INFORMATOR O DRŽAVI
CRNA GORA
(10/2013)
Odricanje od odgovornosti
IOM je sa velikom pažnjom sprovela prikupljanje informacija. IOM obezbeđuje
informacije po svojim saznanjima i savesti. Ipak, IOM ne može preuzeti odgovornost za
tačnost pruženih informacija. Osim toga, IOM neće biti odgovorna za bilo kakve
zaključke ili rezultate, koji su donešeni na osnovu informacija koje je IOM pružila
.
2
Sadržaj
I. DOBIJANJE LIČNIH DOKUMENATA ZA POVRATNIKE/CE
3
1. Izvod iz matične knjige rođenih
2. Uverenje o državljanstvu
3. Lična karta
4. Pasoš
5. Radna knjižica
6. Zdravstvena knjižica
II. JAVNI TRANSPORT
5
III. KOMUNIKACIONE MREŽE
1. Mediji
8
IV. PENZIJA
1. Starosna
2. Invalidska penzija
3. Porodična penzija
V. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
1. Primarna zdravstvena zastita
2. Hitno i urgentno
3. Zdravstvena zaštita za studente/kinje
4. Privatne ordinacije
5. Recepti za lekove
6. Mentalno oboleli/e
8
17
VI. SOCIJALNO STARANJE
1. Preduslovi za dobijanje naknade
22
VII.ZAPOSLENJE
1. Stanje na tržištu rada
24
VIII. POMOĆ PRI REINTEGRACIJI I REKONSTRUKCIJI
26
3
IX. RANJIVE GRUPE
X. LISTA MEĐUNARODNIH I NEVLADINIH ORGANIZACIJA
27
28
I. DOBIJANJE LIČNIH DOKUMENATA ZA POVRATNIKE/CE
1. Izvod iz matične knjige rođenih
Za dobijanje većine dokumenta, neophodno je izvaditi izvod iz matične knjige rođenih.
Dobija se u opštini od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) isto kao i izvod iz matične
knjige venčanih i matične knjige umrlih. Dobija se isti dan kada se preda zahtev.
Da bi dobili/le izvod iz matične knjige rođenih, osim vaših ličnih podataka, treba da znate
ime i prezime oca, datum njegovog rođenja, kao i ime i prezime majke, njeno devojačko
prezime i datum rođenja. Izvod iz matične knjige rođenih dobija se istog dana.
2. Uverenje o državljanstvu
Uverenje o državljanstvu potrebno je za dobijanje dokumenata kao što su lična karta ili
pasoš. Zahtev za izdavanje uverenja predajete filijali Ministarstva unutrašnjih poslova i
dobija se isti dan kada se preda zahtev. Ako niste upisani/a u u registar građana/ki Crne
Gore, potrebno je da na šalteru predate:





izvod iz matične knjige rođenih (ne stariji od 6 meseci),
uverenje da niste upisan/a u registar građana/ki u mestu svog rođenja, mestu
očevog rođenja ili mestu prebivališta,
uverenje o držaljanstvu vaših roditelja,
ličnu kartu ili overenu kopiju (ako je nemate, predajete uverenje o prebivalištu),
dokaz o uplati administrativne takse.
Izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu mogu se naručiti i
elektronskim putem, preko portala Ministarstva unutrasnjih poslova pod nazivom
www.dokumenta.me (upustvo se nalazi na levoj strani date stranice).
3. Lična karta
Lična karta je javna isprava kojom dokazujemo identitet. Uz zahtev roditelja, lična karta
može da se izvadi sa navršenih 14 godina života. Kada osoba napuni 18 godina,
obavezna je da izvadi ličnu kartu.
Da bi dobili ličnu kartu potrebno je na šalteru Ministarstva unutrašnjih poslova
podnesete:

izvod iz matine knjige rođenih,
4




uverenje o crnogorskom državljanstvu
potvrdu o prijavi prebivališta,
ličnu kartu jednog od roditelja (ako prvi put vadite ličnu kartu),
dokaz o plaćenoj taksi od 5,00 eura za obrasce koje ste popunili/a,
Fotografisanje se vrši u prostorijama Ministarstva unutrašnjih poslova.
Pri preuzimanju lične karte, obavezni ste da na posebnom kartonu za evidenciju,
ostavite otisak kažiprsta desne ruke. Lična karta važi 10 godina, dok u slučaju malolethih
lica važi 6 godina, a u slučaju lica starijih od 65 važiće 40 godina i nakon tog perioda
morate izvaditi novu. Ako u međuvremenu promenite prezime, obavezno menjate i ličnu
kartu. Ukoliko izgubite ličnu kartu, obavezni ste da najkasnije u roku od 15 dana prijavite
njen nestanak opštinskom odelenju MUP-a i zatražite izdavanje nove. Nova lična karta
dobija se nakon što se izgubljena lična karta proglasi nevažećom.
Za izdavanje nove lične karte potrebni su:


prijava o nestanku lične karte,
uplata u iznosu od 5,00 eura za objavljivanje dispozitiva rešenja o proglašenju lične
karte nestalom.
Rok za izdavanje lične karte je 7 dana od dana predavanja zahteva za njeno dobijanje.
4. Pasoš
Pasoš je dokument neophodan za put u inostranstvo, kao dokaz o državljanstvu i
identitetu. Ako ste punoletni/na, možete podneti zahtev za izdavanje pasoša. Rok za
izdavanje pasoša je 15 dana od predavanja zahteva. Zahtev se predaje na šalteru MUP-a
u mestu prebivališta dok se u inostranstvu zahtev podnosi u konzulatu naše zemlje. Rok
važenja pasoša je 10 godina.
Za izdavanje pasoša treba da predate:





ličnu kartu,
ako ste maloletni/na i izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i
saglasnost oba roditelja
dokaz o uplati za obrazac pasoša 15,00 eura ,
dokaz o uplati administrativne takse od 25,00 eura.
fotografisanje se vrši u područnoj jedinici
Novi pasoš je pojedinačan i ne može se vršiti upis maloletne dece u pasoš roditelja.
Maloletnom crnogorskom državljaninu/ki do navršene četvrte godine života pasoš se
izdaje sa rokom važenja od dve godine, a zahtev podnosi roditelj, uz saglasnost drugog
roditelja ili na zahtev zakonskog zastupnika/ce.
5
Obrazac pasoša štampa se na crnogorskom jeziku, latiničnim pismom, kao i na
engleskom i francuskom jeziku, a na vaš zahtev, vaš potpis možete napisati I ćiriličnim
pismom.
Ako vam se desi da izgubite pasoš ili ti ga neko ukrade, morate odmah prijaviti njegov
nestanak “Službenom listu Crne Gore” I uplatiti administrativnu taksu za rešenje o
oglašavanju isprave nevažećom, u visini od 5,00 eura.
Ako u inostranstvu izgubite pasoš, obavezno se javite Konzularnom odelenju ambasade
naše zemlje gde ćete dobiti putni list. Za putni list trebaju vam:






uverenje o državljanstvu koje nije starije od 6 meseci,
dokument sa slikom ( lična karta, vozačka dozvola),
policijski zapisnik o prijavi nestanka pasoša (putne isprave),
dozvola boravka u državi gde se nalazite,
tri fotografije ( 3,5 × 4,5 cm),
dva obrasca za izdavanje putne isprave.
5. Radna knjižica
Radnu knjižicu izdaje opštinski Sekretarijat za socijalno staranje. Za izdavanje radne
knjižice trebaju vam:



čitko popunjen zahtev u dva primerka (kupuju se u knjižari),
originalna diploma o završenoj školi,
za žene, ako su udate, i izvod iz matične knjige venčanih.
Sekretarijat ima pravo da u roku od 3 do 30 dana odluči da li će vam izdati radnu
knjižicu.
6. Zdravstvena knjižica
Zdravstvena knjižica je dokument kojim dokazujete da imate zdravstveno osiguranje i
može je dobiti svako ko ima potvrdu da je osiguranik/ca Republičkog fonda za zdravstvo.
Overava se u područnom odelenju kancelarije Republičkog fonda za zdravstvo svakih 3
meseca. Ukoliko nije overena, morate da platite pregled u iznosu od 2,50 eura
VAŽNI TELEFONI:
Ministarstva unutrašnjih poslova
Bul.Svetog Petra Cetinjskog 6, Podgorica
Tel: 020 242 299 ; 241 590; 225-341
www.mup.gov.me
Republički fond za zdravstvo
Centrala; ul.Vaka Đurovića bb,Podgorica
Tel: 020 404 101; 665 112
II. JAVNI TRANSPORT
6
Javni prevoz u Crnoj Gori deli se na drumski (autubuski prevoz, taksi prevoz, prevoz
sopstvenim kolima i rent-a-car), železnički (vozovi), vazdušni (avionski prevoz) i vodeni
(brodski prevoz).
Autobuski prevoz se deli na gradski, prigradski i međugradski. Za gradski i prigradski
prevoz mogu se kupiti i pretplatne karte, ukoliko često koristite tu vrstu prevoza.
Pretplatne karte kupuju se u kancelarijama autoprevoznika. Inače, karta u jednom
pravcu u gradskom saobraćaju iznosi od 0,40 do 1,00 eura.
Vozne karte za železnički prevoz mogu da se kupe na železničkim stanicama (do samog
polaska voza), u putničkim agencijama ili u toku vožnje kod konduktera/ke. Karte se
mogu reyervisati I putem mejla i SMS-a. Zahteve za rezervaciju je potrebno slati na email:[email protected] ili slanjem sms poruke na 068/828-992 ili pozivom na telefon 020
441-209
Postoje I određene povlastice za putovanja unutar Crne Gore:









za studente/kinje mlađe od 27 godina koji poseduju legitimaciju "Montenegro
Student Card" odobrava se popust od 60%.
deca do navršene 6. godine starosti prevoze se besplatno,
deca od navršene 6. godine do navršene 14. godine imaju popust od 50%
mlađi od 26 godina, penzioneri/ke, novinari/ke i lica starija od 60 godina mogu
ostvariti popust od 30% uz legitimaciju K-5,
lica starija od 75 godina mogu koristiti besplatan prevoz uz legitimaciju K-5, koju
izdaje železnički prevoz Crne Gore,
svi putnici zainteresovani za mesečnu kartu mogu istu kupiti po ceni nižoj i do
75% od redovne cene.
za grupe čiji je broj putnika veći od 6 takođe se odobravaju povlastice u iznosu od
30%,
cena godišnje pretplate karte koja omogućava neograničen broj putovanja na
bilo kojoj relaciji na području Željezničkog prevoza Crne Gore iznosi 300 eura.
1.3.2014. Željeznički prevoz Crne Gore uveo je BIFE SPECIAL karte za vozove u
lokalnom prevozu na relaciji Bar-Podgorica-Bijelo Polje-Podgorica-Bar
Više informacija na http://www.zcg-prevoz.me/
Avionske karte mogu se kupiti u predstavništvima avio-kompanija, u putničkim
agencijama ili preko interneta. Postoje karte za ekonomsku i biznis klasu, a razlikuju se u
ceni i po komforu koji putnik/ca ima tokom leta. Ukoliko studirate a imate manje od 26
godina starosti, možete koristiti EURO 26 karticu na osnovu koje možete da kupujete
karte sa popustom vezano za sve tri vrste prevoza. Na aerodromu putnik/ca treba da
bude 60 minuta pre leta, a za međunarodne letove 90 minuta pre leta, kako biste
„čekirali“ (proverili) kartu. Dozvoljena količina prtljaga varira u zavisnosti od prevoznika,
ali je uglavnom 1 kofer sa najviše 20 kg prtljaga, U avion možete da unesete ručni prtljag
ograničene veličine i težine i on ne sme da sadrži nikakvo oružje niti oštre predmete,
dezodoranse, parfeme i druge bocice kao ni grickalicu za nokte.
7
Više informacija na http://www.montenegroairports.com/?menu=1
Vozačka dozvola
Vozačka dozvola se izdaje do 40. godina života, a osobama starijim od 40.godina na 10
godina, a vozačima/cama starijim od 70.godina produžava se svake dve godine
Za izdavanje vozačke dozvole potrebno je:

zahtev,

dokaz o položenom ispitu ako nemate staru dozvolu,

lekarsko uvjerenje, koje važi 6 meseci od dana izdavanja

dokaz o uplati nadoknade (za obrazac 5,00 eura i administrativne takse 10,00
eura za izdavanje prve vozačke dozvole; 15,00 eura za duplikat vozačke dozvole,
8,00 eura za potvrdu)

identifikaciona isprava (lična karta, pasoš, vozačka dozvola) na uvid
Iznajmiti vozilo preko rent-a-car firme možete, ako ste stariji/a od 24 godine, i imate
najmanje 5 godina vozačkog iskustva. Pri iznajmljivanju vozila potpisujete ugovor koji
definiše vaše obaveze i obaveze firme koja vam iznajmljuje vozilo, plaćate utvrđeni iznos
akontacije i eventualno deponujete neku od svojih ličnih isprava.
Vozilo možete rentirati na minimum 24h i mora se vratiti u ispravnom stanju. Korišćenje
vozila van granica države nije dozvoljeno bez saglasnosti firme. Dozvola za upravljanje
tuđim vozilom se dobija u sudu. Za nju vam je potrebno ovlašćenje od vlasnika/ce vozila,
vaša saobraćajna dozvola i lična karta. Vlasnik/ca vozila takođe mora da priloži ista
dokumenta kao i dokumenta o vozilu. Ovlašćenje se izdaje u tri primera, jedan vama,
jedan vlasniku/ci vozila i jedan ostaje u sudu. Ako tuđim autom planirate da putujete u
inostranstvo, dozvola se izdaje u Auto-moto savezu Crne Gore.
AERODROMI:
Podgorica: 020 444 244
http://www.montenegroairports.com/?menu=2
Tivat: 032 670 930
http://www.montenegroairports.com/?menu=3
LUKE:
Bar
030 312-000
Kotor 032 325573
ŽELEZNIČKE STANICE:
Podgorica
020 441 209
8
Nikšić
Bar
Kolašin
Mojkovac
Bijelo Polje
040 211 912
030 301 619
020 441 492
050 472 130
050 478 560
AUTOBUSKE STANICE:
Podgorica
020 633 010
http://busterminal.me
Bar
030 346 141
Berane
051 234 828
Bijelo Polje 050 432 219
Budva
033 456 000
Herceg Novi 031 321 225
Kolašin
020 864 033
Kotor
032 322 111
Nikšić
040 213 018
Petrovac
033 461 510
Plav
051 251 371
Pljevlja
052 323 114
Rožaje
051 271 115
Tivat
032 672 620
Ulcinj
030 413 225
Žabljak
052 361 318
Auto Moto Savez Crne Gore:
19807
020 234 999
III. KOMUNIKACIONE MREŽE
1. Fiksna i mobilna telefonija
U Crnoj Gori postoji jedan operater za fiksnu telefoniju, T-com. Pravo na telefonski
priključak imaju sva pravna i fizička lica koja imaju u svojini ili u zakupu stambeni ili
poslovni prostor. Kod za Crnu Goru iz inostranstva je +382.
Postoje tri operatera za mobilnu telefoniju. To su : TELENOR (069), T-MOBILE (067) i M:
TEL (068). Brojevi u mobilnim mrežama mogu biti PRIPAID i POSTPAID. Obe vrste
9
brojeva mogu da se kupe u poslovnicama pomenutih Telefonskih kompanija tako što
ćete ostaviti svoje lične podatke. Dopuna PRIPAID brojeva se vrši u pomenutim
poslovnicama, prodavnicama i trafikama na iznos koji želite. POSTPAID broj dobijate
potpisivanjem ugovora sa željenim mobilnim operaterom, na najmanje godinu dana. Za
postpaid brojeve plaćaju se mesečni računi koji vam stižu na kućnu adresu. I pripaid i
postpaid korisnici/e plaćaju obavezni porez na broj, koji iznosi 1,00 euro na mesečnoj
osnovi.
VAŽNI TELEFONI:
Telenor 1188
T-mobil i T :com 1500
M :tel 1600
2. Mediji
U Crnoj Gori imamo pisane medije ili štampu (Vijesti, Pobjeda, Dan, Dnevne novine i sl.) i
radio i televiziju. Vijesti, Dan i Pobjeda kostaju po 0,70 centi a Dnevne novine su 0,50
centi.. Državna televizija je RT Crne Gore (Prvi program, Drugi program i program koji se
emituje preko satelita), a postoje i privatne televizije (TV Pink, TV Atlas, TV In, TV Vijesti,
TV Prva i dr.). Državni radio je Radio Crne Gore, ali postoji i veliki broj privatnih radio
stanica. Sem toga, postoje i mediji koji svoju delatnost obavljaju i preko Interneta.
IV. PENZIJA
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se u Republickom fondu penzijskog
i invalidskog osiguranja (Fond PIO). Fond PIO je organizacija koja vrši javna ovlašćenja
prilikom rešavanja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja. U okviru Fonda PIO, o
pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja rešava područno odelenje na čijem
području je osiguranik/ca bio/la predhodni put osiguran/a (princip poslednjeg
osiguranja). O pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja primenom međunarodnih
ugovora o socijalnom osiguranju rešava Odelenje za sprovođenje inostranog osiguranja
koje se nalazi u Centralnoj službi u Podgorici. Izuzetno od drugih međunarodnih
sporazuma o socijalnom osiguranju, za čiju primenu je nadležno Odelenje za
sprovođenje inostranog osiguranja, za primenu Sporazuma o socijalnom osiguranju sa
Bosnom i Hercegovinom nadležna su područna odelenja, odnosno ono odelenje na
čijem području je osiguranik/ca poslednji put bio/la osiguran/a u Crnoj Gori.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su :




pravo na penziju,
pravo na invalidsku penziju,
pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje,
pravo na naknadu pogrebnih troškova.
10
Penzija može biti:



starosna,
invalidska,
porodična.
1. Starosna penzija
Penzijski staž, staž osiguranja i poseban staž
Da bi ste ostvarili/a pravo na starosnu penziju potrebno je da ispunjavate uslove u
pogledu navršenih:


godina života,
penzijskog staža, odnosno staža osiguranja.
Radi objašnjenja uslova koje treba da ispunite da bi stekli/e pravo na starosnu penziju,
neophodno je pojasniti termine penzijskog staža i staža osiguranja.
Penzijski staž je širi pojam od staža osiguranja i obuhvata: staž osiguranja i poseban
staž.Staž osiguranja je vreme provedeno na radu po osnovu koga je osiguranik/ca bio/la
osiguran/a na penzijsko i invalidsko osiguranje, za koje je uplaćen doprinos za ovo
osiguranje.
Poseban staž je vreme provedeno van osiguranja (u ratovima, vreme vršenja vojnih
dužnosti provedeno u oružanim akcijama i zarobljeništvu, kao i vreme provedeno na
lečenju i medicnskoj rehabilitaciji usled bolesti ili povreda zadobijenih u oružanim
akcijama i zarobljeništvu posle 17. avgusta 1990. godine), koje se po „starim propisima“
računa kao staž.
Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju
Pravo na starosnu penziju stiče osiguranik/ca kad navrši:
* 67 godina života i najmanje 15 godina penzijskog staža (osiguraniku/ci kome/joj se
staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, ova starosna granica se snižava zavisno
od stepena uvećanja staža).
* kad navrši 40 godina staža osiguranja ili
* 30 godina staža osiguranja od čega najmanje 20 godina efektivno provedenih na
radnim mestima na kojima se u rudnicima staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
Osiguranik/ca stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kad navrši 62 godine života i
najmanje 15 godina penzijskog staža.
Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u prelaznom periodu
U prelaznom period do 31. decembra 2024. godine (za muškarce), odnosno do 31.
decembra 2040. godine (za žene), propisani su povoljniji uslovi za sticanje prava na
starosnu penziju koji su navedeni u tabeli:
11
Kalend.
godina
Uslovi u pogledu godina života za sticanje
Potreban penzijski staž za sticanje
prava na starosnu penziju
prava na starosnu penziju
Muškarac
Žena
2013.
65 godina
2014.
65 godina i dva
meseca
60 godina
60 godina i tri
meseca
15 godina
15 godina
Ženama se u radni staž uračunava po pola godine više od muškaraca, za svako dete koje
je rodila.
Pokretanje postupka za ostvarivanje prava na starosnu penziju
Postupak za ostvarivanje prava na starosnu penziju pokreće se na zahtev osiguranika/ce.
Pravo na starosnu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja (zaposlenja, odosno
obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti), s tim što se zahtev za ostvarivanje
prava može podneti i pre prestanka osiguranja, uz pružanje odgovarajućih dokaza o
izvesnosti njegovog prestanka. Zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju podnosi
se područnom odelenju Fonda PIO na čijem području je osiguranik/ca bio/la poslednji
put osiguran/a.
Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na starosnu penziju
Uz zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju podnosi se sledeća dokumentacija:


radna knjižica (zaključena),
izvod iz matične knjige rođenih.
2. Invalidska penzija
Invalidnost - potpuni i delimični gubitak radne sposobnosti
Invalidnost u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju postoji kad kod
osiguranika/ca zbog promena u zdravstvenom stanju, koje se ne mogu otkloniti
lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, nastane potpuni gubitak radne sposobnosti.
Invalidnost postoji i kad kod osiguranika/ce zaposlenog/e zbog promena u zdravstvenom
stanju koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, nastane
delimični gubitak radne sposobnosti od 75%. Uzrok invalidnosti može biti: povreda na
radu, profesionalna bolest, povreda van rada ili bolest. Fond određuje obavezan
kontrolni pregled korisnika prava, najkasnije u roku od tri godine od dana utvrđivanja
invalidnosti.
Puna ili delimična invalidska penzija
Pravo na punu invalidsku penziju stiče, uz ispunjenje drugih zakonskih uslova,
osiguranik/ca kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti.
12
Pravo na delimičnu invalidsku penziju stiče, uz ispunjenje drugih zakonskih uslova,
osiguranik/ca kod koga nastane delimični gubitak radne sposobnosti od 75%. Delimična
penzija iznosi 75% od pune invalidske penzije.
Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju:
a. Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana
povredom na radu ili profesionalnom bolešću.
Osnovni uslov za sticanje prava na invalidsku penziju je da kod osiguranika/ca postoji
invalidnost. Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionom
bolešću, osiguranik/ca stiče pravo na invalidsku penziju bez obzira na dužinu penzijskog
staža i navršene godine života u momentu nastanka invalidnosti.
b. Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana
povredom van rada ili bolešću:
Ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću, osiguranik/ca stiče
pravo na invalidsku penziju pod uslovom:


da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za
sticanje prava na starosnu penziju i
da je imao/la navršen penzijski staž koji mu/joj pokriva najmanje jednu trećinu
radnog veka.
c) Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju lica mlađih od 30 godina kod
kojih je invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada
Za osiguranika/cu mlađeg/u od 30 godina, kod kog/je je invalidnost prouzrokovana
bolešću ili povredom van rada, propisani su povoljniji uslovi za sticanje prava na
invalidsku penziju. Osigurank/ca kod koga/je je invalidnost prouzrokovana bolešću ili
povredom van rada nastala prije navršenja 30 godina života stiče pravo na invalidsku
penziju:


kad je invalidnost nastala do navršenih 20 godina bez obzira na dužinu staža
osiguranja;
kad je invalidnost nastala od 20. godine do navršenih 30 godina zivota - ako do
nastanka invalidnosti ima ukupno najmanje godinu dana staža osiguranja, ako je to
za njega/u povoljnije od uslova propisanih za druge osiguranike/ce (prema kojima se
trazi da je jedna trećina radnog veka pokrivena penzijskim stažom).
Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na invalidsku penziju
Uz zahtev, odnosno predlog za invalidsku penziju, podnosi se sledeća dokumentacija:





medicinska dokumentacija koju sačinjavaju: predlog za veštačenje ordinirajućeg
lekara/ke na obrazcu br. 1 i nalazi lekara/ke specijaliste, otpusne liste, dokazi o
lečenju i slično,
potvrda o radnom mestu, opis posla na obrascu br.1a,
izvod iz matične knjige rođenih,
kopija radne knjizice, a nakon utvrđivanja invalidnosti originala,
prijava o povredi na radu (ako je osiguranik/ca pretrpeo/la povredu na radu).
13
3. Porodična penzija
Članovi/ce porodice koji/e mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju
Članovi/ce porodice koji/e, uz ispunjenje zakonskih uslova, mogu ostvariti pravo na
porodičnu penziju su:


bračni partner/ka;
deca (deca rođena u braku ili van braka ili usvojena i pastorče koje je osiguranik/ca,
odnosno korisnik/ca prava izdržavao/la).
Pravo na porodičnu penziju, može uz ispunjenje zakonskih uslova, ostvariti i razvedeni
bračni partner/ka, ako mu/joj je pravosnažnom presudom dosuđeno pravo na
izdržavanje.
Uslovi za sticanje prava na porodičnu penziju
Da bi član/ica porodice mogao/la da ostvari pravo na porodičnu penziju, neophodno je
da su ispunjeni:


uslovi koji se odnose na umrlog/u osiguranika/cu, odnosno korisnika/cu prava –
takozvani opšti uslovi i
uslovi koje trba da ispune članovi/ce porodice umrlog/e osiguranika/ce, odnosno
korisnika/ce prava da bi ostvarili/e pravo na porodičnu penziju – takozvani posebni
uslovi.
Za sticanje prava na porodičnu penziju potrebno je da kumulativno budu ispunjeni
opšti i posebni uslovi.
Uslovi koji se odnose na umrlog/u osiguranika/cu, odnosno korisnika prava (opšti
uslovi)
Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi/ce porodice – umrlog/e
osiguranika/ce, koji/a je navršio/la najmanje pet godina staža osiguranja ili najmanje
deset godina penzijskog staža ili ispunio/la uslove za starosnu ili invalidsku penziju –
umrlog/e korisnika/ce starosne ili invalidske penzije.
Ako je smrt osiguranika/ce ili lica koje je na prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
osigurano za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu
ili profesionalnom bolešću nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne
bolesti, članovi/ce njegove/ne porodice stiču pravo na porodičnu penziju, bez obzira na
dužinu penzijskog staža osiguranika/ce, odnosno tog lica.
Uslovi koji se odnose na članove/ce porodice (posebni uslovi)
Uslovi pod kojim udovica/udovac stiče pravo na porodičnu penziju
Udovica/udovac stiče pravo na porodičnu penziju, ako je:
-
do smrti bračnog partnera/ke navršila 52 godine života,
14
-
do smrti bračnog partnera/ke ili u roku od jedne godine od dana smrti bračnog
partnera/ke, postala potpuno nesposobna za rad,
-
posle smrti bračnog partnera/ke ako je ostalo jedno dete ili više dece koja imaju
pravo na porodicnu penziju po tom bračnom partneru, a udovica/udovac obavlja
roditeljsku dužnost prema toj deci,
-
Udovica/udovac kod koje/g, u toku trajanja prava po tom osnovu, nastupi
potpuna nesposobnost za rad, zadržava pravo na porodičnu penziju dok postoji
ta nesposobnost.
Udovica/udovac koja, u toku trajanja prava na porodičnu penziju stečenog na osnovu
potpune nesposobnosti za rad ili po osnovu vršenja roditeljske dužnosti prema deci,
navrši 52 godina života trajno zadržava pravo na porodičnu penziju.
Pravo na porodičnu penziju ima i udovica kod koje je utvrđena trudnoća, kao i udovica
koja je dete umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava rodila posle njegove smrti i to
pravo joj pripada od dana smrti osiguranika, odnosno korisnika prava.
Ako je dete mrtvo rođeno ili ako umre pre nego što navrši šest meseci života, udovici
pripada pravo na porodičnu penziju do isteka šest meseci posle porođaja.
Uslovi pod kojim dete stiče pravo na porodičnu penziju
Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada:




do navršenih 19 godina života,
posle navršenih 19 godina života ako je na školovanju, do završetka školovanja, ali
najkasnije do navršenih: 24 godina života ako pohađa fakultet, a najduže do 25.
godine života, ukoliko fakultet traje 5 godina.
dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, nastala do uzrasta do koga se deci
obezbeđuje pravo na porodičnu penziju,
dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, nastala posle uzrasta do koga se
deci obezbeđuje pravo na porodičnu penziju, a pre smrti osiguranika/ce, odnosno
korisnika/ce prava, pod uslovom da ga/ju je osiguranik/ca, odnosno korisnik/ca
prava izdržavao/la do svoje smrti.
Invalidno dete, u skladu sa propisima o razvrstavanju dece ometene u razvoju, stiče
pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada od prestanka zaposlenja, razvoju odnosno
obavljanja samostalne delatnosti.
Detetu kome je školovanje prekinuto zbog bolesti, pravo na porodičnu penziju pripada i
za vreme bolesti do navršenih godina života do kojih se pravo na penziju može koristiti
po osnovu školovanja, kao i iznad tih godina, ali najviše za onoliko vremena koliko je
zbog bolesti izgubilo od školovanja.
Određivanje visine porodične penzije
Porodična penzija određuje se od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku/ci
pripadala u času smrti, odnosno od penzije koja je korisniku/ci pripadala u času smrti, u
15
procentu koji se utvrđuje prema broju članova/ca porodice koji/e imaju pravo na tu
penziju, i to:




za jednog/u člana/icu 70 %,
za dva člana/ice 80 %,
za tri člana/ice 90 %,
za četiri ili više članova/ca 100 %.
Ako pravo na penziju imaju bračni/a partner/ka i razvedeni/a bračni/a partnerka
umrlog/e osiguranika/ce, odnosno korisnika/ce prava, određuje se jedna porodična
penzija u visini koja pripada za jednog člana/ce porodice i deli se u jednakim iznosima.
Kao najmanji osnov za određivanje porodične penzije uzima se starosna penzija
umrlog/e osiguranika/ce određena za penzijski staž od 20 godina.
Deci bez oba roditelja, pored porodične penzije po jednom roditelju, pripada i porodična
penzija po drugom roditelju, i to:




za jedno dete 20 %
za dva deteta 40 %
tri deteta 60 %
za četvoro ili više dece 100 % starosne ili ivalidske penzije drugog roditelja.
Ako deci, pored penzije po jednom roditelju, pripada i deo penzije po osnovu drugog
roditelja, porodična penzija se određuje kao jedna i njen iznos ne može preći iznos
najviše starosne penzije za penzijski staž od 40 godina.
Pokretanje postupaka za ostvarivanje prava na porodičnu penziju
Postupak za ostvarivanje prava na porodičnu penziju pokreće se na zahtev člana/ice
porodice umrlog/e osiguranika/ce, odnosno korisnika/ce prava. Zahtev za ostvarivanje
prava na porodičnu penziju podnosi se područnom odelenju Fonda PIO na čijem
području je umrli/a osiguranica, odnosno korisnik/ca prava bio/la poslednji put
osiguran/a.
Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na porodičnu penziju
Uz zahtev za ostvarivanje prava na porodičnu penziju podnosi se sledeća dokumentacija:






izvod iz matične knjige umrlih,
prijava o nesreći na poslu ako je smrt nastupila usled povrede na radu,
radna knjižica,
izvod iz matične knjige rođenih za sve članove/ice porodice za koje se podnosi zahtev
za porodičnu penziju,
izvod iz matične knjige venčanih za udovicu/udovca koja/koji ostvaruje pravo na
porodičnu penziju,
školske potvrde za decu stariju od 19 godina koja pravo na porodičnu penziju
ostvaruju po osnovu školovanja,
16


medicinska dokumentacija za članove porodice koji ostvaruju pravo na porodičnu
penziju po osnovu potpune nesposobnosti za rad, odnosno nesposobnosti za
samostalan život i rad,
izjava da članovi/ce porodice koji/e ostvaruju pravo na porodičnu penziju nisu u
radnom odnosu, ne bave se samostalnom delatnošću i nisu korisnici/e neke druge
penzije.
Novčana nadoknada za telesno oštećenje
Telesno oštećenje
Telesno oštećenje postoji kad kod osiguranika/ce nastane gubitak, bitnije oštećenje ili
znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu
aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na
to da li prouzrokuje il ne prouzrokuje invalidnost.
Uslovi za sticanje prava na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje
Pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje stiče osiguranik/ca kod koga/je
nastupi telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnlm bolešću
koje iznosi najmanje 50%. Lista telesnih oštećenja i procenti tih oštećenja propisani su
Pravilnikom o utvrđivanju telesnih oštećenja („Službeni list RCG“,br.45/04 i 50/04).
Određivanje visine novčane naknade za telesno oštećenje
Radi određivanja visine novčane naknade, telesna oštećenja su, prema težini, razvrstana
u šest stepena (grupa). Visina novčane nadoknade za telesno oštećenje određuje se, u
zavisnosti od stepena telesnog oštećenja, u odgovarajućem procentu od propisanog
osnova.
Određivanje visine novčane nadoknade za telesna oštećenja:
Za telesno
Naknada iznosi u
Stepen
oštećenje od
procentu od osnova
100%
1
40%
90%
2
36%
80%
3
32%
70%
4
28%
60%
5
24%
50%
6
20%
Pokretanje postupka za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje.
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se na
zahtev osiguranika/ce, odnosno korisnika/ce prava, na osnovu medicinske
dokumentacije koja se obavezno podnosi na zahtev.
17
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se i
po službenoj dužnosti, na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prilikom veštačenja
o invalidnosti u postupku ostvarivanja prava na invalidsku penziju.
Zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje podnosi se
područnom odelenju Fonda PIO na čijem području je osiguranik/ca bio/la posledlji put
osiguran/a.
Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno
oštećenje
Uz zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje podnosi se
sledeća dokumentacija:




medicinska dokumentacija (kao kod invalidske penzije),
potvrda o radnom mestu, opis posla na obrascu br. 1a,
prijava o povredi na radu (ako je telesno oštećenje nastupilo usled povrede na radu),
kopija radne knjižice.
Pravo na naknadu pogrebnih troškova
U slučaju smrti korisnika/ce penzije, licu koje izmiri troškove sahrane pripada naknada
pogrebnih troškova.
Naknada pogrebnih troškova pripada u visini tri prosečne penzije, isplaćene u mesecu
pre smrti korisnika penzije.
Zahtev za naknadu pogrebnih troškova podnosi se u roku od 60 dana od dana smrti
korisnika/ce penzije. Zahtev se može podneti u područnom odelenju ili u Centralnoj
službi Fonda PIO. Uz zahtev za novčanu naknadu za telesno oštećenje se podnosi:



izvod iz matične knjige umrlih,
ček od penzije ili potvrda od banke sa identifikacionim brojem (ako je umrli/a
korisnik/ca penziju primao/la preko banke),
račun o pogrebnim troškovima (izdat od strane komunalnog, odnosno pogrebno
preduzeća).
Više informacija možete dobiti na: http://www.fondpio.me/vodic1.asp
KONTAKTI:
Centralna služba
Bulevar Ivana Crnojevića 64.
81000 Podgorica
Fax:
020 664 381
Centrala: 020 403 808/800
Odjeljenje za inostrano osiguranje: 020 403 882 / 883 / 872
Odjeljenje za obračun i isplatu prava iz PIO: 020 403 865 / 884
18
Područna odeljenja Fonda pio Crne Gore, nadležnost, adrese i brojevi telefona:
Područno
odeljenje
Bar
Berane
Bijelo Polje
Kotor
Nikšić
Pljevlja
Podgorica
Herceg Novi
Cetinje
Nadležno za
opštine
Adresa
Telefon/fax
Bar i Ulcinj
Bulevar revolucije b.b.
85000 Bar
Tel: 030 315 124
Berane, Rožaje,
29. novembra 1
Plav i
84300 Berane
Andrijevica
Bijelo Polje i Trg Golootočkih žrtava
Mojkovac
84000 Bijelo Polje
Kotor, Tivat i
Gurdić b.b.
Budva
85330 Kotor
Nikšić, Šavnik i Alekse Backovića 115
Plužine
81400 Nikšić
Narodne revolucije
Pljevlja i Žabljak
b.b.
84210 Pljevlja
Podgorica,
Trg Nikole
Kolašin i
Kovačevićabr. 8
Danilovgrad
81000 Podgorica
Partizanski put 1
Herceg Novi
85340 H. Novi
Bajova 2
Cetinje
81250 Cetinje
Tel: 051 233 341
Tel: 050 432 834
Tel: 032 322 935
Tel: 040 242 845
Tel: 052 322 039
Tel: 020 218 746
Tel: 031 322 982
Tel: 041 231 584
Kancelarije:
Andrijevica, Branka Deletića bb, 84320
tel.051/243-941
Rožaje, 30. septembra bb 84310
tel.051/274-490
Plav, Maršala Tita bb, 84325
tel.051/251-225
PRVOSTEPENA INVALIDSKA KOMISIJA:
Trg Božane Vučinić bb 81 000 PODGORICA
020 620 306
19
GOVORNI AUTOMATI:
Za penzionere/ke
Za osiguranike/ce
020 664 390
020 667 095
MINISTARSTVO ZDRAVLJA, RADA I SOCIJALNOG STARANJA:
Rimski trg bb 81 000 PODGORICA
020 482 459
ODELENJE ZA DRUGOSTEPENI UPRAVNI POSTUPAK:
Bulevar Ivana Crnojevića 64. 81 000 PODGORICA
020 403 868
Savez udruženja penzionera Crne Gore
Trg Božane Vučinić bb
81000 Podgorica
020/623686
V. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
U zakonu piše da je “svaki gradjanin dužan da pravo na zdravstvenu zaštitu koristi u
skladu sa zakonom i uputstvom o lečenju izdatom od strane zdrastvenog radnika”.
Drugim rečima, vaš odnos sa zdravstvenim radnicima/ama mora se zasnivati na
poštovanju, toleranciji i poverenju. U pružanju zdravstvene zaštite, prioriteti se isključivo
zasnivaju na medicinskim merilima i težini obolenja ili povrede. U ostvarivanju
zdravstvene zaštite moraju se poštovati vaša verska, kulturna i moralna uverenja. Pravo
na besplatnu zdravstvenu zaštitu imaju deca mladja od 18 godina, redovni/e učenici/e i
studenti/kinje do navršene 26. godine, trudnice, osobe starije od 65 godina,
nezaposleni/e koji/e su prijavljeni/e na Birou rada, osobe sa hendikepom, kao i osobe
koje su najmanje 10 puta dobrovoljno dale krv. Primarnu zdravstvenu zastitu ostvarujete
preko izabranog doktora/ke.
1. Primarna zdravstvena zaštita
Pod primarnom zdravstvenom zaštitom, podrazumeva se pružanje zdravstvenih usluga
majci i detetu, prevencija i kontrola kancerogenih obolenja, bolesti usta i zuba,
zdravstvena zaštita, zaštita mentalnog zdravlja, imunizacija protiv glavnih zaraznih
bolesti, patronazne posete, lečenje i rehabilitacija u kući, prevencija i lečenje najčešćih
bolesti i povreda, kao i hitna medicinska pomoć.
Pored toga, primarno lečenje uključuje laboratorijske, ultrazvučne i rentgenske preglede
na primarnom nivou koje, na osnovu medicinske opravdanosti, odredi lekar/ka,
fizioterapijske usluge, specialističke, konzilijarne i druge usluge specialista/kinja za
plućne bolesti, radiologiju, psihijatriju, dečju psihijatriju, psihologiju, pedagogiju i
pedijatra/kinju osposobljenog/u za oblast razvojne pedijatrije.
Obaveze doktora/ke
Svakog zdravstvenog radnika/cu zakon obavezuje da pruži hitnu medicinsku pomoć uvek
i na svakom mestu, čak i slučaju štrajka u zdravstvenoj ustanovi ili nekih drugih
vanrednih okolnosti. Ako u zdravstvenoj ustanovi nisu u mogućnosti da vam pruže
potrebnu medicinsku uslugu, obavezni su da vas upute u drugu medicinsku ustanovu sa
20
najvažnijim medicinskim nalazima i razlozima za upućivanje. Za nepružanje hitne
medicinske pomoći preti kazna od 10 iznosa minimalne cene rada.
Lekar/ka je obavezan/na da vam pruži sve informacije koje se tiču vašeg zdravlja, ali i da
ih čuva od drugih, osim kada se konsultuje sa drugim/om doktorom/kom. Ako smatra da
čuvanje profesionalne tajne može negativno da utiče na stanje vašeg zdravlja, lekar/ka
ima pravo da saopšti podatke nekom od članova/ica vaše uže porodice. Ako vam je
uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu ili niste zadovoljan/na pruženom uslugom,
možete podneti žalbu upravi zdravstvene ustanove. Žalbu možete podneti pismeno ili
usmeno, a odgovor možete dobiti neposredno ili u roku od 5 dana. Ako ste
nezadovoljan/na i tom odlukom ili odgovorom možete se obratiti zdravstvenoj
inspekciji.
Sistematski pregledi
Sve do drugog razreda srednje škole, obavezan/na si da idete na godišnje sistematske
lekarske preglede koji se obavljaju radi kontrole telesnog razvoja, uhranjenosti i
zdravstvenog stanja školske dece. Najčešće ih organizuje škola u domu zdravlja opštine u
kojoj se nalazite. Svaki učenik/ca treba da ima otvoren zdravstveni karton koji, u slučaju
premeštanja u drugu školu i/ili po završetku srednje škole, treba da prebaci u drugi,
odgovarajući dom zdravlja. U slučaju da je na sistematskom pregledu ustanovljeno bilo
kakvo odstupanje ili zdravstveni poremećaj, obaviće se kontrolni lekarski pregledi,
obično tokom drugog i četvrtog razreda srednje škole.
Kad navršite 16 godina, počinjete sami/e da se starate za svoje zdravlje. Doktori/ke više
ne moraju da se konsultuju sa vašim roditeljima prilikom donošenja odluka vezanih za
eventualno lečenje. Izuzetak je ukoliko pacijent/kinja nije u stanju da shvati šta mu/joj je
predloženo.
MOJ/a IZABRAN/a DOKTOR/KA
Svaki osiguranik/ca mora imati svog izabranog doktora/ku. Svrha pokretanja ovog
programa jeste da se doktoru/ki omogući uvid u vaše zdravstveno stanje tj. istoriju
bolesti, bolovanja, itd. i kako bi mogao/la da vas leči na najbolji mogući način. Prilikom
izbora svog/je doktora/ke, potrebna vam je zdravstvena knjižica i lična karta. Prilikom
registracije potpisujete izjavu kojom birate svog/ju doktora/ku na godinu dana. Na svim
punktovima domova zdravlja su istaknuti spiskovi doktora/ki koje možete da izaberete.
Imate pravo da birate doktora/ku kojeg/u želite, bez obzira na to kojem domu zdravlja
teritorijalno pripadate, jer će te kompjuterski biti registrovani tamo gde on/ona radi.
Izabrani/a doktor/ka je za odrasle – doktor/ka opšte prakse, za decu – pedijatar/ica, za
žene – ginekolozi/kinje, i stomatolozi/škinje za decu i starije od 65 godina. Muškarci
imaju jedan zdravstveni karton, dok žene imaju dva - jedan kod svog/je doktora/ke
opšte prakse a drugi kod ginekologa/škinje.
Sami/e zakazujete pregled, a ukoliko niste u mogućnosti da odete u dom zdravlja, vaš/a
doktor/ka će vas posetiti kući. Izabrani/a doktor/ka vas može uputiti specijalisti/kinji
kako bi od njega/nje dobio/la mišljenje o dijagnozi, odnosno vašem daljem lečenju. Isti
je postupak i kada se radi o složenim postupcima dijagnostike i lečenju odredjenih
bolesti.
21
Terapiju vam prepisuje samo vaš/a doktor/ka, a u slučaju da vam drugi/a doktor/ka
prepiše lek ili uput za dalje lečenje, terapiju plaćate sami/e.
Više informacija na http://fzocg.me/index.php#sadrzaj(24)
Upućivanje specijalisti/kinji
Izabrani/a doktor/ka može da te uputi na pregled specijalisti/kinji tek nakon kompletne
analize i kada mu je potrebno dodatno stručno mišljenje kako bi postavio/la dijagnozu.
Na specijalistički pregled možete poći samo uz overeni uput vaše/g doktora/ke, u
protivnom obavezni/e ste da platite specijalistički pregled. Da bi zakazao/la specijalistički
pregled, potrebna vam je overena zdravstvena knjižica i uput od vaše/g doktora/ke a
nakon pregleda kod specijaliste/kinje, sa novim nalazima ponovo idete kod svog/je
doktora/ke koji/a mora imati uvid u promene i dijagnozu doktora/ke specijaliste kako bi
sve izmene ili poboljšanja uneo/la u vaš zdravstveni karton radi daljeg lečenja.
Specijalista/kinja je dužan/na da vam pruži hitnu pomoć bez uputa vaše/g doktora/ke.
Stomatolog/škinja
Pravo na besplatne stomatološke intervencije imaju deca i školska omladina do 18
godina, a osobe starije od 65 godina imaju pravo na besplatno lečenje zuba i zubnoprotetičke usluge. Da bi ostvario/la ovo pravo, treba da se registrujete kod izabranog/e
stomatologa/škinje. Za mlađe od 15 godina, u besplatne intervencije uključeno je
lečenje zuba kao i intervencije poput selektivnih brušenja, vežbi sa lopatama,
odvikavanje od loših navika i sl.
Izabranog stomatologa biraju osiguranici koji imaju pravo na besplatnu stomatološku
zaštitu. Osiguranici mogu izabrati doktora stomatologa u područnim filijalama Fonda za
zdravstveno osiguranje u svim opštinama ili u stomatološkoj ambulanti u kojoj
osiguranik želi da izabere doktora stomatologa s kojom je Fond zaključio ugovor.
Pored lica do 18 godina, žena u toku trudnoće i lica starijih od 65 godina, na preventivne
usluge bolesti usta i zuba imaju pravo deca, učenici i studenti, do navršene 26. godine,
oboljeli od epilepsije, multiple skleroze,mišićne distrofije, cerebralne paralize,
paraplegije i kvadriplegije, mentalno obolela i lica ometena u razvoju u skladu sa
kriterijumima regulisanim posebnim propisima, slijepa i gluvonijema lica
Sva ostala lica starosti od 18 do 65 godina, osim pregleda, imaju pravo na hitne
stomatološke intervencije kao i lečenje akutnih infekcija i zbrinjavanje povreda vilica i
usne šupljine.
Medicinske intervencije
Hirurške i druge medicinske intervencije mogu se preduzeti samo ako obolela ili
povređena osoba na njih pristane. Ako je reč o maloletniku/ci, tu odluku donosi roditelj,
a ako je maloletnik/ca stariji/a od 14 godina, uzima se u obzir i njegovo mišljeljenje.
Kada je pacijentu/kinji život u opasnosti, a on/a nije u stanju da donese odluku, a zbog
hitnosti se ne može obezbediti ni pristanak roditelja, konzilijum lekara/ki može sam da
odluči o intervenciji.
Ako tokom boravka u bolnici, i pored upozorenja nadnežnog lekara/ke, zahtevate da se
prekine lečenje, dužni/e ste da o tome date pismenu izjavu.
22
Kućno lečenje
Usluga zdravstvene zaštite uključuje i pravo na kućnu posetu lekara/ke kao i kućno
lečenje koje sprovodi patronazna služba a po nalogu izabranog/e doktora/ke. Pravo na
patronaznu službu imaju svi/e bolesnici/e koji/e zbog bolesti ili nepokretnosti nisu u
mogućnosti da dodju u dom zdravlja. Da bi vas posetila patronažna služba kod kuće,
vaš/a lekar/ka mora napisati nalog za kućnu posetu u kojoj se precizira dijagnoza i
istorija vaše bolesti, kao i terapija koja vas sleduje.
Troškove terapije i dolaska patronažne službe snosi nadlezni dom zdravlja.
1. Hitno i urgentno
Hitna pomoć je služba koja je zadužena za odlazak na teren i pružanje prve pomoći
nastradalima u nesreći, kao i zdravstveno ugroženima koji zahtevaju najhitniju
medicinsku pomoć.
Urgentni blok je deo Kliničkog centra Crne Gore gde se preuzimaju hitni slučajevi koje
dovozi Služba hitne pomoći i gde im se pruža brza i efikasna medicinska pomoć. Nakon
intervencije u urgentnom bloku, pacijenti/kinje se smeštaju na odgovarajuće bolničko
odelenje na dalje lečenje.
2. Zdravstvena zaštita studenata/kinja
Svi redovni/e studenti/kinje Univerziteta Crne Gore imaju pravo na besplatnu
zdravstvenu zaštitu u sklopu Studentske poliklinike gde im je na raspolaganju:
stomatoloska i sportska ambulanta, kabinet za fizikalnu terapiju, injekciska i previjališna
služba. Osim toga, u poliklinici su omogućeni i ginekološki i psihijatrijski pregledi.
Studentska poliklinika zadužena je za izdavanje lekarskih uverenja za prijem u dom i upis
na fakultet.
3. Privatne ordinacije
Zdravstveni/e radnici/e mogu da rade i u privatnim ordinacijama pod uslovom da osim
odgovarajuće školske sreme imaju položen stručni ispit. Pregledi u privatnim
ordinacijama plaćaju se u zavisnosti od cenovnika. Za otvaranje privatne ordinacije
potrebna je licenca za rad koju izdaje nadležna lekarska komora koja je nadležna i za
oduzimanje i obnovu licenci. Ako ste nezadovoljn//e uslugama u privatnim ordinacijama,
možete se žaliti njenom/j vlasniku/ci ali i zdravstvenoj inspekciji.
4. Recepti za lekove
U okviru obaveznog zdrvstvenog osiguranja, imate pravo na lekove koji se mogu
propisivati na recept. Lek prepisan receptom možete da podignete ako ga je prepisao/la
vaš/a izabrani/a lekar/ka i ako se nalazi na pozitivnoj listi lekova koju utvrdjuje
Republički fond za zdravstveno osiguranje. Lekove podižete uz recept u “državnim”
apotekama, a za neke lekove je potrebno platiti manju svotu novca (“participacija”). Ne
preporučuje se kupovanje lekova bez prethodnog lekarskog recepta jer nestručna
upotreba lekova na svoju ruku može biti opasna po zdravlje pa čak i da ugrozi nečiji
život.
23
Osiguranik/ca ima pravo i na medicinska sredstva i materijale, koji se upotrebljavaju u
dijagnostici i lečenju kod izabranih lekara/ki, u slučaju lečenja u kući i u drugim oblastima
primarne zdravstvene zaštite a koji se ne propisuju na recepte. Na recepte se ne mogu
propisati lekovi koji se koriste isključivo uz lekarski nadzor ili koje mogu davati samo za
to osposobljeni/e odnosno ovlšćeni/e zdrvstveni/e radnici/e (ampulirani lekovi, infuzioni
rastvori, vakcine, serumi, dečja i veštačka hrana...).
Lekovi za smirenje mogu se uzimati samo uz lekarski recept i ni jedna apoteka ih ne sme
slobodno prodavati.
Ako ste nezadovoljan/na uslugom “državnih” apoteka, možete se žaliti Apotekarskoj
ustanovi Crne Gore.
5. Mentalno oboleli/e
Mentalno obolelo lice je osoba sa mentalnim poremećajima: osoba ometena u
mentalnom razvoju, zavisnik/ca od psihoaktivnih supstanci (alkoholičari/ke i
narkomani/ke), ili sa drugim poremećajima u ponašanju. Ove osobe kao i svi/e ostali/e
gradjani/ke imaju prava na: pristup osnovnim lekovima, na zdravstvenu i socijalnu
zaštitu primerenu zdrvstvenim potrebama, i lečenje pod jednakim uslovima kao i druga
lica koja se leče u zdravstvenim ustanovama.
Mentalno obolelo lice ima pravo na zaštitu od svakog oblika eksplotacije, od
zloupotrebe, zlostavljanja i ponižavajućeg postupanja, kao i pravo na zaštitu ličnog
dostojanstva, human tretman i poštovanje njihove ličnosti i privatnosti.
Smeštaj u psihijatrijsku ustanovu obavezan je ako ovlavšćeno lice i psihijatar/ica
pregledom utvrde da se radi o osobi kojoj se odgovarajuće lečenje može pružiti jedino u
psihijatrijskoj ustanovi.
KONTAKTI:
Policija
122
Vatrogasna služba
123
Hitna pomoć:
124
Dom zdravlja
19816
Ministarstvo zdravlja
Rimski Trg, PC”Vektra”, Podgorica
078 113 127
[email protected]
Sektor za zdravstvenu zaštitu
24
Tel.
+382 78 113 126
Rimski Trg, PC”Vektra”, Podgorica
E-mail: [email protected]
[email protected]
[email protected]
Fond za zdravstveno osiguranje
Centrala fonda
Ul. Vaka Đurovića b.b. Podgorica
020 404 101;
http://fzocg.me/index.php#sadrzaj(24)
Apotekarska ustanova Crne Gore:
020 405 901
[email protected]
www.montefarm.co.me
Institut za javno zdravlje Crne Gore
Džona Džeksona bb
81000 Podgorica, Crna Gora
020 412 888
U institutu se mozeš testirati na HIV i sve druge polne bolesti.
Klinički Centar Crne Gore
Džona Džeksona bb, 81000 Podgorica, CRNA GORA
Centrala: 020 412 412
Zavod za hitmu medicinsku pomoć
Bratstva i jedinstva 15, 81000 Podgorica
020/602-640, 020/602-641, 020/ 241-629
E-mail: [email protected]
Patronažna služba
020 481 918, 020 481 934, Call centar 19816
Dečja bolnica:
ul.Ljubljanska bb, Podgorica
020 225 123
Dispanzer za mentalno zdravlj
Zdravstveni objekat Blok V, Trg Nikole Kovačevića br 6, zaseban ulaz
Call centar: 19816, 020 481 928, 020 481 911
U dispanzeru se sprovode programi za odvikavanje od droga, kao i zamjena korištenih
igala za sterilne.
25
SPECIJALNE BOLNICE:
SB Brezovik:
040 217 011
[email protected]
SB Psihijatrija Kotor
Adresa: Dobrota bb, 85330 Kotor
Tel. centr. +382 32 330 920 / 921
Fax: +382 32 330 922 / 923
E – mail: [email protected]
SB Risan
CENTRALA: + 382 32 371 099, 371 502
E-mail:[email protected]
Mediteranski centar "Dr Simo Milošević"
Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitacijuIgalo, Sava Ilića 5,
tel. + 382 (0) 31 658 833
Centri za vantelesnu oplodnju:
Klinika“LIFE“
ul.Crnogorskih serdara 17, Podgorica
020 623 212; 621 613
[email protected]
Ars Medica
ul.Gavra Vukotića bb
020 227 227; 227 222; 227 444
Studentska poliklinika:
ul.Svetozara Markovića 37, Podgorica
020 237 857
OPŠTE BOLNICE:
OB Bar:
Naselje Stari Bar bb
030 342 213
OB Berane
Svetog Save 33
Telefon: 051/230-630, 230-632
26
OB Kotor
Jadranska magistrala bb, 85330 Kotor
Telefon: 032/325-602
OB Pljevlja
Lovćenskog bataljona bb, 84210 Pljevlja
Telefon:
+382 52 300 168
VI. DRUŠTVENO STARANJE
1. Preduslovi za dobijanje pomoći
Centar za socijalni rad je ustanova socijalne zaštite nadležna za socijalnu i porodično pravnu zaštitu.
Osnovni oblici zaštite koje Centar pruža su:
•
•
•
•
•
•
•
usvojenje,
starateljstvo,
smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu ( za maloletna lica ),
dodatak za pomoć i njegu,
pomoć u kući,
materijalno obezbeđenje porodice,
pomoć u osposobljavanju za rad
Osnovna materijalna davanja u socijalnoj zaštiti su:
1) materijalno obezbeđenje;
2) lična invalidnina;
3) dodatak za negu i pomoć;
4) zdravstvena zaštita;
5) troškovi sahrane;
6) jednokratna novčana pomoć.
Osnovna materijalna davanja iz dječje zaštite su:
1) naknada za novorođeno dete;
2) dodatak za decu;
3) troškovi ishrane u predškolskim ustanovama;
4) pomoć za vaspitanje i obrazovanje dece i mladih sa posebnim obrazovnim
potrebama;
5) refundacija naknade zarade i naknada zarade za porodiljsko, odnosno roditeljsko
odsustvo;
6) naknada po osnovu rođenja djeteta;
7) refundacija naknade zarade i naknada zarade za rad sa polovinom punog
radnog vremena.
Usluge u oblasti socijalne i dječje zaštite su:
1) procena i planiranje;
27
2) podrška za život u zajednici;
3) savetodavno-terapijska i socijalno-edukativna usluga;
4) smeštaj;
5) neodložne intervencije i
6) druge usluge.
Socijalna i dečja zaštita ima za cilj unapređenje kvaliteta života i osnaživanje za
samostalan i produktivan život pojedinca i porodice.
U ostvarivanju ciljeva socijalne i dečje zaštite, posebno se štite:
1) dete:
- bez roditeljskog staranja;
- čiji roditelj nije u stanju da se o njemu stara;
- sa smetnjama i teškoćama u razvoju;
- u sukobu sa zakonom;
- koje zloupotrebljava alkohol, drogu ili druga opojna sredstva;
- koje je žrtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja u porodici i eksploatacije ili kod
kojeg postoji opasnost da će postati žrtva;
- žrtva trgovine ljudima;
- kojem roditelji nisu saglasni oko načina vršenja roditeljskog prava;
- koje se zatekne van mesta prebivališta bez nadzora roditelja, usvojioca ili
staratelja;
- trudnica bez porodične podrške i odgovarajućih uslova za život;
- samohrani roditelj sa detetom bez porodične podrške i odgovarajućih uslova za
život;
- kojem je usled posebnih okolnosti i socijalnog rizika potreban odgovarajući oblik
socijalne zaštite.
2) odraslo i staro lice:
- sa invaliditetom;
- koje zloupotrebljava alkohol, drogu ili druga opojna sredstva;
- koje je žrtva zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici ili kod
kojeg postoji opasnost da će postati žrtva;
- žrtva trgovine ljudima;
- koje je beskućnik;
- trudnica bez porodične podrške i odgovarajućih uslova za život;
- samohrani roditelj sa detetom bez porodične podrške i odgovarajućih uslova za
život;
- kojem je usled posebnih okolnosti i socijalnog rizika potreban odgovarajući oblik
socijalne zaštite.
Centar za socijalni rad obezbeđuje decu bez roditelja, zlostavljanu i zanemarenu decu,
osobe sa invaliditetom, sa poremećajem u ponašanju, kao i osobe nesposobne za rad i
stara lica koja nemaju nikakva primanja.
Osnovni preduslovi za dobijanje pomoći za neko lice su da ima ličnu kartu izdatu na
teritoriji Crne Gore, da se nalazi na evidenciji Biroa rada (za nezaposlene), da su mu/joj
28
primanja ispod državnog proseka ili ih i nema, da ne poseduje vredne nekretnine na
teritoriji Crne Gore i dr.
Od dokumentacije neophodne za MOP (materijalno obezbeđenje porodice) potrebno
je:









zahtev (na obrascu koji se popunjava u Centru),
lična karta,
izvod iz matične knjige rođenih (za sve članove/ce porodice sa jedinstvenim
matičnim brojem, izvod iz matične knjige venčanih i izvod iz matične knjige
umrlih po potrebi),
radne knjižice (na uvid) ,
izjava o kućnoj zajednici,
uverenje za radno sposobne, i nezaposlene članove/ce porodice, da se nalaze na
evidenciji Zavoda za zapošljavanje - potvrde o redovnom školovanju, za decu sa
navršenih 15 godina života ili uverenje sa Zavoda za zapošljavanje,
posedovni list za sve punoletne članove/ice domaćinstva, kao i za roditelja
podnosioca
(oca, majku, zavisno od toga na koga se vodi imovina)
poreska uverenja za sve punoletne članove/ice domaćinstva i roditelje
podnosioca/teljke.
Dokumenta potrebna za dečji dodatak su :
• rešenje da je korisnik MOP-a,
• izvod iz matične knjige rođenih,
• kopije ličnih karata za oba roditelja,
• zahtev,
• ako je dete sa posebnim potrebama, potrebno je i rešenje komisije o izvršenoj
kategorizaciji.
Starije osobe od 65 godina starosti trebaju potvrdu da ne žive sa decom, da nemaju na
sebe stan ili imovinu da bi mogli ostvariti pravo na materijalnu pomoć ili pomoć u kući
ako su sa većim stepenom invaliditeta.
Pomoć za decu bez roditeljskog staranja može biti smeštaj u ustanovu za socijalno
staranje ili u hraniteljsku porodicu uz odgovarajuću novčanu nadoknadu.
KONTAKTI:
Centar za socijalni rad
Ul. IV proleterske 18, Podgorica
Tel: +382 20 / 230-570 ; 067 / 449 - 133
[email protected]
Područne službe :
Cetinje 041 231 890
Ulcinj 030 412 205
Žabljak
Bijelo Polje
052 361 327
050 432 024
29
Plav 051 255 075
Kolašin 020 865 645
Pljevlja 052 301 264
Mojkovac
050 472 101
Danilovgrad 020 812 584
Bar
030 303 492
Dečji dom „Mladost“ Bijela
Tel; 031 671 042
[email protected]
VII. ZAPOŠLJAVANJE
1. Stanje na tržištu rada
Osnovna uloga Zavoda za zapošljavanje Crne Gore jeste kvalitetno posredovanje između
nezaposlenih i poslodavaca/ki, koja se uspešno realizuje zahvaljujući službi za rad sa
nezaposlenim, kao i službi za rad sa poslodavcima/kama.
Biro rada Podgorica je jedan od sedam biroa, koji deluju u okviru Zavoda za
zapošljavanje Crne Gore. Biro rada Podgorica sa opštinama Cetinje, Kolašin i
Danilovgrad, koje mu organizaciono pripadaju, pokriva trećinu teritorije u odnosu na
ukupnu površinu Crne Gore.
Služba za rad sa nezaposlenim licima je prostor u kom se dobijaju informacije, koristi
internet, besplatno postavlja lična prezentacija, kako onih koji/e posao traže, tako i onih
koji/e posao nude, dobijaju brošure, izdaju potvrde, uverenja...
Nezaposlena lica imaju svog/ju savetnika/cu za zapošljavanje, koji ih informiše, savetuje,
motiviše, uključuje u programe, radi sticanja novih znanja i veština, posreduje pri
njihovom zapošljavanju... Savetnik/ca za zapošljavanje nezaposlena lica prati od
momenta prijave na evidenciju nezaposlenih do njihovog zaposlenja.
U cilju povećanja zaposlenosti nezaposlenih, organizuju se besplatne obuke za
zanimanja, koja su tržena na tržištu rada, na osnovu kojih se nezaposlenima pruža
mogućnost da se stručno osposobe, prekvalifikuju ili dokvalifikuju. Zahvaljujući
kursevima, koji se takođe besplatno organizuju, nezaposleni/e mogu steći sve traženija
znanja iz oblasti informatike, kao i znanja stranih jezika.
Nezaposlenima koji/e nemaju radnog iskustva u stečenom zanimanju Zavod za
zapošljavanje omogućava učešće u finansiranju pripravničkog staža.
U okviru Biroa rada Podgorica deluje centar za obuku:


građevinska zanimanja,
informatičko opismenjavanje.
CIPS (Centar za informisanje i profesionalno savetovanje) obezbeđuje kvalitetnu vezu
između obrazovanja i zapošljavanja. CIPS predstavlja kvalitetan servis sa informacijama i
savetima iz oblasti profesionalne orentacije, namenjen nezaposlenim, zaposlenim,
učenicima,
studentima/kinjama,
poslodavcima/kama,
jednom
rečju
svim
građanima/kama.
30
Služba za rad sa poslodavcima/kama uz kvalitetnu posredničku ulogu zaposlenih u
Zavodu za zapošljavanje na jednom mestu je omogućen susret nezaposlenih i
poslodavaca/ki. Biro rada poslodavcima/kama nudi:







Besplatno oglašavanje slobodnih radnih mesta u dnevnim novinama,
Kvalitetnu i raznovrsnu ponudu radne snage,
Stručan i efikasan odabir odgovarajućeg kadra putem predselekcija, selekcija i
intervijua,
Mogućnost korišćenja prostorija za selekcije i individualne intervjue,
Kvalivetnu bazu CV-ja ljudi koji su u radnom odnosu, a žele promenu zaposlenja,
Pravne savete i informacije o mogućnostima korišćenja poreskih olakšica su
finansiranje i subvencijoniranja pri zapošljavanju radne snage,
Stimulisanje razdvoja preduzetništva kroz kreditnu podršku.
Zapošljavanje teže i teško zapošljivih realizuje se kroz javne radove. Posebna pažnja
posvećuje se zapošljavanju lica s invaliditetom.
Preko Zavoda se mogu proveriti načini vrlo povoljnih uslova osiguranja za
poljoprivrednike/ca.Nezaposlenima koji/e imaju dobru preduzetničku ideju, Biro rada
Podgorica pomaže dodelom kreditnih sredstava, po povoljnim uslovima, kako bi
otpočeli/e sopstveni biznis.
Uloga savetodavne službe je da nezaposlene blagovremeno informiše, da ih nauči kako
se posao traži, na koji način da se predstave poslodavcu/ki, kako da napišu CV, da ih
uključi u programe pripreme za zaposlenje i posreduje u njihovom zapošljavanju.
Biro rada Podgorica vodi evidenciju zaposlenih lica koja traže promenu zaposlenja, što
dodatno omogućava da poslodavci/ke zadovolje svoje potrebe.
Zavod za zapošljavanje Crne Gore aktivno učestvuje u razvoju turizma u Crnoj Gori, kako
u primorskom tako i u kontinentalnom delu, školujući i edukujući buduće turističke
kadrove, a sve u cilju unapređenja turističkog potencijala Crne Gore. Sem Zavoda, u
Crnoj Gori postoje i privatne berze rada; Career ways, Montenegro berza i Nex berza
koje rade na sličnim principima.
Migracioni servisni centri postoje u Birou rada Podgorica (broj telefona: 020 406 800), u
Birou rada u Baru (030 311 463), Birou rada u Herceg Novom (031 350 590) i Birou rada
u Beranama (051 233 332).
Migracioni servisni centri (MSC) pruziju sve potrebne informacije domaćim
državljanima/kama koji/e žele da odu u inostranstvo, u zemlje Evropske Unije,
Švajcarsku, Sjedinjene Američke države, Kanadu, Novi Zeland i Australiju, radi zaposlenja
ili školovanja. Informacije su vezane za vizni režim, uslove zapošljavanja I života,
studiranja u inostranstvu kao i programe za reintegraciju povratnika/ca u Crnu Goru.
Univerzitetski centar za razvoj karijere pruža odgovore na pitanja u vezi sa
obrazovanjem, profesionalnim usavršavanjem i traženjem posla. Predstavlja zajednički
projekat Univerziteta Crne Gore, Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, Kancelarije za
mlade i nvo „Forum MNE“.Smešten je u zgradi Rektorata u Podgorici.
31
KONTAKTI:
Zavod za zapošljavanje Crne Gore
Bulevar revolucije 3, Podgorica
Tel/fax: 020 406 800
www.zzzcg.org
BIRO RADA BAR
Kancelarija Ulcinj
Kancelarija Budva
BIRO RADA BERANE
Kancelarija Rožaje
Kancelarija Plav
Kancelarija Andrijevica
030 313 082
030 412 213
033 402 556/557
051 234 508
051 271 343
051 255 061
051 230 660
BIRO RADA BIJELO POLJE
Kancelarija Mojkovac
050 432 290/ 431 622
050 470 051
BIRO RADA HERCEG NOVI
Kancelarija Kotor
Kancelarija Tivat
031 324 059, 323 711
032 325 732
032 674 585
BIRO RADA NIKŠIĆ
Kancelarija Plužine
Kancelarija Šavnik
040 212 290
040 271 295
040 266 400
BIRO RADA PLJEVLJA
Kancelarija Žabljak
052 356 742
052 360 030
BIRO RADA PODGORICA
Kancelarija Cetinje
Kancelarija Danilovgrad
Kancelarija Kolašin
020 406 800
041 236 064
020 812 672
020 860 030
MIGRACIONI SERVISNI CENTAR PODGORICA
Novaka Miloseva br. 6
Biro rada Podgorica
Tel: 020 406 800
Montenegroberza a.d.
Moskovska 77, Podgorica
Tel; 020 229 710
32
VIP Broker
Bulevar Džordža Vašingtona bb
( zgrada Normal Company - kod Hrama )
81000 Podgorica, Crna Gora
Tel: +382 (0) 20 229 500
+382 (0) 20 229 502
XIII. POMOĆ PRI REINTEGRACIJI I REKONSTRUKCIJI
Pomoć povratnicima zavisi od slučaja do slučaja, ali po završetku ličnih dokumenata,
pomoć se može dobiti od Centra za socijalno staranje, Zavoda za zapošljavanje (pomoć
pri pronalaženju posla, prekvalifikacije, besplatni kursevi, krediti za samozapošljavanje) i
pojedine NVO koje pružaju pomoć ženama žrtvama porodičnog nasilja i njihovoj deci
(Sigurna ženska kuća) samohranim majkama (Dom nade), i žrtvama i potencijalnim
žrtvama trgovine ljudima (Crnogorski ženski lobi).
KONTAKTI
NVO „Sigurna ženska kuća“
ul. Ulica Ivana Crnojevića br.89
Tel; 020 232 352
[email protected]
www.szk.me
NVO “Dom nade”
Stefana Mitrova Ljubiše 7, Podgorica
Tel: 020 646 091
[email protected]
NVO ”Crnogorski ženski lobi”
Podgorica
116 666 069 058 147
[email protected]
OMBUDSMAN
Ombudsman (zaštitnik ljudskih prava i sloboda u Crnoj Gori) je dužan da štiti ljudska
prava i slobode zajemčene Ustavom ili ratifikovanim međunarodnim ugovorima i
dokumentima kada su ona povređena od strane javnih službi. Ombudsman i njegov
zamenik/ca ne smeju biti članovi/ce političkih stranaka.
Ombudsman može sam pokrenuti postupak ukoliko smatra da postoji kršenje ljudskih
prava.Svako ko smatra da su mu povređena ljudska prava i slobode, može se obratiti za
pomoć pismenom pritužbom. . U slučaju da su prava deteta povređena, roditelj ima
pravo to prijaviti Ombudsmanu. Pritužba mora da sadrži naziv javne institucije na čiji se
rad odnosi, opis povrede ljudskih prava, činjenice i dokaze koji je potkrepljuju, kao i
podatke koja su pravna sredstva iskorišćena. U pritužbi podnosilac mora navesti svoje
ime i adresu kao i da li želi da se njegovo ime otkrije.Ako pritužba ne sadrži sve potrebne
podatke ili je nerazumljiva, Zaštitnik/ca može od podnosioca/teljke zatražiti da je u
određenom roku dopuni.
33
Pritužba se podnosi najkasnije godinu dana od povrede ljudskih prava. Ombudsman ima
pravo da bez najave pregleda prostorije u zatvorima i drugim mestima gde se nalaze lica
lišena slobode. On ima pravo da sa njima razgovara bez prisustva službenih lica, kao i sa
drugim licima koja mogu pružiti informacije o datom pitanju Osobe koje su lišene
slobode imaju pravo da mu podnesu pritužbu u zapečaćenoj koverti, a ona se
neotvorena prosleđuje ombudsmanu.
KONTAKTI:
Ombudsman:
Svetlane Kane Radević 3/2,
Podgorica
Tel: 020 225 395
E-mail: [email protected]
www.ombudsman.co.me
IX. RANJIVE GRUPE
Osobe starije od 65 godina starosti, koje žive same (odvojeno od dece), mogu uz
određene uslove (videti deo o socijalnom staranju) dobiti manju finansijsku nadoknadu
ili pomoć u kući (projekat Centra za socijalno staranje).
Mlade žene i majke koje dolaze same i neće ili nisu u mogućnosti da se vrate u svoje
porodice, mogu nakon regulisanja dokumenata da dobiju neku pomoć od Centra za
socijalno staranje i da se prijave na Biro rada (preko kog će imati zdravstveno osiguranje
po prijavi), i da vide koje su im mogućnosti za zaposlenje. Ako nemaju smeštaj i
materijalno su ugrožene, mogu da se obrate nevladinim organizacijama (Crnogorski
ženski lobi, Sigurna ženska kuća, Dom nade i sl.) radi dogovora o načinu na koji te NVO
mogu da im pomognu.
Na žalost, osobe sa mentalnim poremećajima su upućene na porodicu ili se smeštaju ( u
zavisnosti od stepena poremećaja) u za to predviđene institucije.
Od manjinskih grupa treba spomenuti romsku populaciju, koja po regulisanju
dokumenata prvo treba da se obrati za pomoć Centru za socijalno staranje, Zavodu za
zapošljavanje (Biro rada), a onda i nevladinim organizacijama kje se bave problemima
romske populacije.UNHCR takođe vodi računa o poštovanju prava izbeglih i raseljenih
lica i pružanju raznih vrsta pomoći (pravne, materijalne...).
KONTAKTI:
Ministaratvo za ljudska i manjinska prava
Rimski trg b.b.
Tel, 020 482 129
[email protected] , [email protected]
www.mmp.gov.me/ministarstvo
UNHCR
34
UN Eco Building
Stanka Dragojevića bb
81000 Podgorica, Montenegro
Tel: +382 20 447 423
Fax: +382 20 447 435
e-mail: [email protected]
Udruženje Roma Crne Gore
Vrela Ribnička 4, Podgorica
Tel: 063 210 081
[email protected]
Centar za reintegraciju raseljenih lica „Dom“
Ul.29.novembra 10, Berane
Tel: 051 57 426
X. LISTA MEĐUNARODNIH I NEVLADINIH ORGANIZACIJA:
IOM
UN Eco Building
Stanka Dragojevića bb
81000 Podgorica, Montenegro
Tel: 020 447 412
UNDP
UN Eco Building
Stanka Dragojevića bb
81000 Podgorica, Montenegro
Tel. +382 20 447 442
[email protected]
UNICEF
UN Eco Building
Stanka Dragojevića bb
81000 Podgorica, Montenegro
Tel: +382 20 447 478
[email protected]
WUS Austria
Rektorat Univerziteta Crne Gore
Cetinjska 2, 81 000 Podgorica
Phone: + 382 / 20 - 414 268
Email: [email protected]
SOS Podgorica 020 232 254
Email: [email protected]
SOS Plav
052 51 292
SOS Bar
030 314 300
SOS Plav
052 51 292
SOS Bar
030 314 300
SOS Ulcinj
030 411 700
35
067 501 950
SOS Rožaje
069 644 673
SOS Bijelo Polje
050 433 660
069 603 198
SOS Nikšić
040 213 086 / 068 024 086
www.sosnk.org
NVO “Centar za ženska prava”
Bokeška 20, Podgorica
020 664 193
[email protected]
SOS lin. za žrtve trgovine ljudima
020/656-166, 020/232-232
SOS linija – HIV/AIDS-a i polno prenosive bolesti
020/215-245 i 215-246
36
Download

VODIČ : ČINJENICE O ZEMLJI