PRAVILNIK
O PROGRAMU OGLEDA FUNKCIONALNOG OSNOVNOG
OBRAZOVANJA ODRASLIH
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2011)
Član 1
Ovim pravilnikom utvrđuje se Program ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, koji je odštampan uz
ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjuje se od školske
2011/2012. godine.
PROGRAM OGLEDA
FUNKCIONALNOG OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH
I PROGRAM OGLEDA
Cilj ogleda
Model funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: FOOO) omogućava dostupnost i svrsishodnost
osnovnog obrazovanja ovoj populaciji.
Cilj ogleda je da se:
1) u sistem obrazovanja Republike Srbije uvede FOOO kao organizaciona i programska celina u kojoj odrasli stiču
osnovno obrazovanje primereno svojim potrebama, mogućnostima učenja i potrebama tržišta rada;
2) obezbedi model obrazovanja u kome odrastao istovremeno stiče osnovno i odgovarajući oblik stručnog
obrazovanja;
3) na nacionalnom i lokalnom nivou uspostave mehanizmi osiguranja međuresorne podrške za saradnju,
odgovornost i učešće u kvalitetnoj realizaciji modela FOOO i što veći obuhvat odraslih osnovnim obrazovanjem;
4) u sistemu obrazovanja osposobi dovoljan broj škola i školskih timova za ostvarivanje modela FOOO dostupnog
većem broju odraslih ljudi;
5) obezbedi ostvarivanje ishoda osnovnog obrazovanja potrebnih za unapređivanje kvaliteta ličnog i porodičnog
života, veću socijalnu uključenost i zapošljivost odraslih;
6) unapredi kvalitet obrazovnog rada podizanjem stručnih kapaciteta pedagoškog asistenta koji radi sa odraslima (u
daljem tekstu: andragoški asistent).
Novine sadržane u programu ogleda
Kao celoviti pristup obrazovanju odraslih model funkcionalnog osnovnog obrazovanja predstavlja novinu na
konceptualnom planu i planu ostvarivanja:
1) FOOO traje tri godine u odnosu na dosadašnje četvorogodišnje osnovno obrazovanje odraslih;
2) FOOO se ostvaruje u tri ciklusa u trajanju od po godinu dana tako da se u prvom stiče osnovna funkcionalna
pismenost, u drugom - osnova opšteg obrazovanja, a u trećem - osnove ključnih i stručnih kompetencija;
3) model FOOO obuhvata i obuke kao jedan od oblika stručnog obrazovanja zasnivanog na standardima rada i
potrebama tržišta rada;
4) nastavni plan i program FOOO zasnovan je na ishodima koji omogućavaju razvoj znanja, veština i vrednosnih
stavova neophodnih za kvalitetan i odgovoran život i rad u savremenom društvu;
5) integrisan nastavni plan i program FOOO sadrži: međusobno povezane cikluse, međusobno povezano opšte
obrazovanje i obuke, definisane opšte ishode koji se ostvaruju u svim predmetima i modulima, uzajamno povezane i
funkcionalno racionalizovane sadržaje različitih predmeta, funkcionalno povezane opšte i praktične sadržaje,
horizontalno i vertikalno povezane predmete i module;
6) novi predmeti i moduli u programu (Preduzetništvo, Digitalna pismenost, Odgovorno življenje u građanskom
društvu i moduli - Životne veštine i Primenjene nauke i 30 programa obuka i njihovi ispiti);
7) organizacioni oblik rada u FOOO je redovna nastava;
8) organizacija nastave prilagođena potrebama i mogućnostima polaznika (nastava u bloku, za vreme vikenda,
večernja nastava, sezonsko i dnevno prilagođavanje potrebama polaznika);
9) uvažavanje specifičnosti potreba polaznika prilikom upisivanja u školu i ostvarivanja programa FOOO i
procenjivanje potrebe za individualizaciju i način organizacije rada;
10) uvažavanje specifičnosti različitih ciljnih grupa kroz način ostvarivanja programa;
11) dužina trajanja časa od 30 minuta;
12) organizovanje odraslih u odeljenja tako da se proverava optimalnost broja polaznika;
13) uvođenje andragoškog asistenta i programa obuke za njegovo osposobljavanje;
14) obučenost nastavnika za rad sa odraslima i za ostvarivanje funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih;
15) izrada priručnika za nastavnike za prvi, drugi i treći ciklus, za obuke u stručnom obrazovanju, za osnovne
andragoške veštine i izrada materijala za nastavu i učenje za svaki predmet i modul, namenjenih nastavnicima i
polaznicima;
16) ostvarivanje intersektorske saradnje u pružanju podrške ostvarivanju modela FOOO i veći obuhvat odraslih
osnovnim obrazovanjem;
17) uspostavljanje i funkcionisanje školskog tima za ostvarivanje FOOO da bi se obezbedila njegova održivost.
Očekivani ishodi
Očekivani ishodi ogleda FOOO su:
1) model FOOO razvijen, primenjen, praćen i vrednovan;
2) polaznici koji su uspešno završili FOOO, stekli javnu ispravu o stečenom osnovnom obrazovanju i ispravu o
položenom ispitu za obuku;
3) uspostavljeni mehanizmi osiguranja međuresorne podrške u realizaciji programa FOOO na nacionalnom i
lokalnom nivou uključujući i povećanje socijalne podrške polaznicima FOOO;
4) osposobljeno za ostvarivanje programa FOOO 80 osnovnih i 75 srednjih stručnih škola i školskih timova;
5) ostvarivanje programa FOOO obezbeđuje povećan kvalitet ličnog i porodičnog života, socijalnu uključenost i
zapošljavanje;
6) trogodišnje trajanje osnovnog obrazovanja omogućuje ostvarivanje predviđenih ishoda;
7) koncept programa organizovanog u tri ciklusa i predviđeni način organizacije nastave odgovaraju karakteristikama
i potrebama polaznika osnovnog obrazovanja odraslih;
8) novi predmeti, moduli i obuke povećavaju motivisanost odraslih za obrazovanje i zapošljavanje;
9) model FOOO omogućava uključivanje polaznika u osnovno obrazovanje odraslih bez obzira na formalne uslove,
lične, grupne, socijalne i druge karakteristike i razlike među polaznicima;
10) definisan obim, vrsta poslova, uslovi rada za andragoškog asistenta;
11) donet program obuka za ostvarivanje FOOO za nastavnike i andragoškog asistenta i osposobljeno 50 trenera za
obuku škola i školskih timova;
12) izrađeni priručnici za nastavnike i materijali za učenje za nastavnike i polaznike.
Trajanje ogleda
Ogled se sprovodi počev od školske 2011/2012. godine i traje najmanje tri školske godine.
Uslovi i način ostvarivanja ogleda
Program ogleda namenjen je svim odraslima koji su prekinuli svoje osnovno obrazovanje ili iz bilo kojih razloga ga
nisu nikada ni započeli, a stariji su od 15 godina života.
Obavezno osnovno osmogodišnje obrazovanje odrasli stiču na osnovu ovog programa ogleda kroz tri ciklusa, od po
godinu dana. Prvi ciklus obuhvata osnovno opismenjavanje i osnove funkcionalne pismenosti, drugi - osnove opšteg
osnovnog obrazovanja, a treći - osnovno obrazovanja i obuku za jednostavna zanimanja, odnosno poslove.
Završen prvi ciklus od godinu dana ekvivalentan je programu prva četiri razreda, drugi - petom i šestom, a treći sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja.
Škola je obavezna da ostvaruje program ogleda u okviru školske godine, a školski kalendar i raspored časova
usaglašava i prilagođava mogućnostima i potrebama odraslih.
Ogled ostvaruju osnovne i srednje škole koje imaju školske timove koji su savladali "Integralni program obuke za
ostvarivanje programa FOOO" i primerene uslove za učenje odraslih. Škole - osnovna i srednja - usaglašavaju
ostvarivanje nastave i obuke. Organizacija nastave prilagođena je potrebama, mogućnostima, životnim i radnim
uslovima odraslih.
U osnovnu školu u prvi ciklus FOOO upisuju se odrasli koji nisu pohađali osnovnu školu i nemaju nijedno
svedočanstvo o završenom razredu ili imaju svedočanstvo o završenom prvom, drugom ili trećem razredu.
U osnovnu školu u drugi ciklus FOOO upisuju se odrasli koji su završili prvi ciklus FOOO ili prva četiri razreda
osnovnog obrazovanja. Odrasli takođe mogu da se upišu u drugi ciklus i sa završenih pet razreda osnovnog
obrazovanja, radi završavanja drugog ciklusa, koji je ekvivalentan šestom razredu, uz individualizovani program
dopunske nastave.
U osnovnu školu u treći ciklus FOOO upisuju se odrasli koji su završili drugi ciklus FOOO ili koji imaju završenih šest
razreda osnovnog obrazovanja. Za odrasle koji su završili šest razreda osnovnog obrazovanja, organizuje se
individualizovana nastava iz predmeta: Digitalna pismenost, Odgovorno življenje u građanskom društvu i
Preduzetništvo, a radi nadoknade osnovnih sadržaja ovih predmeta iz ranijih ciklusa.
Odrastao koji stiče osnovno obrazovanje po programu FOOO u drugom, ciklusu, a nije učio engleski jezik, uključuje
se u grupe ili odeljenja u kojima se nastava odvija po programu za prvi ciklus. Odrastao koji stiče osnovno
obrazovanje u trećem ciklusu, a nije prethodno učio engleski jezik, može po programu četvrte godine osnovnog
obrazovanja odraslih da položi ispit iz stranog koji je započeo da uči.
Za polaznike koji pokazuju interesovanja, sklonosti i potrebu za povećanim obimom znanja iz pojedinih predmeta, u
programu predmeta utvrđeni su napredni sadržaji. Oni mogu da se ostvaruju u redovnoj nastavi ili organizovanjem
dodatne nastave. Za polaznike koji imaju izrazite teškoće u savladavanju pojedinih nastavnih sadržaja u okviru
pojedinih nastavnih predmeta, škola ostvaruje individualizovanu nastavu ili dopunski rad.
Polaznik koji iz bilo kog razloga napusti nastavu FOOO može da nastaviti sticanje obrazovanja u FOOO tamo gde je
prekinuo.
Andragoški asistent, kao član školskog tima, ima: poseban zadatak da odrasle informiše o mogućnostima sticanja,
odnosno završavanja FOOO; da motiviše odrasle za uključivanje u sistem obrazovanja; da pomogne odraslima u
otklanjanju barijera za upis i pohađanje nastave; da pomogne polaznicima u prevazilaženju teškoća u učenju; da
pruži podršku nastavniku u ostvarivanju programa u izradi materijala za učenje i nastavu; da učestvuje u ostvarivanju
različitih nastavnih i vannastavnih aktivnosti; da radi na uspostavljanju saradnje škole sa socijalnim partnerima u
jedinici lokalne samouprave radi ostvarivanja prava polaznika i ostvarivanja obrazovnog procesa; pomaže u
ostvarivanju interesa posebnih ciljnih grupa uključenih u obrazovni proces; da pomaže u ostvarivanju
individualizovanog programa, kao i u dodatnoj i dopunskoj nastavi; da pomogne polaznicima u izboru obuka; da
posreduje u saradnji osnovne i srednje škole radi uključivanja polaznika u proces obučavanja (prevoz, usaglašavanje
vremena ostvarivanja nastave i obuke, priprema dokumentacije za polaznike prilikom upisa u školu i za uključivanje
na obuku, pomaganje u pribavljanju posebnih uverenja, zaštitne opreme i dr.); da učestvuje u prikupljanju podataka
za praćenje ogleda.
Način praćenja ogleda
Ogled prati prosvetni savetnik, a rezultate ogleda Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Rezultati ogleda objavljuju se na način dostupan široj javnosti.
Škole - izvođači ogleda polugodišnje, a posebno nakon isteka ogleda, podnose Ministarstvu prosvete i nauke detaljan
izveštaj o toku njegovog izvođenja, koji sadrži pregled svih ostvarenih rezultata sa didaktičko-metodičkog i
andragoškog stanovišta.
II NASTAVNI PLAN FOOO
I ciklus
Predmeti/Moduli
Srpski jezik
_____________
jezik
Srpski jezik kao*
nematernji jezik
Engleski jezik
Digitalna pismenost
Matematika
Osnovne životne
veštine
Fizika
Hemija
Biologija
Primenjene nauke
Istorija
Geografija
Preduzetništvo
Odgovorno življenje
u građanskom
društvu
UKUPNO
(bez jezika manjina i
srpskog kao
nematernjeg jezika)
Osnovno
opismenjavanje
II ciklus
Osnove
funkcionalne
pismenosti
Σ I-IV
200
Osnove opšteg
osnovnog
obrazovanja
III ciklus
Osnovno opšte
obrazovanje i
Σ V-VIII Σ I-VIII
obuke za
zanimanje
VII
VIII
Razred Razred
50
50
253
453
V
Razred
85
VI
Razred
68
85
68
50
50
253
453
100
100
100
100
50
50
100
40
35
25
25
125
225
100
50
50
100
50
50
200
17
17
85
34
17
68
34
17
51
34
10
51
119
61
255
169
111
455
50 + 5**
55
55
34
34
34
17
34
34
17
50
17
17
17
17
17
34
34
17
17
25 + 5** 25 + 5** 25 + 5** 25 + 5**
200
355
555
302
353
352
242
68
68
68
50
68
68
51
68
68
68
50
68
68
51
120
120
1249
1804
*Način ostvarivanja programa Srpskog jezika kao nematernjeg priložen je u nastavnom programu Srpskog jezika.
**Časovi koji se ostvaruju u saradnji sa socijalnim partnerima u jedinici lokalne samouprave.
III NASTAVNI PROGRAM FUNKCIONALNOG OSNOVNOG OBRAZOVANJA
ODRASLIH
Opšti cilj FOOO jeste sticanje i unapređivanje znanja, veština, vrednosti i stavova neophodnih za proaktivno i
konstruktivno rešavanje problema i suočavanje sa izazovima u svakodnevnom životu, unapređivanje porodičnih i
ličnih uslova života, obavljanje jednostavnih poslova i adekvatno postupanje u radnim situacijama i radnom
okruženju, dalje obrazovanje i aktivno učešće u društvenoj zajednici.
Očekivani opšti ishodi/međupredmetne kompetencije nastavnog programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja
odraslih kao integrisane celine su:
- jezička pismenost;
- matematička pismenost;
- osnove naučne pismenosti;
- digitalna pismenost;
- upravljanje sopstvenim učenjem;
- rešavanje problema;
- socijalne interakcije i saradnja sa drugima;
- građanska odgovornost u/za demokratiju;
- zdravstvene kompetencije;
- ekološke kompetencije;
- inicijativnost i preduzetništvo;
- kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost.
Prvi ciklus funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih
Cilj nastave u prvom ciklusu je osnovno opismenjavanje, kao i sticanje osnovnih elemenata funkcionalne pismenosti,
koja se odnosi na: razumevanje i interpretaciju različitih oblika tekstova jednostavnog sadržaja, efikasnu i celishodnu
komunikaciju u svakodnevnom životu i u situacijama učenja, primenu umenja svih oblika stečene pismenosti
(čitalačke, numeričke i informatičke) u realnom životu, uključujući i problemske situacije, korišćenje savremenih
sredstava komunikacije i odgovornost u ponašanju, planiranju i kontroli ličnog, porodičnog i socijalnog života.
Nastavni plan i program prvog ciklusa ima dva dela:
- prvi deo je namenjen osnovnom opismenjavanju;
- drugi deo je namenjen sticanju osnova funkcionalne pismenosti.
Osnovno opismenjavanje se ostvaruje kroz početnu nastavu srpskog jezika i matematike u ukupnom trajanju od 200
sati (po sto sati za svaki od ovih predmeta).
Uspostavljanje osnova funkcionalne pismenosti se ostvaruje u nastavi drugog dela programa za prvi ciklus koja
obuhvata:
- predmete: srpski jezik (maternji jezik), matematika, digitalna pismenost i engleski jezik;
- modul osnovnih životnih veština koji sadrži teme vezane za odgovorno življenje, građansku participaciju i aktivizam,
kao i preduzetništvo.
Nastavni plan i program prvog ciklusa ekvivalentan je prvoj i drugoj godini učenja po važećem programu za osnovno
obrazovanje odraslih (1991. godina) ili prva četiri razreda osnovnog obrazovanja za decu.
SRPSKI JEZIK
Cilj nastave srpskog jezika u prvom ciklusu je sticanje osnovne jezičke pismenosti kao pretpostavke za aktivnu
participaciju odraslih u svakodnevnom privatnom, radnom i društvenom životu.
Ishodi za kraj prvog ciklusa
Po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će umeti da:
Čitanje i razumevanje pročitanog
- čita latiničko i ćiriličko pismo sa razumevanjem;
- služi se rečnikom i adresarom koristeći azbučni i abecedni redosled;
- određuje osnovnu temu teksta, glavni događaj i likove, vreme i mesto dešavanja u jednostavnom tekstu;
- shvata poruku u jednostavnom tekstu;
- razlikuje književnoumetnički od informativnog teksta;
- poznaje i koristi osnovne delove teksta i knjige (naslov, pasus, ime autora i sadržaj);
- odgovara na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom;
- pronalazi informacije eksplicitno iskazane u različitim izvorima informisanja (ko, šta, gde, kada, koliko i sl. iz
novinskog članka, reklame, rasporeda vožnje, oglasa, upozorenja, uputstva na proizvodima, obaveštenja, računa i
sl.).
Pisanje
- piše štampanim i pisanim slovima ćirilice i latinice;
- pravilno upotrebljava tačku i upitnik na kraju rečenice;
- upotrebljava veliko slovo na početku rečenice, u pisanju ličnih imena, nadimaka, jednosložnih geografskih pojmova,
ulica;
- piše kratku poruku (o tome kuda ide, zašto kasni, i sl.), SMS, čestitku (za Novu godinu, rođendan), pozivnicu (za
rođendansku proslavu, zabavu, svadbu), razglednicu sa puta (letovanja, zimovanja);
- piše kratkim i potpunim rečenicama jednostavne strukture;
- pravilno popunjava obrasce, formulare, uplatnice;
- sastavlja kratak narativni tekst na zadatu temu;
- koristi skraćenice za mere (metar, litar, kilogram).
Govor
- jezički izraz prilagođava komunikativnoj situaciji (formalnoj /neformalnoj - ophođenje, telefoniranje i sl.);
- prepričava tekst uz pomoć zadatih pitanja;
- prepričava kratak jednostavan tekst (do 400 reči);
- koristi skroman fond reči pravilno ih upotrebljavajući;
- priča o doživljajima i događajima iz života;
- izveštava o sebi, o radu, o događajima, manifestacijama i sl;
- prepričava sadržine igranih filmova, televizijskih serija i sadržine drugih radio-televizijskih emisija;
- izdvaja glavne činjenice iz govornog izvora.
Gramatika, leksika, književnost
- uočava značenje rečenica - obaveštajne, upitne, uzvične i oblika - potvrdne i odrične;
- razlikuje pesmu, priču, basnu, bajku i kratke narodne umotvorine;
- prepoznaje gramatičke kategorije promenljivih reči (rod i broj zajedničkih imenica) i glagolsko vreme (prezent,
perfekat i futur).
Srpski jezik kao nematernji jezik
Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika ostvaruje
se u okviru predviđenog fonda časova, prilagođavajući sadržaj polaznicima. Nastavnik procenjuje, prema nivou
vladanja srpskim jezikom kao nematernjim, koju će metodiku primeniti.
Obavezni sadržaji - osnovno opismenjavanje
Učenje čitanja i pisanja - prvo i drugo pismo štampanim slovima (uz prethodna ispitivanja nivoa poznavanja slova
latinice i ćirilice i tehnike čitanja).
Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog
- slobodno pričanje o aktuelnim događajima sa radnog mesta, iz kulturnog života, porodice...(vozila, sa ulice i sl.);
- prepričavanje sadržaja TV emisija, filmova i pročitanih tekstova pomoću zadatih pitanja (iz usmene književnosti bajke, legende, pesme, iz naučno-popularne literature s tematikom iz istorije, geografije, poznavanja prirode i drugih
oblasti aktuelnih za svakidašnji život i rad);
- glavni likovi, njihovi postupci i osobine;
- posmatranje i opisivanje predmeta, pojava i bića;
- prostorni i vremenski odnosi (gde, kada...);
- osnovna emocionalna stanja;
- naslov i imena autora;
- sadržaj i ilustracije u knjizi.
Gramatika i pravopis
- rečenica, reči i glasovi (kao posebne jedinice) i njihov međusobni odnos;
- veliko slovo na početku rečenice, u pisanju ličnih imena i prezimena;
- upotreba tačke na kraju rečenice;
- funkcija upitnika i uzvičnika u rečenici;
- pisanje naslova i datuma;
- pravilno potpisivanje (ime pa prezime).
Književnost
- upoznavanje sa pesmama, pričama, basnama, bajkama i kratkim narodnim umotvorinama.
Obavezni sadržaji - sticanje osnova funkcionalne pismenosti
Učenje čitanja i pisanja - pisana slova latinice i ćirilice
Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog
- prepričavanje sadržine kraćih tekstova, filmova, radio-televizijskih emisija;
- pričanje o doživljajima i događajima iz života s izražavanjem vlastitih misli i osećanja;
- izveštavanje o sebi, društvenim događajima, o kulturnim i drugim manifestacijama;
- bogaćenje rečnika;
- celine u tekstu (odeljak) i razumevanje pročitanog teksta u celini i po manjim celinama;
- hronološki red događaja, karakteristični detalji i njihova međusobna povezanost;
- procenjivanje ponašanja pojedinih ličnosti i zauzimanje vlastitih stavova prema njihovim postupcima;
- shvatanje poruka sadržanih u tekstu.
Gramatika i pravopis
- rečenica: izjavna, upitna i uzvična; potvrdni i odrični oblik ovih rečenica (uočavanje značenja);
- upitnik, uzvičnik;
- razlikovanje roda i broja reči (u rečenici);
- upotreba velikog slova u pisanju ličnih imena i prezimena, nadimaka, jednočlanih geografskih imena i naziva ulica;
- skraćenice za mere (m, kg, l...);
- pisanje osnovnih i rednih brojeva;
- glagoli - prepoznavanje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena;
- redosled reči i slaganje reči u rečenici.
Pisano izražavanje
- telegram, pismo, molba, dopisnica, imejl, čestitka, SMS, popunjavanje poštanskih obrazaca;
- opisivanje na zadate teme, izveštavanje, prepričavanje.
Književnost
- razlikovanje pesama, priča, basni, bajki i kratkih narodnih umotvorina.
Napredni sadržaji
Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog
- pričanje o doživljajima i događajima iz života s izražavanjem vlastitih misli i osećanja;
- uočavanje različitih značenja reči u tekstu i njihove upotrebe u govoru;
- zapažanje i obrazlaganje situacija i postupaka (uzroka i posledica);
- otkrivanje i tumačenje namere, misli i shvatanja pojedinih likova i ličnosti i davanje argumenata u tumačenju njihovih
postupaka;
- uočavanje ključnih ideja i pojmova u tekstu.
Gramatika i pravopis
- reči koje imenuju predmete, bića i radnje;
- veliko slovo u pisanju naroda, država, ustanova, višečlanih geografskih pojmova;
- upotreba zapete u nabrajanju;
- podela reči na slogove i prenošenje dela reči u novi red;
- reči koje označavaju vreme, mesto i način (bez imenovanja).
Pisano izražavanje
- utvrđivanje dnevnog reda sastanaka, sednica i sl, formulisanje zaključaka i odluka, vođenje zapisnika sa sastanaka,
diskusija i rasprava.
Način ostvarivanja programa
Osnovna jezička pismenost je neophodno sredstvo odraslom polazniku za aktivno učestvovanje u svakodnevnom
životu i radu. Ishodi su definisani za svaku od ključnih oblasti nastave u prvom ciklusu. Ishodi su definisani i
osmišljeni tako da omogućavaju polaznicima izgradnju kapaciteta za uspešnu neposrednu komunikaciju u
svakodnevnom životu i stvaranje osnovnih pretpostavki za dalje učenje u cilju ličnog i profesionalnog napredovanja.
Na prvim časovima neophodno je utvrditi tehniku čitanja polaznika. Proveravanje veštine čitanja i pisanja može se
vršiti na sadržaju prikazanom u materijalu za učenje. U nastavi osnovnog opismenjavanja, u periodu prvih 100
časova, polaznici treba da ovladaju čitanjem i pisanjem ćirilice i latinice štampanim slovima. Prvo se uči ćiriličko, a
potom latiničko pismo, ali je moguće i obrnuto, u zavisnosti od karakteristika konkretne grupe polaznika, njihovog
predznanja i sredina iz kojih dolaze. Istovremeno, polaznici treba da ovladaju upotrebom velikog slova na početku
rečenice, velikog slova u pisanju ličnih imena, nadimaka, jednosložnih geografskih pojmova, kao i da upotrebljavaju
tačku na kraju rečenice. Mogu se predložiti sledeći nivoi čitanja u ovom periodu - prepoznaje slova, sriče, ščitava, čita
reč kako celinu, čita rečenicu kao celinu. Neophodno je birati rečenice i tekstove za rad koji su prilagođeni odraslom
polazniku. Iz oblasti usmenog izražavanja, polaznici treba da umeju da prilagođavaju jezički izraz komunikativnoj
situaciji - formalnoj i neformalnoj u svakodnevnim životnim situacijama. U zavisnosti od mogućnosti i predznanja
polaznika, nastavnik procenjuje i bira ishode koji će se takođe ostvarivati.
Usavršavanje tehnike čitanja nastavlja se sticanjem osnova funkcionalne pismenosti tokom drugih 100 časova, koje
je u najvećoj meri usmereno na razumevanje teksta i tečno čitanje. U tom periodu se uče pisana slova ćirilice i
latinice.
Naglašeno je da sadržaji koje nastavnik uvodi u nastavu u prvih 100 časova treba da služe sticanju/unapređenju
osnovne jezičke pismenosti. U vezi sa tim, u ovom periodu, neophodno je usmeriti se na sadržaje kojima se mogu
ostvariti ishodi predviđeni za prvih 100 časova o kojima je već bilo reči. Ne treba tražiti od polaznika da uče
gramatičke definicije i pravila i da ih ilustruju primerima, već da vežbaju upotrebu u realnim životnim situacijama.
Kada je u pitanju ishod "prilagođavanje jezičkog izraza - formalno i neformalno ophođenje", poželjno je kreiranje
nastavnih situacija u kojima će polaznici moći da vežbaju pravilno pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, kao i
izražavanje molbe i zahvalnosti. Do kraja prvog ciklusa treba izbegavati definicije i pravila iz oblasti gramatike, kao i
učenje podele i nabrajanja književnih pojmova iz oblasti književnosti.
Treba imati u vidu da se jedan ishod može ostvariti različitim, međusobno povezanim sadržajima. Kada je u pitanju,
na primer, ishod "odgovara na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom" neophodno je pažljivo biranje tekstova iz
različitih izvora informisanja, koji će zadovoljiti različita interesovanja i uzraste polaznika. Ovaj ishod može se
ostvarivati na različitim odlomcima različitih književnih tekstova, jednostavnim novinskim člancima, časopisima, i
kratkim tekstovima iz popularne literature u kojima su prikazani priznati pojedinci i događaji iz različitih sredina iz koji
polaznici dolaze, kao i etničkih grupa kojima polaznici pripadaju. Istovremeno će se uočavati značenje rečenica,
slaganje reči u rečenici i upotreba velikog slova, što su ishodi predviđeni za oblast gramatika i pravopis. Takođe,
različiti ishodi se mogu ostvariti na samo jednom sadržaju. Na primer, u oblasti usmenog izražavanja - prepričavanje
sadržine kratkih tekstova, filmova, radio-televizijskih emisija, mogu se ostvariti ishodi koji se odnose na prepričavanje,
izdvajanje glavnih činjenica iz govornog izvora, određivanje teme, poruke, glavnih događaja i likova/ličnosti, kao i
korišćenje skromnog fonda reči i pravilne upotrebe. I ovde je moguće postavljati pitanja koja se odnose na pravilno
pisanje rečenog/uočenog, kako bi se vežbala osnovna pravopisna pravila i ostvarili ishodi i iz oblasti pisanja.
Savremene koncepcije nastave i učenja pomeraju akcenat sa sadržaja i držanja nastave na proces učenja i aktivnosti
polaznika. U tom smislu, potrebno je odabirati metode učenja/nastave srpskog jezika koje su prilagođene potrebama i
karakteristikama učenja odraslog polaznika, koje podstiču različite aktivnosti u procesu učenja/nastave, stvaraju
uslove za samostalnu konstrukciju znanja i umenja, podstiču samoaktivnost, komunikaciju i saradnju.
Odrasli polaznici imaju širok spektar iskustva, što je neophodno imati u vidu prilikom planiranja i organizacije nastave
srpskog jezika u funkcionalnom obrazovanju.
S obzirom na već postojeća iskustva polaznika predlaže se grupna obrada slova i uporedno ovladavanje tehnikom
čitanja i pisanja. Nastavnik procenjuje koji broj slova će se obrađivati u toku jednog časa. Ukoliko je nastavnik u
mogućnosti, slova se mogu obraditi i kompleksnim postupkom. Istovremeno, na sadržajima predviđenim za početno
čitanje i pisanje, uočavaju se osnovna pravopisna pravila - pisanje velikog slova na početku rečenice, u imenima ljudi,
naselja i korišćenje znaka interpunkcije na kraju rečenice.
Vežbe koje služe za oslobađanje polaznika u usmenom izražavanju mogu biti veoma različite: slušanje govora,
slobodan razgovor o svakodnevnom životu i radu polaznika, o različitim pojavama iz okruženja, događajima u
porodici, na ulici, radnom mestu i sl. Takve se vežbe izvode ne samo u toku početnog čitanja i pisanja već i u celom
prvom ciklusu u nastavi početnog opismenjavanja.
Biraju se kraći tekstovi, jednostavni po sadržaju i strukturi rečenica, tematski bliski odraslom čoveku, njegovim
potrebama, interesovanjima, kao i socijalnom kontekstu iz koga dolaze. Polazeći od komunikativne funkcije jezika,
čitanje i obrada teksta u prvih 100 časova usmereni su na savladavanje osnovnih veština kao preduslova za
samostalno sticanje znanja i osposobljavanje za iskazivanje misli u slobodnom pričanju, opisivanju i prepričavanju. U
drugih 100 časova polaznici, uz dalje savladavanje tehnike čitanja, uspostavljaju emocionalni odnos sa pročitanim,
formulišu ga i obrazlažu.
Takođe, neophodno je vežbanje u usmerenom čitanju različite vrste tekstova (književnih i informativnih), kao i
sadržaja datih linearno i nelinearno (ilustracija, tabela, dijagram), uz prethodno dobijene zadatke kao što su
pronalaženje informacija, otkrivanje i tumačenje karakteristika likova, radnji, događaja i pojava. Čitanje teksta, po
pravilu, podrazumeva razumevanje pročitanog u skladu s programskim zahtevima. Polaznike treba navikavati da
dožive sadržaj teksta i da doživljeno izraze svojim rečima. U toku čitanja i obrade teksta polaznike treba
osposobljavati da prepričavaju jasno i sažeto, da odgovaraju na postavljena pitanja i pravilno formulišu pitanja, da
bogate rečnički fond.
Razgovor, diskusija, rad na tekstu, kooperativno učenje u manjim grupama polaznika i rad u parovima, kao i
praktično smisaono i iskustveno učenje su samo neke od metoda/oblika pogodnih za realizaciju nastave srpskog
jezika u radu sa odraslim polaznicima, u cilju njihovog osnaživanja, razvoja samopoštovanja i preuzimanja inicijative
u svakodnevnom životu.
Neophodna je individualizacija procesa nastave i učenja.
Grupe čine polaznici iz različitih sredina, uzrasta, životnih iskustava, znanja i sl, pa se javlja potreba za primenom
individualizacije u nastavi srpskog jezika. Neophodno je koristiti različite metode nastave i učenja, osmišljavati
različite situacije učenja i različite vrste interakcija. Pored obaveznih sadržaja, predloženi su i napredni, namenjeni
polaznicima koji uspešno savladavaju zahteve i ovladavaju predviđenim osnovnim ishodima. U radu sa polaznicima
koji imaju izrazitije smetnje u napredovanju, nastavnici imaju slobodu da modifikuju ishode i prilagode ih njihovim
mogućnostima. U zavisnosti od stepena poznavanja pisma od strane polaznika koje se utvrđuje inicijalnim
testiranjem, nastavnik određuje koje će se pismo prvo učiti - ćirilica ili latinica. Posle početne provere tehnike pisanja i
čitanja svih polaznika, u prvih 100 časova uključiće se samo oni polaznici koji ne znaju da čitaju i pišu štampanim
slovima ćirilice i latinice. Ostali polaznici se priključuju grupi u sledećem bloku od 100 časova, kada će se obrađivati
pisana slova i ostali ishodi predviđeni za drugih 100 časova. Realizacija i drugih sadržaja organizuje se u skladu sa
individualnim potrebama svakog polaznika.
Zajednički/opšti ishodi programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih ostvaruju se kroz različite sadržaje i
aktivnosti u nastavi srpskog jezika. Nastava srpskog jezika u prvom ciklusu posebno je pogodna za ostvarivanje
mnogih ishoda, a naročito onih koji se odnose na sve vrste pismenosti, na rešavanje problema, razvoj kulturne svesti,
multikulturalnosti i kreativnosti. U oblasti usmenog izražavanja i razumevanja pročitanog - slobodnog pričanja ili
prepričavanja pročitanog koje je dato na različite načine (kroz linearne i nelinearne tekstove - mape, tabele i sl.),
kazivanja o gledanim emisijama, pričanjem o vlastitim iskustvima, prepričavanjem događaja sa radnog mesta, iz
porodice i sredine u kojima polaznici žive, treba podsticati polaznike na jasno izražavanje stavova, sudova i osećanja,
iznošenje sopstvenog gledišta i obrazlaganje, podsticanje argumentovanja, čime se ostvaruju mnogi zajednički
ishodi. Radom u malim grupama i parovima, organizovanjem različitih scenskih/dramskih igara o situacijama iz
svakodnevnog života, omogućava se polaznicima da steknu veštine saradnje i timskog rada, da zajednički postave
problem, korake u njegovom rešavanju, kao i da analiziraju urađeno, što predstavlja deo strukture zajedničkih opštih
ishoda. Konkretne aktivnosti i predloženi sadržaji kojima se ostvaruju zajednički ishodi, kao i ishodi za srpski jezik,
dati su u narednom poglavlju.
Pobrojane su samo neke od aktivnosti koje se mogu realizovati u nastavi srpskog jezika u prvom ciklusu u radu sa
odraslim polaznicima. Potrebno ih je prilagoditi mogućnostima grupe polaznika, kao i pojedincima. Zvezdicom su
označene one aktivnosti za koje se pretpostavlja da odgovaraju naprednijim polaznicima, a u skladu su sa naprednim
sadržajima. Poređane su slučajnim redosledom.
Korišćenje i organizovanje informacija - formira i vodi adresar, pravi i koristi rečnik, izrađuje podsetnike i šoping liste,
izrađuje grafikone, mape i skice na osnovu zadatog teksta*, pravi dnevni red sastanaka i formuliše zaključke*, piše
molbe*, poruke, čestitke, oglase, razglednice, obaveštenja i sl., čita uputstva na proizvodima, čita obaveštenja,
račune, upozorenja, rasporede vožnje, popunjava obrasce, upitnike i sl.
Osmišljavanje samostalnih i zajedničkih priča i pesama na zadatu ili slobodnu temu.
Scenske igre - osmišljava i prikazuje scene iz svakodnevnog života uz formalno i neformalno ophođenje, naručuje
proizvode telefonom, učestvuje u razgovoru za posao*, vodi emisije, reportaže i sastanke* i sl.
Grafičko oblikovanje teksta - pravi kolaže, novine, reklame, postere i sl.
Izrađivanje pomoćnog materijala za učenje/nastavu - izrađuje u grupi ili u paru tekstove, rezimee, ukrštenice,
asocijacije, osmosmerke, zadatke tipa "izbaci uljeza", "poveži", "upiši", testove znanja, pitalice i sl.
Kroz brižljivo odabrane tekstove, sa sadržajima iz različitih predmetnih oblasti neophodnih odraslom čoveku za
uspešno snalaženje u svakodnevnom životu, kao i precizno osmišljene zadatke i različite metode omogućava se
povezanost sa nastavom drugih predmeta. Istovremeno, na časovima srpskog jezika polaznici usvajaju, proširuju i
produbljuju upotrebljiva znanja, primenjuju veštine i umenja iz različitih oblasti drugih nastavnih predmeta. Poželjno je
birati naučno-popularne i informativne tekstove iz različitih sredstava informisanja, koji će obogatiti znanja polaznika o
značajnim ličnostima i događajima, biljnom i životinjskom svetu i zaštiti životne sredine, ostvarivanju osnovnih
građanskih prava i odgovornosti i prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i zapošljavanje. Takođe,
koristiti tekstove, različite radio i TV emisije, kao i predstave, iz kojih polaznici mogu da pronalaze različite informacije
korisne za uspešnije rešavanje svakodnevnih problema o funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i nadležnosti
pojedinih ustanova, o vaspitanju u porodici, planiranju porodice, tehnikama nenasilnog rešavanja sukoba,
preventivnim zdravstvenim aktivnostima i sl. Informacije treba da su date na različite načine, kako bi se omogućilo što
bolje snalaženje u različitim životnim situacijama - korišćenje mapa, plana grada, uputstava na proizvodima,
obaveštenjima, tumačenje podataka koji su predstavljene tabelama, grafikonima, kao što je uspeh polaznika na
nekom testu, mesečna prodaja nekog proizvoda, godišnja proizvodnja neke fabrike, rezultati neke ankete, i sl.
Definisani ishodi za srpski jezik u prvom ciklusu predstavljaju ključni oslonac nastavnicima u ocenjivanju i praćenju
napredovanja polaznika, kao i planiranja narednih aktivnosti. Pri tome je neophodno uvažavati osobenosti
individualnog toka razvoja i napretka pojedinog polaznika. Potrebno je da nastavnik daje povratne informacije
neposredno posle aktivnosti, u kontinuitetu, na jasan, prihvatljiv i podsticajan način i tako ukazuje na kvalitet
postignuća i stepen ostvarenosti predviđenih ishoda. Ovim se istovremeno omogućava da se polaznici
osposobljavaju za samostalno praćenje napredovanja i samoocenjivanje, kao i preuzimanje odgovornosti za
sopstveni rad i napredak. Potrebno je imati u vidu da se ostvarenost svakog predviđenog ishoda može, i treba
proveravati različitim zadacima, otvorenog i zatvorenog tipa. U prvih sto časova, treba ocenjivati samo ishode koji se
odnose na početno učenje čitanja i pisanja - čitanje i pisanje jednim pismom, štampanim slovima; upotreba velikog
slova na početku rečenice, velikog slova u pisanju ličnih imena, nadimaka, jednosložnih geografskih pojmova, kao i
upotreba tačke na kraju rečenice; prilagođavanje jezičkog izraza komunikativnoj funkciji - formalnoj i neformalnoj
situaciji u svakodnevnom životu. Mogu se predložiti sledeći nivoi čitanja u ovom periodu - prepoznaje slova, sriče,
ščitava, čita reč kako celinu, čita rečenicu kao celinu. Poželjno je dati minimum dve brojčane ocene, na diktatu
štampanim slovima i proveri tehnike čitanja. Za pisanje predloženi su sledeći nivoi - prepisuje slova/reči/rečenice (uz
pomoć nastavnika ili samostalno), piše kraće reči/rečenice (uz pomoć nastavnika ili samostalno), sastavlja kraće
sastave (uz pomoć nastavnika ili samostalno), piše po diktatu reči/rečenice (uz pomoć nastavnika ili samostalno). Tek
u periodu od drugih 100 časova preći na ocenjivanje u odnosu na ishode iz oblasti usmenog izražavanja,
razumevanja pročitanog i predviđenog ishoda iz književnosti.
MATEMATIKA
Cilj nastave matematike u prvom ciklusu je sticanje elementarne matematičke pismenosti upotrebljive u
svakodnevnim životnim situacijama.
Ishodi za kraj prvog ciklusa
Po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će umeti da:
- pročita i zapiše dati broj i uporedi brojeve po veličini, prikaže broj zbirom u dekadnom brojnom sistemu;
- koristi simbole za osnovne računske operacije i izvrši osnovne računske operacije u skupu prirodnih brojeva;
- koristi brojeve i brojevne izraze u jednostavnim realnim situacijama;
- reši jednostavne jednačine sa jednom nepoznatom veličinom;
- koristi kalkulator;
- pročita i formalno zapiše razlomak 1/n i prepozna njegov grafički prikaz;
- izračuna polovinu, četvrtinu i desetinu neke celine;
- pročita i formalno zapiše procenat kao razlomak n/100 (n≤100);
- imenuje i prepoznaje geometrijske objekte u ravni (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava,
poluprava i ugao) i uočava međusobne odnose dva geometrijska objekta u ravni (paralelnost, normalnost,
pripadnost);
- imenuje jedinice za merenje dužine i ume da ih pretvara;
- imenuje jedinice za merenje površine i njihove odnose;
- izračuna obim trougla, kvadrata i pravougaonika;
- izračuna površinu kvadrata i pravougaonika;
- prepozna kocku i kvadar i identifikuje njihove osnovne elemente;
- izrazi određenu sumu novca preko različitih apoena i računa sa novcem;
- imenuje jedinice za vreme (minut, sat, dan, mesec, godina, vek) i ume da pretvara veće jedinice u manje i poredi
vremenske intervale u jednostavnim situacijama;
- izabere odgovarajuću jedinicu mere za merenje zadate zapremine tečnosti (l, dl, cl, ml) i pretvara jedinice za
merenje zapremine tečnosti iz većih u manje;
- izabere odgovarajuću jedinicu mere za merenje zadate mase (g, kg, t) i pretvara jedinice za merenje mase iz većih
u manje;
- primeni mere u jednostavnim realnim situacijama;
- čita jednostavnije grafikone, tabele i dijagrame;
- koristi podatke prikazane grafički ili tabelarno u rešavanju jednostavnih zadataka i ume grafički da predstavi date
podatke.
Obavezni sadržaji:
Prirodni brojevi i računske operacije sa njima
- čitanje, zapisivanje i upoređivanje prirodnih brojeva;
- osnovne računske operacije sa prirodnim brojevima.
Razlomci i procenat
- čitanje, zapisivanje i grafičko prikazivanje razlomaka oblika a/b (a≤b);
- izračunavanje dela neke celine;
- čitanje i formalno zapisivanje procenata kao razlomaka n/100 (n≤100).
Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama
- primena brojeva i brojevnih izraza u jednostavnim realnim situacijama.
Oblici i prostor
- geometrijski oblici u ravni (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava, poluprava i ugao) i u prostoru
(kocka i kvadar, lopta, valjak, kupa i piramida);
- obim trougla, kvadrata i pravougaonika;
- površina kvadrata i pravougaonika;
- površina kocke i kvadra.
Merenje i mere
- merenje i mere (dužina, masa, zapremina, površina, vreme i novac).
Primena mera u jednostavnim situacijama
- primena mera u jednostavnim realnim situacijama.
Obrada podataka
- čitanje i tumačenje različitih grafikona, tabela i dijagrama;
- predstavljanje jednostavnih podataka tabelama i grafikonima.
Napredni sadržaji
Prirodni brojevi i računske operacija sa njima
- čitanje i tumačenje informacija koje su date brojevima i simbolima u numeričkoj i tekstualnoj formi;
- brojevni izrazi i njihovo korišćenje u realnim situacijama.
Razlomci i procenat
- izračunavanje dela neke celine (razlomak i procenat).
Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama
- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama.
Oblici i prostor
- izračunavanje obima i površine složenih figura u ravni kada su podaci dati u istim mernim jedinicama.
Merenje i mere
- merenje i mere u realnim situacijama.
Primena mera u jednostavnim situacijama
- primeni mere u realnim situacijama.
Obrada podataka
- prikupljanje, obrada podatka i predstavljanje podataka jednostavnim dijagramima i tabelama.
Način ostvarivanja programa
Program predmeta Matematika za osnovno obrazovanje odraslih u prvom ciklusu sadrži sledeće oblasti:
- prirodni brojevi i operacije sa njima;
- razlomci i procenat;
- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama;
- oblici i prostor;
- merenje i mere;
- primena mera u jednostavnim situacijama;
- obrada podataka.
Programom je predviđeno da se oblasti: prirodni brojevi i operacije sa njima; razlomci i procenat; primena brojeva i
brojevnih izraza u realnim situacijama, realizuju u prvih 100 časova (što predstavlja osnovno matematičko
opismenjavanje), pri čemu veći broj časova (polovinu od planiranih) treba odvojiti za realizaciju sadržaja iz oblasti
primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama.
U narednih 100 časova (osnove funkcionalne matematičke pismenosti) treba realizovati nastavne sadržaje iz oblasti:
oblici i prostor; merenje i mere; primena mera u jednostavnim situacijama(preporučuje se 40 časova) i obrada
podataka.
Pri realizaciji ovog programa najveći broj časova je predviđen za oblasti iz kojih su znanja primenjiva u jednostavnim
životnim situacijama, što je i jedan od osnovnih ciljeva učenja matematike u ovom ciklusu. Preporučena raspodela
nastavnog vremena treba da poveća efikasnost nastave i da omogući polaznicima da na času usvoje znanja, ali i da
ih utvrde i sistematizuju.
Primenom različitih nastavnih metoda i oblika rada, nakon prvih 100 časova učenja matematike očekuje se da
polaznici umeju da čitaju, pišu i upoređuju prirodne brojeve; da vladaju tehnikom osnovnih izračunavanja (sabiranje,
oduzimanje, množenje i deljenje prirodnih brojeva), odnosno da umeju da čitaju i razumeju informacije koje su date
brojevima i simbolima u numeričkoj i pisanoj formi. Poželjno je da polaznici budu osposobljeni da upotrebe
matematiku (znanja o brojevima i računskim operacijama) u različitim kontekstima, uključujući i korišćenje
matematike u novim situacijama ili izmenjenim kontekstima. Nakon narednih 100 časova, očekuje se da polaznici
umeju da imenuju i prepoznaju geometrijske objekte u ravni i prostoru i da znaju njihova osnovna svojstava; da umeju
da izračunaju površinu kvadrata i pravougaonika; da znaju osnovne mere i jedinice mere i da ih primenjuju u realnim
situacijama; da umeju da čitaju jednostavne grafikone, tabele i dijagrame, kao i da tumače podataka koji su
predstavljeni različitim grafičkim formama.
Nakon ulaznih testiranja, polaznici koji vladaju tehnikama osnovnih matematičkih operacija (koje se uče i savlađuju u
prvih 100 časova), mogu se odmah uključiti u drugi/sledeći nastavni blok od 100 časova.
Tokom realizacije programa potrebno je stalno podsticanje polaznika da razmišljaju na matematički način, koji
podrazumeva uočavanje, rešavanje, proveravanje, zaključivanje, apstrahovanje, generalizovanje, što doprinosi
razvijanju logičkog i apstraktnog mišljenja.
Programom su predviđeni i napredni sadržaji koji su namenjeni polaznicima koji brže napreduju, tj. onim polaznicima
koji pokažu da su zainteresovani za nastavu, odnosno za nastavak školovanja. Napredni sadržaji treba da omoguće
polaznicama da stvore i dobru osnovu za dalju obuku. Nastavnik polaznike može da uputi da pojedinačno ili timski
rade samostalno, odnosno da im povremeno pruža pomoć ako je to neophodno, a sve u cilju ostvarivanja planiranih
ishoda.
Na kraju prvog ciklusa očekuje se da polaznici vladaju osnovnim elementima matematičke pismenosti, koju čini
sposobnost razumevanja brojeva i mera; sposobnost da se koriste osnovne računske operacije, procenti, razlomci;
kao i razumevanje elementarnih oblika matematičkih predstavljanja grafikom, formulom i statistikom, kako bi se rešio
niz zadataka u svakodnevnim situacijama. Pri tome, naglasak je više na procesu nego na rezultatu, više na
aktivnostima nego na akumuliranju znanja.
Prirodni brojevi i operacije sa njima
Program matematike za prvi ciklus osnovnog obrazovanja odraslih predviđa da polaznici upoznaju brojeve prirodnog
niza i broj nulu, odnosno da upoznaju i razumeju sistem prirodnih brojeva i njegova svojstva.
Jedan od osnovnih pojmova u matematici je broj, koji je nastao iz potrebe za prebrojavanjem elemenata nekog
mnoštva. Prvi brojevi sa kojima se susrećemo su prirodni brojevi. Niz prirodnih brojeva je uređen, jer je svaki broj niza
veći od prethodnog, a manji od sledećeg broja. Brojeve zapisujemo u dekadnom sistemu pomoću cifara. Dekadni
sistem je pozicioni, što znači da svaka cifra tog sistema ima svoju brojnu i mesnu (pozicionu) vrednost. Pomoću
brojeva precizno izražavamo količine.
Pojam broja se najčešće uvodi preko pojma skupa. Ovakva postupnost ne mora biti zastupljena pri realizaciji ovog
programa, jer polaznici već imaju izvesna znanja o brojevima koje su stekli na osnovu ličnog iskustva. Ako zatražimo
od polaznika da navedu gde sve koristimo brojeve, šta zapisujemo brojevima, biće mnoštvo primera koji će ukazivati
na prisustvo brojeva tj. matematike u svakodnevnom životu (beleženje datuma, cene, računi, brojevi telefona,
količine…). Uočavanje osnovnih svojstava prirodnih brojeva, kao i tačno čitanje i pravilno zapisivanje prirodnih
brojeva, zatim predstavljanje brojeva u obliku zbira u dekadnom sistemu, doprineće sistematizaciji znanja polaznika,
što može znatno olakšati rešavanje raznih problemskih situacija.
Program predviđa i da polaznici upoznaju svojstva osnovnih računskih operacija, kao i načine računanja, kako bi
stečena znanja primenili u realnim životnim situacijama.
Upoznavanje osnovnih svojstava računskih operacija i tehnika osnovnih izračunavanja treba realizovati na što
konkretnijim primerima, koji će polaznicima biti jasni i svrsishodni. Ako je potrebno, izračunavanja najpre treba vršiti
sa manjim brojevima (jednocifrenim i dvocifrenim), a kasnije i sa višecifrenim brojevima. Svojstva računskih operacija
treba objasniti na jednostavnim primerima, koji su bliski iskustvu polaznika (svojstvo zamene mesta sabiraka ili
združivanja sabiraka na primerima kupovine više različiti artikala).
Razlomci i procenat
Pojam razlomka je najjednostavnije uvesti deljenjem neke celine na dva jednaka dela (deljenje jabuke, čokolade, lista
papira… na pola) uz objašnjenje da se deljenje celog na dva jednaka dela može predstaviti u obliku razlomka 1/2
(koji se čita: jedna polovina). Potom se na sličan način uvode i ostali razlomci oblika a/b (a≤b), a zatim i procenat kao
razlomak n/100 (n≤100).
Nakon zapisivanja i čitanja razlomaka potrebno je uvežbati i grafičko predstavljanja razlomaka (imenovanje
označenog dela neke celine ili grafičko označavanje dela celine). Razlomci se grafički mogu predstaviti deljenjem
duži, kruga ili kvadrata, čime bi se izvršilo povezivanje sa sadržajima iz oblasti oblici i prostor.
Određivanje dela neke celine je zatim potrebno uvežbavati na raznovrsnim primerima. Primeri treba da budu tako
izabrani da polaznici mogu da čitaju i razumeju informacije koje su zapisane razlomkom, da pravilno odrede deo
celine ili da odrede procenat od neke veličine. Prilikom ovih izračunavanja polaznici rezultate mogu da proveravaju
upotrebom kalkulatora, jer je ovde akcenat više na postupku izračunavanja, nego na samom izračunavanju.
Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama
Programom je predviđena oblast koja se odnosi na primenu brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama. Ova
oblast je za polaznike veoma važna, jer im jasno ukazuje na povezanost sadržaja koje uče sa praktičnom primenom
istih. Takođe, u okviru ove oblasti moguće je ostvariti povezivanje sadržaja sa sadržajima drugih nastavnih predmeta,
odnosno zadatke aktuelizovati temama koje se realizuju u okviru predmeta Odgovorno življenje i Preduzetništvo.
Brojevni izrazi se mogu odnositi na sve aktuelne teme i interesovanja polaznika, što ih dodatno može motivisati i
zainteresovati za rad. Evo nekoliko primera:
- popunjavanje formulara gde je potrebno uneti numeričke informacije (čekovi, depoziti, ankete itd.) i obrazaca u
kojima se brojevi zapisuju i u tekstualnoj formi;
- korišćenje brojeve i brojevnih izraza u realnim situacijama (kupovina, plaćanje računa, planiranje kućnog budžeta);
- čitanje i razumevanje informacija koje su zapisane razlomkom (polovina broja stanovnika, četvrtina zaposlenih,
trećina ukupnih prihoda...);
- određivanje zadatog procenta od neke veličine (popust od 10 %, 20 %, 50 %... pri kupovini).
Oblici i prostor
Početna nastava geometrije može se organizovati tako da polaznici geometrijske oblike u ravni i prostoru i neka
njihova svojstva upoznaju praktičnim radom, preko raznovrsnih modela figura u toku posmatranja, crtanja, rezanja,
presavijanja, merenja, procenjivanja, upoređivanja, poklapanja itd. Pri tome polaznici uočavaju najbitnija i najopštija
svojstva određenih geometrijskih objekata u ravni i prostoru (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava,
poluprava i ugao; kocka i kvadar), a takođe uočavaju i geometrijske figure i tela u okruženju (predmeti različitih oblika:
prozorska okna, vrata, slike, kutije, kuće...), kao i međusobne odnose dva geometrijska objekta u ravni (paralelnost,
normalnost, pripadnost).
Izračunavanje obima trougla, kvadrata i pravougaonika, kao i izračunavanje površine pravougaonika i kvadrata treba
realizovati na jednostavnim primerima iz svakodnevnog života (postavljanje žičane ograde ili ukrasnih lajsni,
pravljenje ramova ili postavljanje podnih pločica, šivenje prekrivača i zavesa, površine pod zasadom...).
Uočavanje osnovnih svojstava geometrijskih objekata u prostoru može se ostvariti pravljenjem mreže kocke i kvadra
od papira, odnosno izradom modela kocke i kvadra od žice ili kartona. Modeli i mreže treba da olakšaju shvatanje
prostornih odnosa i omoguće lakše izračunavanje površine kocke i kvadra i kasniju primenu na jednostavne realne
situacije (krečenje prostorija oblika kvadra, pravljenje kutija od kartona...)
Sistematski rad na razvijanju elementarnih prostornih predstava kod polaznika u ovom ciklusu treba da stvori dobru
osnovu za šire i dublje izučavanje geometrijskih figura i njihovih svojstava u narednim razredima.
Merenje i mere
Za usvajanje osnovnih znanja o merama i jedinicama mere potrebno je koristiti očigledna sredstva i davati
polaznicima da procenjuju i mere različite predmete iz okruženja. Tada treba istaći da prilikom merenja koristimo
standardizovane jedinice. Tako koristimo:
- za merenje dužine sledeće jedinice: km, m, dm, cm, mm;
- za merenje mase: t, kg, g;
- za merenje zapremine tečnosti: hl, l dl, cl, ml;
- za merenje površine: km2, m2, dm2, cm2, mm2;
- za vreme: čas, minut, sekund, dan, sedmica - nedelja, mesec, godina i vek.
Koristimo i novac (dinar).
Važno je istaći da polaznici treba da usvoje znanja koja se odnose na jedinice mere i njihove odnose, kako bi ta
znanja mogli da primenjuju prilikom različitih izračunavanja. Pretvaranje jedinica uz veće u manju jedinice treba
pokazivati i uvežbavati na jednostavnim primerima, dok pretvaranje manjih jedinica u veće treba vežbati samo na
primerima kada se manja jedinica u većoj sadrži ceo broj puta, jer se u prvom ciklusu ne koriste decimalni brojevi.
Svakodnevno koristimo različite mere kad hoćemo da odredimo dužinu, visinu, masu i vreme. Moguće je navesti
veliki broj situacija u kojima primenjujemo različita merenja: merenje visine i telesne mase, merenje različitih životnih
namirnica, merenje prostorija, objekata, merenje vremena... Prilikom primene mera važno je izabrati odgovarajuću
jedinicu mere.
Obrada podataka
Obrada podataka se odnosi na čitanje jednostavnih grafikona, tabela i dijagrama, kao i na tumačenje podataka koji
su predstavljeni različitim grafičkim formama: tabela, grafikon (npr. uspeh polaznika na nekom testu, mesečna
prodaja nekog proizvoda, godišnja proizvodnja neke fabrike, rezultati neke ankete...). Polaznicima treba sugerisati da
se podaci koji su prikazani grafički ili tabelarno mogu koristiti u rešavanju jednostavnih zadataka, kao i da se rešenje
nekih zadataka mogu grafički predstaviti na osnovu datih podatka (na osnovu dati podataka, polaznik bira grafičku
formu kako bi prikazao te podatke).
U okviru ove oblasti poželjno je povezivanje sa sadržajima predmeta Digitalna pismenost (predstavljanje podataka
različitim grafičkim formama: tabele, bardijagram, krug sa segmentima "pitice")
Sastavni deo procesa usvajanja matematičkih znanja u svim fazama nastave je i praćenje i ocenjivanje napredovanja
polaznika.
Praćenje napredovanja polaznika obavlja se na način koji obezbeđuje što objektivnije sagledavanje razvoja i
napredovanja polaznika. (Ocena treba da bude objektivna i pouzdana mera napredovanja polaznika). Ocenjivanje i
polazniku i nastavniku pruža informacije o stepenu ostvarenosti ishoda, kao i o napredovanju polaznika u odnosu na
nivo znanja koji je posedovao na početku školske godine. Ocenjivanje pre svega treba da bude korisno, odnosno da
bude u funkciji unapređivanja nastave i učenja.
Kriterijumi za ocenjivanje uspeha polaznika iz nastavnog predmeta su: vrsta, obim i nivo znanja i veština i
angažovanje polaznika u nastavnom procesu. Angažovanje polaznika u nastavnom procesu procenjuje se na
osnovu:
1) aktivnog učestvovanja u nastavi (spremnost za samostalan i grupni rad, učestvovanje u razgovoru i diskusiji,
spremnost da postavi pitanje ako nešto ne razume);
2) saradnja sa drugima (sposobnost da radi u grupi i veština komunikacije);
3) uvažavanje drugih (spremnost da podrži druge i da im pomogne).
ENGLESKI JEZIK
Cilj nastave engleskog jezika u prvom ciklusu je osposobljavanje za elementarnu komunikaciju u različitim
svakodnevnim situacijama koristeći engleski jezik.
Ishodi za kraj prvog ciklusa
Po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da:
Receptivne veštine (slušanje i čitanje)
- razume svakodnevne izraze i jednostavne rečenice ako se govori razgovetno i polako i ako se važne stvari
ponavljaju;
- razume pojedinačne reči i veoma jednostavne rečenice u kratkim, vrlo jednostavnim tekstovima;
- prepozna nazive, brojeve, cene i vremenske termine.
Produktivne veštine (pisanje i govor)
- napiše pojedinačne reči i veoma jednostavne rečenice;
- komunicira na jednostavan način, ukoliko sagovornik govori polako i jasno i spreman je da pruži pomoć.
Obavezni sadržaji
- pozdravljanje i upoznavanje;
- lični podaci;
- proste komande (jezik učionice);
- ljudi i stvari;
- dopadanje - nedopadanje;
- osećanja i potrebe;
- brojevi (vreme, datumi, cene);
- mesta.
Greeting
Introducing
I'm…My name is... This is, She is… What is your/her name?
Hello,…/ Hi,…/ Good morning/ Good afternoon/ Good evening
How are you? I'm fine, thanks. And you?
Goodbye/ Bye,…/ See you soon / Good night
Basic personal information (Jobs, family, countries)
Where are you from? Where do you live? I live/She lives…
Where is (Belgrade)? It's in (Serbia).
Can you spell that, please?
Is he/she/it…? Are you (a student)?
What is your job? I am a (cleaner)… Are you married? Yes, I am. No, I'm not.
Do you have a brother/ a sister? I have two children/big family. Where does your sister live? Do you live with your
parents?
How old are you? I am 30. What is your phone number?
When is your birthday?14th May, what about you? Can you give me your address, please? What qualifications do
you/does he have?
What nationality are you? I am (English)…
Simple commands (Classroom language)
Look! Speak! Write! Read! Answer! Listen and repeat! Match! Circle!
Don't be late!
What does listen mean? How do you say pomoć in English? What's this in English?
Help me, please. I don't understand. Thank you.
People and things
Who's this/ that? This is/That is (name, my brother…)
What's this/that? It's a/an…What are these/ those?
What's in a bag? What colour is it? Is he/she/it…?
What's /What are….like? What does he/she look like?
He's / She's/ It's (interesting, lazy; tall, blond, big, small, beautiful, ugly…) Does she have long hair/blue eyes?
What do you look like? What does your room look like? Is there a table in your room? Are there any books? There
aren't any windows.
Likes/dislikes
I like/ don't like/hate English/ pizza/ my job.
What's your favourite (book, colour, T-shirt, town, number, day, month, English word…)?
My favourite… is/are…
It's very nice. This exercise is very boring.
Do you enjoy learning English?
Feelings and needs
I am hungry. Would you like to eat something? I would like a cup of coffee. Can I have … (the sugar) please?
Are you happy/ cold/ sick/tired/nervous?
Do you understand? Can you repeat, please? I didn't understand. Of course! Sorry?
Numbers (time, dates, prices)
What time is it? It's eight o'clock. What time does the bank/post office/ hotel/ restaurant open? Is it open on Sundays?
It is closed.
When does he work? He works from 7 to 3.
What time do you have dinner/finish work? In the morning/afternoon. I usually/sometimes finish at 5.
What' s the date today? When is your birthday? On 20th May
How much is this? It is 110 dinars/euros.
Places
Where is the museum/ toilet/ kitchen/ telephone/CD?
(Turn) left, right, up, down. In front of the building.
Under the table. Sorry, I don't know.
Can you help me? Where is… (Nemanjina street/the bus station). It's the second street on the right.
Gramatički sadržaji
- jednina i množina;
- opisni i prisvojni pridevi;
- imperativ;
- Present simple tense najfrekventnijih glagola (be, come, go, do, have, sleep, work...);
- pojam određenog i neodređenog člana;
- prosti i redni brojevi;
- najfrekventniji predlozi (in, at, on, from...to...);
- lične i pokazne zamenice;
- upitne i relativne zamenice (who, what, why, how, where...);
- prilozi i priloški izrazi (usually, sometimes, never, up, down, to the right, to the left....).
Napredni sadržaji
- učtivi izrazi;
- kupovina;
- dnevne aktivnosti;
- hrana i piće;
- vreme;
- putovanje.
Polite address
Excuse me, can …I(leave)? Thank you very much.
Sorry. Can you say it again, please
Shopping
What's this? It is a skirt/a suit/a top/ a dress. What colour is it? What do you like to wear?
How much is the sweatshirt? It's 20 euros. What colour? What size? Here you are.
Daily routines
What do you like doing (in the morning/evening)?
I like watching films/reading newspaper/sleeping.
When do you have lunch/ study English? What do you drink in the morning?
Food and drink
Can I have a cheese/ham/egg sandwich and a cup of coffee, please?
Certainly, here you are. Anything else?
An apple juice/a mineral water/milk/a cup of tea/an ice-cream/a chocolate cake…
Weather
What's the weather like today? It's hot/cold/raining.
What's the weather like in Belgrade/England/London? It's cold and cloudy.
Travelling
I need a map/money/a passport/a ticket/a visa/luggage.
What time is the train to Athens? Is the castle near here? Yes, it is. Do you have a map?
I do not speak English very well. Can you show me?
Način ostvarivanja programa
Plan i program predmeta Engleski jezik je podeljen u tri ciklusa. U cilju funkcionalnog, smislenog učenja, polaznicima
će biti omogućena provera njihovog prethodnog znanja iz engleskog jezika, bez obzira da li je stečeno formalnim ili
neformalnim putem. Stoga, oni polaznici koji se izjasne da imaju predznanje iz engleskog jezika, biće podvrgnuti
testiranju i prema rezultatima raspoređeni na odgovarajući stepen.
Međutim, kako je omogućeno više ulaza u ovaj program, oni polaznici koji se uključuju u program osnovnog
funkcionalnog obrazovanja odraslih na nekom od viših nivoa, odnosno kasnijih ciklusa, engleski jezik će takođe
pohađati u skladu sa njihovim predznanjem. Primera radi, ako polaznik kreće u poslednji ciklus, a nema nikakvog
predznanja iz engleskog jezika, on će moći da pohađa nastavu na svom nivou, odnosno nastavu prvog ciklusa.
Ovakvim polaznicima će biti omogućeno da završe osnovno obrazovanje, iako su prošli kroz samo jedan ciklus
engleskog jezika.
Program za engleski jezik je napravljen tako da se u prvom ciklusu stiču osnove jezika, dok drugi i treći ciklus
podrazumevaju utvrđivanje i proširivanje znanja, kao i podizanje svesti o tome koliko je engleski važan i svuda
prisutan.
Kao i programi ostalih predmeta, i program engleskog jezika zasniva se na ishodima. To je razlog zašto program i
počinje ishodima, gde je za sva tri ciklusa određeno šta je polaznik u stanju da razume, prepozna, pročita, napiše ili
komunicira po završetku svakog ciklusa. Ishodi nastavniku služe kao vodič koji mu pokazuje na šta da se fokusira i
kuda da vodi polaznike. Samim tim, oni su cilj i njihovo ostvarivanje treba biti stalno na umu nastavniku tokom
pripreme časova, kao i realizacije. Sadržaji, koji slede posle ishoda, služe kao sredstvo za ostvarivanje ishoda. Oni
su tu da pomognu nastavniku kako i kojom tematikom da ostvari ishode. Ti sadržaji svakako ne moraju obavezno da
se hronološki prate, jer će nastavnici jedan ishod ostvarivati kroz razne teme. Da bi se nastavnicima pružio primer
uvezivanja sadržaja sa ishodom, slede primeri za svaki ciklus.
Ishod za govornu veštinu u prvom ciklusu glasi:
- po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da komunicira na jednostavan način, ukoliko sagovornik
govori polako i jasno i spreman je da pruži pomoć.
Ovaj ishod je naravno opšti i verovatno najvažniji i za nastavnike i za polaznike, jer bi trebalo da se najviše fokusiraju
na razvoj govorne veštine. Stoga će se ovaj ishod ostvarivati tokom celog prvog ciklusa i kroz gotovo sve sadržaje
(pozdravljanje i upoznavanje, lični podaci, ljudi i stvari, dopadanje - nedopadanje, osećanja i potrebe brojevi (vreme,
datumi, cene), mesta).
Ovaj ishod će se ostvariti ako se polaznici nauče da:
- uspostave kontakt, predstave sebe i druge i odgovore na fraze pozdravljanja;
- da saopšte (o sebi i drugima) gde žive, čime se bave, stvari koje poseduju i slično;
- jasno kažu šta ne razumeju i da zatraže pomoć;
- imenuju i vrlo jednostavno opišu stvari i ljude;
- iskažu dopadanje/nedopadanje;
- izraze osećanje ili konkretnu potrebu;
- pitaju i daju informaciju o vremenu, datumu i cenama;
- imenuju i ukratko objasne mesta i daju jednostavna uputstva do tog mesta.
Teme su uglavnom uopštene jer je cilj ovog programa da svaki nastavnik ima slobodu prilikom realizacije i
neophodnu fleksibilnost, uz poštovanje minimalnih ishoda. Jer, na kraju krajeva, najvažnije je biti u potpunosti
posvećen grupi odraslih polaznika oko sebe, pomno ih slušati i usklađivati nastavu prema njihovim potrebama i
mogućnostima.
Ispod svake teme u sadržaju nalaze se i primeri realizacije komunikativnih funkcija, da bi nastavnik imao ideju koji
vokabular bi bilo poželjno pokriti pod datom temom. Ti primeri su tu i da pokažu, iako je možda tema široka,
podrazumeva se da se ona obradi na najosnovnijem nivou. Takođe, iz primera se može videti pod kojom temom je
poželjno pokriti koju gramatičku oblast.
Posle obaveznog sadržaja svakog ciklusa, nalazi se napredni sadržaj. On je tu da bi omogućio dodatna znanja i
vežbe naprednijim polaznicima. U tom smislu, jako je važno istaći da svaki nastavnik obrati pažnju na
individualizaciju nastave. Kada nastavnik primeti da je određeni polaznik savladao ono što ostali nisu, tu su teme
naprednog sadržaja. Te teme se oslanjaju na teme obaveznog sadržaja, i uglavnom predstavljaju proširivanje
vokabulara, tako da nastavnicima neće biti teško da sve to postignu na istom času. Takvim pristupom, napredniji
polaznici će se više motivisati, a i biti u dobroj poziciji da nastave školovanje.
S druge strane, sigurno će biti i onih polaznika kojima će se nastavnici morati individualno posvetiti, jer imaju
poteškoća prilikom usvajanja obaveznog sadržaja. U toj situaciji, nastavnik će proceniti mogućnosti i potrebe
polaznika, i motivisati ih na nastavak školovanja pažljivim pristupom. To znači da nastavnik treba da se zadovolji vrlo
postepenim napretkom polaznika i odabirom minimalnog sadržaja da bi ishod bio ostvaren.
Pored individualizacije, nastavnici treba da imaju na umu i brojne metode uspešnog rada u učionici. Prilikom
planiranja časa, bilo bi dobro da nastavnik što više povezuje sadržaj sa iskustvima, potrebama i mogućnostima
odraslih polaznika. Takođe, trebalo bi da imaju na umu zajedničke ishode celokupnog programa koji doprinosi
građenju samostalnijih, odgovornijih i samopouzdanijih individua u društvu. Pa bi tako predmet engleski jezik na
opštem nivou mogao da doprinese razvijanju komunikacijske veštine (jezičke pismenosti), sticanju uvida u različite
aspekte upotrebe jezika (komunikacija, informisanje, rad), razvijanju motivacije za unapređenje, buđenju radoznalosti
prema novom i nepoznatom i želje za doživotnim učenjem i autonomijom u učenju, te formiranju stavova koji će
polaznicima razvijati poštovanje i uvažavanje različitosti.
Da bi se sve to bolje realizovalo, bilo bi poželjno da se nastava u izvesnoj meri poveže i sa nastavom drugih
predmeta. Tu se prvenstveno misli na predmet srpski jezik, u manjoj meri matematiku, geografiju, istoriju i možda u
najvećoj meri digitalnu pismenost. Primer takvog povezivanja je treći ciklus gde se u sadržaju tema "kompjuter i
engleski", "engleski u tvom životu", "oko sveta" iz primera rečenica navedenih ispod teme, mogu videti ideje kako
napraviti vezu između predmeta.
Kako je jezik pre svega sredstvo komunikacije, treba ga kao takvog posmatrati i u učionici. Trebalo bi stalno imati na
umu da je vreme časa, možda jedina prilika da polaznici komuniciraju na ciljnom jeziku. Da bi se to vreme što bolje
iskoristilo, rad u učionici se bazira na grupnom i radu u paru na rešavanju problema, potrazi za informacijama,
rešavanju manje ili više kompleksnih zadataka u kojima su uvek jasno određeni kontekst, procedura i cilj, i u kojima
se ne insistira na učenju i proveravanju gramatičkih znanja van konteksta. Komunikativna nastava jezika usmerena je
na značenje i na razmenu informacija, mišljenja, stavova (odnosno na interakciju), a ne na analizu jezičkih struktura.
Tako, strani jezik treba da se pojavi kao sredstvo komunikacije u učionici od prvog dana i od prvog susreta sa
polaznicima. Poželjno je od početka koristiti ciljni jezik za instrukcije u učionici kako bi se povećala izloženost jeziku,
naročito njegovoj stvarnoj upotrebi. Dakle, jezik u učionici ne treba da bude nekakav izolovani fenomen, nego
sredstvo komunikacije koje služi za prenošenje informacija koje su od značaja za proširenje sistema znanja i umenja
polaznika.
Ova kratka lista pitanja može da vam pomogne za procenu ispunjenosti principa komunikativne nastave jezika,
refleksiju i evaluaciju o sopstvenom radu i polaznu tačku za buduće unapređenje vašeg rada u učionici:
- Da li je prilagođeno nivou polaznika?
- Da li je moj govor prilagođen životnom dobu i prethodnim znanjima polaznika?
- Da li je u skladu sa interesovanjima i potrebama polaznika?
- Da li se na času uglavnom koristi engleski jezik?
- Da li polaznici koriste jezik na času više od mene?
- Da li je akcenat na razumevanju, a ne na tačnosti?
- Da li se jezik vežba kroz primere iz svakodnevnog života polaznika?
- Da li je atmosfera prijatna i opuštena?
Preporučene aktivnosti
Slušanje i čitanje su receptivne veštine, pa se uglavnom preporučene aktivnosti mogu odnositi na obe ove veštine.
Slušanje
- povezivanje ilustracija/slika/reči i audio materijala;
- popunjavanje tabele (rukom i na računaru);
- dopunjavanje odgovora/informacije;
- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;
- razvrstavanje audio/audiovizuelnog materijala po vrstama /rubrikama;
- slušanje i ispravljanje netačnih podataka;
- slušanje i razumevanje na šta se određena imena, brojevi itd. odnose;
- slušanje i odgovaranje na pitanja;
- aktivnosti prenošenja informacija, npr. obeležavanje puta na mapi, fizičko reagovanje na instrukcije...
Čitanje
- predviđanje sadržaja teksta (iz naslova, podnaslova, slika, čitanje dela teksta i predviđanje šta sledi...);
- motivacione aktivnosti pre čitanja npr. vizuelni podsticaj, oluja ideja, diskusija;
- shvatanje značenja novih reči iz konteksta (studentima u grupama/parovima dati definicije reči/fraza koje oni nalaze
u tekstu i spajaju);
- popunjavanje tabele potrebnim informacijama (rukom i na računaru);
- dopunjavanje odgovora/informacije (rukom i na računaru);
- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;
- povezivanje teksta sa odgovarajućom preformulacijom (rukom i na računaru);
- polaznici čitaju isečene delove teksta i slažu ih po redu;
- čitanje i ubacivanje rečenica koje su uklonjene iz teksta.
Pisanje
- popunjavanje formulara (rukom i na računaru);
- pisanje i odgovaranje na čestitke i pozive (rukom i na računaru);
- pisanje razglednice;
- beleženje poruke na osnovu uputstava datih usmeno (rukom i na računaru).
Govor
- igre po ulogama;
- intervju;
- izražavanje na osnovu zvučnog ili vizuelnog podsticaja;
- izabrati sliku i pripremiti dijalog;
- kviz;
- napraviti pitanja i razgovarati sa svima u učionici;
- anketa;
- pronađite nekoga ko...;
- kratka prezentacija (o sebi ili partneru).
Da biste lakše realizovali dati sadržaj u željenom kontekstu, možda će biti od pomoći neki od ovih saveta:
- dajte kratke i jasne instrukcije;
- uprostite vaš engleski jezik do maksimuma;
- koristite se jezikom tela odnosno neverbalnom komunikacijom kako bi olakšali razumevanje;
- uvek demonstrirajte odnosno uradite primer pre što nego polaznici počnu sa vežbom;
- proverite da li su dobro razumeli šta će raditi (i to što je ređe moguće pitanjima čiji bi odgovor mogao biti samo Da ili
Ne);
- nadgledajte da bi se uverili da su na pravom putu;
- dajte vremensko ograničenje;
- ohrabrujte polaznike na interakciju;
- kad je god to moguće, stavljajte polaznike u parove ili grupe;
- dozvolite im da uporede odgovore pre zajedničke provere;
- omogućite mnogo prostora za vežbanje novog jezika.
Za usvajanje sadržaja predviđenih programom potrebno je da polaznici poseduju osposobljenost za bazičnu upotrebu
maternjeg jezika u usmenoj i pisanoj formi (misli se na poznavanje latiničkog pisma). Ukoliko to nije slučaj, u
realizaciji nastave potrebno je posebnu pažnju posvetiti osnovnim znanjima (kratki dijalozi, kratke poruke, osnovna
leksika, osnove pismenosti). To znači da je u nastavi potrebno pre svega utvrditi nivo znanja polaznika i omogućiti im
da steknu osnove komunikativne kompetencije u jeziku koji uče.
Praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja jezika u svim fazama nastave. Ono
polazniku i nastavniku pruža informaciju o stepenu ostvarenosti ciljeva i zadataka nastave i učenja. Rezultati
ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se baziraju na rezultatima polaznika prikupljenim tokom dužih vremenskih
perioda u kojima rade pod nadzorom nastavnika.
U procesu ocenjivanja posebno su važni:
- praćenje razvoja i ocenjivanje komunikativne kompetencije;
- sistematska provera razvoja svih veština u svim fazama obrazovnog procesa;
- usklađenost metoda nastave i postupaka ocenjivanja.
I u ocenjivanju parametar su ishodi, pa se uvek ocenjuje u odnosu na ishode.
Praćenje rada i ocenjivanje polaznika, kao i nastava, trebalo bi da bude individualizovano. Prilikom ocenjivanja,
nastavnik uvek mora uzeti u obzir koliko je polaznik motivisan, kakve su mu ambicije, kakvo predznanje je imao itd.
DIGITALNA PISMENOST
Cilj nastave predmeta digitalna pismenost je osposobljavanje za samostalnu upotrebu računara na nivou osnovne
pretrage i elementarne elektronske komunikacije primenjive u svakodnevnom životu.
Ishodi za kraj prvog ciklusa
Po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će umeti da:
- pronađe i organizuje dokumenta u računaru;
- prenese dokumenta sa spoljne memorije u računar i obratno;
- pronađe i bezbedno preuzme podatak sa Interneta;
- pošalje i bezbedno primi jednostavnu poruku elektronskom poštom.
Obavezni sadržaji
Komponente računara
- vrste elektronskih podataka, vrste računara;
- softver i hardver;
- ulazni uređaji (tastatura, miš, skener, monitor osetljiv na dodir, čitač kartica, kamera);
- izlazni uređaji (monitor, štampač, zvučnici, projektor);
- uređaji za komunikaciju (modem, mrežna karta);
- uređaji za skladištenje podataka (hard disk, izmenljivi /spoljni hard disk, CD-ROM, DVD, USB memorijski štapić,
memorijska kartica);
- centralna jedinica (matična ploča, procesor, unutrašnje memorije, grafička karta, zvučna karta, interfejs).
Osnovne tehnike rada
- pokretanje računara i prijava na sistem;
- radna površina, traka zadataka, start meni;
- pokretanje i zatvaranje programa, prelazak između programa;
- vrste prozora i rad sa prozorima;
- upotreba funkcije pomoći;
- upotreba upravljača zadacima;
- prilagođavanja i podešavanja (podešavanje miša i tastature, vremena i datuma, jezika, trake zadataka i start menija,
izgleda radne površine).
Rad sa dokumentima i fasciklama
- organizacija podataka - dokumenta, fascikle, particije i diskovi;
- fascikla Moj računar - namena i upotreba;
- program za organizaciju dokumenata - namena i upotreba;
- formiranje, obeležavanje, kopiranje i brisanje dokumenata i fascikli, korpa za otpatke, osiguranje podataka;
- dokumenta i fascikle na radnoj površini (postavljanje, imenovanje, organizacija);
- formiranje i baratanje prečicama;
- unos dokumenta sa spoljne memorije i obratno;
- štampanje dokumenta.
Osnove Interneta i upotreba pregledača
- šta je Internet i kako funkcioniše;
- povezivanje na Internet;
- usluge/vrste podataka na Internetu;
- struktura Interneta i adresiranje na Internetu;
- Internet Eksplorer - namena, upotreba, podešavanje;
- skladištenje i štampanje Internet stranice, baratanje omiljenim lokacijama;
- bezbednost na Internetu.
Pretraga podataka na Internetu
- način rada i vrste pretraživača;
- sintaksa upita za pretraživanje;
- napredno pretraživanje na najpopularnijem pretraživaču;
- napomene za bezbedno pretraživanje.
Elektronska pošta
- osnove elektronske pošte;
- program za elektronsku poštu - namena, upotreba, podešavanje;
- sastavljanje poruka, unos, brisanje i označavanje teksta, kretanje po tekstu;
- pronalaženje, prebacivanje, kopiranje i zamena delova teksta;
- čuvanje i slanje poruka, dodavanje priloga;
- prijem i čitanje poruka, otvaranje i skladištenje priloga;
- odgovaranje na poruku, prosleđivanje poruke i slanje poruke na više adresa;
- pretraživanje i organizacija poruka;
- bezbedna upotreba elektronske pošte.
Napredni sadržaji
Upotreba računara i organizacija elektronskih dokumenata
- podešavanje trake zadataka i start menija (struktura, organizacija, reorganizacija);
- dodavanje i uklanjanje programa;
- atributi datoteka;
- programi za održavanje.
Pretraga i razmena elektronskih informacija na Internetu
- rad sa adresarom;
- digitalni potpis;
- čet, forumi, mejling liste, diskusione grupe.
Način ostvarivanja programa
Digitalni svet je do skora bio mali deo naših života, jasno odvojen od "stvarnog" sveta, u koji su, po obavezi ili zabave
radi, odlazili relativno malobrojni i u njemu boravili relativno kratko, koliko je zahtevala poslovna obaveza odraslih, ili
zabava mladih. Danas taj digitalni svet u toj meri prožima naš sveukupni životni i radni prostor da digitalna
nepismenost dramatično hendikepira i marginalizuje pojedinca. Dovodi ga u drastično neravnopravan položaj u
odnosu na ostale, jer mu čini nedostupnim, ne samo veliki deo sveta rada i javno dostupnih usluga, već i veliku
količinu informacija značajnih za njegov svakodnevni život, uključujući i mogućnost učenja.
Koncept programa "Digitalna pismenost" je takav da u prvom ciklusu polaznika osposobimo da elementarno
funkcioniše i komunicira u digitalnom svetu, i da pronalazi informacije koje će mu omogućiti da dalje samostalno uči.
U drugom ciklusu polaznika osposobljavamo da kreira najčešće sretanu formu digitalnog dokumenta u svetu rada tekstualni dokument, dok ga u trećem osposobljavamo da kreira tabelarni dokument i prezentaciju, kao česte forme
digitalnog dokumenta u svetu rada. Ovako koncipiran program praktično osposobljava polaznika za samostalni život
u digitalnom svetu već u prvom koraku, dok ga drugi i treći ciklus osposobljavaju da "digitalno" participira u svetu
rada.
Cilj nam je bio da program orijentišemo na ishode, koliko je god to bilo moguće u datim okolnostima. Apsolutni je
prioritet da se u izboru aktivnosti, i generalno u svim aspektima nastave, fokusiramo na realizaciju tih ishoda.
Opšteprihvaćeni izraz "savlađivanje gradiva" treba zameniti izrazom "dostizanje ishoda". Ishode treba shvatiti i kao
orijentir, prema kome neprekidno treba korigovati tok nastave, u smislu izbora primera i aktivnosti, dinamike rada i
količine informacija koje iznosimo, a sve u skladu sa specifičnostima grupe sa kojom radimo. S obzirom da je
program namenjen odraslima izbor aktivnosti moramo osloniti na prethodna iskustva i znanja polaznika, njihova
interesovanja i potrebe. Sve nas ovo upućuje prevashodno na obavezu da aktiviramo polaznike i realizujemo
interaktivan proces učenja sa intenzivnom participacijom polaznika.
Ovaj program ne treba shvatiti kao sredstvo da polaznik nauči o upotrebi računara, da bi kasnije mogao da realizuje
uobičajene aktivnosti baratanja digitalnom informacijom. Znatno više od toga, kroz realizaciju uobičajenih aktivnosti,
polaznika treba sprovesti kroz program i tako pripremiti da barata digitalnom informacijom u novom ili izmenjenom
kontekstu, uz dostizanje adekvatnog kritičkog stava prema alatkama koje koristi i informacijama do kojih putem njih
dolazi.
S obzirom da je drugi ciklus posvećen kreiranju tekstualnih dokumenata, a treći kreiranju tabelarnih dokumenata i
prezentacija, za pohađanje trećeg ciklusa nije neophodno znanje i veštine koje predstavljaju ishode drugog ciklusa.
Znanje gradiva iz prvog ciklusa, je međutim neophodno za uspešno uključivanje u drugi i u treći ciklus. U situacijama
kada se u program obuke polaznik uključuje u drugom ili trećem ciklusu, savetujemo da mu se individualizacijom
nastave omogući da dostigne neophodan nivo znanja i veština (predviđenih za prvi ciklus) i normalno se uključi u
nastavu odgovarajućeg (drugog ili trećeg) ciklusa.
U Priručniku za realizaciju programa su za svaku oblast dati primeri preporučenih aktivnosti, a ovde se naglašavaju
načelne sugestije u vezi sa načinom realizacije. Izuzetan intenzitet programa nameće obavezu praktičnog rada
polaznika, čak i u slučaju najjednostavnijih lekcija. Bez obzira na izbor sadržaja taj praktični rad je nezaobilazni uslov
realizacije ovako intenzivnog programa. Takođe, interakcija u grupi značajno može unaprediti efikasnost rada,
preporučuje se da se u izboru aktivnosti prioritet daje onima koji pospešuju tu interakciju - organizovati elektronsku
komunikaciju između polaznika, elektronsku verziju "gluvih telefona", dodeliti im zadatak pretrage na Internetu koji
moraju zajedno da realizuju i sl. Unapređivanje grupne dinamike i komunikacije je tim važnije kada se ima u vidu da
se u spisku ishoda međunarodnih programa obuke za digitalnu pismenost nalaze i "sposobnost za saradnju i timski
rad", kao i "efikasno komuniciranje".
Gradivo je koncipirano tako da ne zavisi od brzine napredovanja polaznika u dva druga predmeta koji bitno utiču na
savlađivanje ovog programa - srpski jezik i matematiku. Ipak bi bilo dragoceno za realizaciju sveukupnog programa
da se obavljaju konsultacije sa nastavnicima drugih predmeta u kontekstu komplementarnog uobličavanja zadataka i
primera za vežbu. Napredni sadržaji, koji su navedeni za svaki ciklus, su izabrani tako da sa obaveznim materijalima
formiraju logičku i tematsku celinu. Uglavnom su takvog karaktera da se mogu prezentovati naprednijim polaznicima,
paralelno sa izlaganjem obaveznih materijala svim polaznicima.
Realizacija programa pretpostavlja određene tehničke uslove. S obzirom na intenzivnost programa, minimalni uslovi
su: umrežena računarska učionica, povezana na Internet, sa računarom za svakog polaznika. Na računar predavača
povezan štampač, skener, čitač memorijskih kartica i video projektor. Na nivou hardvera pojedinačnih računara
pretpostavljaju se računarske konfiguracije sa procesorima generacije Intel Pentium IV i 500 MB radne memorije,
zvučnicima i CD/DVD pisačem. Na nivou softvera pretpostavlja se operativni sistem Windows XP i tri osnovna
programska paketa MS Office 2003.
OSNOVNE ŽIVOTNE VEŠTINE
Cilj modula je sticanje elementarnih znanja, veština i stavova neophodnih za unapređenje kvaliteta života u
područjima zdravlja, porodičnog funkcionisanja, životnih situacija, građanske participacije i preduzimljivosti.
Ishodi za kraj prvog ciklusa
Po završetku programa polaznik/ca će umeti da:
- prepoznaje i primenjuje osnovne principe zdravog načina života i zaštite zdravlja (prevencije, kontrole, vakcinacije,
lična i kolektivna higijena, pravilna ishrana);
- prepoznaje i identifikuje karakteristike zdrave porodice;
- poznaje glavne izvore relevantnih informacija i načine dolaženja do njih;
- razume vizuelno predstavljanje različitih sadržaja (šeme, grafikoni i sl.);
- čita mapu (plan grada) i snalazi se na osnovu nje;
- koristi različite usluge savremenih sredstava (bankomati, automati, aparati…);
- prepoznaje značaj posedovanja neophodnih ličnih dokumenata i uvođenja u građanske evidencije;
- poznaje vrste ličnih dokumenata i postupke njihovog dobijanja;
- unapređuje svoje kapacitete za ostvarivanje životnih uloga;
- identifikuje svoje mogućnosti, sklonosti i interesovanja za bavljenje određenim poslovima;
- sačinjava planove za svoju ličnu i radnu budućnost;
- uočava problem, traga za rešenjem i preduzima akciju;
- kritički procenjuje jednostavan svakodnevni problem i sopstvenu ulogu u njegovom rešavanju.
Obavezni sadržaji
Odgovorno življenje
Zdravlje
- važnost dobrog zdravlja, prevencije, redovnih kontrola zdravlja i vakcinacije;
- značaj i postupci kolektivne higijene;
- zarazne bolesti i epidemije;
- značaj i osnovni principi pravilne ishrane.
Porodica:
- osnovni elementi funkcionalnih i disfunkcionalnih porodičnih obrazaca.
Životne situacije:
- izvori relevantnih informacija;
- vrste i način dolazaka do informacija;
- razumevanje i čitanje različitih simbola, grafikona, dijagrama, šema;
- korišćenje karata, mapa, šema saobraćaja, simbola na planu grada;
- upotreba aparata i automata za hranu, piće, parkiranje, ostavljanje prtljaga, telefonskih automata, bankomata.
Građansko obrazovanje
- načini i postupci za ostvarivanje prava i obaveza građana i nemogućnost njihovog ostvarivanja bez ličnih
dokumenata;
- lična dokumenta - značaj, vrste, postupci dobijanja i trajanje.
Preduzetništvo
Upravljanje ličnim potencijalima i mogućnostima:
- sagledavanje ličnih karakteristika i mogućnosti u ostvarivanju životnih uloga;
- planiranje mogućih pravaca delovanja u ostvarivanju različitih uloga odraslih, konstruktivnim korišćenjem znanja,
veština i stavova;
- postavljanje ciljeva, planiranje i donošenje odluka o unapređivanju porodičnog i društvenog života, školovanja i
rada.
Kreativnost, inicijativnost i inovativnost:
- uočavanje problema i potrebe da se problem reši;
- generisanje ideja o mogućim rešenjima problema;
- evaluacija ideje, identifikovanje zahteva i ograničenja;
- sinteza ideja, izbor, sortiranje i poređenje;
- pronalaženje najpogodnijeg rešenja;
- provera i testiranje ideja i izbora;
- komunikacija ideje sa drugima - prezentacija i izložba;
- preduzimanje akcije za rešavanje problema.
Kritičko razmišljanje i rešavanje problema u porodici, susedstvu i lokalnoj sredini:
- sagledavanje i definisanje ključnih elemenata porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja koji određuju kvalitet
života pojedinca;
- identifikacija i procena elemenata na koje pojedinac može da utiče;
- identifikacija i poređenje strategija i izbor najdelotvornijeg pristupa za delovanje pojedinca;
- procena mogućih efekata i posledica delovanja pojedinca, vrednovanje i redefinisanje strategije.
Način ostvarivanja programa
Osnovno polazište u određivanju sadržaja (ili modularnih oblasti i jedinica) modula Osnovne životne veštine jeste
potpuna funkcionalizacija sadržaja i mogućnost implementacije naučenog u svakodnevne životne situacije, a sve u
cilju poboljšanja kvaliteta života polaznika.
Strukturu modula čine tri oblasti:
- odgovorno življenje;
- građansko obrazovanje;
- preduzetništvo.
Program oblasti Odgovorno življenje je ciljno orijentisan na sticanje znanja, veština i stavova neophodnih za
unapređenje kvaliteta života u područjima zdravlja, porodičnog funkcionisanja i uobičajenih životnih situacija. Stoga
njegovu sadržinsku strukturu čine sledeće teme: zdravlje, porodica, veštine primenjive u uobičajenim životnim
situacijama.
Polazna osnova za realizaciju teme zdravlja jeste upoznavanje polaznika sa osnovnim principima zdravog načina
života i zaštite zdravlja. S obzirom na to da se u ovom delu programa govori o važnosti prevencije, vakcinacije,
redovnim kontrolama zdravlja, pravilnoj ishrani i zaraznim bolestima, preporučuje se da se ostvari saradnja sa nekom
zdravstvenom ustanovom, npr. domom zdravlja i da se u obradu ovih sadržaja uključe odgovarajući lekari.
Da bi polaznici bili u stanju da prepoznaju osnovne elemente zdravog porodičnog funkcionisanja, kao i posledice
disfunkcionalnih odnosa u porodici, neophodno je polaznike usmeravati na traganje, analizu, diskusiju i procenu
konkretnih primera funkcionalnih i disfunkcionalnih porodičnih obrazaca u njihovom neposrednom okruženju.
U okviru oblasti Odgovorno življenje poseban naglasak je stavljen na set životnih veština, koji treba da omogući da se
polaznici snađu u svakodnevnim životnim situacijama, odgovore izazovima tehnološkog društva i uspešno koriste
produkte koje ono nudi, budu uspešni u svom radnom i životnom okruženju i u očuvanju svog i porodičnog zdravlja.
Preporučuje se da obuka u ovom delu predmeta bude realizovana tako što će realne situacije i predmeti predstavljati
didaktički okvir za realizaciju sadržaja.
Oblast Građansko obrazovanje je ciljno orijentisana na upoznavanje polaznika sa vrstama ličnih dokumenata i
postupcima njihovog dobijanja. Korišćenje primera iz života i prakse polaznika, kao i upućivanje na realne situacije sa
kojima se susreću, može biti dobar okvir za ostvarenje planiranog cilja. Na primer, upoznavanje sa građanskim
registrima, ličnom dokumentacijom, uverenjima i sl. treba da bude praćeno upravo konkretnim primerima - od izgleda,
strukture i elemenata ovih dokumenata, pa do ukazivanja na njihov značaj i štete od neposedovanja. Veoma je važno
i upućivanje na konkretne službe i instance u našem društvu i u lokalnom okruženju polaznika koje su vezane za
ostvarenje njegovih prava i obavljanje dužnosti. Preporučuje se i poseta nekoj od službi koja izdaje lična dokumenta.
Treća modularna oblast je Preduzetništvo koja uključuje tri teme: upravljanje ličnim potencijalima i mogućnostima;
kreativnost, inicijativnost i inovativnost; kritičko razmišljanje i rešavanje problema u porodici, susedstvu i lokalnoj
sredini.
Oblast preduzetništva je usmerena ka razvoju preduzetničkih stavova - osobina ličnosti i veština koje se smatraju
preduslovom za uspešno delovanje pojedinca u porodičnom, makro i mikro socijalnom okruženju. Krajnji cilj je da
polaznik stekne znanja i veštine koje su primenjive i koje mu omogućavaju brzo uključivanje i praćenje društvenoekonomske situacije u zajednici, kroz adekvatno prihvatanje promena u mnogobrojnim segmentima života i rada.
Podrazumeva sticanje kompetencije kako bi polaznici mogli sebi da obezbede odgovarajuće mesto u društvenoj
zajednici.
Oblast preduzetništva je relevantna za razne životne uloge polaznika, uključujući uloge u radu, društvenom i
privatnom životu. Ishodi preduzetništva određuju novo ponašanje koje polaznici treba da pokažu nakon procesa
učenja. Opisuju znanje, veštine i stavove koje će polaznici steći. Oblast preduzetništva u prvom ciklusu bazira na
sledećim principima:
- izgradnja i održavanje pozitivne slike o sebi;
- razumevanje, pravilno delovanje i upravljanje procesom napredovanja u životu;
- pozitivan stav prema promenama i napredovanju tokom života;
- donošenje odluka koje vodi poboljšanju;
- razumevanje promenljive prirode života/rada.
Pri sprovođenju nastave, nastavnik treba da prati i nadzire svaki deo aktivnosti, kako bi bio siguran da ista vodi
razvijanju znanja, veština i stavova specifičnih za dati ishod učenja. Sa druge strane, mora polaznicima ostaviti
slobodu da sami donose odluke i preuzmu rizike.
Teme u okviru oblasti preduzetništva su strukturirane na način da polaznika vode kroz tri faze - fazu tokom koje će
polaznik da postane svestan činjenice da svako poseduje kvalitete koji mogu biti valorizovani, fazu čiji rezultat treba
da bude konkretan plan akcije, odnosno osmišljen način kako da najbolje iskoristi sopstvene potencijale i valorizuje
kvalitete i konačno, fazu tokom koje će polaznik spoznati da proaktivan stav može direktno da doprinese poboljšanju
kvaliteta života. Pri realizaciji oblasti preduzetništva sa odraslim polaznicima treba imati u vidu da njihova prethodna
negativna životna iskustva, bilo privatna ili profesionalna, mogu biti dodatni izazov za uočavanje posedovanja
pomenutih osobina. Nastavnik treba da bude pripremljen da polaznici mogu imati pesimističan stav po pitanju svojih
mogućnosti i manjak motivacije.
Realizacija sadržaja teme "Upravljanje ličnim potencijalima i mogućnostima", treba da počne razmatranjem kvaliteta i
mogućnosti sa jedne strane, i potreba za poboljšanjima kako bi šanse koje su na raspolaganju bile iskorišćene. U
ovoj fazi je polaznik, odnosno njegove karakteristike, u centru. Različitim aktivnostima treba navoditi i motivisati
polaznike da prepoznaju kvalitete koje poseduju i da iste postave u kontekst realno upotrebljivih životnih okolnosti profesionalnih i privatnih. Polaznici treba da razviju pravilan odnos prema odabiru budućeg delovanja, imajući u vidu
svoje potencijale i mogućnosti koje su im na raspolaganju. Treba da izgrade proaktivan - "kako može" preduzetnički
stav. Od polaznika se očekuje da imaju pozitivnu viziju za sebe i svoju budućnost, da su pripremljeni da aktivno
učestvuju u zajednici.
Preduzetništvo tretira kreativnost (druga tema u okviru preduzetništva) kao proces razvoja ideja koje su vredne i
originalne, a inovacije kao proces implementacije novih ideja. U kontekstu obrazovanja odraslih, pažnju treba
posvetiti iskorišćavanju i jačanju postojećih kreativnih potencijala, inicijativnosti i inovativnosti polaznika. Od polaznika
se očekuje da pravilno rezonuju, postavljaju pitanja i učestvuju u diskusijama, izraze sposobnost za rešavanje
problema, da su u stanju da kreiraju, komuniciraju i prenose ideje jasno i samouvereno. Kao rezultat uspešnog
sprovođenja ovih sadržaja, polaznik treba da osnaži ove osobine i da bude sposoban za primenu u konkretnim
kontekstima. S obzirom da oblast preduzetništva (u okviru ovog modula) dominantno tretira potencijale polaznika i
mogućnosti za njihovo iskorišćavanje, rezultat uspešnog sprovođenja ovih sadržaja treba da bude konkretan plan
akcije, odnosno osmišljen način kako da polaznik najbolje iskoristi sopstvene potencijale i valorizuje kvalitete.
Treća tema iz oblasti preduzetništva "Kritičko razmišljanje i rešavanje problema u porodici, susedstvu i lokalnoj
sredini", ukazuje da je razvoj preduzimljivosti neraskidivo povezan sa razvojem samostalnosti, odgovornosti,
samopouzdanja, preuzimanja rizika u razumnim razmerama, sposobnostima kritičkog razmišljanja, rešavanja
problema i donošenja odluka. Kognitivna dimenzija kreativnosti i inovacija pomaže polaznicima da razviju veštine
planiranja, rešavanja problema i donošenja odluka koje se tiču porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja, a koje
određuju kvalitet života polaznika. Realizacija sadržaja treba da osposobi polaznika da identifikuje elemente u svom
okruženju na koje može da utiče i da prepozna efekte koje će svojim delovanjem da postigne.
***
U realizaciji programa modula treba da dominira praktičan i, kad god je to moguće, samostalan rad polaznika. Treba
primenjivati oblike i metode rada sa polaznikom u centru, i učenje zasnovati na stvarnom kontekstu, da bi se jačala
odgovornost i "vlasništvo" polaznika nad učenjem, rad u grupi i da bi polaznici znali koliko znaju i šta dalje. Polaznici
moraju da razumeju rezultate - ishod i svrhu učenja. Stoga je potrebno obezbediti da ono što se uči bude relevantno
za životna iskustva polaznika, učiniti učenje participativnim: iskustvo = sigurnost u sebe ("ja radim" i "ja razumem"),
uključiti partnere da bi sve delovalo "stvarno" - ko bi mogao da im pomogne u učenju kroz pružanje saveta,
informacija, resursa..., učiniti učenje svrsishodnim to jest, kakvu bi akciju polaznici mogli da pokrenu kao rezultat
učenja, ko bi vrednovao to učenje (porodica, šira zajednica, preduzeće i dr.), kako bi mogli da izlože svoje ideje
drugima.
Sadržaje bi trebalo realizovati putem raznovrsnih aktivnosti. Aktivnosti osmišljavati na takav način da doprinose
dostizanju jednog ili više ishoda učenja. Dužina trajanja sprovođenja aktivnosti može varirati u zavisnosti od obima i
prirode aktivnosti. Nastavnicima je za realizaciju na raspolaganju širok spektar metoda nastave i učenja sa
polaznikom u centru, među kojima se, kao posebno korisne, izdvajaju: iznošenje ideja, mape uma, učenje kroz rad,
mentorstvo i usmeravanje, učenje otkrivanjem, podela uloga na osnovu stvarne situacije, rad na rešavanju problema,
studije slučajeva i stvarni scenariji, evaluacija prema zajednički utvrđenim kriterijumima, projekti, rad u grupi, "SWOT"
analiza, diskusija i prezentacije. Važno je napraviti pažljiv odabir da bi se obezbedilo da određena metoda odgovara
konkretnim ishodima učenja.
Polaznici treba da učestvuju u definisanju kriterijuma učinka i razvijaju veštine samoprocene. Za proveru postignuća
mogu se primenjivati tri oblika procene: procena polaznika od strane nastavnika, od strane drugih polaznika i lično
(samoprocena). Preporučuje se primena sledeće dinamike procene: inicijalna evaluacija - utvrđivanje predznanja na
početku procesa učenja, formativna evaluacija - praćenje napredovanja polaznika i utvrđivanje teškoća u toku
procesa učenja i sumativna evaluacija - evaluacija postignuća. Za proveru postignuća ishoda učenja moguće je
koristiti sledeće načine: grupni projekat/individualni projekat (polaznik ili grupa polaznika dobija zadatak za koji planira
i organizuje sprovođenje), razgovor ili prezentacija teme, igranje uloga (observiraju se veštine ponašanja polaznika
tokom igre uloga), portfolio (polaznici prikupljaju dokaze svojih postignuća).
Preporučuje se opisno ocenjivanje, s obzirom na prirodu predmeta. Ono što se može ocenjivati jeste angažovanost
polaznika, saradnja i uvažavanje ostalih učesnika.
Drugi i treći ciklus FOOO
Cilj nastave u drugom ciklusu je sticanje osnova opšteg osnovnog obrazovanja i uspostavljanje i razvoj bazičnih
intelektualnih i socijalnih veština koje su neophodne za unapređenje kvaliteta ličnog, porodičnog i socijalnog života,
nastavak učenja, socijalnu integraciju i postepenu tranziciju ka tržištu rada.
U sastav drugog ciklusa ulaze predmeti: Srpski jezik, Matematika, Fizika, Hemija, Biologija, Istorija, Geografija,
Odgovorno življenje u građanskom društvu, Digitalna pismenost, Engleski jezik i Preduzetništvo.
Nastavni plan i program drugog ciklusa ekvivalentan je trećoj godini učenja po važećem programu za osnovno
obrazovanje odraslih (1991.) ili petom i šestom razredu osnovnog obrazovanja za decu.
Cilj nastave u trećem ciklusu je završavanje osnovnog obrazovanja i sticanje obuke za jednostavno zanimanje.
Ovaj ciklus podrazumeva dalje sticanje osnovnog opšteg obrazovanja i razvoj kompetencija koje uvećavaju
zapošljivost, omogućuju ulazak na tržište rada i dalje stručno obrazovanje. Nakon završenog trećeg ciklusa polaznici
su podjednako osposobljeni za dalji nastavak obrazovanja, kao i sticanje kvalifikacija za zanimanja.
Nastavni plan i program trećeg ciklusa čine dva dela.
U sastav prvog dela ulaze predmeti: Srpski jezik, Matematika, Fizika, Hemija, Biologija, Istorija, Geografija,
Odgovorno življenje u građanskom društvu, Digitalna pismenost, Engleski jezik i Preduzetništvo.
U sastav druge polovine trećeg ciklusa ulaze:
- predmeti: Srpski jezik, Matematika, Odgovorno življenje u građanskom društvu, Digitalna pismenost, Engleski jezik i
Preduzetništvo;
- modul: Primenjene nauke;
- moduli obuka.
Nastavni plan i program trećeg ciklusa je u pogledu opšteobrazovnih predmeta ekvivalentan četvrtoj godini učenja po
važećem programu za osnovno obrazovanje odraslih (1991.) ili sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja za
decu.
Odrasli koji se uključuju u funkcionalno osnovno obrazovanje prema svedočanstvu o završenom četvrtim, petom ili
šestom razredu osnovne škole imaju individualizovanu nastavu sadržaja predviđenih modulom Osnovne životne
veštine, kao i predmetima Digitalna pismenost, Preduzetništvo i Odgovorno življenje u građanskom društvu, kako bi
se na odgovarajući način pripremili za praćenje nastave u drugom, odnosno trećem ciklusu.
Individualizaciju pripremnog programa iz ovih predmeta obavlja predmetni nastavnik, ako je potrebno u saradnji i uz
podršku školskog tima, a s obzirom na utvrđena postojeća znanja odraslog.
SRPSKI JEZIK
Cilj nastave Srpskog jezika jeste da polaznici ovladaju veštinom komunikacije u usmenom i pisanom obliku i efikasno
je koriste i usavršavaju u uslovima svakodnevnog života, u radnom okruženju i u daljem obrazovanju i školovanju.
Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja:
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
Čitanje i razumevanja pročitanog
- koristi oba pisma (ćiriličko i latiničko);
- razlikuje umetnički i neumetnički tekst;
- na jednostavnim primerima prepoznaje različite funkcionalne stilove;
- razlikuje u tekstu bitno od nebitnog;
- prepoznaje i izabere osnovne informacije u tekstu.
Pisano izražavanje
- zapiše jednostavnu informaciju koristeći oba pisma;
- napiše razumljivu, gramatički ispravnu rečenicu;
- prepriča tekst;
- koristi osnovne žanrove pisane komunikacije: sastavi pismo, popuni obrazac, zahtev, napiše molbu, žalbu, izjavu,
CV;
- koristi Pravopis - školsko izdanje i primeni osnovna pravopisna pravila.
Usmeno izražavanje
- primeni osnovne književnojezičke norme u govoru;
- načinom govora iskaže različite oblike izražavanja (dijalog, opis, naracija);
- razgovara o slobodno odabranoj ili zadatoj temi (porodica, prijatelj, film, fudbalska utakmica).
Gramatika, leksika, narodni i književni jezik
- primeni podelu reči na slogove;
- identifikuje u jednostavnim primerima glasovne promene;
- navede vrste reči;
- imenuje osnovne gramatičke kategorije promenljivih reči (imenice i glagole);
- prepozna sintaksičke jedinice;
- pravilno koristi padeže;
- pravilno upotrebi osnovne glagolske oblike (sadašnje, buduće i prošlo vreme);
- prepozna osnovne leksičke pojmove: jednoznačnost i višeznačnost reči;
- razume frazeologizme koja se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji;
- u jednostavnim slučajevima odredi značenje nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava ili konteksta u
kome su upotrebljeni;
- koristi Rečnik srpskog jezika i Rečnik stranih reči i izraza;
- razlikuje književni i govorni jezika;
- navede najznačajniji trenutak u razvoju srpskog književnog jezika - uvođenje fonetskog principa (značaj Vuka
Karadžića).
Književnost - usmena i autorska
- poveže naslove pročitanih dela sa autorima (dela predviđena programom od petog do osmog razreda);
- prepozna tipove književnog stvaralaštva (pisanu i narodnu književnost);
- imenuje osnovne književne rodove;
- prepozna različite oblike kazivanja u književnom tekstu (deskripciju, naraciju, dijalog, monolog);
- imenuje najčešće stilske figure (epitet, poređenje, onomatopeju).
Srpski jezik kao nematernji jezik
Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, nastavni program srpskog jezika kao nematernjeg jezika
ostvaruje se u okviru predviđenog fonda časova, prilagođavajući sadržaj polaznicima. Nastavnik procenjuje, prema
nivou vladanja srpskim jezikom kao nematernjim, koju će metodiku primeniti.
Obavezni sadržaji za drugi ciklus
Veštine čitanja i razumevanja pročitanog
- čitanje sa razumevanjem teksta pisanog ćiriličkim i latiničkim pismom;
- čitanje i slanje SMS poruka;
- čitanje i pronalaženje važnih i korisnih informacija u uputstvima za korišćenje proizvoda za svakodnevnu upotrebu
(kiselina, sredstava za čišćenje...);
- razlikovanje informativanog tekst od književnoumetničkog;
- korišćenje rečnika, telefonskih imenika i leksikona - pronalaženje pojmova po azbučnom i abecednom redu;
- uočavanje bitnog i nebitnog u jednostavnom tekstu;
- čitanje i razumevanje oglasa u novinama;
- uvežbavanje čitanja sa unapred precizno postavljenim zadacima i provera razumevanja pročitanog teksta;
- prepoznavanje funkcionalnih stilova - razlikovanje jezika koji koristimo u svakodnevnom životu i jezika kojim se pišu
knjige;
- uočavanje citata u tekstu;
- čitanje nelinearnog teksta (tabela).
Pisano izražavanje
- pravilno korišćenje oba pisma;
- uvežbavanje strukture pisanja jednostavnog teksta;
- pisanje molbe za posao;
- pisanje velikog slova: vlastite imenice - imena, prezimena, nadimci, geografski pojmovi (države, gradovi);
- izrada kraćih diktata i sastava na određene teme (Moje zapažanje o ljudima koje svakodnevno srećem; Da se
predstavim...);
- uvežbavanje tehnike u izradi pisanog sastava (izbor građe, komponovanje, pasusi, opis i naracija);
- izrada kraćih diktata;
- izrada sastava na zadatu temu (Omiljena televizijska serija; Pesma koju volim; U društvu sa _______ prijatno mi
je...);
- pisanje naziva ulica, opština i naselja;
- pisanje rečce NE i LI;
- pisanje službenog i privatnog pisma;
- popunjavanje obrasca, izjave, uplatnice.
Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija
- prepričavanje kratkih tekstova;
- uočavanje strukture priče (uvod - početak priče, tok radnje i završetak);
- prepričavanje događaja po izboru polaznika: epizode iz neke pripovetke, filma ili televizijske emisije;
- pričanje svakodnevnih događaja i doživljaja prema hronološkom rasporedu dešavanja;
- opisivanje jednostavnog radnog postupka, spoljašnjeg ili unutrašnjeg prostora, predela iz okruženja, neke ličnosti iz
porodice, komšiluka...;
- korišćenje Interneta za čitanje i slanje poruka;
- pričanje svakodnevnih doživljaja sa korišćenjem nekih elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje,
kulminacija, završetak);
- vežbanje u hronološkom pričanju;
- opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora po zajednički sačinjenom planu;
- dobijanje potrebnih obaveštenja i najvažnijih informacija o autobuskom redu vožnje i mestu odakle polazi određeni
autobus, na kom šalteru se može kupiti karta ili dobiti potrebno obaveštenje;
- razmenjivanje korisnih saveta i informacija dobijenih sa Interneta (posebno sa Gugla) ili iz novina i časopisa;
- razvijanje veštine slušanja i uključivanja u razgovor uz uvažavanje i poštovanje tuđeg mišljenja i stava.
Gramatika, leksika, narodni i književni jezik
- prosta rečenica i njeni delovi;
- pojam promenljivih i nepromenljivih reči;
- razlikovanje imenica, zamenica, prideva, brojeva, glagola;
- uočavanje razlika između jezika kojim su napisana književna dela i jezika koji koristimo u svakodnevnoj
komunikaciji;
- osnovna saznanja o srpskom književnom jeziku (uzimanje narodnog jezika za osnovu književnog - 19. vek);
- prepoznavanje različitih značenja višeznačnih reči(polisemija) koje se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne
komunikacije (na ulici, u kući, na poslu);
- građenje reči;
- nastanak i podela glasova - osnovni pojmovi;
- proste i složene reči;
- podela reči na slogove - vežba na odabranim primerima;
- osnovno o glagolskim vremenima - uočavanje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena;
- prepoznavanje i razumevanje značenja nepoznatih reči i frazeologizama na osnovu situacije i teksta (konteksta) u
kojem su upotrebljeni.
Književnost - usmena i autorska
Izbor tekstova za čitanje i obradu:
- kratka narodna pripovetka, bajka, anegdota, legenda - po izboru;
- izbor pitalica, poslovica, zagonetki - razumevanje poruke;
- Branislav Nušić: Autobiografija - odlomak;
- izabrani tekstovi iz časopisa: Živeti zdravije, Viva, Lekovito bilje, Ribolov, Roditelj i dete, Ukrasno bilje, Uradi sam,
Kuća - stil;
- Ivo Andrić: Na Drini ćuprija, odlomak ili odlomak iz romana Hajduk Stanko Janka Veselinovića;
- Ljubomir Nenadović: Pisma iz Italije - odlomak;
- Najveća je žalost za bratom - narodna lirska pesma ili pesma po izboru;
- Smrt majke Jugovića - narodna epska pesma ili Oranje Marka Kraljevića.
Tumačenje teksta
- pronalaženje, izdvajanje i tumačenje informacija (obrazlaganje njihove primene) iz odabranog teksta koje se mogu
praktično koristiti;
- uočavanje razlike između pesme, proznog, dramskog teksta i novinarskog članka;
- navikavanje polaznika na sažeto prepričavanje teksta, obeležavanje i zapisivanje delova za koje smatraju da im
mogu koristiti;
- tumačenje uslovljenosti događaja i situacija;
- otkrivanje vernog - objektivnog predstavljanja stvarnosti i ličnog doživljavanja pisca - subjektivne deskripcije;
- struktura pesme - strofa, stih, rima.
Književni pojmovi
- narodna i pisana književnost;
- narodna književnost u prozi i stihu;
- pripovetka - narodna, autorska;
- fabula i njeni elementi (uvod, radnja, zaplet - sukob, vrhunac, rasplet);
- književni lik;
- elegična pesma;
- porodične narodne pesme.
Obavezni sadržaji za treći ciklus
Veština čitanja i razumevanja pročitanog
- čitanje i kazivanje po ulogama;
- čitanje "s olovkom u ruci" - podvlačenje, obeležavanje, zapisivanje;
- na jednostavnim primerima prepoznavanje funkcionalnih stilova;
- "letimično" čitanje poznatog teksta radi nalaženja određene informacije;
- uočavanje jasno iskazanih odnosa (uzrok - posledica; sredstvo - cilj);
- izvođenje zaključaka iz jednog teksta;
- razgovor o pročitanom delu, članku iz časopisa, filmu ili epizodi televizijske serije.
Pisano izražavanje
- pismeno izražavanje na slobodnu i zadatu temu;
- izrada kraćih diktata;
- korišćenje osnovnih znakova interpunkcije: tačka, zapeta, upitnik;
- korišćenje Pravopisa - školsko izdanje;
- sastavljanje jednostavnog ekspozitornog, narativnog i deskriptivnog teksta i organizovanje u smisaone celine
(uvodni, središnji i završni deo teksta);
- pravilno popunjavanje obrasca u pošti, podnošenje zahteva (npr. za uvođenje telefona);
- pravilno sastavljanje molbe za konkurs za radno mesto;
- pisanje biografije (CV), izbor podataka;
- prilagođavanje jezika temi i prilici, prepoznavanje i korišćenje odgovarajuće formalne ili neformalne jezičke varijante;
- izrada diktata i kraćih sastava;
- sistematizacija sadržaja iz pravopisa: upotreba velikog slova, korišćenje znakova interpunkcije - tačke, zapete,
znaka pitanja, navodnika;
- sastavljeno i rastavljeno pisanje reči;
- korišćenje Pravopisa (školsko izdanje).
Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija
- prepričavanje teksta po samostalno sačinjenom planu;
- pričanje o stvarnim događajima uz korišćenje opisivanja, dijaloga, pripovedanja;
- diskusija o pročitanom tekstu iz novina, o televizijskoj emisiji;
- pronalaženje nepoznatih reči u Rečniku stranih reči i izraza i tumačenje njihovog značenja;
- pronalaženje i preuzimanje podataka sa Interneta vezanih za neki aktuelni događaj (npr. sajam automobila);
- međusobno razmenjivanje informacija vezanih za istu temu;
- pričanje o stvarnim ili izmišljenim događajima hronološkim ili retrospektivnim redom;
- opisivanje složenih predmeta, radnih postupaka, portretisanje lika iz najbližeg okruženja, filmskog, scenskog ili
televizijskog dela;
- rasprava o pročitanom delu, filmu ili epizodi televizijske serije;
- slobodno pričanje ličnog doživljaja;
- učešće u razgovoru u kome se zastupaju suprotni stavovi i odbrana svojih stavova i ubeđenja kroz izbor
argumenata;
- uključivanje u diskusiju i raspravu o temama koje interesuju polaznike;
- ponašanje prilikom iznošenja svojih stavova uz poštovanje i uvažavanje tuđeg mišljenja;
- korišćenje određenih programa za elektronsku komunikaciju;
- korišćenje računara za iznalaženje potrebnih informacija (tekstova koji se čitaju, podataka o autoru određenog
teksta).
Gramatika, leksika, narodni i književni jezik
- pojam verbalne i neverbalne komunikacije;
- jezik kao osnovno, ali ne i jedino, sredstvo za sporazumevanje među ljudima;
- prednosti jezika u odnosu na druga sredstva sporazumevanja;
- značaj jezika za pripadnike ljudske zajednice;
- pojam složene rečenice - proste rečenice u složenoj;
- poznavanje osnovnih leksičkih odnosa: sinonimije, antonimije, homonimije;
- narodni i književni jezik - sličnosti i razlike;
- osnovne informacije o srpskom jeziku;
- primena Adelungovog pravila: Piši kao što govoriš;
- srpski jezik - poreklo i bliskost sa drugim slovenskim jezicima;
- osnovne informacije o jezicima nacionalnih manjina;
- prepoznavanje metafore kao leksičkog mehanizma;
- razumevanje važnosti književnog jezika za život zajednice i za lični razvoj.
Književnost - usmena i autorska
Izbor tekstova za čitanje i obradu
- B. Nušić: Sumnjivo lice - odlomak;
- D. Maksimović: Pesme - izbor;
- I. Sekulić: Pisma iz Norveške - izbor;
- B. Ćopić: Bašta sljezove boje - odlomak;
- Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva, ili B. Stanković: Koštana - odlomak;
- odabrani tekstovi iz časopisa: Hrana kao lek, Zdrav život, Moja beba, Roditelj - dete, Svet kompjutera, Auto svet;
- Vladislav Petković - Dis: Među svojima ili Milutin Bojić: Plava grobnica;
- Momo Kapor: 011;
- B. Stanković: Uvela ruža - odlomak;
- S. Jesenjin: Pesma o keruši;
- L. Lazarević: Sve će to narod pozlatiti - odlomak;
- Nemušti jezik - narodna priča.
Tumačenje teksta
- osposobljavanje polaznika za što samostalniji pristup književnom delu;
- upućivanje polaznika u društveno-istorijsku uslovljenost dela;
- bitne odlike dramskog dela (monološko-dijaloška forma);
- lirska poezija - odlike i osnovne vrste;
- osnovne razlike i sličnosti između romana i pripovetke;
- samostalna analiza odabranog teksta;
- razlikovanje novinarskog (publicističkog) i književno-umetničkog načina izražavanja i stila.
Književni pojmovi
- putopis;
- ljubavne i elegične pesme;
- narodna i autorska lirika;
- drama - odlike komedije;
- autorska pripovetka;
- narodna proza;
- ljubavna i rodoljubiva pesma.
Napredni sadržaji
Veština čitanja i razumevanja pročitanog
- pronalaženje, izdvajanje i upoređivanje informacija iz dva kratka teksta;
- uočavanje i izdvajanje (podvlačenje) najvažnijeg u tekstu;
- čitanje i pronalaženje važnih i korisnih informacija u sredstvima javnog informisanja;
- sažeto prepričavanje teksta kroz unapred zadat broj rečenica;
- čitanje u sebi sa unapred precizno postavljenim zadacima za pronalaženja potrebnih informacija;
- jezička sredstava karakteristična za različite funkcionalne stilove;
- fusnote u tekstu;
- razlikovanje činjenice od komentara, objektivnog od pristrasnog i propagandnog teksta (na jednostavnim
primerima);
- prepoznavanje stava autora i razlikovanje tog stava od drugih stavova iznetih u tekstu;
- razlikovanje i korišćenje svih delova teksta i knjige, uključujući indeks, pojmovnik i bibliografiju;
- književna kritika.
Pisano izražavanje
- pravilno korišćenje pisanih slova oba pisma;
- poznavanje osnovnih osobina govornog i pisanog jezika;
- pisanje molbe i zahteva za dobijanje dečjeg dodatka, uvođenje telefona;
- poznavanje i primenjivanje pravopisnih normi prilikom pisanja velikog slova: imena časopisa, knjiga, naučnih dela;
- rezimei kratkog, jednostavnog teksta;
- popunjavanje obrasca za dobijanje pasoša, lične karte;
- složenice i polusloženice;
- negacija uz glagole, imenice, prideve, priloge;
- pisanje rezimea;
- sastavljanje kratke vesti i izveštaja;
- znak interpunkcije u rečenici - tačka sa zapetom, dve tačke, navodnici;
- korišćenje Pravopisa (školsko izdanje);
- znakovi interpunkcije - crta, crtica, zagrada;
- pisanje kratkih referata.
Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija
- sažeto pričanje događaja iz svakodnevnog života prema hronološkom ili retrospektivnom redosledu;
- saopštavanje bitnih informacija vezanih za svakodnevna dešavanja - na poslu, u porodici, u društvu;
- pronalaženje traženih informacija u novinama, na televiziji i na Internetu o: rezultatu sportskog događaja,
bioskopskom repertoaru, prognozi vremena, najvažnijim vestima iz zemlje i inostranstva, nekom naučnom otkriću,
novom leku i sl.;
- pričanje svakodnevnih dešavanja i događanja uz jasno iznošenje ličnog stava;
- hronološko i retrospektivno pričanje;
- argumentovana rasprava o zadatom pitanju uz uvažavanje i poštovanje tuđeg mišljenja i stava;
- korišćenje Rečnika stranih reči i izraza i Rečnika srpskog jezika;
- izlaganje o nekom događaju uz jasno iznošenje ličnog stava o temi o kojoj se govori i zalaganje za svoje gledište, uz
uvažavanje tuđeg mišljenja;
- pronalaženje potrebnih podataka u složenim tabelama sa više kolona;
- korišćenje enciklopedija, leksikona, rečnika, Interneta za pronalaženje potrebnih podataka.
Gramatika, leksika, narodni i književni jezik
- prosta rečenica - subjekat, predikat, dodaci;
- osnovno značenje padeža;
- promenljive reči - promena po padežima - imenice, zamenice, pridevi i brojevi i promena po licima i vremenima glagoli;
- značaj Vuka Karadžića za nastanak srpskog književnog jezika (azbuka Save Mrkalja i saradnja sa Đ. Daničićem);
- proste, izvedene i složene reči;
- osnovno značenje i funkcije glagolskih oblika;
- identifikovanje nekih glasovnih promena;
- sintaksičke jedinice;
- nezavisne i zavisne rečenice u složenoj;
- polisemija - višeznačnost reči;
- vrste pisama (piktografsko, ideografsko, fonografsko);
- fonetski princip i fonetsko pismo;
- osnovne informacije o akcentima;
- određivanje akcenta u reči.
Književnost - usmena i autorska
Tekstovi za čitanje i obradu
- S. Jesenjin: Pismo majci;
- Milovan Glišić: Prva brazda - odlomak;
- L. Lazarević: Švabica - odlomak;
- O. Henri: Poslednji list;
- Aleksa Šantić: Pesme - izbor;
- Zla žena - narodna priča;
- Stevan Sremac: Zona Zamfirova ili Ivkova slava - odlomak;
- Dušan Kovačević: Balkanski špijun - odlomak.
Tumačenje teksta
- razumevanje poruke pročitanog teksta;
- različiti oblici kazivanja u književnoumetničkom tekstu - pripovedanje, opisivanje, dijalog;
- osobine glavnog junaka;
- prepoznavanje i razlikovanje određenih stilskih figura - hiperbola;
- personifikacija, gradacija;
- osobine književnog lika - psihološke, socijalne, etičke i njihovo međusobno povezivanje;
- dnevnik čitanja;
- motiv, ideja, forma, kompozicija, karakteristike likova i njihove međusobne povezanosti;
- povezivanje književnog dela sa vremenom u kojem je nastalo i sa vremenom koje uzima za okvir pripovedanja.
Književni pojmovi
- kratke narodne umotvorine;
- autobiografija;
- monolog i dijalog;
- književni lik;
- epske pesme - ciklusi;
- satirična komedija;
- socijalne pesme;
- balada;
- novela;
- književni rod, književna vrsta.
Način ostvarivanja programa
U nastavi jezika polaznici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pisanu komunikaciju standardnim srpskim jezikom.
Prilikom realizacije programa treba imati u vidu:
- da se ishodi sadržaja grade sve vreme;
- da se jedan ishod može realizovati na različitim sadržajima, kao i da jedan sadržaj može da doprinese realizaciji
različitih ishoda;
- da kad god je moguće treba povezivati nastavne sadržaje srpskog jezika sa sadržajima ostalih predmeta (stranog
jezika, istorije, geografije, biologije, odgovornog življenja...). Za postizanje ovoga cilja su pogodni tekstovi iz časopisa
koji su dati kao predlog tekstova za obradu na času. Primer za to su časopisi Viva, Lekovito bilje, Ukrasno bilje, Živeti
zdravije, Ribolov. Ako se pažljivo odaberu tekstovi u saradnji sa nastavnikom biologije, na istom tekstu može se
vežbati više sadržaja. Korelacija sa istorijom može se postići prilikom obrada narodnih epskih pesama, odlomka
Danak u krvi I. Andrića, odlomka iz romana Hajduk Stanko J. Veselinovića. Izbor tekstova iz časopisa Svet
kompjutera može koristiti nastavnicima informatike i u dogovoru sa njima mogu se proveravati i tumačiti podaci iz
teksta, koliko je polaznik razumeo sadržaj, kako ga može primeniti i koristiti u praksi;
- da treba što više pronalaziti i koristiti primere i situacije iz svakodnevnog života (posao, porodica, bliže i šire
okruženje, priroda, društvo...) korelacija sa odgovornim življenjem, biologijom, građanskim vaspitanjem, geografijom,
fizikom i hemijom;
- da uvek treba voditi računa da usvojeni sadržaji moraju da imaju primenu kako u svakodnevnom životu, tako i u
daljem procesu obrazovanja, pa u skladu sa tim izbegavati nepotrebne podatke i definisanje bez razumevanja
sadržaja. Ovo se može primeniti prilikom izbora tekstova za vežbanje čitanja i razumevanja pročitanog, pisanog
izražavanja, kao i na časovima usmenog izražavanja i svakodnevne komunikacije.
Primer:
- Napišite svoju biografiju;
- Diskutujte sa polaznicima da li su svi važni podaci izneti u biografiji;
- U ponuđenom tekst iz novina izdvojte za vas značajne informacije i upotrebite ih;
- Pročitajte uputstvo za korišćenje sredstva za higijenu. Na šta posebno treba obratiti pažnju?
Veština čitanja i razumevanja pročitanog
Polaznici koji su savladali tehniku čitanja u sebi, kasnije se uvode u "letimično" čitanje. Ono se sastoji od brzog
traženja informacija u tekstu, pri čemu se ne čita svaka reč, već se pogledom "prolazi" kroz tekst i čita se na preskok
(naslovi, podnaslovi, prvi redovi u pasusu, zaključak...). Ovo se može uvežbavati ako se počne sa kraćim tekstovima i
ako se polaznicima zadaju jednostavni zadaci: U ponuđenom tekstu pronađite podatak koji se nosi na... ili Koju
konkretnu informaciju smo dobili iz teksta...
Svoje utiske, stavove i sudove o pročitanom tekstu polaznik ilustruje primerima iz samog teksta. Na taj način
postižemo dva cilja - proveru koliko je polaznik razumeo pročitani tekst, a vraćanjem na tekst proveravamo kako se
snalazi prilikom odvajanja bitnog od nebitnog.
Pisano izražavanje
Gradivo koje se odnosi na primenu pravopisnih pravila najbolje se usvaja putem sistematskih vežbanja koja se
organizuju često, raznovrsno i u različitim oblicima. Primer: popunjavanje službenih obrazaca za dobijanje lične karte,
pasoša; zahteva; izjava; službenog i privatnog pisma; molbe za posao sa biografijom polaznika i dr. Pored toga na
času neprekidno koristiti Pravopis i pravopisni rečnik (školsko izdanje). Pravopis mora uvek biti dostupan
polaznicima. Kada je god to moguće, nastavnik će polaznika upućivati na korišćenje Pravopisa, dajući mu takve
zadatke koji u njemu zahtevaju pronalaženje rešenja. Primer: Podvuci pravilno napisanu reč: PREDSEDNIK PRETSEDNIK; VIŠI - VIŠLJI; LJUDSKI - LJUTCKI... Polaznicima dajemo kraće tekstove napisane sa dosta grešaka i
od njih tražimo da ih isprave.
Sadržaj vežbanja u nastavi mora biti određen sistematskim praćenjem pisanja polaznika, tako da nastavnik u svakom
trenutku zna šta je svaki polaznik u stanju da napiše i kako piše.
Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija
Govorne vežbe
Osnovni cilj ovih vežbi je da polaznici steknu sposobnost i razviju naviku dužeg izlaganja povezanih misli, ovladaju
formom ophođenja (pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje).
Govorne sposobnosti se stiču i razvijaju govorenjem. Zbog toga se nastava zasniva na situacijama u kojima će
polaznici da pitaju, odgovaraju, izražavaju svoje slaganje ili neslaganje sa određenim događajem, pojavom, iznose
svoje sudove i stavove. Mogu im se dodeliti različite uloge i zadaci dočaravanja određene situacije ili odnosa. Uloge
se mogu i razmenjivati tako da se polaznici uvere šta se sve menja kada se promeni tačka gledišta na neku pojavu ili
položaj u grupi koja razgovara o nekom aktuelnom pitanju ili problemu o čemu postoji različito iskustvo i različiti
stavovi. Moguće je i poželjno je organizovati i časove sa glumom, uz podelu i razmenu uloga, kada je to polaznicima
prihvatljivo.
Moguće teme: Pijačni dan u mom mestu, Na sajmu nameštaja (automobila, knjiga, tehnike, građevinarstva). Na ovim
časovima može se primeniti više tehnika edukativnih radionica, kao i tehnika istovremenog rada u malim grupama.
Grupe će se formirati prema interesovanju polaznika. Jedna grupa će govoriti o sajmu koji je posetila, druga o
pijačnom danu, treća o pozorišnoj predstavi koju je gledala.
U cilju bolje motivisanosti polaznika, može se organizovati zajednička poseta nekom od ponuđenih događaja.
Da bi se polaznici osposobili da produktivno usvoje predviđene elemente govornog jezika, pored navedenih vežbi,
koriste se i komunikativne govorne vežbe. Komunikativne vežbe obuhvataju one tipove vežbi u kojima se jezik koristi
samostalno, funkcionalno u određenoj govornoj situaciji. Teme nekih od vežbi mogle bi da budu: U pošti, U opštini, U
birou za zapošljavanje, Na autobuskoj stanici, U nepoznatom gradu... Ovde se može postići korelacija sa engleskim
jezikom. Primer: ako polaznicima zadamo temu U nepoznatom gradu, oni mogu zamisliti da su u nekom gradu u
inostranstvu i tom prilikom mogu vežbati jednostavnu konverzaciju na engleskom jeziku.
Za uspešno pripremanje i savladavanje pismenih i govornih vežbi, polaznici treba da vode računa o tome kako
najbolje da iskažu svoju zamisao.
Ono što hoću, najbolje ću iskazati:
- ako napravim dobar izbor reči i izraza;
- ako se jasno, sažeto i primereno izražavam u zavisnosti od situacije (na ulici, na poslu, u opštini);
- ako mi rečenice budu dobro strukturirane, stilski dobro oblikovane, bez nepotrebnih izraza, ponavljanja i suvišnih
reči (nepotrebnog gomilanja epiteta, sinonima, pleonazama);
- ako budem sugestivno govorio;
- ako izaberem odgovarajući način obraćanja - različito se obraćam prijateljima, porodici, deci, službenim licima,
nepoznatim ljudima, mogućim poslodavcima.
Ovaj "podsetnik" predstavlja sredstvo za rad neophodno na svakom času. Na velikom hamer papiru mogu biti
ispisana "uputstva", a svaki polaznik za sebe treba da ima na manjem hameru ispisan isti sadržaj. U svakoj prilici,
kada treba da se usmeno ili pismeno izrazi, polaznik gleda u svoj "podsetnik" i proverava da li se i koliko držao
ponuđenih sugestija. Polaznici mogu raditi i u grupama, tako što će jedan polaznik iskazivati svoju zamisao, a ostali
gledajući u svoj "podsetnik" pratiti da li se i koliko držao sugestija i koliko su mu one pomogle da iskaže ono što je
naumio.
Gramatika, leksika, narodni i književni govor
Nastava gramatike je u funkciji učenja jezika. Od polaznika ne treba zahtevati da uče napamet gramatička pravila i da
ih ilustruju napamet naučenim primerima, već da se osposobe za njihovu primenu u svakodnevnoj komunikaciji.
Gramatika ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast srpskog jezika, već njen integralni deo i može se ostvariti kroz
nekoliko faza:
- davanjem većeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obrađeni tekst koji ilustruje jezičku pojavu;
- ako polaznici sami ispravljaju jedni drugima tekstove (diktate), obrazlažu i na konkretnom primeru uočavaju jezičku
pojavu i njene karakteristike, objašnjavajući jedni drugima gde su pogrešili, a nastavnik usmerava aktivnost polaznika
i, ako je potrebno, koriguje njen sadržaj. Na kraju ovakvih aktivnosti treba načiniti pregled uočenih grešaka, podvući
pravila i to zajedno sa polaznicima, pri čemu oni iznose svoje mišljenje koje nastavnik koriguje, dopunjuje ili
potvrđuje;
- kontinuiranim povezivanjem znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;
- korišćenjem prikladnih ilustracija određenih jezičkih pojava;
- davanjem objašnjenja, kratkih uputstava o tome čemu služi određena gramatička građa, šta se njome izražava,
kada i u kojim okolnostima se upotrebljava;
- stalnim vežbanjem na svim raspoloživim materijalima, uključujući i situacije kad gramatika nije centralna tema.
Jezičku građu najbolje je sistematizovati od pojedinačnog slučaja do pravila, koja sami polaznici uz pomoć
nastavnika mogu uočiti, a ponekad i definisati.
Za realizaciju gramatičke građe, gde god postoje za to uslovi, treba koristiti sheme, tabele i drugi didaktički materijal
da bi se jezičke pojave bolje razumele. Primer: Na velikom hameru u tabelu beležiti različite vrste reči; ili U jednu
kolonu zapišite nepravilno napisane reči, a u drugu pravilno napisanu reč.
Književnost - usmena i autorska
Tekstovi za čitanje i obradu
Funkcija čitanja tekstova koji su predviđeni za obradu je da se polaznici osposobljavaju i navikavaju na čitanje u sebi,
da samostalno dolaze do saznanja koja ih interesuju i da prošire svoju opštu kulturu.
Veoma je važno napraviti dobar izbor tekstova. U početku nastavnik može pripremiti kraće književne ili neknjiževne
tekstove (naučno-popularne, informativne). Nastavnik može da zada kraći tekst svim polaznicima, ili duži koji je
podeljen na više delova.
Ponuđeni tekst može biti neka anegdota, legenda, predanje ili kraća putopisna reportaža. Izbor teksta zavisi, pre
svega, od interesovanja polaznika, s obzirom na njihove individualne karakteristike.
Ako postoji mogućnost da se polaznicima zada neki tekst koji će čitati kod kuće, potrebno ih je za to motivisati.
Čitanjem odabranog odlomka podstaći će se ili podržati interesovanje za čitanjem. Nastavnik može da predloži
odlomak za čitanje, a može i da podstakne polaznika da sam formuliše šta je ono što bi ili o čemu bi želeo da čita i da
mu predloži odgovarajući izvor ili uvaži izbor polaznika. Nastavnik može da koristi različite načine da probudi želju
polaznika za čitanjem. Primer: iznošenjem dela nekog zanimljivog zbivanja i prepuštanjem polazniku da nastavi sa
čitanjem i sazna šta se posle dogodilo i kakav je epilog.
Ako polaznici nisu dovoljno savladali čitanje, ne treba im davati da sami čitaju lektiru kod kuće. Ovakav vid lektire
treba primenjivati onda kada nastavnik proceni da su polaznici za to spremni.
Prilikom izbora tekstova za čitanje treba voditi računa da izabrano štivo ne bude predugačko i nezanimljivo
polaznicima, pa se preporučuje da nastavnik pored ponuđenih sam pronalazi dopunske tekstove shodno
interesovanjima grupe, kao i da podstiče polaznike da sami tragaju za ovakvim tekstovima.
Primer:
Nastavnik pažljivo odabere kraći tekst iz nekog od popularnih časopisa, npr. Lekovito bilje. Na tekstu može proveriti,
a ako je potrebno dalje vežbati:
- tumačenje o korisnosti sadržaja teksta za polaznike, uz izdvajanje šta je u tekstu za polaznika novo, šta je već ranije
znao, kako je u vezi sa temom postupio i da li ga je tekst inspirisao da nešto u postupanju i načinu mišljenja promeni i
zašto;
- kojim funkcionalnim stilom je tekst napisan;
- odvajanje bitnog od nebitnog iz teksta za primenu u svakodnevnoj praksi;
- povezivanje sadržaja pročitanog sa gradivom iz biologije, geografije, odgovornog življenja;
- beleženje onoga što smatra da je važno i što može primeniti i kasnije u nekoj drugoj situaciji;
- uočavanje nekih jezičkih pojava i pravopisnih pravila.
U ostvarivanju ishoda nastavnik koristi nastavne sadržaje. To znači da realizacija sadržaja nije osnovni cilj
nastavnika, već da su sadržaji za nastavnika sredstvo za ostvarivanje ishoda.
U nastavnom programu obavezni sadržaji su definisani na osnovu ishoda za kraj trećeg ciklusa, odnosno za kraj
osnovnog obrazovanja. To znači da bi nastavnik ostvario ishod, on će koristiti obavezne sadržaje. Jedan ishod
nastavnik će ostvarivati preko različitih sadržaja koji su nastavnim programom definisani.
Ishodi se ostvaruju kroz sadržaje, a to nastavniku omogućava da godišnji i mesečni plan rada koncipira prema
ishodima kombinujući sadržaje iz različitih oblasti.
Za neke polaznike neophodna je individualizacija nastave i učenja. Kod polaznika koji nisu u mogućnosti da postignu
definisane ishode, nastavnik bira drugačije sadržaje - kraće i jednostavnije tekstove na kojima ostvaruje traženi ishod.
Individualizacija nastave i učenja odnosi se i na polaznike koji mogu više. Za takve polaznike nastavniku su u ovom
programu predloženi napredni sadržaji. Kod ovih polaznika nastavniku se preporučuje da ih više usmerava na
samostalan rad. Polaznici se mogu podeliti u grupe koje čitaju isti tekst. Posle pročitanog teksta polaznici će iznositi
svoja zapažanja, razmenjivati mišljenje u vezi sa pročitanim tekstom, postavljati jedni drugima pitanja i odgovarati na
njih. Druga mogućnost je da polaznici čitaju različite tekstove, pa da grupa javnim izlaganjem sadržaja i strukture
teksta koji je čitan, obavesti druge o njegovim glavnim karakteristikama. Nastavnik tada može da ima ulogu vodiča
kroz proces i onoga koji koriguje ili potvrđuje valjanost sadržaja u javnom "nastupu" grupe ili njenog predstavnika.
Takođe, može da pozove i polaznike da ukratko opišu kako su doživeli nastup druge grupe ili pojedinca.
Ocenjivanje polaznika, kao sastavni deo nastavnog procesa i procesa učenja, može odigrati važnu ulogu u motivaciji
polaznika za redovnim i daljim pohađanjem nastave. Nastavnik prati polaznika od njegovog uključivanja u nastavu,
tako što stalno beleži šta je polaznik savladao, šta ne; koliko može sam, a gde mu je potrebna pomoć nastavnika;
koje oblasti lakše i brže savladava, a koje teže i sporije. Polaznike treba podsticati pohvalama kada uspešno
savladaju neku oblast ili pokazuju znake napredovanja, dobro urade zadatak, postave zanimljivo pitanje, uoče neku
zakonitost ili rešenje problema. Na ovaj način se može povećati samopouzdanje i zainteresovanost za redovno
pohađanje nastave, a ovakav način kontinuiranog praćenja nastave je jedan od uslova za uspešno završavanje
osnovnog školovanja.
Ako polaznik ima poteškoća u savladavanju gradiva, nastavnik je tu da ga hrabri i podržava. Na primer reći će mu:
"Nije to tako teško kako sada možda izgleda! Uspevali smo i sa težim problemima! Pokušajmo to još jednom na ovom
primeru." (drugi primer je jednostavniji i lakši).
Nastavnik stalno prati napredovanje i na osnovu toga vrši ocenjivanje učenika. Svaki pomak u učenju, sem što je
propraćen pohvalom, propraćen je i odgovarajućim i opisom koji će doprineti odluci o krajnjoj oceni. Na numeričkim
ocenama ne treba previše insistirati, da se kod polaznika ne bi stvorio doživljaj da je ocena važnija od onoga što su
stvarno postigli, kao i da je ocena krajnji cilj ili glavna mera učenja i njegove uspešnosti.
Ocenu, međutim ne treba prećutkivati ako se polaznik za nju zanima. Prilikom ocenjivanja voditi računa o tome
odakle se krenulo i dokle se stiglo, odnosno koliko je svaki od polaznika "napredovao". Svaki pomak treba
komentarisati, pohvaliti i nagraditi. Osnova za svako ocenjivanje treba da bude stepen u kome je ostvaren određeni
ishod, a ne samo, ili pre svega, šta je polaznik u stanju da reprodukuje, osim u slučaju da je reprodukcija očigledno
zasnovana na shvaćenosti sadržaja o kome je reč i sposobnosti da se on primeni u određenim primerima ili stvarnim
situacijama.
MATEMATIKA
Cilj nastave matematike jeste pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i
veština, kao i shvatanje prostora i odnosa u njemu i sticanje veštine merenja, radi efikasne komunikacije korišćenjem
jezika matematike i razvijanja sposobnosti za rešavanje realnih životnih problema primenom matematike.
Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- pročita i zapiše različite vrste brojeva (prirodne, cele, racionalne);
- prevede decimalni zapis broja u razlomak i obratno;
- uporedi po veličini cele brojeve, i razlomke sa istim imeniocem ili brojiocem;
- izvrši osnovne računske operacije sa brojevima istog oblika (u slučaju sabiranja i oduzimanja razlomaka samo sa
istim imeniocem);
- koristi cele brojeve i brojevne izraze sa njima u jednostavnim realnim situacijama (koristeći znanja sa osnovnog
nivoa);
- proceni približnu vrednost broja;
- primeni procente u jednostavnim realnim situacijama;
- izračuna nepoznati član date proporcije i primeni proporciju u realnim situacijama;
- izračuna stepen datog broja, izvrši osnovne operacije sa stepenima;
- odredi položaj tačke u prvom kvadrantu koordinatnog sistema ako su date koordinate i obratno, i da to primeni u
jednostavnim realnim situacijama;
- odredi vrednost funkcije date tabelom ili formulom;
- pročita podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum;
- podatke date u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom (na primer, da podatke iz tabele prikaže grafikonom i
obrnuto);
- reši linearne jednačine u kojima se nepoznata pojavljuje samo u jednom članu;
- koristi jednačine u jednostavnim tekstualnim zadacima;
- prepozna duž, polupravu, pravu, ravan i ugao u realnim situacijama;
- razlikuje neke vrste uglova i definiše jedinicu za merenje ugla stepen;
- uoči modele trougla u realnim situacijama i ume da ih nacrta; razlikuje osnovne vrste trouglova, identifikuje osnovne
elemente i izračuna obim i površinu trougla;
- uoči modele četvorougla i mnogougla u realnim situacijama i ume da ih nacrta; razlikuje kvadrat i pravougaonik,
ume da definiše svojstva paralelograma i da im izračuna obim i površinu;
- prepozna krug i definiše njegove osnovne elemente; uoči modele kruga u realnim situacijama, ume da ga nacrta;
- uoči slične figure;
- uoči podudarne figure;
- uoči osno simetrične figure;
- prepozna prizmu, piramidu, kupu, valjak i loptu, uoči njihove modele u realnim situacijama;
- identifikuje osnovne elemente prizme, piramide i valjka;
- izračuna zapreminu kocke i kvadra;
- koristi odgovarajuće jedinice za merenje dužine, površine, zapremine, mase, vremena i uglova;
- pretvori veću jedinicu vremena u manju.
Obavezni sadržaji drugog ciklusa
Razlomci
- pojam razlomka, čitanje i zapis;
- upoređivanje razlomaka sa istim imeniocem ili brojiocem;
- decimalni zapis broja; prevođenje decimalnog zapisa broja u razlomak i obratno;
- pridruživanje tačaka brojevne poluprave razlomcima i decimalnim brojevima;
- osnovne računske operacije sa brojevima istog oblika (decimalni zapis ili razlomak).
Celi brojevi
- skup celih brojeva; potreba za uvođenjem negativnog broja, pojam negativnog broja;
- predstavljanje celih brojeva na brojevnoj pravoj, koordinate tačke;
- upoređivanje po veličini celih brojeva;
- osnovne računske operacije sa celim brojevima.
Racionalni brojevi
- skup racionalnih brojeva; odnos skupova prirodnih, celih i racionalnih brojeva;
- predstavljanje prirodnih, celih i racionalnih brojeva na brojevnoj pravoj, i upoređivanje po veličini;
- osnovne računske operacije sa racionalnim brojevima.
Primene
- aritmetička sredina;
- razmera i njene elementarne primene;
- procenat i primena u jednostavnim situacijama;
- primena brojeva i brojevnih izraza u jednostavnim realnim situacijama;
- procena približne vrednosti broja;
- rešavanje linearnih jednačina u kojima se nepoznata pojavljuje samo u jednom članu.
Skupovi tačaka u ravni
- prepoznavanje duži, poluprave, prave, ravni i ugla u realnim situacijama;
- vrste linija: prava, kriva, otvorena, zatvorena, izlomljena; pojam oblasti;
- pojam kruga i kružne linije, elementi kruga; odnos kruga i prave.
Ugao
- nastanak, elementi i obeležavanje ugla;
- centralni ugao kruga, merenje ugla;
- vrste uglova: oštar, prav i tup;
- paralelne i normalne prave.
Trougao
- pojam trougla, vrste trouglova prema stranicama;
- odnos između dužina stranica trougla;
- uglovi trougla, zbir uglova u trouglu, vrste trouglova prema uglovima;
- uočavanje podudarnih trouglova;
- izračunavanje obima i površine trougla.
Četvorougao
- pojam četvorougla, uglovi četvorougla;
- pojam paralelograma i njegova svojstva; obim i površina paralelograma.
Sličnost, podudarnost i simetrija
- uočavanje sličnih figura;
- uočavanje podudarnih figura;
- uočavanje osno simetričnih figura.
Obavezni sadržaji trećeg ciklusa
Realni brojevi
- skup realnih brojeva; ponoviti ostale skupove brojeva koji su do sada naučeni i njihove odnose;
- određivanje intervala kome pripada data veličina, predstavljanje na brojevnoj pravoj;
- približna vrednost broja;
- pravilna primena zakona komutacije, asocijacije i distribucije.
Stepen broja
- pojam stepena;
- računanje stepena čiji je izložilac prirodan broj;
- osnovne operacije sa stepenima.
Neke osnovne funkcije
- određivanje položaja tačke u koordinatnom sistem;
- uočavanje jednostavnih funkcionalnih zavisnosti.
Linearne jednačine
- primena jednačina u jednostavnim tekstualnim zadacima;
- rešavanje sistema linearnih jednačina sa dve nepoznate i primena u jednostavnim realnim situacijama.
Obrada podataka
- čitanje podataka predstavljenih u obliku tabele, dijagrama, grafikona;
- predstavljanje podataka u preglednom obliku (tabela, grafikon, "pitica", dijagram);
- obrada prikupljenih podataka po jednom kriterijumu - minimum ili maksimum;
- izračunavanje zadatog procenta neke veličine;
- izračunavanje nepoznatog člana date proporcije; primena proporcije u realnim situacijama;
- korišćenje odgovarajućih jedinica za merenje dužine, površine, zapremine, mase i vremena; pretvaranje veće
jedinice vremena u manju.
Geometrijske figure
- primena Pitagorine teoreme u jednostavnim realnim situacijama;
- mnogougao, pojam i vrste, pravilan mnogougao.
Geometrijska tela
- prepoznavanje prizme, piramide, valjka, kupe i lopte;
- elementi prizme i piramide: ivice, strane i temena;
- površina i zapremina kocke i kvadra;
- valjak i njegovi elementi.
Matematički sadržaji potrebni za izabranu struku
Uvežbavanje i proširivanje matematičkih znanja i veština koje se neposredno koriste u profesiji za koju se polaznik
obučava, kao što su na primer:
- Zidari - geometrijske figure i tela, jedinice za dužinu, površinu, zapreminu i masu; razmera, procenat;
- Kuvari - proporcija, procenat, jedinice za težinu, zapreminu, vreme;
- Poljoprivrednici - geometrijske figure, jedinice za dužinu, površinu, zapreminu, vreme; proporcije.
Ovi sadržaji bi trebalo da budu integrisani u profesionalnu obuku.
Napredni sadržaji drugog ciklusa
Razlomci
- proširivanje i skraćivanje razlomaka;
- upoređivanje razlomaka;
- osnovne računske operacije sa brojevima različitog oblika.
Celi brojevi
- apsolutna vrednost, suprotan broj i recipročna vrednost celog broja.
Racionalni brojevi
- izračunavanje vrednosti izraza sa više računskih operacija različitog prioriteta, u kome mogu biti zagrade.
Primene
- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama, korišćenjem znanja sa naprednog nivoa;
- procena približne vrednosti brojevnog izraza.
Ugao
- upoređivanje uglova;
- osnovne računske operacije sa uglovima.
Trougao
- odnos između stranica i uglova trougla;
- primena Pitagorine teoreme za izračunavanje nepoznate stranice pravouglog trougla.
Četvorougao
- zbir uglova u četvorouglu;
- obim i površina četvorougla.
Sličnost, podudarnost i simetrija
- osobine podudarnih trouglova i četvorouglova;
- osno simetrične tačke; određivanje ose simetrije (duž, ugao, figura).
Napredni sadržaji trećeg ciklusa
Realni brojevi
- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama.
Stepen broja
- kvadratni koren;
- primena osobina stepena i kvadratnog korena.
Neke osnovne funkcije
- određivanje položaja (koordinata) tačaka koje zadovoljavaju date uslove;
- određivanje vrednosti funkcije date tabelom, formulom ili grafikom.
Linearne jednačine i nejednačine
- rešavanje linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom; grafička interpretacija rešenja;
- primena jednačina, nejednačina i sistema jednačina u realnim situacijama.
Obrada podataka
- obrada prikupljenih podataka po jednom kriterijumu - nalaženje srednje vrednosti ili izdvajanje podataka iz zadatog
intervala;
- primena procenta u realnim situacijama;
- pretvaranje jedne merne jedinice u druge i računanje sa njima;
- upoređivanje veličina izraženih različitim mernim jedinicama;
- procena greške merenja.
Geometrijske figure
- izračunavanje obima i površine pravilnog mnogougla;
- broj π, obim i površina kruga.
Geometrijska tela
- izračunavanje površine i zapremine prizme i piramide kada su neophodni elementi dati;
- izračunavanje površine i zapremine valjka kada su neophodni elementi dati.
Način ostvarivanja programa
Ishodi iz predmeta matematika za kraj osnovnog obrazovanje odraslih odnose se na dve osnovne oblasti - brojevi i
operacije sa njima i oblici i prostor (geometrija), kao i na dve oblasti primene - obrada podataka i merenje, kroz koje
polaznik stiče veštinu da primeni stečena teorijska znanja. S obzirom da se radi o obrazovanju odraslih, koji su kroz
svoje bogato životno iskustvo stekli određeno neformalno znanje, svrha predmeta jeste da to znanje dopuni,
sistematizuje i funkcionalizuje, tako da polaznik ovlada osnovnom matematičkom pismenošću. To znači da se
polaznik osposobi da primeni stečena matematička znanja i veštine kako bi rešio jednostavnije realne probleme, ali i
da se postavi osnova za dalju obuku ili učenje za kojim će imati potrebe celog života.
Obavezni sadržaji su tako odabrani da se definisani ishodi dostižu postepenim razvijanjem pojmova tokom celog
osnovnog obrazovanja. U prvom ciklusu su uvedeni osnovni pojmovi: prirodni broj, dekadni sistem i definisane
osnovne računske operacije, kao i geometrijski pojmovi tačka, prava, trougao, kvadrat, pravougaonik. Kroz primere iz
prakse ukazuje se u drugom ciklusu na potrebu uvođenja novih oblika brojeva, celih i racionalnih brojeva. Uočavaju
se njihove veze i uređenje. Računske operacije naučene sa prirodnim brojevima primenjuju se i na uvedenim novim
skupovima brojeva. Takođe, uočavaju se novi objekti u ravni, različite linije i figure i njihovi međusobni odnosi.
Definišu se elementi figura, neke njihove osobine i računa površina osnovnih figura. U poslednjem, trećem ciklusu,
uvodi se pojam realnog broja i sagledava uzajamni odnos svih uvedenih skupova brojeva (prirodnih, celih, racionalnih
i realnih). Upoređuju se i povezuju brojevnim izrazima brojevi zapisani u različitim oblicima. U domenu geometrije
uočavaju se u ravni nove figure krug i mnogougao, i u prostoru neka osnovna geometrijska tela. Definišu se osnovne
osobine tela, njihovi elementi i računaju površine i zapremine. Na kraju trećeg ciklusa predviđeno je dosta vremena
za primenu stečenih matematičkih znanja i veština u profesionalnoj obuci za koju se polaznik opredelio.
Ovakav programski koncept postepenog širenja dve osnovne teme omogućava da se pre obrade novih pojmova i
sadržaja proveri koliko su polaznici usvojili osnovna matematička znanja i veštine koji su predviđeni programima
prethodnih razreda i da se, u slučaju potrebe, ponove neki osnovni sadržaji. Utvrđivanje prethodno stečenog i
savladavanje novog znanja ostvaruje se, pre svega, kroz primere iz svakodnevnog života polaznika.
Na primer, za razumevanje pojma razlomka ili decimalnog broja mogu se koristiti situacije - pojesti četvrtinu bureka,
zasaditi trećinu bašte, podeliti trošak na više ljudi. Za upoređivanje ovih brojeva korisno će poslužiti zidarski ili
krojački metar kao model brojevne poluprave, ako se zamisli da on nema kraj već samo početak. Na krojačkom
metru označeni su delovi metra (razlomci, decimale). Korisna vežba za poređenje i pretvaranje razlomaka u
decimalne brojeve i obrnuto jeste pretvaranje jedinica za merenje dužine, površine, zapremine, mase i vremena.
Potreba za uvođenjem celih brojeva može se objasniti navođenjem primera veličina koje mogu varirati u dva suprotna
smera: plus i minus na tekućem računu, pozitivna i negativna temperatura, nadmorska visina iznad i ispod nivoa
mora, geografska dužina istočno ili zapadno od Griniča i geografska širina iznad ili ispod ekvatora (povezati sa
nastavom geografije), istorijsko vreme pre nove ere i nova era (povezati sa nastavom istorije)... Ukazati da je nula
stepeni temperatura na kojoj se voda mrzne, a da se niža temperatura od ove označava negativnim brojem. Skalu
termometra, ako zamislimo da smo je beskonačno produžili na oba kraja, možemo uzeti kao model brojevne prave za
prikaz i upoređivanje celih brojeva. Uočiti da skup celih brojeva uključuje i prirodne brojeve, jer se brojevna prava
može dobiti beskonačnim produženjem i na drugom kraju (levo od nule) brojevne poluprave na kojoj smo prikazali
prirodne brojeve. Ilustrovati, recimo, primerom da zaroniti u dubinu od 2 m ili skočiti u vis 2 m predstavlja istu dužinu
u oba slučaja (jednaka apsolutna vrednost oba broja), ali je prvo kretanje u negativnom smeru a drugo u pozitivnom
smeru u odnosu na nultu tačku. Ukazati i da se negativan broj dobija kada se od manjeg oduzme veći prirodan broj
(odgovara realnoj situaciji - kada se potroši više para nego što se ima na računu, ulazi se u minus). Matematičkim
jezikom, računska operacija oduzimanja prirodnih brojeva uvodi potrebu za novim brojevima - celim brojevima.
Slično, ako se uoči da se kao rezultat deljenja celih brojeva mogu javiti i negativni razlomci/decimalni brojevi, razume
se potreba uvođenja šireg skupa brojeva, takozvanih racionalnih brojeva. Ovaj skup obuhvata sve do sada pomenute
vrste brojeva - prirodne, razlomke/decimalne i cele brojeve, ali i negativne razlomke/decimalne brojeve. Ovde
posebno treba obratiti pažnju na prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada u izvođenju računskih operacija.
Konačno, ukazati da postoje i brojevi koji nisu ni racionalni; na primer, takav je broj a koji pomnožen sam sa sobom
daje broj 2 (a x a = 2). Novi brojevi javljaju se kao posledica računske radnje suprotne stepenovanju (množenju istih
činilaca). Izračunati približno broj a kalkulatorom i ukazati da ga nikako ne možemo tačno zapisati jer ima
beskonačno mnogo cifara. Racionalni i ovi drugi (iracionalni) brojevi zajedno čine skup realnih brojeva. Svaka tačka
na brojevnoj pravoj pridružena je jednom realnom broju. Na brojevnoj pravoj označiti broj 2 i odrediti jedan interval
kome pripada broj a. Uočiti da a ne možemo tačno da odredimo. Neke realne brojeve možemo, a neke ne možemo
da zapišemo u nekom od poznatih oblika.
Kada je reč o oblicima i objektima (geometrija), njihovo vizuelno opažanje u okruženju značajno pomaže
razumevanju osnovnih definicija, osobina i odnosa. Usko povezano sa ovom temom je i merenje, što je obično
polaznicima već blisko iz sopstvenog iskustva. Potrebno sistematizovati znanja koja polaznici poseduju i ukazati im
na mogućnosti rešavanja novih problema na osnovu znanja i veština koje poseduju.
Navedene preporuke o načinima uvođenja određenih matematičkih apstrakcija putem uočavanja realnih situacija koje
zahtevaju uvođenje novih matematičkih pojmova jasno ukazuju da se za uvežbavanje poređenja, procene i
izračunavanja sa različitim vrstama brojeva preporučuje da se odaberu primeri i problemi iz svakodnevnog života
kako bi bili što jasniji polaznicima. Treba podsticati polaznike da sami osmisle zadatke iz svog svakodnevnog života
na temu koja se obrađuje. Razgovarati o tome gde je sve polaznik bio u prilici da primeni matematička znanja i šta je
od toga koristio, šta mu je stvaralo probleme i šta misli koja znanja mu nedostaju da bi uspešno rešio određeni
problem. Brojni su primeri:
- pronaći u novinama ili reklamnom materijalu različite informacije iskazane brojevima i protumačiti ih. Ova vežba
istovremeno služi i za proveru u kojoj meri je polaznik i jezički pismen, jer se proverava koliko razume tekst koji se
obrađuje;
- polaznika zadužiti da zapisuje nedelju dana svakoga dana dve temperature u razmaku od po 12 časova; prikupljene
podatke polaznik treba da predstavi tabelom i grafikonom, da pročita maksimalnu i minimalnu temperaturu koju je
zabeležio i izračuna srednju temperaturu za tu nedelju;
- obrada podataka se može iskoristiti i za planiranje polaznikovog vremena. Svaki polaznik može da predstavi
tabelom dnevni raspored svojih aktivnosti po vremenu. Na osnovu tabele treba da odredi dužinu trajanja svake od
aktivnosti i izračuna koliko je ukupno angažovano vreme. Zatim može da utvrdi za koju aktivnost je potrebno najviše,
a za koju najmanje vremena i da izračuna koliko je prosečno vreme trajanja jedne aktivnosti;
- vrlo su životna pitanja koja nesumnjivo interesuju svakog polaznika, a koja se mogu iskoristiti za uvežbavanje
upoređivanja brojeva i izvršavanje računskih operacija, pitanja u vezi različitih finansijskih transakcija (stanje na
tekućem računu, kamata, kredit, porez, procenat poskupljenja ili pojeftinjenja, tumačenje različitih računa);
- snalaženje u prostoru i vremenu može biti znatno olakšano ako se koriste matematička znanja i veštine. Očitavanje
na šemi bioskopa pozicije sedišta zapisanog na bioskopskoj karti, nalaženje na planu grada tražene ulice, čitanje
legende na autokarti kojom je dato rastojanje između gradova, procena rastojanja između dva mesta na geografskoj
karti pomoću razmere, tumačenje voznog reda, samo su neke od realnih situacija u kojima se koriste matematička
znanja;
- konačno, razni problemi koji se tiču određivanja veličina kao što su dužina, površina ili zapremina objekta, količina
materijala potrebnog za njegovu izgradnju, farbanje ili opremanje, odlični su za vežbanje matematike, a polaznicima
su vrlo pristupačni i korisni.
U svim izračunavanjima koristiti i kalkulator za proveru rezultata dobijenih primenom odgovarajućih pravila, kako bi
polaznici ovladali novim tehnologijama.
Preporučuje se, takođe, izbor računskih zadataka koji su tematski povezani sa sadržajima drugih nastavnih
predmeta, kao i računskih zadataka usklađenih sa potrebama obuke. U saradnji sa drugim nastavnicima mogu se
obraditi podaci prikupljeni prilikom izvođenja ogleda na časovima prirodnih nauka (ogledi iz fizike, hemije, biologije), ili
podaci relevantni za neku temu iz društvenih nauka (hronologija istorijskih događaja, visine planina, dubine jezera i
mora, rastojanja između gradova...). Za ovakav zadatak mogu se polaznici organizovati u grupe koje će zajedno
obraditi određenu temu, tako da se istovremeno stiče veština timskog rada. Korišćenjem znanja iz predmeta
informatika rezultati obrade podataka u ovim istraživanjima mogu se predstaviti na računaru tabelarno, grafikonima ili
funkcijama, a pisanjem pratećeg teksta vežba se i jezička pismenost. Nesumnjivo je da će ovakvim načinom
ostvarivanja programa iz matematike polaznik ovladati i drugim ključnim kompetencijama kao što su jezička i digitalna
pismenost i naučiti da povezuje sadržaje iz različitih oblasti i logički razmišlja, a time i naučiti kako da uči.
Na času je poželjno grupisati polaznike prema nivou znanja. Sa polaznicima koji imaju dobro predznanje i pokazuju
interesovanje za matematiku preporučuje se obrada i naprednih sadržaja, koji su takođe dati ovim programom.
Napredni sadržaji uglavnom se odnose na kompleksnije probleme i složenije primene obaveznih sadržaja, te
nastavnik može uputiti ove polaznike da pojedinačno ili timski rade samostalno, uz povremenu pomoć nastavnika
kada je to neophodno.
Praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja matematičkih znanja u svim fazama nastave.
Rezultati ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se baziraju na sistematskom i kontinuiranom proveravanju usvojenosti
elementarnih matematičkih znanja. Ocenjivanje polazniku i nastavniku pruža informaciju o stepenu ostvarenosti
ciljeva i ishoda nastave i učenja, kao i o napredovanju polaznika u odnosu na nivo znanja koji je posedovao na
početku školske godine. U procesu vrednovanja rada polaznika vrlo je važan odnos nastavnika prema polaznicima.
Radi povećanja motivacije i davanja podrške ne tako malim naporima polaznika da u zrelom dobu uči, svaki pozitivan
pomak treba pohvaliti, a greške ne treba propratiti rečima "ne valja, pogrešno", likujući. Prevashodni zadatak
nastavnika jeste da nauče polaznike da misle, a matematika je upravo ta koja razvija logičko i apstraktno mišljenje.
FIZIKA
Cilj nastave fizike je da kod polaznika razvija umešnost i samostalnost u posmatranju i razumevanje prirodnih pojava,
tako da znanja o pojavama koje fizika objašnjava primenjuje u svakodnevnom životu i radu.
Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- nabroji osnovne fizičke veličine koje opisuju pojave u prirodi;
- koristi SI sistem u zapisivanju prefiksa deci, centi, mili, mikro, kilo i mega;
- izvede jednostavne oglede po datom usmenom ili pismenom uputstvu;
- koristi podatke za gustinu, električni otpor i toplotnu provodljivost koji su predstavljeni tabelarno;
- koristi grafički prikaz promene brzine tokom kretanja;
- razlikuje osnovne vrste kretanja u gravitacionom polju;
- izračuna srednju brzinu kretanja;
- poredi brzine izražene različitim mernim jedinicama;
- prepoznaje u realnim situacijama delovanje sile trenja (štetno ili korisno), kao i delovanje sile otpora sredine;
- primenjuje polugu, strmu ravan i koturaču;
- opisuje gravitaciono, električno i magnetno uzajamno delovanje u neposrednom okruženju i imenuje odgovarajuće
sile;
- povezuje delovanje sile na predmete i posledice tog delovanja;
- procenjuje vrednost pritiska tečnosti i vazduha i njegov uticaj pri ronjenju, kretanju podmornica i aviona;
- razlikuje mehanički rad, snagu, energiju i toplotu;
- opisuje kako od prostiranja svetlosti zavisi nastajanje senke i lika u ogledalu
- imenuje izvore električne struje;
- nacrta šemu prostog električnog kola;
- proceni kako snaga potrošača utiče na napon i jačinu električne struje u električnom kolu;
- definiše zakon pretvaranja električne energije u toplotnu;
- u različitim električnim aparatima prepoznaje pretvaranje električne; energije u toplotnu, mehaničku, magnetnu,
svetlosnu, hemijsku energiju.
Obavezni sadržaji
Važnost izučavanja fizike i sticanja znanja koja ona razvija
Upotreba i važnost fizičkih znanja u svakodnevnom životu.
Pojave koje fizika izučava, načini koje koristi pri proučavanju i primeri fizičkih pojava u neposrednom okruženju.
Pojam fizičkog tela i osnovne fizičke veličine, merne jedinice, merila i merni instrumenti.
Merenje dužine, površine i zapremine.
Merenje vremena, mase, temperature.
Pojam gustine, određivanje gustine čvrstih tela i tečnosti.
Sila
Naelektrisano telo, vrste naelektrisanja.
Stalni magneti i elektromagneti.
Vrste uzajamnog delovanja u prirodi.
Sile koje deluju između tela koja se uzajamno ne dodiruju (gravitaciona, magnetna, električna sila - Kulonov zakon).
Sile koje deluju između tela koja se uzajamno dodiruju (sila trenja, sila otpora sredine, sila elastičnosti).
Pravac i smer sile.
Zakon inercije i zakon akcije i reakcije (Njutnovi zakoni). Primeri gde se na osnovu Njutnovih zakona predviđa
kretanje tela (naglo kočenje vozila, nagli polazak vozila, kretanje rakete, odgurivanje čamca veslom).
Kretanje
Mehaničko kretanje - pravolinijsko i krivolinijsko. Brzina, ubrzanje, merne jedinice.
Drugi Njutnov zakon. Zavisnost ubrzanja od vučne sile i mase tela.
Ravnomerno i promenljivo pravolinijsko kretanje. Ubrzavanje - start vozila i kočenje vozila. Procenjivanje dužine
zaustavnog puta vozila.
Kretanje u polju Zemljine teže - slobodni pad, hitac na dole i nagore, kosi hitac.
Oscilacije i talasi. Prostiranje talasa kroz čvrsta tela (zemljotresi) i tečnosti (talasi).
Zvuk, izvori zvuka. Zaštita od buke.
Pritisak čvrstih tela i tečnosti
Pritisak čvrstog tela i merne jedinice (paskal, bar, atmosfera).
Pritisak koji stvaraju tečnosti na potopljena tela (hidrostatički pritisak). Atmosferski pritisak, merenje. Promene
vremenskih prilika kao posledica promene atmosferskog pritiska.
Prenošenje pritiska kroz tečnosti i gasove. Hidraulične mašine (kočnica, dizalica, presa).
Sila potiska. Arhimedov zakon.
Ravnoteža
Pojam i vrste ravnoteže. Proste mašine - poluga, strma ravan, koturača.
Vrste poluga, moment sile i ravnoteža poluge. Ravnoteža čvrstih tela u tečnostima - plivanje tela.
Mehanička i toplotna energija, rad i snaga
Mehanički rad. Pojam energije i vrste energija.
Kinetička energija i potencijalna energija u gravitacionom polju.
Transformacija energije u hidrocentralama, termoelektranama, vetrenjačama, solarnim panelima, motorima sa
unutrašnjim sagorevanjem. Zakon održanja energije.
Transformacija mehaničkog rada u toplotnu energiju. Pojam temperature.
Toplotni provodnici i toplotni izolatori.
Obnovljivi i neobnovljivi energetski izvori, energetska efikasnost.
Optika
Svetlost kao prirodna pojava.
Pravolinijsko prostiranje svetlosti (pomračenje Sunca i Meseca), odbijanje svetlosti (lik u ravnom i sfernom ogledalu) i
prelamanje svetlosti. Brzina svetlosti. Formiranje slike predmeta kod oka. Sočiva (kratkovidost i dalekovidost).
Mikroskop i durbin i njihov značaj u razvoju nauke i tehnike.
Električna struja
Metali, elektroliti i jonizovani gasovi kao električni provodnici.
Izolatori i poluprovodnici u domaćinstvu i svakodnevnom okruženju.
Električni izvori (baterija, akumulator, generator), pojava električne struje. Jačina električne struje. Električno kolo i
Omov zakon. Gubici pri prenosu električne struje. Merni uređaji i njihovo vezivanje u električnom kolu. Otpornici
(sijalica) u električnom kolu. Vezivanje otpornika (sijalica) u električnom kolu.
Delovanja električne struje: mehaničko, magnetno, toplotno, hemijsko, svetlosno.
Električne pojave u atmosferi i zaštita od groma i električnog udara.
Napredni sadržaji
Izvedene fizičke veličine. Merne jedinice koje se koriste u anglosaksonskim zemljama i njihova veza sa SI sistemom
(fit, jard, milja, inč, stepen farenhajta, libra, paund, galon, barel).
Korišćenje tabela sa koeficijentima trenja za promenu trenja.
Aerodinamičnost tela.
Bestežinsko stanje.
Statički elektricitet u domaćinstvu.
Sila elastičnosti kod metalne opruge. Dinamometar, princip rada i upotreba.
Zakon kretanja i njegove posledice.
Grafik brzine kretanja u funkciji određivanja vrste kretanja i ubrzanja tela.
Period i frekvencija radio i TV-talasa.
Rad gravitacione sile, princip rada mašina koje koriste potencijalnu energiju.
Providna i neprovidna tela (apsolutno crno telo, indeks prelamanja).
Fenomen staklene bašte.
Optičke varke.
Poluprovodnici i uređaji u kojima se koriste.
Upotreba i princip rada transformatora, grejača, svetiljki, galvanizacija.
Nuklearne sile i zaštita od radioaktivnosti.
Osnovni elementi astronomije (računanje vremena i vremenske zone).
Način ostvarivanja programa
Cilj nastavnog plana i programa fizike je pokazatelj osnovnih vrednosti i opredeljenja u oblasti prirodnih nauka. Fokus
ovog programa su ishodi dok su nastavni sadržaji proistekli iz njih. Koncept ishoda je posebno važan u slučaju kada
imamo odraslog polaznika, jer se definisanjem ishoda opisuje profil polaznika na kraju obaveznog ciklusa
obrazovanja. Ishodi predmeta fizika su definisali koja znanja, veštine i stavove treba da ima polaznik na kraju
funkcionalnog osnovnog obrazovanja. Ishodi su usklađeni sa potrebama i interesima polaznika to jest oni za
polaznika imaju vidljivu upotrebnu vrednost kako u daljim stručnim obukama za različite obrazovne profile tako i u
svakodnevnom životu. Ishodi su precizno i jednoznačno formulisani tako da ih nastavnik može lako pratiti i vrednovati
njihovu ostvarenost tokom nastavnog procesa. Ovo ujedno predstavlja i glavni zadatak nastavnika. Nastava u
funkcionalnom osnovnom obrazovanju odraslih nije prevashodno zasnovana na predavanju gradiva to jest nastavnih
sadržaja već na takvoj organizaciji koja će omogućiti da polaznici postignu predviđene ishode. Za postizanje
definisanih ishoda glavna odgovornost pripada nastavniku.
Obavezni nastavni sadržaji su direktno proistekli iz ishoda. Stalnom analizom veza između obaveznih sadržaja sa
jedne strane i ishoda sa druge proverava se funkcionalnost programa. Pored toga princip ekonomičnosti je bio veoma
važan pri definisanju obima nastavnih sadržaja. Naime veoma je važno da nema ponavljanja ni viška informacija, da
se za najmanje vremena postigne nameravana poželjna promena kod polaznika. Pored toga što je ekonomičan,
program je i pregledan, i to kako za nastavnika tako i za polaznika. Naime njegova struktura je vidljiva, jasna i
očigledna, lako dostupna. Poštovanje principa očiglednosti i ekonomičnosti pri definisanju sadržaja je omogućilo
dobru ravnotežu i čvrstu vezu ishoda i sadržaja kojima se oni postižu.
Programski sadržaji se ostvaruju poštujući osnovne didaktičke principe nastave fizike kao što su: postupnost,
očiglednost, primerenost, povezanost nastavnih sadržaja.
Postupnost pri upoznavanju polaznika sa nastavnim sadržajima se ogleda u poštovanju pravila: od poznatog ka
nepoznatom, od lakšeg ka težem. Potrebno je naglasiti da se u radu sa odraslim polaznicima ponekad efikasnije
postižu ishodi tako što se ide od težeg ka lakšem, odnosno na primer od primene nekog fizičkog zakona na
tehničkom uređaju ka definisanju zakona, a ne obrnuto od definisanja ka primeni kao kod učenika. Naime odrasli
imaju iskustvo koje se ne sme zanemariti i njihovo učenje je vođeno potrebama. Ukoliko im se ukaže potreba da
imaju znanja iz fizike za shvatanje svakodnevnih životnih i profesionalnih situacija oni će učiti. Nastavnik treba da kod
polaznika formira visoku upotrebnu vrednost znanja iz fizike.
Očiglednost u nastavi fizike ostvaruje se demonstracionim ogledima, tehničkim sredstvima, uređajima, modelima,
korišćenjem crteža, grafikona, tabela, šema, skica, pa i onim što polaznici načine sami ili u međusobnoj saradnji ili,
najčešće u saradnji sa nastavnikom.
Program se svojim sadržajem i obimom nastavnog gradiva predvideo psihološke i intelektualne sposobnosti
polaznika. Polaznicima treba postavljati takve zahteve koji za uspešno rešavanje pretpostavljaju aktivan rad na času,
gde bi trebalo da se, uz ulaganje odgovarajućeg umnog ili fizičkog napora, odvijaju glavni delovi procesa učenja.
Napor koji se od polaznika očekuje ne treba da prevazilazi njihove objektivne mogućnosti, ali ne treba ni da svede
nastavu na nivo banalizacije.
Povezanost nastavnih sadržaja fizike (vertikalno i horizontalno povezivanje) se ogleda u poštovanju redosleda
izlaganja sadržaja kao što je predviđeno u programu. Time se omogućuje da polaznik postepeno usvaja nove
pojmove i kroz vlastitu aktivnost na časovima razvija sposobnost logičkog mišljenja. Svaka tematska celina započinje
utvrđivanjem postojećih znanja i iskustava polaznika, čak i ako oni nisu predstavljeni u obliku sposobnosti da se
knjiški reprodukuju činjenice i informacije, već se sastoje u osnovnom prepoznavanju pojave o kojoj je reč na kojoj se
može nadovezati dalji rad na njoj. Takođe je važno obnoviti, kroz skraćeni, šematski, slikovni ili nekako drugačiji
organizovan, pregled osnovnih elemenata, gradivo iz prethodnih celina koje je bitno za uspešno uspostavljanje novih
pojmova i zakona.
Redosled nastavnih sadržaja iz programa fizike usaglašen je sa redosledom gradiva iz matematike i drugih prirodnih
nauka. Obim programa je takav da se može realizovati predviđenim brojem časova.
Metodska uputstva za realizaciju nastave:
- demonstracioni eksperiment u nastavi fizike uvek treba da ima centralno mesto jer se njegovom primenom
obezbeđuje očiglednost i atraktivnost u nastavi a znanja polaznika su kvalitetnija;
- proširivanje programskih sadržaja je potrebno usaglasiti sa iskazanim interesovanjima polaznika;
- izračunavanje i izražavanje fizičkih veličina svesti na onu meru koja odgovara potrebama polaznika za upotrebu u
svakodnevnom životu i uvek je izvoditi na realnim primerima, uključujući i one koje predlažu polaznici;
- u objašnjavanju novih nastavnih sadržaja uvek polaziti od iskustva polaznika tako što ih odabranim pitanjima
navedete na poznatu pojavu koja ilustruje dati sadržaj, ili navodite tehnički uređaj koji radi na principima i zakonima
fizike a koriste ga u domaćinstvu ili u drugim njima bliskim situacijama. Tako ćete ih motivisati da aktivnije učestvuju u
radu na času jer će nastavne sadržaje prepoznavati u svakodnevnim situacijama. Na ovaj način će takođe bolje
shvatati korisnost učenja fizike.
Ostvarivanje programa se mora bazirati i na sledećim najvažnijim principima učenja odraslih:
- polaznik ima akumuliran širok spektar iskustava koja se mogu aktivirati i koristiti za oživljavanje, dinamizovanje,
obogaćivanje situacije učenja koja u tom slučaju ima veći potencijal da rezultira ostvarenjem predviđenih ishoda;
- odrasla osoba brže i više uči iz konkretnih problema i situacija iz životnog iskustva, nego tradicionalnim načinom
učenja definicija i činjenica, bez pravog razumevanja njihovog sadržaja, prirode, važnosti i upotrebljivosti;
- odraslima treba pomoć i vođenje u procesu učenja, ali je važno da im se pri tome omogući i podstiče i samostalnost
i da se osnažuje njihov osećaj odgovornosti za sopstvene rezultate;
- stoga je u procesu nastave i učenja najvažnije njihovo aktivno učešće i aktivna saradnja i sa nastavnikom i
međusobno. Nastavu treba planirati tako da što više dominiraju oblici rada koji podržavaju aktivnost polaznika to jest
da rad u grupi ili u paru budu dominantni oblik;
- različiti uslovi života stvaraju individualne razlike među ljudima koje se povećavaju sa godinama. Nastava treba da
uzme u obzir ove razlike i da ih nastavnik stavi u funkciju učenja odraslih polaznika. Na početku časa nastavnik
identifikuje koliko različitih grupa ima među polaznicima u odnosu na njihova predznanja i iskustva. Za svaku grupu
se pripremaju različiti nalozi i instrukcije koji omogućavaju njihovo napredovanje.
Uzimajući u obzir iskustvo odraslih lica koji žive u određenim uslovima, svaku demonstraciju, veštinu i znanje treba
prilagoditi njihovom iskustvu.
Polaznike treba motivisati da koriste svoja iskustva, da slobodno učestvuju u razgovoru, iznose svoja mišljenja i
nedoumice. Kvalitet komunikacije između polaznika i nastavnika je bitan faktor u realizaciji nastave i postizanju
ishoda. Svaki odgovor i komentar polaznika je važna informacija za dalji rad nastavniku. Nikada ne treba postavljati
pitanje da li je sve jasno, nego odabranim pitanjima proveriti ostvarenost planiranih ishoda časa.
Program fizike je podeljen u osam manjih celina - nastavnih tema. Redosled nastavnih tema je usklađen sa
redosledom tema u redovnom obrazovanju. Na ovaj način se obezbeđuje lakši "ulaz" za one polaznike koji su već
pohađali nastavu fizike pre prekida školovanja.
Ukoliko su polaznici zainteresovani za fiziku i napreduju bez teškoća nastavnik može dodatnim sadržajima da im
omogući da dalje unapređuju svoja znanja, pa i da mogu da nastave školovanje u srednjoj školi. Lista sa naprednim
sadržajima omogućava nastavniku individualizaciju u nastavi ukoliko ima polaznike koji brzo i lako savladavaju
osnovne sadržaje i dostižu predviđene ishode.
Pri realizaciji programa treba imati za cilj da se polaznik osposobi za samostalno učenje tj. da stekne sposobnosti za
razumevanje pisanog materijala kao što su uputstva za korišćenje kućnih aparata, kućnih alata (bušilica, brusilica,
kosačica,...), tehničko uputstvo za automobile, kranove, dizalice, itd. Polaznik treba da bude osposobljen da koristi
jednostavnije uređaje u tehnici, pročita napon koji je neophodan, brzinu koja je dozvoljena, vrednost pritiska kada
pumpa gume automobila itd. Takođe treba da razlikuje složene uređaje i mašine, kojima može da rukuje samo uz
stručnu pomoć.
Polaznik treba da je osposobljen za saradnju sa drugim ljudima i organizacijama u svim aktivnostima. U nastavi fizike
treba kod polaznika razviti mogućnost da stekne viziju razvoja i dostignuća nauke, kao i negativne efekte koji su
posledica neodgovorne primene naučnih dostignuća.
Sadržaji fizike su osmišljeni tako da doprinesu da polaznik bude osposobljen da čita osnovne oznake fizičkih veličina
i razume da su neke od jedinica mere međunarodnog karaktera tj. da se upotrebljavaju svugde u svetu. Takođe,
sadržaji su birani tako da se polaznika osposobe da razume i rešava neke praktične situacije u svakodnevnom životu
i da na odgovarajući način na njih reaguje koristeći znanja stečena u školi.
Pri realizaciji programa može se desiti da polaznik prepozna pojavu ili situaciju koja traži složenije objašnjenje. Bez
obzira na programski sadržaj na kome trenutno radi, nastavnik treba da ponudi objašnjenje koje polaznik očekuje. U
tom smislu metodika, sredstva i prostor treba da budu raznovrsni i prilagođeni grupi polaznika tako da su polaznici
aktivni u procesu učenja.
Polaznike koji imaju problema u napredovanju treba podsticati uvažavanjem njihovih postojećih znanja i iskustava,
kao i svakog postignutog pomaka npr. prepoznavanje pojava, veličine i merne jedinice. One polaznike koji pokazuju
više interesovanja treba usmeravati ka grupnom i samostalnom radu npr. izrada panoa, korišćenje kompjutera kao
izvora znanja, izrada jednostavnih ogleda, upotreba udžbenika itd. Na taj način polaznik ostaje motivisan za nastavak
učenja. Sva istraživanja su pokazala da odrasla osoba bolje uči na problemima i situacijama vezanim za svakodnevni
život.
Treba uvek imati na umu ishode odnosno kompetencije koje polaznik treba da stekne, a metode i oblike rada
prilagoditi njihovim potrebama. Nastavnik i polaznici su saradnici u procesu izgradnje znanja i veština. Kad god
polaznik počne učestalije da izostaje sa nastave, treba se zapitati da li smo učinili sve da ga uključimo i motivišemo
za rad na času tj. da li smo nastavu uspeli da prilagodimo potrebama i mogućnostima onih kojima je namenjena.
Zbog toga je nastavni program okvir u kome nastavnik nastoji da ostvari predviđene ishode, a ne da samo predaje
obavezne sadržaje. Sve aktivnosti treba da su relevantni i značajni instrumenti za promenu svesti polaznika o
značaju učenja fizike i upotrebi zakona fizike u kući, u dvorištu, igralištu, ulici i tehnici.
Kada polaznik usvoji elementarna znanja iz oblasti obuhvaćenih ovim programom i unapredi svoje veštine i stavove,
on će to doživeti kao važno i vredno znanje u životu i ponašaće se odgovorno, čak i kad ne ume da doslovce
reprodukuje očekivani verbalni odgovor.
U daljem tekstu se nalaze specifična uputstva za svaku nastavnu temu.
Važnost izučavanja fizike i znanja koja ona razvija
Program fizike započinje nastavnom temom koja treba kod polaznika da stvori opštu sliku o upotrebi i važnosti znanja
fizike u svakodnevnom životu. Pojave koje fizika izučava, načine koje koristi pri proučavanju i primere fizičkih pojava
treba navoditi samo iz poznatog okruženja polaznika. Prvi časovi treba da budu atraktivni, kao i da odslikavaju
svakodnevne pojave u prirodi.
Sila
Za definisanje sile trenja i sile otpora sredine koristiti životna iskustva polaznika koja su raznovrsna. Pokretanje
tereta, sanduka, paketa, guranje kolica sa i bez tereta. Motika, čekić i ostale alatke koje se koriste imaju dršku koja
koristi silu trenja kao korisnu. Sve ove radnje imaju veze sa podlogom po kojoj se vrši radnja. Navoditi polaznike da
nabrajaju situacije u kojima je povećavanje sile trenja bilo korisno, odnosno situacije kada je smanjivanje sile trenja
bilo potrebno. Uputiti polaznike za korišćenje tabela za koeficijente trenja.
Kretanje
Kretanje definisati pomoću primera koje navode polaznici. Putanju, pređeni put, vreme kretanja i vrste kretanja
takođe. Polaznike na primerima kretanja vozova, automobila i pešaka naučiti da određuju srednju brzinu. Ubrzanje je
važno uvesti samo kao fizičku veličinu koja se često u automobilskoj industriji prepoznaje kao "startnost automobila".
Obavezno navesti dužinu zaustavnog puta automobila i zajedno sa polaznicima doći do zaključka od čega sve zavisi,
kao i povezati sa trenjem podloge. Ovo je veoma važno zbog bezbednosti na drumovima.
Pritisak
Pritisak čvrstog tela uvesti tako što polaznici treba da biraju da li će jedan te isti teret nositi pomoću kofera sa širokim
ručkama ili kofera sa uskim ručkama. Takođe ih pozvati na razmišljanje o "rajsnadlama" i zašto se istom silom sa
jedne strane prodire u zid a sa druge strane ne povređuje palac šake. Ovakvim i sličnim primerima efektno se uvodi
pojam pritiska čvrstog tela. Pritisak koji je posledica težine tečnosti demonstrirati pomoću membrane na staklenoj
čaši i posude sa vodom, ili pozvati polaznike da svoje iskustvo ronjenja i pritiska na bubne opne iskoriste za
donošenje odgovarajućih zaključaka.
Arhimedov zakon i silu potiska definisati eksperimentalno pomoću pribora: dinamometar obešen na stalak, čvrsto telo
koje ne upija vodu obesiti zajedno sa jednom plastičnom posudom koja ima zapreminu malo veću od čvrstog tela i
veće posude sa prelivom. Ovaj ogled mogu sami polaznici napraviti uz uputstvo nastavnika. Na ovaj način se
razvijaju istraživačke sposobnosti polaznika. Na greškama ukoliko ih prave, mogu da razvijaju kritičko mišljenje.
Atmosferski pritisak svakako korelirati sa sadržajima geografije i koristiti vremenske prognoze za objašnjavanje ove
fizičke veličine.
Ravnoteža
Ravnotežu tela je najbolje objasniti na primeru delovanja dve suprote sile (istog pravca i intenziteta a suprotnih
smerova). Ovim primerom se dolazi vrlo lako do zaključka da se telo može nalaziti u stanju mirovanja iako na njega
deluju sile. Slaganje kolinearnih sila je dobro ilustrovati na primeru guranja automobila ili pomeranja nameštaja.
Polugu je najbolje objašnjavati na primerima klackalice, otvarača za flaše, makaza, "pajsera", kantara, ključa za
odvrtanje šrafova. Na svakom od ovih primera jednostavno se objašnjavaju vrste poluga, oslonac, krak sile, krak
tereta, uslov ravnoteže poluge.
Strma ravan i koturača se rade na nivou primene u svakodnevnom životu.
Mehanička i toplotna energija, rad i snaga
Polaznici već imaju znanja o ključnim pojmovima ove nastavne oblasti. Zadatak nastavnika je da kanališe ta znanja i
dopuni ih naučno, kako bi polaznici mogli da primenjuju koncept zakona održanja energije.
Trenjem ili pomeranjem komada žice polaznici sami demonstriraju transformaciju mehaničkog rada u toplotnu
energiju. Na primeru parnih turbina definisati pretvaranje toplotne energije u mehanički rad. Transformacije kinetičke
energije u potencijalnu objasniti na primeru hidrocentrale. Koristiti tabele toplotne provodljivosti različitih supstancija
tako da polaznici analiziraju i zaključuju koje materijale su dosada koristili kao toplotne izolatore a koje nisu a sada
znaju da imaju tu osobinu. Polaznike takođe treba upoznati i sa strujanjem (morske struje, vazdušne struje) kao i sa
zračenjem (tamna tela više apsorbuju toplotu nego svetla) kao načinima prenošenja toplote. Uvesti i pojmove "čistih"
energetskih izvora (solarna energija, energija vetra, hidroenergija) kao alternativne i obnovljive za razliku od
neobnovljivih izvora energije (ugalj, nafta, zemni gas). Naglasiti značaj efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja
kao posledice korišćenja izvora energije koji zagađuju životnu sredinu.
Optika
Navoditi da polaznici navode prirodne i veštačke izvore svetlosti (Sunce, zvezde, sveća, sijalica, usijani metali,
neonske cevi, laseri...). Posebno obraditi put svetlosti kod korišćenja naočala ili sočiva. Poželjno je napraviti veliki
poster koji prikazuje prelamanje svetlosnih zraka kod nedostataka oka (kratkovidost, dalekovidost). Cilj je uočiti da
providna tela skreću svetlosni zrak sa prvobitne putanje kao i da se lik formira na mestu u oku na kome nema
receptora. Korišćenjem rasipnih i sabirnih sočiva se položaj lika pomera na žutu mrlju. Optičke instrumente navoditi
preko njihovog značaja za razvoj medicine, biologije, astronomije. Posebnu pažnju obratiti na zaštitu od direktnog
laserskog zraka. Pomoću Hartlove ploče i seta providnih tela mogu se efektno malim laserom - priveskom
demonstrirati zakon prelamanja i odbijanja, kao i totalna refleksija.
Električna struja
Za polaznike je važno da razlikuju jednosmernu struju akumulatora i baterija sa naizmeničnom iz gradske mreže.
Takođe je važno da razlikuju materijale koji provode odnosno ne provode električnu struju. Spajanjem električnog
kola i njegovo grafičko predstavljanje predstavlja razvijanje kompetencija koje mogu da imaju veliki transformacioni
kapacitet. Naime ovo predstavlja jedan od načina kako da se polaznici osposobljavaju da koriste jednostavna
uputstva i razvijaju manuelne veštine koje su značajne za dalje obuke u različitim obrazovnim profilima. Značajno je i
kod polaznika razviti bezbedne načine rada i zaštite od strujnog udara i groma. Merenjem napona baterija koje se
koriste u domaćinstvu i struje mogu se određivati električni otpori sijalica u kolu. Raspremanje radnog mesta je važno
jer na taj način razvijamo poželjno ponašanje kako u kabinetu tako i u daljem radu polaznika.
Pri ocenjivanju napredovanja polaznika nastavnik procenjuje koliko je polaznik ostvario s obzirom na predviđene
ishode. Napredovanje polaznika je u istoj meri i pokazatelj uspešnosti nastavnika. Nastavnik treba da u procesu
pripremanja nastave precizno definiše aktivnosti koje planira da realizuje u procesu učenja, da prati efekte tih
aktivnosti i registruje sve važne informacije o samom procesu, o tome koliko su realizovane aktivnosti pogodne za
ostvarivanje predviđenih ishoda, kao i važne podatke o napretku polaznika. Ovakav pristup ocenjivanju ne zahteva
od polaznika da reprodukuju sadržaj gradiva, već da pokažu da razumeju kakav je značaj određene fizičke pojave u
stvarnom životu, u realnoj sredini u kojoj polaznik živi i da to znanje ume da primeni. Nastavnik polaznika ocenjuje i
prema tome koliko je ovaj napredovao u odnosu na početno stanje, što predstavlja glavni pokazatelj kvaliteta nastave
i adekvatnosti primenjenih nastavnih metoda i sredstava. Ovakav pristup ocenjivanju briše granicu između časova na
kojima se obrađuje gradivo i onih na kojima se utvrđuje i ocenjuje. Ishodi učenja su glavni orijentir u procesu praćenja
napredovanja polaznika. Svaka aktivnost polaznika je mogućnost za ocenjivanje njegovog napretka i nastavnik treba
da je ukratko evidentira i proprati komentarom u kome se nalaze i smernice za dalji rad polaznika. Polaznika je
veoma važno pohvaliti za svaki napredak koji je učinio. Ovakvih komentara treba da bude što više jer se i na taj način
ruše različite vrste barijera, koje mogu da osujete odraslog polaznika u napredovanju za koje je možda sposoban.
Svaki polaznik može da bude uspešan ukoliko se nastavnik postavi tako da ga podstiče i motiviše za aktivno učešće
u radu na času. Polaznicima treba omogućiti da rade u manjim grupama. Nekada u zavisnosti od prirode sadržaja na
kome se rade, to mogu biti grupe sačinjene od polaznika koje su na približno istom nivou znanja, a nekad je korisno
sačiniti grupe tako da s obzirom na ovaj kriterijum polaznici budu izmešani, kako bi se omogućilo da uče jedni od
drugih i jedni druge podstiču.
Posebno pripremati pisani materijal koje polaznik treba da popuni. Dobro odabranim pitanjima i zadacima nastavnik
podstiče polaznike da pokažu svoja znanja, ispolje svoje mišljenje, da upotrebe svoje veštine, da iskoriste svoje
iskustvo. Praćenje i ocenjivanje treba da bude konstruktivno i pozitivno usmereno. Nastavnik treba da bude
tolerantan na razlike u tempu učenja i napredovanja, u interesovanjima i sklonostima polaznika. Ocenjivanje treba da
unapređuje zainteresovanost polaznika za ishode učenja i da ga konstruktivno podrži. Ocenjivanje mora da bude
takvo da ne ugrozi polaznikovo samopouzdanje i entuzijazam.
HEMIJA
Cilj nastave hemije je formiranje znanja o svojstvima supstanci, promenama kojima podležu i praktičnoj primeni
supstanci, kao i osposobljavanje za bezbedno i racionalno korišćenje i odgovarajuće odlaganje supstanci korišćenih
u svakodnevnom životu i praksi.
Ishodi na kraju osnovnog obrazovanja
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- razlikuje čiste supstance (elemente i jedinjenja) i smeše na osnovu njihove složenosti;
- razlikuje fizička i hemijska svojstva supstanci;
- razlikuje fizičke i hemijske promene supstanci i primenjuje Zakon održanja mase, tj. da se pri promenama ukupna
masa supstanci ne menja;
- objašnjava da su čiste supstance izgrađene od atoma, molekula ili jona, objašnjava interakcije između izgrađivačkih
čestica supstanci i kako tip hemijske veze određuje svojstva supstanci (temperature topljenja i ključanja, i
rastvorljivost supstanci);
- prepoznaje na osnovu simbola hemijske elemente, a na osnovu hemijskih formula najvažnije predstavnike klasa
neorganskih i organskih jedinjenja;
- objašnjava šta su rastvori i kako nastaju i prepoznaje primere rastvora u svakodnevnom životu i praksi;
- objašnjava šta je zasićen, nezasićen i prezasićen rastvor;
- primenjuje u praksi zavisnost rastvorljivosti supstance od prirode supstance i rastvarača;
- bezbedno rukuje supstancama, posuđem i priborom, zagreva supstancu na bezbedan način, meri masu, zapreminu
i temperaturu supstance;
- ispituje svojstva supstanci u jednostavnim ogledima (agregatno stanje, miris, boju, magnetna svojstva,
rastvorljivost), i ta svojstva opisuje;
- bira na osnovu svojstava sastojaka smeše odgovarajući postupak za njihovo razdvajanje i izvodi ga;
- izračunava masu rastvorene supstance i rastvarača, na osnovu procentnog sastava rastvora i obrnuto;
- pravi rastvor određenog procentnog sastava i menja sastav rastvora dodavanjem rastvorene supstance ili
rastvarača (razblaživanje i koncentrovanje);
- opisuje osnovna fizička i hemijska svojstva nemetala i metala i povezuje svojstava nemetala i metala sa njihovom
praktičnom primenom;
- opisuje osnovna fizička i hemijska svojstva oksida, kiselina, baza i soli i povezuje ih sa praktičnom primenom ovih
jedinjenja;
- opisuje osnovna fizička i hemijska svojstva ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina i
estara i povezuje ih sa praktičnim značajem ovih jedinjenja;
- opisuje fizička svojstva (agregatno stanje i rastvorljivost) masti i ulja, ugljenih hidrata, proteina;
- navodi primere namirnica koje sadrže masti i ulja, ugljene hidrate i proteine;
- opisuje najvažnije uloge masti i ulja, ugljenih hidrata i proteina u živim organizmima;
- navodi zagađivače vazduha, vode i zemljišta i opisuje njihov uticaj;
- objašnjava značaj bezbednog postupanja sa supstancama, načine njihovog pravilnog skladištenja s ciljem očuvanja
zdravlja i životne sredine.
Obavezni sadržaji za drugi ciklus
Supstance u okruženju - svojstva, struktura i praktična primena
Svojstva supstanci (fizička i hemijska) i kako se prema njima supstance koriste u praksi.
Čiste supstance:
- Elementi - najjednostavnije čiste supstance i njihova struktura. Hemijski simboli i formule.
- Nemetali (u pregledu vodonik, ugljenik, azot, fosfor, kiseonik, sumpor, hlor), zastupljenost u prirodi i njihov značaj.
- Metali (u pregledu natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, aluminijum, gvožđe, bakar, cink, olovo), zastupljenost u
prirodi i njihov značaj.
- Jedinjenja - složene čiste supstance i njihova struktura.
- Smeše u prirodi i praksi. Legure i njihov praktični značaj.
- Postupci za razdvajanje sastojaka smeša (klasiranje - sejanje, dekantovanje, flotacija, ceđenje, centrifugiranje,
dijaliza, isparavanje, destilacija, kristalizacija, ekstrakcija, odvajanje u magnetnom polju) - primena u svakodnevnom
životu i industrijskoj proizvodnji.
Fizičke promene supstanci u prirodi i praksi
Fizičke promene supstanci - praktični značaj.
Rastvaranje i rastvori u svakodnevnoj upotrebi.
Procentni sastav rastvora.
Hemijske promene supstanci - hemijske reakcije u prirodi i praksi
Hemijske reakcije u neživoj prirodi i živim sistemima i njihov značaj u svakodnevnom životu i industrijskoj proizvodnji.
Obavezni sadržaji za treći ciklus
Neorganska jedinjenja - njihova svojstva i značaj
Oksidi nemetala (oksidi ugljenika, azota, fosfora i sumpora).
Kiseline (hlorovodonična kiselina, ugljena kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i sumporna kiselina) i njihov
praktični značaj. pH-skala kao način iskazivanja kiselosti rastvora (na primer, sredstava za održavanje higijene,
kozmetičkih preparata, prehrambenih proizvoda, telesnih tečnosti).
Oksidi metala (kalcijum-oksid, rđa).
Baze i njihov praktični značaj (natrijum-hidroksid, kalcijum-hidroksid, amonijak).
Soli (natrijum-hlorid, natrijum-karbonat, natrijum-hidrogenkarbonat, kalcijum-karbonat, kalcijum-hidrogenkarbonat,
kalcijum-sulfat, bakar (II)-sulfat petnahidrat) i njihov praktični značaj.
Organska jedinjenja - njihova svojstva i značaj
Ugljovodonici - izvor energije. Fizička i hemijska svojstva ugljovodonika i praktični značaj.
Nafta i zemni gas - izvori ugljenikovih jedinjenja i energije.
Polimeri i njihova praktična primena.
Organska jedinjenja sa kiseonikom (alkoholi, aldehidi i ketoni, karboksilne kiseline, estri), fizička i hemijska svojstva i
praktični značaj.
Biološki važna organska jedinjenja (masti i ulja, ugljeni hidrati, proteini).
Hemija životne sredine
Bezbedan rad sa supstancama i pravilno odlaganje supstanci.
Zagađivači vazduha, vode i zemljišta. Mere zaštite.
Napredni sadržaji
Struktura supstance
Atomi. Građa atoma. Atomski i maseni broj. Izotopi. Relativna atomska masa.
Elektronski omotač i Periodni sistem elemenata.
Molekuli elemenata i jedinjenja. Kovalentna veza.
Joni i jonska veza.
Relativna molekulska masa.
Atomske, molekulske i jonske kristalne rešetke.
Hemijske reakcije i izračunavanja
Hemijske jednačine.
Zakon o održanju mase.
Količina supstance. Mol. Molarna masa. Značaj izračunavanja za praksu.
Način ostvarivanja programa
Na početku programa navedeni su ishodi prema kojima se planiraju i realizuju nastavne situacije i čas u celini,
odnosno aktivnosti nastavnika i polaznika. Tokom celokupnog rada povezuju se svojstava supstanci sa njihovom
praktičnom primenom i ukazuje se na mere koje se moraju preduzimati u cilju bezbednog rada sa supstancama,
pravilnog skladištenja supstanci i očuvanja životne sredine. Osmišljavaju se nastavne situacije u kojima polaznici
prepoznaju elemente i predstavnike klasa neorganskih i organskih jedinjenja, najznačajnijih za praksu, na osnovu
hemijskih simbola i hemijskih formula. To je važno radi bezbednog rukovanja sa proizvodima čiji je sastav na etiketi
izražen pomoću hemijskih simbola i formula, kao i da bi se prema sadržaju, izraženom pomoću hemijskih simbola i
formula, birao proizvod željenog sastava (jednostavan primer su različite mineralne vode).
Sadržaji hemije čijim se učenjem postižu navedeni ishodi organizovani su tako da se u šestom razredu uče osnovni
pojmovi opšte hemije, a u sedmom razredu sadržaji neorganske i organske hemije.
U drugom ciklusu razmatraju se tri oblasti:
1) Supstance u okruženju - svojstva, struktura i praktična primena;
2) Fizičke promene supstanci u prirodi i praksi;
3) Hemijske promene supstanci - hemijske reakcije u prirodi i praksi.
Supstance u okruženju - svojstva, struktura i praktična primena
Ishodi koji se očekuju od polaznika u okviru prve oblasti odnose se na razlikovanje primera elemenata, jedinjenja i
smeša na osnovu složenosti, odnosno na osnovu izgrađivačkih čestica, razlikovanje fizičkih i hemijskih svojstava
supstanci, povezivanje svojstava sa strukturom supstance i dalje sa praktičnom primenom. U okviru ove oblasti
polaznici saznaju o zastupljenosti u prirodi i osnovnim svojstvima nemetala (vodonik, ugljenik, azot, fosfor, kiseonik,
sumpor, hlor) i metala (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, aluminijum, gvožđe, bakar, cink, olovo), kao i o
značaju ovih elemenata. Kroz primere bliske iskustvu polaznika omogućiti razlikovanje elemenata, kao jednostavnih
čistih supstanci, od jedinjenja - složenih čistih supstanci. Takođe, formiranje pojma smeša i njihovih svojstava bazirati
na primerima iz svakodnevnog života i prakse. Postupke za razdvajanje sastojaka smeša (klasiranje - sejanje,
dekantovanje, flotacija, ceđenje, centrifugiranje, dijaliza, isparavanje, destilacija, kristalizacija, ekstrakcija i odvajanje
u magnetnom polju) ilustrovati primerima iz svakodnevnog života i prakse.
Fizičke promene supstanci u prirodi i praksi
U okviru druge oblasti najpre se razmatraju primeri različitih fizičkih promena u realnom okruženju, a potom se
detaljnije razmatra proces rastvaranja i primena rastvora u svakodnevnom životu i praksi. Osposobiti polaznike da
računski određuju masu supstance i masu rastvarača da bi dobili rastvor željenog procentnog sastava, a zatim da taj
rastvor i naprave.
Hemijske promene supstanci - hemijske reakcije u prirodi i praksi
Formiranje pojma hemijska reakcija u okviru treće oblasti zasnovati na primerima reakcija koje su polaznicima bliske
iz realnog života. Takođe, primerima iz industrijske proizvodnje ilustrovati praktični značaj hemijskih reakcija. U ovom
delu ne insistirati na jednačinama složenijih hemijskih reakcija, pogotovu onih iz svakodnevnog života ili industrijske
proizvodnje.
Sadržaj hemije u trećem ciklusu organizovan je u okviru tri oblasti:
1) Neorganska jedinjenja - njihova svojstva i značaj;
2) Organska jedinjenja - njihova svojstva i značaj;
3) Hemija životne sredine.
Neorganska jedinjenja - njihova svojstva i značaj
U okviru prve oblasti polaznici formiraju znanje o svojstvima oksida nemetala kao što su ugljen-monoksid, ugljendioksid, sumpor-dioksid, sumpor-trioksid i oksidi azota i o njihovim uticajima na životnu sredinu i zdravlje čoveka.
Tom prilikom skrenuti pažnju da je kiseonik neophodan reaktant u reakcijama oksidacije (sagorevanja) i povezati sa
načinima gašenja vatre.
Zatim se razmatraju svojstva kiselina koje se najčešće koriste u svakodnevnom životu i praksi. Takođe, informišu se
o pH-skali kao načinu iskazivanja kiselosti rastvora, što se može ilustrovati primerima iz svakodnevnog života
(sredstva za održavanje higijene, kozmetički preparati, prehrambeni proizvodi, telesne tečnosti).
Potom se razmatraju oksidi metala kao što su, na primer, kalcijum-oksid i rđa. Ako je prethodno savladano da
zajednička svojstva metala nisu podjednako izražena kod svih metala i da je kiseonik neophodan reaktant za reakcije
oksidacije metala, kao što su rđanje i sagorevanje, polaznici mogu upoređivati težnju različitih metala da podležu tom
tipu reakcije.
Svojstva baza i njihova praktična primena mogu se razmatrati na primerima natrijum-hidroksida, kalcijum-hidroksida i
amonijaka. Šta su soli i kakav je njihov praktični značaj može se razmatrati na primerima natrijum-hlorida, natrijumkarbonata, natrijum-hidrogenkarbonata, kalcijum-karbonata, kalcijum-hidrogenkarbo-nata, kalcijum-sulfata, bakar(II)sulfata pentahidrata. Korelacija sa nastavom geografije može se ostvariti ukazivanjem na uslovljenost oblika
krečnjačkog reljefa svojstvima kalcijum-karbonata i kalcijum-hidrogenbonata. Povezivanje sa svakodnevnim životom
može se ostvariti ukazivanjem na tvrdoću vode i sastav mineralnih voda. Na primeru fiziološkog rastvora može se
ilustrovati značaj poznavanja kvantitativnog sastava rastvora.
Organska jedinjenja - njihova svojstva i značaj
U drugoj oblasti u sedmom razredu uči se o osnovnim fizičkim i hemijskim svojstvima organskih jedinjenja. Najpre se
uči o ugljovodonicima kao izvoru energije i prirodnim izvorima ugljovodonika - nafti i zemnom gasu. Od hemijskih
svojstava ugljovodonika navesti ona koja omogućavaju praktičnu primenu ugljovodonika:
- sagorevanje - upotreba ugljovodonika kao izvora energije (zemni i rafinerijski gas, benzin, dizel gorivo, mazut);
- reakcije supstitucije i adicije - od ugljovodonika se može dobiti mnoštvo jedinjenja različite praktične namene koja,
pored atoma ugljenika i vodonika, sadrže i atome drugih elemenata (na primer, proizvodnja plastičnih masa, teflona,
freona, boja, insekticida…).
Reakciju polimerizacije predstaviti kao reakciju u kojoj se od reaktanata, određenih svojstava (na primer, gasovito
agregatno stanje), dobijaju supstance sa novim svojstvima (čvrsto agregatno stanje). Naglasiti praktičnu primenu
različitih polimera. Aromatične ugljovodonike obraditi na informativnom nivou, ukazujući na njihovu slabu reaktivnost i
toksičnost.
U nastavku se obrađuju fizička i hemijska svojstva praktično najvažnijih organskih jedinjenja sa kiseonikom. Pored
primene u svakodnevnom životu, potrebno je naglasiti važnost organskih jedinjenja sa kiseonikom kao industrijskih
sirovina. U okviru ove oblasti važno je da se istakne štetno fiziološko delovanje alkohola i problem alkoholizma.
U okviru druge oblasti razmatraju se i osnovna svojstva masti i ulja, ugljenih hidrata i proteina, njihov značaj i
zastupljenost u namirnicama. Neophodno je da polaznici razmotre svojstva, biološki i tehnički značaj masti i ulja, kao
i primenu ovih jedinjenja kao sirovina ili poluproizvoda u daljoj hemijskoj preradi, na primer, dobijanje margarina iz
ulja i proizvodnja sapuna, zatim energetsku ulogu masti i ulja u živim bićima i njihov značaj za pravilnu ishranu, kao i
značaj zastupljenosti nezasićenih masnih kiselina u ishrani.
Građenje polisaharida predstaviti kao način da se energija skladišti. Ukazati na gradivnu i zaštitnu ulogu celuloze u
biljkama. Istaći da su skrob i celuloza prirodni polimeri izgrađeni različitim vezivanjem istih monosaharidnih jedinica.
Takođe, važno je da se ukaže na široku zastupljenost ugljenih hidrata u prirodi i njihovu primenu u svakodnevnom
životu: saharoze u prehrambenoj industriji, skroba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, pamuka i celuloze u
tekstilnoj industriji. Na primeru saharoze i invertnog šećera može se istaći razlika između jedinjenja i smeša, a
kristalizacija meda može se predstaviti kao kristalizacija prezasićenog rastvora. U korelaciji sa nastavom biologije
treba ukazati na biološki značaj proteina, njihovu gradivnu i katalitičku funkciju u organizmu. U okviru obrade ovog
dela teme važno je da polaznici nauče da se ishranom unosi šest glavnih vrsta supstanci neophodnih ljudskom
organizmu (proteini, ugljeni hidrati, masti i ulja, vitamini, minerali i voda), o važnosti pravilne ishrane, kao i o
poremećajima ishrane.
Hemija životne sredine
U okviru treće teme potrebno je razmotriti uzroke zagađivanja životne sredine, kako čovek svojim aktivnostima tome
doprinosi i kako se posledice ovih uticaja mogu umanjiti. Polazeći od svojstava razmatranih neorganskih i organskih
supstanci, neophodno je utvrditi šta su zagađivači vazduha, vode i zemljišta. Važno je istaći doprinos hemije za
očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine kroz istraživanje složenosti hemije zemlje, voda u prirodi, atmosfere i
biosfere, kroz razvoj novih reagenasa, metoda i instrumenata za detekciju i identifikaciju opasnih supstanci.
Važno je da kroz razmatrane sadržaje polaznici sagledaju značaj hemije i hemijske proizvodnje za razvoj društva (na
primer, za proizvodnju lekova, novih vrsta građevinskih i izolacionih materijala, kozmetičkih proizvoda, sredstava za
higijenu, konzervanasa, boja i lakova…).
Pored obaveznih sadržaja za sve polaznike, u programu su predloženi i napredni sadržaji za polaznike koji
nameravaju da nastave svoje obrazovanje. Ovim sadržajima je predviđeno produbljivanje znanja o strukturi
supstance. Pri obradi pojma izotop važno je istaći njihovu praktičnu primenu u arheologiji i medicini.
Treba ukazati na povezanost čestične strukture supstance i njenog agregatnog stanja pod standardnim uslovima: da
su čestice gasova molekuli (H2, N2, Cl2, CO2, SO2), osim plemenitih gasova čije su izgrađivačke čestice atomi; čestice
tečnosti su uvek molekuli (H2O, Br2, etanol, heksan, aceton), a čestice čvrstih supstanci mogu biti atomi (grafit,
gvožđe), molekuli (šećer, jod) i joni (natrijum-hlorid). Može se ukazati da se kristalne i amorfne supstance razlikuju po
uređenosti čestica koje ih izgrađuju. Kristalnu rešetku mogu da izgrađuju atomi međusobno povezani kovalentnim
vezama, ili molekuli među kojima deluju međumolekulske privlačne sile. U jonskim kristalnim rešetkama postoje jake
privlačne sile između jona - jonska veza. S tog polazišta treba objasniti različita svojstva supstanci sa jonskom i
kovalentnom vezom (temperature topljenja i ključanja), da su jonska jedinjenja pod standardnim uslovima uvek u
čvrstom agregatnom stanju, dok se kovalentna jedinjenja pojavljuju u sva tri agregatna stanja u zavisnosti od jačine
međumolekulskih interakcija.
Napredni sadržaji obuhvataju i produbljivanje znanja o hemijskoj reakciji kroz kvantitativna razmatranja hemijskih
reakcija. To zahteva razmatranje povezanosti osnovnih fizičkih veličina: mase supstance i količina supstance, i
njihovih jedinica.
Specifičnost učenja hemije ogleda se u tome što se hemijski pojmovi razmatraju na tri nivoa: makro nivou, mikro
nivou i simboličkom nivou. Značajno je planirati situacije u kojima se svojstva supstanci i promene kojima podležu, a
koje se makroskopski opažaju u svakodnevnom životu ili ogledima, tumače na nivou čestica koje izgrađuju
supstancu. Istaći da supstance predstavljamo pomoću hemijskih simbola ili formula, a hemijske promene (hemijske
reakcije) pomoću hemijskih jednačina.
Formiranje hemijskih pojmova uvek započinjati povezivanjem sa primerima iz svakodnevnog života, kao i sa
prethodnim znanjem i iskustvom polaznika i dalje upućivati na vidove praktične primene. Omogućiti svakom polazniku
da razume svojstva materijala kojima je okružen i koje koristi, da razume kako je upotreba materijala određena
njihovim svojstvima i da, prema tome, bira odgovarajući materijal, kao i da bezbedno rukuje različitim supstancama.
Time se polaznici osposobljavaju za donošenje odluka, na primer, od kog proizvođača kupiti određeni proizvod
imajući u vidu hemijski sastav proizvoda, i razvija se kritički odnos prema reklamnim kampanjama za proizvode.
Važno je da se formiranje pojmova zasnuje na posmatranju supstanci i uočavanju promena kojima podležu.
Omogućiti polaznicima samostalni eksperimentalni rad, prikupljanje podataka posmatranjem ili merenjem,
predstavljanje podataka na strukturiran način (tabelarno, grafički), uočavanje pravilnosti među podacima, formulisanje
objašnjenja i izvođenje zaključaka.
Aktivnosti planirati prema ishodima imajući u vidu znanja i sposobnosti koje pokazuju polaznici. Te aktivnosti mogu
biti sledeće:
- posmatranje svojstava supstanci i promena u ogledu koje nastavnik izvodi;
- analiza rezultata ogleda i njihovo povezivanje sa prethodnim iskustvom i postojećim teorijskim znanjem;
- izvođenje ogleda uz bezbedno rukovanje laboratorijskim priborom, posuđem i supstancama;
- beleženje rezultata ogleda, formulisanje objašnjenja za pravilnosti uočene među prikupljenim podacima i izvođenje
zaključaka;
- pripremanje izveštaja o eksperimentalnom radu i izveštavanje;
- diskutovanje;
- pretraživanje i korišćenje različite literature;
- pretraživanje Interneta radi prikupljanja informacija;
- povezivanje izračunavanja sa eksperimentalnim radom i primenom u svakodnevnom životu i praksi.
Učenje hemije bi trebalo da doprinese razvijanju komunikacionih sposobnosti (uključujući i komunikaciju korišćenjem
hemijske simbolike i specifičnih termina), sposobnosti da se iznesu ideje, navode argumenti, da se donose odluke
(na primer, koji proizvod kupiti, kako skladištiti supstancu, kako odlagati otpad) i preuzimanje odgovornosti.
Program hemije se realizuje u korelaciji sa gradivom fizike (fizičke veličine, supstanca, energija), gradivom biologije
(zagađivanje vazduha, vode i zemljišta i mere prevencije, biološki važna organska jedinjenja i njihova uloga u živim
bićima, uticaj alkohola na organizam), gradivom geografije (sastav stena, uslovljenost oblika krečnjačkog reljefa
svojstvima kalcijum-karbonata i kalcijum-hidrogenbonata). Pored toga, nastava hemije kroz zadatke i aktivnosti
polaznika doprinosi ostvarivanju ishoda koji se odnose na funkcionalnu pismenost i bogati rečnik polaznika novim
terminima specifičnim za hemiju.
Tokom procesa nastave i učenja nastavnik kontinuirano prati napredovanje polaznika prema ishodima i pruža
odgovarajuće povratne informacije kojima se prevazilaze problemi ispoljeni u razumevanju sadržaja. U zavisnosti od
odgovora potrebno je planirati povratne informacije kojima se mogu prevazići greške u rezonu i nedoumice. Prema
vrsti grešaka, ali i prema uspešnom odgovaranju, potrebno je planirati dodatni materijal koji bi u samostalnom radu
polaznici mogli da koriste. Važno je da nastavnik bude spreman da menja primere i aktivnosti na času kada uoči da
se javljaju problemi u razumevanju sadržaja. Potrebno je da se daju raznovrsne i česte prilike da polaznici
demonstriraju svoje napredovanje ka ishodima. Posebnu pažnju posvetiti kreiranju zadataka kojima se prati i
vrednuje napredak polaznika, da li ti zadaci zaista govore o postignutom ishodu, ili se izašlo izvan planiranog nivoa
postignuća. Takođe, važno je da se prati osposobljenost polaznika da primenjuju stečeno znanje na primerima iz
svakodnevnog života i prakse, a ne da rešavaju klasične školske zadatke koji nemaju vidljivu vezu sa realnim
životom.
BIOLOGIJA
Cilj nastave biologije je da polaznicima omogući izgradnju osnovnih znanja o živom svetu, veština i vrednosnih
stavova potrebnih za odgovorno funkcionisanje u svakodnevnom životu.
Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- primenjuje osnovna biološka znanja u svakodnevnom životu;
- izvede jednostavne oglede/istraživanja, objasni postupak i izvede zaključak;
- prepozna, uporedi i navede osnovne razlike između žive i nežive prirode;
- objasni po kojim se parametrima živa bića grupišu u određene sistematske kategorije;
- objasni u glavnim crtama nastanak i razvoj života na Zemlji;
- prepozna, navede i uporedi osnovne karakteristike pojedinih sistematskih grupa živih bića;
- navede osnovne karakteristike virusa, bakterija i protista i objasni njihov značaj za prirodu i čoveka;
- navede osnovne karakteristike gljiva i lišajeva i objasni njihovu ulogu u prirodi i za čoveka;
- imenuje i opiše osnovnu građu biljaka;
- prepozna i opiše osnovne životne procese koji su karakteristični za biljni svet;
- izrazi i objasni potrebu za očuvanjem raznovrsnosti biljnog sveta;
- imenuje i opiše osnovne sličnosti i razlike u spoljašnjoj građi između pojedinih predstavnika različitih životinjskih
grupa;
- izrazi i objasni potrebu za očuvanjem raznovrsnosti životinjskog sveta;
- navede i objasni osnovne ekološke pojmove;
- navede i objasni osnovne karakteristike populacije, životne zajednice i ekosistema;
- prepozna i opiše odnose ishrane između pojedinih članova lanaca ishrane;
- prepozna i opiše ključne materijalne i energetske tokove u ekosistemu;
- prepozna, uporedi i navede osnovne razlike između prirodnih i antropogenih ekosistema;
- prepozna i navede značaj zaštite i unapređivanja ekosistema;
- imenuje i opiše značaj zaštićenih prirodnih dobara Republike Srbije;
- prepozna, izrazi i objasni uticaj čoveka na biološku raznovrsnost;
- razlikuje pozitivne i negativne posledice čovekovog delovanja na prirodu;
- prepozna ulogu i značaj održivog korišćenja prirodnih resursa, reciklaže i uštede energije;
- objasni poreklo i razvoj ljudske vrste;
- imenuje i opiše osnovnu građu i način funkcionisanja sistema organa čoveka;
- razlikuje i opiše određene faze u embrionalnom razviću čoveka;
- prepozna i opiše osnovne principe nasleđivanja kod ljudi;
- prepozna i objasni kako bolesti zavisnosti nepovoljno utiču na ukupan kvalitet života;
- prepozna značaj zdravlja i primeni znanja o očuvanju zdravlja;
- prepozna i primeni znanja, veštine i vrednosti kulture življenja u svakodnevnom životu.
Obavezni sadržaji drugog ciklusa
Nauka o životu
- Izvori bioloških znanja i njihov značaj i primena u svakodnevnom životu. Posmatranje i rad na terenu.
- Odlike živih bića (razlike između žive i nežive prirode).
- Ćelija - sličnosti i razlike između biljnih i životinjskih ćelija. Jednoćelijski i višećelijski organizmi.
- Nastanak i razvoj života na Zemlji.
- Raznovrsnost živog sveta i podela na carstva.
Raznovrsnost života
- Virusi, bakterije, protisti - rasprostranjenost, značaj za život i zdravlje ljudi.
- Gljive i lišaji - značaj za prirodu i čoveka.
- Biljke. Važnost korena, stabla, lista, cveta, ploda, semena za biljke i za ljude.
- Životni procesi karakteristični za biljni svet - fotosinteza, disanje, transpiracija, oprašivanje, oplođenje, klijanje.
Značaj biljnih procesa za čoveka.
- Značaj biljaka za čoveka (jestive, lekovite, otrovne, industrijske) - opšte karakteristike i primeri. Gajenje biljaka.
- Raznovrsnost biljaka - ugroženost, mere zaštite i očuvanja.
- Životinje. Razlike u građi tela različitih grupa životinja.
- Beskičmenjaci važni za život čoveka.
- Insekti i njihov značaj za prirodu. Značaj insekata za čoveka.
- Parazitske vrste životinja (metilj, pantljičara, dečja glista, čovečija glista, krpelji, vaš, buva, stenica).
- Raznovrsnost i značaj pojedinih predstavnika kičmenjaka.
- Značaj životinja za čoveka. Gajenje životinja. Čovekov odnos prema životinjama. Kućni ljubimci.
- Raznovrsnost životinja - ugroženost, mere zaštite i očuvanja.
Odnosi živih bića i životne sredine
- Uslovi života na Zemlji. Prilagođavanje živih bića na uslove života u različitim životnim sredinama.
- Populacija, životna zajednica i ekosistem.
- Odnosi ishrane u ekosistemu. Kruženje materije i prenos energije.
- Ugrožavanje, zaštita i unapređivanje ekosistema.
- Zaštićena prirodna dobra Srbije. Nacionalni parkovi. Prirodni rezervati.
- Ugroženost, zaštita i očuvanje biodiverziteta.
Životna sredina u opasnosti
- Životna sredina. Posledice zagađivanja životne sredine.
- Zagađenje vode, vazduha, zemljišta, hrane.
- Klimatske promene. Efekat staklene bašte. Oštećenje ozonskog omotača.
- Kisele kiše. Sušenje šuma. Erozija zemljišta. Širenje pustinja.
- Uloga čoveka u očuvanju, zaštiti i unapređenju životne sredine.
Održiva budućnost
- Koncept održivog razvoja.
- Prirodni resursi - održivo korišćenje. Otpad i reciklaža. Energetska efikasnost.
Obavezni sadržaji trećeg ciklusa
Nauka o čoveku
- Ko su bili naši preci - poreklo i razvoj ljudske vrste.
- Kožni sistem - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda.
- Skeletni sistem - osnovna građa i uloge; prva pomoć kod povreda.
- Mišićni sistem - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda.
- Nervni sistem - osnovna građa i uloge; nega i zaštita.
- Sistem čulnih organa - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda.
- Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem - osnovna građa i uloge; poremećaji funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim
lučenjem.
- Sistem organa za cirkulaciju - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda.
- Sistem organa za razmenu gasova - osnovna građa i uloge; nega i zaštita.
- Sistem organa za varenje - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; bolesti kao posledica nepravilne ishrane; pravilna
ishrana.
- Sistem organa za izlučivanje - osnovna građa i uloge; nega i zaštita.
- Sistem organa za razmnožavanje - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; reproduktivno zdravlje.
- Embrionalno razviće čoveka. Nasleđivanje osobina kod ljudi.
U zdravom telu zdrav duh!
- Bolesti zavisnosti.
- Osnovi higijene i značaj očuvanja i održanja zdravlja.
- Kultura življenja.
Napredni sadržaji
Nauka o životu
- Značaj eksperimentalnog istraživanja (npr. rast kvasca, uslovi klijanja semena, itd.).
- Razvoj i usložnjavanje građe i funkcije tokom evolucije živog sveta.
- Uticaj čoveka na smer i brzinu evolucionih promena. Veštačka selekcija.
- Genetički materijal i njegova osnovna uloga u ćeliji.
- Uloga genetičkog inžinjeringa u svakodnevnom životu.
Raznovrsnost živog sveta
- Sličnosti i razlike u građi i funkciji organa koji obavljaju određene životne procese kod različitih organizama i u
različitim stadijumima razvića jedinki.
Odnosi živih bića i životne sredine
- Odnosi ishrane u ekosistemu, lanci ishrane i trofičke piramide.
- Autotrofni, heterotrofni i miksotrofni organizmi.
- Način života pojedinih živih bića - simbionti, paraziti, saprotrofi.
- Raznovrsnost ekosistema Republike Srbije.
Globalne posledice zagađivanja životne sredine
- Nepovoljni uticaji zagađivanja životne sredine (vode, vazduha, zemljišta, hrane, buka, itd.) i nekih prirodnih pojava
(UV-zračenje) na živa bića.
Životna sredina i održivi razvoj
- Mehanizmi delovanja mera zaštite životne sredine.
- Značaj prirodnih dobara u zaštiti prirode (nacionalnih parkova, prirodnih rezervata, botaničkih bašta, zoo-vrtova).
Nauka o čoveku
- Zajedničko delovanje različitih organa i organskih sistema u cilju postizanja stabilnog stanja organizma
(homeostaze).
Higijena i zdravlje
- Značaj preventivnih mera u očuvanju zdravlja (pravilna i zdrava ishrana, umerena fizička aktivnost, poštovanje
bioloških ritmova - odmor i san, redovna kontrola kod lekara).
- Fizičke i hemijske povrede i prva pomoć.
Način ostvarivanja programa
Prioritet u realizaciji programa biologije je ostvarivanje ishoda.
Od svakog polaznika se očekuje da razvije ne samo trajna i upotrebljiva znanja i veštine, već i vrednosne stavove
prema živim bićima, zdravlju i higijeni tela, zaštiti i očuvanju životne sredine.
Ostvarivanje ishoda namenjeni su polaznicima, grade se postupno i prilagođavanjem nastavnih oblika, metoda i
sredstava rada pojedinačnim potrebama polaznika kako bi se osigurao vaspitno-obrazovni uspeh svakog polaznika.
Oslanjajući se na prethodna iskustva i stečena znanja polaznika, za uspešnu realizaciju programa prema jasno
definisanim ishodima, potrebna je stručna osposobljenost nastavnika - realizatora, dobra opremljenost kabineta
savremenim naučno-nastavnim sredstvima (raznovrsna vizualna i audio-vizualna sredstva), naučno-popularna
literatura i resursi sa interneta.
Obavezni sadržaji su povezani sa ishodima po razredima i ciklusima i u funkciji su ostvarivanja planiranih ishoda.
Nastavnik treba da rukovodeći se svim zahtevima obrazovnog procesa, realizuje sadržaje prema njihovoj saznajnoj
vrednosti sa aspekta nauke, kao i sa aspekta njihove važnosti i primerenosti karakteristikama polaznika, i da ih
funkcionalno uvede u nastavu povezujući ih sa ostalim komponentama u ovom procesu. Sadržaji koje nastavnik
uvodi u nastavu treba da predstavljaju osnovu za razvoj organizovanih pojmova i drugih relevantnih znanja i
kontinuirani razvoj novih znanja. Nova znanja treba da budu u funkciji pripreme polaznika da u novim situacijama
učenja primene ono što su već naučili, ili da ta znanja primene u novim životnim situacijama.
Izučavanje tematske celine Nauka o životu je za polaznike prioritetna celina jer ih uvodi u predmet izučavanja
biologije. Primenom principa očiglednosti, kroz postavku i realizaciju jednostavnih eksperimenta, ili povezivanjem
primera iz svakodnevnog života, iz različitih domena biološke nauke, od polaznika se očekuje da ovlada osnovnom
biološkom pismenošću i podstakne se za celovito istraživanje i razumevanje raznovrsnosti prirode, kao i da se
osposobi za aktivno, samostalno i praktično učenje.
Izučavanjem ove celine polaznik ostvaruje sledeće ishode:
- primenjuje osnovna biološka znanja u svakodnevnom životu;
- izvodi jednostavne oglede/istraživanja, objasni postupak i izvede zaključak;
- prepoznaje, poredi i navedi osnovne razlike između žive i nežive prirode;
- objašnjava po kojim se parametrima živa bića grupišu u određene sistematske kategorije;
- objašnjava u glavnim crtama nastanak i razvoj života na Zemlji;
- prepoznaje, navodi i poredi osnovne karakteristike pojedinih sistematskih grupa živih bića.
U okviru tematske celine Raznovrsnost života izučavaju se sadržaji koji se odnose na raznovrsnost živog sveta.
Prilikom obrade ove celine kod polaznika treba da se razviju osnovna znanja o specifičnost organizacije, veličini,
obliku, načinu života, raznovrsnosti i rasprostranjenosti pojedinih predstavnika jednoćelijskih i višećelijskih
organizama. Pored toga, od polaznika se očekuje da razvije interaktivnu vezu između građe i funkcionisanja pojedinih
biljnih i životinjskih organa i organskih sistema u jedinstvenu celinu, što doprinosi uspešnijem prilagođavanju
organizma na životne uslove u različitim životnim sredinama. Postepenim upoznavanjem biološke raznovrsnosti i
njenog značaja, kod polaznika treba da se razvije svest o važnosti očuvanja živog sveta.
Izučavanjem ove celine polaznik će ostvariti sledeće ishode:
- navodi osnovne karakteristike virusa, bakterija i protista i objašnjava njihov značaj za čoveka;
- navodi osnovne karakteristike gljiva i lišajeva i objašnjava njihovu ulogu u prirodi i za čoveka;
- imenuje i opisuje osnovnu građu biljaka;
- prepoznaje i opisuje osnovne životne procese koji su karakteristični za biljni svet;
- izražava i objašnjava potrebu za očuvanjem raznovrsnosti biljnog sveta;
- imenuje i opisuje osnovne sličnosti i razlike u spoljašnjoj građi između pojedinih predstavnika različitih životinjskih
grupa;
- izražava i objašnjava potrebu za očuvanjem raznovrsnosti životinjskog sveta.
Prilikom realizacije sadržaja ove tematske celini Odnos živih bića i životne sredine od polaznika se očekuje da ovlada
osnovnim pojmovima iz ekologije, da shvate međusobnu povezanost organizama i njihove životne sredine i da na
osnovu ličnog iskustva i zapažanja uoče značaj procesa kruženja materije i proticanja energije. Pored toga, kroz ovu
tematsku celinu polaznik će se upoznati sa prirodnim i antropogenim ekosistemima i zbog čega su važni zaštita i
očuvanje raznovrsnosti prirodnih ekosistema, a naročito na primerima nacionalnih zaštićenih prirodnih dobara i
biološke raznovrsnosti.
Izučavanjem ove celine polaznik će ostvariti sledeće ishode:
- navodi i objašnjava osnovne ekološke pojmove;
- navodi i objašnjava osnovne karakteristike populacije, životne zajednice i ekosistema;
- prepoznaje i opisuje odnose ishrane između pojedinih članova lanaca ishrane;
- prepoznaje i opisuje ključne materijalne i energetske tokove u ekosistemu;
- prepoznaje, poredi i navodi osnovne razlike između prirodnih i antropogenih ekosistema;
- prepoznaje i navodi značaj zaštite i unapređivanja ekosistema;
- imenuje i opisuje značaj zaštićenih prirodnih dobara Republike Srbije;
- prepoznaje, izražava i objašnjava uticaj čoveka na biološku raznovrsnost.
Sadržaji celina Životna sredina u opasnosti i Održiva budućnost se mogu izučavati odvojeno ili kao jedna celina
Životna sredina i održivi razvoj. Od polaznika se očekuje da izučavajući ovu celinu steknu uvid u probleme u životnoj
sredini koje su nastale negativnim delovanjem čoveka na prirodu. Sadržaji ove teme imaju veliki obrazovno-vaspitni
značaj jer omogućavaju polaznicima da uvide važnost čoveka u zaštiti životne sredine, naročito u primeni koncepcije
održivog razvoja koja se odnosi na održivo korišćenje prirodnih resursa, razvijanje lične odgovornosti prema uštedi
energije, pravilnom odlaganju otpada i reciklaži.
Izučavanjem ove celine polaznik će ostvariti sledeće ishode:
- razlikuje pozitivne i negativne posledice čovekovog delovanja na prirodu;
- prepoznaje ulogu i značaj održivog korišćenja prirodnih resursa, reciklaže i uštede energije.
Sadržaj tematske celine Nauka o čoveku omogućava polaznicima da steknu osnovna znanja o poreklu ljudske vrste,
anatomiji i fiziologiji čoveka.
S obzirom na složenost evolucije čoveka, polaznicima je važno razjasniti zablude o "čovekovom nastanku od
majmuna" upućujući ih na složenost evolutivnog procesa, dokaze evolucije u vidu fosilnih zapisa i savremenih analiza
razvojnih grana biologije. Takođe treba naglasiti da moderna teorija evolucije ne govori o ljudskim tipovima.
Pored izučavanja osnovne građe i uloga pojedinih organa i organskih sistema potrebno je isticati posledice
poremećaja u radu, značaj nege i zaštite. Takođe, polaznike treba upoznati sa značajem integracije svih organskih
sistema u jedinstvenu celinu, što doprinosi održanju unutrašnje (stabilne) ravnoteže organizma i utiče na pravilno
funkcionisanje organizma. Za polaznike je važno da steknu uvid u osnovama embrionalnog razvića čoveka i
nasleđivanju pola.
Izučavanjem ove celine polaznik će ostvariti sledeće ishode:
- objašnjava poreklo i razvoj ljudske vrste;
- imenuje i opisuje osnovnu građu i način funkcionisanja sistema organa čoveka;
- razlikuje i opisuje određene faze u embrionalnom razviću čoveka;
- prepoznaje i opisuje osnovne principe nasleđivanja kod ljudi.
Prilikom odabira metoda za ostvarivanje programa biologije potrebno je uvažiti mogućnosti i potrebe polaznika kako
bi im se omogućilo da na što jednostavniji način izraze svoje razvojne potrebe i unaprede sposobnosti saznavanja i
učenja.
Kako je FOOO namenjeno polaznicima koji su stariji od 15 godina, ostvarivanje programa biologije treba da se
oslanja na prethodna iskustva polaznika uz primenu savremenih aktivnih oblika rada: multimedijalna nastava,
problemska nastava, timska, makronastava, nastava putem otkrića, praktični/eksperimentalni rad u učionici/kabinetu
ili rad na terenu. U toku organizacije nastave važno je primenjivati više metoda rada i međusobno ih kombinovati:
verbalno-tekstualne (metoda razgovora, metoda pisanja i pismenih radova), ilustrativno-demonstrativne,
laboratorijsko-eksperimentalne.
Da bi se postigla što efikasnija realizacija programskog sadržaja biologije u procesu saznavanja se preporučuje
primena očiglednosti: vizualna sredstava (nastavna sredstva žive prirode - akvarijumi, terarijumi, zoovrtovi, botaničke
bašte; nastavna sredstva nežive prirode - prirodnjački i paleontološki muzeji, preparirani modeli životinja, herbarski
materijal, mokri preparati, mikroskopski preparati; dvodimenzionalna i trodimenzionalna nastavna sredstva - slike,
karte, crteži, mape, grafofolije, šeme, grafikoni, dijagrami, planovi, dijapozitivi, dijafilmovi, reljefi, modeli, makete),
audio-vizualna nastavna sredstva (obrazovni softverski program, SD i DVD film), tekstualna nastavna sredstva
(enciklopedije, atlasi, rečnici, naučno-popularna literatura).
U toku organizacije nastavnog rada, program treba prilagoditi prema individualnim razlikama među polaznicima
(individualizovana nastava). Kako svaki polaznik dolazi sa određenim nivoom znanja i iskustvom, različitim
sklonostima, razlikama u fizičkim i mentalnim sposobnostima, potrebama i interesovanjima, kao i postojanje
mogućnosti za različit tempo napredovanja, nastavu je potrebno prilagoditi individualnim karakteristikama polaznika.
To se može ostvariti kroz izradu i primenu didaktičkih materijala (radni listići, biološki praktikumi, laboratorijski pribor,
optički instrumenti - lupa, binokularna lupa, mikroskop). U individualizovanoj nastavi polaznici rade samostalno
savlađujući isti sadržaj shodno prema svojim mogućnostima. Ovakav oblik nastave doprinosi razvoju
samopouzdanja, samokritičnosti i stvaralačkog mišljenja kod polaznika. Tokom rada, polaznici uče sopstvenim
tempom, rešavaju probleme, kombinuju, istražuju izvode zaključke.
Planiranje individualizovane nastave zahteva izradu programa za svakog polaznika.
U ovom procesu nastavnik je u ulozi posmatrača, koji organizuje nastavu, prati proces rada, podstiče samostalni,
istraživački i kreativan rad polaznika. Ovakav način organizacije nastave i učenja doprinosi ostvarivanje ishoda i
realizaciji programa.
Programom su predviđene teme (Nauka o životu, Raznovrsnost živog sveta, Odnos živih bića i životne sredine,
Životna sredina u opasnosti, Nauka o čoveku, U zdravom telu zdrav duh) koje se odnose na osnovne sadržaje
biologije kao nauke i kao nauke čija se znanja primenjuju u svakodnevnom životu.
Aktivnosti polaznika u obrazovnom procesu treba da budu usmerene tako da polaznici u njemu imaju aktivnu ulogu
kako bi mogli da:
- primene osnovna naučna znanja iz oblasti biološke nauke i prakse;
- povezuju prethodno stečena znanja i usvajaju nova o živom svetu;
- razmišljaju o svojim sklonostima i strategijama učenja i rešavanja problema;
- razvijaju veštine, umeća i navike koje su potrebne za efikasno istraživanje, komunikaciju i učenje;
- koriste različite resurse, tehnike i instrumente za prikupljanje i obradu podataka;
- razvijaju sposobnost za samoinicijativno i samostalno istraživanje;
- razvijaju sposobnost uočavanja uzročno-posledičnih veza;
- objasne kako okruženje utiče na život ljudi i na načine kojima oni zadovoljavaju svoje potrebe;
- čitaju, analiziraju i opisuju biološke činjenice prikazane tabelom, grafikonom, šemom, dijagramom, ilustracijom,
fotografijom, modelom;
- formiraju stav o čovekovom odnosu prema živom svetu i životnoj sredini;
- formiraju stav o održivom korišćenju prirodnih resursa;
- razvijaju ekološku svest i ekološku kulturu;
- prate svoj rad i napredovanje, procenjuju svoje sklonosti i donose odluke o svom narednom napredovanju;
- pažljivo prate nastavu, aktivno učestvuju u radu, sarađuju sa nastavnikom i drugim polaznicima;
- uvažavaju tuđe mišljenje;
- kritički se odnose prema novim informacijama i aktivnostima i iznose svoje mišljenje i stavove.
Aktivnosti nastavnika su mnogobrojne i raznovrsne i proizlaze iz njegove složene uloge u obrazovnom procesu:
- usklađuje ciljeve i ishode i planira sadržaje prema definisanim ciljevima i ishodima;
- organizuje nastavu i aktivnosti - planira oblike rada, metode rada, nastavna sredstva i druge aktivnosti koje će uvesti
u nastavni proces u određenom segmentu vremena;
- objašnjava biološke termine, pojave i procese;
- prati i proverava postignuće polaznika iz biologije i povezuje ih sa postignućima iz srodnih predmeta;
- prezentuje sadržaje, izlaže gradivo, koristi slikovni, grafički i manipulativni materijal, odabranu didaktičku i stručnu
literaturu;
- demonstrira oglede;
- stvara prigodnu atmosferu za učenje;
- podstiče na diskusiju;
- vodi ciljani razgovor;
- ukazuje na primenu i povezivanje stečenog znanja i veština u svakodnevnim životnim aktivnostima;
- postavlja pitanja i odgovara na pitanja;
- pomaže polazniku da organizuje svoja razmišljanja i da ih uobliči;
- razvija interesovanja kod polaznika, podstiče entuzijazam, otvorenost,
samokritičnost i saznajnu orijentaciju polaznika;
- prati napredovanje svakog polaznika i informiše ih u toku napredovanja;
- ocenjuje postignuća polaznika;
- prati efekte svog rada i istražuje nove mogućnost za njegovo unapređivanje.
Većinu sadržaja programa Biologije u drugom i trećem ciklusu je moguće ostvariti sa istim ili sličnim sadržajima
drugih prirodnih i društvenih predmeta, kao što su: srpski jezik (sve tematske celine kroz književno umetničke i
naučno popularne tekstove), istorija (istorijski razvoj čoveka), geografija (postanak Zemlje i geološka doba, raspored
bioma), hemija (sastav vazduha, sastojci hrane) fizika (prilagođenost oblika tela kretanju u odgovarajućoj sredini),
matematika (sve tematske celine kroz tabelarne i grafičke prikaze). Pojedini sadržaji programa biologije pogodni su
za tematsku interdisciplinarnu nastavu koja omogućava da se više predmeta funkcionalno integrišu prilikom obrade
određenog sadržaja ili teme, što će doprineti da polaznici steknu kompletna, kompleksna i trajna znanja. Izbor
zajedničkih tema sa sadržajima koji su u korelaciji vrši se na osnovu definisanog cilja i ishoda svakog nastavnog
predmeta.
Praćenje napredovanja i uspeha polaznika treba da bude kontinuirano i da se sastoji iz nekoliko faza. Na početku
svakog ciklusa potrebna je provera nivoa polaznikovog predznanja i neposrednog iskustva (kroz razgovor, anketu ili
upitnik) kako bi se organizovao plan sadržaja za dalje napredovanje. Tokom realizacije programa stalno praćenje
sticanja znanja obavljalo bi se kroz dijalog, usmenu i pismenu proveru u vidu petominutnih kontrolnih vežbi ili testa
nakon završetka određene oblasti (teme). Vežbe ili testovi bi trebalo da sadrže zadatke različite težine, gradiranih od
jednostavnijih ka složenijim.
Ocenjivanje uspeha polaznika takođe treba da bude kontinuirano, uz primenu različitih vrsta ocenjivanja s obzirom na
vaspitno-obrazovne sposobnosti i uz uvažavanje individualnih razlika i sposobnosti polaznika.
ISTORIJA
Cilj nastave istorije je da se polaznik upozna sa važnim događajima, ličnostima, pojavama i procesima iz istorije
ljudskog društva i sredine u kojoj živi, kao i da razvija osnovne veštine neophodne za građenje odgovornog odnosa
prema društvu.
Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- pravilno upotrebljava različita značenja pojma istorija;
- navede, prepozna i razvrsta istorijske izvore; proceni sadržaje i njihovu funkciju (propaganda, stereotip, pristrasnost,
informativna izvorna vrednost);
- imenuje, razlikuje i pravilno upotrebljava (primenjuje) osnovne vremenske odrednice (datum, decenija, vek,
milenijum, era);
- navede podelu prošlosti na praistoriju i istoriju i da identifikuje osnovne odlike ovih razdoblja;
- imenuje, ređa po redosledu, opisuje i razlikuje istorijske periode (stari, srednji, novi vek i savremeno doba);
- prepozna prostor na istorijskoj karti;
- primeni znanje iz istorije na istorijskoj karti (prikazuje na kojem prostoru su se odigrali najvažniji događaji iz lokalne,
nacionalne, regionalne, opšte istorije);
- prepozna značenje osnovnih pojmova iz istorije civilizacije;
- navede najvažnije događaje, ličnosti, pojave i procese iz opšte istorije;
- navede najvažnije događaje ličnosti, pojave i procese iz nacionalne istorije;
- prikaže, na odabranim primerima, da isti istorijski događaji mogu različito da se tumače;
- na najznačajnijim primerima uoči povezanost nacionalne, regionalne i svetske istorije;
- prepozna povezanost nekih najvažnijih pojava iz prošlosti sa pojavama iz sadašnjosti;
- navede uzroke i posledice nekih najvažnijih istorijskih događaja u nacionalnoj i opštoj istoriji;
- opiše značaj i pokaže odgovoran odnos prema istorijskom kulturno-umetničkom nasleđu;
- precizno navodi i povezuje uzroke i posledice važnih istorijskih događaja u nacionalnoj i opštoj istoriji.
Obavezni sadržaji za drugi ciklus
Osnovni pojmovi istorijske nauke
- istorija (različita značenja pojma istorija - nauka, deo prošlosti, nastavni predmet, predmet proučavanja istorijske
nauke);
- periodizacija prošlosti (praistorija i istorija) i istorije (stari vek, srednji vek, novi vek i savremeno doba);
- istorijski izvori i istoriografija (pojam i uloga izvora u proučavanju prošlosti, vrste izvora - materijalni, pisani, usmeno
predanje);
- hronologija (istorijsko vreme-utvrđivanje ključnih događaja na vremenskoj lenti, vremenske odrednice - decenija,
vek, milenijum, era: hrišćanska i muslimanska).
Društvo, društveni odnosi i ljudska prava
- društvo i društveni odnosi (pojam društva i društvenih odnosa, porodica kao osnovna ljudska zajednica, razvoj
društva i društvenih odnosa tokom prošlosti; od klasnog do građanskog društva);
- ljudska prava (pojam ljudska prava i razvoj tokom prošlosti).
Država i državne institucije
- pojam država i oblici državnog uređenja kroz istoriju (pojam država, državni suverenitet/granice, nastanak prvih
država, vrste državnog uređenja kroz istoriju - demokratija, monarhija, republika, imperija);
- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u istorijskom kontekstu (osnovne državne institucije: vlada,
skupština, vladar, monarh, zakon, sud).
Prelomni momenti u istoriji
Značajni društveno-politički događaji opšte i istorije srpskog naroda:
- stari vek (pregled istorije starog veka - pismo, prostor gde su nastale prve države: dolina reka, prostor oko
Sredozemnog mora);
- karakteristične države u istoriji čovečanstva (Drevni Egipat, polis Atina, Rimsko carstvo);
- uloga ličnosti u istoriji (opšta istorija: Aleksandar Veliki, Isus Hrist, car Konstantin);
- Srednji vek: (Evropa posle Velike seobe naroda, hristijanizacija, nastanak islama, Krstaški ratovi);
- karakteristične države u istoriji čovečanstva (Vizantija, Habsburška monarhija, Osmansko carstvo, Srpska država srednjovekovna);
- srpska istorija: (pismenost, Srpska autokefalnost i stvaranje patrijaršije, Dušanov zakonik, Kosovska bitka /u istoriji i
tradiciji, pad pod Osmanlije);
- seobe (pojam i uzroci seoba, pregled seoba od praistorije do danas; Velika seoba naroda, seobe Srba tokom
srednjeg veka);
- uloga ličnosti u istoriji (Muhamed, Sulejman Veličanstveni; nacionalna istorija: Stefan Nemanja, Sv. Sava, Milutin,
Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, Jefimija).
Religije i kulturno-umetničko nasleđe
- vrste religijskih sistema u istoriji (politeizam, monoteizam, vrste osnovnih monoteističkih religija /judaizam,
hrišćanstvo - pravoslavlje, katoličanstvo, protestantizam, islam/, verske institucije osnovnih monoteističkih crkvama i
njihovo ustrojstvo);
- pojam i značaj kulture, umetnosti i kulturnog nasleđa (pojam i osnovne odlike i komponente kulture; pojam i odlike
umetnosti i njene transnacionalne dimenzije; stvaranje odgovornog odnosa prema svakoj vrsti kutlurno-umetničkog
nasleđa tj. baštine);
- kultura svakodnevnog života u prošlosti (osnovne odlike svakodnevnog života u prošlosti, kultura stanovanja,
ishrane, higijene, običaja, odnosa među polovima i deci, obrazovanje, tradicija, sportovi - olimpijada);
- osnovni spomenici evropske i nacionalne kulture (vrste pisma, materijalno, umetničko, duhovno nasleđe).
Lokalna istorija - prošlost moga kraja (zavičaj, prebivalište)
- osobenosti lokalne sredine u prošlosti (najvažniji događaji, najstariji poznati pomen lokalne sredine u izvorima,
geopolitički razvoj naselja u različitim istorijskim periodima);
- nacionalne, društvene i ekonomske prilike u prošlosti lokalne sredine do danas (etničke promene u demografskom
sastavu lokalne sredine, društveni i ekonomski razvoj, privredna orijentacija na regionalnom i lokalnom nivou
/poljoprivredna, zanatska, trgovačka/ i savremeni društveno-politički i ekonomski život lokalne sredine).
Obavezni sadržaji za treći ciklus
Osnovni pojmovi istorijske nauke
- istorijski izvori i istoriografija (uloga izvora u proučavanju prošlosti, savremeni mediji, dokumenti i narativni izvori;
uloga istoričara u tumačenju i rekonstruisanju prošlosti);
- hronologija (istorijsko vreme - utvrđivanje ključnih događaja na vremenskoj lenti).
Društvo, društveni odnosi i ljudska prava
- društvo i društveni odnosi (razvoj društva i društvenih odnosa tokom prošlosti; od klasnog do građanskog društva,
društvene revolucije - građanske i socijalne revolucije);
- ljudska prava (ljudska, rodna, nacionalna prava tokom prošlosti, borba za ljudska prava, institucije koje štite ljudska
prava - OEBS, OUN, EU, Savet Evrope, dokumenta koja se odnose na ljudska prava - Deklaracija o pravima čoveka i
građanina, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, obaveze i prava pojedinaca, ljudska prava u Ustavu
Republike Srbije);
- zločini i kršenje ljudskih prava (genocid i holokaust, ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud).
Država i državne institucije
- pojam država i oblici državnog uređenja kroz istoriju (vrste državnog uređenja kroz istoriju - demokratija,
totalitarizam, monarhija, republika, imperija, diktatura, unija, federacija, konfederacija, od nacionalne do građanske
države);
- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u istorijskom kontekstu (osnovne državne institucije: vlada,
skupština, vladar, monarh, predsednik, ustav, zakon, sud);
- Karakteristične države u istoriji čovečanstva (Habsburška monarhija, Osmansko carstvo, Srpska država novovekovna srpska država, Velika Britanija, SAD, SSSR/Rusija, Kina; Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, Republika
Srbija).
Prelomni momenti u istoriji
Značajni društveno-politički događaji opšte i istorije srpskog naroda:
- Novi vek: (kolonijalizam, reformacija, epidemije kuge, Rat za nezavisnost, Francuska buržoaska revolucija,
Napoleonova osvajanja, Stvaranje moderne Evrope);
- XX vek: (svetski ratovi - Veliki rat i Drugi svetski rat, Oktobarska revolucija, svet posle Drugog svetskog rata, Hladni
rat, savremeni svet u 21. veku);
- srpska istorija: (Prosvetiteljstvo kod Srba, Ustanci, Prvi ustav 1835, Nezavisnost 1867-1878, Balkanski ratovi,
Građanski rat 1941-1945, IB 1948.);
- otkrića (prva otkrića čoveka - vatra, točak, pismo, naučna - od medicine do astronomije, tehnološka otkrića - od
irigacije do filma i kompjutera, Velika geografska otkrića - otkrivanje planete);
- seobe (naseljavanje Novog sveta i kolonizacija, seobe Srba od kraja XVII do XX veka, pojam i priroda migracija u
XX i XXI veku);
- uloga ličnosti u istoriji (opšta istorija: Sulejman Veličanstveni, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči, Kristofor Kolumbo,
Gutenberg, Martin Luter, Luj XIV, Petar Veliki, Napoleon Bonaparta, Linkoln, Bizmark, Lenjin, Kemal Ataturk, Nikola
Tesla, Hitler, Staljin, Čerčil, Ruzvelt, Džon Kenedi, Luter King, Jurij Gagarin; nacionalna istorija: Mehmed paša
Sokolović, Arsenije Čarnojević, Karađorđe, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Miloš Obrenović, Mihailo Obrenović,
Petar I Karađorđević, Aleksandar Karađorđević, J. B. Tito, Dragoljub Mihailović).
Religije i kulturno-umetničko nasleđe
- vrste religijskih sistema u istoriji (vrste osnovnih monoteističkih religija (judaizam, hrišćanstvo - pravoslavlje,
katoličanstvo, protestantizam, islam), verske institucije osnovnih monoteističkih crkvama i njihovo ustrojstvo,
zvanične, priznate crkve na teritoriji Republike Srbije);
- kultura svakodnevnog života u prošlosti (osnovne odlike svakodnevnog života u prošlosti, kultura stanovanja,
ishrane, higijene, običaja, odnosa među polovima i deci, obrazovanje, tradicija);
- pojam i značaj kulture, umetnosti i kulturnog nasleđa (uloga kulture u izgradnji nacionalnog i evropskog identiteta;
pojam i odlike umetnosti i njene transnacionalne dimenzije, značaj individualne umetničke slobode i kreativnosti;
međusobna interakcija umetnika i društva; uticaj umetnosti i kulturnog identiteta na svakodnevni život; stvaranje
odgovornog odnosa prema svakoj vrsti kutlurno-umetničkog nasleđa tj. baštine);
- osnovne institucije kulture (muzej, biblioteka, arhiv, galerija, akademija);
- osnovni spomenici evropske i nacionalne kulture (materijalno, umetničko, duhovno nasleđe).
Lokalna istorija - prošlost moga kraja (zavičaj, prebivalište)
- osobenosti lokalne sredine u prošlosti (najvažniji događaji, najstariji poznati pomen lokalne sredine u izvorima,
geopolitički razvoj naselja u različitim istorijskim periodima);
- nacionalne, društvene i ekonomske prilike u prošlosti lokalne sredine do danas (etničke promene u demografskom
sastavu lokalne sredine, društveni i ekonomski razvoj, privredna orijentacija na regionalnom i lokalnom nivou
(poljoprivredna, zanatstvo, trgovina) i savremeni društveno-politički i ekonomski život lokalne sredine).
Napredni sadržaji
- vrste i funkcionisanje društvenih odnosa u različitim civilizacijama starog veka;
- vrste društvenih odnosa, prava i obaveza određenih slojeva ljudskog društva u Evropi (posebno Republika Srbija) u
periodu srednjeg veka i razvoj društvenih odnosa i izgradnja društvenih institucija do savremenog doba;
- organizacija društva (društvene zajednice i njihov razvoj tokom prošlosti, vrste društvenih zajednica - srodničke,
etničke, ruralne, urbane);
- razvoj državnih institucija i promena državnog poretka u istoriji Srbije (Jugoslavije);
- osnovne odlike državnih uređenja i institucija u prošlosti i poređenje sa savremenim društvom;
- međunarodne organizacije u svetu i njihova uloga (OUN, Savet Evrope, OECD, OEBS, EU);
- značajni društveno-politički događaji opšte (svetska, evropska, regionalna) i istorije srpskog naroda u širem
kontekstu (Atina u vreme Perikla, Aleksandrov pohod na istok, Rimska imperija Grčko-persijski ratovi, Peloponeski
ratovi, Punski ratovi, važni događaji iz istorije Evrope i Mediterana u ranom i poznom srednjem veku, važni događaji
iz istorije novog doba; savremene istorije do 21. veka);
- uzročno-posledične veze istorijskih događaja, otkrića, migracija;
- uloga ličnosti u istoriji (Perikle, Julije Cezar, Justinijan, Karlo Veliki, Karlo V, Elizabeta I, Ajnštajn, Stefan Nemanjić
Prvovenčani, Vukašin Mrnjavčević, Vuk Branković, Milan Obrenović, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Nikola Pašić);
- istorija verskih promena na teritoriji Evrope i posebno Balkanskog poluostrva;
- veza između kulture svakodnevnog života u prošlosti i sadašnjosti;
- najvažnije tekovine i spomenici kulturnog nasleđa u svetu, Evropi i regionu.
Način ostvarivanja programa
Nastavni predmet Istorija, doprinosi upoznavanju polaznika sa važnim događajima, ličnostima, pojavama i procesima
iz globalne istorije ljudskog društva, kao i sredine u kojoj živi. Istovremeno nastavni predmet istorija doprinosi
izgradnji odgovornih i aktivnih građana zajednice, što podrazumeva uvažavanje sopstvenog naroda, države, kulture i
tradicije, kao i poštovanje kulture i tradicije drugih naroda i država.
U koncipiranju nastavnog programa, pošlo se od pretpostavke da polaznici poseduju određena predznanja stečena
tokom školovanja ili putem neposrednog iskustva. Poseban akcenat je stavljen na uvažavanje potrebe da se razjasne
određene istorijske i društvene pojave sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. Namera je da se istorija izučava
prvenstveno preko pojava i događaja koji su i danas prisutni u tradicionalnom ili izmenjenom obliku, čime se prošlost
aktuelizuje kroz savremene, polaznicima bliske pojave, a učenje istorije postaje smisleno i konkretno.
Osnovna gradivna komponenta nastavnog programa Istorija jesu ishodi, odnosno mera postignuća polaznika. Ishodi
su opisi onoga što polaznik treba da poznaje, razume, ume da uradi na kraju određenog razreda, ciklusa i nivoa
obrazovanja. Oni su putokaz za ono šta nastavnik treba da nauči polaznika. Istovremeno, omogućavaju nastavniku
da proveri da li su ostvareni ciljevi predmeta, kao i da vrednuje proces učenja.
U nastavnom programu Istorija definisani ishodi upućuju nastavnika da kod polaznika razvija ne samo kumulativna
znanja o prošlosti, već i veštine koje se grade kroz istoriju kao humanističku nauku. Ta posebna znanja i veštine
odnose se na upotrebu hronologije, razumevanje funkcionisanja društva, organizaciju državnog uređenja, postojanje i
domete ljudskih prava, ulogu ličnosti, kao i na značajne pojave, procese iz prošlosti ljudskog društva. Ono što je
posebno važno, a što definisani ishodi pokazuju nastavniku, to je: šta polaznik treba da poznaje, prepozna, navede,
primeni; koja specifična znanja i veštine su potrebna za dalje učenje i efikasno delovanje u životu.
Ovako definisan nastavni program, program zasnovan na ishodima, podrazumeva da je osnovni zadatak nastavnika,
prioritet njegovog rada ostvarivanje ishoda. To znači da nastavni program usmerava nastavnika da nastavni proces
koncipira u skladu sa definisanim ishodima, odnosno da promišlja o tome kako će ostvariti ishode, koja sredstva će
koristiti, koje aktivnosti i metode će primeniti, čime se težište pomera sa sadržaja na rezultate i domete učenja istorije.
U ostvarivanju ishoda nastavnik neminovno koristi nastavne sadržaje iz istorijske nauke i prošlosti ljudskog društva,
ali sama realizacija sadržaja tj. istorijskih tema, u ovakvom konceptu nastave istorije nije prioritet. Predavanje gradiva
i reprodukcija činjenica od strane polaznika ne predstavljaju više osnovni cilj nastave i merilo postignuća uspeha
učenika. Obavezni sadržaji su jedno od sredstava kojima nastavnik raspolaže da bi u nastavnom procesu bili
ostvareni definisani ishodi. Na taj način nastavni sadržaji postaju za nastavnika sredstvo, alatka za ostvarivanje
ishoda.
U nastavnom programu Istorija obavezni sadržaji su definisani na osnovu ishoda za kraj trećeg ciklusa, odnosno za
kraj osnovnog obrazovanja odraslih. To znači da bi nastavnik ostvario ishod, on će koristiti obavezne sadržaje. Jedan
ishod nastavnik će ostvarivati preko različitih sadržaja koji su nastavnim programom definisani.
U primeru koji sledi, prikazana su dva ishoda i sadržaji kojima se ovi ishodi mogu ostvariti. Navedeni primer je takav
da se ishodi ostvaruju kroz sadržaje koji su svrstani u različite nastavne oblasti/teme. To nastavniku omogućava da
godišnji i mesečni plan rada koncipira prema ishodima kombinujući sadržaje iz različitih oblasti/tema. Tako nastavnik
ima mogućnost da iskaže svoju kreativnost i da formira nove oblasti/teme u zavisnosti od ishoda koje želi da ostvari u
određenom razredu.
Ishod koji glasi: Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da navede, prepozna i razvrsta istorijske
izvore nastavnik će ostvariti kroz sledeće obavezne sadržaje:
- istorijski izvori i istoriografija (vrste izvora - materijalni, pisani, usmeno predanje, savremeni mediji, dokumenti,
narativni izvori);
- ljudska prava (dokumenta koja se odnose na ljudska prava - Deklaracija o pravima čoveka i građanina, Univerzalna
deklaracija o ljudskim pravima, Ustav Republike Srbije).
Ishod koji glasi: Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da prepozna značenje osnovnih pojmova
iz istorije civilizacije (društvo, država, monarhija, republika, aristokratija, demokratija, skupština, predsednik, ustav,
narod, revolucija, rat, mir, vojska, hrišćanstvo, judaizam, islam, fašizam/nacizam, genocid, holokaust, ljudska prava,
NATO, OEBS, EU, Savet Evrope, OUN) nastavnik će ostvariti kroz sledeće obavezne sadržaje:
- društvo i društveni odnosi (pojam društva);
- ljudska prava (pojam ljudska prava, institucije koje štite ljudska prava - OEBS, OUN, EU, Savet Evrope);
- zločini i kršenje ljudskih prava (genocid i holokaust, ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud);
- pojam država i oblici državnog uređenja kroz istoriju (pojam, demokratija, monarhija, republika);
- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u istorijskom kontekstu (osnovne državne institucije: vlada,
skupština, vladar, monarh, predsednik, ustav, zakon, sud);
- Novi vek: (Francuska buržoaska revolucija);
- XX vek: (svetski ratovi, Oktobarska revolucija);
- vrste religijskih sistema u istoriji (politeizam, monoteizam, vrste osnovnih monoteističkih religija (judaizam,
hrišćanstvo - pravoslavlje, katoličanstvo, protestantizam, islam), verske institucije osnovnih monoteističkih crkvama i
njihovo ustrojstvo, zvanične, priznate crkve na teritoriji Republike Srbije).
Navedeni primeri pokazuju da se jedan ishod ostvaruje kroz više sadržaja, a to znači da nastavnik na jednom ishodu
radi više od jednog časa, najčešće tokom cele školske godine ili ciklusa insistirajući da polaznici dostignu definisani
ishod.
Pojmovi kao što su aristokratija, narod, rat, mir, vojska, fašizam/nacizam, NATO nastavnik će ostvariti kroz različite
sadržaje. Tako pojam rat može da se ostvaruje preko sadržaja kao što su Krstaški ratovi, Rat za nezavisnost, svetski
ratovi, Hladni rat, a fašizam/nacizam kroz sadržaj koji se odnosi na Drugi svetski rat.
Obavezni sadržaji u ovom nastavnom programu nisu definisani prema razredima, već prema ciklusima, a
oblasti/teme su definisane na osnovu ishoda. U ishode je uključeno razumevanje i prepoznavanje pojava, događaja i
ličnosti koji su autorima programa bili polazište za definisanje oblasti/tema. Ovaj program omogućava nastavniku da
u skladu sa predznanjem polaznika, njihovim potrebama i interesovanjima, koncipira program po ciklusima i
razredima. U koncipiranju nastavnik može da koristi i hronološki i tematski pristup.
Posebno je važno polaznicima pokazati (to pokazuju i ishodi) da osnovni okvir za proučavanje prošlosti (istorije)
predstavljaju vreme (kada se nešto odigralo) i prostor (gde se odigralo). Osnovno sredstvo putem koga možemo da
rekonstruišemo prošlost u datim okvirima čine istorijski izvori (materijalni ostaci, pisani ostaci i usmeno predanje,
svedočanstva na osnovu kojih stičem znanja o događajima, ličnostima, pojavama iz prošlosti). Zbog toga su u ovom
programu definisani i sledeći ishodi:
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- imenuje, razlikuje i pravilno upotrebljava (primenjuje) osnovne vremenske odrednice (datum, decenija, vek,
milenijum, era); u ostvarivanju ovog ishoda treba insistirati na poznavanju hronološke odrednice - datuma i njegovoj
pravilnoj upotrebi u okviru većih vremenskih celina, decenije, veka. To znači da polaznik treba da poznaje elemente
datuma (dan, mesec i godina), dužinu trajanja veka, kao i da navede vek u kome je rođen i vek u kome živi. Poželjno
bi bilo da znaju vek značajnih događaja kao na primer - Kosovska bitka, Osmansko osvajanje Srbije, Prvi srpski
ustanak, Prvi i Drugi svetski rat;
- navede podelu prošlosti na praistoriju i istoriju i da identifikuje osnovne odlike ovih razdoblja; u ostvarivanju ovog
ishoda poželjno je insistirati da polaznici identifikuju pojavu pisma, kojom je započelo razdoblje istorije. Važno je da
polaznici budu u stanju da navedu one izvore na osnovu kojih se proučava epoha koja je prethodila istoriji - praistorija
(materijalni izvori), potom one grupe izvora na osnovu kojih se rekonstruiše istorija (materijalni i pisani, usmeni
istorijski izvori);
- imenuje, ređa po redosledu, opisuje i razlikuje istorijske periode (stari, srednji, novi vek i savremeno doba); u
ostvarivanju ovog ishoda treba insistirati da polaznik ume da odredi vremensku epohu kojoj sam pripada, kao i da
odredi istorijsku vremensku distancu u odnosu na prethodne istorijske epohe; pri opisivanju istorijskih perioda od
polaznika se očekuje da znaju vreme trajanja određenog istorijskog perioda, njegove osnovne kulturološke
karakteristike i društvena i državna uređenja karakteristična za te periode. Važan aspekt treba da predstavlja
uvođenje svesti o ljudskim pravima. U tom smislu polaznik treba da analizira na kom stepenu razvoja su bila ljudska
prava u određenim istorijskim epohama - da li je svaki čovek - individua bila slobodna ili ne, koji društveni slojevi ili
rodne grupe su bile povlašćene, ko je mogao da poseduje privatnu imovinu, da li su ljudi imali slobodu veroispovesti
ili zastupanja ideja, slobodu kretanja i sl.;
- prepozna prostor na istorijskoj karti; ovako definisan ishod podrazumeva da se učenje istorije odvija isključivo uz
istorijsku kartu i istorijsku i prostornu orijentaciju na lokalnom, regionalnom, evropskom i globalnom nivou;
- primeni znanje iz istorije na istorijskoj karti (prikazuje na kojem prostoru su se odigrali najvažniji događaji iz lokalne,
nacionalne, regionalne, opšte istorije);
- navede, prepozna i razvrsta istorijske izvore; u ostvarivanju ovog ishoda treba insistirati da polaznik razume svoje
mesto u društvu i istorijskim zbivanjima, tako da druge polaznike i njihove privatne živote, kao i predmete koji se
nalaze u učionici posmatra kao buduće činioce istorije i kao istorijske izvore. Polaznik treba da bude u stanju da izvrši
podelu izvora na materijalne i pisane;
- prepozna i identifikuje osnovne informacije u istorijskim izvorima različite provenijencije (materijalni, vizuelni,
tekstualni); ovaj ishod treba ostvariti na primeru neke značajne ličnosti. Na primer pokazati polaznicima spomenik
Karađorđu (materijalni izvor), sliku Karađorđa (vizuelni izvor), tekstualni opis Karađorđa (pisani izvor) i razgovarati sa
polaznicima o tome da li znaju o kojoj ličnosti je reč, da li na osnovu izvora mogu da zaključe čime se ličnost bavila i
zašto je značajna. Primer iz globalne istorije - savremeni kontekst: fotografija Kofi Anana (vizuelni izvor), govor Kofi
Anana (pisani izvor), prepoznavanje ličnosti, organizacije na čijem je čelu (Ujedinjene nacije), funkcije koju je
obavljao i značaju za savremeno društvo i nedavnu istoriju;
- napravi razliku između tekstualnog istorijskog izvora i drugih tekstova koji govore o istim istorijskim pojavama; na
primeru istorijskog teksta o knezu Lazaru i narodnoj pesmi o "caru Lazaru" ili nekim drugim ličnostima iz srpske
srednjovekovne prošlosti;
- proceni sadržaje odgovarajućih istorijskih izvora (propaganda, stereotip, pristrasnost, informativna izvorna
vrednost...).
Navedeni ishodi realizuju se tokom svih razreda u kojima se uči istorija kao nastavni predmet.
Pored vremena, prostora i istorijskih izvora, na časovima istorije polaznik treba da stekne osnovna znanja o tome šta
je društvo, ko čini društvo i kako se ono razvijalo tokom prošlosti; o ljudskim pravima - posebno jer je to važno za
polaznika i njegov svakodnevni život; o državi i institucijama države - šta je skupština, vlada, predsednik države,
premijer, zašto je važno glasati i birati predstavnike u skupštini.
Ostvarivanje ishoda predmeta podrazumeva i realizaciju zajedničkih/opštih ishoda programa obrazovanja odraslih.
Od nastavnika se očekuje da koordinisano ostvaruje obe grupe ishoda i to na svakom času. Opšti ishodi programa
obrazovanja odraslih dati su na početku programa i oni takođe usmeravaju nastavnika na to koja znanja i veštine
treba da razvija kod polaznika, na koja znanja i veštine može da se osloni, odnosno koja znanja i veštine su polaznici
stekli u drugim predmetima.
U ostvarivanju ishoda, pored izbora sadržaja i selekcije nastavnih sredstava, nastavnik vrši odabir metode rada na
času. Preporučuje se nastavnicima da se pri izboru metoda oslanjaju na opšte ishode programa obrazovanja
odraslih, kao i da vode računa o neophodnosti stalne interakcije nastavnika i polaznika. Takođe, u izboru metoda
rada od nastavnika se očekuje da uvažava starost polaznika, njegovo iskustvo, potrebe i način učenja. Dobro
odabrane metoda rada doprinose motivaciji polaznika za učenje a i preduslov su za ostvarivanje definisanih ishoda.
Stoga nastavnicima preporučujemo da učenje novog povežu sa poznatim, sa iskustvom polaznika, ali i da polaznike
osposobljavaju da pojave, ličnosti i događaje posmatraju iz različitih uglova, da ih podstiču na istraživanje i tumačenje
savremenih novinskih tekstova, pisanih istorijskih izvora, istorijskih romana, na istraživanje prošlosti porodice,
porodične kuće, kraja, zavičaja.
U nastavnom procesu usmerenom na ishode, osim aktivnosti nastavnika na planiranju i pripremanju nastave
primerene polaznicima, od velikog značaja su i aktivnosti polaznika. Polaznici moraju biti aktivno uključeni u proces
nastave, jer je to za njih glavno mesto na kome se odvija proces učenja. Aktivnosti nastavnika treba da budu
usmerene na ostvarivanje ishoda. U ostvarivanju ishoda moguće aktivnosti nastavnika su: bira sredstva za
ostvarivanje ishoda (sadržaje, tekstualni i slikovni materijal kao izvor za tumačenje prošlosti, kao izvori za
multiperspektivan pristup), bira način ostvarivanja ishoda (metode), predlaže polaznicima teme za istraživanje.
Aktivnosti polaznika zavise od sadržaja, metoda i nastavnikovih aktivnosti. Mogu biti: argumentovana diskusija,
razgovor, analiza, povezivanje prošlosti i sadašnjosti, opisivanje, beleženje, izlaganje.
Za jedan broj polaznika neophodna je individualizacija nastave i učenja. Kod polaznika koji nisu u mogućnosti da
postignu definisane ishode, nastavnik pažljivo bira sadržaje i postupno ostvaruje definisani ishod. Naravno, u
individualizaciji procesa učenja nastavnik prilagođava sadržaje i metode mogućnostima polaznika.
Individualizacija nastave i učenja odnosi se i na polaznike koji imaju šira interesovanja, viši nivo znanja ili kapacitet za
realizaciju naprednog nivoa postignuća. Za takve polaznike nastavniku su u ovom programu predloženi napredni
sadržaji. Kod ovih polaznika preporučuje se nastavniku da ih više usmerava na samostalan rad, na rad sa izvorima.
Napredni sadržaji su posebno namenjeni onim polaznicima koji žele da nastave školovanje u srednjoj školi.
Nastava istorije u programu obrazovanja odraslih nije "ostrvo samo za sebe", već je ishodima usmerena i na druge
predmete, kao što su: Srpski jezik/jezik nacionalne manjine polaznika, Geografija, strani jezik, Odgovorno življenje u
građanskom društvu, Matematika. Srpski jezik/jezik nacionalne manjine doprinosi razvijanju kulture govora i
izražavanja, kako usmenog tako i pisanog što je za nastavu istorije posebno važno. To znači da nastavnik od
polaznika očekuje da svoje misli jasno i precizno izražavaju rečenicama koje neće biti proste ili prosto proširene.
Pored srpskog jezika ovaj predmet se oslanja na znanja koja su polaznici stekli u nastavi geografije - kartografska
pismenost, matematike - hronologija. Ono što su polaznici naučili u nastavi istorije doprineće boljem razumevanju
nastave odgovornog življenja u građanskom društvu, geografije (geografska otkrića, država, društvo), srpskog jezika
(tumačenje književnih dela koja u osnovi imaju istorijski događaj).
Integralni deo procesa nastave i učenja je ocenjivanje. To je složen proces koji se sastoji od različitih i međusobno
povezanih aktivnosti kao što su: planiranje, praćenje procesa nastave i učenja, registrovanje podataka o
napredovanju polaznika, saopštavanje povratnih informacija, vrednovanje nastave i učenja. Navedene aktivnosti
omogućavaju da se kontinuirano prati i vrednuje napredovanje polaznika, kao i kvalitet i efikasnost nastave u
ostvarivanju ishoda. To znači da sve što se dešava u učionici treba da se ocenjuje kao uspeh ili kao razlog za dalje
učenje.
Prilikom ocenjivanja, nije najvažnije, polazniku/ci dati informaciju koliko je uspešan/na i dati ocenu, već je važno da
se polaznik/ca podstakne da bude uspešniji i bolji, kao i da mu se pomogne da ostvari napredak.
Da bi se polaznici podstakli na dalje napredovanje nastavnik, prilikom ocenjivanja, ističe šta su već postigli, u čemu
su već uspešni. Na taj način, ocenjivanje podstiče razvoj samopoštovanja polaznika i njihovu veru da mogu da
ovladaju određenim znanjima i veštinama. Polaznici koji ne veruju u sebe i svoje sposobnosti neće biti sposobni da
napreduju, niti će nastavu i učenje doživeti kao nešto što može biti izvor uspeha i ličnog zadovoljstva. Podsticanje i
razvoj samopouzdanja su od velikog značaja za dalje učenje polaznika, za učenje tokom celog života, posebno u
vremenu brzih i čestih promena.
Da bi polaznike podstakao u daljem usavršavanju i pomogao proširivanje njihovog obrazovanja nastavnik, pored toga
što ističe ono u čemu je polaznik već uspešan, daje i konkretne sugestije kako mogu biti uspešniji i bolji (šta da uče,
kako da uče, da zajednički nešto urade, da pokaže kako nešto može da se uradi itd.). Dakle, uloga nastavnika nije
samo da kroz ocenjivanje podstiče učenike i gradi njihovo samopouzdanje, već i da im pomogne u učenju
usmeravajući ih kako da napreduju u procesu samog učenja.
Ocenjivanje se sprovodi na svakom času (kontinuiran proces) a nastavnik može da ga realizuje kroz: razgovor sa
polaznikom, razgovor na zadatu temu, rezultate istraživanja, kratke pismene provere koje traju od pet do 15 minuta.
U procesu ocenjivanja nastavnik proverava ostvarenost ishoda, preciznost i tačnost podataka koje polaznik
saopštava (usmeno ili pismeno).
GEOGRAFIJA
Cilj nastave geografije je da polaznik stekne osnovno geografsko znanje o svom životnom prostoru u kome ljudi
zajedno žive i sarađuju.
Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- odredi glavne i sporedne strane sveta u prostoru i na geografskoj karti;
- opiše oblik Zemlje i navede njena kretanja i posledice;
- imenuje i pokaže velike kopnene i vodene površine, vulkane i zemljotresa na geografskoj karti;
- razlikuje i opiše osnovne oblike reljefa (planine, kotline, nizije) na Zemlji;
- prepozna odlike osnovnih tipova klime i vremena na Zemlji i u svojoj lokalnoj sredini;
- koristi vremensku prognozu za planiranje svojih aktivnosti;
- razlikuje podzemne vode i navede njihov značaj za život i rad ljudi;
- imenuje i pokaže na geografskoj karti velike rečne sisteme i jezera u svetu i navede njihov značaj za život i rad ljudi;
- razlikuje aktivnosti i uslove za život ljudi u raznolikim staništima na Zemlji (pustinje, šume, travnate ravnice, tundre);
- imenuje prirodne fenomene (tornado, uragan, vulkanske erupcije, zemljotresi, cunami, poplave, suše, širenje
pustinja) i navede njihove posledice za ljude i životnu sredinu;
- prepozna pozitivne i negativne uticaje čoveka na životnu sredinu i predlaže mere za njenu zaštitu i unapređivanje;
- imenuje prirodne resurse i na geografskoj karti uoči njihov geografski razmeštaj;
- razlikuje obnovljive i neobnovljive prirodne resurse i navede načine njihovog korišćenja za potrebe društva;
- opiše razmeštaj stanovništva i naselja na Zemlji i navede faktore koji utiču na preseljavanje ljudi, stvaranje i širenje
naselja;
- razlikuje prirodno i mehaničko kretanje stanovništva, navede osnovne strukture stanovništva, potrebu i značaj
planiranja porodice;
- razlikuje osnovne geografske objekte, pojave i procese u svojoj lokalnoj sredini i navede njihove osnovne odlike;
- odredi na geografskoj karti Evrope i Balkanskog poluostrva geografski položaj Republike Srbije i susednih država;
- navede i opiše osnovne prirodnogeografske odlike Panonske i Planinske Srbije;
- navede i opiše osnovne ekonomskogeografske odlike Panonske i Planinske Srbije;
- odredi geografski položaj Balkanskog poluostrva i navede njegove osnovne geografske odlike;
- uočava na geografskoj karti najveće geografske regije sveta (planine, nizije, polarne oblasti, pustinje, primorske
oblasti i ostrva) i opiše njihove osnovne odlike koje su značajne za život i aktivnosti ljudi;
- navede savremene političkogeografske procese i opiše njihov uticaj na razvoj naše države i sveta u celini;
- koristi geografsku kartu, geografske termine, sliku, tabelu, grafik i jednostavne modele za sticanje znanja i u
svakodnevnoj komunikaciji.
Obavezni sadržaji za drugi ciklus
Planeta Zemlja
- orijentacija u prostoru i na geografskoj karti; upotreba (čitanje) geografske karte;
- oblik i kretanja Zemlje (smena obdanice i noći, časovne zone, nejednaka dužina obdanice i noći u toku godine,
smena godišnjih doba, toplotni pojasevi);
- svet koji se pomera - kontinenti i Svetsko more; vulkani, zemljotresi, cunami, razmeštaj i značaj za život i aktivnosti
ljudi;
- razmeštaj planina, visoravni i nizija na Zemlji;
- vreme i klima; prognoza vremena i njen značaj; uticaj čoveka na klimatske promene;
- podzemne vode, velike reke i jezera na Zemlji, razmeštaj i značaj za život i aktivnosti ljudi;
- život i aktivnosti ljudi u raznolikim staništima na Zemlji (pustinje, šume, travnate ravnice, tundre);
- prirodne nepogode (tornado, uragan, poplave, suše, širenje pustinja) i njihov uticaj na čoveka i na životnu sredinu.
- zemljina blaga (nafta, prirodni gas, ugalj, mineralne sirovine) neravnomerno su raspoređena; obnovljivi i neobnovljivi
prirodni resursi i njihov ekonomski značaj za razvoj privrede;
- raspored stanovništva na Zemlji: broj stanovnika, porast svetskog stanovništva, prirodno kretanje stanovništva,
planiranje porodice, migracije stanovništva (uzroci i posledice);
- osnovne strukture stanovništva (rasna, verska, polna, starosna, obrazovna) i socijalna zaštita;
- naselja na Zemlji: položaj, vrste i tipovi; urbanizacija - svetski proces.
Zavičaj i Srbija
- lokalna sredina: položaj i prirodno-geografske odlike (reljef, vode, biljni i životinjski svet, prirodni resursi);
- aktivnosti ljudi (privreda) u lokalnoj sredini;
- problemi, zaštita, unapređivanje i perspektive razvoja lokalne sredine;
- Republika Srbija - položaj na Balkanskom poluostrvu i u Evropi;
- planinska Srbija - geografski razmeštaj planina i kotlina;
- nizijska Srbija - geografski razmeštaj oblika reljefa;
- tipovi klime i njene odlike u Republici Srbiji;
- najveći rečni sistemi u Republici Srbiji i njihov značaj;
- jezera i banje u Republici Srbiji - geografski razmeštaj i njihov značaj;
- prirodno i mehaničko kretanje stanovništva; strukture stanovništva i planiranje porodice u Republici Srbiji;
- naselja u Republici Srbiji - širenje gradova i izumiranje sela, uzroci i posledice;
- prirodna bogatstva kao faktor privrednog razvoja Republike Srbije - nalazišta i eksploatacija.
Obavezni sadržaji za treći ciklus
Život i aktivnosti ljudi na Zemlji
- Planinska Srbija - aktivnosti i život ljudi (proizvodnja hrane, eksploatacija drveta, rudarstvo, turizam), stanje i
perspektive razvoja;
- Panonska Srbija - aktivnosti i život ljudi, stanje i perspektive razvoja;
- Balkansko poluostrvo: složena etnička struktura, migracije stanovništva, poprište sukoba i ratova, nedovoljna
ekonomska razvijenost, tranzicioni i globalizacijski procesi (društvene, ekonomske i političke promene);
- aktivnosti i načini života ljudi u planinskim oblastima sveta (proizvodnja hrane, eksploatacija drveta, rudarstvo,
turizam);
- aktivnosti i život ljudi u nizijskim oblasti sveta;
- aktivnosti i život ljudi u pustinjskim i u polarnim predelima;
- aktivnosti i život ljudi u primorskim oblastima i na ostrvima sveta;
- svetski koridori i njihov značaj za međunarodnu razmenu ljudi i robe;
Globalno povezivanje na Zemlji
- političke i ekonomske karakteristike savremenog sveta.
- društveno-ekonomska tranzicija u Republici Srbiji i u bivšim socijalističkim zemljama Evrope uzroci i posledice;
- saradnja Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (politička, ekonomska, kulturnoprosvetna i naučno-tehnološka);
- Evropska unija i savremeni integracijski procesi u Evropi;
- multinacionalne kompanije i međunarodne institucije i njihova uloga na svetskoj ekonomskoj sceni, uloga SAD-a u
ekonomskoj i političkoj globalizaciji sveta;
- kulturna, duhovna i etnička globalizacija (širenje zapadnog modela sistema vrednosti i ponašanja, amerikanizacija
religije, kulture, ideologije, asimilacija etničkih grupa);
- ekonomsko povezivanje na Zemlji (bogati "Sever", srednje razvijeni svet i siromašni "Jug");
- ekološki problemi savremenog sveta (zagađivanje životne sredine, narušavanje ozonskog omotača, globalno
otopljavanje i efekat staklene bašte, povećanje radijacije, proizvodnja hrane koja sadrži veštačke i genetski
izmenjene sastojke);
- globalni problemi čovečanstva i načini njihovog rešavanja (demografska "eksplozija", nedostatak sirovina i energije,
nedostatak hrane, pijaće vode i pojava gladi, narušavanje mira i bezbednosti, stvaranje uslova za bezbednost,
toleranciju, mirnu saradnju i očuvanje mira).
Napredni sadržaji
Planeta Zemlja
- upotreba geografskih karata u svakodnevnim aktivnostima;
- vatreni pojas Pacifika;
- mediteranska seizmička zona;
- povremeni rečni tokovi i oaze;
- termomineralne vode i njihov značaj;
- populaciona politika i planiranje porodice;
- širenje gradova i porast gradskog stanovništva na Zemlji;
- konurbacije i megalopolisi u svetu.
Zavičaj i Srbija
- prirodne i društvene vrednosti zavičaja;
- savremene promene i njihove posledice u lokalnoj sredini;
- nacionalni parkovi;
- specijalni rezervati i spomenici prirode;
- banje u Republici Srbiji;
- pećine i jame u Republici Srbiji;
- srednjovekovni srpski manastiri;
- kulturne manifestacije u Republici Srbiji.
Aktivnosti i život ljudi na Zemlji
- život ljudi u prašumama na Zemlji;
- život ljudi na krovu sveta - Tibet;
- monsuni - vetrovi koji određuju život;
- velike religije sveta;
- život u dolini Nila;
- indijanci i njihova kultura;
- endemi na prostoru Australije i Okeanije.
Globalno povezivanje na Zemlji
- evropske i svetske ekonomsko-političke organizacije i asocijacije;
- Republika Srbija i međunarodni procesi;
- Republika Srbija u međunarodnoj razmeni.
Način ostvarivanja programa
Osnovu nastavnog programa Geografija čine ishodi. Oni određuju znanja, veštine i vrednosne stavove koje svaki
polaznik treba da razvije u okviru osnovnog obrazovanja. Ishodi su usklađeni sa razvojnim sposobnostima polaznika,
sa njihovim potrebama i interesovanjima i oni treba da omoguće sistemsko praćenje i vrednovanje ostvarenosti
ciljeva nastavnog predmeta i obrazovanja.
Definisani ishodi predstavljaju osnovu za koncipiranje nastavnog i obrazovnog rada sa polaznicima. Na osnovu
ishoda predloženi su obavezni nastavni sadržaji, oblici i metode rada, nastavna sredstva, aktivnosti polaznika i
nastavnika i sistematsko praćenje i vrednovanje ostvarenosti programa, postignuća i napredovanja polaznika.
Sadržaji geografije čijim učenjem treba da se ostvare ishodi organizovani su po razredima i ciklusima u okviru četiri
nastavne oblasti: Planeta Zemlja, Zavičaj i Srbija, Život i aktivnosti ljudi na Zemlji, Globalno povezivanje na Zemlji.
Obavezni sadržaji po razredima i ciklusima konkretizuju predložene ishode i omogućavaju da se ostvare očekivana
postignuća kod polaznika. Nastavnik, rukovodeći se svim zahtevima obrazovnog procesa, vrši adekvatan izbor
sadržaja prema njihovoj saznajnoj vrednosti, sa aspekta nauke, njihovog značaja i primerenosti sposobnostima i
interesovanjima polaznika. Sadržaji koje nastavnik uvodi u nastavu predstavljaju osnovu za razvoj organizovanih
relevantnih znanja koja treba da budu za polaznike primenljiva u novim životnim situacijama.
Nakon izučavanja tematske celine Planeta Zemlja očekuje se da će polaznik steći osnovna znanja i veštine koje
predstavljaju osnovu za dalje izučavanje i razumevanje geografskih pojava, procesa i zakonitosti na lokalnom i
globalnom nivou. Očekuje se i da će ovladati kartografskom pismenošću kako bi mogao da se služi geografskom
kartom kao izvorom geografskih informacija. To znači da će polaznik ostvariti sledeće ishode:
- određuje glavne i sporedne strane sveta u prostoru i na geografskoj karti;
- opisuje oblik Zemlje i navede njena kretanja i posledice;
- imenuje i pokaže velike kopnene i vodene površine, vulkane i zemljotrese na geografskoj karti;
- razlikuje i opiše osnovne oblike reljefa (planine, kotline, nizije) na Zemlji;
- prepoznaje odlike osnovnih tipova klime i vremena na Zemlji i u svojoj lokalnoj sredini;
- koristi vremensku prognozu za planiranje svojih aktivnosti;
- razlikuje podzemne vode i navede njihov značaj za život i rad ljudi;
- imenuje i pokaže na geografskoj karti velike rečne sisteme i jezera u svetu i navede njihov značaj za život i rad ljudi;
- razlikuje aktivnosti i uslove za život ljudi u raznolikim staništima na Zemlji (pustinje, šume, travnate ravnice, tundre);
- imenuje prirodne fenomene (tornado, uragan, vulkanske erupcije, zemljotresi, cunami, poplave, suše, širenje
pustinja) i navede njihove posledice za ljude i životnu sredinu;
- prepoznaje pozitivne i negativne uticaje čoveka na životnu sredinu i predlaže mere za njenu zaštitu i unapređivanje;
- imenuje prirodne resurse i na geografskoj karti uoči njihov geografski razmeštaj;
- razlikuje obnovljive i neobnovljive prirodne resurse i navede načine njihovog korišćenja za potrebe društva;
- opisuje razmeštaj stanovništva i naselja na Zemlji i navede faktore koji utiču na preseljavanje ljudi, stvaranje i
širenje naselja;
- razlikuje prirodno i mehaničko kretanje stanovništva i navede osnovne strukture stanovništva;
- navedi potrebu i značaj planiranja porodice.
U okviru druge oblasti, Zavičaj i Srbija, izučavaju se sadržaji koji se odnose na geografski položaj, opšte oblike
reljefa, klimatske, hidrografske i demografske odlike lokalne sredine i naše zemlje. Prilikom obrade ovih sadržaja
potrebno je ukazati na interaktivne veze i odnose svih činilaca geografske sredine, a posebnu pažnju treba posvetiti
problemima zaštite i unapređivanja lokalne sredine. Osim toga, polaznici će se upoznati sa problematikom
demografskog razvoja, potrebom planiranja porodice u Republici Srbiji; sa uzrocima i posledicama migracionih
kretanja srpskog stanovništva tokom dvadesetog veka; razvojem i nestajanjem naselja u našoj zemlji (širenje
gradova i izumiranje sela). Sadržaji ove teme, veoma su aktuelni i imaju veliki obrazovni i vaspitni značaj i omogućiće
polaznicima razumevanje i tumačenje prirodno-geografskih fenomena i složenih društveno-geografskih promena.
Od polaznika se očekuje da će ostvariti sledeće ishode:
- razlikuje osnovne geografske objekte, pojave i procese u svojoj lokalnoj sredini i navede njihove osnovne odlike;
- odredi na geografskoj karti Evrope i Balkanskog poluostrva geografski položaj Republike Srbije i susednih država;
- navede i opiše osnovne prirodno-geografske odlike Panonske i Planinske Srbije;
- navede i opiše osnovne društveno-geografske odlike Panonske i Planinske Srbije.
Život i aktivnosti ljudi na Zemlji je treća oblasti, u okviru koje će polaznici izučavati ekonomsko-geografske odlike
naše zemlje i pojedinih regija sveta. S obzirom na složenost ove problematike težište treba staviti na prirodnogeografsku osnovu i objektivne društvene činjenice, kako bi polaznici stekli znanje o teritorijalnom razmeštaju i
neravnomernom nivou privredne razvijenosti pojedinih regija sveta. Pored toga, polaznicima objasniti razvoj,
razmeštaj i organizaciju proizvodnje najvećih multinacionalnih kompanija, industrijskih zona i regija. Posebno treba
naglasiti faktore koji su doveli do njihovog razvoja i širenja i objasniti njihov politički i ekonomski uticaj na manje
razvijeni deo sveta. Poljoprivredu i njeno mesto u prostornoj organizaciji privrede treba analitički izučavati, uz
uvažavanje fizičko-geografskih i društvenih faktori. Potrebno je ukazati na razvoj saobraćaja i turizama i na njihove
interaktivne odnose sa primarnim i sekundarnim delatnostima. Treba pomenuti i perspektive daljeg razvoja pojedinih
regija. Od polaznika se očekuje da će ostvariti sledeće ishode:
- navede i opiše osnovne ekonomsko-geografske odlike Panonske i Planinske Srbije;
- odredi geografski položaj Balkanskog poluostrva i navede njegove osnovne geografske odlike;
- uočava na geografskoj karti najveće geografske regije sveta (planine, nizije, polarne oblasti, pustinje, primorske
oblasti i ostrva) i opiše njihove osnovne odlike koje su značajne za život i aktivnosti ljudi Sadržaji teme Globalno
povezivanje na Zemlji, deo su programa koji je polaznicima važan kao građanima Republike Srbije. Ovi sadržaji
omogućiće polaznicima da shvate razgranatost i razvojnost političke, ekonomske, kulturno-prosvetne i naučnotehnološke saradnje naše države sa drugim državama i organizacijama u svetu. Osim toga, kroz ovu tematsku celinu
polaznike treba upoznati sa procesima tranzicije, integracije i globalizacije koji karakterišu savremeno doba. Stoga je
neophodno da se ovim procesima posveti odgovarajuća pažnja. Preporučuje se da težište bude na organizacionim i
integracijskim procesima u Evropi (Evropska unija), mestom i ulogom naše zemlje u ovim procesima. Potrebno je
objasniti ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Ujedinjenih nacija na
globalnom nivou i ukazati na ulogu i odnose Republike Srbije u ovim organizacijama. Potrebno je objasniti
polaznicima koji su to problemi savremenog sveta i čovečanstva i obrazložiti načine za njihovo rešavanje. Nakon ove
teme očekuje se da će polaznici ostvariti sledeći ishod:
- navede savremene političko-geografske procese i opiše njihov uticaj na razvoj naše države i sveta u celini.
Prilikom realizacije svih nastavnih tema sa obaveznim nastavnim sadržajima pored navedenih ishoda, razvijaće se i
ishod koji se odnosi na geografske veštine:
- koristi geografsku kartu, geografske termine, sliku, tabelu, grafik i jednostavne modele za sticanje znanja i u
svakodnevnoj komunikaciji.
Osim obaveznih nastavnih sadržaja predloženi su i napredni sadržaji, namenjeni polaznicima koji ispoljavaju veće
interesovanje za nastavni predmet Geografija.
Obrazovanje polaznika zasniva se na iskustvenim znanjima i sposobnostima koja je on stekao u svakodnevnim
životnim situacijama, u kontaktu sa fizičkim i društvenim okruženjem, na znanjima i sposobnostima stečenim u
ranijem institucionalnom obrazovanju, kao i na njegovim pojedinačnim interesovanjima. Tako polaznik ume da izvede
razne aktivnosti i demonstrira svoje kompentencije, želi i ume da postavlja pitanja, da saopšti ono što zna i što je
doživeo. Polaznici svoja iskustvena i stečena znanja i veštine treba da povežu i organizuju na način koji doprinosi
izgradnji funkcionalnog znanja i celoživotnog učenja.
U nastavi geografije mogu da se koriste oni oblici rada i nastavne metode koje omogućavaju aktivno učešće
polaznika. Aktivnosti polaznika doći će do punog izražaja kroz organizovanje sledećih oblika nastave: timska nastava,
makro nastava, problemska nastava, nastava putem otkrića, terenski rad, multimedijalna nastava. Na ovakvim
oblicima nastave najčešće se primenjuju aktivne metode rada: metoda razgovora, ilustrativno-demonstrativne
metode, tekstualne metode, metoda posmatranja i beleženja geografskih informacija i slično. Sticanju funkcionalnog
znanja i razvijanju veština doprinose i nastavna sredstva kao što su: geografska karta, prigodne šeme, dijagrami,
slike i ilustracije, modeli i razni merni instrumenti i aparati.
Individualizacija procesa nastave i učenja odnosi se na uvažavanje individualnih razlika svakog polaznika, na njihove
psihofizičke sposobnosti, tempo rada, iskustvo, način reagovanja i karakterne osobine. Individualizacija se može
ostvariti ako se upoznaju individualne razlike polaznika, i to postupkom identifikacije. Identifikacijom se mogu utvrditi:
fizička, psihološka i socijalna zrelost, razvijenost sluha i vida, uslovi života polaznika, kao i uzroci i priroda njihovih
individualnih razlika. Pored toga, kod polaznika se može utvrditi nivo znanja, veština i stavova, kao osnove za
uspešno naredno podučavanje. Za individualizaciju procesa nastave i učenja potrebno je jasno definisati ciljeve i
zadatke nastave i dati precizne zadatke određenog nivoa koji bi polazniku omogućili da samostalno istražuje, rešava,
upoređuje i izvodi zaključke. Kroz individualizaciju procesa nastave i učenja postiže se sledeće: maksimalno
angažovanje individualnih sposobnosti i znanja svakog polaznika (prilagođavanje složenosti i obima obaveznih i
naprednih nastavnih sadržaja, metoda i oblika nastavnog rada individualnim mogućnostima, potrebama i
interesovanjima); potpuna samostalnost u radu; uvid u znanje, sposobnosti i osobine polaznika. Na ovakav način
organizovanja nastave i učenja ostvariće se definisani ishodi nastavnog predmeta.
Kroz sadržaje nastavnog predmeta geografija ostvarivaće se i definisani zajednički/opšti ishoda programa za FOOO:
- jezička pismenost;
- matematička pismenost;
- osnove naučne pismenosti;
- digitalna pismenost;
- upravljanje sopstvenim učenjem;
- rešavanje problema;
- socijalne interakcije i saradnja sa drugima;
- građanska odgovornost u/za demokratiju;
- zdravstvene kompetencije;
- ekološke kompetencije;
- inicijativnost i preduzetništvo;
- kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost.
Aktivnosti nastavnika su mnogobrojne i raznovrsne i proizlaze iz njegove složene uloge u obrazovnom procesu:
- usklađuje ciljeve i ishode, planira sadržaje prema definisanim ciljevima i ishodima, planira oblike rada, metode rada,
nastavna sredstva i druge aktivnosti koje će uvesti u nastavni proces u određenom segmentu vremena;
- tumači geografske pojmove i termine;
- proverava postignuće polaznika iz geografije i povezuje ih sa postignućima iz srodnih predmeta;
- prenosi informacije, izlaže gradivo, prezentuje sadržaje, koristi slikovni, grafički i manipulativni materijal, odabranu
didaktičku i stručnu literaturu, demonstrira, stvara prilike za učenje, vodi ciljani razgovor, ukazuje na primenu
stečenog znanja i veština u svakodnevnim životnim aktivnostima;
- postavlja pitanja, odgovara na pitanja, pomaže polazniku da organizuje svoja razmišljanja i da precizira svoje
iskaze, motiviše polaznika, podstiče interesovanja, entuzijazam, otvorenost, samokritičnost i saznajnu orijentaciju
polaznika;
- prati napredovanje svakog polaznika, informiše ih o toku napredovanja, ocenjuje njihova postignuća, prati efekte
svog rada i istražuje nove mogućnost za njegovo unapređivanje.
Aktivnosti polaznika u obrazovnom procesu treba da budu usmerene na njihovu aktivnu ulogu pri usvajanju nastavnih
sadržaja kako bi mogli da:
- razumeju osnovne koncepte geografije kao nauke i nastavnog predmeta;
- razmišljaju o svojim sklonostima i strategijama učenja i rešavanja problema i da povezuju ranije stečena znanja iz
geografije sa novim znanjima i sa znanjima iz drugih predmeta;
- razvijaju veštine, strategije i navike koje su potrebne za efikasno istraživanje, komunikaciju i učenje;
- objasne kako okruženje utiče na život ljudi i na načine kojima oni zadovoljavaju svoje potrebe;
- čitaju, analiziraju i opisuju geografske činjenice prikazane tabelom, grafikonom, šemom, ilustracijom, fotografijom i
modelom;
- koriste različite resurse i alate za prikupljanje i obradu geografskih informacija o kontinentima, regionima i različitim
državama;
- primenjuju iskustveno znanje u procesu sticanja novog znanja;
- prate svoj rad i napredovanje, procenjuju svoje sklonosti i donose odluke o svom narednom napredovanju;
- pažljivo prate nastavu, aktivno učestvuju u radu, sarađuju sa nastavnikom i drugim polaznicima, uvažavaju tuđe
mišljenje, kritički se odnose prema novim informacijama i aktivnostima i iznose svoje mišljenje i stavove.
Geografija kao nauka proučava i povezuje prirodnogeografske i društvenogeografske pojave i procese i njihove
međusobne veze i odnose u geoprostoru. Znanja i veštine koje su polaznici stekli u nastavi geografije korelativna su
sa drugim opšteobrazovnim i stručnim nastavnim predmetima. Nastavni sadržaji iz geografije su pogodni za tematsku
interdisciplinarnu nastavu koja omogućava da se predmeti funkcionalno integrišu prilikom obrade nekog problema ili
teme, što će doprineti da polaznici steknu kompletna, kompleksna i trajna znanja. Zato je neophodno da nastavnik
pored nastavnog programa svog predmeta upozna i prouči programe ostalih obaveznih i stručnih predmeta. Izbor
zajedničkih tema sa sadržajima koji su u korelaciji vrši se na osnovu definisanog cilja i ishoda svakog nastavnog
predmeta.
Ocenjivanje napredovanja i uspeha podrazumeva: praćenje toka nastave i učenja, registrovanje podataka o
napredovanju polaznika, saopštavanje povratnih informacija polaznicima i vrednovanje realizovane nastave.
Ocenjivanje pomaže polazniku da postane svestan ciljeva učenja, ovlada strategijama učenja, prepozna ostvarene
uspehe i proceni sopstvene potencijale. Da bi ocenjivanje bilo korisno za nastavu i učenje mora biti brižljivo i
blagovremeno planirano, objektivno, efikasno, profesionalno vođeno, usmereno na interese polaznika. Nastavnik
zadacima, pitanjima i aktivnostima podstiče polaznike da ispolje svoje mišljenje, pokažu znanja, upotrebe veštine i
ispolje svoje stavove. Proces ocenjivanja i pored spontanih reakcija, trebalo bi da bude pozitivno orijentisan i da
toleriše razlike u tempu napredovanja polaznika. Da bi faktori subjektivnosti što manje uticali na objektivnost u
vrednovanju rada, prilikom ocenjivanja treba poštovati sledeće principe:
- kontinuiranost - redovno praćenje i vrednovanje rada svakog polaznika u toku školske godine koje treba da bude
sadržano u zaključnoj oceni;
- sveobuhvatnost - vrednovanje svih vidova rada. Ovaj princip može se ostvariti ako se ocenom obuhvate sledeće
komponente: poznavanje i razumevanje geografskih pojmova, pojava i procesa i primena znanja u praksi,
zainteresovanost i zalaganje u svim vidovima rada, motivacija, osposobljenost za samostalan i praktičan rad,
osposobljenost za korišćenje svih izvora znanja, individualne sposobnosti polaznika u odnosu na njihove mogućnosti,
radne navike i kontinuitet u radu, kreativnost i estetski nivo veština;
- kvalitetno proveravanje i ocenjivanje znanja treba da je u skladu sa stručnim didaktičkim principima, kao što su:
različiti načini i oblici ocenjivanja, uvažavanje individualnih razlika i sposobnosti polaznika, doslednost, objektivnost,
strpljivost, konstruktivnost u davanju povratne informacije i javnost ocenjivanja.
DIGITALNA PISMENOST
Cilj nastave predmeta digitalna pismenost je osposobljavanje polaznika za samostalnu upotrebu računara i
informatičkih servisa kao pretpostavke aktivne participacije odraslih u svakodnevnim situacijama privatnog i radnog
okruženja.
Ishodi za kraj drugog ciklusa
Po završetku drugog ciklusa polaznik/ca će umeti da:
- kreira, uređuje, oblikuje i štampa tekstualni dokument.
Ishodi za kraj trećeg ciklusa
Po završetku trećeg ciklusa polaznik/ca će umeti da:
- kreira, uređuje, oblikuje i štampa tabelarni dokument;
- kreira, uređuje, štampa i prikazuje prezentaciju.
Obavezni sadržaji drugog ciklusa
Radna površina i osnove uređivanja teksta
- pokretanje, zatvaranje i individualno podešavanje programa;
- kretanje kroz dokument i prikaz dokumenta;
- kreiranje, otvaranje, snimanje i zatvaranje dokumenta;
- tehnike označavanja teksta;
- sortiranje pasusa;
- funkcija automatskog ispravljanja;
- rad sa više dokumenata;
- upotreba pomoći u programu;
- štampanje dokumenta.
Oblikovanje teksta
- margine i veličina papira;
- oblikovanje stranice;
- oblikovanje znakova;
- oblikovanje pasusa;
- tabulatori;
- numeracija i nabrajanje;
- okviri, linije, senčenja;
- prelom reda i strane.
Tabele i slike
- kreiranje i popunjavanje tabele;
- uređivanje, oblikovanje i sortiranje tabele;
- povlačenje, prebacivanje, pozicioniranje tabele;
- pretvaranje teksta u tabelu i obratno;
- unos slike u dokument i baratanje istom.
Obavezni sadržaji trećeg ciklusa
Tabelarni dokument - Radna površina programa i koncept tabelarnog dokumenta
- pokretanje i zatvaranje programa, podešavanje prikaza;
- kreiranje, otvaranje, snimanje i zatvaranje dokumenta;
- radni list, redovi i kolone;
- ćelije - označavanje i nivoi (formula, rezultat, format);
- meni, trake sa alatima, traka formule, jezičci radnih listova;
- upotreba pomoći u programu;
- štampanje dokumenta.
Tabelarni dokument - Unošenje i uređivanje podataka
- brojevi, tekst, datum i vreme;
- kopiranje/popunjavanje vrednosti;
- popunjavanje redova tabele;
- poruke o greškama i njihovi uzroci;
- apsolutne i relativne reference;
- aritmetički operatori i operatori poređenja;
- osnovne statističke funkcije.
Tabelarni dokument - Oblikovanje i uređivanje tabela
- tehnike izbora;
- umetanje i brisanje ćelija, redova i kolona;
- visina redova i širina kolona;
- premeštanje i kopiranje opsega ćelija;
- sortiranje opsega ćelija;
- podešavanje oblika, veličine i poravnanja teksta;
- linije okvira.
Prezentacija
- pokretanje i zatvaranje programa, podešavanje prikaza, koncept prezentacije;
- kreiranje, otvaranje, snimanje i zatvaranje dokumenta;
- kreiranje, premeštanje, brisanje i kopiranje sladova;
- podešavanje izgleda slajda;
- unos, pozicioniranje i oblikovanje teksta;
- unos, pozicioniranje i podešavanje slika i drugih grafičkih elemenata;
- podešavanje toka prezentacije;
- štampanje prezentacije.
Napredni sadržaji drugog ciklusa
Kreiranje tekstualnog dokumenta
- umetanje simbola, datoteka i datuma;
- položaj i sadržaj zaglavlja i podnožja;
- umetanje broja strane i datuma;
- rad sa sekcijama;
- organizacija sekcije u više stubaca i njihovo oblikovanje;
- pravila uređivanja standardnih poslovnih i privatnih pisama;
- cirkularna pisma.
Napredni sadržaji treći ciklusa
Tabelarni dokument
- skrivanje i otkrivanje redova i kolona;
- imenovanje ćelija i upotreba imena;
- aritmetičke funkcije, funkcije datuma i vremena;
- "IF" funkcija;
- formati brojeva;
- kreiranje, izmena i uređivanje dijagrama.
Prezentacija
- upotreba matrice slajda;
- pozicioniranje i poravnavanje objekata;
- podešavanje načina smenjivanja slajdova i animacija;
- podešavanje vremenskih intervala.
Način ostvarivanja programa
Digitalni svet je do skora bio mali deo naših života, jasno odvojen od "stvarnog" sveta, u koji su, po obavezi ili zabave
radi, odlazili relativno malobrojni i u njemu boravili relativno kratko, koliko je zahtevala poslovna obaveza odraslih, ili
zabava mladih. Danas taj digitalni svet u toj meri prožima naš sveukupni životni i radni prostor da digitalna
nepismenost dramatično hendikepira i marginalizuje pojedinca. Dovodi ga u drastično neravnopravan položaj u
odnosu na ostale, jer mu čini nedostupnim, ne samo veliki deo sveta rada i javno dostupnih usluga, već i veliku
količinu informacija značajnih za njegov svakodnevni život, uključujući i mogućnost učenja.
Koncept programa "Digitalna pismenost" je takav da u prvom ciklusu polaznika osposobimo da elementarno
funkcioniše i komunicira u digitalnom svetu, i da pronalazi informacije koje će mu omogućiti da dalje samostalno uči.
U drugom ciklusu polaznika osposobljavamo da kreira najčešće sretanu formu digitalnog dokumenta u svetu rada tekstualni dokument, dok ga u trećem osposobljavamo da kreira tabelarni dokument i prezentaciju, kao česte forme
digitalnog dokumenta u svetu rada. Ovako koncipiran program praktično osposobljava polaznika za samostalni život
u digitalnom svetu već u prvom koraku, dok ga drugi i treći ciklus osposobljavaju da "digitalno" participira u svetu
rada.
Cilj nam je bio da program orijentišemo na ishode, koliko je god to bilo moguće u datim okolnostima. Apsolutni je
prioritet da se u izboru aktivnosti, i generalno u svim aspektima nastave, fokusiramo na realizaciju tih ishoda.
Opšteprihvaćeni izraz "savlađivanje gradiva" treba zameniti izrazom "dostizanje ishoda". Ishode treba shvatiti i kao
orijentir, prema kome neprekidno treba korigovati tok nastave, u smislu izbora primera i aktivnosti, dinamike rada i
količine informacija koje iznosimo, a sve u skladu sa specifičnostima grupe sa kojom radimo. S obzirom da je
program namenjen odraslima izbor aktivnosti moramo osloniti na prethodna iskustva i znanja polaznika, njihova
interesovanja i potrebe. Sve nas ovo upućuje prevashodno na obavezu da aktiviramo polaznike i realizujemo
interaktivan proces učenja sa intenzivnom participacijom polaznika.
Ovaj program ne treba shvatiti kao sredstvo da polaznik nauči o upotrebi računara, da bi kasnije mogao da realizuje
uobičajene aktivnosti baratanja digitalnom informacijom. Znatno više od toga, kroz realizaciju uobičajenih aktivnosti,
polaznika treba sprovesti kroz program i tako pripremiti da barata digitalnom informacijom u novom ili izmenjenom
kontekstu, uz dostizanje adekvatnog kritičkog stava prema alatkama koje koristi i informacijama do kojih putem njih
dolazi.
S obzirom da je drugi ciklus posvećen kreiranju tekstualnih dokumenata, a treći kreiranju tabelarnih dokumenata i
prezentacija, za pohađanje trećeg ciklusa nije neophodno znanje i veštine koje predstavljaju ishode drugog ciklusa.
Znanje gradiva iz prvog ciklusa, je međutim neophodno za uspešno uključivanje u drugi i u treći ciklus. U situacijama
kada se u program obuke polaznik uključuje u drugom ili trećem ciklusu, savetujemo da mu se individualizacijom
nastave omogući da dostigne neophodan nivo znanja i veština (predviđenih za prvi ciklus) i normalno se uključi u
nastavu odgovarajućeg (drugog ili trećeg) ciklusa.
U Priručniku za realizaciju programa su za svaku oblast dati primeri preporučenih aktivnosti, a ovde se naglašavaju
načelne sugestije u vezi sa načinom realizacije. Izuzetan intenzitet programa nameće obavezu praktičnog rada
polaznika, čak i u slučaju najjednostavnijih lekcija. Bez obzira na izbor sadržaja taj praktični rad je nezaobilazni uslov
realizacije ovako intenzivnog programa. Takođe, interakcija u grupi značajno može unaprediti efikasnost rada,
preporučuje se da se u izboru aktivnosti prioritet daje onima koji pospešuju tu interakciju - organizovati elektronsku
komunikaciju između polaznika, elektronsku verziju "gluvih telefona", dodeliti im zadatak pretrage na Internetu koji
moraju zajedno da realizuju i sl. Unapređivanje grupne dinamike i komunikacije je tim važnije kada se ima u vidu da
se u spisku ishoda međunarodnih programa obuke za digitalnu pismenost nalaze i "sposobnost za saradnju i timski
rad", kao i "efikasno komuniciranje".
Gradivo je koncipirano tako da ne zavisi od brzine napredovanja polaznika u dva druga predmeta koji bitno utiču na
savlađivanje ovog programa - srpski jezik i matematiku. Ipak bi bilo dragoceno za realizaciju sveukupnog programa
da se obavljaju konsultacije sa nastavnicima drugih predmeta u kontekstu komplementarnog uobličavanja zadataka i
primera za vežbu. Napredni sadržaji, koji su navedeni za svaki ciklus, su izabrani tako da sa obaveznim materijalima
formiraju logičku i tematsku celinu. Uglavnom su takvog karaktera da se mogu prezentovati naprednijim polaznicima,
paralelno sa izlaganjem obaveznih materijala svim polaznicima.
Realizacija programa pretpostavlja određene tehničke uslove. S obzirom na intenzivnost programa, minimalni uslovi
su: umrežena računarska učionica, povezana na Internet, sa računarom za svakog polaznika. Na računar predavača
povezan štampač, skener, čitač memorijskih kartica i video projektor. Na nivou hardvera pojedinačnih računara
pretpostavljaju se računarske konfiguracije sa procesorima generacije Intel Pentium IV i 500MB radne memorije,
zvučnicima i CD/DVD pisačem. Na nivou softvera pretpostavlja se operativni sistem Windows XP i tri osnovna
programska paketa MS Office 2003.
ENGLESKI JEZIK
Cilj nastave engleskog jezika jeste osposobljavanje za aktivnu komunikaciju u različitim svakodnevnim situacijama
koristeći engleski jezik.
Ishodi za kraj drugog ciklusa
Po završetku drugog ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da:
Receptivne veštine (slušanje i čitanje)
- razume frekventne reči i izraze koji se odnose na bliske teme;
- čita kratke, jednostavne tekstove i pronađe specifične informacije.
Produktivne veštine (govor i pisanje)
- uspešno komunicira u većini svakodnevnih, predvidljivih situacija (npr. koje se dešavaju prilikom putovanja u
inostranstvo);
- napiše jednostavan i povezan tekst na teme koje su poznate.
Ishodi za kraj trećeg ciklusa
Po završetku trećeg ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da:
Receptivne veštine (slušanje i čitanje)
- razume razgovor na bliske teme i prilagođene radio i TV programe;
- čitanjem dođe do potrebnih podataka (u mejlu, jelovniku, redu vožnje, rasporedu štampi, reklami, oglasima);
- pročita kratku priču na odgovarajućem nivou (graded readers).
Produktivne veštine (govor i pisanje)
- lako započne konverzaciju i aktivno učestvuje u njoj;
- napiše pismo/mejl (formalno i neformalno) i opiše iskustva i utiske.
Obavezni sadržaji u drugom ciklusu
- engleski oko vas;
- započinjanje razgovora;
- posao i slobodno vreme;
- informacije i uputstva;
- ljudi (delovi tela, odeća);
- prošle aktivnosti;
- pozivi i dogovori.
English around you
What English names do you know? Nicole Kidman, Brad Pitt…
Acronyms: UK, USA, FBI, VIP, CD, DVD What do they mean?
What (English) international words do you know? Alcohol, chocolate, cigarette, April, coffee, hotel, radio, pyjamas,
mathematics, restaurant…
Starting a conversation
Hello, my name is… What's your name? Where are you from?
How do you do / Pleased to meet you. How are you? Not too bad, thanks /I'm very well, thank you/ I am fine, thanks.
How are things? Where do you live? What's your favourite singer/food/subject? Do you like English? I
love/enjoy…(surfing the internet, going shopping…)
See you later / Cheerio.
Jobs and free time
What is your job? What do you do? I am a teacher. He is a driver. I am unemployed. I need to write a CV.
What time do you finish your work? Do you like it? Is it boring?
What do you do in your free time? When do you usually get up?
What are your hobbies? Do you do any sports?
Simple information, directions
Excuse me, can you help me?
Where is the sports centre/a bank? It's opposite/next to etc.(the hotel, the post office). It's on the corner. Go straight
on, go to the end of the road, go past...
I am looking for… (the museum, Balkanska street, the pencil, my glasses…).
Where are you now/ at the moment? I am standing, sitting, having lunch/going to (the hotel…).
Is it raining/ snowing? What are you wearing?
People (body parts, clothes)
This is my best friend. He is 28. He has blue eyes and dark hair. He is very funny. He loves playing chess and
swimming…
Simple past activities
What did you do yesterday? Did you watch TV last night?
I went to the cinema/ studied English/ saw my friend/had dinner.
When/where were you born? I/he/she was born…
Invitations and arrangements
What are your plans for the weekend? I am having a party tomorrow. Would you like to come? I am sorry but I can't.
That's a shame. I'll definitely come. What are you up to? Nothing much. Would you like … (something to drink, to join
us, to go shopping)? See you tomorrow.
Gramatički sadržaji
- pojam brojivih i nebrojivih imenica;
- osnove određenog i neodređenog člana;
- Present continuous tense (potvrdni, odrični i upitni oblik) najfrekventnijih glagola: go, have, sleep, work, do, speak...;
- saksonski genitiv;
- modalni glagoli (can, may, could, would, must);
- Past simple tense (potvrdni, odrični i upitni oblik);
- izražavanje budućnosti sa going to i Present continuous tense.
Obavezni sadržaji u trećem ciklusu
- ćaskanje;
- zdravlje;
- problemi i saveti;
- kompjuter i engleski;
- aktivnosti;
- engleski u tvom životu;
- oko sveta.
Casual chat
(reacting to what the other person says)
Hi! How are you doing? Do you like it here? What do you do? I am a bus driver. -That's interesting. I like watching
films. - Me too. -So do I. - Do you? -Cool. What about you? I don't think this is useful.
Health
Are you alright? I am ill. My stomach hurts. You should stay in bed.
Can I make an appointment with Dr Simic, please? I have headache. She's got the flu.
Take two aspirin. You should lie down.
Problems and advice
Can I ask your advice about something? Sure. What's the problem? I am… (too tired to concentrate at school). I think
you should/In my opinion you shouldn't… (work so much, stay up late in the evenings...).
I don't have anything to wear. You should wear your red dress...
Oh my God, smoking is not allowed in here. What can I do? Stop smoking, it is dangerous! I know, you are right, but
it is difficult. Let's go out.
Computer English
What English words do you know from the computer? Enter, delete, search, internet, e-mail… What does mail mean?
What computer parts do you know? Monitor, speaker, mouse...
We need to type this text and insert pictures. Do you have an e-mail? Send some photos. Write to me soon...
Activities
Do you prefer dancing or playing sports? Are you going to study/dance/play football/on Saturday? Let's do it together.
Tell me about your everyday activities. Do you like cooking?How do you make it?It is my favourite cake. It is very
easy to make it. You need 2 eggs, sugar… First, you mix everything together. Then, you…After that, you add…
Finally…
English in your life
Where can you see ‘Made in China', ‘small, medium and large', ‘pull', ‘push', ‘light', ‘low fat'?
Which English songs do you like? Let's sing ‘Let it be'.
What is that on your T-shirt/cup/bag/dress…? It says ‘I love dad'. It is from my daughter.
Where is the train station? There's an info desk…Here is the timetable. Look, the next train leaves in 10 minutes. We
need tickets…
What is this brochure/ programme/ad/commercial about?
Around the world
What do you know about these people on the pictures? Did you learn about them in school? When/What? Did you
learn that in history class?
Where did these people come from? Why are they famous? What else do you know? What happened in 1969?
What country is this? What's the capital...
What will the world look like in 100 years? Will people speak English everywhere? No, Chinese will be spoken
everywhere...
What next
Every end is a new beginning. How do you feel at the end of the school year?
Have you ever… (thought about studying at the University /been to Italy/eaten snakes…)
How long have you learned English? What are your plans for the next year? Would you like to continue studying?
Where do you see yourself in 5 years? What would be your ideal life? What would you like to change about your life?
Gramatički sadržaji
- veznici;
- prosto buduće vreme - Future simple tense;
- osnove Present Perfect tense;
- osnove pasiva;
- komparacija prideva.
Napredni sadržaji za drugi ciklus
CV Plans (present continuous for future plans)
What are you doing on Saturday/tomorrow/next weekend? I am staying in/going to…(Nis)
Are you going on holiday this year? I am going to Greece. When are you going?
I am seeing the doctor on Tuesday.
Animals/Pets
I have a pet, a dog. How old is it? What colour is it? It is lovely. Its hair is
What is your favourite animal?
Life events/experiences
I was born in Kraljevo. I started school when I was 6, but I did not like it.
I learned to drive when I was 16. My first job was in a shop. I met my husband there. We got
married…
Suggestions
Let's play football/cards on Saturday. Do you fancy… (meeting up later)/Why don't we meet?
What time? OK. Great! I'll see you at (6.30) Shall I…(bring some drinks)? That sounds great.
Napredni sadržaji za treći ciklus
English at the airport
Departure/arrival/check-in/delayed/flight/customs.
What's the purpose of your visit? You cannot leave your bags here. I am sorry, it is a rule.
I am at the airport. What do I do now? Go outside and take the bus 41.
On the phone
Hello? Hi, it's Anna. Sorry, you have the wrong number. Oh, sorry, goodbye.
Hello. I'd like to speak to Mr Brown, please. Sorry, he isn't here at the moment.
Would you like to leave a message? Please tell him to call me.
Global issues (health, global warming, poverty, pollution...)
Which issues are the most important to you? Why? It is pollution because...
Do you know any stories in the news at the moment about these issues?
Are there many homeless people in Serbia? What charities are there in Serbia? Do you ever help these charities?
How can you help the society?
Način ostvarivanja programa
Plan i program predmeta Engleski jezik je podeljen u tri ciklusa. U cilju funkcionalnog, smislenog učenja, polaznicima
će biti omogućena provera njihovog prethodnog znanja iz engleskog jezika, bez obzira da li je stečeno formalnim ili
neformalnim putem. Stoga, oni polaznici koji se izjasne da imaju predznanje iz engleskog jezika, biće podvrgnuti
testiranju i prema rezultatima raspoređeni na odgovarajući stepen.
Međutim, kako je omogućeno više ulaza u ovaj program, oni polaznici koji se uključuju u program osnovnog
funkcionalnog obrazovanja odraslih na nekom od viših nivoa, odnosno kasnijih ciklusa, engleski jezik će takođe
pohađati u skladu sa njihovim predznanjem. Primera radi, ako polaznik kreće u poslednji ciklus, a nema nikakvog
predznanja iz engleskog jezika, on će moći da pohađa nastavu na svom nivou, odnosno nastavu prvog ciklusa.
Ovakvim polaznicima će biti omogućeno da završe osnovno obrazovanje, iako su prošli kroz samo jedan ciklus
engleskog jezika.
Program za engleski jezik je napravljen tako da se u prvom ciklusu stiču osnove jezika, dok drugi i treći ciklus
podrazumevaju utvrđivanje i proširivanje znanja, kao i podizanje svesti o tome koliko je engleski važan i svuda
prisutan.
Kao i programi ostalih predmeta, i program engleskog jezika zasniva se na ishodima. To je razlog zašto program i
počinje ishodima, gde je za sva tri ciklusa određeno šta je polaznik u stanju da razume, prepozna, pročita, napiše ili
komunicira po završetku svakog ciklusa. Ishodi nastavniku služe kao vodič koji mu pokazuje na šta da se fokusira i
kuda da vodi polaznike. Samim tim, oni su cilj i njihovo ostvarivanje treba biti stalno na umu nastavniku tokom
pripreme časova, kao i realizacije. Sadržaji, koji slede posle ishoda, služe kao sredstvo za ostvarivanje ishoda. Oni
su tu da pomognu nastavniku kako i kojom tematikom da ostvari ishode. Ti sadržaji svakako ne moraju obavezno da
se hronološki prate, jer će nastavnici jedan ishod ostvarivati kroz razne teme. Da bi se nastavnicima pružio primer
uvezivanja sadržaja sa ishodom, slede primeri za svaki ciklus.
Ishod za govornu veštinu u prvom ciklusu glasi:
- po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da komunicira na jednostavan način, ukoliko sagovornik
govori polako i jasno i spreman je da pruži pomoć.
Ovaj ishod je naravno opšti i verovatno najvažniji i za nastavnike i za polaznike, jer bi trebalo da se najviše fokusiraju
na razvoj govorne veštine. Stoga će se ovaj ishod ostvarivati tokom celog prvog ciklusa i kroz gotovo sve sadržaje
(pozdravljanje i upoznavanje, lični podaci, ljudi i stvari, dopadanje - nedopadanje, osećanja i potrebe brojevi (vreme,
datumi, cene), mesta).
Ovaj ishod će se ostvariti ako se polaznici nauče da:
- uspostave kontakt, predstave sebe i druge i odgovore na fraze pozdravljanja;
- da saopšte (o sebi i drugima) gde žive, čime se bave, stvari koje poseduju i slično;
- jasno kažu šta ne razumeju i da zatraže pomoć;
- imenuju i vrlo jednostavno opišu stvari i ljude;
- iskažu dopadanje/nedopadanje;
- izraze osećanje ili konkretnu potrebu;
- pitaju i daju informaciju o vremenu, datumu i cenama;
- imenuju i ukratko objasne mesta i daju jednostavna uputstva do tog mesta.
Teme su uglavnom uopštene jer je cilj ovog programa da svaki nastavnik ima slobodu prilikom realizacije i
neophodnu fleksibilnost, uz poštovanje minimalnih ishoda. Jer, na kraju krajeva, najvažnije je biti u potpunosti
posvećen grupi odraslih polaznika oko sebe, pomno ih slušati i usklađivati nastavu prema njihovim potrebama i
mogućnostima.
Ispod svake teme u sadržaju nalaze se i primeri realizacije komunikativnih funkcija, da bi nastavnik imao ideju koji
vokabular bi bilo poželjno pokriti pod datom temom. Ti primeri su tu i da pokažu, iako je možda tema široka,
podrazumeva se da se ona obradi na najosnovnijem nivou. Takođe, iz primera se može videti pod kojom temom je
poželjno pokriti koju gramatičku oblast.
Posle obaveznog sadržaja svakog ciklusa, nalazi se napredni sadržaj. On je tu da bi omogućio dodatna znanja i
vežbe naprednijim polaznicima. U tom smislu, jako je važno istaći da svaki nastavnik obrati pažnju na
individualizaciju nastave. Kada nastavnik primeti da je određeni polaznik savladao ono što ostali nisu, tu su teme
naprednog sadržaja. Te teme se oslanjaju na teme obaveznog sadržaja, i uglavnom predstavljaju proširivanje
vokabulara, tako da nastavnicima neće biti teško da sve to postignu na istom času. Takvim pristupom, napredniji
polaznici će se više motivisati, a i biti u dobroj poziciji da nastave školovanje.
S druge strane, sigurno će biti i onih polaznika kojima će se nastavnici morati individualno posvetiti, jer imaju
poteškoća prilikom usvajanja obaveznog sadržaja. U toj situaciji, nastavnik će proceniti mogućnosti i potrebe
polaznika, i motivisati ih na nastavak školovanja pažljivim pristupom. To znači da nastavnik treba da se zadovolji vrlo
postepenim napretkom polaznika i odabirom minimalnog sadržaja da bi ishod bio ostvaren.
Pored individualizacije, nastavnici treba da imaju na umu i brojne metode uspešnog rada u učionici. Prilikom
planiranja časa, bilo bi dobro da nastavnik što više povezuje sadržaj sa iskustvima, potrebama i mogućnostima
odraslih polaznika. Takođe, trebalo bi da imaju na umu zajedničke ishode celokupnog programa koji doprinosi
građenju samostalnijih, odgovornijih i samopouzdanijih individua u društvu. Pa bi tako predmet engleski jezik na
opštem nivou mogao da doprinese razvijanju komunikacijske veštine (jezičke pismenosti), sticanju uvida u različite
aspekte upotrebe jezika (komunikacija, informisanje, rad), razvijanju motivacije za unapređenje, buđenju radoznalosti
prema novom i nepoznatom i želje za doživotnim učenjem i autonomijom u učenju, te formiranju stavova koji će
polaznicima razvijati poštovanje i uvažavanje različitosti.
Da bi se sve to bolje realizovalo, bilo bi poželjno da se nastava u izvesnoj meri poveže i sa nastavom drugih
predmeta. Tu se prvenstveno misli na predmet srpski jezik, u manjoj meri matematiku, geografiju, istoriju i možda u
najvećoj meri digitalnu pismenost. Primer takvog povezivanja je treći ciklus gde se u sadržaju tema "kompjuter i
engleski", "engleski u tvom životu", "oko sveta" iz primera rečenica navedenih ispod teme, mogu videti ideje kako
napraviti vezu između predmeta.
Kako je jezik pre svega sredstvo komunikacije, treba ga kao takvog posmatrati i u učionici. Trebalo bi stalno imati na
umu da je vreme časa, možda jedina prilika da polaznici komuniciraju na ciljnom jeziku. Da bi se to vreme što bolje
iskoristilo, rad u učionici se bazira na grupnom i radu u paru na rešavanju problema, potrazi za informacijama,
rešavanju manje ili više kompleksnih zadataka u kojima su uvek jasno određeni kontekst, procedura i cilj, i u kojima
se ne insistira na učenju i proveravanju gramatičkih znanja van konteksta. Komunikativna nastava jezika usmerena je
na značenje i na razmenu informacija, mišljenja, stavova (odnosno na interakciju), a ne na analizu jezičkih struktura.
Tako, strani jezik treba da se pojavi kao sredstvo komunikacije u učionici od prvog dana i od prvog susreta sa
polaznicima. Poželjno je od početka koristiti ciljni jezik za instrukcije u učionici kako bi se povećala izloženost jeziku,
naročito njegovoj stvarnoj upotrebi. Dakle, jezik u učionici ne treba da bude nekakav izolovani fenomen, nego
sredstvo komunikacije koje služi za prenošenje informacija koje su od značaja za proširenje sistema znanja i veština
polaznika.
Ova kratka lista pitanja može da vam pomogne za procenu ispunjenosti principa komunikativne nastave jezika,
refleksiju i evaluaciju o sopstvenom radu i polaznu tačku za buduće unapređenje vašeg rada u učionici:
- Da li je prilagođeno nivou polaznika?
- Da li je moj govor prilagođen životnom dobu i prethodnim znanjima polaznika?
- Da li je u skladu sa interesovanjima i potrebama polaznika?
- Da li se na času uglavnom koristi engleski jezik?
- Da li polaznici koriste jezik na času više od mene?
- Da li je akcenat na razumevanju, a ne na tačnosti?
- Da li se jezik vežba kroz primere iz svakodnevnog života polaznika?
- Da li je atmosfera prijatna i opuštena?
Preporučene aktivnosti
Slušanje i čitanje su receptivne veštine, pa se uglavnom preporučene aktivnosti mogu odnositi na obe ove veštine.
Slušanje
- povezivanje ilustracija/slika/reči i audio materijala;
- popunjavanje tabele (rukom i na računaru);
- dopunjavanje odgovora/informacije;
- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;
- razvrstavanje audio/audiovizuelnog materijala po vrstama /rubrikama;
- slušanje i ispravljanje netačnih podataka;
- slušanje i razumevanje na šta se određena imena, brojevi itd. odnose;
- slušanje i odgovaranje na pitanja;
- aktivnosti prenošenja informacija, npr. obeležavanje puta na mapi, fizičko reagovanje na instrukcije...
Čitanje
- predviđanje sadržaja teksta (iz naslova, podnaslova, slika, čitanje dela teksta i predviđanje šta sledi...);
- motivacione aktivnosti pre čitanja npr. vizuelni podsticaj, oluja ideja, diskusija;
- shvatanje značenja novih reči iz konteksta (studentima u grupama/parovima dati definicije reči/fraza koje oni nalaze
u tekstu i spajaju);
- popunjavanje tabele potrebnim informacijama (rukom i na računaru);
- dopunjavanje odgovora/informacije (rukom i na računaru);
- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;
- povezivanje teksta sa odgovarajućom preformulacijom (rukom i na računaru);
- polaznici čitaju isečene delove teksta i slažu ih po redu;
- čitanje i ubacivanje rečenica koje su uklonjene iz teksta.
Pisanje
- popunjavanje formulara (rukom i na računaru);
- pisanje i odgovaranje na čestitke i pozive (rukom i na računaru);
- pisanje razglednice;
- beleženje poruke na osnovu uputstava datih usmeno (rukom i na računaru).
Govor
- igre po ulogama;
- intervju;
- izražavanje na osnovu zvučnog ili vizuelnog podsticaja;
- izabrati sliku i pripremiti dijalog;
- kviz;
- napraviti pitanja i razgovarati sa svima u učionici;
- anketa;
- pronađite nekoga ko...
- kratka prezentacija (o sebi ili partneru).
Da biste lakše realizovali dati sadržaj u željenom kontekstu, možda će biti od pomoći neki od ovih saveta:
- dajte kratke i jasne instrukcije;
- uprostite vaš engleski jezik do maksimuma;
- koristite se jezikom tela odnosno neverbalnom komunikacijom kako bi olakšali razumevanje;
- uvek demonstrirajte odnosno uradite primer pre što nego polaznici počnu sa vežbom;
- proverite da li su dobro razumeli šta će raditi (i to što je ređe moguće pitanjima čiji bi odgovor mogao biti samo Da ili
Ne);
- nadgledajte da bi se uverili da su na pravom putu;
- dajte vremensko ograničenje;
- ohrabrujte polaznike na interakciju;
- kad je god to moguće, stavljajte polaznike u parove ili grupe;
- dozvolite im da uporede odgovore pre zajedničke provere;
- omogućite mnogo prostora za vežbanje novog jezika.
Za usvajanje sadržaja predviđenih programom potrebno je da polaznici poseduju osposobljenost za bazičnu upotrebu
maternjeg jezika u usmenoj i pisanoj formi (misli se na poznavanje latiničkog pisma). Ukoliko to nije slučaj, u
realizaciji nastave potrebno je posebnu pažnju posvetiti osnovnim znanjima (kratki dijalozi, kratke poruke, osnovna
leksika, osnove pismenosti). To znači da je u nastavi potrebno pre svega utvrditi nivo znanja polaznika i omogućiti im
da steknu osnove komunikativne kompetencije u jeziku koji uče.
Praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja jezika u svim fazama nastave. Ono
polazniku i nastavniku pruža informaciju o stepenu ostvarenosti ciljeva i zadataka nastave i učenja. Rezultati
ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se baziraju na rezultatima polaznika prikupljenim tokom dužih vremenskih
perioda u kojima rade pod nadzorom nastavnika.
U procesu ocenjivanja posebno su važni:
- praćenje razvoja i ocenjivanje komunikativne kompetencije;
- sistematska provera razvoja svih veština u svim fazama obrazovnog procesa;
- usklađenost metoda nastave i postupaka ocenjivanja.
I u ocenjivanju parametar su ishodi, pa se uvek ocenjuje u odnosu na ishode.
Praćenje rada i ocenjivanje polaznika, kao i nastava, trebalo bi da bude individualizovano. Prilikom ocenjivanja,
nastavnik uvek mora uzeti u obzir koliko je polaznik motivisan, kakve su mu ambicije, kakvo predznanje je imao itd.
ODGOVORNO ŽIVLJENJE U GRAĐANSKOM DRUŠTVU
Cilj nastave predmeta odgovorno življenje u građanskom društvu je sticanje znanja, veština i vrednosnih stavova za
odgovoran, kompetentan, kvalitetan i aktivan život i rad u građanskom društvu na principima tolerancije i poštovanja
ljudskih prava i sloboda.
Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- prepoznaje i rukovodi se u svom ponašanju pravima i odgovornostima odraslog građanina;
- konstruktivno učestvuje u sprečavanju nasilja, predrasuda, diskriminacije, netolerantnosti u porodičnom, mikro i
makro okruženju;
- koristi postojeće mehanizme za pristup informacijama pravovremeno i na odgovarajući način;
- razlikuje javne i privatne informacije i odgovorno ih koristi u javnoj i privatnoj komunikaciji;
- razlikuje izvore informacija i vrednuje ih s obzirom na vrstu i pouzdanost;
- prepoznaje strukturu republičke i lokalne vlasti i identifikuje nadležnosti lokalne samouprave;
- identifikuje poslove kojima se bavi opština;
- razlikuje osnovne vrste i moguće doprinose udruženja na lokalnom nivou;
- prepoznaje značaj i ulogu građanske inicijative i aktivizma u poboljšanju
- života na lokalnom nivou i planira lokalnu akciju;
- obrazloži prednosti i rizike integracije Republike Srbije u EU;
- koristi evropske vrednosti prilikom donošenja odluka, prilikom procenjivanja ponašanja pojedinaca i grupa;
- raspolaže veštinama interpersonalne komunikacije;
- prepoznaje značaj i poseduje strategije nenasilnog rešavanja konflikata;
- prepoznaje porodicu kao sistem zavistan od okruženja i promenljiv u različitim fazama porodičnog razvoja;
- prepoznaje povezanost bračnih i roditeljskih uloga u porodičnom funkcionisanju;
- prepoznaje kako je zadovoljavanje potreba dece način vaspitanja, pružanje podrške učenju, obrazovanju,
odrastanju i osamostaljivanju;
- prepoznaje različite vaspitne stilove i njihove posledice na dečji razvoj;
- prepoznaje tipove roditeljskog autoriteta i njihov uticaj na odnos roditelj-dete;
- prepoznaje i primenjuje osnovne principe zdravog načina života i zaštite zdravlja;
- shvata značaj zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i poznaje osnovne principe njihovog očuvanja;
- poznaje različite načine prevencije polnoprenosivih infekcija i HIV/AIDS-a;
- prepoznaje značaj prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (duvan, alkohol, droga) i zna posledice korišćenja
istih.
Obavezni sadržaji za drugi i treći ciklus
Građanin, njegova prava i odgovornosti; Nasilje i mir u okolini
- upoznavanje sa veštinama, stavovima i vrednostima odgovornog građanina;
- prava građana - EU povelja o socijalnoj sigurnosti (pravo na zdravlje, rad, obrazovanje i socijalnu zaštitu);
- uslovi i načini ostvarivanja prava građana;
- odlike ljudskih prava (neotuđivost, univerzalnost, nedeljivost);
- vrste prava - ljudska i dečja prava;
- odgovornosti odraslih (lična, porodična, građanska);
- nasilje u našoj okolini;
- vrste nasilja (fizičko, emocionalno, seksualno, zanemarivanje);
- mehanizmi grupnog pritiska;
- veštine odupiranja pritiscima grupe;
- sprečavanje nasilja i postizanje mira;
- stereotipi i predrasude;
- tolerancija.
Informacije u javnim sredstvima informisanja
- vrste i značaj sredstava javnog informisanja (novine, časopisi, radio, televizija, internet): sličnosti, razlike,
specifičnosti, mogućnosti, prednosti;
- vrste javnih informacija (vesti, oglasi, izveštaji, poruke, obaveštenja, upozorenja, reklame): karakteristike, razlike,
primeri;
- internet kao sredstvo javnog informisanja: karakteristike, mogućnosti i novi oblici komunikacije (elektronska pošta,
društvene mreže, poruke i informacije u mobilnoj telefoniji i sl.): karakteristike, prednosti, rizici, mogućnosti zaštite;
- istinitost informacija i ekstremne zloupotrebe u javnom informisanju, medijska manipulacija (terorizam, pedofilija,
trgovina ljudima, finansijske prevare, govor mržnje): lične i društvene posledice, primeri;
- mediji i osnovne ljudske i moralne vrednosti (primer "žute štampe");
- uloga sredstava javnog informisanja u kriznim situacijama (prirodne nepogode, stanja opšte opasnosti, socijalni
neredi i sl.), primeri.
Funkcionisanje republičke i lokalne vlasti, građanska inicijativa i aktivizam
- karakteristike i funkcionisanje republičke i lokalne vlasti (kontakti, saradnja, resursi);
- struktura republičke i lokalne vlasti (zakonodavna i izvršna vlast);
- nadležnosti lokalne samouprave (poslovi kojima se bavi opština: komunalni, urbanizam, saobraćaj, zaštita i
unapređivanje životne sredine, obrazovanje, zdravstvo, kultura i sport, ekonomski razvoj, informisanje);
- organizacije građana - terminološka raznovrsnost;
- građanska inicijativa - mogućnosti učešća u rešavanju problema na lokalnom nivou;
- udruženja na lokalnom nivou i njihov doprinos razvoju lokalne samouprave (šta je udruženje, vrste udruženja,
procedura osnivanja udruženja na lokalnom nivou);
- građanski aktivizam - značaj i uloga; planiranje lokalne akcije.
Evropska unija i proces evropskih integracija
- nastanak i glavne institucije EU, način funkcionisanja i donošenja odluka (Evropski Savet, Evropski Parlament,
Evropska komisija, Savet Evrope, ostala tela i agencije);
- osnovna dokumenta, Ustav, deklaracije i ugovori EU - razgraničavanje prava, obaveza i nadležnosti EU i zemalja
članica;
- etnička, religijska, kulturna i jezička raznovrsnost Evrope - bogatstvo raznolikosti ("jedinstveni u različitosti") i veliki
izazov za postizanje harmoničnih odnosa i definisanja prava i sloboda pojedinih naroda, religija, kulturnih i ostalih
grupa;
- preduslovi za pristupanje procesu integracija - garancija standarda i kvaliteta u mnogim pojedinačnim oblastima, ali i
suočavanje sa restrikcijama i ograničavanjem suvereniteta;
- pitanje identiteta u Evropskoj uniji - mogućnosti očuvanja nacionalnog identiteta i stvaranje novog, evropskog istorijska uslovljenost i savremene dimenzije problema. Postojeći elementi evropskog identiteta;
- osnovni principi funkcionisanja EU kao zajednice - poštovanje ljudskih prava na svim nivoima, mobilnost (sloboda
putovanja, učenja i traženja posla, ali i strogost u poštovanju pravila i normi), prava potrošača i korisnika, zaštita
prirode;
- slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga - pojednostavljenje svih procedura, uz rizik gubljenja tajnosti
informacija i ličnih podataka;
- osnovni principi socijalnog funkcionisanja EU - poštovanje ljudskih prava na svim nivoima, zaštita slabih i
marginalizovanih, jak socijalni sistem (poređenje sa SAD); solidarnost (pojedinci, zemlje, intergeneracijska
solidarnost), polna i rodna ravnopravnost, socijalna pravda;
- obrazovanje u Evropskoj uniji - povećanje mogućnosti, ponude i šansi, uz povećanje zahteva, pritiska i
samoodgovornosti;
- Republika Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji - prednosti i izazovi za društvo i za pojedinca.
Životne veštine
- veštine nenasilne komunikacije;
- različite vrste komunikacije i njihove karakteristike;
- konflikti i vrste konflikata;
- strategije nenasilnog rešavanja konflikata.
Porodica kao sistem
- porodica kao sistem;
- međuzavisnost porodičnog funkcionisanja i socijalnog okruženja;
- različiti modeli organizacije porodičnog života (rigidan, fleksibilan i haotičan);
- elementi zdravog porodičnog funkcionisanja (tipovi organizacije porodičnog života, porodične uloge, raspodela
moći, uspostavljanje kontrole, načini komunikacije među članovima porodice;
- zdravlje porodice kao proces razvoja i adaptacije na krize i promene.
Unapređenje kvaliteta porodičnog života i roditeljstva
- razvojni zadaci porodice u različitim etapama porodičnog razvoja;
- disfunkcionalni porodični obrasci - porodično nasilje;
- odgovorno roditeljstvo - povezanost bračnih i roditeljskih uloga;
- vaspitanje i vaspitni stilovi roditelja;
- dečje potrebe i načini njihovog zadovoljavanja;
- korišćenje nagrada i kazni u vaspitanju dece;
- postignuća deteta kao (ne)uspeh roditelja;
- uloga i odgovornost roditelja u pružanju podsticaja, podrške i pomoći detetu u školskom radu;
- uspešni načini rešavanja neizbežnih sukoba dece i roditelja.
Zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine
- zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja i odgovorno planiranje porodice;
- prevencija polnoprenosivih infekcija;
- HIV/AIDS - prevencija i razvoj senzitivnosti prema obolelima;
- prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci: duvan, alkohol, droge;
- posledice korišćenja psihoaktivnih supstanci.
Način ostvarivanja programa
Svrha programa Odgovorno življenje u građanskom društvu i njegove realizacije je menjanje pozicije odrasle osobe u
kontekstu društvenih promena - od pozicije pasivnog i "nemoćnog" posmatrača do pozicije aktivnog, kompetentnog i
ODGOVORNOG GRAĐANINA.
Sadržaji predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu grupisani su oko osnovnih uloga, potreba i
interesovanja odraslog čoveka, oko područja njegovog života: zdravlja, porodice i porodičnog funkcionisanja, lokalne
sredine, građanskih prava i aktivizma, integrativnih društvenih procesa, socijalnog i radnog okruženja. Priprema za
odgovorno obavljanje zadataka iz brojnih životnih, ličnih i građanskih domena - priprema za odgovorno življenje u
građanskom društvu podrazumeva podizanje svesti o stepenu lične odgovornosti, ali i ceo niz praktičnih veština koje
su nužne za svakodnevno funkcionisanje odraslog čoveka.
Program predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu je orijentisan na ishode, a njegovu sadržinsku
strukturu čine dve oblasti, u okviru kojih se nalazi osam tema:
Oblast Građansko obrazovanje:
- građanin, njegova prava i odgovornosti; nasilje i mir u okolini;
- informacije u javnim sredstvima informisanja;
- funkcionisanje republičke i lokalne zajednice, građanska inicijativa i aktivizam;
- Evropska unija i proces evropskih integracija.
Oblast Odgovorno življenje:
- životne veštine;
- porodica kao sistem;
- unapređenje kvaliteta porodičnog života i roditeljstva;
- zdravlje i zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine.
Stiče se utisak da su raznovrsne tematske oblasti zatvorene, nezavisne celine. Međutim, one su vrlo pogodne za
funkcionalno povezivanje. Naime, u prvoj polovini drugog ciklusa uputno je realizovati dve združene i vrlo bliske
tematske oblasti - Građanin, njegova prava i odgovornosti, nasilje i mir u okolini i u tom kontekstu Pravo na zdravlje
kao jedno od osnovnih ljudskih prava i zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine (peti razred). U drugoj polovini
drugog ciklusa (šesti razred) preporučuje se funkcionalno povezivanje sledećih oblasti - Informacije u javnim
sredstvima informisanja i Životne veštine. Preporučuje se da prvi deo trećeg ciklusa bude posvećen Porodici i
roditeljstvu (sedmi razred). Drugi deo trećeg ciklusa (osmi razred) odnosi se na oblast Građanskih inicijativa i
akivizma u lokalnoj sredini i Procesa evropskih integracija.
Građansko obrazovanje
Ova oblast predmeta je bazirana na uvažavanju realnih građanskih potreba odraslih osoba, kao i savremenih
integrativnih društvenih procesa i promena.
Polaznici se prvo susreću sa svojim osnovnim građanskim pravima i odgovornostima, potom sa pravom na
informisanost i dostupnost informacijama kao veoma važnim preduslovom za razumevanje društvenih kretanja.
Nakon sticanja znanja i razumevanja relevantnih fenomena i pojava koji pripadaju oblasti građanskih prava i
odgovornosti, sledi shvatanje i razvijanje aktivnog i odgovornog odnosa prema društvenim pojavama, utemeljenog na
ljudskim pravima. To predstavlja dobru saznajnu osnovu razumevanja strukture i nadležnosti lokalne samouprave,
fenomena građanske inicijative i osposobljavanja za samostalno pripremanje i izvođenje građanskih akcija, pre svega
u lokalnom okruženju. Sve je to u funkciji osposobljavanja polaznika - građana da preuzmu ulogu učesnika u javnom
životu. Četvrto obrazovno područje Evropska unija i proces evropskih integracija je u funkciji razumevanja
integrativnih društvenih procesa i na toj osnovi pripremanja za njihovo prihvatanje i aktivno učestvovanje u njima.
Preporučuje se da u sadržinskoj strukturi programa značajno mesto imaju primeri iz građanskog života polaznika koje
oni sami delegiraju, tako se sadržaj svake programske teme ili jedinice može graditi oko konkretnog primera.
Posebna pažnja se pridaje temi koja se odnosi na Prava i odgovornosti građana. S obzirom da polaznici predstavljaju
ugroženu grupu u pogledu ostvarivanja svojih prava, usled neadekvatnog dosadašnjeg obrazovanja, akcenat se
stavlja upravo na njihovo osnaživanje za ostvarivanje građanskih i ljudskih prava, kao i načina njihovog ostvarivanja
(lična prava, politička prava, ekonomsko-socijalna prava, zdravstvena prava, kulturna prava i prava pripadnika
nacionalnih manjina). Diskutujući o konkretnim primerima iz života, polaznici identifikuju razlike između potreba, želja
i prava ljudi, uočavaju suštinske odlike i vrste ljudskih prava i odgovornosti, posmatraju odnos prava i odgovornosti i
povezuju ih, te se na toj osnovi pripremaju za ponašanje bazirano na svojstvima odgovornog građanina (što
predstavlja jedan od željenih ishoda). Kako bi bili u stanju da konstruktivno reaguju na ispoljavanje predrasuda i
diskriminacije, da preduzimaju razumne i dopuštene mere protiv širenja nasilja, neophodna je svestrana,
argumentovana elaboracija i sučeljavanje primera dobre i loše prakse. Kroz takve primere, kod polaznika se budi
svest o različitim vrstama nasilja u svim segmentima društva, a posebno o prikrivenim vidovima nasilja kojima su ljudi
izloženi.
Nastavnik može iskoristiti svakodnevni informativno - medijski kontekst kao pravu "prirodnu" sredinu za učenje o
pravu na informisanost, dostupnost informacijama i o javnim sredstvima informisanja. Pro i kontra rasprava o
"(ne)omiljenom" mediju/izvoru informacija, dobar je put ka kritičkom procenjivanju informacije i njenog izvora, te na toj
osnovi za put traženja, vrednovanja i selektovanja informacija.
Preporučuje se da polaznici sami, na osnovu sopstvenog iskustva, delegiraju građanske inicijative u lokalnoj sredini u
bilo kojem od sektora nadležnosti lokalne samouprave, a potom prolaze kroz sve faze formulisanja inicijative,
simuliraju zasedanje skupštine i tako odlučuju o predlogu građana. Kroz susrete sa predstavnicima udruženja na
lokalnom nivou, polaznici se upoznaju sa udruženjem (pojmom, ulogom, vrstama) kao važnim segmentom civilnog
društva i informišu o primerima dobre prakse. Osim građanskih inicijativa i udruženja, poseban akcent je stavljen na
građanski aktivizam kao jedan od načina na koji građani mogu aktivno učestvovati u životu svoje lokalne
samouprave. Kroz proces planiranja (konkretne) lokalne akcije (definisanje problema, planiranje koraka rešavanja
problema, izbor resursa podrške akciji), polaznici stiču valjanu pripremu za pravi, realan građanski aktivizam.
Didaktički okvir za realizaciju obrazovnog područja Građanska inicijativa i participacija u lokalnoj samoupravi
predstavljaju realne životne situacije i potrebe.
Osnovano se može pretpostaviti da će polaznici umeti da obrazlože prednosti i rizike integracije Republike Srbije u
EU nakon valjanih objašnjenja, diskusije i debate o načinima funkcionisanja Unije, o odnosu nacionalnog i evropskog
identiteta, o principima funkcionisanja Unije (poštovanje ljudskih prava, mobilnost, sloboda putovanja, učenja i
traženja posla, slobodan protok ljudi i roba, ravnopravnost, socijalna pravda).
Nastavnik i polaznici zajednički kreiraju prioritete u lokalnom kontekstu i kontekstu njihovih životnih uloga, kojima će
posvetiti veću ili manju pažnju. U saradnji sa polaznicima nastavnik umrežava osnovne pojmove iz oblasti
građanskog vaspitanja (pravo, sloboda, odgovornost, jednakost, demokratija...) i tako stvaraju valjanu osnovu za
pozitivne promene u njihovom građanskom životu.
U tom kontekstu, nastavnik zajedno sa polaznicima obezbeđuje da se ostvare bitne dimenzije građanskog vaspitanja,
kognitivna (razumevanje ideja, koncepata i vrednosti građanskog društva), afektivna (prihvatanje demokratskih
vrednosti i ponašanja) i socijalna (ponašanje i življenje u skladu sa principima i vrednostima demokratskog društva).
S obzirom da se proces građanskog obrazovanja zasniva na kritičkom mišljenju, rešavanju problema i učenju putem
istraživanja, korišćenjem metoda aktivnog učenja, nastavnik omogućava transfer znanja u različita životna područja.
Upravo takav didaktičko-životni kontekst omogućava razvijanje brojnih kroskurikularnih kompetencija.
Kroz realizaciju oblasti Građanskog obrazovanja neophodno je ostvariti korelaciju sa sadržajima gotovo svih
predmeta, a posebno predmeta Istorija (npr. uloga savremenih evropskih institucija u ostvarivanju prava građana...),
Geografija (regionalna geografija Evrope i Republika Srbija u integracijskim procesima...), ali i onih poput srpskog i
engleskog jezika i digitalne pismenosti koji doprinose razvijanju komunikacijskih veština izuzetno potrebnih svakom
građaninu u procesu ostvarivanja njegovih građanskih prava.
Odgovorno življenje
Životne veštine čine okosnicu ove oblasti. One predstavljaju dar za adaptibilno i pozitivno ponašanje koje omogućava
da se efikasno nosi sa zahtevima svakodnevnog života. Životne veštine predstavljaju neku vrstu psihosocijalnih
kompetencija koje ljudima pomažu da donesu odluke na osnovu informacija, da kritički i kreativno razmišljaju, da
rešavaju probleme, efikasno komuniciraju, izgrađuju odnose, saosećaju sa drugima i zalažu se za upravljanje svojim
životima na zdrav i produktivan način. Životne veštine mogu biti usmerene ka ličnim aktivnostima i aktivnostima
prema drugim ljudima ili se mogu primeniti na aktivnosti koje menjaju okruženje.
S obzirom da je sticanje veština dug i veoma kompleksan proces, program Odgovorno življenje u građanskom
društvu, u celosti, treba da inicira, usmeri i osnaži polaznike da shvate, prepoznaju i razvijaju svoje potencijale koji će
im pomoći da na najefikasniji način upravljaju svojim životima.
Naglasak je stavljen na veštine komunikacije i rešavanje sukoba, kao preduslov za uspešnu realizaciju ostalih oblasti
ovog predmeta i veštine koje su u osnovi podizanja kvaliteta porodičnog života, ličnog i porodičnog zdravlja i uspešno
snalaženje i funkcionisanje u socijalnom okruženju. Komunikacione veštine i rešavanje konflikata su osnovne veštine
za građenje dobrih međuljudskih odnosa. U okviru ovih radionica polaznici mogu naučiti i vežbati da imaju dobre
verbalne/neverbalne komunikacije; prezentuju argumente za i protiv određenih stavova; izbegnu i/ili izađu iz konflikta;
nauče, vežbaju i pokažu interesovanje uz aktivno slušanje drugih; budu pažljivi i saosećajni; pruže i osete empatiju.
Poseban naglasak stavljen je na set životnih veština koje treba da omoguće polaznicima da se snađu u
svakodnevnom životu, odgovore izazovima savremenog tehnološkog društva i uspešno koriste produkte i usluge koje
ono nudi.
Zdravstveno obrazovanje bazirano na veštinama omogućava polaznicima primenu znanja i razvijanje veština pomoću
kojih uče da donose odgovorne odluke i preduzimaju aktivnosti na promovisanju i čuvanju sopstvenog zdravlja i
zdravlja drugih ljudi. Životne veštine povezane sa zdravljem predstavljaju zdravstvenu edukaciju koja pored sticanja
znanja i građenja stavova podrazumeva čitav niz veština koje su neophodne za stvaranje i pokretanje najpogodnijih i
najpozitivnijih odluka povezanih sa zdravljem.
Decenijama je zdravstvena edukacija bila bazirana na pružanju informacija, teorijskim izlaganjima i iznošenjima
činjenica. U skladu sa promenama u pristupu, ovaj program je interaktivan i u velikoj meri je okrenut ka razvijanju
veština. Zdravstveno obrazovanje bazirano na veštinama je pristup stvaranju ili održavanju životnih navika, kroz
sticanje znanja, izgradnju stavova i razvijanje veština, korišćenjem različitih iskustava u učenju, uz naglašavanje i
izbor metoda sa aktivnim učestvovanjem. Veštine se najbolje uče kada polaznici imaju priliku da aktivno primenjuju
znanje. Ukoliko se polaznicima omogući da određene veštine vežbaju u bezbednom okruženju (učionici), veća je
verovatnoća da će biti spremni da ih adekvatno koriste i u realnim životnim situacijama.
Važno je naglasiti da ovakav model promoviše zdravo ponašanje i da u skladu sa tim mora biti što atraktivniji,
zanimljiviji i neopterećujući za polaznike.
Cilj Zdravstvenog obrazovanja kroz životne veštine je da se kod polaznika podigne svest o značaju zdravlja, da
prepoznaju vezu koja postoji između rizičnog ponašanja i narušavanja zdravlja, da uvide da rizično ponašanje može
biti uzrok niza zdravstvenih i psihosocijalnih problema ljudi i da ih motiviše da sticanjem znanja i razvojem
najrazličitijih veština sačuvaju svoje zdravlje.
Polazna osnova za realizaciju ovog dela programa jeste upoznavanje polaznika sa osnovnim principima zdravog
načina života i zaštite zdravlja. S obzirom na to da se u ovom delu programa govori o važnosti prevencije,
vakcinacije, redovnim kontrolama zdravlja, pravilnoj ishrani i zaraznim bolestima, preporučuje se da se ostvari
saradnja sa nekom zdravstvenom ustanovom, npr. domom zdravlja i da se u obradu ovih sadržaja uključe
odgovarajući lekari.
Četiri važne celine koje čine temu Zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine su:
- prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci: duvana, alkohola i ostalih vrsta droga;
- reproduktivno i seksualno zdravlje;
- HIV/AIDS i polno prenosive infekcije (PPI);
- veštine odupiranja pritiscima.
Zadatak nastavnika je da probudi interesovanje polaznika, da ih motiviše i mobiliše za sticanje velikog broja veština
koje imaju krajnji rezultat sagledavanje rizika i posledica koje konzumiranje psihoaktivnih supstanci donosi i
prihvatanje nekonzumiranja svih ovih supstanci. Ovaj zadatak se može realizovati kroz radionice koje su predviđene
u realizaciji ove teme.
Teme vezane za reproduktivno zdravlje i seksualnost uopšte u mnogim porodicama su tabu teme, pa kada se o njima
razgovara i u školi, podstiču osećanje stida i nekomfora kako kod učenika tako i kod nastavnika. Uloga nastavnika je
da, pomoću radionica koje su predviđene, upravo pomogne da se ta nelagodnost prevaziđe i pomogne polaznicima
da svojim znanjima i veštinama koje stiču u ovom programu, poboljšaju kvalitet svog reproduktivnog i seksualnog
zdravlja.
U okviru paketa radionica na temu HIV/AIDS i polno prenosive infekcije polaznici će savladati osnovne informacije o
ovoj temi, prepoznati ponašanja koja stavljaju pojedince u rizik za dobijanje HIV-a i PPI, razviti veštine kojima se
usvaja ponašanje za smanjenje rizika od HIV-a i PPI, razviti senzibilnost za nediskriminatorni odnos prema osobama
koje žive sa HIV/AIDS-om.
Veštine odupiranja pritiscima predstavljaju jednu od ključnih taktika za izbegavanje velikog broja potencijalno rizičnih
ponašanja. Polaznici će uvežbati i graditi veštine pregovaranja za otpor pritisku drugih za konzumiranje psihoaktivnih
supstanci, neodgovorno upuštanje u seksualne odnose i rizik da se dobije neka PPI ili HIV.
Unapređenje kvaliteta porodičnog života ima za cilj podizanje kvaliteta porodičnog života edukacijom polaznika. Cilj
nije usmeren ka sticanju gotovog paketa znanja, već se znanje koje se stiče koristi kao intervenišuća snaga koja služi
kao osnov i okvir za integraciju ličnog iskustva i (re)definisanje lične - porodične situacije.
Unapređenje kvaliteta porodičnog života se realizuje kroz sledeće teme:
- porodica;
- brak;
- dete;
- roditeljstvo.
Polaznici će biti u stanju da prepoznaju osnovne elemente zdravog porodičnog funkcionisanja, kao i posledice
disfunkcionalnih odnosa u porodici i prema deci. Naglasak je stavljen i na prepoznavanje promenljivosti porodičnih
zadataka u različitim fazama porodičnog razvoja.
Odabrane radionice i vežbe će omogućiti polaznicima da prepoznaju povezanost bračnih i roditeljskih uloga u
porodičnom funkcionisanju.
Važno mesto u ovom delu programa imaju teme koje se odnose na položaj deteta u porodici, kao i dečje potrebe i
način njihovog pravilnog zadovoljenja kao jedan od najvažnijih uslova za pravilan razvoj dece. Iako je reč o detetu,
treba naglasiti da je ovde pažnja usmerena pre svega na roditelje, odnosno na pojačavanje osetljivosti roditelja za
prepoznavanje signala (verbalnih i neverbalnih) koje emituju deca i bolje razumevanje poruka koje roditelji dobijaju od
svoje dece. Takođe, pažnja je usmerena na prepoznavanje vlastite, roditeljske, odgovornosti za razvojno-psihološke
probleme deteta koji nastaju usled narušene, neadekvatne ili smanjene interakcije roditelja i dece. Zbog toga je u
praktičnoj realizaciji ovakvih zadataka planirano da se polaznici stavljaju u poziciju dece, kako bi na nov i produbljen
način počeli da sagledavaju ponašanje i postupke dece.
S obzirom na važnu ulogu obrazovanja, važno je da se kod polaznika razvije svest za podršku i podsticanje dece u
učenju i obrazovanju.
U okviru teme o roditeljstvu predviđene su radionice koje će omogućiti polaznicima da prepoznaju različite vaspitne
stilove i njihove posledice na dečji razvoj.
Centralnu ulogu ima razumevanje strategija rešavanja sukoba kao bitnog indikatora kvaliteta odnosa roditelj - dete i
revalorizovanje vlastitih vaspitnih postupaka uz podsticaj za korekciju u pravcu izgrađivanja funkcionalnih i
konstruktivnih rešenja. Realizacija Roditeljstva podrazumeva i naglašavanje ozbiljne, odgovorne i teške vaspitne
funkcije roditelja. Kako bi se izbeglo oduzimanje opšteg tona radosti roditeljstva, predviđeno je davanje različitih
poruka polaznicima kojima se oživljava pozitivna slika roditeljske uloge u kojoj dominira osećanje ljubavi i privrženosti
prema detetu. Važno mesto u realizaciji ove teme zauzima i prepoznavanje različitih tipova roditeljskog autoriteta i
njihov uticaj na odnos dete-roditelj. Autoritet roditelja je jedan od najsigurnijih empirijskih validacionih kriterijuma za
nivo lične, porodične, bračne i roditeljske kompetencije.
Unapređenje kvaliteta porodičnog života treba polaznicima da omogući sticanje znanja, nove uvide i bolje
razumevanje sebe i svoje porodice; da izgrade osetljivost i otvorenost za pitanja ličnog i porodičnog napredovanja; da
izgrade nove tipove relacija sa drugima.
S obzirom na specifičnost oblasti Odgovorno življenje, neophodno je ostvariti korelaciju sa sadržajima mnogih
predmeta. Posebno se mogu istaći sledeći predmeti: digitalna pismenost (dolaženje do informacija putem interneta,
komunikacije, korišćenje savremenih uređaja i sl.); srpski jezik (pismena komunikacija), matematika (čitanje
grafikona); istorija i geografija (čitanje mapa, karata, izvori informacija), preduzetništvo (poslovna komunikacija i etika,
menadžment novcem), biologija (reproduktivno zdravlje).
Predmet Odgovorno življenje u građanskom društvu se realizuje kroz radionice. Osnovni princip radioničarskog rada
je aktivno učešće polaznika. Dokazano je da je aktivno učešće najefikasniji metod razvijanja znanja, stavova i veština
zajedno. Osnovne prednosti metode aktivnog učešća i radioničarskog rada uopšte su:
- pojačana svest polaznika o sebi samima i drugima;
- razvijanje saradnje umesto konkurencije;
- omogućavanje polaznicima i nastavnicima da prepoznaju i vrednuju pojedinačne veštine i povećaju
samopouzdanje;
- mogućnost da se polaznici međusobno bolje upoznaju;
- promovisanje veština slušanja i komunikacije;
- olakšan rad na osetljivim problemima;
- promovisanje tolerancije i razumevanja pojedinaca i njihovih potreba;
- ohrabrivanje i podsticanje inovacija i kreativnosti.
Osim aktivnog učešća polaznika, treba naglasiti drugi princip radioničarskog rada - ravnopravnost svih učesnika. Pod
ovim se podrazumeva da svi polaznici učestvuju u radu, odnosno da nema posmatrača, s tim da treba voditi računa
da svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj.
S obzirom na to da su svi polaznici (učesnici) ravnopravni, preduslov njihove ravnopravnosti je da svi sede u krugu,
kako bi se svi svima obraćali i svi sve čuli. Svako mišljenje je dragoceno, bez obzira koliko se razlikuje od drugih. Ovo
su ujedno i najosnovnija radioničarska pravila, koja se uspostavljaju na početku rada, uz dogovor sa grupom.
Nastavnik je u realizaciji ovog programa u ulozi voditelja radionice. Neophodan uslov za uspešnu realizaciju
programa je stvaranje međusobnog poverenja između nastavnika i polaznika.
Najdragoceniji izvor u realizaciji radionica je iskustvo polaznika. One su i koncipirane tako da se stalno oslanjaju na
njihova iskustva, a nastavnik, odnosno voditelj radionica treba stalno da se poziva na iskustva polaznika.
Scenarijom svake radionice je precizno naznačeno koji je oblik rada predviđen (individualni rad, rad u paru, grupni
rad), kao i tehnike: igranje uloga, oluja ideja, igre simulacije, itd.
Preporučuje se opisno ocenjivanje, s obzirom na prirodu predmeta. Ono što se može ocenjivati jeste angažovanost
polaznika, saradnja i uvažavanje ostalih učesnika. Uspeh i postignuće ne mogu biti predmet ocenjivanja u ovakvom
programu.
PREDUZETNIŠTVO
Cilj nastave predmeta preduzetništvo je da osposobi polaznike/ce za sprovođenje aktivnosti iz konteksta porodičnog,
makro i mikro socijalnog okruženja i razvoj kompetencija potrebnih za uspešno uključivanje u svet rada i sticanje
ekonomske i biznis pismenosti.
Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- razvija plan sprovođenja jednostavne aktivnosti iz konteksta porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja;
- priprema budžet i vremenski plan za realizaciju jednostavne aktivnosti;
- organizuje i sprovodi, individualno ili kao član tima, jednostavnu aktivnost iz konteksta porodičnog, makro i mikro
socijalnog okruženja u skladu sa materijalnim i vremenskim resursima;
- prepoznaje prilike za generisanje prihoda potom zapošljavanja i samozapošljavanja i analizira rizik koji se odnosi te
prilike;
- kreira jednostavnu radnu biografiju i obavlja postupak prijavljivanja za dobijanje zaposlenja;
- izračunava potrebne resurse za samozapošljavanje;
- identifikuje resurse koji su dostupni u porodičnom, makro i mikro socijalnom okruženju da pomognu ostvarivanje
ciljeva samozapošljavanja;
- osmišljava jednostavan komercijalni proizvod/uslugu;
- izračunava potrebna ulaganja i formira prodajnu cenu proizvoda/usluge;
- pravi jednostavan plan distribucije proizvoda/usluge;
- kreira jednostavan reklamni letak.
Obavezni sadržaji za drugi i treći ciklus
Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti
- donošenje odluka i postavljanje ciljeva;
- priprema organizacionog plana za sprovođenje aktivnosti;
- planiranje potrebnih sredstava za realizaciju aktivnosti;
- izrada vremenskog plana za realizaciju aktivnosti.
Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća
- odgovorno izvršavanje zadataka u skladu sa planom realizacije aktivnosti; sredstvima koja su na raspolaganju i u
predviđenim vremenskim okvirima;
- inicijativnost i preuzimanje razumnog rizika pri izvršavanju zadataka;
- razumevanje uloge, prava i odgovornosti članova tima;
- praćenje ostvarivanja postignutih u odnosu na planirane rezultate i procena postignuća.
Svet rada
- različiti oblici rada - volontiranje, povremeni i privremeni poslovi, stalno zaposlenje, samozapošljavanje;
- očekivanja poslodavaca, veštine koje omogućavaju bolji položaj na tržištu rada i uvećavaju šanse za zaposlenje;
- kreiranje radne biografije;
- traženje informacija o mogućnostima za zaposlenje;
- podnošenje zahteva za zaposlenje - prijavni obrasci, motivaciono pismo, obavljanje intervjua;
- zaključivanje ugovora o zaposlenju - trajanje zaposlenja, zarade i uslovi rada, ljudska prava i prava radnika.
Samozapošljavanje
- preduzetnik i preduzetničko delovanje - osobine preduzetnika, motivi, prednosti, nedostaci i rizici samostalnog
obavljanja delatnosti;
- razvoj poslovne ideje i potrebna ulaganja u poslovanje;
- izvori početnog finansiranja poslovanja - sopstvena i pozajmljena sredstva;
- inokosno vlasništvo i oblici udruživanja kapitala.
Poslovanje
- roba i usluge;
- ponuda i tražnja;
- proces proizvodnje - ulaz, procesi i izlaz;
- dobit i gubitak.
Razvoj komercijalnog proizvoda/usluge
- osmišljavanje proizvoda/usluge odnosno, asortimana proizvoda/usluga u cilju zadovoljenja odgovarajućih potreba
potrošača;
- istraživanje tržišta ponude i tražnje za istim i/ili sličnim proizvodima;
- formiranje cene koštanja i prodajne cene;
- pakovanje, označavanje i etiketiranje;
- plasman i prodaja;
- promocija;
- kvalitet proizvoda/usluge i higijensko-bezbedonosni aspekti.
Napredni sadržaji
Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti
- koraci i postupci: odlučivanje, planiranje, kontrola i evaluacija, budžetiranje, raspodela sredstava, ljudski resursi;
- planiranje pojedinačnih aktivnosti;
- predstavljanje detalja aktivnosti;
- finansijsko planiranje.
Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća
- upravljanje vremenom, ljudima i resursima;
- primena unapred utvrđenih standarda tokom realizacije;
- razvoj dinamike tima, saradnja u timu;
- takmičenje kao način za ostvarivanje boljeg efekta.
Svet rada
- promene radne snage, novi proizvodi i proizvodne metode;
- trendovi u zapošljavanju i budući trendovi na tržištu rada.
Samozapošljavanje
- globalna tržišna privreda;
- prelomna tačka rentabiliteta;
- poslovna i korporativna etika;
- upravljanje otpadom;
- iskorišćavanje i transformacija resursa.
Poslovanje
- procena funkcije, vrednosti i izgleda proizvoda/usluge;
- kulturne razlike i razlike u navikama;
- razumevanje globalizacije i predviđanje promena koje su posledica globalizacije.
Razvoj komercijalnog proizvoda/usluge
- proizvodnja proizvoda/usluge - tehničko-tehniloški zahtevi;
- vrste materijala za proizvodnju - prirodni i veštački;
- dizajn proizvoda u skladu sa ciljnom populacijom;
- proizvodna tehnologija.
Način ostvarivanja programa
Nastavni program predmeta preduzetništvo za osnovno obrazovanje odraslih u drugom i trećem ciklusu sadrži
sledeće oblasti:
- formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti;
- sprovođenje aktivnosti i procena postignuća;
- svet rada;
- samozapošljavanje;
- poslovanje;
- razvoj komercijalnog proizvoda/usluge.
U drugom i trećem ciklusu nastava preduzetništva je usmerena ka sticanju preduzetničke kompetencije (znanja,
veština i stavova) kroz usvajanje osnovnih pojmova iz područja ekonomije, poslovanja i menadžmenta. Nastava
preduzetništva omogućava polaznicima da se upoznaju sa procesom osmišljavanja i planiranja u različitim
kontekstima porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja, od poimanja projekta i preciziranja ishoda, preko
istraživanja i preduzimanja koraka za realizaciju ciljeva. Usmerena je na razvoj preduzetničkih stavova, sticanje
veština i ekonomsku i biznis pismenost u cilju kvalitetnog i uspešnog funkcionisanja u zajednici. U fokusu je sticanje
ekonomskih i biznis znanja i veština, upoznavanje sveta rada, planiranje karijere i sprovođenje aktivnosti koje
razvijaju tzv. meke veštine. Razvoj svesti polaznika o zapošljavanju i samozapošljavanju treba da omogući njihovo
uspešno uključivanje u svet rada po završetku obrazovanja.
Neophodno je da polaznici ovladaju osnovnim pojmovima iz oblasti ekonomije, da se upoznaju sa mogućnostima za
zapošljavanje i samozapošljavanje, tržištem, sa procenom neophodnih resursa. Polaznicima je potrebno dati
mogućnost da se upoznaju sa procenom neizvesnosti i rizika pri otpočinjanju biznisa. Nastava preduzetništva u
drugom i trećem ciklusu bazira se na sledećim principima:
- razumevanje odnosa između rada i društva/privrede;
- pronalaženje i/ili osmišljavanje posla/rada;
- pronalaženje i efikasno korišćenje informacija u privatne svrhe i zbog posla;
- pozitivna i efikasna interakcija sa drugima;
- učestvovanje u doživotnom učenju radi ostvarivanja privatnih i profesionalnih ciljeva;
- održavanje uravnoteženog odnosa između radnog angažovanja i zadovoljavanja privatnih potreba.
Program predmeta preduzetništvo je koncipiran kako bi podstakao ostvarivanje veze sa realnim životnim situacijama,
sa svetom rada, kako bi pomogao bolje razumevanje uloge, prava i odgovornosti zaposlenog, menadžera,
poslodavca i preduzetnika, i kako bi se realizovali praktični preduzetnički projekti. Polaznici treba da razviju veštine
kao što su komunikativnost, timski rad, organizacione veštine, veštine planiranja, da se podstaknu na prepoznavanje
važnosti i značaja sadržaja koje izučavaju. Potrebno je podsticati razvoj veštine obrade informacija (sakupljanja,
organizovanja, interpretacije i prenošenja informacija). U celom tom procesu treba voditi računa o individualnim
potrebama i interesovanjima tako da polaznici po sopstvenom tempu razvijaju strategiju učenja u cilju prilagođavanja
individualnim potrebama. Takođe je potrebno ohrabrivati polaznike da preuzmu rizik, podsticati inovativnost,
kreativnost i fleksibilnost. Sticanje znanja, veština i razvijanje stavova treba da bude usmereno na primere iz realnog
života i sveta rada.
Način realizacije sadržaja, odnosno razvijanje stavova, sticanje znanja i veština treba da bude orijentisano na
projektnu nastavu, realizaciju aktivnosti van učioničkog okruženja, učešćem gosta-predavača, osoba čiji primer može
biti koristan polaznicima da uoče i sagledaju svoje mogućnosti. U nastavi treba da dominira praktičan i, kad god je to
moguće, samostalan rad polaznika. Treba primenjivati oblike i metode rada sa polaznikom u centru i učenje
zasnovati na stvarnom kontekstu, da bi se jačala odgovornost i vlasništvo polaznika nad učenjem, rad u grupi i da bi
polaznici znali koliko znaju i šta dalje. Sadržaji se dominantno realizuju putem realizacije aktivnosti. Aktivnosti su
osmišljene na način da doprinose dostizanju jednog ili više ishoda učenja. Dužina trajanja sprovođenja aktivnosti
varira u zavisnosti od obima i prirode aktivnosti. Pri sprovođenju nastave, nastavnik treba da prati i nadzire svaki deo
aktivnosti, kako bi bio siguran da ista vodi razvijanju znanja, veština i stavova specifičnih za dati ishod učenja. Sa
druge strane, mora polaznicima ostaviti slobodu da sami donose odluke i preuzmu rizike. Pri realizaciji programa
preduzetništva važno je oslanjanje na prethodna iskustva i znanja polaznika stečena kroz iskustvo i kroz nastavu
ostalih predmeta, i na njihovu primenu.
Nastavnicima je za realizaciju na raspolaganju širok spektar metoda nastave i učenja sa polaznikom u centru među
kojima se, kao posebno korisne, izdvajaju: iznošenje ideja, učenje kroz rad, mentorstvo i usmeravanje, učenje
otkrivanjem, podela uloga na osnovu stvarne situacije, studije slučajeva i stvarni scenariji, evaluacija prema
zajednički utvrđenim kriterijumima, projekti, rad u grupi, "SWOT" analiza, diskusija i prezentacije. Važno je napraviti
pažljiv odabir da bi se obezbedilo da određena metoda odgovara konkretnim ishodima učenja.
Raspoloživi fond časova treba rasporediti na sledeći način:
- za realizaciju oblasti Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti i Sprovođenje aktivnosti i procena
postignuća treba opredeliti ukupno 17 časova, ravnomerno raspoređenih za realizaciju obe oblasti;
- za realizaciju oblasti Svet rada i Samozapošljavanje treba opredeliti ukupno 17 časova u srazmeri 50 - 60 % fonda
za realizaciju prve odnosno, 40 - 50 % fonda za realizaciju druge oblasti;
- za realizaciju oblasti Poslovanje i Razvoj komercijalnog proizvoda/usluge treba opredeliti ukupno 17 časova u
srazmeri 20 - 30 % fonda za realizaciju prve odnosno, 70 - 80 % fonda za realizaciju druge oblasti;
Sadržaje treba realizovati prema redosledu datom u programu.
S obzirom na to da je preduzetništvo specifična disciplina koja treba da prenese odgovarajuće efekte na nastavu
drugih predmeta, pri realizaciji sadržaja je od ključne važnosti korelacija sa ostalim nastavnim predmetima i
aktivnostima.
Realizacija savremene nastave preduzetništva je usko vezana za korištenje računara i digitalne opreme. Od nivoa
zahtevnosti ishoda učenja zavise konkretne aktivnosti i sadržaji koji će biti povezani, ali je preporuka da, gde god je
to moguće, treba upotrebiti informatička znanja i veštine polaznika za sprovođenje nastavnih aktivnosti
preduzetništva (izrada jednostavnih promotivnih materijala, finansijskih tabela i sl.). Na ovaj način je polaznicima data
mogućnost da uoče važnost informacionih tehnologija u savremenom društvu, bilo u sferi poslovanja ili za lične
potrebe.
Matematika igra ključnu ulogu u pripremi za svet rada, kako kroz sticanje numeričke kompetencije, tako i kroz razvoj
sposobnosti za apstraktno razmišljanje i sistematski pristup rešavanju problema. Povezivanje nastavnih sadržaja
preduzetništva i matematike se manifestuje kroz primenu matematike u finansijama, istraživanju tržišta i dr.
Srpski jezik je veoma pogodan za sve oblike korelacije i veoma je važan za sticanje samopouzdanja kroz razvoj
veštine prezentovanja i pisane i usmene komunikacije, javnog nastupanja. Povezivanje nastave srpskog jezika i
preduzetništva može da se odvija kroz realizaciju velikog broja sadržaja, između ostalog, u izradi radne biografije,
izlaganjima tokom grupnog rada, prezentovanju, izradi planova i drugo.
Osim ovih nastavnih predmeta, nastava preduzetništva je u direktnoj korelaciji sa predmetima Odgovorno življenje u
građanskom društvu i Engleski jezik. Povezivanje sadržaja preduzetništva sa ostalim predmetima je takođe moguće i
doprineće razvoju preduzetničke kompetencije polaznika.
Na kraju osnovnog obrazovanja očekuje se da polaznici imaju razvijene preduzetničke veštine za planiranje,
organizaciju, sprovođenje i praćenje ostvarivanja realizacije aktivnosti na nivou koji je u saglasnosti sa njihovim
realnim mogućnostima i prilagođen primeni u svakodnevnim životnim situacijama, privatnim i profesionalnim.
Polaznici treba da steknu funkcionalnu ekonomsku i biznis pismenost koja će im omogućiti razumevanje
svakodnevnih ekonomskih pojava u porodičnom mikro i makro socijalnom okruženju i pripremiti ih za mogućnost
samozapošljavanja. Konačno, polaznici će steći veštine i znanja potrebna za uspešno uključivanje u svet rada.
Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti
Ova oblast je dominantno usmerena na sticanje preduzetničkih veština, nadovezuje se na rezultate preduzetničkog
obrazovanja tokom prvog ciklusa i predstavlja osnov za kasnije sticanje preduzetničkih znanja. Ključni rezultat je
polaznik koji ume da sagleda aktivnost "od početka do kraja" i da, u skladu sa tim, planira sprovođenje - formuliše cilj
i način kako da cilj ostvari. Polaznika treba obučiti kako da pravilno formuliše cilj za određenu aktivnost, izradi
jednostavan budžet i vremenski plan sprovođenja aktivnosti. Nastava treba da bude projektnog tipa, a aktivnost koja
se sprovodi iz konteksta porodičnog makro i mikro okruženja.
Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća
Polaznik razvija veštine od važnosti za uspešnu realizaciju planiranih rezultata. Organizacione veštine zauzimaju
ključno mesto u ovoj oblasti, uz razvoj sposobnosti procene i samoprocene tj. kritičkog procenjivanja ostvarenog u
odnosu na planirano i razvoj veština pravilnog raspolaganja sredstvima i vremenom.
Svet rada
Tokom realizacije ove oblasti će polaznik, kao rezultat kombinovanog sticanja preduzetničkih veština i znanja o svetu
rada, moći da dođe do informacija o mogućnostima za generisanje prihoda putem zapošljavanja i/ili
samozapošljavanja, razmotri opcije koje su na raspolaganju i opredeli se za onu koja je u skladu sa njegovim
interesovanjima i potencijalima. Polaznika treba obučiti kako da dođe do informacija o mogućnostima za zaposlenje,
kako da pravilno razume šta se od njega traži i kako se može prijaviti na konkurs za posao. Pri realizaciji ove oblasti
treba koristiti sve dostupne izvore informacija sa tržišta rada, primere oglasa za posao, radnih biografija, motivacionih
pisama i ostalih obrazaca koji se koriste u postupku prijavljivanja za zaposlenje. Preporučuje se simulacija ovog
postupka, uključujući simulaciju poslovnog intervjua putem igranja uloga.
Samozapošljavanje
Oblast treba realizovati kroz četiri faze:
1) ko je preduzetnik;
2) šta je poslovna ideja i kako se dolazi do nje;
3) odakle preduzetniku sredstva za finansiranje poslovne ideje;
4) na koji način preduzetnik može da ostvari aktivnost.
Za realizaciju prve faze je veoma važno da bude realizovana putem gostovanja nekog od preduzetnika koji bi podelio
iskustva sa polaznicima, iz svog ugla govorio o motivima koji su bili presudni za samozapošljavanje, osobinama koje
preduzetnik treba da poseduje, prednostima i nedostacima koje samostalno bavljenje delatnošću nosi sa sobom.
Druga faza podrazumeva primenu procesa generisanja, razmatranja i evaluiranja ideje na konkretnom -
komercijalnom proizvodu/usluzi. Za realizaciju treće i četvrte faze treba koristiti dostupne informacije iz agencija koje
podržavaju razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, finansijskih organizacija i dr.
Poslovanje
Ova oblast je dominantno usmerena ka sticanju ekonomske pismenosti čiju primenu će polaznici da ostvare pri
realizaciji razvoja komercijalnog proizvoda/usluge. Ekonomske pojmove treba uvoditi kroz primenu u svakodnevnim
situacijama iz porodičnog makro i mikro okruženja i prilagoditi nivou polaznika. Ne preporučuje se upotreba tehničkog
vokabulara i, gde god je to moguće, treba umesto formalnih ekonomskih termina koristiti jednostavne formulacije koje
će polaznik sa lakoćom da razume i poveže sa znanjima koja je prethodno stekao.
Razvoj komercijalnog proizvoda/usluge
Sticanje preduzetničkih znanja tokom treće faze će omogućiti da polaznik ume da sagleda sve aspekte razvoja i
realizacije jednog komercijalnog proizvoda/usluge. Pri realizaciji nastave upotrebu stručne terminologije treba svesti
na minimum, a nove pojmove (npr. fiksni troškovi, rentabilnost i sl.) treba objašnjavati korišćenjem primera iz
svakodnevnog života.
Ocenjivanje napredovanja i uspeha polaznika
Polaznici treba da učestvuju u definisanju kriterijuma učinka i razvijaju veštine samoprocene. Za proveru postignuća
primenjuju se tri oblika procene: procena polaznika od strane nastavnika, od strane drugih polaznika i lično
(samoprocena). Treba primenjivati sledeću dinamiku procene: inicijalna evaluacija - utvrđivanje predznanja na
početku procesa učenja, formativna evaluacija - praćenje napredovanja polaznika i utvrđivanje teškoća u toku
procesa učenja i sumativna evaluacija - evaluacija postignuća. Za proveru postignuća ishoda učenja treba koristiti
sledeće pristupe: usmeno ispitivanje o znanju i razumevanju, grupni projekat/individualni projekat (polaznik ili grupa
polaznika dobija zadatak za koji planira i organizuje sprovođenje), razgovor ili prezentacija teme, igranje uloga
(observiraju se veštine ponašanja polaznika tokom igre uloga), pisana provera, grupna procena, portfolio (polaznici
prikupljaju dokaze svojih postignuća), traditicionalni ispiti.
PRIMENJENE PRIRODNE NAUKE
Cilj modula primenjene prirodne nauke je osposobljavanje polaznika za razumevanje i primenu osnovnih znanja,
zakonitosti i principa iz fizike, hemije i biologije u svakodnevnom životu i radu.
Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja
Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:
- razume prirodne pojave i njihov uticaj na kvalitet čovekovog života;
- kritički razmišlja o pojavama i stvarima koje se događaju u okruženju;
- upravlja događajima i poslovima od važnosti za svakodnevni život;
- se ponaša bezbedno po sebe i okolinu prilikom upotrebe različitih stvari ili procedura;
- primenjuje znanja od kritične važnosti za kvalitet i poštovanje potrebnih;
- standarda u obavljanju različitih poslova.
Ishodi modula usmereni ka obukama za usluge
- razume ulogu mikroorganizama kao uzročnika bolesti;
- razume ulogu i funkciju, antibiotika, vakcina i seruma u lečenju bolesti;
- poznaje sredstva i načine suzbijanja štetočina opasnih po ljudsko zdravlje;
- poznaje značaj i važnost higijene u održavanju i čuvanju svog i tuđeg zdravlja.
Ishodi modula usmereni ka obukama za poljoprivredne poslove i ishranu
- poznaje načine zaštite bilja od štetočina;
- poznaje funkciju oranja i đubrenja zemljišta;
- poznaje načine prehranjivanja biljaka;
- razume značaj pravilne ishrane i zdravstvene zaštite stoke;
- poznaje načine održavanja, čuvanja i konzerviranja hrane;
- razume posledice termičke obrade hrane na kvalitet (hranljivi sastojci, čuvanje, jestivost) hrane;
- u stanju je da objasni međuzavisnost vode i razvoja mikroorganizama;
- u stanju je da objasni ulogu soli i šećera u sprečavanju razvoja mikroorganizama;
- poznaje načine uništenja mikroorganizama;
- razume ulogu sirćetne kiseline u konzerviranju biljnih materijala;
- u stanju je da objasni funkciju termičke obrade hrane.
Ishodi modula usmereni na obuke u oblasti građevinarstva i zanatskih usluga
- poznaje vrste i karakteristike starih materijala za zidanje kuća;
- poznaje vrste i karakteristike novih materijala za zidanje kuća;
- poznaje vrste i funkcije izolacionih supstanci (zidnih, podnih i krovnih);
- poznaje karakteristike energenata koji služe za zagrevanje kuće;
- u stanju je da objasni funkciju vodovoda i kanalizacije u očuvanju kvaliteta života i zdravlja;
- razume razliku između boja i pigmenata;
- razume funkciju razređivača i lakova;
- razume funkciju zaštite materijala (otklanjanje korozije, stare farbe i odmašćivanja);
- poznaje vrste i karakteristike tekstilnih materijala (prirodnih i veštačkih);
- razume značaj skladištenja, čuvanja i reciklaže industrijskog i kućnog otpada (ulja, masti, kiseline, plastika,
rashladne tečnosti, elektroliti, bio-materijali).
Ishodi modula usmereni na obuke u oblasti mašinsko-električarskih poslova
- navede karakteristike naizmenične struje;
- poznaje funkcije osigurača u strujnoj instalaciji;
- objasni način dobijanja električne struje iz različitih izvora;
- razume razloge za ekonomičnost potrošnje energetskih izvora (dnevna i noćna struja);
- poznaje vrste obnovljivih izvora energije (solarna, hidro, vetar);
- sigurno rukuje električnim aparatima i mašinama.
Obavezni sadržaji
Sadržaj ovog predmeta čine znanja o prirodnim pojavama i stvarima iz svakodnevnog okruženja ljudi organizovane u
tri celine:
1. kuća i oko kuće;
2. hrana;
3. zdravlje.
1. Kuća i oko kuće
1.1. Stari materijali za zidanje kuća
- malter, hemijski sastav, hemijski proces za dobijanje;
- cigla, hemijski sastav, dobijanje, hemijska svojstva;
- gips, hemijski sastav, dobijanje, hemijska svojstva.
1.2. Noviji materijali za kuće
- Izolacione supstance
katrani, stiropor, hemijski sastav, dobijanje, hemijska svojstva, bezbedno korišćenje; fasadne obloge kao izolacije:
hemijski sastav, hemijska i fizička svojstva koja omogućuju da se koriste za izolaciju, bio materijali za izolaciju (trska,
slama...);
Novi materijali za krovne pokrivke: hemijski sastav, hemijska i fizička svojstva koja omogućuju da se koriste kao
krovna pokrivka, bezbedno korišćenje;
- Boje i lakovi, razređivači, firnisi i rastvarači za ove supstance
boje, pigmenti: hemijski sastav, hemijska i fizička svojstva, bezbedno korišćenje;
razređivači: hemijski sastav, hemijski proces u kome se koriste, bezbedno korišćenje;
Farbe, lakovi - šta su po hemijskom sastavu, sličnosti i razlike, dobijanje, bezbedno korišćenje.
1.3. Život u kući
- Kako se sve zimi grejemo?
Gas, lož-ulje, mazut, ugalj i drvo kao goriva za grejanje kuće zimi. hemijski sastav, proces sagorevanja, bezbedno
korišćenje, kalorijske vrednosti pojedinih goriva;
- Gas, benzini i dizel-ulja
goriva za motore, hemijski sastav, proces sagorevanja, bezbedno korišćenje;
- Vodovod i kanalizacija
voda za piće, tehnička voda, sličnosti i razlike u hemijskom sastavu, dobijanje čiste vode za piće, postrojenja za
preradu vode za piće, cevi za vodovod, hemikalije za "tretman" vode;
kanalizacija - funkcionisanje, septičke jame, kolektorske kanalizacione cevi i postrojenja za preradu otpadnih voda;
- Električna struja i kućni aparati
električna struja, monofazna i (naizmenična) električna struja - priroda i nastajanje, dnevna i noćna struja, funkcija
osigurača u strujnoj instalaciji.
2. Hrana
2.1. Proizvodnja hrane
- Ratarstvo: njiva, bašta, voćnjak
oranje - funkcija;
đubrenje - hemijski sastav, funkcija - hemijski procesi koji se postižu đubrenjem;
prihranjivanje biljaka - svrha, hemijska priroda prihranjivanja, zaštita od "štetočina" - smisao, hemijska priroda ovog
postupka, sličnosti i razlike među pojmovima đubrenje, prihranjivanje, zaštita, bezbedna upotreba hemijskih
supstanci;
- Stočarstvo
ishrana i zdravstvena zaštita stoke, stočni i živinski koncentrati, biološki i hemijski sastav, svrha i smisao upotrebe,
rizici i bezbedno korišćenje;
vakcine, biološki i hemijski sastav i principi delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;
2.2. Čuvanje (konzerviranje) hrane
- Pojam konzerviranja
biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, stare procedure u domaćinstvima, osnovni postupci;
- Zagrevanje hrane
biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;
- Dehidratacija (sušenje)
biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;
- Inaktivacija niskom temperaturom (npr. smrzavanje)
biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;
- Osmotska inhibicija (Dodatak većih količina soli ili šećera u koncentracijama koje su nepovoljne po
mikroorganizme)
biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;
- Sprečavanje razvoja mikroorganizama (MO) njihovim trovanjem (dimljenjem, upotrebom ugljen-dioksida,
alkohola itd.)
biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;
- Menjanje kiselosti rastvora
biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;
- Oksidacija ili Ozonizacija
biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;
2.3. Priprema hrane
- Osnovni sastojci hrana i molekuli koji ulaze u sastav pojedinih vrsta hrane
masti, ugljeni hidrati, proteini, vitamini, minerali, pojam, sličnosti i razlike u hemijskom sastavu;
- Priprema hrane u savremenim uslovima
biološki, hemijski i fizički procesi koji se dešavaju;
- Mešenje hleba i testa
biološki, fizički ili hemijski procesi, upravljanje procesom, praktične koristi;
- Termička obrada (kuvanje, pečenje i prženje) hrane
pojmovi, sličnosti i razlike. biološki, fizički ili hemijski procesi, upravljanje procesom, praktične koristi, fizičke i
hemijske promene sastojaka hrane tokom obrade, promene u strukturama tkiva koja se obrađuju i molekulima
proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala koji čine ta tkiva.
3. Zdravlje
3.1. Zdravlje i bolest
- Bakterije, kvasci, gljivice, virusi
pojam, sličnosti i razlike;
mikroorganizmi kao uzročnici bolesti, najčešći uzročnici bolesti ljudi;
3.2. Lečenje od bolesti izazvanih mikroorganizmima
- Antibiotici
pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;
- Vakcine i serumi
pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;
3.3. Lečenje od drugih napasti
- Štetočine (insekti i glodari koji ugrožavaju čoveka)
sredstva za deratizaciju (mišomor) i otrovi za životinje, pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao
upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;
- Insekti, vaške, buve i otrovi za insekte
sredstva za dezinsekciju (DDT) i otrovi za insekte, pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao
upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;
3.4. Kućna higijena
- Hemijska sredstva za kućnu higijenu
kiseline, sone i varikine, praškovi, sapuni, paste za zube, šamponi, izbeljivači, osveživači, dezodoransi, parfemi,
kreme prirodne supstance koje su se nekad koristile i sadašnji industrijski proizvodi, rizici i bezbedno korišćenje;
Način ostvarivanja programa
Na početku programa navedeni su ishodi prema kojima se planira i realizuje nastava u ovom modulu. U okviru ovog
modula polaznici bi trebalo da savladaju naučna objašnjenja o "običnim" stvarima kojima su okruženi i sa kojima žive.
Ovaj predmet se sastoji od niza lekcija i objašnjenja kako bi polaznici razumeli na kojim naučnim principima se
zasnivaju znanja i veštine upotrebljive u svakodnevnom životu.
Sva objašnjenja prilagođena su odraslima koji, s jedne strane, imaju "životna" znanja i iskustva (po čemu se razlikuju
od redovnih polaznika osnovne škole). S druge strane, polaznici su stekli nova znanja iz prirodnih nauka (koje su
savladali u okviru FOOO). Osnovni cilj ovog modula je da se povežu i usaglase životna i novostečena znanja i
iskustva.
Delovi sadržaja ovog modula zasnovani su na znanjima koje je čovek osvajao u poslednjih nekoliko stotina godina
kroz prirodne nauke: biologiju, fiziku i hemiju. Zbog toga bi realizaciju ovog modula mogu (alternativno) da ostvare
nastavnici sva tri predmeta iz prirodnih nauka: biologije, fizike i hemije.
Sadržaj modula trebalo bi da bude organizovan oko tema (tematska organizacija sadržaja) koje su navedene u
Sadržaju modula. To znači da bi trebalo da svaka tema kompozitno okupi relevantna znanja iz svih pojedinih nauka,
hemije, fizike i biologije.
U načinu realizacije dominantan je interaktivni način rada. Nastavnik mora uvažiti postojeća znanja i iskustva
polaznika i od njih početi realizaciju svakog časa. U toku tog prvog segmenta časa, trebalo bi obezbediti uslove da
učesnici slobodno iznesu svoja mišljenja i objašnjenja, ma kako ona bila drugačija ili pogrešna od naučnih. Ova
objašnjenja i mišljenja polaznika moraju biti polazna osnova za izgradnju znanja iz ovog modula. Nastavnik, uz
pomoć malih priča datih u didaktičkom materijalu (po nekoliko smeštenih u jedan čas), ali i svih pomoćnih informacija
dobijenih iz drugih izvora informacija, daje objašnjenje sa stanovišta prirodnih nauka na način da polaznici razumeju
naučna objašnjenja, a time im olakšava njihovu kasniju primenu u svakodnevnom životu.
Način rada bi trebalo da omogući i da sami polaznici budu u prilici da jedni sa drugima razmenjuju sopstvena
iskustva, ali i da, u razgovoru sa nastavnikom, dobiju odgovore na pitanja koja su se njima postavljala kao
problematična za razumevanje i da se naučno interpretiraju postojeće eventualne zablude.
Tokom nastave nastavnici iz sva tri predmeta prirodnih nauka, moraju obavezno biti upoznati sa sadržajem ovog
modula i referirajući stalno na ovaj modul u svim prigodnim situacijama tokom nastave iz odgovarajućih predmeta,
tako da sadržaji ovog modula predstavljaju logični nastavak pojedinih poglavlja kako iz biologije, tako i iz fizike i
hemije. Time će se dati podrška ostvarivanju horizontalne povezanosti među predmetima.
Napredovanje polaznika se stalno prati u odnosu na ishode. U zavisnosti od odgovora potrebno je planirati povratne
informacije kojima se mogu prevazići greške i zablude u načinu mišljenja. Prema vrsti greške ali i prema uspešnom
odgovaranju potrebno je planirati dodatni materijal. Važno je da nastavnik bude spreman da menja primere i
aktivnosti na času kad uoči da se javljaju problemi u razumevanju sadržaja.
Sadržaji su podeljeni u tri velike celine:
1. kuća i oko kuće;
2. hrana;
3. zdravlje.
Redosled tema u obaveznom sadržaju i priručnom didaktičkom materijalu dat je po određenom logičkom redosledu.
Međutim, ukoliko se iz nekih razloga pokaže da je potrebno da se redosled izmeni, to je sasvim prihvatljivo.
U okviru programa iz prve celine ("kuća i oko kuće") najveći deo obaveze realizacije poželjno bi bilo da leži na
nastavnicima hemije i/ili fizike koji bi trebalo da polaznicima omoguće povezivanje njihovih životnih i iskustvenih
veština sa naučnim istinama u hemiji i fizici.
Za svaku temu, zamisao je da časovi prate sličan scenario: počinju segmentom u kome nastavnik različitim
problemskim pitanjima od polaznika traži da iznesu sva svoja postojeća iskustva i objašnjenja pojave, fenomena,
procesa (kao što su: šta je malter, kako se dobijaju cigle (kako se, koliko i zašto peku) i kako se koristi gips, zašto se
on brzo stvrdnjava). Potom nastavnik prezentuje naučna objašnjenja o pokrenutim pitanjima i hemijskim i fizičkim
procesima kojima se mogu objasniti odgovori. Pri tom, svoju prezentaciju modeluje i usklađuje sa potrebama,
objašnjenjima i pitanjima polaznika. Nastavnik stalno referira na "narodnu mudrost" i na dobra rešenja koja su se
zadržala u tradiciji.
Isto važi i za realizaciju segmenta o novim materijalima, nastavnik u objašnjenju, pošto je utvrdio znanja i iskustva
polaznika, stavlja akcenat na objašnjenja koja su važna za svakodnevnu upotrebu ovih materijala (na primer: kako su
izgrađene i kako funkcionišu izolacione supstance koje se koriste u savremenom životu, kako koristiti fasadne obloge
i slično).
Sve sadržaje iz odeljka "Život u kući" (o grejanju, energentima, vodovodu i dobijaju čiste vode trebalo bi da realizuju,
shodno temi koja se obrađuje, nastavnici hemije, i/ili nastavnici fizike, posebno u segmentu gde su objašnjenja o
električnoj struji i kućnim aparatima).
U okviru programa iz druge celine ("Hrana") obaveze leže na nastavnicima biologije i/ili hemije, koji bi trebalo da
polaznicima omogući povezivanje znanja o proizvodnji hrane (ratarstvo i stočarstvo) sa njihovim životnim iskustvima.
Isto važi i za razumevanje važnih procesa na kojima se bazira čuvanje tj. konzerviranje hrane. Čuvanje hrane je
proces kojim čovek tretira hranu kako bi zaustavio ili usporio kvarenje hrane (bilo da spreči gubitak kvaliteta, jestivost
ili hranljivu vrednost te hrane). Zato su tokom istorije razvijeni mnogi postupci koje tradicionalno zovemo "pripremanje
zimnice". Koji su postupci koje primenjujemo da bismo postigli konzerviranje hrane? Kako postižemo da se ubiju ili u
razvoju zakoče mikroorganizmi (MO)? Šta je smisao razumevanja ovih procesa za polaznika i koji su ti procesi?
Istim pristupom trebalo bi obrađivati i sadržaje koji obrađuju pripremu hrane, gde bi kod polaznika trebalo postići
razumevanje o tome koji se to procesi (biološki, fizički ili hemijski) dešavaju tokom pripreme hrane za konzumiranje,
kako to radimo danas meseći hleb, termički obrađujući hranu (kuvanje, pečenje i prženje), kao i šta se dešava sa
sastojcima hrane tokom obrade (šta se dešava sa molekulima masti, proteina i ugljenih hidrata koji sačinjavaju biljna i
životinjska tkiva).
Sadržaje iz treće celine realizovali bi nastavnici biologije i/ili nastavnici hemije. Oni bi, kroz razgovore, odgovarali na
pitanja iz zdravlja dajući polaznicima potpuna objašnjenja o mikroorganizmima kao uzročnicima bolesti, ali i na koji
način se možemo lečiti od bolesti izazvanih mikroorganizmima (antibiotici, vakcine). Polaznicima bi trebalo dati i
osnovna objašnjenja o načinima na koje se borimo protiv nekih drugih napasti (glodara, insekata), ali i o osnovnim
načinima održavanja higijene.
Sve osnovne sadržaje pomoću kojih bi trebalo da realizuju interaktivne časove, nastavnici će imati pripremljene u
dodatnom instruktivnom materijalu, pošto za ovako koncipiran modul do sad ne postoji odgovarajući štampani
materijal.
IV PROGRAMI OBUKA
Način ostvarivanja programa obuke
Na kraju završenog sedmog razreda polaznici imaju pravo da biraju jedan od programa obuke propisanih ovim
pravilnikom i Pravilnikom o programu ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih Roma ("Prosvetni
glasnik", br. 7/06 i 2/09), u skladu sa sopstvenim potrebama, interesovanjima i sposobnostima i u skladu sa
mogućnostima škole. Osnovna škola organizuje savetovanje i vođenje polaznika u izboru programa obuke.
Na osnovu izbora programa obuke, osnovna škola odlučuje sa kojim stručnim školama (u daljem tekstu: stručna
škola) će zaključiti ugovore. Osnovna i stručna škola usaglašava vreme i organizaciju nastave i obuke i druga pitanja
od interesa za uspešno ostvarivanje ogleda.
Osnovna škola zaključuje ugovor o ostvarivanju programa obuke sa stručnom školom u svom sedištu, koja ima
rešenje o verifikaciji za odgovarajuće područje rada u okviru koje su izabrani programi obuke.
Ako nema stručne škole verifikovane za područje rada u kome postoji interes za obuku, osnovna škola zaključuje
ugovor sa drugom stručnom školom van svog sedišta, vodeći računa o ekonomičnosti organizacije i ostvarivanja
programa ogleda. Stručna škola može za određeni program obuke da zaključi poseban ugovor sa drugim fizičkim ili
pravnim licem registrovanim za obavljanje delatnosti u okviru koje se obavljaju poslovi za koje se vrši ta vrsta obuke.
Stručna škola ima obavezu da organizuje i prati ostvarivanje obuke, obrazuje komisiju, organizuje ispit za obuku i
izda ispravu.
Program obuke može da traje od 90 - 270 časova.
Obuka može da počne u toku pohađanja nastave osmog razreda, a ne može da bude završena pre završetka
razreda.
Pravo na pohađanje obuka ima kandidat koji pohađa nastavu osnovnog obrazovanja po programu ovog ogleda.
Pravo na polaganje ispita za obuku ima kandidat nakon završenog osmog razreda, odnosno stečenog osnovnog
obrazovanja i nakon pohađanja programa obuke.
Stručna škola obrazuje komisiju za obavljanje ispita za obuku. Komisija ima najmanje tri člana. Predsednik komisije je
nastavnik praktične nastave za datu obuku. Po jednog člana komisije predlažu unija poslodavaca, privredna komora
ili zanatska komora i filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, a na zahtev stručne škole.
Za predsednika ili člana komisije za obavljanje ispita za obuku ne može da bude određen nastavnik koji je obavljao
obuku ili lice koje je obavljalo obuku, ali je dužan da prisustvuje ispitu.
Ispit se može obaviti na mestu na kome je obavljena obuka.
Ispitom za obuku proveravaju se postignuća opštih i specifičnih ishoda programa obuke, odnosno stručne
kompetencije. Ispit se sastoji od obavljanja praktičnog radnog zadatka i njegove odbrane. Za svaki predviđeni opšti
ishod, odnosno stručnu kompetenciju utvrđuje se lista radnih zadataka. Lista radnih zadataka data je u priručniku za
obuku koji je razvijen za potrebe FOOO i dostupna je polaznicima na početku obuke. U okviru ispita za obuku
kandidat izvršava jedan do dva radna zadatka. Polaznik izvlači radne zadatke neposredno pre početka ispita za
obuku, s tim da ima dovoljno vremena za pripremu za izvršenje radnog zadatka. Tokom izvršenja radnog zadatka
članovi komisije mogu da zahtevaju od polaznika da obrazloži i objasni postupke i procedure izvršenja zadatka.
Ocena na ispitu se izražava sa: "položio" ili "nije položio". Ocena položio daje se ukoliko polaznik izvrši svaki
postavljeni radni zadatak prema utvrđenim kriterijumima izvršenja. Kriterijumi izvršenja za svaku stručnu
kompetenciju i njene pojedinačne elemente su opisani u priručniku za obuku. Ispitna komisija utvrđuje ocenu većinom
glasova.
Osim izvršenja radnog zadatka prema utvrđenim kriterijumima komisija vrednuje i dodatne elemente izvršenja, kao
što su:
- lična priprema za izradu radnog zadatka (propisana odeća i obuća, lična higijena za rad na radnom mestu);
- priprema radnog mesta (priprema pribora, alata i uređaja i stanje u kome ih ostavlja po izvršenju radnog zadatka);
- pravilno rukovanje priborom, alatom, uređajima, materijalom i opremom;
- sprovođenje mera zaštite na radu;
- poštovanje propisa iz oblasti sigurnosti na radu i zaštite životne sredine.
Kandidat može najviše dva puta da polaže ispit za obuku.
Ukoliko kandidat nije u celini savladao program, komisija je dužna da dâ školi predlog šta još polaznik treba da
savlada i u kom roku da bi položio ispit za obuku.
Stručna škola izdaje uverenje o položenom ispitu za obuku na svom obrascu.
Uverenje treba da sadrži: podatke o stručnoj školi (naziv i sedište škole, broj rešenja o verifikaciji), podatke o
kandidatu (lični podaci) i podatke o programu obuke (naziv programa obuke i broj "Prosvetnog glasnika" u kome je
objavljen, broj časova obuke i opšte ishode programa obuke - stručne kompetencije koje je polaznik stekao).
Struktura programa obuke
Sadržaji osnovnog obrazovanja koncipirani su tako da predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje programa obuke;
oni su funkcionalni deo znanja i veština neophodnih za obavljanje poslova za koje se polaznici po ovom programu
obučavaju. Na taj način ostvaruju se sadržinska i vremenska racionalizacija programa obuke i integralni programski
okvir koji omogućava uspešno savladavanje programa obuke i dalje stručno obrazovanje.
Programi obuke imaju sledeću strukturu:
- naziv programa;
- svrha programa;
- cilj programa;
- opšti ishodi programa;
- specifični ishodi programa;
- sadržaj programa;
- specifični zahtevi;
- trajanje obuke;
- način organizacije i ostvarivanja obuke.
Vrste obuka i njihovo trajanje
NAZIV OBUKE
1. OBUKA ZA LIVENJE U PEŠČANIM KALUPIMA
2. OBUKA ZA IZVOĐAČA MAŠINSKOG MALTERISANJA
3. OBUKA ZA IZVOĐAČA TERMOIZOLACIONIH (DEMIT) FASADA
4. OBUKA ZA MONTAŽERA BITUMENSKE ŠINDRE
5. OBUKA ZA MONTAŽERA PODNIH OBLOGA
6. OBUKA ZA PRIPREMU OTPADA ZA RECIKLAŽU
7. OBUKA ZA POMOĆNOG AUTOLAKIRERA
8. OBUKA ZA IZVOĐAČA PRIPREMNO-ZAVRŠNIH RADOVA U BRODOGRADNJI
9. OBUKA ZA MONTAŽERA ROLETNI I ZASTORA
10. OBUKA ZA VULKANIZERA PNEUMATIKA
11. OBUKA ZA ZAVARIVANJE GASOM
12. OBUKA ZA ODRŽAVANJE MOTORA I MOTORNIH VOZILA
13. OBUKA ZA POMOĆNOG GRAĐEVINSKOG LIMARA
14. OBUKA ZA POMOĆNOG STRUGARA
15. OBUKA ZA RUKOVAOCA CNC MAŠINAMA
16. OBUKA ZA IZRADU ČAJNOG PECIVA I BISKVITA
17. OBUKA ZA IZRADU PECIVA
18. OBUKA ZA IZRADU PICA
19. OBUKA ZA IZRADU PROIZVODA OD VOĆA I POVRĆA
20. OBUKA ZA IZRADU TESTENINA
21. OBUKA ZA BAŠTOVANA
22. OBUKA ZA KALEMARA
23. OBUKA ZA PROIZVODNJU SADNOG MATERIJALA U PLASTENICIMA
24. OBUKA ZA SAKUPLJANJE, SUŠENJE I SKLADIŠTENJE LEKOVITOG BILJA
25. OBUKA ZA DRVOLAKIRERA
26. OBUKA ZA KORPARA
27 OBUKA ZA URAMLJIVAČA
28. OBUKA ZA HEMIJSKO ČIŠĆENJE, PRANJE I PEGLANJE TEKSTILNIH PROIZVODA
29. OBUKA ZA IZRAĐIVAČA RUČNIH RADOVA
30. OBUKA ZA IZRAĐIVAČA TEKSTILNIH PROIZVODA ZA DOMAĆINSTVO
31. OBUKA ZA RUČNO TKANJE
TRAJANJE OBUKE
U ČASOVIMA
240
240
240
240
126
90
240
240
220
220
240
240
210
264
240
180
180
120
180
90
240
90
252
72
192
144
120
120
222
180
210
32. OBUKA ZA HOTELSKOG PORTIRA
33. OBUKA ZA ORGANIZATORA SMEŠTAJA U SEOSKOM DOMAĆINSTVU
34. OBUKA ZA POMOĆNOG KUVARA
35. OBUKA ZA SOBARICU/SPREMAČICU
200
180
264
198
Naziv programa: OBUKA ZA LIVENJE U PEŠČANIM KALUPIMA
Poslovi livenja u peščanim kalupima pripadaju području rada Geologija, rudarstvo i metalurgija, oblast metalurgija i
odnose se na izradu peščanih kalupa i izlivanje rastopljenog liva u peščane kalupe.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
neophodnih za rad na poslovima livenja u peščanim kalupima.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: topljenje
gvožđa, čelika i obojenih metala, livenja na automatizovanim linijama livenja, livenja pod pritiskom, livenja u metalnim
kalupima, centrifugalnog livenja i livenja mikroliva.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za livenje u peščanim kalupima prema datoj dokumentaciji.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izradu peščanih kalupa i jezgara;
- pripremu kalupa za livenje;
- izlivanje metala u peščane kalupe.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- priprema jezgrene i kalupske mešavine;
- izradi peščane kalupe;
- izradi peščana jezgra;
- ulaže jezgra u kalup;
- sklopi kalup;
- izradi ulivni sistem;
- pripremi metal i peć za topljenje;
- topi metal u pećima;
- izliva rastopljeni metal u kalupe;
- istresa i čisti odlivke.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- prepozna propise, vrste i karakteristike materijala, koji se koriste prilikom livenja;
- objasni način funkcionisanja i održavanja alata, postrojenja, uređaja i opreme za livenje u peščanim kalupima;
- navede karakteristike materijala koji se koristi prilikom livenja u peščanim kalupima;
- pripremi kalupsku i jezgrenu mešavinu na osnovu specifikacije;
- izradi peščani kalup ručnim kalupovanjem, mašinskim kalupovanjem i kalupovanje pomoću šablona;
- izradi jezgro ručnim kalupovanjem;
- pripremi kalup za livenje;
- pripremi metal za topljenje prema datoj specifikaciji;
- pripremi peć za topljenje;
- primenjuje mere bezbednosti i sigurnosti na radu i zaštitu čovekove okoline;
- pravovremeno, savesno, odgovorno, efikasno i uredno obavlja poslove koji su mu povereni;
- ispoljava pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima;
- ispoljava pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti i održavanja opreme i sredstava rada.
Sadržaj programa:
(TEHNIČKA DOKUMENTACIJA PRIMENJENA NA ZAVARIVANJE)
1) standardi tehničkog crtanja;
2) analiza i čitanje radioničkih i sklopnih crteža u livarstvu;
3) tolerancije;
(OSNOVE OBRADE MATERIJALA)
4) merenje i kontrolisanje dužina, uglova, ravnosti i profila;
5) pribor za stezanje i pridržavanje;
6) ocrtavanje i obeležavanje limova i profila;
7) osnovna obrada materijala (turpijanje, sečenje ručnim i mašinskim testerama, sečenje sekačima, ručnim i
mašinskim testerama i makazama, turpijanje, bušenje rupa);
(MERE ZAŠTITE)
8) mere bezbednosti i sigurnosti radu;
9) mere zaštite čovekove okoline;
10) ponašanje na radnom mestu;
(MATERIJALI)
11) karakteristike materijala u livarstvu;
12) standardi za označavanje materijala u livarstvu;
(KALUPI)
13) osnove tehnologije livenja;
14) kalupnici, modelne ploče i livački alat;
15) materijal za izradu kalupa i jezgara;
16) postupci izrade kalupa i jezgara;
17) priprema kalupa za livenje;
18) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri izradi kalupa, jezgara i pripremi kalupa za livenje i zaštita čovekove
okoline;
(TOPLJENJE I IZLIVANJE)
19) osnove topljenja i legiranja metala;
20) topioničarski agregati u livnicama;
21) priprema agregata za dobijanje legura;
22) peći za topljenje legura;
23) topljenje legura;
24) izlivanje legura u peščane kalupe;
25) hlađenje i istresanje odlivaka;
26) čišćenje odlivaka od peska;
27) odstranjivanje nepotrebnih elemenata sa odlivka;
28) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri topljenju i izlivanju metala i zaštita čovekove okoline.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u livnici.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za livenje u peščanim kalupima izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju
propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geologija, rudarstvo i metalurgija,
oblast metalurgija.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu livenja u
peščanim kalupima. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
tehničko tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih
zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
livenja u peščanim kalupima.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi, vrednosti i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja, već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA IZVOĐAČA MAŠINSKOG MALTERISANJA
Poslovi izvođača mašinskog malterisanja pripadaju području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima izvođenja mašinskog malterisanja i izrade cementne košuljice, u skladu sa standardima i uslovima
primene.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost dalje obuke za poslove zidara i
fasadera.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izvođenje mašinskog malterisanja zidova i plafona i izrade
cementne košuljice, u skladu sa standardima i uslovima primene.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- mašinsko malterisanje zidova i plafona;
- mašinsku izradu cementne košuljice.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- prenese materijal, skelu, alat i pribor za izradu maltera i mašinu;
- pripremi podlogu, skelu, mašinu i materijal za rad;
- razastre i obradi malter /košuljicu;
- demontira skelu, očisti mašinu, alat, pribor za rad i radno okruženje.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- objasni funkciju i karakteristike materijala koji ulaze u sastav maltera i cementne košuljice;
- razume funkciju razmere sastavnih delova maltera i cementne košuljice;
- objasni funkciju mašine za spravljanje maltera i cementne košuljice;
- opiše podlogu za rad;
- objasni ulogu i karakteristike dodatnih zaštitnih slojeva prilikom izrade cementne košuljice: akustičke i toplotne
izolacije, hidroizolacije, parne brane;
- izvede pravilan prenos i skladištenje materijala, izbor i pripremu alata, pribora za rad i mašine za mašinsko
malterisanje;
- pravilno montira i demontira skelu za rad;
- izvrši pripremu podloge za mašinsko malterisanje;
- izvede mašinsko malterisanje zidova i plafona;
- izvrši pripremu podloge za mašinsku izradu cementne košuljice;
- ugradi cementnu košuljicu;
- opere i očisti mašinu i sve njene funkcionalne delove, nakon završetka mašinskog malterisanja/izrade cementne
košuljice i spremi je za sledeću upotrebu;
- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.
Sadržaj programa:
(MAŠINSKO MALTERISANJE ZIDOVA I PLAFONA)
1) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
2) zaštita životne sredine;
3) malteri,
- funkcija maltera,
- vrste maltera,
- razmere mešanja maltera,
- mašinski malteri, karakteristike i način spravljanja,
- tehnologija spravljanja maltera i mašinskih maltera;
4) alat i pribor za rad;
5) organizacija radnog mesta;
6) skele,
- vrste i izbor pomoćnih skela za rad,
- montaža/demontaža skele;
7) mašine za spravljanje maltera/cementne košuljice,
- funkcije i karakteristike,
- sastavni delovi,
- čuvanje i održavanje mašine,
- tehnologija rada na mašini;
8) podloga za rad,
- vrste i karakteristike podloga;
9) ugradnja i nega maltera,
- tehnologija ugradnje maltera,
- proces vezivanja i očvršćavanja i nega maltera;
(MAŠINSKA IZRADA CEMENTNE KOŠULJICE)
10) podloge za rad,
- funkcija i podela podloga podova,
- karakteristike podloge,
- vrste i funkcija dodatnih zaštitnih slojeva,
- tehnologija razastiranja dodatnih zaštitnih slojeva, prema vrstama;
11) alat i pribor za rad;
12) organizacija radnog mesta;
13) priprema za ugradnju cementne košuljice,
- funkcija dilatacije kod cementne košuljice,
- funkcija vođica,
- tehnologija rada;
14) cementna košuljica,
- vrste,
- sastav,
- ojačavanje cementne košuljice armiranjem,
- fiberglas,
- tehnologija spravljanja cementne košuljice,
- tehnološki postupak ugradnje cementne košuljice,
- vezivanje, očvršćavanje i nega cementne košuljice.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u građevinarstvu i na visini.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za izvođača mašinskog malterisanja izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju
propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast
građevinarstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
mašinskog malterisanja. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva, kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu, rukovanje sredstvima rada (mašinama, alatom, priborom, aparatima, uređajima).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporčuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku iz
mašinskog malterisanja.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, putem sticanja znanja, praktičnog rada i
vežbanja vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
definisanom standardu ili očekivanju obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi nalaze se
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja, već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA IZVOĐAČA TERMOIZOLACIONIH (DEMIT) FASADA
Poslovi izvođača termoizolacionih (demit) fasada pripadaju području rada i Geodezija i građevinarstvo, oblast
građevinarstvo.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima izvođenja termoizolacionih (demit) fasada, u skladu sa standardima.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove zidara i
fasadera.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izvođenje termoizolacionih (demit) fasada u skladu sa
standardima.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izvođenje pripremnih radova na postavljanju termoizolacionih (demit) fasada;
- postavljanje termoizolacionih (demit) fasada.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- pravilno prenese i skladišti materijal, skelu, alat i pribor za rad;
- izvede pripremne radove;
- obloži zidove termoizolacionim pločama;
- nanese i armira osnovni malter;
- izradi završne slojeve fasade.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- razume razloge za ugradnju termičkih slojeva fasade;
- objasni karakteristike termičkih (demit) fasada, sastav i funkcije pojedinačnih slojeva i materijal;
- navede osnovne fizičke i hemijske osobine materijala koji se ugrađuju;
- poznaje mere higijensko tehničke zaštite na radu;
- okarakteriše zidove kao podloge za rad;
- izabere tehnike spajanja i spojna sredstva naspram vrste i funkcije primenjenog materijala;
- izabere alate, pomoćne materijale i pribor za rad;
- izvede pravilan prenos i skladištenje osnovnog i pomoćnog materijala;
- pravilno montira i demontira skelu za rad;
- pravilno zaštiti elemente objekta pre rada;
- obavi pravilnu montažu donje noseće lajsne, kao podloge za rad;
- izvrši tehnološki pravilnu ugradnju predviđenog termičkog sloja fasade;
- izvede nanošenje i armiranje osnovnog maltera i glet mase u slojevima;
- dosegne preciznost i estetiku prilikom nanošenja završnog mineralnog sloja fasade;
- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.
Sadržaj programa:
1) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
2) zaštita životne sredine;
3) termoizolacija objekata,
- funkcija,
- vrste izolacija,
- termoizolaciona svojstva konstrukcije objekata,
- višeslojni zidovi,
- vrste termičkih izolacija;
4) termička (demit) fasada,
- materijali i funkcije pojedinačnih slojeva,
- termoizolacione penoplast ploče;
5) alati, pribor za rad i pomoćni materijali,
- tehnike spajanja i spojna sredstva,
- organizacija rada;
6) pomoćni materijali i njihova funkcija,
- nosive lajsne,
- tehnologija pripreme, montaže i ankerovanja nosivih lajsni i termoizolacionih ploča;
7) osnovni malter,
- armiranje maltera,
- tehnologija spravljanja i ugradnje osnovnog armiranog maltera;
8) glet masa;
9) tehnologija spravljanja i ugradnje glet mase;
10) završni, grubi, plastificirani mineralni sloj,
- sastav i funkcija,
- tehnologija pripreme i nanošenja završnog sloja;
11) skele,
- vrste i izbor radnih pomoćnih skela za rad,
- montaža/demontaža skele.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u građevinarstvu i na visini.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuku za izvođača termoizolacionih (demit) fasada izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje
ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geodezija i
građevinarstvo, oblast građevinarstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
postavljanja termoizolacionih (demit) fasada. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih
poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
tehničko tehnološka dokumentacija, nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmove sa izvođenjem radnih
zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje sredstvima rada (mašinama, alatom, priborom, aparatima, uređajima).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog opšteg obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
izvođača termoizolacionih (demit) fasada.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke.
Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja
naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA MONTAŽERA BITUMENSKE ŠINDRE
Poslovi montažera bitumenske šindre pripadaju području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima montaže bitumenske šindre (tegole).
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove:
pokrivanja krovova crepom, pokrivanja krovova cementno-azbestnim proizvodima i rekonstrukcije krova i
krovopokrivača.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje poslova pokrivanja krovova montažom
bitumenske šindre (tegole).
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izvođenje pripremnih radova na postavljanju bitumenske šindre;
- postavljanje bitumenske šindre.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- isporuči i skladišti materijale krovne podloge i obloge;
- postavi podlogu;
- postavi dodatne slojeve, elemente i pripremi delove krova;
- pokrije krov bitumenskom šindrom;
- završno obradi i proveri pokrivač.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- razlikuje vrste, funkciju, sastav i karakteristike bitumenske šindre;
- navede vrste i konstrukcije krovova;
- razlikuje vrste, funkciju i karakteristike materijala za podlogu;
- razume ulogu ventilacije krova;
- prepozna funkciju, vrste i karakteristike materijala za dodatnu zaštitu krovišta od vode u zavisnosti od nagiba i
složenosti krova;
- poznaje mere zaštite na radu;
- izabere alate, merne uređaje, pribor i pomoćne materijale za rad prema nameni;
- izvede pravilan prenos i skladištenje krovnog pokrivača, podloge i dodatnih elemenata slojeva krova;
- proveri dimenzije i uglovnost podloge za rad;
- organizuje radno okruženje;
- izvrši pravilno postavljanje podloge za rad;
- izvrši pravilan izbor tehnoloških postupaka montaže dodatnih slojeva prema funkciji i vrsti materijala;
- uskladi svoje aktivnosti sa radom limara; izvede preciznu montažu/fiksiranje bitumenskog pokrivača prema mestu
ugradnje;
- montira snegobrane prema potrebi;
- obavi završnu obradu, čišćenje i proveru krova;
- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.
Sadržaj programa:
1) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
2) zaštita životne sredine;
3) krovne konstrukcije;
4) krovni pokrivači,
- podela i karakteristike pokrivača prema materijalima;
5) bitumenska šindra,
- vrste, funkcija, sastav i karakteristike bitumenske šindre kao materijala;
6) alat, pribor i pomoćni materijali za rad;
7) organizacija radnog mesta;
8) podloge krovnog pokrivača,
- funkcija, vrste i karakteristike materijala za podlogu krovnog pokrivača,
- tehnologija montaže krovnih podloga;
9) ventilacija krova,
- funkcija i karakteristike ventilacionih elemenata,
- tehnologija montaže krovne ventilacije;
10) dodatna zaštita krovišta,
- funkcija, vrste i karakteristike materijala za dodatnu zaštitu krovišta od vode u zavisnosti od nagiba i složenosti
krova,
- tehnologija montaže materijala za dodatnu zaštitu krovišta od vode u zavisnosti od nagiba i složenosti krova;
11) limeni opšav i oluci,
- osnovna znanja o funkciji limenog opšava, olucima i karakteristikama materijala,
- informativna znanja o tehnologiji montaže limenog opšava i oluka na krovu zbog koordinacije radova;
12) pokrivanje krovova bitumenskom šindrom,
- tehnologija pokrivanja bitumenskom šindrom (pravila zasnivanja polaznog reda bitumenske šindre, pokrivanje uvale,
slemena, grebena i pokrivanje podizanjem šindre uz zidove);
13) snegobrani,
- funkcija i konstrukcija,
- tehnologija montaže;
14) završna obrada i provera krovnog pokrivača.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u građevinarstvu i na visini.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za montažera bitumenske šindre izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju
propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast
građevinarstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
postavljanja bitumenske šindre. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
tehničko tehnološka dokumentacija, nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih
zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje sredstvima rada (mašinama, alatom, priborom, aparatima, uređajima).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku iz
montaže bitumenske šindre.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA MONTAŽERA PODNIH OBLOGA
Poslovi montažera podnih obloga pripadaju području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima prenošenja i montaže finalno obrađenih podnih obloga, u skladu sa standardima i zahtevima kupca.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove:
izvođača podnih obloga od plastike i gume, parketara i podopolagača.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za prenošenje i montažu finalno obrađenih podnih obloga, u
skladu sa standardima i zahtevom kupca.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- niveliranje podne podloge;
- polaganje dodatnih slojeva podne konstrukcije;
- montažu finalno obrađenih podnih obloga i završnih/prelaznih lajsni.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- prenese i pravilno skladišti elemente poda;
- niveliše prethodno postavljenu podlogu;
- postavi dodatne slojeve podloge;
- kroji i montira elemente podne obloge;
- obradi podnu oblogu završnim/prelaznim lajsnama.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- klasifikuje podove prema materijalima i konstrukcijama;
- prepozna osobine i tehnologiju primene samonivelirajućih masa;
- objasni funkciju i karakteristike dodatnih slojeva podnih konstrukcija: akustičke i toplotne izolacije, hidroizolacije,
parne brane;
- okarakteriše podne obloge;
- izabere alate, merne uređaje, pribor i pomoćne materijale za rad prema nameni;
- izvrši prenos i skladištenje elemenata poda na objektu;
- proveri dimenzije i uglovnost podloge za rad;
- organizuje radno okruženje;
- izvrši pravilan izbor i tehnološki postupak montaže dodatnih slojeva prema vrsti materijala;
- izvede preciznu montažu/fiksiranje podne obloge prema vrsti materijala;
- obavi preciznu montažu/fiksiranje prelaznih/završnih lajsni;
- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.
Sadržaj programa:
1) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
2) zaštita životne sredine;
3) podela podova,
- podela prema materijalima i konstrukcijama,
- termička podela podova;
4) slojevi poda,
- funkcija,
- materijali;
5) alati, pribor i pomoćni materijali za rad;
6) organizacija radnog mesta;
7) podne podloge,
- niveliranje postojećih podloga;
8) dodatni slojevi podnih konstrukcija,
- tehnologija postavljanja dodatnih slojeva;
9) finalno obrađene podne obloge,
- vrste i oblici,
- materijali,
- načini spajanja,
- načini i tehnologija postavljanja finalno obrađenih elemenata podnih obloga;
10) završne i prelazne lajsne,
- funkcija završnih/prelaznih lajsni,
- vrste i oblici,
- materijali,
- načini spajanja,
- obrada poda završnim/prelaznim lajsnama.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u građevinarstvu.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 126.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za montažera podnih obloga izvodi izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju
propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast
građevinarstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
montaže podnih obloga. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
tehničko tehnološka dokumentacija, nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih
zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku iz
montaže podnih obloga.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA PRIPREMU OTPADA ZA RECIKLAŽU
Poslovi pripreme otpada za reciklažu pripadaju području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
za rad na poslovima sortiranja i skladištenja materijala za reciklažu.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućuju dalje obuke za poslove pripreme
stakla za reciklažu, pripreme papira za reciklažu, pripreme starih automobilskih guma za reciklažu, pripreme metala
za reciklažu, vulkanizera, plastičara, tehničara za reciklažu i tehničara za zaštitu životne sredine.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje jednostavnih poslova na odvajanju i pripremi
sekundarne sirovine za reciklažu, kao i njenom skladištenju.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- prijem i sortiranje otpadnog materijala;
- baliranje i skladištenje sekundarnih sirovina.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- razlikuje materijale koji mogu dalje da se prerađuju;
- izdvoji materijale koji se mogu reciklirati;
- opsluži uređaje za presovanje i baliranje;
- priprema baliran materijal za skladištenje;
- sortira bale materijala za recikliranje u skladištu.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- razume proces klasifikacije i separacije čvrstog otpada;
- objasni organizaciju deponije;
- razume način funkcionisanja trakastog transportera, prese i uređaja za baliranje;
- prepoznaje materijale koje je moguće reciklirati;
- klasifikuje materijale za reciklažu;
- koristi pomoćni pribor i alat;
- poznaje postupak presovanja i baliranja;
- poznaje organizaciju skladišta;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
- ima pravilan odnos prema radu.
Sadržaj programa:
1) klasifikacija i separacija čvrstog otpada;
2) organizacija deponije;
3) trakasti transporter;
4) prese;
5) uređaj za baliranje;
6) pomoćni pribor za rad;
7) opsluživanje mašina i uređaja;
8) razvrstavanje otpada;
9) skladištenje;
10) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 90.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za pripremu otpada za reciklažu izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju
propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu. Ukoliko škola ne
poseduje odgovarajuću radionicu, obuka se može izvoditi i u privrednom društvu (preduzeću ili radnji) koji imaju
uslove za ostvarivanje obuke.
Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
pripreme otpada za reciklažu. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
tehničko tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih
zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog opšteg obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za pripremu otpada za reciklažu.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA POMOĆNOG AUTOLAKIRERA
Poslovi pomoćnog autolakirera pripadaju području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
za rad na poslovima pripreme plastične i metalne površine vozila za nanošenje premaza.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove:
demontiranja i montiranja plastičnih delova na vozilu, demontiranja i montiranja tapaciranih delova na vozilu,
nanosioca zaštitnih prevlaka, metalofarbara i autolakirera.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje jednostavnih poslova na pripremi vozila za
farbanje i zaštiti od korozije.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- pripremu plastičnih površina za farbanje;
- pripremu metalnih površina za farbanje.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- ukloni masnoću sa elemenata koji se pripremaju za farbanje;
- otkloni koroziju brušenjem;
- nanese zaptivnu masu-git na plastične delove vozila;
- nanese zaptivnu masu-git na metalne delove;
- zaštiti delove vozila koji se neće farbati.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- navede vrste alata i mašina potrebnih za rad;
- prepozna alate i mašine potrebne za rad;
- opiše postupak rada;
- izabere odgovarajući alat za rad;
- precizno rukuje alatom i mašinama;
- razlikuje materijale potrebne za rad;
- izabere odgovarajući materijal za rad;
- proceni potrebnu količinu materijala;
- primenjuje postupke rada;
- uredno pripremi površinu koju treba sanirati;
- pravilno nanese zaptivnu masu-git na mesta koja terba da se saniraju;
- organizuje radni prostor;
- profesionalno se ophodi sa strankama;
- navede i primeni mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Sadržaj programa:
1) upoznavanje sa radionicom i radnim mestom;
2) organizacija radnog mesta;
3) kompresor;
4) rotaciona mašina za brušenje;
5) vibraciona mašina za brušenje;
6) usisivač;
7) pomoćni alat i pribor;
8) upotreba pribora i alata za rad;
9) materijali;
10) tehnike brušenja;
11) tehnika nanošenja zaptivne mase-gita na oštećena mesta;
12) načini zaštite delova vozila koji se neće farbati;
13) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za pomoćnog autolakirera izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane
uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu. Ukoliko škola ne
poseduje odgovarajuću radionicu, obuka se može izvoditi i u privrednom društvu (preduzeću ili radnji) koji imaju
uslova za ostvarivanje obuke.
Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
pripreme metalnih i plastičnih površina za farbanje. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu
obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, i
nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za pomoćnog lakirera.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna znanja, veštine, stavovi, i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA IZVOĐAČA PRIPREMNO-ZAVRŠNIH RADOVA U BRODOGRADNJI
Poslovi pripremno-završnih radova u brodogradnji pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućuje sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
neophodnih za rad na poslovima površinske zaštite brodskih površina, pripreme broda za montažu i održavanje i
pripreme elemenata za zavarivanje.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: izrade
elemenata broda, montaže elemenata broda, trasiranja elemenata broda, dokovanja broda, REL zavarivanje i gasno
zavarivanje.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje pripremno završnih radova u brodogradnji
prema datoj specifikaciji.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- površinsku zaštitu brodskih površina;
- pripremu broda za montažu i održavanje;
- pripremu elemenata za zavarivanje.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da obavi:
- pripremu površina za nanošenje prevlaka;
- nanošenje zaštitnih prevlaka;
- pripremu površina za nanošenje prevlaka pri remontovanju;
- dokovanje broda;
- čišćenje objekta zbog defektaže;
- montažu skela i stolica;
- sečenje ocrtanog lima mašinskim makazama i testerama;
- pripremu spoja za zavarivanje.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je stanju da:
- prepozna osnovne propise, materijale i karakteristike materijala koji se koriste u brodogradnji;
- objasni način funkcionisanja pneumatskih alata za radove u brodogradnji;
- objasni način funkcionisanja mehaničkih alata za radove u brodogradnji;
- poznaje osnove tehničko-tehnološkog, poslovnog komuniciranja i poslovanja u brodogradnji;
- navede karakteristike pojedinih premaza i prevlaka u brodogradnji;
- pripremi površinu za nanošenje prevlaka prilikom izrade brodskih elemenata na osnovu specifikacije;
- pripremi površinu za nanošenje prevlaka prilikom remonta broda prema datim specifikacijama;
- nanese zaštitne prevlake prema datim specifikacijama;
- postavi elemente potrebne za dokovanje prema datim specifikacijama;
- očisti površine radi defektaže ispravnosti površina;
- montira stolice prema datim specifikacijama;
- montira skele prema datim specifikacijama;
- seče ocrtane limove i profile na mašinskim makazama i mašinskim testerama;
- pripremi površine za zavarivanje do metalnog sjaja prema standardu;
- primenjuje mere bezbednosti i sigurnosti na radu i zaštitu čovekove okoline;
- pravovremeno, savesno, odgovorno, efikasno i uredno obavlja poslove koji su mu povereni;
- ispoljava pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima;
- ispoljava pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti i održavanja opreme i sredstava rada.
Sadržaj programa:
(TEHNIČKA DOKUMENTACIJA PRIMENJENA NA BRODARSTVO)
1) standardi tehničkog crtanja;
2) analiza i čitanje radioničkih i sklopnih crteža u brodarstvu;
3) tolerancije;
(OSNOVE OBRADE MATERIJALA)
4) merenje i kontrolisanje dužina, uglova, ravnosti i profila;
5) pribor za stezanje i pridržavanje;
6) ocrtavanje i obeležavanje limova i profila;
7) osnovna obrada materijala (turpijanje, sečenje ručnim i mašinskim testerama, sečenje sekačima, sečenje ručnim i
mašinskim testerama i makazama, turpijanje, bušenje rupa);
(MERE ZAŠTITE)
8) mere bezbednosti i sigurnosti radu;
9) mere zaštite čovekove okoline;
10) ponašanje na radnom mestu;
(MATERIJALI)
11) karakteristike materijala u brodogradnji;
12) standardi za označavanje materijala u brodogradnji;
(PRIPREMA POVRŠINA)
13) mokra priprema metalnih površina vodenim mlazom pod pritiskom;
14) suva priprema i čišćenje metalnih površina peskarenjem;
15) mehanička priprema i čišćenje metalnih površina brusilicama;
16) tehnološki postupak pripreme površina za nanošenje prevlaka prilikom izrade i remontovanja broda;
17) tehnološki postupak nanošenja prevlaka (temeljni premaz, međupremaz, antivegetativni premaz za podvodni deo
spoljašnjih površina i završni premaz);
18) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri dokovanju i montaži skela i zaštita čovekove okoline;
(DOKOVANJE)
19) osnovni principi dokovanja;
20) tehnološki postupak dokovanja;
21) osnovni principi montaže skela i stolica;
22) montaža skela i stolica prema specifikaciji;
23) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri dokovanju i montaži skela i zaštita čovekove okoline;
(MAŠINSKA PRIPREMA ELEMENATA ZA ZAVARIVANJE)
24) tehnološki postupak sečenja lima na mašinskim makazama i mašinskim testerama na ocrtanim limovima;
25) tehnološki postupak čišćenja površina za zavarivanje do metalnog sjaja u širini od 20 do 30 mm od ivice žljeba za
zavarivanje brusilicama i ostalim alatima;
26) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri dokovanju i montaži skela i zaštita čovekove okoline.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u brodogradilištu.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za obavljanje pripremno-završnih radova u brodogradnji izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama
koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada
metala.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici, brodogradilištu ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.
Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u pripremi
završnih radova u brodogradnji. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
tehničko-tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih
zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za izvođenje primpremno-završnih radova u brodogradnji.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA MONTAŽERA ROLETNI I ZASTORA
Poslovi montažera roletni i zastora pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima isporuke i montaže gotovih roletni i zastora za prozore i balkonska vrata, u skladu sa standardima i
zahtevima kupca.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove:
izrađivača elemenata građevinske bravarije i bravarskih konstrukcija, montera bravarskih konstrukcija, bravara
izrađivača metalnih ograda i stepeništa, izrađivača metalnih prozora i vrata, izrađivača građevinske limarije i bravara.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za montažu i popravku gotovih roletni i zastora za prozore i
balkonska vrata, u skladu sa standardima i zahtevima kupca.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- postavljanje i montažu gotovih konstrukcija i pripadajućih vodećih delova roletni i zastora za prozore i balkonska
vrata;
- podešavanje funkcije roletni i zastora za prozore i balkonska vrata;
- popravku i održavanje elemenata roletne/zastora.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- pravilno prenese i skladišti elemente roletne/zastora za prozore i balkonska vrata;
- postavi osnovnu gotovu konstrukciju roletne/zastora;
- postavi i montira pripadajuće delove mehanizma roletne/zastora;
- podesi funkciju roletne/zastora;
- popravi i održava elemente roletne/zastora.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- opiše vrste i funkcije roletni/zastora za prozore i balkonska vrata;
- navede materijale i elemente konstrukcija i pripadajućih delova roletni/zastora za prozore i vrata;
- utvrdi tehnike spajanja i spojna sredstva naspram vrste i funkcije roletni/zastora za prozore i balkonska vrata;
- izabere alate, pomoćne materijale i pribor za rad;
- izvede pravilan prenos i skladištenje elemenata roletne/zastora;
- proveri i usaglasi dimenzije podloge za rad i konstrukcije roletne/zastora;
- izvrši pravilnu montažu gotove konstrukcije roletne/zastora za podlogu;
- izvrši pravilnu montažu pripadajućih vodećih delova, mehanizama i upravljačkih delova zastora na osnovnu
konstrukciju;
- podesi funkcije elemenata roletne/zastora;
- popravi i održava elemente roletne/zastora;
- informiše kupca za pravilnu upotrebu roletne/zastora;
- poseduje radnu i tehnološku disciplinu;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite na radu;
- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.
Sadržaj programa:
1) mere bezbednosti i zaštite na radu. Zaštita životne sredine;
2) podela roletni i zastora prema funkciji (zaštita od svetla, toplote, insekata);
3) podela roletni i zastora prema mestu ugradnje (prozor, vrata, sa spoljne strane otvora, između stakala, sa
unutrašnje strane otvora);
4) podela roletni i zastora na prozorima i balkonskim vratima prema materijalu i obliku zasenjivača (tkanina, žičana
mreža, drvo, aluminijum; površinske lamele, profilisane prostorne lamele; roloi, tende, kapci);
5) konstrukcija roletne/zastora,
- delovi roletne/zastora,
- funkcija,
- konstrukcija,
- materijali;
6) alati, pribor za rad i pomoćni materijali,
- tehnike spajanja i spojna sredstva,
- organizacija radnog mesta;
7) podloga za ugradnju roletni i zastora,
- materijali i konstrukcije (opeka, drvo, beton , čelik; natprozornici /nadvratnici, nosivi zidovi);
8) osnovna konstrukcija roletni i zastora (horizontalne ili vertikalne osovine, ležišta; kutije za roletne);
9) mehanizmi za roletne i zastore,
- vođice roletni i zastora;
10) upravljački delovi roletni i zastora,
- vrste,
- funkcija,
- mehanizmi,
- ugradnja;
11) podešavanje funkcionisanja odgovarajuće roletne/zastora;
12) popravka i održavanje elemenata roletne/zastora.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 220.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za montažera roletni i zastora izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju
propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
montaže roletni i zastora. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, i
nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku iz
montaže roletni i zastora.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA VULKANIZERA PNEUMATIKA
Poslovi vulkanizera pneumatika pripadaju području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
za rad na poslovima provere ispravnosti pneumatika, zamene i popravke pneumatika.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: održavanja
i popravke sistema za upravljanje, dijagnostike trapa, popravke elemenata motornih vozila, automehaničara i
mašinskog tehničara.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje jednostavnih poslova na održavanju
pneumatika.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- proveru ispravnosti pneumatika;
- zamenu pneumatika;
- popravku pneumatika.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- zameni pneumatik;
- zameni točak;
- izvrši balansiranje točka;
- popravi unutrašnju gumu lepljenjem;
- popravi tubeles pneumatik.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- prepozna vrste alata i mašina potrebnih za rad;
- precizno rukuje alatom i mašinama;
- organizuje radno mesto;
- razume način funkcionisanja mašine za montažu i demontažu pneumatika;
- razume način funkcionisanja mašine za balansiranje točka;
- objasni proces skidanja i postavljanja točka;
- razume svrhu balansiranja točka;
- profesionalno se ophodi sa strankama;
- postavi točak na mašinu za montažu i demontažu točka;
- postavi točak na mašinu za balansiranje;
- pripremi mašinu za rad;
- postavi olovni ili čelični teg na felnu na osnovu podataka koje dobija na ekranu mašine za balansiranje;
- koristi kompresor;
- precizno očita vrednost pritiska;
- pronađe oštećenje na unutrašnjoj gumi i pneumatiku;
- proceni količinu materijala potrebnog za popravku gume;
- pripremi gumu za lepljenje;
- popravi tubeles gumu postavljanjem naročitog gumenog čepa;
- navede i primeni mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Sadržaj programa:
1) pritisak i merenje pritiska;
2) kompresor;
3) mašina za montažu i demontažu pneumatika;
4) mašina za balansiranje točka;
5) presa, odnosno vulkanizerska pegla;
6) pomoćni alat i pribor;
7) merenje dubine šare;
8) skidanje i postavljanje točka na vozilo;
9) zamena pneumatika;
10) postavljanje unutrašnje gume;
11) balansiranje točka;
12) lepljenje unutrašnje gume;
13) popravka tubeles gume;
14) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 220.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za vulkanizera pneumatika izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane
uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili privrednom društvu (preduzeću ili radnji) koji imaju uslove
za realizaciju ove obuke.
Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
popravke i zamene pneumatika. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima, mašinama).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za vulkanizera pneumatika.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA ZAVARIVANJE GASOM
Poslovi zavarivanja gasom pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala, oblast obrada metala.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućuje sticanje osnovnih znanja i veština, stručnih kompetencija za
rad na poslovima zavarivanja gasom.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: izrade
elemenata konstrukcija zavarivanjem, izrade konstrukcija zavarivanjem, TIG i MAG zavarivanja, elektrolučnog
zavarivanja, lemljenja gasom i gasnog zavarivanja.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za gasno zavarivanje na osnovu dokumentacije.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- gasno zavarivanje;
- gasno rezanje.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:
- pripremu za gasno zavarivanje;
- gasno zavarivanje materijala i konstrukcija;
- gasno zavarivanje tankih limova;
- gasno rezanje ugljeničnih i legiranih čelika;
- gasno rezanje livenog gvožđa;
- gasno žljebljenje.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- navede osnovne karakteristike tehničko-tehnološkog poslovanja kod zavarivanja gasom;
- prepozna propise, materijale i karakteristike materijala koji se koriste u gasnom zavarivanju;
- objasni način funkcionisanja opreme koja se koristi u gasnom zavarivanju;
- objasni različite tehnike gasnog zavarivanja;
- objasni karakteristike plamena na gorioniku;
- prepozna i otkloni greške nastale gasnim zavarivanjem i rezanjem;
- pripremi potrebne elemente za gasno zavarivanje i rezanje;
- zavari materijal i konstrukcije postupcima gasnog zavarivanja;
- zavari tanke limove postupcima gasnog zavarivanja;
- reže ugljenične i legirane čelike postupcima gasnog rezanja;
- reže liveno gvožđe postupcima gasnog rezanja;
- žljebi materijal postupcima gasnog žljebljenja;
- primenjuje mere bezbednosti i sigurnosti na radu i zaštitu čovekove okoline;
- pravovremeno, savesno, odgovorno, efikasno i uredno obavlja poslove koji su mu povereni;
- ispoljava preduzimljivost, kooperativnost i fleksibilnost u odnosu prema pretpostavljenima i članovima tima sa kojima
radi;
- ispoljava pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima;
- ispoljava pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti i održavanja opreme i sredstava rada.
Sadržaj programa:
(TEHNIČKA DOKUMENTACIJA PRIMENJENA NA ZAVARIVANJE)
1) standardi tehničkog crtanja;
2) analiza i čitanje radioničkih i sklopnih crteža pri postupcima zavarivanja;
3) tolerancije;
(OSNOVE OBRADE MATERIJALA)
4) merenje i kontrolisanje dužina, uglova, ravnosti i profila u postupcima zavarivanja;
5) pribor za stezanje i pridržavanje pri postupcima zavarivanja;
6) ocrtavanje i obeležavanje limova i profila;
7) osnovna obrada materijala (turpijanje, sečenje ručnim testerama, sečenje sekačima, sečenje makazama,
turpijanje, bušenje rupa);
(MERE ZAŠTITE)
8) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri postupcima gasnog zavarivanja;
9) mere zaštite čovekove okoline pri postupcima gasnog zavarivanja;
10) ponašanje na radnom mestu;
(MATERIJALI)
11) karakteristike materijala za gasno zavarivanje;
12) standardi za označavanje materijala za zavarivanje;
(ZAVARIVANJE)
13) tehnološki postupak gasnog zavarivanja;
14) vrste zavarenih spojeva i njihovo obeležavanje;
15) uređaji i oprema za gasno zavarivanje i njihovo održavanje;
16) karakteristike tehničkih gasova i dodatnog materijal pri gasnom zavarivanju;
(TEHNIKE GASNOG ZAVARIVANJA)
17) uspostavljanje i regulisanje gasnog plamena;
18) gasno zavarivanje u levo i desno;
19) gasno zavarivanje sučeonih spojeva u horizontalnom položaju;
20) gasno zavarivanje sučeonih spojeva u vertikalnom položaju;
21) gasno zavarivanje sučeonih spojeva iznad glave;
22) gasno zavarivanje ugaonih spojeva u svim položajima;
23) gasno zavarivanje kružnih spojeva;
24) gasno zavarivanje prirubnih spojeva u svim položajima;
25) gasno zavarivanje korišćenjem ogledala;
26) otklanjanje napona i deformacija u zavarenom spoju;
27) gasno zavarivanje čeličnih konstrukcija;
28) gasno zavarivanje cevi;
29) gasno sučeono zavarivanje tankih limova;
30) gasno zavarivanje cevi sa tankim zidovima;
31) gasno zavarivanje pertlovanih tankih limova;
32) ispitivanje i kontrola zavarenog spoja;
33) otklanjanje grešaka u zavarenom spoju;
34) ručno rezanje postupcima gasnog rezanja;
35) automatizovano rezanje postupcima gasnog rezanja;
36) ručno žljebljenje postupcima gasnog žljebljenja;
37) automatizovano žljebljenje postupcima gasnog žljebljenja.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad na gasnom zavarivanju.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za gasno zavarivanje izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove
u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala, oblast obrada metala.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima izvršioca gasnog zavarivanja.
Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
tehničko-tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih
zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
u gasnom zavarivanju.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA ODRŽAVANJE MOTORA I MOTORNIH VOZILA
Poslovi održavanja motora i motornih vozila pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima održavanja motora i motornih vozila.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: održavanja
i popravke elemenata motornih vozila, održavanje i popravku motora SUS, održavanja i popravke sistema za
kočenje, održavanje i popravke elemenata prenosnika snage, održavanje i popravke dizel motora i održavanje i
popravke OTO motora.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za osnovno održavanje i servisiranje motora i vozila prema
datoj specifikaciji.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- održavanje i servisiranje motora;
- održavanje i servisiranje vozila;
- pranje i održavanje vozila.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:
- kontrolu i zamenu svećica;
- kontrolu nivoa i zamenu ulja u motoru;
- kontrolu nivoa i zamenu rashladne tečnosti;
- zamenu filtera za ulje;
- kontrolu i održavanje sistema za filtriranje vazduha na motoru;
- održavanje sistema za pranje vetrobrana;
- kontrolu pneumatika i nivoa pritiska;
- kontrolu nivoa i zamenu ulja u menjaču;
- kontrolu nivoa i zamenu ulja u diferencijalu;
- kontrolu nivoa ulja u kočionom i servo sistemu;
- kontrolu i zamenu filtera kabine;
- kontrolu elektrolita u akumulatoru;
- pranje karoserije vozila;
- čišćenje i pranje unutrašnjosti vozila;
- pranje motora;
- poliranje karoserije vozila.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik:
- poznaje osnove tehničko-tehnološkog poslovanja u autoindustriji;
- poznaje propise, materijale i karakteristike materijala koji se koriste u održavanju i servisiranju motora i motornih
vozila;
- poznaje standarde za označavanje materijala koji se koriste pri servisiranju i održavanju motora i vozila;
- poznaje postupak podešavanja, održavanja i zamene svećica;
- poznaje karakteristike ulja i tečnosti i njihovu namenu;
- razume sistem za hlađenje motora;
- razume sistem za prečišćavanje vazduha na motoru;
- razume sistem za pranje vetrobranskog stakla;
- razume sistem za prenos snage;
- razume način funkcionisanja servo sistema na vozilu;
- može da objasni način funkcionisanja kočionog sistema;
- razume značaj održavanja spoljnje i unutrašnje čistoće vozila;
- primenjuje mere bezbednosti i sigurnosti na radu i zaštitu čovekove okoline;
- pravovremeno, svesno, odgovorno, efikasno i uredno obavlja poslove koji su mu povereni;
- ispoljava preduzimljivost, kooperativnost i fleksibilnost u odnosu prema pretpostavljenima, članovima tima sa kojima
radi i strankama;
- ispoljava pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima;
- ispoljava pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti i održavanja opreme i sredstava rada.
Sadržaj programa:
(POLAZNE OSNOVE)
1) merenje i kontrolisanje dužina šablonima;
2) mere bezbednosti i sigurnosti radu i zaštite čovekove okoline;
3) ponašanje na radnom mestu;
4) karakteristike materijala koji se koriste pri servisiranju i održavanju motora i vozila;
5) standardi za označavanje materijala koji se koriste pri servisiranju i održavanju motora i vozila;
(MOTOR)
6) osnovni delovi motora;
7) svećice,
- karakteristike svećica,
- postupak podešavanja i održavanja svećica;
8) filter za ulje i podmazivanje motora,
- karakteristike filtera i ulja za podmazivanje motora,
- postupak zamene filtera i ulja motora;
9) sistem za hlađenje motora,
- karakteristike rashladne tečnosti,
- postupak zamene rashladne tečnosti;
10) sistemi za prečišćavanje vazduha na motoru,
- karakteristike papirnatog filtera, uljnog uloška i ulja u sistemu za prečišćavanje vazduha,
- postupak zamene i održavanje elemenata sistema za prečišćavanje vazduha;
11) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri održavanju motora vozila i zaštita čovekove okoline;
(VOZILO)
12) osnovni delovi vozila;
13) sistem za pranje vetrobranskog stakla,
- karakteristike tečnosti za pranje vetrobrana,
- postupak održavanja sistema za pranje vetrobranskog stakla;
14) pneumatici;
15) sistem za prenos snage,
- menjači,
- diferencijalni prenosnik,
- karakteristike ulja za menjače i diferencijale,
- postupak kontrolisanja nivoa ulja i dosipanja ulja u menjaču i diferencijalnom prenosniku;
16) kočioni sistem na vozilu,
- karakteristike ulja u kočionom sistemu vozila,
- postupak kontrolisanja nivoa ulja i dosipanje ulja u kočionom sistemu;
17) servo sistem na vozilu,
- karakteristike ulja u kočionom servo sistemu vozila,
- postupak kontrolisanja nivoa ulja i dosipanje ulja u servo sistemu vozila;
18) sistem za održavanje vazduha u vozilu,
- postupak zamene filterta kabine;
19) akumulatori,
- postupak kontrolisanja nivoa i dosipanje akumulatorske tečnosti u akumulator;
20) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri održavanju vozila i zaštita čovekove okoline;
(PRANJE I ODRŽAVANJE VOZILA I MOTORA)
21) pranje motora i motornog vozila;
22) poliranje karoserije vozila;
23) mere bezbednosti i sigurnosti na radu prilikom pranja vozila i motora i zaštita čovekove okoline.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u auto industriji.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za održavanje motora i motornih vozila izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju
propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici, auto servisu ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
održavanja motora i motornih vozila. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
tehničko-tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih
zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za održavanje motora i motornih vozila.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji
utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.
Naziv programa: OBUKA ZA POMOĆNOG GRAĐEVINSKOG LIMARA
Poslovi pomoćnog građevinskog limara pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
za rad na poslovima pomoćnog građevinskog limara.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: pomoćnog
bravara, pomoćnog autolimara, limara, bravara i autolimara.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje jednostavnih limarskih poslova u
građevinarstvu.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izradu jednostavnih elemenata od lima u građevinarstvu;
- spajanje i montažu jednostavnih elemenata od lima u građevinarstvu.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- izradi oluk;
- izradi pojedine limarske elemente;
- montira i spaja oluk;
- montira i spaja limarske elemente.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik:
- poznaje alate za merenje i kontrolu;
- razume način funkcionisanja mašine za oblikovanje lima;
- razlikuje vrste spojeva lima;
- meri i kontroliše;
- iseca ocrtani limarski element;
- koristi mašinu za oblikovanje lima;
- oblikuje oluk i limarski element;
- montira oluk, olučnu cev i limarski element;
- uredno i precizno obavlja poslove;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Sadržaj programa:
(MERE ZAŠTITE)
2) radna i tehnološka disciplina u limarskoj radionici i na gradilištu;
3) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
(MERENJE I KONTROLISANJE)
4) greške merenja;
5) razmernici;
6) pomična merila;
7) šabloni;
8) uglomeri;
9) libele;
(PRIPREMA LIMOVA)
9) ispravljanje limova;
(OCRTAVANJE I SEČENJE)
11) ocrtavanje i obeležavanje po šablonu;
12) sečenje limova;
(SAVIJANJE I OBLIKOVANJE LIMOVA)
13) savijanje limova;
14) mašine za oblikovanje lima;
(SPAJANJE LIMOVA)
15) spajanje lima zakivanjem;
16) spajanje lima lepljenjem;
17) spajanje lima mekim lemljenjem;
18) spajanje lima vijcima;
(MONTAŽA OLUKA I LIMARSKIH ELEMENATA)
19) Montaža oluka i olučnih cevi;
20) montaža limarskih elemenata.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad na visini.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 210.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za pomoćnog limara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove
u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili limarskoj radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koje obavlja građevinski limar.
Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za pomoćnog građevinskog limara.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA POMOĆNOG STRUGARA
Poslovi pomoćnog strugara pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
za rad na poslovima obrade struganjem jednostavnih cilindričnih delova na nepodešenim i podešenim mašinama.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: pomoćnog
glodača, rukovaoca CNC mašinama, operatera mašinske obrade, strugara ili glodača.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu jednostavnih cilindričnih radnih predmeta na
nepodešenim i podešenim strugovima.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izradu jednostavnih delova struganjem na nepodešenim mašinama;
- izradu delova struganjem na podešenim mašinama.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- postavi i centrira radni predmet i alat;
- obradi struganjem spoljašnje i unutrašnje površine jednostavnih radnih predmeta nepodešenim mašinama;
- prati rad podešenih mašina;
- čisti i održava radno mesto i mašinu.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- čita i analizira radionički crtež;
- čita i primenjuje tehnološki postupak obrade struganjem;
- prepoznaje vrste reznog alata;
- razlikuje uzdužnu od poprečne obrade;
- očitava veličine pomeranja na mernom dobošu;
- koristi pripadajući pribor na mašini;
- rukuje mernim i kontrolnim alatom;
- poštuje tehnološku i radnu disciplinu;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu u mašinskoj radionici.
Sadržaj programa:
(MERE ZAŠTITE)
1) radna i tehnološka disciplina u metalostrugarskoj radionici;
2) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
3) čišćenje i održavanje mašine;
(ČITANJE RADIONIČKOG CRTEŽA)
4) oblik i dimenzije radnog predmeta;
5) zaglavlje radioničkog crteža;
6) ostali podaci bitni za izradu radnog predmeta;
(MERENJE I KONTROLISANJE)
7) metode i greške merenja;
8) podela merila;
9) merenje dužina;
10) granična merila;
11) čuvanje i održavanje mernog i kontrolnog alata;
(STRUGOVI)
12) univerzalni strugovi, delovi, rukovanje;
13) automatski strugovi, delovi, rukovanje;
14) pomeranje nosača alata;
15) očitava veličine pomeranja na mernom dobošu;
16) promena broja obrtaja;
17) pomoćni pribori na strugu;
18) vrste reznih alata;
19) čišćenje strugova;
(PRIPREMANJE MAŠINE ZA RAD)
20) postavljanje reznog alata;
21) postavljanje i stezanje obratka;
22) centriranje obratka;
(VRSTE STRUGARSKIH OPERACIJA)
23) uzdužna obrada cilindričnih površina;
24) poprečna obrada čeonih površina;
25) zabušivanje;
26) bušenje;
27) proširivanje;
28) hlađenje alata pri obradi struganjem;
29) praćenje obrade na podešenim strugovima.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u mašinskoj radionici.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 264.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za pomoćnog strugara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane
uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici, odgovarajućem preduzeću ili strugarskoj radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koje obavlja pomoćni strugar.
Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za pomoćnog strugara.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA RUKOVAOCA CNC MAŠINAMA
Poslovi rukovaoca CNC mašinama pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
za rad na poslovima rukovanja CNC strugom i glodalicom u serijskoj proizvodnji kada su svi parametri mašine i alata
postavljeni, a program učitan.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: rukovaoca
na CNC bušilici, rukovaoca na CNC mašinama za obradu drveta i operatera mašinske obrade, strugara ili glodača.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu delova u serijskoj proizvodnji na CNC alatnim
mašinama po unapred pripremljenom programu.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izradu delova na CNC strugu;
- izradu delova na CNC glodalici.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- rukuje CNC strugom ili glodalicom u ručnom režimu rada;
- rukuje CNC strugom ili glodalicom u automatskom režimu rada;
- izvrši pripremne i završne radnje.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- čita tehničko-tehnološku dokumentaciju;
- centrira i stegne radne predmete na CNC strugu;
- pozicionira i stegne radne predmete na CNC glodalici;
- startuje program i prati izvršenje programa na CNC strugu i glodalici;
- skida radni predmet, očisti ga i odloži;
- čisti mašinu od strugotine i pripremi je za izradu narednog radnog predmeta;
- poznaje karakteristike CNC mašina;
- poznaje metode i greške merenja;
- objasni proceduru uključivanja mašine;
- navede karakteristične tačke;
- razlikuje glavne od pomoćnih funkcija;
- uredno i precizno obavlja poslove;
- razume neophodnosti poštovanja procedure;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Sadržaj programa:
(MERE ZAŠTITE)
1) radna i tehnološka disciplina u mašinskoj radionici;
2) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
3) čišćenje i održavanje mašine;
(TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA)
4) radionički crtež;
5) plan stezanja;
6) programski list;
(MERENJE I KONTROLISANJE)
7) metode i greške merenja;
8) podela merila;
9) merenje dužina;
10) čuvanje i održavanje mernog i kontrolnog alata;
(CNC STRUGOVI I GLODALICE)
11) karakteristike CNC mašina;
12) karakteristične tačke i koordinatni sistemi CNC mašina;
13) osnovne glavne i pomoćne funkcije;
14) pomoćni pribori za stezanje pripremaka;
15) centriranje i stezanje cilindričnih radnih predmeta;
16) pozicioniranje i stezanje prizmatičnih pripremaka;
17) tastatura upravljačke jedinice;
(RUKOVANJE CNC STRUGOVIMA I GLODALICAMA)
18) rukovanje CNC strugom u ručnom režimu rada;
19) rukovanje CNC strugom u automatskom režimu rada;
20) rukovanje CNC glodalicom u ručnom režimu rada;
21) rukovanje CNC glodalicom u automatskom režimu rada.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad rad na CNC mašinama.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za rukovaoca CNC izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem preduzeću.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koje obavlja rukovalac CNC
mašinama. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za rukovaoca CNC mašinama.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU ČAJNOG PECIVA I BISKVITA
Poslovi izrade čajnog peciva i biskvita pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast
proizvodnja i prerada hrane.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija na poslovima izrade čajnog peciva i biskvita.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove izrade
peciva i kolača od testa.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za proizvodnju jednostavnih pekarskih proizvoda, poštujući
higijenske norme i standarde.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- proizvodnju čajnog peciva;
- proizvodnju biskvita.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- priprema i dozira sirovine;
- priprema i oblikuje testo;
- peče čajno pecivo i biskvite;
- filuje, glazira i pakuje čajno pecivo i biskvite.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- razlikuje sirovine za proizvodnju čajnog peciva i biskvita;
- razlikuje vrste čajnog peciva i biskvita;
- nabroji jedinice za masu, zapreminu i temperaturu;
- skladišti i čuva sirovine za čajno pecivo i biskvite;
- izmeri sirovine;
- primenjuje recepture;
- primenjuje redosled tehnoloških operacija u proizvodnji čajnog peciva i biskvita;
- rukuje pravilno potrebnim priborom, alatom i uređajima;
- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijenu i higijeni opreme i prostora.
Sadržaj programa:
1) mere bezbednosti i zaštita zdravlja na radu;
2) hemijski sastav brašna;
3) vrste i tipovi brašna;
4) sirovine za proizvodnju čajnog peciva i biskvita;
5) jedinice za merenje mase, zapremine i temperature;
6) merenje sirovina za čajno pecivo i biskvite;
7) vrste čajnog peciva i biskvita;
8) recepture za čajno pecivo i biskvite;
9) faze u proizvodnji čajnog peciva i biskvita;
10) ambalaža za pakovanje čajnog peciva i biskvita;
11) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za proizvodnju čajnog peciva i biskvita.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u pekarstvu i obavljen sanitarni pregled.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 180.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za izradu čajnog peciva i biskvita izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju
propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada
hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima izrađivača čajnog peciva i biskvita.
Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za proizvodnju čajnog peciva i biskvita.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU PECIVA
Poslovi izrade peciva pripada području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada
hrane.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija na poslovima izrade peciva.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: izrade
lisnatog testa i kora, hleba i pica.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu peciva poštujući higijenske norme i standarde.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- proizvodnju peciva od kvasnog testa;
- proizvodnju peciva od lisnatog testa.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- pripremi i dozira sirovine;
- izradi kvasno i lisnato testo;
- oblikuje testo;
- peče peciva od kvasnog i lisnatog testa.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- razlikuje vrste i tipove brašna;
- izabere sirovine za proizvodnju peciva;
- razlikuje peciva prema vrsti i načinu pripremanja;
- izmeri sirovine;
- proseje brašno i podesi optimalnu temperaturu pojedinih sirovina;
- primenjuje različite recepture;
- proceni tok fermentacije kod kvasnog testa i lisnatog testa sa kvascem;
- oblikuje i filuje pecivo;
- primenjuje postupke zamrzavanja lisnatog testa;
- rukuje priborom, opremom i uređajima u pekari;
- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijeni, higijeni opreme i prostora.
Sadržaj programa:
(SIROVINE ZA PROIZVODNJU PECIVA)
1) vrste i tipovi brašna;
2) voda;
3) kuhinjska so;
4) sredstva za narastanje testa;
5) pomoćne sirovine za kvasno i lisnato testo;
(PROIZVODNJA PECIVA OD KVASNOG TESTA)
6) vrste peciva od kvasnog testa po obliku i sastavu;
7) različite recepture za peciva od kvasnog testa;
8) merenje sirovina;
9) tehnološka šema proizvodnje peciva od kvasnog testa;
10) faze u proizvodnji peciva od kvasnog testa;
11) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za proizvodnju peciva od kvasnog testa;
12) izrada kifli;
13) izrada đevreka;
14) izrada četvorostruke pletenice;
(PROIZVODNJA PECIVA OD LISNATOG TESTA)
15) vrste lisnatog testa;
16) recepture za peciva od lisnatog testa bez kvasca;
17) recepture za peciva od lisnatog testa sa kvascem;
18) tehnološka šema proizvodnje lisnatog testa bez kvasca;
19) faze u proizvodnji lisnatog testa bez kvasca;
20) tehnološka šema proizvodnje lisnatog testa sa kvascem;
21) faze u proizvodnji lisnatog testa sa kvascem;
22) zamrzavanje, pakovanje i čuvanje lisnatog testa;
23) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za proizvodnju peciva od lisnatog testa;
24) izrada pogačica;
25) izrada pašteta;
26) izrada kroasana;
(MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU)
27) održavanje lične higijene;
28) održavanje higijene opreme i radnih prostorija;
29) sredstva za pranje i dezinfekciju.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u pekarstvu i obavljen sanitarni pregled.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 180.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za izradu peciva izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast
proizvodnja i prerada hrane.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima izrađivača peciva. Tematske celine
su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, uređaji).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za izradu peciva.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU PICA
Poslovi izrade pica pripada području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada
hrane.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija na poslovima izrade pica.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: izrade
peciva, hleba i bureka i pita.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu pica poštujući higijenske norme i standarde.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izradu podloga za pice;
- pripremu nadeva i filovanje;
- pečenje i pakovanje.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- priprema i dozira sirovine za testo i nadev;
- izrađuje i oblikuje testo za podloge za pice;
- prati pečenje;
- pakuje pice.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- razlikuje vrste i tipove brašna;
- razlikuje sirovine za proizvodnju pica;
- nabroji jedinice za masu, zapreminu i temperaturu;
- izmeri sirovine;
- primenjuje različite recepture;
- primenjuje redosled tehničkih operacija u izradi pica;
- rukuje pravilno potrebnim priborom, alatom i uređajima;
- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijeni i higijeni opreme i prostora.
Sadržaj programa:
1) mere bezbednosti i zaštita zdravlja na radu;
2) hemijski sastav brašna;
3) vrste i tipovi brašna;
4) sirovine za proizvodnju podloga za pice i nadeva;
5) jedinice za merenje mase, zapremine i temperature;
6) merenje sirovina za testo i nadev;
7) recepture za pice;
8) tehnološka šema proizvodnje pica;
9) faze u proizvodnji pica;
10) ambalaža za pakovanje pica;
11) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za izradu pica.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u pekarstvu i obavljen sanitarni pregled.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 120.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za izradu pica izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast
proizvodnja i prerada hrane.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima izrađivača pica. Tematske celine
su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, uređaji).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za izradu pica.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU PROIZVODA OD VOĆA I POVRĆA
Poslovi izrade proizvoda od voća i povrća pripada području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast
proizvodnja i prerada hrane.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija na poslovima izrade proizvoda od voća i povrća.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove izrade
sokova od voća i povrća i pripremu voća i povrća za duboko zamrzavanje.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu proizvoda od voća i povrća poštujući higijenske
norme i standarde.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izradu džemova, pekmeza, marmelade, kompota;
- izradu pasterizovano-mariniranog povrća i ajvara.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- pripremi sirovine, pomoćne sirovine i ambalažu;
- kuva džemove, pekmeze, marmelade, kompote i ajvar;
- priprema marinadu i naliv za kompot;
- pakuje i deklariše gotove proizvode.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- opiše tehnološka svojstva voća i povrća;
- objasni hemijski sastav voća i povrća;
- razlikuje sirovine prema zrelosti i kvalitetu za proizvodnju proizvoda od voća i povrća;
- razlikuje pomoćne sirovine i materijale u zavisnosti od vrste prerađevine;
- objasni pripremu voća i povrća za preradu;
- objasni funkciju pasterizacije i hlađenja proizvoda od voća i povrća;
- poznaje ambalažu;
- izabere različite vrste sirovina prateći recepturu;
- izmeri sirovine;
- primenjuje redosled tehnoloških operacija u izradi proizvoda od voća i povrća;
- deklariše proizvod;
- rukuje pravilno priborom, opremom i uređajima;
- pere i dezinfikuje pribor, alat, opremu i pogon;
- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijeni, higijeni opreme i prostora.
Sadržaj programa:
1) mere bezbednosti i zaštita zdravlja na radu;
2) tehnološka klasifikacija voća i povrća;
3) tehnološka svojstva voća i povrća;
4) hemijski sastav voća i povrća;
5) pomoćne sirovine i pomoćni materijal kod prerade voća i povrća;
6) operacije pripreme voća i povrća za preradu;
7) toplotna obrada sirovine - blanširanje;
8) tehnološki postupak proizvodnje kompota;
9) tehnološki postupak proizvodnje džema;
10) tehnološki postupak proizvodnje marmelade;
11) tehnološki postupak proizvodnje pekmeza;
12) tehnološki postupak proizvodnje pasterizovanog krastavca, paprike, cvekle i mešanih salata;
13) punjenje u ambalažu, nalivanje, pasterizacija i hlađenje;
14) proizvodnja ajvara;
15) sredstva za pranje i dezinfekciju.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad i obavljen sanitarni pregled.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 180.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za izradu proizvoda od voća i povrća izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju
propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada
hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u izradi proizvoda
od voća i povrća. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za izradu proizvoda od voća i povrća.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU TESTENINA
Poslovi izrade testenina pripada području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i
prerada hrane.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija na poslovima izrade testenina.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove izrade
lisnatog testa i kora i izrade bureka i kora.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu testenina poštujući higijenske norme i standarde.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izradu testa za testenine;
- izradu testenina.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- pripremi i dozira sirovine;
- izradi testo za testenine;
- oblikuje testenine;
- suši testenine;
- pakuje testenine.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- prepozna vrste i tipove brašna;
- izabere sirovine za proizvodnju testenina;
- razlikuje vrste testenina prema načinu proizvodnje, obliku i sastavu;
- izmeri sirovine;
- proseje brašno i podesi optimalnu temperaturu pojedinih sirovina;
- primenjuje različite recepture;
- meri i pakuje testeninu;
- rukuje pravilno priborom, opremom i uređajima u pekari;
- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijeni, higijeni opreme i prostora.
Sadržaj programa:
(SIROVINE ZA PROIZVODNJU TESTENINA)
1) vrste i tipovi brašna;
2) voda;
3) kuhinjska so;
4) jaja;
5) povrće i voće;
(PROIZVODNJA TESTENINA)
6) vrste testenina prema načinu proizvodnje, obliku i sastavu;
7) različite recepture za testenine;
8) tehnološka šema proizvodnje testenina;
9) pripremanje i merenje sirovina;
10) vrste zamesa testa za testenine;
11) izrada testa i uređaj za izradu testa;
12) presovanje i formiranje testa;
13) sušenje testenine;
14) pakovanje i čuvanje testenine;
15) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za proizvodnju testenina;
16) proizvodnja rezanaca;
17) proizvodnja kora za lazanje;
18) proizvodnja špageta;
19) proizvodnja testenina sa dodacima;
(MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU)
20) održavanje lične higijene;
21) održavanje higijene opreme i radnih prostorija;
22) sredstva za pranje i dezinfekciju.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u pekarstvu i obavljen sanitarni pregled.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 90.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za izradu testenina izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast
proizvodnja i prerada hrane.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u izradi testenina.
Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za izradu testenina.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA BAŠTOVANA
Poslovi baštovana pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
neophodnih za obavljanje poslova baštovana.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove povrtara i
cvećara.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za podizanje i negu zelenih površina.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- sadnju drveća;
- sadnju žbunja;
- sadnju povijuša;
- zasnivanje i negu travnih površina.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- vrši izbor sadnica;
- priprema teren za sadnju;
- priprema stabla za presađivanje;
- presađuje odrasla stabla;
- neguje nove i stare travnjake.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- razume osnovna načela sadnje drveća, žbunja i povijuša;
- razume osnovna načela zasnivanja i nege travnjaka;
- objasni načine pripreme mesta /terena za sadnju;
- izvrši pripremu za presađivanje;
- izvrši vađenje sadnica;
- priprema mesto /teren za sadnju;
- izvrši sadnju drveća sa busenom i bez busena;
- izvrši sadnju žbunja i povijuša;
- izvrši setvu semena trava;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja.
Sadržaj programa:
(SADNJA DRVEĆA)
1) izbor sadnica drveća;
2) sadnja drveća;
3) sadnja sa busenom;
4) sadnja bez busena;
5) presađivanje odraslih stabala;
6) priprema stabla za presađivanje;
7) vađenje sadnica;
8) priprema mesta za sadnju;
9) sadnja stabala;
(SADNJA ŽBUNJA)
10) izbor sadnice žbunja;
11) priprema terena za sadnju;
12) sadnja žbunja;
(SADNJA POVIJUŠA)
13) izbor sadnica povijuša;
14) priprema mesta za sadnju i sadnja povijuša;
(ZASNIVANJE I NEGA TRAVNJAKA)
15) setva semena trava;
16) nega novih travnjaka;
17) negovanje starih travnjaka.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 240.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za baštovana izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici, rasadniku i uređenim zelenim površinama.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima baštovana. Tematske celine su
grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje i održavanje sredstava rada.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za baštovana.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA KALEMARA
Poslovi kalemara se odnose na pomoćne radove u biljnoj proizvodnji i pripadaju području rada Poljoprivreda,
proizvodnja i prerada hrane.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija neophodnih za poslove kalemljenja.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove voćara i
rezača voća.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za kalemljenje.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- korišćenje kalemarskog alata;
- pripremu podloge i plemke;
- kalemljenje.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- uzima podlogu i plemku iz matičnjaka;
- skraćuje podlogu i plemku na potrebnu dužinu;
- pravi rez;
- pričvršćuje podlogu i plemku vezivom i premazuje kalem voskom.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- objasni svrhu i funkcije kalemljenja;
- objasni različite tehnike kalemljenja;
- navede različite tipove rezidbe;
- prepozna kalem grančice podloge i plemke;
- poznaje vrste kalemarskog alata;
- održava kalemarski alat;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja.
Sadržaj programa:
1) osnovni pojmovi u kalemarstvu;
2) osnovni načini kalemljenja;
3) vrste kalemarskog alata;
4) fiziologija kalemljenja;
5) mere opreza pri radu;
6) tehnike kalemljenja;
7) proces kalemljenja,
- priprema podloge i plemke za kalemljenje,
- pričvršćivanje podloge i plemke vezivom.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 90.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za kalemara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu, rasadniku, voćnjaku.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima kalemara. Tematske celine su
grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za kalemara.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA PROIZVODNJU SADNOG MATERIJALA U PLASTENICIMA
Poslovi proizvodnje sadnog materijala i postavljanja plastenika se odnose na pomoćne radove u rasadničarskoj
proizvodnji i pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija neophodnih za proizvodnju sadnog materijala u plastenicima.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove gajenje
povrća u zatvorenom prostoru i gajenje povrća na otvorenom.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za proizvodnju rasada povrća u plastenicima.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- postavljanje plastenika;
- proizvodnju rasada;
- rasađivanje rasada.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- izabere mesto za plastenik;
- dimenzioniše plastenik;
- postavi prateću opremu;
- stvori klimatske uslove u plasteniku;
- primeni pesticide uz pomoć stručnog radnika;
- izabere mere nege uz pomoć stručnog radnika;
- pripremi rasad za prodaju;
- prepozna faze rasta.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- razume načine i sredstva dimenzionisanja plastenika;
- objasni primenu osnovnih agrotehničkih mera u plasteniku;
- razume značaj i načine zaštite bilja;
- razume značaj dezinfekcije i đubrenja u biljnoj proizvodnji;
- navede mera koje eliminišu i sprečavaju širenje bolesti u plasteniku;
- objasni svrhu i način uništavanje korova oko plastenika;
- objasni način proizvodnje rasada;
- objasni način gajenja rasađenog rasada;
- navodnjava i prihranjuje rasad;
- rasadi rasad;
- izvrši zaštitu rasađenih biljaka;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja.
Sadržaj programa:
(AGROTEHNIČKE MERE U PLASTENIKU)
1) izbor parcele;
2) prostorno odvajanje;
3) plodored;
4) obrada zemljišta;
5) vreme setve;
6) optimalni broj biljaka;
7) dezinfekcija;
8) đubrenje;
(DIMENZIONISANJE PLASTENIKA)
9) dužina plastenika;
10) udaljenost između dva plastenika u nizu;
11) razmak između dva paralelna plastenika;
12) vrste folija;
13) mreža za zasenjivanje;
14) malč folija;
(USLOVI U PLASTENIKU)
15) svetlost;
16) vlaga;
(PROIZVODNJA RASADA)
17) dubina setve;
18) mere nege i zaštita rasada;
19) kaljenje rasada;
20) priprema rasada za prodaju;
(GAJENJE RASAĐENOG RASADA)
21) temperatura;
22) rasađivanje rasada;
23) vezivanje biljaka i zakidanje zaperaka;
24) navodnjavanje;
25) prihranjivanje;
26) oplodnja;
27) zaštita rasađenih biljaka;
28) berba, čuvanje i dozrevanje.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 252.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za proizvodnju sadnog materijala u plastenicima izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje
ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda,
proizvodnja i prerada hrane.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu, rasadniku, voćnjaku.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima proizvodnje sadnog materijala u
plastenicima. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
u proizvodnji sadnog materijala u plastenicima.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA SAKUPLJANJE, SUŠENJE I SKLADIŠTENJE LEKOVITOG BILJA
Poslovi sakupljanja, sušenja i skladištenja lekovitog bilja se odnose na pomoćne radove u biljnoj proizvodnji i
pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija neophodnih za sakupljanje, sušenje i skladištenje lekovitog bilja.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalju obuku za poslove gajenje
lekovitog bilja.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za sakupljanje, sušenje i skladištenje lekovitog bilja.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- sakupljanje bilja;
- sušenje bilja;
- skladištenje bilja.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- poznaje pravila sakupljanja bilja;
- razlikuje pojedine delove biljaka i vreme njihovog branja;
- bere po kalendaru sakupljanja;
- prepoznaje otrovno (škodljivo) bilje;
- prirodno suši biljke;
- veštački suši biljke;
- pakuje bilje;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- navede osnovna pravila sakupljanja bilja;
- objasni način branja pojedinih delova biljaka i vreme branja;
- objasni kalendar sakupljanja lekovitog bilja;
- objasni način sušenje lekovitog bilja;
- opiše način pakovanje i čuvanje lekovitog bilja.
Sadržaj programa:
1) osnovna pravila sakupljanja bilja;
2) botaničko poznavanje bilja;
3) branje pojedinih delova biljaka i vreme branja;
4) kalendar sakupljanja lekovitog bilja;
5) sušenje lekovitog bilja;
6) pakovanje i čuvanje lekovitog bilja.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 72.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za sakupljanje, sušenje i skladištenje lekovitog bilja izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje
ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda,
proizvodnja i prerada hrane.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu i prostoru na kome prirodno raste lekovito bilje.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima sakupljanja, sušenja i skladištenja
lekovitog bilja. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za sakupljanje, sušenje i skladištenje lekovitog bilja.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi, i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA DRVOLAKIRERA
Poslovi drvolakirera pripadaju području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
za poslove površinske obrade drveta.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove stolara
koji se odnosi na pripremu za izradu i izradu detalja/proizvoda od drveta ručnim i mašinskim putem.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za površinsku obradu drveta.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- pripremu drvene površine za nanošenje laka;
- lakiranje drvne površine sa sušenjem i završnim obradama.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:
- utvrđivanje vrste podloge i prisustva grešaka na drvnoj površini;
- uklanjanje grešaka na drvnoj površini;
- prikrivanje grešaka na drvnoj površini - gitovanje;
- prevlačenje podloge zapunjavajućim i ravnajućim slojevima;
- struganje mehaničkim postupkom ("ciklingovanje");
- brušenje drvne površine;
- bojenje drveta - nanošenje i sušenje;
- pripremu laka;
- pripremu alata i radnog mesta za nanošenje laka;
- nanošenje i sušenje lakova;
- brušenje, poliranje i matiranje lakirane površine.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- prepozna vrste drveta, drvnih podloga i drvnih ploča;
- prepozna osnovne greške drvnih površina i greške nastale zbog prethodnih obrada;
- objasni primenu i tehnološke osobine gitova i masa za špahtlovanje;
- obavi gitovanje i prevuče podlogu masom za zaravnjivanje;
- objasni pojmove hrapavosti i geometrije realnih površina;
- izabere adekvatno brusno sredstvo za obradu površine;
- objasni razlike pri primeni pojedinih vrsta bajceva;
- objasni način izbeljivanja;
- obavi bajcovanje i izbeljivanje drvne površine;
- navede vrste lakova i oblast njihove primene;
- navede opremu za nanošenje lakova i objasni način njene upotrebe;
- objasni parametre koji utiču na kvalitet lakiranja i navede greške pri lakiranju;
- obavi lakiranje sa sušenjem i međufaznim obradama;
- objasni tok sušenja lakova i stadijume suvoće laka;
- navede faktore koji utiču na vreme sušenja laka;
- navede greške koje nastaju tokom sušenja laka;
- objasni razloge za međuslojno brušenje, poliranje i izradu mat efekta;
- objasni postupke i primenjena sredstva za završne obrade laka;
- vodi računa o kvalitetu istrajava na kvalitetu obavljenih postupka;
- obračuna potrebnu količinu materijala za sve navedene postupke prema normama potrošnje;
- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.
Sadržaj programa:
1) priprema drvene podloge i struktuiranje površina;
2) brušenje drveta;
3) bojenje drveta;
4) nanošenje lakova;
5) sušenje lakova;
6) brušenje i poliranje lakova.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 192.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za drvolakirera izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu lakiranja
drveta. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za drvolakirera.
Tokom obuke naglasak u obradi tema treba dati na ručnu površinsku obradu u maloserijskoj proizvodnji, koja je u
skladu sa potrebama malih i srednjih preduzeća. Takav pristup je opravdan jer svršeni polaznik ove obuke veoma
brzo može da usvoji sva znanja i veštine potrebne u površinskoj obradi velikih serija, pošto one, zbog velike
automatizovanosti, zahtevaju znatno manje veština i specifična znanja koja se stiču obukama za korišćenje koje
sprovode proizvođači opreme.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA KORPARA
Poslovi korpara pripadaju području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta i odnose se na izradu
pletarskih proizvoda raznih dimenzija, od pruća, slame, kukurozovine, plastičnih traka i sl.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
za korpara.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daje mogućnost daljih obuka za poslove stolara
koji se odnose na pripremu za izradu i izradu detalja/proizvoda od drveta ručnim i mašinskim putem.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu korpi od pruća i sličnih materijala.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- izbor, prikupljanje, skladištenje i pripremu odgovarajućeg materijala za rad;
- izradu osnove korpe i opletanje korpe;
- izradu drške, opletanje drške i izradu oboda.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:
- izbor i nabavku materijala za konstrukciju pletarskog materijala, veziva, žica i pomoćnih materijala, skladištenje i
čuvanje;
- određivanje potrebnih količina materijala za proizvode i kalkulaciju cene;
- pripremu alata i pomagala;
- potapanje i kvašenje pruća;
- izradu centra osnove i opletanje osnove;
- izradu osnove od drvnih ploča, povezivanje i opletanje;
- pletenje oblika korpe;
- izradu drvenog jezgra drške;
- izradu drški od pruća, opletanje drvenih drški i povezivanje drški sa korpom.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- navede vrste tradicionalnih oblika korpi;
- navede materijale potrebne za izradu korpi;
- objasni konstrukciju korpe i ulogu pojedinih materijala u konstrukciji;
- navede potrebne osobine materijala za izradu korpi;
- opiše konstrukciju svakog pojedinog oblika i navede materijale od kojih se sastoji;
- navede ručne alate potrebne za pletenje i objasni njihovu upotrebu;
- navede ručne alate za obradu drveta i objasni njihovu upotrebu za izradu korpi i pletarskih proizvoda;
- navede ručne električne mašine za obradu drveta i objasni način njihove upotrebe;
- objasni način pripreme pruća za pletenje;
- objasni način hidrotermičke pripreme drvenastih detalja koji se savijaju;
- objasni upotrebu šablona pri savijanju;
- objasni postupak bojenja pruća pigmentnim i transparentnim bojama;
- objasni postupak opletanja korpe;
- isplete korpu po datoj šemi;
- navede, opiše ili skicira oblike tradicionalnih šara;
- objasni moguće konstrukcije drške korpi;
- objasni način povezivanja korpe sa drškom i obodom;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Sadržaj programa:
1) konstrukcija korpi i korparski materijali;
2) izrada osnove korpe;
3) pletenje oblika korpe;
4) izrada drške i oboda korpe.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 144.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za korpara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu
prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu izrade
pletarskih proizvoda. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima). Tokom obuke insistirati na izgrađivanju stavova
pridržavanja mera zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i posebno stavova vezanih za ostvarivanje kvaliteta
obavljenog posla.
Tokom obuke naglasak u obradi tema treba dati na ručnu površinsku obradu u maloserijskoj proizvodnji, koja je u
skladu sa potrebama malih i srednjih preduzeća. Takav pristup je opravdan jer svršeni polaznik ove obuke veoma
brzo može da usvoji sva znanja i veštine potrebne u površinskoj obradi velikih serija, pošto one, zbog velike
automatizovanosti, zahtevaju znatno manje veština i specifična znanja koja se stiču obukama za korišćenje koje
sprovode proizvođači opreme.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za korpara.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA URAMLJIVAČA
Poslovi uramljivača odnose se na uramljivanje objekata kao što su slike, grafike, fotografije, gobleni i sl.
prefabrikovanim lajsnama raznih dimenzija na bazi drveta i sličnih materijala. Ovi poslovi mogu se svrstati u područje
rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
za poslove uramljivanja.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove stolara,
jer obuhvata deo kompetencija ovog obrazovnog profila koji se odnose na pripremu za izradu i izradu
detalja/proizvoda od drveta ručnim i mašinskim putem. Pošto se obukom za uramljivača obuhvataju i poslovi,
odnosno deo kompetencija stakloresca, ova obuka stvara mogućnost i za obuku za poslove stakloresca u oblasti
građevinarstva.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za za uramljivanje.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- utvrđivanje dimenzija elemenata uramljivanja;
- pripremu lajsni za uramljivanje i formiranje rama;
- pripremu paspartua;
- čuvanje i obradu stakla;
- pripremu poleđine rama i sastavljanje svih elemenata uramljivanja sa okivanjem rama.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:
- merenje dimenzija objekta koji se uramljuje, određivanje širine paspartua, određivanje unutrašnje "falc" mere rama i
spoljašnje mere rama;
- merenje dimenzija vidljivog dela objekta za koji se vrši uramljivanje i određivanje dimenzija i položaja svetlog otvora
na paspartuu;
- određivanje dimenzija stakla i poleđine rama;
- pripremu, alata, mašina i uređaja za krojenje i spajanje lajsni;
- krojenje lajsni pod odgovarajućim uglom;
- spajanje lajsni u ram;
- pripremu alata i pomagala za isecanje paspartua;
- krojenje paspartua;
- isecanje otvora paspartua;
- rezanje stakla dijamantom i dorada ivica;
- izrezivanje kartona za poleđinu rama;
- postavljanje elemenata za uramljivanje u ram, slepljivanje poleđine rama i okivanje žica i pomoćnih materijala,
skladištenje i čuvanje;
- određivanje potrebnih količina materijala za proizvode i kalkulaciju cene.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- objasni način utvrđivanja dužinskih i ugaonih mera i održavanja uglovnosti rama i elemenata za uramljivanje;
- objasni način određivanja spoljne mere gredica rama koje se spajaju pod određenim uglom;
- objasni kako se određuju nadmere unutrašnje mere rama zbog ugradnje stakla u ram;
- objasni konstrukciju rama i navede osnovne i pomoćne materijale koji se koriste za uramljivanje;
- odredi mere rama;
- objasni funkciju i izgled paspartua;
- objasni kompoziciju paspartua, izbor boja i postavljanje svetlog otvora;
- objasni određivanje odnosa stranica pravougaonika u "zlatnom preseku";
- obračunava dužu ili kraću stranicu pravougaonika prema "zlatnom preseku";
- objasni pozicioniranje svetlog otvora na paspartuu;
- navede materijale od koga se izrađuje poleđina ramova;
- navede veličinu nadmere koja se daje ili oduzima na falc meru rama radi ugradnje stakla;
- objasni postupak izrade kalkulacije cene proizvoda;
- navede ručne alate potrebne za obradu lajsni i objasni njihovu upotrebu;
- objasni princip funkcionisanja delova pripremne grupe, princip funkcionisanja pneumatske instalacije i alata;
- navede konstruktivne delove kratilice;
- navede konstruktivne delove "giljotine";
- navede konstruktivne delove i objasni upotrebu pneumatske mašine za spajanje lajsni;
- navede oblike municije koja se upotrebljava u pneumtskim pištoljima i mašini za spajanje ramova;
- objasni način utvrđivanja dužinskih i ugaonih mera;
- objasni način određivanja spoljne mere gredica rama koje se spajaju pod određenim uglom;
- objasni kako se konstruišu osnovne geometrijske figure: pravilni petougao, šestougao, osmougao, elipsa, krug;
- opiše konstrukciju rama i navede osnovne i pomoćne materijale koji se koriste za uramljivanje;
- navede vrste ugaonih spojeva kod ramova;
- objasni kako se vrši kontrola uglovnosti rama;
- navede vrste lepkova koje koristi za slepljivanje ramova i navede njihove osobine, kao i da objasni načine
nanošenja i stezanja;
- odredi dimenzije letvica za uramljivanje;
- izvrši izradu rama od gotovih letvica;
- objasni konstrukciju i način upotrebe alata za rezanje i izrezivanje koji se koriste pri izradi paspartua;
- objasni postupke čuvanja i rukovanja staklom;
- objasni načine efikasnog čišćenja stakla;
- navede vrste ravnog stakla koje se koriste za uramljivanje;
- objasni tehnološke karakteristike ravnog stakla;
- objasni ponašanje ravnog stakla posle zarezivanja dijamantom;
- objasni način krojenja - rezanja stakla; navede alate koji se koriste za rezanje stakla i njihovu upotrebu;
- navede vrste materijala koji se koristi za poleđinu;
- objasni funkciju poleđine u ramu;
- objasni načine pričvršćivanja stakla u ram i držače koji se koriste;
- objasni postupak okivanja rama u zavisnosti od dimenzija i težine;
- iseče paspartu, poleđinu i staklo po potrebnim merama;
- okuje ram;
- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
- se odgovorno odnosi prema kvalitetu proizvoda;
- odredi cenu uramljivanja.
Sadržaj programa:
1) formiranje rama;
2) izrada paspartua i poleđine;
3) obrada stakla;
4) sklapanje elemenata i uramljivanje i okivanje rama.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 120.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za uramljivača izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
uramljivanja. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima). Tokom obuke insistirati na izgrađivanju stavova
pridržavanja mera zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i posebno stavova vezanih za ostvarivanje kvaliteta
obavljenog posla.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za uramljivača.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA HEMIJSKO ČIŠĆENJE, PRANJE I PEGLANJE TEKSTILNIH
PROIZVODA
Poslovi hemijskog čišćenja, pranja i peglanja tekstilnih proizvoda pripadaju području rada Tekstilstvo i kožarstvo,
oblast tekstilstvo i odnose se na uklanjanje nečistoća sa tekstilnih proizvoda organskim rastvaračima ili sredstvima za
pranje i peglanje očišćenih proizvoda.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima pripreme proizvoda za održavanje i održavanja tekstilnih proizvoda.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost za dalje obuke za poslove:
predenja, ručnog tkanja, pletenja, bojenja i dorade tekstilnog materijala.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za uklanjanje nečistoća sa tekstilnih proizvoda hemijskim
čišćenjem i pranjem, kao i peglanje očišćenih proizvoda.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- pripremu proizvoda za održavanje;
- održavanje tekstilnih proizvoda.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- sortira tekstilne predmete;
- pripremi sredstva za čišćenje;
- čisti organskim rastvaračima;
- pere tekstilne predmete;
- pegla tekstilne predmete.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- poznaje vrste tekstilnih materijala;
- prepoznaje boje tekstilnih materijala;
- poznaje oznake za obeležavanje načina održavanja tekstilnih proizvoda;
- poznaje vrste sredstava za pranje i hemijsko čišćenje;
- razdvaja predmete prema boji, sirovinskom sastavu, deklaraciji ili vrsti tekstilnog materijala;
- odmerava količinu sredstva za pranje i omekšavanje;
- određuje uslove čišćenja;
- stavlja predmete u mašinu za čišćenje i prati njen rad;
- stavlja predmete u mašinu za pranje i prati njen rad;
- reguliše uslove pod kojim se vrši peglanje;
- pegla očišćene predmete na aparatima ili uređajima za peglanje;
- savija ili kači na vešalicu ispeglane predmete;
- precizno i uredno obavlja zadatke;
- poštuje postavljene rokove;
- vodi računa o estetskim vrednostima tekstilnih proizvoda.
Sadržaj programa:
(TEKSTILNI MATERIJALI)
1) osnovne karakteristike tekstilnih materijala;
2) vrste i karakteristike tekstilnih vlakana: biljnog porekla, životinjskog porekla, hemijskog porekla;
3) vrste tekstilnih materijala: pređa, tkanina, pletenina;
4) pomoćni materijali (trake, dugmad, patent zatvarači, drikeri);
5) obeležavanje načina održavanja;
(ČIŠĆENJE ORGANSKIM RASTVARAČIMA)
6) sredstva za hemijsko čišćenje;
7) aparati za čišćenje;
(PRANJE)
8) sredstva za pranje;
9) aparati za pranje i sušenje;
(PEGLANJE)
10) parametri peglanja;
11) aparati i uređaji za peglanje (električna pegla, elektroparna pegla, parna pegla, valjci za peglanje, parne prese).
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 120.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za hemijsko čišćenje, pranje i peglanje tekstilnih proizvoda izvodi se u stručnim školama i drugim
organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada
Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu
hemijskog čišćenja, pranja i peglanja tekstilnih proizvoda. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu
obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima). Tokom obuke insistirati na izgrađivanju stavova
pridržavanja mera zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i posebno stavova vezanih za ostvarivanje kvaliteta
obavljenog posla.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za hemijsko čišćenje, pranje i peglanje tekstilnih proizvoda.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA IZRAĐIVAČA RUČNIH RADOVA
Poslovi izrađivača ručnih radova pripadaju području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo i odnose se na
izradu različitih upotrebnih predmeta (stolnjaka, podmetača za stolove, kapa, šalova, čarapa, rukavica, torbi, odevnih
predmeta), postupcima ručnog veza, kukičanja i pletenja.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima pripreme tekstilnih materijala i izrade ručnih radova.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove: prelca,
ručnog tkača, pletača, tekstilnog radnika predenja, ručnog tkanja, pletenja, bojenja i dorade tekstilnog materijala.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu različitih upotrebnih predmeta postupcima ručnog
veza, kukičanja i pletenja.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- pripremu tekstilnog materijala;
- izradu predmeta postupcima različitih ručnih radova.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- utvrdi oblik i dimenzije proizvoda;
- nabavi potreban tekstilni materijal;
- veze;
- kukiča;
- plete.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- prepozna vrste i boje tekstilnog materijala;
- prepozna karakteristike i način ponašanja različitih vrsta pređe i konca;
- prepozna vrste i finoće alata za kukičanje i pletenje;
- objasni način formiranja različitih bodova za vez;
- objasni način formiranja različitih bodova za kukičanje;
- objasni način formiranja različitih bodova za pletenje (prepletaja);
- primenjuje različite bodove i prepletaje veza, kukičanja i pletenja u izradi upotrebnih predmeta i modnih detalja;
- uredno obavlja zadatke i poštuje postavljene rokove;
- vodi računa o estetskim vrednostima tekstilnih proizvoda;
- ima razvijenu ljubav prema narodnoj baštini i potrebu za očuvanjem tradicionalnih vrednosti.
Sadržaj programa:
(Tekstilni materijali)
1) osnovne karakteristike tekstilnih materijala;
2) vrste i karakteristike tekstilnih vlakana biljnog porekla, životinjskog porekla, hemijskog porekla;
3) formiranje pređe i konca;
4) vrste tekstilnih površina: tkanina, pletenina, netkani tekstil;
(DIZAJN TEKSTILA)
5) osnovni likovni elementi u dizajnu tekstila: boja, oblik, tekstura, dezen, ornament;
(KROJENJE TEKSTILNOG MATERIJALA)
6) dimenziponisanje i ručno krojenje tekstilnog materijala;
(VEZ)
7) vrste konca za vez;
8) bodovi veza: pokrstica, bod za prošivanje, ispisara, ravan bod, obamet, bod za popunjavanje, lančani, goblen;
9) primena bodova veza u izradi različitih proizvoda (miljei, stolnjaci, monogrami, odeća...);
(KUKIČANJE)
10) vrste prediva za kukičanje;
11) vrste igala za kukičanje;
12) vrste bodova;
13) primena bodova kukičanja u izradi različitih proizvoda (miljei, stolnjaci, zavese, torbe, kape ...);
(PLETENJE)
14) vrste prediva za pletenje;
15) vrste igala za pletenje;
16) vrste bodova i prepletaja;
17) primena prepletaja u pletenju različitih proizvoda (kapa, šal, rukavice, čarape...).
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 222.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za izrađivača ručnih radova izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane
uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu izrade
ručnih radova. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu,
rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za izrađivača ručnih radova.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA IZRAĐIVAČA TEKSTILNIH PROIZVODA ZA DOMAĆINSTVO
Poslovi izrađivača tekstilnih proizvoda za domaćinstvo pripadaju području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast
tekstilstvo i odnose se na šivenje najjednostavnijih predmeta za domaćinstvo (stolnjaka, kuhinjskih krpa, posteljine,
zavesa, ukrasnih jastuka...).
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima izrade tekstilnih proizvoda za domaćinstvo.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove: izrade
ženske odeće, izrade muške odeće, izrade dečje odeće, konfekcionara krojača, prelca, ručnog tkača, pletača,
tekstilnog radnika predenja, ručnog tkanja, pletenja, bojenja i dorade tekstilnog materijala.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu različitih proizvoda za domaćinstvo od tekstilnih
materijala.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- odabir i pripremu tekstilnog materijala;
- izradu tekstilnih proizvoda i završnu obradu sašivenih proizvoda.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:
- pripremu tekstilnog materijala;
- mašinsko šivenje tekstilnih proizvoda;
- završnu obradu sašivenih proizvoda.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- prepozna vrste, boje i dezene tekstilnih materijala;
- razlikuje delove koji ulaze u sastav određenih proizvoda za domaćinstvo;
- prepoznaje delove mašine za šivenje;
- poznaje vrste i način formiranja različitih bodova i šavova;
- odredi dimenzije i iskroji delove koji ulaze u sastav proizvoda;
- pripremi ivice isečenih delova tekstilnog materijala za porubljivanje ili sastavljanje;
- uradi pravolinijski šav i šije po krivim linijama;
- doradi sašiven tekstilni proizvod;
- uredno obavlja zadatke i poštuje postavljene rokove;
- vodi računa o estetskim vrednostima tekstilnih proizvoda;
- ima razvijen smisao za racionalan izbor i korišćenje tekstilnog materijala.
Sadržaj programa:
(Tekstilni materijali)
1) osnovne karakteristike tekstilnih materijala;
2) vrste i karakteristike tekstilnih vlakana: biljnog porekla, životinjskog porekla, hemijskog porekla;
3) vrste tekstilnih materijala: pređa, tkanina, pletenina;
4) pomoćni materijali (trake, dugmad, patent zatvarači, drikeri ...);
(DIZAJN TEKSTILA)
5) osnovni likovni elementi u dizajnu tekstila: boja, oblik, tekstura, dezen, ornament;
(KROJENJE TEKSTILNOG MATERIJALA)
6) delovi i dimenzije pojedinih tekstilnih proizvoda;
7) uređaji za krojenje;
8) ručno krojenje tekstilnog materijala;
(ŠIVENJE TEKSTILNIH PROIZVODA)
9) delovi i mehanizmi mašine;
10) delovi igle i njeno nameštanje;
11) uvođenje gornjeg konca;
12) namotavanje donjeg konca i postavljanje čunka;
13) usklađivanje napetosti konca i podešavanje dužine boda;
14) vrste bodova i šavova;
15) izrada mašinskih šavova;
16) postupak izrade pojedinih tekstilnih proizvoda;
17) primena šavova u izradi tekstilnih predmeta;
18) održavanje mašine;
(DORADA I ODRŽAVANJE TEKSTILNIH PROIZVODA)
19) parametri peglanja;
20) aparati i uređaji za peglanje;
21) način održavanja.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 180.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za izrađivača tekstilnih proizvoda za domaćinstvo izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje
ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Tekstilstvo i kožarstvo,
oblast tekstilstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu izrade
tekstilnih proizvoda za domaćinstvo. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za izrađivača tekstilnih proizvoda za domaćinstvo.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA RUČNO TKANJE
Poslovi ručnog tkanja pripadaju području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo i odnose se na izradu različitih
upotrebnih predmeta i modnih detalja (šalovi, pončoi, torbe, krpare, zavese, set garniture, nadstolnjaci, jastuci ...),
različitih dezena na ručnom razboju.
Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija
na poslovima ručnog tkanja.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove:
izrađivača ručnih radova, prelca, pletača i tekstilnog radnika.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu upotrebnih predmeta, različitih namena i različitih
dezena, na ručnom razboju.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- pripremu pređe;
- tkanje na ručnom razboju;
- doradu tkanih proizvoda.
Opšti ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:
- priprema pređu za osnovu;
- priprema pređu za potku;
- uvodi i navezuje osnovu;
- izrađuje (tka) tkaninu na razboju;
- skida proizvode sa razboja;
- vezuje osnovu na početku i na kraju i dorađuje ivice.
Specifični ishodi programa:
Po završetku obuke polaznik je u stanju da:
- prepozna vrste i osobine tekstilnih vlakana;
- objasni način dobijanja pređe i konca;
- razlikuje boje i teksture tekstilnog materijala;
- snuje žice osnove;
- priprema pređu za potku;
- objasni način formiranja različitih prepletaja;
- primenjuje različite prepletaje u radu na ručnom razboju;
- završno obrađuje urađenu tkaninu;
- ima razvijene navike poštovanja rokova i smisao za racionalan izbor i korišćenje tekstilnog materijala;
- vodi računa o estetskim vrednostima tekstilnih proizvoda;
- ima razvijenu ljubav prema narodnoj baštini i potrebu za očuvanjem tradicionalnih vrednosti.
Sadržaj programa:
(TEKSTILNI MATERIJALI)
1) osnovne karakteristike tekstilnih materijala;
2) vrste i karakteristike tekstilnih vlakana: biljnog porekla, životinjskog porekla, hemijskog porekla;
3) formiranje pređe i konca;
4) vrste tekstilnih površina: tkanina, pletenina, netkani tekstil;
(DIZAJN TEKSTILA)
5) osnovni likovni elementi u dizajnu tekstila: boja, oblik, tekstura, dezen, ornament;
6) višebojni i specijalni efekti);
(PREPLETAJI TKANINA)
7) platno prepletaj;
8) keper prepletaj;
9) atlas prepletaj;
10) izvedeni prepletaji);
(PRIPREMA ZA TKANJE)
11) premotavanje osnove na kalemove;
12) ustručavanje (dubliranje, končanje, efektno končanje) pređe;
13) snovanje (ručno, u pantljikama);
14) premotavanje potke na cevke;
15) uvođenje osnove i navezivanje;
(RUČNO TKANJE)
16) vrste ručnih razboja;
17) izgled i delovi ručnog razboja;
18) princip rada ručnog razboja;
19) kretanje osnove i tkanine;
20) zatezanje i popuštanje osnove;
21) stvaranje zeva;
22) kretanje potke, ubacivanje potke pomoću čunka;
23) pribijanje potke;
24) povlačenje tkanine;
25) namotavanje tkanine;
26) primena prepletaja u izradi različitih tkanina;
27) skidanje tkanine sa razboja, završavanje osnove na početku i na kraju i dorađivanje ivica.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 210.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za ručno tkanje izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu ručnog
tkanja. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom).
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za ručnog tkača.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA HOTELSKOG PORTIRA
Poslovi hotelskog portira pripadaju području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija neophodnih za obavljanje poslova hotelskog portira.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove vratara, liftboja, radnika na telefonskoj centrali i bagažiste.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje različitih poslova vezanih za dolazak, boravak i
ispraćaj gostiju iz objekta.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- kontrolu lica koja ulaze i izlaze iz objekta;
- pružanje informacija gostima;
- obavljanje usluga po nalogu gosta.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- organizuje doček i ispraćaj gosta iz objekta;
- razvrsta i prenese prtljag gosta;
- prati kretanje gostiju i upravlja ključevima;
- informiše gosta o hotelu i okruženju;
- budi goste i prenosi poruke i poštu.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik:
- poznaje organizaciju rada recepcijske službe;
- poznaje kućni red;
- poznaje bonton i protokol;
- poznaje organizaciju prenošenja prtljaga;
- poznaje poslovne knjige i obrasce;
- razlikuje sredstva turističke propagande;
- upravlja liftom i ključevima;
- prijavljuje goste za obilaske i izlete;
- učestvuje u realizaciji izleta;
- organizuje taksi za goste;
- rezerviše stolove u restoranu;
- prima poštu i evidentira poruke za goste.
Sadržaj programa:
1) ugostiteljski objekti - vrste i karakteristike;
2) recepcijska služba;
3) pojam i vrste hotelskih usluga;
4) komunikacija sa gostima;
5) poslovne knjige i obrasci;
6) izleti, transferi i ture;
7) standardi dočeka i ispraćaja gostiju - standardi dobrodošlice;
8) sredstva turističke propagande;
9) organizacija rada ugostiteljskih objekata.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 200.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za hotelskog portira izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i
turizam.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu i hotelima.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima hotelskog portira. Tematske celine
su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja
odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku
za hotelskog portira.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA ORGANIZATORA SMEŠTAJA U SEOSKOM DOMAĆINSTVU
Poslovi organizatora smeštaja u seoskom domaćinstvu pripadaju području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam,
oblast ugostiteljstvo i turizam.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija neophodnih za obavljanje poslova organizacije smeštaja i boravka gostiju u seoskim domaćinstvima.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za organizovanje odmora na selu u skladu sa standardima
vezanih za dolazak, boravak i ispraćaj gostiju iz objekta.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- adaptiranje postojećeg seoskog domaćinstva za prihvat turista;
- organizovanje usluge smeštaja i ishrane u seoskom domaćinstvu;
- organizovanje slobodnog vremena shodno zahtevima turista.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- opremi seosko domaćinstvo za prihvat turista;
- obezbedi registrovanje i kategorizaciju domaćinstva;
- prihvati i smesti turiste u domaćinstvo;
- evidentira turiste i naplati pružene usluge;
- organizuje izlet i seoske radove na domaćinstvu.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- prepozna elemente i kriterijume za kategorizaciju kuća za odmor i soba za iznajmljivanje;
- opiše kuće za smeštaj po standardima;
- navede vrste propagandnog materijala;
- objasni standard dobrodošlice;
- opiše lokalna tradicionalna jela i pića;
- primenjuje sigurnosne i higijenske standarde kuća za smeštaj;
- sprovodi postupak kategorizacije;
- opiše standarde smeštaja;
- poznaje propise iz oblasti turizma;
- vodi poslovne knjige i obrasce;
- osmišljava izletne aktivnosti;
- poznaje proizvode i usluge karakteristične za dato područje.
Sadržaj programa:
1) organizacija turizma u Republici Srbiji;
2) turistička signalizacija;
3) turistička destinacija i turistička ponuda;
4) poslovi u turizmu u domaćoj radinosti;
5) prirodna i kulturna baština;
6) proizvodi i usluge u turizmu;
7) pravilo ponašanja u turizmu;
8) zakonske regulative u turizmu u domaćoj radinosti;
9) marketing u turizmu u domaćoj radinosti.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad i obavljen sanitarni pregled.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 180.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za organizatora smeštaja u seoskom domaćinstvu izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje
ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i
turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu, hotelima i seoskim kućama u okolini koje se već koriste za odmor
turista.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima organizatora smeštaja u seoskom
domaćinstvu. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na
radu.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program stručne obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog
obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za
uspešnu obuku za organizatora smeštaja u seoskom domaćinstvu.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA POMOĆNOG KUVARA
Poslovi pomoćnog kuvara pripadaju području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija neophodnih za obavljanje poslova pripremanja i serviranja jednostavnih jela i napitaka.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućuju dalju stručnu obuku za poslove kuvara
salata, kuvara supa i čorbi, parakuvara, kafe kuvara i radnika za održavanje higijene kuhinjskog prostora.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za pripremanje jednostavnih jela i napitaka uz primenu
higijenskih mera, u skladu sa HACCP standardom.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- organizovanje pripremnih radova u kuhinji;
- pripremanje i serviranje jednostavnih jela i napitaka.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- priprema i servira supe i čorbe;
- priprema i servira jednostavne salate;
- priprema i servira jela od povrća.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- navede osnove higijene i higijenske standarde;
- opiše recepturu za supe, čorbe, salate i jela od povrća;
- objasni načine pripremanja namirnica;
- razlikuje kuhinjsko posuđe;
- navede sredstva ugostiteljske ponude;
- opiše upotrebu začina;
- rukuje alatima, mašinama i uređajima;
- pere i čisti namirnice;
- meri namirnice;
- termički obrađuje namirnice;
- priprema dodatke za supe;
- začinjava jela;
- priprema posuđe za serviranje;
- dekoriše jelo;
- sprovodi mere zaštite na radu.
Sadržaj programa:
1) higijenski standardi u kuvarstvu;
2) kuhinjski sitan i krupan inventar;
3) trebovanje namirnica i sredstava za održavanje higijene;
4) sredstva ugostiteljske ponude;
5) životne namirnice;
6) termička obrada namirnica;
7) pojam, podela i upotreba začina;
8) pojam i vrste supa;
9) pojam i vrste salata;
10) pojam i vrste variva/priloga;
11) pojam i vrste napitaka;
12) osnovi estetike - dekorativna sredstva u kuvarstvu.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad i obavljen sanitarni pregled.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 264.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za pomoćnog kuvara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove
u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo
i turizam.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu, hotelima i restoranima.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima pomoćnog kuvara. Tematske
celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program stručne obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog
obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za
uspešnu obuku za pomoćnog kuvara.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
Naziv programa: OBUKA ZA SOBARICU/SPREMAČICU
Poslovi sobarice/spremačice pripadaju području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.
Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih
kompetencija neophodnih za obavljanje poslova spremanja smeštajnih jedinica.
Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: nadzornice
sobarica, higijeničarke, perača podnih površina i perača staklenih površina, kao i u vešeraju hotela.
Svrha programa:
Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za spremanje smeštajnih jedinica shodno standardu i
zahtevima klijenata.
Cilj programa:
Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:
- pripremu i čišćenje smeštajnih jedinica;
- zamenu sobnog inventara i rublja.
Opšti ishodi programa:
Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:
- održava higijenu smeštajnih jedinica;
- zameni upotrebljeni pribor i rublje u smeštajnim jedinicama;
- evidentira promene vezane za smeštajne jedinice.
Specifični ishodi programa:
Po završetku programa polaznik je u stanju da:
- razlikuje hemijska sredstva za održavanje higijene;
- objasni standarde nameštene sobe;
- razlikuje poslovne knjige i obrasce;
- pripremi neophodna sredstva za održavanje higijene, inventar i rublje;
- opiše način dezinfikovanja;
- rukuje tehničkim uređajima i aparatima za održavanje čistoće;
- pospremi smeštajnu jedinicu po proceduri;
- zameni zadužene količine posteljine i peškira, kao i pribora za čišćenje;
- sprovodi proceduru nad nađenim ili zaboravljenim predmetima u sobama;
- sačini dnevni izveštaj rada u pismenoj formi;
- sprovodi mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Sadržaj programa:
1) ugostiteljski objekti - vrste i karakteristike;
2) služba na spratovima/ hotelsko domaćinstvo;
3) smeštajne jedinice - vrste i opremljenost;
4) hemijska sredstva za održavanje higijene;
5) sanitarni i higijenski propisi u turizmu;
6) hotelsko rublje - vrste i održavanje;
7) poslovne knjige i obrasci;
8) kodeks ponašanja u hotelijerstvu;
9) standardi u hotelijerstvu;
10) osiguranje kvaliteta u hotelijerstvu.
Specifični zahtevi
Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.
Trajanje obuke
Ukupan broj časova obuke je 198.
NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE
Obuka za sobaricu/spremačicu izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane
uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast
ugostiteljstvo i turizam.
Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici,
specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu i hotelima.
Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima sobarice/spremačice. Tematske
celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.
Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite.
S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji
ostvaruju program stručne obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog
obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za
uspešnu obuku za sobaricu/spremačicu.
U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi,
prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.
Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad,
pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština
i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke
neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj
način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava
njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.
Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno
procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po
završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema
utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze
posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa
Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca
na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični
ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor
metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na
kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.
Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.
V PROGRAM OBUKE ZA ANDRAGOŠKOG ASISTENTA
Andragoški asistent, kao član školskog tima za ostvarivanje programa FOOO, osposobljava se programom obuke da:
- informiše odrasle bez osnovnog obrazovanja o mogućnostima sticanja, odnosno završavanja FOOO;
- motiviše odrasle za uključivanje u sistem obrazovanja i sarađuje sa njihovom porodicom u pružanju podrške za
obrazovanje;
- pomaže odraslima u otklanjanju socijalnih barijera za upis i učestvovanje u procesu obrazovanja;
- pomaže polaznicima u prevazilaženju teškoća u učenju;
- pomaže nastavnicima i polaznicima u integraciji odraslih u obrazovni proces i sprečavanju osipanja polaznika iz
FOOO;
- pruži podršku nastavniku u ostvarivanju ishoda programa;
- pomaže nastavnicima i polaznicima u daljem razvoju materijala za učenje i nastavu;
- učestvuje u ostvarivanju različitih nastavnih i vannastavnih aktivnosti u školi i van nje;
- radi na uspostavljanju saradnje škole sa socijalnim partnerima na lokalnom nivou radi ostvarivanja prava polaznika;
- pomaže u ostvarivanju i zadovoljavanju obrazovnih potreba posebnih ciljnih grupa uključenih u obrazovni proces;
- pomaže u ostvarivanju individualizovanog programa, kao i u dodatnoj i dopunskoj nastavi;
- učestvuje u procesu pružanja podrške polaznicima u izboru obuka;
- učestvuje u posredovanju saradnje osnovne i srednje škole i službe zapošljavanja na lokalnom nivou, radi
uključivanja i zadržavanja polaznika u procesu obučavanja;
- učestvuje u podršci polaznicima za uključivanje u obuke (prevoz, usaglašavanje vremena ostvarivanja nastave i
obuke, priprema dokumentacije za polaznike prilikom upisa u školu i za uključivanje na obuku, pomaganje u
pribavljanju posebnih uverenja, zaštitne opreme i dr.);
- učestvuje u radu školskog tima i pruža podršku timskoj saradnji;
- učestvuje u vođenju školske dokumentacije o ostvarivanju FOOO;
- učestvuje u prikupljanju podataka za praćenje ogleda FOOO.
Poslove andragoškog asistenta, saglasno Zakonu, može da obavlja nastavnik, stručni saradnik i lice koje ispunjava
uslove utvrđene Zakonom za prijem u radni odnos, ima najmanje srednje obrazovanje i savladalo je program obuke
za andragoškog asistenta (u daljem tekstu: program obuke).
Program obuke čine uvodni i obavezni moduli.
Uvodni modul ima za cilj da pruži bazična andragoška znanja i veštine i osposobi asistenta za obrazovni rad sa
odraslima u FOOO. Ovaj modul traje tri dana.
Obavezni modul ima za cilj da osposobi andragoškog asistenta za ostvarivanje FOOO i traje najmanje dva dana.
Nakon pohađanja uvodnog i obaveznog modula lice dobija potvrdu o pohađanom programu obuke za poslove
andragoškog asistenta, sa kojom stiče pravo da bude raspoređeno, odnosno primljeno u radni odnos.
Za posebne ciljne grupe polaznika FOOO (etničke grupe, žene, poljoprivrednici, zatvorenici, invalidna lica i lica sa
smetnjama u razvoju i dr.) ili kada postoji posebna potreba socijalnog partnera, mogu se propisati i izborni moduli.
Škola prijavljuje izvođaču obuke preliminarno odabranog nastavnika ili stručnog saradnika za pohađanje uvodnog i
obaveznog modula programa obuke koji prihvata raspoređivanje na poslove andragoškog asistenta. Škola koja nema
nastavnika ili stručnog saradnika, prijavljuje za pohađanje uvodnog i obaveznog modula programa obuke lice koje
ima najmanje srednje obrazovanje i tri godine iskustva kod odgovarajućeg pravnog ili fizičkog lica, odnosno u
organizacijama civilnog društva, na poslovima i aktivnostima za koje direktor proceni da su u vezi sa obrazovanjem
odraslih.
Škola koja nema nastavnika ili stručnog saradnika koji je savladao program obuke i koga može da rasporedi na
poslove andragoškog asistenta, može da primi u radni odnos andargoškog asistenta putem konkursa na određeno
vreme, za školsku godinu. Za andargoškog asistenta može da bude primljeno u radni odnos lice koje, osim uslova
utvrđenih Zakonom, ima potvrdu o savladanom uvodnom i obaveznom modulu programa obuke i koje poznaje jezik
nacionalne manjine u slučaju da su većina polaznika njeni pripadnici.
Program uvodnog modula
1) ciljevi i očekivani ishodi FOOO;
2) osobenosti učenja odraslih;
3) razlike učenja dece i odraslih;
4) motivi i barijere u učenju odraslih;
5) principi i stilovi učenja odraslih;
6) metode, tehnike i strategije učenja odraslih;
7) procena postignuća, ocenjivanje i portfolio;
8) školski tim i timski rad u ostvarivanju FOOO;
9) organizacija obrazovnog procesa i individualizacija nastave;
10) pomoć nastavniku u razvoju dodatnog materijala za nastavu i učenje.
Program obaveznog modula
1) ostvarivanje saradnje škole i socijalnih partnera u FOOO;
2) informisanje, savetovanje i vođenje polaznika u izboru i ostvarivanju obuke;
3) mehanizmi motivacije i društvene podrške odraslim za uključivanje u proces obrazovanja;
4) karakteristike obrazovne potrebe i interesi posebnih ciljnih grupa;
5) mesto i uloga andargoškog asistenta u školskom timu;
6) školska dokumentacija u ostvarivanju FOOO;
7) uloga andragoškog asistenta u praćenju FOOO.
Download

PRAVILNIK - O.Š. Stevan Sremac