Broj 5
JULI 2012
IZDAVA:
KULTURNO HUMANITARNO
DRUŠTVO
OKTISI/09
Postfach 251
CH-9401 Rorchach
www.khdoktisi09.ch
mal: [email protected]
REDAKCIJA
ZUBER ASANOSKI
REŠAT DERVIŠOSKI
MISLIM IMEROSKI
MEVMED OSMANOSKI
EMIR DERVIŠOSKI
Besplatno izdanie
02
OKTIŠKI GLAS
Voved
џ Poraka od Pretsedatelot
4
џ Prirodno geografski karakteristiki
5
џ Kulturna riznica
6
џ Kulturna Manifestacija
7
џ Istorija
8
џ Stara selska arhitektura
9
џ Drama
10
џ Religija
13
џ Leksikon na stranski zborovi I izrazi
16
џ Soveti za srecen život
17
џ Recept
19
џ Poezija
20
џ Aktualnosti
21
џ Sportska hronika
29
џ Međunaroden univerzitet vo Struga
30
Urednik Zuber Asanoski
Voved
Dodeka gi pišam ovje
redoj na momenti oseštam
nekoja radost, sreća vo
mojto srce, vedrina na
mojto lice i zadovolstvo vo
mojta dušaa. Međutoa, na
momenti oseštam nekoja
t`ga koja gi redi vo senka
radosta, srećata, vedrinata i zadovolstvoto. I
taka piši-briši vo momenti na borba na
sprotivnosti vo sebe se obidvam da gi
balansiram istite, da gi dnjcam vo nekoja
normala za da moža tekstot da go privrša do
krajot.
Ra d o s t a , s r e ć a t a , v e d r i n a t a i
zadovolstvoto koi go ispolnvet i osvetvlet
mojto bitie idet od pomislata ali i realnosta,
vistinata deka „Oktiški Glas“ go slavi svojot
tret rodenden. Da, da, da tretiot rodenden.
Iskreno ne se nadevav deka toa će go doživejt
bidejći fakt e deka sme poznati „sprinteri“
trkači na kratki pateki a ne „maratonci“.
Zasigurno sozreano e vremeto da ne
vneset vo Ginisovata kniga na rekordi. Sepak
vo ova vreme i nie naučivme deka e potreben
eden kontinuitet edena permanentna rabota,
kako i koristenje na pozitivnata energija eden
od drug. Samo taka možno e da se sovladvett
i pogolemi prepreki i da se dojđvit do rezultati.
Koga ća go pogledna entuzijazmot na nekoj
mladi od „KHD OKTISI/09“, a so cel da se
istrajt i da se uspejt i vo najgolemi oluji,
nemoža a da ne bida radosen, srećen so
vedrina I zadovolstvo.
sprema intelektualnata klasa koja sigurno od
aspekt na pišaniot zbor mojt da go dajt svojot
pridones. Bi pomognale spisanieto da dobjet
edna pobogata poosmislena sodržina. Nie
non stop mislime deka gi sledime islamskite
propisi. Ako e taka ća opitam:
Zarem vklučvenjeto vo rabotata da se
pomogne „Oktiški Glas“, sekoj vo ramkite na
svojte sposobnosti ne e obaveza, farz ?
Trebit da ni bidit jasno deka nema da
dobjeme stavena sofra od niedna oblast.
Samo so rabota i vklučvenje na
intelektualnite sposobnosti mojme da se
nadevame na uspesi i nekakva nagrada. Vo
sprotivno ća ostanime kako i dosega nemi
posmatrači na sekojdnevniot život.
A Gospodarot na site svetovi jasno ni ukažvit
„Nema da se promenit sostojbata na
eden narod ako toj samjot ne se promenit“
Što sakame pojasno od ova upastvo ?
Ne sakam da bidam dosaden ama i vo
ovoj broj apeliram do site a posebno do
intelektualcite da ni pomognet vo našata
rabota.
Tažen sum zatoa što so pomislata deka
vo ovoj volonterski proekt vo ovje tri godini
mnogu slabo se pokažvit interes za
priklučvenje vo našata rabota. Sekojdnevno
očekvime nekoj da dojdit so bilo kakva
pomoš. Posebno razočaranosta e golema
OKTIŠKI GLAS
03
Mislim Imeroski
Poraka od Pretsedatelot
Počituvani citateli, počituvani členovi i
donatori na KHDO/09 Esselamu Alejkum!
Eve veke izminaja tri godini od
formiranjeto na ovaa naša i vaša uspešna
i prosperitetna zaednica. Sakam da ve
zapoznam so nekolku temi koi se
sprovedija za eden period od posle letniot Odmor 2011 do
den denes 2012. Sto znači neprestano se dvižime so
kontinuirana dinamika, se ragjaat novi idei za interes na site
nas i voopšto za individumot/čovečkoto suštestvo. A za toa
zboruvaat, ostvarenite i postignatite celi na KHDO/09.
Sakam da vi gi predstavam slednive Temi za ovaj broj:
1. Izlet za Istanbul (TR)
2. Jubilejna proslava na KHDO/09
3. Izlet so Skara
4. Bolnička Roba
Izlet za Istanbul (TR)
Kako što imame na nekolku navrati spomeneto deka
KHDO/09 organizira raznovidni Aktivnosti vo CH i nadvor od
koi se finansiraat isklučivo so sopstveni sredstva, a so cel da
se postigne edno druženje, zaednicka ljubov, doverba i da se
sozdade prijatna klima vo našata populacija. Taka na 29.
Oktomvri 2011 se do 1. Noemvri 2011 godina se
organiziraše prekrasen izlet za Istanbul (TR) od koi eden del
od našite členovite go apsolviraa. Za ovaj Izlet beše sekoj
dobredojden. Golema blagodarnost odi na Organizatorot
na ovaj izlet.
Jubilejna Proslava
Mnogu brojni nasi drustva koi se formiraa vo s. Oktisi i
nadvor od nego, ne ostanaa dolgo vreme, od bilo koj razlog,
bilo toa nedovolna poddrska od nasa strana, golem
pesimizam vo Lugjeto ili pasivizam. Vremeto ni pokaza deka
tie ne ostanaa.
KHDO/09 navršuvaše pocetokot na 2012 godina tri godini
od negovoto postoenje, taka za toj povod se organizira
edna jubilejna proslava koja na 17. Mart 2012 uspesno se
odrza vo St. Margrethen (CH). Prisustvivaa gosti od mnogu
drzavi,a kako specijalen gost bese pokanet Maestro Celik.A
najvazno od proslavata e toa sto site prisutni gosti bea
zadovolni/voshiteni od nivnoto prisustvo i od nasiot docek.
04
OKTIŠKI GLAS
APELIRAM do site vas da go podrzime ovaa drustvo
ovaa zaednica so edno solidno ucestvo i da ne
dozvolime ovaa nasa zaednica da se unisti ili
propadne. Toa e i nas ipmerativ da gi motivirame site
nasi zaednici da se cuvaat i podrzuvaat edni kon
drugi.
Izlet so Skara
Vo Maj koga nasekade cvekata se rascvetani, Pticite
peat, se custvuva edna zivotna tivka i relaksirana
atmosfera,. Sto znaci Covekot moze Prirodata
podobro da ja custvuva i uziva koga se naoga vo nea.
Taka da KHDO/09 na 13. Maj 2012 godina organizira
eden Izlet so Skara vo St. Margrethen. Na ovaa
Aktivnost ucestvuvaa mnogu brojni luge,tie toj den go
sprovedija so Humor i odmaranje. Ne moze da se
zapostavi/zaboravit a da ne se diskutira za naseto selo
Oktisi.Sto e neophodno i sto moze da se podobri za
nas i za idninata na nasite deca.
Bolnicka Roba
Dvizenjeto na ova zaednica vrsi ponatamosen
grandiozen pridones. Kako na primer: Bolinica od
Kanton St.Gallen donirase raznovidna ogromna
Bolnicka Roba za Bolnicite vo nasiot roden Kraj (Oktisi)
Koj ke sluzat na nasite Pacienti.
Dragi citateli ne samo ovaa Bolnicka Roba sto ni ja
doniraa tuka za vo 2013 godina a najkasno 2014
godina ni nudat Grandiozen Proekt koj ima vrednos
nad pola million Frangi.
Za da moze robatata da stigne do tamu kade e
neophodna, potrebni se materijalni stredstva. So vasa
podrska i so vasa pomos mozeme na mnogu lica da in
pomogneme za podobar i po udoben i pokvaliteten
zivot .Nie znaeme i samite sme svedoci deka vo nasite
B o l n i c k i u sta n ov i i m a m n o g u ra b o t i ko i
nedostasuvaat. Pa zatoa bi ve zamolil i vie kako nasi
sogragani da se priklucite i da ni pomognete vo ovaa
nasa humanitarna akcija.
Zaedno sme posilni,zaedno sme pomokni !!!
Zuber Asanoski
Prirodno geografski karakteristiki
Toponimi vo atarot na selo Oktisi
Žitelite na seloto za podobra orientacija vo svojot atar so stotici i iljadi godini upotrebuvaat raznorazni
toponimi (toponim- grč. nazif na nekoe geografsko mesto, mesno ime). Taka vo atarot na Oktisi vo sekojdnevna
upotreba se slednite toponimi: Nagvedarište,Kštište, Naizvor, Maliizvori, Natumba, Osoj, Nikolovkamen, Ćiski,
Begoište, Osmano,Vrtičalma, Džurilaišta, Topuzovkosten, Našukano, Najablan, Pupunčišta, Asano, Slizgajče,
Stoličinja, Prvaledina,Vtoraledina, Keleblebine, Ubavoda, Surlogumno, Poganavoda, Mirselojkrasti,
Golemkamen,Varnici, Nagašti, Škuka, Kaparlec, Crvenkamen, Golinar, Nadrenče, Dolgikutli, Mustokutle, Kačevkutel,
Ćumamogumno, Svetiklime, Ođžojkutli, Đuljalivada, Merizišta, Pisenskikutli, Ketopilono, Pisanik, Leleci,
Belickiledinje, Naporta,Vajtos, Dolnogradište, Gornogradište, Braničkirid, Deloj, Đurkosko, Kostenje, Dupnidel,
gorna maala Oktisi
Sta rca , M it rin a g la , Đerb eža n o, Kep lo č in e,
Đončeizvorče, Pustališta, Mečkinastopalka, Prdiklečka,
Belaurvalka, Dlgistrezolci, Mečojlivadi, Nafizova
peštera, Trnasliva, Lazejlivadi, Natumba, Košarje,
Vzagoni, Kravarec, Podlojza, Sinje brdo, Padina, Rofjaci,
Demirvanesta, Namlekano, Naoskoruša, Nadupka,
Nakutel, Sefobrdo, Krajgabar, Vogabron, Nalipa,
Šulevkamen, Šukano, Pupunčišta, Ke od Aziza kutelon,
Orališta, Crven kamen, Naadžjo, Mečkina stopalka,
Prisoj, Kapikamen, Dlgaškara, Izlezivlezi, Grbav kamen,
Napeca, Popovkutel, Vranilozi, Ke od Đevita kutelon,
Kajkvovodenjče, Jašaroj kutlinja,Tutljaoreška, Nabika,
Kokovdel, Nabrodon, Nabarako, Nabeličko,
Gornišumje, Dolnišumje, Vlojza, Jazvenje, Starilozja,
Badaloska, Žilinskakrasta, Dolnakrasta, Filovkosten, Žabljak, Napašino, Dašojci, Navrba, Blaci, Stepanjca, Ođvalivada,
Ođvavodenjca, Podredeš, Dolnilivadi, Navevčansko, Vpesoci, Lenište Namirvec, Kevodenjcine, Golemkamen,
Vkamenjci, Đončejbavči, Gumenje, Kabovci, Nabunarica, Sedvanašuma, Đandarvokostenče,Đinikostenje, ...
(Sekoj koj znae nekoj drug toponim može da ni pomogne da go registrirame pri što
odnapred mu se zablagodaruvame)
OKTIŠKI GLAS
05
Zuber Asanoski
Kulturna riznica
Gorni red od levo prv Ljute Dervišoski, tret Demir Dervišoski,
četvorti Azem Dervišoski i peti Demir Mustafoski. Drugite ne ni se
poznati. Slikata e napravena nekade vo šeesetite godini od minatiot
vek na rabota vo nekoe prilepsko ili bitolsko selo
Od levo Azir Kajrimanoski i Imer
Šajnoski.Slikata e napravena nekade vo
četeresetite godini od minatiot vek kako
pečalbari vo Turcija
Od levo Tosum Bajramoski, Imer Šajnoski,
Medinka Bajramoska i Tajre Šajnoski.Slikata e napravena
nekade vo peesetite godini od minatiot vek
06
OKTIŠKI GLAS
Alil Imeroski so svojot sin Ismail Imeroski
Slikata e nastanata 1968 godina za vreme na
familijarna veselba sunet
Aktuelnosti
Kulturna manifestacija
Na den 17. Mart 2012 vo St. Margrethen „KHD OKTISI/09“ organizira
Kulturna Manifestacija. Na ova manifestacija specijalen gostin beše „Maestro Čelik“. Vo edna prijatna
atmosvera i so učestvo na oktišani i od sosednite zemji manifestacijata završi uspešno kako od aspekt druženje na
našata milet taka i od finansiski aspekt. Vo ova prilika društvoto se zablagodaruva na site koj pomognaa besplatno i
site koj bea prisutni ova manifestacija da završi uspešno. Isto taka im se izvinuvame na site onie koj poradi kapacitetot
na salata ne možea da bidat prisutni.
Finansiskite srestva od ova manifestacija društvoto kako i dosega će gi investira vo nekoj proekt.
Zuber Asanoski
OKTIŠKI GLAS
07
Zuber Asanoski
Istorija
Posle završuvanjeto na dosega poznatata posedna ledena doba pred okolu 10 000 godini, vo koja doba došlo
do golema stagnacija vo razvojot na čovečanstvoto, započnuva edna negova ekspanzija. Doađa do permanentno
zgolemuvanje na brojot od edna strana od druga strana opštetveniot život dobiva drugi dimenzii. Od malite grupi
započnuvaat da se formiraat rodovi od koj so nivni združuvanja se formirale pleminja. Od koj ponataka se formirale
plemenski sojuzi a od niv započnale da se sozdavaat državi. Seto toa bilo proprateno so golemi promeni vo site sveri
na životot.
Koga se raboti za jazikot naučno priznanie imaat dobieno dve kvalifikacii na jazicite: geneološka i tipološka
(morfološka).
Geneološkata klasifikacija za kriterium go zema potekloto na odredena grupa jazici od eden prajazik ili jazik osnova, a
tipološkata kvalifikacija trga od morfološkite crti na zborovite, od nivnata morfološka struktura.
Spored geneološkata kvalifikacija postojat slednite jazični semejstva: semitsko, mongolsko, kavkasko, kinesko, tursko
i indoevropsko, a spored tipološkata (morfološkata) klasifikacija se razlikuvaat četiri tipa jazici: flektivni, aglutinativni,
korenovi i polisintetički(inkorporirani) jazici.
Od Indoevropskoto semejstvo se formirale okolu 586 jazici od koj do denes 124 se mrtvi jazici, što znači so
tekot na vremeto nestanale. Isto taka ušte okolu 7 jazici se pred izumiranje. Indoevropskata grupa na jazici e edna od
najraširenite jazični grupi vo svetot. Ovie jazici osobeno vo svojot star oblik pokažuvaat golema sličnost vo fonetikata,
morfologijata i leksikata. Indoevropskite jazici se razvile od praindoevropskiot jazik nastanat pred 5 000 godini pred
n.e na prostorite okolu Kavkazot.
Denes imame raznorazni podelbi, no vo osnova indoevropskoto semejstvo na jazici se deli na:germanski,
baltički, slovenski, keltski, romanski, albanski, anatolijski, toharski i indoiranski. Makedonskiot jazik so koj se služime
denes geneološki pripađa vo vo idoevropskoto semejstvo vo podgrupata na južno slovenskite jazici. A tipolološki
vleguva vo grupata na flektivnite jazici odnosno jazici koi imaat vnatrešna flekcija(menuvanje na formata).
Raspored na jazičnite grupi vo svetot
So oranž boja e označena Indoevropska grupa na jazici
08
OKTIŠKI GLAS
Zuber Asanoski
Stara selska arhitektura
Sekoj od nas će se složi deka nie kako pečalbarski narod poseduvame edna golema nostalgija sprema rodniot
kraj. Toa go dokažuvame vo sekojdevniot život. Sekoj odmor, sekoj eden sloboden moment go koristime da go
posetime. Taka beše i zimata 2011/ 12.
I jas ja iskoristiv prilikata zimskiot odmor kako i sekogaš do sega da go sprovedam vo svojot roden kraj. Posle esenskiot
relativno sušen period početokot na zimata 2011/12 so mala snežna pokrivka beše dosta ladna. Doma da si navistina
e ubavo. Osećaš nešto koe nikade go nema na drugo mesto. Edinstveno što najmnogu mi fali vo mojot roden kraj e
kako da se osmisli sekojdnevniot život. Sve e nekako
monotono bez nekoj poseben red. Sekoj se snaođa na
svoj način. Toa nešto e nezamislivo za denešno vreme.
Ama toa e toa. Što da se pravi ?
Toa prašanje si go postaviv utroto na 2 januari 2012
godina. Bidejći neboto beše vedro i beše relativno ladno,
zimskoto sonce sozdavaše edna izvonredna atmosvera.
Razmisliv deka denot so ubavo vreme e idealen za
slikanje. Da se napravi nekoja slika što će ni koristi za
sekoja prilika. A što bi pravel jas si rekov samiot bez Emira
Dervišoski. Iako se raboti za razlika pomeđu nas od 25
godini zaedničko rabotime i se nadopolnuvame vo
našata rabota. Jas kako staromoden imam što da učam
od ovoj mlad gospodin. Go baram na mobilniot. Brzo go
slušnav negoviot glas. Go selamam i prašuvam:
„Kako si Emire“ ?
„Dobro. Evo pijam kafe.“ Odgovori nasmeano
„Što namera imaš za denešniot den“ ? Go prašuvam
„Da odam na slikanje niz selo“. Mi odgovori nasmeano
Eto si velam vo sebe i dvajcata sme bile na ista branova dolžina.
„I jas sum so istata ideja Emire. Zatoa sakav i da te prašam“.
I taka Emir namina kaj mene i započnavme od dolna mala potoa
otidovme gorna mala kade navistina se stavavme i vo opasnost
za da slikame nekoj sliki. Gorna mala srceto da ti zaplače koga
gledaš kako propađaat objekti pravi kulturni bogasta nastanati
od racete na našite pretci.
I da ne dolžam site ovie i mnogu drugi sliki nastanati so
Emiroviot aparat
i od negova raka gi publicirame vo našiot „Oktiški Glas“
OKTIŠKI GLAS
09
Canoski Dzevdzet
Drama
V – Čin - Po izvesno vreme јa svršiјa i Gjultena, pa tatkoto i
maјkata se spremaat za svadbite od decata. (Tatkoto i
maјkata)
Tatkoto: Ženo beše ke kruškoјne što velet koga svadbata?
Maјkata: Neznam velet deka ka kažet večer ko ka oјme da
skusime zbor.
(večerta kaј kruškoјte)
Tatkoto: Meraba kruško doma ste?
Kruškot1: Meraba kruško vlezete.
Tatkoto: Meraba kruško kako ste dobredošle, kako ste
kako pominavte ugore?(na rabota)
Kruškot1: Meraba kruško, ubo kako na gurbet, se
zaboraјvme za doma, a vie ovde kako ste be kruško? Ubo?
Kako mu јa terate?
Tatkoto: Ubo be kruško, živeјme, poslabo rabota ama
barem sme doma, što veliš kruško?
Kruškot1: Abe kruško doma ste ama kriza slušam ovde ke
nas .
Tatkoto: Kruško kriza ama se borime be kruško. Tuku za
svadbata koga be kruško, što veliš ti?
Kruškot1: Što veliš ženo ti?
Kruškata1: Što da vela kako što rekovme na 26 јuli moјt. A
kruške što veliš ti?
Maјkata: Kako ke rečite be kruške 26 јuli ubo. Aјde airliјa
nekae, gospot ubaјna da im daјt.
Tatkoto : Znači 26 јuli ubo togaš airliјa nekae, gospot
ubaјna da im daјt na decava. (i se pozdravuvaat so
kruškot)
Kruškot: Aјirliјa kruško gospot da daјt ubaјna.
VI – Čin - Doagjanjeto na kruškoјte na Gjultena na kusenje
zbor za svadba? (Tatkoto, Maјkata, Kruškot2 i Kruškata2)
Kruškot2: Selam aleјkum kruško doma ste?
Tatkoto: Aleјkum selam, doma, doma buјrum kruško
vlezete buјrum.
Kruškot2: Kako ste kruško ?
Tatkoto: Ubo, ubo kruško se živeјt malu krizno ama barem
sme doma, kako ste viјe krško ubo?
Kruškot2: Ubo kruško, evo i nie stignavme da ve posetime
malu pa po nekolku dena ka sјoјme , tuku što veliš kruško
za naleto za decava svadba koga?
Tatkoto: Što da reča kruško za Mustafa e na 26 јuli a za
10
OKTIŠKI GLAS
Gjultena misla na 1 avgust ako ne vi smetat vas?
Kruškot2: Nebe kruško nas ne ni smetat, togaš airliјa
nekaјe gospot da im daјt sreka.
Tatkoto : Togaš airliјa neka јe !
VII - Čin - Po edna godina i tretoto dete Ahmet koј
završuva so školoto se zasakuva so devoјče koe јe na
rabota so svoite roditeli vo Austriјa. (Tatkoto,
Maјkata i Ahmet)
Ahmet: Babe što veliš, zasakav momiče što se
Austriјa, za da se svarša?
Tatkoto: Ah bre Ahmet, što da vela bre sinko barem
tebe te školuvav bre sinko zar i ti vo stranstvo bre
sinko zar i ti?
Maјkata: Neveli taka mažu zašto mu go kršiš keot na
detevo.
Tatkoto: Ubo, ubo ženo nevela ništo ama posle da
ne mi rečiš ke se decata, zašto toga ka e kasno ne
kamoјš da i vidiš ko ka sakaš ka bidet daleku ženo.
Maјkata: Neka im јe ubo nimi i neka imet sreka ,a
mie dvaјca ka se snaјme nekako.
Ahmet: Taka nane, babe mnogu se plašit, mislit deka
ka ve zaboraјme .
Tatkoto: Znam јa bre sinko, znam kako ka bidit,
znam zateјa taka vela.
VIII - Čin - Se približuvaše vremeto za svadbite na
Mustafa i Gjultena, i svaršuvačkata na Ahmet.
Nadata na roditelite ostana vo naјmladiјot sin Јusuf
da go zadaržat pokraј sebe. Posle svadbite na
Mustafa i Gjultena, se približuvaše vremeto da gi
isprakaјat prvite dve deca vo stranstvo.
(Tatkoto i Maјkata)
Maјkata: Mažu spremaјse da oјme ke Gjultena zašto
utre ka sјodvela, a trebit da se vratime zašto i našive
ka sјodvet utre.
Tatkoto: Znam ženo, znam samo i posle kolku katiјe
teško.
(Posle ispšrakanjeto na Mustafa i Gjultena, tatkoto i
maјkata)
Tatkoto: Plačiš a plačiš ti e žal, a ko ti velev јa.
Maјkata: Plača ama plača od sreka.
Tatkoto: Abe znam јa od kakva sreka plačiš.
IX - Čin - Posle edna godina se oženi i Axmet i
zamina vo stranstvo,a se približuvaše i svršuvačkata i
na nalmladiјot sin Јusuf vo koј roditelite imaјa
Drama
posledna nadeš da go zadaržat pokraј sebe.
(Tatkoto, Maјkata i Јusuf)
Јusuf: Babe rešiv da se vršam .
Tatkoto: Od kade od vselo, nese vo stranstvo?
Јusuf: Da be babe od vselo, ama od ovјe što se vo
stranstvo.
Tatkoto: Zar i ti bre Јusufe, zar i ti sakaš da ne ostaјš so
maјkati sami?
Јusuf: A be babe što se plašiš, јa sum poblizu od
drugive ka ida poke pati da ve gledam.
Tatkoto: Znam taka veleјa i drugite, ama evo edna
godina ne i imame videno. Mustafa imat kerka a
Gjultena sin, a јa i maјkati se radvime vo prazno sinko.
Maјkata: Ostaј go deteto namira ne barkaјmu јa
srekata.
X – Čin - Posle svaršuvačkata na Јusuf,sledeše negovata
svadba posle toa i toј zamina, a roditelite ostanaјa
sami. (Tatkoto i Maјkata)
Tatkoto: Ženo napraј po edno kafe.
Maјkata: Stani napraјsi sam nemoža mi e maka.
Tatkoto: E ženo ostanavme sami znaјš kolku mi e teško.
Maјkata: Da znaјš mene kako mi e teško od četiri nitu
edno.
Tatkoto: Ah sudbina prokleta da e ova sudbina.
XI – Čin - Posle nekolku godini se poјavuva potreba od
decata pa tatkoto i govori na maјkata. (Tatkoto i
Maјkata)
Tatkoto: Ženo se јaviјa decata?
Maјkata: Neneznam što im јe ne se јaveni edna nedela,
zadno se јavi Gjultena.
Tatkoto: Ka se јavet utre јe Baјram ka se јavet.
Maјkata: Baјram a јa i tebe sami.
Tatkoto: E ženo ženo znaјš deka za ove si ti kriva.
Maјkata: Molči bre zašto, da ni se živi i zdravi decata si
živet ubo .
Tatkoto: Što ništo, eve deset godini go praјme Baјram
sami so sizdoјve samo јa i ti, namesto so decata i so
vnucite ženo.
Maјkata: Sami mažu sami, ama što ti e tebe deneska
pred Baјram?
Tatkoto: Ništo bre ženo, ništo gledam ne zaboraјe, ne
samo što neјdet da ne videt tuku i na telefon ne se
јavјet .
Maјkata: Ka se јavet, što ti e tebe deneska den pred
Baјram?
Tatkoto: A bre ženo znaјš što mi e, ne se oseštam ubo,
izgleda vremeto idet za na ahiret i se plašam ka umra a
decata ne ka i vida ženo tea me plašit.
Maјkata: Pomerise od mestoto sakaš da me plašiš.
Tatkoto: Ne mori ženo ne te plaša, ama zadnive denoј
nešto ne mi moјt dušava , mi se činit kako da idet
kraјot.
XII - Čin - Posle nekoјe vreme tatkoto se razboluva i
saka da gi vidi decata. (Tatkoto, Maјkata i Komšiјata)
Tatkoto: Ženo?
Maјkata: Što e?
Tatkoto: Se јaviјa ka doјdet?
Maјkata: Koј, koј dadoјt.
Tatkoto: Decata, decata.
Maјkata: Se јaviјa, neznam, Mustafa ne go puštale od
na rabota, Gjultena reče ka trgale večer so mašјe so
kola, Ahmet utre imal avion.
Tatkoto: A Јusuf se јavi što velit ka doјdel?
Maјkata: Se јavi ama neznam nereče ništo za idenje,
ama ka videl da јa opital ženamu, a ženamu znaјš
kakvaјe kako zmiјa.
Komšiјata: Ne velimu taka snaјo tea ka go dotolčit.
(Drugiјot den) - Tatkoto od svoјata bolest navečerta
umre, i negi vide svoјite deca koi stignaјa drugiјot den.
(Maјkata i Decata)
Maјkata: Stignavte deca?
Decata: Stignavme nane.
Maјkata: Stignavte ama da znaјte tatko nemate poke.
(togaš decata јa pregarnuvaat svoјata maјka i јa tešat)
Maјkata: E deca, deca dobro veleše babevi deka ka ne
zaboraјte.
Decata: Neveli taka nane sudbina, pišano bilo taka.
Maјkata: Pišano, ne deca moi ne mie so babevi sami si
go napišavme da ve nemame pokraј nas. Zašto ve
gledam vie dobro živeјte, a јa kade sega kade?
Decata: Ka te zeјme ke nas nane.
Maјkata: Zar imene tamu?
Decata: Da ka te zeјme.
Maјkata: Ne ne deca moi prokleto da e tea stranstvo
zašto ne ostaј bez deca.
(Drugiot den) - Posle pogrebot na tatkoto decata se
spremaat za zaminuvanje. (Maјkata i Decata)
OKTIŠKI GLAS
11
Drama
Maјkata: Koga ke sјodvite deca?
Mustafa: Јa nane imam avion večerva, moram da oda me baret za na rabota.
Gjultena: Јa nane ka ostana ušte dva dena.
Ahmet: A јa ka sјoda zadutre nane imam toga aviјon.
Maјkata: A ti Јusuf neveliš ništo, ti koga.
Јusuf: Јa neznam ka ostana ište nekoј den.
Maјkata: Deca slušaјte vamu, babe poke nemate, ve gledam site ste pobožni falamu na Allah, ama da vi kažam
edno kade i da oјte ako umra da ne plačite zamene, zašto јa deca moi cel život plačev za vas. I baram od vas kako
amanet ko ka idete na odmor od ko ka umra јa, da ne posetite so babevi na grobišta, a so vas da i zeјte i decata i
da im kažvite za mene i za babevi.
Decata: Neveli taka nane.
Maјkata: Ne velam ama taka јe, zašto babevi imaše golema želba da ve vidit pred da umrit a vie, vie ne doјdovte,
a znaјte deca za eden musliman da zaslužit dzennet, velet deka možel da go zaslužit pod nozete na svoјte roditeli.
(Posle edna godina maјkata se razboluva i po nekoјe vreme umira a decata i neјze ne јa stasaјa da gi vide. So ova
јa završuvam ova drama koјa e izmislena no so stvarnost koјa momentalno se slučuva vo moeto S. Oktisi .)
ZAKLUČOK
Јas kako tvorec na ova drama zaklučuvam sledno. Bideјki i јas samiјot bev zasegnat od istata boles da јa
narečam taka, taa boles јe po egzistenciјa za život. Po dolgo vreme rabotenje vo tugjina i јas samiјot bev
zasegnat od toa. No uvidov deka parite ne se sve vo životot. I јas posle 10 godini vo stranstvo rešiv da se
vratam vo rodniјot kraј. So moeto vrakanje zaklučiv deka bogatstvoto ne e vo parite nego vo svoјata familiјa,
јas sega živeјam so moјata žena i trite deca i moite roditeli i zamene toa e naјgolemoto bogatstvo vo moјot
život. Bogatstvo koe so pari ne se kupuva.
12
OKTIŠKI GLAS
Pišuva: Arif ef Ramadani
IZGRADETE SI SEBE KUĆA VO DẐENNET!!!
Dragi braća! Kolku vreme e potrebno čovekot da
izgradi kuća na ovoj svet? Kolku samo pari e potrebno da
se potroši za nejzinata gradba? Kolku vreme i planiranje
će vloži za da ja kompletira? Slaven da e Allah! Ovaa kuća
koja se gradi so cimen, tuli, ćeramidi, kuća koja e minliva i
koja nabrzo će i pomine modata, kuća niz koja
pominuvaat kanalizacija i razni nečistotii? Sekako deka
nie kako muslimani sme svesni deka e potrebna kuća na
ovoj svet bidejći Allahoviot Pratenik s.a.v.s., naglasil deka
od srećata na čovekot e i poseduvanje na široka kuća. No,
ne smeeme da ja zaboravime i ahiretskata kuća kon koja
nè povikuva Sevišniot Allah, kuća koja ni trebaat godini za
da ja izgradime, kuća koja e večna.. Eve kako ja opišal
Pratenikot s.a.v.s. Ebu Hurejre r.a. rekol: “Rekovme:
Allahov Prateniku! Raskaži ni nešto za Džennet i negovata
forma?“ Toj rekol: „Negovite dzidovi se od zlato i srebro,
sostavot na gradbata e od misk, kamenjata se od biseri i
skapoceni kamenja.
Zemjata e mirisliva. Koj će vleze vo nego će ja
počuvstvuva seta ovaa ubavina i nema da očajuva.
Zasekogaš će živee i nema da umira. Negovata obleka
nema da se rasipuva nitu negovata mladost će
pominuva.“ (Ahmed, Tirmizi)
Izgradba na džamija vo imeto na Allah dž.š. duri i kolku
gnezdo od vrapče:
Za ova naogjame potvrda vo zborovite na Allahoviot
Pratenik s.a.v.s., koj veli:
‫ ﻣﺴﺠﺪﺍً وﻟﻮ ﻛﻤﻔﺤﺺ ﻗﻄﺎﺓ ﺃو ﺃﺻﻐﺮ ﺑﻨﻲ ﷲ ﻟﻪ ﺑﻴﺘﺎً ﻓﻲ ﺍﻟﺠﻨﺔ‬฀ ‫ﻣﻦ ﺑﻨﻲ‬
„Koj će izgradi poradi Allah džamija duri i da bide
kolku gnezdo od vrapče ili pomalo, Allah nemu će mu
izgradi kuća vo Džennet.“ (Sahihul-džami', 6218)
Pod izgradba džamija ne se misli samo na cela
džamija tuku taa na-grada će ja zasluži i onoj koj će
podeli duri i kolku vrednosta na edna cigla i slično.
Allah najdobro znae!
Vo ovoj prilog doagja edna interesna hikaja za Sultan
Sulejman, eden od najmoćnite Osmanliski sultani,
sakal da izgradi najubava i najgolema džamija. Ona što
go naumil i go storil. Izbral najdobro mesto vo celiot
Istanbul i počnala gradbata na džamijata so četiri
minarinja. Za toa izbral najdobri inžineri i site uredno
gi plaćal pa, duri i poveće za da ima pogolema
nagrada od ova svoe hairli delo. Često pati i samiot
učestvuval vo gradbata na džamijata. So denovi gi
nadgleduval majstorite kako rabotat, a znael da im
Pa braća muslimani, ako prašuvate kako da izgradime nosi i kamenja i slično. Taman koga džamijata veće bila
kuća vo Džen-net, eve vi nekolku dela i zborovi so koi se gotova, taa noć sonuval son kako od svoeto hairli delo
ima samo polovina sevab. Trgnal sultanot začuden i
postignuva taa krajna cel na muslimanot.
naluten i štom se razdenilo, naredil da se povikaat
Eve nekolku dela i načini da go postigneme toa:
negovite veziri i najučenite lugje za da se posovetuva
so
niv. Koga sultanot go raskažal svojot son, tie mu
Veruvanje vo Sevišniot Allah:
rekoa deka pri gradbata na džamijata sigurno ima ušte
Imeno onoj koj će veruva vo Allah, koj živee kako vernik i nekoj udel. Sultanot gi ispratil svoite glasnici da se
umira kako vernik – na Sudniot den će mu pripadne šator rasprašaat dali nekoj bez negovo znaenje platil ili dal
vo Džennet, so Allahova dozvola. A zošto ne , koga za gradba na džamijata. Taka po nekolku dena ja
dovedoa edna starica. Mu objasnile deka taa živee vo
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:
edna bedna kućička i deka se prehranuva od prosenje
‫ إﻥ ﻟﻠﻤﺆﻣﻦ ﻓﻲ ﺍﻟﺠﻨﺔ ﻟﺨﻴﻤﺔ ﻣﻦ ﻟﺆﻟﺆﺓ وﺍﺣـﺪﺓ ﻣﺠﻮﻓﺔ ﻁﻮﻟﮭﺎ ﻓﻲ ﺍﻟﺴـﻤﺎء ﺳــﺘﻮﻥ‬po istanbulskite ulici.
٬ً‫ﻣﻴﻼ‬
„Navistina za vernikot vo Džennet će ima šator od eden - Togaš, zošto mi ja dovedovte ovaa starica? – praša
šupliv biser čija dolžina vo neboto iznesuva šeeset sultanot.
aršini... “ (Muttefekun alejhi)
- Čestiti care, taa veli deka eden den koga videla deka
se gradi nova džamija, kupila dve ili tri kilogrami var i
OKTIŠKI GLAS
13
Religija
varta ja posipala vo carskiot varovnik, ete zatoa ja
donesovme – rekoa negovite stražari.
- Od što živeeš, čestita starice? – blago ja praša sultanot.
- Od Allahovata milost, i milostinjata na dobrite lugje – so
majčinski glas reče staricata.
- A kako si ja ufrlila varta vo carskiot varovnik: - praša
sultanot.
- Eh, koga bi znaela, bile tri grsta, a sekoj možel da bide
pogolem od dve čovečki dlanki koga će se sostavat.
Sultanot razmislil i so strog glas naredi da se donesat tri
kesinja so dukati. Koga slugite se vratija, sultanot i prijde na
staricata i gi podade trite kesinja so dukati i tivko i reče:
- Zemi go ova kako dar od mene. Od deneska nemaš veće
potreba da prosiš.
Staricata go krena pogledot i tivko mu reče: „Čestit
padišahu, neka Allah ti dade sekoe dobro i poveće
bogatstvo, no nema bogatstvo na ovoj svet za koe bi go
prodala svoeto dobro delo. Zarem ti ne znaeš deka Allah
nagraduva spored nijjetot i vloženiot trud. Čovekot treba da
se trudi onolku kolku može, jas dadov kolku imav, a ti si dal
kolku si imal. Zatoa Allah ne nagradil isto.“
Sultanot ja navednal glavata i dlaboko vozdivnal. Toj den
stoel dolgo pokraj prozorecot gledjaći vo džamijata. Na
mestoto kade što beše staricata seušte stoeja kesinjata so
dukati.
Odenje i vraćanje od džamija:
Poradi zborovite na Allahoviot Pratenik s.a.v.s.,
‫ﻣﻦ ﻏﺪﺍ إﻟﻰ ﺍﻟﻤﺴﺠﺪ ﺃو رﺍح ﺃﻋﺪّ ﷲ ﻟﻪ ﻓﻲ ﺍﻟﺠﻨﺔ ﻧﺰﻻً ﻛﻠﻤﺎ ﻏﺪﺍ ﺃو رﺍح‬
„Koj će odi vo džamija i će se vrati, Allah će mu podgotvi
nemu vo Džennet kući sekogaš koga će odi i da se vrati.“
(Muttefekun alejhi)
Hafiz Ibn Hadžer vo Feth (2/183) veli: Nuzulen znači mesto
kade se spušta, ili odmoralište koe se podgotvuva za onoj
koj doagja na gosti.“
Ibn Usejmin rhm. veli: „Spored nadvorešnata forma na
hadisot može da se zakluči deka onoj koj će odi ili će se vrati
14
OKTIŠKI GLAS
od džamija bez ogled dali se odnesuva za namaz ili
baranje znaenje ili nešto drugo od dobrite dela, Allah
će mu podari kući, svratilišta vo Džennet.“
Onoj koj će potpolni praznina vo saff:
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:
‫ﻣﻦ ﺳﺪﱠ ﻓُﺮﺟﺔﱠ ﺑﻨﻲ ﷲُ ﻟﻪ ﺑﻴﺘﺎً ﻓﻲ ﺍﻟﺠﻨﺔ ورﻓﻌﻪ ﺑﮭﺎ درﺟﺔ‬
„Koj će potpolni praznina vo saffot, Allah će mu izgradi
nemu kuća vo Džennet i će go vozdigne za eden
stepen.“ (sahiha, 1892)
Namaz na dvanaeset rekati vo denot i noćta:
Poradi zborovite na Allahoviot Pratenik s.a.v.s., koj
veli: „Koj će istrae vo klanjanje na dvanaeset rekati od
sunnet, Allah će mu izgradi nemu kuća vo Džennet:
četiri rekati pred pladne, dva posle pladne namaz, dva
rekati posle akšam, dva rekati posle jacija i dva rekati
pred sabah.“ (Sahihul-džami' 6183)
Pravenje dova vo pazar:
Prenesuva Ibn Omer r.a. deka Allahoviot Pratenik
s.a.v.s., rekol: „Koj će reče vo pazar:
‫ ﺑـﻴﺪﻩ ﺍﻟﺨﻴﺮ وﻫﻮ ﻋﻠﻰ‬٬‫ ﻟﻪ ﺍﻟﻤﻠﻚ وﻟﻪ ﺍﻟﺤـﻤﺪ‬٬‫ﻻ إﻟﻪ إﻻ ﷲ وﺣﺪﻩ ﻻ ﺷﺮﻳﻚ ﻟﻪ‬
‫ﻛﻞ ﺷﻲء ﻗﺪﻳﺮ‬
„La ilahe illallahu vahdehu la šerijke leh, lehul-mulku
ve lehul-hamdu, bi jedihil-hajr ve huve ala kulli šejin
kadir – će mu bidat pišani iljadnici dobri dela i će mu
se izbrišat iljadnici loši dela i Allah će mu izgradi kuća
vo Džennet.“ (Tirmizi, Albani, hasen)
Učenje na sure-Ihlas (kulhuvallah) deset pati:
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:
‫ﻣﻦ ﻗﺮﺃ )ﻗﻞ ﻫﻮ ﷲ ﺃﺣـﺪ( ﺣـﺘﻰ ﻳﺨﺘﻤﮭﺎ ﻋﺸـﺮ ﻣﺮﺍﺕ ﺑـﻨﻲ ﷲ ﻟﻪ ﻗـﺼﺮﺍً ﻓﻲ‬
‫ﺍﻟﺠﻨﺔ‬
„Koj će go izuči „Kulhuvallahu ehad“ do kraj deset
pati, Allah nemu će mu izgradi palata vo Džennet.“
Togaš Omer r.a. reče: Togaš da go učime poveće za da
imame poveće palati, Allahov prateniče? Rečr: „Allah
će dade poveće i podobro.“ (Silsile sahiha, 589)
Religija
Togaš kako može nekoj da skržavi koga e vo prašanje tolku
golema nagrada, a učenje deset pati na kulhuvallahu ne
zema poveće od 3-5 minuti. Dobar govor, nahranuvanje
so hrana, često postenje i noćen namaz: Allahoviot
Pratenik s.a.v.s., rekol: „Navistina vo Džennet ima odai
čija nadvorešnost se gleda od nivnata vnatrešnost i
nivnata vnatrešnost od nadvor! Eden beduin praša:
Komu će mu pripadnat tie, Allahov Prateniče? Reče:
‫ﻟﻤﻦ ﺃﻁﺎﺏ ﺍﻟﻜﻼﻡ وﺃﻁﻌﻢ ﺍﻟﻄﻌﺎﻡ وﺃدﺍﻡ ﺍﻟﺼﻴﺎﻡ وﺻﻠﻰ ﺑﺎﻟﻠﻴﻞ وﺍﻟﻨﺎﺱ ﻧﻴﺎﻡ‬
„Na onoj koj će zboruva ubavo, će nahrani so hrana, često
će posti i klanja noćen namaz dodeka drugite spijat.“
(sahihul-džami'3860)
‫ﻣﻦ ﻋﺎد ﻣﺮﻳﻀﺎً ﺃو زﺍر ﺃﺧﺎً ﻟﻪ ﻓﻲ ﷲ ﻧﺎدﺍﻩ ﻣﻨﺎدٍ ﺑـــﺄﻥ ﻁﺒـــﺖ وﻁﺎﺏ ﻣﻤﺸـــﺎك‬
ً‫وﺗﺒﻮّﺃﺕ ﻣﻦ ﺍﻟﺠﻨﺔ ﻣﻨﺰﻻ‬
„Koj će poseti bolen ili zijareti negov brat vo imeto na
Allah, će go povika glasnik deka blagosloveni se tvoite
čekorenja i veće se podgotvil za sebe vo Džennet kuća.“
(Sahih Tirmizi, 1633)
I na kraj dragi braća, ako nekoj od vas posakuva da mu se
dupliraat ovie veteni nagradi i dobri dela neka se potseti
na zborovite na Allahoviot Pratenik s.a.v.s.,:
‫ﻣﻦ دﻝ ﻋﻠﻰ ﺧﻴﺮ ﻓﻠﻪ ﻣﺜﻞ ﺃﺟﺮ ﻓﺎﻋﻠﻪ (ﻣﺴﻠﻢ‬
„Koj će upati na dobro će mu pripadne ista nagrada kako
onoj što će go napravi.“ (Muslim)
Ostavanje na rasprava (kavga), laga i poseduvanje na
dobar moral:
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:
Znači, prvenstvena naša obvrska e da gi sprovedeme vo
delo gorenavedenite hadisi a istovremeno i da gi
preneseme do ostanatite muslimani, koi, možebi
‫ ﺃﻧﺎ زﻋﻴﻢٌ ﺑﺒﻴﺖ ﻓﻲ رﺑﺾ ﺍﻟﺠﻨﺔ ﻟﻤﻦ ﺗﺮك ﺍﻟﻤﺮﺍء وإﻥ ﻛﺎﻥ ﻣﺤﻘﺎً وﺑﻴﺖٍ ﻓﻲ وﺳـﻂ‬podobro od nas će gi sfatat i podobro će gi izvršat!
‫ﺍﻟﺠﻨﺔ ﻟﻤﻦ ﺗﺮك ﺍﻟﻜﺬﺏ وإﻥ ﻛﺎﻥ ﻣﺎزﺣﺎً وﺑﻴﺖ ﻓﻲ ﺃﻋﻠﻰ ﺍﻟﺠﻨﺔ ﻟﻤﻦ ﺣﺴﻦ ﺧﻠﻘﻪ‬
„Jas garantiram kuća vo okolinata na Džennet za onoj koj
će ja ostavi raspravata pa makar i da e vo pravo, i kuća vo
sredina na Džennetot za onoj koj će ja ostavi lagata pa
duri i da se šeguva, i kuća vo najvisokiot Džennet za onoj
koj će go podobri karakterot.“ (Sahih Ebu Davud, 4015)
Trpenie pri smrt na čedo:
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol: „Koga na nekoj čovek
će mu umre čedo , Allah gi prašuva melekite: dali mu go
zedovte deteto na Mojot rob? Će odgovorat: Da. Će
praša: Što veli Mojot rob? Odgovoraat: „Ti se
zablagodaruva i veli deka site sme Tvoi i kaj Tebe će se
vratime. Allah na toa veli:
‫ﺍﺑﻨﻮﺍ ﻟﻌﺒﺪﻱ ﺑﻴﺘﺎً ﻓﻲ ﺍﻟﺠﻨﺔ وﺳﻤّﻮﻩ ﺑﻴﺖ ﺍﻟﺤﻤﺪ‬
„Izgradete mu na Mojot rob kuća vo Džennet i narečete ja
bejtul-hamd“ Kuća na blagodarnost.“ (Es-sahiha, 1408)
Posetuvanje na bolen ili zijaret na musliman poradi
Allah:
Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:
OKTIŠKI GLAS
15
Pripremil Zuber Asanoski
Leksikon na stranski zborovi i izrazi
avaz tur. glas, vest, novost
avalira fr. potpišuva menica kako garant,
žirant
avan tur. 1. sad za tolčenje kafe 2. sprava
za sečenje tutun
avangarden fr. predvodnički, napreden,
istaknat
avans fr. uplata za stoka što ušte ne e
napravena
avansman fr. plaćanje odnapred
avanti ital. napred.
avantura fr. vozbudliva neobična
doživealnica
avgit grč. vid bescenet kamen dobien od
vulkanski karpi
ave lat. zdravo, zbogum so zdravje
avenija fr. široka velegradska ulica
averzija lat. odvratnost, antipatija
avers ital. predna strana na kovani pari ili
metal(sprotivno od revers)
avet tur. 1. prividenie, senište, strašilo 2.
vid majmun
aviza ital. izvestuvanje, predupreduvanje
avijatičar fr. letač, pilot, vozduhoplovec.
avikultura lat. odgleduvanje ptici, živina
avion i aeroplan fr. mašina za letanje
avitaminoza grč-lat. zaboluvanje poradi
nedostig vitamini
avlija tur. dvor, ograda, zid okolu kućata i
dvorot
avokacija lat. otpovikuvanje
avrora lat. zora, utrinsko rumenilo, istok
avtarh grč. samovladatel, despot,
apsolutist
16
OKTIŠKI GLAS
avtentičen grč. vistinit, izvoren,
orginalen
avtoanaliza grč-lat samokritično
ispituvanje na svoite postapki
avtobiograf grč. avtor na svojot
životopis
avtobus grč-lat avtomobil za prevoz
na poveće patnici
avtogol grč-ang gol što se dava na
svojot tim
avtogram grč. svoeračen potpis
avtodinamičen grč. što dejstvuva sam
od sebe
avtodrom grč. avtomobilsko trkalište
avtokefalnost grč. nezavisnost,
samostalnost
avtokolona grč-la.t dolga niza
avtomobili vo dviženje
avtokrat grč. samovladatel, diktator,
tiran
Soveti za srećen zivot
џ Verbata, gi odfrla site griži i nemiri. Taa e najmilata rabota na vernikot i radost na iskrenite robovi.
џ Što bilo, bilo. Toa što pominalo, završilo. Ottuka, ne razmisluvaj za minatoto, zašto toa e završena
rabota.
џ Bidi zadovolen so odredenoto, so snabduvanje koe tie dadeno, zato što se e propišano, pa vozdrži
se od vrevata i besot.
џ Spomnuvanjeto na Allah donesuva smiruvanje na srceto, gi briše grevovite, ja otfrla nevoljata i za
rezultat go ima Allahovoto zadovolstvo.
џ Ne očekuvaj blagodarnost od nikogo. Dovolna ti e nagradata od Gospodarot.
џ Koga će se razbudiš ne ja očekuvaj noćta, živej vo granicite na eden den i celata svoja snaga nasoči
ja vo pravenjeto dobra vo toj den.
џ Svoeto srce isčisti go od zavista i omrazata. Od nego proteraj ja seta zla misla i lošotija.
џ Druži se so dobrite lugje, čuvaj se od lošite. Posveti mu se na svojot dom i na svoite raboti i ne
џ
џ
џ
џ
џ
џ
џ
џ
џ
џ
џ
џ
џ
џ
mešaj se premnogu so lugjeto.
Knigata ti e najdobar prijatel. Ottuka, bidi so nea, baraj ja naukata i pravi dobro.
Univerzumot e celiot vo sklad, pa ti uredi go svojot život počnuvajći od oblekata, kućata,
kancelarijata i rabotata.
Izlezi vo prirodata, nabljuduvaj gi raskošnite gradini i uživaj vo prekrasnoto Božjo sozdanie.
Šetaj, zaminavaj se so sportot i zasekogaš uništi ja mrzelivosta. Nikako nemoj da bideš bezrabotnik
i nemaren.
Čitaj ja istorijata, razmisluvaj za čudesnite slučuvanja, uživaj vo raznite kažuvanja i izvleči ja
poukata od seto toa.
Obnovi go svojot život, vnesi inovacii vo nego i ne se vpuštaj vo nikakvi rutini i tekovi.
Pripomni se deka tvojot Gospodar mnogu prostuva, go prima pokajanieto, im prostuva na svoite
robovi i poradi dobrite dela gi briše grevovite.
Bidi mu blagodaren na Allah za blagodetta na verata, umot, zdravjeto, sluhot, vidot, imotot,
semejstvoto i dr.
Živej so Kuranot, uči go napamet, čitaj go i slušaj go, zatoa što toj e najdobar lek protiv tagata i
bolkata.
Na Allah nadevaj se i Nemu site raboti doveri Mu gi. Bidi zadovolen so Negovata odredba, na Nego
potpiri se i Toj neka ti bide pribežnište, zatoa što Toj navistina ti e dovolen.
Bidi zadovolen so svojot izgled, glas, plata, semejstvo i kuća, će počustvuvaš navistina sreća i
lesnotija.
Znaj deka po sekoja nevolja doagja spasot. Posle temninata ni se ukažuva svetlinata. Nitu edna
situacija ne e večna, zatoa što denovite se menlivi.
Bidi optimist i ne mu se predavaj na očajot i beznadežnosta. Čovekot ne znae što e dobro za nego,
možebi nekoja teška sostojba mu e podobra od blagosostojbata i raskošot.
Ti vo sebe nosiš mnogu blagodeti, rizici na dobroto i doblesti koi ti gi podaril Allah.
Prezemeno od Knigata: Aid el Karni „ Tovoj den e samo tvoj iskoristija segašnosta „
Izdavačka Kuća: Studentski Klub - Skopje
OKTIŠKI GLAS
17
Mislim Imeroski
Pocituvani citateli
Bi sakal da vi prestavam edena Tehnika za Razgranicuvanje i odvojuvanje koja se narekuva
„30etka Tehnika“.
Cesto pati ima zbunlivi i stresno razmisluvanje, kako na primer: napraveni greski, lutina od bilo kakov
karakter ili paki od golema radost, vnimatelnosta ja sprecuva so toa i dobrata mentalna sostojba. Cel
na 30etka Tehnika e da se postigne razgranicuvanje i odvojuvanje od sekakov vid na nastani a so toa
povtorno voospostavuvame edna optimalna mentalna jacina posle takvite zbivnuvanja.
Se zavisi od uslovite i mogucnosta za toa se moze samo 30 minuti ili 30 sekundi da se upotrebat
za slednive Aktivnosti :
10 Min./Sek.odreagira, toa znaci fizicki i psihicki odreagiranje od stresot so edna telesna aktivnost
(trcanje, mavanje so race ili noze)
10 Min./Sek. Centriranje, toa znaci sredina, ramnoteza i balans vo teloto da se pronajde so Energija i
vezbi za disenje
10 Min./Sek. Vizueliziranje na sledniot cekor:toa znaci koncentriranje na ili za sledniot cekor sto
treba da se napravi i mentalnoto razgleduvanje na uspesnoto sproveduvanje (so Mozokot za
mislenje)
Vi posakuvam golem uspeh vo izvrsuvanjeto na ovaa Tehnika
Mislim Imeroski
Akad.Menatlcoach
Dipl.Zivoten i Socijalen Sovetnik
18
OKTIŠKI GLAS
dipl. Kuvar Mislim Imeroski
Recept
Supa na Rastitelen nacin
Sostojki za 2,5 litri
0,30 kg
mast
0,05 kg
Kromid
0,222 Kg
Praz (zelen)
0,375 kg
Morkov
0.267 kg
Repka zota I bela
0,533 kg
Kompir
2,5 L
Buljon (bistra supa)
1X
da se zacini po svoj vkus
0,04 kg
Magdonos
0,1 kg
jako meleno sirenje
Podgotovka:
• Kromidot se secka na sitni parcinja
• Ostanatiot zelencuk se secka vo forma na fin list (Paysanne)
• Isto taka i kompirot da se isecka
• Magdonosot da se izmie i sitno da se isece
Podgotovka:
• Kromidot i prazot vo Maslo da se isprzat, bez da se dobie boja
• Isto taka ostanatiot Zelencuk da se stavi i kratko da se isprze
• So zeski Buljon da se napolni
• Posle izminatite dve tretini od vremetona kuvanje se dodava kompirot
• Site ovie sostojki se kuvaat se dodeka sostojkite se soedinetat
• se zacinuva po svoj vkus
• magdonosot da se stavi
• sirenjeto posebno da se servira od koga supata ke bide vo soodvetna cinija stavena
Dobar apetit
OKTIŠKI GLAS
19
Ešo, Ešo mori jerebice
-Ešo, Ešo, mori jerebice,
ti sedeše, Ešo, na drveno.
Ti sedeše, Ešo, na drveno,
dal ne vide, Ešo, koj zamina?
-Vidov, vidov, ago, kak ne vidov,
zaminae, ago, bećarite.
Zaminaje, ago, bećarite
kak na gradu, ago, martinite.
-Ešo, Ešo mori jerebice,
dal ne vide, Ešo, koj zamina?
-Bidov, vidov, ago, kak ne vidov,
zaminae, ago, devojkite.
Zaminaje, ago, devojkite
kak na gradu, ago, mavramite.
-Ešo, Ešo, mori jerebice,
dal ne vide, Ešo, koj zamina?
-Vidov, vidov, ago, kak ne vidov,
zaminae, ago, junacite.
Zaminaje, ago, junacite,
kak na gradu, ago, martinite.
-Ešo, Ešo, mori jerebice,
dal ne vide, Ešo, koj zamina?
-Vidov, vidov, ago, kak ne vidov,
zaminae, ago, nevestite.
Zaminaje, ago, nevestite,
kak na gradu, ago, elecite,
elecite, ago, altanite.
Altanite, ago, na čeloto,
na čeloto, ago, carni oči.
Carni oči, ago, tanki veždi,
tanki veždi, ago, dalga kosa.
Dalga kosa, ago, tanka snaga,
tanka snaga, ago, polovina.
Abduli Usnija od selo Skudrinj Debar
20
OKTIŠKI GLAS
Zima za pametenje
Zimata 2011/2012 navistina će ostane vo sećavanje kako edna zima dolga, ladna i so golema snežna pokrivka
od preku 1 m vo našite kraevi.
Nekoi naselbi vo povisokite planinski predeli ostanaa otsečeni so denovi od svetot. Isto taka vo našeto selo
Oktisi metarskata pokrivka od sneg go paralizira sekojdnevniot normalen život. Se napravija i ponekoj šteti na mnogu
objekti.
Ovde navistina treba da se zamislime za ona što eden mal del od naselenieto insistira za organiziranje na
životot vo site sveri.
Zarem možeme da se opravdame što ne sme organizirani vo site sveri od životot a sotoa i vo uslovi na elementarni
OKTIŠKI GLAS
21
Zuber Asanoski
Izgradba na kanalizacionata mreža
Zarem ima nešto podobro koga čovekot so svojata aktivnost si sozdava podobri uslovi za život a voedno so toa
ja začuvuva i ja održuva vo čistota prirodnata sredina koja od Gospodarot na site svetovi ni e dadena na usluga. Zatoa i
vo ova prilika „KHD OKTISI/09“ im se zablagodaruva na site naši soselani koi matrejalno, moralno i fizički pomognaa
vo početokot na 2012 da se prodolži so doizgradba na kanalizacionata mreža vo dolžina od 600 m od Nabubarici kon
Žabjak.
Se nadevame deka so ovoj trend će se prodolži i ponataka so doizgradba na kanalizacionata mreža vo celoto
selo. Toa navistina ni e dolžnost i očekuvame deka sekoj soselanec vo ramkite na svoite možnosti će se prikluči vo
izgradba na kanalizacionata mreža za celata naselba.
Bunarica pred izgradba na kanalizacionata mreža
22
OKTIŠKI GLAS
Zuber Asanoski
Žabjak
Posle izgradbata na kanalizacionata mreža
OKTIŠKI GLAS
23
Rešat Dervišoski
Familijaren izlet Istanbul –Turcija
Vo organizacija na KHD OKTISI/09 od 29. Oktomvri do 1. Noemvri 2011 se održa familijaren izlet vo Istanbul
Republika Turcija. Bidejći se raboteše za izlet koj baraše predhodna organizacija i navremeni rezervacii na karti za
avion i hotel, beše potrebno okolu 2 meseci prethodna prijava od strana na učesnicite i toa beše razlog za maloto
učestvo. Megjutoa 3 familii trgnaa za Istanbul na 29. Oktomvri so letot na Turkishairlines.
Po prethodno izrabotena programa a smesteni vo Hotel Antik vo delot Beyazit učesnicite za ovie 4 dena vo
Istanbul gi posetija skoro site poznačajni delovi na gradot kako bejazit, taksim, jeni bosna, stariot i noviot del na
Istanbul vo evropskiot i aziskiot del.
Gi posetivme Sultan Ahmet džamijata, Sulejmaniye, Beyazit i mnogu drugi džamii. Topkapi, kapali caršija i
mnogu drugi interesni mesta i delovi pritoa patuvajki so taksi, metro, tramvaj i brod. Bidejći samo na ovoj način možeš
da se dvižis vo eden grad gigant kakov što e Istanbul.
Toj e grad so minato i so idnina vo koj ima što da se vidi. Grad vo koj sekoj bi posakal da dojde, od koj nosime
mnogu vpečatoci od koi najgolemi se vpečatocite od sredbite so našite iselenici tamu koi gi srekavavme na sekoe ćoše.
24
OKTIŠKI GLAS
Tie bea želni da popravat muabet so nas na makedonski jazik sećavajći se na nivnite rodni mesta. Gi imaše od sekade od
bitola, veles, debar, struga, tetovo, gostivar i dr. Želbata da se ostane ušte beše golema no obavezite ne ni dozvolija da
ostaneme podolgo od 4 dena.
I taka malku tažni što sepak moravme da go napuštime Istanbul, no bogati so mnogu vpečatoci i vooduševani
od ubavinata. Večerta na 1. Noemvri 2011 se vrativme nazad vo Švajcarija.
OKTIŠKI GLAS
25
Rešat Dervišoski
Kvartierfest vo Rošah
Na 4. Septemvri 2011 vo Rošah se održa Kvartierfest koj go organiziraše gradot Rošah odnosno Kvartierbiro
koe raboti vo sklop na gradot na čelo so gospogjata Anna Dietsche.
Za prv pat na ova gradska fešta učestvuvaše i KHD OKTISI/09, a ova fešta se organizira veke nekolku godini. Ova
godina feštata se održuvaše na ulicata Neustadstrasse koja beše zatvorena za sobrakaj. Društva od poveće državi i
kulturi koi se prisutni vo gradot Rošah učestvuvaa so postavuvanje na svoji štand na koj prodavaa tipični jadenja za
svoite mesta odnosno državi. Pokraj različnite jadenja, odredeni društva bea prestaveni i so detski igraorni grupi koi
preku muzika i igra gi prestavuvaa svoite nosii i svojata kultura. Za celo vreme prisutnite možea da slušaat pesni od site
zastapeni kraevi i državi pa sekako deka imaše i naši pesni koi se slušaat vo našive kraevi. Pokraj našeto društvo bea
prisutnii turski, albanski, srpski, bosanski, italijanski, španski, portugalski, tamilski i sekako švajcarski društva i
organizacii.
Našeto drustvo nudeše pleskavici,
burek, kifli, kašalnik, tatlija i indijanki i
imaše golem interes i posetenost za našeto
jadenje taka da seto što beše ponudeno
beše rasprodadeno. Imavme i pofalba od
p o ve ke p o s e t i te l i . Po k ra j n a š i te
posetiteli(oktišanite) na ova fešta koja
traeše od 10 do 17 časot, prisustvuvaa i
mnogu švajcarci od rošah megju koi i
gradonačalnikot, direktorite na školite,
odgovornite za integracija, novinari i
mnogu drugi istaknati no i obični gragjani.
Na site koi pomagaa da bide sve
mnogu uspešno, KHD OKTISI/09 mnogu im se zablagodaruva. Za našeto prisustvo i pomoš za organizacijata dobivne
pofalbi od organizatorot a sekako i pokana i ova godina da učestvuvame na ova fešta koja ke se održi na den 9.
Septemvri 2012.
26
OKTIŠKI GLAS
Grilanje
Vo ramkkite na svoite aktivnosti „KHD Oktisi/09 na den 13 maj vo blizina na St. Margrethen organizira
grilanje.
Pešačenje vo Saentis SG
OKTIŠKI GLAS
27
Bowling
Na den 18.02.2012 KHD OKTISI/09 vo Bowlingcentarot vo Lauterach vo Avstrija organizira sportska aktivnost
Bowling.
Kickbox
Oktišanecot Beni Osmanoski prvak na Švajcarija vo Kickbox do 82,5 kg
Na den 25 02 2012 oktišanecot Beni Osmanoski vo kickbox do 82,5 kila imaše meč za Profi majster titula na
Švajcarija protiv Ylli Rašiti. Na zadovolstvo od site oktišani Beni uspea da go pobedi protivnikot so nokaut vo prvata
runda.
Od strana na humanitarnoto društvo „OKTISI/09“ mu poželuvame zdravje i uspesi vo negovata ponatamošna
kariera.
Na den 26. Mai 2012 vo Widnau SG Beni Osmanoski imaše meš za evropski prvak vo kategorija 82.5kg. Za
žal ne uspea da ja osvoi ova titula.
28
OKTIŠKI GLAS
Rešat Dervišoski
Sportska hronika
Mijadinoski Mirsat vo zimskiot preoden rok go napusti Debrecen i se vrati vo Švajcarija potočno vo
vtorata Švajcarska liga vo fudbalskiot klub Wil.Vo proletniot del toj gi odigra site natprevari za Wil i bese eden od
najzaslužnite što Wil go završi prvenstvoto na 6 mesto,pritoa odigruvajki nekolku važni natprevari nerešeno, inače
šansite za baraž i vlez vo prvata liga ke bea mnogu pogolemi.
Se na se vo klubot se zadovolni od negoviot angažman i so negovoto doađanle se stabilizira zadniot red koj
beše slabata toćka na ekipata vo Esenskiot del.
Toj e zadovolen od svojot učinok i za vo idnina vetuva ušte podobri igri,ova polu sezona ja smeta za
naviknuvačka bidejki posle skoro 4 godini vo Ungarija treba malku vreme pak da se navikne na švajcarskiot fudbal i
život.Sekako deka za nego motivacija poveke davaše i prisustvoto na mnogu Oktišani na natprevarite koi go bodrea
Mijadinoski.
Canoski Adem ova sezona nastapi za ekipata na Ohrid 2004 koj se natprevaruvaše vo prvata Makedonska
liga.Sigurni sme deka ovoj naš mlad fudbaler koj ima samo 17 godini vo idnina ke prikažuva odlićni igri, sekako deka
kako mlad fudbaler nema da dobiva tolku šansi vo prvata ekipa međutoa toj gi ćeka svoite šansi i koga ka mu se ukaže
prilika toj ke ja koristi.
Pred nego e golema idnina i veruvame deka so naporna rabota toj ke uspee vo profesionalniot fudbal.
Idrizoski Idriz ova sezona nastapi za timot na lihteštajn U18 i prikaža dobri igri na golot na timot na lihteštajn
koj se natprevaruva vo mladinskata liga na švajcarija i koj ovaa godina prvenstvoto go završi na 8 mesto od 11 timovi.I
ovoj naš mlad fudbaler ima golem potencijal i se nadevame deka i vo slednata sezona site naši fudbaleri ke prikažat
ušte podobri igri a isto i site drugi oktišani koi nastapuvaat vo pomali ligi a koi ovde nese spomnati i so toa ke
pridonesat za pogolema afirmacija na niv samite a i na našeto selo Oktisi.
OKTIŠKI GLAS
29
Меѓународен Универзитет во Струга
Историјат на Универзитетот
Ентузијазмот и желбата за придонес во развојот на високото образование беа единствени мотиви кои
не водеа при формирањето на Еуро Колеџ- Струга. Првите академски чекори ги направивме по потешкиот пат.
Започнавме со многу искреност, размислувајќи долгорочно, со идеал да изградиме високо образовна
институција, која ќе биде во чекор со современите светски текови, да изградиме институција која ќе нуди
квалитетна настава со квалитетен кадар и ќе даде придонес во развојот на научно- истражувачката работа.
Охрабрени од поддршката на многу домашни и странски институции, но и со чиста визија и мисија,
продолживме да чекориме, без оглед на сите тешкотии. Добивме поддршка од Британскиот Универзитет
„Kensington College of Business, потоа од познатата и призната консултантска групација Hy Grade, од испитниот
центар European Business Competence Licence (EBCL). Добивме поддршка и од British Business Group, чија
задача е разбирање на специфичните индустриски стандарди. Од не помало значење за нас, беше и
поддршката од Универзитетот „American Heritage University“ и од Лондонскиот Колеџ „London City College „
како и поддршка од голем број амбасадори, еминентни личности и институции, кои го посетија нашиот
кампус , за што сме им многу благодарни.
Во академската 2007/ 2008 година започнавме како ЕУРО-Колеџ со три Факултети, а во текот на 2008
година од страна на Министерството за Образование и Наука на Република Македонија, добивме
акредитација за два нови Институти, Институтот за Европијанистика и Меѓународна Политика и Институтот за
Економски Развој и Еколошки Менаџмент, што беше и причина за промена на името во „Мeѓународен
Универзитет во Струга“.
Факултет за економски науки
Студиите на МУС се во потполност засновани на принципите на Болоњската декларација, што на
студентите им овозможува проширување на видиците, можностите, алтернативите и стимулирање на
нивниот интелектуален развој, натпреварувачкиот дух и креативност. Во согласност со светските образовни
стандарди, Економскиот факултет врши уписи на додипломски студии на англиски јазик, во соработка со
своите партнери - престижните Универзитети American Heritage University и London City College. Со ваквиот
начин на студирање, студентите имаат можност да се стекнат со двојна диплома, и тоа диплома од
Економскиот факултет во Струга и диплома од горе споменатите странски образовни иституции.
Во 2009 година, беа доделени и првите
дипломи на последипломските студии на првата
генерација последипломци, кои се стекнаа со
звање - Магистер по економски науки. Дел од овој
признат магистерски студиум станаа не само
магистрантите и бизнисмените од Македонија, туку
и од земјите во соседството, како што се Албанија,
Косово и Србија. Магистрантите на МУС со
завршување на студиите ќе се стекнат со две
дипломи и тоа диплома од Економскиот факултет
во Струга и диплома од споменатите престижни
странски високо образовни иституции.
30
OKTIŠKI GLAS
www.eust.edu.mk
Главен акцент во работењето на Економскиот факултет во Струга е современиот интернационален
пристап, како на наставниот кадар, така и на неговите студенти. Во реализацијата на таа идеја придонес
дадоа не само квалитетните професори и асистенти кои ги има факултетот, туку особено вие наши драги
идни студенти и последипломци. Значаен придонес даваат и нашите деловни партнери кои помагаат како
на полето на наставно образовниот процес, така и во научно-истражувачката работа.
Факултетот за Економски Науки има две студиски програми, и тоа:
џ Економија и Бизнис
џ Маркетинг и Финансиски Менаџмент
Додипломските студии траат 3 години, односно 6 семестри. Со завршување на студиите, студентите се
стекнуваат со звање:
Дипломиран Економист од Областа на Економија и Бизнис
Дипломиран Економист од Областа на Маркетинг и Финансиски Менаџмент
Магистерските студии на МУС траат 2 години. Со одбрана на магистерскиот труд, студентот се стекнува
со звање:
Магистер по Економски Науки од Областа на Економија и Бизнис
Магистер по Економски Науки од Областа на Маркетинг и Финансиски Менаџмент
Факулетот за Правни Науки
Факулетот за Правни Науки, продуцира експерти кои поседуваат високо ниво на знаење и
професионална способност и се во согласност со потребите и условите на современата теорија и практика.
Нашите студенти имаат можност за усовршување и проширување на своите знаењата во други области кои
се потребни за професионална надоградба, и се во согласност со современите барања и текови во
приватниот и јавниот сектор. Факултетот за Правни Науки има две студиски програми на додипломски и
последипломски студии и тоа:
·
Правосудни студии,
·
Криминалистика и Детективи
Во согласност со Болоњската Декларација студиите траат 3+2 години, односно 3 години додипломските
студии, и две години магистерски студии.
Со цел стекнување на основни, базични знаења од областа на правото, со наставната програма е
предвидено првата година на додипломските студии да е општа и иста за двете насоки, додека во втората
и третата година, како и на последипломските студии истата е дизајнирана според специфичностите на
секоја студиска програма.
џ Меѓународниот Факултет за Правни Науки е силно посветен на реализација на своите обврски кон
регионот, државата и граѓаните, преку нудење на несебична поддршка за професионално
усовршување на правната проблематика, преку подготовка на кадар кој е професионален и обучен
да даде придонес за развојот на општествениот и професионалниот живот, и кој е спремен да се
бори со предизвиците на современиот општествен живот
OKTIŠKI GLAS
31
www.eust.edu.mk
На Факултет за Правни Науки има две студиски програми:
џ Правосудни Студии
џ Криминалистика и Детективи
Со завршување на додипломските студии, студентот се стекнува со звање:
·
Дипломиран Правник од Областа на Правосудни Студии
· Дипломиран Правник од Областа на Криминалистика и Детективи
Со завршување на Магистерските студии , студентот се стекнува со звање:
·
Магистер по Правни Науки од Областа на Правосудни Студии
·
Магистер по Правни Науки од Областа на Криминалистика и Детективи
Факултет на Политички Науки
Факултетот за Политички Науки нуди научно, рационално и современо студирање на додипломски и
последипломски студии. Факултетот гарантира стекнување на солидни знаења и практични навики, базирани
на националните и интернационалните студиски програми. Тоа се реализира со помош на академски кадар
кој поседува висока научна посветеност и одговорност, големо професионално искуство и богата академска,
политичка и наставна кариера. Наставниот кадар на Факултетот за Политички Науки се состои од реномирани,
докажани и звучни академски имиња, со големо научно и наставно искуство и со високи познавања од
регионалната и европската политика. Во наставно- научниот процес учествуваат академици, доктори на
науки, дипломати со богато искуство и кариера на Балканот, Европа и светот, истакнати правници и
специјалисти во регионот, Европа и меѓународните организации. Факултетот остварува успешна соработка и
со многу научни и културни институции и универзитети од земјата и регионот.
Факултетот за Политички Науки нуди две студиски програми, и тоа:
·
Дипломатија и Меѓународни односи и
·
Англиски јазик во Дипломатија
Додипломски студии траат 3 години, односно 6 семестри. Со завршувањето на студиите, студентот се
32
OKTIŠKI GLAS
стекнува со звање:
·
www.eust.edu.mk
Дипломиран Политиколог од Областа на Дипломатија и Меѓународни Односи
· Дипломиран Политиколог од Областа на Англиски јазик во Дипломатија
Магистерските студии траат две години. Со одбрана на магистарскиот труд, студентот се стекнува со
звање:
· Магистер по Политички Науки од Областа на Дипломатија и Меѓународни Односи
· Магистер по Политички Науки од Областа на Аглиски јазик во дипломатија
Факултет за Информатичка Технологија
Факултетот за Информатичка Технологија е релативно нов, динамичен и високо перспективен
оддел на МУС, кој нуди квалитетна настава и создава високо стручни кадри. Целта при формирањето на
Факултетот беше да се даде придонес во креирањето на високо стручен кадар од оваа научна област, кој ќе
има професионален однос и стручност и ќе придонесе во развојот на информатичката технологија, како и
за севкупниот општествен развој.
Компјутерите претставуваат интегративен дел од секоја активност во општественото живеење и
делување. Новите информациони технологии поставуваат високи норми и се во постојан процес на брз и
интензивен развој и усовршување. Нашиот Факултет многу успешно држи чекор со најновите
информатичко-технолошки промени, кои секојдневно го надополнуваат образовниот процес.
Наставните програми се така дизајнирана, за да им овозможат на студентите стекнување на знаења
за правилата на развојот на системите, како и за примена на тие знаења во конкретни проекти. Преку
најразлични истражувачки активности, студентите стануваат дел од конкретни проекти и
експериментираат со работа со клиенти од реалниот свет, за на крај стекнатото искуство и знаење да го
преточат во своја дизертацијата.
Факултетот за Информатичка Технологија при МУС, континуирано добива поддршка од Факултетот
за Компјутерски Науки на American Heritage University.
Компјутерски Науки е студиската програма на додипломските студии на Факултетот за Информатичка
Технологија, и истата трае 3 години, односно 6 семестри. Со завршување на студиите, студентот се стекнува
со звање:
· Дипломиран Инженер по Компјутерски Науки
Магистерските студии на Факултетот по Информатичка Технологија траат 2 години. Со одбраната на
магистерскиот труд, студентот се стекнува со звање:
·
Магистер по Бизнис Информатика
OKTIŠKI GLAS
33
www.eust.edu.mk
Школарина и Стипендии
Износот на школарината за една академска година на МУС изнесува 1900 еур. Во школарината е
вклучено сместување, литература, посета на семинари и обуки, полагање на испити, колоквиуми, издавање
на потврди, уверенија и слично.
Со цел да се излезе во пресрет на матурантите и да се даде придонес во развојот на високото
образование во Република Македонија, МУС разви богата програма за доделување на стипендии, која нуди
можности за студирање на голем број на матуранти, кои може да аплицираат за една од следниве категории
на стипендии:
10 целосни стипендии-за ученици со просечна оценка од средното образование 5
20 стипендии со 50% намалување на школарината
30 стипендии со 30% намалување на школарината
40 стипендии со 20% намалување на школарината
Услови за добивање на стипендија
Стипендии ќе се доделат на матурантите кои ги исполнуваат следниве критериуми:
Највисок просек остварен во средното образование
Матуранти со ниско ниво на семеен доход
Матурантите кои имаат само еден родител
Матурантите кои немат родители.
Рокот за аплицирање за стипендии е од 01.08.2012 до 28.08.2012
Покрај овие стипендии, идните студенти ќе можат да аплицираат и за стипендиите на Министерство
за Образование и Наука, кое ги охрабрува телентираните студенти, преку доделување на преку 250
АМЕРИКАНСКА ДИПЛОМА
Секој студент што ќе ги заврши додипломските студиите на Меѓународниот Универзитет во Струга, се
стекнува со Македонска Диплома, односно диплома која е издадена од страна на Меѓународниот
Универзитет во Струга. Но, она по што МУС се издвојува од останатите Универзитети е фактот што на оние
студенти кои ќе покажат високо ниво на академски успех, заедно со Македонската Диплома, ќе им биде
доделена и Американска Диплома, која е издадена од страна на American Heritage University.
34
OKTIŠKI GLAS
www.eust.edu.mk
МЕЃУНАРОДНО ПРИЗНАВАЊЕ НА ДИПЛОМИТЕ НА МУС
Со завршувањето на додипломските и последипломските студии на МУС, студентите се стекнуваат со
меѓународно призната диплома. Тоа е од исклучително големо значење за нас како универзитет, бидејќи како
“Меѓународен“ Универзитет, кај нас студираат студенти кои потекнуваат од соседните земји, Балканот, Европа
и пошироко, па оттука е многу значајно за нас што нашите дипломи се меѓународно валидни и без никаков
проблем може да се нострифицираат. Примери за нострификација на нашата диплома во Република
Албанија, Република Грција, Република Србија, како и нострификацијата на Американската Диплома во
Република Македонија, може да се видат во продолжение.
Нострификација на Дипломата на МУС во Р. Грција
Признавање на Американска диплома во Р. Македонија
Нострификација на дипломата на МУС во Република Албанија
Она што не прави особено горди е нострификацијата на дипломата на МУС од страна на
Американската Асоцијација за истражување во образованието AERC ( American Education Research
Corporation). Евалуацијата за еквиваленција на оценките е направена во согласност со IESC ( International
Evaluation Standards Council).
Нострификација на дипломата на МУС во САД.
Нострификација на дипломата на МУС во Швајцариа
OKTIŠKI GLAS
35
Download

Oktiski Glas Br5