PREDLOG:
NOVA POLITIKA
ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
PRELAZAK SA SOCIJALNE EKOLOGIJE
NA ZELENU EKONOMIJU I ZELENI RAST
PREDLOG / FORMIRANJE:
„MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE,
PRIRODE I KLIMATSKIH PROMENA“
DEJAN NOVAKOVIĆ
Ko/Predsednik „East West Bridge“, Beograd
Beograd, 16. april 2014.godine
1
PRIMERI IZ REGIONA I SVETA:
1.
2.
3.
4.
HRVATSKA – Ministarstvo zaštite okoliša i prirode
CRNA GORA – Ministarstvo održivog razvoja i turizma
SLOVENIJA – Ministarstvo za kmetijstvo i okolinu
NEMAČKA - The Federal Ministry for the Environment, Nature Conservation, Building
and Nuclear Safety:






"ZG" department (Abteilung ZG): is the central office responsible for policy, Europe and
international collaboration
"KI" department (Abteilung KI): climate, renewable energy and international cooperation
"WA" department (Abteilung WA): water management, waste management, soil
conservation and contamination
"IG" department (Abteilung IG): air pollution, health impacts, environment and traffic,
hazardous locations and materials
"N" department (Abteilung N): conservation und species richness, genetic engineering,
environmental impacts of agriculture and forestry
"RS" department (Abteilung RS): radiation protection, nuclear safety, nuclear supply and
radioactive waste
5. VELIKA BRITANIJA - Secretary of State for Environment, Food and Rural Affairs
The Secretary of State has three main responsibilities at the Department for Environment,
Food and Rural Affairs, to:



6.
7.
8.
9.
bear overall responsibility for all Departmental issues.
represent the UK at the EU Agriculture and Fisheries Council and at the EU Environment
Council.
lobby for the UK in other international negotiations on sustainable development and climate
change.
AUSTRALIJA – The Ministry for climate change and energy efficiency
RUMUNIJA – The ministry of Enviroment and Climate Change
ITALIJA - The Ministry of the Environment and Protection of Land and Sea of Italy
FRANCUSKA - The Ministry of Ecology, Sustainable Development and Energy

This Ministry is responsible for State Environmental Policy (Preservation of Biodiversity,
Climate Kyoto Protocol Application, Environmental Control of industries, etc.),
Transportation (air, road, railway and sea regulation departments), Sea, and Housing Policy.
10. EU – European commisionar for climate action
ZAKLJUČAK:
U najrazvijenijim i društveno najodgovornijim državama u nazivu
ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine akcenat se stavlja na
klimatske promene, zbog njihovog sve jačeg uticaja na prirodne resurse
2
TRENUTNO STANJE U REPUBLICI SRBIJI
U VEZI SA ŽIVOTNOM SREDINOM
(pojedine fokus oblasti)
Upravljanje otpadom:

40.000 gradjana je „zaposleno u crnoj-sivoj zoni“ upravljanja otpadom - Država gubi oko 40
mil Evra godišnje zbog neuplaćenih poreza i doprinosa, a ta lica vodi kao nezaposlene;

Samo 20% od ukupnog iznosa eko-taksi se prikupi;

Reciklerska industrija je „kriminalizovana“ – treba je prevesti u legalne tokove;

26 planiranih regionalnih deponija -. Izgradjeno do danas samo 6;

JKP lokalnih sredina nisu uključena u sistem upravljanja otpadom;.

Uvoz i izvoz otpada prepušten je „crnom tržištu“ - nemogfučnost primene konvencija i EU
standarda;

Upravaljanje elektronskim otpadom nije sistemski uredjeno, što onemogućava privredni razvoj u
ovoj oblasti;

Sistem subvencija je neodrživ za Budžet Republike Srbije;

Set „novih“ Zelenih Zakona nije usvojen.
Klimatske promene - Izveštaj o napretku Srbije za 2013.godine. – Evropska komisija:
“ Što se tiče klimatskih promena, država i dalje nema sveobuhvatnu nacionalnu politiku ili strategiju u
vezi sa klimom. Srbija se redovno pridruživala stavovima EU u medjunarodnom kontekstu. Iako se ranije
takodje pridružila Sporazumu iz Kopenhagena i podnela procenu svog potencijala za smanjenje emisija
Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime, Srbija ipak još uvek nije pokazala svoju nameru
da smanji emisije do 2020. godine. Osim toga, u skladu sa Zelenom knjigom “Okvir za klimatsku I
enrgetsku politiku do 2030.godine“, Srbiji se preporučuje da preispita okvir za svoju politiku u oblasti
klime i energetike do 2030.godine.“
„Tek treba uspostaviti administrativnu strukturu za pitanje klimatskih promena, sa advekvatnim ljudskim
i finansijskim resursima i jasno definisanim odgovornostima. Potrebno je poboljšati medjuinstitucionalnu
saradnju i koordinaciju, kao i kapacitete u toj oblasti.“
Otpadne vode:

Samo je 5% otpadnih voda u sistemu zaštite
Hemikalije:
Samo je smanjenjem taksi, na osnovu poslednje izmene Zakona o budzetskom sistemu, budzet R Srbije
oštećen za gotovo 700.000 evra. Naime, samo za 2012 godinu je Agencija za hemikalije (koja j ukinuta u
medjuvremenu) od naknade za proveru podatak u iz dosijea hemikalija naplatila ukupan iznos od
79.222.073,99RSD, dok je nakon izmena Zakona, kojim je uvedena taksa od 480 dinara za sve prateće
administrativne troškove u budšet ukupno uplaćeno 816.480,00RSD.
3
REZULTATI PRIMENE POLITIKE ZELENE EKONOMIJE I ZELENOG RASTA
U periodu za prvih godinu dana primene – VREMENSKI OKVIR
ZAPOSLENOST 3
MERLJIVOST REZULTATA
ZAKONODAVNA AKTIVNOST 2
STRANA ULAGANJA 1
0
2
4
6
8
10
12
Legenda:
10.000 zaposlenih kroz reformu sistema upravljanja otpadom
Završena reforma zakonodavstva iz oblasti životne sredine
Minimum 150.mil EVRA stranih investicija u zaštiti životne sredine
4
10.000 zaposlenih kroz reformu
sistema upravljanja otpadom
Procena je da je danas blizu 40.000 ljudi „zaposleno“ u
sivoj zoni, sistema upravljanja otpadom. Uglavnom su
angažovani kroz sakupljačku mrežu i romske su
nacionalnosti.
Potrebno je formirati „Sakupljčke zadruge“, kroz koje bi
zaposlenje našlo oko 10.000 gore napomenutih.
Zakonski okvir postoji. Podrska Medjunarodne
organizacije rada postoji. OEBS je takodje upoznat sa
idejom i daće bezrezevnu podršku. Finansijska sredstva
mogu biti angažovana iz fondova namenjenih za
„dekadu Roma“, smanjenje imigracija u zemlje EU i dr.
Glavni efekat – smanjnje nezaposlenosti.
Subefekti – smanjenje socijalnih izdvajanja,
iseljavanje/imigracija
i
migracija
ove
grupe
stanovništva, povećana zdravstvena i socijalna sigurnost
manjinske zajednice.
Sveobuhvatna reforma zakonodavstva iz oblasti životne
sredine. Izdrada Zakona i podzakonskih rešenja u skladu
sa politikom reforme zaštite životne sredine. Prelazak na
politiku Zelene ekonomije i zelenog rasta.
Završena reforma zakonodavstva
iz oblasti životne sredine
Razmotriti rok i način na koji će se namenske naknade,
koje su izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz
septembra meseca 2012. godine prevedene u
"parafiskalne namete", ponovo uspostaviti kao strogo
namenska sredstva u skladu sa direktivama EU.







Minimum 150.mil EVRA stranih
investicija u zaštiti životne sredine







Beograd na vodi „zeleni grad“.
Privatno javno partnerstvo u JKP JLS
Koncesija za fabrike otpadnih voda
Industrijalizacija reciklerske proizvodnje
Reforma sistema regionalnih deponija
Održiva politika klimatskih promena
Uredjenje nadležnosti Ministarstva u skladu sa EU
direktivama
Formiranje specijalizovanih Uprava u okviru
organa (za hemikalije, klimatske promene)
Izmeštanje ministarstva u unutrašnjost zemlje
(Sremski Karlovci, zgrada namenjena za Ustavni
sud R Srbije, prim.aut.)
Uspostavljanje sistema kontrole emisija CO2
Korišćenje pepela u gradjevinskoj industriji
Proizvodnja biomase
Zeleni krovovi
Čišćenje kanala, rečnih tokova i dr.
5
SOCIJALNA EKOLOGIJA
ZELENA
EKONOMIJA i
Socijalna ekologija je povezana sa idejama i delima Murray
Bookchina, koje je on pisao od 1950 do svoje smrti, a od
1960-ih. Njegovi radovi uključuju Post-anarhizam Oskudica,
Ekologija sloboda i niz drugih… Socijalna ekologija tvrdi
da je ekološka kriza rezultat hijerarhijske organizacije vlasti i
autoritativnog mentaliteta ukorenjenog u strukture našeg
društva. Zapadna ideologija koja dominira proizlazi iz tih
društvenih odnosa.Alternativa je društvo koje se temelji na
ekološkim načelima, organsko jedinstvo bez hijerarhije
bazirano na uzajamnom poštovanju međuodnosa svih
aspekata života. Murray Bookchin tvrdi da su prisutni
ekološki problemi ukorenjeni u duboke socijalne probleme,
posebno u dominantnim hijerarhijskim političkim i
društvenim sistemima, koji su rezultirali u nekritičkom
prihvatanju preterano konkurentne filozofije. To sugeriše da
to ne može biti otpor od strane pojedinih akcija, kao što je
etički konzumerizam, ali mora biti rešen na više nijansiranim
etičkim razmišljanjima i zajedničkim delovanjem koji se
temelji na radikalnim demokratskim idealima.
Prema njemu ova filozofija je “društvena” komponenta koja
proizlazi iz toga da su gotovo svi svetski ekološki problemi
proizašli iz duboko ukorenjenih društvenih problema. Isto
tako, socijalna ekologija nastoji naglasiti prisutan ekološki
problem koji se ne može jasno razumeti, a kamoli rešiti bez
odlučnosti društva.Socijalna ekologija smešta korene
ekološke krize čvrsto u odnosima dominacije između ljudi. U
okviru “socijalne ekologije”, sam pojam dominacije prirode
čoveka proizlazi iz vrlo stvarne dominacije čoveka od strane
čoveka.”Socijalna ekologija se bavi odnosima između
ljudske populacije i njihovog okruženja.
Zelena ekonomija se definiše kao ona koja „emituje malo
ugljenika, efikasno koristi prirodne resurse i koja je socijalno
inkluzivna". Investicije koje se planiraju u budućnosti će biti
usmerene na obnovljive izvore energije, javni saobraćaj,
energetsku efikasnost, održivu poljoprivredu i mere za zaštitu
ekosistema i biološke raznolikosti. Procene UN-a za sledećih
20 godina su da će samo investicije u zelenu energiju
premašiti 350 milijardi dolara, dok će 200 milijardi dolara
biti uloženo u razvoj i ,,ozelenjavanje" saobraćajnog sektora,
a po 134 milijarde dolara u sektore građevinarstva i turizma.
Više od 100 milijardi dolara je namenjeno planu za
upravljanje otpadom i vodnim resursima, a 76 milijardi
dolara za povećanje efikasnosti u industriji.
Osnovni instrument tranzicije svetskih ekonomija ka
zelenom rastu tiče se promene ponašanja ljudi i
transformacije tržišta rada, odnosno kreiranja „zelenih
poslova", kao i jačanja potrebe za „zelenim" inovacijama i
6
tehnologijama. Sve to je u cilju ublažavanja posledica
klimatskih promena, smanjenja emisija gasova staklene bašte
i CO2, transport i skladištenje, smanjenje upotrebe fosilnih
goriva i veća upotreba obnovljivih izvora energije, efikasnije
i čistije proizvodnje, proizvodnji čiste pijaće vode, očuvanja
kvaliteta vazduha i zemljišta i sličnih aktivnosti.
Neki od sektora u koje se uvodi princip zelene ekonomije:
• Poljoprivreda - ostvaruje najveći doprinos BDP-a (bruto
društvenog proizvoda) u mnogim zemljama u razvoju. U
svetu zapošljava približno 1,3 milijarde radnika.
ZELENI
RAST
• Prostorno planiranje u gradovima - to su mesta gde živi
polovina svetske populacije. Dobro osmišljeni gradovi imaju
veliki potencijal da se na pravi način kombinuju efikasnost
resursa sa ekonomskim i socijalnim prilikama. (BEOGRAD
NA VODI)
• Građevinarstvo - zgrade su „krivci" za preko 40%
potrošnje ukupne svetske primarne energije. Nove zelene
zgrade mogu da pomognu zemljama u razvoju da zadovolje
dodatnu tražnju za stambenim zgradama.
• Energetika - obnovljivi izvori energije treba da se
udvostruče do kraja 2050. godine prema scenariju zelene
ekonomije.
• Šumarstvo - šume nestaju velikom brzinom zbog
prekomerne upotrebe. Akcija koja se sprovodi na
međunarodnim i nacionalnim nivoima ima za cilj da se
otvore nova radna mesta u oblasti šumarstva.
• Ribarstvo - godišnji profit od ribarskih preduzeća širom
sveta iznosi oko 8 milijardi dolara, i direktno i indirektno
podržavaju 170 miliona radnih mesta.
• Industrijska proizvodnja - troši trećinu globalne energije,
emituje četvrtinu ukupnih svetskih emisija gasova staklene
bašte, i predstavlja značajan deo osnovnog resursa.
• Turizam - akcenat je na ulaganju u održivi turizam čija
rešenja mogu doprineti održivom razvoju i transformaciji u
zelenu ekonomiju na nacionalnom i globalnom nivou.
• Saobraćaj - Ulaganjem u „zeleni" saobraćaj omogućava se
smanjenje zagađenja vazduha u gradovima kao i mnogi
troškovi kroz stvaranje zelenih radnih mesta, posebno kroz
7
razvoj javne saobraćajne infrastrukture, ublažavanje
siromaštva kroz povećanu dostupnost transporta i poboljšanje
pristupačnosti tržišta i drugih bitnih objekata.
• Upravljanje otpadom - generiše ekonomske, socijalne i
zdravstvene troškove širom sveta. Čvrsti otpad troši i do 2%
BDP-a u zemljama u razvoju i do 50% administrativnih
troškova budžeta gradova.
• Voda - Trenutna raspodela voda, cene i investicione
politike i prakse smanjuju mogućnosti za ekonomski i
društveni napredak.
8
DELOKRUG MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ŽIVOTNU SREDINU


životna sredina
priroda
po važećem Zakonu o ministarstvima
Iz nadležnosti Ministarstva energetike, razvoja i zaštite
životne sredine
čl. 14. preduzimanje mera radi obezbeđivanja uslova za
st. 1.
funkcionisanje javnih preduzeća u oblastima za
koje je Ministarstvo obrazovano
nadzor u oblastima iz delokruga Ministarstva
druge poslove određene zakonom
čl. 14. poslovi državne uprave koji se odnose na:
st. 2.
osnove zaštite životne sredine;
sistem zaštite i unapređenja životne sredine;
inspekcijski nadzor u oblasti zaštite životne sredine;
primenu rezultata naučnih i tehnoloških istraživanja i
istraživanja razvoja u oblasti životne sredine;
sprovođenje Konvencije o učešću javnosti,
dostupnosti informacija i pravu na pravnu zaštitu u
oblasti životne sredine;
zaštitu prirode;
zaštitu vazduha;
zaštitu ozonskog omotača;
klimatske promene;
čl.14.
st. 3.
prekogranično zagađenje vazduha i vode;
zaštitu voda od zagađivanja radi sprečavanja
pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda;
utvrđivanje i sprovođenje zaštite prirodnih celina od
značaja za Republiku Srbiju;
utvrđivanje uslova zaštite životne sredine u
planiranju prostora i izgradnji objekata;
zaštitu od velikog hemijskog udesa i učešće u
reagovanju u slučaju hemijskih udesa;
zaštitu od buke i vibracija;
zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja;
upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima;
sprovođenje Konvencije o hemijskom oružju u skladu
sa zakonom;
upravljanje otpadom, izuzev radioaktivnim otpadom;
odobravanje prekograničnog prometa otpada i
zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta;
druge poslove određene zakonom
Agencija za zaštitu životne sredine,
Organ uprave u sastavu ministarstva (nadležnosti





životna sredina
priroda i prirodni resursi
klimatske promene
šume i vode
(prostorno planiranje ?)
predlog nadležnosti za novi Zakon
Pruzete nadležnosti iz oblasti zaštite životne
sredine
obezbeđivanje uslova za sprovođenje javnih
interesa iz delokruga Ministarstva, uključujući i
funkcionisanje javnih preduzeća u tim oblastima
poslovi državne uprave koji se odnose na:
osnove i sistem zaštite i unapređenja životne
sredine;
nadzor u oblastima iz delokruga Ministarstva,
uključujući i inspekcijski nadzor u oblasti zaštite
životne sredine;
istraživanje razvoja u oblasti životne sredine i
klimatskih promena i primene rezultata naučnih i
tehnoloških istraživanja u tim oblastima;
sprovođenje međunarodnih obaveza po
preduzetim multilateralnim i bilateralnim
sporazumima, odnosno nadzor nad njihovim
sprovođenjem, u oblastima iz delokruga
Ministarstva;



praćenje klimatskih promena i izrada strateških
dokumenata u vezi sa prilagođavanjem tim
promenama;












9
propisane u st. 3.)
Iz nadležnosti Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i
prostornog planiranja
čl. 16. održivi razvoj prirodnih bogatstava, odnosno resursa
st. 1.
(vazduha, voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma,
riba, divljih biljnih i životinjskih vrsta);
sistem zaštite prirodnih bogatstava;
strategiju i politiku razvoja prirodnih resursa;
istraživanja koja se odnose na eksploataciju
prirodnih resursa;
izradu programa istražnih radova u oblasti prirodnih
resursa, izradu godišnjih i srednjoročnih programa
detaljnih istražnih radova u oblasti prirodnih resursa i
obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za
realizaciju tih programa;
inspekcijski nadzor u oblasti održivog korišćenja
prirodnih bogatstava i u drugim oblastima određenim
zakonom;
izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i
standarda za izradu geoloških karata;
obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za
realizaciju tih programa, kao i druge poslove
određene zakonom.
čl. 16. prostorno planiranje, odnosno organizaciju, uređenje
st. 3.
i korišćenje prostora Republike Srbije, kao i druge
poslove određene zakonom
Pruzete nadležnosti iz oblasti prirodnih resursa
Iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede
čl. 11. strategija i politika razvoja poljoprivrede i
st. 2. prehrambene industrije;
Pruzete nadležnosti iz oblasti šumarstva i
vodoprivrede
Zajedno sa ministartvom zaduženim za
poljoprivredu izrađuje strategiju i politika razvoja
poljoprivrede;

čl.11.
st. 5.
Republička direkcija za vode, kao organ uprave u
sastavu Ministarstva (nadležnosti propisane u st. 5.)
čl. 11.
st. 6.
Uprava za šume, kao organ uprave u sastavu
Ministarstva (nadležnosti propisane u st. 6.)








?

10
Download

Preuzmite dokument - east