БУБАЊЕ- АНАЛИЗА ДНК РЕЗУЛТАТА
393
390
19
391
385а
385b
426
388
439
389 I
392
389 II
458
459a
459b
455
454
447
437
448
449
464a
464b
464c
464d
460
H4
YCAIIa
YCAIIb
456
607
576
570
CDYa
CDYb
442
438
Припадник рода Бубања из села Бубања код Берана урадио је тест на y хромозому, којим се
може утврдити поријекло по непрекинутој мушкој линији предака, као и могуће везе са другим
појединцима и родовима. Резултати су показали да Бубање, кроз свог тестираног представника
припадају хаплогрупи I2a Dinaric South, како је та хаплогрупа означена у стручној јавности.
Бубања је тестирао 37 маркера по ФТДНА редослиједу и његови резултати су сљедећи:
13 24 16 11 14 15 11 13 12 13 11 31 19 8 10 11 11 25 15 19 30 12 12 14 16 10 10 21 21 15 12 19 18 34 34 11 10
Најпростије речено, што више истих вриједности на истим маркерима дијеле два хаплотипа
(хаплотип је сет вриједности на маркерима) генетски резултати су ближи, тј. два тестирана
појединца имају ближе заједничко генетско поријекло. Такође, што више тестираних маркера и
оних који се могу упоредити између два појединца, анализа блискости је поузданија. На примјер,
ако два појединца поредимо само на првих 12 маркера и ако се они на свих 12 маркера
поклапају, то свакако говори у прилог њиховој генетској блискости, али далеко мање него ако
упоредимо 37 маркера за иста два појединца, па чак иако се на 37 маркера не поклапају у свим
маркерима. Понекад, за неке хаплогрупе, које су у кратком периоду, доживјеле нагли
демографски раст, овакав прости вид анализе није довољан. Тачније, може се десити да два
појединца немају разлику на 12 маркера, али да истовремено и нису генетски блиски у
категоријама генеалошке блискости. Ово вриједи и за хаплогрупу којој Бубање припадају, I2a
Dinaric South. Бубања нпр. има доста потпуних подударања на 12 маркера са појединцима из
словенских земаља средње Европе, али то не значи да су у посљедњих 1000 година имали
заједничког претка тј. имали су га свакако, али у периоду, који је, по свој прилици, претходио
сеоби Словена на југ. Са друге стране, они родови са нашег подручја, који имају потпуно
поклапање на 12 маркера са Бубањама, улазе у ужи круг потенцијалних генетских и генеалошких
сродника Бубања.
Које су породице генетски најближе Бубањама? У анализи би се прво требало почети од
породица које су као и Бубање тестирале 37 маркера, јер је ту поузданост поређења већа.
На 37 маркера Бубање немају потпуно поклапање нити са једном досад тестираном породицом.
Најближи Бубањама на 37 маркера је тестирани Grandits са разликом од 4 маркера. Немамо
податке о овом тестираном у смислу мјеста поријекла, али је очигледно да се ради о
американизованом облику нашег презимена Грандић. Грандића има и православних и католика
на нашим просторима.
На 17 маркера (-1) које тестира београдска днк лабораторија Бубањама су најближи:
Сибинчићи, српска породица са Баније, од 16 маркера 16 истих
Омербашићи, муслиманска породице из Раме у Херцеговини, спомиње се као старосједилачка,
исламизована, од 16 маркера 15 истих
Радоњићи, из братства Бездановића у Команима у Црној Гори, од 16 маркера 14 истих
Пејовићи, из братства Бездановића у Команима у Црној Гори, од 16 маркера 14 истих
Каљевићи и њихов огранак Мишићи, из ваљевског Струганика у Србији, ово је породица војводе
Живојина Мишића. Каљевићи су поријеклом из Дробњака, а још даље из Пипера и Лутова, од 16
маркера 14 истих.
На 12 маркера постоји велики број презимена који имају потпуно поклапање са Бубањама. Због
проширеног опсега вјероватноће, узећемо у обзир само тестиране са нашег подручја.
Кочан, муслиманска породица из Годочеља у Бихору, спомиње се као старосједилачка и
вјероватно касно исламизована, код њихових кућа налази се и хришћанско гробље. Због
чињенице да су практично из истог краја, да се као и Бубање спомињу као старосједиоци у
бихорском крају, вјерујем да су Бубање и Кочани сасвим сигурно један род.
Кепић, католичка породица из Травника у Босни
За остале породице немамо податке о мјесту поријекла, а то су: Бановић, Кузмановић,
Перовановић, Главић, Томић (Хрватска), Шпиљић, Ждерић, Хрњак, Лукачевић, Лагумџија,
Вујчић, Алић, Мухаремагић, Чамџић.
Од ових породица посебно треба обратити пажњу на оне које су ограничене на Црну Гору, као
што су Перовановићи, који се спомињу у Зети као дио Куча, а у јужној Србији као досељеници
из Роваца. Такође занимљиво је да постоје Лукачевићи у Зети као дио ширег братства
Мојановића поријеклом из Старе Србије, а који су славили св. Алимпија Столпника као и
Бубање. Не знамо да ли тестирани Лукачевићи имају везе са овим Лукачевићима, али
подударност, иначе ријетке славе, је занимљива.
Ово су отприлике породице за које генетски резулатати говоре да би могли бити најсроднији
Бубањама.
Ако погледамо мало шире ван наших простора, Бубањама најближи појединци долазе углавном
из словенских земаља средње и источне Европе: Пољске, Словачке, Чешке, Украјине. Већ сада
се прилично сигурно може рећи да је хаплогрупа I2a Dinaric најкарактеристичнија за словенско
становништво Европе. Подгрупа ове групе- I2a Dinaric South истовремено је
најкарактеристичнија српска хаплогрупа и појединачно најприсутнија међу Србима са преко 30%
удјела у укупној српској популацији. Реална је претпоставка да је словенски народ Срба (Стари
Срби) носио у великом проценту управо ову хаплогрупу. Уколико се погледају најранији
историјски извори о насељавању Срба на наше просторе, види се да је првобитна територија
Срба са које су се они касније ширили највише на исток и југоисток, била простор Херцеговине,
Црне Горе и југозападне Србије. Управо на том простору, а поготово код оних породица које се
означавају старосједилачким, па биле оне православне или исламизоване, имамо јасно
присуство хаплогрупе I2a Dinaric South. Поменућу неке карактеристичне примјере већ
тестираних припадника хаплогрупе I2a Dinaric South из подручја блиског Бубањама :
Беговићи су стара српска исламизована породица у Расову крај Бијелог Поља. По предању
потичу од претка Јован-Бега који је примио ислам.
Балшићи из околине Краљева су у ствари Пребирачевићи из Пећарске код Бијелог Поља, који су
под именом Пећарани, живјели једно вријеме у Буђеву код Сјенице, а затим прешли у околину
Краљева. Балшићима је генетски блиска српска породица Шобот из Крајине, а нису им далеко
ни породице којима припадају Бубање. Шоботи се од Радоњића из Бездановића разликује у 2
маркера на 12 маркера. Интересантно је да муслимани Шаботићи, који се спомињу као
исламизовани огранак рода Бубања имају веома сличан облик презимена са Шоботима.
Заправо, нигдје сем на ова два мјеста не сусреће се овај коријен презимена. Могућност за
генетску везу постоји, потребно би било урадити тестирања на више маркера за Шоботе, и
добити резултате за Шаботиће.
Кочани из Петнице-Годочеља код Бијелог Поља. Већ смо их споменули као несумњиво генетски
повезане са Бубањама. Милисав Лутовац у свом раду „Бихор и Корита“ за Кочане каже сљедеће:
„Кочани не знају сигурно своје поријекло. Сви они потичу од три брата“. На другом мјесту их
Лутовац убраја у старинце, а за само Годочеље каже: „ Трагови ранијих насеља су „Каурско“
(српско) гробље у Спасовици на гумну Дуљка Кочана. Мештани кажу да је ту била и црква. Сам
назив мјеста Спасовице сигурно долази од Спасова дана (Вазнесење), за које су биле везане
сеоске светковине-литије“ Као што видимо на земљи Кочана се некада налазила и црква са
гробљем. Вјероватно су Кочани прешли на ислам у вријеме најјачих притисака на српско
православно становништво тог краја у 18. вијеку.
Гачевићи из Пљеваља, славе Лазареву Суботу, као и Балшићи-Пребирачи. Спомињу досељење
из Херцеговине, али се спомињу и као старинци.
Каљевићи, о којима је већ било ријечи помињу се или као потомци Лутоваца из Братоножића
или као старосједилачко становништво у Пиперима.
Вељовићи, из Дубнице код Сјенице, имају предање о поријеклу из Братоножића.
Фуштићи, из Брскова код Мојковца, имају предање да су од Саса рудара.
Синђићи, једна од најстаријих породица у Ровцима. По предању живјели су у Ровцима прије
доласка данашњих ровачких братстава.
Божовићи из Ибарског Колашина поријеклом су из Пипера, а даље од Лутоваца из Братоножића.
Све ове набројане породице, као и Бубање, припадају хаплогрупи I2a Dinaric South и све су
означене као стариначке српске породице на простору Црне Горе, који је представљао језгро
српске државности у средњем вијеку. На сјеверу Црне Горе, ову групу су Васојевићи најчешће
називали збирним именом Србљаци. То становништво је било веома компактно и јако све до
1692. године када су почеле сеобе на сјевер, које су се наставиле кроз читав 18. вијек. Притисак
је био велик и од Турака, али и од брдских и малисорских племена, Васојевића, Куча и
Климената, па су многи да би сачували имања прелазили на ислам. Генетска веза ових породица
са осталим српским породицама у Крајини, Србији, Херцеговини је евидентна и показује како су
се Срби из свог језгра у Херцеговини и Црној Гори ширили на остале крајеве.
Бубање су само дио ове опште приче.
Синиша Јерковић,
Бања Лука, 15.11.2014.
Download

Припадник рода Бубања из села Бубања код Берана урадио је