ZA NAŠU ZEMLJU
jer zemlja zaslužuje najbolje
Agrotim
broj 7 / Jun 2013 / mesečnik
Primer dobre prakse
Primena herbicida - preporuka
Bolesti i štetočine
VESTI
Informacija za partnere
REČ
UREDNIKA
Dragi prijatelji,
Uspešno smo priveli æetvu kraju i
ostvarili dobar rod uz visok kvalitet.
Dakle, preskoËena je prva ”zamka”.
Pokazalo se i da, uz primenu
agrotehnike u pravom momentu kao i
uz savete i slušanje struke, to i nije bilo
tako teško ostvariti.
Na zadovoljstvo svih, i domaÊe i strane
sorte dobro su se pokazale dok
vremenske prilike, za sada, veoma
pogoduju proletnjim usevima. Ukratko,
presek situacije je sledeÊi: kukuruz je u
odliËnom stanju, suncokret nam se
smeši sa njiva, a soja vredno cveta i
formira mahunu, dok nam je repa jedra
i jaka. »injenica da pomalo puca nije
strašna s obzirom da je struka budno
prati i nadgleda.
Prema prognozi iz Meteo biltena koji
smo Vam dostavili, trebalo je da tokom
Ëitavog jula bude oko 30-40 litara kiše
što je veÊ dostignuto u prvoj polovini
jula u mnogim regionima. Ako se ostvari
i prognoza za avgust, sa predvienom
proseËnom koliËinom padavina od oko
30-40 litara po m2, onda mesta za brigu
nema kada su u pitanju dobar i kvalitetan
rod jesenjih useva. Ostaje još samo formiranje dobrih cena i onda moæemo da
kaæemo da smo uspešno uradili posao.
A odmah potom iznova poËinje novi
ciklus za narednu godinu. Najpre treba
uraditi analizu zemljšta kako bismo znali
Ëime i koliko ubriti, treba ljuštiti
strniše, tretirati totalima iznikle korove
na strništima, a naroËito sirak i
ambroziju i sve kako bi se lakše rešavao
problem korova sledeÊe godine.
Zadovoljna sam što iz svega priloæenog
mogu da primetim da smo pojam
odgovorno bavljenje poljopivredom
preselili u praksu.
Tako moramo nastaviti.
Jer naša zemlja zasluæuje najbolje!
Natalija Kurjak
2
PROMENE U ORGANIZACIJI I
RUKOVODSTVU U VICTORIA GROUP
Poštovani partneri,
Æeleli bismo da Vas obavestimo da je
od 01.07.2013. godine Victoria Logistic
podeljena na dve poslovne jedinice i
to: Agro poslovnu jedinicu i poslovnu
jedinicu Lanac Snabdevanja.
Agro poslovna jedinica Êe biti
odgovorna za razvijanje odnosa sa
zadrugama, poljoprivrednim zajednicama i primarnim proizvoaËima.
Našim partnerima Êe obezbeivati
sredstva i usluge kroz predfinansiranje
æetve, a u skladu sa strategijom
uspostavljanja kvaliteta kroz ciklus od
setve do æetve, kako bi obezbedila da
proizvodne kompanije i eksterni
klijenti budu snabdeveni ugovorenim
koliËinama, adekvatnog kvaliteta i
cene. Direktor Agro poslovne jedinice
je gospodin Goran BorËak, dok je novi
komercijalni direktor Agro poslovne
jedinice gospodin Igor Radoš.
Lanac snabdevanja je operativna
poslovna jedinica koja Êe rukovoditi
celokupnim lancem snabdevanja Grupe
i Ëlanica. Ovi procesi podrazumevaju
nabavku, prevoz, primarnu proizvodnju,
skladištenje i integrisano procesno
planiranje za sve Ëlanice Victoria
Group. Takoe Êe biti zaduæena za
pruæanje podrške iz oblasti upravljanja
projektima i optimizacije proizvodnog
procesa. Direktor poslovne jedinice
Lanac snabdevanja je gospodin Goran
PopoviÊ, dok je direktor operacija
Lanca snabdevanja, gospodin
Mladen JovanoviÊ.
Novi generalni direktor fabrike
mineralnih ubriva Fertil iz BaËke
Palanke je gospodin Zlatko Košut.
ZELENA PROGNOZA U 22:00 NA RTV 1
Na RTV 1 posle Vojvoanskog
dnevnika u 22:00 od 05.juna 2013.,
svakog radnog dana pogledajte TV
emisiju iz oblasti zaštite bilja
“Zelena prognoza” koju priprema
Prognozno - izveštajna služba
zaštite bilja Vojvodine.
Emisiju moæete pogledati i u
repriznom terminu narednog dana pre
jutarnjeg programa, u 6:25h kao i
odloæeno preko sajta.
Ovo je još jedan od naËina da
poljoprivredni proizvoaËi imaju što
bræe i taËnije informacije iz domena
zaštite blja te moguÊnost da reaguju
pravovremeno kako bi zaštitili svoje
useve i zasade.
REZULTATI ANKETE
Pozivamo Vas da izdvojite malo
vremena, posetite naš sajt
www.victorialogistic.rs i uËestvujete
u aktuelnoj anketi Ëiji je cilj ispitivanje
zadovoljstva našim angaæmanom u
domenu kontinuiranog i kvalitetnog
prenosa informacija. Time Êete na
direktan naËin uËestvovati u
unapreenju i kreiranju narednih
brojeva našeg biltena.
Ëita u štampanoj formi iako ga svi
zainteresovani mogu naÊi i u on-line
formi na našem sajtu.
Na osnovu dosadašnjih prikupljenih
odgovora dobili smo korisne informacije.
Bilten Victoria Logistic Agrotim-a
„ Za našu zemlju“, veÊina Ëitalaca
dobija poštom te se bilten najËešÊe
Nakon šest izdatih brojeva biltena,
ocenili ste nas visokom ocenom.
Hvala Vam što prepoznajete naš trud i
što aktivno uËestvujete u konstantnom
unapreenju komunikacije.
NajËitaniji tekstovi u biltenu tiËu se
saveta u vezi sa poljoprivredom, vesti
sa berze, kao i vremenske prognoze.
Posebno su Vam zanimljivi oni u kojima
predstavljamo partnere kompanije
kroz rubriku Primer dobre prakse.
AGROMETEOROLOŠKA PROGNOZA OPET I OPET O
ZA JUL 2013. GODINE
Prema orijentacionoj vremenskoj
prognozi, do početka druge dekade
jula preovlaivalo bi promenljivo
vreme sa srednjom dnevnom
temperaturom ispod ili u granicama
višegodišnjeg proseka, povremeno sa
padavinama, uglavnom lokalnih
pljuskova sa grmljavinom u
popodnevnim Ëasovima.
Tokom druge dekade došlo bi do
porasta temperature pa bi ona, uz
manja kolebanja, bila u granicama ili
iznad višegodišnjeg proseka, ali ne bi
prelazila 35°C. Pojedinih dana bilo bi
uslova za pojavu vremenskih
nepogoda praÊenih gradom, olujnim
vetrom i intenzivnim padavinama.
KNJIZI POLJA
(PONAVLJAĆEMO DOK SVI NE
POČNEMO DA KORISTIMO KNJIGE)
Prognozirana mesečna količina
padavina bi, uz moguÊe velike lokalne
razlike zbog njihovog karaktera, bila
nešto ispod ili u granicama
višegodišnjeg proseka. OËekivane
vremenske prilike omoguÊavale bi
obavljanje veÊine predvienih
poljoprivrednih radova kao što su:
æetva pšenice, priprema zemljišta za
postrnu setvu, primena mera nege i
zaštite jarih kultura, uništavanje
korova, berba pristiglog voÊa i povrÊa,
obrada zemljišta i zaštita u
voÊnjacima i vinogradima, i drugi.
REŠAVANJE AMBALAŽNOG
PESTICIDNOG OTPADA
Strogi standardi u oblasti prerade
poljoprivrednih proizvoda kao i njihove
primarne proizvodnje ne ostavljaju
moguÊnost izbora poljoprivrednim
proizvoaËima kada je reË o voenju
knjiga polja. Ovi dokumenti su od
izuzetnog znaËaja te u svakom trenutku
moraju biti adekvatno voeni i proverljivi.
•
Početak uvođenja kontrole
primarne proizvodnje baziraće se na
praćenju onih segmenata koji
direktno ugrožavaju zdravlje krajnjih
korisnika. Kasnije, ovo će se preneti i
na racionalizaciju potrošnje
energenata - goriva, mazuta...
•
Proizvodi koji ne budu posedovali adekvatnu dokumentaciju
koristiće se samo za ličnu upotrebu!
•
Gazdinstva koja ne budu vodila
evidenciju verovatno će biti isključena
i iz subvencionisanja proizvodnje!
StruËna podrška: mr Gordana Forgić, PSS Sombor
dnih proizvoaËa. U navedenom
periodu biÊe postavljeni bezbedni
kontejneri od strane ovlašÊenih operatera za zbrinjavanje ambalaæe koji Êe
sakupljati praznu pesticidnu ambalaæu.
O vremenu i mestu lociranja kontejnera, individualni korisnici sredstava za
zaštitu bilja biÊe obavešteni preko
sredstava javnog informisanja.
Poljoprivredna struËna sluæba Sombor
u saradnji sa SECP-a (Udruæenje
inostranih proizvoaËa sredstava za
zaštitu bilja Srbije), u okviru realizacije
pilot projekta Uspostavljanje sistema
zbrinjavanja ambalažnog otpada od
individualnih korisnika sredstava za
zaštitu bilja, organizuje tokom
septembra i oktobra na podruËju
opština Sombor, Apatin i Odæaci,
sakupljanje prazne pesticidne ambalaæe
inostranih proizvoaËa pesticida
(Bayer, Dupont, BASF, Syngenta,
Magan, Agrochemicalas). Zbrinjavanje
otpadne ambalaæe od velikih korisnika
pesticida uspostavljen je tokom 2012.
godine ali je neophodno uspostaviti i
sistem koji bi podræao preuzimanje i
zbrinjavanje ambalažnog otpada
direktno od individualnih poljoprivre-
Zašto je NEOPHODNO voditi i koristiti
knjige polja?
Sada je najvaænije da korisnici
pesticida nakon korišÊenja TRI PUTA
ISPERU AMABALAŽU, ODLOŽE JE
I ČUVAJU DO SEPTEMBRA MESECA
KADA ĆE JE DONETI NA MESTO GDE
ĆE BITI POSTAVLJEN KONTEJNER.
OËekujemo Vaš doprinos u realizaciji
veoma vaænog posla u cilju
uspostavljanja sistema zbrinjavanja
ambalaænog otpada koji, odloæen na
neadekvatan naËin, predstavlja veliku
opasnost za zdravlje ljudi i Ëovekovu
okolinu.
Poljoprivredna stručna služba
“SOMBOR” d.o.o.
Staparski put 35, Sombor
tel. 025/22488, 025/24351
faks 025/422855
e-mail: [email protected]
Ovakve standarde proizvođači
nikako ne treba da dožive kao
pretnju već naprotiv, kao mogućnost
da ostvare određene dodatne
benefite (viša cena, proširenje
tržišta...).
Našim proizvoaËima se dešavalo da
zbog neispunjavanja standarda
kvaliteta propisanih u pojedinim
zemljama sa kojima ostvaruju saradnju,
finalni proizvodi budu vraÊeni ili im
bude promenjena namena uz adekvatno
cenovno umanjenje. Tako se na primer
dešava da se, umesto za ishranu ljudi,
hrana naših proizvoaËa na kraju
koristi za ishranu domaÊih æivotinja.
I zato, voenjem knjiga polja, kontrola
primene razliËitih hrmijskih supstanci
biÊe moguÊa na velikom broju gazdinstava, meutim pregled prikupljene
dokumentacije i njena naknadna
obrada voenjem pisanih knjiga neÊe
biti moguÊa. Iz tog razloga, kao
prirodno i opravdano, nameÊe se
voenje ELEKTRONSKIH KNJIGA POLJA.
Implementacijom elektronskih knjiga
polja imamo višestruku korist dok u
isto vreme znamo da radimo pravu
stvar za sebe ali i društvo u celini!
3
BLAGI RAST CENA ŽITARICA
PRODUKTNA BERZA AD NOVI SAD
NEDELJA OD 08. DO 12. JULA 2013. GODINE
PROMET ROBA NA
PRODUKTNOJ BERZI
Najvaænije iz protekle nedelje:
- Blagi rast cene pšenice
- Rast cene kukuruza
- Dešavanja na svetskim berzama
Struktura nedeljnog prometa
Protekla nedelja na “Produktnoj berzi”
predstavlja još jednu u nizu izuzetno
træišno aktivnih perioda. Ostvareni
nedeljni koliËinski obim prometa od
Ëak 3.440 tona u vrednosti od
67.767.150,00 dinara, zadræao je svoj
veoma visok nivo iz prethodne nedelje.
Kao i prethodne nedelje, pšenica
novog roda dominira u strukturi
prometa. Ovim artiklom trgovano je u
ukupnoj koliËini od 1.615 tona, što
predstavlja skoro polovinu ukupnog
prometa. Kada je u pitanju cena
ovogodišnje pšenice, registrovan je
pomak naviše u odnosu na kraj prošle
nedelje. PodseÊamo da se prošlog
petka za kilogram nove pšenice
plaÊalo 16,00 din/kg, bez PDV-a, dok je
ovonedeljni cenovni raspon bio od
16,10 - 16,50 din/kg, bez PDV-a.
Ponderisana nedeljna cena od 17,68
din/kg, sa PDV-om (16,37 din/kg, bez
PDV-a) je za tek 0,43% viša nego
prošle nedelje, ali za razliku od prošle
nedelje, ovu karakteriše uzlazni
cenovni trend. To moæe da bude
indikator stabilizacije i postepenog
oporavka cene. Na ovakva kretanja
sigurno su uticale i najave zvaniËnika
krajem ove nedelje, da Êe dræava za
potrebe republiËke Direkcije, otkupljivati pšenicu po ceni od 20,00 din/kg,
sa PDV-om (oko 18,50 din/kg, bez
PDV-a). Pomenuta otkupna cena je
znatno iznad aktuelne træišne i uz
pretpostavke respektabilnosti
predvienih koliËina za otkup, moæe
se, sa aspekta poljoprivrednih
proizvoaËa, pozitivno odraziti na
cenovni trend ovog proizvoda u bliskoj
buduÊnosti.
Pšenicom roda 2013, uz klauzulu
frankiranja robe kupcu trgovano je u
koliËini od 500 tona po ceni od 18,04
din/kg, sa PDV-om (16,70 din/kg, bez
PDV-a). U istoj koliËini trgovano je i
4
ceni od 34,20 din/kg, bez PDV-a, koja
je preraËunata u euro na dan kada je
zakljuËena transakcija, iznosila 300
eura/tona, odnosno isto koliko je
iznosila u poslednjih mesec dana.
prošlogodišnjom pšenicom koja je i
dalje znatno skuplja od nove i Ëija je
ovonedeljna cena iznosila 23,00
din/kg, sa PDV-om (21,30 din/kg, bez
PDV-a). Meutim, u odnosu na prošlu
nedelju, cena “stare” pšenice ipak
beleæi pad i to za oko 1%.
Blagi rast cena pšenice roda 2013 i
prošlogodišnjeg kukuruza, doveo je do
blagog porasta indeksne vrednosti
PRODEX-a. Ovaj agregatni pokazatelj
cena na “Produktnoj berzi” na današnji
dan beleæi vrednost od 218,51 indeksnih poena i viši je za 1,17 indeksnih
poena, u odnosu na prošli petak.
Kukuruz sa istrgovanih 725 tona
zauzima znaËajno mesto u strukturi
ovonedeljnog prometa. Cena se
kretala u rasponu od 19,00 - 19,40
din/kg, bez PDV-a, uz izraæen uzlazni
cenovni trend tokom nedelje. »ini se
da je blagi rast cene nove pšenice,
uticao i na porast ponderisane
nedeljne cene kukuruza koja je
iznosila 20,70 din/kg, sa PDV-om (19,17
din/kg, bez PDV-a) i koja je za skoro
1% viša od prošlonedeljne.
Količinski obim prometa u
poslednje četiri nedelje
Pregled zakljuËenih i ponuenih
koliËina, kao i dijapazon zakljuËenih i
ponuenih cena poljoprivrednih
proizvoda tokom protekle nedelje, dati
su u sledeÊoj tabeli:
Sojom se trgovalo samo na terminskom træištu (rod 2013, sa isporukom u
septembru), u koliËini od 100 tona, po
ROBA
PONU–ENA CENA PONUDE ZAKLJU»ENA ZAKLJU»ENA CENA
KOLI»INA
DIN/KG
KOLI»INA
DIN/KG
(t)
SA PDV-OM
(t)
SA PDV-OM
Kukuruz, vešt. sušen,
rod 2012.
775
20,52-21,06
725
20,52-20,84
Pšenica, rod 2012.
550
23,00-23,76
500
23,00
Pšenica, rod 2013.
2.715
17,39-17,82
1.615
17,39-17,82
Pšenica, rod 2013.
(fco-kupac)
500
18,04
500
18,04
Soja, zrno rod 2013.
(isporuka septembar)
100
36,94
100
36.94
StoËni jeËam rod 2013.
25
19,55
-
-
Soja, zrno rod 2012.
25
66,50
-
-
PRODEX
Blagi rast cena pšenice roda 2013 i
prošlogodišnjeg kukuruza, doveo je do
blagog porasta indeksne vrednosti
PRODEX-a. Ovaj agregatni pokazatelj
cena na “Produktnoj berzi” na
Pšenica
Kukuruz
današnji dan beleæi vrednost od 218,51
indeksnih poena i viši je za 1,17 indeksnih poena, u odnosu na prošli petak.
Cene poljoprivrednih proizvoda u
protekloj nedelji na vodeÊim robnim
berzama:
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP JUL 2013.
ponedeljak
utorak
sreda
Ëetvrtak
petak
241.04 $/t
242.51 $/t
248.17 $/t
246.92 $/t 249.57 $/t
269.52 $/t
272.27 $/t
277.15 $/t
279.36 $/t 282.11 $/t
Rast izvoza i pozicioniranje trgovaca u
odnosu na oËekivanja koja Êe biti izneta
u izveštaju USDA o Svetskim træištima i
trgovanju su vodili cenu pšenice na
gore. Vesti o razoËaravajuÊim prinosima u Kanzasu, gde su neki farmeri
prijavili najgori rezultat u poslednjih 40
godina, u ponedeljak je stvarao pritisak
na cenu fjuËersa, kao i kupovina
840.000t SRW pšenice od strane Kine što je najveÊa kupovina u jednom danu
još od 2004. godine. Poslednjeg dana
trgovanja je i sam izveštaj dalje vodio
cenu fjuËersa na gore. I pored toga što
je u odnosu na procene iz juna meseca
poveÊana proizvodnja i smanjena
potrošnja, zalihe Êe biti niæe usled
oËekivanog veÊeg izvoza (11% više nego
u junskoj proceni). Kombinacija
izvoznog potencijala i trenutno
poveÊane potraænje iz Kine su stvorili
pritisak na træištu. USDA procenjuje da
Êe uvoz Kine u odnosu na junsku
procenu biti više nego dupliran i iznositi
8,5 miliona tona.
Manje zalihe i veÊi izvoz od oËekivanog
su uticali na rast cene istiËuÊeg
fjuËersa na soju, dok su fjuËersi na nov
rod poskupeli zbog zabrinutosti oko
vremenskih uslova koji bi mogli da
smanje prinose u SAD. U ponedeljak je
67% useva ocenjeno kao dobro/odliËno,
u odnosu na prošlogodišnjih 40%.
Meutim javila se i zabrinutost oko
sazrevanja biljaka. Do sada je
procvetalo 10% soje u odnosu na
petogodišnji prosek od 24%. Pozicio-
U Izveštaju o napretku useva pšenice
objavljenom u ponedeljak procenjuje
se da je æetva ozime pšenice završena
na 57% površina (64% je petogodišnji
prosek), dok je stanje useva nepromenjeno (34% dobro/odliËno, 42%
loše/veoma loše).
Vremenski uslovi na Srednjem zapadu su
bili glavni pokretaËki faktor na træištu
kukuruza u SAD. I dok je julski „spot“
fjuËers bio pod uticajem slabe raspoloæivosti starog kukuruza, fjuËersi na novi
rod su u SAD bili pod pritiskom zabrinutosti oko suvog i vruÊeg vremena na
Srednjem zapadu i potencijalnog
uticaja na prinos. Toplo i suvo vreme
koje se prognozira za naredni period,
kao i slabije padavine u nekim regijama
su nadjaËali i procene da Êe æetva
kukuruza u 2013. godini u SAD-u biti
rekordna i iznositi 354,35 miliona tona.
„Spot“ fjuËers (julski) na pšenicu je u
»ikagu skuplji za 3,29% u odnosu na
kraj prošle nedelje, a fjuËers na
kukuruza je skuplji za 5,66%.
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP ZA JUL 2013
ponedeljak
utorak
sreda
Ëetvrtak
petak
Soja, zrno jul
13 583.50 $/t 261.29 $/t
592.76 $/t
584.82 $/t 588.35 $/t
Sojina saËma jul
13490.60 $/t 511.10 $/t
520.80 $/t 520.50 $/t 525.70 $/t
niranje nekih trgovaca u odnosu na
USDA-ov izveštaj koji je objavljen juËe
(Ëetvrtak) je takoe dovelo do skoka
cena. Soja sa julskom isporukom je
skuplja za 1,12%, a sojina saËma za 7,16
procentnih poena.
PŠENICA
KUKURUZ
BUDIMPEŠTA
157.29 EUR/t (features avg 13)
194.21 EUR/t (features sep 13)
EURONEXT PARIZ
199.25 EUR/t (features nov 13)
221.00 EUR/t (features avg 13)
U Parizu su cene fjuËersa na æitarice
takoe imale rastuÊi trend. Pšenica je u
poslednjih nedelju dana poskupela za
1,27%, a kukuruz za 0,23%. U Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa
avgustovskom isporukom za 1,53%, dok
je cena kukuruza sa septembarskom
isporukom u forintama ostala stabilna
(u evrima je rast iznosio 0,60%).
Besplatnim
pozivom na
iz fiksne i svih mobilnih mreæa,
od ponedeljka do petka, od 8 do 16 h
lako i brzo dolazite do saveta, pomoÊi i rešenja nedoumica.
5
PRIMER DOBRE PRAKSE
„KOLONIJA 68“ DOO ALIBUNAR
zemljišta, priliËno povoljnog za
poljoprivrednu proizvodnju, veliko
uËešÊe stanovništva koje, bilo kao
osnovnu aktivnost, bilo kao dopunsku
aktivnost, ostvaruje dohodak od
poljoprivredne proizvodnje.
U ovom kraju u kome se uglavnom gaji
kukuruz, suncokret i pšenica, Mane
∆uruvija je rešio da vrednim radom,
poštenim i predusretljivim odnosom sa
poljoprivrednim proizvoaËima,
opštinu pozicionira na još bolje mesto
na mapi uspešnih i to primenjujuÊi
jedan uspešan model poslovanja.
Gospodin ∆uruvija to je i objasnio
sledeÊim reËima: „U Victoria Group
gledam kao u pravog strateškog
partnera, a ideja mi je da napravim
takvu organizaciju koja bi nam
omoguÊila da postanemo Victoria
Group u malom, odnosno firma koja bi
naËin funkcionisanja Viktorije na nivou
Srbije preuzela, i po istom principu
sprovodila na nivou opštine Alibunar.”
Pozicija opštine u Republici Srbiji
„Kolonija 68“ DOO iz Alibunara koju
zastupa direktor Mane Ćuruvija je
novi partner Victoria Logistic Agro
tim-a. Povodom prve godine saradnje
æeleli smo da se dodatno informišemo
o stanju u opštini Alibunar i o
poslovanju ove firme.
Opština Alibunar se nalazi u ravnici
Juænog Banata, u njegovom juænom i
jugoistoËnom delu, zahvatajuÊi deo
Banatske pešËare, zauzimajuÊi
površinu od 602km2. Na podruËju
opštine se, nalazi ukupno 11 naselja i
to: Alibunar, Banatski Karlovac,
Nikolinci, Vladimirovac, Lokve,
Janošik, Seleuš, Ilandæa, Dobrica, Novi
Kozjak i DevojaËki Bunar.
„Kolonija 68“ DOO nastala je sa
osnovnom idejom i vizijom da postane
lider u organizaciji poljoprivredne
proizvodnje i otkupu poljoprivrednih
proizvoda u ovoj opštini koja poseduje
oko 44.000 ha obradivog zemljišta i
po površini zauzima 8. mesto u
Vojvodini.
S obzirom na Ëinjenicu da se
celokupna privredna aktivnost i razvoj
opštine baziraju na poljoprivredi kao
osnovnoj privrednoj grani, neophodan
je njen kontinuiran razvoj i
unapreenje. Da je privreda opštine
Alibunar opravdano bazirana na
poljoprivredi govori i podatak da je,
pored velike površine poljoprivrednog
Red.br.
Naziv
Površina (ha)
Procentualna
zastupljenost (%)
1
»ernozemi
37.369,01
62,17
2
Livadske crnice
3.483,15
5,80
3
Ritska zemljišta
9.301,59
15,48
4
Slatine
5.555,03
9,24
5
Peskovita zemljišta
4.394,25
7,31
Osnovni tipovi zemljišta na prostoru opštine Alibunar
6
Postoje odliËni preduslovi da se ovo
stremljenje realizuje jer Kolonija 68 u
ovom trenutku sarauje sa 50
kooperanata, poljoprivrednih gazdinstava sa površinom od 50 do 80
hektara obradivog zemljišta sa kojima
besprekorno funkcioniše i kako Mane
∆uruvija kaæe „na koje mogu da se
oslonim jer se u praksi pokazalo da su
to naši najverniji kooperanti kojima je
osnovni naËin funkcionisanja - šta
uzmem to i razduæim a zatim sve
ostalo, po redu. Oni su stabilni, sigurni,
pouzdani, znaju svoja zaduæenja i
rokove razduæenja i æele da ulaæu u
svoj razvoj”.
Naime, prilikom ugovaranja
poljorivredne proizvodnje svojim
kooperantima, Kolonija 68 je delila
sledeÊi repromaterijal: mineralno
ubrivo Feril 9:15:15, azotna ubriva
SAN i KAN, ureu, semena kukuruza,
seme suncokreta, seme pšenice,
pesticide. A prilikom zaduæivanja
kooperanti su se svi zaduæivali
finansijski (po principu euro klauzule).
Sa trenutno tri stalno zaposlena
radnika firma æeli da bude siguran i
pouzdan partner kooperantima, a da
bi zadovoljstvo bilo veÊe, firma
zakljuËuje ugovore sa kooperantima
koji rade usluæno košenje te ih na taj
„Kolonija 68“ DOO poseduje i
magacinski prostor od oko 1400m2,
koji planiraju da prošire u narednom
periodu. „Cilj nam je da rastemo i da
se razvijamo. Naravno, to ne moæemo
sami, a u Victoria Logistic-u i Victoria
Group-i u celini, vidimo partnera koji
nam sluæi za uzor i na koga moæemo
da se oslonimo u finansijskom i
edukativnom smislu, a koji nam je
dostupna podrška u svakom momentu
preko svojih terenskih menadæera“,
istakao je direktor ∆uruvija.
„Planiramo da vršimo analizu
zemljišta takoe uz pomoÊ Victoria
Logistic Agro-tim-a jer smatramo da
su stalna edukacija i sticanje novih
saznanja neophodni kako nama tako i
našim kooperantima“, dodao je, zatim
rezimirao „Izabrao sam baš Victoria
Logistic-u za saradnju, iz jednostavng
razloga: smatram da ste najsvestranija
kompanija, koja moæe da obuhvati sve
oblasti poslovanja i pruæi mi sve
neophodne informacije i savete, a koji
su danas najvrednija imovina“.
naËin dodatno ukljuËuje. „Kolonija
68“ DOO ne kupuje svoju mehanizaciju da ne bi pravila „konkurenciju“ svojim kooperantima“ posebno
je naglasio gospodin ∆uruvija.
Što se tiče stanja useva, ono
je vrlo dobro. Po mojim
procenama prinos kukuruza
koji je prošle godine bio
2000t/ jutru, a pšenice
2200t/ jutru - ove godine će
biti sigurno za 50% veći.
Žetva pšenice je upravo u toku
i za sada smo zadovoljni kako
sve teče.
Bez sumnje Kolonija 68 veÊ jeste
odliËan servis poljoprivrednim
proizvoaËima a s obzirom da je na
Ëelu firme neko ko ima jasnu viziju
©TA æeli da uradi i KAKO to æeli da
uradi, uspeh ne moæe izostati.
Pored tendencije rasta broja kooperanata cilj Kolonije 68 je da u delo
sprovedu ideju da se ujedine i
poveæu plodna zemljišta Alibunara,
Seleuša i Ilandæe.
Ova tri mesta imaju dosta kvalitetno
zemljište solidne površine. To je
polupeskovito zemljište koje daje
izuzetno dobre prinose. „Sada je, na
primer, po jednom jutru bio prinos od
oko 5t po jednom katastarskom jutru
što je, ako konkretno priËamo o
pšenici zaista impozantan rod”, rekao
je gospodin ∆uruvija.
A na kraju posete, uverili smo se da je
u Alibunaru stanje useva odliËno,
suncokreti su u punoj fazi cvetanja,
kukuruz izgleda fantastiËno i da je sve
na zaista odliËnom nivou na veliko
obostrano zadovoljstvo, a to je
najverovatnije pre svega zbog toga
što, kako kaæe Mane ∆uruvija
„poslovanje ne zasnivamo prvenstveno
na ekonomskim rezultatima, veÊ na
drugarsko-timskom odnosu“.
Jasno je da je Kolonija 68 uspela da
zaista spoji duh lepog i korisnog i da
u prijateljskoj atmosferi postiæe
maksimalno zadovoljavajuÊe poslovne
rezultate.
Mi im æelimo puno dobrih sezona.
7
KOMPANIJA VICTORIA GROUP
DONIRALA 100 PROTIVGRADNIH
RAKETA ZA ZAŠTITU
POLJOPRIVREDNIH USEVA U SRBIJI
Kompanija Victoria Group, 12. jula
2013. godine donirala je Sektoru za
vanredne situacije MUP-a Srbije 100
protivgradnih raketa u cilju zaštite
kako sugraana tako i domaÊih
poljoprivrednih useva od vremenskih
nepogoda. Ovom donacijom, ukupne
vrednosti preko 2.200.000,00 dinara,
nabavljene su protivgradne rakete
dometa 6km, kojima Êe se omoguÊiti
pravovremeno reagovanje u sluËaju
gradonosnih oluja.
U sezoni 2013. godine protivgradna
zaštita u Srbiji sprovodila se na
ukupnoj površini od 7.746.800
hektara, od Ëega poljoprivredno
zemljište zauzima površinu od
5.096.646 hektara. Tokom 2013.
godine prvi deo sezone bio je izuzetno
nestabilan uz Ëestu pojavu olujno
gradonosnih oblaka, koji su naneli
štetu mnogobrojnim usevima. Prema
prikupljenim podacima, koji su delom
još preliminarni, na poljoprivrednim
kulturama na površini od 49.945 ha,
reigstrovana su ošteÊenja od grada, s
tim da je Ëak 41.205 ha bilo u maju, a
8.701 ha u junu. NajveÊa površina
zahvaÊena gradom u jednom danu bila
je 11. maja, Ëak 25.557 ha ili 51%
površina, od Ëega je 21.787 ha u
BaËkoj. Nevreme koje je u maju
zahvatilo Loznicu izazvalo je štetu koja
je procenjena na 73 miliona dinara, od
Ëega šteta na na graevinskim
objektima iznosi 2,3 miliona dinara, a
na poljoprivrednim kulturama Ëak 70,7
miliona dinara.
poljoprivredne proizvodnje. Svake
godine susreÊemo se sa problemom
vremenskih nepogoda, kada stradaju
mnoge poljoprivredne kulture, a
poljoprivrednici ostanu bez svojih
proizvoda. Nadamo se da Êe ova
donacija pomoÊi u prevenciji kako bi
se sliËne situacije izbegle u narednom
periodu i omoguÊila kako zaštita
samih sugraana tako i stabilniji i
sigurniji prinos domaÊe
poljoprivrede’’, rekao je Dæon Ketkuti,
direktor operacija Victoria Group.
„Naša kompanija, kao jedna od
vodeÊih u oblasti agroindustrije i jedan
od najveÊih preraivaËa i investitora u
Srbiji, sarauje sa oko 40.000
poljoprivrednika preko više od 300
kooperanata i godišnje u proseku
investira više od 100 miliona evra za
predfinansiranje primarne
FAO OČEKUJE REKORDNU PROIZVODNJU ŽITARICA U 2013
Izvor: Food and Agriculture Organization of the United Nations
Proizvodnja æitarica u svetu Êe ove
godine dostiÊi novi rekord, uz rast od
oko sedam odsto u odnosu na 2012,
saopštila je Agencija UN za hranu i
poljoprivredu (FAO).
Rast proizvodnje na 2.479 miliona
tona æitarica popuniÊe globalne zalihe
i trebalo bi da garantuje cenovnu
stabilnost u 2013/14, navodi FAO, a
prenosi agencija Frans pres.
Agencija prognozira da Êe proizvodnja
8
æita porasti za 6,8 odsto na 704
miliona tona, a proizvodnja pirinËa za
1,9 odsto na 500 miliona tona.
Ukupna proizvodnja zrna, izuzimajuÊi
æito i pirinaË, porašÊe za 9,7 odsto na
godišnjem nivou na 1.275 miliona tona.
U izveštaju se navodi da Êe uvoz
zemalja sa niskim prihodima i nedostatkom hrane biti uveÊan za pet odsto
u odnosu na 2012, a najveÊi rast uvoza
oËekuje se u Egiptu, Indoneziji i Nigeriji.
FAO napominje da Êe za 34 zemlje, od
kojih je 27 u Africi, ipak biti potrebna
inostrana pomoÊ u hrani. U Siriji je sa
deficitom hrane suoËeno Ëetiri miliona
stanovnika, buduÊi da je graanski rat
ugrozio proizvodnju æita i uzgoj stoke.
Agencija upozorava da bi sliËan razvoj
dogaaja mogao pogoditi i Egipat. U
CentralnoafriËkoj Republici i
Demokratskoj Republici Kongo
intenziviranje sukoba stavlja 8,4
miliona ljudi u opasnost od nedostatka
hrane, zakljuËuje FAO.
INFO +
Monitoring stanja štetočina na terenu
u periodu od 01. do 12.06.2013. godine
urađen u saradnji sa dr Draganom Vajgand
iz “Agroprotekt” doo Sombor
Obaveštavamo sve poljoprivredne
proizvoaËe da su u navedenom
periodu hvatani pojedinaËni primerci:
ozime sovice (Agrotis segetum),
usklične sovice (Agrotis exclamationis),
ipsilon sovice (Agrotis ipsilon),
povrtne sovice (Lacanobia oleracea),
gama sovice (Autographa gamma),
kukuruznog plamenca (Ostrinia
nubilalis) i pamukove sovice
(Helicoverpa armigera). U periodu od
12. do 23.07.2013. oËekuje se
poveÊanje brojnosti i ulov pojedinaËnih
primeraka kukuruznog plamenca
(Ostrinia nubilalis), ali u polju ne treba
raditi ništa osim kod gama sovica
(Autographa gamma) gde se
preporuËuje pregled useva paprike na
prisustvo jaja. U sluËaju da se nae više
od 1 jajeta ili gusenice po metru
kvadratnom, preporuËuje se suzbijanje.
©to se tiËe kupusne sovice (Mamestra
brassicae) i dudovca (Hyphantria
cunea), nije bilo uhvaÊenih primeraka u
proteklom periodu ali se oËekuje
poveÊanje brojnosti te u polju ne treba
raditi ništa, dok je kod sovice šeÊerne
repe (Spodoptera exigua), koja takoe
nije bila uhvaÊena, moguÊ ulov
pojedinaËnih primeraka. Metlice
(Loxostege sticticalis) su se prvo
hvatale kao pojedinaËni primerci, a
kasnije su postale veoma brojne.
Brojnost metlica malo je niæa nego
prethodne godine ali je ipak znaËajna.
Brojnost ovih leptira nije takva da Êe
suzbijanje biti neophodno, ali je
potrebno konstatovati gde je
poveÊana brojnost gusenica, jer se tu
moæe oËekivati znaËajna pojava
gusenica treÊe generacije u avgustu.
Za sve dodatne informacije pozovite
Agroservis Agrotim-a Victoria
Logistic
Telefon: 021/4895-464
ili Call centar Victoria Logistic
Agrotim-a (besplatan poziv)
0800 333 330.
ANALIZA ZEMLJIŠTA
NEOPHODNA MERA ZA
POSTIZANJE VISOKIH PRINOSA
BOLESTI I
ŠTETOČINE
ŠEĆERNE REPE
Kiše koje su padale ovih dana veoma su
pogodovale širenju bolesti šeÊerne
repe, pegavosti lista šećerne repe Cercospora beticola. Preporuka je da
se u narednom periodu obavi zaštita od
cercospore sistemiËnim preparatima
koji u sebi sadræe i strobilurin.
Poslednjih nedelju dana brojnost
leptira metlice je bila velika (Loxostege
sticticalis - metlica). Trenutna brojnost
leptira ne preti masovnim golobrstima,
ali u periodu od 20. do 25. jula, treba
pregledati useve na prisustvo æarišta
ovih gusenica koja Êe ove godine imati
najmanje još jednu generaciju.
izostaviti, odnosno, poveÊati primena
hranljivog elementa.
Analiza zemljišta je mera bez koje je
nezamislivo ozbiljno bavljenje bilo
kojim vidom biljne proizvodnje. Jedino
se na osnovu analize zemljišta mogu
dobiti taËni podaci o koliËini hranljivih
elemenata u zemljištu kako bismo
mogli da usmerimo aktivnosti u
pravcu dovoenja njihovog sadræaja
na optimalan nivo.
U ovom periodu potrebno je obavezno
izvršiti analizu zemljišta posle æetve
strnih æita. Ovo je obavezno uraditi
kako bismo ustanovili šta sve naše
parcele sadræe. Koliki je sadræaj azota,
fosfora i kalijuma, koji je ph zemljišta
kao i sadræaj humusa, bitne su
informacije koje dobijamo nakon
analize, te na osnovu tih rezultata
dajemo preporuku za odreenu
formulaciju mineralnih ubriva kao i u
kojoj koliËini treba ubriti dati usev.
Ovakva analiza se radi na svakih
4-5 godina.
Metlica je migratorna vrsta, ima 2 do 3
generacije godišnje. Prezimljava u
stadijumu odrasle gusenice, a u proleÊe
se obrazuju lutke i imaga. Gusenice se
najËešÊe hrane soËnim i mekim lišÊem.
Mlade gusenice skeletiniraju list,
opletaju pauËinastim nitima i pojedu
lisku osim glavnih æila. NajveÊe gubitke
priËinjavaju lucerki, crvenoj detelini,
šeÊernoj repi i kukuruzu.
Jasno je da se u sluËaju suviška ili
pak nedostatka nekog hranljivog
elementa treba smanjiti ili potpuno
9
STANJE VLAGE U ZEMLJIŠTU
I RAZVOJ KORENOVOG SISTEMA BILJAKA
dr Duško Marinković, Agroservis Victoria Logistic
Male koliËine vlage u zemljištu koje
smo imali na poËetku ove vegetacione
sezone (2012/2013) predstavljale su
problem u toku setve ozimih strnina i
uljane repice.
Ozbiljnije koliËine padavina zabeleæene
su tek poËetkom 2013. godine. Ove
padavine delimiËno su nadoknadile
deficit iz prethodnog perioda i
znaËajno uticale na poboljšanje stanja
vlaænosti zemljišta pre poËetka setve
jarih useva. One su takoe pogodovale
razvoju ozimih useva.
U drugoj polovini marta i poËetkom
aprila meseca, obilne kiše i niske
temperature dovele su do odlaganja
poËetka setve veÊine ratarskih biljnih
vrsta koje se gaje na našim poljima.
Mada su u tom trenutku koliËine
padavina bile iznad višegodišnjeg
proseka za taj period godine, deficit iz
prethodne godine (2012.) još uvek nije
bio nadoknaen na veÊini obradivih
površina. Potom nas je pratilo oblaËno,
kišovito i relativno hladno vreme, a u
pojedinim oblastima naše zemlje bilo
je i grada. Ovakvi vremenski uslovi u
kombinaciji sa hemijskim sredstvima
doveli su do pojave æutila na gajenim
biljkama (kukuruz i soja). Nakon
perioda kiša i hladnog vremena, od
sredine juna meseca došlo je do
naglog porasta temperature vazduha.
Maksimalne dnevne temperature u
ovom periodu bile su od 30 do 36 °C.
Ovakvi vremenski uslovi posebno su
pogodovali razvoju brojnih štetnih
insekata kao i bolesti na ozimim usevima.
Suvo i toplo vreme u poËetku je
pogodovalo razvoju jarih kultura, biljke
su povratile zelenu boju i intenzivno su
se razvijale. Pred kraj perioda toplog
vremena, primeÊeni su prvi simptomi
nedostatka vode na biljkama, najpre
na kukuruzu (uvrtanje listova u
najtoplijem delu dana), iako je vlage u
zemljištu bilo dovoljno.
Ozimim usevima nagli porast temperature nije posebno pogodovao, ove
temperature izavale su bræi prekid faze
nalivanja zrna. Od 23. juna na podruËju
naše zemlje zabeleæene su padavine
pljuskovitog karaktera, a u pojedinim
podruËjima bilo je i vremenskih
nepogoda praÊenih gradom i/ili
olujnim vetrom. Poslednji talas
kišovitog i nestabilnog vremena doveo
je do pada temperature, što je
predstavljalo novi šok posebno za
toploljubive biljke. Pored svih nepogoda kojima su usevi bili izloæeni,
koliËine padavina u toku ove godine
bile su dovolje za prevazilaæenje
nastalih problema, barem u ovom delu
vegetacije.
Usevi na veÊini polja trenutno su u
dobroj formi i formirali su veÊi broj
generativnih organa (soja se dobro
oplodila, kod kukuruza se primeÊuje
višeklipost). Na pojedim podruËjima
usled nepovoljnog uticaja vremenskih
uslova, gajeni usevi pokazuju
odreene znake slabosti. Nevreme
praÊeno nešto jaËim vetrom koje je
pogodilo podruËje Juæne i Zapadne
BaËke, 23. juna, dovelo je do poleganja
useva kukuruza (Ëupanja biljaka iz
korena). Osnovni razlog ovakvog
reagovanja kukuruza na pojavu vetra
nešto jaËeg intenziteta i viših
temperatura (uvrtanje listova pri prvoj
pojavi visokih temperatura) je neadekvatno razvijen korenov sistem.
Poleganje je posebno bilo izraæeno na
parcelama na kojima ne postoji
kontrola primene mineralnih hraniva
posebno azotnih. ProizvoaËi su se
takoe nezadovoljni rezutatima iz
prošle godine (mali prinosi i mišljenje
da je u zemljištu preostala znaËajna
koliËina hraniva) odluËili da primenu
mineralnih hraniva izvrše samo u
proleÊe pre poËetka setve jarih useva.
Ova greška moæe nas skupo koštati u
ovoj godini. Primena azotnih hraniva
samo u predsetvenom periodu
osnovni je razlog loše razvijenosti
korena u ovoj vegetacionoj sezoni.
Velike koliËine ovih hraniva, uz
adekvatnu obezbeenost vodom u
prvim mesecima vegetacije, zaustavile
su razvoj korena, odnosno spreËile su
njegovo spuštanje u dublje slojeve
zemljišta. Posebno je opasno ukoliko
takve biljke formiraju veliki vegetativni, ali i generativni potencijal, koji se
kasnije ne moæe odræati. Ukoliko doe
do nedostatka vlage u drugoj i treÊoj
dekadi jula ili u avgustu mesecu,
gubitak prinosa je siguran, samo je
pitanje koliko Êemo izgubiti.
U ogledima, ali i u proizvodnji,
dokazano je da gubici mogu biti vrlo
znaËajni, Ëak i do 1/3 potencijalnog
prinosa. Ovakvi uslovi ne ostavljaju
nam moguÊnost popravke, odnosno
nijednom agrotehniËkom merom,
izuzev navodnjavanja, nije moguÊe
ispraviti naËinjenu grešku. Naravno,
navodnjavanje dovodi do poveÊavanja
troškova proizvodnje u uslovima kada
nam je svaki uloæeni dinar bitan.
Ovom agrotehniËkom merom
moæemo znaËajno degradirati
zemljište ukoliko ne primenjujemo
organska ubriva i dovesti u pitanje
buduÊe proizvodne godine.
Uzevši u obzir sve navedeno, ne
smemo više dozvoliti da u svakoj
proizvodnoj godini plaÊamo danak
zbog nepoštovanja osnovnih agrotehniËkih principa i zahteva biljaka.
10
PRIMENA
TOTALNIH HERBICIDA
- PREPORUKA
dipl.ing Radmila Filipović, Victoria Logistic Agrotim
Jednogodišnjih korova (ambrozija,
pepeljuga, štir, ËiËak) 2-4 l/ha
KoliËina vode koja ostvaruje najbolji
uËinak prilikom primene totalnih
herbicida je od 100 do 200 l/ ha.
Tretiranje treba izvršiti kasno u
popodnevnim satima kada je temperatura vazduha u opadanju. U tom
periodu biljke otvaraju svoje stome i
intenzivnije usvajaju aktivne materije.
Ove herbicide treba primeniti kada je
vreme mirno, bez vetra, jer su oni
neselektivni i uništavaju svaku biljku
sa kojom dou u kontakt.
Nakon æetve strnih æita i uljane repice,
idealno je vreme za ËišÊenje parcela
od opasnih jednogodišnjih i
višegodišnjih rizomskih korova.
Višegodišnji korovi poput pirevine,
zubaËa, palamide, poponca, divljeg
sirka i mnogih drugih predstavljaju
veliki problem gajenim biljkama.
Obzirom da se ove vrste razmnoæavaju
putem semena i rizoma, njihovo
širenje u prostoru je veoma brzo. Ovi
korovi oteæavaju obradu zemljišta,
uzimaju hranljive materije i vodu
našim biljkama Ëime im predstavljaju
konkurenciju, ometajuÊi njihov rast i
razvoj. Sve ovo moæe da dovede do
smanjenja prinosa gajenih biljaka.
Pojedine dominantne korove na našim
parcelama karakteriše dubok korenov
sistem i iz tog razloga potrebno je
ozbiljno pristupiti njihovom suzbijanju.
Suzbijanje korova se prvenstveno vrši
u toku vegetacije, ali isto tako nikako
ne treba izostaviti i suzbijanje korova
na strništu. Suzbijanje korova na
strništu se svakako preporuËuje umesto
spaljivanja slame, sada veÊ vrlo loše
navike kod nas zbog koje dolazi do
gubitka znaËajne koliËine organske
materije kao i azota u zemljištu. Jako
bitno je i to da se spaljivanjem slame
uništavaju i korisni mikroorganizmi.
Strništa predstavljaju idealno mesto
za suzbijanje korova, prvenstveno
zbog primene totalnih herbicida. Oni
istovremeno deluju kako na nadzemni
tako i na podzemni (rizomski) deo
biljke. Nakon æetve i sakupljanja
æetvenih ostataka (slame) potrebno je
saËekati 15-20 dana kako bi korovi
nikli u što veÊem broju, a zatim
pristupiti njihovom suzbijanju.
Uništavanje korova treba zapoËeti
kada su oni u punom porastu. ZubaËa i
palamida su najosetljivije u vreme
poËetka cvetanja. Divlji sirak je osetljiv
u fazi poËetka metliËenja, a
jednogodišnji korovi u fazi intenzivnog
porasta. Doza primene totalnih
herbicida razlikuje se u zavisnosti od
biljne vrste. Tako da je za suzbijanje:
Divljeg sirka i palamide potrebno
4-4,5 l/ ha
ZubaËe, poponca i divlje kupine,
pirevine 6-8 l/ ha
Nakon primene totalnih herbicida
tretiranu parcelu ne treba obraivati
2-3 nedelje (u zavisnosti od
vremenskih uslova), kako bi aktivna
materija imala vremena da se spusti u
rizom i izazove sušenje kako nadzemnog tako i podzemnog dela biljke.
Nakon tog perioda moæe se izvršiti
oranje ili priprema zemljišta za setvu.
Herbicidi primenjeni na strništu ne
ostavljaju herbicidne ostatke u
zemljištu. Na tako tretiranoj parceli
narednog proleÊa mogu se sejati
usevi bez ikakvog ograniËenja.
Na našem træištu postoji veliki broj
preparata na bazi aktivne materije
glifosata koji su se pokazali veoma
efikasni u suzbijanju korova na
strništima.
Korovi na strništu
11
OPASNOST IZ PRIRODE
AMBROZIJA
devedesetih godina, posebno u
regionu Sombora. Tokom prošlog
perioda, širila se po Vojvodini, sada je
ima i juæno od Save i Dunava u centralnoj Srbiji. Dakle, široko je rasprostranjena i maksimalno koncentrisana
na svim navedenim podruËjima.
Skoro da nema osobe koja nije Ëula za
AMBROZIJU. Veliki broj ljudi alergiËan
je na polen ove biljke, posebno tokom
avgusta meseca. Mnogo ljudi nije
upoznato sa Ëinjenicom da Ëak iako
sada nisu, u nekom buduÊem periodu,
mogu postati alergiËni, a ipak, mnogi
od nas ne znaju ni da je prepoznaju.
Iz tog razloga nije zgoreg potsetiti šta
je i odkle nam je došla AMBROZIJA.
Ambrozija (lat. Ambrosia artemisifolia), je poreklom iz Amerike gde je
otkrivena u 19. veku, dok je u Evropu
preneta tridesetih godina prošlog veka.
Danas je ima više u Evropi nego u Americi.
U našim krajevima, prvi put je
otkrivena davne 1953. godine u
Sremskim Karlovcima, ali je njena
najveÊa brojnost uoËena poËetkom
VOLOVOD
(Orobanche Cumana)
ing. Gojko Stolić
Volovod, poznatija kao parazitna
cvetnica, priËinjavala je tokom
pedesetih godina prošlog veka velike
štete u našoj zemlji. U tom periodu
dominirale su domaÊe sorte, a
uvoenjem otpornih hibrida, problem
ovog parazita je donekle rešen.
Ambrozija je jednogodišnja biljka
koja kroz sve cikluse prolazi dugo,
naime, ona niËe više od 2-4
meseca, cveta 2-4 meseca,
polenizira 2-3 meseca, ima veliki
reproduktivni potencijal, proizvodi
puno polena.
Ambrozija je jednogodišnja biljka i
moæe biti visine od 20 cm do 2
metra. Jedna biljka ambrozije moæe
proizvesti od 50-150.000 semena.
Jedna biljka ambrozije produkuje
1-8 milijardi polenovih zrna. Polen
ambrozije ima 52 jedinjenja od
kojih su svi alergeni,a 6 jedinjenja
je naroËito opasno. Preko 10% ljudi
je alergiËno na polen ambrozije.
Interesantna je Ëinjenica da zrno
ambrozije zadræava klijavost i do 40
godina, što njeno suzbijanje znatno i
oteæava. U vreme intenzivnog cvetanja
(avgusta meseca), izmerena je
kreÊe se od 10 do 50 cm. Obrazuje
ljuspaste listiÊe bez hlorofila i formira
bele cvetove. Plod ove vrste je u vidu
Ëaure u kojoj se moæe naÊi i do 50
hiljada sitnih semenki. Tako sitno seme
vetar moæe da raznese na velike
udaljenosti što je jedan od naËina
širenja ovog parazita. Seme volovoda
moæe da se odræi u zemljištu i do 10
godina. Kada nastupe povoljni uslovi,
klija u konËastu klicu koja se
priËvršÊuje za koren suncokreta.
Nakon toga prodire u sudovne snopiÊe
brojnost polena i do 400 zrna po m3.
Putem vetra, seme i polen ambrozije
se mogu preneti na više desetina
kvadratnih kilometara što govori u
prilog Ëinjenici da je ima svuda.
Najefikasnija borba protiv nimalo
lakog protivnika je njeno uništavanje, a
najdelotvornije je Ëupati je iz korena.
Danas je veoma vaæno svaku biljku
ambrozije uništiti pre nego što donese
seme. Mere borbe mogu biti
mehaniËke ili hemijske, ali moraju se
sprovoditi u kontinuitetu. Problem
ambrozije i njenog suzbijanja nije i ne
sme biti percipirano samo kao problem
poljoprivrednih proizvoaËa, veÊ i šire
društvene zajednice u celoj zemlji.
Zato je potrebno da svi mi koji
prepoznamo ambroziju u svom
dvorištu, na njivi, pored puta, u
kanalima, na mestima za koja kaæemo
da nisu „naša“ briga, uništimo ambroziju i time buduÊim generacijama
omoguÊimo lakši æivot bez alergije.
odakle uzima hranljive materije. Na
korenu jedne biljke suncokreta ovaj
parazit moæe da obrazuje od desetak
do stotinu stabala. ©tete mogu biti
velike ukoliko doe do jakih zaraza,
naroËito na suvim i siromašnim
zemljištima.
Jedini efikasan naËin suzbijanja volovoda je gajenje otpornih hibrida suncokreta. Kod gajenja IMI programa suncokreta, dobri rezultati se postiæu primenom preparata na bazi imazamoks-a.
Na terenu Severne BaËke na pojedinim
lokalitetima gajenja suncokreta zapaæene su jaËe zaraze volovodom, što
nam ukazuje na pojavu nove rase ovog
parazita. Pojava ovog parazita poklapa
se sa fenofazom cvetanja suncokreta.
Volovod je parazitna biljka sa snaænim
nerazgranatim stablom i izreduciranim
korenovim sistemom. Njegova visina
12
Volovod na suncokretu na terenu zapadne Bačke
ŠTETOČINE U SOJI
I KUKURUZU
protiv ove štetoËine sa preparatima
registrovanim za ovu namenu.
ing. Gojko Stolić
Trips tabaci
- Duvanov trips
Trips je rasprostranjen po Ëitavom
svetu, pa tako i kod nas. On napada preko 80 biljnih vrsta meu kojima i soju.
Ova vrsta ima 5-8 generacija godišnje,
a brojnost generacija zavisi od
vremenskih prilika. Ukoliko je toplo
vreme sa visokim dnevnim i noÊnim
temperaturama uz manju vlaænost
vazduha, trips Êe imati više generacija. Takvi uslovi pogoduju njegovom
intenzivnom razvoju i skraÊenju
perioda razviÊa što dovodi i do
preklapanja generacija. »itav razvoj
tripsa od jajeta do imaga traje od 15
do 30 dana.
oboljenja. Suzbijanje se moæe vršiti
insekticidima na bazi aktivne materije
dimetoata i piretroida.
Ostrinia nubilalis Kukuruzni plamenac
Ova vrsta moæe prouzrokovati velike
štete na kukuruzu. Takoe napada i
mnoge druge biljne vrste. Kukuruzni
plamenac kod nas obrazuje dve
generacije, pri Ëemu je druga generacija znatno štetnija od prve. Glavne
štete priËinjava gusenica koja u toku
svog razvoja ošteÊuje sve nadzemne
delove biljke kukuruza (list, metlicu,
klip, stabljiku). Treba napomenuti da
gusenice koje prodru u zonu zrna
predstavljaju posebnu opasnost.
Sveæe i kišovito vreme ne pogoduje
razviÊu tripsa, jer dolazi do
uništavanja mnogih jedinki. ©tete na
usevima prave i larva i imago. Prve
jedinke se obiËno pronalaze na
rubovima i odatle migriraju ka središtu
parcele. Oni se zavlaËe u tkivo lista i
ubacuju svoju pljuvaËku, koju zatim sa
sadræajem Êelija isisavaju. Kod veÊeg
napada moæe se naÊi i do 200 jedinki
na listu.
Uspeh tretmana je bio oko 50% što je
zadovoljavajuÊe. Na taj naËin smanjena je brojnost populacije plamenca i
pojava druge generacije koja nanosi
veÊa ošteÊenja kako na kukuruzu tako
i na povrÊu, naroËito paprici.
U regionu Sombora, pregledom
kukuruza, uoËene su larve koje su veÊ
prešle u fazu lutke.
U narednom periodu obavezno je i
dalje pratiti stanje kukuruza.
Biljne vaši
Najrasprostranjenija porodica vašiju je
svakako Aphididae. Javljaju se na
mnogim biljnim vrstama. Njihovom
razvoju pogoduje poveÊana vlaænost
vazduha i visoka temperatura. U
takvim uslovima se veoma brzo
razmoæavaju i mogu da obrazuju 7-8
generacija godišnje. Nanose direktne
štete ishranom, sisanjem sokova
biljaka, prouzrokujuÊi deformacije na
napadnutim delovima. Pored toga,
biljne vaši su i prenosioci mnogih
virusnih oboljenja. Lisne vaši se
javljaju tokom cele vegetacije i zato
treba napraviti dobru strategiju za
njihovo suzbijanje. Vrlo Ëesto moæe da
doe do pojave rezistentnosti ukoliko
se primenjuju insekticidi iz iste
hemijske grupe.
Na terenu su uoËene velike kolonije
vašiju na kukuruzu kao i na suncokretu
u okolini Vrbasa.
One u toku svoje ishrane unište znatan
broj zrna i stvore povoljne uslove za
razvoj raznih gljiva prouzrokovaËa
truleæi (Fusarium, Penicillium i dr.).
Ukoliko se javi velika brojnost kukuruznog plamenca, tada moæemo da
pretpostavimo da Êe na kukuruzu biti
sigurno poveÊanog sadræaj mikotoksina pa Ëak moæda i aflatoksina.
Na napadnutom listu soje javljaju se
bledo æuÊkaste pege, naroËito duæ
nerava. LišÊe ostaje bez vode i kovrdæa
se. Tripsu inaËe pogoduju ocedna i
suva zemljišta. Pored direktnih
ošteÊenja koje izaziva, duvanov trips
je prenosilac i mnogih virusnih
Na terenu su uoËene štete na usevima
kukuruza od prve generacije plamenca.
ProizvoaËi koji imaju semenski
kukuruz i kukuruz šeÊerac, u najveÊem
procentu su radili hemijsko tretiranje
13
KARANTINSKI ŠTETNI
ORGANIZAM NA KROMPIRU
Ralstonia solanacearum
(mrka trulež krtola krompira i bakterijskog uvenuća krompira i paradajza)
StruËna podrška: Milena Petrov dipl. ing, PSS Novi Sad
Poreklo i
rasprostranjenost
nugrum). Kod ovih biljaka domaÊina u
prirodnim uslovima retko se uoËavaju
siptomi uvenuÊa. Na popreËnom
preseku stabljike uoËava se svetlo
smea obojenost sprovodnog tkiva, a
ako preseËenu stabljiku stavimo
uspravno u vodu dolazi do curenja
bakterijskog eksudata.
Bakterija potiËe iz tropskih, subtropskih
i toplih zemalja u kojima je široko
rasprostranjena. Nedavno se pojavila
u zemljama sa umereno hladnom
klimom kao što su Belgija, Holandija,
Velika Britanija, Italija. U našoj zemlji
je registrovana prvi put na
merkantilnom krompiru 2010 godine.
Biljke domaćini
Ovaj patogen je odgovoran za
bakterijsko uvenuÊe preko 200 biljnih
vrsta, pa ipak najosetljiviji domaÊini su
biljke iz roda Solanum meu kojima su
krompir, paradajz, plavi patlidæan,
paprika, duvan kao i korovi iz roda
Solanum (S.dulcamara, S.nigrum).
Ciklus razvoja
Simptomi
Simptomi na krompiru
U polju na pojedinim biljkama dolazi
do uvenuÊa vršnih listova tokom dana
pri visokim temperaturama, a tokom
noÊi se biljke oporavljaju.
Ubrzo dolazi do nepovratnog uvenuÊa
celih biljaka i na popreËnom preseku
se vidi smea boja sprovodnog tkiva iz
kojeg se lako moæe iscediti mleËno beli
bakterijski eksudat.Kad se preseËena
stabljika stavi uspravno u vodu, iz
sprovodnih sudova istiËe mleËno beli
bakterijski eksudat.
Krtole krompira:
Simptomi na paradajzu
Krtole krompira treba preseÊi
popreËno ili uzduæno u blizini pupka
krtola. PoËetna faza infekcije
prepoznaje se po promeni boje
sprovodnog prstena od staklasto æute
do svetlo smee iz kojeg se spontano
nakon nekoliko minuta pojavljuje beli
sirasti bakterijski eksudat. Kasnije
sprovodno tkivo postaje izrazito
smee boje.
Dolazi do uvelosti najmlaih listova, a
kasnije do uvenuÊa samo jedne strane
biljke, a potom i do uvenuÊa i
propadanja cele biljke. Ako se stabljika
preseËe iz sprovodnog tkiva Ëija je
boja promenjena u smeu, curi beli ili
æuÊkasti bakterijski eksudat.
14
Simptomi na drugim biljkama domaÊinima (Solanum dulcamara, Solanum
Zaraæene krtole semenskog krompira
predstavljaju najopasniji izvor zaraze i
glavni naËin širenja patogena. Krtole
mogu da imaju oËiglednu infekciju u
sluËaju kada se vide simptomi ili
latentnu infekciju u sluËaju kada nema
vidljivih simptoma. Latentna infekcija
predstavlja najveÊu opasnost. SeËenje
semenskih krtola moæe da pomogne
širenju zaraze, a upotreba zaraæenih
semenskih krtola prouzrokuje štetu na
usevu, ali dolazi i do kontaminacije
zemljišta sa ovom bakterijom jer ona
moæe da preæivi veoma dugo na
samoniklim biljkama iz roda Solanum.
Takoe bakterija se moæe širiti i preko
vode za navodnjavanje (kanali) i
površinske vode. Pojava bolesti na
krompiru moæe da predstavlja ozbiljnu
pretnju za gajenje krompira, paradajza,
plavog paradajza i paprike u buduÊnosti.
Prevencija i
mere zaštite
Najvaænija je upotreba semenskih
krtola bez prisustva Ralstonie solan-
acearum. Primeniti preventivne mere
kao što su: dezinfekcija kontejnera,
skladišta, transportnih sredstava,
alata koji se koriste za seËu krtola
(najbolje koristiti cele krtole).
Na mestima proizvodnje gde je došlo
do pojave ove bakterioze treba uništiti
zaraæene biljke i krtole, a krompir koji
je na izgled zdrav treba da ide na
industrijsku preradu u postrojenja koji
imaju sisteme za onemoguÊavanje
širenja patogena u okolinu. Na
zemljištu gde se pojavi bolest ne sme
se uzgajati krompir ni druge biljke iz
roda Solanum narednih 5 godina.
Posebna paænja treba da se obrati na
uništavanje samoniklih biljaka
domaÊina (korovi, samonikli krompir).
Takoe treba da se uradi adekvatna
dezinfekcija svih mašina, alata,
prostorija i drugih predmeta koji su
došli u kontakt sa zaraæenim krtolama
ili biljkama.
VILINA KOSICA
(Cuscuta spp.)
dipl.ing Radmila Filipović
Vilina kosica je jednogodišnja biljka
koja nema ni korenov sistem ni listove
i spada u grupu parazitnih cvetnica.
Ova vrsta nema sposobnost da vrši
fotosintezu i iz tog razloga sve
materije, neophodne za opstanak, crpi
od drugih biljaka na kojima parazitira.
Celu biljku Ëinu izduæeno, tanko i
uvijajuÊe stablo sa haustorijama
(pijavkama) kojima se priËvršÊuje za
biljku domaÊina. Cvetovi su sitni
sedeÊi, a cveta od maja do avgusta
meseca. Plod ove vrste je sitna Ëaura a
jedna biljka godišnje moæe da obrazuje
i do 3 hiljade semenki. Seme viline
kosice je veoma postojano i u zemljištu
moæe da odræi vitalnost i do 10 godina.
Ovo ukazuje na veliki stepen štetnosti
Poštovani čitaoci,
S obzirom da je saradnja jedna od
osnovnih smernica našeg tima -
ove vrste. Seme klija kada se nae na
ili pri samoj površini zemljišta. Iz
semena se razvija tanak bledoæuti
konËiÊ koji se izdiæe i kada naie na
biljku domaÊina uvije se i haustorijama
priËvršÊuje za nju. Ona se prvenstveno
razmnoæava i širi semenom ali i
fragmentima konËastog stabla koji se
raznose košenjem.
Vilina kosica parazitra na mnogim
biljnim vrstama. NajveÊe štete
priËinjava na lucerki i detelini, a u
poslednje vreme primeÊena je njena
pojava i na šeÊernoj repi, krompiru,
paradajzu i drugim vrstama. Ovaj
parazit se prvo javlja na uvratinama,
dok se u parceli pojavljuje u vidu oaza.
pozivamo Vas da nam pošaljete svoje
komentare, sugestije, pitanja i
predloge šta biste još voleli da
pročitate u narednom broju.
Prisustvo Cuscute se veoma lako moæe
uoËiti. Stablo i listovi useva su
zamršeni konËastim stablom viline
kosice, koje je uglavnom æuÊkaste ili
crvenkaste boje. Takoe se javljaju
fleke u okviru kojih biljke zaostaju u
porastu, slabe i na kraju uginu. Takvi
usevi postaju ogoljeni i proreeni. U
sluËaju jaËeg napada ove karantinske
vrste, vrlo Ëesto moæe da doe i do
preoravanja.
Najvaænija mera u suzbijanju ovog
parazita jeste setva deklarisanog i
Ëistog semena.
Ukoliko se vilina kosica pojavi u usevu
lucerke i deteline potrebno je oprskati
oaze ali uvek jedan metar šire od
zahvaÊene površine. U našoj zemlji
registrovani su preparati na bazi
aktivne materije propizamida i dikvata
koji se primenjuju posle prvog otkosa.
Uvratine njiva i nepoljoprivredne
površine poæeljno je tretirati preparatima na bazi glifosata kako bi se uništilo
i spreËilo širenje viline kosice.
[email protected]
021 4895 470
021 4886 508
15
U zavisnosti od analiza zemljišta i potreba biljnih useva koje æelite da gajite, struËne preporuke Victoria Logistic Agrotima
omoguÊiÊe Vam da primenite ekonomiËne koliËine našeg ubriva.
Iskoristite ovu moguÊnost. Vaš uspeh biÊe naše zadovoljstvo.
16
Download

Jul 2013.