat (po{to je predsednik Naser
izdejstvovao povla~enje mirovnih trupa UN i zatvorio Crveno more za
izraelske brodove), evropske leve partije prekinule su dotle razvijenu
saradnju sa SKJ i SSRNJ, jer je Jugoslavija osudila Izrael, jedinu demokratsku zemlju Bliskog istoka, a podr`ala diktatorske i feudalne re`ime
tog regiona.
Tre}e, podseti}u da za postojanje antisemitizma uop{te nisu potrebni Jevreji. Ima ga i u zemljama u kojima nema, ili vi{e nema Jevreja.
Jevreje mrze i ljudi koji nikada u `ivotu nisu susreli nijednog Jevrejina.
Antisemitska propaganda ima globalne razmere i u stvaranju negativne
slike o Jevrejima slu`i se svim mogu}im sredstvima... Ovim ne `elim da
Jevreje predstavim kao savr{ene, bezgre{ne ljude. Kao i u svakom narodu, i u jevrejskom nas ima svakakvih.
Pre}i }u sada na Srbiju. Niko ne zna koliko ta~no Jevreja danas
ima u na{oj republici. Poslednji zvani~ni popis, s po~etka 2002. godine,
daje broj 1.158, koliko se popisanih izjasnilo kao Jevreji po narodnosti
99
Hereticus, 2/2007
Aleksandar Lebl
(po veri, ne{to vi{e od polovine tog broja, ostali su sekularni). Podse}am da izja{njavanje o narodnosti i veri nije bilo obavezno. Za Jevreje
i za neke druge etni~ke grupe, posebno one koje su bile `rtve holokausta i drugih progona (pre svega Romi, za koje najvi{i dr`avni predstavnici danas priznaju da ih ima najmanje pet puta vi{e nego {to se izjasnilo na popisu), karakteristi~no je da nerado pristaju da budu registrovani,
jer su razni spiskovi, crkvene knjige i drugo slu`ili njihovim progoniteljima da ih prona|u. S druge strane, u ~lanstvu jevrejskih op{tina u Srbiji, njih deset, ima blizu tri puta vi{e ~lanova od tog broja. No ~lanovi
op{tina mogu biti i nejevrejski bra~ni drugovi Jevreja, a mali broj Jevreja uop{te nisu ~lanovi op{tina. Procenjujem kako nas u Srbiji ima izme|u dve i dve i po hiljade. To je otprilike {est ili sedam odsto broja pre II
svetskog rata i holokausta (on se procenjuje oko 37.000, od ~ega je stradalo oko 82 odsto), s tim {to se, s jedne strane, u periodu 1948-1952. vi{e
od polovine pre`ivelih iselilo u novostvorenu dr`avu Izrael, a, s druge
strane, posle II svetskog rata doselio se, pre svega u Beograd, jedan broj
Jevreja iz drugih delova Jugoslavije.
Jevreja je na dana{njoj teritoriji Srbije i u okolnim zemljama bilo
jo{ pre mnogo vekova. Broj je naro~ito pove}an od XVI veka, kada se
u Otomansko carstvo (uklju~uju}i i Balkansko poluostrvo), u kojem su
bili dobro primljeni, doselio za ono vreme znatan broj Jevreja proteranih iz [panije (1492) i Portugala (1496). Antisemitizma je u proteklim
vekovima bilo na svim teritorijama koje danas ~ine Srbiju. Bio je to verski antisemitizam, pre svega katoli~ke crkve, ili trgovaca, ugostitelja i
drugih, kojima je smetala konkurencija Jevreja i koji su tra`ili da im se
ograni~i nastanjivanje ili bavljenje nekim poslovima. U Vojvodini, na primer, posle isterivanja Turaka iz Budimskog pa{aluka krajem XVII veka, tokom XVIII veka po~elo je naseljavanje pripadnicima raznih naroda iz Austrijske imperije. Samo je Jevrejima to bilo zabranjeno. Oni
su u Evropi po~eli dobijati gra|anska prava i ravnopravnost tek posle
Francuske revolucije.
U Srbiji posle ustanaka u XIX veku Jevreji se dugi niz godina nisu smeli nastanjivati i poslovati van beogradskog {anca, jer su bili konkurenti doma}im trgovcima. Tek na Berlinskom kongresu 1878. godine
postali su ravnopravni gra|ani, po{to je priznanje ravnopravnosti svih
vera bilo uslov da Srbija postane nezavisna dr`ava. Antisemitizam u to
vreme ~esto je bio “uvozni”, iz Austrije, odnosno Austro-Ugarske, Rusije itd., ponekad preko Vojvodine. U tom kontekstu pomenu}u antisemitsku knjigu vojvo|anskog srpskog prvaka Ja{e Tomi}a (1856-1922) Jevrejsko pitanje (Novi Sad, 1884).
100
Antisemitizam u Srbiji
U Kraljevini SHS, odnosno Jugoslaviji, bilo je antisemitskih ispada, pre svega napisa, u beogradskim “revolvera{kim” listovima, ali pred
rat i u ozbiljnom Stojadinovi}evom Vremenu. Pravoslavni bogomolja~ki
pokret, blizak vladici Nikolaju Velimirovi}u, objavljivao je u svojim publikacijama antisemitske tekstove, uklju~uju}i delove Protokola sionskih
mudraca. Sam Velimirovi} je jo{ tridesetih godina ispoljavao simpatije
za Hitlera i nacisti~ke ideje. U Kraljevini Jugoslaviji se prvi put sre}emo
s jednim antisemitskim politi~kim pokretom, “Zborom” Dimitrija Ljoti}a. Poslednje jeseni pred rat, 5. oktobra 1940. godine, vlada Cvetkovi}
-Ma~ek donela je dve antijevrejske uredbe: o zabrani Jevrejima da trguju nekim namirnicama i o uvo|enju numerusa claususa za upis Jevreja u prvi razred srednjih {kola i na prvu godinu studija.
Vreme od aprila 1941. do kraja rata bilo je vreme holokausta, dakle masovnog uni{tavanja Jevreja bez obzira na uzrast, pol, veru (ukoliko su je oni ili njihovi preci promenili). To su, na teritoriji okupirane
Srbije, uklju~uju}i Banat, koji je u njoj zbog velikog broja etni~kih Nemaca imao poseban polo`aj, sprovodili pre svega nacisti~ke institucije
(SS i Gestapo), ali i jedinice regularne nema~ke vojske. Pomagala im je
prvo A}imovi}eva komesarska uprava, a potom Nedi}eva vlada i njena
policija i oru`ane formacije. Pomo} se sastojala u ~uvanju po zatvorima
i logorima (Banji~kom i drugim), pronala`enju i hap{enju skrivenih i sl.
Pomagali su i Ljoti}evi odredi. U Pirotu, koji je bio dat Bugarskoj, u uni{tavanju Jevreja nacistima su pomagale bugarske vlasti. U Sremu, dodeljenom Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, likvidaciju Jevreja sprovodile su
direktno usta{e. U Ba~koj, koja je pripala Ma|arskoj, Jevreji su bili `rtve nekoliko masovnih ubistava u tzv. racijama (Novi Sad januara 1942.
i dr.), slati su u radne bataljone na isto~nom frontu, ili na prinudni rad
u Borskom rudniku, a u leto 1944, zajedno sa Jevrejima iz same Ma|arske, odvedeni su u Au{vic.
Posle zavr{etka rata, malobrojni pre`iveli iz logora smrti, iz logora za ratne zarobljenike, iz JNA, iz skrovi{ta itd. ponovo su se okupili
po svojim op{tinama. Od predratnih 57, rad su, ve}inom nakratko, obnovile samo 24, da bi se danas broj sveo na samo devet (uz onu iz Pri{tine, koja je u izgnanstvu). Jevreji kao verska i etni~ka grupa imali su
isti tretman kao i sve druge grupe. Vlasti su se borile protiv nacionalizama; nije bilo dozvoljeno {irenje nacionalne, verske, ili rasne mr`nje, pa
ni antisemitizma, ~ak ni u periodu posle prekida diplomatskih odnosa s
Izraelom. To ne zna~i da je antisemitizam definitivno bio eliminisan. I
dalje je postojao latentno i po~ev od sredine osamdesetih godina pro{log veka po~eo se sve vi{e ispoljavati. Tada su, na primer, ponovo {tampani Protokoli sionskih mudraca, koji su otad objavljeni u jo{ desetak
izdanja.
101
Hereticus, 2/2007
Aleksandar Lebl
Obnavljanje vi{epartijskog sistema i demokratizacija dru{tva omogu}ili su otvoreno ispoljavanje antisemitizma, uz pozivanje na slobodu
mi{ljenja i re~i. Obrazovan je niz nacionalisti~kih, {ovinisti~kih, rasisti~kih i sli~nih oganizacija i pokreta koji otvoreno {ire mr`nju prema Jevrejima. Vratili su se iz emigracije ili iza{li iz podzemlja pojedinci koji
su pre i za vreme II svetskog rata simpatisali i propagirali fa{izam i nacizam, a za vreme okupacije sara|ivali s okupatorima. Zbivanja devedesetih godina i stanje stvoreno posle njih doprineli su umno`avanju takvih
organizacija, porastu broja njihovih ~lanova i simpatizera, kao i njihovoj
radikalizaciji. Uspostavlja se kontinuitet sa stanjem pred II svetski rat i
tokom njega.
Mlake reakcije vlasti, ako ih je uop{te bilo, doprinele su tome da
je stanje danas u toj oblasti veoma lo{e i {tetno po interese i ugled zemlje u svetu. Gotovo sve politi~ke partije, kako one na vlasti tako i one u
opoziciji, na~elno osu|uju, uz ostale devijacije, i antisemitizam, a ponekad verbalno reaguju na pojedine incidente, kao {to su ispisivanje grafita, ru{enje spomenika na grobljima, slanje prete}ih pisama (fizi~kog
nasilja zasad nije bilo). Me|utim, kada je nedavno donet Krivi~ni zakon
Srbije, nije uva`en zahtev Saveza jevrejskih op{tina da se u njega unesu
nova krivi~na dela, poput negiranja holokausta, gasnih komora i sli~no,
veli~anja nacisti~ke ideologije i vo|a (Hitlera, na primer, Ratibor \ur|evi} otvoreno slavi kao velikog vizionara, ~ije vreme tek dolazi). Ni
Srpska radikalna stranka, koja va`i kao ekstremno desni~arska, ne propagira antisemitizam. Njen vo|a dr Vojislav [e{elj jo{ pre odlaska u Hag
izjavio je kako ima dobrih i lo{ih Jevreja, kao {to ima dobrih i lo{ih Srba. Dodu{e, SRS je, dok je bila na vlasti u Zemunu, za po~asne gra|ane
tog grada proglasila antisemite Lepena, @irinovskog i [enhubera, a u
njenom organu Velika Srbija objavljeni su Protokoli (mali broj preostalih primeraka, u vreme dok je SRS bila u opoziciji Milo{evi}u, policija
je zaplenila, na osnovu jo{ u SFRJ donete zabrane tog spisa).
Druk~ija je situacija kad je re~ o raznim pokretima i organizacijama, naro~ito mladih, me|u kojima ima izrazito antisemitskih. Takvi
su “Obraz”, “Justin Filozof”, “Dveri”, da ne govorim o skinhedsima, koji su uvek spremnim na fizi~ko razra~unavanje sa manjincima, obojenim
strancima itd., sve do ubistva. Neki od njih sebe smatraju vernicima, pozivaju se na pravoslavlje, mada se Srpska pravoslavna crkva u vi{e navrata distancirala od njih i osudila antisemitizam. Predstavnici Jevreja u
Srbiji imaju dobre odnose sa SPC. Jedino sporno me|u njima jeste progla{enje za svetitelja vladike Nikolaja Velimirovi}a, autora jednog od
najgrubljih i najogavnijih tekstova o Jevrejima, napisanog za vreme njegovog kratkotrajnog boravka u “po~asnom zatvoru” u logoru Dahau
pred kraj II svetskog rata.
102
Antisemitizam u Srbiji
Antisemitizam se {iri putem medija, u ~emu se isti~u neki beogradski tabloidi, i knjiga (pored obaveznih Protokola tu je Jevrejsko ritualno ubistvo, ili Hazarsko kraljevstvo, u kojem je antisemitizam kamufliran kao kritika Hazara, i na desetine, ako ne i stotine drugih), koje se
prodaju u knji`arama, na ulicama, na sajmovima. Posebno se u izdava{tvu isti~e nekada{nji ideolog i propagandista prvo Milana Nedi}a, pa
Dra`e Mihailovi}a, Ratibor \ur|evi}, koji je uspeo da izbegne u SAD,
odakle se vratio devedesetih godina. Osnovao je svoje izdava~ko preduze}e “Ihtus – Hri{}anska knjiga”, koje je objavilo na desetine njegovih
ili prevedenih antisemitskih knjiga. Nedavno se u glasilu SPC Pravoslavlje javio jo{ jedan relikt iz doba okupacije, ljoti}evac \or|e Peri}, inicijator “antimasonske izlo`be” u Beogradu prve ratne godine, prikazom
starih pesama, me|u njima antijevrejskih, uz preporuku da one budu ponovo objavljene. Antisemiti idu ukorak s vremenom: recimo “Nacionalni stroj”, kako se tvrdi iz Jagodine, koristi Internet, {alju}i svoje antisemitske poruke preko sajtova u SAD. Ne prestaju pri~e o antisrpskoj
zaveri Jevreja, nekada samih, nekada zajedno s raznim drugim neprijateljima Srba: Vatikanom, islamskim zemljama, SAD, Nema~kom,
Hrvatima, Albancima ... Objavljuju se liste s imenima neprijateljskih
Jevreja iz zemlje i sveta, na kojima mnogi uop{te nisu Jevreji. Naravno,
ne pominju se Jevreji koji su bili na strani Srba, po~ev od “najuglednijeg intelektualca dana{njice” Noama ^omskog. [iri se tvrdnja kako su
Jevreji izabrali Srbiju da u nju premeste svoju dr`avu ako budu isterani
s Bliskog istoka, pa zato ovde kupuju zemlju i naveliko grade. Nema
antisrpske zavereni~ke akcije za~ete u ne~ijoj ma{ti koja se ne pripisuje
Jevrejima.
Aleksandar Lebl
ANTI-SEMITISM IN SERBIA
Summary
The author emphasises the fact that almost all extremist parties, organisations and movements are at the same time anti-Semitic. Religious anti-Semitism is the strongest and most frequently it is the basis of all other forms of
anti-Semitism. Christian dogmas on Jews as killers of Jesus were rejected by the
Catholic Church in the middle of the 1990s, while they are still in force in the
Orthodox Church. Since the text deals with anti-Semitism in Serbia, the author
gives an overview of the status of Jews in Serbia throughout history as well as
the chronology and forms of anti-Semitism. Between the two world wars the
most prominent proponents of anti-Semitism in Serbia were the following: the
religious movement of Nikolaj Velimirovic, the movement “Zbor” of Dimitrije
Ljotic, the tabloids and the journal Vreme before the Second World War. In
103
Hereticus, 2/2007
Aleksandar Lebl
1940 the Government Cvetkovic-Macek adopted two anti-Semitic regulations.
After the Second World War when the communist came into power and introduced national and religious equality, anti-Semitism was terminated. Unfortunately, in 1980s the anti-Semitism started to emerge again primarily by the emergence of the Protocol of Zion wise men and following that by the formation of
different chauvinist and racial organisations which do not encounter a strong
reaction from the democratic government. In certain journalist texts and books
Serbs are presented as the victims of a Jewish conspiracy. The author reproaches the non-inclusion of “negation of Holocaust, gas chambers, glorification of
Hitler” etc as a criminal offence in the Criminal Code of Serbia.
Key words:
anti-Semitism, religious anti-Semitism, Jews, Serbian Orthodox
Church, Serbia
Voja Stani}, Crkva, 1977.
104
Zoran Pavlovi}
novinar, Beograd
DISKUSIJA: KONTROVERZE POLITI^KOG
EKSTREMIZMA U SRBIJI*
Jedna od glavnih polemika na Okruglom stolu “Politi~ki ekstremizam u Srbiji”, koji je pro{log vikenda odr`an u Zrenjaninu u organizaciji tamo{njeg Kulturnog centra, vodila se oko toga da li, kao pandan
desni~arskom i radikalskom ekstremizmu, u Srbiji postoji i levi, ili “gra|anski” ekstremizam?
Ovo pitanje isprovocirao je sociolog Slobodan Antoni} koji je probao da “pacifikuje” radikale oceniv{i da se oni vi{e na nalaze u opasnoj
zoni politi~kog ekstremizma, dodaju}i da to ne zna~i da su “svi rizici vezani za njih nestali”. Iako su se nekada ~esto nalazili u ekstremisti~koj
zoni, radikali, smatra Antoni}, nikada nisu bili pravi ekstremisti, jer su
njihov program i njihova politi~ka delatnost ipak ~isto parlamentarni.
“Njihova kadrovska baza i dalje je bez ozbiljne i odgovorne dru{tvene
elite. Njihova javna ideologija je plitka i konfuzna i lako bi je ponovo
mogao zao{triti neki vanredni doga|aj - povratak [e{elja iz Haga, ili kakav ozbiljan akt antisrpskog nasilja. Ali, bez obzira na sve to, mislim da
se ne mo`e re}i da je ekstremizam i dalje osnovna crta radikalskog politi~kog pona{anja i ideologije” – smatra Antoni}.
Mogu}e da je Antoni} tekst za ovaj Okrugli sto pisao pre incidenta radikala sa ministarkom Ivanom Duli}-Markovi}, ali i da jeste, on verovatno ne bi korigovao mi{ljenje, jer generalno smatra da “primitivizam
nije dovoljan za politi~ki ekstremizam”, a da bi bilo pomalo apsurdno da
stranka dovodi u pitanje sistem u kome postaje najpopularnija i “mejnstrim”.
Sa Liberalno-demokratskom partijom i njoj bliskim dru{tvenim
snagama, smatra Antoni}, stvari stoje sasvim druga~ije. U dana{njoj Srbiji, dodaje on, “levi” ili “{estooktobarski” ekstremizam je daleko prisutniji, i mo`da opasniji od “desnog”. Taj “levi” ekstremizam ne samo
da ima razvijeniju i koherentniju ideologiju, ve} povremeno otvoreno
odbacuje parlamentarni poredak i demokratiju, i ~ak se zala`e za neki
*
Danas, 24-25. jun 2006.
105
Hereticus, 2/2007
Zoran Pavlovi}
oblik diktature. Uz ~elnike LDP, list Danas, radio emisiju “Pe{~anik”, u
“levi” ekstremizam Antoni} je, recimo, uklju~io i knji`evnika Svetislava Basaru i njegovu “montanjarsku modernizacijsku ideologiju” uo~enu u predlozima tipa “da se proglasi suspenzija rada politi~kih partija na
period od ~etiri godine koje bi bile iskori{}ene za demonta`u paralizovanog i korumpiranog sistema”.
Antoni}u je replicirao sociolog Jovo Baki}, isti~u}i da “dr`ava pokazuje mi{i}e na besprizornicima”, a da se ne napadaju oni koji stvaraju ekstremisti~ku atmosferu u dru{tvu, “~ak, eto, ~ujemo da nisu ekstremisti”. Baki} nagla{ava da ne mo`emo govoriti o ekstremizmu, ako
prethodno ne utvrdimo {ta je levica, a {ta desnica. Uprkos socijalnoj demagogiji, za Baki}a nema dilema da je Srpska radikalna stranka desni~arska i ekstremisti~ka, “iako se DSS i NSP (~asopis Nova srpska politi~ka misao) polomi{e da normalizuju radikale”. S druge strane, Baki}
smatra da LDP nikako ne mo`e biti levica uprkos crvenoj boji i ikonografiji, jer je njen ekonomski program neoliberalan. [to verovatno ne
anulira onu drugu osu Baki}eve podele na levo i desno, u smislu da je
levo onaj ko brine o manjinama i ko brani univerzalne vrednosti prosvetiteljstva, a {to krajnja desnica dovodi u pitanje. Baki} podse}a da je
antiamerikanizam odlika moderne desnice, dok se “antiamerikanizam”
levice mo`e posmatrati samo kroz njen antiimperijalizam. U tom kontekstu, ^omski nije neki “antiamerikanac” ve} moderni antiimperijalista. U nastojanju da se LDP proglasi “levom” partijom, Antoni} je podsetio i na distinkciju Diver`ea koja se odnosila na postrevolucionarnu
Francusku, a koju je u Srbiji revitalizovao sociolog Aleksandar Molnar,
prema kojoj je levica imanentno prevratni~ka, a podelu levo-desno odre|uje odnos prema biv{em re`imu. Ako se to utvrdi, onda se levica i
desnica mogu zvati i “~varci i vrapci”. Tu ne treba sumnjati u “prevratni~ke” namere LDP i “kontinuitet” DSS, ali politi~ki filozof \or|e Vukadinovi} je upozorio da danas u Srbiji i nije ba{ lako odrediti {ta je to
“biv{i re`im”. Iako filozof Lino Veljak smatra da je to oksimoron, dakle logi~ki kolaps, Vukadinovi} veruje da mo`e da postoji “gra|anski
ekstremizam”, a da politi~ka aplikacija LDP mo`e da je podvede pod
“radikalizam”. Vukadinovi} ukazuje i da marginalnost (uklju~uju}i i onu
LDP), nije najbolji kriterijum za odre|ivanje ekstremizma, jer ona varira u odnosu na politi~ki kontekst. U “usta{kim” etiketama koje radikali
lepe politi~kim protivnicima, Borisu Tadi}u ili Ivani Duli}-Markovi}, Vukadinovi} vidi i neku vrstu opreza od vlasti, “jer kad god vide da su blizu
vlasti, radikali naprave neku svinjariju”. Ovaj analiti~ar u do sada najve}em rejtingu radikala, od oko 40 odsto, vidi i jednu kalkulaciju: “Agencije za istra`ivanje javnog mnjenja ~esto su ranije potcenjivale radikale,
a sada ih izgleda maze.” Vukadinovi} je ukazao i na “politi~ko parazitiranje” na “strahu od radikala”, gde se mnoge partije u nedostatku bo-
106
Diskusija: Kontroverze politi~kog ekstremizma u Srbiji
lje ideje predstavljaju kao “radikalska brana”, ~ime amnestiraju i “mangupe u svojim redovima.”
Argument da LDP ne mo`e biti levica, za Baki}a je njen ekonomski program, koji je pisao “prononsirani liberal” Vlada Gligorov. ^edomir Jovanovi} crvenu boju koristi, dodaje Baki}, na na~in na koji je
Milan Stojadinovi} koristio plave ko{ulje, koje su asocirale na fa{izam.
“Ali, to je bio la`ni fa{izam jer su Stojadinovi}u njegovi ko{ulja{i klicali
`iveo jugoslovenski Ruzvelt. Iako koristi crvenu boju, i ^edomir Jovanovi} je la`na levica” – ka`e Baki}.
U Zrenjaninu su svi u~esnici bili vrlo skepti~ni prema sposobnosti dr`ave da zabrani SRS, veruju}i da bi takva akcija (neuspe{na) samo
pokazala slabost dr`ave. S druge strane, Vukadinovi} smatra da je akcija G17 plus za zabranu radikala uspe{ni marketin{ki poku{aj podizanja rejtinga iskompromitovane, podeljene i cenzusno rizi~ne partije. Pored ostalih, radikali imaju i funkciju polarizovanja javnosti, ali i to {to
oni rade, kao i ono {to radi predsednik Tadi} kada govori o “radikalskoj” i “demokratskoj” Srbiji, kao i svaka pri~a o “dve Srbije”, smatra
Vukadinovi}, nije put u po`eljni dvopartijski sistem, ve} uvod u politi~ku patologiju sa potencijalno nesagledivim posledicama.
Kulturolog Dragan Jovanovi} ukazao je da bi radikalski test kultivizacije mogao da se dogodi hipoteti~ki ako oni formiraju vladu, pa
radikalski ministar policije bude taj koji }e morati da {titi, recimo, gej
paradu. Jovanovi} prime}uje da radikali uspe{no “lobotomiraju” deo javnosti, ali da njihov “konzervativni primitivizam” i lumpenproleterstvo
veoma te{ko mogu da kreiraju desni~arsku subkulturu, da na primer fasciniraju skinhedse i neoljoti}evce, kao {to mejnstrim u rokenrolu ne
mo`e da fascinira postpankere i gotik metalce. “Moralna panika” koju
promovi{u radikali, u svakom slu~aju je, zaklju~uje Jovanovi}, {ansa za
kultivizaciju politi~kog centra.
Ono {to je sociologu Vladimiru Vuleti}u zasmetalo na ovom skupu, to je intuitivno odre|enje ekstremisti~ke organizacije, a {to je on
okarakterisao kao “metodolo{ki nacionalizam” sociologa, ili zanemarivanje globalnih trendova u pri~i o Srbiji. “Nacionalizam vi{e nema potencijal integracije i homogenizacije za kolektivne ciljeve, ali se zato javlja reaktivni nacionalizam. U Srbiji je danas spisak alternativa su`en:
Reaktivni nacionalizam nas gura u jo{ ve}u periferiju, dok je neoliberalni internacionalizam koristan samo za uzan krug ljudi”, smatra Vuleti}.
Za njega je ekstremizam regionalno uslovljen, njega ne mo`e biti u Srbiji, a da ga nema u Hrvatskoj. Za ve}inu gra|ana ulazak u Evropu je
utopija, ali, dodaje Vuleti}, bez utopije nema politike. U sukobu SRS i
G17 plus on vidi okrutnu borbu za resurse, a ne politiku. Ako danas za
intelektualca postoji zadatak u Srbiji, to je, zaklju~uje ovaj sociolog, odr`avanje vere u racionalnost.
107
Voja Stani}, ^ita~, 1978.
108
..................
OGLEDI
..................
Ñðàí Öâåòêîâè
Èíñòèòóò çà ñàâðåìåíó èñòîðè¼ó, Áåîãðàä
ÊÐÀÒÊÀ ÈÑÒÎÐÈ£À ÇÀÒÈÐÀŒÀ
ÏÎËÈÒÈ×ÊÈÕ ÏÐÎÒÈÂÍÈÊÀ Ó ÑÐÁÈ£È
Îä ñàìîã îñëîáîåœà îä Òóðàêà è ñòâàðàœà êîðåíà ìîäåðíå
ñðïñêå äðæàâíîñòè ïà äî êðà¼à ÕÕ âåêà äðóøòâåíè æèâîò ó Ñðáè¼è
¼å áèî îáåëåæåí æåñòîêèì ïîëèòè÷êèì îáðà÷óíèìà. Íàöèîíàëíà
ñëîáîäà è ëè÷íå àìáèöè¼å âëàäàðà ïî ïðàâèëó óâåê ñó ñòàâšàíå èñïðåä ãðààíñêèõ è ïîëèòè÷êèõ ñëîáîäà ïî¼åäèíàöà. £îø îä óñòàíè÷êèõ äàíà ïîëèöè¼à è ñèëà ó ðóêàìà âëàäàðà êîðèøåíè ñó çà îáðà÷óí ñà ïîëèòè÷êèì ïðîòèâíèöèìà è çà îäðæàœå ëè÷íå âëàñòè. Ïðè
òîìå ñå ïîëèòè÷êè íåèñòîìèøšåíèê âðëî ëàêî êâàëèôèêîâàî êàî
äðæàâíè íåïðè¼àòåš è èçäà¼íèê êîãà òðåáà îäñòðàíèòè ÷àê è ôèçè÷êè èç äðóøòâåíîã æèâîòà /ðåöèäèâè îâàêâå ïîëèòè÷êå (íå)êóëòóðå ïðèìåòíè ñó áèëè äîñêîðà, à ó òðàãîâèìà ïîñòî¼å è äàí äàíàñ!/.
Íà¼ïðå ñó ïðåäìåò ïîëèòè÷êîã ïðîãîíà áèëè îïîíåíòè ñðïñêèì âîàìà Êàðàîðó è Ìèëîøó (ó êî¼èìà ¼å ñòðàäàî è ñàì Êàðàîðå),
äà áè ñå çàòèì êðîç öåî âåê íàñòàâèëà îøòðà äèíàñòè÷êà óòàêìèöà
ó êî¼î¼ ñå íèñó áèðàëà ñðåäñòâà. Ïîìåíèìî ñàìî Kàðàîðåâ ïðîãîí
îïîíåíàòà Ïåòðà Äîáðœöà è Ìèëåíêà Ñòî¼êîâèà, êàî è ÷èœåíèöó
äà íè¼å áèî ìèëîñòèâ íè ïðåìà íà¼áëèæî¼ ðîäáèíè (îöó è áðàòó) êàäà ¼å áèî óãðîæåí œåãîâ àóòîðèòåò. Ìèëîø ¼å òàêîå íåìèëîñðäíî
ãîíèî ñâî¼å íåïîñëóøíèêå Ïàâëà Öóêèà, Ïåòðà Ìîëåðà, Ñèìó Ìàðêîâèà, ïîòîì è Ìèëî¼à Ïåòðîâèà àêà, ïà è ñàìîã Âóêà ÊàðàŸèà, êî¼è ãà ¼å ïðîïèñíî îöðíèî ó ñâî¼î¼ òà¼íî¼ èñòîðè¼è œåãîâå âëàäàâèíå.
Ìàëî êî¼è âëàäàð íà ïðåñòîëó ¼å ó íå òàêî êðàòêî¼ äèíàñòè÷êî¼ èñòîðè¼è Ñðáè¼å ñà÷óâàî æèâó ãëàâó è óìðî ïðèðîäíîì ñìðó.
Ïîìåíèìî ñàìî óáèñòâà Êàðàîðà 1817., êíåçà Ìèõàèëà 1867. è
êðàšà Àëåêñàíäðà Îáðåíîâèà è êðàšèöå Äðàãå 1903. ãîäèíå, ïîêóøà¼å àòåíòàòà íà êðàšà Ìèëàíà (1882. è 1899., àêî íå ðà÷óíàìî
èíöèäåíò ñà êëîçåòñêèì äàñêàìà ó îêîëèíè Ñìåäåðåâà 1873.) è, êî109
Hereticus, 2/2007
Ñðàí Öâåòêîâè
íà÷íî, óáèñòâî êðàšà Àëåêñàíäðà Êàðàîðåâèà 1934. êàî íà¼ïîçíàòè¼å ìàíèôåñòàöè¼å îâîã òåðîðà. Íà ìåóäèíàñòè÷êó áîðáó íàëåãëè ñó çàòèì îñíèâàœåì ïàðòè¼à è ñóðîâè ìåóïàðòè¼ñêè ðàòîâè.
Îáðà÷óí ñà ðàäèêàëñêèì êîëîâîàìà ó Òèìî÷êî¼ áóíè 1883. (êî¼à ¼å
ó¼åäíî è äîáàð ïðèìåð ðåïðåñè¼å îäîçäî – íååìàíöèïîâàíîã äðóøòâà
ïðåìà ìîäåðíèçàòîðñêî¼ óëîçè äðæàâå) äîáðî ¼å ïîçíàò, êàî è ¼îø
äðàñòè÷íè¼è ïðîãîí íàïðåäœàêà, òçâ. äàíè íàðîäíîã îäèñà¼à, êàêî
¼å êàñíè¼å, íàêîí äîëàñêà íà âëàñò ðàäèêàëà 1887. ãîäèíå, åóôåìèñòè÷êè íàçâàí îâ༠òåðîð. Ó íàðîäíîì îäèñà¼ó ñòðàäàëî ¼å íà äåñåòèíå íàïðåäœàêà, äîê ñó ìíîãè íà íà¼íåîáè÷íè¼è è çâåðñêè íà÷èí
ìó÷åíè (íàòèöàœå íà êîëàö, ïå÷åœå íà ðàæœó....), à çàáåëåæåíè ñó
è ìíîãè íàïàäè íà èìîâèíó ïîëèòè÷êèõ íåèñòîìèøšåíèêà: ðàçáè¼àœå ðàäœè, ñå÷åœå âèíîãðàäà, îòèìåœå ëåòèíå è äðóãî.
Äâàäåñåòè âåê îòïî÷åî ¼å óáèñòâîì êðàšà è êðàšèöå, à çàòèì
äàšå îáîãàòèî èñòîðè¼ó ïîëèòè÷êîã íàñèšà íà îâèì ïðîñòîðèìà
ðàçíîëèêîì è íàäàñâå îáèìíèì ìàòåðè¼àëîì. Ìèëèòàðèçàì è ÷åñòè
ðàòîâè çà íàöèîíàëíî îñëîáîåœå (ó ïåðèîäó 1877-1914. áèëî èõ ¼å
÷àê ïåò), àëè è òåøêå ñîöè¼àëíî-åêîíîìñêå ïðèëèêå, åêñòðåìíî ñèðîìàøòâî, ìàñîâíà íåïèñìåíîñò, íèñó áèëè ïëîäíî òëå çà ðàçâî¼
äåìîêðàòè¼å è šóäñêèõ ïðàâà è äðàñòè÷íî ñó óñïîðàâàëè äðóøòâåíó
åìàíöèïàöè¼ó è ñðîçàâàëè íèâî ïîëèòè÷êå êóëòóðå (êî¼à ¼å áëàãîäàðåè ðàçëè÷èòèì ñîöè¼àëíî-èñòîðè¼ñêèì ôàêòîðèìà è äî äàíà äàíàøœåã îñòàëà íåâåëèêà). Ïîëèòè÷êà áîðáà ñå ïðåñåëèëà ñà ìåóïàðòè¼ñêîã íèâîà (ìàäà íå è ñàñâèì ñòèøàëà, àêî ñå óçìó ó îáçèð
æåñòîêè âåðáàëíè îêðøà¼è ðàäèêàëà è ñàìîñòàëàöà) íà òåðåí ñóêîáà âî¼íèõ è öèâèëíèõ âëàñòè, àëè è íà íàñòî¼àœà ìîíàðõà äà îáóçäà
âî¼íè ôàêòîð (Öðíà ðóêà) è ñëóæáå áåçáåäíîñòè (çàâðøåíà òåê Ñîëóíñêèì ïðîöåñîì 1917.) øòî ¼å áèëî íàðî÷èòî òåøêî ñ îáçèðîì íà
óëîãó êàêâó ¼å èìàëà âî¼ñêà ïðèëèêîì óñòîëè÷åœà äèíàñòè¼å Êàðàîðåâèà, êàî è íà ïîïóëàðíîñò êî¼ó ¼å ñòåêëà ó ðàòîâèìà çà íàöèîíàëíî îñëîáîåœå.
Ñòâàðàœåì £óãîñëàâè¼å 1918. “ïðåêî êîëåíà”, ïîëèòè÷êè îáðà÷óíè ñàìî ñó äîáèëè íà èíòåíçèòåòó è ñëîæåíîñòè, íàðî÷èòî ñà
ñíàæíèì ñðïñêî-õðâàòñêèì àíòàãîíèçìîì, àëè è ïî¼àâîì ðåâîëóöèîíàðíîã êîìóíèñòè÷êîã ïîêðåòà. Àòåíòàò íà ìèíèñòðà ïîëèöè¼å Ìèëîðàäà Äðàøêîâèà è ïîêóø༠àòåíòàòà íà êðàšà Àëåêñàíäðà, êî¼è
ñó èñïðîâîöèðàëè çàáðàíó ðàäà ÊÏ£ è ïðîãîí êîìóíèñòà, âåðáàëíè
ðàò íà ëèíè¼è Ñðáè-Õðâàòè, êî¼è ¼å ïðåòâîðåí ó êðâàâó ñêóïøòèíñêó òðàãåäè¼ó, áèëè ñó óâåðòèðà çà óñïîñòàâšàœå ëè÷íîã ðåæèìà
êðàšà Àëåêñàíäðà, çàáðàíó ðàäà ïîëèòè÷êèõ ïàðòè¼à, èíòåðíàöè¼ó
ãðààíñêèõ ïîëèòè÷àðà è ïî¼à÷àí ïðîãîí åêñòðåìíèõ åëåìåíàòà –
óñòàøà, âìðîâàöà è êîìóíèñòà.
110
Êðàòêà èñòîðè¼à çàòèðàœà ïîëèòè÷êèõ ïðîèâíèêà ó Ñðáè¼è
Âðõóíàö ìåóðàòíèõ ïîëèòè÷êèõ îáðà÷óíà áèî ¼å àòåíòàò íà
ñàìîã êðàšà Àëåêñàíäðà 1934. ãîäèíå, êî¼è ñå óêëàïà ó îïøòè òðåíä
óçàâðåëèõ ïîëèòè÷êèõ ñòðàñòè ó ìåóðàòíî¼ Åâðîïè (Õàíòèãòîí ãà
ó ñòóäè¼è î äåìîêðàòè¼è íàçèâà ïîâðàòíèì òàëàñîì äèêòàòóðà è íåìèðà ïîñëå ðåëàòèâíå ëèáåðàëèçàöè¼å êðà¼åì ÕIÕ âåêà).1
Îñèì êíåçà Ìèõàèëà (1867.) è êðàšà Àëåêñàíäðà Îáðåíîâèà è êðàšèöå Äðàãå (1903) ó Ñðáè¼è, ó Èñòî÷íî¼ Åâðîïè ñó ïàëè îä
ðóêå àòåíòàòîðà, ëåâèõ èëè äåñíèõ åêñòðåìèñòà: Ïåòêî Ïåòêîâ ïðåìè¼åð Áóãàðñêå (1907), Ôðàíö Ôåðäèíàíä, ïðåñòîëîíàñëåäíèê Àóñòðî-Óãàðñêå (1914), Èøòâàí Òèñà, ëèäåð ìààðñêèõ ëèáåðàëà (1918),
äîê ñó ðóñêè öàð Àëåêñàíäàð III (1895) è ïðåìè¼åð Ñòîëèïèí (1911)
áèëè æðòâå ôàíàòè÷íèõ íàðîäîâîšàöà. Äâàäåñåòèõ ãîäèíà, ïîðåä
òðè ïîêóøà¼à àòåíòàòà íà Ëåœèíà (1918-1923), æðòâå àòåíòàòîðà ïîñòàëè ñó: Ìèëîðàä Äðàøêîâè, ìèíèñòàð ïîëèöè¼å Êðàšåâèíå ÑÕÑ
(1921), Â. Ðàòåíàó, íåìà÷êè ìèíèñòàð èíîñòðàíèõ ïîñëîâà (1921), Ã.
Íàðóòîâèö, ïðåäñåäíèê Ïîšñêå (1922), Àëî¼ç Ðàñèí, ìèíèñòàð ôèíàíñè¼à (1923), À. Ñòàìáîëè¼ñêè, áóãàðñêè ïðåìè¼åð (1923), Ñ. Ðàäè,
ëèäåð ÕÑÑ (1928), à ïîòîì, òðèäåñåòèõ ãîäèíà, è êðàš Àëåêñàíäàð,
£îí Äóêà è Ç. Êîäðåàíó, ðóìóíñêè ïîëèòè÷àðè (1933. è 1938.).2 Òàëàñ äèêòàòóðà, êàî ïîñëåäèöà I ñâåòñêîã ðàòà è åêîíîìñêî-ñîöè¼àëíå íåñòàáèëíîñòè, çàïšóñíóî ¼å ìíîãå ìëàäå äåìîêðàòè¼å ó Åâðîïè:
Èòàëè¼ó 1922, Ïîðòóãàë 1926, Íåìà÷êó 1933, Ãð÷êó 1936, òàêîå è
Áóãàðñêó, Ïîšñêó, Ëèòâàíè¼ó, Ëåòîíè¼ó, Åñòîíè¼ó...3
Ðåëàòèâíà ëèáåðàëèçàöè¼à ðåæèìà äî ïî÷åòêà II ñâåòñêîã ðàòà ìåóòèì íè¼å áèëà ëèøåíà áðóòàëíèõ ïîëèöè¼ñêèõ îáðà÷óíà ñà
äåìîíñòðàíòèìà, ó êî¼èìà ¼å íåðåòêî áèëî è šóäñêèõ æðòàâà, êàî è
ìèëèòàðèçàöè¼å ïîëèòè÷êèõ ïàðòè¼à è ïîêðåòà êðîç ñòâàðàœå ëè÷íèõ ïàðòè¼ñêèõ âî¼ñêè è áàòèíàøà, êî¼è ñó ñå áðóòàëíî ðàçðà÷óíàâàëè ñà íåèñòîìèøšåíèöèìà (ÎУÓÍÀ, ÇÁÎÐ, ÕÀÍÀÎ, “áîðáàøè”...). Äðóãè ñâåòñêè ðàò ¼å ó ïîòïóíîñòè îòâîðèî Ïàíäîðèíó êóòè¼ó
íàñèšà, ïðå ñâåãà óñòàøêîã ðåæèì ó ÍÄÕ, êî¼è ¼å ñòâîðèî ÷èòàâó
èíäóñòðè¼ó ñìðòè, êî¼à ¼å íåóìîðíî ðàäèëà êàî è íàöèñòè÷êè îêóïàöèîíè ðåæèì ñà ñèñòåìîì ëîãîðà è ïîëèòèêîì ñòî çà ¼åäíîã. Îâî
èïàê íè¼å ïðåäñòàâšàëî ïðåïðåêó êîìóíèñòè÷êîì ïîêðåòó äà íàñòàâè ñâî¼å àêöè¼å áåç îáçèðà íà æðòâå, ïðèâëà÷åè òîì áåñêîìïðîìèñíîì áîðáîì ìàñîâíî íà ñâî¼ó ñòðàíó ðàäèêàëèçîâàíå åëåìåíòå èç
ðàòîì óãðîæåíèõ ïîäðó÷¼à, ïðå ñâåãà Ñðáà ñà òåðèòîðè¼å ÍÄÕ. Ïà1
2
3
Ñ. Õàíòèãòîí, Òðåè òàëàñ, Ïîäãîðèöà 2005, 23.
R. and B. Crampton, Atlas of Estern Europe and Twentiet Centhury, Londîí 1997, 43.
Ñ. Õàíòèãòîí, Òðåè òàëàñ, Ïîäãîðèöà 2005, 25.
111
Hereticus, 2/2007
Ñðàí Öâåòêîâè
ðàëåëíî ñà àíòèôàøèñòè÷êèì ðàòîì (êðîç äâà àíòèôàøèñòè÷êà ïîêðåòà ñà ðàçëè÷èòîì èäåîëîãè¼îì è òàêòèêîì è îäíîñîì ïðåìà íàñëåó), ó Ñðáè¼è ¼å áóêòàî ãðààíñêè ðàò ðàçíîðîäíèõ èäåîëîøêèõ
ïîêðåòà, íåäèåâàöà, šîòèåâàöà, à íà¼âèøå ïðèïàäíèêà £ÂÎ è ïàðòèçàíñêîã ïîêðåòà, êî¼è ¼å îäíåî âèøå æðòàâà íåãî ñâå íåìà÷êå îäìàçäå.
Äåìîêðàòè¼à âèøåã òèïà
Èïàê êîìóíèñòè÷êè ðåâîëóöèîíàðíè òåðîð, êî¼è ¼å óñëåäèî
íåïîñðåäíî ïî îñëîáîåœó Ñðáè¼å è £óãîñëàâè¼å, ïðåìà èíòåíçèòåòó àëè è îáëèöèìà è ìåòîäàìà ïîëèòè÷êå ðåïðåñè¼å ïðåâàçèëàçè
ñâå äî òàä âèåíî, àêî èçóçìåìî çëî÷èíå íàöèñòà è óñòàøà. Ïî ñèñòåìàòè÷íîñòè, ìàñîâíîñòè, îáëèöèìà è òðà¼àœó ïîëèòè÷êîã íàñèšà, ïåðèîä 1944-1951, ñà äâà âðõà ðåïðåñèâíîã òàëàñà, ïðâè, êðîç
äèâšà ÷èøåœà è ëèêâèäàöè¼å áåç ñóäà, êàî è ïðåñóäå âî¼íèõ ñóäîâà
1944-1945., äðóãè, êðîç ïî¼à÷àí ïðîãîí èáåîâàöà è ãðààíñêèõ íåïðè¼àòåšà 1949-1950. ó óñëîâèìà ìåóíàðîäíå èçîëàöè¼å, ïðåäñòàâšà¼ó òàìíå ìðšå ó èîíàêî ìðà÷íî¼ èñòîðè¼è ïîëèòè÷êîã íàñèšà ó
Ñðáè¼è. Òà¼íà ïîëèöè¼à ïîñòà¼å ñâåìîíà êàî ìà÷ ðåâîëóöè¼å, ïîòïóíî ó ðóêàìà ïàðòè¼å, òóæèëàö è ñóäè¼à õèšàäàìà íàðîäíèõ íåïðè¼àòåšà (îìèšåíà ôëîñêóëà êî¼îì ñó åòèêåòèðàíè šóäè çà îäñòðåë).
Êàî èëóñòðàöè¼ó ó ïðèëîã îâå òåçå íàâåøåìî ñàìî íåêîëèêî ïðèìåðà. Íà¼ïðå ñàñâèì ïàðàäîêñàëàí ïîäàòàê äà ¼å êðîç ÊÏÄ Çàáåëà
ïðîøëî ó ïðâèõ ïåò ãîäèíà èçìåó 1945-1951. îêî 42.000 çàòâîðåíèêà, èñòî êîëèêî è ó íàðåäíèõ ïîëà âåêà ó ìàœå âèøå èñòîì äðóøòâåíî-ïîëèòè÷êîì ñèñòåìó. Ïðå ðàòà ó Çàáåëè ¼å áîðàâèëî îêî 500
ðîáè¼àøà ãîäèøœå è òî óãëàâíîì íåïîëèòè÷êèõ äåëèêâåíàòà. Ó ïîðàòíîì ïåðèîäó áèëî èõ ¼å ïðîñå÷íî îêî 6-7000, äîê ¼å ò༠áðî¼ îïàî
êàñíè¼å íà 1000 è ìàœå, à ó âðåìå Ìèëîøåâèåâå âëàñòè (èàêî ¼å òàäà êðèìèíàë öâåòàî) ó Çàáåëó ¼å óëàçèëî ñâåãà îêî 500 îñóåíèêà
ãîäèøœå.4 Ó Çàáåëè, ïðåìà èñïîâåñòèìà äèñèäåíàòà, êàî øòî ñó Äðàãè Ñòî¼àäèíîâè, Ïåêè, Äðàãîšóá £îâàíîâè è äðóãè, ó ïðîñòîðè¼àìà ãäå ¼å ó Êðàšåâèíè £óãîñëàâè¼è áèëî 10-15 çàòâîðåíèêà ñà
ñòàòóñîì ïðèâèëåãîâàíèõ (Custodia honesta), ó ïîðàòíîì ïåðèîäó ¼å
áèëî è äî 250 îñóåíèêà. Ñòî¼àäèíîâè îïèñó¼å äà ñó ó çàòâîðó ó Ìèòðîâèöè 1949. ÷àê èìàëè ñîáíîã ñòàðåøèíó êî¼è ¼å íà ïîäó êðåäîì
öðòàî íà ãîëîì áåòîíó ïðàâîóãàîíèê 2ì õ 40öì, øòî ¼å áèî æèâîòíè
ïðîñòîð îñóåíèêà îäðååí çà ñïàâàœå.5 Íåêè êî¼è ñó èñêóñèëè êà4
5
112
Ñ. Öâåòêîâè, Èçìåó ñðïà è ÷åêèà, Ðåïðåñè¼à ó Ñðáè¼è 1944-1953,
Áåîãðàä 2006.
Àóäèî äîêóìåíò: Èñïîâåñò Äðàãîìèðà Äðàãîã Ñòî¼àäèíîâèà, Ëîíäîí 2006, ó ïîñåäó àóòîðà.
Êðàòêà èñòîðè¼à çàòèðàœà ïîëèòè÷êèõ ïðîèâíèêà ó Ñðáè¼è
êî ïðåäðàòíå òàêî è ïîðàòíå çàòâîðå, êàî Äðàãîšóá £îâàíîâè, è
ñàìè ñó èìàëè ïðèëèêó äà ñå óâåðå ó òî, ïà òàêî íà ïðèìåäáó Äðàãîšóáà £îâàíîâèà ïîñëå îñóäå 1947. ¼åäíîì çàòâîðñêîì ñòàðåøèíè
êîãà ¼å ñòèöà¼åì îêîëíîñòè ïîçíàâàî ñà ðîáè¼å ó ñòàðî¼ £óãîñëàâè¼è,
êàêî ñó óñëîâè ðîáè¼àœà òàäà áèëè íåóïîðåäèâî áîšè, îâ༠¼å ñìèðåíî îäãîâîðèî: “Çàòî ¼å è ïðîïàëà!”6 Èñòî òàêî, ÷èœåíèöà ¼å äà
¼å, ïðåìà íà¼íîâè¼èì èñòðàæèâàœèìà, íà¼ìàœå 60.000 ãðààíà Ñðáè¼å ëèêâèäèðàíî óãëàâíîì áåç ñóåœà òîêîì 1944-1945. ãîäèíå. ×àê
è âèøå, àêî ðà÷óíàìî ñòðåšàœà ðàòíèõ çàðîášåíèêà íà Çåëåíãîðè
è ó Ñëîâåíè¼è 1945., êàî è íåêîëèêî õèšàäà ëèøåíèõ æèâîòà êðîç
ñóäñêå ïðîöåñå. Ïî ñåëèìà çà¼å÷àðñêîã, ñìåäåðåâñêîã è ÷à÷àíñêîã
îêðóãà ò༠áðî¼ ñå êðåå èçìåó 5 è 20, ó íåêèìà äîñòèæå è 40, ïî
âàðîøèì è äî ñòîòèíó, ó âåèì ãðàäîâèìà âèøå ñòîòèíà, à ó íà¼âåèì, Áåîãðàäó, Íèøó, è âèøå õèšàäà.7 Íà îâî òðåáà äîäàòè ïðèòèñàê íà ïîðîäèöå ïîëèòè÷êèõ è êëàñíèõ íåïðè¼àòåšà, îíåìîãóàâàœå øêîëîâàœà èëè óïèñà íà æåšåíè ôàêóëòåò, àíàòåìèñàíîñò è
îäáà÷åíîñò îä ñðåäèíå... Òó ¼å êîíôèñêàöè¼à öåëîêóïíå èìîâèíå,
ãäå ñó ÷åñòî ÷ëàíîâè îñòà¼àëè è áåç íà¼ëè÷íè¼èõ ñòâàðè, èçáà÷åíè íà
óëèöó, íå ìîãàâøè ÷åñòî äà ïîíåñó ÷àê íè ïîðîäè÷íå ôîòîãðàôè¼å.
Ïðèòèñàê ñå íè¼å çàâðøàâàî ñàìî çàòâîðîì, âå ñó áèâøè ïîëèòè÷êè îñóåíèöè, êî¼è íèñó ðåâèäèðàëè ïîëèòè÷êà ãëåäèøòà, ÷åñòî áèëè ïðîãàœàíè è ïî èçëàñêó èç çàòâîðà, âðáîâàíè äà ðàäå çà ÓÄÁ-ó,
òåøêî ñó íàëàçèëè ïîñàî è îñòâàðèâàëè ñîöè¼àëíå ïðèíàäëåæíîñòè,
à äà è íå ãîâîðèìî î ïðèñòóïó ¼àâíèì ôóíêöè¼àìà è îñåòšèâèì ìåñòèìà, êî¼à ñó áèëà ðåçåðâèñàíà çà ïàðòè¼ñêå êàäðîâå.
Èñòîðè¼à ïîëèòè÷êå ðåïðåñè¼å ó Ñðáè¼è ïîñëå Äðóãîã ñâåòñêîã
ðàòà ïðîëàçèëà ¼å êðîç íåêîëèêî ôàçà è áèëà îäðååíà íèçîì ñîöè¼àëíèõ è èñòîðè¼ñêèõ ôàêòîðà. Ó ïðâî¼, èíòåíçèâíî¼, ÊÏ£ ¼å íà¼ïðå
íà äèâšè, çàòèì íà èíñòèòóöèîíàëàí íà÷èí, åëèìèíèñàëà ñâî¼å ïîëèòè÷êå è êëàñíå íåïðè¼àòåšå, óáðçàíî ìåœà¼óè äðóøòâåíî-ïîëèòè÷êè ñèñòåì ðàçëè÷èòèì íà÷èíèìà ïîäðæàâšåœà ïðèâàòíîã êàïèòàëà, êàî è íàìåòàœåì íîâîã äóõîâíîã è êóëòóðíîã îáðàñöà (ñîöðåàëèçìà) ïîòïóíîì ðåäóêöè¼îì óìåòíè÷êèõ è íàó÷íèõ ñëîáîäà.
Íà¼ïðå ¼å ðåïðåñè¼à ñïðîâîåíà êðîç îïòóæáå çà êîëàáîðàöè¼ó, à
çàòèì ñó ÷åñò îñíîâ áèëå îñóäå çà øïè¼óíàæó è èçäà¼ó ó êîðèñò ¼åäíå
èëè äðóãå ñóïåðñèëå, èëè ïàê êðèòèêà è ïðîòèâšåœå ïðèâðåäíèì
ðåôîðìàìà (êîëåêòèâèçàöè¼à, îòêóï, ñàìîóïðàâšàœå...). Ïðâî ¼å åëèìèíèñàíà îïîçèöè¼à âàí ôðîíòà äî 1946, çàòèì “ñàïóòíèöè ðåâîëóöè¼å” (Ñòàšèíîâ èçðàç) ó ôðîíòó (Ä. £îâàíîâè, Ò. £àí÷èêîâè, Š.
6
7
Äðàãîšóá £îâàíîâè, Šóäè, šóäè..., Áåîãðàä 1973, 23.
Íåìàœà Äåâè, Èñòèíà ïîä êšó÷åì, ðóêîïèñ ó ïðèïðåìè.
113
Hereticus, 2/2007
Ñðàí Öâåòêîâè
Ñèðö, Ãðîë è äðóãè), äà áè íà êðà¼ó ïîñëå ðàñêîëà 1948. ó êîìóíèñòè÷êîì òàáîðó íà ìåòè áèëè ñèìïàòèçåðè Ñòàšèíà (Ñ. Æó¼îâè,
À. £îâàíîâè, Â. Äàï÷åâè, À. Õåáðàíã...), à çàòèì è óíóòàðïàðòè¼ñêè ëèáåðàëíè îïîíåíòè (Ì. èëàñ, Ä. îñè, Íèêåçè, Ïåðîâè è
äðóãè), ïîñòà¼óè æðòâå èñòå ïîëèòè÷êå (íå)êóëòóðå êî¼ó ñó ïîñëå
ðàòà íà¼ïðå è ìíîãî æåøå îñåòèëè ãðààíñêè “íàðîäíè íåïðè¼àòåšè”.
Íåïðè¼àòåšà òðåáà ñàìî “êëåïèòè ïî óøèìà”
Ìåóòèì, ïîñëå ñóêîáà ñà Ñòàšèíîì, êî¼è ¼å íà êðàòàê ðîê
äîíåî èíòåíçèâèðàœå äðæàâíî-ïàðòè¼ñêå ðåïðåñè¼å êàî íà÷èíà äîêàçèâàœà ïðàâîâåðíîñòè áîšøåâèçìó (êàìïàœà êîëåêòèâèçàöè¼å,
íàöèîíàëèçàöè¼å, ïðèíóäíîã îòêóïà...), íà äóæè ðîê îä ïî÷åòêà ïåäåñåòèõ äîëàçè äî ðåëàòèâíå ëèáåðàëèçàöè¼å. Ñàäà ðåæèì òåæè äà
ñå ïðåä ñâåòñêîì ¼àâíîøó äîêàæå êàî äåìîêðàòñêè, äåëó¼å ñå âèøå
ïðåâåíòèâíî, èäåîëîøêè è êðîç ïîâðåìåíå ¼àâíå ñóäñêå ïðîöåñå ðàäè çàñòðàøèâàœà (íåïðè¼àòåšà òðåáà ñàìî êëåïèòè ïî óøèìà – Òèòîâ èçðàç). Ïîëèòè÷êî íàñèšå ïîñòà¼å ñîôèñòèöèðàíè¼å, ðàöèîíàëíè¼å, èíñòðóìåíò óíóòðàøœå ïîëèòèêå (îäðæàœå ìîíîïîëà âëàñòè)
è ñïîšíå ïîëèòèêå (î÷óâàœå èìèŸà çåìšå ëèáåðàëíîã êîìóíèçìà)
è ðåçóëòàò ñëîæåíîã ñïëåòà äðóøòâåíèõ îêîëíîñòè. Ïîçèöèîíèðàœå £óãîñëàâè¼å èçìåó Èñòîêà è Çàïàäà, ôîðìóëèñàœå íîâå èäåîëîãè¼å è òðååã ïóòà ó ñîöè¼àëèçàì, çàõòåâàëî ¼å áàð ó ¼àâíîì æèâîòó
îòêëîí îä ñòàšèíèñòè÷êèõ ìåòîäà îáðà÷óíà ñà ïîëèòè÷êèì ïðîòèâíèöèìà. Áðóòàëíè åíêàâåäåîâñêè ìåòîäè, ëèêâèäàöè¼å áåç ñóåœà è
ìàñîâíè ïðîãîíè è õàïøåœà ïî÷åòêîì ïåäåñåòèõ ëàãàíî ïðåñòà¼ó,
ñìàœó¼å ñå ïðèòèñàê íà ïîðîäèöå íàðîäíèõ íåïðè¼àòåšà. Óñëîâè êàêî ó Ìèòðîâèöè òàêî è äðóãèì çàòâîðèìà çíàòíî ñå ïîïðàâšà¼ó ïî÷åòêîì ïåäåñåòèõ, çàòâîðåíèöè äîáè¼à¼ó êðåâåòå, ïîñåòå, øòàìïó,
ãðå¼àœå... Âëàñò ñå òðóäè äà ñå ïðåä ñâåòñêîì ¼àâíîøó ïðåäñòàâè
êàî êîìóíèñòè÷êà çåìšà ñà šóäñêèì ëèöåì.
Èïàê òî íè¼å çíà÷èëî ñóøòèíñêó äåìîêðàòèçàöè¼ó ðåæèìà, âå
ñàìî ëèáåðàëíó ôàñàäó, áóäóè äà ñå Ïàðòè¼à, ò¼. ñàì Òèòî âðààî
âå îïðîáàíèì ìåòîäàìà ÷âðñòå ðóêå óâåê êàäà áè îñåòèî äà áè ìîãëè áèòè óãðîæåíè èëè ïîšóšàíè òåìåšè ïàðòè¼ñêîã ìîíîïîëà íà
âëàñò. Áóäóè äà ¼å Ïàðòè¼à áèëà óñòðî¼åíà ïèðàìèäàëíî è ó ñóøòèíè íåäåìîêðàòñêè (è ïîðåä ïðîêëàìîâàœà ñàìîóïðàâíå äåìîêðàòè¼å), ñà Òèòîì êàî íåïîãðåøèâèì âîîì, ñà îãðîìíîì ïîäðøêîì ó
÷ëàíñòâó è íàðîäó, òåõíèêà ïîëèòè÷êèõ îáðà÷óíà áèëà ¼å òà äà ñå
íà¼ïðå ó íà¼óæèì ïàðòè¼ñêèì òåëèìà, ÷åñòî ó êðóãó ñàìîã Òèòà, îäëó÷è î òîìå êî å, íà êî¼è íà÷èí è äî êî¼å ìåðå áèòè ïðåäìåò ïðîãîíà. Ïðè òîì ñó òà¼íà ïîëèöè¼à è ñóäîâè áèëè ñàìî ïðîäóæåíà ðóêà
114
Êðàòêà èñòîðè¼à çàòèðàœà ïîëèòè÷êèõ ïðîèâíèêà ó Ñðáè¼è
çà èçâðøàâàœå íàëîãà íà¼óæåã ïàðòè¼ñêîã âðõà, ò¼. Òèòà è œåãîâå
äâîðñêå êàìàðèëå (áàð êàä ñó ó ïèòàœó êðóïíå ñòâàðè). Òî ¼å áèî
ñëó÷༠ó âðåìå Áðèîíñêîã ïëåíóìà 1966, ñòóäåíòñêèõ äåìîíñòðàöè¼à
1968, “õðâàòñêîã ïðîëåà” 70-òèõ, îáðà÷óíà ñà ñðïñêèì ëèáåðàëèìà
1972. èëè ïàê ó ñëó÷à¼ó ñïîšíîïîëèòè÷êèõ ïðèòèñàêà, êàî øòî ñó
ïîãîðøàœå îäíîñà çáîã íåïîòïèñèâàœà äåêëàðàöè¼å êîìóíèñòè÷êèõ
ïàðòè¼à 1958., çàòåãíóòîñò ñà Âåëèêîì Áðèòàíè¼îì çáîã ñóåœà èëàñó è ñëè÷íî.
Îñèì èíòåðåñèìà ïàðòè¼ñêîã âðõà è èíòåðåñèìà îäðæàœà ïàðòè¼ñêîã ìîíîïîëà íà âëàñò, ðåïðåñè¼à ó ñàìîóïðàâíî¼ £óãîñëàâè¼è ¼å
áèëà ïðåäîäðååíà è ñà íåêîëèêî ñèìåòðè¼à, ñ îáçèðîì íà œåíó óíóòàðœó åòíè÷êó, âåðñêó è àäìèíèñòðàòèâíó õåòåðîãåíîñò, êàî è ñïåöèôè÷àí ñïîšíîïîëèòè÷êè ïîëîæ༠èçìåó äâà èäåîëîøêî-ïîëèòè÷êè ñóïðîòñòàâšåíà áëîêà, ñà êî¼èìà ¼å ìîðàëà ðà÷óíàòè.
Ïðâà è íà¼âàæíè¼à áèëà ¼å èäåîëîøêî-ïîëèòè÷êà – ãëîáàëíà
ðàâíîòåæà: ìîðàëî ñå âîäèòè ðà÷óíà î èíòåðåñó âåëèêèõ ñèëà. Ó ïðâîì ñëó÷à¼ó ïîãîðøàœå îäíîñà ñà ¼åäíîì èëè îáå âåëèêå ñèëå ïðàòèëî ¼å óäàðàœå ÷àñ ïî ëåâî¼ ÷àñ ïî äåñíî¼ îïîçèöè¼è (íïð. 1958. çàîøòðàâàœå îäíîñà ñà Ìîñêâîì ïðàòè ïîíîâíè ïðîãîí Äàï÷åâèà è
äðóãèõ èáåîâàöà; ñóäñêè ïðîöåñ ïðåäðàòíèì ñîöè¼àëèñòèìà, ãðóïè
Êðåêè-Ïàâëîâè, ïîêðåíóò ¼å èñòå ãîäèíå êàä ¼å äîøëî äî çàòåçàœà îäíîñà ñà Çàïàäîì). Ó äðóãîì ñëó÷à¼ó, ïðèáëèæàâàœå ¼åäíî¼
îä ñóïåðñèëà ïðàòèëà ¼å, ïî ïðàâèëó, àìíåñòè¼à ïðå ñâåãà íåêîã îä
œî¼ èäåîëîøêè áëèñêèõ ïîëèòè÷êèõ çàòâîðåíèêà (âåëèêà àìíåñòè¼à çà èáåîâöå 1956. è èçìèðåœå ñà ÑÑÑÐ; àìíåñòè¼å 1960-òèõ èëàñà
è äðóãèõ è 1977. Ìèõà¼ëîâà äåñèëå ñó ñå “ñëó÷à¼íî” ïðåä Òèòîâ ïóò
ó ÑÀÄ, îäíîñíî ïðåä êîíôåðåíöè¼ó ÊÅÁÑ-à ó Áåîãðàäó).
Áèëî ¼å è îáðàòíèõ óòèöà¼à. Ëîãèêà õëàäíîã ðàòà è èíòåðåñè
âåëèêèõ ñèëà çà ñòàáèëíîì £óãîñëàâè¼îì è ìèðîì íà Áàëêàíó ÷åñòî
ñó èøëè íàðóêó ÷âðñòî¼ ðóöè è ïî öåíó ñëàìàœà äåìîêðàòñêèõ è
íàöèîíàëíèõ ïîêðåòà (íïð. ïðîãîí ëèáåðàëà-êîìóíèñòà è ãðààíñêèõ äèñèäåíàòà ñåäàìäåñåòèõ, íî òó Òèòî è £óãîñëàâè¼à íèñó èçóçåòàê!). Îâî ïî¼à÷àâàœå ðåïðåñè¼å ïîñëå ñëàìàœå ñðïñêèõ ëèáåðàëà è
õðâàòñêîã ïðîëåà ñåäàìäåñåòèõ, êî¼å ¼å íàèøëî íà íåïîäåšåíó ïîäðøêó êàêî Áðåæœåâà òàêî è Íèêñîíà (ïîëèòèêà äåòàíòà!), íè¼å ÷àê
èçàçâàëî íè âåå îä¼åêå ó åâðîïñêî¼ èíòåëåêòóàëíî¼ ¼àâíîñòè (íïð.
ñëó÷༠Ìèõà¼ëà Ìèõà¼ëîâà, îñóäà óðå óðîâèà, êèäíàïîâàœå Âëàäå Äàï÷åâèà è äðóãèõ...). Ðåöèìî, ãåíåðàë Ãðèãîðè¼åíêî ïîñòàî ¼å
äèñèäåíò ó âðåìå Áðåæœåâà è àìåðè÷êà øòàìïà ìó ¼å ñâàêîäíåâíî
ïîñâåèâàëà îãðîìíó ïàæœó, äîê ñå ó òî âðåìå î ¼óãîñëîâåíñêèì
äèñèäåíòèìà âðëî ðåòêî ïèñàëî. Çàíèìšèâî äà ¼å ÷àê çáîã ïîëèòè-
115
Hereticus, 2/2007
Ñðàí Öâåòêîâè
÷êèõ ðàçëîãà (áóäóè äà ¼å áèî ¼óãîñëîâåíñêè äèñèäåíò) êðà¼åì ñåäàìäåñåòèõ áèëà îáîðåíà êàíäèäàòóðà Ìèõà¼ëà Ìèõà¼ëîâà çà ïðîôåñîðñêî ìåñòî íà Êîëóìáè¼à óíèâåðçèòåòó.
×àê ¼å è ïðîãðàì Ñëîáîäíå Åâðîïå (êàä ¼å ïî÷åî äà ñå åìèòó¼å) åìèòîâàí çà ñâå èñòî÷íîåâðîïñêå çåìšå îñèì çà ÑÔУ, çáîã
Òèòà, ÷àê íè çà Àëáàíè¼ó, çáîã Êîñîâà, îäíîñíî Òèòà. Òåê ‘94. Ðàäèî
Ñëîáîäíà Åâðîïà ïî÷åî ¼å äà åìèòó¼å ïðîãðàì çà £óãîñëàâè¼ó. Èïàê
íà¼âåè ïàðàäîêñ ¼å äà ñå íà Çàïàäó ïîëîâèíîì ñåäàìäåñåòèõ ðàçìèøšàëî î êàíäèäàòóðè Òèòà è Ìèõà¼ëîâà çà Íîáåëîâó íàãðàäó çà ìèð,
ó âðåìå êàäà ¼å Ìèõà¼ëîâ ÷àìèî ó Òèòîâîì çàòâîðó, îñóåí íà ñåäàì
ãîäèíà çáîã ïèñàœà ñëîáîäîóìíèõ êœèãà. Òàêî ñó äåìîêðàòñêè ïðîöåñè ó £óãîñëàâè¼è ñâåñíî æðòâîâàíè çàðàä ãëîáàëíèõ èäåîëîøêèõ
èíòåðåñà çàïàäíèõ äåìîêðàòè¼à, çáîã íàâîäíèõ èíòåðåñà ñòàáèëíîñòè íà Áàëêàíó ó âðåìå ïðèáëèæàâàœà äâå ñóïåðñèëå, çàóçåòîñòè
ÑÀÄ ó Âè¼åòíàìó, àëè è èíòåðåñà äà ñå è äàšå òàêòèêîì “îäðæàâàœà Òèòà äà ïëèâà” ïîòêîïàâà Èñòî÷íè áëîê. Ïîëèòèêà øàðãàðåïå
è øòàïà è ñïåöèôè÷àí ïîëîæ༠£óãîñëàâè¼å èçìåó Èñòîêà è Çàïàäà îãëåäàëè ñó ñå, äàêëå, è ó äðæàâíî¼ ðåïðåñè¼è, êî¼à ¼å ìîðàëà áèòè äàëåêî ñîôèñòèöèðàíè¼à íåãî ó çåìšàìà ñîö-ëàãåðà, ãäå ñå íè¼å
ìîðàëî âîäèòè ðà÷óíà î ìèøšåœó Çàïàäà íèòè ñ âðåìåíà íà âðåìå
äîêàçèâàòè ïðàâîâåðíîñò Èñòîêó êðîç õàïøåœà è îñóäå ëèáåðàëíèõ
åëåìåíàòà.
Êàî ïðèëîã îâî¼ òåçè íàâîäèìî àíåãäîòó êî¼ó íàì ¼å èñïðè÷àî
äèñèäåíò Ìèõà¼ëî Ìèõà¼ëîâ. £åäíîì ïðèëèêîì, íåãäå 1974., íàêîí
õàïøåœà ïðèïàäíèêà ÍÊÏ£, èëàñ ¼å, äîê ñó øåòàëè Òàøìà¼äàíîì,
ðåêàî ñâî¼èì ïðè¼àòåšèìà Ìèõà¼ëó Ìèõà¼ëîâó è àäâîêàòó £îâàíó
Áàðîâèó, ðà÷óíà¼óè íà èäåîëîøêó ñèìåòðè¼ó: Øòà ìèñëèø, êîãà
å îä íàñ ñàä äà óõàïñå?. Íè¼å ïðîøëî äóãî, à Ìèõà¼ëîâ ¼å çàâðøèî
íà ðîáè¼è – áèî ¼å îñóåí íà ñåäàì ãîäèíà çáîã ïîëèòè÷êå ïðîïàãàíäå.8
Äðóãà ¼å ìåóðåïóáëè÷êà ðàâíîòåæà: îáè÷íî ¼å ñëàìàœå îïîçèöè¼å ó ¼åäíî¼ ðåïóáëèöè ïðàòèî êàî ïðîòèâòåæà ïðîãîí îïîçèöèîíàðà ó äðóãî¼ (íàðî÷èòî íà îñåòšèâî¼ ëèíè¼è Ñðáè¼à–Õðâàòñêà).
Òðåà ¼å âåðñêà ðàâíîòåæà ó ïðîãîíó. Íàðî÷èòî ¼å áèëà çàñòóïšåíà ó ÁèÕ, ãäå ñå ñòðîãî âîäèëî ðà÷óíà äà ñå ìà÷ íå óñòðåìè
ïðåòåðàíî ïðåìà ¼åäíî¼ âåðñêî¼ ãðóïàöè¼è.
×åòâðòà, íàöèîíàëíà, îïåò ¼å íàðî÷èòî íà ðåëàöè¼è Ñðáè–Õðâàòè, çàñíîâàíà íà òåçè äà ¼åäàí íàöèîíàëèçàì èçàçèâà äðóãè (ïðèìåðè: Ìèëîâàí èëàñ–Ôðàœî Òóìàí, Äîáðèöà îñè–Âëàäî Ãî8
116
Èíòåðâ¼ó àóòîðà ñà Ìèõà¼ëîì Ìèõà¼ëîâèì, 3. îêòîáàð 2006.
Êðàòêà èñòîðè¼à çàòèðàœà ïîëèòè÷êèõ ïðîèâíèêà ó Ñðáè¼è
òîâàö, Âëàäà Ìè¼àíîâè Ðåâîëóöè¼à–Äðàæåí Áóäèøà, Šóáà Òàäè
–Ðóäè Ñóïåê – 60-òèõ è 70-òèõ; Âî¼èñëàâ Øåøåš–Àëè¼à Èçåòáåãîâè – 80-òèõ...), êî¼à, íàðàâíî, íè¼å ìîãëà óâåê áèòè äîñëåäíî èñïîøòîâàíà ñ îáçèðîì íà òî äà ñó îäðååíå íàöèîíàëíîñòè, êàî Õðâàòè è Àëáàíöè, áèëè ó âååì áðî¼ó îðè¼åíòèñàíå ïðîòèâ £óãîñëàâè¼å
èëè öåíòðàëèçìà.
È, êîíà÷íî, íà¼âàæíè¼à ¼å ôèíà ðàâíîòåæà êî¼ó ¼å ðåæèì ìîãàî äà ïîñòèãíå èçìåó, ñ ¼åäíå ñòðàíå, ðåàëíå ïðåòœå äà ñå îïîçèöè¼à çíàòíè¼å àôèðìèøå ó äðóøòâó, òåæœå äà ñå £óãîñëàâè¼à ïðåäñòàâè êàî äåìîêðàòñêà ñîöè¼àëèñòè÷êà çåìšà, êî¼à, íàñóïðîò ñòàšèíèñòè÷êîì è ìàîöåîâñêîì, íóäè ¼åäàí õóìàíè ñîöè¼àëèçàì è, ñ
äðóãå, ïîòðåáå äà ñå ñà÷óâà ïàðòè¼ñêè ìîíîïîë íà âëàñò. Íà êðà¼ó,
¼îø òðåáà èñòðàæèòè äî êî¼å ìåðå ñó îêîëíîñòè ëèáåðàëèçàöè¼å ïóòîâàœà (ãàñòàðáà¼òåðè), áðæåã ïðîòîêà èíôîðìàöè¼à óñëåä òåõíîëîøêîã íàïðåòêà 80-òèõ, ñëååœå çàïàäíîã êóëòóðíîã îáðàñöà (óòèö༠êóëòóðíå ðåâîëóöè¼å 1968.) è ñëè÷íå öèâèëèçàöè¼ñêå îêîëíîñòè
£óãîñëàâè¼å êàî åâðîïñêå çåìšå, óòèöàëå äà ñàìî äðóøòâî èäå èñïðåä äîçâîšåíå ñëîáîäå è ñòåãå êî¼ó ¼å Ïàðòè¼à ìîðàëà äà íàìåå
ïî öåíó îïñòàíêà íà âëàñòè, à äðóøòâî òèìå ïîñðåäíî äîäàòíî âðøèëî ïðèòèñàê îäîçäî çà äàšó ëèáåðàëèçàöè¼ó ðåæèìà (òçâ. åôåêàò ãðóäâå ñíåãà). Îâà ¼óãîñëîâåíñêà ñïåöèôè÷íîñò áè ñå óïðîøåíî ìîãëà èñêàçàòè êàî: “êîðàê íàïðåä, äâà êîðàêà íàçàä” – ó çàòâîð
ñå ÷åñòî ëàêøå äîñïåâàëî íåãî ó çåìšàìà èñòî÷íîã áëîêà, ¼åð ñå
íè¼å çíàëà òà÷íî îäðååíà ãðàíèöà êî¼à ñå íå ñìå ïðåè (êàî ó çåìšàìà ðåàëñîöè¼àëèçìà), àëè ¼å êàçíåíà ïîëèòèêà áèëà íåóïîðåäèâî
áëàæà, ñà âðëî ÷åñòèì àìíåñòè¼àìà ïîëèòè÷êèõ çàòâîðåíèêà, íàðî÷èòî êàä áè ñå çáîã œèõ äèãëà ïðàøèíà íà Çàïàäó.
Òàêî ¼å Òèòî èìàî îáè÷༠äà ïðåä ïóò ó çàïàäíå çåìšå, íàðî÷èòî ÑÀÄ, ïîìèëó¼å íåêîã îä ïîëèòè÷êèõ äèñèäåíàòà. Òî ñå äåñèëî
íà ïðèìåð 1960., êàäà ñó ïîìèëîâàíè îñóåíè ñîöè¼àëèñòè Á. Êðåêè, À. Ïàâëîâè, ïðîô. Ä. Ñòðàœàêîâè, Ì. Æó¼îâè, à çàòèì óáðçî è Ìèëîâàí èëàñ, àëè è 1977., ó âðåìå îäðæàâàœà ÊÅÁÑ-à è
Òèòîâå ïðåäñòî¼åå ïîñåòå ÑÀÄ, êàäà ¼å ïîìèëîâàí Ì. Ìèõà¼ëîâ,
èáåîâàö Êîìíåí £îâàíîâè è ¼îø íåêè ïîëèòè÷êè îñóåíèöè, øòî
¼å ëè÷íî ïîçäðàâèî àìåðè÷êè ïðåäñåäíèê èìè Êàðòåð.9
Ïîñëå êîëåášèâèõ ïåäåñåòèõ, äðæàâíîïàðòè¼ñêà ðåïðåñè¼à
ñëàáè øåçäåñåòèõ ãîäèíà, øòî ñå íå ñëó÷à¼íî ïîêëàïà ñà ñòðóêòóðíèì ïðîìåíàìà ó äðóøòâó: ðàñò ñòàíäàðäà è âåà ïîäðøêà ðåæèìó,
îäìàêëà èíäóñòðè¼àëèçàöè¼à è óðáàíèçàöè¼à (ïîñëå 1961. óðáàíî ñòà9
Èñòî.
117
Hereticus, 2/2007
Ñðàí Öâåòêîâè
íîâíèøòâî ïðåòåæå íàä ñåîñêèì), îïøòå ïîäèçàœå îáðàçîâíîã è
êóëòóðíîã íèâîà; çàòèì çíà÷à¼íî ¼å è ïðèáëèæàâàœå Çàïàäó (ñóñðåò
Òèòî–Êåíåäè è íåïðåãëåäíè ðåäîâè çà óïèñèâàœå ó êœèãó æàëîñòè
ó àìåðè÷êî¼ àìáàñàäè ïîñëå àòåíòàòà 1963) èòä. Òàêîå òî òðåáà
ïîâåçàòè ñà îëàêøàíèì ïóòîâàœèìà è åìèãðàöè¼îì (ãàñòàðáà¼òåðè)
è äðóãèì ñîöè¼àëíèì ôàêòîðèìà, êàî è ïðîñòîì ÷èœåíèöîì âèøå
ñëîáîäå – âèøè ñòàíäàðä/ìàœå îòïîðà – ìàœå ðåïðåñè¼å. Íåêè èñòðàæèâà÷è, êàî øòî ¼å àìåðè÷êè ïðîôåñîð Ñåì¼óåë Õàíòèãòîí, ñìàòðà¼ó äà ¼å îòïðèëèêå 2.500 õèšàäà äîëàðà ïî ãëàâè ñòàíîâíèêà îçáèšàí äðóøòâåíè ïðåäóñëîâ è íåêà ãðàíèöà íà êî¼î¼ ñó âåëèêå øàíñå
äà äîå äî ñóøòèíñêå äåìîêðàòèçàöè¼å äðóøòâà. Îòïðèëèêå ñó ñå
òàêâè äðóøòâåíè óñëîâè, êî¼è ñå òè÷ó ñòàíäàðäà, ïèñìåíîñòè, ïîëèòè÷êå ñâåñòè è êóëòóðå ïî÷åëè ñòèöàòè ó âååì äåëó £óãîñëàâè¼å ðàíèõ îñàìäåñåòèõ, ó íåêèì ñðåäèíàìà è ðàíè¼å, òîêîì ñåäàìäåñåòèõ.
Èçóçåòàê ¼å ìîæäà ñèòóàöè¼à ïîñëå 1968., ÌÀÑÏÎÊ-à è îáðà÷óíà
ñà ëèáåðàëèìà 1970-òèõ, êàäà ¼å óçáóðêàíà äðóøòâåíà ñèòóàöè¼à äîâåëà äî ïîáåäå êîíçåðâàòèâàöà ó ÑÊ£, êàäà äîëàçè äî èíòåíçèâíè¼å
ñàðàäœå ñà ÑÑÑÐ, øòî ñå îñåòèëî è íà ïëàíó ÈÁ åìèãðàöè¼å, êî¼à
áåæè íà Çàïàä (Ôðàíöóñêà, Áåëãè¼à) ó ñòðàõó îä õàïøåœà, êàî è ó
êàìïàœè ÷âðñòå ðóêå, âååã èäåîëîøêîã íàäçîðà è îáðà÷óíà ñà òåõíîìåíàŸåðè¼îì è ëèáåðàëèìà. Ïîëèòè÷êè ïðîãîí ¼å èíòåíçèâèðàí
íàðî÷èòî ïîñëå Áðîçîâå ñìðòè, à ïîòðà¼àî ¼å ñâå íåãäå äî äðóãå ïîëîâèíå îñàìäåñåòèõ è ïàäà Áåðëèíñêîã çèäà. Âåëèêè çíàê ñòâàðíîã
îòîïšàâàœà è âåèõ ñëîáîäà áèî ¼å è ïîñïðäàí âèö íà ðà÷óí £îñèïà
Áðîçà Òèòà, êî¼è ¼å Ìèðà Àäàœà Ïîëàê ïðâè ïóò èñïðè÷àëà ó “Áåîãðàäñêî¼ õðîíèöè” íåãäå ó ¼åñåí 1989. Ïóøòàœå èç çàòâîðà, êðà¼åì
îñàìäåñåòèõ, ïîçíàòèõ ïîëèòè÷êèõ äèñèäåíàòà (Äàï÷åâè, Ïåðîâè,
Äåìàè, Øåøåš...) òàêîå ¼å íàãîâåøòàâàëî äàšó ëèáåðàëèçàöè¼ó
ðåæèìà è ñêðåòàœå ñà ðèãèäíîã èäåîëîøêîã êóðñà.
Äåâåäåñåòèõ ñå ðåïðåñè¼à ñâå ìàœå ñïðîâîäè ó èìå ïðîïàäà¼óå êîìóíèñòè÷êå èäåîëîãè¼å, à âèøå çáîã î÷óâàœà ãîëå ïîëèòè÷êå
âëàñòè. Ïðåäìåò ïðîãîíà è îáðàäå òà¼íå ïîëèöè¼å ïîñòà¼ó îïîçèöèîíè ëèäåðè (Âóê Äðàøêîâè è äðóãè), êî¼è óãðîæàâà¼ó âëàñò Ñîöè¼àëèñòè÷êå ïàðòè¼å è Ñëîáîäàíà Ìèëîøåâèà, êàî è íåçàâèñíè íîâèíàðè, øòî çáîã ïðèòèñàêà âëàäà¼óèõ åñòàáëèøìåíàòà, øòî çáîã
ïðåòœè îñíàæåíèõ êðèìèíàëíèõ êðóãîâà èñïðåïëåòåíèõ ñà òà¼íèì
ñëóæáàìà. Íà¼äðàñòè÷íè¼è îáëèöè êðøåœà šóäñêèõ ïðàâà ó îâî¼ åðè
¼åñó ãóøåœå ìàðòîâñêèõ äåìîíñòðàöè¼à òåíêîâèìà 1991., èçáîðíà
êðàà è ïðåáè¼àœå äåìîíñòðàíàòà 1996-1997., äâà ïîêóø༠àòåíòàòà
íà Âóêà Äðàøêîâèà (1999. è 2000.) è óáèñòâî Èâàíà Ñòàìáîëèà
(2000.). Êîíà÷íè óäàðàö ðåïîì ¼åäíîã äåëà îáåçãëàâšåíå òà¼íå ïî-
118
Êðàòêà èñòîðè¼à çàòèðàœà ïîëèòè÷êèõ ïðîèâíèêà ó Ñðáè¼è
ëèöè¼å ¼åñòå àòåíòàò íà ïðåìè¼åðà Çîðàíà èíèà 12. ìàðòà 2003.
ãîäèíå.
Ïîñëå ïåòîã îêòîáðà èïàê äîëàçè äî çíà÷à¼íå ðåëàêñàöè¼å êàäà ñó ó ïèòàœó šóäñêà ïðàâà è ñëîáîäå. Ïðîãîí ïîëèòè÷êèõ íåèñòîìèøšåíèêà çàìèðå, îñèì àòåíòàòà íà Çîðàíà èíèà (êî¼è ¼å, ó
ñóøòèíè, ðåïðåñè¼à îäîçäî – îòïîð ¼åäíîã äåëà äðóøòâà ðåôîðìàìà) íè¼å çàáåëåæåí íè ¼åäàí àòàê íà èñòàêíóòó ïîëèòè÷êó ëè÷íîñò.
Ñðáè¼à äîáè¼à ñâå âèøå îöåíå êàäà ñó ó ïèòàœó šóäñêà ïðàâà è ñëîáîäå. Ôðèäîì Õàóñ, ðåëåâàíòàí ôàêòîð çà îöåíó ñòåïåíà šóäñêèõ
ïðàâà è ñëîáîäà, Ñðáè¼è ¼å ÷àê ó íà¼íîâè¼åì èçâåøòà¼ó çà 2006. äàî
ïðåäíîñò ó ñòåïåíó äåìîêðàòñêîã ïîñòèãíóà ó îäíîñó íà çåìšå ó
ðåãèîíó, ñòàâšà¼óè ¼å íà ïðâî ìåñòî, ÷àê èñïðåä Õðâàòñêå, Áóãàðñêå è Ðóìóíè¼å, êî¼å ñó ó ÅÓ èëè ñó êàíäèäàòè, äîê ¼å ó îäíîñó íà
Ìààðñêó è çàïàäíå äåìîêðàòè¼å ¼îø óâåê çíàòíî çàîñòà¼àëà.10
Ñóäáèíà ïîëèòè÷êèõ áóíòîâíèêà ó Ñðáè¼è
Íåìà ìíîãî ëè÷íîñòè ó ìîäåðíî¼ ïîëèòè÷êî¼ èñòîðè¼è Ñðáè¼å
êî¼å ñå íèñó ëèáèëå äà íà îëòàð ñëîáîäå ïðèíåñó ñâàêó æðòâó, èçëîæå ñå ïðîãîíó, ãóáèòêó ëè÷íå ñëîáîäå, èìîâèíå, à íå ðåòêî è æèâîòà. Ìàäà áèñìî ìîãëè ïî÷åòè è îä Âóêà ÊàðàŸèà (èëè ÷àê Äîñèòå¼à è Áîæå Ãðó¼îâèà), œåãîâîã èçãîíà è ñóêîáà ñà Ìèëîøåì, èç
òîã “êëóáà” ðåòêèõ áóíòîâíèêà ïîìåíèìî íà¼ïðå Âëàäèìèðà £îâàíîâèà, îöà ëèáåðàëèçìà ó Ñðáà, êî¼è ¼å, çàíåñåí èäåàëèìà ñëîáîäå
è ïðàâäå, ñâî¼î¼ äåöè, ðîåíî¼ ó èçãíàíñòâó ó Íîâîì Ñàäó, íàäåíóî
èìåíà Ñëîáîäàí è Ïðàâäà. Çàòèì Ñâåòîçàðà Ìàðêîâèà, ïðâîã ñîöè¼àëèñòó, êî¼è ¼å ìëàä ïðåìèíóî, îáîëåâøè ó êðàšåâñêèì êàçàìàòèìà. Èñòîðè¼à ïîëèòè÷êèõ äèñèäåíàòà ìîðàëà áè îáóõâàòèòè è êîìóíèñòå, ïðå ñâåãà Ìîøó Ïè¼àäå, ×îëàêîâèà è äðóãå ñà äåáåëèì
ñòàæîì, àëè è ïðèñòî¼íèì ïîëîæà¼åì (Custodia honesta) ó çàòâîðèìà. Íàðàâíî äà òðåáà èìàòè ó âèäó ðåâîëóöèîíàðíå è òåðîðèñòè÷êå
ìåòîäå áîðáå êî¼å ¼å ÊÏ£ ïðèõâàòèëà ó íàìåðè äà êàî åëè¼à Êîìèíòåðíå ñïðîâåäå äèðåêòèâó î ðàçáè¼àœó £óãîñëàâè¼å êàî âåðñà¼ñêå
òâîðåâèíå (øòî áè è íà¼äåìîêðàòñêè¼ó äðæàâó äàíàñ èñïðîâîöèðàëî äà ïîñåãíå çà ñèëîì). ×èñò êàî ñóçà ¼å, óç Ìèõà¼ëîâà è Ïåêèà,
¼åäàí îä íà¼îáðàçîâàíè¼èõ ìåó äèñèäåíòèìà, äð Äðàãîšóá £îâàíîâè. Èñêóøàî ¼å è êðàšåâñêå è, ìíîãî äóæå è òåæå, êîìóíèñòè÷êå
êàçàìàòå è îñòàî âåðàí èäå¼è çåìšîðàäíè÷êå ëåâèöå. Çà èëàñà ñå
ìîæå ðåè ñàìî îíî ïðâî, áóäóè äà ¼å ó Êðàšåâèíè ðîáè¼àî çáîã
áîšøåâè÷êèõ èäå¼à è ïðåâðàòíèõ íàìåðà (êî¼å ñó ãðààíè Ñðáè¼å
10
Âèäè èçâåøò༠Ôðèäîì Õàóñà çà 2006. ãîäèíó.
119
Hereticus, 2/2007
Ñðàí Öâåòêîâè
íà¼âèøå îñåòèëè ïî îñëîáîåœó Ñðáè¼å 1944., à ó Öðíî¼ Ãîðè è Õåðöåãîâèíè âå òîêîì 1942. – ïàñ¼à ãðîášà), äîê ñå ó êîìóíèñòè÷êî
äîáà çàëàãàî çà íåêó âðñòó ñîöè¼àëäåìîêðàòè¼å, íåãèðà¼óè íà¼ïðå
Ñòàšèíà, Ëåœèíà è Òèòà, à íà êðà¼ó ñâî¼å äóõîâíå îäèñå¼å è ñàìîã
Ìàðêñà. Óç òî, Äðàãîšóá ¼å îäëåæàî ñâî¼ó êàçíó äî êðà¼à, èàêî ¼å
áèëî èíòåðâåíöè¼à ñïîšà äà ñå îñëîáîäè, äîê ¼å, íà ïðèìåð, Äðàãè
Ñòî¼àäèíîâè, äèðåêòîð îêóïàöè¼ñêîã Íîâîã Âðåìåíà, ïóøòåí 1953.
ãîäèíå, èàêî ¼å îñóåí íà 15 ãîäèíà. Áîðèñëàâ Ïåêè è àäâîêàò Äðàãè £îêñèìîâè, óáååíè ëèáåðàëíè äåìîêðàòè, ñìîãëè ñó õðàáðîñòè äà ñå è ó òî íà¼öðœå âðåìå óñóäå ïðêîñèòè ðåæèìó, ïðèíîñåè
íà îëòàð ñëîáîäå ñâî¼å çäðàâšå (Ïåêè). à £îêñèìîâè è ñàì æèâîò
(óìðî ¼å ó ìèòðîâà÷êî¼ êàçíèîíè ¼óëà 1951.). Òàêîå ¼å ïîøòîâàœà
âðåäíà è ïîáóíà Ìèõà¼ëà Ìèõà¼ëîâà è ïðèíöèïè¼åëàí ñòàâ êî¼è ãà ¼å
îäâåî íà¼ïðå íà ðîáè¼ó, çàòèì ó âèøåäåöåíè¼ñêó åìèãðàöè¼ó. Èïàê,
ïðåìà äóæèíè ñòàæà íà ðîáè¼è îä ñêîðî ÷åòâðò âåêà, íà¼âèøå ïîøòîâàœà çàñëóæó¼ó óðà óðîâè, ÷ëàí ÖÍÊ, ñóåí äâà ïóòà, îäëåæàî óêóïíî 22 ãîäèíå, çàòèì Âëàäà Äàï÷åâè, ïîçíàòè èáåîâàö
(21 ãîäèíà), Ñàâà Áàíêîâè, ïðîôåñîð òåîëîãè¼å è ñâåøòåíèê (19)
è Ìèëåòà Ïåðîâè, èáåîâàö è ñåêðåòàð èëåãàëíå ÍÊÏ£ (19 ãîäèíà). Íà¼âèøå ïóòà ñó ñóåíè Ìèõà¼ëî Ìèõà¼ëîâ (÷àê 4 ïóòà), Ìèëîâàí èëàñ (3), Äðàãîšóá £îâàíîâè (3), Âëàäà Äàï÷åâè (2), Ñàâà
Áàíêîâè (2), Ìèëåòà Ïåðîâè (2), óðà óðîâè (2), Âî¼èñëàâ Øåøåš (2), Àëè¼à Èçåòáåãîâè (2)... £îø ¼åäàí íåîáè÷àí ôåíîìåí ¼å äà
ñó íåðåòêî ìíîãè äèñèäåíòè, êî¼è ñó áèëè ïðîãíàíè èëè íà ðîáè¼è,
óáðçî ïîñòà¼àëè ìèíèñòðè èëè ïðåìè¼åðè: íïð. Íèêîëà Ïàøè, £. Á.
Òèòî, Èçåòáåãîâè, Ôðàœî Òóìàí, Âî¼èñëàâ Øåøåš, Âóê Äðàøêîâè... (Êàä ¼å èëàñ äîøàî íà ðîáè¼ó ó Ñðåìñêó Ìèòðîâèöó, ñàì óïðàâíèê Ìèëåíîâè ¼å äðõòàî ïðåä œèì íå ñìåâøè äà ãà ïîãëåäà ó
î÷è – ¼åð êî çíà, ìîæäà èëàñ ñóòðà îïåò áóäå íà âëàñòè!). Ìåó
äåñåò äèñèäåíàòà ñà íà¼âåèì ñòàæîì íà ðîáè¼è, ïîðåä Ñðáà êî¼è ñå
ëàêî çàëåó, ÷àê òðî¼èöà ñó Öðíîãîðöè, øòî ¼å ìîãó ïðèëîã çà ïðîó÷àâàœå äèíàðñêîã ìåíòàëèòåòà è òåøêå ñàâèòšèâîñòè (íåêî áè ðåêàî ÷âðøèõ ïðèíöèïà) îâèõ áðàíà.
Ïîçíàòè ïîëèòè÷êè îñóåíèöè ó Ñðáè¼è ïðåìà áðî¼ó ãîäèíà
íà ðîáè¼è:
1. óðà óðîâè, ÷ëàí ÖÍÊ £óãîñëîâåíñêå âî¼ñêå ó îòàŸáèíè
(1945=20, 1973=5 = 25)
îäëåæàî: 17 + 5 = 22
2. Âëàäà Äàï÷åâè, èáåîâàö
(1948=20 1975=15 = 35)
îäëåæàî: 8,5 + 13 = 21,5
3. Ñàâà Áàíêîâè, ïðîôåñîð òåîëîãè¼å, ñèìïàòèçåð £ÂÎ
(1945=20, 1973=5 = 25)
îäëåæàî: 15,5 + 4= 19, 5
120
Êðàòêà èñòîðè¼à çàòèðàœà ïîëèòè÷êèõ ïðîèâíèêà ó Ñðáè¼è
4. Ìèëåòà Ïåðîâè, èáåîâàö ñåêðåòàð ÍÊÏ£
(1949=18, 1977=15 = 33)
îäëåæàî: 12,5 + 7= 19,5
5. Àäåì Äåìàè, íàöèîíàëèñòà-ñåïàðàòèñòà (ìàîöåîâàö)
(1958=5, 1964=15, 1985=15 = 35) îäëåæàî: 3 + 10 + 5,5 =18, 5
6. Ñòåâàí Ìîšåâè, ¼åäàí îä èäåîëîãà £ÂÎ
(1946=20, óìðî ó çàòâîðó 1962.)
îäëåæàî: 17
7. Ìèëîâàí èëàñ, êîìóíèñòà, ëèáåðàë, ðåôîðìèñòà
(1932=5, 1955=1, 1957=9, 1962=4 = 18) îäëåæàî: 3 + 5 + 4 = 12
8 . äð Äðàãîšóá £îâàíîâè, ëåâè çåìšîðàäíèê, äåìîêðàòà
(1932=1, 1938=14 ìåñ., 1947=9 = 12) îäëåæàî: 1,5 +1,5 + 9 = 12
9. Ìîøà Ïè¼àäå, êîìóíèñòà èëåãàëàö
(1925=20)
îäëåæàî: 12
10. Ìèõà¼ëî Ìèõà¼ëîâ, ëèáåðàëíè äåìîêðàòà
(1965=1, 1966=5, 1974=7 = 13)
îäëåæàî: 8
11. Êîñòà Êóìàíóäè, áèâøè ìèíèñòàð, äåìîêðàòà
(1946=18 ìåñ.; 1951=10 = 11, 5)
îäëåæàî: 7, 5
12. Áîðèñëàâ Ïåêè, ëèäåð ÑÄΣ-à, äåìîêðàòà
(1949=15)
îäëåæàî: 5,5
13. £îñèï Áðîç Òèòî, êîìóíèñòà, ñåêðåòàð ÊÏ£ îä 1937.
(1928=5 = 5)
îäëåæàî: 5
* Ó çàãðàäàìà ñó ãîäèíà èçðèöàœà ïðåñóäå è âðåìåíñêà äóæè
íà êàçíå.
Êàäà ñå ïîðåäå ïîëèòè÷êè äèñèäåíòè, òðåáà èìàòè ó âèäó äà
ñó çàòâîðñêè óñëîâè êî¼è ñó âëàäàëè ó êîìóíèñòè÷êèì çàòâîðèìà è
ñòåïåí ïîøòîâàœà ïðàâà ïîëèòè÷êèõ îñóåíèêà áèëè íà íåóïîðåäèâî íèæåì íèâîó íåãî ó Êðàšåâèíè £óãîñëàâè¼è, ãäå ñó îíè èìàëè
ïðèâèëåãîâàí ïîëîæ༠(÷àê ìîãóíîñò äîáè¼àœà øòàìïå, ïðåâîåœà êœèãà, ñëèêàœà, äîê ñó ïîä êîìóíèñòèìà, íàðî÷èòî ó ïðâî¼ äåêàäè œèõîâå âëàñòè, áèëè èçëîæåíè òîðòóðè è òî íå ñàìî ó èñòðàæíîì
ïîñòóïêó âå è íà ðîáè¼è, êàî è òåøêèì è óáèòà÷íèì ôèçè÷êèì ïîñëîâèìà; áèëî ¼å çàòèì ïðèòèñàêà íà ïîðîäèöå, îòåæàíîã øêîëîâàœà, óñêðàèâàœà ñîöè¼àëíèõ ïðèíàäëåæíîñòè è ñëè÷íî...) Ó ñóøòèíè, îâàêâî ñòàœå íà¼áîšå îñëèêàâà ïåêèåâñêî-îðâåëîâñêà ñèíòàãìà
î òîòàëèòàðíî¼ äðæàâè êàî âåëèêîì çàòâîðó, ãäå ¼å çà ÷îâåêà îä ñëîáîäå äóõà ãîòîâî äà ñâå¼åäíî äà ëè ñå íàëàçè ó îíîì ìàëîì ïðàâîì
çàòâîðó èëè âååì èìàãèíàðíîì – ñâåìîíî¼ äðæàâè. Òàêîå ó êâàëèòàòèâíîì ñìèñëó ñâàêàêî äà âèøå ïîøòîâàœà òðåáà îäàòè îíèì
æðòâàìà áîðáå çà ïàðëàìåíòàðíó äåìîêðàòè¼ó è ïîøòîâàœå šóäñêèõ ñëîáîäà êî¼å ñó ñå ïîðåä òåîðè¼ñêîã è íà ïðàêòè÷íîì íèâîó ïîòâðäèëå êàî ïîáîðíèöè è áîðöè çà šóäñêà ïðàâà íå ïðîãîíåè ñâî¼å
121
Hereticus, 2/2007
Ñðàí Öâåòêîâè
ïîëèòè÷êå íåèñòîìèøšåíèêà íà èñòè (èëè ÷àê ãîðè) íà÷èí íî øòî
ñó ñàìè ïðîãàœàíè è íå ïàäà¼óè ó çàìêå äåìîêðàòè¼å âèøåã òèïà,
ò¼. äèêòàòóðå ïðîëåòåðè¼àòà è ÊÏ£ êàî “àâàíãàðäå” ðàäíè÷êå êëàñå
(òó ñâàêàêî ñïàäà¼ó Òèòî, Ïè¼àäå, çàòèì èáåîâöè Ïåðîâè è Äàï÷åâè, àëè ó ¼åäíî¼ ôàçè è ñàì èëàñ). Ó ïîëèòè÷êè ÷èñòå ïîëèòè÷êå
áèîãðàôè¼å óáðà¼àì Äðàãîšóáà £îâàíîâèà, Áîðèñëàâà Ïåêèà, Äðàãèà £îêñèìîâèà è Ìèõà¼ëà Ìèõà¼ëîâà, êî¼è ñó ñå óâåê äîñëåäíî
òåîðè¼ñêè çàëàãàëè è ïðàêòè÷íî ïîëèòè÷êè äåëàëè ó ñêëàäó ñà ñâî¼èì äåìîêðàòñêèì íà÷åëèìà, îäíîñåè ñå òîëåðàíòíî ïðåìà ñâî¼èì
íåèñòîìèøšåíèöèìà.
Ïðîôåñèîíàëíè äèñèäåíòè
Ïîðåä ÷åñòèõ àìíåñòè¼à ïîëèòè÷êèõ çàòâîðåíèêà ó âðåìå ïîñåòà è ïðèáëèæàâàœà íåêî¼ îä ñóïåðñèëà ó õëàäíîì ðàòó, ¼îø ¼åäíà
îñîáåíîñò ¼óãîñëîâåíñêîã êîìóíèñòè÷êîã ðåæèìà ó ñàìîóïðàâíîì
ïåðèîäó ¼åñó è ïëàåíè èëè “òîëåðèñàíè äèñèäåíòè”. Äðàãè £îêñèìîâè, Ìèëîâàí èëàñ, Ìèõà¼ëî Ìèõà¼ëîâ, Áîðèñëàâ Ïåêè è ¼îø
ïîíåêè ñó ñå óâðñòèëè ó ðåä îíèõ ðåòêèõ äèñèäåíàòà êî¼è íèñó áèëè
íà äðæàâíîì õëåáó. Áèëî ¼å îíèõ êî¼è ñó ñå áóíèëè ñàìî îíîëèêî
êîëèêî ¼å ðåæèì äîçâîšàâàî, ÷èìå ñó ïðèñòà¼àëè äà áóäó ôàñàäà
ëèáåðàëíîã êîìóíèçìà. Çàóçâðàò ñó óæèâàëè áåíåôèöè¼å, äîáè¼àëè
ñó ïîëîæà¼å, çàïîñëåœå “íà äðæàâíèì ¼àñëàìà”, è íèñó áèëè ïðîãàœàíè êàî ó çåìšàìà Èñòî÷íîã áëîêà. Ïðèñòà¼àëè ñó íà óìåðåíó è
íèêàä äî êðà¼à èçâåäåíó êðèòèêó ðåæèìà, ñ ¼åäíå ñòðàíå, çàðàä äðóøòâåíîã ñòàòóñà è ëè÷íîã ìèðà, ñ äðóãå ñòðàíå, à íåêè è çáîã ëè÷íèõ óáååœà, êî¼à ó ñóøòèíè íèñó ìíîãî îäóäàðàëà îä çâàíè÷íå
èäåîëîãè¼å (Äîáðèöà îñè, Ìèõà¼ëî Ìàðêîâè, Š. Òàäè, Ë. Ïåðîâè...). (Òó íàðàâíî êîä íåêèõ òðåáà èìàòè ó âèäó è ðàöèîíàëíå
ðàçëîãå; šóäè íàïðîñòî íèñó æåëåëè ñóâèøå äà òàëàñà¼ó, çíà¼óè äà
ðåæèì óæèâà ïîäðøêó Çàïàäà, ïà ñó ñå çáîã òîãà îïðåäåšèâàëè äà
äåëó¼ó èçíóòðà, ïðèêðèâåíî, íå ðèçèêó¼óè ñóâèøå ëè÷íî áëàãîñòàœå – òî ñó ïðå ñâåãà äèñèäåíòè èç Ñèìèíå 9à, Á. Ìèõà¼ëîâè Ìèõèç,
Æ. Ñòî¼êîâè..., çàòèì Ï. îðåâè, Æ. Ïàâëîâè è äðóãè...) Òàêîå òðåáà èìàòè ó âèäó îäðååíå èçäóâíå ôèëòåðå êî¼å ¼å ðåæèì
ñâåñíî îñòàâšàî, êàî øòî ñó èçâåñíà ñëîáîäà ó ñôåðè êóëòóðå (ôèëìîâè è ìóçèêà ïðå ñâåãà), êî¼à ¼å óç ïîðàñò æèâîòíîã ñòàíäàðäà, ñëîáîäíè¼à ïóòîâàœà è ñëîáîäó êðèòèêå äî îäðååíîã íèâîà îòóïšèâàëà îøòðèöó îòïîðà è êðèòèêå, òàêî äà è îíè êî¼è ñó ñå áóíèëè
÷åñòî íå ìîãó áèòè êðèâè, îñèì àêî íèñó ñâåñíî ïðèñòà¼àëè (êåòìàí), øòî èõ ðåæèì íè¼å îøòðè¼å ñàíêöèîíèñàî, âå èõ ¼å òîëåðèñàî êàî íåêàêâó ëèáåðàëíó ôàñàäó çàðàä ïðîïàãàíäíîã åôåêòà íà
Çàïàäó. Òàêî ¼å ó Ñðáè¼è ïîñòî¼àî ¼åäèíñòâåí ïàðàäîêñ, íåïîçíàò ó
122
Êðàòêà èñòîðè¼à çàòèðàœà ïîëèòè÷êèõ ïðîèâíèêà ó Ñðáè¼è
Èñòî÷íî¼ Åâðîïè – ïàðòè¼ñêà âðõóøêà ¼å ïðîçèâàëà è êðèòèêîâàëà
äèñèäåíòå, êî¼è ñó áèëè “íà äðæàâíîì õëåáó” (ïåíçè¼å, ïëàòå, ïîñàî
íà èíñòèòóòèìà è äðóãî...). Òàêâè áè ñå ó ÑÑÑÐ, íå ñàìî ó Ñòàšèíîâî äîáà, êàä ¼å ìîãëà äà îäå è ãëàâà, áðçî íàøëè ó íåêîì îä êàçàìàòà èëè ñèáèðñêèõ Ãóëàãà, èëè áè ñå, ó áîšåì ñëó÷à¼ó, èëåãàëíî
äîêîïàëè Çàïàäà. Êîä íàñ áè èì ðåæèì, êàî Ïåêèó èëè Ìèõà¼ëîâó,
íà ïðèìåð, è ïðîòèâ œèõîâå âîšå óðó÷èî ïàñîø è ñàì ïîêàçàî ïóò
íà Çàïàä, øòî ¼å ìîæäà áèëî ïàìåòíè¼å. Ïðâî çàòî øòî íèñó ìîãëè
äà òàëàñà¼ó ó çåìšè (ñèíäðîì “òðóëå ¼àáóêå”) è äðóãî, ¼åð ¼å òî äîïðèíîñèëî ëèáåðàëíîì èìèŸó çåìšå – íàðî÷èòî ñòîãà øòî ¼å è ñàì
Òèòî òàäà óæèâàî ñòèäšèâó ïîëèòè÷êó ïîäðøêó Çàïàäà çáîã ãëîáàëíèõ èíòåðåñà Àìåðèêàíàöà.
Èçìåó îñòàëîã, òà ôàñàäà ëèáåðàëèçìà, ïîëèòè÷êèõ ñëîáîäà
è ëàæíîã ñòàíäàðäà (çàñíîâàíà íà ñòðàíèì êðåäèòèìà, âåëèêî¼ ïîòðîøœè è ñóøòèíñêè íååôèêàñíî¼ åêîíîìè¼è, ÷è¼å ñå ïîñëåäèöå íèñó, íàæàëîñò, ìîãëå âèäåòè ïðå Òèòîâå ñìðòè, øòî áè íàãðèçëî œåãîâ êóëò), óç äóãîãîäèøœó ïðåóòíó ïîäðøêó Çàïàäà, ó ñòâàðè ¼å
óìíîãîìå äîïðèíåëà äà êîìóíèçàì ó Ñðáè¼è ìíîãî êàñíè¼å è òåæå
ïàäíå íåãî ó çåìšàìà Èñòî÷íå Åâðîïå è äà Ñðáè¼à êàî ïîñëåäœà
çåìšà êðåíå ó ïðîöåñå ñóî÷àâàœà ñà òîòàëèòàðíèì íàñëååì. Òèòîèçàì ñå íàðî÷èòî ó ãëàâàìà äîáðîã áðî¼à ñòàðè¼èõ ãðààíà, çàõâàšó¼óè ðàòîâèìà è ñâåîïøòî¼ ïðîïàñòè äåâåäåñåòèõ, è äàšå î÷óâàî
êàî äîáà èçóçåòíîã ïðîñïåðèòåòà è ñëîáîäå, øòî çíàòíî îòåæàâà
èçãðàäœó äåìîêðàòñêîã äðóøòâà è èíñòèòóöè¼à. Òó çàòèì òðåáà äîäàòè èçãóášåíå ðàòîâå è íàöèîíàëíå ôðóñòðàöè¼å (Êîñîâî, Êðà¼èíà, Ðåïóáëèêà Ñðïñêà...), çà êî¼å äîáàð äåî íàðîäà êðèâè çàïàäíå
äåìîêðàòè¼å, êî¼è äîäàòíî ïðàâå çàìåøàòåšñòâî ó ãëàâàìà ñèðîìàøòâîì ñëóåíèõ ãðààíà. Ñòîãà ñó çáîã îäñóñòâà øèðå äðóøòâåíå è
ïîëèòè÷êå ïîäðøêå, ëóñòðàöè¼à, îòâàðàœå àðõèâà, ðåõàáèëèòàöè¼à
è äåíàöèîíàëèçàöè¼à, ìåðå âå ïîîäàâíî ñïðîâåäåíå ó çåìšàìà êîìóíèñòè÷êîã íàñëåà, ó Ñðáè¼è òåê ñàä íà äíåâíîì ðåäó èëè ñå, àêî
ñó è äîíåñåíè, çàêîíè íå ñïðîâîäå (áàð íå åôèêàñíî – ñëó÷༠ëóñòðàöè¼å, ñïîðå è ìàœêàâå ðåõàáèëèòàöè¼å, íåäîñòóïíèõ àðõèâà òà¼íå
ïîëèöè¼å, îäëîæåíå äåíàöèîíàëèçàöè¼å...). Íà êðà¼ó. ¼åäíî õèïîòåòè÷êî ïèòàœå, êî¼å ¼å ìîæäà ñðæ îíîã øòî áèñìî æåëåëè äà êàæåìî: Äà ¼å ó Ñðáè¼è 1989. ïîñòî¼àî áîšøåâè÷êî-ñòàšèíèñòè÷êè ñèñòåì, êàêàâ ¼å ó ñóøòèíè áèî ó Èñòî÷íî¼ Åâðîïè (àëè è ó Ñðáè¼è äî
ïî÷åòêà ïåäåñåòèõ), äà ëè áè òðàíçèöè¼à èç òîòàëèòàðèçìà ó äåìîêðàòè¼ó òåêëà áðæå? Ìèñëèì äà å ñàìî ïîêî¼è èäåîëîøêè ôàíàòèê ðåè: íå. Ïà òàêî ¼îø ¼åäàí ïàðàäîêñ: ëèáåðàëíè êîìóíèçàì è
âèøè æèâîòíè ñòàíäàðä (ïðå ñâåãà ñåäàìäåñåòèõ), ðàçëè÷èòå ñàìîó-
123
Hereticus, 2/2007
Ñðàí Öâåòêîâè
ïðàâíå äåìàãîøêå ìåðå (âèñîê ñòàíäàðä óç ìàëî ðàäà è ¼îø ìàœå
îäãîâîðíîñòè) ó÷èíèëè ñó äà ñå ðåöèäèâè òîòàëèòàðíîã ðåæèìà ó
Ñðáè¼è äóæå îäðæå íåãî ó çåìšàìà ðèãèäíå ñòàšèíèñòè÷êå “÷âðñòå ðóêå”, ¼åð ñó òîòàëèòàðèçàì íàðîäó ó÷èíèëè ïðèõâàòšèâè¼èì.
Ñòîãà, óêóïíî ãëåäàíî, êàäà ñó ó ïèòàœó šóäñêà ïðàâà è ïîëèòè÷êå
ñëîáîäå, äàíàñ ñå ó Ñðáè¼è ìîæå, ïîïóò åíãëåñêîã ïðåìè¼åðà Ìàêìèëàíà ñåäàìäåñåòèõ, óñêëèêíóòè: Íèêàä íàì íè¼å áèëî áîšå!, ñ òèì
øòî òðåáà äîäàòè: äà, àëè òî ¼å ñàìî çàòî øòî ¼å óâåê áèëî ìíîãî
ëîøè¼å!
Voja Stani}, Vje{tice, 1978.
124
..................
TOKOVI
..................
EÊÑÒÐÅÌÈÇÀÌ Ó ÏÎËÈÒÈ×ÊΣ ÐÅÒÎÐÈÖÈ
XX ÂÅÊÀ
(Îäëîìöè èç ïîëèòè÷êèõ ãîâîðà ïîëèòè÷àðà)
Ðàò ðå÷èìà íà ïîëèòè÷êî¼ ñöåíè çà¼åäíè÷êå äðæàâå ¼óæíîñëîâåíñêèõ íàðîäà òîêîì ÷èòàâîã äâàäåñåòîã âåêà íà¼÷åøå ¼å
ïðåòõîäèî âåëèêî¼ ðåæèìñêî¼ ðåïðåñè¼è èëè êðâàâèì ñóêîáèìà ïîëèòè÷êèõ îïîíåíàòà, ñà ìíîãî íåäóæíèõ æðòàâà. Íåóìåðåíå ïîëèòè÷êå ðå÷è è çëîêîáíå ïîëèòè÷êå ïîðóêå, êî¼å ¼å íà¼âåè áðî¼
ïîëèòè÷àðà îäàøèšàî ïîëèòè÷êîì àóäèòîðè¼óìó, ïîíà¼ìàœå ñó
áèëå èçãîâàðàíå ðàäè “ñðåèâàœà ïîëèòè÷êèõ ïðèëèêà ó çåìšè”.
Îíå ñó ó âåëèêî¼ ìåðè ïîäñòèöàëå íà ïîëèòè÷êè çëî÷èí èëè ñó òà¼
çëî÷èí îïðàâäàâàëå, øòî ¼å íàðî÷èòî òðàãè÷íå ïîñëåäèöå èìàëî
òîêîì ãðààíñêîã ðàòà 1941-1945. ãîäèíå.
Îäøêðèíåìî ëè ñàìî ìàëî âðàòà íåäàâíå èñòîðè¼å ïîëèòè÷êå ðåòîðèêå íà îâèì ïðîñòîðèìà ñóî÷èåìî ñå ñà ïîðàæàâà¼óîì
èñòèíîì î ãîòîâî ¼åäíîâåêîâíîì öàðîâàœó òåøêèõ îñòðàøåíèõ
ðå÷è ìðæœå è ïîëèòè÷êå õàëàáóêå, íåóòåìåšåíèõ ó çäðàâîì ðàçóìó è èçãîâîðåíèõ áåç ïîêðèà ó äåëèìà ïîëèòè÷àðà. Èàêî ñå íå ìîæå ñà ïîòïóíîì ñèãóðíîøó óî÷èòè ïî÷åòàê ñóíîâðàòà ïîëèòè÷êå ðåòîðèêå íà îâèì ïðîñòîðèìà ó ïîëèòè÷êè åêñòðåìèçàì, ÷èíè
ñå äà ¼å äîãà༠êî¼è å îçíà÷èòè ôðàíêåøòà¼íîâñêè ðàñò åêñòðåìíîã ïîëèòè÷êîã ãîâîðà îñòðàøåíè âåðáàëíè îêðø༠õðâàòñêèõ
è ñðïñêèõ ïîñëàíèêà íà ¼óíñêîì çàñåäàœó Ñêóïøòèíå Êðàšåâèíå
Ñðáà, Õðâàòà è Ñëîâåíàöà 1928. ãîäèíå, êî¼è ¼å ðåçóëòîâàî óáèñòâîì õðâàòñêèõ ïîñëàíèêà ó ñêóïøòèíñêîì çäàœó.
Ìîæå ñå, ïðåìà òîìå, ñà äîáðîì äîçîì ñèãóðíîñòè êàçàòè
äà ¼å äàí öèíè÷íîã ïèòàœà ïîñëàíèêà Õðâàòñêå ñåšà÷êå ñòðàíêå
Èâàíà Ïåðíàðà “êîëèêî êîøòà ñðïñêà îñëîáîäèëà÷êà êðâ”, óïóåíî ñðïñêèì ïîñëàíèöèìà êàî îäãîâîð íà œèõîâî áóñàœå ó ãðóäè “äà
ñó ñâî¼îì êðâšó îñëîáîäèëè íåçàõâàëíó áðàó”, òå îïîìåíà ñðïñêîã ðàäèêàëà Ïóíèøå Ðà÷èà, óïóåíà ñêóïøòèíñêîì îáåçáååœó
ñà ñêóïøòèíñêå ãîâîðíèöå “äà óïðèñòî¼å õðâàòñêå ïîñëàíèêå èëè
125
Hereticus, 2/2007
å îí ñàì íàè íà÷èíà äà èõ óìèðè”, íàêîí ÷åãà ñó è óñëåäèëè ñêóïøòèíñêè õèöè, ïðàâè ðîåíäàí åêñòðåìíîã ïîëèòè÷êîã ãîâîðà íà
îâèì ïðîñòîðèìà. Ãîâîðà, êî¼è ¼å ñâî¼èì óçëåòîì îçíà÷èî ñóíîâðàò
¼åäíå ïîëèòè÷êè ïðèëè÷íî íåçðåëå íàöè¼å.
Ðåäàêöè¼à ÷àñîïèñà “Hereticus” ïðåíîñè öèòàòå èç íåêèõ çíà÷à¼íè¼èõ ãîâîðà ïîëèòè÷êîã åêñòðåìèçìà ó ïðîòåêëèõ ñòîòèíàê
ãîäèíà.
***
... Íàñòóïèî ¼å ÷àñ êàä èçìåó íàðîäà è êðàšà íå ìîæå è íå
ñìå áèòè âèøå ïîñðåäíèêà. ... Ìî¼à î÷åêèâàœà êàî è î÷åêèâàœà íàðîäà äà å åâîëóöè¼à íàøåã óíóòðàøœåã ïîëèòè÷êîã æèâîòà äîíåòè
ñðååœå è êîíñîëèäîâàœå ïðèëèêà ó çåìšè íèñó ñå îñòâàðèëà. Ïàðëàìåíòàðíè ðåä è ñàâ íàø ïîëèòè÷êè æèâîò äîáè¼à¼ó ñâå âèøå íåãàòèâíî îáåëåæ¼å, îä ÷åãà íàðîä è äðæàâà èìà¼ó çà ñàäà ñàìî øòåòå.
... Ïàðëàìåíòàðèçàì, êî¼è ¼å êàî ïîëèòè÷êî ñðåäñòâî ïî òðàäèöè¼àìà îä ìîãà íåçàáîðàâšåíîã îöà îñòàî è ìî¼ èäåàë, ïî÷åëå ñó çàñëåïšåíå ïîëèòè÷êå ñòðàñòè çëîóïîòðåášàâàòè ó òî¼ ìåðè äà ¼å ïîñòàî
ñìåòœà çà ñâàêè ïëîäíè ðàä ó äðæàâè. Æàëîñíè ðàçäîðè è äîãàà¼è
ó Íàðîäíî¼ ñêóïøòèíè ïîêîëåáàëè ñó êîä íàðîäà âåðó ó êîðèñíîñò
òå óñòàíîâå. ... Òðàæèòè ëåêà ó òîìå çëó ó äîñàäàœèì ïàðëàìåíòàðíèì ïðîìåíàìà âëàäå èëè ó íîâèì çàêîíîäàâíèì èçáîðèìà çíà÷èëî
áè ãóáèòè äðàãîöåíî âðåìå ó óçàëóäíèì ïîêóøà¼èìà êî¼è ñó íàì îäíåëè íåêîëèêî ïîñëåäœèõ ãîäèíà. Ìè ìîðàìî òðàæèòè íîâå ìåòîäå
ðàäà è êð÷èòè íîâå ïóòåâå. ... ðàäè òîãà ðåøèî ñàì è ðåøàâàì äà Óñòàâ Êðàšåâèíå Ñðáà, Õðâàòà è Ñëîâåíàöà îä 28. ¼óíà 1921. ãîäèíå
ïðåñòàíå âàæèòè ...
Êðàš Àëåêñàíäàð I Êàðàîðåâè,
Èç Ïðîãëàñà ïîâîäîì çàâîåœà äèêòàòóðå
6. ¼àíóàðà 1929. ãîäèíå
***
... Ïðå å ñå Âåëåáèò ñðóøèòè ó ìîðå è ïðå å ïðåñóøèòè Ñàâà, Äðàâà, Äóíàâ è Äðèíà, íåãî øòî å ñå £óãîñëîâåíè îäðåè ñâî¼å
óíèòàðèñòè÷êå äðæàâå è ñâîã íàöèîíàëíîã ¼åäèíñòâà! Ìè åìî ó
îâî¼ áîðáè çà ïîáåäó èíòåãðàëíîã ¼óãîñëîâåíñòâà óñòðà¼àòè ïðîòèâ
ñâèõ è ïðîòèâ ñâàêîãà! ...
Ïîñëàíèê Àíòå Êîâà÷,
Èç ãîâîðà íà 22. ðåäîâíîì çàñåäàœó Íàðîäíå ñêóïøòèíå
Êðàšåâèíå £óãîñëàâè¼å, 1. ìàðòà 1934. ãîäèíå ó Áåîãðàäó
126
Åêñòðåìèçàì ó ïîëèòè÷êî¼ ðåòîðèöè XX âåêà
***
... Ïîëèöè¼à ¼å äîáàð ñëóãà. Îíà ñëóæè îíîãà êî ¼å ãàçäà. Ïîëèöè¼à íè¼å ïåâà÷êî äðóøòâî íèòè êàëóåðñêè ìàíàñòèð! ...
Ïîñëàíèê Ðèñòà îêè,
Èç ðåïëèêå íà ãîâîð ïîñëàíèêà Èâå Åëåãîâèà
î áðóòàëíîì ïîñòóïàœó ïîëèöè¼å ó Õðâàòñêî¼,
íà 18. ðåäîâíîì çàñåäàœó Íàðîäíå ñêóïøòèíå
Êðàšåâèíå £óãîñëàâè¼å
***
... Àëè íàðîäè £óãîñëàâè¼å ïðîòèâíè ñó èçäà¼íè÷êî¼ âàœñêî¼
è óíóòàðœî¼ ïîëèòèöè âëàäå Öâåòêîâè-Ìà÷åê. Ðàäíè íàðîä £óãîñëàâè¼å ïðîòèâàí ¼å âëàäèíî¼ äâîëè÷íî¼ è óïðàâî íåïðè¼àòåšñêî¼
ïîëèòèöè ïðåìà Ñîâ¼åòñêîì Ñàâåçó, êàî øòî ¼å ïðîòèâàí è îãàâíî¼
óäâîðè÷êî¼ ïîëèòèöè ïðåìà îñîâèíñêèì ñèëàìà ... Òî äîêàçó¼ó ìíîãîáðî¼íå äåìîíñòðàöè¼å è ñóêîáè ó òîêó ïîñšåäœèõ ì¼åñåöè. ... Íàðîäè £óãîñëàâè¼å óïîðíî òðàæå îñëîíàö íà ÑÑÑÐ, íà çåìšó íàïðåòêà è áëàãîñòàœà, íà çàøòèòíèöó íåçàâèñíîñòè ìàëèõ íàðîäà. ×èòàâ ðàäíè íàðîä £óãîñëàâè¼å ãëåäà ñ ïîóçäàœåì è íàäîì ó âåëèêó è
ìîíó çåìšó ñîöè¼àëèçìà è ñïðåìàí ¼å äà ñå áîðè çà òå ñâî¼å çàõò¼åâå. ...
£îñèï Áðîç Òèòî,
Èç ðåôåðàòà íà Ïåòî¼ çåìàšñêî¼ êîíôåðåíöè¼è ÊÏ£
îäðæàíî¼ íîâåìáðà 1940. ãîäèíå ó Çàãðåáó
***
... Íåìà âèøå ñðïñêå âî¼ñêå! Íåìà âèøå Ñðáè¼å! Íåìà ãåŸà,
íàøèõ êðâîïè¼à, íåñòàëî ¼å öèãàíñêå äèíàñòè¼å Êàðàîðåâèà, ïà
è êîä íàñ óñêîðî äðóìîâè å ïîæåšåòè Ñðáàšà, àë’ Ñðáàšà âèøå
íåå áèòè. Èçäàî ñàì äðàñòè÷íå íàðåäáå çà œèõîâî ïîòïóíî åêîíîìñêî óíèøòåœå, à ñëè¼åäå íîâå – çà ïîòïóíî èñòðåášåœå. Íå áóäèòå
ñëàáè íè ñïðàì ¼åäíîãà. Äðæèòå óâè¼åê íà óìó äà ñó òî áèëè íàøè
ãðîáàðè è óíèøòàâà¼òå èõ ãä¼å ñòèãíåòå, à áëàãîñëîâ íàøåã ïîãëàâíèêà è ìî¼ íåå âàì óçìàœêàòè ...
Àëè ñóòðà ó ïðèòåãíóòè! Ïóöàò’ å êè÷ìà. Ïîðó÷èòå òî íàøèì íåïðè¼àòåšèìà. Ïîðó÷èòå èì: ïóöàò’ å êè÷ìà! Íàñòàò’ å ÷èøåœå. Íåìà ìèëîñðà. ... £à ó áèòè îâä¼å ãâîçäåíà ìåòëà, è ¼à êàæåì íåêà ìè íè ¼åäàí íå äîëàçè ìîëèòè çà íàøå äóøìàíå. ... £à ó
óáè¼àòè à âè åòå çà ìíîì! ...
Äð Âèêòîð Ãóòè, óñòàøêè ñòîæåðíèê Áàœà Ëóêå,
Èç ãîâîðà ó Áàœà Ëóöè 30. ìà¼à 1941. ãîäèíå
127
Hereticus, 2/2007
***
... Ïðåä íàøó íàöè¼ó ó îâå äàíå ñóäáà ¼å ïîíîâî áèëà ñòàâèëà
ïèòàœå: êîìå å ñå ïðèâîëåòè öàðñòâó? £óòðîñ ó çîðó íà òî ïèòàœå
äàò ¼å äîãîâîð: ïðèâîëåëè ñìî ñå öàðñòâó íåáåñêîì ... Ïðîâèåœå
íàñ ¼å óïðàâèëî íà ïðàâè ïóò, êî¼è ¼å Ñâåòè Ñàâà äàâíî è äàâíî óêàçàî ñðïñêîì íàðîäó. Áîã ïðàâäå êî¼è íàñ ¼å äî ñàäà ÷óâàî îä ïðîïàñòè ÷óî ¼å ãëàñ è ìîëèòâå íàøå è ïîíîâî íàñ ¼å ñïàñàî îä ñòðàìïóòèöà è ñêðåòàœà ñà íàøåã íåïðîìåíšèâîã èñòîðè¼ñêîã ïóòà ... ×åäà
ìî¼à, ó Äóõó Ñâåòîìå, ïîíèçèìî ñå ñâè ïðåä Áîãîì è óñïðàâèìî ñå
ïðåä šóäèìà. Àêî ¼å Áîã ñà íàìà, øòà íàì ìîãó šóäè? Àêî ¼å æèâåòè, äà æèâèìî ó ñâåòèœè è ñëîáîäè; àêî ëè ¼å ìðåòè, äà óìðåìî
çà ñâåòèœó è ñëîáîäó, êàî è ìíîãî ìèëèîíà ïðàâîñëàâíèõ ïðåäàêà
íàøèõ. ...
Ïàòðè¼àðõ Ãàâðèëî Äîæè,
Ãîâîð ïðåêî Ðàäèî Áåîãðàäà 27. ìàðòà 1941.
***
... Øòà ñå äåøàâà, äðóãîâè? Îíè êî¼è èçäàäîøå è ïðîäàäîøå
íàðîä, ñèòè, ï¼àíè, ëóäè è áè¼åñíè, îíè êî¼è îäîøå ó èçäà¼ó è ïðîêëåòñòâî, òî ó÷èíèøå, à ìè, äðóãîâè, îñòàñìî, äà áåç äðæàâå, áåç
îðóæ¼à, äà áåç îäè¼åëà è èñõðàíå, ãîëè, áîñè, ãëàäíè è æåäíè, áðàíèìî è ñïàøàâàìî íàøó äîìîâèíó, œåíî èìå, œåíó ÷àñò è œåíó ñëîáîäó! ... £à ïîçèâàì öèî íàðîä äà ñå ó¼åäèíè è äà íå äà îâèì ãóëèêîæàìà è ïšà÷êàøèìà êî¼è ñó äâàäåñåò ãîäèíà òëà÷èëè íàðîä, à äàíàñ
ñå ñêèó îä Êàèðà äî Ëîíäîíà, îä Ëîíäîíà äî Êàèðà, äà ñå âðàòå
íàòðàã ó çåìšó. Îíè ñå âàðà¼ó àêî ìèñëå äà å ñå âðàòèòè äà ïîíîâî
ñ¼åäíó íà íàðîäíó ãðáà÷ó. Ìè, Öðíîãîðöè îäóâè¼åê ñìî ò¼åðàëè èç
ñâî¼å çåìšå ãóëèêîæå è ïšà÷êàøå. Âàìà ¼å ïîçíàòî äà ñìî ìè ëèêâèäèðàëè äèíàñòè¼ó Ïåòðîâèà ¼åð ñìî ó œî¼ âèä¼åëè íåíàðîäíó
âëàäó, ïà ñìî çáàöèëè è îâó ¼åð ¼å îïšà÷êàëà ïàðå, îäíè¼åëà áîãàòñòâî è ïîá¼åãëà. ...
Ìàðêî Âó¼à÷è,
Èç ãîâîðà íà Äðóãîì çàñåäàœó ÀÂÍΣ-à
ó £à¼öó 29. íîâåìáðà 1943. ãîäèíå.
***
... Êîìóíèñòè! Ìè ñìî äâà ñâåòà! Èçìåó âàñ è íàñ íåìà ïîìèðåœà. Âè õóëèòå íà Áîãà – ìè ãà ñìàòðàìî ñâî¼èì çàøòèòíèêîì!
Âè ñå îäðè÷åòå êðàšà – ìè çà œåãà ãèíåìî, ñâåñíè äà òàêî äîïðèíîñèìî âåëè÷èíè íàøå ÎòàŸáèíå! Âè ðóøèòå ïîðîäèöó è ñðïñòâî,
à ìè èõ èñòè÷åìî êàî ãëàâíå íàäå íàøèõ ñòðåìšåœà, áåç êî¼èõ áè
íàì è ñàìà áîðáà áèëà áåñêîðèñíà! ... Íè¼å äàëåêî äàí êàä åòå îñå-
128
Åêñòðåìèçàì ó ïîëèòè÷êî¼ ðåòîðèöè XX âåêà
òèòè Áîæè¼ó ïðàâäó, êî¼ó åìî ìè, áðàíèîöè Ñðïñòâà è ÎòàŸáèíå,
íàä âàìà èçâðøèòè!
Íèêîëà Êàëàáè, ÷åòíè÷êè âî¼âîäà,
Èç ãîâîðà îäðæàíîã 1. ìàðòà 1944. ó Àðàíåëîâöó
***
Ãëàâíè çàäàòàê îñëîáîäèëà÷êîã ïîêðåòà ó Ñðáè¼è äàíàñ ñå
ñàñòî¼è ó îâîì: äà îá¼àñíè íàðîäíèì ìàñàìà êî ñó è øòà ó ñòâàðè
õîå òè ðåàêöèîíàðè è äà óãóøè œèõîâî ïîäìóêëî ðîâàðåœå ... äà
ñâåñòðàíîì àêòèâíîøó íàðîäà, äî êðà¼à, íåäâîñìèñëåíî è ¼åäíîì
çàóâåê, ó÷âðñòè áðàòñòâî ñðïñêîã íàðîäà ñà îñòàëèì íàðîäèìà £óãîñëàâè¼å è íåìèëîñðäíîì áîðáîì ïðîòèâ ñïîšíîã íåïðè¼àòåšà è
œåãîâèõ äîìàèõ ñëóãó âðàòè òèì íàðîäèìà îí༠äóã, êî¼è ñó îíè ó
òîêó òðè è ïî ãîäèíå êðâàâîã ðàòà äàëè è çà îñëîáîåœå ñðïñêîã
íàðîäà...
Ìèëîâàí èëàñ
Èç ãîâîðà îäðæàíîã íà ãîäèøœèöó Îêòîáàðñêå ðåâîëóöè¼å,
7. 11. 1944. ó Íàðîäíîì ïîçîðèøòó ó Áåîãðàäó
***
Äà ¼å îäñå÷åíà ñàìî ¼åäíà ãðàíà, ñòàáëî íå áè ìíîãî îñåòèëî,
àëè ñòàáëî ¼å îäñå÷åíî äî êîðåíà è íàìà ¼å íàíåñåí âåëèêè áîë! ...
Æàëèìî ãà ñâè, æàëè ãà ñâàê, æàëå ãà è Íåìöè! ... Îí ¼å áèî âåëèêè
÷îâåê. Îíî øòî ¼å ïîñàäèî, óõâàòèëî ¼å äóáîêà êîðåíà. È ñâå øòî ¼å
óðàäèî, ìèðèñàå. Äîáðîâîšöè, ïåâà¼òå ó ñëàâó Äèìèòðè¼à Šîòèà! ×åòíèöè, ïëåòèòå ìó âåíöå ñëàâå! Ñðáè, ñïîìèœèòå ñå Äèìèòðè¼à Šîòèà! ... Íè¼å ìðòàâ Äèìèòðè¼å Šîòè! Îí ñàäà ïðèïàäà
÷èòàâîì Ñðáñòâó. Îí ñàäà ïðèïàäà íåáåñêî¼ Ñðáè¼è! À ìðòâè ñó ¼à÷è íåãî æèâè! Îí ¼å ñàäà ¼à÷è íåãî êàäà ¼å áèî æèâ è ñïóòàí! ...
åïèñêîï Íèêîë༠Âåëèìèðîâè,
Èç ãîâîðà íàä îäðîì Äèìèòðè¼à Šîòèà
24. àïðèëà 1945. ãîäèíå
***
Íåêàä, ñòèäèìî ñå òîãà, áèëè ñìî èçäà¼íèöè ñëàâíå Ïàðòè¼å,
äðóãà Òèòà, ñâèõ òåêîâèíà íàøå ñëàâíå íàðîäíå ðåâîëóöè¼å è ñîöè¼àëèçìà óîïå. Íà ïóò òå èçäà¼å ... áàöèëå ñó íàñ è íàøå ëè÷íå ñëàáîñòè, êî¼èìà ñìî áèëè îïòåðååíè è êî¼å ñó íàì ñìåòàëå äà ó ñåáè
èçãðàäèìî íåñàëîìšèâè ëèê êîìóíèñòå. Ìè òàäà íèñìî èìàëè êâàëèòåòå ñëîáîäíèõ šóäè ... Áèëè ñìî ... ñëàáèè è áåñêè÷ìåœàöè, êî¼èìà ¼å íåäîñòà¼àëà îñíîâíà æèâîòíà ïåðñïåêòèâà ... Òåøêî ¼å áèòè
èçäà¼íèê ñâî¼å Ïàðòè¼å è íàðîäà. Òåøêè ñó òî áèëè ÷àñîâè! Èç ïî-
129
Hereticus, 2/2007
øòåœà ïàëè ñìî ó íåïîøòåœå ... Óì¼åñòî òîãà íàñòàî ¼å ó íàìà ëèê
ïîäìóêëîã èçäà¼íèêà, êî¼è ¼å áèî ñïðåìàí íà ñâàêî íåä¼åëî ... Íàìà
¼å, äðóãîâè, òåøêî, ñ¼åà¼óè ñå òèõ ìó÷íèõ ìîìåíàòà, êàä ñìî áèëè
äàëåêî îä äðóãà Òèòà, íàøå Ïàðòè¼å è íàøèõ íàðîäà ... Íàøà ñëàâíà
Ïàðòè¼î, äðóæå Òèòî, Äîìîâèíî, äðóãîâè, åâî îíèõ êî¼è ñó âàñ íåêàäà ñìðàíî èçäàëè, àëè êî¼è ñàäà ïîíîâî äîëàçå ó âàøå áîðáåíå
ðåäîâå, îñâ¼åæåíè è î÷åëè÷åíè! Åâî íàñ ¼à÷èõ, ðàäîñíè¼èõ è šåïøèõ
íåãî øòî ñìî èêàäà áèëè! ...
Áîðèâî¼ Âèñêè,
Èç ãîâîðà ó èìå ïðåâàñïèòàíèõ ãîëîîòî÷êèõ ëîãîðàøà
êàçàíîã ó Ðè¼åöè 3. îêòîáðà 1949. ãîäèíå
***
... Ïîáåäèåìî, äàêëå, áåç îáçèðà øòî ñå è äàíàñ, êàî íåêàä,
ïðîòèâ Ñðáè¼å óäðóæó¼ó œåíè âàí çåìšå ñà îíèìà ó çåìšè. Œèìà
ïîðó÷ó¼åìî äà óîïøòå íèñìî ïëàøšèâè ... Òèòîâó £óãîñëàâè¼ó ñó
ñòâàðàëè ó ¼åäíî¼ âåëè÷àíñòâåíî¼ ðåâîëóöè¼è ¼óãîñëîâåíñêè êîìóíèñòè, ¼óãîñëîâåíñêà ðàäíè÷êà êëàñà è ¼óãîñëîâåíñêè íàðîäè. Îíà
íåå èçäàõíóòè çà êîíôåðåíöè¼ñêèì ñòîëîì, êàêî ñå œåíè íåïðè¼àòåšè íàäà¼ó. £óãîñëàâè¼à, ñòå÷åíà âåëèêîì áîðáîì, âåëèêîì å ñå
áîðáîì è áðàíèòè! ...
Ñëîáîäàí Ìèëîøåâè,
Èç ãîâîðà íà Óøó ó Áåîãðàäó, íîâåìáðà 1988. ãîäèíå
... Øåñò âåêîâà êàñíè¼å, äàíàñ, îïåò ñìî ó áèòêàìà, è ïðåä áèòêàìà. Îíå íèñó îðóæàíå, ìàäà è òàêâå ¼îø íèñó èñêšó÷åíå. Àëè áåç
îáçèðà êàêâå äà ñó, îâå áèòêå ñå íå ìîãó äîáèòè áåç îäëó÷íîñòè, õðàáðîñòè è ïîæðòâîâàíîñòè. ...
Ñëîáîäàí Ìèëîøåâè,
Èç ãîâîðà íà Ãàçèìåñòàíó, 28. ¼óíà 1989. ãîäèíå
***
... Êàä Ñðïñêè ïîêðåò îáíîâå äîáè¼å âëàñò, ñâàêè îí༠êî ó ðóêó îâîì Ðàøêîì çåìšîì ñòåãíå òóðñêè áàð¼àê, óñòàøêè áàð¼àê, àëáàíñêè áàð¼àê, èëè áèëî ÷è¼è äðóãè äðæàâíè áàð¼àê ñåì ñðïñêîã –
îñòàå è áåç ðóêå è áåç áàð¼àêà! ...
Âóê Äðàøêîâè,
Èç ãîâîðà íà ìèòèíãó ó Íîâîì Ïàçàðó
16. ñåïòåìáðà 1990. ãîäèíå
***
... Òîìå ¼å äîïðèíåëî ñóâèøíî ïàñèâíî äðæàœå ñðïñêîã ðóêîâîäñòâà, ¼åð îä œåãà íèêàäà íèñìî ÷óëè äà ñâå òå, êî¼è äî÷åêó¼ó
130
Åêñòðåìèçàì ó ïîëèòè÷êî¼ ðåòîðèöè XX âåêà
øèïòàðñêå ñåïàðàòèñòè÷êå, àíòèñðïñêè è àíòè¼óãîñëîâåíñêè îð¼åíòèðàíå íåïðè¼àòåšå, äà ìè òàêîå ìîæåìî ó Áåîãðàäó, ó íàøåì “Ñàâà öåíòðó” ïîçâàòè è ïðèìèòè àíòèñëîâåíà÷êè è àíòèõðâàòñêè îðè¼åíòèðàíå èðåäåíòèñòå, áèëî äà ñó Íåìöè, áèëî Èòàëè¼àíè ... Åðãî,
íèêàäà ó “ïîâ¼åñíèì ãðàíèöàìà” Õðâàòñêå êî¼å Òóìàí âîëè äà èñòè÷å, íèñó áèëè íè Ðè¼åêà íè Èñòðà, à ¼îø ìàœå ¼å £óëè¼ñêà êðà¼èíà
áèëà ó íåêî¼ ñëîâåíà÷êî¼ äðæàâè ...
Âåšêî Ãóáåðèíà,
Èç ãîâîðà íà ìèòèíãó ÍÐÑ ó Êðàãó¼åâöó
9. îêòîáðà 1990. ãîäèíå
***
... À àêî òðåáà äà ñå òó÷åìî, áîãàìè åìî äà ñå òó÷åìî. À íàäàì ñå äà íåå áèòè òîëèêî ëóäè äà ñå ñà íàìà òóêó. £åð àêî íå óìåìî äà ðàäèìî è ïðèâðåó¼åìî, áàð åìî çíàòè äîáðî äà ñå òó÷åìî.
Ñëîáîäàí Ìèëîøåâè,
Èç îáðààœà ïðåäñåäíèöèìà ñðïñêèõ îïøòèíà
12. àïðèëà 1991. ãîäèíå
***
Ñèòóàöè¼à çà Äóáðîâíèê íè¼å îïàñíà. Òî ¼å ïðîñòèòóèñàíè
ãðàä õîòåëè¼åðà, ãäå äîëàçå àìåðè÷êå áàáå, áðèòàíñêè ïåäåðè, ãëóïè Ôðàíöóçè è íåìà÷êå äàêòèëîãðàôêèœå. £óãîèñòî÷íà Åâðîïà ¼å
èîíàêî íàïîëà êîëîíè¼à íåìà÷êèõ äàêòèëîãðàôêèœà.
Ðàäîâàí ÑàìàðŸè, àêàäåìèê,
Ïîâîäîì îïñàäå Äóáðîâíèêà ñåïòåìáðà 1991. ãîäèíå
***
... Çàøòî Ñðáèìà íå ðåè èñòèíó ó î÷è? Çàøòî èì íå ðåè êàêâè ñó íàì íåïðè¼àòåšè íà Çàïàäó? Çàøòî èì íå ðåè äà íåìà âèøå
íè ¼åäíå äðæàâå êî¼à ¼å íàøà ñàâåçíèöà, íè¼åäíå äðæàâå êî¼à áè íàñ
ïîäðæàëà, äà ñó îêî íàñ íåïðè¼àòåšè è ñà Èñòîêà è ñà Çàïàäà? £åäèíî òî ìîæå ìîòèâèñàòè ñðïñêè íàðîä äà èçäðæè. Áåç îáçèðà êîëèêî íàñ ìðçå è êîëèêè ñó íàì íåïðè¼àòåšè, îíè äàíàñ íå ìîãó âî¼íî
èíòåðâåíèñàòè. Íåìà êî âî¼íî äà èíòåðâåíèøå. Èìà ¼åäíà âåëèêà
ñèëà êî¼à å ñå èç ñîïñòâåíèõ ðàçëîãà òîìå ñóïðîòñòàâèòè íà Ñàâåòó áåçáåäíîñòè. Òî ¼å Êèíà, ¼åð ñå áî¼è äà ñóòðà è êîä œå íå äîå äî
âî¼íå èíòåðâåíöè¼å. Ó òî ñå ìîæåìî óçäàòè...
Äð Âî¼èñëàâ Øåøåš,
Èç ãîâîðà ó Íàðîäíî¼ ñêóïøòèíè Ðåïóáëèêå Ñðáè¼å
17. îêòîáðà 1991. ãîäèíå
131
Hereticus, 2/2007
***
... Íèøòà ¼à íèñàì îñâî¼èî ó îâîì ðàòó. Ñàìî ñàì îñëîáîäèî
îíî øòî ¼å îäóâåê áèëî ñðïñêî, èàêî ¼îø íè èçáëèçà íèñàì îñëîáîäèî ñâå øòî ¼å ñðïñêî. Çàäàð ¼å ïðåòåæíî ñðïñêè ãðàä ... È Òðñò
¼å ñòàðè ñðïñêè ãðàä.
ãåíåðàë Ðàòêî Ìëàäè,
àïðèë 1993. ãîäèíå
***
Ëåïøå ñå æèâåëî ó âðåìå êàä ñó áèëå ñàíêöè¼å.
Ìèðêî Ìàð¼àíîâè, áèâøè ïðåäñåäíèê Âëàäå,
äåöåìáàð 2000. ãîäèíå
Òåêñò è èçáîð öèòàòà:
Äå¼àí À. Ìèëè
Voja Stani}, De Meo Patacca, 1973.
132
......................
ZBIVANJA
......................
Marinko M. Vu~ini}
publicista, Beograd
KUDA ZAISTA IDE SRBIJA
U poslednjih nekoliko uzbudljivih i prevratni~kih nedelja vezanih
za proces formiranja vlade i izbor predsednika Skup{tine Srbije pokazalo se da je povika na politi~ke analiti~are zaista bila neopravdana i u velikoj meri suvi{na. O~igledno je da posle skup{tinskih zasedanja i strana~kih dogovaranja analiza politi~kih de{avanja i aktuelnih dru{tvenih
procesa postaje sve vi{e sli~na oranju mora, a politi~ki analiti~ari su se
na{li u gotovo nemogu}oj poziciji, kao uostalom i ve}ina na{ih gra|ana.
Ali lako }emo sa politi~kim analiti~arima, njihova uloga i jeste u tome
da i najbizarnijim i najprotivre~nijim procesima daju neki smisao i da se
pri tome bave nezahvalnim i ~esto uzaludnim poslom politi~ke prognostike. Ali osnovna protivre~nost posle svega {to se de{avalo u Skup{tini
Srbije i u pregovorima oko sastavljanja vlade sadr`ana je u pitanju: {ta
se stvarno de{ava sa su{tinom politike u Srbiji i gra|anima na koje se sve
stranke tako ~esto i predano pozivaju. Ova najnovija politi~ka de{avanja otvaraju na{u osnovnu politi~ku dilemu, da li u Srbiji mo`e uop{te
vi{e da se govori o politici i da li ona postoji kao ozbiljna ljudska delatnost ~iji temeljni smisao opstaje u konstantnom zalaganju za ostvarivanje op{teg interesa i javnog dobra. Mo`emo li oglasiti u na{im savremenim politi~kim prilikama kraj ovako shva}ene i oblikovane politike i
pomiriti se sa tim da je u na{oj zemlji iz politike jednostavno i{~ilela na~elnost, moralnost, odanost osnovnim demokratskim idealima i idejama, i da je na delu najbrutalnije negiranje politike shva}ene kao ozbiljna dru{tvena delatnost. Kako tuma~iti da su posle takve salve uvreda i
optu`bi koje su izmenili predstavnici stranaka koji sada ~ine novu koaliciju, oni nastavili pregovore o vladi i postigli dogovor o njenom formiranju? Da li postoji granica preko koje se ne mo`e i ne sme pre}i, ako
`elimo da o~uvamo dostojanstvo politike i demokratskih principa? Zato
i obrazlo`enje koje se moglo ~uti kako su se stranke uzdigle iznad svo133
Hereticus, 2/2007
Marinko M. Vu~ini}
jih uskih partijskih interesa kako bi formirale novu demokratsku vladu
zvu~i kao jo{ jedno u nizu ruganja i besmislica kojih smo se nagledali i
naslu{ali u poslednjih nekoliko meseci. Sam personalni sastav ove vlade
jo{ jedna je potvrda da je u na{em politi~kom `ivotu i dalje predominantan oligarhijski karakter vo|enja stranaka i politike, jer su ve}ina
ministara istaknuti partijski funkcioneri stranaka koje ~ine novu demokratsku vladu. Sva izborna obe}anja o tome da }e vladu ~initi dokazani
stru~njaci pala su u vodu, jer su u na{em politi~kom `ivotu oligarhijski
strana~ki interesi jo{ uvek iznad svega i oni dominantno tvore na{u savremenu politi~ku scenu, u to smo se uverili toliko puta.
Mo`e se tako|e postaviti pitanje, koje su stvarne posledice ovakvog negiranja i obesmi{ljavanja parlamentarnog i politi~kog `ivota u
Srbiji, u kome se mo`e desiti da se u roku od nekoliko dana bez velike
nelagode i bez stida i sramote promeni politi~ka kombinacija i da nam
verni vojnici partije demonstriraju na delu kako izgleda vernost partiji
bez obzira koliko su besmislene odluke za koje treba sa istim `arom i
uverenjem glasati. To je izraz besprimerne neprincipijelnosti ali i izraz
politi~ke osionosti, vrhunske neodgovornosti i potpunog nipoda{tavanja gra|ana i njihovih opredeljenja i politi~kih stremljenja. I sve je to
pra}eno sholasti~kim tuma~enjem i obrazlo`enjem da je to rezultat kona~no postignutog strana~kog dogovora. I to je dovoljno za stvaranje
politi~kog alibija i za politi~ku aboliciju, jer je postignut spasonosni partijski dogovor i vi{e nije va`no kako se i na koji na~in do{lo do ovog lekovitog dogovora. A kakve su posledice za politi~ki `ivot Srbije nastale
nakon tromese~nih jalovih pregovora o vladi i skup{tinskih zasedanja,
na kojima su do{le do izra`aja najgore osobine na{eg politi~kog `ivota:
neodgovornost, neozbiljnost, stran~arenje, odsustvo svesti o istorijskoj
odgovornosti, politi~ki infantilizam i narcisoidnost, bahatost, osionost,
primitivizam i populizam, u kome nema mesta za racionalne i razumne
argumente. Parlament je jo{ jednom pretvoren u pozornicu razornog politi~kog kanibalizma i {to je jo{ poraznije, veliki doprinos razaranju racionalnog vo|enja i zastupanja politike dali su predstavnici stranaka koje treba da predstavljaju s pravom toliko osporavani demokratski blok.
I pre ovih doga|anja, politika i politi~ari nisu imali nekog velikog
ugleda u na{em dru{tvu i javnosti, a sada je, nakon ovih de{avanja, jasno da je politika u ovoj zemlji na najni`im granama i da su politi~ari
postali, i to }e verovatno dugo ostati, istinski sinonim za ljude koji nemaju ose}aj odgovornosti, stida, ~asti, morala i da su spremni da zbog
svojih strana~kih interesa dovedu u pitanje budu}nost Srbije. Jo{ jednom
se jasno pokazalo da su na{i narodni predstavnici samo verni vojnici i
juri{nici svojih partija i da su spremni da slepo i bez pogovora slu{aju i
najbesmislenije naredbe svojih strana~kih goni~a. I to je upravo najbol-
134
Kuda zaista ide Srbija
niji problem na{eg politi~kog `ivota i na{e tako krhke demokratije. Kako druga~ije okarakterisati ljude koji su spremni da posle tri dana glasaju za potpuno suprotnu odluku, za smenjivanje radikalskog predsednika Skup{tine Srbije i to uz obrazlo`enje da se to ~ini radi odbrane i
zastupanja najva`nijih dr`avnih interesa. Sada se poku{ava ovakva politi~ka nedoslednost pripadnika Demokratske stranke Srbije tuma~iti kao
izuzetno ve{t takti~ki potez njihovog strana~kog vo|e. Kao da se Domanovi}ev vo|a zaustavio na ivici provalije i to je bilo dovoljno da ga proglase za izuzetnog politi~kog takti~ara.
A {ta su bile stvarne i dalekose`ne posledice izbora Tomislava Nikoli}a za predsednika Skup{tine Srbije? Prve reakcije su bile da je Srbija odustala od proevropskog puta i da se u Srbiji vra}aju devedesete
godine i politika nacionalizma i izolacije, kao i da vi{e ne postoji mogu}nost da se govori o demokratskom bloku. Vladimir Gligorov je u svojoj kolumni u Ekonomistu najpreciznije izrazio ovo stanovi{te, tvrde}i
da u Srbiji “postoje veliki izgledi da do|e do odbacivanja demokratije i
do uspostavljanja autoritarnog sistema koji }e svoju legitimnost crpsti iz
permanentnog vanrednog stanja”. Samo posle nekoliko dana i ovakvih
ocena, do{lo je do velikog preokreta, kada je postignut dogovor izme|u
Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Nakon tog politi~kog dogovora stigla su reagovanja i ocene da se formira demokratske
i proevropska vlada stranaka koje pripadaju ponovo uspostavljenom demokratskom bloku. Ovakve ocene stigle su i iz Evropske Unije, a u na{oj javnosti je ostalo otvoreno pitanje da li DSS zaista pripada demokratskom i proevropskom bloku. I to je pitanje koje }e optere}ivati ne
samo novu demokratsku vladu ve} i na{ celokupni politi~ki `ivot. Opet
je aktuelizovano pitanje: kuda i kojim pravcem ide Srbije i da li je u njoj
definitivno preovladalo uverenje i opredeljenje za stvaranje stabilne demokratije i ostvarivanje evropskih integracija? Ovo je politi~ka hipoteka koja }e pritiskati na{e dru{tvo i u narednim istorijskim izazovima i isku{enjima. Srbija mora dati odgovor na ovo pitanje jer jedino tako mogu
da se stvore uslovi za uspostavljanje stabilnog demokratskog sistema
utemeljenog na jakim i solidnim demokratskim institucijama i idejama.
[ta je onda pravi politi~ki put Srbije i koje je njeno istinsko lice?
Otvorena je i stara dilema i rasprava o postojanju dve Srbije, rasprava koja }e uvek biti aktuelna ako se u politi~kom `ivotu ne daju jasni i precizni odgovori. Me|utim, barem se sada konstituisala jasna opoziciona scena, jer }e na jednoj strani biti Srpska radikalna stranka sa
svojim zalaganjima za ostvarivanje srpskih nacionalnih interesa, a na drugoj Liberalno-demokratska partija kao zastupnik ideje modernizacije i
negiranja va`nosti i zna~aja ostvarivanja nacionalnog interesa srpskog
135
Hereticus, 2/2007
Marinko M. Vu~ini}
naroda. Nova demokratska vlada }e morati da ostvari svojevrsnu sintezu nacionalnog i demokratskog principa, a to u na{im uzavrelim i ~esto
iracionalnim politi~kim prilikama ne}e biti nimalo lako. Ali to je samo
jedan od politi~kih i istorijskih izazova pred kojima }e se uskoro na}i
nova demokratska vlada.
Bilo je dovoljno tri dana da se stvori velika konfuzija, u kojoj se
najbolje snalaze predstavnici Srpske radikalne stranke, jer imaju jasno
profilisanu politi~ku poziciju i svest o tome kojem se bira~kom telu obra}aju, {to se ne mo`e re}i za stranke koje bi trebalo da ~ine demokratski blok. Zato se i opravdano postavlja pitanje da li demokratski blok
uop{te postoji i da li on mo`e, uz sva ograni~enja koja ga prate, i dalje
biti delatna i efikasna politi~ka formacija, ili }e se on raspasti posle prvih strana~kih sudara i politi~kih i idejnih razmimoila`enja. Reagovanja
u na{oj i evropskoj politi~koj javnosti su pokazala da Srpska radikalna
stranka ne mo`e jo{ uvek, a veliko je pitanje da li }e to uskoro mo}i, da
postane sistemska stranka. Bez obzira {to su verovatno najvi{e profitirali iz svih ovih doga|anja, radikali su pokazali da ostaju stranka neodmerene retorike, otvorene demagogije, retrogradnih i antievropskih politi~kih ideja i stavova i da su i dalje zagovornici ogoljenog populizma.
Jasno je da je taj njihov ~esto iracionalan i besmislen ideolo{ki repertoar namenjen isklju~ivo njihovim pristalicama i oni pri tome koriste
svaku ukazanu priliku da ga afirmi{u i plasiraju, i u tome je sada sadr`an
osnovni rezon njihovog politi~kog delovanja i postojanja. Bez obzira {to
je Tomislav Nikoli} dobio pohvale i najlju}ih politi~kih protivnika da je
pokazao veliku politi~ku ume{nost i odgovornost, ostaje ~injenica da je
politi~ko ljudo`derstvo koje su demonstrirali predstavnici Srpske radikalne stranke u poslednjim skup{tinskim raspravama pokazalo da je ta
stranke ostala verna svojoj politi~koj misiji i da nije sposobna da postane sistemska stranka, jer njen politi~ki nastup i ideje koje propagira u
velikoj meri razaraju i sam parlamentarizam u Srbiji.
S druge strane, imamo velike politi~ke takti~are iz demokratskog
bloka, spremne da seju konfuziju, neodgovornost, politi~ko licemerstvo,
nesposobnost za kompromis, nedoslednost i to bez jasno artikulisane
i osmi{ljene svesti o zna~aju istorijskog trenutka i po{tenog i odgovornog odnosa pre svega prema gra|anima i ~lanovima stranaka tog ponovo o`ivljenog i revitalizovanog demokratskog bloka. Zato i nije slu~ajno i neo~ekivano {to raste bira~ko telo Srpske radikalne stranke, jer
posle sramnog politi~kog obra~una dve demokratske stranke, u kome
se nisu birala sredstva a ni re~i, dolazi do njihovog iznenadnog i spasonosnog dogovora. I onda se taj dogovor posle svega izgovorenog u skup{tinskoj raspravi ozna~ava kao po~etak novog postojanja i delovanja demokratskog i evropski opredeljenog demokratskog bloka.
136
Kuda zaista ide Srbija
Uvek je u politici opasno potcenjivati i nipoda{tavati demokratska ose}anja i opredeljenja gra|ana, ali stranke to uvek ~ine jer su u centru njihove pa`nje njihovi oligarhijski i strana~ki interesi. A za gra|ane
{ta ostane, posle njihovih istorijskih i prekretni~kih strana~kih dogovora. Ostaje gorak i mu~an utisak da se u kona~nom ishodu radilo, u ~itavoj ovoj otu`noj pri~i o formiranju vlade i konstituisanju Skup{tine, o
odbrani pre svega strana~kih interesa i da se sedam godina posle petooktobarske demokratske revolucije vra}amo na pitanje koliko je stabilno i trajno opredeljenje na{ih politi~kih i strana~kih elita u stvaranju demokratskih institucija i ostvarivanju opredeljenja za uklju~ivanje Srbije
u evropske integracije. Da li je to nepovratan proces ili je mogu} povratak u devedesete godine? I posle formiranja nove demokratske vlade ovo su{tinsko pitanje ostaje otvoreno.
Voja Stani}, Stepeni{te, 1985.
137
Jovica Trkulja
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
GOVOR [email protected]
Pre {est godina, 8. maja 2001. godine, kada se dosovska vlast zaklinjala u demokratiju, ljudska prava, toleranciju i prava manjina, u Narodnoj skup{tini jedan poslanik je izgovorio svom kolegi stra{nu, zlokobnu i obespokojavaju}u re~enicu: “Iza|i u hodnik, ne bi mi bio ni prvi
ni poslednji balija koga sam u svom `ivotu zaklao”. Nakon toga, kao po
zakonu spojenih sudova, re|ale su se izjave politi~ara i javnih poslenika
koje su podizale lestvicu mr`nje, vulgarnosti, primitivizma. Pet godina
kasnije, juna 2006. godine, poslanik SRS u Skup{tini Srbije, Zoran Krasi}, vulgarno je napao sa skup{tinske govornice tada{nju ministarku poljoprivrede Ivanu Duli}-Markovi} i njenu porodicu nazvao “usta{ama”.
Ovaj govor mr`nje i ekstremizma kulminirao je po~etkom maja
2007. godine na sednici Narodne skup{tine Srbije. Uprkos velikim nadama i poverenju koje su gra|ani Srbije iskazali na januarskim izborima,
novoizabrani poslanici ponovo su jo{ drskije, bezo~nije i vulgarnije vratili na srpsku scenu govor mr`nje. Ne vode}i ra~una o izbornoj volji gra|ana za promenama, njima je i dalje najva`nije da u svojim rukama dr`e
volan vlasti i poluge ministarstava, posebno “ministarstava sile”. Oni se
ne libe da se sprdaju i manipuli{u voljom gra|ana, da parlament i najvi{e dr`avne institucije pretvore u cirkus, da opale {amar svima koji su
podr`avali razvoj demokratije u Srbiji, da nas sunovrate u apokalipti~ne
godine ratnog bezumlja, daleko od demokratskih, kulturnih i civilizacijskih tokova svoga okru`enja.
Posebno je zabrinjavaju}e da deo srpske politi~ke elite, na ~elu sa
SRS, to~ak istorije nastoji da vrati u 90-te godine XX veka, te da narod
u smislu etnosa (a ne gra|anin i demos) postanu determinanta politi~kih
procesa. Oni ponovo te`e da ljudska prava i slobode zamene pravima i
slobodama nacije; da rast nacionalne mo}i plate slabljenjem pojedinca.
Oni bi da, po Milo{evi}evom receptu, svoju politi~ku nedoraslost nadoknade nacionalizmom kao politi~kom tehnologijom. Naime, oni poku{avaju da duh {ovinisti~ke mr`nje ponovo oslobode iz boce, da Hobsovo prirodno stanje, u kojem je ~ovek ~oveku vuk, ovde inoviraju stanjem
u kojem je narod narodu vuk.
138
Govor mr`nje
U takvoj situaciji sve glasnije se ~uju eksponenti biv{eg autoritarnog re`ima, koji bi, umesto povla~enja sa scene, i dalje da osiono presu|uju kao neprikosnoveni `reci i moralno-intelektualni `andari. [tavi{e, oni, na samo njima svojstven na~in, nastoje da dezavui{u ljude koji
su se odlu~no suprotstavili represiji i dali veliki doprinos demokratskim
promenama. Neretko u toj ulozi su provereni Milo{evi}evi, sps-julovski
i radikalski (anti)heroji. Oni isti koji su u prethodnom re`imu kori{}eni
za bla}enje, proizvodnju bljuvotina i besprimernim napadima na ljude
bili zadu`eni kao najgori, oni ~ija se „moralna tarifa“ merila basnoslovnim ciframa, oni najbestidniji ~iji je obraz bio dovoljno debeo da mogu
da podnesu sve.
Sve ovo smo imali prilike da vidimo, zgusnuto i groteskno kao u
Felinijevom filmu, na majskoj sednici Narodne skup{tine. Srbija, ta najve}a nevladina organizacija u svetu (tri meseca nakon izbora nije imala
vladu), napokon je dobila predsednika parlamenta. Naime, poslanici
SRS, DSS i SPS izabrali su {efa radikala, Tomislava Nikoli}a, za predsednika Narodne skup{tine. U atmosferi furiozne netrpeljivosti, govora
mr`nje, la`i i podmetanja izabran je za (po ustavu) drugog ~oveka dr`ave Srbije “~etni~ki vojvoda” Nikoli}, eksponent govora mr`nje, ~iji je
partijski vo|a optu`en za ratne zlo~ine. U zna~ajnom trenutku, kada je
Srbiji vi{e nego ikada potrebno da ja~a svoju saradnju sa Evropom i svetom, kako bi joj budu}nost bila zasnovana na miru, slobodi, demokratiji, vladavini prava, na ~elo njenih klju~nih institucija po~eli su da dolaze
vampiri iz minulih mra~nih vremena, ~ije re~i mr`nje i zagovaranje politike “utuka na utuk”, “krvi i tla”, “vanrednog stanja” i sl. zvu~e kao eho
satrapske pro{losti. Sutradan po izboru Nikoli}a za predsednika Skup{tine, gra|ani Srbije su unezvereno bauljali posle mu~ne, neprospavane
no}i i, zga|eni onim {to su videli i ~uli, pozdravljali su se novo-starim
pozdravom: “Grobar dan, Srbijo”!
Na sre}u, nekoliko dana kasnije, ova skup{tinska farsa je okon~ana nagodbom unutar neprincipijelne koalicije DS-DSS tako {to je izabran novi predsednik Narodne skup{tine iz Demokratske stranke – “mladi gospodin evropskog obrazovanja i manira”, Oliver Duli}, koji }e se
“protiv govora mr`nje boriti novim Poslovnikom o radu Narodne skup{tine”. Po svemu sude}i, bi}e to donkihotska borba sa parlamentarnim
ekstremizmom i opstrukcijama demokratije u srpskom parlamentu.
Majska sednica Narodne skup{tine, izme|u ostalog, raspr{ila je i
mit o postojanju dve Srbije. Ta teza je neprecizna i problemati~na. O
njoj se uslovno mo`e govoriti u socijalnom realitetu Srbije, gde doista
postoji vi{e razli~itih, opre~nih i me|usobno isklju~ivih interesa, idejnih
i politi~kih orijentacija i strategija. Me|utim, kada je re~ o srpskoj poli-
139
Hereticus, 2/2007
Jovica Trkulja
ti~koj sceni i politi~koj eliti koja na njoj poslednje dve decenije igra lo{e
farse i groteske sa tragi~nim epilogom – ne mo`e biti ni re~i o postojanju dve Srbije koje su razli~ite i koje vode ka druga~ijim putevima u budu}nost. Jer tokom proteklih 17 godina lideri vlasti i opozicije u Srbiji
bili su, zapravo, voza~i i suvoza~i na{e pogibelji, koji su, tu i tamo, menjali mesta, ali su zdu{no vozili u istom pravcu – u bespu}e. Pri tome,
tim voza~ima (vlast) i suvoza~ima (opozicija) ne pada na pamet da polo`e ra~un zbog svoje katastrofalne politike, jo{ manje da ustupe mesto
novim ljudima.
Stoga je od 1990. godine na politi~koj sceni Srbije na delu pluralizam u singularu, svojevrsni grupni seks sa samim sobom na{ih stranaka i njihovih lidera, a Srbija li~i na autobus u kultnom filmu “Ko to tamo peva”. Njeni gra|ani uzap}eni u tom autobusu sa suludim voza~em
i suvoza~em bauljaju iz nevolje u nevolju, iz poraza u poraz. Danas, pet
meseci posle parlamentarnih izbora, aktuelni voza~i (DSS, DS, G-17) i
suvoza~i (SRS, SPS, LDP), kojima su bira~i ukazali minimalno poverenje, nastavljaju po starom, oglu{uju se o izbornu volju gra|ana, manipuli{u njima po svom naho|enju i voze sve dublje u bespu}e. Time su
izborna o~ekivanja srpskih glasa~a po ko zna koji put raspr{ena kao mehur od sapunice. Umesto brzog puta ka boljem i kvalitetnijem `ivotu,
suo~avanja sa istinom, osudom genocida, dre{enjem Kosovskog ~vora,
pribli`avanja EU, srpska novokomponovana politi~ka elita nas je ponovo gurnula na sporedni kolosek istorije. Zato sa rezignacijom moramo
zaklju~iti da vi{e niko ne gaji iluzije da }e pobedom na izborima kvazidemokratskih kandidata i njihovih partija biti promenjena priroda re`ima i pote}i op{ti boljitak u Srbiji. Na{ problem nije ~ovek, ovakav ili
onakav politi~ar, nego princip autoritarne vladavine, koja je, na`alost,
ostala nepromenjena. Nakon {est godina demokratskih promena, Srbija
se jo{ nije pomerila sa nulte ta~ke demokratije, pravne dr`ave i vladavine prava.
Retorika mr`nje, prejakih re~i i niskih udaraca kojima se slu`e na{i politi~ki akteri na javnoj sceni veoma je zabrinjavaju}a i obespokojavaju}a. Iza njihovog povi{enog vokabulara mr`nje krije se precizna namera potpune denuncijacije i satanizacije politi~kog protivnika, i to ne
samo u eksplicitno politi~kom, ve} i u semiolo{kom smislu. Kao nekada
Slovenija/Hrvatska/BiH/Kosovo/Crna Gora, sada je dosovsko-ko{tuni}evska Srbija pretvorene u “grdno sudili{te” “borbe neprestane”, gde je
sve dozvoljeno, gde je svaka, pa i najmilitantnija leksika “adekvatna”.
O~igledno je da i dalje `ivimo u vremenu netrpeljivih. To je vreme provale razobru~enih sila zla, nasilja i prevara. U takvim uslovima,
kada je govor mr`nje i oru`ja obesmislio svaki politi~ki napor, kada se
140
Govor mr`nje
olako pote`u prejake re~i, od kojih se stradalo i strada kao od metka,
mr`nja, ekstremizam i revan{izam su postali uobi~ajeni na~in op{tenja,
sa pogubnim i dalekose`nim posledicama. Pri tome se zaboravlja da je
mr`nja otrov koji razara i onog koji mrzi.
Poslednjih meseci netolerancija i govor mr`nje su toliko uzeli maha u politi~kim institucijama, medijima i javnom diskursu, tako da su
ozbiljno doveli u pitanje na{ put ka modernom demokratskom dru{tvu,
prete}i da nas sunovrate u pretpoliti~ko stanje rata svih protiv svih. Posebno je zabrinjavaju}a ~injenica da je govor mr`nje sve prisutniji u najvi{im dr`avnim i kulturnim institucijama.
Reagovanja pojedinaca i nevladinih organizacija na govor mr`nje
i ekstremizma nisu izostala, ali je i dalje vi{e nego jasno da se takav neprimeren i za sve ljude uvredljiv na~in komuniciranja me|u politi~arima u Srbiji na pravi na~in ne sankcioni{e. Me|utim, pravne mere i pravovremene sankcije protiv ovakvih fa{istoidnih istupa su nu`ne, ali nisu
dovoljne. Jer netolerancija i govor mr`nje postali su sasvim “normalni”
na~ini politi~kog op{tenja u ovoj dr`avi. Njihov moto je: “Mrzim, dakle
postojim”. Kod nas su preovla|uju}i elementi ne demokratske, ve} primitivne, parohijalne i plemenske kulture, koje su se kao `ig utisnule u
sve segmente politi~kog `ivota. Osnovni kredo te kulture je tolerisanje
lo{ih vladara i politi~ara, divinizacija nacionalnog identiteta i herojske
pro{losti, satanizacija neprijatelja i protivnika, a sve to sa ciljem da se
postigne jedinstvo u borbi protiv spolja{njih opasnosti. Otuda su borbenost, rigidnost i revan{izam zamena za demokratske pregovore, argument snage zamena za snagu argumenta, uzurpacija za legitimna pravila procedure i sl.
Zato su na ovim prostorima vrlo su`ene mogu}nosti za toleranciju i dijalog izme|u razli~itih politi~kih orijentacija. U skladu sa borbenom balkanskom tradicijom, dijalog se kod nas shvata kao ratni rekvizit
– tra`i se i napada najslabija strana oponenta i na njoj zasniva “prednost”
i “snaga” vlastite pozicije.
Govor mr`nje i ekstremizma je pojavna manifestacija sila zla, koje su u minulim balkanskim ratovima iza{le iz boce i otpo~ele svoj bestijalni ples, prete}i da nas zbri{u sa lica zemlje. U takvoj situaciji, na{a
sudbina najpre zavisi od borbe protiv zla. Ako ve} ne mo`emo da iskorenimo zlo u Srbiji, da stvorimo `ivot bez zla, mo`emo bar da takvom
`ivotu te`imo, time {to }emo zlo staviti pod kontrolu demokratskih ustanova i nastojati da obuzdamo zlo u sebi samima. “Zato je dobro da
svako od nas obuzda u sebi zlo, jer na taj na~in doprinosi njegovom obuzdavanju u zajednici. To je jedan od puteva ka podno{ljivijem `ivotu.”
(L. Kolakovski).
141
Voja Stani}, Ulica, 1958.
142
..................
POLEMIKE
..................
Marinko M. Vu~ini}
publicista, Beograd
@IVO BLATO SVETISLAVA BASARE
O~igledno je da sam u svom prethodnom odgovoru Svetislavu Basari napravio veliku gre{ku. Pokazalo se da novinski tekstovi ne traju
nekoliko dana, jer sude}i po `u~nom napisu „O Marinkovoj kaljuzi“,
bruka i sramota Svetislava Basare traja}e mnogo du`e. Ali to je njegov
izbor, jer on u svom ostra{}enom na~inu govora jednostavno ne mo`e
da se zaustavi. Pa tako svoju ideolo{ku kaljugu i verbalni mutljag pretvara u `ivo blato poruge, izrugivanja i ideolo{kih podmetanja i tako pokazuje iznova da polemiku shvata kao mogu}nost da svoje protivnike
uvu~e u svoj na~in govora, u kojem ima mesta samo za neargumentovane ideolo{ke likvidacije i diskvalifikacije. On i dalje uporno sledi svoj
nedosti`ni uzor, S. Milosavljevi}a Pa{trmca, i `eli da izrugivanjem nadomesti nepostojanje argumentovanog dijaloga, do koga mu o~igledno i
nije naro~ito stalo. A osnovni preduslov za vo|enje ozbiljne debate sastoji se u tome da se barem pro~itaju tekstovi onih autora sa kojima se
ulazi u polemiku.
I ovoga puta Svetislav Basara je pokazao da ne ~ita pa`ljivo tekstove (pitanje je da li ih uop{te ~ita) autora koji objavljuju na sajtu Nove
srpske politi~ke misli, {to pokazuje i njegov tekst „O Marinkovoj kaljuzi“. O~igledno da je on procenio da je politi~ki konjunkturno da o{tricu
svoje polemike upravi na Novu srpsku politi~ku misao jer mu to verovatno mo`e biti politi~ki probita~no u pridru`ivanju onim politi~kim snagama koje sada vode borbu za modernizaciju i deorijentalizaciju Srbije.
Zato nikoga ne mo`e ni da iznenadi najnovije politi~ko pozicioniranje
Svetislava Basare i njegova ideolo{ka bliskost sa stavovima Liberalno
demokratske partije.
Hajka koju vodi protiv autora Nove srpske politi~ke misli samo
mu slu`i da se prika`e kao beskompromisni kriti~ar politike i vlade Vojislava Ko{tunice i to one vlade ~iji je on bio diplomatski slu`benik. I to
je verovatno ono bolno mesto koje o~igledno ti{ti Svetislava Basaru.
143
Hereticus, 2/2007
Marinko M. Vu~ini}
Radi se o razli~itom i suprotstavljenom shvatanju morala i na~elnosti u politici, jer ne mo`e se biti slu`benik vlade a u isto vreme iz ambasadorskog kabineta biti `estoka opozicija toj istoj vladi. Pri tome on
poku{ava, ne navode}i nijedan moj tekst, da mene predstavi kao epigona i ideolo{kog sledbenika Vojislava Ko{tunice. Takav tekst ne}e mo}i
ni da navede, jer sam u mojim napisima uvek poku{avao da branim temeljne demokratske principe, a ne da se vezujem za aktere dnevne politike, {to se za Svetislava Basaru ne mo`e re}i. On ina~e polemiku izvorno primenjuje kao ratni okr{aj u kome se ne biraju sredstva i ne postoji
potreba da se pru`i iole valjana argumentacija. Njegovi oponenti u polemici su denuncijanti, ignoranti, mediokriteti, intelektualni lenjivci i dileri sopstvenih nebuloza.To su jedini argumenti kojima se slu`i Svetislav
Basara. Zato i nije ~udno {to je on u ovoj polemici pre{ao put od crne
bare, preko kaljuge do `ivog blata poruge i izrugivanja kao jasnog znaka svoje nemo}i i sve ve}e nervoze.
Veoma je dirljiva briga Svetislava Basare za uvo|enje sistema u
na{e dru{tvene odnose, jer da je postojao i da postoji i pribli`no ure|en
dru{tveni sistem, u ambasadorske misije i{li bi pisci koji su se u svojoj
profesionalnoj karijeri bavili diplomatijom, kao {to je to slu~aj sa Milo{em Crnjanskim, Ivom Andri}em, Rastkom Petrovi}em, Stanislavom
Vinaverom, Milanom Raki}em i Jovanom Du~i}em. Ali to su bila neka
druga vremena i drugi, ve} zaboravljeni obi~aji. Pored vapaja Svetislava
Basare za uvo|enjem sistema jo{ je dirljivije kada on ka`e da je do`ivotni ambasador, i to }e svakako biti predmet istinske i prave sprdnje a ne
moj poku{aj da dovedem u pitanje neke stavove Svetislava Basare o Kosovu, Novoj srpskoj politi~koj misli i uro|enom orijentalizmu i autoritarizmu srpskog naroda.
U ovoj polemici Svetislav Basara je potegao svoju ve} toliko puta zlorabljenu i ove{talu pri~u o izlasku iz {injela Dobrice ]osi}a svih
onih koji se ne sla`u sa njegovim stavovima, onog ]osi}a koji je kao
otac njihove nacije mediokriteta neuporedivo ve{tiji diler sopstvenih nebuloza. Za Svetislava Basaru imam ovoga puta samo jedno pitanje. Da
li je to onaj isti Dobrica ]osi} sa kojim je on obilazio Zlatibor i bele`io
njihove razgovore o smislu literature i `ivota. I kada je do`iveo veliko
prosvetljenje i shvatio da se radi o mediokritetskim nebulozama pisca,
koji je ina~e stalna meta napada Svetislava Basare. Ovoga puta smo bili
po{te|eni njegove opsesivne pri~e o Vuku Karad`i}u, populizmu i uni{tavanju srpskog jezika.
^itaoci ove polemike }e prosuditi ko je u ovoj raspravi umeo i nastojao da argumentovano raspravlja i {ta je njen stvarni domet. Svetislav
Basara najavljuje komediju naslovljenu kao Marinkova kaljuga, bi}e to
144
@ivo blato Svetislava Basare
`alosna i tragikomi~na farsa u kojoj }e on biti glavni glumac i akter, jer
on svojim shvatanjima polemike pokazuje da je pravi junak na{ih dana
– ostra{~eni ideolo{ki juri{nik spreman da se prilago|ava aktuelnoj politi~koj konjunkturi, opozicionar i marginalac pripravan da iz zavetrine
dr`avne slu`be i sinekure fingira opoziciju, zagovornik modernizma a
zato~enik najgoreg ideolo{kog manihejstva i malogra|anskog provincijalizma. Stanislav Vinaver je davne 1923. godine zapisao: “Protiv gluposti – govorili su jo{ Grci – bore se i sami bogovi uzalud. A kako se
boriti protiv polutanstva, banalnosti, frazerstva i smelosti neznanja? Lako je neznalicama frazirati: teret znanja, sumnje, samokritike i problema ne le`i na njihovim le|ima te{kim bremenom, oni su kadri da napi{u
sve, bez ikakvog zazora, jer ih nije sramota ni sirovog neznanja, ni tu`nih, sumnjivih banalnosti ni o~ajnih op{tih mesta”.
Voja Stani}, Kroja~, 1972.
145
Voja Stani}, Pijaca, 1975.
146
........................
INTERVJUI
........................
PORUKE I POUKE SRPSKOG OKTOBRA 2000. (7)
Gospo|a Silvia Nadjivan, saradnik Politikolo{kog instituta u Be~u, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala gra|u za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Milo{evi}evog re`ima kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”.
Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue
sa tridesetak li~nosti iz politi~kog, nau~nog, medijskog i kulturnog `ivota
Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i doma{aj promena. Njen istra`iva~ki cilj bio je da iz
perspektive razli~itih aktera prika`e smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autenti~nog svedo~enja – tzv. govorne istorije. Kao {to se istorija
menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u razli~itim vremenima razli~ito percipira.
Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve
sadr`inske i stilske izmene nisu ~injene, kako bi razgovori sa~uvali dokumentarnu vrednost, autenti~nost i spontanost komunikacije.
J.T.
147
Aleksandar Vu~i}
Srpska radikalna stranka, Beograd
GODINE PROPADANJA I UNI[TAVANJA
• Kada i za{to ste se u~lanili u Srpsku radikalnu stranku?
U~lanio sam se u Srpsku radikalnu stranku ‘93.godine, kao izrazito nacionalnu i patriotsku stranku i to pre svega zbog hajki koje je u to
vreme Milo{evi} vodio protiv stranke, jer je Milo{evi} insistirao na prihvatanju Vens-Ovenovog plana, lagao narod u Republici Srpskoj da je
to predivan, fenomenalan plan, a optu`ivao radikale za ratne zlo~ine, da
su fa{isti, onakvi i ovakvi, {to je bilo sasvim besmisleno. To su bili osnovni motivi {to sam se u~lanio u Srpsku radikalnu stranku. Dakle, vi{e
to nego ekonomski i socijalni program.
• Kako ste do`iveli va{e funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci?
Ja sam od ‘95. godine u Srpskoj radikalnoj stranci generalni sekretar. A ‘93, sasvim slu~ajno me je Vojislav [e{elj pozvao. Nisu imali koga da po{alju u jednu radio emisiju, po{to su svi bili anga`ovani iz rukovodstva stranke u televizijskim nastupima i onda su mene poslali, a
neko je slu{ao... Mira Bobi} Mojsilovi}, mislim... Neko je slu{ao to, razgovor na Radio Indeksu i javio [e{elju da ima nekog pametnog malog.
[e{elj je tra`io da me sretne. Sreli smo se i onda me je poslao na neku
TV emisiju i tako je to po~elo. ‘95. sam izabran za generalnog sekretara,
a ‘98. sam u martu mesecu izabran za ministra za informacije Republike
Srbije. 5. oktobra su “DOS-manlije” preuzele vlast nasilnim, revolucionarnim putem u svakom slu~aju. I, evo, sada sam ponovo u opoziciji i
naravno generalni sekretar Srpske radikalne stranke.
• Za{to nasilno?
Zato {to su Amerikanci hteli da po svaku cenu njihove sluge do|u na vlast. Njihove sluge u pravom smislu te re~i. Tako podani~ku i tako poslu{ni~ku vlast nikada nismo imali kao {to je ova dana{nja. Amerikanci su im sve uradili, ~ak od bombardovanja Srbije, ne bi li uni{tili
{to {ire infrastrukturu, ne bi li stvorili u Srbiji {to ve}u bedu i time veliko nezadovoljstvo, strah i paniku kod gra|ana, nezadovoljstvo onim re`imom. Zatim su sprovodili naj`e{}e mogu}e sankcije, razna ~uda, ali ni
to nije bilo dovoljno. Onda su ulo`ili stotine miliona dolara, ~ak i po
onome {to pi{e Tim Mar{al u svojoj knjizi Igra senki, u neke nesre}nike
koji su glumili neku opoziciju – OTPOR, G17, u te ~etiri kampanje i u
148
Godine propadanja i uni{tavanja
Ko{tunicu. U sve njih su ulo`ili ogroman novac i narodu rekli: “Oni su
budu}nost. Bi}e vam sve bolje, ukoliko oni do|u na vlast.” Oni su do{li
na vlast. Naravno, nigde ni{ta nisu uradili. Sve je gore u Srbiji nego {to
je ikada bilo, ali sada vi to ne mo`ete da promenite. Do{li su na silu, jer
nikako nije mogu}e druga~ije re}i, da su do{li mirnim putem, jer ako neko do|e na vlast tako {to spali Saveznu skup{tinu, koju Hitler nije hteo
da spali. Kada se Hitler povla~io iz Beograda, odnosno Gestapo, komandant nema~ke tajne policije naredio je svojim agentima da ni slu~ajno
ne smeju da di`u u vazduh Saveznu skup{tinu, jer je to jedno od najlep{ih zdanja u ovom delu Evrope. E, ovi su je spaljivali. Spalili su dr`avnu televiziju, lin~ovali su Milanovi}a, lin~ovali su Komrakova, lin~ovali su mnoge druge, a da za to niko nije odgovarao. Vidite kako danas
to bedno izgleda. Momke koji se suprotstave njihovoj `andarmeriji, koji im se juna~ki suprotstave, oni njih sve hapse, a zato one koji su lin~ovali ljude koji ni na koji na~in i ni~im nisu mogli da se brane, njih ne}e
da hapse. To je taj dvostruki moral i dupli standardi po kojima se oni pona{aju. Ali ta ru{ila~ka metodologija rada i delovanja je nastavljena od
kada su do{li na vlast 5. oktobra. Ru{ila~ka u svakom smislu. U Srbiji
nije ni{ta izgra|eno od kako su oni do{li na vlast, nijedan novi soliter nije napravljen, nijedan most nije izgra|en u Srbiji. U Novom Sadu su pri~ali da }e jo{ pre tri godine da zavr{e onaj most, i to gradska vlast. Sada
imaju i gradsku, i pokrajinsku, i republi~ku vlast. Nisu pipnuli taj most...
Nisu u stanju da za tri godine izgrade nijedan jedini most, nijednu jedinu novu fabriku nisu napravili, nijedan jedini novi proizvodni pogon.
Ono ~ime se oni jedino hvale, kao {to mo`ete da primetite, u svakom
svom nastupu, u svakom njihovom tekstu, jeste: «Sru{ili smo ku}u onima. Sru{ili smo objekte ovima. Sedam i po miliona nas je ko{talo ru{enje ku}e Spasojevi}a.« Za{to to nisu dali nekoj sirotinji, nekim izbeglicama? Od tih sedam i po miliona, ti ljudi su mogli da naprave biznis
kakav ho}e, da izdr`avaju svoje porodice, a ne da budu na dr`avnoj grba~i. Ali ono jedino na {ta oni umeju da tro{e pare jeste ru{enje, progon
politi~kih protivnika i ni{ta drugo. U Srbiji niko ni{ta ne radi, niko ni{ta
ne gradi. U prethodne tri godine, imamo najve}i spoljnotrgovinski deficit u istoriji Srbije. U 2002. godini, taj deficit je iznosio 4 milijarde i 55
miliona dolara. To zna~i da nam je za toliko ve}i uvoz od izvoza, a samo
nam je uvoz robe {iroke potro{nje bio ve}i za 800 miliona dolara nego
sve {to smo mi izvezli. I sirovina, i repromaterijala, dakle svega onoga
{to stvori na{a te{ka industrija i na{e robe {iroke potro{nje... Ove godine, u prva ~etiri meseca, imaju ve} milijardu i 500 miliona dolara spoljnotrgovinskog deficita. Pad proizvodnje u odnosu na pro{lu godinu, kada je bila nikakva industrijska proizvodnja, opet je 4,2%. U Srbiji ni{ta
ne radi, ni{ta ne funkcioni{e. Radnici se otpu{taju. 34.000 preduze}a je
149
Hereticus, 2/2007
Aleksandar Vu~i}
u predste~ajnom ili predlikvidacionom postupku. Tu radi jo{ 468.000 ljudi. Oni kada dobiju otkaz, ima}emo ve}i broj nezaposlenih, radnosposobnog stanovni{tva, nego {to imamo i penzionera i zaposlenih. Ko }e
mo}i da izdr`ava toliku armiju ljudi od kojih niko ni{ta ne privre|uje?!
A, onda, klju~ni problem od kako su DOS-manlije do{le na vlast. Dr`ava je zadu`ena sa novih milijardu i 800 miliona dolara. Postavlja se pitanje kako }emo i od ~ega da vratimo tih milijardu i 800 miliona dolara
kad nema nigde nijedne nove fabrike, nijednog industrijskog pogona,
proizvodnog pogona, ni~ega. Od ~ega }emo mi da vra}amo kada nam
pro|u grejs periodi, kada nam do|u kamatne stope, a noviteti na otplatu?! Prosto mi nije jasno {ta je neko u ovoj zemlji zamislio.
• Za{to je Srpska radikalna stranka podr`avala SPS i za{to je 98. godine u{la u koaliciju sa SPS-om i JUL-om?
Nismo mi podr`avali SPS. Ne{to drugo je bilo u pitanju, {to se naravno i nama obilo o glavu, a {to nije bila nikakva tajna. Mi smo bili njihovi naj`e{}i protivnici i Vojislav [e{elj skoro da je pobedio. Me|utim,
Robert Gelbrajt... Kad god bi [e{elj pobe|ivao Milo{evi}a, Gelbrajt bi
do{ao u Beograd i rekao Milo{evi}u: “Mo`e{ i sve tenkove da izvede{ i
da pobije{ sve {e{eljevce. Taj ne sme da do|e na vlast.” Onda se dogodila kriza oko Kosova i Metohije. Ve} smo bili izgubili Republiku Srpsku Krajinu, kao dr`avu i narod. Dobar deo Republike Srpske. Mi nismo imali izbora. Milo{evi} je ponudio i rekao: «Ja }u da branim Kosovo
i Metohiju do poslednjeg daha, po svaku cenu i nikada ne}u dozvoliti da
nam okupiraju Kosovo i Metohiju.« Da mi to nismo u~inili, Kosovo i
Metohija bi odmah bili okupirani. Ovako smo imali nadu da }emo uspeti da sa~uvamo tu na{u teritoriju, bez obzira {to mi nismo glupi. Znali
smo da }e nas koalicija sa SPS-om i JUL-om “ko{tati”, da }emo izgubiti
vi{e od pola, vi{e od 3/4 na{e popularnosti i na{eg glasa~kog, bira~kog
tela. Sve smo to znali, ali prosto tako ne{to... Protiv tako ne~ega nije se
moglo u tom trenutku, jer bilo je pitanje da li dr`ava ili partijski interesi. Mi smo poku{ali da za{titimo dr`avu, bez obzira {to smo znali koliko
}e se to lo{e odraziti po nas. U tome nismo uspeli, jer je Milo{evi} prihvatio plan Ahtisari-^ernomirdin, ali su ga prihvatili i svi u tada{njoj
ameri~koj opoziciji ovde u Srbiji. Jedino smo mi bili protiv tog plana.
On je s drugima izglasao taj plan u Skup{tini Srbije, sa SPO-om, Veselinovim i ostalima. Mi nismo bili za taj plan okupacije Kosova i Metohije i tada je cela pri~a otprilike bila zavr{ena. Znali smo onda da }e nas
to “ko{tati”, ali Milo{evi} se makar i posle toga borio da pomogne na{em narodu na Kosovu i Metohiji, pa se delovalo privredno i pomagalo, za razliku od ovog danas, gde dr`ava poma`e otcepljenje Kosova i
Metohije.
150
Godine propadanja i uni{tavanja
• Za{to je uveden novi Zakon o univerzitetu i zakon o javnom informisanju 98. godine?
Je l’ vi znate {ta je to {to fali Zakonu o univerzitetu, {ta je to lo{e
u Zakonu o univerzitetu? Osim {to ste ~itali da je lo{e. Osim gluposti
koje ste ~itali, ja bih voleo da mi neko ka`e {ta je to lo{e u Zakonu o
univerzitetu. Niko ne zna da mi ka`e nijednu jedinu re~. Garantujem da
ne znate da mi ka`ete nijednu re~ {ta je lo{e u Zakonu o univerzitetu.
Zato {to se skupe budale, prevaranti i pokvarenjaci u Beogradu, koji
imaju sve mogu}e medije i zapadnu podr{ku. Onda po~nu da lupetaju
gluposti, a sada zakoni koje oni predla`u o univerzitetu su stotinu puta
gori. Stotinu puta gori od jednog dobrog zakona o univerzitetu kakav je
tada bio. Zakon o informisanju je donet u specifi~nim okolnostima predratnog stanja, kada je dr`ava morala da se brani pre svega od zapadne
propagande, koja je napadala ovu zemlju, koja je tukla po ovoj zemlji,
ali su opet te mere bile manje drakonske nego {to su ove danas. Danas
su, recimo, kaznili Televiziju Mar{ u Valjevu sa 500.000 dinara nizbog~ega, samo zato {to je u vreme dana `alosti pu{tala igrani film. Dakle,
nizbog~ega. Nije pu{tala erotski ili porno film, ve} obi~ni film, ali taj
film im je smetao i zato su ka`njeni sa 500.000 dinara. Sa 500.000 dinara
je ka`njavan samo onaj koji je i{ao direktno na ru{enje ustavnog ure|enja republike, ali posle sudskog postupka. U ono vreme, a sada nije
bilo nikakvog sudskog postupka, nikakvog upravnog postupka, ve} re{enjem organa uprave kakvo je Ministarstvo za kulturu i medije Branislava Le~i}a, s njegovim potpisom. Neko je ka`njen s pola miliona dinara. Dakle, to je {uplja pri~a, prazna pri~a, u kojoj su govorili ne znam
{ta i na kraju te kazne prema Zakonu o informisanju skoro da niko nije ni platio. Da vam ka`em po{teno. To smo svi mi znali, a to su znali i
oni, ali su glumili nacionalne heroje, izigravali sve i sva{ta pred svetom,
a mi nismo uspeli da se odbranimo i to je na{a najve}a gre{ka. Nismo
uspeli da se odbranimo u etru na{em, u radijskom i TV programu. Oni
su izvr{ili pravu najezdu, pravu agresiju s mnogo novca. Srbe nije te{ko
za novac kupovati. Jedan deo Srba nije te{ko kupovati. O tome govori
Tim Mar{al, koji ka`e da su u Iraku mnogo novca unosili pa nisu uspevali da na|u izdajnika, a ovde bi s malo novca bio red i 20 rezervi da se
odmah prijavi, da obavi sve {to su oni tra`ili, {to je u njihovom interesu.
Prosto smo takav narod. I kada su nas Nemci okupirali ‘41. godine, Radio Lili Marlen, u kome su radili Srbi... Okupacioni radio, naravno, bio
je najve}i za Isto~nu Evropu, posle Kijevskog radija. Sve su Srbi, saradnici okupatora, radili. Neki glumci danas, poput Olivere Markovi} i ostalih, koji su pevali nema~kim oficirima i znate ve} {ta jo{ radili s njima
u Zoldaten Domu, dana{njem Domu vojske Srbije i Crne Gore... Pevali
151
Hereticus, 2/2007
Aleksandar Vu~i}
su nema~kim oficirima, a danas govore o evropskim integracijama, potrebama ulaska u partnerstvo za mir...
• Kakav je bio Va{ odnos prema re`imskim medijima a kakav prema re`imsko nezavisnim medijima?
Re}i }u vam. Nisu postojali dr`avni mediji, na`alost. Postojali su
mediji koji su bili pod direktnom kontrolom SPS-JUL ma{inerije. To su
bili dr`avna televizija i ku}a “Politika”, a sve ostalo su bili tzv. opozicioni, a u stvari ameri~kim parama pla}ani preko “so called NGO”, {to
bi oni rekli, nevladinih organizacija. Preko njih su pla}ali te novine, te
radijske i televizijske ku}e i nikakve tu razlike u programu nije bilo – i
jedni i drugi su bili ostra{}eni, s tim {to su ovi bili jo{ ostra{}eniji na ovu
stranu nego {to su bili partijski mediji SPS-a i JUL-a. Dr`avnih medija
nije bilo u pravom smislu te re~i, a posebno nije bilo objektivnih medija. Danas je situacija jo{ sto puta gora, jer danas su svi mediji njihovi.
Partijski mediji su oni koji su bili partijski, samo su promenili stranu, a
ovi su ostali isti – rade za ameri~ke sluge, kao {to su radili i tad. To je
danas na{ su{tinski problem u dr`avi.
• Za{to SRS ‘99. godine nije podr`ala JUL-ov predlog Zakona protiv terorizma?
Vi ste se dobro spremili za ovaj razgovor, zato {to su mnogi zaboravili na to. Mi to nismo podr`ali zato {to bi taj zakon bio uperen protiv nas, zato {to je to jedan luda~ki zakon, kao {to su ga ovi donosili, ove
luda~ke zakone. Na kraju vezane za specijalne tu`ioce, za borbu protiv
organizovanog kriminala. Na kraju se uvek ispostavi da ta borba ide protiv politi~kih protivnika. Mi smo to znali. Znali smo da }e to da ide protiv politi~kih protivnika. Nismo `eleli ni za `ivu glavu da prihvatimo, pa
neka izglasaju s kim ho}e! S nama ne}e! Vidite da niko nikada nije hteo
da ka`e da je to na{a zasluga {to taj zakon nikada nije bio donet. Ali,
evo, ovi su doneli jo{ gore zakone nego {to je bio taj nacrt Zakona o
terorizmu. Rade ljudi {ta ho}e! Ovo nisam video u svom `ivotu. Ovakvo
divlja{tvo, na~in na koji se pona{aju... Evo, danas sam im poru~io u Kuriru da bi bilo dobro da mene uhapse. Sramota bi me bilo pred decom
da im jednog dana ka`em da me fukara DOS-manlijska nije hapsila. Pa
i Mir~e... Ja sam po njemu gledao... Da uzmem jednog ~oveka za primer
kako je mogla njihova propaganda i na koji na~in da uti~e i razara svest
i podsvest ljudi. Na svakovrsne na~ine. To na najlak{i na~in vidite preko
tih obi~nih ljudi, koji su ube|eni: “Bolji su! @ive}emo bolje. Dosta mi je
ratova, sankcija. Sti`e lova. Bi}e mi bolje. Budu}nost moja je obezbe|ena, ovako ili onako.” Od budu}nosti nema ni{ta. Od para jo{ manje. Samo okupirana zemlja. Slobode nigde. Ali {ta da radite! Tome je bilo nemogu}e suprotstaviti se, jer to je tuklo sa svih mogu}ih strana. Udarali
152
Godine propadanja i uni{tavanja
su na sve slojeve dru{tva, na sve kategorije stanovni{tva, na razli~ite polove, na razli~ite socijalne strukture, na razli~ite obrazovne strukture.
Bukvalno. Bilo je nemogu}e suprotstaviti se tako mo}nom neprijatelju
s toliko novca. I dugo smo se ~ak i suprotstavljali koliko su oni novca
imali i koliko su ga ulo`ili u razaranje i rasturanje ove zemlje.
• Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?
Pre svega, mislim da je Zapad iskoristio istorijsku te`nju Hrvata
da ubijaju Srbe i proteruju Srbe s njihovih vekovnih ognji{ta i to je tako
i po~elo ‘91. godine, kao {to su kretali ‘41. godine. Svaki put kada su Hrvati imali nekog mo}nog saveznika, oni su i{li... Krivi smo svi pomalo.
Oni su i{li na to da poubijaju sve mu{ke, srpske glave. Oni su mojoj familiji, mom ocu... On je ro|en zato {to je bio u stomaku. Ina~e, ubili su
mu i oca i dedu i stri~eve i bra}u. Sve su mu usta{e pobile. Ostavili su
mu majku u `ivotu, koja ga je nosila u stomaku u tom trenutku i zato je
pre`iveo. On je iz sela ^ipulji}i, izme|u Bubanja i Kupresa. Iz jednog
srpskog sela, u koje su usta{e upale oko ‘41. godine. Isto se ponovilo ‘91.
Prvo su na{e ku}e spalili, samo {to on tada nije bio tamo, zato {to su se
svi Srbi izvukli na vreme na Kupres i sklonili se da sa~uvaju svoje glave.
Trojicu-~etvoricu koje su uhvatili, odrali su im ko`u i pekli ih na ra`nju.
Sve se isto ponovilo, sem {to Srbi nisu bili ni ludi ni naivni kao {to su bili
‘41. godine, ve} su po~eli da se brane i organizovali svoju odbranu, pa
~ak i uz pomo} srpske dr`ave, odavde u Srbiji. Za{to da ne? Kakva je
razlika? Kakva je razlika izme|u Srbina u Kninu i Srbina u Beogradu,
ili Srbina u Beranama i Pljevljima? Nikakva, osim {to je Josip Broz, komunisti~ki zlikovac, rekao: “E, mi }emo to avnojevskim granicama da
podelimo!” Prosto, u Kninu je `iveo ve}i procenat Srba nego u Beogradu. U Kninu je `ivelo 90% Srba, a u Beogradu i dan-danas `ivi 76-77%
Srba. Dakle, neuporedivo ve}i procenat je `iveo u Kninu, ali po{to je
Broz rekao: “E, to je avnojevska Hrvatska”, tobo`e oni su priznali avnojevsku Hrvatsku. Oni koji su bili antikomunisti ovde, u opoziciji, a
danas su na vlasti, prva stvar koju su uradili je da su priznali komunisti~ke, Brozove tekovine, a to je avnojevska Hrvatska, avnojevska Bosna i Hercegovina, itd. Mi smo se protiv toga borili. Hteli smo da stvorimo... Ako svi drugi imaju pravo na svoju dr`avu, nismo hteli ni{ta vi{e
od drugih. Samo da budemo svoji na svome, ne na tu|oj teritoriji, nego
u na{oj zemlji, na na{oj teritoriji. Nama nisu dozvolili. D`ems Bejker i
tada{nja ameri~ka administracija su prevarili na{ narod, na{u zemlju.
Oni su vodili tu vrstu rata protiv na{eg naroda, pomagali su sve srpske
neprijatelje, na kraju zavr{iv{i sa kosovsko-metohijskim [iptarima. Uspeli su da izvr{e okupaciju i uni{tenje jedne srpske dr`ave, ali nisu uspeli da uni{te jednu ideju, koja mo`e jedno vreme i da tavori, ali u svakom slu~aju, kao {to vidite, sve je ja~a i sve se vi{e di`e i oni }e imati sve
153
Hereticus, 2/2007
Aleksandar Vu~i}
ve}e probleme s tim. Ne mogu da pohapse celu dr`avu {to su ju~e skinuli hrvatsku zastavu s hrvatske ambasade. Ne mogu da pohapse celu dr`avu {to je u Novom Sadu 10.000 mladih momaka vikalo: “Pustite [ljivu! Radovan Karad`i} i Vojislav [e{elj!” Ne mogu da pobiju sve druge
koji }e ako ve} nemaju hleba, tra`iti malo slobode i malo srpskog nacionalnog ponosa, koji im je vlast i dr`ava oduzela uz pomo} Amerikanaca i njihove okupatorske politike, koju oni nazivaju, zlo~ina~ki naravno, denacifikacijom.
• Ja bih sad pre{la na studentski protest ‘96. i ‘97. godine. Kakav je
Va{ stav prema tom protestu?
Bili smo potpuno indiferentni zato {to se mi nikada nismo na takav na~in me{ali, jer su to radile agenture. Uvek. Imao sam tada duel sa
^edomirom Jovanovi}em na Radio Indeksu, jer smo mi uvek prvi priznavali rezultate izbora. Rekli smo da su socijalisti pokrali izbore i da
treba da se prizna izborna volja gra|ana, ali smo bili protiv onih ameri~kih, nema~kih zastava koje su no{ene na tim protestima. Imali smo
jedan stav, izme|u jednih i drugih. Svoju politiku. Ni jedni, ni drugi, ve}
tre}a opcija, najbolja opcija za Srbiju. Se}am se, tada sam imao duel sa
^edomirom Jovanovi}em na Radio Indeksu, koji je bio veoma nervozan zbog na~ina na koji sam se ja njemu obra}ao i {ta sam mu govorio,
po{to je valjda mislio da }u ja da se upla{im od njega kao velikog studentskog lidera, po{to je do{ao s ~etvoricom iz studentskog obezbe|enja. Ja sam u jednom trenutku rekao: “Ti{ina, jer }u sve zajedno da vas
prebijem!” Nisu znali {ta }e sa sobom. Otkud ovaj? Kako to sme neko
njima da ka`e?! Kako sme njima, junacima, herojima po novinama, neko na takav na~in da se obrati?! Ali to je bio po~etak... Nije to bio po~etak. To je ve} bila sredina uvo|enja zla u Srbiju. Naravno da je Milo{evi} pokrao izbore i da je to morao da vrati. Ali to je morao na{ narod
da radi, a ne da se to radi preko agentura, preko stranih obave{tajnih
slu`bi koje su finansirale taj protest. Nalepnice i sva mogu}a ~uda... Se}ate se kako su pokrali one mobilne telefone. O tome je govorio Danijel
Boajer i Mi{a Gavrilovi}, koji je rekao koliko su novca dobijali i koliko
su tih instrumenata, opreme dobijali upravo od {efa CIE za Balkan, Danijela Boajera u [vajcarskoj, itd. Prosto je tada bilo jasno da oni ne}e
odustati od jedne, rekao bih, perfidne okupacije Srbije. Kasnije smo videli da ne prezaju od prave okupacije, tako {to }e da bombarduju i ubiju dve ili tri hiljade ljudi, ru{e mostove i zgrade. [ta da radite? To je i
Hitler nekada radio. Oni to rade daleko prefidnije, neuporedivo opasnije, pokvarenije, ali ima jo{ ljudi koji se bore za slobodu svoga naroda. Ima jo{ ljudi i ta ideja slobode makar gubila u srpskom narodu, makar i bila u jednom trenutku manjinska, uvek izbije na povr{inu i uspe
154
Godine propadanja i uni{tavanja
da pobedi one koji su saradnici okupatora, koji jesu otvoreni izdajnici i
to ne kriju, ve} se time hvale. Uvek su postojali srpski rodoljubi koji su
pobe|ivali i Nedi}evu Srbiju i Srbiju Aleksandra Obrenovi}a i mnogih
drugih koji su `eleli na takav na~in da je razaraju.
• Zna~i, mislite da je gra|anski protest ‘96-’97. isto bio finansiran
spolja?
Pa, naravno da je bilo finansirano spolja. Ljudi moji! Toliki mediji koji su to pratili... Nisu oni pla}ali... Da ne karikirate te stvari. Nisu
oni i{li od ku}e do ku}e, pa davali ljudima pare. Ne! Nego su pla}ali troje novina, koje su o tome pisale svakog dana i po 15 strana pisale. Odakle taj novac? Ko je mogao da ga smisli? Kako to da mi danas nemamo
nijedne novine, jer nemamo novca ni za jedne novine, ni za jednu radio
stanicu, ni za jednu TV stanicu. Kako je to mogu}e? A oni su imali! [ta
su oni? Pametniji, sposobniji? Vi{e rade? Ne, nego {to su ovi spolja davali. Na taj na~in je to bilo finansirano. Se}ate se onih nalepnica svakojakih, plakata svemogu}ih, ~uda raznih. Sve je to spolja pla}eno. Ni{ta
odavde.
• Kako se Radikalna stranka finansirala do 5. oktobra 2000?
Uvek smo imali najmanje novca. Od svih politi~kih stranaka, na{e politi~ke kampanje su bile najskromnije. Nikada nismo imali ove slike 20 puta 10 m {to oni imaju, takozvane bilbordove. Spotove gotovo
nikada nismo pla}ali kada smo mogli da emitujemo. U poslednje dve izborne kampanje, nismo ih ni imali. Nismo ih nigde emitovali. Nigde nismo zakupljivali termine. Na{e kampanje su zaista bile najskromnije.
Uvek su bile “pe{a~ke”. 1997. godine smo poslednji put imali izborne
plakate. To je to... Na{a kampanja je uvek bila “sirotinjska” u odnosu
na kampanje ovih drugih, koje su bile glamurozne, koje su radile ozbiljne agencije... Mi smo pravili narodne kampanje. Narod te{ko `ivi. Sad
mi da se nekim glamurom razbacujemo! Ne pada nam na pamet! Niti
imamo, niti mo`emo, a ne bismo to ni radili. Pona{amo se onako kako
se pona{a obi~an svet.
• Da li Vam je Radio Index davao prostor?
To je nekada bilo. Sada je to otvoreno re`imska stanica. Sada je
to jedna idiotska stanica, koju ne slu{a niko u gradu, ~ak ni oni koji rade
na njoj. A to je nekada bila dobra stanica. Tamo smo mogli da se pojavljujemo, da radimo, da gostujemo. To je bio radijski prozor u svet.
Nekada, naravno!
• Koji mediji su Vam jo{ davali prostor do 5. oktobra 2000. godine?
Nekada na Studiju B, dok Voren Kristofer nije do{ao kada mu je
Milo{evi} rekao da tu televiziju koriste antidejtonske snage, pa je Kri-
155
Hereticus, 2/2007
Aleksandar Vu~i}
stofer rekao tada{njem socijalisti~kom juri{niku, Neboj{i ^ovi}u, da mo`e da upadne i zauzme studio, pa je ^ovi} upao i zauzeo Studio B. Onda
radikalima nisu davali na tu televiziju, itd. To je to, otprilike. Mi vi{e nismo ni imali prostora. Ali, borili smo se. Nemamo ni sada prostora, pa
nas jo{ uvek nisu uni{tili, a napadaju nas svaki dan.
• Kako ste se informisali do 5. oktobra 2000. godine?
Kako smo se informisali? Ako me pitate kako sam se li~no informisao, informisao sam se tako {to sam ~itao sve novine. I, naravno, po{to sam znao ko koje novine dr`i, ko je za koga, uvek sam razmi{ljao {ta
jeste, a {ta nije istina. Mislim da nigde nije bilo objektivne informacije,
ni u jednim novinama. Ni u jednom mediju. To je bio jedini na~in, jer su
svi imali svoju stranu. Jedini na~in je bio da sami razmi{ljate {ta bi moglo da bude istina na osnovu onoga {to ste mogli da vidite i svega {to su
jedni, odnosno drugi, objavljivali.
• Za{to se dogodio 5. oktobar 2000. godine?
5. oktobar 2000. godine se dogodio iz dva razloga. Prvi razlog je
unutra{nje nezadovoljstvo naroda i `elja za promenama. Unutra{nje nezadovoljstvo pre svega zbog te{ke ekonomske i socijalne situacije. I `elja za nekom vrstom promene, odnosno obe}anja da }e im biti bolje i
lakomislenosti, verovanja naroda da }e im biti mnogo lak{e, druga~ije,
neuporedivo bolje nego {to je bilo do tada. To je s jedne strane. I s druge strane, ovo naravno ne bi bilo dovoljno. Ni blizu. S druge strane, ono
{to se dogodilo 5. oktobra dogodilo se zato {to su Amerikanci izveli petooktobarsku okupaciju. Maestralno su je izveli, platili ogroman novac.
Kad ulo`ite 100 miliona dolara u ne~iju kampanju... Dajte meni 3 miliona dolara. Srpska radikalna stranka }e biti najja~a stranka u Srbiji. A ne
100 miliona dolara. Sa 100 miliona dolara, i majmune koje su anga`ovali... I majmune iz ZOO-vrta da su anga`ovali, pobedili bi na izborima.
Tako da je prosto to razlog. Imali su toliko propagandnog materijala.
Imali su toliko novca. Po 24 sata dnevno i{la je njihova propaganda na
150 televizija. U 4 novine, od 32 strane, 32 strane bljuvotina o vlasti i pohvala o njima. I to dnevne –Blic, Glas, Na{a borba, Danas. Ovi su imali
samo Politiku i Borbu, Novosti su bile negde izme|u, u zavisnosti od toga da li je bio Pero Simi}, pa su bili bli`i opoziciji, ili je bio Du{an ^uki},
pa su bile bli`e vlastima, itd... To je klju~ni i osnovni razlog. Tim Mar{al
je odli~no napisao, dobro je rekao da se nikada ne bi odigrao 5. oktobar
da svega toga nije bilo. I, naravno, da nije bilo bombardovanja. Klju~na
gre{ka Milo{evi}a, sada gledaju}i s njegovog aspekta... Mi bismo izgubili i ovako i onako zbog koalicije s njim, ali on je izgubio zbog svoje
poruke: “Bira narod, a ne NATO”. Za{to? Zato {to u srpskom narodu
to izaziva podsvesnu reakciju – ako ti Slobo pobedi{, opet }e da bude
156
Godine propadanja i uni{tavanja
neki rat. Deo na{eg naroda je prili~no pla{ljiv, stra{ljiv i samo su hteli
po svaku cenu da izbegnu nove sukobe, neko novo bombardovanje i hajde da glasamo i za majmuna Samija ako mo`emo, samo da ne glasamo
za njega. To je bila lo{a poruka bira~ima i mislim da je on to shvatio po
okon~anju izbora. Ali {ta da radite! Nekada se ne treba dodvoravati bira~ima, nego terati svoju pri~u, pa sad... Ho}e ili ne}e. [ta da radimo!
Sada neka im govore – “Na putu za Evropu!”, „Evropska Unija“... Evropsko ovo, evropsko ono. U}i}emo u Evropsku Uniju 2777, ako tada
bude postojala Evropska Unija. Te {uplje pri~e o~igledno prolaze u srpskom narodu. [ta da radimo!
• Kako ste Vi do`iveli 5. oktobar?
Sedeo sam u ku}i i do`iveo ga kao tragediju srpskog naroda. Onda sam iza{ao napolje, neki drogirani su me napali, pa sam morao da ih
prebijem. Dvojica nekih su me napala, bio sam sa sinom. Morao sam da
izudaram i jednog i drugog. Nokautirao sam i jednog i drugog. Nisu hteli da se smire nego su ponovo nasrnuli i onda sam ih nokautirao jo{ jedanput. Onda su se smirili. Vratio sam se u ku}u i znao sam, naravno,
da }e Srbija da krene u godine propadanja i uni{tavanja.
• Napali su Vas gde...?
Nasred ulice i to u Novom Beogradu, u koji su se vra}ali. Prvo su
spalili Saveznu skup{tinu, spalili Televiziju Srbije i onda su se vra}ali kao
heroji, valjda zato {to su sve to spalili i mislili da i sa mnom mogu tako.
Sada }e i mene da tuku i lin~uju kao {to su Milanovi}a. Prebio sam ih
obojicu. Tako da znate. Nije nikakva tajna. Ja sam to govorio i ranije.
Rekao sam im: “Nemojte, ljudi!” Ne, oni su krenuli na mene i dobili po
nosu, i jedan i drugi. I svaki put }e, kogod misli da mo`e sa mnom na takav na~in da se obra~unava.
• Da li postoje stvari (do 5. oktobra), koje biste Vi, iz sada{njeg ugla,
druga~ije – bolje – uradili?
Naravno. Vidim milion stvari koje bih uradio druga~ije... Tra`io
bih u krivi~nom postupku, odnosno da se pred sudovima op{tih nadle`nosti odgovara po Zakonu o informisanju, a ne pred prekr{ajnim sudom. Mislim da je to bila gre{ka. Drugo, poja~ao bih kampanju i borio
bih se na svaki na~in protiv “divljanja u etru” ameri~kih medija i njihovih slugu ovde. To je bila jedina {ansa da se sa~uva sloboda Srbije, a
mi to nismo su{tinski uradili.
• A za{to ne pred prekr{ajnim sudom?
Tra`io bih da se to odlu~uje pred sudovima op{te nadle`nosti, a
ne pred sudovima za prekr{aje... Zato {to je to ne{to logi~no, ali u onom
157
Hereticus, 2/2007
Aleksandar Vu~i}
trenutku... To bih sada uradio zato {to nema ratne opasnosti. U onom
trenutku, imali smo ratnu opasnost, dr`avu ugro`enu, napadnutu sa svih
strana i bilo je re{enje da se na brz na~in to re{ava. Bilo bi dobro i bolje bi bilo pravni~ki posmatrano – ja sam pravnik – da se ide pred sudove op{te nadle`nosti.
• [ta mislite o ulici kao forumu protesta?
Pa, svako mo`e da ide na ulicu da protestuje. To je demokratsko
pravo {to se nas ti~e, srpskih radikala. Jedino kod nas nikada niko nije
nastradao, niko nije poginuo. Mi smo o u~esnicima na{ih skupova uvek
vodili ra~una, ali je policija... Pre neko ve~e, kada sam bio kod [ljivan~anina, policajac me je udario, iako smo mogli da ih prebijemo k’o ma~i}e. Te policajce koji su se skupili. Ja sam primio udarac i uop{te nisam
hteo da uzvra}am. K’o ma~i}e smo mogli da ih pomlatimo! Oni se jadni
upla{ili i po~eli da mi se izvinjavaju. Rekao sam: “Nema problema! Vi
radite svoj posao. Udarajte, tucite, hapsite. [ta god ho}ete. Mi vam u
tom poslu pomagati ne}emo, ali vam se ne}emo ni suprotstavljati, jer
smo uvek dr`ali do toga da policija nije kriva.” Policija samo obavlja
ono {to joj vlast nalo`i. [ta mi je kriv obi~an policajac?! Kriva mi je vlast
koja mu je ne{to naredila. Ali to pokazuje dvostruke ar{ine. Svojevremeno, i to mi je ba{ Mir~e pri~ao, da ga uzmem za primer. “Joj, {ta radi Slobina policija! Bacaju suzavce... ” Bace jedan ili dva suzavca. Ovi
su sino} bacili 25 suzavaca na narod. Bacili su 40 {ok bombi i bar 500 gumenih metaka su ispalili u masu i ko zna koliko pravih u vazduh. Sada
to nije stra{no, sada je to demokratija, pravni poredak. Kada je bilo dva
suzavca, bez {ok bombi, bez gumenih metaka ili sa 100 gumenih metaka, a ne hiljade – diktatura, ludi Milo{evi}, je l’ ste videli {ta radi. To je
prokletstvo u kojem `ivimo.
• U vezi sa Zakonom o univerzitetu iz ‘98.: Vi ste bili ~lan upravnog
odbora Univerziteta. Kako je taj upravni odbor funkcionisao?
Upravni odbor... Isto kao i danas. Potpuno isto kao i danas, s tim
{to se tada dr`ava za ne{to pitala, a sada je ~ista agentura, ali koja opet
zavisi od dr`ave, dr`avnih para, para vlade koje daje iz bud`eta. Ni{ta
se tu nije promenilo, osim {to je sada najgora mogu}a stvar {to svakog
Srbina progone na univerzitetu, a usta{e univerzitetom vladaju. Najve}e
usta{e. Istaknuti beogradski usta{a kakav je Marija Bogdanovi}, rektor
Beogradskog univerziteta. \ubre jedno usta{ko! Okorelo |ubre usta{ko! Antisrpsko, itd. Eto, to se promenilo i to je jedina promena danas.
(16. jun 2003, Beograd)
158
Ivica Da~i}
Socijalisti~ka partija Srbije, Beograd
MILO[EVI] JE IZGUBIO IZBORE, A MI SVE
Kada i za{to ste se u~lanili u SPS?
Pa ja sam ~lan SPS od osnivanja, od 1990. godine, 17. jula, kada
je bio osniva~ki kongres. Ja sam bio na tom prvom kongresu. Jednostavno, ja sam oduvek pripadao toj nekoj levoj orijentaciji i ina~e sam se
pre nego {to sam se u~lanio u SPS zalagao za uvo|enje vi{epartijskog sistema, kao student i kada je uveden vi{epartijski sistem, bilo je potpuno
normalno da ja ostanem u jednoj partiji leve orijentacije, a to je jedino
bila SPS. Tako da sam od po~etka tu i u~esnik sam svih kongresa, svih
6 kongresa partije.
• Koje su bile Va{e funkcije?
U partiji? Ja sam bio prvi predsednik mladih socijalista Beograda, od ‘90. godine. Onda sam od ‘91, postao ~lan Glavnog odbora SPS,
‘92. godine sam postao poslanik u Saveznom parlamentu i ‘92. godine
sam postao ~lan Izvr{nog odbora Glavnog odbora u SPS i glavni portparol SPS-a, i to sam bio sve do februara 2000. godine. Onda sam postao
predsednik Gradskog odbora SPS-a, Beograda. Posle 5. oktobra sam postao potpredsednik SPS-a i sada, na poslednjem kongresu, u januaru ove
godine, postao sam predsednik Glavnog odbora, koji prakti~no obavlja
funkciju predsednika partije.
• Kako ste do`iveli Va{e funkcije do 5. oktobra 2000. godine?
Ja sam pre svega bio zadu`en za odnose sa javno{}u. Radio sam
kao spokesman i to je bio jedan posao potpuno druga~iji nego {to je prava politika. Ja sam profesionalno radio svoj posao, saop{tavao stavove
SPS-a i ja nisam menjao funkcije. Ja sam bio na toj jednoj funkciji 8 godina. Mo`da zbog toga {to je to bila te{ka funkcija, pa niko nije bio zainteresovan za tu funkciju, jer to je jedna od najte`ih funkcija u politici –
biti spokesman... Vi ste isturena li~nost, vi ste stalno u javnosti, saop{tavate stavove partije, a ne svoje li~ne stavove. S druge strane, sve ono {to
je i dobro i sve ono {to je lo{e, ide na va{ ra~un, a vi mo`da niste ni krivi.
Sve u svemu, nezgodna funkcija i ja sam jedan od retkih portparola koji je opstao 8 godina. Drugi su se uglavnom menjali vrlo brzo, tako da
sam ja bukvalno bio od kako je uvedena ta funkcija, ‘92. godine. Bio sam
do kraja. Posle mog odlaska, ta funkcija prakti~no nije ni postojala, ni-
159
Hereticus, 2/2007
Ivica Da~i}
je postojao portparol, sve dok nismo posle 5. oktobra imenovali mlade
ljude za portparole – Branka Ru`i}a i Anu \urovi}.
• Kakav je bio Va{ odnos prema JUL-u i SRS-u?
Odnos prema JUL-u... Moram da ka`em da je unutar partije bilo
velikih protivljenja {to se ti~e JUL-a, jer u na{em narodu nije ba{ simpati~no da se i supruga bavi politikom, osim njenom suprugu. Bilo je
dosta otpora u partiji samoj ideji formiranja JUL-a, a naro~ito da JUL
bude u koaliciji s nama i da posle izbora dele najva`nije funkcije u dr`avi s nama. Mi danas ocenjujemo, a i tada je to tako bilo – samo zbog
Milo{evi}a tad nije bilo tako veliko protivljenje, upravo zbog toga {to je
on bio osetljiv na to pitanje, a i danas je osetljiv na to pitanje svoje supruge, tako da je to potpuno njegova reakcija. Nama je bilo va`nije da
Milo{evi} bude s nama, pa ~ak i po tu cenu da bude JUL. To je uvek
imalo negativne konotacije za nas i mi procenjujemo da je to nama nanelo zna~ajnu {tetu. [to se ti~e radikala, mi smo s njima bili u razli~itim
odnosima – od odnosa potpunog neprijateljstva, pa do koalicije. Zato
{to je to jedna promenljiva stranka, s promenljivom politikom. Gleda
svoje interese, tako da smo s njima bili u razli~itim odnosima. S njima
smo bili u koaliciji onda kada je propala koalicija sa SPO. Mo`da bi
stvari bile druga~ije da je ta koalicija bila prihva}ena. ‘93. godine, kada
su zavr{eni izbori, i po~etkom ‘94. godine, kada se govorilo o koalicijama, tada je postojala ideja da se napravi jedna velika koalicija sa DS,
Novom demokratijom, itd. Tada je ~ak Milo{evi} razgovarao s \in|i}em o tome... ‘94. i Milo{evi} je nudio da \in|i} bude zamenik predsednika vlade, a \in|i} je tra`io da on bude predsednik vlade. Tako da je
ta koalicija propala, ali su neki ljudi iz DS u{li kod nas u vladu, kao {to
je bio Radulovi}, kao {to je bio Krsti}, itd, a u{la je i Nova demokratija
i tada je prakti~no bila jedna velika koaliciona vlada. Posle izbora ‘97.
godine tako|e se razgovaralo da se napravi koalicija sa SPO-om, Ma|arima, itd. ^ak je i sve bilo dogovoreno na neki na~in i onda je Vuk
Dra{kovi} promenio mi{ljenje preko no}i i onda je odustao od dogovora, i onda je za jedan dan napravljena nova koalicija sa [e{eljom, kao
nu`no re{enje, da ne bi bili novi parlamentarni izbori. Zna~i, odnos Milo{evi}a sa [e{eljom je bio stra{no ~udan – od potpunog neprijateljstva
do velike ljubavi, i to je tako do dan-danas... Mislim, ta koalicija je bila
neprirodna za nas, zato {to je to jedna “desna” stranka, uop{te nije sli~na sa SPS-om, ali kada je u pitanju formiranje vlasti, onda se prave neke koalicije koje nisu ba{ principijelne.
• Kompromisi su se mogli na}i, iako su postojale ideolo{ke razlike?
160
Milo{evi} je izgubio izbore, a mi sve
Da, ali oni nisu mnogo polagali na ideologiju. Radikali. Oni su to
vi{e za javnost govorili, a u prakti~nom delovanju su bili potpuno druga~iji, zna~i kooperativni. S njima nije bilo problema u na~inu obavljanja vlasti, ali je problem {to su i JUL i radikali uneli jedan radikalizam
u politiku SPS-a, zna~i u politiku vlade, jer su stalno insistirali na nekim
zakonima, koji nisu bili ba{... Na primer, Zakon o univerzitetu ili Zakon
o informisanju, koji su nama naneli {tetu, jer su oni mislili da neke stvari
moraju da se re{avaju o{tro i nama je to objektivno nanelo {tetu. Sada
niko njih ne optu`uje. Optu`uju SPS, ~ak i oni sada ka`u – sve {to je bilo dobro, ispada da su oni uradili, a sve {to je lo{e, da je radio SPS, ali
dobro, {ta da radimo!
• Za{to su uvedeni Zakon o univerzitetu i Zakon o javnom informisanju?
Upravo ja to i govorim. Ti zakoni su do{li u poslednjim godinama
na{e vlasti. Mi smo 10 godina bili na vlasti. Bez obzira na probleme vezane za univerzitet, za medije, nikada nam nije padalo na pamet da se
neki takvi zakoni donose, ali je upravo na predlog te dve partije do{lo
do radikalizacije svega toga i to je ono {to nije bilo dobro za nas, jer su
ti zakoni odmah nai{li na osporavanje, kao {to uostalom i sada, u vreme
ove vlasti ima sli~nih... I ovo zakonsko re{enje iz Saveza za radiodifuziju, itd., nailazi na reagovanja od strane medija. Svaka vlast ima problema u tome i mora da vodi ra~una.
• Kako je sprovo|en Zakon o informisanju?
Zakon o informisanju je imao jednu jedinu odredbu, koja nije bila ba{ do kraja u skladu sa evropskom praksom, a to je da sudija za prekr{aje mo`e da izri~e kazne po tom zakonu, kad je to po hitnom postupku. Pre tog zakona je postojao problem da kad neki novinar napi{e
neku la` i kada ga vi tu`ite, kad tu`ite te novine, onda proces traje po
dve-tri godine i onda se izgubi i vrednost i va`nost tog procesa. I onda
se desilo, u `elji da to bude po brzom postupku, a po{to nije moglo da
se natera da to redovni sudovi brzo rade, onda je za to bila nadle`nost
sudija za prekr{aje, {to nije ba{ bilo u skladu sa evropskom praksom i
~ak je stvaralo probleme i sudijama za prekr{aje, jer nisu bili naviknuti
da sude u toj oblasti. Tako da ta jedina odredba, ona se veoma te{ko
sprovodila i objektivno re~eno, bilo je mnogo, mnogo zahteva kod sudija za prekr{aje da se izri~u presude, i to ne samo od politi~ara, i ne samo
iz SPS-a, nego i iz drugih stranaka, ~ak i iz ovih koje su tada bile u opoziciji. Svi su tada `eleli da se ka`njavaju mediji. Sad neki govore da su
sudije za prekr{aje mnogo ka`njavale. Ja sam ube|en u suprotno. Oni
su spasili mnoge medije da im se ne primene mnogi zakoni, jer su ih tu-
161
Hereticus, 2/2007
Ivica Da~i}
`ili svi redom, od obi~nih ~italaca do nekog ko je spomenut u nekom
tekstu, pa do nekih politi~ara. Ka`njavalo se ba{ kad nije moglo druga~ije. Ali nisu tu krive sudije za prekr{aje. Ne mogu oni da snose odgovornost, kao {to je Bati} sada uradio – posmenjivao sve sudije. Nisu sudije krive ako sude po zakonu. Krivi su oni koji su doneli lo{ zakon, a
ne sudije ako primenjuju zakon.
• Koju funkciju je imao neformalni {tab za sprovo|enje novog Zakona o informisanju? U jednom ~lanku sam ~itala da je takav {tab
postajao i da ste Vi bili na ~elu tog {taba.
Nije postojao nikakav {tab za to. Vremenom, bili su razli~iti sastanci u pojedinim ministarstvima, vezano za primenu, vezano za vlast,
tako da je povremeno bio odre|eni sastanak vezan za informisanje, na
kojem smo u~estvovali. Bio sam ja, bili su predstavnici iz ostalih ministarstava – saveznih, republi~kih, bili su i predstavnici upravo ovih sudija da ka`u svoje primedbe – da li uop{te mo`e ili ne mo`e to da se radi.
Tih nekoliko sastanaka koji su bili, to nije bilo u cilju ka`njavanja, nego
da vide kakvo je stanje uop{te u toj oblasti. Ja opet ponavljam, upravo
smo mi, i ja li~no sam mnogo puta intervenisao, da se ne ka`njavaju mediji upravo zbog nekih gluposti, glupih zahteva, jer bilo je svakakvih zahteva – od obi~nog ~oveka koji je ne{to pro~itao, pa ga je neko uvredio
u nekom novinskom tekstu, do politi~ara. Ka`njavani su i dr`avni mediji. Ka`njavana je i Politika, ka`njavani su i ovi drugi. Taj deo zakona nije dobar. Ovi drugi delovi zakona... Vidite da i sada imate u zakonu taj
deo, tu kaznenu politiku. Ona je nesporna. Ona postoji u svakom zakonu. Samo je pitanje kako }e ona da se sprovodi. Tako da su to pri~e
o tome. To sam i ja pro~itao u jednom tekstu. Svako ministarstvo kada
prati odre|enu oblast, odr`ava razne konsultativne sastanke vezano za
stanje u toj oblasti, za sprovo|enje normi, za sprovo|enje zakona. To je
bilo vreme kada se razmi{ljalo o tome. Trebalo je da se donese zakon o
radiodifuziji, da se donese zakon o frekvencijama, telekomunikacijama.
Trebalo je da se donese savezni zakon o informisanju i mi smo vi{e puta, po{to sam i ja bio jedan od zadu`enih za to, poku{avali da na neki
na~in koordiniramo i objedinimo, a kaznena politika nikada nije bila namera.
• Kakav je Va{ odnos prema dr`avnim i dr`avno nezavisnim, opozicionim medijima?
[to se toga ti~e, nismo o tome raspravljali. Nije o tome bila re~.
Sudije kada su sudile, nisu mogle da biraju. Ako neko nekoga tu`i, oni
su morali da donesu na osnovu zakona odre|enu presudu. Oni su mogli
samo da odmeravaju da li }e kazna biti ni`a ili vi{a, tako da su oni ka-
162
Milo{evi} je izgubio izbore, a mi sve
`njavali i dr`avne medije. I Politika je bila ka`njavana i mnoge televizije, itd. Bili su i opozicioni mediji i ovi dr`avni mediji su bili ka`njavani.
U celini, taj deo zakona je bio lo{. Taj deo zakona i to je nesporno.
• Mislila sam na Va{ odnos prema medijima i pre ‘98. godine.
Ne znam na {ta tu konkretno mislite, kakav je bio odnos. Mi iz
partije nismo imali nikakve veze, tu su bili dr`avni organi. Mi iz partije
smo radili taj deo odnosa sa javno{}u – konferencije za novinare. Nismo
se petljali u rad dr`avnih organa. Ja nikada nisam bio dr`avni organ. Ja
sam postao ministar za informisanje posle 5. oktobra, u onoj prelaznoj
vladi tokom tri meseca, kao ministar za informisanje. Pre toga, mi nismo
uticali na taj deo dr`ave. Kakav je vlada Srbije imala odnos prema medijima, to je ve} pitanje za ljude koji su se time bavili, ali su verovatno
imali vi{e simpatija za medije koji su njima bili naklonjeni. To nije sporno. Isto kao {to i sada{nja vlast ima vi{e simpatija za one koji im poma`u... Mo`e da se govori o tome da je ‘98/’99. bilo odre|enih primedbi
oko Zakona za informisanje, oko ka`njavanja, ali generalno gledano, u
vreme vlasti, osim problema oko Studija B, koji je bio na vlasni~koj osnovi, jer su se sva|ali da li pripada gradu ili republici – to je bilo jo{ od
vremena ^ovi}a ‘92. godine, nijedan od medija nije zatvaran, nijedan
medij nije zabranjen, a postojalo je 90% opozicionih medija. U ono vreme, na strani SPS-a, bio je RTS, bila je Politika i to od ‘96. godine... To
je to. Politika i televizija. Kasnije, Novosti su prakti~no tek u poslednjoj
godini bile pod kontrolom, da tako ka`em, savezne vlade. Novosti i Borba. Sve ostalo... Postojali su razli~iti oblici vlasni{tva. Novine su izlazile.
One su ~ak bile tira`nije – opozicione. To je funkcionisalo, naravno, uz
odre|ene nesimpatije izme|u medija i vlasti, ali je funkcionisalo. Nijedan novinar do tada nije ni hap{en, nije bio proganjan... Do tog Zakona
o informisanju, do tih nekoliko kazni finansijskih, nije se desila nijedna
zabrana nijednih novina. Nijedne novine nisu u Srbiji zabranjene.
• Samo je radio B92 tokom studentskih protesta bio zabranjen.
Nije on bio zabranjen, nego su postojali ti neki odre|eni problemi u funkcionisanju u odnosima sa RTS-om. B92 nema svoju tehniku i
on je i{ao preko prenosne tehnike RTS-a. Ali, iako je toga bilo, nekoliko dana su bili problemi u funkcionisanju svega toga... Ne ka`em da je
bilo idealno, ali interes SPS-a nije bio da se zabranjuju mediji. Interes
SPS-a je bio dobri odnosi s novinarima. I zato ja ka`em da je nama `ao
{to je do{lo do tog Zakona o informisanju, jer smo time na neki na~in
pokvarili odnose s medijima bez potrebe. Taj zakon u stvari nije ni bio
ideja SPS-a. ^ak mi se ~ini da nije bio ni ideja radikala. Mislim da je bio
ideja JUL-a.
163
Hereticus, 2/2007
Ivica Da~i}
• Posle bombardovanja je do{ao jedan predlog Zakona o borbi protiv terorizma, koji nije bio prihva}en.
Taj zakon nisu prihvatili radikali i on nije izglasan.
• Kakav je stav onda SPS imao?
Pa, mi smo znali da to ne}e da pro|e, zato {to radikali... Oni su se
pla{ili... Taj zakon ina~e je sli~an kao kad je bilo vanredno stanje sada.
Veoma sli~an. Znaju}i da to mo`e da bude upotrebljeno protiv njih, radikali to nisu prihvatili. To nisu prihvatale ni ostale stranke. Zato je nama sada sme{no kada se DS ili neka druga stranka zala`e za vanredno
stanje, koje proizlazi iz tog Zakona o borbi protiv terorizma. Ali taj Zakon nije usvojen. Mo`da bi i bilo dobro da je u to doba usvojen, ali opet
tu postoji mnogo mogu}nosti za zloupotrebu, tako da je ipak bolje da
postoji jedno normalno, prirodno stanje, a ne da postoji vanredno stanje, kao {to je bilo sada u Srbiji, ili da postoji zakon o terorizmu... Mi
poku{avamo sada da budemo deo Evrope i u{li smo u Savet Evrope.
Trebalo bi da krene i taj proces ulaska u Evropsku Uniju. Mi tu nemamo puno problema. Mi samo treba da prilagodimo njihove zakone na{im uslovima. To je na{e iskustvo, koje mi imamo kao partija koja je
vladala u jednom periodu i gde je nama naneta {teta time {to su na{i
koalicioni partneri predlagali neke zakone koji mo`da nisu bili u skladu
sa evropskim konvencijama, kao {to je bio taj Zakon o univerzitetu i
deo Zakona o informisanju. Sada na{i zakoni nisu u skladu sa evropskim. Vi sada imate situaciju da Bati} predla`e da se vrati smrtna kazna. U toj Evropi se ukida smrtna kazna, a on predla`e da se vrati. Ili, ne
znam, policijski pritvor od 60 dana. Ne znam da li ste vi pravnik i da li
se razumete u sve te stvari – svuda u svetu je policijski pritvor pritvor
koji nije na osnovu odluke suda. On traje od 12 sati pa do 4 dana, kad
su neke vanredne prilike, a kod nas je trajao 60 dana. Po zakonu. To nije mogu}e. Ili ovi... Uzmite ekonomske zakone. Za{to ponovo dolazi do
zabrane izvoza {e}era? Zato {to mi ne pola`emo na proceduru. Ulazak
u EU jeste stvar harmonizacije na{ih propisa sa propisima evropskim.
Upravo mislim da je to re{enje. Evropa je skup mnogih dr`ava, koje su
postavile razli~iti interes, i sve su one dobro gledale i prou~avale te zakone. I ako ni{ta drugo, barem je pametnije 12, ili 16, ili 20 i ne{to dr`ava nego {to je jedna.
• Koji odnos ste imali prema protestu 9. marta ‘91. godine – kao partija i li~no?
Pa ja tada nisam bio na nekim visokim funkcijama u partiji. Taj
protest 9. marta je bio dosta tragi~an. To su bile najve}e demonstracije
koje su se desile i bila je velika napetost, mr`nja. Do toga nije moralo
164
Milo{evi} je izgubio izbore, a mi sve
da do|e. I s jedne i s druge strane je trebalo da se u~ini sve. S jedne strane, organizatori protesta su hteli da u~ine sve, pa ~ak i silom – da zauzmu TV, da zauzmu parlament, {to policija nije mogla da dozvoli, a s
druge strane, i policija nije ba{ izra`avala veliku fleksibilnost, tako da je
do{lo do velikih sukoba, koji nisu bili potrebni. Sve ono {to se desilo
posle toga je bio nastavak tih protesta, itd. Zanimljivo je da je te proteste organizovao Vuk Dra{kovi}. Ostalih nije bilo na tim protestima.
Ni \in|i}a, ni Ko{tunice. \in|i} je tek ‘96. godine u~estvovao na protestima i tada je pomogao na neki na~in Milo{evi}u da protesti prestanu. Kasnije je Vuk Dra{kovi} dogovorio s Milo{evi}em da se smeni \in|i} u Skup{tini grada... Svi u opoziciji su se samo takmi~ili ko }e vi{e da
sara|uje s Milo{evi}em. Oni nikada nisu bili jedinstveni. Jedan mesec je
jedan bio kod Milo{evi}a, pa je drugog meseca bio drugi. Milo{evi} je
imao velikog uticaja na opoziciju, jer su svi `eleli s njim da razgovaraju
i razgovarali su s njim. To je klju~. SPS je ‘92. godine izgubio apsolutnu
ve}inu, ali je jo{ 8 godina bio na vlasti. Mi nismo imali apsolutnu ve}inu.
To zna~i da su se svi oni ujedinili, oni bi vladali jo{ od ‘92. godine, ali oni
to nisu mogli da u~ine. To je klju~ celog problema. Tako da je opozicija prakti~no pomagala Milo{evi}u da bude na vlasti 8 godina, posle ‘92.
godine. Ti protesti ‘91. godine su bili dosta ekstremni. Posle toga su bili
sve slabiji i slabiji. [to se ti~e ‘96. godine i protesta posle izbora, tu treba da znate da smo se mi prvo dogovorili i ja sam to saop{tio na konferenciji za {tampu da mi ~estitamo koaliciji ZAJEDNO na pobedi, ali je
dan posle toga neko doneo odluku da se poni{te ti izbori, {to nije imalo veze sa SPS-om. Mi procenjujemo da je imalo veze s JUL-om, i onda
se krenulo u celu tu pri~u oko ponavljanja izbora, u ~emu ja vi{e nisam
u~estvovao, jer ja sam ~estitao pobedu i ja sam posao zavr{io. Naravno,
Milo{evi} je posle tri meseca tako|e priznao tu pobedu, ali je tu bio
Gonzales, pa su bili protesti. To je bila jedan lo{a i pogre{na procena.
Nije Milo{evi} hteo da la`e na izborima, nego su njega ubedili da postoje zaista nepravilnosti i da je SPS pokraden na tim izborima. Nije on imao
`elju, jer mi smo pobedili na nivou savezne vlasti. Mi smo pobedili na
saveznim izborima, ali na lokalnom nivou, u drugom krugu, izgubili smo.
U velikim gradovima. Ali oni su ga ubedili da smo pokradeni i da postoji zakonska mogu}nost da do|e do ponavljanja izbora u nekim sredinama. Negde je to zaista bilo, ali u ve}ini slu~ajeva je to bilo apsolutno neta~no, ali ga je u to neko ubedio. To nije bio SPS i mi nemamo
nikakve veze s tim, ali, naravno , mi snosimo odgovornost za sve to. Zato ka`em, jedna je politika SPS-a, a mnogo, mnogo stvari za tih 10 godina koliko smo bili na vlasti je pitanje ko je stajao iza toga. Isto kao {to
je Milo{evi} imao mnogo kontakata sa Zapadom. Ne}u da pri~am... Zna~i, Zapad je stajao iza Milo{evi}a nekoliko godina. On je sa njima dogo-
165
Hereticus, 2/2007
Ivica Da~i}
varao mnoge stvari. On je sa njima, na kraju krajeva, napravio Dejtonski sporazum. Da ne pri~amo o predsedni~kim izborima ‘96. godine, kada [eselj nije pobedio. Kada je pod vrlo sumnjivim okolnostima, uz podr{ku Zapada, Milutinovi} pobedio [e{elja. Sada, odjednom, Zapad se
pravi lud, kao da nikada nije imao veze s Milo{evi}em. Mi u SPS-u smo
bili protiv zao{travanja odnosa. Mi smo `eleli da imamo korektne odnose na politi~koj sceni u Srbiji. Bili smo protiv zao{travanja odnosa, me|utim posle toga, naro~ito posle bombardovanja, do{lo je do op{te radikalizacije i vi{e nije bio mogu} dogovor ni sa jednom strankom. Mi
smo poku{avali da se spoje Milo{evi} i ovi iz opozicije, ali vi{e nije bilo
mogu}e posti}i bilo kakav dogovor.
• Za{to su iza{li tenkovi na ulice 9. marta?
To je otprilike bilo kao ovo sad {to je bilo kad je ubijen \in|i}.
Do{lo je do problema – hajde da uvedemo vanredno stanje. Kao {to posle ubistva \in|i}a nije bilo nu`no da se uvede vanredno stanje, nego se
borba protiv kriminala mogla voditi normalnim putem. Ko brani sada
policiji da vodi borbu protiv kriminala? I kada je ukinuto vanredno stanje? I tada je procenjeno da je u dr`avi nestabilno stanje. Tu odluku je
donelo predsedni{tvo one biv{e Jugoslavije – SFRJ. Sve republike su bile jo{ u sastavu Jugoslavije, ali to je trajalo jedan dan. To nije moglo da
zaustavi demonstracije, jer su posle nastavljene demonstracije na Terazijama. Na kraju krajeva, i te demonstracije su na neki na~in bile uspe{ne, jer one su dovele do toga da direktor TV podnese ostavku. Na`alost, bilo je i `rtava. Ali one su {to se ti~e opozicije bile uspe{ne.
• Mislite li da je Savez komunista krajem ‘80-tih godina stavio medije pod ve}u kontrolu?
Pa mislim da to nije ni{ta nepoznato. Svaka vlast `eli da uti~e na
medije. Toj vlasti je bilo va`no da uti~e na RTS i na Politiku i to je tako
i bilo. Kao {to je i ovoj vlasti sada veoma va`no da uti~e na RTS, na
Pink, na BK Televiziju, na pojedine novine, itd. Zna~i, svako ima svoje
favorite... I to je ono {to je problemati~no. Zna~i, mi moramo da se izborimo za takav sistem u kome }e mediji mo}i da funkcioni{u nezavisno, bez obzira ko je na vlasti. Mislim da, {to se toga ti~e, stvari se uop{te
nisu promenile, ~ak mislim da su stvari mnogo gore nego {to su bile. Za{to su gore? U na{e vreme, nije bilo brifinga u vladi Srbije, pa da svi
do|u da ~uju {ta treba da pi{u, jer, prvo, tada ne bi ni pisali kako im vlada Srbije ka`e. A sada su svi dolazili i dolaze u vladu Srbije, i onda nastaju problemi!... Ali mislim da ne samo srpska vlada, nego sve vlade u
svetu imaju uticaja na medije. Neke, ali uglavnom nezvani~no.
166
Milo{evi} je izgubio izbore, a mi sve
• Za{to je organizovan takozvani kontramiting u decembru ‘96. godine tokom studentskih i gra|anskih protesta?
Bio je organizovan zato {to su neki ljudi kod nas smatrali da treba odgovoriti istom merom. Smatrali su neki ljudi kod nas da po{to oni
organizuju proteste i okupljanja ljudi, da onda i mi mo`emo da organizujemo isto tako okupljanja ljudi. Nije uop{te bila namera da se neko
sukobi, nego da se poka`e da ima ljudi koji podr`avaju i ovu drugu stranu. Me|utim, po{to je tada situacija bila dosta napeta, onda ova druga
strana nije dozvoljavala da se taj skup odr`i u miru. Po~ele su provokacije od ujutru, od kako je trebalo da bude organizovan taj skup. Tu je
bio cilj da se dr`i skup, da bude govora i da se ti ljudi razi|u. Nije bio
cilj da se organizuje neki gra|anski rat, ali je tada{nja koalicija ZAJEDNO organizovala da mu ljudi po~nu da se tuku, da napadaju, tako da
je bila dosta napeta situacija. Ali bez obzira na to, dosta ljudi se skupilo na tim protestima. Treba da znate da je Milo{evi} do kraja svog mandata imao najve}u podr{ku u Srbiji. Bez obzira na to {to nije imao vi{e
od 50%, ali on je imao najve}u podr{ku u Srbiji. Na poslednjim izborima je Ko{tunica, ceo DOS je osvojio 2 miliona i 200-300 hiljada glasova, a sam Milo{evi} milion i 800 hiljada glasova. To je ogroman broj glasova. Ho}u da ka`em da je veliki broj ljudi podr`avao Milo{evi}a i SPS,
a u javnosti, po{to su oni svakog dana organizovali proteste, a SPS nije
organizovao proteste, stvarao se utisak da niko nije na strani Milo{evi}a. Verovatno je to bio razlog da se poka`e da ima i onih koji misle druga~ije. Ali po{to u Beogradu nema puno mesta gde bi se organizovali ti
protesti, onda je bilo dogovoreno da taj skup bude na Terazijama, imaju}i u vidu da nema drugog mesta, osim tog Trga republike, ali druga
strana jednostavno nije dozvolila. S njihove strane je bilo mnogo pametnije da puste da se odr`i taj skup, bez incidenata, ali o~igledno da nisu
mogli da kontroli{u sve to. Bilo je sporadi~nih incidenata... ^ak mislim
da je u jednom trenutku do{lo do nekog pucanja, bilo je nekih tu~a, ali
je bilo dobro da se sve to ipak zavr{ilo na jedan na~in koji nije bio s nekim velikim posledicama i `rtvama.
• Da li je ta~no da su se autobusima dovozili ljudi iz firmi na ovaj
miting?
Pa, nije. Niko nije mogao nekoga da natera da do|e na miting.
Onaj ko nije hteo da ide, on ne bi i{ao sigurno. Problem je u tome {to
mo`da neki ljudi pri~aju da nisu hteli da idu, ali su i{li. To nije bila nikakva obaveza da neko do|e. To su uglavnom bili gra|ani koji su bili
na{i simpatizeri, na{i glasa~i... To bi bilo kao kada bih sada ja rekao da
su ljudi morali da do|u na \in|i}evu sahranu. Jer su isto tako dolazili
autobusi iz firmi i zna~i morali su da do|u. Mo`da su morali... I danas
167
Hereticus, 2/2007
Ivica Da~i}
mi u Srbiji imamo tri velike politi~ke grupacije – DOS, ima Ko{tunica,
ima SPS. Svako ima svoje bira~ko telo. Na{e bira~ko telo je bilo u decembru petsto i ne{to hiljada ljudi. To je bilo posle 5. oktobra, kada smo
imali velike udare. Procenjujemo da imamo skoro milion glasa~a. DOS
verovatno ima otprilike isto to, Ko{tunica ima isto to, veliki broj gra|ana je simpatizer tih stranaka. Tako da mi uvek volimo jedni druge da
potcenjujemo – do{li su silom, nisu hteli da do|u, neko ih je dovezao.
Ali na izborima, kada iza|ete na izbore, niko ne mo`e da vas natera da
glasate za nekoga.
• [ta vi mislite o ulici kao forumu protesta?
Ja mislim da sve {to je radila sada{nja vlast, da to treba da radi i
sada{nja opozicija. Ali znate {ta je problem? Sada kada radnici {trajkuju, ova vlast ka`e da su to politi~ki zahtevi. Sad kad {trajkuju studenti,
ova vlast ka`e da su to huligani. Sada kada ova omladina {trajkuje, sada kada je bila proslava – kad smo pobedili u vaterpolu, pa kad su polupali – ka`u da su to huligani. Ili kad su [ljivan~anina branili, ka`u da su
to huligani, a oni kada su demonstrirali 10 godina, to su bili... A to su
sve isti ljudi. Ne idu da demonstriraju akademici... Taj {to ho}e da ide
da se tu~e, njemu je svejedno. On ima svoja politi~ka ube|enja, ali ih
~esto menja, tako da je potpuno mogu}e da su ti ljudi koji su bili na ulici, bili i 9. marta ‘91, i na studentskim protestima i mo`da na onim ‘97,
a s druge strane, mogu}e je da sada demonstriraju protiv DOS-a. Mogu}e je da su to sve isti ljudi. Sve u svemu, mi nameravamo da pravimo
demonstracije na jesen. Mi }emo koristiti sve te stvari, ali mislim da svaka vlast kada do|e na vlast, onda govori da su to huligani, da ne mo`e
to tako, podnose se krivi~ne prijave, itd.
• Vi ste malo pre rekli da je \in|i} pomogao Milo{evi}u da se protesti ‘97. godine zavr{e. Za{to to mislite?
Ja ne mislim, ja znam... Pa, zato {to je postojao dogovor. Trebalo
je da se postigne neki dogovor. U svemu tome je veliku ulogu imao Jovica Stani{i}. Ja sam to vi{e puta rekao i u medijima. Ovi {to su sada na
vlasti, mnogo duguju Jovici Stani{i}u, a na kraju su ga izru~ili u Hag. Sve
{to se de{avalo na politi~koj sceni Srbije je imalo veze s Jovicom Stani{i}em... Milo{evi} je pomogao \in|i}u da pobedi Mi}unovi}a u DS.
Za{to je to tako bilo? Zato {to je kod nas postojalo uverenje da smo bliski sa \in|i}em i da bismo mo`da mogli s njim da napravimo... I to bi
verovatno tako i bilo da nije onda do{lo do te ‘96. godine. Do{lo je do
odre|enih problema i onda je na kraju sklopljen dogovor sa SPO-om da
se skine \in|i} kao gradona~elnik Beograda. SPS i SPO su smenili \in|i}a ‘96. godine... To je politika.
168
Milo{evi} je izgubio izbore, a mi sve
• Kako je onda Milo{evi} pomogao \in|i}u da pobedi Mi}unovi}a?
Pomogao mu je tako {to je uradio sve da \in|i} bude izabran. On
je tada, ako se neko se}a, imao takvu prohodnost na RTS-u, da je bio
stalno prisutan. I na drugim televizijama.
• Po~etkom ‘90-ih?
‘92. godine. ‘92/’93.
• Prema analizama \in|i} i Dra{kovi} su bili retko prisutni na televiziji.
Kada su bili izbori ‘92. ili ‘93.godine – zaboravio sam – \in|i} je
sam pravio priloge koji su emitovani na RTS-u. Njegova slu`ba. Sve {to
je on pravio, to je tako emitovano na RTS-u. On je tada imao kampanju... u kojoj je bilo su{tinsko slede}e: “Mi ne zameramo SPS-u. Mi mo`emo bolje od SPS-a.”... Ja sam bio prisutan na promociji njihove kampanje. Mi smo bili u korektnim odnosima...
• Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?
Mislim da je odgovornost na svima. Pre svega, na me|unarodnoj
zajednici, jer oni da su hteli da zaustave taj rat, to su mogli da u~ine. Raspadala se Jugoslavija. Svima je bilo jasno da ako se raspadne Jugoslavija bez kontrole, da mo`e da do|e do velikih sukoba, zato {to granice
izme|u republika, one nikada nisu bile... Nisu nikada me|unarodno utvr|ene. One su utvr|ene tako {to je Tito posle rata seo i njegova Komunisti~ka partija i crtali su granice, a tada nije bilo bitno ko je Srbin,
ko je Hrvat, ko je Musliman. On je imao tezu da su granice faktor spajanja, a ne faktor razdvajanja. I, onda, {ta se desilo? Jedna tre}ina Srba
je ostala da `ivi van Srbije. Mislim da je skoro 20% Hrvata ostalo da `ivi
van Hrvatske. Pre svega u Bosni. Tako|e i jedan deo Muslimana. Nikada nije bio problem u Sloveniji, Makedoniji. Bio je problem u Srbiji,
Hrvatskoj, Bosni. One su bile Jugoslavija u malom. Kada se raspadala
Jugoslavija, onda je postojala `elja da sve republike budu samostalne, u
avnojevskim granicama. I onda smo do{li do toga da je Hrvatska odmah
proglasila da je hrvatska. Do tada su Srbi imali prava u Hrvatskoj. Tada
je Tu|man odmah proglasio da vi{e nema ni srpskog jezika, vra}ena je
{ahovnica, koja je bila simbol usta{ke dr`ave, vra}eni su oni stari simboli, stara politika – tu su se Srbi upla{ili za svoju egzistenciju. Isto je u
Bosni. A rat je po~eo tako {to je hrvatska policija napala na Plitvicama
Srbe u Hrvatskoj, a u Bosni ubili su Srbe na svadbi u Sarajevu. A tada
je Srbija predlagala da se sedne, da se napravi dogovor – neka se raspadne Jugoslavija, ali dajmo da napravimo pravedne granice. Tada se moglo razgovarati i o Kosovu, i o Sand`aku, moglo se razgovarati i o Kni-
169
Hereticus, 2/2007
Ivica Da~i}
nu, o svemu, ali uz dogovor kako da sve to funkcioni{e. ^ak je Srbija
predlagala, ako ho}e ovi ostali, neka se otcepe, a daj da Srbija, Hrvatska
i Bosna naprave konfederaciju ili neku zajednicu, jer bi onda svi ostali
zajedno. Amerika je podr`avala opstanak Jugoslavije, dok nije pod uticajem Nema~ke i Austrije prihvatila nezavisnost i to je bio kraj. Onda
je rat krenuo. To je bila su{tina. Zato je odgovornost me|unarodne zajednice ogromna. I onda smo do{li do toga da je na kraju do{lo do potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Na kojim osnovama? Na osnovama
da se BiH sastoje od dva entiteta – Republika Srpska i Muslimansko-hrvatska federacija. Muslimansko-hrvatska federacija je napravljena zato
{to je te{ko napraviti granicu izme|u Hrvata i Muslimana u Bosni. Ali
~ak i da su napravljena tri entiteta, to govori da to nije jedinstveno. Pa
to je isto moglo da se uradi i ‘91. godine, a ne ‘96. ili ‘95... Ili, pitanje Kosova. Mi smo sada do{li do toga da se jedino granice me|urepubli~ke ne
po{tuju u Srbiji. Je l’ Kosovo bilo u Srbiji? Je l’ re~eno ‘91. godine da
moraju da se po{tuju granice? Kako sad? Sada se ne po{tuju granice.
Onda to stvara ose}aj u srpskom narodu da je on ugro`en. Mi sada imamo situaciju: 1918. godine, kada je zavr{en Prvi svetski rat, Srbija je bila Makedonija, Vojvodina, mogao je da bude veliki deo Bosne, Crne
Gore, jedan deo Kninske krajine. A Srbija je napravila Jugoslaviju, umesto da napravi Srbiju. [ta je ostalo od toga na kraju? [ta je bilo na po~etku 20. veka, a {ta je bilo na kraju? Nije to sada bitno samo s aspekta
nacionalnog, nego ja to govorim {ta je pravedno. Ako je na Kosovu, na
po~etku ovog veka, bilo skoro pola-pola srpskog i albanskog stanovni{tva, a sada je 90% prema 10%, u ~emu je problem? Je l’ problem u srpskom nacionalizmu ili je problem u ne~em drugom? Rat nije bio u interesu Srbije, ali se nije `eleo dogovor. Srbija nije imala drugog izbora.
Ja mogu da ka`em – nema dileme, da je bilo koja druga dr`ava bila u
situaciji Srbije, da bi ona u~estvovala u svemu tome, jer mi nismo mogli
da biramo. I ova vlast da je bila tada, bila bi ista situacija. Mislim da su
svi odgovorni. Mislim da su svi morali da budu fleksibilniji, sva republi~ka rukovodstva biv{e Jugoslavije, ali i me|unarodna zajednica, jer nama ni{ta ne vredi {to oni sada govore da je napravljena gre{ka ‘91. godine od strane me|unarodne zajednice. Napravljena gre{ka, bio rat –
{ta da radimo.
• Za{to je Milo{evi} prihvatio Vens-Ovenov plan?
On je prihvatio Vens-Ovenov plan, ali ga nije prihvatio Karad`i}.
Tu postoje dva problema: jedan je problem u odnosu me|unarodne zajednice, a drugi je problem {to nisu ni sva rukovodstva, kao {to je Republika Srpska ili Republika Srpska Krajina, ili kao {to su neka hrvatska rukovodstva bila u Bosni, nisu uvek `eleli da poslu{aju savete Srbije
170
Milo{evi} je izgubio izbore, a mi sve
ili Hrvatske, tako da smo mi imali dosta problema da ubedimo Srbe u
Bosni da prihvate Dejtonski sporazum. Mislim da je napravljena jedna
gre{ka. To je gre{ka i me|unarodne zajednice i Milo{evi}a, {to nije, kada je potpisan Dejtonski sporazum, tada re{eno i pitanje Kosmeta, a to
je izgleda ura|eno takti~ki namerno, da se ostavi na kraju, jer je to tada bila prilika da se sve re{i na istom mestu, tako da smo mi do{li u situaciju da se Kosovo re{ava naknadno i da se re{ava potpuno suprotno
od principa na kojima se re{ava Republika Srpska. Umesto da Kosovo
bude jedan od entiteta Srbije ili Jugoslavije, mislim da }emo imati situaciju da Kosovo bude prakti~no nezavisna dr`ava... Ali ni{ta to nije slu~ajno. O~igledno da je postojala velika lobisti~ka grupa u tim zemljama,
koje su procenjivale interese u ovom delu Balkana i tu nije nikakva teorija zavere. O svemu tome mo`ete da vidite u knjigama. Imate jednu izvanrednu knjigu, koju je objavio Vladimir Ili}, koja se zove Familija i
koja govori o tome koliko su te neke neformalne grupe koje vladaju svetom, kako su me|usobno povezane i kolika je njihova veza sa svim stvarima koje su se desile na prostoru prethodne Jugoslavije. Onda vidite da
je sve to isto. Ako sada pogledate me|unarodnu Kriznu grupu. Ko ~ini
Kriznu grupu? Vide}ete da su sve ljudi koji su uticali na ono {to se de{avalo u Jugoslaviji u proteklih 10 godina. Zna~i, ni{ta nije slu~ajno. I
sada, ka`u ovi iz DOS-a – ne znaju oni za Kriznu grupu. Pa ta Krizna
grupa je 10 godina pri~ala sva{ta, i kada smo mi bili na vlasti. Ili, Me|unarodna organizacija novinara. Holbrukova `ena vodi tu organizaciju. To je sada kao nezavisna organizacija?! A njen mu` glavni pregovara~ na prostoru prethodne Jugoslavije. Ili Krizna grupa ~iji je ovaj
Abramovi~ ~lan. On je bio ~lan albanske delegacije na pregovorima u
Rambujeu. I on je sada kao nezavistan u odnosu na probleme u Srbiji.
Bilo bi dobro da pro~itate tu knjigu i vide}ete... Na primer, se}ate se
one fotografije kako su Muslimani navodno bili u logoru u Bosni? A
znate kako je nastala ta fotografija – postojalo je jedno skladi{te, zaista
su tu bili Muslimani, ali oni nisu bili unutar `ice, nego napolju, a onaj {to
je fotografisao, u{ao je unutra i fotografisao. On je dobio Pulicerovu nagradu za to. Na la`noj slici! Imate u toj knjizi sve. Ili pri~a o tome kako
je ubijena neka `rtva, koja se posle dve godine pojavi `iva. U svakom
slu~aju, zlo~ina je bilo i svako ko je ~inio zlo~ine treba da odgovara, to
nije sporno. Odgovornost svih je velika, niko ne mo`e da bude izuzet od
odgovornosti. Mo`da je moglo da se zavr{i na druga~iji na~in, ali opet
to je neka zakonomernost na Balkanu. Kod nas na Balkanu, ako pro|e
jedan vek bez ratova, to je veliko ~udo.
• Ko je odgovoran za NATO bombardovanje ‘99. godine?
171
Hereticus, 2/2007
Ivica Da~i}
To je ista pri~a – problemi sa Kosovom, ve} sam rekao. Jednostavno, bilo je re{eno da Amerika bombarduje, kao {to je sada bilo sa
Irakom. Da li oni imaju hemijsko oru`je ili nemaju, to vi{e nikoga ne interesuje. Mo`da }e zbog toga da padne Bler, ali je zavr{ena pri~a s Irakom. Tako je bilo i sa Kosovom. Pregovori u Rambujeu su bili farsa.
Oni uop{te nisu bili namenjeni da se do|e do dogovora. Stalno su pronala`eni neki novi mehanizmi kako da se ne do|e do dogovora. Jednostavno da se ne do|e do dogovora. Milutinovi} je pitao Olbrajtovu {ta
treba da uradi Srbija da ne do|e do bombardovanja. Nije bilo odgovora. Jednostavno, ve} je bila doneta odluka. O tome se ve} znalo unapred.
Naravno da odgovornost pre svega pada na vladaju}u garnituru zato {to
je bila na vlasti, ali vi imate i sada istu sliku. Uzmite {ta pri~a DOS, {ta
pri~a ^ovi}, jer oni ka`u da nema niko pravo da potpi{e otcepljenje Kosova. Isto i oni ka`u. Pa da li je onda Milo{evi} mogao da ka`e druga~ije? I {ta }e sada biti ako krene? Kosovo je u nedefinisanoj fazi. [ta }e
biti kada krenu pregovori? Nastavi}e se pritisci od strane tih lobisti~kih
krugova, jer interes u me|unarodnoj politici nema simpatije ili antipatije, postoje samo interesi. Stalni su samo interesi, kako ka`u Englezi.
• Kako je re{avan problem sa izbeglicama do 5. oktobra?
Dosta te{ko. Mi i dan-danas imamo u Srbiji vi{e od 500.000 izbeglica. Problem je u tome {to veliki deo tih ljudi ne `eli i nema nameru
uop{te da se vrati tamo odakle su do{li. U Hrvatskoj im i ne daju da se
vrate. U Hrvatskoj je bilo skoro 20% Srba, a sada ih ima 3% ili 4%.To
je klasi~na primer kako je bilo etni~ko ~i{}enje, a u Srbiji danas ima isto toliko nacionalnih manjina koliko je bilo i pre ‘90. godine. To ipak
ne{to zna~i. Mo`da ima pojedina~nih primera da je neko, da su ovi [e{eljevi, da je neko nekog po nacionalnoj osnovi izbacivao, ali nije bilo
sistematskog, da su isterivani oni koji nisu bili Srbi. Izbeglice su dosta
te`ak problem, me|utim srpski narod je malo druga~iji, tako da mi nemamo mnogo tih kolektivnih centara za izbeglice, nego su se ljudi uglavnom nekako sna{li – ili kod svojih ro|aka, prijatelja, veliki deo je ve}
postao deo Srbije, tako da mislim da je perspektiva povratka tih ljudi
veoma te{ka i tu treba pomo} me|unarodne zajednice, da se pomogne
da se ti ljudi uklju~e u privredni sistem, u obrazovanje, zdravstvo, jer njihov polo`aj je dosta te`ak.
• Kako se ka`e, Milo{evi} je napustio Krajinu...
Nije on napustio Krajinu... Pre nego {to se desilo to, on je ube|ivan od strane rukovodstva Republike Srpske Krajine da Krajina ne
mo`e da padne, da je Knin na strate{kom mestu, da oni imaju dovoljno
naoru`anja, da imaju dovoljno vojske, da }e to odbraniti i da onda ne}e
prihvatiti ovaj plan Z4, zato {to misle da mogu da dobiju jo{ bolji plan.
172
Milo{evi} je izgubio izbore, a mi sve
E, onda, kada je krenuo napad, onda se videlo u stvari da to nije moglo
da bude odbranjeno ni nekoliko dana. Milo{evi} im je poru~io da izdr`e
7 dana, bez intervencije Srbije, a Srbija }e sve da uradi na me|unarodnom planu, da zapreti da }e da u|e u rat, itd. Jer {ta je bila alternativa
tome? Alterantiva je bila da Srbija uzme tenkove i krene ka Krajini.
Zna~i, jedan op{ti rat protiv Hrvatske. Me|utim, Krajina je pala mnogo br`e, po{to su pobegli funkcioneri Republike Srpske Krajine. Onda
je krenulo stanovni{tvo i tu povratka vi{e nije bilo. Tako da mislim, ako
je tu bilo neke izdaje, pre svega je bilo u rukovodstvu Republike Srpske
Krajine, jer da su mogli da se odbrane nekoliko dana, svakako da bi sve
bilo mnogo druga~ije. Ali, to je ve} pri~a vezana i za Republiku Srpsku.
Nedovoljno dobre procene kada treba da se prekine rat, jer i u Republici Srpskoj smo mi imali sli~an problem. Oni su odbijali sve mirovne
planove, da bi na kraju vojska muslimanska i hrvatska do{la do Banja
Luke. I da se nije Srbija ume{ala, da nije do{lo do Dejtonskog sporazuma, da Srbija nije rekla da, ako padne Banja Luka, da }emo da u|emo
u rat, ne bi vi{e bilo Republike Srpske... Oni sada optu`uju u Hagu Milo{evi}a da je postojala jedinstvena komanda. Problem je {to nije postojala jedinstvena komanda, jer da je postojala, stvari bi bile mnogo druga~ije, nego jednostavno su se de{avale stvari da Karad`i}, Marti} nisu
hteli da slu{aju. Ono {to je Milo{evi} govorio, oni jednostavno u jednom
momentu nisu hteli vi{e da slu{aju. Mislili su da oni mogu bez Srbije.
Pokazalo se da to nije tako i zato te pri~e o tome da je Srbija nekoga izdala nisu ta~ne. Naravno, Milo{evi}, u `elji da ubedi Karad`i}a da prihvati mirovne planove, pribegao je merama koje su stra{no nepopularne i koje ja li~no ne mogu da podr`im, i koje nisam podr`avao – to je
ono {to je bila ta blokada na Drini i neke sankcije prema Republici Srpskoj, upravo iz `elje da Karad`i} prihvati, da ne bi izgubili sve. Tako da
na kraju, jedino {to Srbi sada imaju je Republika Srpska. Ona je ipak
ostala. To je prvi put u istoriji srpskog naroda da Srbi preko Drine imaju neku vrstu svoje dr`ave ili entiteta. Ona nije dr`ava, ali je neka vrsta
entiteta, koji na kraju krajeva ima neku svoju me|unarodnu verifikaciju kroz taj Dejtonski sporazum. Bilo bi stra{no lo{e kada bi sada{nje rukovodstvo Republike Srpske dozvolilo da se taj Dejtonski sporazum revidira, kao {to postoje takve ideje.
• Kakav je odnos SPS imao prema nevladinim organizacijama?
Pa, mi nismo imali nikakav odnos prema njima. Bilo je ideja da se
zabrani njihov rad svojevremeno, zato {to je uglavnom neke od njih podr`avao [ORO[, neke organizacije koje nisu ba{ bile prijateljske prema srpskom narodu, ali objektivno, nikada se nije desila nikakva represija prema njima. I Nata{a Kandi} i ostali su radili normalno i u vreme
kada smo mi bili na vlasti. Mi nismo imali nikakve kontakte s njima, ni-
173
Hereticus, 2/2007
Ivica Da~i}
kakvu saradnju i naravno da nismo imali simpatija za njihov rad, ali nikakvih represija prema njima nikada nije bilo. Ali je evidentno da je kroz
te nevladine organizacije, to moram odmah da vam ka`em, kroz to su
ljudi pokrali na stotine miliona maraka i kroz pomo} tada{njoj opoziciji. Tada{nja opozicija je dobila preko 200 miliona dolara, zna~i, iz inostranstva. Sve se to znalo. Niko zbog toga nije oti{ao u zatvor. To je ina~e
zabranjeno. Nevladine organizacije, B92, neki mediji, sve se to znalo da
se finansira iz inostranstva, ali nikada nije primenjivana nikakva represija, ali mene samo zanima da li oni koji su dali pare znaju gde su te pare. Jer }emo otkriti kao za G17 ili kao za neke druge, da su u su{tini to
uglavnom uzeli ljudi koji su... \in|i} je vodio sve finansije kampanje
DOS-a. Za{to? Za{to ba{ on? O~igledno da mu je to bilo jako va`no,
ina~e bi to dao nekom drugom. Obi~no, to ne rade prvi ljudi – da vode
finansije. Ali njemu je bilo bitno da to radi.
• Kako se SPS finansirao do 5. oktobra?
Mi smo tada kao partija imali prihode od ~lanarine, od dotacije
od dr`ave, imali smo od donacija od preduze}a – neka preduze}a, ko
god je hteo, ali moram da ka`em... nismo mi dovoljno u~inili za SPS.
SPS je velika partija, ali ima i velike dugove. U vreme kada smo bili na
vlasti, mi smo partiju 5. oktobra ostavili sa 10 miliona maraka duga. Toliko o finansiranju. I to kada smo bili na vlasti, {to zna~i da nismo mnogo vodili ra~una o SPS-u. Ponekad sam za sebe razmi{ljam da SPS u Srbiji nije u stvari bio na vlasti. On je bio samo jedan deo vlasti, a na vlasti
je bila jedna grupa ljudi okupljena oko Milo{evi}a, koja nije morala da
pripada SPS-u. I zato se sada postavlja pitanje. Dakle, nisu ljudi vodili
ra~una o interesima partije. Na{a partija je jedina ostala u dugovima, od
svih partija koje su bile na vlasti. Na{a partija je jedina ostala bez svog
prostora... Prakti~no, mi to ka`emo, na{a vlast je bila ma}eha ... Ma}eha, to je kada vam se otac i majka razvedu, pa vi{e nije majka, nego do|e nova `ena – ma}eha... Nisu imali blagonaklonost prema SPS-u. I danas imamo velikih finansijskih problema, upravo zbog dugova koje smo
napravili u vreme na{e vlasti.
• Za{to se dogodio 5. oktobar ba{ 2000. godine?
Prvo, on je dugo najavljivan i pripreman. On je dobro pripremljen.
Tome je i{lo naruku nesnala`enje vlasti posle prvog kruga izbora. Ja sam
tada razgovarao s Milo{evi}em, da je on izgubio na izborima. On je rekao: “Ako sam izgubio, nema problema!”... Bio je problem u tome da li
je Ko{tunica stvarno pobedio ili ne... To je sigurno. Njemu je falilo malo glasova da pobedi. I oni su to znali i pla{ili su se {ta }e da bude u drugom krugu. S druge strane, ja sam razgovarao preko jednog prijatelja –
nisam ja li~no, ali sam preneo \in|i}u poruku da dozvole odlazak u dru-
174
Milo{evi} je izgubio izbore, a mi sve
gi krug, da se organizuje drugi krug, pa ko dobije – dobije. Verovatno
bi Ko{tunica pobedio i u drugom krugu, to nije sporno, ali njima nije bilo stalo do drugog kruga. Njima je bilo bitno da se odmah preuzme vlast.
Tako da je to dobro pripremano. U tome je naravno u~estvovala i logistika stranih obave{tajnih slu`bi... Bilo je oru`ja. To je bio u klasi~nom
smislu pu~. Zna~i, dr`avni udar. Tu se Milo{evi} nije dobro sna{ao. Tada je morao, izme|u ta dva kruga, da razgovara s Ko{tunicom, \in|i}em
i ostalima, ali nije se sna{ao. Nije shvatio. Kao {to je godinama radio ranije, tada je trebalo da uradi sve da ne do|e do 5. oktobra. Jednostavno
re~eno, ~ak i tada, on je mo`da mogao da ka`e neka se prizna pobeda,
samo da ne bude daljih nekih problema. 5. oktobar je dobro pripreman.
On bi se desio kad-tad. Nije tu vi{e ni bilo va`no da li je neko pobedio
na izborima. Jednostavno je postojala energija tih ljudi koji su hteli da
izvedu taj pu~, postojala je dobra organizacija, a dr`avna vlast je ve} upala u krizu, i mnogi ljudi iz dr`avne vlasti su ve} bili u dogovoru ili dilu
sa \in|i}em. Izme|u ostalog, i Legija. On se 4. oktobra sreo sa \in|i}em i dogovorio 5. oktobar. Tu nema nikakve dileme... Mi ina~e procenjujemo da je tada na{e partijsko rukovodstvo bilo veoma nesposobno
da odreagujemo brzo i da smo zbog toga izgubili sve, a samo je Milo{evi} izgubio na izborima. Mi smo na saveznim izborima imali ve}inu –
na{a koalicija. Tada je samo Milo{evi} izgubio izbore, a zbog 5. oktobra
smo izgubili i republi~ku vlast. Tako da je to bila jedan lo{a procena.
• Kako ste Vi li~no do`iveli 5. oktobar?
Ni{ta posebno. Bio sam u ovoj zgradi. U tu zgradu su upali ovi
Bati}evi i naravno pokrali, polupali sve {to su mogli da polupaju. Ni{ta
posebno. Ja sam ve} 6. oktobra nastavio da radim normalno.
• Kako je bilo raditi tokom NATO bombardovanja?
Mi nismo ose}ali svu tu opasnost i ponekad mi se ~ini da smo bili
malo ludi. Mi smo isto radili ovde. Svi su znali gde je sedi{te SPS-a. Moglo je da bude bombardovanja. Po celu no} smo mi ovde de`urali. Celo
rukovodstvo SPS-a je zaista bilo tu. Nije pobeglo iz zemlje.
• Koje medije ste pratili do 5. oktobra?
Ja sam bio u dobrim odnosima sa svim medijima. Zna~i, u korektnim odnosima sa medijima... Nikada nisam bio u nekim lo{im odnosima sa medijima, jer sam radio taj posao. I dan-danas nema medija sa
kojim sam ja u lo{im odnosima. Naravno, to ne zna~i da }e uvek objaviti ono {to ja ka`em, jer to ne zavisi od njih, nego zavisi od urednika,
zavisi od nekih drugih stvari. Tako da sam ja zaista imao dobre odnose
sa svim medijima i nikada nisam bio pristalica komuniciranja samo s jednim medijima. Mo`da je to zbog toga {to sam ja bio zadu`en za odnose
175
Hereticus, 2/2007
Ivica Da~i}
sa javno{}u, pa sam onda imao slu`bene koktele. Ja sam svake godine
pravio taj prijem, koktel za medije povodom Nove godine, itd. Bili smo
u dobrim odnosima.
• Ovo je sad hipoteti~ko pitanje: Da li postoje stvari koje biste Vi, iz
sada{njeg ugla, druga~ije, bolje uradili?
Sigurno da bih druga~ije radio vezano za dogovore oko formiranja vlasti. Tada je trebalo obavezno da se napravi dogovor s drugim partijama da one u~estvuju u vlasti kako bi se podelila odgovornost. Dalje,
sigurno da bismo kadrovsku politiku druga~ije vodili, koalicije vi{e ne
bismo pravili pogre{ne, vezano i za ove me|unarodne pregovore. Verovatno bismo sada bili mnogo iskusniji i vi{e bismo vodili ra~una o fleksibilnosti i poku{aju da se do|e do odre|enih dogovora. Sve u svemu,
mi smo dosta stvari koje smo uradili, uradili ispravno i ima nekih stvari
zbog koji treba da izvu~emo neke pouke, da se one vi{e ne ponavljaju.
Mi smo to i u~inili na kongresu. Time smo stavili ta~ku na sve te pri~e.
Mi sada imamo novu partiju, nov program, novu politiku, nova kadrovska re{enja, ve}ina ljudi koji su sada u rukovodstvu, osim nekoliko nas
koji smo ostali, a nismo bili na nekim ba{ najvi{im funkcijama, bili smo
na nekim partijskim funkcijama. Zna~i, ima nas svega nekoliko koji smo
ostali. Sve ostalo su neki novi ljudi, koji nisu ni bili ne{to posebno politi~ki aktivni u vreme na{e vlasti.
• Za{to su bile represije prema OTPOR-u?
Pa, ne znam kolike su bile represije. Mislim da nisu, a represije u
odnosu na ovo {to se sada radi su sme{ne. Mi smo bili bebe. Oni su u stanju sada da uhapse ~oveka a da ne ka`u ni za{to je uhap{en, da ga puste
da on provede nekoliko meseci u zatvoru. To nije bio slu~aj. Ko god je
hap{en, me|unarodna zajednica je odmah slala saop{tenja. To je neuporedivo. Mi ni tada iz partije nismo podr`avali i nismo se zalagali za
represiju. Problem je u tome {to je OTPOR ve} tada imao... Da OTPOR sada radi ono {to je radio u vreme Milo{evi}a, oni bi bili odavno
svi u zatvoru... OTPOR je tada izdavao, pripremao bro{ure kako treba
da se izvede dr`avni udar, kako treba da se neki funkcioner blokira, ~ak
i neke diverzije kako da se izvode. To su sme{ne stvari {ta su oni sve radili, ali protiv njih nije bila neka velika represija. Kakva represija? Represija je privo|enje na informativni razgovor? Da li su ljudi svesni da
vi sada mo`ete da odete u zatvor bez ikakve krivice? Tako da i mnogi
od tih ljudi – treba da razgovarate s njima, koji su bili protivnici
Milo{evi}a, sada mnogo druga~ije gledaju i ocenjuju ovo vreme.
(25. juli 2003, Beograd)
176
.................
BESEDE
.................
Äå¼àí À. Ìèëè
ïóáëèöèñòà, Áåîãðàä
ÂΣÂÎÀÍÈ È ÑÐÁÈ£ÀÍÖÈ
(Ó îêâèðó ïðî¼åêòà “Ðå÷ çà äåìîêðàòè¼ó”, ÷ëàíîâè Öåíòðà çà áåñåäíèøòâî Ïðàâíîã ôàêóëòåòà ó Áåîãðàäó îäðæàëè ñó 24. è 25. àâãóñòà
2001. ãîäèíå ñåìèíàð î áåñåäíèøòâó ó Êèêèíäè. Ó òî âðåìå ó, îä Ìèëîøåâèåâîã ðåæèìà îñëîáîåíî¼, Âî¼âîäèíè çàïîäåíóòà ¼å ðàñïðàâà î ïèòàœó
òðåáà ëè Âî¼âîäèíà äà îñòàíå ó ñàñòàâó Ñðáè¼å. Ó ïðåïóíî¼ ñàëè òàìîøœå Íàðîäíå áèáëèîòåêå, 24. àâãóñòà 2001. ãîäèíå Äå¼àí Ìèëè, òàäàøœè
èçâðøíè äèðåêòîð Öåíòðà çà áåñåäíèøòâî, ïîâîäîì òå ðàñïðàâå îáðàòèî ñå äîìàèíèìà.)
Ïîøòîâàíå äàìå è ãîñïîäî,
äðàãè Êèêèíàíè,
Äîê ñòà¼åì ïðåä âàñ äà ñà íåêîëèêî ïðèãîäíèõ ðå÷è îïðàâäàì
âàøå ãîñòîïðèìñòâî, ñåàì ñå êàêî ñå íåäàâíî íàâðøèëî ïåäåñåò è
ïåò ãîäèíà îòêàêî ¼å ìî¼ äåäà ñà æåíîì è ïåòîðî äåöå èñêî÷èî êîä
Ñòàëàà èç âîçà êî¼è ¼å òðåáàëî äà ãà äîâåçå ó Áàíàò, ó Íàêîâî – àêî
ñå íå âàðàì, ó áîšè æèâîò. Îä Ïèðîòà äî Ñòàëàà œåãîâà æåíà ¼å
ïëàêàëà, äåöà ñó ìó áèëà ìóñàâà, îí óòšèâ. Ó Ÿåïó ñàêîà ñòèñêàî
¼å äîçâîëó çà ïðåñåšåœå, âîçíå êàðòå è òðè ñòîòèíå òàäàøœèõ äèíàðà (çà êî¼å íå çíàì êîëèêî ñó äî¼÷ìàðàêà âðåäåëè). Ó óíóòðàøœåì
Ÿåïó ñâîãà áèà íîêòîì ñàâåñòè ãðåáàî ¼å öðâà ñóìœå. Èëè ¼å òà¼
öðâ ãðåáàî œåãà. Ïðå íåãî øòî ñó íà ñòàëàêî¼ ðàíæèðíî¼ ñòàíèöè
ñâè ïîèñêàêàëè èç âîçà, äåäè ¼å (ïðè÷àî ìè ¼å) êðîç ãëàâó ïðîøëà
ìèñàî äà íå ñìå áèòè íåçàõâàëàí ïðåìà ïîñíî¼ íèøàâñêî¼ çåìšè,
êî¼à ãà ¼å îòõðàíèëà. ×åòðäåñåò ¼åäíó ãîäèíó ïîòîì ¼åî ¼å õëåá, ìåøåí ðóêîì ìî¼å áàáå, ñïðàâšàí èñêšó÷èâî îä íèøàâñêîã æèòà.
Ïîøòîâàíå äàìå è ãîñïîäî,
Çíàì, òðåáàëî áè äà ìî¼å ðå÷è, óïóåíå âå÷åðàñ âàìà, áóäó
ïðèãîäíå è ñâå÷àðñêå. Ñâå÷àðñêå, ìåóòèì, íåå áèòè çàòî øòî ìå
ìåó îñòàëèì ìî¼èì êîëåãàìà íåêàêî íè¼å äîñàä çàïàäàëà ñðåà äà
177
Hereticus, 2/2007
Äå¼àí À. Ìèëè
ãîâîðèì îäå è ïàíåãèðèêå, òå ñàì îñòàî íåâåøò ó òèì áåñåäàìà. Ìî¼å ðå÷è íåå áèòè ñâå÷àðñêå è çáîã òîãà øòî öåíèì äà íè âðåìå ó êî¼åì ãîâîðèì íè¼å ñâå÷àðñêî.
Èñêðåíî, äîøàî ñàì ó Êèêèíäó, äîøàî ñàì ó Âî¼âîäèíó, äà ñå
óâåðèì êàêî íàáó¼àëå æåšå Âî¼âîàíà çà àóòîíîìè¼îì ¼åñó ïëîä òåæœå äà ñå íåêå ñòâàðè ó Ñðáè¼è ðàø÷èñòå è äîâåäó ó ðåä, à íå ïîñëåäèöà ñèðîâîã àíòàãîíèçìà ïðå÷àíà ïðåìà ãåãóëàìà. Ó èñòî âðåìå
îâäå ñàì è äà âàì ïðåíåñåì øòà î òîìå ìèñëè äîáàð áðî¼ ãåãóëà.
Äðàãè Êèêèíàíè,
Âî¼âîäèíà äàíàñ íàíîâî òðàæè ñâî¼ó ñðåó. Íà çäðàâšå ¼î¼.
£îø îä åôåðñîíà ñå áðî¼è äà ñâàêî èìà ïðàâî íà æèâîò, ñëîáîäó è
òåæœó çà ñðåîì. Àêî Âî¼âîäèíà æåëè äà ñâî¼ó ñðåó ïîòðàæè ó Ñðáè¼è, ðàäó¼åì ñå. Àêî, ïàê, ìèñëè äà å ñðåó ëàêøå ïðîíàè ñàìà,
ñëàæåì ñå.
Àêî å Âî¼âîàíè áèòè ñðåíè¼è êàä îäâî¼èìî êåñå, îäìàõ äà
èõ îäâî¼èìî. (Íèãäå íèñàì íè âèäåî íè ÷óî äà ñó äâå êåñå ñåñòðå.)
Àêî ¼å ñðåà Âî¼âîàíà âàø ñîïñòâåíè Óñòàâíè è Âðõîâíè ñóä, íàèòå ¼å. Àëè, áèëî áè ãëóïî äà ñå òèìå óñðåå äâà ïðåäñåäíèêà, ïî
ïåò èëè øåñò çàìåíèêà è ñóäè¼à è ïî äåñåòàê ñåêðåòàðèöà è øîôåðà. Àêî ¼å ñðåà Âî¼âîàíà ïîñåáàí øêîëñêè ïðîãðàì, ñàìî èçâîëèòå: ïåò ïëóñ ÷åòèðè ¼åäíàêî ¼å äåâåò ¼å ñâóäà ïåò ïëóñ ÷åòèðè ¼åäíàêî ¼å äåâåò, à Ëîàðà ñå íåå ïîìåðèòè èç ñâîã êîðèòà àêî ñå ó
èñòî âðåìå íàå è ó áåîãðàäñêîì è ó íîâîñàäñêîì óŸáåíèêó. Àêî ¼å
ñðåà Âî¼âîàíà çàñåáíà áëàãà¼íà è ãóâåðíåð ó Íîâîì Ñàäó – íà âîšó âàì. Àëè øòà êîìå çíà÷è ãäå ¼å òðåçîð àêî ó œåìó èãðà¼ó ìèøåâè. Ñðåà Âî¼âîàíà ñèãóðíî íè¼å Âî¼âîàíñêà àêàäåìè¼à íàóêà è
óìåòíîñòè, ¼åð ñó òî óãëàâíîì îíè èñòè àêàäåìèöè êî¼è ñó íàñ äîâäå
äîâåëè, ñàìî áè äà ñàä ïðîìåíå èìå. Àëè, àêî âàì ¼å è äî òîãà ñòàëî,
åâî âàì. Àêî ¼å ñðåà Âî¼âîàíà çåëåíî-æóòî-ïëàâà òðîáî¼íèöà è
âî¼âîàíñêà õèìíà, æèâè âè íàìà è çäðàâè áèëè. Ñàìî, âîäèòå ðà÷óíà êî å âàì çàñòàâó êðî¼èòè à êî õèìíó ñïåâàòè. Íå êîìïîíó¼å ñå
õèìíà, ðåöèìî, ó Êîïðó, Äàáëèíó èëè Ìîñêâè, äà áè ñå ïåâàëà ó
Ìåëåíöèìà èëè Áà÷êîì Áðåñòîâöó. Àêî å âàñ óñðåèòè âàø àìáàñàäîð ó Âàøèíãòîíó, ïàçèòå ñàìî äà âàñ íå îñðàìîòè êàî îâ༠íàø
ïîñëåäœè øòî ¼å ñâå íàñ. Àêî å âàñ óñðåèòè öàðèíñêå ðàìïå íà
ìèòðîâà÷êîì, ïàí÷åâà÷êîì è êîâèíñêîì ìîñòó, íå áðàíèìî. Ãåãóëå
ñå, íà¼çàä, îäó÷àâà¼ó îä ëîøå íàâèêå äà çíà¼ó øòà ¼å äðóãèìà íà¼áîšå.
Î ñâåìó ñå, ðîàöè, ìîæåìî äîãîâîðèòè. Ìàòåðè¼àëíî ñå ëàêî ìîæåìî ïîäåëèòè. Òó íàì ¼å è ïðèðîäà îëàêøàëà ïîñàî. Èïàê,
ìàëî åìî ñå íàìó÷èòè îêî äðóãèõ äåšåœà.
178
Âî¼âîàíè è Ñðáè¼àíöè
Êàêî åìî, íà ïðèìåð, äà îäâî¼èìî ìóäðîã Äîñèòå¼à îä œåãîâîã Ïîïå÷èòåšñòâà ïðîñâåòëåíè¼à è öðêâåíèõ äåëà? È êàêî äà ðàñòàâèìî Ñðïñêè ãðààíñêè çàêîíèê è òâîðöà ìó £îâàíà ÕàŸèà?
Øòà ¼å Ñòåðè¼à áåç Ñðïñêîã ëèöåóìà è Ëèöåóì áåç Ñòåðè¼å? Åâî
âàì íàòðàã óðà £àêøè ñà ñâå “Äåâî¼êîì ó ïëàâîì” àëè áåç Ñêàäàðëè¼å, à è “Âå÷å íà Ëèïàðó” áè òðåáàëî äà îñòàíå íàìà! Ñðåìöó
åìî áåç ïðîáëåìà èçäàòè âèçó êàä ãîä ïîæåëè äà ïîñåòè Çîíó Çàìôèðîâó è ãàçäà Èâêà ó Íèøó. Àëè ïîï èðà ó Ñðáè¼ó íå ìîæå, ïîøòî ãà ¼å ïîï Ñïèðà îáâèíóî êîä ïàòðè¼àðõà äà ïðàâè Âî¼âîàíñêó
ïðàâîñëàâíó öðêâó. Âóêà ÊàðàŸèà äà íàì èñïîðó÷èòå ïî ìåóíàðîäíî¼ ïîòåðíèöè çáîã òåøêå óâðåäå íàøåã êœàçà Ìèëîøà, êî¼ó ìó
¼å íàíåî ó ñâîì ÷óâåíîì Ïèñìó Êœàçó. Âî¼âîäà Ñòåâàí Øóïšèêàö
¼å âàøà óíóòðàøœà ñòâàð, êàî øòî ¼å Ãàðàøàíèí íàøà. Ïîçäðàâèåìî àêëàìàöè¼îì æåšó ¼îø ¼åäíîã âàøåã Àëåêñàíäðà Ïåòðîâèà
äà è îí ïîñòàíå Øàíäîð Ïåòåôè. Ïèíêè, êàä ãîä æåëè, ìîæå äà âèäè Òèòà. Òî ñó âàøå óíóòðàøœå ñòâàðè. “Êàä ñó Ñðåìöè êðåíóëè ñà
òå Ôðóøêå ãîðå è îäîøå çà Áîñíó òàìî äà ñå áîðå...” îâîã ïóòà ìîæå ñàìî ïðåêî Òîâàðíèêà è Îðàø¼à, ïà íà Áð÷êî. Ìè ñìî íåóòðàëíè. Çì༠£îâó £îâàíîâèà ñà æàšåœåì ïðåäà¼åìî âàìà. Ìèñëèìî,
ïàê, äà ñå äèïëîìàòñêè ìîæåìî íàãîäèòè îêî äàâàœà ïîëèòè÷êîã
àçèëà Ñâåòîçàðó Ìèëåòèó. Ìèðè Áàœàö åìî óçåòè äðæàâšàíñòâî
àëè åìî íîñòðèôèêîâàòè ñâå îöåíå êî¼å ¼å âàøèõ äâàäåñåòàê ïðîôåñîðà áåîãðàäñêîã Ïðàâíîã ôàêóëòåòà ó ïîñëåäœèõ äåñåò ãîäèíà
äàëî íàøèì ñòóäåíòèìà... è äà íå íàáðà¼àì äàšå. Ïàøó ó òóãó. £åð
ñâè ñìî ìè ðàñïåòè èçìåó ñèòíîäóø¼à ¼åäíèõ êî¼è òîëèêî ìàëî äà¼ó
è øèàðŸè¼ñêèõ ìàíèðà äðóãèõ, êî¼è áè ñâå äà óçìó. Ìàäà íèøòà íè¼å íè ¼åäíèõ íè äðóãèõ, âå ñàìî íàðîäíî.
Äðàãè Âî¼âîàíè,
Ïðåä âàìà ñòî¼è ãåãóëà, êîìå íè íà êð༠ïàìåòè íå äîëàçè ìèñàî äà âàì ñå îâäå èêàä ïî¼àâè íà òåíêó, òîïó èëè íà Øàðöó Êðàšåâèà Ìàðêà. Ñðáè¼àíàöà íåìî¼òå äà ñå áî¼èòå. Îíè ñâî¼ó êî÷îïåðíó
õðàáðîñò îñòàâšà¼ó óñíóëó ó äâàäåñåòîì âåêó, õîäà¼óè íà ïðñòèìà
êà ñâî¼î¼ ìóäðîñòè, êî¼à èõ òó íåãäå î÷åêó¼å.
Âè îäëó÷ó¼åòå!
Ìîæåòå äà îñòàíåòå êîëèêî õîåòå è ìè åìî âàì áèòè çàõâàëíè. Ìîæåòå äà îäåòå êàä ãîä õîåòå. Ðàäîâàåìî ñå ñà âàìà âàøî¼ Âî¼âîäèíè è œåíîì áîšèòêó.
Àêî èçàáåðåòå îâî äðóãî, óðàäèòå òî ãîñïîäñêè. Íåìî¼òå ñàìî äà èñïàäíå äà ñòå îä íàñ ïîáåãëè øòî ñìî âàì êîæó ãóëèëè ñà
ëåà. (Çàèñòà, èìà ëè îâäå ¼îø óâåê íåêîã íàèâíîã êî è äàíàñ âåðó¼å
äà óæà Ñðáè¼à íå ìîæå äà èçíåäðè ëåáàö çà ñâî¼èõ øåñò ìèëèîíà
179
Hereticus, 2/2007
Äå¼àí À. Ìèëè
“áàäàâàíà”?! È ïîñòî¼å ëè ¼îø áóäàëå ìåó íàìà, êî¼å ¼îø âåðó¼ó äà
Âî¼âîäèíó îä òóèíà ìîæå äà ñà÷óâà ¼åäèíî ñðáè¼àíñêè ïðàøèíàð è
ïðàíãè¼àø?!)
Àêî èçàáåðåòå îâî äðóãî, íåêà íå èñïàäíå äà ñòå íàñ îñòàâèëè
øòî ñå ëåòè êóïàìî ñâàêå ñóáîòå à çèìè ñâàêå äðóãå. Àêî èçàáåðåòå
îâî äðóãî, íåêà òî áóäå ñà äîáðèì ðàçëîãîì à íå ñàìî çáîã íàøèõ
äåìîäèðàíèõ øà¼êà÷à, êî¼å ñìî è ñàìè íåãäå çàòóðèëè.
Àêî èçaáåðåòå îâî äðóãî, ñòàâèòå ðàìïå àëè íå ðóøèòå ìîñòîâå, ìàêàð ñàìî äà íå áèñòå óâðåäèëè ñåíè ñâî¼èõ äàâíèõ ïðåäàêà
êî¼è ñó, êàä ìîñòîâà íè¼å áèëî, ïðåïëèâàâàëè Ñàâó è Äóíàâ ñà ëåâå
îáàëå íà äåñíó è ïîä òóèíñêèì êóðøóìèìà.
Àêî èçàáåðåòå îâî äðóãî, íåìî¼òå äà ñå èçíåíàäèòå êàä ñå ñðåòíåìî ó íåêîì ïîëóñóòåðåíó åâðîïñêå êóå íàðîäà!
(Àïëàóç ïóáëèêå)
***
Ó èñòîì âîçó ïðå ïåäåñåò è ïåò ãîäèíà, ñà ñâî¼èì òåê âåí÷àíèì ñóïðóãîì, íàëàçèëà ñå è äåäèíà íà¼ñòàðè¼à êè. Îíè ñó íàñòàâèëè ïóò. Œèõîâè ïîòîìöè ñàäà ñó ìåó îíèìà êî¼è íå âèäå Âî¼âîäèíó
ó îêâèðó Ñðáè¼å.
(Áåñåäà ¼å èçàçâàëà âåëèêó ïàæœó ïðèñóòíèõ. Íåêîëèöèíà œèõ òðàæèëà ¼å îä ãîâîðíèêà òåêñò áåñåäå. Äàî èì ¼å. Ó ïóáëèöè ¼å áèëî è óíèîíèñòà è àóòîíîìàøà. Ñóòðàäàí íà ëîêàëíîì ðàäè¼ó ïîâîäîì îâå áåñåäå
îðãàíèçîâàíà ¼å àíêåòà “Çà èëè ïðîòèâ Âî¼âîäèíå ó îêâèðó Ñðáè¼å”. Ïîáåäó ñó îäíåëè óíèîíèñòè. Ó ëîêàëíîì ëèñòó Êèêèíäñêå íîâèíå íîâèíàðêà Ìèšà Çåö îá¼àâèëà ¼å ñêðàåíó âåðçè¼ó áåñåäå, ñà ñâî¼èì âåîìà àôèðìàòèâíèì êîìåíòàðîì. Ãîäèíå 2007. Âî¼âîäèíà ¼å àóòîíîìíà ïîêðà¼èíà ó
ñàñòàâó íåçàâèñíå Ñðáè¼å.)
180
..............
DOSIJE
..............
IZGON NASTAVNIKA PRAVNOG FAKULTETA
U BEOGRADU 1998-2000.
Uvod
Postaju}i mo}no sredstvo u rukama volje za mo} Zakon o univerzitetu iz 1998. g. omogu}io je tada{njem re`imu da ukine autonomiju
univerziteta i nezavisnost nastavno-nau~nog rada, podre|uju}i sve to politi~kim kriterijumima. Univerzitet je dospeo pod tutorstvo vlasti, ~ime je
poni{teno samo bi}e univerziteta, njegovo zatiranje kao izraza slobodne
kriti~ke misli i stvarala{tva. Ovim “nepodno{ljivo nepravi~nim zakonom” nastavljena je u Srbiji kampanja zastra{ivanja i zloupotrebe prava
i parlamentarizma. On pripada velikoj hrpi birokratskih i autoritarnih
propisa Milo{evi}evog re`ima, koji ne vode ra~una ni o ustavu, ni o priznatim me|unarodnim dokumentima – a posebno ne o univerzitetskoj
tradiciji i standardima.
Zakon o univerzitetu iz 1998. godine je slika politi~kog re`ima koji ga je inaugurisao i vremena u kojem je nastao. On je bio mo}no sredstvo u rukama autisti~ne vlasti za sve ve}u (samo)izolaciju zemlje od
civilizovanog sveta i juristi~ka forma za politi~ku, kulturnu i moralnu
destrukciju univerziteta u Srbiji, koji su pretvoreni u otu`nu grobnicu
nau~no-istra`iva~ke i pedago{ke prakse. Zahvaljuju}i, izme|u ostalog,
tom zakonu, srpski univerzitet je postao socijalna institucija naglava~ke
obe{ena iznad politi~kog nasle|a, dru{tvene hipokrizije i rastrganog obrazovnog sistema.
Imaju}i to u vidu, redakcija Hereticusa rubriku “Dosije” posve}uje kontroverzama oko tada{njeg Zakona o univerzitetu i posledicama do
kojih je dovela njegova primena. Te`i{te je na zbivanjima na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Beogradu, u kojima se kao u `i`i ogledaju temeljni problemi vezani za odnos dru{tva, dr`ave i univerziteta u Srbiji.
Tada{nja dramati~na i umnogome tragi~na zbivanja vezana sa izgonom
nastavnika ovog fakulteta po osnovu Zakona o univerzitetu iz 1998, i
najnovije kontroverze oko interpretacije tih doga|aja, uzburkale su ponovo univerzitetsku javnost i povredile nezaceljene rane brojnih `rtava
represije, otkaza, suspenzija.
181
Hereticus, 2/2007
Bez ambicije da presu|ujemo ili name}emo svoja vi|enja tada{njih
kontroverzi i dana{njih interpretacija, odlu~ili smo da u ovom broju, koji
se bavi politi~kim ekstremizmom u Srbiji, predo~imo javnosti hronologiju zbivanja na Pravnom fakultetu u Beogradu 1998-2000. godine, baziranu na dokumentacionoj gra|i. Na`alost, prire|iva~u, uprkos pismenom
zahtevu i pozivu na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, nije omogu}en uvid u arhivu Fakulteta i kompletiranje dokumentacione gra|e o tom zbivanjima.
Namera nam je da sve strane koje su bile i ostale u sporu pustimo
da do|u do re~i, da oslu{nemo govor ~injenica i dokumenata, te da na osnovu toga omogu}imo sada{njim i budu}im generacijama studenata i nastavnika u Srbiji da bolje razumeju tada{nji “duh vremena”, da se suo~e
sa univerzitetskim segmentom zla na{e autoritarne pro{losti, da smognu
snage da to zlo savladaju da se ne bi ponovilo. Jer, autoritarna pro{lost
se mora savladati da ona ne bi vladala nama.
Celokupna gra|a je sistematizovana u {est odeljaka. Nakon hronologije otpora nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu Zakonu o univerzitetu iz 1998, slede stavovi nastavnika i Nastavno-nau~nog ve}a Fakulteta. U posebnim odeljcima su obra|eni primena Zakona i otklanjanje
njegovih posledica posle 5. oktobra 2000. godine. Na kraju su prikazane
razli~ite interpretacije i kontroverze koje su se pojavile poslednjih godina o zbivanjima na Pravnom fakultetu u Beogradu 1998-2000. godine.
Nastoja}emo da na slu~aju Pravnog fakulteta uka`emo na: 1) pravnu neutemeljenost Zakona o univerzitetu iz 1998, 2) samovolju tada{nje
vlasti koja se sprovodila preko dekana-namesnika, 3) dru{tveni smisao i
posledice primene Zakona o univerzitetu iz 1998, 4) ulogu i delovanje
pojedinih aktera na Pravnom fakultetu, posebno eksponenata i beneficijara tada{njeg autoritarnog re`ima, 5) te{ko}e i prepreke na putu formiranja autonomnog i slobodnog univerziteta u Srbiji, i 6) neophodnost savladavanja na{e autoritarne pro{losti.
Jednom re~ju, na{ cilj je da putem objavljivanja konkretne gra|e,
dokumenata i razli~itih vi|enja i interperetacija, uka`emo na bitne karakteristike destrukcije i krize univerziteta u Srbiji, ~ije determinante deluju
i danas, te da se, u tom kontekstu, nazna~e (ne)mogu}nosti za uspostavljanje autonomije univerziteta i za ostvarivanje slobode nau~nog i umetni~kog stvarala{tva. Nadamo se da se zlo autoritarne pro{losti Srbije,
koja je krajem pro{le decenije na na{em univerzitetu postala tada{njost,
sada ne}e povampiriti i postati nova sada{njost.
J.T.
182
Jovica Trkulja
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
DESTRUKCIJA UNIVERZITETA U SRBIJI*
Uvod
Pobedonosni pohod aktuelne vlasti u Srbiji protiv univerziteta tokom
poslednje decenije kulminirao je dono{enjem Zakona o univerzitetu 26. maja
1998. godine.1 Postaju}i mo}no sredstvo u rukama volje za mo}, taj zakon je
omogu}io ovda{njoj vlasti da ukine univerzitetu razne aspekte i uslove autonomije, samouprave, slobode nau~nog, istra`iva~kog i nastavnog rada. Univerzitet je dospeo pod tutorstvo vlasti. Njegovi nastavnici pretvoreni su u ~inovnike
dr`ave, a dekani i rektori u vazale politi~kih mo}nika.
Zakon o univerzitetu grubo naru{ava i ukida statusnu i personalnu autonomiju univerziteta, ustavom garantovanu slobodu nau~nog i umetni~kog
stvarala{tva i prava zaposlenih na autonomno odlu~ivanje o izboru ~lanova radnog kolektiva fakulteta, dekana fakulteta i rektora univerziteta. Osim toga,
ovaj zakon u odnosu na radnopravni status zaposlenih profesora ima povratno
dejstvo, {to je u suprotnosti sa Ustavom. Najzad, on je u suprotnosti i sa op{teprihva}enim standardima me|unarodnog prava u oblasti akademskih prava i
sloboda.
Velike kontroverze oko Zakona o univerzitetu – od na~ina njegovog dono{enja pa sve do raznih posledica u vidu unutaruniverzitetskih sukoba, otkaza,
otpu{tanja, suspenzija itd. – jasno su ukazali na dubinu i sveobuhvatnost krize
univerziteta i na autoritarnu vlast kao klju~nu determinantu te krize. Univerzitet u Srbiji je kao nikada u svojoj istoriji podvrgnut dr`avnoj samovolji, li{en
svojstva pravnog lica. Umesto autonomije i slobode rada i stvarala{tva, uvedeni
su mehanizmi direktnog uticaja dr`avne vlasti na nau~ni, istra`iva~ki i nastavni
rad na univerzitetu.
Bez obzira na sve kontroverze i konfuzije, univerzitet je postao izo{treno so~ivo u kojem se sabiraju brojna protivre~ja i pitanja od dalekose`nog zna~aja za ishod procesa modernizacije i demokratizacije u Srbiji. Stoga }u u ovom
radu, kao prilog raspravi o odnosu politike i prava, nastojati da Zakon o univerzitetu prika`em kao: 1) novi beo~ug u dugom lancu antiintelektualizma u
Srbiji; 2) sredstvo u rukama volje za mo} kojim se vr{i podvla{}ivanje i pravna
destrukcija univerziteta; i 3) oblik samoporobljavanja i autokompromitacije univerziteta.
*
1
Tekst je napisan septembra 1999. Pripremni odbor stru~ne rasprave “Univerzitet
izme|u pada i nade” prihvatio je tekst za jedan od uvodnih referata. Rasprava je
odr`ana 14. juna 2000. godine u Beogradu, u organizaciji Centra za unapre|ivanje
pravnih studija u Beogradu i Alternativne akademske obrazovne mre`e. Referati i
diskusija sa ove rasprave nisu objavljeni.
Zakon o univerzitetu, “Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 20/1998.
183
Hereticus, 2/2007
Jovica Trkulja
Usud antiintelektualizma
Zakon o univerzitetu iz 1998. je beo~ug u lancu sli~nih, kako pro{lih tako
i budu}ih, ratni~kih pohoda na sto`ere institucija kulture u Srbiji, novo svedo~anstvo o usudu antiintelektualizma na ovim prostorima. Tu se suo~avamo sa
velikom hipotekom na{e tradicije, koju }e intelektualci jo{ dugo nositi kao krst.
Re~ je o intelektualnom ostrakizmu, nepoverenju i najgorem odnosu Srba prema svojim najumnijim ljudima. Nisu li Vuk, Slobodan Jovanovi}, Crnjanski i
mnogi drugi ve}i deo svog `ivota proveli u tu|ini, jer se pokazalo da je lak{e sticati priznanja i slavu u svetu nego u svojoj zemlji? Nije li ta sudbina ostala od
Vuka Karad`i}a do Mihaila \uri}a i desetine hiljada stru~njaka koji odba~eni
napu{taju Srbiju i afirmaciju do`ivljavaju u belom svetu? Oholi vlastodr{ci u
Srbiji su vazda nastojali da kazne i proteraju autonomne kriti~ke intelektualce,
jer “u~eni ljudi bune podi`u protiv svog praviteljstva”.2 Nakon Drugog svetskog rata na ovaj ostrakizam “nakalemio” se bolj{evi~ki antiintelektualizam s
partijom kao kolektivnim intelektualcem i strahom, odbojno{}u, ~ak i mr`njom
prema autonomnim intelektualcima. [tavi{e, jugoslovenski vlastodr{ci su Staljinovu taktiku prema intelektualcima (“Omasovi ih da bi ih ponizio”) doveli
do apsurda, tako da je aforisti~ar Vib 70-tih godina lucidno primetio: “Uskoro
}e u ovoj zemlji biti vi{e doktora nauka nego pismenih ljudi”.
Tako je formirana armija politikantske, lakejske inteligencije. Najzad, u
poslednjoj deceniji desilo nam se najgore: izdaja i autokompromitacija intelektualaca koji su svojim politi~kim anga`ovanjem snabdeli politi~ke strasti i nacionalne sukobe moralnim i intelektualnim autoritetom.
Na talasu ovog antiintelektualizma otisnulo se u svet u protekloj deceniji stotine hiljada mladih i obrazovanih ljudi, me|u njima niz vrhunskih stru~njaka i umetnika, koji afirmaciju do`ivljavaju daleko od svoje zemlje. Za njima je
ostala praznina koju naj~e{}e popunjavaju mediokriteti i duhovni pigmeji. Mnogi su skloni da razloge nacionalne golgote i politi~kog sunovrata Srba u protekloj deceniji vide upravo u ovom egzodusu i ostrakizmu najumnijih i najvitalnijih snaga srpskog naroda. Stoga je krajnje vreme da se Srbi zamisle nad svojim
antiintelektualizmom. Jer, ako je temelj srednjovekovnog dru{tva bila zemlja,
novovekovnog kapital-vrednost, izvesno je da }e temelj dru{tva XXI veka biti
znanje. Sa ovakvim odnosom prema vlastitoj pameti, antiintelektualizmom –
srpski narod u tom veku ne o~ekuje ni{ta dobro.
Podvla{}ivanje univerziteta
Pojavne manifestacije antiintelektualizma u savremenoj Srbiji su razli~ite: od enormnog devalviranja intelektualnog rada i usluga do povremenih udara centara politi~ke mo}i po autonomnoj inteligenciji i hramovima kulture. Novi Zakon o univerzitetu je samo kruna tog antiintelektualizma. Zapravo, to je
zakon protiv univerziteta jer je usmeren na zatiranje same ideje univerziteta i
poni{tavanje njegovog bi}a. U dosada{njoj istoriji srpskog zakonodavstva o univerzitetu, po~ev od osnivanja Beogradskog univerziteta 1905. godine, nije donet
2
184
Vuk Stefanovi} Karad`i}, “Komentar k pismu mome, pisanom Milo{u Obrenovi}u,
12. aprila 1832. godine”, Dela, istorijski spisi, (Priredio Radovan Samard`i}), Prosveta, Beograd, 1968, str. 243-244.
Destrukcija univerziteta u Srbiji
zakon o univerzitetu sa toliko nedopustivih proceduralnih i sadr`inskih mana,
sa toliko restriktivnih i represivnih odredbi.3
Zakon je pripreman u tajnosti, bez znanja i saradnje relevantnih nau~noistra`iva~kih i obrazovnih ustanova Srbije, ignorisanjem i nipoda{tavanjem kako srpske univerzitetske tradicije tako i me|unarodno prihva}enih standarda o
akademskoj autonomiji. Najuglednije i najvi{e nau~ne ustanove u Srbiji (SANU, Beogradski univerzitet i sl.) nisu bile u prilici da se izjasne o tekstu ovog
Zakona. [tavi{e, njihov predlog da se ovaj Zakon, dok je bio u tekstu Predloga,
povu~e iz procedure, nije prihva}en. Nacrt Zakona je dospeo u javnost po~etkom maja 1998. godine. Javna rasprava o njemu trajala je svega dvadesetak
dana. Zakon je donela Narodna skup{tina Srbije 26. maja 1998. godine. Tom
prilikom usvojeni su amandmani koji se odnose na liberalizaciju re`ima studija. Time je otpao va`an legitimacijski osnov za dono{enje ovog Zakona, tj. “pobolj{anje efikasnosti studija”, jer je Vlada odustala od predloga kojim se poo{trava re`im studija.4 Na drugoj strani, prihva}en je amandman kojim se uvodi
pravilo da su zaposleni na univerzitetu u obavezi da potpi{u ugovor o radu (~l.
165), kao i druge odredbe kojima se podsti~e podani~ka poslu{nost, politi~ka
servilnost i sputava sloboda duha i stvarala{tva.
Uprkos ozbiljnim primedbama i kritici od strane najuglednijih institucija i pojedinaca u zemlji, uprkos neodr`ivom legitimacijskom osnovu i zanatskoj
nesolidnosti, uprkos manjkavostima formalnopravne i procesne prirode – Zakon o univerzitetu je stupio na snagu 4. juna 1998. godine kao jo{ jedan u nizu
nametnutih akata neumne vlasti. On autonomiju univerziteta zamenjuje “prinudnom upravom”, slobodu – pokorno{}u i podani{tvom, stvarala{tvo – politi~kom sku~eno{}u.5
Autonomija univerziteta je civilizacijski, stale{ki, profesionalni, pravni i
politi~ki princip koji je op{teprihva}en u novovekovnom dru{tvu kao jedan od
temelja moderne civilizacije. “Univerziteti su autonomne institucije koje stvaraju, procenjuju i zave{tavaju kulturu i duhovnost jednog naroda. Za to je neophodna moralna i intelektualna nezavisnost od politi~kih autoriteta i ekonomske mo}i.”6 Rezolucija UNESCO-a je jo{ preciznija: “Autonomija je institucionalni oblik akademske slobode i nu`an preduslov garantovanja odgovaraju}eg
obavljanja funkcija poverenih visoko{kolskom nastavnom osoblju i institucijama. Dr`ave ~lanice imaju obavezu da za{tite visoko{kolske institucije od pretnji njihovoj autonomiji bez obzira odakle one dolazile.”
3
4
5
6
Up. Dejan Popovi}, “Povodom Predloga Zakona o univerzitetu”, Nova srpska politi~ka misao, posebno izdanje Univerzitet u Srbiji, Beograd, br. 1/1999, str. 57-61. Sreten Vujovi}, “Nametnut nam je najreakcionarniji zakon u istoriji srpskog univerziteta”, Danas, 9. 11. 1998.
Up. Vesna Raki}-Vodineli}, “Pravni zna~aj i mogu}e posledice primene novog Zakona o univerzitetu”, Nova srpska politi~ka misao, op. cit., str. 187-202.
Up. Zoran Ivo{evi}, “Turbo-folk u visokom {kolstvu”, Na{a Nedeljna borba, 27-28.
06. 1998., str. XV, Ilija Vuja~i}, “Tako su nestali dostojanstvo i autonomija...”, Na{a
borba, 19. 05. 1998. g.
Magna Charta evropskih univerziteta, Bolonja, 18. 09. 1988.
185
Hereticus, 2/2007
Jovica Trkulja
Tvorci i apologete novog Zakona o univerzitetu nisu spremni da otvoreno pogaze ove op{teprihva}ene standarde o autonomiji i slobodi univerziteta.
Stoga se oni upinju da doka`u da je ovaj Zakon: 1) izmenio samo re`im upravljanja univerzitetom, ali da se njime ne naru{ava autonomija visokog {kolstva,
niti se zadire u slobodu nau~nog rada i re`ima studija; 2) omogu}io etatizaciju
univerziteta tako {to su uvedene odre|ene ingerencije, ali i odgovornosti dr`ave u odnosu na univerzitet; i 3) stvorio uslove za depolitizaciju univerziteta, tj.
za proterivanje stranaka i politike sa univerziteta.7
Ovi argumenti su izraz svojevrsnog cinizma i hipokrizije. U~e{}e nastavnika i saradnika u upravljanju univerzitetom i fakultetima nije samo ograni~eno, ve} je sasvim ukinuto. Umesto tzv. etatizacije i depolitizacije univerziteta, dobili smo njegovo podvo|enje pod trenutnu vlast. To je izri~ito predvi|eno
~l. 123. ovog Zakona, po kojem rektora i dekana imenuje i razre{ava osniva~,
tj. vlada. Ako, pak, rektore i dekane postavlja vlada, bez ikakvog u~e{}a zaposlenih, prvenstveno prema politi~kim kriterijumima, ili prema kriterijumima
potpune lojalnosti aktuelnoj vlasti, a da dekani “uzimaju pod svoje” nastavnike
i saradnike – jasno je da se moderni princip autonomije i slobode univerziteta
zamenjuje predmodernim principima vazala i sizerena. Naime, po ovom Zakonu nastavnici i saradnici su vazali dekana, dekani i rektori su vazali vlade odn.
vladaju}e partije, koja se u krajnjoj liniji javlja kao pravi gospodar univerziteta.
Me|utim, ukoliko se sada{nja vlast promeni, sasvim je izvesno da }e nova vlast
smeniti dekane i rektore koje je imenovala prethodna vlast i postaviti nove, koji }e njoj vi{e odgovarati. Time su {iroko otvorena vrata politici, politi~kom samovla{}u i kombinatorici na univerzitetu.8
Pravna destrukcija univerziteta
Novim zakonskim re{enjima vr{i se otvoreno i bezo~no pot~injavanje
univerziteta vlasti, stvara se veoma {irok prostor za politi~ko arbitriranje, ~ak i
za udaljavanje s fakulteta nastavnika i saradnika koji su politi~ki nepodobni.
Ovaj Zakon se nadovezuje na prethodni Zakon o univerzitetu iz 1992. godine i
njime se ukida delimi~na autonomija univerziteta izborena u komunisti~kom
periodu.
^lan 165. i sli~ne odredbe ovog Zakona koje zahtevaju potpisivanje akta lojalnosti, predstavljaju pravnu grotesku i vre|aju profesionalni moral i ljudsko dostojanstvo. Te odredbe i retroaktivnost koju one podrazumevaju u suprotnosti su s osnovnim principima pravne dr`ave i Ustava Republike Srbije. U
tekstu Zakona susre}emo se sa normama koje su li{ene pravne kulture i koje
su manjkave u pravno-tehni~kom smislu.9 To su norme koje predstavljaju pra7
8
9
186
Up. Ratko Markovi}, Milovan Boji} i Vojislav [e{elj, “Kome je do politike neka osniva stranku”, Velika Srbija, specijalno izdanje, Beograd, juna 1988. Drago{ Kalaji}, “Zakon o univerzitetu otvara put istinskoj eliti”, Nedeljni Glas, 18. 11. 1998.
Up. Danilo Basta,“Slobodan univerzitet u demokratskoj Srbiji”, Knji`evne novine,
Beograd, decembar 1998, str. 1. Du{an Batakovi}, “Sunovrat srpske elite”. Nova
srpska politi~ka misao, op. cit., str. 139-144.
Up. Vladimir Vodineli}, “Serbia without University – Legal Consequences of the
1998 University Act”, Sociologija, Vol. XL, No 4, Belgrade 1998.
Destrukcija univerziteta u Srbiji
vnu destrukciju univerziteta na vi{e na~ina: 1) tako {to su neprimerene stvarnosti, jer su anahrone i suprotne univerzitetskim standardima; 2) {to osuje}uju
ono {to proklamuju; 3) {to onima koji ih primenjuju, posebno dekanima i upravnim odborima, daju {iroka ovla{}enja; 4) {to ozakonjuju va`enje neprava; 5) {to
su protivre~ne i nejasne; 6) {to su neodre|ene i nelogi~ne itd.
Nastao kao normativni rezultat autoritarnog re`ima, Zakon o univerzitetu paradigmati~no razotkriva instrumentalizaciju jednog pravnog akta u obezbe|enju autoritarnih zahteva politi~kog realiteta. On pati od bolesti tipi~ne za
srpsku legislativu i njene proizvode – od disproporcije izme|u liberalno-demokratske forme i autoritarno-represivne sadr`ine. Zakon o univerzitetu ima pojavni oblik liberalnog ure|enja univerziteta, kakvo je izraz op{tih (i ideolo{kih)
potreba, mada ne i politi~kog realiteta; istovremeno on sadr`i prikrivene oblike
represije, koja je izraz politi~kog realiteta, tj. potrebe da se univerzitet disciplinuje i marginalizuje. Tako dolazimo u situaciju u kojoj se ovaj Zakon belodano
prikazuje kao simulovana norma koja sadr`i privid prava i istinu o izopa~enoj
(pravnoj) stvarnosti.
Dakle, re~ je o lo{em, represivnom i retrogradnom zakonu koji ukidaju}i poslednje garantije akademskih sloboda i autonomija nauke, negira univerzitet kao mesto slobodnog istra`ivanja, obrazovanja i stvarala{tva. Usvajanje i
primena ovog kobnog Zakona predstavlja svojevrsni atak na univerzitete u Srbiji, njihov najdublji i najve}i pad. Sa izuzetkom nema~kog re`ima iz 30-tih godina, nijedna evropska vlada u XX veku nije nametnula toliko nepoverenje u
univerzitetski kadar i njegovu sposobnost da u procesu univerzitetske samouprave brine o svom interesu, kakvo je izra`eno u ovom Zakonu.10 Njegovim
stupanjem na snagu otpo~elo je poni{tavanje same ideje i smisla universitasa.
Od univerziteta }e ostati samo ime i forma. Nova stranica na{eg akademskog
`ivota bi}e obeshrabruju}e ru`na i tragi~na. Represija i sli~na doga|anja na pojedinim fakultetima (Pravnom, Filolo{kom, Elektrotehni~kom) su tek prvi redovi na toj mra~noj stranici.11
Me|utim, podr{ka otpu{tenim i ka`njenim profesorima Univerziteta je
izostala, kako od strane studenata tako i od strane kolega. Najve}i broj nastavnika i saradnika univerziteta u Srbiji ostao je pasivan pred ~injenicom razaranja univerziteta i izgona nastavnika sa fakulteta iz vanuniverzitetskih razloga.
[tavi{e, Zakon o univerzitetu “do{ao je kao dar s neba da prikrije svu bedu
realnog stanja univerziteta”.12 A brojna armija univerzitetskih ketmana i kameleona odli~no pliva u ovim uslovima. Oni }e kao “nema ve}ina” koja je pre`ivela sve hirove i zapovesti prethodnih (ne samo komunisti~kih) re`ima, nesumnjivo pre`iveti i sada{nje vlastodr{ce, ovu i sli~ne elementarne nepogode na
univerzitetu.13
Otkazi i ka`njavanje nastavnika na Pravnom, Filolo{kom, Elektrotehni~kom i drugim fakultetima predstavljaju pogubne, ali o~ekivane rezultate novog
10
11
12
13
Up. “[ta se zbiva na univerzitetu”, Republika, Beograd, br. 197, 16-30. 09. 1998.
“The University Act and University of Belgrade”, Sociologija, op. cit. pp. 481-576.
Bo`idar Jak{i}, “Spolja{nje i unutra{nje razaranje univerziteta” Republika, br. 208209, Beograd, 1-31. 03. 1999.
Isto.
187
Hereticus, 2/2007
Jovica Trkulja
Zakona o katastrofalnom i bolesnom stanju univerziteta. Da je Srbija imala pravi univerzitet, a ne univerzitet u profesionalnom i moralnom posrnu}u, da stanje na univerzitetu nije ve} bilo katastrofalno, takav zakon ne bi bio mogu}.14
Izgon nastavnika Pravnog fakulteta
Kada je Zakon o univerzitetu stupio na snagu 4. juna 1998. godine, {esnaest nastavnika je potpisalo izjavu da ne}e zaklju~iti ugovor o radu predvi|en
~l. 165 Zakona.15 Poslednjeg dana avgusta dekan Fakulteta je doneo odluku o
reizboru profesora Vladimira Vodineli}a u vi{e zvanje, ~ime je on, kao prva `rtva primene novog zakona, udaljen sa fakulteta.16 U znak protesta protiv takve
odluke, 15 profesora je obustavilo sve aktivnosti u nastavi.17 Sredinom septembra troje nastavnika je dobilo otkaze (prof. dr Dragoljub Popovi}, prof. dr Dragor Hiber i doc. Mirjana Stefanovski) zbog neopravdanog izostajanja s posla
pet uzastopnih dana.18 Krajem septembra dekan je doneo re{enje o suspenziji
deset profesora.19 Nakon toga, profesorima u protestu pridru`ili su se i doc. dr
14
15
16
17
18
19
188
Up. Stanko Pihler, “Ravnodu{nost puka nezrelog i otupelog”, Nova srpska politi~ka misao, op. cit., str. 119-120.
“Po{to na{ fakultet nije smogao snage da stupi u {trajk povodom Zakona o univerzitetu od 26. maja 1998. godine, nama, dolepotpisanim nastavnicima, nije preostalo ni{ta drugo nego da izjavimo da ne}emo zaklju~iti ugovor o radu predvi|en ~lanom 165. toga Zakona. Takva izjava o lojalnosti od nas se ne mo`e o~ekivati i mi
je ve} sada s gnu{anjem odbijamo. Za posledice koje mogu da nastupe zbog takvog
na{eg stava, unapred }emo, u svakom pogledu, smatrati odgovornim budu}eg dekana – namesnika i tvorce samog i izopa~enog Zakona od 26. maja. Isto tako, smatra}emo ih odgovornim i ako bilo ko od onih koji su sada zaposleni na na{em Fakultetu bude sa njega uklonjen po novom Zakonu o univerzitetu”. Izjavu potpisali:
dr Danilo Basta, red. profesor; dr Mirjana Stefanovski, docent; dr Vesna Raki}Vodineli}, vanredni profesor, dr Miroljub Labus, red. profesor; dr Ga{o Kne`evi},
vanredni profesor; dr Kosta ^avo{ki, redovni profesor, dr Jovica Trkulja, red. profesor, dr Dragor Hiber, vanredni profesor; dr Vojin Dimitrijevi}, redovni profesor;
dr Mirjana Todorovi}, red. profesor; dr Dragoljub Popovi}, red. profesor; dr Vladimir Vodineli}, vanredni profesor; dr Radmila Vasi}, vanredni profesor; dr Dragica Vujadinovi}-Milinkovi}, vanredni profesor; dr Slobodanka Nedovi}, docent i
dr Aleksandra Jovanovi}, docent.
Dekan je doneo odluku da se konkurs za izbor prof. dr Vladimira Vodineli}a u zvanje redovnog profesora “okon~a tako {to se ne vr{i izbor i raspisuje se novi konkurs”. Dekan je doneo i re{enje dr Vladimiru Vodineli}u, vanrednom profesoru, o
prestanku radnog odnosa zbog okon~anja konkursa odlukom o neizboru (Re{enje
02-broj: 3145, od 31. 08. 1998.).
U tom smislu upu}ena su pisma dekanu Anti}u, svim nastavnicima i saradnicima
Pravnog fakulteta u Beogradu, studentima i javnosti. Pisma su potpisali svi potpisnici izjave od 4. juna, sem otpu{tenog profesora Vodineli}a.
16. 09. 1998. godine dvanaestoro profesora Pravnog fakulteta u {trajku uputilo je
pismo dekanu u kojem protestuju protiv njegovih nezakonitih odluka o otkazima
profesorima Popovi}u, Hiberu i Stefanovskoj. Istovremeno su ga obavestili da se
oni ne}e vratiti svojim nastavnim obavezama dok on ne stavi van snage nezakonita re{enja o otkazima.
28.09.1998. godine Dekan je doneo re{enje o suspenziji (udaljavanju sa rada do kona~ne odluke o njihovoj disciplinskoj odgovornosti) profesorima: K. ^avo{kom,
Destrukcija univerziteta u Srbiji
Olga Popovi}-Obradovi} i asistenti mr Goran Svilanovi} i mr Milica Delevi}\ilas. Uskoro su uru~eni otkazi i prof. dr Vesni Raki}-Vodineli} i mr Goranu
Svilanovi}u, a potom i Milici Delevi}-\ilas.20
Poku{aj nastavnika u protestu da dekana odvrate od nerazumnog kr{enja zakona i pogubnih poteza, te da se, eventualno, putem kompromisa prona|e izlaz iz te{ke situacije – nisu urodili plodom, naprotiv, dekan je novim suspenzijama i selektivnim kaznama nastavnika pokazao isklju~ivost i samovolju u
obavljanju svoje odgovorne funkcije.
Budu}i da su ovim otkazima ugro`ene osnove njihove profesije, nastavnici u protestu doneli su odluku da nastave sa obustavom rada sve dotle dok
se otpu{tene kolege ne vrate na posao a ostalima ukine suspenzija. Oni su posebno upozorili na naru{avanje osnovnih principa studija na Fakultetu, bez kojih predavanja studentima o pravu i pravdi gube smisao. Otkazi i suspenzije
kolega samo ilustruju ugro`enost tih principa, ugro`enost samog bi}a univerziteta. Otuda ti otkazi i suspenzije nisu samo fakultetska stvar i ne ti~u se samo
Pravnog fakulteta. Oni }e posredno uticati na sudbinu niza generacija studenata, na budu}nost Pravnog fakulteta i univerziteta u celini.21
Sa Pravnog fakulteta je, pozivaju}i se na novi Zakon o univerzitetu, za
samo tri meseca, u periodu od septembra do decembra 1998. godine, odstranjeno sedam profesora i saradnika, a protiv dvostruko ve}eg broja izre~ene su
razli~ite kaznene mere – od suspenzija do nov~anih sankcija. Ukratko, gotovo
jedna ~etvrtina zaposlenih u nastavi na beogradskom Pravnom fakultetu postalo je `rtvom kaznene politike na ovom fakultetu, pri ~emu se krug ka`njenih iz
dana u dan {iri. U kom pravcu, u kojoj formi i kojim intenzitetom }e se dalje
sprovoditi kaznena politika prema profesorima ovog Fakulteta, ostaje da se vidi. Izvesno je jedino to da nema nagove{taja da }e se ona zaustaviti i da postoji ozbiljna opasnost da }e zbog nje do}i do razaranja Pravnog fakulteta kao institucije. Zloupotreba ovla{}enja i {teta koja se njome nanosi Fakultetu, bez
presedana je u gotovo sto {ezdeset godina dugoj istoriji Pravnog fakulteta. Stoga su nastavnici u protestu u svom poslednjem apelu javnosti poru~ili: “Pozivamo dekana da se presabere i da na dobrobit Pravnog fakulteta smogne snage
i na|e na~ina da se svi otpu{teni nastavnici i saradnici {to pre vrate na Fakultet
i preuzmu svoje nastavne obaveze. Apelujemo na naj{iru javnost, na uspavane
savesti, na nadle`nog ministra i sada{njeg rektora da se duboko zamisle nad
20
21
V. Dimitrijevi}u, A. Jovanovi}u, G. Kne`evi}, S. Nedovi}, V. Raki}-Vodineli}, M.
Todorovi}, J. Trkulji, R. Vasi} i D. Vujadinovi}-Milinkovi}. Dva dana kasnije Dekan je uru~io re{enje dr Vojinu Dimitrijevi}u, redovnom profesoru, o penzionisanju, tj. prestanku radnog odnosa po sili zakona.
Organ za vo|enje disciplinskog postupka protiv prof. dr Vesne Raki}-Vodineli} doneo je odluku o izricanju disciplinske kazne prestanka radnog odnosa 12. 11. 1998.
godine. Re{enje o otkazu asistentu mr Goranu Svilanovi}u uru~eno je 26.12. 1998.
godine.
Sadr`ina pisama nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu u protestu objavljena je
u Knji`evnim novinama, Beograd, decembar 1998. i u Novoj srpskoj politi~koj misli, op. cit., str 236-245.
189
Hereticus, 2/2007
Jovica Trkulja
o~iglednim razaranjem Pravnog fakulteta u Beogradu. Tom opakom i neodgovornom naru{avanju jedne stare {kole kona~no se mora stati na put.”22
Doga|aji na Pravnom fakultetu predstavljaju pogubne, ali o~ekivane
rezultate novog Zakona o univerzitetu. Budu}i da se kaznena politika na univerzitetu nastavlja, nastavnici Pravnog fakulteta u protestu na{li su se pred dilemom: da li da nastave sa bojkotom nastave i svi dobiju otkaze, ili da se vrate
nastavnim obavezama i, koriste}i legalne forme unutar Fakulteta – nastave borbu za vra}anje otpu{tenih kolega, kao i protiv novih izgona. Ve}ina nastavnika
je donela odluku o vra}anju u nastavu po~ev od januarskog ispitnog roka. Ostali su se vratili svojim nastavnim obavezama nakon napada NATO na SR Jugoslaviju 24. marta 1999. godine.
Samoporobljavanje univerziteta
Uprkos ovim pora`avaju}im ~injenicama i o~iglednoj pravnoj destrukciji univerziteta koja je na delu, reakcija i otpor relevantnih dru{tveno-politi~kih
i kulturnih ~inilaca su izostali. Politi~ke stranke koje su se vi{e puta vra}ale iz
politi~ke kome zahvaljuju}i sve`oj (studentskoj) krvi sa univerziteta, sada su
univerzitet pustile niz vodu. Da ne pominjem SANU, SPC i ostale kulturne i
politi~ke institucije koje su ostale po strani. Ipak, najvi{e zabrinjava, obeshrabruje i obespokojava lakejska reakcija nastavnika univerziteta, koja se pretvorila u farsu spasavanja tzv. profesorskih privilegija. Strah od otpu{tanja s posla
profesora-~inovnika dr`ave, prevagnuo je nad potrebom da se brane profesionalni status, sloboda i nezavisnost univerziteta. Ne mali broj nastavnika i saradnika otvoreno ili pre}utno u~estvuje u ovom ataku na univerzitet, tako da se
mo`e govoriti o samoporobljavanju univerziteta. Beogradski univerzitet, ~ija je
povest duga, bogata i tegobna, ovoga puta pao je na ispitu. On nije smogao snage da se odupre ovom drasti~nom ograni~avanju univerzitetske autonomije i
obesmi{ljavanju univerzitetskog poziva.23
Otuda su nastavnici univerziteta umnogome zaslu`ili ovakav Zakon, jer
se nisu suprotstavili totalitarizaciji dru{tva, koje se de{avalo u Srbiji u protekloj
deceniji. [tavi{e, mnogi su u tome aktivno u~estvovali. Ne zaboravimo da je veliki deo profesora univerziteta i vode}ih srpskih intelektualaca u{ao u politiku
i aktivno se anga`ovao: kao lideri vode}ih politi~kih stranaka, kao intelektualni vazali politi~kih mo}nika, kao ketmani i politi~ki kameleoni, i kao pri{ipetlje raznih fondova i fondacija. Ulaze}i u politi~ku arenu i anga`uju}i se na ovaj
na~in, oni su sagoreli kao nau~nici i istra`iva~i, a potom potro{ili ionako skroman kredit inteligencije u Srbiji. Na taj na~in oni su pre novog Zakona o univerzitetu zadali te`ak udarac autonomiji univerziteta, dovode}i u pitanje mogu}nost opstanka autonomnih intelektualaca, koji su daleko od politi~ke arene
nastojali da se bave svojom strukom i naukom.
22
23
190
“Apel javnosti” nastavnika Pravnog fakulteta u protestu od 28. 12. 1998. godine povodom otkaza mr Goranu Svilanovi}u, asistentu na predmetu gra|ansko procesno
pravo.
Up. Danilo Basta, “Slobodan univerzitet u demokratskoj Srbiji”, op. cit., str. 1. \or|e Vukadinovi}, “Za{to je univerzitet pao tako lako”, Nova srpska politi~ka misao,
op. cit., str. 145-148.
Destrukcija univerziteta u Srbiji
Iz tih razloga ne treba imati iluzije da protesti studenata i malobrojnih
nastavnika na pojedinim fakultetima mogu biti odbrana od ratni~kih pohoda na
univerzitet i druge institucije kulture, jo{ manje da se mogu odupreti o{trici ostrakizma u Srbiji. Ipak, ti otpori imaju {iri dru{tveni zna~aj. Prvo, oni su izraz
te`nje da se osna`i etos po{tovanja i odgovornosti za srpsku kulturu i njene hramove. Drugo, oni su nagove{taj da }e Srbija ipak imati moderan, slobodan i autonoman univerzitet. Najzad, tre}e, oni su svojevrsni dokaz da je prisustvo intelektualaca u modernom polisu klju~ demokratije, te da bi rasulo intelektualnog
habitusa imalo kobne posledice za razvoj ljudske civilizacije. Uostalom, srpska
istorija jasno ukazuje da je udar po hramovima kulture i njenim protagonistima, bio nagove{taj velikih nesre}a.
Zaklju~ak
Zakon o univerzitetu Srbije (1998) je svojevrsni atak na univerzitet, jer
je ugrozio samo bi}e univerziteta: samoupravu u univerzitetskim stvarima, autonomiju spram dr`ave i slobodu nau~no-istra`iva~kog i nastavnog rada. Ispod
zakonskog simulakruma slobodnog univerziteta krije se izobli~enje njegove prirode i destrukcija njegovog bi}a.
Zakon o univerzitetu u suprotnosti je sa op{teprihva}enim standardima
u oblasti akademskih sloboda i sa me|unarodnim obavezama zemlje, posebno
prema Me|unarodnom paktu o gra|anskim pravima. Istovremeno, on je u suprotnosti sa ustavom i drugim zakonima va`e}eg pravnog poretka. Ovakva ocena Zakona o univerzitetu, kao i mane koje su do{le do izra`aja u nizu slu~ajeva
na Beogradskom univerzitetu, dovele su do o{trih kritika u javnosti i do podno{enja brojnih inicijativa za ocenu ustavnosti zakona pred Ustavnim sudom.
Dakle, u dugoj povesti univerziteta u Srbiji ovo je jedan od najrestriktivnijih, najnazadnijih i najpogubnijih zakona o univerzitetu. On predstavlja korak
nazad u izgradnji pravne dr`ave i vladavine prava u na{oj zemlji. Brojne slabosti, nejasno}e i nepravilnosti u primeni ovog zakona ukazuju na intencije vladaju}eg establi{menta da ograni~i i prakti~no ukine autonomiju univerziteta i
slobodu stvarala{tva.
Sa ovakvim Zakonom o univerzitetu u jednoj ruci i sa, po sadr`aju, smislu i doma{aju sli~nim, Zakonom o javnom informisanju u drugoj ruci – Srbija
je dobila mo}na sredstva, toljage u rukama autisti~ne vlasti, koja }e je jo{ vi{e
samoizop{titi i udaljiti od civilizacijskih tekovina modernog sveta.
191
PRILOZI
1. HRONOLOGIJA OTPORA NASTAVNIKA
PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU
ZAKONU O UNIVERZITETU IZ 1998.
Ova Hronologija otpora nastavnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu nastala je na osnovu zabele`aka, dokumenata, se}anja i svedo~enja progonjenih nastavnika i saradnika. Stoga je ona nepotpuna, subjektivna i verovatno
jednostrana. Na`alost, prire|iva~u nije omogu}en uvid u arhivu Pravnog fakulteta u Beogradu i kompletiranje dokumentarne gra|e o zbivanjima na Fakultetu
u periodu od 1998. do 2000. godine. Uprkos tome, ura|ena je kao prvi korak i
skromni prilog za budu}a serioznija, celovitija i sistemati~nija istra`ivanja doga|aja vezanih za dono{enje i primenu Zakona o univerzitetu iz 1998.
20. maj 1998. Na VIII sednici Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu prvi put je razmatran Predlog zakona o univerzitetu.
Tekst Predloga je ra|en u tajnosti i pojavio se po~etkom maja sa ciljem da po
hitnom postupku bude usvojen u Narodnoj skup{tini Srbije do kraja maja 1998.
Ve}ina ~lanova Nastavno-nau~nog ve}a je kritikovala ovakav na~in pripreme
Predloga zakona o univerzitetu, proceduru dono{enja i ukazala da se odredbama Predloga grubo naru{ava autonomija univerziteta i poni{tava njegovo bi}e.
Bilo je i izdvojenih mi{ljenja (prof. dr Oliver Anti}) o vrlinama ponu|enog Predloga zakona o univerzitetu koji je (po njemu) u su{tini preuzeo re{enja Zakona o univerzitetu Francuske i nekih drugih zapadnoevropskih zemalja.
26. maj 1998. Usvojen Zakon o univerzitetu u Narodnoj skup{tini Srbije.
29. maj 1998. IX sednica Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta u
Beogradu. Ve}e je izreklo svoj sud o usvojenom Zakonu o univerzitetu i donelo Zaklju~ke u 6 ta~aka, koje su potom potpisala 52 nastavnika i saradnika.
3. jun 1998. Stupio na snagu novi Zakon o univerzitetu.
4. jun 1998. Nakon IX sednice od 29. maja tri puta je zakazivana i odlagana, zbog nedostatka kvoruma, X sednica Nastavno-nau~nog ve}a. Sednica je
najzad odr`ana, iako na njoj po ~etvrti put nije bilo kvoruma. Na sednici je na
predlog prof. dr Danila Baste, nakon izlaganja prof. dr Jovice Trkulje, asistenta mr Vojislava Stanimirovi}a i prof. dr Koste ^avo{kog, 16 nastavnika potpisalo izjavu da ne}e zaklju~iti ugovor o radu predvi|en ~lanom 165. Zakona o univerzitetu. Izjavu su potpisali: prof. dr Danilo Basta, prof. dr Ga{o Kne`evi},
prof. dr Vesna Raki}-Vodineli}, doc. dr Mirjana Stefanovski, prof. dr Miroljub
Labus, prof. dr Kosta ^avo{ki, prof. dr Jovica Trkulja, doc. dr Dragor Hiber,
prof. dr Mirjana Todorovi}, prof. dr Dragoljub Popovi}, prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Radmila Vasi}, prof. dr Dragica Vujadinovi}-Milinkovi}, doc.
dr Slobodanka Nedovi}, doc. dr Aleksandra Jovanovi}, prof. dr Vojin Dimitrijevi}.
192
Izgon nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu 1998-2000.
19. jun 1998. Pismo ministra prosvete kojim se zahteva od fakulteta da
ve} zapo~ete konkurse za izbor i reizbor nastavnika i saradnika okon~aju po
novom Zakonu o univerzitetu.
22. jun 1998. Sednica Izbornog ve}a Pravnog fakulteta u Beogradu. U
skladu sa odlukom ministra prosvete, dekan Dejan Popovi} je skinuo sa dnevnog reda dono{enje odluke o izboru nastavnika i saradnika, obrazla`u}i to ~injenicom da se ti izbori moraju okon~ati po novom Zakonu o univerzitetu. Po
tom zakonu Izborno ve}e ne postoji, a funkcija izbora nastavnika i saradnika
preneta je na dekana.
29. jun 1998. Novine objavljuju da je dekretom ministra prosvete prof. dr
Oliver Anti} postavljen za dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
3. jul 1998. Pismo 30 nastavnika i saradnika postavljenom dekanu Oliveru Anti}u kojim se od njega zahteva da u skladu sa zaklju~cima IX sednice
Nastavno-nau~nog ve}a od 29. maja 1998. proveri da li ima ve}insku podr{ku
nastavnika i saradnika, koja bi se iskazala tajnim glasanjem.
3. jul 1998. Osnovan Centar za unapre|ivanje pravnih studija (CUPS)
kao udru`enje gra|ana – pravnika, ekonomista, sociologa i stru~njaka iz drugih
dru{tvenih nauka sa ciljem da svojim programima i projektima i ukupnim javnim delovanjem doprinese promovisanju i prakti~noj realizaciji ideja vladavine
prava, moderne tr`i{ne privrede, otvorenog i demokratskog dru{tva. Osniva~i
su: dr Danilo Basta, doc. dr Mirjana Stefanovski, prof. dr Vesna Raki}-Vodineli}, prof. dr Miroljub Labus, prof. dr Ga{o Kne`evi}, prof. dr Kosta ^avo{ki,
prof. dr Jovica Trkulja, doc. dr Dragor Hiber, prof. dr Mirjana Todorovi}, prof.
dr Dragoljub Popovi}, prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Radmila Vasi}, prof.
dr Dragica Vujadinovi}-Milinkovi}, doc. dr Slobodanka Nedovi}, doc. dr Aleksandra Jovanovi}, prof. dr Vojin Dimitrijevi}, Olga Popovi}-Obradovi}, Milica Delevi} \ilas i Goran Svilanovi}.
3. avgust 1998. Pismo 7 nastavnika potpisnicima referata prof. dr Slobodanu Perovi}u i prof. dr Miodragu Orli}u kojim je dr Vladimir Vodineli}, vanredni profesor, predlo`en u zvanje redovnog profesora, sa molbom da uti~u na
novog dekana (koji je, tako|e, bio potpisnik referata) da odustane od namere
da ne izabere prof. Vodineli}a u zvanje redovnog profesora. Ova pisma su ostala bez odgovora.
24. avgust 1998. Pismo ~etrnaest nastavnika dekanu Oliveru Anti}u kojim zahtevaju da u skladu sa Zakonom o univerzitetu okon~a zapo~ete postupke izbora u vi{e zvanje ili reizbora za nekoliko nastavnika i saradnika Fakulteta. Oni su, izme|u ostalog, istakli “da }emo neizbor profesora Vodineli}a smatrati te{kom povredom prava, morala i univerzitetskih obi~aja, istovremeno i
napadom na dignitet svakog univerzitetskog nastavnika, pa }emo, ako izbor ne
izvr{ite u najkra}em roku, do po~etka septembra ove godine, obustaviti sve aktivnosti na Fakultetu”. Pismo su potpisali: prof. dr Danilo Basta, prof. dr Kosta
^avo{ki, prof. dr Dragor Hiber, prof. dr Aleksandra Jovanovi}, prof. dr Ga{o
Kne`evi}, prof. dr Miroljub Labus, prof. dr Dragica Milinkovi}-Vujadinovi},
prof. dr Dragoljub Popovi}, prof. dr Slobodanka Nedovi}, prof. dr Vesna Raki}-Vodineli}, prof. dr Mirjana Stefanovski, prof. dr Mirjana Todorovi}, prof.
dr Jovica Trkulja, prof. dr Radmila Vasi}.
193
Hereticus, 2/2007
26. avgust 1998. Sednica Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta, na
kojoj je grupa nastavnika otvorila pitanje okon~anja raspisanih konkursa za izbor i reizbor nastavnika i saradnika, posebno za izbor prof. Vodineli}a u zvanje
redovnog profesora.
28. avgust 1998. Dekan dostavlja svim nastavnicima i saradnicima Fakulteta umesto ponude za zaklju~enje ugovora o radu po ~l. 165. Zakona o univerzitetu, jedan pravno nepoznat akt u kojem stoji: “Re{enjem 02-broj... sa Vama
je zasnovan radni odnos na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na neodre|eno vreme. Koristim ovu priliku da Vas obavestim da }u, ukoliko ste s tim
saglasni, smatrati navedeno re{enje osnovom daljeg trajanja Va{eg radnog odnosa, pod uslovima u njemu sadr`anim, a u skladu sa odredbama Zakona o univerzitetu, Zakona o radnim odnosima i Statuta Pravnog fakulteta Univerziteta
u Beogradu.”
30. avgust 1998. Sastanak Uprave Fakulteta i {efova katedri povodom
postupaka i pitanja oko izbora prof. dr Vladimira Vodineli}a za redovnog profesora.
31. avgust 1998. Dekan je doneo odluku da se konkurs za izbor prof. dr
Vladimira Vodineli}a u zvanje redovnog profesora “okon~a tako {to se ne vr{i
izbor i raspisuje se novi konkurs”. Dekan je doneo i re{enje dr Vladimiru Vodineli}u, vanrednom profesoru, o prestanku radnog odnosa zbog okon~anja konkursa odlukom o neizboru.
1. septembar 1998. Petnaest profesora Pravnog fakulteta u Beogradu donosi odluku da u znak protesta protiv otpu{tanja prof. dr Vladimira Vodineli}a
obustavi sve aktivnosti u nastavi po~ev od 7. septembra 1998. Oni su pozvali
dekana da “Va{u odluku, vr{e}i svoju du`nost za{tite zakonitosti na Fakultetu,
bez odlaganja preina~ite i izaberete V. Vodineli}a za redovnog profesora.” U
tom smislu upu}uju se pisma dekanu Anti}u, svim nastavnicima i saradnicima
Pravnog fakulteta u Beogradu, studentima i javnosti. Pisma su potpisali: prof.
dr Danilo Basta, prof. dr Kosta ^avo{ki, prof. dr Vojin Dimitrijevi}, prof. dr
Dragor Hiber, prof. dr Aleksandra Jovanovi}, prof. dr Ga{o Kne`evi}, prof. dr
Miroljub Labus, prof. dr Dragica Milinkovi}-Vujadinovi}, prof. dr Dragoljub
Popovi}, prof. dr Slobodanka Nedovi}, prof. dr Vesna Raki}-Vodineli}, prof. dr
Mirjana Stefanovski, prof. dr Mirjana Todorovi}, prof. dr Jovica Trkulja, prof.
dr Radmila Vasi}. Na konferenciji za {tampu na Pravnom fakultetu profesori
D. Basta, K. ^avo{ki, M. Labus, J. Trkulja i R. Vasi} obavestili su javnost o ovoj
odluci.
6. septembar 1998. Dekan Anti} otkazuje ugovore o radu prof. dr Dragoljuba Popovi}a, prof. dr Dragora Hibera i doc. dr Mirjane Stefanovski.
7. septembar 1998. Petnaest nastavnika u znak protesta protiv odluke dekana obustavilo je sve nastavne aktivnosti zahtevaju}i od dekana da preina~i
svoje nezakonito re{enje o otpu{tanju profesora Vladimira Vodineli}a.
Nastavnici u {trajku su zaklju~ili da Zakon o univerzitetu Srbije iz 1998.
godine treba napadati i pred Saveznim ustavnim sudom i pred Ustavnim sudom
Srbije, zbog suprotnosti sa saveznim Zakonom o osnovama radnih odnosa, sa
Ustavom Srbije i sa Zakonom o radnim odnosima Srbije. U tom smislu prof. dr
Vesna Raki}-Vodineli} je zadu`ena da sa~ini tekst Predloga za preispitivanje
ustavnosti Zakona o univerzitetu.
194
Izgon nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu 1998-2000.
8. septembar 1998. Asistenti mr Milica Delevi}-\ilas, mr Vojislav Stanimirovi}, mr Goran Svilanovi}, mr Zoran Mirkovi}, mr Vladimir \eri} uputili
su pismo podr{ke profesorima u protestu i pozvali koleginice i kolege Pravnog
fakulteta da se suprotstave novim progonima nastavnika iz vanuniverzitetskih
razloga.
11. septembar 1998. Prof. dr Miroljub Labus vodi pregovore sa dekanom
Anti}em i bez ovla{}enja nastavnika u protestu dogovara “kompromisno re{enje” da se prof. Vodineli} rasporedi na rad u biblioteku Fakulteta do izbora u
zvanje redovnog profesora. Ovu ponudu dekana prof. dr Vodineli} i nastavnici u protestu su odbili kao poni`avaju}u i neprihvatljivu.
14. septembar 1998. Dekan Anti} doneo re{enja o otkazima dr Dragoljubu Popovi}u, redovnom profesoru, dr Dragoru Hiberu, vanrednom profesoru i dr Mirjani Stefanovski, docentu, zbog neopravdanog izostajanja s posla pet
uzastopnih radnih dana.
15. septembar 1998. Ovla{}eni pregovara~i nastavnika u protestu: prof.
dr Kosta ^avo{ki, prof. dr Dragoljub Popovi} i prof. dr Jovica Trkulja uru~ili
su dekanu Anti}u “ponudu za d`entlmenski sporazum” u sedam ta~aka, koja bi
se, ako bude prihva}ena, formulisala kao slu`bena bele{ka. Dekan Anti} je odbacio ove predloge za kompromisno re{enje i saop{tio da je potpisao prva re{enja o otkazima.
Uru~ena re{enja o otkazima prof. dr Dragoljubu Popovi}u, prof. dr Dragoru Hiberu i doc. dr Mirjani Stefanovskoj.
Kao punomo}nik prof. dr Vladimira Vodineli}a, advokat Milan Ivo{evi}
podneo je tu`bu sa predlogom za odre|ivanje privremene mere Prvom op{tinskom sudu u Beogradu. Tu`bom se pobijaju dva pojedina~na akta dekana Anti}a: 1) odluka o okon~anju konkursa za redovnog profesora uvoda u gra|ansko
pravo i stvarno pravo i raspisuje novi konkurs, 2) re{enje o prestanku radnog
odnosa profesoru Vodineli}u sa 31. 8. 1998. godine.
16. septembar 1998. Dvanaestoro profesora uputilo pismo dekanu Anti}u u kojem protestuju protiv njegovih nezakonitih odluka o otkazima profesorima Popovi}u, Hiberu i Stefanovskoj. Istovremeno ga obave{tavaju da se oni
dok on ne stavi van snage nezakonita re{enja o otkazima, ne}e vratiti svojim
nastavnim obavezama. Pismo su potpisali: prof. dr D. Basta, prof. dr K. ^avo{ki, prof. dr V. Dimitrijevi}, prof. dr A. Jovanovi}, prof. dr G. Kne`evi}, prof.
dr M. Labus, prof. dr S. Nedovi}, prof. dr V. Raki}-Vodineli}, prof. dr M. Todorovi}, prof. dr J. Trkulja, prof. dr R. Vasi} i prof. dr D. Vujadinovi}-Milinkovi}.
28. septembar 1998. Dekan Anti} donosi re{enja o suspenziji (o udaljavanju sa rada do kona~ne odluke o njihovoj disciplinskoj odgovornosti) profesorima: K. ^avo{kom, V. Dimitrijevi}u, A. Jovanovi}, G. Kne`evi}u, S. Nedovi}, V. Raki}-Vodineli}, M. Todorovi}, J. Trkulji, R. Vasi} i D. Vujadinovi}Milinkovi}.
Dekan je podneo zahteve za pokretanje disciplinskih postupaka protiv
ovih nastavnika.
29. septembar 1998. Doc. dr Olga Popovi}-Obradovi} uputila je pismo
dekanu Anti}u u kojem ga obave{tava da }e obustaviti svoje nastavne aktivnosti po~ev od 6. oktobra u znak protesta protiv nezakonitih otkaza i suspenzija
koleginica i kolega.
195
Hereticus, 2/2007
30. septembar 1998. Dekan Anti} doneo re{enje o penzionisanju, tj. prestanku radnog odnosa po sili zakona, dr Vojinu Dimitrijevi}u, redovnom profesoru.
1. oktobar 1998. Devetoro asistenata (G. Svilanovi}, V. Stanimirovi}, M.
Jovanovi}, M. Delevi}-\ilas, V. \eri}, Z. Mirkovi}, M. @ivkovi}, N. Varni~i}Don`on, i S. Panovi}-\uri}) uputili su pismo dekanu Anti}u u kojem zahtevaju da povu~e svoje odluke o otkazima i da vrati koleginice i kolege na posao u
zvanjima u kojima su bili i da oslobodi disciplinske odgovornosti ostale nastavnike.
13. oktobar 1998. Prof. dr Radmila Vasi} i prof. dr Ga{o Kne`evi}, kao
predstavnici nastavnika u protestu, ponudili dekanu predlog za kompromisno
re{enje u pet ta~aka. Dekan je odbio predlog s obrazlo`enjem da je razuman
predlog za kompromis grupa nastavnika u protestu odbila 11. septembra 1998.
20. oktobar 1998. Po ovla{}enju dekana, prodekan prof. dr Zagorka Jeki} uputila pozive za raspravu pred organom za vo|enje disciplinskog postupka okrivljenim: prof. dr Vesni Raki}-Vodineli}, prof. dr Radmili Vasi}, prof. dr
Dragici Vujadinovi}-Milinkovi} i prof. dr Aleksandri Jovanovi}.
29. oktobar 1998. Odr`ana rasprava pred organom za vo|enje disciplinskog postupka a povodom zahteva dekana za pokretanje disciplinskog postupka protiv prof. dr Dragice Vujadinovi}-Milinkovi} i prof. dr Aleksandre Jovanovi}. Okrivljene su ka`njene nov~ano 20% od akontacije plate za period od
{est meseci.
1. novembar 1998. Asistenti mr Milica Delevi}-\ilas i mr Goran Svilanovi} obustavili su svoje nastavne aktivnosti u znak protesta protiv nezakonitih
otkaza i suspenzija koleginica i kolega.
5. novembar 1998. Zakazana studentska tribina na Pravnom fakultetu u
Beogradu, na kojoj je trebalo da prof. dr Kosta ^avo{ki i prof. dr Jovica Trkulja
govore o novom Zakonu o univerzitetu. Dekan Fakulteta nije dozvolio da se
tribina odr`i, a protiv Marije Rudi}, studentkinje IV godine, jednog od organizatora tribine, pokrenuo je disciplinski postupak zbog naru{avanja reda na Fakultetu.
9. novembar 1998. Studentska tribina na Pravnom fakultetu ponovo odlo`ena, jer studenti nisu dobili odobrenje Uprave Fakulteta.
10. novembar 1998. Odr`an protestni zbor studenata prava ispred zgrade
Pravnog fakulteta. Studentima su govorili prof. dr Kosta ^avo{ki, prof. dr Jovica Trkulja i asistent mr Miodrag Jovanovi}. Dekanu Anti}u upu}eni su slede}i
zahtevi: 1) da se vrati u nastavu ~etvoro otpu{tenih profesora i da se ukine suspenzija za ostalih desetoro; 2) da se obustavi disciplinski postupak protiv studentkinje Marije Rudi}; 3) da se ukine dekanova naredba o obaveznom legitimisanju pri ulasku u zgradu Fakulteta.
12. novembar 1998. Odr`ana rasprava pred organom za vo|enje disciplinskog postupka a povodom zahteva dekana za pokretanje disciplinskog postupka protiv prof. dr Vesne Raki}-Vodineli} i prof. dr Radmile Vasi}. Doneta je
odluka o izricanju disciplinske kazne prestanka radnog odnosa prof. dr Vesni
Raki}-Vodineli}. Prof. dr Radmila Vasi} je ka`njena nov~ano – 20% od akontacije plate za period od {est meseci.
196
Izgon nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu 1998-2000.
13. novembar 1998. Odr`an protestni zbor studenata prava ispred zgrade
Pravnog fakulteta. Studentima su govorili prof. dr Kosta ^avo{ki, prof. dr Vojin Dimitrijevi} i asistent mr Goran Svilanovi}. Studenti su protestvovali protiv
novih otkaza na Pravnom i Filolo{kom fakultetu i ponovili svoje zahteve sa zbora od 12. novembra.
16. novembar 1998. Odr`an protestni zbor studenata prava ispred zgrade
Pravnog fakulteta. Studentima su govorili prof. dr Vladimir Vodineli} i dr Slavenko Grgurevi}.
18. novembar 1998. Odr`ana rasprava pred organom za vo|enje disciplinskog postupka protiv prof. dr Mirjane Todorovi} i prof. dr Slobodanke Nedovi}. Okrivljene su ka`njene nov~ano, sa 20 % od akontacije plate za period od
{est meseci.
Dekan Anti} je potpisao re{enje kojim je Mariji Rudi}, studentkinji ~etvrte godine Pravnog fakulteta, zabranjeno polaganje ispita i ispis s fakulteta do
okon~anja disciplinskog postupka. U obrazlo`enju se navodi da je “Marija Rudi} 5. novembra neovla{teno zakazala tribinu, ~iji su u~esnici upadali u slu{aonice i ometali nastavu koriste}i zvu~ne signale megafona, pi{taljke i druga sredstva, prave}i galamu i buku kroz Fakultet”.
23. novembar 1998. Odr`ana rasprava pred organom za vo|enje disciplinskog postupka protiv prof. dr Ga{e Kne`evi}a i prof. dr Jovice Trkulje. Okrivljeni su ka`njeni nov~ano, sa 20% od akontacije plate za period od {est meseci.
Upu}eno pismo javnosti povodom progona studentkinje Marije Rudi}.
Pismo su potpisali: prof. dr V. Raki}-Vodineli}, prof. dr J. Trkulja, prof. dr V.
Vodineli}, prof. dr K. ^avo{ki, mr V. Stanimirovi}, prof. dr A. Jovanovi}, prof.
dr S. Nedovi}, prof. dr G. Kne`evi}, prof. dr M. Todorovi}, prof. dr D. Popovi},
doc. dr M. Stefanovski, prof. dr D. Basta, D. Ivo{evi}, mr G. Svilanovi}, mr Milica Delevi}-\ilas, prof. dr V. Dimitrijevi}, prof. dr D. Hiber, prof. dr R. Vasi}.
27. novembar 1998. Odr`ana rasprava pred organom za vo|enje disciplinskog postupka protiv prof. dr Koste ^avo{kog. Okrivljeni nije prisustvovao raspravi. Ka`njen je sa 20% od akontacije plate za period od {est meseci.
10. decembar 1998. Mariji Rudi}, studentkinji ~etvrte godine, izre~ena je
opomena u disciplinskom postupku koji je protiv nje pokrenuo dekan zato {to
je “organizovala” studente i zakazala tribinu studenata bez odobrenja nadle`nih organa Fakulteta.
26. decembar 1998. Dekan Anti} doneo re{enja o otkazu mr Goranu Svilanovi}u, asistentu na predmetu gra|ansko procesno pravo.
28. decembar 1998. Nastavnici Pravnog fakulteta u protestu uputili su povodom otkaza mr Goranu Svilanovi}u “Apel javnosti”, u kojem stoji: “Pozivamo dekana da se presabere i da na dobrobit Pravnog fakulteta smogne snage
i na|e na~ina da se svi otpu{teni nastavnici i saradnici {to pre vrate na Fakultet
i preuzmu svoje nastavne obaveze. Apelujemo na naj{iru javnost, na uspavane
savesti, na nadle`nog ministra i sada{njeg rektora da se duboko zamisle nad o~iglednim razaranjem Pravnog fakulteta u Beogradu. Tom opakom i neodgovornom naru{avanju jedne stare {kole kona~no se mora stati na put”.
24. mart 1999. Nakon bombardovanja SRJ i uvo|enja ratnog stanja suspendovani nastavnici su se vratili svojim radnim obavezama.
197
Hereticus, 2/2007
23. jun 1999. Asistentkinji mr Milici Delevic \ilas uru~en je personalni
dokument i radna knji`ica zaklju~ena sa danom 9. 3. 1999. godine. Istom prilikom ona je od radnika Fakulteta obave{tena da joj je prestao radni odnos sa
Fakultetom. Tek kasnije }e asistentkinji Delevic-\ilas biti uru~eno re{enje o
prestanku radnog odnosa 02-broj 480/1 od 30. marta 1999. godine.
?? jun 1999. Dekan Anti} doneo re{enje o otkazu mr Vladimiru \eri}u.
17. novembar 1999. Katedra za javno pravo Pravnog fakulteta donela
odluku o pokretanju inicijative za raspisivanje konkursa za jednog nastavnika
za predmet politi~ki sistem, da bi se omogu}ilo doc. dr Vojislavu [e{elju, potpredsedniku vlade Republike Srbije, da na njemu u~estvuje. Odluka je doneta
sa jednim glasom protiv i jednim suzdr`anim.
3. decembar 1999. Raspisan konkurs za izbor jednog docenta, vanrednog
ili redovnog profesora za predmet politi~ki sistem (“Slu`beni glasnik RS”, br.
52/1999).
16. decembar 1999. Dr Vojislav [e{elj podneo prijavu na konkurs za jednog docenta, vanrednog profesora ili redovnog profesora za predmet politi~ki
sistem.
11. januar 2000. Stru~na komisija, koju je imenovao dekan Anti}, u sastavu dr Ratko Markovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta, dr Radivoje Marinkovi}, redovni profesor Fakulteta politi~kih nauka u penziji i dr Milo{ Aleksi},
redovni profesor Farmaceutskog fakulteta, podnela je referat dekanu Pravnog
fakulteta o izboru dr Vojislava [e{elja za redovnog profesora za predmet politi~ki sistem.
24. januar 2000. Dr Radoslav Stojanovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u penziji, podneo je prigovor dekanu Oliveru Anti}u na Referat Komisije za izbor doc. dr Vojislava [e{elja u zvanje redovnog profesora za predmet
politi~ki sistem.
3. februar 2000. Dekan Anti} je doneo odluku 02-broj 42/6 o izboru dr
Vojislava [e{elja u zvanje i na radno mesto redovnog profesora za predmet politi~ki sistem.
?? februar 2000. Prof. dr Ga{o Kne`evi} podneo je otkaz dekanu Oliveru
Anti}u u znak protesta zbog izbora dr Vojislava [e{elja za redovnog profesora
Pravnog fakulteta.
7. jun 2000. Prvi op{tinski sud u Beogradu doneo presudu VI P-1. broj
1089/98, kojom se poni{tava re{enje dekana Pravnog fakulteta o otkazu dr Dragoljubu Popovi}u i Fakultetu nala`e da ga vrati na poslove i radne zadatke koje je obavljao zaklju~no sa 4. septembrom 1998. godine. Nakon postupaka koji
su vo|eni po `albi zastupnika Fakulteta, ova odluka je postala pravosna`na 20.
septembra 2000. godine.
6. oktobar 2000. Odr`an sastanak Uprave Fakulteta i {efova katedri na
kojem je prof. dr Oliver Anti} obavestio prisutne da je podneo ostavku na funkciju dekana vladi Republike Srbije. Na tom sastanku je zaklju~eno “da se uputi
ljubazno pismo svim nastavnicima i saradnicima, koji su napustili Fakultet tokom 1998. i u kojem se mole da se {to pre jave Fakultetu i da prihvataju poziv,
a onda bi, po{tuju}i va`e}e propise, u najkra}em mogu}em roku, realizovali nji-
198
Izgon nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu 1998-2000.
hov povratak” (prodekan Dragutin [o{ki}, cit. iz Zapisnika sa XV sednice Nastavno-nau~nog ve}a).
9. oktobar 2000. Odr`an sastanak Zbora nastavnika i saradnika Pravnog
fakulteta, na kojem su donete slede}e odluke: 1) da se pokrene inicijativa za
ukidanje Zakona o univerzitetu, 2) nepoverenje dekanu Oliveru Anti}u, Upravnom i Nadzornom odboru, 3) vra}anje na Fakultet otpu{tenih nastavnika i saradnika, 4) izbor privremene Uprave Fakulteta, 5) da se o svim ovim pitanjima
izjasni i Nastavno-nau~no ve}e Fakulteta
11. oktobar 2000. Odr`ana XV sednica Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog
fakulteta na kojoj su ~alanovi ve}a obave{teni o zaklju~cima sa sastanaka Uprave Fakulteta i {efa katedara i sa Zbora nastavnika i saradnika. Nakon rasprave o tim zaklju~cima, Ve}e je imenovalo radnu grupu, u sastavu prof. dr Dragutin [o{ki}, prof. dr Jugoslav Stankovi}, prof. dr Dragan Mitrovi}, prof. dr
Dragica Vujadinovi}, mr Miodrag Jovanovi}, sa zadatkom da formuli{e predlog
dnevnog reda za narednu sednicu Nastavno-nau~nog ve}a.
16. oktobar 2000. Odr`ana XVI sednica Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog
fakulteta, na kojoj su, izme|u ostalog, bile slede}e tri ta~ke dnevnog reda: 1) Dono{enje zaklju~aka o pokretanju postupka za vra}anje na fakultet svih nastavnika i saradnika kojima je prestao radni odnos od dono{enja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine do danas, 2) Odnos prema Zakonu o univerzitetu iz 1998.
godine, 3) Pitanje nepoverenja ~lanovima upravnog i nadzornog odbora Fakulteta. Formirana je radna grupa Nastavno-nau~nog ve}a u sastavu: prof. dr Kosta ^avo{ki, prof. dr Dejan Popovi}, prof. dr Miodrag Orli}, prof. dr Jovica Trkulja, prof. dr Zoran Tomi} i mr Miodrag Jovanovi}, sa ciljem da na osnovu
diskusije vo|ene na dosada{njim sednicama Nastavno-nau~nog ve}a pripremi
tekst za javnost: 1) “Stavovi Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu o posledicma primene Zakona o univerzitetu iz 1998. godine” i 2) “Obrazlo`enje inicijative za ukidanje Zakona o univerzitetu”.
16. oktobar – 20. novembar 2000. V.d. dekana Fakulteta, prof. dr Dragutin [o{ki}, uputio pismo svim otpu{tenim profesorima u kojima ih obave{tava da je “reaguju}i na ukupne dru{tvene promene koje su se desile u na{em
dru{tvu, Pravni fakultet u Beogradu doneo odluku o povratku svih nastavnika
i saradnika koji su napustili Fakultet od dono{enja Zakona o univerzitetu do
danas, bez obzira na osnov odlaska”. Pisma su dobili: prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Vesna Raki}-Vodineli}, prof. dr Dragoljub Popovi}, prof. dr
Dragor Hiber, doc. dr Mirjana Stefanovski, prof. dr Ga{o Kne`evi}, mr Goran
Svilanovi}, mr Milica Delevi} \ilas, mr Vladimir \eri}.
1. novembar 2000. Radna grupa Nastavno-nau~nog ve}a dostavila radni
materijal o odnosu Pravnog fakulteta prema Zakonu o univerzitetu iz 1998.
6. novembar 2000. Odr`ana XVII sednica Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta, na kojoj je razmatran tekst radnih materijala radne grupe Nastavno-nau~nog ve}a o odnosu Pravnog fakulteta prema Zakonu o univerzitetu iz 1998. Nakon ~etiri sata `u~ne rasprave i polemike, sednica je prekinuta i
odlo`ena na nedelju dana.
13. novembar 2000. Nastavak XVII sednice Nastavno-nau~nog ve}a, na
kojoj je nastavljena rasprava o predlo`enim tekstovima radne grupe, a u vezi
odnosa Pravnog fakulteta prema Zakonu o univerzitetu iz 1998. Budu}i da su
199
Hereticus, 2/2007
iznete kontroverzne ocene i stavovi, sednica Ve}a je zavr{ena bez zaklju~aka,
sa predlogom predsedavaju}eg Ve}a (vd. dekana Dragutina [o{ki}a) “da radna
grupa pripremi i dostavi materijal {to je mogu}e pre, a da dekan sazove narednu sednicu Ve}a kada proceni da je za to vreme”.
20. decembar 2000. Odr`ana XVIII sednica Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta, na kojoj je razmatran predlog radne grupe o odnosu Pravnog
fakutleta prema Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine. Napori radne grupe i
dela Ve}a da se usvoji pripremljeni materijal i izdejstvuju odluke kojima bi se
osudio Zakono o univerzitetu i sve posledice izazvane primenom tog zakona –
nisu uspeli. Po tre}i put je vo|ena iscrpljuju}a, neprincipijelna rasprava sa ciljem
da se predlo`eni materijal i odluke odlo`e.
28. decembar 2000. Republi~ko ministarstvo za vi{e i visoko obrazovanje
ukinulo je u postupku upravnog nadzora odluke dekana Pravnog i Medicinskog
fakulteta u Beogradu o izboru dr Vojislava [e{elja za redovnog profesora i dr
Milisava ]utovi}a za vanrednog profesora. Re{enje o ukidanju ovih odluka doneto je po slu`benoj du`nosti jer, kako stoji u saop{tenju ministarstva, “imenovani ne ispunjavaju uslove iz Zakona o univerzitetu za izbor u navedena zvanja”.
??. januar 2001. Dekan prof. dr Dragutin [o{ki} potpisao re{enje o prestanku radnog odnosa prof. dr Vojislavu [e{elju.
11. april 2001. Vrhovni sud Srbije doneo je povodom tu`be Vladimira
Vodineli}a re{enje Rev. 4443/99 kojim je ukinuo presudu Okru`nog suda u Beogradu G`. I br. 246/99 od 10. marta 1998. godine i presudu Prvog op{tinskog suda u Beogradu I P-1, br. 1016/98 od 25. novembra 1998. godine.
15. jun 2001. Prvi op{tinski sud u Beogradu doneo je presudu na osnovu
priznanja Pravnog fakulteta koji je priznao tu`beni zahtev prof. dr Vesne Raki}-Vodineli} (IP-1. broj 68/99). Ovom presudom profesorka Raki}-Vodineli}
je dobila spor, vra}ena na Fakultet, ali je svojom odlukom raskinula radni odnos i suosnovala Fakultet za poslovno pravo u Beogradu, kasnije Pravni fakultet Univerziteta Union.
15. jun 2001. Prvi op{tinski sud u Beogradu doneo je presudu na osnovu
priznanja Pravnog fakulteta koji je priznao tu`beni zahtev mr Gorana Svilanovi}a (IP-1. broj 69/99). Ovom presudom mr Goran Svilanovi} je dobio spor, ali
se nije vratio na Fakultet niti je tra`io naknadu {tete.
12. jul 2001. Po{to je Vrhovni sud Srbije 11.4.2001. re{enjem Rev. 4443/
99 ukinuo presudu Okru`nog suda u Beogradu i presudu Prvog op{tinskog suda u Beogradu, i predmet vratio ovome na ponovno su|enje, sa klju~nim stavom da nedostatak kvoruma Izbornog ve}a “ne mo`e biti razlog za prestanak
radnog odnosa”, Prvi op{tinski sud u Beogradu doneo je 12.07.2001. presudu na
osnovu priznanja Pravnog fakulteta koji je priznao tu`beni zahtev prof. dr Vladimira Vodineli}a (IP-1. broj 69/99). Time je profesor Vodineli} dobio spor, vra}en na Fakultet, ali je svojom odlukom raskinuo radni odnos i suosnovao Fakultet za poslovno pravo u Beogradu, kasnije Pravni fakultet Univerziteta Union.
31. oktobar 2001. Prvi op{tinski sud u Beogradu doneo je re{enje kojim
je utvrdio da je tu`ilja Milica Delevi}-\ilas povukla tu`bu u sporu sa Pravnim
fakultetom u Beogradu VIII-P1-965/99. Ona je to u~inila kao odgovor na predlog tada{njeg dekana Fakulteta za mirno re{enje spora.
200
Izgon nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu 1998-2000.
U periodu oktobar 2000 – jul 2001. od dvanaest otpu{tenih nastavnika i
saradnika vra}eno je na Fakultet ~etvoro (prof. dr Dragor Hiber, doc. dr Mirjana Stefanovski, prof. dr Ga{o Kne`evi} i mr Svetislava Bulaji}, koja nije bila u
protestu i koja je bila otpu{tena po drugom osnovu). Prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Vesna Raki}-Vodineli} i prof. dr Dragoljub Popovi} su odlukom suda vra}eni na Fakultet. Me|utim, oni su, razo~arani stanjem na Fakultetu, posebno nespremno{}u za promene putem suo~avanja sa pro{lo{}u, doneli odluku
da definitivno odu sa Fakulteta. Nije se vratilo petoro otpu{tenih nastavnika i
saradnika (prof. dr Vojin Dimitrijevi}, koji je u penziji, mr Goran Svilanovi};
mr Milica Delevi} \ilas, mr Vladimir \eri} i mr Silvija Panov \uri}, koja nije
bila u protestu i koja je otpu{tena po drugom osnovu.
***
2. jun 2006. Prof. dr Oliver Anti} uputio pismo Izbornom ve}u Pravnog
fakulteta Univerziteta u Beogradu u kojem odgovara na navode prof. dr Koste
^avo{kog, za koje tvrdi da Fakultet vode u novu krizu. U pismu prof. Anti} optu`uje prof. Kostu ^avo{kog da je glavni “izaziva~ kriza na Fakultetu” i da je u
tom smislu spre~io sve njegove napore da sa~uva na Fakultetu prof. Vladimira
Vodineli}a i ostalih dvadesetak nastavnika koji su udaljeni ili suspendovani sa
Fakulteta 1998. godine. U tom kontesktu Anti} daje novu interpretaciju doga|aja na Fakultetu u periodu 1998-2000, kada je on bio dekan, posebno njegove
uloge u tim zbivanjima.
15. jun 2006. Pismo prof. dr Mirjane Stefanovski Izbornom ve}u Pravnog
fakulteta
18. jun 2006. Pisma Koste ^avo{kog, prof. dr Vladimira Vodineli}a i prof.
dr Vesne Raki}-Vodineli} Izbornom ve}u Pravnog fakulteta.
26. jun 2006. Odr`ana sednica Izbornog ve}a Pravnog fakulteta, na kojoj je zauzet stav da se ne otvara rasprava povodom pisma prof. dr Olivera Anti}a i reagovanja na njega. Predlo`eno je da ~lanovi Ve}a koji su pripremili
diskusije prilo`e Ve}u svoje stavove u pisanom obliku. Diskusiju u pisanom obliku su prilo`ili: prof. dr Jovica Trkulja i prof. dr Dragor Hiber.
Pripremio Jovica Trkulja
201
2. STAVOVI NASTAVNIKA PRAVNOG FAKULTETA
U BEOGRADU O ZAKONU O UNIVERZITETU IZ 1998.
Dono{enje Zakona o univerzitetu 1998. godine podelilo je nastavnike i
saradnike Pravnog fakulteta u Beogradu. Jedan broj nastavnika je smogao snage
da, po cenu represije, izgona i marginalizacije sa~uva autonomnu kriti~ku poziciju i da se odlu~no i konsekventno suprotstavi Zakonu o univerzitetu iz 1998.
Analiziraju}i odredbe tog Zakona, oni su jasno ukazali da je na delu destrukcija univerziteta i njegovo stavljanje pod tutorstvo politi~ke vlasti. Na drugoj strani, ne mali broj nastavnika trudio se da dubioznim i pogubnim odredbama Zakona o univerzitetu iz 1998. pribavi nau~nu i stru~nu vizu. Mnogi me|u njima su
u tom zakonu videli izuzetnu priliku za sopstvenu korist, neslu}enu ekspresnu
profesionalnu ili politi~ku promociju, razne privilegije i sl. Najzad, tre}u, najbrojniju grupu ~inili su nastavnici i saradnici koji se nisu slagali sa Zakonom o univerzitetu iz 1998, ali su bili ube|eni da se ni{ta ne mo`e promeniti, pa da otpor
treba odlo`iti za neko bolje vreme. Oni su bili spremni da u ime svoje struke prihvate poni`avaju}u poziciju i degradiraju}e odredbe Zakona u nadi da }e time
zadr`ati mogu}nost da se bave svojim pozivom. Njih nisu interesovali ni uzroci
ni posledice tragi~nog stanja na univerzitetima u Srbiji, a pre}utnu pasivnu podr{ku Zakonu o univerzitetu smatrali su uslovom svog opstanka, delovanja u
struci i zadr`avanja te{ko ste~enih pozicija. “Gledaju}i svoja posla”, oni su ~ekali da se situacija sama od sebe promeni.
U prilozima koji slede, prvo su objavljeni stavovi nastavnika koji su javno
izneli svoj kriti~ki stav o Zakonu o univerzitetu i njegovim retrogradnim odredbama (Dragoljub Popovi}, Dejan Popovi}, Danilo Basta, Jovica Trkulja i Vesna
Raki}-Vodineli}). Nakon toga, slede stavovi nastavnika koji su nekriti~ki hvalili
Zakon o univerzitetu, isticali da je “isterao politiku sa univerziteta u Srbiji”, da
je re~ o modernom Zakonu, saobra`enom evropskim univerzitetskim standardima, oslonjenom na iskustva Francuske i Nema~ke (Ratko Markovi}, Milovan
Boji} i Vojislav [e{elj).
Prof. dr Dragoljub Popovi}
RAZVLA^ENJE IGRE U [IRINU
1. Osnovno obele`je
Osnovno obele`je Predloga Zakona o univerzitetu, koji je srpska vlada
uputila Narodnoj skup{tini, predstavlja ono {to se vrlo lako razabire, ukoliko se
predlog pro~ita. Taj zakonski predlog, naime, ne po~iva na ideji o autonomiji
univerziteta!
Skeptik }e odmah kazati kako kod nas u Srbiji autonomija univerziteta
ni po sada{njem zakonu nije blistavo ure|ena, niti stoji suvi{e visoko. To mo`e
202
Izgon nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu 1998-2000.
biti ta~no, ali je zato sasvim izvesno da }e ti nejaki izdanci autonomnog ure|enja novim predlogom – koji preti da postane zakon – biti sasvim pose~eni i uni{teni.
Sastavlja~i Predloga su ipak pojam autonomija uneli u tekst. To je u~injeno u prvome ~lanu Predloga, gde se tvrdi kako se njime ure|uje autonomija,
a zatim jo{ i u 5. ~lanu. Dok 1. ~lan Predloga ostaje samo na~elni proglas ne~eg
{to se docnije u tekstu ne mo`e na}i, dotle ~l. 5. Predloga pominje doslovno “obrazovnu i nau~nu autonomiju, u skladu s ovim zakonom”.
Time je ve} vrlo mnogo re~eno. Pojmove obrazovne i nau~ne autonomije }e nam verovatno objasniti zakonopisci. One istinske autonomije, one bez
opisnog prideva, dakle, u zakonu ne}e biti, a i ova “autonomija s pridevima”
stavljena je za svaki slu~aj u ~vrst okvir budu}eg zakona.
Ostavimo se zato traganja za onim ~ega nema i obratimo se su{tini zakonskoga predloga, koja se u velikoj meri ukazuje zaokru`enom i lako prepoznatljivom.
2. Su{tina Predloga
Su{tina zakonskog Predloga se najbolje vidi onda kad se u razmatranje
uzmu odredbe o upravljanju univerzitetima i fakultetima, ~iji je osniva~ Republika Srbija. Takvih je kod nas ogromna ve}ina. Od sedam univerziteta u republici, samo je jedan privatni, a od vi{e desetina fakulteta, koliko postoji u Srbiji,
svega pet nisu dr`avni.
Prema predlogu zakona, koji je pred Narodnom skup{tinom, dr`avni
univerziteti i fakulteti u njihovom sastavu trebalo bi da budu pretvoreni u jednu vrstu naro~itih odeljenja ministarstva, kojima dodu{e ne}e upravljati ministar jednog resora, nego upravo vlada u celini. Evo kako se to zami{lja i predla`e.
Glave VIII i IX zakonskoga predloga posve}ene su organima univerziteta i fakulteta. Organi univerziteta su rektor, upravni odbor i nadzorni odbor, dok su organi fakulteta dekan, upravni odbor i nadzorni odbor. Sve ove organizacije imenuje i razre{ava vlada Republike Srbije.
Za rektora i dekana se u Predlogu ~ita da su to poslovodni organi, upravni odbori na oba nivoa – univerzitetskom i fakultetskom – su organi upravljanja, dok se za nadzorne odbore ne ka`e ni{ta. Valjda se ra~una da samo ime
kazuje...
Upravni odbor donosi statut ustanove, odlu~uje o kori{}enju sredstava,
usvaja plan i godi{nji obra~un. Rektor, odnosno dekan, predla`e akte koje Upravni odbor usvaja i izvr{ava odluke toga tela.
Za nadzorni odbor se pak veli da vr{i nadzor nad zakonito{}u organa
univerziteta, odnosno fakulteta, kao i nadzor nad poslovanjem ustanove. Ovo
drugo bi, verovatno, zna~ilo i kontrolu celishodnosti akata, a ne samo njihove
zakonitosti.
Neodoljiv je utisak da se ovakvo neobi~no i nepotrebno preslikavanje
organa akcionarskih dru{tava nije desilo slu~ajno. Nadzorni odbor se, naime,
ukazuje izli{nim iz vi{e razloga. Ovo najpre stoga {to }e to telo, ako se upusti u
203
Hereticus, 2/2007
ocenu celishodnosti akata Upravnog odbora, u samoj stvari upravljati umesto
njega.
Osim toga i u Upravnom odboru }e sedeti li~nosti koje u`ivaju vladino
poverenje, a povrh svega je u XIII glavi predloga predvi|en i upravni nadzor
ministarstva prosvete.
Zbog ovoga se mo`e naga|ati da }e predlaga~i biti spremni da izostave
odredbe o nadzornim odborima, ~ime bi se – po njihovoj pretpostavljenoj zamisli – stvorio izvestan utisak o “liberalizovanju” ili “umek{avanju” predloga.
Takav utisak nas, ipak, ne bi smeo zavarati...
Izbori u zvanja na fakultetima }e se, po zakonu – ako ovakav tekst bude
usvojen – odvijati kao ~inovni~ko napredovanje u slu`bi. Stare{ina ustanove –
dekan – raspisivao bi konkurs i obrazovao komisiju za pripremu izve{taja o prijavljenim kandidatima.
Pomenuta komisija vr{i u stvari administrativni posao i referi{e dekanu
– rogobatnog li jezika! – “o ispunjenosti uslova kandidata za izbor u zvanje”.
To je sve. Komisija nije ovla{}ena da u~ini predlog za izbor, a ako bi takav predlog ipak stavila, dekan njime nije vezan. Podsetimo se na ovome mestu jo{ jedanput; dekana imenuje vlada.
Po{to dekan u punoj diskreciji izvr{i izbor, on s izabranim zaklju~uje ugovor o radu, u ime fakulteta. Za svaki slu~aj – nadzora nikad dosta! – predvi|eno
je i to da “izbor u zvanje i na radno mesto redovnog profesora dekan vr{i po
prethodnoj saglasnosti ministra prosvete”.
Sve je ovo ure|enje posledica nakaradnih shvatanja, kakva su se kod nas
uvre`ila, pa se katkad ~uju i od dobronamernih ljudi. Ka`e se, naime, da dr`ava
finansira dr`avne univerzitete i fakultete, pa onda, eto, mo`e valjda i odre|ivati
kako }e se njima upravljati.
Ovakva je misao skroz pogre{na, jer ne uzima u obzir poreklo bud`etskih sredstava, kojima dr`ava finansira visoko obrazovanje. Re~eno je hiljadama puta, ali valja to stalno ponavljati onima koji se ~ine neve{ti, pretvaraju}i se
da ne razumeju: bud`etska sredstva su sredstva poreskih obveznika! Vlada ima
ne samo moralnu, nego i zakonsku i ustavnu obavezu da ta sredstva usmeri prema dru{tvenim potrebama, koje je du`na da zadovolji. Bud`etska sredstva ne
pripadaju ministrima na onakav na~in na kakav sredstva Univerziteta “Bra}a
Kari}” pripadaju porodici koja je taj univerzitet osnovala. Bi}e da su se u tome
pogledu zbunila na{a gospoda ministri, pa ih na tu zabunu treba podsetiti.
3. Izbor trenutka
Najzad, mo`emo se zapitati, dok razmi{ljamo o Predlogu Zakona o univerzitetu, za{to ba{ sad? Za{to je izabran ovaj trenutak?
Iz prelaznih i zavr{nih odredaba zakonskoga predloga proizlazi da bi ~itav posao golemog preobra`aja na univerzitetima i fakultetima trebalo obaviti
za vreme jednog semestralnog raspusta. Reklo bi se, ipak, da ovo nije jedini razlog. Prilike u srpskom dru{tvu navode na {ire razmi{ljanje. Nalazimo se na po~etku te{kog, neizvesnog i svakako komplikovanog procesa pregovora s albanskom zajednicom. Zato je – fudbalskim jezikom kazano – potrebno razvu}i igru
u {irinu. To se posti`e umno`avanjem kriznih ta~aka. Obaranje savezne vlade,
podizanje politi~ke temperature u Crnoj Gori, pritisak na sredstva obave{tava-
204
Izgon nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu 1998-2000.
nja, pa i ovaj najnoviji – pritisak na akademsku zajednicu, sve su to delovi istog
mozaika i primena iste tehnike, sadr`ane u devizi “pritisni da bi u}utkao”. Da
li se oni koji se u ovako ne{to upu{taju ikad zapitaju {ta }e biti ako eksplodira?
(Na{a borba, 18. 05. 1998.)
Prof. dr Dejan Popovi}
POVODOM PREDLOGA ZAKONA O UNIVERZITETU
Koleginice i kolege,
O Predlogu Zakona o univerzitetu mo`e se raspravljati sa razli~itih aspekata: da li je vlada postupila u skladu sa demokratskim standardima kada se
odlu~ila da pripremi takav tekst, ne konsultuju}i pri tom univerzitet, niti bilo
koju strukovnu organizaciju; da li je predlo`eno ukidanje autonomije univerziteta u domenu upravljanja i izbora nastavnika i saradnika u saglasnosti sa osnovnim civilizacijskim tekovinama na kojima po~iva akademska zajednica u savremenim dr`avama; da li Predlog obezbe|uje autonomiju samog nastavnog
procesa; da li je poo{travanje re`ima studiranja postavljeno na pravi na~in; da
li }e materijalni polo`aj univerziteta i, posebno, Pravnog fakulteta biti pobolj{an ili pogor{an; itd. @eleo bih, me|utim, samo da se osvrnem na dve teze kojima predlaga~i Zakona brane ponu|ene solucije. Teze koje }u osporiti su:
1) Osniva~ univerziteta, odnosno fakulteta ima prava da upravlja univerzitetom, odnosno fakultetom na isti na~in na koji vlasnik upravlja preduze}em.
Takva re{enja sre}u se u ve}ini demokratskih dru{tava, a – ako ne ba{ u ve}ini –
onda barem u Francuskoj;
2) Oni koji osporavaju ukidanje autonomije u domenu izbora rektora i
dekana, u pogledu na~ina izbora drugih organa upravljanja i u pogledu izbora
nastavnika i saradnika ustvari pokazuju bolesnu nostalgiju za prohujalim vremenima u kojima je vladalo samoupravljanje.
Prva teza, na kojoj po~iva celokupna konstrukcija Predloga, u osnovi je
pogre{na, jer poistove}uje ustanovu sa preduze}em. Ciljna funkcija preduze}a
je maksimizacija profita i osniva~ je, prirodno, zainteresovan da ostvari ~vrstu
kontrolu nad upravljanjem da bi ostvario {to ve}u dobit. Univerzitet, odnosno
fakultet nisu, me|utim, preduze}e; u pitanju su klasi~ne ustanove, koje je osniva~ formirao da bi ostvario nepobitni cilj – visoko{kolsku edukaciju najboljih
pripadnika mladih generacija. Interes osniva~a univerziteta, odnosno fakulteta
u jednom modernom demokratskom dru{tvu mora biti obezbe|ivanje uslova za
{to kvalitetnije pru`anje usluga korisnicima – studentima, i to kako sa stanovi{ta efikasnosti studiranja i stvaranja odgovaraju}e podloge u nau~nom radu
univerzitetskih profesora, tako i sa stanovi{ta stvaranja tolerantnog, autonomnog akademskog ambijenta, koji bi pru`io za{titu od svakog poku{aja me{anja
dr`ave i uop{te politike u stvari koje obuhvataju, kako se to isti~e u rezoluciji
UNESKO-a, ne samo nastavni proces, nego i upravljanje univerzitetom i fakultetima, a naro~ito u slu~ajevima kada se te institucije finansiraju iz dr`avnog
bud`eta. Moram se, koleginice i kolege, zapitati kako je mogu}e da vlada Re-
205
Hereticus, 2/2007
publike Srbije svoju brigu za efikasnost upravljanja po~inje da pokazuje ba{ na
univerzitetu, gde, ponavljam, per definitionem ne postoji profitna motivacija, a
da pri tom – jedina u centralnoj i isto~noj Evropi – nije u~inila ni{ta na terenu
privatizacije preduze}a u dru{tvenoj i dr`avnoj svojini, privatizacije bez koje
nema efikasnosti. Molim da se ne pominje Zakon o svojinskoj transformaciji,
jer je za desetak meseci koliko je pro{lo od njegovog usvajanja broj privatizovanih preduze}a ostao minimalan. S druge strane, po{to se govori o pravima