DEUTSCH
SRPSKI
Giht
Uglavnom se
dešava noću…
2 GIHT
GIHT 3
Zglobovi zahvaćeni
gihtom
U zglobove najčešće
zahvaćene gihtom spada
zglob nožnog palca
Koleno
Otok
usled
gihta
Zglob
Lakat
Kosti
šake
Naslage
kristala urične kiseline
Natečeni
zglobovi prstiju
Natečeno
koleno
Giht u
zglobnoj šupljini kolena
Kristali
Zglob
stopala
znajući). Ovom bolešću pretežno su
pogođeni muškarci. Kod žena se ovo
oboljenje javlja mnogo ređe i uglavnom tek u klimaksu.
U nastanku gihta najveću ulogu igraju,
pored naslednih faktora, prvenstveno
navike u jelu. Prekomerna kulinarska
uživanja mogu da dovedu do krajnje bolne upale zglobova. Upala može da bude
praćena i povišenom temperaturom i
teškim poremećajem opšteg stanja.
Kako ću primetiti da imam
giht?
Giht
Uglavnom se dešava noću…
Akutni napad gihta javlja se, uglavnom, noću i traje više časova. Bolovi mogu
da budu tako jaki da čak i laki pokrivač, koji je prebačen preko zahvaćenog zgloba... ili blagi dodir mogu da dovedu do ekstremnih bolova.
Ovaj savetnik treba da vam pokaže
koje terapijske mogućnosti postoje da
biste izbegli dalje napade gihta.
Giht – bolest careva i kraljeva. Još su
stari Grci i Rimljani znali da je giht po-
vezan sa prekomernim jelom i pićem.
Samo dobrostojeći ljudi bili su ranije u
situaciji da priušte sebi namirnice koje
izazivaju giht. Danas je giht postao
„narodna“ bolest. Dve od 100 odraslih osoba boluju od gihta (često i ne
Giht spade u reumatska oboljenja.
Prvi primetan simptom jeste žareći,
pocrveneli i natečeni zglob. Najčešće
zahvaćeni zglob jeste zglob nožnog
palca, pri čemu, načelno, svaki zglob
može da bude zahvaćen gihtom (noge,
stopala, koleno, šake, prsti šaka). Upala zglobova i mekih delova nastaje usled taloženja kristala urične kiseline u
tkivu.
Ako je nivo urične kiseline u krvi
trajno visok (hiperurikemija – grčki:
previše urične kiseline u krvi), to znači
• da organizam proizvodi previše
urične kiseline ili
• da se izlučuje premalo urične kiseline
ili
• da uzimate previše urične kiseline
putem hrane.
Usled toga mogu da se stvore kristali
urične kiseline i da nastanu masivne
upalne reakcije. Dolazi do tzv. napada
gihta.
Šta je urična kiselina
Urična kiselina je krajnji proizvod razmene purina. Purini su sastojci svake
ćelije i potrebni su za naslednu supstancu i stvaranje novih ćelija. Prilikom razgradnje purina nastaje urična
kiselina. Ona dospeva u krv i velikim
delom se izlučuje putem mokraće, a
malim delom putem stolice.
Kao sastavni deo namirnica, purini se
unose, prvenstveno, putem mesa, iznutrica i mahunarki (grašak, sočivo,
pasulj).
Povišena urična kiselina – šta
su posledice?
Samo povišene vrednosti urične kiseline ne stvaraju još uvek nikakve tegobe
i ne dovode bezuslovno do gihta. Ali
one predstavljaju faktor rizika za razvoj drugih oboljenja. Povišena koncentracija urične kiseline u krvi dovodi do
stvaranja kristala koji se talože na mnogim mestima u telu (zglobovi, bubrezi,
unutrašnji organi).
4 GIHT
Upala koja rezultira iz toga, ponovo
splasne posle nekog vremena. Ako ne
preduzmete adekvatne mere, sasvim
sigurno se javlja sledeći napad gihta! Na kraju bolest može da postane
hronična i u najgorem slučaju može
čak da ošteti, deformiše ili onesposobi
zglobove. Dalja posledica hroničnog
gihta može da bude stvaranje kamena
u mokraći i bubrezima.
Čest rezultat je poremećena funkcija
bubrega, upala bubrega i povišen krvni
pritisak. Zato prilikom pojave bolova
ili osećaja pritiska u predelu bubrega
obavezno porazgovarajte sa svojim lekarom.
Giht – bolest ili popratna
pojava?
Razlikujemo dve vrste gihta:
• Primarni giht je nasledno oboljenje, kod kojeg postoji poremećaj u
razgradnji urične kiseline u krvi.
U ovom slučaju bolest je sam giht.
Većina pacijenata koji boluju od gihta imaju ovaj primarni oblik.
• Sekundarni giht je posledično oboljenje poremećaja u funkciji bubrega
(npr. kod šećerne bolesti i oboljenja
bubrega) ili je izazvana lekovima
(prvenstveno lekovima za lečenje
raka).
GIHT 5
Mogući uzroci gihta:
• nasledna sklonost
• ishrana bogata purinima (meso,
iznutrice, kobasica, mahunarke)
• konzumiranje velikih količina
alkohola
• gojaznost, poremećaj u funkciji
bubrega i druga oboljenja
Hrana siromašna purinima
Test na uričnu kiselinu je najvažniji
instrument za rano otkrivanje bolesti.
Ako želite da znate svoje vrednosti
urične kiseline, možete dati da se odrede prilikom vašeg narednog preventivnog pregleda.
• Potrebu za belančevinama pokrijte
nemasnim mlečnim proizvodima.
• Jedite mnogo voća, povrća i
žitarica.
• Pijte veće količine vode, čaja i
bistrih voćnih sokova (minimalno
2 litra dnevno).
• Smanjite uzimanje mesa i kobasice
(maksimalno 2-3 puta nedeljno).
• Odrecite se iznutrica (džigerice,
bubrezi, srce, mozak).
• Izbegavajte mahunarke (pasulj,
grašak, sočivo, soju).
• Odrecite se supa sa mesom,
gotovih supa i sosova, „supica iz
kesice“ i kocki za supu.
• Izbegavajte alkoholna pića,
naročito pivo.
Nasuprot tome, rentgenski snimci pokazuju simtome tek po izbijanju bolesti (veće količine nataloženih kristala
urične kiseline).
Tek ako ovom promenom načina života ne
smanjite nivo urične kiseline, možete da uzmete lekove.
Kako lekar uspostavlja dijagnozu?
Giht može da se utvrdi
• određivanjem urične kiseline u krvi
• ispitivanjem kristala urične kiseline u
zglobnoj tečnosti i
• putem rentgena.
Ishrana
Osnov svakog lečenja gihta jeste hrana
„koja prija zglobovima“, kako bi se nivo
urične kiseline u krvi smanjio na normalne vrednosti i zadržao na njima.
Alkohol, strogi post, stres i namirnice
bogate belančevinama (meso, iznutrice
i mahunarke) povećavaju koncentraciju
urične kiseline u krvi. Kao pacijent koji
boluje od gihta morate trajno da promenite svoju ishranu. Ako ste gojazni, polako smanjujte težinu, jer ona, generalno,
utiče na povećanje nivoa urične kiseline.
Lečenje gihta lekovima
Ako se giht ne leči, stalno će se javljati bolni napadi gihta. Postoji mnoštvo
lekova koji se primenjuju kod akutnog ili hroničnog gihta, sa različitom
svrhom i koristi.
Kod akutnog gihta za ublažavanje bolova i zaustavljanje upale koriste se
prvenstveno
6 GIHT
• nesteroidni antireumatici (npr,
diclofenac, ibuprofen, naproxen, indometacin) i
• colchicin, kao i
• kortikosteroidi.
Tokom akutnog napada gihta ne treba
uzimati lekove koji snižavaju uričnu
kiselinu.
Kod hroničnog gihta uzimaju se
sledeći lekovi, koji snižavaju nivo
urične kiseline u krvi:
• probenecid
• colbenemid
• sulfinpyrazon i prvenstveno
• allopurinol. Allopurinol deluje
tako što blokira odn. smanjuje stvaranje urične kiseline. Ovaj lek daje
se pacijentima koji stvaraju previše
urične kiseline, imaju čvorove (tofi)
ili ne mogu da koriste druge lekove. Uz to razbijaju naslage urične
kiseline u tkivu.
Pacijetni koji boluju od gihta treba da
uzimaju dovoljne količine tečnosti –
gruba smernica je 8 čaša vode dnevno!
Analgetici (sredstva protiv bolova) koriste se, takođe, kako bi se
ublažili intenzivni bolovi kod gihta.
Sredstva protiv bolova samo blokiraju osećaj bola i ne služe za lečenje
GIHT 7
Ciljevi lečenja:
• Zaustaviti akutne napade gihta.
• Brzo smiriti bolove i upalu.
• Sprečiti stvaranje čvorova, stvaranje kamena u bubregu i druga
oboljenja bubrega
uzroka bolesti. Terapijska mogućnost
je i „đavolja kandža“, pri čemu se
radi o biljci poreklom iz jugozapadne Afrike. Ona sadrži razne materije
koje mogu efikasno da pomognu kod
oboljenja kao što je giht, artroza i
istrošenost zglobova.
Cilj: oslobodađanje
od bolova
Svi navedeni lekovi koriste se i u kombinaciji, kako bi se kontrolisali simptomi, sprečili budući napadi gihta, kao i
uspostavile optimalne vrednosti urične
kiseline i dugoročno zadržale na tom
nivou. O svakom uzimanju lekova mo-
rate prethodno da razgovarate sa svojim lekarom!
Molimo vas da vodite računa o tome
da je kod svakog lečenja gihta nezaob­
ilazno uzimanje hrane siromašne purinima! Promenom načina života (ishrana, smanjenje težine) i pridržavanjem
terapije giht može veoma efikasno da
se leči. Najbolja prevencija protiv gihta jeste izbegavanje obilnih obroka i
ekstremnog posta. Naročito je važna
vaša lična inicijativa i motivacija!
8 GIHT
USTANOVA ZA KONTAKT
Österreichische Rheumaliga
www.rheumaliga.at
Tel.: 0699/15 54 16 79
E-Mail: [email protected]
IMPRESSUM
Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1,
1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creative­director.cc
lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea
Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com
Download

Uglavnom se dešava noću…