Heroji održivog razvoja
HEROJI ODRŽIVOG RAZVOJA
.........................................
Doc. dr Branimir Jovanovi
0
Heroji održivog razvoja
„U po etku, mislio sam da se borim da spasim gumeno drve e (rubber trees),
onda sam mislio da se borim da spasem kišne šume Amazona.
Sada shvatam da se borim za ove anstvo.“
Chico Mendes, Brazilski borac za zaštitu životne sredine
HEROJI ODRŽIVOG RAZVOJA
Još pre nekoliko godina raspravljali smo se oko toga da li se klimatske promene stvarno
dešavaju i kakva je eventualna uloga ljudi u takvom procesu. Danas debate o takvim
pitanjima gotovo da nema. etvrti Medjunarodni panel o klimatskim promenama je utvrdio
da postoji nesumnjiv nau ni konsenzus oko dve nepobitne injenice: klimatske promene su
stvarnost i one su nastale isklju ivim delovanjem ljudi na planeti u toku perioda
industrijalizacije. Vlade gotovo svih svetskih zemalja su prihvatile ove zaklju ke. Izveštaj Ser
Nicholas Stern-a o ekonomskim aspektima klimatskih promena je znatno doprineo da se
situacija na svetskoj sceni promeni od rasprave ka akciji. Klju ni argument koji je Ser
Nicholas izneo bio je jednostavan ali efektan: Novac uložen danas u borbu za uklanjanje
uzroka nepovratnih destruktivnih procesa nije trošak ve investicija. Za dvadeset godina
posledice klimatskih promena košta e nas mnogostruko više od ulaganja u njihovo uklanjanje
danas.
Da li sve ovo zna i da imamo razloga za optimizam? Stanje na terenu kaže da optimizam
nikako ne bi trebalo da bude osnova našeg složenog odnosa prema klimatskim promenama.
Iza deklarativnog zalaganja svetske zajednice za borbu protiv klimatskih promena stoji
neshvatljiva ležernost i odsustvo snažnih i odgovaraju ih dejstava. Ne samo kod siromašnih
ve što je za udju e i kod bogatih, mo nih i uticajnih zemalja. Rascep izmedju nau no
utvrdjenih istina i politi kih odgovora je upadljivo velik i možda je ispravnije nazvati ga
provalijom. Kjoto protokol je ratifikovala ve ina zemalja sveta ali ne i one najmo nije koji su
i najve i zagadjiva i. Krajem 2007. je na dramati an na in završena Konferencija o
klimatskim promenama na Baliju na kojoj je trebalo da bude odlu ena sudbina takozvanog
post-Kjoto perioda, posle 2012. Posle mnogo natezanja pa ak i prolivenih suza pojedinih
lanova nacionalnih delegacija, na elni sporazumi su potpisani i nada (još uvek ne i
optimizam) i dalje postoji da e se procesi produžiti i novi politi ki okviri i odgovaraju i
mehanizmi uspostaviti.
1
Heroji održivog razvoja
Za sve to vreme naša Planeta se tiho okre e u svemiru menjaju i polako svoj spoljašnji
izgled. Ona ne može da glasa u parlamentima svetskih vlada, ne može da uti e na kretanja na
svetskim tržištima kupovinom akcija, ne može da pokrene proteste niti da kupi hibridni auto.
Naša Planeta je nema. Ko govori za nju i u njeno ime. Ko e spasiti Planetu Zemlju? Ko su
heroji održivog razvoja Planete?
Po imo od najpoznatijeg, verovatno ne i
najzaslužnijeg. Dobio je Nobelovu nagradu zbog
svojih aktivnosti i uprkos mnogim primedbama
nau ne zajednice u vezi sa argumentima koje
iznosi u svojim predavanjima i filmovima, uspeo
je da izvrši veliki i merljiv uticaj na promenu
svesti obi nih ljudi i uticajnih li nosti o
neophodnosti borbi protiv klimatskih promena.
Svega jedan dan pre nego što je dobio Nobelovu
nagradu, Vrhovni sud Velike Britanije je doneo
presudu da njegov film ''Neprijatna istina'' može
biti prikazivan u britanskim školama ali pod
uslovom da nastavnici stave do znanja studentima i acima da Gor u svom filmu iznosi sporne
injenice. Izmedju ostalog on tvrdi da e nivo okeana porasti za 6 metara ako se deo
Zapadnog Antarktika i Grenland otope, ali uverljiva istraživanja govore da je za taj proces
potrebno hiljadu godina. Dobar deo efekta u Gorovom filmu postignut je pripisivanjem
nastanka Uragana Katarina klimatskim promenama ali u stvarnosti dokaza za to nema.
Sli no je i sa njegovom tvrdnjama da se polarni medvedi dave jer moraju da preplivaju ve e
udaljenosti zbog topljenja leda nastalog uticajima klimatskih promena. Istraživanjima je
utvrdjeno da su se samo etiri medveda udavila i to zbog bure i oluje u koju su upali a ne
zbog preterano velikog rastojanja koje su morali da preplivaju. ini se da je Gor koristio
tehniku uveli avanja injenica da bi postigao efekat. To mu se nije zamerilo u ovom slu aju i
nagrada mu je dodeljena sa obrazloženjem da ''je on verovatno jedinstven slu aj pojedinca
koji je uspeo toliko mnogo u razumevanju mera koje širom sveta treba preduzeti u borbi
protiv klimatskih promena''.
Wangari Maathai je poznata široj svetskoj
javnosti kao prva žena u Africi koja je dobila
Nobelovu nagradu za mir., Wangari je detinjstvo
provela u podnožju Kenijskih planina. Se anje
na gotovo u dan ta nu smenu sezonskih
vremenskih prilika, decenijama kasnije su je
podstakla na akciju za o uvanje životne sredine.
Sedamdesetih godina postala je prva žena
doktor nauka u Isto noj Africi i sa grupom žena
istomišljenika osnovala je ''Pokret zelenog
pojasa'' sa ciljem da ohrabre ljude da sade
drve e. Od tada su uspeli da zasade 40 miliona
stabala. Ekološke aktivnosti dovele su je u vezu
sa politi kim liderima Kenije ali je zbog toga i
stradala. Bila je uhapšena, zatvorena i
pretu ena ali kasnije i oslobodjena. Godine
2004 dobila je Nobelovu nagradu zbog svojih
doprinosa ''održivom razvoju, demokratiji i
miru''.
2
Heroji održivog razvoja
Abul Hussam je kao uvaženi profesor hemije na
Univerzitetu ''George Mason'' u Virdžiniji po eo
da se bavi problemom prisustva arsena u
površinskim vodama. Još kao student je radio
studiju o vodama u svom rodnom kraju Kushtia u
Bangladesh-u. Njemu nije bilo nepoznato da je
prisustvo ovog metala bez ukusa, boje i mirisa
u vodama za pi e uzrok ošte enja nerava, raka i
naj eš e smrti onih koji dovoljno dugo koriste
takvu vodu. Godinama kasnije nastavljaju i svoj
studentski rad napravio je jednostavan filter
koji se u lokalnim uslovima može napraviti od gvoždja, peska, uglja i usitnjene cigle. Za ovo
otkri e koje danas spašava hiljade života u njegovoj Indiji, dobio je godišnju nagradu
Ameri ke inženjerske akademije. Najve i deo dobijenih milion dolara donirao je nevladinoj
organizaciji u Bangladešu koja pravi njegove filtere.
Teško je re i ko je najzaslužniji za brazilsko
udo. Danas je Brazil svetski pionir u primeni
biogoriva. Dve tre ine svih brazilskih automobila
ima motore sa mogu noš u pogona na etanol, a
brazilski benzin sadrži najmanje 25% etanola.
Brazil je proglasio i eneretsku nezavisnost. A sve
je po elo 1975. kada je brazilska vlada lansirala
program kojim bi se neutralisala naftna kriza
koja je tada potresala zemlju i pronašla
alternativa.
Tri
godine
kasnije,
Jose
Goldemberg, u to vreme nuklearni fizi ar na
Univerzitetu u Sao Paolu, objavio je rad u kome je dokazao da je proizvodnja goriva iz
še erne trske i mogu a i isplativa. Delom iz o ajanja a delom i iz uverenja brazilska vlada je
krenula putem na koji je ukazao Goldemberg i posle tri decenije desilo se udo o kome ceo
svet pri a. Danas koriš enje etanola smanjuje koli inu nacionalne emisije ugljen dioksida u
atmosferu 20% godišnje ili 47 miliona tona. Goldemebrgov rad se time nije završio. Godine
1992. pomogao je održavanje Samita za spas planete u Riu a u godinama koje su usledile bio
je jedan od najzaslužnijih što je brazilska vlada obustavila nuklearni program. ''Ljudi su
postali svesni da smo postali ekološka sila'' – kaže Goldemberg – ''U isto vreme mi shvatamo da
predstavljamo stvarnu opasnost i zato ljudi moraju da budu pažljiviji''.
Lee Myung Bak-a ljudi u Koreji zovu ''buldožer''.
Kao mlad ovek, posle završenih studija,
napravio je karijeru u gradjevinskoj operativi
firme Hyndai. Smatra se da je jedan od onih koji
je doprineo obnovi ratom razrušene Južne
Koreje i uticao na dinami an razvoj Korejske
industrije. Ali i jedan od onih koji je nehoti no
stvorio i nali je uspeha. Zagadjenje i velika
saobra ajna gužva na autoputu koji je prolazio
kroz centar glavnog grada Seula, samo su neki
od mnogobrojnih problema koji su tištili
gradjane Koreje. Uprkos problemima ništa se
nije preduzimalo jer je postojalo rašireno
uverenje da je zaštita životne sredine luksuz koji vredni i štedljivi Koreanci nisu mogli sebi da
priušte. Ali to nije bilo uverenje Lee Mzng Bak-a. Buldožer je krenuo u akciju. Uspeo je da
ubedi gradjane Seula da mu daju svoj glas za program izmeštanja autoputa na periferiju
3
Heroji održivog razvoja
Seula i za obnovu re nog toka koji prolazi kroz srce grada. Uprkos crnim predvidjanjima Lee
je uspeo u svom programu u predvidjenom roku. Nastavio je putem kojim je krenuo i
reorganizovao sistem gradskog saobra aja uvodjenjem brzih i ekološki istih tranzitnih
autobusa. Danas je Lee jedan od onih od koga ljudi u Koreji o ekuju da bude njihov slede i
predsednik. On je pokazao da zaštita životne sredine i dinami an privredni razvoj mogu da
idu zajedno.
Postoje još mnoge li nosti koje su napravile velike rezultate u zaštiti životne sredine o
kojima bi vredelo pisati. Neke su potpuno anonimni kao Von Hernandez koji je život posvetio
uklanjanju otpada sa ulica Filipina, ili Frederic Hauge, norveški aktivista koji je znatno uticao
na podizanju ekološke svesti medju politi arima i korporativnim liderima.
Šta je sa nama Srbima? Imamo li mi ljude koji
su napravili velike rezultate ili uticali na
promenu svesti u svojoj i okolnim sredinama?
Izgleda da je vreme heroja u Srbiji prošlo.
Barem što se ti e životne sredine. Ostalo je
državi da, u meri u kojoj je mogu e, menja ono
što se promeniti može. I ostaje nam po obi aju
da se okrenemo prošlosti ili budu nosti. Našim
velikim ljudima u prošlosti i našim mladim
ljudima za koje verujemo da e jednog dana biti
istinski heroji ove civilizacije. Postoji jedan
veliki ovek koji je u jednom trenutku u svojoj
karijeri bio uticajan u svetskom smislu, koji je
napravio
izuzetne
rezultate
u
primeni
obnovljive energije vodenog pada i koji je
svojim pronalascima izmenio globalnu sliku.
Njegovo ime je Nikola Tesla i on je zaista bio
veliki srpski heroj koji se na planu nauke u svetu
borio da reši energetske probleme ove nstva
na, kako bismo mi danas rekli, ''održiv'' na in i
koji je u tome delimi no uspeo. Njegov polifazni
sistem je bio njegov veliki svetski uspeh koji mu
i danas donosi posmrtnu slavu, ali njegov
beži ni prenos energije je bio kamen
spoticanja, predmet nerazumevanja iste one sredine koja ga je u prethodnom pokušaju
podržala i povod da se kriti ki pozabavi trendovima razvoja civilizacije.
Sasvim nezasluženo zanemareno, u senci ostalih nau nih otkri a i li nih stavova, leže Teslina
razmišljanja o budu nosti i stabilnosti naše civilizacije. Oni su nastali dvadesetih godina
prošlog veka i njihova suština je predstavljena u slede oj izjavi koju je dao jednom
ameri kom novinaru:
''Mi živimo u vremenu velikih tehni kih otkri a koja vode sve ve em ovladavanju silama
prirode i poništavanju vremena i prostora. Ali taj razvoj, iako doprinosi našem komforu,
udobnosti i bezbednosti života, ne vodi u pravcu istinske kulture i prosvetljenja. Naprotiv,
on je destruktivan po ideale. Pravi uzrok pada nacija je nesposobnost ove anstva da reši
socijalne, moralne i duhovne probleme. Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo
najspremniji preživljavaju, postoji zdrav razvoj individualizma. Kada se reakcije koje
postoje u individui eliminišu, originalni napor i inicijativa potisnu i kreativne osobine
naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sli an kraj preti našoj civilizaciji.''
4
Heroji održivog razvoja
Evo re i jednog Srbina o kojima bi vredelo razmišljati. One pogadjaju suštinu problema
opstanka naše Planete i dobrim delom objašnjavaju probleme u sporom i neadekvatnom
odgovoru na prete e klimatske promene. Bezobzirni razvoj ekonomije po svaku cenu od
koga se ne odustaje, prosveta i nauka koje su u funkciji ekonomskog razvoja i kultura
koja je dekor svemu ovome – to je grub ali ta an opis trenutnih dešavanja u svetu.
Paradigma ''održivog razvoja'' koja je stvorena u poslednjih trideset godina danas
predstavlja opšte priznati okvir za akcije širom sveta. Održivi razvoj se smatra razvojem
kojim emo zadovoljiti naše potrebe bez ugrožavanja potreba generacija koje dolaze.
Problem je u tome što je razvijeni i bogati deo sveta koji je u manjini ponudio ili bolje
re i nametnuo ostatku sveta jedan na in rešavanja problema u kome se cela svetska
zajednica našla i time predodredio i sudbinu dolaze ih generacija. Oni su ti koji su
stvorili ovu paradigmu. Ali šta su naše potrebe i potrebe onih koji dolaze?
Ceo svet je prihvatio zapadni model razvoja, a on je nastao na hriš anskim duhovnim
temeljima. Sve do 19. veka nije bilo sumnje da su naše potrebe bile prevashodno duhovne a
tek onda meterijalne. U 19. i 20. veku dolazi do radikalnog obra una sa duhovnoš u pod
maskom obra una sa religioznim okovima i potrebe za ''osloba anjem'' oveka. Nagli
ekonomski, industrijski i tehnološki razvoj odigrao se upravo u tom periodu.
Šta se tu zapravo desilo? Da li je nagli razvoj zapada i naše prihvatanje da mu se priklju imo
znak našeg progresa ili pada? Odgovor je jednostavan. To je znak našeg materijalnog progresa
i našeg duhovnog pada. U jednom trenutku svog razvoja zapadni, bogati i razvijeni svet je
propustio šansu da zadrži ravnotežu materijalnog i duhovnog, da iz stanja nezavisnosti predje
u stanje me uzavisnosti, kako bi rekao jedan poznati svetski ekonomista. Naš Nikola Tesla
je pred kraj života, oko 1940, rekao da je bogati deo sveta dostigao dovoljno visok nivo
udobnosti života i da treba ulagati energiju u dalje poboljšanje života manjine ve u
promenu navika siromašne ve ine kako bismo svi zajedno mogli da uživamo u
blagodatima civilizacije.
Dakle naš zajedni ki, globalni i civilizacijski problem je ravnomeran razvoj duhovne, moralne
i socijalne komponente. Trenutna situacija je takva da je razvoj socijalne komponente
(neravnomerno distribuiran) daleko iznad razvoja ostale dve. Pomaka ima. Možda najve i
doprinos Gorove ''Neprijatne istine'' jeste prepoznavanje borbe protiv klimatskih promena kao
moralno politi kog problema. U Izveštaju UNDP-a o Razvoju ove anstva u 2007-2008. godini,
posve enom borbi protiv klimatskih promena, delovanje religioznih faktora se prepoznaje kao
važan deo ukupne borbe. Ali jedno je prepoznati nešto kao faktor u ukupnoj borbi, a drugo
prepoznati to isto kao stub oslonca.
Postoji jedna važna misao koja se pripisuje Ajnštajnu: ''Problemi stvoreni na jednom nivou
razmišljanja ne mogu se rešiti na istom nivou. Potrebno je radikalno nov pristup''.
5
Download

Heroji održivog razvoja.pdf