Zuber Asanoski
ZUBER ASANOSKI
ZOŠTO
ZAOSTANUVAME?
1
Zošto zaostanuvame?
Izdavač
Iris-Struga
Lektor i korektor
Prof. Resat Arslanoski
Pečati
Iris-print
Struga
Tiraž
500 primeroci
CIP - Каталогизација во публикација
Национална и универзитетска библиотека
"Св. Климент Охридски", Скопје
831.15(497.7)-1
ЗУБЕР АСАНОСКИ
Zošto zaostanuvame / Zuber Asanoski. - Струга
: Ирис, 2013. - 224 стр. : илустр. ; 21 см
ISBN 978-608-207-110-4
COBISS.MK-ID 94150944
2
Zuber Asanoski
ZUBER ASANOSKI
ZOŠTO
ZAOSTANUVAME?
Iris
Struga, 2013
3
Zošto zaostanuvame?
4
Zuber Asanoski
„Allah Gospodaru na site svetovi prosti mi ako moite
razmisluvanja i zaklučoci vo ova kniga ne se vo
soglasnost so Tvoite upatstva. Togaš zatvori im gi
(zapečati im gi) srcata na site čitateli za moite
razmisluvanja. Vo sprotivno, ako moite misli se
dobronamerni i ako sum uspeal pravilno da gi
razberam Tvoite upatstva otvori im gi srcata na
čitatelite da primaat nešto od moite razmisluvanja i
zaklučoci izneseni vo ova kniga.“
5
Zošto zaostanuvame?
6
Zuber Asanoski
Mislenje na lektorot i korektorot
Prof. Rešat Arslanoski
Knigata ,,Zošto zaostanuvame“ e kniga za sekoj
sovremen musliman. Otvorenite aktuelni prašanja što
avtorot gi razrabotuva vo knigata pretstavuvaat
istovremeno odgovori i preporaki za izdignuvanje na
čovekot na povisoko nivo na živeenje vo islam.
Islamot kako sovremen, sovršen način na
živeenje pretstavuva živeenje vo zaednica po
zaednički normi i pravila. Toa ne e konzervativen
način daden vo edno vreme za eden prostor, tuku
pretstavuva univerzalen sèvkupen način do Sudniot
den.
Prvite generacii gi razbrale prioritetite i
maksimalno se angažirale da sozdadat zaednica što će
ja gradat i će ja čuvaat site, koja će bide model za site
zaednici vo celina. Razlikite koi proizleguvaat od
prostorot i vremeto na koi ni ukazuva avtorot preku
eden naucen pristap za anali-tičko sfaćanje na ajetite
se važni, no formalni razliki koi ne go poprečuvaat
suštinskoto živeenje na lugjeto vo edna univerzalna
zaednica kade sekoj će bide pastir za ličnata okolina i
će go dava svojot maksimalen individualen pridones
za opšta blagosostojba na sredinata. Avtorot
7
Zošto zaostanuvame?
neprisrasno go nudi patot na naučno zaklučuvanje i
izvlekuvanje poraki so univerzalna vrednost. Vakviot
pristap kade sekoj će se razviva spored svoeto
sfaćanje, bez da navreduva, omalovažuva, ponižuva i
potcenuva će pridonese za suštinsko zbližuvanje na
lugjeto bez ogled na nivnite geografski, kulturološki,
socijalni razliki. Tokmu toa e odgovorot na prašanjeto
od naslovot na ovoj trud: ,,Zošto zaostanuvame”?
Avtorot ukažuva deka forsiranjeto na
ednostranosta, sebičnosta,
pasivnosta,
ragjaat
ravcepkanost, izoliranost i zaostanatost.
Analizata na minatoto e korisna samo koga vodi
kon razvojni i konstruktivni reformi vo idninata kako
kulminacija za edinstven Ummet.
Tokmu radi ova iskreno ja preporačuvam ova
kniga za čitanje za site lugje, bez ogled na nivnite
profesii i pozicii so cel da posluži kako motiv sekoj da
zeme odgovornost i da go dade svojot pridones na site
polinja kade što može da go dade, na način na koj
može toa da go napravi.
Allah đ.š. da go nagradi avtorot na ovoj trud što
gi spoi vistinite na naukata i na Kura'not za da ukaže
na pričinite zošto zaostanuvame, da mu pomogne i da
8
Zuber Asanoski
go motivira na sekoj musliman deka site sme del od
edna celina, deka site pretstavuvame eden organizam,
deka ako se razboli eden organ i celoto telo dobiva
temperatura.
Za taa cel sekoj čitatel stanuva obvrzan so
dobrovolna rabota za uspehot na ovoj din za polesno i
pobrzo nadminuvanje na našata zaostanatost.
Vernicite gi ceka vetenata predvodnička uloga na ovoj
svet, dokolku gi ispolnuvaat i gi sledat univerzalnite
naredbi na Allah đ.š..
El hamdulillahi rabbil alemin!
Profesor Rešat Arslanoski
9
Zošto zaostanuvame?
NAMESTO VOVED
Allah đ.š. kako univerzalen Gospodar na site
svetovi ima odredeno raznorazni zakonitosti so koi
Toj e prisuten vo site pori od univerzumot i preku koi
se pokažuva Negovata golemina. Ako čovekot vo prv
red gi proučuva i pravilno gi primenuva site ovie
zakonitosti vo sekojdnevniot život, togaš golema e
možnosta da ja svati smislata na životot. Samo na toj
način čovekot e mnogu poblizu do svojot Gospodar.
Bidejći se raboti za mnogubrojni raznorazni
zakonitosti vo ovoj moj trud će se zadržam na eden
mal del. Toa znači deka sekoj od nas samostojno i
slobodno može da razmisluva kako za ovie, taka i za
site drugi bezbrojni zakonitosti. Smetam deka
razbiranjeto na tie zakonitosti se kluč za pravilen
pristap vo životot, a so toa i način da razbereme zošto
zaostanuvame. Site tie Allahovi zakonitosti se
univerzalni i gi nadminuvaat raznoraznite verski, rasni
i nacionalni granici koi čovekot gi postavuva.
Stapuvajći vo raznorazni odnosi so drugite lugje vo
sekojdnevniot život, čovekot postojano uči. Posebno
mnogu se uči od rabota. Ako na rabotata i se pristapi
pogrešno od samiot početok, sekoj će se sooči so
poteškotii. Toa znači deka rabotata nema voopšto da
se završi ili će se završi so mnogu nedostatoci i
propusti, ili pak, će se razvleče i će trae mnogu
podolgo od potrebnoto, predvidenoto vreme. Sepak
10
Zuber Asanoski
čovekot e obdaren so razum, alatka što mu
ovozmožuva da go sogleda pogrešniot pristap i istiot
ponatamu da ne go primenuva. Megjutoa, posledicite
se mnogu teški ako pogrešniot pristap i pokraj toa što
treba da se odstrani, sepak se nastojuva toj pogrešen
pristap i ponatamu da se primenuva. Na toj način se
odi od greška vo greška, so eden domino efekt na koj
mu nema kraj.
Čovekot niz svojot istoriski razvoj živeejći vo
raznorazni geografski oblasti vo sklad na svojata
priroda na sozdavanje so odredeni genetski mutacii se
razvil vo raznorazni rasi. Isto taka, kako rezultat na
relativnite možnosti so koi e sozdaden i obdaren toj
sozdaval raznorazni jazici, formiral raznorazni nacii i
veri. A seto toa što go pravi e vo sklad so smislata na
životot i ona što go odredil negoviot sozdavač Allah
đ.š..
Za žal čoveštvoto na mnogubrojnite Allahovi
zakonitosti im obrnuva mnogu malku vnimanie. I što
e najtragično so eden pogrešen pristap kon niv toj odi
po pogrešni patišta. Zatoa istorijata na čoveštvoto e
ispolneta so mnogu stradanja kako rezultat na toj
pogrešen pristap.
Mnogu narodi nastojuvaat što poveće da se razvivaat,
a so toa gi prezentiraat svoite dostignuvanja i rezultati
dodeka mnogu drugi se umereni vo svojot razvoj ili se
sprotivnoto, i nema što konkretno i inovativno da
ponudat na svetskiot pazar.
Iako globalizacijata go zafati celoto čoveštvo sepak za
11
Zošto zaostanuvame?
sporedba na koj stepen od razvojot e edna nacija, jazik
i vera, sekoj se služi so najbliskiot, komšijata koj e
različen po site tie karakteristiki.
Najgolema škola za sekoj čovek, za da go uvide
svojot razvoj e životot. Čovekot može da pravi
raznorazni analizi: dnevni, nedelni, mesečni, godišni,
deceniski za toa što se uspealo ili napravilo vo razni
oblasti od životot. Sepak za eden pogolem uvid,
najdobro e koga se služime so povećedeceniski
analizi. Togaš koga se će se stavi na „kantar“ će se
vidi što sme postignale vo životot kako poedinci, a
pred se što sme naparavile kako zaednica. So edna
detalna analiza na minatoto, a vo prv red na
postignatite rezultati će se vidi dali vo životot sme
imale pravilen ili pogrešen pristap.
Od istorijata znaeme deka mnogu jazici i narodi
poradi razni pričini isčeznale i na nivno mesto se
pojavile drugi. Za mnogu isčeznati narodi znaeme vrz
osnova na svoite materijalni ostatoci koi gi ostavile tie
narodi zad sebe so koi se zanimava arheologijata i
srodnite nauki so nea. Dodeka za mnogu drugi narodi
koi ne ostavile matrijalni ostatoci ne znaeme ništo,
istite kako da ne egzistirale na zemjata.
I jas kako eden od celokupnoto čoveštvo pripagjam na
edna rasa, jazik, nacija, vera. Megjutoa, ne e dovolno
samo da se pripagja na nekoja od niv, tuku treba i da
se vidi kolku sum pridonesal za nivniot razvoj.
Gledajći gi site drugi porazlični od nas koi go trasiraat
svojot pat na razvoj, dojdov do ideja da progovoram
12
Zuber Asanoski
preku pišuvaniot zbor za toa što i kolku site nie sme
pridonesle i kakvi rezultati sme postignale
sporeduvajći se so drugite. Povećedeceniskoto
iskustvo vo koe mnogu sum razmisluval za mene
kako poedinec, a so toa i za nas kako narod so
poseben jazik i posebna vera, mi ovozmoži, so ona što
me obdaril Allah đ.š., od mojata glava da izlezat site
ovie misli koi uspeav da gi soberam vo pišuvana
forma vo edna kniga.
Bez razlika na rezultatite što sme gi postignale kako
narod vo site ovie godini čustvuvam deka so srce i
duša ušte poveće porasna mojata privrzanost kon
svojot jazik, narod i vera. Bidejći seto toa e vo
soglasnost so smislata na životot i ona što go odredil
našiot Sozdavač Allah đ.š.. Megjutoa, denes posle
nekolku decenisko iskustvo so edno sosema drugo
gledanje, podrug pristap kon celokupniot život,
moram da priznam deka trebaše da se menuvam,
bidejći nekogaš gledav samo od raven teren i vidikot
mi beše mnogu mal i gi gledav samo okolnite kući.
Denes gledam od golema visina i vidikot mi e mnogu
poširok i podalečen. Na toj način vo praksa uvidov
deka pristapot kon se vo životot koj ne dava rezultati
treba da se menuva. Toa e vo soglasnost na smislata
na životot i vo soglasnost so islamot. Što znači deka
iskreniot produktiven musliman ne može poveće da
miži so očite i da molči iako situacijata vo koja se
naogjame ni e alarmantna, a nie i ponatamu da se
služime so istiot pogrešen pristap.
13
Zošto zaostanuvame?
Na poveće decenii sigurno najpostavuvano prašanje
vo našiot sekojdneven život e:
Zošto nie muslimanite i pokraj toa što gi sledime i
primenuvame imanskite i islamskite šartovi vo
poveće segmenti od životot zaostanuvame?
Odgovorot na ova prašanje će go poednostavam i
glasi deka samo pogrešniot pristap kon životot što
se manifestira so našata sprotistavenost na
Allahovite zakonitosti, a so toa i na Kur`anskite
upatstva, uslovuva nesfaćanje na smislata na
životot. Takviot naš odnos pridonese, nie
muslimanite da zaostanuvame vo povećeto
segmenti od životot, a so toa i rezultatite ne se
gledaat ili se bezvredni i razočaruvački. Deka sme
sprotistaveni na Allahovite zakonitosti i imame
pogrešen pristap, zaklučiv posle dolgogodišnite
razmisluvanja za Kur`anskite upatstva. Uvidov deka
našiot život i odnesuvanje se vo golem rasčekor so
Allahovite zakonitosti, za što zboruva haotičnata
sostojba vo celokupnite odnosi vo zaednicata i
postignatite rezultati na nivo na poedinci i na nivo na
zaednica. Za izlez od taa situacija treba životot da go
ureduvame vrz osnova na tie univerzalni zakonitosti.
Megjutoa, nie go pravime sprotivnoto i istite gi
zanemaruvame zamenuvajći gi so nekoi sporedni
verski, rasni ili nacionalni osnovi.
I jas na početokot koga započnav pointenzivno i so
golem entuzijazam da se zanimavam so mojata vera
islamot na koja i pripagjam se služev površno, poveće
14
Zuber Asanoski
ednostrano, tradicionalno i so onaa dostapna literatura
što ja imav na raspolaganje od taa oblast. Seto toa si
mislev e dovolno, no, so tek na vremeto samiot
uvidov deka toa se pokaža kako greška. Mojata
sekojdnevna nadež deka sme na prav pat ne se ostvari.
Naprotiv, vo našite sredini posle okolu 40 godini
socijalizam i komunizam i pokraj zgolemeniot broj
praktični vernici po đamiite i vraćanjeto kon verskite
propisi na mnogu lugje, zabeležuvam deka so godini i
so decenii se slučuva i nešto drugo. Se slučuva ona što
po nikakov način ne smee da se sluči ako se sledi
praviot pat i Kur`anskite upatstva, a toa e što suštinski
rezultati nema nikade. Posebno tragično e što
produktivni rezultati nemame vo onie oblasti koi se od
vitalno značenje za sekoj eden sistem, pa i za islamot.
Tuka pred se mislam na oblastite kako što se: naukata,
ekonomijata, sociologijata, ekologijata, kulturata,
sportot,
socijalniot
život,
komunikacijata,
solidarnosta, humanosta, i tn.. I ne samo što nema
pozitivni i produktivni rezultati, tuku mesto so
islamsko osvestuvanje se poveće da se dobližuvame
edni so drugi, se slučuva najtragičnoto što može da se
sluči: nie se poveće se oddalečuvame i toa „pobrzo i
od svetlosnata brzina“. Toa jasno ukažuva deka so nas
nešto ne e vo red. Vakvite paradoksi ušte poveće me
pottiknaa da započnam da razmisluvam za pričinite
koi ne ni davaat da bidime tamu kade što treba, a toa
e da sme primer i ugled za celoto čoveštvo na zemjata
kako lugje što i mu prilegaat na islamot, na vistinata.
15
Zošto zaostanuvame?
Navistina žalosno e i zagrižuvački kako se odnesuvaat
rakovodsvata na mnogu đamii koi na sekakov način se
sprotistavuvaat životot da se organizira vo site sferi so
formiranje na gragjanski združenija na razna osnova.
Na ovoj način našite deca će dobivaat vistinsko široko
obrazovanie so cel nivniot ponatamošen život
polesno i pouspešno da si go ureduvaat so što i
pozitivnite i produktivnite rezultati vo zaednicata
nema da izostanat.
Dali e možno so edno vakvo direktno
sprotistavuvanje na Allahovite zakonitosti da
očekuvame nešto da promenime i da trgnime vo
eden progres ?
Odgovorot e ne, ne i ne !!!
Navistina ova e golem predizvik za imamite koi do
sega svesno ili nesvesno mnogu malku ukažuvaat na
značenjeto na Allahovite univerzalni zakonitosti. Tie
treba da se prvi koi na sekakov način treba da se
sprotivstavat na ovaa zagrižuvačka pojava na
neučenje i neorganiziranost i so vistinska edukacija da
ukažat deka treba da se menuvame i organizirame na
site polinja. Toa neizmerno go saka Allah đ.š. i toa e
edinstveniot način za izlez od ćorsokakot vo koj sme
navlezeni.
Kako geograf i so podetalni studiranja na ajetite što gi
ima golem broj od oblasta na Geografijata uvidov
deka površniot, ednostraniot i tradicionalniot pristap
ne odgovara na Kur`anskite upatstva. Takviot pristap
16
Zuber Asanoski
go namaluva čovekoviot vidik, a so toa na vernikot i
ne može da se odgovori na neizvesnite predizvici na
vremeto. Zaklučiv i uvidov deka samo so naukata
kako edninstvena formula i lozinka koja navleguva vo
site sferi od univerzumot može pravilno da se svatat
raznoraznite Allahovi zakonitosti. Potoa, logično na
toa: so aktivno i istrajno rabotenje, organiziranje i
soočuvanje
so
raznoraznite
iskušenija
vo
sekojdnevniot život, čovekot može da se nadeva da
doagja do vistinata i do pozitivni i konstruktivni
rezultati. Taka, so dolgogodišni razmisluvanja dojdov
do edni moi zaklučoci koi po nikakov način ne gi
nametnuvam kako fetvi i drugite da razmisluvaat kako
što jas razmisluvam. Toa ne možam da si go
dozvolam da go napravam, bidejći nemam nikakva
kompetencija za toa. Od sekogaš sum bil so mislenje i
pak ostanuvam na toa deka sekoj onoj koj e obrazovan
i kompetenten za nešto, deka treba da se počituva.
Istovremeno toa ne znači deka treba da se zapostavi i
mislenjeto na gragjanite. Bidejći poznato e od
sekojdnevniot život deka mnogu amateri od razni
oblasti dale golem pridones za sekojdnevniot život pa
i za naukata.
Zatoa, toa što će go iznesam vo ova kniga e samo
edno moe razmisluvanje kako običen gragjanin koe
sum go donesal služejći se so prevodi od Kur` anot na
bosanski i makedonski jazik. Vo mojot dosegašen
život uvidov deka ona što nie vo najgolem del go
pravime vo sekojdnevniot život, kolku i da e bolno za
17
Zošto zaostanuvame?
site nas e sprotivno na Kur`anskite upatstva.
Najgolemiot dokaz za toa ni e našeto sekojdnevie
kade preovladuvaat samo prazni zborovi koi delo ne
gi prati.
Vo ovoj moj trud isklučivo se služev samo so
Kur`anski ajeti so cel da ukažam deka prioritet na site
muslimani treba prvo da ni se ajetite, koi so pravilen
pristap treba da gi integrirame vo sekojdnevniot život.
Od druga strana imam vpečatok deka vo našiot
sekojdneven život poveće dominiraat hadisite pred
ajetite. I toa non-stop se rasprava i se citiraat hadisi
koi se so sporedno značenje i koj so pogrešen pristap
ne vodat vo nedorazbiranja a ne se citiraat i sledat
hadisi koi ukažuvaat za Allahovite univerzalni
zakonitosti. I ovde moram da konstatiram deka site
karanici,
bezredieto(haosot)
megju
nas
vo
sekojdnevniot život se slučuva za toa što go nema vo
Kur`anot. Navistina e žalno kako muslimani da se
karame za sporedni hadisi ne vodejći voopšto smetka
za ajetite i nivnite upatstva. Edno treba da ni e jasno i
da svatime deka zakon, ustav treba da ni se ajetite, a
potoa kako vtor izvor hadisite, a ne sprotivnoto. Ova
će go potvrdam so nešto što samiot go doživeav. Za
vreme na edna svadba kako i mnogu pati da ne rečam
sekogaš, dojde vo edna grupa do raspravija za našata
nacionalna pripadnost. Edni vikaa sme ova, drugi sme
ona i tn. raspravii kako i sekogaš bez kraj. Vo taa
raspravija prašan bev kakvo e moeto mislenje. Jas
istaknav: “Mnogu e lošo koga se nema svoja nacija.
18
Zuber Asanoski
Bidejći istata e mnogu važna za ostvaruvanje
raznorazni prava od sekojdnevniot život.“
Na ova moe mislenje mi replicira eden od braćata koj
vo ponovo vreme se trudat da vovedat reformi. Toj mi
ukaža deka pratenikot rekol: „Koj se drži za nacijata
ne e moj“
Ova e eden ednostaven primer kade bez da se gleda
što ukažuva Kur` anot so ajetite na hadisot mu se dava
prioritet. Na tie zborovi istaknav: „Ova ukažuva deka
nie so pogrešniot
pristap što go imame vo
sekojdnevniot život sme na ova denešno deređe.
Osnova vo našiot život treba da ni se ajetite, a potoa
hadisite, a ne obratnoto. Hadisot e izrečen i važi samo
vo slučaj koga čovekot reče deka samo mu e bitna
nacijata, a ne i verata. Megjutoa, na čovek što veruva
eden od životnite prioriteti treba da mu bide da
formira i nacija što e vo soglasnost so Kur`anskite
upatstva.
„Allah da sakaše će ve napraveše da bidete eden
narod. No, On kogo saka go voveduva vo milosta
Svoja. A zulumčarite nemaat ni zaštitnik ni
poddržnik!“ (Sura 42. Eš-Šura-Dogovaranje, 8)
prevod Hasan Đilo
„O lugje, Nie ve sozdadovme, navistina, od eden maž
i od edna žena, i Nie odredivme da bidete narodi i
pleminja za da se zapoznavate. ...“
(Sura 49. El-Huđurat-Sobi, 13) prevod Hasan Đilo
19
Zošto zaostanuvame?
Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka sozdavanjeto na
nacijata e vo soglasnost so smislata na životot i ona
što go odredil Allah đ.š..
Za žal vakvi primeri kade prioritet se dava na hadisite
pred ajetite ima mnogu od sekojdnevniot život.
Ubeden sum bez nikakvo somnevanje deka
Muhammed a.s. svojot život i upatstva koi kako hadisi
se zapišani i koi denes služat kako vtor izvor za
ureduvanje na našiot sekojdneven život samo se
nadovrzuvaat na Kur`anskite ajeti. Problemot e vo nas
koi so pogrešen pristap ne gi sfaćame osnovnite raboti
koi proizleguvaat od našata sprotistavenost na
Allahovite zakonitosti, pogrešniot pristap i
nesfaćanjeto na smislata na životot.
Sigurno ako saka Allah đ.š., vo druga prilika so istiot
pristap će se poslužam samo so hadisi koi će gi
potvrduvaat istite zaklučoci što se dobivaat so ajetite
izneseni vo ova kniga
Vo ova kniga nekoi ajeti i mnogu drugi zaklučoci
svesno gi povtoruvam na poveće mesta za da ukažam
na nivnoto povećekratno značenje.
Možebi na mnogumina nema da im se dopadne mojot
kritičkiot pristap kon našeto sekojdnevie. Sepak,
istaknuvam deka prvo taa kritika ja upatuvam kon
sebe kako del od narodot i verata na koja i jas
pripagjam. I ako sum realen treba da priznam deka
objektivno ne gi cenam i ne pridonesuvam za niven
razvoj. A ubeden sum deka kritikata, a posebno
samokritikata e eden od osnovnite univerzalni zakoni
20
Zuber Asanoski
koi pridonesuvaat za pozitivni promeni koi navistina
ni se i te kako potrebni.
Bez somnevanje vo sebe jas sum privrzanik na
reformi. Zatoa ne se sprotivstavuvam ako tie reformi
se celokupni i mnogustrani. Pristapot kon reformite
može da bide formalen i suštinski, može da bide
individualen i zaednički, može da bide dobrovolen i
nametnat. Lično jas ne možam da se pomiram so
načinot na koj nie sakame da sprovedime reformi.
Imeno kako da go objasnam i prifatam pregolemiot
entuzijazam so koj se navleze vo reformi za
menuvanje na načinot na klanjanje, kako će se
nosime i mnogu nebitni drugi reformi. I što e tragično
se završi na toa mislejći deka se napravi sovršenstvo.
A toj entuzijazam go nema nikade i ugasna za da se
napravat reformi vo primena na Allahovite
zakonitosti, odnosno reformi vo oblastite kako što se:
naukata, ekonomijata, organiziranjeto, ekologijata, i
mnogu drugi koj se od vitalno značenje za sekoj
sistem, pa i za islamot. Sozreanosta za sustinški,
zaednički i dobrovolni reformi izgraduva kompletna
zaednica so zdravi temeli, otporna na sekakvi vlijanija
i pritisoci, izgraduva zdrava zaednica prifatliva za site,
koja će ja čuvaat site.
21
Zošto zaostanuvame?
SMISLATA NA ŽIVOTOT
Za da se odgovori na prašanjeto zošto
zaostanuvame treba vo osnova da ja svatime smislata
na životot. Bidejći nejzinoto pravilno razbiranje e
glavniot preduslov pravilno da go ureduvame našiot
sekojdneven život. I sprotivno na toa nerazbiranjeto
na smislata na životot ima tragični posledici kako za
edna ličnost taka i za zaednicata vo celina.
Kako što ni ukažuva Kur`anot, a so toa i naukata,
čovekot ne egzistiral otsekogaš na zemjata. Toj e
sozdaden i se pojavuva na krajot od site živi vidovi.
Starosta na zemjata naukata ja utvrduva na okolu 4 do
5 milijardi godini. So pojavata na vodata se sozdale
uslovi za egzistencija na živite vidovi na našata
planeta. Za toa ni ukažuva i Kur`anot:
„ ...I se što e živo Nie od voda go sozdavame. Ne
veruvate li?“ (Sura 21, El-Enbija-Pejgamberi, 30)
prevod Hasan Đilo
Ovoj ajet vo posledno vreme dokažan e i od strana na
naukata.
Vo prilog na ova zboruva i faktot što vodata vo
najgolem procent učestvuva vo gradbata na živite
organizmi.
Toa znači deka od sozdavanjeto i pojavata na prvite
živi organizmi, pa do sozdavanjeto i pojavata na
čovekot na zemjata živeele raznorazni živi organizmi
22
Zuber Asanoski
od koi denes mnogu se izumreni i ne postojat. Životot
se odvival vo ramkite na borba za opstanok i
preživuvanje i tesna specijalizacija na sekoj živ
organizam za što Allah đ.š. go imal odredeno. Na
primer, pčelata pravi samo med i ne može da sozdava
nešto drugo. Taka pominale milijardi godini se do
sozdavanjeto, pojavata na edno čudo: čovekot. So
negovoto sozdavanje životot na zemjata dobi edna
druga, nova dimenzija. Seto dotogaš nepoznato
započna da stanuva poznato. So svojata relativna
sloboda i so sposobnosta na razumot, čovekot
započnal postepeno da go osvojuva prostorot. Za toa
kakvo e značenjeto na sozdavanjeto na čovekot ni
ukažuva Kur`anot:
„ I koga Gospodarot tvoj im reče na melekite: „Da,
Jas će postavam na zemjata halifa! „ Onie rekoa: „
Će go postaviš li onoj koj bezredie see i koj krv
proleva? A nie , zablagodaruvajći se, veličie i
blagoslov, Ti izrazuvame. On reče: „Jas go znam
ona što vie, sekako, ne go znaete.“
„I On go pouči Adema so iminjata na site nešta, i gi
iznese pred melekite, pa On im reče: „Iznesete gi
iminjata nivni ako ste iskreni!“
“A onie rekoa: “Slaven neka si! Nie poseduvame
znaenje samo za ona za što Ti ne pouči; Ti si,
navistina, Znalec i Mudar!”
23
Zošto zaostanuvame?
“ Allah reče: „Soopšti im gi iminjata nivni!“ I
bidejći gi soopšti iminjata nivni, Allah reče: „Neli vi
rekov deka Jas gi znam, tokmu, tajnite na nebesite i
na Zemjata i deka go znam i ona što go
obelodenuvate i ona što go kriete!“(Sura 2. ElBekara-Krava, 30, 31, 32, 33) prevod Hasan Đilo
Kako što gledame od gore citiranite ajeti sozdavanjeto
na čovekot e vo neposredna vrska so smislata na
životot. Koja e smislata na životot i dali ja razbirame,
najdobro će ja utvrdime ako ja razgledame od aspekt
na mnogubrojnite prašanja koi se nadovrzuvaat na
bezbrojnite zakonitosti koi gi odredil Allah đ.š.
Koj ne ima sozdadeno? (Koj go sozdal čovekot?)
Zošto sme sozdadeni?
Što se životot i smrtta?
Dali sme sozdadeni so cel ili slučajno?
Dali prostorot i vremeto imaat granici?
Dali sme sami vo univerzumot?
Što e pravda i što e nepravda?
Dali ima pričini i posledici?
Dali postojat razliki?
Dali ima i ni e potrebna kreativnost?
Dali ni e potrebna organiziranost ili haos?
Dali e potrebna konkurencija?
Dali samo treba da se služime so doslovnost i
ednostranost?
Što e duhovno, a što e svetovno?
24
Zuber Asanoski
Dali ni treba učenje?
Što se plusot i minusot, odnosno pozitivnoto i
negativnoto?
Dali e potrebna ramnotežata?
Dali e potrebna samokritika?
Dali treba da ima nagrada i kazna?
Dali treba da ima samo edna rasa, narod, jazik i vera?
Dali ima gotovi formi na sistemi?
Dali se potrebni reformi?
Dali treba da rabotime?
Dali treba da ozboruvame, somnevame, potcenuvame,
podbivame šega, širime vesti?
Dali treba da sme licemeri?
Kako go iskoristuvame vremeto?
Dali ja koristime mladosta?
Kako će gi opravdame našite postapki?
I mnogu drugi prašanja
Što znači smislata na životot mora da se gleda od
aspekt na ovie i mnogu drugi prašanja i zakonitosti za
da se dojde do pravilni zaklučoci.
25
Zošto zaostanuvame?
NEKOI ALLAHOVI
UNIVERZALNI ZAKONITOSTI
Sonceto kako i sekoja godina vo letnite meseci
go pokažuva svoeto vistinsko lice. Temperaturi okolu
40 stepeni. Eden den vo popladnevnite časovi posle
dva sati spienje se razbudiv. So samoto otvoranje na
očite se pojavi pred mene ona što sekogaš se pojavuva
koga će se otvorat očite, a toa e šareniloto, mozaik od
raznorazni boi i formi. Se prašav:
Koja e taa genijalnost što ova go ima sozdadeno?
Počuvstvuvav edna golema vooduševenost od
raznoraznite kombinacii, a so toa i perfektnata
organizacija megju mozokot i očite koi vo delovi od
sekundi se vo možnost da gi zabeležat site razliki se
do tamu do kade vidikot im ovozmožuva. Zatoa se
prašav:
Što će beše ako organite ne funkcioniraa kako edna
perfektno organizirana celina?
So takvi razmisluvanja izlegov nadvor. Sonceto
poleka „zaminuvaše“ od horizontot. Sednav na stolot
koj se naogjaše so nekolku drugi stolovi i masa vo
dvorot. Povtorno nakratko gi zatvoriv očite. Koga gi
otvoriv pogledav naokolu i prvo što mi dojdoa na
pamet bea prašanjata: -Kako e sè sozdadeno? Kako se
odrzuva?-Ekonomija, Kako e sè organizirano? Kako
sè e kreirano?- Razlikite.
Razmisluvajći taka i gledajći kako Sonceto „zaogja“
26
Zuber Asanoski
kako rezultat na rotacijata odnosno, vrtenjeto na
zemjata okolu svojata zamislena oska, mislite me
odnesoa vo dalečnoto minato. Počnav da razmisluvam
za Kur`anot i upatstvata vo nego za da se uvide
goleminata na vistinskiot Gospodar na univerzumot.
Razmisluvav kako vo celokupnata čovečka istorija
mnogu zaednici lutale so eden pogrešen pristap kon
svojot Sozdavač. Na toj način odele na pogrešni
patišta so pravenje kult kon raznoraznite nešta od
prirodata.
Spored Kur`anskite upatstva tipičen primer za
pravenje kult imalo vo vremeto od pratenikot
Sulejman a.s. so stariot narod od Saba koj se naogjal
vo denešen Jemen.
„Tamu vidov edna žena koja vladee so niv ì i e
dadeno od se po nešto, i ima prestol golem.
Ja vidov nea i narodot nejzin kako pagjaat na seđde
na Sonceto, a ne na Allah; i Šejtanot im gi
razubavuva delata nivni i ete, taka, gi odvraća od
patot i- neupateni se!“ (Sura 27. En Neml-Mravki,
23, 24) prevod Hasan Đilo
Od gorecitiranite ajeti gledame kako eden narod
pravel kult kon nešto što e sozdadeno - Sonceto.
Vo site tie razmisluvanja posebno me impresionira toa
što go doživeal Ibrahim a.s. i golemata mudrost i
načinot na koj Ibrahim a.s. mu ukažuval na svojot
narod, a so toa i na idnite generacii da gi otfrlat
27
Zošto zaostanuvame?
kultovite što se pravat za neštata vo prirodata koi se
sozdadeni i nikako ne možat da bidat sozdavači.
„I koga Ibrahim mu reče na Azir, babo mu: „Će gi
zemaš li kipovite za božestvo? Jas, navistina, te
gledam,tebe i narodot tvoj, vo skršnuvanje
očigledno!“
„I, ete taka na Ibrahim Nie mu pokažavme vlast i na
nebesite i na Zemjata za da bide megju uverenite.“
„I bidejći padna noćta , zdogleda zvezda, i reče:“Ova
e Gospodarot moj.“ I bidejći zajde, reče: Ne gi
sakam onie koi zaogjaat!“
„I bidejći ja vide Mesečinata kako izleguva, reče:
„Ova e Gospodarot moj.“ I bidejći zajde, reče:
„Gospodarot moj da ne me upateše će bev, sekako,
megju lugjeto vo zabluda skršnati.“
„I bidejći go vide Sonceto kako izleguva, reče: „Ovoj
e Gospodarot moj; ovoj e najgolemiot!“ I bidejći
zajde, reče: „O narode moj, jas sum daleku od ona
što vie Nemu za združenik Mu pripišuvate,
navistina!“
„Da, jas go upravuvam liceto moe kon Onoj Koj gi
sozdade nebesite i Zemjata, kon-vistinskata vera. I
ne sum od onie koi združenik Mu pripišuvaat!“
28
Zuber Asanoski
(Sura 6. El-En am-Dobitok, 74, 75, 76, 77,78,79)
Navistina golema, pregolema mudrost od eden
Pratenik koj im dokažal na svojot narod so eden
ednostaven primer da se otrgni od golemite zabludi
Gospodarot da go zamisluvaat kako nešto što ne mu e
nemu svojstveno. Im dokažal deka Gospodarot e nešto
drugo, nešto što opstojuva otsekogaš i zasekogaš, što
ne može da se ograniči nitu vremenski nitu prostorno
kako što si zamisluvame nie lugjeto. Taa Sila e
prisutna vo site pori na beskrajnoto vreme i
beskrajniot prostor. I istata može da se doživee vo
raznoraznite perfektni zakonitosti koi se prisutni
nasekade vo beskrajniot prostor koi edinstveno će se
svatat so naučni ispituvanja. Na drug način ne može
da se objasni seto ona veličanstveno što go gleame i
ne go gledame vo beskrajniot univerzum.
„A od znamenjata Negovi se noćta i denot, i Sonceto,
i Mesečinata. I ne pagjajte im na seđde ni na
Sonceto ni na Mesečinata! Pagjajte Mu na seđde na
Allaha koj niv gi sozdade ako, sekako, samo Nego go
obožavate !„ (Sura 41. Fussilet-Potenko objasnuvanje,
37) prevod Hasan Đilo
Posle potsetuvanjeto na ovie golemi, pregolemi
mudrosti započnav da razmisluvam za našeto deređe
vo koe se naogjame. So mislite se trgnav od
voobičaenite, standardizirani naši razmisluvanja so
koi mislime deka našata zaostanatost se temeli na
29
Zošto zaostanuvame?
nesledenje na imanskite i islamskite šartovi. Pričinata
za našata zaostanatost ja pobarav na druga strana i so
mislite se upativ vo nasoka na nekoi od bezbrojnite
zakonitosti koi Allah đ.š. gi odredil vo beskrajniot
univerzum koi nie muslimanite ne gi imame pravilno
svateno: vremeto, prostorot, sozdavanjeto, moralot,
ljubovta, životot i smrtta, pravdata i nepravdata,
smislata na životot, slučajnost ili se e sozdadeno so
cel, pričinite i posledicite, razlikite, kreativnosta,
organiziranosta
i
soživotot,
konkurencijata,
ednostranosta i povećestranosta, duhovnoto i
svetovnoto, učenjeto, plus i minus, polovite,
orginalnost, ramnotežata, samokritikata i mnogu drugi
i našiot odnos kon niv.
Razmisluvav za vremeto i voedno razmisluvav i za
site vremenski edinici od najmala do najgolema što
čovekot gi vovel za da si go olesni sekojdnevniot
život. Se mislev kako minuvaat sekundi, minuti,
časovi, denovi, nedeli, meseci, godini, decenii.
Staream li staream. Se prašav:
Dali vremeto ima nekoj početok, a so toa i kraj,
odnosno dali istoto može da go ograničime?
Kako što do sega ima utvrdeno naukata pred okolu
13,7 milijardi godini započna (po moe mislenje) edna
epizoda od sozdavanjeto na ova što denes ni e poznato
i što go imame vo nebeskite prostranstva. Golem broj
naučnici toa go zemaat kako početok na sozdavanjeto
na univerzumot. Za mene takviot zaklučok e
nesvatliv. Po mene toa e samo edna epizoda od
30
Zuber Asanoski
sigurno bezbrojnite epizodi od sozdavanjeto. Ova go
potvrduvam so faktot što ako toa se slučilo pred tolku
mnogu milijardi godini ovde logično se nalaga i
slobodno će go postavam prašanjeto:
Što bilo pred toa?
Takvoto edno prašanje i slični na nego me zbunuvaa.
Vednaš se počuvstvuvav nemoćen i što e logički za
čovek so relativni, ograničeni možnosti. Po nikakov
način ne možev da si gi zamislam, a ne da gi utvrdam
negovite granici. Od edna strana toa dokažuva za
mojata nemoć, a od druga strana toa ukažuva deka vo
toa beskrajno vreme kako vernik se gleda goleminata
na Gospodarot Allah đ.š. I navistina zaludni bi bile
moite umstveni sposobnosti da gi nasočuvam vo
nasoka za da gi utvrdam granicite na vremeto. Tie ne
može da se utvrdat. Iako, kako što istaknav ponapred
nekoi naučnici ukažuvaat deka vremeto ima granica,
jas za vremeto kolku što možam da razmislam i da
razberam e bez granici. Toa e mojot Gospodar Allah
đ.š..
Sepak vo toa vreme bez granici kako na site, taka i
mene ovozmoženo mi e da razmisluvam za minatoto,
segašnosta i idninata. Ovie tri komponenti što gi
sodrži vremeto što gi uvidel čovekot se mnogu važni
vo životot na sekoj eden poedinec, a so toa i na sekoja
edna zaednica. Taka od minatoto učime kako da se
odnesuvame denes, sega vo dadeniot moment. A
voedno so taa segašnost gi trasirame patištata za
idnite generacii.
31
Zošto zaostanuvame?
Sekoe edno suštestvo vo odreden, daden moment se
naogja vo segašnost. Sè što e pred toj moment
predstavuva minato, a sè što će dojde posle toa e
idnina.
Ako za vremeto ne možeme da kažeme za negovite
granici, trite negovi komponenti - minatoto,
segašnosta i idninata se staveni na raspolaganje na
čovekot kako najrazvieno živo suštestvo koe se naogja
na zemjata. Ako prethodnite generacii vo svojata
segašnost ostavile pišuvani ostatoci, istite im služat na
slednite generacii poveće da znaat za svoeto minato.
So svoite proučuvanja za svoeto minato posredno i
neposredno čovekot go utvrduva minatoto i na drugite
živi i neživi suštestva koi egzistirale na zemjata. Isto
taka se utvrduvaat i raznoraznite drugi prirodno
geografski karakteristiki na Zemjata kako klimata,
geomorfološkata struktura na zemjata, koi živi
organizmi egzistirale, izgledot itn. Od ovoj vzaemen
odnos na čovekot i drugite živi i neživi suštestva
gledame deka samo so nauka se doagja do razni
objektivno korisni naučni rezultati.
Bidejči sekoj od nas e del od nekoj narod so svoj
jazik, boja, nacija, vera služejći se so raznorazni
metodi čovekot uči za svoeto minato, za svojata
istorija. Pokraj toa što čovekot uči za svoeto minato
toa go obvrzuva vo svojata segašnost da dade golem
pridones za da ostavi vpečatlivi ostatoci vo naukata,
ekonomijata, tehnikata, medicinata, sportot, kulturata,
i drugo, odnosno so eden zbor kolku i kako go
32
Zuber Asanoski
organizirale životot vo svojata segašnost, a so
postignatite rezultati da se služat i idnite generacii.
Ovie i mnogu drugi oblasti koi go sočinuvaat životot
na čovekot i nivoto organiziranje se merila na koj
stepen od razvojot se naogja edna zaednica.
Razmisluvav za prostorot tolku veličanstven i
beskonečen. I tuka sum nemoćen i popusto bi bilo da
razmisluvam za negovite granici odnosno da go
ograničuvam. Taa negova bezgraničnost doagja od
faktot deka ako ja odredime negovata golemina
prostorot pak mora istiot da se smesti vo nekoj drug
prostor. Ova jasno ukažuva deka
kako što e
bezgraničen isto taka e veličanstven toj prostor. A
čovekot posle tolku dolgi stotici iljadi a možebi i
milioni godini otkako opstojuva na zemjata se ušte ne
ja ima napušteno istata za da se naseli na nekoja druga
planeta.
A kade se beskrajnite prostranstva?
Taa edna prostorna beskrajnost vsušnost e našiot i
mojot Gospodar.
Razmisluvav za sozdavanjeto na site nešta vo
univerzumot a so toa i za kreativnite sposobnosti i za
site razliki koi gi ima odredeno univerzalnata sila,
koja postoi nasekade i vo site nešta i istata se
manifestira preku razlikite vo sè što postoi vo
univerzumot počnuvajći od raznoraznite nebeski tela
do sè što postoi na zemjinata površina. Taa
univerzalna kreativnost navistina e vistinska
fascinacija i samo mi ukažuva na nešto deka za mene
33
Zošto zaostanuvame?
ostanuva samo da veruvam vo vistinata, da veruvam
vo univerzalniot Kreator. Seto ova može da go
razbereme koga sporedime deka čovekot od najranite
periodi na svojot razvitok postojano proučuva, pišuva
a da do denes ne e podmrnat od mesto.
Mnogu e važno deka za da se svati smislata na ovoj
život kako što go gledame mora vo osnova na site
zakonitosti i od različiti aspekti da se uvidat i svatat
razlikite, različnite kreacii vo site nešta kako nevidlivi
taka i vidlivi. Fakt e deka site koj poveće , koj
pomalku sme svesni na razlikite koi se prisutni
nasekade okolu nas. Dali tie razliki se odnesuvaat na
samo na struktura, boja, forma ili i na mnogu drugi
bezbrojni aspekti? Taka razmisluvajći ovde si go
postaviv neizbežnoto i tolku potrebnoto prašanje.
Kolku ja razbirame razlikata koga e vo prašanje da se
primeni vo gradenjeto na odnosite megju lugjeto?
Pravilno od nas e da se razmisluva deka vo site tie
razliki treba da se svati Univerzalnata Sila Gospodarot koj gi sozdava istite. Ako cvrsto
veruvame vo Allah đ.š. so toa isto taka treba cvrsto da
veruvame i vo razlikite koi toj gi kreiral. I ako
razlikite bidat pravilno svateni sigurno mnogu pomali
će bea i nedorazbiranjata vo sekojdnevniot život.
Zatoa, Toj e našiot i mojot gospodar Koj e kreator na
site razliki vo beskrajniot Univerzum.
Edna relativna sposobnost na sozdavanje i kreativnost
nedvosmisleno poseduva čovekot, za što sme i
svedoci vo sekojdnevniot život. Toa kako što znaeme
34
Zuber Asanoski
e mnogu poograničeno vo životinskiot svet. Nivnata
kreativnost e ograničena i se sveduva na ona za što se
samo obdareni. Taka na primer pčelite se sozdadeni
samo da kreiraat med i nivnata rabota i napori se
svedeni na toa. So čovekot e nešto drugo.
Razmisluvav kako Allah đ.š. so svoite apsolutni
kreativni sposobnosti se što ima sozdadeno se
odlikuva so orginalnost. Iako se što e sozdadeno e del
od zaedničko sozdavanje, sepak, sekoe edno živo
suštestvo e nešto posebno i orginalno za sebe. Vo
takviot kontinuitet vo sozdavanje na životinskite
vidovi od edna strana i orginalnosta na sekoe živo
suštestvo od druga strana, ja dokažuva goleminata na
Univerzalniot Sozdavač.
Razmisluvav kako vo sve što e sozdadeno Allah đ.š.
osmislil i sozdal parovi maško i žensko. Pa taka od tie
parovi vo sekoj vid se sozdava pomladok što e vo
neposredna vrska so smislata na životot.
Razmislvav za ljubovta kako edna univerzalna
zakonitost koja e vo osnova na smislata na životot.
Taa e glavnata zakonitost koja e prisutna nasekade i
uslovuva životot da trae so milijardi godini. Dali može
da si go zamislime životot bez ljubov?
Razmisluvav za edna zakonitost koja dobiva na
značenje so sozdavanjeto, pojavata na čovekot a toa e
moralot. Ova zakonitost e od primarno značenje za da
ne dojde do haos i samouništuvanje na čoveštvoto. Što
poveće se drži čovekot do moralot do tolku e golema
šansata da se opstane vo harmonija.
35
Zošto zaostanuvame?
Razmisluvav za životot i za smrtta kako najgolemi
Allahovi blagodati koi pretstavuvaat golema enigma.
Navistina neopislivo e da se živee i da se koristat
raznoraznite blagodati koi postojat nasekade. Sepak
toa nema da trae beskrajno zošto sve što e sozdadeno
i što se ragja će doživee smrt. Osven Allah đ.š. koj
opstojuva otsekogaš i zasekogaš.
Razmisluvav za pravdata i za nepravdata što se
prisutni vo sekojdnevniot život. Svedoci sme na
raznorazni nepravdi. Vo golem del pravdata se
zadovoluva na ovoj svet. Megjutoa, gledame deka
nekoi nepravdi ostanuvaat za naredniot svet. Seto toa
e vo soglasnost so smislata na životot.
Razmisluvav za nešto što se povtoruva
vo
sekojdnevniot naš život od ustite na mnogumina, a toa
e slučajnosta. Mnogu mislat deka univerzumot e delo
na slučajnost. Zatoa ovde, vo ova prilika će go
postavam prašanjeto:
Dali čovekot, a so toa i sè vo univerzumot što
funkcionira vo edna perfekcija se slučajno sozdadeni?
Na ova prašanje kolku što možam da go razberam
životot i sè što postoi nasekade brzo dadov odgovor
deka kako vernik ne možam da go prifatam faktot
deka čovekot i sè što e sozdadeno vo beskrajniot
univerzum se delo na slučajnosta. Ako seto toa što se
slučuvalo vo beskrajnoto vreme i beskrajniot prostor e
delo na nekoja slučajnost sigurno nasekade će
vladeeše eden haos. Bidejći sigurno slučajnosta ne
može da vodi do harmonija.
36
Zuber Asanoski
Ako sè što postoi e delo na slučajnost zošto tokmu
čovekot, a i jas kako del od čoveštvoto sum ona što
sum – čovek, a ne sum, na primer nekoe drvo, kamen,
ili od najsitnite mikro organizmi koi perfekto i
funkcionalno vršat raznorazni funkcii bez koi ne
možat da se zamislat raznoraznite procesi i zakonitosti
vo životot. Ili zašto ne sum sosema nešto drugo od
bezbrojnite nešta vo beskrajniot univerzum?!
Edno e sigurno deka vo beskrajniot univerzum ima
edna sila, eden univerzalen razum so apsolutni
možnosti na sozdavanje.
Znaeme deka čovekot so svoite umstveni sposobnosti
razmisluva, percepira, a ima i mnogu drugi
karakteristiki svojstveni samo za nego. Za razlika od
site drugi živi suštestva čovekot e vo sostojba
relativno da sozdava i kreira. Nie znaeme deka
sozdavanjeto i kreiranjeto što go pravi čovekot ne e
slučajno. Toa e rezultat na čovečkiot um i razum da
sozdava smisleno i kreativno vo ramkite na svoite
relativni možnosti. Što znači zad sè što gledame
nasekade okolu nas od najednostavnite alatki, pa do
najsovremenite raznorazni mašini stoi čovekot so
razumot, a nikako slučajnosta. Seto toa
nedvosmisleno ukažuva deka sozdavanjeto i
kreiranjeto vo beskrajniot prostor sigurno ne e samo
tuku taka. Sè e del na eden Univerzalen razum i e
sozdadeno so nekoja cel zasnovano na pričinsko
posledični odnosi. Koja e taa privilegija prisutna vo
bezbrojnite, vo site nešta vo univerzumot i jas da
37
Zošto zaostanuvame?
bidam eden del. I toa da bidam del od najrazvienoto
živo suštestvo čovek, žitel na zemjata, del od eden
narod, jazik, vera.
Zanesen vo site tie moi razmisluvanja pak se
zaprašav:
Dali taa privilegija što sum ja dobil i jas kako i site
drugi e bez nekoja smisla, bez nekoja cel i dali sum ja
iskoristil?
Sekako deka koga i najsitnite živi organizmi koj ne se
gledaat so golo oko koi se del od univerzumot se tolku
bitni za sekojdnevniot život i bez koi ne možat da se
zamislat mnogu procesi i zakonitosti sigurno i čovekot
i sekoj poedninečno sozdaden e so nekoja cel. Nie
lugjeto sme odredeni, sozdadeni za da izvršime
nekoja svoja misija. Prva i osnovna misija na sekoj
razumen i zrel, sovesen čovek e taa što go osmislivme
životot voopšto. Razmisluvajći za misijata postojano
vo mislite mi se povtoruvaa nekoi prašanja:
Dali jas kako poedinka i pripadnik na islamot se
trudam da ja izvršam svojata misija i da go
organiziram i osmislam sekojdnevniot život?
Dali sum jas kako primer nekoj da se ogleda od mene,
da se uči od mene, od moj karakter koj go odlikuvaat:
sabar, ljubov, skromnost, rabotnost, upatenost vo
nauka, komunikativnost i drugi bezbroj pozitivni
karakteristiki ili pak, sum čovek da se zgrozuva od
mojot negativen karakter vo sekoja smisla?
Razmisluvav za pričinsko posledičnite odnosi kako
edna od najznačajnite zakonitosti vo univerzumot.
38
Zuber Asanoski
Taka na primer doždot e posledica i za da se formira i
pagja mora da ima pričina, a toa kondenziranjeto na
vodenata parea i sozdavanjeto oblaci od koi pagja
doždot. Znači nema po nikakov način slučajnost. Ili
na primer za da izrasni trevata kako posledica mora da
ima seme, vlaga i sončeva toplina koj se pričinite za
rastenje na trevata.
Isto taka našata zaostanatost kako posledica e
uslovena od pogrešnite pristapi vo sekojdnevniot život
koi se javuvaat kako pričina.
Taka razmisluvajći vremeto minuvaše i neboto se
ukrasi so bezbrojnite zvezdi. Zanesen gledajći vo toa
šarenilo na neboto se setiv deka vremeto za
akšamskiot namaz beše pominato. Ovoj pat rešiv istiot
ibadet da go izvršam na ovoj način so razmisluvanja
za sè što e sozdadeno vo beskrajniot univerzum.
Čuvstvuvav deka i vo vakviot vid ibadet naogjam
edno golemo, pregolemo zadovolstvo.
Razmisluvav za zvezdite koi ne se rasfrleni bez red
kako što možebi izgleda na prv pogled. Toa znači
deka istite se del na nekoi organizirani celini,
sodzvezdija, a istite se del od pogolemi celini,
galaksii, koi možebi se del na nekoi pogolemi celini i
taka do beskraj. Ova jasno i nedvosmisleno ukažuva
deka
vo
beskrajnite
nebeski
prostranstva
Univerzalniot Kreator sè podredil na zakonot na
organiziranost.
Toj e glavniot preduslov za
egzistiranje na univerzumot, a so toa zakonot na
organiziranost treba da se primeni i vo sekojdnevniot
39
Zošto zaostanuvame?
život na čovekot. Istiot e vo neposredna vrska so
zakonot na soživot so što treba da se ureduvaat
raznoraznite odnosi vo koi stapuva čovekot.
Razmisluvav za nešto što navistina isto taka do sega
ne go imame razbrano vo vistinska smisla. Imeno, za
da si ja objasnime univerzalnata zakonitost na
razlikite, a so toa i na raznoraznite kreacii vo
sekojdnevniot život ne može da se koristime samo so
ednostranosta. Primenuvanjeto na povećestranosta e
bez somnevanje edna univerzalna potreba na koja ne
upatuva univerzalniot Gospodar. Bidejći od
sekojdnevniot život svedoci sme deka primenuvajći
samo edna ednostranost vo razbiranjeto na neštata, a
so toa i ednostranost za rešavanje na raznovidnite
problemi
istite stanuvaat sè poveće enigma,
ponerešlivi i dogmatizirani. Za da se izbegne od toa,
čovekot, a so toa i nie muslimanite treba da razbereme
deka vo sekojdnevniot život kako osnova treba da ja
primenuvame mnogustranosta, povećestranosta so što
će ni se zgolemuva vidikot.
Razmisluvav isto taka za edna univerzalna zakonitost
koja e odredena i e vo tesna vrska so smislata na
životot i so site drugi univerzalni zakonitosti, a so toa
postoi nasekade vo univerzumot.
Toa e
konkurencijata. Taka na primer vo šumata sekoe edno
drvo na eden način konkurira na drugo za da ja koristi
što poidealno sončevata energija koe mu koristi za
razvivanje. Ili nasekade vo prirodata prisutna e edna
konkurencija pomegju sve što e živo za svoj opstanok.
40
Zuber Asanoski
Zatoa logikata zboruva deka i čovekot kako eden
kreator so relativni možnosti treba da e svesen za taa
konkurencija. Megjutoa, konkurencija ne vo negativna
smisla, na primer da se istrebuva, da se uništuva, tuku
vo pozitivna smisla so srce i duša vo site oblasti od
životot, dokažuvajći ja svojata relativna kreativnost.
Razmisluvav za nešto bez koe ne može da se zamisli
univerzumot so site zakonitosti koi postojat vo nego, a
toa se plusot i minusot, odnosno pozitivnoto i
negativnoto. Taka i najsitnite delovi od site nešeta vo
univerzumot, atomite se izgradeni od pozitivni i
negativni čestici. Vo sprotivno, ako gi nema niv,
sigurno ne može da si ja zamislime i materijata. Isto
taka svedoci sme vo sekojdnevniot život na raznorazni
pozitivni i negativni doživuvanja koi se vo neposredna
vrska so smislata od životot. Zatoa pak preku
upatstvata, Allah đ.š. ni ukažuva:
„Koristete se so
pozitivnoto što go imam
sozdadeno i otfrletego negativnoto“
Razmisluvav za toa kako Univerzalnata Sila go
osmislila čovekot, go kreira kako edna zaednička,
nedeliva celina sostavena od dve komponenti:
duhovna - koja samo ja čuvstvuvame i drugata,
vidliva svetovna, materijalna, fizička komponenta.
Toa nedvosmisleno ukažuva i dokažuva deka za da
imame eden vramnotežen, balansiran organizam i
dvete komponenti treba da gi nosime vo edna
ramnoteža, a za što ni ukažuva Kur`anot i životot od
Muhammeda a.s.. Samo na toj način imame eden
41
Zošto zaostanuvame?
pravilen pristap. Davanjeto prednost na edna od niv
zasigurno ima negativni posledici za sekoj eden
čovek, a so toa i za celata zaednica. Taka ako i se
dade prednost na duhovnata komponenta, a se
zapostavi svetovnata, matrejalnata, fizičkata će imame
ličnost koja ne e uramnotežena i koja može lesno da
padne vo siromaštvo, a što ne e vo sklad so upatstvata.
Ili obratno ako i se dade prednost na svetovnoto,
materijalnoto, fizičkoto nad duhovnoto, postoi edna
golema opasnost čovekot da zapadne vo neverstvo.
Što znači sekoe edno nastojuvanje ovie komponenti
da bidat vo eden rasčekor e isto kako eden čovek da se
deli na dva dela. A toa e teško svatlivo. I ako si go
zamislime čovekot da go podelime po vertikala,
horizontala ili dijagonala će imame mrtov, polumrtov,
sakat organizam.
Ova prašanje beše povod da razmisluvam za nešto što
sekako fascinira od sekakov aspekt vo celokupniot
univerzum. A toa e ramnotežata. Ramnotežata e edna
od osnovnite zakoni koi vladeat vo beskrajniot
univerzum. Taa ramnoteža e prisutna vo site negovi
pori od najsitnite nevidlivi so golo oko nešta so čija
pomoš se vršat raznorazni procesi od vitalno značenje,
pa do najgolemite raznorazni nešta vo univerzumot.
Navistina taa edna ramnoteža vospostavena od
Univerzalnata Sila vooduševuva od sekakov aspekt.
Toa e našiot i mojot Gospodar.
Vo site tie razmisluvanja se prašav:
Dali i našiot život, mojot život i misijata što treba da
42
Zuber Asanoski
ja ispolnime treba da ja gledame od aspekt na
ramnoteža, kreirajći i osmisluvajći go životot vo
ramkite na svoite relativni možnosti ?
Taka dolgo razmisluvav za raznorazni nešta. Si
postavuvav samiot sebesi prašanja i na niv pak samiot
se trudev da najdam odgovor. Svesen bev deka
iznaogjanjeto na vistinski odgovori na site tie
postaveni prašanja e vo edna neposredna zavisnost od
učenjeto.
Razmisluvav za učenjeto. So sè pogolemo i poširoko
učenje, poznavanja, soznanija, čovekot polesno
doagja do vistinata i iznaogja vistinski (pobliski)
odgovori za vremeto, prostorot, univerzalnata sila,
zakonitost, sozdavanjeto, moralot, ljubovta, smislata
na životot, slučajnosta, sè so cel, pričinite i
posledicite, razlikite, kreativnosta, organiziranosta,
soživotot,
konkurencijata,
ednostranosta
i
povećestranosta, duhovnoto i svetovnoto, plusot i
minusot,
parovite,
orginalnosta,
ramnotežata,
samokritikata itn...
Učenjeto e prvata i osnovna dvižečka sila so koja
može mnogu pravilno da se osmisli sekojdnevniot
život. Zatoa, kako niedna do togaš objava, Kur`anot
započnuva so najgolemiot i univerzalniot imperativ,
so najgolemata motorna sila Ikre-uči, čitaj. Za žal nie
go zanemarivme učenjeto od sekakov aspekt i sme
mnogu daleku od učenjeto. Toa e našata najgolema
rana koja nikako ne možeme da ja zalečime. Na toj
način so nesledenje na učenjeto sè poveće se
43
Zošto zaostanuvame?
oddalečuvame od Allah đ.š., Kur`anskite upatstva, a
so toa i od sunnetot od pratenikot Muhammed a.s..
Zarem navistina e možno nie muslimanite životot da
go minuvame bez učenje, a Allah đ.š. ne obdaril so
život i so takvi blagodeti koi se nasekade i koi baraat
samo so učenje istite da bidat predmet na postepeni i
sistematski istražuvanja?
Site ovie zaklučoci, kako i toa kade ni e mestoto na
sekoj od nas vo zaednicata može da gi razbereme ako
primenuvame ušte eden, isto taka osnoven zakon koj
važi za čovekot, a toa e samokritikata.
Razmisluvav deka koga celokupniot život će go
progledame niz prizmata na samokritika i rezultatite
će bidat mnogu poinakvi. Za žal nie muslimanite
mnogu malku ja primenuvame samokritikata, a
nepotrebno kritikovame. Najlesno e da se kritikuvaat
drugite bez da se gleda na sebe. Megjutoa, na takov
način ne se doagja do adekvatni rezultati i ne moži da
se odi napred.
Razmisluvav za nagradata i kaznata bez koj isto taka
ne može da se zamisli smislata na životot. Taka
svedoci sme vo sekojdnevniot život kako za nekoi
uspesi od raznorazni oblasti od životot se dobiva
nagrada i sprotivno na toa kako za raznorazni propusti
i negativni dela se dobiva kazna. Sekoj od nas se trudi
i se nadeva deka će dobie nagrada na drugiot svet.
Site tie razmisluvanja za moment mi gi ottrgna od
mojata glava glasot na radioto i najnovite vesti od
44
Zuber Asanoski
svetot. Najudarna vo site tie vesti beše taa deka vo
samoubistven atentat vo Irak zaginale 70 lugje, a
nekolku stotini bile povredeni. So ovaa vest mislite mi
se nasočija na druga strana. Vo mene čuvstvuvav deka
emociite se poveće i poveće se zgolemuvaa. Od
perefektni i tolku bezbroj zakonitosti koi postojat vo
univerzumot se vrativ vo sekojdnevnata realna i
haotična sostojba vo čoveštvoto. Posebno tragična i
bolna e sostojbata kaj nas muslimanite što nikako ne
mozeme da ja uvidime i da se soočime so realnosta
deka sme na pogrešen pat. Bidejći ne se ubieni samo
tie 70 lugje tuku i mnogu poveće drugi koi doživotno
će ostanat so psihički posledici berejći masakrirani
delovi.
Razmisluvav kako preku raznoraznite mediumski
informativni sredstva nema den, a da ne se prenese
nekoja dnevna informacija od svetot vo koja
muslimanite se pretstavuvaat vo negativna konotacija.
Eksplozii na bombi, samoubistveni atentati i što li ušte
ne drugo. Ako se poslužime so edna stara narodna
pogovorka koja veli: „Kade što čadi mora i ogan da
gori“ mora da se soočime so vistinata i da priznaeme i
pokraj nekoi dezinformacii deka navistina e taka. Alot
i deređeto vo koi se naogjame samo gi potvrduvaat
site tie sekojdnevni informacii. Raznoraznite
devijantni pojavi dlaboko se rašireni vo sekoja edna
zaednica. Neučenje, neorganiziranost, netolerantnost,
egoizam, služenje na nekoi interesi i što li ušte ne, ja
nagrizuvaat sekoja edna zaednica kako što i sekoja
45
Zošto zaostanuvame?
edna teška neizlečliva bolest go nagrizuva zdraviot
organizam. Od druga strana teško skoro i nikako da
slušneme nešto pozitivno, nekoja pozitivna
informacija na primer deka nekoj musliman e
inovator, otkril, izmislil nešto novo, nekoj patent ili
deka e dobitnik na nekoja nobelova nagrada od
oblasta na nekoja nauka ili so eden zbor da slušneme
raznorazni uspesi vo site segmenti od životot. A isto
taka preku site tie informativni sredstva slušame i
gledame kako drugite zaednici naučno navleguvaat
čekor po čekor vo raznorazni oblasti od životot.
Sigurno mnogumina kako i jas go posakuvaat toa i nie
da go dademe svojot pridones vo site segmenti od
životot. Odnosno da ja ispolnime misijata na ovoj svet
zašto sme sozdadeni, a ne samo da bidime nemi
gledači na site nastani okolu nas. A nie nikako da se
soočime so ova realnost i vo osnova so samokritikata
da se preispitame i da zastaneme na zdravi noze. A
potoa čekor po čekor da se vratime vo potrebnite
normi. Razmisluvav deka
momentalnata naša
sostojba od sekakov aspekt od životot e vo golem
rasčekor so načinot na živeenje od Muhammed a.s. i
upatstvata što gi upati za site nas. Mislenjata na
mnogu od nas deka go sledime dosledno patot od
Muhammeda a.s. nemaat i nemože da imaat
nikakva osnova zatoa što site tie poedinečni i
grupni mislenja se ednostrani, tradicionalistički,
nacionalni, netolerantni, a so toa i poveće štetni
otkolku korisni. Na toa ukažuvaat i uspesite koi se
46
Zuber Asanoski
zanemarlivi, rečisi nevidlivi od sekakov aspekt. Zatoa,
slobodno možeme da zboruvame za neuspesi i da se
prašame:
Zarem ušte će pametuvame deka vredime nešto koga
anarhija, bezredie, zavidlivost, nesloga i što li ušte ne
negativno e rašireno vo site pori od našiot
sekojdneven život?
I jas kako pripadnik na islamot ne sum zadovolen i
krajno sum razočaran so momentalnata sostojba. Za
da se promeni ova sostojba sve isklučivo zavi od nas.
Pa zatoa site naši sili treba da gi nasočime kon temelni
promeni. Inaku ni nema spas.
„ ...Allah, navistina, nema da ja izmeni situacijata
na eden narod se dodeka toj narod ne se izmeni
samiot sebesi. Ako Allah saka da mu nanese zlo na
eden narod nema nikoj što može da mu se
sprotistavi. I za niv osven Allah nema drug
zaštitnik!“ (Sura 13. Ar- Rad-Grom, 11) prevod
Hasan Đilo
„-Nema Allah da go upati eden narod koj sam sebesi
nepravda si pravi.“ (Sura 3. Ali Imran-Imranovo
Semejstvo, 86) prevod Besim Korkut
Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka nema ništo na
gotovo da ni dojde i nema da promenime na
pozitivno so našite krajno deformirani odnosi vo
zaednicata. Što e mnogu i krajno začuduvačko našeto
47
Zošto zaostanuvame?
odnesuvanje vo celokupniot život, ovie Kur`anski
poraki najmnogu se citiraat vo raznorazni priliki, a
najmalku se primenuva vo sekojdnevniot život. Bez
postavuvanje na dneven red, a so toa i pravilno
sfaćanje i primena vo sekojdnevniot život na site
pogorenavedeni osnovni Allahovi zakonitosti, kako i
mnogu drugi, ne možeme da očekuvame deka nešto će
promenime i deka će trgneme vo eden progres.
Kur`anskite upatstva jasno ni ukažuvaat deka
nemaat nikakva vrednost zborovite koi ne se
proprateni so delo.
48
Zuber Asanoski
SPROTISTAVENOST NA ALLAHOVITE
UNIVERZALNI ZAKONITOSTI
Glavna i osnovna pričina zošto nie muslimanite
sme na ova deređe vo koe se naogjame e pogrešniot
pristap što najočigledno se gleda so sprotistavenost
kon Allahovite univerzalni zakonitosti, a so toa i kon
Kur`anskite upatstva so što za posledica go dobivame
toa što go imame vo sekojdnevniot život. Gledame
deka so vekovi sostojbata ne ni se promenuva (ili ni se
vlošuva), a nie sme i ponataka uporni i sigurni na
našeto neznaenje. Takviot eden pogrešen pristap i
ponataka go koristime i forsirame mislejći deka sme
na praviot pat. Rezultatite pokažuvaat deka e
sprotivnoto i se naogjame na pogrešen pat. Za da se
dobie eden prav mozaik na Kur`anskite upatstva od
114 suri i 6236 ajeti spored kufanskata metoda na
broenje so eden pogrešen pristap vo tie napori nema
da se uspee. Edno e sigurno deka so neupatenost vo
nauka, kako vo verskata taka i vo svetovnata,
nerazbiranje na razlikite, neorganiziranosta, i
drugi bezbroj Allahovi zakonitosti i so naše
sprotistavuvanje na tie zakonitosti se navleguva vo
eden lavirint, vo eden ćor sokak od koj teško čovek
može da izlezi so nešto pozitivno.
Što se toa Allahovi univerzalni zakonitosti?
Za niv prethodno pišuvav i ovde samo će istaknam
deka site nie, kako što ni e poznato, univerzalniot
49
Zošto zaostanuvame?
Gospodar doslovno ne možeme da go vidime, tuku go
čuvstvuvame Negovoto prisustvo tokmu preku site
bezbroj Allahovi zakonitosti. Da ne nastani zabluda
poradi smislata na životot, a taa ukažuva deka Allah
đ.š. odredi da bideme od različita rasa, jazik, nacija,
vera, itn.. Univerzalnite zakoni se odnesuvaat za site
niv. Pa, sekoj onoj što poveće gi primenuva tie
zakonitosti vo sekojdnevniot život ima šansi poveće
da napreduva. Site ovie zakonitosti se naogjaat vo
Allahovite kitabi. Istoto se odnesuva i za poslednata
objava, Kur`anot kade univerzalnite zakonitosti se
negov sostaven del. Problemot e vo nas što ne znaeme
da gi razbereme za da ni go dirigiraat našiot život. Pa,
zatoa site od nas se prašuvaat:
Kako e možno nie muslimanite da gi sledime
islamskite i imanskite šartovi, a da nazaduvame vo
životot i nikako da se najdeme sebesi?
Ovde mnogu e važno da ukažam kako jas go razbiram
soodnosot pomegju Allahovite zakonitosti od edna
strana i imanskite i islamskite šartovi od druga strana.
Po moe mislenje osnova na sè vo univerzumot, a so
toa i na imanskite i islamskite šartovi se Allahovite
bezbrojni univerzalni zakonitosti: sozdavanjeto,
učenjeto, moralot, organizacijata, ekonomijata,
kreaciite i dr. Ova go tvrdam vrz osnova na toa što
Allah đ.š. kogo ne može da go vidime, go
spoznavame vrz osnova na site tie zakonitosti. Zatoa
Amentubillahi (Jas veruvam vo Allah đ.š.) i Kelimei
šehadet izgovarame vrz osnova na Allahovite
50
Zuber Asanoski
zakonitosti kako što se: sozdavanjeto, učenjeto,
organizacijata, kreaciite, razlikite, moralot, plus i
minus i mnogu drugo. Ili na primer islamskite šartovi:
kurban, delenje zekat i odenje na hadž se tesno
povrzani so univerzalniot zakon na ekonomija. Ako
nedostigaat sredstva teško može da se realiziraat gore
spomenatite šartovi. Seto ova ukažuva deka osnova na
sè, pa i na islamskite i imanskite šartovi treba da se
Allahovite zakonitosti. Zatoa ovde so pravo će
prašam:
Kako e možno nekoj da gi sledi imanskite i
islamskite šartovi a se sprotistavuva na Allahovite
zakonitosti?
Ovoj paradoks nie go primenuvame vo praksa, pa
zatoa, nie bez sledenje na univerzalnite zakonitosti ja
nemame, ja gubime bazata, fundamentot, osnovata, a
bez nea nema kade da se zadržat imanskite i
islamskite šartovi. Dodeka so drugite narodi e obratno
i gledame deka tie napreduvaat tokmu poradi toa što
gi primenuvaat vo svojot sekojdneven život
Allahovite univerzalni zakonitosti.
Ovie moi razmisluvanja možebi na nekogo nema da
mu se svidat no, istite će gi potkrepam so slednoto.
Imeno kako što e poznato ajetot so koj muslimanite se
obvrzuvaat da klanjaat namaz bil objaven posle 9
godini od početokot na objavuvanjeto na Kur`anot. A
delenjeto kurban i zekat mnogu pokasno. Što znači
pred toa Muhammed a.s. narodot go podgotvuval vo
sekojdnevniot život da gi primenuva što poveće
51
Zošto zaostanuvame?
Allahovite univerzalni zakonitosti. Otkako narodot gi
razbral i gi oživeal vo najgolem del od sekojdnevniot
život, mnogu polesno mu bilo da klanja namaz, da
dava zekat i da gi primeni site islamski šartovi.
Edinstven izlez ni e ako namazot i site drugi imanski i
islamski šartovi gi primenime vo praksa, a toa prvo će
go postigneme so sledenje na Allahovite univerzalni
zakonitosti. Ne može i nespoivo e da se sledat
imanskite i islamskite šartovi, a vo sekojdnevniot
život i vo praksa da se sprotistavuvame na Allahovite
zakonitosti. Kur`anskite upatstva se edna nedeliva
celina na Allahovite zakonitosti i imanskite i
islamskite šartovi. Ovie šartovi se osnovni
pokazateli za originalnosta i posebnosta na islamot,
na Muhammedovoto prateništvo. Zatoa vo prv red
so sledenje na imanskite i islamskite šartovi treba
da si go olesnime našiot sekojdneven život so
primena na univerzalnite zakonitosti. Sè drugo
kako što ni se slučuva odi vo naša propast.
Ne e sramno ako toa si go priznaeme deka e taka i
se soočime so vistinata. Togaš imame šansa so
samokritika da se popravime i da go fatime praviot
pat. Sramota e ako i ponataka im davame prednost
na pogrešniot pat, na lagata i uporno istite
nasekade gi širime so što i ponataka vo
sekojdnevniot životot ne očekuva poniženost.
Navistina e žalosno vo koja sostojba se naogjame.
A i ponataka nema ništo da se promeni poradi
našeto licemerno ponašanje.
52
Zuber Asanoski
Haosot koj vladee kaj nas ukažuva deka pogrešniot
pristap vo sekojdnevniot život ima za posledica
nerazbiranje na vremeto, prostorot, sozdavanjeto,
moralot, ljubovta, životot i smrtta, pravdata i
nepravdata, sozdadeno sè so cel, pričinite i
posledicite, razlikite, kreativnosta, organiziranosta,
soživotot,
konkurencijata,
ednostranosta
i
povećestranosta,
duhovnoto
i
svetovnoto,
ramnotežata, učenje, pozitivnoto i negativnoto,
orginalnoto, samokritikata i mnogu drugi univerzalni
Allahovi zakonitosti da ne gi razbereme pravilno. Ili
so eden zbor ne ja razbirame smislata na životot.
Ovde povtorno će napomenam deka univerzalnite
zakonitosti se od vitalno značenje i bez niv ne se
može. Ova će go poednostavam so sporeduvanje na
čovekoviot organizam. Toj vo sebe ima vitalni delovi
bez koi ne može da egzistira, kako što se : srceto,
mozokot i drugite vnatrešni organi. Vo ovoj slučaj
celiot čovekov organizam e vsušnost univerzalnata
zakonitost na organiziranost, toj e edna celina. Vo taa
celina doagjaat do izraz kreativnosta, razlikite i dr.
zakonitosti. Srceto može da go sporedime so
univerzalnata zakonitost na ekonomjata. Toa vo
organizmot pumpa krv do site delovi i na toj način tie
se hranat i ostanuvaat vo život. Ako prestane negovata
rabota, čovekot e mrtov. Isto taka, ekonomijata pumpa
kapital vo site oblasti na sistemot. Bez nea nastanuva
haos. Mozokot kako organ koj ima povećeznačajna
uloga, a so toa i primanje i pametenje na mnogu
53
Zošto zaostanuvame?
informacii može da go sporedime so univerzalnata
zakonitost na učenjeto.
Poradi vitalnoto životno značenje na Allahovite
zakonitosti treba ednaš za sekogaš da ni stane jasno
istite da ni se osnova i glaven orientir vo
sekojdnevniot život. A ne da se raspravame koe e
poispramno klanjanje, nosenje na obleka itn., odnosno
da se raspravame dali će stavime kozmetika na liceto
ili ne, ili koja marka će stavame.
Nesledenjeto na najgolemiot Kur`anski imperativ
Ikre, odnosno raširenoto neznaenje ima za posledica
vo našeto sekojdnevie mnogu temi da ostanat Tabu
temi, odnosno da gi dogmatizirame, ograničuvame,
pokrivame. Na toj način od nas se sledi samo nekoja
ednostranost, se sledi samo eden pat. Pat na neznaenje
i lutanje, pat na propast. Našata zaostanatost vo prv
red e posledica od neučenje i raširenoto neznaenje.
Izgleda deka se ušte ne sme svesni na toa što nas
muslimanite ni e mnogu, premnogu olesnato zošto
Muhammed a.s. ni trasira eden pat i toa ne običen,
tuku avtopat najmoderen, nezamisliv kako za toa
vreme, pa i za sekogaš. Toj avtopat beše i će ostane
glaven, prav, najprav i koj vodeše i vodi najbrzo do
vistinata. Dodeka ovoj novoizgraden avtopat se
održuvaše i uspesite ne izostanuvaa na site polinja.
Megjutoa, za žal ovoj avtopat što ni go izgradi i ni go
ostavi da se služime Muhammed a.s. so godini,
decenii i vekovi nikako ne se održuva, ne se poprava
od nas. Kako što se izgradi i na nego ništo ne se
54
Zuber Asanoski
poprava, doteruva. Tolku e raspadnat so golemi dupki,
odroni. Ja gledame kakva e negovata sostojba i nikako
da se pomrdnime od mesto za da go popravame. Samo
se zboruva nasekade i od onie koi za toa se
kompetentni i od onie nekompetentni, a nema ništo na
delo. Samo prazni zborovi. A praznite zborovi bez
delo ne se vredni za ništo. I zatoa koga sakame da
trgneme po takov eden avtopat koj nikako ne go
održavame za da stignime do vistinata, nemožeme da
stignime do nea. Zaglavuvame ušte na početokot. I
zgora na toa se čudime na seto toa.
Zarem će dozvolime site onie koj trgnuvaat po
sporednite patišta da stignat pred nas do vistinata?
Dali možeme da se složime so eden takov poraz?
„Zarem od drugi barate da pravat dobri dela, a pri
toa sebe se zaboravate, vie koi Knigata ja učite ?
Zarem nema da se opametite? (Sura 2. El-BekaraKrava, 44) prevod Besim Korkut
Zarem sakame podobra opomena i upatstvo (sovet) od
gorecitiraniot ajet koj na krajot ne prašuva zarem se
ušte nema da se opametime.
Znam, vistinata e mnogu gorčliva, ama treba da se
širi, a ne da se sokriva. Našite intelektualni i fizički
sili treba intenzivno da se koristat i treba da rabotime
avtopatot što go nasledivme da go popravime,
održavame i da mu go vratime stariot sjaj. Se dodeka
se odnesuvame kako što se odnesuvame porazite se
55
Zošto zaostanuvame?
neminovni. Našeto neznaenje i pasivnost ne ni dava
da pravime cvrsti čekori napred tuku samo za nas ni
ostanuvaat mnogu tabu temi. A takvite tabu temi ne
treba da postojat vo islamot. Za toa ni ukažuva i
samiot Kur`an.
„I Nie vo ovoj Kur`an poredivme, sekako, primeri
sekakvi za lugjeto. Čovekot od site suštestva,
megjutoa, najmnogu rasprava.“ (Sura 18. El-KehfPeštera, 54)
Bidejći kako što ni ukažuva ovoj ajet Kur`anot
navleguva vo site oblasti na životot toa e dovolen fakt
koj ukažuva deka nema i ne smee da ima tabu temi vo
sekojdnevniot naš život. Megjutoa, site tabu temi
može da se izbegnat samo ako se navleze vo nauka i
so naučni diskusii i raspravii od koi za žal mnogu,
premnogu sme daleku. Neučeni, neznaeni, a so toa i
krajno sprotistaveni ne može toa da go pravime toa što
se očekuva od nas. Na toj način ne može da se
vklopime vo vremeto i da odgovorime na iskušenijata
koi sekojdnevno se javuvaat.
Zarem za nas sè ušte ne e sramota deka rečisi so sè što
se služime vo sekojdnevniot život e delo na nekoj
drug, a ne na pripadnicite na islamot?
Zarem se ušte će se koristime so dostignuvanjata i
plodovite što gi davaat drugite narodi vo naukata od
ekonomijata, tehnikata, medicinata, sociologijata, itn.,
so eden zbor od celokupniot život?
56
Zuber Asanoski
Zarem ne e sramota što drugite zaednici produciraat
profili od site oblasti, a nie samo sme nemi posmatrači
na seto toa i producirame samo beskorisni raspravii i
nesloga?
Pa zatoa realnosta i vistinata e gorka, pa nas ne učat
drugi, ne lečat drugi, ne vrabotuvaat drugi itn..
Allah đ.š. na eden impozanten način preku
Kur`anskite upatstva od nas bara da se ogledame na
mnogu nešta od prirodata na primer pčelite i mravite
za što i dve suri od Kur`anot go nosat nivnoto ime.
„I Gospodarot tvoj i dade vdahnovenie na
pčelata:“Pravi kuća po ridovite, i po steblata i po
ona što go pravat lugjeto;
potoa: „Jadi od sekakov plod, a potoa odi po
patištata na Gospodarot tvoj, poslušno!“ Od
vnatrešnosta nivna izleguva napivka so različni boi,
vo koi ima lek za lugjeto. Ete, vo toa, navistina, ima
znamenie za lugjeto koi razmisluvaat.“ (Sura 16. EnNehl-Pčela, 68, 69) prevod Hasan Đilo
Za žal nie ne zemame pouka od ovie univerzalni
poraki. Pouka od pčelite, mravkite i od site drugi
suštestva od prirodata zemaat drugi so sekojdnevni
naučni ispituvanja. Rezultatite od tie ispituvanja gi
koristat vo najnovite tehnički izumi vo sekojdnevniot
život. Za nas site drugi suštestva se golema enigma i
ne se vo naš interes i ne se vklučuvaat vo našiot
57
Zošto zaostanuvame?
egoistički i neproduktiven koncept koj si go imame
zamisleno. Po se izgleda, a za što svedoči našeto
odnesuvanje so eden pasiven odnos kon sekojdnevniot
život nie da se ogledame na trudovite vo zaednicite na
pčeli koi čekaat sè na gotovo da im se servira i vo
krajnost so svojata neaktivnost ja uništuvaat
zaednicata na pčelite.
Najgolem pokazatel deka toa e taka zboruva faktot što
zaednicata na muslimanite e uništena. A bez edna
organiziranost edna zaednica ne e možno da trgne od
nultata točka i da ja pokaže svojata kreativnost.
Zarem takvi nie će bideme i ponataka ?
Zarem ušte će gledame kako drugite narodi se
organizirani vo raznorazni ekološki, kulturni, socijalni
i drugi organizacii.
Zarem ušte će gledame drugite narodi kako se
zanimavaat so sport. Gledame organizirani klubovi vo
atletika, fudbal, košarka, rakomet, odbojka i drugi..
Ušte li će gledame kako drugi oganizirat evropski,
svetski prvenstva od site ovie sportovi. Isto taka
oganiziraat turniri, svetski prvenstva i para olimpijadi
za lugjeto koi od razni pričini ostanale hendikepirani,
sakati, invalidi? I tie lugje so golem elan se
natprevaruvaat za da postignat što podobri rezultati,
ramnopravno da se integriraat i afirmiraat.
Zarem ušte će se služime so avtomobili, vozovi,
avtobusi, avioni i drugi raznorazni prevozni sredstva
od raznorazni tipovi koi se delo na drugite narodi?
A nas nikade ne nema.
58
Zuber Asanoski
Zarem se ušte će se koristime so raznorazni alati i
mašini vo site sferi od životot koi se delo od drugite
narodi?
A nie ne sme mrdnati od nulta točka i nemame
namera da ja iskažeme našata kreativnost so koja sme
obdareni. Edna obična igračka ne možeme da
izmislime i kreirame, a ne kamoli nekoj tehnički
izum! Nasekade kade što rabotime po firmite nie sme
amalite, a drugite se kreatorite.
Zarem ušte će se koristime so raznoraznite
telekomunikaciski sredstva kako na primer mobilnite
aparati koi gi kreiraat i sozdavaat drugite?
Kade e našata kreativnost i koga će go aktivirame
našiot mozok?
Ovde će prestanam da nabrojuvam što ne sve
proizveduvaat drugite narodi, a nas nikade ne nema vo
seto toa. Samo edno će zaklučam: „Navistina žalno i
sramno!“
Očigledno e deka nie tolku sme zadolženi što drugi
sozdava i kreira i zatoa od toj dolg nikako ne možeme
da se oslobodime.
Nema da dolžam, no sepak, po moe dlaboko uverenie
iako mnogumina nema da se složat so mojot zaklučok,
zatoa što vistinata e mnogu bolna, gorka, neposredno
najdobro sme opišani vo Kur`anot. Sledniot ajet što će
go citiram e objaven so edna druga cel, no sigurno
negovata poraka ima povećekratna smisla i
univerzalna poraka, pa sigurno istiot ne opišuva
najadekvatno tokmu nas.
59
Zošto zaostanuvame?
„I gluvi se, i slepi se, i nemi se: pa, spored toa ne
možat da se vratat do Patokazot.“ (Sura 2. El-BekaraKrava, 18) prevod Hasan Đilo
Posle ovoj ajet za koj nemam što da komentiram
poveće samo će prašam:
Do koga će sme gluvi, nemi i slepi na sekojdnevnite
zbidnuvanja?
Edno e sigurno deka će se koristime so delata na
drugite narodi sè dodeka ne razbereme deka imame
pogrešen pristap kon Kur`anskata objava, kon deloto
na Muhammeda a.s., a so toa pogrešen pristap kon
životot.
60
Zuber Asanoski
POČETOK NA EDNA EPIZODA
OD UNIVERZUMOT:
SÈ ŠTO POSTOI IMA ZAEDNIČKO POTEKLO
Od aspekt na umstvenite sposobnosti so koi
raspolaga čovekot, a so toa i sè ona što može da go
razbere kako što napomenav pogore, vremeto i
prostorot se dve univerzalni vrednosti, kategorii koi
po moe mislenje ne sme vo možnost vremenski i
prostorno da gi ograničime. I kolku da odredime nekoj
vremenski period so milijardi godini mora povtorno
da se postavi prašanjeto: Što bilo pred toa?
Ili kolku i da odreduvame golemina na nekoj prostor,
sepak istiot toj prostor treba da e smesten vo nekoj
drug prostor.
Toa znači po moe mislenje deka za vremeto i
prostorot važi edno univerzalno pravilo, a toa e deka
tie se neograničeni. Seto toa zboruva za Allahovata
golemina.
Spored najnovite naučni proučuvanja pred okolu 13,7
milijardi godini kako što se misli vo naučnite krugovi
so taka narečenata Bing Bang teorija po moe
razmisluvanje započnala edna nova od sigurno
mnogute beskrajni epizodi vo vremenski i prostorno
beskrajniot univerzum. I vo ovoj slučaj naukata ni
ukaža deka e najkompetentna da dava odgovori za
bezbrojnite prašanja koi postojat vo univerzumot.
61
Zošto zaostanuvame?
Za ova teorija što ja aktualiziraa naučnicite vo ponovo
vreme na eden impozanten način ni ukažuva
Kur`anot.
„Ne gledaat li onie koi ne veruvaat deka i nebesata i
Zemjata bea, navistina, edna celina pa Nie ja
razdvoivme. I se što e živo Nie od voda go
sozdavame. Ne veruvate li?“ (Sura 21, El-EnbijaPejgamberi, 30) prevod Hasan Đilo
Koga jas za prv pat go čitav Kur`anot i koga naidov
na ovoj ajet navistina se vooduševiv bidejći imav
nekoi osnovni geogravski poznavanja, a so toa znaejći
deka naukata vo skoro vreme ja aktualizira poznatata
Bing Bang teorija. Ova nedvosmisleno pokažuva deka
posle tolku dolgi godini pominati od Kur`anskata
objava naukata se približi do ona što postoi vo
Kur`anot. Toa znači deka e potrebna makotrpna
rabota za da se uvide kolkava e goleminata na
Univerzalniot Sozdavač i da se utvrdi vistinata.
Megjutoa, ova sigurno ne možeše da se dokaži bez
naukata. Bez nea znaeme od istrorijata kakvi bea
sfaćanjata na predhodnite narodi, a i denes ako ne
beše naukata nemaše da se znae za ovie i mnogu drugi
raboti.
Edno što ne može da go negira nikoj e toa deka od taa
prvobitna materija koja bila edna celina Allah đ.š.
odredil so perfektni zakonitosti da poteknuva sè što
gledame i ne gledame na nebesite kako i sè što e
62
Zuber Asanoski
sozdadeno na zemjata, kako neživa taka i živa priroda,
a so toa i čovekot. Toa znači deka sè što možeme da
vidime i da ne vidime so golo oko ima zaedničko
poteklo. So ova što ni ukažuva Kur` anot, a što go
dokaža naukata se zadava golem udar na site rasni,
nacistički i nacionalistički pogledi na životot. I što e
najvažno gorecitiraniot ajet ni ukažuva deka životot
započnal vo voda. Istoto e ptvrdeno so najnovite
naučni istražuvanja.
Ponovite naučni ispituvanja dokažaa deka ova teorija
ima podosta nedostatoci i potrebno e i ponataka na
naučna osnova da se prodolži so ponatamošni
ispituvanja. Zatoa vo ponovo vreme naučnicite ja
dopolnija ova teorija so novata taka narečena
Inflaciona teorija so koja se ukažuva deka i taa
eksplozija ne bila ednostavna. Naučnicite se svesni
deka posle sekoja edna tuku taka, bezvezna eksplozija
se sozdava eden haos. I toj haos ne može da vodi do
sozdavanje na nekoja posledovatelna harmonija.
Megjutoa, ova eksplozija bila so cel. Imeno naučnicite
veruvaat deka vo prvobitnata sostojba koga nebesite
bile edna celina do eksplozija ne došlo tuku taka.
Koga temperaturata nasekade vo taa edna celina
dostignala ista golemina togaš nastanala taa
eksplozija. Bidejći naučnicite se uvereni deka samo
od edna takva eksplozija e možno da se sozdade edna
harmonija vo univerzumot. Zatoa i den denes se misli
deka vo celiot univerzum vladee edna temperatura što
e glavnata pričina za negovo egzistiranje so milijardi
63
Zošto zaostanuvame?
godini. Gledame deka edna teorija se nadopolnuva so
druga. I dali e taka će se vidi i utvrdi so ponovite
naučni otkritija koi će se vršat vo idnina. Megjutoa,
sepak Allah đ.š. samo na naukata i dal pravo, čekor po
čekor da doagja do vistinata.
Gledano od aspekt na univerzalna perfekcija koja
postoi vo celiot univerzum zasigurno od sekogaš,
može da se zakluči deka vo osnova univerzalniot
sozdavač Allah đ.š., odnosno univerzalnata sila odredi
edna zakonitost koja e nasočena kon održuvanje na
ramnotežata vo site pori na celiot univerzum. Bez ova
ramnoteža navistina ne može da se svati sè što postoi
vo univerzumot.
Taka, kako bi go objasnile postoenjeto na tolku
mnogu galaksii, zvezdi, planeti i drugi nebeski tela
koi egzistiraat so milijardi godini koga bi ja nemalo
taa ramnoteža. Ili kako bez taa ramnoteža bi objasnile
toa što zemjata koja so svojata idealna položba vo
sončeviot sistem ovozmožuva život na nea. Sekoe
edno minimalno poremetuvanje na taa ramnoteža na
primer promena na položbata od zemjata
približuvanje ili oddalečuvanje od sonceto posledicite
bi bile katastrofalni za životot. Ili ako ja nema taa
ramnoteža sigurno ne bi postoel atomot, molekulite,
soedinenijata, a so toa nemaše da postoi strukturata na
sè što postoi vo univerzumot. Ako nema ramnoteža
pomegju vrnežite i sušata, uslovite stanuvaat
nepodnoslivi. Bez taa ramnoteža ne možeme da go
svatime i životot na čovekot. Sekoe poremetuvanje na
64
Zuber Asanoski
ramnotežata vo sekoj eden organ doveduva do nekoi
promeni vo organizmot koi se odrazuvaat na
celokupnata zdravstvena sostojba na istiot.
„On go sozdade sonceto da bleska, a mesečinata da
sveti i opredeli mladici za da go znaete brojot na
godinite i smetanjeto. Allah toa samo so vistina go
sozdade, iznesuvajći gi potenko znamenijata za
lugjeto koi znaat.“ ( Sura 10. Yunus, 5) prevod Hasan
Đilo
„On e rascepuvač na mugrata. On noćta ja opredeli
za smirna, a sonceto i mesečinata za smetanje na
vremeto. Ete, toa e odredba na Silniot i Znalecot!“
(Sura 6. El-Enam-Dobitok, 96) prevod Hasan Đilo
Od gore citiranite ajeti gledame kolku e važna
ramnotežata. Taka na primer samite ne sme svesni
kolku e važno što zemjata ima svoj pridružnik
priroden satelit mesečinata. Ako zemjata ja nemaše
mesečinata, uslovite će bea sosema poinakvi na
zemjata. Naukata utvrdi deka vo vremeto na
početokot od formiranje na zemjata istata imala
rotacija odnosno vrtenje okolu svojata zamislena oska
od 4 časa. Toa znači deka denot trael 4 časa. Kako što
se misli so udar na asteroid na zemjata i so formiranje
na Mesečinata od matrejalot koj se rasprsnal so tek na
vremeto se promenila dolžinata na rotacija na zemjata
od 4 na 12 časa, taka što denes istata da iznesuva 24
65
Zošto zaostanuvame?
časa. Naukata dokaža deka mesečinata so svojata
gravitaciona sila pokraj toa što ja napravila rotacijata
na zemjata da bide idealna od 24 časa taa ušte i dava
edna stabilnost na dviženje na Zemjata. Na primer
sprotivno na zemjata planetata Mars koja e bez
priroden satelit ima nestabilna oska i dviženje.
Mesečinata se oddalečuva godišno od zemjata za 4cm.
I vo vremenski period od 100 000 godini stanuva za 2
sekundi pobavna. Isto taka, bez mesečinata klimata na
zemjata bi bila mnogu ponestabilna so golemi vetrovi
od preku 300km na čas.
So ovie malku primeri sakav da ukažam kolkava e
ulogata na ramnotežata vo univerzumot. Zatoa,
gledano od aspekt na ova ramnoteža kako edna od
osnovnite zakonitosti vo univerzumot može slobodno
i so pravo da se zakluči deka i objavite koi se
doneseni za čovekot mora da se gledaat od aspekt na
ramnotežata, odnosno čovekot treba vo site niv, kako i
vo Kur`anot da ja uvide taa ramnoteža koja će mu
ukaže na edno pravilno sfaćanje na Allahovite objavi,
a so toa će si go usrećuva i životot vo site sferi.
66
Zuber Asanoski
DALI SME SAMI VO UNIVERZUMOT?
Ova prašanje e edno od najaktuelnite i
najpostavuvanite prašanja vo denešno vreme. Skoro
sekojdnevno se aktualizira po raznoraznite mediumski
informativni sredstva. Za žal, za nas muslimanite kako
bezbroj drugi prašanja i ova prašanje e tabu tema. Po
moe mislenje ova prašanje e mnogu staro kolku i
čovečkiot rod. Gledano istoriski će postavam edna
paralela so edno prašanje koe bilo postavuvano od
prvite zaednici na lugje koi postepeno se širele po
zemjata. Taka razni zaednici na lugje mnogupati se
prašuvale dali se sami na zemjata. So širenje na
životnata sredina čovekot uviduval deka ne e sam na
zemjata i doslovno da se kaže od den na den se
sretnuval so drugi lugje od drugi rasi, nacionalnosti,
jazik, i vera, a so toa i so različni rastitelni i životinski
vidovi. Se čini deka slični na ovie i nas denešnite
lugje ne očekuvaat vakvi iznenaduvanja vo
univerzumot ako se uspee da se navleze na drugi
planeti nadvor od sončeviot sistem za što glavni
dokazi imame od Kur`anot.
„O družino na džinovi i lugje, ako možete da gi
preminete kraištata na nebesata i na Zemjata,
preminete gi! Će gi preminite samo so golema sila,“
(Sura 55. Er-Rahman-Milostiviot, 33) prevod Hasan
Đilo
67
Zošto zaostanuvame?
Ovoj ajet jasno ukažuva da prodirame vo
univerzumot. Bidejći Allah sè vo univerzumot so cel
ima sozdadeno sigurno i samoto toa prodiranje nema
da bide tuku taka za đabe (nepotrebno). Deka ne sme
sami ukažuvaat i slednite ajeti.
„Allah e Onoj koj sozdade sedum nebesi i isto tolku
zemji. ...“(Sura 65. At-Talak-Razvod na brak, 12)
prevod Hasan Đilo
Ovde navistina ne znaeme dali ovoj broj sedum e
samo sedum ili se odnesuva za edna množina od
neodreden broj. Ako univerzumot e ureden od sedum
togaš ovoj ajet ukažuva deka ima sedum zemji koi se
slični na našata, so živi organizmi. Naukata e taa što
treba da gi utvrdi site ovie nejasnotii. Od ovoj aspekt
mnogu malku e pišuvano za univerzumot. Ovoj i
nekolkute drugi ajeti se vistinska baza naučnicite da gi
koristat za svoite ponatamošni proučuvanja.
Za natamošna potvrda deka ne sme sami vo
univerzumot ukažuvaat ušte mnogu drugi ajeti, kako
što e i sledniot.
„ Na Allah mu se molat onie koi se na nebesite i na
Zemjata; ...“(Sura 55. Er-Rahman-Milostiviot, 29)
prevod Besim Korkut
Koi se tie što se na nebesite?
„Edno od znamenjata Negovi e sozdavanjeto na
68
Zuber Asanoski
nebesite i Zemjite i živite susteštva rasprostraneti po
niv; ...“ (Sura 42. Eš-Šura-Dogovaranje, 29)prevod
Besim Korkut
„ Ne će možete da ja izbegnete kaznata ni na
Zemjata ni na neboto. ...“ (Sura 29. El-AnkebutPajažina, 22) prevod Hasan Đilo
„ I Denot vo koj će se duvne vo Surlata.... Pa, će se
ispreplašat i onie na nebesite i onie na Zemjata, ...“
(Sura 27. En-Neml-Mravki, 87) prevod Hasan Đilo
„Site onie koi se na nebesite i na Zemjata će Mu
dojdat na Milostiviot kako robovi.“(Sura 19. Merjem,
93) prevod Hasan Đilo
Zarem site ovie ajeti i mnogu drugi ne se dovolen
dokaz deka ne sme sami vo univerzumot?
Za mene se.
69
Zošto zaostanuvame?
SÈ SO CEL E SOZDADENO
Ušte od najranite stadiumi na razvojot, čovekot
uviduval, od den na den deka toj ne e slučajno sozdaden
na zemjata. Isto taka stanuval posvesen i za sè što postoi
vo prirodata deka ne e slučajno i deka e sè so cel
sozdadeno. Denes so dostignatiot stepen na razvoj bez
razlika kolku e obrazovan čovekot ušte poočigledno
uviduva deka navistina sè so cel e sozdadeno. Taka
gledame deka zemjata ima edna takva idealna položba vo
sončeviot sistem za da gi ima site neophodni uslovi za
život kako što go gledame i znaeme od nekogaš do
denes. Sekoja edna promena na položbata od zemjata
poblisku ili podaleku od sonceto celosno će ja izmeneše
slikata na nea. Megjutoa, sozdadena so cel, zemjata ni
dava sè što e neophodno za život kako za nas taka i za
site drugi živi šuštestva.
„I Nie ne gi sozdadovme nebesite i Zemjata i ona što e
megju niv, igrajći si.
Nie gi sozdadovme so cel, no mnozinstvoto od niv ne
znaat.“
(Sura 44. Ed-Duhan-Čad,38,39) prevod Besim Korkut
„Zošto ne razmisluvaat za samite sebesi? Ona što Allah
go sozdade i na nebesite i na Zemjata, i ona megju niv
go sozdade samo so cel i do rok odreden. ...“ (Sura 30.
Er-Rum-Vizantijci, 8) prevod Besim Korkut
70
Zuber Asanoski
„Neli Nie odredivme zemjata da bide postela,“(Sura 78.
En-Nebe-Kažuvanje, 6) prevod Hasan Đilo
„I Zemjata Nie ja raširivme i po nea brda rasfrlavme, i
od nea napravivme da nikne od se po nešto, so
ramnoteža.
I na nea Nie opredelivme životni namirnici za vas i za
onie na koi vie ne ste tie koi im davate `rsk.(Sura 15. AlHigr, 19, 20, 22) prevod Hasan Đilo
„I On od nebo spušta voda pa, so pomoš nejzina,
vadime sekakov vid na bilki, a od niv vadime zelenilo od
koe, pak, vadime klasje gusto; vadime i od urmite i od
semeto nivno, i grozdovi lesno berlivi, i gradini so lozja
zeleni i maslinki, i šipki, slični i različni. Videte gi
plodovite od seto toa koi `rtat i koi cutat! Ete, vo toa ima
znamenija za lugjeto koi veruvaat, navistina!“ (Sura 6
El-Enam-Dobitok, 99) prevod Hasan Đilo
Site ovi citirani ajeti i ušte mnogu drugi jasno ukažuvaat
deka sè što postoi vo ovoj beskraen univerzum e so cel
sozdadeno. Ovde će se poslužam so nekolku primeri.
Da kažeme nesto za atmosferata. Bez nea e nezamisliv
životot na zemjata. Pokraj toa što e neophodna za site
živi oganimizmi koi go koristat vozduhot za dišenje,
atmosferata so svojata sloevitost ima drugi mnogukratni
značenja. Taka na primer ozonskata obvivka ja zaštituva
zemjata od infracrvenite zraci i ako ne beše taa na
zemjata će imaše tolku golemi temperaturi što na nea ne
71
Zošto zaostanuvame?
će možeše da se zamisli život kako što go imame denes.
Isto taka, atmosferata ima zaštitna uloga odnosno, ja
zaštituva zemjata od nekoi pomali nebeski tela koi
pagjaat na nea kako što se meteorite i asteroidite. Tie so
navleguvanje vo atmosferata triejći se so vozduhot
sogoruvaat i raspadnati na pomali delčinja pagjaat na
zemjata bez nekoja golema opasnost. Ili na primer
denešnive raznovidni komunikacii ne će možea da se
zamislat bez atmosferata. Taa ovozmožuva branovite da
se prenesuvaat od eden priemnik do drug. Bez nea
nemaše da ima uslovi za komunikacii bidejći branovite
neprečeno će zaminuvaa vo univerzumot. A vaka
odbivajći se od nekoi sloevi od atmosferata, istiti
pristignuvaat od eden do drug priemnik, a so toa se
ovozmožuva komunikacija.
Ova e samo eden mal del od ulogata što ja ima
atmosferata za životot na zemjata.
Ili na primer zemjata e eden vistinski muzej na
raznorazni ostatoci od životinsko i rastitelno poteklo od
minatoto. So raznoraznite metodi koi denes naučnicite gi
koristat za ispituvanje na site tie raznorazni ostatoci se
rekonstruira geološkoto minato na Zemjata. Istoto e i so
sè drugo što postoi kako na zemjata taka i vo
univerzumot. Znači sè e so edna cel sozdadeno i logično
deka univerzumot ne može da bide delo na nitu edna
slučajnost kako što misli eden del od čoveštvoto. Istiot
može da bide samo delo na edna univerzalna sila i
razum.
Ili na primer ako se pogleda soodnosot megju rastitelniot
72
Zuber Asanoski
i životinskiot svet, a so toa i čovekot, će vidime deka edni
bez drugi ne možat da egzistiraat. Taka, čovekot i
životnite kislorodot što go vdišuvaat go dobivaat od
rastenijata koi go ispuštaat so procesot na fotosinteza.
Voedno životnite i čovekot pri izdišuvanje ispuštaat
jagleroden dioksid koj potoa im e potreben na rastenijata
za fotosinteza, odnosno za svoja egzistencija za tie
povtorno da ispuštaat kislorod. Taka se sozdava eden
zaednički krug koj uslovuva zaednička egzistencija.
Ili na primer ako se vidi kolkava e potrebata za gorivo
kako za avtomobilite, taka i za drugi raznorazni motori i
mašini vo industrijata. Nastanuvanje na gorivoto vo
prirodata e usloveno so izumiranje na raznorazni
životinski vidovi vo geološkoto minato čii ostatoci vo
zemjata pod dejstvo na golemi temperaturi i pritisoci se
transformirale vo gorivo. Toa znači deka od taka
izumrenite životni vo zemjinata kora se sozdale golemi
rezervi na goriva koi so milioni godini ostanale vo
zemjata. So golemiot razvoj na idustrijata, a so toa i so
pronaogjanjeto na motorot vo denešno vreme tie rezervi
na gorivo gi koristime za najrazlična namena. I
slobodno može da se reče deka bez nego teško e zamisliv
denešniot život.
Seto ova zboruva i ukažuva deka nema ništo slučajno,
odnosno, sè e so cel sozdadeno.
73
Zošto zaostanuvame?
PRATENIŠTVO, VIZIJA I KREATIVNOST NA
MUHAMMED A.S.
Otkako e formiran i otkoga postoi čovečkiot rod
vo sekoja edna zaednica se ragjale lugje koi bile
obdareni od Allah đ.š. kako pratenici da gi vodat
zaednicite, odnosno da gi upatuvaat lugjeto pravilno
da go osmisluvaat životot.
„I za sekoj narod imaše pejgamber. ...“ (Sura 10.
Junus, 47) prevod Hasan Đilo
„I Nie za sekoj narod, sekako, isprativme pejgamber:
...“ (Sura 16. En-Nehl- Mravi, 36) prevod Hasan Đilo
„Nie pejgamberite gi ispraćavme samo kako
radosnici i kako opomenuvači. Onie koi veruvaat i
koi će se popravat ne će stravuvaat i ne će
taguvaat!“(Sura 6. El-En`am-Dobitok, 48) prevod
Hasan Đilo
Očigledno e deka pratenicite bile so misija da
ukažuvaat i da gi upatuvaat lugjeto vo svojot život za
svoja sreća što poblisku da bidat do svojot sozdavač.
A toa će go postignat ako vo svojot život se trudat što
poveće racionalno i pravilno da se koristat so
blagodetite od prirodata, a isto taka, da znaat pravilno
da gi gradat odnosite vo zaednicata. So vakva edna
74
Zuber Asanoski
misija da gi upatuva lugjeto došol i posledniot
pratenik Muhammed a.s..
Koga zboruvame za sledenjeto na sunnetot na
Muhammed a.s. po rezultatite što gi imame postignato
zabeležuvame deka imame eden pogrešen pristap kon
negoviot život i delo. I kolku da se pravdame
najgolem dokaz e povećevekovnata, a i denešnata
haotična situacija od site oblasti so ummetot. Sigurno
i bez dvoumenje ako pravilno se sledeše sunnetot,
rezultatite će se gledaa vo site segmenti od životot.
Zatoa, za site muslimani neminovno i mnogu važno e
dosegašniot tradicionalen pristap kon sunnetot što se
temeli samo na izgledot na Muhammed a.s. kako i
ritualnosta koga se odnesuva na klanjanjeto namaz,
bez suštinsko razmisluvanje od naša strana kako nie
da se menuvame vo nasoka kako ovoj Pratenik
pridonesal vo site segmenti od životot. Bidejći i toj bil
čovek kako nas na kogo ništo ne mu bilo dadeno
zdravo za gotovo, ona što go postignal za edno kratko
vreme mora da go razgledame i nadvor od
voobičaenite teokratski standardi koi se koristat so
generacii vo celiot islamski svet, pa i kaj nas.
Gledame deka takviot eden pristap so dogmatiziranje
na nekoi raboti ne dava rezultati. So našiot pogrešen
pristap ne samo što samite si sozdavame pogrešna
slika za pratenikot Muhammed a.s., tuku taa pogrešna
slika ja širime nasekade so edni strašni posledici.
Zamislete si samo deka sme nie ogledalo na islamot i
pratenikot Muhammed a.s.? Na nikakov način taa
75
Zošto zaostanuvame?
sporedba ne odgovara. Toa znači deka nie treba
korenito da se menuvame, a so toa i pravilno da go
svatime životot na Muhammeda a.s.. Veruvam deka
toa će go postigneme ako životot na Pratenikot ne go
gledame samo od aspekt na negoviot fizički izgled i
za toa da vodime beskrajni, beskorisni i sprotistaveni
razgovori i raspravii kako za toa kolkava brada nosel,
kako se oblekuval, kakvi pantoloni itn.; ili ritualnosta,
pa samo da vodime bekorisni raspravii kako obavuval
namaz itn.. Najgolema promena treba da ja napravime
vo site nas vo našite srca, a so toa da razmisluvame vo
nasoka na proučuvanje na Negovoto delo što go
ostavil od oblasta na naukata, ekonomijata,
organiziraniziraniot život, ekologijata, sociologijata,
sportot ili so eden zbor od site sferi. A toa delo e
grandiozno, fascinira i e predmet na proučuvanje od
raznorazni naučnici po celiot svet. Za nas muslimanite
kako da ne postoi deloto na Muhammed a.s. Za nas
postojat samo nekoi sporedni raboti, nadvorešni,
eksterni komponenti koi nemaat nitu sekundarno
značenje. Zatoa nema što da ne čudi što i rezultatite ni
se pod sekoe nivo.
Samo so naše pravilno i nesebično zalaganje i
koncentriranje na negovoto delo i sledenje na istoto,
imame šansa za pogolemi čekori vo progres. Vo
sprotivno i ponatamu ima da lutame do beskrajnost
poniženi od site oblasti od životot.
Treba ednaš da se zaprašame i da dademe vistinski
odgovor na prašanjata.
76
Zuber Asanoski
Kako Muhammed a.s. go ostvaril toa grandiozno
delo?
Dali bil privilegiran ili ne?
Muhammed a.s. roden e vo gradot Meka 53 godini
pred Hiđra ili 570 godina od novata era. Ušte neroden
na ahiret se preselil negoviot tatko Abdullah edno od
dvanaesette deca od Abd el- Muttalib. Na šest godišna
vozrast ostanal i bez negovata majka Amina. A na
osum godišna vozrast ostanal i bez dedoto Abd elMuttalib. Posle toa Muhammed a.s. živeel kaj svojot
ađo Ebu Talib. Negoviot ađo bil trgovec i rabotel so
karavani, nosel roba vo razni gradovi i državi. Koga
imal devet godini, Muhammed a.s. go zamolil svojot
ađo i toj da bide učesnik na karavanot koj odel do
Palestina i Sirija. Molbata mu bila udovolena. Ottogaš
i ponataka mladiot Muhammed a.s. postojano bil
pratenik na karavanite od ađoto. So toa gi posetuval
Jemen, Bahrein, Oman, Palestina, Sirija i mnogu drugi
državi. Nepotvrdeno se pišuva i za edno morsko
patuvanje koe go napravil do Abesinija. So site tie
patuvanja od edna strana se zapoznaval so zakonite za
upravnite i trgovski običai na mnogu državi kako
Vizantija, Persija, Jemen, Abesinija i drugi. Seto toa
traelo do nekade 25 godišna vozrast koga poradi kriza
predizvikana od sušnite godini ađo mu Ebu Talib mu
predložil da se vraboti kaj edna žena vdovica po ime
Hatiđa koja bila trgovec i imala svoi karavani. So
tekot na vremeto i pokraj razlikata vo godini megju
niv dvajca se rodila ljubov koja bila krunisana so
77
Zošto zaostanuvame?
brak. I natamu glavnoto zanimanje na Muhammed a.s.
mu bila trgovijata i patuvanjata so karavanite vo
raznorazni sredini. Site tie patuvanja što gi započnal
ušte kako devetgodišno momče od edna strana mu
pomognale da se zapoznae so životot na lugjeto vo
razni sredini i so nivnite raznorazni sistemi.
Raznoraznite vospostaveni odnosi na živeenje na site
tie sistemi što gi imal vospostaveno čovekot mnogu
go razočaruvale na Muhammed a.s.. I sigurno deka
istite ostavile golemi tragi i napravile edno golemo
vlijanie vo negovata natamošna pratenička misija. Od
druga strana so site tie patuvanja sè poveće i poveće
bil fasciniran od prirodata što go opkružuvala. Tokmu
zatoa pokraj rabotnite obvrski što gi imal so
karavanite, Muhammed a.s. najgolem del od
slobodnoto vreme go minuval vo razmisluvanje za
prirodata, dzvezdite, univerzumot. Samiot fakt što
karavanite se orientirale noće po dzvezdite, a denje po
sonceto, Muhammed a.s. se vooduševuval i si
postavuval mnogu prašanja na koj vo tie momenti ne
možel da najde odgovor. Znaci so karavanskite
patuvanja i razmisluvanjata za sè što go opkružuvalo
bil vooduševen od harmonijata što ja imalo nasekade
vo prirodata i vo univerzumot.
Ovaa posebna karakteristika što ja poseduval, koja go
razlikovala od drugite lugje, da bara raznorazni
odgovori na prašanjata koi si gi postavuval za
univerzumot doagjala do izraz koga bil vo rodniot kraj
Meka. I istata ja ispolnuval na eden poseben način.
78
Zuber Asanoski
Prirodata za nego bila eden magnet koja go
privlekuvala. Taka, koga bil sloboden mnogu često
znael da se osamuva i go posetuval brdoto Arafat i
pešterata Hira. Taka osamen, od edna strana
razmisluval za prirodata, univerzumot i za sè ona što
vo nea e sozdadeno vo edna perfektna harmonija,
ramnoteža, a od druga strana so razočaranost
razmisluval za togašnite čovečki zaednici koi bile
nepravedni vo bezredie i anarhija i mnogu daleku od
edna harmonija što e potrebna za čoveštvoto.
Najmnogu razmisluval za toa kako opstojuva i koj e
Sozdavačot na eden takov složen i beskraen
mehanizam i kako upravuva so seto toa. Samite
negovi osamuvanja vo priroda ukažuvaat deka
Sozdavačot go baral nadvor vo prirodata, podaleku od
čovekot koj znae sledejći gi svoite strasti da zaluta vo
pogrešni nasoki. So veruvanjeto koe bilo rašireno vo
Meka, a i vo drugite sredini, ne možel da najde
odgovor na site tie prašanja.Vakvite osamuvanja i
razmisluvanja ukažuvaat na faktot deka Muhammed
a.s. so svoite pogledi za prirodata, univerzumot i
čovečkite zaednici bil mnogu ponapred od vremeto vo
koe živeel. Negovata vizija za celokupniot život go
nadminuvala toa vreme. Od mnogubrojnite negovi
želbi najgolema mu bila taa kako da se sredat odnosite
vo site segmenti od životot, a čovekot da se oslobodi
od site zabludi. Ona što će go napravi za samo 23
godini i pokraj slabostite što gi poseduval kako čovek
jasno ukažuva deka toj vo prv red ja uvidel i imal
79
Zošto zaostanuvame?
jasna vizija za ravmotežata što Allah đ.š. ja baral da
ja vospostavuvaat site čovečki zaednici.
Toa osamuvanje vo prirodata, na ridot Arafat vo
pešterata Hira go pravel dolgi godini. Site tie
osamuvanja, a so toa i razmisluvanja, vsušnost će se
pokažat kako podgotovki za negovata pratenička
misija. Sigurno vo seto toa vreme ponekogaš gi
iskažuval svoite mislenja i ukažuval na mnogu
nepravilnosti što postojat vo raznite togašni
megjučovečki odnosi. Megjutoa, bidejći vo site tie
momenti negoviot glas bil eden i bez nekoja poddrška
nemoželo da se očekuvaat i nekoi posebni rezultati.
Kolku poveće odminuvalo vremeto vo nego se
zgolemuvalo netrpenieto za nastanite vo zaednicata
okolu sebe. Vo tie edni momenti koga razmisluval za
tie sprotivnosti: od edna strana harmonija i ramnoteža
što postojat vo univerzumot i bezredie i anarhija koi
postoele vo čovečkite zaednici od druga strana, na 40
godišna vozrast 610 godina od n.e. vo mubarek
mesecot Ramazan na ridot Arafat vo pešterata Hira će
mu započne objavuvanje na Kur`anot.
„Čitaj vo imeto na Gospodarot tvoj koi sozdade,
go sozdava čovekot od gruška na krv!
Čitaj, zošto Gospodarot tvoj, navistina, e
Najblagodaren,
koj proučava so perce,
go pouči čovekot so ona što ne go znaeše.“ (Sura 96.
El-Alek-Gruška, 1, 2, 3, 4, 5,..) prevod Hasan Đilo
80
Zuber Asanoski
Kako što gledame na eden fenomenalen način so edna
od najgolemite univerzalni vrednosti Ikre, učenjeto
započnala Kur`anskata objava.
Ova bilo edno golemo iznenaduvanje, šok za
Muhammed a.s.. Mnogu voznemiren od toa što mu se
slučilo si došol doma naogjajći uteha kaj svojata žena
Hatiđa i vo svojata familija. Vo slednite dve do tri
godini koga nemalo objavuvanje na drugi ajeti vo
mnogu segmenti se promenal negoviot život. Ova
novo iskušenje vo toj period ostavilo vidni tragi vo
nego so edna golema vozbudenost i nemir. Taa
voznemirenost ne bila bez osnova. Svesen bil deka
sekoja edna promena, reforma, a posebno koga se
raboti za reformi što gi opfaćaat site sferi na životot
ne može da bide tuku taka bez nekoja cel. Mora na
čoveštvoto da mu se ponudat takvi zakonitosti koi će
mu bidat od golema korist. Vo site tie dve do tri
godini na golema neizvesnost Muhammed a.s. ne
ostanal sam. Znaejći go karakterot na svojot maž
prvata i vistinska poddrška vo prv red će ja dobie od
svojata žena Hatiđa. Taa poddrška mu bila navistina
od neprocenliva vrednost.Vo edni takvi teški momenti
na dolga neizvesnost misleći deka seto toa što go
doživeal vo pešterata Hira e možebi son, Allah đ.š. ne
go izneveri i prodolži da mu gi objavuva drugite ajeti.
„Ej Ti zavitkan !“
„Razbuden bidi noće, osven mal del;-„
„polovina nejzina ili pomalku od nejze;
81
Zošto zaostanuvame?
„Ili malu poveće od nejze, i izgovaraj go Kur`anot so
vnimanie,“
„Nie, navistina, će ti objavime težok govor,“
„stanuvanjeto noće poispramno deluva i se izgovara
poispramno,“
„a ti denje, navistina imaš premnogu rabota
(premnogu si zafaten). …“(Sura 73. El MuzemmilZavitkan 1, 2, 3, 4, 5, 6,7) prevod Besim Korkut
„Ej ti pokriven!“
„Stani i opomenuvaj !“
„i Gospodarot tvoj veličaj Go,“
„i oblekata tvoja, očisti ja,“
„i od nečistota, odaleči se!“
„Ne murti se, što ti se pričinuva mnogu!“
„I zaradi Gospodarot tvoj, strpi se!“(Sura 74. ElMudessir-Pokrien 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7) prevod Hasan
Đilo
So ovie ponatamošni ajeti od objavata uvidel i bil
svesen deka poveće mu nema vraćanje i vo slednite 23
godini do 633 godina od n.e. kolku što traela objavata
će ostavi najgolem pečat vo istorijata na čoveštvoto da
mu se vooduševuvaat site generacii do sudniot den.
Ottogaš Muhammed a.s. svojata celokupna energija ja
nasočil vo ureduvanje na čovekovata zaednica so
organiziranje na životot vo site negovi segmenti.
Bidejći bil svesen deka samo vo edna organizirana
sredina može da se doagja do rezultati. I navistina so
82
Zuber Asanoski
eden organiziran život uspeal od eden čovek na
početokot (samiot toj), za tie 23 godini da sozdade
zaednica vo koja životot bil organiziran vo site negovi
segmenti i vo koja doagjala do izraz kreativnosta na
sekoj eden poedinec. Znači, receptot za uspeh e samo
organiziranosta na celokupniot život. I ako nie se
sporedime so taa organiziranost što ja vovel
Muhammed a.s. vo celokupniot život će vidime deka
momentalno sme sprotivnoto od toa, što znači
neorganizirani. A rezultatot na taa naša
neorganiziranost e toa što sme najzaostanati. Zatoa
ovde će prašam: -Zašto voopšto ne se zboruva ili
najmalku se zboruva deka Muhammed a.s.
celokupnata svoja umstvena i fizička energija ja
nasočuval za organiziranje na životot vo site
segmenti, vo site oblasti, najprvo započnuvajći od
osnovata na sekoj eden sistem kako ekonomijata,
naukata, ekoligijata, itn..
Seto toa kako što gledame od gore citiranite ajeti go
ostvaril so golema rabota. Zatoa što samo toa e
vistinskiot pat za uspeh. Sekoe drugo mislenje deka
bez rabota, bez organiziranje i samo so zboruvanje se
doagja do uspeh e pogrešno i čovekot go vodi vo
pogrešna nasoka. I ušte ednaš će go citiram eden od
pogorecitiranite ajeti.
„a ti denje, navistina imaš premnogu rabota
(premnogu si zafaten). …“ (Sura 73. El MuzemmilZavitkan 1, 2, 3, 4, 5, 6,7) prevod Besim Korkut
83
Zošto zaostanuvame?
UČENJETO NAJGOLEMA UNIVERZALNA
ZAKONITOST, GLAVNIOT KLUČ I LOZINKA
DA NAVLEGUVA VO SITE PORI OD
UNIVERZUMOT
Viziite što Muhammed a.s. gi imal za
ureduvanje na čovekovite odnosi, odnosno za
ureduvanje na čovekovata zaednica bile vo golem
rasčekor so zaednicata vo koja i samiot živeel. Zatoa
so prvoobjavenite ajeti Allah đ.š. mu ukaža deka sè
toa što go tišti vo dušata, za site nepravilnosti što
postojat vo čovekovata zaednica će može da se
eliminiraat samo so edna od najuniverzalnite
vrednosti koja postoi vo univerzumot, a toa e IkreUči.
Niedna objava do togaš tolku konkretno i vo prv plan
ne go potencira učenjeto kako što e so Kur`anot. I
navistina učenjeto od site oblasti vo životot
pridonesuva na zdrava osnova da se vospostavi edna
tolerantna, perspektivna
čovečka zaednica so
proučuvanje na ona Univerzalna Sila, Allah đ.š. koja
postoi i se naogja vo site pori na univerzumot. Pa taka
bidejči Allah đ.š. se naogja nasekade edinstveno so
naukata i naučnite ispituvanja čovekot e najblizu do
svojot Gospodar. Kolku čovekot e podaleku od
naukata i proučuvanjata, tolku toj e podaleku od Allah
đ.š.. Učenjeto e edno zdravo drvo so golemi i dlaboki
84
Zuber Asanoski
koreni i mnogu razgraneto koe može da opstane i pri
najgolemi nevreminja. Vo sprotivno neučenjeto e
edno drvo so mali korenčinja koe i pri najmalo
nevreme može da se sruši.
Kolkavo e značenjeto na naukata prv i pravilno go
svatil Muhammed a.s.. Poglednete, a so toa i
razmislete samo kako se odnesuval so zarobenicite.
Istite gi puštal da se slobodni pod uslov da opismenat
nekoj nepismen čovek.
Zarem muslimanot bara pogolema pouka od ova što e
učenjeto?
Prvite generacii na muslimani impresionirani od
rezultatite što se postignuvaat so učenjeto, istoto go
imale kako osnova vo svoite sistemi. Zatoa i
rezultatite ne izostanale. Cvetala naukata, a nejziniot
ubav miris se širel nasekade vo site sferi na
opšestvoto. Za žal, od druga strana, otkako
muslimanite započnaa da se raspravaat za sporedni
raboti, a da se zanemaruva učenjeto, započna
permanentno da unazaduva muslimanskata zaednica
vo site sferi od životot. Katastrofalnite posledici se
čustvuvaat i denes vo našite sredini. Sè dodeka ne go
vratime mestoto na učenjeto, naukata kako baza,
osnova, da ni go dirigira i ureduva životot vo site
sferi se dotogaš će bideme vo senka, poniženi i vo
edna nezavidna položba.
Treba ednaš za sekogaš da ni bide jasno deka ne može
so eden pasiven odnos kon naukata i pasiven odnos
kon životot da go sledime patot na koj ni ukažuvaše i
85
Zošto zaostanuvame?
nè upatuvaše Pratenikot a.s., pat odreden od Allah
đ.š., a voedno i da postignuvame dobri rezultati.
Gledame deka sme poniženi vo site oblasti od životot.
A seto toa e zatoa što se zanimavame so banalni i
nebitni raboti od životot. Zatoa što ja imame otfrleno
naukata od našiot sekojdneven život.
Zošto Ku`ranot na učenjeto mu dade centralen
prioritet ?
Zatoa što samo na toj način čovekot proučuvajći gi
site sili i zakonitosti koi postojat vo univerzumot se
poveće i poveće se dobližuva do svojot Gospodar, a
so toa go zapoznava i go doživuva na eden pravilen
način. I sprotivno na toa sekoj koj se oddalečuva od
naukata, se oddalečuva od Allah đ.š., a so toa i od
islamot. Edinstveno naukata e sposobna da navleguva
vo site pori od univerzumot i da dava odgovor na
mnogu nepoznati i komplicirani prašanja. Ovde
nakratko će ukažam od Geografski aspekt na nekoi
ajeti koi se naogjaat vo Kur`anot, a nivnoto značenje
uspea da go reši naukata vo posledno vreme.
Bez nauka tie ajeti i ponataka će bea enigma,
nepoznatica. A vakvi ajeti ima premnogu od site drugi
naučni disciplini koi vo ponovo vreme go otkrija
nivnoto vistinsko značenje. Voedno našata slaba
naobrazovanost jasno i nedvosmisleno nè vodi da
imame pogrešen pristap kon Kur`anskite upatstva.
„Ne gledaat li onie koi ne veruvaat deka i nebesata i
Zemjata bea, navistina, edna celina pa Nie ja
86
Zuber Asanoski
razdvoivme. I se što e živo Nie od voda go
sozdavame. Ne veruvate li?“ (Sura 21, El-EnbijaPejgamberi, 30) prevod Hasan Đilo
„Sozdavanjeto na nebesata i Zemjata e pogolemo od
sozdavanjeto na lugjeto. No, ete mnozinstvoto na
lugjeto ne znaat“ (Sura 40. Gafir-Prostuvač,57)
prevod Hasan Đilo
„O družino na đinovi i lugje, ako možete da gi
preminete kraištata na nebesata i na Zemjata,
preminete gi Će gi preminete so golema moć,“ (Sura
55. Er-Rahman-Milostiviot, 33) prevod Hasan Đilo
„On nepodvižni planini po zemjata sozdade i ja
blagoslovi i proizvodi na nea odredi sve vo četiri
vremenski periodi,- ova e objasnuvanje za onie koi
prašuvaat,“ (Sura 41. Fussilet-Potenko objasnuvanje,
10) prevod Besim Korkut
„... I sè vo vselenata plovi“ (Sura 36. Ja-sin, 40)
prevod Hasan Đilo
Site ovie ajeti i mnogu drugi bez naukata će bea
seušte enigma i nemaše da se znae nivnoto značenje.
Kako što se znae, čovekot ušte od najranite periodi na
svojot razvoj baral odgovor za toa kako i koj go ima
sozdadeno. Bidejći obrazovanieto bilo na nisko nivo,
zatoa i odgovorite na ovie prašanja bile dosta nerealni.
87
Zošto zaostanuvame?
Vo početnite stadiumi čovekovite razmisluvanja bile
nasočeni vo nasoka deka ima poveće bogovi, odnosno
preovladuval Politeizmot. Taka vo vremeto koga i
najbliskata okolina ne bila posetena, a so toa ne bila
zapoznaeta i proučena, mnogu narodi mislele deka
bogovite se naogjaat tuka vo neposredna blizina na
najvisokite planini i od tamu komandovaat so
sekojdnevniot život na lugjeto. Na site tie bogovi im
se pripišuvale raznorazni čovečki karakteristiki i im se
davale raznorazni iminja. Pa taka mnogu lugje imale
smisla da crtaat, so svoite crteži i sliki bogovite gi
pretstavuvale so fizički karakteristiki svojsveni za
čovekot: so glava, oči, race, noze itn.. I do denešen
den vo svetot ima narodi koi vo osnava na svoeto
veruvanje go imaat Politeizmot, bidejći sè ušte se
naogjaat na eden nizok stepen od obrazovnoto nivo.
Megjutoa, so ponatamošno naučno otkrivanje na
prirodnata sredina, čovekot go menuval svoeto
mislenje za svojot Sozdavač. Taka, denes, vo osnova,
vo svetot preovladuva Monoteizmot, odnosno,
veruvanje vo eden Bog.
„Ako so Zemjata i nebesite upravuvaat drugi bogovi,
a ne Allah, tie bi se poremetile. ...“(Sura 21. ElEnbija-Pejgamberi, 22) prevod Besim Korkut
Ovoj ajet jasno ni ukažuva deka so beskrajniot
univerzum upravuva edna univerzalna sila i zakonitost
koja e prisutna vo site sferi i pori od nego i koja e vo
88
Zuber Asanoski
možnost da vospostavi edna ramnoteža i harmonija vo
nego.
I pokraj napredokot što e napraven vo site oblasti i
den denes, za žal, golem del od čoveštvoto pogrešno
razmisluva, kako i mnogu poranešni generacii da
najde nekoi fizički karakteristiki na Sozdavačot. Na
takov način se odi vo eden pogrešen pravec. Zatoa, do
nas i vo nas treba da ja imame univerzalnata vrednost
Ikre-Uči koja
pravilno će ne nasočuva. Samo
naukata može da nè odvrati od pogešnoto
razmisluvanje za fizičkite osobini na Sozdavačot. I
našite misli treba da gi nasočime kon Negovoto delo,
a toa fascinira od sekakov aspekt vo celokupniot
beskraen univerzum. Ako nekogaš za Stvoritelot se
razmisluvaše pogrešno, a za žal nekoi i den denes
istoto go pravat od aspekt na čovekovite atributi,
pravilno za denešnite generacii kon dostignatiot
stepen na obrazovnoto nivo za Sozdavačot treba da se
razmisluva od aspekt na edna univerzalna sila i
zakonitost koja postoi vo site sferi i pori od
univerzumot i koja ima univerzalna, beskrajna
kreativnost na sozdavanje. Toa znači deka toa što e
svojstveno za nas, ne e svojstveno za Sozdavačot.
Iako i čovekot ima eden mal del od univerzalnite
svojstva na svojot Gospodar i može da sozdava i
kreira, treba da bide svesen za svoite ograničeni i
relativni možnosti. Seto ova najdobro će go razbereme
ako pravilno razmislime za 99-te Allahovi iminja.
89
Zošto zaostanuvame?
„On e Allah! Sozdatel, Tvoritel, Oblikuvač!
Najubavite iminja se- Negovi! …“(Sura 59. El-HašrProteruvanje, 24) prevod Hasan Đilo
„Najubavite iminja se-Allahovite! I so niv molete
Mu se! Ostavete gi onie što gi prenebregnuvaat
iminjata Negovi. Će bidat kazneti za ona što go
rabotea.“ (Sura 7. El-A raf-Bedemi, 180) prevod
Hasan Đilo
Er-Rahmanu-Najmilosen,
Er-Rahimu-Sèmilosen,
El-Meliku-Vladatel koj sozdava,
El-Kuddusu-Sveti,
Es-Selamu-Koj dava spas, mir,
El-Mu`minu-Koj vetuvanjeto go potvrduva,
El-Muhejminu-Onoj koj sè zabeležuva i sledi,
El-Azizu-Jak,
El-Džebbaru-Silen,
El-Mutekebbir-Vozvišen,
El-Haliku-Sozdavač,
El-Bari-Onoj koj ubavo sozdava,
El-Musavviru-Onoj koj likovi dava,
El-Gaffaru-Onoj koj mnogu oprostuva,
El-Kahharu-Onoj koj vladee so sè,
El-Vehhabu-Onoj koj mnogu poklonuva,
Er-Rezzaku-Onoj koj mnogu nafaka dava,
El-Fettahu-Onoj koj gi rešava prašanjata i otvora
90
Zuber Asanoski
novi,
El-Alimu-Onoj što sè znae
El-Kabidu-El-Basitu-Onoj koj zabranuva sè i dava
sè,
El-Hafidu, Er-Rafiu-Onoj koj spušta blagodati i
vozdignuva
blagodati,
El-Muizzu, El-Muzillu-Onoj koj vozdignuva i
ponižuva,
Es-Semiu-Onoj koj sè sluša,
El-Besiru-Onoj koj sè gleda,
El- Hakemu-Onoj koj sudi,
El-Adlu-Praveden,
El-Latifu-Dobar,
El-Habiru-Za sè izvesten,
El-Halimu-Blag nad sè,
El-Azimu-Najgolem,
El-Gafuru-Koj prostuva što saka,
Eš-Šekuru-Onoj koj e zablagodaren,
El-Aliju, El-Kebiru-Vozvišen,
El-Hafizu-Onoj koj sè čuva,
El-Mukitu-Onoj koj sè nabljuduva i izdržuva,
El-Hasibu-Onoj koj smetkite gi izramnuva,
El-Dželilu-Veličenstven,
El-Kerimu-Blagoroden,
Er-Regibu-Onoj koj vnimava na sekoe dviženje,
El-Mudžibu-Onoj molbi što prima,
El-Vasiu-Onoj koj so milost i znaenje sè opfaća,
El-Hakimu-Sèmudar,
91
Zošto zaostanuvame?
El-Vedudu-Onoj što go saka sozdadenoto,
El-Mevdžidu-Slaven,
El- Baisu-Onoj što proživuva,
Eš-Šehidu-Svedok na sè što se slučuva,
El-Hakku-Apsolutna vistina,
El-Vekilu-Onoj koj se griži,
El-Kaviju-Najak,
El- Metinu-Najpostojan,
El-Veliju-Zaštitnik na Negovite dobri robovi,
El-Hamidu-Nad sè slaven,
El-Muhsiju-Onoj koj sitnicite gi opfaća i brojot im go znae,
El-Mubdiu-Onoj koj go započna sozdavanjeto,
El-Muidu-Onoj koj posle smrtta vo život vraća,
El-Muhjiu, El Mumitu-Onoj koj život i smrt dava,
El-Hajju- Večni, Živ,
El-Kajjumu-Onoj koj sè održuva,
El-Vadžidu-Onoj koj sam so sebe apsolutno postoi,
El-Madžidu-Onoj koj se slavi,
El-Ehadu-Eden,
Es-Samedi-Onoj od kogo site baraat pomoš,
El-Kaderu- Onoj koj sè odreduva,
El-Muktedimu-Onoj koj sè može,
El-Mukaddimu, El-Muehiru- Koj edni gi
unapreduva a edni gi
zapostavuva,
El-Evvelu, El-Ahiru- Prv i posleden,
Ez-Zahiru El Batinu- Jasen i skrien po bitieto,
El-Vali-Onoj koj upravuva so sè,
El- Muteali-Prevozvišen,
El-Berru-Sèdobročinitel,
92
Zuber Asanoski
Et-Tevvabu-Eden koj mnogu prima pokajuvanje,
Et-Muntekimu-Onoj koj kaznuva,
El-Afuvvu-Onoj koj prostuva komu saka,
Er-Reufu-Somilosen
Maliku-l-Mulki-Sopstevnik na sekoja vlast i uprava,
Zu-l-Dželali ve-l-Ikrami-Onoj na kogo mu pripagja
vistinskata golemina i site počesti,
El-Muksitu-Onoj koj deli pravda i pravedno sudi,
El-Džamiu-Onoj koj sobira sè do odreden rok,
El-Ganijju- Najbogat- ne mu treba pomoš od nikogo,
El-Mugni- Onoj koj bogastvo dava,
El-Maniu- Onoj koj bogastvoto go otstranuva,
Ed-Darru ve-n-Nafiu-Onoj koj sozdava šteta i korist,
En-Nur- Svetlo,
El-Hadi- Onoj koj upatuva na prav pat,
El-Bediu- Besprimeren Sozdavač od ništo,
El-Baki- Večen,
El-Varisu- Naslednik,
Er-Rešidu- Onoj koj upatuva na potrebi i korist i
Es-Saburu- Onoj koj ne brza so kazna.
Od iminjata na koi ni ukažuva Kur`anot može da se
zakluči deka ovie svojstva što gi ima Allah đ.š. ne se
svojstveni za čovekot. Pa zatoa so najgolemata
univerzalna
vrednost
Ikre-Uči
će
možeme
najkompetentno da gi proučime site sozdadeni sili i
zakonitosti vo univerzumot. A so toa će bideme sè
poblisku do univerzalniot Sozdavač, Sila, Zakonitost.
Kolkavo e značenjeto na naukata najdobro ni ukažuva
93
Zošto zaostanuvame?
Kur`anot.
„Toj mu daruvat znaenje na kogo saka, a na onoj na
kogo znaenje mu e darovano mu e darovan blagodet
neizmeren. A toa možat da go razberat samo onie koi
se so razum obdareni.“(Sura 2. El-Bekara-Krava,
269) prevod Besim Korkut
„On dava mudrost komu saka, a na onoj komu što
mu e dadena mudrost, dadeno mu e, sekako, dobro
neizmerno. Na nego se sećavaat samo nadarenite so
razbir!“(Sura 2. El-Bekara-Krava, 269) prevod Hasan
Đilo
„Vo sozdavanjeto na nebesata i Zemjata i vo
promenata na denot i nočta za nadarenite so razum,
navistina, ima znamenija,“(Sura 3. Ali ImranImranova familija,190) prevod Hasan Đilo
„I ovie primeri Nie ti gi iznesuvame za lugjeto. I
samo znalcite niv gi sfaćaat.“(Sura 29.El- AnkebutPajžina, 43) prevod Hasan Đilo
„I megju lugjeto i megju životnite i megju dobitokot
ima, isto tako, različni vrsti. Ete, taka od robovite
Allahovi se plašat, sekako, učenite. Allah, navistina,
e Silen i Prostuvač!“(Sura 35.Fatir-Sozdatel, 28)
prevod Hasan Đilo
94
Zuber Asanoski
„... Kaži: „Ednakvi li se onie koi znaat i onie koi ne
znaat? Na Allah se sećavaat, navistina, daruvanite
so razbir!“ (Sura 39. Az-Zumar-Družini,9) prevod
Hasan Đilo
„Allah svedoči, a i melekite i učenite svedočat deka
nema drug bog osven Nego; ...“ (Sura 3. Ali ImranSemejstvo Imranovo, 18) prevod Hasan Đilo
Ova se samo eden mal del od ajetite koi tolku jasno ni
ukažuvaat kakva e prednosta na čovekot ako uči i ako
se upati vo nauka, sfaćajći ja i primenuvajći ja
ramnotežata vo celokupniot život. Nesledenjeto na
ova univerzalna vrednost ima katastrofalni posledici
za sekoj eden čovek, a so toa i za sekoja edna
zaednica. Najdobar primer sme denes nie muslimanite
koi so svojot krajno pasiven odnos kon naukata se
naogjame na edna mnogu nezavidna sostojba koja se
čuvstvuva vo site aspekti na životot.
I pokraj različnite pristapi što poedinečno lugjeto, pa i
celi zaednici i sistemi gi imaat kon prašanjeto za toa
kako e sozdaden čovekot, sepak site, nekoj svesno, a
drugi nesvesno go priznavaat Univerzalniot Gospodar.
Sakale da go prizname toa ili ne. Taka na primer vo
socijalizmot i komunizmot nasekade se šireše
ateizmot so parolata deka ne ima sozdadeno „Majka
Priroda“. So vakvata parola vsušnost se priznava deka
se sozdadeni od univerzalniot Gospodar. Bidejći
Majkata Priroda ne e ništo drugo osven Allah đ.š.,
95
Zošto zaostanuvame?
Gospodarot, Silata, Zakonitosta so neograničeni
možnosti. Toa znači deka se raboti za edno isto samo
što pristapot e sosema različen.
Bidejći islamot kako sistem na živeenje priznava
samo čist Monoteizam i vo taa nasoka ukažuva deka
ima samo eden univerzalen Gospodar, univerzalna
Sila i univerzalna Zakonitost koja ima neograničeni
kreativni možnosti i koj vo islamskata terminologija
se vika Allah pri što vednaš od počit se dodava
đellešanuhu što znači vozvišen. Ili so samoto
spomenuvanje se napomenuva na vozvišenost edna
natprirodna univerzalna karakteristika svojstvena
samo na Allah đ.š. i na nikogo drugi.
So ova kratko izlaganje za učenjeto će završam
bidejči istoto će go povtoruvam na poveće mesta vo
ovoj trud. Ovde samo će napomenam deka učenjeto,
naukata vo sebe ima Allahova sila i ne može nikoj da
i se sprotistavi i e sposobna da navleguva vo vidliviot
i nevidliviot svet odnosno vo site pori od
univerzumot. Bidejći kako niedna do togaš objava
Kur`anot započnuva so najgolemiot imperativ Ikre
i zatoa mislam deka od naša strana kon učenjeto i
kon naukata imame napraveno golema nepravda i
zatoa imanskite i islamskite šartovi pravilno će gi
svatime samo ako vo svojata osnova megju drugite
univerzalni zakonitosti ja imaat i naukata.
Dali nie muslimanite go plaćame danokot na taa
golema nepravda što e napravena kon učenjeto,
naukata?
96
Zuber Asanoski
NAUKATA I VERATA NERAZDELNA CELINA
Samiot početok na Kur`anskata objava koja od
čovekot bara da uči ukažuva na faktot deka učenjeto i
naukata treba da ni bidat baza, osnova, lozinka so koja će
go ureduvame celokupniot naš život. Toa e pravilen
pristap, a sè drugo negativno će se odrazi za sekoja edna
zaednica.
Naukata e neposredno zavisna od čovekovite umstveni
sposobnosti, a isto taka vo najgolem del od opštestvenoto
ureduvanje.Taka istoriski poznati se nekoi opštestveni
ureduvanja koi vo mnogu slučaevi gi ograničuvaa
kreativnite možnosti na naučnicite.
Za žal otkako čovekovite zaednici dostignaa odreden
stepen na razvoj, pogrešno upatenite, vodeni od svoeto
ego i ednostranosta sekogaš se trudele da ja odvojat
verata od naukata. Ne vodejći smetka za toa deka
čovekot e edna celina od duhovnoto i svetovnoto,
fizičkoto, materijalnoto. Toa imalo mnogu štetni
posledici za sekoja edna zaednica. Istoriski gledano
primeri kade se sprotistavuvaat naukata i verata imame
nasekade vo svetot. Sepak, najvpečatliv i najpoznat
rasčekor megju verata i naukata vo istorijata se poznati
vo Evropa od sredniot vek. Ova e eden najgolem primer
kako čovekot so edno slepo, ednostrano svoe gledanje
nanesuva golemi šteti za sebe i za zaednicata. Togaš vo
sredniot vek od strana na crkvata odnosno sveštenicite,
onie koi bea najpovikani da gi prenesuvaat Bibliskite
97
Zošto zaostanuvame?
upatstvata od Gospodarot do narodnite masi, so svoite
dogmi vodea vistinska borba protiv naukata. Seto toa
beše rezultat na pogrešnoto tolkuvanje na edna od
objavite na Gospodarot na site svetovi Biblijata. Ova
pogrešno tolkuvanje mnogu naučnici go platija so život.
Preku inkvizicijata se iskorenuvaše sè što imaše vrska so
naukata.Taka na primer poznatiot naučnik Galileo Galilej
so naučni dokazi tvrdel deka sonceto e centar vo našiot
sončev sistem i planetite vrtat okolu nego moral da se
otkaže od toa učenje za da go spasi svojot život. Toj
moral da se soglasi so crkovnoto učenje deka zemjata e
centar vo sončeviot sistem i sonceto i planetite vrtat
okolu nego. Na ovoj način so ova svoe pogrešno drženje
se pridonesa golem del od čoveštvoto da strada od tie
dogmatski pogledi na svetot.
Isto taka slična bila situacijata i vo drugi sredini vo
svetot koi pripagjale na drugi religii.
Za žal priznale ili ne, so istiot problem se srećavame i nie
pripadnicite na islamot, iako vo edna podruga forma.
Svedoci sme deka nasekade se čuvstvuva eden pregolem
rasčekor megju verata i naukata so edni štetni posledici
po ummetot. A sekoja edna vera koja vo sebe ne ja
sodrži naukata će se soočuva so golemi problemi so
mnogu štetni posledici za svoite vernici i za celoto
čoveštvo.
Mora na site da ni bide jasno deka najgolemiot
prijatel na čovekot e naukata, i sprotivno na toa
najgolemiot neprijatel, dušman mu e neučenjeto.
I kako saka čovekot da se odnesuva, sepak na edno mora
98
Zuber Asanoski
da bide svesen deka naukata, vistinata, niti može da se
zapre nitu da se uništi. Allah đ.š. i dal sila taa da čekori
samo napred i samo napred. Zatoa taa e ednistvena što
može da se sprotistavi na dogmatizmot zatoa što vo nea
se naogja vistinata. Pa zatoa posle mnogu teškite udari
koi i bea zadadeni na naukata vo sredniot vek od den na
den započna pravdata da navleguva vo site pori vo
opštestvoto. Naukata dokaža deka i te kako i e potrebna
na verata za da izleze na prav pat. Sepak ranite koi i se
zadadoa, a koi bea vodeni od egoto na odnosot veranauka bea golemi, so golem broj nedolžni žrtvi. Otkako
naukata izleze kako pobednik započna edna revolucija na
site naučni disciplini. Što znači čovekot započna da se
osloboduva od okovite koi mu bea postaveni i so koi
moraše da razmisluva dogmatski, ednostrano bez da ja
upotrebi kreativnosta na svojot razum što mu e daden
kako najgolema nagrada od Gospodarot. Megjutoa, i
pokraj golemite uspesi na naukata sepak ostanaa mnogu
privarzanici na dogmatskite, ednostranite razmisluvanja
koi i ponataka nametnuvaa neprijatelstvo pomegju
verata i naukata. Tipičen primer za pogrešniot pristap za
tumačenjeto na Allahovite objavi e pojavata na
Darvinovata teorija za prirodnata selekcija, mutacija i
potekloto na vidovite, odnosno popularno vikana
evoluciona teorija. Ova teorija uči deka vidovite se
sozdavaat po eden evolutiven pat od ednostavni do
porazvieni, a na krajot od taa evolucija e čovekot. Na
ovoj način mnogu nepravilno upateni lugje sozdavaa
slika deka verata i naukata nemaat zaedničko megju
99
Zošto zaostanuvame?
sebe. Megjutoa, gledame so ajeti deka objavite, a so toa i
Ku`ranot vsušnost samite se nauki i vidovme deka
Kur`anot započnuva so najgolemiot imperativ Ikre- Uči,
čitaj. Vrz osnova na Kur`anot verata i naukata ne smeat
da se gledaat sprotistaveni edna na druga tuku tie
pretstavuvaat edna kompaktna, nedeliva celina.
Problemot e vo nemožnosta toa da go svati čovekot i
sekoj od svoj aspekt donesuva ednostrani i opasni
zaklučoci. Na ovoj način so delenje na verata od naukata
golem del od čoveštvoto se faća vo mreža i go izbira
pogrešniot pat. Od edna strana imame takvi koi
priznavaat samo nauka zasnovana na nekakva slučajnost
i ništo drugo. Na toj način navleguvaat vo neverstvo.
Sekoj nivni obid da dokažat deka sè vo univerzumot
nastanuva slučajno od momentot na golemata eksplozija
pred 13,7 milijardi godini pagja vo voda. Po nikakov
način slučajnosta vo univerzumot ne može da vodi do
bezbroj harmonični zakonitosti i sili koi postojat vo
univerzumot. Slučajnosta može da vodi samo vo eden
haos. Pogore vidovme deka naukata utvrdi deka i
golemata eksplozija bila so cel kako delo na edna
univerzalna zakonitost i sila na koja i se potčineti site
zakonitosti i sili. Zatoa naukata ne može da ja vodat lugje
koi se pretstavnici na slučajnosta zašto nivnite zaklučoci,
teorii imaat kratki noze i mora da im go otstapat patot na
novite pravilni naučni soznanija. I kolku da se trudat da
ja dokažuvaat slučajnosta tie nesvesno što poveće go
dokažuvaat postoenjeto na Allah đ.š..
Od druga strana imame vernici koi bez nikakva osnova
100
Zuber Asanoski
verata po nikakov način ne ja vrzuvaat so naukata ili pak
toa go pravat površno ama suštinski ne. Na toj način
privrzanici se na nekoe dogmatsko učenje, koe e opasno
isto taka tolku mnogu kako i učenjeto od privrzanicite na
slučajnosta. Vakvi primeri imavme kako što
napomenavme vo vremeto na inkvizicijata, a za žal i den
denes imame privrzanici na dogmatskite učenja. Na toj
način mislejći ednostrano deka se vernici so svoeto
učenje koe go širat nasekade, sè podaleku se od svojot
Gospodar, bidejći ikreto-učenjeto ne go sledat. So edno
vakvo svoe pogrešno odnesuvanje, vernicite nosat edna
golema odgovornost bidejći mnogumina od niv nesvesno
se privarzanici na slučajnosta.
Zatoa verata i naukata mora da se gledaat kako edna
celina. Sekoe edno oddalečuvanje na verata od
naukata pridonesuva čovekot da se oddalečuva od
svojot Gospodar. Verata e taa koja ni ja ukažuva i ni
ja pretstavuva našata duhovna strana. A taa duhovna
strana najdobro može da se oblagorodi, da se zbogati
so naukata. Toa znači deka verata nè uči koj go ima
sozdadeno čovekot i sve drugo vo univerzumot, a
naukata ne uči kako seto toa e sozdadeno. Naukata e
edinstveno sposobna, relativno da navleguva vo site sferi
vo univerzumot kako vo vidlivi taka i vo nevidlivi nešta
ukažuvajći ni na složenosta na raznoraznite zakonitosti,
kako na primer gravitacija, rotacija, revolucija,
fotosinteza i mnogu drugi bezbroj zakonitosti koi
postojat vo beskrajniot univerzum. Kako što gledame od
istorijata taa e edinstvena koja se sprotistavuva na site
101
Zošto zaostanuvame?
dogmatski pogledi koi se štetni za čoveštvoto. Najdobro
što može da i se sluči na verata e toa da uvide deka
naukata e prioritet nad site prioriteti so što mnogu
verski zaednici mora da popuštat, da gi zakopaat svoite
dogmi i mestoto da im go otstapat na najnovite naučni
dostignuvanja. Sè dodeka verata kako vodač ne ja ima
naukata će odi vo pogrešni pravci.
Sigurno za edna rabota treba site da bideme svesni deka
čovekot ne treba da se faća vo najgolemata stapica i da
rasprava za nepotrebnoto, a toa e bitieto na Univerzalniot
Gospodar, bidejći so eden takov pristap bez somnenie
deka će zaluta. Site svoi fizički, a pred sè svoite umstveni
sposobnosti, toj treba da gi nasoči i da rasprava za sè ona
što postoi vo univerzumot, odnosno za Negovoto delo
koe fascinira od site aspekti. I pokraj toa što čovekot so
vekovi naučno e zafaten so proučuvanje kako što
gledame što ušte go čeka vo beskrajniot univerzum se
čini deka istiot do den denes ne e pomrdnat od mesto.
Zarem toa ne e dovolen dokaz za goleminata na
Univerzalniot Gospodar?
„ Na nebesite i na Zemjata navistina postojat dokazi za
onie koi veruvaat“ (Sura 45. El-Đasie-Na Kolena,3)
prevod Besim Korkut
102
Zuber Asanoski
DALI IMA EVOLUCIJA?
Vo site Allahovi objavi koi mu se objaveni na
čoveštvoto na eden ednostaven način mu se objasnuva
sozdavanjeto na čovekot i na sè drugo što postoi okolu
nas za da može i običniot, neobrazovaniot čovek da
razbere vo osnova kako sme sozdadeni. Nema
somnenie deka zad site tie sozdavanja stoi edna
Univerzalna sila, zakonitost. Detalni objasnuvanja za
sè nema. I logično e da uvide i da se svati
ednostavnosta koga gledame deka čoveštvoto e vo
eden permanenten razvoj. Vo izminatite vekovi
čovekot mnogu teško možel da razbere mnogu složeni
raboti. Bidejći obrazovnoto nivo bilo na mnogu
ponisko nivo od denešnovo. Vo detalite na site tie sili,
dela, zakonitosti vo univerzumot odredeno e i
edinstveno može da se navleze samo so nauka.
„Ne gledaš li deka Allah, navistina, vi go potčini i
ona što e na nebesite i ona što e na Zemjata? I On ve
opsipa so blagodatite Svoi: i vidlivi i nevidlivi.
...“(Sura 31. Lukman,20) prevod Hasan Đilo
Od den na den navleguvajći vo novi naučni soznanija
se gleda deka se navleguva vo eden golem
bezgraničen lavirint. Ovde će povtoram deka čovekot
so nauka treba da bara odgovori na site prašanja koi
go mačat, a za olesnuvanje kako osnova da bide
103
Zošto zaostanuvame?
svesen na uiverzalniot Gospodar, univerzalnata Sila,
univerzalnata Zakonitost Allah đ.š.. Bidejći, kako što
napomenavme i pogore, so sozdavanje na čovekot se
otvori edna nova dimenzija vo beskrajniot univerzum.
„I Nie vo ovoj Kur`an poredivme, sekako, primeri
sekakvi za lugjeto. Čovekot od site suštestva,
megjutoa, najmnogu rasprava.“ (Sura 18. El-KehfPeštera, 54) prevod Hasan Đilo
Kako što napomenav pogore i kako što e poznato so
teorijata na evolucijata se napravi eden pregolem
nepotreben jaz megju naukata i verata, a istiot e
prisuten i do den denes. Vo našite sredini, pa i vo
celiot islamski svet ova tema prašanjeto za evolucijata
i den denes e tabu. Što po moe mislenje e pogrešno.
Bidejći vo islamot nema tabu temi. Toa što ni e
objasneto so objavite, a so toa i so Kur`anot za
sozdavanjeto navistina po nikakov način ne možeme i
ne smeeme da si zamislime deka Gospodarot e nekade
sednat i sozdava od sè što postoi vo univerzumot.
Negovoto bitie ne možeme da go ograničime od
nieden aspekt. Toj e apsolutno prisuten vo site pori
od univerzumot. Samo na toj način i so takvo
razmisluvanje nema da se zastrani. Sigurno
sozdavanjeto Gospodarot go osmislil so edni složeni
procesi koi se prisutni nasekade okolu nas i koi teško
možat da se razberat so isklučok na naukata koja
edinstveno čekor po čekor se soočuva so niv i ja
104
Zuber Asanoski
dokažuva vistinata. Gledame deka za da se dokaže
nešto nekogaš se potrebni dolgi vremenski periodi. I
ne samo toa nekogaš se utvrduva nekoja zakonitost
koja so vreme mora da se promeni so ponovi naučni
otkritija. Moj stav i mislenje vo site ovie
nedorazbiranja vera-nauka e deka ako naukata tvrdi, a
so toa i točno dokažuva deka ima evolucija vo živite
vidovi togaš i ima. Toa po mene ne e nikakva novina
što denes go tvrdi naukata i ne e protiv učenjeto od
verata deka Allah đ.š. go sozdade čovekot i sè što
postoi vo univerzumot. Razlikata megju verskoto
učenje i naukata e samo različniot pristap kon
prašanjeto za nastanokot. Verata se zadovoluva samo
so ona što e napišano vo objavite, dodeka naukata
prvo so pravo i edinstveno kompetentna, navleguva
vo detali na mnogu složenite procesi. A rezultatot i od
ednite i od drugite e isti deka na eden perfekten
neopišliv način vo univerzumot sè sozdala
univerzalnata Sila, Zakonitost, univerzalniot Kreator
Allah đ.š. Istoto ova što go tvrdam deka ima evolucija
ne go tvrdam tuku taka i mislam deka istoto e
sodržano vo Kur`anot. Jas ušte koga se zainteresirav
za Kur`anot vednaš ja uviduvav nepotrtebnata
napnatost i sprotstavenost što postoi okolu prašanjeto
za evolucijata megju verata i naukata. So moeto cvrsto
veruvanje vo Allah đ.š. uvidov deka i jas treba da se
konfrontiram so prašanjeto za evolucijata. Od edna
strana naukata tvrdi deka ima evolucija, a od druga
strana verskite službenici nè učea deka Allah đ.š. nè
105
Zošto zaostanuvame?
ima sozdadeno bez da se navlezi podetalno vo nekoj
naučen i koristen dijalog po ova prašanje. Na toj način
prašanjeto za evolucijata i den denes e tabu tema. Vo
početokot i jas so čitanje na Kur`anot razmisluvav
dosta površno za ajetite. Megjutoa, taka čitajći go so
vreme i podetalno razmisluvajći, studirajći za ajetite
uvidov deka toa površno objasnuvanje što go imame
vo Kur`anot za sozdavanjeto na čovekot i sve što
postoi vo univerzumot e so cel, i e vo sklad so
prirodata od čovekot i smislata na životot. A toa znači
deka sekoj eden od nas treba so svojot um i razum da
gi vlkuči svoite intelektualni sposobnosti ili so obični
zborovi da ja razraboti svojata glava, so što upaten vo
nauka pravilno će gi svati site tie upatstva. Nema ništo
staveno na gotovo.
„Nie go sozdadovme čovekot, sekako, da se trudi.“
(Sura 90. El-Beled-Grad, 4) prevod Hasan Đilo
Allah đ.š. na naukata i go ostavil mestoto da
navleguva vo detali na site nešta, na site zakonitosti i
sili koi postojat vo univerzumot. Toa e volja na
Gospodarot i gledame deka sekoj eden narod koj se
sprotistavuva na taa volja, na toa što e odredeno
naukata da ima primarno mesto vo celokupniot život
nazaduva vo site oblasti od životot. Toa ne nè
odminuva i nas kako eden poseben narod koj vo senka
ja imame staveno naukata ona što mu e najmilo na
Allah đ.š. i ona što mu stanalo najmilo na Muhammed
106
Zuber Asanoski
a.s.. Sekoj čovek bi trebalo da e svesen deka bez
nauka ne e možno popravilno da se razberat
raznoraznite zakonitosti vo univerzumot. Zatoa kako
neuki sekoe edno novo naučno otkritie će go gledame
skeptično i so nedoverba. Sekako deka toa ne e
ispramno i e vo sprotivnost so islamskoto učenje.
Istoto se sluči koga vo naučniot svet započna da se
zboruva za evolucijata. Seto ova od neukiot svet se
gledaše i den denes se gleda so nedoverba.
Taka, naogjajći se vo eden rasčekor mnogu često
razmisluvav za ovaa problematika. Razmisluvajći taka
vo eden moment pred 20 godini si postaviv edno
logično prašanje:
Zarem e možno naukata, učenjeto da bide vo rasčekor,
vo sprotivnost so Kur`anot ?
Vrz osnova na ova samopostaveno prašanje i so moi
poznavanja odgovoriv deka toa po nikakov način ne e
možno i nema rasčekor i sprotivnost megju Kur`anot i
naukata i dojdov do sledniot zaklučok:
Ako Allah đ.š. e kadar da sozdade sè vo
univerzumot, mora i sigurno e kadar da ja sozdade
i evolucijata.
Možebi vakvoto moe mislenje nema da im se dopadne
nitu na verniciti nitu na privrzanicite na evolucijata
sepak jas stojam zad nego.
Ovoj zaklučok što go donesov posle dolgogodišnite
razmisluvanja deka Allah đ.š. sozdade sè što postoi vo
univerzumot, pa i evolucijata beše golemo
olesnuvanje za mene.
107
Zošto zaostanuvame?
Vrz osnova na dokazite od naukata ottogaš do denes
cvrsto bev ubeden vo sebe i veruvav deka ima
evolucija odredena od Allah đ.š.. Ova vo posledno
vreme ušte pocvrsto može da se razbere so razvojot na
raznoraznite naučni disciplini.
Uverenosta deka ima evolucija javno ne ja
proklamirav radi stereotipnite, nazadnite sfaćanja vo
našata sredina so što pogrešno će bidam razbran. I
pokraj cvrstata vera vo Allah đ.š., a so toa i na ona
što mu e najmilo, naukata, potajno vo sebe se
nadevav da najdam i osnova vo Kur`anot za
evolucijata. Bez toa šansite se minimalni so takvo
nešto da se odi i da se istaknuva vo javniot život.
Čitajći od vreme na vreme nadežta ne ja gubev. I ete
upornosta se isplati. I pokraj toa što mnogu pati go
imav čitano toj ajet, nikako tuka ne zastanuvav da
razmislam što vsušnost istiot ni ukažuva.
Započnuvajći so pišuvanjeto na ova kniga i barajći
ajeti za moite razmisluvanja i idei posle tolku godini
pred mene se pojavi tolku baraniot dokaz, ajet za
evolucijata. Pa eve go citiram:
„Sozdavanjeto na nebesata i na Zemjata e pogolemo
od sozdavanjeto na čovekoviot rod. No, ete
mnozinstvoto na lugje ne znaat!“ (Sura 40. GafirProstuvač, 57) prevod Hasan Đilo
Zarem ni treba pogolem dokaz od ovoj ajet koj
zboruva za evolucijata. Ovoj ajet jasno ni ukažuva
108
Zuber Asanoski
deka i sozdavanjeto na čovekot e eden dolg proces. I
ovde e jasno i kako što znaeme od istoriskata
Geologija deka sozdavanjeto na nebesite, a so toa i na
zemjata e pogolemo otkolku na samiot čovečki rod.
Taka so najnovite naučni dokazi starosta na Zemjata e
odredena na 4,5 milijardi godini. Dodeka starosta na
čovekoviot rod sè ušte ne e poprecizno odredena. Edni
naučnici mislat deka čovekot e sozdaden pred nekolku
stotici iljadi godini, dodeka drugi mislat deka istiot e
sozdaden pred okolu dva milioni godini. Kako i da e
gorecitiraniot ajet samo ni ukažuva deka sozdavanjeto
se vrši so cel i e prosledeno so složeni procesi i
zakonitosti koi može da gi odredi edna natprirodna
univerzalna Sila , Allah đ.š..
Koj vernik što izgovara Amentubillahi može da
kaže i da ospori deka Allah đ.š. taa univerzalna
Sila i Zakonitost koja sozdala sve što postoi vo
univerzumot ne e kadar da ja sozdade evolucijata?
Takov vernik sigurno nema. Samo nevernicite možat
toa da go osporat. Isto taka ako dobro pogledame
evolucijata ne se odviva po nekoi zakoni na
slučajnosti kako što si mislat nekoi nejzini privrzanici
tuku i taa se odviva po strogo usovršeni i perfektni
zakonitosti. Odnosno site tie zakonitosti se
programirani i odredeni od Allah đ.š.. Seto ova
poednostavno će go svatime na primer so
sozdavanjeto na nekoj delovi za raznorazni potrebi
koi se pravat so programiranje na novite mašini.
Nivnoto sozdavanje ne e delo na nekoja slučajnost
109
Zošto zaostanuvame?
tuku na čovečkiot um koi stoi zad programiranjeto.
Povtorno će napomenam deka ona što Allah đ.š.
mnogu površno ni objasnuva so ajetite za sè, a so toa i
za čovekot e so cel i smisla nie lugjeto so svoite
umstveni sposobnosti i so nauka da rabotime i da
doagjame so detalni objasnuvanja za vistinite. Što će
beše ako Allah đ.š. sè vo detali ni objasneše vo
objavite? Vaka životot kako što go imame nemaše da
ima smisla.
Ovde ušte ednaš će go citiram gorespomenatiot ajet:
„On tebi ti objavuva Kniga, vo nea se ajeti jasni, tie
se glavnina na knigata, a drugi se pomalku jasni.
...“(Sura 3. Ali Imran-Semejstvo Imranovo, 7) prevod
Besim Korkut
Od ovoj ajet se gleda deka vo Kur`anot imame i jasni i
pomalku jasni ajeti. I normalno e deka koga se znae
ovoj fakt logično e i nivnoto tolkuvanje da bide
različno. Sepak čovekot e dolžen da ja bara vistinata
koristejći se so naukata. Nas ne ni e zabraneto da
razmisluvame za sè ona što postoi vo univerzumot.
Naprotiv čovekot e dolžen toa da go pravi. Na toj
način nastanuvaat mnogu teorii koi se nadopolnuvaat
so drugi itn..
Isto taka golema potvrda deka Allah đ.š. odredil
evolucija vo živite vidovi ni ukažuvaat i slednite ajeti.
110
Zuber Asanoski
„Da, kaj Allah primerot na Isa e sličen na primerot
na Adem: On od zemja go sozdade, a potoa reče:
„Bidi“- i toj, tokmu, bi.“ (Sura 3. Ali ImranSemejstvo Imranovo,59) prevod Hasan Đilo
„ I On e Onoj koj gi sozdade nebesata i Zemjata so
vistina. I Denot vo koj On veli: „Bidi! i- biduva! ... „
(Sura 6. El-En am-Dobitok, 73) prevod Hasan Đilo
Ova „bidi“ treba dobro da se prostudira za da se dojde
do vistinski zaklučok. Istoto mora da se razgleda od
dva aspekta.
- Prviot e Allahov aspekt na vremeto koe po moe
mislenje e beskrajno, neograničeno. Pa taka ako Allah
đ.š. odredil čovekot da se pojavi pred okolu dva
milioni godini, tie dva milioni vo odnos na vremeto so
svojata beskrajnost e skoro nezabeležlivo. Toa vreme
e tokmu toa "bidi“ kako nešto momentalno da se
slučuva. A za potvrda na ova ni ukažuva sledniot ajet.
„preku koj se kačuvaat melekite i Đibril do Nego, za
eden den koj iznesuva pedeset iljadi godini;“ (Sura
70. El Me ariđ-Stepeni,4) prevod Hasan Đilo
Znači gledame so ajet deka postojat drugi vremenski
edinici porazlični od ovie što gi ima čovekot
definirano eden den koj trae pedeset iljadi godini koi
važat za melekite i Đibril.
A nesporno e deka Allah đ.š. e kadar i momentalno da
111
Zošto zaostanuvame?
go napravi toa bidi i da bide.
-Vtoriot aspekt e čovekoviot i vremenskite edinici koi
toj gi odredi i koj ima kratok vek na živeenje od okolu
70 godini. Zatoa gledano od toj aspekt ovie dva
milioni godini za koi se misli deka e sozdaden
čovekot se eden podolg vremenski period.
Ova e edno moe razmisluvanje za Kur`anskoto „bidi“
vo koe e sodržana golema mudrost koga se gleda od
dva aspekti.
Site ajeti nedvosmisleno upatuvaat na toa deka
sozdavanjeto na čovekot se odvivalo niz složeni
procesi koi se odredeni od strana na Univerzalniot
Gospodar.
Vo problematika na evolucijata sigurno sovršenstvoto
na sekoj eden vid, ostava vpečatok deka sekoe nešto e
sozdadeno za sebe. Po moe toa e pregolemata
Allahova mudrost i sozdavanje so cel. Što znači
programirano e sè da izgleda sovršeno posebno za
sebe, a od druga strana seto toa da ima zaedničko
sozdavanje i poteklo od prvobitnata materija
programirana i odredena da se rasparči so golemata
eksplozija.
I se što e živo Nie od voda go sozdavame. Ne
veruvate li?“ (Sura 21, El-Enbija-Pejgamberi, 30)
prevod Hasan Đilo
„A Allah ve sozdade od zemja, a potoa od seme, a
potoa ve sozdade parovi.“ (Sura 35. Fatir112
Zuber Asanoski
Sozdatel,11) prevod Hasan Đilo
„Ete, On e Znalec na javnoto i tajnoto, Silen i
Somilosen!
Koj ja sozdade sekoja stvar vo najdobar oblik, i Koj
sozdavanjeto na čovekot go započna od glina.
A potoa, porodot negov, go sozdava od izbrana
kapka voda.“ (Sura 32. Es-Seđde-Seđde, 6,7,8)
prevod Hasan Đilo
„Od zemja nie ve sozdadovme i vo nea će ve vratime i
od nea povtorno će ve izvadime.“ (Sura 20. Ta-xa,
55) prevod Hasan Đilo
„I Nie go sozdadovme čovekot, sekako, od glina što
se mesi, od kal što se tegne.“ (Sura 15. El-Hiđr, 26)
prevod Hasan Đilo
Upatstvata na ovie ajeti najdobro možat da se razberat
vo denešno vreme so pronaogjanje na kumpjuterite i
programite za programiranje. Čovečkoto sozdavanje e
programirano i e del o edna zaednička prostorno i
vremenski neograničena materija. Koja kako što
vidovme so ajet, a za što i potvrdi naukata vo
početokot na edna epizoda od univerzumot bila edna
celina. Čovekot e osmislen vo celiot zaednički sistem
na živi suštestva kako i site deka e del od taa edna
materija od zemjata.
Ova najlesno će go razbereme ako se poslužime so
primeri od sekojdnevniot život. Koga ne bi znaele i bi
113
Zošto zaostanuvame?
došle od nekade na Zemjata dali bi bile podgotveni da
razbereme deka so sè što se služime vo sekojdnevniot
život e sozdadeno od zemjata od ruda. Što znači taa
ruda so čovekoviot razum evoluirala vo raznorazni
nešta. Istoto beše i so čovekot koj e sozdaden na
krajot koga sè beše sozdadeno pa zatoa i smisleno i so
cel enigmata da e golema i da trae do den denes.
Edinstveno naukata može da ja odgatne. I nema da
bide čudno ako vo idnina ovie denešni sfaćanja za
evolucijata dobijat nekoja druga svetlina.
Mnogubrojnite ajeti nedvosmisleno ni ukažuvaat deka
čovekot i prirodata se edna celina i sè se razviva po
strogo odredeni i perfektni zakonitosti. Deka sme del
od edna celina ukažuva sličnosta na hemiskiot sostav
na zemjata, čovekot i site drugi sustestva.
Mnogumina sigurno i so pravo go postavuvaat
prašanjeto.
„Zošto denes nema i ne gledame evolucija ?“
Fakt e i svedoci sme deka evolucijata ne nastanuva
haotično i vo sekoj moment nasekade. Za da dojde do
nea i da se pojavi odredeniot i programiraniot vid
potrebno e da se ispolnat nekoi strogo odredeni uslovi.
Ova će go objasnam so vodata. Taa sekogaš e voda
ako za toa postojat odredenite uslovi. Megjutoa, ako
se promenat uslovite i temperaturata se spušti na 0°C
vodata evolira vo mraz. Ili ako e preku 100°C istata
stanuva parea. Što znači seto ova se slučuva i se
povtoruva koga gi imame tie programirani
temperaturi.
114
Zuber Asanoski
Za da ne se doagja do golemi nedorazbiranja kako
što navedovme pogore, verata, a so toa i verskite
institucii i verskite službenici treba na naukata da i
go dadat prvoto počesno i prioritetno mesto. Tie
treba nedvosmisleno vo svojata rabota da se
orientiraat preku naukata.
Sekoja borba protiv naukata e izgubena i so toa
poedincite i instituciite će si nanesuvaat sebesi i na
celoto čoveštvo golemi nepravdi i problemi kako
što bilo vo minatoto. Zatoa treba našite,
muslimanski verski institucii samokritički da se
preispitaat vo nasoka
Kolku tie ja sodržat naukata vo sebe?
115
Zošto zaostanuvame?
IMA LI PROTIVREČNOST KONTRADIKTORNOST VO
KUR`ANSKITE AJETI?
Edna od najgolemite zadači na učenjeto
odnosno na naukata e da utvrdi dali ima
kontradiktornost vo Kur`anskite ajeti.
Odgovorot na ova prašanje e mnogu važen i e vo
tesna vrska so ona što e cel na ova moe pišuvanje, a
toa e pravilniot pristap. Bidejči Kur` anot e objaven na
arapski jazik za da go imame na site svetski jazici toj
e preveduvan.
„Kur`an na arapski, bez nesoglasie, za da bidat
bogobojazlivi.“
(Sura 39. Ez-Zumer-Družini, 28) prevod Hasan Đilo
Prevodot sekogaš e prevod i ne može da bide
orginalen. Prevodi na eden jazik imame od raznorazni
avtori. Koga istite se sporeduvaat gledame po nekoj
razliki vo tie prevodi. Seto toa e logično koga se ima
vo predvid deka arapskiot jazik ima polisemična
priroda, odnosno eden orginalen arapski zbor može da
se prevede, interpretira so poveće adekvatni zborovi
na jazikot što se preveduva. Toa ukažuva deka
prevodot go pravi ušte potežok za tolkuvanje.
Kaj nas vo Makedonija do skoro vreme, a i denes se
služevme i se služime so bosanskite prevodi na
116
Zuber Asanoski
Kur`anot. Taka jas konkretno za eden del od ovoj moj
trud od Bosanskite prevodi se služam so prevodot od
Besim Korkut. Isto taka se služam i so prevodot od
Hasan Đilo na makedonski jazik koj e objaven vo
ponovo vreme. I vo dvata prevodi od Besim Korkut i
Hasan Đilo imame nekoi razliki vo prevodite.
Koga go čitav Kur`anot i koga započnav sistematski
da razmisluvam za negovite upatstva, na prv pogled,
površno, nekogaš nekoi ajeti ostavaat vpečatok deka
se kontradiktorni eden na drug. Megjutoa, od vreme
na vreme so mnogu razmisluvanje i so ona znaenje so
koe me obdaril Allah đ.š. edna relativno dobra osnova
od poznavanjeto na Geografijata započnav da ja
sfaćam taa navidum kontradiktornost. Takvata
mudrost na edna optička izmama vsušnost e
pregolemata mudrost karakteristična za Kur`anot so
cel čovekot što se zanimava so nauka i razmisluvanje
da primeni pravilen pristap, so što ke go zacvrsti
svoeto ubeduvanje, a so toa će ja najde i premnogu
potrebnata ramnoteža vo celokupniot život. Toa e
glavniot kluč koj treba da se koristi za pravilno
tolkuvanje i razbiranje na Kur`anot. Toa znači deka
taa
navidum
optička
izmama,
odnosno
kontradiktornost na ajetite upatuva na faktot deka
mnogustranosta e osnovno pravilo za razbiranje i
tolkuvanje na Kur`anot. Sprotivno na toa kako što do
sega povećepati napomnav deka sekoja ednostranost
vodi vo pogrešni zaklučoci, pogrešen pat, ćor sokak.
Deka nema protivrečnost vo Kur`anot prvo ni
117
Zošto zaostanuvame?
ukažuvaat samite Kur` anski ajeti.
„Zošto onie ne razmisluvaatet za Kur`anot? Da beše
toj od nekoj drug, a ne od Allaha, vo nego će
najdevte sigurno nesoglasija golemi.“ (Sura 4.AnNisa- Žene, 82) prevod Hasan Đilo
„vo Kur`anot na arapski jazik, vo kogo nema
nikakvi protivrječnosti, ...“ (Sura 39. Ez-ZumerDružini, 28) prevod Besim Korkut
„Kur`an na arapski, bez nesoglasie, za da bidat
bogobojazlivi.“
(Sura 39. Ez-Zumer-Družini, 28) prevod Hasan Đilo
Citiranive ajeti ne se tuku taka objaveni tuku tie kako
i site drugi se objaveni so cel. Tokmu tie ukažuvaat na
mnogute ajeti koi gledajći gi površno ostavaat
vpečatok deka se kontradiktorni edni na drugi.
Megjutoa, koga na istite im se prijde i se proučuvaat
sistemski ukažuvaat ne na kontradiktornost, tuku na
edna fascinantna celina koja ne može da se razbere so
edno ednostrano gledanje na tie ajeti, tuku samo so toj
tolku potreben pravilen pristap na mnogustranost i
ramnoteža.
Ovie ajeti koi na prv pogled ukažuvaa na nekoja
kontradiktornost vsušnost mi bea vistinskata
inspiracija da se angažiram so razmisluvanje i vo
ramkite na moite možnosti da započnam so pišuvanje.
118
Zuber Asanoski
So ukažuvanje na pravilen pristap za ramnotežata vo
ajetite vsušnost se uviduva i se dokažuva deka nema
protivrečnost vo Kur`anot.
Namerata mi e čista bez predrasudi nekomu da mu
nametnam nekoe moe mislenje i ne vikam deka e
samo taka kako što jas razmisluvam. Svesen sum i
taka go razbiram i razmisluvam deka Kur`anot ne ni
dava gotov šablon za ureduvanje na celokupniot život.
Neposredno so eden aktiven odnos kon životot,
Kur`anskite upatstva i iskušenijata što sekojdnevno se
pojavuvaat potrebni se pozitivni promeni koi treba
postojano da gi imame vo predvid. Islamot e živ i ne
može da se stava vo nekoi nepotrebni granici pa da se
zatvora. Toj e bezgraničen kako što e bezgraničen
univerzumot. Permanentniot, konstantniot aktiven
odnos kon Kur`anskite upatstva isto taka jasno
ukažuvaat deka denešnite razmisluvanja za mnogu
ajeti možebi nema da bidat isti vo idnina. Kako što i
mnogu ajeti vo minatoto ne možele pravilno da se
tolkuvaat. So moite vakvi razmisluvanja možebi sum
vo pravo, a možebi ne. No, sakam da go iznesam
moeto mislenje so cel i so moja čista namera da
dadam eden pridones vo podobruvanje, pogolemo
razbiranje i pogolema tolerancija: prvo megju
muslimanite, a potoa i so pripadnicite na drugite
religii.
119
Zošto zaostanuvame?
PREVOD, TOLKUVANJE I RAZBIRANJE
NA KUR`ANOT
EDNOSTRAN ILI POVEĆESTRAN PRISTAP
Kur`anot e edna kompleksna, mnogustrana
objava i gi opfaća site aspekti od životot. Vo nea
može da se vidi i eden geograf, matematičar, fizičar,
astronom, sociolog, medicinar, ekolog, biolog, filozof,
psihijatar itn.. Taka i jas stanuvajči diplomiran
Geograf čitav i razmisluvav za mnogute ajeti koi
kažuvat za geografijata. Navistina, će bidam iskren,
koga na 25 godišna vozrast započnav da se
zapoznavam so Kur`anot ajetite koi zboruvaat za
geografijata me vooduševija od sekakov aspekt. Čitav
ajeti koi bea objaveni pred 1400 godini, a naukata
duri vo denešno vreme uspea da go dokaže toa za
što upatuvaat tie ajeti. Najnovite naučni otkritija se
vo potpolna soglasnost so ajetite koi zboruvaat za
nastanuvanjeto
na
univerzumot,
geologijata,
istoriskata geologija, tektonikata, klimata i mnogu
drugi. Zatoa tie ajeti bea, a i den denes se vistinska
fascinacija za mene. Vo site tie razmisluvanja si
zaklučiv deka koga Kur`anot tolku perfektno
objasnuva za Geografijata, so što mnogu ajeti se
dokažani so najnovite naučni ispituvanja, sigurno
istiot upatuva i objasnuva i za drugite oblasti od
životot. Zatoa ova nova ideja deka pogrešno i
ednostrano gi tolkuvame ajetite e eden nov golem
120
Zuber Asanoski
pregolem predizvik za mene. Edna golema neopišliva
avantura. Denes ušte poveće sum ubeden deka samo
so edno ednostrano tolkuvanje na ajetite ne može
da se dojde do vistinata.
Iako, sigurno ne sum najpovikan i stručen da go
pravam toa, našiot sekojdneven haotičen život, a so
toa i nekolku deceniskoto iskustvo mi dadoa volja i
inspiracija da navlezam vo edni novi vodi, novi
predizvici i horizonti i na toj pat da izdržam do kraj. I
povtorno će povtoram deka celta ni na kraj pamet
ne mi e da go dokažam moeto ego, eto koj sum jas,
tuku ednostavno da go kažam svoeto mislenje, a so
edna cel da pridonesam nešto da podmrdneme od
mrtva točka vo koja se naogjame dolgo vreme so
godini, decenii, stoletija.
Allah đ.š. na sekoja edna zaednica i upatuval poslanici
koi lugjeto gi odvraćale od pogrešnite patišta i gi
upatuvale na prav pat. Na mnogu narodi im bile
upateni i im ostanale objavi po koi trebalo da se
odnesuva nekoj narod. Mnogupati pratenicite
uspevale da gi odvratat narodite od lošiot pat.
Megjutoa, mnogupati toa ne im uspevalo. I toa za
vreme na nivniot život. Koga ne možele toa da go
napravat za vreme na svojot životot, zamislete kolku
dolgo lutale narodite posle nivnoto preseluvanje na
ahiret.
„. ... I sekogaš koga pejgamber vi doagjaše so ona
što ne vi se dopagjaše – se naduvavte. Nekoi
121
Zošto zaostanuvame?
pejgamberi, togaš, za lažni gi smetavte, a nekoi, pak,
gi ubivavte.“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 87)
prevod Hasan Đilo
„Ej, hasret za robovite! Ne im doagjaše nieden
pejgamber, a onie da ne go ismevaa.“ (Sura 36. Jasin,30) prevod Hasan Đilo
Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat kolku čovekot e
voozobrazen ne prifaćajći ja pomošta koja mu se
nudela za da odi po prav pat.
Glavniot problem so koj se soočuval sekoj eden narod
na koj mu bila dostavena objava bilo nejzinoto
tolkuvanje, a so toa i nejzinoto razbiranje. Istoto se
slučuva i so poslednata Allahova objava Kur`anot.
Eden od osnovnite problemi vo islamskiot ummet koj
ne oddalečuva od praviot pat e pogrešniot pristap,
gledanje, tolkuvanje i razbiranje na Kur`anot. Toa e
fakt od koj ne smeeme da begame. Deređeto vo koe se
naogjame e glavniot svedok. Ako imame pravilen
pristap sigurno pravilno će gi tolkuvame, a so toa i
pravilno će gi razbiravme upatstvata od Kur`anot, a so
toa poinaku će izgleda našiot sekojdneven život.
Nepriznavanjeto na ovie fakti se samo ponatamošni
indikacii deka se poveće i poveće tonime vo eden
ambis i do krajni granici da bideme poniženi vo
životot na ovoj svet. Za ova ni ukažuvaat slednite ajeti
koi se odnesuvaat za poranešnite narodi, koi upatstva
važat i zasekogaš, pa i za nas.
122
Zuber Asanoski
„Lažea i onie koi bea pred niv, pa im dojde kazna
ottamu od kade što i ne osetuvaa.
Pa, Allah, odredi da vkusat sram na ovoj svet, a
kazna njagolema, sekako, na Ahiret. E, samo koga
bi znaele!“ (Sura 39. Ez-Zumer- Družini, 25, 26)
prevod Hasan Đilo
Pa zarem našata neukost, megjusebna netrpelivost,
zavidlivost, omraza i nemožnosta nikako da se
združime ne se najgolemi pokazateli za potvrda na
gore citiranite ajeti.
Samo so eden pravilen pristap so eden samokritičen
stav kon našeto celokupno odnesuvanje vo životot
imame šansa da se promenime vo pozitivno.
„On ti objavi Kniga. Vo nea ima ajeti ednostavni.
Ovie se majka na Knigata. Što se odnesuva do onie
koi vo srcata svoi imaat skršnuvanja gi sledat, zaradi
zbrka i svoe tolkuvanje, ajetite složeni. ....“(Sura 3.
Semejstvo Imranovo, 7) prevod Hasan Đilo
Gore citiraniot ajet jasno ni ukažuva deka imame jasni
i pomalku jasni ajeti. Od ovoj ajet možeme da
zaklučime deka tokmu tie nejasni ajeti ni ukažuvaat
da ne bideme mnogu egoisti i sigurni vo zaklučocite
što će gi donesuva sekoj što će se zanimava so
nivnoto tolkuvanje. Celiot eden spektar od 6236 ajeti
kako i mnogu poveće hadisi od Muhammed a.s. koi
davaat upatstva za celokupniot život koga će započnat
123
Zošto zaostanuvame?
da gi tolkuvaat razni ličnosti, istite će bidat i različno
razbrani. Toa e normalno koga će se zemaat vo
predvid raznite faktori kako što se vo prv red
prirodata na čovekot, umstvenata posebnost na sekoj
od nas poedinečno, a so toa i obemot na materijata.
Taka na primer posle Muhammed a.s., ashabite i
nivnite naslednici, vo vremeto od krajot na prviot do
sredinata na tretiot vek po hiđra se pojavile okolu 13
školi vo islamskoto pravo. Site tie se identificirale
kako Ehlus Sunnet (Čuvari na Sunnetot). Samo delata
na 9 pravnici ili imami se potpolno ili delimično
zabeležani. Iminjata na ovie pravnici ili imami se:
-Ebu Seid El-Hasan ibnu Jesar El- Basri (se preselil
na ahiret 110 g. po hiđra)
-Ebu Hanife En Numan ibnu Sabit ibnu Zuti (150
g.h)
-El-Evzai Ebu Amr Abdurrahman ibnu Amr ibnu
Muhammed (157 g.h)
-Sufjan ibnu Sad ibnu Mesruk Es-Sevri(160 g.h)
-El-Lejs ibnu Sad(175 g.h)
-Malik ibnu Enes Es-Sebai(179 g.h)
-Sufjan ibnu Ujejne(198 g.h)
-Muhammed ibnu Idris Eš Šafi(204 g.h) i
-Ahmed ibnu Muhammed ibnu Hanbel(241 g.h)
Od site ovie pravnici, imami do den denes sledbenici i
pravnite principi nasekade po svetot se primenuvaat od
četvorica: Ebu Hanife, Malik, Šafija i Ahmed ibnu
Hanbel.
124
Zuber Asanoski
Site ovie pravnici, imami započnale po sistematski pat so
godini i decenii da go proučuvaat Kur`anot i Sunnetot, a
site so cel Kur`anskite upatstva da gi približat do narodnite
masi. Ona što ni go ostavile po osnov na raznorazni
prašanja ukažuva deka gledištata na imamite se
razlikuvale. Što e sosema normalno. Do različni gledišta i
rezultati bi došle i denes koga vrvni naučnici bi započnale
da go proučuvaat islamskoto pravo. Toa samo ukažuva
kolku e komplicirano čovek da se zanimava so tolkuvanje.
Istite razliki kaj imamite nastanaa vo prv red poradi eden
od osnovnite zakonitosti vo univerzumot što Allah đ.š. go
odredil, a toa e zakonot na razlikite koj kaj imamite kako i
kaj sekoj od nas se manifestira preku različnite umstveni
sposobnosti. Zatoa tie imami treba da ni bidat primer deka
ne može site da razmisluvame okolu sekoj problem isto.
Samo ima edna golema razlika pomegju odnesuvanjeto na
imamite pomegju sebe i nas denes. Imamite vo site tie
razliki se počituvale i so respekt zboruvale megju sebe ili
za drugite vo otsustvo. Što znači svesni bile na
univerzalniot zakon na razliki. A nie za žal sme
sprotivstaveni edni na drugi. I so naši skoro zanemarlivi,
slabi verski i svetovni poznavanja vodime bezvredni
raspravii koi ponatamu vodat do verbalni i fizički
presmetki. Toa zboruva deka ne gi razbirame razlikite
kako edna od osnovnite zakonitosti vo univerzumot. Toj
zakon ne e vospostaven od nikoj poedinec tuku e od Allah
đ.š. i zatoa za svoja dobrobit treba sekoj da go primenuva
vo sekojdnevniot život.
Za da gi razbereme segašnite nedorazbiranja koi se
125
Zošto zaostanuvame?
nastanati pomegju sledbenicite na Kur`anot, ovde će
navedam nekolku razliki pomegju ashabite, nivnite
naslednici i vodečkite pravnici koi se odnesuvaat na
primer na klanjanjeto namaz. Taka nekoi od niv učele
bismillah na početokot od surata Fatiha, a drugi ne
učele. Nekoi ja učele glasno, nekoi vo sebe. Nekoi ja
učele kunut dova kako del od sabah namazot, a drugi ne
ja učele. Nekoi go obnovuvale abdesot posle
krvarenjeto na nosot, povraćanje i puštanje na krv, a
drugi ne go obnovuvale. Nekoi go obnovuvale abdesot
posle jadenje meso od kamila ili od hrana direkno
pečena na ogan, a drugi ne go obnovuvale itn..
Od ovie malku primeri gledame kolku razliki se
pojavuvaat koga se raboti samo od eden mal del od
namazot. A što bi bilo koga bi se razgledale razlikite od
site aspekti od životot. Bi se napišale toni so knigi.
Edno e bitno da razbereme deka treba da znaeme i da
bideme svesni za raznite razliki okolu različnite prašanja
od sekojdnevniot život. I tie razliki samo treba da ne
zbližuvaat, a ne kako nas da ne oddalečuvaat eden od
drug so tragični posledici, da stanuvame neprijateli edni
na drugi što e vo sprotivnost so Kur`anskite upatstva.
Nie se oddalečuvame eden od drug i toa so svetlosna
brzina zatoa što našeto glavno sekojdnevno moto e
nenaučno, ednostrano i egoističko i glasi:
„Samo jas sum vo pravo i moeto mislenje i nikoj
drugi i nikako poinaku.“
Vakvite sfaćanja samo ne vodat vo očevidno
propagjanje i zaostanuvanje.
126
Zuber Asanoski
„A tie po prašanja za svojata vera se podelija na
stranki, sekoja stranka zadovolna so ona što go
ispoveduva, „ (Sura 23. El-Mu minuun-Vernici, 53)
prevod Besim Korkut
„od onie koi verata svoja vo stranki ja podelija; sekoja
stranka zadovolna so ona što go ispovedat.“ (Sura 30.
Er-Rum-Vizantijci, 32) prevod Besim Korkut
Vo site ovie godini posle prateništvo na Muhammed a.s.
od razni avtori kako muslimanski, a i nemuslimanski se
pišuvalo za Kur`anot od razni aspekti. Posebno
pišuvanjeto e mnogu zaintenzivirano vo posledno
vreme. Se pišuva od naučen, etički, moralen,
ekonomski, socijalni, i koj ne drugi apekt. Najgolem del
se pišuva od aspekt na pozitivna konotacija, kako od
muslimanski, taka i od nemuslimanski avtori. Isto taka
poradi neznaenje ili služenje na raznoraznite interesi
ima eden mal del od avtori koi pišuvaat i vo negativna
konotacija. Centralno mesto vo site ovie kako pozitivni,
taka i negativni pišuvanja e tolkuvanjeto na Kur`anot.
Za da se tolkuva, a so toa i pravilno da se razbere
Kur`anot ne e lesna i ednostavna rabota. Sepak, čovekot
treba da se trudi toa da go pravi što porealno i naučno.
Tolkuvanjeto na Kur`anot treba da bide predizvik i
sekoja edna generacija da dade pridones vo celokupniot
život vo edna sredina, zaednica, a so toa i za celoto
čoveštvo.
127
Zošto zaostanuvame?
„On ti objavi Kniga. Vo nea ima ajeti ednostavni. Ovie
se majka na Knigata. Što se odnesuva do onie koi vo
srcata svoi imaat skršnuvanja gi sledat, zaradi zbrka i
svoe tolkuvanje, ajetite složeni. ....“(Sura 3. Semejstvo
Imranovo, 7) prevod Hasan Đilo
„Vo sozdavanjeto na nebesite i Zemjata i vo smenata
na denot i noćta navistina ima dokazi za onie so razum
obdareni,“
„za onie koi stoejći, sedejći i ležejći Allah go
spomenuvaat i za sozdavanjeto na nebesite i Zemjata
razmisluvaat. ...“(Sura 3. Ali-Imran-Semejstvo
Imranovo, 190, 191) prevod Besim Korkut
„Toa se primeri koi Nie na lugjeto im gi kažuvame, no
samo učenite gi sfaćaat.(Sura 29. Al-Ankabut-Pajak,
43) prevod Besim Korkut
„... . A od Allah od robovite Negovi se plašat-učenite.
...“(Sura 35. Fatir-Sozdavač,28) prevod Besim Korkut
Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka tolkuvanjeto na
Kur`anot e neposredno zavisno od učenjeto, naukata.
Odnosno čovekot so permanenti ispituvanja, kako vo
prirodata taka i vo univerzumot će bide vo možnost
sfaćajći gi raznoraznite zakonitosti i pravilno da go
tolkuva i Kur`anot. Stručnosta od raznoraznite naučni
oblasti pomaga vo pravilnata iterpretacija na Kur`anot.
Što znači klučot i glavnata i edinstvena lozinka so
koja će se uspee da se tolkuva Kur`anot e učenjeto,
128
Zuber Asanoski
naukata. A ne ona što nie go imame vo
sekojdnevnata praksa, a toa e sprotistavenost na
učenjeto, naukata, a so toa sprotistavenost na Allah
đ.š..
Gledano od istoriski kontekst normalno e tolkuvanjata
da se razlikovaat nekogaš i denes. Razvojot na naukata
doprinesa nekoj ponejasni ajeti da bidat pojasni vo
denešno vreme. Ili vo idnina so ponatamošniot razvoj na
naukata tolkuvanjata će dobivaat novo svetlo i kvalitet.
Edna od najgolemite Kur`anski mudrosti za da možat
lugjeto podobro da ja razberat Kur`anskata objava e taa
što ajetite se donesuvani vrz osnova na nekoi nastani koi
togaš se slučuvale. Megjutoa, so toa ne završilo nivnoto
značenje i istite ne bile samo za togašnite lugje. Tie
upatstva se univerzalni i važat za site generacii. Što
znači sekoj eden ajet vremenski treba da se gleda od
aspekt na minatoto, segašnosta i idninata. Ako nekoj
ajet bil objaven radi nekoj nastan ne znači deka toj ne
važi za denešno vreme ili za vo idnina.
Gore citiranite ajeti jasno ni ukažuvaat deka samo
pobožnosta ne može da se primeni vo tolkuvanjeto na
Kur`anot. Pobožnite ličnosti vrz osnova na slušanje na
nečii mislenja ili so površno čitanje bez vistinsko
razbiranje na odredeni naučni normi i bez temelni
razmisluvanja, a so toa ne zemajći gi vo predvid
golemite mudrosti od objavata, najmnogu priznavaat
samo bukvalnost i ednostranost. Takvite lugje Kur`anot
go tolkuvaat bukva za bukva kako što e napišan, taka go
prifaćaat i nikako poinaku. Na ovoj način prvo site koi
129
Zošto zaostanuvame?
taka razmisluvaat vsušnost se protiv osnovnite principi
na Kur`anot deka pobožnosta ne e dovolna i taa će bide
korisna samo ako bide vo služba na naukata. Ako toa ne
se pravi tie kako pobožni lugje odat vo pogrešna
nasoka i se oddeličuvaat. Ponataka so svoeto
odnesuvanje takvite odat od greška vo greška, se poveće
i poveće se štetni za zaednicata otkolku što se korisni.
Znači koga se vrši tolkuvanje na Kur`anot,
tolkuvačot ne treba da ima vrska so ednostranosta,
odnosno so čovečkoto ego, so čovečkoto jas. So edno
ednostrano (samo vaka i nikako drugo mislenje),
površno i samo bukvalno, izolirano tokuvanje i
primenuvanje na objavenite ajeti ili hadisi, postoi
najgolema opasnost da se zastrani od praviot, sreden
pat na što ukažuva Kur`anot. Spored mene samo so
primena na široka mnogustranost pravilno će se
razbere Kur`anot vo sekoe vreme.
Bidejći so edno ednostrano, površno, a so toa i bukvalno
tolkuvanje ne može da se dojde do vistinski rezultati, pa
se odi vo pogrešna nasoka. Ednostranosta vo
tolkuvanjeto e tesno povrzana so egoizmot i slepoto
sledenje na nekoe učenje. I što e najtragično po
nikakokov način ne se priznava, akceptira drugo i
poinakvo mislenje, učenje. A eden takov pristap e eden
od najgolemite neprijateli na tolkuvanjeto na Kur`anot i
na islamot voopšto. Vakvite lugje koi vodat i sledat
edna ednostranost vo osnova se izoliraat od sredinata.
Islamot go bara sprotivnoto. Odnosno, neposredno so
svojata familija čovekot treba aktivno da učestvuva vo
130
Zuber Asanoski
gradenje na socijalnite kontakti so drugite lugje vo
zaednicata, društvoto. Na toj način, so zdravi socijalni
odnosi i so neposreden kontakt so prirodata, a so toa i
so Gospodarot će dojde do izraz sekoj čovek so svojata
kreativnost za ona za što e nadaren so što zaednicata
samo dobiva vo kvalitet od sekoj eden kreativen
poedinec. So svoeto izoliranje sekoj od nas samo se
oddalečuva od osnovnite principi na islamot. Izoliranata
ličnost ne go dava svojot doprinos za zaednicata za što e
i dolžen i obvrzan. Odnosno ne ja vrši svojata misija.
Zatoa ovde će prašam:
Kako može čovek koj se izolira da se najde vo
sostojba da gi rešava raznite iskušenija so koi
čovekot se srećava vo sekojdnevniot život, a koj gi
odredil Allah đ.š.?
I, dali iskušenijata se samo za drugite narodi, a nie
samo nemo i pasivno će nabljuduvame?
Zatvoreni, neorganizirani, a so toa sprotistaveni na
prirodata, na ona od koja i Allah đš.s ne sozdal bez
sistematski i naučni proučuvanja, od nas ne doagjaat do
izraz našite kreativni sposobnosti. Tie zasekogaš
ostanuvaat zatvoreni vo nas. Toa se slučuva poradi toa
što nie im sozdadovme zatvori. So takov eden način
vsušnost samite vleguvame vo stapica vo tie zatvori. Za
toa ni ukažuva Kur`anot.
„Ne se ednakvi vernicite koi ostanuvaat doma-osven
nesposobnite-i onie koi se borat na Allahoviot pat, i so
imotot svoj i so životot svoj, Allah gi odlikuva so eden
131
Zošto zaostanuvame?
stepen nad onie koi ostanuvaat. Allah gi odlikuva so
golema nagrada onie koi se borat nad onie koi
ostanuvaat doma;“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 95) prevod
Hasan Đilo
Ovde ne smeeme ednostrano, doslovno da razbereme
deka ovoj ajet se odnesuva samo vo slučaj na borba. Taa
borba se odnesuva na site oblasti na životot počnuvajći
od naukata, organiziranosta itn.. so eden aktiven odnos
vo životot, a ne zatvoreni vo nekoj svet sprotiven na
islamot.
Izoliranosta e sprotivna na Allahovite zakonitosti i so
izoliranje lugjeto lesno možat da dobijat nekoj
kompleks koj e krajno negativen kako za sebe taka i za
zaednicata. Bidejći denes site sekojdnevno mnogu se
srećavame so toj problem ovde vo ovoj moj trud
sakam da potenciram deka ako nekoj misli deka toa
što go pravi, praktikuva e sovršenstvo vo sledenjeto
na islamot togaš za žal istiot stanal žrtva na egoizmot
i slepoto sledenje i navleguva vo eden ćor sokak od
koj može teško da se vrati. Takvata ličnost brzo
stanuva žrtva na fanatizmot so teški i trajni
posledici. Samata denešna podelenost i netolerantnost
na raznorazni grupacii e dovolen dokaz za toa.
Osnovnoto pravilo koe ne treba da se zaboravi i
mora da se primenuva vo tolkuvanjeto na Kur`anot
e mnogustranosta. Ovaa mnogustranost e vo tesna
vrska so tolerantnosta. Pa zatoa sekoja ličnost koja
ja sledi mnogustranosta e so sabar i e vo sostojba da
132
Zuber Asanoski
tolerira i da vodi dijalozi na mirna osnova so site
drugi koi poinaku razmisluvaat. Vakvite ličnosti se
svesni deka ona što toj go sledi ne e sovršenstvo. Na
toj način takviot eden sledbenik e vo sostojba da ja
sogleda svetlinata na Kur`anskata objava i
postepeno so tolerancija, so site drugi da trasira
pravilni patišta. Takvite ličnosti se mnogu kreativni,
megjutoa za žal mnogu se retki i neprifateni od site
drugi koi mislat samo edenostrano koi se ograničeni
vo nekoj svoj svet, nesfaćajći ili ne sakajći da gi
sfatat koi se negativnite posledici od toa.
Ne sum moćen da predviduvam megjutoa, poradi krajno
narušenite megjučovečki odnosi megju nas i vo naši
sredini kade dominira egoto, egoizmot, a so toa i
ednostranosta, od sekoj poedinečno realno e deka nekoi
promeni mnogu teško ili nikako nema da gi prifatime vo
dogledno vreme. Zadačata na site koi ne sme zadovolni
so momentalnata sostojba e da go kažeme svojot stav.
Ne može sè što ne tišti vo dušite za sè ona što se slučuva
vo nas i okolu nas da go držime vo sebe i samo da
bideme nemi svedoci na seto toa. Od ovoj aspekt mora
da izleze sè od nas i na glas da se ukažuva na site
devijantni pojavi vo našite zaednici. Zatoa i jas lično
čuvstvuvam dolžnost i na ovoj način so pišuvaniot zbor
da se priklučam na site koi ne možat da bidat na
nikakov način zadovolni so ova krajno stramotna
sostojba vo koja se naogjame. I javno apeliram do site
deka treba da se soočime so site sekojdnevni
problemi i iskušenija so koi nie do sega navistina ne
133
Zošto zaostanuvame?
možeme da se nosime i so našata pasivnost ne go
sledime patot na našiot Pratenik, a so toa ne gi
sledime Kur` anskite upatstva. Ne može lagata da ja
puštame da se širi nasekade kako što se širi virusot
na nekoja bolest, a vistinata da ja sokrivame.
Dostignatiot najnizok stepen na organiziranost na našiot
život e krajno alarmanten. A se znae od životot od
Muhammeda a.s. deka osnova na islamskiot život
sekako deka pretstavuva organiziranje na životot vo site
sferi i segmenti.
Za da go potvrdam i dokažam ona što dosega go
tvrdam deka bukvalnosta i ednostranosta vo
tolkuvanjeto se opasni vo prodolženie će se poslužam so
Kur`anskite ajeti što jas gi gledam i razbiram so moite
umstveni sposobnosti koi se odnesuvaat za prirodnata
sredina i odnosite vo zaednicata.
134
Zuber Asanoski
DOKAZI KOLKU E OPASNO I DA NE SE
PRIMENUVA EDNOSTRANOSTA VO
TOLKUVANJETO NA KUR`ANSKITE AJETI
Za da go potvrdam i dokažam ona što dosega
go tvrdam deka bukvalnosta i ednostranosta vo
tolkuvanjeto na Kur`anot se opasni, vo prodolženie će
se poslužam so Kur`anskite ajeti što jas gi gledam i
razbiram so moite umstveni sposobnosti. Takvi ajeti
ima mnogu koi se odnesuvaat kako za prirodnata
sredina taka i za odnosite vo zaednicata. Prviot i
osnoven primer će go iznesam so ajetite za
sozdavanjeto
„Od zemja Nie ve sozdadovme i vo nea će ve vratime
i od nea povtorno će ve izvadime.“ (Sura 20. Ta-ha,
55) prevod Hasan Đilo
„...I se što e živo Nie od voda go sozdavame. Ne
veruvate li?“ (Sura 21, El-Enbija-Pejgamberi, 30)
prevod Hasan Đilo
„Pa, neka čovekot pogleda od što e sozdaden,
sozdaden e od voda što se isfrla, koja izleguva megju
rbetot i gradite.“ (Sura 86. Et-Tarik-Denica, 5,6,7)
prevod Hasan Đilo
Ako optički se pogledaat ovie ajeti pogrešno će
135
Zošto zaostanuvame?
zaklučime deka tie se sprotistaveni, kontradiktorni.
Megjutoa, ako se navleze naučno će se vidi deka
naukata samo gi potvrdi gorecitiranite ajeti koi se
samo vistina. Imeno, znaeme deka čovekot i sè što
postoi vo univerzumot se sozdadeni od zemja, od
prvobitnata materija koja pod odredeni i programirani
uslovi se rasparči na site strani vo univerzumot. Zatoa
ako se analizira sostavot na site rastitelni i životinski
vidovi će se vidi istata struktura kako strukturata na
sostavot od zemjata.
Isto taka, kako što dokaža naukata, životot kako što e
odredeno započna da se razviva vo vodata. Zatoa
istata vleguva vo najgolem procent vo sostav na
gradbata na živite vidovi.
Naukata isto taka dokaža deka kako što e odredeno:
od par maško i žensko so oploduvanje na jajce
kletkata od spermatozoid vo utrobata na majkata se
formira nov život.
Seto ova ukažuva deka ovie tri ajeti ne se
kontradiktorni, tuku ukažuvaat samo na vistinata, a
toa e deka treba da sme sè podaleku od ednostranosta
vo tolkuvanjeto na ajetite i što poveće da se
približiuvame do naukata.
136
Zuber Asanoski
PRIRODNA SREDINA
Spored naučni nepotvrdeni mislenja, nie
znaeme i vremenski sme svesni deka čoveštvoto
egzistira vo edno relativno vreme, prostorno sega
zasega na zemjata, od pred nekolku stotici iljadi do
dva milioni godini. Do koga će bide vakviot način na
egzistencija nikoj ne znae. Megjutoa, samiot fakt što
čovekot kako razumno suštestvo živee vo eden prostor
ukažuva deka čovekot ima i obvrski kon toj prostor,
kon prirodnata sredina, kon okolinata. Zatoa što kako
što znaeme celokupnata naša egzistencija e povrzana i
zavisna od taa sredina.
Za žal čovekot sè ušte ne može da go svati pravilnoto
značenje na prirodata, prostorot. Pa zatoa namesto
ogromnite parični sredstva vo iznos od milioni ili
milijardi da gi upotrebuva za proučuvanje na
prostorot, istite gi troši za nepotrebni raboti
naoružuvanje, a so toa i za megjusebno uništuvanje.
Žalno, no vistinito. A gledame deka sekoj eden
pogrešen čekor e šteten za egzistencijata na site živi
suštestva.
Kako najrazvieno živo suštestvo čovekot e toj što ja
nosi odgovornosta za site.
„Se što e na zemjata Allah za vas go sozdade; ...“
(Sura 2.El-Bekara-Krava, 29) prevod Hasan Đilo
„ Ne gledaš li deka Allah se vam vi potčini? I ona što
137
Zošto zaostanuvame?
e na zemjata, ...“ (Sura 22. El-Hađđ-, 65) prevod
Hasan Đilo
„Onoj Koj vi ja opredeli zemjata kako postela, a
neboto kako zdanie, i On čini od neboto da se spušta
voda i Koj, so nejzina pomoš gi vadi plodovite kako
nafaka vaša-a, bidejći znaete, togaš na Allah
nemojte združenici da Mu pripišuvate!“ (Sura 2. ElBekare-Krava,22) prevod Hasan Đilo
„ Neli Nie odredivme zemjata da bide postela,“( Sura
78. En-Nebe-Kažuvanje, 6) prevod Hasan Đilo
Ovie i mnogu drugi ajeti od Kur`anot ukažuvaat deka
čovekot na zemjata i pokraj ogromnite brzini na
rotacija i revolucija od 32km vo sekunda se čuvstvuva
prijatno, voedno ima na raspolaganje sè vo prirodnata
sredina, što mu koristi i što mu e potrebno za svojot
celokupen život.
Kako što gledame so namnožuvanje na naselenieto se
zgolemuvaat i potrebite za zadovoluvanje na
sekojdnevieto. Iskoristuvanjeto na prirodnata sredina
ne treba da bide bez granici. Toa mora da bide so cel i
smisleno. Sekoe edno besmisleno iskoristuvanje na
prirodnite resursi može da ima krajni i teški posledici
za site. Na primer ako dojde do pregolemo
uništuvanje na šumite i rastitelniot svet može da se
poremeti ramnotežata vo soodnosot vo vozduhot
megju kislorodot i jaglerodniot dioksit so edni teški
138
Zuber Asanoski
posledici za živiot svet.
Zatoa što sme sozdadeni smisleno i so cel, a so toa da
ja iskoristuvame prirodata i nejzinite resursi ne znači
deka nemame nikakvi obvrski kon nea. Naprotiv,
treba da bideme poveće od sekogaš svesni deka našiot
život i opstanok e neposredno zavisen od prirodata i
nejzinite resursi. Pa, zatoa Allah đ.š. ni ukažuva:
„... Jadete i pijte od nafakata Allahova i ne rušete po
zemjata kako bezrednicite!“ (Sura 2. El-BekaraKrava, 60)
„I trevata i drvata pagjaat na seđde.“ (Sura 55. ErRahman-Milostiviot, 6) prevod Hasan Đilo
Ova jasno ukažuva kako treba da se odnesuvame so
nafakata Allahova i kolkavo e značenjeto na trevata,
odnosno na celiot rastitelen svet i so kakov respekt
treba da se odnesuvame kon niv, koi na svoj način mu
pagjaat na seđde na univerzalniot Goaspodar.
Ovie Kur`anski upatstva jasno ni davaat na soznanie
deka samo so razbiranje na edna ramnoteža pravilno
će se odnesuvame vo sekojdnevniot život kon
prirodata.
Kako što napomenav Kur`anskite upatstva
navleguvaat vo site sferi od životot. Vo eden del od
Kur`anot imame upatstva koi se odnesuvaat za
prirodnata sredina i nie imame potreba od pravilen
pristap kon niv.
139
Zošto zaostanuvame?
TEKTONSKI DVIŽENJA
DALI PLANINITE SE DVIŽAT ILI NE?
Eden od najvpečatlivite primeri za pravilen
pristap vo tolkuvanjeto na Kur`anot bez ednostranost
imame za ajetite koi se odnesuvaat za tektonskite
dviženja, odnosno dviženjeto na planinite.
„On Zemjata ramna ja napravi i na nea nepodvižni
planini i reki sozdade. I On od sekoj plod sozdade
par. On pravi noćta da go pokrie denot. I ete, vo toa,
navistina, ima znamenija za lugjeto koi
razmisluvaat!“(Sura 13. Er-Rad-Grom, 3) prevod
Besim Korkut
„I Zemjata Nie ja raširivme i po nea nepodvižni
planini rasfrlavme, i od nea napravivme da nikne od
sè po nešto, so ramnoteža.“ (Sura 15. El-Hiđr, 19)
prevod Besim Korkut
„I po zemjata Nie podignavme planini bez taa da gi
strese ...“
(Sura 21 Al-Anbiya- Verovesnici, 31) prevod Hasan
Đilo
Site ovie Kur`anski ajeti jasno ni se ukažuvaat koja e
ulogata na planinite za stabilnosta na zemjata. Naučno
e poznato deka zemjata ja sočinuvaat nekolku obvivki
140
Zuber Asanoski
od koi nadvorešnata vo naukata e poznata kako
Litosfera. Na nea pokraj site geomorfološki formi se
naogjaat i planinite. I ovde gledame deka planinite se
so cel sozdadeni. I kako što gledame od gorecitiraniot
ajet, a što i naukata go potvrdi, planinite imaat uloga
da ja stabiliziraat zemjata od potresi i site živi
suštestva da se čuvstvuvaat udobno na nea.
Megjutoa, vo eden drug ajet gledame deka pišuva
nešto drugo.
„Ti gi gledaš planinite i misliš deka se nepodvižni, a
tie se dvižat kako što se dvižat oblacite- ...(Sura 27,
Al-Naml- Mravi, 88) prevod Hasan Đilo
Ovoj ajet ako se interpretira bukvalno i ednostrano, će
vidime deka toj navidum e protivrečen, kontradiktoren
na pogorecitiranite ajeti koi upatuvaat deka planinite
se nepodvižni. Megjutoa, uvidovme so ajeti deka
nema protivrečnost vo Kur`anot. Toa jasno i
nedvosmisleno ukažuva deka po nikakov način ne
smeeme da se koristime so ednostranosta i
bukvalnosta vo tolkuvanje na Kur`anskite ajeti. Zašto
ako toa go pravime samo so ovie pogorecitirani ajeti
će dojdeme vo sudir, pa koj ajet će go izbereme za
vistinski: onoj koj ukažuva deka planinite se dvižat ili
onoj koj ukažuva deka planinite ne se dvižat. Taka, na
toj način će započneme da se karame kako što i
voobičaeno go pravime toa, bez granici. E tokmu
ovde doagja do izraz ona što Allah đ.š. ukažuva deka
141
Zošto zaostanuvame?
samo onie što se učeni će znaat da gi razbiraat ovie
Kur`anski mudrosti. I dvete grupi na ajeti se točni i
ukažuvaat na vistinata koga planinite se gledaat od
aspekt na vremeto. Imeno, zemjata so edna ogromna
brzina od 32 km vo sekunda ima dvojno dviženje:
Zemjata se dviži okolu svojata zamislena oska,
odnosno rotacija i zatoa imame smena na den i noc; i
okolu sonceto odnosno revolucija, pa zatoa imame
promena na godišnite vreminja. I pokraj golemata
brzina na dviženje koga se raboti za vremeto gledano
momentalno, segašno vreme nie na zemjata ne
čuvstvuvame nikakvo dviženje, za nas sè e
nezabeležlivo i udobno. Planinite nam ni izgledaat
tokmu onaka kako što se opišani vo prvocitiranite
ajeti deka istite se nepodvižni, stabilni i zacvrstuvači
na zemjata. Megjutoa, ako se gleda od aspekt na
golemi vremenski edinici so iljadnici i milioni godini
naukata ukažala deka slikata za raspored na kopnena
površina i voda postojano se menuva. Ovoj ajet
vsušnost ukažuva na tektonskite dviženja so koi
zemjata, a so toa i planinite se vo postojano dviženje.
Taka, ovie planinski venci koi denes se raspostraneti
po cel svet taka narečeni Mladovenečni planini
nastanati se za vreme na Alpskata orogeneza koja
započnala nekade vo Mezozojskata era i trae i den
denes.
Ovie tektonski dviženja so koi se menuva formata na
zemjata imaat svoja cel. Tie ovozmožuvaat naučnicite
so proučuvanja da dojdat do nekoi rezultati i
142
Zuber Asanoski
zaklučoci što na čoveštvoto mu se potrebni od site
oblasti od životot.
I ovde i ednite i drugite ajeti nedvosmisleno
ukažuvaat deka nikako ne smeeme da gi gledame
odvoeni edni od drugi, ednostrani tuku, treba dobro da
gi vklučime umstvenite sposobnosti za da dojdeme do
vistinski zaklučoci.
143
Zošto zaostanuvame?
ODNOSITE VO ZAEDNICATA
Kako što znaeme site Allahovi objavi imaat
eden univerzalen karakter i vo sebe sodržat upatstva
od site sferi na životot. Centralno mesto na objavite, a
so toa i na Kur`anskata objava e da ukaže i da dade
upatstva za ureduvanjeto na raznoraznite čovekovi
odnosi vo zaednicata. Poradi prirodata na čovekot
kako socijalno suštestvo koe e podgotveno poveće od
bilo koj drug da navleguva vo razni odnosi koi treba
da se ureduvaat, toj rasprava i navleguva vo lavirint
na sekoja edna problematika vo zaednicata.
Ako istoriski se gleda vo početokot od razvojot na
čovekot odnosite bile poednostavni. Razvojot na
čovekovite zaednici pridonese odnosite vo zaednicata
da dobijat što posložen karakter. Zatoa i Kur` anskata
objava vo najgolem del dava upatstva so koja ni
ukažuva kako da gi ureduvame odnosite vo
zaednicata. Ovde treba da ni bide jasno, a toa go
gledame od Kur`anot, kako i od Hadisite od
Muhammed a.s. deka nemame gotov šablon za
ureduvanje na odnosite vo zaednicata. Toa ukažuva na
univerzalnata logika što e vospostavena vo
univerzumot deka shodno prirodata na čovekot,
blagodarenie na razumot so koj e obdaren treba
odnosite vo zaednicata da gi ureduva na zdrava i
pravilna osnova. So negovo neposredno, besprekorno
i aktivno koristenje treba pravilno da gi primenuvame
144
Zuber Asanoski
tie upatstva što mu se dadeni na čovekot.
Kompleksnosta na sekoja edna zaednica odnosno
nejzinoto ureduvanje e eden golem predizvik i bara
site iskušenija što sekojdnevno se pojavuvaat pred
čovekot, toj razumno da gi rešava. Zatoa vo ramkite
na moite umstveni sposobnosti glavna namera za ova
moe pišuvanje se odnesuva tokmu na ukažuvanjeto da
ne ja primenuvame ednostranosta vo ureduvanje na
raznoraznite odnosi vo zaenicata zasnovano vrz
osnova Kur`anskite upatstva.
„Ako onie frlaat laga vrz tebe, togaš, kaži: „Mene
moite dela, a vam
vašite dela. Vie ste daleku od ona što go rabotam, a i
jas sum daleku od ona što vie go rabotite.“ (Sura 10.
Junus, 41) prevod Hasan Đilo
145
Zošto zaostanuvame?
RABOTENJETO I EKONOMIJATA OSNOVA
NA SEKOJ EDEN SISTEM
Bez razlika na koe nivo od svojot razvoj se
naogja čovekot svesni sme i
znaeme deka
egzistencijata na zemjata e tesno povrzana so svojata
aktivnost odnosno rabotata za egzistencija, a so toa i
izgradba na zdrav ekonomski sistem. Bez edna
pravilna i jaka ekonomija kako što gledame od
sekojdnevniot život posledicite se mnogu strašni za
sekoja edna zaednica. Produktivna i zdrava ekonomija
sozdava blagosostojba vo zaednicata. Za toa sme
svedoci i denes. Site onie sistemi koi razvija golema i
slobodna ekonomija živeat mirno iako se mnogu
rasni, mnogunacionalni i mnogujazični. Takviot eden
spektar na rasi, narodi i jazici e tokmu vo sklad so
smislata na životot i ona što go odredil Allah đ.š. Što
znači Allah đ.š. toa go saka kade sistemi so poveće
rasi, nacii i jazici znaat da živeat i da se počituvaat i
kade doagjaat do izraz sposobnostite na site. A sistemi
kade dve do tri nacii ne možat da živeat složno e
sprotivno na ona što Allah đ.š. go odredil.
Blagosostojbata vo sekoj eden sistem trae se do
momentot koga nastanuva haos vo ekonomijata.
Togaš nastanuva i haos vo celokupniot sistem. Zatoa
treba sekogaš dobro da se vodi griža ekonomijata da
bide osnova i da i se posvetuva najgolemo vnimanie.
Na toa ni ukažuva i sledniot ajet.
146
Zuber Asanoski
„Nie go sozdadovme čovekot, sekako, da se
trudi(raboti).“(Sura. 90 El-Beled-Grad, 4) prevod
Hasan Đilo
Bez rabota čovekot sigurno ne bi bil toa što e. Taa e
osnovnata motorna sila koja ovozmožuva čovekot da
bide vo eden postojan razvoj.
„Koga Allah na site Svoi robovi bi im daval oskrba
vo izobilstvo, tie na Zemjata bi stanale silnici, no Toj
ja dava so mera, tolku kolku što saka, bidejći Toj
dobro gi poznava i gi gleda robovite Svoi.“ (Sura 42,
Aš-Šura-Dogovaranje, 27) prevod Besim Korkut
„Koga Allah bi im dal `rsk na robovite Svoi-tie bi
stanale silnici na zemjava, no On, spušta `rsk so
mera, so posak Svoj. On navistina, e Izvesten i
Gledač na robovite Svoi !“ (Sura 42, Aš-ŠuraDogovaranje, 27) prevod Hasan Đilo
Ovde ne možeme bukvalno i ednostrano da svatime
deka na čovekot od Allah đ.š. sve na gotovo mu se
dava i deka čovekot samo treba da čeka. Naprotiv sè
što ni treba nie kako lugje treba sami da si go
zarabotuvame so rabota. No, i tuka treba da bideme
svesni, da znaeme što e ramnoteža i da zarabotuvame
so mera. Ako toa ne e prisutno, ako čovekot se
polakomi i kako što velime zema, zarabotuva preku
mera, čovekot od den na den stanuva nasilnik i kako
147
Zošto zaostanuvame?
što se veli vo narodot „Nema nasitka i sè gazi“.
Megjutoa, i kako nasilnik i nemu će mu dojde krajot i
će zemi so sebe onolku kolku što zemaat i site drugi
samo plus što će zaraboti kazna. Zatoa čovekot treba
da se trudi da namiruva so sè što mu treba so edna
mera. Čovekot treba da koristi sè što e ubavo i što go
ima vo izobilstvo na zemjata. Samo što vo seto toa ne
smee da preteruva. Zatoa što kako što gledame od
gorecitiraniot ajet Allah đ.š. ne gi saka onie koi
preteruvaat.
„Kaži: „Koj gi zabrani nakitite Allahovi koi On za
robovite Svoi gi vadi, i dobrata na rskot? Kaži: „Ovie
se na ovoj svet za onie koi veruvaat, a osobeno na
onoj svet.“ Ete, taka Nie gi objasnuvame
znamenijata za lugjeto koi znaat.“ (Sura 7. El-ArafBedemi, 32) prevod Hasan Đilo
„ O vernici, ne uskratuvajte si za sebe ubavi nešta
koj Allah vi gi dozvolil, samo nemojte preku mera,
Allah ne gi saka onie koi preteruvaat“ (Sura 5, AlMaida-Trpeza, 87) prevod Hasan Đilo
„...jadete i pijte, no ne preteruvajte. Allah, navistina,
ne gi saka preteruvačite!“ (Sura. 7, Al A raf-Ogradi,
31) prevod Hasan Đilo
Vo kontekst na ovie dva citirani ajeti se i slednive
148
Zuber Asanoski
„Znajte deka životot na ovoj svet, navistina e igra i
zabava, i ukras i gordelivost megju vas, i
natprevaruvanje i vo imotot i vo decata, ...“ (Sura 57,
Al-Hadid-Železo, 20) prevod Hasan Đilo
„Nastojuvate što poveće da imate sè dodeka mezarite
ne gi naselite“(Sura.102,At-Takatur-Takmičenje, 1,
2)prevod Besim Korkut
Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka životot na ovoj svet
e eden natprevar koj što čovekot znae da go
zloupotrebi nastojuvajći što poveće da se zbogati so
imot od sekakov vid. Čovekot treba da go zgolemuva
svojot imot, da se zbogatuva, ama ne i da ja
zloupotrebi namerata, bidejći toa nekogaš se pravi na
različen način bez da se vodi smetka za posledicite.
Ovde jasno ni se ukažuva da ne navlezeme vo životot
na ovoj svet vo edna igra i zabava od koja mnogu
teško može da se izvlečeme. Zatoa što ovoj život e
prolazen, minliv i treba dobro da se čuvame. Isto taka,
vaka objaveniot ajet i nekoi slični na nego ne smee da
gi razbereme pogrešno, ednostrano, bukvalno i so toa
nie sè da prepuštime na sudbinata bez da rabotime i da
davame doprinos vo rešavanje na raznoraznite
sekojdnevni iskušenija. Na toj način i so edno takvo
razmisluvanje i odnesuvanje sekoj čovek se
izramnuva so onoj što saka da dojde do imot, kapital,
na sekakov način. Zatoa i ovde ovie ajeti treba da se
razgledaat od aspekt na edna celina so slednite ajeti, a
149
Zošto zaostanuvame?
so cel čovekot da ja uvide i otfrli ednostranosta vo
nivnoto tumačenje.
„Sè što e na zemjata Allah za vas go sozdade; ...“
(Sura 2.El-Bekara-Krava, 29) prevod Hasan Đilo
„Nie go sozdadovme čovekot, sekako, da se
trudi(raboti).“(Sura 90. El-Beled-Grad, 4) prevod
Hasan Đilo
„I kaži: „Rabotete Pa, Allah će go vidi rabotenjeto
vaše, ...“(Sura 9. Et-Tewba-Pokajanie, 105) prevod
Hasan Đilo
„O vernici, koga će se povika na namaz vo
petok...pa, pobrzajte kon spomenuvanjeto na Allah, i
ostavete ja kupoprodažbata. Ete toa e podobro za vas
ako znaete „
„A koga namazot će se izvrši... pa, rasturete se po
zemjata i barajte od dobrinata Allahova, i
spomenuvajte go Allah, mnogu, za da bidete
spaseni“ (Sura 62. El-Đuma-Đum`a 9, 10) prevod
Hasan Đilo
Od site ovie citirani ajeti gledame deka Allah đ.š. ne
ni zabranuva da rabotime, da se trudime, da gi
rešavame sekojdnevnite problemi so koj se
sretnuvame. Naprotiv, toa treba da ni e imperativ. Na
takov način se odnesuval i Muhammed a.s. koj bil
150
Zuber Asanoski
svesen deka edna zaednica ili sistem ne može da se
izgradi bez edna baza, fundament, a toa e
ekonomijata. Megjutoa, so svojot odnos Pratenikot
a.s. ni ukaža da znaeme što e granica, što e ramnoteža
vo sekojdnevniot život. Ovde jasno gledame deka
tolkuvanjeto bukva za bukva e ednostrano i e opasno i
može da ne odnese do edna ili druga krajnost. Ova
nešto se slučuva pomegju nas od onie koi samo ajetite
ednostrano gi zemaat i gi izvlekuvaat od kontest za
ovaa problematika.
Ušte za životot od Muhammeda a.s. nekoi od
muslimanite asketski (materijalno nezainteresirani
z.p.) sakale da ja dokažuvaat svojata pripadnost kon
islamot. Megjutoa, sledniot ajet upatuva kon nešto
drugo.
„Ne se ednakvi vernicite koi ostanuvaat doma-osven
nesposobnite-i onie koi se borat na Allahoviot pat, i
so imotot svoj i so životot svoj, Allah gi odlikuva so
eden stepen nad onie koi ostanuvaat. Allah gi
odlikuva so golema nagrada onie koi se borat nad
onie koi ostanuvaat doma;“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi,
95) prevod Hasan Đilo
Od gore citiraniot ajet se gleda deka čovekot može da
si živee i asketski toa ne može nikoj da mu go zabrani.
Megjutoa, kako što ukažuva ajetot ne se isti onoj što
ostanuva doma i onoj koj e aktiven vo sekojdnevniot
život. I bidejći kažuvame deka treba da go sledime
151
Zošto zaostanuvame?
sunnetot od Pratenikot toa će go pravime samo ako
sme aktivni vo celokupniot život kako što bil i
Pratenikot. Ovde, ovoj ajet ne smeeme bukvalno da
go tolkuvame so znacenje deka se odnesuva samo na
borba so oružje đihad i nešto slično na toa. Taa borba,
toj đihad treba da se tolkuva kako borba vo site sferi
od čovekoviot život. Vo prv red kako što znaeme taa
borba treba da bide so samiot sebe koga čovekot
nastojuva da se izgradi vo edna pozitivna ličnost koja
gi sledi islamskite normi na život. Potoa taa borba
treba da se proširi vo sekojdnevniot život bidejći kako
što znaeme samiot život da se opstane na zemjata e
povrzan vo prv red so obezbeduvanje egzistencija,
jadenje, pienje itn.. Složenosta na raznite odnosi vo
sekojdnevniot život bara aktiviranje na site tie polinja.
Ne možat da bidat ednakvi onie koi živeat asketski na
grb od drugite i onie koi pridonesuvaat da se
podobruvaat uslovite za čoveštvoto.
Tokmu eden takov odnos kon životot e eden od
glavnite faktori što nie denes zaostanuvame. So
ignoriranje na univerzalnite Allahovi zakonitosti,
vrednosti, učenjeto, ekonomijata, organiziranjeto i
mnogu drugi od naša strana i so požrtvovanost na
drugite narodi vo site oblasti od druga strana dojdeni
sme vo edna nezavidna situacija. A taa e produkt
tokmu na nesledenje na gorecitiranite upatstva koi se
jasni od sekoj eden aspekt.
Tokmu zatoa denes so pravo može da se reče deka
našiot život e ednostran asketski, samo za sebe. Ova
152
Zuber Asanoski
go velam poradi faktot što nema tragi od organiziran
život so čii rezultati će se koristi celoto čoveštvo.
Globalizacijata e najgolemiot predizvik za denešnite
generacii kade će se prezentiraat dostignuvanjata od
site oblasti. A nas nikade nè nema. Samo so pravilno
sledenje na Kur`anskite upatstva će znaeme kako da
se odnesuvame vo sekoja edna dadena situacija.
Sekoe oddalečuvanje od ekonomijata e vsušnost
oddalečuvanje od Allah đ.š. i od islamot.
153
Zošto zaostanuvame?
ALLAHOVATA ODREDBA I ČOVEKOVATA
SLOBODNA VOLJA
Edna od temelnite vistini vo islamot ili eden od
imanskite šartovi e Ve bil hajrihi ve šerihi minellahi
teala (Sè što se slučuva se slučuva so Allahova
odredba). Za toa ni ukažuvaat i slednite ajeti
„Allah povikuva kon Kućata na spasot i upatuva
kogo saka po patot vistinski!“ (Sura. 10, Jonus, 25)
prevod Hasan Đilo
„Onoj kogo Allah će go upati, upaten e, a onoj kogo
On će go skršne vo zabluda ... za nego ne će najdeš,
osven nego, zaštitnici. ...“ (Sura 17. El-Isra-Noćno
patovanje, 97) prevod Hasan Đilo
„... On kogo saka go voveduva vo milosta Svoja.
...“(Sura 42, Eš-Šuara-Dogovaranje, 8) prevod Hasan
Đilo
„ ... Ete, taka Allah go skršnuva vo zabluda onoj
kogo On saka, i On upatuva kogo saka. ...“ (Sura 74.
El-Mudessir,31) prevod Hasan Đilo
I ovde gledame deka ako bukvalno i ednostrano gi
svatime ovie ajeti, a so toa i ovoj islamski šart, možno
e da začekorime vo pogrešna nasoka i so toa sè da
154
Zuber Asanoski
prepuštime na sudbinata što e mnogu opasno za
sekoja edna individua, a so toa i za sekoja edna
zaednica. Toa ne e vo sklad so islamskoto učenje i
smislata na životot.
Zatoa bukvalnoto, ednostranoto tolkuvanje e mnogu
opasno za sekoja edna individua.
Nasproti ovie imame i ajeti koi ukažuvaat na nešto
drugo. Tie po nikakov način ne se kontradiktorni so
gorecitiranite, tuku so niv pravat edna celina so
razbiranje i ako pravilno gi svatime site ajeti će
vidime deka ne pottiknuvaat da najdeme edna
ramnoteža.
„Allah, navistina, vo ništo ne im pravi zulum na
lugjeto, tuku lugjeto sami sebesi zulum si pravat.“
(Sura 10. Junus, 44) prevod Hasan Đilo
„A onoj koj se bori... ta, se bori za sebesi. Allah,
navistina, e nezavisen od svetovite!“(Sura 29. ElAnkebut, 6) prevod Hasan Đilo
„koj će napravi dobro delo za sebesi će go napravi, a
koj će napravi zlo delo, protiv sebesi će go napravi.
Potoa kon Gospodarot vaš će se vratite!“ (Sura
45.El-Đasie, 15)prevod Hasan Đilo
„... -sekoj čovek e odgovoren za ona što sam go
pravi-“ (Sura Et-Tur-Gora, 21) prevod Besim Korkut
155
Zošto zaostanuvame?
Gledajći gi dvete grupi na ajeti kako edna celina, a ne
bukvalno i poedinečno najdobro možeme da go
objasnime Allahovoto odreduvanje. Toa znači deka
Allah čovekot go sozdal so razum, so edna slobodna
volja so koja čovekot može samostojno da odlučuva i
da pravi izbor. Čovekot sè ušte ne e svesen kolkava e
taa čest što ja ima da ima slobodna volja da odlučuva.
A so toa, isto taka, ne e svesen kolkavi se negovite
možnosti kako namesnik na zemjata vo sekojdnevniot
život. Megjutoa, toa e i golema, pregolema obvrska.
Zatoa mnogu e bitno dali tie svoi možnosti će gi
nasoči vo pozitivna ili vo negativna nasoka.
Bilo kakva individualna odluka da donese čovekot
taa mu e poznata na Univerzalniot um i razum, na
Allah đ.š.. Za toa ni kažuva i sledniot ajet:
„I sekoja nevolja što će se sluči na zemjata i megju
vas e vnesena vo Knigata, od porano, od Nas
sozdadena, što za Allah, navistina, e lesno,“ (Sura
57. El-Hadid-Železo, 22)prevod Hasan Đilo
Znači ona što mu e svojstveno na Gospodarot ne ni e
svojstveno na nas lugjeto. I zatoa samo so pravilen
pristap ima pravilno da go svatime ovoj imanski šart.
156
Zuber Asanoski
PATUVANJE PO SVETOT
Ajetite koi se odnesuvaat za patuvanjeto po
svetot se eden golem primer za pravilen pristap i
otfrluvanje na ednostranosta vo sekojdnevniot život.
„ I nikako neka ne te izmami patuvanjeto po zemjata
na onie koi ne veruvaat!“
„Malku zadovolstvo, a potoa prestojuvališteto nivno
e Đehennemot.“
(Sura 3. Ali Imran-Imranova familija, 196, 197)
prevod Hasan Đilo
Ovie ajeti ako se gledaat ednostrano na prv pogled
ukažuvaat deka ne treba mnogu da se trudime da
patuvame po svetot. Megjutoa, će vidime ponataka
deka vaka ednostrano ne može da gi zemame ovie
ajeti vo svoeto tolkuvanje, tuku treba da se zemat vo
predvid zaedno so mnogu drugi ajeti koi se
odnesuvaat od ova oblast. Gore citiranite ajeti ne ni
zabranuvaat da patuvame, tuku ni ukažuvaat deka ne
treba da bideme izmameni od patuvanjata po zemjata
od onie koi ne veruvaat zašto istite tie patuvanja gi
pravat bez nekoja cel i vo osnova se pravat samo da se
zadovolat ličnite strasti. Od istorijata znaeme deka
mnogu patuvanja se pravele samo za korist da se vrši
eksplatacija i ednostrana dobivka. Bidejći patuvanjata
po svetot se posebno intenzivirani vo denešno vreme,
157
Zošto zaostanuvame?
ovie ajeti pred sè ni ukažuvaat na patuvanjata koi se
pravat za da se iskoristi siromaštijata vo nekoi predeli
na zemjata. Na toj način lugjeto se iskoristuvaat i
eksplotiraat na raznorazen način od strana na
raznorazni pedofili i perverzni tipovi. Zasigurno toa
ne e patot koj vernikot treba da go sledi i što sigurno
vodi vo propast.
Ovie ajeti nikako ne se protivrečni odnosno
kontradiktorni na slednite koi iniciraat i baraat da
patuvame.
„Pred vas mnogu narodi bea i nestanaa, zatoa
patuvajte po svetot i gledajte kakva beše kaznata za
lažgovcite.“ (Sura 3, Ali-Imran-Imranova familija,
137) prevod Hasan Đilo.
„Kaži: „Patuvajte po zemjata i gledajte kakva beše
kaznata za lažgovcite!“(Sura 6. Al- AnamStoka(Životni),11) prevod Hasan Đilo
„Kaži: „Patuvajte po svetot i videte što Toj od ništo
sozdade.“( Sura 29. Al-Ankabut-Pajak, 20) prevod
Hasan Đilo.
Ovie ajeti jasno ukažuvaat deka patuvanjeto po svetot
treba da bide so cel i istite ukažuvaat deka Islamot
insistira ne samo da bideme vo rodniot kraj, tuku
treba mnogu da patuvame po svetot. Tie patuvanja
kako što ni ukažuva tretiot ajet vo osnova treba da
158
Zuber Asanoski
bidat naučni, odnosno so našeto patuvanje da učime
za raznoraznite otkritija so što će se potvrduva se što
sozdade Allah đ.š. na zemjata. So toa će gi gledame
raznoraznite prirodni ubavini po celiot svet
osvestuvajći ja Allahovata natprirodna kreacija.
„Kaži: „ Patuvajte po zemjata pa poglednete kako
započna sozdavanjeto. ...“ (Sura 29. El-Ankebut,
Pajak 20) prevod Hasan Đilo)
Ovoj ajet nedvosmisleno ukažuva deka samo so
patuvanje i sistematsko proučuvanje možno e da se
doagja do vistinata, da se navleguva vo geološkoto
minato na zemjata. Što znači ovde mnogu ednostavno
i jasno e objasneto deka edna od celite na patuvanje se
naučnite ekspedicii. Samo na toj način može da se
utvrdi kako započnalo sozdavanjeto. Takvite naučni
ekspedicii za žal kaj nas muslimanite kako da ne
postojat isto kako što ja imame otfrleno i naukata.
Od druga strana, isto taka, so patuvanjata će gledame
ostatoci, urnatini koi se delo od čovekovata raka od
raznorazni stari civilizacii koi što zalutuvale, a so toa
se zdobile so kazni.
Zatoa vo kontekst na ovie ajeti, nikako ne može da se
opravda
ona što se sluči koga od strana na
muslimanite, pred nekolku godini vo Avganistan so
dinamit se srušija dvete statui od Buda. Isto taka, vo
ponovo vreme vo 2012 godina ne može da se opravda
ona što se slučuva so uništuvanje na mezarite od
159
Zošto zaostanuvame?
sufiite, kako i uništuvanjeto na so stotici godini starite
knigi od bibliotekata, kako i od privatnite biblioteki
vo Timbuktu, Mali. Ovie stari ostatoci na koi jasno ni
ukažuva Kur`anot treba da se čuvaat i istite ukažuvaat
i zboruvaat za vremeto koga Timbuktu so nauka se
razvil i bil eden univerzitetski centar vo Afrika poznat
vo celiot svet. Ili nikako ne može da ima
opravduvanje za mnogu selefii, koi mislat da se
sravnat so zemja site piramidi vo Egipet za da ne
doagjaat turisti od zapadot. Vakvite inicijativi
ukažuvaat deka nemame osnovni poznavanja za
Kur`anskite upatstva. Nekakvo opravduvanje od nekoj
deka sledi sunnet i nekoi hadisi od Muhammed a.s. ne
može da se prifati. Muhammed a.s. gi sledel samo
Kur`anskite upatstva i sigurno bil svesen i ne pravel
greški. I ako toa se slučilo, bidejći i Muhammed a.s.
bil čovek, sepak ajetite ukažuvaat na nešto drugo i tie
se prva i vistinska odrednica za site vernici, a tie so
gorecitiranite ajeti ukažuvaat na nešto drugo. I ako
ima hadisi koi se odnesuvaat za ova problematika
treba kritički da se ispitaat dali se od Pratenikot a.s.,
vo koj kontekst se izrečeni, a vo prv red kolku se vo
soglanost so gorecitiranite Kur`anski ajeti.
Kako što ni ukažuvaat ajetite,
ostatocite
na
poranešnite civilizacii treba da se čuvaat. Normalno,
ne so cel da pravime nekakov kult kon niv, tuku samo
so edna i edinstvena cel tie da bidat škola za site idni
generacii. So pravilna edukacija na eden čist
monoteizam i so stepenot na razvoj vo koj denes se
160
Zuber Asanoski
naogjame muslimanot ne može da zaluta vo pravenje
kult kon nešto. Nie treba da navikneme i da se
soočuvame vo sekojdnevniot život i so mnogu
negativnosti koi se vo sklad so prirodata na
sozdavanje na čovekot. Od negativnosta, od lošoto će
učime i će znaeme što e pozitivno i što e dobro.
Ovde so ovie primeri sakam da potenciram deka
tokmu pogrešniot pristap, ednostranosta, a so toa i
nerazbiranjeto na ramnotežata koja se bara vo
Kur`anot doveduva do pogrešno tolkuvanje i
razbiranje na Kur` anot so štetni posledici. Zatoa što
so potpolno uništuvanje na raznoraznite ostatoci na
nekoi civilizacii, vsušnost sme protiv pogore citiranite
ajeti koi ukažuvaat da patuvame i da vidime kako
završile minatite civilizacii gledajći raznorazni
materijalni ostatoci. A koj e protiv upatstvata od Allah
đ.š., vsušnost e protiv samiot sebe si i nema lesno da
pomine. I kako što ne pominuvame.
Patuvanjeto na eden neposreden način e povrzano vo
prv red so naukata, a so toa i so mnogu stopanski
granki. Nesledenjeto na ovie ajeti koi se odnesuvaat
na patuvanjeto imaat golemi negativni posledici. Od
patuvanjata zavisi kakva će bide slikata vo svetot na
geostrateški plan što ponataka vlijae na politikata,
ekonomijata, naukata. Na seto ova bil svesen
Muhammed a.s. koj najgolem del od svojot život go
pominal vo patuvanja. Na toj način se razvivale
naukata, pa i site stopanski granki, započnuvajći od
glavniot temel ekonomijata. Samiot Pratenik a.s. od
161
Zošto zaostanuvame?
razni sredini zemal mnogu pozitivni raboti i gi
izdignuval na povisok stepen. I ne slučajno so
negovata pratenička misija ne samo što se proširila
muslimanskata država na celiot Arapski poluostrov,
tuku negovi misioneri od razni oblasti patuvale
nasekade po svetot da gi podučuvaat drugite narodi na
islamski pogled na životot. Za žal, nikoj do sega ne
ukažuva prateništvoto na Muhammed a.s. da go
razgledame i od aspekt na Kur`anskite upatstva koi se
odnesuvaat za vakov pristap kon patuvanjata. Sledejći
go negoviot primer, na ist način se služele i negovite
naslednici, halifite. I ne e čudno što na primer bez
nikakvi vojni i osvojuvanja denes Indonezija i
Malezija se islamski zemji blagodarenie na
misionerskite patuvanja što se vršele vo tie delovi od
svetot od strana na mnogu trgovci. Megjutoa, za žal
nie ne gi nasledivme Kur`anskite upatstva koi se od
vitalno značenje, kako za poedinecot taka i za
zaednicata. Vsušnost, može slobodno da se istakne
deka so napuštanje na ova praksa započna edna
dekadenca koja i den denes e prisutna nasekade vo
islamskiot ummet.
Ova nešto go svatija evropsite državi i sistemi koi
uviduvajći go značenjeto na naukata uvidele deka
patuvanjata na koi se nadovrzuvaat i osvojuvanjata
imaat golemo značenje za celokupniot život. Taka na
primer so golemite geografski patuvanja i otkritija od
strana na evropskite državi koi započnaa vo 15 vek
celosno se izmena slikata vo svetot. Za da se pravat
162
Zuber Asanoski
dolgi pomorski patuvanja se pojavila potreba od
pomoderni brodovi. Na toj način, so konkurencija
pomegju evropskite državi doagjale do izraz
kreativnite sposobnosti koj da napravi podobar brod.
Se zgolemuvala potrebata od raznorazni naučni kadri:
geografi, kartografi, inžineri itn.. Započnal eden
seopšt razvoj na naukata so otvoranje na univerziteti
od site oblasti.
So ovie geografski otkritija započnale i raznorazni
osvojuvanja so što se izmeni slikata na svetot. Severna
Amerika, Južna Amerika, Avstralija i južno od Sahara
Afrika stanaa kolonii na evropskite državi, a so toa se
hristijaniziraa. So toa na novite kontinenti se promena
verskata i jazična slika kaj povećeto od niv. I den
denes evropskite državi gi koristat prirodnite resursi
na svoite bivši kolonii koi vlijaat za eden svoj brz
ekonomski razvoj od oblasta na site sferi od životot. A
islamskite državi stanaa samo nemi nabljuduvači na
seto toa. Ete što znači i što se slučuva ako ne se sledat
Kur`anskite upatstva kako što treba.
So patuvanjeto e povrzana i edna mnogu važna
stopanska granka, a toa e turizmot. Zatoa mnogu
civilizacii kako eden dobar izvor na materijalni
sredstva i svoite kasi gi polnat od turizmot. Zatoa
posvetuvaat mnogu vnimanie za razvoj na turizmot.
Taka na primer vo 2012 godina glavniot grad na
Francija, Pariz go posetile okolu 80 milioni turisti koj
vo prosek potrošile po 164 Evra ili vkupno
13 120 000 000 Evra.
163
Zošto zaostanuvame?
Za žal i den denes nie se zanimavame samo so
citiranje hadisi koi vo prv red gi zloupotrebuvame i
ne možeme da napravime nešto korisno i da
primenime sè što e praktično i korisno vo
sekojdnevniot život. Zatoa zaglavuvame vo razni
raspravii i karanici. Nie ne sme svesni i ne gi sledime
Kur`anskite upatstva koi se od vitalno značenje. Toa
nedvosmisleno ukažuva deka nie ne sledime sunnet
kako što se prepravame i si mislime deka sledime
sunnet. Zošto edno e vistina što nie sme sprotivno na
toa deka Muhammed a.s. besprekorno gi sledel
Kur`anskite upatstva za patuvanje po svetot.
Kur`anskite upatstva da patovame nasekade se
aktuelni i za nas denes, a i za slednite generacii.
Megjutoa, tie patuvanja gi ostvaruvaat site drugi
civilizacii so naučni ekspedicii od site naučni
disciplini i vo site delovi na zemjata. Gi gledame po
planini, pešteri, reki , morinja, okeani, šumi, itn.. Go
proučuvaat živiot, rastitelniot, životinskiot i neživiot
svet. A so site tie naučni ekspedicii i rezultatite što se
postignuvaat se koristat i site drugi stopanski granki i
istite gi primenuvaat za svoj celokupen razvoj. Nie
muslimanite sme samo nemi posmatrači na site tie
nastani bez griža na sovest i da sfatime deka sme na
pogrešen pat. Izgleda sme zadovolni što im sme slugi
na drugi narodi i si uživame vo toj status što si go
imame.
Ovde isto taka će ukažam na nešto ponovo, što e
aktuelno vo denešno vreme koe e povrzano so
164
Zuber Asanoski
patuvanjeto, a za žal seto toa se slučuva bez nas.
Dodeka nie muslimanite ne znaeme ništo podobro
osven da se prepirame, karame i fizički
presmetuvame, drugite narodi preku vselenskite
opservatorii NASA i ESA veće nekolku decenii
uporno nastojuvaat da go sledat edno Kur`ansko
upatstvo koe se odnesuva za prodiranje vo
univerzumot.
„O družino na džinovi i lugje, ako možete da gi
preminete kraištata na nebesata i na zemjata,
preminete gi! Će gi preminite samo so golema sila,“
(Sura 55. Er-Rahman-Milostiviot, 33) prevod Hasan
Đilo
Kako što gledame ovoj ajet ni ukažuva da se prodira
vo nebeskite prostranstva. I istiot sigurno ne e objaven
za đabe. Pa zatoa drugite narodi gi sledat ovie
upatstva. Taka od prvata misija na Apolo 11 so koja
za prv pat se stapna na Mesečinata vo 1969 godina do
1972 godina Apolo 11 napravi vkupno 7 misii na
Mesečinata. Vo toj period se isprateni 12 astronauti i
se potrošeni 24 milijardi dolari. Toa e đihad na eden
način i istiot se postignuva so golem trud.
Kade sme nie?
I samite gledame deka Zemjata se poveće stanuva
naselena i se poveće se iskoristeni prirodnite resursi.
Za žal za nas muslimanite kako da ne postoi ova
upatstvo kako što ne postojat iljadi drugi ajeti,
165
Zošto zaostanuvame?
upatstva. Megjutoa, edno treba da ni stane jasno deka
kako i dosega i bez nas se možeše, a i ponataka će se
može. Drugite narodi sledejći go ova upatstvo i
ponataka će profitiraat kako što profitiraa i do sega so
raznoraznite patuvanja koi gi pravat po zemjata. Na
toj način so nivnoto učenje, rabota i upornost kako što
vidno ja izmenija slikata na zemjata so golemite
geografski otkritija, istoto ima da go napravat i so
prodiranjeto vo univerzumot. Sigurno nivnite napori
nema da bidat poklon za nas. Toa mnogu skapo će ne
čini!
166
Zuber Asanoski
POKLONUVANJE (PODARUVANJE,
POTPOMAGANJE) I ŠKRTARENJE
„ O vernici, delete od nafakata koja Nie vi ja
dadovme pred da nastapi Denot koga poveće ne će
ima ni prodažba, ni prijatelstvo, ni posreduvanje. A
zulumćariite se, tokmu, nevernici!“ (Sura 2.El
Bekara-Krava, 254) prevod Hasan Đilo
Na zemjata lugjeto poradi splet od raznorazni
okolnosti se i različito aktivni vo svojot život. So ajeti
vidovme deka čovekot treba da raboti. So taa rabota
logično e da se sozdava i kapital. Bidejći čovekot e
sozdadaden kako socijalno suštestvo, odnosno da
živee vo zaednica, toj ima i dolžnosti kon zaednicata.
Bidejći taa zaednica ne može da funkcionira sama od
sebe, čovekot e toj što treba da go dava svoeto
učestvo. Zaednicata, državata ja pravat lugjeto, a so
toa istata egzistira od rabotata na svoite gragjani. Od
istorijata e poznato deka sekoja edna država
razrabotuva svoj finansiski sistem kako i kolku
nejzinite državjani da plaćaat porez vo državnata kasa.
Na svoj način istoto go organiziral i Muhammed a.s.
na osnova Kur`anskite upatstva so plaćanje zekat vo
državnata kasa.
Pokraj toa što državjanite se dolžni na plaćanje porez
so sekojdnevnata rabota dozvolena i nedozvolena se
ostvaruva odreden kapital koj e pogolem od svoite
potrebi, pa e potrebno eden del e da go deli za razni
167
Zošto zaostanuvame?
gragjanski celi. Bidejći so rabota vo kapitalot na
čovekot se taložat nekoi nečistotii, na primer so
rabotenje na crno, kapitalot što se sozdava treba da se
čisti. Kako vodata što ne čisti od nečistotii, isto taka i
kapitalot što go poseduvame može da se čisti so
delenje.
„I daj mu go na bližniot pravoto negovo, i na
siromašniot i na patnikot ...“ (Sura 17. El-IstraNoćno patovanje, 26) prevod Hasan Đilo
Od ovie i mnogu drugi ajeti se gleda deka čovekot e
dolžen da deli od svojot kapital. Na toj način se
nastojuva da se sozdava edna ramnoteža, a ne
kapitalot da se taloži samo vo nečii race koi stanuvaat
sè pobogati, a drugi sè posiromašni. Koga e vo
prašanje delenjeto čovekot e najosetliv i togaš
iznaogja razni opravduvanja so koi nastojuva da go
izbegne delenjeto. Ovde će gi navedam nekoi primeri
koi vo posledno vreme se aktueliziraat i se prisutni vo
sekojdnevnite svetski informativni sredstva. Imeno, se
raboti za pari koi gi poseduvaat poedinci vredni so
milioni, a koi na sekakov način gledaat da go izbegnat
oporezuvanjeto na tie pari so deponiranje po banki
nadvor od svojata zemja.
Spored podatocite i brojkite što gi objavi poranešniot
glaven ekonomist vo konsultanskata firma „Mekinsi“,
Đejms Henri superbogatite krijat najmalku 21 trilioni
dolari na tajni smetki (eden trilijon ima iljada
168
Zuber Asanoski
milijardi). A taa suma na skrieni pari od superbogatite
e ednakva na zaedničkata finansiska moć na
Soedinetite Amerikanski Državi i na Japonija. Vo ova
studija vo koj ekspertot se koristel so podatoci od
megjunarodniot monetaren fond, svetskata banka i od
poveće vladi od svetot se opfateni samo sredstva koi
se pretpostavuva deka se krijat na tajni smetki, a ne gi
opfaća nedvižnostite i drugiot imot.
Poglednete kakvo e odnesuvanjeto na bogatite od
edna, dodeka na druga strana imame pregolema
siromaštija po celiot svet. Vakvoto ponašanje e pod
site normi i e svojstveno samo za lugje koi humano i
moralno zataile (zastranile). Iako imaat finansii za sè
da si udovolat, sepak, skržavosta ne im dozvoluva da
go čistat svojot kapital. So pravilno koristenje na toj
kapital sekoj eden sistem može da zastane na pozdravi
noze, bidejći istiot može da se iskoristi za
zajaknuvanje na sopstvenata država od ekonomski
aspekt so otvoranje na novi rabotni mesta za dobrobit
na site.
Isto taka, ne e podobra situacijata za sekoj eden sistem
i so posiromašnite koj sekojdnevno i nasekade
rabotaat na crno, ilegalno i nezakonski. Na toj način
mnogu pari ostanuvaat neoporezani i so niv ne može
da se koristi sistemot.
Kur`anot na eden perfekten način i najjasno go
objasnuva delenjeto.
„Kaži: „Neka se raduvaat na dobrinata Allahova i
169
Zošto zaostanuvame?
na milosta Negova. Pa, ova, ete, e podobro od ona
što go zbiraat.“ (Sura 10. Junus, 58) prevod Hasan
Đilo
„Nema da zaslužite nagrada sè dodeka ne dadete
del od ona što vi e najmilo;“ ... (Sura 3. Ali ImranImranova familija, 92) prevod Besim Korkut
Ovde so ovoj ajet ni se objasnuva deka nema nagrada
dodeka ne oddelime od najmiloto. Sekako deka megju
najmilite raboti za čovekot se parite, kapitalot, osven
za vistinskiot vernik koj pravilno go razbira kapitalot
što go ima. Megjutoa,
za žal gledame vo
sekojdnevniot život deka niv gi ima mnogu malku. I
tie što gi ima se ugušeni od site onie koi širat lagi i
skržavenje megju lugjeto. Ako ne beše taka denes će
bevme mnogu poorganizirani i ponapred od site
aspekti od životot.
„O vernici, delete od nafakata koja Nie vi ja
dadovme pred da nastapi Denot koga poveće ne će
ima ni prodažba, ni prijatelstvo, ni posreduvanje. A
zulumćarite se, tokmu, nevernici!“ (Sura 2. ElBekara-Krava, 254) prevod Hasan Đilo
Koga čovekot se povikuva da deli vednaš prašuva:
Kolku da deli?
Kako na site prašanja koi go mačat čovekot i na ova
prašanje imame eden izvonreden odgovor.
170
Zuber Asanoski
„Allah ne ja optovaruva niedna duša nad možnosta
nejzina. ...“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 286) prevod
Hasan Đilo
„ ... Nie Nikogo ne optovaruvame nad možnosta
negova. ...“ (Sura 6.
El-En am-Životni, 152) prevod Hasan Đilo
„ ...- a Nie nikogo ne optovaruvame nad možnosta
negova- ...„(Sura 7. El-A raf-Ogradi, 42) prevod
Hasan Đilo
„I Nie nikogo ne optovaruvame nad možnosta
negova.“ (Sura 23. El-Mu minuun-Vernici, 62)
prevod Hasan Đilo
Od ovie nekolku ajeti jasno se gleda deka nikoj ne se
optovaruva preku možnostite negovi.
„... Te prašuvaat što da delat, kaži: „Višokot!“ (Sura
2. El-Bekara-Krava, 219) prevod Hasan Đilo
„I daj mu go na bližniot pravoto negovo, i na
siromašniot, i na patnikot i ne trošete
bezmerno!“(Sura 17. El-Isra-Noćno patovanje, 26)
prevod Hasan Đilo
„ A onie koi, koga trošat, rasipnički ne go pravat, i
koi isto taka ne se skržavi, tuku zemaat sredina, „
171
Zošto zaostanuvame?
(Sura 25. El-Furkan, 67)prevod Hasan Đilo
Ovde na eden perfekten i ednostaven način e
objasneto deka od čovekot se bara da deli samo od
višokot. Prvo treba da gleda da ima da ja zadovolli
svojata familija, a potoa ako ima višok kapital od
nego da deli. Toa znači deka sekoj treba da se drži do
edna sredina, do edna ramnoteža.
Isto taka, mnogu nedorazbiranja ima okolu načinot: na
koj način treba da se deli višokot što go imame. I na
ova prašanje imame eden izvonreden odgovor i
objasnuvanje vo Kur`anot.
„Onie go delat imotot svoj denonoćno, tajno i javno,
i kaj Gospodarot svoj imaat nagrada golema. Onie
ne će stravuvaat i ne će taguvaat!“ (Sura 2. ElBekara-Krava, 274) prevod Hasan Đilo
„Kaži im na robovite Moi, koi veruvaat, neka
klanjaat namaz, i neka delat od `rskot Naš koj im go
davame, bilo tajno bilo javno, pred da nastapi Denot
vo koj nema ni prodažba ni prijatelstvo.“ (Sura 14.
Ibrahim, 31) prevod Hasan Đilo
Toa kažuva deka delenjeto može da bide i javno i
tajno. Golemite nedorazbiranja proprateni duri i so
fizički presmetki koi se slučuvaat vo sekojdnevniot
život vo našite sredini okolu ova prašanje zboruva
deka nemame osnovni poznavanja na što Kur`anot ne
172
Zuber Asanoski
upatuva. I koga gledame deka ajetite se jasni, nasite
postapki i mislenja ostanuvaat nejasni, neprimerni i
neprifatlivi.
Javno delenje mora da ima koga čovekot členuva vo
Đamija i drugi razni organizacii, a so cel da se ima
eden uvid i da se vodi evidencija za finansiskite
sredstva.
Tajnoto delenje se preporačuva koga nekoj saka so
sadaka da go pomogne nekogo poedinečno. Za što ni
ukažuva sledniot ajet.
„Ako javno delite sadaka-ta, toa e ubavo, no, ako toa
skrišno go napravite, davajći im ja na siromašnite,
toa e podobro za vas. ...“
(Sura 2. El-Bekara-Krava, 271) prevod Hasan Đilo
Ako čovekot deli od višokot, a za što e dolžen, sepak
treba da vnimava kako go pravi toa delenje.
„Onie što delat od imotot svoj na Allahoviot pat bez
da prosledat so prigovor i zazbor-nagrada imaat kaj
Gospodarot svoj. Onie nema da stravuvaat i nema da
taguvaat.“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 262) prevod
Hasan Đilo
„Dobriot zbor i proška vredat poveće od sadaka koja
e prosledena so prigovor. Allah e Bogat i Blag“
(Sura 2. El-Bekara-Krava, 263) prevod Hasan Đilo
„O vernici, ne obezvrednuvajte gi sadakite so
173
Zošto zaostanuvame?
prigovor ...“(Sura 2.
El-Bekara-Krava, 264) prevod Hasan Đilo
Od site gore citirani ajeti može da se vidi pravilniot
pristap koj od nas go bara Allah đ.š. što treba da go
imame vo predvid koga treba da delime.
Nasproti delenjeto stoi skržavosta. Što e skržavost i
kade taa go vodi čovekot će vidime od slednite ajeti.
„Šejtanot ve plaši so siromaštija i ve nagovara da
bidete skržavi, a Allah vi vetuva oprost i nagrada
Svoja; Allah e neizmerno dobar i sè znae, „ (Sura 2.
El- Bekara-Krava, 268) prevod Besim Korkut
„Neka ne mislat onie koi skržavat vo ona što Allah
im dade od dobrinata Svoja deka e toa dobro za niv,
tuku toa e lošo za niv: Na Denot suden ona što go
skržavat će im bide za vrat obeseno. Mirazot na
nebesite i na Zemjata e – Allahov! A Allah e Izvesten
za ona što go rabotite. (Sura 3. Ali Imran-Imranova
familija, 180)prevod Hasan Đilo
„Allah, navistina, ne gi saka onie nadueni i
gordelivi!
Onie koi se skržavci i koi im nareduvaat na lugjeto
skržavost i koi go krijat ona što im go dade Allah od
dobrinata Svoja. A za nevernicite Nie podgotvivme
kazna sramna, „ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 36, 37)
prevod Hasan Đilo
174
Zuber Asanoski
„Dvoličnjacite
(licemerite)
ednisodrugi
se
nareduvaat zlo i odvraćaat od dobro, a racete im se
stisnati. Zaboravaat na Allah pa i On zaborava na
niv. Dvoličnite, navistina, se rasipani!(Sura 9. EtTevba-Pokajuvanje, 67) prevod Hasan Đilo
„Ete, vie ste tie koi se povikuvate da trošite na
Allahoviot pat. A megju vas ima i koi skržavat. A
onoj koj skržavi...ta protiv sebesi skržavi. Allah e
Bogat, a vie ste siromašni. A ako gi svrtite plećite On
će ve zameni so drug narod koj ne će bide vam
sličen!(Sura 47. Muhammed, 38) prevod Hasan Đilo
Mislam deka sekoj moj komentar na ovie ajeti e
bezvreden. Samo će napomenam deka vakvoto
odnesuvanje za žal dlaboko e rašireno vo našata
sredina.
175
Zošto zaostanuvame?
ODNOSITE MEGJU MAŽOT I ŽENATA
Edno od najmnogu čuvstvitelnite, a so toa i naj
diskutiranite prašanja, a voedno i prašanje za koe ima
najmnogu nedorazbiranja e prašanjeto za odnosot
megju mažot i ženata. I ovde ovaa problematika i
nedorazbiranja doagjaat tokmu od pogrešniot pristap
što go imame. Pravilniot pristap e protiv sekoe
ednostrano gledanje na ajetite koi vo dosta golem broj
gi ima koga e vo prašanje ovaa problematika. Deka
toa e taka da vidime što e sodržano vo site sledni ajeti.
„Mažite se pojaki od ženite spored ona što Allah gi
odlikuva edninadrugi i spored imotot svoj koj go
trošat. Pa, dobri ženi se onie koi se pobožni i koi se
čuvari, vo skrišnosta, na ona što treba da se čuva, i
vo što Allah gi čuva. A za onie za koi se plašite deka
nema da bidat poslušni – posovetuvajte gi, odvojtegi
vo postela i udrete gi! A ako, pak vi se poslušni ne
barajte način zlo da im nanesete. Allah, navistina , e
Vozvišen i Golem!“(Sura 4. En-Nisa-Ženi, 34) prevod
Hasan Đilo
„Na bludnicata i bludnikot, oddelno, udrete im po
sto korbači. Vo verata Allahova , dokolku veruvate i
vo Allah i vo Denot suden, neka ne ve obzede pri
kaznata nikakvo sožaluvanje. A pri kaznata vrz niv
neka bide prisutna edna družina vernici!“ (Sura 24.
176
Zuber Asanoski
En-Nur-Svetlost,
2) prevod Hasan Đilo
„Bludnikot
neka venča samo bludnica ili
mnoguboška, a bludnicata neka ja venča samo
bludnikot ili mnogubožecot! Ete toa za vernicite,
sekako, e zabraneto!“(Sura 24. En-Nur-Svetlost, 3)
prevod Hasan Đilo
„Loši ženi za loši maži, a loši maži za loši ženi. Dobri
ženi za dobri maži, a dobri maži za dobri ženi. Tie ne
se vinovni za ona što drugite za niv zboruvaat. Nim
im pripagja i proška i `rsk blagoroden!“(Sura 24. EnNur-Svetlost, 26) prevod Hasan Đilo
Ovie i drugi ajeti se tipičen primer deka bukvalnoto
sfaćanje i tolkuvanje bez razgleduvanje na ovie ajeti
kako edna celina so site drugi ajeti koi će gi citiram vo
prodolženie, koi se odnesuvaat na odnosite vo brakot
e dosta opasno za sekogo. Zatoa i denes sme svedoci
na nastani vo svetot, a i vo našata sredina koi
proizleguvaat od neznaenje koe ponataka vodi do
nedorazbiranje i donesuvanje pogrešni zaklučoci koi
se daleku od ona što Allah đ.š. go bara od nas. Za žal,
često poradi ednostranosta čovekot znae vo
sekojdnevniot život
da gi zloupotrebi svoite
dolžnosti. A Allah đ.š. ne saka da ni otežnuva, tuku
naprotiv saka da ni olesni da gi ureduvame bračnite
odnosi na najvisoko i najdostoinstveno nivo.
177
Zošto zaostanuvame?
„Allah ne ja optovaruva niedna duša nad možnosta
nejzina. ...“(Sura 2. El-Bekara-Krava, 286) prevod
Hasan Đilo
Toa što e potrebno da go vklučime i iskoristime vo
sekojdnevniot život so što sme i neposredno obdareni
od našiot Sozdavač se samo umstvenite sposobnosti.
Zatoa site pogore citirani ajeti koi gledano na prv
pogled imaat edna postroga forma za reguliranje na
odnosite megju mažot i ženata ne možat da se gledaat
ednostrano i odvoeno od slednite ajeti:
„Na mažite im pripagja del od ona što go ostavile
roditelite i bližnite , i na ženite im pripagja del od
ona što go ostavile roditelite i bližnite, bilo da e
mnogu, bilo da e malku: delot propišan!“ ( Sura 4.
En-Nisa-Ženi, 7) prevod Hasan Đilo
„I ne približuvajte se kon blud. Toa, navistina, e
razvrat i pat loš!“ (Sura 17. El-Isra-Patuvanje noće,
32) prevod Hasan Đilo
„A megju znamenijata Negovi e i toa što od vas On
sozdade ženi za da najdete smirenost vo niv. I megju
vas opredeli i ljubov i milost. Ete, vo toa, navistina,
ima znamenja za lugjeto koi razmisluvaat!“(Sura 30.
Er-Rum-Vizantijci, 21) prevod Hasan Đilo
„A ako se plašite deka nema da bidete pravedni kon
178
Zuber Asanoski
jetimite ženi, togaš, venčavajte gi onie ženi koi vi se
dozvoleni: po dve, po tri, po četiri. A ako, pak, se
plašite deka nema da bidete pravedni , togaš, dosta vi
e edna; ili so onie koi vi se dadeni vo sopstvenost.
Ete, taka će bidete najdaleku od nepravdata.“ (Sura
4. En-Nisa-Ženi, 3) prevod Hasan Đilo
„I kolku da sakate vie nikogaš ne će možete
pravedno da se odnesuvate kon ženite vaši. Kon
nikakva naklonost, togaš, ne ponesuvajte se, edna od
niv vo neizvesnost da ja ostavite. A, ako se dogovorite
i ako se plašite, Allah, navistina, e prostuvač i
Somilosen!“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 129) prevod
Hasan Đilo
„A onie koi će frlat laga vrz česnite ženi, a za toa
nema da donesat četiri svedoci , udrete im osumdeset
korbači i svedočenjeto nivno nikogaš poveće ne
primajte go. Tie se, tokmu,rasipani! (Sura 24.EnNur-Svetlost, 4) prevod Hasan Đilo
„O vernici, ne vi e dozvoleno da gi nasleduvate
ženite sprotivno na nivnata volja. I ne nanesuvajte
im šteta za da grabnete del od ona što im go
podarivte osven ako ne napravat očigledno sramno
delo. I učtivo odnesuvajte se kon niv. ...“(Sura 4. EnNisa-Ženi, 19) prevod Hasan Đilo
„A ako sakate da ja zamenite ženata so druga žena i
179
Zošto zaostanuvame?
ako nejze i dadovte mnogu bogatstvo od toa ništo ne
zemajte. Zarem toa nasilno će i go odzemete. Toa,
očigledno, e grev!“
„I kako će im go odzemete koga bevte otvoreni
ednisodrugi i koga onie od vas dobija cvrst dogovor
za brak.“
(Sura 4. En-Nisa-Ženi, 20, 21) prevod Hasan Đilo
„I dajte im gi na soprugite od se srce nivnite venčani
podaroci, a, ako pak, onie vi podarat nešto od toa,
trošete go na najdobar način i so uživanje.“ (Sura 4.
En-Nisa-Ženi, 7) prevod Hasan Đilo
„Za razvod na brakot vrzani se dve raboti. Obnoslivo
da se zadrži ili ubavo da se raspušti. Vam ne vi e
dozvoleno da go zemete ona što veće im go dadovte.
Osven vo slučaj ako dvajcata ne se plašat deka nema
da gi ispolnat Allahovite granici. Ako se plašite deka
Allahovite zabrani nema da gi ispolnat, togaš, ne e
grev da se otkupi. Ete, takvi se granicite Allahovi:
pa, nemojte da gi preminuvate. A onie što će gi
preminat
granicite
Allahovi
se,
tokmu,
nepravednite!“(Sura 2. El-Bekare-Krava, 229)prevod
Hasan Đilo
„A ako mažot ja pušti ženata po tret pat, togaš, na
mažot ne mu e dozvoleno da ja vrati se dodeka taa ne
se venča so drug maž. Ako ovoj ja pušti, togaš, nemat
180
Zuber Asanoski
grev da sklučat brak ako mislat, sekako, deka nema
da gi preminat granicite Allahovi. Ete, takvi se
granicite Allahovi koi On im gi objasnuva na lugjeto
koi znaat!“(Sura 2. El-Bekare-Krava, 230) prevod
Hasan Đilo
„I koga će gi puštite ženite, a koi će go dočekaat
vremeto što treba da pomine pa, obnoslivo zadržete
gi ili ubavo puštete gi. Ne zadržuvajte gi za da im
napravite šteta so što bi gi pominale granicite na
dozvolenoto. Onoj što taka će postapi- za sebesi zlo
će napravi. I ne zemajte gi ajetite Allahovi kako
igračka. Setete se na Allahoviot blagodet kon vas, i
za ona što go objavi vo knigata, i vo Mudrosta so
koja ve sovetuva. I plašete se od Allah. I znajte deka
Allah, navistina, znae sè!“ (Sura 2. El-Bekare-Krava,
231) prevod Hasan Đilo
„I koga će gi puštite ženite, a koi će go dočekaat
vremeto što treba da pomine, ne poprečuvajte im da
se venčaat so mažite svoi dokolku tie, sepak, se
zadovolni so obnoslivosta nivna. ...“ (Sura 2. ElBekare-Krava, 231) prevod Hasan Đilo
„Za razvedenite ženi česno treba da im se ostavat
trošocite za ispraćanje. Ete, toa e obvrska za
bogobojazlivite!“(Sura 4. El-Bekara-Kravi, 241)
prevod Hasan Đilo
„Ako nekoja žena se plaši od bezverieto na nejziniot
181
Zošto zaostanuvame?
maž ili od ramnodušnosta- togaš, nemaat grev da se
skluči dogovor megju niv; dogovorot e najdobar,
zašto dušite se nakloneti kon lakomost. Ako pravite
dobro i ako se plašite – Allah, navistina, e Izvesten
za ona što go rabotite!“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 128)
prevod Hasan Đilo
Od site gore citirani ajeti može da se zakluči deka ona
što Kur`anot, islamot go bara od čovekot e da se
iznajde pravilen pristap, edna ramnoteža zasnovana na
ramnopravni odnosi megju mažot i ženata, odnosno
da se vospostavi edna harmonična familija koja e
osnovna kletka za eden zdrav sistem. Na toj način, so
edni zdravi bračni odnosi će profitira celokupnata
zaednica. Megjutoa, za da se dojde do toa potrebno e
so eden aktiven odnos da se prezemat najrazlični
merki, a vo prv red kako osnova počnuvajći so
edukacija odnosno vospituvanje. So edukacija
kombinirana i so mnogu drugi najrazlični merki i
metodi će se objasni i osvesti što znači sekoe edno
rušenje na moralnite normi, posledicite vo
semejstvoto i vo familijata so pravenje blud i drigi
negativni raboti.
„I ne približuvajte se kon blud. Toa, navistina, e
razvrat i pat loš!“ (Sura 17. El-Isra-Patuvanje noće,
32) prevod Hasan Đilo
182
Zuber Asanoski
Ništo nema da se postigne samo so bezvredni,
beskorisni komentiranja, a pri toa ne se prezemaat
nikakvi soodvetni merki za eliminiranje na site
ednostrani i tradicionalni sfaćanja koga se raboti za
ureduvanje na bračnite odnosi. So eden pasiven odnos
i so nataložuvanje na problemite se navleguva vo eden
haos kade mnogu lesno se izleguva od kontrola.
Golemiot broj na ajeti koi se naogjaat vo Kur`anot
ukažuva deka treba dobro da gi vklučime umstvenite
sposobnosti, so učenje postojano da razmisluvame za
site tie ajeti i na krajot da donesuvame vistinski
zaklučoci. Vo situacii
koga ne može čovekot
samostojno da donese ispraven zaklučok, najdobro e
da pobara pomoš od lica koi se kompetentni, koi ja
poznavaat ramnotežata i koi se protivnici na
ednostranosta. Ovoj i mnogu drugi problemi nalagaat
vo našiot život da go zaživeeme glavniot Kur`anski
imperativ Uči, uči i samo uči. Isto taka mnogu ajeti
treba da se gledaat i tolkuvaat i od vremenski aspekt.
Samiot razvoj na čovekovite sistemi i zaednici e živ
dinamičen proces i ne e daden ednaš za sekogaš i go
bara i uslovuva istoto. Zatoa treba i ajetite koi bile
objaveni vo vremeto na objavata treba dobro da se
razrabotat, svatat i primenat vo denešno vreme.
183
Zošto zaostanuvame?
FAMILIJARNITE ODNOSI
Pokraj ajetite za reguliranje na odnosite
pomegju mažite i ženite Kur` anot isto taka bara da se
reguliraat i odnosite megju familiite koi isto taka se
od vitalno značenje za sekoja edna zaednica.
Zacvrstuvanjeto na tie odnosi pridonesuva da se
sozdavaat zdravi fundamenti za razvoj na sekoj eden
sistem. Vo sprotivno so nivno degradiranje se otvoraat
rani vo sekojdnevniot život. Za žal vo našite sredini
imame edna negativna tendencija da se rušat
familijarnite odnosi koja proizleguva od ednostranoto
gledanje na nekoi ajeti.
„O vernici, ne zemajte gi zaštitnici ni babovcite vaši
ni braćata vaši ako, sekako, poveće go sakaat
neveruvanjeto od veruvanjeto. Onie koi će gi svrtat
plećite od vas – pa zulumćari se!“
(Sura 9. Et-Tevba-Pokajanje, 23) prevod Hasan Đilo
I ovoj ajet e dokaz deka ako se služime so
ednostranost vo tolkuvanjeto sigurno će zastranime od
praviot islamski pat. Najdobar primer vo ponovo
vreme imavme kaj mnogumina našinci koga sakajći
da vovedat reformi, vodeni so površni znaenja
osnovnata greška ja pravea tokmu so odnosot kon
roditelite. Togaš vo mnogu slučai, za žal, roditelite
bea prva meta izloženi na navredi. Da vidime što
184
Zuber Asanoski
ponataka ne uči Kur`anot dali bea vo pravo vakvite
reformatori.
„A ako roditelite se trudat da te nagovorat da Mi
pripišuvaš združenik za što, vsušnost, ne znaeš ništo,
nemoj da im bideš poslušen, no primerno odnesuvaj
se kon niv na ovoj svet. I sledi go patot na onoj koj
Mene mi e poslušen. Potoa vraćanjeto vaše do Mene
vodi, pa će ve izvestam za ona što go rabotevte“ (Sura
31. Lukman, 15) prevod Hasan Đilo
Ovoj ajet na prv pogled i ako go gledame ednostrano
izgleda deka e kontradiktoren na prvo citiraniot ajet.
Megjutoa, vistinata e druga i dvata kako i mnogu
drugi ajeti od ova problematika ukažuvaat so eden
vistinski pristap da ja otfrlime ednostranosta vo
Kur`anot.
„A onoj koj ne veruva... pa, neka ne te zagrižuva
neveruvanjeto negovo. I kon Nas e vraćanjeto nivno
i Nie, sekako, će gi izvestime za ona što go rabotea.
Allah, navistina, go znae ona što e vo gradite.“(Sura
31. Lukman, 23) prevod Hasan Đilo
„A i na čovekot Nie vo vasiet mu ostavivme ubavo da
se odnesuva kon roditelite svoi. Majkata negova so
maka go noseše i so maka go rodi; go noseše i go
doeše trieset meseci. A koga će sjakne i će napolni
četirieset godini, veli: „Gospodare moj, ovozmoži mi
185
Zošto zaostanuvame?
da ti se zablagodaram na blagodatot Tvoj so koj me
opsipa, mene i roditelite moi, i da rabotam dobro so
što će bideš zadovolen i odredi potomstvoto moe da
bide dobro. Jas, navistina, se kajam i jas sum megju
muslimanite!“ (Sura 46. El-Ahkaf, 15) prevod Hasan
Đilo
„I Obožavajte go Allaha i ništo nemojte da Mu
združuvate, i kon roditelite, i kon bližnite, i kon
jetimite, i kon siromašnite i kon sosedite bliski i
sosedite dalečni, i kon patnicite , i kon onie koi so
posredstvo na zarobeništvo gi poseduvate –
odnesuvajte se dobro. Allah, navistina, ne gi ljubi
onie koi se nadueni i gordelivi!“
(Sura 4. En-Nisa-Ženi, 36) prevod Hasan Đilo
„I Gospodarot tvoj opredeli: „Samo Nego da go
obožavate, a na roditelite dobro da im pravite. Ako
eden od niv ili dvajcata kaj tebe doživeat starost, ne
kažuvajte im ni „uf“ Ne obraćaj im se so visok glas i
zboruvaj im zborovi blagorodni!“
„I pred niv spušti gi kriljata na potčinetosta i
milosta, i reči: „Gospodare moj, smiluj im se onaka
kako što tie mi se smiluvaa
koga bev malečok!“ (Sura 17. El-Isra-Patovanje
noćno, 23, 24)
prevod Hasan Đilo
„I na čovekot Nie mu odredivme da se odnesuva
dobro kon roditelite svoi. Majkata go noseše,
186
Zuber Asanoski
slabeejći od den vo den, i go doeše dve godini:“Bidi
blagodaren, i Mene i na roditelite tvoi. Svratilišteto
e-kon Mene!“ (Sura 31. Lukman, 14)prevod Hasan
Đilo
Zarem sakame nešto pojasno od ova za reguliranje na
familijarnite odnosi. A nie sprotivno na ovie upatstva
vo sekojdnevniot život odime vo nekoi krajnosti,
nedorazbiranja koi mnogu ne unazaduvaat.
I od ovie ajeti koi gi reguliraat familijarnite odnosi
gledame deka vo Kur`anot nema nikakva
kontradiktornost tuku deka čovekot treba da znae da
go najde pravilniot pristap i da ja otfrli ednostranosta i
tie odnosi da gi gradi na najvisoko nivo.
187
Zošto zaostanuvame?
OVOJ I IDNIOT ŽIVOT
Kako što gledame životot koj što go živeeme na
ovoj svet ne e bezgraničen tuku istiot e ograničen i
sekoj će ja oseti smrtta.
„Sekoe živo stvorenie će ja oseti smrtta. Potoa Nam
će ni se vratite.“(Sura 29. El-Ankebut-Pajažina, 57)
prevod Besim Korkut
„Kako ne veruvate vo Allah… ? Bevte mrtvi pa On
ve oživi; potoa pak će ve usmrti, potoa pak će ve
oživi, a potoa Nemu će Mu se vratite.“ (Sura 2. ElBekare-Krava, 28) prevod Hasan Đilo
„Od zemja Nie ve sozdadovme i vo nea će ve vratime
i od nea povtorno će ve izvadime.“ (Sura 20. Ta-ha,
55) prevod Hasan Đilo
Životot, a so toa i smrtta seušte se edna golema
enigma i vo niv navistina se krijat mnogu tajni koi
doprva postepeno naučno će se otkrivaat. Vrz osnova
na Kur`anskite upatstva gledame deka so smrtta ne se
završuva životot,
tuku kako što ni ukažuva
univerzalniot Sozdavač vo site objavi, pa i vo
Kur`anot na site nè čeka eden drug svet. A životot
kako će bide ureden na toj svet za nas e gajbnepoznato. Mnogu e važno toa što koga se raboti za
188
Zuber Asanoski
prašanjeto za ovoj i sledniot svet i ovde Kur`anot bara
od site nas da se iznajde edna ramnoteža. Samo na toj
način pravilno će ja svatime smislata na životot. Od
nas na zemjava ne se bara da živeeme nitu asketski,
ama nitu vo rasipništvo. Tuku vo edna ravmoteža,
sredina. Blagodetite i životot treba da gi
iskoristuvame na eden najdobar i najracionalen način.
Za žal, golem del od čoveštvoto za svoja nesreća se
prepušta samo na ovoj život što go vodi vo rasipništvo
i propast. Kako treba da se odnesuvame vidovme
predhodno na koi ajeti povtorno će se potsetime.
„ O vernici, ne uskratuvajte si za sebe ubavi nešta
koi Allah vi gi dozvolil, samo nemojte preku mera,
Allah ne gi saka onie koi preteruvaat“ (Sura 5, AlMaida-Trpeza, 87)
„...jadete i pijte, no ne preteruvajte. Allah, navistina,
ne gi saka preteruvačite!“ (Sura. 7, Al Araf-Ogradi,
31) prevod Hasan Đilo i Besim Korkut
„Nastojuvate što poveće da imate sè dodeka mezarite
ne gi naselite“(Sura 102. At-Takatur-Takmičenje, 1,
2) prevod Besim Korkut
Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka životot na ovoj svet
e eden natprevar, konkurencija samo što toa ne smee
da se zloupotrebi. Bidejći sekoja edna zloupotreba
teško se plaća.
„Nie go sozdadovme čovekot, sekako da se
189
Zošto zaostanuvame?
trudi(raboti).“(Sura 90. El-Beled-Grad, 4) prevod
Hasan Đilo
„I kaži: „Rabotete Pa, Allah će go vidi rabotenjeto
vaše, ...“(Sura 9. Et-Tewba-Pokajuvanje, 105) prevod
Hasan Đilo
„O vernici, koga će se povika na namaz vo
petok...pa, pobrzajte kon spomenuvanjeto na Allah, i
ostavete ja kupoprodažbata. Eto toa e podobro za vas
ako znaete „
„A koga namazot će se izvrši... pa, rasturete se po
zemjata i barajte od dobrinata Allahova, i
spomenuvajte go Allah, mnogu, za da bidete
spaseni“ (Sura 62. El-Đum`a-Đuma 9, 10) prevod
Hasan Đilo
„Na lugjeto im se razubavuvaat rabotite koi gi
sakaat: ženite, decata, kovčezite polni so zlato i
srebro, spremnite konji, dobitokot i posevite. Ete, toa
e blagodat na ovoj svet. A vo blizinata Allahova e
najubavoto prestojuvalište!“(Sura 3. Ali ImranImranova familija, 14) prevod Hasan Đilo
„A životot na ovoj svet e samo igra i zabava. A
Ahiretot, za bogobojaznite, e podobar. Nema li da se
vrazumite?“
(Sura 6. El-En am-Dobitok, 32) prevod Hasan Đilo
„Znajte deka životot na ovoj svet, navistina e igra i
190
Zuber Asanoski
zabava, i ukras i gordelivost megju vas, i
natprevaruvanje i vo imotot i vo decata, ...“(Sura 57,
Al-Hadid-Železo, 20) prevod Hasan Đilo
„Ostavi gi onie koi ja zemaat verata svoja za igra i
zabava, i koi se zavedeni so životot na ovoj svet!
Predupreduvaj gi so Kur`an za da ne ja frlat vo
propast dušata so ona što će go steknat. Dušata,
osven Allah , nema ni zaštitnik ni posrednik i od nea
nikakva naemnina nema da se primi. Zaradi ona što
go steknaa onakvite će bidat frleni vo propast. Za niv
ima vrel napitok i kazna bolna zaradi toa što ne
veruvaa.“(Sura 6. El-En am-Dobitok, 70) prevod
Hasan Đilo
„A onoj koj ne veruva... pa, neka ne te zagrižuva
neveruvanjeto negovo. I kon Nas e vraćanjeto nivno
i Nie, sekako, će gi izvestime za ona što go rabotea.
Allah, navistina, go znae ona što e vo gradite.“(Sura
31. Lukman, 23) prevod Hasan Đilo
Od site gorenavedeni Kur`anski upatstva može da se
vidi deka za čovekot e neophodno da vospostavi edna
ramnoteža; dostoinstveno da go proživee ovoj život
što će bide edna vistinska osnova za idniot svet. Seto
toa kako što se gleda može da se postigne samo so
eden pravilen pristap i otfrluvanje na ednostranosta.
191
Zošto zaostanuvame?
RASITE, NARODITE (NACIITE) I JAZICITE
Počesnoto mesto za osmisluvanje na životot na
zemjata pomegju site živi suštestva mu pripagja na
čovekot. So negovoto sozdavanje životot na zemjata
dobi sosema drugi dimenzii. Kako što uči verata
celoto čoveštvo poteknuva od eden maž i žena, a toa
go potvrduva i naukata so naučnata disciplina
Genetika. Imeno, Genetikata dokaža deka kaj site
lugje na zemjata, bez razlika na rasata, početnite eden
maški i eden ženski gen se isti. Od eden maž i edna
žena denes na zemjata ima preku 7 milijardi žiteli.
Koga čovekot se rasturi po celata zemjina topka i
koga započna čovekot da patuva i zapoznava drugi
kraišta na zemjata uvide deka istiot ne e od edna rasa.
Zavisno od prirodno geografskite karakteristiki na
sekoja edna sredina doagja do genetski mutacii i na
toj način se izdiferencirale raznorazni rasi so posebna
boja na kožata i drugi posebni, različni karakteristiki.
Takva e smislata i prirodata na čovekot i smislata na
životot na zemjata. I toa sè so cel, a so toa pagjaat vo
voda site rasni teorii za nekoi si čisti rasi koi gi
potenciraat nekoi zamračeni rasni i nacistički
ideologii.
„O lugje, Nie ve sozdadovme, navistina, od eden maž
i od edna žena, i Nie odredivme da bidete narodi i
pleminja za da se zapoznavate. ...“
192
Zuber Asanoski
(Sura 49. El-Huđurat-Sobi, 13) prevod Hasan Đilo
„Lugjeto bea edna zaednica i Allah, togaš, im
ispraćaše pejgamberi: radosnici i opomenuvači. ...“
(Sura 2. El-Bekara-Krava, 213) prevod Hasan Đilo
Isto taka, vo site ovie so stotici iljadi godini se
formirale golem broj pleminja i nacii i se oformile
raznorazni jazici. Za žal, nekoi narodi i jazici koi
nekogaš postoele denes gi nema: isčeznale ili se
pretopeni ili asimilirani vo drugi. Sepak i vo denešno
vreme spektarot na naciite i jazicite e dosta golem. I
seto toa e vo sklad i e vo smisla so sozdavanjeto na
čovekot. Kaj nas dolgo vreme poradi pogrešniot
pristap što go imame kon Kur` anskata objava
preovladuvaše mislenje deka ne e tolku bitna i
potrebna nacijata, a so toa i jazikot. I ne slučajno i nie
kako eden poseben milet denes sme bez posebna svoja
nacija i sme eden specifikum vo svetot pri što se
služime so eden jazik, a nacionalno se opredeluvame
vo nekolku razni nacii. Tokmu vrz osnova na
nacionalnata pripadnost, sekojdnevno sme svedoci na
raznorazni prepiranja koj sme i što sme. Seto toa se
dolži na nepoznavanjeto, pogrešniot pristap, a so toa i
pogrešnoto znaenje koga se odnesuva za Kur`anskata
objava. Tokmu zatoa nie sme eden dobar primer do
kade se stignuva ako se nema pravilen pristap kon taa
univerzalna objava. Zatoa što ako pravilno se
protolkuvaat kur`anskite ajeti i pravilno razmislime za
193
Zošto zaostanuvame?
niv će vidime deka edna od najgolemite Allahovi
mudrosti e tokmu sozdavanjeto na različnite rasi,
različnite jazici i različnite nacii. Dodeka drugite
narodi vo ramkite na Turskata Imperija vodea borbi za
nezavisnost i formiranje na svoja nacija, kako i borba
za legitimiranje na svoite jazici sozdavajći gi
literaturni, našiot milet samo beše nem posmatrač na
seto toa. Site tie narodi vo svoite nastojuvanja
započnaa eden sestran razvoj, razvoj vo site sferi. Pa
zatoa tie narodi što se borea go dobija toa što go
posakuvaa i si formiraa svoi nacii, državi i jazici. A
nie i den denes lutame i ne znaeme koi sme i što sme.
Zatoa denes ne e čudno vo familiite braćata različito
nacionalno se opredeluvaat. Toa e delo na neznaenje i
ne sledenje na Allahovite upatstva.
Kolku se bitni nacijata i jazikot, a što se potkrepuva so
Kur`anski ajeti znaeme od istorijata. I den denes
mnogu narodi davaat golem broj žrtvi za da dojdat do
niv. Bidejći znaeme deka denes vo svetot bez
poseduvanje nacija i jazik teško se doagja do
ostvaruvanje na nekoi prava.
I seto toa ukažuva na najgolemite vrednosti što se
vospostaveni od strana na Allah đ.š. deka ne si sam i
samo tvojata rasa, samo tvojata nacija, tvojot jazik.
Toa znači deka mora sekoj da e svesen deka ima i
drugi različni lugje od nas koi treba da gi počituvame.
Vo prv red sekako deka e prioritet da znaeme i da
iznajdeme edna sredina za gradenje na megjusebnite
odnosi. So nivno pravilno razbiranje se sozdava
194
Zuber Asanoski
vistinska osnova za eden soživot vrz osnova na
tolerancija i megjusebno počituvanje. Deka e toa taka
ni ukažuvaat slednite ajeti:
„A od znamenijata Negovi e i sozdavanjeto na
nebesata i na Zemjata, i različitieto na jazicite vaši i
na boite vaši. Ete, vo toa, navistina, ima znamenja za
učenite.“ (Sura 30. Er-Rum-Vizantijci, 22) prevod
Hasan Đilo
„Allah da sakaše će ve napraveše da bidete eden
narod. No, On kogo saka go voveduva vo milosta
Svoja. A zulumčarite nemaat ni zaštitnik ni
podržnik!“ (Sura 42. Eš-Šura-Dogovaranje, 8) prevod
Hasan Đilo
„O lugje, Nie ve sozdadovme, navistina, od eden maž
i od edna žena, i Nie odredivme da bidete narodi i
pleminja za da se zapoznavate. ...“
(Sura 49. El-Huđurat-Sobi, 13) prevod Hasan Đilo
So ovie ajeti se ukažuva kolkava e mudrosta na Allah
đ.š.. So ovie ajeti se zadava golem udar na site rasni
teorii i na site onie koi sakaat da prisvojat ili uništat
nekoj narod.
Toa znači deka mudrosta vo sevo ova vistinsko
šarenilo od jazici, rasi, narodi i veri što postojat, kako
edna gradina so raznorazni cvećinja ne e tvorba na
nikoj poedinec ili političar, tuku toa e konstrukcija od
195
Zošto zaostanuvame?
mudrosta na Gospodarot, koj saka čovekot da mu se
obraća na razni jazici. Zatoa Allah đ.š. kako negovi
suštestva saka da mu se obraćame i na arapski, turski,
kineski, engleski, makedonski, germanski, albanski,
španski,... so eden zbor na site jazici koi postojat vo
svetot. So toa se ukažuva kolkava e goleminata na toj
eden mal čovekov organ, a toa e mozokot. Sekoj eden
obid da se uništi eden narod, edna rasa, eden jazik e
vsušnost sprotistavuvanje na ona što Allah go
osmislil. Tokmu zatoa vrz osnova na Kur`anskite
upatstva treba sekoja edna pojaka, porazviena nacija
da pridonesuva da se začuva sekoja edna pomala
nacija, a so toa da se potpomogne i začuva islamskoto
veruvanje koe pripagja na taa druga nacija i se služi so
drug jazik.
Zatoa ne e nikakov grev ako nekoj od nas se rodil vo
nekoja sredina i koj od svojata majka i najbliskite go
uči nivniot jazik, a so toa pripagja na istata nacija
koja se identifikuva so soodvetniot jazik. So
Kur`anskite upatstva se gleda deka toj treba na toa da
e gord i dostoinstven. Sekoj vo ramkite na svojata
nacija treba da go bara svoeto mesto i da se trudi da gi
ostvari svoite prava vo oformenata država. Zarem ima
poblisko nešto od svojata majka koja od mal kolku što
i bile možnostite te vospitala so jazik koj e odreden i e
delo i mudrost od nikoj drug tuku od Allah đ.š.?
Za žal i den denes ovie ajeti ne se zemaat kako
upatstvo od naša strana. Zatoa denes dojdovme vo
situacija bez potreba, ne sledejći gi gorecitiranite ajeti
196
Zuber Asanoski
da se raspravame za toa koja nacija sme. Sozdavanjeto
na naciite, a so toa i literaturnite jazici od site onie koi
toa go napravile e eden golem napor i uspeh za
dokažuvanje na gorecitiranite ajeti, da se svati
smislata na životot i da se svati goleminata na Allah
đ.š..
Normalno, kako i sekogaš od neznaenje, sprotivno na
gorecitiranite ajeti se sozdadoa golemi zabludi.
Nepoznavanjeto na gorecitiranite ajeti denes vo naši
sredini uslovuva da ne bideme nacionalno osozreani.
Tipičen primer za takvata zabluda koja vo narodnite
masi ja inicirale site tie koi imaa pogrešen pristap kon
Kur`anskite upatstva najdobro može da se dokaže so
prevodot na Kur`anot posebno od arapski na eden od
balkanskite jazici. Ova e eden tipičen primer
neznaenjeto kade go vodi čovekot. Našite prostori i
celiot Balkan bea poveće od 500 godini pod vladeenje
na Turcite. I pokraj toa prviot prevod na Kur anot e
napraven duri 1895 godina i toa vo Belgrad od eden
srpski lekar po ime Mićo Lubibratić. Znači prviot
prevod na Kur`anot za muslimanite go napravil čovek
od druga vera. Ottuka se gleda deka site muslimani na
Balkanot so vekovi se služele samo so nešto što im
bilo, kako što se gleda pogrešno preneseno. Za seto
toa vreme ne se najde za shodno za olesnuvanje vo
sekojdnevniot život muslimanite od Balkanot da si go
prevedat Kur`anot na svoj jazik. Zabludata ja proširija
site onie koi ne vodea smetka za upatstvata na
pogorecitiranite ajeti i koi mislea deka Kur`anot treba
197
Zošto zaostanuvame?
samo na arapski jazik. Poglednete, kolkava nepravda
nanesale pogrešno upatenite na edna golema
muslimanska populacija, koi posledici i den denes
nasekade se čuvstvuvaat megju muslimanite. Ovie
zabludi za žal se otkrija vo ponovo vreme koga
Kur`anot e preveden na site balkanski jazici.
Taka, prviot prevod na bosanski jazik se pojavuva
1936 godina od Đemaludin Čaušević i Muhammed
Pandža. A 1937 godina vo Mostar se pojavil prevodot
od Alija Riza Karabeg. Potoa imame prevodi od
Besim Korkut 1977 i vo ponovo vreme od Mustafa
Mlivo i Enes Karič. Isto taka vo najnovo vreme za
prv pat Kur`anot e preveden na makedonski jazik od
Hasan Đilo.
Seto toa docnenje e rezultat na pogrešen pristap, što
doveduva do ovie denešni apsurdni situacii.
Poznata e informacijata deka ušte vo samiot početok
poznatiot ashab na Muhammed a.s., Selman El Farisi,
surata El-Fatiha ja prevel na stranski jazik. Isto taka
za vremeto na Muhammeda a.s. nekoi ajeti bile
prevedeni i im bile dadeni na negusot od Abesinija i
Vizantiskiot vladar Herakle. Prv kompleten prevod na
Kur`anot e napraven na persiski jazik ušte vo 9 vek.
Teologot Robert Keton koj se misli deka živeel od
1110-1160 prv go prevel na latinski jazik. Vo 1647
Andre du Ryera go prevel na francuski, a 1649
Aleksandar Ros go prevel na angliski jazik itn..
198
Zuber Asanoski
VERATA
Svesen sum deka verskoto prašanje e edno od
najčuvstvitelnite prašanja. Megjutoa, bez nekoi
predrasudi ovde će gi iznesam svoite razmisluvanja za
toa kako jas gi razbiram i tolkuvam Kur`anskite ajeti.
„Allahova vera e-Islamot, navistina!“ ( Sura 3. Ali
Imran-Semejstvo Imranovo, 19) prevod Hasan Đilo
„Ova vaša vera, navistina e prava vera. ...“ (Sura 23. ElMuminuun, 52) prevod Hasan Đilo
Vo ovie ajeti jasno i nedvosmisleno Kur`anot ukažuva
deka islamot e vistinski ispravna vera. Toa e zatoa što
islamot e logikata na životot. Vakvata edna konstatacija
vo prv red e sodržana i proizleguva od samiot zbor
islam. Imeno, islam doslovno vo prevod znači pokornost
kon Allah đ.š. Ova go nemaat drugi religii kako
hristijanstvoto, judizmot, budizmot i drugi koi se
vrzuvaat za nekoi ličnosti so relativni možnosti kao Hrist
(Isa a.s.), Juda, Buda itn.. Pripadnikot na islamot se
vrzuva za Allah đ.š. so apsolutni i univerzalni možnosti.
Zatoa i gorniot ajet ukažuva deka islamot e vistinska vera
zašto čovekot direkno bez posreduvanje na nekogo go
povrzuva do apsolutniot Gospodar. Znači, da se bide
pripadnik na islamot, t.e da se bide musliman vo osnova
znači da se bide pokoren na Allah đ.š., a so toa treba da
se ispolnat mnogu uslovi od site sferi na životot. Poradi
199
Zošto zaostanuvame?
toa islamot e logikata na životot i vistinskata vera.
Megjutoa, ovde potrebno e da se znae i ne treba da si
mislime deka nie muslimanite so toa što sme pripadnici
na islamot, odnosno na vistinskata vera deka sme
privilegirani i ne treba mnogu da se trudime. Sigurno
vakvoto mislenje e pogrešno. Pripadnosta na islamot e
ušte pogolema obvrska i odgovornost. Toa znači deka
pogore citiranite ajeti ne treba da se gledaat ednostrano i
odvoeni tuku zaedno kako edna celina so drugi ajeti koi
ni ukažuvaat na tolku potrebnata ramnoteža da ja
primenime i ovde koga se razmisluva za ovaa
problematika za pripadnosta na vera islam, što e vo
soglasnost so smislata na sozdavanjeto i životot. Zatoa,
za da dobieme edna vistinska slika za verata treba dosta
da razmislime i istata treba da ja gledame od aspekt na
smislata na životot za da dademe pravilen odgovor na
prašanjeto:
Dali Allah đ.š. životot ni go osmislil samo da bideme
pripadnici na edna vera?
Odgovorot na ova prašanje e mnogu biten i pridonesuva
porealno da se razberat mnogu nejasnotii okolu verskata
pripadnost. A toa znači deka so razgleduvanje na
potrebnata ramnoteža pogore citiranite ajeti mora da se
razgledaat so site drugi ajeti koi se odnesuvaat za verata.
Da vidime što ni ukažuva Kur`anot za toa.
„Ne se isti sledbenicite na Knigata. Megju niv ima
zaednica stabilna , koi gi kažuvaat ajetite vo noćta,
tokmu, na seđde pagjajći;
200
Zuber Asanoski
veruvaat i vo Allah i vo Denot ahiretski, nareduvaat
dobro i odvraćaat od zlo; se natprevaruvaat vo dobri
dela. Onakvite se megju dobrite lugje;
i kakvo bilo dobro da srabotat pa, nema da im bide
zanemareno. Allah znae za bojazlivite!“ (Sura 3. Ali
Imran-Semejstvo Imranovo, 113, 114, 115) prevod
Hasan Đilo
„... Allah da sakaše će ve napraveše edna vera. No, ne!
Allah saka da ve isproba za ona što On vi go dade.
Ednisodrugi, togaš, natprevaruvajte se vo dobri dela
zošto vraćanjeto na site vas vodi do Allah i On će ve
izvesti za podelbite megju vas!“ (Sura 5. El-Maida-Sofra,
48) prevod Besim Korkut
Vo ovoj prevod od Besim Korkut gledame deka vrz
osnova na smislata na životot, voljata od Allah đ.š. ne e
da bideme od edna vera. Toa e negova mudrost da
bidime so razni veri. Ovde ušte ednaš će potenciram deka
ovie ajeti jasno i nedvosmisleno ukažuvaat deka toa ne e
volja na nekoj halifa, šejh, učen ili na nekoj od nas
običen čovek, tuku toa e volja na Sozdavačot Allah đ.š.
Toa znači deka i ovde do izraz doagja edna od osnovnite
zakonitosti vo univerzumot, a toa e razlikata, šareniloto
koe go gledame vo sekoj moment i nasekade, i koe e i te
kako potrebno. A kako takvi, različni, treba kako što
upatuva gorecitiraniot ajet, edni so drugi da se
natprevaruvame vo pravenje dobri dela. Zatoa nikoj do
denes vo celokupnata istorija na čoveštvoto i pokraj
201
Zošto zaostanuvame?
mnogute obidi ne uspeal lugjeto da gi napravi od eden
jazik, nacija, rasa i vera. A siguren sum deka vo toa nikoj
nema ni da uspee.
„I će go vidiš sekoj narod na kolena; sekoj narod će
bide povikan spored Knigata svoja. Denes će bidete
nagradeni za ona što go rabotevte! (Sura 45. El-ĐasieNa kolena, 28) prevod Hasan Đilo
Ovoj ajet ponataka nedvosmisleno ukažuva deka voljata
na Allah đ.š. ne e da sme od edna vera, pa zatoa sekoj
eden narod će odgovara po knigata svoja kolku dosledno
gi sledel upatstvata na Gospodarot.
Fakt e deka nie muslimanite vo sekojdnevniot život
mnogu poveće sme preokupirani so toa što rabotaat
drugite veri otkolku so samite sebe. Taa navika treba da
ja otstranime i treba mnogu poveće da se zanimavame
sami so sebe si postojano prašuvajći se što pravime, za
što ni ukažuva i sledniot ajet.
„Zarem od drugi barate da pravat dobri dela, a pri toa
sebe se zaboravate, vie koi Knigata ja učite ? Zarem
nema da se opametite? (Sura 2. El-Bekara-Krava, 44)
prevod Besim Korkut
Koga ednoš će se opametime poveće da se zanimavame
so sebe si i so našite pridonesi za čovečkata civilizaciija!?
Ušte ednaš će potenciram spored toa kolku što možam da
202
Zuber Asanoski
go razberam od ajetite, a što se manifestira i od
sekojdnevniot život, deka voljata na Allah đ.š. ne e
čoveštvoto da bide od edna vera. Zatoa iluzorno i
utopisko misli sekoj onoj što bara i insistira da bideme
site edna vera. Za toa ni ukažuva i sledniot ajet:
„A onoj koj ne veruva ... pa, neka ne te zagrižuva
neveruvanjeto negovo. I kon Nas e vraćanjeto nivno i
Nie, sekako će gi izvestime za ona što go rabotea. Allah,
navistina, go znae ona što e vo gradite.“ (Sura 31.
Lukman, 23) prevod Hasan Đilo
Toa znači deka ne treba da se preokupirame so nekoj što
ne veruva ili pravi loši dela. So takvite ne treba da se
zamarame i istite treba da ni se primer kako ne treba da
se odnesuvame vo životot.
„Vie ste najdobrata zaednica na lugje koja se pojavi:
nareduvate dobro, odvraćate od zlo; i veruvate vo Allah.
...“ (Sura 3. Ali Imran-Semejstvo Imranovo, 110) prevod
Hasan Đilo
Ovoj ajet nedvosmisleno ukažuva kakva zaednica se
napravi so golemite zalaganja na Muhammeda a.s..
Megjutoa, da ne si se zamisluvame i da si sozdadime
kompleks na visoka vrednost deka istiot ovoj ajet se
odnesuva i za nas. Toj ajet će se odnesuva na nas samo
ako dokažeme na delo vo sekojdnevniot život deka
spored nego postapuvame. I nas sigurno nema ništo da ni
203
Zošto zaostanuvame?
bide uskrateno samo toa treba da go zaslužime.
„Kur`anot, Toj, navistina, e opomena(čast) za tebe i za
narodot tvoj, i će bidete odgovorni!“ (Sura 43. EzZuhruf-Nakit, 44) prevod Hasan Đilo i Besim Korkut
Ovoj kratok, a prejasen ajet jasno ni ukažuva deka toa što
nie sme pripadnici na islamot od edna strana e golema
čest i navistina e edna golema, pregolema prednost.
Megjutoa, od druga strana kako što ponataka ukažuva
gorecitiraniot ajet toa voedno e i golema obvrska. Toj
ajet ni ukažuva deka će odgovarame za toa što sme
pripadnici na islamot.
Najbitno od sè, odnosno prioritet nad site prioriteti e toa
što ona što go izjavuvame deka sme sledbenici na
islamot treba da go dokažeme na delo. Megjutoa,
praksata dokažuva nešto drugo. Spored našeto
odnesuvanje vo nas cvrsto e vsaden nekoj kompleks na
visoka vrednost deka so samoto toa što sme pripadnici na
islamot ne ni trebaat nekoi posebni obvrski i zadolženija i
deka sè će ni dojde na gotovo. Sigurno si mislime deka
ekonomijata sama će ni se razvie, a nie samo će si
uživame vo pari, učenjeto mnogu ne ni treba; sami od
sebe će ni se formiraat raznorazni organizacii što se
neophodni za čovekot, sama če se razvie sociologijata,
ekologijata, pa prirodata sama će se čisti od fekaliite i
raznoraznite otpadoci, a nie ne treba da si se mačime itn..
Nie samo treba da si sedime vo klimatizirani prostorii i sè
će ni dojde na gotovo. Megjutoa, gledame deka vistinata
204
Zuber Asanoski
e obratnoto. Našeto sekojdnevno odnesuvanje zboruva i
ukažuva vo prilog na kompleks na visoka vrednost, a so
što se odi vo eden pogrešen pravec. Za takvo edno
odnesuvanje Kur`anot gi opomenal muslimanite vo
vremeto na Muhammed a.s., a so toa ne opomenuva i
nas denes, a i vo idnina so slednite ajeti.
„Koga ve snajde nevolja- kakva što vie dvojno mu
vozvrativte na neprijatelot- vie rekovte“ Kako sega
ova?“ Kaži: „Toa e od vas samite?“ Allah, navistina, e
Kadar za se!
I ona što ve snajde na denot koga se sretnaa dvete
vojski – beše so odobruvanjeto Allahovo za da se znaat
vernicite,
i da znaat dvoličnite koga im se reče: „Dojdete! Borete
se na Allahoviot pat ili branete se“! Rekoa: Da
znaevme deka će ima borba će ve sledevme.“ Togaš,
onie se poblisku do neveruvanjeto otkolku do imanot:
go zboruvaat so svoite jazici ona što ne e vo srcata
nivni. Allah najdobro go znae ona što go krijat.“( Sura
3. Semejstvo Imranovo, 165, 166, 167) prevod Hasan
Đilo
Ovie ajeti jasno i nedvosmisleno ni ukažuvaat deka treba
da bideme svesni na faktot deka koga ne mu beše ništo
gotovo staveno na Muhammeda a.s., nas ušte pomalku.
Kako što ni ukažuva Kur`anot so vakvi zabludi na visoka
205
Zošto zaostanuvame?
vrednost bea zaneseni i pripadnicite od drugite religii
ama kako što će vidime i tie bea i se vo zabluda.
„I Evreite i hristijanite zboruvaa: „Nie sme sinovi
Allahovi i ljubimci Negovi.“ Kaži: „Zošto, togaš, Allah
ve kaznuva za grevovite vaši?“ No ne! Vie ste lugje, od
onie koi On gi sozdade. ...“ (Sura 5. El-Maida-Sofra, 18)
prevod Hasan Đilo
Što znači site lugje sme delo na Allah đ.š.
„Kaži: „O sledbenici na Knigata, vie ne ste ništo dodeka
ne se pridržavate kon Tevratot i Inđilot i kon ona što vi
e objaveno od Gospodarot vaš.“ (Sura 5. El-MaidaSofra, 68) prevod Hasan Đilo
Ovde se gleda kako se opomenuvaat sledbenicite na
knigite deka ne se ništo dodeka ne se pridržavaat kon
Tevratot i Inđilot.
A što e so nas muslimanite i dali nie sme nešto koga ne
se pridržavame kon Kur`anskite upatstva?
„O Sledbenici na Knigata, ne preteruvajte vo verata
vaša, bespramno! I ne sledete gi želbite na narodite koi
veće porano skršnaa, a mnogu nateraa da skršnat: i
skršnaa najdaleku po lošiot pat.“ (Sura 5. El-MaidaSofra,77) prevod Hasan Đilo
Ovie ajeti jasno zboruvaat deka nikoj nema nikakva
206
Zuber Asanoski
privilegija. Treba so golem trud sekoj da go trasira patot
na verata so zaedničko jaknenje kako na duhovna, taka i
na svetovna, materijalna i fizička strana.
Ovde će postavam edno prašanje što logično se
nadovrzuva na prvo citiranite ajeti.
Zošto denes vo svetot islamot kako vistinska vera i
logika na životot nema poveće sledbenici?
Odgovorot na ova prašanje treba da go barame vo samite
nas koi so našeto sekojdnevno odnesuvanje vo lošo
svetlo go pretstavuvame islamot. Navistina e žalno koga
na razni Web strani se gleda kako od mnogu pripadnici
na islamot se nanesuva golemo zlo so širenje fanatizam i
propagandi koi se mnogu daleku od islamot i vistinata.
Tuka se gleda ednostranosta i istavanjeto na nekoi ajeti
od kontekst od celinata i ne gledajći gi drugite ajeti koi
kako što istaknav pogore upatuvaat na drugo. Širenje na
voena retorika duri i vo sredini kade živeeme koi ne se
islamski e mnogu štetno za islamot. Mnogu muslimani
ednostrano potpagjaat pod vlijanie na site tie štetni
propagandi. Osven voenata retorika od onie što sledat
ednostranost ne gledam izjavi kade site će se povikuvaat
so nauka da se vklučime vo sistemite i da go dademe
našiot pridones od site sferi na životot. Zatoa ovde
povtorno vo prodolženie, iako gi ima mnogu će izdvojam
ajeti koi ukažuvaat deka ne e taka kako što pogrešno i
ednostrano se misli, deka islamot e agresiven i našite sili
treba da gi upatime vo drugi nasoki.
207
Zošto zaostanuvame?
„...onoj koj će ubie eden čovek, koj ne ubil nikogo i koj
ne napravil bezredie po zemjata ....kako da gi ubil site
lugje, a onoj koj će spasi eden čovek....kako da gi spasil
site lugje. ...“ (Sura 5. El-Maida-Sofra, 32) prevod Hasan
Đilo
„I borete se na Allahoviot pat protiv onie koi se borat
protiv vas, no vie ne otpočnuvajte ja borbata!-Allah ne
gi saka onie koi zagovaraat neprijatelstvo.“ (Sura 2. El –
Bekara-Krava,190) prevod Besim Korkut
„O vernici, bidete istrajni vo toa i, zaradi Allah,
svedočete pravedno. I omrazata kon eden narod neka
ne ve natera da bidete nepravedni. Bidete pravedni.
Pravednosta e poblisku do bogobojaznosta. Plašete se
od Allah. Allah, navistina, e Izvesten za ona što go
rabotite! (Sura 5. El-Maida-Sofra,8) prevod Hasan Đilo
Navistina fenomenalno.
208
Zuber Asanoski
POČITUVANJETO NA MUHAMMED A.S.
Kako što znaeme poslednata Allahova objava
Kur`anot ja primil Muhammed a.s.. Kur`anskata
objava, a so toa i upatstvata navleguvaat vo site sferi
od životot, kako duhovniot, taka i svetovniot i so niv
se ukažuva kako da se ureduva istiot. Muhammed a.s.
neposredno gi sproveduval Kur`anskite upatstva vo
praksa i na nego se učele site drugi. Toa znači toj bil
prviot od kogo site zemale primer i učele. Se učelo od
negovite govori, odnesuvanje, rabotenje, oblekuvanje
itn.. Negovata slava od den na den se zgolemuvala so
golemo tempo. Za samo 23 godini i so edna golema
dinamika celosno se smenil životot na Arapskiot
poluostrov, a so toa i vo celiot svet. Samoto tempo,
dinamika, nedovolnoto obrazovanie, i ušte mnogu
drugi razni faktori pridoneslo lugjeto mnogu često
pogrešno da gi razberat nekoi raboti. Muhammed a.s.
bil svesen za seto toa i so ajeti koi mu bile objaveni
ukažuval lugjeto da znaat da pravat razlika koj e i što
e, i pravilno da gi primenuvaat vo praksa. Svojot život
go podredil na skrušenost kon svojot Gospodar so
golema aktivnost i rabota. Slednite ajeti ni ukažuvaat
kolku čisto bilo negovoto verovanje.
„Jas ne vi velam deka pri mene se riznicite na Allah,
i ne ja znam Tajnata, i ne velam deka sum, ete,
melek. ...“ (Sura 11. Hud,31) prevod Hasan Đilo
209
Zošto zaostanuvame?
„Kaži: „Jas sum, navistina, čovek sličen vam. Mi se
objavuva deka vašiot Bog e eden Bog. Pa, onoj koj se
nadeva vo sredba so Gospodarot svoj, neka raboti
dobro, i vo obožavanjeto neka ne Mu združuva na
Gospodarot svoj nikogo!“ (Sura 18. El-Kehf-Peštera,
110) prevod Hasan Đilo
„Kaži: „ O lugje, jas sum, navistina, pejgamber vašza site; vlasta i na nebesata i na Zemjata e-Allahova!
Nema drug bog osven Nego. On oživuva i On
usmrtuva! Veruvajte i vo Allah i vo glasnikot
pejgamber Negov, koj ne znae ni da čita ni da
pišuva, koj veruva i vo Allah i vo Zborot Negov isledete go za da bidete upateni!“ (Sura 7. El-A rafBedemi, 158) prevod Hasan Đilo
„Ti pred nea ne kažuvaše nitu edna Kniga , a ne ja
pišuvaše nitu so tvojata desna raka ... vo ovoj slučaj
će se posomnevaa onie koi nevistina zboruvaa.“
(Sura 29. El-Ankebut-Pajažina, 48) prevod Hasan
Đilo
„ Kaži: „Megju Pejgamberite jas ne sum ništo novo,
i ne znam što će se pravi so mene, a i so vas, isto
taka. Jas samo go sledam ona što mi se objavuva i
jas sum samo opomenuvač jasen!“ (Sura 46. ElAhkaf, 9) prevod Hasan Đilo
210
Zuber Asanoski
„Muhammed, sekako, ne e ničii babo od mažite vaši,
no toj e samo pejgamber Allahov i pečat na
pejgamberite. Allah, navistina, znae se!“ (Sura 33.
El-Ahzab-Sojuznici, 40) prevod Hasan Đilo
„O pejgamberu, Nie, navistina, te isprativme i kako
svedok, i kako radosnik i kako opomenuvač,“
i kako povikuvač, so odobrenieto Negovo i kon Allah
i kon svetilkata što sveti.“ (Sura 33. El-AhzabSojuznici, 45, 46) prevod Hasan Đilo
Što znači Kur`anot za Muhammed a.s. so site ovie i
mnogu drugi ajeti ni ukaža deka toj e samo eden
čovek, a slavata, vlasta na sekade mu pripagja na
Allah đ.š. i samo nemu treba da mu se molime. Ova e
mnogu bitno da se razbere zašto može da se navleze
vo pogrešen pravec. Znaeme dobro deka, kako i sekoe
edno živo suštestvo koe će doživee smrt istoto se sluči
i so Muhammed a.s., i toj da se preseli na ahiret.
Za seto ova bil svesen i Pratenikot a.s., pa zatoa niz
pogore citiranite ajeti i vo celokupniot svoj život
ukažuval deka za site ima eden Gospodar, a deka toj e
samo čovek kako site drugi. Ovie i slični na niv ajeti
treba pravilno da se svatat i da ne se tolkuvaat
ednostrano, tuku vo edna celina so slednite.
„Pejgamberot, za vernicite, e poblisku od niv samite;
...“(Sura 33. El-Ahzab-Sojuznici, 6) prevod Hasan
Đilo
211
Zošto zaostanuvame?
„Vo Pejgamberot, navistina, imate ubav primer, za
onoj koj se nadeva i vo Allah i vo Denot suden i koj
go spomenuva Allaha mnogu!“ (Sura 33. El-AhzabSojuznici, 21) prevod Hasan Đilo
„Allah i melekite Negovi, sekako, go slavat
pejgamberot. O vernici, slavete go i vie i pozdravete
go so selam!“ (Sura 33. El-Ahzab-Sojuznici, 56)
prevod Hasan Đilo
Ovie dve grupi ajeti jasno i nedvosmisleno ukažuvaat
deka so edno pravilno sfaćanje možno e vistinsko
sledenje na Kur`anskite upatstva, a so toa i pravilno
sledenje na sunnetot na Muhammed a.s.. Megjutoa,
treba da sme svesni deka kako može nie da sledime
Kur` anski upatstva i kako može Pratenikot a.s. da ni
bide poblizok od samite nas koga vo nas vladee
neučenje, omraza, nesloga, nepočituvanje, nemožnost
da se združime i mnogu drugi negativni karakteristiki.
A nie uporno si mislime deka sledime sunnet. Toa e
apsurd i ne odgovara na vistinata.
Zarem našeto odnesuvanje e ogledalo na ona što go
praktikuval Muhammed a.s.?
Kakov e toj sunnet koga ne učiš i ne go akceptiraš
drug brat musliman po vera koj razmisluva poinaku?
Našiot sekojdneven život i našeto odnesuvanje
ukažuvaat deka nie ne go sledime sunnetot od
Pratenikot a.s.. Negovata mnogu blagorodna duša i
tolerancija nie najmalku ja svativme.
212
Zuber Asanoski
Znaeme od dosegašnata istorija deka mnogu narodi
zalutale koga so pogrešen pristap
najmnogu
raspravaat za Allah đ.š. pripišuvajći mu čovečki
karakteristiki. Pravilen pristap e ako čovekot
razmisluva za Allahovo delo koe e fascinantno od
sekakov aspekt. Isto taka može da se povleče paralela
so našiot pogrešen pristap kon Pratenikot a.s.. Taka
najmnogu nie muslimanite sme preokupirani so
nebitni, sekundarni negovi karakteristiki, kako
izgledal, što nosel itn.. Nikade nema obidi pravilno da
mu pristapime na negovoto delo. Nikako ne
ukažuvame kolku toj sakal ekonomija, nauka, kultura,
sociologija, ekologija. Nema ništo da kažeme kolku
našiot Pratenik a.s. sakal organiziran život, sakal
organizacii koi nedostasuvaat vo edna muslimanska
sredina, bidejći se sprotistavuvame istite da se
formiraat itn.. Od seto toa na kraj može da se zakluči
deka so zbor izjavuvame deka go seledime Pratenikot
a.s. megjutoa, našeto delo go pokažuva sprotivnoto.
Očigledno deka nie imame samo prazni zborovi bez
dela. Očevidno e deka nie ne sledime sunnet od
Muhammed a.s. tuku sledime sunnet na porazvienite.
Taka, ne samo što dojdovme kaj niv da rabotime, tuku
i sè što imame vo našite domovi od najsitni do
najgolemi nešta, tehnika i dr. e nivno delo, a nie go
upotrebuvame. Ona što go sakal našiot Pratenik
Muhammed a.s.: ekonomija, ekologija, nauka,
organiziranje, proekti, kultura, sport, nie ne sledime.
Zatoa ne možeme da rečime deka go sledime sunnetot
213
Zošto zaostanuvame?
od Pratenikot a.s.. Toa što mislime deka go sledime
Pratenikot a.s. so imitiranje na negoviot nadvorešen
izgled, raspravajći se bez granici e najslabata forma na
sunnet i potsetuva na izraelcite koga Allah đ.š. preku
Tevratot i Musa a.s. im naredil da dadat žrtva i tie se
raspravale do krajnost kakvo da e telto.
Treba da sme svesni deka najvreden sunnet e
sledenjeto na Muhammedovoto delo od koe nie denes
sme predaleku. Zatoa ovde povtorno će istaknam deka
ne može da ne vodat i da sledam nekoi šejhovi, koi
egoistički i ednostrano gi prenesuvaat Kur`anskite
upatstva ne vodejći smetka za edna od
najuniverzalnite zakonitosti na razliki. Istite šejhovi
uživajći vo klimatizirani prostorii i vazejći ne davaat
nikakov povod da bidat vodači, bidejći nivniot
pridones osven od retorika-govorništvo vo site drugi
oblasti na životot e ednakov na nula. A Pratenikot bil
sprotivno na toa: kratok vo zboruvanje, raboten,
dinamičen na site polinja od sekojdnevniot život
povrzuvajći gi duhovnoto i fizičkoto kako edna celina,
bez da uživa vo klimatizirani uslovi. Takvi treba da se
i denešnite vodači. Razlikite vo odnesuvanjeto megju
Pratenikot a.s. i denešnite muslimani se pregolemi i
očevidni pa zatoa nie denes sme vo edna nezavidna
položba.
Kako što kažuva i upatuva narodnata pogovorka
„Lesno e sam da se fališ ama treba nekoj drug da te
fali“, vo prviot del ni ukažuva i na nas muslimanite
koi točno sekoj za sebe kako poedinci se falime bez
214
Zuber Asanoski
granici. Toa e falenje vo prazno. Se falime na našata
nemoć i propusti. Ama ako sme objektivni i realni
gledame deka nema nikoj drug da ne pofali. Za žal,
lugje kako nas so prazni zborovi koi dela ne gi pratat
nema koj da ne pofali. I pokraj toa što za nas nema
pofalbi od drugite narodi i veri koi znaat da cenat,
istite gi ima za našiot Pratenik Muhammed a.s..
Vakov eden rasčekor nema pofalbi za nas, a ima za
našiot Pratenik a.s.. Jasno i nedvosmisleno ni ukažuva
deka nie ne go sledime negoviot pat i delo. Vo
sprotivno ako go sledevme će bidevme sigurno i nie
pofaleni. Evo što za Muhammeda a.s. rekle nekoi
ličnosti koi na svoj način go obeležale vremeto vo koe
živeele i ostavile traga vo čovečkata istorija. Nie treba
da bideme gordi na site ovie izrečeni zborovi za našiot
Pratenik a.s., no i da izvlečeme pouka zošto e toa taka.
„Vo segašno vreme mnogu moi od Evropa preogjaat
vo Muhammedovata vera i može da se reče deka
počna obraćanjeto na Evropa vo islam“ ( rekol
Bernard Šo)
„Muhammede, žal mi e što ne bev tvoj sovremenik“
(Oto von Bizmark)
„Nikogaš ne čital, a sega gledajte! Zborovi i na
mudrecite nedostižni“ (Rilke)
„Gledate i samite deka na taa nauka ništo ne i
dostignuva, a nie so site naši sistemi ni malku napred
ne otidovme i voopšto nikoj ne e kadar ponapred da
stigne“ (Gete)
„Imaše i drugi lugje koi propovedaa monoteizam, no
215
Zošto zaostanuvame?
nieden ne mu beše ramen na negovata čista i cvrsta
vera vo eden Gospod“ (Tomas Karlajl)
„Ako se zemi goleminata na celta, malata količina na
sredstva i grandioznite rezultati, kako tri merila za
čovečkite genii, koj bi se osudil so Muhammed da
sporedi eden čovek, velikan od modernata istorija“
(Lamartin)
„Nema nikakvo somnevanje vo toa verovesnikot
Muhammed deka e eden od najgolemite reformatori
na čoveštvoto. Mu pripagja najgolema slava bidejći
čoveštvoto go upati kon vistinskoto svetlo, pravda i
mir. Zatoa što spreči prolevanje nedolžna krv i taka
go otvori patot kon napredok i civilizacija.
Ova golemo delo ne možeše da go napravi nikoj drug
osven čovek koj imaše natprirodna moć, čovek koj e
dostoen za sekoe počituvanje, voshituvanje i pravda“
(Lav Nikolaevič Tolstoj)
Navistina nemam komentar na site ovie objektivni
misli izrečeni od ovie velikani vo čovečkata istorija za
Muhammed a.s.. Megjutoa, i ova nešto ukažuva kako
nekoj različen znae da go ceni drugoto, poinakvoto.
216
Zuber Asanoski
KARIKATURITE I VREGJANJETO NA NAS
I NA NAŠETO ODNESUVANJE
Globalizacijata, a so toa i razvojot na naukata i
raznorazni komunikaciski sredstva
pridonesuva
sekojdnevno da se informirame za raznite nastani koi
se odvivaat vo celiot svet. Inferiornata položba vo
koja se naogjame nie muslimanite, a se poradi naša
vina, pridonesuva da se naogjame vo edna haotična
situacija. Toj haos, bezredie samo ja usložnuva našata
situacija i namesto da napravime eden uvid zošto e toa
taka, zošto tonime, nie bez nikakvo analiziranje na
mnogu teškata položba odime od greška vo greška vo
eden domino efekt. Znaejći gi drugite naši slabosti,
pred sè kolku sme obrazuvani, a so toa i kolku sme
jaki vo site oblasti od životot se služat so raznorazni
provokacii na koi nie ne znaeme adekvatno da
odgovorime. Edna podolgo vreme začestena
provokacija koja se inicira od vreme na vreme e
vregjanjeto na našiot Pratenik Muhammed a.s. so
neprimerni karikaturi, filmovi i dr.. Ovde so golem
revolt od sebe će im ukažam na site što taka sakaat da
go omalovažat Muhammed a.s. deka toa e edna
odvratna rabota, bidejći ovoj Pratenik, Kreator i
Vizioner ne go zaslužuva toa vo nikakov slućaj, za što
so zborovi ukažuvaa i ukažuvaat mnogu poznati
ličnosti od drugite religii. Ovde će bidam objektiven i
će priznaam deka so nas koi se deklarirame kako
217
Zošto zaostanuvame?
negovi sledbenici e nešto drugo. Bez razlika kolku e
bolna ova moja konstatacija i dali nekoj će se složi so
toa, smetam deka nie sme tie koi zaslužuvaat da bidat
ismeani, a ne Muhammed a.s.. Nie so našeto
odnesuvanje vo životot sme tie koi davaat pričina, a
so toa neposredno pridonesuvame da se ismejuva
našiot Pratenik a.s.. Nie sme tie koi prvo mu udirame
na Pratenik a.s. šlakanica po liceto so nesledenje na
negovoto delo. Koga nekoj drug će go napravi toa nas
nè boli i ne znaeme kako da odgovorime na toa i tažno
se odnesuvame nadvor od Kur`anskite upatstva.
Taka, samite nie sme svedoci na raznorazni
demonstracii po celiot islamski svet so golem broj na
žrtvi vo svoite redovi. A nikako da vidam
demonstracii kade samokritički će se razgleda
celokupnata naša sostojba. Pa će se prašame:
Što e so nas?
Zošto zaostanuvame?
Kade e naukata, ekonomijata, organiziranjeto,
samokritikata, itn..
„Kaznata za onie koi vojuvaat protiv Allah i protiv
pejgamberot Negov i koi nastojuvaat na zemjata da
pravat bezredie e: da se ubijat ili da se raspnat ili da
im se isečat i racete nivni i nozete nivni nakrsno.
Ete, toa e kaznata nivna na ovoj svet. A za niv na
Ahiret ima kazna golema, „ (Sura 5. El-Maida-Sofra,
33) prevod Hasan Đilo
218
Zuber Asanoski
Sigurno ovoj ajet ednostrano se upotrebuva od site
onie koi so sila sakaat da gi rešat raznoraznite
problemi koi se javuvaat vo sekojdnevniot život. No, i
za takov način na rešavanje na problem treba da si
podgotven da se nosiš so protivnikot na site polinja.
Taka, ako treba sportski će se natprevaruvaš sportski.
Ako treba da vojuvaš treba da si podgotven i za toa.
Ako treba ekonomski će se natprevaruvaš ekonomski.
Ako treba naučno će se natprevaruvaš naučno itn.. No,
nas nikade nè nema. Ne sme podgotveni za nikakov
natprevar. Mnogu muslimani frustrirani od
nesposobnosta da konkuriraat na drugi oblasti se
faćaat ednostrano da tolkuvaat ajeti koi gi izvlekuvaat
od kontekstot bez da vodat smetka za drugite ajeti koi
upatuvaat na nešto drugo. Vo ovoj pogore citiran ajet
mnogu baraat opravduvanje za svoite postapki.
Megjutoa, takvoto edno gledanje e samo edno
ednostrano i najopasno što može da bide. Na ovoj
način mnogu se navlezeni na eden pogrešen pat so
strašni posledici. Ako ovoj ajet se sporedi so site drugi
koi se odnesuvaat za ovoj problem će vidime deka
namerite na Kur`anskite upatstva se sosema drugi.
Ovie se tipični primeri koi nè stavaat na ispit kolku
sme jaki kako muslimani i kolku sme kadri pravilno
da gi razbirame upatstvata. Odnosno dali kon
Kur`anskite upatstva pristapuvame ednostrano ili
povećestrano.
Ovoj ajet vo edna postroga forma sigurno ni ukažeuva
da se osvestime i da zacvrstime vo site oblasti od
219
Zošto zaostanuvame?
životot. Ako našiot ummet imaše cvrstina vo site
oblasti sigurno deka nikoj ne će se obiduvaše da
smisluva provokacii za našiot Pratenik a.s., bidejći će
znae što go čeka. A vakvi kakvi što sme i natamu će
bideme izloženi na provokacii. I vo vakvi situacii
treba da znaeme adekvatno da se odnesuvame vo
iznaogjanje ramnoteža za što ni ukažuva Kur`anot. I
pogorecitiraniot ajet ne može da go gledame odvoeno
od slednite:
„Za vas, vo Knigata, e veće objaveno: Koga će
slušnete kako Allahovite ajeti nekoj od vas ne gi
priznava i gi ismeva... ne sedete so niv dodeka ne
navlezat vo drug razgovor inaku, navistina, će bidete
slični na niv. Allah, sekako, vo Đehennemot će gi
zbere site: i dvoličnite i nevernicite.“ (Sura 4. EnNisa-Ženi, 140) prevod Hasan Đilo
„Ne navreduvaj gi onie na koi, pokraj Allah, gi
povikuvaat drugite da go grdat Allaha od neznaenje i
neprijatelstvo. Nie postapkite nivni, kako i za sekoj
narod, im gi razubavuvame. Potoa kaj Gospodarot
svoj će se vratat i on će gi izvesti za ona što go
rabotea.“ (Sura 6. El-En` am-Dobitok, 108) prevod
Hasan Đilo
Ovie dva ajeti upatuvaat sprotivno na toa kako nie se
odnesuvame so poveće žrtvi megju nas. Toa ne e
nikakvo rešenie. Istoto mora da se bara prvo vo edna
220
Zuber Asanoski
samokritika za da se izleze od ova edna teška
situacija.
So eden pogrešen pristap samoubistvata, atentatite i
što li ušte ne drugo ne može da se stigne do vistinata.
Tie ne se svojstveni za islamot. Samata konstatacija
deka vo samoubistvenite atentati se ubieni poveće
muslimani, zboruva za faktot deka nekoj smisleno gi
nametna.
Samo so primena na najgolemiot Kur`anski imperativ
Ikre koj ponataka podrazbira organiziranje na životot
vo site polinja će može da se izleze od ova
beznadežna situacija. A so toa kako silen ummet
sekoj će ima respekt i nema nikoj da se služi so
provokacii, znaejći kolku e jak i silen muslimanskiot
ummet.
Islamot preku Kur`anskite upastava bara na eden
najpriroden način čovekot, a posebno vernikot, da
iznajde adekvaten odgovor za sekoj eden problem so
poznavanje i primena na site ajeti koi se odnesuvaat
za nekoj problem i nikako ajetite da se gledaat
ednostrano.
Zatoa mnogustranosta i ramnotežata se protiv sekoj
nacionalizam, ekstremizam, ednostranost, omraza
primitivizam, podelenost i drugi pojavi što Allah đ.š.
ne gi saka. Mnogustranosta i ramnotežata se za ona
što Allah đ.š. go bara i preporačuva: sabar, razbiranje,
respekt, tolerancija, harmonija i drugo.
221
Zošto zaostanuvame?
ZOŠTO ZAOSTANUVAME?
SODRŽINA
Mislenje na lektorot i korektorot prof. Rešat arslanoski .......... 7
Namesto voved ........................................................................ 10
Smislata na životot .................................................................. 22
Nekoi allahovi univerzalni zakonitosti .................................. 26
Sprotistavenost na Allahovite univerzalni zakonitosti ............ 49
Početok na edna epizoda od univerzumot: sè što postoi ima
zaedničko poteklo ................................................................... 61
Dali sme sami vo univerzumot? .............................................. 67
Sè so cel e sozdadeno .............................................................. 70
Prateništvo, vizija i kreativnost na Muhammed a.s. ............... 74
Učenjeto najgolema univerzalna zakonitost, glavniot kluč i
lozinka da navleguva vo site pori od univerzumot ................. 84
Naukata i verata nerazdelna celina.......................................... 97
Dali ima evolucija? ............................................................... 103
Ima li protivrečnost-kontradiktornost vo Kur`anskite ajeti? 116
Prevod, tolkuvanje i razbiranje na Kur`anot ednostran ili
povećestran pristap ................................................................ 120
Dokazi kolku e opasno i da ne se primenuva ednostranosta vo
tolkuvanjeto na kur`anskite ajeti ........................................... 135
Prirodna sredina .................................................................... 137
Tektonski dviženja dali planinite se dvižat ili ne? ............... 140
222
Zuber Asanoski
Odnosite vo zaednicata ......................................................... 144
Rabotenjeto i ekonomijata osnova na sekoj eden sistem ...... 146
Allahovata odredba i čovekovata slobodna volja ................. 154
Patuvanje po svetot ............................................................... 157
Poklonuvanje (podaruvanje, potpomaganje) i škrtarenje ...... 167
Odnosite megju mažot i ženata ............................................. 176
Familijarnite odnosi .............................................................. 184
Ovoj i idniot život ................................................................. 188
Rasite, narodite (naciite) i jazicite......................................... 192
Verata .................................................................................... 199
Počituvanjeto na Muhammed a.s. ......................................... 209
Karikaturite i vregjanjeto na nas i na našeto odnesuvanje .. 217
223
Download

ZOŠTO ZAOSTANUVAME?