!"#$%"$&'()*
ǶDzǺǰȀDzǰǫdzǨǹ
!"#$%&%%%%%%%%%'()*%+,-,
+,-,./0,123&
1,&04.,5,
$6735&04&
*)8)9:;!
<=&!"#$*$
>4?4@&1,
6,-A4631B53
!"#$"%&'(
%)*&)+'
!"#5ä,1$
2.7,â.,*/$6
-8/, $%&%
!
%&'()
,='$9$
Kulturno Humanitarno Društvo
OKTISI/09
Postfach 251
CH-9401 Rorschach
url: www.khdoktisi09.ch
*&+,-,"&)".+(/0(),/(1&/
Zuber Asanoski
Rešat Dervišoski
Mislim Imeroski
Mevmed Osmanoski
Emir Dervišoski
.203-87(56.$2%5$%27.$
Emir Dervišoski
$
'
*+2+&)3&"4(&4+,50-2"-,+,-/(+20/2-2
60/&+27,
891/9+3,":2;32<,
=/,+,"0(10-,",+>2/(-/9+,
&%
?-&1&427,
&$
@9A,3&0/
:(12427,
&(
891/9+,
”—ā‡Œ‡
&)
•’‡æ‹˜‘ā‹˜‘–‘–
$$
BC+,;&',32(
$'
*&(;27,
$
:(<(./2
$*
D-/9(13&0/2
=.&+/0-,">+&32-,
'%
:(,-<22
'*
=.&3;&+2
mail: [email protected]
5('$.&,-$
!
!"#$%"$&'()*&!"#$
!"#$%
Koj se plašit od dobrite dela ?
!"#$%&'()(*+,#"(-./%0.'&(
svojot sistem, među koj e i našata planeta Zemja. Dali
mojme da si go zamislime životot na ova naša planeta
ako go nema Sonceto koe ne snabduva so toplotna i
svetlosna energija?
Edinstveno čovekot e toj koj so svoeto anarhistično
svaćanje spreman e odvreme na vreme da prajt nered i
da go poprečvit organiziranjot život na onje što go
posakvet. Na toj način so edno takvo ponašanje samo
imat da se nazadvit. Site onie zaednici koj svatile deka
edinstveno samo organiziraniot život vodi napred navistina go primenuvet vo sekojdnevnjot život.
I samite sme neposredni svedoci so toa što živejme i
rabotame vo edna sredina kade na organiziranjot život
vo site negovi segmenti mu se davat prioritet. I ne
slučajno rabotame za niv. Našeto ponašanje ne ni davat
mesto za optimizam. Umesto da site na eden način se
mobilizirame, združime i da sozdavame raznorazni
organizacii kade do izraz ća idet i kreativnite sposobnosti na sekoj eden poedinec, mie go prajme obratnoto
kako na toj način da prajme ibadet na našiot Gospodar.
Za žal so edno takvo ponašanje nie postanvime se
pomalku i pomalku vredni. Zatoa ovde ća opitam:
Koja e našata prednost vo odnos na drugite koi imet vo
broj od po 100 organizacii, organizirani vo site segmenti na životot? Na koj način go sledime našjot Sozdavač i
so koj dela ća izlezime pred Nego?
Čovekot kako živo suštestvo sozdaden e i obdaren so
razum so što vo golema merka se razlikvit od site drugi
stvorenja. Razumot čovekot navistina go prajt mnogu
posuperioren davajći mu možnost da go osmisvlit
životot vo site negoj segmenti. Međutoa, razumot
voedno e nešto što mu ja zgolemvit i odgovornosta za
sekoja svoja postapka. Blagodarenje na razumot
čovekot znajt da razlikvit dobro od lošo odnosno razlikvit što e pozitivno a što e negativno. Kako što znajme
od istoriskjot razvitok čovekot za žal znajt ponekvaš na
lošoto odnosno negativnoto da mu dajt prednos vo
odnos na dobroto-pozitivnoto. Davanjeto prednos na
negativnoto otsekvaš bilo a i vo idnina ća bidit poprateno so stradanje na čovekot. Blagodarenje na site onje
koj pravilno gi razbiret porakite na svojot Sozdavač
vezden se budni, aktivni i vezden pret dobri dela. Na toj
način vo golem del pridonesvet za usrećvenje na
čoveštvoto. So nivnite dobri dela sekako vo golem del
pokraj čvekot se koristet i drugite živi suštestva. Zamislete samo kolku bezbroj luđe humanisti koi gi imat po
celjot svet go napuštvet svojot roden kraj i odet po
drugite kontinenti vo nesigurni regioni, žrtvovajći go
svojot sopstven život so cel da pret dobro i im pomogvet na luđeto na koj im e potrebna pomoš. (Najnov e
primerot so dostavuvanje na pomoš do Palestinska Zošto se plašime od organiziran život?
Gaza koj završi so smrt na mnogu mirovni i humanitarni Zarem se plašime da se organiziret raznoraznite aktivnosti so koj aktivnosti si go osmislvlime životot
aktivisti)
koristejći se so site nimeti koj ni gi sozdal našiot
Kade sme nie vo sporedba so site niv ?
Sozdavač nasekade vo prirodata? Zarem se plašime što
Zarem imat mesto vo našjot celokupen život da se sekoj vo ramkite na svojte možnosti ća dajt pridones da
plašime od pravenje dobri dela, koga našiot Sozdavač se realiziret nekoj proekti koj ća ni služet samo na nas
na našite deca i idni pokolenja?
vo prv red od nas bara da prajme dobri dela?
Kolku sme navistina spremni da vo slučaj na edna
elementarna nepogoda zemjotres, požar, poplava,
Koj se plašit od organiziran život ?
Ako pogledame na Zemjata, vo Univerzumot ili so eden epidemija eden so drug da si pomožime koga ne
zbor nasekade i gi razgledame site zakonitosti što sakame i vo ova denešno vreme da se organizirame i
čvekot do sega gi otkril, ispital ća zaklučime deka sve spremni da gi dočekame niv? I zošto sme sozdadeni i
funkcionira vo edna perfekcija vo eden organiziran koja e smislata na našjot život? Ako vo nasoka na orgaživot. Nikade nema mesto na anarhijata. Na primer da nizirvenje i međusebno respektiranje ne naprajme
go pogledame sonceto koe so miljardi godini gi snabd- nešto poće i ponataka našjot život ća bidit samo edno vit so svetlosna i toplotna energja site nebeski tela vo slugi mora da bideme.
!"#$#!"#$%"$&'()*
!"#$"%&'%()*#+"&,&-./010
!"#$%$&"'&
!#()*('$)(+")
Počituvani oktišani, počituvani členovi i donatori
na KHD OKTISI/09 - Esselamu Alejkum!
Pomina godina i pol od formiranjeto na
„KHD OKTISI/09“, godina koja nema da bideme
neskromni ako ja označime kako edna od
najznačajnite za organiziranje na našata populacija
kako za organiziranje na raznorazni aktivnosti taka
i za sproveduvanje na raznovidni proekti.
I pokraj toa što sekoj od nas poseduva potencijali
vo ramkite na svoite možnosti, mnogu malku ili
retko istite se koristat za ostvraruvanje na
zaednički celi, ili ako istite se koristele, znaele da se
zloupotrebuvaat vo mnogu slučai za ostvaruvanje
na nekoi privatni ili politički celi. Edinstveno vodeni
od glavniot kur`anski imperativ pravenje na dobri
dela, a koj e vgraden vo bitieto na čovekot, se
dojde do ideja da se formira edna zaednica koja će
pridonesuva kako za organiziranje na sekojdnevniot život taka i so nekoi proekti će pridonesuva za
podobruvanje na životot i životnata sredina. Statutarno se odredi društvoto da raboti kulturno i
humanitarno. Namerata beše a i ponatamu e vo
nieden moment da ne bideme konkurenti na
niedna naša organizacija a ne posebno na našata
Đamija od Roršah, za što zboruva i faktot deka site
od upravniot odbor se dolgogodišni členovi a
voedno i aktivisti na našiot mesđit. Svesni sme
deka nas vo prv red ni e potrebna Đamijata. Megjutoa, potrebno e životot da se organizira vo site
negovi segmenti. Što znači: ni trebaat i drugi organizacii koj će rabotat za našata populacija. Vo ovaa
prilika preku spisanieto moralna odgovornost na
društvoto e da ve izvestime za rabotanjeto na
istoto vo izminatite nekolku meseci vo 2010.
1. Aktivnosti
Samoodbrana „Krav Maga“ – 13. Mart 2010
Grilanje – 1. Mai 2010
Izlet Sarajevo BiH – 13.- 16. Mai 2010
Pešačenje 12. Juni 2010
2. Proekti
Ureduvanje na životnata sredina
Pateki i česmi vo grobištata
3. Členarina za 2010
Realiziranjeto na raznorazni proekti ne može da se
ostvari bez moralna a posebno bez finansiska
poddrška. Členarinata za 2009 godina ne ni
ovozmožuvaše da ostvarime nekoi pogolemi celi,
zatoa moravme da barame sponzori i donacii kaj
naši lica pa duri i kaj švajcarcite. Za da možeme da
realizirame nekoi pogolemi proekti na eden od
sostanocite od društvoto se odluči članarinata za
2010 godina da iznesuva 100 CHF. Voedno i sekoja
druga dobrovolna poddrška od vaša strana e dobredojdena. Sekoj početok e najtežok i zatoa se
nadevame deka idejnite razliki koi se pojavuvaa vo
tekot na ova godina će ne napravat pojaki,
pomagajćise edni so drugi da gi začuvame site zaednici što gi imame za dobrobit na site nas.
Bi sakal da vi soopštam so kratki zborovi deka site
lica koi rabotat vo ova zaednica, rabotat humanitarno i besplatno. Za site aktivnosti što se održaa i što
će se održat, ne se koristat pari od zaednicata tuku
sekoj učesnik si plaća od svoj đep.
Nie sme spremni i vo idnina da se dvižime i razvivame. Poveli i ti dvižise i razvivajse so nas.
Zaedno sme pojaki !!!
!"#$%"$&'()*&!"#$
!"#$%&'()*+(,-&.&/0102342&56250'7891&9'0'9:6018:191&
!"#"$%&$'()$("*+,-#'
-*"*-1)"#,1#-#
Kako što vidovme vo predhodniot broj
so
tektonskite dviženja poznati kako Alpska orogeneza koi započnale nekade pred 100 miljoni godini i
traele do pred 5 miljoni godini vo osnova formiran e
reljefot na zemjata koj denes go gledame. Istoto se
odnesuva i za reljefot vo našite kraevi. So tie oligo
miocenski tektonski dviženja isto taka nastanati se
site planinski masivi na zemjata pomegju koj e i
našata planina Jablanica.
Vidi slika
."&'/*0)&
Najvisok planinski vrv e Crn Kamen 2257m koi se
naogja vo sredinata na planinata. Drugi visoki
vrvovi na planinata se:
Strižak 2233m, Krstec 2186m,
Čumin Vrv 2125m, Beličko Bačilo 1950m,
Tri Šilka 1644m i Rajca 1234m.
Od dlabokite rečni dolini dominiraat prekrasnite
klisurski i mestimično kanjonski predeli od Belička
Reka.
Planinata Jablanica ima meridijanski pravec na
proteganje i voedno e prirodna granica pomegju
Makedonija i Albanija. Vo severniot nejzin del dolinata na Lakavička reka – leva pritoka na Crn Drim ja
deli od planinata Raduč 2083m, a na jug planinskoto sedlo koe voedno e i granični premin Ćafasan
931m ja deli od Mokra gora. Vo geološkiot sostav na
planinata preovladuvaat paleozojskite škrilci i trijaskite varovnici. Reljefot na planinata go sočinuvaat
visoki vrvovi, prostrani površini, dlaboki rečni dolini,
karstni i fosilni glacijalni oblici.
!"#$#!"#$%"$&'()*
%HOLþND5HND
Za vreme i na posledniot pleistocenski leden
period Jablanica bila pokriena nonstop so sneg.
Posle prestanokot na ledeniot period pred
10 000 godini ostanati se tragi od taa glacijacija.
Taka se naogjaat 5 fosilni cirkovi vo koi denes se
smesteni prekrasni 4 planinski ezera poznati vo
narodot i kako „planinski oči“ ili „lokvi“
Labuniški 2, Podgorečko 1 i Vevčansko 1.
9HYþDQVNR2NR
Planinata isto taka e bogata so voda. Od mnogute
izvori kako što se Beličkite, Šum, Oktiškite,
Vevčanskite, Podgorečkite, Labuniškite i mnogu
drugi formirani se i reki kako što se Belička Reka i
Maticata. Vo osnova site ovie izvori se koristat za
vodosnabduvanje na naselenite mesta.
2*34&#5-$'6-$'7
2*34&#5-$'6-$'8
3RGJRUHþNR2NR
Florata odnosno rastitelniot svet prestaven e so
raznorazni vrsti od koi mnogu se sobiraat i služat
kako lekoviti koi ponataka so prerabotka se koristat
vo medicinata. Od šumskite drva dominira Bukata
koja najmnogu se koristi kako ogrevno drvo.
Isto taka i faunata odnosno životinskiot svet prestaven e so raznorazni vrsti. Ima Mečki, Volci, okolu 100
endemični balkanski Risovi i mnogu drugi. Poradi
svoite ubavini od sekakov aspekt planinata e dosta
atraktivna za raznovrsten turizam. Za nejzinite ubavini se uverija i učesnicite na dvata marša organizirani
vo česta na Pajazit Mustafoski za koj pišuvavme vo
predhodnite dva broja.
Ovie neprocenlivi prirodni ubavini kako i naporite da
se zaštitat mnogu rastitelni i životinski vrsti od nivno
potpolno izumiranje pridonesoa 2008 godina albanskata strana da go proglasi nacionalniot park
Šebenik-Jablanica so površina od okolu 333 kilometri
kvadratni. Vo tek se pregovorite toj nacionalen park
da ja opfati i makedonskata strana so što parkot bi
imal vkupno okolu 500 kilometri kvadratni.
!"#$%"$&'()*&$#!%
!"#$%&'(
Iako mnogu prašanja povrzani so čovekot seušte
ne se odgovoreni, vo naučniot svet preovladuva
mislenje deka čovekot egzistiral na evropskiot
kontinent ušte pred nekolku desetici iljadi godini.
Za toa zboruvaat i raznoraznite matrejalni tragi
koj sekojdnevno so arheološki istražuvanja se
otkrivaat na evropskiot kontinent . Od denešna
perspektiva može da predpostavime deka vrz
osnova na matrejalnite tragi može da se zakluči
deka životot na togašniot čovek odnosno našite
predci ne bil ednostaven. Pokraj sekojdnevnite
iskušenija so koj se soočuvale vo prirodata ,
poradi odredenite zakonitosti morale da gi
preživuvaat i dolgite ledeni periodi koga so
ledena pokrivka bil pokrien eden del od Evropa
kako i našite povisoki planini. Bidejći se naođame
na južniot del od evropskiot kontinent verojatno
vo tie ledeni periodi kaj nas uslovite bile popovolni za život nego vo severnite delovi od kontinentot. Sepak za da se dojde do nekakvi ponovi,
poprecizni soznanija treba da se odvojuvaat
prilično poveće sretstva za arheolozite. Pobogatite i od sekakov aspekt porazvieni evropski zemji
i obrnuvaat golemo vnimanie na arheologijata.
Zatoa nivnite sredini se poveće proučeni. Vo
početokot na čovekot prirodno sozdadenite
pešteri im bil prviot prav dom koj pokraj živealište
voedno go štitel čovekot od raznorazni opasnosti.
!"#$#!"#$%"$&'()*
!"#$%&!'()*+(,-!.!/0123/4'!
Peštera koja se koristi kako arheološki lokalitet i
turistička atrakcija
Posebno Pešterite odigrale mnogu golema uloga
za vreme na posledniot leden period poznat vo
naukata kako Wirm koj trael do pred 10 000 godini.
Za vreme na toj period poradi ladnata klima imame
edna stagnacija na prirodniot prirast na naselenieto. Međutoa, Pešterite će se pokažat kako mesta koj
na denešnite i idnite generacii so začuvanite tragi
će ne potsetuvaat na našite togašni predci. Vo niv
se naođaat pravi bogatstva na ostatoci od materijalnata kultura na togašniot čovek. Pronajdeni se
tragi od skeleti, ogan, alatki i mnogu drugi materijalni ostatoci. Vidi sliki
Posebno interesni se
raznoraznite crteži koj
gi ostavile i dokažuvaat
za umetničkite sposobnosti na togašniot
čovek.
Navistina na tehnikata na umetnicite od pred
desetici iljadi godini možat da im pozavidat i
denešnite umetnici.
Posle završuvanjeto na posledniot leden period
pred 10 000 godini vo uslovi koga klimata
započnala da se zatopluva voedno započnala i
edna populaciska ekspanzija na čovekot so što i
materijalnite ostatoci se mnogu pobogati.
!"#$%"$&'()*&$#!%
!"#$%&'()*+(,-&.&/012034'&35!456'
!"#$"%&' ()*+&*,'
Vo ovoj tret broj započnuvame so objavuvjanje na
stari sliki koi sekoj od nas vo pomal ili pogolem broj gi
imame. Sliki koi će ne vratat vo minatoto da se
potsetime na našite najmili: roditeli, rodnini, soselani.
Vo osnova slikite se edna mnogu bogata riznica što ni
dava za pravo da gi precenime so neprocenliva
vrednost, i koi od mnogu aspekti svedočat za nas i
našata materijalna kultura: nosijata, običaite i drugo.
Zatoa i ovoj pat apeliram do site soselani da
dostavuvaat sliki do redakcijata za da možeme da gi
objavuvame vo slednite broevi. Za sekoja edna slika
poželno e da imame kratka biografija na pr. koga e
nastanata slikata, koi lica se na slikata i nešto drugo
interesno povrzano so istata.
Posle skeniranjeto sekoja slika mu se vraća na
sopstvenikot. Namerata na redakciskiot odbor e da
koga imame dovolno matrejali izdademe edno
posebno izdanie kade će se publiciraat site sliki vo
„Oktiški Glas“ i koi će gi poseduva sekoja oktiška kuća.
!"#$#!"#$%"$&'()*
Zatoa i ovoj pat apelirame da sekoj poedinečno ni
pomogne vo ova dobrobitna namera.
Ova e edna dosta interesna i relativno stara
školska slika napravena izgleda 1938 godina, a na
nea se naogjaat najverovatno učenici rodeni od
1926 do 1930. Slikata e naslikana na mestoto kade
deneska e zdravstveniot dom Vevčani. Vo toa
vreme togašniot objekt egzistiral i se koristel kako
škola. Na ova slika se naogjaat učenici od Vevčani i
Oktisi. Što znači vo toa vreme decata od dvete sela
zaedno odele naškola. Za ovaa slika mu
blagodaram na gospodinot Mitre Todoroski od koj
ja dobiv i koj samiot se naogja na ovaa slika.
Sprema informaciite koi gi dobiv od čičko Mitre vo
sredinata na slikata se naogjaat učitelot i učitelkata
koi bile maž i žena od Crna Gora. Kolku za
informacija togaš vo toa vreme i našite kraevi bea
vo sostav na Kralska Jugoslavija, zatoa i nastavata
se vodela na Srpskohrvatski jazik.
Ovaa školska slika ima edno golemo
mnogukratno značenje. Denes malkumina od
ličnostite na ovaa slika se seušte živi. Na nea može
da se vidi so kakva nosija odele vo toa vreme.
Odma pagja vo oči razlikata vo nosija koja ja imale
muslimanskite i pravoslavnite deca. Se gleda deka
muslimanskite deca od Oktisi site vo toa vreme
nosele crni kapi.
Na ovaa slika kolku što zapomniv i mi kaža čičko
Mitre se naogjaat:
Prv red od gore nadolu od levo treti rahmetlija
Ismail Šajnoski, četvrti rahmetlija Jonus Šajnoski,
petti
rahmetlija Zuber (Alijević) Asanoski,
petnaesti rahmetlija Đafer Muratoski. Tret red od
gore nadolu od levo prv Malić Canoski.
Najdolen red od levo prv Mitre Todoroski i tret
rahmetlija Sabit Bajramoski.
Na slikata se naogjaat ušte nekolku oktišančinja za
koi ne naučiv koi se. Zatoa sekoj onoj koj znae
nešto poveće blagovremeno da ne izvesti.
Za značenjeto na ovaa slika možam da ukažam
edna golema retkost, iznenaduvanje koga se
raboti za mojata familija Asanoski koja vo vremeto
koga nastanala slikava se prezivale Alijević. Na nea
se naogja i ađomi Zuber Alijević. Jas od moite
roditeli imav slušano deka mojot babe Asan imal
brat po ime Zuber. Megjutoa, za vremeto na
našiot muslimanski praznik Bajram odma posle
vtorata svetska vojna na 18 godišna vozrast ađomi
Zuber se preselil na ahiret. So moeto ragjanje
1962 jas sum go dobil istoto ime kako i mojot ađo.
Od ađomi doma osven tie skromni podatoci
preneseni od roditelite nemavme slika a so toa ne
znaevme i kako izgleda. Posle skoro 70 godini od
postoenjeto na slikata istata će dojde vo našata
familija Asanoski kade go zapoznavame i
negoviot lik. Toa e navistina edno prijatno i
neopišlivo čuvstvo.
Toa se momentalnite soznanija koi gi imam vo
vrska so ova slika. Sekoj onoj što znae nešto
poveće vo vrska so ova slika može da ne informira
vo redakciskiot odbor za što će mu bideme
blagodarni.
Tajroski Mefail
Ova e isto taka dosta relativno stara i vredna slika.
Naslikana e pred vtorata svetska vojna najverojatno
megju 1930 i 1940 vo kasarna vo Belgrad. Na toa
ukažuva pred se uniformata od vojnikot koja e od
Kralska Jugoslavija. Vojnikot koj e naslikan na ova slika
e našiot soselanec Mefail Tajroski koj se rodil 1916
godina a se preseli na ahiret 19??.
Ovaa vredna fotografija naslikana e vo zimata 1956/57
pri familijarna veselba Sunet. Na nea možat da se vidat
tri deca kačeni na konj koi se pravat sunet. Toa se od
desno na levo: Tajroski Fejko, Tajroski Salija i
Tajroski Kadrija.
!"#$%"$&'()*&$#!%
!"#$%&'()*+(,-&./0'1'&/23/4'&'156024071'
!"#$#%&'(&)#*$+,"')"-$#
Sekoj čovek vo ramkite na svoite možnosti se trudi
da ostavi matrejalni tragi za sebe i idnite generacii.
Takvi materijalni tragi ima nasekade vo svetot.
Mnogu od niv se čuvaat so generacii a nekoi
ostanale i do den denes. Na toj način tie se edna
prava turistička atrakcija. Kako takvi za sekoja edna
ponova generacija se od golemo značenje
potsetuvajći gi na minatoto a voedno bile i motiv da
se napravi nešto podobro i unikatno. Toa voedno
pridonesuvalo i gradbite da se usovršuvaat i da se
razlikuvaat edni od drugi. Odkako sekoja individua
će se stekne so matrejalno bogastvo razmisluva za
gradenje na kuća. Zatoa čovekot na arhitekturata
odnosno gradbata na kućite i posvetuva posebno
vnimanie, kako nadvorešniot izgled taka i enterierot
odnosno vnatrešniot izgled. Na toj način formirani
se i raznorazni arhitektonski stilovi. Ovie stilovi
posebno doagjale do izraz vo gradovite.
Po selata poradi načinot na živeenje vo prv red
doagjale do izraz sposobnostite na običniot čovek.
Megjutoa, i po selata so nekoi promeni vo
živeenjeto na primer so pojavata na GurbetotPečalbata, koga pečalbarite nosele od raznoraznite
!"#$#!"#$%"$&'()*
zemji raznorazni arhitektonski stilovi koi vo mnogu
slučai se mešale so selskiot ambient. Od edna
strana imalo kući gradeni samo so Plit i pokrieni so
snopovi od R‘ž a od druga strana se gradele kući so
pocvrst materijal: kamen, tuli i dr. Što znači pokraj
gradovite, i selata krijat svoi bogatstva od oblasta
na arhitekturata što ne se za zapostavuvanje. Kaj
nas vo Oktisi samo vo eden del od seloto imame
ostanati stari kući a drugite se od ponovo vreme.
I site tie stari preostanati kući se ostaveni na
vremeto na zaborav i istite poleka no sigurno
propagjaat. Negrižata na samiot čovek-gazdata,
negrižata na zaednicata si go pravi svoeto.
Se plašam deka eden den i site tie će nestanat a so
toa će isčeznat i ona što ni go ostavile našite predci.
Mojata pregolema želba barem nekoi od niv da gi
začuvame so otvoranje na Muzej izgleda nema da
se ostvari. Zatoa celta mi e barem na ovoj način so
slikanje na ona što e preostanato kako i ona što e
ostanato vo starite sliki da go publikovame vo
slednite izdanija na „Oktiški Glas“. Zatoa i ovde
starite sliki će ni bidat od golema korist.
Ovaa slika ja napraviv 2005 godina. Ovaa
izvonredna gradba e kuća na Tosum i
Sadik Lutišoski. Ovoj svoj dom-kuća
tatkoto Tosum i sinot Sadik uspeale da go
napravat so odenje na pečalba-gurbet i
rabotenje vo Vlaško-Romanija.
Kućata kako što se gleda e gradena so
matrejali koi bile aktuelni vo toa vreme koi
se upotrebuvale vo gradežništvoto:
kamen, cigla, drva, keramidi. Od slikata se
gleda deka na ova izvanredna gradba
dolniot sprat e napraven od kamenja a
gorniot od cigli. Karakteristično kaj ovaa
kuća e toa što taa nema otvoren Čardak
kako što imale gradbite pred nea, vo
nejzino vreme i posle nea, što ja pravi
poseben specifikum.
Ova kuća i den denes
egzistira. Napravena e
posle vtorata svetska
vojna. Sopstvenici na
kućata bile braćata Jašar
i Mustafa Mustafoski.
Kućata e gradena so plit,
koj bil karakterističen i se
koristel vo toa vreme za
gradenje na kući. Pokraj
plitot se gledaat i drva
koi služele kako stolbovi
za zacvrstuvanje na
kućata.
!"#$%"$&'()*&$#!!
!"#$%&'"()*+,#-*&.&/01213456&
!"#$#%&'(
,(%(*-.(/'01/(
)#*(+(
Koga zboruvame za zagadena voda se misli na
promena na prvobitnata sostojba na vodata i taa se
pravi neupotrebliva za sekojdnevna upotreba i so
toa stanuva štetna za čovekot i okolinata. Glavni
zagaduvči na vodata se organskite i neorganskite
hemikalii, otpadnite vodi, gjubrivata, uljata i radioaktivnite supstanci. Zagaduvanjeto na vodata se
postignuva preku otpadite od domaćinstvata,
industrijata, zemjodelieto (koristenje na štetni
gjubriva) a za seto ova zagaduvanje najgolema
krivica ima čovekot koj so svoeto odnesuvanje e i
najgolemiot zagaduvač.
Posledicite od zagaduvanjeto na vodata se nasekade vidlivi. Vodata e osnovata za život, zatoa e
važno da ja držime čista. Sekoj čovek se sostoi od
okolu 60% voda, i vnesuva vo sebe okolu 5 litri
voda dnevno, bilo preku jadenje ili pienje. Vodata
e eden od najvažnite elementi za životot i nemože
da se zameni so drugo, taa e simbol na životnata
sila, čistota i promena. Iako zemjinata topka se
sostoi 97% od voda, rezervite na voda se
ograničeni i treba da se vodi smetka za nejzinata
upotreba. Najgolem del od vodata se naogja vo
morinjata i e solena i neupotrebliva za čovekot, a
samo mal del e slatka voda koja se sodrži vo rekite
izvorite, oblacite, snegot i drugo.
Vodata ili H2O e tečna sostojka koja nema boja,
nema vkus i miris a na odredena temperatura
preminuva vo tvrda sostojba(0 stepeni) odnosno
mrznee a na odredena temperatura preminuva vo
gasovita sostojba(100 stepeni) odnosno isparuva.
!"#$#!"#$%"$&'()*
Industrijata ja zagaduva vodata preku raznite nesreći
preku koi istekuvaat štetni materii vo odvodot a so
toa i vo podzemnite vodi. Zemjodelieto preku koristenje na prekumerni i štetni gjubriva. Domaćinstvata
preku koristenje na sredstva za čistenje, nepravilno
frlanje na farbi, razreduvači, stari baterii ili stari medikamenti koi doagjaat vo otpadnite vodi pa vo podzemnite vodi i vo samata voda za pienje, pa ottuka
pak ja koristime nie samite i so toa si pravime nasebe
šteta. Ima različiti grupi na sostojki koi ja zagaduvaat
vodata i toa: sostojki koi predizvikuvaat bolesti,
bakterii, virusi i paraziti koi se naogjaat vo otpadnite
vodi, potoa bakterii koi koristat kislorod od vodata i
so toa ja pravat vodata nekorisna, potoa kiselini, soli i
teški metali, potoa nitratite i fosfatite pa organskite
materii kako što se plastikata, pesticidite i uljeto.
Najdobar primer i najaktuelen za zagaduvanje na
vodata so ulje imame sega vo Amerika odnosno na
meksikanskiot breg kade golemi količini na nafta
istekuvaat vo moreto a so toa ima golemo zagaduvanje koe će ima nesrazmerni i teški posledici, koi
posledici site će gi počustvuvame. Zagaduvanjeto na
vodata može da se ispita i dokaže vo laboratorija so
zemanje na primerok od vodata i ispituvanje na
nejziniot sostav. Mnogu e važno sekoj od nas da se
odnesuva odgovorno prema vodata, taa da se koristi
racionalno bidejći rezervite na voda vo svetot se
ograničeni a koristenjeto na solenata voda od morinjata e skap proces koj i ne se koristi. Treba da se vodi
smetka što se se frla i kako se frla ne samo vo otpadnite vodi tuka nasekade bidejći site tie sostojki preku
zemjata stignuvaat vo podzemnite vodi , rekite pa
potoa nekoj gi koristi za pienje odnosno gi koristime
nie lugjeto.
Isto taka e važno da otpadnite vodi se pročistuvaat
vo taka narečeni pročistitelni stanici ili kolektori
bidejći preku otpadnite vodi najpoveće se zagaduva
vodata i okolinata.
Za pročistuvanje na vodata ima poveće načini,
megjutoa za niv e potrebno mnogu vreme i pari.
Zatoa najpoželno e da nedojde do zagaduvanje a
kako se vrši pročistuvanje na vodata, posebno za taa
za pienje će pišuvame vo nekoj od narednite broevi.
!"#$%"$&'()*&$!%
+XPDQRVW
!"#$%&'"$()*)+),'$-$./0%1234
3UDNWLþQDDNFLMDQDÄ(/,+6$1³
YRSRPRãQD]DJUR]HQLWH
Možebi mnogu i ne znaat deka vo našeto selo
Oktisi
veće
nekolku
godini
egzistira
humanitarnata organizacija „EL-IHSAN“ koja vo
ramkite na svoite možnosti ima realizirano
nekolku svoi humanitarni aktivnosti. Vo imeto na
„KHD OKTISI/09“ i vo imeto na „Oktiški Glas „ im
poželuvame uspeh vo nivnite humanitarni
aktivnosti i zaednička sorabotka. Vo prodolženie vi
prestavuvame del od ona što go ostvarile do sega.
Po završuvanje na Ramazanskata akcija so dodeluvanje na paketi so prehrambeni produkti naidovme na edna naša islamska oktiška familija koja ni
se požali deka nema uslovi za život, potočno
rečeno nemaat kupatilo za tuširanje i vršenje na
nužda. Pa vednaš gi zasukavme rakavite nie od
humanitarnoto društvo „EL-IHSAN“ i našite sorabotnici i členovi odvnatre i odnadvor i se
vpuštivme vo akcija za pribiranje na sredstva i
pružanje na pomoš shodno našite kapaciteti
materijalni i finansiski.
Pa taka najprvin, blagodarenie na Allah, a potoa i
na našite členovi koi bezrezervno se vklučija, nekoi
poveće, nekoi pomalku, no nema da gi imenuvame nitu ednite nitu drugite bidejći očekuvame
nagrada edinstveno od Semoćniot Allah.
!"#$#!"#$%"$&'()*
Prvo što obezbedivme bea betonski tuli, ciment,
pesok... i slični gradežni materijali.. se počna so
rabota. Morame da priznaeme deka rabotite gi
izveduvaa potesni členovi od samata familija..
Eve tuka na početok će vi prezentirame nekolku
sliki pred početokot na izveduvanje na rabotite,
što veruvam deka slikite poglasno zboruvaat od
samite zborovi..
Posle nekolku nedeli, rabotite završija so uspeh,
imajći ja vo predvid sostojbata na familijata, koja
pokraj kupatiloto uspeavme da izdejstvuvame i
za kompletno renoviranje na dnevnata soba koja
za žal, beše vo katastrofalna sostojba, i fala na
Allah i na spoznzorite uspeavme da nabavime
materijal abrib i glet masa da se dotera i izmačka..
Znači i sobata će bide uredno sredena za da
možat normalno da živeat kako i site drugi
Oktiški familii...
da vo hadisite na Allahoviot Pratenik a.s. kade
veli: „Sekoj den, koga će se razbudi, čovekot e
dolžen da pravi tesbih za sekoja dlanka i koska od
svoeto telo. Sekoj tesbih (da se reče Subahannellah) e sadaka, sekoe El-Hamdulillah e sadaka, i
sekoe La ilahe illellah e sadaka; sekoj tekbir e
sadaka, sekoe nareduvanje dobro e sadaka i
sekoja zabrana na zlo e sadaka. Se ova e dopolnuvanje dva rekata od duha namaz.“
“Čuvaj se da ne im napraviš zlo na lugjeto.
I ova e edna sadaka od tebe za tebe lično.”
Ne sakame da precizirame kolku se vkupno sredstva se
potrošija vo ovaa akcija, bidejći toa samite sponzori go
potenciraa i vtoro sekoj čovek može da pretpostavi
kolku čini edno kupatilo vo denešni uslovi.
Počituvani dragi braća! Da se potsetime na nekolku
izreki na našiot mil Allahov Pratenik s.a.v.s. što rekol za
delenjeto i kolku toa e vredno kaj Allah –inšaALlah – so
cel da ja probudime kaj vas humanosta i solidarnosta...
„Koj će podeli nešto na Allahoviot pat će bide
povikan od vratite na Džennet: O Allahov robe,
ova e najdobroto. Koj će bide od klanjačite na
namaz će bide povikan od vratata na namaz; koj
će bide od onie koi se borat na Allahoviot pat
(Džihad) će bide povikan od vratata na Džihad;
koj će bide od onie koi delele sadaka će bide
povikan od vratata na sadaka, a koj će bide od
onie koi postele će bide povikan od vratata
Rejjan.” (Buhari, Muslim)
Sadaka e arapski zbor koj doagja od glagolot sadeka
što znači da se potvrdi, ovistini, ostvari. Pod poimot
sadaka se podrazbira blagorodno delo napraveno
zaradi Allah dž.š. Sadaka znači i potvrda na našiot
iman, islam i posebno ihsan. Vistinska sadaka e onaa
koja e napravena zaradi Allahovata ljubov i ne e prosledena so prigovor i baranje na protivusluga. Ne e
neophodno da bide od materijalna priroda, toa može
da bide i ubav zbor, sovet, uteha, pottiknuvanje na
dobro i odvraćanje od zlo, sočuvstvo vo bolka,
zaednička podelba na radost i sl. Za ova postoi potvr
Resulullah a.s. veli: „Sadakata e dokaz.”
Ako sadakata e rezultat na iskrenata želba
nekomu da se pomogne vo imeto na Allah dž.š.,
togaš toa e dokaz na imanot. Prethodno spomnavme deka sadaka znači potvrduvanje. Imam
Nevevi veli: „Sadaka znači dokaz koj zboruva za
imanot na onoj koj dava, bidejći munafikot ne
dava sadaka zatoa što ne ja sfaća vernički. Onoj
koj dava sadaka, toj ja dokažuva iskrenosta na
svoeto veruvanje, a, Allah najdobro znae!”
!"#$%"$&'()*&$#!%
!&#$#!"#$%"$&'()*
5678&$%9),:9;'$-$./0%1234
8UHGXYDQMHQD
åLYRWQDWDVUHGLQD
„KHD OKTISI/09“ vo ramkite na svoite možnosti,
razgleduvajči ja možnosta za realiziranje na nekoi
proekti vo 2010 godina se odluči da započne so
realizacija na
- Ureduvanje na stazite so pločki i ureduvanje
na česmite vo grobištata vo s.Oktisi
Kako što i site znaeme veće podolgo vreme paletite so pločki koi bea kupeni za ureduvanje na
stazite i deponirani do samite grobišta pravea
edna loša slika. Bidejći za seto vreme do sega ne
se najdoa parični sredstva da istite se naredat,
društvoto so konsultacija so đamiskite odbori vo
Oktisi odluči da pomogne istite pločki da se
stavat na mesto za kade i bea nameneti. Pa taka
otkako vremenskata sostojba dozvoli vo
početokot na mesec maj se započna so neposredna rabota postavuvanje na pločkite.
Od druga strana bidejći postoečkite česmi vo
oktiškite grobišta se vo edna nezavidna položba
društvoto odluči isto taka istite da se uredat na
eden soodveten način. Vrednosta na ovaj celokupen proekt iznesuva EUR 2600.- Ova e ušte eden
dokaz deka zaedno so združeni sili i parični
sredstva navistina možeme da realizirame dosta
proekti koi vo prv red će ni služat na site nas so
ureduvanje na životnata sredina.
Vo ova prilika izrazuvame blagodarnost do site
členovi na društvoto koi neposredno so svoite
parični sredstva pridonesoa da se realizira ovoj
proekt. Voedno i ponataka smetame na vaša
poddrška za realiziranje na nekoi drugi proekti.
Selam od odborot na „KHD OKTISI/09“
!"#$"%&'($)*+(,-&.&/0123245
!"#$%$&'
Allah đ.š vo svoite mudri knigi spomnuva deka
čovekot ima golem neprijatel koj Allah đ.š. go ostavi
da živee do sudniot den i negova dolžnost e da gi
vraća lugjeto od Allahoviot pat. Od ovie nekolku
zborovi jasno može da se dojde do zaklučok za kogo
se zboruva a negovoto ime e najgolemiot neprijatel
na čovekot Šejtanot (Iblis).
sebesi i ne nadevajte loši nadimaci edni na drugi. E,
samo kolku e loša rasipanosta po veruvanjeto. A onie
koi ne će se pokajat, zulumćari se. (El-Huđurat. 11)
3. Treta rabota koja šejtanot go tera na čovekot da pravi,
e zavidnost. Muhammed a.s. nas ne upomenuva na dve
raboti koi im se slučilo na narodot ispred nas:
„Vas ve stigna bolesta koja ja imaše narodot ispred vas:
Ke spomneme nekolku raboti koi šejtanot sekoj den Zavidlivost i mrzenje eden prema drugi”
pokusava da mu gi nametne na čovekot i kako
Lek na sevo e da bideme skromni i zadovolni na ova što
čovekot može da se odbrani od nego.
ni go dal Allah đ.š.. Će spomneme nakratko ušte nekolku
1. Prva i glavna rabota e da vleze vo strastite na raboti koi sekojdnevno šejtanot nastojuva da mu gi
čovekot. Znaeme deka strasta e najslabata točka na nanese na čovekot kako što se na primer : Nenasitnost,
čovekot, pa i toa e namerata na šejtanot da go špiunaza, zinav, kradenje, kocka, alkohol i mnogu drugi.
oddaleči na vernikot od Allah đ.š., i kompletno da se Islamot ni nudi i upatstva kako da se borime protiv ova:
posveti na ovoj svet (Dunjaluk)
- Spomnuvanje imeto na Allah đ.š pred početok na
2. Druga rabota koja pokusava e da go ubedi na sekoja rabota.
čovekot da nema počit pomegju sebe i da se razliku- - Učenje Kuran i baranje oprost od Allah đ.š.
vaat eden od drugi. Kako što znaeme, sekoj čovek e - Proveruvanje na sekoja rabota, zatoa što pejgamberot
stovren od Allah đ.š. bez razlika dali e crn ili bel, Muhammed a.s. rekol: ”Brzanjeto e rabota od šejtanot.“
siromav ili bogat, visok ili nizok, slab ili debel, so raka
ili bez raka itn., site pred allah sme isti. Toa go potvr- Ima ušte mnogu vakvi primeri kade što pišuva kako
duva i kuranskiot ajet kade Allah đ.š veli:
možeme da mu se sprotistavime na šejtanot. Inšallah će
,,O vernici, mažite edni so drugi neka ne se potcenuvaat, možebi ednite se podobri od drugire, a ženite
neka ne se potcenuvaat edni so drugi, možebi
ednite se podobri od drugite. Ne grdetese samite
gi spomnime vo druga prilika. Za kraj go molam na
Allah đ.š. da ne čuva od prokletiot šejtan i da ne napravi
od onie koi cvrsto veruvaat vo vozvišeniot Allah đ.š i
negoviot poslanik Muhammed a.s. (AMIN)
(")'*'+,"+-##'./0+1'2
067&8)9-$&!:(;)6+(,-&.&/0123245
$+3'4'+$13$3'
Na den 20.09.09 vo nedela posle pladne namaz, od strana na Džematot
Rorschach bea dodeleni Bajramski pokloni za našata idna generacija
(našite deca). Beše dobro i se osećaše Bajramska radost vo licata na
poveće od 60 deca, a ne izostana i radosta na prisutnite tatkovci i majki.
Bajram e den na radost i sreća, den na delenje pokloni, nasmevka, ljubov,
oprost, čestitanje eden na drug i drugo. Zatoa treba da gi čuvame nasite
deca toa e naš najgolem kapital, bogatstvo, naša idnina i prosperitet.
!"#$%"$&'()*&!"#$
!"#$%&!'()*+(,-!.!/01203'!
!"#$"%&
'()*+*,-,&($&)-,&
./%-01234
Pri toa istaknuvajći da sekoj eden treba da si ja neguva
svojata kultura, vera so respektiranje na sekoj drug.
Potoa na prisutnite se obratija nekolku od gostite koi
ukažuvaa na važnosta na edni vakvi manifestacii.
Delot so ilahii go započna Hafizot Fuad Seferagič
učejći gi ilahiite Zbog tebe i Mahsuz selam. Po nego
učeše Senad Podoljak so ilahiite Kraj Kabe sam stajao i
Allah ja Allah(Sve živo i mrtvo). Na krajot nastapi Azis
Alili so ilahiite Hej Ašici i Bilalova tuga za resulom. Hafizite vo svoeto učenje uspešno bea prateni od horot
„DIN“. Zadovolstvoto kaj publikata beše na nivo za što
učačite bea nagradeni so aplauzi. Pred pauzata i posle
Na den 26. Januari 2010 vo Lindesala Flawil se održa pauzata horot „DIN“ od svojot repertuar se prestavija
edna golema kulturna manifestacija „Večer na učenje so dve ilahii. Posle toa poznatite hafizi učea Kur an što
Ilahii i Kur‘an“ na koja učestvovaa poznati na Balka- beše i kruna na ova uspešna manifestacija.
not, Evropa i celiot svet Hafizi učači na Kur‘an i ilahii:
Hafiz Aziz Alili, Hafiz Senad Podojak i Hafiz Fuad
Seferagič vo pratnja na horot „DIN“. Pokraj niv Horot „DIN“ dosega e poznat kako đematski hor, koj
učestvovaa i drugite gosti Hafizi i Imami koi so svoji odvreme na vreme prireduva programa vo matičniot
vazovi pridonesoa ova manifestacija da bide đemat vo Rorschach za nekoi poznati islamski praznici
uspešna. Nejzin organizator beše Bošnjackata islams- so edinstvena cel da ja neguva našata kultura. Samiot
hor do pred izvesno vreme nemaše nekoj standarten
ka zaednica od Abtwil.
sostav za da vo posledno vreme nastapuva vo sostav:
Pravata zima so mnogu sneg neprestavuvaše prečka Nagim Mustafoski, Sevdat Dervišoski, Zuber Asanoski,
salata da bide ispolneta do posledno mesto. Vo eden Seat Dervišoski, Kerim Osmanoski i Emir Dervišoski.
izvonreden ambient horot „DIN“ so Tekbiri imaše čest
da ja otvori ova nezaboravna kulturna manifestacija.
Posle toa voditelite gi najavija site gosti. Na prisutnite
im se obrati presednikot i imamot na đematot Abtwil
zahvaluvajći se na site prisutni a voedno
zapoznavajći gi prisutnite so istorijata na đematot i
negovata organizaciona struktura. Potoa na prisutnite se obrati i presedatelkata na opštinata Flawil
koja ukaža na važnosta na dijalog pomeđu entitetite
so različen nacionalen i konfesionalen karakter.
!"#$#!"#$%"$&'()*
Ova manifestacija voedno beše i prva na koja ovoj hor
nastapi nadvor od svojot đemat. So mali pripremi i so
mali konsultacii so poznatite hafizi pred manifestacijata horot naparavi eden uspešen nastap. Nema da se
bide neskromno ako se kaže deka horot „DIN“ beše
zasigurno najgolemo iznenaduvanje na ova manifestacija. Voedno ova beše i eden ispit za horot pred
programiraniot svoj golem proekt izdavanje na svoe
CD. Ako Allah đ.š dade na leto horot vleguva vo studio
i će go snima svoeto prvo CD so 10 ilahii i kasidi.
'UXåHQMH
5HãDW'HUYLãRVNL_'58ä(1-(
!"#$%&'(&
)*+*,-./
Izlet Sarajevo 12.- 16. Maj 2010
Vo ramkite na planiranite aktivnosti za 2010 godina,
KHD OKTISI/09 organizira izlet za Sarajevo koj traeše
4 dena. Iako imaše golem interes za ovoj izlet za koj
beše potrebno navremeno prijavuvanje, po prethodni
pripremi i konsultacii megju prijavenite se odluči
brojot na učesnici da se ograniči na 9 lica.
Reportaža od izletot
Mesto na poaganje beše St. Margrethen (CH) vo
22:30h, se patuvaše so Mercedes Vito 9 po
voobičaenata ruta: Minhen, Ljubljana, Zagreb,
Slavonski Brod, Bosanski Brod, Zenica pa za Sarajevo.
Iako cela noć patovavme, patovanjeto beše naporno
što poveće se priblizuvavme do granicata na Bosna i
Hercegovina. Kaj prisutnite se poveće se zgolemuvaše
ljubopitnosta i radoznalosta. Bidejći povećeto od nas
nikogaš nesme bile vo Sarajevo, očekuvanjata bea
golemi a vo glavite ni se vrtea razni prašanja na koi
trebaše da dobieme odgovor vo slednite nekolku
denovi. Konečno okolu 8:00h stapnavme na
bosanska teritorija i dvižejći se taka prema Drventa
i Doboj, slikata se podobruvaše. Samo po nekoi
kući koi bea razrušeni i obrasnati so grmuški.
Ispolneti dupki na stariot asfalt ne potsećaa deka
pred 15 godini ovde se vodeše vojna. Stignavme
vo Doboj i konečno prvite đamii ne potsećaa deka
ovde živeat muslimani što ne beše slučaj so
prethodnite mesta. Negde okolu 11:30h stignavme
vo Sarajevo. Pokraj toa što bevme umorni i cela
noć nespani, site gi otvorivme očite i so ljubopitni
pogledi prodolživme prema stariot del od gradot
vooduševeni od ubavite gletki. Vooduševuvaa
novite a i starite gradbi nemožejći da odlučime što
e poubavo: Noviot hotel Radison Plaza, zgradata
na Avaz, ubavite novi đamii ili starite gradbi: Gazi
Husrevbegova đamija, muzičkiot fakultet, rekata
Miljacka so nejzinite mostovii i mnogu drugo. No,
site ovie ubavi gletki gi rasipuvaa sećavanjata na
vojnata i bombardiranjeto na Sarajevo koe se
izrazuvaše preku dupkite vo fasadite na zgradite i
razurnatata zgrada pokraj patot koja porano bila
starski dom. Posle nekolku minuti vožnja
stignavme vo stariot del od gradot blizu Baščaršija
pa okolu nea nazad do Ferhadija (glavnata čaršija)
kade se naogjaše i našiot hotel „City Boutique“ vo
koj gi prespavme slednite 3 noći. Stignavme vo
hotelot okolu 12:00h a tamu bevme ljubezno
prečekani od vrabotenite na recepcijata, koi ni gi
zedoa podatocite i ni gi dadoa klučevite od sobite
posakuvajći ni dobar prestoj.
!"#$%"$&'()*&!"#$
Vidno izmoreni i izgladneti rešivme da gi ostavime
kuferite po sobite i odma da zamineme na ruček, a potoa
da odmorame. Tuka sleduvaše prvata sredba so
Baščaršija, so Husrevbegova đamija so starite dućani i
ćebapčilnici. Posle ručegot i prošetkata po čarsijata
sleduvaše odmor a za večerta poseta na koncert koj
slučajno se održuvaše taa večer. Koncertot beše vo
salata Skenderija kade pred okolu 12000 prisutni megju
drugite peeja Halid Bešlič, Šaban Šaulič i Miroslav Ilič.
Interesno e da se napomene deka gragjanite na
Sarajevo se mnogu otvoreni i gostoprimlivi, a isto
mnogu društveni i ljubezni. Multikulturnosta na
Sarajevo mu dava poseben beleg a toa se oseća
najpoveće vo stariot del na gradot kade vo radius
od nekolku stotini metra se naogjaat
pravoslavnata i katoličkata crkva, evrejskata
sinagoga i sekako Husrevbegovata đamija koja e
izgradena vo turskoto vreme pred okolu 500
godini, tokmu zaradi ova Sarajevo so pravo se
narekuva Evropski Erusalim.
Tretiot den od našiot prestoj vo Sarajevo beše
poseta na Iliđa a od tamu 3.5 km so pajton se upa-
Sledniot den za đuma namaz klanjavme vo Gazi Husrev
Begova đamija, kade bea prisutni lugje od site strani a i
naši od Oktisi. Sretnavme i đematlii od Wil na čelo so
ođata Bekim i mnogu turisti. Posle đuma gi posetivme
grobištata kade što e pogreban Alija Izetbegovič i
mnogu drugi Šehidi. Vidovme gletki koi na nikogo ne ne
ostavija ravnodušni i ne stavija na mislenje kako tolku
mladi lugje go imaat dadeno svojot život za nečija
podobra idnina. Odma si postavuvavme megjusebe
prašanja, dali nie bi go storile toa dokolku e potrebno i
site taka molčelivo vo sebe si odgovaravme. Vo sklop na
ova go posetivme i muzejot na Alija Izetbegovič kade se
zapoznavme poopširno so negoviot život I negova
uloga, pred ratot, za vreme i po vojnata vo Bosna.
Sleduvaa poseti na drugi znamenitosti se do večerta pa
večera i prošetka po Baščaršija.
%&"!"!"#$%"$&'()*
tivme za Vrelo Bosna. Tamu izvira rekata bosna i
od kade Sarajevo se snabdeva so voda. Po pat
pajtonđiite ni raskažuvaa za ubavite kući, koi se
naogjaat pokraj patot, i koi im pripagjaat na
poznati ličnosti od politikata i javniot život od
Sarajevo, a tuka nekade beše i titovata vila koja
beše raspadnata. Prekrasni izvori, prekrasni parkovi, ubavi pejsaži i mnogu posetiteli.
Posle malku prošetki okolu izvorite, begajći od doždot
imavme i dobar ruček tuka direkno kaj izvorite. Na
vraćanje vo hotelot go posetivme i islamskiot centar na
kralot Fejsal od Saudiska Arabija a i đamijata vo sklop na
centarot kade što sretnavme i đematlii od makedonija
koi živeat vo Sarajevo.
+RWHO5DGRQ3OD]D
5HND%RVQD
Kvečerinata i večerta beše predvidena za pazarenje i
prošetki po čaršijata. Sekoj od nas kupi po nekoj poklon
za najbliskite i po nekoj suvenir.
Utredenta rano vo 05:30h se spakovavme i trgnavme za
nazat tažni što morame da zamineme, no sigurni vo
sebe deka povtorno će go posetime Sarajevo bez razlika
dali zaedno ili poedinečno, no Sarajevo e stvarno
vredno da se poseti. Na vraćanje se vraćavme preku
Graz (A) kade go pominavme ručegot so naši oktišani
koi živeat tamu i razmenavme po nekoj muabet. Posle
vo Salzburg ušte edna pauza i sredba so drugi oktišani i
na kraj stignavme doma vo Švajcarija okolu 22.00 časot.
Dolgiot pat prilično ne umori i toa beše edinstvenoto
negativno, taka umorni poleka gi sreduvavme
vpečatocite od našiot izlet. Se zbogativme so ušte edno
iskustvo, posetivme ušte edna država i grad vo koi
nikogaš nesme bile, pominavme pekrasni 4 dena vo
druženje i zabava. Naša želba i ideja e deka ne treba da
zastaneme, tuku deka treba da se dvižime i družime,
megjudrugoto da posetuvame i ušte mnogu dalečni i
bliski mesta, da zapoznaeme mnogu drugi lugje, kulturi
i znamenitosti i od sive ovie poseti da ponesuvame
ubavi i pozitivni nešta.
!"#$%"$&'()*&!"%#
0H]DU$OLMD,]HWEHJRYLþ
0X]LþNL)DNXOWHW
'LSOåLYRWHQLVRFLMDOHQ6RYHWQLN0LVOLP,PHURVNL_863(â1,92ä,92727
45/"6$%(,äLYRWRW
!"#$%&'()'("*"&+%,$-(.$",$-(/0'$%1'$2"($'(,1"3"+Zapoznavanje so fenomenot Vreme ima jako dejstvo na mentalnata sostojba na eden čovek.
So podobro i i pravilno rasporeduvanje na vremeto se uslovuva podobari i pokvaliteten život.
Taka na primer čustvoto na nemanje vreme kaj čovekot se manifestira so stresni situacii i frustracii.
Planiranje, organiziranje i analiziranje na vremeto se sposobnosti na mozokot.
Ako tie sposobnosti ne se koristat togaš počesto do izraz će dooagjaat stresnite situacii so što vo
čovekot doagja do izraz na edno negativno životno čuvstvo.
Iako nesvesno seto toa negativno će vlijae na negovata mentalna sostojba proprateni so
slaba koncentracija.
Zatoa tehnikata za efektivno planiranje na vremeto pomaga za podobro odnesuvanje i podobar
raspored so vremeto, upravuvanje na svojot život i podobruvanje kvalitetot na živeenje.
Za potrebite na čovekot ova tehnika se koristi so najmalata planska edinica za dnevno planiranje
« ALPEN » metoda po Seiwert, mnogu dobra zatoa što e relativno ednostavna i trae 8 minuti za
dnevno planiranje na svoeto vreme.
1. Zadačite i aktivnostite da se zapišat, nezavršenoto od predhodniot den i novi zadači,
denski zadači, termini, telefoni i periodični zadači.
2. Kolku vreme e potrebno za aktivnostite, realistično traenje za završuvanje na aktivnostite,
vreme da se definira za završuvanje na zadacite za da se namaluva i frustracijata.
3. Tampon vreme rezerviraj 60% za planiranite Aktivnosti, 20% za neočekuvani aktivnosti
(prečki/voznemiruvanja kratki na vreme) i 20% za neočekuvani spontani i socijalni
aktivnosti/kontakti « poseta ».
4. Da se odluči koga, što, znači prioritet da se stavi koja zadača prvo da se započne,
možno e i da se dirigira.
5. Da se napravi kontrola, što se završilo da se slavi i veseli. Taa zadača što ne se završila da
se prenese na drugiot den ili da se obriše od listata na zadači.
Vi posakuvam dobar i efikasen uspeh vo rabotata i pokačuvanje na kvalitetot na živeenje.
!!"#"!"#$%"$&'()*
9,+-/*'-&+#$#0+/:/;<=!>;[email protected]
:;.(1*5()$"
0.%")&'()*+,$
!"#$%&'()*+,$
!"#$%&'()
*+"%$,+-.(/*')'0)+&
!"#$%&'()
*+"%$,+-.(/*')'0)+&
-".$#(&/%".*+,(
01.(&'()*+,(
231(&4".5$6*+,(
!"#$%&'()
*+"%$,+-.(/1-$2'#$SRDQJOLVNLMD]LNLNQLåHYQRVW
!"#$%&'()
'LSORPLUDQ0HQDÿHU
3./#)-.(#0+/4.3+5+/+/6+3(+#
!"#$%&'()
*+"%$,+-.(/1-.&(+0
03")&'()*+,$
0%.(&783"9%()*+,(
7.)8-.()
'LSORPLUDQ$UKLWHNWRQVNLWHKQLþDU
7.)8-.()
'LSORPLUDQ2SãWHVWYHQRKXPDQLVWLþNRSRG$
âHPR.DOþLQRVNL
7.)8-.()
'LSORPLUDQ$UKLWHNWRQVNLWHKQLþDU
!"#$%"$&'()*&!"#$
!"#$%&'()*+(,-&.&/01!23'
!"#$%&'
Raspoloženi sme
Raspoloženi sme drugi da kritikovame
ne gledajći se sebesi kakvi sme,
raspoloženi sme bez osnova i poznavanje
mnogu da raspravame i dodavame
Raspoloženi sme zaednici da rasturame
i na takvo nedelo da se raduvame,
raspoloženi sme da se karame
i za toa nagrada Đennet da barame
Raspoloženi sme dobroto da go otfrlime
a lošoto da go zagrlime,
raspoloženi sme da se mrzime
a kade e zaedničkoto jaže
za koe treba da se držime
Raspoloženi sme škola da ne odime
i filozofski raspravii da vodime,
raspoloženi sme da ne rabotime
negledajći deka se sramotime
Raspoloženi sme da kupuvame sve
što drugi ni servira
nas sozdavanjeto, otkrivanjeto navistina ne nervira,
raspoloženi sme da nemame stres
a vo nas sprema najbliskiot, bratot vladee golem bes
Raspoloženi sme za dobro da ne davame
i za sitnici da se raspravame,
raspoloženi sme . . ., sve za propast.
!"#$#!"#$%"$&'()*
Slugi mora da bidime
Nema što da se čudime
drugo i ne zaslužuvame
znam teško e no vistinata e
slugi mora da bidime
Dobrite dela, zaednici gi uništuvame
otkrivajći go našeto pravo lice
i ne sakajći vo kontinuitet da rabotime
slugi mora da bidime
Da pogledneme kako drugi se organizirani
vo site oblasti na životot
a za nas samo ni preostanuva
slugi mora da bidime
I našite mladi za nebitno se odlučuvaat
nitu učat, nitu proučuvaat
i kade da odime po zemjata
slugi mora da bidime
Od nas će zavisi do koga seto toa će trae
ova sostojba što sekoj od nas ja znae
do togaš ostanuva sve po staro
slugi mora da bidime.
!"#$%&'()*+&,"-$".&/.0+1-2"&3&456578/
!"#"$%&
6XSDRG]HOHQþXN
Za 2,5 Litri ili deset osobi
Sostojki:
Mast
Kromid
Zelen pras
Morkov
Kompiri
Bujon (bistra supa)
Sol
Magdonos
Meleno sirenje
30 g
100 g
200 g
300 g
200 g
2,5 Litri
1x
10 g
Priprema:
t
t
t
t
,SPNJEPUTJUOPEBTFTFǏJ
0TUBMP[FMFOǏVLPUöOPWPLPDLJEBTFTFǏF1BZTBOOF
*TUPUBLBJLPNQJSJUFEBTFTFǏBU
.BHEPOPTPUNOPHVTJUOPEBTFESPCJ
Podgotovka:
t
t
t
t
t
t
t
,SPNJEPUJQSB[PUWPNBTEBTFEJOTUBU
0TUBMP[FMFOǏVLPUEBTFEPEBEFJJTUPUBLBEBTFEJOTUBU
4PäFäPL#VKPOEBTFOBQPMOJ
,PNQJSJUFQPTMFPEWSFNFUP[BLVWBOKFEBTFTUBWBUEBTFLVWBUTFEPEFLBFTWFTLVWBOP
PEWSFNFOBWSFNFQFOBUBEBTFJ[WBEJU
.BHEPOPTPUEBTFQPTJQB
4JSFOKFUPOBETVQBUBEBTFTUBWJ
;BǏJOJQPTWPKWLVT
%PCBS"QFUJU
!"#$%"$&'()*&!"#$
!"#$%&'()*+(,-&.&'/012345607
2/0(+3%"$01
!"#"$%&'#()&%*+,)",$-./01$1
Završni aktivnosti od akcijata za vodosnabduvanje na selo Oktisi
Bidejći edna od najgolemite akcii koja se pokrena
vo našeto selo beše delo na site koi dadoa
nesebična kako materijalna, rabotna i moralna
podrška, dragi soselani osećam edna moralna
odgovornost na stranicite od spisanieto „Oktiški
Glas“ da ve obavestam deka za vreme na letnite
odmori 2009 se napravija poslednite, završnite
aktivnosti od taa akcija koja započna 2001 godina.
Ovde nakratko će potsetam kako dojde da se
pokreni taa akcija. Ona što beše regulirano na
državno nivo za vodosnabduvanje na sekoja naselba vo državata, a so toa i Oktisi so voda da se
dosnabduva od vevčanskite izvori, vo edni
specifični teški tranziciski uslovi kon krajot na stariot milenium na seloto Oktisi mu se prekinuva. Izvorite koi se naogjaat nad selo Oktisi so svojot kapacitet ne gi zadovoluvaše sekojdnevnite potrebi.
Naselenieto se soočuvaše so golem nedostig na
voda za sekojdnevnite potrebi. Zgora na toa kon
krajot na stariot milenium bidejći i gradot Struga
so nekoi selski naselbi se soočuvaše so nedostig na
voda, so regionalniot plan za vodosnabduvanje
beše izgotven proekt za kaptiranje na gorno
beličkite izvori. Za žal i vo toj proekt našeto selo
Oktisi iako najblisko do gorno beličkite izvori ne go
najde svoeto mesto. Takvata teška sostojba pridonesa da se pokreni akcija za pronaogjanje rešenie
da se izlezi od taa teška situacija. Za taa cel vo 2001
posle poveće konsultacii na aktivisti od našata
naselba se odredi da se formira koordinativen
odbor za Oktisi i koordinativen odbor za dijasporata. Vo Švajcarija kade se naogjaše glavniot koordi
!"#$#!"#$%"$&'()*
nativen odbor za dijasporata se formira
„Ekološkoto društvo Oktisi 2001“ i se otvori bankovno konto so tri žiranti. Od denot na
održuvanje na sobirot vo Švajcarija kade se dade
podrška na celokupnata akcija, na kontoto od
društvoto sekojdnevno započnaa da pristignuvaat parični srestva. Vo ova društvo, odnosno
konto parični srestva dostavija i oktišanite od
Austrija i Germanija. Prvičnata ideja beše da se
proba so bušenje. So firmata Pelagonija bea
predvideni dve bušotini. Posle prvata neuspešna
bušotina od samo necel eden litar vo sekunda koj
beše ispod site očekuvanja se odluči da se
prekine so bušenje. Posle toa se prejde da se
proba so kaptiranje na izvorite Činar do našiot
bazen vo dolžina od 5,5km. Eden golem del od
paričnite sretstva pristignuvaa ušte na samiot
početok od akcijata. Megjutoa, isto taka eden
golem del od paričnite sretstva se davaa vo tekot
na akcijata ili pri samiot negov kraj što pridonesa
da se napravat i nekoi nepredvideni propusti. Na
primer se zedoa i poslabi creva. Toa pridonesa da
so završuvanjeto na akcijata so kaptiranje na
izvorite Činar da ostane eden višok od parični
sretstva koi ostanaa na konto od ekološkoto
društvoto site ovie godini do 17. Juli 2009 vo
visina od 17 470,65 Fr.
Treba da se napomene deka voedno so nosenjeto na vodata se vršea gradežni raboti i
dovršuvanje na Bazenot koj beše ostaven vo
edna nezavidna sostojba. Posle nekolku mesečni
raboti na proektot za vreme na letnite odmori 2002
godina uspea vodata da poteče do vo bazenot. Situacijata vidno se popravi. Za održuvanje na eden vakov
sistem se formira firma za stopanisuvanje so istiot
„Akva-Oktisi“. Posle nekolku godini blagodarenie na
nekoi strukturi od seloto se uspea da se realizira ona što
se baraše vo 2000 godina, ministerstvoto za transport i
vrski da ni dozvolat oktišani da se priklučime kon regionalniot vodovod za vodosnabduvanje na Struga i nekoi
selski naselbi. Voedno ministerstvoto napravi proekt
Spojuvanjeto na Jablan
koj samiot go finansiraa so iskopi i redenje cevki 110
nekade od pod seloto Gorna Belica do mesnosta vikano
Jablan vo dolžina od 2741 m.
iznos od 11 200 Evra se kupija 2000m 10 barski
110 mm cevki za 8 320 EU i 2 880 Evra se dadoa za
iskopot. Ostanatite pari kolku što iznesuvaše
kalkulacijata od okolu 3000 Evra za iskopi si gi
isplati firmata „Akva-Oktisi“. Na toj način se
zaokruži akcijata pokrenata 2001 godina koja e od
vitalno značenje za našata naselba. Dolžnost naša
beše da na ovoj način site doznaat kade voopšto
otidoa preostanatite sretstva što sekoj gi dade za
akcijata vodosnabduvanje.
Mesto na spojuvanjeto vo blizina na s.Gorna Belica
Na žalost istiot proekt ne beše predviden da odi i da se
se prikluči do samiot bazen. Poradi problemite koi bi
nastanale so novo donesenite cevki, bidejči od Jablan
do Stoličinja odi 80 mm cevka a od Stoličinja do vo
Bazen dve po 50mm, od strana na „Akva-Oktisi“ beše
napravena kalkulacija od okolu 14 000 Evra i se dostavi
baranje do koordinativniot odbor vo Švajcarija da se
pomogne da se postavat novi 110mm cevki vo dolžina
od 2000m od Jablan do vo Bazenot. Zatoa pred letnite
odmori 2009 godina vo Švajcarija na eden mal sobir i
pokraj različnite mislenja se odluči site preostanati
sretstva od „Ekološkoto društvo Oktisi 2001“ da se
vložat 17 470,65 Fr. vo vodovodot. I da se prodolži od
tamu kade se prestana od strana na ministerstvoto za
transport i vrski Jablan do bazenot vo dolžina od
2000m. Parite se podignaa na 17.7.2009 pretvoruvajći
se vo Evra prema momentalniot kurs i se dobija 11 200
Evra za 17 403,65 Fr. Od preostanatite 67,21 Fr. poštata
odbi 20 Fr. i ostanaa ušte 47,21 Fr., odnosno 50 Fr. Ovie
50 Fr. pred prisutni đematlii gi dadov vo kasata od
Đamijata vo Rorschach. So site parični sretstva vo
Sekoj eden koj na bilo koj način učestvuvaše vo
realiziranje na ova akcija treba da bide gord i
slobodno što počesto da ja spomenuva vo svojot
život. Voedno istata da ni dava povod za novi akcii
koi ni služat samo nas olesnuvajći go našiot sekojdneven život i oplemenuvajći gi našite srca i duši.
Senka na celiot proekt će se frli so nekoi obidi
istiot da se ispolitizira. Svesno izrazuvame blagodarnost na dodelenite sretstva od ministerstvoto
za transport i vrski za proektot od 2741m do
Jablan. Megjutoa, istiot ministerstvoto možeše da
go napravi da bide do samiot bazen. Ušte ednaš će
naglasam deka najgolemiot teret za celiot ovoj
proekt go podnesoa oktišani koi samite so svoi
sretstva i rabota realiziraa proekt vo dolžina od
7500m. Zatoa načinot so koj sakaše svečeno da se
pušti vo upotreba proektot vo dolžina od 2741m
bez da se konsultiraat a so toa i da se pokanat na
svečenoto mesto barem koordinatorite kako od
Oktisi taka i od dijasporata, kako celosno da gi frli
vo senka 7500m na oktišani. Nie sme svesni na
poveće partiskiot sistem i će mu bideme zablagodarni na sekoj onoj od bilo koja strana koj saka bez
zlo i namera da vloži vo Oktisi za dobrobit na
naselbata i negovite žiteli. Oktišani veće dolgi
godini čekaat na tie vložuvanja. Bujrum !!!
!"#$%"$&'()*&$#!%
!"#$%&'()*+(,-&.&'/012345607
Izleze najnovoto CD od Maestro Čelik
I vo ova 2010 godina Maestro Čelik na svoite obožavateli na muzikata im se
odolži so edno novo CD so 10 novi pesni vo koi pokraj temite za gurbetot ,
ljubovta i so svojot manir za humor so satirični tekstovi obogateni so muzika go
odslikuva vremeto vo koe živeeme kako kaj nas taka i poširoko. Zatoa pesnite
na našiot Maestro : Svetska kriza, Čedo gurbetčisko, Mrzliva, Medena, Libeto na
pečalba, Hrabriot Lav, Asan aga i Mašala zaslužuvaat posebno vlijanie.
Aktivnosti na Mesnata zaednica vo Oktisi
Kon krajot na 2009 godina vo Oktisi se formira nova mesna zaednica. Toa e edna naša golema rana na
koja navistina treba da i se stavi kraj. Treba ednaš site da svatime deka taa ni e potrebna. Bez učestvo vo
organite na vlasta, navistina mali ni se i šansite nešto poveće da napravime. Sedenjeto od strana,
pasivnosta nema za ništo da ni koristi i sve će odi na naša šteta. Mnogu e bitno da kaj site oktišani se
pojavi eden sabar, zatoa što do sega premnogu e propušteno i toa sve teško odednaš se nadopolnuva.
Vo taa nasoka doverbata treba da ni bide prioritet. Vo samiot početok pokraj vnatrešnata konsolidacija
novata mesna se obrati so nekolku baranja do opštinskite organi vo Struga, za što postoi i soodvetna
dokumentacija. Taka dostaveni se slednite baranja:
- Baranje za otvoranje na mesna kancelarija vo Oktisi
- Baranje za sanacija na patot od Oktisi do Vraništa
- Baranje za korekcija na podatoci
(na primer se dostavuvaat adresi so pogrešni podatoci od PTT ili od drugi institucii) i dr baranja.
Obnovuvanje gorna i dolna Đamija vo Oktisi
Otkako vo dolniot del od seloto se izgradi nova Đamija
do nego ostana postariot objekt koj se koristi za
stanovanje na Imamite. Istiot na eden način ne
odgovaraše na novonastanatata situacija. Iako možebi
se imaše i podrugi varijanti i rešenija del od privatni
akcioneri so pomoš od nekoi žiteli na naselbata rešija
da izgradat nov objekt koj će odgovara na vremeto vo
koe živeeme. Pa taka kon krajot na 2009 godina
navistina objektot za nekolku meseci se završi.
!&#$#!"#$%"$&'()*
Isto taka na gornata Đamija vo tek se raboti fasadata so
što Đamijata će
dobie eden podobar i poadekvaten
!"!!"!!#$%&'$&!()*+
nadvorešen izgled.
!"#$%&'()*+(,-&.&'/012345607
Izlet so pešačenje
Ušte so samoto formiranje na „KHD OKTISI/09“ so statut se odredi da se organiziraat i raznorazni
aktivnosti na prostorite kade go pominuvame najgolemiot del kako od rabotnoto taka i od
slobodnoto vreme. Taka i ova 2010 godina pod mototo „Da ja zapoznaeme Švajcarija“ beše
naznačen den 12. Juni 2010 za izlet-pešačenje. Na eden od sostanocite na društvoto se odredi ovoj
pat da se pešači do mestoto Seealpsee vo kanton Appenzeler.
Ako se potsetime na starata narodna pogovorka deka „Po utroto denot se poznava“ 12 juni kako i
pogolemiot del od proletta i početokot na letoto ne davaa optimizam za eden izlet so pešačenje.
Vo samoto utro na 12 juni vrnežite od dožd se intenziviraa. I pokraj toa na zbornoto mesto vo Vitalis
Sport Centrum vo Altšteten dojdoa site onie koi se ljubiteli na izleti. Doždot ne gi zapri da se upatat
so auto do mestoto Wasserauen, koe e kako baza i posledna stanica do kade se koristi prevoz. Isto
taka tuka bea nasobrani i nekoi drugi grupi za izlet. Vo restorant piejći po edno kafe se odluči izletot
da ne se otkaži. Vo eden prijaten ambient se iskačivme do ezeroto koe i vo takvo vreme plenešo so
svojata ubavina kako da ni šepoteše:
„Doađajte počesto, koristete slobodno vreme, izleti i videtegi delata na Vozvišeniot Gospodar,
nasekade se po ovaa zemja“.
Skromniot ruček koj go pripremivme na gril ni napravi posebno zadovolstvo. Otkako gi
razgledavme prirodnite ubavini vo popladnevnite časovi site zadovolni se vrativme doma.
Navistina ovoj izlet beše edno posebno doživuvanje.
Grilanje 1. Maj 2010
Po vtor pat od osnovanjeto na KHD OKTISI/09 se održa
aktivnost Grilanje vo St. Margrethen(CH). Ova godina
posle mnogu godini 1.Maj beše vo Sabota i zatoa
odlučivne aktivnosta da se održi na toj den kako tradicija
koja se praktikova vo mnogu mesta a i vo našiot kraj.
Pokraj toa što vremeto beše nepovolno, aktivnosta se
odvivaše vo kućarka koja gi ispolnuvaše site uslovi za
održuvanje na ovaa aktivnost. Prisutnosta beše
zadovolnitelna ali vo idnina bi bilo pointeresno da
bideme vo pogolem broj. Za ishrana imaše pileški
bratvurst, pileško i govetsko meso so raznovidni sozoj,
salata i raznovidni dodatoci. Seto toa beše profesionalno
pripremeno. Aktivnosta započna vo 14.00h pa se do
22.30h. Vo početokot ručavme, a potoa imaše sportska
aktivnost, pešacenje i zabava so igranje (domino, itn).
Prisutnite posle ovie aktivnosti počustvuvaa poftorno
glad pa sleduvaše i vkusnata večera. Sekako deka ne
izostanuvaa dolgite i plodni razgovori, razmenuvanje na
mislenja i raskažuvanje na vicovi. Prisutnite bea mnogu
zadovolni i KHD OKTISI/09 vo idnina će ja sledi ovaa
aktivnost, a po potreba i poveće pati vo godinita.
!"#$%"$&'()*&$#!'
!"#$%&'()*+(,-&.&/0123/4'&521674'
!"#$%&'()*$#+,'(
3RYHüHGHFHQLVNDWDåHOED
NRQHþQRVHRVWYDUL
Deka navistina i vo nas se kriet kvaliteti i sposobnosti
vo najnovo vreme dokažuvame so formiranjeto na
fudbalskiot klub FC Oktisi. Vo esenta 2009 godina na
eden od sostanocite od „KHD OKTISI/09„ se predloži i
se donese odluka za potrebite na našata populacija vo
Švajcarija da se formira fudbalski klub. Ova voedno
beše edna poveće deceniska želba. So golemo
zalaganje na Edim Canoski, Arben Ibušoski, Enis Canoski i nekoi drugi se uspea klubot da se registrira.
Otkako se dobi dozvola za igranje vo St.Margrethen
odma se započna so zimski pripremi za proletnata
polusezona. Vo tekot na pripremite se odigraa nekolku uspešni prijatelski utakmici. Isto taka vo tekot na
pripremite ekipata učestvovaše na dosta jakiot zimski
turnir koj se odigra na veštačka treva vo Au(SG) so
!"#$#!"#$%"$&'()*
učestvo na ekipi od četvortata liga i kade se osvoi
vtoroto mesto. Toa voedno bea i mnogu važni pokazateli za uspešniot start vo 10tata grupa na 5tata
Švajcarska fudbalska liga.
- Prvata prvenstvena utakmica našiot klub ja igraše na
domašen teren vo St. Margrethen na 18.4.2010 protiv
togaš vtoroplasiranata ekipa vo ligata FC RaperswilJona. Utakmicata završi so pobeda na FC Oktisi od 4:3.
Golovite na ova utakmica gi postignaa: Iljas Selmanoski 2, Abil Canoski i eden avtogol. Ova prva utakmica
vsušnost beše uvod na eden uspešen start koj ponataka uspea da se pretvori vo edna uspešna serija na
pobedi so izvanredni igri bogati so golovi.
- Taka vo vtorata utakmica na gostuvanjeto protiv
FC Uznach na 25.4.2010 se zabeleža pobeda od 8:4.
Golovite gi postignaa: Amit Ibušoski 4, Iljas Selmanoski
3 i Abil Canoski. Na tretata utakmica na domašen teren
na 2.5.2010 beše pobedena ekipata na FC Wagen so
7:1. Golovite gi postignaa: Iljas Selmanoski 3, Abil
Canoski, Amit Ibušoski, Ismail Lutišoski i Amir Tajroski.
- Četvrtata utakmica se igraše na 8.5.2010 vo gosti
protiv ekipata na FC Eschenbach kade se izvojuva
pobeda od 3:1so golovite od Amit Ibušoski,
Iljas Selmanoski i 1 avtogol.
- Pettata utakmica se igraše na 16.5.2010 na domašen
teren protiv FC Linthal koga isto taka se izdvojuva
pobeda od 6:1. Golovite gi postignaa:
Amit Ibušoski, Iljas Selmanoski, Afet Ibušoski 2,
Semir Šajnoski i Abil Canoski.
- Šestata utakmica na 24.5.2010 godina na gostuvanjeto protiv FC Nestal završi so pobeda od 6:1 so golovite
od: Iljas Selmanoski, Abil Canoski, Sulejman Saloski,
Amit Ibušoski, Semir Šajnoski i 1 avtogol.
Posle ova izvonredna serija od 6 pobedi na 9.6.2010
godina ekipata na Oktisi na domašen teren izgubi so
5:2 so vtoroplasiranata ekipa na FC Glarus. Dvata gola
gi postigna Iljas Selmanoski. Isto taka i poslednata
utakmica vo gosti FC Oktisi ja izgubi protiv najdobrata
ekipa vo ligata FC Wagen so 4:1. Edinstveniot gol na
ova utakmica go postigna Amit Ibušoski. Na toj način
so 6 pobedeni utakmici i 2 izgubeni ili vkupno 8 odigrani utakmici FC Oktisi go završi svoeto natprevaruvanje
so osvoenoto solidno 5 mesto vo pettata liga za sezonata 2009/10 so učestvo samo vo proletnata polusezona. Drugite ekipi vkupno odigraa po 15 utakmici.
Za samo osumte utakmici oktišani osvoija 18 bodovi,
postignaa 37 gola a primija 20. Vo listata na strelcite vo
ova polusezona se zapišaa:
Iljas Selmanoski so postignati
13 golovi
Amit Ibušoski so postignati
9 golovi
Abil Canoski so postignati
Afet Ibušoski so postignati
Semir Šajnoski so postignati
Ismail Lutišoski so postignat
Amir Tajroski so postignat
Sulejman Saloski so postignat
5 golovi
2 golovi
2 golovi
1 gol
1 gol
1 gol
Vkupno oktišani postignaa 34 gola plus trite avtogola
od protivnicite vkupno gi pravat 37 postignati golovi.
Isto taka za uspehot na ekipata isto tolku se zasluženi i
onie koi ovoj pat ne se zapišaa vo listata na golgoteri.
Vo ova polusezona za ekipata na FC Oktisi igraa: Enis
Canoski, Arben Ibušoski, Iljas Selmanoski, Abil Canoski,
Amit Ibušoski, Amir Tajroski, Sulejman Saloski, Ismail
Lutišoski, Amir Azizoski, Semir Šajnoski, Malić Arifoski,
Šaćir Azizoski, Afet Ibušoski, Kaplan Šajnoski, Rasim
Tajroski.
Voedno na ovoj način se izrazuva i edna golema blagodarnost za oktiškata publika koja znaeše vo golem broj
da ušestvova na site utakmici davajći im na toj način
edna golema moralna podrška na fudbalerite. Isto taka
se izrazuva i golema blagodarnost za Fuat Bajramoski i
negoviot pomošnik Nerfet Ibušoski koj za vreme na site
utakmici
bezprekorno
rabotea
vo
kujnata
zadovoluvajći gi apetitite na site a voedno na eden
neposreden način so rabota pridonesuvaa da pristignuvaat parični srestva vo kasata od klubot.
Krajot na ova uspešna polusezona beše proslaven so
edno zaedničko druženje na site oktišani na 27.6.2010
na terenite kade oktišani se domaćini vo St.Margrethen.
Site na toj den najdoa način na zabava a posebno beše
prijatno za najmalite deca koi so svoite raznorazni igri
bea i najzadovolni na edno vakvo druženje. Vo imeto na
redakciskiot odbor od spisanieto „Oktiški Glas“, vo
imeto na „KHD OKTISI/09“ na klubot mu poželuvame
ponatamošni uspešni sezoni so eden apel do site
oktišani da vo ramkite na svoite možnosti zaednički da
pridoneseme finansiski da go podržime klubot.
!"#$%"$&'()*&$#!%
0(678&9():"6*#+"&,&-./01-23&40/5'23
!"#$%&'()*#++,$-&.$'*/"$+,$0/&#+
-&+*/1*$+#0*-'&#&+#$#23&+1*+4'5&0$-&
Posle nastapite vo ligata na šampionite vo sezonana
2009/10 Mirsat so ekipata na Debrecen od Ungarija
prodolži so uspešnite nastapi i vo proletniot del. Za prv
pat vo negovata kariera ja osvoi prvenstvenata titula i
toa vo negovata prva sezona za Debrecen. Megjutoa,
tie ne zastanaa samo na titulata vo prvenstvoto i gi
osvoija site tri tituli i toa prvenstvoto, kupot i super
kupot vo Ungarija. Letovo će igraat kvalifikacii za ligata
na šampionite. Posle osvojuvanjeto na kupot na
Švajcarija so Sion ova mu e vtora titula vo negovata
kariera. Mirsat zaedno so Goran Pandev se edinstvenite
od Makedonija koi gi osvoija prvenstvata i kupot vo
zemjite vo koi nastapuvaat. No i pokraj sive ovie uspesi,
toj od nekoi nepoznati pričini seušte nema dobieno
povik da zaigra za makedonskata reprezentacija. Se
nadevame deka i toa naskoro će se sluči i će bide
prviot oktišanec koj zaigral za reprezentacijata.
Na Mirsat mu poželuvame mnogu zdravje i uspešni
nastapi i ušte poveće da go zastapuva Oktisi na
ušte pogolemi natprevaruvanja širum Evropa.
!"#$"%&'%()*#+"&,&-./01-23&40/5'23
67*0#*#+(+8&+/("*-&+1*80&/#
9&#"*+$+/$'+#0('$0&&#+8&(.'*+"&0&#(
Muamed i Refik Bajramoski treniraat dvajcata so golemo zadovolstvo Karate vo Karate skolata Altšteten.
Taka da na 29. Juni 2010 dvajcata polagaa za žolt pojas i uspešno
položija. Može da se reče deka sportot kako eden važen faktor za
čovečkoto telo i zdravje koj sekogaš i vo sekoja vozrast može da se
praktikuva.
Na dvajcata im posakuvame dobar uspeh i sreća.
Dviženjeto e zivot! Dvižise i ti za tvojot život!
!"#$#!"#$%"$&'()*
!"#$%"$&'()*&$#!!
0(678&9():"6*#+"&,&-./01-23&40/5'23
:*0.$&3+;27+<+
;$#8=>?([email protected]
Anes Osmanoski so U11 na FC Ismaning od
Minhen isto taka gi pomina grupite kade što
megju drugite go pobedija na Bayer Leverkuzen a ponataka vo finalnite sredbi zagubija od Bayern Minhen so 2 : 0 i završija na16
mesto od 48 ekipi. Gledajći kakvi se poznati
evropski ekipi nastapija na ovoj turnir ova
prestavuva uspeh za našite mladi fudbaleri.
Internacionalen turnir vo fudbal Cordial Kup koj se
održuva sekoja godina vo skijačkiot centar Kitzbühel vo
Austrija i okolnite mesta, a na koj učestvovaat najpoznati
evropski juniorski ekipi od U11, U13, U15 koi se kvalificiraat na prethodni kvalifikaciski turniri. Ova godina se
održa od 21. do 23. Maj, a interesen i za nas bidejći
učestvovaa i dvajca oktiški juniori. So ekipata na FC Sankt
Gallen so U15 učestvovaše Idrizoski Idris i so ekipata na
FC Ismaning so U11 Osmanoski Anes.
Idrizoski Idris so svojata ekipa uspea da gi mine grupite i
da se kvalificira za finalnite sredbi kade zagubija od
ekipata na Luton Town FC od Engleska so 2 : 0 a ova ekipa
go osvoi vtoroto mesto. Megjutoa, FC Sankt Gallen
postigna uspeh završuvajći na 9 mesto od 40 ekipi.
Za uteha na Osmanoski Anes mu beše
sledniot Turnir koj se održa od 4. do 6. Juni
vo Europa-Park Rust vo Frajburg i kade U11
od FC Ismaning vo konkurencija na 42 Ekipi
go osvoi prvoto mesto.
Na site ovie mladi fudbaleri a i na drugite za
koi nemame informacii a nastapuvaat širum
Evropa im posakuvame uspeh i da istraat vo
svoite nameri i ušte mnogu da slušame i
pišuvame za niv, bidejći tie se našata idnina.
!"#$"%&'%()*#+"&,&-./01-23&40/5'23
E01$#(+;$"<C*"/(0$+*.+!"#$/$
C('$+!/D&'*/"$+
F
G&/D$'+HD(0*/"$
Jasmin Imeroski 20 godišen, započnal pred tri
godini da trenira Kik-Boks vo Struga (MK) koj i den
denes e vo istiot klub aktiven. Ima tri pati boksovano vo Štip (MK). Prvata borba ja ima dobieno so
nokaut i dve drugi borbi so poeni. Boksova do 80kg.
Poseduva ogromen potencial, so koj i ponataka će
bide uspešen.
Beni Osmanoski 22 godišen, započnal pred četiri
godini da trenira Kik-Boks vo Struga(MK). Posle dve
godini trening zaminal vo Tržič (Slovenija) koj istiot
prodolžil so trening. Tamu naučil mnogubrojni efektivni tehniki koj so vreme i se usovršuval. Se boksoval
na eden internacionalen turnir vo Hrvatska koj go
osvoil vtoro mesto. Potoa učestvuval vo dve disciplini
na internacionalni šampionati vo Austrija kade bil i
uspešen. Beni pristigna i vo Švajcarija kade go intenzivira negoviot trening. Taka da minatata godina 2009
vo septemvri go osvoi vtoro mesto vo Muay Thai.
Drugi negovi uspesi se:
Vo St.Gallen vo druga runda so nokaut.
2 Profesionalni borbi.
3 Poluprofesionalni borbi od koi site tri so nokaut vo
prva runda pobedeno.
Beni se priprema ovaa godina da boksova za titula na
Švajcarija vo K1 pa potoa za titula vo Muay Thai.
Smeta deka ima golemi šansi i deka od narednava
godina će nastapi i na svetskite ringovi.
!%#$#!"#$%"$&'()*
Na dvajcata im posakuvame privatno i sportski vo
idnina dobro zdravje, mnogu uspeh i golema sreća.
!"#$%&&
!"#$%&&
³1DNRJRPXVPHWD
VRåLYRWRWYR2NWLVL´
Povod za pišuvanje na ovie redovi se ednostranite i
neobjektivni natpisi koi vo poslednite meseci bea
plasirani vo raznoraznite mediumi, koi se povrzani so
gradenjeto na nova Crkva vo s.Oktisi.
nema nitu edna pravoslavna kuća. Vo minatoto vo
osnova ova mesto koe ne beše zagradeno im služelo
na naselenieto kako Gumno za ispolnuvanje na nekoi
zemjodelski raboti na primer vršenje na žitoto ili za
raznorazni igri na decata.
Taa neobjektivnost pridonesuva da se sozdava edna
kriva slika a so toa se ruši atmosverata za eden
zaednički soživot pomegju soselanite muslimanite i
prvoslavnite vo Oktisi. Toa navistina vodi vo eden
ćorsokak so mnogu negativni posledici za site. Ona
što može da se pročita vo nekoi forumi na web
stranite navistina e za zgrozuvanje. Namesto celokupnoto naselenie koe e ostanato vo seloto, site onie
koi se na privremena rabota i site onie koi poteknuvaat od Oktisi silite da gi usmerime da se podobrat
ekonomskite uslovi koi se eden od glavnite preduslovi za egzistencija na sekoja naselba, silite se usmeruvaat vo edna pogrešna nasoka. Ovde na eden objektiven način će se potrudime da navlezime vo osnovata na problemot i istiot da go dobližime do site za
da se sozdade edna poobjektivna slika za istiot.
Isto taka treba da se napomene deka od uverenieto za
istoriskiot pregled na izvršenite zapišuvanja od popisniot katastar od 1954 godina i so premerniot katastar
od 1974 godina se gleda deka mestoto se vodi na ime
crkva sv. Atanasie Oktisi.
Ova mesto vo poslednite decenii na 20ti vek se zagradi
i vo nego se izgradi edna pomala crkva. Za gradenjeto
na crkvata i togaš se pojavi eden otpor od strana na
muslimanite. Megjutoa, od togašnite vlasti nekolku
meštani od seloto za tie svoi negoduvanja da ne se
gradi crkva vo toj del od seloto bea kazneti so golemi
fizički maltretiranja vo policijata so trajni posledicinarušuvanje na nivnoto zdravje. Crkvata se izgradi.
Mnogu e važno da se kaže deka so istavanjeto na gore
navedenoto uverenie se gleda deka crkvata se vodi
kako divo gradba i za nea ne postoi adekvatna
Vo našeto selo Oktisi so stoletia vo eden dobar soživot gradežna dokumentacija.
živeat dve konfesionalni zaednici koi denes vo soodnos se muslimani so okolu 90 % i pravoslavni so okolu Zgora na toa i taka divo izgradeniot objekt od strana na
10 %. Megjutoa, ovoj soživot ne znaeme od koi vernicite prvoslavni beše slabo održuvan.
pobudi na nekogo kako da mu smeta. Za svoite religi- Vo 2009 se započna so rušenje na postoečkata
ozni duhovni potrebi muslimanite imaat 2 Đamii a divogradena crkva i gradenje na nova. Na ova nešto
prvoslavnite 3 Crkvi. Sekoj će se složi deka ovie verski spontano se sprotistavi delot od muslimanskoto naseobjekti na sekakov način gi zadovoluvaat potrebite na lenie za da ne se gradi crkva na toa mesto. Od togaš vo
mediite započnaa da se plasiraat neobjektivni, ednodvete konfesionalni zaednici.
strani natpisi prestavuvajći gi muslimanite vo edna
Megjutoa, makedonskata pravoslavna crkva na čelo negativna konotacija i krienje na pravata vistina.
so crkovniot odbor od s.Oktisi na mestoto vikano Posebno e dosta negativno što i nekoi svešteni lica
„Selo-Gumno“ odluči 2009 godina da započne so kako što e gospodinot Zoran Poposki revoltiranite žiteli
gradenje nova Crkva. Samoto mesto se naogja vo javnite sretstva za informiranje gi etiketira kako
nekade na sredinata od seloto. Istoto e opkruženo so „needucirani-nevospitani“.
kući čii sopstvenici se muslimani. Što znači vo blizina
!"#$%"$&'()*&!"#$
Na site ovi natpisi nie lojalnite revoltirani žiteli na Oktisi
se obraćame i razgleduvajći gi site okolnosti ukažuvame
1. Nie ne sme protiv da pravoslavnite si imaat i si 4. Posebno e bolno što postoečkiot objekt koj beše
gradat svoj crkvi. Megjutoa, postoečkite tri crkvi
srazmerno so brojot na prvoslavnite žiteli se poveće
od dovolni za duhovnite potrebi. Načinot na koj što
se saka da se izgradi objektot e provokacija.
izgraden kon krajot na minatiot vek beše izgraden na
crno i za nego mnogu moraa da platat so svoeto
zdravje. A toa znači deka i novata dozvola e izvadena
na nelegalen način i nema svoja validnost.
2.
Dali zaradi protivenjeto na ona što e gradeno i će se
gradi nelegalno nie muslimanite sme needucirani?
Nie ne sme nevospitani i divjaci. Kako lojalni
gragjani na Republika Makedonija muslimanite vo
ramkite na svojte možnosti se tie koi mu davaat
impuls na seloto so gradenje na raznorazni privatni
objekti infrastruktura i drugo. Go pravime Oktisi živo
za da ne se uništi negovata poveće iljadna egzistencija. Iako povećeto sme rastureni na pečalba po
celiot svet, seta zarabotka se vložuva vo Oktisi.
Naprotiv ogromen broj od prvoslavnite go napuštija
seloto bez ponatamošen interes za Oktisi. I onie koi
denes živeat vo Oktisi kako da nemaat interes za
svoeto rodno selo. Mnogu e žalna konstatacijata što
vo prvoslavnata populacija ima golem broj na intelektualci koi živeat vo Oktisi, Struga, Ohrid i po
mnogu drugi centri na Balkanot.
Kade se site tie barem da pokažat eden mal interes
za seloto, za svoeto Oktisi?
I pokraj toa što se vo možnost da se lobira da nešto
se pomognit za Oktisi toa i den denes ne se pravi.
Oktišani, soselani, poglednetegi drugite selski naselbi kako na primer Vevčani za koj site vevčanci i kade
da se lobiraat za dobivanje srestva za svoeto selo.
Istoto se odnesuva i za selata so albanska populacija
koi gi koristat site sili za svoj razvitok. A toa za žal ne
e slučaj so Oktisi. Taka li se saka svoeto rodno selo?
3.
Sekoj eden koga bi došol i bi ja pogledal
faktičkata sostojbata će uvidit deka ne samo što
muslimanite so pravo se revoltirani tuku i na samite
prvoslavni ne im treba verski objekt na toa mesto.
Istoto se naogja vo del od seloto kade e opkružen so
muslimanski kući i nema nitu edna pravoslavna. I nie
ne ja osporuvame sopstvenosta na mestoto. Tuku
objektot koj navistina se saka bez potrebno da se
gradi.
#%"!"!"#$%"$&'()*
5. Sveštenoto lice Zoran Poposki trebaše da reagira
i kon krajot na minatiot i početokot na ovoj vek koga
od strana na Vevčani se prekina vodosnabduvanjeto
na Oktisi. Vo tie teški uslovi nie ne vidovme reakcija
vo uslovi koga beše uskrateno najelementarnoto
vodata bez koja nema život. Vo tie uslovi nie muslimanite bez državna pomoš uspeavme da vložime
okolu 200 000 Evra da izgradime bazen i donesime
nova voda za vodosnabduvanje. Samo eden mnogu
mal del od pravoslavnite učestvuvaa so rabota vo
ovoj proekt. Za pari se izjavi deka nemaat i nemožat
da pomognat. Što se naide na razbiranje od nas.
No, sega so pravo prašuvame:
Od kade se najdoa sega pari za gradenje Crkva a se
nemaše za donesuvanje Voda?
Zarem porezot što go plaća osiromašeniot narod ne
može da se usmeruva tamu kade što treba. Da se
napravi zdrava ekonomska baza za da možime site da
živeeme. A sigurno znaete pogrešnata politika gi
opustoši makedonskite sela, ostanaaa bez žiteli.
Ako se misli deka so gradenjeto na crkva se dokažuva
hristijanstvoto e pogrešno. Hristijanstvoto na našite
prostori nikoj ne go osporuva za što ukažuvaat i trite
postoečki crkvi vo Oktisi. Megjutoa, na site tie objekti
im trebaat lugje koi gi ima se pomalu i pomalu.
Prošetajtego seloto i će vidite deka mnogu domovi
se napušteni i raspadnati zasekogaš. Nemoj da ni
go odzemate i uništuvate najdragocenoto za
celoto čovečanstvo a so toa i za Oktisi- soživotot.
!"#$%"$&'()*&!"#&
!"#$%#&'
()*+,$-!"#$%#&Fahrudin Bajramoski roden na 18.05.1977 vo s.Oktisi koj živee vo Struga.
So dolgogodišno iskustvo i profesionalnost raboti so nedvižnosti, izgradba na kući i zgradi,
prodažba na stanovi i rabotni prostorii vo naj elitni područja vo Ezerski Lozja, Struga i naokolu.
Za poveće informacii možete da se javite na Telefon: 072 2222 047
!"#$#!"#$%"$&'()*
!"#$"%&'()"*+&,$+%&'(-%".$/'(0!1232456((7((8'9$:+;<(=>?((7((@)76A5?(B'%9;<+;<
Download

Oktiski Glas Br3