Prečišćen tekst Opštih uslova za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode)
utvrdio je dana 19.1.2011. godine, Generalni direktor Akcionarskog društva za osiguranje DELTA GENERALI OSIGURANJE, Beograd, Milentija Popovića 7b (u daljem tekstu: Društvo), na
osnovu ovlašćenja iz tačke 3. Odluke Izvršnog odbora, od 19.1.2011. godine.
(5)
(6)
Prečišćen tekst Opštih uslova za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode)
sadrži:
1.
2.
Opšte uslove za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) od
23.12.2010. godine, kao osnovni tekst;
Izmenu Opštih uslova za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) od
19.1.2011. godine (primenjuje se od 25.1.2011. godine).
(7)
Ovaj prečišćen tekst se primenjuje od 25.1.2011. godine.
OPŠTI USLOVI ZA OSIGURANJE LICA OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA
(NEZGODE)
Uvodne odredbe
Član 1.
(1)
Ovi Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja - nezgode, (u daljem tekstu: uslovi) sastavni su deo ugovora o osiguranju lica od posledica nesrećnog
slučaja (u daljem tekstu: ugovor o osiguranju), koji ugovarač osiguranja zaključi sa
Akcionarskim društvom za osiguranje (u daljem tekstu: osiguravač).
(2)
Pojedini izrazi u ovim uslovima imaju sledeća značenja:
•
„osiguravač” – Akcionarsko društvo za osiguranje, koje se ugovorom o osiguranju obavezuje da će, ako se ostvari osigurani slučaj, isplatiti korisniku osiguranja
ugovorenu osiguranu sumu, odnosno naknadu;
•
„ponuđač” – lice koje želi da zaključi ugovor o osiguranju i u tu svrhu podnosi
pismenu ili usmenu ponudu osiguravaču;
•
„ugovarač osiguranja” – lice koje sa osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju;
•
„osiguranik” – lice od čije smrti, gubitka opšte radne sposobnosti, onesposobljenja za rad ili narušenja zdravlja, zavisi isplata osigurane sume, odnosno naknade;
•
„korisnik” – lice u čiju se korist zaključuje ugovor o osiguranju;
•
„polisa” – isprava o zaključenom ugovoru o osiguranju;
•
„list pokrića” – privremeni dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, koji sadrži bitne elemente ugovora;
•
„premija” – iznos koji je ugovarač osiguranja dužan da plati po zaključenom
ugovoru o osiguranju;
•
„osigurana suma” – najveći iznos do kojeg je osiguravač u obavezi kada nastupi
osigurani slučaj;
•
„osigurani slučaj” – događaj koji je obuhvaćen ugovorom o osiguranju, a koji
mora biti budući, neizvestan i nezavisan od isključive volje ugovarača;
•
„period čekanja” - ugovoreni period koji počinje danom nastupanja privremene
sprečenosti za rad i koji mora da istekne da bi osiguravač utvrdio osnovanost i
obim svoje obaveze. U ovom slučaju obaveza osiguravača postoji isključivo ukoliko privremena sprečenost za rad traje nakon isteka perioda čekanja a utvrđuje
se od prvog dana nastanka privremene sprečenosti za rad;
•
„ugovorena tabela invaliditeta” – Tabela za određivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) osiguranika kao posledice nesrećnog
slučaja (nezgode) koja je u zavisnosti od izabranog osiguravajućeg pokrića ugovorena od strane ugovarača osiguranja i koja je definisana i precizirana u polisi
osiguranja (u daljem tekstu: Tabela invaliditeta).
Opšte odredbe
Član 2.
(1)
Ugovorom o osiguranju, ugovarač osiguranja se obavezuje da plati premiju, a osiguravač se obavezuje da, ako se desi osigurani slučaj, isplati korisniku osiguranja osiguranu sumu, odnosno njen deo.
(2)
Ovim uslovima regulišu se odnosi između ugovarača osiguranja i osiguravača po ugovorenim oblicima osiguranja za slučaj:
1) smrti usled nesrećnog slučaja;
2) trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta);
3) prolazne nesposobnosti za rad (dnevna naknada);
4) narušavanja zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć (troškovi lečenja i bolnički dani);
5) ostali ugovoreni slučajevi regulisani su dopunskim uslovima.
(3)
Trajni gubitak opšte radne sposobnosti (invaliditet) može se ugovoriti:
a. sa linearnim načinom obračuna isplate osigurane sume (u daljem tekstu: linearni
invaliditet) u skladu sa članom 8. stav (1) tačka 1) podtačka 1. i tačka 2).
b. sa progresivnim načinom obračuna isplate osigurane sume (u daljem tekstu: progresivni invaliditet) u skladu sa članom 8. stav (1), tačka 1), podtačka 2. i stav (2).
(4)
Ukoliko u ugovoru o osiguranju nije izričito navedeno da je ugovoren progresivni invaliditet, smatra se da je ugovoren linearni invaliditet.
(8)
(9)
(10)
Trajni gubitak opšte radne sposobnosti može se ugovoriti sa isključenjem obaveze
osiguravača ukoliko je nesrećni slučaj za posledicu imao procenat invaliditeta ispod
određenog procenta (u daljem tekstu: isključenje određenih procenata invaliditeta), što
mora biti definisano i precizirano u ugovoru o osiguranju.
Prolazna nesposobnost za rad se može ugovoriti sa isplatom dnevne naknade:
a. za svaki dan trajanja privremene sprečenosti za rad u skladu sa članom 15. st. (9),
(10) i (14);
b. za unapred definisan broj dana lečenja posledice nesrećnog slučaja, u skladu
sa Tabelom za određivanje broja dana lečenja posledice nesrećnog slučaja, bez
obzira na stvarno trajanje lečenja (u daljem tekstu: isplata dnevne naknada za
unapred definisan broj dana lečenja) u skladu sa članom 15. st. od (11) do (14).
Ukoliko u ugovoru o osiguranju nije izričito ugovorena isplata dnevne naknada za unapred definisan broj dana lečenja smatra se da je ugovorena Prolazna nesposobnost za
rad sa isplatom dnevne naknade za svaki dan trajanja privremene sprečenosti za rad u
skladu sa članom 15. st. (9), (10) i (14).
Prolazna nesposobnost za rad definisana stavom (6) tačka a. može se ugovoriti sa
periodom čekanja, što mora biti definisano u ugovoru o osiguranju.
Sva obaveštenja i prijave, koje su ugovorne strane dužne da učine u smislu odredaba
Uslova, obavezno se moraju pismeno potvrditi ako su učinjene usmeno, telefonom ili
na koji drugi način.
Kao dan prijema obaveštenja, odnosno prijave smatra se dan kad je primljeno obaveštenje, odnosno prijava. Ako se obaveštenje, odnosno prijava šalje poštom preporučeno, kao dan prijema smatra se dan predaje pošti. Sporazumi koji se odnose na sadržinu ugovora o osiguranju punovažni su samo ako su zaključeni u pismenom obliku.
Zaključenje ugovora o osiguranju
Član 3.
(1)
Ugovor o osiguranju zaključuje se na osnovu usmene ili pismene ponude.
(2)
Osiguravač može prethodno da traži pismenu ponudu od ponuđača na posebnom
obrascu.
(3)
Ako osiguravač ne prihvati pismenu ponudu dužan je da u roku od 8 (osam) dana od
dana njenog prijema pismeno obavesti ponuđača o tome.
(4)
Ako osiguravač nije odbio ponudu koja ne odstupa od uslova po kojima se vrši osiguranje, niti je tražio naknadna objašnjenja u roku iz prethodnog stava, smatra se da je
osiguranje zaključeno onog dana kada je ponuda prispela osiguravaču.
(5)
Ako osiguravač prihvati ponudu samo pod posebnim uslovima, osiguranje je zaključeno danom kada je ponuđač pristao na izmenjene uslove.
(6)
Smatra se da je ponuđač odustao od zaključenja ugovora ako na izmenjene uslove ne
pristane u roku od 8 (osam) dana od dana prijema preporučenog obaveštenja osiguravača.
(7)
Ugovor o osiguranju zaključen je kada ugovarač i osiguravač potpišu polisu osiguranja
ili list pokrića.
(8)
Ugovorni odnos iz osiguranja može nastati i samim plaćanjem premije, ukoliko su ispunjeni uslovi definisani Odlukom osiguravača.
(9)
Ugovarač osiguranja dužan je da, po zaključenju ugovora o osiguranju, sva osigurana
lica upozna sa sadržinom ovih uslova i sa sadržinom obaveštenja o obradi podataka o
ličnosti osiguranika koji mu dostavi osiguravač.
Sposobnost za osiguranje
Član 4.
(1)
Po pravilu se mogu osigurati lica od navršenih četrnaest do navršene sedamdesetpete
godine života. Lica mlađa od četrnaest i starija od sedamdesetpet godina mogu biti
osigurana samo ako je to predviđeno posebnim ili dopunskim uslovima, odnosno ugovorom o osiguranju.
(2)
Lica čija je opšta radna sposobnost umanjena usled neke teže bolesti, težih telesnih
mana ili nedostataka, osiguravaju se uz naplatu povišene premije u smislu člana 9. stav
(2) ovih uslova.
(3)
Lica potpuno lišena poslovne sposobnosti u svakom slučaju su isključena iz osiguranja, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
Pojam nesrećnog slučaja
Član 5.
(1)
Nesrećnim slučajem, u smislu ovih uslova, smatra se svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj koji, delujući uglavnom spolja i naglo na telo osiguranika,
ima za posledicu njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost
za rad ili narušavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć, odnosno druge posledice
predviđene dopunskim uslovima.
(2)
U smislu prethodnog stava nesrećnim slučajem smatraju se naročito sledeći događaji:
gušenje, sudar, udar kakvim predmetom ili o kakav predmet, udar električne struje ili
groma, pad, okliznuće, survavanje, ranjavanje oružjem, raznim drugim predmetima ili
eksplozivnim materijama, ubod kakvim predmetom, udar ili ujed životinje i ubod insekta, izuzev ako je takvim ubodom prouzrokovana kakva infektivna bolest.
(3)
Kao nesrećni slučaj smatra se i sledeće:
1) trovanje hemijskim agensima;
2) infekcija povrede prouzrokovane nesrećnim slučajem;
3) trovanje usled udisanja gasova ili otrovnih para;
4)
(4)
opekotine vatrom ili elektricitetom, vrućim predmetom, tečnostima ili parom, kiselinama, bazama i sl.;
5) davljenje i utopljenje;
6) gušenje ili ugušenje usled zatrpavanja zemljom, peskom i sl., kao i usled udisanja
para i gasova;
7) prsnuće mišića, iščašenje, prsnuće zglobnih veza, prelomi zdravih kostiju koji
nastanu usled naglih telesnih pokreta ili iznenadnih naprezanja izazvanih nepredviđenim spoljašnjim događajem, a ukoliko je to neposredno nakon povrede utvrđeno u bolnici ili drugoj zdravstvenoj ustanovi;
8) delovanje svetlosti, sunčevih zraka, temperature ili lošeg vremena, ako je osiguranik bio izložen neposredno usled jednog pre toga nastalog nesrećnog slučaja,
ili se našao u takvim nepredviđenim okolnostima koje nije mogao sprečiti, ili im je
bio izložen usled spašavanja ljudskog života;
9) delovanje rentgenskih i radijumskih zraka ako nastupe iznenada.
Ne smatraju se nesrećnim slučajem u smislu ovih uslova:
1) sve zarazne, profesionalne i ostale bolesti, kao i posledice psihičkih uticaja;
2) trbušne kile, kile na pupku, vodene i ostale kile, osim onih koje nastanu usled
direktnog oštećenja trbušnog zida pod neposrednim delovanjem spoljašnje mehaničke sile na trbušni zid, ukoliko je nakon povrede utvrđena traumatska hernija
kod koje je bolnički pored hernije utvrđena povreda mekih delova trbušnog zida
u tom području;
3) infekcije i oboljenja koja nastanu usled raznih oblika alergija, rezanja ili kidanja
žuljeva i drugih izraslina tvrde kože;
4) anafilaktički šok, osim ako nastupi pri lečenju zbog nastalog nesrećnog slučaja;
5) hernija disci intervertebralis, sve vrste lumbalgija, diskopatija, spondiloza, spondilolisteza, spondiloliza, sakralgija, miofascitisa, kokcigodinija, išijalgija, fibrozitisa,
fascitisa i sve patoanatomske promene slabinsko-krstačne regije označene analognim terminima;
6) odlepljenje mrežnjače (ablatio retinae), ukoliko nije nastalo kao direktna povreda
prethodno zdravog oka, bolnički dijagnostifikovana;
7) posledice koje nastanu kod osiguranika usled delirijum tremensa i delovanja droga;
8) posledice medicinskih, naročito operativnih zahvata koji se preduzimaju radi lečenja ili preventive radi sprečavanja bolesti, osim ako je do tih posledica došlo
usled dokazane greške medicinskog osoblja (vitium artis);
9) patološke promene kostiju i patološke epifiziolize;
10) sistemne neuro-muskularne bolesti i endokrine bolesti.
Trajanje ugovora o osiguranju
Član 6.
(1)
Ugovor o osiguranju se zaključuje:
1) sa određenim rokom trajanja za vreme od jedne godine ili kraće – kratkoročno
osiguranje;
2) na neodređeno vreme trajanja, koji se nastavlja iz godine u godinu, ako ga koja
od ugovornih strana pismeno ne otkaže najkasnije tri meseca pre isteka tekuće
godine osiguranja – dugoročno osiguranje.
Kod ovih osiguranja se na polisi označava samo dan početka osiguranja;
3) sa određenim rokom trajanja za vreme preko jedne ili više godina – višegodišnje
osiguranje.
(2)
Ugovor o osiguranju počinje u 24.00 časa onog dana koji je označen u polisi kao
početak ugovora o osiguranju, ako dopunskim uslovima nije drugačije predviđeno ili u
polisi ugovoreno, a prestaje u 24.00 časa onog dana koji je u polisi ugovoren kao dan
prestanka ugovora o osiguranju.
(3)
Ugovor o osiguranju prestaje, za svakog pojedinog osiguranika, u 24.00 časa bez obzira da li je i koliko ugovoreno trajanje, onoga dana kada:
1) nastupi smrt ili 100% invaliditet osiguranika;
2) osiguranik postane poslovno nesposoban u smislu člana 4. stav (3) ovih uslova;
3) istekne godina osiguranja u kojoj osiguranik navrši 75 godina života;
4) protekne rok iz člana 11. stav (3) ovih uslova, a premija do tog roka nije plaćena
i bude raskinut ugovor o osiguranju u smislu člana 18. ovih uslova.
Početak i prestanak obaveze osiguravača
Član 7.
(1)
Obaveza osiguravača da isplati ugovorenu osiguranu sumu počinje u 24.00 časa onog
dana koji je u polisi označen kao početak ugovora o osiguranju, ali ne ranije od 24.00
časa onog dana kada je plaćena prva premija, osim ako je u polisi ili dopunskim uslovima drugačije ugovoreno.
(2)
Obaveza osiguravača prestaje u 24.00 časa onog dana kada istekne rok trajanja ugovora o osiguranju, označen u polisi.
Obim obaveze osiguravača
Član 8.
(1)
Kad nastane osigurani slučaj u smislu ovih uslova osiguravač isplaćuje iznose ugovorene u ugovoru o osiguranju, i to:
1) osiguranu sumu za slučaj smrti, ako je usled nesrećnog slučaja nastupila smrt
osiguranika, odnosno:
1.
(2)
(3)
(4)
osiguranu sumu za slučaj invaliditeta, ako je usled nesrećnog slučaja nastupio 100% invaliditet osiguranika – ako je ugovoren linearni invaliditet ili
2. 200% osigurane sume za slučaj invaliditeta, ako je usled nesrećnog slučaja
nastupio 100% invaliditet osiguranika – ako je ugovoren progresivni invaliditet;
2) procenat od osigurane sume za slučaj invaliditeta, koji odgovara procentu delimičnog invaliditeta, ako je usled nesrećnog slučaja nastupio delimični invaliditet
osiguranika - ako je ugovoren linearni invaliditet;
3) procenat od osigurane sume za slučaj invaliditeta usled nezgode ako je usled
nesrećnog slučaja nastupio invaliditet osiguranika do 50%, dok se naknada iz
osiguranja za procenat invaliditeta preko 50% utvrđuje saglasno stavu (2) ovog
člana – ukoliko je ugovoren progresivni invaliditet;
4) dnevnu naknadu za svaki dan privremene sprečenosti za rad prema članu 15. st.
(9), (10) i (14) ovih uslova, ako nesrećni slučaj za posledicu ima prolaznu nesposobnost za rad i ukoliko je ugovorena prolazna nesposobnost za rad sa isplatom
dnevne naknade za svaki dan privremene sprečenosti za rad, i uz primenu perioda čekanja ukoliko je ugovoreno;
5) dnevnu naknadu za unapred definisani broj dana lečenja prema članu 15. st. od
(11) do (14) ovih uslova, ako usled nesrećnog slučaja nastupi posledica navedena u Tabeli za određivanje broja dana lečenja posledice nesrećnog slučaja
(u daljem tekstu: Tabela dnevne naknade) - ukoliko je ugovorena prolazna nesposobnost za rad sa isplatom dnevne naknade za unapred definisan broj dana
lečenja;
6) nadoknadu troškova lečenja prema članu 15. st. (15) i (16) ovih uslova, ako je
osiguraniku usled nesrećnog slučaja bila potrebna lekarska pomoć i ako je usled
toga imao troškove lečenja;
7) ostale ugovorne obaveze prema dopunskim uslovima.
Ukoliko je ugovoren progresivni invaliditet a procenat utvrđenog invaliditeta osiguranika iznosi preko 50% ali ne više od 75%, procenat naknade koju osiguravač isplaćuje
izračunava se tako što se na svaki deo procenta invaliditeta koji iznosi više od 50%
priznaje dvostruki iznos naknade za slučaj invaliditeta. Ako procenat invaliditeta iznosi
više od 75% a manje od 100%, procenat naknade koju osiguravač isplaćuje izračunava
se tako što se na svaki deo procenta invaliditeta koji iznosi više od 50% a manje od 75%
izračunava dvostruki iznos naknade, a za svaki deo procenta invaliditeta koji iznosi više
od 75% a manje od 100% priznaje se četvorostruki iznos naknade za slučaj invaliditeta.
Obaveze osiguravača u smislu st. (1) i (2) ovog člana postoje samo ako je nesrećni slučaj nastao u ugovorenom periodu osiguranja. Obaveze osiguravača utvrđuju se prema
polisi koja je važila na dan dešavanja nesrećnog slučaja. Ugovorene osigurane sume
predstavljaju gornju granicu obaveze osiguravača, koje ne podležu revalorizaciji.
Obaveza osiguravača iz prethodnog stava postoji kad je nesrećni slučaj nastao pri
vršenju delatnosti koje su u polisi izričito navedene (npr. pri vršenju i izvan vršenja
redovnog zanimanja ili samo u jednom određenom svojstvu kao: sportista, lovac, vozač ili putnik u motornom vozilu, izletnik, vatrogasac, demonter mina, granata i drugih
eksplozivnih predmeta, kaskader, itd.).
Ograničenje obaveza osiguravača
Član 9.
(1)
Ako nije posebno ugovoreno i ako nije plaćena odgovarajuća uvećana premija, ugovorene osigurane sume smanjuju se srazmerno premiji koju je trebalo platiti prema
stvarno plaćenoj premiji kada nesrećni slučaj nastane:
1) pri upravljanju i vožnji avionom i vazdušnim aparatima svih vrsta, kao i pri sportskim skokovima padobranom, osim u svojstvu putnika u javnom saobraćaju;
2) pri treningu i učešću osiguranika u javnim sportskim takmičenjima u svojstvu
registrovanog člana sportske organizacije i to: fudbala, hokeja na ledu, džiu-džica, džuda, karatea, boksa, skijanja, ragbija, rvanja, skijaških skokova, alpinista i
podvodnog ribolova, kao i pri automobilskim, motociklističkim brzinskim trkama,
motokrosu i pri treningu za njih;
3) usled ratnih događaja i oružanih sukoba u kojima se nađe osiguranik izvan granica Republike Srbije pod uslovom da osiguranik nije uzimao aktivnog učešća u
tim događajima;
4) kod lica koja predstavljaju anormalni rizik usled toga što su preležala neku težu
bolest ili su u času zaključenja ugovora bila teže bolesna ili su opterećena urođenim ili stečenim telesnim manama ili nedostacima.
(2)
Kao anormalni rizik iz tačke 4) prethodnog stava, smatraju se lica koja imaju mane, nedostatke ili bolesti usled kojih je njihova opšta radna sposobnost umanjena preko 50%,
a prema Tabeli invaliditeta iz ovih uslova koja je sastavni deo ugovora o osiguranju.
Isključenje obaveza osiguravača
Član 10.
(1)
lsključene su sve obaveze osiguravača, ako je nesrećni slučaj nastao:
1) kao posledica prirodne katastrofe (zemljotresi, poplave i sl.);
2) kao posledica ratnih događaja, ustanka, terorističkog akta, pobuna, nemira ili
nereda u Republici Srbiji ili aktivnog učešća u takvim događajima izvan granica
Republike Srbije;
3) usled aktivnog učešća u oružanim akcijama, osim ako je osiguranik u tim događajima učestvovao po svom redovnom zanimanju;
4)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
pri upravljanju vazdušnim aparatima svih vrsta, plovnim objektima, motornim i
drugim vozilima bez propisane službene isprave koja daje ovlašćenje vozaču za
upravljanje i vožnju tom vrstom i tipom vazdušnog aparata, plovnog objekta, motornog i drugog vozila.
Odredbe tačke 4) ovog stava neće se primenjivati u slučaju kada neposedovanje propisane službene isprave nije imalo uticaja na nastajanje nesrećnog slučaja i obaveze
osiguravača. U smislu ovih uslova smatra se da osiguranik poseduje propisanu službenu ispravu, kada u cilju pripremanja i polaganja ispita za dobijanje službene isprave
preduzima vožnju uz neposredni nadzor službeno ovlašćenog stručnog instruktora;
5) usled pokušaja ili izvršenja samoubistva osiguranika iz bilo kog razloga;
6) usled toga što je osiguranik namerno prouzrokovao nesrećni slučaj;
7) usled toga što je korisnik namerno prouzrokovao smrt osiguranika, a ako je više
korisnika, isključen je samo onaj korisnik koji je namerno prouzrokovao smrt osiguranika;
8) pri pripremanju, pokušaju ili izvršenju umišljajnog krivičnog dela, kao i pri begu
posle takve radnje;
9) usled uzročne veze između delovanja alkohola ili narkotičkih sredstava na osiguranika i nastanka nesrećnog slučaja. Smatra se da je nesrećni slučaj nastao usled
uzročne veze delovanja alkohola na osiguranika:
− u slučaju saobraćajne nezgode, ako je vozač motornog vozila, odnosno
osiguranik u trenutku nastanka nesrećnog slučaja u krvi imao više od dozvoljene količine alkohola prema pozitivnim zakonskim propisima na snazi
u trenutku nastanka nesrećnog slučaja, a kod profesionalnih vozača motornih vozila nije dozvoljeno prisustvo alkohola u krvi (0.00‰);
− ako je alkotest pokazao alkoholisanost, a osiguranik se nije potrudio da
analizom krvi bude precizno utvrđen stepen prisustva alkohola u krvi;
− ako odbije ili izbegne mogućnost utvrđivanja stepena prisustva alkohola u
krvi;
− ako se udalji sa mesta nezgode, odnosno ako ne pozove policiju niti obavesti najbližu policijsku stanicu o nezgodi;
10) zbog aktivnog učestvovanja u fizičkom obračunu, osim u dokazanom slučaju samoodbrane;
11) tako što su telesna oštećenja nastala kao posledica mera lečenja ili zahvata koje
osiguranik obavi na svom telu ili dozvoli njihovo obavljanje, a nisu medicinski
neophodna već su obavljena iz estetskih razloga;
12) kao posledica jonizujućeg zračenja ili kontaminacije radioaktivnošću iz radioaktivnog otpada nastalog sagorevanjem nuklearnog goriva, ili usled radioaktivnih,
otrovnih, eksplozivnih ili drugih opasnih svojstava eksplozivnog nuklearnog sklopa ili nekih njegovih komponenti;
13) usled uzročno-posledične veze između delovanja zloupotrebljenih lekova na osigurano lice i nastanka nesrećnog slučaja. Smatra se da je osigurano lice zloupotrebilo lek u sledećim slučajevima:
− ako je osigurano lice koristilo lek za koji ne postoji dozvola za stavljanje u
promet ili čija su proizvodnja i promet zakonom zabranjeni;
− ako se osigurano lice prilikom korišćenja leka nije pridržavalo uputstva za
pacijenta/korisnika, kao dokumenta koji sadrži osnovne informacije o datom leku i njegovom korišćenju.
Ukoliko je ugovoreno isključenje određenih procenata invaliditeta u skladu sa članom
2. stav (5) ovih uslova, isključena je obaveza osiguravača kada je u postupku likvidacije
štete osiguravač prema Tabeli invaliditeta i priloženoj dokumentaciji utvrdio da je invaliditet osiguranika jednak ili niži od procenta koji je naveden u ugovoru o osiguranju kao
isključeni procenat invaliditeta.
Ukoliko je ugovorena prolazna nesposobnost za rad sa isplatom dnevne naknade za
unapred definisan broj dana lečenja, isključena je obaveza osiguravača za one posledice nesrećnog slučaja koje nisu navedene u Tabeli dnevne naknade.
Isključena je obaveza osiguravača da nadoknadi troškove lečenja utvrđene u skladu sa
članom 15. st. (15) i (16) ako osiguranik po osnovu plaćenog doprinosa za obavezno
zdravstveno osiguranje (overene zdravstvene knjižice) ima pravo na nadoknadu troškova lečenja iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguravač je obavezan
da nadoknadi samo deo troškova lečenja koji pada na teret osiguranika.
Ukoliko osiguranik ima zaključeno osiguranje troškova lečenja po više ugovora o osiguranju, pravo na nadoknadu troškova lečenja nastalih kao posledica istog nesrećnog
slučaja može ostvariti samo jednom, do iznosa ugovorene osigurane sume.
Ugovor o osiguranju je ništavan, ako je u času njegovog zaključenja već nastao osigurani slučaj ili je taj bio u nastupanju ili je bilo izvesno da će nastupiti ili ako je već tada
bila prestala mogućnost da on nastane, a ugovaraču su te okolnosti bile poznate ili mu
nisu mogle ostati nepoznate.
U tom slučaju uplaćena premija, umanjena za troškove osiguravača, vraća se ugovaraču.
Plaćanje i posledice neplaćanja premije
Član 11.
(1)
Ako nije drugačije ugovoreno, ugovarač je dužan da plati premiju odjednom za svaku
godinu osiguranja. Ako je ugovoreno da se godišnja premija plati u polugodišnjim,
tromesečnim ili mesečnim ratama, osiguravač ima pravo na premiju za celu godinu
trajanja osiguranja.
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
Osiguravač ima pravo da sve nenaplaćene premijske rate iz tekuće godine osiguranja
naplati prilikom bilo koje isplate iz osnova dotičnog osiguranja.
Smatra se da je premija plaćena onog dana kada je iznos uplate na ime premije osiguranja evidentiran na računu osiguravača.
Ako ugovarač osiguranja premiju koja je dospela ne plaća do ugovorenog roka, niti to
učini koje drugo zainteresovano lice, ugovor o osiguranju prestaje po isteku 30 dana
od dana kada je ugovaraču osiguranja uručeno preporučeno pismo osiguravača sa
obaveštenjem o dospelosti premija, s tim da taj rok ne može isteći pre nego što protekne 30 dana od dospelosti premije.
U svakom slučaju ugovor o osiguranju prestaje, ako premija ne bude plaćena u roku
od godine dana od dospelosti.
Ako je osiguranje prestalo pre ugovorenog isteka usled isplate osigurane sume za slučaj smrti ili potpunog invaliditeta, premija ugovorena za celu tekuću godinu osiguranja
pripada osiguravaču.
U ostalim slučajevima prestanka ugovora o osiguranju pre ugovorenog roka, osiguravaču pripada premija samo do završetka dana do kojeg je trajalo osiguranje.
Osiguravač ima pravo, da utvrđenu naknadu ugovorenog iznosa, umanji za dospelu a
neuplaćenu premiju osiguranja.
Promena zanimanja u toku trajanja osiguranja
Član 12.
(1)
Ugovarač, odnosno osiguranik dužan je prijaviti osiguravaču promenu zanimanja.
(2)
Ako promena zanimanja utiče na promenu opasnosti, osiguravač će u slučaju povećanja opasnosti predložiti povećanje premije, a u slučaju manje opasnosti, smanjenje
premije ili povećanje osiguranih suma.
Ovako određene osigurane sume i premije važe od dana nastanka promene zanimanja.
(3)
Ukoliko ugovarač ne prijavi promenu zanimanja, niti prihvati povećanje, odnosno smanjenje premije u roku od četrnaest dana, a nastane osigurani slučaj, osigurane sume
će se smanjiti ili povećati u srazmeri između plaćene premije i premije koju je trebalo
platiti.
Prijava nesrećnog slučaja
Član 13.
(1)
U slučaju nastupanja osiguranog slučaja, korisnik osiguranja je dužan da osiguravaču
podnese odštetni zahtev i polisu, odnosno dokaz o svojstvu osiguranika, odnosno
korisnika, kao i dodatnu dokumentaciju u zavisnosti od vrste osiguranog slučaja koji je
nastupio u skladu sa st. (2), (3), (4), (5) i (6) ovog člana.
(2)
U slučaju smrti osiguranika usled nesrećnog slučaja, korisnik osiguranja je dužan da
osiguravaču podnese:
a) izvod iz matične knjige umrlih;
b) dokaz da je smrt nastupila kao posledica nesrećnog slučaja: zvanični izveštaj
policije o nastanku i vrsti nesrećnog slučaja, obaveštenja i podatke naročito o
mestu i vremenu kada je nesrećni slučaj nastao, potpuni opis događaja, ime i
izveštaj lekara koji je konstatovao smrt (tzv. potvrda o smrti), obdukcioni nalaz
(ako je izvršena obdukcija) i dr.;
c) ostalu dokumentaciju neophodnu osiguravaču za obradu odštetnog zahteva i
utvrđivanje prava korisnika osiguranja;
d) dokaz o pravu na prijem osigurane sume (pravosnažno ostavinsko rešenje) –
ukoliko korisnik nije ugovorom o osiguranju izričito određen.
(3)
Osiguranik koji je usled nesrećnog slučaja povređen dužan je:
a) da se što je pre moguće javi lekaru, tj. da pozove lekara radi pregleda i pružanja
potrebne pomoći, i da odmah preduzme sve potrebne mere radi lečenja, kao i da
se pridržava lekarskih saveta i uputstava u pogledu načina lečenja;
b) da o nesrećnom slučaju obavesti osiguravača u najkraćem roku, čim mu to njegovo zdravstveno stanje dozvoli;
c) da pruži osiguravaču sva potrebna obaveštenja i podatke, naročito o mestu i
vremenu kada je nesrećni slučaj nastao, potpuni opis događaja (dokaz o događaju – prijava o povredi na poslu, izveštaj MUP-a i sl.), ime lekara koji ga je pregledao ili koji ga leči, nalaz lekara o vrsti telesne povrede i o eventualnim nastalim
posledicama, da dostavi osiguravaču kompletnu medicinsku dokumentaciju od
prve ukazane pomoći do završetka lečenja, kao i podatke o telesnim manama,
nedostacima i bolestima koje je osiguranik eventualno imao još pre nastanka
nesrećnog slučaja.
(4)
U slučaju invaliditeta, osiguranik je dužan da dostavi osiguravaču i medicinsku dokumentaciju - dokaz o ustaljenim posledicama za određivanje konačnog procenta trajnog invaliditeta.
(5)
Ukoliko je ugovorena prolazna nesposobnost za rad sa isplatom dnevne naknade za
svaki dan trajanja privremene sprečenosti za rad, ako usled nesrećnog slučaja nastupi
prolazna nesposobnost za rad, osiguranik je dužan da uz zahtev podnese:
a) medicinsku dokumentaciju o ukazanoj prvoj pomoći, kao i drugu medicinsku dokumentaciju koja će ukazati na neophodnost bolovanja;
b) izveštaj o trajanju privremene sprečenosti za rad lekara koji ga je lečio. Ovaj izveštaj mora da sadrži lekarski nalaz sa potpunom dijagnozom, tačne podatke o
tome kada je započeto lečenje i od kog do kog datuma osiguranik nije bio sposoban da obavlja svoje redovno zanimanje. Za osiguranike koji nisu u radnom od-
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
nosu trajanje prolazne nesposobnosti za rad utvrđuje lekar cenzor osiguravača
na osnovu medicinske dokumentacije;
c) kopiju prijave povrede na radu (ako je povreda bila na radu).
Ukoliko je ugovorena prolazna nesposobnost za rad sa isplatom dnevne naknade za
unapred definisan broj dana lečenja, ako usled nesrećnog slučaja nastupi prolazna
nesposobnost za rad, osiguranik je dužan da podnese:
a) kompletnu medicinsku dokumentaciju o ukazanoj prvoj pomoći,
b) medicinsku dokumentaciju sa potpunom dijagnozom,
c) kopiju prijave povrede na radu (ako je povreda bila na radu).
Ukoliko je usled nesrećnog slučaja nastupilo narušenje zdravlja osiguranika koje
zahteva lekarsku pomoć i usled koje su nastali troškovi lečenja koji padaju na teret
osiguranika u skladu sa ovim uslovima, osiguranik je dužan da osiguravaču dostavi
originalni račun koji se odnosi na navedene troškove lečenja usled nesrećnog slučaja
i dokaz da su troškovi lečenja plaćeni (fiskalni račun).
Troškovi za lekarski pregled i izveštaj lekara (ponovni lekarski pregled i nalaz specijaliste) i ostali troškovi koji se odnose na dokazivanje nesrećnog slučaja i prava iz ugovora
o osiguranju, padaju na teret podnosioca zahteva.
Osiguravač ima pravo da od osiguranika, ugovarača, korisnika ili bilo kog drugog pravnog ili fizičkog lica traži naknadna objašnjenja, kao i da na svoj trošak preduzima mere
u svrhu lekarskog pregleda osiguranika preko lekara, lekarskih komisija i zdravstvenih
ustanova, da bi se utvrdile važne okolnosti u vezi sa prijavljenim nesrećnim slučajem.
Osiguravač ima pravo da od osiguranika, ugovarača i korisnika osiguranja traži svu potrebnu medicinsku dokumentaciju u vezi sa nastankom nesrećnog slučaja, uključujući
rezultate izvršenih ispitivanja, specijalističke nalaze i prepise zdravstvenih kartona, odnosno da obezbedi saglasnost ovih lica za prikupljanje pomenutih podataka od kojeg
drugog pravnog ili fizičkog lica.
Na zahtev osiguravača, ugovarač osiguranja je dužan da omogući osiguravaču uvid
u sve evidencije koje vodi ugovarač osiguranja, uključujući i spisak osiguranika obuhvaćenih osiguranjem od posledica nesrećnog slučaja (i njegovo dostavljanje), a radi
utvrđivanja važnih okolnosti u vezi sa osiguranim slučajem. Sve lične podatke osiguranih lica koji su relevantni za zaključenje i ispunjenje ugovora o kolektivnom osiguranju,
ugovarač obezbeđuje - dostavlja osiguravaču uz prethodno ispunjenje svih uslova definisanih zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
Utvrđivanje obaveze osiguravača
Član 14.
(1)
Konačni procenat invaliditeta određuje osiguravač, prema Tabeli invaliditeta koja je definisana i precizirana u polisi/ugovoru o osiguranju, u zavisnosti od toga koja je vrsta
pokrića ugovorena polisom, odnosno ugovorom o osiguranju.
Individualne sposobnosti, socijalni položaj ili zanimanje (profesionalna sposobnost)
osiguranika ne uzima se u obzir pri određivanju procenta invaliditeta.
(2)
Kod višestrukih povreda pojedinih udova, kičme ili organa ukupni invaliditet na određenom udu ili organu određuje se tako da se za najveće oštećenje uzima procenat predviđen u Tabeli invaliditeta, od sledećeg najvećeg oštećenja uzima se polovina procenta
predviđenog u Tabeli invaliditeta, i tako redom redom 1/4, 1/8, itd. Ukupni procenat ne
može premašiti procenat koji je određen Tabelom invaliditeta za potpuni gubitak tog
uda ili organa. Posledice povrede prstiju sabiraju se bez primene gornjeg principa.
(3)
U slučajevima gubitka više udova ili organa usled jednog nesrećnog slučaja, procenti
invaliditeta za svaki pojedini ud ili organ se sabiraju.
(4)
Ako zbir procenata invaliditeta prema Tabeli invaliditeta, zbog gubitka ili oštećenja više
udova i organa usled jednog nesrećnog slučaja iznosi preko 100%, isplata ne može biti
veća od osigurane sume koja je ugovorena za slučaj potpunog invaliditeta.
(5)
Ako je opšta radna sposobnost osiguranika bila trajno umanjena pre nastanka nesrećnog slučaja, obaveza osiguravača određuje se prema novom invaliditetu nezavisno od
ranijeg, osim u sledećim slučajevima:
1) ako je prijavljeni nesrećni slučaj prouzrokovao povećanje dotadašnjeg invaliditeta, obaveza osiguravača se utvrđuje prema razlici između ukupnog procenta
invaliditeta i ranijeg procenta;
2) ako osiguranik prilikom nesrećnog slučaja izgubi ili povredi jedan od već ranije
povređenih udova ili organa, obaveza osiguravača utvrđuje se samo prema povećanom invaliditetu.
(6)
Ukoliko je ugovorena prolazna nesposobnost za rad sa isplatom dnevne naknade za
unapred definisan broj dana lečenja, broj dana za koje se isplaćuje dnevna naknada
se utvrđuje isključivo na osnovu Tabele dnevne naknade koja je sastavni deo ugovora
o osiguranju.
(7)
U skladu sa prethodnim stavom ovog člana, osiguravač priznaje samo one posledice
nesrećnog slučaja koje su navedene u Tabeli dnevne naknade.
Isplata osigurane sume ili dela osigurane sume
Član 15.
(1)
Osiguravač isplaćuje osiguranu sumu, odnosno naknadu korisniku osiguranja u roku
od 14 (četrnaest) dana, pošto obaveza osiguravača i visina obaveze budu utvrđeni.
(2)
Ako se isplata naknade vrši putem pošte ili banke smatra se da je izvršena u 24.00 časa
onog dana kada je u pošti, odnosno banci potvrđena uplata.
(3)
Osiguravač je dužan da isplati ugovorenu osiguranu sumu, odnosno naknadu samo
ako je nesrećni slučaj nastao za vreme trajanja osiguranja i ako su posledice nesreć-
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
(15)
(16)
(17)
nog slučaja predviđene u članu 8. ovih uslova nastupile u toku godine dana od dana
nastanka nesrećnog slučaja.
Procenat invaliditeta određuje se prema Tabeli invaliditeta koja je sastavni deo ugovora
o osiguranju, posle završenog lečenja, u vreme kada je kod osiguranika u odnosu na
pretrpljene povrede i nastale posledice, nastupilo stanje ustaljenosti, tj. kada se prema
lekarskom predviđanju ne može očekivati da će se stanje poboljšati ili pogoršati. Ako
to stanje ne nastupi ni po isteku tri godine od dana nastanka nesrećnog slučaja, kao
konačno se uzima stanje po isteku ovog roka i prema njemu se određuje procenat
invaliditeta.
Ako je za utvrđivanje visine obaveze osiguravača potrebno određeno vreme, osiguravač je dužan da na zahtev osiguranika isplati iznos koji nesporno odgovara procentu invaliditeta za koji se već tada može na osnovu medicinske dokumentacije utvrditi
da će trajno ostati, ali najviše 50% od ugovorene osigurane sume. Osiguravač neće
isplatiti akontaciju pre nego što je utvrđena njegova obaveza, s obzirom na okolnosti
nastanka nesrećnog slučaja.
Ako osiguranik umre pre isteka godine dana od dana nastanka nesrećnog slučaja
od posledica nesrećnog slučaja, a konačni procenat invaliditeta je već bio utvrđen,
osiguravač isplaćuje iznos koji je ugovoren za slučaj smrti, odnosno razliku između
osigurane sume za slučaj smrti i iznosa koji je bio isplaćen pre toga na ime invaliditeta,
ukoliko takva razlika postoji.
Ako konačni procenat invaliditeta nije bio utvrđen, a osiguranik umre usled istog nesrećnog slučaja, osiguravač isplaćuje ugovorenu osiguranu sumu za slučaj smrti,
odnosno samo razliku između te sume i eventualno već plaćenog nespornog dela
(akontacije), ali samo ako je osiguranik umro najkasnije u roku od tri godine od dana
nastanka nesrećnog slučaja.
Ako pre utvrđenog procenta invaliditeta u roku od tri godine od nastanka nesrećnog
slučaja nastupi smrt osiguranika iz bilo kog drugog razloga osim navedenog u prethodnom stavu ovog člana, visina obaveze osiguravača iz osnova invaliditeta utvrđuje
se na osnovu postojeće medicinske dokumentacije.
Ukoliko je ugovorena prolazna nesposobnost za rad sa isplatom dnevne naknade za
svaki dan trajanja privremene sprečenosti za rad i ako nesrećni slučaj ima za posledicu
prolaznu nesposobnost za rad osiguranika, osiguravač isplaćuje korisniku osiguranja
ugovoreni iznos dnevne naknade za sve dane trajanja privremene sprečenosti za rad,
u skladu sa izveštajem lekara o trajanju privremene sprečenosti za rad. U slučaju produženja prolazne nesposobnosti za rad iz bilo kojih zdravstvenih razloga, osiguravač
je dužan da isplati dnevnu naknadu samo za vreme trajanja privremene sprečenosti za
rad prouzrokovane isključivo nesrećnim slučajem.
U skladu sa prethodnim stavom ovog člana, pravo na dnevnu naknadu prestaje danom
početka rada sa punim ili skraćenim radnim vremenom.
Ukoliko je ugovorena prolazna nesposobnost za rad sa isplatom dnevne naknade za
unapred definisan broj dana lečenja, u zavisnosti od posledice koja je nastupila usled
nesrećnog slučaja, osiguravač isplaćuje dnevnu naknadu za onoliki broj dana lečenja
konkretne posledice koji je naveden u Tabeli dnevne naknade, bez obzira na stvarno
trajanje lečenja posledice nesrećnog slučaja, odnosno stvarno trajanje prolazne nesposobnosti za rad.
U skladu sa prethodnim stavom ovog člana, ukoliko usled jednog nesrećnog slučaja
osiguranik za posledicu ima dve ili više posledica nesrećnog slučaja predviđenih Tabelom dnevne naknade, osiguravač je dužan da isplati naknadu samo za onu posledicu
za koju je Tabelom predviđen najveći broj dana lečenja.
Saglasno st. (11) i (12) ovog člana, obaveza osiguravača postoji isključivo ako nastupi
posledica nesrećnog slučaja koja je navedena u Tabeli dnevne naknade.
U svakom slučaju, bez obzira na ugovoreni način isplate dnevne naknade u slučaju
prolazne nesposobnosti za rad, obaveza osiguravača je ograničena na najviše 200
(dve stotine) dana isplate dnevne naknade u okviru 1 (jedne) godine trajanja osiguranja. Ukoliko je ugovoreno trajanje osiguranja kraće od 1 (jedne) godine, maksimalna
obaveza osiguravača koja se odnosi na broj dana za koje se isplaćuje dnevna naknada
smanjuje se u srazmeri između ukupno ugovorenog broja dana osiguranja i 365 (tri
stotine šezdeset i pet), u kom slučaju se maksimalni broj dana za koje se isplaćuje
dnevna naknada navodi u ugovoru o osiguranju.
Ako nesrećni slučaj ima za posledicu narušenje zdravlja osiguranika koje zahteva lekarsku pomoć, a ugovorena je i naknada troškova lečenja, osiguravač po završetku
lečenja isplaćuje sledeće naknade:
1) nadoknadu stvarnih i nužnih troškova lečenja, učinjenih najduže u toku 1 (jedne)
godine od dana nastanka nesrećnog slučaja i
2) nadoknadu troškova lečenja za svaki dan proveden u ustanovama stacionarnog
tipa (u daljem tekstu: bolnički dani), najviše do 2% od ugovorene osigurane sume
za troškove lečenja za svaki bolnički dan, ali najviše za 30 (trideset) dana.
Ukupna obaveza osiguravača na ime naknade za pokriće troškova lečenja može iznositi najviše do ugovorene osigurane sume za slučaj troškova lečenja.
Pod troškovima lečenja, u smislu stava (15) tačka 1 ovog člana, smatraju se stvarni
i nužni troškovi lečenja posledica nesrećnog slučaja, u odgovarajućim zdravstvenim
ustanovama, izuzev zdravstvenih ustanova u privatnom vlasništvu, koje je prema oceni
nadležnog lekara neophodno, a čiji troškovi padaju na teret osiguranika (participacija
bolničkog lečenja, hirurških intervencija i dr.).
Ako kao dalja posledica nesrećnog slučaja nastupi smrt osiguranika ili invaliditet, osiguravač isplaćuje korisniku, odnosno osiguraniku, iznos osigurane sume predviđene
za takve slučajeve, bez obzira na isplaćenu dnevnu naknadu za prolaznu nesposobnost za rad i isplaćenu naknadu troškova lečenja.
Određivanje korisnika osiguranja
Član 16.
(1)
Korisnik za slučaj smrti osiguranika utvrđuje se polisom osiguranja, odnosno posebnom izjavom kao sastavnim delom polise osiguranje.
(2)
Ako u polisi osiguranja ili dopunskim uslovima uz ove opšte uslove nije ništa posebno
određeno, korisnici za slučaj osiguranikove smrti su zakonski naslednici osiguranika.
(3)
Za slučaj invaliditeta i/ili prolazne nesposobnosti za rad, kao i nadoknade troškova
lečenja, korisnik osiguranja je sam osiguranik.
(4)
U slučaju smrti osiguranika pre izvršene isplate naknade na ime invaliditeta, prolazne
nesposobosti za rad ili troškova lečenja, isplata se vrši korisniku osiguranja za slučaj
smrti.
(5)
Ako je korisnik osiguranja maloletno lice, isplata osigurane sume, odnosno naknade
izvršiće se njegovim roditeljima ili staratelju.
Postupak veštačenja
Član 17.
(1)
U slučaju da se osiguravač i osiguranik ili ugovarač, odnosno korisnik ne slože u pogledu vrste i obima posledica nesrećnog slučaja ili u pogledu toga da li je i u kom obimu
povreda osiguranika u uzročnoj vezi sa nesrećnim slučajem, utvrđivanje ovih činjenica
mogu poveriti dvojici veštaka – lekara, od kojih jednog imenuje osiguravač, a drugog
suprotna strana. Pre veštačenja, ova dvojica veštaka biraju trećeg veštaka, koji će dati
svoje stručno mišljenje i to samo o pitanjima koja ostanu sporna među veštacima i u
granicama njihovih procena.
(2)
Svaka strana plaća troškove veštaka koga je imenovala, a trećem veštaku plaćaju obe
strane po pola.
Otkaz ugovora o osiguranju
Član 18.
(1)
Svaka ugovorna strana može otkazati ugovor o osiguranju sa neodređenim trajanjem,
ukoliko ugovor nije prestao po nekom drugom osnovu. Otkaz se vrši pismenim putem,
najkasnije tri meseca pre isteka tekuće godine osiguranja.
(2)
Ako je osiguranje zaključeno na rok duži od pet godina, svaka strana može nakon isteka ovog roka, uz otkazni rok od šest meseci, pismeno izjaviti drugoj strani da raskida
ugovor.
Zastarelost potraživanja
Član 19.
(1)
Potraživanja iz ugovora o osiguranju od posledica nesrećnog slučaja zastarevaju po
Zakonu o obligacionim odnosima.
Završne odredbe
Član 20.
(1)
Na osnovu ovih uslova a u zavisnosti od vrste ugovorenog pokrića sastavni deo ugovora o osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja je Tabela za određivanje procenta
trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) osiguranika kao posledice nesrećnog slučaja (nezgode).
(2)
Na osnovu ovih uslova ukoliko je ugovorena prolazna nesposobnost za rad sa isplatom dnevne naknade za unapred definisan broj dana lečenja, sastavni deo ugovora o
osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja je i Tabela za određivanje broja dana
lečenja posledica nesrećnog slučaja.
(3)
Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) stupaju na
snagu danom donošenja, a primenjuju se počev od 25.1.2011. godine.
(4)
Danom početka primene Opštih uslova iz stava 3. ovog člana prestaju da se primenjuju
Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode), prečišćen
tekst, od 8.7.2008. godine.
Uvodne napomene
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
U smislu člana 20 Opštih uslova za osiguranje lica od posledica
nesrećnog slučaja (nezgode), ova Opšta tabela se primenjuje
za određivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (u daljem tekstu: Tabela invaliditeta), i sastavni je deo
Opštih uslova i svakog pojedinog ugovora o osiguranju lica od
posledica nesrećnog slučaja koji ugovarač osiguranja zaključi
sa Akcionarskim društvom za osiguranje i reosiguranje gde je
ovakvo pokriće ugovoreno.
Procenat invaliditeta određuje se prema Tabeli posle završenog
lečenja u vreme kada je kod osiguranika u odnosu na pretrpljene povrede i nastale posledice nastupilo stanje ustaljenosti, tj.
kada se prema lekarskom predviđanju ne može očekivati da
će se stanje poboljšati ili pogoršati. Ako to stanje ne nastupi ni
po isteku tri godine od dana nastanka nesrećnog slučaja, kao
konačno se uzima stanje po isteku ovog roka i prema njemu se
određuje procenat invaliditeta.
Kod višestrukih povreda pojedinih udova, kičme ili organa, ukupni invaliditet na određenom udu, kičmi ili organu određuje se
tako, što se za najveću posledicu oštećenja uzima puni procenat predviđen u Tabeli; od sledećeg najvećeg oštećenja uzima
se polovina procenta predviđenog u Tabeli i redom 1/4, 1/8 itd.
Ukupan procenat ne može premašiti procenat koji je određen
Tabelom invaliditeta za potpuni gubitak tog uda ili organa. Posledice povrede prstiju sabiraju se bez primene gornjeg principa uz uvažavanje posebnih uslova u Tabeli. Obavezno je komparativno merenje artrometrom.
U osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja kod gubitka opšte radne sposobnosti primenjuje se isključivo procenat
određen ovom Tabelom invaliditeta.
Ocene invaliditeta za različite posledice na jednom zglobu gornjih i donjih ekstremiteta se ne sabiraju, a invaliditet se određuje
po onoj tački koja daje veći procenat, izuzev kolena gde se primenjuje princip iz tačke 3, s tim što zbir procenata za pojedinačna oštećenja ne može preći ukupno 30% invaliditeta.
Prilikom primene određenih tačaka iz Tabele invaliditeta za jednu posledicu, primenjuje se na istim organima ili ekstremitetima
ona tačka koja određuje najveći procenat, odnosno nije dozvoljena primena dve tačke za isto funkcionalno oštećenje, odnosno posledicu.
U slučaju gubitka više udova ili organa usled jednog nesrećnog
slučaja, procenti invaliditeta za svaki pojedini ud ili organ sabiraju se, ali ne mogu iznositi više od 100%.
Ako je opšta radna sposobnost osiguranika bila trajno umanjena pre nastanka nesrećog slučaja, obaveza osiguravača određuje se prema novom invaliditetu nezavisno od ranijeg, osim u
sledećim slučajevima:
1) ako je prijavljeni nesrećni slučaj prouzrokovao povećanje
dotadašnjeg invaliditeta, obaveza osiguravača se utvrđuje
prema razlici između ukupnog procenta invaliditeta i ranijeg procenta;
2) ako osiguranik prilikom nesrećnog slučaja izgubi ili povredi
jedan od ranije povređenih udova ili organa, obaveza osiguravača utvrđuje se samo prema povećanom invaliditetu.
Ako je definicijom invaliditeta izraženom kroz određenu tačku
Tabele invaliditeta predviđeno da postoji više stepena oštećenja
(razgraničenih oznakama a, b, c ili d), isključivo je pravo lekara
cenzora osiguravača da proceni stepen invaliditeta u okviru definisane tačke.
Ako je definicijom invaliditeta izraženom kroz određenu tačku
Tabele invaliditeta predviđen procenat invaliditeta u određenom
rasponu, isključivo je pravo lekara cenzora osiguravača da utvrdi ovaj procenat prema stručnoj proceni u okviru definisanog
raspona.
Subjektivne tegobe u smislu smanjenja motorne mišićne snage, bolova i otoka na mestu povrede ne uzimaju se u obzir
pri određivanju procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti.
Individualne sposobnosti, socijalni položaj ili zanimanje (profesionalna sposobnost) osiguranika ne uzimaju se u obzir pri
određivanju procenta invaliditeta.
I. Glava
1.
2.
3.
4.
5.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Difuzna oštećenja mozga sa klinički utvrđenom slikom dekortikacije, odnosno decerebracije:
− hemiplegija inveteriranog tipa sa fazijom agnozijom;
− demencija (Korsakovljev sindrom);
− obostrani Parkinsonov sindrom sa izraženim rigorom;
− kompletna hemiplegija, paraplegija, triplegija, tetraplegija;
− epilepsija sa demencijom i psihičkom deterioracijom;
− psihoza iza organske povrede mozga
100%
Oštećenje mozga sa klinički utvrđenom slikom:
− hemipareza sa jako izraženim spasticitetom;
− ekstrapiramidalna simptomatologija (nemogućnost koordinacije pokreta ili postojanje grubih nehotičnih pokreta);
− pseudobulbarna paraliza sa prisilnim plačem ili smehom;
oštećenje malog mozga sa izraženim poremećajima ravnoteže, hoda i koordinacije pokreta
90%
Pseudobulbarni sindrom
80%
Epilepsija sa učestalim napadima i karakternim promenama ličnosti, bolnički evidentiranim, nakon bolničkog lečenja sa odgovarajućim ispitivanjima
70%
Žarišna oštećenja mozga sa bolnički evidentiranim posledicama psihoorganskog sindroma, sa nalazom psihijatra i psihologa nakon bolničkog lečenja sa odgovarajućim ispitivanjima:
a) u lakom stepenu do
40%
b) u srednjem stepenu
50%
c) u jakom stepenu
60%
6. Hemipareza ili disfazija:
a) u lakom stepenu do
30%
b) u srednjem stepenu
40%
c) u jakom stepenu
50%
Oštećenje malog mozga sa adiadohokinezom i asinergijom
40%
Epilepsija sa retkim napadima:
a) bez napada uz redovnu medikaciju
20%
b) sa retkim napadima uz medikaciju
30%
Kontuzione povrede mozga:
a) postkontuzioni sindrom uz postojanje objektivnog neurološkog nalaza posle bolnički utvrđene kontuzije mozga
20%
b) operisani intracerebralni hematom bez neurološkog
ispada
20%
Stanje posle trepanacije svoda lobanje ili loma baze lobanje ili
svoda lobanje, rendgenološki verifikovano
10%
Postkomocioni sindrom posle bolnički ili ambulantno utvrđenog
potresa mozga bez postojanja objektivnog neurološkog nalaza
sa izvornom medicinskom dokumentacijom dobivenom u roku
od 24 časa nakon povrede
5%
Gubitak vlasišta:
a) trećina površine vlasišta
5%
b) polovina površine vlasišta
15%
c) čitavo vlasište
30%
Posebni uslovi
1.
2.
3.
4.
II. Oči
13.
14.
15.
16.
Za potrese mozga koji nisu bolnički ili ambulantno utvrđeni
u roku od 24 časa nakon povrede, ne priznaje se invaliditet.
Sve forme epilepsije moraju biti bolnički utvrđene uz primenu savremenih dijagnostičkih metoda.
Kod različitih posledica povrede mozga usled jednog nesrećnog slučaja procenti se za invaliditet ne sabiraju, već
se procenat određuje samo po tački koja je najpovoljnija
za osiguranika.
Trajni invaliditet za sve slučajeve koji potpadaju pod tačke
1 do 10 određuje se najranije 10 meseci posle povrede.
Potpuni gubitak vida na oba oka
100%
Potpuni gubitak vida na jedno oko
33%
Oslabljenje vida jednog oka:
− za svaku desetinu smanjenja
3,30%
U slučaju da je na drugom oku vid oslabljen za više od tri desetine, za svaku desetinu smanjenja vida povređenog oka
određuje se
6,60%
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
Diplopija kao trajna i ireparabilna posledica povrede oka:
a) eksterna oftalmoplegija
10%
b) totalna oftalmoplegija
20%
Gubitak očnog sočiva:
a) afakija jednostrana
20%
b) afakija obostrana
30%
Delimična oštećenja mrežnjače i staklastog tela:
a) delimični ispad vidnog polja, kao posledica osttraumatske
ablacije retine
5%
b) opacitates corporis vitrei, kao posledica traumatskog krvarenja u staklastom telu oka
5%
Midrijaza kao posledica direktne traume oka
5%
Nepotpuna unutarnja oftemoplegija
10%
Povrede suznog aparata i očnih kapaka:
a) epifora
5%
b) entropium, ektropijum
5%
c) ptoza kapka
5%
Koncentrično suženje vidnog polja na preostalom oku:
a) do 60 stepeni
10%
b) do 40 stepeni
30%
c) do 20 stepeni
50%
d) do 5 stepeni
60%
Jednostrano koncentrično suženje vidnog polja:
a) do 50 stepeni
5%
b) do 30 stepeni
15%
c) do 5 stepeni
30%
Homonimna hemianopsija
30%
Posebni uslovi
1.
2.
3.
IV. Lice
36.
Ozbiljno deformirajuća oštećenja na licu praćena funkcionalnim
smetnjama i/ili posttraumatski deformiteti kostiju lica:
a) u lakom stepenu
5%
b) u srednjem stepenu
10%
c) u jakom stepenu
25%
Posebni uslovi
1.
37.
38.
Za kozmetičke i estetske ožiljke na licu ne određuje se invaliditet.
Ograničeno otvaranje usta:
a) razmak gornjih i donjih zuba–do 4 cm
5%
b) razmak gornjih i donjih zuba–do 3 cm
15%
c) razmak gornjih i donjih zuba–do 1,5 cm
30%
Defekti na čeljusnim kostima, na jeziku ili nepcu sa funkcionalnim smetnjama:
a) u lakom stepenu
10%
b) u srednjem stepenu
20%
c) u jakom stepenu
30%
Posebni uslovi
1.
39.
40.
Invaliditet se nakon ablacije retine određuje po tačkama
15, 16 i 19.
Povreda očne jabučice koja je uzrokovala ablaciju retine
mora biti bolnički dijagnostifikovana.
Ocena oštećenja oka vrši se po završenom lečenju izuzev
po tačkama 17 i 21 za koje minimalni rok iznosi godinu
dana nakon povrede.
Za slučajeve po tačkama 36, 37 i 38 invaliditet se određuje
posle završenog lečenja, ali ne ranije od 6 meseci posle
povrede.
Gubitak stalnih zuba:
− do 16 za svaki zub
1%
− od 17 ili više, za svaki zub
1,5%
Pareza facijalnog živca posle frakture slepoočne kosti ili povrede odgovarajuće parotidne regije:
a) u lakom stepenu
5%
b) u srednjem stepenu
10%
c) u jakom stepenu sa kontrakturom i tikom mimičke muskulature
20%
d) paraliza facijalnog živca
30%
Posebni uslovi
1.
III. Uši
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
Potpuna gluvoća na oba uha sa urednom kaloričnom reakcijom
vestibularnog organa
40%
Potpuna gluvoća na oba uha sa ugaslom kaloričnom reakcijom
vestibularnog organa
60%
Oslabijen vestibularni organ sa urednim sluhom
5%
Potpuna gluvoća na jednom uhu sa urednom kaloričnom reakcijom vestibularnog organa
15%
Potpuna gluvoća na jednom uhu sa ugaslom kaloričnom reakcijom vestibularnog organa na tom uhu
20%
Obostrana nagluvost sa urednom kaloričnom reakcijom vestibularnog organa obostrano: ukupni gubitak sluha po Fowler–
Sabine:
a) 20 do 30%
5%
b) 31 do 60%
10%
c) 61 do 85%
20%
Obostrana nagluvost sa ugaslom kaloričnom reakcijom vestibularnog organa: ukupni gubitak sluha po Fowler– Sabine:
a) 20 do 30%
10%
b) 31do 60%
20%
c) 61 do 85%
30%
Jednostrana teška nagluvost sa urednom kaloričnom reakcijom
vestibularnog organa: gubitak sluha na nivou 90 do 95 decibela
10%
Jednostrana teška nagluvost sa ugaslom kaloričnom reakcijom
vestibularnog organa: gubitak sluha na nivou 90 do 95 decibela
12,5%
Povrede ušne školjke:
a) delimičan gubitak ili delimična deformacija
5%
b) potpuni gubitak ili potpuna deformacija
10%
Posebni uslovi
1.
Za sve slučajeve iz ove glave određuje se invaliditet posle
završenog lečenja, ali ne ranije od 6 meseci nakon povrede, izuzev tačke 35 koja se ceni po završenom lečenju.
Invaliditet po tački 40. određuje se posle završenog lečenja, ali ne ranije od 1 godine posle povrede.
V. Nos
41.
42.
43.
44.
Povrede nosa:
a) delimičan gubitak nosa do
15%
b) gubitak čitavog nosa
30%
Anosmija kao posledica verifikovane fraktuture gornjeg unutarnjeg dela nosnog skeleta
5%
Promena oblika piramide nosa:
a) u lakom stepenu do
5%
b) u srednjem stepenu
10%
c) u jakom stepenu
15%
Otežano disanje usled frakture nosnog saptuma koja je utvrđena klinički i rendgenski neposredno posle povrede
5%
VI. Dušnik i jednjak
45.
46.
47.
48.
49.
Povrede dušnika:
a) stanje posle traheotomije kod vitalnih indikacija nakon povreda
5%
b) stenoza dušnika posle povrede grkljana i početnog dela
dušnika
10%
Stenoza dušnika zbog čega se mora trajno nositi kanila 60%
Trajna organska promuklost zbog povrede:
a) slabijeg intenziteta
5%
b) jačeg intenziteta
15%
Suženje jednjaka:
a) u lakom stepenu
10%
b) u srednjem stepenu
20%
c) u jakom stepenu
30%
Potpuno suženje jednjaka sa trajnom gastrostomom
80%
VII. Grudni koš
50.
51.
52.
53.
54.
Povrede rebara:
a) prelom 2 rebra ako je zaceljen sa dislokacijom ili prelom
sternuma zaceljen sa dislokacijom bez smanjenja plućne
ventilacije restriktivnog tipa
5%
b) prelom 3 ili više rebara zaceljen sa dislokacijom bez smanjenja plućne ventilacije restriktivnog tipa
do 10%
Stanje nakon torakotomije do
10%
Oštećenje plućne funkcije restriktivnog tipa usled loma rebara,
penetrantnih povreda grudnog koša, posttraumatskih adhezija,
hematotoraksa i pneumotoraksa:
a) 20 do 30% smanjen vitalni kapacitet
15%
b) 31 do 50% smanjen vitalni kapacitet do
30%
c) za 51 % ili više smanjen vitalni kapacitet do
50%
Fistula nakon emfizema
15%
Hronični plućni apsces
20%
IX. Trbušni organi
60.
61.
62.
63.
64.
Posebni uslovi
1.
55.
56.
57.
Kapacitet pluća određuje se ponovljenom spirometrijom, a
po potrebi i detaljnom pulmološkom obradom i ergometrijom.
2. Ako su stanja iz tač. 50, 51, 53 i 54 praćena poremećajem
plućne funkcije restriktivnog tipa, onda se ne cene po navedenim tačkama, već po tački 52.
3. Po tačkama 52, 53 i 54 cene se i nakon završenog lečenja,
ali ne ranije od jedne godine od dana povređivanja.
4. Za prelom jednog rebra ne određuje se invaliditet.
Gubitak jedne dojke:
a) do 50 godina života
10%
b) preko 50 godina života
5%
c) teško oštećenje dojke do 50 godina života
5%
Gubitak obe dojke:
a) do 50 godina života
30%
b) preko 50 godina života
15%
c) teško oštećenje obe dojke do 50 godina života
10%
Posledice penetrantnih povreda srca i velikih krvnih sudova
grudnog koša:
a) srce sa normalnim elektrokardiogramom
30%
b) sa promenjenim elektrokardiogramom prema težini promene do
60%
c) krvni sudovi
15%
d) aneurizma aorte sa implantatom
40%
59.
66.
67.
68.
69.
X. Mokraćni organi
70.
71.
72.
73.
74.
VIII. Koža
58.
65.
Dubiji ožiljci na telu nakon opekotina ili povreda bez smetnji motiliteta a zahvataju:
a) do 10% površine tela do
5%
b) do 20% površine tela do
10%
c) preko 20% površine tela
15%
Duboki ožiljci na telu nakon opekotina ili povreda a zahvataju:
a) do 10% površine tela do
10%
b) do 20% površine tela do
20%
c) preko 20% površine tela
30%
75.
76.
77.
Posebni uslovi
1.
2.
3.
4.
5.
Slučajevi iz tač. 58 i 59 izračunavaju se primenom pravila
devetke.
Dublji ožiljak nastaje nakon intermedijalne opekotine (II– B
stepen) i/ili povrede sa manjim defektom kože.
Duboki ožiljak nastaje nakon duboke opekotine (III stepen)
ili potkožne subdermale (IV stepen) i/ili većeg defekta kožnog pokrivača.
Za posledice epidermalne opekotine (I stepen) i površine
(IIA stepen) invaliditet se ne određuje.
Funkcionalne smetnje izazvane opekotinama ili povredama iz tačke 59 ocenjuju se i prema odgovarajućim tačkama Tabele.
Traumatska hernija verifikovana u bolnici neposredno posle povrede, ako je istovremeno bila pored hernije verifikovana povreda mekih delova trbušnog zida u tom području
5%
Povrede dijafragme:
a) stanje nakon prsnuća dijafragme u bolnici neposredno nakon povrede verifikovano i hirurški zbrinuto
20%
b) Dijafragmalna hernija–recidiv nakon hirurški zbrinute dijafragmalne traumatske kile
30%
Postoperativna hernija posle laparotomije koja je rađena zbog
povrede:
a) lakši stepen
10%
b) teški stepen
20%
Operativni ožiljak ili ožiljci radi eksplorativne laparotomije 5%
Povreda creva ili jetre, slezine, želuca:
a) sa šivenjem
15%
b) povreda creva ili želuca sa resekcijom
20%
c) povreda jetre sa resekcijom
30%
Gubitak slezine (splenectomija):
a) do 20 godina starosti
25%
b) preko 20 godina starosti
15%
Povreda gušterače prema funkcionalnom oštećenju do
20%
Anus praeternaturalis – trajni
50%
Sterkoralna fistula
30%
lncontinentio alvi trajna:
a) delimična
30%
b) potpuna
60%
Gubitak jednog bubrega uz normalnu funkciju drugog 30%
Gubitak jednog bubrega uz oštećenje funkcije drugog:
a) do 30% oštećenja funkcije
40%
b) do 50% oštećenja funkcije
55%
c) preko 50% oštećenja funkcije do
80%
Funkcionalna oštećenja jednog bubrega:
a) do 30% oštećenja funkcije
10%
b) do 50% oštećenja funkcije
15%
c) preko 50% oštećenja funkcije
20%
Funkcionalna oštećenja oba bubrega:
a) do 30% oštećenja funkcije
do 30%
b) do 50% oštećenja funkcije
45%
c) preko 50% oštećenja funkcije
60%
Poremećaj ispuštanja mokraće usled povrede uretre graduirano po Charrieru:
a) u lakom stepenu ispod 18 ch
10%
b) u srednjem stepenu ispod 14 ch
20%
c) u jakom stepenu ispod 6 ch
35%
Povreda mokraćnog mehura sa smanjenim kapacitetom za svaku 1/3 smanjenja kapaciteta
10%
Potpuna inkontinencija urina:
a) kod muškaraca
40%
b) kod žena
50%
Urinarna fistula:
a) uretralna
20%
b) perinealna i vaginalna
30%
XI. Genitalni organi
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
Gubitak jednog testisa do 60 godina života
15%
Gubitak jednog testisa preko 60 godina života
5%
Gubitak oba testisa do 60 godina života
50%
Gubitak oba testisa preko 60 godina života
30%
Gubitak penisa do 60 godina života
50%
Gubitak penisa preko 60 godina života
30%
Deformacija penisa sa onemogućenom kohabitacijom do 60
godina života
50%
Deformacija penisa sa onemogućenom kohabitacijom preko 60
godina života
30%
Gubitak materice i jajnika do 55 godina života:
a) gubitak materice
30%
b) gubitak jednog jajnika
10%
c) gubitak oba jajnika
30%
87.
88.
89.
Gubitak materice i jajnika preko 55 godina života
a) gubitak materice
10%
b) za gubitak svakog jajnika
5%
Oštećenja vulve i vagine koja onemogućavaju kohabitaciju do
60 godina života
50%
Oštećenja vulve i vagine koja onemogućavaju kohabitaciju preko 60 godina života
15%
XII. Kičmeni stub
90.
91.
92.
93.
Povreda kičmenog stuba sa trajnim oštećenjem kičmene moždine ili perifernih živaca (tetraplegija, paraplegija, triplegija), sa
gubitkom kontrole defekcije i uriniranja
100%
Povreda kičmene moždine sa potpunom paralizom donjih ekstremiteta bez smetnje defekcije i uriniranja
80%
Povreda kičme sa trajnim oštećenjem kičmene moždine ili perifernih živaca (tetrapareza, tripareza) bez gubitka kontrole defekcije i uriniranja, verifikovana EMG–om:
a) u lakom stepenu do
40%
b) u srednjem stepenu
50%
c)
u jakom stepenu
60%
Povreda kičmenog stuba sa parezom donjih ekstremiteta, verifikovana EMG–om:
a) u lakom stepenu do
30%
b) u srednjem stepenu
40%
c) u jakom stepenu
50%
Posebni uslovi
1.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
Oštećenja koja spadaju pod tačke 90 i 91 cene se po utvrđivanju ireparabilnih neuroloških lezija, a za tačke 92 i 93
cene se po završenom lečenju, ali ne ranije od 2 godine od
dana povređivanja.
Smanjena pokretljivost kičme kao posledica preloma najmanje
dva pršljena uz promenu krivulje kičme (kifoza, gibus, skolioza):
a) u lakom stepenu do
20%
b) u srednjem stepenu
30%
c) jakom stepenu
40%
Smanjena pokretljivost kičme posle povrede vratnog segmenta:
a) u lakom stepenu do
10%
b) u srednjem stepenu
20%
c) u jakom stepenu
30%
Smanjena pokretljivost kičme posle povrede koštanog dela torakalnog segmenta:
a) u lakom stepenu
5%
b) u srednjem stepenu
10%
c) u jakom stepenu
15%
Smanjena pokretijivost kičme posle povrede koštanog dela
lumbalnog segmenta:
a) u lakom stepenu do
15%
b) u srednjem stepenu
25%
c) u jakom stepenu
35%
Serijski prelom 3 ili više spinalnih nastavaka kičme
5%
Serijski prelom 3 ili više poprečnih nastavaka kičme
do 10%
Posebni uslovi
1.
Hernija disci intervertebralis, sve vrste lumbalgija, diskopatija, spondiloza, ondilolisteza, spondiloliza, sakralgija, miofascitisa, kokcigodinija, išijalgija, fibrozitisa, fascitisa i sve
patoanatomske promene slabinsko krstne regije označene
analognim terminima, nisu obuhvaćene osiguranjem.
XIII. Karlica
100. Višestruki prelom karlice uz težu deformaciju ili denivelaciju sakroilijakalnih zglobova ili simfize
30%
101. Simfizeoliza sa dislokacijom horizontalnom i/ili vertikalnom:
a) veličine 1 cm
10%
b) veličine 2 cm
15%
c) veličine preko 2 cm
102. Prelom jedne crevne kosti saniran uz dislokaciju
103. Prelom obe crevne kosti saniran uz dislokaciju
25%
10%
15%
104. Prelom stidne ili sedne kosti saniran uz dislokaciju
10%
105. Prelom 2 kosti: stidne, sedne, ili stidne i sedne uz dislokaciju
15%
106. Prelom krstačne kosti, saniran uz dislokaciju
10%
107. Trtična kost:
a) prelom trtične kosti saniran sa dislokacijom, ili operativno
odstranjen odlomljeni fragment
5%
b) operativno odstranjena trtična kost
10%
Posebni uslovi
1.
Za prelom kostiju karlice koji su zarasli bez dislokacije i bez
objektivnih funkcionalnih smetnji ne određuje se invaliditet.
XIV. Ruke
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
Gubitak obe ruke ili šake
Gubitak ruke u ramenu (eksartikulacija)
Gubitak ruke u području nadlaktice
Gubitak ruke ispod lakta sa očuvanom funkcijom lakta
Gubitak šake
Gubitak svih prstiju:
a) na obe šake
b) na jednoj šaci
Gubitak palca
Gubitak kažiprsta
Gubitak srednjeg, domalog i malog prsta:
a) srednjeg
b) domalog ili malog, za svaki prst
Gubitak metakarpalne kosti palca
Gubitak metakarpalne kosti kažiprsta
Gubitak metakarpalne kosti srednjeg, domalog i malog
za svaku kost
100%
70%
65%
60%
55%
90%
45%
20%
12%
9%
6%
6%
4%
prsta,
3%
Posebni uslovi
1.
2.
3.
Za gubitak jednog članka palca određuje se polovina, a za
gubitak jednog članka ostalih prstiju određuje se trećina
invaliditeta određenog za dotični prst.
Delimičan gubitak koštanog dela članka, ceni se kao potpuni gubitak članka.
Za gubitak jagodice prsta određuje se 1/2 invaliditeta određenog za gubitak članka.
XV. Nadlaktica
120. Potpuna ukočenost ramenog zgloba u funkcionalno nepovoljnom položaju (addukcija)
35%
121. Potpuna ukočenost ramenog zgloba u funkcionalno povoljnom
položaju (addukcija)
25%
122. Umanjena pokretljivost ruke u ramenom zglobu, komparirano
sa zdravom rukom:
a) smanjenje do 1/3 pokreta u zglobu do
10%
b) smanjenje do 2/3 pokreta u zglobu
15%
c) smanjenje preko 2/3 pokreta u zglobu
25%
123. Posttraumatsko recidivirajuće iščašenje ramenog zgloba koje
se verifikovano često javlja
10%
124. Labavost ramenog zgloba sa koštanim defektom zglobnih tela
30%
125. 125 Ključna kost:
a) nepravilno zarastao prelom ključne kosti
5%
b) pseudoartroza ključne kosti
10%
126. Delimično iščašenje (subluksacija) akromioklavikularnog ili sternoklavikularnog zgloba
5%
127. Potpuno iščašenje akromioklavikularnog ili sternoklavikularnog
zgloba
10%
128. Endoproteza ramenog zgloba
30%
129. Pseudoartroza nadlaktične kosti
30%
130. Hronični osteomielitis kostiju gornjih ekstremiteta sa fistulom
10%
131. Paraliza živca accesoriusa
15%
132. Paraliza brahijalnog pleksusa
60%
133. Delimična paraliza brahijainog pleksusa (ERB –gornji deo ili
KLUMPKE – donji deo)
35%
134. Paraliza aksilarnog živca
15%
135. Paraliza radijalnog živca
30%
136. Paraliza živca medianusa
35%
137. Paraliza živca ulnarisa
30%
138. Paraliza dva živca jedne ruke
50%
139. Paraliza tri živca jedne ruke
60%
2.
Pareza živaca određuje se maksimaino do 2/3 invaliditeta
određenog za paralizu dotičnog živca.
Za slučajeve koji spadaju pod tačke 131 do 139 određuje
se invaliditet po završenom lečenju, ali ne pre dve godine
posle povrede, uz obaveznu verifikaciju EMG–om ne starijim od 3 meseca.
XVI. Podlaktica
140. Potpuna ukočenost zgloba lakta u funkcionalno povoljnom položaju od 100 do 140 stepeni
20%
141. Potpuna ukočenost zgloba lakta u funkcionalno nepovoljnom
položaju
30%
142. Umanjena pokretljivost zgloba lakta, upoređena sa zdravom rukom:
a)
smanjenje do 1/3 pokreta u zglobu do
10%
b) smanjenje do 2/3 pokreta u zglobu
15%
c)
smanjenje preko 2/3 pokreta u zglobu
20%
143. Rasklimani zglob lakta – oscilacija pokreta u poprečnom smeru:
a)
devijacija do 10 stepeni do
10%
b) devijacija do 20 stepeni
15%
c)
devijacija preko 20 stepeni
25%
144. Endoproteza lakta
25%
145. Pseudoartroza obe kosti podlaktice
30%
146. Pseudoartroza radijusa
15%
147. Pseudoartroza ulne
15%
148. Ankiloza podlaktice u supinaciji
25%
149. Ankiloza podlaktice u srednjem položaju
15%
150. Ankiloza podlaktice u pronaciji
20%
151. Umanjena rotacija podlaktice (pro–supinacija) komparirana sa
zdravom rukom:
a) smanjenje do 1/3 pokreta u zglobu do
5%
b) smanjenje do 2/3 pokreta u zglobu
10%
c) smanjenje preko 2/3 pokreta u zglobu
15%
152. Ankiloza ručnog zgloba:
a) u položaju ekstenzije
15%
b) u osovini podlaktice
20%
c) u položaju fleksije
30%
153. Umanjena pokretljivost ručnog zgloba, upoređena sa zdravom
rukom:
a) smanjenje do 1/3 pokreta u zglobu do
10%
b) smanjenje do 2/3 pokreta u zglobu
15%
c) smanjenje preko 2/3 pokreta u zglobu
20%
154. Endoproteza čunaste kosti i/ili os Junatum (mesečaste kosti)
20%
155. Endoproteza ručnog zgloba
25%
Posebni uslovi
1.
1.
160.
Posebni uslovi
1.
Posebni uslovi
Pseudoartroza čunaste i/ili polumesečaste kosti se ceni
prema tački 153.
161.
162.
163.
164.
165.
Za potpunu ukočenost jednog zgloba palca određuje se
polovina, a za potpunu ukočenost jednog zgloba ostalih
prstiju određuje se trećina invaliditeta određenog za gubitak tog prsta.
2. Zbir procenata za ukočenost pojedinih zglobova jednog
prsta ne može biti veći od procenta određenog za potpunu
ukočenost tog prsta.
Umanjena pokretijivost palca posle uredno zaraslog preloma
baze i metakarpalne kosti (Bennett)
5%
Nepravilno zarastao Bennett–ov prelom palca
10%
Prelom metakarpalnih kostiju:
a) nepravilno zarastao prelom i metakarpalne kosti
4%
b) za ostale metakarpalne kosti II, III, IV i V–e za svaku kost
3%
Umanjena pokretljivost distalnog ili bazalnog zgloba palca:
a) u lakom stepenu
3%
b) u jakom stepenu
6%
Umanjena pokretljivost pojedinih zglobova kažiprsta:
a) u lakom stepenu – za svaki zglob
2%
b) u jakom stepenu – za svaki zglob
3%
Umanjena pokretljivost pojedinih zglobova:
A) Srednjeg prsta:
a) u lakom stepenu, za svaki zglob
1,5%
b) u jakom stepenu, za svaki zglob
2,5%
B) Domalog i malog prsta:
a) u lakom stepenu, za svaki zglob
1%
b) u jakom stepenu, za svaki zglob
2%
Posebni uslovi
1.
2.
XVIII. Noge
166. Gubitak obe natkolenice
100%
167. Eksartikulacija noge u kuku
70%
168. Gubitak natkolenice u gornjoj trećini, patrljak nepogodan za
protezu
60%
169. Gubitak nadkolenice ispod gornje trećine
50%
170. Gubitak obe potkolenice patrljci podesni za protezu
80%
171. Gubitak potkolenice, patrljak ispod 6 cm
45%
172. Gubitak potkolenice, patrljak preko 6 cm
40%
173. Gubitak oba stopala
80%
174. Gubitak jednog stopala
35%
175. Gubitak stopala u Choparlovoj liniji
35%
176. Gubitak stopala u Lisfrancovoj liniji
30%
177. Transmetatarzalna amputacija
25%
178. Gubitak prve ili pete metatarzalne kosti
5%
179. Gubitak druge, treće i četvrte metatarzalne kosti, za svaku 3%
180. Gubitak svih prstiju stopala na jednoj nozi
20%
181. Gubitak palca na stopalu:
a) gubitak krajnjeg članka palca
5%
b) gubitak celog palca
10%
182. Gubitak čitavog II–V prsta na nozi, za svaki prst
2,5%
183. Delimični gubitak II–V prsta na nozi, za svaki prst
1%
Posebni uslovi
1.
XVII. Prsti
156.
157.
158.
159.
Potpuna ukočenost svih prstiju jedne ruke
Potpuna ukočenost čitavog palca
Potpuna ukočenost čitavog kažiprsta
Potpuna ukočenost srednjeg, domalog i malog prsta;
a) čitavog srednjeg prsta
b) domalog i malog prsta, za svaki
40%
15%
9%
184.
6%
186.
187.
188.
4%
Ukupan invaliditet po tačkama 163, 164. i 165 ne može
iznositi više od invaliditeta za potpunu ukočenost istog prsta.
Pod lakim stepenom podrazumeva se smanjena pokretljivost za polovinu normalne pokretljivosti, a pod jakim
stepenom podrazumeva se smanjena pokretljivost preko
polovine normalne pokretljivosti.
185.
Ukočenost interfalangealnih zglobova II–V prsta u ispruženom položaju ili umanjena pokretljivost ovih zglobova ne
predstavlja invaliditet.
Potpuna ukočenost kuka u funkcionalno povoljnom položaju
30%
Potpuna ukočenost kuka u funkcionalno nepovoljnom
položaju
40%
Potpuna ukočenost oba kuka
70%
Nereponirano zastarelo traumatsko iščašenje kuka
40%
Pseudoartroza vrata butne kosti sa skraćenjem
45%
190.
191.
192.
193.
194.
195.
196.
197.
198.
199.
200.
201.
202.
203.
204.
205.
206.
207.
208.
209.
210.
211.
212.
213.
189. Deformirajuća posttraumatska artroza kuka posle preloma uz smanjenu pokretijivost kuka sa RTG verifikacijom
– komparirano sa zdravim kukom:
a) smanjenje do 1/3 pokreta u zglobu do
15%
b) smanjenje do 2/3 pokreta u zglobu
25%
c) smanjenje preko 2/3 pokreta u zglobu
35%
Endoproteza kuka
30%
Umanjena pokretljivost kuka, upoređena sa zdravim kukom:
a) smanjenje do 1/3 pokreta u zglobu do
10%
b) smanjenje do 2/3 pokreta u zglobu
15%
c) smanjenje preko 2/3 pokreta u zglobu
25%
Pseudoartroza butne kosti
40%
Nepravilno zarastao prelom butne kosti uz angulaciju za:
a) 10 do 20 stepeni do
10%
b) preko 20 stepeni
15%
Hronični osteomielitis kostiju donjih udova sa fistulom
10%
Veliki i duboki ožiljci u mišićima natkolenice ili potkolenice, kao
i traumatske hernije natkolenice i potkolenice, bez poremećaja
funkcije zgloba
do 10%
Cirkulatorne promene nakon oštećenja velikih krvnih sudova
donjih ekstremiteta:
a) potkolenice do
10%
b) natkolenice do
20%
Skraćenje noge usled preloma:
a) 2 do 4 cm do
10%
b) 4,1 do 6 cm
15%
c) preko 6 cm
20%
Ukočenost kolena: u funkcionalno povoljnom položaju (do 10
stepeni fleksije) 25% u funkcionalno nepovoljnom položaju
35%
Deformirajuća artroza kolena posle povrede zglobnih tela uz
umanjenu pokretljivost, sa rendgenskim verifikacijom, komparirano sa zdravim kolenom:
a) smanjenje do 1/3 pokreta u zglobu do
15%
b) smanjenje do 2/3 pokreta u zglobu
20%
c) smanjenje preko 2/3 pokreta u zglobu
30%
Umanjena pokretljivost zgloba kolena, upoređena sa zdravim
kolenom:
a) smanjenje do 1/3 pokreta u zglobu
do 10%
b) smanjenje do 2/3 pokreta u zglobu
15%
c) smanjenje preko 2/3 pokreta u zglobu
20%
Umanjena fleksija kolena za manje od 15 stepeni
5%
Rasklimatanost kolena posle povrede kapsule i ligamentarnog
aparata, komparirana sa zdravim kolenom:
a) labavost u jednom smeru do
10%
b) labavost u dva smera
15%
c) stalno nošenje ortopedskog aparata
30%
Endoproteza kolena
30%
Oštećenje meniskusa sa recidivirajućim smetnjama ili stanje posle operativnog odstranjenja meniskusa
5%
Slobodno zglobno telo usled povrede
5%
Funkcionalne smetnje posle odstranjenja patele:
a) parcijalno odstranjena patela
5%
b) totalno odstranjena patela
15%
Pseudoartroza patele
10%
Recidivirajući traumatski sinovitis kolena i/ili traumatska chondomalacija patele
10%
Pseudoaritroza tibije:
a) bez koštanog defekta
20%
b) sa koštanim defektom
30%
Nepravilno zarastao prelom potkolenice sa valgus ili recurvatus
deformacijom, upoređeno sa zdravom potkolenicom
a) od 5 do 15 stepeni
do 10%
b) preko 15 stepeni
15%
Ankiloza skočnog zgloba u funkcionalno povoljnom položaju (5
do 10 stepeni plantarne fleksije)
20%
Ankiloza skočnog zgloba u funkcionalno nepovoljnom
položaju
25%
Umanjena pokretljivost skočnog zgloba, upoređena sa zdravim
skočnim zglobom:
a) smanjenje do 1/3 pokreta u zglobu
do 10%
b) smanjenje do 2/3 pokreta u zglobu
15%
c) smanjenje preko 2/3 pokreta u zglobu
20%
214. Smanjena pokretljivost skočnog zgloba u jednom smeru za manje od 10 stepeni, ili smanjena pokretljivost subtalarnog zgloba,
upoređena sa zdravom stranom
5%
215. Endoproteza skočnog zgloba
25%
216. Traumatsko proširenje meleolarne viljuške stopala komparirano
sa zdravim stopalom do
15%
217. Deformacija stopala: pes eskavatus, pes planovalgus, pes varus, pes ekvinus:
a) u lakom stepenu do
10%
b) u jakom stepenu
20%
218. Deformacija calcaneusa posle kompresivnog preloma do 20%
219. Deformacija talusa posle preloma uz deformirajuću artrozu do
20%
220. lzolovani prelomi kostiju tartusa bez veće deformacije
5%
221. Deformacija jedne metatarzalne kosti nakon preloma za svaku
– ali ukupno ne više od 10%
3%
222. Veća deformacija metatarzusa nakon preloma metatarzalnih
kostiju
do 10%
223. Potpuna ukočenost krajnjeg zgloba palca na nozi
2,5%
224. Potpuna ukočenost osnovnog zgloba palca na nozi ili oba
zgloba
5%
225. Ukočenost osnovnog zgloba II–V prsta, za svaki prst
1%
226. Deformacija ili ankiloza II–V prsta na nozi u savijenom položaju
(digitus fleksus), za svaki prst
1,5%
227. Veliki ožiljci na peti ili tabanu posle defekta mekih delova:
a) površina do 1/2 tabana do
10%
b) površina preko 1/2 tabana
do 20%
228. Paraliza ishijadičnog živca
40%
229. Paraliza femoralnog živca
30%
230. Paraliza tibijalnog živca
25%
231. Paraliza peronealnog živca
25%
232. Paraliza glutealnog živca
10%
Posebni uslovi
1.
2.
Za pareze živaca na nozi određuje se maksimalno do 2/3
procenta određenog za paralizu dotičnog živca.
Za slučajeve koji spadaju pod tačke 228 do 232 određuje
se invaliditet po završenom lečenju ali ne ranije od 2 godine posle povrede, i to verifikacijom EMG–A ne starijim od 3
meseca.
Na osnovu člana 58, stav 2, tačka 1 Zakona o osiguranju („Sl. glasnik RS“ br.55/04 i 70/04), i odredaba Statuta Akcionarskog društva
za osiguranje DELTA GENERALI OSIGURANJE, Beograd, (u daljem
tekstu: Društvo), Upravni odbor Društva, na sednici održanoj dana
23.05.2005. godine, doneo je odluku o potvrđivanju postojećeg teksta
Dopunskih uslova za kolektivno kombinovano osiguranje radnika od
posledica nesrećnog slučaja (nezgode) donetih 1998. godine.
OPŠTE ODREDBE
Član 1.
(1) Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja
(nezgode) i ovi Dopunski uslovi za kolektivno kombinovano osiguranje radnika od posledica nesrećnog slučaja (u daljem tekstu: Dopunski uslovi), sastavni su deo Ugovora o kolektivnom
kombinovanom osiguranju radnika od posledica nesrećnog
slučaja, sa uključenjem rizika smrti usled bolesti, koji ugovarač
zaključi sa Akcionarskim društvom za osiguranje (u daljem tekstu: osiguravač).
(2) Ugovarač osiguranja može biti svako pravno i drugo lice koje
ima interes da zaključi kolektivno kombinovano osiguranje svojih radnika.
(3) Ovim osiguranjem mogu se osigurati radnici jedne iste organizacije, ako se u njoj osigura najmanje 10 lica. Od ove odredbe
izuzimaju se organizacije koje imaju manji broj zaposlenih od
napred naznačenog minimuma, pod uslovom da se osiguranjem obuhvataju svi zaposleni radnici.
SPOSOBNOST ZA OSIGURANJE
Član 2.
(1) Lica koja se osiguravaju po ovim Dopunskim uslovima osigurana su bez obzira na njihovo zdravstveno stanje, opštu radnu
sposobnost i bez plaćene povišene premije, u smislu člana 9,
stava 1, tačka 4 Opštih uslova, osim lica potpuno lišenih poslovne sposobnosti, koja su u svakom slučaju isključena iz osiguranja.
NAČIN ZAKLJUČENJA UGOVORA
Član 3.
(1) Ugovor o kolektivnom kombinovanom osiguranju radnika od
posledica nesrećnog slučaja može se zaključiti sa naznakom i
bez naznake imena i prezimena osiguranika.
(2) Ako je ugovoreno kolektivno kombinovano osiguranje uz tačan
popis osiguranika, tada ovo osiguranje važi samo za ona lica
koja se nalaze na spisku, koji se obavezno prilaže uz ugovor o
osiguranju (polisu).
(3) Ako je ugovoreno kolektivno kombinovano osiguranje bez
naznake imena i prezimena osiguranika, osiguranjem su obuhvaćeni svi radnici koji su zaposleni na određeno i neodređeno
vreme kod ugovarača.
(4) Izuzetno od prethodnog stava mogu biti osigurana lica koja su
kod ugovarača u dopunskom radnom odnosu, ako je to izričito
ugovoreno i navedeno u polisi osiguranja.
TRAJANJE OSIGURANJA
Član 4.
(1) Ako u polisi nije drugačije ugovoreno, osiguranje počinje u
24.00 časa onoga dana koji je označen kao početak osiguranja
(2)
(3)
i prestaje u 24.00 časa onoga dana koji je u polisi naveden kao
dan isteka osiguranja.
Ako je u polisi naveden samo početak osiguranja, Ugovor o kolektivnom kombinovanom osiguranju produžava se iz godine u
godinu sve dok ga neka od ugovornih strana ne otkaže u smislu
člana 9 ovih Dopunskih uslova.
Za radnike koji se zaposle posle početka osiguranja označenog
u polisi, osiguranje počinje od 24.00 časa onog dana od kojeg
su u radnom odnosu. Za radnike koji su prekinuli rad, osiguranje prestaje u 24.00 časa onog dana kada su prekinuli radni
odnos ili je ugovor prestao po kom drugom osnovu.
OSIGURANA SUMA
Član 5.
(1) Osigurana suma označena u polisi jeste najveći iznos do kojeg
je osiguravač u obavezi za svakog pojedinog osiguranika.
(2) U kolektivnom kombinovanom osiguranju, osim osigurane sume za slučaj smrti i invaliditeta usled nesrećnog slučaja, obavezno se ugovara i osigurana suma za slučaj smrti usled bolesti.
(3) Mogu se ugovoriti različite osigurane sume za osiguranje od
posledica nesrećnog slučaja, zavisno od razreda opasnosti u
koji spada pojedini radnik (osiguranik).
(4) Kod određivanja razreda opasnosti, u koji spada pojedini radnik, za osiguranje od posledica nesrećnog slučaja uzima se njegovo stalno mesto izvršioca određenih zadataka i poslova.
(5) U slučaju promene radnog mesta osiguranika u toku trajanja
osiguranja, kod nastanka nesrećnog slučaja, uzima se ona
utvrđena suma koja odgovara razredu opasnosti onog radnog
mesta na kome je osiguranik radio u času nastanka nesrećnog
slučaja.
OBAVEZE OSIGURAVAČA
Član 6.
(1) Za slučaj smrti usled bolesti osiguravač je dužan isplatiti:
1) 50% od osigurane sume, ako smrt osiguranika nastupi u toku prvih 6 meseci trajanja osiguranja, odnosno od pristupa
u osiguranje novog radnika u smislu člana 4, stava 3 ovih
Dopunskih uslova;
2) celu osiguranu sumu, ako smrt osiguranika nastupi posle
šest meseci od početka osiguranja, odnosno od njegovog
pristupa u osiguranje.
(2) Celu osiguranu sumu za slučaj smrti usled bolesti isplaćuje osiguravač:
1) ako osiguranica umre u toku prvih šest meseci trajanja osiguranja za vreme trudnoće ili porođaja;
2) ako je osiguranik prešao iz organizacije koja ima kolektivno
kombinovano osiguranje, a karenca od šest meseci je protekla u celini;
3) ako se vrši izmena osigurane sume izdavanjem nove polise,
a karenca od šest meseci protekla je u celini.
(3) Osiguravač nema nikakvu obavezu za slučaj smrti usled bolesti:
1) ako osiguranik u toku prve godine trajanja osiguranja, odnosno od svog pristupa u osiguranje, izvrši samoubistvo, a
nakon isteka ovog roka isplaćuje celu osiguranu sumu za
slučaj smrti usled bolesti;
2) ako osiguranikova smrt nastupi izvršenjem smrtne kazne;
3) ako osiguranikova smrt nastupi usled zemljotresa;
4) ako osiguranikova smrt nastupi usled ratnih događaja:
(4) Obaveze osiguravača iz osnova osiguranja od posledica nesrećnog slučaja regulisane su odredbama članova 5, 8, 9 i 10
Opštih uslova.
NAČINI I ROKOVI OBRAČUNA I PLAĆANJA PREMIJE
Član 7.
(1) Obračun premije vrši se u roku označenom na polisi osiguranja
prema stvarnom broju osiguranika.
(2) Početno brojno stanje osiguranika je jednako brojnom stanju
radnika ugovarača na dan zaključenja kolektivnog osiguranja,
ako je zaključeno osiguranje bez naznake imena i prezimena
osiguranika.
(3) Premija se plaća unapred za vreme utvrđeno na polisi, ukoliko
nije drugačije ugovoreno.
(4) Ako je ugovoren obračun premije na kraju trajanja godine osiguranja, konačni obračun premije vrši se prema prosečnom
brojnom stanju osiguranika po mesecima. Ugovarač je dužan
po isteku godine osiguranja da dostavi osiguravaču tačne i potpune podatke o brojnom stanju svih radnika na kraju svakog
meseca za proteklu godinu osiguranja. Prosečno brojno stanje
u toku jedne godine osiguranja utvrđuje se na taj način, što se
sabere brojno stanje radnika na kraju svakog meseca godine
osiguranja za koju se vrši obračun premije, pa se dobijeni zbir
podeli sa 12. Ako se tim obračunom utvrdi da je prosečni broj
radnika veći od broja koji je naveden u polisi, ugovarač je obavezan da isplati razliku premije ugovaraču.
(5) Ugovarač je dužan osiguravaču dostaviti na uvid evidenciju i
dokumentaciju iz koje se može utvrditi brojno stanje radnika,
kao i visina obračunate i uplaćene premije.
(2)
(3)
(4)
Osigurati se mogu članovi domaćinstva koji zajedno stanuju i
zajednički troše prihode sa osiguranim radnikom, pod uslovom
da nisu mlađi od 14, odnosno stariji od 75 godina života.
Za osiguranje članova domaćinstva potrebna je pismena izjava
ugovarača ili osiguranika sa oznakom imena, srodstva i starosti.
Osiguranje za člana domaćinstva počinje u 24.00 časa onog
dana koji je u pismenoj prijavi, učinjenoj osiguravaču, označen
kao početak osiguranja, ali ne ranije od 24.00 časa onog dana
kada je osiguravač primio prijavu, a prestaje u 24.00 časa onog
dana kada je prestao radni odnos radnika kod ugovarača ovog
osiguranja ili je ugovor prestao po kom drugom osnovu.
RASKID UGOVORA
Član 9.
(1) Svaka ugovorna strana, ukoliko ugovor nije prestao iz nekih
drugih razloga, može raskinuti Ugovor o kolektivnom kombinovanom osiguranju radnika sa neodređenim trajanjem.
(2) Raskid ugovora vrši se pismenim putem, najmanje tri meseca
pre isteka tekuće godine osiguranja.
(3) Ako je zaključeno kolektivno kombinovano osiguranje gde premiju plaća svaki radnik iz svoje zarade, raskid ugovora vrši se
uz prethodnu saglasnost osiguranih radnika.
OSIGURANJE ČLANOVA DOMAĆINSTVA
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 8.
(1) Ugovorom o kolektivnom osiguranju radnika mogu se osigurati
članovi domaćinstva osiguranika, pod uslovom da je osiguranje
radnika zaključeno sa važnošću pri vršenju i izvan vršenja redovnog zanimanja.
Član 10.
(1) Ovi Dopunski uslovi važe uz Opšte uslove za osiguranje lica
od posledica nesrećnog slučaja, a ukoliko su u suprotnosti sa
sadržajem Opštih uslova, važe ovi Dopunski uslovi.
Download

OPŠTI USLOVI ZA OSIGURANJE LICA OD