U FOKUSU
09
KONKURENCIJA
U FOKUSU KONKURENCIJA
Izdavač: ZAK Karanović i Nikolić advokati
Lepenička 7, Beograd, +381 11 3094 200
www.karanovic-nikolic.com
Urednici: Patricia Gannon, Rastko Petaković, Bojan Vučković,
Jelena Adamović, Bogdan Gecić
Dizajn korice: Buzz Advertising, Beograd
Prelom i priprema: Buzz Advertising, Beograd
Fotografija: Jelena Mandić
Štampa: Colorpress, Beograd
Autorska prava: Karanović & Nikolić, 2009. Sva prava zadržana.
Tiraž: 500
SADRŽAJ
Konkurencija i dalje u fokusu..................................................................................................... 2
Dosadna vremena.......................................................................................................................3
GLAVA I - NOVI ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE......................................................... 4
GLAVA II - ZAKON O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI........................................................ 9
GLAVA III - REGIONALNI PREGLED..........................................................................................11
Sličnosti zakonskih rešenja u regionu................................................................................11
Srbija........................................................................................................................................11
Crna Gora............................................................................................................................... 15
Bosna i Hercegovina............................................................................................................. 18
Makedonija............................................................................................................................ 21
GLAVA IV - ANALIZA SLUČAJEVA............................................................................................24
EU............................................................................................................................................24
Srbija.......................................................................................................................................26
GLAVA V - U SREDIŠTU ZBIVANJA..........................................................................................28
Kraj jedne ere (Neelie Kroes)..............................................................................................28
U fokusu hrana......................................................................................................................33
Naknada štete zbog povrede konkurencije ....................................................................34
Smenjivanje direktora..........................................................................................................38
GLOSAR............................................................................................................................................ 41
REČNIK..............................................................................................................................................43
KVIZ....................................................................................................................................................46
NOVI ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE........................................................................... 51
KONKURENCIJA I DALJE
U FOKUSU
Pred Vama je treći godišnjak advokatske kancelarije KN Karanović & Nikolić koji obrađuje
temu konkurencije. Dešavanja tokom prethodnih godinu dana u ovoj dinamičnoj oblasti, ali i razvoj naše kancelarije, inspirisali su nas da pitanja iz prakse obradimo kroz novu
perspektivu kako bismo ovaj pregled učinili što korisnijim za Vas.
U ovom izdanju širimo fokus i na dešavanja u regionu, u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori,
paralelno sa širenjem prakse naše kancelarije u ovim jurisdikcijama. Ipak, pre svega
dešavanja u Srbiji obeležila su ovu godinu. Pored sve većeg broja ozbiljnih postupaka,
istraga u finansijskom i prehrambenom sektoru i kompleksnih postupaka kontrole koncentracija, početkom jula usvojen je novi zakon koji će stupiti na snagu u novembru.
Uprkos svim ovim novim dešavanjima, očekujemo da u narednih godinu dana oblast
konkurencije postane još značajnija u ovom regionu. Najavljene su izmene propisa i
u drugim jurisdikcijama a organi će zahvaljujući novim ovlašćenjima zasigurno biti
aktivniji nego ranije. Verujemo da ćemo biti u prilici da Vam pomognemo da uspešno
prebrodite sve izazove i izbegnete sve opasnosti koje se tiču ovih propisa.
KN Konkurencija
DOSADNA
VREMENA
U redovnom toku stvari, vest o kazni u iznosu od preko milijardu evra (iznos koji je
dva puta veći od budžetskog deficita u Srbiji) izrečena gigantu u oblasti računarske
tehnologije lako bi bila vest godine; ili odlazak hrabre dame koja je obeležila pitanja
konkurencije u Evropi u razdoblju iza nas. Takav značaj imao bi i novi zakon u Srbiji,
ili drastično veći obim posla Komisije za zaštitu konkurencije. Konačno, ne možemo
preskočiti ni „slona u sobi“, globalnu finansijsku krizu neverovatnih razmera koja je radikalno promenila pristup pitanjima od značaja za oblast konkurencije na više nivoa.
Mislili smo da svaka od ovih tema ima poseban značaj za dešavanja u protekloj godini.
Shodno tome, trudili smo se da ove godine posvetimo pažnju svakoj od ovih tema. Ipak,
najveću pažnju posvetili smo novom zakonu u Srbiji. Značaj i domet novog zakona zavisiće
pre svega od spremnosti i stručnosti Komisije i drugih državnih organa da se uhvate u
koštac sa najznačajnijim temama za potrošače i učesnike na tržištu u Srbiji.
Sva je prilika da će barem neki deo poslovanja svih ozbiljnih kompanija u regionu osetiti
uticaj promena koje novi zakon donosi. Svako ko posvećuje dužno poštovanje pitanjima
konkurencije, iskoristiće ovaj prelazni period da proveri svoje poslovanje i ispravi eventualne nepravilnosti, odnosno iskoristi prilike koje pruža novi zakon. Ipak, poslovanje
mnogih kompanija biće predmet istraga, intervjua, uviđaja i javnih rasprava.
GLAVA I
NOVI ZAKON O ZAŠTITI
KONKURENCIJE U SRBIJI
U FOKUSU KONKURENCI JA
Početkom jula ove (2009.) godine, Narodna skupština Srbije usvojila je novi Zakon o zaštiti konkurencije,
koji će se primenjivati od 1. novembra ove godine.
Pošto je i prethodni zakon bio u najvećoj meri usaglašen sa materijalnim pravom u EU, nova zakonska
rešenja vide se pre svega u novim procesnim pravilima, od kojih su najbitnija: davanje Komisiji ovlašćenja
da sama izriče sankcije bez pokretanja prekršajnog postupka pred sudovima, predistražna i procesna
ovlašćenja Komisije, preciziranje rokova u postupku kao i povećanje pragova za prijavljivanje koncentracija. U materijalnom delu, osnovna rešenja ostala su ista. U oblasti restriktivnih sporazuma uvode se
jasnije smernice za utvrđivanje eventualnih spornih pitanja, a na polju dominantnog položaja menja se
definicija, ali u formalnom više nego u suštinskom smislu.
Promene u materijalnom smislu
Oblast primene
Personalna primena zakona ostaje u najvećem delu ista, ali zakon sada u većoj meri
precizira krug lica na koja se zakon odnosi i osobite situacije kada se on ne primenjuje.
Tako zakon precizira pravne odnose kod kojih zakon neće biti primenjen. Primera radi,
izričitom odredbom zakon se ne primenjuje na radne odnose između poslodavaca i zaposlenih, kao i na radne odnose utvrđene kolektivnim ugovorom između poslodavaca i
sindikalnih udruženja.
Izmena
definicije
restriktivnih
sporazuma
Za razliku od definicije iz starog zakona, novi zakon definiše restriktivne sporazume
kroz potpunu transpoziciju odredbe člana 81. Rimskog sporazuma. Budnom oku nije
promakla razlika u odnosu na evropski propis, u delu u kome stari zakon zabranjenim
sporazumima smatra i one koji „mogu imati“ za cilj ili posledicu sprečavanje konkurencije. Iako je u najvećem delu stručne javnosti ova razlika otpisana kao redaktorska
omaška, u jednom od postupaka tokom 2009. godine Komisija je iskoristila priliku da
teret dokazivanja u većoj meri prepusti stranci za koju se sumnjalo da je izvršila povredu. U odredbi novog zakona nema spornog dela pa se očekuje u većoj meri primena
evropske prakse po ovom pitanju.
Uvođenje instituta
de minimis sporazuma
Novi zakon uvodi de minimis pravilo, koje predviđa se primena zakona o zabranjenim
sporazumima ne odnosi na sporazume manjeg značaja, odnosno na sporazume između
učesnika na tržištu u sledećim slučajevima:
�Horizontalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji zajednički tržišni udeo ne
prelazi 10% ukoliko učesnici u sporazumu posluju na istom nivou lanca proizvodnje
i prometa;
�Vertikalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji zajednički tržišni udeo ne prelazi
15%, ukoliko učesnici u sporazumu posluju na različitom nivou lanca proizvodnje i
prometa;
�Sporazumi između učesnika na tržištu čiji zajednički tržišni udeo ne prelazi 10%, ako
sporazum ima karakteristike kako horizontalnog tako i vertikalnog sporazuma, ili
ukoliko je teško utvrditi da li je sporazum horizontalni ili vertikalni;
�Sporazumi između učesnika na tržištu čiji zajednički tržišni udeo ne prelazi 30%,
ukoliko se radi o sporazumima sa sličnim uticajem na tržište zaključenim između
različitih učesnika, ako pojedinačni tržišni udeo svakog od njih ne prelazi 5% na svakom pojedinačnom tržištu na kome se ispoljavaju efekti sporazuma.
Stoga, smisao de minimis pravila jeste da oslobodi kako Komisiju tako i strane u sporazumu bespotrebnih ispitivanja ovih sporazuma, a koji ne bi trebalo da uzrokuju bilo
kakvu brigu za povrede konkurencije.
Produženo trajanje individualnih
izuzeća
Moguće trajanje roka individualnog izuzeća zabranjenih sporazuma produženo je sa pet
godina (prema ranijem zakonu) na osam godina.
Viši pragovi za
prijavljivanje koncentracija
U skladu sa novim zakonom, podnošenje zahteva za odobrenje koncentracije je obavezno ako:
U FOKUSU KONKURENCI JA
Podnošenje zahteva za individualno izuzeće sporazuma na koje se primenjuje gornje de
minimis pravilo nije potrebno, pa stoga de minimis pravilo stavlja određene beznačajne
sporazume ispod praga posmatranja Komisije za zaštitu konkurencije.
�Ukupan godišnji prihod na svetskom nivou svih učesnika u koncentraciji u godini
koja prethodi sprovođenju koncentracije prelazi 100 miliona evra, pri čemu prihod
bar jednog učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini na tržištu Srbije mora preći
bar 10 miliona evra; ili
�Ukupan godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Srbije u
prethodnoj godini prelazi najmanje 20 miliona evra, pri čemu prihod svakog od najmanje dva učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini prelazi najmanje 1 milion
evra.
Stoga, novi zakon značajno ograničava nadležnost Komisije u oblasti kontrole koncentracija poredeći sa prethodnim zakonom, čime se Komisija fokusira samo na značajne
predmete.
Po novom zakonu, Komisija može (ali ne mora) sprovesti ispitivanje koncentracije ako
utvrdi da zajednički ukupan tržišni udeo učesnika u koncentraciji na tržištu Srbije prelazi
40% iako nisu ispunjeni finansijski pragovi za podnošenje prijave koncentracije.
Dalje, bitno je naglasiti da novi zakon uvodi značajno promenu u slučaju preuzimanja
akcionarskih društava. Naime, koncentracija koja se sprovodi u skladu sa zakonom o
preuzimanju akcionarskih društava mora se uvek prijaviti, bez obzira da li su gore navedeni finansijski pragovi za prijavljivanje koncentracije ispunjeni.
Preuzimanje
akcionarskih
društava
Novi zakon uvodi mogućnost sprovođenja koncentracije pre dobijanja odobrenja za
sprovođenje koncentracije ukoliko se koncentracija sprovodi u formi preuzimanja i/ili privatizacije akcionarskih društava, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
�Zahtev za odobrenje koncentracije je pravilno podnet u roku od 15 dana od dana zatvaranja javne ponude ili kupovine akcija na berzi, i
�Sticalac kontrole ne ostvaruje kontrolu na osnovu stečenih prava ili to čini kako bi očuvao
vrednost svoje investicije, što podleže posebnom odobrenju Komisije.
U FOKUSU KONKURENCI JA
Nove
definicije
individualnog
i kolektivnog
dominantnog
položaja
Novi zakon uvodi nove definicije individualnog dominantnog položaja i kolektivne dominacije.
Dominantan položaj je definisan uže nego u ranijem zakonu. Zakon definiše da individualni dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencija
beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente, uzimajući u
obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja
i distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu. U praksi,
ovo bi trebalo smanjiti broj učesnika na tržištu koji bi mogli biti obuhvaćeni ovom odredbom.
Ipak, pretpostavka postojanja individualnog dominantnog položaja je ostala ista kao pre,
odnosno iznosi 40% tržišnog udela.
S druge strane, definicija kolektivnog dominantnog položaja je šira u odnosu na prethodni
zakon, pa je stoga moguće da se pojam kolektivne dominacije proširi na veći broj učesnika
na tržištu. Tako, novi zakon kaže da se kolektivnom dominacijom smatra položaj između
dva ili više učesnika na tržištu između kojih ne postoji značajna konkurencija i ako je njihov
ukupni tržišni udeo veći od 50%.
Sama pretpostavka od 50% za kolektivnu dominaciju je ista kao u prethodnom zakonu, ali
novi zakon uvodi bitan uslov da između učesnika na tržištu ne postoji značajna konkurencija, što povlači široko obuhvatanje velikog broja učesnika na tržištu Srbije koji u praksi nisu
jedni drugima konkurenti.
Promene u postupku pred Komisijom
Rok za podnošenje zahteva za
odobrenje koncentracije
Novi zakon produžava rok za podnošenje zahteva za odobrenje koncentracije sa ranije važećih 7 dana na 15 dana od dana zaključenja sporazuma,
objavljivanja javnog poziva ili ponude odnosno zatvaranja javne ponude,
zavisno od toga koji od ovih događaja nastupi ranije.
Štaviše, za svaki dan kašnjenja u prijavljivanju koncentracije, Komisija može
sankcionisati učesnika u koncentraciji sa novčanim kaznama, kako ćemo
dalje objasniti
Preciziranje trajanje
postupka kontrole
koncentracije
Novi zakon uvodi konačni rok za Komisiju da odlučuje po zahtevu za odobrenje koncentracija, odnosno zakon precizno definiše koji su efekti ako
Komisija ne donese odluku u predviđenom roku.
Komisija je po zakonu obavezna da u roku od mesec dana od dana
podnošenja zahteva: donese rešenje u skraćenom postupku (faza I) ili
zaključak o pokretanju ispitnog postupka (faza II). Komisija je rešenje u
ispitnom postupku (faza II) obavezna da donese u roku od 3 meseca od
donošenja zaključka o pokretanju postupka.
Zakon izričito propisuje da, ako Komisija ne donese odluku u fiksnom roku
(1 mesec u fazi I od podnošenja zahteva ili 3 meseca u fazi II od donošenja
zaključka o pokretanju ispitnog postupka), smatraće se da je koncentracija odobrena.
Novi zakon uvodi rok za rešavanje po zahtevu za izuzeće sporazuma.
Nove nadležnosti Komisije
U skladu sa novim Zakonom o zaštiti konkurencije, Komisija ima ovlašćenja da izda tzv. mere zaštite
konkurencije protiv učesnika na tržištu koji postupaju protivno odredbama zakona, kao što su:
�Novčane kazne,
�Mere kojima se nalažu određena ponašanja,
�Strukturne mere,
�Proceduralne kazne,
�Dekoncentracija.
U FOKUSU KONKURENCI JA
Preciziranje trajanja postupka u
vezi restriktivnih sporazuma
Novčane kazne
Komisija ima ovlašćenje da izrekne kaznu učesniku na tržištu koji povređuje
konkurencije (zloupotreba dominantnog položaja, zaključenje zabranjenih sporazuma, sprovođenje koncentracije bez odobrenja, nepostupanje po
merama koje Komisija donese) i to do iznosa od 10% ukupnog godišnjeg
prihoda (bez poreza) koji je učesnik na tržištu ostvario u godini koja prethodi godini kada se sprovodi postupak pred Komisijom.
Rok za plaćanje novčane kazne je najmanje 3 meseca i najviše 1 godina od
prijema odluke Komisije kojom se izriče kazna.
Rok zastarelosti za izricanje odnosno naplatu novčane kazne je tri godine
od dana povrede konkurencije.
Učesnik u zabranjenom sporazumu koji prvi prijavi zabranjeni sporazum
Komisiji ili koji Komisiji prvi dostavi dokaz na osnovu kojeg Komisija
pokreće postupak za utvrđivanje postojanja zabranjenog sporazuma
– oslobađa se obaveze plaćanja novčane kazne.
Mere kojima se nalažu
određena ponašanja
U skladu sa novim zakonom, Komisija može, u cilju otklanjanja prethodnih povreda konkurencije i/ili zabrane novih povreda konkurencije,
naložiti učesniku koji je povredio konkurenciju da preduzme određene
radnje ili može mu se zabraniti da se uzdrži od određenih postupanja u
budućnosti.
Strukturne mere
Ako se utvrdi značajna opasnost od ponavljanja iste ili slične povrede kao neposredne
posledice same strukture učesnika na tržištu, Komisija za zaštitu konkurencije može, po
novom zakonu, da odredi meru koja bi imala za cilj promenu u toj strukturi radi otklanjanja takve opasnosti, odnosno uspostavljanje strukture koja je postojala pre nastupanja utvrđene povrede.
Komisija je izričito ovlašćena da naloži podelu učesnika na tržištu koji povređuje
konkurenciju, i to na način prodaje pojedinih njegovih delova ili njegove imovine trećim
licima.
Procesni penali
Ukoliko strana u postupku ne postupi po nalogu Komisije da joj dostavi tražene podatke
ili ukoliko su dostavljeni podaci netačni i/ili nepotpuni; ili ukoliko strana ne postupa sa
privremenim merama koje je Komisija naložila; ili ukoliko ne podnese zahtev za odobrenje koncentracije u roku od 15 dana, Komisija može izreći procesni penal u iznosu od
500 do 5.000 evra za svaki dan nepostupanja.
Dekoncentracija
U skladu sa novim zakonom, Komisija može izreći meru ukidanja već sprovedene koncentracije (dekoncentracija).
Dekoncentracija se može sprovesti kao podela privrednog društva, prodaja akcija, raskid
ugovora ili izvršenje neke druge radnje u cilju uspostavljanja stanja pre sprovođenja koncentracije.
U FOKUSU KONKURENCI JA
Istražna prava
Novi zakon je dao Komisiji za zaštitu konkurencije vrlo široka istražna prava, koja su
inače vrlo prihvaćena u uporednim evropskim pravima konkurencije.
Komisija je ovlašćena da sprovede, ne samo redovne uviđaje u poslovnim prostorijama
društva u pratnji policije, već ima pravo uviđaja i u stanu (po nalogu suda), a takođe ima
pravo i prethodno nenajavljenog uviđaja.
Uvođenje nenajavljenog uviđaja (tzv. prepadi u zoru, engl.: dawn raids) je značajno, jer
Komisija može, po svom diskrecionom pravu i bez prethodne najave društvu protiv kojeg
se vodi istraga, da sprovede uviđaj njegovi prostorija, kancelarija i inspekciju kompletnih poslovnih dokumenata, uključujući papirnu i elektronsku korespondenciju, mobilne
telefone, PDA uređaje, kompjutere i sve druge baze podataka.
Privilegovana
komunikacija
Zakonom je usvojena potpuno nova odredba o privilegovanoj komunikaciji (zasnovana
na pravu Evropske Unije) koja obuhvata svu komunikaciju vezanu za konkretan postupak
između strane u postupku protiv koje je pokrenut postupak i njenog punomoćnika. Ova
komunikacija se smatra privilegovanom i poverljivom, pa stoga ne može biti dostupna
bilo kojoj trećoj strani.
Primena poreskih
propisa
Prilikom utvrđivanja novčanih kazni, uveden je novi postupak, po kome sve kazne koje
Komisija izriče, naplaćuju se u ubrzanom poreskom izvršnom postupku.
Naknada štete
Prateći trendove prava Evropske Unije, naročito u Beloj knjizi o štetama za povrede
pravila EU o konkurenciji koju je izdala Evropska komisija, novi zakon jasno propisuje
pravo bilo kog društva, koje je pretrpelo štetu usled povreda konkurencije, da pokrene
parnični postupak pred nadležnim sudom protiv društva za koje je u rešenju Komisije
utvrđeno da je povredilo konkurenciju.
Sudska kontrola
Za razliku od starog zakona (po kome je protiv odluka Komisije odlučivao Vrhovni sud
Srbije), novi zakon reguliše da se protiv rešenja Komisije može pokrenuti upravni spor
pred Upravnim sudom. Rok za podnošenje tužbe je isti kao i u ranijem zakonu, odnosno
30 dana od dana prijema rešenja Komisije.
S obzirom da Upravni sud još nije osnovan, nadležnost za odlučivanje protiv rešenja
Komisije do osnivanja Upravnog suda imaće Viši trgovinski sud.
Postupak pred sudom mora se okončati u roku od 2 meseca od dana podnošenja tužbe.
Ipak, zakon ne predviđa sankciju ukoliko sud ne donese presudu u ovom roku.
GLAVA II
ZAKON O KONTROLI
DRŽAVNE POMOĆI
Zakon ima svoje uzore u sličnim evropskim zakonima – njegov cilj je kontrola državne pomoći
domaćim privrednim društvima, čime se sprečava
povreda konkurencije. Razlozi za donošenje zakona
kojim se reguliše kontrola subvencija koje država
daje domaćim preduzećima jesu u prvom redu:
jednak tretman svih privrednih društava i pojedinaca, pa stoga i odražavanje konkurencije među
njima, kao i priprema srpskih društava za obavljanje delatnosti na zajedničkom tržištu Evropske
Unije bez državne asistencije.
Opšta zabrana državne pomoći
Bilo koja državna pomoć data privrednim društvima
ili fizičkim licima kojom se ograničava konkurencija na tržištu ili kojom se krše međunarodni ugovori
je zabranjena, osim ako zakon predviđa drugačije.
Primena
Kao i u sličnim evropskim zakonima, Zakon o kontroli državne pomoći se primenjuje na sve sektore
poslovanja, sa izuzetkom poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.
Davalac i korisnik državne pomoći
U skladu sa zakonom, davalac državne pomoći
jeste Republika Srbija, autonomna pokrajina i lokalne samouprave posredstvom njihovih nadležnih
organa, kao i svako drugo pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje
državnu pomoć u bilo kom obliku.
Korisnik državne pomoći jeste pravno ili fizičko lice
koje koristi državnu pomoć u bilo kom obliku za
obavljanje svoje delatnosti.
Komisija za kontrolu državne pomoći
Za razliku od prava Evropske Unije, kontrola državne
pomoći, u skladu sa Zakonom o kontroli državne
pomoći, nije poverena Komisiji za zaštitu konkurencije. Umesto toga, Zakon predviđa uspostavljanje
posebne Komisije za kontrolu državne pomoći, koja
se sastoji od pet članova, od kojih je jedan predstavnik Komisije za zaštitu konkurencije.
Ipak, Komisija za kontrolu državne pomoći nije
nezavisni organ, već vladina agencija, koju osniva i
neposredno kontroliše Vlada Srbije. Stoga, buduće
obavljanje poslova ove Komisije je pod senkom
nedostatka osnovnih uslova za njeno nezavisno
poslovanje.
Kontrola državne pomoći
Postoje dva osnovna metoda kontrole državne
pomoći koje predviđa Zakon: prethodna kontrola
i naknadna kontrola.
Prethodna kontrola
Prethodna kontrola se sprovodi podnošenjem
prijave državne pomoći Komisiji. Prijavu podnosi
davalac državne pomoći.
Prijava može biti u obliku šeme državne pomoći ili
individualne državne pomoći.
Šema državne pomoći predstavlja sve propise, nacrte odnosno predloge propisa državnih organa,
nepoznatom broju korisnika pod uslovom prethodnog prijavljivanja pre nego što propisi budu doneti.
Individualna državna pomoć može se dati u skladu
sa odlukom davaoca pomoći prethodno određenom
korisniku (ukoliko se ne radi o šemi državne pomoći)
ili individualno određenom korisniku na osnovu
šeme državne pomoći i na osnovu prethodnog
podnošenja prijave Komisiji za kontrolu državne
pomoći.
U FOKUSU KONKURENCI JA
Narodna skupština Srbije je, istovremeno sa
donošenjem novog Zakona o zaštiti konkurencije,
početkom jula ove 2009. godine usvojila i Zakon o
kontroli državne pomoći, čija primena počinje od 1.
januara 2010. godine.
U FOKUSU KONKURENCI JA
10
Bez obzira na formu prijave, prijavljena državna
pomoć ne može se dodeliti korisniku pomoći pre
nego što Komisija donese rešenje.
Ukoliko je prijava Komisiji kompletna i u skladu sa­
zakonom, Komisija donosi rešenja kojim odobrava
davanje državne pomoći u roku od 60 dana od
dana podnošenja potpune prijave.
Naknadna kontrola
Komisija sprovodi naknadnu kontrolu na osnovu
informacija kojima raspolaže ili informacija prikupljenih iz drugih izvora, koje ukazuju da se radi
o državnoj pomoći koja je dodeljena ili korišćena
suprotno zakonu.
Do okončanja postupka naknadne kontrole, Komisija može naložiti da se prekine sa korišćenjem sredstava državne pomoći.
Povraćaj državne pomoći
Ukoliko Komisija u postupku naknadne kon-
trole utvrdi nepravilnosti, može doneti rešenje
kojim sa predlogom mera za otklanjanje tih
nepravilnosti. Ukoliko davalac državne pomoći
ne postupi u skladu sa merama Komisije, Ko­
misija može proglasiti državnu pomoć nedo­
zvoljenom.
U slučaju već date državne pomoći, Komisija nalaže
da se odmah vrati dodeljeni iznos pomoći uvećan
za zakonsku zateznu kamatu počev od dana dobijanja pomoći.
Komisija ne može da naredi povraćaj državne po­
moći po isteku 10 godina od dana dodele državne
pomoći.
Sudska kontrola
Protiv rešenja Komisije za kontrolu državne
pomoći može se pokrenuti upravni spor u roku od
30 dana od dana prijema rešenja. Ipak, tužba u
upravnom sporu ne odlaže izvršenje rešenja protiv
kojeg je podneta.
GLAVA III
REGIONALNI PREGLED
PRAVA KONKURENCIJE
SLIČNOST ZAKONSKIH REŠENJA U ZEMLJAMA
JUGOISTOČNE EVROPE
Svi zakoni o zaštiti konkurencije u zemljama Jugoistočne Evrope pokrivaju tri oblasti koje mogu imati
potencijalne negativne posledice po konkurenciju:
(i) restriktivni sporazumi,
(ii) zloupotreba dominantnog položaja, i
(iii)kontrola koncentracija.
Zakonska rešenja o restriktivnim sporazumima i zloupotrebi dominantnog položaja su uglavnom
identična u svim zemljama regiona, dok se proceduralna pravila i pragovi za prijavljivanje koncentracija
znatno razlikuju.
Sve institucije za zaštitu konkurencije u zemljama u regionu Jugoistočne Evrope su članice Međunarodne
mreže za pravo konkurencije (International Competition Network, ICN) i čini se da su razvile veoma
dobre međusobne odnose sa drugim institucijama za zaštitu konkurencije, kako u regionu Jugoistočne
Evrope, tako i širom sveta. Naočito su evidentni kontakti lokalnih institucija iz regiona sa Evropskom
Komisijom i organima iz istog govornog područja (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska).
Stoga je od izuzetnog značaja da multi-nacionalne prijave koncentracija koje se podnose u više jurisdikcija budu potpuno konzistentne.
SRBI JA
Uvod
Novi Zakon o zaštiti konkurencije usvojila je Narodna skupština Srbije na sednici održanoj 8. jula ove
2009. godine. Zakon je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije br. 51/2009. Novi Zakon će
početi da se primenjuje od 1. novembra 2009. godine. Do početka primene novog Zakona, primenjuje se
stari Zakon o zaštiti konkurencije donet 24. septembra 2005. godine.
Komisija za zaštitu konkurencije
Prema novom Zakonu o zaštiti konkurencije, Komisija ima predsednika Komisije i Savet, pri čemu je
predsednik Komisije istovremeno i predsednik Saveta. Savet se sastoji od pet članova, od kojih je jedan
predsednik.
11
U FOKUSU KONKURENCI JA
Pravo konkurencije u zemljama u regionu je uglavnom zasnovano na rešenjima prihvaćenim u pravu Evropske Unije, odnosno u prvom redu u Sporazumu o Evropskim Zajednicama (Rimski Ugovor), pre svega
članovima 81. i 82., kao i Regulativi o kontroli koncentracija (European Commission Merger Regulation,
ECMR) i opštim aktima proisteklim iz ovih propisa.
Predsednika Komisije i članove Saveta bira Narodna skupština, kako bi trebalo da bude, iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije sa najmanje deset godina relevantnog radnog iskustva, pod
uslovom da su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, naročito u oblasti
zaštite konkurencije i evropskog prava i da uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti. Predsednika Komisije i članove Saveta bira i razrešava Narodna skupština na predlog nadležnog skupštinskog
odbora za poslove trgovine.
Predsednik Komisije i članovi Saveta biraju se na mandat od 5 godina, sa mogućnošću ponovnog izbora.
U ovom trenutku, članovi Saveta Komisije su: prof. dr Dijana Marković – Bajalović (predsednica Saveta),
prof. dr Petar Đukić i Miroslav Stanković. Preostalim članovima istekao je mandat, a aprila 2010. godine
prestaće mandat još dva člana Saveta.
Koncentracije
Prema novom Zakonu o zaštiti konkurencije, podnošenje Prijave koncentracije je obavezno ako:
�Ukupan godišnji prihod na svetskom nivou svih učesnika u koncentraciji u godini koja prethodi
sprovođenju koncentracije prelazi 100 miliona evra, pri čemu prihod bar jednog učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini na tržištu Srbije mora preći bar 10 miliona evra; ili
�Ukupan godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Srbije u prethodnoj godini
prelazi najmanje 20 miliona evra, pri čemu prihod svakog od najmanje dva učesnika u koncentraciji u
prethodnoj godini prelazi najmanje 1 milion evra.
U FOKUSU KONKURENCI JA
12
Dodatno, koncentracija koja se sprovodi u skladu sa zakonom o preuzimanju akcionarskih društava mora
se uvek prijaviti, bez obzira da li su ispunjeni gore navedeni finansijski pragovi za prijavljivanje koncentracije.
Prijava koncentracije mora se podneti Komisiji u roku od 15 dana od dana zaključenja sporazuma, objavljivanja javnog poziva ili ponude odnosno zatvaranja javne ponude, zavisno od toga koji od ovih događaja
nastupi ranije.
Restriktivni sporazumi
Svaki sporazum (kao ceo ugovor, pojedina odredba ugovora, izričiti ili prećutni sporazum, usaglašena
praksa ili odluka udruženja učesnika na tržištu) čiji predmet može dovesti do bitnog sprečavanja,
ograničavanja ili narušavanja konkurencije je ništav.
Naročito su restriktivni sporazumi kojima se neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene
ili drugi uslovi trgovine; ograničava ili kontroliše proizvodnja, tržišta, tehnički razvoj ili investicije; dele
tržišta ili izvori nabavke; primenjuju nejednaki uslovi na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu,
čime se drugi učesnici dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente; ili se zaključuju ugovori
uslovljeni prihvatanjem dodatnih obaveza koje po svojoj prirodi ili u skladu sa trgovačkom praksom nisu
u vezi sa predmetom tih ugovora.
Podrazumeva se da su sporazumi kojima se narušava konkurencija zabranjeni. Međutim, određeni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane, putem izuzeća po vrstama ili putem individualnog izuzeća.
Novim zakonom uvedeno je pravilo de minimis, pa nije potrebno podnošenje zahteva za individualno
izuzeće sporazuma između učesnika na tržištu čiji je tržišni udeo relativno mali, kako smo objasnili u delu
koji se odnosi na novi Zakon o zaštiti konkurencije.
Za razliku od prethodnog zakona u kome je rok na koji se davalo individualno izuzeće bio 5 godina, novi
Zakon o zaštiti konkurencije produžava ovaj rok na 8 godina.
Zloupotreba dominantnog položaja
Po novom Zakonu o zaštiti konkurencije, pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položaj
ako je njegov tržišni udeo veći od 40% (individualni dominantan položaj), dok dva ili više učesnika na
tržištu imaju kolektivan dominantani položaj ako je njihov ukupan tržišni udeo veći od 50% ili ako između
njih ne postoji značajna konkurencija.
Dominantan položaj sam po sebi nije zabranjen, već je zabranjena njegova zloupotreba. Zloupotreba
dominantnog položaja najčešće se ispoljava u fiksiranju cena, zahtevanju ekskluzivnosti, utvrđivanju bonusa i rabata zasnovanih na lojalnosti, odbijanju isporuke proizvoda, primenjivanju nejednakih uslova na
iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu i slično.
Takse
Shodno važećem, a i novom Zakonu o zaštiti konkurencije, podnosilac zahteva ima obavezu da plati
taksu za izdavanje rešenja Komisije za zaštitu konkurencije.
U slučaju koncentracija, naknada je različita zavisno od toga da li je Komisija rešila u skraćenom ili ispitnom postupku. Za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije u skraćenom postupku, taksa
iznosi 0.03% od ukupnog zajedničkog prihoda učesnika u koncentraciji, ali taj iznos ne može preći dva
miliona dinara (što je oko 21.000 evra). Za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije u ispitnom
postupku, taksa je 0,07% od ukupnog zajedničkog prihoda učesnika u koncentraciji, ali taj iznos ne može
preći četiri miliona dinara (što je oko 42.000 evra). Ukoliko pak Komisija odbije prijavu koncentracije
(odnosno ne odobri koncentraciju), taksa za izdavanje tog rešenja je 90.000 dinara (oko 950 evra).
U FOKUSU KONKURENCI JA
13
Taksa za izdavanje rešenja po zahtevu za pojedinačno izuzeće sporazuma iznosi 90.000 dinara (odnosno
oko 950 evra), a taksa za izdavanje rešenja kojim se utvrđuje da pojedine radnje ne predstavljaju zloupotrebu dominantnog položaja jeste 50.000 dinara (oko 500 evra). Ukoliko Komisija pokrene postupak
po službenoj dužnosti, taksa se ne plaća.
Osporavanje odluka
Konačna odluka Saveta Komisije može se, prema novom Zakonu, osporiti u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, čije je osnivanje u toku. Rok za podnošenje tužbe u upravnom sporu protiv rešenja
Komisije za zaštitu konkurencije jeste 30 dana od dana prijema rešenja Komisije.
Do osnivanja Upravnog suda, tužbe protiv rešenja Komisije podnosiće se Višem trgovinskom sudu.
Sankcije
Za zloupotrebu dominantnog položaja, zaključenje restriktivnog sporazuma, sprovođenje koncentracije
bez odobrenja ili za nepostupanje po merama koje Komisija donese, Komisija za zaštitu konkurencije
može kazniti učesnika na tržištu sa kaznom do iznosa od 10% ukupnog godišnjeg prihoda (bez poreza)
koji je učesnik na tržištu ostvario u godini koja prethodi godini kada se sprovodi postupak pred Komisi-
jom. Međutim, u slučaju restriktivnog sporazuma, učesnik u sporazumu koji prijavi Komisiji sporazum ili
podnese dokaze na osnovu kojih je doneto rešenje Komisije – ne kažnjava se.
Novi Zakon o zaštiti konkurencije predviđa i tzv. meru procesnog penala u iznosu od 500 evra do 5.000
evra za svaki dan ponašanja suprotno nalogu Komisije ako učesnik na tržištu ne postupi po zahtevu
Komisije da joj dostavi ili saopšti tražene podatke ili joj dostavi ili saopšti netačne, nepotpune ili lažne
podatke; ne postupi po privremenoj meri koju Komisija odredi ili ne podnese prijavu koncentracije u
propisanom roku od 15 dana.
Rok zastarelosti za izricanje odnosno naplatu novčane kazne je tri godine od dana povrede konkurencije.
Praksa
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije je u 2008. godini primila 159 različitih zahteva u okviru nadležnosti
Komisije. Kao i u prethodnim godinama, praksa Komisije se u 2008. godini uglavnom odnosila na izdavanje rešenja po zahtevima za odobrenje koncentracija.
Od ukupnog broja vođenih postupaka, 137 su bili postupci povodom prijava koncentracije, ili 86% od
ukupnog broja postupaka. Komisija je odobrila 131 koncentracija u skraćenom postupku, dok je dva
odobreno u ispitnom postupku. Bezuslovno odobrenje za sprovođenje koncentracije je izdato u 129
predmeta, dok su četiri koncentracije uslovno odobrene.
U FOKUSU KONKURENCI JA
14
Praksa Komisije u vezi sa zabranjenim sporazumima je u 2008. godini bila je mnogo intentenzivnija u
odnosu na 2007. godinu. Komisija je vodila 20 postupka u vezi sa zabranjenim sporazumima, od kojih
je postojanje zabranjenog sporazuma utvrđivano u 6 slučajeva (tri slučaja po zahtevu stranke i tri po
službenoj dužnosti), u četiri slučaja je Komisija postupala po zahtevima za utvrđenje da određeni sporazum nije zabranjen, dok je u 2008. godini podneto 10 zahteva za individualno izuzeće sporazuma (dva više
u odnosu na 2007. godinu). Od 20 pokrenutih postupaka, 12 postupaka je u okončano u 2008. godini.
U dva postupka za utvrđenje postojanja zabranjenih sporazuma koji su okončani u 2008. godini, Komisija je utvrdila njihovo postojanje (utvrdila je postojanje zabranjenog sporazuma između prodavaca lekova
i veledrogerija; kao i to da je cenovnik minimalnih cena veterinarskih usluga Veterinarske komore Srbije
zabranjeni sporazum u smislu člana 7. Zakona). S druge strane, u dva postupka koja su okončani po
zahtevu za utvrđivanje da određeni sporazum nije zabranjen, Komisija je u oba slučaja odlučila da prijavljeni sporazumi nisu zabranjeni.
Komisija je u 2009. godini pokrenula samo dva postupaka za ocenu zloupotrebe dominantnog položaja,
i to po službenoj dužnosti, od kojih je jedan obustavljen dok je u drugom utvrđena zloupotreba dominantnog položaja.
Komisija je izdala više od 30 pravnih mišljenja i informacija u vezi sa primenom Zakona o zaštiti konkurencije i podzakonskih akata. Komisija je, između ostalog, dala mišljenja na često postavljana pitanja u vezi
sa ulogom i pozicijom manjinskog člana, akcionara, u donošenju odluka društva, odnosno da li takav
manjinski akcionar može ostvariti odlučujući uticaj odnosno biti kontrolni član društva u smislu Zakona
o zaštiti konkurencije. Prema mišljenju Komisije, pravo veta manjinskog akcionara može predstavljati
sticanje kontrole samo u slučaju da se ono (pravo veta) odnosi na strateške odluke o poslovnoj politici
i da ne podrazumeva pravo veta ustanovljeno radi uobičajene zaštite finansijskih interesa manjinskih
vlasnika.
U toku 2009. godine, Komisija je pokrenula čitav niz prekršajnih postupaka zbog sprovođenja koncentracija bez odobrenja Komisije. Značajno je da je Komisija pokrenula postupak protiv više beogradskih
udruženja taxi vozača jer su njihovi predstavnici 2006. godine usvojili Odluku o primeni jedinstvene
cene taksi usluga, sa primenom na celom području grada Beograda uz ukidanje popusta na cenu usluge
pružene po telefonskom pozivu, čime su zaključili zabranjeni sporazum o primeni jedinstvene cene.
Komisija je takođe pokrenula prekršajni postupak protiv proizvođača lekova i veledrogerija zbog toga što
su zaključili i izvršili zabranjene sporazume. Ipak, prema našim saznanjima, kao i prethodnih godina, još
nijedan učesnik na tržištu optužen za nepostupanje u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti konkurencije
u 2008. i 2009. godini nije kažnjen.
Komisija je prema tome, svoju praksu u 2008. godini razvijala uglavnom u oblasti kontrole koncentracija,
imajući u vidu veoma niske pragove za prijavljivanje po trenutno važećem zakonu. Evidentno je da je
praksa Komisije bila intenzivnija u oblasti kontrole zabranjenih sporazuma.
Međutim, Komisija je svojim radom u 2008. godini potvrdila da još uvek razvija praksu i da nema dovoljno iskustva za rad na težim predmetima, kao što su posebno kartelski sporazumi (farmaceutska industrija i slično). Ovo se, smatramo, može u prvom redu pripisati činjenici da je Komisija osnovana relativno
skoro. Potrebno je napomenuti da je Komisija u više postupaka za odobrenje koncentracija propustila
jasno propisani rok od 4 meseca za donošenje rešenja za sprovođenje koncentracije, čime su velike multinacionalne kompanije, ali i domaća društva, morali da čekaju na odobrenje srpske Komisije, iako često
nisu postojali razlozi za odugovlačenje postupka.
Telefon: +381 11 3811 911
Fax: +381 11 3811 999
Internet: www.kzk.org.rs
E-mail: [email protected]
CRNA GORA
Uvod
Crnogorski Zakon o zaštiti konkurencije (Službeni list Crne Gore, br. 69/05 i 37/07) počeo je da se
primenjuje 1. januara 2006. godine.
Uprava za zaštitu konkurencije
U skladu sa Zakonom osnovana je Uprava za zaštitu konkurencije. Za razliku od većine evropskih zakonodavstava u kojima važi princip kolektivnog odlučivanja u organima za zaštitu konkurencije (tako
u Srbiji postoji Savet sastavljen od 5 članova, u Bosni i Hercegovini Savjet od 6 članova), crnogorskom
Upravom rukovodi direktor. Na čelu Uprave je vršilac dužnosti direktora Zoran Perišić.
Koncentracije
Kao i u Zakonu o zaštiti konkurencije Srbije, koncentracije u Crnoj Gori nastaju putem:
�Statusnih promena (spajanja i pripajanja prethodno nezavisnih učesnika na tržištu);
�Sticanja kontrole jednog ili više učesnika na tržištu nad drugim učesnikom na tržištu, ili njegovim
delom, ili nad njegovom imovinom, i
�Zajedničkog osnivanja i kontrolisanja novog učesnika na tržištu (statusni joint venture).
U slučaju koncentracije obavezno je podnošenje zahteva, i ona se sprovodi po pribavljenom odobrenju
izdatom od strane Uprave za zaštitu konkurencije, ukoliko je ispunjen jedan od sledećih uslova:
�zajednički prihod učesnika u koncentraciji ostvaren u prethodnoj obračunskoj godini na tržištu Crne
Gore prelazi iznos od 3 miliona evra; ili
�zajednički ukupni prihod učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu prelazi 15 miliona
evra, i najmanje jedan učesnik u koncentraciji je registrovan na teritoriji Crne Gore.
Zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije mora se podneti Upravi u roku od sedam
dana od dana potpisivanja sporazuma ili objavljivanja javne ponude o preuzimanju.
Strane u sporazumu takođe mogu podneti Zahtev pre potpisivanja sporazuma, na primer kada strane
pokažu ozbiljnu nameru da sklope sporazum putem potpisivanja pisma o namerama, memoranduma o
15
U FOKUSU KONKURENCI JA
Kontakt
Komisija za zaštitu konkurencije
Kneginje Zorke 7
11000 Beograd, Srbija
razumevanju ili slično. Lice koje razmatra preuzimanje akcionarskog društva može podneti zahtev kada
objavi nameru o davanju ponude za kupovinu akcija.
Kada neko društvo stekne kontrolu nad drugim društvom ili njegovim delom, Zahtev podnosi društvo
koje stiče kontrolu; u svim drugim slučajevima učesnici podnose zahtev zajedno.
Nakon prijema zahteva, Uprava objavljuje u Službenom listu Crne Gore sledeće podatke: poslovna imena strana, vrlo sumaran opis transakcija, i opis tržišta na kome se dešava transakcija. Za razliku od Srbije,
Uprava za zaštitu konkurencije Crne Gore ne objavljuje svoju odluku u Službenom listu Crne Gore.
U skladu sa Zakonom, strane ne mogu sprovesti koncentraciju (imenovati novu upravu ciljnog društva
ili na neki drugi način ostvarivati kontrolu nad ciljnim društvom) sve dok Uprava za zaštitu konkurencije
ne izda odobrenje ili do isteka zakonskog roka od sto trideset (130) dana od dana podnošenja potpunog Zahteva. Ipak, u praksi je Uprava izdavala odobrenja u roku od dva do tri meseca od podnošenja
Zahteva.
Sprovođenje koncentracije bez odobrenja Uprave se kažnjava kao i svaki drugi prekršaj Zakona o zaštiti
konkurencije.
U FOKUSU KONKURENCI JA
16
Zabranjeni sporazumi
Slično kao u evropskoj regulativi, u Crnoj Gori su zabranjeni bez izuzeća svi sporazumi kojima se dele
tržišta, ograničava tržište, nameću kupovne ili prodajne cene i slično. Ukoliko se ne radi o ovim apsolutnim zabranama, sporazum koji sadrži određene „lakše“ restriktivne odredbe može biti izuzet na osnovu
zahteva za pojedinačno izuzeće podnetog Upravi za zaštitu konkurencije u roku od 15 dana od dana
zaključenja.
Zakon o zaštiti konkurencije predviđa sporazume manjeg značaja, koji se ne moraju prijavljivati Upravi
za zaštitu konkurencije, a to su horizontalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji tržišni udeo na
relevantnom tržištu ne prelazi 5%, odnosno vertikalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji tržišni
udeo ne prelazi 15%.
Za razliku od Srbije, Vlada Crne Gore je donela Uredbu o grupnim izuzećima, tako da za određene sporazume (svi vertikalni sporazumi kod kojih je tržišni udeo dobavljača manji od 30%, horizontalni sporazumi
o istraživanju i razvoju, horizontalni sporazumi o specijalizaciji ako tržišni udeo učesnika ne prelazi 20%,
sporazumi u automobilskoj industriji, itd.) nije potrebno podnošenje Upravi za zaštitu konkurencije Crne
Gore zahteva za pojedinačno izuzeće.
Zloupotreba dominantnog položaja
U Crnoj Gori postoji pretpostavka postojanja pojedinačnog dominantnog položaja ukoliko učesnik na
tržištu ima učešće na relevantnom tržištu koje prelazi 50%. To je za 10% više u odnosu na prezumpciju
dominantnog položaja u Srbiji.
Kolektivan dominantan položaj u Crnoj Gori postoji ako je tržišno učešće društava koja kolektivno deluju na relevantnom tržištu veće od 60% (u Srbiji je kolektivni dominantan položaj postavljen na 50%
tržišnog učešća).
S druge strane, veoma je interesantno da crnogorski Zakon o zaštiti konkurencije ne predviđa novčano
kažnjavanje za zloupotrebu dominantnog položaja, već Uprava za zaštitu konkurencije može (ali ne mora)
naložiti mere koje treba da izvrši učesnik na tržištu koji zloupotrebi dominantan položaj.
Takse
U Crnoj Gori se ne plaća taksa za podnošenje zahteva, odnosno donošenje rešenja Uprave za zaštitu
konkurencije.
Osporavanje odluka Uprave
Odluke Uprave su konačne u upravnom postupku. Protiv odluka Uprave za zaštitu konkurencije Crne
Gore može se podneti tužba u upravnom sporu Upravnom sudu Crne Gore, u roku od 30 (trideset) dana
od dana prijema odluke.
Sankcije
U slučaju da sticalac kontrole (kupac, društvo koje učestvuje u spajanju, odnosno osnivač društva
zajedničkog ulaganja) sprovede koncentraciju bez odobrenja Uprave za zaštitu konkurencije Crne Gore ili
ne postupa po nalozima Uprave za zaštitu konkurencije utvrđenim u uslovnom odobrenju za sprovođenje
koncentracije, ili ukoliko ugovorne strane zaključe zabranjeni sporazum, Uprava za zaštitu konkurencije
može izreći novčanu kaznu protiv sticaoca u iznosu od 200 do 300 iznosa minimalne mesečne zarade u
Crnoj Gori u vreme izricanja kazne. Pošto je minimalna mesečna zarada u Crnoj Gori oko 55 evra, potencijalna novčana kazna koja bi mogla biti između 11.000 i 16.500 evra.
Ipak, bitno je naglasiti da Zakon o zaštiti konkurencije ne pominje bilo kakvu kaznu u slučaju zloupotrebe
dominantnog položaja, tako da ako dominantni učesnik na tržištu Crne Gore zloupotrebi svoj dominantni položaj – Uprava za zaštitu konkurencije ga ne može kazniti ni na koji način, osim da naloži mere
kojima se otklanja zloupotreba dominantnog položaja.
Dalje, Zakon o zaštiti konkurencije Crne Gore predviđa mogućnost da Uprava za zaštitu konkurencije (u
slučaju sprovođenja koncentracije bez odobrenja, nepostupanja po uslovnom odobrenju ili zaključenja
zabranjenog sporazuma) izrekne zaštitnu meru počiniocu u trajanju od jednog meseca do jedne godine.
Praksa
Iako relativno nedavno osnovana, evidentno je da Uprava za zaštitu konkurencije Crne Gore razvija dobru praksu, u prvom redu u kontroli koncentracija što čini najveći obim posla Uprave. Ipak, pohvalno je
da Uprava u poslednjih nekoliko meseci kreće i u kontrolu zabranjenih sporazuma.
Uprava za zaštitu konkurencije Crne Gore ima zakonska ovlašćenja da neposredno izriče kazne učesnicima
na tržištu koji povrede konkurenciju. Međutim, kazne su relativno male poredeći sa drugim evropskim
zemljama, tako da najveća kazna koju bi Uprava eventualno mogla izreći doseže do oko 17.000 evra.
Koliko je nama poznato, Uprava za zaštitu konkurencije Crne Gore još niti jednom nije izrekla kaznu za
povredu konkurencije.
Ipak, veoma je teško pratiti praksu Uprave, imajući u vidu da Uprava još uvek nije uspostavila svoju
zvaničnu Internet stranicu, a pritom se rešenja Uprave ne objavljuju ni u Službenom listu Crne Gore.
Kontakt
Uprava za zaštitu konkurencije
Marka Miljanova 17
81000 Podgorica, Crna Gora
Telefon: +382 20 232 297
Fax: +382 20 232 042
17
U FOKUSU KONKURENCI JA
Uprava za zaštitu konkurencije, s druge strane, može izreći novčane kazne odgovornim licima u pravnom
licu u slučaju sprovođenja koncentracije bez odobrenja, nepostupanja po uslovima predviđenim uslovnim odobrenjem za sprovođenje koncentracije ili u slučaju zaključenja zabranjenog sporazuma, i to
novčanom kaznom u iznosu od desetostrukog do dvadesetostrukog iznosa minimalne zarade u Crnoj
Gori. Imajući u vidu da je trenutna minimalna zarada u Crnoj Gori oko 55 evra, kazna koja bi bila izrečena
odgovornim licima u pravnom licu bila bi između 550 i 1.100 evra.
BOSNA I HERCEGOVINA
U FOKUSU KONKURENCI JA
18
Uvod
Zakon o konkurenciji Bosne i Hercegovine (Službeni glasnik Bosne i Hercegovine, br. 48/2005 i 76/2007)
primenjuje se od 2005 godine.
Konkurencijski savjet / Konkurencijsko vijeće
Zakonom je osnovano Konkurencijsko vijeće (ovaj naziv se koristi u Federaciji BiH), odnosno Konkurencijski savjet (ovaj naziv se koristi u Republici Srpskoj).
Savjet se sastoji od šest članova koji se imenuju tako da odraze nacionalnu strukturu Bosne i Hercegovine. Savet ministara BiH (vlada cele Bosne i Hercegovine) imenuje tri člana Saveta (i to iz svakog konstitutivnog naroda BiH – Srbi, Hrvati, Bošnjaci), dva člana imenuje Vlada Federacije Bosne i Hercegovine
(entitet u Bosni i Hercegovini u kojem pretežno žive Hrvati i Bošnjaci), dok jednog člana Saveta imenuje
Vlada Republike Srpske (pretežno srpski deo Bosne i Hercegovine).
Članovi Konkurencijskog saveta BiH su: Stjepo Pranjić (predsednik), Ibrica Lakišić, Sanja Božić, Sena
Hatibović, Gordan Raspudić i Dragiša Stanković. Predsednik Savjeta se menja svake godine.
Opšte specifičnosti
Zahvaljujući veoma strogim proceduralnim pravilima predviđenim Zakonom o konkurenciji, Konkurencijski savjet Bosne i Hercegovini ima izuzetno značajna ovlašćenja. Tako Savjet može sam izricati novčane
kazne, koje se kreću čak do 10% godišnjeg prihoda cele grupe društava kojoj pripada učesnik na tržištu
koji je učinio povredu konkurencije. Konkurencijski savjet se veoma često koristi ovom mogućnošću
za izricanje novčanih kazni čak i za manje prekršaje, kao što je na primer relativno kratko kašnjenje u
podnošenju Prijave namere koncentracije od samo nekoliko dana. Konkurencijski savjet je tako izricao
novčane kazne (često i multinacionalnim kompanijama) u iznosu od 100.000 evra za kašnjenje od svega
8 dana nakon isteka zakonskog roka za podnošenje Prijave namere koncentracije.
Bitno je naglasiti da je Konkurencijski savjet u poslednje vreme značajno intenzivirao rad na zabranjenim
sporazumima i zloupotrebi dominantnog položaja. Pred Konkurencijskim savjetom je u toku nekoliko
postupaka za zabranjene sporazume protiv velikih industrija kojima prete velike kazne.
U Bosni i Hercegovini (za razliku od Srbije i Crne Gore) postoji čitav niz podzakonskih akata koji prate
Zakon o konkurenciji.
Tako primera radi, u Bosni i Hercegovini primenjuju se više od dve godine Odluka o izuzeću sporazuma po
vrstama i Odluka o sporazumima manjeg značaja (de minimis). Ovo je veoma značajno za sve učesnike
na tržištu čiji ugovori sadrže određene restriktivne odredbe, jer ne postoji obaveza učesnika da prijavljuju takve ugovore Konkurencijskom savjetu ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni ovim podzakonskim
aktima.
Koncentracije
Kao i u Zakonu o zaštiti konkurencije Srbije, koncentracije u Bosni i Hercegovini nastaju putem:
�Statusnih promena (spajanja i pripajanja prethodno nezavisnih učesnika na tržištu);
�Sticanja kontrole jednog ili više učesnika na tržištu nad drugim učesnikom na tržištu, ili njegovim
delom, ili nad njegovom imovinom, i
�Zajedničkog osnivanja i kontrolisanja novog učesnika na tržištu (statusni joint venture).
U slučaju koncentracije obavezno je podnošenje zahteva, i ona se sprovodi po pribavljenom odobrenju
izdatom od strane Konkurencijskog savjeta, ukoliko je ispunjen jedan od sledećih uslova:
�Prihod svakog od najmanje dva učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini na tržištu Bosne i Her-
cegovine bio je veći od 5 miliona konvertibilnih maraka (oko 2,5 miliona evra); ili
�Ukupan prihod svih učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini na svetskom nivou bio je veći od
Prijava namere koncentracije (Prijava) mora se podneti Konkurencijskom Savjetu u roku od osam dana od
dana potpisivanja sporazuma ili objavljivanja javne ponude o preuzimanju akcionarskog društva. Ovaj rok
je veoma strog i ukoliko podnosilac prijave zakasni sa podnošenjem Prijave (makar i dan), Konkurencijski
Savjet po pravilu neposredno izriče veoma velike novčane kazne u rasponu od 5.000 evra do čak 200.000
evra. U praksi, Sud Bosne i Hercegovine (kao drugostepeni organ u odnosu na Konkurencijski savjet) po
pravilu potvrđuje odluke o kazni Konkurencijskog savjeta zbog kašnjenja u podnošenju Prijave.
Za razliku od većine evropskih zakona o zaštiti konkurencije, u Bosni i Hercegovini se Prijava ne može
podneti na osnovu dokumenta koji izražava nameru učesnika u koncentraciji da krenu u transakciju (npr.
pismo o namerama ili slično), već je neophodno Konkurencijskom savjetu podneti overenu kopiju pravilno potpisanog obavezujućeg ugovora ili overenu kopiju ponude za preuzimanje akcionarskog društva.
Štaviše, sva dokumenta koja se podnose Konkurencijskom savjetu u prilogu Prijave moraju biti overena;
Konkurencijski savjet nikako ne prihvata obične kopije.
Konkurencijski savet objavljuje svoje rešenje, kako u Službenom listu Bosne i Hercegovine, tako i na svojoj zvaničnoj Internet stranici. Ipak, rešenja objavljena na zvaničnoj Internet stranici Savjeta po pravilu ne
sadrže informacije koje je podnosilac Prijave označio poverljivim.
U skladu sa Zakonom o konkurencije BiH, koncentracija se ne može sprovesti (odnosno ne može se
imenovati nova uprava ciljnog društva ili na neki drugi način ostvarivati kontrola nad ciljnim društvom)
do donošenja rešenja Konkurencijskog savjeta, odnosno do isteka zakonskog roka za prekid sprovođenja
koncentracije, koji može biti ili (a) 60 kalendarskih dana od dana prijema potvrde o kompletnosti i urednosti Prijave koju izdaje Konkurencijski savjet ili (b) 3 meseca od prijema zaključka o pokretanju ispitnog
postupka.
U praksi, Konkurencijski savjet uglavnom donosi svoje rešenje u roku od dva meseca od izdavanja potvrde o kompletnosti i urednosti Prijave, što čak može realno biti i nekoliko meseci od podnošenja Prijave
(ponekad i četiri do šest meseci), jer Konkurencijski savjet ima diskreciono pravo da odluči kada je Prijava
19
U FOKUSU KONKURENCI JA
100 miliona konvertibilnih maraka (oko 50 miliona evra), pri čemu najmanje jedan učesnik u koncentraciji mora imati registrovano prisustvo u Bosni i Hercegovini; ili
�Ukupan tržišni udeo na relevantnom tržištu u Bosni i Hercegovini svih učesnika u koncentraciji
prelazi 40%.
kompletna i uredna. Na ovaj način kašnjenje u izdavanju odobrenja za sprovođenje koncentracije u Bosni
i Hercegovini može potpuno poremetiti planove multinacionalnih kompanija da brzo okončaju svoju
transakciju na svetskom nivou.
Zabranjeni sporazumi
Zakon o konkurenciji Bosne i Hercegovine, pored opšteusvojene definicije zabranjenih sporazuma iz člana
81 Rimskog sporazuma (fiksiranje cena, podela tržišta i slično), predviđa i sporazume male vrednosti, pod
kojima se smatraju: sporazumi između učesnika čiji tržišni udeo ne prelazi 10% na relevantnom tržištu
ukoliko je sporazum zaključen između subjekata koji su međusobno konkurenti ili deluju na istom nivou
proizvodnje ili trgovine; sporazumi između učesnika čiji tržišni udeo ne prelazi 15%, a radi se o učesnicima
koji nisu međusobni konkurenti ili koji deluju na različitim nivoima proizvodnje, odnosno prodaje. Kod
sporazuma kod kojih je teško odrediti da li su zaključeni između konkurenata, tržišni udeo ne sme preći
10% da bi se radilo o sporazumu male vrednosti.
U Bosni i Hercegovini postoje i odluke o grupnim izuzećima sporazuma, kao što su grupno izuzeće sporazuma o prenosu tehnologije, licenci i know how, grupno izuzeće sporazuma o osiguranju i grupno izuzeće
sporazuma o distribuciji i servisiranju motornih vozila.
Takse
Što se tiče koncentracija, u Bosni i Hercegovini postoje dve takse: (i) taksa za podnošenje Prijave i (ii)
taksa za izdavanje rešenja.
U FOKUSU KONKURENCI JA
20
Taksa za podnošenje Prijave namere koncentracije iznosi 2.000 konvertibilnih maraka (oko 1.000 evra).
Taksa za izdavanje rešenja može biti različita zavisno od toga da li je Konkurencijski savet doneo rešenje
u skraćenom postupku (Faza I), kada je taksa 2.500 konvertibilnih maraka (oko 1.250 evra) ili u ispitnom
postupku (Faza II), kada je taksa 25.000 konvertibilnih maraka (oko 12.500 evra).
Osporavanje odluka Konkurencijskog savjeta
Odluke Konkurencijskog savjeta su konačne u upravnom postupku. Protiv odluka Konkurencijskog savjeta BiH može se podneti tužba u upravnom sporu Sudu Bosne i Hercegovine, u roku od 30 (trideset)
dana od dana prijema odluke ili od dana objavljivanja odluke.
Sankcije
Konkurencijski savjet BiH može neposredno izreći novčane kazne, kako za „teže“, tako i za „lakše“ povrede
Zakona.
Po Zakonu, teže povrede Zakona za koje je predviđena novčana kazna do 10% ukupnog godišnjeg prihoda su:
�Sklapanje zabranjenog sporazuma kojim je narušena, ograničena ili sprečena konkurencija na
tržištu;
�Zloupotreba dominantnog položaja;
�Učestvovanje u sprovođenju zabranjene koncentracije i
�Nepostupanje po bilo kojoj konačnoj odluci Konkurencijskog vijeća.
Dakle, učesnici u koncentraciji bi mogli da sprovedu koncentraciju koja nije zabranjena, bez podnošenja
Prijave Konkurencijskom savjetu. Zabranjenom se smatra koncentracija koja za rezultat ima značajno
narušavanje konkurencije na celom tržištu Bosne i Hercegovine ili na njenom značajnom delu, a posebno
je zabranjena koncentracija kojom se stvara ili jača dominantni položaj. Primera radi, koncentracija ne bi
bila zabranjena ukoliko sticalac kontrole uopšte nije prisutan na relevantnom tržištu na kome je aktivno
ciljno društvo.
Pored novčane kazne do 10% godišnjeg prihoda pravnog lica, Konkurencijski savjet može izreći i kazne odgovornim fizičkim licima u pravnom licu (direktoru, članu upravnog odbora i slično) u iznosu od
15.000 do 50.000 konvertibilnih maraka (od oko 7.500 do 25.000 evra).
Dalje, Zakon o konkurenciji BiH predviđa kaznu do 1% ukupnog godišnjeg prihoda za „lakše“ povrede
Zakona, kao što su:
�Dostavljanje Konkurencijskom savjetu netačnih ili pogrešnih informacija ili nedostavljanje informaci-
ja u traženom roku;
�Propuštanje da se podnese Prijava namere koncentracije u roku od 8 (osam) dana od dana zaključenja
obavezujućeg ugovora ili objavljivanja javne ponude za preuzimanje akcionarskog društva;
�Propuštanje da se postupi po rešenju ili zaključku Konkurencijskog savjeta ili po nalogu nadležnog suda.
Konkurencijski savjet može, pored novčane kazne do 1% godišnjeg prihoda pravnog lica, izreći i novčanu
kaznu odgovornom fizičkom licu u pravnom licu (direktoru, članu upravnog odbora i slično) u iznosu od
5.000 do 15.000 konvertibilnih maraka (oko 2.500-7.500 evra).
Konkurencijsko vijeće se u poslednje vreme u mnogo slučajeva koristilo zakonskim mogućnostima i izricalo je novčane kazne, kako društvima tako i njihovim odgovornim licima, za kašnjenje u podnošenju prijave
namere koncentracije ili davanje netačnih podataka. Kazne su bile u rasponu od 5.000 do 200.000 evra.
Praksa
Praksa Konkurencijskog savjeta se uglavnom razvijala u pravcu kontrole koncentracija. Međutim, Konkurencijski savjet u poslednjih godinu dana kreće u značajnu kontrolu zabranjenih sporazuma i utvrđivanje zloupotrebe dominantnog položaja. Pred Konkurencijskim savjetom je nekoliko postupaka protiv poznatih
firmi iz Bosne i Hercegovine, kojima prete znatne novčane kazne.
21
Kontakt
Konkurencijski savjet / Konkurencijsko vijeće
Radićeva 8, 71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
Telefon: +387 33 251 406
Fax: +387 33 251 406
Internet: www.bihkonk.gov.ba/main.html
E-mail: [email protected]
MAKEDONI JA
Uvod
Makedonski Zakon o zaštiti konkurencije (Službeni list Makedonije, br. 04/05, 70/06 i 22/07) počeo je da
se primenjuje 1. januara 2005. godine.
Komisija za zaštitu konkurencije
Zakonom je osnovana Komisija za zaštitu konkurencije. Komisija se sastoji od predsednika i četiri člana,
koje imenuje Skupština Makedonije, na predlog skupštinske Komisije za imenovanja. Predsednik i članovi
Komisije se biraju na period od pet godina, sa mogućnošću ponovnog izbora. Komisija je odgovorna
Skupštini Makedonije, kojoj podnosi godišnji izveštaj najkasnije do 31. marta svake godine.
Članovi Komisije za zaštitu konkurencije su: Čedomir Kraljevski (predsednik), Todor Zafirov, Mevlan Luftiu, Gorgi Mitreski i Vasil Donev.
Koncentracije
Podnošenje obaveznog zahteva za odobrenje koncentracije u Makedoniji obavezno je ako je:
�Ukupan prihod svih učesnika u koncentraciji na svetskom tržištu veći od 10 miliona evra u godini
koja prethodi koncentraciji, pri čemu najmanje jedan učesnik u koncentraciji mora imati registrovano
prisustvo u Makedoniji; ili
�Ukupan prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Makedonije u godini koja prethodi
koncentraciji prelazi 2,5 miliona evra; ili
U FOKUSU KONKURENCI JA
Pohvalno je da je Konkurencijski savjet, još od svog osnivanja, uspostavio svoju zvaničnu Internet prezentaciju na kojoj se svakako jasno može videti u kom se pravcu kreće praksa Konkurencijskog savjeta.
�Tržišni udeo jednog učesnika u koncentraciji na relevantnom tržištu je veći od 40% ili je zajednički
tržišni udeo svih učesnika u koncentraciji veći od 60% .
Makedonski Zakon o zaštiti konkurencije ne propisuje jasan rok za podnošenje zahteva za odobrenje
koncentracije, već kaže da se zahtev mora podneti pre sprovođenja koncentracije, a nakon zaključenja
ugovora, objavljivanja javne ponude, odnosno sticanja kontrolnog učešća u osnovnom kapitalu drugog
društva.
Opšti rok za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije jeste 25 dana od dana podnošenja kompletne prijave, ukoliko: Komisija utvrdi da se ne radi o koncentraciji u smislu zakona ili ako se koncentracijom ne sprečava, ograničava ili narušava konkurencija. Rok za izdavanje odobrenja međutim može biti
produžen za 35 radnih dana od prijema potpune prijave, ukoliko učesnici u koncentraciji nameravaju da
dopune prijavu, kako bi dobili pozitivno odobrenje. Rok za donošenje rešenja može se međutim produžiti
za još dodatnih 15 radnih dana po zahtevu stranaka, odnosno za dodatnih 20 radnih dana po odluci
Komisije.
Učesnici u koncentraciji obavezni su da suspenduju sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja
Komisije ili do isteka zakonskih rokova za donošenje rešenja. Ipak, podnosilac zahteva može zahtevati
izuzeće od suspenzije, iz opravdanih razloga.
U FOKUSU KONKURENCI JA
22
Ipak, strane mogu sprovesti koncentraciju koja je zasnovana na javnoj ponudi za preuzimanje akcija
ukoliko podnosilac bez odlaganja obavesti Komisiju u skladu sa zakonom o preuzimanju akcionarskih
društava i ako podnosilac ne realizuje svoja prava glasa sve do donošenja rešenja Komisije, u meri koja
je potrebna da se očuva njegova investicija. Ovo izuzeće od opšteg pravila suspenzije Komisija mora
odobriti.
Zabranjeni sporazumi
Makedonski Zakon o zaštiti konkurencije definiše zabranjene sporazume kao i većina evropskih zakonodavstva, odnosno u prvom redu je zabranjeno fiksiranje cena, ograničenje proizvodnje, podela tržišta,
primena nejednakih uslova i slično. Ipak, makedonski zakon predviđa sporazume manjeg značaja (de
minimis), pod kojima se podrazumevaju horizontalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji tržišni
udeo ne prelazi 10%, odnosno vertikalni sporazum između učesnika čiji udeo ne prelazi 15%. U slučaju
da se ne može utvrditi da li se radi o vertikalnom ili horizontalnom sporazumu, primenjuje se tržišni
udeo do 10%.
Zloupotreba dominantnog položaja
Pretpostavka za postojanje dominantnog položaja jeste 40% tržišnog udela, dok se pretpostavlja da
postoji kolektivna dominacija ako dva ili više učesnika na tržištu imaju više od 60% tržišnog udela.
Takse
Za podnošenje zahteva za odobrenje koncentracije u Makedoniji se plaća taksa od oko 100 evra, a za
izdavanje rešenja po zahtevu za odobrenje koncentracije taksa je oko 500 evra.
Osporavanje odluka Komisije
Protiv konačne odluke Komisije za zaštitu konkurencije Makedonije može se pokrenuti upravni spor pred
nadležnim sudom.
Sankcije
U Makedoniji sama Komisija za zaštitu konkurencije može izricati kazne za prekršaje kojima se povređuje
konkurencija. U sastavu Komisije za zaštitu konkurencije formirana je Komisija za prekršajna pitanja koja
odlučuje o kaznama.
Zakon o zaštiti konkurencije propisuje da kazne za najteže povrede konkurencije (zaključenje zabranjenog sporazuma, zloupotreba dominantnog položaja, sprovođenje koncentracije bez odobrenja i slično)
iznose do 10% ukupnog godišnjeg prihoda učesnika u koncentraciji koji je postupao protivno zakonu.
Praksa
Praksa Komisije za zaštitu konkurencije Makedonije u 2008. godini uglavnom se razvijala u pravcu kontrole koncentracija, ali i delimično u kontroli zloupotrebe dominantnog položaja.
Telefon: +389 2 3298 666
Fax: +389 2 3296 466
Internet: www.kzk.gov.mk/eng/index.asp
E-mail: [email protected]
23
U FOKUSU KONKURENCI JA
Kontakt
Komisija za zaštitu konkurencije
Mito Hadživasilev Jasmin bb
1000 Skopje, Makedonija
GLAVA IV
ANALIZA SLUČAJEVA
SLUČAJEVI PRED
EVRO PSKOM KOMISI JOM
Intel
U FOKUSU KONKURENCI JA
24
Evropska komisija je 13. maja 2009. godine izrekla
globalnom gigantu u industriji kompjuterskih procesora, Intel-u, kaznu od 1,06 milijardi evra zbog
zloupotrebe dominantnog položaja, odnosno
kršenja člana 82. Rimskog sporazuma. Ovo ujedno
predstavlja rekordnu kaznu u istoriji prakse Evropske komisije. Intelu, je takođe izdata naredba da
obustavi sve ilegalne radnje koje se potencijalno
još uvek vrše.
U svom govoru, povodom javnog saopštenja o
kazni, Neli Krus, predstavnik Evropske komisije za
zaštitu konkurencije, navodi da je veličina povrede
prouzrokovala izricanje tako visoke kazne: „Ako se
uzme u obzir da je Intel naneo štetu milionima Evropskih potrošača time što je namerno držao svoje
konkurente izvan tržišta preko pet godina, visina
kazne ne bi trebalo da bude iznenađujuća.“
Postojanje dominantnog položaja
Evropska komisija je utvrdila da Intel ima dominantan položaj na tržištu mikroprocesora (još
poznatih kao x86 procesora), suštinske komponente svakog današnjeg kompjutera, sa tržišnim
udelom koji iznosi „ne manje od 70%“. Neli Krus,
je u izjavi za štampu koja je pratila objavljivanje odluke, pokušala da podvuče, da činjenica postojanja
dominantnog položaja sama po sebi ne predstavlja problem, već da je problem ponašanje Intel-a,
koje predstavlja zloupotrebu tog dominantnog
položaja.
Radnja zloupotrebe
Evropska komisija je ustanovila da se Intel nije
pošteno takmičio na tržištu, čime je onemogućio
inovacije i smanjio opštu dobrobit potrošača.
Relevantni period trajanja povrede je od oktobra
2002. godine do kraja 2007. godine, odnosno ukupno iznosi pet godina i tri meseca. Utvrđene su
dve vrste radnji kojima je Intel zloupotrebio svoj
dominantan položaj.
Prva vrsta zloupotreba se odnosi na skrivene rabate koje je Intel davao vodećim kompjuterskim
proizvođačima (Acer, Dell, HP, Lenovo i NEC) pod uslovom da od 80 do 100% ukupnih svojih potreba za računarskim procesorima zadovolje kupovinom Intelovih proizvoda. Takođe, Intel je vršio isplate
vodećem maloprodavcu kompjutera (Media Saturn Holdings koji ima u vlasništvu MediaMarkt lanac),
pod uslovom da prodaje samo kompjutere sa Intelovim x86 procesorima. Evropska komisija smatra da je
uslovljavanje rabate na ovakav način, kao i vršenje navedenih isplata, imalo za posledicu realno isključenje
AMD-a (Intel-ovog glavnog i verovatno jedinog konkurenta) iz konkurencije, na štetu potrošača, koji su
bili uskraćeni za mogućnost izbora alternativnog proizvoda.
Druga radnja zloupotrebe predstavlja tzv. radnje plaćanja za odlaganje (eng. pay-for-delay). Naime, Evropska komisija navodi da je Intel izvršio niz direktnih isplata kompjuterskim proizvođačima kako bi oni
zaustavili ili odložili lansiranje proizvoda koji sadrže AMD-ov x86 procesor i da ograniči kanale prodaje za
navedene proizvode. I u ovom slučaju, Evropska komisija je ustanovila da je Intel izvršio zloupotrebu svog
dominantnog položaja, onemogućavanjem AMD-u da se efikasno takmiči na tržištu, a na štetu potrošača.
Novčana kazna
Navedena kazna predstavlja najveću novčanu kaznu koju je Evropska komisija ikada izrekla povodom
povrede evropskog prava konkurencije. Naime, ova kazna na više načina predstavlja rekord.
Prvo, ovo je najveća kazna ikada izrečena protiv pojedinačnog privrednog društva zbog povrede člana
82. i značajno je veća od dosadašnjeg rekordera, kazne izrečene Microsoft-u u 2004. godini (u iznosu od
497 miliona evra).
Drugo, ovo je ujedno i najveća ikada izrečena kazna zbog povrede prava konkurencije od strane Evropske
komisije.
Kazna je određena na osnovu Uputstava Evropske komisije o kaznama iz 2006. godine (eng. EC Guidelines on the method of setting fines), odnosno određena je obzirom na period trajanja i ozbiljnost
povrede. Naime, sama kazna iznosi 4,15% Intelovog ostvarenog prihoda u 2008. godini, što je manje od
pola od teorijski mogućeg iznosa (koji može biti do 10%). Komisija se verovatno odlučila da ostane ispod
margine od 5% kako bi osigurala održivost izrečene kazne u instancionim postupcima.
Početkom jula, Intel je podneo žalbu odluke Evropskom sudu prve instance protiv navedene odluke Evropske komisije o zloupotrebi dominantnog položaja.
Zaključak
Značaj ove odluke Evropske komisije je višestruk i ona predstavlja presedan na više načina no jedan.
Naime, ovo je najveća kazna ikad izrečena kako generalno tako i prema individualnom privrednom
društvu. Ono što je još interesantno u vezi sa ovom kaznom je da ona pokazuje spremnost Evropske
komisije da bezrezervno primenjuje pravo konkurencije, čak i u situaciji velike ekonomske krize koja je
u toku. Izricanje ovakve odluke jasno pokazuje nameru Evropske komisije da bude svetski predvodnik u
primeni prava konkurencije.
25
U FOKUSU KONKURENCI JA
Povodom obrazloženja odluke, iako nam u trenutku pisanja ovog članka, tekst same odluke još uvek
nije dostupan (trebalo bi da sadrži preko 500 strana), iz javnog saopštenja odluke vidi se da je Evropska komisija koristila složene metode ekonomske analize o efektima navedenih rabata po konkurenciju, kako bi ustanovila da oni dovode do zatvaranja tržišta za jednako efikasne konkurente. Koristeći
navedene metode, Evropska komisija je postupala u skladu sa svojim novo usvojenim Uputstvima o
prioritetima prilikom primene člana 82. (eng. Guidance on the Commission’s Enforcement Priorities in
Applying Article 82 EC Treaty to Abusive Exclusionary Conduct by Dominant Undertakings) koja jasno
propisuje kriterijume prilikom ocenjivanja postojanja zloupotrebe dominantnog položaja, a čiji je glavni
akcenat na primeni ekonomske analize.
Takođe, može se očekivati da će ova odluka imati dalekosežan uticaj širom Evrope na nacionalne organe
za zaštitu konkurencije, pogotovu one koji su ovlašćeni da direktno izriču kazne, poput srpske Komisije
za zaštitu konkurencije.
Međutim, u zavisnosti od odluke evropskih sudova, konačni ishod ostaje da se vidi.
SRBI JA
Kao opštu napomenu, valja istaći da je Komisija bila vrlo aktivna na više tržišta u Srbiji. Moramo priznati
da u tim postupcima Komisiji nije nedostajalo hrabrosti u borbi protiv najvećih privatnih kompanija u
Srbiji. Ipak, gorak utisak ostavlja činjenica da Komisija nije povela nijedan postupak protiv društava u
većinskom državnom vlasništvu, čiji je dominantan položaj u mnogim industrijskim granama i više nego
očigledan. Teško je ignorisati zaključak koji se prirodno nameće na ovu temu – ipak se radi o relativno
mladom organu koji tek treba da razvije nezavisnost u meri u kojoj su to učinili organi u razvijenim zemljama sveta.
Drugi, ne manje značajan utisak iz prethodnih godinu dana, mora biti to da je u svim slučajevima pred
Vrhovnim sudom Srbije (prema javno dostupnim informacijama na dan zatvaranja ovog izdanja) Komisija izgubila u upravnom sporu. Drugim rečima, kad god je doneta odluka Komisije na štetu nekog učesnika
na tržištu, ona je bila dovoljno manjkava da je Vrhovni sud Srbije ukine.
26
Imajući u vidu da su značajni postupci u Srbiji ili još uvek u toku, ili su predmet razmatranja od strane
Vrhovnog suda Srbije, odlučili smo da izbegnemo pominjanje aktera i suštinski predmet postupka.
U FOKUSU KONKURENCI JA
Slučaj I
Savet Komisije za zaštitu konkurencije Srbije doneo je krajem 2008. godine odluku kojom je utvrđeno da
je jedan učesnik na tržištu navodno zloupotrebio svoj dominantan položaj na tržištu na kome posluje.
Ovaj predmet je za praksu značajan iz dva razloga – prvo, zbog pristupa definiciji tržišta i drugo, zbog
pristupa ekskluzivnim autorskim pravima.
Kao ni u prethodnim, sličnim postupcima, Komisija nije utvrđivala relevantno tržište primenom složenih
ekonometrijskih testova, kako je to uobičajeno u evropskoj praksi, već se oslanjala u većoj meri na intuiciju i indukciju. Bez obzira na sve eventualne formalne primedbe koje se upućuju na rad Komisije u
proteklih godinu dana, ovu zamerku smatramo najznačajnijom, iz prostog razloga što Komisija naprosto
odbija da naloži veštačenje ili da primenom objektivnih nepristrasnih merila dođe do saznanja o definiciji
tržišta. Sama definicija tržišta predstavlja prethodno pitanje za svaki postupak. Prostim jezikom, postupak ne može ni da počne (u najvećem broju slučajeva) pre nego što se objektivnim kriterijumima nacrtaju
granice tržišta koje se posmatra. Naročito nas zabrinjava činjenica da je Komisija prilikom definisanja
tržišta zanemarila saznanja proistekla iz kompleksnog i višegodišnjeg istraživanja koje je vršio organ sa
najvećom tradicijom iz oblasti konkurencije na tlu Evrope – britanski OFT (Office of Fair Trading).
Kada su u pitanju autorska prava, Komisija je zauzela stav da ona ne uživaju apsolutnu zaštitu propisa iz
oblasti intelektualne svojine, te da se njihovim korišćenjem u skladu sa odgovarajućim propisima ipak
može narušiti konkurencija. Ovo otvara značajno pitanje za izdavaštvo u Srbiji; naime, ako bi Komisija
primenjivala isti rezon na svim tržištima, bila bi dovedena u pitanje ekskluzivna prava za prevod i izdavanje knjiga, muzičkih diskova i filmova u Srbiji, a naročito sportskih sadržaja poput popularne UEFA Lige
Šampiona i nacionalnih liga Engleske, Španije ili Italije. Ostaje da se vidi da li će Komisija odmeravati
pravdu jednako prema svima.
Slučaj II
Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je juna 2009. godine rešenje, kojim je proglasio preporuku uprave jednog poslovnog udruženja - zabranjenim sporazumom, koji je ništav po samom zakonu.
Takođe, Komisija je utvrdila da je navodni sporazum zaključen prihvatanjem preporuka organa uprave
tog poslovnog udruženja - akt koji za cilj ima bitno sprečavanje i ograničavanje konkurencije na relevantnom tržištu i proglasila ga zabranjenim i ništavim.
Činjenica koja najviše uznemirava kod ovog postupka je to što je Komisija jednom neobavezujućem
pravnom aktu – preporuci, pripisala atribute odluke, odnosno restriktivnog sporazuma. Komisija se oslonila na formu komunikacije u pogledu postojanja preporuke a potpuno je zanemarila činjenicu da sama
preporuka nikada nije bila primenjena. Primera radi, u evropskoj praksi preporuke mogu biti označene
kao zabranjena praksa samo ukoliko dovode do usaglašavanja prakse. Zahteva se, dakle, preporuka kao
pretpostavka zabranjene radnje, potom posledica, i konačno, uzročno-posledična veza između njih.
Bez jasnih smernica u pogledu pitanja kada se neki pravni akt može kvalifikovati kao zabranjeni sporazum,
dovodi se u pitanje pravna sigurnost svih učesnika na tržištu, obzirom da privreda rutinski funkcioniše na
bazi raznovrsnih tehničkih i statističkih preporuka i izveštaja, a koje bi sada sve bile podložne kažnjavanju.
Tako bi, primera radi, preporučene cene u maloprodaji, koje su inače uobičajena praksa poslovanja, mogle
biti smatrane zabranjenim sporazumom (fiksiranjem cena u daljoj prodaji), čak i kada maloprodavac te cene
ne bi primenjivao, samo na osnovu činjenice da je obaveštavao dobavljača o cenama koje primenjuje.
Slučaj III
Komisija je utvrdila da su mlekare u sastavu Danube Foods Group svojim dominantnim položajem vezivale
za sebe proizvođače mleka, čime su ih onemogućile da zaključuju iste ili slične ugovore sa konkurentima
mlekare. Kao i u prethodnom rešenju, Komisija se ponovo usredsređuje na pitanje pravičnosti. Iako zakon
govori o nametanju nepravednih uslova, kako i sama odredba kaže, sporno je nametanje takvih uslova
kojima se ograničava ili narušava konkurencija. Evropski čitaoci sigurno znaju da u razvijenim zemljama
tela za zaštitu konkurencije ne raspravljaju o pitanjima pravičnosti.
Komisija je kao relevantno geografsko tržište ponovo odredila tržište Srbije. Naše je mišljenje da Komisija nije na pravilan način utvrdila geografsko tržište, jer nejasna mogućnost supstitucije sa stanovišta
farmera od kojih se otkupljuje mleko. Geografsko tržište bi u ovom predmetu trebalo opredeliti po užim
tržištima, jer smatramo malo verovatnim da farmeri iz Niškog okruga prodaju sirovo mleko Subotičkoj ili
Šabačkoj mlekari.
27
U FOKUSU KONKURENCI JA
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije donela je maja ove (2009.) godine rešenje kojim je u ponovnom
postupku (nakon presude Vrhovnog suda Srbije) donela gotovo isto rešenje u predmetu zloupotrebe
dominantnog položaja mlekara u vlasništvu Danube Foods Group (Salford). Komisija je, kao i u ranije osporenom rešenju, još jednom utvrdila da je Danube Foods Group zloupotrebio svoj dominantan položaj
na tržištu otkupa sirovog mleka na taj način što je nametnuo nepravedne uslove poslovanja na iste poslove sa različitim proizvođačima sirovog mleka.
GLAVA V
U SREDIŠTU ZBIVANJA
KRAJ JEDNE ERE
Kako se Neli Krus (Neelie Kroes) približava kraju svog mandata Evropskog komesara za konkurenciju,
Emili Grej je otputovala u Brisel da bi otkrila kako advokati koji se bave pravom konkurencije ocenjuju
njen rad.
Ove godine, Evropska komisija je bila glavna tema u
medijima zbog probijanja granice od milijardu evra
za kažnjavanje kartela. „Gvozdena Neli ponovo udara“ začulo se iz štampe kada je ovaj opasni Evropski
komesar za konkurenciju izrekao zapanjujuću kaznu
od 1,06 milijardi evra protiv kompanije Intel nakon
što je proglašena krivom za zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu kompjuterskih čipova.
U FOKUSU KONKURENCI JA
28
Obrazlažući ovu odluku kojom je probila rekord,
Krusova je izjavila da, imajući u vidu prirodu i trajanje ovakvog ponašanja, „iznos kazne ne bi trebalo da
iznenađuje“.
Neli Krus - evropska komesarka za konkurenciju
I nije. Kazna Intel-u je usledila nakon kazna od 899
miliona evra izrečene kompaniji Microsoft zbog nepostupanja u skladu sa odlukom iz 2004. godine
kojom joj je naloženo da dodeli licence za svoje podatke o interoperabilnosti za razumnu naknadu.
Obe kazne prate uzlaznu liniju kazni izrečenih kartelima u Evropi, koje su skočile sa 390 miliona evra
izrečenih kompanijama 2004. godine na 3,4 milijarde evra samo tri godine kasnije. Zasluga – ili krivica, kako bi neki tvrdili – za ove stravične kazne nedvosmisleno pripada Krusovoj. „Nije bila suzdržana
u pogledu broja slučajeva koje je pokrenula ili broja
reformi koje je započela“, kaže jedan advokatski advokat iz oblasti zaštite konkurencije iz Brisela.
Ove kazne su još impozantnije ako se prisetimo
početnih strepnji da je Krusova suviše blisko povezana sa velikim poslovnim interesima da bi bila efikasan komesar za konkurenciju. Zapravo, ako se vratimo pet godina unazad, malo je falilo da Krusova ne
dobije ovaj posao.
29
U FOKUSU KONKURENCI JA
Očekivanja na početku
2004. godine, bivši holandski ministar za transport Neli Krus (Neelie Kroes) bila je u nadzornim odborima
12 kompanija uključujući Volvo i francusku grupu za vojnu opremu i naoružanje Thales, i radila je kao
lobista za Lockheed-Martin.
Kada je nominovana da rukovodio uticajnim resorom za zaštitu konkurencije unutar Evropske komisije, članovi Evropskog parlamenta su se snažno suprotstavili njenom imenovanju tokom burne sednice
Parlamenta. Krus je uzvratila, obećavajući da će se isključiti iz slučajeva koji se tiču raznih kompanija
sa kojima je sarađivala i da se neće vratiti u privatni sektor nakon rada u Generalnom direktoratu za
konkurenciju (DG Comp). Uprkos snažnom lobiranju drugih strana i izuzetno jake konkurencije od drugih
političara, Krusova je preživela izbornu borbu i preuzela funkciju pod predsednikom Evropske komisije
Hozeom Manuelom Barosom (Jose Manuel Barroso).
Kako je njen mandat otpočeo, komentatori su odmah pretpostavili da će se Krusova pokazati kao mudar
političar koji se neće suzdržavati u primeni svojih novih ovlašćenja. Ubrzo su nestala sva nagađanja da će
štititi interese privrednih društava.
„Ljudi su mislili da će se staviti na stranu industrije, ali ona je učinila upravo suprotno“, kaže jedan pravnik
iz Brisela.
Pod njenim vođstvom, Generalni direktorat za konkurenciju je više puta žestoko kaznio dominantne
kompanije, agresivno primenjujući član 82. koji se tiče zloupotrebe dominantnog položaja, dok su se
njene kolege iz SAD često suzdržavale od pokretanja postupaka u skladu sa Poglavljem 2. Antimonopolskog zakona (Sherman Act).
1996. godine, kao dekan Poslovnog Univerziteta Nijenrod, Krusova je dala počasnu diplomu Bilu Gejtsu.
Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će veliki deo naredne decenije provesti u vatrenoj borbi protiv
kompanije Microsoft, konačno izricajući milionske kazne za ovog tehnološkog giganta.
Neke od kritika sa početka teže su se mogle otresti. Kada je preuzela dužnost, Krusova, što je neuobičajeno
za Holanđane, imala je dosta slabo znanje engleskog jezika. Uzela je intenzivne časove engleskog, kako
bi mogla lakše da komunicira.
„Neka od njenih postignuća su narušavana time što nije umela da komunicira“, kaže jedan pravnik iz
Brisela. „Ne ostavlja dobar utisak, i ne odgovara na pitanja.“
Dobro je poznata njena uzdržanost u razgovoru profesionalcima koji se bave pravom konkurencije. Izvori navode da joj ponekad nedostaje potrebna stručnost da odgovori na specifična pitanja u oblasti
konkurencije. Na prvim konferencijama za štampu, potpuno je odbijala da odgovara na pitanja. Na sastanku Američke advokatske komore u proleće 2007. godine, dala je pogrešan odgovor prilikom odgovaranja na unapred postavljena pitanja. Krusova je dala odgovor pripremljen za drugo pitanje odgovarajući
na potpitanje povodom prvog.
Drugi izvor se slaže da ne deluje da je Krusovoj prijatno u tom kontekstu: „Ako u početku i nije bila
dovoljno stručna da se izbori sa pitanjima iz oblasti zaštite konkurencije, do sada bi svakako trebalo da
razume dovoljan deo „generalnih“ problema da bi odgovarala na pitanja?“
Međutim, Krusova se i dalje trudi da napusti konferencije za štampu čim završi govor, pri čemu ponekad
stiže sa zakašnjenjem i retko odgovara na pitanja. „Čudno je, ako imamo u vidu da je ona političar, da
nikada nije izgledalo da se u tim situacijama oseća sigurno ili da ih drži pod kontrolom“, kaže jedan od
izvora.
Međutim, drugi daju pozitivniju ocenu njenog rada. „Prilično sam impresioniran“, kaže jedan od advokatskih advokata iz oblasti zaštite konkurencije. „U početku su je ljudi nipodaštavali, ali ona je premašila sva
očekivanja. Ona nema nikakve intelektualne pretenzije, i veoma je iskrena“.
Drugi pravnik priznaje da iako Krusova još uvek nije veoma rečit javni govornik „na kraju krajeva to i nije
najvažnije“. Isti izvor nastavlja: „Postavila je sjajno osoblje i kabinet i poštuje njihove ocene“.
To osoblje uključuje Vanesu Tarner (Vanessa Turner), Louri Evans (Lowri Evans) i Nađu Kalvino (Nadia Calvino), i svi su veoma priznati u krugu ljudi koji se bave konkurencijom. Zapravo, Krusova snažno
podržava rad žena na ovom mestu. „Pre Neli, bukvalno nijedna žena nije radila u Generalnom direktoratu za konkurenciju“, kaže jedan pravnik.
U FOKUSU KONKURENCI JA
30
Izvršilac
Uprkos njenim postignućima, to nije uvek išlo lako. Kazne koje je odredila kartelima će definisati
zaostavštinu iza Krusove, ali iako se jedni dive njenom čvrstom stavu, suočila se sa kritikama protivnika
koji tvrde da su kazne sad postale prevelike.
„Postoji ograničenje do kojeg kazne mogu da idu, naročito dok se ne uspostavi bolji sistem provere i
kontrole (checks and balances) u komisiji,“ kaže jedan izvor. „Možda bi bilo efikasnije održavati visoke, a
ne preterane kazne, ali isto tako kažnjavati pojedince za njihovo ponašanje.“
Jedan izvor tvrdi da su visoke kazne obezbedile
Krusovoj da učvrsti svoj položaj. Njen prethodnik,
Mario Monti, smatran je reformatorom. Nakon
niza bolnih izgubljenih slučajeva na sudu, nije imao
puno izbora nego da ubrza reforme u Generalnom
direktoratu za konkurenciju, i pokazao se uspešan
u njihovoj primeni, naročito u oblasti koncentracija.
Za svaku pohvalu je to što je Krusova nastavila ovaj
važan posao. Međutim, želela je da uradi još više.
„Krusovoj je trebala „udica“, nešto pomoću čega
će napraviti ime“, kaže jedan advokatski advokat
iz oblasti konkurencije. „Ta udica se ubrzo pojavila:
ako je Monti bio reformator, Krusova će postati
izvršilac.“
Mnogi eksperti koji se bave ovom oblašću veličaju
napredak koji je načinila. „Krusova je progonila
prekršioce u oblasti visoke tehnologije, što je bilo
apsolutno ispravno, i u oblasti kontrole koncentracija nije načinila nijedan pogrešan korak“, tvrdi
jedan pravnik iz Brisela. „Produbila je nezavisnu procenu uključujući više čvrstih dokaza i ekonomsku
teoriju, što je bilo nešto o čemu je Monti govorio ali nikada nije umeo da izvrši.“
Drugi izvor se slaže da je Krusova pokazala „neustrašiv nastup, uprkos nekim propustima sa početka“, uz
pomoć osnova koje je postavio Monti kako bi ostavila Generalni direktorat za konkurenciju u „značajno
boljem stanju od onoga u kojem ga je zatekla“.
Svakako, Krusova je uspela da održi bolji rezultat u sudskim postupcima, radeći na tome da odluke Generalnog direktorata za konkurenciju budu toliko čvrste da izdrže svaku žalbu. To je napor vredan pohvale,
mada često danak plaćaju uključene strane. „Čak i skraćeni postupak više nije tako jednostavan“, tvrdi
jedan izvor.
Drugi tvrde da Krusova treba da održava jaču kontrolu tima glavnog ekonomiste i da obezbedi da ekonometrijski pristup uvek bude fokusiran na prave oblasti, tako da zahtevi u vezi sa podacima ne postanu
previše glomazni za relevantne strane.
31
U FOKUSU KONKURENCI JA
Stalni upiti komisije u vezi sa farmaceutskom industrijom došli su na udar kritike kao preterano agresivni.
„Generalni direktorat za konkurenciju nikada nije sumnjao u krivicu farmaceutskih kompanija, i nije dozvolio drugoj strani da zatraži privilegije, kako bi trebalo po Axa standardu,“ tvrdi jedan advokat iz oblasti
konkurencije. „Komisija je ispitivala novi teren, dovodeći u pitanje granice prava intelektualne svojine, i
bilo bi dobro da je koračala postepeno. Vršenje ovakvih provera nenajavljenim inspekcijama smatralo se
preterivanjem“.
Drugi napori su bili uspešniji – ili bar bolje prihvaćeni. Istraživanje sektora za energetiku, na primer, dobilo
je sve pohvale kada je komisija uvela interne savetnike iz regulatornog tela u oblasti gasa i električne
energije, Ofgem. „Njihovi napori da uvedu specijaliste u oblasti energije su bili primećeni i cenjeni“, kaže
jedan pravnik. „Posedovali su potrebnu stručnost da obave konkretan posao.“
Ti napori su takođe doveli do povećanog standarda kvaliteta odluka koje je donosio Generalni direktorat za konkurenciju, koje su sada mnogo sofisticiranije nego pre. Zahvaljujući tome, tvrde izvori,
svačiji kvalitet rada se poboljšao, kako unutar komisije, tako i u privatnoj praksi. „Ekonomisti su sve više
uključeni i odluke su sad velike, ali rezultat je da su svakako bolje“, tvrdi jedan pravnik iz Brisela. „Formalnije su i bliže problemima zaštite konkurencije.“
Kako god, Krusova je svakako odlučnija od svog prethodnika, koji je bio poznat kao „mislilac“.
„Uvek znate na čemu ste sa njom; ona je veoma
direktna“, kaže jedan izvor. „To može da dođe kao
osveženje, naročito u poređenju sa Montijem, koji je
mogao da Vas izbezumi svojom nemogućnošću da
donese pravovremene odluke.“
Ali, postoje pretpostavke da odluke o kojima bruje mediji mogu, barem u nekoj meri, biti izazvane
očiglednom željom komesara da se pojavljuje u
medijima. Ranije ove godine, na primer, Krusova
se pojavila uz druge žene iz osoblja Evropske zajednice u holandskom izdanju ženskog magazina Marie
Claire, koji je objavio članak o „Ženama Generalnog
direktorata za konkurenciju“. Dok su neki ismevali
ovaj članak, drugi su tvrdili da je on poslao „potpuno pogrešnu poruku od nekoga ko se suočio sa kritikama da je suviše željan pojavljivanja u medijima“.
Krusova je takođe imala nekoliko veoma značajnih sastanaka sa ljudima koji se obično ne povezuju sa
pitanjima konkurencije. Prošle godine, pozvala je učesnike, uključujući Mika Džegera, vođu grupe Roling
Stons, da bi učestvovali na okruglom stolu na temu barijera u kupovini preko interneta. Takođe se sastala
sa vlasnicima luksuznih robnih marki uključujući modnog dizajnera Karla Lagerfilda (Karl Lagerfield) da bi
razmatrali prodaju brendiranih proizvoda preko internet lokacija kao što je eBay.
Međutim, Krusova kaže da njen plan agresivnog izvršenja odražava njenu veru u snagu otvorenih tržišta,
koja se borila da sačuva tokom celokupne svoje karijere. U našem nedavnom članku „Žene u borbi protiv
monopola“ rekla je za GCR da konkurencija predstavlja „prirodno okruženje“ nekome sa njenim afinitetima. „Promovisanje konkurencije i sprovođenje zakona u ovoj oblasti je od najvećeg značaja da bi se
omogućilo postojanje tog sveta, i ja obožavam taj posao.“
Štagod da je njen motiv, niko ne može da porekne uticaj tog principijelnog sprovođenja zakona. Priče
vezane za konkurenciju rutinski čine glavne naslove u medijima širom Evrope – što je relativno nov
fenomen, koji ima materijalne koristi u smislu advokature. Pravnici bez izuzetka tvrde da klijenti žude
U FOKUSU KONKURENCI JA
32
da primene programe za postupanje u skladu sa propisima, i kao odgovor na istraživanja a i sve više kao
preventivnu meru u cilju izbegavanja provere u budućnosti.
U međuvremenu, način na koji se Krusova bori sa finansijskom krizom je takođe dobio povoljne ocene.
Postojao je utisak da bi Evropska komisija mogla biti gurnuta u stranu spoljnom politikom na kraju
prošle godine, ali ona je razvila dobra pravila i pokazala fleksibilnost u kontroli koncentracija, što joj je
omogućilo da zadrži svoj značaj u toku bankarske krize.
Komisija tek treba da se pozove na odbranu moguće propasti firme (failing-firm defence) u rešavanju
bilo koje od koncentracija proisteklih usled krize. „Uspeli su da rešavaju slučajeve u starom okviru, kako
ne bi stvorili opasan presedan“, tvrdi jedan izvor. „Generalni direktorat za konkurenciju je dobro iskoristio pravni okvir anglosaksonskog prava u toku krize. Ne postoji nijedno drugo efikasno, nad-nacionalno
regulatorno telo pored komisije.“
Drugi advokat iz oblasti konkurencije iz Brisela kaže da bi Krusova trebalo „da dobije sve pohvale“ zato
što je imala snagu karaktera da obezbedi da se borba protiv monopola zadrži na vrhu prioriteta u toku
finansijske krize. „Državna pomoć odobrena Santanderu je dobar primer. Izvršeno je detaljno ispitivanje,
ali je postupak bio veoma brz“, tvrdi ovaj izvor. „Komisija je usmerila nacionalna regulatorna tela, koja su
se takođe dobro snašla u krizi.“
Drugi izvor navodi slučaj sa bankama iz Irske kao glavni momenat u toku krize. Uz pomoć vlade UK koju
je imala iza sebe, Generalni direktorat za konkurenciju se potrudio da spreči da država Irska finansijski
pomogne svoje nacionalne banke, a da pritom ne pruži nikakvu pomoć ne-irskim bankama koje posluju
u zemlji. „To je bio diskriminatorski postupak i komisija je pokazala zube i pokazala šta može, namećući
uslove za pomoć za spašavanje od bankrotstva i zadržavajući svoju ulogu izvršioca“, kaže jedan izvor.
„Generalna direktorat za konkurenciju je prihvatio izazov i primenio procedure potrebne da bi se slučajevi
rešavali brzo. Krusova zaslužuje svaku pohvalu za to.“
Pogled u budućnost
I tako, kako se mandat Krusove približava kraju, EU posmatrači počinju da se pitaju šta će se dešavati pod
sledećim komesarom. Naslednik Krusove će možda poželeti da nađe svoju ličnu „temu“ u širokom spektru tema vezanih za konkurenciju, mada političke okolnosti i recesija koja se nastavlja mogu nametnuti
pravac Generalnom direktoratu za konkurenciju više od bilo čega drugog. Na primer, sledeći komesar će
se možda suočiti sa sve većim brojem slučajeva državne pomoći.
Čini se da će se sa visokim kaznama nastaviti, bar u kraćem roku, mada izvori izveštavaju o sve većem
otporu privatnog sektora, jer firme počinju da uzvraćaju udarac vrtoglavim kaznama. Lobiranje kojim će
se od Evropskog saveta zatražiti da opozove ovlašćenja komisije za oizricanje kazni je već u toku. Mnogi
takođe traže veći stepen nezavisne kontrole u komisiji.
U međuvremenu, međunarodni odnosi će, više nego ikada, odigrati svoju ulogu u razvoju evropske politike. Osovina EU/SAD, u kojoj je osam godina pod Bušovom administracijom bilo nesuglasica, već pokazuje mnogo veće zbližavanje, gde Odeljenje za borbu protiv monopola unutar Ministarstva pravde SAD
(Department of Justice) usvaja aktivniji pristup slučajevima na koje se može primenjivati drugo poglavlje. Ali, pojavljivanje drugih bitnih jurisdikcija za zaštitu konkurencije, odnosno BRIK grupe zemalja koja
se sastoji od Brazila, Rusije, Indije i Kine, neizbežno će predstavljati nove izazove i mogućnosti za evropske stručnjake koji se bave konkurencijom. Generalni direktorat za konkurenciju već radi na programima
organizovanja prakse i razmene informacija sa sledećom generacijom ključnih izvršilaca, obezbeđujući da
njeni zaposleni budu sposobni da dalje razvijaju svoju stručnost u ovim regionima.
Niko ne zna šta budućnost donosi za Krusovu kada preda štafetu novom komesaru ove jeseni. Ali, za
njenog naslednika posao tek počinje.
Global Competition Review, Volume 12 Issue 8, avgust/septembar 2009.
U FOKUSU HRANA
KN Konkurencija se bavi time kako će finansijska kriza uticati na način na koji bi organi nadležni za zaštitu
konkurencije mogli da intervenišu na tržištima hrane i
robe široke potrošnje. U osnovi, tvrdimo da ekonomska
kriza vrši pritisak na vladu da reaguje tako da izvrši pritisak na sniženje cena.
Septembar 2008. godine biće dugo upamćen po kolapsu
vodećih finansijskih ustanova u SAD, a koja je bila prouzrokovana krizom likvidnosti bez presedana.
I dok će uzrok krize biti tema intenzivne debate između kako
ekonomista tako i sociologa u godinama i decenijama koje
dolaze, posledice su dosada, opšte poznate: globalna recesija, pad u opštoj dobrobiti potrošača koja se meri u bilionima
američkih dolara i značajno povećanje javnog dugu u većini
zemalja na svetu. Zemlje u razvoju nisu bile pošteđene:
Srbija, čiji je relativno stabilni privredni rast u prethodnim
godinama zavisio od stranih investicija, sada se oslanja na
zajmove od međunarodnih finansijskih institucija.
Zbog svoje ograničene budžetske moći i prosečnog kreditnog rejtinga, srpska vlada nije u stanju da
pokrene privredu bez velikog povećanja svog deficita i rizika po opštu društvenu stabilnost. S druge
strane, ono što može da uradi je da izvrši pritisak na snižavanje cena. Od hleba i mleka pa do jestivog
ulja i šećera, sve grane masovne proizvodnje mogu očekivati da im zakuca na vrata institucija za zaštitu
konkurencije.
Svedoci smo, tokom prethodnih nedelja, da vladini zvaničnici okrivljuju maloprodavce, proizvođače ulja,
izvoznike malina i druge privredne grane o dogovaranju podizanja cena, a na štetu potrošača i sitnih poljoprivrednika. Igra krivice je otišla korak dalje, kada je objavljeno da je Ministarstvo trgovine podnelo zvaničnu
prijavu protiv proizvođača ulja koji drže 90% tržišta zbog navodnog dogovaranja o podizanju cena.
Istovremeno, pojavilo se nekoliko uporednih studija o nivou cena u Srbiji, zemljama EU i zemljamakandidatima iz regiona. Tumačenje ovih statistika je prouzrokovalo burne javne rasprave o tome da li
potrošači u Srbiji možda plaćaju veće cene u odnosu na ostale potrošače u regionu ili EU.
Šta ovo znači za Vaše poslovanje?
Roba široke potrošnje je tradicionalna meta antimonopolskih istraga. Ova tržišta su veoma složena, sa
velikim brojem vertikalnih, horizontalnih i dijagonalnih odnosa. Uz to, institucije za zaštitu konkurencije
imaju običaj da štite ne samo krajnje potrošače (ljude koji kupuju vekne hleba i mleko u kartonu), njihove
privredne kupce (preduzeća koja kupuju šećer radi proizvodnje slatkiša), već i poljoprivrednike koji ih
snabdevaju sa proizvodima (pšenica, sirovo mleko, šećerna repa i seme suncokreta).
Kako bi bili sigurni, proizvođači hrane moraju da posvete značajnu pažnju na sve odnose u koje ulaze –
ugovore sa snabdevačima, distributerima, privrednim kupcima i generalne politike cena i prodaje prema
krajnjim korisnicima.
33
U FOKUSU KONKURENCI JA
Nakon dvanaest meseci i bankrota nekoliko giganata, možemo tek da počnemo da sagledavamo posledice
onoga što je nazivano najgorom ekonomskom krizom nakon Velike depresije. Ono što je najočiglednije,
vlade širom sveta ohrabruju potrošače da više troše, kako bi zaustavile recesiju i pokrenule privredu i
podigle berze. Istovremeno, željni su da poboljšaju životni standard, koji je rapidno opao usled pada u
opštoj dobrobiti potrošača i povećanja nezaposlenosti.
NAKNADA ŠTETE ZBOG POVREDE KONKURENCIJE
Naknada štete zbog povrede konkurencije
Prateći trendove razvoja evropskog prava konkurencije, a pogotovu na temelju Bele knjige Evropske
komisije iz 2008. godine, novi srpski Zakon o zaštiti konkurencije po prvi put propisuje mogućnost naknade štete u parnici koja je prouzrokovana povredom konkurencije, a koja je utvrđena rešenjem Komisije za zaštitu konkurencije (eng. private enforcement).
Evropska komisija je 2. aprila 2008. godine objavila Belu knjigu o naknadi štete usled kršenja antimonopolskih pravila Evropske zajednice (eng. White Paper on Damages Actions for Breach of the EC Antitrust
Rules) (Bela knjiga) odnosno kršenja članova 81. i 82. Sporazuma o evropskim zajednicama (Rimski sporazum).
Ovde je neophodno skrenuti pažnju našim čitaocima da je u novom srpskom Zakonu izvršena potpuna
transkripcija članova 81. i 82. Rimskog sporazuma.
U FOKUSU KONKURENCI JA
34
U septembru 2001. godine Evropski sud pravde (eng. European Court of Justice) (ECJ) je u presudi u
slučaju Courage v Crehan izričito potvrdio da na osnovu komunitarnog prava (eng. community law)
postoji mogućnost zahtevanja naknade štete od strane pojedinačnih žrtava povrede komunitarnog
prava odnosno zbog kršenja članova 81. i 82. Rimskog sporazuma. Takođe, ECJ je naveo da „iz principa
efikasnosti i prava svakog pojedinca da traži naknadu štete prouzrokovanu sporazumom ili ponašanjem
koje predstavlja ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije proizlazi da oštećeno lice mora
imati mogućnost na naknadu ne samo stvarne štete (damnum emergens) već i izgubljene dobiti (lucrum
cessans) uz uračunatu kamatu.“ ECJ je na ovaj način jasno naznačio da se učinjena šteta mora nadoknaditi i to u potpunosti.
Nakon presude u slučaju Courage v Crehan, Evropska komisija je 2005. godine izdala Zelenu knjigu (eng.
Green Paper on damages actions for breach of the EC antitrust rules) u kojoj je ustanovila da je trenutna
neefikasnost ostvarenja naknadne štete zbog povrede konkurencije glavnim delom prouzrokovana usled
različitih materijalnih i procesnih prepreka predviđenim pravnim normama država članica koje regulišu
mogućnost naknade štete. Naime, Zelene knjige su dokumenti koje generalno izdaje Evropska komisija
u cilju podsticanja rasprave o određenoj temi na evropskom nivou. Njima se pozivaju relevantne strane
(tela ili pojedinci) da učestvuju u postupku konsultacija i raspravi o iznetim predlozima. Zelene knjige
obično predstavljaju uvod za dalji zakonodavni razvoj koji se predlaže u Belim knjigama.
U 2008. godini, a na osnovu zaključaka iz Zelene knjige, Evropska komisija je izdala Belu knjigu, kojim se
predlaže sveobuhvatna reforma prava Evropske unije u oblasti naknade štete zbog povrede konkurencije. Konkretnije, cilj Bele knjige je da obezbedi da sva lica oštećena usled povrede konkurencije mogu da
budu efikasno i u potpunosti nadoknađena odnosno da se mnogo lakše pokreću i okončavaju postupci
za naknadu ove vrste štete.
Štaviše, na ovaj način bi trebalo ne samo da se obezbedi zadovoljenje oštećenih lica, nego i da se komplementarno deluje na poštovanje i primenu prava konkurencije, time što bi uz pretnju veoma visokim
javnim kaznama (u proseku do 10% godišnjeg prihoda učesnika na tržištu) postojala istovremena opasnost od obaveze naknade štete u parnici.
Bela knjiga predlaže reforme u devet odvojenih oblasti prava konkurencije i proceduralnog prava.
Reforme bi trebalo da se sprovedu kako na nivou celokupne Evropske unije tako i od strane svake države
članice pojedinačno.
Indirektni kupci i kolektivna naknada štete
ECJ je potvrdio pravo „svakog pojedinca“, uključujući tzv. indirektne kupce, koji je snosio štetu usled
povrede konkurencije na odgovarajuću naknadu pred nacionalnim sudovima država članica. Naime, indirektni kupci su učesnici na tržištu koja nisu bili u neposrednom odnosu sa učesnikom na tržištu koji je
učinio povredu konkurencije, ali kojima je, takođe, učinjena šteta zbog naplate ilegalno visoke cene koja
je na njih preneta kao trošak u lancu distribucije.
Stoga, Evropska komisija je uzela u razmatranje mogućnost kolektivne naknade štete. Na osnovu toga
predložena su dva komplementarna mehanizma za ostvarivanje kolektivne naknade štete koji treba da
budu dostupni u svim državama članicama:
�Prvo, predlaže se uvođenje tzv. predstavničkih tužbi (eng. representative actions), odnosno posebne
vrste postupaka koje bi mogli da pokrenu kvalifikovana lica, tj. udruženja potrošača, državni organi ili
privredne komore, u ime oštećenih koji su utvrđeni ili se mogu utvrditi.
�Drugo, predlaže se uvođenje tzv. kolektivnih tužbi po izboru (eng. opt-in collective actions) gde bi se
oštećeni izričito izjašnjavali da li žele da zajednički zahtevaju naknadu štete, odnosno da spoje svoje
zahteve u jedan tužbeni zahtev.
Pitanje prenosa troškova
Usko povezano sa pitanjem kolektivne naknade štete je i pitanje prava indirektnih kupaca da zahtevaju
naknadu štete. Naime, ECJ je utvrdio da i indirektni kupci imaju pravo da zahtevaju naknadu štete koju
su snosili.
Međutim, postoje dva problema, koje je i sama Evropska komisija uočila u Beloj knjizi, a koji su izvor
značajne pravne nesigurnosti. Prvo, učesnik na tržištu koji je povredio konkurenciju može u parnici da
istakne prigovor prenošenja troškova (eng. passing-on overcharges defense) kojim tvrdi da tužilac nije
snosio nikakvu direktnu štetu obzirom da je njen celokupni ili delimični iznos prebacio na indirektnog
kupca.
Drugi problem je što je teret dokazivanja uzročno-posledične veze između učinjene povrede konkurencije i nastanka štete na strani indirektnog kupca. Naime, obzirom na to da su indirektni kupci, učesnici
na tržištu, koji se nalaze na samom kraju lanca distribucije, izuzetno je teško da se dokaže postojanje
uzročno-posledične veze između učinjene radnje povrede konkurencije i nastale štete.
Stoga, Evropska komisija predlaže sledeća rešenja:
�Po pitanju prigovora prenošenja troškova, obzirom da se indirektnim kupcima garantuje pravo na
35
U FOKUSU KONKURENCI JA
Pojedinačni zahtevi za naknadu štete su se pokazali kao neefikasni. Osnovni razlog za to je pojedinačni
potrošači i mala i srednja preduzeća, a pogotovu ona koja si pojedinačno snosila male iznose štete (npr.
10 evra) nemaju nikakav motiv da zahtevaju naknadu, obzirom na nesrazmeran odnos troškova parnice
u odnosu na vrednost spora. Takođe, u retkim slučajevima kad više tužbi biva podneto istovremeno povodom iste povrede konkurencije, proceduralne prepreke koje postoje u različitim državama EU dovode
do teškog ostvarivanja naknade.
naknadu štete, bilo bi protivno principima prava EU da se dozvoli i učesnicima na tržištu koji su uspeli
da prebace učinjenu štetu na indirektne kupce da i oni takođe potražuju naknadu. Stoga, Evropska
komisija je stava da prigovor prenošenja troškova mora biti učinjen dostupnim učesnicima na tržištu
koji su navodno povredili konkurenciju, odnosno koji se pojavljuju kao tuženi u parnici.
�Kad je u pitanju teret dokazivanja uzročno-posledične veze, predlaže se uvođenje oborive pretpostavke da je indirektni kupac snosio čitavu učinjenu štetu. Suprotno bi morao da dokaže učinilac
povrede konkurencije.
Uvid i dostavljanje podataka
Parnice povodom povrede konkurencije zahtevaju izvođenje velike količine dokaza i utvrđivanje
činjenica kako bi se nedvosmisleno odredilo stvarno činjenično stanje. Međutim, obzirom na to da
su učesnici na tržištu koji su povredili konkurenciju obično velika privredna društva, neophodni dokazi
ostaju sakriveni kod tuženog ili trećih lica ili je do njih veoma teško oštećenom da dođe. Pogotovu, ako
se uzme u obzir činjenica da učinilac povrede konkurencije može biti učesnik na tržištu čije je sedište
u Irskoj, a oštećeni mogu da budu potrošači na Malti ili Letoniji. Time se ugrožava realna mogućnost
efikasne naknade štete.
U FOKUSU KONKURENCI JA
36
Stoga, Evropska komisija je predložila da mora biti obezbeđen minimalni nivo razmene i objavljivanja podataka inter partes država članica u slučajevima parnica za naknadu štete zbog povrede
konkurencije. Predlaže se da nacionalni sudovi država članica moraju imati mogućnost da narede uvid i dostavljanje tačno određenih kategorija dokaza i to samo ako tužilac zadovolji tačno
određene unapred predviđene uslove. Takođe, Evropska komisija je predložila da nacionalni sudovi
budu ovlašćeni da izriču značajne sankcija u slučaju ne postupanja sa nalozima za dostavljanje
dokaza ili u slučaju uništavanja dokaza. Ovo uključuje uvođenje ograničenja slobodnog sudskog
uverenja, odnosno obaveze parničnog suda da tumači činjenicu uskraćivanja dokaza na štetu lica
koje ih je uskratilo (eng. adverse inference).
Obavezujuće dejstvo odluka nacionalnih organa za zaštitu konkurencije
Pravo EU predviđa da jednom utvrđena povreda konkurencije u smislu članova 81. i 82. Rimskog sporazuma od strane Evropske komisije ima pravno obavezujuće dejstvo, u smislu činjeničnog stanja, u
parničnim postupcima u EU. Međutim, istovrsnim odlukama nacionalnih organa za zaštitu konkurencije
u većini država članica ovo dejstvo ostaje uskraćeno.
Stoga, Bela knjiga predlaže, radi očuvanja pravne sigurnosti, da svaka pravnosnažna odluka nacionalnog organa za zaštitu konkurencije (NOZK) o povredi konkurencije u smislu članova 81. i 82. Rimskog
sporazuma, kao i pravosnažne odluke nacionalnih sudova kojima se u instancionom postupku potvrđuju
odluke NOZK-a ili kojima su sami sudovi utvrdili postojanje povrede moraju imati pravno obavezujuće
dejstvo, odnosno jednom utvrđeno postojanje povrede konkurencije se mora smatrati kao činjenica i
više se ne može ispitivati ni u jednom parničnom postupku pred nacionalnim sudom države članice. Tako
bi, na primer, odluka estonskog suda kojom se utvrđuje povreda konkurencije bila pravno obavezujuća u
parničnom postupku koji se vodi pred španskim sudovima.
Uslov postojanja krivice
Bela knjiga konstatuje da države članice nemaju ujednačenu praksu po pitanju uslova postojanja krivice (odnosno stepena odgovornosti) u parnici nakon što je utvrđena povreda konkurencije shodno
članovima 81. i 82. Rimskog sporazuma.
Stoga, Evropska komisija smatra da svaka vrsta propisane odgovornosti u nacionalnim pravnim sistemima mora biti ograničena u skladu sa pravom EU. U osnovi, predlaže se da se učesnik na tržištu mora uvek
smatrati odgovornim za učinjenu povredu konkurencije osim u slučaju da dokaže postojanje tzv. opravdane greške (eng. excusable error). Greška će se smatrati opravdanom samo u slučaju da razumna osoba
sa visokim stepenom pažnje nije znala niti mogla znati da predmetno ponašanje predstavlja povredu
konkurencije. Na ovaj način stepen odgovornosti tuženog u parnicama zbog povrede konkurencije se
povećava na viši nivo, a u korist oštećenog.
Naknada štete
ECJ je u više navrata (slučajevi Courage v Crehan i Manfredi) potvrdio pravo oštećenih usled povrede
konkurencije na naknadu štete, koja mora biti u potpunosti, odnosno da obuhvata kako stvarnu štete
tako i izgubljenu dobiti. Izgubljena dobit se sastoji od svake posledice koju je povreda konkurencije imala
na smanjenje prodaje i obuhvata i pravo na kamatu.
Stoga, Bela knjiga predlaže kodifikaciju trenutnog acquis communautaire o obimu naknade štete koje
oštećeni zbog povrede konkurencije mogu da zahtevaju u jedan jedinstveni instrument komunitarnog
prava, odnosno pravni akt.
Međutim, Evropska komisija je naglasila da ne prihvata širenje obima naknade van granica učinjene štete,
odnosno da ne podržava uvođenje tzv. kaznene naknade (eng. punitive damages) i drugih vrsta dodatnih
naknada poznatih u anglo-američkom pravu.
Povodom poteškoća u vezi sa dokazivanjem visine štete u parnici, Evropska komisija predlaže takođe
nova rešenja. Naime, opšte je poznato na koliko poteškoća tužioci nailaze prilikom izračunavanja odnosno dokazivanja visine učinjene štete u parnicama zbog povrede konkurencije.
Rokovi zastarelosti
Bela knjiga konstatuje značaj rokova zastarelosti za ostvarivanje pravne sigurnosti kod podnošenja tužbe za
naknadu štete zbog povrede konkurencije. Takođe, konstatuje da rokovi zastarelosti mogu da predstavljaju
značajnu prepreku za ostvarivanje naknade štete, kako u slučajevima gde se parnica pokreće pre postojanja
odluke Evropske komisije ili NOZK-a o postojanju povrede, tzv. samostalni sporovi (eng. stand-alone cases)
kao i u sporovima koji uslede nakon donošenja takve odluke, tzv. prateći sporovi (eng. follow-on cases).
Evropska komisija, stoga, predlaže sledeća rešenja u vezi sa trenutkom počinjanja roka zastarelosti:
�U slučaju trajnih ili ponovljenih povreda konkurencije, rok počinje da teče narednog dana od dana
kada je učinjena poslednja povreda (objektivni rok); ili
�Narednog dana od dana kada se razumno moglo očekivati da oštećeni sazna o učesniku na tržištu
koji je učinio povredu kao i o šteti koja mu je učinjena (subjektivni rok).
Takođe, kako bi se osigurala mogućnost vođenja pratećih sporova, predlaže se preduzimanje mera kako
bi se izbeglo isticanje rokova zastarelosti dok još uvek traju postupci zbog povrede konkurencije pred
NOZK-ovima ili Evropskom komisijom. S tim u vezi, Evropska komisija predlaže uvođenje novog roka zastarelosti ne kraćeg od dve godine od trenutka pravosnažnosti odluke NOZK-a o povredi konkurencije.
Troškovi parnice
U Beloj knjizi se konstatuje da kako troškovi parničnog postupka tako i pravila o njihovoj raspodeli,
odnosno konačnom snošenju predstavljaju značajnu prepreku za potencijalne tužioce u parnicama zbog
povrede konkurencije u državama članicama.
Stoga Evropska komisija predlaže državama članicama da:
�stvore proceduralna pravila koja bi ohrabrivala poravnanje, kao način smanjenja troškova;
�sudski troškovi u predmetnim postupcima budu tako određeni da ne predstavljaju prepreku za podi-
zanje navedenih tužbi;
�ovlaste nacionalne sudove da donose odluke o smanjenju troškova kojima bi se stavljala van snage, u
određenim opravdanim okolnostima, redovna nacionalna pravila o raspodeli i snošenju troškovima
parničnog postupka, uključujući mogućnost garantovanja tužiocu, na početku samog postupka, da
neće morati da snosi sve parnične troškove čak i ako ne uspe u datoj parnici.
37
U FOKUSU KONKURENCI JA
Stoga, Evropska komisija je u Beloj knjizi predložila donošenje neobavezujućih uputstava koja bi pomogla
izračunavanju visine štete. Naime, Bela knjiga navodi da bi se izračunavanje vršilo upotrebom okvirnih
metoda izračunavanja ili uprošćenim pravilima za procenjivanje učinjene štete.
Međusobni uticaj programa izuzeća i parnica zbog naknade štete
Programi izuzeća od kažnjavanja (eng. leniency programmes) predstavljaju mogućnost nekažnjavanja
ili umanjenog kažnjavanja učesnika na tržištu koji su učinili povredu konkurencije, ako oni sami prijave
postojanje povrede pre otpočinjanja postupka pred nadležnim organom za zaštitu konkurencije.
S tim u vezi, Evropska komisija predlaže da se obezbedi zaštita različitim izveštajima privrednih društava
koje oni dostavljaju u sklopu programa izuzeća od kažnjavanja od mogućnosti zahtevanja naknade
štete usled njihovog dostavljanja na uvid odnosno obaveštavanja. Ovo se čini iz razloga kako se ne bi
obesmislile norme o programu izuzeća, obzirom da bi potencijalni saradnici u programu izuzeća bili
zasigurno demotivisani da sarađuju usled pretnje obavezom naknade štete koju bi mogli da snose u
kasnijim parnicama.
Štaviše, Evropske komisija predlaže da građanska odgovornost saradnika u programu izuzeća bude
ograničena samo na tužbe podnete od strane lica sa kojima su bili u direktnom i/ili indirektnom ugovornom odnosu. Ovo bi trebalo da potpomogne lakšem predviđanju visine potencijalne obaveze naknade
štete koju bi snosio saradnik u programu izuzeća. Međutim, kako konstatuje i sama Evropska komisija, ovakvo rešenje je neophodno dodatno razmotriti sa aspekta onemogućavanja potpune naknade
oštećenih kao i u činjenici da bi neopravdano veću odgovornost mogli da snose saučesnici u povredi
konkurencije koji nisu uspeli da postanu saradnici u programu izuzeća.
U FOKUSU KONKURENCI JA
38
Povratak na teren Srbije
Iako je i do sada postojala teorijska mogućnost naknade štete na osnovu odluke srpske Komisije kojom
se utvrđuje povreda konkurencije, u praksi nije zabeležena nijedna značajnija ovakva sudska odluka.
Međutim, donošenjem novog Zakona, prvi put se izričito propisuje pravo na naknadu štete koja je prouzrokovana aktima i radnjama koje predstavljaju povredu konkurencije u smislu ovog Zakona, a koja je
utvrđena rešenjem Komisije, kao i da se ona ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom.
Takođe u istoj odredbi je propisano da rešenje Komisije kojom je utvrđena povreda konkurencije ne pretpostavlja da je šteta nastupila, već potencijalni oštećeni istu mora dokazivati u sudskom postupku.
Naime, parnični sud je vezan rešenjem Komisije ali samo u vezi sa utvrđenom činjenicom postojanja
povrede konkurencije. Međutim, iz odredbe novog Zakona jasno proizlazi da postojanje štete utvrđuje
sam sud. Štaviše, obzirom da se visina štete ne smatra činjeničnim, nego pravnim pitanjem, visina npr.
novčane kazne protiv učesnika na tržištu koju je izrekla Komisija ne bi imala nikakvog obavezujućeg uticaja na sud. Ipak, mišljenja smo da rešenje Komisije može da služi kao jedan od dokaza o postojanju i visini iznosa štete. Ovo pogotovu, ako se uzme u obzir činjenica da sudovi generalno nemaju istu stručnost
niti raspolažu sredstvima kao jedna regulatorna agencija prilikom primene relevantnih odredbi prava
konkurencije, a pogotovu ne u oblasti ekonomske analize.
Stoga, ostaje da se vidi koliko će stvarno dejstvo u praksi imati rešenje Komisije o povredi konkurencije
na potencijalne parniče postupke i odluke koje bi sudovi u njima donosili.
Takođe, zasigurno je da će u postupku stabilizacije i pridruživanja EU, u Srbiji, biti doneta još mnoga
interesantna rešenja u oblasti naknade štete u parnici zbog povrede konkurencije. U tom smislu se, kao
oblik harmonizacija sa komunitarnim pravom, može očekivati i usvajanje nekih od predloženih rešenja
iz Bele knjige.
Da zaključimo, iako je neosporno da povredom konkurencije u Srbiji nastaje pojedinačna šteta za učesnike
na tržištu, kao i da postoji nedvosmisleni pravni osnov za obeštećenje, ostaje da se vidi kako će se dalje
razvijati regulativa i praksa u ovoj oblasti. Stoga, rešenje ovog pitanje, trenutno, u Srbiji ostaje otvoreno.
SMENJIVANJE DIREKTORA
Svetski trendovi u pravu konkurencije kao i novo srpsko zakonodavstvo iz prava konkurencije, otvaraju
mogućnost za srpsku Komisiju za zaštitu konkurencije da zahteva smenu ili ostavku članova upravnog odbora u jednom privrednom društvu, odnosno svih lica koji se smatraju da imaju dužnost prema privrednom
društvu u smislu privrednog prava (ortaci, komplementari, kontrolni članovi, zastupnici, članovi korporativnih tela društva itd.) u nekom od menadžerskih tela.
Početkom avgusta 2009. godine Eric Schmidt, dugogodišnji generalni direktor internet giganta Google podneo je ostavku na mesto člana upravnog odbora u društvu Apple, usled istrage koju je sprovela Savezna komisija za trgovinu
(eng. US Federal Trade Commission) (FTC), američka agencija kojoj je poverena nadležnost za kontrolu konkurencije.
Naime, FTC je ispitivala postojanje opasnosti narušavanja konkurencije na tržištu usled preplitanja menadžmenta
u navedenim društvima, obzirom da je Google sve više prisutan na tržištu koje predstavlja glavnu oblast poslovanja Apple-a, odnosno da postaju direktni konkurenti.
Google je skoro pustio u promet Android, mobilnu internet platformu odnosno operativni sistem i sprema
se da lansira nedavno najavljeni Chrome OS, kompjuterski operativni sistem. Apple, s druge strane, ima u
svojoj ponudi na tržištu Mac OS, operativni sistem koji se koristi kako na Mac kompjuterima tako i na iPhone
uređajima. Stoga, Apple i Google su već međusobna direktna konkurencija na tržištu mobilnih operativnih
sistema, sa skorijim izgledima da postanu konkurenti i na tržištu kompjuterskih operativnih sistema.
Sad da se vratimo na teren Srbije. Novi srpski Zakon o zaštiti konkurencije, uvodi između ostalog, i mogućnost
da Komisija izriče tzv. mere ponašanja, odnosno mere koje imaju za cilj otklanjanje utvrđene povrede
konkurencije, odnosno sprečavanje mogućnosti nastanka iste ili slične povrede, davanjem naloga za preduzimanje određenog ponašanja ili zabrane određenog ponašanja.
S druge strane, Komisija se u primeni Zakona oslanja na odredbe celokupnog pravnog sistema Srbije. Stoga,
najpre, Zakon o privrednim društvima sadrži eksplicitnu odredbu kojom se načelno zabranjuje licima koja
imaju interes prema društvu (ortaci, komplementari, kontrolni članovi, zastupnici, članovi korporativnih
tela društva itd.) da budu direktno ili indirektno angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske
delatnosti, osim u izuzetnim slučajevima.
Štaviše, Zakon o zaštiti konkurencije propisuje da povredu konkurencije može predstavljati svaki akt ili radnja učesnika na tržištu koji za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili
sprečavanje konkurencije.
Kao jednu od povreda koje Zakon reguliše je i zaključivanje tzv. restriktivnih sporazumi koji mogu biti u formi
ugovora, pojedinih odredbi ugovora, izričitih ili prećutnih dogovora, usaglašene prakse.
U tom smislu, ne postoji nikakva pravna prepreka za Komisiju da pokrene postupak, po uzoru na navedeni slučaj iz američke prakse, za ispitivanje da li neko od lica koja ima interes prema društvu istovremeno
angažovano u konkurentskom društvu, i da li taj angažman dovodi do izričitih ili prećutnih dogovora, odnosno
usaglašene prakse, tj. da li za posledicu ima ili može imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje
konkurencije.
U slučaju da je odgovor pozitivan, Komisija bi bila ovlašćena ne samo da naredi smenu navedenog lica koje
ima interes prema društvu već i da novčano kazni u visini do čak 10% o ukupnog godišnjeg prihoda sva
društva, koja su učesnici u utvrđenoj povredi konkurencije.
Stoga, potpuno je zamislivo, da bi u skorijoj budućnosti, član upravnog odbora ili drugo lice koje ima interes
prema društvu samoinicijativno podnelo ostavku ili bilo smenjeno, a kako bi se izbeglo potencijalno novčano
kažnjavanje oba društva u čijem menadžmentu je angažovan.
39
U FOKUSU KONKURENCI JA
Na osnovu američkog prava konkurencije, društva koja su direktni konkurenti ne mogu deliti menadžment, jer
bi time nastala mogućnost za usaglašenu praksu i druge oblike narušavanja konkurencije od strane učesnika
na tržištu. U skladu sa tim, Eric Schmidt je bio primoran da podnese ostavku na mesto članstva u upravnom
odboru Apple, kako bi se izbeglo potencijalno kažnjavanje oba navedena društva.
GLOSAR ČESTO UPOTREBLJAVANIH
TERMINA U PRAVU KONKURENCIJE
Aktivna prodaja
Aktivno traženje i pristupanje kupcima ili određenoj
grupi kupaca koji se ne nalaze na području rezervisanom za druge učesnike sporazuma, zaključivanje
pojedinačnih sporazuma, preduzimanje mera za ponudu proizvoda tim kupcima, osnivanje ekspozitura,
skladišta ili organizovanje distributivne mreže i promocije na tom području.
Povezani učesnici na tržištu
40
Dva ili više učesnika na tržištu koji su povezani tako
da jedan ili više učesnika na tržištu kontroliše drugog
ili druge učesnike na tržištu, a naročito ako postoji
mogućnost odlučujućeg uticaja na vođenje poslova
drugog ili drugih učesnika na tržištu.
Izuzeće sporazuma po vrstama
U FOKUSU KONKURENCI JA
Izuzeće grupe sporazuma od zabrane navedenih u
odgovarajućoj uredbi.
Kolektivna dominacija
Dva ili više učesnika na tržištu u dominantnom
položaju ako između njih ne postoji značajna
konkurencija i ako je njihov ukupan tržišni udeo 50%
ili više.
Komisija za zaštitu konkurencije
Samostalna i nezavisna organizacija za zaštitu
konkurencije u Republici Srbiji, pod kontrolom Narodne skupštine Srbije; Komisiju čine Savet Komisije i
predsednik Komisije.
Zakon o zaštiti konkurencije
Zakon o zaštiti konkurencije koji je Narodna skupština
Srbije usvojila 8. jula 2009. godine; objavljen u
Službenom glasniku Republike Srbije, br. 51/2009;
primenjuje se od 1. novembra 2009. godine.
Kontrola
Mogućnost odlučujućeg uticaja na vođenje poslova
drugog ili drugih učesnika na tržištu, a naročito: ako
kontrolni učesnik ima svojstvo kontrolnog (matičnog)
društva, odnosno kontrolnog člana ili akcionara; na
osnovu svojine ili drugih imovinskih prava na imovini ili delu imovine drugog učesnika na tržištu; na
osnovu prava iz ugovora, sporazuma ili iz hartija od
vrednosti; po osnovu potraživanja ili sredstava za
obezbeđenje potraživanja ili na osnovu uslova poslovne prakse koje određuje kontrolni učesnik.
Savet Komisije za zaštitu konkurencije
Organ Komisije za zaštitu konkurencije sastavljen od predsednika Komisije i četiri člana, koji
donosi određene odluke i druge akte o pitanjima iz
nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije.
Dekoncentracija
Ukidanje već sprovedene koncentracije, koje se može
sprovesti kao podela privrednog društva, prodaja akcija, raskid ugovora ili izvršenje neke druge radnje u
cilju uspostavljanja stanja pre sprovođenja koncentracije.
Dominantan položaj
Položaj na relevantnom tržištu jednog učesnika koji
nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna,
odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na
konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela,
ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima
snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjenične
prepreke za pristup drugih učesnika tržištu; pretpostavka za postojanje dominantnog položaja je
40% tržišnog udela.
Stručna služba Komisije
Služba Komisije za zaštitu konkurencije koja obavlja
stručne poslove iz nadležnosti Komisije i kojom rukovodi sekretar.
Naknada
Naknada za izdavanje rešenja i akte koje po zahtevu
učesnika na tržištu izdaje Komisija za zaštitu
konkurencije, u skladu sa Tarifnikom o visini naknade za poslove iz nadležnosti Komisije za zaštitu
konkurencije.
Horizontalni sporazumi
Sporazumi između učesnika na tržištu koji posluju na
istom nivou lanca proizvodnje i prometa.
Pojedinačno izuzeće
Izuzeće pojedinog sporazuma ili dela tog sporazuma od zabrane, ako taj sporazum, odnosno njegov
deo, doprinosi unapređenju proizvodnje i prometa,
odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog
napretka, a potrošačima obezbeđuje pravičan deo
koristi pod uslovom da ne nameće učesnicima na
tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuje
Povreda konkurencije
Akti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih i
fizičkih lica i ostalih učesnika na tržištu, i to: sporazumi kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava
konkurencija, zloupotreba dominantnog položaja ili
koncentracija kojom se bitno sprečava, ograničava ili
narušava konkurencija, pre svega stvaranjem, odnosno jačanjem dominantnog položaja na tržištu.
Ispitni postupak
Upravni postupak Komisije za zaštitu konkurencije u
kojem ovlašćeno službeno lice preduzima potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog
stanja, a naročito se uzimaju izjave stranaka, svedoka,
obavlja se veštačenje, pribavljaju se podaci, isprave i
stvari, vrši uviđaj i privremeno oduzimanje stvari.
Sudska kontrola rešenja Komisije
Tužba u upravnom sporu podneta protiv rešenja
Komisije za zaštitu konkurencije u roku od 30
dana od dana dostavljanja rešenja stranci, po kojoj
odlučuje Upravni sud.
Mera zaštite konkurencije
Novčana kazna u iznosu do 10 % od ukupnog godišnjeg
prihoda u prethodnoj obračunskoj godini koju Komisija
za zaštitu konkurencije može izreći učesniku na tržištu
koji je učinio radnju sprečavanja, ograničavanja ili
narušavanja konkurencije.
Koncentracija
� statusna promena učesnika na tržištu;
�sticanje neposredne ili posredne kontrole jednog
ili više učesnika na tržištu nad drugim učesnikom
na tržištu ili njegovim delom;
�zajedničko ulaganje putem osnivanja novog nezavisnog učesnika na tržištu.
nalaze na područjima rezervisanim za druge učesnike
sporazuma, uključujući isporuku proizvoda tim kupcima, s tim da odgovaranje ne sme biti posledica
delovanja aktivne prodaje. Pod pasivnom prodajom
smatra se i uopšteno reklamiranje ili oglašavanje
u medijima ili na internetu koje je dostupno na
područjima rezervisanim za druge učesnike sporazuma odnosno kupaca koji se nalaze na tim područjima,
koje je rezultat razvoja tehnologije ili jednostavnosti
pristupa.
Privilegovana komunikacija
Pisma, obaveštenja i svi drugi oblici komunikacije
između stranke protiv koje se vodi postupak i njenih punomoćnika, koja se neposredno odnose na
postupak.
Relevantno tržište
Tržište koje obuhvata relevantno tržište proizvoda na
relevantnom geografskom tržištu.
Relevantno geografsko tržište
Teritorija na kojoj učesnici na tržištu učestvuju u ponudi ili potražnji i na kojoj postoje isti ili slični uslovi konkurencije, a koji se bitno razlikuju od uslova
konkurencije na susednim teritorijama.
Relevantno tržište proizvoda
Skup robe, odnosno usluga koje potrošači i drugi
korisnici smatraju zamenljivim u pogledu njihovog
svojstva, uobičajene namene i cene.
Naknada štete
Naknada štete koja je prouzrokovana aktima i radnjama koje predstavljaju povredu konkurencije, koja
je utvrđena rešenjem Komisije, i koje se ostvaruje u
parničnom postupku pred nadležnim sudom.
Restriktivni sporazum
Prijava koncentracije (notifikacija)
Prijava koja se podnosi Komisiji za zaštitu konkurencije radi odobrenja koncentracije.
Ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili
prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke
oblika udruživanja učesnika na tržištu koji imaju za
cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje
ili sprečavanje, konkurencije.
Mera procesnog penala
Skraćeni postupak
Novčana kazna od 500 evra do 5.000 evra za svaki dan
ponašanja suprotno nalogu Komisije ako učesnik na
tržištu ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi
ili saopšti tražene podatke ili joj dostavi ili saopšti
netačne, nepotpune ili lažne podatke; ne postupi po
privremenoj meri koju Komisija odredi ili ne podnese
prijavu koncentracije u propisanom roku od 15 dana.
Pasivna prodaja
Odgovaranje na zahteve pojedinačnih kupaca koji se
Upravni postupak koji vodi Komisija za zaštitu
konkurencije ako Savet Komisije odluči da se odluka
može doneti bez sprovođenja ispitnog postupka;
rešenje u skraćenom postupku donosi predsednik
Komisije.
Uslovi za obavezno
podnošenje prijave koncentracije
�Ukupan godišnji prihod na svetskom nivou svih
učesnika u koncentraciji u godini koja prethodi
41
U FOKUSU KONKURENCI JA
konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom
bitnom delu.
sprovođenju koncentracije prelazi 100 miliona
evra, pri čemu prihod bar jednog učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini na tržištu Srbije
mora preći bar 10 miliona evra; ili
�Ukupan godišnji prihod najmanje dva učesnika u
koncentraciji na tržištu Srbije u prethodnoj godini
prelazi najmanje 20 miliona evra, pri čemu prihod
svakog od najmanje dva učesnika u koncentraciji u
prethodnoj godini prelazi najmanje 1 milion evra.
se obaveštava stranka, odnosno držalac prostora i
stvari u trenutku izvođenja uviđaja i na licu mesta.
Nenajavljeni uviđaj
Vertikalni sporazum
Iznenadna kontrola prostorija, odnosno podataka,
isprava i stvari koje se nalaze na tom mestu, o čemu
U FOKUSU KONKURENCI JA
42
Učesnik na tržištu
Sva pravna i fizička lica koja neposredno ili posredno, stalno, povremeno ili jednokratno učestvuju u
prometu robe, odnosno usluga, nezavisno od njihovog pravnog statusa, oblika svojine ili državljanstva,
odnosno državne pripadnosti.
Sporazum između učesnika na tržištu koji posluju na
različitom nivou lanca proizvodnje i prometa.
REČNIK PRAVA KONKURENCIJE
SRPSKI
Abuse
Zloupotreba
Acquisition
Sticanje
Act of concentration
Akt o koncentraciji
Administrative act
Upravni akt
Administrative dispute
Upravni spor
Administrative proceedings
Upravni postupak
Affiliated market participant
Povezani učesnik na tržištu
Agency
Zastupanje
Agent
Zastupnik
Annual report
Godišnji izveštaj
Appeal
Žalba
Applicant
Podnosilac zahteva
Application
Primena
Approval
Odobrenje
Assessment
Procena
Assignment
Dodela, prenos
Ban
Zabrana
Bankruptcy
Stečaj
Block Exemption Izuzeće sporazuma po vrstama
Branch
Ogranak
Business name
Poslovno ime
Buyer
Kupac
Business activity
Poslovna delatnost
Clearance
Odobrenje
Clearing year
Obračunska godina
Collective Domination
Kolektivna dominacija
Competition
Konkurencija
Competition authority
Institucija ovlašćena za zaštitu konkurencije
Competition Commission
Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije
Competition Authority
Uprava za zaštitu konkurencije
Crne Gore
Competition Council
Konkurencijsko Vijeće/Konkurencijski savjet Bosne i
Hercegovine
Competitiveness
Konkurentnost
Competitor
Konkurent
Company
Privredno društvo
Compulsory measure
Prinudna mera
Concentration
Koncentracija
Conclusion
Zaključak
Consumer
Potrošač
Control
Kontrola
Council of the Competition Commission
Savet Komisije za zaštitu konkurencije
43
U FOKUSU KONKURENCI JA
ENGLISH
U FOKUSU KONKURENCI JA
44
Customer
Potrošač
Decision
Odluka
Decision-making
Odlučivanje
Decisive influence
Odlučujući uticaj
Demand
Tražnja
Distribution network
Distributivna mreža
Disturbance
Narušavanje
Dominant position
Dominantni položaj
Entrepreneur
Preduzetnik
Excerpt from the registry
Izvod iz registra
Exemption
Izuzeće
Experts’ Department
Stručna služba
Exclusivity
Ekskluzivnost
Fee
Naknada
Filing
Podnošenje (podneska)
Final
Konačno
Forbidden Agreement
Zabranjeni sporazum
Franchise
Franšiza
Gaining of control
Sticanje kontrole
General partnership
Ortačko društvo
Horizontal agreement
Horizontalni sporazum
Implementation
Primena
Income
Prihod
Individual Exemption
Pojedinačno izuzeće sporazuma
Influence
Uticaj
Interest
Kamata
Interim measure
Privremena mera
Inquiry proceedings
Ispitni postupak
Joint stock company
Akcionarsko društvo
Joint venture
Zajedničko ulaganje
Law
Zakon
Legal entity
Pravno lice
Limited liability company
Društvo sa ograničenom odgovornošću
Limited partnership
Komanditno društvo
Limiting
Ograničavanje
Market
Tržište
Market Participant
Učesnik na tržištu
Market share
Tržišni udeo
Merger
Koncentracija
Merger Notification
Prijava koncentracije
Misdemeanor
Prekršaj
Misdemeanor proceedings
Prekršajni postupak
Natural person
Fizičko lice
Offer
Ponuda
Official Gazette
Službeni glasnik
Usmena rasprava
Overlap
Preklapanje
Parent company
Matično društvo
Party to the concentration
Učesnik u koncentraciji
Pecuniary fine
Novčana kazna
Power of attorney
Punomoćje
Prevailing business activity
Pretežna poslovna delatnost
Prevention
Sprečavanje
Proceedings
Postupak
Procurement
Nabavka
Production
Proizvodnja
Profit
Dobit
Protective measure
Zaštitna mera
Provision
Odredba
Public company
Javno preduzeće
Regulation
Uredba
Relevant market
Relevantno tržište
Relevant geographic market
Relevantno geografsko tržište
Relevant market of products
Relevantno tržište proizvoda
Resolution
Rešenje
Revenue
Prihod
Sale
Prodaja
Seat
Sedište
Share
Udeo, akcija
Share capital
Osnovni kapital
Status change
Statusna promena
Statute of limitations
Zastarelost
Strengthening
Jačanje
Subsidiary
Zavisno društvo
Substitutable
Zamenljiv
Substitution
Supstitucija
Substitute
Supstitut
Summary proceedings
Skraćeni postupak
Supplier
Dobavljač
Target company
Ciljno društvo
Tariff rules
Tarifnik
Undertaking
Učesnik na tržištu
Value Added Tax (VAT)
Porez na dodatu vrednost (PDV)
Vertical agreement
Vertikalni sporazum
Violation
Povreda
45
U FOKUSU KONKURENCI JA
Oral hearing
KVIZ: Novi Zakon o zaštiti konkurencije 2009
Napomena: Ovaj materijal ima za glavni cilj Vaše upoznavanje sa odredbama novog Zakon o zaštiti
konkurencije koje mogu imati uticaja na Vašu kompaniju i Vaše poslovanje.
Povrede konkurencije
Postoje tri generalne grupe radnji koje mogu predstavljati povredu konkurencije:
Zloupotreba dominantnog položaja
Ova povreda nastaje kada učesnik na tržištu koji ima dominantan položaj učini neku radnju kojom
netakmičarski iskoristi taj položaj kako bi ostvario ekonomsku korist. Dakle, sam dominantni položaj se
ne kažnjava, već samo njegova zloupotreba.
Novčane kazne izrečene zbog zloupotrebe dominantnog položaja su najviše u praksi, kao u slučaju odluke
Evropske komisije protiv kompjuterskog giganta Intela gde je određena kazna preko jedne milijarde evra.
Zaključenje restriktivnih sporazuma
U FOKUSU KONKURENCI JA
46
Restriktivni sporazumi mogu predstavljati svaku vrstu pisanog ili usmenog dogovora odnosno usaglašene
prakse između učesnika na tržištu kojima se na nepravičan način, bez takmičenja, ostvaruje dobit, a na
štetu ostalih učesnika i potrošača. Ova vrste radnje su poslednjih godina pod mnogo većom lupom
nadležnih tela za zaštitu konkurencije svuda u svetu, a pogotovu u Evropi.
Sprovođenje koncentracija bez odobrenja
U slučaju sprovođenja koncentracije (sticanje kontrole, spajanje, osnivanje društva zajedničkog ulaganja) bez odobrenja nadležnog organa za zaštitu konkurencije, učesnici u neprijavljenoj koncentraciji
mogu biti kažnjeni visokim novčanim kaznama i njihova koncentracija čak može biti poništena, odnosno
vraćena u pređašnje stanje.
IQ ZAŠTITE KONKURENCIJE
Zaokružite jedan ili više od mogućih ponuđenih odgovora, koje smatrate tačnim. Nakon što uradite celokupni test, idite na stranu sa rešenjima, da vidite rešenja i Vaše rezultate.
A. Mere protiv povrede konkurencije
1. U slučaju da učesnik na tržištu učini povredu konkurencije, Komisija može da izrekne sledeće mere:
a.da naredi učesniku na tržištu da prestane sa negativnim ponašanjem, odnosno da se ponaša na
određeni način
b. da novčano kazni učesnika na tržištu
c. da naredi učesniku na tržištu da proda neki deo svoje imovine
d. da naredi učesniku na tržištu da promeni ime
e. da ukine učesnika na tržištu
2. Novčana kazna u slučaju povrede konkurencije u Srbiji može iznositi:
a. od 1 do 10% nacionalnog godišnjeg prihoda samo učesnika na tržištu koje je učinilo povredu
b. do 25% svetskog godišnjeg prihoda celokupne grupacije
c. do 10% svetskog prihoda celokupne grupacije
d. do 40% nacionalnog prihoda celokupne grupacije
e. ne postoji ograničenje
3.Direktoru u društvu, učesniku na tržištu koje je povredilo konkurenciju može biti izrečena kazna zatvora u slučaju da:
a.
b.
c.
d.
e.
učesnik na tržištu sprovede koncentraciju bez odobrenja komisije
učesnik na tržištu zaključi restriktivni sporazum
učesnik na tržištu zloupotrebi svoj dominantan položaj
sve navedeno
ne postoji kazna zatvora
4. U slučaju da sprovedete koncentraciju bez odobrenja, Komisija može da:
a. novčano kazni učesnike u koncentraciji
b. poništi koncentraciju i vrati u pređašnje stanje
c. naknadno odobri koncentraciju
d. sve navedeno
e. ništa od navedenog
B. Postupak ispitivanja povrede konkurencije
1.Komisija je ovlašćena u postupku zbog povrede konkurencije da naloži strankama da joj dostave ili
stave na uvid relevantne podatke koji mogu biti:
a.u pisanom, elektronskom ili drugom obliku, kao i isprave, stvari koje sadrže podatke, kao i drugih
stvari
b. samo u pisanom obliku, dok elektronski oblik nema pravno dejstvo
c. u pisanom obliku, kao isprave i druge stvari
d. ništa od navedenog
2. Komisija može u postupku da:
a. vrši uviđaj
b. sprovede nenajavljeni uviđaj
c. uđe u prostorije
d. privremeno oduzme isprava i stvari
e. izrekne privremenu meru
f. ništa od navedenog
3. Za svaki dan ne postupanja po nalogu Komisije strana može biti kažnjena u iznosu od:
a. 100,00 do 10.000,00 evra
b. 500,00 do 5000,00 evra
c. 1000,00 do 15.000,00 evra
d. Komisija nema ovakvo ovlašćenje
4. Prilikom sprovođenja svojih ovlašćenja Komisija:
a. ima pravo da zahteva pomoć policije
47
U FOKUSU KONKURENCI JA
5.U slučaju da je pravosnažnim rešenjem Komisije utvrđena povreda konkurencije, pojedinačna lica
koja su oštećena tom povredom mogu protiv učinioca povrede:
a. da traže naknadu štete, čije postojanje i visina su već utvrđeni u rešenju Komisije
b. ne mogu da traže naknadu štete
c. da traže naknadu štete, ali čije postojanje i visina se utvrđuju u parnici
d.da traže naknadu štete, čije je postojanje utvrđeno rešenjem Komisije, a visina se određuje u parnici
b. nema pravo na pomoć policije, bez prethodne sudske odluke
c. uopšte nema pravo na pomoć policije
d. ništa od navedenog
5. Šta od navedenog Komisija nije ovlašćena da vrši uviđaj i kopira koje od sledećih dokumenata:
a. zapisnike sastanaka
b. finansijske i računovodstvene izveštaje
c. e-mejlove i fakseve
d. dokumente koji se smatraju zaštićenim podacima
e. podatke koji se nalaze u elektronskoj formi
f. dokumente koji se nalaze u vašoj tašni
g. poslovne knjige i dnevnike
h. slike i zvučne zapise
C. Povrede konkurencije
1. Za učesnika na tržištu koji ima:
a. preko 40% udela na tržištu, postoji oboriva pretpostavka da je dominantan
b. ispod 40% udela na tržištu, se smatra da je dominantan
c. preko 50% udela na tržištu, postoji neoboriva pretpostavka da je dominantan
d. preko 25% udela na tržištu, postoji oboriva pretpostavka da je dominantan
U FOKUSU KONKURENCI JA
48
2.Samo koncentracije učesnika na tržištu koje vode stvaranju ili jačanju dominantnog položaja mogu
biti zabranjene:
a. dominantan položaj se uopšte ne ispituje prilikom ocene koncentracija
b. potpuno netačno
c. tačno
d. netačno, dominantan položaj je samo jedan od kriterijuma prilikom ocene koncentracija
3. Koja od navedenih ponašanja su dozvoljena:
a. dogovaranje sa kolegama iz iste grane o načinima budućeg poslovanja u vašoj industriji
b.sa svojim prijateljem na večeri ili sličnom neobaveznom sastanku usmeno se dogovorite da uspostavite svi istu „minimalnu“ cenu na tržištu za određeni proizvod
c.naterali ste vaše distributere da jedino sa vama posluju, zabranjujući im da dalje prodaju proizvode vaših konkurenata
d.koristeći svoj dominantan položaj, odlučili da ostvarite dodatni profit tako što ćete da jednostrano podignete cene svog proizvoda neobazirući se na konkurente
e.jednostrano produžili rok za oročeno plaćanje vašim dobavljačima, iz razloga ostvarivanja veće
dobiti
f.davanje značajno nižih cena od konkurenata, a da pritom niste dominantan igrač na predmetnom
tržištu
g. davanje značajno nižih cena od konkurenata, a da ste već najveći učesnik na tržištu
4. Koja od navedenih ponašanja predstavljaju fiksiranje cena:
a. dogovaranje minimalne cene
b. dogovaranje iznosa ili procenta u kojem je neophodno podići cene
c. fiksiranje samo određenih komponenti cene
d. utvrđivanje obaveznog raspona cena
e. ništa od navedenog
Pogledajte rezultate:
Svaki tačan odgovor nosi ukupno 10 poena, u slučaju da ste odgovorili
delimično tačno uz svako pitanje će biti dato specifično uputstvo.
Broj bodova:
A. Mere protiv povrede konkurencije
1. a, b, c - U slučaju da učesnik na tržištu učini povredu konkurencije, Komisija može da naredi
učesniku na tržištu da prestane sa negativnim ponašanjem, odnosno da se ponaša na određeni
način; da novčano kazni učesnika na tržištu i da naredi učesniku na tržištu da proda neki deo
svoje imovine. Pojedinačan tačan odgovor nosi po 3 poena.
2. c - Novčana kazna u slučaju povrede konkurencije u Srbiji može iznositi 10% svetskog prihoda celokupne grupacije.
3. b, c - Direktoru u društvu, učesniku na tržištu koje je povredilo konkurenciju može biti
izrečena kazna zatvora do 3 godine u slučaju da Učesnik na tržištu zaključi restriktivni sporazum
i/ili zloupotrebi svoj dominantan položaj. Pojedinačan tačan odgovor nosi po 5 poena.
4. d - U slučaju da sprovedete koncentraciju bez odobrenja, Komisija može da novčano kazni
učesnike u koncentraciji i poništi koncentraciju i vrati u pređašnje stanje. Međutim, teorijski je
moguće da Komisija i naknadno odobri koncentraciju.
5. c - U slučaju da je pravosnažnim rešenjem Komisije utvrđena povreda konkurencije,
pojedinačna lica koja su oštećena tom povredom mogu da traže naknadu štete, ali čije postojanje i visina se utvrđuju u parnici.
2. a, b, c, d, e - Komisija je na osnovu novog Zakona ovlašćena da u postupku vrši uviđaj;
sprovede nenajavljeni uviđaj; uđe u prostorije; privremeno oduzme isprava i stvari; izrekne
privremenu meru. Pojedinačan tačan odgovor nosi po 2 poena.
3. b – po novom Zakonu, za svaki dan ne postupanja po nalogu Komisije strana može biti
kažnjena u iznosu od 500,00 do 5000,00 evra.
4. a - Novi Zakon predviđa da Komisija prilikom sprovođenja svojih ovlašćenja ima pravo da
traži asistenciju policije.
5. d - Komisija nije ovlašćena da vrši uviđaj i kopira dokumente koji se smatraju zaštićenim
podacima u smislu Zakona.
C. Povrede konkurencije
1. a - Za učesnika na tržištu koji ima preko 40% udela na tržištu, postoji oboriva pretpostavka
da je dominantan.
2. d - Samo koncentracije učesnika na tržištu koje vode stvaranju ili jačanju dominantnog
položaja mogu biti zabranjene. Netačno, dominantan položaj je samo jedan od kriterijuma
prilikom ocene koncentracija.
3. f - Samo je dozvoljeno davanje značajno nižih cena od konkurenata, a da pri tom niste dominantan igrač na predmetnom tržištu.
4. a, d, c, d – sva navedena ponašanja se smatraju fiksiranjem cena i strogo su kažnjiva. Svaki
pojedinačan tačan odgovor nosi po 2 poena.
Vaš ukupni rezultat:
49
U FOKUSU KONKURENCI JA
B. Postupak ispitivanja povrede konkurencije
1. a - Komisija je ovlašćena u postupku zbog povrede konkurencije da naloži strankama da joj
dostave ili stave na uvid relevantne podatke koji mogu biti u pisanom, elektronskom ili drugom
obliku, kao i isprave, stvari koje sadrže podatke, kao i drugih stvari.
Broj bodova
Kako da tumačite svoje rezultate
0-50
Vaša upoznatost sa propisima iz oblasti zaštite konkurencije je zabrinjavajuće niska. Štaviše, postoji visoka verovatnoća da ste već učinili neki strogo kažnjivu povredu. Predlažemo da pre nego što
učinite bilo koji dalji poslovni korak se odmah obratite svom advokatu.
50-70
Imate nisko poznavanje pravila predviđenih Zakonom o zaštiti konkurencije. Takođe, verovatno
je da ste već učinili neku povredu konkurencije. Molimo Vas da pre nego što nastavite svoje poslovanje se konsultujete sa Vašim advokatom.
70-90
Spadate u grupu ispod prosečnih poznavaoca pravila o zaštiti konkurencije. Sasvim je moguće
da ste povredili ili da ćete povrediti Zakon o zaštiti konkurencije. Naša sugestija je da se obratite
Vašem advokatu.
90-110
Spadate u prosečne poznavaoce prava konkurencije. Stoga niste „ni u minusu ni u plusu“. Kako
bi bili sigurni da poslujete u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, predlažemo da nadalje
koristite stručnu pravnu pomoć.
110-130
Na dobrom ste putu! Vaše poznavanje pravila o zaštiti konkurencije je natprosečno. Savršeno
dovoljno znate da procenite šta možete sami da uradite, a zašta Vam je neophodna pomoć Vašeg
advokata.
130-140
U FOKUSU KONKURENCI JA
50
Spadate u red genijalaca kad je poznavanje prava konkurencije u pitanju. Velika je verovatnoća da
ste pravnik i da se stručno bavite ovom oblašću.
ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE
Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se zaštita konkurencije na tržištu Republike Srbije, u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, a naročito koristi
potrošača, kao i osnivanje, položaj, organizacija
i ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije (u
daljem tekstu: Komisija).
Teritorijalna primena
Član 2.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na akte
i radnje učinjene na teritoriji Republike Srbije,
odnosno na akte i radnje učinjene van njene teritorije koji utiču ili bi mogli uticati na konkurenciju na
teritoriji Republike Srbije.
Personalna primena
Član 3.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na sva pravna i fizička lica koja neposredno ili posredno, stalno, povremeno ili jednokratno učestvuju u prometu robe, odnosno usluga, nezavisno od njihovog
pravnog statusa, oblika svojine ili državljanstva,
odnosno državne pripadnosti (u daljem tekstu:
učesnici na tržištu), i to na:
1) domaća i strana privredna društva i predu­
zetnike;
2) državne organe, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
3) druga fizička i pravna lica i oblike udruživanja
učesnika na tržištu (sindikati, udruženja, sportske organizacije, ustanove, zadruge, nosioci prava intelektualne svojine i dr.);
4) javna preduzeća, privredna društva, preduzetnike i druge učesnike na tržištu, koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, odnosno kojima
je aktom nadležnog državnog organa dodeljen
fiskalni monopol, osim ukoliko bi primena ovog
zakona sprečila obavljanje tih delatnosti, odnosno
obavljanje poverenih poslova.
Radni odnosi
Član 4.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na radne
odnose između poslodavaca i zaposlenih, kao ni
na radne odnose uređene kolektivnim ugovorom
između poslodavca i sindikalnih udruženja.
Povezani učesnici na tržištu
Član 5.
Povezanim učesnicima na tržištu u smislu ovog
zakona smatraju se dva ili više učesnika na tržištu
koji su povezani tako da jedan ili više učesnika na
tržištu kontroliše drugog ili druge učesnike na tržištu
(u daljem tekstu: povezani učesnici na tržištu).
Kontrola nad učesnikom na tržištu u smislu ovog
zakona predstavlja mogućnost odlučujućeg uticaja
na vođenje poslova drugog ili drugih učesnika na
tržištu, a naročito:
1)ako kontrolni učesnik ima svojstvo kontrolnog
(matičnog) društva, odnosno kontrolnog člana ili
akcionara, samostalno ili zajedničkim delovanjem,
po pravilima o povezanim privrednim društvima u
smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih
društava;
2) na osnovu svojine ili drugih imovinskih prava na imovini ili delu imovine drugog učesnika
na tržištu;
3) na osnovu prava iz ugovora, sporazuma ili iz
hartija od vrednosti;
4) po osnovu potraživanja ili sredstava za obe­
zbeđenje potraživanja ili na osnovu uslo­va poslo­vne
prakse koje određuje kontrolni učesnik.
Povezani učesnici na tržištu u smislu ovog zakona smatraju se jednim učesnikom na tržištu.
Na povezane učesnike na tržištu shodno se
primenjuju pravila o povezanim licima i povezanim
privrednim društvima u skladu sa zakonom kojim
se uređuje položaj privrednih društava, ako ta pravila nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Relevantno tržište
Član 6.
Relevantno tržište u smislu ovog zakona jeste
tržište koje obuhvata relevantno tržište proizvoda
na relevantnom geografskom tržištu.
Relevantno tržište proizvoda predstavlja skup
robe, odnosno usluga koje potrošači i drugi korisnici smatraju zamenljivim u pogledu njihovog svojstva, uobičajene namene i cene.
Relevantno geografsko tržište predstavlja teritoriju na kojoj učesnici na tržištu učestvuju u ponudi
ili potražnji i na kojoj postoje isti ili slični uslovi
konkurencije, a koji se bitno razlikuju od uslova
konkurencije na susednim teritorijama.
Vlada bliže propisuje kriterijume za određivanje
relevantnog tržišta.
51
U FOKUSU KONKURENCI JA
I. OSNOVNE ODREDBE
Obračun godišnjeg prihoda
Član 7.
U FOKUSU KONKURENCI JA
52
Godišnji prihod učesnika na tržištu u smislu ovog
zakona utvrđuje se u visini ukupnog godišnjeg prihoda pre oporezivanja, za obračunsku godinu koja
prethodi godini u kojoj je pokrenut postupak.
Ukupan godišnji prihod iz stava 1. ovog člana
za učesnike na tržištu finansijskih usluga, kao i za
društva za osiguranje i društva za reosiguranje,
izračunava se na sledeći način:
1) za učesnike na tržištu finansijskih usluga,
posle odbijanja poreza koji se direktno odnose na
njih, uzima se zbir sledećih prihoda:
(1) prihoda od kamata i sličnih prihoda,
(2) prihoda od hartija od vrednosti (prihod od
akcija i drugih hartija od vrednosti koje imaju
promenljiv prinos, prihod od udela kod učesnika na
tržištu, prihod od akcija u povezanim učesnicima
na tržištu),
(3) prihoda od naknada i provizija,
(4) pozitivne razlike između finansijskih prihoda i finansijskih rashoda,
(5) drugih prihoda iz poslovanja;
2) za društva za osiguranje i društva za reosiguranje, uzima se prihod od premija po osnovu
ugovora o osiguranju i reosiguranju zaključenih od
strane ili u ime tih društava po odbitku poreza koji
se plaća na iznos premija po jednom ugovoru ili na
ukupan iznos premija.
Ukupan godišnji prihod iz stava 1. ovog člana
za oblike udruživanja učesnika na tržištu, utvrđuje
se na osnovu zbira ukupnih godišnjih prihoda
udruženih učesnika.
Devizna klauzula
Član 8.
Iznosi iskazani u evrima u ovom zakonu,
kao i aktima donetim na osnovu ovog zakona,
obračunavaju se u dinarima po srednjem kursu
Narodne banke Srbije, na dan obračuna godišnjeg
prometa, odnosno uplate ili naplate izrečene mere.
II. POVREDE KONKURENCIJE
Pojam
Član 9.
Povredom konkurencije u smislu ovog zakona smatraju se akti ili radnje učesnika na tržištu
koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju
značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje
konkurencije.
1. Restriktivni sporazumi
Pojam i zabrana restriktivnog sporazuma
Član 10.
Restriktivni sporazumi su sporazumi između
učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili
sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike
Srbije.
Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori,
usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja
učesnika na tržištu, a kojima se naročito:
1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili
prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;
2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište,
tehnički razvoj ili investicije;
3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na
iste poslove u odnosu na različite učesnike na
tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
4) uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom
na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u
vezi sa predmetom sporazuma;
5) dele tržišta ili izvori nabavki.
Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim
u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa ovim
zakonom.
Uslovi za izuzimanje od zabrane
Član 11.
Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od
zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili
ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju
pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću
učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da
ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu
ili njegovom bitnom delu.
Pojedinačno izuzeće od zabrane
Član 12.
Na zahtev učesnika u restriktivnom sporazumu,
Komisija može izuzeti pojedini restriktivni sporazum od zabrane (u daljem tekstu: pojedinačno
izuzeće).
Podnosilac zahteva za pojedinačno izuzeće snosi
teret dokazivanja ispunjenosti uslova iz člana 11.
ovog zakona.
Period na koji se odnosi pojedinačno izuzeće
iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od osam
godina.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1.
ovog člana.
Član 13.
Izuzeće od zabrane restriktivnog sporazuma može
da se odnosi na određene kategorije sporazuma, ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 11. ovog zakona, kao i
drugi posebni uslovi koji se odnose na vrstu i sadržinu
sporazuma, odnosno dužinu njegovog trajanja.
Restriktivni sporazumi koji ispunjavaju uslove
iz stava 1. ovog člana ne podnose se Komisiji radi
izuzeća.
Vlada određuje kategorije sporazuma i bliže
propisuje posebne uslove iz stava 1. ovog člana.
Sporazumi manjeg značaja
Član 14.
Sporazumi manjeg značaja su sporazumi
između učesnika na tržištu čiji ukupni tržišni udeo
na relevantnom tržištu proizvoda i usluga na teritoriji Republike Srbije, nije veći od:
1) 10% tržišnog udela, ukoliko učesnici u sporazumu posluju na istom nivou lanca proizvodnje i
prometa (horizontalni sporazumi);
2) 15% tržišnog udela, ukoliko učesnici u sporazumu posluju na različitom nivou lanca proizvodnje i prometa (vertikalni sporazumi);
3) 10% tržišnog udela, ukoliko sporazum ima
karakteristike i horizontalnih i vertikalnih sporazuma ili gde je teško odrediti da li je sporazum vertikalan ili horizontalan;
4) 30% tržišnog udela, ukoliko se radi o sporazumima sa sličnim uticajem na tržište zaključenim
između različitih učesnika, ako pojedinačni tržišni
udeo svakog od njih ne prelazi 5% na svakom
pojedinačnom tržištu na kome se ispoljavaju efekti
sporazuma.
Sporazumi manjeg značaja su dozvoljeni, osim
ako je cilj horizontalnog sporazuma određivanje
cena ili ograničavanje proizvodnje ili prodaje,
odnosno podela tržišta snadbevanja, kao i ako
je cilj vertikalnog sporazuma određivanje cene,
odnosno podele tržišta.
2. Zloupotreba dominantnog položaja
Dominantan položaj na tržištu
Član 15.
Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima
uče­snik na tržištu koji nema konkurenciju ili je
konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno
bolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući u
obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup
drugih učesnika tržištu.
Pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položaj, ako je njegov tržišni udeo na relevantnom tržištu 40% ili više.
Pretpostavka je da su dva ili više učesnika na
tržištu u dominantnom položaju ako između njih
ne postoji značajna konkurencija i ako je njihov
ukupan tržišni udeo 50% ili više (kolektivna dominacija).
Ako učesnik, odnosno učesnici na tržištu nemaju
tržišni udeo iz st. 2. i 3. ovog člana, teret dokazivanja
postojanja dominantnog položaja snosi Komisija.
Zloupotreba dominantnog položaja
Član 16.
Zloupotreba dominantnog položaja na tržištu
zabranjena je.
Zloupotrebom dominantnog položaja, naročito se
smatra:
1) neposredno ili posredno nametanje nepravične
kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja;
2) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog
razvoja;
3) primenjivanje nejednakih uslova poslovanja
na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu,
čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
4) uslovljavanje zaključenja ugovora time da
druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u
vezi sa predmetom ugovora.
III. KONCENTRACIJA UČESNIKA
NA TRŽIŠTU
Pojam koncentracije
Član 17.
Koncentracija učesnika na tržištu nastaje u
slučaju:
1) spajanja i drugih statusnih promena u kojima
dolazi do pripajanja učesnika na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava;
2) sticanja od strane jednog ili više učesnika na
tržištu, neposredne ili posredne kontrole u smislu
člana 5. stav 2. ovog zakona nad drugim učesnikom
ili više učesnika na tržištu;
3) zajedničkog ulaganja od strane dva ili više
učesnika na tržištu u cilju stvaranja novog učesnika
na tržištu ili sticanja zajedničke kontrole u smislu člana 5. stav 2. ovog zakona nad postojećim
učesnikom na tržištu, koji posluje na dugoročnoj
osnovi i ima sve funkcije nezavisnog učesnika na
tržištu.
Smatraće se jednom koncentracijom dve ili
više transakcija između istih učesnika na tržištu,
izvršenih u vremenskom periodu kraćem od dve
godine, pri čemu se kao vreme njenog nastanka
53
U FOKUSU KONKURENCI JA
Izuzeće od zabrane po
kategorijama sporazuma
uzima dan izvršenja poslednje transakcije.
U FOKUSU KONKURENCI JA
54
Položaj Komisije
Izuzeci
Član 20.
Član 18.
Komisija je samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom.
Komisija ima status pravnog lica.
Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj sku­
pštini, kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu do
kraja februara tekuće godine, za prethodnu godinu.
Ne smatra se da je nastala koncentracija učesnika
na tržištu ako:
1) banka ili druga finansijska organizacija ili
društvo za osiguranje, u toku svog redovnog poslovanja, privremeno stekne akcije ili udele, radi
dalje prodaje, pod uslovom da ih proda najkasnije
u roku od godinu dana od dana sticanja i da ih ne
koristi tako da utiče na poslovne odluke učesnika na
tržištu u pogledu njegovog ponašanja na tržištu;
2) društvo za upravljanje investicionim fondom
ili investicioni fond stekne učešće u učesniku na
tržištu, pod uslovom da svoja prava zasnovana na
tom učešću ostvaruju samo radi očuvanja vrednosti svog ulaganja i pod uslovom da ne utiče na
konkurentsko ponašanje tog učesnika na tržištu;
3) zajedničko ulaganje ima za cilj koordinaciju
tržišnih aktivnosti između dva ili više učesnika na
tržištu koji zadržavaju svoju pravnu nezavisnost,
pri čemu će ovakvo zajedničko ulaganje biti ocenjivano u skladu sa čl. 10. i 11. ovog zakona;
4) stečajni upravnik stekne kontrolu nad
učesnikom na tržištu.
Komisija može produžiti rok iz stava 1. tačka
1) ovog člana, na zahtev sticaoca akcija ili udela,
pod uslovom da sticalac dokaže da prodaja akcija ili
udela nije razumno bila moguća u okviru tog roka,
ali najduže za još šest meseci.
Dozvoljenost koncentracije
Član 19.
Koncentracije učesnika na tržištu su dozvoljene,
osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile
konkurenciju na tržištu Republike Srbije ili njegovom delu, a naročito ako bi to ograničavanje,
narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja
ili jačanja dominantnog položaja.
Dozvoljenost koncentracije učesnika na tržištu
se utvrđuje u odnosu na:
1) strukturu relevantnog tržišta;
2) stvarne i potencijalne konkurente;
3) položaj na tržištu učesnika u koncentraciji i
njihovu ekonomsku i finansijsku moć;
4) mogućnosti izbora dobavljača i korisnika;
5) pravne i druge prepreke za ulazak na relevantno tržište;
6) nivo konkurentnosti učesnika u koncentraciji;
7) trendove ponude i potražnje relevantne robe
odnosno usluga;
8) trendove tehničkog i ekonomskog razvoja;
9) interese potrošača.
IV. KOMISIJA ZA ZAŠTITU
KONKURENCIJE
Nadležnost Komisije
Član 21.
Komisija je nadležna da:
1) rešava o pravima i obavezama učesnika na
tržištu u skladu sa zakonom;
2) određuje upravne mere u skladu sa ovim zako­
nom;
3) učestvuje u izradi propisa koji se donose u
oblasti zaštite konkurencije;
4) predlaže Vladi donošenje propisa za spro­vo­
đenje ovog zakona;
5) donosi uputstva i smernice za sprovođenje
ovog zakona;
6) prati i analizira uslove konkurencije na poje­
dinačnim tržištima i u pojedinačnim sektorima;
7) daje mišljenje nadležnim organima na predloge propisa, kao i na važeće propise koji imaju
uticaj na konkurenciju na tržištu;
8) daje mišljenja u vezi sa primenom propisa u
oblasti zaštite konkurencije;
9) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti
zaštite konkurencije, radi izvršavanja međunarodnih
obaveza u ovoj oblasti i prikuplja informacije o
zaštiti konkurencije u drugim državama;
10) sarađuje sa državnim organima, organima
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, radi
obezbeđivanja uslova za primenu ovog zakona i
drugih propisa kojima se uređuju pitanja od značaja
za zaštitu konkurencije;
11) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o
potrebi zaštite konkurencije;
12) vodi evidenciju o prijavljenim sporazumima, o učesnicima koji imaju dominantan položaj
na tržištu, kao i o koncentracijama, u skladu sa
ovim zakonom;
13) organizuje, preduzima i kontroliše spro­
vođenje mera kojima se obezbeđuje zaštita kon­
kurencije;
14) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Poslove iz stava 1. tačke 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7),
8), 9), 10) i 13) ovog člana Komisija obavlja kao
poverene poslove.
Organi Komisije
Član 22.
Izbor organa Komisije
Član 23.
Predsednik Komisije i članovi Saveta biraju se
iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije sa najmanje deset godina relevantnog radnog iskustva, koji su ostvarili značajne i priznate
radove ili praksu u relevantnoj oblasti, naročito u
oblasti zaštite konkurencije i evropskog prava i koji
uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti. Predsednika Komisije i članove Saveta bira i
razrešava Narodna skupština na predlog nadležnog
odbora za poslove trgovine.
Izbor predsednika Komisije, odnosno članova
Saveta vrši se sa dve odvojene liste kandidata koje
sadrže najmanje isti, a najviše dvostruko veći broj
kandidata od broja koji se bira.
Za predsednika Komisije, odnosno članove Saveta, izabrani su kandidati koji dobiju najviše glasova na svakoj listi ako su dobili većinu glasova od
ukupnog broja narodnih poslanika.
Isto lice može biti kandidat na obe liste i ako
bude izabrano sa liste za predsednika Komisije
neće se uzeti u obzir rezultat glasanja za to lice na
drugoj listi.
Izbor organa Komisije vrši se po javnom konkursu koji oglašava predsednik Narodne skupštine,
najkasnije tri meseca pre isteka mandata predsednika Komisije i članova Saveta, odnosno neposredno
po prestanku ili razrešenju u smislu člana 24. ovog
zakona.
Mandat
Član 24.
Predsednik Komisije i članovi Saveta se biraju
na mandat od pet godina, sa mogućnošću ponovnog
izbora.
Mandat predsednika Komisije i članova Saveta,
prestaje:
1) istekom vremena na koje su izabrani;
2) razrešenjem iz razloga predviđenih zakonom;
3) nastupanjem pravnih ili činjeničnih razloga
za nemogućnost obavljanja dužnosti (ostavka, ispunjenje uslova za starosnu penziju, gubitak poslovne sposobnosti, teško zdravstveno stanje koje
onemogućava ostvarivanje dužnosti i sl).
Nastupanje razloga za prestanak mandata iz
stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, konstatuje nadležni
skupštinski odbor.
Narodna skupština razrešava predsednika Komi­
sije, odnosno člana Saveta, na predlog Saveta ili
­nadležnog skupštinskog odbora, ako:
1) se pouzdano utvrdi da su podaci navedeni u
kandidaturi, netačni, odnosno nepotpuni u smislu
izostavljanja podataka koji bi značajno umanjili
mogućnost izbora;
2) nastupe okolnosti iz člana 27. ovog zakona;
3) grubo povrede odredbe ovog zakona i ugled
Komisije u javnosti.
Rad Saveta
Član 25.
Savet odlučuje većinom glasova od ukupnog
broja članova.
U postupku ispitivanja povrede konkurencije
određuje se izvestilac iz reda članova Saveta, koji u
saradnji sa službenim licem određenim za vođenje
postupka priprema predlog odluke i izveštava Savet o razlozima i svim bitnim činjenicama i okolnostima slučaja.
Predsednik Komisije određuje izvestioca istovremeno sa pokretanjem postupka.
Predsednik Komisije predsedava i rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke i druge akte i stara se
o njihovom izvršenju.
Savet će iz svojih redova izabrati lice koje će
vršiti ovlašćenja iz stava 4. ovog člana u slučaju
sprečenosti ili izuzeća predsednika Komisije na
način utvrđen Statutom Komisije.
Stručna služba
Član 26.
Stručna služba Komisije (u daljem tekstu: Stručna služba) obavlja stručne poslove iz
nadležnosti Komisije u skladu sa ovim zakonom,
Statutom i drugim aktima Komisije.
Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi
primenjuju se opšti propisi o radu.
U pogledu zakonitosti, stručnosti, političke neutralnosti, nepristrasnosti, upotrebe službenog jezika i pisma, stručne spreme i osposobljenosti zaposlenih, kao i u pogledu kancelarijskog poslovanja,
primenjuju se propisi vezani za državnu upravu.
Stručnom službom rukovodi Sekretar.
Sekretara postavlja Savet većinom glasova.
Za Sekretara može biti postavljeno lice sa visokom stručnom spremom pravne ili ekonomske
struke, sa najmanje 10 godina radnog iskustva u
struci i znanjem u oblasti zaštite konkurencije.
Za svoj rad Sekretar odgovara Savetu.
Nespojivost funkcija i poslova
55
U FOKUSU KONKURENCI JA
Organi Komisije su Savet Komisije (u daljem
tekstu: Savet) i predsednik Komisije.
Savet donosi sve odluke i akte o pitanjima iz
nadležnosti Komisije, ako ovim zakonom i Statutom nije drugačije propisano.
Savet čine predsednik Komisije i četiri člana.
Predsednik Komisije predstavlja i zastupa
Komisiju, donosi odluke, odnosno obavlja druge
poslove u skladu sa zakonom i Statutom.
Član 27.
Predsednik Komisije i članovi Saveta, u toku
trajanja mandata u Komisiji, ne mogu da obavljaju
drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost,
odnosno ne mogu da se bave bilo kojim javnim ili
privatnim poslom uz naknadu, uključujući pružanje
konsultantskih usluga i saveta.
Zabrana iz stava 1. ovog člana se ne odnosi na naučnu delatnost, delatnost nastavnika
visokoškolske ustanove i poslove u vezi sa stručnim
usavršavanjem.
Predsednik Komisije i članovi Saveta ne mogu
biti članovi organa političkih stranaka, niti mogu u
javnosti da zastupaju program ili stavove političkih
stranaka.
U FOKUSU KONKURENCI JA
56
Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se iz prihoda koje Komisija ostvari obavljanjem poslova, a
naročito iz:
1) naknada koje se plaćaju u skladu sa ovim zakonom;
2) donacija, osim donacija učesnika na tržištu na
koje se primenjuje ovaj zakon;
3) prihoda od prodaje publikacija Komisije;
4) drugih izvora u skladu sa zakonom.
5) Visina naknada iz stava 1. tačka 1) ovog
člana utvrđuje se Tarifnikom naknada koji donosi
Komisija, uz saglasnost Vlade.
Tarifnik iz stava 2. ovog člana objavljuje se u
„Službenom glasniku Republike Srbije”.
Finansijski plan
Sukob interesa
Član 32.
Član 28.
Finansiranje rada Komisije vrši se u skladu sa
finansijskim planom koji za svaku godinu donosi
Komisija i podnosi Vladi radi dobijanja saglasnosti
najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu godinu.
Ako finansijski plan ne bude donet na način iz
stava 1. ovog člana pre početka godine za koju se
finansijski plan donosi, finansiranje rada Komisije
se vrši najviše do visine ukupno izvršenih rashoda
u prethodnoj godini, srazmerno periodu do dobijanja saglasnosti na finansijski plan.
Finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi
i rashodi Komisije, kao i elementi za određivanje
troškova zarada.
Ukupni rashodi Komisije obuhvaćeni finansijskim planom ne mogu biti veći od troškova potrebnih za uspešno ostvarivanje nadležnosti Komisije.
Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda
Komisije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi
Komisije veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplaćuje se u budžet Republike Srbije.
Ukoliko je ostvarivanjem prihoda ugroženo
redovno izvršavanje rashoda Komisije, Komisija obaveštava Vladu i predlaže mere iz svoje
nadležnosti u cilju uravnoteženja prihoda i rashoda, što uključuje i mogućnost izdvajanja sredstava
iz budžeta Republike Srbije.
Finansijsko poslovanje Komisije je predmet revizije Državne revizorske institucije.
Komisija objavljuje završni račun najkasnije tri
meseca po završetku finansijske godine.
Predsednik Komisije i članovi Saveta imaju status funkcionera u smislu zakona kojim se uređuje
sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.
Predsednik Komisije i član Saveta kome je
prestalo članstvo ne mogu da budu zastupnici u
postupku pred Komisijom u skladu sa ovim zakonom, najmanje dve godine po prestanku članstva,
odnosno radnog odnosa.
Predsednik Komisije i član Saveta u trenutku
stupanja na dužnost daju pismenu izjavu da ne
postoje smetnje za izbor iz stava 1. ovog člana.
Na zaposlene u Stručnoj službi shodno se
primenjuju odredbe o sukobu interesa u skladu
sa zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti
državnih službenika.
Naknada za rad
Član 29.
Predsednik Komisije i članovi Saveta imaju pravo na zaradu, odnosno naknadu za rad u Komisiji.
Statut Komisije
Član 30.
Statutom Komisije bliže se uređuje unutrašnja
organizacija, način rada i sprovođenje postupka
pred Komisijom, kao i ovlašćenja za donošenje
drugih akata Komisije.
Statut Komisije donosi Savet, uz prethodnu saglasnost Vlade.
Statut se objavljuje u „Službenom glasniku Re­
publike Srbije”.
V. POSTUPAK PRED KOMISIJOM
1. Opšte odredbe o postupku pred Komisijom
Stranka u postupku
Finansiranje Komisije
Član 33.
Član 31.
Stranka u postupku pred Komisijom je učesnik
na tržištu koji je podneo prijavu koncentracije ili
zahtev za pojedinačno izuzeće, odnosno učesnik na
tržištu protiv koga je pokrenut ispitni postupak.
Svojstvo stranke u smislu ovog zakona nemaju podnosioci inicijative za ispitivanje povrede
konkurencije, davaoci informacija i podataka,
stručna lica i organizacije čije se analize koriste u
postupku, kao ni drugi državni organi i organizacije
koji sarađuju sa Komisijom u toku postupka.
utvrde ili steknu uslovi za vođenje postupka ispitivanja koncentracije po službenoj dužnosti.
Rešenje u skraćenom postupku donosi predsednik Komisije.
Primena pravila opšteg upravnog postupka
O povredi konkurencije, o pojedinačnom izu­
zeću i odobrenju ili zabrani koncentracije, Komisija donosi rešenje.
Pre donošenja rešenja u postupku zbog povrede
konkurencije, Komisija će obavestiti stranku o bitnim činjenicama, dokazima i ostalim elementima
na kojima će zasnovati rešenje i pozvati je da se
izjasni u ostavljenom roku.
Sastavni deo rešenja kojim je utvrđena povreda
konkurencije je odluka o meri zaštite konkurencije, odnosno druga upravna mera koju određuje
Komisija u skladu sa ovim zakonom.
Rešenje Komisije je konačno, a protiv njega se
može pokrenuti upravni spor.
O pitanjima u vezi sa upravljanjem postupkom,
privremenim merama i izvođenjem dokaza, donosi
se zaključak.
Zaključak se pismeno sastavlja u slučaju kada
je potrebno da se dostavi stranci ili trećem licu,
odnosno radi objavljivanja.
Zaključak o izvođenju dokaza donosi službeno
lice koje vodi postupak, ako ovim zakonom nije
drugačije propisano.
U postupku pred Komisijom primenjuju se
pravila opšteg upravnog postupka, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Pokretanje postupka po službenoj dužnosti
Član 35.
Komisija pokreće postupak ispitivanja povrede
konkurencije po službenoj dužnosti, kada na osnovu dostavljenih inicijativa, informacija i drugih raspoloživih podataka, osnovano pretpostavi
postojanje povrede konkurencije, kao i u slučaju
ispitivanja koncentracije u smislu člana 62. ovog
zakona.
O pokretanju postupka predsednik Komisije
donosi zaključak, koji naročito sadrži opis radnji ili akata koje mogu da predstavljaju povredu
konkurencije, pravni osnov i razloge za pokretanje
postupka, kao i poziv svim licima koja raspolažu
podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama, da ih dostave Komisiji.
Protiv zaključka o pokretanju postupka nije
dozvoljena posebna žalba.
Komisija je dužna da svakog podnosioca inicijative za ispitivanje povrede konkurencije obavesti o
ishodu inicijative u roku od 15 dana od dana prijema.
Pokretanje postupka po zahtevu stranke
Član 36.
Postupak po prijavi koncentracije, kao i postupak za pojedinačno izuzeće, pokreće se i vodi po
zahtevu stranke, ako ovim zakonom nije drugačije
propisano.
Skraćeni postupak
Član 37.
Komisija može doneti rešenje neposredno, bez
sprovođenja ispitnog postupka, ako u postupku
pokrenutom po prijavi koncentracije na osnovu podnetih dokaza i drugih činjenica poznatih
Komisiji, može osnovano da se pretpostavi da ta
koncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti u
skladu sa članom 19. ovog zakona, osim ako se
Član 38.
Protiv zaključka dopuštena je posebna žalba,
ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Po žalbi protiv zaključka koji donosi službeno
lice, odlučuje predsednik Komisije, a po žalbi
protiv zaključka koji donosi predsednik Komisije,
odlučuje Savet.
Žalba protiv zaključka ne odlaže njegovo
izvršenje.
Dostavljanje
Član 39.
Dostavljanje pismena (poziv, rešenje, zaključak
i sl.) vrši se u skladu sa pravilima opšteg upravnog
postupka.
Izuzetno, u slučaju ponovljene dostave, odnosno kod dostave putem javnog saopštenja, sadržaj
pismena se objavljuje na internet strani Komisije
i smatra se da je dostavljeno protekom 15 dana od
dana objavljivanja, ako Komisija ne odredi duži
rok.
Stranka se ne može pozivati na neurednu dostavu
ako je izvršena dostava na adresu sedišta te stranke
koje se vodi u Registru privrednih subjekata.
U postupku protiv učesnika na tržištu koji se
smatraju povezanim učesnicima na tržištu u skladu sa članom 5. ovog zakona, dostava jednom
57
U FOKUSU KONKURENCI JA
Član 34.
Odluke koje donosi Komisija
učesniku na tržištu smatra se dostavom svim povezanim učesnicima na tržištu.
Savet donosi akt kojim se bliže uređuje sadržaj i
način obaveštenja iz stava 3. ovog člana.
Objavljivanje akata
Obaveza dostavljanja i uvida u
isprave i dokumentaciju
Član 40.
Rešenje kojim je utvrđena povreda konkurencije,
kao i zaključak o pokretanju postupka po službenoj
dužnosti, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet strani Komisije.
Zaključak o pokretanju postupka se ne objavljuje ako predsednik Komisije oceni da bi se objavljivanjem ugrozilo sprovođenje postupka.
Ispitni postupak
Član 41.
U FOKUSU KONKURENCI JA
58
U ispitnom postupku se preduzimaju potrebne
dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činje­
ničnog stanja, a naročito se uzimaju izjave stranaka, svedoka, obavlja se veštačenje, pribavljaju se
podaci, isprave i stvari, vrši uviđaj i privremeno
oduzimanje stvari.
Ispitni postupak sprovodi ovlašćeno službeno
lice iz sastava Stručne službe, koje određuje pred­
sednik Komisije za svaki pojedinačni slučaj.
Zaključak o sprovođenju uviđaja i veštačenja
donosi predsednik Komisije.
Listu stručnih lica i ustanova koje se mogu
odrediti za veštaka u postupku pred Komisijom,
utvrđuje Savet.
Član 44.
Zaključkom se nalaže strankama u postupku
dostava, odnosno stavljanje na uvid relevantnih
podataka koji se vode u pisanom, elektronskom
ili drugom obliku, isprava, stvari koje sadrže podatke, kao i drugih stvari koje mogu biti predmet
dokazivanja u postupku, a koje je stranka dužna
da poseduje ili se osnovano pretpostavlja da ih
poseduje.
U slučaju da stranka nije dostavila, odnosno
stavila na uvid tražene isprave, podatke, odnosno
stvari, do zaključenja postupka, Komisija će doneti
odluku prema stanju raspoloživih dokaza u predmetu, odnosno sumnja koja je posledica izostanka
navedenih dokaza, biće uzeta na štetu stranke koja
nije postupila po nalogu.
Zaštićeni podaci
Član 45.
Pravo uvida u spise i pravo
obaveštavanja o postupku
Na zahtev stranke, lica koje je podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije ili trećeg
lica koje je dostavilo, odnosno stavilo na uvid
tražene podatke u postupku, može se odrediti mera
zaštite izvora podataka ili određenih podataka
(zaštićeni podaci), ako se oceni da je interes podnosioca tog zahteva opravdan i da je po značaju
bitno veći u odnosu na interes javnosti u pogledu
predmeta tog zahteva.
Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana, dužan
je da u zahtevu učini verovatnim mogućnost nastanka znatne štete zbog otkrivanja izvora podataka,
odnosno podataka na koje se zahtev odnosi.
Zaključak o zaštiti izvora podataka i zaštiti podataka donosi predsednik Komisije.
Zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog značaja u smislu zakona kojim se
uređuje slobodan pristup informacijama od javnog
značaja.
Član 43.
Ponavljanje postupka
Stranka ima pravo da razgleda spise predmeta i
da o svom trošku kopira pojedine delove spisa.
Ne mogu se razgledati i kopirati zapisnik o većanju
i glasanju, službeni referati i nacrti rešenja, spisi
označeni kao poverljivi, kao ni zaštićeni podaci.
Lica koja su podnosioci inicijative za ispitivanje
povrede konkurencije, davaoci informacija i ostala
lica koja učine verovatnim svoj pravni interes za
praćenje postupka, imaju pravo da budu obavešteni
o toku postupka.
Član 46.
Službena legitimacija
Član 42.
Službena lica Komisije koja sprovode radnje u
ispitnom postupku imaju službenu legitimaciju.
Službenu legitimaciju iz stava 1. ovog člana
izdaje predsednik Komisije.
Vlada bliže propisuje oblik i sadržinu službene
legitimacije iz stava 1. ovog člana.
Postupak pred Komisijom se može ponoviti pod
uslovima propisanim pravilima opšteg upravnog
postupka, kao i zbog povrede uslovnog odobrenja
koncentracije.
2. Posebne odredbe o postupku zbog
povrede konkurencije
Član 47.
U slučajevima kada kretanje cena ili druge
okolnosti ukazuju na mogućnost ograničavanja,
narušavanja ili sprečavanja konkurencije, Komisija može analizirati stanje konkurencije u određenoj
grani privrede ili određene kategorije sporazuma u
različitim granama privrede (sektorske analize).
U cilju sprovođenja sektorskih analiza u smislu
stava 1. ovog člana, Komisija može zahtevati od
učesnika na tržištu da dostave sve neophodne podatke ili dokumenta i može sprovoditi sva neophodna istraživanja.
Komisija može naročito da zahteva od učesnika
na tržištu da dostave sve sporazume, odluke ili
obaveštenja u pogledu usaglašenih praksi.
Komisija je dužna da objavi izvešaj o sprovedenim sektorskim analizama na pogodan način, a
naročito na svojoj internet strani i može pozvati
učesnike na tržištu da daju svoje komentare u pogledu izveštaja.
Obaveza davanja traženih podataka
Član 48.
Ako se osnovano pretpostavlja da se traženi
podaci, stvari ili isprave nalaze kod trećeg lica,
Komisija će zahtevom za davanje informacija
tražiti njihovu dostavu, odnosno omogućavanje
uvida.
Lica kojima je dostavljen zahtev iz stava 1. ovog
člana dužna su da dostave, odnosno stave na uvid
podatke, isprave i stvari koje su predmet zahteva,
osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Zahtev za davanje informacija naročito sadrži
navode na koga se i na šta se odnosi, rok za postupanje, kao i upozorenje na posledice uskraćivanja
davanja informacija, odnosno davanja neistinitih
informacija.
Na zahtev lica koje je dužno da dostavi, odnosno stavi na uvid podatke, Komisija može da izvrši
uvid i prikupljanje podataka u prostorijama tog
lica.
si na organe i organizacije nadležne za poslove
statistike, poreske organe, organe i organizacije
lokalne samouprave, privredne komore i druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja.
U slučaju neblagovremenog ili nepotpunog
postupanja, odnosno nepostupanja organa ili organizacija iz stava 1. ovog člana, Komisija može da
dostavi informaciju o tome organu koji vrši nadzor nad radom tog organa ili organizacije, odnosno
pred kojim snosi odgovornost za rad sa zahtevom
za preduzimanje potrebnih mera u cilju prikupljanja traženih podataka.
U slučaju izostanka saradnje nakon postupanja u skladu sa stavom 4. ovog člana, odnosno
višekratnih neuspelih pokušaja Komisije da ostvari
saradnju sa određenim državnim organom ili organizacijom, Komisija može javno da objavi informaciju o tome.
Saradnja sa policijom
Član 50.
Po zahtevu Komisije, policija će pružati pomoć
u izvođenju pojedinih radnji u postupku, a naročito
kod uviđaja i privremenog oduzimanja stvari u
skladu sa zakonom kojim se uređuje policija.
Odredbe člana 49. st. 4. i 5. odnose sa i na saradnju sa policijom.
Privilegovana komunikacija
Član 51.
Pisma, obaveštenja i svi drugi oblici komunikacije između stranke protiv koje se vodi postupak
i njenih punomoćnika, koja se neposredno odnose
na postupak, čine privilegovanu komunikaciju.
Na privilegovanu komunikaciju shodno se pri­
me­njuju odredbe ovog zakona o zaštićenim podacima.
U slučaju sumnje u zloupotrebu privilegovane
komunikacije, predsednik Komisije može da preispita sadržaj komunikacije, odnosno da odluči o
uklanjanju tog svojstva u odnosu na pojedine njene
oblike.
Saradnja državnih organa i organizacija
Ovlašćenja kod sprovođenja uviđaja
Član 49.
Član 52.
Komisija može da dostavi drugim državnim organima i organizacijama zahtev za davanje informacija.
Državni organi i organizacije dužni su da sara­
đuju sa Komisijom i da postupe po zahtevu iz stava
1. ovog člana, u ostavljenom roku, odnosno da
dostave podatke, isprave ili druge tražene dokaze,
kojima raspolažu ili da daju obrazloženo izjašnjenje
o predmetu zahteva.
Obaveza iz stava 2. ovog člana naročito se odno­
Službeno lice koje sprovodi uviđaj može:
1) ući i pregledati poslovne prostorije, vozila,
zemljište i druge prostorije u sedištu stranke i ostalim mestima gde stranka ili treće lice obavljaju
poslovne i druge aktivnosti;
2) izvršiti proveru poslovnih i drugih dokumenata, bez obzira na način na koji se ta dokumenta
čuvaju;
3) oduzeti, kopirati ili skenirati poslovnu dokumentaciju, a ukoliko zbog tehničkih razloga to nije
59
U FOKUSU KONKURENCI JA
Sektorske analize
moguće, ovlašćeno lice može oduzeti poslovnu dokumentaciju i zadržati je onoliko koliko je potrebno da se naprave kopije te dokumentacije;
4) zapečatiti sve poslovne prostorije i poslovna
dokumenta za vreme uviđaja;
5) uzimati od zastupnika stranke ili njenih zaposlenih usmene ili pismene izjave, kao i dokumenta o činjenicama koje su predmet uviđaja, a
ako je neophodna pismena izjava, ovlašćeno lice
mora odrediti datum do kojeg takva izjava mora
biti dostavljena;
6) obavljati ostale radnje u skladu sa ciljevima
postupka.
Stranci se mora obezbediti mogućnost prisustva
uviđaju, ako to ona zahteva, osim ako je zahtev usmeren na odugovlačenje ili otežavanje postupka.
Nenajavljeni uviđaj
Član 53.
U FOKUSU KONKURENCI JA
60
Ako se osnovano sumnja da postoji opasnost
uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod
stranke ili trećeg lica, može se odrediti izvođenje
nenajavljenog uviđaja.
Nenajavljeni uviđaj se vrši putem iznenadne
kontrole prostorija, odnosno podataka, isprava
i stvari koje se nalaze na tom mestu, o čemu se
obaveštava stranka, odnosno držalac prostora i
stvari u trenutku izvođenja uviđaja i na licu mesta.
Ulazak u prostorije
Član 54.
Ako je potrebno da se uviđaj obavi u prostorijama stranke ili trećeg lica, službeno lice Komisije
koje sprovodi uviđaj dužno je da vlasniku, odnosno
držaocu tih prostorija, predoči službenu legitimaciju i preda zaključak o izvođenju uviđaja u toj prostoriji, odnosno da zahteva da se omogući ulazak u
te prostorije.
Ako se vlasnik, odnosno držalac prostorije neopravdano usprotivi sprovođenju uviđaja, može se
sprovesti prisilan ulazak uz pomoć policije.
Ako je potrebno sprovesti uviđaj u stanu ili
drugoj prostoriji koja ima istu, sličnu ili povezanu
namenu, a vlasnik, odnosno držalac se tome usprotivi, predsednik Komisije će bez odlaganja pismeno
zatražiti izdavanje odgovarajuće sudske naredbe.
Sudsku naredbu donosi sud nadležan za
odlučivanje po tužbi protiv rešenja Komisije po
pravilima parničnog postupka za obezbeđenje dokaza.
Držalac stana i druge prostorije ima pravo da
sam ili preko svog punomoćnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje uviđaju.
Ako držalac stana ili njegov punomoćnik nisu
prisutni, uviđaj je dopušten u prisustvu dva punoletna svedoka.
Privremeno oduzimanje isprava i stvari
Član 55.
Ako se prilikom uviđaja pronađu isprave,
stvari, odnosno stvari koje sadrže podatke ili druge
stvari od značaja za odlučivanje u postupku, može
se odrediti njihovo privremeno oduzimanje do
utvrđivanja svih relevantnih podataka i činjenica
koje te isprave, odnosno stvari sadrže, a najduže do
kraja postupka.
Zaključak o privremenom oduzimanju isprava,
odnosno stvari, kao i njihovom vraćanju, donosi
službeno lice koje sprovodi uviđaj, odnosno koje
sprovodi postupak.
Licu kojem su privremeno oduzete isprave,
odnosno stvari, izdaje se o tome posebna potvrda
na licu mesta.
Troškovi oduzimanja i čuvanja isprava, odnosno stvari, kao i eventualna šteta zbog njihovog
oštećenja, spadaju u troškove postupka.
Privremene mere
Član 56.
Ako postoji opasnost od nastupanja nenadoknadive štete za lica na koja se neposredno odnose
radnje ili akti koji su predmet postupka, Komisija može zaključkom da naloži prestanak vršenja
određenih radnji ili primene akta, odnosno obavezu preduzimanja radnji kojima se sprečavaju ili
otklanjaju njihove štetne posledice.
Zaključak iz stava 1. ovog člana donosi predsednik
Komisije.
Privremene mere iz stava 1. ovog člana mogu
trajati do donošenja rešenja u tom postupku.
Upravne mere koje određuje Komisija
Član 57.
Ako Komisija utvrdi povredu konkurencije,
odnosno drugu povredu ovog zakona, odrediće
meru zaštite konkurencije, meru otklanjanja povrede
konkurencije, odnosno drugu upravnu meru propisanu ovim zakonom.
Prilikom određivanja visine iznosa koji se plaća
na osnovu mere zaštite konkurencije, odnosno procesnog penala, uzimaju se u obzir namera, težina,
posledice i trajanje utvrđene povrede konkurencije.
Naplata novčanog iznosa određene upravne
mere vrši se u korist budžeta Republike Srbije.
U slučaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravne
mere na teret budžeta Republike mogu se vršiti isplate samo do nivoa sredstava koja su po osnovu te
upravne mere uplaćena u budžet Republike Srbije.
Kamate i ostali troškovi koji nastanu u slučaju
umanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere,
isplaćuju se na teret sredstava Komisije.
Za mere određene protiv oblika udruživanja
Prekid postupka
Član 58.
Komisija može doneti zaključak o prekidu
postupka koji je pokrenut po službenoj dužnosti
ako je konkurencija povređena u neznatnoj meri,
a stranka se obaveže da neće nastaviti ili ponoviti
radnju ili akt kojim se bitno ograničava, narušava ili
sprečava, konkurencija, odnosno da će nadoknaditi
ili otkloniti prouzrokovanu štetu.
Prekid postupka iz stava 1. ovog člana može trajati najduže šest meseci.
O postupanju po obavezi iz stava 1. ovog člana,
Komisija vodi računa po službenoj dužnosti.
Ako stranka protiv koje se vodi postupak ne ispuni ili prekrši preuzete obaveze pre isteka roka od
šest meseci ili u međuvremenu učini novu povredu
konkurencije, Komisija će nastaviti postupak.
Zaključak o prekidu postupka, odnosno nastavku postupka, donosi predsednik Komisije.
Mere otklanjanja povrede konkurencije
Član 59.
Rešenjem kojim se utvrđuje povreda konkurencije, Komisija može da odredi mere koje imaju za
cilj otklanjanje utvrđene povrede konkurencije,
odnosno sprečavanje mogućnosti nastanka iste
ili slične povrede, davanjem naloga za preduzimanje određenog ponašanja ili zabrane određenog
ponašanja (mere ponašanja).
Mere iz stava 1. ovog člana moraju biti srazmerne
težini utvrđene povrede konkurencije i u neposrednoj vezi za aktima ili radnjama koje su izazvale
povredu.
Ako se utvrdi značajna opasnost od ponavljanja
iste ili slične povrede kao neposredne posledice
same strukture učesnika na tržištu, Komisija može
da odredi meru koja bi imala za cilj promenu u toj
strukturi radi otklanjanja takve opasnosti, odnosno
uspostavljanje strukture koja je postojala pre nastupanja utvrđene povrede (strukturne mere).
Strukturna mera se određuje samo ako nema
mogućnosti za određivanje jednako ili približno
delotvorne mere ponašanja ili ako bi određivanje
mere ponašanja predstavljalo veći teret za učesnika
na tržištu nego konkretna strukturna mera, odnosno
ako ranije izrečena mera ponašanja povodom iste
povrede konkurencije nije sprovedena u celini.
Strukturna mera može da predviđa obavezu
razvrgavanja nastale strukture učesnika na tržištu,
naročito putem prodaje pojedinih njegovih delova
ili imovine drugim licima koja nisu povezana sa
učesnikom na tržištu.
Vlada bliže propisuje uslove za određivanje
zaštitnih mera iz st. 1. i 3. ovog člana.
3. Posebna odredba o postupku pojedinačnog
izuzeća restriktivnog sporazuma
Odlučivanje po zahtevu za pojedinačno izuzeće
Član 60.
Rešenje po zahtevu za pojedinačno izuzeće restriktivnog sporazuma donosi se u roku od 60 dana
od dana podnošenja zahteva.
Rešenje o pojedinačnom izuzeću naročito sadrži
period trajanja pojedinačnog izuzeća, kao i uslove
izuzeća.
Stranka može zahtevati produženje perioda trajanja pojedinačnog izuzeća posebnim zahtevom
koji se podnosi najkasnije dva meseca pre isteka
tog perioda.
Po zahtevu iz stava 3. ovog člana, mogu da
se odrede isti ili različiti uslovi i period trajanja
pojedinačnog izuzeća.
Za izdavanje rešenja po podnetom zahtevu iz st.
1. i 3. ovog člana podnosilac zahteva plaća naknadu
u visini utvrđenoj Tarifnikom iz člana 31. stav 2.
ovog zakona.
4. Posebne odredbe u postupku ispitivanja
koncentracije
Obaveza prijave koncentracije
Član 61.
Koncentracija mora biti prijavljena Komisiji u
slučaju da je:
1) ukupan godišnji prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu u prethodnoj obračunskoj godini veći od 100 miliona evra,
s tim što najmanje jedan učesnik u koncentraciji na
tržištu Republike Srbije ima prihod veći od deset
miliona evra;
2) ukupan godišnji prihod najmanje dva učesnika
u koncentraciji ostvaren na tržištu Republike Srbije
veći od 20 miliona evra u prethodnoj obračunskoj
godini, s tim što najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Republike Srbije imaju prihod veći
od po milion evra u istom periodu.
Pri računanju godišnjeg ukupnog prihoda iz
61
U FOKUSU KONKURENCI JA
učesnika na tržištu, solidarno odgovaraju svi
udruženi učesnici, koji mogu zajednički, odnosno
pojedinačno da plate obavezu, u slučaju da oblik
udruživanja nije u mogućnosti da izvrši plaćanje ili
ne poseduje svoja sopstvena sredstva.
Ako stranka ne plati novčani iznos određene
mere u ostavljenom roku iz rešenja, prinudnu naplatu sprovodi poreska uprava po pravilima prinudne naplate poreza.
Vlada bliže propisuje kriterijume za određivanje
visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite
konkurencije i procesnog penala, način i rokove tog
plaćanja i bliže propisuje uslove određivanja mera
iz stava 1. ovog člana.
stava 1. ovog člana neće se računati prihod koji ti
učesnici na tržištu ostvare u međusobnoj razmeni.
Koncentracija koja se sprovodi putem ponude
za preuzimanje u smislu propisa kojim se uređuje
preuzimanje akcionarskih društava, mora biti prijavljena i kad nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog
člana.
Ispitivanje koncentracije po službenoj dužnosti
Član 62.
U FOKUSU KONKURENCI JA
62
Komisija može, po saznanju za sprovedenu
koncentraciju, sprovesti ispitivanje koncentracije
ako utvrdi da zajednički tržišni udeo učesnika u
koncentraciji na tržištu Republike Srbije iznosi
najmanje 40 %, odnosno ako osnovano pretpostavi
da ta koncentracija ne ispunjava uslove dozvoljenosti iz člana 19. ovog zakona, kao i u slučaju druge
koncentracije koja nije odobrena u skladu sa ovim
zakonom.
Ako se tokom postupka ispitivanja prijave koncentracije utvrdi da su ispunjeni uslovi za postupak ispitivanja po službenoj dužnosti iz stava 1.
ovog člana, postupak će se nastaviti po službenoj
dužnosti na osnovu zaključka koji donosi predsednik Komisije.
Teret dokazivanja postojanja tržišnog udela i uslova iz stava 1. ovog člana je na Komisiji.
Komisija je dužna da donese rešenje u postupku
ispitivanja koncentracije u roku od tri meseca od
dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti.
Prijava koncentracije (notifikacija)
Član 63.
Prijava koncentracije (notifikacija) podnosi se
Komisiji u roku od 15 dana od dana izvršenja prve
od sledećih radnji:
1) zaključenja sporazuma ili ugovora;
2) objavljivanja javnog poziva, odnosno ponude
ili zatvaranja javne ponude;
3) sticanja kontrole.
Prijava iz stava 1. ovog člana može se podneti
i kada učesnici na tržištu pokažu ozbiljnu nameru
za zaključenje ugovora, potpisivanjem pisma o nameri, objavljivanjem namere da učine ponudu ili
na drugi način koji prethodi radnji iz stava 1. ovog
člana.
Kada kontrolu nad celim ili nad delovima jednog
ili više učesnika na tržištu stiče drugi učesnik na
tržištu, prijavu podnosi učesnik na tržištu koji stiče
kontrolu, a u slučaju zajedničkog ulaganja, prijavu
podnose svi učesnici na tržištu zajedno.
Vlada bliže propisuje sadržinu i način podnošenja
prijave koncentracije.
Prekid sprovođenja koncentracije
Član 64.
Učesnici u koncentraciji dužni su da prekinu
sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja
Komisije.
U slučaju iz člana 62. ovog zakona učesnici u
koncentraciji dužni su da prekinu sprovođenje koncentracije od dana prijema zaključka o pokretanju
postupka odobrenja sprovođenja koncentracije.
Obaveza prekida koncentracije iz st. 1. i 2. ovog
člana ne sprečava realizaciju preuzimanja prijavljenog nadležnom organu u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava,
odnosno zakonom kojim se uređuje privatizacija,
pod uslovom da je prijava koncentracije blagovremena, da sticalac kontrole ne vrši upravljačka prava po osnovu stečenih prava ili to čini samo da bi
održao punu vrednost investicija i na osnovu posebnog odobrenja Komisije.
Po zahtevu za davanje odobrenja iz stava 3. ovog
člana odlučuje zaključkom predsednik Komisije.
Odluke u postupku ispitivanja koncentracije
Član 65.
Komisija je dužna da donese rešenje po prijavi koncentracije u roku od mesec dana od dana
podnošenja prijave u skladu sa članom 37. ovog
zakona, odnosno zaključak o sprovođenju ispitnog
postupka iz člana 62. stav 2. ovog zakona.
Ako Komisija ne donese rešenje po prijavi u roku
iz stava 1. ovog člana, odnosno ne donese rešenje
u postupku ispitivanja koncentracije po službenoj
dužnosti u roku iz člana 62. stav 4. ovog zakona,
smatra se da je koncentracija odobrena.
Komisija će rešenjem odobriti koncentraciju
koja ispunjava uslove dozvoljenosti u smislu člana
19. ovog zakona, odnosno zabraniti u suprotnom.
Ako se utvrdi da prijava ne ispunjava uslove
iz člana 61. ovog zakona, prijava se odbacuje
zaključkom koji donosi predsednik Komisije.
Za izdavanje rešenja po prijavi koncentracije,
podnosilac plaća naknadu u visini utvrđenoj Tarifnikom iz člana 31. stav 2. ovog zakona.
Uslovno odobrenje koncentracije
Član 66.
Ako Komisija utvrdi da nema uslova za odobrenje koncentracije, obavestiće podnosioca prijave
o bitnim činjenicama, dokazima i ostalim elementima na kojima će zasnovati rešenje i pozvati ga da
se izjasni u ostavljenom roku.
Podnosilac prijave može u izjašnjenju predložiti
posebne uslove koje je spreman da prihvati sa
ciljem da sprovođenje koncentracije ispunjava uslove za odobrenje.
Komisija će imajući u vidu predložene posebne
uslove, ako proceni da su podobni za ostvarivanje
Mera dekoncentracije
Član 67.
Ako Komisija utvrdi da je sprovedena koncentracija za koju nije izdato odobrenje ili nisu izvršeni
uslovi i obaveze u slučaju da je koncentracija uslovno odobrena, može doneti rešenje kojim će
učesnicima u koncentraciji izreći mere potrebne
za uspostavljanje ili očuvanje konkurencije na
relevantnom tržištu (mere dekoncentracije) i to
naložiti učesnicima da izvrše podelu privrednog
društva, otuđe akcije ili udele, raskinu ugovor ili
izvrše druge radnje u cilju uspostavljanja stanja pre
sprovođenja koncentracije.
Rešenje iz stava 1. ovog člana naročito sadrži
rok i posebne uslove ispunjenja datog naloga.
5. Mere zaštite konkurencije
i procesnog penala
Mera zaštite konkurencije
Član 68.
Učesniku na tržištu odrediće se mera zaštite
konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog
iznosa u visini najviše 10 % od ukupnog godišnjeg
prihoda, obračunatog u skladu sa članom 7. ovog
zakona, ako:
1) zloupotrebi dominantan položaj na relevantnom tržištu u smislu člana 16. ovog zakona;
2) zaključi ili izvrši restriktivni sporazum u
smislu člana 10. ovog zakona, odnosno restriktivni
sporazum koji nije izuzet u smislu člana 60. ovog
zakona;
3) ne izvrši, odnosno ne sprovede mere otklanjanja povrede konkurencije, odnosno meru dekoncentracije u smislu čl. 59. i 67. ovog zakona;
4) sprovede koncentraciju suprotno obavezi
prekida u smislu člana 64. ovog zakona, odnosno
za koju nije izdato odobrenje za sprovođenje koncentracije u smislu člana 65. ovog zakona.
Rok za plaćanje iznosa mere zaštite konkurencije određuje se istim rešenjem kojim je određena ta
mera i ne može biti kraći od tri meseca, niti duži od
godinu dana od dana prijema rešenja.
Mera zaštite konkurencije ne može se odrediti
niti naplatiti protekom tri godine od dana izvršenja
radnje ili propuštanja ispunjenja obaveze, odnosno
od poslednjeg dana vremenskog perioda izvršenja
radnje iz stava 1. ovog člana.
Oslobađanje od obaveze iz mere zaštite
konkurencije
Član 69.
Učesnik sporazuma iz člana 10. ovog zakona,
koji je prvi Komisiji prijavio postojanje sporazuma
ili dostavio dokaze na osnovu kojih je Komisija
donela rešenje o povredi iz člana 10. stav 1. ovog
zakona, oslobađa se od obaveze plaćanja novčanog
iznosa mere zaštite konkurencije.
Oslobađanje od obaveze plaćanja novčanog iz­
nosa iz stava 1. ovog člana primeniće se pod uslovom da Komisija, u trenutku dostavljanja dokaza,
nije imala saznanje o postojanju sporazuma iz člana
10. stav 1. ovog zakona ili je imala saznanje ali
nije imala dovoljno dokaza da donese zaključak o
pokretanju postupka.
Učesniku sporazuma iz člana 10. stav 1. ovog
zakona koji ne ispunjava uslove za oslobađanje od
obaveze plaćanja novčanog iznosa, visina plaćanja
novčanog iznosa mere zaštite konkurencije može
biti smanjena pod uslovom da u toku postupka
Komisiji dostavi dokaze koji u tom trenutku nisu
bili dostupni, a koji omogućavaju okončanje postu­
pka i donošenje rešenja o povredi iz člana 10. stav­
1. ovog zakona.
Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju se
na učesnika sporazuma koji je inicirao zaključenje
sporazuma iz člana 10. stav 1. ovog zakona.
Vlada bliže uređuje uslove za oslobađanje od
obaveze plaćanja novčanog iznosa iz st. 1. do 4.
ovog člana.
Mera procesnog penala
Član 70.
Učesniku na tržištu određuje se mera plaćanja
procesnog penala u iznosu od 500 evra do 5.000
evra za svaki dan ponašanja suprotno nalogu
Komisije datom u postupku, odnosno nepostupanja
po tom nalogu, pod uslovima iz člana 57. ovog zakona, ako:
1) ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi
ili saopšti tražene podatke ili joj dostavi ili saopšti
netačne, nepotpune ili lažne podatke u smislu čl. 44.
i 48. ovog zakona;
2) ne postupi po privremenoj meri iz člana 56.
ovog zakona;
3) ne podnese prijavu koncentracije u roku iz čla­
na 63. stav 1. ovog zakona.
Procesni penal ne može da iznosi više od 10%
ukupnog godišnjeg prihoda obračunatog u skladu
sa članom 7. ovog zakona.
Rok za plaćanje procesnog penala određuje se
istim rešenjem kojim je određena ta mera i ne može
biti kraći od jednog niti duži od tri meseca od dana
prijema rešenja.
Mera plaćanja procesnog penala ne može se
odrediti niti naplatiti protekom jedne godine od
dana propuštanja radnje iz stava 1. ovog člana
VI. SUDSKA KONTROLA
63
U FOKUSU KONKURENCI JA
uslova iz člana 19. ovog zakona, doneti rešenje
kojim odobrava koncentraciju i određuje posebne
uslove i rokove za njihovo izvršavanje, kao i način
kontrole izvršavanja uslova (uslovno odobrenje).
Sudska kontrola rešenja Komisije
VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 71.
Član 74.
Protiv konačnog rešenja Komisije može se
pod­neti tužba sudu u roku od 30 dana od dana
dostavljanja rešenja stranci, po kojoj odlučuje
Upravni sud.
Podnošenje tužbe ne odlaže izvršenje rešenja.
Komisija može po zahtevu podnosioca tužbe
da odloži izvršenje rešenja do pravosnažnosti sudske odluke, ako bi izvršenje tog rešenja nanelo
nenadoknadivu štetu za tužioca, a naročito ako bi
verovatno dovelo do stečaja ili prestanka obavljanja
poslovne delatnosti tužioca, pod uslovom da odlaganje nije protivno javnom interesu.
Uz zahtev za odlaganje podnosi se dokaz o podnetoj tužbi.
Po zahtevu za odlaganje izvršenja odlučuje Savet, najkasnije do isteka roka za plaćanje određenog
u rešenju.
Na postupke koji su započeti do dana početka
primene ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su započeti.
Sudski postupak
U FOKUSU KONKURENCI JA
64
Član 72.
U postupku pred sudom radi ispitivanja zakonitosti rešenja Komisije, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju upravni sporovi, ako ovim
zakonom nije drugačije propisano.
Zakonitost rešenja Komisije, u delu odluke o
visini novčanog iznosa određene upravne mere, ispituje se u odnosu na uslove za tu odluku propisane
ovim zakonom i podzakonskim aktima.
Ako sud utvrdi da je osporeno rešenje Komisije
nezakonito samo u delu koji se odnosi na visinu
novčanog iznosa određene upravne mere, po pravilu će presudom preinačiti osporeno rešenje u tom
delu, pod uslovima propisanim zakonom kojim se
uređuju upravni sporovi.
Rok za dostavu tužbe sa prilozima Komisiji na
odgovor je osam dana od dana prijema u sudu, a
rok za davanje odgovora je 15 dana od dana prijema
tužbe na izjašnjenje.
Sud će doneti odluku po tužbi najkasnije u roku
od dva meseca od prijema tužbe.
Naknada štete
Član 73.
Naknada štete koja je prouzrokovana aktima i
radnjama koje predstavljaju povredu konkurencije
u smislu ovog zakona, a koja je utvrđena rešenjem
Komisije, ostvaruje se u parničnom postupku pred
nadležnim sudom.
Rešenje Komisije iz stava 1. ovog člana ne pretpostavlja da je šteta nastupila, već se ista mora dokazivati u sudskom postupku.
Član 75.
Danom početka primene ovog zakona Komisija
za zaštitu konkurencije koja je osnovana Zakonom
o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS”, broj
79/05), nastavlja sa radom u skladu sa odredbama
ovog zakona.
Član 76.
Predsednik i članovi Saveta Komisije, obavljaju
dužnost predsednika Komisije i članova Saveta, u
skladu sa ovim zakonom, do izbora organa Komisije, u skladu sa ovim zakonom.
Član 77.
Do početka rada Upravnog suda u skladu sa zakonom kojim se uređuju sudovi, po tužbama protiv
rešenja Komisije sudi Viši trgovinski sud.
Do izbora predsednika i sudija Vrhovnog kasacionog suda, plata predsednika Komisije, odnosno
članova Saveta, utvrđuje se u visini plate predsednika, odnosno sudija Vrhovnog suda.
Član 78.
Danom početka primene ovog zakona prestaje
da važi Zakon o zaštiti konkurencije („Službeni
glasnik RS”, broj 79/05).
Član 79.
Podzakonski akti koji se donose na osnovu
ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti do početka
primene ovog zakona.
Član 80.
Do donošenja podzakonskih akata na osnovu
ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se podzakonski akti doneti do dana početka primene ovog
zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa
ovim zakonom.
Član 81.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u „Službenom glasniku Republike
Srbije”, a primenjivaće se od 1. novembra 2009.
godine.
KN COMPETITION TEAM
Rastko Petaković
Jelena Adamović
Bojan Vučković
Bogdan Gecić
[email protected]
Tel: 011 3955 421
[email protected]
Tel: 011 3955 410
[email protected]
Tel: 011 3955 419
[email protected]
Tel: 011 3955 426
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd U FOKUSU: ISSN 1820-5380
U FOKUSU / urednici Patricia Gannon, Rastko Petaković - 2008 - Beograd (Lepenička 7), ZAK Karanović & Nikolić advokati, 2009 - Beograd:
Vizartis - 30 cm / Godišnje - Ima izdanje na drugom jeziku: FOCUS ON = ISSN 1820-5380 = U FOKUSU COBISS.SR-ID 143309580
Karanović & Nikolić Law Office
Lepenička 7
11000 Beograd, Srbija
Tel. +381 11 3094 200
Fax. +381 11 3094 223
[email protected]
www.karanovic-nikolic.com
Gundulićeva 4, 78000 Banja Luka
Republika Srpska, Bosna i Hercegovina
Tel. +387 51 303 100
Fax. +387 51 304 999
[email protected]
www.karanovic-nikolic.com
Serdar Jola Piletića
81000 Podgorica, Crna Gora
Tel. +382 20 238 994
Fax. +382 20 238 984
[email protected]
www.karanovic-nikolic.com
Orce Nikolov 68
1000 Skopje
Makedonija
Tel. +389 71 624 556
[email protected]
www.karanovic-nikolic.com
Download

U fokusu konkurencija, 2009