CA M
2020
Doprinos
Komplementarne i
Alternativne
medicine
održivom
zdravstvenom
sistemu u Evropi
Prevod sa engleskog: Jelena Gagrčin i Tijana Ružić
eurocam
c/o ivaa office
194 rue du trône
1050 brussels
belgium
email: [email protected]
website: www.cam-europe.eu
CAM 2020
Doprinos komplementarne i alternativne
medicine održivom zdravstvenom sistemu u
Evropi
eurocam 2014
Ova knjižica, koju obezbeđuje EUROCAM, Udruženje evropskih CAM
organizacija koje uključuju pacijente, lekare i praktičare, pruža informacije o
komplementarnoj i alternativnoj medicini (CAM), obuhvatajući njenu
dosadašnju praksu i dostupnost, kao i potencijalnu buduću ulogu širom Evropske
unije (EU). Pored toga, ona ističe nekoliko prioritetnih područja dejstva kako bi
se omogućilo da CAM ispuni svoj značajan potencijal u doprinosu zdravstvenoj
zaštiti građana širom EU.
eurocam
c/o ivaa office
194 rue du trône
1050 brussels
belgium
email: [email protected]
website: www.cam-europe.eu
2
EUROCAM
E UR O C AM
COMPLEMENTARY AND ALTERNATIVE MEDICINE
2020
Sadržaj
SAŽETAK
UVOD
I
1
2
3
4
ŠTA JE KOMPARATIVNA I ALTERNATIVNA MEDICINA ?
Po n o v n o r o đ e n j e me t o d a p r i r o d n o g i s c e l e n j a : CA M
St a v g r a đ a n a E v r o p e p r e ma CA M
Kl j uč ne k a r ak t er i s ti k e CAM
Int egri sa na z dra vs t vena zašt ita
II C A M U P R A K S I
1
2
3
Ka k va j e dos t up n os t CAM gr a đ a ni ma Evr op e?
Ka k o s e CAM p r ak t ik uj e?
CAM trening i edukacija
III I M P L E M E N T I R A N J E Z D R A V S T V E N E P O L I T I K E Z A C A M
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
CAM i o s n a ž i v a n j e p a c i j e n a t a
CAM i personalizovana medicina
CAM i sigurnost
CAM kao inovativni i efikasan tretman
CAM i f i n a n s i j s k i p r i s t u p a č n a z d r a v s t v e n a z a š t i t a
CAM i m i k r o b n a r e z i s t e n c i j a
CAM i z d r a v o s t a r e n j e
CAM i p r e v e n c i j a
CAM - p r is t up i z d r a v s t v e n e n e j e d n a k o s t i
CAM i o d r ž i v i z d r a v s t v e n i s i s t e m
CAM i zdravstvena politik a EU - ‘ i n v e s t i r a n j e u z d r a v l j e ’
IV BOLJA REGULATIVA ZA CAM PRAKTIČARE
1
2
3
4
5
Tr en ut na CAM r a dna s na ga
Tr e n u t n a h a o t i č n a z a k o n s k a r e g u l a t i v a z a C A M u E v r o p i
Sp r o vođ e nj e CAM us l uga š i r o m E vr op e
Pr ek ogra ni č na Di r ekt i va
Za kl j učak
V PREISPITIVANJE DOSTUPNOSTI CAM LEKOVITIH PROIZVODA
1
2
3
Homeop at ska s r eds t va
Ant r op oz ofs ki l ek ovi ti pr epara ti
Bi lj ni l ek ovi t i pr o iz vodi
VI INVESTIRANJE U CAM ISTRAŽIVANJA
1
2
3
Tr enut na neza dovol ja va j uća s it uac ija
Nacr t i straž i va nj a u CAM
P os t i za nj e Camb r el l a vi z i j e
VII EUROCAM POZIVA NA DELOVANJE
VIII REFERENCE
5
7
9
10
11
13
16
17
18
19
19
21
22
22
23
23
25
27
27
27
28
28
29
31
32
32
33
36
36
37
38
39
40
49
50
50
54
55
59
Sažetak
Zadivljuća je činjenica da komplementarnu i alternativnu medicinu (CAM)
danas koristi jedan od dva građana Evropske unije.1 Širom Evropske Unije
ljudi evidentno traže prirodnije i nežnije metode lečenja i sve više podržavaju
uvođenje CAM u postojeći sistem zdravstvene zaštite. Ovaj izveštaj opisuje
karakteristične odlike CAM, dajući pregled njenog holističkog i individualnog
pristupa, njene mogućnosti da iskoristi urođenu sposobnost iscelenja kod
čoveka, njenog fokusiranja na salutogenezu 2 i naglaska na terapeutskoj vezi
kao i na prevenciji, brizi o sebi, zdravstvenoj pismenosti i osnaživanju
pacijenta. U Evropskoj Uniji CAM praktikuje otprilike 145 000 lekara 3
obučenih i u oblasti konvencionalne medicine i neke određene CAM metode i
oko 160 000 treniranih CAM praktičara (sa ili bez zakonske regulative) koji
praktikuju različite CAM modele4. To znači da ima oko 65 CAM terapeuta
(30 dvostruko obučenih lekara i 35 CAM praktičara) na 100,000 stanovnika u
poređenju sa nekih 475 000 lekara opšte prakse koji rade u EU, što je oko 95
lekara opšte prakse na 100 000 stanovnika. Ove cifre pokazuju da postoji
ogromna, uglavnom neiskorišćena, rezerva CAM zdravstvene zaštite na
raspolaganju širom EU. Ovo je resurs koji građani žele da vide potpuno
razvijenim i iskorišćenim. 5
Iako mnogi evropljani koriste CAM, postoje velike razlike u njenoj regulativi
širom EU kojom se određuje ko može da praktikuje CAM, koje kvalifikacije su
neophodne i na koji način se usluge nude i finansiraju. To znači da građani
nailaze na različite barijere u smislu prakse i stava što ograničava njihov
pristup i korišćenje CAM. Kako bi se ispravile ove nejednakosti, očigledno je
da pan-evropski proces za podsticanje odgovarajuće regulative za sve one koji
praktikuju CAM širom EU mora da se započne što je pre moguće. Ovaj proces
treba da uzme u obzir celokupni spektar CAM modela unutar sistema
zdravstvene zaštite, od održavanja opšteg zdravlja i edukacije do CAM
tretmana specifičnih bolesti. Ovaj proces treba da radi paralelno sa praktičnim
merama uzetim kako bi se modeli CAM integrisali u sistem zdravstvene zaštite
svake članice EU, što je zahtev preporučen od Svetske zdravstvene
organizacije (SZO). 6
Raspoloživost CAM proizvoda u EU, uključujući homeopatske, antropozofske,
biljne i azijske lekovite proizvode, je sve više pod pretnjom od strane
neharmonizovanih, mučnih EU zahteva i nacionalnih regulativa koje vode ka
prohibitivnim troškovima za proizvođače ili efektnom uklanjanju
tradicionalnih lekovitih proizvoda sa tržišta.
K AM
2020
5
1 - www.cordis.europa.eu/news/rcn/35388_
en.html. Accessed 23/8/14
2 –Salutogeneza je termin koji opisuje pristup
koji se fokusira na faktore koji podržavaju
ljudsko zdravlje i dobrobit, pre nego na
faktore koji izazivaju bolest.
3 - Von Ammon K et al (2012). Health Technology Assessment (HTA) and a map of CAM
provision in the EU. Krajnji izveštaj
CAMbrella Work Package 5. na raspologanju
je na: https://phaidra.
univie.ac.at/detail_object/o:300096
4 - Ibid.
5 - Nissen N et al (2012). Citizens’ needs and
attitudes towards CAM. Krajnji izveštaj
CAMbrella Work Package 3 – vidi zaključak
‘Citizens’ demand and support for CAM and
CAM provision in public healthcare Systems’;
strana 46. Na raspologanju na
https://phaidra.univie.
ac.at/detail_object/o:291585. Accessed 19/8/14
6 - WHO (2013) Tradicionalna medicinska strategija:
2014-2023, WHO Press, Geneva, Switzerland,
ISBN 978 92 4 150609 0. Dozvoljeno na 67.
sesiji zasedanja Svetske zdrvstvene skupštine
24 maja 2014 (WHA 67.18).
Smanjenje raspoloživosti ovih CAM proizvoda suprostavlja se sve većim
zahtevima evropljana za lekovitim proizvodima koji su prirodni,
poboljšavaju zdravlje i sa malim rizikom su, kao i za suplementima ishrani.
To takođe primorava ljude da kupuje proizvode koji nisu pod nikakvom
regulativom putem interneta, što može biti opasno. Suština je smanjiti
suviše formalističke i ekonomski prohibitorne terete pri kreiranju
registracionih mera za CAM lekovite proizvode i proizvode koji imaju
status hrane.
CAMbrella izveštaj potvrđuje da je evropsko istraživanje u polju CAM
limitirano i da nema skoro nikakvih značanih investicija od strane država
članica EU u CAM istraživanju. Izuzetno mali nivo javnih investicija u CAM
istraživanje u Evropi u velikom je kontrastu sa relativno velikim investicijama
u Australiji, Aziji i Severnoj Americi. Jako je važno uključuti dalja CAM
istraživanja u nacionalne strategije istraživanja zdravlja, a naročito u EU
istraživački program Horizon 2020.
6
C AM
2020
Uvod
Građani Evrope danas u sve većoj meri preuzimanju odgovorsnost za sopstveno
zdravlje.7 Sve veća upotreba komplementarne i alternativne medicine (CAM) je
u centru pažnje. CAM usluge generalno se nalaze van klasične medicine,
međutim CAM danas koristi jedan od dva građana Evrope i ona je na sličan
način u velikoj meri na raspolaganju i u drugim delovima sveta gde je
biomedicina trenutno dominantan sistem medicine. 8, 9 Građani sve više biraju
terapeutske pristupe koje smatraju odgovarajućim za održavanje dobrog zdravlja
i za sprečavanje ili tretiranje bolesti, bez obzira da li je u pitanju biomedicina
(konvencionalna zapadna medicina) ili CAM. Kako se Evropa suočava sa sve
većim brojem izazova u području zdravstvene zaštite (na primer, starija
populacija, otpornost mikroorganizama, hronične bolesti, problemi mentalnog
zdravlja, rastući troškovi itd). Jako je važno da CAM bude potpuno integrisana
u sistem zdravstvene zaštite država članica EU.
Posmatrajući ove zdravstvene izazove, Generalna direkcija za istraživanje i
inovacije (Generalna direkcija Evropske komisije) nedavno je započela
trogodišnju anketu CAM u Evropi, CAMbrella projekat 2010 - 2012. CAMbrella
je imala zadatak da razmotri CAM usluge u Evropi i da preporuke o njenoj
održivosti i njenom mestu unutar ustanovljenog sistema zdravstvene zaštite EU.
Zaključi CAMbrella projekta objavljeni su online aprila 2013.10 ‘CAMbrellaRoadmap’ predstavlja zaključke osam radnih paketa ovog projekta. 11
Pored potvrđivanja široke upotrebe CAM od strane građana Evrope, CAMbrella
istraživanja zabeležila su heterogenu prirodu CAM modela koji su ometali
procenu njene efikasnosti, što se dalje komplikovalo nedostatkom validnih
podataka vezanih za CAM tretmane. CAMbrella je takođe zabeležila naučni
skepticizam koji se tiče efikasnosti CAM kao i nedostatak zajedničkih
standarda za CAM (na primer, njena definicija, obuka i edukacija, zakonski
status i regulative itd.). CAMbrella izveštaj naglašava nedostatak integracije
CAM u nacionalni sistem javnog zdravlja i neadekvatnih istraživanja na
raspolaganju za CAM.
C AM
2020
7
7 -Pendleton D, Schofield T, Tate P & Havelock P
(1984). The Consultation: An Approach to
Learning and Teaching: Oxford: OUP.
8 -Nissen N et al (2012). Citizens’ needs and attitudes towards CAM. Krajni izveštaj CAMbrella
radni paket 3. Na raspolaganju na:
https://phaidra.univie.ac.at/detail_object/o:2915
85 Procenjen 19/8/14
9 -SZO strategija tradicionalne medicine:
2014-2023. Svetska zdravstvena organizacija, 2013.
ISBN 978 92 4 150609 0
10 - www.cambrella.eu/home.php?il=203&l=deu.
Procenjen 20/04/14.
11 - 8 radnih paketa: (1) Terminologija I definicija
CAM metoda, (2) Zakonski status i
regulative, (3) potrebe I stavovi građana, (4)
Upotreba CAM – iz perspektive pacijenata,
(5) Procena zdravstveih tehnologija (HTA) I
mapa CAM tretmana u EU, (6) Globalna
perspektiva, (7) Nacrt CAM istraživanja u
Evropi, (8) Komunikacija I diseminacija.
Dostupno na
www.cambrella.eu/home.php?il=203&l=deu.
Procenjeno 20/04/14.
Svetska zdravstvena skupština – vrhovno odlučujuće telo Svetske zdravstvene
organizacije SZO – svojim rezolucijama WHA62.13 i WHA67.1812 podstakla je
države članice, između ostalog:
• Da integriše tradicionalnu medicinu (TM) i CAM u nacionalni sistem
zdravstvene zaštite razvijajući i implementirajući nacionalnu TM politiku
i programe.
• Da promovišu sigurnost, efikasnost i kvalitet TM/CAM širenjem
znanja i obezbeđivanjem vodiča o regulatornim i standardima
sigurnosti kvaliteta.
• Da ustanove sistem za kvalifikaciju, akreditaciju ili licenciranje
TM/CAM praktičara.
• Da povećaju pristupačnost i dostupnost TM/CAM.
Pozivamo Odlučujuće telo za evropsku zdravstvenu politiku na odgovornost da obezbedi
zadovoljavajuću i materijalno dostupnu zdravstvenu zaštitu za građane, da uzme
u obzir rezolucije Svetske zdravstvene skupštine i izveštaje i preporuke
CAMbrella projekta i da preuzme korake za njihovo implementiranje što je pre
moguće. CAM terapije mogu imati važnu ulogu u obezbeđivanju primarne
zdravstvene zaštite koja se suočava sa sve većom krizom kako se zahtevi
povećavaju, a u isto vreme savremena biomedicina postaje sve skuplja. Ovde
CAM ima puno toga da ponudi.
12 -www.who.int/medicines/areas/traditional/
trm_assembly_doc/en/. Accessed 23/8/14.
8
C AM
2020
I
Šta je
komplementarna i
alternativna
medicina?
C AM
2020
Ch 1
1
PONOVNO
ROĐENJE
ISCELJENJA: CAM
METODA
PRIRODNOG
Poslednjih godina predloženo je nekoliko definicija CAM. CAMbrella
projekat je nedavno definisao CAM u Evropi kao sledeće: “CAM koju koriste
građani Evrope predstavlja različite medicinske sisteme i terapije bazirane na
znanju, veštinama i praksi koje potiču od teorija, fizozofija i iskustava, a
koriste se za održavanje i poboljšavanje zdravlja, kao i za prevenciju,
dijagnostiku, ublažavanje ili tretiranje fizičkih i mentalnih bolesti. CAM
terapije se uglavnom nalaze van konvencionalne zdravstvene zaštite mada su u
mnogim zemljama neke terapije usvojene ili adaptirane konvencionalnoj
zdravstvenoj zaštiti.” 13
CAM vuče korene od pre nekoliko hiljada godina u Evropskoj tradiciji
isceljenja kao i u drugim sistemima tradicionalne medicine, kao što je
tradicionalna kineska medicina, indijska (ajurvedska) medicina i ostale
slične tradicije isceljenja širom sveta. Ovi sistemi tradicionalne medicine
prikazuju uobičajen holistički pristup koji u osnovi ima pretpostavku da je
dobrobit suštinski povezana sa integracijom i ravnotežom cele osobe – telo,
um i duh u harmoniji sa okolinom i kulturom u kojoj obitava.
Prelaz sa tradicionalnog u moderno društvo vodi ka razvoju naučnog,
racionalnog shvatanja zdravlja i bolesti, što je danas poznato pod terminom
biomedicina. 14 Začetak teorija bolesti i prednosti medicine XIX i XX veka
videli su se u rasprostranjenoj upotrebi vakcina i otkriću visoko efikasnih
antibiotika. Hemičari su naučili da sintetišu aktivne sastojke biljaka u
laboratorijama kako bi proizveli standardizovane i raspoložive lekove masovne
proizvodnje. Pored uvođenja antibiotika, unapređene su i hirurške tehnike, a
moderna medicina postigla je neverovatna tehnička dostignuća. Do kraja 50-ih
godina prošlog veka ljudi su se već navikli da uzimaju pilule za svaku bolest.
Medicina je fokusirana na tretiranju individualnih simptoma i bolesti pre nego
da se usmeri ka predisponirajućim uzorocima i potrebama same osobe, kao što
su ishrana, način života i zdrava okolina.
13 -Von Ammon K et al (2012). Health Technology Assessment (HTA) and a map of CAM
provision in the EU. Krajnji izveštaj
CAMbrella radni paket 5. Distupno na
https://phaidra.
univie.ac.at/detail_object/o:300096
Oslanjanje na brzu popravku se menja. Od druge polovine XX
veka dolazi do sve veće javne uznemirenosti vezano za zapadnu
nauku i tehnologiju u medicini. Umesto da se oslanjaju isključivo na
biomedicinu, stanovništvo sve više hrli ka alternativnim i holističkim metodama
isceljenja. Jasno je da dolazi do renesanse prirodnih metoda isceljenja u
današnjem društvu.
14 - Quirke V, Gaudillière JP (2008). The era of
biomedicine: science, medicine, and public
health in Britain and France after the Second
WorldWar.MedicalHistory,52(4):441-452.
10
C AM
2020
Ch 1
2 STAV GRAĐANA EVROPE PREMA CAM
U Radnom paketu 4, CAMbrella navodi “Razlozi iz kojih ljudi primenjuju
CAM navedeni su u 18 studija i pokazuju zajedničko nezadovoljstvo
klasičnom medicinom i verovanje u prirodan pristup koji se ogleda u dokazima
iz drugih studija.”15
Motivacija otkrivena u ovim studijama16 generalno se može svrstati u dve
glavne kategorije: razlozi koji naglašavaju pozitivne aspekte CAM – takozvani
“privlačeći” faktori i razlozi koji se fokusiraju na negativne aspekte
konvencionalne medicine – takozvani “odbijajući” faktori.
Najčešće navođene “privlačeće” motivacije su želja da se preuzme veća
proaktivna uloga u brizi za sopstveno zdravlje. Postoji potreba za partnerstvom
u zdravstvenoj zaštiti gde se dobrobit i zdravstvene potrebe svakog
pojedinačnog pacijenta u potpunosti potvrde na kliničkoj konsultaciji što bi
trebalo da se smatra centralnim aktom medicine.17 Građani očekuju i cene
aspekte tretmana koji pruža osnaženje i holistički pogled na zdravlje i isceljenje
koje ide iza jednostavnog rešavanja simptoma. Iz tog razloga oni su otvoreni za
principe CAM.
Pacijenti cene pristup koji ohrabruje njihovu ličnu autonomiju dozvoljavajući
im da učestvuju u kliničkoj postavci kao jednaki partneri pri donošenju odluka
koje se tiču njihove zdravstvene zaštite. Oni žele da se konsultuju sa brižnim i
saosećajnim profesionalcima koji se bave zdravstvenom zaštitom i koji mogu
da ih vide i shvate kao celokupno ljudsko biće.
Najuobičajenije odbijajuće motivacije koje su naveli korisnici CAM su
nezadovoljstvo sa aspektima konvencionalne medicine uključujući neprijatne i
ponekad opasne sporedne efekte, neefikasan tretman (na primer, u slučaju
hroničnih degenerativnih bolesti), negativne aspekte odnosa lekar/praktičar –
pacijent koji je viđen kao hijerarhijski, pre nego kao kolaborativan i fokus na
simptomatologiju koji odbacuje holistički pogled na zdravlje i bolest – sve ovo
često se dopunjava ograničenim vremenom konsultacije.
Građani žele slobodu izbora terapija za sebe, lekara i/ili praktičara,
kompatibilnih svojim potrebama, vrednostima, etničkoj pripadnosti, pogledom
na svet, spiritualnom filozofijom ili njihovom shvatanju značenja zdravlja i
bolesti. Nasuprot konvencionalnoj medicini, CAM terapije obično naglašavaju
centralnu ulogu pacijenta u postizanju i održavanju celokupnog zdravlja i time
prižaju dodatnu dimenziju procesu isceljenja. Pristup različitim CAM
modelima značajno je olakšan revoluciom informacione tehnologije što
omogućava lakši pristup izvorima CAM informacija na internetu.
C AM
2020
11
15 - Eardley S et al (2012). CAM use in Europe –
The patients’ perspective. Part I: A systematic
literature review of CAM prevalence in the
EU. Cambrella radni paket 4, dostupno na
https://phaidra.univie.ac.at/detail_
object/o:292161. Accessed 24/8/14.
16 - Furnham A (2004) .The psychology of complementary and alternative medicine. Health
Psychology Update, 13:2-12
Bishop F, Yardley L, Lewith J (2004). Associations and explanations: Who uses complementary medicine and why? Health Psychology
Update, 13:12-20
17 - Pendleton D, Schofield T, Tate P & Havelock P;
The Consultation: An Approach to Learning
and Teaching: Oxford: OUP. 1984
Ch 1
Prema CAMbrella izveštaju, dostupna naučna literatura jasno pokazuje da
građani brojnih država EU sve više podržavaju uvođenje CAM u trenutni
sistem zdravstvene zaštite.18 Ipak, građani nailaze na barijere koje se tiču
prakse i stava što ograničava njihov pristup i korišćenje CAM. Te barijere
uključuju (1) praktične barijere za CAM, kao što su cena i nedostatak
dostupnosti, (2) kritički stav profesinalaca koji se bave konvencionalnom
zdravstvenom zaštitom prema CAM, (3) nedostatak informacija i znanja o
CAM, (4) zakonska ograničenja pristupu CAM i njenim proizvodima, i (5)
preuveličana projekcija o riziku od CAM nasuprot često ozbiljnim nuspojavama
izazvanim tretmanom konvencionalnom medicinom .19, 20
Važnost sve većih istraživanja o CAM kao način podržavanja raspoloživosti
CAM podvlače i građani i zdravstveni radnici.
Uprkos trenutno velikim razlikama u statusu CAM među pojedinačnim država
EU, primarni cilj mora biti garancija pacijentima o jednakom pristupu tretmanu
po njihovom izboru, sa odgovarajućim garancijama. To je u skladu sa
Evropskim zaštitnikom prava pacijenata 21 koji navodi 14 prava pacijenata,
uključujući pravo pristupa zdravstvenim uslugama koje odgovaraju
individualnim potrebama pacijenata, pravo na informisanje, pravo na
personalizovan tretman i pravo na slobodan izbor između različitih tretmana i
osobe koja te tretira.
18 - Nissen N et al (2012). Citizens’ needs and attitudes towards CAM. Final Report of CAMbrella
radni paket 3. Dostupno na https://phaidra.
univie.ac.at/detail_object/o:291585.
Accessed 23/8/14
19 - www.amednews.com/article/20110613/profession/306139944/2
20 - http://antidote-europe.org/en/adverse-drugreactions-kill-197000-europeans-annually/
21 - www.activecitizenship.net/patients-rights/
materials.html. Accessed 08/05/14.
12
C AM
2020
Ch 1
3 KLJUČNE KARAKTERISTIKE CAM
Brojni ključni elementi su karakteristični za CAM pristup isceljenju. Oni
uključuju:
a HO L I S T I ČKI PRISTUP
Većina praksi komplementane i alternativne medicine bazirano je na
holističkom ili pristupu “celoj osobi”, to jest, kako fizički, mentalni,
emocionalni i duhovni elementi pojedinca rade zajedno kako bi se održali ili
povratili dobrobit i zdravlje. Holistički pristupi fokusiraju se na celog
pojedinca pre nego samo na bolesti ili oboleli deo tela. Oni u potpunosti
uključuju pacijenta u dijagnozu i menadžement njegove bolesti. Mnogi aspekti
života pacijenta mogu uticati na zdravstveni problem, a razumevanje
“okruženja cele individue” pomaže da se razvije uspešan plan tretmana. Cilj
holističke terapije je da se uspostavi harmonija tela, uma i duha.
b Z D RA V L J E K A O DI NA M I ČK O P RE NE G O S T A T I ČK O S T A NJ E
Homeostaza je po definiciji samoregulišući proces kojim biološki sistemi
održavaju stabilnost prilagođavajući se promenama uslova. Ovaj koncept
objašanjava kako organizam može da održi, manje ili više konstatnim,
unutrašnje uslove koji omogućavaju opstanak pri suočavanju sa promenljivim i
često neprijateljskim spoljašnjim uslovima. Kada se suoči sa fiziološkim i
mentalno-emotivnim stresom zdrav organizam je u mogućnosti da pruži
zaštitni odgovor kako bi smanjio potencijalnu štetu i povratio (adaptibilnu)
ravnotežu. Ukoliko ova strategija nije uspešna to može dovesti do bolesti.
Pogled na zdravlje i bolest je centralni princip CAM pristupa i u poslednje
vreme dobija potvrdu u klasičnim medicinskim časopisima kao nova definicja
zdravlja: “Sposobnost da se adaptira i samoreguliše pri suočavanju sa
socijalnim, fizičkim i emocionalnim izazovima.”22 Pre nego da se zdravlje
isključivo definiše kao odsustvo bolesti, ova dinamička definicija fokusira se
na fleksibilnost ili sposobnost da se nosimo sa problemom što održava i
uspostavlja integritet, ravnotežu i osećaj dobrobiti osobe.
22 -Huber M et al (2011). How should we define
health? British Medical Journal, 343:d4163
C AM
2020
13
Ch 1
c
A S I S T I RA N J E U N U T R A Š NJ O J S P O S O B N O S T I S A M O I S CE L J E NJ A
Ljudska bića se smatraju celokupnim adaptibilnim sistemima čija se
unutrašnja konstitucionalna vitalnost i otpornost na bolest može stimulisati,
podržati i ojačati kako bi se održalo ili povratilo zdravlje. CAM terapije su
uglavnom usmerene prema osnaživanju fleksibilnosti, otpornosti i imunog
statusa pojedinca čime se smanjuje prijemčivost bolestima i povećava
sposobnst isceljenja već postojećih bolesti. Kao takvi CAM pristupi nisu
ograničeni na samo neke određene bolesti, već su univerzalno primenjivi kod
pacijenata koji pate od bilo koje vrste bolesti. Takvi tretmani mogu se koristiti
komplementarno sa konvencionalnom medicinom koja je više fokusirana na
bolest.
d I N DI V I DU A L N A Z D RA V S TV E N A Z A Š TI T A I T R E T MA N
CAM terapije na različite načine odgovaraju individualnim potrebama umesto da se
koriste samo za tretman specifičnih bolesti, ne uzimajući u obzir pojedinca koji od te
bolesti pati; fokus je na tretiranju osobe, a ne stanja. Uzimajući u obzir
konstitucionu prirodu pacijenta i socijalni kontekst kao i individualni
odgovor na bilo kakvu nesreću omogućava lekaru/praktičaru da podesi i
individualizuje
strategiju
tretmana
sa
optimalnim
efektom.
Individualizovani pristup je nadavno prepoznat i u klasičnoj medicini i
postao poznat kao “personalizovana medicina”, što se ipak uže odnosi na
pitanja molekularne biologije kod pojedinca pre nego na odgovor ka
individualnim potrebama pacijenata, što se shvata kao koncept medicine u
kom je osoba u centru.
e
23 – Salutogeneza odbacuje tradicionalne
medicinske modele dihotomije koji odvajaju
zdravlje I bolest. Umesto toga ona vidi vezu
kao kontinuiranu varijablu “zdravlje –
olakšanje nasuprot bolest - kontinuum” .
dalje pogledati: Lindström B et al (2005)
Salutogenesis. Journal of Epidemio- logy and
Community Health, 59:440-442
SALUTOGENEZA
Salutogeneza je termin koji je osmislio Aron Antonovski, profesor
medicinske sociologije. Ovaj termin opisuje pristup koji se fokusira na faktore
koji podržavaju ljudsko zdravlje i dobrobit, pre nego faktore koji izazivaju
bolest. Još specifičnije, “salutogeni model” se tiče odnosa između zdravlja,
stresa i nošenja sa tim stresom.23 Salutogeneza istražuje razloge zašto neki ljudi
ostaju zdravi pri suočavanju sa nekim štetnim uticajima dok se drugi, pri
suočavanju sa sličnim patogenim faktorima ili poteškoćama, razboljevaju.
Stoga je krajnji cilj promocije zdravlja naglasiti i raditi na suštinskim
preduslovima održavanja zdravlja. Dok se ovaj pristup primenjuje na ograničen
način, ako se uopšte primenjuje, unutar biomedicinske prakse, on je centar
CAM perspektive.
24 - Alonso Y (2004). The biopsychosocial model
in medical research: the evolution of the
health concept over the last two decades.
Patient Education and Counselling, 53:239-244
14
C AM
2020
Ch 1
f
TERAPEUTSKI ODNOS
Partnersko sa pozitivnim funkcionisanjem između pacijenta i profesionalca
koji se bavi zdravstvenom zaštitom podrazumeva unutrašnju sposobnost
pacijenta ka isceljenju i obezbeđuje motivaciju da se zdrave promene uvedu u
stil života. Takva pozitivna terapeutska veza ne sme se odbaciti kao “placebo
efekat” ili “efekat saosećanja”. U radu sa CAM terapeutima građani naročto
cene sledeće:
• Empatičnu komunikaciju tokom konsultacija i više vremena koje im je na
raspologanju nego što je to slučaj u biomedicini.
• Uključivanje u njihovu sopstvenu brigu kroz donošenje odluka oko opcija
tretmana i primene strategija samopomoći.
• Pristup celoj osobi i zdravstvena zaštita gde se osoba stavlja u centar.
• Obrazložavajući okvir unutar koga se istražuju zdravlje i bolest, a koji je
često kongruentan sa idejama o zdravlju i bolesti samog pacijenta.25
Pacijenti navode veliko zadovoljstvo u ovakvoj vrsti rada. 26
g P RE V E N CI J A , B RI G A O S E B I , Z DR A V S T V E NA P I S M E NO S T I
OSNAŽIVANJE PACIJENTA
Ostati zdrav i sprečiti bolest zahteva razvoj lične odgovornosti i
uključenosti. Koncept brige o sebi zahteva svestan fokus i razumevanje
sopstvenog fizičkog i emotivnog stanja i sposobnost da se preduzmu
korektivne akcije kada je to neohodno. Pomaganje pacijentu da razvije
dovoljne nivoe samosvesnosti i da zna kako da reaguje je neophodno da se
promene nezdravi obrasci ponašanja kako bi se poboljšalo zdravlje značajno je
za pacijenta. U prvom momentu ovo će omogućiti osobi da sama ispravi
relativno minorne zdravstvene probleme. Ukoliko je stanje mnogo ozbiljnije
možda će biti neophodno da se konsultuje terapeut koji može da radi sa
pacijentom kako bi se preduzeli koraci neophodni za oporavak. Na taj način
pacijent nije pasivni učesnik; pacijent i terapeut sarađuju kao partneri.
C AM
2020
15
25 - Nissen N et al (2012). Citizens’ needs and attitudes towards CAM. Final Report of CAMbrella
radni paket 3. https://phaidra.univie.ac.at/
detail_object/o:264407. Accessed 20/04/14
26 - Ibid.
Ch 1
4 STAV GRAĐANA EVROPE PREMA CAM
Integrisana zdravstvena zaštita je relativno nov termin koji naglašava
kombinaciju CAM i biomedicine (konvencionalna medicina). Naglašava se
zajedinički pristup brizi o pacijentu praktičara različitih disciplina i praksu
konvencionalne, komplementarne i alternativne zdravstvene zaštite što je
bazirano na dokazima.
U SAD ova saradnja CAM i konvencionalne medicine poznata je pod
nazivom integrativna medicina. U SAD Konzorcijum akademiskih
zdravstvenih centara za integrativnu medicinu (CAHCIM)27 uključuje 57
visoko uvaženih, akademskih medicinskih centara (20% svih američkih
akademskih medicinskih centara). Među njima su Harvard Medical School,
Yale University, Stanford University, Mayo Clinic, Johans Hopkins University
itd.
Prema CAHCIM integrativna medicina ima za cilj da „potpomogne
transformaciju medicine i zdravstvene zaštite kroz rigorozne naučne studije,
nove modele kliničke zdravstvene zaštite i inovativne edukativne programe
koji integrišu biomedicinu, kompleksnost ljudskog bića, unutrašnju prirodu
zdravlja i bogat spektar terapeutkih sistema“. 28
27 - www.imconsortium.org. Accessed 20/04/14.
28 - Kligler B et al. (2004). Core competencies
in integrative medicine for medical school
curricula: a proposal. Academic Medicine,
79(6):521-531.
16
C AM
2020
II
CAM u praksi
C AM
2020
Ch 2
1 KAKVA J E DOSTUPNOST CAM GRAĐANIM A EVROPE?
Već godinama se CAM na različite načine nudi građanima Evrope. To
varira od pojedinačnog lekara ili praktičara u privatnoj praksi, preko
multidisciplinarnih CAM klinika gde zajednički pristup brizi o pacijentu
uključuje unakrsne izveštaje, do CAM lekara i praktičara koji zajedno rade u
konvencionalnim zdravstvenim centrima kao što su opšta i specijalistička
praksa i (univerzitetske) bolnice sa bolničkim i vanbolničkim programom. 29
U Evropskoj Uniji postoji oko 145000 dvostruko edukovanih lekara, tj,
obučenih za konvencionalnu medicinu i neku vrstu CAM. CAM u sve većoj
meri praktikuju i zubari i veterinari. CAM modeli su: akupunktura,
antropozofska medicina, ajurvedska medicina, biljna medicina/fitoterapija,
homeopatija, naturopatija, osteopatija, kiropraktika i tradicionalna kineska ili
tibetanska medicina između ostalih. Svi oni mogu biti integrisani u brigu o
pacijentu u kontekstu opšte medicinske prakse, konvencionalne specijalistike
prakse ili isključivo CAM prakse. CAM tretman se pruža u širokom luku što
uključuje svesnost potrebe za dijagnozom, prognozom i tretmanm
konvencionalne medicine.
29 – Neki primeri: Humlegaarden (Humlebaek,
Denmark); Vidarkliniken (Järna, Sweden);
Bristol Cancer Help Center (Bristol, UK), Royal London Hospital for Integrated Medicine
(London, UK); Gemeinschaftskrankenhaus
Herdecke, (Herdecke Germany),
Gemeinschaftskrankenhaus Hafelhöhe
(Berlin, Germany), Filderklinik (Stuttgart, Germany), Paracelsus Krankenhaus
(Öschelbronn, Germany), Hufeland Clinic
(Bad Mergentheim, Germany); Klinik für
Komplementäre und Integrative Medizin in
der Zentral-Klinik Essen (Essen, Germany),
Lukas Klinik (Arlesheim, Switzerland),
Ita-Wegman Klinik, (Arlesheim, Switzerland).
30 - Von Ammon K et al (2012). Health Technology Assessment (HTA) and a map of CAM
provision in the EU. Krajnji izveštaj
CAMbrella radni paket 5.
https://phaidra.univie.ac.at/
detail_object/o:300096
18
C AM
2020
Ch 2
Pored 145,000 lekara koji praktikuju CAM, ima još oko 160,000 CAM
praktičara ne-lekara31 koji praktikuju CAM modele koji su već pomenuti, ali i
ostale CAM terapije kao što su aromaterapija, kineziologija, masaža,
refleksologija, šijacu, joga, či-gong, itd. CAM nudi pristup celoj osobi. Svaka
CAM terapija teži da pomogne pacijentu svojim specifičnim metodama
dijagnostike i terapije. CAM tretmani mogu se pružati samostalno i/ili
komplementarno sa pristupima konvencinalne medicine. Ovi modeli
praktikuju se uglavnom u privatnoj praksi. Sve više CAM praktičara redovno
sarađuju sa praktičarima konvencinalne medicine.
2 KAKO SE CAM PRAKTIKUJE ?
Važan deo zadatka CAM terapeuta je dijagnostički rad: bliska saradnja sa
pacijentom kako bi se otkrila bilo kakva neravnoteža zdravlja i njeni uzročni
faktori. Pored bilo kakvog specifičnog tretmana koji se daje, savetuje se i
adaptacija životnog stila, promena ishrane i ponašanja, preporučuje primena
odgovarajućih tehnika i vežbi za redukciju stresa. Pacijent je aktivni učesnik u
ovom isceljujućem procesu; njegova/njena posvećenost promeni uzorkuje
unutrašnji regenerativni potencijal kod svakog pojedinca. Obzirom da je svaka
osoba jedinstvena programi tretmana su generalno usmereni ka zahtevima
svakog pojedinca.
Holistički pristup CAM ne zamenjuje biomedicinski koncept bolesti. On
više uključuje i ide iza ovog koncepta uzimajući u obzir sve što doprinosti
dobrom i lošem zdravlju (to jest, širok spektar predisponirajućih faktora) za šta
prosečan konvencionalni lekar često ili nema vremena ili nije ni istreniran da to
istraži. To može da uključi detaljno uzimanje u obzir navika u ishrani i
sadašnje i prošle stres faktore koji mogu da reaguju na usvojenu smislenu
praksu, osmišljenu da modulira stres odgovor i ispravi nezdravo ponašanje.
3 CAM TRENING I EDUKACIJA
Većina treniga iz CAM u Evropi osmišljena je i obavlja se od strane
neprofitnih organizacija i institucija i od strane privatnih predavača/trening
centara za svaki CAM model. U nekim državama članicama CAM terapije se
sada uče na univerzitetima na nivou osnovnih studija. Kurikulum, znanje i
nivoi veština, kao i ispitne procedure generalno su pod nadzorom individualnih
profesinalnih tela za svaki CAM model zasnovanih na definisanim standardima
treninga i posebnim sistemima akreditacije, registracije i kontinuiranog
CPD/CME (kontiniurani profesionalni razvoj i kontinuirana medicinska
edukacija) CAM zdravstvenih profesionalaca. Trenutno ne postoji generalni
evropski zakondavni okvir za trening CAM modela.
C AM
2020
19
31 - Ibid.
Ch 2
CAM trening i edukacija za lekare uglavnom se sprovodi od strane neprofitnih
udruženja i privatnih škola ili kurseva, ali i na brojnim evropskim studijama
kao postdiplomski trening kursevi. Katedre za CAM postoje u najmanje 8
članica EU, a u nekim državama članicama EU postoje katedre za specifične
CAM modele. Kratki kursevi iz CAM modela pružaju se u okviru redovnih
studija medicine u većini članica EU. Ovi predmeti su izborni u većini država,
a obavezni samo u nekim.
CAM profesije rade sa zdravstvenim i edukativnim autoritetima na
nacionalnom nivou kako bi se institucionalizovali trening kursevi prepoznati
od strane država i isti akreditovali. Mnogo brže prihvatanje ovih inicijativa i
progres prema evropskom nivou kao i zajedničko prepoznavanje je visoko
poželjno.
20
C AM
2020
III
Implementiranje
zdravstvene
politike za
CAM
C AM
2020
Ch 3
CAM predstavlja važan deo sprovođenja zdravstvene zaštite u Evropi. To je
brzorastući deo ekonomije, koji koristi značajan broj građana Evropske Unije.
CAM bi trebalo uključiti u strateške pristupe EU promociji zdravlja i
prevenciji bolesti, ali se CAM u velikoj meri ignoriše od strane onih koji
kreiraju zdravstvenu politiku EU. CAM može značajno da doprinese odgovoru
na potrebe evropskih prioriteta kao što su poboljšanje javnog zdravlja,
obezbeđivanje zdravog starenja, obezbeđivanje pristupačnih zdravstvenih
sistema, redukovanje mikrobne rezistencije i ispravljanje nejednokosti unutar
zdravstvene zaštite.
1 CAM I O S N A Ž I V A N J E P A C I J E N A T A
Lična odgovornost za sopstveno zdravlje je vitalni aspekt prevencije
bolesti. CAM oduvek čvrsto zagovara:
• veću ulogu pacijenta u sistemu zdravstvene zaštite
• pravo pacijenata da budu odgovorni za sopstvenu zdravstvenu
zaštitu.
• ohrabrivanje i omogućavanje građana da saznaju što više o
pitanjima koji se tiču zdravlja
Zdravstvena kompentencija je termin koji se sada koristi za opisivanje
znanja, veština i razvoja ispravnih stavova da bi se vodio zdrav stil života.
Zdravstvena kompentencija uključuje znanja i primenu zdrave ishrane,
vežbe, održavanje zdrave okoline, zdravu relaksaciju i zdravu ravnotežu
između posla i života. Unapređivanje zdravstvene kompentecije je ključna
karakteristika CAM: CAM praktičari su u mogućnosti da naprave značajan
doprinos u polju zdravstvene kompentencije i njihovu ekspertizu bi trebalo
da uzmu u obzir oni koji kreiraju zdravstvenu politiku.
2 CAM I PERSONALIZOVANA MEDICINA
„Razvoj farmaceutske industrije doveo je do toga da sada imamo hiljade
lekova na raspolaganju širom sveta, ali mnogi od tih lekova nisu efikasni
onoliko koliko se očekuje kod svih pacijenata, a neki pacijenti pate i od
ozbiljnih nuspojava. Razlog za to je što su terapije tradicionalno razvijane i
prepisivane korišćenjem pristupa „prosečni pacijent“ koji ne uzima u obzir
„molekularnu strukturu pacijenta“, faktor koji zajedno sa okolinom i
faktorima životnog stila određuje prijemčivost na bolest, tok bolesti i
odgovor na tretman.“
32 - Commission Staff Working Document SWD
(2013) 436 final - Brussels, 25.10.2013.
www.ec.europa.eu/health/files/latest_
news/2013-10_personalised_medicine_
en.pdf. Accessed 20/04/14.
32
Personalizovana medicina je medicinski pristup koji je usmeren ka
pacijentu ili grupi pacijenata – bilo da se radi o prevenciji, prognozi ili
tretmanu. Drugim rečima, ona se udaljava od uobičajenog „jedna
veličina odgovara svima“ medicinskog modela. Ovaj pristup je sada
finansijski podržan od strane Evropske komisije.
22
C AM
2020
Ch 3
CAM je personalizovana medicina ‘avant la lettre’. Prepoznavanje
konstitucionalne prirode temperamenta pacijenta omogućava CAM praktičarima
da prilagode i individualizuju strategiju tretmana zarad optimalne efikasnosti.
3 CAM I SIGURNOST
CAM se generalno smatra sigurnom i to je glavni razlog njene
popularnosti. Individualni nivoi rizika mogu varirati od jedne do druge CAM
terapije, ali su nus pojave zabeležene u istraživačkoj literaturi retko ozbiljne
prirode. Neregulisana biljna medicina može predstavljati rizik od nus pojava,
ali dok postoji mogućnost interakcije sa konvencinalnom medicinom, u
rukama adekvatno istreniranog travara takav rizik je minimalan. 33 Proizvodi
biljne medicine mogu biti prihvatljivo sigurni ukoliko se koriste na ispravan
način i pod nadzorom adektvatno istreniranog profesionalca.34
EU statistika pokazuje da 8-12% pacijenata koji se prime u bolnicu pate od nus
pojava konvencionalne medicine dok su pod medicinskim tretmanom, a
najmanje 198,000 pacijenta umre svake godine od medicinske greške bilo
da je to loša reakcija na lekove, zbog rezistencije mikroorganizama na
antibiotike, pogrešna dijagnoza ili hirurška greška. 35, 36 Troškovi koji se tiču
posledica ovakvih događaja čine mijarde evra godišnje. Dobar sigurnosni
profil CAM37 je još jedan ubedljiv razlog da se CAM integriše u zdravstveni
sistem, čime će se smanjiti neke od visoko rizičnih intervencija koje
očigledno predstavlajuju veliki rizik po sigurnost pacijenta.
Profesionalna CAM u d r u ž e n j a smatraju sigurnost korisnika najvažnijim i
stoga imaju utvrđene smernice za trening, sertifikaciju i praksu, kao i
zahtevanje profesionalnog osiguranja i stroge etičke kodekse i žalbene
procedure.
4 CAM KAO INOVATIVNI I EFIKASNI TRETMAN
2020
34 - www.who.int/medicines/publications/
traditional/trm_strategy14_23/en.
Postavljeno 16/02/2014.
35 - www.ec.europa.eu/health/patient_safety/policy/index_en.htm. Postavljen 20/04/14.
36 - www.encepp.eu/publications/documents/
NewlegislationonPharmacovigilance.pdf.
Postavljeno 29/5/14.
37 - Australasian Integrative Medicine Association
(2014). Best practice for Integrative Medicine
in Australian medical practice. Advances in
Integrative Medicine, www.aimedjournal.com/
article/S2212-9626(13)00046-1/abstract
38 - www.cochrane.org. Accessed 29/5/14.
Poslednjih nekoliko decenija objavljuje se sve više istraživanja o efikasnosti
CAM modela. Ustvari Cochrane Collaboration38, međunarodni napor da se načini
baza dokaza za različite vrste medicinskih terapija i alopatskih i CAM, navodi
više od 4000 nasumičnih opita za različite CAM terapije u svojoj elektronskoj
biblioteci. Šta više, veliki Cochrane Collaboration sistematičnih izveštaja ove
svetske istraživačke literature identifikovali su potencionalne prednosti CAM i
sličnih pristupa i proizvoda za brojna hronična stanja. Na Cochrane Summaries
vebsajtu preko 600 Cochrane izveštaja39 vezanih za CAM može se pronaći. Svaki
pojedinačni naučni rad vezan za CAM dostupan je na:
‘CAM on PubMed’40, pod PubMed u US National Library of Medicine.
C AM
33 - Bensoussan A, Myers P (1996). Towards a Safer
Choice: The Practice of traditional Chinese medicine
in Australia, Victorian Dept of Services NSW
DoH &Queensland DoH, University of
Western Sidney MacArthur.
23
39 - summaries.cochrane.org/search/
site?f%5B0%5D=im_field_terms_archie_topics%3A948&f%5B1%5D=im_field
_ stage%3A3. Accessed 08/0514.
40 - nccam.nih.gov/research/camonpubmed.
Postavljeno 19/8/14.
Ch 3
Izveštaj o 145 Cochrane izveštaja o RCT u području CAM koristeći bazu
podataka iz 2004. otkriva da 24.8% izveštaja zaključuje sa pozitivnim efektom
ili mogućnošću pozitivnog (12.4%), 4.8% zaključuje da nije bilo nikakvog
efekta, 0.69% zaključuje da je bilo štetnog efekta, a 56.6% zaključuje da nije
bilo dovoljno dokaza.41 Ove cifre imaju sličnosti sa bazom podataka dobijenom
iz analize 1016 sistematičnih izveštaja RCT u medicini korišćenjem baze
podataka iz 2004.: 44.4% ovih izveštaja zaključuje da su proučavane
intervencije verovatno bile korisne (pozitivne), 7% zaključuje da su
intervencije bile štetne (negativne), a 47,8% pokazuje da dokazi nisu podržali
ni korisne ni štetne efekte (bez zaključka).42
41 - Committee on the Use of Complementary
and Alternative Medicine by the American
Public (2005). 5 State of Emerging Evidence
on CAM: Cochrane Review Evidence for CAM.
Complementary and Alternative Medicine in the
United States. Washington DC: The National
Academies Press. pp. 135–136.
ISBN 978-0-309-09270-8.
42 - El Dib RP, Atallah AN, Andriolo RB (2007).
Mapping the Cochrane evidence for decision
making in health care. Journal of Evaluation in
Clinical Practice, 13:689–692.
(Mogući) pozitivni
Verovatno bez
Verovatno
Nedovoljno
efekt
efekta
Štetno
dokaza
Kam
37.2%
4.8%
0.69%
56.6%
Medicina
uopšte
uopš
44.4%
0.98%
7%
47.8%
Nekoliko dugoročnih studija je pokazalo da CAM terapije mogu biti isto efikasne
kao i konvencionalna zdravstvena zaštita sa manje nus pojava i većim
zadovoljstvom kod pacijenata. Neke druge istraživačke studije pokazuju da ¾
hronično obolelih pacijenata koji su bili na CAM tretmanu opisuju svoje stanje
kao „umeren bolje“ ili „mnogo bolje“. 43 CAM modeli mogu biti naročito od
pomoći u motivisanju i podržavanju promene ka zdravom stilu života i time u
pomaganju ljudima da održe zdravlje i spreče bolest. 44
43 - Weidenhammer W et al (2007) Acupuncture
for chronic pain within the research program
of 10 German Health Insurance Funds-basic
results from an observational study. Complementary Therapies in Medicine, 15:238-246.
Spence D et al (2005) Homeopathic Treatment
for Chronic Disease: A 6-Year, UniversityHospital Outpatient Observational Study.
Journal of Alternative and Complementary
Medicine, 11:793-798.
44 - Long AF (2009). The potential of complementary and alternative medicine in promoting
well-being and critical health literacy: a prospective, observational study of shiatsu. BMC
Complementary and Alternative Medicine, 9:19
Hill FJ (2003) Complementary and alternative
medicine: the next generation of health
promotion? Health Promotion International,
18:265-272.
24
C AM
2020
Ch 3
5
CAM I FINANSIJSKI PRISTUPAČNA ZDRA VSTVENA
ZAŠTITA
Prema EU komisiji45 i Odboru za ekonomsku politiku46 finansijski
pristupačne usluge i korišćenje zdravstvenih usluga jedno su od područja gde
strukturalne reforme i efikasnost mogu poboljšati održivost zdravstvenog
sistema.
Podržavanje dobrog zdravlja i prevencija bolesti sada se prepoznaje kao imanje
najpristupačnijeg i zdravog krajnjeg potencijala i za građane i za zdravstveni
sistem. Dobro zdravlje je vrednost sama po sebi, a promocija dobrobiti ljudi je
sadržana u članku 3 „Treaty of Lisbon“. Dobro zdravlje se sada takođe
prepoznaje kao ekonomski vodič i kao i kohezivna sila u porodicama i
zajednicama. Strateški cilj EU komisije „Zdravlje za razvoj“ traga za trajnom
zdravom dugovečnošću.47
CAM modeli tipično ne zavise od kompleksnih i skupih tehnoloških
intervencija, umesto toga, pružaju jeftine tretmane. U suprotonosti sa
konvencionalno prepisanim lekovima, homeopatski, biljni i antropozofski
preparati su generečke, nepatentirane lekovite supstance koje su proizvedene
po relativno niskoj ceni. Pored toga, oni ne zahtevaju dalje troškove u smislu
tretiranja nus pojava.
CAM modeli se često mogu primeniti kao prva opcija u tretiranju mnogih
stanja, štedeći upotrebu mnogo skupljih biomedicinskih lekova koji uvek mogu
ostati kao moguća opcija. CAM modeli mogu pomoći da se spreči često
dugotrajna zavisnost od konvencinalnih lekova i smanji veliki procenat mortaliteta
i morbiditeta izazvanih posledicama konvencionalnih biomedicinskih lekova i sve
većom otpornošću na antibiotike.
Upotreba CAM modela može s toga pružiti značajnu uštedu javnim
zdravstvenim sistemima i ekonomiji u mnogo širem smislu. Znači nekoliko
istraživačkih studija pokazalo je da pacijenti koji su tretirani različitim CAM
modelima koriste mnogo manje lekova i imaju bolje zdravlje, manje dana
bolovanja i mnogo manje poseta specijalistima, nego pacijenti tretirani od
strane konvencionalnih lekara 48, a to sve može doprineti dugotrajnoj uštedi
budžeta zdravstvenog sistema.
Poslednje tri godine pristupačnost akupunkture prema međunarodnim
reperima prepoznata je kod tretiranja glavobolje, bolova u krstima i bolova
u vratu49, zbog čega ljudi mnogo izostaju sa posla u Evropi. Skorašnji
sveobuhvatni, sistematični izveštaj o ekonomskoj proceni komplementane i
integrativne medicine (CIM) od strane Hermana i saradnika pokazuje doprinos
ovih terapija reformama zdravlja i identifikovanju dokaza o finansijskoj
pristupačnosti i mogućim uštedama u najmanje nekoliko kliničkih populacija.50
C AM
2020
25
45 - Commission staff working document
“Investing in Health” SWD(2013) 43 final
46 - http://europa.eu/epc/.
47 - Proposal for a Regulation of the European
Parliament and of the Council on establishing
a Health for Growth Programme, the third
multi-annual programme of EU action in the
field of health for the period 2014-2020.
COM(2011) 709 final
48 - Busato A et al (2005). Health status and
health care utilisation of patients in complementary and conventional primary care in
Switzerland – opservaciona studija.
Family Practice, doi:10.1093/fampra/cmi078
49 - Witt CM et al (2008) Cost-effectiveness of
acupuncture treatment in patients with headache. Cephalalgia, 28:334-345
Witt CM et al (2006). Pragmatic randomized
trial evaluating the clinical and economic
effectiveness of acupuncture for chronic low
back pain. American Journal of Epidemiology,
164:487-496.
Willich SN et al (2006). Cost-effectiveness of
acupuncture treatment in patients with
chronic neck pain. Pain, 125:107-113.
Ch 3
Ekonomske evaluacije pokazuju da pacijenti čiji je lekar opšte prakse imao
dodatne treninge iz neke CAM terapije imaju mnogo manje troškove
zdravstvene zaštite i mnogo manji nivo mortaliteta od pacijenata čiji lekar
opšte prakse nije imao slične treninge. 51 Manji troškovi su rezultat mnogo
manje dana provedenih u bolnici i primene manje lekova konvencionalne
biomedicine. Šira ekonomska ušteda postiže se smanjenjem broja dana
bolovanja kod pacijenata ili onih koji se o pacijentima brinu.
Programi za modifikaciju životnog stila (LMPs) su intervencije za modifikaciju
ponašanja baziranih na grupi koji podržavaju pacijente visokog rizika da
načine promene u ponašanju kako bi sprečili ili odložili dalji razvoj hronične
bolesti. „Program za reverziju srčanih bolesti doktora Dina Orniša u SAD“
je dobar primer takvog programa. On uključuje poboljšanje fizičke
kondicije kroz neinvazivni aerobik i vežbe snage, tehnike relaksacije koje
pomažu da se nosimo sa i smanjimo stres, plan ishrane koji je baziran na
malom unosu masti i prirodnim i organskim namirnicama i na kraju, grupa
podržava da se učesnici iznesu sa emocionalnim pitanjima koja doprinose
ili su rezultat srčane bolesti. On može da promeni tok srčane bolesti bez
lekova ili invanzivnih hirurskih procedura kao što su arterijski bajpas ili
angioplastika.52 Ovaj pristup košta oko $7,000 (€ 5,500) po pacijentu, što je
samo deo troškova lekova za smenjenje nivoa holesterola, lekova za pritisak i
lekova za srce, koji mogu iznositi nekoliko hiljada evra godišnje ili desetina
hiljada evra tokom života, pretpostavljajući da će pacijent živeti još trideset ili
četrdeset godina. U ove troškove ne ulaze troškovi operacije bajpasa i
angioplastike (takođe desetine hiljada evra).
50 - Herman PM et al (2012). Are complementary
therapies and integrative care cost-effective?
Sistematini izveštaj ekonomskih evaluacija.
BMJ Open;2:e001046
51 - Kooreman P & Baars EW (2012). Patients
whose GP knows complementary medicine
tend to have lower costs and live longer. European Journal of Health Economics, 13: 769-776
Studer HP & Busato A (2011). Comparison
of Swiss Basic Health Insurance Costs of
Complementary and Conventional Medicine.
Forschende Komplementärmedizin, 18:315–320
52 - Ornish D et al (1990). Can lifestyle changes
reverse coronary heart disease? The Lifestyle
Heart Trial. Lancet, 336(8708):129-133.
Ornish D et al (1998). Intensive lifestyle
changes for reversal of coronary heart disease.
Journal of the American Medical Association,
280:2001–2007.
26
C AM
2020
Ch 3
6 CAM I MIKROBNA REZISTENCIJA
I SZO i EU su identifikovali mikrobnu rezistenciju kao veliku krizu sa
kojom se suočavaju zdravstveni sistemi svih država širom sveta. Široka
upotreba antibotika u industriji životinjske hrane u velikoj meri doprinosi
porastu ove rezistencije. Farmaceutska industrija se bori da pronađe nove
antibitike koji bi zamenili stare, koji više ne rade. Evropski centar za
prevenciju i kontrolu bolesti procenjuje da mikrobna rezistencija rezultuje
svake godine sa 25000 smrtnih ishoda i vezanim troškovima koji prelaze 1,5
milijardu evra, kao troškovi zdravstvene zaštite i produktivnim gubici u
Evropi. Zbog ove krize i namere da se smanji upotreba antibiotika postoji
dovoljno dokaza i praktičnog iskustva da neki CAM modeli mogu doprineti
sve većim naporima, koji su neophodni, da se ohrabri zdrav životni stil
smanjenjem potrebe da se koriste antibiotici. Pored toga, sve više dokaza
ukazuje da biljni, antropozofski i homeopatski preparati mogu biti efikasna
alternativa antibioticima. Zbog toga se oni ozbiljno moraju uzeti u obzir i
ispitati od strane EU i zarad ljudskog i zarad zdravlja životinja.
7 CAM I ZDRAVO STARENJE
Do 2025. jedna trećina evropske populacije biće starosti od 60 i više godina
sa značajnim porastom broja ljudi starosti preko 80 godina. Evropska
udruženja treba da podrže zdrave osobe koje dugo žive i produktivno življenje.
Bez značajnih promena koje će činiti pozitivne mere implementirane kako bi
se podržali ciljevi zdravog starenja, teret na zdravstvenim ustanovama može
postati nepodnošljiv.
Fokus CAM na salutogenezi je usmeren tako da se podrži zdrava aktivna
dugovečnost. Istraživanja pokazuju da u ranom srednjem dobu građani počinju
da redovno koriste CAM, a to je period i kada se javlja svest o potrebi da se
ostane zdrav kao i vreme kada počinju hronične bolesti. To je vreme kada ljudi
traže metode kojima će brinuti o sopstvenom zdravlju na pozitivan i održiv
način.
8 CAM I PREVENCIJA
Organizacija za ekonomsku saradnju (OECD) primećuje da se samo 3%
zdravstvenog budžeta troši na prevenciju i promociju, što dovodi do potrebe da
se paradigma prebaci sa tretiranja bolesti na pomaganje pojedincu da načini
zdraviji izbor i preuzme veću odgovornost za sopstveno zdravlje. 53 To je
područje gde CAM profesionalci mogu pružiti dodatnu podršku pacijentima da
usvoje zdravo ponašanje, ključni izazov u borbi protiv hroničnih stanja koji su
vezani za stil života. Na nivou primarne prevencije CAM modeli mogu da
budu efikasni u promociji zdravlja uključujući savetovanje u vezi stila života,
C AM
2020
27
53 - www.oecd.org/health/ministerial/healthychoices.htm
Ch 3
smernice vezane za ishranu, tehnike za smanjenje stresa, intervencije za
poboljšanje kvaliteta sna i upotrebu nutritivnih i biljnih suplemenata za
poboljšanje zdravlja. Na nivou sekundarne prevencije, upravljanje stresom i
nutritivna suplementacija mogu smanjiti rizične faktore za hronične bolesti.
Na nivou tercijarne prevencije, ceo spektar CAM modela podržava ciljeve kao
što su menadžment bola, upravljanje stresom, menadžment bolesti i redukcija
rizika.54
9 CAM – PRISTUP I ZDRAVSTVENE NEJEDNAKOSTI
Analiza veze između zdravlja i socio-ekonomskog statusa konstatno
otkriva da bolje zdravlje imaju oni sa većim ekonomskim statusom. Slično
tome, korišćenje CAM se vezuje za one većeg ekonomskog statusa. Zbog
činjenice da CAM modeli nisu integrisani u javni zdravstveni sistem pacijenti
moraju da se oslone na privatne fondove ili privatne kompanije zdravstvenog
osiguranja kako bi platili CAM lekovite proizvode. Dok direktna veza između
ove dve grupe podataka ostaje čvrsto utvrđena, činjenica da pristup koristima
od CAM trenutno je na raspolaganju samo onima koji mogu sami sebi to da
finansiraju i uopšte znaju o njima, jasno upućuje na nejednakost pristupa CAM
siromašnijim građanima EU. Različit zakonski okvir širom EU dalje povećava
tu nejednakost, jer pacijenti u nekim državama članicama imaju pristup većem
broju tretmana od populacije u drugim državama članicama.
CAM na nekoliko načina može da doprinese smanjenju ovih zdravstvenih
nejednakosti. Nekoliko CAM modela kombinuje osnovnu zdravstvenu
edukaciju sa tretmanom bolesti. Oni se mogu primeniti na individualnoj
osnovi, na društvenoj postavci i unutar formalne edukacije. Usluga je
personalizovana sa visoko motivisanom sposobnošću koja vodi ka želji da se
preuzme lična odgovornost za zdravlje i do određenog nivoa zdravstvene
pismenosti koja može da pomogne u prevenciji bolesti. Pored toga, upotreba
finansijski pristupačnih CAM intervencija u tretmanu bolesti oslobađa resurse
za druge programe za smanjenje zdravstvenih nejednakosti.
10 CAM I ODRŽIVI ZDRAVSTVENI SISTEMI
54 - Katz, DL & Ali A (2009). Preventive medicine,
integrative medicine & the health of the
public. IOM Summit on Integrative Medicine and
the Health of the Public, USA. www.nap.edu/
openbook.php?record_id=12668. Ocenjeno
20/04/14.
Dok organizaciona struktura i osnovni mehanizmi zdravstvenih sistema
variraju širom Evrope opšte oslanjanje na biomedicinske modele zdravstvene
zaštite sa svim njihovim troškovima, neefikasnostima, nejednakostima u
pristupu i nezadovoljstvom pacijenata poziva na novi radikalan pristup. Sa sve
većim troškovima tretmana hroničnih bolesti, neumoljivim porastom troškova
za populaciju koja stari i zahtevima za sve skupljim medicinskim
tehnologijama čini se da resursi u maloj meri mogu da odgovore na takve
zahteve. Neophodna je sistematična promena.
28
C AM
2020
Ch 3
CAM nudi rešenja za ove naočigled nepremostive probleme pružajući
zdravstvenu zaštitu baziranu na podržavanju samoodgovornosti i zdravstvene
pismenosti, što u velikom meri može da podrži održavanje zdravlja i
prevenciju bolesti. CAM model takođe nudi finasijsku održivost ohrabljujući
prevenciju bolesti putem jeftinijih intervencija koje potencijalno vode do
dugotrajnih ishoda tretmana. Postoji mala, ali rastuća količina dokaza koji
pokazuju da uvođenje CAM u primarnu zdravstvenu zaštitu može da smanji
morbiditet i mortalitet smanjivanjem troškova zdravstvene zaštite. 55
11 CAM I EU ZDRAVSTVENA POLITIKA – „INVESTIRANJE U
ZDRAVLJE“
U poslednjoj deceniji skup političkih opredeljanja za evropsku politiku
javnog zdravlja razvijen je od strane Evropske komisije kao „Zdravlje u svim
politikama“ ili smernica „Zdravlje za rast“. Ove strategije imaju za cilj da
integrišu evropske zdravstvene politike unutar svih drugih evropskih politika.
Zbog finansijske i ekonomske krize glavni cilj Evropske komisije je sada da se
koncentriše na sve političke aktivnosti Unije za postizanje boljeg ekonomskog
učinka.
Zbog velikih izdataka javnih finansija, zdravstvena politika je sada fokus
ovog razvoja. Departman za zdravlje Evropske komisije DG SANCO, stoga
predlaže da se politika javnog zdravlja Evrope koncentriše na „investiranje
u zdravlje“ sa ciljem da se investira u održive zdravstvene sisteme,
fokusira na zdravlje kao investiciju u humani kapital i smanje nejednakosti
u zdravlju. Ovi opšti ciljevi politike sugerišu značajne promene u
postojećem zdravstvenom sistemu poboljšanjem finansijske efikasnosti
kroz inovacije, promociju dobrog zdravlja i investiranje u humani kapital.
Iznalaženje smanjenja troškova uz istovremeno obezbeđivanje boljeg
zdravlja je najvažnije za radno stanovništvo Evrope.
C AM
2020
29
55 - Herman PM, Poindexter BL, Witt CM, et al.
(2012) Are complementary therapies and
integrative care cost-effective? A systematic
review of economic evaluations. BMJ Open,
2:e001046.
Ch 3
CAM je konzistentan sa ovim prioritetima EU zdravstvene strategije, posebno
u promociji zdravog starenja i podržavanju inovativnih zdravstvenih sistema.
CAM praksa poboljšava zdravstvenu pismenost i zdrave navike u stilu života i
često se koristi u menadžementu hroničnih bolesti koje su glavni uzrok odlaska
na bolovanje kao što su bol u leđima, stres i depresija. CAM iz tog razloga ima
ulogu u izgradnji ekonomskog prosperiteta poboljšavajući zdravlje na radnom
mestu i smanjenjem dana bolovanja. U suštini, CAM je glavna finansijski
pristupačnija inovacija na raspolaganju u Evropi. Čini se da je došlo vreme za
CAM i ona ima potencijal da omogući javnim zdravstvenim sistemina širom
Evrope da postignu ciljeve Evropske zdravstvene politike „Investiranje u
zdravlje“ i na taj način podrži održive sisteme zdravstvene zaštite.
30
C AM
2020
IV
Bolja
regulativa
za CAM
praktičare
C AM
2020
Ch 4
1
TRENUTNA CAM RADNA SNAGA
Kao što je ranije pomenuto CAMbrella izveštaj identifikovao je 310 000
CAM praktičara u EU od kojih je skoro 160 000 nelekara i oko 145 000
lekara.56 Ovo ukazuje da 65 CAM praktičara (35 nelekara i 30 lekara) dolazi na
100 000 stanovnika u poređenju sa EU ciframa za lekare opšte prakse (475 000
lekara opte prakse) što znači 95 na 100 000 stanovnika.
56 - Von Ammon K et al (2012). Health Technology Assessment (HTA) and a map of CAM
provision in the EU. Final Report of CAMbrella
radni paket 5. Dostupno na https://phaidra.
univie.ac.at/detail_object/o:300096
57 - ibid.
58 - Joos S, Glassen K, Musselmann B (2012).
Herbal Medicine in Primary Healthcare in
Germany: The Patient’s Perspective. EvidenceBased Complementary and Alternative Medicine,
Volume 2012, Article ID 294638.
59 - Eardley S et al (2012). CAM use in Europe –
The patients’ perspective. Part I: A systematic
literature review of CAM prevalence in the
EU. Cambrella radni paket 4, dostupno na
https://phaidra.univie.ac.at/detail_
object/o:292161. Accessed 24/8/14.
60 – Oblik komplementarne i alternativne
medicne u kojoj se lokalni anestetici
injekcijom uvode u određena mesta u telu.
61 - Von Ammon K et al. Op cit.
Akupunktura je najrašireniji metod i za lekare (80 000) i praktičare nelekare
(16 380), sledi homeopatija (45 000 lekara i 5 250 nelekara), u obe
discipline dominiraju lekari. 57 Korišćenje biljene medicine/fitoterapije je
teško proceniti jer proizvode biljne medicine koriste lekari u nekoliko država
članica EU (na primer, Nemačka58), a koriste ih i drugi CAM praktičari kao što
su naturopate i praktičari tradicionalne kineske medicine i ajurvede. Prema
CAMbrella izveštaju, pacijenti najčešće koriste biljnu medicinu od svih CAM
terapija, a kategoriše se na različite načine kao medicinski herbalizam, biljna
medicina, biljke, biljni proizvodi, biljna terapija, biljni lekovi, biljni čajevi i
fitoterapija.59 Refleksologija (24 600) je (samoproklamovanjem) skoro
ekskluzivno praktikovana od strane praktičara nelekara. Naturopatija (22 300) se
prevasnodno praktikuje od strane (15 000 uglavnom nemaca) lekara.
Antropozofska medicina (4 500) i neuralna terapija60 (1 500) su metode koje
praktikuju isključivo lekari.61
2 TRENUTNA HAOTIČNA ZAKONSKA REGULATIVA
ZA CAM U EVROPI
Iako mnogi evropljani koriste CAM, postoje velike razlike u njenoj
regulativi širom EU koja određuje ko može da je praktikuje, koje kvalifikacije
su neophodne i na koji način se usluge pružaju i finansiraju. Neke države
članice EU imaju regulativu koju sprovodi vlada ili zakone o CAM praksi
uopšte, neke imaju sekcije CAM koje su uključene u zakone o zdravlju, neke
regulišu specifične CAM terapije, dok mnogi nacionalni zdravstveni sistemi ne
prepoznaju niti regulišu CAM uopšte .
Postoje velike prepreke za praktičare lekare i nelekare kada pređu granice. Dok
su CAM profesionalci u nekim državama članicama jasno regulisani, iste
profesionalne kategorije u nekim drugim državama su potpuno neregulisane. Ova
situacija čini potpuno nemogućim da se utvrdi zajednička profesionalna
platforma i zaposlenje u drugim državama ili pružanje usluga u drugim državama
za građane i pacijente. Sve ovo stvara veliku zabrinutost koja se tiče predviđanja
kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite koja se pruža širom Evrope za građane.
32
C AM
2020
Ch 4
CAM profesije aktivno tragaju za regulativom koja bi odgovarala širokom
spektru praksi različitog modela i zbog sigurnosti i informisanja javnosti i zbog
profesionalnog razvoja modela. Zbog toga proces za odgovarajuću regulativu
praktičara CAM širom EU mora da se inicira. Ovaj proces treba da uzme u
obzir ceo spektar aktivnosti CAM modela kroz spektar zdravstvene zaštite, od
održavanja zdravlja i edukacije do komplementarnih tretmana bolesti. To bi
pomoglo integraciju CAM modela u zdravstvene sisteme država članica što je
preporuka od strane SZO.62
Direktiva za prepoznavanje profesionalnih kvalifikacija (Directive
2005/36/EC)63 je važna zakonska osnova za slobodno kretanje profesionalaca u
Evropi. Da bi se osigurala sloboda osnivanja i sloboda pružanja usluga za
CAM profesionalce, postojeća Direktiva treba da se izmeni ili, ukoliko je to
neophodno, da se predloži novi okvir za regulativu.
3 SPROVOĐENJE CAM USLUGA ŠIROM EVROPE
Zaključci i preporuke CAMbrella izveštaja naglašavaju hitnu potrebu za
zajedničkom regulativom CAM u Evropi. Takva regulativa treba da obuhvati
CAM praksu i metode, uključujući operaciono definisanje CAM disciplina i
metoda kao i trasparetni sistem obuke, kvalifikacije, akreditacije ili licenciranje
CAM praktičara.
Izveštaj preporučuje da Evrpski parlament i komisija preuzmu incijativu da se
osigura primena principa slobode kretanja radnika, prava osnivanja i slobode
da se pružaju usluge kao što je to predviđeno Ugovorom o osnivanju EU
(Rimski ugovor) i posebno da se podstaknu države članice da koordinišu
uslove za praktikovanje medicinskih i srodnih profesija. Ove razlike u statusu
trenutno stoje na putu potpune harmonizacije prakse širom EU, posebno u vezi
sa praksom medicine, medicinske edukacije, nadoknadu troškova tretmana od
strane sistema socijalnog osiguranja i osnivanje sveobuhvatne farmakopeje,
koja uključuje ceo spektar CAM lekovitih proizvoda. Svim državljanima Unije
mora biti zagarantovano pravo osnivanja ukidanjem bilo kakvih trenutnih
ograničenja i osiguravanjem sredstava za praktikovanje profesije bez
ograničenja.
62 - WHO traditional medicine strategy: 2014-2023.
World Health Organization, 2013. ISBN 978
92 4 150609
63 - Directive 2005/36/EC of 7 September 2005 on
the recognition of professional qualifications.
C AM
2020
33
Ch 4
Ovakav razvoj bi bio potpuno u skladu sa rezolucijama WHA56.31 (2003),
WHA62.13 (2009) i WHA67.28 (2014)64 SZO Svetske zdravstvene skupštine –
vrhovni organ odlučivanja SZO – koji je pozvao države članice, između
ostalog:
• da integrišu tradicionalnu medicinu (TM) i CAM u nacionalni sistem
zdravstvene zaštite razvijajući i implementirajući nacionalnu politiku i
programe za TM.
• da promivišu sigurnost, efikasnost i kvalitet TM/CAM širenjem
znanja i obezbeđivanjem smernica za zakonske i standarde koji se tiču
sigurnosti kvaliteta.
• da utvrde sisteme za kvalifikaciju, akreditaciju ili licenciranje
TM/CAM praktičara
• da povećaju dostupnost i pristupačnost TM/CAM.
3.1 L E K A R I S A D O D A T N I M K V A L I F I K A C I J A MA I Z N E K O G
C A M MO D E L A
Lekari obučeni za konvencionalnu medicinu i jedan ili više CAM modela,
integrišu CAM modele u brigu o pacijentu u kontektu opšte medicinske
prakse, konvencionalne specijalističke prakse ili se koncentrišu na isključivo
praktikovanje CAM. CAM tretman se pruža u okviru plana o brizi koji
uključuje medicinsku dijagnozu, prognozu i tretmane.
Prema Direktivi 2005/36/EC65 osnovna medicinska obuka i trening za lekara
opšte prakse se automatski prepoznaju širom EU, a neke specijalističke
kvalifikacije se automatski prepoznaju u nekim državama EU. Ipak, dodatne
kvalifikacije za lekare koji praktikuju CAM modele ne nailaze na automatske
kriterijume prepoznavanja.
Za sada, formalna kavalifikacija za lekara specijalistu nije održiva jer je dužina
postojeće specijalističke obuke manja od tri godine, kako zahteva Direktiva
2005/36/EC, i zato što novi medicinski specijalisti mogu biti priznati samo
ukoliko je to uobičajeno u bar dve petine država članica.
64 - www.who.int/medicines/areas/traditional/
trm_assembly_doc/en/
Trenutno su neka evropska udružanja lekara započela proceduru preko
Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, proceduru koja vodi ka
evropskom standardu o bezbednosti kvaliteta i zahtevima prakse za lekare sa
dodatnim kvalifikacijama iz nekog CAM modela. Uloga CEN u razvoju
standarda usluga potvrđena je novom EU regulativom o Evropskoj
standardizaciji (regulativa 1025/2012).
65 - Poglavlje III, sekcija 2 Direktive 2005/36/EC
34
C AM
2020
Ch 4
U budućnosti ove dodatne kvalifikacije mogu ispunjavati uslove za opšti
sistem prepoznavanja kvalifikacija (član 10-15 Direktive 2005/36/EC). Takav
korak može biti od velike pomoći u postizanju zakonskog prepoznavanja
lekara sa specifičnom ekspertizom nekog posebnog CAM modela.66
3.2 OSTALI ZAKONSKI REGULISANI ZDRAVSTVENI PROFESIONALCI KOJI
IMAJU DODATNU KVALIFIKACIJU IZ NEKOG CAM MODELA
Ostali zakonski regulisani zdravstveni profesinalci, kao što su zubari,
medicinske sestre, psihoterapeuti i babice mogu da integrišu CAM modele u
svoju praksu. Obuka ovih zdravstvenih profesionalaca obezbeđuje sigurnost da
„imaju dovoljno znanja o strukturi, fiziološkom funkcionisanju i ponašanju
zdravih i obolelih osoba, i vezi između stanja zdravlja i fizičkog i socijalnog
okruženja ljudskog bića“.67
Trenutno, neka evropska udruženja koja okupljaju ove zdravstvene
profesionalce započinju proceduru, kroz Evropski komitet za standardizaciju
CEN, što vodi ka uspostavljanju evropskog standarda za sigurnost, kvalitet i
zahteve prakse za zdravstvene profesionalce sa dodatnom kvalifikacijom iz
nekog CAM modela.
U budućnosti ove dodatne kvalifikacije mogu ispunjavati uslove za opšti
sistem prepoznavanja kvalifikacija (član 10-15 Direktive 2005/36/EC). Takav
korak može biti od velike pomoći u postizanju zakonskog prepoznavanja ovih
zdravstvenih profesionalaca sa specifičnom ekspertizom nekog posebnog
CAM modela.
3.3 Z A K O NS K I
NE RE G UL I S A NI
( NE L E K A RI )
P RA K T I ČA RI K O J I I M A J U K V A L I F I K A CI J U I Z
NE K O G CA M M O D E L A
Nezdravstveni radnici koji su prošli edukaciju i trening iz jednog ili više
CAM modela praktikuju CAM modele kao zasebnu disciplinu. Oni nude
komplementaran i/ili alternativan pristup potpunoj medicinskoj brizi za
održavanje zdravlja, prevenciju i tretiranje bolesti.
Uspostavljanje zakonskog režima za ovu kategoriju profesionalaca zdravstvene
zaštite potpada pod kompetenciju svake države članice EU ponaosob. Većina
ovih zdravstvenih profesionalaca nije zdravstveno regulisana u državama
članicama EU i stoga nisu prepoznati od strane Direktive 2005/36/EC. Neki,
su ipak, stekli diplomu post sekundarnog nivoa prema članu 11d ili 11e ove
Direktive.68 Neki CAM praktičati kao što su kiropraktičari i osteopate
stekli su zakonsku regulativu u nekim državama članicama EU.
C AM
2020
35
66 – Isto se odnosi na sportsku medicinu,
ukupacionu medicinu, preventivnu i
socijalnu medicinu između ostalih.
67 - Poglavlje III, sekcija 3-6 Direktive 2005/36/
EC
68 – Podaci EU zakonski regulisanih
profesionalaca pokazuju da je profesija
kiropraktičara zakonski regulisana u 12
evropskih država, osteopata u 6,
akumpunkturisa u jednoj, ostalih profesija ni
u jednoj. (baza podataka iz januara 2014).
Ch 4
Trenutno, nekoliko evropskih organizacija CAM praktičara su ustanovile ili su
u procesu ustanovljavanja zajedničkog evropskog profila za svoju profesiju, a
neke od njih su pratile proceduru, kroz Evropski komitet za standardizaciju
CEN ili Evropski Leonardo program ECVET što vodi ka evropskom standardu
kvalifikacije za sigurnost, kvalitet i zahteve prakse za datu grupu.
4 PREKOGRANIČNA DIREKTIVA
Prekogranična Direktiva zdravstvene zaštite 2011/24/EU ima za cilj da
olakša pristup sigurnoj i visokokvalitetnoj prekograničnoj zdravstvenoj zaštiti i
kooperaciju u zdravstvenoj zaštiti između država članica, dok u isto vreme
pravo svake države članice da organizuje sopstveni sistem zdravstvene zaštite
ostaje nepromenjen. Ova Direktiva naglašava prava pacijenata da imaju pristup
sigurnom i visokokvalitetnom tretmanu i da im to bude nadoknađeno.
Međutim, CAM praktičari u Evropi imaju različite nivoe obuke kao osnovu za
svoju praksu, bez obzira da li su formalno licencirani ili nisu, a pacijenti imaju
različita očekivanja od onoga što se nudi u drugim državama članicama u
zavisnosti od iskustva iz njihove zemlje. Ova heterogena situacija ima uticaja
na prava CAM pacijenata da pristupe sigurnom tretmanu i to predstavlja
izazov za harmoničnu nacionalnu i evropsku reviziju prekogranične Direktive
zdravstvene zaštite.
5. ZAKLJUČAK
Budućnost CAM zdravstvene radne snage mora da se posmatra u kontekstu
generalnog razvoja zdravstvene radne snage u Evropi. Povećano starenje
evropske populacije predstavlja pritisak na zdravstveni sistem EU sa sve većim
brojem hroničnih bolesti i ozbiljnih invaliditeta koji zahtevaju dugotrajne
tretmane. Kako bi se obezbedila održiva radna snaga unutar različitih EU
zdravstvenih sistema koji bi ispunjavali ove potrebe važno je da se poveća broj
i obim zdravstvene radne snage u budućnosti. Takav plan treba da iskoristi
značajan potencijal CAM terapije kako bi se zadovoljile zdravstvene potrebe
evropljana širom Evropske Unije.
Postoji zajednički dogovor da je fokus na održivosti dobrog zdravlja
fundamentalni ključ kontrole troškova zdravstvene zaštite. U ovim uslovima
održivost zdravstvenih usluga zahteva promenu politike ka promociji zdravlja i
prevenciji bolesti kao i usvajanje finansijski pristupačnijih tretmana bolesti.
Kao što je pomenuto, postoji nekih 350 000 CAM praktičara koji mogu da
doprinesu ovoj promeni u zdravstvenim uslugama. CAM praktičari su dobro
pozicionirani da pruže zdravstvenu edukaciju, strategije prevencije i dugotrajne
efikasne tretmane bolesti – sve to doprinosi finansijski pristupačnijim
zdravstvenim uslugama sa naglaskom na samomotivisanom održavanju
zdravlja.
36
C AM
2020
Preispitivanje
dostupnosti
CAM lekovitih
sredstava
C AM
2020
Ch 5
Dostupnost CAM proizvoda u EU uključujući homeopatske, antropozofske,
biljne i proizvode azijske medicine je pod sve većom pretnjom od strane
neusklađenih i mučnih zahteva i idiosinkratskih nacionalnih regulativa koji
dovode do prohibitivnih troškova za proizvođače. Nasuprot lekova koji se
dobijaju na recept, status CAM lekovitih i prehrambenih lekovitih proizvoda je
da su to generičke, nepatentirane supstance. Sve manja dostupnost takvim
CAM proizvodima suprostavlja se sve većim zahtevima građana Evrope za
prirodnijim proizvodima koji pojačavaju zdravlje, sa manje rizika, i
suplementima ishrane.
To takođe dovodi do toga da ljudi kupuju
neozakonjene proizvode preko interneta, što može predstavljati opasnost.
1
HOMEOPATSKA SREDSTVA
Evropske regulative (Direktiva 2001/83/EC sa amandmanima) dozvoljavaju
pojednostavljenu registraciju homeopatskih sredstava, pod uslovom da su
proizvedeni u skladu sa procedurom definisanom Evropskom farmakopejom
(EP) ili – u slučajevima kada procedura još uvek nije uključena u EP, u
nacionalnoj homeopatskoj farmakopeji kao što su nemačka ili francuska
homeopatska farmakopeja. Registraciona procedura nije usklađena: registracije
su čisto nacionalne, a primena se može tretirati različito u različitim državama
članicama EU. Nikakva medicinska indikacije nije dozvoljena na etiketama
proizvoda, jer je homeopatija isključivo individualna terapija.
Licenciranje zahteva kompletan set podataka o kvalitetu materijala koji se
koriste u proizvodnji. To uključuje podatke o tome gde se sakuplja početni
biljni materijal prema standardima GACP (Good Agricultural and Collecting
Practice). Ove standarde je često teško ispuniti, jer homeopatija zahteva samo
male količine biljnog materijala kao početne supstance, a administrativni teret
u tom kontekstu može lako preći u ekonomsku korist. Ovo je naročito
komplikovano za biljne materijale koji su uključeni u aneks II CITES liste.
Slično tome, materijale životinjskog porekla (na primer, mravi, pauci, pčele
itd.) je sada praktično nemoguće dobiti. U slučaju materijala životinjskog
porekla nije u pitanju samo praktični aspekt i administrativni teret porekla, već
i povećani zahtevi koji se odnose na kvalitet i sigurnost – na primer, sigurnost
u smislu prenosivih bolesti (virusne infekcije, prenosivi spongiformni
encefalitis itd.) što čini ceo proizvodni proces neekonomskim.
Registracija homeopatskih sredstava takođe traži stabilnost podataka i početne
supstance i krajnjeg proizvoda. Odgovarajuće smernice Evropske agencije za
lekove su u potpunosti primenjive. Praktična primena smernica od strane organa
sada dovodi do pitanja kvaliteta i stabilnosti zaliha homeopatskih početnih
materijala i kasnije potenciranih preparata (tehnička razblaženja).
38
C AM
2020
Ch 5
Ako stavimo sa strane troškove testiranja stabilnosti, čak i u slučajevima gde
nivo razblaženja ne dozvoljava utvrđivanje fizičkog prisustva originalnog
početnog materijala, obavezna primena ovih pravila dodaje troškove nabavke
početnog materijala, tako da proizvodnja ovih preparata nije više ekonomski
opravdana. Krajnji proizvođači će ili morati da smanje proizvodnju većine
klasičnih homeopatskih preparata ili povećaju cenu do nivoa nepristupačnosti.
Obe opcije će u velikoj meri ograničiti dostupnost homeopatskih sredstava.
2 ANTROPOZOFSKI LEKOVITI PREPARATI
Antopozofski lekoviti preparati podrazumevaju supstance uglavnom
prirodnog porekla tj. dobijene od minerala, biljaka ili životinja, pripremljene
na različitim nivoima koncentracije za različite načine primene – spoljašnja,
oralna ili parenteralna. Neki preparati su slični biljnim lekovitim preparatima,
a neki su pripremljeni u skladu sa smernicama koje se nalaze u homeopatskoj
farmakopeji. Koja god procedura da se prati, antropozofski preparati su
proizvedeni na osnovu specifičnih farmaceutskih procedura koje su u skladu sa
antropozofskim shvatanjem.
Proizvodi su definisani prema njihovom (1) razvoju, (2) proizvodnji i (3)
upotrebi. Oni su:
• Razvijeni u skladu sa antropozofskim znanjem o čoveku i prirodi
(antopozofsko znanje podrazumeva uobičajeno naučno znanje)
• Definisani proizvodnim procedurama, što može biti zajedničko sa
homeopatskim sredstvima (na primer, evropska farmakopeja ili
nemačka farmakopeja) ili specifično antropozofskim (farmakopeja
helvetika, antropozofski farmaceutski kodeks)
• Namenjeni za upotrebu u skladu sa principima antropozofske medicine
Kodeks EU zajednice koji je u vezi sa lekovitim proizvodima namenjenim za
ljudsku upotrebu, Direktiva 2001/83/EC, ne prepoznaje antropozofske lekovite
proizvode kao takve. Neki se mogu registrovati kao hmeopatski, a neki kao
biljni lekoviti proizvodi. Međutim, većina tipičnih i korišćenih antropozofskih
lekovitih proizvoda ne mogu se autorizovati ni kao homeopatski ni kao biljni
preparati. Zbog toga bi se oni trebali autorizovati „normalnim pravilima“ koja
se odnose na farmaceutske proizvode. Ipak, ova pravila ne odgovaraju
posebnim karakteristikama ovih proizvoda i njihovoj upotrebi u antropozofskoj
medicini.
Do danas, jedine evropske zemlje koje su autorizovale ceo spektar antropozofskih
lekovitih proizvoda su Nemačka i Švajcarska. U obe ove zemlje medicinski,69 kao i
kompetentni, organi70 razvili su i implementirali odgovarajuća pravila kojima se
dozvoljava tržišni pristup širokom spektru antropozofskih lekovitih proizvoda kojima
je
garantovan
visok
nivo
kvaliteta,
sigurnosti
i
efikasnosti.
C AM
2020
39
69 - Nemačka: zakon o cirkulisanju lekovitih
proizvoda (Gesetz über den Verkehr mit
Arzneimitteln) Art. 4, (33); Švajcarska: zakon
švajcarskog instituta za lekovite proizvode koji se tiče
pojednostavljene autorizacije, komplementarne i
fitomedicine
(Verordnung des Schweizerischen
Heilmit- telinstituts über die vereinfachte Zulassung
von Komplementär und Phytoarzneimitteln) Art. 4,
2f.
70 - Nemačka: BfArM - Bundesinstitut für Arzneimittel und Medizinprodukte (Federal Institute for
Drugs and Medical Devices Switzerland: BAG Bundesamt für Gesundheit (Federal Institute of
Health)
Ch 5
Antropozofski lekoviti proizvodi imaju dugu upotrebu u nekoliko
EU/evropskih zemalja; na osnovu ove dugotrajne upotrebe oni su se pokazali
sigurnim. Proizvedeni su visokog kvaliteta. Trebali bi biti dostupni svim EU
pacijentima/korisnicima na osnovu odgovarajuće racionalne zakonske šeme.
Nedavni rad započet je kako bi se razvila naučna osnova za permanetni
zakonski okvir za antropozofske lekovite proizvode u Evropi. Za ovaj zadatak,
„Evropska naučna kooperacija za antropozofske lekovite proizvode“
ESCAMP, osnovala je nezavisnu neprofitnu organizaciju. ESCAMP radi na
razvijanju standarda za naučnu procenu sigurnosti i efikasnosti ovih
proizvoda, prateći sistemski pristup. To podrazumeva [a] opis sistema terapije,
[b] empirijsku evaluaciju celog sistema i [c] evaluaciju komponenata samih
antropozofskih lekovitih proizvoda. Na osnovu ovog naučnog rada i uzimajući
u obzir nove regulatorne usluge u EU, racionalna zakonska šema se može
razviti.
Namera je da inicijativa ESCAMP-a doprinese procesu inkluzije
antropozofskih lekovitih proizvoda u kodeks zajednice koji se odnosi na
lekovite proizvode namenjene za ljudsku upotrebu.
3 BILJNI LEKOVITI PROIZVODI
2001. godine EU je usvojila novu Direktivu 2001/83/EC za sve
farmaceutske proizvode. Ova Direktiva zahteva dokumentovane naučne
dokaze o efikasnsti i sigurnosti svih farmaceutskih proizvoda, uključujući i
biljne preparate. Ipak, ubrzo je postalo jasno da primena takvih oštrih zahteva o
kvalitetu, sigurnosti i efikasnosti biljnih preparata sa njihovim karakterističnim,
kompleksnim hemijskim sastojcima (nasuprot farmaceutskim lekovima koji
generalno sadrže pojedinačne hemijske entitete) će značiti da većina biljnih
preparata ne može da ispuni ove kriterijume i da će kao posledica toga nestati
sa evropskog tržišta.
P R O I Z V O DI T R A DI C IO N AL N E BI L J N E ME D I CI N E (T H MP )
Da bi se rešila situacija, 2004. godine EU Parlament i Savet usvojili su Direktivu
2001/83/EC kojom se u zakon ubacuje Direktiva 2004/24/EC. Ovim se
dozvoljava registracija tradicionalnih biljnih preparata pod šemom Registracije
tradicionalne upotrebe (TUR), gde se dokumentacija o kliničkoj efikasnosti
(obično verifikovano kliničkim istraživanjima) zamenjuje sa dokumentacijom
koja dokazuje dugotrajnu tradicionalnu upotrebu što je naznačeno u članu 16c
ove Direktive: ‘…[Ukoliko] je lekoviti proizvod koji je pod pitanjem, ili
odgovarajući proizvod u lekovitoj upotrebi period duži od trideset godina pre
datuma aplikacije, uključujući bar petnaest godina unutar EU, on se može
kvalifikovati kao „proizvod tradicionalne biljne medicine“ (THMP).
40
C AM
2020
Ch 5
Primena TUR-a je namenjena da obezbedi okvir kojim biljni proizvodi koji
prikazuju zahtevan broj godina sigurne tradicionalne upotrebe mogu ući u
farmaceutski režim EU. Zahtev da se prikaže najmanje petnaestogodišnja
upotreba tradicionalne medicine u državama članicama EU koje imaju
utvrđene sisteme farmaceutske predostrožnosti, znači da su sigurnost biljnog
preparata koji je pod pitanjem, kao i njegove terapeutske indikacije, bazirane
na tradicionalnoj upotrebi prihvatljive širom EU. Direktiva 2004/24/EC je
takođe osnovala komitet za biljne lekovite proizvode (HMPC) pri Evropskoj
agenciji za lekove (EMA), koji je do danas objavio više od sto oficijalnih
monografija
(narodna biljna monografija) o biljnim supstancama i
preparatima, koje posebno uključuju i informacije o tradicionalnoj upotrebi.
HMPC je takođe objavio ključne smernice o zahtevima kvaliteta biljnih
preparata.
Direktiva 2004/24/EC ograničava THMP na formulacije koje sadrže biljne
materijale i neke specifične mineralne sastojke i, naravno, nemaju nikakav
potencijalno toksični sastojak. U okviru ove šeme minerali koji se nalaze u
takvim preparatima mogu imati samo dodatni način dejstva. Ovo isključuje
minerale i vitamine u većim dozama iz registracije (jer se kao takvi više ne
mogu smatrati dodatnim), zajedno sa supstancama životinjskog ili mineralnog
porekla kao što su polen, propolis ili prečišćen puter (tipičan sastojak
ajurvedskih preparata) koji imaju ustanovljenu prehrambenu upotrebu ili na
primer lekovitu glinu. Obim Direktive mora biti proširen kako bi se
uključile ove jednostavne supstance nebiljnog porekla o čemu se diskutuje
od strane Komisije u komunikaciji sa Savetom i Evropskim parlamentom .71
C AM
2020
41
71 – Komunikacije Komisije sa Savetom i
Evropskim parlamentom tiče se izveštaja o
iskustvu stečenom kao rezultat primene ovih
provizija poglavlja 2a Direktive 2001/83/EC,
koja je dodata od strane Direktive
2004/24/EC, o specifičnim provizijama
primenjivim
na
lekovite
proizvode
tradicionalne medicine. Brisle, 29.9.2008,
COM(2008) 584 finalni.
Ch 5
Formulacije su bazirane na tradicionalnom empirijskom znanju bez potrebe za
biomedicinskim naučnim istraživanjima koja bi podržala obražloženje sastava.
To stvara novi put ka tržištu biljnih formulacija baziranih na tradicionalnoj
empirijskoj upotrebi.
Biljni preparati mogu ponekad biti licencirani od strane tržišnih čelnika ili kao
konvencinalni farmaceutski proizvodi ili pod dobro utvrđenom upotrebom, ali
zahtevani nivo istraživanja kako bi se validirale ove tržišne autorizacije (na
primer, kliničko istraživanje) nedostaje za većinu biljnih preparata, tako da je
TUR šema trenutno najlakši način da se proizvodi tradicionalne biljne
medicine stave na tržište.
Sledeći paragrafi naglašavaju faktore koji trenutno onemogućavaju uspeh TUR
šeme. Krajnji deo ove sekcije ukazuje na praktične načine kojima Evropska
Komisija i Parlament mogu da poboljšaju Direktivu o proizvodima
tradicionalne biljne medicine kako bi se osigurale sigurne zalihe biljnih
proizvoda na evropskom tržištu i time načinio vredan doprinos zdravstvenoj
zaštiti 21. veka.
S P O R O P RI H V A T A N J E OD O B R E N O G T U R - a U S A M O N E K O L I K O
DRŽAVA ČLANICA
Uspeh TUR šeme može se meriti brojem odobrenih registracija. Od kada je
novi zakon za TUR aktiviran 2004. godine samo preko 1000 THMP je
regitrovano u EU. 72 Iako se u prvi momenat ovo može činiti zadovoljavajućim
brojem registracija, ova cifra je manja od impresivnog kada se uzme u obzir da
je to ukupan broj registracija odobrenih za deset godina od strane 28 država
članica zajedno. Štaviše, jedan te isti biljni proizvod često ima registraciju u
više od jedne države članice, te se računa više puta.
72
- www.ema.europa.eu/ema/
index.jsp?curl=pages/regulation/general/general_content_00
0208.
jsp&mid=WC0b01ac05800240c
f#. Accessed 23/8/14.
73 – prihvatanje TUR šeme i
implementaicija provizija iz Direktive
2004/24/EC u državama članicama EU.
EMA/322570/2011 Rev. 3 dated 8 May
2013.
74
- Ibid
Cifre registracije takođe pokazuju da šanse uspešne registracije zavise od toga
u kojoj državi članici se podnosi aplikacija. Četiri države članice (UK, Poljska,
Nemačka i Austrija) odobrile su većinu ovih registracija. Nasuprot tome,
tokom poslednjih deset godina većina država članica registrovala je samo
nekoliko THMP – često manje od deset. Na primer, Francuska je primila 160
aplikacija, ali odobrila samo 7 registracija.
Iako je Nemačka jedna od vodećih država članica u smislu ukupnog broja
registracija, ona je ipak odobrila samo 154 registracije od 426 aplikacija. U
vreme EMA izveštaja iz 2012. godine, 149 aplikacija još uvek je bilo u
razmatranju dok je 123 aplikacije bilo odbijeno ili povučeno. 73 Dok je 1000 ili
više aplikacija zabeleženo od strane komisije vezano za ukupno 134 različite
biljke u obliku monopreparata; većina registracija odnosi se na samo 21
uobičajeno korišćenu lekovitu biljku. 74
42
C AM
2020
Ch 5
Troškovi registracije značajno variraju među državama članicama. Na primer,
u Italiji se registracija proizvoda tradicionalne biljne medicine trenutno
naplaćuje oko €50.000, ali je ista registracija značajno skuplja u drugim
državama članicama. Kao posledica toga u Italiji je samo pet TUR aplikacija
odobreno za period od deset godina.
Pošto je većina država članica odobrila samo šačicu TUR-a trenutni ukupni
broj THMP nedovoljan je za potrebe građana EU. Štaviše, ako uzmemo u
obzir da se broj novoregistrovanih THMP povećava jako sporo, a sam proces
registracije može da traje godinama, očigledno je da je šema registracije
THMP daleko od harmonične i da je TUR ograničen, pre nego da omogućava
raspoloživost biljnih proizvoda. Zbog ovih mana TUR-a, biljna medicina u
Evropi gubi svoj nivo jedinstvenosti i različitosti, a u isto vreme je inhibiran
razvoj njenih značajnih potencijala da pomogne ispunjavanju zdravstvenih
potreba građana EU.
Ostali problemi potiču od suviše restriktivnog fokusa nekih država članica na
hipotetičke rizike. Na primer, preterano oprezan pristup trenutno sprečava sve
biljke koje sadrže furokumarine (na primer, one iz genusa Angelica) da se
registruju, zanemarujući činjenicu da su pripadnici genusa Angelica jedni od
najvažnijih lekovitih biljnih familija sa preko 60 vrsta lekovitih biljaka koje se
koriste širom sveta. 75 Slični problemi su izazvani zahtevima o podacima o
genotoksičnosti, koji nisu definisani EU Direktivom 2004/24/EC i koji se
interpretiraju na različite načina u različitim državama članicama uprskos
smernicama HMPC, koje ovaj proces pojednostavljuju.76, 77, 78
Pored toga, odredba koja zahteva petnaestogodišnju upotrebu unutar EU
ograničava registraciju biljnih preparata sa neevropskom tradicijom. Da bi se
reformisao TUR moraju se pronaći načini kojima bi se prepoznale
tradicionalne lekovite biljke van EU, u skladu sa duhom THMPD
(2004/24/EC) koji kaže:
‘Duga tradicija lekovitih proizvoda čini mogućim da se smanji potreba za kliničkim
istraživanjima, što znači dok god je efikasnost lekovitog proizvoda verodostojna na osnovu
dugotrajne upotrebe i iskustva. Preklinički testvovi se ne čine neophodnim tamo gde je
lekoviti proizvod, na osnovu informacija o njegovoj tradicionalnoj upotrebi, dokazan da nije
štetan pod specifični uslovima upotrebe. Ipak, čak i duga tradicija ne isključuje mogućnost
da može postojati briga koja se odnosi na sigurnost proizvoda i zbog toga kompetetni
autoriteti treba da imaju mogućnost da traže sve podatke neophodne za procenu sigurnosti. ’
C AM
2020
43
75 - Sarker SD, Nahar L (2004). Natural
medicine: the genus Angelica. Current
medicinal chemistry, 11:1479-1500.
76 - Guideline On The Assessment Of
Genotoxi- city Of Herbal
Substances/Preparations, Doc. Ref.
EMEA/HMPC/107079/2007
77 - Concept paper on selection of test
materials for genotoxicity testing for
traditional herbal medicinal products/
herbal medicinal products an annex
to Guideline on the Assess- ment of
Genotoxicity of Herbal substances/
preparations
(EMEA/HMPC/107079/2007).
London, 15 July 2008 Doc. Ref.
EMEA/ HMPC/315413/2008.
78 - Kelber O et al (2014). Assessment of
genotoxi- city of herbal medicinal
products: application of the ‘bracketing
and matrixing’ concept using the
example of Valerianae radix (vale- rian
root). Phytomedicine. 21(8-9):1124-1129.
Ch 5
SAŽETAK
Državama članicama očigledno je potrebno ohrabrenje od strane Generalnog
Direktorata za zdravlje i potrošačka pitanja (DG SANCO) kako bi
hramonizovale TUR šemu. Broj odobrenih TUR od država članica i broj
biljnih vrsta koje su uključene u TUR mora se pažljivo nadzirati. Države
članice treba ohrabriti da povećaju broj TUR odobrenih proizvoda.
O G RA NI ČE N O P O D R UČJ E DE L O V A NJ A Š E M E RE G I S T RA CI J E
T RA DI CI O NA L NE UP O T RE B E
Ova ograničenja THMPD prave situaciju još gorom, jer THMPD Direktiva
2004/24/EC trenutno nema nikakve zakonske odredbe za azijski tradicionalni
sistem medicine, kao što je ajurveda (sa indijskog potkontineta) ili tradicionalna
kineska medicina (TCM). Ovi ozbiljni propusti otvoreno su priznati od strane
Komisije tokom razgovora 2008. godine sa Savetom i Evropskim parlamentom.
„Vrste tradicinalne medicine, kao što su one gore pomenute (t.j. antropozofska,
ajurvedska, kineska, kampo, korejka, mongolska, tai, tibetanska, unani ili vijetnamska
medicina) bazirane su na holističkom pristupu, tako da lista zahteva za pojednostavljenu
proceduru registracije pod Direktivom 2004/24/EC nije odgovarajuća za globalnu
regulativu takvih medicinskih praksi. Regulativa takvih tradicija zahteva drugačiji pristup
od onog koji se nudi Direktivom 2004/24/EC. Iz tog razloga Komisija ne predviđa širenje
područja pojednstavljene procedure registracije da bi pokrila tradicionalne medicinske
sisteme kao takve. Ipak, nezavisno od ovog izveštaja, pogodnost zasebnog zakonskg okvira
za proizvode određenih tradicija treba da se proceni.“ 79
79 – Komunikacija komisije sa Savetom i
Evrpskim parlamentm koja se tiče
izveštaja o iskustvu rezultata primene
zakonskih odredbi poglavlja 2a
Direktive
2001/83/EC,
kao
amandmana Direktivi 2004/24/EC, o
specifičnim zakonskim odredbama
primenjivim
na
proizvode
tradicionalne biljne medicine. Brisel,
29.9.2008, COM(2008) 584 final.
44
C AM
2020
Ch 5
Nažalost, poziv Komisije za zasebni prošireni zakonski okvir za ove
tradicionalne sisteme medicine nije imao nikakav praktični odgovor do danas,
a nekoliko biljnih proizvoda iz ovih tradicija dobilo je odobrenu TUR
registraciju. Na primer, u vreme pisanja samo su biljni proizvodi tradicionalne
kineske medicine regitrovani kao THMP. 80 Kao posledica toga, upotreba
takvih biljnih preparata ostaje u sivoj zoni mnogih država članica.
Trenutna ogranične interpretacija mogućih terapeutskih indikacija odobrenih
od strane HMPC takođe treba proširenje zahteva. 2004/24/EC član 16a.1(a)
tvrdi da THMP:
“Ima indikacije koje ekskluzivno odgovaraju proizvodima tradicinalne biljne medicine
koji su svojim sastavom i svrhom namenjeni i dizajnirani za upotrebu bez nadzora
medicinskog praktičara za dijagnostičke svrhe ili preskripciju ili nadzor tretmana.”
Preporučuje se da se obim indikacija koje prikazuje THMP treba proširiti kako
bi se omogućio marketing za tradicinalne formulacije za upotrebu „nakon
dijagnostike od strane lekara ili zdravstvenog praktičara“. To je već u upotrebi
u nekim državama članicama. Za CAM praktičare THMP ima nerealizovan
potencijal da ima važnu ulogu u obezbeđivanju efektivnog i sigurnog tretmana.
Trenutno prilično mali broj THMP nije dovoljan za efektivan tretman različitih
bolesti: CAM lekari i praktičari trebaju značajno proširen obim biljnih
lekovitih proizvoda kako bi efikasno praktikovali. Ipak, pod trenutnim
uređenjem TUR šema je dizajnirana za registrovanje biljnih lekovitih
proizvoda za prodaju direktno potrošačima bez profesinalne intervencije u
smislu prepiske od strane praktičara. Kao posledica toga, obim je ograničen na
proizvode dizajnirane za tretman umerenih i samoograničavajućih stanja i to ne
dozvoljava one biljne lekovite proizvode koji su pogodni za upotrebu tek
nakon prepiske od strane praktičara.
B I L J N A M E D I CI N A N A S U P R O T S UP L E M E N T I M A I S H R A NE
DG SANCO reguliše i Regulativu za suplemente ishrane i farmaceutske
proizvode, uključujući i proizvode biljne medicine. On nadgleda Regulativu
suplemenata ishrane sa Evropskom agencijom za sigurnst hrane (EFSA), a
famaceutse proizvode i proizvode biljne medicine sa Evropskom agencijom za
lekove (EMA). Nažalost granica između ove dve kategorije nije jasno
definisana što potrošačima, zdravstvenim profesionalcima i biljnoj industriji
stvara konfuziju oko statusa biljnih proizvoda.
U nekim državama članicama ovi preparati su klasifikovani kao hrana, dok
se u drugim smatraju lekovima. Evropski zakon dodatno stvara konfuziju
oko ove klasifikacije što je očigledno nedavnim EFSA pravilom koje tvrdi
da Transitech®, suplemeti ishrani koji sadrže 6 biljaka, uključujući i koren
rabarbare (Rheum officinale) koji sadrži antrakine sa poznatim laksativnim
dejstvom, može da se smatra hranom i na tržištu je sa takvom zdravstvenom
tvrdnjom.81
C AM
2020
45
80 E. van Galen, Medicines Evaluation Board of
the Netherlands: u istraživanju proizvoda
tradicionalne i nezapadne biljne medicine.
TradeReg 2013: Regulativa biljnih i
proizvoda tradicionalne medicine – Evrpske i
globalne strategije. Međunarodni simpozijum
BfArM, Bon (Nemačka), 30. septembar to 2.
oktobar 2013.
81 www.efsa.europa.eu/en/efsajournal/
pub/3412.htm. Accessed 18/11/13.
Ch 5
Trenutno Belgija, Francuska i Italija kreiraju “BELFRIT” listu botaničkih
suplemenata ishrani sa prihvaćenim zdravstvenim tvrdnjama, kao odgovor na
restriktivni prisutup EFSA u procesu procene zdravstvenih tvrdi za lekovite
biljke.82 Na primer, Francuska je nedavno odlučila da usvoji „600-jakih“,
pozitivnu listu biljne hrane bazirane na BELFRIT listi.83 Ovo će nesumnjivo
dodati konfuziju i narušiti harmonizaciju u odnosu na biljne proizvode širom EU.
U većini, suplementi ishrani nemaju ni neophodnu potenciju niti kontrolisan
kvalitet (na primer, definisane aktivne sastojke) da bi se tretirala bolest. Oni se
normalno stavljaju na tržište u svrhu održavanja zdravlja.
Jedini način da se obeshrabri crno/sivo tržište, koje je već počelo da raste
za ovakvu vrstu proizvoda je da se usvoji jasna strategija koja
implementira konzistetnu šemu zakonske registracije za biljne lekovite
proizvode širom EU. Potencija TUR šeme može se postići jedino ako DG
SANCO osnaži postavku THMP i pojasni terapeutski okvir i razlike, kao i
granicu između tržišta biljnih proizvoda kao suplemenata ishrani i biljnih
preparata.
Bilo kakva zakonska šema za ove sisteme tradicionalne medicine treba da
uzme u obzir činjenicu da tradicionalne formulacije često sadrže na
desetinu i više lekovitih biljaka u kombinaciji. Poteškoća u obezbeđivanju
zahtevanih podataka o sigurnosti kvaliteta (na primer, procena markera
fitohemikalija u krajnjem proizvodu) ne treba da bude podcenjena u
ispitivanju biljnih proizvoda koji se sastoje od više biljaka, o čemu će se
nadalje diskutovati. Uključeni troškovi mogu efektivno značiti da
proizvodna cena čini ove registracije finansijski neisplative. Šema
sigurnosti kvaliteta usvojena u celosti od procesuiranja konvencionalnih
tržišnih autorizacija je uglavnom dizajnirana da se odnosi na pojedinačni
hemijski entitet. Ovi zahtevi ne pogoduju procenjivanju celog orkestra
hemikalija prisutnog u kombinaciji nekoliko lekovitih biljaka u jednom
proizvodu.
82 www.direnzo.biz/it/en/blog/item/179belfrit- botanicals-in-foodsupplements. Accessed 20/8/14.
83 France adopts 60% of BELFRIT
list for safe botanicals,
http://euronewscloud.com/2014/
07/07/france-adopts-60-ofbelfrit- list-for-safe-botanicals/
Accessed 20/8/14.
Trenutni troškovi registracije značajno variraju među državama članicama. U
Nemačkoj registrcija proizvoda tradicionalne biljne medicine trenutno košta
oko €15,700 ali je ista registracija značajno jeftinija u drugim državama
članicama. Troškovi registracije samo su deo ukupnih troškova da se dobije
registracija od THMPD. Glavni troškovi javljaju se sa razvojem validativnih
analitičkih procedura i testova stabilnosti. Tipično razvoj pogodnih metoda
validacije kvantitativnih testova košta oko €10,000 to €15,000 u GMP/GLP
certifikovnoj laboratoriji. Testovi stabilnosti koštaju još više €40,000 do
€60,000 za preparate od jedne biljke, a kako je ranije pomenuto, još više za
kombinovane proizvode. Troškovi registracije za proizvod od jedne biljke lako
mogu da dođu do €150,000 i više, dok registracija novog proizvoda od više
biljaka od strane THMPD košta bar €100,000 po proizvodu, u zavisnosti od
ekspertnog rada koji treba da se obavi.
46
C AM
2020
Ch 5
Troškovi registracije takođe zavise od raspoloživosti monografija biljaka o
tradicionalnj upotrebi i/ili postojećih relevatnih monografija u evropskoj
farmakopeji. Još uvek postoji samo nekoliko objavljenih monografija o
biljakama sa neevropskom tradicijom. Kada ne postoji nikakva monografija,
zahtevani podaci moraju se razviti što dodatno povećana troškove registracije.
Mnogi snabdevači/proizvođači biljnih preparata su male i srednje firme koje
proizvode brojne biljne proizvode u malim količinama, a mnogi od njih se
sastoje od mešavina više biljaka. Ove firme jednostavno nemaju finansijske
izvore da bi podnele višestruke aplikacije THMP licence i samim tim ostaju bez
posla.
B U D U Ć E S T R A T E Š K E O P C I J E Z A DG S A N C O
• DG SANCO treba da usmeri države članice da usvoje konzistentnu
primenu TUR šeme. Unutar EMA, koordinišućeg komiteta, Komiteta za
biljne lekovite proizvode, takođe su neophodne smernice od strane DG
SANCO kao što i HMPC mora da radi na osnovu glasanja većine. Ovaj
proces glasanja trenutno dozvoljava državama članicama sa slabim THMP
registracijama da uspore sa daljom implementacijom TUR širom EU. Iz
tog razloga, HMPC treba podršku od strane DG SANCO da:
a. ojača svoj status i koordinišuću moć u odnosu na
države članice.
b. proširi i interpretira okvir registracija tradicionalnih biljaka
kako bi se omogućila što fleksibilnija šema TUR registracije.
c. ubrza proces registracije.
d. obezbedi harmoničan pristup u Evropi za sve CAM
lekovite proizvode i proizvode sa statusom hrane.
• Iako THMPD 2004/14/EC obezbeđuje da države članice treba da uzmu u
obzir pozitivne TUR odluke uzete od drugih država članica koje se tiču
THMP registracije, ovo ostaje izuzetak. Pozitivne odluke o registraciji
biljnih proizvoda uzete od jedne države članice su mnogo češće nego
neignorisanje od druge države članice bez očiglednog razloga. Znači kako
bi se postiglo harmonično tržište, prepoznavanje pozitivnih TUR odluka od
strane svih država članica od strane jedne države članice treba da bude
pravilo pre nego izuzetka. Proces zajedničkog prepoznavanja procedure
(MRP) započelo je za THMP. MRP progres treba da bude pod nadzorom i
dalje ohrabrivan od strane DG SANCO.
• Potencijal TUR šeme može se postići jedino ukoliko DG SANCO razjasni
terapeutski okvir i razlike, kao i granice između biljnih proizvoda na tržištu
u smislu suplemenata ishrani i biljnih preparata.
C AM
2020
47
Ch 5
Z A K O N O D A V N E O P C I J E Z A E V R O P S K I P A RL A M E NT
Da bi se olakšala upotreba proizvoda biljne medicine Evropski parlament treba
da proširi okvir postojeće Direktive 2004/24/EC da:
• uključi ostale tradicionalne medicine, koje imaju dokaz o dugotrajnoj
medicinskoj tradiciji, ali ne mogu da se kvalifikuju u 15/30- godišnji režim
tradicionalne upotrebe.
• proširi okvir indikacija primenjivih za THMP, uključujući više indikacija
pogodnih za THMP.
• proširi šemu indikacija za proizvode namenjene eksluzivno za upotrebu od
strane zakonski regulisanih zdravstvenih profesionalaca.
• sastojci THMP mogu biti biljne supstance, biljni preprati i minerali.
Okvir ove regulative se interpretira i primenjuje različito od država
članica. Kako bi se takmičili sa suplementima ishrane, uobičajena hrana
kao što je med, gi puter ili minerali, koja se koristi u tradicionalnim
sistemima medicine, treba da se dozvoli u THMP.
OPŠTI ZAKLJUČCI
„Akcioni plan za biljnu medicinu 2010-2011.“ i „Radni program za 20122015.“ Komiteta za lekovite biljne proizvode (HMPC) pri Evropkoj agenciji za
lekove pokazuju neki progres u poboljšanju okvira i primene za THMPD. Ipak,
očigledno je da THMPD (Direktiva 2004/24/ EC) zahteva podrobnu procenu
kako bi se osiguralo da postoji primenjiv regulativni okvir za tradicionalne
biljne lekovite sisteme u EU.
Takva revizija koja je prethodno pomenuta delovaće da se obeshrabri crno/sivo
tržište, osiguravajući nabavku visoko kvalitetnih proizvoda biljne medicine i
podržavajući razvoj sistema tradicionalne medicine i biljne medicine/
fitoterapije za šta su zainteresvani građani EU.
48
C AM
2020
VI
Investiranje u
CAM istraživanje
C AM
2020
Ch 6
1 TRENUTNA NEZADOVOLJAVAJUĆA SITUACIJA
Postoji veliki disparitet između javnog fonda za istraživanje
konvencionalnih lekova i fonda za CAM istraživanja. Dok CAM može da
unapredi zdravlje, umanji bolest i umanji troškove zdravstvene zaštite, od
samog CAM sektora ne može se očekivati da podrži istraživanja koja bi
dokazala ove mogućnosti. Kao i za istraživanja u klasičnoj medicini postoji
društvena odgovornost od strane vlade da se započne i sa CAM istraživanjima.
Kao i za konvencionalnu medicinu, treba da postoji industrijski nezavisno
istraživanje.
CAMbrella izveštaj potvrđuje da su evropska istraživanja u polju CAM
ograničena i da ne postoji nikakvo značajno ulaganje ni u jednoj državi
članici EU u strukturu ili strategiju CAM istraživanja. Podrugljivo javno
ulaganje u ovom polju u Evropi stoji u ćošku nasuprot relativno velikim
ulaganjima u Australiji, Aziji i Severnoj Americi. CAM industrija je mala i
ne postoje veliki finansijski ili/i industrijski interesi za ulaganje napora u
ovom polju. Naučna sklonost sputava slobodnu razmenu ideja, koncepata,
tehnika tretmana i poređenja kliničkih ishoda. CAM je organizovana
uglavnom od strane privatnih investitora, zbog toga je akademsko iskustvo
među CAM terapeutima ograničeno, iako je u porastu i postoji nekoliko
akademskih istraživačkih centara što sve rezltuje nedostatkom fondova za
istraživačke programe. Mogućnosti za građenje karijere u akademskoj formi su
retke.
Da bi se popravila ova situacija od najvećeg značaja je uključiti dalja CAM istraživanja
u strategije nacionalnih istraživanju u polju zdravlja, a naročito u EU
istraživački program Horizon 2020. III deo ovog programa ‘Prioritetni
društveni izazovi’ i specifičan cilj ‘Zdravlje, demografske promene i dobrobit’
nude idealne organizacione preduslove za dalje uključivanje EU u CAM
istraživačke projekte. 84
84
Predlog za regulativu Evropskom
parlamentu i savetu predložen od strane
Horizon 2020 – okvir programa za
istraživanje i inovaciju (2014-2020), COM
(2011) 809 final, Part III
85
Fischer F (2014) mapa istraživanja za
komplementarnu i alternativnu medicinu –
šta treba da znamo do 2020. Forschende
Komplementärmedizin, 21(2):e1-e16. Kratka
verzija je objavljena kao Fischer FH et al
(2014). Visoka prevalenca, ali ograničeni
dokazi u komplementarnoj i alternativnoj
medicini: smernice za buduća istraživanja.
BMC Complementary & Alternative Medicine, Feb
6;14:46. Tabela i tekst koji sledi uključuju
nekoliko izvoda iz ovog rada.
2 NACRT ISTRAŽIVANJA U CAM
Jedno od pritiskajućih otkrića CAMbrella projekta je nedostatak dovoljnih,
pouzdanih i uporedivih podataka o CAM u Evropi. Ovo se odnosi, manje ili više,
na sve aspekte CAM, na primer, razumevanje i modeli CAM, upotreba i
raspoloživost CAM za pacijente i građane, inovativna uloga CAM u javnoj
zdravstvenoj zaštiti, efikasnost, sigurnost i efikasnost troškova CAM itd.
CAMbrella mapa85 obezbeđuje smernice za kvantitativno i kvalitativno
istraživanje ukazujući na šest ključnih područja koje pokrivaju važne praznine
u znaju (videti tabelu ispod).
50
C AM
2020
Ključna područja
Cilj
Preporuka
istraživanja
CAM prevalenca
Istraživačke
Napomene
Ch 6
metode
Dobiti validne
Strukturiran pristup
uporedive i
širom EU
Unakrsne studije
Koristiti standardne
definicije, razviti
razumljive podatke
standardizovane
o prevalenci
upitnike za ankete
primene CAM.
na evropskim
jezicima.
Potreba i
Usmeriti se na
Dobiti podatke o
Unakrsne studije;
Uključiti javnost kao
stavovi
pitanja koja su
tome kako razlike
kvalitativne studije
aktere u razvoju
građana i
relevatna za
unutar EU utiču na
putem intervjua
projekta
praktičara
javnost EU.
stavove o CAM.
Dozvoliti
Usmeriti se na
Observacione
Razjasniti
procenu rizika
sigurnost u
studije; kliničke
terminologiju
CAM
studijama i
studije; studije
sigurnosti; usmeriti
ustanoviti sistem
slučaja
se na sigurnost u
CAM sigurnost
monitoringa širom
CAM studijama gde
EU.
je to moguće.
Komparativno
Podržati kliničku i
Buduće istraživanje
Komparativno
istraživanje o
politiku donošenja
treba primarno da
istraživanje
odluka za
istraži CAM u
efikasnosti, uključujući
zdravstvenu zaštitu
uslovima realnog
pragmatične kliničke
odgovarajućim
života.
studije.
Shvatiti do koje
Pristup prirodi,
Raznovrsne
mere se klinički
veličini i uticaju
metode
efekti CAM
potencijalnih
(kvalitativne studije
odnose na
nespecifičnih
unutar kliničkih
nespecifične
efekata tretmana.
studija)
Istražiti različite
Opisati, proceniti i
modele CAM
dalje razviti modele
Raznovrsne
metode
integracije.
za CAM integraciju.
efikasnosti
Uporediti značajne
alternative;
uključujući procenu
zdravstvene
ekonomije
podacima iz
istraživanja.
Efekti
konteksta i
značenje
Istraživačko pitanje
nije specifično za
CAM, već je od
opšteg interesa.
efekte tretmana.
Modeli CAM
integracije
C AM
2020
Uključiti pogled
javnosti na modele
CAM integracije.
51
Ch 6
1
ISTRAŽIVANJE O PREVALENCI PRIMENE CAM
Jasna slika primene CAM je krucijalna za terapeute, korisnike i kreatore
zdravstvene politike. CAMbrella preporučuje da prevalenca primene CAM u
EU bude procenjena uz pomoć velikih unakrsnih studija. Konzistentan pristup
koji dozvoljava značajna poređenja CAM prevalence širom EU treba da bude
baziran na jasno definisanoj postavci uobičajenih CAM praksi i tretmana.
Uobičajena metodologija istraživanja, uključujući standardizovane upitnike
prevedene na različite nacionalne jezike je od suštinskog značaja da bi se
osiguralo poređenje podataka. Ovaj pristup mora takođe biti baziran na
principima dobrog epidemiološkog istraživanja.
2
S T A V O V I I P O T RE B E G RA ĐA NA K O J I S E T I ČU CA M
Struktuiran pristup CAM istraživanja koji je relevantan za potrebe
javnosti zahteva uporedive podatke od svih država članica EU, tako da
studije mogu biti sprovedene paralelno u nekoliko država gde god je to
moguće. Primeri takvih pristupa uključuju:
- Širok spektar istraživanja baziran na validiranim upitnicima
- Kvalitativne intervjue i studije na terenu sa temeljnim istraživanjem lokalnih
iskustava i praksi
- Interdisciplinarno istraživanje koje uključuje raznovrsne metode sa CAM
terapeutima i klijentima kao istraživačkim partnerima.
3
S I GUR N OST
CAMbrella predlaže da se CAM sigurnost posmatra na regularnoj osnovi.
Podaci sa kliničkih istraživanja treba da budu rutinski korišćeni kako bi se
ispitala frekvetnost uobičajenih nus pojava, jer poređenje sa adekvatnim
kontrolnim grupama pomaže da se ustanovi odnos rizika i koristi. Izveštaj o
ozbiljnim nus pojavama u pojedinačnim studijama slučaja treba da se uzmu u
obzir. Na duge staze, razvoj evropskog sistema monitoringa za CAM sigurnost
može biti poželjan, ali zahteva podrobnije informacije o CAM prevalenci i
primeni.
4
KOM P ARATIVNA ISTRAŽIVANJA EFIKASNOSTI
Pacijenti i praktičari treba da znaju kada je CAM realan izbor, jer im to
omogućava da naprave odluku u realnoj situaciji. Na žalost, klinička
istraživanja do danas su često fokusirana na specifične efekte CAM u idealnim
i standardizovanim kliničkim situacijama koje se retko doživljavaju u kliničkoj
praksi. Iz tog razloga postoji potreba da se istraže zapostavljeni realni scenariji
u kliničkom istraživanju.
Trenutni trendovi u konvencinalnoj medicini takođe upućuju na ograničen
uticaj studija efikasnosti na donošenje odluka u kliničkoj praksi. Kao odgovor
na to, standardi za istraživanja koja postavljaju pacijenta u centar trenutno se
razvijaju na međunarodnom nivou.
52
C AM
2020
Ch 6
Kretanje konvencionalne medicine ka komparativnom istraživanju efikasnosti
snažno se fokusira na evaluaciju različitih opcija tretmana uključujući i
heterogenije uzorke pacijenata, korišćenjem realnih protokola tretmana koji su
manje standardiozovani i fokusiraju se na pacijenta.
Prednost komparativnog istraživaja efikasnosti je sposobnost evaluacije CAM
kao dodatne opcije konvencionalnom tretmanu ili njegovu alternativu. Takvo
istraživanje takođe omogućava evaluaciju kompleksnih intervencija, srednjih i
dugotrajnih kliničkih efekata, i troškovnu efikasnost u poređenju sa
alternativnim tretmanom. Šta više, komparativno istraživanje efikasnosti
poziva na uključivanje aktera koji bi pomogli da se osigura spoljašnje
validiranje i relevatnost.
Istraživanje u realnoj postavci je pristup koji najviše obećava u
identifikovanju mogućih doprinosa različitih CAM modela zdravlju EU
građana. Dalja istraživanja o CAM treba da naglase komparativne analize
efikasnosti kao način dobijanja podataka koji su od važnosti za sve aktere i
obezbedi korisne smernice u prgmatičnom kliničkom kontekstu.
5
K O N T E K S T I Z N A ČE N J E E F E K A T A
Validni i pouzdani alati su potrebni da bi se procenile komponete konteksta
i značenja efekata, a time bi se sporovodila klinička istraživanja i dozvolilo
poređenje rezultata studija. Poseban naglasak treba da se stavi na pitanje da li
je CAM u vezi sa efektima koji se razlikuju od onih u konvencionalnoj
medicini. Razumevanje mehanizama iza ovih efekata pomoći će
identifikovanje odgovarajućeg spektra i ograničenja CAM, kao i onih kod
tretmana konvencionalnom medicinom. Takvi rezultati mogu da dovedu do
boljeg razumevanja mehanizama koji su u osnovi CAM, razjašnjavanja
vrednosti CAM za pacijente i javnost uopste i da pomognu političarima kada
donose važne za novčanu nadoknadu. Očekivanja pacijenata i terapeuta i
vreme neophodno za dijagnozu i tretman su primeri konteksa i značenja
efekata koji treba da budu uključeni u kliničko istraživanje o CAM. Istraživači
treba da pokušaju da ih diferenciraju od unutrašnjih uticaja bilo koje specifične
intervencije. Ipak, davanjem važnosti konteksta i značenja efekata u svim
poljima medicine, verujemo da istraživanje u ovom području treba da bude
prioritet.
6
I NT E G RA CI J A Z D RA V S T V E NE Z A Š T I T E
Različiti modeli CAM usluga u EU utiču na zdravstvenu zaštitu na različite
načine. Usluge van javnih ustvanova zdravstvene zaštite dozvoljavaju slobodan
izbor tretmana i poštuju slobodu svakog pojedinca unutar EU, i kao terapeuta i
kao korisnika CAM. Ipak, sigurnost i jednakost pristupa može biti lakša za
postizanje u zemljama gde se CAM sprovodi u okviru javnog sistema
zdravstvene zaštite.
C AM
2020
53
Ch 6
U ovom momentu ne postoji koncenzus oko najboljeg modela za integraciju
efikasnog CAM tretmana, kao što je akupunktura za bol, u sistem zdravstvene
zaštite. Takođe, nije verovatno da postoji jedan model koji ispunjava sve
potrebe različitih regulatornih sistema. CAMbrella preporučuje istovremenu
evaluaciju različitih postojećih modela CAM integracije kako bi se
identifikovala njihova snaga i ograničenja. Šta više, inovativni modeli CAM
usluga treba da se razviju kako bi se usmerilo na potrebe javnosti na
pragmatičnoj osnovi.
3 POSTIZANJE CAMB RELL A VIZIJE
Kako bi se postigla CAMbrella vizija postoji potreba za jačom
institucionalnom podrškom CAM istraživanja. Do sada Evropa zaostaje za
Severnom Amerikom, Azijom i Australijom u smislu strukturalnih istraživanja
u oblasti CAM. Povećana institucionalna podrška na nivou Evrope je
neophodna da bi se promovisala istraživanja na predložene teme u mapi i da bi
se osigurao metodološki kvalitet.
CAMbrella preporučuje da se prvo osnuje kooridnaciono telo za CAM
istraživanje u Evropi kako bi se održala sistematična komunikacija između
vlade EU, javnosti, dobrotvornih i industrijskih finansijera, istraživača i ostalih
učesnika. Cilj je informisati javnost o razvojima u CAM istraživanju i proširiti
informacije o razvoju strategije istraživanja i fondovima među istraživačima.
CAMbrella predlaže EU finasirani Europski centar za CAM (ECCAM) uporediv sa
Nacionalnim centrom za komplementarnu i alternativnu medicinu (NCCAM) pri
Nacionalnom instutu zdravlja u SAD. Ovo zavisi od političke volje na nivou EU i
država članica. Cilj ovog centra bi bio da stimuliše i podrži visoko kvalitetno
istraživanje u oblasti CAM u EU kroz nezavisnu strategiju istraživanja koja je
u saglasnosti sa zdravstvenom politikom EU i/kroz njegov sopstevni kapacitet
da finansira projekte i stipendije. CAMbrella takođe preporučuje poboljšanje
kvaliteta CAM istraživanja investiranjem u edukaciju, obuku i saradnju CAM
istraživačkih zajednica širom Evrope i šire.
54
C AM
2020
VII
Eurocam poziva
na delovanje
C AM
2020
Ch 7
EUROCAM POZIVA EVROPSKU KOMISIJU
• da promoviše jednaki pristup CAM svim građanima u državama članicama.
• da promoviše harmonizaciju informacija o CAM modelima i CAM
terapeutima unutar država članica EU kako bi se sprovelo prekogranično
kretanje i za građane i za terapeute koji koriste CAM modele.
• da uključe CAM u sve moguće poduhvate u zajednici koji se tiču
zdravstvene edukacije i promocije, prevencije i tretmana hroničnih bolesti,
zdravstvenih nejednakosti i aktivnog i zdravog starenja.
• da ohrabri države članice da istraže načine na koji CAM može da doprinese
održivom sistemu zdravstvene zaštite u Evropi uključujući njenu ulogu u
održavanju zdravlja, zdravstvenoj edukaciji, samoodgovornosti za zdravlje,
motivaciju za promene u zdravom načinu života i manje invazivne i
finansijski pristupačnije tretmane bolesti.
• da predloži neophodne nacrte direktiva ili amandmana na postojeće
direktive kako bi se osigurala sloboda osnivanja i sloboda pružanja usluga
za CAM terapeute.
• da inicira proces za odgovarajuću regulativu CAM terapeuta širom Unije,
uzimajući u obzir ceo spektar dejstva CAM modela u spektru zdravstvene
zaštite od održavanja zdravlja i edukacije do komplementarnih tretmana
bolesti.
• da inicira, u saradnji sa svim učesnicima, odgovarajuću reviziju regulativa
o licenciranju i upotrebi CAM lekovitih proizvoda u Evropi, a posebno da
radi na sugestijama koje predlaže saopštenje Komisije 2008., a naročito
„pogodnost zasebnog zakonskog okvira za proizvode određenih tradicija
koji treba da budu procenjeni“. 86
• da prihvati, prateći konsultaciju sa CAM učesnicima, preporuke CAMbrella
VII okvira istraživačkog projekta o finansiranju budućih istraživanja u
oblasti CAM u Evropi.
86 - Komunikaciona
komisija 2008 o
iskustvima stečenim kao rezultat primene
odredbi Direktive 2001/83/ EC, kao amadman
Direktivi 2004/24/EC, o specifičnim odredbama
primenjivim na proizvode tradicionalne biljne
medicine.
da osigura da menadžement programa Komisije kao što su Zdravlje za rast,
Horizon 2020, Evropsko inovativno partnerstvo za zdravlje i aktivno starenje
i drugi relevatni programi – daje jednake mogućnosti za učestvovanje CAM
projekata.
56
C AM
2020
Ch 7
E U RO CA M T A K O ĐE P O Z I V A D R Ž A V E ČL A N I CE NA P R E DL O G S Z O 87
• da formuliše nacionalnu politiku, regulativu i standarde, kao deo
sveobuhvatnog nacionalnog sistema da bi se osigurala odgovarajuća,
sigurna i efikasna primena CAM i jednak pristup svim građanima.
• da inkorporira CAM u nacionalni sistem zdravstvene zaštite.
• da ustanovi sisteme za kvalifikaciju, akreditaciju i licenciranje CAM terapeuta.
E U RO CA M P O Z I V A E V R O P S K I P A R L A M E N T :
• da inicira i podrži izveštaj na sopstvenu inicijativu o izgradnji CAM kao
zaključak ENVI radionice Komiteta o alternativnoj medicini u Evropskom
parlamentu, uzimajući u obzir zaključke sa sastanka EP MEP Interesne
grupe o CAM i rezultatima CAMbrella VII okvira istraživačkog projekta.
C AM
2020
57
86 – Odobreno na 62. sesiji of 22 maja 2009 i 67.
sesiji 24 maja 2014 sastanka SZO – rezolucije
62.13 and WHA 67.18 respectively. See http://
www.who.int/medicines/areas/traditional/
trm_assembly_doc/en
Ch 7
• da pozove Komisiju da formuliše predlog za nezavisnu i adekvatnu
regulativu lekovitih proizvoda koji se koriste u „tradicionalnoj“
medicini u skladu sa saopštenjem Komisije 2008. 88
• da pozove Komisiju da predloži tražene nacrte direktiva kojima bi se
osigurala sloboda osnivanja i sloboda pružanja usluga za CAM terapeuta.
• da pozove Komisiju da osigura da menadžement programa Komisije kao
što su Zdravlje za rast, Horizon 2020, Evropsko inovativno partnerstvo
za zdravlje i aktivno starenje i drugi relevatni programi – pruža jednake
mogućnosti za učestvovanje CAM projekata.
E U RO CA M P O Z I V A ČL A NI CE E V RO P S K O G P A RL A M E NT A
• da učestvuju u inicijativi njihovih kolega MEP o interesnoj grupi
parlamenta za CAM.
88
– Saopštenje komisije 2008. Op.Cit.
58
C AM
2020
VIII
Reference
C AM
2020
Ch 8
1 KRATAK OPIS POJEDINA ČNIH CAM MODELA
1.1 AKUPUNKTURA
Akupunktura je verovatno najpoznatiji aspekt tradicionalne kineske
medicine (TCM) na zapadu. Njen cilj je da utiče na telesne funkcije i
stimuliše i povrati sopstveni regulatorni sistem tela, korišćenjem
specifičnih (akupunkturnih) tačaka na površini tela. Pored upotrebe igala,
aplikacija pritiska (akupresura) i toplote takođe se tradicionalno koriste.
Dijagnoza i tretman se sprovode u skladu sa prisutnim individualnim
obrascem disharmonije i bazirani su na tradicinalnom konceptu, vekovnom
kliničkom iskustvu i istraživanju na savremenoj naučnoj osnovi.
Akupunktura može da tretira širok spektar tegoba, i organskog i
funkcionalnog porekla. Ona je takođe poznata po primeni u menadžmentu
bola, a savremena istraživanja su potvrdila njenu efikasnost u tretmanu
bola u donjem delu leđa, depresije, tretmanu migrene i mnogim drugim
uobičajenim stanjima.89,90,91 Akupunktura se može kombinovati sa ostalim
terapeutskim TCM tehnikama kao što su primena toplote, fontanele, gua sha
(terapija trljanjem), biljke, ishrana, tuina (masaža i manuelna terapija) i či gong
(vežbe disanja i koncetracije). Akupunktura je često integrisana u različite
terapeutske aspekte klasične medicine.
1.2 AJ U R V E D A
Ajurveda (‘nauka života’) je sistem tradicionalne medicine koji potiče iz
Indije i koristi metode za postizanje fizičkog, mentalnog i duhovnog zdravlja i
dobrobiti. Ajurveda naglašava prevenciju i holistički pristup terapiji, a
praktikuje se kao forma CAM u zapadnom svetu, gde su neke od njenih
metoda, kao što su primena biljaka, masaže i joge primenjuju samostalno kao
oblik CAM tretmana.
1.3 A N T R O P O Z O F S K A ME D I CI N A
89
90
91
http://www.nice.org.uk/guidance/CG88
.
Hopton A et al (2014). Akupunktura,
savetvanje ili uobičajena briga kod
depresije i jake bolove: sekundarna
analiza nasumično kontrolisane studije.
BMJ Open, 4(5):e004964
www.webmd.com/migrainesheadaches/
news/20120112/acupuncture-may-beeffecti- ve-for-migraines.
Atropozofska medicina je holistički i salutogeni pristup medicini koji se
fokusira na osnaživanju pacijentovog organizma i individualnosti. Centralne
teme su samoopredeljenje, autonomija i dostojanstvo. Terapije imaju za cilj da
ojačaju sposobnost pacijenta da se isceli i podrazumevaju atropozofske
preparate kao i različite vrste art terapija kao što su slikanje, vajarstvo, muzika,
pevanje, terapija govorom, fizioterapija i masaža, psihoterapija, lekovita
edukacija i socijalna terapija i terapija harmoničnog kretanja u kojoj određeni
pokreti tela imaju terapeutsku svrhu.
60
C AM
2020
Ch 8
1.4 KIROPRAKTIKA
Kiropraktika je profesija zdravstvene zaštite koja se fokusira na poremećaje
mišićno-skeletnog sistema i nervnog sistema i uticaje ovih poremećaja na
opšte zdravlje. Kiropraktika se najčešće koristi za tretman neuro-mišićnoskeletnih tegoba, uključujući, ali ne ograničeno samo na, bol u leđima, bol u
vratu, bol u zglobovima ruku i nogu i glavobolje.
Kiropraktičari lekari ili kiropraktičari terapeuti praktikuju prisutup šakama koji
uključuje pregled pacijenta, dijagnozu i tretman. Oni imaju niz dijagnostičkih
veština, a trenirani su i da preporuče terapeutske i rehabilitacione vežbe kao i
savete vezane za ishranu i stil života.
1.5. BILJNA MEDICINA
Biljna medicina – takođe poznata kao fitomedicina ili fitoterapija – upućuje
na upotrebu semena biljaka, bobica, korena, lišća, kore ili cveta u lekovite
svrhe. Cela biljka sadrži mnoge hemijske sastojke koji rade sinergično u
tretiranju bolesti i podržavaju sopstvene isceljujuće mehanizme tela (npr.
imunitet). Biljna medicina potiče od pre više stotina godina, a njeno iskustvo u
upotrebi biljnih preparata danas je podržano naučnim studijama
(farmakognozija) o biljnim preparatima i njihovim hemijskim sastojcima.
Biljna medicina postaje sve više zastupljena kako napredak u analizi i kontroli
kvaliteta zajedno sa prednostima u kliničkim istraživanjima pokazuju vrednost
biljne medicine u tretmanu i prevenciji bolesti. Pored biljne medicine same po
sebi praktičari biljne medicine će rutinski ponuditi savet o odgovarajućim
promena u stilu života, ishrani i usvajanju tehnika i vežbi za oslobađanje od
stresa.
1.6. HOMEOPATIJA
Homeopatija je celokupan medicinski sistem koji potiče iz Nemačke.
Osnovna ideja homeopatije je princip sličnosti koji kaže da supstance koje su
sposobne da izazovu poremećaj kod zdrave osobe mogu da se koriste kao
lekovito sredstvo za tretman sličnih tegoba koje se javljaju kod bolesne osobe.
Homeopatska sredstva imaju za cilj da usmere i stimulišu samoregulatorne
mehanizme tela. Homeopatija je visoko individualnizovana, jer uzima u obzir
simptome i znake bolesti, fizičku konstituciju pacijenta, ličnost, temperament i
genetsku predispoziciju. Pored homeopatske terapije, saveti o promeni stila
života, ishrani, bolestima zavisnosti, tehnikama oslobađanja od stresa su takođe
deo paketa.
C AM
2020
61
Ch 8
1. 7 K I NE Z I O L O G IJA
Kineziologija je jedinstveni specifični pristup klijenta, zdravlja i dobrobiti.
Primenjuje se „test mišićnog odgovora“ kako bi se dobila povratna informacija
od tela, na podsvesnom refleksivnom nivou. Kao odgovor na blagi pritisak,
zgrčen mišić se posmatra kao pozitivan odgovor na „dolazeći stres“ kao što je
tvrdnja, sećanja, hrana ili edukaciona aktivnost. Slab ili nezgrčen mišić
ukazuje na negativan odgovor, nedostatak lakoće. Primenjenu kineziologiju je
prvi put razvio kao terapiju 1960-ih godina dr. Džordž Gudhart, a podržan je
istraživanjima oko 18 drugih kiropraktičara. Jedan od njih, dr Džon Ti ponudio
je pravac kineziologije Dodir za zdravlje, kao granu primenjene kineziologije.
Odatle se kineziologija razvila kao samostalna terapija.
Tokom kineziološke sesije simultano se tretiraju mentalni, hemijski, fizički,
energetski i aspekti okoline samog problema. Kineziologija nudi izbor tehnika
i preparata iz kiropraktike, tradicionalne kineske medicine i drugih izvora kako
bi se podržalo isceljenje.
1.8 NATUROPATSKA ILI TRADICIONALNA EVROPSKA MEDICINA
(TEM&N)
Ima korene u Hipokratovom, mediteranskom i srednjoevropskom sistemu
isceljivanja. Trenutno predstavlja pragmatičnu mešavinu tradicionalnih,
naučnih i empirijskih metoda u prevenciji i tretmanu bolesti i održavanju
zdravlja.
Principi i metode TEM&N se uče tako da se mogu usvojiti i praktikovati
od strane onih koji teže boljem zdravlju ili održavanju zdravlja. Principi
uključuju:
• Razumevanje ljudskog bića kao integralnog dela prirode koji teži ka
postizanju optimalnog zdravlja, harmonije tela, uma i duha u svojoj okolini.
• Razumevanje i uključivanje nasleđenih homeostatskih i regulatornih
principa telesnih – bioloških, biohemijskih i eletromagnetnih funkcija.
• Razumevanje centralne važnosti uzajamnog dejstva elemenata
temperamenta i konstitucije, tako da je tretman prilagođen individualnim
potrebama.
• Postavljanje individualne dijagnoze bazirane na jedinstvenoj analizi
svakog pojedinačnog slučaja.
• Naglašavanje neophodnih mera za postizanje celokupnog zdravlja i
prevenciju bolesti. To podrazumeva odgovarajući individualni način
ishrane i savete o stilu života za svakog ponaosob.
TEM&N j e zasebna grana profesije zdravstvene zaštite koja naglašava
važnost prevencije kao i tretman upotrebom različitih terapeutskih metoda i
prirodnih supstanci koje osnažuju nasleđene samoisceljujuće, eliminativne
i konstruktivne procese pojedinca u postizanju optimalnog zdravlja.
TEM&N profesionalci posmatraju ljudsko biće i druga živa bića kao vitalno,
indidvidualno jedinstvo tela, duše i duha.
62
C AM
2020
Ch 8
Trenutno se praktikuju metode: fontanele, masaža, tretman pijavicama,
ispuštanje krvi, spagirična terapija, apiterapija, balneoterapija, hidroterapija,
relaksacione vežbe, terapija pokretom, refleksologija, neuralna terapija, saveti
o ishrani, terapija vitaminima i mineralima, post, biljna/fitoterapija, primena
esencijalnih ulja, psihološko savetovanje, upravljanje stresom, korigovanje
stila života i druge.
1 . 9 O S T E O P AT I J A
Osteopatija je sistem medicine koji naglašava teoriju da teo može samo da
se izleči ako postoji normalna zdrava strukturna veza, uslovi okoline i ishrana.
Tretman koristi telesnu mehaniku i manipulativne metode u dijagnozi i terapiji.
To je kontaktna disciplina koja stavlja pacijenta u centar, naglašava
međusobnu vezu strukture i funkcije tela, upravlja telesnom urođenom
sposobnošću za samoiscljenje i podržava pristup cele osobe svim aspektima
zdravlja i zdravom razvoju, prvenstveno kroz manuelni tretman.
U praksi oseteopatije koriste se trenutna medicinska i naučna saznanja kako bi se
primenili principi osteopatije na brigu o pacijentu. Naučna verodostojnost i
rezultati bazirani na dokazima imaju velik prioritet u tretmanu pacijenta i
menadžmentu slučaja. Osteopatija pruža širok spektar pristupa održavanju zdravlja
i manadžmentu bolesti.
Ona obuhvata koncept jedinstva, indivudualne
strukture (anatomije) i funkcije (fiziologije); kao takva osteopatija je okrenuta
više pacijentu, nego bolesti u sistemu zdravstvene zaštite.
Esencijalna komponenta osteopatije je njena velika pažnja na telesnu mehaniku
i njene manuelne metode u dijagnozi i terapiji. Osteopatija je razvijena kao
način da se upravlja normalnim, samoregulišućim/samosiceljujućim
mehanizmima tela usmeravanjem na područja nap etih tkiva, stresa ili
disfuncije koja mogu da ometaju normalne neuralne, vaskularne i
biohemijske mehanizme.
C AM
2020
63
Ch 8
1.10 R EFL E KS OL OGIJA
Refleksologija je studija i praksa tretiranja tačaka i područja na stopalima
i šakama koji su poveza sa odgovarajućim delovima tela. Korišćenjem
preciznih tehnika šakama i prstima refleksologija može da poboljša cirkulaciju,
podstakne relaksaciju i omogući homeostazu. Ovo ohrabruje sopstveni
isceljujući sistem osobe da se aktivira kako bi se održala dobrobit.
Refleksologija se praktikuje više od 4000 godina, njena praksa datira još od
drevnog Egipta, Indije i Kine. Na zapad ju je doneo hirurg dr Vilijem
Ficdžerald koji je objavio članak 1917. godine o Zonskoj terapiji ili
Oslobađanje od bola kod kuće. 1930-ih godina fizioterapeut Junis Ingam dalje
razvija njegovu teoriju koja postaje poznata kao refleksologija.
Refleksologija je holistički tretman usmeren ka individui koji mogu
koristiti svi bilo koje starosne dobi, od novorođene bebe do starih osoba,
iako postoje periodi kada ona baš i nije pogodan tretman. Refleksologija se
često koristi uz alopatske tretmane kako bi se pojačali zdravlje i dobrobit.
Profesionalni refleksolozi ne tvrde da leče, dijagnostikuju ili propisuju .
1. 1 1 Š I J AC U
Šijacu je autonomni prirodni sistem zdravstvene zaštite koji potiče iz
Japana, a na koji je uticala tradicinalna kineska medicina i u poslednje
vreme saznanja sa zapada. Svoje teorijske i praktične korene vuče iz
drevne tradije istočnoazijskih filozofija i isceljenja i holističkog
razumevanja života i zdravlja. Njen cilj je da stimuliše i podrži procese
prirodng samoisceljenja, dobrobiti i ličnog razvoja, da održi zdravlje kroz
balansiranje energetskog sistema osobe. U ovoj metodi se koristi aplikacija
pritiska ili energetskog dodira na specifična mesta, kanale (meridijane) ili
područja tela kako bi se izbalansirala cirkulacija telesne energije (ki u
Japanu ili či u Kini).
Tretman podrazumeva kratak ili produžen pritisak palcem, šakom, laktom,
kolenom i stopalom na meridijane i cubo (tačke pritiska) i na ostale fizičke
strukture. Tretman može da podrazumeva i rotaciju i istezanje udova, zglobova
i meridijana. Šijacu se obično obavlja na mekoj prostirci na podu.
Šijacu pojačava samosvest i senzitivnost i oslobađa tenziju. Ona takođe
podržava i hrani životnu silu osobe. Kada je primenjuje praktičar
odgovarajućeg treninga, šijacu poboljšava opštu dobrobit i može se koristiti
kao preventivni metod zdravstvene zaštite. Ona takođe može pomoći ljudima
u krizi, teškim životnim fazama i procesu promena. Mogu se tretirati ljudi sa
širokim spektrom tegoba.
64
C AM
2020
Ch 8
1 . 1 2 T R A DI CI O N A L N A KIN E S K A ME D I CI N A (TC M )
Tradicionalna kineska medicina (TCM) potiče iz drevne Kine i postoji preko
nekoliko hiljada godina. Obuhvata mnoge različite prakse uključujući
akupunkturu, paljenje biljaka iznad kože kako bi se aplikovala toplota na
akupunkturne tačke, kinesku biljnu medicinu, tujinu (kineska terapeutska
masaža), gua ša (terapija trljanjem), dijetetsku terapiju, taj či i či gong (prakse
koje kombinuju specifične pokrete ili položaje, koordinisano disanje i mentalni
fokus). Tradicionalna kineska medicina datira od pre više od dve i po hiljade
godina. Tradicionalni sistem medicine takođe postoji i u drugim zemljama
istočne i zapadne Azije uključujući i Japan (gde se tradicionalna biljna
medicina naziva kampo) i Koreju. Neki od ovih sistema su pod uticaj TCM i
slični su joj, ali svaki ima i svoje posebne karakteristike.
1 . 1 3 T R A DI CI O N A L N A TIB E T A N S K A ME D I CI N A
Traditionalna tibetanska medicina, Sova Rigpa (nauka isceljenja) je sistem
tradicionalne medicine koji potiče sa Tibeta (nekih delova Indije, Nepala,
Butana, Monglije, Himalajske regije, Sibira itd). To je kompletan tradicionalni
medicinski sistem sa fiziologijom, patogenezom, opštom i specijalnom
patologijom, dijagnozom i tretmanom. Baziran je na troslojnoj humoralnoj
teoriji, konceptu um-telo i budističkoj psihologiji. Tibetanska medicina je
holistička medicina koja ima za cilj balans tri aspekta života: telo, energija i
um, uz pomoć unutrašnjih i spoljašnjih terapija kao i uvođenjem vežbi za
poboljšanje zdravlja koje se samostalno primenjuju. Ona podrazumeva
kompleksan pristup dijagnozi i primenjuje modifikacije životnog stila i ishrane,
preparate koji su sačinjeni od prirodnih materijala (npr. biljaka i minerala) i
fizikalne terapije (npr. tibetanska aplikacija toplote i tibetanska terapeutska
masaža itd) u tretmanu bolesti.
1.14 JOGA
Joga je sistemska praksa fizičkih vežbi, kontrole disanja, relaksacije, kontrole
ishrane, pozitivnog razmišljanja i meditacije koja ima za cilj razvijanje
harmonije tela, uma i okoline. Ova praksa obuhvata blagu fizičku aktivnost,
položaje (koje se nazivaju asane), tehnike disanja (pranajama), relaksaciju i
meditaciju.
Joga je drevni sistem fizičkih i mentalnih praksi koji potiče iz civilizacije doline
Inda u južnoj Aziji. Osnovna svrha joge je da postakne harmoniju tela, uma i
okoline. Poreklo reči joga je od sanskritske reči yog što znači „jedinstvo“. Joga je
jedinstvo organskih sistema u telu sa svešću u umu.
Joga je jefitin pristup dobrobiti uz samopomoć. Redovno praktikovanje joge može
da smanji nivoe stresa, poboljša fleksibilnost i snagu mišića, poboljša držanje,
poboljša svesnost fizičkog tela i sebe. Pošto nije neophodno da budete u vrhunskoj
fizičkoj kondiciji da bi ste praktikovali jogu, ona je idealna aktivnost za sedentarne
osobe i starije osobe, ali i za one koji su mnogo aktivniji.
.
C AM
2020
65
Ch 8
2 EUROPSKI CAM UMBRELLA ORGANIZACIJE
KOJE SARAĐUJU U EUROCAM-u
• anme - Association for Natural Medicine in Europe
- www.anme-ngo.eu
nvo koji predstavlja interese tradicionalne naturopatije i prirodne medicine
• ecch - European Central Council of Homeopaths
- www.homeopathy-ecch.org
evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja homeopatskih praktičara
• ech - European Committee for Homeopathy
- www.homeopathyeurope.org
evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja homeopata lekara
• ecpm - European Council of Doctors for Plurality in Medicine
- www.ecpm-europe.ch
evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja naturopata lekara
• efcam - European Federation of Complementary and Alternative Medicine
- www.efcam.eu
evropska federacija koja objedinjuje evropska udruženja šijacu i refleksologa praktičara
kao i neka nacionalna udruženja CAM praktičara
• efhpa - European Federation of Homeopathic Patients’ Organisations
- www.efhpa.eu
evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja organizacija
pacijenata korisnika homeopatije
• efpam - European Federation of Patients’ Associations for
Anthroposophic Medicine
- www.efpam.eu
evropska federacija koja objedinjuje nacionalna udruženja pacijenata za antropozofsku
medicinu
• ehtpa - European Herbal & Traditional Medicine Practitioners Association
- www.ehtpa.eu
evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja praktičara
biljne i tradicionalne medicine
• etcma - European Traditional Chinese Medical Association
- www.etcma.org
evropsko udruženje koje objedinjuje nacionalna udruženja TCM praktičara
• euaa - European Ayurveda Association www.euroayurveda.com
evropska umbrella organizacija evropskih ajurvedskih organizacija
66
C AM
2020
Ch 8
• eurama - European Ayurveda Medical Association
www.ayurveda-association.eu
evropsko udruženje koje objedinjuje ajurvedske lekare
• icmart - International Council of Medical Acupuncture and
Related Techniques www.icmart.org
globalna organizacija koja objedinjuje nacionalna udruženja lekara akupunkturista
• ivaa - International Federation of Anthroposophic Medical Associations
www.ivaa.info
globalna organizacija koja objedinjuje nacionalna udruženja lekara antropozofa
3 RELEVANTNE EU ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE POLITIKE
HMA – Nadzorna agencija
Nadzorni odbor agencija za lekove je mreža nadzornih odbora nacionalnih
kompetetnih vlasti čije organizacije su odgovorne za regulativu lekovitih
proizvoda za ljudsku i veterinarsku upotrebu u evropskom ekonomskom
području. Ovaj nadzorni odbor je u kooperaciji sa Evropskom agencijom za
lekove i Evropskom komisijom u radu evropske mreže za regulativu lekova.
Nacionalne kompetentne vlasti predstavljene u HMA su odgovorne za
registraciju i tržišnu autorizaciju lekovitih proizvoda uključujući homeopatske,
biljne i antropozofske lekovite proizvode u EU, Norveškoj, Islandu i
Lihtenštajnu.
Pogledati: www.hma.eu/index.html.
HMPWG – Radna grupa za homeopatske lekovite proizvode
Ekspertska grupa Nadzorne agencije bavi se regulatornim pitanjima
homeopatskih i antropozofskih proizvoda. Na njihovom sajtu mogu se naći
nekoliko korisnih uputstava u okviru dokumenata.
Pogledati: www.hma.eu/79.html
C AM
2020
67
Ch 8
HMPC – Komitet za biljne lekovite proizvode
HMPC pri Evropskoj agenciji za lekove obezbeđuje državama članicama EU i
evropskim institucijama naučno mišljenje o pitanjima vezanim za proizvode
biljne medicine. Aktivnosti HMPC imaju za cilj da pomognu harmonizaciju
procedura i odredbi koje se tiču biljnih, lekovitih proizvoda u državama
članicama EU i dalju integraciju biljnih, lekovitih proizvoda u evropski
zakonski okvir.
Pogledati: www.ema.europa.eu/ema/index.jsp?curl=pages/about_us/general/general_content_000264.jsp
EDQM – Evropski direktorat za kvalitet lekova i zdravstvene zaštite
Deo administrativne strukture Saveta Evrope, ovaj departman obezbeđuje
poznate, uobičajene standarde koje koriste profesionalci zdravstvene zaštite
i ostali, a tiču se kvalteta lekova uključujući biljne i homeopatske preparate.
Monografije evropske farmakopeje i ostali tekstovi napravljeni su tako da
odgovaraju potrebama zakonodavnih vlasti, onih koji su uključeni u
kontrolu kvaliteta i proizvođačima početnog materijala i lekovitih
proizvoda; sadrži nekoliko monografija o biljnim i homeopatskim
preparatima.
Pogledati: www.edqm.eu/en/edqm-homepage-628.html
4 RELEVANTNE GLOBALNE ORGANIZACIJE
WHO - Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
Strategija tradicionalne medicine WHO 2014-2023. ima za cilj da napravi
osnovu baziranu na znanju za nacionalne politike i pojačavanje sigurnosti
kvaliteta, sigurnost, adekvatnu upotrebu i efikasnost tradicionalne i
komplementarne medicine kroz zakon. Ona takođe ima za cilj da promoviše
univerzalno zdravlje integracijom usluga tradicionalne i komplementarne
medicine u zdravstvenu zaštitu i kućnu negu. WHO koristi termin „tradicionalna
medicina“ kada se odnosi na Afriku, Južnu Ameriku, jugo-istočnu Aziju i/ili
Zapadni Pacifik, a „CAM“ kada se odnosi na Evropu i/ili Severnu Ameriku (i
Australiju). Kada se odnosi na sve navedene regije WHO koristi zajednički
termin TM/CAM.
Pogledati: www.who.int/medicines/publications/traditional/trm_strategy14_23/en/
68
C AM
2020
eurocam
c/o ivaa office
194 rue du trône
1050 brussels
belgium
email: [email protected]
website: www.cam-europe.eu
eurocam
c/o ivaa office
194 rue du trône
1050 brussels
belgium
email: [email protected]
website: www.cam-europe.eu
Download

Komplementarna i alternativna medicina u EU do 2020.pdf