Z
Interno
glasilo
vojnih veterana
ZA IZDAVA^A
Qubomir Dragawac
NASLOVNA
STRANA:
Protest vojnih
besku}nika u
Kragujevcu
. .
Godina IH
Broj 86 Februar 2011.
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Miladin Petrovi}
LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIK
Milen ^uqi}
STALNI SARADNICI
Dr ^aslav Anti}, Krsman Milo{evi},
mr Aleksandar Simonovski,
Nikola Ota{
DOPISNICI
Dobrosav Aleksi} (Aleksinac),
Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}
(Sremska Mitrovica), Radivoje
Zdravkovi} (Podgorica),
Ilo Mihajlovski (^a~ak),
Petar Kne`evi} (Beograd), Budimir M.
Popadi} (Novi Sad), mr Aleksandar
Simonovski (Kru{evac),
Stevan Stojanovi} ([abac),
Dragoslav \or|evi} (Kragujevac),
Jovo Bencun (Zaje~ar)
FOTOGRAFIJE U BROJU
Budimir M. Popadi}, M. Petrovi},
M. ^uqi}, dopisnici i saradnici
Z
Prisilno iseqavawe iz vojnih objekata
(NE)USPELI
PREPADI U ZORU
IZDAVA^
Udru`ewe vojnih penzionera Srbije
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
U @[email protected]
P
risilno iseqavawe stanara iz vojnih sama~kih hotela, zapo~eto u
"Bristolu", nastavqeno je , 9. februara, u hotelu "Galeb" - u ranim
jutarwim ~asovima.
Taj "prepad u zoru", kako to vojnici vole da ka`u, izveden je muwevito i
profesionalno, ali postavqa se i pitawe: da li je izveden na qudski i zakonit na~in? Jer, onaj pla~ o~ajnika, silom iseqenih stanara, u kome su
smešteni svi wihovi propali snovi o krovu nad glavom i sva nepravda prema wima, govori da se ne bi trebalo "ve`bati" na ovim mu~enicima.
Sasvim je mogu}e da me|u stanarima ima i onih koji nemaju pravo na
smeštaj u sama~kom hotelu. U tome se i stanari sla`u. Ali, ima i mišqewa
da se iseqava "sirotiwa", a zašti}eni su neki koji su, na "misteriozan"
na~in, došli u hotel. Nije li to dovoqan razlog da se "spusti lopta", da
se prestane sa "prepadima" i sve reši redovnim, zakonitim putem.
Ko sada, osim suda, mo`e pravedno da presudi i ka`e da je VU "Dediwe" jedina u pravu, a da svi ostali, izba~eni na ulicu iz Bristola, Galeba
i Zvezdare, nisu?! I ko sada, osim suda, mo`e da garantuje da me|u izba~enima nema i onih malih, "sirotih" qudi o koje se wihova draga vojska ogrešila?
Ako u grupi izba~enih na ulicu iz tri pomenuta hotela ima bar jedan koji je protivzakonito izba~en, to je sasvim dovoqan razlog da se ka`e da ti
"prepadi u zoru" vojnih policajaca nisu uspeli.
^im je obavešten o prisilnom iseqavawu stanara iz "Galeba", predsednik UVPS Qubomir Dragawac je, sa predsednikom Izvršnog odbora Zoranom Vu~kovi}em i sekretarom Pavlom Lu~i}em, došao pred hotel da se upozna sa situacijom, ali im vojna policija nije dozvolila da u|u u zgradu.
Više stanara obratilo se UVPS za pomo}. Me|u wima je i zastavnik prve
klase u penziji Blagoje Karaxi} koji sa suprugom stanuje u hotelu Galeb, u
sobi od 9,5 kvadrata (513), od 1992. godine, a tra`i da mu se donese rešewe
za ve}u sobu (512), u kojoj sa suprugom stanuje od 2005. godine, a iseqewe mu
je zakazano za 7. februar.
Udru`ewe VPS se odmah obratilo VU "Dediwe", a zatim i Upravi za
opštu logistiku, s molbom da se pomogne zastavniku Karaxi}u. A, 22. februara, na molbu više stanara iz vojnih objekata, uputilo je dopis Upravi za
opštu logistiku MO u kome se, izme|u ostalog, ka`e:
"UVPS-e obratilo se više korisnika vojne penzije koji stanuju u vojnim
objektima. Po wihovim izjavama, da bi nastavili koriš}ewe smeštaja u vojnim objektima, dobili su nare|ewe da dug koji nisu uplatili za
koriš}ewe smeštaja moraju da izmire tako što }e 50 odsto uplatiti odmah,
u gotovom, a preostali deo u ratama.
Kako se radi o vojnim penzionerima, ~ija su primawa veoma niska i nisu
u mogu}nosti da odmah plate 50 odsto duga, ovo Udru`ewe predla`e da se
dug izmiri u jednakim ratama do 30 odsto od mese~nih primawa, kako je i
zakonom propisano da se mese~na primawa mogu optere}ivati".
Miladin Petrovi}
UNOS TEKSTOVA
Redakcija
DISTRIBUCIJA
Pavle Lu~i}
List izlazi mese~no.
Tira`: 2. 600 primeraka
Telefon-faks: 011/322-8076
[TAMPA
Pan-plast, Beograd
Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
El. po{ta: [email protected]
CIP –
Katalogizacija
u publikaciji
Narodna
biblioteka
Srbije
Vojni veteran
ISSN 1452-3809
Vojni veteran
3
Februar 2011.
Z
NA[A TEMA
Z
Pukovnik Sla|an Risti}
o ulozi Uprave za tradiciju, standard i veterane
KO ]E BRINUTI
O VOJNIM PENZIONERIMA
"Integracijom Fonda za SOVO i Republi~kog Fonda PIO, oblast penzijskog i
invalidskog osigurawa korisnika vojnih penzija pre}i }e u nadle`nost Republi~kog
fonda PIO, dok }e pravo na socijalnu zaštitu (zdravstvenu i ostale vidove
socijalne zaštite) vojni osiguranici ostvarivati u Ministarstvu odbrane, odnosno
organu koji }e biti formiran i nadle`an za te poslove, a predvi|a se da to bude
Direkcija za vojne osiguranike. Direkcija za vojne osiguranike }e u skladu sa vojnim
propisima, nakon wenog osnivawa nastojati da poboqša sve vidove socijalne
zaštite u pogledu svih vojnih osiguranika", ka`e na~elnik Uprave za tradiciju,
standard i veterane pukovnik Sla|an Risti}.
B
udu}i da je Uprava za tradiciju,
standard i veterane nedavno osnovana i da o wenoj ulozi i zadacima vojni penzioneri još nisu dovoqno upoznati, zamolili smo na~elnika
Uprave pukovnika Sla|ana Risti}a da
~itaoce "Veterana" upozna sa "li~nom
kartom", nadle`nostima i osnovnim zadacima Uprave i da korisnike vojne penzije obavesti o nekim aktuelnim pitawima koja ih tište.
Pukovnik Risti} je na po~etku objasnio ulogu, nadle`nosti i osnovne zadatke Uprave, napomenuvši da }e govoriti samo o pitawima iz okvira tih nadle`nosti.
"Odlukom ministra odbrane od 18.
januara 2010. godine", podsetio je na~elnik, "formirana je Uprava za tradiciju,
standard i veterane, a 19. marta joj se
pretpo~iwavaju Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika, Vojni muzej i
Direkcija za promenu karijere. Uprava se
nalazi u sastavu Sektora za qudske
resurse Ministarstva odbrane i za svoj
rad odgovorna je pomo}niku ministra
odbrane za qudske resurse.
Imaju}i u vidu da je Zakonom o odbrani definisano da Ministarstvo odbrane
obavqa poslove koji se, izme|u ostalih,
odnose na kulturnu, muzejsku i versku delatnost za potrebe sistema odbrane, kao
i ukazane potrebe da se ove oblasti i
poslovi koji su do sada bili razjediweni u više organizacionih delova i
celina MO, s obzirom da su usko povezani, objedine i budu u nadle`nosti sada jedne organizacione jedinice MO,
formirana je Uprava kakva je naša danas.
Naša uprava obavqa poslove koji se
odnose na: kulturnu, muzejsku i versku
delatnost za potrebe sistema odbrane;
pitawa tradicije i etike; pitawa podrške zaposlenima u pronala`ewu novog zaposlewa; pitawa zadovoqewa
potreba veterana; pitawa stambenog
obezbe|ewa; pitawa penzionog i zdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika;
oblast humanitarnog prava; saradwa sa
ostalim ministarstvima i organizacijama koja se bave poslovima iz oblasti
tradicije, standarda i veterana.
Tri pot~iwena sastava
Uprava ima tri direktno pot~iwena
sastava i to su:
• Fond za socijalno osigurawe vojnih
osiguranika je pot~iweni sastav Uprave
za tradiciju, standard i veterane, koji je
nadle`an za ostvarivawe prava i obaveza iz socijalnog osigurawa vojnih osiguranika kroz penzijsko, invalidsko i
zdravstveno osigurawe. U delatnost Fonda sada spada i stambeno obezbe|ewe
korisnika vojnih penzija (samo socijalno
najugro`enijih kategorija), kao i naknaVojni veteran
4
Februar 2011.
da troškova stanovawa korisnika vojnih penzija i prava iz oporavka.
• Vojni muzej je pot~iweni sastav Uprave za tradiciju, standard
i veterane, koji je nadle`an i jedina mati~na ustanova za muzejsku
delatnost
u
Ministarstvu
odbrane. Organizuje i obavqa ovu
delatnost sa tematikom iz vojni~ke prošlosti našeg naroda i
u suštini prati razvoj naših OS,
odnosno Vojske. Ova ustanova kulture prikupqa, ~uva, stru~no i
nau~no obra|uje muzejske predmete od zna~aja za upoznavawe vojne istorije srpskog naroda, publikuje ih i izla`e, a sve u ciqu
razvoja materijalne kulture vojnoistorijskog karaktera. Poseduje preko 33.000 trodimenzionalnih predmeta vojnoistorijske
provenijencije koji govore o vojnoj
istoriji srpskog naroda i ostalih
naroda na Balkanu. Naravno wegov rad je
nezamisliv bez saradwe sa muzejskim ustanovama u zemqi i inostranstvu.
• Direkcija za promenu karijere je
pot~iweni sastav Uprave za tradiciju,
standard i veterane, koja je nadle`na za
realizaciju i razvoj Programa podrške u
promeni karijere profesionalnih pripadnika MO i VS koji se zove "PRISMA",
a koji se završava u junu teku}e godine.
Program pru`a podršku licima kojima
prestaje ili je prestala slu`ba po
potrebi slu`be u sistemu odbrane i deo
je sadr`aja socijalnog programa kojim se
obezbe|uje adekvatno rešavawe pitawa
neperspektivnog vojnog kadra kroz wihovo integrisawe u civilne sektore
društva tokom procesa reforme sistema
odbrane danas, ali i u budu}nosti, bez
dodatnog optere}ewa penzijskih, socijalnih i drugih postoje}ih fondova Republike Srbije.
Kao i sve druge organizacijske ce-
Z
line u MO i VS, pored opštih zakonskih
i podzakonskih propisa na osnovu kojih
obavqaju svoje poslove u MO i VS i u
skladu sa kojima funkcionišu, tako i
Uprava za tradiciju, standard i veterane obavqa svoje poslove kroz poštovawe normativa i regulativa, najpre Ustava Republike Srbije, zatim Zakona o
dr`avnoj upravi, Zakona o ministarstvima, Zakona o odbrani, Zakona o Vojsci
Srbije, Pravila slu`be Vojske Srbije, a
delokrug rada Uprave (tu mislim na
oblast kulture, tradicija, vere, socijalnih i stambenih pitawa) sprovodi se u
skladu sa zakonskim i podzakonskim
propisima koji definišu ove oblasti na
nivou Republike Srbije i propisima i
aktima kojima se one ure|uju u sistemu
odbrane odnosno Vojsci Srbije".
Statusna pitawa
vojnih penzionera
"Osnovna delatnost Fonda za SOVO", prema Risti}evim re~ima, "je ostvarivawe prava i obaveza iz socijalnog
osigurawa vojnih osiguranika, utvr|enih
Zakonom o Vojsci Jugoslavije, ("Slu`beni list SRJ", broj: 43/94, 28/96, 22/99,
44/99, 74/99, 3/2002, 37/2002 i "Slu`beni
list SCG", br. 7/2002, 44/2005 - u daqem
tekstu: Zakon o VJ ), Zakonom o Vojsci Srbije ( "Slu`beni glasnik R. Srbije", broj:
11/2007 i 88/2009 - u daqem tekstu: Zakon
o VS) i drugim podzakonskim aktima u
oblasti penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osigurawa.
Fond za socijalno osigurawe vojnih
osiguranika Uprave za tradiciju, standard i veterane Sektora za qudske
resurse Ministarstva odbrane, organizuje i obezbe|uje zakonito ostvarivawe prava iz socijalnog osigurawa vojnih osiguranika i vrši isplatu penzija
i drugih nov~anih davawa korisnicima
vojnih penzija, kao i wihovo uskla|ivawe sa zakonima i podzakonskim aktima.
Prava iz socijalnog osigurawa ostvaruju se u upravnom postupku, prema
va`e}oj zakonskoj i podzakonskoj regulativi, a postupak ostvarivawa prava
propisan je Zakonom o opštem upravnom
postupku".
Kad je re~ o penzijama pukovnik
Risti} objašwava da se u Fondu za SOVO ostvaruje pravo na slede}e vrste penzija: "za slu~aj starosti - pravo na
starosnu i prevremenu starosnu penziju;
za slu~aj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju; za slu~aj prestanka
slu`be po potrebi slu`be - pravo na penziju ostvaruje profesionalno vojno lice
kada navrši najmawe 20 godina sta`a osigurawa, a potrebe slu`be zahtevaju
prestanak slu`be; za slu~aj smrti korisnika vojne penzije - pravo ~lana
porodice na porodi~nu penziju; za slu~aj
telesnog ošte}ewa profesionalnog vojnog lica prouzrokovanog povredom na
radu ili profesionalnom boleš}u - pravo na nov~anu naknadu za telesno
ošte}ewe; za slu~aj bolesti korisnika
vojne penzije - pravo na nov~anu naknadu
za pomo} i negu drugog lica, s tim da ovo
NA[A TEMA
Z
pravo ne mogu da ostvare ~lanovi
porodice korisnika vojne penzije.
Pravo korisnika vojne penzije na
nov~anu naknadu za pomo} i negu drugog
lica ostvaruje se, i uskla|uje, pod
uslovima utvr|enim Zakonom o penzijskom i invalidskom osigurawu Republike Srbije, u iznosu koji pripada civilnim osiguranicima. ( Visina naknade
odre|uje se u visini iznosa uskla|ene
nov~ane naknade za pomo} i negu, koja sada iznosi 13.703,46 dinara, mese~no).
Dugovi
Stupawem na snagu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o platama i drugim
nov~anim primawima profesionalnih
vojnika i civilnih lica u VJ ("Slu`beni
list SCG", br. 35/04 ), koja se primewuje
od 1. 8. 2004. godine i Uredbe o izmenama
i dopunama Uredbe o platama i drugim
nov~anim primawima profesionalnih
vojnika i civilnih lica u VJ ("Slu`beni
list SCG", br. 42/05), koja se primewuje
od 1.10. 2005. godine, stekli su se uslovi
za uskla|ivawe vojnih penzija svim
zate~enim korisnicima penzija sa
izmewenim elementima penzijskog osnova, a saglasno odredbi ~lana 261. Zakona
o VJ, kojim je regulisano da se penzije
uskla|uju sa rastom plata profesionalnih vojnika.
Uredbom iz 2004. godine, propisani
su novi elementi vojnog dodatka, kao
dela plate profesionalnih vojnika, i
to: odgovaraju}i % za slu`bu u odre|enim jedinicama; odgovaraju}i % za
obavqawe komandne ili rukovode}e
du`nosti; fiksni deo od 340 bodova, na
ime regresa za godišwi odmor i za topli
obrok.
Uredbom iz 2005. godine, pove}an je
broj bodova po ~inu. Po ovoj Uredbi penzije su prema ~inu uskla|ene po slu`benoj
du`nosti od dana donošewa Uredbe.
Me|utim, po Uredbi iz 2004. godine vojne
penzije su uskla|ene rešewem, ali razlika penzije po tim rešewima odnosno
nastali (osnovni) dug prema korisnicima vojnih penzija koji za period od 1. 8.
2004. godine do 30.11.2007. godine,
iznosi oko 4.500.000,000,00 dinara nije
ispla}en.
Od 1.12. 2007. godine, vojne penzije se
ispla}uju u pripadaju}em - uskla|enom
iznosu saglasno navedenim uredbama.
Stru~na slu`ba Fonda za SOVO je radi rešavawa ovog problema sa~inila
nacrte više propisa (nacrta Zakona i
nacrta Uredbi) iste, u formi inicijativa, uputila Ministarstvu odbrane, Ministarstvu rada i socijalne politike i
Ministarstvu finansija, koordinirala
rad na izradi i donošewu propisa kojim
se ure|uje izmirewe duga prema korisnicima vojnih penzija, kao i druge mere.
Sve navedeno do danas nije realizovano.
Što se ti~e posledwe verzije Nacrta Zakona o pretvarawu dospelih a
neizmirenih obaveza prema korisnicima
vojnih penzija u javni dug Republike Srbije, krajem 2010. godine isti je upu}en
na davawe mišqewa Ministarstvu Finansija Republike Srbije, koje do danas
Vojni veteran
5
Februar 2011.
nije dalo stav i mišqewe po predmetnom pitawu.
Korisnici vojnih penzija su radi ostvarivawa prava na isplatu duga po osnovu uskla|ivawa penzija, pred sudovima opšte nadle`nosti pokrenuli postupke za naknadu štete, a na osnovu
pravosna`nih i izvršnih 8.127 presuda,
vrši se prinudna naplata sa ra~una Fonda za SOVO i to osnovnog duga, zakonske
zatezne kamate sudskih troškova, i
troškova izvršewa. Do sada je sa ra~una
Fonda za SOVO ispla}eno ukupno
1.829.089.372,05 dinara.
U sudskom postupku, Stru~na slu`ba
koristi sva zakonom dozvoqena pravna
sredstva tako što podnosi sudu `albe, s
tim što, do danas, ni u jednom sporu sud
nije pozitivno odlu~io po `albi Fonda
za SOVO, a na svaku donetu presudu,
Fond za SOVO podnosi `albu Okru`nom
sudu, koji tako|e ni u jednom slu~aju nije
odlu~io u korist Fonda za SOVO".
A na pitawe zašto se to tako radi,
pukovnik Risti} odgovara: "Ukoliko
Fond za SOVO ne bi ulagao sva dozvoqena pravna sredstva prigovore, `albe i
ostalo, u relativno kratkom roku bi
ogroman broj sudskih predmeta postao
pravosna`an i predmeti izvršni, što bi
ugrozilo sistem socijalnog osigurawa
vojnih osiguranika".
Uve}ani troškovi
stanovawa
"Osim navedenih prava iz penzijskog
i invalidskog osigurawa u Fondu za SOVO", ka`e pukovnik Risti}, "ostvaruje se
i pravo na naknadu dela troškova za
stanovawe korisnika vojnih penzija bez
stana, odnosno onih korisnika koji u toku
profesionalne vojne slu`be nisu rešili svoje stambeno pitawe, ili su
izbegli iz bivših republika SFRJ, gde
su imali rešeno stambeno pitawe i koji
su podstanari ili koriste smeštaj u vojnim hotelima ili vojnim objektima.
Uslovi, visina i na~in ostvarivawa
prava na naknadu dela troškova za
stanovawe propisani su Pravilnikom o
upotrebi, uslovima i na~inu koriš}ewa
sredstava za poboqšawe materijalnog
polo`aja korisnika vojnih penzija bez
stana ("Slu`beni vojni list", br. 32/10).
Visina ove naknade za korisnike vojnih penzija koji stanuju u svojstvu podstanara, u zavisnosti od broja ~lanova
porodi~nog doma}instva i wihovog prihoda, iznosi od 4.610,00 dinara (za samca podstanara) do 18.460,00 dinara ( za
porodicu od ~etiri ~lana - podstanare).
Za korisnike vojnih penzija koji koriste smeštaj u vojnim hotelima ili vojnim objektima, Fond za SOVO snosi
stvarne troškove smeštaja tih lica, u
skladu sa izmenama Pravilnika, od 15.
6. 2010. godine".
Ukqu~ivawe u sistem
PIO Srbije
"Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu ("Slu`beni glasnik R. Srbije", br.
Z
101/10)", prema re~ima pukovnika Risti}a, "propisana je integracija Republi~kog fonda za PIO i Fonda za SOVO
odnosno ukqu~ivawe vojnih osiguranika
u sistem penzijskog i invalidskog osigurawa Republike Srbije.
Odredbom ~lana 79. stav 1. Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o PIO, regulisan je postupak preuzimawa poslova
penzijskog i invalidskog osigurawa vojnih osiguranika, od strane Republi~kog
fonda za PIO, koji su sada u nadle`nosti Fonda za SOVO.
Izme|u ostalog, propisano je da }e
poslove obezbe|ivawa i sprovo|ewa
penzijskog i invalidskog osigurawa, kao
i poslove finansijskog poslovawa koji
su bili u nadle`nosti Fonda za SOVO,
na dan 1. 1. 2012. godine preuzeti Republi~ki fond PIO, a stavom 2. istog ~lana,
da se preuzimawe odnosi na prava iz
penzijskog i invalidskog osigurawa koja
podrazumevaju pravo na penziju, pravo na
dodatak za pomo} i negu, pravo na
nov~anu naknadu za telesno ošte}ewe i
pravo na naknadu pogrebnih troškova,
koje se smatra pravom iz penzijskog i invalidskog osigurawa.
Tako|e je regulisano da Fond PIO od
1. 12. 2010. godine preuzima i imovinu,
obaveze i zaposlene Fonda za SOVO, u
delu koji se odnosi na poslove penzijskog i invalidskog osigurawa.
Do integracije fondova, tj. do 31. 12.
2011. godine, ostaju na snazi odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije, u delu koji se
odnosi na penzijsko i invalidsko osigurawe vojnih osiguranika, odnosno
poglavqe XVI Zakona o VJ, koje reguliše
uslove za ostvarivawe prava na vojnu
penziju, kao i odredba ~lana 192. stav 2.
3. i 4. Zakona o Vojsci Srbije, koje
propisuju uslove za ostvarivawe prava
na penziju po potrebi slu`be i koji }e
biti u primeni do 31.12.2014. godine.
Po~ev od 1. 1. 2012. godine, vojni osiguranici }e ostvarivati pravo na penziju
na na~in propisan odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, koje se
odnose na profesionalna vojna lica.
Fond za SOVO je u drugoj polovini
2010. godine, u skladu sa predlo`enim
izmenama i dopunama Zakona o PIO, zapo~eo aktivnosti na integraciji u Republi~ki fond PIO odnosno preduzeto je
slede}e:
- donet je Plan realizacije aktivnosti za prelazak Fonda za SOVO u Republi~ki fond za PIO;
- obrazovane su radne podgrupe, u kojima su predsednici podgrupa iz Republi~kog fonda PIO, a zamenici predsednika podgrupa iz Fonda za SOVO, koje koordiniraju konkretne aktivnosti na realizaciji zadataka;
- odr`ano je više sastanaka u Republi~kom fondu PIO i Fondu za SOVO, na
kojima je dogovoren na~in realizacije
integracije fondova.
Od stupawa na snagu Izmena i dopuna
Zakona o PIO, pa do integracije fondova 1. 1. 2012. godine u 2011. godini }e se
intenzivirati rad radnih grupa i zaposlenih, radi realizacije plana aktivnosti predvi|enih za prelazak Fonda za SOVO u Republi~ki fond za PIO".
NA[A TEMA
Z
Zdravstvena zaštita
korisnika vojne penzije
"Korisnici prava na vojnu penziju",
kako isti~e pukovnik Risti}, "ostvaruju
zdravstvenu zaštitu u vojnim zdravstvenim ustanovama, bez ikakvih smetwi, na osnovu va`e}e zdravstvene kwi`ice, a ukoliko u mestu prebivališta
nema vojnih zdravstvenih ustanova, vojni
osiguranici ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu u civilnim zdravstvenim ustanovama, na osnovu Ugovora
o poslovno-tehni~koj saradwi koji je
Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika potpisao sa Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe (broj
33161-3 od 13. juna 2009. godine).
Odredbom ~lana 3. stav 2. Ugovora,
Zavod se obavezuje da ugovorom sa
zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa (ambulante i domovi zdravqa) ugovori obavezu ustanova da prema medicinskim indikacijama za ostvarivawe
sekundarnog i tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite, osiguranike Fonda za
SOVO u svim slu~ajevima upu}uje u vojnozdravstvene ustanove (VMC Beograd,
VMC Novi Sad i Vojna bolnica Niš), osim u slu~ajevima kada se radi o kabinetskim specijalisti~kim pregledima,
neophodnom laboratorijskom ispitivawu, bolni~kom le~ewu do 7 dana u hitnim slu~ajevima ili do sticawa uslova
za transport bolesnika u vojnozdravstvenu ustanovu, kao i kod zdravstvene zaštite `ena i dece.
Fond za socijalno osigurawe vojnih
osiguranika, uputio je obaveštewe Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe, broj 1464-1 od 06. januara 2011. godine, da je u toku izrada i dostavqawe
novih zdravstvenih kwi`ica i identifikacionih kartica za vojne osiguranike, radi ~ega se produ`ava va`nost
overenih vojnih zdravstvenih kwi`ica
za 2010. godinu do 30. 6. 2011. godine.
U pogledu izjedna~avawa prava
le~ewa i oporavka vojnih osiguranika,
sa civilnim osiguranicima, nastojawe je
da se taj obim prava izjedna~i.
Integracijom Fonda za SOVO i Republi~kog Fonda PIO, oblast penzijskog
i invalidskog osigurawa korisnika vojnih penzija }e pre}i u nadle`nost Republi~kog fonda PIO, dok }e pravo na
socijalnu zaštitu (zdravstvenu i ostale
vidove socijalne zaštite) vojni osiguranici ostvarivati u Ministarstvu
odbrane, odnosno organu koji }e biti
formiran i nadle`an za te poslove, a
predvi|a se da to bude Direkcija za vojne osiguranike. Direkcija za vojne osiguranike }e u skladu sa vojnim propisima,
nakon wenog osnivawa nastojati da poboqša sve vidove socijalne zaštite u
pogledu svih vojnih osiguranika.
Ostvarivawe prava
na socijalnu zaštitu
Korisnici vojnih penzija u Fondu za
SOVO ostvaruju i druga prava iz socijalnog osigurawa, a jedno od tih prava je
Vojni veteran
6
Februar 2011.
- pravo na jednokratnu nov~anu pomo}, koje se obezbe|uje iz sredstava Fonda
namewenih za poboqšawe materijalnog
polo`aja korisnika vojne penzije, sa najni`im primawima i po osnovu teške
bolesti.
Pravo na jednokratnu nov~anu pomo}
(po zahtevu) korisnik vojne penzije mo`e
ostvariti u odgovaraju}em nov~anom
iznosu svake druge godine, ukoliko ispuni uslove propisane Pravilnikom o
na~inu koriš}ewa sredstava Fonda za
SOVO, koja se izdvajaju za oporavak korisnika vojne penzije. Ova pomo}, u zavisnosti od prihoda porodi~nog doma}instva i te`ine bolesti iznosi od jedne od
tri prose~ne vojne penzije odnosno od
38.868 - 116.604 dinara.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO nije regulisana ova vrsta pomo}i, pa je korisnici vojnih penzija,
nakon integracije fondova, od 1. januara
2012. godine, ne}e ostvarivati.
A na pitawe da li postoji ikakva
mogu}nost da se i posle 1.1. 2012. izdvajaju sredstva za jednokratnu nov~anu pomo} (JNP) korisnicima vojne penzije,
pukovnik Risti} je odgovorio:
"Stupawem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, presta}e
da va`e odredbe Zakona o Vojsci Srbije
i Zakona o Vojsci Jugoslavije koje su regulisale pravo na, izme|u ostalog i ovu
vrstu pomo}i, a koja je ustanovqena odlukom organa Fonda za SOVO. Po shvatawu stru~ne slu`be Fonda za SOVO ne postoji pravni osnov da ova naknada
bude propisana i posle 1. 1. 2012. godine.
Prava KVP na stambeno
obezbe|ewe
"Stambeno pitawe korisnika vojnih
penzija", prema re~ima pukovnika
Risti}a, "rešava se po odredbama Pravilnika o rešavawu stambenih pitawa u
Ministarstvu odbrane ("SVL" br. 38/05,
16/08, 26/08 i 39/08), Pravilnika o
rešavawu stambenih potreba korisnika
vojnih penzija ("SVL" br. 34/10), kao i
Pravilnika o upotrebi, uslovima i
na~inu koriš}ewa sredstava za poboqšawe materijalnog polo`aja korisnika vojne penzije bez stana (SVL" br.
32/10) kojim je predvi|ena mogu}nost da
se vojnim penzionerima koji ostvaruju
pravo na naknadu dela troškova za
stanovawe i kojima je pravosna`nim zakqu~kom o prihvatawu molbe za stan
odnosno za zajam ili kredit utvr|eno
pravo na rešavawe stambenog pitawa,
odobre sredstva za stambeno zbriwavawe u maksimalnom iznosu od 20.000
evra u dinarskoj protivvrednosti prema
zvani~nom sredwem kursu dinara koji
utvrdi Narodna banka Srbije na dan
prenosa tih sredstava.
Na pitawe šta donosi novi pravilnik
i kakve su realne mogu}nosti za dodelu
stanova u 2011. godini, pukovnik Risti}
odgovara:
"Izmenama i dopunama Zakona o
odbrani omogu}eno je utvr|ivawe budu}eg
modela stambenog zbriwavawa zaposlenih u MO i VS i penzionisanih lica.
Z
Va`e}i Pravilnik o rešavawu stambenih pitawa u MO predvi|a rešewa koja su neprimewiva u praksi (dodela zajmova, dodela zemqišta).U toku je izrada Nacrta pravilnika o rešavawu stambenih potreba u MO pa sada mo`emo govoriti o na~elnim a ne i kona~nim
rešewima koja ovaj pravilnik donosi.
Nacrtom pravilnika o rešavawu stambenih potreba u MO predvi|eno je da }e
korisnici vojnih penzija mo}i da svoju
stambenu potrebu reše dodelom stana u
zakup na neodre|eno vreme kao i do sada. Tako|e se omogu}ava da svoje stambene potrebe rešavaju i na jedan od
slede}ih na~ina:
-korisnici vojnih penzija koji nemaju
stan ili koriste stan neodgovaraju}e
strukture kona~no bi svoju stambenu
potrebu rešavali putem beskamatnih
nov~anih sredstava za kupovinu stanaku}e ili poboqšawa uslova stanovawa;
-korisnici vojnih penzija bez stana
koji ostvaruju naknadu dela troškova za
zakup stana kona~no bi rešavali svoju
stambenu potrebu putem nepovratnih
nov~anih sredstava radi kona~nog
rešavawa stambenih potreba.
Neophodna sredstva za ovu namenu
obezbe|ivao bi Fond za finansirawe
stambenih potreba u Ministarstvu
odbrane. O funkcionisawu Fonda za finansirawe stambenih potreba u Ministarstvu odbrane kao i ostalim
rešewima koja donosi "novi Pravilnik"
mo`emo detaqnije govoriti tek po wegovom donošewu.
Na osnovu zakqu~enog ugovora sa
Gra|evinskom direkcijom Srbije (GDS) o
zajedni~koj izgradwi stanova na lokaciji bivše kasarne "4. juli" na Vo`dovcu,
po kojem MO ustupa zemqište sa postoje}om infrastrukturom, a GDS gradi objekte, Ministarstvo odbrane dobija 21%
od izgra|ene stambene površine. U toku
je procedura za zakqu~ewe aneksa ugovora, kojim }e se precizirati konkretni
NA[A TEMA
Z
stanovi na teritoriji Republike Srbije, za pripadaju}u
površinu, a samo jedan deo }e se
izgraditi i predati na ovoj
lokaciji za potrebe MO. Po tom
osnovu predvi|eno je da se pribavi 115 stanova za potrebe Ministarstva odbrane u Nišu,
Vrawu, Prijepoqu, Kuršumliji,
^a~ku, Para}inu, Mladenovcu,
Leskovcu, Zaje~aru i Vaqevu.
Gra|evinska Direkcija Srbije
ima obavezu da dostavi ponudu
za oko još 900 stanova, zavisno
od tr`išne cene stanova u
gradovima gde se vrši wihova
predaja. Za MO su prihvatqivi
samo završeni stanovi ili
stanovi koji su u završnoj fazi
izgradwe. U zavisnosti od dinamike pribavqawa i prijavqivawa stanova od strane
Uprave za infrastrukturu za
raspodelu u mestima i garnizonima širom Srbije, donosi}e se
Odluke o raspodeli stanova u
zakup na neodre|eno vreme, kojom }e se odre|eni broj stanova dodeliti i vojnim penzionerima. O~ekujemo da
Uprava za infrastrukturu u toku 2011.
godine prijavi oko 200 stanova u mestima i garnizonima na teritoriji Republike Srbije.
Prema posledwoj Odluci o raspodeli stanova u zakup na neodre|eno
vreme od 27. 1. 2011. godine, od ukupno
109 prijavqenih stanova, 41 stan razli~itih struktura ili 38 % je opredeqeno za penzionisane oficire i penzionisane podoficire. Napomiwemo kao
primer, da je u garnizonu Beograd od 48
prijavqenih stanova, 20 stanova ili 41,6
% opredeqeno za penzionisana vojna lica, a u garnizonu Novi Sad, od 19 prijavqenih stanova, 10 stanova ili 52,6 %
je opredeqeno za penzionisana vojna lica.
Što se ti~e završetka stanova na
Be`anijskoj kosi i statusa SRC "Sur~in", ta pitawa prevazilaze nadle`nosti Uprave za tradiciju, standard i
veterane, jer su u iskqu~ivoj nadle`nosti Uprave za infrastrukturu Sektora za
materijalne resurse MO".
Oko 1 000 bespovratnih
kredita u 2011. godini
Na pitawe kako ocewuje odziv i realizaciju bespovratnog kredita od
20.000 evra i da li }e se i daqe
primewivati, na~elnik Uprave za tradiciju, standard i veterane odgovara:
"Što se ti~e korisnika vojnih penzija bez stana, koji su se opredelili za
kona~no rešavawe stambenog pitawa dodelom 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, napomiwemo da je odziv
veliki, tako da je Fond za SOVO u toku
2010. godine odobrio 550 kredita, od
~ega je 536 vojnih penzionera realizovalo dodeqeni bespovratni kredit i na taj
na~in kona~no rešilo svoje stambeno
pitawe. U toku 2011. godine, nastavi}e
se sa dodelom bespovratnih kredita, jer
Vojni veteran
7
Februar 2011.
su planirana nov~ana sredstva za oko
hiqadu korisnika vojnih penzija koji se
opredele za ovaj na~in kona~nog rešavawa svog stambenog pitawa.
A o tome dokle se stiglo sa realizacijom preimenovawa i otkupa stanova, pukovnik Risti} ka`e:
"Rešewem ministra odbrane broj
6377-2 od 16. 6. 2008. godine o promeni
namene stanova za slu`bene potrebe u
status stanova u zakup na neodre|eno
vreme omogu}eno je ve}em broju sadašwih i bivših pripadnika Ministarstva odbrane da reše svoje stambene
potrebe. Ovim rešewem obuhva}eno je
ukupno 1306 slu`benih stanova, a dosad
je rešeno 1175 predmeta ili 90%. Nije
rešen 131 predmet ili 10 % od ukupnog
broja, jer nisu ispuwene sve pravne pretpostavke (nema saglasnosti za izmenu
rešewa, nije odgovoreno na anketu, deo
predmeta u sporu na Upravnom sudu Srbije i dr.). Korisnicima vojnih penzija
doneto je ukupno 400 rešewa o promeni
namene slu`benog stana u stan u zakup.
Istim Rešewem o promeni namene
obuhva}eno je i 115 poslovnih prostora
~ijim korisnicima je omogu}eno da po završetku postupka legalizacije ovih
prostora, tako|e bude doneto rešewe o
davawu stana u zakup na neodre|eno
vreme. Do sada je legalizovano 38
poslovnih prostora od kojih su za 35
doneta rešewa o promeni namene u stan
u zakup.
U toku je procedura sa~iwavawa dopunskih spiskova stanova za slu`bene
potrebe i poslovnih prostora koji nisu
obuhva}eni navedenim Rešewem ministra odbrane o promeni namene. Na ovim
spiskovima se nalazi oko 150 slu`benih
stanova i poslovnih prostora, kojima }e
biti promewena namena u stanove u zakup, nakon donošewa novog rešewa ministra odbrane".
"Stambena pitawa korisnika vojnih
penzija }e se", prema re~ima pukovnika
Risti}a, "i po prelasku Fonda SOVO u
Fond PIO rešavati u okviru Ministarstva odbrane, u skladu sa odredbama novog Pravilnika o rešavawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane
koji je u pripremi i Pravilnikom o
rešavawu stambenih potreba korisnika
vojnih penzija ("SVL" br. 34/10)".
Pukovnik Risti} se osvrnuo i na rad
organa Fonda za SOVO istakavši da je
"rad Fonda za SOVO, od 19. 3. 2010. godine, kada je i pretpot~iwen u sastav Uprave za tradiciju, standard i veterane
MO, sa organizacijskog aspekta mnogo boqi nego što je bio pre. Me|utim, ako
stvari sagledamo sa objektivnog
stanovišta, Fond SOVO radi u veoma
teškim i specifi~nim uslovima, jer organizaciona struktura i postoje}i broj
zaposlenog personala nisu dovoqni za
toliki obim poslova koji je od 2006. godine enormno pove}an i to iskqu~ivo
zbog posledica koje su nastale stupawem
na snagu Uredbe o izmenama i dopunama
Uredbe o platama i drugim nov~anim primawima profesionalnih vojnika i
civilnih lica u VJ (SL SCG, br. 35/04), a
koja se primewuje od 1. 9. 2004. godine i
Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o
Z BESKU]NICI Z
Prisilno iseqavawe iz
Bristola, Galeba i Zvezdare
platama i drugim nov~anim primawima
profesionalnih vojnika i civilnih lica u VJ (SL SCG, br. 42/05), koja se
primewuje od 1. 10. 2005. godine.
PRETE]A
CIRKULARNA
PISMA
Unapre|en rad
Fonda za SOVO
Kompletan menayment Fonda za SOVO daje svoj maksimalni doprinos da,
kako u radno tako i u vanradno vreme, u
kvantitativnom i kvalitativnom smislu, izvršava redovne i vanredne
poslove i zadatke u zadatim zakonskim
rokovima.
Subjektivno gledano, mislim da još
ima prostora za poboqšawe i unapre|ewe rada u Fondu za SOVO, kroz
nadgradwu i rekonstrukciju organizacije
Fonda, promenu kadrovske strukture, motivaciju zaposlenih i boqu tehni~ku podršku. Samo u posledwih godinu dana
puno smo uradili baš po ovim pitawima
u Fondu i to postavqawem prve linije
pot~iwenog menaymenta oficirima koji
su odgovorni za rad odeqewa u kojima su
ranije civilna lica bila pretpostavqena oficirima, izvršili smo dogradwu
organizacije Fonda i postavili odre|eni broj kvalifikovanijeg personala
na odgovornija radna mesta i uveli
~eš}e (predlog je dva puta mese~no) sastanke Upravnog odbora Fonda za SOVO,
izvršili zamenu stare za novu informati~ku opremu, stavili u funkciju
telefonski Info-centar, otvorili
zvani~ni veb sajt ([email protected]), uvezali Fond za SOVO na unutrašwi, sistemski internet Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i
uvezali u sistem zdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika organizacione
celine u Beogradu, Novom Sadu, Vaqevu,
Kragujevcu, U`icu i Nišu.
Na kraju hteo bih da ka`em da ima još
dosta mogu}nosti za unapre|ewe rada u
Fondu za SOVO, ali o narednim potezima
koje planiramo da sprovedemo pri~a}emo
u nekom od vaših narednih brojeva".
Pukovnik Risti} je zadovoqan saradwom sa Udru`ewem vojnih penzionera
Srbije: "Saradwa sa UVPS je od osnivawa naše Uprave, 19. marta 2010. Godine, svakim danom sve boqa i ona je sada na jako visokom nivou i ovom prilikom moram re}i da je, po mom
mišqewu, veoma otvorena, konstruktivna i u potpunosti zasnovana na principima me|usobnog poštovawa, poverewa i
uva`avawa. ^lanovi UVPS su naši vojni
veterani o ~ijem `ivotnom standardu
brine Fond za SOVO. U narednom periodu }emo sa UVPS raditi na poboqšawu
me|usobne koordinacije aktivnosti i na
taj na~in dodatno doprineti još boqoj
saradwi za dobrobit naše vojno penzionerske populacije. Tako|e, istakao
bih da su za takvu dobru saradwu pored
svih odgovornih lica i u Udru`ewu vojnih penzionera i u Fondu za SOVO ipak
najzaslu`niji predsednik UVPS, general u penziji Qubomir Dragawac i direktor Fonda za SOVO pukovnik Milojko
Milovanovi} sa svojim najbli`im saradnicima".
Razgovarao M. Petrovi}
Ne mo`e ~ovek da ostane ravnodu{an kad slu{a ispovesti
vojnih besku}nika. Ne zna se {ta je te`e: gledati u o~i o~ajnog
oficira-besku}nika dok vam pri~a o svom `ivotu i pla~e, ili
slu{ati pri~u deteta tog istog oficira koje je odrastalo u
kolektivnom sme{taju.
U
ovoj pri~i neprekidno provejava
pitawe: za{to se iz kolektivnih
sme{taja izbacuju deca vojnih lica? Gde }e ta deca da sklone glavu (i
posle 26. godine) dok dr`ava wihovim
roditeqima ne re{i stambeno pitawe?
Po~etkom februara, kad je po~elo
prisilno iseqavawe stanara iz "Bristola", "Galeba" i iz "Zvezdare", razgovarali smo sa nekim od stanara koji su od VU
"Dediwe" obave{teni da moraju da se isele.
"Došla sam sa majkom i sestrom 1991.
iz Dugog Sela kod Zagreba", pri~a Rada
Ja}imovi} koja sa mu`em i malim detetom
stanuje u hotelu Bristol. "Kad smo stigle
u Beograd, prijavile smo se, ta~no se ne
se}am, bila je neka komisija za izbeglice
i uputili su nas u hotel Bristol. U hotel
smo stigle 29. septembra 1991. i od tad
smo tamo. Otac je bio u garnizonu Dugo Selo, bili su blokirani, pa su se izvla~ili
nešto preko Hrvatske, preko Bosne i
stigli su u Lukavicu u Sarajevo. Iz Sarajeva je stigao u Beograd 1992, negde u prole}e otprilike. Od tad je i on u hotelu
Bristol. U Rešewu, koje ima za tu sobu,
stoji datum - 1994. godina, a šta smo ranije imali ja ta~no ne znam, nisam mogla da
prona|em taj papir. Rešewe mu je izdao
stambeni organ tadašwi, to je bila vojna
pošta 5056 mislim. Ugovor smo potpisali
sa vojnom ustanovom Dediwe 2000. pod pritiskom iseqewa. A taj ugovor smo smatrali da nije pravno regularan zbog nekih
ta~ki koje nisu išle u našu korist.
Nisam potpisala izjavu
Ovaj put nas iseqavaju na osnovu ~lana
8 . stav 4. iz ugovora u kojem piše da je moj
otac nekom drugom izdao u podzakup tu
sobu; ispada da nekom napla}uje stanarinu
i da na tome zara|uje. Šta još da ka`em.
Imam malu bebu od 15 meseci, majka mi je
bolesna, otac je bolestan, oboje su šlogirani. Ne borave u toj sobi sa nama, otišli
su u selo. Majka je trenutno tu sa nama, sad
~uva bebu, tu mi je i suprug. Roditeqi
povremeno dolaze, svi spavamo u 15
kvadrata zajedno. Suprug mi je bio u vojsVojni veteran
8
Februar 2011.
ci, bio je na Kosovu 1998. i 1999. Bio je na
Košarama, eto to mislim da je dovoqno
zbog one poruke ministarstva što je bila
na televiziji - da oni ne iseqavaju vojna
lica koja su ikada radila u vojsci. Eto, moj
suprug je ipak nekada radio u vojsci, i moj
otac je radio i sad je vojni penzioner, zastavnik prve klase u penziji.
Oni su bili ju~e, bila je vojna policija
i bila je komisija vojne ustanove Dediwe.
Došli su da nas isele. Ja nisam htela.
Pošto su oni svi spavali, da ne bi uznemiravali bebu i majku moju bolesnu, izašli smo napoqe pa smo razgovarali. Da me
ne bi taj dan iselili, tj. ju~e, ponudili su
mi da potpišem izjavu da }u se svojevoqno
iseliti iz te sobe do 30. maja 2011. Nisam
htela da potpišem izjavu i pitala sam ih
šta }e da rade u tom slu~aju. Rekli su da
}e me iznositi napoqe sa bebom.
Nisu imali sudsku presudu, ni rešewe, ni nalog, ništa nisu imali; pokazali
su mi samo naredbu Ministarstva odbrane
i da su oni ~lanovi komisije. Sve to lepo
stoji potpisano, pe~atirano od Ministarstva odbrane i neka uprava za nešto; ja
sam bila toliko iznervirana da nisam
videla koja. Dali su mi vezu, mislim da je
to bio neki pukovnik Šegrt, iz Ministarstva odbrane, ali ne znam šta je
~ovek po ~inu. Pokušala sam da mu objasnim sve ovo, ali nije hteo ništa da sluša.
Rekao je imate izbor ili danas da se
iselite, ili da potpišete izjavu da ostajete do kraja maja, a jedino zašto su nas ostavili u toj sobi je bila mala beba i
nikakav drugi argument nije va`io. Oni su
nam poništili va`e}e rešewe, a na osnovu poništenog rešewa raskinuli su
ugovor. Iz Bristola je navodno iseqeno 18
soba, ne ulazim u to kako je ko stanovao,
tamo su i porodice iz 1991. i deca vojnih
lica, oni ka`u studenti, zna~i 18 soba je
iseqeno, oni su i danas dolazili. Iseqavaju od 1. februara, a danas je ~etvrti,
~etiri dana oni dolaze. Prvog nisu iseqavali zato što je bila televizija B92,pa
su mi govorili da su taj dan samo prošli
kroz Bristol.
Ka`u stvari }e nam zapleniti, onda
~ovek ka`e dajte mi dva dana. Te papire
koje oni nama šaqu, šaqu kao cirkularna
Z BESKU]NICI Z
gospodin ^u~kovi}
tako lepo primio
da sam još i batine
mogla da o~ekujem
od wega, izvre|ao
me i rekao mi da
sam
isfrustrirana i da svoje
frustracije
ne
mogu na wemu da
le~im. I ja nemam
ništa drugo nego
da ga tu`im i
planiram da podignem tu`bu za
uvredu, drugo planiram tu`bu protiv gospodina Risovi}a zato što je
ovo nepostoje}a
cifra i ovo nije
validno, kada staSa skupa vojnih besku}nika : Jelena Zvjer, Rada Ja}imovi} i
vi pe~at i potpis
predsednici Velizar Rabrenovi} i Nada Pavi}evi}
iza ovoga i stane
iza ovoga svaka mu
~ast. Ima deset razli~itih cifara u dugopisma i to pe~at vojne ustanove Dediwe i
vawu, zna~i kre}u se cifre od165 do 390
nigde ne piše Ministarstvo odbrane.
hiqada dinara, plus neke lude kamate od
Našli smo advokata, pa vide}emo.
220 hiqada na dug od 290 hiqada. E sada
samo da mi poka`u zakon po kom se
Tablica mno`ewa uz sve}e
obra~unavaju kamate. U vojnoj ustanovi
Dediwe niko ništa ne zna, sprdaju se bukJelena Zvjer, koja stanuje u vojnom
valno sa mnom, vucaraju me od jedne do
sama~kom hotelu "Zvezdara", pri~a:
druge kancelarije, samo što me nisu izba"Došla sam 1992. godine sa majkom i
cili napoqe prekju~e kada sam bila sa
bratom. Iz Dubrovnika sam rodom, pošto
prijateqom i meni ne preostaje ništa druse otac dobrovoqno prijavio u JNA, nas
go do da odem na neku televiziju da ovo sve
troje smo morali sami da pobegnemo, prvo
ispri~am nekome, samo da se malo spreiz Dubrovnika u Trebiwe gde nas je isto
mim, da budem malo smirenija, sve do detako uhvatio strašan rat; iz Trebiwa u
taqa da ispri~am moj `ivot od moje pete
Bile}u, gde su nas muslimani isterali, iz
godine do sada, pa da vidimo. Prvo ~etiri
Bile}e smo došli u Beograd u hotelsku
rata, bolesna majka u ku}i, otac, brat koji
sobu od devet kvadrata, gdje smo spavali
studira, trebaju pare za wega, treba wega
na podu, djelili jednu kiflu, jeli kifle
finansirati, otac radi gra|evinu, ~ovek
šest meseci. Mama se zaposlila kao
ima skoro 60 godina i ne}e mo}i još dugo,
~ista~ica u Bristolu, `ena sa sredwom
a oni tra`e pola miliona i ko meni garanstru~nom spremom bila ~ista~ica, ali netuje, ja samo ho}u da vidim sa wima da mi
ma veze. Imala je platu jednu marku za koju
daju papir, zna~i ko mi garantuje da kad se
je mogla da kupi ~ašu jogurta, zna~i
ovaj dug od navodno pola miliona plati da
gladovawe, nismo imali ništa da
}emo mi ostati tu. Jednostavno iseqavaju
obu~emo, došli smo sa jednom torbicom
nas kao najobi~niju bagru, ponašaju se premalom i dobili smo rešewe na tu sobicu.
ma nama kao da smo stoka, ~ista~ice ne
Posle je došao tata, pa smo dobili
~iste WC ve} mesec dana ni jedan nije piprešewe na ve}u sobicu na 20 kvadrata, gde
nut, ono je tamo opšta zaraza.
smo bili nas ~etvoro zajedno, jedan toalet
Ja stanujem sa bratom u 10 kvadrata, a
koji je radio na jedan sprat tj. za sedam soroditeqi u 20. I pojedinci koji imaju
ba, jedna tuš kabina, da vam ne pri~am
trosobne stanove izdaju ih u Beogradu,
kakvi su nam bili divni uslovi. I 1993. i
`ive u hotelu oni ostaju i dobijaju i ve}e
1994, dve zime bez struje, vode i grejawa
sobe, a nas koji nemamo gde nego samo na
smo proveli, da su male bebe dobijale
ulicu izbacuju napoqe. I smišqaju nam
upale plu}a, upale ušiju, a ja sam li~no
gluposti od dugova jer ne znaju kako drudobila upalu plu}a posle zime. Tablicu
ga~ije da nas izbace. Pošto svi imamo
mno`ewa i deqewa smo u~ili tu uz sve}e,
rešewa potpisana od Ministarstva
i to smo pla}ali, pojedini qudi su dobiodbrane .
jali iz crvenog krsta da bi pla}ali stanarinu, a naši roditeqi su pozajmqivali
Kamata 222.000 dinara
da bi pla}ali, da bi isplivao neki dug
nepostoje}i, posle pet godina; terete nas
Pazite, pošto je moja majka u kontinuza pola miliona dinara, zato što je moja
itetu pla}ala od kada je došla u hotel,
majka bila u penziji tada, odnosno na bolopla}ala je sve redovno, 2006. je otišla na
vawu, i odbijalo se od bolovawa. Vojna usbolovawe prvi put i 2007. bila na bolotanova je zagubila u arhivu dokumentaciju
vawu. Kada je odlazila u penziju (2007),
o wenom bolovawu i zahteva da se te pare
nije mogla da ima dugova, jer da je imala
ponovo plate.
ne bi mogla da bude penzionisana, a sad,
Majka mi je u invalidskoj penziji, pošodjednom, kad je promewen zakon, mo`e.
to je do sada imala sedam operacija; od
Zvala je tamo koleginice, koje su radile
1995. sve po~iwe, pa zato ja zbog we sve
na tome i rekle su joj da nema dugovawa, da
ovo rešavam - da `enu još sa tim ne malje sve uredu, idi u penziju s mirom sve je u
tretiram i dovodim i nije joj više do `ivredu! Da bi se sada od jednom pojavilo
ota. Ja sam išla ju~e u direkciju, gde me je
dugovawe od 290 hiqada. Svaki put kad
Vojni veteran
9
Februar 2011.
odemo da se raspitamo o dugovawu, dugovawe je ve}e ili drasti~no mawe, zna~i
cifre se ne poklapaju uopšte. Zna~i ide
od 160 do 390 hiqada i sada dobili smo tu
opomenu pred izbacivawe do 10. marta,
ili da se plati, ili da se leti napoqe,
dva puta istu cifru pla}ati to je ludost
naravno. Navodno, Dediwe nema ni jedan
dokument da je mami odbijano od bolovawa, ne postoji dokument kod wih
uopšte, we nema u arhivu itd. I jednostavno ne mo`e da se doka`e to i ja
postavqam wima pitawe, ako je ona u kontinuitetu pla}ala sve to do dana
današweg, zašto je presko~ila te dve godine. To je u arhivu neko lepo zagubio,
pošto ovo nije jedini slu~aj u mojoj zgradi
da se ovakve stvari dešavaju, qudima su
grešili po dva miliona dinara. Moj
komšija ima dva miliona da plati, de~ko
koji je pla}ao sve. A pojedini su tako izašli, dobili stanove. A nigde u ugovorima
ne postoji obra~unata kamata, nisam
videla da neko udara kamatu na stanarinu, da dugujem Bušu mawu bih kamatu
imala".
Danici Zvjer, majci Jelene Zvjer, Vojna
ustanova "Dediwe"je, 26. januara 2011. godine (br.39-149), uputila Opomenu pred
prinudno iseqewe iz VSH "Zvezdara"(sobe 1007 i 1101) u kojoj se ka`e:
"Uvidom u dokumentaciju vezanu za koriš}ewe smeštaja u vojnim objektima za
smeštaj samaca u Beogradu koji posluju u
sastavu VU "Dediwe" Beograd, utvr|eno je
da:
• glavnica Vašeg dugovawa po osnovu
zakupnine zakqu~no sa 31. 12. 2010. godine
iznosi 293.646, 62 dinara, pripadaju}a zakonska kamata iznosi 222.780,00, što
ukupno iznosi 516.426,62 dinara.
Najkasnije do 10. 3. 2011. godine dostavite dokaz o izvršenoj uplati celokupnog
navedenog iznosa. U protivnom, bi}emo
prinu|eni da u smislu ~lana 8. stav 5.
Ugovora o zakupu prostorija, sa danom 11.
3. 2011. godine raskinemo ugovor o zakupu
i otka`emo Vam daqe koriš}ewe smeštaja, a Ustanova }e svoja potra`ivawa ostvariti sudskim putem. Po raskidu bi}ete
u obavezi da najkasnije do 21. 3. 2011. godine oslobodite smeštajnu jedinicu od
lica i li~nih pokretnih stvari, te da istu vratite upravi objekta u stawu u kojem
ste je primili, sa pripadaju}im zadu`enim pokretnim stvarima u vlasništvu Ustanove. Ukoliko isto ne u~inite, 22. 3.
2011. godine izvrši}e se postupak prinudnog iseqewa uz asistenciju vojne policije. VU "Dediwe" }e Vas teretiti za sve
troškove nastale postupkom prinudnog
iseqewa, kao i za troškove nastale
~uvawem Vaših li~nih stvari u CZS
"Batajnica", Batajni~ki drum bb (kod Zemunske mlekare) u iznosu od 300,00 dinara
dnevno.Po ovlaš}ewu direktora pomo}nik direktora za komercijalne poslove
Zoran Risovi}."
Nisam izdala sobu u zakup!
"U Beogradu sam sama, nisam udata,
`ivim u ovom gradu od 1971. godine",
pri~a Slavica Rai~evi} stanarka vojnog
sama~kog hotela "Zvezdara". "Kod Vojske
Jugoslavije po~ela sam da radim 1979. u
VU Dediwe, samo što se mewao naziv
firme, bio je VU Avala, VU Beograd, VU
Top~ider, pa VU Dediwe. Ne dugujem niš-
Z BESKU]NICI Z
ta, redovno izmirujem sve dugove, mislim
pla}awa, samo što povremeno odem u
bawu, eto imam svoju rodbinu. Nigde nemam
ništa, nisam stambeno obezbe|ena, s tim
da sam ja dobila obaveštewe, odnosno oni
su dobili dojavu, da sam ja izdala sobu u
zakup. A svi se papiri vode na mene, imam
rešewe, radila sam u firmi i tu sam
zaradila penziju. Išla sam kod pukovnika Šegrta, išla sam kod zamenika direktora? On je u Nemawinoj 15, u nekoj upravi
u Ministarstvu za logistiku. On mi je
rekao da što se ti~e dugovawa da je sve u
redu, ali da oni imaju podatak da sam izdala sobu u zakup, što uopšte nije ta~no.
I sada mi prete izbacivawem, sa policijom vojnom, ako ja ne budem tu, izbaci}e mi
stvari... Ali ja nisam izdala sobu u zakup,
sve imam legalno, sve papire; 2002. godine
smo obnovili rešewa koja su nam tra`ili
i sve to imamo... Ja imam bratanca koji
do|e nekad, kad ja nisam tu, on ina~e isto
radi kod vojske, moj bratanac moja je krv,
prezime nosimo isto, ispada da niko ne
sme da do|e i da bude tu, ~ak da ne smem
da imam ni prijateqa".
Vojna ustanova "Dediwe" uputila je
Slavici Rai~evi}, 5. januara 2011. godine,
obaveštewe o raskidu ugovora o zakupu
(br. 39-54) koje navodimo u celini:
"Revizijom dokumentacije vezane uz
dodelu sama~kog smeštaja u vojnim objektima za smeštaj samaca u Beogradu koji
posluju u sastavu VU "Dediwe" Beograd,
utvr|eno je da ne posedujete pravni osnov
za daqe koriš}ewe smeštaja, s obzirom
da rešewe, kojim Vam je smeštaj dodeqen,
nije u skladu sa ~lanom 1. Odluke o na~inu
koriš}ewa, upravqawa, odr`avawa i evidencije objekata za smeštaj samaca
("SVL" 30/05 i 18/08), odnosno sa ~lanom 8
stav 4 Ugovora o zakupu prostorija koji ste
bili u obavezi da zakqu~ite sa VU "Dediwe" Beograd, te su se stekli uslovi za
raskid ugovora o zakupu.
Imaju}i u vidu izneto, obaveštavamo
Vas da ste u obavezi da do dana 31. 1. 2011.
godine ispraznite od lica i stvari smeštajnu jedinicu koju koristite, a koja je
navedena u zaglavqu ovog akta, kao i da
izmirite dospela dugovawa po osnovu koriš}ewa iste, te da kqu~ smeštajne jedinice predate recepciji objekta.
U protivnom 16. 2. 2011. godine proveš}e se postupak prinudnog iseqewa o
Vašem trošku uz asistenciju vojne policije.
Primerak ovog obaveštewa ista}i na
oglasnoj tabli objekta. Direktor, potpukovnik Dejan Mrqaš."
Slavica je 20. januara napisala molbu
VU "Dediwe" i ubrzo je dobila odgovor
(196-2 od 25.01.2011):
"Povodom Vašeg dopisa in.br. 196-1 od
dana 20. 1. 2011. godine, obaveštavamo
Vas da smo nakon izvršanog uvida u postoje}u dokumentaciju, vezanu za regulisawe
Vašeg smeštaja u VSH "Zvezdara", utvrdili da je nastupio uslov za jednostrani
raskid ugovora, shodno ~lanu 8 Ugovora o
zakupu , ~iji ste potpisnik, te da shodno
tome, ne postoji pravni osnov za daqe koriš}ewe navedene smeštajne jedinice.
Kako obaveštvwe o jednostranom
raskidu ugovora, nema karakter upravnog
akta, to nema mesta odlagawu nalo`enog
iseqewa, te ste u obavezi da smeštajnu jedinicu oslobodite od lica i stvari u prvobitno ostavqenom roku. Po ovlaš}ewu
direktora VU "Dediwe" Zoran Risovi},
pomo}nik za komercijalne poslove."
Prema posledwim informacijama
Slavica je ve} prisilno iseqena iz
hotela.
dovani nadle`ni su nam rekli da se
odreknemo stanova u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, kako bismo mogli
da konkurišemo za smeštaj u Beogradu pri~a ]u}a. - Ovo gde se trenutno nalazimo je trebalo da bude privremeno rešewe,
ali sve do danas nismo dobili obe}ane
[ta sam to do`iveo
domove. Ne mogu da verujem šta sam
od svoje zemqe
do`iveo od zemqe za koju sam se borio.
Sa druge strane, Ministarstvo odbrane je najavilo da }e u okviru smawewa
"Uz suze i o~aj, porodice penziontroškova, iz svojih objekata iseliti sve
isanih oficira iz hotela "Galeb", posle
stanare koji u wima borave bez pravnog osvišednevne drame, 9. februara ove gonova. Vojni slu`benici su zato zakucali
dine", kako su izestile "Ve~erwe novopre nedequ dana na vrata hotela Bristol,
sti", "iseqene su iz spornih soba. Oko 30
gde u pet soba `ive stanari sa spornim
pripadnika specijalnog voda vojne polistatusom. U Ministarstvu isti~u da je re~
cije, u pratwi pet slu`benika Ministao qudima koji ne rade, niti su radili u
rstva odbrane i Vojne ustanove "Dediwe",
sistemu odbrane. Prostor u kome `ive
upali su oko 7.30 u zgradu u Ulici Svenamewen je aktivnim pripadnicima Vojske
tozara Markovi}a, ispraznili domove
Srbije", navodi se u izve{taju "Ve~erwih
stanara i zape~atili ih. Ozbiqnijih sukonovosti".
ba, sre}om, nije bilo.
"Pravo na smeštaj u sama~kim objektiSpor u Galebu i drugim vojnim hotema, poput beogradskog hotela Galeb, imaju
iskqu~ivo profesionalni pripadnici Vojske
Srbije i Ministarstva
odbrane. Ukoliko redovno ne pla}aju cenu
zakupa du`e od dva
meseca ili okon~aju
slu`bu, gube mogu}nost
koriš}ewa smeštaja.
Bespravni stanari vojnih objekata, zbog nepla}awa kirije oštetili su dr`avu za gotovo
milion evra".
Tako u Ministarstvu odbrane objašwavaju posledwu "akciju" iseqavawa stanara iz vojnih objekata,
koja je zapo~ela u hotelu
"Bristol", nastavqena
u "Galebu" i VSH "Zvezdara". U "Galebu"se, kaHotel Galeb: Iseqavawe uz pomo} vojne policije
ko ka`u, 13 osoba nasilno uselilo u još 15
lima vodi se oko soba koje su stanari još
drugih prostorija. Wihov dug za
pre 20 godina dobili na koriš}ewe. Iako
koriš}ewe smeštaja iznosi devet milsu podnosili zahteve da za te prostorije
iona dinara.
potpišu ugovore, to im nikada nije omoIz sama~kih hotela bi}e iseqeni svi
gu}eno.
stanari koji su izgubili pravo na smeštaj
- Do 2005. godine sam sa porodicom
- upozoravaju u Ministarstvu odbrane.
`iveo u sobi od devet kvadrata, a onda
Novi krov nad glavom mora}e da potra`e
smo uz saglasnost tadašweg upravnika
i svi koji su se nasilno uselili u prosprešli u još jednu ve}u prostoriju - pri~a
torije za koje nemaju rešewa.
Blagoje Karaxi}, zastavnik prve klase u
Prema wihovim re~ima, jedini razlog
penziji. -Za wu sam podnosio zahtev, ali
za iseqewe stanara sa klimavim pravnim
nikada nisam dobio ugovor. Sada sam
osnovom, je smawewe troškova. U isprado`iveo da ti qudi upadnu hajdu~ki, nasi`wene sobe useli}e se aktivni pripadnilno, kao najgore fukare. Imam 73 godine,
ci Vojske koji nemaju krov nad glavom.
moja supruga 70 i posle 20 godina mu~ewa
U Ministarstvu odbrane odbacuju opovo sam do`iveo.
tu`be iseqenih stanara da su iseqeni na
Penzionisani oficiri ka`u da su im
prepad, kao i da su ošte}eni la`nim
za pla}awe stanova nametnute ekonomske
obe}awima.
cene, koje za malu sobu iznose ~ak 6.000
Osobe koje su izgubile pravo na smešdinara. Tako|e, oni tvrde da su od Trtaj u "Bristolu" ne rade niti su ikada
govinskog suda dobili potvrdu da Vojna usradile u sistemu odbrane - podse}aju u
tanova Dediwe, koja je nadle`na za ovaj i
Ministarstvu odbrane. Postoje, kako kadruge vojne hotele, nije registrovana.
`u, i pojedinci kojima je prestala slu`ba
Drugim re~ima, da su sve da`bine koje ona
u Vojsci Srbije, ~ime su izgubili i pravo
napla}uje od stanara neosnovane.
na smeštaj, jer su odbili radno mesto u jeNeki od stanara pokušali su da zausdinicama.
tave iseqewe iz soba, ali su oni uz
Stanari koji su izba~eni i kojima je zaupotrebu fizi~ke sile pomereni. Tako je
pre}eno izbacivawem smatraju da su izi penzionisani kapetan prve klase Braba~eni protivzakonito, na na~in koji
nko ]u}a, zajedno sa svojim stvarima zavre|a qudsko dostojanstvo.
vršio u hodniku.
M. Petrovi}
- Kada smo za vreme rata prekomanVojni veteran
10
Februar 2011.
Z
PROTESTI
Z
Protest vojnih besku}nika u Kragujevcu
OSAM ZAHTEVA
MINISTRU
Oko 70 penzionisanih pripadnika vojske, ~lanova Udru`ewa vojnih besku}nika,
protestovalo je ispred kasarne u Gro{nici zbog na~ina na koji je ovaj vojni
objekat ustupqen za potrebe "Fijata". Dodatno nezadovoqstvo, kako isti~u,
izaziva ~iwenica da Ministarstvo odbrane i Grad Kragujeac godinama ne mogu da
se dogovore o razmeni kasarne "Radomir Putnik" za stanove.
G
radski odbor udru`ewa vojnih
besku}nika u Kragujevcu je u utorak 8.
februara 2011. godine
organizovao miran protest ispred kasarne
Grošnica. Protestu je
prisustvovalo oko sedamdeset vojnih besku}nika podr`anih od vojnih penzionera koji su
rešili svoje stambeno
pitawe.
Ministar odbrane je
Uslovi u kojima `ive vojni besku}nici
22. decembra 2010. godine delegaciji vojnih
besku}nika Srbije izme|u ostalog rekao da }e ubudu}e
od 26 godina ne}e biti tretirani kao
obezbe|ivawe stanova vojnim penzioner~lanovi zajedni~kog doma}instva, zbog
ima i}i razmenom vojne imovine i
ponašawa pripadnika vojske Srbije koji
davawem kredita od 20.000 evra sa
u~estvuju u krojewu sudbine vojnih penmogu}noš}u dodele placeva od pet ari
zionera, a ponašaju se kao da nikada
površine. Obezbe|ivawe krova nad
ne}e oti}i u penziju, zbog ustupawa voglavom mu~i vojne penzionere bejnih objekata drugim institucijama bez
sku}nike ve} mnogo godina. ^ekaju}i
naknade, zbog propadawa vojnih objekata
stanove za ovih 19 godina umrlo je 2500
i imovine koju vojska Srbije ne koristi,
KVP ne do~ekavši da dobiju krov nad
zbog na~ina ustupawa kasarne Grošnica
glavom i da obezbede sebe i svoje
Fijatu, zbog nepostojawa dogovora izmeporodice. Ako se ovim tempom nastavi za
|u Ministarstva odbrane R. Srbije i grakoju godinu ne}e biti ovih problema.
da Kragujevca o razmeni viška vojne
Vojni besku}nici Kragujevca potpoimovine za stanove i zbog sveukupnog
mognuti vojnim penzionerima "nezadovološeg odnosa dr`ave prema vojnim penqni zbog dvadesetogodišweg nerešazionerima.
vawa stambenih problema penzionisanih
Vojni besku}nici okupqeni na
pripadnika vojske Srbije, zbog ukidawa
protestu 8. februara 2011. godine isustavnog prava na stan i miran dom, zbog
pred kasarne Grošnica u Kragujevcu i po"~erupawa" penzija, zbog ukidawa Fonda
dr`ani od vojnih penzionera koji su
socijalnog osigurawa vojnih osiguranika
rešili svoje stambeno pitawe zahtevaju
i utapawa u zajedni~ki Fond PIO, zbog
od ministra odbrane:
najave da deca vojnih penzionera starija
Pristupiti rešavawu lošeg druVojni veteran
11
Februar 2011.
PISMO [UTANOVCU
U~esnici skupa, pored ostalog,
tra`e razmewivawe vi{ka vojne
imovine sa drugim institucijama po
principu "kasarne za stanove", ili
da se vi{ak vojnog zemqi{ta podeli
na placeve, koji bi bili dodeqeni
korisnicima vojnih penzija bez stana.
Vojni besku}nici tako|e tra`e da
iznos sredstava koja se odobravaju u
vidu kredita korisnicima vojnih
penzija bez stana treba podi}i sa 20
na 30 hiqada evra. Ove zahteve vojni
besku}nici su sa skupa prosledili
ministru odbrane Draganu [utanovcu.
štvenog polo`aja u koji su dovedeni vojni penzioneri pre svega izradom i
donošewem novog Zakona o socijalnom
osigurawu vojnih osiguranika.
• Isplatiti dugove vojnim penzionerima: dug za period od 2004. do 2007. godine i dug zbog zakidawa povišice od
11,06% od 1. 1. 2008. godine.
• Višak vojne imovine razmewivati
sa organima lokalne samouprave, zainteresovanim kupcima i drugim institucijama po principu "Kasarna za stanove".
• Posti}i i realizovati dogovor sa
gradom Kragujevcom o razmeni kasarni
"Radomir Putnik" i "Grošnica" i Doma
vojske za stanove. Tra`imo da u dogovorima sa organima lokalne samouprave
u~estvuju i predstavnici Udru`ewa vojnih besku}nika.
• Poštovati ste~ena prava penzionisanih pripadnika vojske, pa shodno
tome pri rešavawu stambenih problema
vojnih besku}nika, decu koja imaju više
od 26 godina `ivota ra~unati kao
~lanove zajedni~kog doma}instva.
• Iznos sredstava koja se odobravaju
u vidu kredita korisnicima vojne penzije bez stana podi}i sa sadašwih 20.000
evra na 30.000 evra i više.
• Licima koja nemaju adekvatno rešeno stambeno pitawe, za razliku u strukturi i kvadraturi stana odobravati
kredite po sli~noj proceduri i uslovima kao i licima koja nemaju nikakav stan.
• Višak vojnog zemqišta isparcelisati i placeve dodeliti korisnicima
vojne penzije bez stana.
U~esnici skupa se solidarišu sa vojnim besku}nicima koje organi vojne
policije nasilno izbacuju iz soba po vojnim objektima, dok se veliki broj
sadašwih i bivših pripadnika vojske
Srbije širi u stanovima sa više stotina kvadrata i u više stambenih jedinica.
Okupqeni Kragujev~ani se raduju otvarawu radnih mesta u svom gradu i
uva`avaju sve teško}e u kojima se nalazi
Srbija, posebno u oblastima diplomatske i pravne borbe za o~uvawe teritorijalnog integriteta zemqe, ekonomiji, društvenim reformama i u~vrš}ivawu demokratije, ali ne pristaju da
budu `rtve politi~kih mahinacija i
poligon za ubirawe politi~kih poena,
re~eno je u zahtevima poslatim ministru
odbrane.
Dragoslav \or|evi}
Z
INTERVJU
Z
Dr Smiqa Avramov
KRIMINAL
ENDEMSKIH
RAZMERA
Ugledna profesorka me|unarodnog prava na
beogradskom Pravnom fakultetu danas je
emeritus profesor na Akademiji za diplomatiju i
bezbednost. Iako u godinama kada aktivnosti
jewavaju, profesorka je upravo objavila uxbenik
"Me|unarodno javno pravo", a pre toga dvotomnu
studiju o genocidu nad Srbima. Sa mladala~kim
elanom profesorka Avramov je akter i u~esnik
svih de{avawa koja se ti~u sudbine i o~igledne
ugro`enosti na{eg naroda.
Kada ste u Va{oj kwizi pisali o
va|ewu i trgovini organima zarobqenih
Srba, na{a, ali i svetska javnost, je o
tome }utala. Za{to su }utali i za{to su
sada progovorili? Ima li u toj promeni
stava verovawa da su nas ukrotili i prevaspitali toliko da }emo i ovo
progutati bez roptawa?
Po{la bih korak daqe od Va{eg
pitawa. Va|ewe organa, najmonstruozniji zlo~in na{e epohe, nije lokalni problem. To je planetarni problem i doga|a
se u svim delovima sveta, ili preciznije re~eno u zemqama tre}eg sveta, gde se
vode me|unarodni ili lokalni ratovi.
Slo`ila bih se sa danas najve}im filozofom sveta ^omskim, da je masovno ubijawe qudi ukoreweno u evropskoj civilizaciji.U pogledu va|ewa organa ne treba i}i duboko u istoriju. Ono ima svoje
korene u nama bliskoj i dobro poznatoj
istoriji - u samom centru evropske civilizacije.
Va|ewe organa
zapo~eto je u Hrvatskoj
Ova vrsta kanibalizma nije
zapo~eta na Kosovu i Metohiji, ve} datira od po~etka rata na biv{im jugoslovenskim prostorima. Srbi iz Hrvatske i BiH
tako|e su bili `rtve iste zlo~ina~ke
manufakture. I o tome ste pisali, ali
bez odjeka.
Karla del Ponte je prva u svojoj
kwizi progovorila o ovom problemu i to
u odnosu na Kosovo.Va|ewe organa
po~elo je mnogo ranije u Hrvatskoj, potom
i u BiH. O tome postoji obimna dokumentacija u Tribunalu, a nadam se da je
sa~uvana i u na{oj obave{tajnoj slu`bi,
oni su se bavili prislu{kivawem i
pratili proces. Ima, na`alost, mnogo
primera te monstruoznosti. Zdru`ene
hrvatsko-muslimanske snage ubile su u
Bosanskom Brodu 2o srpskih civila i izvadili im organe. Istovremeno su zaustavili ~etiri kamiona puna Roma koji su
putovali u Nema~ku.Svi su poubijani, izva|eni su im organi u bolnici u Bosanskom Brodu, a zatim belim helikopterom
preneti na odre|eno mesto.Helikopter
je poleteo sa fudbalskog stadiona, kako
je posvedo~io {ef Komisije za tra`ewe
nestalih lica. Tokom agresije hrvatske
vojske na Kupres, sanitetska ekipa vadila je organe zarobqenim srpskim vojnicima i oficirima. Nakon oslobo|ewa
Kupresa od strane srpske vojske
prona|ena je dokumentacija i fotografije i sve to je dostavqeno Tribunalu. Naravno - uzalud.
HRVATI UBILI
SVEDOKA
Odavno je poznato da je u Gospi}u
i Vukovaru bilo mnogo trgovine qudskim organima. Vi{estruki svedok u
Ha{kom tribunalu, Milan Levar, "zapovjednik izvi|a~ko-prislu{nog centra u Gospi}u", otkrio je neverovatne
zlo~ine,mnogo ve}e nego {to to itko
mo`e zamisliti"."Bilo je situacija
kada su na prvom spratu zgrade ubijali, a u prizemqu je bila delegacija
EZ i UNPROFOR-a. Kako le{eve nisu
mogli nositi po stepenicama, konopcem su ih spu{tali kroz prozor, a
doqe je ~ekalo bolni~ko vozilo…Gledao sam qude kako nose
le{eve iz kojih ispadaju creva",
rekao je Levar u Tribunalu.Po povratku iz Haga on je ubijen, {to se desilo i mnogim potencijalnim svedocima ovakvih zlo~ina na Kosovu.
Vojni veteran
12
Februar 2011.
Ostala je tako|e bez odjeka Va{a
tvrdwa da su takve operacije ne izvodive u primitivnim uslovima, te da je
ameri~ka baza Bonstil najverovatnije
mesto gde su takve operacije izvo|ene.
Ili je jedno od takvih mesta. I uop{te
uloga "ameri~kog faktora" u ovoj monstruoznosti se prili~no kamuflira.
U nacisti~koj ideologiji bio je
razra|en do savr{enstva medicinski
mehanizam "vivo" eksperimenta, koji su
masovno primewivani u koncentracionim logorima. Zar nije logi~no da je
va|ewe organa samo jedna savr{enija
metoda ove politike? Promenili su se
samo nalogodavci. Umesto nacista
javqaju se NATO sile, predvo|ene liderom sveta SAD. Uva`eni ameri~ki
analiti~ar Piter Singer u svom epohalnom delu navodi da je "privatna
ameri~ka kompanija "Den Korporation",
koja je operisala i na prostoru nekada{we Jugoslavije, bila ukqu~ena i u
trgovinu qudima i seks industrijom"..Pri~a o "`utoj ku}i" na severu Albanije je bacawe pra{ine u o~i kako bi
se odvratila pa`wa od zbivawa u "Bondstilu". Va|ewe qudskih organa je
izuzetno komplikovana operacija i mo`e
se izvoditi samo u savr{eno moderno
opremqenim bolnicama, kao {to je bolnica u Bondstilu, a ne u improvizovanim
"`utim ku}ama".
Vesli Klark
nosi bubrege sa Kosova
U "presretnutim" razgovorima kod
srpske obave{tajne slu`be postoje o
tome dragoceni podaci. U razgovoru Veslija Klarka, komndanta NATO snaga za
Evropu, sa Havijerom Solanom 15. avgusta 2001. godine u {vajcarskim Alpima, a
Z
INTERVJU
Z
pred Klarkov put na Kosovo, on je
rekao:"Moram da obavim va`an posao,
obe}ao sam da }u da donesem bubrege…"
Solana je na to konstatovao da "dobro
radi bolnica u Bondstilu, kao i cela
baza." Iz razgovora Ta~ija i Klarka ostalo je zabele`eno i Ta~ijevo pitawe o
tome da li je "kraqevska bolnica u Londonu zadovoqna saradwom po pitawu organa za transplataciju"! O tome se sve
znalo, ali niko nije prekidao zaveru
}utawa.
Mislim da uzrok le`i u jednom
eti~kom paradoksu. Mno{tvo pravnih
akata doneto je, navodno, u ciqu za{tite
~oveka.Istovremeno je tom istom ~oveku
oduzeto pravo na `ivot, osnovno qudsko
pravo. Oru`je za masovno uni{tewe
svakodnevno se usavr{ava, prona|eni su
mehanizmi za mewawe klime, izazivawe
vulkanske erupcije, a genocid je u svetu
postao svakodnevna pojava.
Kod nas se za neke mnogo mawe
zlo~ine stalno pote`e pitawe nalogodavaca. U ovako monstruoznim de{avawima nalogodavci se ne pomiwu. Za{to?
Autor ste kapitalne kwige "Genocid
u Jugoslaviji - 1941-1945, 1991…". Kako
se desilo da se genocid nad Srbima ponavqa, a da upravo mi budemo optu`eni
kao izvr{ioci genocida?
OVK, kao i hrvatske i muslimanske
snage pre wih, koje su u~estvovale u kidnapovawu qudi, bili su samo pomo}nici
svojih mentora. Iza ~itave akcije stajale
su "privatne" ameri~ke vojne korporacije, {to potvr|uje i Piter Singer, a one su
samo "produ`ena ruka vladine politike". Tr`i{te ameri~kog "privatnog"
vojnog servisa koje je tako obilato kori{}eno u razbijawu Jugoslavije, oslobo|eno je bilo kakve pravne kontrole u
pogledu svoje delatnosti. Sticawe
profita je jedini motiv koji ga
pokre}e.Ta vrsta delatnosti je scena najstravi~nijeg nasiqa u dana{wem svetu,
da citiram ponovo Singera. Re~ju, mogli
bismo nalogodavce nazvati qudima osaka}ene svesti, ali ono {to u ovom
trenutku zaprepa{}uje to je jedna krajwa
indiferentnost koja je zavladala svetom u odnosu na kriminal koji je poprimio endemske razmere.
Kako smo stigli do takve indiferentnosti?
Genocid koji traje
Genocid nad srpskim narodom u razli~itim oblicima se kontinuirano
sprovodi od 1941, 1991. do danas. I za to
niko ne snosi odgovornost.Odgovornost
usta{ke Hrvatske Broz je ve{to zamenio
floskulom o bratstvu i jedinstvu i nastavio istrebqewe Srba pod razli~itim
etiketama. On to nije mogao da radi bez
spoqne podr{ke.Svakodnevno nam sti`u
optu`be sa zapada o kr{ewu qudskih
prava. Ni jedan jedini protest nije stigao zbog Golog otoka koji je zverstvima
prema{io mnoge nacisti~ke koncentracione logore..Nepojmqivo je da u procesu razarawa Jugoslavije i promene
vlasti, politi~ka "elita" umesto da
postavi to pitawe odgovornosti za genocid,sada pognute glave i savijene ki~me,
prihvata da sedne na optu`eni~ku
klupu.Prihvata da budemo optu`eni za
genocid i prekrajawe istorije. To }e ostati kao trajan istorijski paradoks.
Ri~ard Holbruk ohrabrio je pripadnike OVK na zlo~ine
PAVELI]
- BRITANSKI AGENT
Nakon delimi~nog otvarawa britanskog dr`avnog arhiva iz doba Drugog svetskog rata, do{ao nam je do
ruku dokument iz kojeg se vidi da je
najve}i ratni zlo~inac Ante Paveli}, tesno sara|ivao sa britanskom
obave{tajnom slu`bom jo{ od 1926.
godine. Odr`avali su tesne veze sa
Paveli}em i wegovom organizacijom
i posle ubistva kraqa Aleksandra u
Marsequ 1934. godine i koristili
Paveli}a, uprkos wegovoj reputaciji
teroriste i ubice…Britanska obave{tajna slu`ba {titila je Paveli}a i
{vercovala usta{ko zlato i organizovala bekstvo ratnih zlo~inaca.
Xorx Bu{ stariji kao {ef CIE bio je
dobro obave{ten o transakcijama
Paveli}a ali je redovno odavao
po~ast "10 aprilu" kao danu Hrvatske. Najokoreliji ratni zlo~inci
preuzeti su u Pentagonu za specijalne
operacije.
Ako verujete u istorijske analogije, eto vam odgovora na pitawe ko
danas {titi Ta~ija i druge zlo~ince
sa ovih prostora.
Odnos Zapada prema zlo~inima
izvr{enim nad Srbima je mawe vi{e
jasan i tu nema mnogo ~u|ewa. Ali kakav
je na{ odnos prema sopstvenim `rtvama?
Od Jasenovca do danas tu se izgleda nije
ni{ta promenilo? Takvo bagatelisawe
sopstvenih patwi i `rtava je gotovo
nezamislivo.
Paradoks je i stvarnost
koju `ivimo. Vidite li
mogu}nost izlaska iz paradoksa koji nas prate?
To je vrlo kompleksno ali za ovu priliku bih postavila samo jedno bolno
pitawe: nije li i tu proradila korupcija?
Posle jednog perioda u
kome je srpski narod ostao
nem, pred bolnim saznawem izdaje u samom vrhu
vlasti, uquqkan u neznawu zakulisne borbe svojih biv{ih tzv. "ratnih
saveznika", za koje je prolivena krv u dva svetska
rata, do{ao je trenutak
otre`wewa. Srpski vladaju}i krugovi bi morali odlu~no da preseku sa nametnutom im tu|om praksom
razmi{qawa, koji predstavqa jednu tu`nu lakrdiju, morali bi da
otvore o~i pred surovom
realno{}u `ivota i krenu
put borbe za istinu, za
novom vizijom, koja jedino
mo`e pokrenuti stvarala~ki elan srpskog naroda i dati nov smisao generacijama koje dolaze.
Ka`em morali bi, ali
strepim da i ne mora biti
tako.
Ako je to mogu}e, onda je tragedija
srpskog naroda bezobalna…
Vojni veteran
13
Februar 2011.
Tragedija srpskog naroda prostire se
na mnogo {irem horizontu…Najdramati~niji vid srpske tragedije je na{ intelektualni pad.Jo{ uvek nije dotaknuta su{tinska tema o odgovornosti srpske
elite, o nepostojawu vizije i definisanih nacionalnih interesa za 21.
vek.Zaboravili smo re~i ameri~kog predsednika Frenklina Ruzvelta da "u
vrhunskoj politici ne postoje slu~ajnosti, sve je unapred osmi{qeno i isplanirano". Moramo kro~iti iza "tendera", dnevnog bavqewa mafijom, autonomo{tva… Politi~ki poraz Srbije
ima jednu moralnu i intelektualnu dimenziju, koja prirodno doti~e sudstvo
koje se uru{ava pred na{im o~ima,
doti~e ekonomiju, ali na jednom vi{em
nivou od "tendera" i rasprodaje narodne
imovine koja Srbe mo`e brzo i lako
odvesti do prosja~kog {tapa. Na`alost,
mnogi Srbi su ve} postali "vlasnici" tog
{tapa.
Branka ^uqi}
Z QUDI I DOGA\AJI Z
Iz Opštinskog odbora UVP Kruševac
@IVOTNA PITAWA
NA DNEVNOM REDU
U
Kruševcu je, 1. februara 2011. godine, odr`ana proširena sednica Opštinskog odbora UVP Kruševac, kojoj su pored ~lanova odbora
prisustvovali i predsednik Nadzornog
odbora Miroslav Juri}, poverenici mesnih odbora iz Trstenika, Varvarina i
Brusa, Rade Vukadinovi}, Tomislav Mak-
ODJEK PRAVOG
INFORMISAWA
N
a sastanku Op{tinskog odbora
UVP Kruševac, krajem pro{le
godine, ~lanovi odbora doneli su jednoglasnu Odluku da se
celokupnom ~lanstvu u Rasinskom
okrugu (Kruševac, Aleksandrovac,
]i}evac, Varvarin, Trstenik i Brus),
pored slawa specijalnog priloga
"Veterana, pošaqe i obaveštewe kojim se ~lanovi Udru`ewa informišu
o zna~ajnim pitawima.
Ovaj potez obrazlo`en je ~iwenicama da bi organizacija sastanaka u
pet opština iziskivala velike
troškove i mnogo vremena, jer nijedan mesni odbor nema prostoriju za
rad, a oko 30% KVP u tim opštinama
`ivi po selima…^lanovi Odbora
prihvatili su obrazlo`ewe predsednika Radmanovca i ovlastili ga da
pošaqe takvo obaveštewe.
Napomiwemo da je 120 primeraka
specijalnog priloga podeqeno ~lanovima u opštini Kruševac, 440
koverata sa obaveštewem i specijalnim prilogom poslato na adrese ostalih ~lanova Udru`ewa Rasinskog
okruga. Ovaj zadatak je realizovan
preko vojne ekspedicije, zahvaquju}i
velikom razumevawu i pomo}i komandanta garnizona Kruševac potpukovnika Veqka Martinovi}a.
Odjek ovakvog informisawa dao
je pozitivne rezultate: pove}an je
broj dolazaka u Udru`ewe, zatim
pove}an je broj KVP koji podnose zahteve za JNP, a pove}an je i broj telefonskih poziva od strane KVP koji se
pohvalno izjašwavaju za ovakav gest,
posebno za napore koje je Glavni odbor u~inio štampawem specijalnog
priloga, ~ime je na najboqi na~in informisano celokupno ~lanstvo
UVPS.
A. S.
si} i Zoran Milanovi}, a opravdano
odsutni poverenici MO iz Aleksandrovca i ]i}evca.
Na dnevnom redu bila su pitawa:
izveštaj o radu Opštinske organizacije
za period april 2010. - januar 2011. godine; rad Opštinskog odbora izme|u dve
sednice; obele`avawe 8. marta - Dana
`ena i razno.
U uvodnom izlagawu predsednik je
sa`eto
predstavio
brojne aktivnosti OpOd i Organizacije u
celini u 2010. godini,
sa naglaskom da su se
bavili `ivotnim pitawima od zna~aja za
KVP i da su sve planirane aktivnosti u celini realizovane.
Govore}i o problemima koji su bitno
uticali na status vojnih penzionera u
ostvarivawu prava iz oblasti penzionog, invalidskog i socijalnog osigurawa,
kao i stambenog obezbe|ewa, predsednik
OpOd je posebno naglasio mere koje
Glavni odbor UVPS preduzima na planu
o~uvawa vojno-penzionog sistema i zaštiti prava KVP utvr|enih Ustavom i
zakonima.
U ovom periodu Opštinski odbor
bavio se `ivotnim pitawima vojnih penzionera me|u kojima su: obilazak starih
i bolesnih, pru`awe pomo}i oko izrade
dokumentacije KVP za dodelu JNP, podnošewe tu`bi za stari dug preko Op{tinske organizacije UVP, u~lawivawe KVP
u UVPS, obezbe|ivawe pomo}i od uprave
grada, organizovawe izleta, susreta i
sportskih takmi~ewa, obele`avawe
zna~ajnih datuma, informisawe ~lanstva i druge aktivnosti.
Zbog kvalitetnog i sadr`ajnog informisawa koje pru`a ~asopis "Vojni
veteran", imamo 67 pretplatnika.
U skladu sa našim mogu}nostima pomogli smo nov~ano postradale u zemqotresu u Kraqevu.
Opšti je zakqu~ak se mnoge od ovih
aktivnosti ne bi mogle realizovati bez
pomo}i proverenih saradnika: Gradske
Iz Ministarstva odbrane
14 NOVIH
STANOVA U
KUR[UMLIJI
U
prava za tradiciju, standard i
veterane, Odeqewe za stambene
poslove, ponudilo je 14 novoizgra|enih stanova u nasequ "Rasadnik" u
Kuršumliji za koje po rang listi nema
dovoqan broj zainteresovanih lica.
Me|u ponu|enim stanovima su: 1 garsowera, 4 jednosobna, 5 jednoiposobnih i 4
dvosobna.
Objekat je završen i ima upotrebnu
dozvolu a stanovi se nalaze u: prizemqu, prvom, drugom, tre}em spratu i
Vojni veteran
14
Februar 2011.
uprave grada Kruševca, Skupštine opštine Aleksandrovac i Varvarin, Komande garnizona Kruševac, 246.bataqona ABHO, Centra za usavršavawe kadrova ABHO, Radio televizije Kruševac, Kulturnog centra Kruševac, Udru`ewa civilnih penzionera, kao i mnogih
donatora
(Telekom
Srbija,
JKP
"Vodovod", privatno preduze}e "Brana
komerc" i drugi) koji su svojim anga`ovawem i donacijama doprineli da
naše humanitarne akcije u potpunosti uspeju.
Na kraju sednice, predsednik \ur|e
Radmanovac zahvalio se svim ~lanovima
OpOd, Nadzornom odboru i poverenicima za ulo`eni trud u realizaciji pomenutih aktivnosti.
O tim rezultatima govore pohvale i
priznawa koja su dodeqena Opštinskoj
organizaciji Kruševac, wenim ~lanovima i institucijama i pojedincima u gradu.
Naravno, ovom prilikom bi izdvojili
POVEQU UVPS kao najviše priznawe
koje je Glavni odbor dodelio našoj organiyaciji.
Uprkos svim izazovima, iskušewima
i problemima protekle godine, Opštinska organizacija UVP Kruševac, kao deo
UVPS, afirmisala se kao legitimni
predstavnik vojnih penzionera Rasinskog okruga.
Mr Aleksandar Simonovski
potkrovqu.
Obaveštavamo sve KVP, da ukoliko
ima zainteresovanih dostave pisanu izjavu overenu u opštini ili sudu da se
odri~u dodele strukturno pripadaju}eg
stana i prihvataju dodelu ponu|enog,
odnosno strukturno maweg stana kao
kona~no rešewe svog stambenog pitawa.
U izjavi se svako zainteresovano lice,
mora decidno izjasniti samo za jedan od
ponu|enih stanova.
Overene izjave dostavqati na
adresu:
Sektor za qudske resurse MO - Uprava za tradiciju, standard i veterane
- Odeqewe za stambene poslove, Ul. Nemawina 15, 11000 Beograd.
Izjave dostaviti najkasnije do 25.
februara 2011. godine
Z. Vu~kovi}
Z QUDI I DOGA\AJI Z
Sve~ana sednica Gradskog odbora UVP Kragujevac
PLODOVI
DUGOGODI[WEG TRUDA
P
ovodom 17. godišwice formirawa
Udru`ewa
VPS,u Kragujevcu je 4.
februara 2011. godine
odr`ana Sve~ana sednica Gradskog odbora UVP
Kragujevac. Sednici su
prisustvovali
svi
~lanovi Gradskog i Nadzornog odbora i gosti: iz
garnizona - kapetan Gradimir Kosti}; Udru`ewa penzionera Kragujevca - Milašin Milojevi}; Udru`ewa vojnih
besku}nika iz Kragujevca - Aleksandar Jankovi} i Invalida rada Sredoja Dabovi}.
Izveštaj povodom obele`avawa 17.
godišwice od formirawa organizacije
vojnih penzionera podneo je predsednik
Gradskog odbora Kragujevac Slavko Mini}.
Kada je formirana, naša organizacija je imalo 52 ~lana, a danas na teritoriji gradskog odbora ima 1.214 korisnika
vojne penzije a u~laweno je 1.035 ili
85%. Kroz dugogodišwi rad ulo`eni su
veliki napori da se o~uva status penzionera, a UVPS se pokazalo kao jedini
pravi zaštitnik interesa vojnih penzionera. U vreme najve}ih nevoqa, sankcija i inflacije, ~lanovima Udru`ewa pru`ana je pomo} u nabavci `ivotnih namirnica i mnoge druge vrste po-
mo}i. Kada je 2007. godine zakinut deo
vojnih penzija ~lanstvu je pru`ena
neposredna pomo} u ostvarivawu prava
na naplatu neispla}enog dela penzija. U
gradskom odboru je do sada izra|eno oko
950 tu`bi, a uz wih i svi podnesci sudu,
kako bi ~lanovi lakše došli do ostvarewa svojih prava. Obra|eno je i
upu}eno Fondu SOVO preko 410 zahteva
za ostvarivawe jednokratne nov~ane pomo}i.
Gradski odbor u ovom vremenu ostvario je jako dobru saradwu sa srodnim
organizacijama i udru`ewima i to ve}
godinama ~ini sa SUBNOR-om, Udru-
Obele`en Dan Vojske i Dan dr`avnosti
u Garnizonu Gorwi Milanovac
KOMANDANTU SPOMEN
MEDAQA
U
kasarni "Vojvoda Radomir Putnik" u Gorwem Milanovcu
sve~ano je obele`en 15. februar - Dan Vojske Srbije i Dan
dr`avnosti Republike Srbije. Povodom praznika, ~estitke pripadnicima Centra za obuku veze, informatike i elektronskih dejstava uputili su predsednik Republike Srbije
Boris Tadi}, ministar odbrane Dragan Šutanovac, na~elnik Generalštaba general
Miloje Mileti} i na~elnik Moravi~kog okruga Darko Domanovi}.
Sve~anosti pored pripadnika garnizona,
prisustvovali su predstavnici lokalnih
samouprava Gorweg Milanovca, ^a~ka i Lu~ana, kao i predstavnici gradskog odbora vojnih
penzionera sa predsednikom \urom Jovanovi}em, potpredsednikom gradske organizacije
RVS ^a~ak i gosti iz privrednih organizacija. Nakon sve~anog marša zastavnog voda i intonirawa himne Bo`e pravde, pripadnicima
Centra za obuku i prisutnim gostima obratio
se zamenik komandanta major Zoran
Cvetkovi}. On je rekao da je za obele`avawe
Vojni veteran
15
`ewem potomaka ratnika, Udru`ewem
penzionera Kragujevca, gradskom organizacijom Crvenog krsta i Organizacijom
invalida rada.
Svakako tu su i oni koji mogu najviše
da nas razumeju i pomognu a to su Komanda garnizona i Garnizonska ambulanta sa
pru`awem medicinske pomo}i, što su
oni u prošlosti ~inili i dan danas
~ine. Gradska organizacija UVP Kragujevca u svom dugogodišwem radu stekla je
ugled ne samo me|u svojim ~lanovima
nego i u UVP Srbije.
Tako je Glavani odbor UVP Srbije, za
uspešan rad i vo|ewe organizacije, dodelio 10 plaketa desetorici ~lanova i
zahvalnicu Sekciji `ena.
Gradski odbor dodelio i uru~io zahvalnice zaslu`nima: Komandi garnizona
Kragujevac, Crvenom krstu Kragujevac,
Udru`ewu penzionera Kragujevac i pojedincima: Branku Jovanovi}u, Ðuri
Gavranovi}u, Sretenu Samarxi}u, Bo`idaru Jerinki}u, Radmili Tomi} i
Radenku A}imovi}u.
Na sve~anosti je uru~ena plaketa GO
UVP Srbije Zoranu Savi}u, za postignute
rezultate ostvarene u realizaciji programskih ciqeva udru`ewa. Plaketu mu
je uru~io predsednik gradskog odbora
Kragujevca Slavko Mini}.
Gradska organizacija UVP Kragujevac
i u daqem radu }e se dosledno zalagati
za ostvarivawe prava korisnika vojne
penzije. Te`ište }e imati u pru`awu
neposredne pomo}i Udru`ewu vojnih
besku}nika i u~eš}em u radu UVP Srbije
u naporima da se adekvatno reše zakonske regulative socijalnog osigurawa
vojnih osiguranika i izvrši uskla|ivawe penzija za sve kategorije penzionera.
Dragoslav \or|evi}
dana Vojske ozna~en datum koji objediwuje identitet Vojske i
dr`ave, ~ime se obnavqa wihova najdubqa povezanost u
dr`avotvornoj tradiciji. Proslava dana Vojske je i da se podsetimo na ostvarene rezultate u proteklih godinu dana, a rezultati su na najvišem nivou, a u prilog tome govori i spomen
medaqa koja je u nadle`noj komandi u Beogradu uru~ena komandantu jedinice pukovniku Stanimiru Lazarevi}u.
Dan dr`avnosti u Srbiji, u kasarni "Vojvoda Radomir Putnik" proslavqa se skoro deceniju, a Dan Vojske Srbije petu godinu za redom. Po završetku sve~anosti, pro~itane su ~estitke
visokih vojnih zvani~nika, a zatim su dodeqene pohvale, unapredewa i nagradna odsustva. Nakon zvani~nog dela sve~anosti
odr`an je i tehni~ko - takti~ki zbor na kojem su prikazani savremeni sistemi veze.
Ilo Mihajlovski
Februar 2011.
Z QUDI I DOGA\AJI Z
Kako je Kuzman u~lawivao
u UVPS
N
UVP - Šabac
[email protected] DAN [email protected]
OD VRATA
DO VRATA
aredbu o penzionisawu zastavnik prve
klase Dragoqub Kuzmanovi} Kuzman primio je u garnizonu Loznica. Do penzionisawa u garnizonu je obavqao razli~ite du`nosti, me|u kojima i du`nost referenta opštih
poslova. Po prirodi posla veoma dobro je poznavao penzionisana vojna lica u širem regionu
koji su bili nasloweni na komandu garnizona u
Loznici.
U septembru 1999. godine dogovorio se sa
penzionisanim potpukovnikom Sibinom Gvozdenovi}em (sada `ivi u selu Vrani}u kod Stepojevca) da formiraju organizaciju vojnih penzionera u Loznici, gde su obuhvatili KVP iz
Qubovije, Malog Zvornika i Krupwa. Dragoqub
nam je ispri~ao da su wih dvojica krenuli
peške u ciqu u~lawivawa KVP u UVPS. Išli
su od ku}e do ku}e, od stana do stana, razgovarali sa KVP i u~lawivali ih.
Bilo je i dirqivih susreta sa vojnim penzionerima, koji su se obradovali kada su
videli da ih se neko setio i rado su se u~lawivali u UVPS.
Na osniva~koj skupštini, uz prisustvo predstavnika iz Glavnog odbora UVPS i gostiju,
u~laweno je je oko 20 KVP u UVPS. Na toj skupštini izabrani su organi skupštine, a me|u wima
je i Kuzman bio izabran.
Dragoqub Kuzmanovi} je ro|en 30. marta
1940. godine u selu Krasava, Opšina Krupaw, od
oca @ivka i majke Divne. @ivko je bio u~esnik
NOR-a, nosilac "Partizanske spomenice 1941",
a poginuo je prilikom proboja Sremskog fronta.
Posle osmogodišwe škole Dragoqub je,
1959. godine, završio sredwu vojnu školu saobra}ajnog smera u Rijeci. Slu`bovao je u mnogim
gradovima bivše SFRJ, u Skopqu, ponovo u Rijeci, Titogradu, Vaqevu i na kraju u Loznici gde
je i penzionisan. `ivi sa suprugom Slavkom i
imaju dve k}erke, Radmilu i Nadu, i ~etvoro
unu~adi.
"U svim garnizonima sam imao veliki broj
prijateqa", pri~a Dragoqub, "sa mnogima se i
sada ~ujem telefonom.
Jedino se nerado se}am vremena kada u
Titogradu nisam imao stan, pa sam išao od
gazde do gazde, jer tada nisam bio svoj na svome.
Za sadašwe vreme, pojede me nepravda prema
vojnim penzionerima. Dr`avna uprava se prema
nama ponaša kao ma}eha. Ugro`ena su nam
ste~ena prava. Dr`ava je veliki du`nik vojnim
penzionerima", ka`e na Kuzman.
Kuzmanovi} od formirawa UVPS neprekidno radi na omasovqavawu ~lanstva u UVPS. Na
tom planu uradio je najviše u našoj organizaciji. Od 127 KVP u~laweno je 115 ili 90,55%. Kuzman je nezamenqiv pri organizaciji overe
zdravstvenih kwi`ica (overavamo u garnizonu
Šabac ). Osim toga, nesebi~no poma`e ~lanovima KVP pri popuni obrazaca, a puno je
anga`ovan pri obilasku i posetama starim i
bolesnim ~lanovima KVP.
Nosilac je posla i pomo}i ~lanovima
porodice u ostvarivawu prava pri smrtnim
slu~ajevima KVP. Za svoj rad u Udru`ewu do sada je dobio dve zahvalnice UVPS, nov~anu nagradu i plaketu UVPS. Na svim dosadašwim redovnim izborima biran je u Opštinski odbor
UVP Loznica, imenovan je za blagajnika, a na
posledwim izborima za sekretara.
Sima Stanki}
Stariji vodnik Dalibor Pa{i} prvi je primio ~estitku kao priznawe
za samopregoran rad na du`nosti
S
redinom februara svake godine
sve organizovane društvene sredine obele`avaju Dan dr`avnosti
Srbije i Sretewe Gospodwe, a ujedno i
va`e}i Dan Vojske Srbije.
U svim jedinicama Vojske Srbije ovaj
dan veoma sve~ano se obele`ava, sumiraju se godišwi rezultati i nagra|uju najboqi.
Prvi Pontonirski bataqon, kao
specifi~na jedinica u Vojsci Srbije, i
wen novi komandant potpukovnik Siniša
Marinkovi}, veoma dobro su organizovali ovu sve~anost; istakli su da su
tokom godine imali brojne veoma uspešno
izvršene zadatke samostalno i u saradwi sa drugim jedinicama, kako srpskim
tako i na me|unarodnom planu, a istaknuto je da je i opšta obuka bila na visini
zadatka. Zbog svih postignutih rezultata
više pripadnika jedinice je nagra|eno i
pohvaqeno.
Na sve~anosti u kasarni "Cerski junaci", me|u brojnim gostima, prisustvovali su i predstavnici Udru`ewa vojnih
penzionera na ~elu sa predsednikom
\or|em Mom~ilovi}em.
Stevan Stojanovi}, Šabac
Pri~a "o nevernim Tomama" i jednom advokatu
NA[ SPECIJALAC ZA PRINUDNU
NAPLATU
K
ada smo 2007. godine dobili preporuku od Glavnog odbora da podnesemo tu`be protiv Fonda SOVO
zbog duga, u Ba~koj Topoli tra`ili smo
advokata koji }e nam pomo}i oko podnošewa tu`bi.
Odabrali smo, i za naše prilike u
gradu, nepoznatog advokata sa malo
iskustva,Slavka Radisavqevi}a.
Prvi naš susret nije bio baš
obe}avaju}i, razgovarali smo o svemu šta
tra`imo i na kraju je ipak pristao.
Zakazali smo sastanak sa ~lanovima
Udru`ewa i nije mu bilo baš lako iza}i
pred 30-40 vojnih penzionera. Naš
Slavko, sin milicionera, našao se pred
penzionisanim oficirima, sa raznim
iskustvima, da ne govorimo o školskoj
spremi ili o ~inovima. Pitawa pršte sa
svih strana, a on odgovara pomalo nesigurno, kako nam se tada u~inilo.
Na kraju, dogovor je pao: zastupa}e nas
Slavko.
Obišli smo za nekoliko dana sve
nepokretne vojne penzionere, neki su
verovali da smo mi ti koji `elimo da pomognemo, a neki su rekli da ne `ele da
tu`e onoga od koga dobijaju penziju.
Nas 24 podnelo je tu`be od pedesetak
Vojni veteran
16
Februar 2011.
lica koja su imala osnova za tu`bu!
U gradu se ~uje:"Gde si našao tog advokata?" Šta da im odgovorim:"Vide}ete
na kraju, mislim u sebi."
Pro|u dve godine kad me naš advokat,
specijalac za prinudnu naplatu, obaveštava o pravosna`nim odlukama: stigla za
ovog, za onog i na kraju godine nas 22 smo
dobili novac od nas 24 koliko nas je
tu`ilo Fond SOVO.
Sada nastupaju "Neverne Tome". Pitaju: imamo li mi još pravo da tu`imo?
Tu`ite! To je jedini odgovor.
Pqušte nove tu`be, Slavko ne mo`e
glavu da digne od posla, skoro svakodnevnih putovawa na relaciji Ba~ka Topola-Beograd .
Ove godine za "Neverne Tome" ve} je
dobio dve pravosna`ne presude!
Slavko je naš "specijalac", napla}uje
dugove od dr`ave.Od anonimnog advokata, postao poznat ne samo u našem mestu;
ve} uveliko sara|uje sa svojim kolegama
iz cele Srbije.
Naš Opštinski odbor nikad nije
tra`io da nas obaveštava o tome kako
napreduje, ali on nam za svakog javqa dokle je stigao, kome je ispla}en zakinuti
deo penzije sa pripadaju}om kamatom.
Imre Šuqok
Z QUDI I DOGA\AJI Z
Iz Opštinskog odbora
UVP Prokuqa
Iz Udru`ewa vojnih penzionera u Crnoj Gori
[email protected] U MARTU VRA]A
POLOVINU DUGA
^LANOVIMA
NA USLUZI
N
a šestoj redovnoj sednici Opštinskog odbora UVP
Prokupqa, odr`anoj 13. januara 2011. godine, razmatrani su godišwi izveštaji o radu Opštinske organizacije.
Te`ište rada u 2010. godini bili su izbori 5. saziva na
svim nivoima, rad na omasovqavawu ~lanstva, redovnom informisawu KVP i u kompletirawu zahteva za ostvarivawe
prava na naknadu dela troškova stanovawa, pomo} u ostvarivawu prava na JNP, pomo} u kompletirawu zahteva za posmrtnu pomo} i pogrebne troškove, pomo} u ostvarivawu prava na
porodi~nu penziju, pretplata na "Vojni veteran", obele`avawe 17. godišwice Udru`ewa, pomo} u podnošewu tu`bi
itd.
U toku 2010. godine podnesen je 41 zahtev za JNP, rešeno je
31, a 4 su odbijena.
U toku 2010. godine tri KVP su rešila stambeno pitawe,
dodelom dva stana u Nišu i jednog stana u Beogradu.
U finansijskom izveštaju je istaknuto da smo prihode realizovali u 95,42% a rashode u iznosu od 90,12 %, da smo
izvršili nabavku štampa~a, da smo imali u prihodima uplatu
iz Glavnog odbora 10.000,00 dinara. Od naših skromnih sredstava izdvojili smo i uplatili pomo} za postradale KVP u
zemqotresu u Kraqevu.
U izveštaju Nadzornog odbora naglašeno je da smo imali
delimi~nu kontrolu obavqawa finansijskih i ra~unovodstvenih poslova od strane ~lana Izvršnog odbora i da su
na|eni nedostaci otkloweni u potpunosti.
Vid Šarac
MO "BATAJNICA" U NOVOJ
PROSTORIJI
M
esni odbor "Batajnica", koji pripada Opštinskoj organizaciji Zemuna, dobio je prostoriju za sastanke mesnog
odbora u Biha}koj ulici
broj 2. Prostoriju im je ustupio ku}ni savet zgrade, a
zasluge
za
opremawe
prostorije pripadaju ~lanu
mesnog odbora Refiku.
Povodom po~etka rada u
novoj prostoriji, predsednik Opštinske organizaci-
je Cvetko Jokanovi} uru~io
je predsedniku mesnog odbora Dragošu Badwaru zahvalnicu. Tom sastanku,
pored ~lanova MO, prisustvovao je i ~lan ve}a SO
Zemun Slavko Došenovi},
ina~e ~lan MO.
Posebne zasluge u radu
MO ima Ninko Radi}, koji
veoma dobro poznaje sve
~lanove wegove organizacije.
T. Mitušev
Predsednik Jokanovi} uru~uje zahvalnicu predsedniku
MO "Batajnica"
Vojni veteran
N
a sastanku Udru`ewa vojnih
penzionera Bijelog Poqa u
ime Glavnog odbora prisustvovao je sekretar Udru`ewa
vojnih penzionera u Crnoj Gori
Radivoje Zdravkovi} i predsjednik beranskog udru`ewa Nada
Novovi}.
Sjednicu je otvorio i prisutne
pozdravio predsjednik Opštinskog odbora Milinko Stojanovi} i
odao priznawe Glavnom odboru za
uporno i nesebi~no zalagawe u
pru`awu pomo}i za ostvarivawe
prava vojnih veterana.
Sekretar Udru`ewa Radivoje
Zdravkovi} detaqno je informisao prisutne o aktivnostima
Glavnog odbora na rješavawu egzistencijalnih pitawa kao što su:
isplata zaostalih primawa, stambeno zbriwavawe, zdravstveno
obezbe|ewe, dodjela jednokratne
nov~ane pomo}i penzionerima sa
malim primawima i drugim pitawima koja mnogo zna~e za veterane.
Za isplatu zaostalih primawa
prema novopodnesenom Zakonu
PIO Crne Gore, koji je regulisao
obešte}ewe za vojne penzionere
od 15. avgusta 2007. do decembra
2010. godine, isplati}e se razlika u iznosu od 10,7% u dvije rate .
Prva rata bi}e ispla}ena 20. marta a druga 6 mjeseci kasnije.
Isplata ove razlike do}i }e u
pravo vrijeme da ve}ina plati
razna dugovawa i zanovi dotra-
jale ku}ne aparate.
Stambena problematika je
krajwe nepovoqna. Oko 300 penzionera nema stan i pla}a kirije
koje su i do jedne polovine wihovih penzija. U aprilu }e biti
podjela stanova od strane Ministarstva odbrane a dio od toga
pripaš}e vojnim penzionerima,
istakao je Zdravkovi}.
Delegacija vojnih penzionera
primqena je prije nekoliko dana
kod premijera Igora Lukši}a.
Predsjednik Dragan Tiodorovi}
tom prilikom iznio je brojne neispuwene obaveze dr`ave prema vojnim penzionerima i sa obrazlo`ewem ih, u pisanoj formi,
predao nadle`nima.
Posledwa ta~ka dnevnog reda
bila je uru~ewe zahvalnica i jednokratne nov~ane pomo}i.
Slijedila je posjeta Radovanu
Š}eki}u i \or|iju Sekuli}u, starinama koji hrabro kora~aju u desetu deceniju. Kod doma}ina
je sve odisalo na ku}ni i vojni~ki red, onako kako dolikuje
vojnim veteranima. Do~ekali su
nas kao najro|enije, ka`e Milinko
Stojanovi}.
Navirala su sje}awa iz višedecenijskog vojni~kog `ivota u
slu`bi narodu i otaxbini.
Na kraju nas zamoliše da ponovo do|emo, a mi wima po`eqesmo dobro zdravqe.
R. Zdravkovi}
Poseta vojnim penzionerima smeštenim u
Gerentološkom centru u Nišu
SAMCI NISU ZABORAVQENI
U
okviru plana i programa rada Gradskog odbora UVP u Nišu, ovih
dana je uprili~ena poseta vojnim i porodi~nim penzionerima koji
su svoj mir našli u Gerentološkom centru u Nišu. U poseti su
bili Obrad Milenkovi}, predsednik Gradskog odbora, dr Vitomir
Pan~i}, predsednik Zdravstvene komisije i Ranko Babi}, novinar i
predsednik komisije za informisawe Gradskog odbora UVP u Nišu.
Nema sumwe, da je ova poseta Gerentološkom centru i razgovoru sa
korisnicima ove ustanove, a koji su svoj mir našli u wemu, pobudila veliku radost svih prisutnih korisnika vojne penzije i, kako ka`u, poseta
za wih zna~i da nisu zaboravqeni.
U razgovoru sa ~lanovima Gradskog odbora, vojni i porodi~ni penzioneri postavili su više pitawa, a koja se pre svega odnose na isplatu
duga iz 2004. i 2008. godine. Oni su zamolili da im se pomogne oko popuwavawa zahteva za isplatu duga, a nisu izostala ni pitawa iz oblasti
zdravstvenog zbriwavawa, u prvom redu isplata lekova koji nisu na pozitivnoj listi, a koje im lekari pripisuju.
Me|utim, ono što je najzna~ajnije, korisnici koji se nalaze u Gerentološkom centru zadovoqni su zbog brige koja im se posve}uje, smeštaja
i veoma kvalitetne hrane, kao i zbog raznih aktivnosti u centru.
Prilikom posete ~lanovi Gradskog odbora UVP u Nišu, svim li~nim
i porodi~nim vojnim penzionerima koji se nalaze u centru, uru~ili su
prigodne poklone, ~ime su svi bili prijatno iznena|eni. Kako re~e Bogdan Filipovi}, biv{i vazduhoplovac, ova poseta je znak da nisu zaboravqeni i po`eleo je da ovakvih susreta bude vi{e, kao i da uvek dobiju informacije o statusu vojnih penzionera.
Na kraju posete, ~lan Gradskog odbora UVP Niša zahvalio je psihologu Jasmini Ili} na iscrpnom obave{tewu o svim pitawima koja se
odnose na korisnike vojne penzije.
Ranko Babi}
17
Februar 2011.
Z QUDI I DOGA\AJI Z
IN MEMORIAM
Milovan
Vuki~evi},
Iz Opštinskog odbora UVP ^ukarica
U^LAWEWE
"TAPKA" U MESTU
O
tvaraju}i 6. redovnu sednicu Opštinskog odbora
UVP ^ukarica, koja je
odr`ana krajem januara, predsednik Zoran Jankovi} je predlo`io
dnevni red koji je jednoglasno
usvojen.
U protekloj 2010. godini
odr`ano je 9 sednica, kao i redovna skupština. Tako|e, obele`ena je i 17. godišwica osnivawa Opštinske organizacije
UVP ^ukarica, istakao je Jankovi}. On je ranije više puta na
sednicama ponovio da je nezadovoqan sa brojem novih ~lanova UVP. To je, kako je rekao, "rak
rana" u ovoj organizaciji. Me|utim, ima i pozitivnih aktivnosti, a to su: veoma dobra saradwa
sa Opštinskim odborom UVP
Rakovica, kao i sa Udru`ewem
podoficira ^ukarica-Rakovica.
Posebno je istakao obilaske
bolesnih i teško pokretnih
~lanova UVP. Izneo je podatak
da je u toku 2010. godine obra|en
101 predmet za le~ewe i oporavak bolesnih lica.
Zatim su, prama dnevnom redu, podnosili izveštaje predsednici ili sekretari MO. Sekretar MO [email protected] Vojislav
Simonovi} rekao je da se svakog
~etvrtka, u 10 ~asova, u prostoriju MZ do|e 15-20 ~lanova UVP.
Prema wegovim re~ima, aktivisti su prošle godine obišli
9 teško bolesnih lica. Izneo je
podatak da je 7 osoba preminulo,
dok su 4 ~lana napustila organizaciju. Predsednik MO @eleznik Miodrag \or|evi} je naveo
da Mesna organizacija broji 47
~lanova UVP od ~ega 10 nisu korisnici vojne penzije. On je dodao da su obilazili bolesnike,
te da je informisawe bilo redovno. "Imamo dobru saradwu sa
MZ i potomcima ratnika od 19121920. godine", rekao je \or|evi}.
On je podvukao da se sporo reša-
pukovnik u penziji
1948 - 2011.
va stambeno pitawe vojnih besku}nika, te da dr`ava "ima
poni`avaju}i odnos prema vojnim
penzionerima".
U ovoj diskusiji predsednik
MO ^ukari~ka Padina Borislav
Peji} je istakao da su po planu
ispunili sve zadatke i da u Mesnoj organizaciji ima 104 ~lana.
^lan MO Srem~ica-Moštanica Mirko @egarac obavestio je
prisutne da se ~lanovi UVP, kojih ima 80, svakog petka okupqaju
u prostoriji MZ, te da rade po
planu. On je dodao da su u toku
prošle godine odr`ali devet
sastanaka. "Nismo zadovoqni sa
u~lawewem", rekao je @egarac.
Predsednik MO Cerak-Vinogradi Stojan Savanovi} rekao je
da Mesna organizacija broji 308
~lanova, a da ima 28 ~lanova
pretplatnika na list "Vojni Veteran". On se samokriti~ki osvrnuo rekavši da za dve godine nije
odr`ana ni jedna sednica pravdaju}i se da nema prostorije.
"Nismo bili aktivni koliko smo
mogli", priznao je Savanovi}.
Kao blagajnik Opštinske organizacije, govorio je dosta
opširno. Govore}i o kontroli od
strane Nadzorne komisije, istakao je da je bilo primedbi na
wegov ra~un, te da je došlo do
"varnica i sva|a". Me|utim,
predsednik Nadzornog odbora
Muhamed Muli} u nekoliko re~enica dao je dosta primedbi
rekavši da "ne mo`emo usvojiti
izveštaj zato što nije vo|en
svakog dana ulazak i izlazak,
odnosno utrošak novca, te da
ne}e potpisati izveštaj.
Jankovi} je na kraju informisao ~lanove sa sadr`ajem
5. sednice Glavnog odbora UVP
Srbije, odr`ane 23.12.2010. godine.
Opštinska organizacija UVP
^ukarica broji 946 ~lanova vojnih penzionera.
Petar Kne`evi}
SVE^ANOST U GARNIZONU BA^KA
TOPOLA
P
ovodom Dana dr`avnosti i
Dana Vojske Republike Srbije,u jedinici koja je
sme{tena u Garnizonu Ba~ka Topola,organizovana je sve~anost.
Povodom Dana VS prisustvovao je i na{ predsednik Op{tinskog odbora,~estitao je svim pripadnicima VS praznik,kako Dan
VS tako i Dan dr`avnosti.
Pored na{eg predstavnika
sve~anosti su prisustvovali i
predstavnici lokalne uprave i
samouprave,pripadnici civil-
nih udru`ewa,verskih zajednica
kao i u~enici osnovne {kole
"^aki Lajo{".
Nakon sve~anosti organizovan je Takti~ko tehni~ki zbor,a
potom su svi prisutni bili pozvani na ru~ak,tradicionalni vojni~ki pasuq.
Komanda garnizona, dr`e}i
se dobrog starog obi~aja, ne zaboravqa da u ovakvim prilikama
pozove i predstavnike vojnih
penzionera.
Imre [uqok
Vojni veteran
18
Pukovnik u penziji Milovan Vuki~evi}, ~lan Opštinske organizacije UVP Para}ina, iznenada je preminuo
30.januara 2011. godine. Milovan je ro|en 1948. godine u
s.Jablanici, opština Kruševac. Posle završene osmogodišwe škole, upisuje gimnaziju u Kruševcu i istu završava
1968. godine. Opredequje se za
vojni poziv i vojnu akademiju
upisuje 1968, a završava 1972.
Mirko Špawa
]en}o,
pukovnik u penziji
^etrnaestog februara napustio nas je još jedan ~ovek
revolucije, komunista i oficir Jugoslovenske narodne
armije, pukovnik Mirko Špawa
]en}o.
Ro|en je 5. februara 1928.
godine u siromašnoj seqa~koj
porodici u Vodicama kod Šibenika, u Republici Hrvatskoj,
kao drugo od šestero dece oca
Avgustina i majke Marice.
Mirko je sav `ivot posvetio
ideji vodiqi koja ga je sa petnaest godina ukqu~ila u revolucionarni, partizanski pokret. Poreklom iz poznate revolucionarne i komunisti~ke
porodice Špawa, iz koje je
~itava desetina wegovih najbli`ih ostavila svoje `ivote
na putevima revolucije. Mirkov `ivotni put i nije mogao
biti druga~iji. Sa 15 godina
uhapšen je od strane italijanskog okupatora i u Okru`nom
sudu u Šibeniku osu|en na smrt streqawem. I tada, hrabar
Februar 2011.
godine i unapre|uje se u ~in
potpuru~nika. Po~iwe sa obavqawem prve oficirske du`nosti kao komandir voda u divizionu u garnizonu Para}in.
U aktivnoj slu`bi obavqao
je odgovorne du`nosti komandira voda-baterije, komadanta diviziona, mnoge du`nosti referenta u komandama i
upravama a posledwa mu je bila predsednik vojnodisciplinskog suda u GŠ.
Du`nosti je obavqao u garnizonima Para}in, ]uprija i
Beograd.
U toku slu`be `eleo je usavr{avawe i vanredno upisuje
Komandno štabnu akademiju i
istu zavr{ava 1996. godine. Za
samopregoran rad u slu`bi
više puta je pohvaqivan, nagra|ivan i odlikovan.
U penziju odlazi 2006. godine i od tog vremena posve}uje
se svojoj porodici i radu u UVP
Para}in.
Bio je uzoran roditeq a
pre svega dobar ~ovek. U svemu
mu je pomagala i podr`avala ga
wegova supruga Marija.
Milovan je sahrawen 31.
januara 2011. godine u s. Jablanica kod Kruševca.
S. Stojanovi}
i smeo, kako mogu biti samo
de~aci wegovih godina, Mirko
je uspeo je da pobegne ispred
puš~anih cevi okupatora nakon
~ega je ostao da radi na istom
terenu kao partijski radnik
ilegalac. Iz tog vremena ostao
je i wegov revolucionarni
nadimak ]en}o na koji je bio
ponosan.
Godine 1945. iz Štaba
Ratne Mornarice upu}en je na
kurs radio telegrafiste šifranta koji je sa uspehom završio. Ubrzo nakon toga upu}en
je na školovawe u U~ilište
veze u Škofju Loku kod Qubqane nakon ~ega je jula 1950.
godine unapre|en u prvi tada
oficirski ~in, zastavnika, a
potom iste godine u ~in potporu~nika. Godine 1960. u okviru reorganizacije kontraobaveštajne slu`be primqen je u
organe bezbednosti u kojima je
vršio najodgovornije du`nosti
poput na~elnika Operativno
tehni~kog centra Uprave bezbednosti SSNO i na~elnika
Prvog Kontraobaveštajnog odeqewa Uprave bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu sa koje du`nosti je
penzionisan 31. decembra 1986.
godine.
Završio je Komandno štabnu akademiju i odgovaraju}e
kurseve i škole za usavršavawe. Godine 1966. godine
unapre|en je u ~in majora, a
1976. godine u ~in pukovnika
Za pokazanu hrabrost u borbi i zasluge za o~uvawe suvereniteta i integriteta otaxbine odlikovan je Medaqom i
Ordenom za hrabrost i više puta i drugim visokim odlikovawima.
M. G.
Z
Veterani sportisti
TALENAT IZ
BO[WANA
V
eteran Radojica Neši} u sportu je
stekao mnogo znawa, zvawa i veliki broj priznawa. Poseduje diplome rukometnog trenera, internacionalnog stonoteniserskog sudije, saveznog rukometnog, skijaškog, atletskog i
pliva~kog sudije.
Kao rukometni trener oformio je
škole rukometa u Derventi, ]upriji i
Kruševcu. Bio je rukometni trener mnogih
ekipa. Danas je aktivan u muškom
rukometnom klubu "Napredak" u Kruševcu. Jedna soba u rodnom selu Bošwane
puna je mnogobrojnih diploma, zahvalnica, poveqa, plaketa, pehara i ordena.
Sa 15 godina bio je veliki fudbalski
talenat. U svom rodnom selu Bošwane
kod Varvarina, igrao je za mati~ni klub.
Bio je najmla|i u timu. Na svim utakmicama, koje je igrao, bio je me|u najboqima.
Posle osmogodišwe škole u Varvarinu prelazi u Kruševac i upisuje se u
Školu u~enika u privredi. U metalskom
preduze}u "Veselin Nikoli}" u~i
liva~ki zanat. Dok je u~io svakodnevno je
bio u okru`ewu sa legendarnim bokserima "14. oktobra" (\uri}, Miloševi},
Petrovi}, Stojanovi}). Jednog dana
odveli su ga u bokserski klub na probu.
Zadovoqio je trenera i rukovodstvo kluba. Pošto se roditeqi nisu slagali da se
bavi boksom, posle tri meseca trenirawa, napustio je klub.
Po završetku Škole u~enika u
privredi, konkuriše za prijem u Vojnu pilotsku školu. Na trodnevnim testovima i
lekarskim pregledima u Zemunu, uspešno
je sve završio. Ostalo je još da pošaqe
dva dokumenta. Pošto je zakasnio sa
slawem, nije mu se ostvarila `eqa da
postane pilot. Alternativa je bila artiqerijska škola u Zadru, koju i upisuje.
Za vreme školovawa u slobodnom vremenu na terenima Školskog centra
dru`io se i pikao fudbal sa poznatim prvoligaškim fudbalerima. U to vreme u
ŠRO bili su Vladica Popovi} - igra~ Crvene Zvezde, Perica Radenkovi} iz OFK
Beograda, ]esa Zdravkovi} iz kruše-
PORTRETI
Z
va~kog Napretka. Dru`io se sa wima, jer
je bio izuzetan talenat. Planirali su da
ga nakon škole, dovedu u Beograd. Za
vreme školovawa, slomio je potkolenicu
desne noge i tako su propale sve kombinacije. Nakon oporavka, posvetio se
rukometu.
Uspon
sportske
karijere, po~eo je
nakon završetka Vojne
škole i prvog slu`bovawa u garnizonu Doboj.
Posle jedne odigrane
rukometne utakmice,
izme|u
garnizonske
ekipe i gradske ekipe
"Sloga" postigao je 10
golova za ekipu garnizona. Postao je qubimac mnogobrojne publike u Doboju. Za tri godine slu`bovawa u u
tom gradu, pošto se dobro oporavio od preloma noge, odigrao je neke
fudbalske utakmice za
"Slogu" i "Trudbenik"
iz Doboja.
Kad je wegova jedinica prešla u Derventu, Uprava rukometnog kluba odmah je
stupila u kontakt sa wim i na obostrano
zadovoqstvo, postaje igra~ rukometnog
kluba "Derventa". Sa malim prekidima
igrao je za taj klub sedam godina.
Nakon obavqawa du`nosti komandira
raketnog voda, obavqao je du`nost na~elnika vojni~kog kluba a zatim na~elnika
Doma JNA u garnizonu Derventa. Na utakmici garnizona Derventa i garnizona Tuzla, Derven~ani su pobedili, a Neši} je
postigao 17 golova. Taj rekord je dugo trajao. Igrao je dva puta za rukometnu
reprezentaciju na sportskim prvenstvima. Bio je spona saradwe pripadnika vojske i civilnih struktura. Organizovao je
veliki broj sportskih takmi~ewa i kulturno-zabavnih manifestacija vojske i
civila na teritoriji opštine Derventa.
Iz Dervente odlazi u prekomandu
1976. godine u ganizon ]uprija na du`nost
referenta za fizi~ko vaspitawe u komandi garnizona. U organizaciji komande
1. A (Beogradske) u~estvuje na katedri za
fizi~ko vaspitawe u Školskom centru
Vojne akademije u Beogradu za normirawe
i programirawe fizi~ke kulture za vojnike, pitomce i starešine JNA.
Svake godine na armijskim sportskim
takmi~ewima, uvek je bio na pobedni~kom
postoqu.
Rukometnu reprezentaciju 1. A vodio
je tri puta na svearmijskim takmi~ewima.
U ]upriji je dva mandata bio potpredsednik SIZ-a za fizi~ku kulturu.
Bio je sportski direktor u nekoliko
sportskih klubova. Danas je aktivan u
muškom rukometnom klubu "Napredak" iz
Kruševca.
U wegovom rodnom mestu Bošwane kod
Varvarina, u ku}i u kojoj se rodio, jednu
sobu krase mnogobrojna priznawa. Na zidovima je oko 20 diploma, zahvalnica,
poveqa, plaketa, sedam pehara, više ordena, sedam kwiga, mnogobrojne fotografije sa klubovima koje je trenirao i
ise~ci iz novina.
Mr Aleksandar Simonovski
Vojni veteran
19
Februar 2011.
Sandre Petkoski
PLANINAR
OD DETIWSTVA
Z
a wega ka`u da ne mo`e bez planina. Sandre Petkoski, oficir naše
vojske u penziji, radio je kao ~ita~
i tuma~ karata, napamet je nau~io kote o
stotinama planinskih vrhova, pravi je
planinski pustolov.
"Planinarewem se bavim od detiwstva, a dugogodišwi posao u vojsci, gde sam
radio kao topograf u~inio je svoje. Uvek
sam nastojao da saznam više, da upamtim
svaku brojku, kako bi to u se}awu ostalo",
ka`e Petkoski, koji je prepeša~io mnoge
planine. Dosad je peša~ewem prešao put
oko zemqe po Ekvatoru.
Sandre je ro|en u Ohridu. Po završetku vojne akademije i drugih visokih
vojnih škola, slu`bovao je u Beogradu,
Sarajevu, Vaqevu, Bile}i, Pirotu, Nišu,
Prokupqu i Pe}i. U toku slu`be obavqao
je odgovorne komandirske, nastavne,
štabne i komandantske du`nosti u gardijskim, grani~nim i pešadijskim jedinica-
ma i školi rezervnih oficira pešadije.
Za svoj rad više puta je odlikovan najvišim vojnim odlikovawima.
Danas `ivi u Prokupqu, ima dvoje
dece i troje unu~adi, a stalni je gost Prolom i Lukovski Bawe kao i \avoqe
varoši, gde je vodi~ turistima i planinarima
po
Sokolovici,
Radanu,
Kopaoniku, Jastrebcu, Pasja~i, Vidojevici i drugim planinama.
Predsednik je opštinske organizacije Saveza rezervnih vojnih starešina Srbije. Aktivan je u Udru`ewu penzionera
Prokupqa na svim izletima i zabavama.
Danas, sa fotoaparatom n, kompasom,
pedometrom, pištaqkom i rancem na
le|ima rado je vi|en u Prokupqu i u planinama. Jedan je od najboqih ~ita~a karata i poznavalac teritorije naše zemqe i
prethodne Jugoslavije. Potencijalni je
kandidat za Ginisovu kwigu rekorda po
temi: "Kote i prirodne lepote Srbije".
Vid Šarac
Z
POGLEDI
Z
Dugovawe vojnim penzionerima
SUMRAK ZAKONODAVSTVA
O
dugu vojnim penzionerima za
uskra}eni deo penzija od 1. avgusta 2004. do 30. novembra 2007. godine pisano je u više navrata u "Vojnom
veteranu". Posebno vaqano, hronološki,
obra|ena je ta problematika u Specijalnom prilogu "Veterana", naslovqena sa
"Hronologija jednog bezakowa" i "Lice i
nali~je jedne revizije". I pored izvanredno obra|enih problema s kojima se godinama suo~avaju korisnici vojnih penzija, nedostaje osvrt na odgovornost vinovnika
koji su, bacaju}i zakonitost pod noge,
lišavali vojne penzionere ne samo materijalnih, ve} i qudskih prava. Odgovornost
je, ina~e, višestruka. Prvo, samovoqom
pojedinaca anulirane su odredbe Zakona o
Vojsci Jugoslavije, usvojene u parlamentu
i ozakowene potpisom predsednika
dr`ave. Drugo, odlukama o nipodaštavawu zvani~nog zakona zemqe, ozakowena je
nezakonitost. Tre}e, udaren je `estok šamar dr`avnom buxetu jer je dug od po~etnih ~etiri i po, narastao danas na preko
deset milijardi dinara, a ta cifra }e
narastati do nesagledivog kraja. Nabrajawa se, pored navedenog, nastavqaju ~iwenicom da u ovoj zemqi termin "pravna
dr`ava" predstavqa mrtvo slovo na papiru i da se, s tim u vezi, grubo narušavaju neotu|iva i ste~ena prava vojnih penzionera. No, podse}awa radi na istorijat
vladaju}eg bezakowa, krenimo redom.
Više od tri godine korisnici vojnih
penzija primali su penzije ni`e od zakonom propisanih. Razlog prosto neverovatan i nezabele`en u analima srpskog,
evropskog i svetskog zakonodavstva. Vojni
penzioneri su u Srbiji, kao nigde u svetu,
diskriminisani i od najodgovornijih qudi u vlasti optu`ivani da atakuju na
dr`avni buxet. Takve paušalne i nesuvisle ocene stizale su, na`alost, ~ak i od
pojedinaca koji su, u skladu sa funkcijama
koje obavqaju, trebalo da štite interese
qudi koji su gotovo ~itav radni vek proveli u starešinskim uniformama. Poznato
je, naime, da sve nevoqe s kojima se
suo~ava vojnopenzionerska populacija
posledwih desetak godina, poti~u najve}im delom od institucija koje su najpozvanije da štite interese vojnih penzionera. To se, otvoreno treba re}i, odnosi na
Vladu Srbije, Ministarstvo odbrane,
Fond SOVO, pravosudne organe i Ustavni
sud Srbije.
Udru`ewe vojnih penzionera Srbije se
navedenim institucijama godinama obra}alo molbama, `albama, preporukama,
inicijativama i drugim oblicima koji su,
naj~eš}e, odisali lamentirawem nad sudbinom vojnih penzionera. A upravo taj molbeni ton dosta je, izgleda, doprineo da se
aktuelna vlast ignorantski, nadmeno i
potcewiva~ki odnosi prema opravdanim
nastojawima da se na odgovaraju}i, zakonu
zasnovan na~in, reše postoje}i problemi
sa kojima se godinama suo~avaju korisnici
vojnih penzija. Jer, pored o~iglednog izbegavawa da im se definitivno reši statusni polo`aj i donese kona~na odluka o
na~inu i terminima isplate neispla}enih
prinadle`nosti, na wih se, maltene, baca
anatema zbog navodnog kidisawa na
dr`avni buxet. A to "kidisawe" nastalo
je kao posledica Uredbe Saveta ministara Dr`avne zajednice Srbije i Crne
Gore, koja je stupila na snagu 1. avgusta
2004. godine.
Navedenom su uredbom, kao što je poznato, aktivnim vojnim licima pove}ane
plate, ~ime je, automatski, po slovu zakona, trebalo da, u odgovaraju}oj srazmeri, do|e i do pove}awa vojnih penzija.
Do toga, na `alost i razo~arawe preko
pedeset hiqada vojnih penzionera, nije
došlo. A nije došlo zahvaquju}i nepoštovawu zakona od tadašweg ministra
odbrane Prvoslava Davini}a koji nije
dozvolio da se izvrši korekcija bodova
putem koje se obra~unava visina vojne penzije. Zbog "tankog" vojnog buxeta, kako je
opravdavano nepoštovawe zvani~ne uredbe i zakona, doneta je "solomonska odluka" da se vrednost bodova uve}a samo za
one vojne penzionere koji su penzionisani
posle 1. avgusta 2004. godine. Nikoga,
prakti~no, nije bilo briga što se time
dezavuišu odluke i zakoni koje su doneli
najviši dr`avni organi. Treba li uopšte
naglašavati da su ti dr`avni organi, na
~iju je o~igled carovala nezakonitost,
tako|e odgovorni za materijalni pogrom
vojnih penzionera.
Ignorisawe prava vojnih penzionera
posle Davini}evog ministrovawa, nastavqa se, na`alost, sve do današwih
dana. Ništa se, naravno, nije dogodilo u
vezi sa odgovornoš}u onih koji su nezakonitim postupcima narušavali ta prava.
S pravom se ~ak mo`e re}i da se iz godine
u godinu pove}avao broj silnika koji su
zagor~avali `ivot vojnopenzionerskoj
populaciji. Jer, smewivale su se vlade
Republike Srbije, ministri, qudi na ~elu
Vojske Srbije, Fonda SOVO i drugim institucijama u kojima su se donosile odluke o statusu i ostvarewu zakonskih prava vojnih penzionera, ali se ništa nije
mewalo u nezakonitim postupawima prema vojnim penzionerima. Takvih primera
ima na pretek. Za elaborirawe svakog od
tih postupaka, me|utim, treba daleko
više prostora nego što mo`e da pru`i
Vojni veteran
20
Februar 2011.
ovaj prilog. Zadr`a}emo se, stoga, samo na
nekim koji ilustruju licemerje ispoqavano tokom ~itavog procesa neuspešne
borbe Udru`ewa vojnih penzionera za ostvarewe neotu|ivih prava svojih ~lanova i
ostalih korisnika vojnih penzija.
Posle donošewa nove uredbe krajem
2007. godine, ispravqena je trogodišwa
nepravda, jer je ona iz 2004. stavqena van
snage, a rehabilitovane odgovaraju}e
odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije.
Me|utim i to nije bilo dugog veka. Usledila je poznata inicijativa za prebacivawe
vojnih penzija u nadle`nost PIO fonda,
odnosno još jedna ostap-benderovska prevara uperena protiv interesa vojnih penzionera. Ministarstva odbrane i finansija, Fond SOVO i ostali akteri - u~esnici u donošewu i realizovawu brojnih
nezakonitosti, snose najve}e breme odgovornosti za sve psihi~ke i materijalne neda}e kojima su godinama izlo`eni vojni
penzioneri. Nemogu}e je izbrisati iz
se}awa mnoge izjave zvani~nika putem kojih je guran prst u o~i obespravqenih penzionera. Tako, na primer,
opštepoznate su svojevremene
izjave o "tankom bud`etu" i isplati zaostalih dugovawa "kada
se zato stvore uslovi". Zna se vrlo dobro, tako|e, ko je januara
2008. javno izjavqivao da se
uskoro o~ekuje "lepo pove}awe
plata od 10 do 40 odsto u Ministarstvu odbrane", ali da "penzije ne}e biti pove}avane". Zna
se, naravno, ko i zašto uti~e na
pravosudne organe i Fond SOVO
da, što je više mogu}e, usporavaju donošewe pravosna`nih rešewa na tu`be koje je podnelo više
od 30.000 vojnih penzionera. Zna
se... Jednostavno, sve se zna.
Vojni penzioneri i wihovo
udru`ewe, dakle, znaju koji sve pojedinci
i institucije stoje iza brojnih nezakonitih odluka koje se odnose na statusni i materijalni polo`aj u`ivaoca vojnih penzija. Znaju se, imenom i prezimenom, svi koji
su u~estvovali u opisanim radwama za koje se u pravnim dr`avama krivi~no odgovara i zapre}uju višegodišwe zatvorske
kazne. Zaboravqa se, me|utim, da u ovoj
zemqi postoji i institucija koja nosi
naziv: Republi~ko javno tu`ilaštvo. Na
adresu te institucije ni sa koje strane nije stigla tu`ba za bezbroj nezakonitih
radwi ~iji su autori svima dobro poznati.
Nije li podnošewe tu`be sa konkretno
navedenim obrazlo`ewima, koja ne bi mogao da ospori nijedan sud, jedan od na~ina
da UVPS potra`i pravdu za sve korisnike
vojnih penzija. Ne treba, naravno, gajiti
iluzije da bi se time procesuirali vinovnici neda}a kojima su bili izlo`eni
vojni penzioneri. Izvesno je, me|utim, da
bi se, u aktuelnom politi~kom trenutku,
skrenula pa`wa šire javnosti na probleme koje je vojnopenzionerska organizacija bezuspešno predo~avala svim relevantnim dr`avnim i pravosudnim organima. Nije iskqu~eno, pri tome, da bi se
podnošewem tu`bi od strane UVPS, pojedinim li~nostima, ako ništa drugo, uzdrmale vlastodr`a~ke foteqe i polo`aji
koji su im omogu}avali u~eš}e u nezakonitim radwama.
Radisav RISTI]
Z
Iz ~isto penzionerskog ugla
DOGORELO DO
NOKATA
Razmišqam kao vojni penzioner, ili
uopšte kao penzioner. Zašto nas je ovakva sudbina snašla? Gde smo bili, gde smo
i za koga radili? Mnogo nas je vojnih penzionera koji su svoju mladost ugradili u
temeqe Jugoslavije. Posebno onih starešina, sada penzionera koji su po desetak godina proveli na du`nostima u osigurawu i obezbe|ewu dr`avne granice.
Razmišqam tako i ne mogu da se otmem utisku - zašto je sada ovako!? Prvi i
osnovni zadatak pripadnika JNA uvek je
bio briga za qude. Ko sada brine o nama
penzionerima koji ne mogu normalno da
`ive od penzija. Pove}awa i uskla|ivawa penzije prema troškovima `ivota
nema. Više hiqada penzionera pokrenuli
su sudske postupke u ostvarivawu svojih
prava. Sud je našao razumevawa i doneo
hiqade presuda koje su postale izvršne.
A da li to tako treba da bude? Zašto se
nisu poštovali zakoni? Pa bi se izbeglo
da se penzioner tu`i sa svojom dr`avom.
Zar nije moglo to da se reši, da se prizna
dug i postepeno penzionerima isplati,
kao što je to bio slu~aj sa civilnim penzionerima.
Puno nas je sada bolesno i le~imo se.
Ali i tu nailazimo na poteško}e. Pozitivna lista lekova stalno se su`ava.
Više je lekova koji se pla}aju. To su
uglavnom skupi lekovi. Ima takvih lekova koji koštaju i više od deset hiqada
dinara, a nema para ni za osnovne `ivotne potrebe.
Penzionerima odmrzavaju penzije i
pove}avaju penzije za 2%. Bruka i sramota! Za dve godine, od kada su penzije zamrznute, pove}awe troškova poraslo je za
više od 50%, a naro~ito hrana koja `ivot
zna~i. Zna se da se penzioneri loše
hrane, što još više uti~e na bolest, pa
je broj umrlih sve ve}i.
Za koriš}ewe eminentnih zdravstvenih ustanova kao što su VMA, VMC
Beograd, zbog malih primawa penzionera
Beograd je sve daqi. Autobus vojni, koji je
svakog ~etvrtka vozio penzionere u
Beograd, ukinut je. Sada penzioneri koriste civilne autobuse. Ima i teških
bolesnika kojima je putovawe ote`ano.
Zar ne mo`e neko od nadle`nih iz Kraqeva, gde je vojska iz Kragujevca prešla, da
odredi jedan vojni autobus koji bi prevozio bolesnike iz Kraqeva i Kragujevca. Verujem da bi to bilo jeftinije rešewe.
Vojne penzionere brine dokle }e mo}i
da koriste te eminentne zdravstvene ustanove. ^ini mi se da nam specijalisti,
kad do|emo do wih, sve mawe poklawaju
pa`we. Kada sam bio na urološkom pregledu, lekar urolog mi nije poklonio ni
dva minuta. Pogledao je rezultate, zakazao kontrolu i "}ao |aci". Na takav
odnos `ale se i drugi pacijenti. Mislim
da lekar specijalista mora da posveti
više pa`we pacijentu.
Ve} sam napomenuo da odlaskom vojske
iz Kragujevca u Kraqevo, broj vojnika u
Kragujevcu znatno je smawen. Smawio se i
PISMA
Z
broj lekara i medicinskog osobqa. Zbog
toga, i ~iwenice da je broj vojnih penzionera i ~lanova wihovih porodica veliki
(oko 1.300. vojnih osiguranika) ~este su
gu`ve. I pored teških uslova rada,
lekarima treba odati priznawe za entuzijazam koji iskazuju u pregledu pacijenata. Naro~ito mogu da istaknem doktorku
Sawu, koja je najstarija me|u lekarima i
kod koje dolazi najve}i broj pacijenata.
Istakao bih i doktora kapetana Igora
Sekuli}a. On nikada nije pokazao nervozu. Uvek ima dovoqno vremena za pacijenta. Novi lekar sanitetski potporu~nik
Andreja Ra~i} po svemu sude}i ide u korak sa drugim lekarima. Veoma se trudi
da pacijentu pokloni punu pa`wu.
Bilo bi dobro da se "o`ivi" protetika u Kragujevcu. Ovo iz razloga što za to
postoje svi uslovi, prostorije, pa mo`da
i oprema. Ranije je u ambulanti bila protetika. Se}am se da su to bili dobri proteti~ari. A sada, kada se radi protetika,
pacijenti se šaqu na VMA, pa je potrebno
da se ide i više od desetak puta. Sve to
košta, autobus, putni troškovi. Zar ne bi
bilo ekonomi~nije da protetika bude
ovde u GA Kragujevac.
Borisav Nestorovi}
PISMO
KOMANDANTU
Dru`e generale,
Nisam se javqao ranije zbog nekih svojih problema u vezi sa regulisawem
pitawa moje penzije. Kako izgleda problem je nere{iv. Slovenija tvrdi da su moji doprinosi penzijsko- invalidskog osigurawa upla}ivani u SOVO Srbija i da
nisu kod wih. Ovde u SOVO ne mogu ili
ne}e da mi izdaju izvod iz M 4, obrasca
gde bi se ta~no videlo gde je moje osigurawe i koliko iznosi. Srbija je moj sta` u
JNA od 15. 7. 1972 do 29.10.1982. sa beneficijom radnog staza UZELA U OBZIR
ali ne i platila tako da sada primam
samo penziju iz OSIGURANjA upla}ivanog
u Srbiji.
Mislim da Slovenci gledaju da ne
plate SRAZMERNI DEO izgovaraju}i se
da moj novac nije kod wih. Ovde ga definitivno nema.
Da li se Vi se}ate gde su vr{ene uplate penzijskog osigurawa dok smo radili
u Postojni. Ako ne{to znate o tome, molim
Vas recite mi.
Prole}e je na pragu pa se nadam susretu sa Vama. Ima puno toga da Vam ispri~am
{ta se izdoga|alo u Postojni kada ste Vi
oti{li. Delimi~no verovatno znate ali
ube|en sam ne sve.
Puno pozdrava, Vladan Pavlovi}
(Pismo je upu}eno generalu u penziji
Stevanu Mirkovi}u)
DVA GORU]A
PITAWA
Ve} du`e vreme razmišqam da vam se
javim i predlo`im nešto što po mom
mišqewu Udru`ewe vojnih penzionera
do sada nije pokrenulo.
Mislim da su se naša potra`ivawa i
zahtevi prema dr`avi odvijali do sada
Vojni veteran
21
Februar 2011.
uglavnom putem papirologije, nekim prijemima na višem nivou, a rezultati su
uglavnom izostajali. Po mom mišqewu mi
imamo dva goru}a problema: dug vojnim
penzionerima i stambeni problem
besku}nika.
Predla`em agresivniji nastup preko
medija, štampe i televizije, naro~ito
preko dr`avne televizije tra`e}i od
wih prijem delegacije Udru`ewa, ali da
to budu qudi koji su britki na re~ima i
koji ne}e sagiwati glave. Mislim da najviše šanse za prijem i uspeh moramo
imati kod wih, jer to je javni servis
gra|ana Srbije, a mi smo gra|ani Srbije i
oni moraju da nas ~uju, jer mi tu televiziju
pla}amo.
Za vojne besku}nike tra`iti reportere da snime Deligradsku 40 A, a i ostala prihvatilišta.
Ovo je najkra}i predlog, ukoliko se
sla`ete spreman sam da iznesem kompletnu koncepciju predloga.
Unapred zahvalan na razumevawu.
Vlastimir Jeli}
Beograd
15 ODSTO
PRETPLA]ENIH
NA "VETERAN"
U nekoliko brojeva našeg glasila "Vojni veteran" objavqivani su predlozi za
pove}awe broja pretplatnika na glasilo.
Naša opštinska organizacija (UVP
Prokupqe) je za 2011. godinu pretplatila
49 primeraka a januarski broj smo dobili
10. februara 2011. godine i istog dana je
17 primeraka spakovano i preko PTT
upu}eno na ku}ne adrese u Kuršumliju,
Blace, Merošinu, @itora|u, Pirot,
Xigoq i Beloqin, našim ~lanovima koji
`ive u tim mestima. Primerci "Veterana"
upu}eni su kao štampani materijal, po
ceni 16,50 dinara po jednoj pošiqci. Ostali primerci se uru~uju pretplatnicima
u kancelariji Opštinskog odbora i to najve}i broj u roku dva - tri radna dana.
Mi imamo 282 ~lana (91% u~lawenih)
i više od 15 posto pretplatnika na "Vojni veteran". Najve}e zasluge za pove}awe
broja pretplatnika ima Vid Šarac,
predsednik Opštinske organizacije UVP
Prokupqe i ~lan Glavnog odbora UVPS.
Predla`emo da se sve gradskeopštinske organizacije zauzmu za to da
broj pretplatnika na "Veteran" bude najmawe 10 odsto od broja ~lanova. To se
mo`e posti}i uz malo anga`ovawa izabranih u gradskim-opštinskim odborima
UVPS i izdvajawe nov~anih sredstava za
dostavu do svakog ~lana, ali iskqu~ivo
od sredstava gradskih-opštinskih organizacija.
Molimo da i ubudu}e "Veteran" do|e
do gradskih-opštinskih odbora do 10. u
mesecu. Na taj na~in }e se pove}ati interesovawe za pretplatu.
Podr`avamo stav Glavnog odbora
UVPS da se dostava "Vojnog veterana"
vrši samo do gradskih- opštinskih odbora a daqu distribuciju, do krajwih pretplatnika, treba da vrše odbori.
Radosav Vukovi}
Z
PUTOVAWA
Z
Stazama solunskih ratnika u organizaciji UVPS
DOGOVOR KU]U GRADI
P
oštovani prijateqi po~iwemo konkretnu realizaciju našeg plana. Evo nas po
~etvrti put u našoj novoj pri~i (novoj aktivnosti UVPS) koju smo nazvali "PUTOVAWA", a ovog puta konkretno naziv pri~e je "STAZAMA SOLUNSKIH RATNIKA". I
kao što smo i obe}ali imamo kona~nu ponudu za sve nas, ali pre toga, {ta je va`no da znate:
1) Redosled prijavqivawa je i redosled sedewa u autobusu (osim prva dva koja su za organizatore i vodi~a). Naravno da }emo za eventualne slabosti tokom puta imati
razumevawa.
2) Svaku Vašu uplatu na dole objavqeni `iro ra~un, prijavite na telefon 064/166-0213
ili 011/3228-076 (kancelarija), ili 011/2272-431(ku}ni broj) PAVLA LU^I]A, sekretara
UVPS i ~lana IzOd UVPS.
2) Sve spiskove (za granice i posete) kao i Ruming liste (za spavawe) pravi i odgovoran
je Pavle Lu~i} koji je i u stalnom kontaktu sa agencijom, pa se wemu i obra}ate u tom smislu. Sobe su bazi~no dvokrevetne i po dogovoru mo}i}e da budu ako ima interesenata i
trokrevetne i ~etvorokrevetne.
3) Obezbedi}emo da u autobusu tokom puta ima odre|ena koli~ina obi~ne i kisele vode
za neophodno osve`ewe tokom puta. Naravno ne}e to biti velike koli~ine ali dovoqne za
put i osve`ewe, naro~ito prvog i drugog dana kada nam je put i najdu`i, kao i prilikom
prelaska sa Krfa u Igumencu i put do Soluna.
4) Pla}awe mo`e biti ~ekovima i gotovinom kao i u evrima, a kurs se ra~una sredwi
zvani~ni Narodne banke na dan uplate. Iskqu~ivo na `iro ra~un agencije dat u PLANU puta ili li~no doneti Pavlu Lu~i}u. NE PO^ETI UPLATU PRE NEGO ŠTO TELEFONSKI
KONTAKTIRATE PAVLA LU^I]A NA 064/166-0213 ili 011/3228-076 i 011/2272- 431.
5) Dogovaramo se sad i pitajte sve što `elite odmah kako bismo do leta i mesec dana
pred polazak sve precizirali. Napomiwemo da }e svako mo}i da uzme aktivno u~eš}e na
odre|enim destinacijama ako `eli, kao predava~ i sl. Uz prethodni dogovor sa nama i uz
poštovawe vremena iznošewa i interesovawa drugih.
6) Polupansion po~iwe sa ve~erom u Skadru, a ako bude izmene bi}ete obavešteni.
U nastavku pri~e dajemo Vam detaqan opis puta i sve pojedinosti [email protected] ZA VAS.
Svima nama `elim da ovo putovawe bude nezaboravno - hvala vam!
PUTEVIMA SOLUNSKIH BORACA KOMEMORATIVNO
PUTOVAWE KROZ ALBANIJU DO KRFA I SOLUNA
Skadar - Kuks - Vezirov most - Tirana - Dra~ - Valona - Saranda - Krf
- Jawina - Meteori - Solun
10 DANA AUTOBUSOM
Polazak: 16. septembar 2011. u 06.30 ~asova
ispred MEDIA CENTRA VOJSKE SRBIJE
1. DAN petak 16. septembar: BEOGRAD OSTROG
Polazak iz Beograda u 06.30 sa
parkinga ispred Media centra VS, ul. B. Jugovi}a br. 19, Vo`wa prema C. Gori do manastira Ostrog. Prisustvovawe popodnevnoj
slu`bi, obilazak manastira i no}ewe u
konacima manastira.
2. DAN subota 17. septembar: MANASTIR OSTROG - PODGORICA-TUNEL SOLZINA- BAR - SKADAR
Nastavak putovawa za Podgovicu, obilazak naseqa Plavnice, kra}i odmor u
Plavnici, zatim nastavak putovawa prema
tunelu Solzina, Bar, Ulciw i Albanskoj
granici. Po obavqawu grani~nih formalnosti dolazak u Skadar u popodnevnim
~asovima. Smeštawe u hotel. Susret sa
udru`ewem Srba u Albaniji (ako potvrde).Ve~era. No}ewe.
3. DAN nedeqa 18. septembar:SKADAR KUKS - VEZIROV MOST - TIRANA - DRA^
Doru~ak. Polazak za Kuks dolinom Drima i obilazak Vezirovog mosta u Kuksu sa
kra}im zadr`avawem. Nastavak putovawa
do Tirane. Panoramsko razgledawe grada u
pratwi lokalnog vodi~a, obilazak crkve
Svetog Jovana Vladimira. Poseta Ambasadi u Tirani, obilazak spomenika srpskim
borcima na gradskom grobqu. Slobodno
vreme do polaska za Dra~. Po dolasku, u
ve~erwim ~asovima, smeštawe u hotel.
Ve~era. No}ewe.
4. DAN ponedeqak 19. septembar: DRA^
- VALONA - SARANDA
Doru~ak. Odlazak za Valonu. Obilazak
spomenika i znamenitosti, zatim odlazak
za Sarandu (Albanska Budva). Smeštawe u
hotel. Slobodno popodne. Ve~era. No}ewe.
5. DAN utorak 20. septembar: SARANDA
- KRF
Doru~ak. Prelazak trajektom na ostrvo
Krf (ako nema trajekta, putuje se za Igumencu na trajekt). Po dolasku na ostrvo, odlazak do Guvije i obilazak spomen plo~e
posve}ene iskrcavawu srpske vojske na
Krf 1916. godine. Odlazak do hotela.
Smeštaj u sobe. Slobodno vreme. No}ewe.
6. DAN sreda 21. septembar: KRF
Doru~ak. Odlazak na ostrvo Vido i
komemoracija ispred mauzoleja - spomen
kosturnice. Komemoracija na Plavoj grobnici. Poseta Srpskoj ku}i. Panoramsko razgledawe Krfa autobusom i pešice. Slobodno vreme. Povratak u hotel. Slobodno
popodne. Ve~era. No}ewe.
7. DAN ~etvrtak: KRF
Doru~ak. Pre podne poseta selu Agios
Mateos. Komemoracija na spomeniku Timo~ke divizije u Agios Mateosu. Ostatak dana
predvi|en za odmor i individualne aktivnosti. Ve~era (po dogovoru-sve~ana).
No}ewe.
8. DAN petak: KRF - IGUMENICA - METEORA - SOLUN (okolina)
Vojni veteran
22
Februar 2011.
Doru~ak. Napuštawe hotela, zatim
prelazak trajektom na kopno. Putovawe do
Kalambake i manastirskog kompleksa Meteore. Obilazak jednog od manastira (Preobra`enije - Velika Meteora) i nastavak
putovawa prema egejskoj obali. Poseta
crkvi Svete Petke u klisuri reke Pinios i
dolazak u hotel u ve~erwim ~asovima.
Smeštaj u hotel. Ve~era i no}ewe.
9. DAN subota: SOLUN
Doru~ak. Odlazak za Solun. U~eš}e na
komemoracijama na srpskom, francuskom,
engleskom, italijanskom i ruskom vojni~kom grobqu na Zejtinliku (po protokolu).
Slobodno vreme do povratka u hotel. Slobodno popodne. Ve~era i no}ewe.
10. DAN nedeqa: SOLUN (okolina) - POLIKASTRO - BEOGRAD
Doru~ak. Odlazak za Solun, zatim polazak prema Srbiji. Zadr`avawe u Polikastru i u~eš}e na komemoraciji. Polazak za Udovo u Makedoniji i obilazak
spomen kosturnice u Udovu. Putovawe sa usputnim pauzama radi odmora i obavqawa
grani~nih formalnosti. Dolazak u Beograd
oko 22.00. Kraj aran`mana.
Cena aran`mana po osobi iznosi:
395 evra
Dinarska protivvrednost po prodajnom
kursu za efektivu poslovne banke (Unicredit bank) na dan uplate.
Pla}awe:
I rata do 20 .marta 2011. 45 evra
II rata do 20. aprila 2011. 45 evra
III rata do 20. maja 2011. 45 evra
IV rata do 20. juna 2011. 45 evra
V rata do 20. jula 2011. 45 evra
VI rata do 20. avgusta 2011. 45 evra
VII rata do 20. septembra 2011. 45 evra
VIIIrata do 20. oktobra 2011. 45 evra
IX rata do 20. novembra 2011. 35 evra
Napomena:prilikom pla}awa na ra~un,
obavezno navesti poziv na broj: 160911
Uplate se vrše na `iro ra~un br:
180-104121002942057
Aran`man obuhvata:
Prevoz (prema programu) udobnim turisti~kim autobusom, putno zdravstveno osigurawe, smeštaj u hotelima 3* na bazi polupansiona (doru~ak "švedski sto", ve~era
uslu`ivawe), obilaske i razgledawa prema programu, trajekt na relaciji Saranda Krf - Igumenica, prevoz brodi}em do ostrva Vido, ulaznice za jedan od manastira
Meteora, usluge lokalnig vodi~a i vodi~a
agencije sve vreme trajawa putovawa i
troškove organizacije aran`mana.
Aran`man ne obuhvata:
Fakultativne izlete i obilaske i
ulaznice za individualne posete muzejima
i sl.
Li~ne i ostale troškove koji nisu
predvi|eni programom.
Aran`man je ra|en na bazi minimum 40
putnika.
Va`e opšti uslovi putovawa organizatora, agencije Master holidays.
Obaveštewe ~itaocima:
Organizacija i vo|stvo puta je ura|eno
sa Milanom Spasi}em, dugogodišwim turisti~kim radnikom, koji se poslovima
vo|ewa grupa i organizacijom bavi od 1977.
godine. Odli~an poznavalac francuskog,
engleskog i italijanskog jezika. Prošle,
2010.godine organizovao je putovawe hora
Muzi~ke škole "Slavenski" koji je u~estvovao na komemoracijama na Krfu i u
Solunu.
Pavle Lu~i}
Z DRUGI PI[U Z
S
pomenik Bilu Klintonu u Prištini mala je groteska, na tragu ki~a
Las Vegasa. Mlada NATO dr`ava
Albanaca na Kosovu i Metohiji, koja je pre
koji dan proslavila tre}i ro|endan, ostala je tek groteska novog me|unarodnog prava, što se uspostavqa po civilizacijskom
opusu Las Vegasa umesto pravoslavne
Vizantije ili starog Rima.
Sedamnaesti februar 2008. godine
pamtim po suvoj, besne`noj hladno}i. Smrzavao sam se na vetru po ju`nim rubovima
Prištine. Posledwa uporišta Srba oko
tog grada (Gra~anica, ^aglavica, Preoci...) odaju utisak ekonomske nesre}e, komunalne neure|enosti i socijalnog bezna|a prigušenog `ivim zastavama Srbije.
S razlogom, led mi se bio nakupio oko
srca, dok su mi se na povratku u se}awu
preplitale pitome freske iz Gra~anice,
totem Bila Klintona i neki albanski
kauboj koji je na kowu, sa estetskim urlikom na glavi koji obi~no nazivamo
ameri~kim šeširom, u magnovewu jahao po
eufori~nim ulicama Prištine.
Verujem da je na tre}u godišwicu
proglašewa albanske nezavisnosti na
teritoriji ju`ne srpske pokrajine samo
spoqna temperatura bila unekoliko druga~ija. Jer, u Srbiji se trenutno mewaju
samo meteorološke prilike.
Srbija je opijena destilatom bezna|a
koji je parališe. Šta više, bezna|e je
postalo tiha ideologija Srbije. Ono je po
dr`avu razornije od NATO projektila i
opasnije od tri vezane svetske ekonomske
krize. U delirijumu te hroni~ne opijenosti bezna|em, javqa se prelest evroatlantskih integracija. Bombarderi poprimaju obli~je an|ela, a an|eli bombardera.
Ali, po|imo redom.
Nikada mi ne}e biti jasno zašto je
ministar Vuk Jeremi} od Saveta bezbednosti, pre nekoliko dana, tra`io osnivawe me|unarodnog "ad hok" tela za sprovo|ewe istrage o trgovini qudskim organima, koje bi ovaj posao trebalo da obavi
umesto Euleksa. Da se razumemo, uticajne
vlade koje stoje iza Euleksa i priznaju
nezavisnost Kosova najmawe osam godina
}utale su zavereni~ki o va|ewu i prodaji
qudskih organa. Pridr`avale su na najne~asniji na~in evroatlantsku masku na
licu dr`ave Kosovo.
Spoqa gledano, zahtev ministra Jeremi}a savršeno je bio logi~an. Ali, ako
Vuk Jeremi} pa i sam Dik Marti s razlogom sumwaju u Euleks, neko predsednika
Borisa Tadi}a i vladu Srbije kona~no mora da pita zašto su uopšte pozvali Euleks na Kosovo i Metohiju, na uštrb UNMIK-a koji samo što nije iš~ezao i predstavqa tek simboli~an ostatak zaboravqene Rezolucije 1244 OUN?
Nikada mi ne}e biti jasno ni zašto
vlada Srbije }uti o sramotnom obustavqawu istrage o ubistvu dece u
Gora`devcu, a isti~e navodno harmoni~ne
odnose sa EU i NATO, koji su u stvari obustavili tu istragu?
O~igledno je da dr`ava Srbija ve}
decenijama nema ideju o vlastitoj budu}nosti, pa ni o budu}nosti KiM. Dr`ava je
izlo`ena ekonomskom modelu nekontrolisanog zadu`ivawa, a ne štedwi,
promociji morala koji je predstavqen kao
ideologija slabih, proizvodwi i patriotizmu. O tome neumoqivo svedo~i cunami
srpskog javnog duga koji se podigao za
Kuda ide Srbija
GROTESKA U
IDEOLOGIJI
BEZNA\A
posledwe tri godine, baš nekako otkako
je Priština proglasila svoju nezavisnost.
Podsetimo, 2007. godine Srbija je uspela svoj javni dug da smawi za oko 330
miliona evra i svede ga na oko devet milijardi evra. Bilo je to vreme rasprodaje
velikih preduze}a i resursa dr`ave. Na
kratak rok, novca je bilo više nego dovoqno, a dugoro~no naivno se ra~unalo na
fondove EU.
Ukupan javni dug bio je, barem
zvani~no, ispod 30% BDP-a i odnos javnog
duga prema BDP-u u Srbiji bio je povoqniji nego u dr`avama jugoisto~ne, ali i centralne Evrope. Slede}e godine još uvek
su se ose}ale posledice politike rasprodaje: javni dug je smawen na 8,8 milijardi
dolara, a wegovo u~eš}e u BDP-u svedeno
je na 25,9 odsto.
Ali, krajem leta 2009. godine javni dug
naglo je sko~io na 9,7 milijardi evra. U
novembru 2010. godine sve agencije
prenele su vest da je javni dug Srbije, zakqu~no sa oktobrom te godine, dostigao
11,48 milijardi evra. Krajem januara ove
godine, javni dug sko~io je na monstruoznih
12,13 milijardi evra ili skoro 40% BDPa, a vlada umesto programa zaustavqawa
propasti nacije najavquje samo nova
zadu`ivawa i ponavqa zakletve u evroatlantsku budu}nost.
Tokom posledwe dve godine Srbija se
zadu`uje više od pet miliona evra
dnevno, 202.000 evra na sat, oko 3.300 evra
u minutu. U isto vreme, prema izveštaju
MMF-a u Srbiji je ugašeno više od 400.000
radnih mesta.
Da za sve nije kriva iskqu~ivo
ekonomska kriza, koja je prema prvim
obe}awima politi~ara trebalo da donese
prosperitet umesto propasti, a onda se
Vojni veteran
23
Februar 2011.
volšebno transformisala u izgovor za
loše rukovo|ewe zemqom, govori primer
Hrvatske (koja je tako|e prezadu`ena
dr`ava). Prema izveštaju Evropske komisije o stawu ekonomije u zemaqama koje
`ele da se pridru`e EU, u Hrvatskoj je
stopa nezaposlenosti u tre}em kvartalu
prošle godine smawena sa 12,4 na 11,5
odsto.
Finansijski razorena Srbija, iz
pomr~ine du`ni~kog ropstva nacije ne}e
mo}i da brani ništa, a kamoli svoje interese i granice. Srbija bez realne
ekonomije ne mo`e da ima strategiju obnove stanovništva i odbrane, ~vrstinu
politike i uticaj.
Svake decenije, sa više od 150.000
abortusa godišwe, Srbija statisti~ki gubi celo Kosovo svojih nero|enih beba.
Sasvim je onda logi~no da takvoj, osiromašenoj i moralno invalidnoj Srbiji ostaje da kao zombi o}uti anticivilizacijsku obustavu istrage ubistava vlastite
dece!
Srbiji je potrebna nova politika, koja
ne}e biti sputana ideologijom bezna|a.
Srpska nacionalna psiha prvo treba da se
liši malosrpskog kompleksa. Treba da se
oslobodi ose}aja neracionalne istorijske
krivice i uverewa da su Albanci plodniji i mo}niji narod. Srbija za po~etak treba da se pokaje i sabere svoja višemilionska utrobna ~edomorstva, izvršena u ustanovama wenog dr`avnog Ministarstva
zdravqa i da spozna da je sve vreme ubijala samu sebe o svom trošku.
Kada bi Srbija do neke slede}e
godišwice albanske nezavisnosti na KiM
uspela da uredi sebe i svoju ekonomiju,
umesto što jalovo cupka u ~istilištu pregrejane EU i izbombardovana se kiti predstoje}om NATO konferencijom u Beogradu,
postala bi zanimqiv izazov za tanku
sredwu klasu koja `eli, a ne mo`e da
proklija u natrpanim gradovima Kosova i
Metohije.
Mlad Albanac je divqe urbanizovan i
ne `ivi više na selu. On nema novca za
svoju modernu porodicu, a ve} 11 godina ga
o~ekuje s neba kojim sada zuje samo radioaktivne p~ele i "apa~i". Mladi Albanac, kao svaki normalan ~ovek, sawa
makar malo `ivota iz filmova koje gleda
kada ima struje. Kada bi stvarno, a ne
hipoteti~ki birao izme|u poštovawa
vredne ure|ene dr`ave i zdravstvenog osigurawa iz "`ute ku}e", rezultat bi mogao
da bude neo~ekivan za sve severno od
Ibra.
Pokojni premijer Srbije Zoran \in|i}
ovako je dvadesetak dana uo~i smrti govorio o problemu KiM:
"Najgore je da Kosovo bude fakti~ki
nezavisno, a da nam ga onda kao mlinski
kamen prika~e za nogu i ka`u: vi ste
odgovorni za wega i dok ne harmonizujete
odnose vi ne mo`ete da idete daqe".
Pretpostavqam da delite mišqewe
sa mnom da se ovo predvi|awe ostvaruje.
Da bi Srbija prevazišla takvu sudbinu,
potrebno je da i zvani~ni Beograd, za
po~etak, ne bude tek umawena a loša
groteska na tragu ki~a Las Vegasa.
(Branko @ujovi}, Glas Rusije)
Z
DUHOVNOST
Z
Iz vojne uniforme u monašku rizu
OFICIRI MONASI
Iako vojna slu`ba i oficirski poziv nisu Bogom
zabraweni, mnogo je primera kada su vojnici i oficiri
skidali uniformu i ostavqali oru`je, a obla~ili
monašku ode}u i postajali Hristovi vojnici. Svi su to
~inili dobrovoqno i po nekom unutrašwem glasu. A bilo
je i onih vojnika, oficira, vojvoda, ratnika, vojskovo}a
koji se nisu zamonašili, a ipak su postali Hristovi
vojnici.
N
isu vojnici skidali uniformu zato što vojna slu`ba nije za ~estitog ~oveka, niti zbog toga što vojnici ne mogu da budu dobri hriš}ani. U
Jevan}equ po Mateju je zapisano da je
jednom prilikom Gospodu prišao rimski
oficir i zamolio ga za pomo}. Gospod mu
tada nije rekao da skine vojnu uniformu
da bi mu pomogao, ve}, naprotiv, pohvalio je s divqewem veru tog mnogobo`ca. Da je Gospod bio protiv vojne
slu`be sigurno ne bi propustio ovakvu
priliku da pou~i kapetana da napusti
svoju slu`bu.
A, prema Delima apostolskim, u Kesariji je `iveo rimski kapetan ~ete, Kornilije, pobo`an i bogoboja`qiv ~ovek,
koji je ~inio mnoge milostiwe narodu i
molio se stalno Bogu. Na wegove
molitve, Gospod mu je omogu}io da wega i
sve u wegovom domu krsti apostol Petar.
Kapetan je primio krštewe i darove
Duha Svetoga iako je bio vojno lice, i
niko: ni Petar, ni an}eo, ni sam Bog, niko
mu nije postavio uslov da napusti svoju
vojnu slu`bu, u kojoj je svakako bilo ne
samo paradirawa, nego i ratovawa. A Kada su Svetog Jovana Krstiteqa vojnici
pitali šta da ~ine da bi se spasili, on
im nije savetovao da se odreknu vojne
slu`be i tog krvavog zanata, nego im je,
kako je zapisao sveti jevan}elist Luka,
samo rekao: "Ne zlostavqajte nikoga i ne
optu`ujte la`no, i budite zadovoqni
svojom platom ".
Prema u~ewu svetih otaca, u Hristovom krstu, koji se uvek povezuje sa
vaskrsewem, jeste najdubqa tajna. Isus
Hristos je prvomu~enik i on je svojim
stradawem dao primer svima koji }e mu
sledovati: apostolima, mu~enicima i
svim
hriš}anima.
Hristovim
mu~eništvom su ujedno opravdana i
stradawa starozavetnih pravednika, Jova i mnogih proroka. A, prema re~ima
svetog vladike Nikolaja, svi bogoqubci
i narodoqubci, bili su u ovome `ivotu
veliki mu~enici. Biblija to nedvosmisleno potvr}uje, iznose}i primer Jakova,
Josifa, Mojsija, Isusa Navina, Samuila,
Davida, Jova, svih proroka i pravednika
Staroga Zaveta. I sav Novi Zavet i sva
istorija Crkve potvr}uje to mnoštvom
primera.
Prvi mu~enik me}u hriš}anima, koji
je, poput raspetog Gospoda, molio Oca
nebeskog da oprosti wegovim ubicama,
bio je Sveti prvomu~enik i arhi}akon
Stefan.Prvi je od sedmorice }akona koje su rukopolo`ili sveti apostoli i
prvi je mu~enik hriš}anski. Kao
propovednik u Jerusalimu, la`no je optu`en i kamenovan. Wegove mošti su,
428. godine, prenete su iz Jerusalima u
Carigrad. Sa~uvane su zahvaquju}i potajnom hriš}aninu Gamailu.
Pišu}i o veri i o tome da je prvomu~enik i arhi}akon Stefan ~ovek ispuwen verom, mitropolit Antonije Blum,
pozivaju}i se na jednu staru poslovicu,
ka`e da niko ne mo`e da se okrene od
greha i od stare neistine ako ne vidi u
o~ima ili na licu makar jednog ~oveka
sijawe ve~nog `ivota. A prema
svedo~ewu onih koji su gledali kako je
umro arhi}akon Stefan, kad su ga zbog
vere kamenovali, wegovo lice je po~elo
da sija kao sunce: radoš}u i verom, ali i
još ne~im - svetloš}u ve~nog `ivota! Radi ve~nog prebivawa u Hristu, veli mitropolit Antonije, sveti arhi}akon Stefan morao je da polo`i i svoj `ivot. To
su kasnije u~inili i milioni hriš}ana.
Veruju}i Hristu, veruju}i u silu wegovog krsta i vaskrsewa, apostol Petar
je tra`io da bude razapet i to sa glavom
okrenutom na dole. Veliku `equ da
strada kao i Hristos imao je i Sv. Igwatije Bogonosac. Putuju}i u Rim, gde je
trebalo da bude ba~en me}u zveri zbog
toga što je propovedao hriš}anstvo,
pisao je poslanice tamošwim hriš}anima mole}i ih da se ne trude oko wegovog
izbavqewa. Pisao im je : "Ostavite me
da budem hrana zverovima preko kojih se
mo`e dosti}i Bog, pšenica sam Bo`ija i
meqem se zubima zverova da se na|em
~isti hleb Hristu... Qubav se moja
razape i nema u meni ogwa koji `eli išta materijalno, nego je u meni voda `iva
i `ubore}a koja mi iznutra govori: Hajde
ka Ocu!" Ovakvu `equ za stradawem radi Hrista, koju je imao Sv. Igwatije i
mnogi drugi znani i neznani mu~enici,
prema re~ima svetih otaca, nije mogu}e
razumeti umom, nego jedino verom u Boga.
Crkva je oduvek cenila mu~eništvo
kao obrazac istinskog `ivota. Krv
mu~enika je, prema re~ima Tertulijana,
bila seme novih hriš}ana. U `itiju Sv.
Polikarpa Smirnskog se ka`e da su
hriš}ani, "sabrali wegove kosti,
Vojni veteran
24
Februar 2011.
dragocenije od dragog kamewa i zna~ajnije od zlata. Praksa podizawa crkava na
grobovima mu~enika traje neprekidno od
prvih vekova hriš}anstva do danas.
Mošti svetih mu~enika se u svakoj novoj
crkvi ugra}uju u ~asnu trapezu i u antimins, koji mo`e, u slu~aju nevoqe, da
poslu`i i kao zamena za ~asnu trapezu.
U teškim danima za Srpsku zemqu i
kwegiwu Milicu (monahiwu Jevgeniju),
1402. godine, kada su Stefan i Vuk
Lazarevi} otišli daleko na istok, do
Angore, da ratuju u sastavu Bajazitove vojske, monahiwa Jefimija je pisala (vezla
pozla}enom zicom) Pohvalu svetom knezu
Lazaru.U tom nadahnutom tekstu, u kome
se ogleda wena smirena i bogoboja`qiva duša, Jefimija je, izme}u ostalog,
napisala: ''...moli pobediteqa Boga da
pobedu podari voqenim ti ~edima, knezu
Stefanu i Vuku, za nevidqive i
vidqive neprijateqe, jer ako pomo}
primimo s Bogom, tebi }emo pohvalu i
blagodarewe dati. Saberi zbor svojih
sabesednika svetih i mu~enika, i sa svima se pomoli proslavitequ ti Bogu,
izvesti Georgija, pokreni Dimitrija, ubedi Teodore, uzmi Merkurija i Prokopija
i ~etrdeset sevastijskih mu~enika ne ostavi, u ~ijem mu~eništvu vojuju ~eda tvoja voqena, knez Stefan i Vuk, moli da im
se poda od Boga pomo}, do|i, dakle, u pomo} našu, ma gde da si.''
Prava vrednost ove pohvale nije u
kwi`evnom daru monahiwe Jefimije, niti u jeziku, stilu ili lepim re~ima, nego,
pre svega, u wenoj jakoj i istinskoj veri.
Ona se svetom knezu obra}a kao `ivom
knezu a tako gleda i na druge svete ratnike. Ona veruje da su svi oni sada Hristovi vojnici koji mogu da zamole Cara
Nebeskog, da pomogne onima koji se mole
za pomo}. Monahiwa Jefimija zna da su
nekadašwi ratnici cara zemaqskog,
Georgije, Dimitrije, dvojica Teodora,
Merkurije, Prokopije i drugi, sada Hristovi sveti ratnici i da su, zajedno sa
svetim knezom, zastupnici pred Bogom za
sve ratnike zemaqske koji idu putem
spasewa.
I u novije vreme ima primera da vojnici i oficiri skidaju vojnu uniformu
i obla~e monašku, ali prema kazivawu
starca Pajsija Svetogorca, ne zamonaše
se svi koji zakucaju na vrata manastira i
izraze takvu `equ.
Oko 1950. godine, jednog dana, kako je
zapisao starac Pajsije, manastir Konstamonit je posetio neki oficir, potowi
monah Ananije. Otac Filaret, iguman
manastira, ga je izdaleka oslovio po
imenu, govore}i mu o nezgodi koju je ovaj
ve} do`iveo. Posavetovao ga je i utešio.
Oficir se zbunio! Za~udio se Star~evoj
prozorqivosti i rekao mu sa
pobo`noš}u: ''Star~e, `elim da
postanem monah ~im iza}em iz vojske.''
Starac je prozreo iskušewe koje je nakon
tri godine trebalo da se dogodi, pa mu je
odgovorio: ''I treba da postaneš, ali ne
u ovom manastiru, jer bi te ovde posle
tri godine zadesilo iskušewe sa sekretarom.''
Kada je oficir završio sa vojnom
slu`bom, otac Filaret ga je posavetovao
i uputio u drugi manastir gde se i zamon-
Z
DUHOVNOST
OD PUKOVNIKA DO
MITROPOLITA
Z
"kontrarevolucionarnu monarhisti~ku agitaciju". Streqan je 11. decembra u Moskovskoj oblasti, na tzv. Butovskom poligonu.
Druga~ije nije ni mogao da skon~a tako veliki
duhovnik u takvom bezbo`ni~kom re`imu, oficir cara
zemaqskog i cara nebeskog, koga je voleo i poštovao
Sveti car mu~enik Nikolaj, kome je zaštitnik Sveti
Serafim Sarovski, a duhovni u~iteq Sveti Jovan Kronštadski. Osamdesetjednogodišwi bolesni i nemo}ni
starac nije ništa priznao. Gledaju}i smrti u o~i, dr`ao
se kao i svi wegovi slavni prethodnici koji su skinuli
oficirsku uniformu i obukli monašku, krenuvši putem
Jevan|eqa.
Sveštenomu~enik mitropolit Serafim (^i~agov)
kanonizovan je 23.februara 1997. godine.
M
itropolit Serafim (^i~agov Leonid Mihajlovi~)
ro|en je 1856. godine u Sankt -Peterburgu. Obrazovawe je stekao u Imperatorskom Pa`evskom korpusu i bio je veoma zapa`en oficir, primivši više
ruskih i stranih ordena. Godine 1879. stupio je u brak sa
N.N. Dohturovom. Promislom Bo`ijim imao je duhovnu podršku od Svetog i pravednog oca Jovana Kronštadtskog.
Po wegovom savetu, odrekao se zemaqskih blaga, nagrada i odlikovawa, i
rešio da bude vojnik
Cara Nebeskog. Godine 1891, u ~inu
gardijskog pukovnika
Preobra`enskog puka, napustio je vojsku
i prešao u Moskvu da se pripremi za
slu`bu
u
Svetoj
Crkvi, a rukopolo`en
je u |akona, a zatim u
jereja - 1893. godine.
Do1898. godine je radio kao sveštenik, a
te godine je pošao
monaškim putem. Postri`en je i dobio je
monaško ime Serafim, po prepodobnom Serafimu Sarovskom. Godine 1918.
postao je mitropolit
i od tada boqševi~ka vlast mu nije
davala mira. Do 1937.
godine više puta su
ga osu|ivali, zatvarali i puštali, a te
godine, 7. decembra,
Leonid ^i~agov
osu|en je na smrt za
u vreme kad je bio oficir (1880)
ašio. Ali on je svakog meseca dolazio na
razgovor kod Svetog Starca. Jednog dana,
zatekao je oca Filareta kako sedi u uglu
kelije, dr`e}i se rukama za glavu. Otac
Ananije, bivši oficir, ga je sa bolom zagrlio i upitao: ''Šta je, Star~e? Šta ti
se desilo?'' A Starac je zabrinuto odgovorio: '' Ananije, dete moje, danas nisam
imao nikakvo iskušewe. Bog me je ostavio.''
Starac Pajsije pri~ao je i to kako su
jednom došla dvojica oficira na Svetu
Goru izrazivši `equ da postanu monasi.
"Zašto `elite da postanete monasi?
Otkuda vam je to došlo?", pitao je
starac. A jedan od wih mu je odgovorio:
''Eto, došli smo ovde na Svetu Goru u
posetu, i onda nešto mislimo da ostanemo, jer mo`da }e biti neki rat".
Otac Pajsije ih je lepo zamolio da se
ne sramote, rekavši im: "Mo`da }e da
bude nekakav rat! I kako }ete da napustite vojsku?" "Na}i }emo neki razlog", odgovorili su mu.
Starac je neko vreme }utao razmišqaju}i šta mogu da na|u: da se prave
ludi, ili tako nešto, a zatim je rekao:
"Ako sa takvim mislima krenete da
postanete monasi, od samog po~etka
ne}ete imati uspeha". Tim re~ima je i zavrešena pri~a o monašewu te dvojice
oficira.
Mnogi znani i neznani vojnici, oficiri, ratnici, vojvode, i vojskovo}e,
kraqevi i carevi, radi ostvarewa
viših hriš}anskih ideala, carstva
nebeskog i spasewa duše, odricali su
~inova, odlikovawa, nagrada, karijere,
i svih zemaqskih blaga, skidali vojnu
uniformu i obla~ili monašku. A mnogi
su, još dok su nosili uniforme, pošli
najte`im putem, putem Bogo~oveka Hrista, i sledili ga do Golgote.Iako su
znali da je ispovedawe Hristovog imena
potpisivawe smrtne presude, mnogi vojnici, oficiri i vojvode careva zemqskih hrabro su ispovedali svoju veru i,
stradaju}i radi Hrista, postajali su
Hristovi vojnici.
Prvi oficir koji je, posle Hristovog
stradawa, skinuo vojnu uniformu i
udaqio se od sveta radi Hrista bio je
Sveti mu~enik Longin. To je bio onaj
kapetan, starešina vojnika koji su prisVojni veteran
25
Februar 2011.
Arhiepiskop Serafim
(^i~agov) 1912.
ustvali raspe}u Isusa Hrista na Golgoti, o ~emu svedo~e jevan}elisti Matej,
Marko i Luka. Opisuju}i Hristovo stradawe bo`anstveni Matej veli: A kapetan
i koji s wim ~uvahu Isusa videvši da se
zemqa trese i šta bi, poplašiše se vrlo govore}i: Zaista ovaj beše Sin Bo`ji.
Taj kapetan je, dakle, bio starešina
vojnika, odnosno stra`e koja je ~uvala
Hristov grob, koji je poverovao u Hrista.
Kad su jevrejske starešine saznale za
Hristovo vaskrsewe, potpla}ivali su
vojnike da pronose la`nu vest - da Hristos nije vaskrsao nego da su ga ukrali wegovi u~enici. Pokušali su da potplate i
Longina, ali on na to nije pristao. Jevreji su tada hteli da ga ubiju, ali on je saznao za to i, zajedno sa ona dva svoja druga, skinuo je svoj vojni~ki pojas, otišao
kod apostola i krstio se, a zatim je tajno
napustio Jerusalim i preselio se u Kapadokiju. Tamo se predao postu i
molitvi, i, kao `ivi svedok Hristovog
vaskrsewa, obratio je mnoge neznabošce
u istinitu veru.
M. Petrovi}
Z
ISTORIJA
Z
170 godina od ro|ewa
i 100 godina od smrti
Laze Kosti}a (1841-1910)
Pi{e:
Krsman
Milo{evi}
ZA^ETNIK SRPSKE
MODERNE POEZIJE
Najboqim esteti~arima i filozofima
naše kulture Laza se prikqu~io svojim
kwigama Osnovi lepote u svetu (1880) i
Kriti~ki uvod u opštu filozofiju (1884).
Ipak, Lazino glavno stvaralaštvo je
poezija. Od prve svoje objavqene pesme
Pita~ i slepac (1858) do posledwe Santa
Maria della Salute (1909), on je dokazivao svoj
veli~anstveni talenat.
S
rpska poezija pre Laze Kosti}a, a
mnogi ka`u ni posle wega, nije se
"vinula do visina" koje je
dostiglo wegovo pesni~ko delo. Kao novinar, filozof, diplomata i pesnik
predwa~io je u svom vremenu, pa ni do
danas mnoge wegove pesme nisu ništa
izgubile na umetni~koj vrednosti.
Rodio se 31. januara 1841. u Koviqu
kraj Novog Sada u grani~arskoj oficirskoj porodici. Poha|ao je srpsku osnovnu školu u Koviqu i \ur|evu, dva
razreda realke u Pan~evu, a gimnaziju
u~io u Novom Sadu i Budimu gde je maturirao. Završio je pravne studije u
Pešti i polo`io doktorat na latinskom
jeziku (1866). Te jeseni izabran je za profesora u novosadskoj gimnaziji, a posle
1867. bio bele`nik Novosadskog magistrata (1867-1872), predsednik varoškog
suda i poslanik Narodnog crkvenog sabora (1869-1872) u Sremskim Karlovcima,
poslanik u Ugarskom saboru (1873-1875),
kada je mandat ustupio vo|i svoje Srpske
narodne slobodoumne stranke, Svetozaru Mileti}u.
Politi~ki veoma aktivan, putovao je
na razne me|unarodne skupove koji su
odr`avani u Parizu, Moskvi, Qubqani,
Cetiwu, Beogradu. Krajwe podozriv
ugarskim vlastima, dva puta je hapšen. U
vreme Hercegova~kog ustanka (1875) i u
toku priprema za srpsko-turske ratove
(1876-1878), boravio je na Cetiwu i
Beogradu, pa je ponovo uhapšen (1876)
pod optu`bom da je "vrbovao dobrovoqce". Pevalo se tada u narodu: "Zelen
doboš dobuje, Laza Kosti} robuje..." Po
izlasku iz zatvora, `iveo je i radio u
Be~u i u mnogim evropskim listovima
pisao o ratnim zbivawima na Balkanu,
Isto~nom pitawu i krizi. Zajedno sa srpskim ministrom inostranih dela, Jovanom Risti}em, prisustvovao je Berlinskom kongresu (1878), duboko razo~aran
ignorantskim stavom Velikih sila prema wegovom narodu.
Posle ure|ivawa beogradskih novina
Srpska nezavisnost, narednih osam godi-
na (1883-1891) proveo je na Cetiwu, gde je
ure|ivao listove Glas Crnogorca,
Crnogorka i Nova Zeta. Tu, na Cetiwu,
zbog neslagawa s "nezgodnim" knezom
Nikolom, vratio se u Novi Sad i ~etiri
godine `iveo na imawu wemu drage
porodice Dun|erski i fruškogorskim
manastirima, ponajviše u Krušedolu. Tu,
u Krušedolu, u iskonskom miru manastira, veliki pesnik je ~esto nalazio
uto~ište. Kako ga nije mimoilazila besparica, tamošwi monasi hranili su ga
i spasavali od velike tuge i bezna|a.
Teške oskudice se "oslobodio" `enidbom sa imu}nom Julkom Palana~ki (1895)
i `iveo u Somboru. Duboko razo~aran i
slomqenih mladala~kih ideala, do smrti je vodio spokojan `ivot, putovao, prevodio, pisao. Uvek je bio zagledan u Vojvodinu i Srbiju. Umro je u jednom be~kom
sanatorijumu 9. decembra 1910. godine, a
sahrawen na somborskom grobqu.
Vojni veteran
26
Februar 2011.
Svojom pravnom strukom se nije mnogo
bavio. Kao poliglota i polihistorik,
bio je jedan od najboqih intelektualaca
me|u Srbima svoga doba. Ve}i deo wegovih brojnih napisa ostao je u senci wegovih stihova. Uz obimnu kwigu poezije, ostavio je dve kwige dramskih tekstova,
kwigu o Zmaju, pripovetke, ~etiri kwige
novinskih tekstova o politici i umetnosti, tri kwige o kwi`evnosti i jeziku,
memoare, nekoliko kwiga zanimqive
prepiske. Bio je jedan od najboqih novinara na srpskom jeziku, "stvaran i nesporni za~etnik srpske esejisti~ke kritike", ka`e Palavestra. Porodici
Lazinih kwi`evnih dela pripada i
kwiga O Jovanu Jovanovi}u Zmaju, koja je
do~ekana "na no`" 1902, pošto su je
savremenici do~ekali kao pamflet uperen "protiv svog nacionalnog pesnika".
Kasnije su znalci kwi`evnosti shvatili
da je Laza veoma znala~ki "razgrnuo slojeve Zmajeve poezije" i visoko uzdigli
wene prave vrednosti.
Najboqim esteti~arima i filozofima naše kulture Laza se prikqu~io svojim kwigama Osnovi lepote u svetu (1880) i Kriti~ki uvod u opštu
filozofiju (1884). Ipak, Lazino
glavno stvaralaštvo je poezija.
Od prve svoje objavqene pesme
Pita~ i slepac (1858) do posledwe Santa Maria della Salute (1909),
on je dokazivao svoj veli~anstveni talenat. Wegovo polazište je da je lepota, u svim svojim
mnogobrojnim vidovima, osnova
svega što postoji. Dve suprotnosti - san i java, mašta i iracionalno - ra|aju umetni~ko delo "ukrštajem, spajawem, sintezom".
Svoj "ukrštaj suprotnosti"
izrazio je u pesmi Me|u javom i
med snom. Na kraju svog stvaralaštva, pesmom Santa Maria della
Salute pribli`io se svom pesni~kom idealu, gde se pesma ra|a
iz višestrukih ukrštaja, ostvaruje sintezu filozofije i poezije,
daju}i pesmi veli~anstvene dimenzije, da zadivi "bogove silne,
kamo li qude". U woj se susti`u
sre}a qubavi i himna tragediji.
Ovoj pesmi je izre~eno više pohvala no
o bilo kojoj drugoj ispevanoj na srpskom
jeziku. Pohvale idu od tvrdwi da je to
"najlepša pesma našeg pesništva", do
one da je "najqubavnija pesma srpske
kwi`evnosti jednoj nesu|enoj qubavi"
(Isidora Sekuli}).
I ostali Lazini qubavni, rodoqubivi i filozofski spevovi i pesme
nalaze se u vrhu srpskog pesništva - U
Sremu, \ur|evi stupovi, Slavuj i lala,
Beseda, Minadir, Peva~ka imna Jovanu
Damaskinu, Samson i Delila, Spomen na
Ruvarca i druge. Laza je ostao uzor
mnogim današwim esteti~arima i znalcima kwi`evnosti, pa nije ni ~udo što
ga smatraju za~etnikom moderne srpske
poezije.
I dramaturgija Laze Kosti}a po~iva
na "ukrštaju" suprotnosti. Re~ je o ukrštaju našeg nacionalnog junaka i duha iz
narodne pesme, sa najboqim tradicijama
evropske literature, posebno šek-
Z
ISTORIJA
Z
Pero Zubac o
Lenki Dun|erski
LENKA JE
VOLELA LAZU
I
zdava~ke ku}e "Media invent" i
"Tiski cvet" iz Novog Sada objavile
su izuzetno zna~ajnu lirsku studiju
Pere Zupca "Lenka Dun|erska". A novinar
"Politike" je, 2. septembra pro{le godine,
razgovarao sa ~uvenim pesnikom, esejistom,
antologi~arem, autorom "Mostarskih kiša",
jedne od najzna~ajnijih poema srpske kwi`evnosti.
Glavna tema razgovora je Lenka Dun|erska.
-Studijom "Lenka Dun|erska" ispunili
ste nalog Milana Kašanina, koji je tvrdio
da je Lenka toliko va`na za Lazu Kosti}a da
zaslu`uje studiju?
-To je Kašanin zapisao u jednom eseju
pedeset godina pre moje studije. Mo`da bi i
drugi istra`iva~i pre mene ostvarili taj
Kašaninov zavet da su imali naklonost
porodice Dun|erskih. Bez toga, ni Leskovac,
ni Kašanin, nisu mogli daqe.
-Lenka nije imala priliku da ~ita
~uvenu pesmu "Santa Maria della Salute", ali je
pro~itala jednu drugu, mawe poznatu - "Gospo|ici L. D. u spomenicu"?
-Pesmu je Lazar napisao u Krušedolu
1892. i prilo`io u dvorcu Dun|erskih u
^elarevu u wen spomenar, drvenu kutiju od
finog drveta sa ru`ama islikanim na poklopcu, koji je, na`alost, nestao, ako je nestao, i u woj je mnogo šta kazano o odnosu pesnika i mlade Jelene.
-Teodora Dun|erski \uri}, na ~ije se
iskaze pozivate, verovala je da je Lenka bila zaqubqena u Lazu Kosti}a?
-Gospo|a Teodora Dun|erski \uri},
unuka Gedeona, Lenkinog najmla|eg brata i
praunuka Ilije Ogwanovi}a Abukazema, kojoj
sam posvetio kwigu, jedini je pouzdan svedok o odnosu Lazara prema Lenki i Lenke
prema Lazaru. Ona je to, kao devoj~ica,
mogla da ~uje od svoga dede koji je bio i
izvršilac Lazarevog testamenta i najbli`i
wegov prijateq u poznim pesnikovim godinama, a posebno od svoje bake Teodore, koja
Lenku nije upoznala, ali sve je od Gedeona
mogla saznati, a `ivela je uz Teodoru sve do
sredine šezdesetih godina prošlog veka.
Kada je ve} kwiga bila napisana i odneta g.
Teodori na ~itawe, ona je svojom rukom na
stranice rukopisa upisivala sugestije i tu
je i jedna va`na re~enica da je Lenka volela
spirovskom dramskom nasle|u. U Maksimu Crnojevi}u pokušava da do|e do
nove, originalne dramske harmonije. U
Gordani osnovnu radwu nalazi u narodnoj poeziji, a za umetni~ki postupak
"obra}a" se renesansnoj komediji. U Peri
Segedincu ukršta istorijsku temu o
pobuni srpskih grani~ara (1736), sa
analognim pojavama wegovog doba. Blistavim govorom o našim narodnim pesmama, zadivio je i be~ki nau~ni krug.
Ukrštaji suprotnosti kao da su
vladali i Lazinim `ivotom. Zaqubqen,
i posle wene smrti, u `enu svojih snova
Lenku Dun|erski, koja je inspirisala wegove najlepše stihove, o`enio se, još za
Lazu svom snagom tragi~ne zabrawene
qubavi.
-Laza Kosti} se, me|utim, o`enio Julom
Palana~kom, zahvaquju}i posredovawu
Lenkinog oca. Zna~i li to da porodica
Dun|erski nije odobravala vezu s pesnikom?
-Laza je Julku Palana~ki isprosio pre
odlaska u Crnu Goru 1884. godine, ali je majka nije pustila da po|e sa wim jer se tamo
puca. Laza je imao sukobe sa Julijaninom majkom, a i Jelenina majka nije volela naslu}ivanu bliskost izme|u Lenke i Lazara.
Mislim da Lazar nije imao hrabrosti da
zaprosi Lenku od Lazara Dun|erskog jer se
plašio wene samostalnosti, samosvojnosti,
jedinstvenosti, zrelosti, lepote, mladosti,
uplašio se da }e morati da mewa svoje
navike i da }e izgubiti slobodu. @enidba
Julkom bila je samo beg u sigurnost i ravnotok `ivota, a otac Lenkin je bio odre|en za
kuma još u vreme veridbe.
- Postoji i pri~a da Lenka nije umrla od
"tifuzne groznice", ve} da se otrovala zbog
neostvarene qubavi sa trideset godina
starijim pesnikom?
Svakakvih verzija, ne samo ~aršijskih,
o Lenkinoj smrti sam se na~itao i naslušao.
Laza Kosti} je u svom "Tajnom dnevniku",
pisanom na francuskom jeziku, zapisao
jedan san u kome se Lenka pojavquje bleda,
kao da nema dosta krvi, i u zagradi
zabele`io: "Nije li tifusna groznica,
bolest od koje je umrla, bolest krvi"? Dakle, i on je mislio da je zvani~na verzija
ta~na. Mada u pesmi ka`e da ona svisnu. I
da razjasnimo još jednu tajnu - Jelena
Dun|erski nije bila toliko mla|a od
Lazara, ona je ro|ena 26. oktobra (9. novembra) 1869. u Sentomašu, na Mitrovdan, a ne
21. novembra 1870. I Lazar je, zacelo, pamtio dan wenog ro|ewa samo je, kao i drugi,
dodao razliku u danima izme|u starog i
wenoga `ivota, Julkom Palana~ki, prema kojoj je imao samo korektan ose}aj
poštovawa. Posle smrti wegove najve}e,
a neostvarene qubavi, mlade i lepe
Lenke Dun|erski, koja je umrla u 25-oj godini u Be~u (1895), objavio je jednu od najlepših pesama srpske lirike "Santa
Maria della Salute". Stvarao ju je 14 godina, a rukopis predao u štampu 3. juna
1909. godine. Lenka i danas pleni pa`wu
poštovalaca umetnosti, poezije, istorije.
Neobi~an kao li~nost, skroman, originalan, druk~iji od svojih savremenika
koje je ~esto šokirao, jedan od najve}ih
srpskih intelektualaca svog vremena,
Vojni veteran
27
Februar 2011.
novog kalendara na datum u koji je razlika
ve} ura~unata. Svojom napomenom ispod
pesme "Gospo|ici L. D. u spomenicu", da je
Lenka umrla licem na dan svoga ro|ewa,
Svetog arhangela Mihaila, a to je ina~e dan
kada se u bazilici Santa Maria della
Salute masovno pose}uje pravoslavna ikona
Bogorodice Mesopanditisse (Posrednice
mira) i Lazar Kosti} je pripomogao mistifikaciji oko Lenkinog ro|endana. Zašto su
i roditeqi na posmrtnu partu stavili tu
godinu ro|ewa i urezali na grobnu plo~u u
Kapeli Dun|erskih u Srbobranu, ne znam.
-Pesmu "Santa Maria della Salute",
Laza Kosti} objavio je 1909, deceniju i po
posle Lenkine smrti. Da li postoje
razli~ite verzije ove pesme?
-Prava verzija je ona poslata Milanu
Savi}u i objavqena u kwizi "Pesme". Taj redosled strofa odredio je sam pesnik. Ima
dosta verzija odre|enih strofa, pa i stihova, koji nisu ušli u pesmu na prona|enim
rukopisnim verzijama poeme.(…)
-Mo`ete li nam re}i nešto o, uslovno
govore}i, qubavnom trouglu: Lenka Dun|erski - Laza Kosti} - Nikola Tesla?
-Laza je poznavao Teslu i saznao je, u
razgovorima sa Lenkom, da je Tesla, u neku
ruku, wen idol, pa je to iskoristio, u danima kada je Tesli izgorela laboratorija, da
mu ponudi, u pismu, neimenovanu, veoma bogatu miraxiku, uz to lepoticu, ne bi li ga
o`enio, opisuju}i je najlepšim epitetima
kao osobu "podobnu da savlada svaku `enomrzicu". Tesla mu odgovara na dva pisma
odbijaju}i ponudu, a da i ne zna o kome Laza
govori, jer se "on sa naukom ven~ao". Godina
je 1895. posledwe leto Lenkinog `ivota.
Mislim da je ona znala za Lazina pisma i za
Tesline odgovore. Mislim da se Laza
obradovao Teslinom odgovoru, jer }e Lenka
ostati tu i ne}e oti}i preko okeana, a, eto,
wemu je savest mirna, pokušao je da je uda za
najboqega, mada je i za wega, u jednom pismu,
napisao: "Gde su dvoja kola mudrosti, tu su
tre}a ludosti".
-Kada ste prvi put pro~itali pesmu Laze
Kosti}a, niste pisali poeziju. U kojoj meri
vam je ova pesma promenila `ivot?
-Ta pesma nije moja najdra`a Lazina pesma, ali me je naterala da godinama tragam
za tajnom inspiracije, tako mo}ne i tako opijaju}e. Tako je nastala kwiga o Lenki.
-Kwigu ste pisali rukom, jer "belina
hartije inicira belinu se}awa". Da li kompjuteri uništavaju magiju stvarala~kog
~ina?
-Ne. Kompjuter posmatram kao pomagalo,
ali još uvek volim zvuk pisa}e mašine.
Rukom pišem naj~eš}e, jer tako imam
opipqiv dodir sa tekstom.
Zoran Radisavqevi}
uvek je priman s osmehom kojim se do~ekuju uveseqiva~i. @ivot mu je bio "ukrštaj
suprotnosti" iz koga su se ra|ali najviši dometi. Bilo je tu i sudara izme|u
jedne velike umetni~ke i qudske
li~nosti, sa sredinom koja ga nije mogla
razumeti i videti u "pravoj optici". Iz
podno`ja je teško osmotriti najviše
vrhove.
Lazino delo, sem što je re~it dokument o sjaju i jadu jedne pesni~ke sudbine, zna~i u velikoj meri i potresnu optu`bu protiv teških društvenih i politi~kih prilika u kojima je pesnik `iveo,
ali i stawa kulture Srba u 19. veku.
Z SAVETI LEKARA Z
HEMOROIDI I
ISHRANA
"Zatvor" i kako ga spre~iti
MERA U SVEMU
V
eoma je va`no za
zdravqe odr`avawe
normalne dinamike
Pi{e:
pra`wewa creva. Malo
mr sc. dr
se o tome govori, jer se
^aslav Anti} smatra pomalo neprijatnom temom za razgovor.
Naj~eš}i uzroci ovog stawa su loše `ivotne
navike, neredovni obedi, nedovoqno kretawe,
suva hrana, ~esto konzumirawe brze hrane,
hrana siromašna biqnim vlaknima. Do "zatvora" dovode i jedewe s nogu pri ~emu se hrana ne
sa`va}e dovoqno, neuredni i preobilni obroci itd.
U posledwe vreme i neki drugi faktori sve
više uti~u na stvarawe ovog problema, pre svega uzimawe pojedinih lekova, kao što su:
antacidi (lekovi za smawewe `eluda~ne kiseline), diuretici (za "izbacivawe" vode), tablete gvo`|a, lekovi protiv alergije, beta blokatori (lekovi
koji stabilizuju nepravilan rad srca) i drugi.
Pojavu lewih creva mogu izazvati i neke bolesti, kao: dijabetes, bolesti
bubrega, poreme}aj rada štitne `lezde, ošte}ewe karlice, itd.
Nakon što se u tankom crevu iskoriste hranqivi sastojci hrane, sve otpadne i neiskoriš}ene materije dospevaju u debelo crevo. Funkcija debelog
creva se sastoji u tome da apsorbuje vodu iz fekalne mase koja dospeva u wega
iz tankog creva i da zatim tu fekalnu masu daqe pokrene napred radi krajweg izbacivawa kroz analni otvor u roku od 18 do 24 sata. Me|utim, ukoliko
u tom vremenu ne do|e do pra`wewa creva, štetne materije po~iwu da se
gomilaju izazivaju}i razli~ite simptome, kao što su: mu~nina, ose}aj nadutosti posle jela, slab apetit, glavoboqe, nervoza.
Kako je redovno pra`wewe creva veoma va`no za zdravqe, zna~ajno je pre
svega da se ujutru po~ne sa doru~kom kako bi se stimulisala pokretqivost
creva. Tako|e va`no je da ishrana bude sa uravnote`enim unosom
belan~evina, ugqenih hidrata i masti. Biqna vlakna imaju sposobnost da
bubre u crevima, vrše pritisak na zidove creva i time stimulišu prirodni
refleks pra`wewa. Vo}e i povr}e, uz znatan sadr`aj vitamina, bogata su i
biqnim vlaknima pa je zna~ajno hranu obogatiti i ovim namirnicama. Posebno
korisnim se smatraju pšeni~ne mekiwe i laneno seme. Dovoqan dnevni unos
te~nosti od 1.5 do 2 litra, ali bez alkoholnih i gaziranih pi}a, smatra se
veoma stimulativnim za rad creva, kao i bavqewe fizi~kom aktivnoš}u
(vo`wa bicikla, brzo hodawe, baštenski radovi i sl.)
Kada se sve ovo uradi treba se nadati da }e creva u}i u o~ekivanu dinamiku i osloboditi navedenih tegoba. Ako sve to ne da rezultate treba se
obratiti lekaru.
Sve napred opisano odnosi se na funkcionalnu opstipaciju. Druga vrsta
opstipacije jeste organska koja je prouzrokovana paraliti~kom ili
mehani~kom opstrukcijom prolaska sadr`aja creva tj. stolice. Ovde se ne radi o lewim crevima ve} o mehani~koj prepreci koju mogu izazvati priraslice
na crevima, tumori creva, su`ewe anusa ili rektuma, pa i klube glista. U najve}em broju slu~ajeva rešava se hirurškim putem.
Za ovaj poreme}aj odoma}en je izraz zatvor (opstipacija ), me|utim, treba
razlikovati dve vrste pojmova:opstipacija koja ozna~ava izostanak spontanog
pra`wewa creva i konstipacija, koja ozna~ava stawe kada osoba ima retke,
tvrde, oskudne i suve stolice ~esto pra}ene ose}ajem nepotpunog pra`wewa.
Stru~waci
savetuju
KAKO
ZAUSTAVITI
[TUCAWE
[
tucawe je u principu
bezazleno, a izaziva
ga gr~ewe dijafragme,
odnosno nadra`aj nerva poz-
natog kao "Nervus phrenicus".
Mo`e se javiti kao reakcija na brzo jedewe i gutawe vazduha, konzumirawe hladnog
pi}a ili qutih jela, a ~esto se
javqa i kao posledica stresa
i uzbu|ewa.
Štucawe se manifestuje
tako što gr~ewe dijafragme
dovodi do širewa plu}a uz
trzaj, a deo dušnika u kome se
nalaze glasne `ice (glottis)
se zatvara velikom brzinom.
To dovodi do prekida dotoka
Vojni veteran
28
vazduha i ispuštawa onih poznatih zvukova koji nas iritiraju, odnosno štucawa.
Štucawe nije opasno, ali
ako traje satima ili ~ak danima neophodno je obratiti se
lekaru. Naravno, pre toga mo`ete isprobati neke od dobrih
tradicionalnih metoda i zaustaviti štucawe sami.
Dosta poma`e mentalno
odvra}awe pa`we od štucawa, a to se mo`e posti}i tako što }ete pokušati, primera
Februar 2011.
M
nogi qudi pate od
hemoroida.
Hemoridi su ote~eni
sun|erasti delovi tkiva
koji okru`uju ~mar, a u kojima ima mnogo krvnih sudova. ~esto ih je mogu}e
spre~iti pravilnom ishranom. Hemoroidi mogu
biti unutrašwi (u analnom kanalu) ili spoqašwi, kad se mogu napipati kao ~vori}i ili
kuglice oko ~mara. Ispali
hemoroidi vire iz ~mara.
Simptomi, izme|u ostalog, mogu biti bol pri
pra`wewu creva, svrab i
rektalno krvarewe. Bol mo`e biti jak ako je u
pitawu veliki hemoroid. Hemoroide obi~no izaziva zatvor, kad napipawe pri pra`wewu creva
pove}ava pritisak u krvnim sudovima koji se šire.
Osim toga zatvor pogoršava stawe ve} postoje}ih
hemoroida, jer istiskivawe tvrde stolice grebe
proširene krvne sudove, a napipawe izla`e ~mar
pritisku. Hemoroidi se ~eš}e javqaju tokom trudno}e i odmah posle poro|aja. ^eš}e ih dobijaju gojazne i neaktivne osobe ili one koje u ishrani ne uzimaju dovoqno vlakana, a uzimaju previše rafinisane hrane.
Preventive radi, stru~waci savetuju:
-Oslobodite se viška kilograma;
-Hranite se uravnote`eno sa mnogo vlakana,
kako biste dobili hranqive materije potrebne da
krvni sudovi ostanu jaki i zdravi i kako biste
spre~ili zatvor;
-Pijte najmawe šest dodatnih ~aša vode dnevno
kako bi stolica bila mekša;
-Redovno se kre}ite da stimulišete krvotok;
~uvajte se ~itawa u WC-u. Predugo sedewe na
toaletu pove}ava pritisak na rectum;
-Jedite mnogo sve`eg vo}a i povr}a, integralnih `itarica, koštuni~avog vo}a i semenki. Oni
sadr`e vlakna koja poma`u kod le~ewe zatvora, vitamin C (agrumi i ve}ina ostalog vo}a, brokoli, paprika i ve}ina ostalog povr}a), kao i flavonoide
(integralne `itarice, povr}e, i vo}e svetlih boja)
pigmente koji ja~aju zidove krvnih sudova i daju im
pokretqivost. Bobi~asto vo}e, trešwa i heqda
sadr`e naro~ito korisne flavonoide;
U bolnim periodima svakodnevno se odmarajte
(dva puta po pola sata dnevno sede}i ili le`e}i sa
stopalama podignutim iznad nivoa kukova);
-Nemojte dugo stajati u mestu i ve`bajte najmawe
20 minuta dnevno kako biste podstakli krvotok.
radi, da se setite šta ste prekju~e ru~ali ili da se setite
ne~eg drugog.
Poznata metoda jeste da
vas neko uplaši, a poma`e i
konzumirawe kaši~ice še}era odnosno vode.
Stru~waci preporu~uju i
još neke metode koje provereno poma`u u zaustavqawu
štucawa. Mo`ete pokušati sa
ubrzanim disawem na usta ili
nos.
Z INFORMATOR Z
Advokatske usluge POVOQNIJE ZA KVP
Povodom Dana Vojske Srbije
Na osnovu ugovora o poslovnoj saradwi zakqu~enog sa UVPS, advokati:
„Ivana C. Jovanovi}, iz Beograda - ul. Balkanska br. 18, lokal 93 (TC
„Ivanijum“), telefon 011/2644384 i 064/1735395;
„Qiqana Jakovqevi}, iz Beograda -ul. ^uburska br.2, Zanatski centar
„Pejton“, telefon 011/2446977 i 064/1427122;
„Stanojko Mihajlovi}, iz Beograda - Bulevar Zorana \in|i}a br. 76/28,
telefon 011/145617 i 064/1280990,
Obavqa}e za potrebe vojnih penzionera slede}e pravne poslove:
1)Davati besplatne pravne savete, i
2)Uz naknadu po va`e}oj advokatskoj tarifi umawenoj za 20 odsto
(advokati Qiqana Jakovqevi} i Stanojko Mihajlovi}), odnosno 30 odsto
(advokat Ivana Jovanovi}) pru`a}e sve ostale advokatske usluge.
Advokati }e klijente primati: Ivana Jovanovi} utorkom, Qiqana
Jakovqevi} sredom, a Stanojko Mihajlovi} petkom, svi u vremenu od 17 do
19 ~asova.
Udru`ewe vojnih penzionera Srbije prošle godine je, prilikom potpisivawa ugovora sa advokatima o poslovnoj saradwi, nastojalo da, pre
svega, zaštiti interese korisnika vojne penzije. Tim ugovorom, advokati
su se obavezali da vojnim penzionerima daju besplatne pravne savete,
a da ostale advokatske usluge napla}aju po va`e}oj advokatskoj tarifi
umawenoj za 20 do 30 odsto. Advokati ne pla}aju za to nikakvu naknadu
Udru`ewu, ali su du`ni da ga tromese~no obaveštavaju o pru`awu advokatskih usluga ~lanovima UVPS.
Iz posledweg izveštaja advokatske kancelarije Ivane C. Jovanovi}
se, primera radi, vidi da je obavila više usluga za vojne penzionere. Za
advokatsku uslugu "pisawe tu`be", koja je po va`e}oj tarifi 5000 dinara, naplatila je 2.500 dinara, za pisawe testamenta napla}ivala je 3.
500 dinara, umesto 10.000 dinara koliko je po tarifi.
Ukoliko koristite usluge u vezi
sahrane preko Udru`ewa vojnih penzionera Srbije trebalo bi da znate
da usluge mogu koristiti ~lanovi
UVPS, ~lanovi wihovih porodica,
kao i svi ostali vojni osiguranici.
Preko Udru`ewa mogu se dobiti
kompletne usluge vezane za sahranu:
-organizacija i zakazivawe termina za sahranu ili kremaciju,
-upis u mati~nu kwigu umrlih,
-sprovodnica za prenos pokoj
nika,
-{tampawe posmrtnih plakata,
-prodaja pogrebne opreme,
-prevoz pokojnika,
-organizacija vojnih po~asti,
-pomo} oko sre|ivawa dokumenata
pre i posle sahrane radi regulisawa
prava ~lanova porodice posle smrti
vojnog osiguranika,
-besplatan dolazak u stan porodice preminulog radi dogovora.
Sve dodatne informacije mogu se
dobiti u mesnim i op{tinskim organizacijama UVPS ili direktno na
tel. 011/8333-142 i 011/6161-769.
Crnotravska 17, 11000 Beograd
U više ~inove ukazom predsednika
Tadi}a unapre|eni su:
u ~in generala
- General-potpukovnik MILETI] Radoslava
MILOJE, na~elnik Generalštaba Vojske Srbije.
u ~in general-potpukovnika
- General-major RADOJ^I] Obrada PETAR,
direktor Inspektorata odbrane,
- General-major @IVKOVI} Miodraga ALEKSANDAR, komandant Komande za obuku.
u ~in brigadnog generala (vanredno)
- Pukovnik ZRNI] Milorada BOJAN
- Pukovnik BRANKOVI] Milana ^EDOMIR
Telefoni:
011/266-11-22, 266-27-55 Faks: 011/266-61-64
Telefoni za zakazivawe pregleda:
011/266-27-17, 3609-398, 3609-399, 3608-498
e-mail: [email protected]
u ~in brigadnog generala
- Pukovnik JANI}IJEVI] Dragana SLAVOQUB
- Pukovnik ZEKOVI] Vukalice GORAN.
PRODAJEM KU]U
U PIROTU
U centru Pirota povoqno
prodajem 1/2 ku}e sa posebnim ulazom koja se sastoji
od trosobnog konfornog
stana na spratu sa dvori{tem i pomo}nim prostorijama. Zvati od 16 do 20
~asova.Tel.011/164-464
Vojni veteran
- Brigadni general BJELICA Marka MILAN,
za zamenika na~elnika Generalštaba Vojske Srbije,
- General-major JEVTI] Vojislava MIODRAG,
za rektora Univerziteta odbrane,
- Brigadni general RADOVANOVI} Tugomira
GORAN, za zamenika komandanta Komande za
obuku,
- Pukovnik NOVAKOVI} Jovana MARIJAN, za
na~elnika Vojnomedicinske akademije,
- Pukovnik @ARKOVI} Nikole DUŠKO, za
na~elnika štaba Vazduhoplovstva i PVO,
- Pukovnik JANKOVI} Milije DEJAN, za
na~elnika Uprave vojne policije,
- Pukovnik TODOROVI] Slobodana MILOMIR, za komandanta Garde,
- Pukovnik GLIŠOVI} @ivorada @ELIMIR,
za komandanta 3. brigade KoV,
- Pukovnik BANDI] Branka PREDRAG, za komandanta 204. vazduhoplovne brigade.
u ~in general-majora (vanredno)
- Brigadni general BJELICA Marka MILAN
- Brigadni general KOVA^ Vukana MITAR
- Brigadni general @IVKOVI} Jordana VIDOJE
Vojnomedicinska akademija,
VUKOTI] NADA slikarka u penziji
vr{i izradu kvalitetnih slika na
platnu - peja`a i ikona prikladnih
za poklone i ukras prostorija. Po
`eqi naru~ioca mo`e i sa drugim motivima prema donetim fotografijama i u raznim dimenzijama. Cena
povoqna uz popust za penzionere.
Kontak telefon 064/212-55-63.
P
ovodom Dana dr`avnosti i Dana Vojske Srbije - 15. februara, predsednik Republike
Srbije Boris Tadi} doneo je ukaze o
postavqewu na nove du`nosti, unapre|ewima u
viši ~in i prestanku slu`be visokih oficira Vojske Srbije i Ministarstva odbrane.
Na nove du`nosti postavqeni su:
UMAWENE ADVOKATSKE TARIFE
USLUGE VEZANE ZA
SAHRANU
PREKO [email protected]
UNAPRE\EWA
I POSTAVQEWA
OFICIRA
29
Februar 2011.
Predsednik Tadi} odlu~io je i o prestanku
vojne slu`be:
- General-potpukovnika ]IRKOVI] @ivojina
MLADENA,
- Brigadnog generala VRANI] Puniše MIRKA,
- Brigadnog generala ]ELI] Jovana \URE,
- Brigadnog generala BRANKOVI] Milana
^EDOMIRA.
Z SATIRIKON Z
CARSTVO GOR^INE
J
ednom, ne tako davno, postojalo je kraqevstvo. Na dobrom
mestu. Sa odli~nim geografskim polo`ajem. Malo, ali skockano.
Ure|eno s ukusom. Pošteno. Slatko.
Da ga pojedeš.
Imalo je pristojne prihode. Redovno. Gra|ani su bili veoma zadovoqni. Otuda su blagovremeno
izmirivali svoje obaveze prema
ovom slatkom kraqevstvu. @ivelo
se mirno. Pristojno. Svi su bili
lepi i nasmejani. Vasceli dan. Baš
slatko.
Stari kraq je bio omiqen. U~en
i fin ~ovek. Pametan. Razlo`an.
Jedan sladak star~i}. Kraqica je
bila ne`na. Tiha. Poštena. Pravedna. Mnogo slatka `enica. Slo`no su
vladali i `iveli u svom slatkom
kraqevstvu. Bilo je lepo i podanicima. `ivot je svima bio sladak.
Slatko kraqevstvo nije ratovalo.
Samo se razvijalo. Na dobrobit suverena i naroda. Sve dok slatki kraq
nije umro.
Nasledio ga je sin. Nabusti
princ. Kiseo kao sir}e. Qut kao feferona. Gorak kao pelin. `eqan
vlasti... Sve suprotno od slatkog.
Prvo je na dvoru napravio rusvaj.
Smenio je sve generale! Dvorske
dame. Sluge i kowušare. Kuvare i
dvorske lude. Otkaz je dobila i cela
vlada. Sve sami pametni i slatki
star~i}i. Na wihovo mesto doveo je
mlade qude iz drugih kraqevstava.
Novajlije jesu bile lepe, ali ne i
slatke.
Odjednom, u slatkom kraqevstvu
više ništa nije bilo kao pre. Gorko
je po~elo da smewuje slatko. Jedino
je još dvorac podse}ao na dobra
stara vremena. Zakratko. Novi suveren ga je prefarbao u sive tonove.
Vrlo brzo zapo~elo je zagor~avawe `ivota i gra|anima. Prvo im je
pove}an porez. Drasti~no! Ko ne bi
mogao da ga plati, morao je u zatvor.
To je dovelo do razvoja gra|evinarstva. Svaki dan su gra|eni
zatvori ili proširivani postoje}i.
Promene su trajale godinama.
Kraqevstvo je poru`nelo. Slatko je
dekretom zabraweno. Narod je zabo-
NARODNE POSLOVICE
• Ako budeš most, svako }e da te gazi
• Ako drugog poštuješ za sebe ne brini.
• Ako dugo `ive skupa, `ivotiwe se zavole, a qudi se zamrze.
• Ako `eliš izgubiti prijateqa, posudi mu novac
• Ako `eliš izgubiti prijateqa, pri~aj s wim o politici.
• Ako `eliš jezgro, slomi qusku.
• Ako `enu tu~eš, svoju sre}u tu~eš.
• Ako zagrmi na Svetog Iliju, ne}e biti lešnika.
• Ako znaš šta ti je bilo, ne znaš šta }e ti biti.
• Ako imaš mašice, ne hvataj vatru rukama.
• Ako ih ne mo`eš pobediti pridru`i im se
• Ako je go, ali je soko.
• Ako je i koliba, naša je.
• Ako je i teško `iveti, opet je `ivot sladak.
• Ako je na guvnu, nije u ambaru
• Ako je neko lud, ne budi mu drug.
• Ako kupuješ ~esto ono što ti ne treba, skoro }eš prodavati
ono što ti treba.
• Ako mi ne mo`eš pomo}i, nemoj mi odmagati.
• Ako ne mo`emo kako ho}emo, a mi kako mo`emo.
• Ako ne po~neš, ne}eš ni završiti.
• Ako ne umije re}i, umije le}i.
• Ako ne}e zlo od tebe, be`i ti od zla.
• Ako si ti vuk, nijesam ni ja }uk.
• Ako ti mogu kupiti kapu, pamet ne mogu.
• Ako u starosti `eliš odmor, moraš u mladosti uneti napor.
• Ako ho}eš da pquneš, pquni u šaku.
• Ako ho}eš koga da poznaš, podaj mu vlast.
• Ako ~iniš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
ravio na kola~e. Gor~ina je carovala. Uvek i svuda.^ak je i hleb bio
gorak.
Zlosre}no kraqevstvo je promenilo i ime. Postalo je Šakajada.
Mi}a M. Tumari}, Etna
KOLA^I
P
re neki dan spremala sam kola~e po poruxbini za svadbu
kod Panteli}a, kad mi neko
zazvoni pred vratima. Pomisla sam
da mi je Mica donela mlevene orahe,
ona ima odli~nu mašinu. Me|utim,
nije bila Mica.
- Gospo|o, mi smo finansijska inspekcija, dobili smo prijavu da
neprijavqeno obavqate privatnu
poslasti~arsku delatnost!
Meni se odsekle noge!
- Ma niste vi to dobro ~uli - jedva progo- vorih - ja to malo pomognem
komšinicama...
Me|utim, oni, mrtvi ladni,
pro|oše pored mene i u|oše u kuhiwu.
- A šta je ovo!? - po~eše da se
skupqaju oko onih mojih kola~a.
- To su kola~i! - ispalim ja onako
izgubqe- na.
- Pa vidimo da su kola~i - ka`u
inspektori.
Vojni veteran
30
Februar 2011.
- Ali ovo je baš velika koli~ina!
Ima ih kao za mawu svadbu!
]utim ja, zacrvenela se, glupo je
da više la`em.
Ali od silne gungule probudio se
moj Role i odmah shvatio o ~emu se
radi. Ušao u kujnu, ništa ne govori,
kao da nikog nema, sede za sto i po~e
da jede kola~e. Jede Role, jede, jede,
ništa ne govori. A on, hvala bogu, a
bogami i meni, ima sto dvadeset kila! I jede moj Role, jede, jede, a oni
inspektori samo gledaju.
Kad je sve pojeo, ustade i ode bez
re~i. I oni inspektori se pokupiše
i odoše bez re~i.
E posle se Roletu malo smu~ilo.
Ne voli bajadere.
Slobodan Simi}, Etna
Download

Број 86 / Стране 3-30 - Udruženje Vojnih Penzionera Srbije