Psiholingvistika
Razumevanje psiholoških procesa koji
su uključeni u
funkcionisanje jezika
Bojan Bugarin i Aleksandra Filipović
Ciljevi:
Opisati mentalne procese koji omogućavaju
upotrebu jezika
Opisati znanje jezika koje govornik poseduje
(koje je nesvesno)
Objasniti kako deca usvajaju jezik; objasniti
kako odrasli uče strane jezike
Obrada govornog signala
Zvučni signal
Fonemska obrada signala
Prepoznavanje značenja reči
Prepoznavanje rečenične strukture
Povezivanje sa znanjem o svetu
Razumevanje poruke sagovornika
Problem
Istovremena obrada “odozdo nagore” i
“odozgo na dole”
R☼ zbila je fla+u s pivom.
Da li je obrada svih jezičkih nivoa paralelna?
Mentalni leksikon
Šta znači znati neku reč?
Jedinice manje od reči (morfeme)
pev-ač, let-ač
Jedinice veće od reči (višečlani izrazi, idiomi)
orlova kandža (vrsta biljke)
terati mak na konac
Mentalni leksikon
Da li je “značenje reči” odvojeno od našeg
sveukupnog znanja o tom pojmu?
Da li postoje posebni leksikoni za fonemski
oblik, grafemski oblik i značenje iste reči?
Gde se skladišti znanje o rečima u deklinaciji
i konjugaciji?
Mentalni leksikon
Povezanost reči u leksikonu – po značenju,
po zvučanju?
doktor-sestra-penicilin-zubar-ambulanta-mantil;
doktor-doboš-doći-dosta-dokolica
Efekat dužine reči
Efekat frekvencije reči u jeziku
Percepcija reči i nepostojećih reči
Mašine i ljudski govor
Kompleksnost govornog signala
Obrada strukturno dvosmislenih konstrukcija
Formiranje globalnog značenja – uvođenje
znanja koje nije eksplicitno iskazano
Usvajanje drugog (stranog)
jezika
Razlike u usvajanju prvog i drugog jezika:
Deci je maternji jezik prvi jezik koji uce; njihov jezicki
razvoj odvija se paralelno sa opštim kognitivnim razvojem.
Kod usvajanja L2 u pitanju su osobe koje vec znaju
jedan jezik i imaju potpuno razvijen kognitivni sistem.
Za decu je usvajanje maternjeg jezika brz i nesvestan
proces koji se odvija bez ulaganja napora; deci nije
potrebna ‘nastava’, čak retko cuju i ispravke grešaka.
Usvajanje L2 je znatno sporiji proces u koji se mora
uložiti svestan napor; ovaj proces je brži uz neku vrstu
nastave nego bez nje, a ispravljanje grešaka igra veoma
bitnu ulogu u nastavi i usvajanju uopšte.
Usvajanje drugog (stranog)
jezika
Deca su u normalnim uslovima uvek uspešna u usvajanju
maternjeg jezika (ishod usvajanja je isti kod sve dece)
U usvajanju L2 uspeh nije zagarantovan i pre je izuzetak
nego pravilo; postoje ogromne razlike u ishodu usvajanja
Individualne razlike medu decom u toku usvajanja postoje, ali
nisu velike
Velike individualne razlike jedna su od glavnih odlika procesa
usvajanja L2
Kod dece faktori poput motivacije i stava prema jeziku ne igraju
gotovo nikakvu ulogu
Motivacija i stav prema L2 bitno uticu na ishod usvajanja
Usvajanje drugog (stranog)
jezika
Istraživanja iz oblasti usvajanja L2 značajan
su izvor podataka za teoriju i praksu nastave
stranih jezika
Proces usvajanja L2 jedan je od procesa na
kojima se mogu ispitivati lingvističke i
kognitivne teorije
Usvajanje prvog jezika (L1)
Prvi jezik
Maternji jezik
L1
Etape u usvajanju maternjeg
jezika
gukanje (oko 2. meseca)
brbljanje (oko 6. meseca)
o
o
faza jedne reči (oko 1. rođendana)
o
reduplikovano – babababa
varirano – bigodabu
holofraza – jednočlani iskaz koji igra ulogu čitave rečenice
faza dve reči (oko 18. meseca) –
kombinovanje reči
velike individualne razlike
Stvaralačko usvajanje sistema
pravila
usvajanje L1 nije mehaničko oponašanje
govora odraslih
siromašnost stimulusa – input koji deca
dobijaju od odraslih je ograničen u odnosu na
njihovu sposobnost reprodukcije
neograničenog broja rečenica
strukture u mozgu koje omogućavaju
rekonstruisanje gramatičkog sistema
maternjeg jezika
Motivisane greške
Deca pokušavaju da ispravljaju
“nepravilnosti” u gramatičkom sistemu
o
o
o
konjovi umesto konji
hoćem/nećem umesto hoću/neću
gooses umesto geese
Prvo se usvajaju gramatička pravila, a tek
onda izuzeci
Kritični period za usvajanje L1
Hipoteza da postoji određeni uzrast do kada
deca moraju usvojiti maternji jezik
Istraživanja pokazuju da je taj period između
2. i 7. godine
Uspešno usvajanje L1 se obično završi oko
4. godine
Deca vukovi
deca koja su odrasla bez kontakta
sa ljudskim govorom
najpoznatiji slučaj – devojčica
Džini (Genie)
pronađena 1970. godine u 13.
godini
pokušaj psiholingvista da je nauče
da govori bio je relativno
bezuspešan
Urođenost znanja jezika
Generativni pristup – deca imaju urođenu
sposobnost za jezički razvoj
Mehanizam za usvajanje jezika – opšti principi
za otkrivanje i struktuiranje jezika
Deca se rađaju sa sposobnošću da usvoje bilo
koji ljudski jezik
Koji će konkretno dete jezik naučiti zavisi od
jezika spoljne sredine
Bez uticaja spoljne sredine mehanizam za
usvajanje jezika ne može biti pokrenut.
Literatura:
Bugarski, R. (1995). Uvod u opštu lingvistiku.
Beograd: Čigoja štampa. (str. 57-62)
Kristal, D. (1995). Kembrička enciklopedija
jezika. Beograd: Nolit. (str. 234-239, 263,
371)
Download

Psiholingvistika 2