ISSN 2334-8984
LIST ODBOJKAŠKOG KLUBA VOJVODINA NS SEME
OKTOBAR 2013.
Borba za bolje sutra
Sve o našim selekcijama
i trenerima
Evropski sjaj Novosađana
BROJ 20
Iz sadržaja
OK VOŠA
LIST ODBOJKAŠKOG KLUBA
VOJVODINA
NS SEME
OSNIVAČ:
Odbojkaški klub Vojvodina
NS seme
ADRESA REDAKCIJE:
Maksima Gorkog 22-24
21000 Novi Sad
Tel. 021 422 773
Fax: 021 525 281
Za stari sjaj potrebna veća ulaganja
6
Ako rezultati izostanu - prvi ću se povući
8
Novi Sad priznaje samo titule
10
Uloga koja raduje, ali i obavezuje
14
Dalje bez hardvera i softvera
16
Želim da radim sa mladima
18
PRELOM I DIZAJN:
Branka Marković
Na njima klub opstaje
28
ŠTAMPA:
DES d.o.o. Novi Sad
Srećan u Italiji, priželjkuje novi Skudeto
30
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK:
Tatjana Marovski
LEKTURA:
Snežana Matić
FOTOGRAFIJE:
Filip Bakić
www.okvojvodina.org
2
3
KAKO JE NASTAO KLUPSKI ČASOPIS
Od ideje do realizacije
V
eoma mi je prijao iznenadni poziv Tatjane Marovski
u kojem me je obavestila da se obnavlja klupski
časopis. Izrazila je želju da napišem tekst i podsetim čitaoce na pokretanje lista OK Wošša pre petnaest godina u ovo vreme. Obradovan, prekinuo sam je
rečima: - Pristajem i hvala ti što si se setila! Ozarila me
je odluka kluba da se oživi omiljeni klupski časopis koji
su Novosađani i Vojvođani, a sa njima i drugi iskreni ljubitelji odbojkaškog sporta, sa velikim interesovanjem i
istančanim emocijama pratili i doživljavali.
Sa narastanjem kluba, njegove popularnosti, razvijani su mnogi sadržaji van takmičarskog karaktera. Kao predvodnik klupske organizacije,
poželeo sam i odlučio da u „vremenu nevremena“ pokrenemo naš list, časopis koji bi predstavljao hroniku života naše
Vojvodine. Ali, bez obzira na rast budžeta, svake godine
imali smo fifinansijskih
nansijskih teškoća
teškoća, pa je pokretanje časopisa
bio suvišan luksuz za neke ljude u klubu.
Izuzetno dobra saradnja sa novinarima bila mi je jak motiv, pa dalje nisam nikoga ni pitao hoćemo li pokrenuti list.
Sa hroničarem kluba Branislavom Punoševcem, dogovorio sam koncepciju lista. Smatrali smo da list treba da bude
hronika i informator o svim aktivnostima u klubu. Pala je
odluka da izlazi dvomesečno! Pozvali smo sve sportske
novinare u Novom Sadu na saradnju.
Dve godine pre pokretanja časopisa, moj veliki prijatelj,
u to vreme generalni sekretar Fudbalskog saveza Vojvodine, Pera Jocić upoznao me je sa Vasiljom Čedom Jovanovićem, direktorom AMB Grafika. To poznanstvo je
preraslo u veliko prijateljstvo. Čeda Jovanović je prihvatio
da Grafika sponzoriše Klub sa izdavačko – propagandnom galanterijom. Najvažnije u svemu bilo je štampanje
klupskog časopisa.
Bane Punoševac je postavljen za glavnog i odgovornog
urednika, a doajen sportskog novinarstva Vladimir Vujin prihvatio je da bude njegov zamenik. Oskar Štefan je tehnički
uredio prvi broj, a dalje je tu dužnost obavljao Milan Vasilić.
Urednik fotografije bio je Slobodan Zlatek, dok je priprema
obavljana u SANS-u. Tiraž je iznosio 500 primeraka.
4
Nazivu lista se spontano kumovalo. Voša je tepanje
Vojvodini. Odbojkaška Vojvodina je bila više nego u redu
– višegodišnji lider. “U redu” je OK! OK je odbojkaški klub,
a Voša je dobila internacionalno ime sa prvim slovom W.
Dva puta ŠŠ u nazivu je odražavalo „lalinsko“ Š i tako se
dobio naziv lista OK Wošša! U prevodu Okej Voša!
U prvom broju tekstove su priložili: Branislav
Punoševac, Vladimir Vujin, Branislav Laušević, Snežana Miletić, Slobodan Bajić, Vladimir Utornik, Agneš
Igaz, Sava Savić, Ljubenko Zvizdić, Milan Grbić, Gorda
dana
a Malenović
a e o ć i Jo
Jovo
o Ga
Galić.
ć Fotografi
otog a je su
potpisali Slobodan Zlatek, Martin
Candir, Dragutin Savić i Miki
Antić. U sledećim brojevima svoje tekstove su ima-
li: Arpad Čordaš,
Mladen Bulut, Tatjana Marovski, Danilo
Marinković Dobrivoj AnMarinković,
tonić, Jovan Tanurdžić, Nebojša Pantelić, Aleksandar
Predojević, Siniša Stojmenović, Miša Pavlović… I svi
su imali honorare. Možda ne velike, ali zato redovne.
Prvi broj časopisa promovisan je na najlepši način. Bilo
je to početkom oktobra 1998. u salonu SPENS-a, na istoj
svečanosti na kojoj je promovisana takmičarska ekipa za
predstojeću sezonu. Veliki broj zvanica iz sporta, javnog
života grada, privrede i drugih značajnih institucija, sa
pažnjom je propratio promociju prvog broja OK WOŠŠA.
List je izlazio redovno zaključno sa 14. brojem i mojim
odlaskom iz kluba februara 2001. Potom je proredio
izlaženje. Poslednji broj 19, pojavio se novembra 2002.
Časopis je ostao istorijski argument o neponovljivom
vremenu. I danas ga rado prelistavam. Zaboli samo glasina “dobronamernika” da se mesto OK WOŠŠA mogao
zvati VIKIJEV BILTEN. Aluzija je činjena na brojne tekstove i fotografije u kojima sam se nalazio. Izvesno je da
je pokrenut u “moje vreme“, da je redovno izlazio i da je
prestao sa izlaženjem neko vreme nakon mog odlaska
iz kluba. “Dobronamernici” su izgubili iz vida da je list bio
svedočanstvo i hronika života i rada u velikom klubu.
Miroslav Vislavski
VOJVODINU NS SEME OČEKUJU UTAKMICE NA SVIM POLJIMA
Poen po poen za bolje sutra
S
Niko ne kaže i ne očekuje da će biti lako, ali zato će u slučaju uspeha
i radost biti veća i slađa
urova sadašnjica (uz koju idu sve prilike i neprilike, teška ekonomska situacija) nije uticala
samo na život i rad ljudi, nego i na sport. Ako se
tome doda i ne baš sjajan Zakon o sportu (deo koji se
odnosi na sponzorisanje), onda je jasno zašto se neki
klubovi gase, a drugi jedva preživljavaju i trude se da
obezbede bar toliko da opstanu. I samo retki mogu da
kažu da im dobro ide na svim poljima.
Oluje, dani neizvesnosti i brige nisu zaobišli ni
Odbojkaški klub Vojvodina NS seme. Tako je novosadski kolektiv u minuloj sezoni vodio bitke ne
samo na terenu, nego i van njega. Samo maksimalna posvećenost članova kluba sačuvala je od raspada najuspešniji sportski klub u gradu. Rezultati nisu
bili kao ranijih godina, ali prioritet je bio obezbediti
sredstva za takmičenja u svim selekcijama, sačuvati bazu i stvoriti podlogu za nove ideje i korake ka
boljem sutra.
Tradicija i iskustvo pomogli su
da se ni u jednom segmentu organizacije ne osete problemi, pa
je tako klub, već po završetku
sezone, organizovao utakmice
Svetske lige za primer i najvišu
ocenu. Onako kako je to radio
svih ovih godina.
Uporedo sa tim, a i posle
toga, danonoćno se radilo na
rešenjima, koja su javnosti
predočena na dugoočekivanom Saboru i Skupštini.
Izabran je novi predsednik Skupštine Zoran
Gajić, te članovi istog tela,
zatim članovi Upravnog odbora na
čelu sa predsednikom Dejanom
Mandićem, a nakon toga i novi
generalni direktor Nikola Salatić.
Sastanci rukovodstva doneli su
i nove konstruktivne ideje i planove, pa sada ostaje ono najteže
– realizacija. Pomaci se već
primećuju, a nema sumnje da
će čelnici dobro zasukati rukave
i dati sve od sebe da klub podignu na noge.
Na sportskom polju takođe je
bilo promena. Kako je Salatić
postao generalni direktor, za
šefa stručnog štaba imenovan
je Strahinja Kozić, za prvog
trenera Nedžad Osmankač,
a za novog člana struke i
trenera mlađih selekcija
Siniša Gavrančić. Ulogu
fizioterapeuta (umesto Aleksandra Jovetića) preuzela je
Tatjana Muzer.
Ekipa je, čini se, pretpela najmanje izmena. Otišli
su Branko Roljić, Nemanja Čubrilo i Nikola Živanović,
ali je ostala okosnica tima. Važno je i to što je ostao
iskusni Veljko Petković, a potpuno se oporavio Milan
Katić. Pripreme su počele na vreme, plan je sproveden
do kraja, a igrači su na treninzima pružali maksimum.
Sve to uliva nadu da će igrači i stručni štab hrabro ući u
sezonu, da će biti uporni, strpljivi i motivisani u sudaru
sa novim obavezama i izazovima. Ne treba posebno
isticati koliko javnost, navijači, a pre svega sami igrači,
treneri i članovi kluba, žele trofeje. Niko ne kaže i ne
očekuje da će biti lako, ali zato će u slučaju uspeha i
radost biti veća i slađa.
Kako god bilo, Odbojkaškom klubu Vojvodina NS
seme predstoje utakmice na svim poljima. Ostaje nam
da verujemo da će jesen po putu, kojim smo krenuli,
posuti tople zlatne boje, pripremiti nas za zimu, a ona
nas opet učiniti jačim za novo, verujemo, lepše proleće.
T. Marovski
5
ZORAN GAJIĆ, PREDSEDNIK SKUPŠTINE KLUBA
Za stari sjaj potrebna
veća ulaganja
M
Kome je u interesu da Vojvodina u odbojci igra u Ligi šampiona,
napuni SPENS sa 10.000 ljudi? Da li je to u interesu grada, pokrajine, države,
ili institucija i građana - pita se Gajić
nogo bi nam prostora trebalo samo da nabrojimo
gde je sve radio i koje je trofeje osvojio Zoran
Gajić. Kao šef stručnog štaba, legendarni trener
našem klubu doneo je dve titule državnog prvaka. Vodio je grčke klubove Aris, Orestijadu i Olimpijakos, zatim Arčelik iz Istanbula, ruske timove Odincovo i Ural, a
sa ženskom ekipom Rabita iz Azerbejdžana bio je prvak
Evrope.
Kao selektor reprezentacije tokom druge polovine devedesetih prošlog i početkom ovog veka nanizao je zlatnu, srebrnu i dve bronzane medalje sa evropskih prvenstava, srebrnu sa svetskog šampionata i po jednu zlatnu
i bronzanu medalju sa olimpijskih igara.
Velikan Odbojkaškog kluba Vojvodina odnedavno je
predsednik Skupštine. Sa Zoranom Gajićem možete pričati o svemu, a prvo pitanje koje se nametnulo potpisniku
ovih redova jeste ko je došao na sjajnu ideju da on bude
na čelu Skupštine.
- Podsetiću da sam ja već u dva mandata bio potpredsednik Skupštine,
e, zaista nemam pojma kome je to palo
na pamet, ali mi je dosadašnji predsednik Đorđe Mihajlović predočio da
a bi to bilo najbolje u trenutku kada se
formirao novi Uprav
ravni odbor. Đorđe i ja smo se proteklih
godina često nala
azili u Srbiji, ili u zemljama gde je on
službeno boravio,
o, a ja radio. Moje aktivnosti svodile
su se na to da po
omognem Vojvodini na taj način što
sam organizovao
o boravak od sedam dana, slao dvadesetak avionskih
h karata, obezbeđivao 150 pansiona,
organizovao utak
kmice i turnire. Ništa značajno, ali za
klub ipak veliko da se popuni kalendar. Jednostavno, Vojvodinu
u smatram svojim klubom i uvek ću bitii uz nju. Međutim, da
se razumemo, Skupština ne može
mnogo da pomog
gne. Ali, Upravni
odbor na čelu sa gospodinom
Mandićem, koji ima
ma iskustvo u
sportu, i Vladimirom Šiškom,
kao potpredsednikom, i sa
ostalim članovima,
a, koji su,
po mom mišljenju,
u, zaista
a vrate
sjajni, treba da
klub na mesto koje
mu i pripada.
n
Kakav će on
da biti zadatak
k
sportskog dela
kluba u novim
okolnostima?
- On mora da
izađe u susret
Upravnom odboru u svakom tre
renutku i da mu
pomogne u nasto
ojanju da se vrati
6
nemali dug, kako bi klub stao na zdrave noge. Sportski
deo mora biti u funkciji 120 posto, mora tesno sarađivati
sa Upravnim odborom, koji je, kako sam u međuvremenu saznao, veoma agilan i čini sve da napredak u svim
segmentima Vojvodine bude vidan u predstojećoj sezoni.
Nameće se to da je novac najveći problem u našem
klubu. Istina, rezultati seniorske ekipe nisu kao nekada, ali mlađe selekcije su godinama neprikosnovene u
zemlji. Dakle, dobro se radilo, a potom se negde zastalo?
- Kada nemate rezultat, svi moraju shvatiti da nešto nije u
redu. Mi možemo da romansiramo rezultat, Srbi su poznati
po tome. Događaj iz 1389. godine je najbolja potvrda toga.
Najpre dobiješ po nosu, a onda praviš epopeju. Vojvodina je za svojih 65 godina osvojila mnogo trofeja, iznedrila
vrhunske igrače koji su doprineli uspesima nacionalnog ti
ma i baš zbog te istorije niko nema pravo da ima drugi cilj
osim osvajanja titule prvaka Srbije. Ali, ne samo taj, Vojvodina mora da pravi ekipu za osvanje titule klupskog prvaka
Evrope. Dakle, da bude jaka finansijski i organizaciono, a onda da stvara
evropski tim. U jednom trenutku je
bila blizu, pa zašto onda u skorije
vreme ne bi ponovo konkurisala
za to. Svi i u klubu moraju biti u
funkciji tog cilja.
Radili ste u bogatijim klubovima od Vojvodine. Da li
ona treba da nastavi svojim
putem, ili možda treba da
preuzme i nešto
iz organizacije drugih
klubova?
- Svaka ekipa predstavlja svoju sredinu,
svoj grad, državu. Vojvodina ima zadatak da
predstavlja pre svega Novi Sad, pa Vojvodinu
i Srbiju. Pitanje koje mi se nameće, meni veoma interesantno, a na koje nema ogovora, ali
evo javno ga postavljam. Kome je u interesu
da Vojvodina u odbojci igra u Ligi šampiona,
napuni SPENS sa 10.000 ljudi? Da li je to u
interesu grada, pokrajine, države, ili institucija i građana? Ko prepozna taj interes, mora
to i da plati, ako neće, onda neka se javno
kaže da će klub biti u vlasništvu građana i ne
ka mu bog pomogne. I neka onda čeka bolja
vremena da se promeni svest kod ljudi da su
sport i sportski rezultat verifikovani u svetu i
da su poželjni i ovde.
Trener ste više od tri decenije, nastavljena je lepa tradicija u Vojvodini da posle
jednog ciklusa prvog trenera zameni drugi. Sada je šef struke Strahinja Kozić.
Želim klupsku reviju
i na internetu
Ponovo je zaživela klupska revija
OK Voša.
- To je zaista lepo i pokazuje koliko je
klub ozbiljan i veliki. Nadam se da će
list biti postavljen i na zvaničnom sajtu
kluba, jer se, ipak, novine danas manje
čitaju, a posebno bi to bilo praktično za
sve naše prijatelje, bivše igrače i trenere,
koji su u inostranstvu. Da se razumemo,
neću preterati ako kažem da je zaštitni
znak odbojke u Srbiji Vojvodina. Svi koji
bar nešto znaju o odbojci, znaju za Novi
Sad i naš klub.
- To je velika stvar za Vojvodinu. Kozić je
zasluženo dobio šansu, ali sve zavisi od njega. Mora stalno da uči, radi i usavršava se,
da bude u službi kluba skoro 24 časa. Igrač
završi trening i ode na kafu, a trener mora da
sedne, upoređuje, analizira, skuplja informacije, gleda video. Kao bivši dizač, Kozić ima
talenat za trenera, ali, ipak ponavljam, mora
stalno da uči.
Šta bi vas kao predsednika Skupštine
najviše zadovoljilo?
- Naravno rezultati, ali i prava selekcija
igrača, koji će igrati najmanje na finalnom turniru Lige šampiona i biti oslonac reprezentacije Srbije. Naravno, želim i vrhunsku, svetsku metodologiju rada na treninzima, ali da
pre toga pomoću finansija ljudi iz Upravnog
odbora sve to i obezbede. Ne mislim da će se
igrati bolja odbojka ako nekog igrača umesto
jedan platimo pet evra, nego verujem da bi
se boljim finansijama podigla lestvica u selektiranju igrača, svih ljudi koji rade sa njima
i svih koji su zaposleni u klubu. Dakle, treba
stvoriti uslove za rad, a mislim da se to može
u zemlji koja je bila evropski prvak i olimpijski
pobednik. Iz svega toga doći će i rezultat na
terenu.
Ž. Rakić
Novi Upravni odbor
i Skupština
dbojkaški klub Vojvodina NS seme dobio je novo rukovodstvo. Na Saboru i Izbornoj skupštini odlučeno
je da u novom četvorogodišnjem mandatu klub predvode Nikola Salatić kao generalni direktor, naš proslavljeni stručnjak Zoran Gajić kao predsednik Skupštine i Dejan
Mandić (član Gradskog veća zadužen za budžet i finansije)
kao predsednik Upravnog odbora. Za potpredsednike Skupštine izabrani su dugogodišnji član Đorđe
Mihajlović i nekadašnji
igrač i reprezentativac
Dragan Nišić, a za potpredsednika Upravnog
odbora Vladimir Šiška,
istaknuti sportski radnik.
Izglasano je i 35
novih članova Skupštine. To su: Đorđe
Mihajlović,
Marinka
Čobanu, Predrag Svilar, Dušan Dragojević,
Vladimir Grbić, Branislav Đurđev, Žarko Galetin, Dobrivoje Antonić,
Aleksandar
Bursić,
Marko Knežević, Stanko Čović, Boriša Vuković, Predrag Vuković,
Branislav Punoševac,
Goran Ostojić, Zoran
Gajić, Strahinja Kozić,
Vasa Mijić, Dragan
Nišić, Miroslav Milankov, Slobodan Boškan,
Vladimir Batez, Andrija Dejan Mandić
Gerić, Radovan Dabić,
Dragan Čučković, Branislav Lukić, Mihal Potran, Nedžad
Osmankač, Radomir Vemić, Branislav Terzin, Rajko Kijac,
Goran Ćato, Miroslav Vislavski, Stevan Vujasinović i Marko
Narančić.
Uz Dejana Mandića kao predsednika i Vladimira Šišku kao
potpredsednika, članovi novog Upravnog odbora su: Milan
Balać (direktor JGSP), Milan Novaković (direktor JP „Gradsko zelenilo“), Vladimir Vukojević (direktor za planiranje investicija NIS-a), Jasmina Peulja Vukobratović (NS seme, pomoćnik direktora za ekonomsko- finansijske poslove), Goran
Petrović (NS seme, pomoćnik direktora za organizacione i
IT poslove), Dušan Šikoparija (NS seme, pomoćnik direktora za marketinške poslove), Aleksandra Ristić (podsekretar
Pokrajinskog sekreterijata za sport i omladinu), Nikola Šumar
(predsednik OK Futog).
- U sportu sam već bio, tako da znam kako sve to funkcioniše. Ovo je, naravno, novi izazov za mene. Prvi zadatak
Upravnog odbora biće finansijska stabilizacija, koja je osnov
za dalji nesmetan rad svih selekcija. Nastojaćemo takođe da
očuvamo postojeći kadar i da napadnemo trofeje. Kada su
ulaganja u pitanju imamo neka obećanja, videćemo ko će
ih ispuniti, rano je pričati, ali borićemo se i raditi. Optimista
sam – istakao je predsednik Upravnog odbora Dejan Mandić.
7
NIKOLA SALATIĆ, GENERALNI DIREKTOR VOJVODINE NS SEME
Ako rezultati izostanu
– prvi ću se povući
Želim da u naredne dve godine stabilizujemo klub, da ga izvučemo iz krize,
a zatim i da napadnemo trofeje. Ukoliko ne ostvarim svoj cilj,
spreman sam da nekom drugom prepustim ovu funkciju - ističe Salatić
O
snovna škola ˝Kosta Trifković˝ iz Novog Sada bila
je pravi rasadnik odbojkaških talenata, a kasnije i
vrhunskih igrača. Nikola Salatić, novi generalni direktor našeg kluba, savladao je prve odbojkaške korake
uz veliku podršku svog nastavnika fizičkog vaspitanja,
Nemanje Ostojića.
- Bilo je to u šestom razredu. Kao i ostali dečaci, igrao
sam fudbal i košarku, a u odbojci se isticala generacija dve godine starija od mene, u kojoj je bio Radovan
Dabić. Nemanja Ostojić je bio uporan da se opredelim
za odbojku i uvrstio me je u ekipu za Školsku olimpijadu
Vojvodine – kaže Nikola Salatić i nastavlja: - Tada sam
bio član i pionirske selekcije Novog Sada u košarci. Ipak,
Nemanja nije odustajao od mene, vodio me je na sve
utakmice, sakupljao sam lopte starijim generacijama. Tokom devetog razreda sve više vremena provodio sam na
odbojkaškim terenima. U Vojvodinu je došao Rajko Kijac,
ekipa se plasirala u tadašnju Prvu ligu, dok su košarkaši
bili u nižem rangu. Tada sam definitvno prelomio – odbojka je moj sport.
Koja su vaša najveća igračka ostvarenja?
- Nema sumnje, to su dve titule prvaka države s Vojvodinom, još u staroj Jugoslaviji. Igrala se kvalitetna odbojka u svim republikama i pokrajinama. Dominirala je ekipa
Mladosti iz Zagreba, imali su svoju salu, predstavljali su
pravu mašineriju, a mi smo uspeli da ih skinemo sa trona.
Tu je i nastup s Vojvodinom na završnom turniru Kupa
CEV. No, u uspehe i najlepše uspomene ne ubrajam
samo trofeje. Novi izazov za mene bio je odlazak u Grčku
1992. posle druge titule. Međutim, ostao sam u kontaktu
sa ljudima iz matičnog kluba, koji je vodio računa o svojim bivšim igračima. Učestvovao sam u revijama ˝Šampi-
on protiv šampiona˝. U vreme sankcija, kada sam već bio
priznato ime u Grčkoj, nekoliko dana bio sam domaćin
Vojvodini, dok se finalni turnir Lige šampiona održavao u
Atini. Iz poznatih razloga sakrivali smo se od očiju javnosti, ali tako je moralo biti, imao sam potrebu da se odužim
klubu. Jesam rođen u Subotici, ali sam od druge godine
Neću se mešati u rad trenera
Vaš naslednik na čelu stručnog štaba je Strahinja
Kozić. U slučaju da ekipi krene loše, da li će kod
vas proraditi trenerski živac i kako ćete reagovati?
- Strahinja je mlad, ali izuzetno talentovan trener.
Da ne zna svoj posao, selektor Kolaković ga ne bi
uzeo za pomoćnika. Dugo ga poznajem i imamo
puno poverenje u njega. Uz to, pojačali smo
stručni štab sa Nedžadom Osmankačem i Sinišom
Gavrančićem. Imaće našu podršku i omogućićemo
im optimalne uslove za rad. Naravno da mi neće biti
lako ako se desi nešto loše, ali se neću mešati u rad
stručnog štaba.
stanovnik Novog Sada, osećam se Novosađaninom i
Vojvodina je moja najveća ljubav.
Da li ste sebe tada zamišljali kao trenera i rukovodioca ekipe?
- Nisam, mada sam rano odlučio da ću biti trener jednog dana, kada za to dođe vreme. Iz Vojvodine su me
pozvali da vodim juniore baš u sezoni kada sam dobio
ponudu da igračku karijeru nastavim u Kataru. Nisam se
mnogo dvoumio, jer mi je već bilo dosta putovanja. Ta-
nostranstvo, pitanje je da li bih
kođe, da sam otišao u inostranstvo,
ao trener. U to vreme, sredinom
posle mogao da radim kao
m Višu trenersku školu na DIF-u
devedestih, pohađao sam
i želeo sam maksimalno da se posvetim studijama. Tako
a karijera: dve godine na čelu juje počela moja trenerska
niorske ekipe, pa šest godina
odina na mestu pomoćnika Radovana Dabića u prvom timu, a nakon toga bio sam pet
aba. Sve u svemu, već dvadest
sezona šef stručnog štaba.
godina sam u Odbojkaškom
kom klubu Vojvodina.
Koliko ima istine u priči
či da ste tokom prošle sezone,
vima sa poslovnim ljudima, pozahvaljujući poznanstvima
a u životu?
mogli održavanje kluba
- Rado su nam pomogali
mogali ljudi kojima sam se
obraćao, znali su da ulažu
ažu u pravi klub i ovom prilikom im se ponovo zahvaljujem
hvaljujem od srca. Ipak,
neka procene drugi koliki
ki je moj udeo u tome,
ali znam da je na igrače
e ostavio traga moj
dodatni angažman. Završili
vršili smo sezonu
bez trzavica i štrajkova,, koji su pretili da uzdrmaju klub. Momci po
nekoliko meseci nisu primili
platu, ali smo zatvorili finanća
sijsku konstrukciju učešća
juniorske i kadetske
e
ekipe na državnom prvenstvu, gde su, po ko
zna koji put, pokazali
svoj raskošni talenat.
Trpeo je seniorski tim,
no žrtvovali smo rezultate zarad opstanka Vojjvodine.
Nekako se samo po
o
sebi nameće da vas je
e
to opredelilo da postanete i generalni direktor, a podršku ste
dobili i od novog Upravnog odbora.
Vraćanje lista dobar potez
Posle izvesne pauze ponovo će na svetlost
dana izaći i klupski list Voša.
- Siguran sam da je to dobar potez i da će se tako
animirati odbojkaška publika u gradu. Naš rad nije
praćen kao nekada - na to su uticali i rezultati, ali i
slaba medijska pažnja. Svojevremno je list OK Voša
predstavljao glasilo koje su čitali, ne samo ljubitelji
odbojke, već i poklonici ostalih sportova. Činimo sve
da saradnja sa medijima bude na još boljem nivou, a
svim saradnicima klupskog lista bićemo neprekidno
na raspolaganju. Časopisu želim uspeh, pa da
zajedno vratimo našu Vojvodinu na mesto koje po
svemu zaslužuje - naglašava Nikola Salatić.
- Velika je odgornost i obaveza biti na čelu najtrofejnijeg kluba u gradu i pokrajini, ali je i zadovoljstvo raditi u
njemu. Istina, prihvatio sam vruć krompir u nezgodnom
trenutku, međutim gradske strukture su prepoznale
Vojvodinu kao instituciju od posebnog značaja. Sada
je bolje nego pre nekoliko meseci, ali još uvek je daleko od idealnog. Prvi cilj nam je stabilizacija kluba i
očuvanje mladog i veoma perspektivnog tima. Podsećam da imamo po nekoliko reprezentativaca u više
8
selekcija, u juniorskoj reprezentaciji, kadetskoj i u nacionalnom timu do 23 godine. Takođe, Ivović i Jovović,
doskorašnji igrači Vojvodine, standardni su članovi
seniorske reprezentacije. Ako uspemo da zadržimo
mlade, perspektivne igrače, oni će još više sazreti uz
pomoć iskusnog kapitena Veljka Petkovića, te smatram
da imamo pravo na optimizam. Ulagaćemo u njih, a
očekujemo da oni to vrate klubu na adekvatan način.
Želja nam je da najtalenovaniji igrači ostanu u klubu
do svoje 24. godine. Takav stav podržao je i Upravni
odbor. Uz pomoć grada i pokrajine mislim da se možemo vratiti na stare staze, a Vojvodina to i zaslužuje.
Na mestu generalnog direktora nasledili ste Gorana Ćata i Vasu Mijića. Da li je to dobra tradicija
da bivši igrači kluba preuzimaju najodgovornije
funkcije?
- Videćemo koliko je to dobro. Bilo je perioda kada
je to bilo veoma dobro, ali smo isto tako imali i periode krize. Ova funkcija me obavezuje, ponavljam, da
najpre stabilizujemo klub u narednih godinu-dve, da
ga izvučemo iz krize u koju je zapao u svim njegovom segmentima, a zatim da napadnemo i trofeje u
domaćim takmičenjima. Ako ne bude tako, spreman
sam prvi da se povučem i prepustim ovo mesto nekom
drugom.
Živojin Rakić
9
NIKOLA MARIĆ, SPORTSKI DIREKTOR VOJVODINE NS SEME
Novi Sad priznaje
samo titule
Imamo dobru ekipu, a ukoliko bude napredovala kao što očekujemo,
možemo se ravnopravno boriti za trofeje. – Bogata tradicija nekad ume da bude i smetnja
– kaže Marić
N
ikola Marić već godinama obavlja funkciju
sportskog direktora kluba. Svedok je velikih
dometa i zlatnog doba Vojvodine, ali i ovog nešto
slabijeg i turbulentnijeg. Minulog leta u klubu su se desile velike promene, a posle Sabora i Skupštine imenovana je nova uprava koja treba da izvuče klub iz teške
finansijske situacije i pomogne mu da se vrati na stare
staze.
Novi Sad je godinama bio grad odbojke, a Vojvodina
perjanica sportske Srpske Atine. Naš klub je iznedrio
mnoge velikane igre na mreži, a i sada u klubu stasavaju budući Grbići, Petrovići, Kovači, Gerići, Đurići, Batezi,
Boškani, Mešteri, Mijići, Podraščanini, Jovovići, Ivovići...
- Pored uprave, nov je i stručni štab. Iako su članovi
stručnog štaba već dugo tu, oni sada imaju potpuno
nove uloge. Strahinja Kozić je novi šef stručnog štaba,
a docent dr Nedžad Osmankač biće njegov pomoćnik.
Novi generalni direktor Nikola Salatić i ja odlučili smo da
se ispoštuje dugogodišnja tradicija u Vojvodini, a to je
da pomoćnik uvek nasleđuje šefa stručnog štaba. Bilo
je i drugih rešenja, ali mi smo želeli da bude ovako i
u teškim trenucima za klub, kada nismo imali upravu,
dobili smo podršku tadašnjeg predsednika Skupštine
Đorđa Mihajlovića. Nova uprava je potvrdila ovaj stručni
štab i mi imamo puno poverenje u njega. Verujemo da
će Strahinja Kozić imati lepu perspektivu kao trener, jer
je dosta vremena posvetio napredovanju. Bio je trener
mlađih kategorija u klubu, pa je bio pet godina asistent,
a sada je dobio priliku da bude prvi trener u klubu i pomoćnik selektora nacionalnog tima, što je, takođe, veoma važno - kaže Nikola Marić.
Kada su ostala mesta u stručnom štabu u pitanju, i tu
ima neznatnih izmena. Prvi trener, odnosno pomoćnik
Koziću, biće dosadašnji skaut i statističar Nedžad Osmankač, dok će za statistiku biti zadužen Branislav
Rupnjak. Klub je napustio fizioterapeut Aleksandar Jovetić, pa je njegovo mesto zauzela Tatjana Muzer. Dr
Stanko Čović je lekar ekipe od prošle sezone, dok je
Milan Vučinić kondicioni trener.
Dobro je to što je ekipa pretrpela minimalne promene.
Ona je u principu formirana još prošle godine, sticajem
okolnosti.
- Prošle sezone smo zbog finansijskih problema morali da se odreknemo Marka Ivovića i Milije Mrdaka, sa kojima smo imali ugovore. Tako su neki mlađi igrači dobili
šansu i pokazali da Vojvodina na njih može ozbiljno da
računa. Tu pre svega mislim na Milana Katića, Mihajla
Stankovića i Dražena Luburića, juniorske reprezentativce. Mihajlo i Dražen su igrali prošle sezone, a Milan
se uspešno oporavio.
Nikola Marić dodaje da klub ima odlična kadrovska
rešenja na poziciji dizača. Prošle sezone u Vojvodinu se
vratio nekadašnji reprezentativac Veljko Petković.
10
- Petković će biti novi kapiten tima, a o njemu dovoljno govori bogata karijera. Možda je od svega ostalog važnije to što on zaista želi da pomogne ovom
timu. Iako ima 36 godina, on je maksimalno obavio
pripreme, prvi je u svemu i ne odaje utisak da je najstariji. Daje ton radu i njegovo iskustvo i zalaganje
primer su ostalima. Jednostavno, kapiten za primer.
Pored Petkovića na poziciji dizača je i Rajko Strugar,
Mladi reprezentativci
Vojvodina je oduvek u mlađim kategorijama imala
dosta državnih reprezentativaca, pa je tako i ove
godine.
- To je veoma važna stvar za klub, jer ti momci
imaju priliku da treniraju i igraju tokom čitavog leta
i da kroz reprezentativne selekcije brže sazrevaju.
Zato nam je važno što su petorica naših igrača
bili na Svetskom prvenstvu za juniore (Kolarić,
Luburić, Simić, Katić, Stanković). Iako su imali peh,
da su s jednim porazom bili deveti, ipak su odigrali
veliki broj jakih mečeva. Isto je i sa kadetskom
reprezentacijom, a i u selekciji do 23 godine
imamo četiri reprezentativca Stankovića, Katića,
Martinovića i Kapura - zaključio je Marić.
mladi igrač koji je kod nas u klubu tri godine. Već je dosta toga uradio za Vojvodinu u mlađim kategorijama, a
ove godine dobio je mesto prvog dizača u crnogorskoj
reprezentaciji i veoma je dobro odigrao Evropsku ligu.
To znači da se već dokazao i u seniorskoj konkurenciji. Mislim da smo na toj poziciji i najjači u ligi. Treći
dizač će biti Neđeljko Radović, koji je kadetski reprezentativac i jedan od najperspektivnijih igrača u zemlji
na ovoj poziciji.
Klub je na kraju prošle sezone ostao bez iskusnog
primača Branka Roljića, ali će šansu na ovoj poziciji
dobiti Mihajlo Stanković, Milan Katić i Aleksandar Veselinović.
- Katić je sve bolje i dosta dobro igra trening utakmice. Aleksandar Veselinović je već duže u klubu, a
za trenažni rad možemo da računamo i na perspektivnog Stefana Barnu i Vanju Eremića. Želja nam je, ako
budemo u prilici, da se pojačamo i nekim klasičnim primačem, ako uspemo da ga pronađemo. Klasični primač
u domaćoj odbojci je trenutno deficitaran i tim problemom trebalo bi svi da se pozabavimo. Možda je upravo
dominacija Zvezde poslednjih godina baš u tome što
je imala Lazara Koprivicu, Filipa Stoilovića i Nemanju
Jakovljevića, koji su dobri primači – predočava Marić i
nastavlja: - Na poziciji srednjih blokera Vojvodina je dobro popunjena. Tu su Miroslav Vrban i Boris Martinović,
imamo još i Čedomira Stankovića, a iz Futoga nam je
došao Stevan Simić. I svi su bili, ili su još uvek, reprezentativci mlađih selekcija. Na poziciji korektora šansu
će sigurno dobiti Dražen Luburić, koji je prošle godine
proglašen za najboljeg mladog igrača u Srbiji. Dobro
napreduje i trenira i mislim da je pred njim dobra reprezentativna karijera. Alternacija je Strahinja Brzaković.
On je dobar u mlađim kategorijama, ali u prvom timu
mora još mnogo da se dokazuje, jer prvo treba da shvati
šta mu je cilj u sportskoj karijeri. Na mestu libera će ostati Milorad Kapur, a zamena je Lazar Kolarić, juniorski
reprezentativac. Ovih 16 igrača konkurisaće za prvi tim.
Oni mlađi će igrati za Vojvodinu II ili će biti pozajmljeni.
Kada je kvalitet u pitanju, Nikola Marić prednost daje
samo Zvezdi u odnosu na Vojvodinu, ali smatra da
je perspektiva na strani Novosađana, koji to treba da
dokažu na terenu.
- Imamo dobru ekipu, a ukoliko bude napredovala
kao što očekujemo, možemo se ravnopravno boriti za
trofeje. Ali, treba dobro da igramo u ligi. Prošle godine
problem je bio taj što smo imali petu startnu poziciju.
Dobro je bilo to što smo uspeli da izbacimo četvrtog, ali
treba više da se uradi. Vojvodina mora težiti da bude
u prve dve ekipe i to ne samo zbog startne pozicije,
nego i zbog imidža sezone. Bogata tradicija kluba
nekad ume da bude i smetnja, a ljudi u Novom Sadu
ništa osim titule ne priznaju kao uspeh. Primer za to
jeste sezona 2011/2012, kada smo igrali finale i osvojili
Kup, a ocenjena je kao neuspešna – zaključio je Nikola
Marić.
G. Malenović
11
NAŠI TURNIRI – „MEMORIJAL ŽARKA PETROVIĆA“
I „MEMORIJAL DUŠANA TOJAGIĆA“
Tradicija protkana
emocijama i sećanjem
D
obri rezultati, pobede, trofeji, sjajne utakmice –
bez sumnje to je ono što se pamti i zbog čega
sportski klubovi i postoje. Na tom polju Vojvodina NS seme i te kako ima čime da se pohvali, a vitrine i police namenjene peharima male su da prime
prebogatu crveno-belu istoriju. No, oni koji vole i prate
odbojku, oni koji su dugo uz Vojvodinu, dobro znaju
da je ona mnogo više od uspešnog sportskog kluba.
Novosadski kolektiv danas je poznat ne samo po peharima, nego i po realizaciji mnogih velikih klupskih i
reprezentativnih utakmica, te međunarodnih turnira,
domaćih završnica, po organizaciji u samom klubu i po
mnogo čemu drugom. Taj život Vojvodine van terena
činio ju je, i još uvek je čini, jednako velikom, poznatom
i jakom, kao što su je takvom činili i takmičarski uspesi.
Delovanje van terena bitno je uticalo na to da Voša ostane gigant i onda kada željeni rezultati izostanu.
I u godinama kada je bilo najteže, kada su se
klupske strukture borile sa velikim problemima, nije
se odustajalo od lepih tradicija, od oživljavanja starih i
pokretanja novih akcija i turnira. A memorijali posvećeni nekadašnjim igračima zauzimaju posebno mesto u
klupskom životu.
Tako je, recimo, 2010. vraćen međunarodni „Memorijal Dušana Tojagića“, ali ovoga puta posvećen mlađim
kategorijama, talentovanim ekipama i selekcijama.
Ovakva odluka bila je potpuno logična, jer je i pokojni
Dušan bio izuzetno talentovani odbojkaš, a svojim darom i igračkim sposobnostima tek je trebalo da povede
Vošu u nove pobede. Nažalost, tragični događaj 1999.
sprečio ga je u tome, ali je zato turnir u njegovu čast
postao najlepši način da ga se setimo i kroz igru. I to
kroz igru odbojkaških nada.
Ne treba smetnuti s uma ni to da je Vojvodina poznata po dobroj školi za mlade igrače i mašineriji za proizvodnju reprezentativaca. Zato je i ideja o organizaciji
međunarodnog turnira odbojkaških nada proistekla upravo iz želje i nastojanja da se talentima pruži još veća
pažnja i ukaže šansa da se dodatno afirmišu. Tako
su mladi dobili svoje mesto i svojih pet minuta, a prvi
takav Memorijal Dušana Tojagića Tojage poneo je ime
„Smeč kup 2010 – turnir odbojkaških nada“.
Turnir je u hali SC “Slana bara” okupio šest kadetsko-juniorskih selekcija. Osim domaćina Vojvodine bili
su tu austrijski Amšteten i Hotvolejs, bugarska Viktorijavolej, Podgorica i Ljubljana. Trijumfovao je crnogorski
tim, dok su Novosađani posle uzbudljivog finala morali
12
da se zadovolje drugim mestom. Pokazalo se kasnije
da je ovakva promocija mladosti i odbojkaških nada
bila pun pogodak, pa je 2011. to prepoznala i Opština Bački Petrovac. Naime, pomenuta opština pružila
je ruku u trenutku kada je finansijsko stanje u sportu bilo zaista loše, prihvatila je da pomogne i da bude
suorganizator ove lepe sportske priredbe. Aktivno su
se u akciju uključili i Osnovna škola “Jan Čajak”, u čijoj
sali se održavao turnir, kao i Odbojkaški klub Mladost
iz Petrovca, koji je dao tehničku podršku i imao ekipu
među učesnicima. U Petrovcu se turnir igrao tri puta,
poslednji put ove godine, a želja i namera svih jeste da
se ova saradnja nastavi. U OŠ “Jan Čajak” su uz Vojvodinu i Mladost igrali i Podgorica, Ljubljana, Teheran,
Češke zvezde iz Praga, Južni tirol iz Bolcana (Italija),
Dunav volej i Futog. Teheran je trijumfovao 2011, a
Vojvodina 2012. i 2013.
Drugi tradicionalni međunarodni turnir je “Memorijal Žarka Petrovića”, koji je do sada održan četiri puta
(poslednji ove godine od 11. do 13. oktobra). O veličini
i imenu preminulog odbojkaša suvišno je pričati, a jedno je sigurno – neponovljivi Žarko Petrović među na-
jvećim je legendama koje je iznedrio Odbojkaški klub
Vojvodina. Na ovom lepom seniorskom turniru, dakle
već četiri godine, učesnici svakim poenom oživljavaju njegovu bogatu biografiju i svakim pokretom na
terenu omogućavaju da još jednom vidimo Žareta kao
predvodnika reprezentativne generacije. U evociranju
uspomena na jednog od najboljih odbojkaša sveta,
pomažu oni koji su mu bili saigrači, poznavali ga kao
sjajnog protivnika, u njemu videli idola, učili od njega,
pa i oni mlađi koji su o njemu slušali od starijih. U četiri
izdanja turnira u maloj sali SPC „Vojvodina“ prodefilovali su slovenački ACH Volley, Budvanska rivijera,
grčki Aris, te tri bugarska predstavnika Marek Union,
Levski i Dobruđa iz Dobriča (poslednja dva ove godine). ACH Volley trijumfovao je 2010. i 2011, a Marek
Union 2012.
U periodu kada Vojvodina kreće u novo sutra,
izuzetno je važno to što je tradicija nastavljena, pa je
naš klub i ove jeseni „Memorijalom Žarka Petrovića“
napravio lepu uvertiru u sezonu i proširio sportska prijateljstva.
T. Marovski
13
STRAHINJA KOZIĆ, NOVI ŠEF STRUČNOG ŠTABA
Uloga koja raduje,
ali i obavezuje
Imamo mladu i perspektivnu ekipu, ali bi bilo dobro kada bi nekoliko godina ostala
na okupu, jer će tek onda beležiti prave rezultate – ističe Kozić
S
trahinja Kozić se u Odbojkaškom klubu Vojvodina afirmisao kao igrač, bio je i reprezentativac
naše zemlje, a potom je odlučio da nastavi karijeru kao trener i to u svom klubu. Počeo je kao trener
mlađih kategorija, a poslednjih pet godina bio je pomoćnik šefu stručnog štaba Nikoli Salatiću. Po dugo-
14
godišnjoj tradiciji Vojvode, pomoćnik u amanet dobija
ekipu od dotadašnjeg šefa stručnog štaba. Pošto je
Salatić prešao na funkciju generalnog direktora kluba,
posle Sabora i Skupštine, došlo je vreme da Strahinja
Kozić preuzme ulogu šefa struke i nastavi posao koji
su pre njega uspešno obavljali velikani poput Lešeka,
Gajića, Kijca,Galeševa, Dabića...
Vojvodina je veliki i renomirani sportski
kolektiv, iako se poslednjih godina, kao i većina naših klubova, suočava sa finansijskim
problemima. Ali, Novosađani ne dozvoljavaju
da ih to sputava na pobedničkom putu, kojim
hode već godinama.
- Slobodno mogu reći da je Vojvodina moja
druga kuća, jer sam tu već 16-17 godina u
različitim ulogama. Sve je nekako išlo svojim
tokom. Bilo je ovo burno leto, mnogo toga se
izdešavalo, ali jedno je sigurno - prezadovoljan sam što sam dobio šansu da budem šef
stručnog štaba. To su mi omogućili Upravni
odbor i generalni i sportski direktor kluba Nikola Salatić i Nikola Marić i zato sam im veoma zahvalan jer će mi to, siguran sam, mnogo
značiti za buduću karijeru. Iako Vojvodina poslednjih godina, možda, i ne postiže rezultate
kakvi se od nje očekuju, uz poteškoće koje
smo imali, mislim da je ovo i dalje najbolje organizovan klub u zemlji. Jasno je da će ovo biti
veliki izazov za mene - kaže Strahinja Kozić.
Dosadašnji trener Nikola Salatić postao
je generalni direktor, a vi, kao njegov prvi
saradnik, šef stručnog štaba.
- Mi se dugo poznajemo i sarađujemo. Čak
smo i igrali zajedno, onda sam ja bio njegov
pomoćnik, a sada je on direktor, a ja trener.
Mislim da će i nadalje naša saradnja biti uspešna, kao što je bila i do sada.
Pored toga što ste postali šef stručnog
štaba Vojvodine, promovisani ste i u pomoćnika selektora reprezentacije Igora
Kolakovića.
- Velika mi je čast i zadovoljstvo što me je Igor
izabrao za pomoćnika u reprezentaciji. Za ovih
pet meseci sticao sam neprocenljivo iskustvo
s njim. Igor je sjajan čovek i u svakom trenutku
je spreman da pomogne. Nadam se da ću svojim znanjem i zalaganjem opravdati poverenje
koje mi je ukazao. Atmosfera u reprezentaciji
je bila sjajna, dobro se radilo i momci su bili
odlični. Većinu poznajem, sa nekima sam čak i
igrao, a nekima sam bio trener.
Zbog vaših reprezentativnih obaveza ekipu je na pripremama vodio trener
Nedžad Osmankač.
Povratak
u Kopenhagen
Strahinji Koziću su emocije, čini
se, bile dodatno pomešane posle
osvajanja bronzane medalje na
Evropskom prvenstvu. Otkrio
nam je da uspeh u Kopenhagenu
za njega ima mnogostruki značaj.
- Pre osamnaest godina igrao
sam za reprezentaciju u Kopenhagenu. Bila je u pitanju kvalifikaciona utakmica za EP protiv Danske. Eto, bio sam blizu medalje,
ali kasnije nisam bio u sastavu
na šampionatu. Posle toga sam
često maštao o tome da ću jednog dana osvojiti odličje. I vratio
sam se u Kopenhagen i kao član
stručnog štaba okitio se medaljom. Zato poručujem mladima
da maštaju i sanjaju, ali da to ne
iznose mnogo u javnost – kaže
Kozić i nastavlja: - Presrećan
sam zbog rezultata, on je epilog
velikog zalaganja i truda. Zajedno smo proveli pet meseci, momci su napredovali na treningu i
davali nam do znanja da na njih
moramo računati. Danas jeste
sve rizik, ali imali smo poverenje
u njih i znali smo da će nam to
vratiti. Jovović i Lisinac su najveće iznenađenje, Atanasijević
se već pokazao, ali je i njemu
bilo teško, imao je veliko breme,
junački je izdržao i bio najbolji
kad je trebalo. Samo mi znamo
koliko je bilo teško. Posle poraza
od Slovenije svaka sledeća utakmica bila je borba za opstanak.
Momci su to stvarno shvatili na
pravi način, mladi naraštaj je
pokrenuo mašineriju. Jako sam
srećan i zadovoljstvo mi je što
sam radio sa takvim momcima,
što sam bio deo tima. Ako tako
nastave, siguran sam da će imati odlične karijere, a da srpska
odbojka neće morati da brine za
budućnost.
- Njegovo iskustvo je dragoceno,
dugo je bio skaut u reprezentaciji, a
sa Zoranom Gajićem je radio i u inostranstvu. Stalno smo bili u kontaktu, on je besprekorno sprovodio sve
moje zamisli, a ja sam svaki slobodni trenutak koristio da prisustvujem
treninzima. Veliku zahvalnost dugujem Neđi, kao i Siniši Gavrančiću i
ostalim članovima stručnog štaba
zato što su na najbolji mogući
način obavljali posao dok sam bio
odsutan.
Siniša Gavrančić je, takođe,
bivši igrač Vojvodine i od ove godine je član stručnog štaba.
- Da, on je deo stručnog štaba, ali
i trener mlađih kategorija. Svaki slobodni trenutak koristiće da provodi
sa nama kako bi sticao neophodno
iskustvo. Veoma je važno da treneri
mlađih kategorija sarađuju sa prvim
timom, da se dogovaraju o stvarima
koje treba da se rade na treninzima,
jer će igračima koji dolaze u prvi tim
biti mnogo lakše da se prilagode i
uklope.
Mlada ekipa nije pretrpela velike
promene u odnosu na prošlu sezonu. Iza momaka je godinu dana
prvoligaškog iskustva. Šta očekujete u predstojećoj sezoni?
- U odnosu na prošlu sezonu,
ekipa nije pretrpela mnogo izmena. Tim je mlad, ali dosta iskusniji, a od velike pomoći biće nam
Veljko Petković. On ima ogromno
iskustvo i sigurno će mi biti desna
ruka, a mladim igračima će mnogo značiti njegovo prisustvo. Zbog
svega toga, biće i kapiten tima.
Vojvodina uvek ima pobedničke
ambicije, bez obzira na to u ko-
jem sastavu nastupa. Ko će vam
biti najveći rivali u predstojećoj
sezni?
- Poslednje dve godine Crvena
zvezda je dominantna u našem
prvenstvu. Pored Zvezde, znatno
se pojačao Partizan, a ne treba
zanemariti ni Radnički iz Kragujevca, iako je otišlo nekoliko igrača.
Svaka utakmica biće teška, jer će
svi timovi tražiti šansu, tako da
moramo biti oprezni i ići korak po
korak. Tako ćemo se i pripremati,
nećemo mnogo razmišljati da li
smo favoriti ili nismo. Najvažnije je
da gledamo u sopstveno dvorište,
da vredno radimo i zaista verujem
da ćemo tako doći i do nekog rezultata.
Koji su dometi mladog tima?
- Novi Sad je zaslužio da se odbojkaški trofej vrati u grad i mi ćemo dati
sve od sebe kako bismo to i ostvarili.
Ali, ne zavisi sve od nas, jer i ostali
timovi imaju slične ambicije. Imamo
mladu i perspektivnu ekipu, ali bilo bi
dobro kada bi nekoliko godina ostala na okupu, jer će tek onda beležiti
prave rezultate.
G. Malenović
15
NEDŽAD OSMANKAČ, POMOĆNIK ŠEFA STRUČNOG ŠTABA
Dalje bez hardvera
i softvera
Posle 21 godine odlučio sam da je dosta statistike i prelomio da se posvetim
trenerskom poslu. - Smatram sebe zahtevnim trenerom, ali mislim da je to dobar način
da se posao obavi kako valja – kaže Osmankač
P
o prestanku angažmana u inostranstvu, Nedžad
Osmankač je u Vojvodini NS seme proveo tri godine na mestu statističara, a od ove sezone promovisan je u pomoćnika šefa stručnog štaba našeg najtrofejnijeg odbojkaškog kolektiva. Osmankač, jedan od
pionira moderne statistike u odbojci, stekao je ogromno
iskustvo u radu kod nas i u inostranstvu, te je umnogome
unapredio ovu važnu oblast. Međutim, posle 21 godine,
rešio je da ljubav prema hardveru i softveru zameni trenerskim radom – i to u najdražem klubu.
- Dugo sam razmišljao šta dalje. Zasitio sam se statistike i analitike i došlo je vreme da taj posao prepustim novim, mlađim snagama. Statistika je izuzetno bitna oblast
u odbojci, a Vojvodina se prva u našoj zemlji ozbiljno posvetila radu u tom domenu. Ipak, posle 21 godine prelomio sam da se ponovo vratim
trenerskom pozivu. Ovo je
treća godina od mog povratka u Vošu, a sigurno nije lako odgovoriti
svim izazovima koje
sa sobom nosi rad u
jednoj takvoj instituciji – počeo je priču
Osmankač.
O tome se možda malo zna, ali u Vojvodini ste praktično započeli trenersku karijeru?
- Još 1999. godine, na nagovor Nikole Marića i Miroslava Vislavskog, preuzeo sam juniorsku ekipu Vojvodine i za
sada su to najlepši trenerski dani u mojoj karijeri. Osvojili
smo titulu najboljih u državi, a u polufinalu i finalu nismo
izgubili ni set. To je bila jedna od najkvalitetnijih generacija
kluba i mnogi igrači iz tog sastava napravili su lepe igračke karijere. Igrali su Novak, Perišić, Sekulić, Roljić, Ćurčić,
Simeunović, Knežević, Stamenić, Lazić, Milisavljević, Perić, Šatora, Galešev, Marić i Radić, pomoćni trener je bio
Protić, a fizioterapeut Medan. Nadam se da ću doživeti još
Docent na TIMS-u
Nedžad Osman
O
kač je redovni profesor na fakultetu
TIMS u Novom
v
Sadu, s kojim Odbojkaški klub Vojvodina NS seme već dugo ima sjajnu saradnju. Za sada
popularni Ne
N džiks uspeva da se izbori sa svim obavezama.
- Saradnj
nja kluba i TIMS-a traje već nekoliko godina i naši m
mnogobrojni igrači tamo studiraju ili su već
stekli diplom
plome. Takođe, ekipa se tamo testira, tako bi
trebalo da b
bude i ove sezone, a lično veliku zahvalnost
dugujem pr
profesoru Zlatku Ahmetoviću, koji mi je dozvolio da u klubu radim i u prepodnevnim terminima,
naravno, kada nemam obaveza na fakultetu – rekao
je Osmanka
kač.
trenutaka u Vojvodini, možda i nadmašiti tadalepih tren
he s juniorskom ekipom.
šnje uspe
u
Od 1992. godine do danas stekli ste mnogo iskustva u inostranim klubovima, ali i
u rreprezentaciji. Imate pravu malu riznicu
m
medalja.
- U svet odbojke ušao sam još kao student,
u vreme dok je Zoran Gajić radio na Fakultetu fizičke kulture (nekadašnjem DIF-u) u
Novom Sadu. Kroz poznanstvo s mojim roditeljima predložio me je za rad u statistici
koja je kod nas tada bila u povoju. U reprezentaciju Jugoslavije pozvan sam 1998. i
tu sam proveo četiri godine. Osvojili smo
zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u
Sidneju, zlato na Evropskom prvenstvu u
Ostravi i bronzu u Svetskoj ligi.
Dug
go ste radili u inostranstvu, pa i u ruskoj
zentaciji?
repreze
Rusiji sam proveo šest godina i to je takođe je- U Rus
dan od naj
n boljih perioda mog rada. Bio sam u Iskri iz
Odincovva i u Uralu iz Ufe, a za dve godine s ruskom
repreze
zentacijom osvojio sam Evropsku ligu, srebro
16
na EP i bronzu u Svetskoj ligi. Veoma je zahtevno raditi u
Rusiji, ali odatle nosim sjajne uspomene. Ruski narod je
veoma blizak našem, kako po mentalitetu, tako i po načinu života. Iamo sam i dvogodišnje ugovore u Grčkoj gde
sam radio u AEK-u i Orestijadi, kao i u Turskoj u Arčeliku.
Međunarodna diploma
Osmankač je stekao diplomu Univerziteta Delover gde se radilo po najboljem programu na svetu za
usavršavanje trenera, u organizaciji Međunarodnog i
Olimpijskog komiteta Amerike. Nastava se odvijala u
četiri faze, a Neđa ima zvanje instruktora Međunarodne odbojkaške federacije (FIVB) nivoa 3.
Kako se za sada snalazite u novoj ulozi pomoćnika
šefa stručnog štaba?
- Pošto je šef struke Strahinja Kozić bio angažovan
u našoj seniorskoj reprezentaciji, Siniša Gavrančić i ja
sproveli smo celokupni pripremni period po njegovim
uputstvima. Mislim da sam se dobro snašao, dobro poznajem igrače i oni za sada odlično primaju informacije i
odgovaraju zadacima koji su pred njih postavljeni. Iskreno, smatram sebe zahtevnim trenerom, ali mislim da je
to dobar način da se posao valjano obavi. Dok sam radio u inostranstvu, imao sam sjajne odnose sa nekim od
najboljih odbojkaša svih vremena (Žiba, Verbov, Kulešov,
Abramov, Gercen) pa nema razloga da dobri odnosi ne
budu na snazi i sa igračima Vojvodine. To ne znači da ću
ikome od igrača gledati kroz prste, ali verujem da će se
izboriti sa svim teškoćama.
Koliko je dobro to što je ekipa pretrpela gotovo minimalne izmene u odnosu na prošlu sezonu?
- Velika je stvar za ekipu to što je Veljko Petković tu
od starta priprema. Iskustvom i znanjem pomoći će napredak ostatka ekipe, kao i sazrevanje ostalih tehničara. Veljko je profesionalac i sportista za primer, odlično radi i te kvalitete slede ostali igrači. Tim je pretrpeo
minimalne izmene i to nam ide naruku, svi se dobro
poznaju i to je odličan temelj za ozbiljan rad. Sa druge
strane, ostali timovi u ligi imali su veće izmene. Teško
je predviđati domete u predstojećoj sezoni, jer je liga
generalno izjednačena i siguran sam da će prvenstvo
biti veoma zanimljivo.
M. Ristić
17
VELJKO PETKOVIĆ, KAPITEN VOJVODINE NS SEME
Želim da radim
sa mladima
Mislim da bi ove sezone ekipa mogla da zabeleži bolji rezultat – poručuje Petković
V
eljko Petković izdanak je poznate kraljevačke
škole odbojke, koja je iznedrila mnoge velikane
igre na mreži. Član je one zlatne generacije
koja je vrhunac dosegla osvajanjem zlatne medalje na
Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Poslednji
put za reprezentaciju zaigrao je u Svetskoj ligi 2011. uz
mlađeg brata Vladu Petkovića, koji je sada sa reprezentacijom Srbije uzeo bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Danskoj i Poljskoj. Potiče iz sportske
porodice. On i brat su tehničari, a na toj poziciji igrala je
i sestra Vesna. Majka Dana bavila se košarkom, a otac
Stojan bio je fudbalski sudija i delegat, kao i sportski
novinar. Bio je svedok i uspeha Vojvodine, a sada se
vratio da pomogne mladima kako bi i oni dosegli visine.
- Prošle godine vratio sam se u Vojvodinu na polovini sezone. Naime, imao sam ugovor sa Budvanima
da igram samo utakmice Lige šampiona, a pošto se to
završilo u decembu, odlučio sam da se vratim u Vojvodinu. Dogovor je da odigram celu ovu sezonu. Sada mi
je dosta lakše, jer je iza mene veliki period prilagođavanja - kaže tridesetšestogodišnji kapiten Vojvodine NS
seme Veljko Petković.
Pošto si upoznao sve igrače tokom prošlog prvenstva, šta misliš koji su dometi ovog mladog tima?
- Naše prvenstvo je specifično, ekipe su slične po
kvalitetu i svi igraju sa oscilacijama. Možda je dominacija Zvezde poslednjih godina baš u tome što je igrala
najustaljenije od svih timova. Mislim da bi ove sezone
ekipa mogla da zabeleži neki veći rezultat. Ali, zbog već
pominjanih oscilacija u igri, mislim da je sve moguće.
Prošle godine završili smo kao peti, pa smo u plej-ofu
lako izbacili četvrtog, a imali smo šanse i protiv prvog.
Ti si igrao odbojku još kada su tvoji sadašnji
saigrači bili veoma mali. Kakva je razlika između
odbojke koja se tada igrala i ove koja se igra danas?
- Odbojka se dosta promenila. Promenio se i način
igranja i treniranja. Ranije je bilo malo surovije nego
što je to danas. Ali, sve u svoje vreme. Kada sam ja
ojka je
počinjao, odbojka
u našoj zemljii tek
nziji.
bila u ekspanziji.
Nešto što je dao
nas ustaljeno
i normalno za
sve klubove,
tada nije bilo.
Ovim igračima je sada
go
lakše
nego
ama.
što je bilo nama.
eško uskladiti
Tada je bilo teško
lu, što je sada
treninge i školu,
ljivo, a nema više
potpuno izvodljivo,
ni vojske koja je, takođe, remetiatim, u moje vreme,
la sportiste. Zatim,
sa 18 godina mogao si da treniraš i
da se nadaš da ćeš ući u igru, a sada
dečaci od 16 ili 17 godina već igraju
ojku. Problem je što klubovi
vrhunsku odbojku.
ava da ih zadrže na duže, pa
nemaju sredstava
e u inostranstvo.
oni brzo odlaze
Ti si već u poznim igračkim godinama,
skih odbojkaša koji su stariji
ali ima vrhunskih
od tebe i još uvek igraju. Koliko još planiraš
da se aktivno baviš odbojkom?
- Odigraću sigurno još ovu sezonu, a onda ću
videti da li ću nastaviti ili ne. Nemam još uvek ništa
isplanirano.
tati u odbojci?
Da li ćeš ostati
- Želeo bih da ostanem u odbojci kao trener, ali bih
m sa mlađim kategorijama. Do sada me nije
voleo da radim
čio taj poziv, jer je potpuno drugačiji u odnonaročito privlačio
Ćerka krenula tatinim stopama
Imaš dve ćerke, da li se one bave sportom?
- Da, imam
m dve ćerke, jedna ide u treći, a druga u
prvi razred osnovne
snovne škole. Obe su do skoro trenirale
ritmičku gimnastiku,
nastiku, mlađa je ostala u tom sportu, a
starija je prešla
šla na odbojku.
Da li će krenuti
enuti tatinim stopama?
- Još uvek je rano za to. Ali, moram reći da je ženska odbojka u odnosu na mušku jako popularna u
Novom Sadu.. Odziv devojčica po školicama je veliki,
za razliku od dečaka. U Novom Sadu je kod dečaka
najpopularnijii fudbal - kaže Petković.
o sada radim, ali videću. Imao sam neku
su na ovo što
euzmem neku ekipu ove godine, ali nisam
ponudu da preuzmem
matram da za to još uvek nisam spreman.
prihvatio, jer smatram
osao potrebna je ozbiljna priprema.
Za trenerski posao
ojke tvoja velika ljubav je i muzika,
Pored odbojke
tačnije gitara.. Ali, pored muzike, ti i popravljaš gitare.
- Da, volim muziku i to bluz i rok, a sa prijateljem držim
pravku gitara. Sve je počelo kao hobi, a
i servis za popravku
pretvorilo se u mali biznis, kojim takođe nameravam
da se bavim u budućnosti.
Imaš li neki bend i da li negde svirate?
- Da, imam bend sa kojim povremeno vežbam,
ali još uvek ne
e sviramo nigde. I time nameravam
malo ozbiljnije da se pozabavim, pa ako negde i
budemo svirali,, to će biti lepo - zaključio je Petković.
G. Malenović
18
19
TALENTOVANI DIZAČI: RAJKO STRUGAR I NEĐELJKO RADOVIĆ
KOREKTORSKI TANDEM: DRAŽEN LUBURIĆ I STRAHINJA BRZAKOVIĆ
Spremni za nova dokazivanja
rilika da budu deo prvog tima
Vojvodine NS seme, za Rajka
Strugara i Neđeljka Radovića,
velika je satisfakcija i motiv da se dokazuju. Naravno, svesni su činjenice
da treba još mnogo da nauče o, možda, najtežoj i najzahtevnijoj poziciji na
terenu – mestu tehničara. Talenat ih
je doveo tu gde jesu, a na njima je da
uče, rade, sazrevaju, da budu strpljivi
i uporni. Ukoliko budu nastavili pravim
putem, zagarantovana im je blistava
budućnost. A imajući u vidu njihovu
mladost (17 i 18 godina), vreme dakako radi za njih.
Rođen u Budvi, Rajko je prve osnove odbojke naučio u istoimenom klubu, a zatim je pre tri godine nastavio
da gradi karijeru u Vojvodini. Boje crnogorske reprezentacije branio je pr
Neđeljko
Radović
20
ao
vo u kadetskoj selekciji, a sada kao
osamnaestogodišnjak igra u juniorreskom, ali i u seniorskom timu. Reprezentativnog iskustva ima i Neđeljko,
oj i
koji je ove godine igrao u kadetskoj
juniorskoj selekciji Srbije. Prve korake načinio je u novosadskom klubu
og
AS, a kao najbolji igrač pionirskog
gradskog turnira skrenuo je pažnju
u
stručnjaka Vojvodine, čiji je član
od pre dve godine.
Za mnoge laike tehničari su
nevidljive osobe, osim ako nekim
specifičnim potezom, ili svojom ha-rizomom ne privuku poglede ljubitelja odbojke. No, pozicija tehničara
izuzetno je zahtevna. Zato dizače
neretko u žargonu nazivaju i „mozak
ak
operacije“.
Neđeljko: Tehničari jesu glava
pe. Trudim se da olakšam posao
ekip
ao
svojim
j napadačima tako što ću, po
osmatra
tr jući protivnički blok, možda sakriti akciju i istovremeno otvoriti put
saig
gračima da osvoje poen. U većiini
sluččajeva zasluga za poen pripada
ai
dizaču i napadaču.
R
Rajko: Jako volim svoju poziciju. Kada sam bio mlađi, tata me je
trenirao. Hteo sam tada da budem
em
primač, jer mi je bilo zanimljivije da
napadam. Ali, on me je nagovorio
da ostanem na poziciji tehničara.
P
Pokazalo se da je tatin savet bio
o
odličan.
Naravno, obojica imaju još
oš
m
ormnogo da uče. Iza njih su naporn
ne pripreme, a pred njima sezona
pun
na izazova.
Ra
Rajko: Dosta mi je slab blok i to je
segm
ment na kojem sam najviše radio
na p
pripremama. Takođe, obratio sam
pažn
žnju na preciznost, ali sa druge
stran
ne to dolazi i sa iskustvom koje
ćem
mo, opet, steći kroz utakmice. Veoma mi znači to što igram u ovoj ligi,
jer m
mislim da je dosta jaka. Mnogo je
mlad
dih igrača i na svima nama je da
se b
borimo za svoju šansu, da što vi
še ig
igramo, učimo i kalimo se.
Neđeljko: U pripremnom periodu
ispravljao sam kretanja u polju i odbran
nu. Moram da se usavršavam u
svakkom pogledu, imam još dosta toga
naučim. Superliga jeste prava prilida n
ka za
z nas, iskoristiću svaku šansu ko
ja m
mi se ukaže, ali me očekuju obaveze i u mlađim selekcijama Vojvodine.
Nema sumnje da će i Neđeljku i
Rajkku biti lakše da uče uz kapitena,
iskusnog tehničara Veljka Petkovića.
S
Rajko
Strugar
Uzori
Na pitanje da li imaju idola, jednoglasno kažu:
- Da, Nikolu Grbića! On je najbolji igrač sa ovih prostora i napravio
je veliki uspeh – složni su tehničari
Vojvodine, s tim što bi Neđeljko izdvojio još jednog Nikolu, Jovovića,
nekadašnjeg igrača Vojvodine, sa
da seniorskog reprezentativca.
Neđeljko: Mnogo mi znači Veljkovo prisustvo u ekipi. Daje mi savete
kako da unapredim igru, kako da se
postavim na terenu, zatim na koji način da odigram visoke ili niske lopte i
kako da postavim ruke u bloku.
Rajko: Znanje i iskustvo stečeno
u velikim klubovima i u reprezentaciji nesebično deli sa nama i pomaže
nam da uvidimo na čemu još treba
da poradimo. Zadovoljan sam što je
tu i to me dodatno motiviše da radim
jače i da se nametnem, da ga jednog
dana nasledim.
Ako ih do sada na terenu niste
uočili, obratite pažnju na momke u
dresu sa brojem 5 (Rajko) i 14 (Neđeljko), jer će igra crveno-belih u budućnosti zavisiti i od njih.
N. B.
Lube i Straja
– paralela i dijagonala
vega im je 20 leta, a riznica nagrada i medalja
korektorskog tandema Vojvodine NS seme već
je solidno popunjena – podjednako ekipnim i pojedinačnim. Tako je Dražen Luburić u prošloj sezoni
proglašen za najboljeg mladog igrača Superlige, dok je
Strahinja Brzaković, uz juniorski tim, koji je peti put osvojio nacionalno prvenstvo, dobio i priznanje za najboljeg
igrača finalnog turnira.
- Normalno je da individualno priznanje posebno godi,
pri tome ne umanjujem važnost timskog uspeha. S obzirom na to da smo i Strahinja i ja mladi, svaka potvrda
našeg rada izuzetno nam je važna za nastavak karijere.
To nas motiviše da nastavimo sa nadogradnjom znanja,
da istrajemo u radu i dokazuje nam da smo zasluženo tu
gde jesmo – iskren je Dražen.
Možda još nisu stekli dovoljno iskustva, ali na strani
ove ekipe stoji veliko međusobno prijateljstvo koje datira
još iz mlađih kategorija.
- Većinu prvotimaca znam iz kadetske selekcije, prošli
smo dosta toga zajedno, nastavili u juniorskoj ekipi i, evo,
sada i u prvom timu. To nam mnogo znači kako bismo
u trenucima kada se na terenu lomi rezultat mogli više
da pomognemo jedan drugom – ističe značaj poznanstva Strahinja, a Dražen nastavlja: - Naše prijateljstvo je
izuzetno važno zbog atmosfere u timu, zbog podrške koju
pružamo jedni drugima. Takođe, pošto igramo na istoj
poziciji, možemo razmenjivati iskustvo i savete. Opet, na
utakmicama se trudimo da budemo dostojna zamena u
momentima kada jednom od nas baš i ne ide.
Njihov zadatak je da krajnja lopta bude usmerena u
teren protivnika, na tačno određeno mesto koje rival nije
pokrio: paralelno ili dijagonalno u
odnosu na njihovu poziciju, popularnu dvojku ili jedinicu.
- Ja se češće odlučujem za paralelu, pogotovo kada je izvodim iz
druge linije, jer protivnik najmanje
očekuje da ćeš upravo na taj način
osvojiti poen. Još bolje je kada se
akcija dobro sakrije, ili kada se lopta
usmeri na paralelu,
a onda se napravi
blok aut – otkriva
nam Dražen.
Strahinja
Brzaković
Dražen
Luburić
Posebni trenuci
Mnogo je lepih trenutaka zbog kojih sportisti osećaju
posebno zadovoljstvo i sreću.
- Uglavnom je to kada osvojimo poslednji poen,
kada znaš da si pobedio, kao i nekoliko sati nakon
tog uspeha. Neopisiv je osećaj kada znaš da si bio
bolji, a istovremeno dobiješ dodatni motiv za nastavak
takmičenja – kaže Dražen.
A Strahinja definitivno voli dramatične utakmice:
- Najbolji osećaj je taj kad posle pet setova
dobiješ meč. Tokom cele utakmice bio si u egalu sa
protivničkom ekipom, sve je bilo neizvesno, stigao te
je i umor, a u petom setu daš svoj maksimum kako bi
završio meč u svoju korist i radovao se...
- Meni više leže dijagonale – odgovara Strahinja - pošto sam levoruk, pa mi je na toj strani mnogo jednostavnije da lopta koju usmerim ima dužu putanju i da, naravno,
završi u terenu.
Kada je u pitanju brzina lopte, i tu se razlikuju: prvi korektor više preferira sporije i više lopte, dok se Strahinja najbolje snalazi sa bržim i nižim loptama, popularno
odbojkaškim rečnikom „maks loptama“.
Pripremni period je bio naporan, dobro se radilo, a novi
izazovi slede.
- Mlada smo ekipa, treba možda više vremena da se
uigramo i da pokažemo ono što umemo, ali važno je to
što se trudimo da pomažemo jedni drugima. Moramo ispravljati greške, menjati pristup utakmici, moramo biti strpljivi, uporni i motivisani i rezultat neće izostati – poručuje
Strahinja.
Svesni su činjenice da su mladi, da ih tek očekuju najbolji trenuci u odbojkaškoj karijeri, a istovremeno uživaju
u onome što najbolje rade. Pravi su primer da se radom
i upornošću sve može postići. Nek samo tako i ostane!
Nevena Belić
21
KVARTET SREDNJAKA SE DOKAZUJE NA MREŽI
G
Mladi blokeri
na velikom ispitu
odinama unazad
azad Vojvodina je važila za ekipu sa
a
odličnim blokom. Umeli su crveno-beli u nekim
mečevima, posebno onim dužim i neizvesnijim,
da zaustave rivala na mreži i preko dvadeset puta, pa
ne čudi što je blok bio oružje kojim su se dobijali veliki
mečevi. Samo u novije vreme naš klub je iznedrio sjajne
srednjake poput Marka Podraščanina, Borislava Petrovića, Nemanje Čubrila, a gde su još oni asovi iz blistave
generacije, Andrija Gerić, Đula Mešter i, naravno, pokojni Žarko Petrović.
Poslednji biser koji je otišao minulog leta, jeste
Nemanja Čubrilo, pa je tako mreža „na čuvanje“ ostala Borisu Martinoviću, Miroslavu Vrbanu, Čedomiru
Stankoviću i Stevanu Simiću. Nema sumnje, ovaj mladi
talentovani kvartet biće na velikom ispitu, ali na njima je
da uče, rade i sazrevaju. A pred njima je i teren – da se
pokažu i opravdaju poverenje.
Kažu, najbolji đak među srednjacima je Čedomir Stanković. Rođen je 1993, bio je đak generacije Isidorine
gimnazije, a nakon toga upisao je Fakultet za ekonomiju
i inženjerski menadžment. U Novi Sad je stigao iz Rume
pre šest godina i prošao mlađe selekcije Vojvodine. Sa
kadetima i juniorima osvajao je državne titule, a medalje
nisu izostale ni u reprezentativnim mlađim selekcijama.
Najdraže su mu evropsko i svetsko zlato u kadetskoj
konkurenciji.
U prvi tim Čedomir je ušao prošle sezone i u više
navrata dobijao šansu. To će mu svakako pomoći da
spremnije i hrabrije krene ka novim izazovima.
- Nisu mi nepoznati ni plan ni program Vojvodine. Takođe, Novi Sad je moja druga kuća. Ovde sam dugo,
jjoš od p
g razreda srednje
j škole.
prvog
Bilo mi je lepo u
Miroslav Vrban
22
Stevan Simić
mlađim kategorijama
kategorijama, ali sam
bio veoma srećan i zadovoljan kada sam
prošle godine pozvan u prvi tim. Čak sam u nekim utakmicama imao priliku i da pokažem šta umem, da se
kalim, pa će mi i to sigurno značiti u novoj sezoni. Misllim da je jako važno i to što se svi dobro poznajemo iz
mlađih selekcija. A kuriozitet je to da smo se baš u ovoj
m
sezoni mi, iz mlađih kategorija svi našli u prvom timu –
s
kaže
k
Stanković.
Kako Čeda veli, njemu ne manjka hrabrosti da se sa
dvojicom
d
starijih saigrača ravnopravno upusti u borbu
za
z mesto u postavi:
- Svi se borimo za svoje mesto, igraće najbolji, a ne
najstariji.
n
Isto tako, ako neko pre mene zasluži mesto
na
n terenu, naravno da neću klonuti duhom. Naprotiv, još
više
v
ću raditi i da bih se nametnuo.
Prema njegovom mišljenju ova sezona biće puna izazova,
z
nada, ali i pravih prilika za radost.
- Možda je Zvezda favorit, ali tu je još mnogo klubova
koji
k su se pojačali. Mislim da će liga biti više izjednačena
n nego prethodne sezone. Opet, uzdam se u naš rad i
zalaganje
z
i verujem da će se sve to isplatiti – ističe Čed
domir i još dodaje: - Svaka promena je dobra, pa tako
i te neznatne novine u radu i te kako prijaju. Za nas je
d
dobro i to što su treneri strožiji, trude se da izvuku iz nas
m
maksimum i da nam ukažu na to da je važno kako se
p
ponašamo ne samo na terenu, nego i van njega.
Novine u radu sviđaju se i najstarijem među srednjacim
ma, dvadesetdvogodišnjem Miroslavu Vrbanu. U Vošu
je popularni Vrbi stigao iz Stare Pazove. Poput Čede, i
o
on je zaigrao u mlađim nacionalnim selekcijama i oki-
tio se medaljom. Prošle sezone imao priliku da se više
iskaže u cvreno-belom dresu, a ove će, možda, nositi i
veću odgovornost.
- Moja je želja, naravno, da se ustalim u postavi, ali
vreme će pokazati da li će to tako i biti. Sve zavisi od
nas. Moramo raditi, napredovati i boriti se za sebe. Čak
je i jako dobro kada smo konkurenti jedan drugom. Mi
volimo da kažemo: drugari van terena, a konkurenti na
njemu. I tu nema drugarskog popuštanja – predočava
Miroslav.
Naravno, popuštanja posebno ne sme biti prema rivalima, jer, svi se slažu, u novoj sezoni pehari bi i te
kako značili svima u klubu.
- U Vojvodini se podrazumevaju visoki ciljevi, bez obzira na to u kojem sastavu nastupa prvi tim. Zato je ovo i
veliki klub, jer uvek teži najvišem. Svi imamo zadatak da
osnažimo klub, a to se svakako radi i na terenu. Mislim
da možemo mnogo. Jesmo mladi, ali smo ipak preturili
jednu sezonu zajedno, a uz Veljka Petkovića imamo priliku da dodatno učimo i sazrevamo – poručuje Miroslav.
Kako se čini, Vrban se odlično uklopio u Novi Sad.
- Nije teško uklopiti se u pravi klub i dobre ljude. Volim
ovaj grad i koliko god mogu koristim slobodno vreme
da uživam u njemu, kao što to rade svi mladi. Međutim, sportske obaveze su na prvom mestu – tvrdi ovaj
srednjak.
Isto toliko, Novi Sad prija i Borisu Martinoviću, koji je
za kratko vreme postao ljubimac publike, posebno onog
ženskog dela. Kažu za njega da je najveće dete u timu,
ali to samo van terena. U sali je, ipak, vredan i ozbiljan.
- Treneri su strožiji nego ranije, što je dobro za nas.
Posvećuje se pažnja detaljima. Recimo, mene upozoravaju kada „proletim“, kada se loše postavim, tako
da se zaista trudim da sve to ispravim. Moram da radim još na bloku, a za sada je prvi tempo moje najjače
oružje – ističe Boris i dalje kaže: - Mislim da nam svima
dobro ide. Napredovali smo, uvežbaniji smo, pa verujem da je pred nama dobra sezona. Naravno, očekuje
nas težak zadatak, ali zato je ovo prava prilika da se
pokažemo. Imaćemo velike rivale u Zvezdi, Radničkom, Đerdapu, Partizanu, pa i
Boris Martinović
Čedomir Stanković
svim ostalim klubovima
klubovima. Sig
Siguran
guran sam
da će liga biti baš izjednačena.
Koliko svemu ume da da i malo opušteniji ton potvrđuje i njegova konstatacija u vezi sa uvođenjem nagrada
i kazni.
- Da, i to je novina. Uvedene su nagrade i kazne, u
neku ruku to je zaista dobro, nagrade te motivišu, a kazne valjano upozore. Samo što za sada ima više kazni,
ne znam zašto, pa baš smo dobri – kroz osmeh će Boris.
A najmlađi među srednjim blokerima Vojvodine jeste
Stevan Simić. Rođen je 1996, a visok već 202 centimetra. Prve korake napravio je u Odbojkaškom klubu Futog, a u Vojvodinu je stigao minulog leta. No, saradnja
sa našim klubom i pregovori u vezi sa dolaskom traju
m
mnogo duže.
- Slobodno mogu reći da sam ja ovde novi-stari igrač.
N
Nastupao sam već sa mlađim selekcijama Vojvodine i to
n
na jakom međunarodnom turniru u Italiji i na tradicionaln
nom Turniru gradova u Beogradu. Na oba takmičenja
p
predstavljali smo reprezentaciju Novog Sada. I još tada
je bilo pregovora, ali nisam hteo da žurim. Želeo sam da
jo
još malo odrastem, napredujem i da spremniji dođem u
V
Vojvodinu. Zato mislim da je sada bio pravi trenutak za
tto – kaže Stevan.
Simić radi sa prvim timom, ali će nastupati i za mlađe
selekcije. Ističe da mu je ovde lepo i da se brzo uklopio.
s
- Pa nije mi trebalo mnogo vremena, upravo zato što
većinu igrača poznajem. Zaista smo svi naporno radiv
lili, pripremali se za novu sezonu i mislim da smo dosta
ttoga dobrog uradili. Naravno, ima još mnogo prostora
z
za napredak, kako ekipno tako i pojedinačno. Lično,
ttreba da poradim na tehnici i bloku, dok mi je napad
d
dosta dobar – kaže Stevan i hrabro poručuje: - Jesam ja
n
najmlađi srednjak, jesam tek stigao, ali grebem i tražim
š
šansu. Videćemo ko će igrati, nisam baš tako daleko od
s
starijih blokera.
A na pitanje hoće li rivali i dalje strahovati od Vošinog
b
bloka, sva četvorica su potvrdno odgovorila. I nema im
d
druge, mora se čuvati tradicija na mreži.
T. Marovski
23
PRIMAČI SERVISA SPREMNI DOČEKUJU SEZONU
Mirne ruke vode do cilja
J
edan od najvažnijih segmenata odbojkaške igre
jeste prijem servisa, a primači Vojvodine NS seme
ove sezone imaće pred sobom velike izazove, pre
svega zbog mladosti. Prošle sezone iskusni Branko Roljić bio je najsigurnija opcija crveno-belih u ovom veoma
odgovornom delu igre. Njegovim odlaskom Vojvodina je
dosta izgubila, a istovremeno se pojačao pritisak na njih.
Aleksandar Veselinović, najiskusniji od primača servisa u crveno-belom, veoma je dobro odigrao drugi deo
prošlog prvenstva i, shodno tome, od njega se najviše
očekuje.
- Veliki deo priprema je iza nas, ali je sigurno da nam
treba još vremena za uigravanje. Ekipa nam je gotovo
ostala ista u odnosu na prošlu sezonu, što je veliki plus,
dok su se ostali timovi pojačali, pa će biti veoma zanimljivo i neizvesno. Uvek je jedna od snaga Vojvodine bila
duga klupa, pa tako treba da bude i u budućnosti.
Na primačima servisa, a na tebi posebno, biće velika
odgovornost.
- Mislim da će u predstojećem prvenstvu u našem
timu najviše zavisiti od nas primača. Ima nas više koji
konkurišemo za mesto u timu, dobro radimo i ne bi trebalo da bude problema. Sakupili smo dovoljno iskustva u
minulim šampionatima i finalnim turnirima
Kupa, pa bi u ovom prvenstvu trebalo
da pokažemo sve što znamo. Istina
je da sam najstariji, spreman sam da
preuzmem najveći deo odgovornosti, ali ću se sigurno dobro dopunjavati s mlađima. Zadovoljan sam
kako napredujem i jedva čekam da
sezona počne – rekao je Veselinović.
Prema pričama odbojkaških
stručnjaka, jedan od bi-
sera naše igre preko mreže jeste i Milan Katić. Propustio
je prethodnu sezonu zbog neugodne povrede i operacije
ramena, ali se očekuje da će u ovoj sezoni biti jedna od
važnijih karika u crveno-belom timu. Povreda je prošlost,
a Katić je željan igre.
- Novo prvenstvo dočekujemo radno i motivisano. Mislim da imamo tim za najviše domete, a tu pričam pre svega o duploj kruni. Imali smo promene u stručnom štabu
i primetan je drugačiji rad, a nadam se da ćemo ispuniti
sve ciljeve. Sa ovakvom ekipom možemo da pariramo
pre svih Crvenoj zvezdi i da dođemo do trofeja.
Kako ti je sada rame i da li si spreman za dugu i napornu sezonu?
- Svi se borimo za mesto u postavi. Dobro radimo i to je
najvažnije, a siguran sam da ćemo moći da odgovorimo
svim izazovima koji budu pred nama. Rame je odlično i
ceo problem koji sam imao daleko je iza mene. Razmišljam samo o budućnosti i nadam se dobrim igrama i rezultatima u Vojvodini – istakao je Katić.
Uz Katića, predvodnik novog talasa u novosadskom
timu je Mihajlo Stanković. Popularni Caki je u prošloj sezoni imao zavidnu minutažu i bio solidan u paru s Roljićem, a u novoj sezoni imaće zaduženja kao nikada ranije. Napredovao je i kroz rad s mlađim reprezentativnim
kategorijama.
- Mislim da će predstojeća sezona biti veoma zanimljinašem timu. Dobro
va kada je reč o primačima servisa u naš
je da nas ima više i da smo približnog kvaliteta, pa će
konkurencija za tim biti zavidna. Istina je
j da se od nas
mladih
h očekuje mnogo
ovom
u ov
vom šampionatu,
a m
mislim da ćemo
dobro
dob
bro funkcionisati.
Milan
Katić
Aleksandar
Veselinović
Mihajlo
Stanković
24
nu,
Dopunjavaćemo se, kako na terenu,
bre
tako i van njega, jer sve dolazi iz dobre
še
atmosfere koja je stalni pratilac naše
ekipe.
riNapad ti je jači segment igre od prijema. Misliš li da možeš napredovati u
tom pogledu?
- To je istina. Imao sam dosta prob-lema ranije s prijemom flot servisa,
ali radim na tome. Prijem čekićem
je dobar, ali usavršavam prste, za
čega je bitan rad nogu. To mi je
sada prioritet – rekao je Stanković.
Stefan Barna će upotpuniti ekipu
primača servisa. Povratnik s pozajmice iz Dunav voleja tek treba
da pokaže kvalitet i u potpunosti
Stefan Barna
opravda šansu koja mu je pruže-
na. Od njega se ne očekuje previše u predstojećem prvenstvu, a
ni njegov zdravstveni status nije
najbolji.
- Posle godinu dana vraćen
sam s pozajmice, zadovoljan sam
kako sam odradio pripremni period, ali moja sudbina u ekipi tek
ttreba da bude rešena. Izvesno je
d
da me čeka operacija, nije hitna,
a
ali moraće da se uradi. Sve zavisi
o
od trenera Kozića i dogovora s njim,
tada će se znati moj status u ekipi –
ta
kratko je rekao Barna.
kr
Za seniorski sastav, na poziciji primača servisa, biće licenciran i junior
ma
Vanja Eremić.
Va
M. Ristić
POVRATNIK STEFAN BASTA
M
Uspehe na pesku želi
da prenese u dvoranu
alo pre zatvaranja ovog
broja crveno-beloj porodici
pridružio se još jedan igrač. Naime, u redove Vojvodine NS
seme posle dve godine vratio se
Stefan Basta, iz koje je i ponikao,
prošao mlađe selekcije i ušao u
prvi tim. Rođen je 1990, igrao je
uglavnom na poziciji korektora,
ređe na prijemu, a prošle sezone
imao je zapaženu ulogu kao primač u ekipi Đerdapa.
U minulom periodu Stefan je
dosta trenirao sa Vojvodinom, a
posle razgovora sa rukovodiocima
i trenerima odlučio je da ponovo
zaigra u našem klubu.
- Eto, vraćam se u klub u kojem
se i počeo da se bavim odbojkom. Dogovorio sam se sa ljudima iz kluba da budem tu ove
sezone i da pomognem ekipi onako kako budem mogao i kako to
budu zamislili treneri. Zadovoljan
sam i nadam se da ću opravdati
očekivanja – kaže Basta i nastavlja: - Brzo sam se uklopio, svi su
me prihvatili, a ima tu dosta igrača
koje odranije poznajem. Srećan
sam što je i s ramenom za sada
sve u redu, s obzirom na to da sam
imao manji problem. Nadam se da
će tako i ostati, a ja ću se truditi da
pružim svoj maksimum. Plan je da
igram po potrebi na obe pozicije,
dakle i kao primač i kao korektor.
Verovatno će sve to zavisiti od
situacije i rivala. Ako se tako može
reći, sada sam jedan od starijih, pa
se nadam da ću i sa te strane moći
da pomognem mlađima, da ih motivišem i povučem.
Inače, Stefana Bastu poklonici
odbojke mnogo više znaju sa peska. U bič-voleju postiže zapažene
ko vreme, kako u
uspehe već neko
nstvu, tako i na
domaćem prvenstvu,
enstvima i mnogim
balkanskim prvenstvima
urnirima.
međunarodnim turnirima.
- Leti sam na pesku, a posle toga
o mi ide, to je zaista
u dvorani. Dobro
lep i atraktivan sport, samo što je
kod nas daleko od profesionalnog.
am da će se to
Iskreno se nadam
brzo promeniti, a voleo bih da
ku prenesem i
uspehe na pesku
osno, da osu dvoranu. Odnosno,
tavim trag i ovde,, u Vojvodini.
a se potpuno
Naravno, sada
ma u crveokreće obavezama
u. Rivale
no-belom dresu.
je i u svoj
poštuje, ali veruje
tim.
a vidim kao
- Zvezdu možda
blagog favorita. Partizan se pojačao,, a
p,
tu su i Đerdap,
Radnički. No,
videćemo kako
će sve to izgledati
kada
krenu
pravi
mečevi. Mislim
da tu niko neće
imati veliku prednost. Ambicije Vojvodine su uvek visoke, a ja verujem da ova ekipa uz mnogo rada i
strpljenja može mnogo da napravi.
Samo rad, rad i rad – zaključio je
Stefan Basta.
T. M.
25
NAŠI SLOBODNJACI - MILORAD KAPUR I LAZAR KOLARIĆ
Čuvari cr veno-belog polja
D
ve godine uoči Olimpijskih
igara u Sidneju Međunarodna
odbojkaška federacija napravila je značajnu novinu u igri uvodeći
specijalnog igrača – libera. Od saigrača se razlikuje po boji dresa, ne
sme da servira i da se rotira sa igračima, ali ima važnu ulogu na prijemu
i u odbrani polja.
Tokom 15 godina na toj poziciji u Vojvodini
NS seme igrali
Milorad
Kapur
su Vasa Mijić
mestu libera. Nekako sam uvek, u
svim selekcijama, bio na toj poziciji,
mada sam jedne godine igrao i na
mestu primača. To mi se čak i više
svidelo, ali mi visina nije dozvolila da
ostanem primač. Tako sam prešao
put od kadeta, preko juniora do seniora i ostao libero.
I Lazaru je, kao i Miloradu, uzor
Serđo. A obojicu ih za početak karijere u Vojvodini veže isto takmičenje - Prvomajski međunarodni turnir
gradova u Beogra
ogradu.
Milorad: Do 2008. godine bio sam
član Hercegovine iz Ravnog To
Topopolovca, koji se takmičio u istoj ligi kao
i druga eki
ekipa
pa Vojvodine. Pred turnir
glašen je
(dok je bio u Vojvodini pro
progla
za najboljeg libera planete), Goran
Ivanković, Marko Samardžić i Goran
Škun
Šk drić.
d ić N
Nasle
l di
dilili su ih Mi
Millorad
d KaK
pur i Lazar Kolarić.
Takođe, uvođenjem libera, pružena je prilika i nižim igračima. Sa
svojih 182 centimetra visine Milorad
Kapur se snalazi kao riba u vodi na
odbojkaškom terenu.
- Tu poziciju sam zavoleo kao mali.
Gledao sam kako igra Vasa Mijić, a
posebno sam pratio mog idola, brazilskog reprezentativaca Serđa. Još
u petom razredu, u školskoj ekipi,
počeo sam da igram libera. Jednostavno, volim da se branim, primam
servis i omogućim saigračima da
lakše završavaju napade – veli popularni Mićko ne propuštajući da pomene prvog trenera, jednog od najzaslužnijih za njegov razvoj, Dušana
Kijca.
Stručnjaci tvrde da specijalizacija
libera mora otpočeti u mlađim selekcijama, pa je u Rusiji taj momenat sa 18, Italiji sa 16, a u Argentini i
Srbiji sa 16 godina. O svom početku
na mestu slobodnjaka, Lazar Kolarić
kaže:
- Često sam trenirao sa starijim
igračima i, pošto sam bio najmlađi
i najniži, logično je bilo da igram na
u Beogradu dobio sam poziv da
budem Vošin gost
na tur
t niiru, od
dnosno da
d igi
ram za reprezentaciju Novog Sada.
Naravno, to sam prihvatio sa velikim
oduševljenjem. Veoma dobro sam
odigrao sve utakmice, pa je usledio i
zvaničan poziv da pređem u Vojvodinu, u kojoj sam, evo, već pet godina.
Lazar: Na tom turniru učestvovao
sam tri godine zaredom. Možda sam
prve sezone izgoreo u želji da se
dokažem, mada sam tada odmenio
godinu dana starijeg igrača. No, u
naredne dve godine odigrao sam veoma dobro, proglašen sam i za najboljeg libera, te mi je taj turnir ostao
u lepom sećanju. Tu se okuplja mnogo mladih igrača iz Srbije i susednih
zemalja i važno je da u tom trenutku
nađeš pravu meru između druženja i
obaveza - da sklapaš prijateljstva, ali
i da se pokažeš na terenu.
Obojica imaju i zavidan staž u dresu mlađih nacionalnih selekcija.
Milorad: Pre dve godine bio sam
član ekipe koja je na Svetskom prvenstvu u Brazilu osvojila zlatnu medalju. Pre toga smo bili treći u Evropi, a imam i dve zlatne medalje sa
Balkanijade. Sada sam član reprezentacije do 23 godine.
26
Lazar: Ove godine smo učestvovali na Balkanijadi u Kladovu, ali to
je kao da igrate domaću ligu. Nedavno sam bio na Svetskom juniorskom
prvenstvu u Istanbulu. Bilo je to za
mene jedno novo, važno iskustvo.
Ne možemo biti zadovoljni rezultatom, bili smo deveti, no, gode mi pohvale da sam dobro igrao.
Počinje nova sezona, a Vojvodina
je željna trofeja.
Milorad: Važno je da smo kostur
ekipe sačuvali, a priključilo se i nekoliko mladih talentovanih momaka
željnih afirmacije. Dobro smo radili
i verujem da je vreme da osvojimo
neki trofej. Lično, više bih voleo da
osvojimo tutulu prvaka.
Lazar: Promenili smo značajno
metod rada na treninzima. Drugačija je i atmosfera u ekipi, a čini mi
se da smo, kako vreme odmiče, sve
zagrejaniji. Naravno, želimo da ostanemo upamćeni kao šampioni.
Ž. R.
SINIŠA GAVRANČIĆ, NOVI TRENER MLAĐIH SELEKCIJA
Vojvodina - čast i obaveza
Najvažnije je pripremiti mlade igrače da jednog dana budu stožeri seniorske ekipe
– poručuje Gavrančić
N
aš klub već dugo čeka šampionsku titulu u seniorskoj konkurenciji, a rane leče
crveno-beli juniori, koji su pet godina
zaredom državni prvaci.
Siniši Gavrančiću, nekadašnjem igraču Vojvodine, pripala je čast, ali i obaveza da vodi te talentovane momke. Da podsetimo, Gavrančić je
takođe prošao sve mlađe selekcije Vojvodine, tri
godine bio prvotimac i doprineo osvajanju dva
prvenstva i dva kupa. Nastupao je i za Iteks iz
Ivanjice, Budvansku rivijeru i Crvenu zvezdu, a
potom karijeru nastavio u Mladosti iz Zagreba,
Rumuniji, Iranu, Grčkoj, Francuskoj i Turskoj.
Osim trofeja koje je osvajao sa Vojvodinim,
Gavrančić ima po jedan osvojen kup sa Budvanskom rivijerom, zatim u Hrvatskoj i Ruminiji.
Ipak, kao najlepši deo svoje bogate inostrane
karijere izdvaja boravak u Turskoj.
- Tri lepe godine proveo sam u toj zemlji. Lako
sam se uklopio u taj mentalitet, način života, a
odgovarao mi je i sam pristup odbojci. Sa Halkbankom smo zauzeli treće mesto na završnom
turniru CEV kupa i to mi je najznačajniji uspeh.
Sada je moj bivši klub jedan od najkvalitenijih u
Evropi. Silno se pojačao, doveo je nekoliko igrača iz redova zvaničnog prvaka sveta Trentina,
mnogo je uložio u stvaranje vrhunske ekipe i favorit je za titulu šampiona Evrope.
Po završetku karijere Gavrančić se opredelio
za trenerski poziv.
- Velika je čast i obaveza raditi u Vojvodini.
Sada sam šef struke kadetske i juniorske ekipe
koje su spojene u jednu selekciju, što ne treba
da čudi, jer dosta kadeta već igra i juniorska takmičenja. Nastupićemo u Drugoj ligi Srbije - grupa
Sever, ali su nam, ipak, prioritet dobri rezultati na
Kijac i braća Janković
Siniša Gavrančić u trenereskom poslu nema uzora, ali su mnogi stručnjaci ostavili na njega pozitivan
utisak.
- Radio sam sa dosta kvalitetnih trenera, a mogao
bih da izdvojim Milorada Kijca i braću Janković iz zagrebačke Mladosti. Inače, mnogi veliki klubovi ophrvani su problemima. Evo i Mladost, nekada najbolji
klub velike Jugoslavije, zaista je u teškoj situaciji, finansijskoj pre svega. Zagrepčani dugo nisu bili prvaci
Hrvatske. Iako imaju svoj dom odbojke, sustigli su ih
problemi i baš su u teškom položaju.
Lazar Kolarić
juniorskom i kadetskom prvenstvu države. Kvalifikacije su
krajem godine, a sledeće završni turniri. Želja nam je da
osvojimo šestu titulu zaredom u juniorskoj kategoriji, dok
u kadetskoj, u kojoj smo vicešampioni, moramo pokušati
da vratimo taj pehar. Ujedno, pred nama je jedan možda i važniji zadatak: pripremamo mlade igrače da jednog
Gavrančić sa igračem na treningu
dana budu stožeri seniorske ekipe. Već sada imamo četiri
igrača u prvom timu, koji još uvek mogu da igraju za juniorisku ekipu – naglašava Gavrančić.
Siniša je sa Nedžadom Osmankačem, u odsustvu Strahinje Kozića (zbog obaveze prema reprezentaciji) radio i
sa prvim timom.
Trenerski tandem se trudio da po povratku šefa stručnog
štaba preda spremnu ekipu.
- Radili smo po Kozićevom planu i programu. Momci
su ispunili sve zadatke. Kroz prijateljske utakmice, nastupe na turnirima i na Balkanskom kupu u Tirani imali su
lepu priliku da se što bolje uigraju i upoznaju. Verujem da
će ova ekipa Vojvodine u novoj sezoni imati zapaženiju
ulogu u borbi za titulu prvaka nego prethodnih godina.
Osim bitke na terenu Vojvodina se bori za stabilizaciju i
na drugim poljima.
- Pomak se već oseća. Verujem da su teški dani iza nas.
Nema razloga da se Vojvodina ne vrati na stare staze.
Treba, naravno, još dosta toga da se uradi, ali mislim da
je klub na dobrom putu - završava Gavrančić.
Ž. Rakić
27
DRAGAN ČUČKOVIĆ O AMBICIJAMA I STRATEGIJI
U RADU S MLAĐIM SELEKCIJAMA
Na njima klub opstaje
Poslednjih godina ubrzao se put do prvog tima, pa najbolji dobijaju šansu
pre nego što bi to možda i trebalo - kaže Čučković
O
d svog osnivanja OK Vojvodina rukovodi se
onom narodnom da na mladima svet ostaje, pa se stoga radu sa mlađim kategorijama
poklanja velika pažnja. Ipak, u vremenu u kojem naše
finansijske prilike diktiraju to da talentovani odbojkaši
igračku zrelost dočekuju u pečalbi, daleko od matice,
Vojvodini je nametnuta nova deviza - na mladima klub
opstaje.
Uz konstantno unapređivanje rada, Vojvodina se
oslanja na sopstvenu bazu igrača i stručnog kadra,
a paralelno je dopunjuje kroz dodatnu selekciju van
svog regiona, pa tako, uz minimalne oscilacije, sa
svojim podmlatkom beleži dobre rezultate. O tome
svedoči i to što su Vošini juniori (odbojkaši rođeni od
1990. do 1994. godine) pet puta zaredom državni prvaci, kadeti godinama unazad učestvuju na finalnom
turniru i osvajaju jedno od prva tri mesta, više puta
osvojen je i Beogradski trofej, kadeti i mlađi kadeti
beleže i solidne rezultate na međunarodnoj sceni, a
deset igrača je u nacionalnim selekcijama.
- U našem klubu je rad sa mladima već godinama
na visokom nivou. Prvi tim 50 do 80 odsto čine igrači koji su kod nas učili odbojku, pa smo samim tim
sebi nametnuli da stalno unapređujemo sistem rada.
Jedan deo tog rada je nasleđen, odnosno osnovni
principi su godinama isti, ali uvek se proces osavremenjuje u tehnološkom smislu - kaže Dragan Čučković, koordinator za mlađe selekcije.
Osim Čučkovića, sa mladima radi trener Siniša
Gavrančić, a kako je dobar deo igrača u prvom timu,
u rad sa njima direktno je uključen i ceo stručni štab
predvođen šefom Strahinjom Kozićem. Talenti se
regrutuju iz škola i klubova odbojke, sa kojima klub
ima izvrsnu saradnju, pa je na taj način do Vojvodine,
kasnije i do nacionalnih reprezentacija, došlo mnogo
vrhunskih igrača.
- Istakao bih dugodišnju saradnju sa OK Voša, na
čelu sa profesorom Aleksandrom Maletinom, odakle
su nam stigli brojni vrhunski igrači koje smo ispratili
do reprezentacije kao što su Marko Podraščanin i Nikola Jovović. OK As, koji radi pod stručnim nadzorom
profesora Borisava Miljanića, takođe nam je prosledio
reprezentativce. Tu su otkriveni biseri Neđeljko Radović i David Mehić, zatim braća Čubrilo i Miloš Vemić. Sa OK Futog imamo potpisan ugovor, a odatle
su ponikla trojica reprezentativaca, što kadetska, što
juniorska: Kovačević, Simić i Luburić. Od pomenutih
klubova zaista dobijamo odlične igrače, jer neguju dobar rad i imaju odličnu obuku – ističe Čučković.
Prvi zadatak je animirati što više dece sa predispozicijama za bavljenje odbojkom, a onda prepoznati
njihov talenat i izboriti se da ostanu u ovom sportu.
Poznato je da visoku decu traže i košarkaški radnici
i da igra pod obručima još uvek dominira u odnosu
na onu preko mreže. Klub preuzima talente za kadetsku selekciju, odnosno za svoju najširu bazu negde
28
tokom njihovog pohađanja sedmog-osmog razreda
osnovne škole. Poslednjih godina ubrzao se put od
te tačke do prvog tima, pa najbolji dobijaju šansu pre
nego što bi to možda i trebalo. Međutim, aktuelna
situacija u sportu uslovljava da filteri i kriterijumi budu
nešto blaži.
MLAĐE SELEKCIJE
Ime i prezime
Godište
Visina
Neđeljko Radović
1996
197
Marko Samardžić
1995
197
Nemanja Stefanović
1995
195
Vanja Eremić
1995
197
Miodrag Milutinov
1995
194
David Mehić
1997
194
Luka Lalić
1996
198
Nemanja Porobić
1996
194
DIZAČI
PRIMAČI
SREDNJI BLOKERI
- Već nekoliko godina imamo dobre generacije i možemo da biramo, a naruku nam ide i to što je juniorsko
godište vraćeno za jednu godinu unazad. Zadržali smo
i juniore i kadete u istom sastavu, uz to ih pojačavamo
dopunskom selekcijom, te se sa pravom nadamo da će
dobar deo njih ostvariti zapažene rezultate i u seniorskom timu. Suština rada sa mladima jeste insistirati na
kvalitetu, jer ako deca nemaju adekvatnu konkurenciju,
stagniraju - objašnjava Čučković.
Činjenica je da se Vojvodina svojim rezultatima izborila
za naziv novosadska škola odbojke ili novosadski pristup
odbojci. Slaže se sa tim i Dragan Čučković, ali dodaje:
- Odbojka se kod nas umnogome promenila zbog
toga što su igrači prerano počeli da odlaze. To se naravno odrazilo na kvalitet nečega što je bilo vrlo prepoznatljivo. Budući da se iskusnim može nazvati igrač
Stevan Simić
1996
202
Stefan Kovačević
1995
205
Boško Bojičić
1995
202
Tomislav Jašić
1996
205
Potrebni treneri
Dejan Škorić
1996
197
Miloš Nadaždin
1995
197
Kako Dragan Čučković veli, u klubu se ukazala potreba za još jednim trenerom, poželjno bivšim igračem
i dobrim pedagogom. Poznato je da pubertet donosi
razne izazove, ali najjači filter su sama deca, jer zdrav
kolektiv poput našeg odbaci svaku negativnost.
Jovan Živanović
1996
194
Miroslav Mirković
1996
194
Đorđe Klašnić
1995
190
Mitar Radović
1998
190
Miloš Medak
1998
188
KOREKTORI
LIBERO
star 27-28 godina koji iza sebe ima 5-6 ligaških sezona, jasno je da ne stignu da pokažu sve što znaju u
matičnom klubu. Smatram da se najbolje uči uz starije igrače i u tom smislu od velike nam je važnosti prisustvo i autoritet Veljka Petkovića. Takođe, i treneri su
nam bivši dokazani igrači, pa znaju kako da pomognu
mladima u prevazilaženju krize.
Dva treninga dnevno i česta putovanja teško se kombinuju sa školskim obavezama, ali klub ipak insisira na
obrazovanju igrača, i ne pozdravlja trend vanrednog
pohađanja nastave. Da je moguće biti uspešan na više
polja, pokazuje i dosta primera u klubu.
- Sve to je u vezi sa primarnim ciljevima OK Vojvodina
NS seme. Naime, svake godine, osim juriša na trofeje,
klub nastoji da popularizuje i reprezentuje odbojku kao
sportsku granu na najbolji mogući način i tako utiče na
formiranje društveno i socijalno zdravih ličnosti. U poslu
pravovremenog selektovanja mladih igrača i igrača sa
predispozicijama za vrhunske sportske rezultate, oslanjamo se na sopstvena znanja i iskustva, ali sarađujemo i sa naučnim i obrazovnim institucijama – ističe
Čučković.
Kao i prethodnih godina i ove sezone Vošin podmladak će se kaliti i dokazivati u primerenim takmičenjima
- kadetskoj ligi, a juniori će igrati Drugu republičku ligu,
koja je treća u rangu u organizaciji nacionalnog saveza.
Klub će biti domaćin i nekoliko međunarodnih turnira, a
gostovanja u inostranstvu zavise od finansija.
- Dragi smo gosti, zovu nas, jer mnogi prepoznaju
naš trud i rad, a deca se svuda lepo ponašaju i služe
za primer. To je odličan način da mi stručnjaci vidimo
kako drugi rade, a deca da se uporede i odmere snage
– predočava Čučković.
I ove sezone očekuje se da će mlađe kategorije ostvariti dobre rezultate na takmičenjima.
- Idemo na prvo mesto u obe kategorije, a dobre
partije očekujem i u Drugoj ligi koju ipak igramo više
da bismo se kalili nego da bismo je osvojili. Očekujemo
pojačanja u prelaznom roku, a na dvojnoj licenci imamo četiri igrača. Ipak, znajući da je zdravstveni bilten
nepredvidljiv, nezahvalno je prognozirati koliko ćemo
na njih moći da računamo na oba fronta - zaključuje
Dragan Čučković.
Ipak, sudeći po kvalitetu rada sa mladima, Vojvodina
ne bi trebalo da brine za svoju budućnost.
Ivana Munišić
29
MARKO PODRAŠČANIN, BIVŠI IGRAČ VOJVODINE, SADA VEDETA LUBEA
IZ MAĆERATE I REPREZENTACIJE SRBIJE
Srećan u Italiji,
priželjkuje novi Skudeto
V
eć šest sezona Marko Podraščanin je na Apeninskom poluostrvu, u jednoj od najjačih liga na svetu.
Za to vreme postao je jedan od najboljih srednjih
blokera na planeti. Njegovi počeci vezani su za Vojvodinu, uostalom poput mnogih igrača koji su kasnije napravili zavidne međunarodne karijere. Uputio se na Čizmu
još kao golobradi mladić i ubrzo počeo da ostvaruje ono
o čemu je maštao – u novom klubu, ali i u reprezentaciji
Srbije.
Pretprošle sezone popularni Potke osvojio je Ligu šampiona sa Lubeom, prigrlio Skudeto, a sa reprezentacijom
Srbije popeo se na krov Starog kontinenta. Po nekim anketama, sprovođenim prošle godine, proglašen je za najboljeg srednjaka na svetu i verujemo da je to nešto što je
zaokružilo savršenu sezonu jednog sportiste.
- Još kada sam došao u Italiju, sanjao sam da osvojim
Skudeto i u tome sam uspeo. Lube je te sezone zaista
gospodario u domaćem prvenstvu, ali i u Evropi u veoma
jakoj konkurenciji. To je, ukratko rečeno, ispunjenje snova svakog odbojkaša koji dođe u jednu od najkvalitetnijih
liga na svetu. Uspesi s reprezentacijom
bili su samo šlag na tortu te godine - počeo je priču Marko Podraščanin.
Minula sezona nije bila tako
uspešna?
- Prošlu sezonu pokušavamo da zaboravimo što pre.
Imali smo šansu, ali nas je totalno poremetio poraz od
Kunea u Ligi šampiona. Kada nas je izbacio Nikola Grbić, sve je krenulo nadole. Nismo se plasirali na finalni
turnir, a i podbacili smo u plej-ofu u Italiji. Mučili smo se u
prvom kolu, a u polufinalu nas je izbacila Pjaćenca. Prosto nismo ličili na sebe i nismo pružili sve što smo mogli.
Šta predviđate za iduću sezonu? Kakav će biti rasplet u italijanskoj ligi?
- Objektivno, Lube i Pjaćenca su glavni konkurenti za
titulu i biće iznenađenje ako se neko drugi tu umeša.
Trentino i Kuneo su mnogo oslabljeni, pitanje je šta će
biti s njima. Oseća se finansijska kriza i u Italiji, uslovi sa
da diktiraju ambicije i videćemo šta će se sve izdešavati.
Svadbena zvona dogodine
Još od kada je bio igrač Vojvodine, Marko je u vezi
s devojkom Milenom. Veridba je obavljena, a sledeće
godine staće na ludi kamen.
- Dugo smo u vezi, još pre mog odlaska u Italiju.
Sjajno se slažemo, verili smo se, a venčaćemo se sledeće godine. Milena završava ekonomiju u Novom
Sadu i najverovatnije ćemo se tako organizovati da
dođe na postdiplomske studije u Maćeratu na ovdašnji
Ekonomski fakultet. To su za sada planovi, a o ženidbi
ćemo u nekom drugom broju - uz osmeh je konstatovao Podraščanin.
R klo
Re
bi
se da
d ste se
maksimalno
navikli na život u
Apeninim
ma?
- Iskreno, jesam, pošto je Maćerata
t mali grad
koji živi za odbojkku i mentalitet je sličan novosa
sadskom. Sve
je veoma uređeno, klopa je sjajna,
a i vremenom sam upozznao mnogo
ljudi koji nisu iz odbojkaškog sveta.
Kako ste savladali jezik?
- Kada sam došao, nisam znao ni reči na italijanskom. Dok sam bio u Koneljanu, tu mi je bio
Goran Marić i nisam imao potrebu da učim jezik.
Kasnije, kada sam prešao u Lube, bio
b sam prinuđen da učim italijanski. Veoma ssam ga brzo
savladao, jer je melodičan i lak za pam
p ćenje.
Ali gde god ste igrali, srpski je
j zik je bio
izuzetno zastupljen?
- Ranije je u Lubeu bio Omrčen, pa kasnije i
Stanković, Starović, Travica i Paje
jenk (baka ga
je učila) i uvek se u svlačionici ču
čuo naš jezik.
Dragan i ja smo ostali pa će srpsski i dalje biti
na snazi.
30
Bronza ima jači sjaj
Sa Evropskog prvenstva u Danskoj i Poljskoj stigla
nam je bronzana medalja, koja je ne samo nastavak
uspešnog niza, nego i novi početak. Velika snaga naše
reprezentacije na mreži bio je Marko Podraščanin.
Iskustvom i snagom u napadu, blokom i servisom
neretko je pravio velike probleme našim protivnicima i
njegov udeo u bronzanom odličju je nemerljiv.
Potajno se nadao popularni Potke da Srbija može da
ponovi uspeh od pre dve godine iz Beča i odbrani zlato, ali u novom sistemu igre srpskog tima i sa vidnom
smenom generacija, bronzana medalja ima jači sjaj.
- Najvažnije je da smo osvojili medalju i nastavili s nizom uspeha, koji će, nadam se, još trajati. Pružili smo
maksimum, a u ovako jakoj konkurenciji, bronza nije
mali uspeh. Trebalo nam je malo vremena na startu
prvenstva da igra dođe na svoje mesto, ali kasnije je
sve bilo kako smo priželjkivali. Plasmanom u polufinale ispunili smo očekivanja, Rusi su u ovom trenutku
bili spretniji i srećniji, a izuzetno sam zadovoljan kako
su neki novi klinci igrali u meču za bronzu. Reprezentacija dobija novu dimenziju, dolaze mlade i kvalitetne
snage i siguran sam da ćemo našem narodu doneti
još mnogo radosti - rekao je Podraščanin.
U Italiji ste kao domaći. Nećete menjati destinaciju?
- Brzo sam se snašao i imam mnogo prijatelja ovde.
Ljudi su zaista prijatni, slični Srbima i nije mi teško pala
adaptacija u novoj sredini. Italija mi je predivna. Možda
bih mogao da nađem i neki unosniji angažman, ali sam
zadovoljan ovde, pre svega jer su klupske ambicije veoma visoke.
Koja je hrana bolja, naša ili italijanska? Koji vam je
omiljeni specijalitet?
- Mislim da je naša bolja, pre svega zbog raznovrsnosti. Najviše volim karbonare, mada je kalorična, ali sve
više klubova po Evropi počinje da koristi italijansku kuhinju zbog mnogo paste koja je bogata ugljenim hidratima.
Naučili ste da spremate neko jelo?
- Naučio sam nešto, ali retko boravim u kuhinji.
Šta vozite u Italiji, jednoj od prestonica automobilske industrije?
- Godinama sam vozio klupski auto, “ford fokus sport”,
ali sam posle osvajanja Lige šampiona častio sebe
BMV-om serije 6.
Hoćete li po završetku karijere živeti u Italiji ili u
Srbiji? Da li ćete ostati u odbojci?
- Sigurno ću živeti u Srbiji po završetku karijere, to sam
odlučio. Najverovatnije ću ostati u odbojci, to bih zaista
voleo - zaključio je Podraščanin i na kraju istakao da je
pokretanje lista OK Voša izuzetno pozitivna stvar.
Marko Ristić
31
NIKOLA JOVOVIĆ I MARKO IVOVIĆ UTKALI SEBE U REPREZENTATIVNU BRONZU
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO – GENERALNI SPONZOR
VOJVODINE NS SEME
Dvojac - ponos Novosađana
P
rvu pravu šansu da zaigraju u nacionalnom
dresu maksimalno su iskoristili nekadašnji igrači Vojvodine NS seme Nikola Jovović i Marko
Ivović. Mladi Jovović je briljirao na mestu tehničara i
predvodio reprezentaciju do bronze, ali na način na
koji bi to učinio mnogo stariji i iskusniji organizator
igre. Ivović je bio džoker našeg sastava i maksimalno
koristio svaku ukazanu priliku, te dao do znanja da na
njega treba ozbiljno računati u budućnosti.
Jovović je prve odbojkaške korake načinio u novosadskom superligašu. Maksimalno je bio zastupljen
u mlađim kategorijama s kojima je gospodario Srbijom, a ozbiljniju minutažu u seniorskom timu imao je
u jednoj sezoni. Kao i mnogobrojni drugi mladi igrači,
potpunu afirmaciju stekao je u crveno-belom dresu, a
karijeru je nastavio u inostranstvu u nemačkom Fridrihshafenu.
Očekivalo se da će Vlado Petković biti prva opcija na
mestu tehničara u našem nacionalnom timu, ali je Jovović od starta Evropskog prvenstva igrao na visokom
nivou, a pravo lice i veliko umeće pokazao je u meču
za bronzu. Uz to, Nikola je pokazao i kakav je spor-
I
Marko Ivović
Nikola Jovović
32
tista, pa mu je sasvim zasluženo pripala i specijalna
nagrada za fer-plej.
- Ostavili smo srce na terenu i rezultat je došao.
Nama, mlađima, ovo je prva medalja u seniorskom
takmičenju i svakako da je neverovatan osećaj uspeti to sa dvadeset i nešto godina, međutim, mislim
da smo zaslužili treće mesto. Maksimalna pobeda u
meču za bronzu izgleda lako, ali bilo je veoma teško,
svaki set igrali smo u egalu do kraja, a onda prelomili
u poslednjim trenucima. Svakako da sam presrećan
zbog toga - istakao je Nikola Jovović.
Marko Ivović je u Vojvodinu stigao iz Ljiga. U crveno-belom dresu je krupnim koracima iskoračio na
odbojkašku scenu, a tri godine bio je praktično nosilac
igre. Osvojio je dva Kupa Srbije u Novom Sadu, pa je
karijeru veoma uspešno nastavio u Turskoj u ekipi Mili
Pjango. U novoj sezoni igraće u Parizu.
M. R.
Zajedno do
šampionske žetve
nstitut za ratarstvo i povrtarstvo
datira još od davne 1938. godine,
kada je odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Srbije osnovana Poljoprivredna i kontrolna stanica
u Novom Sadu. Od tada razvoj Instituta počiva na kontinuiranom ulaganju u naučni rad, kao i neposrednom
odnosu sa proizvođačima i partnerima uz proveru svih dostignuća u
praksi. Danas, Institut obeležava
75 godina od osnivanja i predstavlja
najveći institut u nadležnosti Ministarstva prosvete i nauke u Republici Srbiji i vrhunsku semensku kuću u
regionu, koja daje značajan doprinos
nauci i poljoprivrednoj proizvodnji
kod nas i u svetu. Trenutno je u Institutu zaposleno 70 doktora nauka, 38
magistara nauka, 123 diplomiranih
inženjera i brojno tehničko osoblje
koji su zaposleni u osnovnim oblastima delovanja Instituta, a to su genetika, oplemenjivanje, semenarstvo i
razvoj agrotehnike.
Bazna delatnost Instituta su osnovna i primenjena istraživanja u cilju
stvaranja sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih, krmnih, industrijskih, lekovitih i začinskih biljaka. Sa sigurnošću se može reći da je Institut lider
u oblasti poljoprivrednih istraživanja
u zemlji i regionu, posebno u oblasti
oplemenjivanja biljaka. Do sada je u
Institutu stvoreno preko 1.000 sorti i
hibrida, od čega je 500 registrovano
u 26 država širom sveta. Pored oplemenjivanja, Institut razvija i tehnologiju gajenja sopstvenih sorti i hibrida.
Važan segment poslovanja Instituta predstavlja saradnja sa poljoprivrednim proizvođačima. Rezultati dobijeni u poljoprivrednoj praksi
predstavljaju potvrdu uspeha naučno-istraživačkog rada. U poslednjoj
deceniji, Institut je plasirao robnu
marku “NS seme”, koja je postala sinonim za kvalitet i stabilan prinos. U
prilog tome govore brojne sorte i hibridi koji su svojim kvalitetom (ostvarivanjem visokih prinosa vrhunskog
kvaliteta, dobre adaptabilnosti) zauzeli svoje mesto na njivama širom
Srbije. Ono što posebno treba naglasiti jeste to da svi proizvođači NS
semena imaju punu podršku struč-
nja
j kka iiz IInstiituta tokkom godine, kkoji
su spremni da pomognu i unaprede
proizvodnju svih ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta. Sada već prepoznatljiv brend „NS seme“ zaslužno je
jedan od najboljih izvoznih proizvoda
Srbije. Sa ponosom treba istaći da
je u 2012. godini ostvaren rekordan
izvoz semena od osnivanja Instituta,
a kvalitet NS semena je prepoznat
u više od 30 zemalja sveta. Takođe,
Institut sarađuje i sa svim značajnim
univerzitetima i naučnim centrima u
svetu. Povezivanje sa stranim naučnim institucijama omogućava ne sa
mo valorizaciju sopstvenih dostignuća, već i razmenu znanja i praćenje
naučnih trendova u svetu.
Kada je reč o naučnom delu, poseban akcenat je stavljen na unapređenje kadrovske politike koja se ogleda u zapošljavanju mladih kadrova i
njihovo usavršavanje. Naučni radnici
Instituta učestvuju na brojnim naučnim projektima u zemlji i inostranstvu, a svoje radove objavljuju u vrhunskim i istaknutim međunarodnim
časopisima i publikacijama.
Institut raspolaže i brojnim kapacitetima koji obuhvataju najmoderniju mehanizaciju za radove u polju
i laboratorije za ispitivanje semena
i analize zemljišta. Među najznačajnim investicijama Instituta nalaze se
Skladišno-distributivni centar koji je
izgrađen prema najvišim svetskim
standardima, i sopstveni Doradni
centar sa najsavremenijom opremom za doradu gotovo svih vrsta
semena ratarskih biljnih vrsta. Na
taj način, proces dorade semena u
potpunosti je pod kontrolom Instituta, što je garant vrhunskog kvaliteta
semena.
Planovi razvoja Instituta u budućnosti okrenuti su ka proširivanju saradnje sa naučnim institucijama u
zemlji i u svetu, te unapređenju naučno-istraživačkog rada sa ciljem
dobijanja superiornih sorti i hibrida
koje će se odlikovati visokim i stabilnim prinosom, kvalitetom, otpornošću i tolerantnošću na različite
bolesti i štetočine, kao i adaptabilnošću na različite uslove gajenja.
Time bi se povećala konkurentnost
na domaćem tržištu i otvorile mogućnosti osvajanja novih tržišta u
inostranstvu. Praksa stalnih ulaganja
u znanje svojih kadrova i sopstvene
kapacitete, već više od sedam decenija daje izvanredne rezultate. Na tim
osnovama počiva snaga i optimizam
Instituta da će uspešno ostvarivati
sve svoje ciljeve i u godinama koje
dolaze.
Uspešno trajanje Instituta svih
ovih 75. godina dokaz je da bez neprekidnog ulaganja i uvođenja novina nema napretka. Od 2010. godine
Institut je generalni sponzor Odbojkaškog kluba Vojvodina i od tada
klub nosi naziv Vojvodina NS seme.
Početkom ove godine ugovor je produžen na godinu dana, pa je tako
crveno-belima Institut sada najveći oslonac. Zato i generalni direktor
Vojvodine NS seme Nikola Salatić
često ističe zahvalnost Institutu zbog
toga što je prepoznao dobru investiciju, izdvojio značajna sredstva i
angažovao svoje ljude u Upravnom
odboru kluba. O odličnoj saradnji
dovoljno govori i činjenica da se oni
revnosno informišu o radu i potrebama Vojvodine. Cilj ove saradnje jeste
da se sredstvima Instituta pomogne
najtrofejnijem odbojkaškom klubu u
zemlji, da se omoguće takmičenja
svim selekcijama (s posebnom pažnjom na izuzetno perspektivne kadete i juniore), da se pruži podrška
u borbi za domaće trofeje i da Vojvodina jednog dana ponovo ima zapaženu ulogu u Evropi. Dugogodišnje
iskustvo obe institucije potvrđuje da
bez timskog rada nema ni uspeha,
što otvara njihove dalje zajedničke
planove i ciljeve. A timskim radom i
neprekidnim zalaganjem može se i
do šampionske žetve.
33
Kalendar takmičenja prvog tima
za sezonu 2013/2014.
Prvi tim Vojvodine NS seme za sezonu 2013/2014.
Broj
dresa
Ime i prezime
Godište Visina
Broj
dresa
Ime i prezime
Dizači
Godište Visina
Primači
15
Veljko
Petković
1977
199
8
Milan
Katić
1993
201
5
Rajko
Strugar
1995
192
17
Mihajlo
Stanković
1993
201
14
Neđeljko
Radović
1996
197
7
Aleksandar
Veselinović
1990
196
11
Stefan
Barna
1993
202
13
Vanja
Eremić
1995
197
6
Stefan
Basta
1990
200
2013.
OKTOBAR
NOVEMBAR
DECEMBAR
19. 10.
Stara Pazova
Superliga, I kolo
Jedinstvo – Vojvodina NS seme
25. 10.
Kraljevo
Superliga, II kolo
Ribnica – Vojvodina NS seme
1. 11.
Novi Sad
Superliga, III kolo
Vojvodina NS seme – Partizan
8/10. 11.
Ljig
Superliga, IV kolo
Spartak – Vojvodina
13/14. 11.
Osmina finala Kupa Srbije
15/17. 11.
Novi Sad
Superliga, V kolo
Vojvodina NS seme – Radnički
22/24. 11.
Kladovo
Superliga, VI kolo
Đerdap – Vojvodina NS seme
29. 11, 1. 12.
Novi Sad
Superliga, VII kolo
Vojvodina NS seme – Ml. radnik
6/8. 12.
Subotica
Superliga, VIII
Spartak – Vojvodina NS seme
13/15. 12.
Novi Sad
Superliga, IX kolo
Vojvodina NS seme – C. zvezda
20/22. 12.
Novi Sad
Superliga, X kolo
Vojvodina NS seme – Jedinstvo
24, 25, 26, 27. 12.
Četvrtfinale Kupa Srbije
2014.
JANUAR
FEBRUAR
10/12. 1.
Novi Sad
Superliga, XI kolo
Vojvodina NS seme – Ribnica
17/19. 1.
Beograd
Superliga, XII kolo
Partizan – Vojvodina NS seme
24/26. 1.
Novi Sad
Superliga XIII
Vojvodina NS seme – Spartak
31. 1, 2. 2.
Kragujevac
Superliga, XIV kolo
Radnički – Vojvodina NS seme
7/9. 2.
Novi Sad
Superliga XV kolo
Vojvodina NS seme – Đerdap
14/15. 2.
Požarevac
Superliga, XVI kolo
Ml. Radnik – Vojvodina NS seme
22/23. 2.
MART
Novi Sad
Superliga, XVII kolo
Vojvodina NS seme – Spartak
7/9. 3.
Beograd
Superliga, XVIII kolo
C. zvezda – Vojvodina NS seme
23, 27, 30. 3.
3, 6. 4.
APRIL
13, 17, 20,
24, 27. 4
9
3
4
1991
Boris
Martinović
1992
Čedomir
Stanković
1993
202
210
204
1
Stevan
Simić
1996
Libero
18
Milorad
Kapur
1991
184
2
Lazar
Kolarić
1994
192
202
ČETVRTFINALE PLEJ-OFA
Korektori
POLUFINALE PLEJ-OFA
FINALE PLEJ-OFA
ULAZ NA SVE UTAKMICE U NOVOM SADU JE BESPLATAN
16
12
34
Miroslav
Vrban
FINALNI TURNIR KUPA SRBIJE
28. 2, 2. 3.
13, 16, 20. 3.
Srednji blokeri
Dražen
Luburić
Strahinja
Brzaković
1993
1994
202
202
Stručni štab
Strahinja Kozić
šef stručnog štaba
Nedžad Osmankač
prvi trener
Stanko Čović
lekar ekipe
Milan Vučinić
kondicioni trener
Tatjana Muzer
fizioterapeut
Branislav Rupnjak
statističar
35
Download

Evropski sjaj Novosađana