Z
NACRT UREDBE
NA POPRAVNOM
IZDAVA^
Udru`ewe vojnih penzionera Srbije
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
ZA IZDAVA^A
Qubomir Dragawac
Dobitnici
Poveqe
sa predsednikom
Udru`ewa
Godina VIII
. .
Snimio
Miladin
Petrovi}
Broj 81 Septembar 2010.
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Miladin Petrovi}
LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIK
Milen ^uqi}
STALNI SARADNICI
Dr ^aslav Anti}, Krsman Milo{evi},
mr Aleksandar Simonovski
DOPISNICI
Dobrosav Aleksi} (Aleksinac),
Miroslav Bakra~ (Ni{), Predrag Dobi}
(Sremska Mitrovica), Radivoje
Zdravkovi} (Podgorica),
Ilo Mihailovski (^a~ak),
Petar Kne`evi} (Beograd), Budimir M.
Popadi} (Novi Sad), mr Aleksandar
Simonovski (Kru{evac),
Stevan Stojanovi} ([abac),
Dragoslav \or|evi} (Kragujevac)
FOTOGRAFIJE U BROJU
M. ^uqi}, M. Petrovi}, B. Popadi},
dopisnici i saradnici
UNOS TEKSTOVA
Redakcija
DISTRIBUCIJA
Pavle Lu~i}
List izlazi mese~no.
Tira`: 2. 600 primeraka
Telefon-faks: 011/322-8076
[TAMPA
Pan-plast, Beograd
Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
El. po{ta: [email protected]
CIP –
Katalogizacija
u publikaciji
Narodna
biblioteka
Srbije
Vojni veteran
ISSN 1452-3809
Z
Te`ak put do zakonite
naplate duga
Interno
glasilo
vojnih veterana
NASLOVNA
STRANA:
AKTUELNO
I
ako je Ministarstvo finansija nedavno obrazovalo Radnu grupu za
pripremu propisa u vezi sa
rešavawem duga prema korisnicima vojne penzije, iako je ovih dana isto Ministarstvo predlo`ilo i Nacrt uredbe o
na~inu izmirewa duga, na`alost, pravi~no rešewe još nije na vidiku.
Radna grupa, koju ~ine predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane, Fonda za SOVO, Direkcije Republi~kog fonda PIO i tri
predstavnika UVPS, imala je zadatak
da prona|e na~in za izmirewe duga.
Trebalo je da pripremi propis kojim }e
se sistemski urediti na~in, postupak i
dinamika isplate dospelih, a neizmirenih obaveza prema korisnicima vojne
penzije, koje su nastale po propisima iz
penzijskog i invalidskog osigurawa vojnih osiguranika do stupawa na snagu Zakona o Vojsci Srbije.
Rade}i na tome, Radna grupa se do
sada sastala tri puta. A na osnovu rasprava na tim sednicama Radne grupe, i
mišqewa Republi~kog sekretarijata za
zakonodavstvo, Ministarstvo finansija je sa~inilo Nacrt uredbe o na~inu, postupku i dinamici isplate dospelih, a
neizmirenih obaveza prema korisnicima vojne penzije, i dostavilo na
mišqewe ~lanovima Radne grupe.
Tom Uredbom se propisuje da Republika Srbija preuzima obavezu isplate
neizmirenih obaveza nastalih na osnovu delimi~nog uskla|ivawa penzija i
nov~anih naknada u periodu od 1. avgusta 2004. do 30. novembra 2007. godine.
Uredba propisuje da se na iznos neizmirenih obaveza obra~unava zakonska zatezna kamata za period od dana podnošewa tu`be do zakqu~ewa poravnawa, odnosno od zakqu~ewa poravnawa do kona~ne isplate, a ne od nastanka duga pa do kona~ne isplate. Tako
obra~unati dug bi se korisnicima vojne
penzije ispla}ivao u 36 jednakih rata
po~ev od 1. januara 2011. godine, uz redovnu isplatu penzije. Na isti na~in bi
se ispla}ivao i dug i korisnicima vojne
penzije koji su pokrenuli spor pred nadle`nim sudom radi naplate duga, a koji
zakqu~e vansudsko poravnawe. Korisnicima vojne penzije kojima je doneta
pravosna`na i izvršna presuda, a koji
nisu pokrenuli postupak izvršewa presude, dug }e se izmiriti u skladu sa pravosna`nom presudom. U slu~aju smrti,
korisnika vojne penzije, preostali neispla}eni iznos bio bi ispla}en u roku
od 30 dana od dana dostavqawa pravosna`nog rešewa o nasle|ivawu.
Vojni veteran
3
Septembar 2010.
Uredbom se obavezuje Fond za
socijalno osigurawe vojnih osiguranika da na osnovu svoje evidencije o
pokrenutim sudskim sporovima dostavi, korisnicima vojne penzije,
obaveštewe o mogu}nosti vansudskog poravnawa.
Na ovako predlo`enu Uredbu,
predstavnici Udru`ewa vojnih penzionera Srbije su izneli stanovište da je ona apsolutno neprihvatqiva za ošte}ene vojne penzionere, iz slede}uh razloga:
Dug nije definisan ni po
osnovu ni po visini.
Obra~un kamate nije u skladu
sa Zakonom o obligacionim odnosima. Kamata pripada od dana dospelosti duga do isplate,
a ne od podnošewa tu`be odnosno od zakqu~ivawa.
Nije predvi|ena isplata parni~nih troškova, (sudski troškovi, troškovi vešta~ewa i
advokatske usluge).
Rok za isplatu duga od tri godine je preveliki, jer bi se navršilo 10 godina od nastanka
duga, pa bi inflacijom ve} obezvre|eni iznos bio još više realno umawen.
Predlo`enim
rešewima
prave se razlike me|u penzionerima. Penzioneri koji su tu`ili i kojima je po pravosna`noj presudi ispla}en dug u
povoqnijem su polo`aju u odnosu na penzionere koji su tu`ili
a pravosna`na presuda još nije
doneta, dok su oni koji nisu tu`ili u najnepovoqnijem polo`aju.
Iz navedenih razloga, a na
osnovu datih primedbi, Ministarstvo finansija }e sa~initi novi Nacrt uredbe, o kojoj }e se Radna grupa
izjasniti na narednoj sednici, u prvoj polovini oktobra.
Predstavnici Udru`ewa u Radnoj grupi }e i daqe dosledno zastupati stav da dug treba da bude ispla}en u celosti najkasnije do isteka 2011. godine, ukqu~uju}i i po zakonu obra~unate kamate i troškove
parni~nog postupka, odnosno stavove usvojene na sednici Glavnog odbora, koji su objavqeni u predhodnom broju Vojnog veterana.
PREDSEDNIK
Qubomir Dragawac
.
.
.
.
.
Z NA[A TEMA Z
Obele`ena 17. godišwica
Udru`ewa vojnih penzionera Srbije
TRNOVIT PUT DO
^ASNOG STATUSA
Udru`ewe smatra da neodlo`no treba pristupiti
donošewu posebnog Zakona o socijalnom osigurawu vojnih osiguranika, ~ija bi polazna osnova bila postoje}a
regulativa, uz eventualne korekcije primerene nastalim promenama u dr`avi i Vojsci. Takav, autonomno
ure|en, sistem socijalnog osigurawa vojnih osiguranika
ima više od 85 odsto zemaqa u svetu, me|u kojima je i
ve}ina ~lanica NATO i Evropske unije.
U
dru`ewe vojnih penzionera Srbije,
16. septembra ove godine, u niškom
Domu Vojske obele`ilo je 17. godišwicu UVPS. Pred oko 700 prisutnih
korisnika vojne penzije i uva`enih gostiju iz Vlade, Ministarstva odbrane,
Vojske Srbije i drugih struktura, na sve~anoj akademiji, naši vrhunski umetnici izveli su bogat kulturno-umetni~ki
program.
Na po~etku sve~ane akademije, pošto je pozdravivio goste i sve u~esnike
skupa, predsednik Udru`ewa Qubomir
Dragawac je istakao da Udru`ewe vojnih penzionera izuzetno ceni i zahvaquje Ministarstvu odbrane, Komandi
Kopnene vojske, Domu Vojske Niš i Fakultetu umetnosti na pomo}i koju su pru`ili u organizovawu sve~anosti u
Nišu.
Zahvalio se i vrhunskim umetnicima što su prihvatili da u~estvuju u programu, kao i Gradskoj organizaciji UVP
Niš na ulo`enom trudu i pru`enom gostoprimstvu. Izrazio je zadovoqstvo
što je velika sala Doma Vojske bila ispuwena do posledweg mesta.
U ime Ministarstva odbrane Republike Srbije i ministra Dragana Šutanovca, kao i u ime Vojske Srbije, prisutnima se obratio izaslanik ministra odbrane dr`avni sekretar Igor Jovi~i},
~estitaju}i Udru`ewu 17. godišwicu
predanog i uspešnog rada.
„U ovih 17 godina Udru`ewe je moralo da gradi svoju poziciju u veoma
slo`enom sistemu gde je dosta toga
promeweno. U ovom periodu mewali su
se društveni sistemi, društveno
ure|ewe, a Udru`ewe je uspevalo da odgovori svim tim izazovima. Sada se uspostavqa relacija sa Ministarstvom za
rad i socijalnu politiku i ovom prilikom `elim da se zahvalim kolegama iz
Ministarstva za rad, a posebno potpredsedniku Vlade gospodinu Jovanu
Krkobabi}u, koji su uspeli da ovaj proces koji je strateškog karaktera pro|e
što bezbolnije i da pozicija vojnog
prenzionera bude što privilegovanija.
I jedno i drugo Ministarstvo ~ini sve
da ta pozicija bude takva.“
Pozdravqaju}i skup i ~estitaju}i
Vojni veteran
4
Septembar 2010.
vojnim penzionerima praznik, izaslanik potpredsednika Vlade RS dr`avni
sekretar gospodin Drago Vidojevi} istakao je da je veoma va`no da vojni penzioneri imaju jaku organizaciju u kojoj }e
iskazivati svoje potrebe.
„Godine pred nama za vas penzionere }e biti zna~ajna prekretnica. Pribli`avate se penzionerima iz civilnog
sektora a 2012. godine bi}ete potpuno
integrisani u sistem. To je sistem koji
mi ure|ujemo dve godine, koji }e afirmisati koncept socijalno odgovorne dr`ave. U procesu demokratizacije jako je
va`no da budete okupqeni oko svog
udru`ewa i artikulišete sve potrebe
i doprinesete razvijawu demokratskih
procesa od kojih zavisi `ivot generacija pred nama. Tamo gde se ne ~uje glas
starih, kako neko re~e, ni Bog ne poma`e. Zato u~inimo da se naš glas ~uje dok
postojimo“, rekao je, izme|u ostalog, gospodin Vidojevi}.
„Imam izuzetnu ~ast da vas sve pozdravim i ~estitam jubilej u ime rukovstva VMA na ~elu sa prof. dr Miodragom Jevti}em. Moja malenkost i moj kolega predstavnici smo 3000 zaposlenih
na VMA i u wihovo i naše ime `elimo
vam uspešan rad. Na vašoj Petoj izbornoj skuštini u Beogradu, na~elnik Odeqewa za moral i odnose sa javno{}u
VMA dr Elizabeta Ristanovi} podrobno vas je izvestila o teško}ama koje su
pratile VMA u tranzicionom periodu i
o aktuelnom stawu i sve je to publikovano u vašem i našem ~asopisu Vojni veteran. Ne `elim da se ponavqam, ali
imam moralnu i naredbodavnu obavezu,
kao oficir i ~ovek koji poti~e iz vojne
porodice i kao predstavnik VMA, da na
ovom mestu ka`em da su vojni osiguranici primarna briga VMA, i od toga ne odustajemo“, rekao je izaslanik na~elnika
VMA pukovnik prof. dr Predrag Romi}
pozdravqaju}i sve~ani skup.
Skupu se, u ime republi~ke ogranizacije Saveza udru`ewa boraca NOR-a,
podru`nice kluba generala iz Niša i
ostalih bora~kih organizacija, obratio
i general-potpukovnik u penziji Milovan Miš~evi} koji u~estvovao u osnivawu Udru`ewa 1993. godine.
U kratkoj i nadahnutoj besedi preneo je pozdrave i ~estitke boraca kojima je, kao i vojnim penzionerima, qubav
prema domovini nešto što se podrazumeva i što se nikada ne dovodi u
pitawe.
U toku sve~ane akademije, dat je
kratak osvrt na rad udru`ewa u kome je
istaknuto da je UVPS, za 17 godina postojawa, stasalo u respektabilnog i jedinog reprezentativnog i autenti~nog
predstavnika korisnika vojne penzije.
„U udru`ewe je“, kako je istaknuto,
„u~laweno oko 70 odsto korisnika vojne
penzije svih kategorija, a od donošewa
novog Statuta Udru`ewu pristupaju i
~lanovi porodica vojnih penzionera.
Kao kolektivni ~lanovi, Udru`ewu su
pristupili Udru`ewe penzionisanih
vojnih leta~a i padobranaca, Udru`ewe
vojnih besku}nika, Klub generala i ad-
Z NA[A TEMA Z
mirala Vojske Srbije i Udru`ewe vojnih penzionera u Republici Srpskoj.
Kao izborna baza za predstavnike
korisnika vojne penzije u organima Fonda SOVO, Udru`ewe u~estvuje u svim
delatnostima Fonda od zna~aja za ostvarivawe prava vojnih osiguranika.
Udru`ewe je skup školovanih i za
tešku vojnu profesiju biranih qudi, koji su uvek spremni da svojim znawem i
iskustvom pomognu sistemu odbrane
zemqe. Šezdeset posto ih je sa visokom
spremom, a ostali su sa višom i sredwom. Akademsko zvawe ima 2278 ~lanova, a me|u wima je 534 doktora nauka.
Mudro bi bilo da Vojska Srbije, kao što
je praksa u drugim zemqama, to znawe
koristi, ali se to ne ~ini.
Do sticawa zaslu`enog i ~asnog
statusa vojnih penzionera, profesio-
nalna vojna lica su prešla trnovit put poplo~an brojnim specifi~nostima i tegobama vojne slu`be, a to je: bavqewe oru`anom
delatnoš}u, pove}an stepen
naprezawa i rizika, uniformnost, subordinacija i disciplina, ograni~avawe nekih prava,
neprekidan rad na stru~nom usavršavawu, odvojenost od porodice i tako daqe. Sve to je ostavilo negativne posledice po psihofizi~ko zdravqe i `ivotni vek
vojnih penzionera. Ve}ina je narušenog zdravqa, a mortalitet
ove populacije je visok. Godišwe
umre oko 1500 vojnih penzionera,
a prose~no `ivotna dob umrlih je
oko 66 godina, što je znatno mawe
od civilnih penzionera. Sve to
zahteva pove}ane socijalno-humanitarne aktivnosti prema vojnim penzionerima, ali Udru`ewe za to nema adekvatne mogu}nosti. Republika Srbija za te svrhe
ne izdvaja ni dinara, a sli~no se ponašaju i lokalne samouprave, sem retkih i ~asnih izuzetaka. Za razliku od
drugih, pa i raznoraznih „nevladinih
organizacija“, Udru`ewe svoje aktivnosti alimentira iskqu~ivo iz ~lanarine svojih pripadnika.
Udru`ewe se, kako je istaknuto na
sve~anoj akademiji, neprekidno borilo
i bori za ostvarivawe zakonitih prava
i interesa vojnih penzionera, kao i
poboqšawe wihovog socijalnog statusa
u celini. U tom pogledu postignuti su
vidni rezultati, od kojih su najzna~ajniji:
- Ponovno uspostavqawe prava na
naknadu za oporavak i jednokratnu nov~anu pomo},
- Isplata penzija po propisima za
sve vojne penzionere;
GOSTI NA SVE^ANOJ AKADEMIJI
Sve~anoj akademiji prisustvovali su:
Izaslanik ministra odbrane dr`avni sekretar gospodin Igor Jovi~i}, izaslanik potpredsednika Vlade Republike Srbije dr`avni sekretar gospodin Drago Vidojevi}, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Qubiša Dikovi},
potpredsednik Udru`ewa vojnih penzionera Republike Crne Gore
Radivoje Zdravkovi}, pukovnik u penziji, gradona~elnik Niša gospodin
mr Miloš Simonovi}, izaslanik niške eparhije i Patrijarha Srpskog
Irineja sveštenik Vlajko Grabe`, predsednik gradske Skupštine „Medijana“ – Niš gospodin Mladen @irkovi}, na~elnik Uprave za tradiciju, standard i veterane u MO pukovnik Sla|an Risti}, direktor Fonda
za SOVO pukovnik mr Milojko Milovanovi}, izaslanik na~elnika VMA
pukovnik prof. dr Predrag Romi} i pukovnik dr Miroslav Vidanovi},
komandanti jedinica i ustanova Vojske Srbije iz niškog garnizona, predsednik Gradske organizacije Saveza penzionera Srbije gospodin Miroqub Stevanovi}, predsednici i predstavnici SUBNOR-a, Saveza rezervnih starešina, bora~kih organizacija i udru`ewa gra|ana Srbije i
Niša, predsednik Skupštine kluba generala i admirala gospodin
Qubiša Stojmirovi}, general-potpukovnik u penziji, potpredsednik
Udru`ewa penzionisanih vojnih leta~a i padobranaca Qubiša Veli~kovi}, pukovnik-pilot u penziji, predsednik Saveza udru`ewa potomaka
ratnika oslobodila~kih ratova Srbije 1912-1920 gospodin Qubomir
Markovi}, predsednik Udru`ewa palih boraca 90, gospodin Sava Paunovi} i predstavnici medija grada Niša.
Vojni veteran
5
Septembar 2010.
Radivoje Zdravkovi},
sekretar Udru`ewa
vojnih penzionera
Crne Gore:
MU^E NAS SLI^NE
NEVOQE
P
ozdravivši skup i prenevši
pozdrave vojnih veterana Crne
Gore, sekretar crnogorskog
Udru`ewa vojnih penzionera Radivoje Zdravkovi} je, izme|u ostalog,
rekao:
„Pri~iwava mi posebno zadovoqstvo što sam danas na ovom
sve~anom skupu zajedno sa vama, da
vidim svoje saborce veterane, da
se podsetimo zajedni~kih uspomena
iz minulih vremena.
Dragi drugovi, sve nas je pogodilo komadawe Jugoslavije, izazivawe rata i razarawe, a u tom ratnom vrtlogu najve}i gubitnici bili
smo mi, veterani. Neki su u borbama ostavili svoje `ivote, drugi su
raweni, raseqeni, unesre}eni, bez
domova, a neki u Hagu, te i za wih
jedan vojni~ki pozdrav.
Nas u Crnoj Gori mu~e sli~ni
problemi: zakinute penzije i neipla}ena razlika, loša zdravstvena zaštita, svaki deseti veteran je
bez krova nad glavom, a jedan broj
vojnih penzionera ima problema
oko regulisawa dr`avqanstva za
sebe i ~lanove porodice.
Na drugoj strani, dr`avne institucije nijesu nam naklowene i
voqne da rješavaju naše nagomilane probleme, zbog ~ega smo preko
advokata pokrenuli sudske sporove pred Upravnim sudom Crne Gore
za isplatu zaostalih primawa.
Prenosim zahvalnost našeg
Glavnog odbora za dobru saradwu i
pomo} koju nam pru`ate, a uredniku
Vojnog veterana za objektivno informisawe o našem radu i problemima. Hvala predsjedniku Dragawcu koji doprinosi dobroj saradwi
na{ih Udru`ewa.
@elim vam svima dobro
zdravqe, dug `ivot, redovne penzije i mirnu tarost.“
- Obezbe|eno je le~ewe vojnih penzionera u civilnim zdravstvenim ustanovama u mestima gde nema vojnih;
- Zna~ajno su pove}ana sredstva za
zdravstvenu zaštitu i poboqšawe materijalnog polo`aja vojnih penzionera;
- Omogu}eno je preimenovawe i otkup stanova koji su dodeqivani u zakup
na odre|eno vreme;
- Omogu}eno je rešavawe stambenog
pitawa bespovratnim nov~anim sredstvima u iznosu od 20 000 evra.
U realizaciji navedenih i drugih
Z NA[A TEMA Z
poslova, Udru`ewe je imalo odgovaraju}u podršku Vlade Srbije, naro~ito od Ministarstva odbrane i
Fonda SOVO.
Od aktuelnih problema, ~ije je
rešavawe u toku ili predstoji, na
prvom mestu je reforma penzijskog
i invalidskog osigurawa u Republici Srbiji, u sklopu koje i socijalnog osigurawa vojnih osiguranika.
Udru`ewe smatra da neodlo`no treba pristupiti donošewu
posebnog Zakona o socijalnom osigurawu vojnih osiguranika, ~ija bi
polazna osnova bila postoje}a regulativa, uz eventualne korekcije
primerene nastalim promenama u
dr`avi i Vojsci. Takav, autonomno
ure|en, sistem socijalnog osigurawa vojnih osiguranika ima više
od 85 odsto zemaqa u svetu, me|u
kojima je i ve}ina ~lanica NATO i
Evropske unije.
Napred izneto stanovište je
prezentovano kompetentnim organima u svim fazama rada na novelaciji regulative penzijskog osigurawa, ali to nije uva`eno, pa je
Udru`ewe dostavilo predlog odgovaraju}ih amandmana na Predlog
zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom
osigurawu Vladi i poslani~kim
grupama u Skupštini Srbije.
Ukoliko penzijsko osigurawe
vojnih osiguranika bude integrisano u penzijsko i invalidsko osigurawe Republike Srbije, pred
Udru`ewem su obimni i ozbiqni
zadaci koji iz toga proizilaze, a
ti~u se uklapawa u civilnu podzakonsku regulativu i ure|ivawa
prava koja su ostvarivana preko
Fonda SOVO a integrisawem se gase”.
Ovi i drugi slo`eni i teški
poslovi koji predstoje zahtevaju
puno anga`ovawe ~lanova Udru`ewa, ali i ostalih vojnih penzionera, pa je Udru`ewe i ovom prilikom pozvalo pojedince i srodna
udru`ewa da mu se pridru`e.
U bogatom kulturno-umetni~kom programu u~estvovali su velikani muzi~ke scene Srbije gospodin profesor Nikola Rackov i gospo|ica Sne`ana Beri}, „Ekstra
Nena“, prvak Beogradskog pozorišta Zoran Simonovi}, mlada i
talentovana voditeqka Tawa Nedeqkovi}, ~lanovi Udru`ewa pisaca „^egar“ iz Niša Miqko Radoševi}, Mihajlo Ili} i Miroslav
Miša Bakra~, slikar Slobodan
Kon~alovi} i drvorezac Slobodan
Mladenovi} ~iji radovi su bili izlo`eni specijalno za ovu priliku,
glumci Lepomir Ivkovi} i Boško
Puleti} sa sekvencom iz predstave: „Vreme ~asti i ponosa“, Estradni orkestar Kopnene Vojske i Izvorna grupa „Medijana“ iz Niša.
E. V. V.
Tre}a sednica Glavnog odbora UVPS
AMANDMANI
ZA ODBRANU
STATUSA
U periodu izme|u dve sednice, Glavni odbor je Radnom
timu Vlade Republike Srbije dostavio mišqewe UVPS
o na~inu rešavawa duga korisnicima vojne penzije
(dug od 1. 8. 2004. do 30.11. 2007) koje je usvojeno na
drugoj sednici Glavnog odbora. U ovom periodu
intenzivno se radilo na formulisawu amandmana na
predlog Zakona o izmenama i dopuni Zakona o PIO. Svi
predlozi Udru`ewa koji su dostavqeni nadle`nima a
nisu prihva}eni bi}e, u vidu amandmana, dostavqeni
Vladi Republike Srbije.
T
re}a sednica Glavnog odbora
Skupštine UVPS odr`ana je 16.
septembra 2010. godine, u Domu
Vojske u Nišu, neposredno pre centralne sve~anosti povodom 17. godišwice Udru`ewa vojnih penzionera Srbije. Na sednici, kojom je
predsedavao Qubomir Dragawac,
usvojeni su zapisnik sa 2. sednice i
izveštaj o radu izme|u 2. i 3. sednice Glavnog odbora; donesena je odluka o dodeli priznawa iz nadle`nosti Glavnog odbora; usvojena je
odluka o izmeni finansijskog plana UVPS za 2010. godinu i usvojen
predlog za izbor dva ~lana Upravnog odbora Fonda SOVO.
U izveštaju o radu Glavnog odbora UVPS izme|u dve sednice, koji
je podneo predsednik Dragawac, istaknuto je da je te`ište rada Udru`ewa u ovom periodu bilo na: sprovo|ewu odluka koje je Glavni odbor
usvojio na 2. sednici, prou~avawu i
Vojni veteran
6
Septembar 2010.
davawu predloga za nova zakonska
rešewa o socijalnom osigurawu vojnih osiguranika, rešavawu statusnih problema vojnih penzionera i
u saradwi sa drugim udru`ewima.
Kad je re~ o sprovo|ewu odluka
sa 2. sednice, u izveštaju se navodi
da se „neposredno po završetku 2.
sednice, pristupilo izradi odluka
sa sednice, a od opštinskih odbora
UVPS zatra`eno je mišqewe o Nacrtu odluke o formirawu fonda solidarnosti i o predlozima za priznawa povodom Dana UVPS. Tako|e,
radilo se na pripremi proslave povodom Dana UVPS i izra|ena su
priznawa koja }e se dodeliti istaknutim organizacijama i pojednicima.“
U periodu izme|u dve sednice,
Glavni odbor je Radnom timu Vlade
Republike Srbije dostavio mišqewe UVPS o na~inu rešavawa duga
Z NA[A TEMA Z
korisnicima vojne penzije (dug od 1.
8. 2004. do 30.11. 2007) koje je usvojeno na drugoj sednici Glavnog odbora. U izveštaju se, tako|e, navodi
da se u ovom periodu intenzivno radilo na formulisawu amadmana na
predlog Zakona o izmenama i dopuni Zakona o PIO. Svi predlozi
Udru`ewa koji su dostavqeni nadle`nima a nisu prihva}eni bi}e, u
vidu amandmana, dostavqeni Vladi
Republike Srbije. „Posebno }e se
predlo`iti i obrazlo`iti amadman za neutralisawe razlika u penzijama koje su nastale stupawem na
snagu Zakona o Vojsci Srbije od 1. 1.
2008. godine. Isto tako predlo`i}e
se da se u UO Fonda PIO bira predstavnik UVPS“, isti~e se u izveštaju.
Izme|u dve sednice nastavqeno je sa pru`awem stru~ne pomo}i licima koja vode sudski spor
za neispla}eni dug Fonda SOVO. U
ovom periodu nije bilo posebnih
problema u zdravstvenom zbriwavawu KVP, osim poznatih teško}a oko snabdevawa lekovima u nekim gradovima. S tim u vezi, na incijativu UVPS organi Fonda SOVO
obavili su razgovore sa direktorima domova zdravqa u ovim mestima
i, prema informacijama iz Fonda,
o~ekuju se pozitivna rešewa.
U narednom periodu, kako stoji
u izveštaju, udru`ewe }e pratiti
realizaciju zdravstvenog zbriwavawa KVP na celoj teritoriji a
posebno u gradovima gde nema vojnozdravstvenih ustanova.
PRIZNAWA
Glavni odbor je na 3. sednici, povodom 17. godišwice
Udru`ewa, doneo i odluku o dodeli priznawa.
Poveqa Udru`ewa vojnih
penzionera Srbije, kao najviše
priznawe - za izvanredan višegodišwi doprinos razvoju, unapre|ewu i afirmaciji UVPSdodeqena je: Opštinskoj organizaciji UVPS Zemun, Veškovi}
Slavki, ~lanu UVPS OpOrg Novi
Beograd i ~lanu GlOd UVPS,
Petkovi} Branku, ~lanu UVPS
OpOrg Novi Beograd, Proki} Milanu, ~lanu UVPS OpOrg Novi
Beograd, Tomaševi} Veliboru,
~lanu UVPS OpOrg Novi Beograd, Obradovi} Nikoli, ~lanu
UVPS OpOrg Rakovica, Dragi}evi} Milivoju, ~lanu UVPS OpOrg
Prokupqe, Drotarov Fedoru,
~lanu UVPS OpOrg Cuprija, i Rodi} Vukašinu, ~lanu UVPS
OpOrg Kraqevo.
Osim toga, Glavni odbor je
zaslu`nim ~lanovima dodelio
46 plaketa, 49 zahvalnica i 13
kwiga.
Za oktobar 2010. planira se susret sa organima Uprave za vojno
zdravstvo i Uprave VMA radi razrešewa nekih problema iz oblasti zakonske regulative i iznala`ewa na~ina da se skrati vreme ~ekawa za preglede na nekim kabinetima i za neka funkcionalna
ispitivawa.
U Fondu SOVO i komandama garnizona u toku je postupak obrade podataka korisnika vojnozdravstvene
zaštite u ciqu izdavawa novih
zdravstvenih kwi`ica. Dat je predlog Fondu za SOVO da se qudima
koji rade na pripremi za izdavawe
zdravstvenih kwi`ica isplati
adekvatna naknada za rad..
„Udru`ewe vojnih penzionera
Srbije se“, kako se naglašava u izveštaju, „neprekidno bori za
o~uvawe socijalnog i materijalnog
statusa ~lanova i porodica KVP u
celini. Tako|e, UVPS preko svojih
predstavnika u organima Fonda SOVO inicira da se sva pitawa iz nadle`nosti te institucije rešavaju u
ciqu zadovoqavawa i ostvarivawa
interesa korisnika vojne penzije.“
U periodu izme|u dve sednice,
Odeqewe za stambene poslove, 10.
8. 2010. godine, podelilo je 34 stana u slede}im garnizonima: u Beogradu 15, ^a~ku 6, Vaqevu 3, Vrawu
i Kruševcu po 2, Kragujevcu, Leskovcu, Priboju, Somboru, Šapcu i Nišu
po 1. Od navedenog broja stanova korisnicima vojne penzije je dodeqeno 12, ili 35 odsto. Preostalih
39 stanova, po Odluci od 31. 3. 2010.
godine, stambena komisija dodeli}e po okon~awu postupka provere
Vojni veteran
7
Septembar 2010.
stambenog stawa.
U izveštaju se isti~e da je po~ela je izgradwa stanova na lokaciji kasarne „Vojvoda Stepa“ u Beogradu, gde se o~ekuje oko 1.000 stanova
za potrebe Vojske i MO. Tako|e se
isti~e da se uskoro o~ekuje novi
Pravilnik o raspodeli stanova u
Ministarstvu odbrane.
U periodu od 30. 7 do 31. 8. 2010.
godine u UVPS pristupila su 84 nova ~lana. U istom periodu, na`alost, sa evidencije je skinuto 107
~lanova koji su preminuli. Na dan
31. 8. 2010. godine brojno stawe je
bilo 32.230 ~lanova (koji pla}aju
~lanarinu).
Glavni odbor na 3. sednici
predlo`io je Skupštini Fonda SOVO dvojicu novih ~lanova Upravnog
odbora Fonda SOVO: Zorana Vu~kovi}a i Cvetana Stamenkovi}a. U
obrazlo`ewu se isti~e da je odlukom Glavnog odbora od 30. 7. 2010,
sa du`nosti ~lana UO Fonda SOVO
opozvan Dragiša Stevanovi}, i da
je Glavni odbor na istoj sednici
usvojio ostavku Ostoje Popovi}a na
du`nost ~lana UO Fonda SOVO.
Zbog toga se Skupštini Fonda SOVO predla`u lica za popunu upra`wenih mesta u UO Fonda SOVO.
Do 31. avgusta 2010. godine odr`ana je 51 sednica Komisije za oporavak.
Primqeno je 1159 zahteva a
rešavan je 1151. Doneto je 1071
rešewe. Prihva}eno je 924 a odbijeno 147 zahteva. Tra`ena je dopuna
za 413 zahteva. Rešavano je 28 `albi od kojih je 20 odbijeno a 8 prihvaE. V. V.
}eno.
Z
INTERVJU
Z
Razgovor sa akademikom
Miloradom Ekme~i}em
A
DUGO KRETAWE
IZME\U
MA^EVA I PLUGOVA
kademik Milorad Ekme~i} se
bavi istorijom Srba od kraja 18.
veka do stvarawa Jugoslavije i
na{ih dana.Wegove kwige se odlikuju izvanrednom nau~nom utemeqeno{}u, istorijskom sintezom i
sna`nom erudicijom.O dugom kretawu izme|u klawa i orawa, kao najkra}oj sintezi na{e istorije, pi{e
u svojoj najnovijoj kwizi ~ije tre}e
izdawe upravo priprema.
Kako je primqen ~udnovat naslov va{e kwige “Dugo kretawe
izme|u klawa i orawa”, kapitalno delo o istoriji Srba u Novom Veku (1492-1992). Taj ste naslov uzeli od Ive Andri}a, iz
jedne wegove ocene zbirke poezije iz 1919. godine. Da li je to
ocena dugog hoda srpske istorije?
Prilikom najave prvog izdawa
te kwige iz 2007. godine u o~ima nekih sam ~itao upitanost da li grubost izraza u naslovu kwige ne}e
izazvati nedoumice za weno
razumevawe.Ja sam i sam negde tuma~io da se radi o jednoj filozofiji istorije, koja je za mlade intelektualce 1919. godine bila nametqiva.Tek zavr{eni Prvi svetski rat,
za koji je tad svako verovao da se
ne}e vi{e nikada ponoviti, bio je
zaista najgore svetsko klawe koje je
istorija zabele`ila.Izraz “kretawe izme|u ma~eva i plugova”, kao
umiveniji alternativni naslov moje kwige, je odve} prisutan u bibliji, ali nema tu surovu ta~nost koju je
Ivo Andri} napisao.Na`alost, to
jeste najkra}a sinteza na{e istorije.
I wena najkra}a ocena?
Imate pravo – to jeste ocena
dugog hoda srpske istorije, mo`da
wen najgu{}i sad`aj.Istorijska nauka je vrlo podmitqivo duhovno bi}e, jer se u woj mo`e mnogo lagati,
bez kazne da }e se ikome verovati
koji to ne prihvataju.Pre vi{e od
pola godine smo malo ~eprkali po
ideolo{kim polazi{tima velike
grupe oko ameri~ke korporacije
RAND, u nacrtu novog Ameri~kog stole}a, da istorija nije nauka, nego da
ima dobrih i lo{ih istorija.U~e
nas da se ne osvr}emo na mrtve ruke
iz zemqe koje nas vuku u pro{lost i
da manemo brigu na veseqe i gledamo u budu}nost.To nije ni{ta novo,
jer pre vi{e od dve hiqade godina
su se u po~ecima helenske istoriografije (Pausanija “Opis Helade” )
`alili da ima onih koji pi{u po
svojoj du{i, kao i onih koji pi{u da
se svidi kraqu.Nauka je ono {to
ima metode, a ono {to ima samo pouke nije nauka.Istorija }e uvek biti
nauka, kao {to ne}e nikada is~eznuti ni pouke da su boqe kwige koje se
svi|aju kraqu.Procesi dugog trajawa Fernana Brodela odre|uju tok
qudske istorije.Kod svih evropskih
naroda su ratovi, na`alost, bili jedan takav faktor dugog trajawa.I ja
sam ranije pisao o “Jadnom ~oveku
16. veka”, svih vekova kroz koje je on
prolazio.Qudski progres se i sastoji u mewawu motiva “jadnog ~oveka” koji uvek egzistira, smewuje
svoju bedu u svim fazama razvoja…
Vojni veteran
8
Septembar 2010.
Srpskom narodu su izgleda
istorijski neprijateqi ideologije: fa{izam, komunizam i globalizam. Bez namere da ih izjedna~avamo, mo`da je po srpsko
bi}e najrazornija ideologija
pod kojom upravo `ivimo.
Imate pravo da se moderne
ideologije ne smeju izjedna~avati.
Posebno srpskom, a i mnogim drugim
narodima, komunizam nije izgledao
kao neprijateqska ideologija.Od
1948. do 1963. ve}ina mu daje podr{ku.U demokratiji su sumwe zbog ratova.Svi pomalo poku{avaju da govore jezikom holivudskih sudija.Svi bi hteli da Amerika
bude sudija svetskoj komunisti~koj tiraniji.Ameri~ki militarizam i to gasi.U
Vijetnamu su upotrebili
naranyasti prah, neku hemikaliju za defolijaciju,
kako bi iz aviona mogli da
otkrivaju komunisti~ke gerilce.Nisu uspeli, podvukli rep i pobegli.Ostavili iza sbe obogaqen narod
– gore nego Japance sa
atomskim bombama u Hiro{imi i Nagasakiju po~etkom avgusta 1945.^im je pao
re`im Pol Pota u Vijetnamu susednoj Kamboyi, Amerikanci su bili prvi koji
su se ponudili da oni budu
sudije komunisti~koj tiraniji.Zaboravili su da je
dopisnik “Politike” u jednoj komunisti~koj zemqi
prvi u svetu objavio reporta`u o zlodelu koje je
u~iweno u komunisti~koj
Kamboyi i da je Vijetnamska vojska bila prva koja je
intervenisala protiv re`ima svog
komunisti~kog suseda.U nekim delovima Vijetnama danas se u porodici
ra|a polovina poreme}ene dece –
telesno i umno.Amerikanci ne priznaju da je bacawe atomske bombe na
goloruko stanovni{tvo, kao i
naranyasti prah da se uvede demokratija, najgori ratni zlo~in koji se
u istoriji desio Kome Amerikanci
mogu biti sudije? Neka podviju
rep.Ali je jo{ gore pitawe:odakle
toliko na{eg sveta veruje da oni
treba da budu sudije i nama?
Vi ste senator Republike
Srpske. Svedoci smo nastojawa
da RS nestane, ukidaju joj sva
ovla{}ewa, sve rade da je poni{te. Kakva je budu}nost bosanskih Srba?
Vrlo zabriwavaju}a.Ne mislim
u smislu da je to nedono{~e koje neke promene strate{kog pravca ameri~ke vojske mogu ukinuti.Da su toliko nejaki Uro{i ne bi imali ni
ovo {to imaju. Dejtonski sporazum
1995. nije bilo razgrani~ewe samo
Z
Srba, Muslimana i Hrvata na podru~ju granica BiH.To je bilo razgrani~ewe Srba i Hrvata u Hrvatskoj i BiH zajedno.”Oluja” koju na{a
vesela bra}a slave kao svoj domovinski rat, stvorila je granice koje
je neko drugi nacrtao iza zatvorenih vrata u ameri~kim obave{tajnim slu`bama.Tako je barem Tu|man
objasnio u stenografskim zabele{kama razgovora sa bosanskim Hrvatima.Moj biv{i student @ivkovi}, koga je Tu|man postavio za ambasadora u Ma|arskoj, pitao ga je kada }e se Hrvati vratiti u Posavinu
koja je pripala Republici Srpskoj.Tu|man mu re~e: ako se oni tamo
vrate, onda }e se i Srbi vratiti u
Hrvatsku.Mislio je na to da je do
400.000 Srba proterano u “Oluji” i
da wihova naseqa dopiru sve do Zagreba.Tu|man je tada rekao da je ta
granica nacrtana i prihva}ena u
Dejtonu, do{la iz Amerike i da je
ostavqeno “Kontakt grupi” da je
uvede u stvarnost.Hrvatski domovinski rat je kukavno bla}ewe ruskih ratova protiv Napoleona 1812.
i Hitlera 1941. jer su u istoriji samo oni jo{ nazvani tim otaybinskim
imenom.
Napisali ste poodavno da
nikad niko nije uspeo da odvoji
Crnu Goru od Srbije i Rusije.Tako je bilo u pro{losti.[ta ka`ete danas?
U svoje vreme sam pitao mog
dragog prijateqa Vesu Peri}a kako
se desilo da narod u Crnoj Gori prihvata novu dr`avu.Rekao mi je da je
u vreme Drugog svetskog rata, kad je
propalo sve {to bi li~ilo na dr`avu, u Zagara~u neki vojvoda organizovao sno{qiv `ivot.Uveo ne{to
{to su neki do`ivqavali kao dr`avu iz nevoqe.Svi stanovnici Zagara~a su ga zvali “kume”, ro|aci i
nepoznati qudi podjednako.Kum kao
svojta, a ne kapo mafije.Neki red je
postalo kumstvo.Kada nave~er gledam vesti iz Crne Gore, u du{i se
sme{kam koliko li se tamo kumova
sad namno`ilo.Izgleda da su svi
sre}ni zato {to }e Crna Gora postati novi Monako.Jahte svih znanih i
neznanih junaka,kartaro{a, lopova
i prevaranata, sve su tamo,ra~uni u
bankama, skupovi yet-seta, predstavnici, prin~evi, princeze svih
dinastija se tamo skupqaju.Ali to
nije nacija, ona uvek produ`ava
istoriju.Avetiwski ukleto deluju
zidovi fabrike “Radoje Daki}”, kao
da tamo niko ne sawa da }e Crna Gora nekada postati industrijsko dru{tvo.Oprosti kume {to ovako zborim katunski.Iz nevoqe mi je.Kao
1941. narod je sada opet zava|en.Neki kum mora da dr`i red, da no`evi
ne sevnu.
Izgleda da smo imali malo
uticaja na doga|awa posledwih
dve decenije?
INTERVJU
Z
Da li je naš izlaz iz za~aranog kruga uslovqavawa u
pribli`avawu Rusiji ili EU
sa Rusijom?
- Evropska unija sa Rusijom a
ne protiv we, to nije nerealno
sawarewe na javi nego potpuno realna stvar. Rusija ostvaruje velike projekte energetskog zajedništva sa Evropskom unijom. Od
Rusije teku pipci gasovoda u Kini
i u Evropi. Strane koje jedna isporu~uje gas a druga taj gas prima nisu spremne da ratuju. To je uzajamna
osuda da nikada više ne}e ratovati jedni protiv drugih. Budu}nost
Evrope name}e saradwu ~ak i mogu}i savez dve strane. Rusija je odve} velika da bi bila ~lan. Mi
treba da podr`avamo tu politiku
a ne da naš politi~ar koji potpi-
Na{u tragediju u Bosni i na Kosovu su odredili ameri~ki stratezi negde daleko od nas, u podrumima wihovih obave{tajnih slu`bi.Danas SAD `ele ponovo da
uhvate za rogove islamskog bika na
Bliskom Istoku.Predsednik Obama
(prema novinama iz pro{le nedeqe)
veli da Turskoj treba pomo}i da se
okrene prema Evropi, a ne prema
fundamentalistima na Bliskom Istoku.Turska je na putu pobede islamskog fundamentalizma.Kemalisti~ki laicizam ne}e nestati sa lica
zemqe, kao onaj cara Reze Pahlavija u Iranu, gde je predsednik Karter
pomogao ajatolama da obore sekularno carstvo i uvedu versku dr`avu.Mnogi u ameri~kim strate{kim
podrumima,tamo daleko kraj wihovog mora, misle da }e i islamisti~kog bika u dana{woj Turskoj zaustaviti bacaju}i mu zobnicu u kojoj
je Republika Srpska.Kad }e ne{to
nau~iti od svojih ratova u Iranu,
Iraku i Avganistanu?Svima su najpre bacali ne~iju zobnicu, dok nisu
shvatili da oni rade o wihovoj glavi.Dana{wa Turska je vitalni narod od blizu sto miliona qudi.Postaju nova supersila.Malo joj je bosanska zobnica.Ona tra`i sau~estvovawe sa SAD u vo|ewu sveta.Kuku nama.
Govorili ste da }e svaka
mogu}a kriza sa Rusijom izazvati talase na Balkanu od kojih }e
polo`aj srpske dr`ave biti sve
gori.
Danas smo u situaciji da ponovimo misao Milovana Milovanovi}a u ~lancima iz radikalskog” Dela” od 1894. i 1895. godine. On je govorio da Rusija ima svoje interese
kao velika sila i da se mi na toj vaVojni veteran
9
Septembar 2010.
suje obavezu da “Ju`ni tok” ide
kroz Srbiju odjednom daje glas za
ameri~ki projekat “Nabuko” koji
bi svezao ruke Rusiji prema Evropi. Nisam dorastao sugestiji da
bih sam rekao šta da se radi. Mislim da jedino imam pravo da ka`em da narod koji nikada u istoriji nije `iveo izvan Evrope ~ak i
kao varvari pre dolaska na Balkan ima gra|ansko pravo da u|e u
Evropu a ne da mu se smiluje ameri~ki vojni saveznik koji je poništio norme me|unarodnog prava
i uveo “politiku uslovqavawa”.
Naš ulazak u EU izgleda da je kazna a ne ostvarewe prava na
poštene dogovore. Ne mo`emo u}i
u Evropu koja je u bloku za osvajawe
sveta.
(Iz intervjua
“Ve~erwim novostima”)
trici mo`emo ope}i i ogrejati. Amerika }e iza}i iz ove istorijske krize u koju su sad upale. Wen vojni
buyet (ako je verovati procenama
ruskog predsednika vlade Putina)
je vi{i nego vojni buyeti svih drugih zemaqa u svetu zajedno. Predsednik Obama je sad prisiqen da to
smawuje, ali }e se SAD vratiti naporima da svakom loncu na svetu budu poklopac i svuda budu sudije. Ne
smemo pri`eqkivati obnovu hladnog rata izme|u nove Rusije i SAD.
To bi bila katastrofa za ~ove~anstvo. A nemojmo glumiti, dragi kume,
da smo neko i ne{to da se u to
petqamo.
Nesporazumi sa Rusijom dolaze
oko pitawa wihovih izvora energije.Sa Saudi Arabijom u energetici
Rusi dominiraju.Napori Rusije da
sa zapadnim dr`avama okrenu novu
stranicu saradwe i mirovnih sporazuma za alternativu imaju ameri~ke potajne, stare `eqe da u tome budu arbitar.Na toj ruskoj vatrici se mi mo`emo ogrejati.Treba im
pomagati da stvore jedan mirnodopski energetski blok.Sa cevovodima
ruskog gasa i nafte te~e i nova filozofija mirnodopske saradwe u
budu}nosti.EU ne mo`e bez Rusije.U
toj Evropi sa Rusijom kao saveznikom – ili punim ~lanom – i nama }e
biti toplije.
Bli`eg naroda od Rusa mi nismo imali, bez obzira na silne nesporazume u pro{losti, kao {to su
Berlinski kongres 1878. i Rezolucija IB 1948.
Razgovarala Branka ^uqi}
Z
Na pomolu dogovor
Ministarstva odbrane
i u`i~ke lokalne
samouprave
STANOVI ZA DOM
VOJSKE I KASARNU
P
regovori u`i~ke lokalne samouprave i Ministarstva odbrane
o razmeni vojne imovine za stanove, kako tvrdi gradska vlast, dospeli su do finalne runde od koje se
o~ekuje uskla|ivawe i sklapawe ugovora o ovoj trampi. Kako je dogovoreno, gradu U`ice da}e 6.300 kvadrata
stambenog prostora u zamenu za Dom
Vojske i kasarnu.
Grad `eli vlasništvo nad Domom Vojske, objektom u centru U`ica
koji godinama zvrji prazan i neiskoriš}en i kasarnom „^etvrti puk“ koja
raspola`e sa 26 hektara zemqe i raznim prostorijama ukupne površine
od 17.000 kvadrata. Dom Vojske planiran je kao budu}e sedište Gradskog
kulturnog centra, dok se kasarna tretira kao idealno mesto za stacionirawe nekoliko novih fakulteta.
Poreska uprava je procenila, ka`e gradona~elnik Jovan Markovi}, a
u`i~ka vlast prihvatila da Dom Vojske vredi 140 miliona dinara.
STANOVI
- Sa Ministarstvom odbrane dogovorili smo se da taj objekat razmenimo za 1.200 kvadrata stambenog
prostora. U septembru }emo Vojsci
predati 500 kvadrata stanova koji su
ve} u posedu grada. Po 350 kvadrata
stanova, ~ija izgradwa predstoji,
ustupi}emo tokom 2011. i 2012. godine - navodi Markovi}.
Vlasništvo nad kasarnskim
kompleksom, procewenim na osam miliona evra, U`ice }e morati da kompenzuje sa 5.100 kvadrata stambene
površine. Lokacije kod Medicinske
škole na Carini i u naseqima Kr~agovo i Turica opredeqene su kao budu}a gradilišta. Prema jednoj varijanti, U`ice }e svoj zalog u ovoj razmeni morati da ustupi do 2012, dok je
druga opcija da se izgradwa stanova
odradi u fazama u narednih pet godina.
- To otvara mogu}nost da se kasarna krajem naredne ili po~etkom
2012. ukwi`i kao imovina grada, ~ime bi se po~ela realizacija projekta
integrisanog univerziteta. Ideja je
da postoje}i U~iteqski fakultet,
koji poseduje akreditacije za sva tri
nivoa studija, bude nosilac tih aktivnosti. Visoka poslovno-tehni~ka
škola trebalo bi da predlo`i smer
iz oblasti tehni~kih i tehnoloških
nauka koji bi mogao da preraste u akademske studije. Tre}i smer na univerzitetu trebalo bi da bude umetnost najavquje gradona~elnik U`ica.
Vladimir Lojanica
Z
VOJNI KOMPLEKSI
U SUBOTICI
N
a~elnik odelewa u Vojnogra|evinskom centru “Beograd” pukovnik Stevan Martinovi} i pomo}nik gradona~elnika Subotice Duško Guslov potpisali su
zapisnik o prenosu prava koriš}ewa dva vojna kompleksa u tom gradu.
U februaru ove godine Grad Subotica zakqu~io je
ugovore sa Direkcijom za imovinu Republike Srbije o
kupovini nekadašwe kasarne “Narodni heroj Petar
Drapšin” koja obuhvata zemqište ukupne površine preko 21 hektar sa 26 objekata visokogradwe ukupne površine oko 9.400 kvadratnih metara i vojnog poligona
“Radanovac” od preko 123 hektara sa 30 objekata visokogradwe ukupne površine oko 3.400 kvadratnih metara.
Prema re~ima pukovnika Martinovi}a, sredstva
dobijena ovim putem MO }e iskoristiti za opremawe i
modernizaciju Vojske Srbije, za poboqšawe materijalnog polo`aja pripadnika MO i VS te stambeno
obezbe|ewe penzionisanih i aktivnih pripadnika MO i
VS.
Suboti~ka lokalna samouprava, kako je re~eno, prepoznala je veliku razvojnu šansu u koriš}ewu neperspektivnih vojnih kompleksa i u tom pogledu, jedna je od
najanga`ovanijih u Republici Srbiji.
Izra`avaju}i zadovoqstvo uspešno realizovanim
poslom, Duško Guslov je naglasio kako }e Grad ovaj, izuzetno atraktivan prostor koji se najve}im delom nalazi uz magistralni put Subotica-Pali}, ponuditi investitorima, pa }e tako na mestu zakorovqenih i zapuštenih objekata uskoro ni}i tr`ni i logisti~ki centri.
U ponudi Ministarstva odbrane se na teritoriji
Subotice nalaze još ~etiri vojna kompleksa, kasarna
“Kosta Na|”, Dom vojske i dva strelišta, “Hrastova~a”
i “Aleksandrovi salaši” za koje se o~ekuju ponude
Stanovi na Vo`dovcu mogu i na po~ek
SUBVENCIONISANI KREDITI
S
vi koji budu ispuwavali uslove i budu
`eleli da kupe stan u nasequ Stepa
Stepanovi}, koji }e se graditi na mestu
stare kasarne na Vo`dovcu, mo}i }e da koriste kredite koje subvencioniše dr`ava,
odnosno bi}e dovoqno sredstava namewenih tim kreditima.
Svi koji podignu subvencionisani kredit, do 30. oktobra 2012. godine vra}aju samo glavnicu, što zna~i oko 80 evra za stan
oko 50 kvadrata. Stanovi }e biti useqeni
do marta 2012.
- Nije istina da stanovi u nasequ Stepa Stepanovi} ne}e mo}i da se kupuju subvencionisanim kreditima, jer objekat nije
80 odsto završen. Kreditiraju nas banke pa
to nije uslov u ovom slu~aju. Mislim da je
najboqe rešewe za podstanare, koji veoma
teško mogu da izdvoje i za kiriju i za ratu
za kredit, da podignu subvencionisani kredit i vra}aju samo glavnicu do oktobra
2012. godine. Tada }e se ve} useliti u novi
stan i na taj na~in }e nadomestiti period
dok se stanovi grade.
Najboqa garancija da }e stanovi biti
završeni, osim toga što je investitor dr`ava, jeste da nas finansiraju banke i kako
završavamo faze radova, tako nam upla}uju
pare, što zna~i da ne}e smeti ni dan da se
probijaju rokovi - objašwava Dragan Gruji},
direktor Gra|evinske direkcije Srbije.
Kako ka`u u Nacionalnoj korporaciji
za osigurawe stambenih kredita, kredita
}e biti dovoqno za sve koji ispuwavaju
uslove.
- Stanove u nasequ Stepa Stepanovi}
gra|ani }e svakako mo}i da kupe kako pomo-
}u subvencionisanih stambenih kredita, tako i komercijalnih kredita banaka. S obzirom na to da je projekat izgradwe naseqa u
prvoj fazi i da još prvi zahtevi za kupovinu nekretnina nisu upu}eni bankama, a da je
veliko interesovawe, rano je procewivati
koliko }e subvencionisanih kredita ta~no
biti kada je u pitawu kupovina stanova u pomenutom nasequ - objašwavaju za „Blic” u
NKOSK.
U 2010. godini za dugoro~no stambeno
kreditirawe u Srbiji i subvencionisawe
kamate za stambene kredite predvi|eno je
2,5 milijardi dinara, koje još nisu potrošene.
- U zavisnosti od trenutka prijema prvih zahteva za kupovinu stanova u nasequ
Vojni veteran
10
Septembar 2010.
Stepa Stepanovi}, mo}i }emo da znamo koliko preostalih sredstava za subvencionisane kredite imamo na raspolagawu. Ipak,
kredita }e biti dovoqno - naglašavaju u
NKOSK.
Svi koji su se do sada prijavili, ili }e
u narednom periodu rezervisati stan u Gra|evinskoj direkciji Srbije, bi}e pozivani
po rednom broju rezervacije krajem oktobra,
kad se o~ekuje po~etak prodaje, da potpišu
ugovor. Tada }e morati na ime kapare Gra|evinskoj direkciji Srbije da uplate pet
odsto vrednosti stana i imaju rok od tri meseca za realizaciju kredita. Oni koji stan
kupuju za keš, celokupan iznos upla}uju u
roku od 30 dana. Svima koji ne ispune ove
odrednice ugovora kapara }e propasti.
Osnovni uslovi za dobijawe subvencionisanih kredita su da podnosioci zahteva nemaju nekretninu na svoje ime, da su kreditno sposobni i da nemaju više od 45 godina.
U ovom nasequ bi}e izgra|eno 4.576 stanova.
B. Vukovi}, “Blic”
Z
Z
STANOVI
Novi stanovi za raspodelu
KROV ZA 80 PORODICA
S
Najava izgradwe
stanova u vo`dova~koj kasarni
^EKA SE PO^ETAK
GRADWE
N
a prostoru bivše kasarne „4.
juli“ u Beogradu, gde su nedavno po~eli pripremni radovi za izgradwu ukupno 4.578
jeftinih stanova, pripadnicima
Vojske Srbije bi}e nameweno oko
1.000 stanova, izjavio je sekretar
Udru`ewa za gra|evinsku industriju u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi}.
Uskoro }e biti raspisan i
ugovor o izgradwi oko 600 stanova na Novom Beogradu u blizini
Ledina, od kojih bi jedan deo trebalo da bude namewen policiji,
rekao je Rodi} Tanjugu.
On je rekao da }e i u tom projektu, kao i kod izgradwe jeftinih stanova na mestu bivše vo`dova~ke kasarne, investitor
biti dr`ava.
Rodi} je rekao da je izme|u
300 i 400 gra|evinskih firmi najavilo da }e u~estvovati na tenderu za izbor glavnih izvo|a~a
na izgradwi 4.578 stanova na Vo`dovcu.
Tender }e, prema wegovim
re~ima, biti raspisan krajem
septembra, ili po~etkom oktobra, a pozvani su da u~estvuju svi
zainteresovani.
Na prostoru bivše kasarne
„4. juli“ 30. avgusta je po~elo
rušewe vojnih objekata, a u oktobru bi trebalo da po~nu radovi
na izgradwi stanova.
Pored stanova, ~ija }e cena
po kvadratnom metru biti 1.200
evra, na toj lokaciji bi}e izgra|eno i 177 lokala, dve škole i
dva obdaništa, zdravstveni centar i drugi prate}i objekti.
Ukupno }e biti izgra|eno
4.578 stanova, od ~ega 212 garsowera, 960 jednosobnih stanova,
456 jednoiposobnih stanova,
1.285 dvosobnih stanova, 281
dvoiposobnih stanova, 1.094 trosobnih stanova, 164 troiposobnih stanova i 126 ~etvorosobnih
stanova.
U ceo projekat, odnosno u izgradwu ukupno oko 500.000 kvadrata, bi}e ulo`eno oko 250 miliona evra.
Svi punoletni gra|ani }e
imati pravo da kupe stan, s tim
da }e ~lanovi jedne porodice mo}i da kupe samo jedan stan, a mo}i }e da se kupe preko kredita
poslovnih banaka, subvencionisanih kredita i gotovinski.
Zainteresovani gra|ani koji `ele da kupe stan treba da
pošaqu mejl Gra|evinskoj direkciji Srbije na adresu [email protected] sa fotokopijom li~ne
karte i kontakt telefonom, kao
i da navedu kvadraturu stana koju `ele da kupe, a mogu da odu i
li~no.
Kada se rezerviše stan Gra|evinska direkcija po završetku
glavnih projekata i dobijawu gra|evinske dozvole poziva kupca
da zakqu~i sa wim ugovor.
Ugovor se zatim overava u
sudu, nakon ~ega kupac u roku od
sedam dana pla}a kaparu od pet
odsto od ukupne vrednosti stana.
Ostatak vrednosti nekretnine se pla}a u roku od 30 dana
za kupce koji budu gotovinski
pla}ali odnosno 90 dana za kupce koji budu pla}ali kreditom.
Tanjug
PODELA STANOVA U SEPTEMBRU
O
dlukom o raspodeli stanova u zakup na neodre|eno
vreme, stambeni organ Ministarstva odbrane, 9. 9.
2010. godine, izvršio je podelu 20 stanova u
slede}im garnizonima: Beograd 5, Niš 3, Vrawe 3,
Kuršumlija 2, a u Smederevu, Smederevskoj Palanci,
Zrewaninu, Kraqevu, ^a~ku, Zaje~aru i Leskovcu podeqen je po jedan stan.
Od ukupnog broja podeqenih stanova vojnim penzionerima je odlukom opredeqeno sedam stanova ili
35 odsto.
Naredna podela stanova o~ekuje se u oktobru, sa
presekom stawa 8.10. 2010.
Z.V.
Vojni veteran
11
aglasno odredbi ~lana 43. Pravilnika o rešavawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane („SVL“ br. 38/05, 16/08,
26/08 i 39/08), Vojnogra|evinski centar „Beograd“ Uprave za
infrastrukturu Sektora za materijalne resurse, dostavio je Odeqewu za stambene poslove Uprave za tradiciju, standard i veterane, prijave za raspodelu stanova u zakup na neodre|eno vreme, a Uprava je te podatke prosledila i Udru`ewu VPS. Prijave
za raspodelu stanova odnose se na slede}e garnizone, odnosno
mesta:
BEOGRAD: 4 garsowere, 2 jednosobna, 7 jednoiposobnih, 8
dvosobnih, 9 dvoiposobnih, 2 trosobna, 22 troiposobna i 3 ~etvorosobna stana;
NOVISAD: 1 jednoiposoban stan;
NIŠ: 1 jednosoban stan;
KRUŠEVAC: 2 garsowere, 3 jednoiposobna i 1 dvosoban
stan;
KRAGUJEVAC: 1 jednosoban i 1 dvosoban stan;
GORWI MILANOVAC: 1 jednosoban stan;
KRAQEVO: 1 dvosoban stan.
Odeqewu za stambene poslove Uprave za tradiciju, standard i veterane prijavqeno je za podelu i 10 stanova u zakup koje nije mogu}e podeliti u skladu sa odredbama Pravilnika. Odeqewe za stambene poslove nije u mogu}nosti da izvrši dodelu
stanova u zakup na neodre|eno vreme jer, kako se isti~e u dopisu,
u momentu objavqivawa ove informacije nije bilo stambenih interesenata u slede}im mestima:
BA^KA TOPOLA:1 garsowera;
SENTA (garnizon Ba~ka Topola): 1 jednoiposoban stan;
SUBOTICA (garnizon Ba~ka Topola) :
1 jednosoban stan;
RAŠKA: 1 garsowera;
[email protected] (garnizon Zaje~ar):
1 dvosoban stan;
s. STANIŠI] (garnizon Sombor) : 1 trosoban stan;
s. BOGOVA\A (garnizon Vaqevo):1 dvosoban stan.
s. BOGUTOVAC (garnizon Kraqevo) :
1 dvosoban stan;
s. BOKA (garnizon Pan~evo): 1 trosoban stan;
s. NOVA CRWA (garnizon Pan~evo): 1 dvosoban stan.
Pravo na dodelu navedenih stanova imaju lica koja ostvaruju pravo na dodelu stana u zakup na neodre|eno vreme, saglasno
odredbama ~lana 2. Pravilnika o rešavawu stambenih pitawa u
Ministarstvu odbrane („SVL“ br. 38/05, 16/08, 26/08 i 39/08).
U smislu ~lana 19. Pravilnika, licu iz ~lana 2. ovog pravilnika mo`e se dati u zakup i stan mawi od stana koji mu pripada po odredbama ~lana 18. ovog pravilnika, ako se sa tim pismeno saglasi.
Stan u zakup na neodre|eno vreme daje se licu iz ~lana 2.
stav 1. ovog pravilnika (profesionalnom oficiru, profesionalnom podoficiru i civilnom licu) u garnizonu odnosno mestu
slu`bovawa, a licu iz ~lana 2. stav 2. i 3. ovog pravilnika (penzionisanom oficiru, penzionisanom podoficiru, penzionisanom civilnom licu i ~lanovima porodi~nog doma}instva poginulog ili umrlog lica iz stava 1. i 2. ovog ~lana), stan se daje u bilo kom garnizonu odnosno mestu na teritoriji Republike Srbije.
Lica koja `ele prihvatiti dodelu konkretnog stana, moraju
dati pisanu izjavu, overenu u jedinici-ustanovi u kojoj su na slu`bi, a penzionisana lica u opštini ili sudu, da se odri~u dodele strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu ponu|enog
odnosno strukturno maweg stana, kao kona~no rešewe svog stambenog pitawa.
U datoj izjavi lica se moraju decidno izjasniti samo za jedan od ponu|enih stanova, a ukoliko se izjasne za više stanova,
u obzir }e se uzeti samo jedan stan u prvonavedenom mestu.
Po dostavqawu izjava od strane zainteresovanih lica, done}e se novi zakqu~ci na osnovu kojih }e se prema ukupnom zbiru
bodova izvršiti rangirawe kandidata, a stan }e biti dodeqen
licu koje za odre|eni garnizon ili mesto u kome konkuriše za
stan, bude rangirano na 1. mestu rang liste.
Zainteresovana lica treba da dostave izjave da se odri~u
dodele strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu ponu|enog odnosno strukturno maweg stana, kao kona~no rešewe svog
stambenog pitawa najkasnije do 8.10.2010. godine, kao dana preseka stawa za donošewe Odluke o raspodeli stanova.
Izjava se dostavqa Odeqewu za stambene poslove Uprave
za tradiciju, standard i veterane Sektora za qudske resurse
MO, ul. Nemawina br. 15 Beograd.
M. J.
Septembar 2010.
Z
QUDI I DOGA\AJI
Z
U Nišu obele`en Dan ORVS i 92. godi{wica
proboja Solunskog fronta
Lep primer
sa Zvezdare
SLEDBENICI RATNIKA SRBIJE
VETERANI
HUMANISTI
Gradska organizacija ORVS u Ni{u, od svog postojawa
do danas, uvek je bila temeq odbrambenih snaga Srbije.
U
prisutvu ve}eg broja
~lanova ORVS,predstavnika komande
Kopnena Vojske Srbije,
predstavika Pravaslavne crkve i organa lokalne samouprave, u Ni{u je
odr`ana prigodna sve~anost povodom 15.septembra dana organizacije
ORVS i 92-ge godi{wice
proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu
1918. godine.
Prigodan govor povodom ovih zna~ajnih datuma iz istorije Srbije
odr`ao je predsednik
Gradske
organizacije
ORVS Milutin Panteli}.
Za ~itavo vreme postojawa uz JNA, kasnije
Vojsku Srbije i Grne Gore i danas Vojsku
Srbije, Organizacija rezervnih vojnih
starešina u Nišu, uvek je predstavqala
zna~ajno kadrovsko jezgro ratne armije u
sistemu odbrane dr`ave Srbije. Gradska
organizacija ORVS danas broji preko
10.000 ~lanova, me|u kojima je i veliki
broj vojnih penzionera.
Na poziv proslavqene Komande 3.armije, masovno se odazvao veliki broj rezervnih starešina iz Niša i okoline i
stupio u svoje ratne jedinice, u~estvuju}i
u borbi protiv {iptarskih terorista i
zlo~ina~kog napada i agresije NATO pakta. Stali su rezervni podoficiri i oficiri na ~elo svojih jedinica i ~asno izvr{avali odgovorne zadatke, kao što su to
~inili rezervni oficiri u Prvom svetskom ratu. Na`alost, i me|u wima je bilo
poginulih i rawenih.
Obele`avaju}i 91 godinu od svoga
formirawa i 92 godine od proboja Solunskog fronta, Gradska organizacija rezervnih oficira u Ni{u mo`e se ponositi
doslednom tradicijom ratnika iz oslobodila~kih ratova Srbije. To je mogla, jer su
wu sa~iwavali ugledni i obrazovani qudi, svih profila, patriotski uvek opredeqeni, vojno stru~no osposobqeni, sa moralnim vrlinama i vojni~kom ~a{}u {to
je krasilo brojne generacije rezervnih
podoficira i oficira u prethodnom vremenu. Iako suo~ena sa prirodnim procesom smawewa, Gradska organizacija RVS
u Nišu je uvek uspevala da o~uva kontinuitet u radu i patriotskom opredeqenoš}u obezbedi pun doprinos odbrani
svoje otaxbine - Srbije.
Za sve što je u~inila na planu
obu~avawa i osposobqavawa, naravno uz
svestranu pomo} komandi i jedinica u
Nišu, Gradska organizacija je dobila, veoma zna~ajna priznawa.
Prostorije ORVS u Nišu, krasi Zlatna Plaketa SRVS Jugoslavije od 1981. i
1999.godine, zlatne plakete republi~ke
organizacije RVS dobijene 1971, 1977. i
MOLITVA SRPSKE MAJKE
U prvim okršajima na Drini, sredinom avgusta 1914.godine, brane}i
rodnu grudu, me|u prvima je poginuo
rezevni kapetan Milutin Kati}.
Wegov brat, mladi potporu~nik
Mihajlo, koji je tek zavr{io vojnu akademiju, bio je na polo`aju u okolini
Šapca. S bolom u duši primio je tu
vest. Ali je svojoj majci poslao slede}i telegram:
„Ne tuguj majko, `iv sam i ovog sata, ako Bog da, osveti}u brata“.
Oja|ena mati, klonula od bola,
sklopi ruke pred upaqenim kandilom
i pomoli se:
„Bo`e, oprosti mi ako sam te ovolikom tugom uvredila. U~ini da moj
sin Milutin bude jedina `rtva za ceo
srpski narod“.
1997. godine. Gradska organizacija ORVS
u Ni{u mo`e se pohvaliti i priznawima
koje je dobila od strane zemaqa iz
okru`ewa, kao što su: Zlatna plaketa Saveza rezervnih vojnih starešina Republike Bugarske, i Zlatna plaketa rezervnih vojnih starešina Republike Ma|arske.
Tu su i plakete od 63.padobranske
brigade, Zlatna plaketa Udru`ewa ratnika iz ratova Srbije 1912.-1920. i potomaka i druga zna~ajna priznawa.
Ono ~ime se posebno ponose rezervne
stare{ine iz Niša, je najve}e priznawe
grada Niša, koje se sastoji od Poveqe,
Statue „Oslobodioci Niša“ i nov~anog
iznosa.
Povodom dana ORVS Srbije, Gradska
organizacija RVS dodelila je priznawa
pojedincima koji su dali zna~ajan doprinos u radu ove organizacije, a priznawe
Vojni veteran
12
Septembar 2010.
D
a li još ima humanosti i humanih
qudi? Da li nam i koliko treba
Udru`ewe vojnih penzionera? To
su pitawa koja se, u mawoj ili ve}oj
meri, mogu ~uti u krugovima vojnih
penzionera, a i šire. Na oba pitawa
se dobija potvrdan odgovor kroz mnoge svakodnevne situacije i probleme
sa kojima se sre}u KVP, a to su ~esto
teške `ivotne situacije i neda}e, odnosno momenti kada je ugro`eno wihovo zdravqe ili zdravqe ~lanova wihovih porodica.
Kome se tada obratiti i tra`iti
pomo}? Ne retko jedina adresa gde se
tra`i spas i uteha u takvim situacijama su upravo opštinski odbori
UVPS.
Nedavno se dogodio upravo takav
slu~aj u Opštinskom odboru Zvezdara. Još jedna potvrda da ima humanih
qudi koji su, da bi spasili druge,
spremni da daju deo sebe, u ovom slu~aju najdragoceniju te~nost - krv.
Naime, porodica, jednog KVP se
obratila Opštinskom odboru Zvezdara, sa molbom da se zbog wegovog
teškog zdravstvenog stawa i predstoje}e operacije na VMA, hitno na|u tri
dobrovoqna davaoca krvi. Zadatak za
Odbor jasan i human, ali s obzirom na
karakteristike ~lanova (godine `ivota), veoma te`ak.
Ipak, i u takvoj situaciji na|eno
je rešewe. Zahvaquju}i a`urnoj i ta~noj evidenciji ~lanstva Opštinskog
odbora Zvezdara, kontaktirana su tri
~lana sa dugim sta`om dobrovoqnog
davaoca krvi: Miroqub Miš~evi},
Qubomir Trbojevi} i Milan ^eli}.
Pomenuti ~lanovi su se odmah stavili na raspolagawe i dali krv na VMA,
i na taj na~in omogu}ili bolesnom
~lanu da ide na operaciju. Veoma lep
primer koji zaslu`uje svako poštovawe i pohvalu.
Ako se vratimo na po~etak teksta
i naša dva pitawa, mislim da smo na
oba dobili potvrdan odgovor. UVPS je
jedna od retkih adresa gde se KVP obra}aju kada su u stvarnoj nevoqi.
Na `alost, obra}aju se samo kada
su u nevoqi, zaboravqaju}i da je i
Udru`ewu potrebna wihova pomo} i
podrška.
Mo`emo ponekad da se zapitamo:
šta i mi mo`emo da u~inimo za
Udru`ewe, a ne samo šta Udru`ewe
mo`e da u~ini za nas.
Marjan Matoševi}
Republi~ke organizacije ORVS dobio je i
predsednik Gradeke opštine Mediana
Dragoslav ]irkovi}.
Za uspesno izveden kulturno-umetni~ki program, sve pohvale zaslu`uje
de~ji hor pesama i igara i KUD „An|eli“
iz sela Jela{nice iz Opštine Niška
Bawa.
Ranko Babi}
Z
QUDI I DOGA\AJI
Z
Sve~ana sednica
Opštinskog odbora
UVP Kruševac
SVESTRANA
SARADWA
U
Zajedni~ki snimak sa komandantom garnizona brigadnim generalom
Milosavom Simovi}em
Sa sve~ane sednice Op{tinskog odbora UVP Vrawe
ZAHALNOST GARNIZONU
I KOMANDANTU
P
ovodom 17.godišwice Udru`ewa vojnih penzionera Srbije,15 septembra ove godine, u
kasarni 1300 kaplara u Vrawu,odr`ana je sve~ana sednica Opštinske organizacije
UVP Vrawe.
Na po~etku sednice minutom }utawa odata je pošta osmorici preminulih kolega od
posledweg okupqawa.
Sednici su prisustvovali komandant garnizona i 4. brigade brigadni general Milosav
Simovi}, predsednik gradske organizacije civilnih penzionera Zoran Aleksi}, predsednik SUBNOR-a Vrawe Slobodan Bogdanovi}, direktor RTV Zoran Veli~kovi}, direktor
ekspoziture banke „Poštanska štedionica“ Vrawe gospo|a Vesna Mihajlovi}, predstavnici sredstava javnog informisawa i drugi gosti.
U uvodnoj re~i predsednik Op{tinske organizacije UVP Vrawe Milorad Markovi} pozdravio je prisutne i ukratko se osvrnuo na istorijat nastanka i razvoja Udru`ewa i ulogu
UVPS u suštinskoj funkciji zaštite statusa i polo`aja korisnika vojne penzije uopšte, a
posebno KVP iz Vrawa.
Istakao je da je Op{tinska organizacija postigla zavidne rezultate po svim bitnim
pitawima koja regulišu statusna prava i legitimne interese KVP.
Posebno je naglasio zadovoqstvo zbog pomo}i koju ovoj organizaciji pru`a komanda
garnizona a posebno komandant brigadni general Milosav Simovi}, koji je na sve~anom skupu govorio o stambenoj problematici, renovirawu zgrade Doma Vojske i daqoj saradwi Komande garnizona i Op{tinskog odbora UVP Vrawe.
U drugom delu sednice dodeqena su priznawa.
Zahvalnice od Opštinskog odbora UVP Vrawe dobili su: Radisav \or|evi}, Gorica
Vu~i}evi}, ~lanovi odbora, Zoran Veli~kovi} direktor RTV i Štamparija“DAS“ iz Vrawa,
Zna~ku Udru`ewa dobili su Zoran Aleksi}, predsednik gradske organizacije civilnih penzionera i Vesna Mihajlovi}, direktor P[ ekspoziture u Vrawu.
Nov~anu nagradu dobio je Ilija Šveqo, blagajnik Op{tinskog odbora UVP Vrawe.
U bogatom kulturno-umetni~kom programu u~estvovao je folklorni ansambl Udru`ewa
penzionera grada Vrawa pod vo|stvom umetni~kog rukovodioca Miodraga Stanojkovi}a. Izveli su igre i obi~aje starog Vrawa i P~iwskog kraja.
Skup je pratila regionalna RT Vrawe.
Voja Mladenovi}
ZEMUNCI U GR^KOJ
I
ove godine u organizaciji Op{tinskog
odbora UVP Zemun, sa agencijom „Falkon“, penzioneri iz Zemuna letovali
u gr~kom gradu Paraliji od 8. do 18. septembra.
To je letovalište u severnom delu
Gr~ke, 60 kilometara od Soluna.
Mesto je turisti~ko ima crkvu, apoteku, nekoliko ambulanti, nekoliko diskoteka. Nekada su ovo letovalište po
pravilu pose}ivali srpski turisti u velikom broju ali sada je sve više Makedonaca, ^eha, Nemaca...
Veoma smo zadovoqni sa uslovima
letovawa u ovom divnom mestu.
Druga grupa na{ih vojnih penzionera
letovala je u Bawi Vrujci. I oni su bili
izuzetno zadovoqni.
T. Mitu{ev
Vojni veteran
13
Septembar 2010.
zgradi Opštinskog odbora SPS
Kruševac, 21. septembra ove godine, odr`ana je sve~ana sednica Opštinskog odbora UVP Kruševac povodom 17. godišwice formirawa UVPS - 16. septembra. Pored
~lanova Opštinskog odbora Kruševac sednici su prisustvovali:sekretar Opštinskog odbora SPS
Kruševac Jelena \or|evi}, predstavnici firme „Brana komerc“
Ivan Horvatovi} i Jovan Cvetkovi}, predstavnik kwi`are „PC PILOT“ Miodrag Veqkovi}, i ~lanovi
Udru`ewa Mile Miqkovi}, Radosav Milenkovi} i Mirko Stefanovi}.
Nakon pozdrava prisutnih gostiju, odavawa po~asti za dvanaest
KVP umrlih u ovoj godini, predsednik Opštinskog odbora \ur|e Radmanovac je naglasio da je glavni zadatak Udru`ewa neprekidna borba
u zaštiti statusa i polo`aja KVP.
Opštinski odbor UVP Kruševac je te`ište rada usmerio na
omasovqavawu ~lanstva, poseti
starih i bolesnih ~lanova i
pru`awe pomo}i KVP na ostvarivawu prava na jednokratnu nov~anu
pomo}.
Pored toga Odbor je pru`ao pomo} KVP koji vode sudske sporove
za neispla}eni dug Fonda SOVO.
Primio je 31 tu`bu i prosledio
advokatima sa kojima odbor ima ugovor o zastupawu.
Opšti je zakqu~ak da je bilo
puno aktivnosti, da se iste ne bi
mogle realizovati bez pomo}i
Skupštine
grada
Kruševca,
Opštinskog odbora SPS Kruševac,
SO Aleksandrovac i Varvarin,
firme „Brana komerc“, kwi`are
„PS PILOT“, ~lanova Opštinskog
odbora i ~lanova Udru`ewa civilnih penzionera Kruševac i garnizonske ambulante.
Zatim je izvršena dodela priznawa za doprinos na planu saradwe:plaketa UVPS dodeqena je SO
Aleksandrovac; zahvalnica UVPS
šah klubu „Veteran“; zahvalnice
Opštinskog odbora Kruševac : firmi „Brana komerc“, kwi`ari „PC
PILOT“ i ~lanu odbora Slobodanki Nikoli}.
Na kraju su uru~ene sportske
diplome za pobednike turnira u
šahu i stonom tenisu. Prvo mesto u
šahu osvojio je Miroslav Juri}, drugo Miroqub Gagi} i tre}e Desimir
\urovi}.
U stonom tenisu najboqi je bio
Titus Dragi}, Mile Miqkovi} je bio
drugi a Slobodan Perovi} tre}i.
mr Aleksandar Simonovski
Z
QUDI I DOGA\AJI
Z
Proslava 42. godi{wice od
zavr{etka {kolovawa 21.
klase Va KoV
GENERACIJA
„VARQIVOG LETA“
N
ekadašwi pitomci 21. klase Vojne akademije kopnene vojske u Beogradu odlu~ili su da 42. godišwicu od završetka
školovawa (1968) obele`e u Nišu, zbog toga što ve}i broj klasi}a `ivi u tom gradu.
Putovawe su organizovali ~lanovi organizacionog odbora: Bogoqub Palibrk,
Stanoje Jovanovi}, Bo`o Novak i Drago ^ovilo. A Vlastimir Ostoji}, Nikola Anti} i
Vidoje Petrovi} organizovali su posete
istorijskim spomenicima i susret u Nišu.
Gospodin Selomir Markovi} Sele, koji
sa svojom porodicom ~uva i odr`ava spomen-kompleks
^egar, doma}inski nas je do~ekao, uz hleb i so i
osve`ewe, a zatim nam je veoma nadahnuto govorio o bitci na ^egru i hrabrosti svih branilaca sa vojvodom Stevanom Sin|eli}em na ~elu. Skromno smo se odu`ili kupovinom wegove kwige „^egarski boj“ i prilozima za
odr`avawe spomenika.
Zajedni~ka delegacija je polo`ila cve}e na spomenik Stevanu Sin|eli}u. Kustos muzeja „]ele-kula“ informisao nas je o postanku i odr`avawu tog spomenika.
Uz prijatnu muziku, dobro jelo i pi}e, evocirane su uspomene iz pitoma~kih dana. Burnim aplauzom pozdravqeni su gosti \or|e Zirojevi}, komandir voda u
klasi, i Pera Ninkovi} iz 23. klase ali stalni u~esnik
proslava 21. klase, Enes Taso, kao i Rajko Miranovi}
koji je doputovao iz Podgorice.
Iz prijateqskog i srda~nog susreta potekla je inicijativa da se susreti odr`avaju svake godine, naizmeni~no u Nišu i Beogradu.
Bogoqub Palibrk
[email protected] DAN
UVP U ]UPRIJI
S
edamnestu godi{wicu UVP obele`ili smo u ]upriji 17. septembra
2010. Skromno i u duhu vremena u
kojem `ivimo dru`ewe nam je potrajalo par sati. Tada je ispred Udru`ewa
VPS uru~ena Poveqa Fedoru Drotarovu, najstarijem ~lanu, i Zahvalnica
Antoniju Nikoli}u. U toku skromne sve~anosti informisani smo o novostima
iz rada UVPS koje je dan ranije odr`alo centralnu sve~anost u Ni{u gde su
prisustvovali i na{i predstavnici.
Tako|e smo se setili na{ih drugova i kolega koji nisu vi{e me|u nama.
Na{e udru`ewe radi svakog utorka i petka od 10 do 12 ~asova.
Tekst i foto
Sveta Vu~kovi}
U SLAVU CERSKIM JUNACIMA
T
radicionalna sve~anost, kojom
je obele`ena 96. godišwica velike Cerske bitke (1914), odr`ana je, 22. avgusta, ispred grandioznog spomenika u pocerskom selu
Tekerišu podno planine Cer. Sve~anosti su prisustvovali brojni
gra|ani, me|u kojima su bili i vojni penzioneri, a me|u gostima iz
inostranstva bio je i predstavnik
~eške ambasade u Beogradu, koji je
tako|e polo`io venac.
Goste je, na otvarawu, pozdravio predstavnik opštine Loznica,
na ~ijoj se teritoriji nalazi mesto
Tekeriš, a zatim je, nakon polagawa venaca, ispred MO i VS, govorio na~elnik GŠ Vojske Srbije
general potpukovnik Miloje Mileti}.
General Mileti} je u svom govoru naglasio da se bitka na Ceru,
izme|u male Srbije i mo}ne austrougarske carevine, izu~ava u
svim vojnim akademijama kao velika pobeda male zemqe.
Na kraju sve~anosti izveden je
bogat kulturno umetni~ki rogram.
S. Stojanovi}, Šabac
Vojni veteran
14
Septembar 2010.
Najvi{e priznawe Udru`ewa
zaslu`nom ~lanu Fedoru Drotarovu
Z
QUDI I DOGA\AJI
Z
Zapis
iz Kragujevca
USPE[AN
TRIO
N
a ponovqenoj Skupštini UVP Kragujevac za novog predsednika izabran je potpukovnik u penziji Slavko Mini}. To je ~ovek koji je dugo bio
~lan Glavnog odbora. Veoma je aktivan
i u radu ula`e mnogo truda i energije
da bi se ~lanovima udru`ewa pomoglo
u rešavawu problema.
Sekretar udru`ewa je i daqe kapetan u penziji Voja Anti} i na wegov rad,
prema ocenama mnogih, ne mo`e se staviti nikakva zamerka.
Blagajnik je tako|e ostao isti. To
je zastavnik prve klase u penziji Marko Nikoli} o kome je „Veteran“ nedavno pisao.
Kraqev~ani
na izletu
DVE POSETE U
JEDNOM DANU
U
organizaciji Opštinskog odbora UVP Kraqevo, 4. septembra
ove godine organizovan je jednodnevni izlet za korisnike vojne
penzije - posete spomeniku Boško
Buha na Jabuci i manastiru Mileševa.
Iz Kraqeva smo krenuli u sedam ~asova autobusom Autotransporta Kraqevo. U toku kretawa
ka spomeniku Boško Buha na Jabuci, odmarali smo na Zlatiboru gde
se doru~kovali.
Po završetku posete samom
spomeniku uputili smo se ka Pionirskom odmaralištu „Boško Buha“ koje je, na`alost, bilo zatvo-
Predsednik, sekretar i blagajnik
~ine jezgro organizacije UVP Kragujevac. I pored loših smeštajnih uslova
u kojima rade ovi qudi, opšta je ocena
da svoj posao obavqaju veoma odgovorno i uspešno. Svojim nesebi~nim radom
i po`rtvovawem poslovi se obavqaju
na zadovoqstvo i ~lanova i rukovodstva. Jedino su nezadovoqni besku}nici. Oni misle da im Udru`ewe UVP
Kragujevac mo`e više da pomogne a zna
se da to, pre svega, zavisi od Ministarstva odbrane.
Novoizabrani predsednik ~ini sve
da penzionere okupi i da im kroz razne
posete kulturno-istorijskim znamenitostima i dru`ewa olakša penzionersku svakodnevicu. Za organizaciju takvih poseta i susreta posebno je zaslu`na gospo|a Zorica Miladinovi}, o kojoj je, tako|e, nedavno pisano u „Veteranu“. Upravo se planira poseta Aleksandrovcu na dane @upske berbe, a prevoz
je besplatan.
Borisav Nestorovi}
reno. U neposrednoj blizini samog
odmarališta obišli smo spomen
biste poginulih u Drugom svetskom
ratu. A tokom obilaska naišli
smo i na spomen plo~u koja je podignuta u novije vreme sa natpisom: „Spomenik pobijenih od strane komunista u gra|anskom ratu
1941-1951“ na kojoj je ugravirano
više desetina imena i prezimena.
U manastiru Mileševa do~ekao nas je monah koji nas je upoznao
sa istorijom i zna~ajem samog manastira. Na kraju posete ispratio
nas je i po`eleo nam sre}an put.
Po završetku posete manastiru usledio je zajedni~ki ru~ak u
restoranu „Mileševka“.
Na izletu je bilo 47 ~lanova.
Vratili smo se u Kraqevo kasno
uve~e.
Svi se sla`u da je izlet bio
uspešan i da je to bio dan za
pam}ewe.
D. Samarxi}
ZAJEDNO S BORCIMA NOR-a
P
ovodom dana ustanka u Bosni i Hercegovini, Opštinska organizacija
UVPS Stara Pazova, zajedno sa udru`ewem SUBNOR-a i u~esnika rata 1991-99, obele`ili su ovu godišwicu. Sa borcima ^etvrte vojvo|anske brigade obišli su spomen obele`je u Trnovu kod Bijeqine i odali poštu poginulim borcima NOR-a.
Stanko Cari}
Vojni veteran
15
Septembar 2010.
Z
SUSRETI
Z
40. godina od završetka
23. klase Vojne akademije KoV
BOLELA NAS JE MUKA
NA[EG NARODA
O
ve godine, ta~nije 20. jula, navršilo se punih 40. godina od
završetka školovawa 23. klase Vojne akademije Kopnene vojske.
Školovawe je po~elo davne 1966.
godine, kada je 590 sredweškolaca,
odabranih po posebnim kriterijumima primqeno na školovawe u Vojnu
akademiju.
Za nas, tadašwe pitomce, bio je
to novi `ivotni izazov. Sa posebnim entuzijazmom i voqom lako smo
prihvatili nove uslove `ivota, uz
pomo} i brigu naših starešina seli smo u pitoma~ke klupe, stali u
vojni~ki stroj, polo`ili sve~anu
obavezu i prihvatili se u~ewa.
Pitoma~ki dani bili su ispuweni obavezama i du`nostima, a
najviše u~ewem i pripremawem za
budu}i poziv. U~ewe i obuka nikada
nisu bili problem za ve}inu pitomaca. Samo oni koji su zalutali brzo su otišli. Pored pitoma~kih
u~ionica, amfiteatra, poligona na
Bawi~kom visu, Jahorini, Šari, Nabr|u, Mionici ili na Savi u Šapcu,
ostala su i se}awa sa sportskih terena, kulturnih i drugih manifestacija od kojih je najviše pitomaca
svih klasa u~estvovalo u proslavi
Dana mladosti 25. maja. Pored svih
napora bilo je i izlazaka u grad i
dru`ewa, naj~eš}e u Domu JNA.
Pamtimo polo`ene ispite, ~inove razvodnika, desetara, vodnika, a posebno izbor budu}eg roda i
rastanak
posle
dvogodišweg
dru`ewa u Beogradu, kao i odlazak
u školske centre širom tadašwe
Jugoslavije. Školovawe u centrima
u Sarajevu, Bawa Luci, Beogradu,
Kruševcu, Podgorici, Karlovcu i
Zadru trajalo je još dve godine. U
centrima smo ovladali strukom, polo`ili sve ispite i do`iveli dan
kada smo promovisani u ~in potpo-
ru~nika. JNA je 20. juna 1970. godine
postala bogatija za 426 mladih
osposobqenih oficira. Uhvatili
smo kormilo svog `ivota u ruke i
zaplovili u tokove profesije. Bili
smo odani i svojim du`nostima i
svojim `ivotnim obavezama.
Na prethodnoj proslavi 30. godišwice neko je rekao: ~inovi i
funkcije su dokaz i potvrda profesionalne zrelosti 23.
klase. U proteklih 40.
godina otišli smo u
penziju sa svim znawima i iskustvima koja
smo stekli. To vreme
obele`ili su zna~ajni
doga|aji i promene koji
su se zbili u našem
društvu, dr`avi, vojsci i okru`ewu. Svima
nama svojom dinamikom, veli~inom i posledicama promenili
su `ivot jer su bili
brojniji, teški i ja~i
od naših nada i planova. Suprostavqali smo
se destruktivnim pojavama, videli smo tu|e
patwe a mnogi su do`iveli i svoje tragedije,
proterani iz bivših
republika zajedni~ke
dr`ave. Bolela nas je
muka našeg naroda, ali se nismo
štedeli da budemo i na kqu~nim
mestima i zbivawima naše novije
istorije i u najte`im prilikama.
Ose}awa odgovornosti i du`nosti
prema otaxbini i narodu mnogimaa
od nas dodelili su i ~elne pozicije. Bili smo u veli~anstvenom stroju našeg naroda i tu smo sa~uvali
svoju profesionalnu ~ast i dostojanstvo. Po tome }e nas pamtiti i budu}a pokolewa i naredne klase Vojne akademije.
N. O.
Zapis iz Po`arevca
HUMANOST
VETERANA
N
edavno, povodom Dana Udru`ewa vojnih penzionera Srbije, rukovodstvo vojnih penzionera u Po`arevcu organizovalo je humanitarnu akciju dobrovoqnog davawa krvi. Pozivu se odazvalo 10 ~lanova
udru`ewa a sposobno za davawe krvi bilo je pet. Naime, vojni penzioneri su i na ovaj na~in pokazali svoju spremnost za humane akcije koje }e
doprineti da se pomogne onima kojima je ta pomo} najpotrebnija.
Rukovodilac transfuzije u po`areva~koj bolnici prosto je bila iznena|ena humanoš}u vojnih penzionera i wihovom `eqom za ovakav gest.
Mom~ilo Tuba
Vojni veteran
16
Septembar 2010.
Z
SUSRETI
Z
60 godina od po~etka {kolovawa 5.klase
ŠAPO i dela 6. klase ŠAAO
NEIZBRISIV TRAG U VOJSCI
1. septembra 1953.
godine najve}i deo
klase (212) završava
školovawe proizvo|ewem u ~in potporu~nika. Ostatak
klase (120) je krajem maja 1953. upu}en u 6. klasu Škole za aktivne artiqerijske oficire u Zagreb, i, posle proizvo|ewa u
~in potporu~nika
1. septembra 1953.
godine, odlazi na
prakti~ni deo artiqerijske obuke
u Kalinovik, u
svojstvu slušaoca.
Na prve ofiKalinovik, septembra 1953. godine, artiqerijski
cirske du`nosti u
potporu~nici na stru~noj obuci
jedinice JNA, pešaci odlaze pokolovawe 5. klase Škole za aktiv~etkom oktobra, a artiqerci po~etkom
ne pešadijske oficire po~elo je 1.
decembra 1953. godine.
decembra 1950. godine u Kragujevcu.
Petu klasu pored velike razlike u
To je bila najbrojnija, najmla|a i ~isto
godinama `ivota, isto tako, karakteriše
|a~ka generacija mladi}a i gotovo golorazlika u školskoj spremi, od male matubradih de~aka, uzrasta od 14 do 20 godina
re (oko 78 odsto) do nepotpune sredwe
`ivota.
škole (oko 22 odsto). Razli~ita je i socijalna struktura, od seqa~kog prete`no
Školovawe je trajalo 3 godine, prva
siromašnog porekla (oko 73 odsto), radu Kragujevcu, druga i tre}a u Sarajevu, gde
[
Qudi pored nas:
Milojko Miki}
ZANELA GA
BAWALUKA
M
ilojko Miki}
je jedan od
~lanova
Udru`ewa vojnih
penzionera u Republici Srpskoj, koji su na posqedwoj
godišwoj skupštini stali u stroj zaslu`nih i primili
priznawa.
Ovih dana zatekli smo ga u ~itaonici Kluba Udru`ewa vojnih penzionera regije Bawa Luka. Bilo je u toku upisivawe penzionera za subvenciju utroška
elektri~ne energije, koju grad Bawa Luka
obezbje|uje svake godine svim, pa i vojnim
penzionerima. Milojko je tu, u ime
Udru`ewa vojnih penzionera regije Bawa
Luka, da pomogne svojim kolegama. I
prošle godine, kad je bilo ispuwavawe
vrlo komplikovanih prijava nekretnina
Finansijskoj upravi, svih gra|ana, pa i
vojnih penzionera, Milojko je bio na uslizi. Malo je gra|ana koji su dobro razumje-
li i uradili taj posao, pa je Udru`ewe regije Bawa Luka prisko~ilo u pomo} ~lanovima, te je anga`ovalo Milojka koji se dobro snalazio u tome. Radio je to danima,
jer regija Bawa Luka je najve}a u Republici Srpskoj, sa oko 1200 ~lanova. Milojko
je sve popuwene obrasce nosio u Upravu
finansija, predavao ih i uzimao potvrde
koje je kasnije uru~ivao svim ~lanovima.
Milojko je naturalizovani Bawalu~anin.
Kao golobradi dje~ak iz sela Provo,
u opštini Vladimirci u Srbiji, odlu~io
je da 1956. godine (ro|en 1939) napusti
rodno selo i krene u svijet radi boqeg
`ivota. Opredijelio se za hqeb sa devet
kora i te`ak vojni~ki `ivot. Upisao je
Podoficirsku školu u Centru oklopnih i
mehanizovanih jedinica „Petar Drapšin“
u Bawoj Luci koju je završio 1958. godine.
Tu je po~eo i završio aktivnu vojnu slu`bu u JNA, i stekao penziju.
Milojka ~esto sre}emo u Ulici Veselina Masleše, koju popularno zovu Gospodskom, kad se vra}a ili ide na pijacu,
ruku pod ruku sa suprugom Mirom, zbog koje je svojevremeno i ostao da `ivi i radi
u Bawoj Luci.
Milojko je jedan od onih qudi koje volimo da sretnemo, koji je uvek spreman da
uradi nešto dobro u korist svojih kolega
penzionera.
Ima sedamdeset jednu godinu i još je
pun optimizma i voqe za akciju – da se
uradi ne{to korisno na op{te dobro.
Mitar PEJI]
Vojni veteran
17
Septembar 2010.
ni~kog (oko 17 odsto) i slu`beni~kog (oko
10 odsto). Po nacionalnoj opredeqenosti, najviše je bilo Srba (oko 68 odsto),
Crnogoraca (oko 20 odsto), Hrvata (oko 5
odsto), Makedonaca (oko 4 odsto), Slovenaca (oko 1 odsto) i ostalih (oko 2 odsto).
Sve su te razlike negativno uticale na
školovawe klase, ali najbrojnija i najmla|a klasa u istoriji vojnog školstva
posle Drugog svetskog rata, uspešno je savladala sve teško}e, ~ak preko svih
o~ekivawa i završila školovawe sa vrlo visokim ocenama.
Dolaskom 5. klase ŠAPO i dela 6.
klase ŠAAO, u jedinice JNA, naša Armija
je dobila najmla|e starešine osposobqene da zna~ajno unaprede celokupnu
trupnu obuku i podignu borbenu gotovost.
Slu`buju}i u jedinicama i ustanovama JNA i TO, sve do raspada SFRJ, bivši
pitomci i oficiri naših klasa, dali su
ogroman i nemerqiv doprinos razvoju i
ja~awu oru`anih snaga, na celoj teritoriji zajedni~ke dr`ave, ~ime su u istoriju
vojnog školstva ušli na velika vrata i
ostavili neizbrisiv trag u jedinicama i
ustanovama JNA i TO.
Tako|e, pripadnici 5. i dela 6. klase, obavqali su sve du`nosti, po~ev od
prvih u trupi (komandiri vodova i ~eta,
komandanti bataqona, pukova i brigada),
i najviše du`nosti od komandanata divizije, korpusa, armije, armijskih oblasti,
kao i druge brojne i visoke du`nosti u
štabovima, Generalštabu i vojnom školstvu.
Najve}i broj je završio slu`bu u ~inu potpukovnika i pukovnika oko 70 odsto,
u ~inu generala oko 7 odsto, i to ; 9 general-majora, 9 general-potpukovnika i 5 general-pukovnika. Samo je oko 16 odsto završilo slu`bu u ni`im oficirskim ~inovima zbog bolesti i prevremenog odlaska iz JNA.
Školovawu za više i visoke du`nosti poklowena je zna~ajna pa`wa, tako da
je Višu vojnu akademiju završilo oko 50
odsto, a najvišu intervidovsku Školu narodne odbrane oko 20 odsto. Oko 3 odsto
završilo je razne fakultete, više škole i škole stranih jezika.
Najviša nau~na i stru~na zvawa steklo je 13 pripadnika, i to: 6 doktora nauka (2 profesora univerziteta) i 7 magistara nauka.
U aktivnostima JNA za odbranu
SFRJ, tokom raspada zemqe u~estvovali
su i brojni pripadnici naših klasa.
Najve}i broj je penzionisan pre po~etka ratova za razbijawe SFRJ, posledwi su napustili Armiju 1992-1994. godine,
tako da ve} dugo nema nikoga u aktivnoj
slu`bi.
Isto tako, gotovo jedna tre}ina
naših drugova nije više me|u `ivima. Na`alost nemamo ta~nih podataka. Neki su
ostali u bivšim republikama, sada, posebnim dr`avama.
Branko Baki}
OBAVE[TEWE
Ovim obaveštavamo i pozivamo
pripadnike 5. klase ŠAPO i dela 6.
klase ŠAAO, wihove supruge, decu i
prijateqe, da se 23. oktobra 2010. godine okupimo u krugu Vojne akademije na
Bawici, da bi zajedni~ki obele`ili 60.
godišwicu po~etka našeg školovawa.
Do|ite, ~ekamo Vas. Dobi}ete i posebne
pozive.
Z DIJASPORA Z
Obele`ena 17. godi{wica Udru`ewa vojnih
penzionera u Crnoj Gori
PRAVDA NA VIDIKU
U
dru`ewe vojnih penzionera u
Crnoj Gori obiqe`ilo je 17. godišwicu osnivawa i djelovawa.
Po~elo je nizom manifestacija:
izleti, sportska takmi~ewa, sve~ana sjednica Glavnog odbora i
opštinskih organizacija na kojima
su istaknuti uspjesi u dosadašwem
radu i kako i šta daqe?
Na sve~anosti u Podgorici, pored ~lanova Glavnog i Gradskog odbora, prisustvovali su brojni gosti
i predstavnici javnog informisawa.
O opravdanosti osnivawa i postojawa ovog vojnopenzionerskog
Udru`ewa koje je uspjelo da riješi
brojne probleme veterana koji su
stalno bili u slu`bi naroda i
otaxbine govorio je predsjednik
Dragan Tiodorovi}.
Udru`ewe vojnih penzionera u
Crnoj Gori u proteklih 17 godina
PODGORI^ANI
POD OSTROGOM
Slijedi dolazak u sredwevjekovno zdawe Nemawi}a, manastir
@drebaonik. O istorijatu i zna~aju
ovog manastira, govorila je jedna od
monahiwa.
Zatim na lijepo ure|enom travnatom prostoru ispred manastira
odr`ano je sportsko takmi~ewe veterana za muškarce u skoku u daq i
bacawe kugle, a u isto vrijeme dame
su pokazale svoje umije}e u pikadu.
Poslije kratkog odmora slijedi
odlazak u nadaleko ~uveni manastir
Ostrog – jedinstven, uklesan u stjenovite Ostroške grede, odakle puca
vidik divqe qepote dolinom Zete
i Bjelopavli}a. Puna dva sata izletnici su obilazili Dowi i Gorwi
manastir i natapali dušu istorijom
i krasotom ovog zdawa.
Vrijeme brzo prolazi i treba po`uriti prema Danilovgradu , gdje je
izletnike ~ekao bogato pripremqen
ru~ak. Po pristizawu ~ašica rakije, podjela diploma pobjednicima u
takmi~ewu, ru~ak i uz pjesmu u
ve~erwim satima povratak.
Svi zadovoqni, samo sa jednom
`eqom, da ovakvih dru`ewa bude
više. Vratili smo se sa puno novih
saznawa i lijepih utisaka.
R. Z.
G
radski odbor Udru`ewa vojnih
penzionera Podgorice, povodom
Dana Udru`ewa, organizovao je
jednodnevni izlet i posjetu istorijskim znamenitostima Danilovgrada.
Polazak u osam sati iz Podgorice, a onda starim vijugavim putem
pored pjesmom opjevane kao suzom ~iste, rijeke Zete. Ubrzo dolazak u varošicu Spu`, a dobar poznavalac
istorije Pavle Bandovi} upoznaje
izletnike ca ~uvenom Spuškom tvr|avom koju su Turci sagradili u 17
vijeku radi kontrole druma Podgorica –Onogošt, jer sa ove tvr|ave
puca pogled na cijelu Bjelopavli}ku
ravnicu.
Slede}a destinacija, selo Martini}i, gdje je vo|ena ~uvena Martini}a bitka, u kojoj je Crnogorska vojska pod komandom Svetog Petra
Cetiwskog 1796. godine izvojevala
blistavu istorijsku pobjedu, protiv
brojnije Turske vojske. Detaqe ove
bitke kazivao je stanovnik ovog sela, profesor u penziji Vlado Vukovi}.
Vojni veteran
18
Septembar 2010.
prošlo je te`ak put kako po pitawu
svog opstanka, tako po pitawu ostvarivawa svojih ste~enih prava. Taj
put je, zbog nebrige dr`ave, bio zaista trnovit: od isplate penzija koje
su kasnile po nekoliko mjeseci,
zdravstvene zaštite koja je ukidana pa ponovo vra}ana, do ukidawa
vojne zdravstvene zaštite koja je
bila na vrhunskom nivou do prodaje
vojne bolnice Meqine.
Polo`aj vojnih penzionera u Crnoj Gori i daqe je nepovoqan: penzije nijesu uskla|ivane u skladu sa
Zakonom i nije ura~unata kursna
razlika pri preuzimawu dokumenata od Fonda SOVO iz Beograda. Za
ovo uskla|ivawe i isplatu razlike
odgovorni iz vlasti ne `ele da ~uju, zbog ~ega su svi vojni penzioneri
presavili tabak pa na upravni sud.
Prvda je na vidiku.
Oko 300 korisnika vojne penzije, ili 10 odsto, uglavnom došlih sa
jednicama Vojske Jugoslavije, jo{ su
bez stana, a kako sada stvari stoje
i kako je „savremeni„ Pravilnik
Ministarstva odbrane to regulisao, penzioneri prije }e do vje~ne
ku}e, nego do stana.
Da bi bar donekle ubla`ili
patwe porodicama sa izra`enim
problemoma organizovane su aktivnosti radi pru`awa pomo}i: dodequju se jednokratne nov~ane pomo}i
iz dijela ~lanarine, u slu~aju smrti pru`a se porodicama pomo} oko
sahrane i dodjequje nov~ana pomo}.
Ovim humanim ~inom Glavnog i
opštinskih odbora, penzioneri
osje}aju da nijesu napušteni od svojih drugova.
Ne ~udi vojne penzionere odnos
nekih qudi iz vlasti, ve} odnos
funkcionera Saveza penzionera
Crne Gore, koji umjesto da nam poma`u, nastoje da izbrišu Udru`ewe
vojnih penzionera kao nevladino
udru`ewe koje {titi ste~ana prava
vojnih penzionera.
S pravom tra`imo i o~ekujemo
da }e Ministarstvo rada i socijalnog starawa i Fond PIO Crne Gore
u~initi sve da Savez penzionera
Crne Gore ne ucjewuje više vojne
penzionere pri kupovini zimnice i
slawu u penzionerska odmarališta, samo zato što imaju ~lansku
kwi`icu vojnih penzionera.
“Kolege vojni penzioneri, nemojte klonuti duhom, glave gore,
imali ste u `ivotu te`ih situacija
i `ivotnih problema. Udru`ewe }e
nastaviti pohod na putu pravde, radi ostvarewa ste~enih prava, ništa više ni mawe nego što nas po Zakonu pripada”, poru~io je Tiodorovi} vojnim penzionerima.
Poslije uvodne besjede predsjednika, podijeqene su poveqe i
zahvalnice.
Radivoje Zdravkovi}
Z
Du{an Krwaji},
pukovnik u penziji, poznati planinar,
dopisnik “Vojnog veterana” iz ^a~ka
N
ekim tajanstvenim i nama nedoku~ivim putevima qudskih sudbina,
dogodilo se, 27. avgusta ove godine, da na planini Siwajevini, u Crnoj
Gori, nastrada iskusni i neustrašivi
vojnik i planinar Dušan Krwaji}, pukovnik u penziji i veoma aktivan ~lan
Udru`ewa vojnih penzionera Srbije i
istaknuti dopisnik “Vojnog veterana”
iz ^a~ka.
„Niko od nas ne mo`e da preboli
taj petak, 27. avgust i planinu Siwajevinu, daleku i nepoznatu. Dušan je kao i
uvek precizno pripremio planove, napravio spiskove, ali prvi put je izostavio raspored za spavawe. Kao da je
znao da nam ne}e trebati. Celoga dana
o svima je brinuo, svakoga je opomiwao
da pazi kako da se kre}e, da se ne nadnosi nad liticu, da vodi ra~una o kamenu koji se lako mo`e izma}i ispod nogu.
O svima nama je brinuo, a mi smo bespomo}no gledali kako odlazi u provaliju“, pri~ala je Rada Vukosavqevi}, planinar iz Kraqeva.
Nekoliko dana pred smrt - kakve
li slu~ajnosti i simbolike - Du{an je
napisao svoju Autobiografiju. Kao da je
i na taj na~in, podsvesno, pomogao svojim drugovima da mu napi{u opro{tajni
govor.
“Ro|en sam 18. 3. 1948, u malom
li~kom selu Meqinovcu, opština
Dowi Lapac, danas Hrvatska, ju~e Republika Srpska Krajina a nekada podru~je Vojne Krajine”, napisao je Krwaji} u
svom posledwem tekstu.
“Meqinovac je”, veli, “rubno ili
grani~no selo izme|u Hrvatske i Bosne
i Hercegovine ušuškano ispod ju`nih
obronaka planine Pqešivice (1657 m)
uz stari put Biha}- Dowi Lapac.
Udaqeno je od mati~ne opštine Dowi
Lapac 25 km a od Biha}a 18 km…
Osmogodišwu školu poha|ao sam
iz objektivnh razloga u 4 mesta: Meqinovac, Nebqusi , Korenica i na kraju
Biha} gde sam kao vojni stipendista završio i gimnaziju 1966.
Daqi put me odveo u Beograd na
školovawe u 23.klasu Vojne Akademije
smer ABHO. Bila je to jedna od najbrojnijih (620) ali i jedna od najuspešnijih
klasa VA iz koje je iznedreno 18 generala na ~elu sa general-pukovnikom
Nebojšom Pavkovi}em.
IN MEMORIAM
Z
Prvo mesto slu`bovawa bio je
Šabac na du`nosti komandira samostalnog mešovitog voda ABHO (19701973) na kojoj sam vanredno unapre|en u
~in poru~nika. U ovom gradu sam se
o`enio (1972) i dobio sina (1973). Zahvaquju}i uspešno obavqenoj po~etnoj
du`nosti upu}en sam na daqe školovawe u 11. A klasu Tehni~ke Vojne Akademije u Zagreb, koju sam kroz razliku
nastavnog programa u ~inu poru~nika
završio krajem 1974. godine sti~u}i
zvawe “diplomirani vojni in`iwer hemije” uz istovremeno osloba|awe od
obaveznog polagawa ispita za ~in majora. Tada mi se pru`ila mogu}nost
daqeg rada u oblasti vojne industrije
ali sam se ipak odlu~io za daqi operativni rad u komandama i jedinicama
JNA i nisam se pokajao. Iz Zagreba sam
upu}en u ^a~ak na du`nost komandira
~ete za dekontaminaciju u kojoj su se
školovali desetari ove specijalnosti
za potrebe 1. armije i koju sam obavqao
~etiri i po godine (1975-1979). U tom
vremenu rodila mi se }erka i dobio
sam dvosoban stan. Iste godine sam u
~inu kapetana prve klase upu}en na
dvogodišwu Komandno-štabnu akademiju u Beograd (1979-1981) posle ~ega
sam upu}en ponovo u garnizon Šabac na
du`nost na~elnika ABHO u Komandi 25.
divizije Prve armije, koju sam obavqao
6 godina (1981-1987) do rasformirawa
divizije. Zbog ovog razloga premešten
sam po `eqi ponovo u garnizon ^a~ak
na du`nost komandanta 246. samostalnog bataqona ABHO Prve armije, a kasnije sam postavqen na du`nost na~elnika štaba u puku i vršioca du`nosti
komandanta puka.
Ove obaveze sam uspešno završio
u trogodišwem roku (1987-1990) da bi
1990.godine u ~inu potpukovnika bio
premešten na sopstveni zahtev u Beograd u Generalštab JNA na du`nost referenta za obuku komandi i jedinica
ABHO u Upravi ABHO i kasnije u Upravi za obuku Generalštaba.
Ratni vihor me 24.10.1991. odveo u
moj zavi~aj u nepre`aqenu Liku, u Republiku Srpsku Krajinu u kojoj sam uz
svoj narod proveo svih pet kalendarskih ratnih godina (1991 – 1995) i iz
koje sam se na neplaniran na~in u operaciji “Oluja“ sa svojim narodom u ~inu
pukovnika vratio u Srbiju. Povratkom
u Beograd postavqen sam na odgovornu
du`nost na~elnika za popunu u Komandi Prve armije a potom na du`nost pomo}nika komandanta za personalne poslove u Komandi Beogradskog korpusa.
Sa ove du`nosti sam po završetku bombardovawa Srbije, na sopstveni zahtev, prevremeno penzionisan 2000. godine. Naravno, li~nim u~inkom i doprinosom na du`nostima kao oficir
sam zadovoqan ali sam nezadovoqan
hepiendom zavi~aja, dr`ave i armije na
koji nisam mogao kao pojedinac uticati
i koji je bitno doprineo li~noj odluci
o prevremenom odlasku u zaslu`enu
penziju.
Danas, stambeno obezbe|en sa porodicom `ivim u prelepom `ivopisnom
mestu ^a~ak koji mi je zbog izgubqenog
zavi~aja postao drugi zavi~aj. Penzionerski dani provode se uz poznate poteško}e qudi tre}eg doba. Poteško}e
se ubla`avaju ~lanstvom i aktivnim
u~eš}em na akcijama lokalnog planinarskog kluba “Kablar” i UVP ^a~ak”,
zapisao je Du{an u svom posledwem
tekstu.
M. I.
Vojni veteran
19
Septembar 2010.
Milan A}imovi},
potpukovnik-pilot avijacije Kraqevine
Jugoslevije, partizanske avijacije i RV i PVO
Jugoslavije
U
Beogredu je 15. jula ove godine preminuo u Milan A}imovi}, jedan od malobrojnih pilota
Vojske Kraqevine Jugoslevije, partizanske
avijcije i posleratnog vazduhoplovstva Jugoslevije, istaknuti komandir i komandant avijacijskih jedinica. Milan je ro|en 1919. godine u
Nevesiwu. Dvogodišwu školu za aviomehani~are
završio je u Novom Sadu a odmah zatim i leta~ku
jednogodišwu školu u Kraqevu i u ~inu narednika proizveden u pilota avijacije Kraqevine Jugoslavije 1940. godine. U~estvovao je u odbrani
zemle 1941. godine u napadima na bugarske kolone i u rušewu jednog mosta.
Na aerodromu pored Tuzle nema~ka avijaciza jedno jutro napada i uništava sve avione. Piloti i ostalo osobqe razbe`ali su se kudkoji,a
Milan uz mnogo snala`qivosti dolazi do rodnog
Nevesiwa. Jedan prijateq musliman obaveštava
ga da se sprema racija na Srbe, ujedno mu daje propusnicu za Beograd, što Milanu, opet uz mnogo
snala`qivosti i uspeva.
Po oslobo|enu Beograda javqa se u vezduhoplovnu komandu u Zemunu, gde zati~e svog kolegu
iz Podoficirske i Pilotske škole Milana Simovi}a Zeku, kasnije generala i komandanta RV i
PVO. Posle prijeteqskog razgovora daje mu nalog
da se javi u vazduhoplovnu jedinicu u Pan~evu, gde
skra}eno završava obuku na nekoliko tipova aviona i odmah odlazi na aerodrom Rumu u borbenu
avijaciju. U~estvovao je u podršci borbi naših
jedinica na Sremskom frontu i daqe sve do kona~nog oslobo|ewa zemqe. Isticao se snala`qivoš}u i hrabroš}u. Posebno mu je u se}awu
ostala borba kod Doweg Mihoqca kada je sa grupom kolega napadao nema~ke polo`aje. Pošto je
wegov avion bombarder nešto zaostao iza ostalih aviona, na ciq je stigao kada je neprijateqska protivvazdušna artiqerija bila u punom dejstvu. Wegov avion teško je ošte}en, pošto se pri
prvom neletu jedna bomba nije otka~ila. Ponovio
je nalet i izbacio i drugu bombu, sa još više
ošte}ewa. Pošto ure|aj za katapultirawe kod
wegovog strelca nije funkcionisao, nisu napustili avion i sretno su se spustili na aerodrom, gde
su ve} bili otpisani.
Posle rata Milan je obavqao va`ne du`nosti, komandira eskadrile i avijacijskog puka, na
kraju na~elnika odseka u Komandi vazduhoplovstva, odakle je otišao u zaslu`enu penziju. Do
svoje smrti bio je aktivan u Udru`ewu pilota i
padobranaca i wihovih potomaka u Zemunu i redovno prisustvovao sastancima.
Bio je stalni pretplatnik i redovan ~italac „Vojnog veterana“.
Na sastanku Udru`ewa wegovi drugovi su sa
velikim uva`avawem govorili o wegovom radu a
naro~ito o wegovim vojni~kim i qudskim vrlinama.
Milo{ ^avi}
Z DRUGI PI[U Z
Novi dokazi za zlo~ine
u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu
IZJAVE STOTINA SVEDOKA
R
epubli~ki centar
za istra`ivawe
ratnih zlo~ina
Republike
Srpske
predao je pro{log meseca Okru`nom tu`ilaštvu Isto~no Sarajevo novu dokumentaciju o slu~ajevima
„Dobrovoqa~ka“
i
„Gani}“, koja pru`a
nove dokaze o zlo~inima po~iwenim nad
vojnicima bivše JNA
u Sarajevu.
U novim dokazima, izme|u ostalog,
nalaze se izjave stotina svjedoka, nare|ewe MUP-a RBiH od
29. aprila 1992. godine o sprovo|ewu odluke tadašweg Predsjedništva RBiH i
snimci, koji prikazuju ulogu Ejupa Gani}a
u pomenutim zlo~inima.
Krajwe je vrijeme da Tu`ilaštvo
BiH po~ne da da procesuira te slu~ajeve,
jer je dovoqno dokaza i izjava svjedoka o
wima ve} prikupqeno - rekao je zamjenik
direktora Republi~kog centra Cvjetko
Savi} poslije predaje nove dokumentacije koju }e Okru`no tu`ilaštvo proslijediti Tu`ilaštvu BiH.
Pored ostalih dokumenata, ju~e je
predato nare|ewe MUP-a BiH od 29.
aprila 1992. godine o sprovo|ewu odluke tadašweg Predsjedništva RBiH, za
koje Savi} ka`e da jasno govori da su
MUP, Teritorijalna odbrana (TO) i tadašwa Armija RBiH bili neprijateqski
raspolo`eni prema bivšoj JNA, iako su
postojali dogovori o mirnom povla~ewu
vojske iz kasarne na Bistriku.
- Izvršiti potpuno i masovno zapre~avawe na svim putnim pravcima na
teritoriji RBiH na kojima jedinice
bivše JNA otpo~iwu izvla~ewe tehni~kih i materijalnih sredstava u neposrednoj koordinaciji sa MUP-om. Izvršiti
blokadu šireg rejona vojnih objekata iz
kojih se nastoje iznijeti tehni~ka i materijalna sredstva raznim vrstama formacijskih i prirodnih prepreka i obezbijediti ih jedinicama TO RBiH i MUP-a.
Ubrzano planirati i otpo~eti borbena
dejstva na cjelokupnoj teritoriji RBiH i
koordinisati ih sa štabom TO regije,
okruga i RBiH – stoji, izme|u ostalog, u
naredbi koju je potpisao tadašwi ministar MUP-a BiH Alija Delimustafi}.
Savi} ju~e nije `elio da otkrije na
koja lica se novopredata dokumentacija
odnosi, istakavši da je rije~ o „dosta osumwi~enih“ i da je rije~ o licima koje tu`ba ve} tretira.
- Rije~ je o dokumentaciji koju smo
prikupili u posqedwih godinu i po na teritoriji BiH i nešto na teritoriji Srbije. Tu se nalazi više od stotinu izjava
svjedoka, a mo`da su neke ve} ranije Tu`ilaštvu proslijedile druge institucije, ali u svakom slu~aju ima novih poda-
KWIGA
KAO SVEDO^ANSTVO
Me|u dokumentacijom je i svjedo~ewe Miladina Petrovi}a, novinara „Narodne armije“ i lista „Vojska“
koji je kao novinar bio zarobqen u Dobrovoqa~koj ulici, a bio je u Komandi
Druge armijske oblasti na Bistriku i
pratio je te doga|aje koje je objavio i u
kwizi - kazao je Savi}.
PRESUDE
taka i novih izjava o dešavawima u Dobrovoqa~koj.
Odgovaraju}i na pitawe da li u novopredatoj dokumentaciji postoje neki
novi dokazi o „slu~aju Gani}“, Savi} je
kazao da je uloga Ejupa Gani}a u zlo~inima u Dobrovoqa~koj bila velika i da do
sada postoji dovoqno podataka o wegovoj
umiješanosti.
- Gani} je rukovodio pojedinim dijelovima akcija o ~emu postoje fono-snimci. Mi smo prilo`ili odre|ene fonosnimke, koji potvr|uju wegovu umiješanost u „slu~aju Dobrovoqa~ka“ o ~emu svjedo~e wegovi razgovori sa drugim
qudima iz štaba TO i MUP-a BiH. To je
novi snimak u kome postoje dijelovi koji
su ve} u javnosti eksploatisani, ali ima
i novih detaqa - istakao je Savi}.
Dodao je da mu je predsjednik Okru`nog tu`ilaštva Isto~no Sarajevo Rajko
^olovi} kazao da ta institucija gotovo
svakodnevno „zaprima“ odre|ena dokumenta o slu~aju „Dobrovoqa~ka“ i
prosqe|uje ih Tu`ilaštvu BiH.
Istakao je da postoje izjave svjedoka, audio i video-snimci, naredbe i druga dokumentacija i sada je ostalo samo na
tome da li postoji dobra voqa da se proces pokrene. Tu`ilaštvo BiH sprovodi
istragu o „slu~aju Dobrovoqa~ka“, ali
još niko nije procesuiran za po~iwene
zlo~ine.
- Republi~ki centar prikupqa dokaze o Dobrovoqa~koj ulici uzimaju}i izjave od pojedinih dostupnih svjedoka i drugih dokumenata koji govore o umiješanosti Armije RBiH, Patriotske lige, Teritorijalne odbrane, MUP-a BiH u doga|aje
u Dobrovoqa~koj ulici. O ovome je upoznata i Vlada RS koja je na sjednici 27.
jula donijela zakqu~ak, kojim je zadu`ila Republi~ki centar da relevantnu dokumentaciju preda Okru`nom tu`ilaštvu
Isto~no Sarajevo. Od Tu`ilaštva BiH
o~ekujemo da kona~no po~ne da procesuira ovaj predmet - istakao je Savi}.
Napomenuo je da su u dokumentaciji i
izjave neposrednih u~esnika zlo~ina u
Vojni veteran
20
Septembar 2010.
U Sudu BiH Srbi su pravosna`no
osu|eni na 660 i po godina zatvora,
Bošwaci na 79 godina, a Hrvati na 64
i po godine zatvora. Prema još nepravosna`nim presudama Suda BiH, Srbi
su osu|eni na 220 godina i tri mjeseca
zatvora, Hrvati na 102 godine, a
Bošwaci na 18 godina zatvora.
- Ovo dovoqno govori o radu Suda BiH i otvara pitawe da li u ovoj
instituciji postoji uravnote`enost u
radu ili ne, te da li svi predmeti
imaju isti tretman i da li im se prilazi jednako a`urno - kazao je Savi},
dodavši da je Tu`ilaštvo nadle`no
da pokre}e postupke. On je dodao da se
otvara pitawe da li Tu`ilaštvo BiH
ima spremnosti da pokre}e procese i
podi`e optu`nice, te da je ova institucija na potezu.
Dodao je da su u Dobrovoqa~koj i
dan prije we poginula 42 pripadnika
JNA, te da je prvi na tom spisku Kruno
Bešti}.
DOKUMENT O
POVLA^EWU
Cvjetko Savi} je naglasio da Centar ne posjeduje dokument o dogovoru
JNA i Alije Izetbegovi}a o mirnom
povla~ewu vojske iz BiH, ali da on
postoji u Arhivi Ministarstva odbrane Srbije.
- Prije tog dogovora postojala je i
odluka Predsjedništva Savezne Republike Jugoslavije koji su potpisali
i podr`ali svi ~elnici republika, a
dogovor je prekršila muslimanska
strana - istakao je Savi}.
Dobrovoqa~koj i da još postoji dovoqno
`ivih svjedoka koji su pretrpjeli sve
patwe Dobrovoqa~ke i sve ono što je
pratilo te doga|aje.
- Briga porodica ~iji su najmiliji
stradali u Dobrovoqa~koj ulici usmjerena je na to da se odgovorni procesuiraju i
o~ekuju od odgovornih institucija da otpo~nu te procese. I Tu`ilaštvo Srbije
radi na ovom predmetu, ali mi do sada nismo sara|ivali sa Tu`ilaštvom Srbije
niti smo im dostavqali dokumentaciju,
ali smo imali odre|ene kontakte o ovom
pitawu - kazao je Savi}, dodavši da }e
Centar nastaviti i daqe da prikupqa dokumentaciju o ovom i drugim slu~ajevima i
dostavqa ih Tu`ilaštvu BiH. Savi} je kazao da je pored Centra i MUP RS dostavio
dosta dokumenata o ovom predmetu.
@eqka Domazet
Z DRUGI PI[U Z
Aktivnosti Sektora MUP-a za
vanredne situacije
Vojni penzioneri kojima je zakinut
deo primawa tvrde da fond
odugovla~i parnice
TRI FUNKCIJE
NOVOG CENTRA
U STROJU DUGOM
17 GODINA
U
sled velikih klimatskih
promena koje su posledwih
godina u svetu prouzrokovale poplave i po`are sa katastrofalnim posledicama,
pre oko godinu dana na nivou
ministara unutrašwih poslova zemaqa jugoisto~ne Evrope
i Rusije dogovoreno je formirawe regionalnog centra za
vanredne situacije u Nišu. O
budu}oj nameni Centra, koji bi
do 2012. godine u potpunosti
bio spreman za brzo reagovawe
i spre~avawe katastrofalnih
posledica elementarnih nepogoda u ~itavom regionu, govori
na~elnik Sektora za vanredne
situacije MUP-a Srbije Predrag Mari}.
Pre desetak dana sa kolegama iz Rusije završili smo
tehni~ke pregovore oko na~ina
funkcionisawa centra, organizacione šeme i komercijalnih uslova pod kojima }e raditi. Dogovoreno je da ministar
unutrašwih poslova Srbije
Ivica Da~i} i resorni kolega
Rusije za vanredne situacije
Sergej Šojgu u oktobru potpišu
aneks sporazuma kojim }e se
precizno definisati na~in
funkcionisawa centra. To je
jako zna~ajno i za sve zemqe u
regionu, jer se mora precizirati koliko }e wegova izgradwa
pojedina~no koštati svaku
zemqu, ka`e Predrag Mari}.
On dodaje da }e u ciqu promovisawa kapaciteta centra u
slu~aju šumskih po`ara do
kraja avgusta u Nišu biti stacionirano nekoliko ruskih
aviona za gašewe po`ara. Mari} precizira da }e u Centru
za vanredne situacije biti
stalno anga`ovano maksimalno 35 do 45 qudi.
„Ideja je da centar ima
tri va`ne funkcije. Da pru`a
pomo} zemqama koje je zatra`e, bez obzira da li je re~ o
šumskim po`arima, poplavama, zemqotresima, hemijskim
akcidentima ili deminirawu.
Predvi|eno je da se u centru
sprovodi obuka tokom cele godine, a tre}a funkcija podrazumeva da cenar bude veliko
skladište zaštitnih sredstava i lekova, ~iji se kapaciteti mogu koristiti u zemqama u
regionu po potrebi“, naglašava Mari}.
Govore}i o dogovoru da se
protivgradna zaštita prenese
u nadle`nost MUP-a, konkretno u Sektor za vanredne situa-
Podneto 26.498 tu`bi. Rešeno 14 odsto.
Pitawe je da li }e je do~ekati
U
koliko parnice po tu`bi vojnih penzionera nastave da
se vode dosadašawim tempom, ve}ina ošte}enih tu`ilaca najverovatnije ne}e da do`ivi naplatu zakinutog
dela svoje mirovine. Jer, prema ra~unici Udru`ewa vojnih
penzionera Srbije (UVPS), mnoge tu`be do}i }e na red u sudnicama tek za - 17 godina!
Od polovine 2007. do 30. juna ove godine, ravno 26.498
wihovih ~lanova podnelo je tu`be za naplatu neispla}enog
dela pripadaju}ih penzija. Po tvrdwama tu`ioca, mirovine
su im zakinute od avgusta 2004. do novembra 2007. godine, a
procewuje se da je dug vojnim penzionerima, sa kamatom, narastao na ~ak 10 milijardi dinara. U proseku, sa kamatama,
pojedina~ni dug iznosi 250.000 dinara.
- Iako se radi o sporovima male vrednosti, ~iweni~no
i pravno jednostavnim, ove parnice traju veoma dugo - ukazuje Qubomir Dragawevac, predsednik UVPS u dopisu Vladi i
ministarstvima. - Do kraja marta ove godine donete su i realizovane odluke u 14 odsto parnica. Godišwe se do sada u
proseku pravosna`no okon~avalo oko 1.450 parnica, koje
traju oko 24 meseca.
U ovom udru`ewu ocewuju da su razlozi ovako nedopustivog trajawa parnica nastojawe tu`enog Fonda za socijalno osigurawe vojnih osiguranika (SOVO) da odugovla~i
postupke, kao i nea`urnost sudova. Ukazuju i da su se polovinom juna sastali pukovnik Milojko Milovanovi}, predsednik pomenutog fonda, i Tawa Šobot, predsednik Prvog
osnovnog suda u Beogradu. Tada je pao dogovor za
uskla|ivawe dinamike okon~awa postupka sa finansijskim
mogu}nostima Fonda za SOVO.
- Ovakav dogovor suda i tu`enog predstavqa flagrantno kršewe osnovnog principa pravosu|a - ocewuje Dragawac.
- Doslovce sproveden mogao bi da ima za posledicu da
Prvi osnovni sud u Beogradu više ne donese nijednu izvršnu odluku po tu`bama, ako mu Fond dojavi da nema novca za isplatu. ~ak i da je takav „dogovor“ dopušten pitawe
je ho}e li i kako sud da utvr|uje ima li tu`eni novac za isplatu po presudi, ili }e mu verovati na re~.
Vojni penzioneri ocewuju i da je ovakvo postupawe Fonda prouzrokovano i ponašawem Vlade Srbije, koja nije
obezvedila sredstva za isplatu duga vojnim penzionerima.
- U ime 50.000 ~lanova i drugih korisnika vojnih penzija tra`imo da Vlada obezbedi novac za dug sa kamatama i
sudskim troškovima rebalansom za ovu, a najkasnije buxetom za narednu godinu - istakao je predsednik UVPS u dopisu. - Zahtevamo i da sudovi postupaju a`urno, zakonito i nepristrasno.
U UVPS navode da ošte}eni vojni penzioneri od skromne mirovine pla}aju sudske takse, vešta~ewa i anga`ovawe
advokata. Po wihovoj oceni postoji realna pretwa da
nezadovoqstvo penzionera preraste u javne proteste.
M. RISTOVI], Ve~erwe novosti
BEZ @ALBE NA PRESUDU
Na sastanku u Prvom osnovnom sudu zakqu~eno je i da
nadle`ni starešina Ministarstva odbrane mo`e da ovlasti Fond za SOVO da zakqu~uje poravnawa i ne ula`e `albu na presudu, ako nema osnova da se spor dobije. Razlog je
izbegavawe troškova podnošewa `albe, drugostepenog postupka i kamate (oko 35.000 dinara po predmetu).
Vojni veteran
21
Septembar 2010.
cije, naš sagovornik ka`e da
su u toku intenzivni pregovori
sa odgovornima u Hidrometeorološkom zavodu. „Ideja nam
je da se dobro upoznamo i informišemo
o
na~inu
funkcionisawa dosadašwe
protivgradne zaštite, kako
bismo mogli u roku od tri meseca da damo ministru i Vladi
predlog kako protivgradna
zaštita mo`e da funkcioniše
boqe i efikasnije. Ne treba
shvatiti taj postupak kao puko
prenošewe ovlaš}ewa s jedne
institucije na drugu, ve} kao
pokušaj da se ova slu`ba u potpunosti reorganizuje, i u kadrovskom i u finansijskom
smislu. Naša osnovna ideja je
da se više ne dogodi da nema
dovoqno raketa, da nema koordinacije, da šteta bude onolika kolika je bila ove godine“,
isti~e Mari}.
Prošle i ove godine neki
delovi Srbije su pretrpeli
veliku štetu od poplava. Na~elnik Sektora za vanredne
situacije, ~iji su pripadnici
bili aktivno anga`ovani na
zaštiti imovine i stanovništva i otklawawu posledica poplava, ka`e da je potrebno uraditi nekoliko stvari
kako se sli~ne situacije ne bi
ponovile. Prva grupa odnosi
se na velike infrastrukturne
investicije na velikim rekama - Dunavu, Savi i Tisi. U tom
ciqu smo, zajedno sa preduze}ima Srbijavode, Vojvodinavode i Beogradvode, sakupili
projekte i uz pomo} kabineta
potpredsednika Vlade za
evropske integracije Bo`idara \eli}a konkurisali za 120
miliona evra kod Evropske
banke za razvoj. Druga grupa aktivnosti je na anga`ovawu lokalnih samouprava oko komunalnih poslova i ~iš}ewe kanala. Primetan je agilniji odnos lokalne samouprave i bilo bi dobro da se takvi poslovi završe do jeseni i mislim
da }e tada problema biti mnogo mawe. Mi moramo da imamo
slu`bu koja je spremna za sve,
i u tom ciqu, pored sadašwih
~etiri, radimo na formirawu
još ~etiri specijalna tima za
spasavawe od poplava,“ rekao
je na~elnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije
Predrag Mari}.
\uro Malobabi},
Me|unarodni Radio Srbija
Z
PRI^A
Z
Momo Kapor
Evo, šta (po pri~i Mome
Kapora) Beogra|anke nikada
ne bi smele da ka`u svojim
mu`evima:
GARDEN
PARTI
K
ada me pozovu na garden-parti u
vrtnoj bašti, obla~im, kao po kazni, svoje jedino tamno odelo, zvano „crno stono“ iz koga na sve strane
izle}u moqci i vozim se taksijem prema Dediwu na kome `ivi sre}an svet,
koji još uvek poseduje ve} zaboravqenu stvar u mom `ivotu - vrt sa
drve}em i cve}em.
Taksista me, naravno, gleda s
podozrewem: šta }u ja u jednom tako
otmenom kraju? Ako tamo pripadam,
mrze}e me; ako ne pripadam, prezira}e...
Izvla~imo se iz sivog, prqavog,
sparnog i oznojenog grada i odlazimo u
neku sasvim drugu klimu, na koju se nisu navikla naša sirota plu}a. Bo`e,
koliko samo trave, koliko ozona i
hlorofila, koliko botanike! Koliko
kotiledona po glavi stanovnika!
Uvla~im kao lud dim cigarete, tek da
osetim nešto poznato.
Naravno, na garden-parti svi dolaze svojim automobilima ili ih dovoze dr`avni šoferi. Olupani, izubijani taksi sa koga se qušti boja
smawuje se od sramote na veli~inu de~ijeg automobil~i}a, i be`i glavom
bez obzira, natrag u varoš.
Kada dolazite na garden-parti,
ne smete sti}i ni prerano, ni prekasno. Ako stignete prvi, staja}ete kao
strašilo sami nasred travwaka, ne
znaju}i šta da radite sa rukama, pa
}ete se, naravno, prihvatiti ~aše,
što zna~i da kraj partija ne}ete do~ekati trezni. Ako stignete me|u
posledwima, niko vas ne}e primetiti,
a hrana }e ve} odavno biti pojedena i
led istopqen.
Ako, pak, stignete na vreme (zna~i
pola sata kasnije, nego što piše na
pozivnici), neko }e vas odvesti do duga~kog stola sa hranom, da se poslu`ite. Najtoplije vam savetujem da ne taknete ništa, jer }ete upasti u grdne neprilike! Najpre, mora}ete da uzmete
tawir, no`, viqušku i salvetu i da
napravite mimohod oko stola, uzimaju}i od svega pomalo. Kako da odolite
jelima koja ne jedete svakog dana; kako
da ka`ete ne! – razma`enom lososu,
polukrvavom rozbifu, hladnoj beloj
}uretini, šparglama i arti~okama,
rizotu od ligawa i prelivu od pe~uraka... I tek na kraju, primeti}ete da
vam je tawir prepun i da vam je de`urni konobar uvalio još i ~ašu rozea, a
naokolo nigde ni stola, ni stolice,
jer se na garden-partijima ne sedi, nego stoji. Uz to, vaša zapaqena cigareta, koju ste na trenutak ostavili na
kraji~ku stola sa poslu`ewem, lagano
dogoreva i preti da zapali stolwak
od batista.
Naokolo, naravno, nigde pepeqare (otmen svet ne puši dok jede),
nema ni hleba (otmen svet ne jede
hleb), a što je najcrwe, nema ni soli
(jer, otmen svet ne jede slano). Kako
ugasiti cigaretu a da to niko ne primeti?
Kratko šišana engleska trava
gleda me s neprijateqstvom, dok se
odlu~ujem da pre|em u hinduiste, jer
kao pas zavidim [ivi na onoliko ruku!
I dok stojite kao `ivi spomenik
provincijalcu, sa tawirom u jednoj
ruci, ~ašom u drugoj, a viquškom,
no`em i salvetom pod pazuhom, prilazi
vam neko veoma va`an, neko do
koga vam je veoma stalo i ho}e da se
rukuje! Gospode! Ne mo`ete tek tako
da spustite sve to na travu, a oni br`i
i lukaviji, ve} su pohvatali razne uglove, zidi}e i stepeništa…
Tada se razmewuju „garden-parti re~enice“, ~uvene po najqubaznijoj neodre|enosti, koja ne obavezuje
nikoga:
„O, svakako se moramo uskoro
videti! Ne, ne, javi}u se ja vama...“
„Jeste li tu u avgustu? Niste?
Odli~no! Onda, vidimo se u avgustu!“
„Dajte mi vaš broj telefona?
Nemate telefon? Sjajno! Javi}u vam
se svakako...“
Moj crni stoni sako pretvara se
u finsku saunu - spravu za mu~ewe.
Niz le|a mi teku potoci znoja. Neko
me pita, da li mi je dobro?
„Nikad boqe!“
Za razliku od nas, Beogra|ana,
zapadwaci se uopšte ne znoje, kao da
su sa neke druge planete! Ni po najve}oj vru}ini, onda, kada smo mi ve}
odavno poskidali sakoe, a kravate
strpali u xepove, oni ne}e ni za milimetar olabaviti svoje mašne i
ovratnike.
Pitao sam jednoga, strogo do grla zakop~anog diplomatu, kako je to
mogu}e? Pogledao me je mirno i kazao: „Ja ne}u da mi bude vru}e!“
I tako, garden-parti se završava i portiri pozivaju kroz megafone duge, crne automobile, koji
samo doklize i jednim ,,am“ progutaju
ugledne zvanice, a vi odlazite
peške niz dugu pustu ulicu bez brojeva, jer taksija nema ni od korova,
pokraj zasewenih vrtova i vila u dubini, misle}i u sebi: Bog te maz’o,
al’ `ive!
Vojni veteran
22
Septembar 2010.
Gde }eš?
Gde si bio?
S kim si bio?
Opet piješ?
To ti je tre}a!
Pogledaj šta si napravio od sebe?
Krajwe je vreme da se istuširaš!
Ne moraš da se okre}eš za svako
sukwom...
Opet si pravio budalu od sebe!
Kuda }emo na zimovawe?
Ve} su svi uplatili za Novu godinu.
Zar sam zbog toga `rtvovala svoju
karijeru?
Koliko kutija pušiš dnevno?
Misliš li da niko nije primetio
kako celo ve~e buqiš u wu?
Zar sam ja debil?
Pogledaj, gola sam! Nemam šta da
obu~em...
Naravno da ne mo`eš da ru~aš,
kad si ve} jeo
kod we!
Kakva je, takva je, moja majka nam je
uvek ~uvala decu. A šta je sa tvojim
roditeqima?
Kako je ja ne poznajem?
Mogu li i ja na to moma~ko ve~e?
Upropastio si mi `ivot!
A evo, šta Beogra|ani
nikada ne bi smeli da ka`u
svojim suprugama:
Gde }eš?
Gde si bila?
S kim si bila?
Ista si majka!
Kad }e taj ru~ak?
Ne lupaj tim štiklama!
Samo ti još ku~e treba!
Nisam ja te sre}e da ostanem udovac...
Nemoj sada-ujutru }emo...
Opet nema hleba!
Lepo je meni moja mama govorila...
Nemoj da potrošiš svu toplu vodu!
Dosta mi je tog klavira iz detiwstva!
Studirala engleski jesi, ali diplomirala - nisi...
Opet si bila kod frizera?
Dokle }eš da kasniš?
I ti to zoveš ve~erom?
Kako to moja mama kuva!
Zar ti nisam ju~e dao?
Šta }e ti? Imaš ve} pet pari...
Niko ti ne vaqa...
Pa, okreni ve} jednom taj list!
Šta izvodiš sa tom kosom?
Gde mi je ona košuqa?
Z
KULTURA
Promocija Monografije
402. pontonirskog bataqona
Sto jedanaest godina Umetni~kog
ansambla “Stanislav Bini~ki”
@IVOT JEDNOG
BATAQONA
U [email protected]
UMETNOSTI
Autor kwige je uva`eni dopisnik
“Veterana” iz [apca, Stevan Stojanovi},
koga ~itaoci znaju i po veoma
anga`ovanim komentarima
M
Z
alo je jedinica Vojske Republike Srbije, a i onih iz
bivše Jugoslavije, koje se
mogu pohvaliti da su ovekove~ene pisanim tragom, (ka`u “što
nije zapisano nije se ni desilo“),
kao što je relativno mala jedinica, 402. pontonirski bataqon
iz Šapca. Zahvaquju}i wenom dugogodišwem pripadniku, sada zastavniku I klase u penziji, Stevanu Stojanovi}u, koji je višegodišwim upornim i krajwe odgovornim zalagawem, prikupio dosta materijala i podataka o ovoj
jedinici i to znala ~ki slo`io u
ovu kwigu. Pored istorijata
bataqona autor je dosta napisao
i o razvoju pontonirskih jedinica kroz istoriju srpske i jugoslavenske vojske, po~ev od doprinosa u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, preko doprinosa i
podviga u Narodnooslobodila~kom ratu 1941-1945. godine, gde je
posebno istaknut podvig pionirske ~ete Prate}eg bataqona Vrhovnog {taba u rušewu svih mostova preko reka Neretve i Rame
i izgradwa improvizovanog mosta preko Neretve preko koga su
prešle partizanske jedinice i
Centralna bolnica sa rawenicima. O tome u kwizi svedo~i jedini `ivi u~esnik ovog doga|aja,
sada pukovnik u penziji, Mišo
Lemaji}.
Posle završetka rata u Zabre`ju kod Obrenovca formirana je Pontonirska brigada, koja
se kasnije vlastitim plovnim
sredstvima uzvodno Savom prebazirala u [abac, kasnije “najpontonirskiji grad“ u Jugoslaviji, ujedno „rodno mesto“ 402. pontonirskog bataqona.
Naime, 1952. godine brigada
se podelila na samostalne
bataqone, u Šapcu je formiran
402. bataqon, koji i danas pod novim nazivom 110. pontonirski
bataqon uspešno izvršava namenske zadatke.
Vrednost ovog dela je što su
opisani svi najva`niji doga|aji,
veoma slo`eni i teški uslovi u
kojima je ponekad bataqon izvršavao zadatke, se}awa svih
`ivih komandanata i drugih starešina iz sastava bataqona. Sa
du`nim poštovawem istaknuta
su imena svih komandanata, od
majora Borivoja Mirkova, majora
Ace Mladenovi}a, potpukovnika
Petra Quštine, potpukovnika
Ivana Dujmovi}a, potpukovnika
Steve Markovi}a, potpukovnika
Momira Joksimovi}a, majora
Mirka Bawca, majora Dobrivoja
Qubi}a, majora Bogoquba \okovi}a, majora Milorada Milovanovi}a, potpukovnika Vladana
Kalanovi}a, majora Radisava
Stojanovi}a, potpukovnika Nikole Patkovi}a, potpukovnika ^ede Ogrizovi}a, do sadašweg potpukovnika Zorana Stani}a. Na
124 stranice kwige, pored tekstova, objavqeno je preko 100
grupnih fotografija, preko 130
pojedina~nih fotografija starešina i gra|anskih lica, i 20
kopija raznih priznawa bataqonu.
Kako i dolikuje, u Zemunu,
baš na pravom mestu, pored pontonskog mosta koji svake godine
pontoniri sklapaju da pove`u Zemun sa kupalištem na adi Lido,
organizovana je skromna ali vrlo uspešna promocija ove kwige.
U ime komande bataqona prisutne je pozdravio major Aleksandar Gliši}. Autor se zahvalio
svima koji su na bilo koji na~in
doprineli izdavawu kwige, a posebno Komandi garnizona Šabac
i Komandi 110. pontonirskog
bataqona, koji nastavqa tradiciju 402. bataqona.
Autor ove vredne kwige,
Stevan Stojanovi}, nije nepoznat
~itaocima „Vojnog veterana“.
Stalni je dopisnik iz Šapca, novinarstvom se bavi više od 30
godina. Objavqivao je dopise u
svim vojnim listovima i mnogim
civilnim listovima i ~asopisima. Završio je In`iwerijsku
podoficirsku školu 1954. godine. U vojni~koj karijeri nije „jurio“ ~inove i polo`aje. Sve du`nosti obaqao je vrlo uspešno.
Bio je aktivan u kulturno-zabavnom i sportskom `ivotu, a posebno, kako smo naveli, u novinarstvu. Aktivan je u Udru`ewu
vojnih penzionera, organizovawu
susreta wegove klase i organizovawu i propagirawu susreta
in`iweraca svih klasa i generacija koji se odr`avaju svake godine na Dan in`iwerije JNA - 7.
marta, u hotelu „Bristol“ u Beogradu.
Priprema i novu kwigu. Pa
sre}no, dragi kolega Stojanovi}u!
Miloš ^avi}
Vojni veteran
23
P
o~elo je davne 1899. Tada je wegovo viso~anstvo Kraq Aleksandar I prihvatio predlog svojih saradnika o potrebi
formirawa vojnih orkestara i izdao nare|ewe o formirawu istih.Kao što se iz predlo`enog re{ewa mo`e videti u
sastavu vojnih orkestara bili su predvi|eni i muzi~ari koji su
svirali na guda~kim instrumentima. To je, kako se kasnije ispostavilo, predstavqalo polaznu osnovu za daqu nadgradwu i
razvijawe muzi~ke umetnosti što je nakon 111 godina dovelo do
nastanka Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki“ Vojske Srbije. Ansambl utvr|uje repertoarsku politiku, po kojoj }e sve
ove godine biti prepoznatqiv, stavqaju}i akcent na izvornu
doma}u muzi~ku umetnost i muzi~ku tradiciju.Mnogo je doga|aja,
datuma i podataka iz prošlosti i umetni~kog rada i delovawa
Umetni~kog ansambla koji zaslu`uju da budu pomenuti .Oni veoma jasno pokazuju ~iwenicu da se zna~aj i doprinos Umetni~kog
ansambla ne mo`e meriti samo du`inom vremenskog trajawa, ve}
prvenstveno umetni~kim dometima, bogatstvom sadr`aja i intezitetom koje Umetni~ki ansambl ostvaruje. Jedno od obele`ja
rada i delovawa Umetni~kog ansambla jeste wegova repertoarska raznovrsnost koja se kre}e od patroitskih pesama i kompozicija zabavnog `anra iz vojni~kog `ivota do najzna~ajnijih dela klasi~ne literature i stvaralaštva doma}ih autora, slo`enih muzi~kih formi, kantata i simfonijskih poema.Oko svog zacrtanog repertoarskog programa Umetni~ki ansambl okupio je
veliki broj muzi~kih umetnika, stvaralaca i izvo|a~a. Za Umetni~ki ansambl komponovali su Krešimir Baranovi}, Aleksandar Obradovi}, Rudolf Bru~i, Mihailo Vuk Dragovi}, Boris Papadopulo, Ivan Rupnik, Vojkan Borisavqevi}, Kornelije Kova~,
Vojislav Bubuša Simi} i mnogi drugi.U raskoraku izme|u `eqa
i mogu}nosti, izlo`eni stalnoj proveri i sudu umetni~ke kritike i javnosti, generacije ~lanova umetni~kog ansambla uspe{no
su, zahvaquju}i pre svega entuzijazmu i umetni~koj stru~nosti,
uspele da ostvare istinska nastojawa – da slu`e umetnosti i
wenim plemenitim ciqevima u razvitku kulturnog `ivota gra|ana Srbije, vojne sredine i izgradwi svestrane li~nosti pripadnika Vojske Srbije.Veoma teško bi bilo na}i na prostoru
bivše dr`ave Jugoslavije karaulu, kasarski krug, dom vojske
ili najeminentniju koncertnu dvoranu u kojima nije gostovao i
sa svojim programima osmislio ve~e, bar deo Umetni~kog ansambla.Mnogim posetiocima u raznim mestima to je bio i prvi susret sa takvim visoko profesionalnim sastavom i muzikom izuzetne umetni~ke vrednosti. Umetni~ki ansambl bio je i ostao
istinski rasadnik muzi~kih talenata. Slobodno se mo`e re}i
da nije bilo vrhunskog vokalnog i instrumentalnog umetnika na
sadašwim i bivšim prostorima koji nisu sara|ivali sa Umetni~kim ansamblom.Malo je prostora da bi se svi naveli. Prisetimo se nekih: Jovan Kolunxija, Dejan Bravni~ar, Ivan Pogoreli}, Nata{a Veqkovi},Stefan Milenkovi}, Nemawa Radulovi}, Stanko Madi}, Ogwen Petrovi}, Veqko Klenkovski , Radmila Bako~evi}, Jadranka Jovanovi},Radmila Smiqani}, Gordana Jeftovi}, Svetlana Kiti},Nikola Miti}, Nikola Kitanovski i mnogi drugi.Mnogo je inostranih umetnika iz Evrope stupalo sa Umetni~kim ansamblom.
Sumiraju}i danas rezultate 111.godina rada, delovawa i
razvoja Umetni~kog ansambla, slobodno mo`emo re}i da sav zamah i umetni~ke uspehe koje je Ansambl postigao imaju ishodište
u dugogodišwoj tradiciji i delovawu vojnih orkestara, vojne muzi~ke škole (koja je ukinuta) i muzi~kag `ivota na ovim prostorima. Danas umetni~kim ansamblom rukovode mladi muzi~ki
umetnici sa izvrsnom stru~noš}u, koji uva`avaju}i sve dosadašwe uspešne godine umetni~kog rada i delovawa Umetni~kog
ansambla, svojim novim idejama, `ele da ga još više umetni~ki
razvijaju i pro{iruju na opšte zadovoqstvo svih pra|ana Srbije,a posebno pripadnika Vojske Srbije.U tom nastojawu neophodna im je pomo} i podrška dr`ave Srbije (a posebno GŠ Vojske
Srbije).U nadi da takva pomo} i podr{ka ne}e izostati, svim
~lanovima i rukovodstvu Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki“Vojske Srbije,~estitam 111.godina umetni~kog rada sa
`eqom da i nadaqe umetni~ki oboga}uju sve gra|ane Srbije, a
posebno pripadnike Vojske Srbije.
Nemawa Jovanovi}
Septembar 2010.
Z
Na marginama
5. izborne Skupštine
UVP Srbije
MOJI PREDLOZI
P
rikaz 5. izborne skupštine
UVP Srbije odr`ane 8. juna
2010. godine, uglavnom je korektan, iako nepotpisan ( inicijali
E.V.V. nepoznati) pa se ne zna ko
stoji iza ovog prikaza. No, to nije ni
mnogo bitno, jer postoji tonski zapis o radu Skupštine. Uostalom, ni
izveštaj o radu UVPS u periodu 8.
o6. 2oo6.- o8. o6. 2010. godine, koji
smo mi delegati opštinske organizacije ^ukarica, dobili uz poziv za
Skupštinu, nije potpisan, niti overen pe~atom Udru`ewa, a nije ni zaveden u protokol Udru`ewa…
^itaju}i pa`qivo prikaz rada
Skupštine, stekao sam, mo`da i
neopravdano utisak da se nastojalo
da se omalova`i moj nastup, kao delegata opštinske organizacije ^ukarica. Naime, predsedavaju}i
Skupštine, Konstantin Arsenovi},
se svojim komentarima na moje
javqawe za re~, prakti~no opredelio za negirawe svakog mog predloga, bez prijavqivawa za diskusiju,
proglašavaju}i svaki moj predlog
nepotrebnim i time minimiziraju}i
moju diskusiju kao delegata, ~ime je
uticao i na prihvatawe ili odbijawe od strane ostalih delegata,
predloga koje sam izneo. No to je wegov metod rada i ja ga u potpunosti
poštujem.
Korektno su preneta pitawa koja sam kao delegat i dugogodišwi
~lan Udru`ewa, predo~io Skupštini za rešavawe u budu}em radu
Udru`ewa. Ni malo ne sumwam u to
da }e Glavni odbor udru`ewa na
jednoj od budu}ih sednica, ova, po
mome mišqewu bitna pitawa opstanka Udru`ewa, razmotriti i izna}i prava rešewa za dobrobit
Udru`ewa.
Me|utim, u prikazu sa Skupštine nisu izneti i predlozi koje je
Skupština opštinske organizacije
^ukarica 12. o4. 2010. godine, kao
svoje zakqu~ke predlo`ila Glavnom odboru, a koje sam i ja izlo`io
na Skupštini, i to:
1) Da se Glavni odbor i vrh
Udru`ewa obrate javnosti na konferenciji za medije i detaqno prezentuju stavove Udru`ewa o bitnim
pitawima statusa korisnika vojnih
penzija i na~inima wihovog rešavawa.Takav postupak, uz ve}
dostavqene dopise pojedinim ministarstvima i li~nostima, mogao bi
realnije zainteresovati javnost i
izvršiti dodatni pritisak na one
koji odlu~uju o statusu korisnika
vojnih penzija, sadašwih i budu}ih.
2) da Glavni odbor i vrh
Udru`ewa organizuju jednovremeno
upoznavawe sa problemima statusa
KVP sve gradona~elnike i narodne
PISMA
Z
poslanike u svim opštinama i gradovima Srbije u kojima Udru`ewe
ima svoje opštinske organizacije,
3) da predsednik Udru`ewa
tra`i prijem kod predsednika Republike Srbije, predsednika Vlade
Republike Srbije i predsednice
Narodne skupštine Republike Srbije i upozna ih sa problemima KVP.
Istovremeno da materijal o statusu
KVP i na~inima rešavawa dostavi
i svim šefovima poslani~kih grupa u Skupštini Srbije, uz predlog
da ih li~no upozna i tra`i wihovu
podršku za rešavawe pitawa korisnika vojnih penzija.
Dobro je što je Izvršni odbor
Glavnog odbora izašao u javnost sa
podacima o stalnim prihodima i
rashodima IzOd u maju mesecu 2010.
godine, kad ve} Nadzorni odbor
Skupštine UVPS to nije našao za
shodno da u~ini za mandatni period. Me|utim, u ovom pregledu su
se potkrali neki propusti, verovatno nenamerno, pa ih treba ispraviti. Naime,
1) U stalne mese~ne prihode
ukqu~eni su i prihodi od refundacije naknada za komisiju ( verovatno za prvostepenu komisiju za oporavak F SOVO), koji finansira
Fond za SOVO iz sredstava za oporavak, i to nije prihod Izvršnog odbora Glavnog odbora UVPS.
2 ) Za primawa lica po ugovoru
o privremenim-povremenim poslovima koja ispla}uje IzOd, ka`e se
da su pojedina~no ni`a od primawa
lica u organima Skupštine Fonda
za SOVO.To je i normalno jer Fond
za SOVO ima druga buxetska sredstva i sam finansira rad svojih organa. Izvori sredstava su druga~iji. Tim pre treba objaviti pojedina~no visinu mese~nih primawa lica, koja primaju naknade za rad u organima Udru`ewa, posebno u IzOd i
Gl Odboru, jer su to ve}inom sredstva od ~lanarine ~lanova UVPS.
Ne bi bilo u redu da su ta primawa
viša od iznosa najni`e li~ne penzije, jer rad u IzOd i Glavnom odboru je pre svega ~ast i poverewe
~lanstva, a ne dodatni izvor zarade.
3) Podr`avam dopis novinara
iz Niša Ranka Babi}a o na~inu
rešavawa problema tira`a našeg
glasila „Vojni Veteran“.
I na kraju o obrazlo`ewu gospodina Bo`idara Babi}a o tome zašto nije pravilno da ja kao kandidat
opšt. organizacije ^ukarica budem
i kandidat
za ~lana Glavnog odbora UVPS.
Ta~no je da sam 2oo3. godine dao
ostavku na funkciju predsednika
Izvršnog odbora, ali sada ja nisam
bio kandidat za tu funkciju, ve} za
~lana Glavnog odbora. Konstatacija
gospodina Babi}a „zna~i nije hteo
da radi taj posao“ više govori o wegovom shvatawu ta dva razli~ita
posla, nego o stvarnim motivima
nastojawa da se moja li~nost na izvestan na~in degradira. No, šta je
Vojni veteran
24
Septembar 2010.
tu je. Odgovornost je skinuta sa mojih ple}a i ja sam na tome zahvalan.
Ipak molim glavnog i odgovornog urednika, da ima na umu, da sam
ve} jednom, davne 1937. godine,
kršten pod imenom MIHAJLO, a ne
kako me uporno u više brojeva „V.
Veterana“ prekrštavaju kao MIHAILA. Jeste jedno slovo u pitawu ali
je ono za mene vrlo zna~ajno.
Mr Mihajlo Jovanovi}
Po{tovani gospodine Jovanovi}u, primite na{e izviwewe {to je
Va{e ime u „Vojnom veteranu“ navo|eno pogre{no.
Kad je re~ o potpisu ispod teksta sa Skup{tine, nema nikakvih zagonetki, E.V.V. zna~i: Ekipa „Vojnog
veterana“.
Redakcija
MORAMO IMATI
JAKU VOJSKU
Povodom teksta dr Vojina Mrvi}a
pod naslovom „Kriti~ar se bavi
krtizerstvom“, Vojni veteran
broj 79-80
B
io sam veoma iznena|en kad
sam u posledwem broju „Vojnog veterana“ pro~itao
tekst dr Vojina Mrvi}a u kome me
naziva kritizerom, a moje reagovawe na wegov tekst „nesuvislom
kritikom“, „skandalom“ i „malicioznom odorom opusa kritike.
Zbog toga ne}u ulaziti u daqu
polemiku. Samo }u podsetiti gospodina dr Mrvi}a da me je u „Vojnom
veteranu“ broj 74 stavio u isti ko{
sa gospodinom Zoranom Dragi{i}em
koji se zala`e za ulazak Srbije u
NATO, a ja sam decidno napisao da
sam protiv toga. Osim toga, ostajem
pri tvrdwi de su prošla vremena
kada smo pobe|iveli neprijateqa
hrabroš}u, kada smo imali podjednako oru`je. Istina je da su na{i
piloti ~esto pobe|ivali na me|unarodnim mitinzima i osvajali nagrade, da su mo`da i hrabriji od drugih, ali {ta da radimo kad nas bombarduju sa 12000 metara visine ili
ga|aju iz Sredozemnog mora? Šta da
radimo ako nemamo mo}ne sisteme
da se odbranimo ili da odvratimo
potencijalnog agresora od zlih namera?
Treba re}i i to, da je 11. septembra ove godine, povodom zavr{etka
{kolovawa pitomaca Vojne akademije, predsednik Republike Srbije
Boris Tadi} izjavio: „Srbija treba
da ima jaku i modernu vojsku da, ako
ne daj bo`e zatreba, brani svoju
otaxbinu“. Ovom izjavom predsednik Tadi} je demantovao sve koji
tvrde da nam nije potrebna jaka vojska.
Petar Kne`evi}
Z DUHOVNOST Z
Vladeta Jeroti} o svom duhovnom ocu
Avi Justinu Popovi}u
PROPOVEDI QUBAVI
M
arta meseca 1943. godine pripremala se, nekako naro~ito sve~ano
i molitveno, srpska crkva,
u toku uskršweg posta, za
do~ek najve}eg pravoslavnog, hriš}anskog praznika –
Hristovog vaskrsewa. Odlazio sam ~esto u Sabornu
crkvu, ne samo na nedeqne
liturgije, ve} i na ve~erwe
slu`be i bdewa, naro~ito
rado u ovu crkvu, vaqda i
zato što sam se u jednoj maloj ulici (Zadarskoj), nepunih dvesta metara udaqenoj
rodio i u woj proveo prvih
desetak godina `ivota.
Upravo jedne nedeqe, bila
je to nedeqa pravoslavqa,
14. marta 1943. godine, za
propovedaonicom u crkvi
pojavio se otac Justin i po~eo besedu. Ne znam koliko
je trajala wegova propoved,
jer sam bio potpuno izgubio
ose}awe vremena. Netremice sam, iz prepune Saborne
crkve, gledao u oca Justina
upijao wegove re~i i trudio
se da ih sve zapamtim i da ih odmah, kada do|em ku}i, zapišem. Mislim da od
silnog uzbu|ewa nisam mnogo zapamtio,
a evo šta sam stvarno zapisao:
„U svakom cvetu, svakoj ptici nalazi se misao Bo`ija... ^ovek je najviša
vrednost u svim svetovima, on je mali
bog u blatu... Ja bih roptao na Boga što
me nije stvorio ~ovekom da nije Hristos
`iveo na zemqi... Hristos, to je odgovor
na sva ~ovekova pitawa... Posle Hristovog dolaska, nebesa su ostala stalno
otvorena, uspostavqena je stalna veza
izme|u Boga i ~oveka. ^ovek, to je ikona
Bo`ija, rod qudski, ikonostas Bo`iji...
Osudite greh, ali milujte grešnika, kao
što je Isus osu|ivao greh, a opraštao
grešnicima. Ciq ~ove~ijeg `ivota, wegova neprekidna te`wa, treba da bude
ostvarivawe Bogo~oveka Hrista u sebi.
Vi imate ki~icu, malajte! Malajte sve
dotle dok ne izmalate Hrista u sebi.
Svaki greh, svaka strast, svaki porok,
prqaju lik Hrista u vama. ^ovek s mnogo
grehova je ~ovek bez Boga... Volite svakog ~oveka, poklonite mu se, jer se
klawate bogolikom liku u wemu. Ni najbezna~ajniji ~ovek nije bez ovog dara u
sebi... Duša je ono što ~ini ~oveka najlepšim u celoj vasioni... Pravoslavqe
ka`e: ~ovek je ikona; Evropa ka`e: ~ovek je zver. Pravoslavqe ka`e: rod
qudski je ikonostas, Evropa: to je
zveriwak u kome ja~a zver pobe|uje slabiju... ^ovek je najviši zato što je Bog
utisnuo svoj lik u wega... Srbin je samo
onda pravi Srbin ako ide svetosavskim
putem“.
SVETITEQI
Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve, 29. aprila
ove godine, jednoglasno je usvojio
predloge nadle`nih eparhijskih arhijereja i uneo u diptihe svetih Pravoslavne Crkve imena bla`enopo~ivših arhimandrita Justina Popovi}a, duhovnika manastira ]elije
kod Vaqeva (1894-1979), i Simeona
Popovi}a, nastojateqa manastira
Dajbabe kod Podgorice (1854-1941).
Liturgijski spomen prepodobnog
Justina ]elijskog slavi}e se 1. juna
po starom kalendaru (14. juna po novom kalendaru), a spomen prepodobnog Simeona praznova}e se 19. marta po starom kalendaru (1. aprila
po novom kalendaru).
Posle nepunih mesec dana – zapisao sam u dnevniku (koji sam po~eo da
vodim još od svoje ~etrnaeste godine),
bilo je to 14. aprila – u crkvi Ru`ici,
na Kalemegdanu, u toku duhovne nedeqe
slušao sam, još jednom zadivqeno, arhimandrita Justina, koji je sna`nim i
prodornim glasom osuo najpre svu raspolo`ivu, uvek hriš}ansku, paqbu na komunisti~ku ideologiju koja je tada
do`ivqavala svoj procvat me|u mladim
qudima u Beogradu, a onda slede}im re~ima objašwavao zašto hriš}ansko
u~ewe smatra najboqim i jedino potrebVojni veteran
25
Septembar 2010.
nim svim qudskim dušama: „Najve}a revolucija i prevrat u ~ove~anstvu izazvale su Hristove re~i svojim u~enicima: Ne vladajte qudima kao knezovi i
vladari, ve} vladajte slu`e}i im. Onaj
koji ho}e da bude najve}i me|u vama, neka bude prvi i najve}i sluga, sluga svima i svakome... Sveštenik je samo onda
sveštenik kada slu`i svojim parohijanima, a ne odaje se partizanstvu, farisejstvu i licemerstvu. A ako ne slu`i,
on nije pravoslavan sveštenik... ^esto
ka`u, ~ovek je mrak. Ali, sveti Grigorije Bogoslov je pokazao svojom svetom
li~noš}u da je ~ovek svetlost. On je
svoje telo preobratio u providnu materiju iz koje zra~e ~istota i svetlost...
Hriš}anske vrline su lestvice kojima
se ~ovek pewe sa zemqe na nebo... Zar
Bog ne slu`i i danas qudima? Zar im
On ne slu`i kroz sunce, cve}e, biqke,
`ivotiwe?“
Još sam dva puta u toku 1943. godine slušao oca Justina, wegove propovedi, ispuwene hriš}anskim duhom
qubavi, ali i ~vrstine, postojanosti,
snage svedo~ewa, koja je mogla proizi}i
samo iz li~nog, opitnog do`ivqaja jednog hriš}anskog monaha, bile su za mene trajan putokaz u kasnijem `ivotu. Ocu
Justinu sam se vra}ao uvek ponovo, i kada bih zalutao sa puta i skretao za neko
vreme prema azijskim filosofijama i
religijama, ili se upuštao u studirawe
evropske filosofije i nauke.
Ne se}am se ta~no koje godine sam
posle Drugog svetskog rata slu~ajno
sreo oca Justina ispred zgrade Srpske
akademije nauka u Knez-Mihajlovoj ulici. Hodao je brzo, mantija je letela za
wim, izgledao je ozbiqan i odlu~an.
Pojma nemam ni danas otkud mi hrabrost
da ga zaustavim. Predstavio sam mu se
kao student medicine, kao veliki
poštovalac wegovih kwiga (u me|uvremenu sam pro~itao još nekoliko wegovih radova), koga mu~i, ve} podu`e, jedno
pitawe (koje mi je bilo stiglo iz Indije) koje nikako ne mogu da poravnam sa
hriš}anskim u~ewem, kome sam oduvek
bio najviše privr`en: pitawe karme i
reinkarnacije. Blago se osmehnuvši,
odgovorio mi je mirno i jasno: „Mladi
prijatequ – ovako me je kasnije uvek nazivao, bilo kada mi je pisao kra}a pisma, ili kada me je direktno
oslovqavao – znam šta vas mu~i. Mu~i
vas pitawe kako je mogu}e da ~ovek u toku svoga relativno kratkog `ivota postigne onakvo savršenstvo kakvo Hristos od nas tra`i, kada je gotovo neprekidno izlagan svim mogu}im iskušewima fizi~ke, materijalne, duševne i duhovne prirode. Azijska ideja reinkarnacije ~ini vam se logi~na i prihvatqiva. Re}i }u vam, ona je savršeno
nepotrebna hriš}aninu. Zašto? Zato
što i sveti hriš}anski oci u~e o produ`avawu našeg `ivota, ali ne ponovo
ovde na zemqi, ve} u duhovnom svetu posle smrti našeg zemaqskog bi}a. Svaki
od nas nastavqa da se usavršava posle
preseqewa ta~no na onom stupwu duhovne lestvice do koje je stigao ovde na
zemqi.“
Ovaj odgovor zadovoqio me je bio u
potpunosti i onda, on me umiruje i danas. Nije mi, istina, jasno zašto i neki
Z
naši vi|eni teolozi sumwi~avo vrte
glavom kada im ispri~am ovaj za mene
tako zna~ajan, sada ve} davno protekli
razgovor sa Justinom Popovi}em. Naslu}ujem da su ovi pravoslavci sumwi~avi
u pogledu ovakvog odgovora oca Justina,
jer se on zapravo ne nalazi lako, a ni
~esto kod hriš}anskih svetih u~iteqa
(sa izuzetkom svetog Grgura iz Nise i
mo`da još nekog). Niko se od ovih teologa ipak nije usudio da nazove ovakvo
mišqewe oca Justina jereti~kim; pitam se nije li otac Justin ovakav odgovor pru`io samo meni i to u trenutku kada je jedino tako mogao da me vrati na
hriš}ansku stazu, sa ve} skrenutog
pravca put azijskih religija, kojima sam
se bio dosta odlu~no uputio.
Na kraju ovog kratkog razgovora, koji
sam vodio u Knez-Mihailovoj ulici sa
ocem Justinom, bio sam po~astvovan i
beskrajno obradovan još jednim wegovim poklonom: pozivom da ga posetim u
manastiru ]elije, u kome je trajno ostao
da `ivi do svoje smrti.
Usledilo je, od tada, mnoštvo mojih poseta manastiru i wegovom starešini, arhimandritu Justinu, sve do
moga odlaska u Evropu 1957. godine, u
kojoj sam ostao nekoliko godina. U manastir sam odlazio obi~no subotom i ostajao tamo do nedeqe posle podne, ili
sam stizao rano u nedequ, pre po~etka
liturgije, koja je za mene uvek bila praznik, jer je slu`io, po pravilu, sam otac
Justin, a pevao je hor milih }elijskih
sestara. Zapamtio sam i nekoliko britkih i hrabrih propovedi oca Justina u
toku liturgije, iako je bio svestan da se
od strane komunisti~ke vlasti budno
prati, ne samo svaki wegov korak, ve} i
svaka re~. Pouzdana je, me|utim, bila
zaštita Bo`ja kojom je ovaj vrli srpski
duhovnik neprestano bio nevidqivo
okru`en, i to od trenutka kada je pravim ~udom bilo precrtano ime Justina
Popovi}a sa spiska qudi osu|enih na
streqawe, odmah posle rata, 1946. godine, pa kroz ~itav dugi period wegovog
zato~ewa u manastiru ^elije. Borbeni
temperament i vatreni srpski patriotizam ovog pravoslavnog junaka bili su
Promislom Bo`ijim na najboqi na~in
obuzdani upravo prinudnim uklawawem
sa javne crkvene pozornice posleratnog
pravoslavnog i politi~kog `ivota u Srbiji i upravqeni put jedino plodnog duhovnog rada – najpre, na sebi, zatim pisawem novih kwiga i ~lanaka,
prevo|ewem @itija svetih i pripremom
~etvorice u~enika za wihovo nastupawe u javnosti kada to boqa vremena
dopuste (to su današwe vladike Atanasije, Amfilohije, Artemije i Irinej).
Što se moga duhovnog razvoja ti~e,
mogu mirne duše re}i da ono što je vladika Nikolaj Velimirovi} zna~io Justinu Popovi}u, to je otac Justin zna~io
meni, bez obzira, ili baš zato, što nisam studirao teologiju, ve} medicinu i
psihologiju…
(Izvor: Duhovni razgovori, Sabrana dela, I kolo, Zadu`bina Vladete Jeroti}a u saradwi sa IP Ars libri, Beograd 2007.)
ISTORIJA
Z
Kako je gra|en spomenik
Neznanom junaku
ZAGONETNA
TAJNA AVALE
Pi{e:
Krsman
Milo{evi}
Da bi Avala potpuno poprimila
oblik piramide, odnosno da bi bila
“zarubqena” na vrhu, na ~ijem mestu
je jedino mogao da bude spomenik,
trebalo je ukloniti jednu zna~ajnu
prepreku. Razume se, to je bio stari
grad @rnov, mesto koje se pomiwe
još u vreme despota Stefana
Lazarevi}a.
A
vala (511 m), niska, dobro
pošumqena i najbli`a beogradska planina, svojim izgledom podse}a na piramidu. Sa
we se pru`a izvanredan vidik
na talasastu Šumadiju i ogromnu
ravnicu preko Save i Dunava.
Beogra|anima je vekovima bila
zaštitni znak, bez obzira na civilizacije koje su se smewivale
na ovim prostorima.
Na planini se nalazio sredwovekovni grad @rnov, kome su
Turci dali ime Avala (arapskiprepreka), sagra|en od kamena i
opasan širokim zemqanim zidom. Najstariji, centralni deo,
bio je na najvišoj ta~ki, a imao
je pravilan izdu`en oblik sa po
jednom kulom na isto~noj, ju`noj
i zapadnoj strani. Sa severne,
najpristupa~nije strane, nalazila se najve}a, brani~-kula. U ni`im delovima grada bili su
otvori za topove. Istori~ari
bele`e da je to utvr|ewe pripadalo Por~i od Avale i da je slu`ilo kao “uporište na putu ka
Beogradu”.
Po završetku Prvog svetskog
rata, okolno stanovništvo našlo je na Avali i grob jednog nepoznatog srpskog vojnika, pa je pokrenulo akciju da mu se podigne
spomenik, koji je sopstvenim
sredstvima podiglo 1922. godine. Prvobitno, nesre}nik koji je
sahrawen na Avali, prona|en je
u grobu koji se nalazio u krateru
austrougarske haubi~ke granate
koja ga je i usmrtila. Uz sebe je
imao uprta~e, fišekliju, 90 metaka i dva srebrna srpska dvodinarca, a najverovatnije, bio je
tre}epozivac. Zanimqivo je da
je taj prvi spomenik nosio masonsku ikonografiju. Iako je bio posve}en neznanom junaku, bio je
napravqen tako da asocira na
piramidu, što ukazuje na realnu
pretpostavku da je to bio masonski “potpis”.
Vojni veteran
26
Septembar 2010.
Uz šestar, lewir, uglomer i visak, zaobqena piramida sa “svevide}im okom” je prepoznatqiv simbol masonske ikonografije. “Slobodni zidari” vrlo ~esto koriste
tradiciju oslawawa na anti~ke
simbole i sedam svetskih ~uda.
Primera radi, ona se nalazi i na
nov~anici od jednog dolara, a dobro
je poznato da su SAD me|u vode}im
dr`avama u svetu sa “slobodnozidarskom tradicijom”, da su skoro
svi predsednici te zemqe bili masoni. Zarubqena piramida, na ~ijem se vrhu nalazi “svevide}e oko”,
ima “vezu” sa zdawem na Avali.
Naime, dvanaest godina nakon
otkrivawa prvobitnog spomenika,
Dr`avni odbor za podizawe spomenika jugoslovenskom Neznanom junaku, odlu~io je da se umesto postoje}eg, izgradi monumentalni reprezentativni spomenik, pa je tako podignut današwi spomenik Neznanom
junaku na Avali. Iako su postojale
razli~ite ideje gde treba postaviti obele`je tragi~no nastradalom
nepoznatom vojniku, presudnu re~ u
odlu~ivawu imao je kraq Aleksandar. Wemu je najprihvatqivija bila
ideja da neznani junak po~iva pored
mesta gde je ubijen. Veliki srpski
pisac, Branislav Nuši}, bio je
oštro protiv ideje da neznani junak
po~iva na Avali. U svom stilu,
oštrog pera i jezika, pitao je šta }e
spomenik na mestu koje mogu da obi|u samo “beogradski snobovi koji
imaju automobile i na Avalu vode
svoje qubavnice. Ako idu sa tom namerom tamo, spomenik ih i ne interesuje”. Predlagao je da se napravi
panteon (hram) izme|u današweg Doma Vojske Srbije i Narodnog pozorišta, gde bi neznani junak po~ivao
u kamenom sarkofagu.
Po projektu svetski poznatog vajara Ivana Meštrovi}a, koji je više
puta pomiwan kao istaknuti mason,
spomenik je gra|en od jablani~kog
mermera od 1934, a otkriven 1938.
godine. Pomenuta piramida imala je
konkretno mesto i u Meštrovi}evoj
Z
ideji. Da bi Avala potpuno poprimila oblik piramide, odnosno da bi
bila “zarubqena” na vrhu, na ~ijem
mestu je jedino mogao da bude spomenik, trebalo je ukloniti jednu zna~ajnu prepreku. Razume se, to je bio
stari grad @rnov, mesto koje se
pomiwe još u vreme despota Stefana Lazarevi}a, ali i deo u kome je
svojevremeno boravio pomenuti
Por~a od Avale. Vojska Kraqevine
Jugoslavije je izvršila dato
nare|ewe. @rnov je miniran i bio
uklowen. Posle nekoliko sna`nih
eksplozija, od wega su ostale samo
velike gomile kamewa, pa je
Meštrovi}u utrt put za ostvarivawe svoje ideje.
Kada je ostvario zamisao da “zauzme” vrh Avale, Meštrovi} je
rešio da “dopiše” i neke masonske
simbole kojima }e obele`iti Beograd, a koje }e razumeti samo wegovi
istomišqenici, odnosno “bra}a”,
kako se masoni me|usobno oslovqavaju. To nije neobi~no kod wih,
ISTORIJA
Z
jer, na primer, u Vašingtonu postoji
pet va`nih masonskih zdawa, koja
me|usobno stvaraju pentagram, koji
se jasno uo~ava pri posmatrawu iz
aviona. Ina~e, Meštrovi} je bio izuzetno cewen u o~ima kraqa Aleksandra. Wemu je bila prepuštena
gradwa nekoliko izuzetnih spomenika koji su “legitimisali” ne samo
tadašwi Beograd, ve} i Kraqevinu
Jugoslaviju. Imao je odrešene ruke,
novac i mo} da projektuje i radi po
svojim estetskim, simboli~kim i
drugim kriterijumima, sa kojima je i
sam kraq (po nekim tvr|ewima mason) bio saglasan. Meštrovi}evo
delo je i spomenik Pobednik na Kalemegdanu, kao i predratni Most
kraqa Aleksandra, koji je prethodio današwem Brankovom mostu. U
to vreme su u Evropi gra|eni sli~ni spomenici. Bio je to jedan od na~ina da se pokolewima ostave trajna obele`ja o qudima koji su poginuli tokom stravi~nog Prvog svetskog rata, pa su sli~ni monumenti
ZA[TO JE SRU[EN @RNOV
P
olemike oko toga zašto je sru{eno jedno od najvrednijih sredwovekovnih utvr|ewa u Srbiji povedu se me|u istori~arima tek
povremeno, i to više interno, u kancelarijama. Javnih rasprava
nikad nije bilo. Ve}ina istori~ara i sada se ponaša po onoj narodnoj
„za prosutim mlekom xaba je `aliti“.
Ima i onih koji gotovo da opravdavaju taj potez, obrazla`u}i da je
besmisleno osu|ivati nekoga za tako nešto, jer je teško sa današweg
stanovišta i današwim kriterijumima meriti nešto što se zbilo pre
nešto više od sedam decenija.
“Takav stav nekih mojih kolega je nedopustiv” , rekao je jedan od istori~ara koji je godinama pokušavao da reši zagonetku zašto je sru{en
@rnov. “Sravniti sa zemqom ~itav grad, ~iji temeqi datiraju još iz antike, bedemi iz ranog sredweg veka, utvrdu koja je u putopisima nabrojana kao jedna od šest najzna~ajnijih u Srbiji, skandal je svoje vrste. O
tome nije smelo da se pri~a, nije se pisalo, ~ak su i ~aršijske pri~e na
tu temu zaustavqane. Ne ka`em da sada treba oko toga da se vode
polemike, ali bi bilo dobro, zarad javnosti i zarad pokolewa kojima
ostavqamo kulturnu baštinu u nasle|e, da nadle`ne institucije zauzmu
stav, da se taj nepostoje}i grad na osnovu postoje}eg materijala obradi,
uvede u kataloge, jednostavno da mu se da mesto koje i zaslu`uje. Ovako
ispade kao da je potpuno u redu što je nestao tim vandalskim ~inom, kao
da je sasvim normalno da minama uništavamo stare gradove i da to
mo`da mo`e i daqe da bude praksa…”
I. P.
Vojni veteran
27
Septembar 2010.
nastali u Parizu, Pragu i nekim
drugim gradovima.
Bez namere da o masonima piše
dobro ili loše, autor ovog napisa
podse}a da su masoni (masonerija),
“slobodni zidari”, pripadnici
mawe ili više tajnog internacionalnog religiozno-misti~nog pokreta nastalog u 18. veku, sa ciqem
“moralnog usavršavawa qudi na
osnovu bratske qubavi”, a stvarni
je pomagawe raznih vidova društveno-politi~ke “reakcije”. Nastali su
u Engleskoj, koja se i danas smatra
kolevkom “slobodnog zidarstva”.
Oni su duboko religiozni qudi, koji Boga nazivaju “Velikim arhitektom svih svetova”. Pripadnici se
regrutuju iz redova aristokratije,
viših dr`avnih ~inovnika i javnih
radnika. Masonske organizacije nazivaju se lo`e, a primawe novih
~lanova vrši se po strogom ritualu
u kome mrak, sve}e, lobawe, sabqe
i druga obele`ja treba da na novoprimqenog ~lana ostave što dubqi
misti~ni utisak.
Pisawe Na~ertanija, stvarawe
i raspad Jugoslavije, pre}utkivawe
srpskog stradawa tokom vladavine
NDH, samo su neki od delova balkanske, jugoslovenske i srpske istorije na koju je bitno uticala masonerija. Postoje tvrdwe da su me|u
wima i neka velika imena srpske
istorije – Kara|or|e, Dositej, Ilija Garašanin, \or|e Vajfert, Jovan
Du~i}, @ivojin Miši}, Moša Pijade, nekoliko vladara iz dinastija
Obrenovi}a i Kara|or|evi}a i neki drugi. Masonski rad u Beogradu
bio je poznat još pre Prvog srpskog
ustanka, kada su istaknuti ~lanovi
reda bili - Petar I~ko, Riga od Fere, bra}a ^ardaklije, ali i turski
Mustafa-paša, u narodu upam}en
kao “srpska majka”.
Ova tema je u bivšoj Jugoslaviji
i Srbiji bila prili~no tabuizirana, pa o “slobodnim zidarima” na
ovim prostorima ima mnogo mistifikacija i zabluda. Posebno je zanimqiva uloga srpskih masona u
stvarawu Kraqevine SHS, koja je
bila wihov najve}i san. Na kraju, ispostavilo se, tada je zajedni~koj dr`avi napisana i ~ituqa, ~ije posledice trpimo i danas.
Pisac Zoran Nenezi}, bivši veliki majstor velike lo`e Jugoslavija, u nedavno promovisanoj kwizi
Masoni 1712-2010, Pregled istorije
slobodnog zidarstva u Srbiji, na
Balkanu i u svetu, po prvi put nudi
obiman spisak masona. Po wemu, neki od wih i danas “drmaju” Srbijom.
Bilo kako bilo, Beograd i Srbija
nisu ostali bez masonskih obele`ja. Razume se, u Beogradu ih je ponajviše (fasada Tehni~kog fakulteta,
galerija Prirodwa~kog muzeja na
Kalemegdanu, ku}a Vojislava Kujunxi}a u Jakši}evoj 9, ku}e u ulicama Svetog Save 10, Zmaj-Jovinoj
20, Kraqa Petra 16 i mnoga druga
zdawa.
Z SAVETI LEKARA Z
Saobra}aj i alkohol
Pi{e:
mr sc. dr
^aslav Anti}
^
TEROR
PIJANIH
VOZA^A
esto se dogodi da i ne primetite koliko alkoholnih pi}a popijete, ali
se wihov uticaj vrlo brzo odrazi na
vaš organizam. Ako na prazan stomak popijete ~ašu alkohola, wegov u~inak se
prime}uje ve} posle 15 minuta, a ako je popijete u toku obroka, reakcija se doga|a
posle sat vremena. Kada ga jednom progutate, alkohol odlazi pravo u krv, kroz
`eludac i creva, a ona ga zatim prenosi u
mozak, gde uspori sve ili sasvim poremeti rad pošto alkohol deluje na organizam
kao sedativ.
Samo dve ~aše dovoqne su da se dostigne 0,50 grama alkohola u litri krvi a to je prag za koji se ve} napla}uje kazna
i uzima dozvola. Pri toj koli~ini, osobe
koje nisu navikle na alkohol ose}aju laku
opijenost. Mnogi i nemaju ose}aj pripitosti, ali pi}e uprkos tome uti~e na wihov
organizam. Tako ve} nastaju opasne promene: opada sposobnost opa`awa u vo`wi i
znatno se produ`ava vreme reakcije. Ovaj
postotak alkohola izaziva ose}aj opuštenosti, ~ovek postaje hrabriji, mawe
pa`qiv, pospaniji ili veseliji, bezbri`niji, ali i površniji u proceni sposobnosti za vo`wu i uslova na cesti, a istovremeno se smawuje i budnost i usporavaju se refleksi. Pri toj pripitosti vidno
poqe se su`ava u tolikoj meri da voza~
ne razlikuje plo~e sa natpisom ili
pešake koji `ele da pre|u ulicu, kao ni
vozila koja nailaze iz smerova pod pravim uglom. Katkad vidi dvostruko, pokreti su mu neuskla|eni, te`e procewuje
udaqenosti na cesti, slabije podnosi
svetla vozila koja mu dolaze u susret, refleksi su mu sporiji. Te`e se podnose i
no}na zaslepqewa svetlima vozila koja
dolaze iz suprotnog smera.
U stvari, voza~ se ponaša kao kratkovida osoba koja vozi bez nao~ara. Sa
0,80 grama alkohola u krvi, što odgovara
koli~ini od tri-~etiri ispijene ~aše, voza~ više uopšte ne mo`e upravqati automobilom i sa velikim poteško}ama se
snalazi u saobra}aju. Treba imati na umu
da alkohol pru`a ose}aj la`ne sigurnosti, jer voza~a navodi da potcewuje rizik
i da se lakše upusti u kršewe zabrana.
Otuda dolazi do preteranog pove}awa brzine i zaboravqawa na sigurnosni pojas.
I ako ste popili samo jedno pi}e, najboqe je da sa~ekate barem dva sata - toliko je organizmu potrebno da otkloni
~ašu alkohola - ili da odspavate malo i
onda sednete za upravqa~ vozila. Sve
druge varijante tre`wewa krajwe su beskorisne. Zbog toga, budite strpqivi i sa~ekajte pre nego što mutne glave sednete
za volan i napravite nepotrebnu komplikaciju.
O tome naro~ito moraju voditi ra~u-
na mladi voza~i, koji nemaju dovoqno iskustva, a alkohol im daje la`nu hrabrost,
pa zbog toga prouzrokuju velik broj prometnih nesre}a sa najte`im posledicama
- smr}u i teškim ozledama koje neretko
završavaju trajnim invaliditetom.
No, nije opasan samo alkohol neposredno pre vo`we. I nakon prospavane
no}i, posle pijewa ve}e koli~ine alkohola, ~esto ~ovek, iako misli da je sasvim
trezan, ima u krvi koli~inu alkohola ve}u od dopuštene - više od 0,5 promila!
Više od 70.000 pijanih voza~a otkriveno je 2008. godine na putevima Srbije, a
alkohol je bio osnovni uzrok ~ak 2.200 saobra}ajnih nesre}a, u kojima su 24 osobe
poginule, dok je 1.500 povre|eno.
Prema istra`ivawima kod nas i u
svetu alkoholisanost je jedan od glavnih
uzro~nika saobra}ajnih nesre}a. U veli-
PRIPITI VOZA^I
-su nekriti~ni, samouvereni,
lakomisleni
-precewuju svoje sposobnosti
-potcewuju opasnost
-voze prebrzo
-ulaze u "makaze"
-prelaze pune linije
-nepropisno preti~u
-seku krivine
-ne poštuju prava prvenstva
-`ele da se isti~u u vo`wi
-kasnije zapa`aju "stop svetlo"
-slabo procewuju rastojawe izme|u
vozila
-kasnije reaguju na svetlosne i zvu~ne
signale
-te`e raspoznaju crvenu i zelenu boju
-te`e raspoznaju smetwe pri vo`wi
no}u i u sumraku
-~esto umesto ko~nice pritisnu pedalu gasa ili obratno
USPORENI REFLEKSI
Trezan voza~ vidi saobra}ajni znak
na 140 metara udaqenosti, dok alkoholisan na svega 118 metara. Zbog usporenosti refleksa i produ`ewa
psihi~ke sekunde, zaustavni put vozila kojim upravqa pripit voza~ je
znatno du`i, a nesre}e su zato ~eš}e.
Voza~i dobro znaju da ne smeju voziti
u pijanom i pripitom stawu, no mawe
su svesni da ni suvoza~ ne sme biti
pijan. I za wega vredi dopuštena
granica od 0,5 promila. Ako je osoba
pijanija od toga, treba da se vozi na
zadwem sedištu. U suprotnom, prilikom rutinske kontrole saobra}aja
voza~ }e morati da plati kaznu.
Vojni veteran
28
Septembar 2010.
kim gradovima alkoholisanost u~esnika
u saobra}aju je u još ve}em procentu uzro~nik saobra}ajnih nesre}a. Najte`e nesre}e po broju `rtava i po pri~iwenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani
voza~i. Smrtnost u tim nesre}ama je i do
sedam puta ve}a nego u drugim slu~ajevima.
Dobro voziti ne zna~i samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i
znati ophoditi se u saobra}aju. Svi voza~i bi me|usobno morali biti tolerantniji i pokazivati ve}u solidarnost kako bi
se na drumovima stvorila povoqnija atmosfera. Za razliku od treznih i zdravih
voza~a, alkoholisani voza~i svojim na~inom vo`we ometaju bezbedno odvijawe saobra}aja. Naro~ito je no}na vo`wa uz alkohol znatno zamornija i potencijalno
opasnija, pa su udesi no}u ~eš}i zbog slabe vidqivosti, zaslepqenosti i ve}e pospanosti voza~a.
Voza~i, motociklisti, biciklisti i
svi drugi u~esnici u saobra}aju moraju
znati da se popijeni alkohol iz organizma
sporo izlu~uje. Potrebno je 6-12 ~asova, a
ponekad kod ja~eg pijanstva i puna 24 ~asa, da bi alkohol potpuno nestao iz organizma. Obilno pijewe u kasnim ve~erwim
~asovima predstavqa veliku opasnost,
jer i posle više~asovnog spavawa u krvi
mo`e zaostati nedozvoqena koncentracija alkohola. Mnogi voza~i zbog toga nisu bili sposobni za bezbednu vo`wu, pa
im je voza~ka dozvola i oduzimana.
U mamurluku posle pijewa svaki u~esnik u saobra}aju ose}a glavoboqu, ote`ano zapa`a i usporeno reaguje. Zato mamurni voza~i ~esto izazivaju udese.
Sva alkoholna pi}a su štetna i ugro`avaju bezbednost saobra}aja. Pogrešno
je mišqewe da pivo nije škodqivo. Pivo
pored koncentracije alkohola od 6 odsto
ima i blag uspavquju}i efekat. Zato se ni
pivo ni ostala alkoholna pi}a pre i za
vreme vo`we ne bi smeli konzumirati.
Vo}ni sokovi najboqe mogu osve`iti voza~a, stimulisati nervni sistem i oja~ati otpornost wegovog organizma.
Alkohol je otrov mozga i celokupnog
nervnog sistema. Mali mozak je posebno
izlo`en štetnom dejstvu alkohola, pa su
ravnote`a i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poreme}eni. Motociklisti i biciklisti u pijanom stawu osetqivi su na poreme}aj ravnote`e, koji
neminovno dovodi do krivudave vo`we i
naj~eš}e završava padom.
Broj nastradalih pešaka iz godine u
godinu raste. Alkoholisani pešak je ~esto `rtva svoje neopreznosti, ote`anog
shvatawa opasnosti i usporenih reakcija.
Najviše pešaka strada u naseqenim mestima, van peša~kog prelaza.
I najmawe koli~ine alkohola ugro`avaju bezbednost saobra}aja, jer alkohol
degradira sve sposobnosti voza~a, bez obzira na iskustvo. Najva`nije je da svaki
~ovek promeni svoj stav prema svom ponašawu u saobra}aju. Ako je ~ovek pijan,
onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stawu. Ako ide u kafanu ili na slavu, neka povratak organizuje tako da ne
vozi, neka ide taksijem ili neka ga neko
drugi vozi.
U vašem je interesu da se pridr`avate saveta: Kada pijete, ne vozite - kada
vozite, ne pijte!
Z INFORMATOR Z
USLUGE VEZANE
ZA SAHRANU
PREKO
[email protected]
Udru`ewe porodica palih
boraca ratova od 1990.
godine Republike Srbije
Ukoliko koristite usluge u vezi
sahrane preko Udru`ewa vojnih penzionera Srbije trebalo bi da znate
da usluge mogu koristiti ~lanovi
UVPS, ~lanovi wihovih porodica,
kao i svi ostali vojni osiguranici.
Preko Udru`ewa mogu se dobiti
kompletne usluge vezane za sahranu:
-organizacija i zakazivawe termina za sahranu ili kremaciju,
-upis u mati~nu kwigu umrlih,
-sprovodnica za prenos pokojnika,
-{tampawe posmrtnih plakata,
-prodaja pogrebne opreme,
-prevoz pokojnika,
-organizacija vojnih po~asti,
-pomo} oko sre|ivawa dokumenata pre i posle sahrane radi regulisawa prava ~lanova porodice posle
smrti vojnog osiguranika,
-besplatan dolazak u stan porodice preminulog radi dogovora.
Sve dodatne informacije mogu
se dobiti u mesnim i op{tinskim organizacijama UVPS ili direktno na
tel. 011/3181-812 ili na mob.
64/1660-423
Molimo porodice palih boraca koje
su ostvarile pravo korisnika porodi~ne
invalidnine po palom, nestalom ili umrlom borcu po zakonu koji primewuje R. Srbija, ro|ake, ratne drugove, udru`ewa boraca, ratnih vojnih invalida, prijateqe,
komšije palih boraca iz oru`anih sukoba
od 1990. zakqu~no sa 1999. godinom da nam
se jave radi dogovora oko provere, kontrole i dopune podataka koje mi posedujemo
radi utvr|ivawa kona~nog broja palih boraca.
Kada ovo uradimo a`urira}emo zapo~ete aktivnosti oko podizawa spomenkompleksa u Beogradu gde }e biti ispisani
podaci o palim borcima.
Mo`ete se javqati na navedeni telefon, na meil slati podatke, poštom fotokopije dokumenata ili, pogotovo, putem
našeg sajta (ko ima uslova nek pogleda
sajt). Mo`ete do}i i kod nas, uz prethodnu
najavu.
Mi smo podatke dobili
od našeg ~lanstva, Ministarstva
odbrane, Generalštaba, a imamo pristup
podacima koje vodi sektor bora~ko-invalidske zaštite našeg resornog Ministarstva.
Nijedan podatak bez pismene saglasnosti našeg resornog Ministarstva rada
i socijalne politike i Ministarstva
odbrane ne}emo nikom davati.
Unapred se svima zahvaqujemo jer ni
jedan pali borac ne zaslu`uje da bude ispušten sa spiska u vezi navedenog.
Mo`ete nam se obratiti telefonom, pismom i meilom.
Centralni dom Vojske Srbije; ul.
Bra}e Jugovi} br. 19/ II /237; 11105
Beograd;
Telefon/faks 011/3231514;
e-mail: [email protected]; www.paliborac90.org.rs
Predsednik
Sava Paunovi}
Izdaci za li~nu
potrošwu
NAJVI[E ZA
HRANU I PI]E
P
rose~no doma}instvo u Srbiji je u
drugom kvartalu godine imalo izdatke za li~nu potrošwu od
40.056 dinara, od ~ega je udeo za hranu
i bezalkoholna pi}a bio najve}i i iznosio je 41,5 odsto, saopštio je Republi~ki zavod za statistiku.
U centralnoj Srbiji taj udeo je ~ak
44,5 odsto, u Beogradu 41,1 i Vojvodini 37,2 odsto. Za stanovawe, vodu,
struju, gas i druga goriva doma}instva
u Vojvodini troše 17,1 odsto prihoda,
u Beogradu 15,6 odsto i centralnoj Srbiji 14 odsto.
Prose~no doma}instvo je za transport izdvajalo 9,1 odsto prihoda, za
ode}u i obu}u 4,2 odsto, za nameštaj,
opremawe i odr`avawe doma}instva
4,2 i za rekreaciju i kulturu - 4,4 odsto.
Za zdravstvene usluge najviše su
odvajali Beogra|ani - 2.309 dinara, a
u centralnoj Srbiji se po doma}instvu
odvajalo po 1.305 dinara.
Za komunikacije su Beogra|ani izdavajali 1.849 dinara, gra|ani Vojvodine 1.918 i centralne Srbije 1.240
dinara.
Prose~na mese~na raspolo`iva
sredstva po doma}instvu iznosila su
46.156 dinara. Od ukupno raspolo`ivih sredstava 94,9 odsto ~ine prihodi
u novcu, a 5,1odsto su prihodi u naturi.
Najve}i udeo u nov~anim prihodima imaju primawa iz redovnog radnog
odnosa - 47,2 odsto i penzije - 36,2odsto.
Tanjug
PRODAJEM KU]U
U PIROTU
U centru Pirota povoqno prodajem 1/2 ku}e sa posebnim ulazom koja
se sastoji od trosobnog konfornog
stana na spratu sa dvori{tem i pomo}nim prostorijama. Zvati od 16 do
20 ~asova.
Tel.011/164-464
MEWAM STAN
Mewam troiposoban stan u
Bawaluci za odgovaraju}i
u Beogradu-Zemunu.
Telefon: 011/216-9651
PRODAJEM
povoqno doma}u rakiju šqivovicu,
lozova~u i kajsijeva~u, stare do
15 godina, i kvalitetan med.
Naru~ivawe na
telefoni 062/265-275; 018/531-581,
Kwigu
TAJNA
DOBROVOQA^KE
ULICE,
autora Miladina Petrovi}a,
svedoka doga|aja, mo`ete
kupiti u kwi`ari
Vojna kwiga, Vase ^arapi}a
22, u centru Beograda.
Advokatske usluge
POVOQNIJE
ZA KVP
N
a osnovu ugovora o poslovnoj saradwi na pru`awu pravne pomo}i vojnim penzionerima, izme|u UVPS i
QIQANE JAKOVQEVI], advokata iz
Beograda, ulica ^uburska br 2 - Zanatski centar „Pejton", i STANOJKA MIHAJLOVI]A, advokata iz Beograda,
Bulevar Zorana \in|i}a br. 76/28, ovi
advokati }e za potrebe vojnih penzionera Srbije obavqati slede}e pravne
poslove:
1.najmawe jednom sedmi~no, i to
advokat Qiqana Jakovqevi} sredom,
a advokat Stanojko Mihajlovi} petkom, od 17 do 19 ~asova, u svoj advokatskoj kancelariji dava}e vojnim penzionerima besplatne pravne savete.
Vojni veteran
29
Septembar 2010.
MOLBA
2. u postupku pred sudovima i dr`avnim organima Republike Srbije radi ostvarivawa propisima ustanovqenih prava, naro~ito u oblasti
penzijsko-invalidskog i zdravstvenog
osigurawa i stambenog obezbe|ewa,
vojnim penzionerima pru`a}e sve
pravne usluge, kao što su: sastavqawe
tu`bi odnosno zahteva i prijava u gra|anskim, krivi~nim i upravnim stvarima i podnesaka u vezi toga; zastupawe na raspravama -ro~ištima i
glavnim pretresima; ulagawe redovnih i vanrednih pravnih lekova; sastavqawe zaveštavawa i ugovora o do`ivotnom izdr`avawu; sa~iwavawe
odgovora, kao i obavqawe drugih pravnih poslova.
Advokati }e poslove navedene pod
rednim brojem 2. napla}ivati od vojnog penzionera - korisnika usluge prilikom preuzimawa pravne radwe i po
ceni od 80 odsto (osamdeset odsto), va`e}e advokatske tarife za odnosnu
pravnu uslugu - radwu.
Z SATIRIKON Z
I VIŠAK I MAWAK
Predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda doputovao je u Beograd na sastanak sa srpskim Premijerom da proveri
kako se sprovode dogovorene mere restrikcije dr`avne administracije radi
odobravawa novih kreditnih aran`mana.
Na ulazu u zgradu Vlade sa~ekao ga je
qubazni slu`benik.
- Gospodine, izvinite, jeste li za neko pi}e?
- Mogao bih kafu - izjasnio se Visoki
gost.
Na stepenicama Predstavniku je
prišla šarmantna slu`benica.
- Gospodine, izvinite, kakvu kafu pijete?
- Pa mo`e jedna turska - odlu~io se
gost.
U hodniku mu je prišao elegantni
mladi slu`benik.
- Gospodine, izvinite, da li `elite
kafu sa ili bez mleka?
Gost je malo razmislio.
- Donesite sa malo mleka.
Posle pozdravqawa sa Premijerom
prišla mu je doterana slu`benica.
- Gospodine, izvinite, da li ho}ete
hladno ili toplo mleko u kafu?
- Meni je svejedno - malo se zbunio posetilac - ali ako ve} pitate, mo`e toplo.
U kabinet je uskoro ušao slu`benik
sa šoqicom kafe, iza wega je drugi nosio
tacnu, za wima je slu`benica nosila xezvu
a slu`benik posudu s mlekom. Kada su sipali i servirali kafu pridru`ila im se
slu`benica sa posudom za še}er.
- Što se ti~e vašeg zahteva za smawewem srpske administracije - referisao je
Premijer - sa `aqewem vas moram obavestiti da mi ne samo da nemamo višak zaposlenih kao što vi stalno i tendenciozno
tvrdite, nego smo prema našim novim sistematizacijama otkrili i zna~ajan
mawak administrativnog osobqa...
Predstavnik MMF-a nije mogao da se
uzdr`i od komentara.
- Pa dobro, kako tako nešto mo`ete
da izjavite posle svih naših studija i
analiza! Uostalom, na primer, ovde kod
vas u vladi, oko jednog obi~nog kuvawa kafe, anga`ovano je, koliko sam uspeo da
prebrojim, ni mawe ni više nego devetoro
slu`benika!
Premijer nije ni trepnuo.
- Ta~no. I nije devet nego deset, ima
jedna što pere šoqice... Ali šta bi bilo
da ste slu~ajno naru~ili ~aj?!
S.Simi}
PAM]EWE I PAMET
Nije tajna da sam ja više puta
mewao stranke. To znaju svi u Parlamentu. Ali to se dešavalo iskqu~ivo
kada mi neko ponudi boqi program.
Zato sam i daqe poslanik. Qudi
cene moju demokrati~nost.
Me|utim na ju~erašwem zasedawu
Skupštine desi mi se taj maler. Iznenada sam potpuno zaboravio kojoj
stranci pripadam! Izašli smo na pauzu a ja nisam znao sa kojom poslani~kom
grupom da stojim.
Nadao sam se da je ta moja amnezija prolaznog karaktera, pa sam prišao
prvoj grupi.
- Kolege, izvinite, mo`ete li me
podsetiti za šta se ono zala`e vaša
stranka?
Pošto svi znaju koliko uva`avam
strana~ke programe odgovorili su mi
kao iz topa.
- Mi smo za evropske integracije,
socijalno odgovornu dr`avu i borbu za
Koso- vo!
Bojan Qubenovi} (Etna)
PRAVDA
Zaustavio me saobra}ajni policajac,
ali ~im sam se mašio za nov~anik ruka
pravde bila je zadovoqena!
DILEMA
Ne znam šta da mislim o sebi kao piscu.
Kome god da poklonim svoju novu
kwigu on ka`e: Hvala, nije trebalo!
SPREGA
Naši sindikati i vlast imaju partnerski odnos.
Ili boqe re}i – orta~ki...
SPREMA
Kad konkurišem za posao obavezno
naglasim da sam ministrov šurak.
To je moja stru~na kvalifikacija!
STOMAK
Na ovolikim vru}inama tope se staklo, plastika, asfalt...
Samo moj stomak odoleva!
RAZLIKA
Na more smo prošle godine išli avionom.
Ove godine }emo tramvajem!
Vojni veteran
30
Septembar 2010.
Na`alost, to saznawe mi nije povratilo memoriju. Zahvalio sam se i
prišao drugoj grupi.
- Mo`ete li mi ukratko opisati
vaš aktuelni strana~ki program?
- Mi smo veliki borci za Kosovo, a
podr`avamo evropske integracije i socijalno odgovornu dr`avu! - odmah su
me obavestili.
Ali uzalud, jer ni taj odgovor mi
nije pomogao da se setim kome zaista
pripadam. Morao sam da pri|em i tre}oj grupi i ponovim isto pitawe.
- Nama je na prvom mestu socijalno
odgovorna dr`ava - odgovorili su mi
svi uglas. - Ali naravno sa Kosovom i
kao deo Evrope!
Uz sve ulo`ene napore i opšte anketirawe nije mi se vratilo
izgubqeno pam}ewe.
Pa sam se posle pauze u sali pridru`io najbrojnijoj poslani~koj grupi.
Ako sam ve} izgubio pam}ewe, sre}om nisam pamet...
Slobodan Simi}
PROŠIREWE
Evropa mora da stegne kaiš.
Zato više ne}e da se proširuje!
POZNANSTVO
Da biste dobili voza~ku dozvolu morate poznavati saobra}ajne propise.
Da biste dobili gra|evinsku dozvolu morate poznavati nekog u opštini!
ISTORIJA
Na današwi dan Srbin je pucao na
Srbina i tako smo zapo~eli
osloba|awe od Nemaca!
DOBRO
Platio sam lopovima da mi vrate automobil, jer se u Srbiji dobro dobrim vra}a.
KRITI^NO
Gospodo iz MMF, izvinite, ali ako
još malo stegnem kaiš
– pu}i }e mi vrat!
SINONIMI
Ja to nisam ukrao.
Ja sam to privatizovao!
NAUKA
Kako prepoznati turisti~ku agenciju
koja posluje savesno i pošteno?
Ne znam, nauka još nije toliko napredovala!
DUG
Kad se Srbin vrati s letovawa u Gr~koj, du`an je ko Gr~ka!
RED
Obaveštavamo komarce da smo uspešno završili akciju zaprašivawa.
Sad je red na wih da to shvate i padnu mrtvi!
SAVET
Uputstvo za mlade novinare u Srbiji:
Vest mora da bude jasna, istinita,
pravovremena i – bezazlena!
ZAHTEVI
Roditeqi zahtevaju da sve kladionice koje su preblizu škola budu zatvorene.
\aci tra`e da bude obrnuto!
Download

Број 81 / Стране 3-30 - Udruženje Vojnih Penzionera Srbije