Putokaz
… za život bez alkohola
Podržano sredstvima budžeta Grada Novog Sada
- Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu.
Web adresa Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu:
http://www.novisad.rs/sh/content/gradska-uprava-za-socijalnu-i-dečiju-zaštitu
Aleksandar
Obrovski
Jestive i
korisne biljke
pored nas
Blitva
Blitva je lisnato zeleno
povrće s debelom i hrskavom
stabljikom. Zavisno o podvrsti,
listovi blitve mogu biti glatki ili
talasasti, sa svetlije obojenim
žilicama koje prolaze kroz
listove. S obzirom da blitva
spada u istu porodicu zajedno
sa španatom i cveklom, dele i
iste ukuse. Ima gorčinu listova
cvekle i blagi slankasti ukus
listova španata.
Blitva je dvogodišnja
biljka. U prvoj godini razvije
dubok i razgranat koren (koji je
u gornjem delu zadebljan),
skraćenu stabljiku i rozetu
lišća. U drugoj godini razvije se
razgranata cvetna stabljika
visine do 1,2 m. Blitva se
uzgaja radi lišća, a koristi se i
list i drška.
Rasprostranjena je na
celom Balkanu, a posebno u
mediteranskom području, pa
onda i ne čudi da je već u 4.
godini P.N.E. o njoj pisao
poznati grčki filozof Aristotel.
U antičko doba i Grci i
Rimljani cenili su blitvu zbog
njenih lekovitih svojstava.
Blitva ima odličnu
kombinaciju vitamina (vitamin
C, tiamin, riboflavin, niacin,
pantotenska kiselina, vitamin
B6, folna kiselina, vitamin E,
vitamin K, vitamin A i kolin) i
minerala
(bakar,
mangan,
fosfor, magnezijum, kalijum,
cink, gvožđe, selen i kalcijum),
fitonutrijenata
i
dijetalnih
vlakana.
Konzumiranjem blitve u
organizam se unose značajne
količine vitamina K koji
sprečava delovanje ćelija koje
razaraju kosti. Zanimljiva
činjenica je da se vitamin K
pod uticajem mikroflore u
probavi pretvara u oblik
vitamina koji aktivira glavni
protein u kostima.
Blitva je i dobar izvor
beta karotena koji se u
organizmu pretvara u vitamin
A. Najpoznatija uloga ovog
nutrijenta je zaštita vida,
međutim služi i u zaštiti od
oksidativnih
oštećenja
u
organizmu koji mogu dovesti
do raka. Istraživanja na
Univerzitetu “Kanzas” u SADu utvrdila su da kancerogene
materije iz cigarete podstiču
redukciju vitamina A, a na
osnovu rezultata zaključeno je
da redovna upotreba hrane
bogate vitaminom A objašnjava
zašto neki dugogodišnji pušači
ne obole od raka pluća. Ako ste
od onih koji ne puše, ali ste u
društvu onih koji puše, možete
se zaštititi konzumiranjem
hrane koja sadrži povećane
količine beta karotena.
Fitonutrijenti lutein i
zeaksantin također štite naše
oči na način da utiču na
povećavanje
koncentracije
pigmenata što osigurava bolju
zaštitu mrežnjače.
Blitva
osigurava
nutrijente koji mogu povoljno
regulirati visoki krvni pritisak i
2
povoljno
utiču
na
kardiovaskularno
zdravlje,
reduciraju štetno delovanje
slobodnih radikala na mnoge
organe u organizmu te imaju
protivupalno
delovanje,
ublažavaju grčeve u mišićima i
migrene.
Naročito se ceni za
regulisanje probave, dobar je
diuretik, a preporučuje se
protiv slabokrvnosti. Blitva je
vrlo korisna biljka u ishrani
dijabetičara
jer
smanjuje
glukozu u krvi, a ujedno
ekstrakt blitve ima zaštitni
učinak na jetru kod dijabetesa.
Neke od zdravstvenih
studija o blitvi ispitivale su
lekovita svojstva lišća i korenja
koje nije doduše jestivo, i
otkrile da blitva može značajno
smanjiti pojavu raka probavnog
trakta.
Članak objavljen u
naučnom časopisu “Neurology”
preporučuje najmanje 3 obroka
dnevno zelenog i žutog povrća
jer se time može za 40%
smanjiti gubitak mentalnih
funkcija.
Blitvu možete gajiti u
svojoj bašti, ali ako je kupujete
obratite pažnju da su listovi
blitve izrazito zelene boje, a
stabljika čvrste i hrskave
strukture.
Izbjegavajte
kupovinu blitve čiji su listovi
uvenuli ili imaju promjene u
boji, a stabljika je mekana sa
znakovima kvarenja.
Blitva
se
najčešće
koristi kuvana u malo vode i
začinjena maslinovim uljem i
belim lukom, ali može se
pripremati na druge načine
zajedno s drugim vrstama
povrća i kao prilog pečenoj
ribi. Može zameniti španat - za
one koji ga ne vole. Blitva se
može zamrzavati na isti način
kao španat.
Blitvu potrošite najkasnije do
tri dana od kupovine ili branja,
a čuvajte je u frižideru u
plastičnoj vrećici.
Dajkon (bela rotkva)
Dajkon (dajkon rotkva,
bela
rotkva)
je
idealna
namirnica
za
čišćenje
organizma.
Postoje vrste koje imaju
koren duži od pola metra i
debljine veće od 15 cm. Dugi
dajkon najviše se uzgaja u
Japanu. Srodnik dajkona je
naša crna rotkva, te bela
okrugla rotkva. U Austriji i
Nemačkoj mogu se naći vrste
dajkona pod imenom "Retich".
Postoje brojni hibridi ovog
ukusnoga i lekovitoga povrća,
koji imaju prekrasan beli koren
u obliku bele svijeće.
Dajkon
pomaže
u
probavi žitarica i povrća, a
naročito u probavi masnoća.
Zbog
toga
se
posebno
preporučuje ishrana u svežem
stanju.
Također
pomaže
odstranjivanju suvišne vode i
holesterola iz tela, te za
razlaganje
tvrdih
masnih
naslaga koje postoje negde
duboko u organizmu. Dajkon je
dobar diuretik, što znači da
pomaže rad bubrega. Možemo
reći kako je Dajkon jedan od
brojnih “čistača” našega tela.
Dajkon je i čistač
zemlje. U Japanu su ga
upotrebljavali kako bi tlo
očistili od radioaktivnosti jer
on iz tla upija sve štetne
sastojke. Kad se u tu svrhu
seje, Dajkon se mora uništiti.
Zbog toga je posebno važno da
se Dajkon za ishranu uzgaja u
zdravom tlu, kako ne bismo s
hranom pojeli i sve štetne
sastojke nezdravog tla.
Od suvog lišća Dajkona
pripremaju se lekovite kupke
koje se preporučuju prilikom
oboljenja jajnika i maternice,
vaginalnog sekreta, bolnog
menstrualnog
ciklusa
i
frigidnosti, te kod upale
mokraćnog mehura. Sveže
naribani koren Dajkona stavlja
se kao oblog na modrice i koji
bi trebao delovati za 15 do 30
minuta. Zatim se stavi novi
sveži “flaster”. Taj “flaster”
ima
rashlađujući
učinak,
gotovo iste jačine kao led. Ne
samo da će umanjiti bol, nego
će brzo raščistiti bilo kakvo
unutarnje krvarenje. Za jaku
modricu veće površine isti
postupak
treba
ponavljati
nekoliko dana uzastopno. Zbog
lekovitog svojstva Dajkon bi se
trebao uvrstiti i u redovitu
ishranu zdravih osoba, a
naročito bolesnih.
Dajkon ima malo kalorija: 18
kcal u 100 grama i 34%
dnevno preporučene doze
vitamina C. Pored toga, sadrži i
aktivne enzime koji potpomažu
varenje,
posebno
skroba,
pektin i celulozu, kalij i kalcij.
Bogat je glikozidima i
specifičnim materijama sa
fitonidnim i baktericidnim
delovanjem, pa je i lekovit.
Također,
koristan
je
dijabetičarima i može da
rastvori
određenu
vrstu
kamenja u žuči, kao i rotkva i
ren.
3
Mlado lišće Dajkona
također je bogato C vitaminom,
beta-karotenom (provitaminom
A), kalcijem, ali i gvožđem.
Dajkon se može upotrebljavati
na najrazličitije načine i u
kombinaciji sa svim vrstama
povrća. Najčešće se jede sveže
nariban ili iseckan. Može se
preliti
s
nekoliko
kapi
limunovog soka. Na isti način
može se koristiti i crna rotkva
ali je Dajkon blaži i lekovitiji.
Recepti preuzeti sa interneta:
Salata od blitve
http://zena.blic.rs/recepti/Salate/
Vreme pripreme: 5 minuta
Broj osoba: 2
Sastojci: 2 veze blitve, 2 čena
belog luka, so, sirće, ulje.
Priprema: Na pari kratko obariti
blitvu. Iseckati je i dodati
seckani beli luk. Posoliti po
ukusu i preliti uljem i sirćetom.
Salata od bele rotkve
http://www.gastronomija.info/
Sastojci: 2 struka praziluka, 2
bele rotkve, 2-3 čena belog
luka, so, ulje i sirće.
Priprema: Rotkvu oljuštiti i
izrendati, a praziluk iseći na
tanke kolutove pa izmešati i
dodati istucani beli luk. Posoliti
po ukusu i preliti uljem i
sirćetom.
Pаvlе Dаmјаnоv
Štа mi је
klub dао
Mоја bоrbа sа аlkоhоlizmоm
pоčеlа
је
јоš
krајеm
оsаmdеsеtih gоdinа. U tоm
pеriоdu bilо је nеkоlikо
pоkušаја lеčеnjа, аli svi su sе
zаvršаvаli prоpiјаnjеm. Svе
mоје аpstinеnciје trајаlе su
kоlikо је trајаlо lеčеnjе u
аmbulаnti. Dоk је bilо lеkоvа
bilо је i аpstinеnciје. Sаvеt dа
sе uključim u klub nisаm
prihvаtао.
Kаdа sаm prе оsаm gоdinа
dоšао u оvај klub rаzmišljао
sаm оvаkо. Dај dа vidim i оvо
čudо, nеkо vrеmе ćе tо trајаti
pа ćе i tо prоći. Аli prеvаriо
sаm sе, tо trаје vеć višе оd
оsаm gоdinа. Svе оvе gоdinе
rеdоvnо dоlаzim u klub i mоgu
dаnаs iskrеnо kаzаti dа nisаm
imао prоblеmа dа оdržim
аpstinеnciјu.
Kаdа upоrеdim pеriоd mоg
lеčеnjа prе klubа i vrеmе
prоvеdеnо u klubu јаsnо је dа
је mој prvi, а pо mеni i
nајvаžniјi
dоbitаk
mоја
аpstinеnciја. Dаnаs је оvај klub
sаstаvni dео mоg živоtа. Dеsi
mi sе dа dvа tri dаnа prе
sаstаnkа оvаkо rаzmišljаm:
“sаdа u srеdu nеću ići nа
sаsаnаk, mоgu i prоpustiti”, аli
kаd dоđе tај dаn ја svе mоје
оbаvеzе prilаgоdim tаkо dа
sаstаnаk
nе
prоpustim.
Dеšаvаlо mi sе dа nа sаstаnаk
dоđеm nеrаspоlоžеn аli sа
sаstаnkа nikаdа nisаm оtišао
lоšе vоljе.
Štа је tо štо nа mеnе dеluје
pоzitivnо u оvоm klubu? Nа
оvо pitаnjе оdgоvоr је slеdеći:
Svi mi člаnоvi klubа dоšli smо
u klub sа istim prоblеmоm i
žеljоm dа gа rеšimо. Kаdа
grupа ljudi оkupljеnа оkо
rеšаvаnjа prоblеmа imа iskrеnu
žеlju i vоlju stvаrа sе pоzitivnа
аtmоsfеrа kоја pоmаžе dа sе
rеši prоblеm. Ја nikаdа nisаm
pоmisliо i pоžеlео dа nеkо оd
аpstinеnаtа pоnоvо pоčnе dа
piје. Nаprоtiv, iskrеnо žеlim dа
svаkо kо dоđе u klub uspоstаvi
trајnu аpstinеnciјu.
Štа је оvdе mој dоbitаk?
Družеći sе sа člаnоvimа klubа
vrеmеnоm ја sаm pоstајао svе
оdlučniјi
dа
istrајеm
u
аpstinеnciјi. Tо је zаslugа
klubа, а klub tо stе svi vi
člаnоvi klubа i zаtо svimа
vаmа hvаlа.
Štа sаm јоš dоbiо? Pоstао sаm
оtvоrеniјi i sprеmniјi dа о
svоm prоblеmu sа аlkоhоlоm
rаzgоvаrаm iskrеnо, dа tо nе
kriјеm. Žеlim štо višе dа
sаznаm о svојој bоlеsti kао i tо
kаkо sе bоriti sа njоm.
Sprеmаn sаm dа učim оd
drugih, dа kоristim njihоvа
iskustvа, а istо žеlim i dа
pоmоgnеm drugimа.
Pоstао sаm tоlеrаntniјi, mirniјi,
stаbilniјi. Sprеmаn sаm dа о
sеbi kаžеm i оnе stvаri о
kојimа sаm prе ćutао i skrivао
u sеbi, stidео sе i pоmisli dа о
tоmе gоvоrim.
Kаdа sаm dоšао u klub nа
pоčеtku sаm pisао nа zаdаtе
tеmе. Dаnаs, kаdа tо prоčitаm,
vidim dа nisаm biо nајiskrеniјi,
аli јаsnо mi је dа tаdа о
prоblеmu о kоm sаm pisао
nisаm ni mоgао bоljе јеr nisаm
ni znао оnо štо znаm dаnаs.
Dаnаs kаdа pišеm imаm žеlju
dа о prоblеmu аlkоhоlizmа
nаpišеm оnаkо kаkо ја tо
dаnаs vidim i оsеćаm, dа
оtvоrеnо i iskrеnо iznеsеm
svоје stаvоvе.
4
Čizmadia
Ilona
Generalka
Ove godine po prvi put u
istoriji novosadskih klubova,
organizovana je zajednička
radna
akcija:
generalno
spremanje klupskih prostorija.
Na sastanku tri predsedništva je
dogovoren termin i sve što je
potrebno za uspešno izvođenje
radne akcije.
Učestvovali su članovi klubova
“Mladost”,
“Grbavica”
i
“Dunav”. Svi su vredno radili,
skoncentrisani na svoj deo
posla. Naravno, bilo je tu s
vremena na vreme i kratkih
dobacivanja i smeha. Da ne bi
posao bio previše monoton.
Posle par sati, kad smo sve
završili, seli smo da popijemo
kafu i da se malo odmorimo uz
razgovor. I vreme nas je
poslužilo: bio je topao i sunčan
dan. Počelo je i da se smrkava.
Vreme da se pođe kući.
Na sledećim slikama možete
videti kako smo bili vredni.
Pošto sam i ja spremala, nisam
imala vremena svakog da
slikam.
5
Dr
Snežana
Nedić
Sistemska
grupna
porodična
terapija
alkoholizma
Alkoholizam je bolest sa nizom
soc-med posledica, najčešća
bolest
zavisnosti.
Od
alkoholizma
boluje
2-3%
populacije i 3. je po učestalosti
iza
kardiovaskularnih
i
malignih bolesti. Od 30-ih
godina
XX-tog
veka
alkoholizam je priznat kao
bolest a što je još važnije
razvija se ideja da to nije bolest
pojedinca već bolest cele
porodice, tako da je od vitalnog
značaja da se promeni ceo
porodični milje tj. sistem u kom
bolesnik živi, jer se često
dešava da članovi porodice,
nesvesno,
podržavaju
alkoholizam i
otežavaju
promene. Svi znamo da je
osnovni cilj lečenja potpuna i
trajna apstinencija i taj deo se
postiže uglavnom medicinskim
metodama
u
početku
detoksikacijom koja može biti
ili bolnička ili ambulantna, a
kasnije uvođenjem averzivne
terapije Esperala ili drugih
lekova koji treba da pomognu
kod uobičajenih simptoma:
nervoza,
napetost,
razdražljivost,
nesanica,
neraspoloženje. Bez daljeg rada
sa pacijentima stvari se u
njihovim
životima
i
porodicama
spontano
popravljaju (zdravlje i odnosi u
porodici), ali to nije dovoljno
jer nije došlo do pravih
promena
u
stavovima,
navikama i razmišljanjima
kako pacijenta tako i cele
porodice. Znate da takvog
pacijenta
zovemo
SUVI
ALKOHOLIČAR «sve je isto
samo on više ne pije.» Sada se
uključi psihoterapija. Šta je ona
zapravo – zajednički naziv za
niz tehnika i procedura koje
razgovorom nastoje ukloniti
neke poremećaje (stavove,
osobine, ponašanja) i podsticati
pozitivan razvoj osobe. Danas
ima više od 200 pristupa – uvid
u motive, nagone, konflikte,
menjanje emotivnih relacija,
menjanje ponašanja.
Individualna/grupna terapija
Terapija izbora u lečenju
alkoholizma. Počeci datiraju iz
60-ih i 70-ih god. XX-og veka
kada se oprezno počinje sa
suprugama
koje
su
se
uključivale u odvojene grupe
(gde se rad odvijao i bazirao na
njihovim problemima) a prvi
koji izveštavaju o «zajedničkim
grupama» su Meeks i Kelly
1970. god. Od početka primene
ovaj terapijski pristup je
umnogome poboljšao rezultate
lečenja, probudio optimizam
što se tiče sveukupne terapije
alkoholizma i samim tim se
značajno proširio. Isto tako
odmah su uočeni i osnovni
problemi za primenu ove
terapije:
- raznovrsnost kliničkih slika
alkoholizma;
- psihoorganska oštećenja
alkoholičara;
poremećaji
ličnosti
i
sociopatska ponašanja.
Kod nas početak je vezan za
Institut za mentalno zdravlje i
ime Dr BRANKA GAČIĆA
1973. godine u okviru Dnevne
bolnice. Gačić 1978. godine
objavljuje svoju prvu knjigu a u
evaluaciji od 1968. do 1973.
godine praćeni pacijenti.
6
DUPLO VEĆA efikasnost.
Takođe Gačić osniva 1978.
godine Centar za porodičnu
terapiju alkoholizma i sada se
školuje prva grupa edukovanih
terapeuta
po
programima
Instituta za porodičnu terapiju i
TAVISTOK
KLINIKE
iz
Londona. Druga evaluacija je
bila za period 1986.-1989.
godine na 89 bračnih parova i
njegova uspešnost je ponovo
potvrđena. Dakle, ovaj model
se uz naravno male izmene
primenjuje više od 40 god. i
osnove su:
1. Aktivno učešće supruge i
drugih članova porodice i/ili
proširene porodice i prijatelja.
2.
Redovno
uključivanje
socijalno-psiholoških službi i
pojedinaca iz profesionalnog
sistema
zaposlenog
alkoholičara.
3. Terapijsko delovanje na
porodicu
kao
terapijsku
jedinicu.
4. Postojanje Faza - različite
terapeutske akcije i zahtevi, a
takođe određuju vremenski
redosled analiziranja i menjanja
sistema
SADAŠNJOST
/
PROŠLOST / BUDUĆNOST.
5. Neophodnost EDUKACIJE
pacijenta i porodice da bi mogli
da sagledaju svoje učešće u
disfunkcionalnom sistemu i da
postignu promene.
I.
PRIPREMNO
ORIJENTACIONA FAZA je
faza
“prve
pomoći”:
uspostavljanje
apstinencije,
motivacija
za
porodičnu
terapiju
i
formiranje
“terapijskog
ugovora”.
Uspostavlja se i dijagnostika
cele porodice. “TERAPIJSKI
UGOVOR” = postave se ciljevi
i definiše učešće svakog člana
u ostvarivanju tih ciljeva. U
ovoj fazi ciljevi su terapeutski
zadaci čije izvršenje vodi ka
započinjanju lečenja. Sistem se
prevodi iz “mokrog” u “suvi”
ali nije bitno izmenjen. Ova
faza je kratka, par seansi.
II. INTENZIVNA FAZA dnevna bolnica svakodnevno ili
na određeni vremenski period.
A)
INFORMATIVNO
PREDSTAVLJANJE pacijenta
i porodice i to je tačka kada se
sa “terena prošlosti” dolazi do
“terena sadašnjosti” - RAD na
menjanju aktuelnog ponašanja i
na
uspostavljanju
novih
obrazaca međusobnih odnosa,
makar i najpovršnijeg nivoa,
novi način komunikacije i
sistema vrednosti.
B) AKTUELNOSTI - tehnika
kojom se analiziraju sadašnja
zbivanja u porodici. Teme iz
prošlosti se zabranjuju i
pacijentima se poručuje da nisu
dovoljno kvalifikovani da
pravilno i razumno sagledaju
prošlost. Insistira se na
zajedničkom radu na promeni
stila
komuniciranja
kroz
vođenje dnevnika ili razgovor
na kraju dana uz dodatnu
reviziju u toku rada grupe.
C) EDUKATIVNI PROCES za
teme vezane za alkoholizam,
nije samo bitno sticanje znanja
već
i
prepoznavanje
“sopstvenog slučaja” u teoriji kvalifikacija za sagledavanje
prošlosti.
D)
VELIKO
PREDSTAVLJANJE
gde
pacijent i porodica sagledavaju
činjenice na nov način. Ovo je
vreme za sticanje uvida i vreme
kada TREZNO JA treba
kritički da sagleda pijano JA.
Terapijski
cilj
velikog
predstavljanja je postignut ako
je kroz izlaganje dostignut
UVID celog sistema i sve je to
praćeno
adekvatnom
emocionalnom ekspresijom uz
postignuto redefinisanje uloga
u porodici i odnosa. Znači
svako treba da govori o sebi,
svom ponašanju i svojoj
odgovornosti, a ne o onom
drugom.
III REZIME LEČENJA I
PLAN REHABILITACIJE – 46 nedelja od početka terapije u
stacionaru, dolaze na red teme
budućnosti. Prvo se analizira
TOK LEČENJA sa naglaskom
na promenama koje su se
dogodile i pojedincima i
sistemu. Tu se pravi i spisak
“Nezavršenih poslova”, tj.
nerazrešenih problema kao i
konkretnih
ciljeva
i
za
pojedince i za porodicu u
skladu sa životnim ciklusom i
razvojnim zadacima porodice.
Gojko Nikolić
Ja i moje telo
Ili moje telo i ja? Da li smo
jedno, ili smo dva?
slučaju oca.
Raziđosmo se nas dva, mislim
moje telo i ja. Telo sve lepše,
atletski lepo, ali duh i ja u
strepnji, strahu, u nemiru od
toga daleko.
Ne, mene je postojalo dva. U
ogledalu
jedan
Apolon,
neodoljiv, privlačan. A u glavi
nemir, haos u duši mrak.
Čudno, jačao sam iz dana u
dan, samo spolja. Al iznutra
sam jačao sve više u alkoholu i
drogama.
E tada glavnu ulogu preuzeh
Ja! Volim svoje telo, al samo u
ogledalu dok ga gledam spolja.
A glavna hrana mu beše moja
samoživost, alkohol i droga.
Definitivno se razdvojismo
moje telo i ja. Gospodar sam
bio Ja! A telo samo oklop,
neznatna ljuštura.
Al gle jednog dana, probudi se
moje telo pre mene i natera na
buđenje i moje ja. Ustani
nahrani me, nahrani me
plodovima zla! I ja ko svaki
sluga, bez razmišljanja, učinih
gospodaru svome...
Rekoše u zdravom telu zdrav
duh...Možda...10
godina
provedoh
u
bavljenju
borilačkim
veštinama,
10
godina
mukotrpnog
vežbanja...zdravo telo! A duh?
A ja?...Eh mi nismo bili te
sreće, nažalost nikada!
Tek posle dugo vremena, dok
telo beše namireno i u snu, Ja
svatih i donesoh presudnu
odluku. Zna se ko je u ovoj
kući gospodar, Ja! I to viknuh,
dreknuh, viknuh slugama uma i
duha i pozvah svoje ja. Naredih
da se telo čisti od zla. Pobuni se
Tako da sada čvrsto stojim iza telo, al je buna bila namah
reči: poslovica je pogrešno žestoko i u krvi ugašena...
sklopljena!!! Trebalo je: U
Zatim praznina...
zdravom duhu telo zdravo!
Meditiraj, uspostavi ravnotežu, Al, sretosmo se ponovo, moje
treniraj... A onda batine, telo i ja, jači no ikada. I od tada
druga
dva.
omalovažavanje, maltretiranje postadosmo
Nerazdvojna!!!
od strane roditelja, u mom
7
Milanka
Jovanović
Istinita priča moga života
(nastavak)
Uskoro
je
počelo
i
bombardovanje.
Ponovo
recidiv. Pre bombardovanja na
nekoliko dana, ćerka je slavila
rođendan. Pošto je ostalo
čokoladnog likera, sklonimo u
orman u sobu gde ćerka spava.
No
kako
je
počelo
bombardovanje, on bio pod
velikim strahom, i veći deo
vremena provodio u skloništu.
Pokušao je stupiti u duel sa
mnom
zbog
ćerkinog
rođendana. Pošto ja nisam htela
o tome pričati, on nađe razlog
da se napije. Ode iz skloništa u
stan, nađe flašu i ostatak likera
popije. Kada se pojavio u
takvom stanju, svi smo ostali
bez komentara. Tražio je od nas
da napustimo kuću jer više on
ne može sa nama. Uzme papire
od stana pa ih izgubi u pijanom
stanju. I onda smo opet krive
nas dve. Te muke su trajale
nekoliko dana, a kada je više
bilo nemoguće izdržati ponovo
smo ga napustile. Gde ćemo
sada opet – moje teške muke.
Sklonimo se kod komšija u
drugu zgradu, i kod starije
ćerke iz mog prvog braka. Te
godine 6. maja na kasarnu na
Detelinari padne granata, ja na
jednoj strani, a dete mi na
drugoj. U očima punih suza i sa
teškim bolom u grudima šetam
po tuđem ataru. Suza suzu
stiže, šta ću sada, kako da se
čujem i vidim s njom. Svaki
dan mi sve teže. Prijatelji kod
kojih sam se nalazila spremaju
ručak, a u mojim grudima težak
bol. Imam kuću, ali je nemam,
imam kome da spremam ručak,
ali ga nemam. Tome šta će biti
sada sa nama dvema pitam
samu sebe. Podršku nemam ni
od koga, prijatelji samo me
teše, i daju mi reči ohrabrenja.
Pretnje nam upućuje, traži od
nas te proklete papire od stana
za koje mi nemamo pojma.
Naravno da ih je izgubio u
skloništu pošto je bio pod
dejstvom alkohola.
Jednoga dana desilo se čudo.
Otišao je na posao, dobio je
moždani udar. Hitna pomoć i
osoblje u školi odveli ga u
bolnicu. Zvoni telefon, traže
mene preko prijatelja, njegovi
pretpostavljeni iz škole u kojoj
je
on
radio.
Dobijem
obaveštenje da je u teškom
stanju odnet u Sr. Kamenicu na
Institut i više ništa. Posle
kraćeg vremena ponovo jave da
ga hitna vraća u pokrajinsku
bolicu na urologiju i da je
potrebno da ga tamo čekam,
kad stignu kola.
Odemo tamo kad stigne u
hitnoj pomoći, nem, bled,
oduzeta desna strana, sav
izobličen. On ostaje u bolnici a
nama dvema samo pruži
ključeve od stana jer nije
mogao ništa da priča.
Kako je ranije isterao moje dete
iz prvog braka iz kuće, a meni
nije dozvoljavao kontakte sa
njom (o čemu sam pisala u
prethodnom broju biltena),
vremenom tokom oporavka u
bolnici on je molio da je zovem
da mu dođe u posetu. Prenela
sam njoj ove reči i rekla joj
kako god hoće. Dvoumila se
neko vreme, i govorila mi:
“Mama, ko zna kako će tebi
biti sa njim kad dođe kući iz
bolnice,
hoćeš
li
imati
problema što sam ja dolazila?!”
8
Kako je vreme odmicalo on je
stalno meni postavljao pitanja,
da li sam joj (ćerki) kazala da
je zvao da dođe u posetu, kao i
to da li će i kad doći. Dvoumila
se ali je opet došla. Kada se
pojavila u sobi u kojoj je on
ležao, videvši nju sa mnom
samo je zaplakao, i nije ništa
govorio. Stegao je njenu ruku
(verovatno tražio oproštaj).
Povratkom iz bolnice bilo mi je
teško po mnogim pitanjima.
Treba da gledam i pomažem
onoga ko mi u životu nanosi
premnogo bola i teškog života.
Pomirila sam se sa sudbinom
zbog deteta i sebe. Da sam
imala podršku od rodbine ne
bih ostala u braku sa njime.
Kako su se počeli javljati sve
veći zdravstveni problemi, tako
je prestao da koristi alkohol.
Ali tu nije kraj mojim mukama.
(nastaviće se)
Neverovatno poznanstvo
Izađem malo da prošetam
ulicom (naravno sama). Daleko
ispred mene vidim staricu koja
se pridržava za zgrade, teško
hoda, noge kao da su joj
iskrivljene, kolena spojena. U
rukama nosi torbu, verovatno
ide iz prodavnice – mislim ja i
gledam u nju razmišljajući. Da
li da joj priđem i upitam da li
joj je teško – da joj pomognem.
Ali nije dugo potrajalo, ona je
sela na klupu koja je njoj bila
najbliža. Zadihana, teško diše.
Priđem i upitam: “Izvinite, da li
vam treba pomoć, je li vam
teška tašna?” Starica se
pogledala tužno i odgovorila:
“Ako ti nije teško i ako hoćeš
pomozi mi, malo mi samo
ponesi torbu.” Sa velikim
zadovoljstvom sam baki odnela
torbu do praga. Kako sam bila
pozvana da uđem unutra, to
nisam htela da uradim. Kazala
sam joj da ovoga puta ne mogu
zaista unutra pošto žurim. Posle
nekoliko dana ponovo baka
sedi na klupi.
Kako mi nije zapamtila ime,
ona, videvši mene reče...Stani
da te nešto pitam. “Izvolite” kažem ja. “Da li si ti ona što si
mi pre neki dan pomogla da
nosim torbu kući?”
“Jesam” - odgovorim. Sednem
pored nje na klupu, i posle
kraćeg vremena razmenimo
telefone.
Od tada je ja redovno
posećujem. A ona mene ceni
uvek uz veliku zahvalnost.
Zeka – bez mleka
Šarena jaja na
stolu stoje,
dečica došla pa
ih broje.
Jedan, dva, ovo sam ja
dva tri ovo si ti.
Došo zeka sa
korpicom svojom
Došo zeka u korpi
bez mleka, pa se
deda naljutio
jako, što mu zeka
ne donosi mleka.
Ništa deka ne govori
majko, a mi
njega pitasmo ovako:
Zašto si se naljutio
deko, sad će zeko
doneti ti mleko.
Opet deka ne govori
ništa, a mi
majko odosmo polako.
Ćutanje
U mojoj kući ćutanje traje
dosta dugo. Ali sam danas na
Uskrs pomislila da je sada kraj
ćutanju došao. Ali u ovo sam se
prevarila jako.
Za Uskršnje praznike dolazila
su mi deca sa muževima i
decom. Bili smo svi na okupu
ovog radosnog dana. Bila sam
veoma srećna i raspoložena dok
su bili praznici. Očekivala sam
da će biti više priče i radosti od
strane supruga.
Kada su deca stigla, njegova
reč je bila “Zdravo”. Svo vreme
je ćutao, ni jedne reči više nije
bilo. Sa decom se igrao nije, ne
pokazujući ni malo radosti, ni
interesovanja za bilo šta.
Ručak na stolu, za stolom svi.
Deca kuckaju šarena jaja, smeh
i radost osvajaju mene. Imala
sam toliko hrabrosti da nisam
obraćala pažnju što je on
neraspoložen.
Posle ručka pitam ja njega: “Je
li tebi nije drago, ne voliš što su
nam došla deca sa unučićima?”
Moje pitanje je bilo bez
odgovora. Deca ga pitaju nešto,
ali i tu nema odgovora. Nisam
mogla poverovati ovo da
njegovom ćutanju nema kraja.
Ako ga nudim bilo čim, ručak,
kafa, pita, on samo klimne
glavom, da ili ne. Da li ti znaš
da pričaš, ne razumem ja više
klimanje glave šta znači.
Odgovor dobijem “ne znam”.
Odlaskom pozdrav njegov bio
je “Doviđenja”.
Teško je poverovati ove moje
istinite reči, ali bilo je tako.
Pa kažem sama sebi:
“Mili dome teško mi je jako,
dokle li ću izdržati tako? U
rukama ja sam sada Božjim, pa
9
se nadam da će doći i kraj
patnji mojoj.”
Moja deca kažu mi ovako:
“Dokle li ćeš majko izdržati
tako?”
“Ne znam!”
Bože jaki, ajd' pomozi majki,
bolje sada nego li ikada.
Zvonce
Zvoni zvonce
cinci, linci
došli meni
moji klinci.
Radost, ljubav
sreća i veselje
sad su meni
najmilije želje.
Ostvari se
najzad želja moja
došla meni
familija moja.
Došla meni
deca moja mila
pa mi radost
raširila krila.
Širim ruke pa
grlim unuke,
pa stariji reče
mi ovako:
- Sad je tebi
draga bako lako
tri unuka, tri
goluba tvoja,
otvorili sad su
vrata tvoja.
Lepo beše nama
s tobom bako sada
kući moramo polako.
Opet zvonce,
Cinci, linci
Odoše sad moji klinci.
OSNOVNI PRINCIPI
SVOJSTVENI
POKRETU CRVENOG
KRSTA I CRVENOG
POLUMESECA
Međunarodni Pokret Crvenog
krsta i Crvenog polumeseca
aktivan je u svim delovima
sveta i u situacijama koji se
kreću od ratnih sukoba do
prirodnih katastrofa. Njegovim
sastavnim delovima neophodne
su osnovne smernice – principi,
kojima će se u svako doba
rukovoditi. Na taj način će
pokret osigurati jedinstvenost i
povezanost
svog
rada.
Zvaničnom
poveljom
je
utvrđeno SEDAM OSNOVNIH
PRINCIPA, a to su:
• HUMANOST,
• NEPRISTRASNOST,
• NEUTRALNOST,
• NEZAVISNOST,
• DOBROVOLJNOST,
• JEDINSTVO,
• UNIVERZALNOST.
HUMANOST: Međunarodni
Pokret Crvenog krsta i Crvenog
polumeseca rođen je u želji da
bez
diskriminacije
ukaže
pomoć
ranjenicima
na
ratištima, nastoji da spreči i
ublaži ljudske patnje u svim
prilikama, da štiti život i
zdravlje.
NEPRISTRASNOST: Pokret
ne pravi nikakvu razliku prema
narodnosti,
rasi,
verskim
ubeđenjima, klasi ili političkom
mišljenju. Nastoji da pomogne
svima onima koji pate. Njegov
cilj je i da obezbedi poštovanje
ljudske ličnosti, da unapređuje
uzajamno
razumevanje,
prijateljstvo,
saradnju,
toleranciju.
NEUTRALNOST:
Da
bi
očuvao poverenje svih u bilo
koje vreme, u raspravama
političke, rasne, verske i
ideološke prirode, uvek ostaje
neutralan, bez uticaja bilo kojih
sukobljenih strana.
NEZAVISNOST: Pokret je
nezavistan. Nacionalna društva
su kao pomoćni organi
humanitarnih službi svojih
vlada i podvrgnuta zakonima u
svojim zemljama, ali uvek
moraju da u svako doba deluju
u skladu sa principima Pokreta.
DOBROVOLJNOST: CK i
Crveni
polumesec
su
dobrovoljni pokret za pomoć,
koju ne pokreće želja za
sticanjem koristi. U njegovom
radu mogu učestvovati svi, koji
žele da pomažu ugroženima.
JEDINSTVO: U jednoj državi
može postojati samo društvo
CK-a ili Crvenog polumeseca.
Ono mora biti dostupno svima i
sprovoditi svoju humanitarnu
delatnost na celoj teritoriji
države. Kod nas je to CRVENI
KRST SRBIJE (CKS).
UNIVERZALNOST:
Međunarodni Pokret Crvenog
krsta i Crvenog polumeseca je
univerzalni pokret u kome sva
nacionalna
društva
imaju
jednak status, dele jednaka
prava i dužnosti i međusobno
se pomažu.
osobama
pod
nazivom
“Sunčana jesen života”. Toga
dana u našoj organizaciji bude
veselo
i
uvek
lepo
raspoloženje. Za ovakve prilike
svake godine dr Magda HuskaRoka pripremi nam stručno
predavanje iz oblasti medicine,
a naravno odgovarajuće za
godine
života.
Deca
iz
predškolske ustanove pripreme
takođe svoj sadržajni program:
bude tu raznoraznih pesmica o
bakama i dekama, muzički
program, a takođe i dramski.
Po završetku priredbe imamo
prigodnu zakusku, a takođe i
skromne poklone od naše dece
iz vrtića. Pošto bolesne osobe
nisu
u
mogućnosti
da
prisustvuju svemu ovome – mi
volonteri – vrlo rado odlazimo
njima u posetu uz lepe želje i
čestitke, a takođe i sa nekim
malim skromnim poklonom. Sa
našim predstavnikom Eržikom
Nađ i ove godine otišli smo u
takve posete. Lepa reč je uvek
dobro došla, a naši prijatelji
starije osobe koje ove godine
nisu mogle
prisustvovati
ovakvom predavanju su nas sa
oduševljenjem dočekale. Od
svega onoga što smo im
ispričali o trenutnom programu
koji je bio pripremljen za nas,
najviše ih je oduševilo naše
pitanje: “Da li vam treba neka
pomoć u pogledu usluga naših?
Milanka
Otići u radnju, malo posklanjati
Jovanović
u kući ili nešto drugo, otići po
Sunčana
lekove, prošetati sa vama
jesen života
ukoliko vi to ne možete sami?”
– Volonteri
Sa osmesima na licu su nam se
Crvenog
zahvalili na ovom pitanju i
Krsta
odgovorili: “Hvala puno, za
sada možemo sami, hvala vam
Kako imamo saradnju sa što ste uvek i svake godine sa
Crvenim Krstom svake godine nama kao i to što nam želite
na nove godine organizujemo dug, lep i zdrav život!”
posete starim i bolesnim
10
Jelisaveta
Vučetić
O Ljubavi..
Kada bih jezicima ljudi i anđela govorio, a ljubavi ne imao,
bio bih kao medenica koja zveči ili cimbal koji ječi.
Kada bih imao i dar proricanja, i znanje svih tajni, i celo poznanje,
i kad bih imao i svu veru, da bih i gore mogao da premeštam,
a ljubavi ne imao, bio bih ništa.
I kad bih razdao sve imanje svoje da siromahe nahranim,
i predao i telo svoje da se sažeže, a ljubavi ne imao,
ništa mi to ne bi pomoglo.
Ljubav je strpljiva, puna dobrote;
Ljubav nije zavidljiva, ljubav se ne uznosi, ne nadima se;
Ne čini šta ne valja, nije koristoljubiva, ne razdražuje se, nije zloslutna;
Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini;
Sve podnosi, uvek veruje, svaku nadu čuva, sve snosi.
Na zidu prostorije Crvenog krsta u mesnoj zajednici «7. juli» stoji uramljeno:
Smešak
Smešak ništa ne košta, a mnogo znači.
On obogaćuje one koji ga imaju, a ne osiromašuje one koji ga daju.
Kratak je kao bljesak munje, ali zauvek ostaje u sećanju.
Niko nije tako bogat da mu smešak ne bi bio potreban
i niko tako siromašan da ga smešak ne bi mogao obogatiti.
Smešak unosi sreću preko kućnog praga, a zadovoljstvo u poslovne odnose.
Smešak je lozinka prijateljstva.
Smešak je odmor umornima, svetlost malodušnima,
a sunce žalosnima, lek skrhanima.
Nemoguće ga je kupiti, isprositi, posuditi ili
ukrasti, jer izvire samo iz srca.
Smešak nikome nije potreban toliko koliko
upravo onima koji nam ništa drugo ne mogu dati za uzvrat.
Vedar smešak koristiće svakom ljudskom biću.
Smešite se!
Nađi vremena
Imaj vremena za smeh, to je muzika duše.
Imaj vremena za rad, to je cena uspeha.
Imaj vremena za razmišljanje, to je izvor moći.
Imaj vremena za igru, to je tajna mladosti.
Imaj vremena za čitanje, to je osnova mudrosti.
Imaj vremena za prijateljstvo, to je put do sreće.
Imaj vremena za sanjarenje, to je put ka zvezdama.
Imaj vremena za da voliš i da budeš voljen, to je privilegija Bogova.
Imaj vremena za gledaš oko sebe, suviše je kratak dan za sebičnost.
11
Nada
Manojlović
Najlepši buket ruža
Kao Sunce koje budi novi dan, tako i meni dobre
osobe bude i ono malo radosti sreće i nade u
meni što je ostalo. One su moje drage bake,
moje druge majke jer uvek misle na mene.
Ima jedna baka najviše voli svog unuka, voli ona
svu decu ali uvek pita i za moju i brine o njima.
Nesebičnost i podrška i jaka volja da izdrži i
pronađe put za sve prepreke govori da je veoma
mudra i jaka žena. Bezbroj puta mi je pomogla i
dala razloga da se borim i nađem rešenja mog
problema. Tu su i gospođe iz Crvenog krsta da u
svakom momentu pomognu. Takva humanost i
kao i svo smilje (cveće) koje krasi ovaj buket
mojih ruža ima ih puno.Veoma sam im
zahvalna, puno ih volim i VELIKO IM
HVALA!
Moja majka!
Njene oči su govorile sve.
One su bile plave poput oblaka
I pratile me svakog mog koraka.
Osmeh njen je bio drag,
A šapat je topao i blag.
Ruke su njene bile jake i snažne,
Ali kad zagrle,
Sva vas bliskost i draž snađe.
Milovale su one i grlile poput pera
I pisale najlepšu ljubav majke.
Srce je njeno kucalo jako,
Kucalo ubrzano, jer je želelo da iskoči
I kaže koliko me voli.
Da to je bila duša moje majke
I samo ime joj kaže da je bila mila.
Hvala joj na mojoj sreći,
Na svakom danu što postojim,
Jer i ja sam sada majka.
Moj deka
Moja Zvezda Danica
Ima jedna Zvezda, jedna divna baka zove se
Danica.Tako mila, tako draga, došla je tiho i
nečujno u moj život i u moje srce.
I baš kad mi je bilo potrebno samopouzdanje,
Bog vidi sve, on zna da moje srce nije samo i
bez igde ikoga. Došla je ona, dala mi je volju i
snagu za bolje sutra, za borbu od jutra do mraka.
Podigla mi je ego da imam nade i vere za
optimizam da se može i mora ići napred.
I kad pomislim da više nemam snage, ona je tu
sa blagim osmehom sa nežnom utehom, da
moram i treba da uspem. Ovo je samo jedna
karika u nizu, to je početek ove priče jer ima još
dobrih i plemenitih ljudi, skromnih penzionera
velikog srca koji su spremni, koji hoće i žele da
pomognu u svakom trenutku.
Veoma sam dirnuta i zahvalna svim tim dobrim
dušama koje me razumeju i podržavaju, koji
veruju u mene i moju porodicu i svim srcem im
se zahvaljujem i želim dug život zdravlja i
mnogo radosti da uživaju u sreći sa svojim
dragim i bližnjim osobama kao i ljudima dobre
volje. VOLIM IH I HVALA IM!
12
Sećam se bila sam mala
I da me je moj deka uvek
Nosio na ramenima i da
sam bila njegova dika.
Sejao je sirak bio je
Metlar, pravio je metle
velike i male, duge i kratke.
Gajio je stoku, sejao
lubenice.
Bio je smeran, predan
I vredan.
Išao je na Solunski
front, preživeo drugi
svetski rat, al opaki
neprijatelj mu je naneo zlo.
Iglom mu probušili oba
uha, nije dobro ni video,
ali uvek je znao šta ja
želim i volim.
Bio je nepismen
A ispevao je na
Hiljade stihova i pesama.
Mnogo sam bila vezana
Za njega, njegova najmlađa
Unuka, a on je za mene bio
Pojam .Obožavala sam ga,
a zvao se Boža.
Rođendan
Danas je tvoj Srećan dan
Slaviš sa nama rođendan.
Da si nam uvek tako
Vedra i nasmejana
Spokojna i puna nadanja,
Srećne smo što si sa nama
Želimo ti srećan rođendan.
Živela i srećno!
Izložba Nade Manojlović u mz «7. juli»
Samo dve reči
Moja mašta
Šta reći, to su samo dve reči
SREĆAN ROĐENDANŽelimo ti mnogo zdravlja
Ljubavi radosti i sreće,
Jer ti si danas naša sreća
I veruj nam VOLIMO TE!
Kad Sunce zađe
U smiraju dana,
Posvetim se sebi
I svojoj mašti.
Mašta moja
Može svašta.
Pomislim da
Mogu puno,
Pa i preko mere,
I sve do neba,
Ali zdravlje ne da.
Poželim da trčim
Pomislim sad ću,
A’l noge neće i
Nesta moja MAŠTA!
Sreća
Kad si ti srećna, srećne smo i mi
Radujemo se sa tobom i želimo ti
Srećan rođendan. Znaj da smo uz tebe
Od srca ti želimo sve najbolje.
Draga naša
Kišne kapi
Želimo ti puno sreće
Život tvoj nek bude radostan.
Stazom kojom ideš nek cveta cveće
Budi iskrena, voli uvek a
Mrzeti nemoj, to su iskrene
Želje naše. Srećan ti rođendan.
Po prozoru mom
Čini mi se kao da
Neko kuca.
Raširim zavese
Otvorim prozor...
A kišne kapi
Udaraju po staklu.
Suze liju a’l dragog
Nema...a obečao je.
Dobuje kiša i u
oluku, a u ušima
mi odzvanja muzika
kao uteha da će
ipak moja ljubav
doći i usrećiti me.
Uživaj u životu
Raduj se svaki dan, ne samo ovaj dan.
Uživaj u životu, pevaj i kad ti se plače,
Jer ti si sreća svojoj porodici.
Budi jaka i svesna da nije tebe
Ne bi bilo ni nas. Ljubimo te
I volimo, i želimo srećan rođendan.
13
Čizmadia Adorjan
Miroslav Vulin
Kako naš predsednik vodi
klub?
Labudovi
Za labudove sam čuo iz priča i pesama. Ta
divna stvorenja nisam očekivao da ću upoznati.
Davno su ovde bili redovna pojava svugde gde
su i ljudi ali čovek je svojim načinom života
nešto uništio, a nešto oterao u bekstvo.
Čuo sam da se jedan par doselio u dunavski
park. Potom se ta ista vrsta pojavi na nekoliko
mesta oko i u Novom Sadu.
Prvi susret imao sam kod skele u Futogu. Već
navikli na ljude i mašine ne bežeći od nas dugo
Kao svaki dobar predsednik, i naš predsednik zna
kako da zavede red u klubu a i van njega. Neki se
služe rečima, neki kaznama, a naš predsednik,
kada reči ne pomažu, potraži svoj korbač, koji je
već kolekcionarski primerak, i udri po
neposlušnim članovima! Kao što se vidi i na slici
na kojoj je predsednik uhvaćen na delu,
zahvaljuljući jednom hrabrom paparazzu koji je
bio dovoljno vešt da neopaženo snimi
predsednika, i koji je ujedno i jedini dokaz kako
predsednik uvodi red u klubu. Vidi se član kluba
gospodin Joca i predsednik koji se sprema da
šibne radnika koji spava čučeći na poslu.
sam posmatrao kako dobro paze jedan na
drugog i došao do zaključka da im je zajednica
sve na ovom svetu. Kad poleću idu obavezno u
parovima, a inače parovi zauvek ostaju zajedno
i tako produžuju vrstu i bore se za opstanak.
Zaslužuju našu pažnju.
Ova zima beše dosta dobra, bez leda, tako da su
mogli da se snađu za hranu. U buduće ćemo biti
pažljivi i ja ću da se pridružim u obezbeđenju
hrane za njihove potrebe, jer od njih mogu još
ponešto da naučim i ispunim se sa puno
pozitivne energije.
Najvažnije je da je ovo još jedan dokaz više
koliko smo bogati darom prirode. Zato čuvajmo
svoju okolinu, jer svuda je život!
Šalu na stranu, slika je nameštena, tj. kada smo
videli da predsednik ima ručno napravljen
korbač, zamolili smo ga da stane iza gospodina
Joce i da se pravi da će ga bičovati. Naravno,
niko nije povređen i kraj korbača nikada nije ni
stigao do Joce. A zašto bi, kada Joca ima najdužu
apstinenciju u klubu a i veoma je vredan. Čak i
na proslavi prvog maja kod našeg predsednika,
prepustio je drugima da se odmaraju i uživaju u
prvom maju, dok se on postarao da bašta
predsednika bude lepa i spremna za leto. A naš
predsednik svaki problem rešava rečima, a kada
reči ne pomažu, tu je uvek naš terapeut da nam
pomogne. A predsednikov korbač , on još uvek
visi na zidu i uživa u penzionerskim danima
ispunjenim suncem, vetrom, kišom i snegom. Ali
ipak, slika je odlično ispala, zar ne?
14
Proslava 1.og maja
I ove godine
smo se družili
kod porodice
Lukač.
Dan
kakav se samo
poželeti može.
Napunili smo
svoje baterije
sa pozitivnom
energijom.
15
Aleksandar
Obrovski
Verski
hramovi u
Novom Sadu
ALMAŠKA CRKVA
(SVETA TRI JERARHA)
Najveća
novosadska
pravoslavna crkva je tzv.
Almaška, tj. hram “Sveta Tri
Jerarha” i nalazi se u Almaškoj
ulici, u starom gradskom
jezgru.
Prvu crkvu na ovom
mestu sagradili su Srbi 1718.
godine koji su se doselili na
periferiju
Petrovaradinskog
šanca iz sela Almaš u Slavoniji.
Kako su svi bili siromašni, i
hram su izgradili od materijala
kojima su podizali svoje kuće od zemlje, šiblja, trske i dasaka.
Taj hram od pletera, oblepljen
blatom i pokriven šindrom,
posvetili su svetiteljima, čiji su
likovi bili na ikoni koju su našli
u zemlji kad su kopali bunar u
porti.
Ovako sagrađena crkva
nije bila dugog veka. Morala je
biti
sagrađena nova od
nepečene cigle sa svodom
ispod krova i od dasaka. Novu
crkvu osvetio je 30. januara
1733. godine Bački vladika,
Visarion Pavlović. Naredna
crkva sagrađena je od još
čvršćeg materijala i osvećena je
1797. godine. Gradnja, u stilu
ranog klasicizma završena je
1808. godine.
U istom obliku stoji i
danas. Samo je gornji deo
zvonika kojeg je kasnije
zamenio
niži
stradao
u
bombardovanju grada, 12. juna
1849.godine. Sa oštećenim
zvonikom i krovom crkva je
stajala tako do 1852. godine
kada je stigla pomoć za obnovu
od priloga iz Rusije.
Polovinom
1852.
godine posetio ju je i imperator
Franja Josif, koga je u oltar
uveo bački vladika Platon
Atanacković
da
poljubi
jevanđelje.
Almaška crkva slavi
sveta tri Jerarha, 12. februara.
Tada je to bila i gradska slava
novosadskih Srba.
Drvorez u crkvi je
uradio Aksentije Marković, a
ikonostas i zidno slikarstvo
Arsenije Teodorović, poznati
slikar čiji se grob nalazi u
crkvenoj porti. Uroš Predić je
1905. uradio ikonu Bogodorice
na tronu. Zidne kompozicije u
oltaru pripadaju ukrajinskom
slikaru
Andreju
Šaltisti.
Parohijski dom ispred porte
projektovao je inženjer Danilo
Kaćanski, a od čuvenijih
sveštenika ovde je bio na
parohiji poslednji grčki pop
Pavle Nikolić Balta.
SINAGOGA
Novosadska sinagoga je
jedna od četiri sinagoge koje
postoje danas u Srbiji (pored
subotičke,
zemunske
i
beogradske). Nalazi se u
Jevrejskoj ulici u centru grada.
Građena je od 1906. do 1909.
godine,
prema
projektu
budimpeštanskog
arhitekte
Lipota Baumhorna, a u stilu
mađarske
secesije
sa
elementima
folklora
i
nacionalnih stilova iz prošlosti.
Ovo je peta sinagoga
koja je građena u istoriji Novog
Sada. Podignuta je na mestu
četvrte koja je izgrađena 1826.
godine.
Ona
pripada
aškenaskom
obredu
i
neološkog (neortodoksnog) je
pravca. Sa obe strane sinagoge
16
podignute su zgrade. Jedna je
bila jevrejska osnovna škola
(danas srednja baletska škola),
a druga je zgrada jevrejske
opštine. Sve tri građevine čine
skladnu arhitektonsku celinu.
Središnji
deo
kompleksa
predstavlja
Sinagoga,
sa
osnovom
trobrodne
bazilike
sa
pripratom, dvema kulama
kvadratne osnove na pročelju i
tročlanim apsidalnim delom.
Koncipirana u tradicionalnom
duhu, sa stilskim obeležjima
secesije, vezuje se za najbolja
ostvarenja bečkih i peštanskih
arhitekata.
Sama
zgrada
sinagoge veoma podseća na
segedinsku. Fasadna površina
izvedena je u žutoj klinker
opeci.
Kupola i brojne rozete i
prozori ukrašeni su fino
rađenim vitražima površine oko
300 kvadratnih metara.
Na ulazu, nad vratima u
sinagogu stoji polukružno
ispisan natpis: “Ki beti, bet
tefila ikara l’kol haamim” –
Neka ova kuća bude dom
molitava za sve narode (Isaja
56:7).
Na galeriji, na mestu za
hor,
nalazi
se
model
Jerusalimskog hrama. Ovde su
nekad bile orgulje marke
“Riger” od kojih je danas ostala
samo maketa.
Posle velikog pogroma
Jevreja,
tokom
zloglasne
novosadske racije 1942., desio
se još jedan 1944., kada su iz
ovog
hrama
preostali
novosadski Jevreji odvedeni u
logore smrti.
Na području Srbije je u
prvoj polovini 20. veka
postojalo preko 60 jevrejskih
hramova. Najveći broj njih je
srušen i devastiran u vreme
Drugog svetskog rata i nakon
njega, a novosadska Sinagoga
spada u malobrojne objekte
koji su opstali u svom
izvornom stanju.
Danas se u Sinagogi
održavaju
razne
kulturne
svečanosti i manifestacije,
budući da je njena prelepa
dvorana izvanredno akustična.
Kapacitet Novosadske sinagoge
je preko 900 mesta i predstavlja
najreprezentativniji koncertni
prostor u gradu. Sinagoga je od
skoro otvorena i za turističke
posete.
CRKVA IMENA
MARIJINOG
Župna crkva Imena
Marijinog je rimokatolička
crkva i nalazi se naspram
Gradske kuće na glavnom
Gradskom Trgu u Novom
Sadu. Izgrađena je 1895.
godine, odnosno u isto vreme
kada i Magistrat, i od istog
autora - arhitekte Đerđa
Molnara. Ona je izgrađena u
neogotskom stilu i to na mestu
ranije crkve iz 1742. godine.
Crkva
je
posvećena
Bogorodici.
U
unutrašnjosti
se
nalazi oltar urađen u duborezu,
dok su na prozorima vitraži u
tirolskom stilu. Novosađani
crkvu nazivaju katedralom,
iako ona to nije, jer se središte
Bačke biskupije nalazi u
Subotici. U prostoru iza župne
crkve se nastavlja katolička
porta, sa zgradom crkvene
opštine - Plebanijom iz 1809.
godine, palatom Vatikan i
Kulturnim centrom grada.
Palata Vatikan je izgrađena
1930. godine po planu arhitekte
Dake Popović. Fasada je
izgrađena u stilu secesije sa
brojnim terasama i balkonima u
stilu stambenih blokova iz
perioda pre Prvog svetskog
rata.
Prva katolička crkva u
Novom Sadu iz prvih decenija
XVIII veka bila je skromna,
privremena građevina, koja je
1742. porušena. Na istom
mestu izgrađena je nova. Posle
pada Beograda u turske ruke
1739. ovamo se doselilo mnogo
imućnih katolika, kojima je
posao dobro išao, pa su uskoro
mogli da odvajaju i za gradnju
crkve. Katolički nadbiskup
Gabor Patačić osvetio je novu
crkvu 1742. godine.
U bombardovanju 12.
juna 1849. i ona je bila
zapaljena i srušen joj je toranj.
U kasnijoj obnovi prvobitni
toranj
nije
u
celosti
rekonstruisan.
Novosadski
katolici nisu bili zadovoljni
izgledom, pa su u Gradskoj
skupštini dali inicijativu da se
podigne takav koji će priličiti
Novom Sadu kao slobodnom
kraljevskom gradu. Godine
1891. doneta je odluka da se
dotadašnja crkva poruši i na
istom mestu izgradi nova sadašnja. Tada najiskusniji
arhitekta Georg Molnar izradio
je planove i nije za taj obiman
posao
tražio
nikakvu
materijalnu nadoknadu. 1892.
godine stara crkva je porušena,
a
sledeće
građevinski
preduzimači, majstori Stefan
Gusek i Karl Lerer, pod
nadzorom glavnog projektanta
Molnara, u novembru 1893.
završavaju građevinski deo
posla.
U
oktobru
1894.
podignut je na toranj osvećeni
pozlaćeni krst. Toranj je visok
72 metra. Crkva je dugačka 52,
17
široka 25, visina krova iznosi
22 metra. Postavljena je na
pravcu severoistok jugozapad.
U crkvu se ulazi kroz masivni
dvokrilni portal, iznad njega je
grb u reljefu sa tekstom Crux
amore (Krst ljubavi). U crkvi
ima četiri oltara. Glavni je u
apsidi gde je velika slika Majke
Božije, sa ugarskim kraljevima
i
svetiteljima
Ištvanom
(Stefanom)
i
Laslom
(Ladislavom). U drvetu je
rezan lik Boga Oca, a ispod su
likovi jevanđelista i motivi iz
Biblije. Levo od apside je oltar
Uskrsnuća Isusova sa figurama
u drvetu svetih Petra i Pavla.
Treći oltar je posvećen sv.
Florijanu,
zaštitniku
vatrogasaca, gde su u drvetu
izgrađene
figure
svetih
Emerika i Elizabete, a tu je i
slika sv. Porodice. Četvrti oltar
smešten je ispod hora i
posvećen je Hristovom grobu
sa figurama četiri anđela.
Skulpture na svim oltarima su
kolorisane ili su rađene u
imitaciji
kamena
(mramorizacija). Ispod hora u
plićoj niši smeštena je bista
arhitekte Georga Molnara. On
je radio sa majstorima i
umetnicima iz Budimpešte,
Temišvara, Subotice, kao i iz
Tirola, ali najviše s majstorima
iz Novog Sada. Orgulje je
postavio Gerb Riger Jagerdorf
iz Šlezije, a umetničku
rezbariju izveo je Ferdinand
Štufleser iz Tirola. Fasada je
urađena od žute fasadne cigle.
Poslednjih godina katolička
porta je ponovo popločana, a
dodata je i fontana. Sama crkva
je
osvetljena
posebnim
dekorativnim svetlima koji joj
daju još lepši i veličanstveniji
izgled.
Slike iz klupskog života
novembar mesec borbe protiv alkoholizma
doček Nove godine
takmičenje između tri novosadska kluba
novembar mesec borbe protiv alkoholizma
osmi mart
šetnja gradom
takmičenje 3 novosadska kluba
vredne ruke
Čobin turnir
radionica “Spretne ruke”
poklon
predsednik
takmičenje 3 novosadska kluba
18
takmičenje 3 novosadska kluba
Milanka
Jovanović
Pišinger-torta
Potrebno je
1 veći omot oblandi
Potrebno za fil
4 cela jajeta, 2 žumanceta,
300g šećera, 100g čokolade,
300g maslaca ili margarina,
150g badema, sok od pola
limuna, čokoladna glazura.
Postupak
Pomoću
okrugle
posude
izrezati 10 okruglih listova.
Fil: jaja, žumanca, šećer i
čokoladu umutiti mešajući na
pari. Kada se smesa počne
zgušnjavati, skloniti je da se
prohladi. Umešati penasto
umućeni maslac, limunov sok i
mlevene bademe, koje ste
prethodno očistili i malo
propržili. Napravljenim filom
premazati oblande i složiti
jednu na drugu, a zatim ih
ostaviti da se ohlade između
dve ploče. Dobro ohlađenu
tortu
preliti
čokoladnom
glazurom.
Pišinger-štapići
Potrebno je
1 veći omot oblandi
Potrebno za fil
5 kašika mleka, 150 g šećera,
100g čokolade, 4 žumanceta,
150g maslaca ili margarina,
100g marmelade od kajsija,
čokoladna glazura.
Postupak
Mleko, šećer, 2 žumanceta,
izlomljenu čokoladu staviti u
odgovarajuću posudu, kratko
prokuvati na pari i mešati dok
se ne dobije gušća smesa.
Ostavite da se ohladi. U
međuvremenu penasto umutiti
maslac, a zatim penasto
preostala 2 žumanceta i
ohlađenu smesu koju ste
pripremili. Mešati dok se fil
dobro ne umuti. Oblandu
namazati tanko marmeladom, a
zatim filom i tako redom 4
oblande, pa složiti jednu na
drugu. Premazane oblande
staviti između dve ploče i posle
12 sati, kad se stvrdnu, rezati
na štapiće. Po želji preliti
čokoladnom glazurom.
Lenja pita
Draginja
Bijelić
Oblatne sa kokosom
Potrebno je
2 dl vode, 1 margarin, 40 dkg
šećera, 4 štangle čokolade, 20
dkg kokosa, 15 dkg mlevenog
keksa, 1 vanilin šećer.
Postupak
Staviti vodu da provri, sjediniti
sa vodom ostale sastojke, malo
prohladiti i mazati na oblatne.
(mak, orasi, jabuka)
Potrebno je
2 jajeta, 12 kašika šećera, 12
kašika ulja, 12 kašika mleka,
12 kašika brašna, ½ kg jabuka.
Postupak
Jabuke izdinstati na malo ulja.
Umutiti sneg od belanaca i
šećera.
Muteći
dodavati
žumanca. Lagano umešati ulje,
mleko i brašno. Polovinu mase
zapeći da se uhvati korica,
prekriti jabukama pa drugom
polovinom prekriti i ispeći.
19
Rigo Janči
Potrebno je
12 jaja, 12 kašika šećera, 3
kašike brašna, 3 kašike kakaoa,
250 g margarina, 200g
čokolade za kuvanje, vanil
šećer.
Postupak
Prvo praviti fil!!!
Kora: Umutiti sneg od 6
belanaca i 6 kašika šećera.
Muteći dodavati jedno po jedno
žumance. Lagano umešati
brašno i kakao pa sipati u pleh
obložen papirom za pečenje.
Peći oko 20 minuta na 200 oC.
Fil: Istopiti margarin, skloniti
sa vatre pa dodati čokoladu
izlomljenu na kockice i još
malo vratiti na ringlu dok se ne
otopi. Kada se to otopi dodati 6
žumanaca i mutiti mikserom.
Od 6 belanaca i 6 kašika šećera
umutiti sneg pa kašikom
izmešati sa prethodnom masom
i ostaviti u frižider da se ohladi.
Na ohlađenu koru sipati
ohlađen krem.
Čizmadia
Ilona
Biskvitna rolada
Potrebno je
4 jajeta, 14 dkg šećera, 1
vanilin šećer, 4 kašike vode, 15
dkg brašna, na vrh noža praška
za pecivo, marmelada.
Postupak
Žumanca, šećer i vanilin
mešajte mikserom. Dodajte
brašno s praškom za pecivo i
sneg. Pecite 12 minuta.
Namažite marmeladom, savijte.
Pospite šećerom.
Putokaz
Broj 6, 25. maj 2013. godine
Putokaz je bilten Udruženja “Klub apstinenata Mladost”, Seljačkih buna 85., Novi Sad.
Lična karta KA
“Mladost”
Udruženje “Klub apstinenata
Mladost” osnovano je kao
nestranačko,
nevladino
i
neprofitno
udruženje
radi
ostvarivanja ciljeva u oblasti
produženog
lečenja,
medicinske
rehabilitacije,
resocijalizacije
lečenih
alkoholičara i edukacije o
alkoholizmu
kao
bolesti
zavisnosti.
Datum osnivanja kluba:
Redakcija: Ilona Čizmadia i Adorjan Čizmadia
Fotografije: Ilona Čizmadia
20
19.decembar 1987.g.
Terapijski sastanci: sreda 1521čas
Sastanci: četvrtak 15-21čas
Druženje: subota 11-15 časova
Klub ima svoj žiro račun: 3353785-52, PIB: 102098643.
Tiraž: 70 komada
Mesto: Novi Sad
Download

Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu.