POZORI[NE NOVINE
BROJ 169–170
FEBRUAR 2011.
GODINA XVIII
CENA 100 DINARA
INTERVJU
- Jelisaveta Seka Sabli}
- Du{anka Glid-Stojanovi}
- Jago{ Markovi}
- Oliver Frlji}
- Isidora Mini}
- Sne`ana Tri{i}
- Alma Prica
Reprint Ludus
Intervju: Petar Kralj
Kakav smisao ima pozori{te danas
Teatar na raskr{}u
Gvozdeni aplauz
„Ga}e” kao ogledalo dru{tva
Jubilej - 60 godina Muzeja pozori{ne
umetnosti
Famozna re~: Restrukturiranje
Pozori{ta u unutra{njosti Srbije
(Foto: \. Tomi})
Teatarska de{avanja na inostranim
scenama
EX YU scena
BLAGO ^OVE^ANSTVA
Kakav smisao ima pozori{te sada i ovde
Piše: Aleksandar Milosavljevi¯
njiga koju ovih dana intenzivno
prelistavam i „fragmentarno“ i{~itavam zove se Pozori{te u Srba.
Autor je Svetislav [umarevi}. Izdava~
Zadruga profesorskog dru{tva, Beograd.
Edicija „Lu~a“, sveska 31–33. Godina
publikovanja 1939.
Primerak knjige koji dr`im u rukama ima svoj „pedigre“. Na njega, pored
ostalog, a najpre s obzirom na o~uvanost,
ukazuje i ex libris, ispisan rukom, kitnjastim rukopisom: ime i prezime nekada{njeg vlasnika (uzgred, uglednog novosadskog profesora, ve} decenijama
penzionisanog) i godina – 1955. Ovo Pozori{te u Srba je, dakle, dospelo u ruke
nare~enog profesora vi{e od deceniju i po
nakon {to je objavljeno, a samo nekoliko
godina pre no {to sam se ja, njen sada{nji
vlasnik, rodio.
To je sada ve} pra{njava knjiga iskopana iz jedne od porodi~nih biblioteka na
koje su vlasnici neko} bili ponosni. A u
takvim bibliotekama uredno su bili sortirani Nemci, Rusi, Francuzi, Englezi, doma}i pisci. U njima su bili precizno odvojeni delovi s beletristikom od polica na
kojima su knjige iz razli~itih oblasti teorije. Tu se jedne pokraj drugih ni slu~ajno nisu mogle na}i monografije i memoarska literatura, ili bedekeri i esejistika.
Danas knjige iz ovih biblioteka do`ivljavaju tu`nu sudbinu: ili postaju deo
procesa recikla`e, ili se povla~e po rafovima antikvarnica, ili kao poklon dospevaju u ruke novih vlasnika. Dr`im da je
sre}na okolnost (i za knjigu, i za mene,
ali i po dostojanstvo penzionisanog profesora) {to je ovo Pozori{te u Srba do mene
stiglo kao poklon.
K
Poklon sam, naime, sa kurtoaznom
zahvalno{}u primio kao izraz ljubaznosti, ali sam se za knjigu istinski zainteresovao pre svega da bih iz jo{ jednog izvora proverio svoja znanja o Srpskom narodnom pozori{tu, pri tom se iskreno
~ude}i kako mi ovaj naslov (premda sam
za njaga odavno ~uo, pa i ~itao citate navedene u drugoj literaturi) nije zapao za
oko dok sam radio u Muzeju pozori{ne
umetnosti Srbije.
Kako bilo da bilo, [umarevi}ev istoriografski pristup danas najpreciznije
mo`emo da okarakteri{emo pojmom
„starovremski“, {to podrazumeva: konzervativizam, oslanjanje na ograni~eni,
strogo ome|eni kulturni i dru{tveni kontekst u kom je sagledana istorija ovda{njeg pozori{ta, zastupanje principa linearnog razmatranja, isklju~ivo fokusiranje na dramsku osnovu teatarskog umetni~kog ~ina, evrocentri~nost uvida u
svetsku povest teatra, a katkad i pozivanje na anegdote (karakteristi~no, uostalom, i za na{e savremene istori~are pozori{ta).
Uva`avaju}i, me|utim, istinu da se
opasnosti izla`e onaj ko vlastiti pogled na
svet zasniva na ~itanju samo jedne knjige, nijedan od pomenutih elemenata ne
uzimam za zlo autoru, ~esto se sladostrasno prepu{taju}i i onim njegovim argumentima koji odavno nemaju adekvatnu
te`inu.
Pa ipak, svaki put kada uzmem u
ruke [umarovi}evo Pozori{te u Srba ~itanje zapo~injem njegovim prvim re~enicama: „Pozori{te je blago ~ove~anstva i
njegovu istoriju `ele i tra`e svi kulturni
narodi.“
^LANOVIMA [email protected]
DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE
Drage na{e kolege,
Obave{tavamo vas da }e
Udru`enje dramskih umetnika Srbije,
u okviru tradicionalne manifestacije
Glumci vama i glumcima, a povodom
obele`avanja Me|unarodnog
dana pozori{ta,
organizovati susret na{ih penzionisanih
kolega
u sredu, 16. februara 2011, u 12.00 sati,
u Gornjem foajeu Pozori{ta Atelje 212.
Nakon konferencije za predstavnike
medija, usledi}e umetni~ki program,
uru~enje poklon ~estitki,
koktel i dru`enje.
Ukoliko ste spre~eni, molimo da
u pisanoj formi
ovlastite onoga ko }e umesto
vas preuzeti sredstva
ili se mo`ete javiti Udru`enju,
kako bismo se
dogovorili o na~inu njihovog preuzimanja.
U o~ekivanju skorog susreta sa vama,
srda~an pozdrav,
Za Predsedni{tvo UDUS-a
Ljiljana \uri}, predsednik
LUDUS 169–170Lu
Odmah u nastavku autor zapisuje:
„Pozori{te je istorija ~oveka. Medio in
vita in teatro sumus.“
I uvek, kada to pro~itam, pomislim:
{ta se to u me|uvremenu dogodilo s pozori{tem, ili sa nama, kada teatar vi{e ne
do`ivljavamo kao sâmu su{tinu `ivota,
kada se on vi{e ne doti~e na{e sudbine, a
~esto ni na{e najneposrednije stvarnosti.
Uostalom, te{ko da bismo smeli, a da ne
preteramo ili se ne izlo`imo opasnosti
odve} pateti~nih izjava, da ka`emo i kako je dana{nje pozori{te blago ~ove~anstva.
^ime se mi to zapravo bavimo rade}i
u pozori{tu, prave}i (svako na svoj na~in, iz svog ugla i na osnovu svojih mo}i,
svog talenta i ume}a) teatar?
Na na{e predstave – ne samo u Srbiji – vi{e se ne dolazi kao na hodo~a{}e.
One vi{e nemaju smisao rituala ~iji su
deo i gledaoci, premda se nalaze na tribinama. U dana{njem pozori{tu publika,
poput jednog ~oveka, kolektivno ne
potvr|uje jedinstvenu sliku sveta utemeljenu na jedinstvenoj vertikali, na univerzalnom poretku stvari, na sistemu
vrednosti koji se ne dovodi u pitanje.
Deus ex machina je sada samo odrednica
kojom se ukazuje na nemo} konkretnog
dramatur{kog re{enja.
Na{e pozori{te je samo u jednom
~asu, ne tako davno, i tek po jednom elementu odnosa publike prema predstavi,
moglo da bude upore|eno s, recimo, elizabetanskim teatrom. Bilo je to, naime,
doba kada su se tokom trajanja predstave skorojevi}i i ostali doma}i primitivci
besramno odazivali na telefonske pozive
i vodili razgovore ne haju}i {to glumci na
sceni igraju uloge i {to je u sali jo{ neki
svet koji bi voleo da vidi i ~uje {ta to glumci poku{avaju da im s pozornice poru~e. Za takvu „publiku“ dru{tvena funkcija teatra bila je jedino u tome da svi
vide kako i oni poseduju mobilni telefon.
U teatru dana{njice se ne saop{tavaju manje ili vi{e skrivane istine o dru{tvenoj stvarnosti koju `ivimo. S obzirom
na na{e ovda{nje neposredno iskustvo,
ali i iskustvo dru{tvenog i kulturnog
konteksta koji je odre|en pojmom savremeni civilizovani svet, te{ko je i zamisliti da bi pozori{te jo{ moglo da ima dimenziju politi~ke provokativnosti, da bi
moglo postaviti pitanja ~iji bi odgovori
vodili ka revoluciji ili buntu ma koje
vrste i ma kakve prirode.
Dana{njem teatru, naime, vi{e nisu
potrebni cenzori, jer ono nema oreol potencijalno politi~ki opasnog prostora.
Uostalom, upravni i nadzorni odbori,
umetni~ka ve}a pozori{ta, kao i razne
komisije, sada i ovde se isklju~ivo bave
poslovanjem teatra, isplativo{}u predstava s njegovog repertoara i njihovim dometima, naj~e{}e ne s umetni~ke ta~ke
gledi{ta ve} iz vizure prodaje ulaznica.
Televizijski {ou programi u kojima
estradne zvezde saop{tavaju svoje mi{ljenje o aktuelnom politi~kom trenutku,
dok politi~ari svedo~e o svojim peva~kim
i drugim estradnim kvalitetima, ~esto sadr`e mnogo ve}i stepen politi~ke provokativnosti no {to je to slu~aj s ovda{njim
pozori{tem.
Ni s kritikom stvari ne stoje mnogo
bolje. Dana{nji kriti~ar vi{e ne dolazi u
teatar da bi u ime vlasti proverio ima li u
predstavi i~eg politi~ki opasnog, a sa
ciljem da blagovremeno skrene javnosti
pa`nju na ideolo{ke nepravilnosti i sli~na skretanja. Od njega se prakti~no vi{e
ni{ta i ne o~ekuje. Naravno, izuzetaka
ima, ali su odve} malobrojni da bi bili
relevantni za eventualno sociolo{ko uop{tavanje.
Sada{nje doma}e pozori{te je do te
mere dru{tveno nebitno da kod nas ~ak
ne mo`e da funkcioni{e ni model zlogla-
Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}
sne njujor{ke kriti~arske sedmorke, ~ije
kritike najdirektnije odre|uju sudbinu
brodvejskih predstava, pa ako samo dvoje od njih imaju negativan stav, predstava ne do`ivi ni drugu reprizu. Ovde,
naprotiv, uspeh i dugovekost predstave
sve ~e{}e zavise od broja glumaca iz podele koji ina~e igraju u televizijskim serijama, a dometi kritika na dru{tvenom
planu, u smislu formiranja javnog mnjenja, iscrpljuju se u dopisivanju izme|u
kriti~ara.
Razume se da u Nema~koj ili Velikoj
Britaniji stvari s kritikom i kriti~arima
stoje druga~ije, ali u ostalim dr`avama
osu|enim na tranziciju, pa i mnogim
drugim zemljama razvijene ekonomije,
situacija se bitno ne razlikuje u odnosu
na ovda{nju. Zna~i, problem nije samo
lokalni.
Na globalnom planu je odavno prohujalo i doba kada se teatrom ~uvao i
branio nacionalni identitet, jezik, kultura
i tradicija nacije. Ni na ovom polju dana{nje pozori{te nema {ta da tra`i. Istina, pozori{ne uprave, teatrolozi i poneki
kriti~ar i dalje tvrde da se vitalnost i su{tinska mo} svake teatarske sredine mere
kvalitetom, zna~ajem i relevantno{}u doma}e dramske literature.
No ako i prihvatimo da je to ta~no –
uprkos stavu ve}ine reditelja – {ta dramski pisac, bio on Srbin, Englez, Irac, Rus,
Ma|ar ili Francuz, mo`e danas da saop{ti svom doma}em gledaocu a {to se
kao specifi~no ti~e samo njega, pi{~evog
sunarodnika. Ne{to, dakle, o ~emu na
ovaj ili onaj na~in ve} nisu pisali [ekspir,
Molijer, Eshil, Gete, Goldoni, Ibzen, Breht,
Gorki... Koje su to „nacionalne“ istine
koje mo`emo da o~ekujemo od doma}eg
pisca bilo koje nacionalnosti kojima se
brani nacionalni identitet?
Suo~imo se s istinom: pozori{te je sve
~e{}e svedeno samo na zabavu, na du`i
ili kra}i intermeco izme|u povratka s
radnog mesta i odlaska na ve~eru. Ono
vi{e nije prostor u kom o~ekujemo (ili do`ivljavamo) erupciju strasti nakon koje,
po{to smo se identifikovali s herojem,
prolazimo kroz katarzu i spoznajemo
istine o sebi, `ivotu, svetu u kom `ivimo
ili dru{tvu ~iji smo deo. Pa i Vikiliks nam
je samo potvrdio ono {to smo odavno znali
ili slutili. Iz teatra danas ne izlazimo s
potrebom da menjamo svet. Ili za po~etak
sebe, svejedno.
Tako|e je istina i da se pozori{na
umetnost, verovatno vi{e no ikada pre,
isklju~ivo ti~e elite. Ne one dru{tvene (u
naj{irem smislu) ili politi~ke (u naju`em
smislu), nipo{to ekonomske (u svakom
smislu), a naj~e{}e ni kompletne intelektialne (u bukvalnom smislu), ve} elite
koju ~ine takozvani unutra{nji emigranti. I opet, kada govorimo o unutra{njoj
emigraciji, ne mislimo samo na Srbiju.
[ta na tom planu mo`e da bude
u~injeno? Zavisi. Mo`da, u ovom trenutku, najpre od dr`ave.
Pozori{tem danas svaka dr`ava, na
osnovu vlastitih ar{ina, odmerava svoje
potrebe. U nekim dr`avama, naro~ito
onim koje na bolno surov na~in prolaze
kroz tranziciju (a pojam tranzicije u eri
globalizacije ne podrazumeva jedino prelazak iz socijalizma u kapitalizam) primena odre|enih kriterijuma je dovela do
zastra{uju}e devastacije teatra. U drugima kompletan teatarski `ivot je diefinitivno postao deo tr`i{ta kojim upravlja
ona famozna nevidljiva ruka. Ima i dr`ava u kojima je teatar, ili barem njegovi
najreprezentativniji primerci, za{ti}en.
Ponegde bitka za pozori{te jo{ nije okon~ana, a ishod je neizvestan. Mi smo, ~ini
se, najbli`i ovom poslednjem slu~aju.
Da li to zna~i da }e teatar nestati?
Nipo{to. Sve zavisi od onih ve} pomenutih predstavnika unutra{nje emigracije.
Kada njima pukne film, otera}e sve do
|avola – i postoje}a pozori{ta, i dr`avu, i
sve ostale elite, i tradiciju, i prazne pri~e
o nacionalnom identitetu... i uze}e stvari
u svoje ruke.
Pretpostavljam da }e, poput autenti~nih rokera ili pankera, si}i u podrume,
uvu}i se u gara`e i napu{tene hangare,
oteti ispra`njene fabri~ke hale ili }e na
konkursu namenjenom nevladinom sektoru dobiti polusru{ene kasarne, da bi
tamo, u sigurnosti polumraka i u vlazi
koja asocira na maj~inu utrobu, otkrili
sasvim nove, nama danas nepoznate a
nama sutra nerazumljive scenske forme,
da bi zasnovali druga~ije rituale i oblike
scenske igre u kojima }e jedino biti va`na
relacija izme|u onoga koji ne{to prikazuje i onoga koji to gleda, te samim svojim
prisustvom u tome u~estvuje.
A onda }e nastati i nova povest pozori{ta. Ili }e to ipak biti samo novo poglavlje ve} postoje}e
istorije.
2
Intervju: Du{anka Glid-Stojanovi}
OZBILJNA A KOMI^NA
„Svi moji izbori oduvek su ozbiljni, ali ugao
iz koga posmatram `ivot i svet je komi~an,
ili, ta~nije re~eno, duhovit“, ka`e Du{anka
Glid-Stojanovi}, laureat nagrade „Milo{
@uti}“
Tatjana Nje¦i¯
rvo sam htela da odbijem ulogu u
Kabulu..., a onda... onda...“, ka`e
na po~etku razgovora za „Ludus“
Du{anka Glid-Stojanovi}, dobitnica presti`nog priznanja „Milo{ @uti}“ za ulogu Ku}evne u predstavi Kod ku}e/ Kabul Tonija Ku{nera u re`iji @eljka \uki}a i produkciji Narodnog pozori{ta iz
Beograda.
Za Du{anku Glid-Stojanovi} kritika
ne {tedi re~i hvale, publika ne krije
veliku naklonost a ona za sebe ka`e da
je posve}enik glume, pozor{ne pre svega. Publika je, kako na premijeri tako i
prilikom kasnijih izvo|enja, zdu{nim
aplauzom pozdraviula Kod ku}e/ Kabul, a Ku}evnu, tj. Dudu Glid, ina~e dobitnicu niza priznanja me|u kojima je
nagrada grada Beograda, posebno.
Radnja ovog komada spaja intimnu
porodi~nu pri~u i ozbiljne globalne probleme savremenog sveta, koriste}i Avganistan kao metaforu katastrofi~ne
sada{njosti. Re~ je o porodici iz Londona
koja se sticajem okolnosti obrela u Kabulu u vreme talibanskog re`ima. Reditelj \uki} isticao je da u Ku{nerovim
komadima preovladava utisak da je
„svet jedan, da granice ne postoje, da
ono {to se doga|a u snu uti~e na stvarnost“... A govore}i o svom odnosu prema
komadu i o utiscima kada se prvi put
srela sa tekstom Du{anka Glid-Stojanovi} ka`e: „^itala sam ovaj tekst, vi{e
dana, i delovao mi je glomazan. Komplikovan i slo`en. Uloga je podrazumevala ogroman rad, a na ovim prostorima
niko nije navikao toliko da radi. Gotovo
da sam htela da odbijem ulogu, ali bilo
mi je glupo da ne ispadnem kukavica.
Zanimljiv je Ku{ner.“
Zasto? U kom smislu?
Tema komada Kod ku}e/ Kabul, jeste tema svetske patnje, weltschmerza,
to je neuta`ena tuga nad svetom, svest o
P
svetskom bolu, koji lik koji tuma~im u
svojoj burnoj unutra{njosti pre`ivljava
svakim atomom bi}a. Dama burne unutra{njosti, sa ote`anim mogu}nostima da
komunicira sa stvarno{}u. Mnogo sam
ve} puta objasnila i analizirala lik koji
tuma~im. Neke stvari kada pro|u, kada
`ivimo njihovu posledicu, spadaju ve} u
pro{lost. Trenutno ose}am mnogo ve}u
inicijaciju kada to igram, nego kada o
tome pri~am.
Ku}evna vam je donela presti`no
priznanje „Milo{ @uti}“...
Ne znam da li treba da budem sre}na zbog te zaista zna~ajne nagrade, ili
da se ose}am utu~eno, zbog besprekidne
konfliktne situacije izme|u ambivalencije i uznemiruju}eg optimizma... Ali svakako `elim da izrazim zahvalnost i su{tinsko po{tovanje prema onima koji su
mi je dodelili i onima koji su je pre mene
dobili. I, da se nadasve zahvalim na{em
savremeniku Mi{i @uti}u, ~ije ime nagrada nosi, {to je utisnuo put savremenosti i doprineo da se pozori{te podigne u
visine umetnosti. Mogu da ka`em i to da
je Udru`enje dramskih umetnika i
Umetni~ki savet zaslu`an {to sam se
uop{te na{la u konkurenciji za to priznanje, jer moja mati~na ku}a Narodno
pozori{te, tj. ni upravnik ni direktor Drame nisu na{li za shodno da me predlo`e.
Zbog nemara ili su{tinskog nenteresovanja, kako to mo`emo znati?
[ta vam zna~i gluma?
Imam dva uvida u taj fenomen. Kada
ti gluma ide i kada ti gluma ne ide. Prvi
obazac je kada ti ide. Ona je za mene
„posao, koji me dr`i budnom, senzitivnom, kreativnom i koncentrisanom da
bolje opa`am `ivot i svet“. Drugi, kad ti
ne ide, bio bi „ona je za mene `ivot, koji
mi nudi nemir, razdra`ljivost i strah za
pozori{te i ljude u njemu“.
Obrazlo`enje odluke @irija za nagradu
„Milo{ @uti}“ za 2010. godinu
@iri za dodelu godi{nje gluma~ke nagrade Udru`enja dramskih umetnika
Srbije „Milo{ @uti}“ za 2010. godinu koji su ~inili glumci Jelisaveta – Seka
Sabli}, Bojan @irovi} i Gordana \ur|evi}-Dimi}, dramaturg Mladen Popovi}
(predsednik) i reditelj Dragoslav – [ilja Todorovi} imao je uvid u ostvarenja 19
predlo`enih glumaca.
U naju`i izbor za nagradu u{lo je troje glumaca:
ARON BALA@ za ulogu Adama u predstavi ^ovekova tragedija Imre
Mada~a u re`iji Kokana Mladenovi}a i produkciji Novosadskog pozori{ta/Ujvideki szinhaz,
NIKOLA VUJOVI] za ulogu On u predstavi Bog je di-d`ej Falka Rihtera u
re`iji Milo{a Loli}a i produkciji Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“, i
DU[ANKA GLID-STOJANOVI], za ulogu Ku}evne, u predstavi Kod ku}e/
Kabul Tonija Ku{nera u re`iji @eljka \uki}a i produkciji Narodnog pozori{ta iz
Beograda.
@iri je 24. decembra 2010. godine ve}inom glasova odlu~io da se nagrada
„Milo{ @uti}“ za 2010. godinu dodeli DU[ANKI GLID-STOJANOVI].
Du{anka Glid-Stojanovi}, ve} du`e vremena iz uloge u ulogu, otkriva svoj
rasko{ni gluma~ki talenat. Svakom novom ulogom pokazuje sve vi{e dosege
svog ume}a, da bi ulogom Ku}evne zadivila dijapazonom gluma~kog rekvizitarijuma, nadma{iv{i samu sebe.
Te`ak Ku{nerov tekst, na momente hermeti~an, ona igra s lako}om, precizno i s neizrecivim scenskim {armom, bogate}i ga {irokim spektrom gluma~kih
sredstava. Izme|u radosti i straha, sre}e i u`asa, ona stvara prefinjeno tkanje
grade}i svoj lik na radost publike, kritike i struke, koja joj zbog toga s rado{}u
dodeljuje nagradu „Milo{ @uti}“, uz duboko uverenje da }e i dalje svakom
slede}om ulogom otkrivati nove i nepredvidive domete gluma~kog zanata.
U Beogradu, 24.12.2010.
3
Za @iri
Mladen Popovi}, predsednik
Du{anka Glid-Stojanovi}
Zapravo svi glumci, ili ve}ina njih se
lomi izme|u ta dva ose}anja. Mo`da je
neko dovoljno pametan, pa na vreme
shvati sve i to ga manje ko{ta. Pa onda
`ivucka, u onim, meni oduvek zastra{uju}im maksimama: „Gluma nije posao
nego dijagnoza; daske koje `ivot zna~e;
nema malih uloga; i za {ta si vi{e, za
komediju ili dramu?“
E pa, kona~no, na to da odgovorim.
Oduvek sam se ose}ala ozbiljno, a
komi~no. Svi moji izbori oduvek su ozbiljni, ali ugao iz koga posmatram `ivot i
svet je komi~an, ili, ta~nije re~eno, duhovit.
Sve to s glumom je kao neka navu~enost na gadan porok.
A {ta je aktuelno u va{em profesionalnom `ivotu?
Mojih devet naslova koje igram, i one
koje aktivno gledam. I to {to ne znam {ta
}e biti, ne slede}ih godina, nego narednog meseca.
U mom profesionalnom `ivotu aktuelna je, dakle, neizvesnost.
Kako vidite mesto i ulogu pozori{ta,
danas i ovde?
Regresirali smo. Su{tinski smo primitivna sredina. Nacionalno pozori{te
treba da se bavi velikim temama, pa svakako i nacionalnim. Ali dok portiri i druge slu`be i dalje upravnika zovu Gazda, i
pokazuju prstom na plafon, „ovi odozgo“,
to je zbilja ko{mar. Koliko se ja razumem
u klasno dru{tvo, gazda je bio ~ovek na
svom posedu, i imao je sluge. Ja ne vidim
da je ovde iko na svom posedu i {to bi se
ljudi i dalje koristili kao sluge? Kroja~i,
garderoberi, rekvizita i dekorateri svakodnevno opslu`uju predstave, bez predaha. Boje se ljudi otkaza. [ifra za nacionalno pozori{te su velike teme. Samo je
ta {ifra i{~ezla u DB-u. To su mi recidivi
iz onog, kad gluma ne ide.
Rekli ste nedavno da je danas te{ko
o~uvati predstavu koja vredi?
Danas je vrlo te{ko o~uvati predstavu
koja zaista vredi. Predstava Proslava je
umetni~ka {ifra za Atelje 212, a Bojan
@irovi}, prethodni laureat „Mi{e @uti}a“,
upravo je za ulogu u njoj dobio nagradu.
Ali novi koncept je tu predstavu zapostavio. Svi novi koncepti su dosta haoti~ni,
jer iza koncepta, bar je tako nekad bilo,
stoji ukus i znanje, {to bi glumci rekli, i
miris. A mediji su omogu}ili, da se pozicionirani, afirmisani busaju, da tvrde da
preziru osrednjost, mediokritete, i tako su
stvar naludeli, te mi sada ni nemamo tu
osrednju sortu, jer oni sami su, kobajagi,
protiv sebe.
A zakoni tipa, vlasni{tvo, svojina;
JDP, koji kona~no posle predstave Ro|eni
u Yu ima razloga da nastavi da se tako
zove, neguje ideju o vlasni{tvu glume.
„Moja gluma/ Ja i moja gluma/ Gluma u meni i van mene/ Van sebe u glumi/ Izme|u mene i publike, gluma...“
Ne mislim samo na JDP, nego je to
svuda gde su odnosi zavisni~ki, patolo{ki, gde je ego jezgro reditelja i glumaca i gde je istina zapostavljena. Eto, toliko
o vlasnicima glume, koji za to nisu potpisali ni menicu, mada se taj kredit tegli jo{
s kraja osamdesetih godina. Ve} sam vi{e
puta rekla da su mnogo bolje i va`nije
predstave na malim scenama, gotovo
svih pozori{ta. @ao mi je, imam jedan od
mnogih nedostataka, taj {to ne idem u
Pozori{te na Terazijama, Zvezdra teatar i
Slaviju. Mo`da bih tek tada imala prave
uvide. Ne znam {ta me spre~ava, i za{to
smo mi u kolektivnom strahu da ka`emo,
ili u prvom licu, da ka`em, da su na svim
va`nim, uticajnim pozicijama kulturnih
institucija, nije to tako stra{no re}i,
provincijalci.
Digresija, nekada je postojalo provincijalno pozori{te u najafirmativnijem
smislu tog pojma.
Ja ne ka`em da ne treba dati svima
istu {ansu. Pogotovo, kada su u~inili taj
napor, da se popnu uz Balkansku, a jo{
su u svojim gradovima, u gimnaziji, u
vreme SFRJ-a bili u KPJ-u. Kako im
onda ne pomo}i, uprkos tome {to su dovitljivi i sami.
A Beogra|ani su se povukli, itekako,
eventualno mogu da zamene stan u centru za drugi na periferiji, i od razlike da
`ive. Bravo za provansu!
Mo`da }e mi posle ovog intervjua biti
neophodna za{tita. Mo`da mi Narodno
pozori{te dodeli Miletu Panteli}a, tog
nesalomivog policajca, tu vlast u pozori{tu, strah i trepet novog doba, koji je sve
upravnike otpratio, i ostao uz nove, za{ti}en ko panda, koji realno jedini ima pi{tolj, i smelosti da maltretira portire, civilne vojnike, reditelje, dramaturge, ma
sve, bezmilice.
Eto. Da do`ivim da mi neko objasni
ko je zapravo Mileta. Ja ga zovem sreski
{pijun i tako zasmejavam {minkere, a i
samu sebe, dok se spremam za predstavu. Ozbiljna, a komi~na.
Mileta je metafora, metafora za sve
na{e zablude ko je ko. U njegovom svetu
on je glavni. U mom svetu, on je glavni.
Toliko o svetovima.
Najdivniji su oni u literaturi, u dramama, u bi}u, oni koje nikada ne}u upoznati, one koje }u upoznati, one koje }u
gledati, i one koje nikada videti ne}u.
Svet pozori{ta je svet moje utehe, ljubavi,
zablude, iluzije i smeha. Nigde se ne
smejem kao u pozori{tu. Eto zato
valjda, ima smisla trpeti.
Du{anka Glid-Stojanovi} u predstavi Kod ku}e/Kabul, Narodno pozori{te Beograd
LUDUS 169–170
TEATAR NA RASKR[]U
Gde su protekle godine, odnosno sezone, pozori{ta
bila uspe{nija; u Beogradu ili van njega?
edna novinska tema, uobi~ajena za
kraj kalendarske godine, ovog puta je
izazvala vi{e komentara nego ina~e.
Naime, „Politikina“ namera da sagleda i
defini{e rezultate pro{logodi{nje pozori{ne sezone u Srbiji, pokazala je da neki
teatrolozi i kriti~ari, istina ~ini se malobrojni, smatraju da su pozori{ta u unutra{njosti Srbije bila uspe{nija od onih u
prestonici. Bio je to stav koji je iznenadio,
stav o kome je po~elo da se pri~a u javnosti, {to je i navelo „Ludus“ na tekst koji
sledi.
Sve je po~elo od ocene Ane Tasi}, pozori{ne kriti~arke, da su pozori{nu sezonu iza nas obele`ile zna~ajne predstave ostvarene izvan Beograda, pre svega u Vojvodini, a jo{ konkretnije – u Subotici. Navode}i da vojvo|anska pozori{ta ve} nekoliko godina unazad imaju
najzanimljiviju produkciju u zemlji, izdvojila je predstavu Kukavi~luk hrvatskog reditelja Olivera Frlji}a u Narodnom
pozori{tu u Subotici, te predstavu istog
pozori{ta Banovi} Strahinja Andra{a Urbana, a ma|arska pozori{ta „De`e Kostolanji“ iz Subotice i Ujvideki sinhaz iz
Novog Sada ocenila kao najvitalnija teatarska mesta u Srbiji.
Ostali upitani stru~njaci nisu smatrali da su pro{lu sezonu obele`ile predstave pozori{ta van Beograda, i istakli su
pojedina~ne uspehe pojedinih scena. @elj-
J
ko Huba~ je, na primer, istakao da u
uslovima u kojima rade, zna~i sa manje
novca i opremljenosti od scena u Beogradu, suboti~ki uzleti izgledaju gotovo
nestvarno. Istine i preciznosti radi, Huba~ je upozorio da Subotica i permanentan kvalitet rada u Drami Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, ne daju za
pravo onima koji zaklju~uju da je ceo
vojvo|anski teatarski `ivot uspe{an.
Bo{ko Milin je odu{evljenje kolega pozori{tima u manjim centrima objasnio utiskom koji stvori dobra predstava nastala u
sredini u kojoj se to, zbog dugogodi{njih
nagomilanih problema, ne bi o~ekivalo.
Zamolili smo Ivana Medenicu, pozori{nog kriti~ara i profesora Fakulteta
dramskih umetnosti da za „Ludus“ ka`e
{ta misli o svemu tome, dakle o navodnoj
prednosti pozori{ta iz unutra{njosti nad
beogradskim kolegama.
„Teza da se zna~ajnije pozori{te de{ava van centara sporadi~no se ponavlja
u godi{njim ili sezonskim rekapitulacijama. I ovog puta – kao {to je to bilo i svaki
put ranije – ta mi teza deluje problemati~no. Kvalitet pozori{ne produkcije
ne zavisi samo od izbora reditelja i
drugih umetni~kih saradnika, ve} i od
izvo|a~kog nivoa gluma~kog ansambla.
Kada se to ima u vidu, onda je jasno da
su pozori{ta u kulturnim centrima – mada je va`no naglasiti: ne sva! – kao {to
„ZLATNI VENAC”
MADLENI ZEPTER
Madlena Zepter je prvi laureat „Zlatnog venca”, novoustanovljene nagrade
za poseban doprinos razvoju kulture kroz donatorstvo i mecenarstvo koje je
ustanovila Vlada Republike Srbije na predlog Ministarsrva kulture.
Odluku je donela komisija koja je radila u sastavu: knji`evnica Svetlana
Velmar Jankovi}, predsednik i ~lanovi slikar Vladimir Veli~kovi}, reditelj Goran
Paskaljevi}, arhitekta Brana Mitrovi}, glumica Nata{a Ninkovi}.
@iri je u obrazlo`enju, izme|u ostalog, istakao da Madlena Zepter ve} dve
decenije izuzetno ula`e u na{u kulturu, da je otvorila prvu privatnu operu u
ovom delu Evrope - Operu i teatar Madlenianum, da je donator knji`evne
nagrade [email protected] pero”, da je decenijama sakupljala kolekciju od 350 likovnih
umetni~kih dela koja su sada izlo`ena u Muzeju koji je nedavno otvorila, da je
kroz svoj Fond pomogla vi{e stotina mladih umetnika, projekata...
Trebalo bi i vremena i prostora da bi se makar pobrojilo sve {to je Madlena
Zepter uradila za kulturu Srbije. Pomenimo, tek, da je, sem nabrojanog, deset
godina bila i pokrovitelj najve}eg gluma~kog priznanja „Dobri~in prsten” koje
dodeljuje Udru`enje dramskih umetnika Srbije.
LUDUS 169–170Lu
su Beograd i Novi Sad u prednosti u odnosu na druge sredine. ^esto smo bili
svedoci da neki gostuju}i reditelj ponudi
veoma zanimljiv stilsko-`anrovski koncept u pozori{tu u manjoj sredini, ali da
tamo{nji glumci nisu u stanju da isprate
te zahteve. Ne sla`em se s na~inom gledanja nekih kolega koji zbog vrednosti
naslu}enog koncepta zanemaruju ukupni umetni~ki domet predstave, koji, ipak,
presudno zavisi od gluma~ke igre.“
Jedini izuzetak od ovog nepisanog
„pravila“ su, navodi Ivan Medenica, „pozori{ta na ma|arskom jeziku, ~iji glumci
imaju temeljno i, {to je jo{ i va`nije, ne{to
druga~ije obrazovanje {to ih, recimo, ~ini
otvorenijim i pripremljenijim za scenski
eksperiment. Zbog toga se, bez mnogo
dileme, gornjem spisku, koji je prili~no
restriktivan, mogla da pridoda i Subotica,
pre svega „De`e Kostolanji“ pozori{te.
Dodu{e, pro{le godine se izdvojila, u sâmom vrhu nacionalne produkcije, predstava Kukavi~luk Drame na srpskom
Narodnog pozori{ta iz Subotice, a u postavci reditelja iz Hrvatske Olivera Frlji}a, {to dodatno potvr|uje tezu da je
Subotica, uz Beograd i Novi Sad, centar
pozori{nog `ivota u Srbiji. Ali, ja spisak
ne bih dalje {irio, {to zna~i da generalno
ostajem pri gornjoj tvrdnji. Izdvajanje
Subotice dodatno je potvr|eno i ~injenicom da se u ovom gradu odskora organizuje i veoma dobar me|unarodni (regionalni) festival savremenog teatra Desiré,
koji nam ponekad, kao {to je to ranije radio Bitef, otkriva stvarno nova i zanimljiva imena savremenog tragala~kog teatra
iz regiona. Dodu{e, kada su pozori{ni
festivali u pitanju, onda se potpuno sla-
Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}
`em s tezom o decentralizaciji: pored Desiréa i Sterijinog pozorja u Novom Sadu,
postoji i vrlo zna~ajan i regionalno relevantan festival jugoslovenskog pozori{ta
u U`icu.
Dakle, to {to je pro{la sezona bila
dosta slaba u beogradskim teatrima – u
sâm vrh bih izdvojio (samo) ~etiri predstave: Metamorfoze JDP-a, ^ekaonica
Centra za kulturu Pan~evo i Ateljea 212,
Bog je DJ Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“ i Miris cimeta Bitef teatra – nije
dovoljno opravdanje za radikalnu tezu da
su pozori{ta po manjim sredinama ostvarila zna~ajnije rezultate. Do decentralizacije mo`e da do|e tek kada se Ministarstvo za kulturu smiluje da, izradom
potrebnih podzakonskih akata, omogu}i
primenu novog zakona o kulturi koji
podrazumeva anga`man po ugovorima.
PRIZNANJA BEZ GRANICA
14. Evropska pozori{na nagrada i 12. Evropska nagrada za novu pozori{nu realnost
odela 14. Evropske pozori{ne nagrade i 12. Evropske nagrade za
novu pozori{nu realnost ove godine
odr`ava se u Rusiji, u Sankt Peterburgu,
od 12. do 17. aprila. Manifestaciju organizuje Balti~ki me|unarodni festivalski
centar, a pod pokroviteljstvom ruske
vlade i Ministarstva za kulturu i vlade
Sankt Peterburga.
Evropska pozori{na nagrada osnovana je 1986. kao pilot program Evropske
komisije kojom je predsedavao @ak Delor.
Zna~ajnu podr{ku dala je Melina Merkuri kao pokrovitelj prve dodele, tada
kulturni poslanik Evropskog parlamenta, i @ak Lang, nekada{nji Ministar kulture Francuske i aktuelni predsednik Evropske pozori{ne nagrade. Godine 2002.
Evropski parlament i Savet Evrope ovu
nagradu prepoznaju kao organizaciju od
evropskog kulturnog zna~aja. Nakon devet izdanja u Taormini, na Siciliji, ova
manifestacija kre}e na put, daju}i jo{ ve}i
podstrek njenom internacionalnom aspektu. Tako je deseto izdanje odr`ano u Torinu, kao specijalni kulturni program
Zimskih olimpijskih igara. Slede}a dva
odr`ana su u Solunu, a trinaesto u Vroclavu u Poljskoj kao deo Uneskove proslave godine reditelja Jir`ija Grotovskog.
Nastavljaju}i u tom pravcu i 2011.
godine Evropska pozori{na nagrada bi}e
zna~ajno mesto okupljanja me|unarodnog teatarskog sveta. Uz slavnu pozori{nu tradiciju Petrograda i Rusije 14.
dodela nagove{tava obilje nagra|enih i
njihovih predstava, predstavljanja, susreta i drugih mogu}nosti za kulturnu
razmenu i saradnju. Sve to u divnom
gradu na Baltiku u kom su stvarali brojni zna~ajni umetnici, gde su nastajali
mnogi va`ni umetni~ki pokreti.
Treba napomenuti i da Evropsku pozori{nu nagradu podr`avaju i Evropska
pozori{na unija, Me|unarodna asocijaci-
D
ja pozori{nih kriti~ara, Me|unarodni
institut mediteranskih pozori{ta, Internacionalni pozori{ni institut Uneska,
Asocijacija evropskih festivala.
@iri 14. Evropske pozori{ne nagrade
i 12. Evropske nagrade za novu pozori{nu realnost dodelio je nagradu za `ivotno delo u iznosu od 60.000 evra reditelju
Peteru [tajnu. Ova ikona savremenog
evropskog teatra va`i za najzna~ajnijeg
kreatora nema~kog i evropskog pozori{ta
druge polovine 20. veka. Posebno se isti~u njegovi monumentalni projekti, ~esto
izvo|eni na neo~ekivanim mestima. Godine 1970. [tajn osniva [aubine ansambl
u Berlinu i dovodi izuzetne glumce kao
{to su Bruno Ganc i Edit Klever. Stvara
provokativne i nekonvencionalne predstave koje unose revoluciju u strukturu
pozori{nog stvaranja. Tuma~e}i dela klasika na moderan na~in, on gradi predstave neustra{ivim istra`iva~kim jezikom i izdanjima koja se vremenom menjaju. [tajn i danas nastavlja da eksperimenti{e pozori{nim jezikom i izrazom,
prate}i svoj izgra|eni stil. Kao hrabar
primer takvog pristupa vredno je pomenuti devet sati dugu predstavu Orestija iz
1980, koja je u ruskoj verziji 1993. izvedena sa Ansamblom Crvene armije. Pa
monumentalna, 24 ~asa duga predstava
Faust, realizovana za Expo 2000. u Hanoveru. Poslednje predstave koje je [tajn
re`irao su Demoni, 2009, sa italijanskim
glumcima i slavnom Madalenom Kripa u
ulozi Varvare Petrovne Stavrogine, i Edip
na Kolonu kog tuma~i Klaus Maria Brandauer, realizovan na Salcbur{kom festivalu 2010. godine. Neku od ovih predstava, a mo`da i obe, vide}e publika i gosti
na ceremoniji dodele Nagrade u Sankt
Peterburgu.
Evropska nagrada za novu pozori{nu realnost ima za cilj da ohrabri pozori{ne trendove u nastajanju kao i nasta-
Mo`da }e tad neki glumci, ako ne produ`e ugovor u Beogradu, odlaziti kratkoro~no u manje sredine i potpomogati razvoju tamo{njih ansambala: ~ini mi se da
je gluma~ka ’proto~nost’ glavni preduslov
su{tinske decentralizacije u pozori{tu.“
Decentralizacija je bila jedna od tema
koje je otvorila pri~a o uspe{nosti unutra{njosti u odnosu na prestonicu – Muharem Pervi} je, recimo, osetio potrebu
da po ko zna koji put primeti da Beograd
nije otvorio vrata ljudima iz drugih
gradova. Naravno, uvek je dobro kad
jedna tema osvetli i druge s njom u vezi,
pa i kad su deo spiska „oduvek nere{enih“. Jer, ko zna, mo`da }e ta silna pri~a o istim problemima jednog dana
u~initi i da se oni,
problemi, re{e.
Sonja ]iri}
janje novih inicijativa u evropskoj drami,
uklju~uju}i razli~ite forme i izra`avanja.
Prilikom dono{enja odluke `iri u obzir
uzima celokupno delo kandidata, inovativnost i originalnost. Njom su nagra|eni
i na{i umetnici: 2006. u Torinu Jozef Na|,
a 2007. u Solunu Biljana Srbljanovi}. @iri
je 12. Nagradu za novu pozori{nu realnost u iznosu od 30.000 evra ravnopravno podelio: rediteljima Vilijamu Do~olomanskom iz Slova~ke, Keti Mi~el iz Velike Britanije, Andreju Mogu~iju iz Rusije, Kristijanu Smedsu iz Finske, i Teatru
Meridional iz Portugala i Vesturport teatru sa Islanda.
Prema pravilniku mo`e biti dodeljena i Specijalna nagrada osobama i institucijama koje su se izdvojile svojom predano{}u i kombinovanjem sopstvenog
kulturnog ili politi~kog iskustva sa evropskim idealima, a koji su posve}eni miru i gra|anskoj koegzistenciji izme|u
naroda. Ovu nagradu je u Torinu dobio
Bitef festival. U Petrogradu }e je dobiti
poznati ruski reditelj Jurij Petrovi~ Ljubimov, za, kako se u obrazlo`enju ka`e,
njegov neprevazi|eni umetni~ki stav i
odlu~uju}u ulogu, zajedno s Taganka teatrom, u delikatnom periodu perestrojke
koja je zna~ila transformaciju Sovjetskog
Saveza u Rusiji. Ljubimov je iskusio pomalo od svega u svom `ivotu. Od izvanrednih masovno prihva}enih predstava
do zabrane izvo|enja njegovih dela, od
trijumfa po svetu do politi~kog progonstva u sopstvenoj zemlji. I pored }utanja
{tampe u tom periodu njegovo pozoir{te
bilo je prepuno radoznalog sveta. Emigrirao je iz Sovjetskog Saveza da bi se u
Rusiju vratio sa mnogim priznanjima.
Tvorac je na desetine nezaboravnih predstava sa izuzetnim glumcima (u Beogradu smo na Bitefu gledali Hamleta u re`iji
Ljubimova sa Visockim u naslovnoj ulozi). Ljubimov je, ka`e `iri, za mnoge simbol savremenog pozori{ta. Njegovo `ivotno delo doprinelo je slobodi umetni~kog
izra`avanja u Rusiji.
Zanimljivo je da smo ve}inu ovogodi{njih nagra|enih videli i na na{em Bitef festivalu.
Olivera Milo{evi}
4
PROFIL UMETNIKA OCRTAN U SLICI VREMENA
Monografija Dijalozi o Voji Brajovi}u u izdanju Udru`enja dramskih umetnika Srbije
¤eljko Huba÷
ajnovija knjiga Udru`enja dramskih umetnika Srbije, iz edicije
posve}ene dobitnicima Dobri~inog
prstena, zanimljivo je osve`enje i na
planu forme i na planu sadr`aja, u odnosu na ~itav niz do sada objavljenih monografija (~ast izuzecima) za kojima pose`emo naj~e{}e samo onda kada nam je
potrebno da iz prilje`no ura|enih popisa
uloga i priznanja prepi{emo neku informaciju.
Knjiga Dijalozi o Voji Brajovi}u Dragana S. V. Babi}a je pak zanimljivo i ~itko {tivo, dinami~nog sadr`aja, u kom autor, opredeliv{i se za dokumentaristi~ki
pristup, uspeva da stvori delo koje izaziva pozornost.
Savr{ena likovnost (likovno-grafi~ko
re{enje Milana Antanasijevi}a) kojom se
istovremeno sugeri{e i ona neobi~na i
apsurdna histrionska usamljenost, ali i
sveprisutnost glumca u svakoj pori savremenog, na osoben i provokativan na~in nas uvodi u sadr`aj.
Prilikom onog nezaobilaznog prvog
listanja, posebnu pa`nju skre}u delovi u
kojima su objavljeni novinski ~lanci koji
su iza{li ba{ tih dana kada je autor razgovarao sa laureatom. Potcrtavanje formom ~injenice da je danas, za razliku od
onih vremena nakon Drugog svetskog
rata, teatar politi~kom establi{mentu neva`an, jer su savremeni kroja~i na{ih
sudbina na{li efikasnija i sofisticiranija
sredstva sopstvene promocije i podila`enja puku, ali i potcrtavanje nesporne
~injenice da tom istom „bezna~ajnom“
upravo mi pozori{tnici svojim neprekidnim anga`ivanjem poku{avamo udahnuti zna~aj, ~ini da strukturu Dijaloga o
Voji Brajovi}u mo`emo definisati kao
slojevitu i na semanti~kom planu.
I naravno, ono najva`nije – sadr`aj.
Autor nas, nakon uvodnih informacija o
N
istoriji Dobri~inog prstena, te transkripata nadahnutih govora kolega i prijatelja
sa proslave uru~enja Nagrade Voji Brajovi}u (o tom doga|aju smo ve} pisali i dozvolite nam da, ovom prilikom, primetimo kako su i dok se ~itaju, dakle bez dodatnog utiska o {armu govornika, govori
Nikole \uri~ka i Dejana Mija~a posebno
nadahnuti) uvodi u seriju razgovora sa
laureatom i njegovim kolegama, koji su
se odigrali u prostoru Jugoslovenskog
dramskog pozori{ta. Babi}, naizgled, insistira na verizmu, prepu{ta nas ~itanju i
brojnih digresija, opisuje telefonske razgovore, uvodi u tekst kao svojevrsne didaskalije opis zvukova koji te razgovore
prate, a koji poti~u iz obli`njih kancelarija i iz zgrade FMU. No, kada malo „zagrebete“ po tome, shvatite da je pitanju, u
stvari, jasan autorski komentar. Na primer, Babi} ima opasku kako je jedan od
razgovora prekinuo jer je, izme|u ostalog, ve} pomalo umoran od brojnih telefonskih razgovora sagovornika, a tokom
Promocija monografije o Voji Brajovi}u
Pozori{ni fenomeni
GVOZDENI APLAUZ
vojvo|anskim pozori{tima koja
svoje predstave igraju na ma|arskom jeziku publiku koja ne
govori ma|arski i koja nedovoljno poznaje ma|arsku teatarsku istoriju uvek
iznenadi neobi~an aplauz na kraju predstave. Aplauz, koji se u nekoliko navrata,
gotovo po nekom defaultu, ritmi~no ponavlja, zapravo je tradicija...
Teatrolog Gerold Laslo ka`e da se
ovaj aplauz kolokvijalno naziva vastaps
(va{tap{) iliti ’gvozdeni aplauz’. Otkriva i
za{to: „Nekada je u pozori{tima posle
predstave bilo obavezno spu{tanje gvozdene zavese koja je tu bila iz bezbednosnih razloga. Kad bi se predstava zavr{ila, publika je tra`ila da se glumci vrate
na scenu da bi ih nagradili aplauzom, i,
ako bi predstava bila jako dobra, oni bi
ja~inom aplauza pokazivali svoje mi{ljenje o vi|enom, pa su tako ponekad insistirali da se glumci na scenu vrate i po
nekoliko puta. Kako bi se glumci po odigranoj predstavi na{li iza gvozdene zavese, pred publiku su izlazili kroz vrata
na njoj, pa je zato aplauz upravo po njoj i
dobio ime ’gvozdeni’. Ova navika datira
iz 19. veka. Posle Drugog svetskog rata,
U
5
~itanja shvatimo da su u tom delu knjige
apostrofirane tek dve kra}e telefonske
„polemike“. Ili pak vidite da su izdvojeni
samo pojedini zvuci, od brojnih koji su
morali da postoje, s obzirom na opisano
okru`enje. Najzad, tekstovi su kvalitetno
redigovani, dakle nisu tek dokumentaristi~ke preneseni. Ti, uslovno re~eno, odabrani komentari su ponekad „termitski
kanali“ komunikacije autora s ~itaocem
(pri~a o Vojinom ocu, oficiru koji je imao
nesre}an posleratni sudar sa onda{njim
ideolo{kim dogmama, odigrava se tokom
velike gu`ve oko proslave praznika Vojske Srbije), a ponekad su jasna potreba
autora da opisom atmosfere potencira
zna~aj sadr`aja razgovora. Iako se Babi}
u kratkom uvodnom tekstu deklarisao kao
neko ko re~i i doga|aje samo prenosi
„onako kako su se zaista odigrali“, mi bismo rekli da je u pitanju autorovo podra`avanje stvarnosti, u kojoj se odigravaju
razgovari o pozori{noj umetnosti, na
umetni~ki na~in u kom se prepoznaje i
sistem i zanat.
A o ~emu je Voja pri~ao s Babi}em.
Po~eo je od konstatacije da „glumac ne
mo`e samo racionalno da re{ava probleme“, a jednu va`nu celinu zaokru`io je
sentencom o njegovom (gluma~kom, dodali bismo) `ivotu koji je pod visokim
ideolo{kim pritiskom u kom je vrednost
u vreme Rako{ija, kada je uvek trebalo
aplaudirati do besvesti, {ta god da je bilo
u pitanju a vezano je za njega, ljudi su tu
tradiciju morali da prenesu iz pozori{ta u
`ivot, na mitinge. Niko nije smeo da
prestane da aplaudira. Li~no ne volim taj
obi~aj, ne volim da budem deo mase, za{to bih morao da aplaudiram kao neko
drugi jer sigurno ne mislim ba{ isto,
postoje uvek neke nijanse. Ovaj obi~aj
tradicija je u celoj Ma|arskoj i u sredinama van Ma|arske gde `ive Ma|ari.“
Laslo dodaje da postoje razne vrste
aplauza u ma|arskoj pozori{noj kulturi:
„Nije retkost da neki veliki glumac po samom izlasku na scenu dobije aplauz na
otvorenoj sceni, ~ak i usred predstave,
kad se prvi put pojavi na daskama, a da
ni{ta ne u~ini ili ka`e. To je takozvani
’pozdravni aplauz’. Jedna od starih navika je i ’aplauz dekoru’, tj. scenografiji.
Kad se otvori zavesa, ako je scenografija
rasko{na u svojoj uzbudljivosti, nije
retkost da i sama dobije aplauz. Ne treba
zaboraviti da je neka vrsta aplauza i
cve}e koje je s balkona nekada bacalo na
glumce.“ (Taj obi~aj kod nas postoji da-
nas u Somboru, na Pozori{nom maratonu, prim. aut.)
„U Narodnom pozori{tu u Budimpe{ti 1955. godine desio se zanimljiv
doga|aj tokom predstave Ri~ard Tre}i.
Jedan epizodista ostao je zbunjen jer je,
izgovoriv{i, ina~e, gotovo neprimetan
monolog od 14 redova, dobio takav aplauz da je sve grmelo. Bio je to ’aplauz
kontekstu’, jer se ono {to je epizodista
izgovorio, mo`da i vrlo nadahnuto, poklopilo s dru{tvenim kontekstom, tj. on se
vrlo dobro referisao na politi~ko stanje u
Ma|arskoj. Do tada tu scenu, koja govori
o kultu li~nosti, niko nije ni prime}ivao“,
obja{njava teatrolog Laslo.
I glumica Novosadskog pozori{ta Terezia Figura na ovu temu ima re~-dve:
„Fenomen skandiranja i aplauza koji
traje i 15 minuta u ma|arskom pozori{tu
datira jo{ iz davnog 19. veka, koji je bio
najplodnija era za ma|arske dramske
pisce. Rimljani su imali obi~aj da skandiraju tako {to su mahali donjim delom
svojih toga, a u 19. veku, kada je postalo
i pitanje presti`a i stale`a da se odlazi u
teatar, skandiranje je do`ivelo kulminaciju. Gospoda su tada mahala {e{irima
a gospo|e maramama. U 20. veku to
skandiranje imalo je kulminaciju u trenutku kada su gledaoci po~eli da zvi`de i
nogama udaraju u pod. Aplauz je svakodnevna hrana jednog umetnika, on je
energija i podstrek da se radi jo{ vi{e i jo{
tih na{ih `ivota jako niska. Pri~ao je Voja
nadahnuto o sudbini svojih roditelja, o
ocu partizanskom oficiru koji je „ja{u}i
na konju“ i osloba|aju}i zemlju negde na
pola puta u Valjevu upoznao ljubav
svoga `ivota, kako je potom nevin
stradao po kazamatima, Golom otoku i
Gradi{ki, pri~ao je o de~a~kim i gimnazijskim danima u Valjevu, u~e{}u na
BRAMS-u, na susretu amaterskih
dru`ina na Hvaru... Usledio je potom
nagli skok na 1989. godinu i na opis
klaustrofobije koja je zavladala Srbijom,
a taj skok je bio nagao kao {to je bila, kod
„puka“, nagla i ta promena ose}anja
sveta kroz odnos prema naciji.
Potom je usledila pri~a o tome kako
glumac stvara ulogu, a u tom segmentu
najzanimljivija je digresija o samoironiji
i samokriti~nosti srpskog naroda, koju je
Voja podr`ao osobenom analizom narodnih pesama o Kraljevi}u Marku. Govorio
je i o svojim kolegama sa Akademije,
Bori Stjepanovi}u, Marku Nikoli}u, Vladi
Jevtovi}u, Cvijeti Mesi} i drugima, o
„mladom profesoru Baj~eti}u“, o harizmi
Ljube Tadi}a kojem se divila Liv Ulman,
o gluma~koj veli~ini Mije Aleksi}a...
Naizbe`na je bila pri~a o TV serijalu
Otpisani, dirljiva ona o poslednjim danima Ace \or|evi}a, provokativna ona o
ljubomori kolega... Ne{to novo o Vojinom
ministrovanju u ovoj knjizi mo`e se
saznati iz razgovora u kom je u~estvovala Ivana Dimi}, a koja nam je apostrofirala tada{nji anga`man njihovog
ministarstva (u vreme kada je Voja bio
ministar kulture, Ivana je bila njegov
va`an saradnik) u izdava{tvu i povodom
nacionalnih penzija, o tome kolika se
borba vodila oko promene koda u
Va{ingtonskoj biblioteci u kojoj je, po
inerciji, sve ono {to je objavljeno na
srpskom jeziku pisano latini~nim pismom do tada bilo pothranjivano u
hrvatsku literaturu, pri~ala je Ivana i o
Voji kao glumcu koji svoju gluma~ku
filozofiju temelji na predanoj posve}enosti detaljima... Potom je sledio segment u
kome je autor razgovarao sa Vojinom
`enom, glumicom Milicom Mihajlovi},
izme|u ostalog i o tome kako se, sre}om
po njihov budu}i brak, nisu upoznali dok
je ona bila mala, onda sledi razgovor s
Mija~em koji je, bez dlake na jeziku, govorio o potrebi politi~ara da upotrebljavaju glumce, ali i o jakoj politi~koj ambiciji
Voje Brajovi}a, koju je ispoljio jo{ kao
kandidat za gradona~elnika Beograda.
Mija~ je u ovom razgovoru upotrebio zaista neobi~ne atribute za opis Vojine, za
njega nesporne, gluma~ke veli~ine, od
kojih su nam se najvi{e dopali oni „~vornovat“ i „vu~ni“ glumac. Zanimljiv i vrlo
otvoren razgovor Babi} je vodio i sa
Brankom Cveji}em, koji je otvorio tu stalno pominjanu tezu o klanovima u
srpskom teatru (pomenuo je onaj koji su
zlobnici nazivali CVOJA^ – Cveja, Voja i
Mija~), o zaverama, elitizmu i populizmu... Prilog Slobodana Unkovskog, koji
po formi odska~e od sadr`aja knjige,
najzanimljiviji je u onom delu kada ovaj
reditelj govori o Brajovi}evom anga`manu u Antverpenu, gde je Voja, iako jedini
u ekipi nije znao engleski jezik ({to nas
je, priznajemo, iznenadilo) uspeo da uspostavi komunikaciju izme|u reditelja i
glumaca, te u poslednjem trenutku spasi
projekat. Saznali smo od Unkovskog i to
da Voja putuje sa previ{e kofera, ali to je
ve} pikanterija koja nudi zaklju~ke irelevantne za vrednost literature o kojoj pi{emo.
Najzad, ako ni zbog ~ega drugog,
onda zbog tih i drugih pikanterija, vredi
~itati ovu dobru knjigu, koja se, naravno,
zavr{ava popisom uloga Voje Brajovi}a u
pozori{tu, na televiziji i filmu, popisom
nagrada i – dru{tvenih
funkcija.
Crte` Tibora Kajana iz knige Szinhazi holmi (Pozori{na sva{tarija) G. P. Molnara
kvalitetnije, aplauz je najve}e merilo da
li su predstava i odigrana uloga uspe{ni.
Aplauz je najvi{e merodavan da se oceni
da li je ne{to po ukusu publike. Ima tu i
gradacije. Po~inje laganije, i kako se
re|aju glumci do glavnih aktera predstave, tako on postaje sve ja~i i ja~i. Tako
svaki glumac dobije svoj deo, svoju kri{ku koja je namenjena samo njemu. Po-
nekad se tu doda i neki usklik poput ’bravo’, ili neki zvi`duk, naro~ito nakon
odigranog mjuzikla. A tu je i udaranje
nogama u pod, koje je u dana{nje vreme
najve}i aplauz koji mo`e da se dobije.
Bez aplauza glumac polako umire. Zato
on treba ve~no da odzvanja u pozori{tima.“
S. Mileti}
LUDUS 169–170
Manfred Durzak – Ekspresionisti~ka drama – Karl [ternhajm
„GA]E“ KAO OGLEDALO DRU[TVA
„[ternhajmova renesansa odvija se u vreme
ekonomskog ~uda – da li je to slu~ajnost ili
se mo`da u tom odnosu iznova pokazuju
izdanci bur`oaskog stava, koji se komedijama Iz juna~kog `ivota gra|anstva sa uspehom izvrgavaju podsmehu?“
redstava Iz juna~kog `ivota gra|anstva Karla [ternhajma u re`iji
Ive Milo{evi}, premijerno izvedena
krajem januara u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, prvo je izvo|enje tog
nema~kog pisca na na{im scenama a u
programu za predstavu, izme|u ostalog,
publikovan je inspirativan tekst Manfreda Durzaka Ekspresionisti~ka drama –
Karl [ternhajm. (Za potrebe JDP-a delo
Karla [ternhajma je s nema~kog preveo
dramaturg i prevodilac Bo{ko Milin.)
Iz juna~kog `ivota gra|anstva zapravo je naziv ciklusa, kako upu}eni isti~u,
najuspelijih pozori{nih komada Karla
[ternhajma (Carl Sternheim, 1878-1942),
nema~kog dramati~ara i pripoveda~a, u
kojima on, neretko kroz sarkazam, vivisekcira sve slojeve nema~kog dru{tva
pre Prvog svetskog rata, razotkrivaju}i
la`ni moral, karijerizam i idolatriju „ugleda“.
Manfred Durzak u svom tekstu upu}uje da je [ternhajm imao uzora u Molijeru, {to ga je i pokrenulo na stvaranje
ciklusa Iz juna~kog `ivota gra|anstva, i
da je povodom velikog francuskog pisca
jednom prilikom izjavio: „Da bi se osetio
Molijerov uticaj na savremenike, moraju
da se o`ive okolnosti pod kojima su ona
(Molijerova dela) nastala.“
U pomenutom tekstu saznajemo da je
[ternhajm pripadao jevrejskoj porodici
visokog gra|anskog stale`a, da je bio
daleko od ikakvih egzistencijalnih problema, da je od 1908. `iveo kod Minhena
u zamku od 30 prostorija izgra|enom u
stilu Luja XVI, okru`en uniformisanim
slugama... te da je Kurt Volf naglasio „da
je u svakom pogledu vodio `ivot gra|anskog skorojevi}a sa neobi~nim aristokratskim navikama“.
„Kod [ternhajma se na po~etku veka“, pi{e Durzak, „javlja sna`an uticaj
Ni~ea, koji se prote`e sve do [tirnera. On
deideologizuje Ni~eovu ideju o Nat~oveku
i na izvestan na~in prevladava aporiju
izme|u individualne slobode i dru{tvene
prisile, a time i izme|u pojedinca i istorije samo na taj na~in {to njegovi junaci
takore}i iska~u iz istorije.“
Autor navodi da se [ternhajm, u razdoblju od 1910. do 1925 (izuzev u ratnim
P
godinama, tokom kojih je dr`avna
cenzura zabranjivala izvo|enje njegovih
komedija), probio sa svojim mnogobrojnim komadima na nema~ku pozornicu, i
to uz pomo} ekspresionisti~kih re`isera
kao {to su Feliks Holender, koji je 1911.
premijerno izveo Ga}e u berlinskom
„Kammerspiele Deutsches Theateru“, ali
i Maksa Rajnharta, koji je 1913.
Gra|aninu [ipelu omogu}io da se probije
u istom pozori{tu. Ne samo da scenska
istorija ovog najpoznatijeg od svih [ternhajmovih komedija dokumentuje
razmeru ovog uspeha, ve} to potvr|uje i
„~injenica o dvestotom izvo|enju Ga}a na
’Berliner Tribüne’ do jeseni 1923.“, {to je
„sre}a koja nije zadesila nijedan od
savremenih literarnih komada...“ (VI,
228). „Snob, Kaseta, Tabula rasa su dalji
primeri intenziteta ovog osvajanja
teatra.“
Manfred nas upu}uje da je krajem
dvadesetih godina izgledalo da je do{ao
kraj ovom uspehu i da su za to postojali
razli~iti razlozi. ^inilo se da je ekspresionisti~ki elan posustao, dru{tvo, koje je
bilo suo~eno sa velikom ekonomskim
problemima (nezaposlenost, inflacija,
politi~ka nestabilnost...), okrenulo se
druga~ijim teatarskim sadr`ajima (npr.
Brehtovoj Operi za tri gro{a, koja je 1928.
godine do`ivela svoju premijeru u [ifbauerdam teatru u Berlinu), zasi}enost
gra|anskog dru{tva koju je [ternhajm
o{tro kritikovao 1928. bila je istorijski
prevazi|ena...
U pomenutom tekstu ka`e se da je jo{
jedan razlog prestanka njegovog uticaja
u vezi sa razvojnom istorijom njegovog
dramskog dela. „Intenzivan odnos prema
stvarnosti, razmimoila`enje s vremenom, na kojima se temelje komadi Iz
juna~kog `ivota gra|anstva – [ternhajm
1921. godine ne navodi slu~ajno me|u
’dvanaest najvrednijih knjiga’ (VI, 175)
izrazito satiri~ni savremeno-kriti~ki roman Hajnriha Mana Podanik, kao {to to
i on radi u Berlin oder Juste milieu, pravljenjem paralele izme|u glavnog lika iz
Manovog romana sa onim iz Maskatetralogije, ’da je dr`ava u Podaniku, i u
Maske komadima, bila zrela za katastrofu...’ – u kasnijim komadima su znatno
Iz juna~kog `ivota gra|anstva, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: Emma Szabo)
LUDUS 169–170Lu
Karl [ternhajm
reducirani. Analogno sa promenom istorijske stvarnosti, koja je nekada slu`ila
kao pozadina njegovih komada, i [ternhajm je po~eo da se menja, da se distancira od vremena i da se bavi gra|om,
koja u najmanju ruku ima tendenciju
prelaska od spolja{njeg ka istorijskoj
drami. (…)“
Jo{ jedan zna~ajan momenat istorijskog konteksta doneo je svoje. Manfred
isti~e da je nacionalsocijalisti~ka kulturna propaganda, kojoj je njegovo delo bilo
dobrodo{lo za napad na jednog jevrejskog dramati~ara, ~inila i vi{e nego {to
treba da bi kona~no izbrisala se}anje na
vreme njegovih pozori{nih uspeha. „Kada su 1945. neka pozori{ta poku{ala da
se nadove`u na [ternhajmove nekada{nje uspehe, kada je Grindgens 1946. i
1948. u Berlinu i Diseldorfu postavio na
pozornicu Snoba i kada je Erih Ponto u
Drezdenu izveo Kasetu i Ga}e, odjek je
bio neznatan. Utoliko je jo{ vi{e iznena|uju}a ~injenica da se [ternhajmovo
delo od po~etka {ezdesetih godina sa
velikim `arom vratio na pozornicu. Rudolf Nelte je 1960. godine Kasetu ponovo
postavio na scenu: pozori{ni doga|aj,
koji je pobudio pa`nju i mnogobrojnim
gostovanjima imao zapa`eni odjek. I
[ternhajmova komedija Ga}e u izvesnoj
meri je na ’Berliner Tribüne’ obnovila
trijumfalni uspeh iz 1923. godine. ^etrdeset godina kasnije, 1963. u berlinskom
’Schlossparktheateru’ delo je ponovo
do`ivelo veliki broj izvo|enja. 1913, Tabula rasa, Gra|anin Schippel, Snob imali
su sli~an uspeh.“
Kurt Volf, pi{e Manfred, koji je katkad kao izdava~ negovao [ternhajmovo
GRA\ANSKA KOMEDIJA
[ternhajm je uvodni komad Ga}e svog ciklusa Iz juna~kog `ivota gra|anstva – istovremeno po~etak njegovog uspeha u pozori{u – u podnaslovu nazvao
„gra|anska vesela igra“ i time signalizirao pripadnost odre|enoj vrsti, koja va`i
i za ve}inu njegovih uspe{nih komada. Ono {to se na prvi pogled ~ini verovatnim, prilikom bli`eg sagledavanja pokazuje se kao mnogo komplikovanije. Jer
da li „gra|anska vesela igra“ zna~i komedija gra|anstva u smislu „starog
retori~kog svrstavanja stila i stale`a?“ Likovi komada i milje na kojem se temelji
svrstavaju gra|ansku veselu igru jo{ u 18. i 19. veku u gra|anski iskustveni
svet, koji se na pozornici odra`ava i koriguje, i u koji se gledalac, opremljen
`ivotnim pravilima, ponovo upu}uje: „Svet pozori{ta ne uzdi`e se ni za jedan col
iznad sveta publike. Ovde malogra|anin ponovo pronalazi svoje bolove i radosti,
ovde se njegova dela tretiraju kao najva`nija. Ovde mu se postavljaju na~ela
kako treba da se kre}e u svom malom svetu. Na zablude mu se ukazuje prete}im
prstom, na du`nosti mu se ukazuje pou~nim tonom i on napu{ta pozori{te sa
ube|enjem da ono pravedno u najboljem od svih svetova nikada ne ostaje nenagra|eno, da ga njegova nema vrlina vodi do bla`enstva.“
Da li se [ternhajmovo shvatanje komedije zaista nalazi u ovoj tradiciji, da li
se pokazuje kao poslednje grananje odre|enja vrste no{eno prosvetiteljskom
mi{lju, koje u ime gra|anskog reda rasvetljava na~ine pona{anja pojedinca, kori
ga i uz pokazano razumevanje ponovo afirmi{e? Da li je [ternhajm u tom smislu dostigao cilj koji je [iler imao na umu, kada u O naivnom i sentimentalnom
stvaranju dodeljuje komediji istorijsko-filozofsku nadmo} nad tragedijom: „...ona
bi, kada bi je dostigla, sve tragedije u~inila nepotrebnim i nemogu}im. Njen cilj
treba da bude istovetan sa najvi{im, ~emu ~ovek treba da te`i, oslobo|en strasti,
uvek jasno, uvek mirno gledati oko sebe i u sebe, svuda pronalaziti vi{e
slu~ajnosti nego sudbine i vi{e se smejati koje{tarijama nego se ljutiti i plakati
zbog zlobe.“ Utopijski cilj komedije bio bi dakle dostizanje samosvesnosti ~oveka,
koji se osloba|a okova jedne mitske istorije i u svetlu razuma shvata je kao
podlo`nu ispravkama.
Nadmo} „spoznaju}eg“ Ja nalazi se u njegovoj snazi otpora protiv
dru{tvenih razaraju}ih snaga i u njegovom potpunom identitetu sa ulogom, u
mentalnom i istorijski-filozofskom prilago|avanju na ono {to jeste. Prosvetiteljska misao o razumnoj progresiji istorije, koja postaje o~evidna u svesti
pojednica, ovde je bespredmetna. [ternhajmova „gra|anska komedija“, posmatrana u pozadini provetiteljske tradicije, predstavlja stoga pre ne{to kao dijalekti~ki obrt „gra|anske tragedije“, ~ija se istorijska pozicija zasniva na slede}em
~injeni~nom stanju: „Dokle god gra|anstvo nije moglo javno da potvrdi svoje
interese kao politi~ke, njegova emancipacija nastupila je u obliku moralnih
postulata...“
(Iz programa za predstavu „Iz juna~kog `ivota gra|anstva” K. [ternhajma; M. Durzak)
delo, s izvesnim ~u|enjem je u svojoj
biografskoj skici [ternhajma upitao za
razloge ove renesanse: „Dru{tveni sloj sa
bur`oaskim idealima uvek je postojao,
uvek }e postojati. I tako|e }e se protiv
njega uvek boriti jaka, zdrava opozicija.
Kolevka [ternhajmovog gra|anstva, koje
je podvrgnuto ironiji, bile su ’Gründerjahre’ (vreme prividnog ekonomskog poleta u Nema~koj 1871–1873)... [ternhajmova renesansa pada u vreme ekonomskog ~uda – da li je to slu~ajnost ili se
mo`da u tom odnosu iznova pokazuju
izdanci bur`oaskog stava, koje se komedijama Iz juna~kog `ivota gra|anstva
sa uspehom izvrgavaju ruglu?“
Manfred Durzak skre}e pa`nju na
mogu}u paralelu: ekonomsko ~udo privrednog razvoja Savezne Republike Nema~ke kao ponovno o`ivljavanje jedne
dru{tvene situacije, sa kojom je [ternhajm bio konfrontiran za svoga `ivota u
Nema~koj u godinama „Gründerjahre“.
Pribli`no ponavljaju}i istorijsku konstelaciju, [ternhajmovi komadi ponovo dobijaju onu istorijsku pozadinu u kojoj su se
nekada isticali.
„Ako se, s obzirom na ovo potvr|ivanje vlastitog nijansiranja na kome
autor insistira u [ternhajmovim komedijama, mo`e re}i da je kod njega re~ o tome
da se prika`e odre|eni pragmati~ni moral, koji }e se pomiriti sa svakom datom
situacijom i da se iz toga izvu~e ono najbolje, onda se sa druge strane treba
upitati: za{to on sam be`i u jednu utvr|enu dru{tvenu masku, za{to aristokratsko pona{anje koristi kao kamufla`u? Ovde postaju o~igledni momenti
jedne ambivalencije, koja i u estetskoj
gra|i njegovih komada
pronalazi analogiju,“ pi{e
u tekstu.
Iz juna~kog `ivota gra|anstva, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: Emma Szabo)
6
Intervju: Oliver Frlji}
KUKAVI^LUK JE OPIS [IREG DRU[TVENOG STANJA
„Odgovornost nije ne{to {to nestaje izlaskom na izbore i delegiranjem svog politi~kog zastupnika. Ljudi danas u Srbiji, kao i
Hrvatskoj, to zaboravljaju. Zaboravljaju da
je njihov politi~ki izbor kreirao jednog Milo{evi}a ili Tu|mana. Ili ih, {to sam ponekad
skloniji da vjerujem, nije kreirao, nego su
oni samo katalizatori onog latentno fa{istoidnog {to je ve} bilo tu“, ka`e Oliver Frlji}
Sne¦ana Mileti¯
okom `ivota, kako u `ivotu samom,
tako i u pozori{tu, nagledamo se
svega. Tek malobrojne predstave
izazovu potrese, zapanje nas, ponekad
zamisle, a samo retke u na{em pam}enju
upi{u se u red onih koje nas menjaju, redefini{u, preispituju, uzbude, zauvek
osvoje.
Svako shodno svojim godinama ima
neke svoje obrise tog niza. Jedan takav
mogao bi da glasi ovako: Na|ova Stra`a
na gostovanju u SNP-u, Tri `ivota Lusi
Kabrol i Vilja vilja izvedeni jedne godine
na Bitefu, Pripitomljavanja Novosadskog
pozori{ta/Ujvideki sinhaz, Bure baruta i
Hadersfild Jugoslovenskog dramskog,
Bleklend Arpada [ilinga izveden pre nekoliko godina na Pozorju, Turbofolk Olivera Frlji}a izveden tako|e na Pozorju...
Ovaj potonji reditelj napravio je nedavno u Subotici jo{ jednu predstavu
koju }e svako, shodno svom pozori{nom i
ljudskom ose}aju, staviti u neki svoj folder. Posle premijere, mimo svih foldera, u
vazduhu je visilo pitanje: za{to ovakvu
predstavu nije re`irao neko iz ove sredine, jer bi tek u tom slu~aju za ovu sredinu i nas same bilo nade... O Kukavi~luku je, dakle, re~. O njemu, sa znakom, i
bez znakova navoda, govori Oliver Frlji}...
Otkud ti prvo u Subotici pa tek onda
u Beogradu? Ko je zaslu`an za tako
dobru pozori{nu decentralizaciju? Da li
tvoj Turbofolk? Kako to da si svoju trilogiju zaokru`io ba{ u Subotici, mitskom
mestu ovda{njeg pozori{nog `ivota?
Olivera \or|evi} je pre dve godine
gledala Turbofolk na Sterijinom pozorju i
odmah nakon predstave rekla mi da bi
NP Subotica bilo zainteresovano za saradnju. Na~elno sam pristao, a onda smo,
~im su se stvorili uslovi i{li u realizaciju.
Da li si odmah znao da }e suboti~ka
politi~ko-pozori{na situacija biti tvoja
inspiracija za projekat koji }e{ raditi?
[ta si u startu znao o toj teatarskoj sredini punoj, koliko talenata, toliko i kontroverzi, koliko tolerancije, toliko i potpuno
neverovatnih i ~udnih netrpeljivosti? S
koliko gotovog materijala si do{ao u
Suboticu? Da li si ve} imao Kukavi~luk
kao naslov i ideju, ili se on tokom rada
ispostavio kao klju~na re~?
Ve}ina stvari koje sam znao o Subotici vezana je za prvu fazu KPGT-a, zna~i
drugu polovinu osamdesetih. Rade}i pripremu za dokumentarni film o jugoslovenskom pozori{tu osamdesetih, koji
zbog drugih obaveza jo{ ~eka svoju realizaciju, shvatio sam da su neki hrvatski
autori po~eli ili u jednom periodu svoje
karijere intenzivno radili u Subotici.
Borut [eparovi} je tamo igrao svoju prvu
predstavu Vatrotehna i na pro{logodi{njem izdanju „Desire festivala“ s rekonstrukcijom iste predstave tamo se vratio.
Damir Bartol Indo{ bio je zaposlen u
Subotici. Boris Bakal tamo je tako|e radio. Branko Brezovec isto. Tu su i autori
iz drugih republika: @ivadinov, Pa{ovi},
Burhan... Dakle, imao sam ideju te Subotice i te njene pozori{ne tradicije. Me|u-
T
7
tim, kako se raspala biv{a Jugoslavija,
kako je ideja KPGT-a degenerisala u ono
u {to je degenerisala, tako je i Subotica
postala ne{to drugo. Poku{ao sam da
uhvatim razli~ite flukseve koji presecaju
Suboticu, {iri dru{tveno-politi~ki kontekst, prostor u kom se doga|a osmoza
teatarskog i politi~kog, sve ono {to optere}uje dana{nju Suboticu, kako pozori{no, tako i politi~ki, te sve to stavim u
odnos prema jednom drugom pozori{nom
i politi~kom vremenu. Naslov Kukavi~luk do{ao je u procesu rada. Njime sam
hteo opisati jedno {ire dru{tveno stanje
koje nije specifikum samo Subotice ili
Srbije.
Na osnovu tvog dosada{njeg iskustva s ljudima, u pozori{tu pre svega, jer
tamo nema `ivota ako nema istine, za
razliku od dana{njeg `ivota koji se `ivi
jedino ako istinu ne govori{, {ta bi rekao
da je klju~no zrnce koje ~oveka opredeljuje da bude hrabar, odnosno stavlja
ga pod kapu „kukavi~luk“?
@elja da uprkos svemu ostanem barem malo normalan i da sa~uvam kakav-takav sklop vrednosti.
Radio si s mahom jako mladim
glumcima, od kojih niko ne pamti Ljubi{u Risti}a u pozori{tu, i ako je neko
gledao neku njegovu predstavu bila je to
ona od pre koju godinu u Budvi... [to je
on tako neka intrigantna konstanta, eto i
tebi?
Ljubi{a Risti} otelovljava jedan fenomen koji sam ~esto video kod pozori{nih
reditelja, a u kom se mo} realizovana u
teatru `eli pro{iriti, odnosno poop{titi. I
prvi korak u tome je posezanje za politi~kom mo}i. To je taj put od KPGT-a do
JUL-a. Preklapanje politi~kog i teatarskog koje se dogodilo u Risti}u ~inilo mi
se egzemplarnim za analizu onoga {to je
politi~ko pozori{te danas.
[ta misli{ da je tvoja predstava isprovocirala u Suboti~anima? Jesi li probudio uspavane demone ili mogu}e i
~oveka u ljudima?
Predstava je, a to je najva`nije, komunicirala s njima. Ta publika, kao i
svaka publika, nije neka homogena masa. U njoj su ljudi s razli~itim `eljama,
pozori{nim preferencijama i dru{tvenom
odgovorno{}u. Subotica je bogata razli~itim identitetima, iako oni trenutno koegzistiraju pod velikom prisilom. Kukavi~luk se poku{ao obratiti svim tim identitetima koji grade dana{nji identitet Subotice. Nije se i{lo za bilo kakvom provokacijom. Provokacije nisu u mojim predstavama. One uglavnom ponavljaju ono
{to svi mi, iz ovog ili onog izvora, ve}
znamo. Mislim da problem nekim ljudima postaje kontekst koji ponavljanje kreira nekom sadr`aju.
Da li te je iznenadila bljutavo blaga
rekacija desni~ara? Pih, „samo“ pismo,
dodu{e prete}e? Gde se dado{e veliki
Srbi, verbalni junaci, ~uvari nacionalnog ponosa, dike pravoslavnih fa{ista,
ha{kih pisaca, bradatih mudrosera {to
pipkaju male de~ake... Be{e hadno te
no}i, nisu mogli do}i? Da li bi, recimo,
Oliver Frlji}
iste hrvatske nacionalne dike na istu
temu tako|e radije ostale pod jorganom?
Desni~ari reaguju burno uglavnom
kad se njihova burna reakcija naru~i i
kad im se da garancija da pravna dr`ava
njihovu reakciju ne}e sankcionisati. Takav je slu~aj u Hrvatskoj. ^im se pojavi
minimum mogu}nosti sankcionisanja
takvog pona{anja, desni~ari ne reaguju.
Pogledajte gej-prajdove u regionu gde dr`ava nominalno daje gej populaciji pravo
na takvu vrstu okupljanja, a klerofa{isti~kim organizacijama namiguje da
slobodno raspale po peder~inama. Za{to
se pre dve godine u Beogradu nije mogla
odr`ati Parada ponosa, a ove jeste. Ne
vidim da je rizik bio manji.
[ta misli{, kako bi publika reagovala da su fa{isti upali na predstavu, da
li bi ih izbacili, da li bi stali u odbranu
predstave, pozori{ta, glumaca, tebe, sebe
samih, dakle ljudi za koje verujemo da
su ipak normalni jer dolaze u pozori{te?
Ili je i to zabluda?
Na zadnju generalnu probu do{la je
neka jako ~udna publika. Bili su to klinci u trenerkama. Raspitivali su se pre
po~etka predstave ko je reditelj. Tokom
scene u kojoj glumac publici postavlja
pitanja („Da li biste priznali nezavisnost
Kosova za platu od 3.000 evra?“, „Da
u|ete u lokal u kom je oka~ena slika
Ratka Mladi}a, da li biste ru~ali u njemu?“, „Da li biste prihvatili radno mesto
na visokom polo`aju, ako biste morali da
sedite izme|u homoseksualca i Albanca?“...), oni su dosta bu~no reagovali, deo
ih je i iza{ao, ali i uspeo polarizovati
ostatak publike, tako da smo gledali neku vrstu verbalnog duela u davanju odgovora. Iz odgovora i aplauza na odgovore su se mogle i{~itati razli~ite ideolo{ke premise gledaoca. Svetosavska omladina Subotice, koja nam je dan kasnije
uputila i prete}e pismo, dala je prednost
Ratku Mladi}u, Ceci i Vojislavu [e{elju,
svemu onome {to u nekoj njihovoj perspektivi verovatno predstavlja autenti~ne
srpske nacionalne vrednosti.
Kraj predstave sa 505 izgovorenih
imena `rtava iz Srebrenice ledi krv u
`ilama. Tu se nema {ta dodati, ni oduzeti. Ko ose}a ose}a, ko ne razume i ne
ose}a, lepo si mu poru~io sa scene: „Ako
do sada niste razumeli, popu{ite mi!“ A
da li ima `rtava me|u `ivima, i jesi li
ve}e `rtve oni koji vide ili oni koji su
slepi kod o~iju? Za koga od njih nema{
milosti?
Odgovornost nije ne{to {to nestaje
izlaskom na izbore i delegiranjem svog
politi~kog zastupnika. Ljudi danas u
Srbiji, kao i Hrvatskoj, to zaboravljaju.
Zaboravljaju da je njihov politi~ki izbor
kreirao jednog Milo{evi}a ili Tu|mana.
Ili ih, {to sam ponekad skloniji da verujem, nije kreirao, nego su oni samo katalizatori onog latentno fa{istoidnog {to je
ve} bilo tu. „Srebrenica“ je scena o tome.
Ona ne daje ni{ta vi{e od toga da proverimo koliko se ose}amo odgovornima. Ona
ne utvr|uje krivicu. Ona se bavi poku{ajem reprezentacije smrti u pozori{tu,
ali u tom pitanju ~isto teatarske naravi,
ona otvara i pitanje odgovornosti. ^esto
mi se tokom rada na ovoj sceni postavljalo pitanje bratuna~kih `rtava, i za{to ako
imam A, nemam i B ili obratno. I u tom
smislu moram priznati da Hrvatska i
Srbija imaju dosta sli~nosti jer mi se isto
pitanje postavljalo kad sam se u Bakhama bavio hrvatskim ratnim zlo~inima
nad srpskim civilima. „Za{to se ne bavi{
njihovim zlo~inima nad nama?“ Iako ne
znam ni ko su oni, a ni ko smo mi, a podjednako se ne ose}am ni kao „oni“ ni kao
„mi“, evo odgovora i mojoj srpskoj i hr vatskoj publici. Govorim o odgovornosti
sredine u kojoj radim i ne `elim je relativizovati odgovorno{}u neke druge
sredine. Nadam se da je odgovor jasan.
Za{to si glas Mirjane Hrga, svojevremeno novinarke informativnog programa HRT-a, iskoristio kao „medijski
MC devedesetih“ a ne, recimo, Milijane
Baleti}?
Glumac Milan Vejnovi} ispri~ao mi je
da je za po~etak NATO napada na SRJ
saznao iz dnevnika HTV-a. Potra`ili smo
taj dnevnik i otkrili da ga je vodila Mirjana Hrga, perjanica HDZ-ovog novinarstva. ^inilo mi se zanimljivo kroz nju i
taj dnevnik pokazati na~in na koji se o
agresiji na jednu suverenu dr`avu izve{tavalo u Hrvatskoj, kao i odu{evljenje
koje je ta agresija izazvala na gotovo
svim nivoima. U Hrvatskom saboru je tih
dana bila sednica u kojoj su se svi zastupnici izja{njavali o podr{ci NATO napadu na Srbiju.
Posle premijere neki su ostali bez
teksta, drugi razgovarali o tome kako je
scena zaista jo{ jedini prostor istine.
Jesmo li i tu u zabludi? Koja korist uop{te od toga {to se govori kad ni Lepi, ni
Kompozitor, ne mogu/`ele/ne}e ni{ta da
promene, sem da {ire optimizam isto
onako kako ga {ire/sviraju Dama s bro{em i na{ Deda Mraz?
Govorimo prvenstveno zbog sebe.
Ovo radim jer ne `elim pristati na sve ono
{to su nametnuti dru{tveni konsenzusi,
kao i na njihov jezik.
Uz tebe i, recimo Let 3, ko je jo{ konstantno upaljena s(a)vest hrvatskog
dru{tva, bar na polju kulture?
Ne vidim se kao savest hrvatskog
dru{tva i ne znam ko bi to bio. Ali ih
znam puno koji su totalna suprotnost
onome {to bi dru{tvena savest trebalo
biti.
Ovih dana pozvao si javnost u Hr vatskoj da ustane protiv kriminala:
„Naoru`ajte se i krenite!“, bile su tvoje
re~i... Kojom prilikom si to izgovorio i
za{to je Vedrana Rudan tvoje re~i do`ivela kao neki pozori{ni {minkeraj jer
su one zvu~ale kao „‘ajte napred“ a ne
„za mnom“?
To sam rekao u jednom intervjuu
„Novom listu“, a kao odgovor na pitanje
jesam li vizionar jer sam davno kritikovao Sanadera i njegovu vladu, a tek sad
se otkriva deo njihovih dela. Rekao sam
da nikakvi izbori, prevremeni ili redovni,
ne mogu doneti promenu. Da bi se promena mogla dogoditi jedino kad bi gra|ani
uzeli oru`je. Nisam rekao da bi gra|ani
trebalo da uzmu oru`je, govorio sam
samo hipoteti~ki o onome {to bi zaista
moglo doneti promenu. Jer sastav parlamentarne demokratije daje samo privid
promene. Vedrana Rudan je namerno
izjavu izvadila iz konteksta i interpretirala je kao da nekoga pozivam na oru`anu promenu vlasti, dok sam za istu nisam spreman. Njeno pisanje je otvoreno
populisti~ko podila`nje u stilu „za{to on
prvi ne uzme pu{ku i pobije nekoliko
politi~ara“. E, pa draga Rudanice i ostali,
da je to tako jednostavno, da zavisi samo
od jednog ~oveka, verovatno bih to odavno uradio.
U Ateljeu }e{ raditi Oca na slu`benom putu? Koju temu, koji ciklus time
otvara{?
Mislim da }u se u nekom narednom
periodu baviti temom porodice. Nakon
Ateljea radim u Teatru ITD predstavu o
svojoj porodici. Naravno, mo`da
se to i promeni.
Kukavi~luk u Narodnom pozori{tu Subotica
LUDUS 169–170
[EKSPIR I RODNI IDENTITET
O knjizi Zamena rodnog identiteta i motiv
preru{avanja u [ekspirovim komedijama, u
izdanju izdava~ke ku}e „Altera“
¤eljko Huba÷
zdava~ka ku}a „Altera“ nedavno je
objavila vrlo zanimljivu studiju
mladog teatrologa Sne`ane Udicki,
pod naslovom Zamena rodnog identiteta i
motiv preru{avanja u [ekspirovim komedijama u kojoj autorka na veoma zanimljiv na~in predo~ava pozori{tnicima
potencijalne mogu}nosti scenske interpretacije [ekspirovih komedija, analiziraju}i neke od njih iz ugla poststrukturalisti~kog pristupa knji`evnosti.
Do osnovne teme ovog rada – zamene rodnog identiteta likova kao dramatur{kog postupka koji je [ekspir koristio
u nekoliko svojih komedija – Udicki je
I
do{la polaze}i od poznate ~injenice da su
u elizabetansko vreme vrlo mladi mu{karci igrali `enske uloge, da bi se, posle
tog privremenog gluma~kog preuzimanja
odlika `enskog roda, „vra}ali“ u svoj primarni habitus. U savremenim knji`evno-kriti~kim tuma~enjima, koja su na
ovu temu dali i mnogi zna~ajni {ekspirolozi, taj momenat povla~i brojna pitanja u vezi sa statusom mu{kog i `enskog
roda, te u interpertaciji i percepciji literature.
Nakon teorijskog diskursa u svakom
poglavlju u vezi sa postmodernim tuma~enjima, autorka prelazi na analizu ilu-
strativnih primera iz [ekspirovih komedija, akcentuju}i nov smisao navedenih
delova za scensko izvo|enje. Pretpostavljamo da }e, s tim u vezi, posebno ovi
delovi biti zanimljivi za neke nove po-
zori{ne interpretacije. No, bez obzira na
su{tinske domete ovog rada, neosporno je
da ovakvo, po svemu osobeno tuma~enje
[ekspirovih komedija iz ugla teorije roda
i feministi~ke kritike, otkriva brojne, po
na{im saznanjima neistra`ene dramatur{ke, rediteljske, pa i gluma~ke mogu}nosti „posredovanja“ izme|u knji`evnog
dela i ~itaoca ili gledaoca.
Psihoanaliza je, u teatrolo{koj praksi, ~est diskurs za prou~avanje [ekspirovih komada, gledaju}i problem zamene
identiteta. S tim u vezi, zanimljiv je tekst
Normana Holanda, na koji se autorka
poziva, a u kom on analizira San letnje
no}i iz ugla zamene identiteta (u ovom
slu~aju ne rodnog) i koji se zasniva na
izvo|enju paralele izme|u tuma~enja
drame i tuma~enja snova, kojima se savremeni ~ovek i dalje povodi u dono{enju
odluka i definisanju sopstvenih postupaka. Ovde se problem rodnog identiteta
sagledava delimi~no, a u vezi je s brojnim promenama ontolo{kog registra,
uklju~uju}i i devoja~ki san kao specifi~no
stanje devoja~kog erotskog bi}a.
Teoriju dekonstrukcije autorka preporu~uje za postmoderna istra`ivanja
kao jednu od mogu}nosti za analizu
dramskih dela, kulturnih, socijalnih,
biolo{kih i antropolo{kih fenomena, u poglavlju „Dekonstrukcija binarnih opozicija i tuma~enja homoerotskih prijateljstava u [ekspirovim komedijama“. Ta
perspektiva nudi tuma~enje problema
homoerotskih odnosa koji su u [ekspirovim komedijama prisutni kao latentna
mogu}nost, shva}ena doslovno ili simboli~ki. Implicirani homoerotski odnosi,
kako u odnosima izme|u mu{karaca,
tako i izme|u `ena, vode ka pitanjima
privremene, delimi~ne ili samo implicitne simboli~ke zamene rodnog identiteta.
Poznavanje razli~itih pristupa postmodernih teorija, sugeri{e autorka, kreativno uti~e na razumevanje su{tine [ekspirove komedije i, po njenom mi{ljenju,
osnov je za inovativne scenske postavke
dobro poznatih [ekspirovih dela, koje
pak, u tom novom obliku, mogu da pomognu u tuma~enju odnosa izme|u
`ene i mu{karaca danas.
Esej o glumcu
LIRSKA KOMIKA DRAGOLJUBA MILOSAVLJEVI]A GULE
metni~ko stvarala{tvo svake vrste,
od poezije do glume, oduvek je nastajalo iz tvora~kog bi}a ~ovekovog, koji je u dubini svoje li~nosti, tajnim
kanalima i `ilicama prikupljao, a potom i
emitovao ma{tom snimljena i duhom
oplo|ena umetni~ka dela. Osta}e zauvek
tajna u kojoj se to laboratoriji i u kom
mra~nom procesu pretvara jedan biolo{ki
impuls u drugo dejstvuju}e zra~enje koje
se naziva umetnost. Ra|a se asocijacija
sakrivena u davno izgovorenom i zapam}enom stihu da sunce sebe obja{njava biljkama, odnosno da biljka sun~evu svetlost i toplotu uz pomo} zemlje,
vode i vazduha oblikuje u cvetove i plodove, i ona mo`e biti makar i iracionalno
primenljiva i na proces stvaranja umetni~kog dela. Jer bi}e umetnika upijaju}i
vulgarnu stvarnost emituje astralnu sliku i viziju, koja mo`e, a ne mora biti u
srodstvu s njom, ali }e uvek nositi pe~at i
li~nu oznaku, {to }e je ~initi originalnom
i prepoznatijivom, samosvojnom i neponovljivom.
Postoje umetnosti kao literatura ili
slikarstvo koje ostavljaju materijalne tragove i opredme}ene vizije, podlo`ne kasnijim opservacijama i analizama, kao i
eventualnom identifikovanju prauzroka
U
Sekretarijat za
kulturu
Skupštine grada
Beograda
usrdno dariva
svoje jedine
pozorišne novine.
„Ludus“ uzvra}a
s blagodarnoš}u.
LUDUS 169–170Lu
njihovog nastanka. Me|utim, kada je re~
o glumi, onoj koja je pozori{na igra, sve
je neuhvatljivo, jer traje onoliko koliko
traje iluzija zvana pozori{na predstava i
nikad se ne ponavlja. Onako kako je
~ovek u svom fizi~kom i emotivnom bi}u
promenljiv, iz dana u dan drugi, tako je i
svaka pozori{na predstava uvek nova,
dotle nevi|ena i neponovljiva avantura
podjednako i glumca i publike koja prati
njegov zanos, igru i tuma~enje karaktera. Podsetimo se da je pozori{te oduvek
bilo i jeste jedinstvo igre na sceni i
do`ivljaja publike u gledali{tu, jedinsto
gluma~kog zanosa i onih u dvorani. Uzalud re`ije i mizansceni dobro prostudirani i uve`bani, svaka pozori{na predstava je premijerna, jer se doga|a pred
gledaocima koji se ne}e u istom broju i
sastavu nikad vi{e sakupiti i sa onim
emocijama aktera koje ne}e nikad vi{e
ponoviti. U tome, mo`e biti, u toj efemernosti, toj igri nalik kratkotrajnom `ivotu
vilinskog konji}a le`i i lepota i gor~ina
pozori{nog gluma~kog poziva. Sve {to od
jednove~ernje pozori{ne ~arolije ostane,
pohranjeno biva u ~ulima i emocijama
gledalaca u dvorani, voljno ili nevoljno
povedenih i zavedenih tajnama gluma~ke igre i samog pozori{nog doga|aja.
Slede}i tragove stvarala~kog procesa
kao da sledimo proces osmoze u kome se
kroz bioemotivnu opnu me{aju i me|usobno oplo|uju plodovi umetnosti, kao da
dolazimo i do prepoznavanja i identifikovanja samog stvarala~kog bi}a, koje poput p~ele posle zagrljaja i poljubaca cvetova u vo{tano sa}e pola`e opojnu mednu
slast. Jer jeste umetnost sli~na opojnom
mednom ukusu, kako po nastanku, tako i
po svom zra~e}em dejstvu.
Neka mi bude dozvoljeno da ustvrdim da pore|enje stvarala~kog ~ina i medne opojnosti, kako po nastanku, tako i
po dejstvu, jeste najsrodnije i najprimenljivije kada je u pitanju gluma~ka pozori{na umetnost. Ovo utoliko pre kada ja
re~ o samoukim umetnicima glume, koji
su i ume{nost i umetnost u~ili na samim
pozori{nim daskama, da ne ka`em „koje
`ivot zna~e“, kalili se i kao {egrti i kalfe
pekli gluma~ki zanat i jeli gorak gluma~ki hleb. Za re~ite dokaze ove tvrdnje
pominjem dva na{a, po`areva~ka velikana: Milivoja @ivanovi}a i @anku Stoki}, a pridru`ujem im i Dragoljuba Milosavljevi}a Gulu, iako je zavr{io Dr`avnu pozori{nu {kolu u Novom Sadu u klasi ~uvenog Jurija Rakitina. Njega njima
pridru`ujem jer je zadr`ao svoj izvorni
gluma~ki dar i ostao autenti~an tuma~
likova upravo po sopstvenom, a ne nau~enom na~inu interpretiranja. Sli~an je
po svom prirodnom daru bistrom planinskom potoku, koji uliv{i se u mo}nu i
mutnu reku zadugo zadr`i svoj srebrnasti tok, prepoznatljiv u mutnom oko
sebe.
Dragoljub Milosavljevi} Gula jeste od
one sorte glumaca, pozori{nih umetnika
koji je na scenu iznosio likove i karaktere
celinom svog bi}a, bdiju}i sa njima u sebi
i sobom u njima kao da su u nekoj psihofizi~koj celini bi}a kojima se veruje bez
sumnje. Nisam sklon da verujem da je
Gula primenjivao metode Stanislavskog,
radi poistove}ivanja sa likovima koje je
tuma~io. Pre bih bio sklon da se nadam
da je on samo sebi znanim i dostupnim
putevima stizao do tih likova i takve ih
pred gledaoce izvodio. ^inio je to svojim
izra`ajnim sredstvima od izraza na licu,
smeha ili gr~a do drhtaja koji je njim i
njegovim telom prolazio i u gledaocima
se nastanjivao. Takav je bio i u komi~nim
i u dramskim rolama, takav prepoznatljiv i uvek nov, uvek neiscrpan kada je u
~itanju neki drugi, novi detalj ili izraz
koji doprinosi reljefnosti i ubedljivosti
karaktera. Ne, nije on ni improvizovao ni
varirao, on je uvek kreacijom dolazio do
novog lika. Bez obzira da li je to bio Bok~ilo u Dundu Maroju ili Dulitl u Pigmalionu ili bilo koji Nu{i}ev lik. Od mediteranski dovitljivog do engleski hladnog i
nu{i}evski raspasanog, Gula je stizao i
glavnim i sporednim putevima, da nam
ih predstavi i na svoj na~in u~ini dopadljivim.
Speceifi~na je komika koja odlikuje
Dragoljuba Milosavljevi}a Gulu. Ona je
od ne`ne, lirske prirode koja ne mami na
gromoglasan smeh, nego se kao topla plima razliva gledaocem koji netremice
prati njegove titraje na licu i slu{a njegov
malo promukli, ali topao i umilan, skoro
mole}iv glas. On komi~nost ne posti`e ni
gestom ni gegom ni replikom koja ide u
vic. Njegova komika izbija iz cele njegove li~nosti koja je pot~injena roli koju
tuma~i. On komiku izra`ava karakterom
koji gradi, kao {to ve{t zlatar filigranski
precizno tka i spli}e zlatne niti u ble{tave, skupocene narukvice i ogrlice.
Njegova komika je satkana od one ~aplinovske sete, koja dani toplinom i tugom.
Gula je bio nenadma{ni majstor i minijature i groteske. Ponekad se u~ini kao da
Dragoljub Milosavljevi} Gula
je iza{ao iz neke naivne, a nadrealne
bajke, koju pisci kao da su prema njemu
sklapali. Jer kako odoleti likovima koje
su stvorili Brana Crn~evi} i Slobodan
Stojanovi}, a u njima kao pralik ne prepoznati Gulu.
Sav `ivotni elan, radost i plemenitost
njegovog ljudskog karaktera kao da se
izlila u de~jim emisijama Laku no}, deco
u kojima je dominirao dobro}udno{}u i
toplinom. Verujem da su Guline uspavanke zauvek oplemenile one generacije
koje su uz njegov sme{ak tonule u san i
da su zauvek ostali preliveni dobrotom.
Bave}i se gluma~kim portretom Dragoljuba Milosavljevi}a Gule, svim bogatstvom i raznovrsno{}u likova koje je tuma~io na pozori{noj sceni, filmu ili televiziji, spontano i neo~ekivano mi se name}u likovi koje je veliki slikar Milan
Konjovi} ostavio na svojim velikim platnima. To su likovi krupnog i izra`ajnog
lica, duboko urezanih crta, ali sa nekim
skrivenim i pritajenim bolom rasutim po
licu. Mo`da mi se ta tajnovitost s njihovih
lica, sa slika Milana Konjovi}a u~inila
prepoznatljiva i u likovima koje je interpretirao Dragoljub Milosavljevi} Gula.
Sve {to je radio u `ivotu Gula je radio
sa {armom i {eretlukom glumca. Mo`da
je on time ~uvao i negovao izvornost i
originalnost glumca. Na pozori{noj sceni
sam mogao da prepoznam radoznalog
~oveka koji me vodi po va{aru u njegovom Petrovcu na Mlavi, koji pe~e ro{tilj
ispred svoje ku}e i tepa svojoj Na|i ili dok
ispijamo vino, uvek ’kosovski sovinjon’ –
Dragoljub Milosavljevi} Gula podjednako
je `iveo i glumio `ivot.
Vra}aju}i se na razmi{ljanje s po~etka ovog teksta neminovno me ophrvava jedno ose}anje, ose}anje tuge. Jer od te
umetnosti, tako `ivotne, tako ubedljive i
neponovljive, kao {to je pozori{na gluma~ka igra, ne ostane ba{ ni{ta materijalno, do samo lelujavi pelud uspomena
nalik letu ranoprole}nog leptira. Samo to
i ni{ta vi{e.
Milisav Milenkovi}
8
Jago{ Markovi} o Glembajevima
KO ZNA GDE JE GRANICA IZME\U AMORALA I BOLESTI
„Vidite, uzrok sveg jada i muke je to {to nema ljubavi. I amoral. Sve drugo su posledice
toga. Porodica u kojoj se bez ljubavi `ivi
decenijama i ne mo`e biti drugo nego degenerisana. Bolesna. Kako porodica tako i
dru{tvo. U takvom svetu `ivimo“, ka`e Jago{
Markovi}
Tatjana Nje¦i¯
sudaru s primitivizmom ne mo`ete pro}i bez blata na sebi“, rekao je Jago{ Markovi}. Razgovor s
proslavljenim rediteljem povodom postavke komada Gospoda Glembajevi Miroslava Krle`e u Ateljeu 212 ra|en je
delom tokom probe a delom nakon jedne
od njih. U vreme zatvaranja ovog broja
„Ludusa“ (27. januar) uzbu|enje pred
premijeru (4. februar) sve je vi{e raslo,
interesovanje poprimalo velike srazmere
{to, po Jago{evim re~ima, nema mnogo
veze sa umetno{}u ali jeste deo teatra.
Govore}i o tome {ta ga je motivisalo
da radi poznati Krle`in komad Markovi}
ka`e: „Za{to ba{ sada, re}i }e predstava.
Samo, moram da ka`em, trudim se da ne
ponizim tu veliku literaturu re~ju aktuelnost. Aktuelno je danas banalno. Ako vas
zanima aktuelnost uzmite novine. Krle`a
nam daje mnogo vi{e od aktuelnosti, daje
istinitost. Glembajevi daju sliku dru{tva,
porodice i {to je najva`nije daju sliku
sveta i stanje duha. S jedne strane degeneracija, amoral, bahatost, vulgarnost,
manipulacija koji su toliko stra{ni da je
to ve} zapravo bolest. I, s druge, duhovnost, jedan umetnik, odnosno umetnost...
„Vidite, uzrok sveg jada i muke je to
{to nema ljubavi. I amoral. Sve drugo su
posledice toga. Ako se uzrok mo`e u jednu re~ staviti onda je to – to. Porodica u
kojoj se bez ljubavi `ivi decenijama i ne
mo`e biti drugo nego degenerisana. Bolesna. Kako porodica tako i dru{tvo. U
takvom svetu `ivimo.
„Gde je granica izme|u amorala i
bolesti? Ko je zna? Taman ka`em –
fukara, a onda osetim: ne, ne... ne fukara, ve} nesre}nici. Pa ka`em – zlo, zao
je. Onda ~ujem pri~u datog lika, pri~u iz
Krle`inog pera, pa ka`em: nije zlo... mo`da i nema zla, ima samo nesre}e. Pa
onda pogledam {ta uradi{e jedni drugima u toj skali me|usobnih borbi, pa
ka`em ipak je to olo{.
„U dru{tvenom smislu jesu olo{. Ali
taj olo{ je danas svuda oko nas dominantan sistem vrednosti! Svuda, ne samo kod
nas.
„Silna je muka `iveti u svetu bez
ljubavi, odrastati u tom svetu. Jo{ je ve}a
muka ostati ~ove~an u svemu tome. Al’
nazad nema, druge nema.“
Rekli ste da lik Leona Glembaja
razumete na poseban na~in?
Muku Leonovu ose}am, razumem.
Ali ja verujem i meni je lak{e `iveti. U
Boga i u ljubav verujem, to dvoje je isto
na neki na~in. Ali ja, hvala bogu, nemam njegove muke i dileme. A imam i
crnogorski dril usa|en u vene, pa apropo
muka i ludila ja ipak iz dubine du{e, bar
sebi smem re}i u ~asovima muke, a
svako je ima ve}u ili manju – najlak{e je
polu|et.
Tako da ja, uz ogromnu empatiju za
Leona, mislim da `ivot treba druga~ije...
i da mo`e druga~ije. Ko smo mi da sudimo bilo kome, a kamoli prijateljima. A on
ne prestaje da sudi. Iako, jest’ u pravu...
Li~no, nisam po{tovao roditelje koliko
U
9
treba i `ao mi je zbog toga. Voleo jesam,
ali po{tovao nisam. Bio sam mlad... ako
je prestanak mladosti doneo mir, spokojstvo, ljudskost, onda neka je vala i pro{la. Opet di{em celim plu}ima i radujem
se `ivotu.
A opet, ovo {to rekoh za Leona... Ima
to i drugu stranu. Uvukli su ga. Uvla~e
ga, provociraju... njemu nema druge. On
ho}e da ode, nedaju mu... Nekad nema
druge nego da se ~ovek skloni. U sudaru
sa primitivcem ne mo`ete pro}i bez blata
na sebi. O{te}eni ljudi, nesretnici ali i
{teto~ine, opasni su. Barunica Kasteli je
o{te}ena, nije u svemu kriva, ali seje tu
nesre}u, {teto~instvo... kao i stari Glembaj. I, gde je drama? U tome {to on, Leon
u~ini delo stra{nije od njihovih, postane
gori od njih. To {to u njemu pobedi krv
Glembaja nije ni{ta drugo nego to da zver
u njemu pobedi njega samog, njegovu
ljudskost.
Kako su tekle probe?
U Atelju je bilo pravo, divno i na probama i van proba. A, sve je proba. U
Atelju je sve podre|eno radu na predstavi. Va`no im je. I to je njihovo a ne
Jago{evo.
Jako cenim ansambl Ateljea. Oduvek.
Duh tog mesta, tu {kolu glume, na~in
mi{ljenja. Atelje je jedna gluma~ka akademija za odstranjivanje ega i sli~nih
gluposti. Oni su gospoda. Tamo je sramota biti sujetan, odmah si izvrnut ruglu.
Jo{ je veliki Muci to energizovao.
Ansambl Glembajevih je odli~an.
Izuzetni glumci, i u ulogama koje nisu
glavne. Ne bih ni radio taj komad da
nisam imao takvu podelu. Ja za Fabricija
imam \uzu! ^ovek je na sceni, i to u
sjajnim ulogama, vi{e godina nego {to
sam ja u `ivotu. Ogromno po{tovanje
imam za njega. Mogao bih tako o svakom
iz ekipe. Cvele, kog sam kao saradnika
na ovaj na~in tek sad otkrio. ^udo!
Znamo za sve njih kakvi su glumci,
ne treba ja da pri~am, ali kad radite prvi
put s nekim, druga~ije je. Ni s kim od
njih nisam pre radio. Anicu znam jo{ od
akademije, generacija smo. Hteo sam da
odigra u teatru ne{to {to nije do sada, a
znam da samo ona mo`e. Pa ta famozna
Jelena, sjajni Tasa Uzunovi}, veli~anstveni Kavaca, Nikola o kom s pravom
pri~a ceo pozori{ni Beograd, Nikola
posve}eni, predani... pa Bane kom je ovo
prekretnica... Vidite li vi kolika je odgovornost reditelja, koliko je umetni~kih
kreacija u kojima je on sau~esnik.
A bez Ljiljane Mrki}-Popovi} ne bih
ni pomislio da radim Glembajeve. U
jednom trenutku u Hrvatskoj sam odbio
da ih radim jer ona nije mogla biti u
projektu. Nije tu re~ o akcentima ve} o
scenskom govoru. Ona je skoro kao dirigent u operi.
Uzgred, zaprepastilo me koliko sam
ostario u pozori{nom smislu. Ali, to sad
nije va`no.
Ka`ete da vam se, dok ste na probi,
pozori{te ~ini mo}nim...
Je li pozori{te mo}no? Mo}no je stra{no! Ne menja stvarnost, ali menja svest
o njoj. Pa to je ogromna odgovornost. E
sad, kome je to malo – nek ide u politiku.
Ovo ka`em bez ironije.
Li~e li vam Glembajevi i ono {to im
se zbiva na svet i ljude van pozori{ta?
Volja za mo} je zlo. Malo li je imamo
svud naokolo? A nema odgovornosti.
Odgovornost mnogi ne}e da preuzmu.
Biti `rtva je projekat, i to unosan.
Gde je mesto Glembajevih u va{em
opusu?
Radio sam Krle`u, Adama i Evu, pre
25 godina u SKC-u.
Novo je deteatralizacija...minimalizam nije ta~na re~, bli`a mi je – dokumentarizam. Teatar bez teatralnosti. Teatar istine a ne opona{anja.
Puno mi poma`e moje iskustvo iz
[vedske s Kraljicom Kristinom. Znam
kolika je snaga ispunjenog }utanja na
sceni. Imam poverenja u ti{inu. Znam iz
iskustva koliko je klju~an podtekst a ne
tekst, ne replika ve} ono {to se ne izgovara.
Po vrsti izraza tu su i Biljanine Porodi~ne pri~e, pa ^ehovljev Galeb u Rijeci s
velikom Nevom Rosi} (projekat sjajne
Mani Gotovac) ra|en je u istom klju~u...
Bilo je toga ali su moji „mediteranski
radovi“ odjeknuli vi{e i ja~e. I, to je
prirodno. I treba tako da bude. Jer `ivotna radost i jeste ne{to {to treba da se slavi
i da privla~i.
I kao publika i kao reditelj privatno
ne potenciram moje mra~ne predstave.
Nemam kompleks i ne mislim da ako se
pravi{ pametan i ako si narogu{en i ljut
da to zna~i da si va`an i obrazovan. Taman posla. Ko to tako misli njemu treba
vazduha.
Danas treba utehe! To sam nau~io
rade}i Mocarta. On ne re{i problem, ali
ute{i. Malo li je? O ljubavi je opet re~.
Veliko je interesovanje za predstavu...
Sme{no je {to svako zna kako treba
igrati Krle`u. Svako zna kakva treba da
bude npr. barunica Kasteli, {ta sve mo`e,
{ta ne mo`e... A malo ko se usudi da ga
radi, a u tim radovima se jo{ manje bilo
ko usu|uje da uradi ono {to mi svi po
bifeima u pozori{nim pri~ama pri~amo.
Lako je pri~ati, te{ko je raditi. Ali mi
prija {to karata nije bilo a mi ni na scenu
jo{ nismo bili si{li. Zvali su ljudi iz
Hrvatske, Slovenije, sa raznih strana,
zvali novinari pozori{nici... Ka`em prijalo mi, jer to govori da je pozori{te va`no. Ovi Glembajevi }e neke verovatno
naljutiti, neke mo`da i o~arati.
Mislim, sva ta gu`va koja se stvorila
oko premijere, da se razumemo, nema
veze sa stvaranjem, nema veze sa umetno{}u, ali ima s teatrom. Teatar je sa~injen i od umetnosti i od onog drugog {to
ne znam kako se zove, kao i {to je ~ovek
sazdan i od uzvi{ene duhovnosti i od
banalnosti.
Autorsku ekipu Gospode Glembajeva
pored reditelja Jago{a Markovi}a, ~ine i
scenograf Miodrag Taba~ki, kostimograf
Zora Mojsilovi}, scenski govor potpisuje
dr Ljiljana Mrki}-Popovi} a umetni~ka
savetnica je go{}a iz Hrvatske Mani
Gotovac. U predstavi igraju: Boris Cavazza (Ignjat Glembay), Nikola Ristanovski
(Leone Glembay), Anica Dobra (Barunica Castelli), Vlastimir – \uza Stojiljkovi}
(Titus Andronicus Fabriczy), Svetozar
Cvetkovi} (Silberbrandt), Jelena \oki}
(Sestra Angelika Glembay), Branislav
Trifunovi} (Puba Fabriczy), Tanasije
Uzunovi} (Paul Altmann)
i drugi.
Proba Gospode Glembajevih u Ateljeu 212
LUDUS 169–170
Jubilej – 60 godina Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije
NEGOVANJE PRO[LOSTI
Jubilej Muzeja obele`en je netipi~no: umesto
sve~ane priredbe bila je to prezentacija jednog
vrlo konkretnog projekta, ogromnog po svom
obimu – digitalizovane gra|e
Jelica Stevanovi¯
loskula da je ne{to proslavljeno
„sve~ano i radno“, u mnogima od
nas, verujem, budi neprijatna
se}anja na period koji je ostavio rane ~ije
izle~enje nije jo{ ni na pomolu... Pa ipak,
ba{ takva proslava desila se u Muzeju
pozori{ne umetnosti Srbije i u svim prisutnima izazvala sasvim suprotna ose}anja. Svoj okrugli, {ezdeseti ro|endan,
ova institucija kulture koja ~uva se}anja
na najneuhvatljiviju i najprolazniju od
svih umetnosti, obele`ila je predstavljanjem poduhvata izuzetno velikih razmera, u koji se upustila samostalno i samoinicijativno.
Vratimo se dobro poznatim ~injenicama: ovaj Muzej od osnivanja radi u
nekada{njoj ku}i Milana Bo`i}a, izuzetno lepoj i sa istorijske ta~ke veoma
zna~ajnoj, ali za potrebe ovakve institucije neuslovnoj i sku~enoj gra|evini. Privremeni depo, koji se nalazio u jednom
beogradskom skloni{tu, morao je da bude
napu{ten prvog dana bombardovanja
1999, te su ionako nezavidni uslovi za
obra|ivanje i ~uvanje dragocene gra|e
dodatno ote`ani, a preuzimanje novih
originalnih materijala (fotografije, plakati, programi, novinski ise~ci, scenografske i kostimografske skice, kostimi,
rekvizita, makete, memorabilija) gotovo
sasvim obustavljeno. S druge strane, bogata istorijska gra|a kao i zaostav{tine
istaknutih pozori{nih stvaralaca koje
Muzej poseduje, ostaju skriveni od pogleda javnosti jer stalna upotreba originalne
gra|e dovodi do o{te}enja, ~ak i uni{tenja
muzejskih predmeta. I najzad, vladavina
elektronskih medija koja je galopiraju}om brzinom obuhvatila planetu, proizvela je i generacije mladih teatrologa i
ljubitelja teatra koji danas uspe{no koriste ove nove kanale obave{tavanja i
razmene informacija, a uskoro, verovatno, za tradicionalne – ne}e ni znati.
F
Ova tri polazi{ta navela su Muzej
pozori{ne umetnosti Srbije da donese
odluku o digitalizaciji fondova, kako bi se
korisnicima ponudili u elektronskoj formi, putem interneta, potpuno besplatno.
Projekat digitalizacije je sve~ano predstavljen prisutnima na proslavi 60. ro|endana, na kom su o zna~aju institucije-slavljenika i ovog poduhvata govorili
ministar kulture Republike Srbije Neboj{a Bradi} i direktorka Muzeja Ksenija
Radulovi}, dok nas je s tehni~kim aspektom procesa digitalizacije upoznao saradnik na projektu Milan Milo{evi}. Koncepciju budu}e baze podataka, ~ije stvaranje
je tek zapo~elo, predstavila je autorka
Irina Kiki}.
Pre svega, tu je posebna programska
aplikacija koja obuhvata elektronski repertoar svih pozori{ta na teritoriji Srbije
od po~etaka profesionalnog pozori{nog
`ivota (XIX vek), potom repozitorijum
digitalnih kolekcija formiran na osnovu
fondova zbirki MPUS (koji }e omogu}iti i
arhivima i bibliotekama pozori{ta da
obra|uju i prikazuju sopstvene fondove
~ije }e originale nastaviti da ~uvaju u
sopstvenim fondovima).
„Programska platforma razvijena je
u skladu sa svim nacionalnim i svetskim
standardima, a baza je uskla|ena sa potrebama katalogizacije muzejske i bibliote~ke gra|e istovremeno u okviru Cobissa
i Eternitasa tj. MISS-a. Korisni~ka aplikacija je inkorporirana u internet prezentaciju MPUS www.mpus.org.rs, jednostavna je i prijem~iva za upotrebu.
Korisnicima je za sada omogu}ena jednostavna, a uskoro }e biti i unakrsna
pretraga repertoara po vi{e parametara,
a na rezultate pretrage direktno su vezani relevantni dokumenti iz digitalnih
kolekcija. Do promocije smo zavr{ili prvu
fazu, unev{i u novu bazu 40.000 jedinica
(repertoar svih beogradskih pozori{ta,
12.000 personalnih kartona, Zbirka
pozori{nih kritika iz fonda Hemeroteke,
Audio i video zbirka, u toku je rad na
Zbirci programa i plakata...). Budu}i da
se ovaj prvi, mada nikako mali korak
pokazao funkcionalnim, `elimo da u
poja~anom ritmu nastavimo istovremeno
unos podataka u elektronski repertoar i
prevo|enje muzejske gra|e u elektronsku formu“, ka`e za „Ludus“ Irina Kiki}, uz napomenu da je programer ove
verzije baze podataka (koja }e se vremenom razvijati i usavr{avati) Bo{ko Bogojevi} i dodaje: „Muzej }e svakako, dokle
god bude mogao i koliko god mu to zadati uslovi budu omogu}avali, nastaviti da
~uva svu svoju gra|u. Zahvaljuju}i digitalizaciji mo}i }emo da je za{titimo od
pre~este upotrebe, habanja i kona~no –
uni{tavanja, a istovremeno, korisnici na{ih usluga i posetioci Muzeja vi{e nisu
odre|eni geografskim niti drugim ograni~enjima, broj potencijalnih IP korisni~kih adresa je prakti~no beskona~an.“
Dakle, sve {to treba da u~inite kako
biste, recimo, videli da li je i kad neka
predstava igrana na sceni nekog na{eg
teatra, dovoljno je da na naslovnoj stranici zvani~nog sajta Muzeja kliknete na
„pretraga“, zatim odaberete opciju „predstave“ i ukucate (latinicom) naslov koji
[email protected] O
LJUBI TADI]U
„Svaka skica za portret
Ljube Tadi}a morala bi, pre
svega, da nam prika`e
njegove nekud zagledane,
nekud odsutne, ~udesno
izra`ajne o~i u ~ijem
prigu{enom sjaju zapretano
tinjaju Raskoljnikov, Kursula, Otelo ili neko drugi“... I
upravo te ~udesne o~i Ljube
Tadi}a do~ekuju nas i zra~e
sa svih zidova Muzeja
pozori{ne umetnosti Srbije
od 28. oktobra, kada je otvorena izlo`ba posve}ena ovom
neprevazi|enom bardu na{e
teatarske umetnosti. Kroz
stotinak eksponata, od kojih
Ljuba Tadi} , Henrik IV, JDP, 1967
polovinu ~ine fotografije velikog formata retke izra`ajnosti, autorka izlo`be, muzejski savetnik Mirjana Odavi}, sigurnom rukom nas vodi kroz bogatstvo i raznolikost dramskih
likova koje su talentom i ume}em Ljube Tadi}a decenijama `iveli na pozori{nim scenama one, nekada{nje dr`ave.
Izlo`bu prati i katalog koji uprkos nevelikom obimu, zahvaljuju}i pa`ljivoj selekciji i organizaciji materijala, te kvalitetnom dizajnu (Jovan Tarbuk), izuzetnom jezgrovito{}u uspeva da ispri~a slo`enu pri~u o Ljubi Tadi}u – ~oveku i umetniku.
Pored onog sa po~etka ovog kratkog osvrta, me|u mudro odabranim citatima o Ljubi, u katalogu mo`emo na}i i odabrane
navode njegovih misli: „Gluma vi{e nije zanat koji nestaje s glumcem: nove tehnike i mediji ostavljaju o svakom od nas trajan
zapis i zato nam se valja ~uvati lo{e glume, ali i lo{eg javnog pona{anja i delanja.“ Ljuba se ~uvao, i sa~uvao. A zahvaljuju}i tim tehnikama, sa~uvao se i deo (makar mali) njegove umetnosti, sa~uvala se (makar iskra) njegove magi~ne harizme
– koji nas op~injavaju i na ovoj izlo`bi, u kojoj }ete mo}i da u`ivate sve do prole}a.
LUDUS 169–170Lu
tra`ite. Ili, ako vas interesuje repertoar
nekog odre|enog teatra, ukucajte „pozori{ta“, pa ime tra`enog teatra. Isti postupak je i ako `elite da saznate ne{to vi{e o
nekom umetniku, gostuju}oj predstavi iz
inostranstva ili festivalu. U levom uglu
ekrana, kod svakog tra`enog pojma,
pojavljuju se opcije za tra`enje dodatnih
informacija iz baze (fotografije, hemeroteka, audio i video zapisi, programi i
plakati...). Razume se, postupak uno{enja podataka }e trajati sigurno godinama, ali budu}i da je lista prioriteta
na~injena na osnovu znanja, iskustva i
profesionalne logike, ve} sada se u pregledno prezentovanoj bazi, jednostavno i
brzo, mo`e do}i do odgovora na brojna,
naj~e{}a pitanja u vezi sa istorijom na{eg
teatra.
Uz sve pohvale velikom poduhvatu,
zavr{imo ovaj sve~arski ~lanak izjavom
koju nam je tim povodom dala direktorka
Muzeja, Ksenija Radulovi}: „Mislim da
smo kultura prepuna raznih prigodnih
jubileja i drugih ‘sve~ara’ koji se obele`avaju ~esto bez ikakvog posebnog odnosa prema predmetu obele`avanja, bez
kreativnosti i bez su{tinskog uvida u pitanje rekontekstualizacije onoga {to se
obele`ava. To i ina~e nije odlika samo
na{e kulture, ve} i ~itavog na{eg dru{tva:
op{ta mesta, medijske i marketin{ke
pompe, samoreklamerstvo... a nekako
ispada da je potpuno svejedno da li je u
pitanju sto godina ovoga ili dvesta godina
onoga! Nekad me i ~udi kad vidim {ta se
sve u Srbiji progla{ava jubilejom – uskoro }e to biti i 72 godine i tri meseca od osnivanja ne~ega, jer je nekima ba{ tako
zgodno palo, da poka`u da brinu o tradiciji i da se malo promovi{u u javnosti i
kod osniva~a...
„Mi kao ustanova negujemo pro{lost,
ali ~ini mi se da se uglavnom trudimo da
to ~inimo na na~in li{en ovih prigodnosti
o kojima govorim. Stoga smo i jubilej Muzeja obele`ili, za na{u sredinu, ipak netipi~no: umesto sve~ane priredbe bila je to
prezentacija jednog vrlo konkretnog projekta, ogromnog po svom obimu, a koji
kao ustanova realizujemo sami.
„Volela bih da to bude makar na{
skromni doprinos poku{aju da se u srpsku kulturu uvede malo vi{e prakti~nosti
i kreativnosti – pa i kada je re~ o jubilejima, da se malo vi{e vodi ra~una o onome
{to je od koristi za ~itavu na{u zajednicu,
a malo manje o onim propratnim i efemernim stvarima.
„Naravno, neuporedivo bih bila zadovoljnija da je Muzej jubilej do~ekao u
novoj zgradi – ve}oj i funkcionalnijoj, ali to je tema za sebe.“
SKICE DU[ANA RISTI]A
Muzej pozori{ne umetnosti Srbije obele`io je krajem pro{le godine 60 godina postojanja. Tim povodom na stranicama „Ludusa” predstavljamo skice koje
pripadaju Zbirci dekora i kostima. Likovna dokumentacija scenografije i kostimografije je od osnivanja Muzeja do danas, putem poklona, zaostav{tina i
otkupa, dostigla brojku od preko 3.500 hiljade skica, crte`a, nacrta dekora i
kostima. Broj umetnika koji su zastupljeni u zbirci iznosi preko 90, me|u kojima su najistaknutija imena na{e pozori{ne scenografije i kostimografije. U
okviru ove zbirke ~uva se i 28 realizovanih pozori{nih kostima, zajedno sa
njihovim prate}im elementima.
Za ovu priliku odabrali smo skice Du{ana Risti}a koje su u zbirci zastupljene sa oko 200 skica scenografije i oko 400 skica kostima.
10
Intervju: Isidora Mini}
POZORI[TE MORA BITI UZBUDLJIVO
„Bilo da je re~ o klasici ili dnevno politi~kom
komadu pozori{te mora da ozbiljno dirne i
ponese. Ali mislim da se ljudi danas ne bave
toliko ozbiljno pozori{tem nego {tancuju
predstave, ispunjavaju neke forme, zadovoljavaju bud`ete i onda sve te premijere
nekako prolaze i prolaze i ne ostavljaju
trag... Bilo je boljih trenutaka za pozori{te
od ovih koji su sada“, ka`e Isidora Mini}
Olivera Miloševi¯
a samom kraju pro{le godine kao
najava uspe{nog pozori{nog po~etka ove u Madlenianumu klasika – Turgenjev, odnosno drama o `ivotu
kakav jeste, o ljudskim odnosima, o intimi, sudbini, o tome kako je svaka neostvarena ljubav jedna mala li~na tragedija.
@ivimo u banalno pojednostavljenom, nemu{tom vremenu i precenjujemo
uticaj dru{tvenih okolnosti na `ivot ljudi
i i suvi{e ~esto te okolnosti okrivljujemo
za ose}aj proma{enosti. Reditelj Egon
Savin Mesec dana na selu preimenuje i
adaptira u Miholjsko leto na obali mora i
kroz Turgenjeva ukazuje na to koliko je u
stvari intima va`na za ose}aj ljudske
ostvarenosti. To da li volimo i da li smo u
stanju da budemo voljeni. Zatim, koliko
smo u stanju da osvojimo tu vrstu slobode
da biramo koga }emo voleti. Ali i to
koliko smo u stanju da budemo iskreni
prema sebi i drugima. Predstava Miholjsko leto bavi se ljudskom intimom
koja nas su{tinski odre|uje.
U sredi{tu predstave je drama zrele
`ene u najboljim godinama, koja bi da
svoj `ivot ostvari kroz sna`nu ljubav i
strast. Ta njena potreba je ono ~emu te`e
i ostali likovi u drami, pa i svi mi u `ivotu. Jer `ena i ~ovek su kao ljudi ostvareni tek kada vole i kada su voljeni, iskreno i strasno.
Kako si sagledala, pro~itala dramu
Mesec dana na selu koju je Egon Savin
preimenovao u Miholjsko leto?
Mesec dana na selu je nekada mo`da
bilo uzbudljivo kao nama danas Miholjsko leto ili nekoliko dana na moru gde je
Egon smestio ovu pri~u. Komad sam do`ivela kroz svoju ulogu. Taj lik je negde
pokreta~ ~itave pri~e. Do`ivela sam je
li~no, kao emotivnu pri~u jedne `ene, to
{ta ona pro`ivljava, kroz {ta prolazi,
kakve su njene dileme, kakvi su odnosi s
drugima... I to je ono {to je i danas aktuelno. Kad malo prou~avate ljude, njihove odnose, kad posmatrate svoje prijatelje, prime}eujete da iza naizgled u{u{kanih `ivota ima i drugih stvari koje
ljudi ~esto ne}e sebi da priznaju kako ne
bi remetili sigurnost svog `ivota. ^esto su
zbog toga uskra}eni za neke uzbudljive
trenutke koji su mo`da samo trenuci. Za
mene je su{tina `ivota u tim trenucima,
oni `ivot ~ine zanimljivim. Mislim na to
kada se u du{i ne{to lepo i uzbudljivo
de{ava. Ovo {to je sve kao potaman i sve
to fino {to nas okru`uje jesu `ivotne
pogodnosti, ali to ume da uljuljka i da
postane monotono. Pa se pitamo {ta je to
{to nam je tako dosadno u finom `ivotu.
Ono {to je zanimljivo i vredno u ovoj
predstavi su unutra{nja stanja `ene koja
je u potrazi za takvim trenucima? Kako
si gradila ulogu?
Kada pro~itam neko delo obratim
pa`nju na svoj lik i pitam se {ta sam tu
osetila, kako sam to do`ivela i prepoznajem je iz sebe i na svoj na~in. U ovom
slu~aju smo Egon i ja imali sli~an ose}aj
o tom liku. Mnogo smo zajedno radili. To
N
11
je velika, zahtevna uloga i tu glumac ne
mo`e sam. Jako je va`an rad s rediteljem.
Egon je i samom postavkom prostora,
svetla, i lika u prostoru odre|ivao stanje
te `ene. Sve su to stvari koje su mi pomogle da gradim lik i da otkrijem i pone{to novo u ovom poslu. Istra`ivala sam
i sebe, to {ta do`ivljavam li~no na tu temu, kako to pre`ivljavam i dajem svoju
boju tom liku. Volim da radim tako {to u
sebi prepoznam ne{to od lika koji tuma~im i to prenesem u predstavu.
Kada bi u tri re~i moglo da se ka`e o
~emu je Miholjsko leto, onda je to
svakako ’pri~a o ljubavi’...
Svakom mo`e da se desi da pomisli
da je prona{ao ljubav, da `ivi lagodan i
ostvaren `ivot, a onda se ne{to iznenada
promeni i ~ovek se pita da li je to {to je
Koliko ti je pozori{te pomoglo da
postane{ zrelija kao li~nost?
Veoma mi je pomoglo. Bave}i se ovim
poslom imala sam divne, velike i ozbiljne
uloge, naro~ito na po~etku karijere. To su
bili veliki zadaci. Re{avala sam ih uglavnom s velikim rediteljima i to je zna~ajna {kola i prilika da tako kao glumac
raste{, sazreva{ i ide{ dalje. Ovaj posao je
prebogat mogu}nostima, stalno treba
u~iti i otkrivati ne{to novo kako bi se
do{lo do zrelosti. ^esto ka`em blago ovim
glumicama kao {to su Seka Sabli}, Ceca
Bojkovi}, Radmila @ivkovi}. One sve
znaju o ovom poslu pa se kada ih gledam
pitam kad }u ja tako. I onda sad, kroz ovo
poslednje {to sam radila, prime}ujem
kako mi uloge s trenutnog repertoara
druga~ije izgledaju, koliko su narasle i
promenile se, zahvaljuju}i novom velikom iskustvu kroz koje sam sva{ta otkrila. Tako da sa svakom novom ulogom,
ako ima{ `elju da ne{to otkrije{, a ne da
otvara{ stare fioke, raste{ i zri{ kao glumac.
Dobijala sam razli~ite i zanimljive
odgovore od tvojih koleginica na pitanje
{ta im pozori{te u `ivotu zna~i, evo postavljam to pitanje i tebi?
Veoma mi je va`no pozori{te u `ivotu. Volela bih da se malo otrgnem od njega i da mi ne{to drugo u `ivotu postane
va`nije. Moralo bi to da bude ne{to mnogo veliko. Jeste trenutno pozori{te veliki
deo mog `ivota, ali uvek nastojim da vodim neki normalan `ivot, da ne budem
fanatik, da u`ivam u obi~nim stvarima,
u `ivotu samom. Ta~no je da pozori{te
Isidora Mini}
ozbiljno pozori{tem nego {tancuju predstave, ispunjavaju neke forme, zadovoljavaju bud`ete i onda sve te premijere
nekako prolaze i prolaze i ne ostavljaju
trag... Bilo je boljih trenutaka za pozori{te od ovih koji su sada.
Jako mlada si krenula u ozbiljnu
pri~u s pozori{tem, ve} sa dvadeset i ne{to Sterijina nagrada, pa onda jo{ dve,
pa onda jo{ neke druge zna~ajne nagrade....
Drago mi je {to su sve te nagrade
dolazile za predstave koje su mi zna~ile i
za koje sam mislila da su dobre i zato {to
sam njima htela da ka`em ne{to vi{e.
Dosta je va`an splet nekakvih okolnosti
da dobijete pravu ulogu, da u~estvujete u
pravoj predstavi, u nekoj koja }e biti
zna~ajna i koja }e i}i po festivalima, pa
da i dobijete neku nagradu. U ovom poslu
je va`no opstati, `iveti od toga, raditi, a
ako budu i nagrade, onda je to dobrodo{lo.
Miholjsko leto, Madlenianum
postojalo u ljubavi do tada ono pravo ili
postoji ne{to vi{e, neki novi titraji... Neko
se tome odupre, neko se prepusti i napravi haos od svog `ivota, a neko napravi
izlet pa se vrati u svoj stabilni `ivot i
izgubi ne{to {to je mo`da dragocenije od
onoga {to je do tada imao.
Zanimljivo je da je re~ o zreloj `eni
koju ti uspe{no tuma~i{. Da li je to deo i
tvoje zrelosti?
Sam `ivot vremenom donesu zrelost.
^ak i u ljubavnim odnosima ~ovek sa
raznim iskustvima postaje sve zreliji i
druga~ije gleda na te stvari. Jeste mi
`ivot dosta pomogao da donesem zrelost
tom liku, ali reditelj to bolje vidi, pa mi je
on pomogao i da se ne odam. Moja priroda je druga~ija od prirode te `ene. Nisam
ja tako skrivena. Moje emocije privatno
odmah izle}u napolje, uvek se vidi kako
se ose}am. Ova `ena je druga~ija, morala
sam da radim na njenoj tajanstvenosti i
skrivanju ose}anja.
ima va`no mesto, ali gledam da balansiram kako bih ostala normalna i svoja.
Kako razmi{lja{ o tome kakva je
uloga pozori{ta u dru{tvu?
Najvi{e volim da me pozori{te uzbudi. Da li je to neka obi~na ljudska pri~a,
da li je to neka kritika dru{tva, svejedno
je. Ono mora biti uzbudljivo. Mislim da se
u poslednje vreme u Beogradu veoma brzo `ivi pa se i u pozori{tu brzo radi i sve
je vi{e tih kobajagi aktuelnih predstava,
onih koje se prave samo da bi se ispunila
neka forma. To me ostavlja ravnodu{nom. Prepoznajem tu neke situacije, replike iz `ivota, asocijacije, ali kad iza|em
iz pozori{ta sve brzo zaboravim. Mislim
da kada te ne{to dirne, uzbudi, kada o
tome razmi{lja{ vi{e dana, onda je to ne{to {to mo`e da te promeni kao publiku.
Sad, da li je to neka klasika, kao {to smo
mi radili Turgenjeva, ili je to neki dnevno
politi~ki komad potpuno je svejedno, ali,
mislim da se ljudi danas ne bave toliko
Kakva su tvoja razmi{ljanja na
temu polo`aja glumaca u Srbiji danas?
Mislim da nas ima mnogo, da je jako
malo mesta gde mo`emo da radimo. Tako|e mislim da su nedopustive tolike privatne {kole. Sva ta deca koja za velike
pare upi{u privatne {kole glume nadaju
se da }e biti na sceni nekog zna~ajnog
pozori{ta. U Beogradu je tek nekoliko
scena, a godi{nje iz tih {kola iza|e sedamdesetak diplomiranih glumaca. Ko
}e sve to da zaposli? S druge strane,
ukidaju se bud`eti za predstave, govore
sna|ite se kako znate... Sve to vu~e na
pri~u sa Zapada, ali tamo imate mnogo
pozori{ta i scena i svako mo`e da na|e
svoj kutak. Ovde se uvek po~inje s kraja.
Ni{ta se ne pripremi, a ve} smo na cilju.
Ali ne mogu da ka`em da `ivim lo{e. Ja
sam, hvala bogu, tu prisutna, radim. Ali
dve godine nisam imala premijeru...
Ljudi misle da ne stajem. Nekada sam
imala dve premijere godi{nje, sada u dve
godine jednu. Da ne govorim o tome koliko se ne vodi ra~una o tome da se glumci razvijaju i napreduju. Ne volim te zadatosti, kao definisane sezone, teranja u
tekstove koje niko od reditelja ne}e da
radi. To ne{to nije u redu. Da ne pri~amo
o tome da niko ne misli o tome u smislu:
u ansamblu imamo te i te glumce i za na{
ansambl }emo pripremiti predstave. Nego, zada se naslov, eventualno to neko
prihvati da re`ira pa se pitaju ko bi to
sad mogao da igra. Pa se obi~no desi da u
ansamblu i nema tih koji bi to mogli da
igraju i tako ukrug. To ne razumem, ali
to je na{a nerazumljiva politika. Ali
plivamo nekako i pre`ive}emo.
Kako razmi{lja{ o tvojoj mami Nedi
Spasojevi}, {ta bi to ona danas rekla?
Nadam se da bi bila ponosna. Nastojim da, bez obzira {to nje nema, opravdam {to sam njena }erka, da budem
barem pribli`no na njenom nivou. Posebno mi je drago {to je se ljudi uvek sete
kroz mene. Glumac kad ode njega stvarno vi{e nema i treba stalno podse}ati na
njega. Slede}e godine je 30 godina od kad
nje nema i sedamdeset godina od njenog
ro|enja. Tako da mi je uvek drago kada
je se ljudi sete. Mislim da sam s druge
strane dosta uradila i da budem gluma~ki druga~ija od nje, da imam svoj put.
Na kraju, idem sama kroz to i imam satisfakciju da sam sve sama uradila, da je
to ono {to je umeni, da sam ja s tim, pa se
borim i {ta bude.
Pretpostavljam da si gledala te
divne TV drame u kojima je igrala. Kako
gleda{ na nju kao glumicu?
Ona je u glumi bila savremenija i od
dana{njeg trenutka. Mogu misliti koliko
je to bilo moderno u vreme kada je snimala drame i igrala u pozori{tu. Gledaju}i te drame poku{avam da proniknem
u to {ta je ona radila da bude tako druga~ije od drugih, a opet nekako jednostavno. Onda sam ~itala jedan njen intervju iz kog sam upamtila re~enicu u kojoj
ka`e: „Gledam da budem {to istinitija, {to
prirodnija, najbli`a svakom ~oveku.“
Mo`da je to neko njeno stremljenje da
bude{ prirodan, obi~an, istinit, jer jedino
to prelazi rampu.
Zanima me {ta te raduje van profesije?
Volim da putujem. To me jako ispunjava i jedva ~ekam da imam priliku da
negde odem. I kad se to ostvari onda
znam da nisam zalud pro`ivela godinu,
bila sam negde, videla ne{to novo. Volim
na tim putovanjima da idem po muzejima i u pozori{ta, da vidim {ta drugi rade.
Uzbudljivo mi je {to sam do`ivela velike
slikare i njihova dela, {to sam bila u ~uvenim pozori{tima, {etala ulicama mnogih gradova. Se}am se kako sam u [paniji, kada sam videla slike Miroa, bila
sre}na i ozarena, a onda Goju i tu njegovu mra~nu fazu i rastu`ila se od toga.
Da ne ka`em da sam bila u Marinskom
teatru u Sankt Peterburgu i gledala najki~eroznije Labudovo jezero, gde i pravi
labudovi plove u scenografiji, ali to sam
jako `elela da vidim i toliko sam se
radovala i plakala tokom te predstave od
tih divnih balerina koje su bile kao neka
nestvarna bi}a. Putovanja i vrhunska
umetnost, to mi predstavlja veliko
zadovoljstvo.
LUDUS 169–170
Hronika pozori{nih doga|anja u Srbiji, decembar 2010 – januar 2011
„TRI SESTRE”, „MIHOLJSKO LETO”, „KUKAVI^LUK”...
Ana Tasi¯
ozori{ni decembar u Beogradu po~eo je prvom ovosezonskom premijerom u Ateljeu 212 – Ratna kuhinja nastala je prema tekstu Stevana
Koprivice u re`iji Milana Karad`i}a.
Ratna kuhinja je ambiciozno i pretenciozno zami{ljena kao mesto suo~avanja
sa va`nim dru{tveno-politi~kim pitanjima, kao prostor preispitivanja na{e
(post)jugoslovenske pro{losti, kroz „pri~u
o sudbinama malih ljudi koji stradaju u
vihoru rata“. No, pojednostavljen, jednodimenzionalan, naivan i stereotipan odnos prema ovim pitanjima, {to podrazumeva slab tekst predstave, jo{ slabiju
re`iju i povr{nu, prenagla{enu, prenapadnu glumu, ne izazivaju takvu samoanalizu, ne bude kriti~ki duh gledaoca, ve} ga, naprotiv, prili~no uspavljuju.
Sledila su dva tuma~enja ruskih klasika. Prvo je na sceni Bitef teatra bila
premijera adaptirane verzije ^ehovljeve
Tri sestre u re`iji Ivane Vuji}, a u
dramatur{koj adaptaciji Slavenke Milovanovi}. Polaze}i od Tri sestre, autorke
su u tekst predstave uklju~ile i ^ehovljeva pisma. U pojedinim scenama tekst
pisama emituje se preko zvu~nika (ranije
snimljen audio-zapis), ili se projektuje
kao video-zapis, ili ga izgovara sam ^ehov (Mirko Babi}). Ovaj postupak uvo|enja pisca drame ima funkciju autorefleksivnosti, kao i dekonstrukcije jer razara linearnost i zatvorenu formu ^ehovljevog teksta. Glumice koje igraju tri sestre, Olgu (Ru`ica Soki}), Ma{u (Branka
Petri}) i Irinu (Rada \uri~in) sigurno su
najkvalitetniji aspekat ove predstave i
razlog zbog kog je treba gledati – one
igraju iskusno, odlu~no, poetski, hipnoti~ki. Ne obra}aju se jedna drugoj, ve}
gledaju u daljinu, zami{ljeno, odsutno,
{to izra`ava ~injenicu odsustva bliskosti
ili nepotpune komunikacije izme|u njih.
Njih tri efektno izra`avaju ~e`nju za
prohujalim `ivotom, izgubljenim vremenom, ose}anja ispu{tenih i proma{enih
`ivota, pri ~emu igraju sa optimizmom i
rado{}u. Izbor da starije glumice igraju
tri mlade devojke nagla{ava nostalgiju,
tu ~e`nju za izgubljenim `ivotima, neostvarenim nadama. Nedostatak predstave
je nedovoljna rediteljska doslednost, tj.
nepreciznost – scena se nepotrebno zatrpava razli~itim znacima {to gu{i efektnu
igru glumica. Nekoliko dana nakon premijere Tri sestre, u Madlenianumu je prikazano Miholjsko leto, adaptacija komi~ne melodrame Mesec dana na selu Ivana Turgenjeva, u re`iji Egona Savina.
Ovo je primer uspe{nog, odmerenog i do-
P
slednog, stilizovano-realisti~kog tuma~enja klasike. Miholjsko leto govori o ljubavnim odnosima, o nedosti`nim i sna`nim ~e`njama, o tragi~nosti prekida ljubavi. Dru{tvena realnost uglavnom ne
zanima ovu predstavu, ona je usmerena
na istra`ivanje individualnih, psiholo{kih `ivota likova, na prikazivanje njihovih mu~nih unutra{njih drama. Pojedina~ne sudbine nadrastaju konkretnu
realnost, dobijaju poetsko-filozofske dimenzije i postaju univerzalne metafore
tragi~nosti ljubavi, ~ine}i predstavu Miholjsko leto estetski vrednom.
Na maloj sceni Beogradskog dramskog pozori{ta izvedena je predstava @ivot je pred tobom, nastala po motivima
romana Romena Garija (alijas Emila
A`ara), u dramatizaciji Ksavije @ajara
(dramaturg @eljko Huba~) i re`iji Veljka
Mi}unovi}a. Govore}i o predstavi reditelj
je rekao za list „Danas“ (15. decembar):
„Pri~a o multikulturalnim problemima je
preba~ena na kolosek dobrote i odrastanja, predstava je pre svega reminiscencija
detinjstva. Ova pri~a je puna sentimenta i
nikog ne ostavlja ravnodu{nim. U vremenima nacionalnih i verskih fanatizama i svih mogu}ih podela, kada smo se
toliko otu|ili, emocije, dobrota i ljubav
postale su banalna stvar, a novo teatarsko doba je prognalo emociju sa scene...
Emocija je potrebna na sceni i potrebno je
preneti je na gledaoce.“
U januaru je u Beogradu bila jedna
premijera, na velikoj sceni JDP-a – Iz
juna~kog `ivota gra|anstva nastala je na
osnovu trilogije Karla [ternhajma u
re`iji Ive Milo{evi}. Predstava se bavi
malogra|anstvom, licemerjem i la`nim
moralom, a ovo je prvi put da se delo Karla [ternhajma izvodi na srpskom jeziku.
Krajem januara na scenama istog pozori{ta gostovalo je Zagreba~ko kazali{te
mladih s tri predstave. Generacija 91–95
nastala je po motivima romana Jebo sad
hiljadu dinara poznatog splitskog novinara i pisca Borisa De`ulovi}a a u re`iji
Boruta [eparovi}a. Okosnica romana je
apsurdna situacija koja nastaje susretom
dve grupe preru{enih vojnika na tajnom
zadatku, pripadnika HVO i Armije BiH, u
leto 1993. negde u bosanskoj zabiti. Dvanaest mladi}a (izabranih na audiciji) u
dobi od ~etrnaest do osamnaest godina
preuzima na sebe biografije dvanaest
De`ulovi}evih likova i preko njih ulazi u
ratnu hronologiju devedesetih i vreme
koje je prethodilo. Predstavom Bu|enje
prolje}a Franka Vedekinda, koja je progla{ena najboljom na festivalu u U`icu,
SKICE DU[ANA RISTI]A
LUDUS 169–170Lu
reditelj Oliver Frlji} prvi put gostovao je u
Beogradu. Predstava Gara`a – koprodukcija ZKM-a i njujor{kog teatra La
MaMa nastala je prema istoimenom romanu Zdenka Mesari}a, koji je dobio
epitet naj{okantnijeg i najmu~nijeg hr vatskog romana. Re`iju poptisuje Ivica
Buljan.
U Vojvodini je pozori{ni decembar
bio `ivlji i uzbudljiviji od beogradskog.
Na sceni Narodnog pozori{ta u Subotici
ispratili smo dugo o~ekivanu premijeru
predstave Kukavi~luk hrvatskog reditelja
Olivera Frlji}a, tre}i deo ciklusa koji se
bavi preispitivanjem ex-Yu nasle|a, to
jest na{e nedavne pro{losti (Turbofolk
HNK-a iz Rijeke i Proklet bio izdajica
bavi – `ivot u multikulturalnoj, multinacionalnoj Subotici. Dokumentarne scene
predstave su najbolje: na primer, scena u
kojoj glumica Andrea Erdelj govori o
svom iskustvu boravka na festivalu u
Jagodini, bitnom u smislu odnosa prema
nacionalnim manjinama u ju`noj/centralnoj Srbiji, ili scena u kojoj Imre Elek
Mike{ pri~a anegdote koje se ti~u problema odnosa prema Ma|arima u Novom
Sadu. Pri tome, njihove pri~e su komi~ki
intonirane. Uop{teno posmatrano, predstava Ma|ar(ski) bez muke je ostvarena
kao komedija, iako govori o dosta ozbiljnim politi~kim pitanjima – izbor muzike,
stil igre koji odre|uje radikalna teatralnost, elementi su predstave koji je sme-
Uje` Branislava Nu{i}a u re`iji Radoslava Milenkovi}a. Ovom dosta slabom Nu{i}evom tekstu te{ko da ijedan reditelj
mo`e ozbiljno da pomogne, {to, na`alost,
nije po{lo za rukom ni Milenkovi}u. Iako
su glumci SNP-a vrlo dostojno i predano
igrali, gledali smo prili~no staromodnu
predstavu koja nas se slabo ti~e. Pred
Novu godinu u Novosadskom pozori{tu/Ujvideki sinhaz pratili smo premijeru predstave Majstor i Margarita prema
romanu Bulgakova, u dramatizaciji Kate
\armati i u re`iji [andora Lasla. Koncept prostora je prili~no impresivan, funkcionalan, zaista nesvakida{nji – malobrojna publika sedi na klizaju}oj konstrukciji sa sedi{tima koja se tokom predstave vrti ukrug. Ovakav izbor je sasvim
funkcionalan u pogledu promene mesta
de{avanja radnje – kako u romanu/predstavi postoji dva paralelna toka doga|aja,
Majstor i Margarita u Novosadskom pozori{tu
svoje domovine Slovenskog mladinskog
gledali{~a iz Ljubljane prethodni su
delovi ove trilogije). Frlji}ev Kukavi~luk
nam je u ovom trenutku izuzetno potreban, zbog nagla{ene dru{tveno-politi~ke
aktuelnosti i skoro pamfletski direktnog
bavljenja va`nim politi~kim pitanjima.
Dokumentaristi~ki i mozai~ki koncipiran, Kukavi~luk se bavi zna~ajnim doga|ajima iz na{e skore pro{losti, kao i
nezaobilaznim problemima na{e sada{njosti – od NATO bombardovanja, preko
petooktobarskih de{avanja, do nezavisnosti Kosova i problema `ivota nacionalnih manjina u Subotici. Tekstovi koje
glumci izgovaraju ~esto su autobiografski, oni nam otkrivaju svoja se}anja i
iskustva o doga|ajima i problemima koje
predstava analizira. U inscenaciji se dosta koriste i dokumentarni materijali –
audio-snimci izve{tavanja o petooktobarskim doga|ajima i televizijski snimci
dnevnika iz vremena bombardovanja,
{to je izuzetno efektno u pogledu scenske
autenti~nosti. U vezi s tim, jedno od va`nijih pitanja koje Kukavi~luk postavlja
jeste funkcija pozori{ta, kao i odnos izme|u stvarnosti i teatra. O tome se govori
kroz autoironi~no bavljenje radom Ljubi{e Risti}a u suboti~kom pozori{tu. Nedelju dana nakon premijere Kukavi~luka, na sceni suboti~kog pozori{ta De`e
Kostolanji gledali smo novu re`iju Olje
\or|evi}, to jest njen autorski projekat –
Ma|ar(ski) bez muke (druga njena re`ija na sceni ovog pozori{ta, posle izuzetno uspe{ne Terapije). Nastala na
osnovu motiva drame Dunav Marije
Ajrin Fornis, predstava je fragmentarno
koncipirana. ^ini je sinteza vrlo teatralno ostvarenih igranih scena i dokumentarnih delova u kojima izvo|a~i govore
svoja iskustva o temi kojom se predstava
{taju na polje komedije. Ovde treba napomenuti da je veoma zna~ajno i ohrabruju}e to {to su u vrlo kratkom vremenskom periodu u Subotici iza{le dve predstave koje direktno postavljaju pitanja o
osetljivim dru{tvenim temama. Suboti~ka pozori{ta treba da budu uzor ostalim teatrima u Srbiji u pogledu aktuelnosti, izazovnosti, direktnosti u bavljenju
okru`enjem u kome `ivimo.
U Kikindi smo pratili premijeru Gogoljevog Revizora u re`iji Ljuboslava
Majere. Aktuelnost ove genijalne politi~ke komedije, na`alost, ne bledi, {to je
potvrdila i ova predstava – korupcija,
malogra|anski strah od vlasti i autoriteta, primitivizam, licemerje, pokvarenja{tvo, neiskorenjive su dru{tvene ~injenice. Majera se odlu~io za vizuelno svedenu, jednostavnu postavku, bez nekog
konkretnijeg, direktnijeg osavremenjavanja – svevremena aktuelnost radnje i
karakterizacije likova dovoljni su za sebe, tj. ne tra`e neku drasti~niju rekontekstualizaciju da bi nam danas bili bliski.
Scena je skoro gola, nekoliko belih platana na kliznim konstrukcijama, efektan
su scenografski izbor – prizori se lako i
brzo menjaju. U isto vreme, takva svedena scenografija isti~e igru glumaca,
njihove upe~atljive telesne kompozicije –
oni naj~e{}e nastupaju grupno, u masi.
To proizvodi vizualnu efektnost, ali je
funkcionalno i u pogledu sadr`aja, jer
implicitno kriti~ki govore o kolektivnom
duhu korupcije i primitivizma, o te{ko}i/nemogu}nosti da se izdvoji iz mase,
da se bude individualan, slobodan od
dru{tvenih zahteva. Muzika koju je komponovao Rasinski veoma uspe{no isti~e
grotesknost likova i radnje.
U Srpskom narodnom pozori{tu u
Novom Sadu bila je premijera komedije
tj. dva glavna, odvojena prostora igre, taj
prelaz iz jednog u drugi prostor na ovaj
na~in je sasvim spretno re{en. Re{enje
prostora ima naravno i simboli~ka zna~enja (vrtenje ukrug itd.). U predstavi
postoji ~itav niz zaista impresivno re{enih scena (na primer, scene izme|u Majstora i Margarite, scena u pozori{tu itd.),
glumci Novosadskog pozori{ta su, kao i
uvek, briljantni, izvanredno disciplinovani (ansambl u ovoj predstavi vrlo je
brojan, 22 glumca nastupa). Predstava
traje tri i po sata.
Ovaj period je obele`en i nizom drugih va`nih pozori{nih doga|aja: glumica
Du{anka Stojanovi}-Glid dobila je nagradu „Milo{ @uti}“, a Jelisaveta – Seka
Sabli} nagradu za `ivotno delo „Dobri~in
prsten“, objavljena je i promovisana monografija o Voji Brajovi}u (izdanje Udru`enja dramskih umetnika Srbije), povodom Dana Pozori{ta na Terazijama glumcima Ivani Kne`evi} i Ivanu Bosilj~i}u
uru~ene su godi{nje nagrade te ku}e za
uloge u predstavi Glorija (23. decembar),
upravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu Bo`idar \urovi} dogovorio je s generalnim direktorom Bolj{og teatra Anatolijem Iksanovim dugoro~nu saradnju te
dve zna~ajne kulturne institucije, pozori{te De`e Kostolanji je nastupilo na najve}em indijskom teatarskom festivalu
„Bharat Rang Mahotsav“ u Nju Delhiju s
predstavom Brecht – The Hardcore Machine, Odbor za kulturu i informisanje
Skup{tine Srbije predlo`io je da se pozori{nom umetniku Jo`efu Na|u dodeli
najvi{e dr`avno odlikovanje za izuzetan
doprinos kulturi i za promociju
srpske kulture u svetu...
12
Intervju: Sne`ana Tri{i}
OBI^NA, MALA @ENSKA SUDBINA
„U toku uspostavljanja globalnog poretka u
svetu neophodno je nametati problem pojedinca i razotkrivati njegove intimne sadr`aje, strahove, ideje, potrebe i porive”, ka`e
rediteljka Sne`ana Tri{i}
Mikojan Bezbradica
osle pauze od devet godina, jo{
jedno delo slavnog norve{kog pisca
Henrika Ibzena ponovo }e se na}i
na repertoaru Narodnog pozori{ta u Beogradu. Naime, toliko vremena je pro{lo od
premijernog izvo|enja Neprijatelja naroda u re`iji Bore Dra{kovi}a, a ovoga puta
re~ je o Hedi Gabler. Komad na Scenu
„Ra{a Plaovi}“ postavlja mlada rediteljka
Sne`ana Tri{i} koja je lik naslovne
junakinje poverila Nata{i Ninkovi}. Poznata Ibzenova drama imala je praizvedbu 31. januara 1891. godine u „Residenztheateru“ u Minhenu. Premijera u re`iji
rediteljke Tri{i} je 20. februara, a u podeli
su i Aleksandar \urica (Jergen Tesman –
Hedin suprug i dr`avni stipendista kulturne istorije), Olga Odanovi} (Gospo|ica
P
Nata{a Ninkovi}
POGRE[AN
EMOTIVNI IZBOR
„Heda pripada klasici, a mo}
klasike jeste aktuelnost koja ne
poznaje vekove. Biti ispred vremena u kome `ivi{, razmi{ljati da si
ro|en za neke vi{e ciljeve, a ne samo za prostu reprodukciju, uvek je
imalo svoju cenu. Tra`iti smisao
sopstvenog postojanja i ne nalaziti
ga, pa iz toga napraviti pogre{an
emotivni izbor, misle}i da }e ti izvesna materijalna udobnost i status
nadomestiti emotivnu neispunjenost, i nekada a i danas rezultira
katastrofom... U tom bogatom, kompleksnom, unutra{njem sadr`aju,
koji je ~esto nerazumljiv drugima,
kao i u toj opsednutosti istinom i
raskrinkavanjem, postoji sli~nost s
Hamletom, samo {to je Heda mnogo
ve}i manipulator“, smatra u izjavi
za „Ludus“ Nata{a Ninkovi}.
Julijana Tesman – njegova tetka), Anastasia Mandi} (Gospo|a Elvsted), Ljubomir Bandovi} (Sudija Brak) i Neboj{a
Dugali} (Ejlert Levborg). U razgovoru za
„Ludus“ Sne`ana ka`e da je prvi kontakt
sa ovom sjajnom dramom imala kao
studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti dok je spremala ispit iz Istorije
svetske drame i pozori{ta.
„To je bio jedan od onih komada koje
ostavljam sa strane u nadi da }u im se
jednog dana vratiti sa razlogom. Se}am
se da me je nedoku~ivost Hede Gabler
tada najvi{e intrigirala. Sada se trudim
da izo{trim njen problem, ali se nadam
da time ne}u razotkriti i njenu tajnu.
Predstave Heda Gabler i Nora u Ostermajerovoj re`ij, bile su zna~ajno iskustvo,
velika inspiracija i ohrabrenje, ali i posle
toga Hedina mra~na zagonetnost za mene
ostaje najve}i izazov”, rekla je.
Aktuelnost ove pri~e je nesumnjiva,
uprkos ~injenici da je nastala davne
1890. godine?
U toku uspostavljanja globalnog poretka u svetu neophodno je nametati problem pojedinca i razotkrivati njegove intimne sadr`aje, strahove, ideje, potrebe i
porive. La`ni i licemerni moral dru{tva
utemeljen u instituciji braka i porodici,
kako u Ibzenovo vreme tako i danas,
podriva mra~ne slojeve ljudske du{e
i uni{tava individualnost. U svakodnevnoj borbi za dobar i ugodan `ivot, statusnu, ekonomsku i porodi~nu sigurnost,
mi pojednostavljujemo `ivot i potcenjujemo ~oveka, njegovu slobodu, smisao
smrti, lepotu i zna~aj umetnosti.
Koje su posledice svega toga?
Kolektivna beda koja se zapatila u
svim strukturama dru{tva. Po`eljan luksuz, karijerizam i ugled u savremenom
dru{tvu u su{tini ne zna~e i ne vrede ni{ta, ali su na{e unutra{nje vertikale ne-
procenljive i jedinstvene i treba ih sa~uvati.
Ibzen, poznat kao izvanredan analiti~ar porodi~nih i dru{tvenih problema
svog vremena, u ovoj drami fokusira
svoju pa`nju na slojevitu posebnost mlade `ene i ispisuje potresnu dramu krize
identiteta. Gde je u svemu tome novi
patrijarhat?
U Srbiji su mehanizmi koji podre|uju
`enu mu{kom principu autoritativnosti,
`elje, vlasti i ambicije, toliko dobro i stabilno konstruisani da je neodoljivo posmatrati kako identi~no i uspe{no funkcioni{u od Ibzenovog konzervativnog gra|anskog dru{tva do ovog na{eg patrijarhalnog. Novi patrijarhat i dalje pritajeno
opstaje i uspostavlja se iznova kroz razli~ite odnose i strukture u na{em dru{tvu u tranziciji. Va`no mi je da Hedu
Gabler napravim kao li~nost u kojoj se
`enska destrukcija javlja kao posledica
patrijarhata ustrojenog na nasle|enoj
tradiciji, moralnim dogmama i novog
prosperitetnog dru{tvenog poretka u nastajanju.
Shvativ{i da svaki otpor postaje uzaludan, Heda je sve vi{e svesna kako joj
se smisleni `ivotni prostor neumitno
smanjuje i odlu~uje se na samoubistvo
o~evim pi{toljem. Tim ~inom ona zadovoljava `udnju za druga~ijim i smislenijim `ivotom, iako na negativan na~in.
Za{to nije imala alternativu?
U dru{tvu koje nezaustavljivo sabija
u pasivno zavisne uloge }erke, trofejne
`ene, majke, doma}ice i ljubavnice, samoubistvo za Hedu postaje jedini mogu}i
izbor. Zanimljivo mi je da Hedu Gabler
posmatram kao malu intimnu pri~u prose~ne `enske sudbine. Iz za{ti}enog polo`aja }erke, koja je ostala bez oca generala, ona zapo~inje egzistencijalnu borbu
kroz naizgled solidan i perspektivan
brak. Statusna pozicija koju gradi oduzima joj slobodu da traga za su{tinom koja
joj je potrebna. U rascepu izme|u stvarnog i idealnog, Heda, „doma}ica izabranog kruga“, otkriva vi{e veli~anstvenih ideja, mra~nih poeti~nih vizija, potrebe za apsolutnom lepotom i smislom, nego
{to toga ima u samom vrhu pragmati~ne i
gramzive intelektualne elite. Li~nost za
koju je pristajanje na bednu, ispraznu i
uslovljenu realnost ve}a smrt od samoubistva, verovatno mo`e i mora
da pravi drasti~ne izbore.
TRAGOM [email protected]
O knjizi teatrolo{kih tekstova o ma|arskom
pozori{nom `ivotu na ovim prostorima
autorke Katalin Kai~
esto smo skloni, pravdaju}i se brzinom `ivota olako zaklju~iti kako su
postulati kao {to su: multikulturalnost, sa`ivot i me|unacionalna interaktivnost, tekovine savremene (ne daj bo`e)
demokratije. Da su brojni narodi, `ive}i
na ovim prostorima to odavno ne samo
znali nego i aktivno praktikovali u svom
`ivotu svedo~i i knjiga prof. dr Katalin
Kai~ Tragom sa`ivota koja je promovisana 6. decembra 2010. godine u Narodnom
pozori{tu u Somboru.
Knjiga Tragom sa`ivota sadr`i teatrolo{ke tekstove i studije o ma|arskom
pozori{nom `ivotu u kome i istori~ari
srpskog pozori{ta mogu prona}i izvore i
mnoge relevantne podatke za celovitije
sagledanje istorije srpskog teatra. Knjiga
je podeljena u nekoliko celina: Ma|arsko
pozori{te na tlu dana{nje Vojvodine do
^
13
1920; Po~eci pozori{ne tradicije Ma|ara
na teritoriji dana{nje Ba~ke u doba Joakima Vuji}a; Pozori{te na tlu Vojvodine u
doba bu|enja nacionalne svesti; Odjek
predstava Srpskog narodnog pozori{ta u
somborskim nedeljnicima na ma|arskom
jeziku krajem pro{log veka; Putuju}e
grupe i izgradnja pozori{ne zgrade u
Somboru 1882; Trifkovi}evo Ljubavno
pismo na repertoaru ma|arskih putuju}ih grupa do 1918; Joca Savi} u kontekstu komercijalnog repertoara srednjoevropskog pozori{ta; Operetske predstave
na ma|arskom jeziku u Beogradu 1908;
Sterija na scenama ma|arskih profesionalnih pozori{ta i dr., od kojih su neki
tekstovi ve} i ranije objavljivani.
O knjizi su govorili dr Zoran Maksimovi}, direktor Pozori{nog muzeja Vojvodine, i teatrolog dr Zoran Jovanovi}. U
svom izlaganju Maksimovi} je istakao
kako na{a pozori{na umetnost ima korene u dalekoj pro{losti i tradiciji pozori{nog stvarala{tva naroda koji su `iveli i
danas `ive na podru~ju Vojvodine. „Na
radost i korist na{e teatrologije prof. dr
Kai~ svojom novom knjigom doprinosti
me|usobnom povezivanju, produbljivanju i ja~anju pozori{nih veza Srba i
Ma|ara. Knjiga je zbirka teatrolo{kih
studija navo|ena tragom zajedni~kih
Sne`ana Tri{i}: „Kolektivna beda se zapatila u svim strukturama dru{tva”
Ljubomir Bandovi}
RASKORAK NAD
PROVALIJOM
Ljubomir Bandovi} o Hedi
Gabler i svojoj ulozi ka`e: „Sudija
Brak, junak koga igram, jedan je
od onih muflona glavatih koji su i
panduri i sudije i uzrok i posledica nekog de{avanja. Od onih koji znaju kako da
do|u do svog cilja, odnosno od onih koji poznaju}i slabosti drugih ne prezaju od
najgore manipulacije. Njegova strast je Heda Gabler, pred kraj se ispostavi da je
su{tinski zaljubljen u nju, ali...
„[to se odnosa prema komadu ti~e – svi junaci su okrenuti tome da stvore
odre|eni utisak o sebi u o~ima drugih, utisak koji naravno odudara od onoga {to
oni zaista jesu. Drugim re~ima, sve je usmereno ka zadovoljavanju nekakvih
konvencija – moramo da budemo imu}ni, moramo da budemo ovo, moramo da
budemo ono... I u tome ljudi, blago re~eno, zaba{ure su{tinu svog `ivota, pa do|u
u raskorak nad provalijom, a onda se desi ubistvo, samoubistvo... Rediteljka
Sne`ana Tri{i} na odre|eni na~in sme{ta to u dana{nje vreme a ono jeste
obele`eno stra{nim nedostatkom komunikacije, otu|enjem, nerazumevanjem...“
Ljubomir Bandovi} ima 11 tzv. `ivih uloga na pozori{nim scenama, veoma
je prisutan i na filmu i televiziji, a ka`e da sa stanovi{ta glume ne odvaja jedno
od drugog: „Pozori{te je esencija mog posla! Gluma u pozori{tu, izme|u ostalog,
u~i te da scenski razmi{lja{ {to neretko biva od velike koristi na filmu. Gluma u
pozori{tu i gluma na filmu zapravo jedna drugu poma`u i podr`avaju. Znam da
ima druga~ijih mi{ljenja, ali kod mene je to tako.“
A o stanju u pozori{tu danas ka`e: „Kad pogledate ~itavu kulturu opet smo,
mo`da kao nikada do sada, dovedeni do nekog egzistencijalnog {tapa i kanapa.
U jurnjavi koju name}e egzistencijalni plan i opstanak, ono su{tinsko, duhovno
strada. A {to se pozori{te ti~e, ono bi kao vid svog opstanka trebalo da na|e i
neku drugu, vaninstitucionalnu strukturu. Preuzeti ono najbolje iz institucionalne varijante i oti}i korak dalje. O~ekivati i tra`iti najbolje od sebe, pa
makar oti{li i u gre{ku.“
T. Nj.
dvovekovnih umetni~kih stremljenja
Ma|ara i Srba na tlu Vojvodine.“
Zoran Jovanovi} je u svom izlaganju
nagla{avao zna~aj pristupa i ista`iva~kog rada koji je Kai~ pokazala kod prikupljanja podataka za ovu knjigu, a koji su
od velikog istorijskog zna~aja. „Me|u
pitanjima za dalje razgovore name}u se
pitanja o narodnim komadima s pevanjem, njihovom poreklu, uticaju ma|arskih dela tog `anra na srpsko pozori{te,
’posrbama’ kao specifi~nom scenskom
obliku i dr.“ Jovanovi} je istakao i nekoliko ~injenica koje su unele novinu u dosada{nju istoriju teatrologije, a odnose se na
prvo gostovanje Narodnog pozori{ta \ura| Brankovi} Karolja Obernjika u Pe{ti,
kao i prvo inostrano gostovanje Narodnog
pozori{ta u Skoplju 1909. godine.
Knjigu Tragom sa`ivota izdao je Pozori{ni muzej Vojvodine, urednik je Ildiko
Baj~i, a likovno tehni~ko ure|enje i prelom potpisuje Nenad Bogdanovi}. Naslovnicu knjige dizajnirala je Ljiljana Dini}.
Pomenimo i nekoliko biografskih podataka autora.
Prof. dr Katalin Kai~ (Káich Katalin)
ro|ena je 1943. godine u Somboru. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{ila je u rod-
nom mestu, a diplomirala je 1965. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na
Grupi za ma|arski jezik i knji`evnost.
Postdiplomske studije poha|ala je na
Univerzitetu „Elves Lorand“ u Budimpe{ti gde je stekla tzv. mali doktorat na temu Me|usobne knji`evne veze Srba i
Ma|ara Sombor 1875–1918. Doktorsku
disertaciju odbranila je na novosadskom
Filozofskom fakultetu na temu slobodnih
liceja u Ba~koj i Banatu od 1899. do 1918.
Od 1972. radi u Institutu za hungarologiju u Novom Sadu, a od 1976. do 2006. radi na Filozofskom fakultetu u istom gradu. Godine 1992. izabrana je za redovnog
profesora za predmet Kulturna istorija
Ma|ara, a tri godine kasnije predaje i
Istoriju ma|arskog naroda. Danas radi
kao dekan na U~iteljskom fakultetu na
ma|arskom jeziku u Subotici.
^lan je Odbora Odeljenja za scenske
umetnosti i muziku Matice srpske i Uredni{tva nau~nog Zbornika za scenske
umetnosti i muziku od njegovog pokretanja 1987. do danas. Autorka je brojnih
nau~nih tekstova i studija vezanih za
pozori{ni `ivot.
Antonija ^ota
LUDUS 169–170
Marina Sremac, kostimograf
BOJE NISU [email protected], VE] LIK I KARAKTER
Njeni kostimi mogu se videti na na{im
pozori{nim scenama u predstavama Predraga [trpca, Filipa Markovinovi}a, Sla|e Kilibarde, Kokana Mladenovi}a, Tomija Jane`i~a, Du{ana Petrovi}a, Borisa Isakovi}a...
Pro{le godine dobila je Sterijinu nagradu za
kostime u predstavi Pomoran`ina kora koju
je u Novosadskom pozori{tu re`irao Kokan
Mladenovi}. Ta ista predstava, jo{ na svom
premijernom izvo|enju, bila joj je uspe{na
vizitkarta za po~etak ozbiljne karijere i u
Budimpe{ti...
ostimograf Marina Sremac, ina~e
stalni ~lan ekipe Srpskog narodnog pozori{ta, i ovih dana ima
pune ruke posla, izme|u rada u mati~noj
ku}i i rada sa ekipom Borisa Isakovi}a
koji u renovinarnom Kulturnom centru
Novog Sada sprema Mro`eka, a pri~ala
je o svom budimpe{tanskom iskustvu...
„U Budimpe{tu sam dospela zahvaljuju}i glumici Eniko Esenji, ina~e direktorki ’Vigsinhaza’ koja je u Ma|arskoj
neko poput Mirjane Karanovi} kod nas.
Sa svojim suprugom, rediteljem Zoltanom Kamondijem, gledala je Pomorand`u na premijeri i ve} narednog septembra zvali su me da radim kostime za
K
predstavu Sve o mojoj majci. U komadu
igra 20 glumaca od kojih je svakog trebalo obu}i u tri do ~etiti kostima. Predstava
je dobila dobre kritike i publika je voli.
Nedugo potom, na poziv glumca Zoltana
[ere{a, direktora ’Barka sinhaza’, radila
sam na projektu Pravda koji je pro{log
leta re`irao Kokan Mladenovi}. Posle
toga, ponovo su me zvali da radim u ’Vigsinhazu’ i to na predstavi Bog masakra,
~ija je premijera bila po~etkom januara.
Na sceni sale od hiljadu mesta igra ~etiri
odli~na glumca koji su, ina~e, i velike
zvezde u Ma|arskoj. ’Vigsinhaz’ je uvek
pun, ljudi tamo stvarno fenomenalano
rade svoj posao, predstave igraju svaki
dan a karta je malo vi{e od 10 evra.“
Na propitivanje ima li kakve razlike
u radu sa ovda{njim i tamo{njim rediteljima i glumcima, Marina Sremac ka`e:
„Su{tinski nema razlike, osim {to su materijalno bolje situirani, raspola`u ozbiljnijim finansijama i, kad se ne{to dogovorimo, onda to tako i bude. Rastere}en si
nervoze i straha da }e bud`et koji ti je
najavljen, usled finansijskih te{ko}a, biti
smanjen. Toga nema. Kad se i kako se
dogovorite, tako i bude. Engleski nam je
jezik sporazumevanja, ali pozori{te mi
uvek obezbedi i prevodioca, obi~no to
bude neki ovda{nji student koji je tamo
na postdiplomskim studijama ili ne{to
radi u pozori{tu. I tamo, kao i ovde, ne
mo`e biti nikakvih problema umetni~ke
prirode ako se reditelj i ja dobro razumemo, ako se ta~no ~ujemo, ako znam ta~no
{ta on o~ekuje, koja mu je ideja, kakve su
mu `elje po pitanju predstave. I ve} tokom samog rada mo`e{ osetiti kuda to
ide, kakva }e predstava biti. Kod Pomorand`e sam, recimo, nepogre{ivo znala
da }e to biti odli~na predstava, jer se sve
poklopilo, svaki segment koji je na njoj
ra|en. Desi se, naravno, i suprotno, ali
vrlo retko nakon premijere gledam predstave s mojim kostimama. Uvek na|em
ne{to {to je moglo ili trebalo druga~ije, pa
se nerviram. Ovih dana napravi}u prese-
TA FAMOZNA RE^: RESTRUKTURIRANJE
Upravni odbor Srpskog narodnog pozori{ta
usvojio je novi Statut SNP-a
Piše: Aleksandar Milosavljevi¯
ratka vest bi mogla da glasi: „Na
39. sednici Upravnog odbora Srpskog narodnog pozori{ta, odr`anoj
u utorak, 18. januara 2011. godine, jednoglasno je (uz opravdano odsustvo jedne
~lanice Upravnog odbora) usvojen novi
Statut Srpskog narodnog pozori{ta.“ U
nastavku (pro{irena vest) pisalo bi: „Na
osnovu ~lana 59, stav 1 aktuelnog Statuta, uprava SNP-a je Vladi Autonomne
Pokrajine Vojvodine, novom osniva~u
najstarije profesionalne teatarske institucije u Srba, dostavila tekst predloga novog Statuta s molbom da dâ svoju saglasnost.“
U oba slu~aja (skra}ene i pro{irene
verzije), vest ne bi zaslu`ivala posebnu
pa`nju javnosti s obzirom na to da novi
Zakon o kulturi predvi|a odre|eni rok u
kom statuti institucija kulture imaju biti
usagla{eni s onim {to u nare~enom Zakonu pi{e, a Upravni odbor SNP-a je u
predvi|enom roku ovu svoju obavezu
izvr{io.
U slu~aju Srpskog narodnog pozori{ta, me|utim, postojao je razlog vi{e da
Statut bude izmenjen. Naime, promena
osniva~a podrazumeva i usagla{avanje
sa Zakonom o prenosu nadle`nosti, kojim
bivaju regulisani odnosi izme|u Republike Srbije, s jedne, i Autonomne Pokrajine Vojvodine, s druge strane.
I na to }e neko, verovatno, primetiti
da su sve ovo samo administrativna pitanja koja se zapravo ne ti~u same su{tine teatarskog bi}a, tj. osnovne delatnosti pozori{ta – proizvodnje predstava.
Da li je, me|utim, ba{ tako?
Kao prvo, otklonimo u Srpskom narodnom pozori{tu, a i delu javnosti, {iroko rasprostranjenu predrasudu da promena osniva~a automatski podrazumeva i
gubitak statusa institucije od nacionalnog zna~aja. To, razume se, nije ta~no.
K
LUDUS 169–170Lu
Zakon o kulturu predvi|a da nadle`ni
ministar predlo`i Vladi Republike Srbije
institucije koje }e ubudu}e imati pomenuti status, a to ~ini na osnovu prethodno
dobijenog mi{ljenja Nacionalnog saveta,
koji do ovog ~asa, me|utim, nije formiran.
Dakle, ovaj Savet prvo mora da bude
oformljen da bi doneo odluku kojojm,
eventualno, Srpskom narodnom pozori{tu ukida status institucije od nacionalnog zna~aja (kojim se SNP, ina~e, s mnogo valjanih razloga di~i – i zbog svoje
bogate povesti, i na osnovu ~injenice da je
najstarija profesionalna teatarska institucije u Dr`avi, ali i zbog konkretnih,
opipljivih i lako izmerivih rezultata postignutih ne samo u pro{losti ve} i tokom
poslednjih godina).
To }e re}i da u budu}nosti tek ima
biti re{avano va`no pitanje statusa svake
institucije kulture, pa i Srpskog narodnog pozori{ta, te da on ne zavisi od toga
ko je bio, ko jeste i ko }e da bude njen
osniva~.
Kao drugo, pitanje prenosa nadle`nosti, u ovom slu~aju osniva~kih prava s
Republike Srbije na Vladu AP Vojvodine,
ne ugro`ava budu}e finansiranje Srpskog narodnog pozori{ta iz dva jednostavna razloga.
Na prvom mestu je jasno iskazana
volja Pokrajine da sa~uva Srpsko narodno pozori{te kao ozbiljan teatar, te da ga
na toj crti i ozbiljno finansira ({to je
iskazano i na planu pove}anja bud`eta
namenjenog programskoj delatnosti ovog
teatra, ulaganjem u renoviranje zgrade,
te ~injenicom da se u finansiranje programa SNP-a uklju~ila i Uprava za
kulturu Novog Sada), dok je na drugom
mestu repertoarska politika Drame,
Opere i Baleta, tri umetni~ke jedinice
Srpskog narodnog pozori{ta, koja nedvo-
smisleno jasno ukazuje na to da }e svojim programima (predstavama) ovo pozori{te imati ~ime da se prijavljuje na
redovne konkurse republi~kog Ministarstva. Naravno, pod uslovom da Ministarstvo ne prepozna vlastiti interes u redovnom finansiranju Srpskog narodnog
pozori{ta – ne jedino zbog nare~ene povesti, niti samo zbog ovogodi{njeg obele`avanja jubileja, nego upravo zbog
aktuelne reprezentativnosti, manifestovane kvalitetnom teatarskom produkcijom.
A u taj kvalitet se uverila doma}a i
inostrana publika, kao i kritika, zatim
selektori, te `iriji doma}ih i inostranih
festivala, ba{ kao i uprave pozori{ta koje
su SNP pozivale na gostovanja, pa i
samo Ministarstvo za kulturu povremeno
finansiraju}i vidljivost ovog teatra na
me|unarodnom planu. No, otom-potom.
U godini kada Srpsko narodno pozori{te obele`ava sto pedesetu godi{njicu
postojanja ne treba sumnjati da }e, uprkos ekonomskim (ne)prilikama, biti prona|ene pare za realizaciju planiranih
programa koji, uzgred, ne nadma{uju
iznos neophodan za normalno funkcionisanje reprezentativne institucije kakve
su Srpsko narodno pozori{te ili beogradsko Narodno pozori{te.
U ova sredstva, razume se, nisu
uklju~ene pare za renoviranje zgrade, u
~iju infrastrukturu nije ulagano trideset
godina, a ta sredstva je obezbedio pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, ili,
recimo, objavljivanje Enciklopedije Srpskog narodnog pozori{ta, kapitalnog izdanja kakvo u regionu ima samo Hr vatsko narodno kazali{te u Zagrebu.
I gostovanja inostranih pozori{ta ({to
je tako|e deo jubilarnog programa),
me|u kojima i zagreba~kog HNK-a, koje
u Srbiju sti`e nakon ~etvrt stole}a, trebalo bi da budu deo redovnih aktivnosti,
ba{ kao i produkcija tri veoma ozbiljne
predstave – dramske, operske i baletske
– od kojih se s razlogom o~ekuje da reprezentuju doma}e teatarsko stvarala{tvo na me|unarodnoj sceni. Kao {to je to
slu~aj s predstavama SNP-a Brod za
dan, gleda}u ro|endansku Pomorand`inu koru jer sam ~ula da }e umesto `ena
svoje probleme na scenu istresti mu{karci. Ba{ me zanima {ta }emo to od njih
saznati:).“
I na kraju, pitanje o tome postoji li
neki trend u pozori{nom kostimu danas,
neka pomodna boja, neki `ivo aktuelni
pravac, bar neka konkretna neprikosnovena inspiracija, ne{to {to je mo`da natera da i sama zasu~e rukave u stilu
„Sedela sam za ma{inom {ila sam...“?
„Zaklopila sam ma{inu, ne {ijem
vi{e, a prethodno sam pobacala sve zapo~ete ostatke raznih materijala. Vreme
mi prosto ne dozvoljava da {ijem sama.
Moje je da ma{tam i crtam a drugi, vi~niji tome, koji su i br`i i verziraniji, neka
rade taj drugi deo posla. Li~no ne favori-
zujem niti jedan materijal, kao ni boju,
nema ni ve~ne inspiracije, mo`e to biti
muzika, slika, pravac, neka {etnja kroz
grad, samo re~, neki gest, sve je stvar trenutka i dogovora. Uvek se trudim samo
da to budu prirodni materijali da bi
glumcu bilo ugodnije u kostimu i u ulozi,
glumac prosto mora da di{e, a i zbog odr`avanja kostima va`no je da bude od prirodnog materijala. Pazim jedino ako
znam da neki glumac ne voli ljubi~asto u
pozori{tu, da mu ne napravim ljubi~asti
kostim, mada sam primetila da u to veruju samo ovda{nji glumci. Dakle, nisu mi
va`ne boje, va`an je lik i karakter, oni
odre|uju pravac mog razmi{ljanja na
temu kostima.“
S. Mileti}
Skice kostima Marine Sremac za predstavu Sve o mojoj majci
lutke, Nahod Simeon, Ja ili neko drugi,
Painkillers, Kao da, Nasrtaji na njen
`ivot, Timon Atinjanin (Drama), Karmina burana, Rigoleto, Pozori{ne zgode i
nezgode, Don \ovani, Magbet (Opera) ili
Jezik zidova, Don Kihot, Labudovo jezero, Bo`anstvena komedija, Pipi Duga
^arapa, [ampanjac i jagode (Balet).
No, vratimo se pitanju s po~etka teksta, novom Statutu SNP-a, i suo~imo se s
razlozima zbog kojih njegovo nedavno
usvajanje zaslu`uje da postane novinska
vest. Osim {to je usagla{en sa pomenutim
zakonima, ovaj Statut predvi|a i novu
organizacionu {emu u kojoj se izdvajaju
tri umetni~ke jedinice i Radna jedinica
scensko-tehni~kih poslova, a napokon
biva otvoren prostor za organizovanje
timskog rada koji }e fleksibilno u nastanak svake predstave, od pretprodukcije, preko premijere, do postprodukcije,
uklju~ivati pojedine programske i administrativne slu`be – kompletne ili tek
neke od njihovih segmenata.
Predvi|eno je i vertikalno i horizontalno povezivanje umetni~kih i radne
jedinice sa slu`bama, posredstvom zamenika upravnika, te pomo}nika za pravne poslove i programske delatnosti, a
oja~ana je i pozicija upravnika kao
umetni~kog rukovodioca Pozori{ta.
Na taj je na~in otvorena mogu}nost
stvaranja timova koji }e se okupljati oko
svakog projekta, tj. br`eg, jednostavnijeg,
jeftinijeg i efikasnijeg rada na realizaciji
predstava, a fokus pa`nje je s administracije preba~en na produkciju, tj. na delatnosti i aktivnosti zbog kojih pozori{te i
postoji. Dakle, na proizvodnju.
Cilj je, naime, da izvesne strukture
Pozori{ta, do sada u velikoj meri otu|ene,
na najneposredniji na~in, konkretnim
poslovima postanu povezane sa konkretnom produkcijom, a ne da predstava u
nastajanju (pripreme i probe) ili, docnije,
u eksploataciji (redovna izvo|enja),
postoji tek kao apstrakcija, kao ne{to {to
se ti~e jedino umetnika i tehnike.
^ini se da u ovom trenutku, s obzirom na sve okolnosti u kojima `ivimo, a
najpre na op{ti trend (ne samo u Srbiji)
rapidnog i radikalnog smanjivanja subvencija pozori{tima, jedini mogu}i put
transformacije velikog, mastodontskog
mehanizma, kakav podrazumeva Srpsko
narodno pozori{te, neminovno vodi kroz
proces temeljnog restrukturiranja koje }e
ubrzati, pojeftiniti i pojednostaviti proces
rada. Tako realizovani proces }e u~initi
da predstave „ovakvog tipa teatra“ budu
konkurentne u me|unarodnim relacijama (mobilnije, jeftinije za „transport“), a
da pri tom ni{ta ne izgube na planu
kvaliteta. Na taj na~in }e biti izbegnute
zamke komercijalizacije, predstave se
ne}e pretvoriti u pinkovsku zabavu koja
ne samo {to podilazi ukusu naj{ire publike, ve} – {to je na duge staze mnogo
opasnije – formira stav gledalaca, naro~ito onih mla|ih, i prema pozori{noj
umetnosti, i prema `ivotu.
Taj put vodi ka onome {to je svuda u
svetu normalno, a {to je neko} i ovde bilo
prirodno – ka usredsre|ivanju svih zaposlenih na osnovnu delatnost pozori{ta,
na proces rada zbog kog teatar i postoji,
ka njihovom vezivanju za sudbinu
pozori{ta. A ona uvek zavisi od predstava. Samo na taj na~in svaki zaposleni,
bez obzira na to u kom sektoru i u kojoj
slu`bi radio, postaje su{tinski deo mehanizma produkcije, mehanizma ~ijem
svakom segmentu je istinski stalo da ono
{to u teatru nastaje bude {to boljeg kvaliteta. Samo tako }e prestati da va`i konstatacija da na{a pozori{ta mo`da nemaju vi{ak zaposlenih, ali sigurno imaju
manjak radnika, onih koji uistinu rade.
Tako }e, u krajnjoj instanci, nestati i
razlika izme|u zaposlenih i radnika.
Naravno, niko ne gaji iluziju da ovako koncipirani Statut nije samo „potencijalna“ osnova za ostvarenje predvi|enog
procesa restrukturiranja. [ta vi{e, ovako
{turo opisana organizaciona {ema ne
predstavlja mnogo vi{e od „polazne
osnove“ za sâm proces restrukturiranja
koji tek valja detaljno razraditi budu}im
Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta u SNP-u, da
bi tek potom zami{ljena struktura bila
preto~ena u praksu i po~ela da daje konkretne rezultate, odnosno da bi Sistem
kona~no po~eo da funkcioni{e na po`eljan na~in.
Valja, dakle, raditi. Pravi
posao nam tek predstoji.
14
Intervju: Alma Prica
BEZ POZORI[TA SE NE [email protected]
„Pozori{te mo`e pomo}i `ivotu. Mislim da
ako budemo {to vi{e razmenjivali kulturna i
umetni~ka dobra da }e i `ivot biti bolji. I svet
}e biti bolji. I mi sami }emo biti bolji. Mo`da
zvu~i idealisti~ki, kao utopija, ali ja zaista
verujem u to“, ka`e Alma Prica
Olivera Miloševi¯
ledali smo je pred kraj pro{le sezone na gostovanju zagreba~kog
pozori{ta Gavela u Ateljeu 2121 u
Ibzenovom Per Gintu kako tuma~i lik
majke glavnog junaka, kao krhku, a
upornu `enu, punu ljubavi i neke neobi~ne `ivotne radosti. I nedavno na gostovanju beogradske ekipe Drame o Mirjani i ovima oko nje, gde na velikoj sceni
Hrvatskog narodnog kazali{ta igra naslovnu ulogu u istoimenoj predstavi.
Alma Prica je mnoge zna~ajne uloge
ostvarila na filmu, ali voli da citira ^ehova, re~enicu iz komada Galeb u kojoj
ka`e „Bez pozori{ta se ne mo`e“. Posve}ena je pozori{tu, svojim prijateljima i
porodici. Izbegava medije, jer njih, ka`e,
ne zanima vrlina ili istina, ve} samo
tira`i i gledanost, skandali, crne hronike,
afirmacija mr`nje, destruktivna politika... Zato voli pozori{te koje uvek traga
za lepotom i istinom.
Kako ste do`iveli Mirjanu u ’Drami
o njoj i ovima oko nje’?
Moj prvi do`ivljaj bio je da sam nemogu}a podela za tu ulogu. To sam odmah i rekla na{oj mladoj rediteljki Ani
Maksi}. Ali tekst Ivora Matini}a mi se
izuzetno dopao. Samu dramu sam do`ivela kamernije, intimnije, sa puno pauza, bez muzike. Duhovit, crnohumoran,
melanholi~an komad. U naslov je moglo
da stane i ime svakog lika iz drame, u
zavisnosti od toga iz ~ije se pozicije gleda
na `ivot. Mislim da je lepo to zajedni{tvo
likova u drami, njihovo prisustvo na sceni. Bilo mi je neobi~no i to kako }emo
takav jedan komad igrati na velikoj sce-
G
ni. Ne{to sam imala potrebu da publika
bude tu blizu, te Mirjane, Ankice, Jakovi,
Simoni i drugi... Anja Maksi} je na{la
zanimljivo re{enje kako bi opravdala to
{to takvu dramu postavljamo na veliku
scenu, dala je da Dario Buli} iskomponuje muziku, aran`mane su napravili
Soulfingersi i mi pevamo delove Ivorovog
teksta. To je onda i `anrovski odredilo
predstavu koja je oti{la u jednom drugom
pravcu od utiska koji imate pri prvom
~itanju drame. Ali, bilo je zadovoljstvo
isprobati se i na taj na~in. Mirjanu sam
do`ivela kao nekog ko je duboko unutra i
opet nekako pored. Kao nekog ko duboko
pro`ivljava stvari, reaguje na njih, ali i
ko duboko promatra sve okolo, uklju~uju}i i sebe.
U publici su bili i glumci iz beogradske predstave Drama o Mirjani, i?
Saznali smo to pred izvo|enje i jako
se obradovali, bila je tu i mala trema
zbog toga. Jako se radujem {to sam bila u
prilici da u ulozi Mirjane vidim Mirjanu
Karanovi}.
Gledali smo vas u Beogradu proletos
u predstavu Per Gint, kakve ste utiske
poneli s tog gostovanja?
Bilo je izuzetno. Predstava je odli~no
primljena, gledali{te je bilo prepuno,
reakcije su bile iskrene i lepe. Mnogi
susreti su bili nakon puno godina i sve to
je pratila jedna poja~ana emocija sa obe
strane.
Kako razmi{ljate o obnovi saradnje
izme|u dve sredine?
Razmi{ljam kao {to sam o tome uvek
razmi{ljala. Apsolutno mora postojati ta
TEATAR FEST 2010.
Pozori{ni festival u Centru za kulturu
Rakovica
re}i po redu Teatar fest odr`an je
ove godine od 10. do15. decembra u
Centru za kulturu Rakovica, koji
je osniva~ Festivala, a svesrdnu pomo} i
podr{ku daju mu SO Rakovica, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Osno-
T
vni koncept Teatar festa, ~iji je moto
„Cela Srbija u Beogradu, ceo Beograd u
Rakovici“, temelji se na principu da se
nagra|ene predstave na ranije odr`anim
festivalima {irom Srbije, a u produkciji
pozori{ta iz unutra{njosti, po posebnoj
selekciji (profesor Predrag Peri{i} i Slo-
saradnja. Pozori{te je jedna plemenita
stvar i ekskluzivna, u krajnjem slu~aju.
Pristupa~na svima, ali i ekskluzivna u
odnosu na druge medije. Pozori{te je
ne{to {to ni{ta ne}e mo}i da zameni. Ono
je samo taj jedan jedini trenutak, susret
publike i glumca, samo tada. Nijedna
predstava se ne mo`e ponoviti, sve je isto,
a nikad nije isto... Zato je va`no da ~esto
razmenjujemo predstave s Beogradom.
prvoj polovini godine, najranije u
martu, u Novom Sadu bi}e otvorena jo{ jedna pozori{na scena. Njena adresa bi}e u renoviranom Kulturnom centru Novog Sada, biv{oj Tribini
mladih.
Scena sa svim performansama koje
ozbiljne scene imaju bi}e otvorena predstavom Miroslav koju po tekstu Karol
Slavomira Mro`eka re`ira Boris Isakovi}. Dok majstori ovih dana finalizuju
detalje, ~ita}e probe Isakovi} dr`i sa
U
15
glumcima Jugoslavom Krajnovim, Novakom Bilbijom i mladim Filipom \uri}em.
U ekipi su i scenograf @eljko Pi{kori} i
kostimograf Marina Sremac.
„Mislim da bi ova scena mogla da
bude ono ~emu se mi glumci u Novom
Sadu nadamo ve} godinama, mesto gde
}e se na najbolji mogu}i na~in sresti
eksperiment i publika jer nikada mi nije
bilo jasno za{to ne{to {to je druga~ije, {to
ima umetni~ku vrednost ne mo`e istovremeno da bude i komercijalno“, ka`e
greba~ki iza stola. Ne znam da li to kao
pri~a dovoljno govori.
Kakav je va{ trenutni repertoar? O
~emu ma{tate da igrate, a {ta se u stvarnosti de{ava?
Ma{tam o pozori{tu kao takvom. Ma{tam puno lepih stvari. Koji put malo
potonem, jer ni{ta ne mo`e biti tako jako
kao ma{ta, a onda se na|ete u stvarnosti
koja je daleko od ma{te. Mislim da treba
ponovo dobiti bitku za pozori{te. Nije
lako pored drugih medija. Obo`avam
film, ali televizija mo`e biti pogubna za
pozori{te. Ono se ne mo`e takmi~iti s televizijom, ono mora sa~uvati neki svoj
prostor duhovnosti, svoju jaku kreativnost. Tako|e se mora zauzeti stav oko
pozori{ta. Ono tra`i odricanje. Ne mistifikujem, nego je to prosto tako. Te{ko je
paralelno raditi i pozori{te i film i televiziju, mislim da to podere glumca. A
pozori{te, pa verujem ^ehovu kada je
rekao da se bez pozori{ta ne mo`e. To je
predivna re~enica, jednostavna, a ta~na.
Uvek na scenu izlazim sa odre|enim
strahom, s dozom sumnje. Naro~ito se na
kraju predstave uvek pitam da li smemo
iza}i na poklon. Drago mi je kad iz
publike osetim neku dobru povratnu
energiju. Za razliku od filma kvalitetno
pozori{te se mo`e raditi i sa malo para.
Film ko{ta i kad ni{ta nije snimljeno.
Pozori{tu je nekad dovoljna samo ma{ta i
dobra volja. Tako... pozori{te je pozori{te.
Ma{tam o dobrom pozori{tu.
Znam ljude koji }e se jako radovati
kada vas budu videli u „Ludusu”, {ta
biste im poru~ili?
Joj, samo da ne budu neke velike
re~i!... [ta bih poru~ila? Mislim da
pozori{te mo`e pomo}i `ivotu. Mislim da
ako budemo {to vi{e razmenjivali kulturna i umetni~ka dobra da }e i `ivot biti
bolji. I svet }e biti bolji. I mi sami }emo
biti bolji. To sada zvu~i idealisti~ki, kao
neka utopija, ali ja zaista verujem u to.
Naravno, te{ko je ako nema hrane da ja
sad plasiram re~enicu duhovna hrana.
Ne mo`e se bez osnovne egzistencije i
zato se nadam da }e svima biti bolje. Ta
duhovna hrana je tako|e va`na i zato je
{to vi{e treba razmenjivati i
poklanjati me|usobno.
krugu dvojke. Realizacijom Festivala u
Centru za kulturu Rakovica potvr|uje se
~injenica da ovakve institucije mogu
uspe{no da organizuju velike pozori{ne
projekte. U prilog ovoj konstataciji ide i
broj posetilaca koji su svako ve~e punili
salu i burno pozdravljali predstave, kao i
pozitivna medijska pomocija.
Festival je po~eo interesantnom izlo`bom fotografija Linda Grema, pozori{nog fotografa i dizajnera iz Edinburga. Na izlo`bi, ~iji je autor teatrolog Milovan Zdravkovi}, predstavljen je presti`ni
edinbur{ki Frind` festival, uz lucidne
komentare Jovana ]irilova, teatrologa,
koji ju je i otvorio, dok je Festival nadahnutim govorom otvorila Ru`ica Soki},
doajen na{eg glumi{ta.
Na repertoaru su bile predstave iz
[apca, Subotice, Pan~eva, Novog Sada,
Kragujevca i Leskovca. Poslednje ve~e
predstavljena je knjiga Dijalog o festivalima Simona Grabovca – o njoj su govorili Sanja Krsmanovi}-Tasi}, glumica Dah
teatra, Slobodan Veljkovi}, osniva~ Teatar festa, Zoran \eri}, teatrolog, Milovan
Zdravkovi}, teatrolog i autor.
Alma Prica
bodan Veljkovi}, selektori festivala) izvedu u glavnom gradu.
Suvi{no je nagla{avati ~injenicu {ta
zna~i pozori{tima iz unutra{njosti Srbije
predstavljanje i na neki na~in promovisanje u Beogradu. Na toj svojevrsnoj teatarskoj berzi, svako pozori{te moglo je da
proceni u kakvom je odnosu prema ostalim teatrima, kako estetskom, tako i produkcionom i tehni~kom.
Vrednost Festivala je jo{ u jednoj
~injenici. Sedi{te je u op{tini na tzv. periferiji, a poznato je da se zna~ajne manifestacije iz oblasti kulture de{avaju u tzv.
PROHODAVANJE SA [email protected]
Nova pozori{na scena u Novom Sadu
Dobijam zanimljive odgovore na
pitanje kakva je razlika izme|u beogradske i zagreba~ke {kole glume?
Postoje o tome pri~e i pri~e. Mitovi
koje smo kao studenti slu{ali. Postoje i
neke pri~e koje su mo`da i izmi{ljene, ali
su zgodne kao odgovor na to pitanje. Kao
ona o tome kako je bila razmena studenata izme|u dve akademije, davno ka`em, jer nisam u~estvovala u tome. Jedan
profesor je stavio sto na scenu i zamolio
da glumci samo pre|u s jedne strane
scene na drugu. Ka`u da su svi beogradski studenti pro{li ispred stola, a svi za-
Milovan Zdravkovi}
SKICE DU[ANA RISTI]A
za „Ludus“ Boris Isakovi} i dodaje: „Ovo
je pravi trenutak da se pove`u i Kulturni
centar i Akademija umetnosti, samo
mladi ljudi mogu uspe{no da redefini{u
pozori{nu scenu u Novom Sadu a i da
profili{u ovu scenu. Naravno, ona bi
svakako trebalo da ima nekog ko }e je
voditi, ko }e brinuti o njenom umetni~kom standardu, neko lice s biografijom i
ugledom. Uz ozbiljno preispitivanje i
anga`man ovo mo`e postati vode}a scena
u gradu a ne samo mesto koje }e se koristiti za Infant i filmove.“
S. M.
LUDUS 169–170
Intervju: Jelisaveta – Seka Sabli}
@IVIMO U STRA[NO ZAGA\ENOM VREMENU
„Kultura je ne{to veoma va`no, ako ne i
najva`nije. Dru{tvo u kom ona izgubi zna~aj
nema svest ni o sebi ni o zna~ajnosti kulture. Prvi, ili ako ho}ete najopasnije znak pada jednog dru{tva jeste kad marginalizuje
kulturu“
Tatjana Nje¦i¯ i Olivera Miloševi¯
a {ta igrala, bilo da je re~ o klasici ili savremenom repertoaru,
osnovno je da unosim sada{njost.
To je i deo talenta“, rekla je Jelisaveta –
Seka Sabli}, ovogodi{nji laureat presti`ne
M
gluma~ke nagrade „Dobri~in prsten“ koju
dodelje Udru`enje dramskih umetnika
Srbije za `ivotno delo.
Vrsno gluma~ko ume}e Jelisavete –
Seke Sabli} neretko se vezuje za komedi-
[email protected] @IRIJA NAGRADE
„DOBRI^IN PRSTEN“
Prvi utisak o Jelisaveti – Seki Sabli} je da pred sobom imamo li~nost izvan
serije, i kad je gledamo iz partera na pozornici i kad se sa njom susre}emo u
`ivotu. Da li to zna~i da ona i u `ivotu glumi, ili da onu iz `ivota iznose na scenu.
Ni jedno ni drugo nije istina o Seki Sabli}.
Za{to `iri smatra da je Jelisaveta – Seka Sabli} dostojna da ponese prsten
Dobrice Milutinovi}a, posle svih onih koj su ga pre nje dobili?
Seka Sabli} je kao i svi pravi umetnici neponovljiva. Ona je kao svaki umetnik i umetnica zapravo neopisiva. Svaka umetnost, pa i gluma, ne bi bila ono {to
je da je svodiva na re~, jedno od postoje}ih sredstava umetnosti i svakodnevne
komunikacije me|u ljudima. Mi smo joj prsten dodelili pre svega zato {to ose}amo
da ga je ona zaslu`ila. Ba{ kao {to je ose}aju oni koji je gledaju na sceni bez
du`nosti da to obrazlo`e. I mi smo se slo`ili bez re~i, podigli smo prst, neki ~lanovi `irija ve} sa Dobri~inim prstenom na ruci, svako na svoj na~in, kao znak da je
ona ove godine na{ izabranik. Ta nagrada je jo{ ve}a jer smatramo, a to smo ve}
izrazili re~ima za neki budu}i `iri, da su i ostali predlo`eni kandidati dostojni
sutra{nje ili preksutra{nje nagrade.
Ali ispunimo lepu obavezu. Poku{ajmo ipak da obrazlo`imo nagradu za
ne{to {to je tako slo`eno i istovremeno jednostavno stvorila i stvara najnoviji nosilac „Dobri~inog prstena“.
Ve} smo rekli da je Jelisaveta – Seka Sabli} neponovljiva i neopisiva. Svaki
njen stvoreni lik, i njena i Mirjamkina An|elka, i Nu{i}eva Gina, i Lota Bota
[trausa, i Molijerova @or`eta, i Sterijina Fema, i Gogoljeva Korobo~ka, i ^ehovljeva Sonja, i Sofoklova Klitemnestra, Du{kova Vesela ili Divna, Acina Majka Dara,
njena i samo njena Marija Kalas, ~ak i mu{ki likovi – Deda Bore ]osi}a u njegovoj Porodici ili Bulgakovljev Luj ^etrnaesti, i na desetine drugih u svim medijima, ubedljivi su u svoj svojoj rasko{noj raznolikosti i dokazanoj neobi~nosti.
Do`ivljavamo ih kao autenti~na ljudska bi}a iz dana{njeg ili pro{log `ivota, iz
pi{~eve ma{te ili njene ma{te. Izazivaju}i njene role (kako bi to rekla Jelisavetina
velika prethodnica Nevenka Urbanova, tako|e nosilac „Dobri~inog prstena“) u
svom se}anju, kao i mi, uo~ili ste da kod na{e laureatkinje nema razlike izme|u
komi~nih i dramskih uloga, mada moramo da naglasimo da je Seka jedna od
glumica koja se vi{e nego druge glumice kod nas i u svetu snalazi u ulogama
komediografa. Nije slu~ajno da je to u krilu nacije koja od svojih prvih koraka u
dramskoj knji`evnosti u XIX veku ima velike komediografe. A i Seka je svoje
krupne smehotvorne korake, i to sa punom ozbiljno{}u svojih umetni~kih mo}i,
napravila u njihovim delima.
Mi koji je godinama znamo, pratimo i sa njom drugujemo, znamo i da je Jelisaveta umetnik koji misli, koji do`ivljava svet oko sebe u svojoj savr{enoj nesavr{enosti. Kad treba ona ume u `ivotu da reaguje na njene nepotrebne dru{tvene
proma{aje tokom burnih godina koje je sa svojom generacijom i sa nama starijima i mla|ima preko glave preturila. Ona nije postala ni profesionalni kriti~ar
dru{tva, ali ni zabavlja~ koji te{i savremenike. Pre bi se reklo da joj i humor odi{e
sve{}u o tome da dru{tvo u kom `ivi ne bi moralo biti ba{ toliko nesavr{eno. To
upro{}eno zovemo dru{tveno anga`ovanim umetnikom. Seka je i to na svoj neponovljiv na~in.
Zar je potrebno jo{ re}i da je Seka odli~an saradnik reditelja, pre svega onih
koji znaju svoj posao, disciplinovan pozori{ni radnik, odli~na koleginica i majka koja je
rodila jednog darovitog mladog
reditelja po imenu Stefan! @iri
uzima sebi za pravo da joj i na
tom ~estita.
U Beogradu,
9. decembra 2010.
@iri za dodelu „Dobri~inog
prstena“ za 2010: Svetlana
Bojkovi}, Vojislav Brajovi}
(predsednik), Nata{a Ninkovi}, Egon Savin, Jelica Stevanovi}, Jovan ]irilov (zamenik
(Foto: \. Tomi})
predsednika) i Nada [argin.
LUDUS 169–170Lu
je, a ona pak veli da u`iva da {eretlucima
na sceni razbija malogra|an{tinu koja
sedi u publici. Lako}a s kojom tuma~i
uloge ~ini je bliskom svima koji je gledaju. Sna`no i upe~atljivo nosila je i velike
dramske uloge, poput Marije Kalas u
istoimenoj predstavi. Kada joj je dosadilo
da se, kako je nekom prilikom rekla, bekelji u velikom stilu, uzela je karijeru u
svoje ruke, sama iz Njujorka donela komad i podarila publici vrhunski doga|aj,
tuma~e}i ulogu ~uvene operske dive. Tako je u punoj zrelosti pokazala i master-klas gluma~kog ume}a. Njeni likovi
imaju ~esto poseban kroj izvu~en iz neposrednog `ivota. Na~in glume Seke Sabli}
podrazumeva veliku iskrenost i vrhunsku tehniku, a ona uz to poseduje i redak
{arm i talenat.
Njen gluma~ki put po~inje u {koli.
Naime, ro|ena je u Beogradu, na ^uburi,
u kraju koji ima autenti~nost, a bila je
zvezda {kolskog tetara u 14. beogradskoj
gimnaziji. Odatle odlazi u Dadov gde na
probe juri kao na ljubavne sastanke, s
velikim uzbu|enjem. Upisuje Akademiju
i diplomira u klasi profesora Mate Milo{evi}a. U Pozori{tu „Bo{ko Buha“ dobija
Sem „Dobri~inog prstena“ dobili ste
[email protected] Stoki}“, dva „]urana“ i niz drugih priznanja. [ta vam zna~e nagrade?
Da ih ne dobijam ne bi mi ni{ta zna~ile. U ovim godinama zaista mislim da
mo`da ne bih ni primetila. Ali po{to ih
dobijam, hrabre me u tome {to radim. Mislim da su nagrade uvek dobrodo{le
jer poma`u glumcu da publika ima jo{
vi{e poverenja u njega. Gluma je jednaka
uverljivosti, a podr{ka publike je neophodna da bi sam glumac verovao.
Nagrada za `ivotno delo, izme|u
ostalog, inicira da se ~ovek osvrne iza
sebe, pogleda na, kako ste rekli, pre|eni
put... Postoji li uloga ili uloge koje su vas
posebno obele`ile?
Ovako, kad na brzinu pomislim... bilo
ih je dosta. Mislim da su uloge koje obele`e karijeru one za koje, kad ih jo{ radi{
il’ ~im krene{ da se rve{ s njima, odmah ima{ viziju, ideju, potrebu da ne{to
ka`e{ kroz lik. Na primer, se}am se,
imala sam ideje o ulozi, slast da u|em u
lik kada sam igrala Doroti u „Buhi“ u ^arobnjaku iz Oza, zatim Cmilju u ^udu u
[arganu, pa Sonja... Htela sam jedno svo-
je. Kada sam do{la u Atelje dugo sam
imala ose}aj sigurnosti, kao da je to za
ve~ita vremena. A onda je do{lo doba
razo~aranja. Ljudi su se menjali, menjale
su se uprave, repertoar, ja sam se
menjala... Zatim sam shvatila i da je sve
to nekako prirodno, ali da je prirodno i to
{to nas odnos drugih prema nama najvi{e
povre|uje na mestu gde smo ostavili,
kako rekoh, najve}i deo sebe. Kasnije se,
naravno, sve to racionalizuje i smesti
negde gde treba. No, ho}u da ka`em da je
moje pozori{te tamo gde mi je predstava
koju volim, u kojoj u`ivam, gde su ljudi u
koje imam poverenja, kolege koje cenim i
tako da mi jedna zgrada sada ne zna~i
ni{ta.
Va{a generacija je s Mirom Trailovi}
u Ateljeu 212 menjala na{e pozori{te. A
vi glumci Ateljea menjali na~in glume,
doneli savremenost na scenu?
Tako je, u Ateljeu su otvorene potpuno nove stranice srpskog glumi{ta. Bila je
to hrabrost, razbijali smo stereotipe, glumili druga~ije. Tako je ovo pozori{te dobilo jednu sasvim autenti~nu boju, privuklo
i posebnu publiku. To se kasnije {irilo. Tu
je svaki glumac imao mogu}nosti da
iska`e svoje li~ne boje, {to danas nije slu~aj. Imali smo autenti~an naboj i `elju da
ru{imo konvencionalni na~in glume i
Karijeru su mi obele`ile uloge kroz koje sam imala izrazito sna`nu potrebu, ideju i energiju da ne{to ka`em (Foto: Emil Conki})
prvi profesionalni anga`man. Tu je je
zapazila Mira Trailovi} i dovela u Atelje
212.
Va{a prva reakcija na vest da ste
laureat „Dobri~inog prstena“ bila je
zahvalnost `iriju, odnosno kolegama
koji su vam dodelili priznanje...
Jeste, zahvalila sam se kolegama jer
sam zapravo uvek okrenuta publici,
uvek se oslanjam na nju. Eto, skoro
svake ve~eri za nagradu smatram
aplauz koji dobijam tokom predstave i
prilikom poklona na kraju. Iskreno,
nikada pogled nisam posebno uprla u
zvani~na priznanja. Malo sam, moram
priznati, sumnji~ava i ~esto mi se ~ini da
sam usamljena u svojim razmiljanjima i
stavovima o profesiji, stale`u, vrednosnom sistemu, `ivotu uop{te.
A verujem se da ova nagrada ne
predstavlja kraj puta. Ona je po svom
zna~enju i formulaciji zaista nagrada za
pre|eni put, ali nadam se jo{ i drugim
priznanjima, ne zbog njih samih, nego
{to imam nameru da jo{ radim, da se radujem svom poslu i budem `iva i zdrava.
je bolno iskustvo da iska`em, da ugradim
u lik, ali ne da bih sebe sa`aljevala ve}
da bi ose}anje pravde s drugima podelila,
imala sam sna`an stav rade}i tu Sonju u
Ujka Vanji. ^uvena Mira Trailovi} kad je
radila predstavu imala je obi~aj da pita
glumce, i mene tako|e, da li znamo {ta
}emo s likom. Rekla bi: „Sekice, je l’ zna{
{ta }e{ da radi{ u toj ulozi.“ Naravno,
ima jo{ uloga koje bih mogla izdvojiti;
Nora, Marija Kalas, majka Dara u Svinjskom ocu... Ka`em, bilo ih je, al’ ukratko
– karijeru su mi obele`ile uloge kroz koje
sam imala izrazito sna`nu potrebu, ideju
i energiju da ne{to ka`em.
Bilo vas je na mnogim pozori{nim
scenama, ali je Atelje 212 va{a ku}a?
Da, ali moram da priznam da me ne{to bolno povredi kada u|em u ovu ku}u
i to je ve} postalo op{te mesto. Evo
gledam u sliku Mire Trailovi} i uvek se
setim kako je bez zahvalnosti zavr{ila u
ovom pozori{tu i kako se tu`no oprostila i
bila povre|ena odlaskom. Ja sam joj
onda, kao mlada, govorila se ne brine,
sve se menja. To i sebi govorim, ali svi mi
smo posebno osetljivi na mesto gde smo
ostavili najbolji deo sebe i najve}e emoci-
konvencionalno pozori{te. Recimo Zoran
Radmilovi}, on je to razvio do kraja i ~ak
sprovodio neku misiju te vrste. Publika
ga je zbog toga obo`avala. Pa jedan tako
seriozan glumac kao {to je Branko Ple{a.
Bio je ~lan Jugoslovenskog dramskog
koje je tada negovalo klasiku i imalo jako
stroga pravila i van scene. Kada je do{ao
u Atelje da igra Boru [najdera iznedrio
je neka potpuno nova sredstva, neki fantasti~an klovneraj koji do tada kod nas
nije bio vi|en. Malo ko to danas pamti.
Sve u svemu, pozori{te Atelje 212 je
zaista bilo specifi~no. U nekom trenutku
su i druga pozori{ta prihvatila taj ateljeovski izraz, valjda videv{i uspehe Ateljea
i to osvajanje vremena kom smo pripadali.
Lepo je da svako pozori{te nosi svoju
osobenost i da gledalac kad u|e u neko od
njih ta~no zna {ta da o~ekuje. Ali! Danas
to vi{e ne postoji! Svi li~e jedni na druge.
^esto se za vas vezuju komi~ne uloge. Da li je re~ o va{em izboru ili sticaju
okolnosti? S druge strane, ostvarili ste
maestralne uloge Marije Kalas, Luja
XIV u predstavi Molijer, jo{ jedan `ivot...
16
Intervju: Jelisaveta – Seka Sabli}
Kad pogledam... pa, od po~etka moje
karijere ve}e je interesovanje i potra`nja
za komedijom nego za drugim `anrovima. Sad kad pomislim, pa sva sre}a da
sam ja tu svoj na svome. A, naravno, igram i jedno i drugo. Ve} petnaest godina s
velikom rado{}u igram Master-klas. Glumac, rekla bih, uvek vi{e voli dramu jer
mu je bli`a `ivotu, bli`a potrebi da je iskoristi za svoje li~ne ventile. Kad poklanjam karte, uvek dajem karte za komediju, sem ako neko izri~ito ne tra`i ne{to
drugo.
I Atelje 212 je svoj uspeh izgradio na
komediji i celo na{e glumi{te je oti{lo ka
tome. ^ak i kada je o drami re~ ona mora
da bude duhovita, da nosi i humorne elemente ako bi da uspe kod publike. Ne}u
biti originalna ako ka`em da mi je dra`a
drama nego komedija, ali sam, da ne budem la`no skromna, ponosna {to sam odli~na u komediji, {to sam kao komi~arka
u prvim redovima. To je tra`ena roba i ja
sam zahvaljuju}i komediji na ovom mestu na kom se kao glumica nalazim.
A {ta za vas ili vama zna~i duhovitost?
Izuzetno cenim duhovite ljude. Samo,
da se razumemo, duhovitost je vrlo ozbiljna kategorija. Li~no, o~arana sam ljudima koji su britki i koji umeju kratko i
duhovito da formuli{u situaciju, ljude,
`ivot... Ali danas je preterano i nepotreb-
no na visokoj ceni jeftin, banalan humor.
To u najboljem slu~aju ne zna~i ni{ta.
Igrate u pozori{tu, na TV, filmu...
S jedne strane o bilo kom mediju da je
re~ – potreban je dobar glumac i potrebno
je da predano, posve}eno radi{ to {to radi{. a druge strane, na filmskoj traci, ako
je reditelj vrhunski majstor svog zanata, i
natur{~ik mo`e da bude odli~an. Natur{~ik u pozori{tu, na daskama... te{ko da
mo`e da funkcioni{e. Eto to je neka razlika.
Uz karijeru i brojne uloge odgajali
ste i sina Stefana, danas uspe{nog
reditelja. Jeste li bili strog roditelj?
Danas je Stefan svoj ~ovek, `ivot je
poprimio druge obrise, vreme je donelo
svoje... Ne znam da li sam bila strog roditelj. Mo`da na neki na~in i jesam. Ne u
klasi~nom smislu, ali mislim da sam ga,
{to bi se u `argonu reklo, davila. Recimo,
Stefan je svirao klavir 10 godina. Iz ove
perspektive svaka ~ast i njemu i meni da
smo to izdr`ali. Preporodila sam se kad je
to zavr{io. U vreme dok je svirao svaki
ubogi dan je po~injao mojom re~enicom:
„’Ajde Stefane, ’ajde da ve`ba{, ’ajde nisi
etidu ni dirnuo...“ A po{to sam i sama
svirala, sve sam znala i onako petljaju}i
oko kuhinje, a `iveli smo u malom stanu, stalno sam slu{ala i govorila: „Ma
daj... taj stakako... nije ti to dobro... ovo ti
ne valja.“ Eto, kad danas razmi{ljam bojim se da sam ga u`asno davila. Ali se-
Re~ Jago{a Markovi}a
na sve~anom uru~enju
NJENA IGRA JE OBJAVA RATA SVAKOJ
[email protected]
Kada neko igra toliko godina, na takav na~in, tako skupo, istinito, zanosno,
kada igra u vremenu avangardnog Ateljea Mire Trailovi}, Ace Popovi}a, Danila
Ki{a... kada u vreme sada nepostoje}e dr`ave, koja je bila ve}a od ove, igra i na
televiziji, u serijama, filmovima, od ^ehova i nezaboravne njene Sonje u Ujka
Vanji, pa do Kristine u [ijanovim Maratoncima, kada opstaje i ostaje na vrhu
svoje profesije, i u drugom kontekstu ovih na{ih godina i senzibiliteta, preko
Marije Kalas kao i neodoljive i istinite igre u novim serijama, pa i reklamama,
dakle, kada u skoro pola veka, u promenjenim sistemima, dr`avama, senzibilitetima, ostaje ve~iti centarfor, onda mo`emo re}i da je on neuni{tiv, nepoderiv, i u
slu~aju na{e ve~era{nje slavljenice slobodno mo`emo re}i i veliki histrion, i velika glumica.
A {ta je to {to je ~ini jedinstvenom?
Osim dara i zanata, tehnike o kojoj odavno ne razmi{lja, koja je ve} deo
njenog nesvesnog, mislim da sva ta umetnost njene glume ide iz njenog bi}a,
njene li~nosti, iz njenog pogleda na svet, iz njenog stava prema `ivotu.
E tu je glavno: biti istinit! Ona na scenu ide da bi rekla istinu, da bi postojala,
a ne da bi predstavljala, prikazivala, niti sebe niti druge.
Njena igra je objava rata svakoj malogra|an{tini, svakoj la`i, svakom
zavo|enju koje je, ona dobro zna, manipulacija. Ona zna da glupost, primitivizam udru`eni sa malogra|an{tinom tvore zlo koje prepoznajemo u krajnjoj
liniji kao fa{izam. Ona na sceni, skoro svaki dan, igra do kraja, su{tu lepotu koju
ose}a i brani a koja grca pod teretom ovog sveta; i u Sonji ^ehovljevoj, ili u velikoj
Kalas, koja stoji kao karijatida i u ovim vremenima i opominje nas da ne zaboravimo za{to smo u su{tini ovde.
A kad igra one druge, one sa strane zla i primitivizma, ni na tren ne `eli da
ih ubla`i ili da nam se dopadne. Ide hrabro i skoro okrutno u taj kal, gnu{aju}i
ga se, ali mu daju}i celu sebe, bez ega i super ega, ostavljaju}i svoj ego, svoju
`ensku prirodu, svoju `enstvenost i svoju uzvi{enost daleko po strani. Ona tada
slu`i istini, ona ismejava. Ona tvori istinu i daje svoj odnos prema njoj. Ona to
radi pred punom salom, u ime ve}ine koji je gledaju, u ime njihovo i svoje. Zato je
ona lekovita ovom narodu i toliko omiljena jer mu je potrebna sa onim {to mu
daje. Ona zna da je samo prepoznatljivost u teatru put do identifikacije, do
katarze koja je smisao na{eg ~ina, bilo u komediji ili tragediji. Obe su joj jednako
bliske. Jer ona igra iz `ivota, a ne iz teatra.
Avangardni subverzivni duh ~ini je hrabrom i svojom! Istinitost i hrabrost
~ine je narodskom glumicom ~ija se ~uje nadaleko. Ne`nost, otmenost i lepota
skrivena od o~iju svetine, `enstvenost ona prava, ~ehovljevska, ona `enstvenost
~ija je du{a lepo vaspitana, koju ~uva gard ~uburskog mangupa, ~ine je na{om
istinskom divom.
Biti svoj i sam, bez podr{ke bilo koje partije i bilo kog sistema, bez podr{ke
mo}nih mu{karaca u bilo kom `ivotnom trenutku, biti veliki glumac tako {to si
samo sjajna glumica i ni{ta drugo, biti majka jednom tako blistavom ~oveku
kakav je gospodin Stefan, biti majka tako izuzetnom reditelju kakav je on, `iveti
isklju~ivo po svome i to isklju~ivo od svoje glume, i to glume vrhunske, pa to je sve
vi{e od igre, to je podvig talenta i ~estitosti.
Zato ti uz ~estitke od srca hvala za istrajnost i primer koji daje{ drugima. I
znam, mi }emo videti nebo u dragom kamenju, mi }emo se odmoriti, a do tada
dragi Ujko mi }emo raditi... treba raditi... treba verovati... treba raditi.
17
}am se jednom kada sam se ne{to po`alila zabrinuta za Stefana, moja prijateljica i koleginica Renata Ulmanski me pitala da li on jo{ svira. Kada sam odgovorila
potvrdno rekla mi je: „E, onda ne brini za
njega“. I, zbilja kroz muziciranje, kroz tu
disciplinu koju muziciranje zahteva, on
je nau~io da bude odgovoran, da ceni
vreme, stekao je radne navike.
A kako je izgledalo va{e detinjstvo,
odrastanje?
Bila sam {treberka, mamina devoj~ica do puberteta. Imala sam sjajne drugarice, pogotovo je jedna od njih bila strahovito zanimljiva i inteligentna. Nas dve
smo postale mangupi i buntovnici, a na{
je pubertet proticao u znaku osvajanja
slobode.
I danas ste poznati kao osoba koja
ume da se pobuni?
^esto ne mogu da se uzdr`im, jer ne
mogu da podnesem nepravde, ne mogu da
ne reagujem... Nekad sam ponosna na to,
a nekad sebi li~im na one pse koji laju li
laju, a ni{ta. Psi laju a karavani prolaze.
Mo`da je ako nema{ uticaja i bolje da
}uti{, da {to bi se reklo – zave`e{.
Neretko se mo`e ~uti da je veoma
va`no da glumac bude u skladu sa svojim vremenom, kako vi to sve ove godine
uskla|ujete svoju glumu sa vremenima
koja se menjaju?
To je zanat. Kod mene je slovo A u
glumi da kada pri|em nekom liku ne
unesem neku, kako bih ja rekla, bu|avost
u glumu. Da ne bude staromodno blebetanje. Bilo da je re~ o klasici ili savremenom teatru, ma {ta igrala osnovno je
da unosim sada{njost. To je i deo talenta.
Imate glumce koji vi{e nisu `ivi, a koji su
i danas jako moderni, a imate glumce koji
su mladi a glume staromodno.
Kako vidite poziciju pozori{ta danas,
njegovu mo} ili nemo}?
Mislim da pozori{te trenutno nema
mo}. Jer uglavnom biva dobra zabava i
malo smeha kao lep poklon publici. Ne{to
vi{e od toga te{ko dopire do ljudi. Da se
razumemo, ima dobrih, anga`ovanih
predstava, ali one, ~ini mi se, nemaju
odjek kakav su, recimo, imale pre dvadeset godina... Ali dobro, verujem da }emo
se na ovaj ili onaj na~in vratiti na taj nivo
od pre dvadeset godina, da }e opet na ceni
biti neka vi{a matematika.
To name}e i pitanje mesta i uloge
kulture u dru{tvu, njene (ne)va`nosti?
Mislim da je kultura ne{to veoma va`no, ako ne i najva`nije. Dru{tvo u kom
ona izgubi zna~aj nema svesti o zna~ajnosti kulture. Prvi, ili ako ho}ete najopasnije znak pada jednog dru{tva jeste kad
marginalizuje kulturu.
Muzika je, bojim se, skoro izgubljena... opera se mu~i... pozori{te se nekako
dr`i, mislim, pre svega, zahvaljuju}i
glumcima koji kroz druge medije nekako
dopru do ljudi. Nema koncepta, nema
kulturne politike, ali teatri jesu puni. Jo{
kada bi se vodilo ra~una o repertoarima,
mislim da bi se publika jo{ vi{e okrenula
pozori{tu.
Rekli ste nedavno da je upe~atljiva
odlika vremena u kome `ivimo – zaga|enost...
U`asno je zaga|enje u svakom smislu, jezivo... da ne pominjem siroma{tvo,
neza{ti}enost, ljudska prava o kojima se
toliko govori a nigde ih nema, ~injenicu
da ljudi `ive potpuno neza{ti}eni, pa
samim tim i nesigurni. A tek mladi. Oni
su prepu{teni zaista ni~emu. Samo ne
razumem kako se ne{to ne pokrene, kako
se na sve pristaje... stra{no je kako se
jednostavno pristaje. Ne govorim o politici, govorim o osnovnim, elementarnim
`ivotnim stvarima, pitanjima, ljudskim
vrednostima. Ali... ~esto ka`em `ivot je
svuda, i u dobrim i u lo{im stanjima. Treba ga ceniti i `iveti
punim plu}ima.
Re~ Gorice Popovi}
na sve~anom uru~enju
STRASNA GLUMICA KOJA NE [email protected]
[email protected]
SEKA. Ponekad je dovoljno izgovoriti ne~iji nadimak, pa da se ljudi osmehnu
i razgale.
Atelje je oduvek gajio nadimke; Klen, Bubica, King, Muci, Ruci, Bule, Tale,
Rale, Baja, Gaga... Jedna velika porodica ljudi s nadimcima koju publika voli i
dolazi joj u goste evo decenijama.
Seka je ~lan te porodice – jedan od najistaknutijih i najvoljenijih.
SEKA. Samo ~etiri slova. Gabarit – omanji, barem s moje ta~ke gledi{ta. A
sadr`aj – ~udo! Univerzum: bogat, raznolik, duhovit, uvrnut! I babe i devojke i
dame i prostaku{e... Naivne. Lukave. Bleskaste. Razne persone. Jezik o{tar. Za
neke preo{tar. Oko – vidi sve. I {to treba i {to ne treba. Pa ne{to mudro pre}uti, a
ne{to skre{e u brk. Kroz njenu dosetku ili psovku ~uje se uvek istina. Ne treba
olako uzeti ono {to Seka duhovito mrnd`a (za neupu}ene, to je ateljeovski izraz
koji zna~i gun|a, prigovara, zapr|eva). Iza toga se uvek krije ta~na misao i
argument.
Kad se uzdr`i, kad pre}uti, to je zato {to tada ne `eli da vas povredi. I ne
zna~i da }e vas slede}i put po{tedeti. Izgrdi}e vas na pasja kola ako ste zaslu`ili.
Kada sam do{la u Atelje, dugo sam se pla{ila Seke! Samo da joj ne u|em u
kadar kad je onako, u svom elementu. Jo{ je gore kad te ignori{e i ne obra}a ti se.
Trebalo mi je vremena da shvatim da se u tom „mrgudu“ krije velika umetnica
koja svoju umetnost `ivi i glavom i srcem i stomakom.
Gledala sam je u fantasti~nim ulogama. Imala sam sre}u da igram s njom.
Recimo: predstava @ivot i priklju~enija vojnika ^onkina – agitatorka Lju{ka
ulazi na motoru, mi ostali, siroti, do~ekujemo je licem prema publici, smejemo se
pre nego {to je progovorila ijednu re~. Znamo {ta nas ~eka – njen urnebesni
monolog a na{, potpuno privatan, neobuzdan smeh. Predstava ^aplja: Seka i
Baja Ba~i} – prozra~na, bezvremena bi}a, kao dobri {umski duhovi... Kola
mudrosti, dvoja ludosti, Tursina – opasna babuskera, ne zna{ je l’ mu{ko il’
`ensko, samo vidi{ – opasna. Predstava Iza kulisa. Dovoljno je da ka`e „Zaboravili ste sardine!“, pa da publika „odlepi“ od smeha.
Ona igra onako kako ne o~ekujete. Ona vidi svet kao da gleda u neko
druga~ije, krivo ogledalo. Vama kao gledaocu ostaje da ka`ete: ~udno je ali je
ta~no. Tako treba. Tako jedino mo`e!
Nekim tre}im okom i nekim ve{ti~jim ~ulom ona prepoznaje kako publika
di{e i koliko je u vlasti predstave. Pa se jo{ `e{}e hvata u ko{tac s publikom,
sva|a se, ulaguje, uznemirava je, napada ih... i ne da im da ostanu izvan igre.
Kad za|e iza scene ponekad ih psuje, ali voli ih, i po{tuje iznad svega.
Nedavno sam joj rekla: „Ma ti, Seko, sve vidi{ crno.“ Zaprepastila se.
„To nije ta~no. Naprotiv. Ja sam navija~. Uvek!“, rekla je.
To je istina. Nije to uvek lako videti jer ona se ~esto skriva, ali u pravu je: Ona
jeste navija~. Vernik. Rudar.
Ona je `iva, strasna glumica kojoj na pamet ne pada da pola`e oru`je. I koja
se sprema na jo{ mnoge bitke. Na sre}u svih nas.
Hvala ti, Seko!
Seka Sabli} (Foto: E. Conki})
LUDUS 169–170
Pozori{ta u unutra{njosti Srbije
TEATAR, ISTORIJA I POLITIKA
Intervju u dublu: \or|e Milosavljevi} –
@anko Tomi}
Spasoje ¤. Milovanovi¯
o slede}eg broja „Ludusa“ u tri
pozori{ta centralne Srbije premijerno }e biti odigrane ~etiri premijere: Narodno pozori{te U`ice – Lizistrata Aristofan/B. Popovi} i Ines de Kastro
D`. Kliford/N. Rankovi}; Puls teatar Lazarevac – Prevara H. Pinter/D. Milo{evska-Popova; Knja`evsko-srpski tetar
Kragujevac – \avo i mala gospo|a
\. Milosavljevi}/@. Tomi}. Ostala pozori{ta svoje premijere planiraju za mart,
april ili maj u zavisnosti od toga koji je od
predstoje}ih festivala, kako se to popularno ka`e, njihova ciljna grupa i mogu}nost za evaulaciju. Ovome treba pridodati
obele`avanje 40 godina rada Tomislava
– Tome Trifunovi}a (28.12.2010), kome je
pozori{na sudbina dodelila da, nakon
vi{e od 250 razli~itih uloga u pozori{tima, filmovima, TV serijama i dramama, zvani~no ode u penziju i pokloni se
pred publikom predstavom Tvr|ava, u
dramatizaciji Selimovi}evog istoimenog
romana i re`iji Neboj{e Bradi}a, reditelja
s kojim je najvi{e sara|ivao, zajedno sa
svojim sinovima – Sergejom i Branislavom. Te i vi{e nego uspe{no zavr{en Tre}i
bo`i}ni pozori{ni festival za decu u Kru{eva~kom pozori{tu (9 – 15. 1. 2011), kao
i po~etak rada Narodnog pozori{ta Ni{
nakon renoviranja scene (17.1. 2011).
Ipak, u nameri da se pridru`imo
reanimaciji interesovanja za doma}i
dramski tekst uprili~ili smo razgovore sa
\or|em Milosavljevi}em i @ankom Tomi}em. Ovaj spisateljsko-rediteljski par
se, nakon 2005. godine i predstave Kontumac u Knja`evsko-srpskom teatru, ponovo poduhvatio `anrovsko-istoriografskog (de)kodiranja po~etka srpskog modernog gra|anskog dru{tva kao preduslova razumevanja ideolo{ko-socijalne
ovovremenosti.
@ivi pisac – obaveza, smetnja ili
olak{ica reditelju?
\. Milosavljevi}: S obzirom na to da
sam pisac, a i `iv (ako se ne{to nisam
prevario), mislim da je pomenuti (`iv
pisac) velika olak{ica reditelju. Na`alost,
verujem da ve}ina pomenutih (reditelja)
ne deli ovu prijatnu viziju. Verovatno se
stoga toliko trude da sve `ive pisce {to pre
D
\or|e Milosavljevi}
LUDUS 169–170Lu
likvidiraju. Generalno, ide im od ruke.
’Keep up the good work!’
@. Tomi}: U re`iji nema bitne razlike
izme|u dela klasika i `ivog pisca. Metodolo{ki stvar je ista. Dobra analiza teksta
uvek je na po~etku svega. U po~etku be{e
re~, ka`e stara knjiga o postanku sveta.
Ipak, `iv ili ne`iv, pisac nije na probi, ve}
njegov tekst, glumci i kontekst, koji je
klju~ni faktor za definiciju onog {to je
napisano.
\avo i mala gospo|a – kao nastavak
Kontumca ili isti likovi u sasvim novoj
pri~i ili sasvim nova pri~a sa potpuno
novim likovima?
\. M.: Kraj rada na Kontumcu za
mene je zna~io po~etak rada na romanu
\avo i mala gospo|a. ^ak i bukvalno –
Kontumac se zavr{ava, a \avo i mala
gospo|a po~inje dolaskom Hansa Kristijana Andersena u Srbiju. U stvari, pripremaju}i komad Kontumac, do{ao sam
do materijala o autenti~nom kragujeva~kom Psoglavom, o Jelenki, Srpkinji i
Turkinji istovremeno, o strancima i njihovim putopisima iz Srbije sa sredine
prve polovine devetnaestog veka – i tu
po~eo da se konkretno bavim onim iz
~ega je, posle vi{e od tri godine, nastao
roman \avo i mala gospo|a. Sad, po
romanu nastaje istoimena predstava –
sre}om, za mnogo manje vremena. Ono
~ime sam se bavio u romanu i adaptaciji
romana \avo i mala gospo|a de{ava se
na uzanoj, ali postoje}oj margini izme|u
istorije i fikcije. Svi junaci romana i
drame su istorijski; pri tom, velika ve}ina
njih nisu ni zna~ajne, ni poznate istorijske li~nosti – re~ je o bedelusima,
kontrabandima i kalauzima, koji su
ostali zabele`eni samo u policijskom arhivu kne`evine Srbije, odakle sam ih
preselio na stranice romana, odnosno
drame.
@. T.: Rekao bih da se nastavlja
misao. Nastavi}e se i dalje, po{to }e ovo
biti trilogija. Kragujevac je tu postao ne{to kao Markesov mitski Makondo, ali s
jednom bitnom razlikom – nije sa~injen
od snova i podsvesti nego od istori~nosti.
Meni se ~ini da je to zanimljiv obrt, ~u-
@anko Tomi}
dan ali dubinski veoma, veoma istinit.
Ako se dobro razmisli.
Istorijska tema – u~itavanje u i iz
savremenosti?
\. M.: Mislim da je Lordan Zafranovi}, povodom Okupacije u 26 slika, rekao
da nijedno umetni~ko delo ne govori o
vremenu u kom se de{ava, ve} o vremenu
u kom je nastalo. Ni{ta pametnije nisam
~uo na tu temu. Sve {to sam napisao, a da
se de{ava pre sto ili kusur godina, pisao
sam misle}i na vreme u kome `ivim. [ta
bi, uostalom, bilo ko od nas mogao da
ka`e o pro{losti, bolje od istori~ara, na
primer? Pisac govori isklju~ivo o sebi, i
svom vi|enju sveta.
@. T.: Najbolje u ovom delu Milosavljevi}evog opusa je upravo pogled na na{
istoricizam. Kod nas istorija nije nauka,
nego ezoterija, ne{to poput astrologije. Ne
govorim o prostom nasilju nad faktima
ve} o jednom vi{em stepenu kolektivne
psihoze. Mitsko, kao kolektivno podsvesno, slepilo se sa istorijskim i ne da se
vi{e razlu~iti. Tekstovi ove trilogije govore o nama danas, i {to je va`nije nisu
svevremeni negu su bezvremeni, poput
mitova. To mi je bila klju~na stilska indikacija u Kontumcu, a u \avolu i maloj
gospo|i bezvremenost ~ak ulazi i u sferu
teme.
Dramatizacija – samostalno umetni~ko delo?
\. M.: Mislim da dramatizacija ne
mo`e da bude samostalno umetni~ko
delo. Ne zato {to sam, u slu~aju koji je
povod ovog intervjua, i pisac romana i
autor dramatizacije, ve} zato {to mislim
da umetni~ki i ljudski „dramatizator“
nikad ne mo`e da bude autor; delo koje je
temelj njegov rada ve} je ne~ije umetni~ko ostvarenje. [ta god „dramatizator“
radio, koliko god slobode, hrabrosti, talenta i energije ulo`io u svoju dramatizaciju, po~inje na ramenima (u najboljem
slu~aju) onog ~ije delo dramatizuje. Ako
mu se to ne dopada, najbolje da pi{e sopstveno delo, a ne dramatizaciju.
@. T.: Zakon ka`e da jeste i dramatizator se smatra autorom. Ne romana
nego dramatizacije.
Slobodan Antoni} je u novinskom
eseju Kulturni rat rekao da Kontumac
barata „negativnim stereotipima o Srbima“, te da je to samo jo{ jedna u nizu
po srpski narod subverzivnih manifestacija „transnacionalnog progresizma“?
\. M.: Tekst Slobodana Antoni}a ima
jednu ozbiljnu re~ u naslovu („rat“),
pridev „kulturni“, i mno{tvo neozbiljnosti u samom tekstu. On nije posvetio Kontumcu vi{e od povr{nog utiska – za tekst
mu je bila potrebna protivni~ka strana,
koju je van Beograda s mukom tra`io;
bla`eni bili, ljubazni doma}ini u Kragujevcu odvedo{e ga u teatar, gde sre}no
na|e materijal za nekoliko uzbudljivih
pasusa sopstvenog Kulturnog rata. Mislim da se gospodin Antoni} ne bavi
„kulturnim ratom“, ve} dru{tvenom igrom, u kojoj se neko stavlja nalevo, neko
nadesno, a pisci, reditelji i ostala gamad
na teren za „izme|u dve vatre“. O~ekuje
se da gamad ska~e i izbegava lopte, sleva
i zdesna. Mene to prosto ne zanima –
jebite se, gospodo, i igrajte bez mene; dosadni ste i glupi, bilo da ste levo ili desno.
S druge strane, shodno onom {to je Karl
Poper rekao o „ne`eljenim posledicama“
– tekst gospodina Antoni}a u stvari je
doprineo `ivotu predstave, koja je, sticajem nepovoljnih okolnosti, ve} klizila s
repertoara. Zahvaljuju}i najvi{e tom tekstu – predstava se vratila na scenu, po~ela da gostuje na pozori{nim festivalima, a ja pro{le godine dobih i Joakimovu
nagradu na najbolji dramski tekst. U tom
smislu, gospodinu Antoni}u skoro da
dugujem zahvalnost.
@. T.: Nije ovo mesto za polemiku sa
nekim ko nije pozori{ni umetnik. Da je to
mi{ljenje, ako ga mogu tako nazvati, proizvelo skidanje predstave sa reperoara
rekao bih mu nekoliko re~i. Ovako mogu
samo da citiram velikog filozofa prljavog
inspektora Harija Kalahana: „Mi{ljenje
je kao dupe – svako ga ima!“ Pozori{te u
svom najboljem obliku je gradivna svest.
Tada ono defini{e nevidljive a sveprisutne kontradikcije dru{tva i pojedinca u
njemu.
[ta je za vas dobra predstava?
\. M.: Isklju~ivo i potpuno subjektiva. Oni koji pi{u i govore o pozori{tu
ula`u zapanjuju}u energiju da doka`u
kako je njihov ukus „objektivan“, nau~an
i dokaziv. Svako ko i{ta zna o tome, nema
nikakvu sumnju da `ivot pozori{ta, uspeh ili kvalitet neke predstave – danas,
kao i u vreme Sofokla ili [ekspira –
odre|uje ~ist }ef, li~ni ukus „nekih tamo“, u mraku sa one strane pozornice.
Naravno, po`eljno je da svi koji prave
predstave budu u dobrim odnosima sa
„nekim tamo“. Pa sad, neko je to vi{e, a
neko manje...
@. T.: Ona koja spoji estetske i eti~ke
kategorije.To nije lako, i zato su sporadi~ne. Pobornik sam umetni~kog teatra,
ali podse}am da pozori{ni ~in nije kompletiran ako nema publike. Pozori{ni ~in
se ne de{ava samo na sceni, on je isklju~ivo i jedino kolektivno iskustvo glumaca
i gledalaca. A ako me pitate da li je pozori{te umetnost ili {oubiznis, jasno sam
na strani umetnosti. Pri tom, za vrhun-
sku i jedinu autohtonu, a uspelu pozori{nu kreaciju smatram Radmilovi}evu
dionizijsku verziju Radovana Tre}eg.
Nju je na{a teatrologija gledala skoro kao
cirkusku atrakciju. Istina, Radmilovi} je
u svom naletu sru{io skoro sve estetske
postulate teatra, ali je ostvario jedinstveno sadejstvo veoma jasne i zna~ajne
teme i potpune, neposredne komunikacije
sa gledaocem.
„Prestoni~ka“ pozori{ta i teatri u
unutra{njosti?
\. M.: Pozori{ta u unutra{njosti na
sceni vode pravi teatarski „ultimate
fight“ – u jednom terminu, u ~etvrtak
uve~e, na primer, treba da budu laka
komedija; slede}eg ~etvrtka te{ka drama,
slede}eg nacionalno-istorijski spektakl, a
onog tamo – cini~ni osvrt na na{u gorku
postmilo{evi}evsku stvarnost... U o~ajni~kim naporima da naprave repertoar,
koji }e u sebi sadr`ati sve to istovremeno,
pozori{ta u unutra{njosti vrlo ~esto nemaju ama ba{ nikakav repertoar. S druge strane, „prestoni~ka“ pozori{ta mogu
da se specijalizuju – jedna za lake komedije, druga za te{ke drame, tre}a jedne
sezone za ovo, a druge za ono, itd... Pozori{ta u unutra{nosti prave doma}u
kujnu, me{avinu svih postoje}ih recepata, a „prestoni~ka“ se specijalizuju, za
italijansku, francusku, japansku; pozori{ta u unutra{njosti su turske kafane,
pozori{ta u Beogradu su no}ni klubovi. U
prvima muzika se muzika pu{ta s radija,
u drugima svake ve~eri gostuje drugi did`ej.
@. T.: Sami po sebi ovi teatri su manje-vi{e isti. Razlikuju se konteksti –
prestoni~ki imaju kakvu-takvu konkurenciju. Tako|e, prisutniji su u javnosti,
{to u produkcionom smislu zna~i da neke
tro{kove mogu da pokrivaju iz sopstvenih
prihoda. U unutra{njosti to je mahom
simboli~no.
„Repertoarsko“ ili „rediteljsko“ pozori{te?
\. M.: Biram „repertoarsko“ pozori{te u kom se izvode `anrovi, kojima se
bavim, i „rediteljsko“ pozori{te, u kojima
rade reditelji s kojima radim. Dilema izme|u ova dva je prava pozori{na dilema
– ho}u re}i, odglumljena.
@. T.: Mislim da je kunst umetni~kog
vo|enja teatra u izboru teksta i spajanju
s konkretnim rediteljem. Dobar tekst u
pravo vreme je dobar repertoarski potez
jedne uprave. A kad se napravi dinami~an duo teksta i reditelja, onda mo`e da
se desi i izuzetan repertoarski potez. Na
primer kad Suboti~ko pozori{te spoji Banovi} Strahinju sa Andra{em Urbanom, i
kad se u Ateljeovoj predstavi Nevinost
susretnu Dejan Mija~ i postdramski teatar. To su uzbudljive stvari ve} u nameri.
Uostalom, zovimo ga kako ho}emo samo
da ne bude dosadno i bezna~ajno.
Kragujeva~ko pozori{te i glumci na
mapi pozori{ne Srbije?
\. M.: Znam da u kragujeva~kom pozori{tu ima glumaca koji svojim talentom
i energijom mogu da pariraju bilo kom
drugom glumcu, u pozori{tu ili na filmu,
u okvirima koji nadilaze ove doma}e,
srpske ili balkanske, kako god ho}ete.
Na`alost, svi su oni, zajedno sa svojim
pozori{tem, taoci Kragujevca; a zajednom sa Kragujevcom, taoci Srbije; a
zajedno sa Srbijom, taoci ovog dela sveta... Kao i svi mi, uostalom.
@. T.: Veoma uspe{no su izvodili stilski zahtevne predstave. Uz to, pola ansambla su mladi glumci do 35 godina, {to
obe}ava. Mislim da imaju uslova da budu
znatno ambiciozniji nego
do sada.
18
Pozori{ta u unutra{njosti Srbije
OD [email protected] GRA\ANA DO GRADSKOG POZORI[TA
Scena Maska u [apcu i Puls teatar u Lazarevcu su „privatna pozori{ta“, tj. njihovi
osniva~i nisu gradovi u kojima egzistiraju
Jelena Popadi¯
centralnoj i ju`noj Srbiji ili kako
se to obi~no ka`e delu Srbije
„ispod Save i Dunava“ nije ~esta
pojava takozvanih „privatnih pozori{ta“,
tj. pozori{ta ~iji osniva~i nisu gradovi u
kojima pozori{ta egzistiraju. Godine
2002. osnovana su dva takva pozori{ta:
{aba~ko pozori{te Scena Maska, sa zapa`enim uspesima na brojnim festivalima, kako doma}im, tako i festivalima u
regionu, i lazareva~ki Puls teatar, koje je
nakon skoro decenijske borbe uspeo da se
izbori i postane profesionalno institucionalizovano pozori{te op{tine Lazarevac.
U
Scena Maska
Scena Maska iz [apca je, kako osniva~i ka`u, „nastala iz `elje za pozori{nim igranjem i istra`ivanjem. Svesni
~injenice da glomazno, repertoarsko pozori{te nema dovoljno materijalnih sred-
stava i vremena da se bavi ovim vidom
stvarala{tva, Ivan i Aneta Toma{evi} su
uz pomo} svojih kolega po~eli na radu
predstave Klara dogodilo se ne{to neo~ekivano. Premijera je izvedena u ’Klubu
M’ 14.2.2002. godine.“ O ovom pozori{tu
razgovaramo sa Ivanom Toma{evi}em,
prvakom [aba~kog pozori{ta i osniva~em
Scene Maska, mnogostrukim laureatom
skoro svih zna~ajnijih festivala u nas.
[ta je zapravo Scena Maska, koja
14. februara proslavlja devet godina od
osnivanja?
Po svojoj formi, ako se tako mo`e
re}i, Scena Maska je udru`enje gra|ana
koje se bavi scenskim delatnostima.
Naravno da nam je u prvom planu pozori{te, ali okupljamo, pored glumaca, reditelja, dramaturga... i muzi~are, slikare,
pisce... tako da smo, pored svojih predstava, do sada organizovali nekoliko kon-
Kraljica smeha pozori{ta Scena Maska
cerata ozbiljne muzike, izlo`bi slika,
knji`evnih ve~eri, promocija knjiga, te
akciju „[abac na dobrom glasu“ (u saradnji sa {aba~kim {kolama). Vi{e puta
godi{nje Scena Maska igra i predstave ili
organizuje programe u humanitarne
svrhe. U na{em gradu postoji jedan teatar – institucionalan. Ovakvo pozori{te
zbog svojih repertoarskih obaveza i
stalnog nedostatka novca, nema uvek
mogu}nosti da se bavi nekim ozbiljnijim
istra`iva~kim radom, jednostavno ne
sme da se upu{ta u rizik takve vrste.
U vremenu kada i institucionalizovana pozori{ta te{ko rade, vi opstajete.
Kako?
Za odgovor na ovo pitanje moramo
po}i od toga da smo svi, mislim na osniva~e i radnike Scene Maska, materijalno
obezbe|eni kao ~lanovi [aba~kog pozori{ta, tako da pred sobom nikada nemamo obaveze ~vrstih rokova. Nikada nam
se ne de{ava da neke stvari otaljavamo –
tek da budu ura|ene, da bismo ispunili
obavezu. Jednostavno radimo polako i s
velikim u`ivanjem i `eljom da svako od
nas da maksimum u svojoj oblasti. Ovakav pristup daje i rezultate koji nas stimuli{u ne samo da opstajemo, nego da se
razvijamo, uve}avamo i ja~amo.
Koje predstave imate na repertoaru i
gde ih igrate?
Trenutno na repertoaru imamo devet
predstava: Klara dogodilo se ne{to neo~ekivano, Sve o onim stvarima i {ire sa
`enskama, Klju~, Kraljica smeha, kabare
Fantazija o `eni, Omer i Merima i tri
predstave za decu: Pozori{ne ~arolije,
Vremeplov, Bajka o ~okoladi. U [apcu
igramo u [aba~kom pozori{tu, ali i u
svim prostorima u gradu gde je to mogu}e. Prva predstava Scena Maska (Klara
dogodilo se ne{to neo~ekivano) imala je
svoju premijeru u „Klubu M“ u hotelu
„Sloboda“. Gostovali smo po celoj Srbiji,
po Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Austriji, Nema~koj.
Ko su akteri Scena Maska?
S obzirom na ve} re~eno, da Scenu
Maska ~ine stvaraoci iz raznih oblasti
umetnosti, te{ko je re}i ko su akteri, ali
glavni radnici su ~lanovi i glumci [aba~kog pozori{ta.
Koje su va{e `elje vezane za Scenu
Maska?
Osnovni cilj nam je dobra predstava,
ali isto tako okupljanje ljudi iz svih sfera
umetnosti i sa svih geografskih podru~ja.
Koristimo njihova znanja, ve{tine, savete
i poma`emo im da se iska`u na planu
umetnosti, a sve u cilju o~uvanja i uve}anja onog {to je ostalo od lepote i plemenitosti u svetu. Na{a najve}a `elja je da nas
{to vi{e ljudi shvati i da nam se pridru`i
u tom, kako bi se danas reklo, {irenju
pozitivnih talasa i vibracija.
Puls teatar
Puls teatar iz Lazarevca najpre je
zami{ljen kao „teatar projekta“, {to bi
zna~ilo da pozori{te nije imalo stalno
zaposlene i okupljalo je mlade i {kolovane ljude u oblasti pozori{ta ili srodnih
umetnosti, koji su pre svega na bilo koji
na~in vezani za Lazarevac. U februaru
2009. godine, Skup{tina GO Lazarevac
gotovo jednoglasno je donela odluku o
formiranju profesionalnog teatra, tj. preuzela je osniva~ki kapital i dalje nastavila brigu o ovoj instituciji kulture. O na~inu rada i borbi za institucionalizaciju
ovog pozori{ta razgovaramo sa Ivanom
Nedeljkovi}, glumicom i upravnicom teatra, producentom svih predstava i urednicom pozori{nog programa Centra za
kulturu Lazarevac.
Koji je sada{nji status Puls teatra iz
Lazarevca (u organizacionom i produkcijskom smislu) i gde izvodite svoje predstave?
Pun naziv Puls teatra jeste Udru`enje dramskih umetnika Lazarevca
„Puls“, ~iji sam predsednik od njegovog
nastajanja, septembra 2002. godine. Od
tada pa do danas, sve {to je „iznedreno“ u
produkcijskom smislu, jeste vlasni{tvo
Udru`enja. Ali, u jednom trenutku, Udru`enje je prevazi{lo samo sebe, svi zajedno smo izvukli maksimum i bilo je
neophodno da se teatar institucionalizuje
u pravom smislu te re~i, da zaposli neke
mlade, {kolovane ljude ili pak one koji su
ga i napravili. Tako nastaje Prvo prigradsko pozori{te Lazarevac, najmla|e
profesionalno pozori{te, koje je i ~lanica
Zajednice profesionalnih pozori{ta Srbije.
Me|utim, ostalo je prepoznatljivo ono
Puls teatar, pa je sporazumom izme|u
ova dva pravna lica re{eno da se lazareva~ka produkcija i dalje prepoznaje po
imenu Puls teatar, kao uostalom i produkcija Centra za kulturu Lazarevac.
Prvo prigradsko pozori{te i Udru`enje su
„dva oka u glavi“ i jedno bez drugog ne
mogu, a i ne `ele; na{a mati~na scena jeste scena Centra za kulturu Lazar.
Insistirate na okupljanju lazareva~kih umetnika oko „projekta pozori{te“.
Kakav je odaziv Lazarev~ana i kako je
pozori{te prihva}eno u va{em gradu?
Naravno da prioritet imaju Lazarev~ani. Ako u Lazarevcu `ivi neko ko je zavr{io kostim ili dramaturgiju, zar mislite
da prioritet treba da ima neko iz Novog
Sada, na primer? Kroz na{ teatar je pro{lo i mnogo saradnika iz Valjeva, Aran|elovca i nekih susednih gradova, ali i iz
Ivana Nedeljkovi}, Puls teatar
regiona. Zbog toga Lazarev~ani vole svoj
teatar, ali i teatar uop{te.
[ta su ideje vodilje va{eg pozori{ta?
Novo, bolje, lep{e, inovativnije, da repertoar nose {to mla|i, otvoriti prostor i
napraviti mesto za „neke nove klince“.
Umorna sam, jer paralelno nosim repertoar i bijem bitku za novac. Hajde da
podelimo zadatke i uklju~imo nove ljude
– mislim da na ovaj na~in treba da se
kreira pozori{te.
Repertoar?
Repertoar je raznovrstan. Lazareva~ki pozori{ni stvaraoci mogu se pohvaliti naslovima kao {to su: Pomorand`ina kora, Hasanaginica, Ukokaj moga
mu`a, Kova~i, Sastanak na vrhu (koprodukcija sa NP Pirot), Crko brez njega,
zatim lutkarske i animacione – San letnje no}i, Kalamandarija, Aram, baram...,
Crno jagnje i predstava Nikad heroin,
koja je nastala u koprodukciji sa udru`enjem „Dobri ljudi iz Valjeva“, na koju
sam posebno ponosna, jer je ra|ena po
motivima biv{ih zavisnika. Proces je vodila i komad sjajno re`irala Angelina
Luki}, po mom mi{ljenju jedna od najboljih glumica Srbije, nekada prvakinja
Narodnog pozori{ta Pirot. Ve}ina na{ih
predstava vi{estruko je nagra|ivana. Neke su na repertoaru jo{ od 2005. i bli`e se
pedesetom izvo|enju, {to je za mali teatar
kakav je na{ ipak veliki broj izvo|enja.
U toku su pripreme na novoj predstavi?
U pripremi je premijera pozori{nog
komada Prevara Harolda Pintera, kao i
doma}eg teksta reditelja i pisca Sa{e Latinovi}a Halo ovde bomba, koja je namenjena omladinskoj populaciji. Premijera
Prevare zakazana je za drugu polovinu
februara. Predstavu re`ira Dragana Milo{evska-Popova, a pored mene igraju
Dejan Ton~i} iz Kru{eva~kog pozori{ta,
Darko Bjekovi} i Zoran
Belo{evi}.
RENOVIRANJE REGIONALNOG POZORI[TA IZ NOVOG PAZARA
@alosna svadba puni salu
egionalno pozori{te iz Novog Pazara kao profesionalno pozori{te
postoji od 2003. godine i njegov rad
je neodvojiv od rada Internacionalnog
univerziteta, na kome postoji katedra za
glumu, koju vode Enver Petrovci i Aida
Ko`ar. Svoje predstave ovo pozori{te izvodi na sceni Kulturnog centra, ~esto u
prili~nim neuslovima. U salu u kojoj se
predstave izvode nije ulagano od njene
izgradnje 1966. godine. Po re~ima organizatora ovog pozori{ta Muzafera @upljanina, na inicijativu Ministra za rad i
socijalna pitanja Rasima Ljaji}a, ambasador Azerbejd`ana u Beogradu je zvani~no obi{ao Novi Pazar i Kulturni centar. Dogovoreno je da Ambasada Azerbejd`ana ulo`i sredstva u rekonstrukciju
Koncertne dvorane. O~ekuje se da }e u
R
19
narednih nekoliko meseci otpo~eti radovi
renoviranja, koji bi trebalo da se zavr{e
do kraja juna, te da }e Regionalno pozori{te u slede}u sezonu u}i sa zna~ajno
boljim uslovima za rad. Gospodin @upljanin tako|e isti~e: „Mi kao pozori{te ne
gazdujemo ovom salom, ve} Kulturni
centar, ali se nadamo da }e se u narednom periodu definisati i politika osniva~a
prema Regionalnom pozori{tu, tako da
}emo i ostvariti i neki ravnopravan odnos
u kori{}enju scene i sale. Mislimo da }e
na osnovu na{ih postignutih rezultata i
gradski oci ulo`iti vi{e napora i sredstava
u teatar, tako da }e Regionalno pozori{te
na polju kulture dobiti mesto koje i zaslu`uje.“
S druge strane, ovaj period je za novopazarsko pozori{te jo{ po ne~emu
zna~ajan: u pitanju je predstava @alosna
svadba, premijerno izvedena 15. decembra pro{le godine. Realizaciju ovog projekta pomogli su gorepomenuta saradnja
sa Internacionalnim univerzitetom, brojne novopazarske porodice koje su dotirale
delove kostima i rekvizite, gradska uprava kao osniva~, kao i Ministarstvo kulture Srbije, zahvaljuju}i ~ijoj podr{ci je
pozori{te oja~ano u tehni~kom smislu, te
je ono postalo nezavisnije od Kulturnog
centra.
Predstava je ra|ena po tekstu lokalnog autora Vehbije Hod`i}a, po istinitoj
pri~i koja se desila u Novom Pazaru za
vreme Drugog svetskog rata. U realizaciju ovog projekta bili su uklju~eni i
muzi~ari koji poznaju sevdalinku ovog
kraja, izvo|a~i su pevali te sevdalinke i
koreograf po{tovao autenti~ne igre tog
regiona. Po re~ima organizatora @uplja-
@alosna svadba
nina: „Jo{ jednom je potvr|ena ~injenica
da je jako va`no ponuditi predstavu tradicionalne tematike, odnosno iz kulturne
ba{tine Bo{njaka ovog kraja. Izvo|enja
ove predstave u potpunosti su punila sa-
lu. Bio je ovo najkompleksniji i najkompletniji projekat Regionalnog pozori{ta.
Kvalitet predstave omogu}i}e nam gostovanja u Srbiji i van nje.“
Jelena Popadi}
LUDUS 169–170
Reprint Ludus
Razgovor s Petrom Kraljem radio je Feliks Pa{i} 1994. godine
JO[ NISAM NEBO SANJ‘O
Doprinosimo makar malo tome da nam narod po`eli da sanja nebo. Kad bih izgubio tu
nadu, sakrio bih se negde, u neku pe}inu,
pa bih ~ekao da mi Svevi{nji presudi
e mogu ni{ta u~initi. Ne mogu
ni{ta promeniti, ali mogu da
izrazim svoje o~ajanje {to nema
vi{e razuma, {to je ovaj svet oti{ao van
nekih sfera ljudskih... Mogu da se
izderem.“
Mogu da se izderem... Li~i mi na
mene.
Pre dvanaest godina to si rekao u
na{im razgovorima za „Scenu“.
Na`alost, stvari se nisu mnogo promenile. Promenilo se mo`da jedino to da,
kad bih se sad izdrao, mnogo bi me manje ljudi ~ulo. A u ono vreme sam verovao da }e moj krik imati nekog smisla i
da }e podsetiti na to da postojimo, da smo
`ivi. Sada se moj krik utopio u glupostima kojima smo dozvolili da nama ovladaju...
Uhvatio si me u jednom trenutku –
glupost nije to trenutak! – nego u stanju
kada se debelo preispitujem: koliko uspevam da svet podsetim na lepo, na neke
`ivotne vrednosti, na svetlost... Ipak
verujem da i moj krik mo`e da doprinese
ne~emu {to poma`e tome... Da ne budem
neskroman, ne mogu da se po`alim ni na
{ta u ~emu gluma~ki u`ivam. Predstave
su pose}ene, pune. Ne mogu da se po`alim. Kom{ija mi ka`e: „Pitam jednog
’kako si’, a on ’budi bog s nama!’“ A drugi mu ka`e: „Kako sam? Sramota me da
ka`em da mi ne{to fali. Zdrav sam, deca
su mi dobro...“ Tako i ja. Dobro sam... A
to {ta se de{ava i kako se de{ava, zaklju~ke o tome ne volim da izvodim.
@aklju~ci vode odustajanju. A uvek se
mo`e dalje. Mnogo sam se bavio sportom
i znam da jedna pobeda ne zna~i savr{enstvo. Tako mi neka dobra uloga sama
za sebe ne zna~i ni{ta... A {ta }e biti s
nama glumcima? Mo`da }emo se vratiti
u neko cirkusantsko vreme. Mo`da }emo
biti potrebni samo kao va{arski zabavlja~i. Ko zna.... Prete nam. Ne volim pretnje. Volim da sam sebe obave`em... Vremena su toliko ~udna, ve} dosadno nezanimljiva, a u su{tini stra{na. Sve to {to se
u svetu radi, u {ta se tro{e silne energije,
sve je to daleko od ~oveka i od njegove
potrebe za lepotom, za svetlo{}u. Opet govorim neke krupne re~i koje ne volim...
Uvek sam, kao {to zna{, citirao Me{u,
onaj monolog Hasanov iz Dervi{a i smrti.
Ne mogu od toga da pobegnem. Ka`e
Hasan: „Ja se osmijehom namirim za gubitke. Ne verujem da u `ivotu ima samo
pobjeda i poraza. Da postoji i slu{anje, i
gledanje, i rije~, i ljubav, i obi~an `ivot. I
da to mnogo zavisi od nas samih. Nego,
dosta praznih rije~i!“ Prazne re~i! Ovo je
vreme kada se isprazne i velike re~i,
kada se oduzima sadr`aj re~ima zbog
kojih mi u umetnosti postojimo... Ali, nisam uop{te pesimista, niti bolujem od odsustva snage kad me spopadne neka
takva misao. Od takvih misli be`im, i
ka`em: @iveli, zdravi bili! I volim da
vidim nasmejane ljude oko sebe. I jo{ ih
kod nas ima. Ne znam kako, ali ima ih...
Jednom je Ljuba Tadi} rekao, na nekom
sastanku, kako nas polako pretvaraju, ne
samo umetnike nego profesore, u~itelje,
N
LUDUS 169–170Lu
lekare, celu tu marksisti~ku nagradnju,
sve nas pretvaraju lagano u gra|ane tre}eg reda. Ljuba je to naslutio pre ve} petnaest, dvadeset godina... A i u svetu smo
postall marginalni, margine. Marginalije
su one re~i koje ispisuje{ na stranicama
knjige koju voli{. U odnosu na pisca to je
nikakva misao, ali je tvoja, intimno za tebe va`na, a za knjigu sporedna potpuno.
Tako i svet u odnosu na nas... Ako me
razume{? Samim tim {to su na{e kulture
eliminisali kao bitne, oni su nas ve} i
nacionalno eliminisali...
Koji „oni“?
Oni svi zajedno. Govorim o svetu...
Tu`no je ako neko ga|a avione nad jednom zemljom u kojoj smo Majku Hrabrost igrali mesec dana pred po~etak
rata. Mira Karanovi}, Rade [erbed`ija,
svetluca svetlost, on ne ose}a ni zamor, ni
mrak, ni bodljikave grane koje ga
{ibaju...“ Eto, pozori{te je taj tra~ak svetlosti koji se negde naslu}uje. Jedan mali
tra~ak zbog kojeg ljudi i dolaze u
pozori{te. Tra~ak nade. Da nema te nade,
ne bih imao ni vere u ovo {to radim...
Te{ko mi je da ti ja to sad defini{em. Kad
bih sedeo kod ku}e pa pisao, napisao bih
deset cedulja i na njima ostavio pet re~i,
mo`da... A ovako, kad razgovaramo, sve
je to zagrcnuto, zamrcnito... Ako nas nisu unapredili, oni koji su to mogli, nisu
uni{tili na{u `e|. Zato publika dolazi u
pozori{te... @e| za ne~im {to je druk~ije,
`e| za bekstvom od stvarnosti... Velika je
stvar za mene kad vidim da ljudi uva`avaju to {to radim, a ja, moram re}i,
radim maksimalno po{teno... A onda,
preko pozori{ta se nekako lak{e mirim sa
stvarno{}u. A na`alost, ili na sre}u, i takav smo svet da se kao ma~ke do~ekujemo na noge, padaju}i sa me|usprata ili
sa sprata. Na neki na~in se do~ekujemo
na noge: {to bi rekao Hamlet... Naravno,
glumac mora da citira neke velike ulo-
ne lepe... Milion puta sam, naravno, hteo
da pobegnem iz svega ovoga. Dobro,
pozori{te meni jeste ostalo velika ljubav, i
osta}e mi uvek velika ljubav. Ali, hobi?
Vi{e ne sme da mi bude hobi. U ovakvom
vremenu ne mogu da se bavim time kao
hobijem. I ljudi sad pozori{te druk~ije
do`ivljavaju. Ose}am se nekako vi{e
odgovoran kad iza|em na scenu nego {to
sam se ikada ose}ao. Ako se pod hobijem
misli na igru, nisam izgubio tu radost da
se igram. Ali, stare}i, mo`da nemam
pravo da glumu do`ivljavam kao hobi.
Mo`da sam tom divnom svetu pozori{ta
du`an da ga ne tretiram kao igra~ku...
Kad je Ljubinka rekla da je gluma hobi,
ja sam tada shvatio da je to jedna od
najve}ih ljubavi. Hobi je kad tajno pi{e{
pesme u gimnaziji, da niko ne zna. Ali, to
je stra{na strast. Hobi spada u oblast
strasti, a ne u oblast onoga ~ime se bavimo... Kako bi rekao Baja Ba~i}, jednom
kad je kiksnuo pa umesto „sticajem okolnosti“ rekao „cicajem okolnosti“, eto
„cicajem okolnosti“ kod mene se sad
polako pomiruju hobi i ono {to po~injem
Petar Kralj (Foto dokumentacija Ve~ernjih novosti)
Milutin Butkovi}, @ika Milenkovi},
mladi glumci i mlade glumice... To je bilo
mesec dana, pred rat, u Sarajevu.
Stanovali smo u hotelu koji se zvao
„Osmice“, na Trebevi}u. Videli smo celo
Sarajevo na dlanu. Do`iveli smo ovacije.
Mnogo na{ih kolega i prijatelja iskreno
nam je ~estitalo... To da su bili iskreni,
vidi se po o~ima. O~i ne mogu slagaiti...
Ni oni valjda nisu znali da }e da bude taj
u`asni rat... To je bilo sa Majkom
Hrabrost. Uspeli smo zaista da napravimo jednu antiratnu predstavu. I igrali
smo je ba{ uo~i rata. Kao da smo slutili
{ta }e da se desi... Pazi ovako: ~injenica
stoji da ljudi danas dolaze u pozori{te. U
Beogradu je uvek bilo dobrih predstava i
ima ih i sada, u svim pozori{tima. I pune
su. Ja se tome radujem. Pokazuje mi da
ima smisla to {to radlmo... Igram sa
rado{}u i verom. Ima kod ^ehova,
Astrov ka`e: „Kad ~ovek po mra~noj
no}i ide kroz {umu, ako iz daljine
ge... Napi{i da je to ura|eno sa ironi~nim
osmehom prema samome sebi. Ima kod
Hamleta na kraju ono: da u letu vrapca,
u svemu ima provi|enja, ali je va`no da
smo – spremni. Biti spreman, to je sve!
U na{im okolnostima, to zna~i da bude{
spreman da potpuno promeni{ na~in `ivota, a da ne promeni{ svoju li~nost. E,
mi glumci mo`da imamo mnogo vi{e
{anse za tako ne{to. Ali, sa godinama je
sve te`e presvla~iti se. Ne, iznutra ne.
Oni koji se glumom bave kao umetno{}u
mislim da se ne presvla~e iznutra.
Ljubinka Bobi} ti je jednom rekla
da gluma nije posao nego hobi. Je li
ostala hobi?
U izvesnom smislu jeste. Ali...
Nisam znao da }e da se desi sve ovo {to
se poizde{avalo i da }e pozori{te dobiti
neko zna~enje prozora koji otvara ljudima o~i u neka nebesa, u svet ma{te, u
ne{to gde je sve mogu}e, gde je sve
dozvoljeno, gde su stvari ponekad ~arob-
da shvatam kao svoju du`nost. Ne posao,
nikad posao! Posao sam izbacio kao re~.
Poceo sam ovo {to radim da ose}am kao
svoju du`nost, ako ho}e{ i du`nost pred
Bogom. Ka`e se: kad nam Bog da jedan
dar, moramo sami da ga usavr{avamo.
To je moja du`nost, i tako je shvatam,
sad sve vi{e i vi{e. Kao posao, nikad!
Onda bih izdao samoga sebe... Neki dan
mi je jedna devojka izvukla iz onog
na{eg razgovora jednu re~enicu za koju
sam ja odmah rekao da nije moja:
„Pozori{te mo`e da bude i ru`no“. Ali, to
je samo deo re~enice. I ja joj ka`em: „Ja
to nisam mogao da ka`em, to je
nemogu}e.“ I onda se utvrdi {to sam
rekao. Rekao sam: „Pozori{te mo`da
mo`e da bude ru`no, ali nikada za
mene.“ Ali, nikada za mene. I to je istina... Va`no je da se pomiri{ s tim. Voli{
pozori{te? Voli{. Je li ti ponudilo to i to?
Jeste. Je li ti okrenulo le|a ili ti nije
okrenulo le|a? Nije. E, onda je to to...
Ali, ja nisam merodavan, to sam uvek
govorio i mojoj Ljilji. Ja sam bio
razma`en uvek, od strane Boginje. Uvek
sam imao priliku da igram ne{to
sadr`ajno, da li se to zvalo po [ekspiru,
ili po Aci Popovi}u, ili se zvalo po Lazi
Kosti}u, ili po Me{i Selimovi}u... Zvalo se
tako da je imalo dubokog sadr`aja.
Zna~i, imao sam sre}u. I nikad nisam bio
u situaciji da glumce posmatram sa
strane, jer sam uvek bio u igri. Prema
tome, nisam merodavan da sudim.
O ~emu?
Pa, o glumi.
Ti nisi merodavan?
Pa sad... Zaboravi da sam rekao.
Jedan na{ zajedni~ki prijatelj, sjajan
glumac, pri~ao mi je kako mu je nekoliko puta u `ivotu dolazilo da iza|e pred
zavesu i da ka`e publici: „Ja ne mogu vi{e da se igram. \osta mi je!“Ali, nije
imao hrabrosti da to uradi.
Pa, da budem po{ten: ja bih voleo da
mi je do{la na pamet takva misao i da
sam uspeo da je ostvarim. Ima trenutaka
u na{oj profesiji kada se, u odnosu na ono
{to ti se intimno doga|a i u odnosu prema
svetu, ose}a{ nepo{tenim... Verovatno je
lep{e umreti na sceni kao Molijer, nego
iza}i na scenu i re}i „Dosta mi je!“ Ali, ni
taj na{ prijatelj to nije uradio. Znam
samo da je Zoran Radmilovi}, kad su mu
posle predstave aplaudirali, iza{ao i rekao: „Nije trebalo, ali hvala“, po{to su ih
stalno ga|ali nekim klamficama. Drugi
put je rekao: „Nemojte da aplaudirate,
iza|ite iz sale!“ Mu~enje je kad neko ne}e da vas ~uje, kad ne zna ni za{to je do{ao u pozori{te. Hvala bogu, u ovim vremenima takvih mu~enja nema. Nema
kolektivnih poseta, nema praznih mesta... Ljudi kupe ulaznice i do|u u pozori{te da gledaju... Ne bih tu vrstu pobune,
o kojoj pri~a{, ni bio u stanju da izvedem,
da ka`em: „Dosta! ’Ajde, idite ku}i!“ Ne
bih mogao to da izgovorim.
Pomenuo si Majku Hrabrost i Sarajevo. Ljuba Tadi} priznaje da ose}a
izvesnu nostalgiju prema tim vremenima...
I ja ose}am nostalgiju za tim vremenima... Da po~nem izdaleka, sa pokojnom gospo|om, divnom upravnicom Mirom Trailovi} s kojom smo proputovali
pola sveta. I nama je bilo va`no da jedna
predstava kao {to je Kralj Ibi ima uspeha
u Meksiku, ali da ima uspeha i u Zagrebu. To ne{to zna~i za predstavu i za sve
ovo {to radimo... Svi mi ~eznemo za tim.
Festival u Sarajevu, na primer, bio je jedan od divnih festivala. Ko je imao vremena da ga prati celog, mogao je da vidi
pozori{nu Jugoslaviju u malom... Mi smo
voleli Sarajevo, voleli smo gostovanja.
Sva ta ~uda koja su nam se de{avala bila
su lepa ~uda. Nekoliko godina uzastopce
smo i{li sa po tri-~etiri predstave u Zagreb, u junu. Bile su prodate uvek mesec
dana ranije. I imali smo tamo fenomenalne uspehe. I oni kad su dolazili ovamo...
To je bila jedna razmena mi{ljenja o
pozori{tu, po{tena razmena mi{ljenja.
Zato ja govorim o zatvorenim krugovima. Oni nas politi~ki ne mogu da zatruju.
Kako }e da nas truju politi~ki kad se
bavimo jednim zajedni~kim zanatom,
kad smo jedna, pozori{na zajednica ljudi
od iste ljubavi? Jer, pozori{te je ljubav. A
glumac je pripadnost. A ta pripadnost je
nacionalna pripadnost istoj ljubavi. U
tome se glumci celog sveta razumeju. E
to, {to se ne razumemo trenutno na ovim
prostorima, to nema veze. Znam da se
glumci celog sveta razumeju... Igrom
slu~aja ja sam se rodio u Zagrebu. Moj
otac je morao da be`i iz Zagreba 1941,
20
Reprint Ludus
pre nego {to sam se ja rodio, pa posle
majka... Nisam bio tamo tri-~etiri godine.
I ne znam zaista kako `ive. Ja `elim da
se bave umetno{}u i da pozori{te i kod
njih ima smisla, i da igraju ne{to {to je
li{eno mr`nje. Pravi pozori{ni komadi
nemaju u sebi nikakve mr`nje. Oni imaju poneku misao i poneko op{te mesto u
kome se ljudi prepoznaju. Zato i dolaze u
pozori{te. I kad imaju da kupe mleko i
kad nemaju da kupe mleko, prepoznaju
se u [ekspiru.
Tvoj dubrova~ki Hamlet, da se setimo i njega, prosto nije pristajao na istinu, i sve {to je radio je zato {to nije hteo
da vidi to {to se de{ava.
Tako... Pa, to ti je tako. Nije hteo, a
kad je bio prisiljen, onda je uradio ono {to
je uradio... Ni ja ne verujem dok ne vidim. Ne verujem u interpretacije. Govorim o sumnji.
Koliko si imao godina kad si igrao
Hamleta?
Dvadeset {est. Mla|i je bio Milo{ @uti}, imao je dvadeset ~etiri kada je u Ni{u
igrao u re`iji Huga Klajna... Uhvatio si
me, s tim Hamletom, {to se u sportu ka`e,
u raskoraku. Nisam, prosto, o njemu
razmi{ljao... Ima tu ne{to od straha od
saznanja o pravoj istini. Da li se to videlo
kad sam ja igrao, ne znam. Mo`da se i
videlo. Hamlet sluti istinu, ali ne}e da je
definitivno primi. Ne da ne sme, nego
ne}e... To ima veza i sa glumom i sa svim
{to mi radimo. Mi ho}emo istinu da poku{amo da poka`emo sa neke druge
strane...
[ta je, onda, tebi bio Hamlet?
On je meni bio prijatelj. Ja sam poku{avao da ga potpuno primim, kao
svoga. Se}a{ se, jednom smo o tome razgovarali. Rekao sam ti da bih voleo jo{
jednom da odigram Hamleta, na jo{ neki
na~in. Iz ove perspektive kad gledam,
mislim da to ne bi valjalo... [ta mi je
onda bio? Bio mi je najintimniji prijatelj.
S njim sam poku{ao da {to po{tenije
u|em u potragu za istinom. Ako se se}a{
scene sa majkom, to je najpo{tenija scena, scena ispunjena pravom ljubavlju,
ali scena ba{ one prave potrage za istinom, sa slutnjom u`asa koji je mo`da, a
koji mo`da i nije. Jer, u Hamletu do samog kraja skoro ima nade. Ima nade da
to mo`da ipak nije tako stra{no. [teta {to
sad neko ne igra Hamleta. Gluma~ki,
meni je Hamlet zna~io jedan veliki trening. Ali, meni je mnogo zna~io i Maksim Crnojevi}. Isti slu~aj... Isti slu~aj
borbe sa nekim elementima sudbine, koje
ne mo`e{ ni da shvati{ ni da primi{, koje
istra`uje{ ali do kraja im neveruje{...
Nije bez veze ono Maksimovo:
Zadocniti se, prehitrite se,
pogoditi il’ proma{iti ~as,
Zar jedan ~as da mo`e proma{en
u nedoma{aj sav da vrgne vek?
Iz uspomene izbrisati ga,
iz uspomene u kojoj je tek
`ivot postao `ivot, vekom vek?
Nao~igled u drugog pretopljen,
`ivota toga svaki spomen, trag?
„Zadocniti se, prehitriti se, pogoditi
il’ proma{iti ~as...“ Zar ti to ne li~i na Biti
il’ne biti? „0, bezobzirni du{e vremena...“ I tako dalje... Maksima sam igrao
pre Hamleta. A i jedno i drugo je bila neka borba protiv istine... Kao {to danas
postoji ova istina, ovo {to nam se doga|a.
I {ta mi tu mo`emo? Mi mo`emo samo iz
na{ih malih gnezda da se borimo protiv
te istine. Ne}emo da je priznamo, ne}emo
da je vidimo, ne}emo da je saznamo! A
ako je saznamo, onda nema{ kud: ili se
pomiri{, ili u bitku s njom... Ostalo mi je
to iz Maksima i Hamleta: Da li je mogu}e
da je to to i da je ovo ovo? Da li je mogu}e
ovo {to vidim i ovo {to slutim? I onda –
be`i{ od slutnji, be`i{ od fakata koje
ne}e{ da pove`e{, jer kad ih pove`e{,
dobija{ pri~u na koju ne}e{ da pristane{,
jer ne}e{ da pristane{ na onaj definitivni
~in. Od toga be`i i Hamlet, dok ga ne
prinude na taj ~in... Svi mi danas `ivimo
jednu hamletovsku situaciju... Ima i u
Garderoberu jedna stvar koja se stra{no
poklapa, sa nekim na{im gluma~kim
uverenjima: za{to postojimo, za{to igramo u ovakvim i u onakvim vremenima.
Oglasi se Uzbuna, a glumac Ser ka`e:
„Sve ~ine da me spre~e.“ Garderober mu
ka`e: „Ne bih shvatao to tako li~no.“ A on
na to, Ser, veliki glumac: „Bombardujte,
bombardujte, bombardujte nas do besvesti, ali svaka moja izgovorena re~ bi}e
{tit od va{eg divlja{tva, svaka replika
koju budem izgovorio bi}e odbrana od
va{eg terora.“ To on govori van scene, pre
Pretplatite se na
LUDUS
Godišnja pretplata za Srbiju:1000,00 din.
Dinarski teku}i ra~un:
Savez dramskih umetnika Srbije
255-0012640101000-92
(Privredna banka Beograd A.D.)
Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra
Devizni `iro ra~un:
5401-VA-1111502
(Privredna banka Beograd A.D.)
Instrukcije za uplate u evrima potra`iti u
Udru`enju dramskih umetnika Srbije
21
po~etka predstave, obra}a se nekim
avionima: E, sad }u da vam igram Kralja
Lira, sad }u vam ka`em [ekspira – pobedi}u vas svojim re~ima! To je glumac.
To je onaj krik o kome smo govorili u
po~etku?
To je taj krik... A Hamletov krik je
tih, ne~ujan. „Sve drugo je }utanje.“
„Jesam travu kiseljak jeo, a nisam
nebo sanjao.“ Voleo si tu re~enicu iz Tole
Manojlovi}a...
... a nisam nebo sanj’o. Voleo sam tu
re~enicu. Kad si me podsetio na nju,
obojio si mi sve odjednom nekom finom
plavom bojom. Kao da gledam nebo, ali
ga ne sanjam... Ima u tome ne{to: nebo
sanjo nije, ali ga se nagledao. Daj bo`e da
sanjam nebo! Kod Tole sam to tako shvatio: da on ceo dan `ivi s nebom, pa mu je
`ao {to ga i no}u nema. Tola je bio autenti~an tip. „Nisam nebo sanj’o, a jesam
travu kiseljak jeo.“ Trava je pri zemlji, a
ne bo je nedoku~ivo. Jo{ da ga je i sanjao!
U tome je sadr`ano i ono koliko smo sitni
i ono koliko bismo `eleli da ne budemo
sitni.
Ka`e{ da ne voli{ citate...
Izbegavam, ali ne mogu vi{e ni da
govorim ni{ta drugo osim citata. Kad
pomislim da je ne{to moja misao, setim se
da sam je ve} negde izgovorio... A dobro,
to je posledica inflacije misli, ne}u da
ka`em re~i. Ho}u da budem fini prema
sebi, ba{ da se hvalim. Inflacija misli
koje sam izgovarao sa ljubavlju...
Ovih dana, kad si na pozornici, koje
misli voli{ da izgovara{?
Ne delim ih... Ali, evo, ima u Kneginji iz Foli Ber`era: „Ne mogu da na|em
moju ljubljenu.“ To mo`e da se pretvori i
u Disa, iako je to Fejdo... A, Njego{! U
[}epanu Malom: „La` se s la`ju jednako
nadme}e – dok vas svijet la`a ne postane.“ Onda tu volim ne{to {to }e ti zali~iti na Me{u Selimovi}a. Kad do|e ruski
poslanik i kad pita igumana Teodosija
Mrkojevi}a kako `ive i {ta rade, ovaj odgovara: „Kad ogladnim, onda mi je podne
– dugo sjedjet ne mogu ve~erom – no
kako se kod vatre ogrijem – ~a{u vina
podobru ispijem – te nazdravim sanku i
dru`ini – pa otole zgrijat u postelji. – Je
li zore, eto me na noge – zabave ti druge
ne imadem – do jednoga sama razgovora
Petar Kralj (Foto: Vukica Mika~a)
– s `ivljema ali s mrtvijema – kad ni s
jednim, onda samim sobom“... Ovde u
Ateljeu, obnovili smo No} tribada. Ima tu
jedna lepa misao o piscima, koju volim:
„Mi zapisujemo re~i. To je u osnovi neobi~no. Kad vidite svoje misli i ose}anja
zapisana ko zna jo{ kad, pre deset godina, sto godina, vas obuzimaju strah i revolt. Ne revolt na `enski teror nad ljudima, {to bi bilo prirodno, nego revolt na
onoga ko je to zapisao.“ A u Garderoberu
volim... Kad je panika da li }e se Ser
uop{te pojaviti i kada neke glumice predla`u da se predstava otka`e, Serov garderober Norman ka`e: „Ne, ne, ne, drage
moje, ne mo`e se tako govoriti o odgovornosti. [ta je danas na{ nacionalni interes? Borba za opstanak. A ovamo otka-
zujemo predstavu! Pa, ne mo`e.“ Prema
tome, mi nemamo pravo da otkazujemo
predstavu. A koliko doprinosimo tome da
nam narod po`eli da sanja to nebo, to...
Doprinosimo, makar malo... Kad bih izgubio tu nadu, sakrio bih se negde, u
neku pe}inu, pa bih ~ekao da mi Svevi{nji presudi... Opet bi rekao Astrov:
„Ako ljudi za hiljadu godina na|u na~ina da budu sre}ni, onda sam makar
malo tome doprineo i ja.“
Da ti neko ka`e: Svr{eno je s pozori{tem! Gotovo je...
Onda }u se vaditi, na Stanislavskog.
Vole}u pozori{te u sebi. Nosi}u ga u sebi.
To mi niko ne mo`e
uzeti.
SKICE DU[ANA RISTI]A
Ludus ne mo`e
bez
Ministarstva
za kulturu
Republike
Srbije,
a verujemo da
ni Ministarstvo
ne mo`e bez
Ludusa
LUDUS 169–170
Intervju: Ana Grigorovi}
STVARNOST JE APSURDNA
„Do`ivela sam mnogo apsurdnih situacija,
koje su bile veoma stvarne, i ba{ su me one
dovele do tog ose}aja usamljenosti i besmisla. ’Svet je lo{e ure|en i ko god ga je pravio
nije mnogo uspeo’, ka`e Jonesko. To je
njegov do`ivljaj. Na svakom ~oveku je da
stvori svoj“, ka`e rediteljka Ana Grigorovi}
Mikojan Bezbradica
Ana Grigorovi}
e} prvom predstavom North Force
u Dadovu 2009. godine, osvojila je
naklonost i poverenje ne samo publike nego i stru~ne javnosti. Kao potvrda
svemu tome, nedugo posle toga, na njenu
adresu stigle su i prve nagrade – za najbolju re`iju, kao i priznanje grada Beograda za stvarala{tvo mladih. Ve} slede}e
godine, na istoj sceni, postavila je De~ake
Pavlove ulice, a potom je osvojila i nagradu „Hugo Klajn“ za najboljeg studenta
re`ije u generaciji. Nedavno, krajem decembra, u Ustanovi kulture „Vuk Karad`i}“ re`irala je jo{ jednu predstavu –
Bekstvo E`ena Joneska.
„Reakcija publike bila je daleko bolja
nego {to sam o~ekivala“ – ka`e za „Ludus“ Ana Grigorovi} (1987), apsolvent
pozori{ne i radio re`ije na Fakultetu
dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi
profesorke Ivane Vuji}. „Imala sam tremu znaju}i da postoje delovi, poput zi-
V
danja scenografije, koji mogu biti nezanimljivi za publiku. Me|utim, ti delovi
su prihva}eni smehom i aplauzima. Mislim da smo ostavili dobar prvi utisak.
Tek kroz naredna izvo|enja ima}emo
priliku da vidimo kako se predstava razvija i koliko }e trajati njen ’`ivot’.“
Bekstvo je nastalo spajanjem dva
Joneskova komada Novi stanar i Kakav
kupleraj!...
Komad Novi stanar je scenska metafora o zatvaranju od sveta, koja nije mogla stajati sama za sebe. Istra`uju}i Joneskove drame nai{li smo na odli~ne monologe u drami Kakav kupleraj!. Posebno
kod tih monologa je {to se oni nisu toliko
vezivali za lik, koliko za samog pisca i za
njegov stav o svetu. Ideja o definisanju
„Joneskovog“ sveta u formi prologa imala
je za cilj da objasni apsurdnu metaforu
Novog stanara, koji se od tog sveta zatva-
ra. Delovi drame Kakav kupleraj! obja{njavaju dramu Novi stanar i obrnuto.
U `anrovskom smislu Bekstvo pripada drami apsurda koja je prili~no neshva}ena ne samo kod nas, nego i u znatno razvijenijim sredinama. Pretpostavljam da vam je ta ~injenica predstavljala
jo{ ve}i motiv, pa i izazov da re`irate
jednu ba{ takvu predstavu?
^ini mi se da drama apsurda i nije
toliko apsurdna. Stvarnost je apsurdna.
Zato sam i `elela da posmatram ove dve
drame iz naturalisti~kog klju~a i da izbegnem neobi~ne elemente, besmislena
ponavljanja i za~udan kostim. To je bio
nimalo jednostavan izazov i ba{ zato
odli~na motivacija.
U dramama apsurda razvija se te`nja da se iska`e izgubljenost, usamljenost i teskoba. Apsurdni su likovi, apsurdne su situacije, iskazi... To je na
neki na~in i slika dana{njeg sveta u kom
`ivimo?
Naravno. Ipak, ta slika je prili~no
subjektivna. Do`ivela sam mnogo apsurdnih situacija, koje su bile veoma stvarne, i ba{ su me one dovele do tog ose}aja
usamljenosti i besmisla. „Svet je lo{e
ure|en i ko god ga je pravio nije mnogo
uspeo“, ka`e Jonesko. To je njegov do`ivljaj. Na svakom ~oveku je da stvori svoj.
Predstava, izme|u ostalog, postavlja
i veoma va`na pitanja – kako nas dru{tvo u kom `ivimo menja i da li smo samo pasivni posmatra~i sopstvenog `ivota?
Mislim da je na publici da na|e odgovore na pitanja. Mi smo prvenstveno
`eleli da ih postavimo i onda smo ih posmatrali iz razli~itih perspektiva. Ne bih
volela da postoji ta~an ili neta~an odgovor, zato sam se i potrudila da ga ne nametnem.
Kakva je uloga pozori{ta u ovim
dana{njim, turbulentnim, vremenima?
Uloga pozori{ta je veoma va`na, jer
ima mogu}nost da postavlja pitanja, obrazuje, u~i i menja publiku. Ne bih volela da proberem odre|eni broj tema, jer ih
danas zaista ima na pretek, kao {to i ima
mnogo razli~itih reditelja koji }e ih sve i
obraditi.
Osim oca Borislava, nekada{njeg
priznatog reditelja Narodnog pozori{ta
koji je preminuo pro{le godine, ko je jo{,
u umetni~kom smislu, uticao na vas?
To je te{ko pitanje. Postoji toliko ljudi
koje bih pomenula... od odli~nih pedagoga kao {to su Nikola Jevti} i Ivana Vuji},
do reditelja Tomija Jane`i~a, Egona Savina, pa i mnogih divnih glumaca, sve do
ljudi koji ba{ nikakve veze nemaju s pozori{tem.
Iako se u poslednje vreme pojavljuje
sve vi{e talentovanih, uzbudljivih i promi{ljenih mladih pozori{nih stvaralaca,
~ini se da im prava {ansa jo{ nije dovoljno pru`ena...
Problem je {to se danas mladim rediteljima smatraju ve} afirmisani umetnici, a opet, ni posla nema toliko, pa su i
upravnici pozori{ta skepti~ni u poveravanju re`ija neiskusnim mladim ljudima. Da li }e se situacija promeniti za
mlade reditelje zavisi isklju~ivo od njih
samih.
Kada planirate da diplomirate?
Planiram da diplomiram ove godine.
Sada sam u fazi rada na diplomskoj radio-drami, a u toku godine trebalo bi da
po~nem i da re`iram komad 5decaka.si
Simone Semeni~ u Malom
pozori{tu „Du{ko Radovi}“.
Sne`ana – Nena Budimli}: tri i po decenije suflerskog posla
GLUMCIMA ULIVA SIGURNOST
^esto je dovoljan upitan pogled glumca pa
da Sne`ana doturi re~, nagovesti dalji dijalog i „izvu~e” i glumce i predstavu
Ranko Pivljanin
ne`ana Nena Budimli} je kao devoj~ica htela da postane balerina.
Ta `elja je dovela u Dom kulture
„Vuk Karad`i}”, ali odatle se vratila sa
S
sasvim druga~ijom vizijom svoje budu}nosti. Kad je pro{la na audiciji za potrebe
jedne predstave kod Milenka Mari~i}a,
dodirnula je magija pozori{ta, ali umesto
LUDUS
[email protected] KUPITI...
Beograd:
U knji`arama: „Beopolis“ (TC „Euro centar”,
Makedonska 30),
„Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i
„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5),
„Plavi krug” (Majke Jevrosime 2).
U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).
U pozori{tima (na mestima gde se prodaju
programi predstava).
Novi Sad:
U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta
(Pozori{ni trg 1) i u knji`ari „Solaris“
(Sutjeska 2).
LUDUS 169–170Lu
izazova scene i ushi}enja gluma~kim poslom, Nenu je privuklo ne{to drugo. Devoj~ica nije skidala pogled sa ~oveka koji
je sedeo u polumraku iza pozori{ne zavese. Bio je to sufler Ante Ivelja, a kada
su Neni objasnili {ta je njegov posao, ona
je prelomila: „Ma koju {kolu da zavr{im,
bi}u sufler!”
Odr`ala je re~. Ve} 34 godine radi ono
{to je privuklo u najranijoj mladosti, a da
se nijednom nije pokajala niti posumnjala u svoj izbor. I evo je, ko zna koji put
na njenom radnom mestu – skromnom
po opremi, a prebogatom po uspomenama
– iza zavese na velikoj sceni Ateljea 212.
Sto, stolica, sijalica, a oko nje pozori{ni
rekviziti prekriveni pra{inom. Iako to
nije lako u ovom ambijentu, Sne`ana
svoj kutak odr`ava maksimalno urednim.
„Obo`avam ovaj }o{ak i jako sam
ljuta kad mi naprave nered okolo!”
U njenom pogledu i stavu ~ita se
maksimalna koncentracija na tekst i na
scenu, potpuna posve}enost poslu iako
njen trud ostaje daleko od burnih aplauza i cvetnih aran`mana. Ona glumcima
uliva sigurnost, Nena je garancija da
komplikovana replika ne}e zastati u
grlu, a predstava „za{kripati”! ^esto je
dovoljan upitan pogled glumca pa da
Sne`ana doturi re~, nagovesti dalji dijalog, a da publika ne primeti tog dobrog
duha iza zavese koja neprimetno „izvla~i” i glumce i predstavu.
Jer, glumac mo`e i da zaboravi tekst,
mo`e da se blokira, ali Sne`ana mora biti
u pripravnosti. Zato se ne odvaja od teksta aktuelne predstave koju radi, on je
uredno od{tampan i samo su diskretno
obele`ene neke re~enice kod kojih glumci
naj~e{}e „zapinju”.
Ulogu i zna~aj suflera proveravamo
na aktuelnoj probi Gospode Glembajevih
Sne`ana Nena – Budimli}
i jasno je da je Sne`anina pomo}
najneophodnija u ovoj fazi stvaranja
predstave, dok se glumci postupno osloba|aju teksta, ali jo{ uvek nisu dovoljno
sigurni u sebe.
„Nekad je dovoljno re}i samo jednu
re~, pa da glumac bez problema nastavi
repliku!”
Re~i hvale za Sne`anin doprinos ne
{tede ni reditelj predstave Jago{ Markovi}
ni glumica Anica Dobra koja igra barunicu Kasteli.
„Nije u opisu posla suflera do voli
glumce, a ona ih voli i to se ose}a. Nena
mi je u ovoj fazi predstave jedini garant
da se dobro ose}am na sceni kad tek treba da osvojim prostor” - ka`e Dobra.
I nije samo zaboravljena re~ ono {to
}e Sne`ana dobaciti, nekad „suflira” i
stvari koje se nje ne ti~u, ali ona smatra
da je njen posao sve {to mo`e da doprinese kvalitetu jedne predstave. Tako se u
predstavi Garderober u Jugoslovenskom
dramskom pozori{tu, gde je provela
~etvrt veka, na{la slavnom Ljubi Tadi}u
kao savetnik za {minku: „Predstava je
predvi|ala da se glumac {minka pred
publikom, ali Ljuba krene pogre{nim
redosledom. Kad sam videla da je prvo
uzeo periku, prekinula sam ga i polako
diktirala: prvo mastiks, onda brada, pa
brkovi...!”
I nije samo Ljubi Tadi}u bila „savetodavac” ve} je stigla da kao statista igra
pored njega, a sa kolikom pa`njom je
usredsre|ena na predstavu govori njena
intervencija tokom izvo|enja mjuzikla
Kosa kad je me|u 35 ljudi na sceni primetila da jedan fali.
„Ovo je stresan posao kao i gluma~ki.
oni jo{ mogu i da improvizuju, ja tu
slobodu nemam. ^esto ne poma`em
glasom, ve} samo artikulacijom, a nekad
je dovoljno da se ‘okrznemo’ pogledom pa
da se glumac
vrati u igru!”
22
Dramatur{ki informator
SANJA SAVI] – „DEKODIRANJE“ I „KOD [EJTANA“
nosti, dijalozi su vi{ezna~ni, zbog potisnutih, neizgovorenih detalja. Ova drama
podse}a pomalo na filmove Erika Romera, na njegova slo`ena, psiholo{ki detaljna, prodorna ispitivanja mu{ko-`enskih
odnosa.
Kod [ejtana
Dekodiranje
(Tri lika – mu{ka)
Dekodiranje je kamerna drama sa
dimenzijama apsurda. Njen zaplet je vrlo
zanimljiv, neobi~an – tri mu{karca se
okupljaju sa ciljem da razgovaraju o
Ivani, `eni koju sve troje vole, da bi je
nekako razumeli – Ivanin mu`, Ivanin
ljubavnik i Tre}i ~ovek, „onaj kome je
Ivana rekla da ga voli“. Ova nesvakida{nja drama se odigrava u Ivaninom
domu – njih trojica poku{avaju da otvoreno razgovaraju, `ele}i da Ivanu otkriju
i da je upoznaju sa svih strana. Oni ~esto
deluju sasvim infantilno, kao neka nadurena deca, zbog ljubomore, zavisti, posesivnosti koje proizlaze iz njihove ljubavi
prema Ivani. Takvi odnosi su izvor apsurdnog humora, ali i izazovnih zapa`anja o mu{ko-`enskim odnosima. Mu`
se, na primer, gr~evito, o~ajni~ki hvata
za ~injenicu da je njegov polo`aj tu najsigurniji, jer je njegov odnos prema Ivani
zakonit; ljubavnik, s druge strane, ru{i te
iluzije tvrde}i da je bra~ni odnos prazna
forma i banalna obaveza, odnos bez ljubavi, imitacija strasti i `elje itd. Njihovi
dinami~ni razgovori podsti~u na{a razmi{ljanja o slobodi u ljubavi, o rutini i la`ima u braku, o strasti i seksualnosti kao
vanbra~nim vrednostima itd. Likovi Dekodiranja su realni i ubedljivi, njihovi
odnosi su provokativni zbog svoje neobi~-
({est likova – tri mu{ka, tri `enska)
Radnja drame Kod [ejtana de{ava se
u jednom sremskom selu kroz koje prolazi magistralni put. Glavna akterka je
~etrdesetpetogodi{nja Bo`ana, izbeglica
iz Like koja je petnaest godina pre de{avanja radnje drame napustila svoj dom
i do{la u Srem. Tu je zarobljena u jednom
u`asnom `ivotu – `ivi sa mu`em Veljkom koji je verbalno i fizi~ki zlostavlja,
pri ~emu (potajno) `eli biti s Ljubomirom
sa kojim je nekada bila, ali ga je odbila, a
on se posle toga o`enio `enom koju ne
voli (Ljubomir, naravno, voli Bo`anu).
Ljubomir ~esto dolazi u kafanu u kojoj se
radnja drame u najve}oj meri odvija, gde
Bo`ana radi (njen mu` vodi kafanu).
Mnogo ranije, kada je ostala trudna, Bo`ana je napustila posao peva~ice koji je
veoma volela i u ~emu je bila dosta uspe{na – nastupala je sa sestrom Bobom
koja je onda oti{la u Kanadu i napravila
izuzetno uspe{nu karijeru gastarbajterske peva~ice. Napu{tanje karijere zbog
udaje odluka je koja je u Bo`ani utisnula
sna`no ose}anje proma{enosti `ivota, nezadovoljstva zbog pogre{nog izbora,
~ehovljevski jake drame izgubljene sre}e.
No, onda u drami dolazi do preokreta koji stvara njena odlu~nost da istupi iz
`ivota koji ne `eli, da napusti porodicu i
da, za po~etak, ode u [abac kako bi nastupila na televizijskom {ouu, kao peva~ica. Ovaj nastup }e doneti promenu, njeno ispunjenje `elje za druga~ijim `ivotom, za realizacijom neostvarenih snova.
Kod [ejtana tako postaje drama o promenama, o snazi da se iskora~i iz bede u~malog, propalog `ivota i o hrabrosti da se
upusti u osvajanje `ivota o kome se ma{ta (hrabrosti, jer je `elja uvek pra}ena
stra{nom mogu}no{}u neuspeha). Kroz
odnos izme|u Bo`ane i Bobe, autorka
postavlja pitanja o razlikama `ivljenja u
Srbiji i u normalnijim dru{tvima, odnosno defini{e, na`alost i dalje prili~no
aktuelnu, dilemu mladih ljudi u Srbiji –
ostati ili oti}i?
Drama Kod [ejtana fino je oblikovana refleksija savremenog `ivota u
Srbiji, realno mra~an prikaz bede i preRo|ena je u Sarajevu 31.12.
1988. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{ila je u Palama nakon
~ega upisuje Fakultet dramskih
umetnosti u Beogradu, odsek Dramaturgija. U aprilu 2010. godine na
Radio Beogradu je emitovana njena
dramatizacija pripovetke Ive Andri}a Letovanje na jugu, a u junu iste
godine joj je izdata prva zbirka pripovedaka Kad `irafa progovori. U
pripremi za {tampu je druga knjiga,
drama Umri da ti ka`em. Sara|ivala je u radu na scenarijima za nekoliko studentskih filmova. Trenutno
radi na pripremi druge zbirke pripovedaka i realizaciji crtanog filma
Mika mrav.
gr{ti neostvarenih potencijala ljudi koji
tu `ive. Njeno razre{enje nije sre}no niti
romanti~no, iako se pre tragi~nog zavr{etka postavlja mogu}nost preokreta i
hepienda. Ipak, njeni likovi i radnja se
su{tinski mogu posmatrati kao ohrabruju}i, optimisti~ni, zbog `elje likova za
promenom i snage da se ona ostvari (dok
postoji svest o nephodnosti promene, nije
sve tako beznade`no). Velika vrednost
ove drame jeste njena `ivotna uverljivost,
puno}a koju likovi poseduju, opipljivost
njihovih ose}anja, nostalgije za izgubljenim `ivotima, patnje zbog neostvarenih ljubavi i snova, iskrenost koja na
~itaoca neposredno deluje.
N
23
MARIJA CRNOBORI
Priredio Aleksandar Milosavljevi}
cena: 800 dinara
MATA MILOŠEVI]
Priredile:
mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi}
cena: 800 dinara
LJILJANA KRSTI]
Priredila Ognjenka Mili}evi}
cena: 800 dinara
PETAR KRALJ
Priredila Ognjenka Mili}evi}
cena: 800 dinara
(rasprodat tira`)
OLIVERA MARKOVI]
Priredio Feliks Pa{i}
cena: 800 dinara
RADE MARKOVI]
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 800 dinara
STEVAN [ALAJI]
Priredio Petar Marjanovi}
cena: 800 dinara
MIRA BANJAC
Priredio Zoran Maksimovi}
cena: 800 dinara
VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 800 dinara
STEVO @IGON
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 800 dinara
Ana Tasi}
Gostovanje Bosanskog narodnog pozori{ta
iz Zenice u Beogradu
studiozan na~in „nastoji prodrijeti u su{tinu modernizacijskih sunovrata“, za
svoju osnovu ima tri ljubavne pri~e, koje
su „na koncu nemogu}e u nemogu}em
okviru“. Ta struktura mo`e se, pi{e Vukadinovi}, simboli~ki porediti sa „poigravanjem matemati~kim zakonitostima –
da li je nemogu}e i nemogu}e jednako
mogu}e“! Pozori{ni kriti~ar Sa{a Gradni} u svom du`em afirmativnom prikazu
predstave pi{e da se reditelj Petar Kaukov „polaze}i od neposredne parafraze
~uvenog crte`a ’zlatnog preseka’ iz bele`nice Leonarda da Vin~ija, u ~ijem sredi{tu je potpuno nago ljudsko telo, suo~ava sa Huba~evim tekstom tako da ga
ra{~lanjuje na niz mikroplanova, pri ~emu dominira iskaz o svakida{njem bizarnom egzistencijalnom planu“. Grandi} iznosi zaklju~ak da je re`ija „na bazi
svog saglasja sa idejom teksta uspela da
nam do~ara naturalisti~ki, bizarni, plan
egzistencije pre i posle klju~nog doga|aja“, a svojim „op{teprostornim prepoznavanjem“ stvorila je iluziju da postoji
„jedinstven prostor ~ije se egzistencijalne
ravni prepoznaju i usvajaju kao ne{to
svakodnevno“.
Ina~e, predstava Bizarno imala je
neobi~nu produkcijsku sudbinu. Jo{ tokom pripreme, o ovom projektu je u presti`nom ~asopisu „American Theatre
Magazine“ objavljen afirmativni tekst
njujor{ke kriti~arke starije generacije
Nikol E. Tejlor, koja je predstavu pre-
Edicija posve}ena dobitnicima Nagrade
„Dobri~in prsten”
Sanja Savi} – Biografija
OP[TEPROSTORNO PREPOZNAVANJE
a Velikoj sceni Narodnog pozori{ta, 6. februara, gostovala je
jedna od najboljih pro{logodi{njih
produkcija u BiH, predstava zeni~kog
teatra Bizarno autora @eljka Huba~a u
re`iji poznatog bugarskog reditelja Petra
Kaukova. Gostovanje sledi nakon uspeha
na uglednom regionalnom Festivalu u
Br~kom, gde je glumici An|eli Ili} pripala nagrada publike, a `iri kojem je predsedavala Mani Gotovac, dramaturg iz
Hrvatske, dodelio je ovoj predstavi nagrade za najbolju glumicu (Alma Terzi})
i najbolji tekst. Prema propozicijama, za
nagradu su se borili dramski pisci iz
Hrvatske, BiH, Srbije i Crne Gore, a na
Festivalu su u~estvovale produkcije JDPa (Ivor Martini} Drama o Mirjani i ovima
oko nje), Narodnog pozori{ta RS iz Banjaluke (Neboj{a Bradi} Moj brat), Sarajevski ratni teatar SARTR (Mirko Kova~
Osipate se polako, va{a visosti) koprodukcija MESS-a i Narodnog pozori{ta
Sarajevo (Pe|a Kojovi} Sarajevska
pozori{na tragedija), zagreba~ki teatri
„Kerempuh“ (Ante Tomi} ^udo u Poskokovoj dragi) i EXIT (Mate Mati{i} Balon).
Iz mnogobrojnih natpisa, koji su
pratili izvo|enje ove predstave u BiH,
izdvajamo dva: Sr|an Vukadinovi}, profesor Akademije umetnosti u Tuzli, pi{u}i
o strukturi drame Bizarno, prime}uje da
ovaj komad, koji „u svojoj dramatur{koj
strukturi poku{ava da odgonetne zamke
bizarnosti u svakodnevnom `ivotu“ i na
MONOGRAFIJE
MIHAILO JANKETI]
Priredio Veljko Radovi}
cena: 800 dinara
PETAR BANI]EVI]
Priredio Ra{ko V. Jovanovi}
cena: 800 dinara
SVETLANA BOJKOVI]
Autor: Ksenija [ukuljevi}
Markovi}
cena: 800 dinara
BORA TODOROVI]
Autor: Dragana Bo{kovi}
cena: 800 dinara
poru~ila gledaocima, a Petar Kaukov je,
na osnovu ovog i rada u teatrima u Sofiji, pozvan da uzme u~e{}e u jednom od
projekata organizacije „The Drama Leagne of New York“. Nakon vrlo uspe{ne
premijere u martu pro{le godine, predstava je zbog spre~enosti glavne glumice
Sne`ane Markovi} da nastavi sa radom
„uga{ena“. Ipak, na zahtev publike, a uz
veliki napor reditelja i producenta, svoju
premijernu obnovu Bizarno do`ivljava
na po~etku slede}e sezone, a u predstavi
glavnu rolu preuzima svakako najtalentovanija glumica mla|e generacije u BiH,
~lanica sarajevskog Narodnog pozori{ta
Alma Terzi}. Pored nje i An|ele Ili}, u
ovoj predstavi igraju i Nusmir Muharemovi}, Tarik Markovi} i Sini{a Vidovi},
autori dizajna prostora su pisac i reditelj,
koji potpisuje scenografiju, kostimograf
je Sabina Trnka, a kompozitor i autor
video materijala poznati multimedijalni
umetnik iz Sofije Javor Dimitrov.
KSENIJA JOVANOVI]
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 800 dinara
PREDRAG EJDUS
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 800 dinara
DIJALOZI O VOJI BRAJOVI]U
Autor Dragan S. V. Babi}
cena: 800 dinara
Izdanja Udru`enja dramskih umetnika Srbije mo`ete poru~iti
na brojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464
ili mejlom na adresu: [email protected]
ili ih kupiti u prostorijama UDUS-a
(Beograd, Studentski trg 13/VI)
Elvir [kiljo
LUDUS 169–170
Povodom dvesta godina ro|enja Frederika [opena
„[OPEN, @OR@ SAND I NJENA DECA“
Radio-drama o velikom kompozitoru pobudila je veliku pa`nju
Milan Milovi¯
okviru ciklusa „Sezona muzike na
Vra~aru“, a povodom 200 godina
od ro|enja poljskog kompozitora
Frederika [opena – u kamernoj sali
Udru`enja kompozitora Srbije, po~etkom
novembra, u Beogradu, prire|eno je ve~e
posve}eno kompozitorovom `ivotu i stvarala{tvu.
Bila je to prilika da brojna publika
~uje emisiju, radio-igru, realizovanu u
Radio Beogradu, pri~u dramskog programa [open, @or` Sand i njena deca, kao i
da se bli`e upozna sa istoimenom objavljenom knjigom tj. dramom knji`evnice
Biserke Raj~i}.
Pre toga, pijanistkinja Marija \uri}
je odr`ala mini-koncert posve}en dvestotoj godi{njici od ro|enja najistaknutijeg
predstavnika poljske muzi~ke kulture.
Ona je odsvirala tri kratke [openove
kompozicije, „briljantno je o`ivela note
koje je iza violinskog klju~a pore|ao
Frederik [open“, odu{evila brojnu publiku i uvela prisutne u pri~u dramskog
programa Radio Beograda, pod napred
navedenim nazivom.
Tako|e, pre emitovanja, kratko i
sadr`ajno su se publici obratili stvaraoci
ovog uspe{nog radijskog dela. Reditelj
Darko Tati}, uz svoje vrlo originalno
razmi{ljanje o fenomenu zvanom radio u
U
prostoru, istakao je i ovo: „Dozvolite mi
da prozborim koju i o tome kako do`ivljavam [openovo stvarala{tvo. Svako od nas
u dodiru sa umetni~kim delom, ukoliko
mu se isto svidi, ima ose}anje kao da je
tokom `ivota i sam, poput stvaraoca, ne{to sli~no smislio, ali mu je ovaj ’uzeo re~
iz usta’, ili ’ono {to mu je bilo na vrhu
jezika’. ^ovek tada odobrava umetniku,
aplaudira mu, jer ga saslu{ano i vi|eno
katkad dovodi do ushi}enja. I kada god
bih prvi put ~uo po~etak ili prvi deo neke
[openove kompozicije, ili ponovno neku
znanu mi, ali zaboravljenu svirku, nikako nisam mogao do~arati sebi, predvideti
slede}e taktove, fraze, pasa`e! Ono {to bi
usledilo uvek bi me iznena|ivalo i ~udesno ozarivalo! [openova invencija me,
dakle, uvek zapahnjivala svojom neiscrpno{}u, i ta ga, ~ini mi se, odjava od
mnogih drugih renomiranih kompozitora, jer posle slu{anja prvog dela njihovog
iskaza, mo`ete sa velikom verovatno}om
predvideti dalju razradu teme i finalni
do`ivljaj!
„Otuda mi je pristup re`iji dela [open
i @or` Sand i njena deca ~inio zadovoljstvo. @anrovski posmatrano, nazvao bih
ga radio-pove{}u, budu}i da, re~ju i muzikom, opisuje bizarnu vezu izme|u `ene
i ~oveka, umetnice i umetnika, odr`ava-
Biserka Raj~i}
nu uprkos preprekama koje genetski
poti~u iz ~esto manifestovanog ega, izra`enog u neprijateljstvu dece prema ’novima’, prema izabraniku i izabranici svojih roditelja, kao posledice njihovih razvoda. Potom, tu je i pri~a o `alu zbog
nemogu}nosti premo{}ivanja razlike u
godinama, o poni{tavanju igre sudbine, o
’pogre{nom datumu ro|enja – o kalendarskoj gre{ci’, o prolazu kroz takozvano
’negde zapisano’...“
Biserka Raj~i}, knji`evnica i autorka
teksta radijske pri~e, objavljene u obliku
knjige, detaljno je podsetila na oboga}enje te pri~e i novim, do sada nepoznatim detaljima od zna~aja, do kojih je do{la radom i istra`ivanjem i u inostranstvu (do sada nepoznata pisma glavnih
aktera) i iz drugih autenti~nih izvora,
~ime se pri~a tj. knjiga ~ini jo{ zanimljivijim i dramati~nijim.
^ulo se i telegrafsko izlaganje Jelice
Nedi}, urednika izdava~ke delatnosti
Matice srpske.
Neophodno je re}i ne{to vi{e o atmosferi koja je vladala u sali prilikom slu-
[open
{anja ovog dramskog ostvarenja. Potvrdilo se da ako pisac, reditelj i ostali stvaraoci radijske pri~e uspeju da postignu
da slu{aoci dospeju u drugi svet, obi~aje,
du{u – ~arolijom, i da ne `ele da se odatle vrate, da se de{ava pravo ~udo, {to je
postignuto ove ve~eri. Pri slu{anju ovde
se upravo i dogodila ta lepa, va`na, bo`anska, ~ove~anska stvar. Zra~ilo je to sa
lica primalaca – slu{alaca – svi su bili u
„transu“ do`ivljavanja, u`ivali sa zatvorenim o~ima i plemenitim izrazem. Sve
je potvr|ivalo da je radio kao medij nezamenljiv, naro~ito u popularizaciji zna~ajnih proznih dela i tema.
Pored Biserke Raj~i} kao scenariste,
Darka Tati}a reditelja, emisiju su realizovali i protagonisti – Predrag Ejdus u
ulozi Frederika [opena, Mira Peji}-Ar menuli} u ulozi knji`evnice @or` Sand,
Dejan ^avi} kao narator, i glumice Zorka
Vukovi} i Elizabeta \orevska. Dizajner
tona bio je Tomislav Peri}, a lektor Nada
Andreji}.
Emisiju je kao knjigu, bogato ilustrovanu fotosima i crte`ima, uz do~aravanje
miljea i duha epohe, izdala Matica srpska iz Novog Sada, uvrstiv{i uz knjigu i
disk sa snimkom
emisije.
SKICE DU[ANA RISTI]A
GA[ENJE REPREZENTACIJE
U ga{enju gluma~ke reprezentacije nalazimo ~udno jedinstvo univerzalnog modela,
realnog ’ja’ glumca (ali i poni{tenja volje
glumca) i jednog rizomati~nog niza
ozori{te koje proizvodi i uobli~ava
nove odnose brzine, sporosti i intenziteta, kretanja i pauze, ponavljanja i stati~kog elementa krize, postupka poni{tenja uloge i njene sinteze; postavlja druga~ije odnose izme|u ga{enja
reprezentacije, prisustva, energije i apsolutizacije tela glumca. Pojam dekomponovanja ~oveka mo`e se shvatiti samo
uz antimodel, ili kao ga{enje zakona reprezentacije, simultanog ubrzavanjem
(kod cikli~nog ponavljanja), ili usporenja
(sukcesivnim smenjivanjem brzina i
sporosti (kao ’odvajanje od sebe’ i vra}anje na nivo fizi~ke reprezentacije. Odnos
subjekta i objekta na sceni, i njihovo jedinstvo tako|e po~inje da opisuje odnose
iskustvo kretanja glumca i procese dekomponovanja i sinteze uloge (i vra}anja
na nivo fizi~ke rerezentacije glumca).
Odnos geometrije, poni{tenja akciza
spontane selekecije i monta`e (pozori{te
~iste misli), iskustva kretanja, duboke,
disperzivne koncentracije glumca (i dr.),
P
LUDUS 169–170Lu
brzine i procesa fragmentacije tela, govore o prostoru koji podr`ava glumca, i
odnosu njegovog tela u tom prostoru.
Temporalna intervencija glumca, kroz
odnos ritma (brzina) i apsolutizacije tela,
govore o odnosu dramaturgije i logike
senzacija, prostora liminaliteta i vremena ~iste kreacije.
Uticaji rubi~kog toka, skupa brzina i
sporosti i elemenata uloge, govori o odnosu unutra{njih i spolja{njih stimulusa,
dinamizaciji pa`nje glumca i gledaoca, i
kvalitetu pokreta (svesnom odabiru direkcija kretanja). Pokret glumca je povezan sa temporalnom intervencijom i prostorom (ga{enje reprezentacije, glumac
se vra}a na nivo fizi~ke reprezentacije).
Glumac se sjedinjuje sa svim onim {to
nije, ili posti`e totalnu senzibilnost ili totalnu provodljivost, pri ~emu dolazi do
druga~ijeg uvida i pro{irenja svesti.
Rubi~ka mre`a opisuje odnose i tokove energije, intenziteta (ritma, kvaliteta pokreta, elemenata uloge, svetla i dru-
gih scenskih elemenata). Glumac-autor
koristi akcize spontane selekcije i monta`e, i svetlo na sceni posmatra kao formu
svesti i reda; ali i nasumi~nog ukr{tanja
u beskrajnom nizu transformacija. Ekspresija glumca odnosi se i na imaginarne
i nesvesne impulse koji u rubi~kom toku
uti~u na proces fragmentacije tela, kao
rezonatori brzina i intenziteta, sukcesivnih linija kreacije i ve~nog, nepromenljivog arhetipa glume.
Ga{enje reprezentacije odnosi se na
ga{enje predstavljanja i prikazanja glumca, i opisuje proces fragmentacije tela,
kori{}enja razli~ite vrste i tipa koncentracije (duboka, emblemati~ka, disper zivna, i dr.); tj. obja{njava odnos brzina i
sporosti (iskustva kretanja i igranja uloge) i beskona~nog niza gluma~kih transformacija.
Prisustvo, energija i intenzitet (apsolutizacija tela), govore o postupku ukidanja uloge, odnosno o anihilaciji (poni{tenje volje glumca-autora). Kvalitetom
svog pokreta, du`inom, trajanjem i intenzitetom performativne sekvence poni{tavam tok i trajanje akciza spontane selekcije i monta`e koje koristim (gasim svoje
linije te`nje, svoju intervenciju u prostoru i vremenu).
Linija te`nje glumca uti~e na pokret i
mirovanje, na svesno biranje direkcija
kretanja na sceni, na procese glume i neglume. Postupak ne-glume tako|e doti~e
procese ga{enja reprezentacije, koje opisuje i subjektivno i objektivno posmatranje glumca.
Otvaranje prostora liminaliteta gasi
linije te`nje, odnosno odri~e postupke dekomponovanja i sinteze uloge. Intenzitet i
brzina daleko su ve}i, istinitiji i sna`niji
od psiholo{kog motivisanja pisca.
Erozija smisla i interpretacije, i ispitivanje odnosa iskustva kretanja, postupka ne-glume i jednog rizomati~nog niza
transformacija, govori o ga{enju reprezentacije (ru{enju hjerarhije, li~nost je
slobodna samo onda kada nije ’ja’). Ovaj
obrt je samo faza: metafizi~ki zavr{etak
koji se ne mo`e razumeti na ranijim osnovama (’Ja sam ro|en da ispunim svoju
ranu’).
Vra}anje na nivo fizi~ke reprezentacije i ritmi~ka osetljivost glumca odnose
se na otvaranje prostora liminaliteta,
odnosno na preplitanje univerzalnog modela (nesvesnih pulsacija, brzina i rizomati~nog niza transformacija), prisustva
glumca i dimenzije apsolutne slobode
(surplus reality). Glumac ~inom kreacije
poni{tava svoju volju, kroz postupke glume i ne-glume (odnosno dekomponovanja i sinteze uloge), u pozori{tu gde je
provodnik brzina i intenziteta.
Ga{enje reprezentacije, kao ru{enje
distinkcije izme|u pojave i realnosti, figurira kao simultanost procesa ga{enja
linija gluma~ke te`nje, dekomponovanja
i sinteze uloge i dramaturgije {oka, koja
sledi logiku senzacija, i procesa koji
istra`uje totalnost reakcija na sceni (totalna senzibilnost, ili totalna provodljivost glumca i gledaoca).
Senzacija nije ali mo`e biti atrakcija,
ona je pre temporalna intervencija glumca i prisustvo, koja deluje na dinamizaciju pa`nje glumca (i gledaoca), i samodramatizaciju physisa. Odnosi se na kori{}enje akciza spontane selekcije i monta`e, odnosno na ispitivanje odnosa kinesteti~kog ose}aja glumca, ritmi~ke osetljivosti (iskustva kretanja i igranja uloge)
i dinamiku procesa u kome glumac i
gledalac sami postaju senzacija.
Kroz flux, fragmentarnost, skok, prekid, let, glumac posmatra sebe i dinami~ki oblik drame (kao jedinstvenu mre`u
senzacija), ’odvaja se od sebe’, i posmatra
jedinstvo iskustva kretanja i igranja uloge, sa svim scenskim elementima. Pozori{te ~iste misli, ili svetla kao emisara
reda i svesti druge vrste, govori o glumcu
koji dolazi do nove izra`ajnosti koja ga
menja (totalna senzibilnost).
Ljubav je milost svetlosti blage (Beket), ga{enja gluma~ke reprezentacije.
Glumac kroz postupak ukidanja glume,
tj. ga{enja reprezentacije ide dalje od procesa dekomponovanja i sinteze uloge, odnosno procesa fragmentacije tela (dezorganizacije organizma), on sam
postaje senzacija.
Milica \uki}
24
IDEA Evrope – Evropska ideja za bolju budu}nost
MANIFEST O DRAMI U PROCESU OBRAZOVANJA
rajem novembra protekle godine
(25 – 29.11.2010) u Atini je odr`an
godi{nji sastanak mre`e IDEA
Evrope, evropskih organizacija okupljenih i aktivnih u me|unarodnoj organizaciji IDEA (International Drama-Theatre
in Education Assotiation), asocijaciji
organizacija koje se bave dramom u
obrazovanju i dramskim obrazovanjem.
Me|unarodna IDEA osnovana je 1992.
godine u Portugalu, dok je IDEA Evrope,
kao neformalna mre`a, oformljena 2006.
u Frankfurtu. Od svog osnivanja ~lanovi
mre`e su se svake godine okupljali u
drugoj zemlji – 2007. u Viterbu, Italija,
2008. u Silkeburgu, Danska, 2009. u
Budimpe{ti, Ma|arska.
K
CEDEUM je i pridru`eni partner projekta
DICE (Drama Improves Lisbon Key
Competences in Education-Drama unapre|uje klju~ne kompetencije Lisabonske
strategije u obrazovanju) kao jedna od
organizacija iz 12 zemalja Evrope, uklju~ena u da sada najobimnije istra`ivanje koje je nepobitno dokazalo zna~aj i
pozitivan uticaj koji dramsko obrazovanje ima na u~enike. Na sastanku evropske mre`e u Atini u~estvovao je do sada
najve}i broj predstavnika i dr`ava – 33
iz ~ak 18 zemalja. Tokom ~etiri dana trajanja sastanka pored uobi~ajenog upoznavanja sa stanjem drame u obrazovanju i aktivnostima organizacija u protek-
Predstavnici organizacije IDEA Evropa poslednjeg dana sastanka
Na ovim veoma produktivnim sastancima u~esnici su razmenjivali iskustva rada i promovisanja dramske umetnosti u edukaciji, povezivali se u partnerske projekta, vrlo korisne u sada{njim
vremenima kada je partnerstvo uslov za
dobijanje sredstava u mnogim evropskim
fondacijama, i pravili strategije daljeg
rada i podr{ke. Nacionalni centar i ~lan
svetske organizacije IDEA, a samim tim i
~lan mre`e IDEA Evrope je beogradski
CEDEUM – Centar za dramu u edukaciji
i umetnosti, najeminentnija organizacija
u na{oj zemlji na polju dramske edukacije, na ~elu sa gospo|om Ljubicom Beljanski-Risti}. Pored u~e{}a i pokretanja
mnogih projekata iz domena drame u
edukaciji, jedna od glavnih aktivnosti
CEDEUM-a je vo|enje i organizacija
Bitef polifonije, prate}eg programa Bitef
festivala, koji se ostvaruje ve} vi{e od
decenije u kontinuitetu. Ve} dve godine
loj godini, pre{lo sa na konkretne zadatke i rad po grupama, koje su kasnije
predstavile svoje zaklju~ke i predloge.
Delegacija iz Francuske je tako|e prenela dosada{nji rad i aktivnosti na organizovanju svetskog IDEA kongresa koji }e
se odr`ati u Parizu 2013. godine.
Ali jedan od najva`nijih rezultata
sastanka bio je sastavljanje Manifesta,
na inicijativu doma}ina iz Gr~ke, koji je
objedinio `elje, stremljenja i ciljeve svih
organizacija koje su se sastale u Atini.
Nada ovih organizacija je da }e uz
pomo} Manifesta drama dobiti svoje zaslu`eno mesto u obrazovnim programima svih evropskih zemalja, ne~emu ~emu te`e u svojim objavama zaklju~aka
sa svetskih konferencija organizacije kao
{to su Unesko, i zbog ne~ega {to je dokazano obimnim istra`ivanjima kao {to je
DICE. A to je da drama i pozori{te poma`u deci i mladima na razne na~ine.
Sanja Krsmanovi}-Tasi}
MANIFEST za Dramu/Pozori{te u obrazovanju
Deklaracija principa i namera sastavljenih od strane IDEA Evrope
Na me|unarodnoj Konferenciji u Lisabonu 2006, Unesko je predstavio dokument pod nazivom Putokaz za obrazovanje u
umetnosti, a 2010. na slede}oj me|unarodnoj Konferenciji u Seulu – dokument pod nazivom Seul Agenda. Obe Konferencije su
potvrdile nezamenjivu ulogu umetnosti u obrazovanju, i zahtev da se umetni~ko obrazovanje obezbedi u svim zemljama UN-a.
U periodu 25–28. novembra 2010, Evropske ~lanice Internacionalne asocijacije drame/pozori{ta u obrazovanju IDEA – sa
zvani~nim predstavnicima iz 18 zemalja, okupile su se u Atini na svom godi{njem sastanku. Zajedno smo sastavili ovaj Manifest jer smo iz li~nog iskustva mogli da vidimo ono {to je dokazano i mnogobrojnim istra`ivanjima u raznim evropskim projektima kao {to je na primer DICE, da drama/pozori{te mogu da unaprede na{ kapacitet da sara|ujemo, brinemo i stvaramo. I pored
toga, mnogi politi~ari jo{ nisu uvereni da odre|ene inicijative treba da se preduzmu u svrhu obnove obrazovnog sistema za
dobrobit na{e dece i budu}nost sveta.
Stoga smo do{li do slede}ih zaklju~aka, ciljeva i smernica, uz nadu da }e one biti primenjene i podr`ane u svim zemljama
Evrope.
INTENCIJE-OSNOVNE STAVKE KOJE TREBA OSTVARITI:
a) Drama/pozori{te treba da je obavezni deo svih obrazovnih programa;
b) Treba da je prisutno vi{e godina jer je dugotrajan proces;
c) Sklonost ka drami/pozori{tu treba da je podr`ana kod svakog profesora i u~enika u svrhu postizanja obrazovanja visokog
kvaliteta;
d) Svim nastavnicima treba omogu}iti savladavanje ve{tina koje }e im pomo}i u saradnji s dramskim edukatorima i pozori{nim profesionalcima u obrazovnim okru`enjima;
e) Potreban je dalji razvoj partnerstava izme|u obrazovanja, ustanova kulture i pozori{nih umetnika;
f) Drama/pozori{te treba da je integrisano kao metodologija u u~enju drugih predmeta;
g) Ova integracija je mogu}a samo kroz specifi~no u~enje umetnosti na svakom nivou;
h) Programi za nastavnike, dramske pedagoge i pozori{ne umetnike treba da se prilagode potrebi da umetnici i nastavnici
dobiju znanje i iskustvo potrebno da zajedni~ki budu u stanju da preuzmu odgovornost za u~enje, i dobiju maksimum iz rezultata ove saradnje izme|u razli~itih oblasti i profesija;
i) Nastavnici i umetnici treba da se udube u oblasti onih drugih, uklju~uju}i i zajedni~ki interest za pedagogiju.
[email protected]
U skladu sa ^lanom 27 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Svako ima prevo da slobodno u~estvuje u kulturnom
`ivotu zajednice, da u`iva u umetnosti i da u~estvuje u nau~nom napretku i u dobrobiti koja otuda proisti~e.
Tako|e, ^lan 31 Konvencije o pravima deteta navodi: Strane ugovornice }e po{tovati i podsticati pravo deteta na puno u~e{}e
u kulturnom i umetni~kom `ivotu i podr`a}e pru`anje odgovaraju}ih i jednakih mogu}nosti za kulturne, umetni~ke, rekreativne i slobodne aktivnosti.
Iako se prava deteta i deklaracija o ljudskim pravima svakodnevno kr{e na razne na~ine, drama/pozori{te u obrazovanju
zahteva u svim svojim manifestacijama prava sve dece i mladih na kreativno postojanje, pravo da sara|uju i da zajedni~ki
sanjaju o transformaciji sveta, kao i sebe samih.
Kultura, umetnost u obrazovanju, umetni~ko obrazovanje, igra, u`ivanje, kreativnost, timski rad i ma{ta ne nalaze uvek
plodno tle, koje im je potrebno za razvoj u globalnoj realnosti finansijske krize koja umanjuje vrednost ljudskih bi}a, i mnoge
pogodnosti koje smo stekli zajedni~kim naporom tokom vekova za kreiranje slobodnog, pravednog i jo{ humanijeg sveta.
Mi, dramski stru~njaci, umetnici i pozori{ni radnici, koji radimo u obrazovanju, nastavlajmo da stvaramo neo~ekivano u i
izvan u~ionice, u i izvan {kola, na svakom mestu i prostoru gde radimo s decom i mladima. Proces u~enja nije limitiran samo
na {kole. Nove mogu}nosti za umetni~ku pedagogiju proizvod su partnerstva izme|u {kola i umetni~kih institucija i grupa.
U svakom od ovih prostora na{a ljubav i entuzijazam utiru nove puteve u~enja za sve nas, nove puteve spoznavanja `ivota
i sveta oko nas. Treba da kro~imo tim putevima na osnovu na{ih misli i srca, na{eg celokupnog bi}a. Osoba koja raste u celini,
u telu, mislima i srcu, postaje neko ko mo`e da proceni realnost, da se usprotivi kriticizmu i kr{enju ljudskih prava i prava deteta. To je osoba koju drama/pozori{te u edukaciji poku{ava da stvori i odneguje, u nadi da }e time doprineti nadi za boljitak na{eg
`ivog sveta. To je svet koji `elimo da predamo u nasle|e slede}im generacijama.
Ovaj Manifest je napisan s namerom da se predstavi politi~arima i zvani~nicima u svim zemljama Evrope. Ova zajedni~ka
deklaracija je potpisana od strane udru`enja koja su aktivna u domenu pozori{ta i drame u evropskim zemljama. Smatramo
ovaj korak presudan za priznanje jednakih mogu}nosti za kulturne i umetni~ke aktivnosti u obrazovanju.
Na simboli~an na~in, izvori{te ovog dokumenta je u Atini, gde je uloga pozori{ta kao pedagogije za gra|ane ro|ena i prenesena, kroz vekove, ljudima iz celog sveta.
Iz sve snage preporu~ujemo vladaju}im organima da prihvate ovaj Manifest kao sredstvo napretka.
Atina, novembar 2010.
O „PROCESU K” – JEDNO INTIMNO PISMO
Proces K je istra`iva~ki projekat usmeren na
analizu kreativnog procesa i delovanje
spoljne umetni~ke kontrole. Kraj procesa –
„me~“ odr`an je u KC „Grad“ 19. januara
C „Grad“ se nalazi u Ulici bra}e
Krsmanovi} nadomak reke Save,
a ispod Brankovog mosta. Geografska pozicija kulturnog centra va`na
je za pri~u o prezentaciji Procesa K. S
jedne strane zgrade su mir i ti{ina reke
Save, a s druge tranzitna saobra}ajnica
kroz koju neprekidno treskaju kamioni s
prikolicama i autobusi. Bu~na, devastirana, siva ~etvrt krije `ivot koji se tiho
odvija pokraj toplih kaljevih pe}i natopljen mirisom livenih bombona iz
bombond`inice i doma}ih kora za burek,
pitu i gibanicu. Enterijer centra je u duhu kom{iluka – sve je kao skrpljeno,
skupljeno, nedovr{eno, nekomforno, a
opet intimno, toplo, lepo, jedinstveno –
jednom re~ju inspirativno.
Uz metalne basamke, na sprat, vodi
nas autorka Irena Risti}. U prostranoj
sali s pogledom na Savu stoje tri glumca:
K
25
Rade ]osi} na poziciji A, Jelena Ili} na
poziciji B i \or|e Brankovi} na poziciji C.
Ispod njih su tasteri, iznad reflektori, a
ispred njih su zid i publika. Publika pritiskom na taster bira izvo|a~a. Dizajner
svetla Svetislav Cali} osvetli glumca i on
po~ne da govori tekst. Tekst se istovremeno emituje na zidu tako da mi tj. publika mo`emo da ~itamo tekst i da slu{amo glumca koji tekst interpretira. Publika mo`e i treba da tokom procesa
~itanja-govorenja bira tj. menja glumce.
Svako iz publike mo`e li~no i neograni~eno da uti~e na izbor. Mo`e da „kontroli{e“ proces. Me|utim, koga god da
izaberete vi ne mo`ete da birate tekst –
naredni glumac nastavlja isti tekst tamo
gde su kolega ili koleginica stali. Tu
dolazimo do paradoksa – projekat istra`uje uticaj kontrole, a mi koji bi trebalo
da demonstriramo kontrolu u stvari je
nemamo: ne mo`emo da promenimo
tekst, ne mo`emo da izmenimo tok teksta, ne mo`emo da kontroli{emo kada }e
tekst da po~ne a kada }e da se zavr{i,
nemamo uvid u tekst van onog {to nam
se neposredno prezentuje. Jedina {to zaista mo`emo je da se igramo tasterom. To
je mera konzumentskog dru{tva u kome
ljubitelji umetnosti biraju tj. „konzumiraju“ sad ovog, sad onog umetnika, stil ili
ideologiju bez uvida u biografiju, proces
stvaranja i tehnike rada. Gustiramo
umetnost kao livene bombone za svoje
pare i li~ni }ef poigravaju}i se biografijama, radom i `ivotima stvaralaca. Fascinantno je Irenino otkri}e da makoliko se
stvaraoci razlikuju po sredstvima, na~inu i shvatanju umetni~kog rada sve njihove misli o problemima kreativnosti se
prirodno slivaju u jedan misaoni tok.
Iako jednu re~enicu govori pisac, narednu slikar, a onu zatim glumac, sve one
~ine jedinstveni tok misli. Dok reka Sava
mirno te~e u mraku hladne januarske
no}i, publika isprva stidljivo, a zatim sve
drskije pritiska tastere, menja glumce,
igra se kontrole. Proces se zbog broja
publike i ograni~enog prostora ponavlja
tri puta, a po zavr{etku svakog ciklusa
ra~unar o~itava „najbiranijeg“ glumca.
Proces K
Na kraju tre}eg ciklusa u prizemlju KC
„Grad“ odr`an je razgovor sa Irenom
Risti} u kome su u~estvovali neki od
umetnika s kojima je autorka razgovarala: slikarka Biljana \ur|evi}, muzi~arka Sonja Lon~ar, pisac Bojan Babi}.
Moderator je bila dramaturg Vesna Peri}.
Publici je podeljeno izdanje knjige Po~etak i kraj kreativnog procesa Irene
Risti} (izdanje Hop.La!) u kome autorka
kroz nau~noistra`iva~ki rad govori o
temi koju je preto~ila u Proces K.
Nisam mogla da ostanem do kraja
diskusije. Napustila sam KC „Grad“ i po-
gled na reku Savu i iza{la na Ulicu bra}e
Krsmanovi} gde su me „napala“ svetla
farova kamiona i autobusa. Polemiku sa
autorkom nastavila sam danima u svojoj
glavi. Mo`da nije sve re~eno, mo`da nije
bilo dovoljno jasno, mo`da bih sve uradila druga~ije, ali ~injenica da se dijalog
nastavlja, a knjiga seli sa stola u torbu, iz
torbe na stolicu, sa stolice na policu, pa
opet u torbu govori u prilog kreativnog
procesa Irene Risti}.
Marina Milivojevi}-Ma|arev
LUDUS 169–170
KAD SVI KO^E, ATELJE 212 DODAJE GAS
Duška ¸avi¯ ¤ozi
ragi ~itaoci, kada jednog dana budem pisala autobiografiju, ona }e
po~eti podatkom da je moje ro|enje
7. jula 1970. objavljeno u`ivo preko Drugog programa Radio Beograda, dok je
moj otac, glumac Dejan ^avi} sedeo u
studiju. Maja ^u~kovi}, njen tada{nji suprug Muci Dra{ki} i moj otac, odmah su
uhvatili taksi i doleteli u Zemunsku bolnicu. Tako je po~ela moja neraskidiva veza sa Ateljeom 212. Moram da naglasim
da je ve}ina ovog ~lanka nastala zahvaljuju}i mojim razgovorima s Mucijem
Dra{ki}em i Zoranom Ratkovi}em i njihovim zabavnim se}anjima. Hvala im na
dragocenom vremenu koje mi posveti{e.
Jo{ kao malu, prepoznala me je Rahela Ferari, upitav{i me: „A, je l’ si ti Dejanova?“ Isto pitanje uputila mi je i nekoliko dana pred smrt, kada sam je poslednji put videla na gluma~kom ulazu Ate-
D
Kralj Ibi
Muci Dra{ki} i Mira Trailovi}
Mira Trailovi} i Zoran Ratkovi}
LUDUS 169–170Lu
ljea – `ivahnu, pronicljivu, jo{ duhovitu i
punu `ivota.
Iako u bifeu stoji ~uvena tabla s psihijatrije – F odeljenje, tvrde da Atelje nije
luda ku}a, ve} ku}a u kojoj se ozbiljno
radi, ali i ozbiljno {ali. Zoran Ratkovi},
reditelj, pri~ao mi je i se}ao se situacije
kada je posle predstave selo dobro raspolo`eno dru{tvo, a sve vreme ih je iz prikrajka posmatrao jedan ozbiljni gospodin. Dru{tvo je predvodio Zoran Radmilovi} koga su u vreme genijalnog, ~uvenog Teatra La MaMa, zvali – la Tata.
Posle sedenja u bifeu gospodin je hladno
ustao i rekao: „Svi ste vi za ludnicu.“ Nije ni{ta shvatio. Ha, taj }utljivi gospodin...
Maher za karte bila je `ena kompjuter, ~uvena Pavica Gartner koja je pomo}u samo svog trika svima nalazila ulaznice. U rangu institucije bila je i Zora
Kolakovi}, de`urna na telefonu, bri`na i
spretna. Na Bitefu u izvo|enju Boba Vilsona na daskama svog pozorista zablistala je statiraju}i kao kraljica Viktorija.
^uveni ljudi iza scene bili su veliki tonmajstor \ura Sanader, i {ef rasvete Pera
Struja, neobi~ni rekviziter Vlada Picek
koji je toliko voleo pozori{te da je i na
rekvizitama {tedeo da se ku}a ne tro{i.
Tu su bili Mile Pile, Ben Kvik, Nikola
Krnjulac, Jordan, Dragan ]erti} i ostala
dru`ina bez koje ~itave ~arolije ne bi ni
bilo. Jer, ~esto se zaboravlja da pozori{te
ne ~ine samo reditelji i glumci! Posle
Nele, naj~uveniji inspicijent je bila Olgica
Teodorovi}, supruga Bate Stojkovi}a. @ena koja strogim, ali toplim glasom razrednog stare{ine upravlja razredom {to
joj `ivot zna~i. A ako Tanja Bo{kovi}
tvrdi, a verovati joj treba – bez garderoberke Goce nastao bi haos. Ona glumcima bez uvijanja otkriva koliko su se i gde
ugojili, a njene ruke atleti~arskom brzinom u stanju su da i najotrcaniji kostim
srede u zadnji ~as!
Prvi bife, u staroj zgradi Ateljea, vodio je Milo Vukanovi}, prvo dekorater, pa
onda poslovo|a. Tu su se ~uvali tanjiri sa
podacima o svakoj premijeri i novoj predstavi. Ali, ti tanjiri oti{li su u parampar~ad, svojstveno ovom podneblju koje u
bahatom dertu izjede samog sebe. I dok
se barjak komunizma vijorio, Atelje izvodi Kosu odmah posle Njujorka. Prikazuje
komade mladih, avangardnih, buntovnih
pisaca. Sr|an Mileti}, glumac, ka`e da
~lanovi Ateljea nose „dres“ tog pozorista.
U bifeu sedeli su politi~ari i disidenti koji
su krojili pa~vork ove zemlje – {eta~i,
novinari, glumci, pozori{tanci, dou{nici,
ljubavnici. Tu se {alilo, lumpovalo, razgovaralo, a dono{ene su neke od odluka
najva`nijih po pozori{te. Sedeli su tu i
direktori, sponzori, leta~i i preleta~i... A
mnogi nisu izdr`ali tempo i humor ljudi
iz Ateljea. Povukli bi se pod tim naletom
neverovatnih pri~a u kome niko nikog
nije {tedeo, pa ni sebe!
MIRA TRAILOVI] JE LEGENDA
KOJA I DALJE @IVI. Za 20 godina, koliko
je „vladala“ Ateljeom, na~inila je od
njega svetsko ~udo... pored {ljivovice,
Dubrovnika i Tita – skoro jedinih pojmova koje je svet o nama imao. Njen autoritet bio je ogroman. Pri~a ka`e da je jednom jedva privolela Zorana Radmilovi}a
da iza|e na scenu. On je pristao, ali nije
izdr`ao da joj ne odbrusi: „Idem,idem...
al’ }uti. `eno. Re~ da vi{e nisam ~uo!“
Legendarno je gostovanje Ateljea u Meksiku kada je kroz Akapulko provela gluma~ki ansambl predstaviv{i ih kao baletsku trupu, na ~elu sa primabalerinom
Ta{kom Na~i}em. Tada je nastalo ve~ernje kupanje u bazenu luksuznog hotela,
s pogledom na Pacifik. Dru{tvo je ve} bilo
cvrcnuto, a gospo|a Trailovi} se na{alila
da je sam Moris Be`ar!
U zlatno doba pozori{ta bile su popularne ^abrijade, {ahovska takmi~enja
me|u ~lanovima teatra. Ta{ko Na~i} se
ljutio kad gubi, a pre nego {to dotakne
figuru, trljao je palac o srednji prst i tada
su kibiceri govorili: „Evo ga. Ta{ko opet
soli.“ Najbolje je {ah igrao Pera Kralj, a
suparnici su retko imali priliku da mu
pojedu kralja!
Jedna od nadrealnih pri~a je s gostovanja u Sofiji, 60-ih godina. Tada je u
pozori{tu radio ~ika Pera Bo`i}, predratni berberin, a zatim i garderober. Kad se
ansambl iskrcao na `elezni~koj stanici u
Sofiji, tamo{nji predstavnici pozori{nih
vlasti odmah su pritr~ali ~ika Peri, misle}i da je on upravnik, jer je delovao
najgospodstvenije. ^ika Pera se u po~etku, kao predratni |ak, skandalizovao
pona{anjem „izvo|a~a gluma~kih radova“, ali se kasnije opustio.
A kada su Rusi avgusta 1968. okupirali ^e{ku, Atelje je tamo gostovao ve} u
septembru. ^uveni ~ika Milo, koji je
dr`ao stari bife, pitao je: „A kakva je to
revolucija!? Pa, u jednu bolju crnogorsku svadbu ima mnogo vi{e mrtvih!“
Ljubomir – Muci Draki} bio je u Ateljeu od 1959. godine. U prilog tezi da je
pozori{te sam `ivot govori njegovo se}anje na Nedu Spasojevi}. Bila je velika
glumica, plemenita osoba, ~vrst karakter,
pri~ao mi je Muci. I jednog dana, na sceni, usred probe Babeljeve Marije, Neda je
ustala i rekla da joj je ro|endan. Doneto
je pi}e. Neda je zanosno i strasno pevala
na sceni, a onda je sna`no lupila ne`nom
belom {akom o sto i rekla: „Hajde da nastavimo probu.“ Mnogi koji su gledali
probu iz publike, pa ~ak i glumci, mislili
su da je „lumpovanje“ deo re`ije. A to se
prepleo @IVOT i proba komada!
HIROVI KRALJA IBIJA – Zoran
Radmilovi} je imao svoje velike kaprice i
to su mu dopu{tali. Jer, bio je jedan i jedinstven. Jedared nije nikako hteo da
igra Radovana i {ta drugo da radi reditelj
Dra{ki}, ve} da iza|e pred publiku i ka`e: „Izvinite, dragi gledaoci, ali Zoran
Radmilovi} ve~eras ne mo`e da igra
predstavu jer je indisponiran.“ Publika je
to propratila grohotom i aplauzom jer je i
sam Zoran iza{ao na pjacetu ispred
pozori{ta i obratio se publici objasniv{i
da predstave biti ne}e. Ali, sam taj ~in
ve} je bio sam po sebi pozori{te. I eno ga
tamo, i dan danas – opominje nas, kao
Otac iliti Kralj Ibi na apsurdnost ovih
na{ih `arijevskih `ivota. Jednom opet,
Radmilovi}a ni od korova. Prona|o{e ga
pred predstavu u „Rabu“ u Vlajkovi}evoj
ulici. Na pitanje {to ne}e na predstavu
odgovrio je da ne mo`e zbog D`eme. „A
kakve veze ti ima{ sa D`emom?“ A Zoran kao iz pu{ke: „Imam. I to mnogo. Poginuo je na{ predsednik vlade D`emal
Bijedi}i, ja ga oplakujem i pijem u D`emino ime!“
Bilo je problema i s drugim glumcima, pri~a{e mi Rale i Muci. Jedne ve~eri,
kad je Muci bio de`uran, Slobodan Aligrudi} nije se pojavio na predstavi. Tra`ili su ga u „Srpskoj kafani“ i „Brionima“, ali NI[TA! Vreme odmi~e, sala se
puni, a neko se seti da je Aligrudi}, kao
strastan partizanovac, mo`da na utakmici. Muci pozove de`urnog na stadionu,
zatra`i da ga hitno pove`u sa obezbe|enjem stadiona i policijom i objasni im
da Aligrudi} mora sti}i na predstavu.
Makar i priveden! Zbog toga je Zora
Kolakovi} dobijala male nervne slomove.
Znala je da brizne u pla~, a bila je „devojka za sve“ – i sekretarica, rekviziterka,
kafe-kuvarica, znala je svaki kutak
pozori{ta. Odlazila je ve} u {est po podne
na de`urstvo i budila glumce iz popodnevne dremke: „Ustaj... budi se... ve~eras
ima{ predstavu!“
^uveni rekviziter Vlada Picek jako je
patio {to rekvizite uop{te i postoje. Totalno ga je bacalo u o~aj pe~eno jagnje koje
je dono{eno iz „Srpske kafane“ za Oj
Srbijo, nigde ’lada nema. Glumci su slasno grickali nevino srpsko jagnje i pre
predstave, tako da je na scenu ~esto umesto celog pe~enja za dinastiju Obrenovi}a
ostajalo na~eto jagnje.
Branko Ple{a bio je pravi glumac
starog kova koji je dolazio na vreme da se
na{minka, obu~e i skoncentri{e. Ali, ni
njega jednom nije bilo na vreme. Igrao se
Tigar i daktilografi. Muci je opet bio
de`uran i, kako je dovitljiv bio, seti se da
telefonom pozove Ple{inu majku. Ple{a je
stanovao blizu JDP-a, tj. supermarketa
na Cvetnom trgu. A Ple{ina gospo|a mama re~e da je Branko oti{ao u kupovinu.
Muci pozove supermarket u kome su iz
fri`idera virili mufloni i ptice sa sve perjem i na|e poslovo|u. Objasnio mu je da
mora da prona|e gospodina glumca Ple{u jer isti kasni na predstavu. I to je
u~injeno. Ple{a je cegere prepustio `eni i
stu{tio se u Atelje i direktno uleteo na
scenu s po~etnom re~enicom u komadu:
„Izvinite, ja sam malo zakasnio!“ Dobio
je veliki aplauz.
Neda Spasojevi}
Slobodan Aligrudi}
U Ateljeu je Olivera Katarina, velika
diva Jugoslavije, pesmom pratila Gagu
Nikoli}a sve do scene.
U onim vremenima koja su bila...
hm... mo`da prava, ali svakako druga~ija, Atelje je probijao granice i barijere,
na{eg i ostalih sistema. I kad bi do{li,
politi~ari su tu delovali frustrirano, a bili
su i neduhoviti. Tamo ih, zaista, niko nije
posebno fermao.
Kroz Atelje su pro{li nadrealisti,
hipici, rokeri, konceptualisti, tradicionalisti... i za svakog je bilo mesta. Na~in nov
i moderan, stil poseban – KAD SVI KO^E
ATELJE DODAJE GAS! I jo{ stoji fotografija Buleta, Taleta i Raleta u Njujorku u ~uvenom gluma~kom baru „O’Nills“
koji se nalazi izme|u Linkoln centra i
Metropolitena. Taj bar otvorio je glumac
O’Nils i samo je zapo{ljavao glumce bez
anga`mana. ^etrdeset godina stara fotografija koja u dalekom Njujorku svedo~i
o na{im velikim glumcima i jednom neponovljivom vremenu u kome je Atelje
212 bio centar Beograda.
Jo{ jednom, na kraju ovog ~lanka,
hvala na dragocenom vremenu koje su
za mene odvojili Muci Dra{ki} i Zoran
Ratkovi}, i ispri~ali mi ove divne dogodov{tine koje se prepri~avaju „s kolena
na koleno“. I da na kraju ne zaboravim
re~i koje je u predstavi Kore{podencija
govorio veli~anstveni i me|u velikima
Bata Stojkovi}: „Ne verujte nikom, do
sebi, sebi samima, pa
i sebi napola.“
26
In memoriam: Elen Stjuart (1919–2011)
MAMA MODERNOG POZORI[TA
len Stjuart je preminula sredinom
januara u Njujorku u 92. godini.
Zvali su je mama modernog pozori{ta. Bila je zaslu`na za razvoj ~itave
inostrane scene, ali i za nas i na{e pozori{te. Prvi put je sa svojom trupom gostovala ve} na Bitefu 1969, i od tada bila
~est gost. Ovde je stekla mnoge prijatelje i
po{tovaoce.
Godine 1961. u Njujorku osniva trupu La MaMa iz koje su potekli mnogi
zna~ajni umetnici. Otkrivala je reditelje,
glumce, pisce i pru`ala im {ansu da na
najbolji na~in predstave svoj scenski
izraz. U njenom teatru su prve gluma~ke
korake napravili sada veliki umetnici
Robert de Niro, Al Pa}ino, Nik Nolti,
Deni de Vito, pisac Sem [epard, reditelji
Bob Vilson i Piter [uman. Ona je prva
Americi predstavila neka od najzna~ajnijih imena evropskog teatra – Grotovskog, Pitera Bruka, Harolda Pintera.
Tokom bogate karijere re`irala je veliki
broj predstava, komponovala, pisala libreta, dr`ala predavanja {irom sveta. U
Beograd je dolazila ~esto i s rado{}u. Pre
desetak godina smo na Kalemegdanu, u
okviru Belefa gledali dve njene pred-
E
stave: Geranos, inspirisanu gr~kom mitologijom i Sofoklovog Cara Edipa. Obja{njavala mi je tada da li se i koliko njeno
pozori{te promenilo za toliko decenija
trajanja. Se}ala se, tako|e, svog prvog
dolaska u Beograd.
Na pitanje koliko se i kako to pozori{te razlikuje u odnosu na po~etke od pre
tri i po decenije odgovorila je: „Ne bih
rekla da se iole promenilo. Imamo, dodu{e, vi{e muzi~kih instrumenata... Stremimo da unesemo {to vi{e muzike... Ali i
plesa i govora. Svega onoga {to ceo svet
mo`e da razume. I dalje se trudimo da
ostanemo univerzalni.
„Do{li smo ovde pre 30 godina... Ovo
je moja trideseta godi{njica... U tada{nju
Jugoslaviju. Nastupala sam na prvom
Bitef festivalu koji je vodila Mira Trailovi}... A onda i pre nego {to je Mira preuzela Bitef teatar. Mira me je tada odvela
do crkve i zajedno smo stajale ispred.
Tada mi je rekla... ’Hajde da di{emo
skupa. Pomolimo se... samo nas dve... da
mi dodele ovaj prostor...’.
Dodala je tada: ’Elen, meni ovo mnogo zna~i.’ Zapravo tada sam je poslednji
put videla...
„Znate... Moje je `ivotno opredeljenje
da iznalazim na~ine za komuniciranje s
publikom. U tom traganju smo, kao {to
sam rekla, nau~ili da koristimo sve elemente pozori{ne umetnosti... Kako bismo
taj cilj i ostvarili.
„A sada je to, izgleda, postao trend
{irom sveta. Pozori{te koje samo govori...
takozvano tradicionalno pozori{te, danas
vi{e nije tako jako u svetu teatra. Vi{e
nije. U tom novom trendu, veoma je prisutan azijski uticaj... koji je uo~ljiv u svemu {to mo`emo da vidimo. Svuda ima
uticaja Azije.
„U na{oj predstavi Car Edip vidljivi
su elementi buto pozori{ta, prime}uje se
uticaj no-teatra... Drugim re~ima, elementi azijskog pozori{ta. Mi te elemente
primenjujemo jo{ od 1970...“
A govore}i o svom odnosu prema
Beogradu, kazala je: „Draga moja... rat je
onemogu}io mnogo toga. U Beograd sam
od 1969. pa sve do pre oko pet godina
dolazila svake godine. Nisam nu`no i
nastupala, ali sam dolazila jer sam u`ivala, i zato {to volim sve one koje ovde
poznajem. Ivanu Vuji}, Cacu i Branka i
njihovo pozori{te Pu`... Oni kada sam u
Njujorku `ive sa mnom. Oni su deo me-
ne. Verujte. Ne bih nikad propustila priliku da budem u ovom delu sveta a da ne
do|em u Beograd.
„To je za mene ne{to vrlo posebno.
Pre svega zato {to ose}am da smo i mi
doprineli tome da Mira stvori Bitef festival. Te davne 1969. godine bila je izuzetno ponosna {to }e na svom me|unarodnom festivalu ugostiti i dve ameri~ke
trupe. Ta~nije „Living Theatre“ i „La
MaMa“. Mi smo bili za~etnici svega toga.
Zamislite kako se ose}am sada, trideset
godina kasnije... Opet sam ovde. Mada
sam ja stalno bila ovde. Kada do|em, ja
ovde `ivim.
„Pitate me kako se ose}am... Znam ja
da ovde ima puno tuge. Ali, ja sam obi{la
ceo svet i svuda sam srela tugu.“
^injenicu da je zovu pozori{nom
majkom prokomentarisala je: „Mnogi
ka`u da je tako. Pa, verovatno i jesam
ba{ to.“
Bila je to Elen Stjuart u Beogradu
2000. godine. Kraljica drame, mama pozori{ne avangarde i kako su je jo{ zvali
mama svih pozori{nih ljudi sveta. Osta}e
u se}anjima kao velika umetnica i izuzetna `ena.
Olivera Milo{evi}
Ludus citat
In memoriam: David Putnik (1972–2011)
BIO JE SVOJ KAO RETKO KO
est od koje se ~ovek ledi, vest objavljena u medijima 24. janura
glasila je: „Pozori{ni reditelj David
Putnik preminuo je iznenada u Beogradu
proteklog vikenda, u no}i izme|u petka i
subote, u 39. godini, javile su danas njegove kolege iz generacije sa Fakulteta
dramskih umetnosti (FDU)...“
Do{ao je na prijemni ispit tih, sa
svetlo{}u koja je izbijala iz njega... svoj,
V
otmen, diskretan, druga~iji od svih. Zaista, kao retko ko – svoj.
Pomislio sam, ovaj ose}a stvari na
njemu svojstven na~in. I zbilja, svaki
razgovor s njim, svaki susret s njim ili
njegovom umetno{}u, bio je za mene susret s jednim autenti~nim svetom, ose}ajno{}u, na~inom mi{ljenja, koji se ne
mo`e sresti nigde drugo.
Ve} od ve`be na prijemnom ispitu videlo se da je u pitanju velik, redak dar. Ta
ve`ba je bila nemu{ta i prava; krcata
`ivotom, gustinom, ti{inama koje i danas
pamtim. Njegov Pelikan A. Strindberga
– izuzetna predstava najdubljeg bola i
rafinmana, retke lepote, najava jednog
zna~ajnog rediteljskog rukopisa. Literatura koju je voleo, re~enice koje je govorio, predstave koje je radio, plemenitost
koja je obasjavala njegov do`ivljaj sveta... bila je ~ast biti u njegovom dru{tvu.
@ivot nije dozvolio da se ta genijalnost razvije na sceni u punom zamahu...
Hvala ti, Davide, na svemu!
Jago{ Markovi}
Milan Mihailovi} Caci
Iz „Uspomenara 212“
O PRVIM SUSRETIMA S POZORI[TEM
Kad si video prvu pozori{nu predstavu?
Pa, prvu pozori{nu predstavu video sam, valjda, negde uo~i rata. Bilo je to
@ivoti}evo pozori{te, ne se}am se koja predstava, ali gledao sam @ivoti}a,
@ivoti} je bio legenda u to vreme, jedan od najpopularnijih glumaca, bar {to
se ti~e tog kraja [umadije pa i Srbije... Tako|e je u Kragujevcu gostovalo i
pozori{te Spiridonovi}, to je otac Olge Spiridonovi}. Tada sam prvi put video
Olgicu. I ona je, mislim, u Kragujevcu po~ela karijeru, igraju}i pote u Zoni
Zamfirovoj. Bila je lepa, slatka, sa {i{kicama nekim, i svi smo se bili zaljubili
u nju kao klinci. To je, zna~i, bilo pozori{te njenog oca. Ali, najozbiljnije, i
pravo profesionalno pozori{te, to je bilo Pozori{te Dunavske banovine iz
Novog Sada. Ono je gostovalo celu jednu sezonu u Kragujevcu. Prave predstave u njemu sam gledao. Jedna od prvih je bila Madam Sen @en, zatim je
bila predstava koja je uzbudila ceo grad, Bela bolest, asocijacija malo na
pribli`avanje fa{izma Jugoslaviji, onda Voda sa planine Ra{e Plaovi}a i
Milana \okovi}a... U nekim od tih predstava sam i statirao. Nas nekoliko
klinaca smo dolazili u pozori{te da cepamo kartice, a zauzvrat smo imali
pravo da gledamo besplatno predstave s balkona. Me|utim, jednom im je
trebalo neko crn~e, pa me namacka{e... ja sam tada prvi put stao na scenu,
mal’ se nisam sru{io od straha.
Ka`u da se glumac nikad ne oslobodi stida.
Pa i ne osloba|a se. Nisam siguran kako bih sada ponovo seo da radim,
iako je tek ~etvrta godina kako sam oti{ao u penziju. [ta je to tri godine?
Nije ni{ta. Ali, glumac ima strah i kad se vrati s godi{njeg odmora da nije
zaboravio da glumi...
Blago nama, te{ko nama
sve je to u novinama.
Nema posla, nema rada,
takva klima svetom vlada.
Svet je velik, mi smo mali,
mi smo mali, pa smo pali.
Kad bi pali drugi svi
ba{ bi bilo }iju }i.
Blago nama, te{ko nama
sve je to u novinama.
O LJUBAVI PREMA POZORI{TU
Ti, naravno, voli{ pozori{te.
Ja volim pozori{te, kako da ga ne volim! Stvarno, to je profesija za koju se
~ovek opredeli dobrovoljno. To nije ono kao kad sam upisivao pravo, samo
da bi do{ao do par~eta hleba. Ovo se voli. Ali, ima tu dosta gorkog pirin~a
da se pojede, u pozori{tu. Jer, nije stvar samo u pozori{tu, stvar je i oko
pozori{ta. Govori se ve} godinama o nekoj reorganizaciji pozori{nog `ivota,
da se rad u pozori{tu unapredi, ali evo niko do danas nije uspeo ne{to
zna~ajno da napravi. ^udo jedno!
Vesti iz zemlje, vijesti iz svijeta.
Ovde bomba, on|e raketa.
Tamo se vojske srele u polju
i mesecima stru~no se kolju.
Zemljotres, oglas, ~itulja, hronika,
kultura, sport, prva harmonika.
Blago nama, te{ko nama
sve je to u novinama.
27
Mija Aleksi}
O STIDU
BLAGO NAMA
U novine zavijamo ~varke
i pratimo dolare i marke.
Al’ uglavnom predmet su ~itanja
za doma}a i svetska pitanja.
Novinaru mesto za pisanje,
nepismenom samo za brisanje.
Blago nama, te{ko nama
sve je to u novinama.
Tako je govorio
O OPTIMIZMU
Jesi li po prirodi optimista?
Ovo je deo teksta o novinama i na{oj stvarnosti. Napisao mi ga
je moj prijatelj Ljuba Moljac za nesu|eni Kabare koji sam planirao da uradim sa Milutinom Butkovi}em pre ~etvrt veka (1979).
Jesam. Jesam. Kako kad, kako prema ~emu, ali uglavnom jesam. Taman
posla da nisam. U stvari, sigurno sam od onih ljudi koji umeju da sakupe
dovoljno snage da iz ne znam kakvih trauma i situacija ipak iza|u fino.
Umem ja sebe da razuverim, i da stimuli{em za rad... Se}am se kad je u
Beogradu gostovao veliki austrijski komi~ar Hans Mozer, pa ga je u Klubu
knji`evnika jedan novinar pitao: „Kako vam je, kako se ose}ate?“ Ka`e: „Da
mi nije mene, bilo bi mi jako dosadno.“ Stvarno, alal mu vera! Pa jeste tako.
I ja tako shvatam.
(Iz knjige Glumci govore Feliksa Pa{i}a, izdava~ „Prometej“ i „Sterijino pozorje“)
LUDUS 169–170
Teatarska de{avanja na inostranim scenama
ROLAND [IMELPFENIG – JEDAN OD NAJIZVO\ENIJIH @IVIH PISACA
nim ekonomskim strukturama. Ono
takvim fenomenima daje ime i ljudsko
lice. Dok sam pisao imao sam dva lica na
umu – lice devoj~ice koja `ivi u nekom
afri~kom selu i ono devoj~ice koja `ivi u
zapadnja~kom gradu. Mi ih ne vidimo
direktno ve} kroz odrasle koji se bore s
nemogu}om odlukom i kroz dve figure
kojima se te devoj~ice igraju“, rekao je
Roland [imelpfenig.
Glavna karakteristika dela ovog nema~kog dramskog pisca i reditelja je vrlo
specifi~an na~in pisanja. U svojim dramama on prepli}e apstraktno i naturalisti~ko („Jednostavnije je opisivati realnost odre|uju}i granice stvarnog i izmi{ljenog“, ka`e on), igra se re~ima, ponavlja dijaloge, zaustavlja akciju ubacuju}i
komentare likova, koristi vremenske
skokove itd. Takva je i drama Pegi Pikit,
s tim da i njen `anr nije mogu}e precizno
odrediti. Na tuma~ima je da se priklone
gorkoj komediji ili tragediji. „Kada pi{em
ne razmi{ljam o `anru komada, drama
}e ga ve} sama definisati“, izjavio je [imelpfenig za „Vol strit d`ernel“. „Berlinsku predstavu igraju kao tragediju, ona
li~i na mra~ne realisti~ne Fon Horvatove
drame koje direktno gledaju u ambise
usamljenosti. U Hamburgu su se pak odlu~ili za br`i, komi~niji model. A u Be~u
prikazujem vrlo depresivne ljude, ali se
odmah vra}am lak{em stilu. Vozim slalom“, obja{njava pisac.
Matijas Hartman, umetni~ki direktor
Burgteatra, svoj mandat 2009. godine
po~eo je [imelpfenigovom dramom Zlatni
zmaj koju je pisac i re`irao. On isti~e pi{~evu sposobnost da se kre}e od snene atmosfere Zmaja do gotovo konvencionalnog pristupa u Pegi Pikit. Svoje pozori{te, ina~e najbolje finansiran teatar nema~kog govornog podru~ja, vidi kao logi~nu [imelpfenigovu bazu, a Be~ kao
trenutno najplodnije tle za pisce. „Ljudi
ovde vole pozori{te, vi{e nego u Berlinu,
gde je atmosfera pomalo hladna. U Be~u
je teatar deo svakodnevnog `ivota”, dodaje pisac. „Razmi{ljamo da ga zaposlimo kao stalnog reditelja. Burgteatar preispituje zna~aj pozori{ta u budu}nosti a
Roland je jedan od ljudi koji na to pitanje
mo`e da odgovori“, zaklju~uje
Hartman.
Would Like to Meet
da krenemo ku}i nose}i iskustvo sa sobom, nema kraja kao {to nije bilo ni odse~nog po~etka. Uplivavamo i isplivavamo.
Izlazimo na ulice Londona, nose}i shva}ene i naslu}ene metafore o novcu, sistemu, kolapsu, dru{tvu... mo`da nismo
saznali ni{ta krucijalno novo o sistemu u
kome `ivimo, ali smo definitivno imali
novi do`ivljaj znanih stvari.
„Non Zero One“ trupu ~ini {est
umetnika. Nastala je 2009. godine na
Univerzitetu „Royal Holloway“ u Londonu. Kroz svoj rad istra`uju mogu}nosti
trenutnog do`ivljavanja stvarnosti (vreme, mesto, telesnost), razmenu iskustva
umetnika i publike i ideju o odgovoru i
odgovornosti publike. Inspiraciju crpe iz
konceptualne umetnosti i shvatanja „akcije“, „dijaloga“ i „instrukcije“ (Joko Ono
Information, Muzej moderne umetnosti,
Njujork, 1970; D`ejms Li Bajerz, World
Question Centar, „LA Country Museum“,
1969).
Njihova nova predstava Would you
like to Meet je audio-vizuelno intimno
„putovanje“ po Barbikan centru. Svaku
predstavu gleda (ili do`ivljava) samo {est
~lanova publike. Na po~etku biramo boju, moja je zelena. Na osnovu boje dobi-
jam ajpod. Stavljam slu{alice. Glas me
pozdravlja. Putovanje po~inje.
Glas mi pripoveda svoja se}anja i
do`ivljaje vezane za prostor sada{nji i
vreme pro{lo. Put postaje i moj li~an jer je
Barbikan prostor koji znam, u kome sam
bila mnogo puta, za koji me ve`u neka
lepa se}anja. Njegove misli i moje misli
se sre}u, hodamo zajedno, gledamo ljude
koji sede, ~ekaju, pri~aju, susre}u se, rastaju... oni gledaju mene koja hodam sa
velikim slu{alicama, stajem, saginjem se,
podi`em cedulju ostavljenu u }o{ku za
mene. Glas me vodi ka laptopu ostavljenom na fotelji, dopisujem se s nekim.
Na ekranu se ispisuje na{ susret. Glas me
vodi dalje, ulazim u mali bar u kome su
ostaci `urke, scenografija, na ostavljenoj
kameri gledam snimak `urke od sino}.
Hodam dalje, uz i niz stepenice. Nalazim
poruku koju savijam u papirni avion i
bacam je drugoj osobi sa slu{alicama
koja je ~eka pod balkonom. Osmehujemo
se. Posle sat vremena mom putovanju je
kraj. Pozdravljam se s glasom, vra}am
razvodnici slu{alice i ajpod. Hodam ka
izlazu dirnuta, u`ivaju}i u
~udnom prisustvu odsutnosti.
„Dramska umetnost je uvek fokusirana na
ljudsko bi}e, teatar se bavi ljudima. Pozori{te nije vi~no teoriji ili globalnim ekonomskim strukturama. Ono takvim fenomenima
daje ime i ljudsko lice“, napominje [imelpfenig
Aleksandra Jakši¯
edan od trenutno najizvo|enijih evropskih dramskih pisaca svakako je
Roland [imelpfenig. Najzna~ajnijih
predstavnik savremene nema~ke dramaturgije, autor je preko trideset komada, i
kako sam ka`e, prestao je da ih broji.
Njegova produktivnost le`i u dobroj i
preciznoj osmi{ljenosti onoga {to }e pisati: „Dramu, za razliku od romana, ne
~ini milion re~i. Kada znate {ta `elite,
pisanje ide vrlo brzo.“ Letos je nagra|en
najpresti`nijom nagradom „Mülheimer
Dramatikerpreis“ koja se dodeljuje dramati~arima nema~kog govornog podru~ja (me|u dobitnicima su i nobelovka
Elfrida Jelinek i Hajner Miler). Njegovi
tekstovi postali su popularni i u Srbiji,
kao i na podru~ju biv{e Jugoslavije. Posle
srpske praizvedbe Arapske no}i u re`iji
Ljubi{e Mati}a u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu 2007, usledila je pro{logodi{nja premijera @ivotinjskog carstva
u postavci Ksenije Krnajski na sceni
nacionalnog tetra. U Bosni i Makedoniji
svoje vi|enje Arapske no}i prikazali su
Filip Grinvald (BNP Zenica) i Slobodan
Unkovski (Turski teatar, Skoplje). Na
kraju pro{le godine sa samo danom razmaka [imelpfenigov novi komad Pegi
Pikit vidi lice boga (Peggy Pickit sieht
dos Gesicht Gottes) imao je dve evropske
premijere – u hambur{kom Talija teatru
(re`ija Vilfrid Minks) i berlinskom Doj~es
J
teatru (re`ija Martin Ku{ej), a sam pisac
ga je re`irao za be~ki Burgteatar (scena
Akademiteatra) u decembru 2010.
Pegi Piket se odvija u bezimenom
zapadnja~kom gradu, gde se dva bra~na
para nekada{njih prijatelja sa studija
posle {est godina okupljaju na ve~eri.
Tokom tog vremena Kerol i Martin su
radili kao lekari u Africi, dok su Liz i
Frenk kupili ku}u, dobili dete i zaradili
dosta novca. Svaki par na drugi gleda sa
zavi{}u, a oba braka su u krizi. Kerol i
Martin su napustili Afriku zbog gra|anskog rata i tamo ostavili siro~e koje su
Liz i Frenk nov~ano pomagali. Sudbina
bolesnog deteta je neizvesna. Za vreme
ve~ere razgovor je baziran na pitanjima
morala, odgovornosti, nemo}i, autor tako
istra`uje {tetu/krivicu Zapada. Ve~e se
pretvara u postkolonijalnu verziju Olbijevog komada Ko se boji Vird`inije Vulf.
A Pegi Piket je ime male plasti~ne lutke
namenjene afri~kom detetu – detetu koje
na sceni predstavlja drvena rezbarena
figura.
Pegi Pikit vidi lice boga je [imelpfenigov doprinos Afri~koj trilogiji, projektu (produkcija Volkano teatra iz Toronta, premijera u junu 2010) koji su
~inila tri komada (Pegi Piket, Shine Your
Eye, Glo) koja su preispitivala odnose
Afrike i Zapada. Trilogija je kolektivni
rad afri~kih, kanadskih, engleskih i
Roland [imelpfenig u be~kom Akademiteatru
Be~ka Pegi Pikit (foto Reinhard Werner)
nema~kih pisaca i reditelja. „Izgleda da
ne postoji prihvatljiv na~in prikazivanja
posledica epidemije side u Africi na
pozori{noj sceni. Ipak, verujem da ima
jedan na~in i da sam ga prona{ao...
Dramska umetnost je uvek fokusirana na ljudsko bi}e, teatar se bavi ljudima. Pozori{te nije vi~no teoriji ili global-
POZORI[NA SCENA LONDONA I DRUGE PRI^E
Maja Milatovi¯
mesto karte na ruku nam je utisnut pe~at. Obele`eni ulazimo u
ogromnu halu nekada{nje fabrike
duvana. U }o{ku je improvizovani bar,
nekoliko metalnih stolova i stolica. Na
zidnom televizoru se bez tona diskretno
vrte vesti, bolje pogledano vesti su ve} deo
predstave. Naru~ujemo pi}e. @amor.
Ispred nas u polutami stoji Ma{ina. Ogromna. Trospratna. Zvecka, tutnji, kr~i.
Povremeno iz te ~eli~ne grdosije pokulja
voda ili se uz jako {i{tanje rasprostre
para. Pijem pi}e, oko mene ljudi }askaju
o danu ili ~ekaju}i nekoga ~itaju novine
sa ekrana svojih novih ajpedova. Povremeno izme|u nas promi~u ljudi u uniformama specijalne policije, idu nekuda,
dele balone, vra}aju se negde, bez re~i,
bez lica. ^ekamo da po~ne predstava Money umetni~kog kolektiva [ant (Shunt).
Umetni~ki kolektiv [ant je devedesetih godina osnovalo deset pozori{nih
umetnika. Prostorije im se nalaze u prostranim arkadama Londonskog mosta.
Neke od osnovnih karakteristika
njihovog rada su:
- kolektivna realizacija predstava –
u procesu rada na predstavi akcenat je
na devisingu kao metodologiji rada koji
se zasniva na grupnom stvaranju predstave. Iako u samom procesu proba postoje podeljene uloge, u programu se ne
izdvaja posebno ko je reditelj, dizajner
svetla, scenograf... ve} predstavu potpisuje [ant umetni~ki kolektiv;
U
LUDUS 169–170Lu
- preispitivanje uloge publike u
savremenom teatru – u svojim predstava
[ant istra`uje na~ine kako da publika
postane aktivne u~esnik predstave, a da
pri tom ne preuzima izmi{ljene karaktere ve} da ima jednostavnu ulogu
osve{}ene publike;
- ansambl predstave koje se mogu
svrstati u kategoriju sajt specifik promenada izra`ene kola`ne forme.
Money je inspirisan Zolinim istoimenim romanom koji se bavi kolapsom
Union Generala 1882. godine i koji prikazuje u`asne efekte {pekulacija i prevare, nemarnost direktora kompanije i
impotenciju finansijskih zakona.
@ena sa lisi~jim krznom oko vrata
promi~e stepenicama. [ikne voda iz cevi.
Mu{karac u potko{ulji se umiva. Ljudi
idu uz i niz stepenice, ne haju}i. Policija
nas poziva da pristupimo ma{ini.
Penjemo se na prvi sprat, ulazimo u
ma{inu, svetla se gase, mrak, ti{ina, cedulje sa brojem 21 razbacane po podu.
Najednom lagano po~inje huka koja se
pretvara u zaglu{uju}u buku, ventilatori,
vetar koji postaje sve ja~i i ja~i, platna
koja se pune vetrom, do pucanja, dodiruju nas po telu. Trajanje. Pole}emo li ili
tonemo? Odjednom ti{ina. Pale se svetla,
prostorija je transformisana u sobu nalik
na parlament. Sedamo. Opozitno jedni
drugima. Otvaraju se vrata. Promi~u likovi. Kvaka ispada. Prozivaju se brojevi.
^ovek koji ima mo} nalazi se iza zatvorenih vrata. ^ovek koji ima ideju bez-
uspe{no poku{ava da do|e do njega. Sekretarica. Slu`benik. Ve}anje. Zakoni.
Izglasavanje. Pod pred nama se razotkriva, di`e se tepih i vidimo vodu, talasanje.
Iz staklenog plafona se spu{ta na u`etu
neko ko podse}a na palog an|ela. Pozvani smo da se pridru`imo slavlju na
slede}em spratu. Predstava ne prati ~vrsto narativnu liniju romana, ve} je roman vi{e tematska, atmosferska i vizuelna inspiracija. Scene se ni`u bez hronolo{kog ili uzro~no-posledi~nog reda, ali se
ne mo`e re}i da struktura ne postoji.
Penjemo se metalnim stepenicama.
Ulazimo u prostoriju kojom dominira velika scena. Poslu`eni smo {ampanjcem.
Zasuti smo {arenim lopticama, dobacujemo se, ga|amo se, kotrljamo ih preko scene, prebacujemo {arene lopte jedni drugima. Detinja radost obuzima gledaoce. Na
scenu izlazi `ena, poslovna `ena, dr`i
govor o prosperitetu i uspehu, pridru`uje
joj se mu{karac u odelu, dva sprata pod
nama kroz stakleni krov vidimo saunu i
ne~iju sobu, neki ljudi komuniciraju, dolaze, odlaze, dogovaraju se, strahuju, pakuju se.
Prijem je zavr{en, vra}amo se u parlament. Izglasavaju se zakoni, berza
krahira, panika, propast, be`anje. Sva
vrata su zatvorena, u vratima nema kvake, zarobljeni smo. Svetla se gase. Svetla
se pale, na podu je ostavljena jedna kvaka. Gledamo se, osmehujemo o~ekuju}i i
i{~ekuju}i ko }e od nas prvi ustati i otvoriti vrata. Mladi} iz prvog reda uzima
kvaku, otvara vrata, izlazimo.
Nema aplauza, nema poklona, u
stvari nema kraja predstavi. Izlazimo iz
sobe, slobodni smo da istra`ujemo ~udnu
ma{inu ili da sednemo i popijemo pi}e ili
28
USPE[NO IZBEGAVANJE BRODVEJA
Kako u Njujorku za dva i po dana ne videti
nijednu predstavu
Branko Dimitrijevi¯
re svega nije na odmet zabrljati jo{
u avionu. Meni to naravno ne
predstavlja nikakvu te{ko}u ni na
nebu ni na zemlji. U Frankfurtu je vladala me}ava, od zgrade aerodroma do
aviona, razbacanih kojekude po sporednim pistama, vozili su autobusi, {to me je
potsetilo na detinjstvo i prela`enje Kadinja~e, samo je falio miris klekova~e. I jo{
tu sam primetio grupu veselih mladih
ljudi, sve sami Italijani i svi su i{li na
do~ek Nove godine u Njujork, na Tajms
skver, neki zbog medenoga meseca, a
neki zbog godi{njice. I ko je mene vukao
za jezik da im pre samog poletanja
saop{tim da ih ~eka vi{estruka provera
antiteroristi~kih agencija zemlje u koju
idu, dre`danje na minus desetak satima i
satima jer ko u|e u prostor Tajms skvera
do negde tri po podne u{ao je, posle toga
se sve to ogradi i niko ne pu{ta unutra, a
napolje vrlo te{ko. Naime, smatra se da
bi takav spektakl propustio samo neko ko
je tamo postavio eksplozivnu napravu,
koju je uneo uz pomo} magije valjda. Dakle, mora se tamo provesti jako puno vremena {to rezultira konzumiranjem ve}eg
broja vrlo skupih pi}a, jer svoje ne mo`ete uneti pored onolikih provera, a onda
dolazi do sve ~e{}ih poseta onim veceima
za masovne skupove, kojih uvek ima
manje nego {to treba, pa krenu da se
prelivaju...
Predo~im ja to na{im skoro pa susedima i onda su oni neraspolo`eno sedeli
osam i po sati leta i mrko me gledali kao
da sam ja kriv za sve neda}e koje ih
~ekaju. A nisam im ni spomenuo azijske
stenice koje su prisutne ~ak i u najskupljim njujor{kim hotelima. Uostalom, niko od njih nije pokazao ni trunku interesovanja {ta se daje u teatrima grada u
kome }e provesti po nedelju dana.
Ja sam, naravno, pokazao izuzetno
interesovanje za repertoar Brodveja i of-
P
-Brodveja i of-of-of Brodveja, {to ne zna~i
da sam uspeo da ne{to od toga i vidim.
Naime, pre nego {to sam se iz Pensilvanije vratio do Njujorka, saznao sam da
mi je stan u Beogradu poplavljen zbog
pucanja cevi kom{ije iznad mene, doti~ni
nije uop{te bio kod ku}e jer je za praznike negde otputovao, pa je voda tako
tekla i muljem od maltera plavila moje
rukopise, fotografije, pisma, plakate i
programe predstava koje sam radio i novinske ise~ke o meni i predstavama koje
sam radio i tako te stvari. Nisam hteo da
mi porvh svega toga raspolo`enje dodatno pokvari i davanje para za predstavu
koja mi se ne}e dopasti.
Ve} sam negde napisao kako me je
iznervirala biografija D`eroma Kerna u
kojoj je autorka napisala doslovce: „Mali
D`erom je `iveo u Bruklinu, ali je ponekad sa mamom odlazio na Menhetn. Nisam na{la nikakve dokaze da su ikada
njih dvoje oti{li u pozori{te, ali da jesu
evo {ta su mogli da vide...“ I onda sledi
spisak jedno pedeset predstava koje su se
davale u Njujorku kad je mali D`erom
imao sedam godina i i{ao sa mamom u
Njujork.
E pa evo {ta sam ja mogao da vidim
da sam hteo. Pre svega ne bih video vrlo
reklamirani mjuzikl D`erzi bojs, o ~etvorici momaka iz radni~ke klase koji su
postigli najve}i uspeh u istoriji pop muzike. Ne verujem sloganu da }e se ovaj
mjuzikl „prikazivati stole}ima“, ali }e se
sigurno davati dugo, verujem da su muzi~ke numere odli~ne, ali mi sve deluje i
suvi{e sladunjavo i stereotipno. Ni „prvi
veliki mjuzikl 21. veka“, kako su reklamirali mjuzikl Ameri~ki idiot nije mi delovao primamljivo. Pri~a o tri momka
koji moraju da izaberu izme|u svog `ivotnog sna i sigurnosti predgra|a je, sude}i po reklamnoj bro{uri, dobila nagrade samo za svetlo i scenografiju, dakle
nisu dobili „Tonija“ ni za tekst, ni za muziku, ni za re`iju, ni za glumu... An|eli u
Americi – neka hvala, ve} gledao i tamo
i ovamo. Krv iz kamena je socijalna
drama o radni~koj klasi koja mi se nije
gledala i pored poznatih glumaca Itana
Houka i Nata{e Lajon. Karlova sestra,
drama Mari Brener o bratu i sestri koja
„zagreva srce“ nije mi delovala privla~no, ^ikago sam gledao kod nas, a vala
bio je i film. Eling ima holivudske glumce u podeli – Brendana Frej`era i Denisa
Ohera, ali to je „komedija o tri nekompatibilna cimera koji poku{avaju da prigrle
`ivot, prijateljstvo, picu, poeziju i `ene“.
Odmah je meni iskusnom jasno da sve to
na papiru mnogo lep{e zvu~i nego kad
~ovek sedne i zavesa se digne. To pogotovo va`i za dramu Frojdova poslednja
seansa, u kojoj „doktor Frojd i pisac Alise
u zemlji ~uda diskutuju o bogu, ljubavi,
seksu i zna~enju `ivota“. Zver spada u
istu kategoriju, tu igra Dejvid Hajd Pirs
iz TV sitkoma Frej`er, a pri~a je o devojci koja nagovori vo|u rojal pozori{ne
grupe da uposli vulgarnog uli~nog klovna. Naravno da isto va`i i za Malog
doktora, „pri~u o ~etvorici prijatelja iz
detinjstva koji se na|u u `ivotnoj opasnosti, {to ih natera da preispitaju vrednost
njihove seks, droge i rokenrol filozofije“.
Voz sa mlekom vi{e ne staje ovde ima u
podeli Olimpiju Dukakis, izvanrednu
glumicu, ali ni to me ne bi nateralo da
gledam dramu o „bogatoj ameri~koj udovici koja se povla~i u planinsku ku}u u
Italiji da pi{e memoare, sve dok se ne
pojavi misteriozni zgodni posetilac“. Mislim, koliko god da je cenim kao dramsku umetnicu, Olimpija je pro{la svoje
najbolje dane u vreme dok se Brodvej jo{
osvetljavao plinskom svetlo{}u i {ta bi
sad ona radila s misterioznim posetiocem, zgodnim ili nezgodnim, bilo mi je
nekako nezgodno da gledam. Kreg Rajt je
poznat pisac ali drama Gre{ke su po~injene, o politi~aru i producentu koji nije
svestan da se svet oko njega ru{i, verovatno bolje zvu~i nego {to jeste. Nisam
proveravao.
Pisac Dejvid Ivs je po motivima Molijerovog Mizantropa napisao komediju u
Do~ek Nove godin na njujor{kom Tajms skveru
stihu [kola za laganje. Odli~an je naslov
komedije Sporedna dejstva, o braku koji
spolja izgleda savr{en a zapravo se raspada. Neka se raspada bez mene. Ni Pri~e iz tunela nisam po~astvovao svojim
prisustvom, o navodno istinitim pri~ama
iz podzemne `eleznice.
E sad dolaze dve drame gde sam bio
u maloj dilemi i malom isku{enju, ali
sam se ipak snagom volje odupreo. Prva
je drama Ratni konj, o konju koji je rekviriran za potrebe vojske u Prvom svetskom ratu i mladome Albertu koji krene
da ga tra`i i vrati ku}i. Nisu me privukli
ni Albert, ni konj, nego volim period Pr vog svetskog rata. Druga je drama Kad
krenem da umrem, o osu|eniku na pogubljenje u Teksasu, kome se `ivot po{tedi u poslednjem momentu, pa sad mora
da razmi{lja {ta bi to trebalo da zna~i.
Jednostavno, intuicija mi je govorila da je
ovo jedna od onih drama koje su bolje
nego kad se ~ita opis radnje.
Da presko~im sada razne cirkuse,
iluzionisti~ke programe, predstave sa
specijalnim efektima i sli~no, a mnogo to-
ga bih radije gledao od lo{e drame, pa da
stignem do predstava koje bih gledao da
sam imao malo vi{e vremena i malo vi{e
para. Taj spisak je vrlo kratak, na njemu
je pet predstava. Prva je Mleta~ki trgovac
u kome igra Al Pa}ino, druga je mjuzikl
Sve je dozvoljeno, zbog muzike Kola Portera, tre}a je tako|e mjuzikl, Porodica
Adams, zbog glumaca Nejtana Lejna i
Bibi Nojvirt, ~etvrta Knjiga Mormona,
predstava koju su osmislili tvorci crtanih
filmova Saut park, a peta i poslednja je
Va`no je zvati se Ernest, u pozori{tu
Raundebaut, odmah pored Tajms skvera,
bez glumaca za koje sam ~uo, ali ja vala
tu komediju Oskara Vajlda volim pa makar igrali i totalni amateri.
Kad me|utim nije mi se i{lo u blizinu
Tajms skvera da se ne bih sreo s nekom
od lep{ih polovina razo~aranih Italijana,
jer neke su bogami izgledale kao da im je
ro|ak Al Pa}ino, ali ne iz Mleta~kog
trgovca, nego iz onog
~uvenog filma.
Konceptualni teatar
RE^I UVIJENE U SLIKE
S
igurnost u pozori{tu, kao i u drugim
umetnostima, ne postoji. Jedino vera
u pozori{no delo ~ini da ono mo`e
da `ivi i traje. Ne mora to biti kulturna i
dru{tvena relevantnost, koliko predanost
boginji Taliji koja bez stida i kompleksa
hodi ka sebi, ispred sebe, kroz sebe i ka
drugima... Pozori{te ne ~ine kostimi,
daske, kulise, pozori{na zgrada i redari,
ve} ideje koje se kre}u, misao, igra u
glavi... slike kojima autor ne mo`e da se
odupre. Mojim glumcima obi~no ka`em:
Ne morate da nau~ite tekst, ne morate ni
pokrete... ne morate ni da do|ete na predstavu, samo vas molim da budete
posve}eni. Donesite sa sobom li~nost,
iskustvo i odgovornost prema svetu.
Posve}enost, u smislu Bele Hamva{a,
zna~ilo bi traganje bez definicije. Natucavanje. Skok u provaliju. Ona je potpuni
pristanak na `ivot i smrt, podjednako
raspeto.
Mi i kad ne igramo, igramo!
Te`e nego ikad, u mom pam}enju,
jeste dobiti malo par~e scene, repertoar i
bud`et. Zbog toga Porodica bistrih potoka
igra po stanovima, ve`ba po kro{njama
29
stabala i igra za nekoliko gledalaca. Sve
je manje institucija i adekvatnih pozori{ta gde bi se mogao ispoljiti kreativni
rizik koji jedini nazna~uje avangardu
(kretanje napred) i nove mogu}nosti. ^esto, dok gledam tu|e predstave, zateknem samog sebe u koincidenciji. Ili sam
ja njih pokrao ili oni mene. No to nije ni
va`no, mo`da slu~ajnost? Mo`da nastavna asocijativnost, va`no je da delo
umetnosti ne pripada nikom, nego da mi
slu`imo njemu. Nisam ni ta{t ni sujetan,
`elim samo da svoje vizije i htenja oblikujem i estetizujem sagledavaju}i svet i
neguju}i divlja shvatanja o pozori{tu.
U eri nemogu}nosti, odlazim kod
upravnika, dramaturga, reditelja i tragam. Kucam, ali vrata se te{ko otvaraju!
Stavi{e tamo gde pronalazim sli~an senzibilitet, najodbijeniji sam. Kao da se i u
pozori{tu odra`ava dijalektika privla~enja suprotnosti. Svoje avangardne predstave naj~e{ce igram u pozori{tima s
klasi~nim repertoarom. Tr~im od zgrade
do zgrade i molim da nas puste barem na
pet minuta, samo da kriknemo!
Kokan Mladenovi} nas razume. Pu{ta nas da pred premijere odigramo svoj
koncept „pozori{te pre pozori{ta“. Igramo
u foajeu, dok publika ~eka da bude pu{tena sa kartama u salu. Predstava se
zove Sklapanje i rasklapanje Jugoslavije.
Kucamo i raskucavamo daske po piramidalnoj konstrukciji od drveta. Pevamo.
Guramo se sa prisutnima, a oni se smeju
ili za~u|eno gledaju.
Dok ne igramo, pi{em tekstove o
svom shvatanju pozori{ta. „Ludus“ me,
ipak, trpi! Odlazim u „Buhu“ gde me
Donka [pi~ek pu{ta da sedim sam u
praznoj sali i posmatram scenu. Sve je
prazno. Buda bi rekao – Dijamanstna
meditacija je praznina. Tu se ra|aju moje
iskre, scenski sklopovi i re~i uvijene u
slike.
Umetnost je u meni. Umetnost je pored mene.
Slobode ima puno, ali ne mo`e{ ni{ta
da u~ini{. Zatvorena su vrata senzibiliteta. Od nerazumevanja hrabrost se razmlitavila kao kukavi~luk. Igra se prepoznatljivo. U stvaraoce se uvukao pragmatizam raznolikog opona{anja. Nau~io
sam da je nenau~eno nemogu}e nau~iti.
Rudiment (divljizam), ako i ne biva dopu{ten `ivi u radosti
sopstvenih ideja.
SKICA DU[ANA RISTI]A
Bo`idar Mandi}
LUDUS 169–170
EX YU scena (28.11.2010 – 18.01.2011)
KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ
Aleksandra Jakši¯
ema~ka glumica i njena neobi~na
i intrigantna sudbina postala je
deo me|unarodnog projekta koji je
koprodukcijski povezao Zagreba~ko
kazali{te lutaka, berlinsku Akademiju
dramskih umetnosti „Ernst Busch“ i
jednu organizaciju iz Leverkuzena. Re~
je o lutkarskoj predstavi Draga Tilla Durieux nastaloj po tekstu Slobodana [najdera u re`iji Krune Tarle. Tila Durije bila
je jedna od najslavnijih nema~kih glumica s po~etka 20. veka, dolaskom Hitlera
na vlast emigrirala je u [vajcarsku, potom stigla u Opatiju, a od 1938. do 1955.
`ivela je i delovala u Zagrebu, u kom je
sara|ivala s Dru`inom mladih i radila
lutke za Zagreba~ko kazali{te lutaka.
Pre zagreba~kog izvo|enja, predstava je
imala i nema~ku premijeru, na kojoj je
rediteljka Tarle bila anga`ovana kao
dramaturg. „U Nema~koj su obradili arhivsku gra|u, koje kod nas nema, {to
nam je pomoglo, dok smo mi pridoneli
kontekstualizaciji `ivota Tile Durije.
Tako|e, nema~ka predstava je ’mu{kija’,
razumskija, ~injeni~nija – u duhu njihovog mentaliteta i pozori{ne tradicije. Na{e vi|enje je intuitivnije, vi{e je u naslu}ivanjima – sam tekst je grub, opor i tra`ila sam pore kroz koje `enski princip
mo`e pro}i u mu{ki”, rekla je rediteljka.
Na Sceni 55 u splitskom Hrvatskom
narodnom kazali{tu izvedena je prva
dramska ovosezonska premijera, komedija Povi{ica francuskog dramati~ara,
noveliste i filmskog glumca @or`a Pereka. Podnaslov komada koji je re`irao
Goran Golovko jeste „Kako, ma kakvi bili
sanitarni, psiholo{ki, klimatski, gospodarski ili drugi uslovi, dakako, uz maksimalan trud, zatra`iti od {efa povi{icu
plate?“ Re~ je o delu pomerenog teatra
N
apsurda u kom radnik firme iz dana u
dan namerava da lupi {akom o sto i zatra`i povi{icu. No, radni i `ivotni vek mu
pro|u, a da povi{icu nikada ne tra`i.
„Perek je jedan od velikih eksperimentatora tako da je njegova dela te{ko prevesti
na druge jezike. Bio je i sastavlja~ ukr{tenica, arhivar u neuropsihijatrijskoj
bolnici, pa i sam psihi~ki bolesnik, koji
je, na sre}u, svoju bolest uspeo preto~iti u
umetni~ko delo. Zanimljivo je kako je
tekst pisan pre 40 godina, ali sadr`i sve
aktuelnosti o kojima i danas slu{amo i ~itamo u svim vestima i novinama, s jednakom frazeologijom“, isti~e Golovko.
U istom pozori{tu odr`ana je i premijera finskog teksta Konj u re`iji Neni
Delmestre. Dramu o `ivotu finskog seljaka koji se te{ko snalaze u zakonima EU
napisala je Sirku Peltole. Tekst je praizveden u Helsinkiju 2004, potom preveden na engleski, estonski, francuski, ma|arski i islandski, te se izvodio {irom
sveta. Rediteljka je adaptirala pri~u, lokalizuju}i je u prostor Dalmatinske zagore. Me|utim, iako je prikazana porodica prili~no siroma{na i te{ko se bori sa
`ivotnim problemima, a likovi nose tipi~nosti, adaptacija je po re~ima kritike neuspela. Potpuno je neuverljivo da u jednom patrijarhalnom svetu rastavljeni supru`nici 11 godina `ive zajedno i da mu`evljeva ljubavnica dolazi u ku}u, na {ta
biv{a `ena gleda blagonaklono ili barem
mirno...
Drama Duh na scenu zagreba~ke
Gavele donosi sudbinu `ene ~ija su specijalnost soneti metafizi~kog pesnika 17.
veka D`ona Dona, koji tematizuju smrt i
`ivot, i kojoj se sve promeni na dan kad
dozna da umire od raka. U rediteljski
izuzetno realisti~nom ~itanju pratimo
sudbinu `ene koja zna sve o `ivotu i
smrti, na sceni je prisutna borba duha i
tela, postavljaju se bitna `ivotna pitanja,
a te{ka tema pripoveda se sa sme{kom
na usnama. Margaret Edson napisala je
samo ovaj komad i za njega odmah dobila Pulicerovu nagradu (1999), a prema
re~ima slovena~kog reditelja Samoa M.
Streleca, Edsonova se nadahnula vlastitim `ivotnim iskustvom jer je neko vreme
radila kao volonter u bolnici brinu}i za
umiru}e.
U Gaveli je 14. janura premijerno
izvedena Krle`ina Leda, o kojoj je bilo
re~i u pro{lom broju „Ludusa“.
Nova premijera u ZKM-u nastala je
po radio-drami Antuna [oljana ^ovjek
koji je spasio Nizozemsku iz 1985, koja je
u re`iji Zvonimira Bajsi}a tada osvojila
Evropu i dodeljena joj je glavna nagrada
na festivalu „Prix Futura“ u Berlinu.
„^ovek koji je spasio Evropu pripoveda o
gastarbajteru Mateu koji je sticajem
okolnosti prisko~io u pomo} ljudima i zemlji u kojoj privremeno boravi – prstom
je zapu{io rupu u nasipu i, tako barem
misli, spre~io veliku katastrofu. Njegov
spontani gest spasavanja nasipa u Holandiji upleo ga je u pri~u iz koje se vi{e
ne mo`e izvu}i. Njegovo me{anje u `ivot
zemlje u kojoj privremeno `ivi u~inilo ga
je njenim delom, no niti on, a ni tamo{nji
ljudi se u tom odnosu ba{ najbolje ne
snalaze... Njegova pat pozicija otvara
aktuelna i nere{ena pitanja pripadnosti i
identiteta u velikoj evropskoj zajednici, a
kao primer dobre integracije, kao primer
stranca koji je bezrezervno svoju novu
evropsku domovinu prihvatio i spreman
je da se za nju `rtvuje, on u stvari otelovljuje onu ideju evropatriota“, zaklju~io
je reditelj predstave Rene Medve{ek.
Evo i rezimea pro{logodi{nje produkcije hrvatskih pozori{ta po oceni kritike zagreba~kog Vjesnika: „Hrvatska
teatarska produkcija zabrazdila je u pro-
Borba duha i tela: Duh u Gaveli
se~nost, {to se posebno odnosi na repertoarski mejnstrim nacionalnih pozori{nih ku}a, a istakao se ZKM s nizom
nezaobilaznih projekata. ... Pet najboljih
predstava su: Gara`a u re`iji Ivice Buljana, koprodukcija ZKM-a i kazali{ta
La MaMa; Bu|enje prolje}a u re`iji Olivera Frlji}a, ZKM; Ovo bi mogla biti moja
ulica u re`iji Anice Tomi}, ZKM; Kiklop u
re`iji Ivice Buljana, Scena Gorica; O
medvjedima i ljudima u re`iji Sa{e Ano~i}a, Kerempuh.“ Gara`u, Bu|enje prole}a, kao i predstavu Generacija 91–95,
sve u produkciji Zagreba~kog kazali{ta
mladih, beogradska publika je imala prilike da pogleda na scenama Jugoslovenskog dramskog pozori{ta
krajem januara.
[TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH
estival malih scena monodrame
Srpske odr`an je od 7. do 11. decembra. Selektor festivala Ljubo
Bo`ovi} i direktor festivala Nedeljko
Zelenovi} rekli su da su i ove godine prikazane sjajne predstave u kojima glume
poznata imena srpskog i bh. pozori{ta.
Na festivalu su prikazane ~etiri monodrame i pet predstava s vi{e lica. Otvoren
je hit-predstavom Pevaj brate FaVi teatra
iz Beograda, a zatvoren @enidbom i
udadbom Narodnog pozori{ta RS. Pobednik festivala je novosadska predstava
Greta, stranica 89 u re`iji Borisa Lije{evi}a, a najbolja monodrama je Poslednja
{ansa Mirjane Bobi}-Mojsilovi} u izvo|enju Suzane Petri~evi}.
Tokom decembra premijerno su izvedene tri nove predstave Narodnog pozori{ta RS. Zoolo{ka pri~a nastala po tekstu Edvarda Olbija, diplomska je predstava studenata Akademije umetnosti u
re`iji Filipa Grinvalda. Tekst Meri D`ouns Kamenje u njegovim d`epovima re`irao je Milo{ Paunovi}. Najbolji doma}i
dramski tekst s pro{logodi{njeg konkursa Sterijinog pozorija premijerno je izveden na Velikoj sceni ovog teatar. Radni~ku hroniku Petra Mihajlovi}a re`irala
je go{}a iz Srbije Ana \or|evi}. „To je
pri~a o savremenoj dru{tvenoj situaciji o
kojoj ~esto izve{tavaju mediji. Autor je
odlu~io svima u lice re}i istinu i o nama
samima. On se bavio problemima ljudi u
Srbiji, ali to su socijalna pitanja bliska
svakoj sredini koja je u krizi“, izjavila je
rediteljka.
F
LUDUS 169–170Lu
Na Velikoj sceni istog pozori{ta
gostovala je kru{eva~ka Tvr|ava, ~iju je
re`iju i dramatizaciju prema romanu
Me{e Selimovi}a uradio Neboj{a Bradi}.
„Veoma smo zadovoljni ovom na{om malom turnejom. Igrali smo u Celju i Puli, a
slede nam Tuzla i Bijeljina“, rekao je
srpski ministar kulture. A izvedena je i
monodrama lingviste Milorada Telebaka
Kroz jezik sa smijehom, koja se na duhovit na~in bavi problemima svakodnevnog
jezika i govora.
Ansambl Bosanskog narodnog pozori{ta Zenica premijerno je izveo predstavu Zatvorenih o~iju prema knji`evnom
predlo{ku Pozitivni sat Britanke Ejpril di
End`elis. „Ovo je samo produkcijski mala
predstava, iako se izvodi na Velikoj sceni,
u kamernom okru`enju s publikom na
bini. Pri~a je to o `enama, koje kroz terapiju razgovorom spoznaju sopstvene i
tu|e strahove, zablude i predrasude, kao
i `elje i nadanja“, rekla je nakon premijere rediteljka Lajla Kaik~ija. „Dru{tvu je
potrebno podsticanje i ukazivanje na
probleme od kojih svi okre}u pogled. Ko
}e to uraditi ako ne javne li~nosti, me|u
njima i glumci. Svi ka`emo da se to doga|a nekom drugom, dok ne saznamo da
se to doga|a u najbli`em okru`enju. Zato
`elimo da predstavama poput Zatvorenih
o~iju otvorimo o~i ljudima, koji nemaju
snage, hrabrosti ili interesa da javno
progovore. Ova predstava koliko god je
bitna za `ene, bitna je i za mu{karce“,
rekao je jedan od aktera Sa{a Hand`i}.
Sarajevski reditelj Dino Mustafi} postavio je predstavu Rock ‘n’ Roll po tekstu Toma Stoparda u Narodnom pozori{tu Kosova. Tema ovog Stopardovog komada jesu razli~iti poku{aji otpora represivnom re`imu, te zna~aju muzike u tom
protestu. „Rock ‘n’ Roll kao literarni
predlo`ak omogu}ava pozori{ni dijalog s
ovim prostorom i publikom ove predstave. To nam je omogu}ilo da interpoliramo
dokumentarne delove, ispovesti glumaca
kao aktera predstave i Stopardovih karaktera s pitanjima, dilemama i emocijama spram vremena koje svojom brzinom
ukida ostatke na{ih utopija i bri{e poznate indentitete“, ka`e Mustafi}. „Nadam
se da smo kroz sr` Stopardove drame i
ispovedne dramaturgije otkrili, demaskirali i razobli~ili ishodi{te svakog represivnog re`ima kao nasilja nad politi~kom
slobodom. Imao sam posve}en gluma~ki
ansambl koji mi je ukazao poverenje da
podelimo na{a iskustva, razmenimo
mi{ljenja i zajedni~kim sredstvima kroz
muziku, ples i video poku{amo na teatarski zanimljiv na~in provesti rediteljski
koncept... Radnja drame obuhvata period
od 1968. do 1991. godine, odnosno do
~uvenog koncerta Rolingstonsa u Pragu,
kojim je na neki na~in ozna~en pad socijalizma i po~etak demokratske slobode u
^e{koj“, dodao je Mustafi}.
Uprave Bosanskog narodnog pozori{ta Zenica i ~etiri sarajevska teatra
(Narodno pozori{te, Pozori{te mladih,
SARTR i Kamerni teatar 55) postigle su
dogovor o me|usobnim gostovanjima to-
Izudin Bajrovi} kao Ri~ard III u Sarajevu
kom prva ~etiri meseca 2011, ~ime }e
otpo~eti kvalitetnija i trajna saradnja i
razmena predstava tih ku}a.
Nova godina na sceni Narodnog
pozori{ta Sarajevo po~ela je premijerom
jedne od najzna~ajnijih istorijskih drama
Vilijema [ekspira – Ri~arda III re`irao
je Gor~in Stojanovi}. „[ekspirova aktuelnost je u tome {to je imao i psiholo{ki i
sociolo{ki i politi~ki uvid u ~ovekovu psihu. Ovo je jedna karakterna studija zla,
antropolo{ko saznanje da se ~ovek uistinu nije promenio. Promenio se na~in komunikacije, ali ~ovekova priroda ostala
je ista. Na{a predstava bavi se kristalizacijom zla, tj. trenutkom kada se ~ovek
odlu~i da bude zao. Re~ je o nekome ko je
zapravo genije zla, a u isti mah fascinira
i u`asava. Fascinira zato {to je su{tinski
duboko izvan srednje ljudske norme
`ivota i pona{anja, a u`asava ba{ zato
{to je re~ o zlu. Ljudi moraju da se bak}u
sa zlom u samima sebi ili s drugima koji
su zli. To je ono {to je tematski okvir“,
istakao je Stojanovi}.
Potresne scene iz ne tako daleke pro{losti, protkane kroz malu neostvarenu
ljubavnu pri~u i srebreni~ku tragediju,
na premijeri predstave Krokodil Lacoste,
autora Zlatka Top~i}a i reditelja Sulejmana Kupusovi}a u Kamernom teatru 55,
nikoga nisu ostavile ravnodu{nim. „Ovo
je jedna mala ljubavna pri~a koju samo
istorijski kontekst ~ini u`asnom. Predstava postavlja nekoliko zna~ajnih pitanja, ali ne daje odgovore na njih. Ona
ostaju otvorena za publiku da sama na
osnovu vlastitih iskustava, ose}anja,
znanja i odgovornosti zavr{i
ovu pri~u“, rekao je Top~i}.
30
EX YU scena (28.11.2010 – 18.01.2011)
TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE
okom decembra u Makedonskom
narodnom teatru odr`ane su ~ak tri
premijere. Autorski projekat Sr|ana Jana}ijevi}a Nemoj ti mene Faust
inspirisan je Geteovim Faustom, tj. motivom prodaje du{e. Naslov na engleskom
„Don’t you FAUST me!“ direktno se
poigrava s kampanjom za o~uvanje
imena dr`ave „Don’t you FYROM me“, i,
po re~ima autora, jedna od ideja je da se
govori o tome koliko zapravo ko{ta prodaja sopstvenog identiteta. „Faust se ne
pokazuje u predstavi, ali svi }e ga prepoznati. Mislim da sam prvi put napravio ne{to {to je teatar istine.
U Tempiranoj operi kriju se motivi
Brehtove Opera za tri gro{a i romana
Paklena pomorand`a Entonija Bard`isa.
Obojica autora preispituju trojni odnos
dru{to–nasilje–pojedinac, Brad`is otvoreno i surovo a Breht s distance i u vidu
komentara. U ovom komadu, ne ba{ uspe{no uklopljenom, kako ka`e kritika,
T
Aleks je devojka, vo|a `enske bande koja
uspe{no parira rivalskoj mu{koj bandi
koju vodi Maki No`. Izme|u ta dva antiheroja ra|a se ljubav, koja potresa
njihove `ivotne principe iz temelja.
I predstava koja je zatvorila 2010.
godinu na sceni dr`avnog pozori{ta u
Skoplju zove se Taka bilo pi{ano (Tako je
pisano). Praizvedbu komada za male
du{e s velikim strahovima re`irao je Sini{a Evtimov, pisac je Sa{ko Nasev. Radnja drame vrti se oko jedne `ene i ~etvorice mu{karaca ~ije su sudbine gusto
isprepletane. „Tekst je triler a predstava
je urbana. Pet likova sme{teno je u jedan
prostor – to je struktura koja se pokazala
izrazito funkcionalnom za teatar druge
polovine na 20. veka”, ka`e pisac. „Bio
sam dete kada je Nasev bio vrlo aktuelan
u na{em pozori{tu, ali dobro sam upoznat s njegovim radom. U drami me je
fasciniralo {to likovi mogu da funkcioni{u svuda, oni su arhetipski, primenljivi
su u svakom dru{tvu. I pored slobode da
uradim s tekstom {ta god `elim, prvi put
sam po`eleo da ne menjam ni{ta”, dodaje
Evtimov.
Drame ’evropske zvezde’ Rolanda
[imelpfeniga stigle su i do Makedonije.
Arapsku no} re`irao je Slobodan Unkovski u skopskom Turskom teatru. „On je
specifi~an autor, druga~ijeg jezika i strukture, njega zanima usamljenost u multikulturnom gradu. Tekst prikazuje na{u
sada{njost, oslikava duh savremenog `ivota. Predstava je stati~na, ali ima mnogo emocija. Ona nije eksperiment, ve} je
neobi~na. Glumci su ulo`ili neverovatnu
energiju da savladaju moja re{enja i slobodno mogu da ka`em da je ovo autenti~an proizvod Turskog teatra“, ka`e
Unkovski.
Predstava Opasni vrski (Opasne veze) u re`iji Dejana Projkovskog premijerno je izvedena u Bitoljskom teatru. Lakloov istoimeni epistolarni roman bio je
polazi{te za ovu izvedbu, zapravo scenario Kristofera Hemptona za istoimeni
film Stivena Frirsa. „Predstava govori o
NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[^A
Mestnom gledali{~u Ptuj odr`an je
Festival monodrame koji je
zavr{en 5. decembra i jedna premijera odmah nakon po~etka 2011. godine. Nagrada za najbolju festivalsku
izvedbu pripala je komadu No~ ~isto na
robu (No} ba{ ispred {uma) BernaraMarije Koletsa u re`iji Ivice Buljana,
izvo|enju Roberta Valtla i produkciji Mini teatra iz Ljubljane. Nova predstava
ovog teatra je komad D`efrija Ha~era
Pikaso u re`iji Mihe Alujevi~a. Naslovnu
ulogu u toj duodrami tuma~i Radko Poli~.
Ha~erova drama je igra ma~ke i mi{a,
drama o umetnosti, politici, privla~nosti i
istini sa o{trim zaklju~kom. Radnja se
odvija u Parizu pred okupacijom, 1941.
godine. Pabla Pikasa Gestapo na silu
odvodi na saslu{anje. Frojlajn Fi{er, kulturni ata{e Berlina, ispituje njegovu malenkost, ne bi li otkrila koja je od tri zaplenjene Pikasove slike original. Po{to
nema potpisa, sam umetnik mora da potvrdi autenti~nost svog dela, da bi slika
potom bila spaljena s ostalim Tre}em rajhu ’nepodobnim’ delima. Susret hladne
nema~ke lepotice i temperamentnog {panskog umetnika prerasta u dvoboj razli~itih svetova. Kroz tri razli~ite slike pra-
U
timo Pikasov `ivot i rad od detinjstva i
mladosti do rata i njegovih grozota.
Poslednjeg novembarskog dana u
Mestnom gledali{~u ljubljanskom izvedena je postavka drame Tenesija Vilijamsa
Ma~ka na vro~i plo~evinasti strehi (Ma~ka na usijanom limenom krovu) u vi|enju Ivice Buljana. „Ovo nije pri~a o
disfunkcionalnoj ju`nja~koj porodici, ve}
kompleksna studija o usamljenosti, dru{tvenim slojevima i polovima u kontekstu
represivnog patrijarhata pedesetih godina pro{log veka”, pi{e u programu predstave. Reditelj je izvedbu upotpunio
stihovima Emili Dikenskon, Jejtsa, D. H.
Lorensa, Silvije Plat i dr.
Prvenac mladog britanskog pisca
Toma Daltona Bidvela Dru`ba na poti
(Company Along The Mile) u re`iji Alena
Jelena postavljen je na scenu istog
pozori{ta ali u korpodukciji s gledali{~em
[KUC. „Po~eo sam da pi{em dramu stvaraju}i dva ineteresantna lika i stavljaju}i
ih u situaciju ekstremnog pritiska. Onda
sam im dozvolio da razgovaraju me|usobno, komad po~inje od te interakcije.
Zaplet je jednostavan. ^ovek i `ena u
hotelskoj sobi. Neko im baca kamenje na
prozor. Pojavljuje se tre}a osoba, potenci-
jalni osumnji~eni koji im menja `ivote
zauvek...“, rekao je pisac posle praizvedbe u Vest jork{ir plejhausu 2009. godine.
Oliver Tvist, nastao po motivima romana ^arlsa Dikensa, u modernoj adaptaciji Bla`ke Miler-Pograjc i re`iji Matja`a Pograjca, premijerno je izveden u
Slovenskom mladinskom gledali{~u. Dinami~na scenska igra prevazilazi literarnost samog komada, a poseban kvalitet predstave, ka`e kritika, jeste uspe{na kombinacija svetlosnog i kostimskog
vizuelnog izraza.
U mariborskom nacionalnom teatru
(SNG) na sceni Drame premijeru je imala
[ekspirova komedija Kar ho~ete (Kako
vam drago) u re`iji Janusza Kice. Reditelj je uz @upan~i~ev prevod konsultovao i poljski i nema~ki, te original, stvaraju}i suptilnu i osobenu predstavu.
U ljubljanskoj Drami SNG-a izvedne
su dve premijere. Sliku Dorijana Greja
Oskara Vajlda re`irala je Ajda Valcl.
Kori{}ena je dramatizacija Nemca Johana fon Dufela. Ve~na mladost je itekako
aktuelna tema u sada{njem dobu individualizma. V Damask (Put u Damask)
Augusta Strindberga re`irao je Aleksandar Popovski, a dramaturzi su Darja Do-
POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORE
Branimir Popovi} kao Njego{
u Gorskom vijencu
ink Panter opet napada Gradskog
pozori{ta iz Podgorice, koju je po
tekstu Bojane Mijovi} re`irao Petar
Pejakovi}, premijerno je izveden na Velikoj sceni KIC-a „Budo Tomovi}“. U pitanju je komedija namenjena tinejd`erima,
u kojoj se ismevaju zlo~in i kriminal, kao
P
31
i nesposobnost policijskog sistema, opsednutost slavom i bogatstvom. [email protected] u
preterano materijalisti~kom vremenu,
gde su mladi bombardovani sistemom
vrednosti koji je dosta nakaradan. Namera nam je da kod mladih ljudi razvijemo svest o {tetnosti nekih dru{tvenih pojava. Ujedno, to nam je bio pedago{ki i
estetski izazov. S druge strane, Pink
Panter je lik koji je veoma zahvalan u
`anrovskom smislu. On predstavlja prljavi sjaj novca, sjaj bogatstva, sjaj opsednutosti materijalnim vrednostima i
materijalnim svetom. Sjaj koji ljude pretvara u grabljivice... Imamo elemente
burleske, kriti~ke komedije, sa mnogo
jurnjave i igre“, rekao je Pejakovi}.
Predstava Gorski vijenac, koju je
prema motivima Njego{evog dela re`irao
slovena~ki reditelj Diego de Brea, premijerno je izvedena na sceni Crnogorskog
narodnog pozori{ta. Ovaj teatar je u svojoj istoriji ~etiri puta postavljao Vladikin
spev, poslednji put 1997, na otvaranju
obnovljene zgrade nacionalnog teatra, u
re`iji Branislava Mi}unovi}a; ovo je prvi
put da to delo re`ira stranac. Reditelj
Diego de Brea kazao je da Gorski vijenac
otvara ontolo{ke probleme ~oveka. „U
njemu se prepli}u pitanja ljubavi, vere i
rata, tri teme koje imaju ogromnu {irinu
kroz koju se mo`e izgraditi dramski konflikt. @eleo sam upravo da istaknem taj
dramski konflikt, kako bih prikazao
emocionalnu stranu ~oveka. Njego{, kroz
dva glavna lika (vladiku Danila i igumana Stefana), otvara principe emocionalnosti i racionalnosti. Ta dva principa
pokre}u centralnu dilemu o tome {ta uraditi u situacijama kada smo ugro`eni...
Spev obuhvata ceo Njego{ev `ivot. Nije
strukturiran dramski, ve} je postavljen u
vremensko razdoblje od pola godine i za
to postoje jasni razlozi. Njego{ je po~etak
teksta vezao za uskrsnu}e, za provi|enje.
Vladiku, koji ima mogu}nost da dublje
vidi stvari, ogrnuo je magi~nom dimenzijom. Tekst pripada romantizmu ali je, u
stvari, magi~ni realizam. To se posebno
uo~ava na po~etku, kada ose}amo dolazak apokalipse, koja se mo`e razumeti i
u lokalnim okvirima. Me|utim, mislim
da je Njego{ bio {iri i razmi{ljao civilizacijski. Po~eo je tekst asocijacijoma na
smrt, a zavr{io ga `ivotom, na Badnje
ve~e, kad se pokre}e nov `ivot. To je njegova klju~na struktura”, obja{njava De
Brea.
ve~nom poku{aju da se mu{ki i `enski
princip spoje, a tako|e govori i o dru{tvenim i moralnim normama. Ljubav i
ljudski ideali stavljeni su pred ogledalo
da bi se suo~ili s realno{}u“, rekao je
Projkovski. U svojoj postavci reditelj je
ljubav ra{~lanio na sve njene manifestacije: zaludnost, predanost, strast, sigurnost, dosadu, bol. Njena ja~ina i nepostojanost pretvorili su mu{ko-`enske
odnose u rat. On koristi krajnje teatralnu
atmosferu da ilustruje efekte tog sukoba.
Zlostorstvo na ostrovot na kozite
(Zlo~in na kozjem ostrvu) nova je premijera u Teatru „Jordan Had`i Konstantinov D`inot“ iz Velesa. Triler Uga Betija
re`irao je Dejan Damjanovski. „Predstava se gradi iz misterije i neizvesnosti koje
tekst donosi. Kako se radnja odvja, sve je
jasnije da ni{ta od toga nije realno i da
svako ne{to krije. Nema samo jedne
istine“, ka`e Damjanovski, kome
je ovo ~etvrta re`ija u Velesu.
Triler predstava Tako je pisano u Skoplju
minku{ i Jelena Mijovi}. Ovu trilogiju
Strindberg je napisao 1898, i u njoj se svi
doga|aji i slike prelamaju kroz o~i Neznanca, kog predstavlja pi{~ev alter ego,
i koji polazi na put spoznaje. Taj put ga
vodi kroz konkretne prostore i suo~avanja s drugim ljudima, dok se kroz predele
snova suo~ava sam sa sobom. Biblijski
naslov komada ukazuje na Saulovo putovanje u Damask gde }e primiti hri{}anstvo. Kritika je ve} uobi~ajeno dobro primila inovativnu re`iju Popovskog. Scenografija koju ~ine geometrijski blokovi
daje divan prizor fiktivnog prostora u
kom se skrivaju likovi. A gotovo prazna
scena ostavlja prostora gledao~evoj ma{ti. Prisutne su i aluzije na Sveto pismo.
Premijera komada jo{ jednog ’severnja~kog’ pisca. U Novoj Gorici (SNG)
Du{an Mlakar je postavio Ibzenovu dramu Sovra`nik ljudstva (Neprijatelj naroda). Pisac je ovim komadom izrazio otpor
prema dru{tvenoj ograni~enosti i la`ima,
koje je osetio i na sopstvenoj ko`i povodom drama Nora i Aveti. Aktuelnost teksta svakako se nalazi u temi gu{enja
istine koja smeta gra|anskom
sloju.
Moderno vi|enje Olivera Tvista u SMG-u (foto Primo` Luke`i~)
Ovaj period u crnogorskim pozori{tima obele`ila su eks-ju gostovanja. Predstava Stolice Malog dramskog teatra iz
Bitolja, koju je po tekstu E`ena Joneskog
re`irao Ljup~o Georgievski, izvedena je u
Kraljevskom pozori{tu „Zetski dom“, kao
i u CNP-u u Podgorici. Na Cetinju je
gostovala i predstava Ada|o zagreba~kog
HNK-a. Po tekstu Lade Ka{telan, o dve
majke, dve k}erke i jednom mu{karcu
koji u paralelnim `ivotima pro`ivljavaju
rastanke, begove, prestanke ljubavi i poneko razo~aranje, komad je re`irala Marina Petkovi}-Liker. U „Zetskom domu“
igrala je i antiratna predstava autora
Hakifa Mulikija iz pri{tinskog Teatra
Dodona Komemoracija u kafe-teatru. To
je drama o veteranima rata na Kosovu, u
dolini Pre{eva i Makedonije, koji su posle
zavr{etka balkanskog rata razo~arani u
na~in na koji ih dru{tvo tretira. Predstava @aba Kamernog teatra 55 iz Sarajeva,
koju je prema tekstu Dubravka Mihanovi}a re`irao Elmir Juhovi}, izvedena je
u Velikoj sali KIC-a „Budo Tomovi}“.
[email protected] pri~a, izmaknuta iz realisti~kog prosedea, koja se de{ava u „tunelu“ izme|u `ivota i smrti nova je predstava Hercegnovskog pozori{ta. Re~ je o
duodrami Stevana Koprivice No} ~etiri
meseca, koju je re`irala Sta{a Koprivica.
„Komad sam pisao namenski za Hercegnovsko pozori{te, vrlo svesno se opredeljuju}i da pri~am o onome o ~emu se }uti.
U najkra}em, ovo je fantazmogorijska
melodrama sa elementima gorke komedije, dramska etida za dva `enska gluma~ka glasa. I mala posveta Novljankama,
uz jo{ jedan poku{aj da Boka postane i
ostane literarni argument.“ O uzajamnoj
ispovesti i sukobu naizgled prose~ne, ali
sasvim posebne `ene, rediteljka Koprivica poja{njava: „One se trude, ne samo da
oslobode du{e tereta koji ih je zarobio u
tom svojevrsnom limbu, ve} poku{avaju i
da sa~uvaju ne{to {to je iznad svih pojedina~nih pri~a – prijateljstvo.“
Podgori~ko Gradsko pozori{te, koje je
premijerno izvelo preko 250 predstava,
priprema dva nova projekta kojima }e
obele`iti slavljeni~ku 2011. godinu – 60
godina postojanja. Prva predstava u godini jubileja je Mogli, prema motivima
Knjige o d`ungli Radjarda Kiplinga u
re`iji Bonja Lungova, ~ija premijera se
o~ekuje u februaru, a u maju }e po~eti
rad na Ulcinjskim gusarima mlade spisateljice Danice Pajovi} u re`iji Milana
Karad`i}a. Teatar tokom {est decenija
trajanja funkcioni{e bez zgrade, a tako
}e, izvesno je, biti
i ove godine.
LUDUS 169–170
Dnevnik
NISAM DOPAO HAGA
Pozori{ne novine
YU ISSN 0354-3137
COBISS.SR-ID 54398983
Izlaze jednom mese~no
(osim u julu i avgustu)
Tira`: 1500 primeraka
Putujem, mislim, ose}am
Piše: Jovan ¬irilov
Beograd–Amsterdam,
2. decembar 2010.
Znam da }u u Amsterdamu gledati
Decu sunca Maksima Gorkog i zato sam
sa sobom poneo petu knjigu njegovih
izabanih dela u kojoj je drama {tampana.
To su one braonkaste knjige sa medaljonom brkatog pisca nasred naslovne strane. Kupio sam ih jo{ kao kikindski maturant te 1949. godine, kad su iza{le.
Knjige su tada bile tako jeftine da ih je
mogao sebi priu{titi 18-godi{nji momak
od svog skromnog (o~evog) d`eparca.
Prevod dobrog, starog Milana \okovi}a, koji je i sam dramski pisac, ~itak je,
pozori{no izgovorljiv, a leksi~ki bogat.
Sve Gorkove drame iz gra|anskog `ivota
ne mogu, naravno sre}om, da mimoi|u
ne{to od atmosfere i stila genijalnog ^ehova, ali ni da ga su{tinski i do kraju dosegnu. Nemogu}no je, kao Anton Pavlovi~, biti li{en didaktike, a biti istovremeno toliko dramati~an i istinit.
Nailazim u komadu na jednu misao
sli~nu onoj previ{e ponavljanoj misli Dostojevskog, koju danas ve} citira svaka {iparica, „Lepota }e spasti svet“. Izgovara
je jedan od jalovih intelektualaca u Deci
sunca: „Lepotom }e se do}i do morala.“
Ne verujem, ali dobro zvu~i.
Na amsterdamskom aerodromu me
~eka moj stari poznanik teatrolog Artur
Sonen. On je bio prvi put na 10. Bitefu
1976. godine, kad je bio i Teatar nacija.
Ka`em mu da me to {to me je do~ekao
podse}a na obi~aj moje majke da me redovno do~ekuje na stanici kad sam se
vra}ao s nekog puta. Idemo vozom: „Da
Kako to da je znao za ovo, pored slavne
drame Na dnu, skrajnuto dramsko delo
Gorkog. Re~e da zna za komad Decu sunca jo{ iz studentskih dana, kad ga je i
~itao. A smatra ga danas veoma aktuelnim. Napisan 1905. u januaru, godine
kad }e se kasnije desiti prva gra|anska
revolucija u Rusiji, Gorki je u komadu
ostavio traga o `elji za promenom koju
slute li~nosti u drami. Ali niko, naravno
ni oni, ne znaju {ta da u~ine da do te promene do|e. Gorki, za razliku od ^ehova,
veruje u promenu. Jer ^ehov s blagom
ironijom posmatra odozgo na svoje likove
koji pri~aju o promeni i `ele je, nadaju joj
se, a u koju pisac ne veruje.
Koliko znam o predstavama Van Hovea, one su veoma razli~ite po formi. Recimo u istom periodu re`ira tri [ekspirove
tragedije, u delu posve}enom Antoniju i
Kleopatri, publika je u gledali{tu s hiljadu
mesta, koje je delimi~no namerno prazno,
i mo`e tokom vi{esatne predstave da
dolazi da je gleda ili odlazi u foaje kad to
za`eli.
Pitam ga, iz prakti~nih razloga selektora, da mi pomogne u izboru, da mi
ka`e koju bi mi svoju predstavu preporu~io. Odgovor je bio o~ekivan: „Ne umem
da vam na to odgovorim. Meni su sve moje predstave drage, kao da su mi deca.“
Na kraju pitam Van Hovea da li zna
{ta mu zna~i li~no ime Ivo. „Ne znam.“
Ka`em da na hebrejskom zna~i isto {to i
moje ime Jovan, kao i imena @an i D`on,
„Bog je milostiv“.
Predstava Deca sunca je, kao {to sam
i o~ekivao, veoma impresivna. Na nefarsi~an na~in prikazuje kako su svi jedno u
Izdaje
Udru`enje dramskih umetnika Srbije
Beograd, Studentski trg 13/VI
Telefoni: 011/2631-522,
2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873
http://www.udus.org.rs
e-mail: [email protected]
PIB 100040788
Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92
(Privredna banka a.d.)
Devizni ra~un: 5401-VA-1111502
(Privredna banka a.d.)
Predsednik
Ljiljana \uri}
Out of Context – to Pina, reditelja Alena Platela
Posle predstave sam zalutao. Usred
me}ave nisam pun sat mogao da na|em
svoj hotel „Omega“.
Amsterdam, 3. decembar 2010.
U popularnom boemskom restoranu
„Rembrant“, pod istim krovom gde je i
ovda{nje najve}e dr`avno pozori{te,
~ekam Dragana Klai}a. Pitam za njegovu
suprugu Juliku, kako je, {ta sada radi. I
dalje se, kao psiholog, bavi izbeglicama.
On predaje dramaturgiju na fakultetu.
Apodikti~ki tvrdi da je Gorki slab dramski
pisac. Ka`em da je predstava ipak odli~na i da su Deca sunca odli~an povod za
aktuelnu predstavu. Vrti glavom. Nije
predstavu video, ali ka`e da u njoj
u~estvuju najbolji holandski glumci. To
se, bogami, i vidi i ose}a. Raspitujem se
za njihove mame, i Julikinu i njegovu.
Ba{ su sre}ni {to imaju `ive majke. I to
ceo ansambl igra frontalno prema nama.
Takva je i ova.
Na fonu projekcija jedne li~nosti koja
sve vreme kad se pojavi samo trep}e, a
prikazuju se zdrade koje }e se ru{iti u
Roterdamu. Petoro glumaca iz tog pristani{nog grada pri~a o njihovoj sudbini.
Pristojno, a za njih jo{ i aktuelno. Meni je
zanimljivo da i srednja klasa danas ima
takve probleme, a ne kao do sada samo
klasi~ni skvoteri sli~ni pariskim
klo{arima.
Izvo|a~i nas obave{tavaju da je taj
kvart, nekada u najmodernijem elitnom
bauhaus stilu, sada deo grada sa najvi{e
kriminala. Zanimljiva mi je gestikulacija
ovih mladih ljudi, karakteristi~na za
svaku naciju. Ovde je te{ko opisiva jer je
tipi~na za holandsku mlade` i razli~ita
od gestikulacije na{e omladine. To sam
zapazio jer ne mogu pomno da pratim
tekst prete`no na holandskom.
Sve se zavr{ava ko{marom izazvanim po`arom. Scenski dim, a mizanscen
stilizovan. @rtve po`ara, bolni~ar, ~aki i
travestit koji se tu na{ao, ali sa apsurdnom bradom, do sada najmu`evniji glumac. Napu{tanje realizma i verbalnosti
prvog dela.
Amsterdam, 4. decembar 2010.
Deca sunca, reditelja Van Hovena (Foto: Jan Wersweyveld)
vidi{ kako to ide.“ Nemam ni{ta protiv.
Tako idem i kad sam sâm.
Od ranije mi je zakazan susret s rediteljem Ivom Van Hovenom. Vi{e volim
kad se s rediteljem na|em posle predstave
da imam o ~emu da razgovaram. Pa ipak,
dobro je sresti svakog reditelja od dela i
imena, makar i pre predstave. Kome god
sam rekao da s njim imam sastanak, svi
su bili zadivljeni da je na{ao vremena, jer
obi~no izbegava tu vrstu susreta.
Koliko god je bio }utljiv, bilo je zanimljivo upoznati ga. Zabavljao sam ga
anegdotama da bi olabavio atmosferu. Pa
ipak, postavio sam mu i jedno ozbiljnije, a
za mene mene najzanimljivije pitanje.
LUDUS 169–170Lu
drugo zaljubljuju u svojoj `ivotnoj jalovosti, u kojoj tavore bez cilja. Jedan bravar
koji tu ne{to radi s vremena na vreme
upada razgoropa|en s metalnom {ipkom
u ruci i preti da }e ih sve potamaniti. A
onda pri kraju on, i njemu sli~ni, razvaljuju beli dekor, prave}i na njemu
prete}e rupetine. Gromoglasna muzika i
projekcije diktatora XX veka. Mrak. Ti{ina. Na proscenijum prilazi glavna glumica, sedne i tihim glasom ka`e nama,
gledaocima, da nam se obra}a u svoje
ime: „Ovo {to sam igrala nije moj puki
gluma~ki zadatak. Ve} ne{to za {ta sam
se i li~no anga`ovala celim svojim bi}em.“ Freneti~an aplauz!
obe u 90-im godinama aktivne, svaka na
svoj na~in. Jedna je redovno za kompjuterom.
U obli`njoj knji`ari na{ao sam Oksfordovu antologiju viceva. Sve su duhovite, osim one suvi{e engleske, ili je ja ne
razumem. Najbolja mi je o zatvoreniku
koji ne ume, kao ni ja, da pri~a viceve.
Uve~e sam na predstavi Natives,
valjda u prevodu Domoroci, zapravo o
nekoj vrsti skvotera, ali ne siroma{nih
nego pripadnika srednje klase. Ona
pripada opsesivnoj formi predstava mnogih dana{njih reditelja. Stand-up komedije ne upra`njavaju se sada vi{e samo
kao one-man ili one-woman show, ve}i
U knji`ari, specijalizovanoj za teatar
i film, koja se zove vrlo prikladno „Stanislavski“. Me|u knjigama koje bih kupio je i ona Ri~arda [eknera, starog proslavljenog poznanika Bitefa i njegove publike. Pi{e kako je u pozori{tu primenio
strukturalizam i poststrukturalizam. Nisam se, na`alost, dr`ao svog principa da
}u se vi{e kajati ako neku knjigu ne kupim, nego ako je kupim. Gde li }u je sada
na}i?!
Idem na autobusku stanicu da odem
u Hag gde treba da gledam narednu predstavu. Ispada da autobusi ne idu zbog
vejavice. Ni vozovi tako|e. Preko mikrofona obave{tavaju da ne o~ekujemo skoro
informaciju kada }e se saobra}aj normalizovati. Na{i u takvoj situaciji za}ute.
Trebalo je da vidim neku predstavu poljskog reditelja Ja`ine, koga znamo sa Bitefa. Dakle, ne iznena|uje sneg u decembru
samo Beogra|ane i njegove prevoznike,
ve} i odgovorne u ure|enoj Holandiji. S
druge stane, usred vejavice nesu|eni pe{aci voze bicikl. ^ak i moji prijatelji Klaja
i Jova oti}i }e na koncert na biciklu. Koliko se se}am, ne znam da li to jo{ ovde
postoji – „gradski“ bicikl, koji uzme{ kad
ga vidi{ „parkiranog“ i ostavi{ ga tamo
gde ti vi{e nije potreban kad si stigao na
svoju odrednicu.
Dakle, nema ni{ta od predstave u Hagu.
Jova Ki{ Jovak, arhitekta ovda{nji,
mislim amsterdamski, nekada Novosa|anin i statista u ranoj mladosti u Ateljeu
Glavni i odgovorni urednik
Tatjana Nje`i}
Savet Ludusa
Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, Goran
Markovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},
Ljubomir Simovi}
Redakcija
Branko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},
@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},
Aleksandar Milosavljevi}, Olivera
Milo{evi}, Miroslav – Miki Radonji},
Ana Tasi}
Lektura i korektura
Aleksandra Jak{i}
Sekretar redakcije
Radmila Sandi}
Tekstove i fotografije slati na:
[email protected]
Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu
Tatjana Buha
e-mail: [email protected]
Dizajn LUDUSA
\or|e Risti}
Redizajn LUDUSA
AXIS studio
[tampa
Preduze}e za grafi~ko izdava~ku
delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,
Beograd, Borisa Kidri~a 24
212, ka`e da }e me ute{iti tako {to }emo
na}i u novinama neku drugu dobru predstavu koja se te ve~eri daje u Amsterdamu. On }e biti doma}in. Ispada da te
ve~eri gostuje belgijska trupa „Les ballets
C de la B“ s predstavom Out of Context –
to Pina (Van konteksta – Pini, naravno
Bau{). To je odli~na zamena. Tu predstavu u koreografiji Alena Platela (Alain
Platel) odavno sam `eleo da vidim.
Predstava je neobi~na. Izuzetno sposobni plesa~i, igra~i u najrazli~itijim stilovima, ~ak katkad hodaju kako niko na
svetu do sada nije hodao. Sve je parodi~no, ironi~no, ~ak sarkasti~no. Tamo
gde o~ekuje{ muzike nema, a igra~i igraju te igraju, vrlo ritmi~no. Sve to namerno, dobro prostudirano i krajnje originalno. Mnogo nagote, sa landaranjem mu{kog dela tela gore-dole, {to, naravno, izaziva smeh publike, ina~e vrlo davno navikle na nagotu u teatru.
Ova predstava bi bila dobro za otvaranje Bitefa. Kako slu~ajnost da odigra
bitnu ulogu.
Ve} od sutra po~injemo Aleksandra i
ja u Bitefu da se raspitujemo o mogu}nosti dolaska Platela
na 45. Bitef 2011.
32
Download

ludus169 170 - Udruženje dramskih umetnika Srbije