DRAGAN M. FILIPOVI]
KYOKUSHINJUTSU
METOD SAMOODBRANE
DRUGO IZDANJE
BEOGRAD, 2009. GODINA
Dragan M. Filipovi}
KYOKUSHINJUTSU
METOD SAMOODBRANE
DRUGO IZDANJE
Beograd, 2009. godine
glavni i odgovorni urednik: Marko Blagojević
recenzenti: Liu Haichao
Ljubomir Vra~arevi}
majstor fotografije: Dragan K. Filipovi}
majstor kaligrafije: Chen Lifan
tehni~ki urednik: Dragan Veselinovi}
lektor: Ljiljana Zoraja
Copyright © 1999. Dragan Filipovi}
sva prava zadr`ava autor
KYOKUSHINJUTSU
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
Kada je krajem 1999. godine objavljeno Prvo izdanje
KYOKUSHINJUTSU - METOD SAMOODBRANE nisam ni slutio da
}e ta knjiga ikada biti ponovo štampana. A eto, desilo se, i to isključivom
zaslugom mojih u~enika iz prve generacije majstora KYOKUSHINJUTSU stila, ~ija je obuka uglavnom bila zasnovana na
metodološkim uputstvima iz pomenute knjige. U proteklih deset godina,
entuzijazam i upornost mojih majstora, me|u kojima su neki zablistali i
na svetskoj borila~koj sceni, doprineli su da KYOKUSHINJUTSU
preraste u Savez klubova na državnom nivou, da budisti~ki manastir
Šaolin, najzna~ajnija borila~ka institucija svih vremena, prihvati ovu
veštinu kao “ Srpski šaolinski pravac” i da se moje ime, kao tvorca
veštine, na|e u registru “ Evropske ku}e slavnih” . Neskromno bi bilo
re}i da na to nisam ponosan. Sada, kada polako ali sigurno svoju
borila~ku karijeru privodim kraju, ostaje mi da se nadam da }e “ neki novi
klinci” iz slede}e generacije KYOKUSHINJUTSU sledbenika, kojima je
Drugo izdanje ove knjige prevashodno namenjeno, u svakom pogledu
prevazi}i i svoje instruktore i tvorca veštine.
Šaolin 19. 09. 2009. godine
Mr Dragan M. Filipovi}
5
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
U krugovima jugoslovenskih majstora borila~kih ve{tina starije
generacije Filipovi} u`iva ugled eminentnog stru~njaka koji se ovom problematikom bavi vi{e od trideset godina. Japansku metodologiju borenja usavr{io
je kod velikog majstora Masutatsu Oyame, tvorca kyokushinkai karate stila, a
kineske borila~ke ve{tine izu~avao je u budisti~kom manastiru SHAOLIN u
Severnoj Kini. Nosilac je visokih majstorskih zvanja: crni pojas - peti dan za ju
jutsu, crni pojas - ~etvrti dan za karate, i jedan je od retkih Evropljana sa titulom
majstora manastira SHAOLIN. Osim borila~kih ve{tina posvetio se i
izu~avanju jezika, kulture i filozofije dalekoisto~nih naroda.
Sa aspekta tuma~enja su{tine borila~kih ve{tina Filipovi} zastupa pravac
koji ve{tinu prioritetno tretira kroz problem realne upotrebne vrednosti,
stavljaju}i sportski i rekreativni aspekt u drugi plan. Radio je isklju~ivo u
klubovima zatvorenog tipa sa malim grupama kandidata koji su iz
profesionalnih razloga ~esto bili izlo`eni potrebi prakti~ne primene ve{tine
borenja u realnim uslovima. Godinama je pratio rezultate realnih situacija kroz
koje su pro{le brojne generacije njegovih u~enika, bele`io i analizirao borbene
zahvate koji su doprineli “ pobedi” ili “ porazu” , i u zavisnosti od toga,
menjao i dopunjavao sistem rada. Vremenom je uspostavio sopstvenu metodologiju obuke i razradio potpuno novi, originalni koncept samoodbrambene
borila~ke ve{tine.
6
Taj novi metod koji nije ni atraktivan ni popularan, ali je neosporno
efikasan i ubita~an, u po~etku je bio prioritetno namenjen pripadnicima
specijalnih snaga organa bezbednosti. Me|utim, ubrzo je pobudio interesovanje
brojnih majstora razli~itih borila~kih ve{tina (karate-a, judo-a, aikido-a,
taekwondo-a) koji su u novom metodu otkrili idealnu nadgradnju i
samoodbrambenu dopunu svojih osnovnih borila~kih pravaca. S obzirom da je
metod baziran na japanskoj borila~koj tradiciji (uz uvo|enje pojedinih
specifi~nih elemenata kineskih ve{tina), Filipovi} ga je, u ~ast svog preminulog
japanskog majstora Masutatsu Oyame, nazvao KYOKUSHINJUTSU.
Prva javna prezentacija metoda KYOKUSHINJUTSU održana je u
Beogradu, u jesen 1994. Godine, pred stru~nom komisijom “ Svetskog centra
za realni aikido i ju jutsu” . Tom prilikom, Filipovi} je svoj metod predstavio
kao program kojim se kandidovao za majstorstvo petog dana budo veštine ju
jutsu. S obzirom da sam predvodio komisiju sastavljenu od vrhunskih
internacionalnih majstora-instruktora borila~kih veština moram da priznam da
nas je Filipovi}ev metod iskreno oduševio. Mada sam od ranije bio upoznat sa
segmentima njegovog rada i ja sam tom prilikom, prvi put bio u situaciji da
metod KYOKUSHINJUTSU sagledam u celosti. Posebno mi je bilo
zadovoljstvo što sam u metodu KYOKUSHINJUTSU prepoznao rezultate
svojih istraživanja, s obzirom da je Filipovi}, kod razrade i povezivanja ju
jutusu poluga, u popunosti sledio principe REALNOG AIKIDOA. Jednoglasno smo konstatovali da kvalitet Filipovi}evog nastupa prevazilazi nivo
majstorstva za koji se kandidovao. Od tada, metod KYOKUSHINJUTSU je
uvršten u program aktivnosti “ Svetskog centra za realni aikido i ju jutsu” i
klasifikovan je kao jedan od alternativnih programa polaganja za visoka
majstorska zvanja.
Nekoliko godina kasnije, Filipovi} je demonstrirao svoj metod u
SHAOLIN-u pred najuglednijim kineskim majstorima borila~kih ve{tina.
Njegov rad pobudio je veliko interesovanje i zbog niza originalnih metodolo{kih re{enja, zadobio podr{ku i komplimente {aolinskih majstora.
7
U prole}e 1998. godine, u organizaciji “ Ruske akademije nauka o
Zemlji” - katedra za borila~ke ve{tine, odr`an je u So~iju (Rusija) “ Svetski
kongres majstora borila~kih ve{tina” . Kao aktivni u~esnik kongresa, Filipovi}
je na temu “ Novi pravci i metodologije u borila~kim ve{tinama” prezentirao
metod KYOKUSHINJUTSU. Njegov rad je ocenjen najvi{im ocenama i
istaknut kao zna~ajan doprinos op{tem unapre|enju borila~kih sistema. Tom
prilikom, metod KYOKUSHINJUTSU me|unarodno je priznat i verifikovan
kao NOVI STIL samoodbrambene ve{tine JU JUTSU.
BEOGRAD
14. januar 1999. godine
LJUBOMIR VRA^AREVI]
~lan “ RUSKE AKADEMIJE NAUKA O ZEMLJI”
internacionalni majstor borila~kih ve{tina
8
PRVO POGLAVLJE
U V O D
JU JUTSU - POJAM I DEFINICIJA
JU JUTSU je samoodbrambena, defanzivna borila~ka ve{tina
proistekla iz vi{evekovne japanske ratni~ke BUDO1 tradicije. Pojam JU
JUTSU spada u filozofsku kategoriju Taoizma2, s obzirom da su
taoisti~ke ideje umnogome uticale na japanske teorije o praksi, tako da je
i sam naziv ove ve{tine preuzet iz jednog odlomka filozofske studije
“ TAO TE \ING” 3. U prevodu na na{ jezik prvi karakter - JU (\U)4,
ozna~ava pojam za meko, nenasilno izbegavanje nesuprotstavljanjem, a
drugi karakter - JUTSU (\UCU), ozna~ava borila~ku ve{tinu podignutu
na nivo umetnosti. Prema tome, JU JUTSU se mo`e prevesti kao “ borila~ka ve{tina nenasilnog izbegavanja protivni~kih napada.” Ideja nenasilnog izbegavanja napada nesuprotstavljanjem nazna~ena karakterom JU,
najadekvatnije je izra`ena u drevnom BUDO principu:
“ NE SUPROTSTAVLJATI SNAGU PROTIV SNAGE,
NEGO POPUSTITI DA BI SE POBEDILO. POVUCI KADA TE PROTIVNIK GURA I GURNI - KADA TE
PROTIVNIK POVU^E. PROTIVNIK SE IZBACUJE IZ
[email protected] I TIME LOMI NJEGOVA SNAGA. TADA
SE BEZ NAPORA PRIMENJUJU [email protected]
TEHNIKE.”
Po {iroj definiciji, JU JUTSU je ve{tina samoodbrane od lai~kog
napada5 (hvatom, udarcem, no`em, motkom i dr.), pravovremenom i
adekvatnom primenom uve`banih i povezanih zahvata poluga, bacanja i
udaraca, gde se tehnika i taktika suprotstavljaju sirovoj snazi i
agresivnosti sa ciljem otklanjanja opasnosti od napada, uspostavljanjem
kontrole nad protivnikom bez njegovog fizi~kog povre|ivanja.
11
Imaju}i u vidu pretpostavljeni cilj, veliki japanski JU JUTSU
majstor Morihei Ueshiba6 nagla{ava:
“ POVREDITI PROTIVNIKA ZNA^I POVREDITI SEBE. UME]E MIRA7 PODRAZUMEVA KONTROLU
AGRESIVNOSTI TAKO DA SE NE NANESE
POVREDA.”
Zbog toga je osnovni i najprepoznatljiviji tehni~ki element JU
JUTSU - poluga8, kao najbezopasniji na~in nadvladavanja protivnika.
U takti~kom smislu JU JUTSU je isklju~ivo defanzivna borila~ka
ve{tina. Primena JU JUTSU tehnike u potpunosti zavisi od ozbiljnosti,
momenta, vrste i na~ina protivnikovog napada. Zna~i, kada nema napada
- nema ni upotrebe ve{tine, ili kako to obja{njava majstor Ueshiba:
“ U UME]U MIRA NIKAD SE NE NAPADA. NAPAD
JE DOKAZ DA ^OVEK NEMA KONTROLU. NIKAD
NE [email protected] OD IZAZOVA BILO KOJE VRSTE, ALI NE
POKU[AVAJTE DA POTISNETE ILI KONTROLI[ETE
PROTIVNIKA NA NEPRIRODAN NA^IN. NEKA
NAPADA^I NASTUPE KAKO GOD @ELE, A TADA SE
VI STOPITE SA NJIMA. NIKADA NE JURITE PROTIVNIKA. PREUSMERITE SVAKI NAPAD I POSTAVITE
SE STABILNO NASPRAM NJEGA.”
U svojoj dugoj istorijskoj genezi, BUDO ve{tina - JU JUTSU je
permanentno menjana i dopunjavana u tehni~kom i filozofskom smislu.
Tehni~ki je usavr{avana i dopunjavana novim elementima, a filozofski
prilago|avana istorijskim i socijalnim uslovima vremena i prostora kojim
se {irila. Iz nje je izvedeno na desetine borila~kih pravaca i na stotine
stilova, me|utim osnovna na~ela ve{tine, tj. njen samoodbrambeni i
defanzivni karakter ostali su nepromenjeni do danas.
13
ISTORIJA SAMOODBRAMBENE BORILA^KE VE[TINE
JU JUTSU
Kineska civilizacija, kao jedna od najstarijih i najve}ih kultura u
istoriji sveta, hiljadama godina je dominirala Dalekim istokom ostavljaju}i neizbrisive tragove u kulturama ostalih dalekoisto~nih naroda. Daleki
istok je od Kine dobio gotovo sve: filozofiju, umetnost, pismo, zanate,
ve{tine... Tokom vekova, ti uticaji su se u izvesnoj meri zadr`ali u izvornom obliku, ali su vremenom neminovno poprimili obele`ja lokalnih
kultura drugih dalekoisto~nih civilizacija, transformi{u}i se u kvalitativno
nove i nezavisne kulturolo{ke oblike.
To se svakako odnosi i na borila~ke ve{tine. Nastale su i
usavr{avale se u Kini, {irile i prenosile po dalekoisto~nim zemljama kao
tekovine kineske borila~ke tradicije, da bi tokom vremena poprimile
osobenosti i uticaje lokalnih borila~kih sistema, pretvaraju}i se tako u
nove borila~ke ve{tine. Me|utim, bez obzira na transformacije, inovacije
i lokalne uticaje, tragovi kineske borila~ke tradicije ostaju prepoznatljivi
u svim postoje}im borila~kim ve{tinama Dalekog istoka. To su:
a) Neraskidiva povezanost borila~kih ve{tina sa kineskom
filozofijom (konfu~ijanizam, taoizam, ~’ an budizam) u
konceptualnom, mentalnom, eti~kom i takti~kom smislu.
b) Princip perfekcionisti~kog i fanati~nog usavr{avanja
tehnike borila~kih ve{tina sa tendencijom podizanja na nivo
umetnosti.
Pod navedenim okolnostima odvijala se i istorijska geneza japanske
BUDO ve{tine JU JUTSU, ~ije se usavr{avanje odvijalo u ~etiri faze, od
kojih su prve dve ~isto kineske, dok se tre}a i ~etvrta uslovno mogu
nazvati japanske.
14
PRVA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU:
SHUAI JIAO
SHUAI JIAO ([uaj Djao) - kinesko nacionalno rvanje slobodnim
stilom, staro je koliko i kineska civilizacija. Stru~njaci pekin{kog
“ Instituta za izu~avanje tradicionalnih borila~kih ve{tina” smatraju da je
postojalo i pre uspostavljanja prve kineske dinastije XIA (2000 - 1500
godine p.n.e). Kineska knji`evnost obiluje juna~kim pri~ama, narodnim
legendama i anegdotama o SHUAI JIAO borcima u kojima je apostrofirana njihova snaga, ve{tina, ~astoljubivost i avanturisti~ki duh. Hvalili
su ih konfu~ijanci zbog istan~anog ose}aja za pravdu. Hvalili su ih taoisti,
kao primer usagla{enog delovanja tela i duha sa prirodom. Hvalili su ih
stari ratni teoreti~ari, kao ljude sa maksimalnim predispozicijama za
dobre ratnike, prema kojima treba uspostavljati kriterijume kod regrutovanja profesionalnih vojnika.
Borila~ku ve{tinu SHUAI JIAO kineski stru~njaci tretiraju kao
“ pra-ve{tinu” iz koje su kasnije proistekle sve borila~ke ve{tine Dalekog
istoka bez upotrebe oru`ja. Prvobitni naziv ove ve{tine bio je JIAO LI
(\ao Li) i odnosio se samo na upotrebu fizi~ke snage, ali je kasnije izmenjen u SHUAI JIAO, {to u opisnom prevodu zna~i: “ protivnika dovesti u
stanje neravnote`e (JIAO), a zatim ga uhvatiti i baciti (SHUAI)” . U
tehni~kom smislu, borci SHUAI JIAO koristili su sve tehnike: rva~ke
zahvate, bacanja i obaranja, poluge, udarce rukama i udarce nogama.
Pravila borbe gotovo da nisu ni postojala. Osim moralnih na~ela, koja su
od boraca zahtevala da se na svaki na~in trude da ne usmrte svog protivnika, drugih pravila nije bilo. Svaka kineska provincija imala je svoj
stil - SHUAI JIAO borenja koji se od drugih razlikovao po favorizaciji
neke od raspolo`ivih tehnika, svoje borce, za koje se pri~alo da su najbolji, i svoje lokalne {ampione za koje se tvrdilo da su nepobedivi u celoj
Aziji.
15
U dana{nje vreme, ova drevna ve{tina se u izvornom obliku zadr`ala samo u ponekim seoskim sredinama gde se uve`bava kao segment lokalnog nacionalnog folklora i ima vi{e karakter igre. Borila~ka su{tina
SHUAI JIAO evoluirala je u nove forme, a favorizovanjem pojedinih
tehnika i njihovom podelom na “ ve{tine hvata” i “ ve{tine udarca” izrodili
su se mnogobrojni novi borila~ki sistemi.
17
DRUGA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU:
SHAOLIN CHIN NA
Zbog potrebe vo|enja brojnih ratnih pohoda, kineske dinastije su
podr`avale i potpomagale razvoj nacionalnih borila~kih ve{tina i njihovu
popularizaciju kod naroda. Pored ve{tina bez upotrebe oru`ja, potencirane
su i ve{tine sa oru`jem kao svojevrstan oblik ratnih priprema. U periodu
dinastije Qin (221-207 godina p.n.e.) ve{tine su poprimile svoj
prepoznatljivi oblik, a “ kineski boks”, “ kinesko rvanje” i rad sa oru`jem
uve`bavani su u brojnim {kolama. Za njih je uveden op{ti naziv WU SHU
(Vu [u) - ratni~ke ve{tine. Me|utim, svoju pravu su{tinu dobile su tek
nekoliko stotina godina kasnije.
Manastir SHAOLIN (Šao Lin), planinski masiv Song Šan,
provincija Hnan, Severna Kina. Mesto koje je ~ove~anstvu podarilo
najrafiniraniji filozofski sistem i metodologiju najubita~nijih borila~kih
veština. Drevni mudraci bi rekli “ idealno – jin i jang9, suprotnosti na
kojima po~iva univerzum” . Za isto~njaka jednostavno, za Evropljanina
komplikovano. S toga evropskim sledbenicima dalekoisto~nih borila~kih
veština razjašnjavanje ove kontradiktornosti mora biti prezentirano
znatno šire i egzaktnije, što podrazumeva razmatranje uslova nastanka
SHAOLIN-skog u~enja sa istorijskog, geostrateškog, filozofskog i
opštekulturnog aspekta.
Tokom duge kineske istorije teritorija dana{nje provincije Hnan
smatrana je za “ srce” Kine. Nema zna~ajnijeg istorijskog doga|aja koji
direktno ili indirektno nije bio vezan za ovu provinciju. Tu je “ ili sve
po~injalo, ili se sve zavr{avalo” . Najrazvijenija regija provincije, {ira
okolina administrativnog centra Zheng Zhou, ~iji stanovnici sa ponosom
isti~u da su “ genetski ~isti Kinezi” , oduvek je bila poznata po
18
mudrim, hrabrim i dobro obu~enim ratnicima. Vojni pohodi bez ratnika
iz Zheng Zhou-a bili su nezamislivi.
Pokrajinom geostrate{ki dominira planinski masiv Song Shan
(Song [an), ~ija ju`na strana pri podno`ju postepeno prelazi u visoravan
prekrivenu gustom kedrovom {umom, ispresecanom brojnim potocima i
jezerima. To `ivopisno mesto, udaljeno od puteva i gradova, nekada je
pripadalo plemi}kom posedu mlade vlastelinke Shao ([ao), pa je u
narodu ostalo poznato pod imenom SHAOLIN - [UMA [AO ili MLADA
[UMA. Zbog blage i prijatne klime, lekovitih voda i nadaleko ~uvenih
narodnih lekara, vidara i travara, na Shaolin-skom platou su se jo{ od
prastarih vremena okupljali ratnici. Pobednici su dolazili da se odmore,
pobe|eni da se sklone, ranjeni i bolesni da se zale~e. Vremenom, to je
postao obi~aj, pa se na relativno malom prostoru koncentrisala brojna
skupina vrhunskih ratnika i stru~njaka za borila~ke ve{tine. Neki su
ostajali du`e, neki kra}e, a oni, koji u principu nisu ni imali gde da se
vrate, tu su se i nastanili. S obzirom da im je ve{tina bila osnovna
preokupacija, vreme su provodili u ve`banju, razmeni iskustava i teoretskim raspravama. Osim ~isto borila~kih tema raspravljalo se, naravno,
i o filozofskim problemima koji su se ticali svih ratnika, kao {to su pitanja
“ `ivota i smrti” , “ smisla i besmisla” , “ dobra i zla” ...
Pred sam kraj V veka u Shaolin je do{ao indijski monah - budisti~ki
misionar BA TUO. Za razliku od svojih prethodnika koji su ~etiri stotine
godina bezuspe{no poku{avali da u Kini uspostave BUDIZAM10 kao
religiju, BA TUO nije do{ao da propoveda, ve} da se skloni od progona
vlasti. Kao ortodoksni budista, vaspitavan na na~elima ~ovekoljublja,
blagosti i nenasilja, nije pokazivao interesovanje za WU SHU, ali su ga
izuzetno zanimale teoretske rasprave majstora. Povremeno je i sam
uzimao u~e{}e u tim raspravama, iznose}i stavove velikog indijskog
mudraca Saqyamuni-a ([akjamuni)11 po pitanju filozofskih tema koje su
zanimale ratnike. Osim toga, pokazao im je usavr{ene tehnike budisti~ke
meditacije, u ~emu su majstori ve{tine otkrili optimalne mogu}nosti za
fizi~ku i mentalnu relaksaciju posle napornih treninga. Tako je BA TUO
20
stekao svoje prve sledbenike, a sre}na je okolnost {to su me|u njima bila
i dva najve}a majstora WU SHU-a toga doba - Hui Guang i Seng Chou,
~iji su primer po~eli da slede i ostali majstori. Tako je u Shaolin-u nastala
prva budisti~ka kolonija. U osnovi je imala filozofski a ne religiozni
karakter.
Trideset godina kasnije, 527. godine, u Shaolin dolazi indijski
filozof Bodhidharma (Bodidarma) - Dvadeset osmi patrijarh budizma.
Umesto religije - ponudio je mudrost, umesto molitvi - meditaciju, umesto verskih dogmi - samokultivisanje kroz praksu, umesto izbavljenja prosvetljenje. Osnovno budisti~ko u~enje dopunio je i povezao sa drevnim kineskim filozofskim teorijama, konfu~ijanizmom12 i taoizmom, i
utemeljio novi filozofski pravac - KINESKI CH’AN BUDIZAM (^an
Budizam)13. U Shaolin-u je izgradio manastir i tu ostao do kraja `ivota kao
prvi patrijarh CH’AN BUDIZMA pod imenom DA MO.
Mada se ortodoksni budizam suprotstavlja svakoj vrsti destrukcije
`ivota, Bodhidharma ne samo da nije sputavao ve`banje WU SHU-a, ve}
je i sam po~eo da ga praktikuje, prona{av{i re{enje ove kontradiktornosti
u filozofskom kompromisu. Ve`be WU SHU-a definisao je kao prakti~nu
aktivnost pogodnu za individualni razvoj li~nosti na putu ka prosvetljenju
i postizanju perfekcionizma “ budinstva” 14. Osim toga, fizi~ke aspekte
WU SHU tehnike, koji su ve} bili dovedeni do nivoa virtuoznosti,
oplemenio je filozofskom i mentalnom nadgradnjom uvode}i nove, do
tada nevi|ene aspekte u borila~ke ve{tine.
Bodhidharma je konstatovao: “ Iako je Budin put molitva za du{u,
telo i du{a su nerazdvojivi. Zato }u vam pokazati metod kojim mo`ete da
razvijete mo}i i kultivi{ete fizi~ku snagu u dovoljnoj meri da budete
sposobni da shvatite su{tinu Budinog puta” . Bodhidharm-in metod
predstavljao je transformaciju i integraciju indijske joga prakse,
budisti~kih principa i transcendentalne kineske psihologije. Konkretno,
Shaolin-ske monahe je uputio u “ tajna misti~na u~enja” , izme|u ostalih,
u tajne budisti~ke meditacije koja podi`e mentalne sposobnosti na nivo
21
intuitivnosti15, i tajne joga disanja, koje dovodi do realizacije upotrebne
vrednosti vitalne CH’I (^I)16 energije. Uvo|enjem Bodhidharminih
metoda koncept ve{tine Shaolin-a je zaokru`en.
Te{ko je re}i da li je Shaolin WU SHU vi{e doprineo {irenju
CH’ AN budizma, ili je CH’ AN budizam vi{e uticao na {irenje WU
SHU-a, uglavnom, do kraja VI veka, broj monaha u manastiru se popeo na
preko dve stotine a broj njihovih svetovnih u~enika i sledbenika {irom Kine
na vi{e hiljada. Zbog borbene savr{enosti, visokih eti~kih na~ela i politi~ke
nezavisnosti postali su najrespektivnija ratna formacija u zemlji, van
kontrole i uticaja centralne vlasti, pru`aju}i pomo} svakom ko je bio na
liniji patriotizma, pravednosti i napretka. To je prvi uvideo car Wen Di
(kasna Sui dinastija - kraj VI veka), pa je, u cilju stvaranja dobrih odnosa sa
Shaolin-om, manastiru dodelio ogromna imanja u posed. I slede}a dinastija
- Tang (po~etak VII veka) postupila je sli~no. Carskim dekretom dala je
Shaolin-skim ratnicima status regularne staja}e vojske, a monaha Tan Zonga promovisala u generala. Taj primer su (sa nekoliko izuzetaka) sledile i
ostale dinastije, kao i organi centralne vlasti u novijoj kineskoj istoriji,
postavljaju}i Shaolin-ske monahe i njihove svetovne sledbenike na visoke
savetni~ke polo`aje u dr`avnoj administraciji i komandna mesta u vojsci. Za
uzvrat, monasi-ratnici su se uklju~ivali u skoro sva ratna dejstva, kako
protiv stranih zavojeva~a, tako i u me|udinasti~ke sukobe, prevrate,
suzbijanja oru`anih pobuna. Iz bitaka su izlazili kao pobednici, a dinastija
koja je imala podr{ku Shaolin-a ostajala je na vlasti. Imaju}i to u vidu,
pojedini istori~ari - stru~njaci za Daleki istok, okarakterisali su Shaolin kao
“ sivu eminenciju” kineske istorije u poslednjih hiljadupetstotina godina.
Na `alost, bilo je i perioda kada je Shaolin bio u nemilosti. Vi{e puta je
spaljivan i zatvaran, ali se uvek veoma brzo obnavljao, u jo{ ve}oj mo}i i
ve}em sjaju. Do dana dana{njeg zadr`ao je status svetili{ta filozofije,
kulture i naravno, borila~kih ve{tina.
Kao centar izu~avanja borila~kih ve{tina, Shaolin je od svog
osnivanja bio mesto na koje su dolazili najve}i kineski majstori. Neki su
dolazili da bi u~ili od monaha, a neke su dovodili sami monasi da bi
22
dopunili svoja znanja i unapredili nivo obuke. Tu je izvr{ena prva
sistematizacija borila~kih ve{tina. Od po~etnih 700 metoda do danas se
zadr`alo u upotrebi 173. Obuhva}eni su zajedni~kim nazivom SHAOLIN
WU SHU. Po osnovnim pravcima podeljeni su na ve{tine sa upotrebom
oru`ja i ve{tine bez upotrebe oru`ja, a na osnovu tehni~kih karakteristika
ve{tine bez upotrebe oru`ja podeljene su na ve{tine udarca i ve{tine hvata.
Od ve{tina hvata, {to je, u ovom slu~aju, glavni predmet izu~avanja,
najpoznatija i najrasprostranjenija je SHAOLIN CHIN NA.
SHAOLIN CHIN NA ([aolin ]in Na) je samoodbrambena
defanzivna borila~ka ve{tina. U svetu se prevodi kao “ kineska samoodbrana” zasnovana na polugama i bacanjima, {to je samo delimi~no ta~no.
Naziv ove ve{tine, koji u potpunosti izra`ava njenu su{tinu, mogu}e je
prevesti samo opisno. Karakter CHIN (]IN) predstavlja “ brz pokret
rukom i hvatanje (protivnika) prstima savijenim u polo`aj kand`e - u
pravo vreme za pravo mesto - kao kad ma~ka hvata mi{a” . Karakter NA
(isto se izgovara) predstavlja “ ruku koja bez napora kontroli{e pokret i
te`inu ~eki}a, koriste}i dr{ku ~eki}a kao polugu za balans” . Zbog
problema preciznog definisanja mnogi borila~ki stilovi izvedeni iz ove
ve{tine imaju simboli~ne nazive: “ orlova kand`a” , “ tigrova kand`a” ,
“ zagrljaj bogomoljke” i dr. Uve`bava se kao samostalna ve{tina ili kao
dopunski samoodbrambeni segment ostalih WU SHU pravaca.
Sa tehni~kog aspekta, ve{tina CHIN NA je bazirana na ~etiri grupe
elemenata koji se me|usobno dopunjavaju, a ve`baju se i primenjuju u
kontinuitetu. To su:
a) poluge - na zglobovima tela i tetivama oko zglobova (prsti,
{ake, laktovi, ramena, vrat, vilica, ki~ma, kolena, sko~ni
zglobovi);
b) bacanja - koja se primenjuju u toku rada poluge ili posle
poluge;
c) sna`ni pritisci prstima - na vitalne ta~ke na telu (mogu
izazvati bol, paralizu, gubitak svesti ili smrt)
23
d) ubodni udarci prstima - na vitalne ta~ke na telu (mogu
izazvati bol, gubitak svesti ili smrt).
Za majstore CHIN NA po|ednako su va`ni, kako poznavanje
tehnike ove ve{tine, tako i maksimalno poznavanje anatomije ljudskog
organizma. Naime, vitalni delovi tela na koje se deluje tehnikom CHIN
NA, precizno su definisani i podeljeni na dve vrste: a) mi{i}i, nervi,
zglobovi, tetive i (pristupa~ni) vitalni organi - na koje se deluje polugom,
pritiskom ili ubodnim udarcem; b) vitalne energetske ta~ke CH´ I energije
na telu, tokovi, putevi i ~vori{ta CH´ I energije - na koje se deluje
pritiskom ili ubodnim udarcima.
Zbog toga se, kroz ve{tinu CHIN NA, paralelno izu~ava i kineska
tradicionalna medicina (akupunktura, akupresura, name{tanje kostiju i
zglobova i dr.), pa su majstori ove ve{tine izuzetno uva`avani i kao
vrhunski narodni lekari.
SHAOLIN CHIN NA je po svom karakteru apsolutno defanzivna
borila~ka ve{tina koja pru`a mogu}nost nadvladavanja protivnika bez
opasnosti da bude te{ko povre|en, ili, kako bi rekli stari kineski majstori:
“ Pobediti neprijatelja ne nanose}i mu bol je vrhunac borila~kih ve{tina” .
Izuzetno je popularna u Kini i izu~ava se kao obavezan predmet na svim
policijskim i vojnim akademijama. Za njenu dana{nju popularnost
najzaslu`niji je Shaolin-ski monah, veliki WU SHU majstor - XU
SHIYOU (Su [ijou) koji se iz patriotskih pobuda od samog po~etka
aktivno uklju~io u Kinesku revoluciju. Ispoljiv{i veliku hrabrost i ratni~ku sposobnost u nebrojenim bitkama postao je “ mitski” junak kineske
moderne istorije. Jo{ u toku revolucije progla{en je za narodnog heroja.
Pobedu revolucije do~ekao je sa ~inom generala i do kraja `ivota ostao je
na visokom polo`aju u kineskoj armiji i miliciji kao blizak saradnik
predsednika Mao Cedung-a. Za vreme svoje svetovne karijere maksimalno se zalagao da se SHAOLIN WU SHU, a posebno CHIN NA,
masovno i studiozno uve`bavaju u svim sredinama kineskog dru{tva.
Ova drevna ve{tina, osim u Kini, stekla je popularnost i u celoj
Aziji, a praktikuje se pod razli~itim imenima uz znatne i neznatne
24
metodolo{ke razlike. Njena popularnost je posebno do{la do izra`aja u
Japanu, gde je prihva}ena kao nacionalna ve{tina i usavr{ena pod imenom
JU JUTSU.
25
TRE]A FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU:
DAITO RYU AIKI JU JUTSU
Istorija Japana je istorija ratova. Kada nisu bili u ratu sa drugim
narodima Japanci su ratovali izme|u sebe. A naj~e{}e su ratovali izme|u
sebe. To je doprinelo da ratnici postanu najpoznatije i najcenjenije
li~nosti japanske istorije i kulture, a ratni~ke - borila~ke ve{tine, sinonim
za Japan. Za japansku haiku17 poeziju ili sumye18 slikarstvo prose~ni
gra|anin sveta je mo`da ~uo, a mo`da ne, ali za samuraje, d`udo i karate
~uli su sigurno svi.
Na po~etku odeljka o istorijskoj genezi JU JUTSU naglasio sam da
se ceo Daleki istok istorijski i kulturolo{ki razvijao pod dominantnim
uticajem Kine, {to se svakako odnosi i na Japan. Me|utim, japanski
primer je karakteristi~an po tome {to je ovaj vredan i fanati~no uporan
narod do te mere razvio i unapredio preuzete tekovine kineske
civilizacije, da ih je pretvorio u potpuno nove kvalitativne forme sa
upe~atljivim japanskim nacionalnim atributima. Borila~ke ve{tine su
samo jedan od primera. Jo{ u ranim fazama japanske istorije, borila~ke
ve{tine su donete iz Kine, da bi tokom narednih vekova potpuno
poprimile japanska obele`ja, tako da ih danas tretiramo kao deo japanske
borila~ke tradicije.
U istoriji Japana razdoblje prelaska iz anti~kog doba u epohu na{e
ere naziva se period - Yayoi (Jajoi), i trajalo je od 300. godine p.n.e. do
250. godine n.e. Yaoi su preci dana{njih Japanaca i smatra se da su nastali
me{avinom Kineza i Korejanaca sa lokalnim domoroda~kim stanovni{tvom koje je naseljavalo japanska ostrva u praistorijskom dobu (Jomon).
@iveli su u strogo podeljenim plemenskim zajednicama od kojih su
kasnije nastale japanske feudalne porodice.
26
Osnovna preokupacija plemenskih (klanovskih) stare{ina bili su
~esti lokalni ratovi, zato {to je svako pleme poku{avalo da nasilno
uspostavi dominaciju nad ostalima, u cilju {irenja svojih poseda. U
takvim istorijskim okolnostima najva`niji deo stanovni{tva bili su ratnici,
kojima je, tokom vremena, ratovanje postalo osnovno zanimanje.
Oru`je i oprema bili su kineskog porekla, s obzirom da su kineski
trgovci iz perioda Han i Wei dinastija odr`avali ~este trgovinske veze sa
japanskim ostrvima. U upotrebi su bili ma~, koplje, luk i strela i
helebarda, a metodologija uve`bavanja i kori{}enja oru`ja bila je u
potpunosti preuzeta iz kineskog WU SHU-a.
Oko 300. godine, porodi~ni klan Yamato (Jamato) postepeno
preuzima primat u lokalnim sukobima, a u narednih sto godina, vojnom
silom i mudrom politikom ostvaruje dominaciju nad svim ostalim
plemenima. Stvara se “ labav” plemenski savez. Da bi dugoro~no osigurali vladaju}u poziciju, ~lanovi klana Yamato sebe progla{avaju za
direktne potomke boginje Sunca, Amaterasu - vrhovnog bo`anstva
[intoizma19, {to im je, osim fakti~ke, osiguralo i duhovnu vlast. Tako je
porodica Yamato uspostavila prvu japansku dinastiju i prvu dr`avu, a
istorijski period od 300-710 godine naziva se YAMATO period.
Osnovna karakteristika Yamato perioda je preuzimanje i kopiranje
kineske kulturne tradicije na svim poljima. Dr`avna vlast i administrativni sistem organizuju se po ugledu na kineski (“ Shotoku - Ustav od 17
propisa” i “ Taika-reforme” ), konfu~ijanizam i taoizam se prihvataju
kao fundamentalni filozofski pravci, a kinesko pismo ulazi u zvani~nu
upotrebu u japanski jezik. Godine 538. u Japan je do{ao budizam. Nova
religija je sa dobrodo{licom do~ekana od strane vladaju}eg stale`a,
veoma brzo je stekla veliki broj sledbenika i postala dr`avna religija,
paralelno sa {intoizmom.
U me|uvremenu, centralna vlast je i dalje bila slaba u odnosu na
pojedine mo}ne plemenske vo|e koji su predstavljali mnoge klanove, a
uspostavljanjem dr`avno-administrativnog sistema, politi~ki uticaj
28
Yamato dinastije je potpuno opao i njihovu ulogu sveo na ceremonijalni
({into - ritualni) simbol dr`ave. ^esto su izbijali lokalni ratovi izme|u
plemenskih i klanovskih vo|a sa ciljem pro{irivanja poseda, uspostavljanja dominacije i preuzimanja fakti~ke vlasti na Yamato dvoru.
Sloj profesionalnih ratnika i dalje je bio zna~ajan faktor u japanskom dru{tvu. Vo|e klanova su izdvajali zna~ajna sredstva za pobolj{anje
njihove opreme i oru`ja, a vojna obuka je znatno usavr{ena, po ugledu na
kinesku. Uve`bavanje upotrebe oru`ja (koplje, helebarda, ma~) uvedeno
je kao obavezna praksa pod op{tim nazivom BU JUTSU20 (BU DJUCU)
- ratni~ke ve{tine, {to je, ustvari, bukvalni prevod naziva kineske
metodologije WU SHU (pi{e se identi~nim karakterima).
U ovom periodu, prvi put se u Japanu pojavljuju i borila~ke ve{tine
bez upotrebe oru`ja. Prema kineskim izvorima, te ve{tine su do{le u Japan
zajedno sa kineskom tradicionalnom medicinom za koju je vladalo veliko
interesovanje. Izvestan broj japanskih narodnih lekara, koji su pro{li
obuku kod kineskih stru~njaka, neminovno su u procesu obuke bili u
mogu}nosti da ovladaju i ve{tinom CHIN NA, imaju}i u vidu da su
majstori CHIN NA istovremeno bili ~uveni i kao vrhunski stru~njaci
tradicionalne medicine. Pomenuta znanja, kako u oblasti medicine, tako i
o ve{tini CHIN NA, ~uvana su kao porodi~ne tajne stotinama godina i
prenosila su se sa generacije na generaciju, a ste~ena iskustva razmenjivana su samo u zatvorenim krugovima. [ire interesovanje za ovu
borila~ku ve{tinu pojavilo se znatno kasnije.
Proces feudalizacije Japana odvijao se kroz periode NARA (710784) i HEIAN (794-1185). Zemljoposednici se raslojavaju na sitne i
krupne, sa tendencijom da sitni nestanu, a krupni postanu jo{ krupniji. U
prvi plan izbijaju najmo}nije feudalne porodice koje na svojim posedima
formiraju vlast po sopstvenom naho|enju. Oni uvode svoje zakone, svoje
poreze i sopstvene privatne vojske pla}enika. Carska vlast postoji samo u
ceremonijalnom smislu. Umesto cara, dr`avom vladaju najmo}nije feudalne porodice koje dominiraju nad Yamato dvorom. Fakti~ku politi~ku
29
vlast zadobijaju ili lukavstvom, poput porodice Fujiwara, koja je
sklapanjem brakova sa carskom porodicom preuzela organe centralne
vlasti (dostigla vrhunac 1016. godine kada se Michinaga Fujiwara proglasio za kampaku - regenta) ili ratom do istrebljenja, kakav je vo|en
izme|u porodica Taira i Minamoto. Naime, porodica Taira je lukavstvom
i intrigama potisnula Fujiwara (Fu|ivara) plemi}e sa klju~nih mesta u
organima centralne vlasti Japana, dok je porodica Minamoto stekla veliku
mo} vode}i uspe{ne ratne pohode na severu, gde su pokorili region ostrva
Honshu i pripojili ga Japanu. Godine 1159. dolazi do prvog sukoba oko
vlasti izme|u ove dve porodice kada pobe|uje klan Taira, a Komori Taira
postaje “ kampaku” i vlada zemljom narednih desetak godina.
Nakon Komorijeve smrti, klanovi Taira i Minamoto zapo~inju
odlu~uju}i rat do istrebljenja koji je poznat u japanskoj istoriji kao
“ Gempei rat” 21 (1168-1178). Pobedio je klan Minamoto, a porodica
Taira masakrirana je do poslednjeg ~lana. Yoritomo Minamoto postaje
neprikosnoveni gospodar Japana i biva izabran za prvog stalnog
SHOGUN-a ([ogun - veliki general, vojni diktator).
Za istoriju Japana, kao i za istoriju borila~kih ve{tina, od posebnog
je zna~aja jedan dru{tveni proces koji se u me|uvremenu odvijao. To je
uspostavljanje nove, ratni~ke klase - SAMURAJA. Samuraj u osnovnom
prevodu zna~i vitez pratilac - telesna garda, da bi se kasnije transformisao
u pojam “ sna`ni plemeniti ratnik” . Samuraji su ponikli iz sloja
profesionalnih vojnika BU SHI (Bu{i - ratnici), koji su u~estvovali u
stalnim borbama za vlast izme|u tri glavna feudalna klana - Fujiwara,
Taira i Minamoto. Postali su dru{tvena klasa u periodu izme|u XI-XIII
veka. Vremenom je do{lo do raslojavanja unutar njihove klase, pa su
samuraji, koji su bili u rodbinskim odnosima sa vladaju}om klasom
postajali plemi}i, dok su drugi ostajali u slu`bi gospodara kao pla}enici i
mogli su unaprediti svoj status samo u slu~aju velikih individualnih
zasluga. Bili su apsolutno lojalni svom feudalnom gospodaru i glavni
oslonac njegove mo}i. Za uzvrat su dobijali u posed imanja i dru{tveni
status.
30
Rani samuraji bili su stru~njaci u borbi na konju i na tlu. Osnovne
ratni~ke (BU JUTSU) ve{tine su uve`bavali prema sopstvenom naho|enju i afinitetima. Borila~kim ve{tinama bez upotrebe oru`ja nisu
pridavali zna~aj. Ne{to kasnije, samurajske porodice po~inju da razvijaju
i uobli~avaju sopstvene, tajne metode uve`bavanja i primene ratni~kih
ve{tina, iz ~ega su nastali brojni borila~ki stilovi i pravci. Naj~uveniju i
najkompleksniju metodologiju razvio je klan Minamoto, {to se pokazalo
kao odlu~uju}i faktor njihove pobede nad klanom Taira. Njihov borila~ki
sistem nastao je 850. godine i nazvan je MINAMOTO RYU (Minamoto
rju - borila~ki stil porodice Minamoto). Car Seiwa Tenno, sa kojim je
porodica Minamoto u me|uvremenu uspostavila rodbinske odnose preko
bra~nih veza, progla{en je osniva~em ovog stila, ~ime mu je ukazana
posebna ~ast pred samurajskom klasom.
Poslednji unuk Seiwa Tenno-a - SHINARA SABURU MINAMOTO YOSHIMITSU (1036 - 1127), veliki samuraj i ratni komandant klana
Minamoto, tehni~ki je unapredio i stilski zaokru`io MINAMOTO RYU
BU JUTSU. Prema sopstvenom iskustvu i iskustvu svojih najsposobnijih
samuraja, precizno je podelio pravce, oblike i metodolo{ke nivoe
borila~ke obuke, pa je Yoshimitsu-ov sistem obuhvatao: KYU JUTSU
(Kju |ucu - ve{tina ga|anja lukom i strelom), YARI JUTSU (jari |ucu ve{tina borbe kopljem) i KEN JUTSU (Ken |ucu - ve{tina borbe ma~em).
Samuraji su bili obavezni da ove ve{tine uve`bavaju za upotrebu u
borbama na konju i na tlu.
Prema legendi, Yoshimitsu je izmislio borbenu taktiku kru`enja
oko protivnika i iznenadnog napada - “ kao pauk koji vreba i dovr{ava
plen uhva}en u mre`u” . Osim toga, pokazao je veliko interesovanje za
izu~avanje borila~kih ve{tina bez upotrebe oru`ja, na ~emu se posebno
anga`ovao njegov stariji brat Yoshiie. Yoshimitsu-ova ve{tina uve`bavala se i usavr{avala kao porodi~na tradicija iz generacije u generaciju, a jo{
za njegovog `ivota dobila je novi naziv - DAITO RYU (Daito Rju),
prema tvr|avi i zamku DAITO, u kome je Yoshimitsu `iveo i podu~avao.
31
Po preuzimanju apsolutne vlasti u Japanu i progla{enju za
SHOGUN-a, Minamoto Yoritomo je za centar svoje vladavine izabrao
grad Kamakura, gde je ustanovio novu vladu - Kamakura BAKUFU
(vlada vojnih stare{ina - vojna hunta). Tako zapo~inje novo razdoblje
japanske istorije, period KAMAKURA (1185-1333). Organi vlasti i
kompletna dr`avna administracija (kao i u prethodnom periodu, samo
mnogo efikasnije) organizuju se po ugledu na kineski sistem. Dr`ava je
funkcionisala stabilno sve do Yoritomo-ve smrti 1199. godine. Tada
dolazi do oru`anog sukoba oko vlasti izme|u KAMAKURA BAKUFU i
Carskog dvora u Kyotu. Snage BAKUFU pod komandom Hojo (Hod`o)
klana pobe|uju carsku vojsku i ponovo uspostavljaju kontrolu nad celom
zemljom, a vlada BAKUFU nastavlja da funkcioni{e pod vo|stvom
SHOGUN-a iz porodice Hojo.
Mir, koji je trajao sve do 1274. godine, prekinula je mongolska
invazija na Japan. Japanska vojska prvi put se susrela sa tako brojnom i
(za ono vreme) modernom silom. Me|utim, za samo nekoliko ~asova
bitke, ogromna mongolska invaziona flota je morala da se povu~e zbog
lo{ih vremenskih uslova, {to je za samuraje bio spas od sigurnog poraza.
Isti slu~aj ponovio se i prilikom druge mongolske invazije 1281. godine.
Pored opse`nih odbrambenih priprema, Japanci su bili svesni da njihov
otpor mo`e trajati samo nekoliko nedelja, ali je mongolski napad ponovo
odbijen, jer je veliko nevreme razbilo njihovu flotu. KAMAKURA
BAKUFU je, sticajem okolnosti, iz ovog rata iza{la kao pobednik, me|utim, opse`ne odbrambene pripreme i unutra{nje politi~ke nesuglasice
potpuno su oslabile njenu mo}. To je u pogodnom trenutku iskoristio car
Go-Daigo, pa je, sa relativno malom vojnom silom, 1333. godine uspeo
da je zbaci sa vlasti.
32
Glavna kulturolo{ka karakteristika KAMAKURA perioda je prodor
kineskog CH’ AN budizma u Japan. Mada je budizam, kao dr`avna religija
bio u punom usponu, CH’ AN budisti~ko u~enje se na ovom prostoru
ustalilo tek sredinom XII veka. Kineski CH’ AN monasi su pose}ivali
Japan i u prethodnim stole}ima, ali je tek u KAMAKURA periodu, kada je
zapo~ela stalna razmena kineskih i japanskih monaha, CH’ AN ustoli~en
pod japanskim nazivom ZEN BUDIZAM. Smatra se da je prvi osniva~ ZEN
budizma u Japanu bio EISAI (1141 - 1215), koji je posle izu~avanja
CH’ AN filozofije u Kini sagradio prvi ZEN mana-stir u Hakati (Kiju{iju)
i osnovao sektu RINZAI 1191. godine pod pokroviteljstvom SHOGUN-a
Minamoto-a. Drugu glavnu struju ZEN budizma u Japanu osnovao je veliki
u~itelj DOGEN (1200 - 1253) pod nazivom SOTO u provinciji Echizen
(E}izen). ZEN se na japanskom tlu razvijao pod patronatom SHOGUN-a i
BAKUFU vlade. Mo}na porodica Hojo, koja je nasledila ratni~ku porodicu
Minamoto, obezbedila je ZEN budizmu za{titu i odane sledbenike.
SHOGUN Hojo Takiori, koji je i sam dostigao prosvetljenje pod uticajem
kineskih u~itelja, sagradio je hram Kencho (1253. godine) u kome je ZEN
praktikovan na neiskvaren, kineski na~in, i za prvog sve{tenika hrama
postavio kineskog CH’ AN monaha Lan Chi Tao Lung-a.
S obzirom da se ZEN bazirao na vi{evekovnoj tradiciji CH’ AN
budisti~kih monaha-ratnika manastira SHAOLIN, u Japanu je prihva}en,
pre svega, kao ratni~ka filozofija. Samuraji svih nivoa i polo`aja, od
SHOGUNA pa nani`e, u ZEN-u su prepoznali svoju filozofiju postojanja.
U svojoj jednostavnosti i nedore~enosti, ZEN je pru`io mogu}nost
svakom ratniku da prona|e, ili bar da potra`i minimum mentalnog
balansa, za kojim vape ljudi koji su predodre|eni da im smrt bude bli`a
od `ivota. Prema definiciji D.T. Suzuki-ja22: “ ZEN ne raspola`e bilo
kakvom doktrinom ili filozofskim u~enjem, bilo kakvim zbirom pojmova
ili intelektualnih formula, osim {to poku{ava da ~oveka oslobodi od
ropstva ra|anja i umiranja putem sebi svojstvenih intuitivnih na~ina
razumevanja” . Najkra}e re~eno, ZEN je ponudio prihvatljiv modus individualnog prevazila`enja straha od smrti.
33
[irom Japana nikli su brojni ZEN budisti~ki hramovi i manastiri u
kojima je izu~avana CH’ AN filozofija i praktikovana meditacija. Me|u
njima bilo je i takvih koji su u potpunosti preuzeli izvornu praksu
kineskog manastira SHAOLIN, u kojima se, osim filozofije i meditacije,
mentalno i fizi~ko oplemenjivanje postizalo kroz usavr{avanje borila~kih
ve{tina. Borila~ki sistem japanskih ZEN monaha zvao se SHORINJI
KEMPO ([orin|i Kempo), {to je japanski naziv za kinesku ve{tinu
SHAOLINSU CHUAN FA ([aolinsu ^uan Fa - borbeni metod manastira
[aolin). Potenciran je samoodbrambeni, defanzivni aspekt, a uve`bavane
su varijante “ kineskog boksa” , samoodbrambene tehnike CHIN NA i
ve{tina borbe motkom. Smatra se da su ZEN monasi prvi upotrebili
japanski termin JU JUTSU za tehniku samoodbrane.
ZEN je izvr{io presudni uticaj na japanske borila~ke ve{tine. U
filozofsko-psiholo{kom smislu, u okviru priprema za primenu ve{tine u
realnim uslovima, kao prioritetni zadatak potencirano je “ mentalno
izdizanje nad protivnikom i situacijom”, {to je postavljeno kao preduslov
za pravovremeno, adekvatno i usagla{eno delovanje tela i duha. U
metodolo{kom smislu, ZEN monasi, koji su odr`avali stalne veze sa
Kinom, bili su u mogu}nosti da permanentno prate aktuelne inovacije
kineskih WU SHU majstora i ta saznanja prenose samurajskim
porodicama, pod ~ijim su patronatom egzistirali.
Tokom perioda Kamakura, tajni borila~ki metod porodi~nog klana
Minamoto unapre|en je bitnim kvalitativnim dopunama. Potomci
Yoshimitsu-a koristili su sve raspolo`ive mogu}nosti za nadgradnju
porodi~ne ve{tine, tako da su i dalje neprikosnoveno dr`ali primat u
odnosu na stilove drugih klanova. Iskustva iz rata sa Mongolima, pokazala
su da su samuraji najuspe{nije delovali u uslovima borbe na tlu, u bliskoj
borbenoj distanci. Iz tih razloga, u stilu DAITO RYU, izvr{ene su
korekcije borila~ke obuke, tako {to je u prvi plan stavljena ve{tina borbe
ma~em - KEN JUTSU. Ma~ je postao osnovno oru`je samuraja. Pored
toga, uslovi bliske borbe nametali su potrebu temeljnijeg izu~avanja
borila~kih ve{tina bez upotrebe oru`ja, {to je “ na velika vrata” , uvelo JU
34
JUTSU pod nazivom - TAI JUTSU, u redovni program samurajske
obuke23. Posebna pogodnost kod doterivanja porodi~nog stila bila je i ta,
{to je klan Minamoto od po~etka podr`avao razvoj ZEN budizma, pa su im
monasi uvek stajali na raspolaganju za preno{enje novih (tajnih) tehni~kih
i metodolo{kih iskustava kineskih borila~kih ve{tina. U me|uvremenu,
stariji sin Yoshimitsu-a - MINAMOTO YOS-HIKIYO, preselio se u
provinciju Kay gde je osnovao novi ogranak porodice pod imenom
TAKEDA. Nastavio je da usavr{ava ve{tinu svog oca i nadgradio DAITO
RYU, uvo|enjem teoretskih i prakti~nih znanja iz oblasti taktike ratovanja.
Razdoblje narednih 300 godina japanskog srednjovekovnog
feudalizma je razdoblje “ gra|anskih ratova” i obuhvata istorijske
periode MUROMACHI (1333-1573) i AZUSHI-MOMOYAMA (15731603). Car Go-Daigo, koji je uspeo da pobedi Kamakura BAKUFU i
povrati carsku vlast u Kyoto, nije zadobio podr{ku mo}nih feudalaca.
Vladao je zemljom samo tri godine (do 1336. god.) kada ga je sa vlasti
zbacio samurajski klan Ashikaga. Takauji Ashikaga proglasio se za
SHOGUN-a i u severnom Kyotu formirao vladu MUROMACHI
BAKUFU. Istovremeno, dolazi do rascepa u carskoj porodici, pa se u
Kyoto-u formiraju dva dvora “ Ju`ni dvor” , kojim vlada svrgnuti car, i
“ Severni dvor” , kojim formalno vlada deo carske porodice koju je
postavio klan Ashikaga. Carsko “ dvovla{}e” trajalo je oko 50 godina uz
stalne bitke izme|u relativno izjedna~enih snaga sve do 1392. godine,
kada je “ Ju`ni dvor” napokon osvojen. MUROMACHI BAKUFU sa
SHOGUN-ima iz klana Ashikaga osvaja ograni~enu vlast u centralnim
provincijama, {to im je i bio cilj, ali u toku XV i XVI veka gubi svaki
politi~ki uticaj. Sva vlast na {iroj teritoriji zemlje bila je u rukama
lokalnog samurajskog plemstva, DAIMYO-a, ~iji su se uzajamni odnosi
kretali od stvaranja “ labavih” saveza, do rata “ svako protiv svakog” .
Svaki DAIMYO imao je samo jedan cilj - da postane SHOGUN.
Tako je i jedan od najmo}nijih DAIMYO-a - Oda Nobunaga, koji
je vladao provincijom Owari, zapo~eo proces ujedinjavanja samurajskih
klanova sa namerom da uspostavi kontrolu nad celim Japanom. Godine
35
1573. zauzeo je Kyoto, zbacio sa vlasti MUROMACHI BAKUFU i sebe
proglasio za novog SHOGUN-a. Ostao je zapam}en kao najmo}niji
SHOGUN u japanskoj istoriji koji je mudro i strpljivo, vi{e godina,
pripremao uslove za osvajanje vlasti. Njegova mo} bazirala se na tri
osnovna vojno-politi~ka faktora. Kao prvo, uspostavio je korektan i
dugoro~no osmi{ljen vojni savez - triumvirat, sa dva mo}na samurajska
klana - Hideyoshi i Tokugawa. Zatim, prvi je uspostavio ~vrste veze sa
portugalskim, a kasnije i sa drugim evropskim moreplovcima, trgovcima
i izaslanicima (koji su od 1542. godine po~eli da dolaze u Japan), preuzimaju}i monopol na kupovinu vatrenog oru`ja kojim je naoru`ao svoju
mnogobrojnu vojsku. Na kraju, pru`ao je maksimalnu pomo} katoli~kim
misionarima na planu prodora katoli~anstva u Japan, koji su mu za uzvrat
obezbedili neograni~enu materijalnu i logisti~ku podr{ku.
Po{to se ustoli~io u Kyoto-u i prvi u Japanu modernizovao svoju
vojsku, opremiv{i je vatrenim oru`jem, Nobunaga je nastavio sa
eliminacijom preostalih neprijatelja, koji su predstavljali smetnju njegovoj nameri da zagospodari celim japanskim prostorom. Glavni protivnici
su mu bili: samurajski klan Takeda - potomci i naslednici mo}ne ratni~ke
porodice Minamoto, koji su vladali isto~nim provincijama, samurajski
klan Hojo - koji je sa respektivnom vojnom silom vladao severnim
provincijama, kao i pojedine militantne budisti~ke sekte, posebno ZEN
budisti~ke, koje su bile jako mo}ne i uticajne {irom zemlje.
Prve na udaru bile su budisti~ke sekte, i to iz vi{e razloga: Istorijski
su bile vezane za samurajske klanove Takeda (Minamoto) i Hojo, pa,
samim tim i “ prirodni” neprijatelji Nobunage. Zatim, bile su pod spoljnopoliti~kim uticajem Kine, a Nobunaga se vezao za evropske uticaje.
Osim toga, obra~un sa budisti~kim sektama Nobunaga je prikazivao kao
svoj doprinos {irenju katoli~anstva. Rat protiv budisti~kih sekti zapo~et je
1571. godine i traja}e narednih desetak godina. Za to vreme uni{teno je
mnogo budisti~kih hramova i manastira, a monasi su bili prinu|eni da se
sklone u nepristupa~ne planinske predele ili da potra`e uto~i{te na
imanjima feudalaca koji su im bili naklonjeni.
36
Godine 1575., uz pomo} vatrenog oru`ja i moderne evropske
taktike ratovanja, Nobunagine snage porazile su mo}ni ratni~ki klan
Takeda. Me|utim, njegov trijumf je iznenada prekinut 1582. godine, kada
je do{lo do pobune samuraja pod komandom generala Akechi-a.
Nobunaga je ubijen, a njegov zamak Azushi zauzet. Nobunagin prvi
saveznik - Toyotomi Hideyoshi, brzo je reagovao, ugu{io je pobunu i
nastavio proces koji je njegov prethodnik zapo~eo. Hideyoshi je 1590.
godine, kao novi SHOGUN, sa mo}nom i modernom vojskom pobedio
samurajski klan Hojo i Japan je ponovo bio ujedinjen.
Da bi osigurao neprikosnovenu vlast u ~itavoj zemlji, Hideyoshi je
poru{io mnoge zamkove koji su bili izgra|eni za vreme “ gra|anskog
rata” , i ve} 1586. godine zapo~eo proces takozvanog “ lova na ma~eve” ,
odnosno, konfiskaciju oru`ja od verskih institucija i provincijskih
feudalaca. Feudalcima je drasti~no ograni~io broj samuraja kojima je bilo
dozvoljeno da budu stacionirani i aktivni isklju~ivo u zamkovima, bez
mogu}nosti da kontroli{u teritoriju.
U me|uvremenu, uticaj katoli~kih misionara je izuzetno porastao,
posebno u zapadnim provincijama, a mnogi jezuiti i franjevci su se veoma
agresivno odnosili prema doma}im shinto i budisti~kim institucijama, {to
je izazvalo revolt kod naroda. To je postalo smetnja Hideyoshi-ju za
utvr|ivanje apsolutne vlasti i kontrole nad narodom, pa je sproveo
progon katoli~kih misionara i ubrzo suzbio svaki njihov uticaj.
Hideyoshi je od Japana napravio mo}nu militantnu dr`avu. Ta mo}
ga je navela da preceni mogu}nosti svoje vojske i napravi fatalnu
politi~ku gre{ku. Godine 1592. izvr{io je invaziju na Koreju sa namerom
da okupira Kinu. Stigao je do Seula odakle ga je, mnogo ja~a kineska
vojska potisnula. Hideyoshi se tvrdoglavo branio sve do 1598. godine,
kada ga je kineska vojska definitivno potisnula iz Koreje. Iste godine
Hideyoshi je umro, a na njegovo mesto dolazi preostali ~lan “ triumvirata”
- Tokugawa, kao najmo}niji ~ovek Japana.
37
Razvoj borila~kih ve{tina - BU JUTSU u srednjovekovnom,
feudalnom Japanu, odvija se u pravcu perfekcionisti~kog zahteva da
tradicionalne borila~ke ve{tine zadr`e primat u odnosu na novouvedeno
vatreno oru`je. Naime, vatreno oru`je je ostvarilo apsolutnu takti~ku
superiornost u bitkama ve}ih razmera, me|utim, u sukobima na bliskom
odstojanju, u individualnim borbama ili borbama manjih grupa ratnika,
posebno no}u i u uslovima smanjene vidljivosti, samurajski ma~ je ostao
neprikosnoven. Iskusni samuraji - majstori ve{tina, formiraju brojne
porodi~ne {kole - KEN JUTSU sa potpuno orginalnom japanskom taktikom i tehnikom borenja.
Borila~ke ve{tine bez upotrebe oru`ja, tako|e do`ivljavaju svoj
napredak. Tajna porodi~na znanja japanskih narodnih lekara koji su
ovladali kineskim tehnikama samoodbrane, borila~ke metode ZEN
budisti~kih monaha i pojedinih samurajskih klanova koji su usavr{avali
JU JUTSU, po~inju da se bele`e i sistematizuju, sa opisnim crte`ima
poluga i zahvata pod op{tim nazivom DENSHO (Den{o) rukopisi. Jo{ od
perioda Muromachi (pre uvo|enja u upotrebu vatrenog oru`ja)
potencirano je uve`bavanje bliske borbe KUMI UCHI (kumi u~i) koje se
oslanjalo na tradicionalno samurajsko “ rvanje u oklopu” KOGUSOKU
i nadogra|eno tehni~kim elementima JU JUTSU iz DENSHO rukopisa.
Iz toga su, oko 1532. godine, nastali prvi JU JUTSU pra-stilovi, me|u
kojima su najpoznatiji bili TAKENOUCHI RYU, SEKIGUCHI RYU,
KYUSHIN RYU, KITO RYU, TENSHIN SHINYO RYU i drugi.
Me|utim, apsolutni primat u svim borila~kim ve{tinama zadr`ao je klan
Takeda sa svojim porodi~nim stilom DAITO RYU.
Stare{ina klana - TAKEDA HARUNOBU SHINGEN (1520-1573),
gospodar provincije KAY, jedan je od najve}ih japanskih vojskovo|a koji
se tokom XVI veka borio za prevlast u centralnom Japanu. Ostvario je
izuzetne ratne uspehe zahvaljuju}i svom talentu i ambicijama, ali i
efikasnom porodi~nom sistemu ratni~kih ve{tina DAITO RYU (koji je i
sam nadgradio dodavanjem proverenih prakti~nih metoda vojne strategije
“ KOSYU RYU GUNPO” ), kao i grupi svojih odanih pratilaca, ratnih
38
komandanata njegove vojske. Takedini pratioci i savetnici dali su veliki
doprinos, kako neposrednim u~e{}em u vo|enju ratnih operacija, tako i na
planu unapre|enja borila~kog sistema DAITO RYU. To su bili Sanada
Yukitaka - stru~njak za ve{tinu SENPO (gerilska taktika), Sanada Masayuki - stru~njak za ve{tinu NIN JUTSU ({pijuna`a), Sanada Yukimura,
jedan od najve}ih samuraja svih vremena - stru~njak za primenu NIN
JUTSU taktike tajnih borbenih operacija u neprijateljskoj pozadini,
Yamamoto Kansuke - veliki prakti~ar i teoreti~ar borila~kih ve{tina,
Obata Toramori i Obata Kanbei Kagenori, ratni komandanti - stru~njaci
za strategiju “ KOSYU RYU” .
Ratnici klana Takeda nizali su pobedu za pobedom sve do sukoba
sa Oda Nobunagom, ~ija je vojska bila opremljena vatrenim oru`jem.
Me|utim, i pored toga, Takeda je u nekoliko bitaka za redom pobedio
Nobunaginu vojsku, uspe{no suprotstavljaju}i hrabrost i ve{tinu svojih
ratnika modernoj vojnoj tehnologiji. U jednom okr{aju, 1572. godine,
Shingen Takeda je pogo|en pu{~anim zrnom, od ~ega je ubrzo umro. To
je ozna~ilo “ po~etak kraja” njegovog klana24. Stare{instvo nad klanom i
vojskom preuzima njegov sin - TAKEDA KATSUYORI. U presudnoj
bici, poznatoj u japanskoj istoriji kao “ Nagashino no Kassen” , koja se
odigrala 21. 05. 1575. godine, Katsuyori je sa 15.000 elitnih samuraja napao Nobunagine polo`aje i bio pora`en. Moderno vatreno oru`je pokazalo je svu mo} koju donosi novo doba i 12.000 samuraja - ponos provincije KAY, poginulo je od pu{~anih plotuna. Takeda Katsuyori izvr{io je ritualno samoubistvo, kako je i dolikovalo velikom ratniku toga doba.
U me|uvremenu, aprila 1573. godine, mladi KUNITSUGO
TAKEDA (1551-1592), odneo je njihovom savezniku Ashina Moriujiu, gospodaru provincije Aizu, testament Shingen Takede, sa zave{tenjem
mudrog Shingen-a da u slu~aju propasti klana Takeda preuzme patronat
nad delom njegove porodice da se loza Takeda ne bi ugasila. Ashina
prihvata zave{tenje kao ~ast i obavezu, a Kunitsugo-u poklanja zamak i
veliko imanje, sa molbom da tu ostane kao majstor - u~itelj borila~kih
ve{tina, na {ta Kunitsugo, nemaju}i drugi izbor, pristaje. Tako je tajna
39
ve{tina Minamoto Yoshimitsu-a, koja je bila preno{ena sa generacije na
generaciju Takeda samuraja iz provincije KAY, posredstvom Takeda
Kunitsogu-a preneta na samuraje iz provincije Aizu.
Samurajski klan Aizu od ranije je bio poznat po negovanju tradicije
borila~kih ve{tina, sa vrlo razvijenom i naprednom metodologijom BU
JUTSU. U tome su glavno mesto zauzimale porodice Ashina i Saigo sa
visoko usavr{enim ve{tinama KEN JUTSU i JU JUTSU. Tajna ve{tina
klana Aizu nazivala se OSHIKIUCHI ili GOTEN JUTSU i u celini je bila
dostupna samo ~lanovima klana visokog ranga - HATAMOTO, dok su
ostali samuraji mogli da je upoznaju tek u segmentima, bitnim za
obavljanje svojih redovnih du`nosti. Karakteristi~no je da se Aizu ve{tina
nije odnosila samo na tehnike borenja i strategiju ratovanja, ve} je kroz
nju bila obuhva}ena i etika, filozofija, protokol, etikecija, pa ~ak i shinto
rituali. Borbena tehnika delila se na dve vrste: borba na otvorenom
{irokom prostoru, gde su dominirale ve{tine KEN JUTSU, YARI JUTSU
i NAGANATE (helebarda), i borba u zatvorenom uskom prostoru gde je
dominirala ve{tina JU JUTSU.
Takedina ve{tina zauzela je visoko mesto u ovom sistemu, vr{e}i
veliki uticaj na ve{tinu klana Aizu, ali je i sama bila podlo`na njihovom
uticaju. Kako su se srodile porodice Takeda i Aizu u porodi~nu liniju
TAKEDA-AIZU, tako su se srodile i tajne ratni~ke ve{tine DAITO RYU
i GOTEN JUTSU u jedinstven pravac - DAITO RYU AIKI BU JUTSU.
S obzirom da pojam BU JUTSU obuhvata {irok dijapazon borila~kih
ve{tina, ve{tina borenja bez upotrebe oru`ja obuhva}ena ovim sistemom,
dobila je naziv DAITO RYU AIKI JU JUTSU. U naziv i definiciju
ve{tine uveden je pojam AI-KI kao posebna filozofska i mentalna
kategorija borila~ke metodologije. Pojam AI u bukvalnom prevodu zna~i
susret - uskla|ivanje, dok je pojam KI25, japanski naziv za vitalnu CH´ I
(^I) energiju, s tim {to ga Japanci dodatno defini{u i kao “ duh” . Slo`eni
pojam AI-KI mo`emo definisati kao “ pravovremeno i adekvatno
reagovanje fizi~kim i mentalnim uskla|ivanjem sa akcijom protivnika.”
Imaju}i to u vidu, borila~ki metod DAITO RYU AIKI JU JUTSU po
40
prevodu i definiciji zna~i: BORILA^KI STIL DAITO - VE[TINA
NENASILNE SAMOODBRANE - PRAVOVREMENIM I ADEKVATNIM FIZI^KIM I MENTALNIM USKLA\IVANJEM SA
AKCIJOM PROTIVNIKA.
Slede}i istorijski ciklus nastupa po zavr{etku “ gra|anskih ratova” ,
kada Ieyasu Tokugawa uvodi Japan u mirnodopski period koji }e trajati
narednih 250 godina. Progla{avanjem Tokugawe za SHOGUN-a i
uspostavljanjem njegove vlade u Edo-u (stara prestonica Japana)
zapo~inje EDO period (1603-1867). To je doba razvijenog feudalizma sa
jakom centralnom vla{}u, koja }e osigurati mir na celoj teritoriji. Skoro
svi bitni destabiliziraju}i politi~ki faktori su elilminisani ili pasivizirani,
ra~unaju}i i suzbijanje negativnog uticaja stranaca koji su politi~kim
me{etarenjima pretili da ugroze unutra{nju stabilnost zemlje, pa su
SHOGUN-i porodice Tokugawa sproveli “ izolaciju” Japana, ograni~avaju}i strane uticaje na minimalne trgovinske odnose sa Kinom i
Holandijom.
U Japanu zapo~inje razdoblje prosperiteta na svim poljima,
posebno u oblastima kulture, umetnosti i filozofije. Najzastupljeniji
filozofski pravac postaje neo-konfu~ijanizam, koji nagla{ava va`nost
morala, zakonitosti, obrazovanja i hijerarhijskog poretka u vlasti i
dru{tvu, a na osnovu povezivanja elemenata shintoizma i konfu~ijanizma
nastaju nove nacionalne filozofske {kole. Uspostavljen je dru{tveni
sistem od ~etiri stale`a. Na vrhu dru{tvene hijerarhije bili su samuraji kao
vladaju}i plemi}ki stale`, iza njih slede zemljoradnici, zatim zanatlije i na
kraju, najprezreniji stale` - trgovci. Pripadnicima navedenih stale`a bilo
je strogo zabranjeno da menjaju svoj dru{tveni status.
Za vreme Edo perioda, samuraji dosti`u kulminaciju svog
dru{tvenog i istorijskog uspona. Kao predstavnicima dru{tvene elite bilo
im je dostupno i dozvoljeno sve. Me|utim, da bi se predupredila
eventualna pojedina~na ili kolektivna samovolja, uspostavljena su dva
kodeksa koja su regulisala njihovo pona{anje. Prvi kodeks, BUKE SHO
41
HATTO (pravila za porodice ratnika) sastavio je Ieyasu Tokugawa 1615.
godine, kojim je samurajima dao “ trinaest pravila za `ivot ratnika u
vreme mirnog perioda” . Drugi kodeks, neuporedivo zna~ajniji, zato {to
je nastao unutar same samurajske klase, bio je BUSHIDO kodeks
(BU[IDO - put ratnika). Za svakog samuraja bila je individualna obaveza
i opsesija da svoju li~nost usavr{i i usaglasi prema BUSHIDO-u, koji od
samuraja tra`i da, osim usavr{avanja borila~kih ve{tina do perfekcionizma, isto tako usavr{i i svoj duh. Na BUSHIDO je zna~ajan uticaj
ostvarila konfu~ijanska etika sa svojim idealom “ kompletnog ~oveka” , u
ovom slu~aju “ idealizovanog viteza” , koji je u isto vreme obrazovani
filozof, umetnik i vrhunski ratnik.
Japanske borila~ke ve{tine tako|e do`ivljavaju svoj puni uspon.
Mirnodopski period omogu}io je velikim majstorima porodi~nih
borila~kih stilova da dopune i usavr{e tehni~ka znanja i sistematizuju
prakti~na borbena iskustva. Tako uspostavljena teoretska baza borila~kih
ve{tina oplemenjena je filozofskom nadgradnjom koja je postojala i u
ranijim periodima, ali sada poprima daleko ve}i zna~aj. U samom vrhu
porodi~nih borila~kih metodologija i dalje se nalazi stil porodi~nog klana
Aizu - Takeda.
Borbeno i intelektualno obrazovanje postalo je su{tina odgajanja
samurajske mlade`i, pa je tada{nji gospodar Aizu klana - Masayuki
Hoshina, 1643. godine naredio da se na celom prostoru Aizu provincije
otvore {kole koje }e obezbediti nastavu za mlade samuraje klana. Do
kraja EDO perioda formirane su 94 {kole borenja koje su dr`ali elitni
samuraji specijalizovani za pojedine borila~ke ve{tine. Centralna {kola
Aizu klana osnovana je 1664. godine i nosila je naziv “ NISSHIN KAN” .
U “ NISSHIN KAN” -u sprovo|ena je obuka pet stilova ve{tine ma~a i
dva stila ve{tine JU JUTSU - MIZU NO SHINTO RYU i SHINMYO
RYU.
Neke borila~ke ve{tine, ozna~ene kao “ OTOME RYU” ili
“ OSHIKIUCHI” , bile su namenjene samo za vrhunske samuraje i
tretirane su kao strogo ~uvane tajne. Bilo je zabranjeno da se znanje ovih
42
ve{tina prenosi na samuraje ni`eg nivoa, a osim toga bila je zabranjena
razmena tehni~kih znanja i iskustava izme|u stilova kao i demonstracija
ve{tine pred sledbenicima drugih {kola. Ova pravila posebno su va`ila za
dve borila~ke metodologije - AIZU MIZOGUCHI HA ITTO RYU i
DAITO RYU AIKI JU JUTSU.
Najve}i majstor DAITO RYU AIKI JU JUTSU tog perioda
svakako je bio SOKE SOEMON TAKEDA (1758-1853), koji je ovu
metodologiju zna~ajno unapredio na teoretskom i prakti~nom planu. U
okviru DAITO RYU AIKI JU JUTSU on je podu~avao sistem poznat pod
nazivom AIKI IN YO HO (AIKI YIN i YANG, aktivno-pasivni princip
koji je paralelno obuhvatao i odbranu i napad). U zabele`enoj istoriji
japanskih borila~kih ve{tina, Soemon Takeda je prvi majstor koji je
upotrebio termin AIKI sa detaljnim teoretskim obja{njenjem i
obrazlo`enjem, pa se sa pravom smatra “ ocem” AIKI - metodolo{kog
principa.
Sa Edo periodom Japan ulazi u XIX vek. Dvestogodi{nja izolacija
doprinela je da svetski dru{tveni procesi sa zaka{njenjem dopru do
Japana, tako da je uticaj ekonomsko-politi~ki razvijenih zemalja Zapada
nametnut japanskom dru{tvu u trenutku kada ono za takve procese nije
bilo spremno. Spoljni pritisak evropskog i ameri~kog kapitalizma postaje
neizdr`iv za samurajski plemi}ki stale`, koji po~inje da gubi politi~ki i
dru{tveni uticaj u zemlji. Istovremeno, dolazi do formiranja japanske
bur`oazije iz redova do tada najprezrenijeg - trgova~kog stale`a, u ~emu
carska porodica vidi svoju {ansu za ponovno preuzimanje vlasti.
Dru{tvena hijerarhija po~ela je da se lomi, {to je kona~no dovelo do
novog gra|anskog rata.
Samurajski klanovi morali su da odlu~e da li }e podr`ati Tokugawa
{ogunat ili cara. U vreme “ Bakumatsu” ratova (1853-1867) Aizu klan je
stao uz {oguna i postao njegova klju~na vojna formacija, dok su se na
strani cara borili klanovi Satsuma i Chosho. Presudna bitka odigrala se
1868. godine kod Fishimi-a. Samuraje Aizu klana predvodio je
43
TANOMO SAIGO (1830-1905), u~enik Takeda Soemon-a, vrhunski
stru~njak za DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Tanomo se sukobio sa
zdru`enim snagama Satsuma - Chosho i nakon te{ke, krvave bitke bio
pora`en.
Kada je porodica Tanomo-a ~ula da su njihove trupe izgubile bitku,
pretpostavili su da je Tanomo mrtav, pa su `ene i deca, ukupno 21 ~lan
njegove porodice, izvr{ili kolektivno samoubistvo. Sli~na sudbina
zadesila je i grupu od 40 de~aka - samuraja Aizu klana, starosti izme|u
15-17 godina, koji su preuzeli poslednju odbranu grada Aizu. Polovina
njih je poginula u borbama na brdu iznad grada, dok je preostalih 20
de~aka, kada su videli da je grad u plamenu, izvr{ili ritualna samoubistva
kako bi sa~uvali ~ast i ugled svojih porodica.
Posle poraza klana i porodi~ne tragedije, Tanomo Saigo se povukao
u shinto svetli{te Hikko Toshogu. Odlu~io je da ne izvr{i ritualno
samoubistvo iz dva razloga. Prvi je bila njegova moralna obaveza da se
osveti klanu Satsuma, dok je drugi razlog bila svest o tome da je ostao
poslednji pre`iveli stru~njak i poznavalac tajnih borila~kih sistema
porodi~ne linije Takeda-Aizu. Vreme je provodio u podu~avanju
preostalih samuraja Aizu klana ve{tini DAITO RYU AIKI JU JUTSU.
Padom TOKUGAWA {ogunata, car Mutsuhito preuzima vlast i
zapo~inje proces “ Carske restauracije” . Sebi je dao novo ime - Meiji
(Mei|i), pa je period njegove vladavine (1868-1912) ostao zabele`en u
japanskoj istoriji kao MEIJI period. U Edo-u je formirana nova vlada civilnog tipa - od grupe plemi}a i biv{ih samuraja koji su se prilagodili
novim tokovima. Zapo~inje proces demokratizacije Japana, sa ukidanjem
dru{tvenih razlika, uperen isklju~ivo prema samurajskom stale`u. Car
propisuje “ Zakletvu od pet stavova” kojom politi~ki obara samurajsko
plemstvo, pa tako, od 1868. godine, posle 1000 godina tradicije, samuraji
prestaju da postoje kao dru{tvena kategorija. “ MEIJI - REFORMA”
donosi zakone koji ukidaju sve privilegije samuraja: 1870. godine
oduzima se zemlja od feudalnih gospodara DAIMYO-a, 1876. godine
44
strogo je zabranjeno no{enje ma~eva kao simbola samurajskog
dostojanstva, a u me|uvremenu, od 1873-1877 godine, vr{i se reorganizacija vojske, koja po ugledu na moderne evropske armije, po~inje da
se bazira na regrutaciji i otvorena je za svakog, pa tako samuraji, kao
“ ratnici zastarelog tipa” , i na vojnom planu postaju marginalizovani.
Samurajske porodice pro`ivljavaju te{ka vremena. Mnogi ugledni
samuraji izvr{avaju ritualna samoubistva da bi sa~uvali ~ast svoga imena,
pojedine grupe mladih samuraja odmetnule su se u organizovani kriminal,
stvaraju}i japansku “ JAKUZA” mafiju, a manji broj samuraja, koji su
uspeli da se prilagode novonastalim uslovima, regrutuju se u carsku
vojsku i policiju.
Godine 1878-e klan Satsuma (koji je deset godina ranije izazvao
propast Aizu klana) organizuje pobunu protiv cara Meiji. Mnogi Aizu
samuraji, `eljni osvete, dobrovoljno se priklju~uju carskim snagama
vojske i policije. U bitci kod Tabaruzaka, Aizu ratnici ostvaruju apsolutnu
pobedu i uni{tavaju klan Satsuma do poslednjeg ~lana. Iza priprema i
organizacije Aizu ratnika stajao je Tanomo Saigo.
Do 1880. godine borila~ke ve{tine izgubile su zna~aj. Okupljanje i
organizovanje majstora ve{tina bilo je zabranjeno i tretirano kao
zavereni~ka aktivnost. Tradicija usavr{avanja borila~kih ve{tina odr`ava
se u strogoj tajnosti u zatvorenim porodi~nim krugovima. Tanomo Saigo,
koji je u me|uvremenu postao shinto-sve{tenik, okuplja oko sebe grupu
najtalentovanijih majstora porodice Takeda-Aizu da bi ih adekvatno
pripremio za nova vremena koja tek dolaze. DAITO RYU AIKI JU
JUTSU prestaje da egzistira u svojoj izvornoj formi, prilago|avaju}i se
novim uslovima i novim zahtevima koje name}e moderno doba.
45
^ETVRTA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU:
MODERNI JU JUTSU PRAVCI
Krajem XIX i po~etkom XX veka Japan postaje stabilna kapitalisti~ka dr`ava sa jakom centralnom vla{}u i dobro organizovanom
vojskom i policijom. Na politi~kom planu uveden je sistem parlamentarne
monarhije evropskog tipa. Vlada pru`a punu podr{ku razvoju industrije i
krupnih kapitalisti~kih preduze}a, {to je zemlji obezbedilo nagli
privredno-ekonomski uspon. U XX vek Japan ulazi kao mo}na imperijalna sila, koja }e dominirati modernom istorijom Dalekog istoka.
Sna`noj dr`avi vi{e ne preti unutra{njo-politi~ka opasnost od
eventualne organizovane pobune starih samurajskih porodica koje su
pre`ivele “ MEIJI - REFORMU” . Veliki majstori borila~kih ve{tina, koji
su u strogoj tajnosti odr`avali porodi~nu tradiciju preno{enja borila~kih
znanja na mla|e generacije, od 1880. godine po~inju da rade javno. S
obzirom da su u BU JUTSU majstorstvu videli jedini dostojanstven na~in
da obezbede materijalna sredstva za egzistenciju, {irom Japana otvaraju
na stotine privatnih, porodi~nih (RYU) {kola borila~kih ve{tina.
Ve`banje borila~kih ve{tina postaje dostupno svim slojevima japanskog
dru{tva. ^lanovi starih samurajskih porodica ve`bali su zbog tradicije,
gra|ani su ve`bali zbog samoodbrane i rekreacije, a pripadnici vojske i
policije zbog potrebe. Posebno interesovanje vlada za ve{tinu
samoodbrane - JU JUTSU.
Realnost novog vremena nametnula je promene u shvatanju su{tine
borila~kih ve{tina. U eri napredne vojne tehnologije i masovnog kori{}enja vatrenog oru`ja, upotrebna vrednost drevnih borbenih sredstava (ma~,
koplje, luk i strela), na kojima se bazirala metodologija BU JUTSU,
izgubila je smisao. U prvi plan po~inje da se stavlja mentalni aspekt koji,
po drevnim ZEN budisti~kim principima, usavr{avanje borila~kih ve{tina
tretira kao na~in kultivisanja sopstvene li~nosti. Ve{tina se do`ivljava kao
46
filozofija `ivota, put ka li~nom prosvetljenju, nedosti`ni ideal taoizma. U
skladu sa tim, pojam JUTSU, koji potencira upotrebnu vrednost ve{tine,
postaje neadekvatan i zamenjuje se filozofskim pojmom DO (PUT kineski TAO), koji podrazumeva ideju da je usavr{avanje do perfekcionizma samo sebi pretpostavljeno kao cilj. BU JUTSU - postaje BU
DO, KEN JUTSU - postaje KEN DO, KYU JUTSU - postaje KYU DO i
sl. Jedna od retkih ve{tina koja je zadr`ala karakteristiku JUTSU je
ve{tina JU JUTSU, {to je u~injeno sa namerom jasnog nagla{avanja njene
primarne samoodbrambene upotrebne vrednosti.
Tokom prve polovine XX veka japansko dru{tvo ulazi u fazu
ekstremnog militarizma. U cilju uspostavljanja vojne dominacije na {irem
dalekoisto~nom prostoru, imperijalna vlada zapo~inje nekoliko
osvaja~kih ratova (rusko - japanski rat 1904., I svetski rat 1914., kineskojapanski rat 1937, II svetski rat 1941. godine). Ratne kampanje smenjuju
se jedna za drugom, a zbog potreba stvaranja militantnog raspolo`enja
kod naroda i podizanja borbenog duha regruta sve dr`avne institucije
anga`uju se na planu veli~anja japanske ratni~ke tradicije. Stare
samurajske porodice do`ivljavaju svoju punu dru{tvenu rehabilitaciju. U
takvoj atmosferi, upra`njavanje tradicionalnih borila~kih ve{tina postaje
stvar presti`a. BU DO ve{tine podi`u se na nivo kulta, a veliki majstori
sti~u ugled bo`anstava. ^ak ni posle katastrofalnog poraza Japana u II
svetskom ratu, 1945. godine i sedmogodi{nje ameri~ke okupacije (do
1952. godine), uspon borila~kih ve{tina ne jenjava. U prvim godinama
okupacije klubovi funkcioni{u tajno i odra`avaju duh pora`enih japanskih
nacionalista, me|utim, veoma brzo dolazi do njihove legalizacije kroz
formu sportskih aktivnosti. Posle takozvanog “ industrijskog buma”
{esdesetih godina, Japan postaje privredno-ekonomska sila na globalnom
planu. Paralelno sa tim, odvija se i me|unarodna ekspanzija japanskih
borila~kih ve{tina koje danas spadaju me|u najmasovnije i najpopularnije
sportsko-rekreativne aktivnosti u svetu.
Pod takvim istorijskim okolnostima razvijala se moderna ve{tina
JU JUTSU. U poslednjih sto godina formiran je veliki broj novih stilova
47
({kola) ove ve{tine, me|utim, sve se baziraju na dva osnovna metodolo{ka JU JUTSU pravca: KODO KAN JU JUTSU i AIKI JU JUTSU.
48
A) KODO KAN JU JUTSU
Prvu modernu japansku instituciju za izu~avanje nacionalnih
borila~kih ve{tina bez upotrebe oru`ja, poznatu pod imenom KODO
KAN, stvorio je 1882. godine veliki reformator JU JUTSU ve{tine - prof.
dr Jigoro Kano.
JIGORO KANO (1860-1938) ro|en je 28. oktobra 1860. godine u
mestu Makage, u blizini luke Kobe. Vaspitavan je u gra|anskoj porodici
koja se 1871. godine nastanila u Tokiju. Sa nepunih 18 godina, u skladu
sa svojim ambicijama i `eljama roditelja, upisao je studije na Tokijskom
carskom univerzitetu, opredeliv{i se za oblasti filozofije, knji`evnosti,
politike i politi~ke ekonomije. Diplomirao je 1881. godine i kao jednom
od retkih visokoobrazovanih intelektualaca “ MEIJI PERIODA” , pred
njim je stajala uspe{na karijera u vrhu japanske dr`avne administracije.
Kano je bio izuzetno niskog rasta, bole{ljiv i slaba{ne konstrukcije,
pa je, u cilju pobolj{anja zdravlja i prevazila`enja problema fizi~ke inferiornosti, jo{ kao mlad student odlu~io da se posveti izu~avanju neke od
tradicionalnih borila~kih ve{tina. S obzirom da je pripadao gra|anskom
sloju, bez samurajske tradicije, imao je dosta problema kod pronala`enja
majstora ve{tine koji bi ga obu~avao. Naime, kao posledica “ Meijireforme” ve{tine su se u to vreme jo{ uvek izu~avale u strogo zatvorenim
krugovima samurajskih porodica, ali je Kano, zahvaljuju}i svojoj
upornosti, uspeo da prona|e {kole borenja, ~iji su majstori, zbog te{ke
materijalne situacije, primali sve one koji su mogli da plate obuku.
Prvi majstor od koga je Kano nau~io osnove JU JUTSU ve{tine
bio je Teinosuke Yagi. Ubrzo posle savladanih osnovnih znanja prelazi na
u~enje kod Hachinosuke Fukeda-e i Masatomo Iso-a, starih majstora stila
TENSHIN SHINYO RYU JU JUTSU, koji se bazirao na razradi sistema
ASHIGARU - najni`eg nivoa samoodbrambene obuke drevnih
samuraja i svodio na nekoliko osnovnih kombinovanih tehnika bacanja i
49
udaraca. Napredne nivoe JU JUTSU ve{tine Kano je izu~avao kod
majstora Tsunetoshi Iikubo-a, u stilu KITO RYU JU JUTSU, ~ija se
tehika uglavnom svodila na akcije bacanja. Posle ~etiri godine fanati~nog
treniranja i uvo|enja u tajne borila~kih stilova koje je izu~avao, Kano je
postao JU JUTSU majstor. Njegov u~itelj Iikubo je zaklju~io da vi{e
nema ~emu da ga nau~i, pa mu je uru~io tajne knjige i rukopise KITO
RYU {kole i uputio ga da dalje sam prona|e svoj put u izu~avanju ve{tine.
Mladi JU JUTSU majstor - Jigoro Kano, video je put svog daljeg
razvoja u stvaranju sopstvenog stila borenja sa potpuno novim
metodolo{kim pristupom ve{tini, koji }e biti uskla|en sa aktuelnim
dru{tvenim promenama i procesima koji su se odvijali u Japanu. Ono {to
je Kano stvorio bilo je vi{e od stila. Akcenat je stavio na op{ti zna~aj
ve{tine JU JUTSU, kao tekovini japanske nacionalne tradicije, izuzetno
pogodnoj za unapre|enje fizi~kog i mentalnog nivoa sveukupne japanske
populacije. Me|utim, postojao je niz problemati~nih socijalno-istorijskih
okolnosti na koje je trebalo uticati da bi se ve{tina prilagodila novom
vremenu, {to se postavljalo kao preduslov za realizaciju Kano-ove ideje.
Zbog toga je Kano zapo~eo opse`nu reformu ve{tine JU JUTSU koja se
odvijala u dva pravca: a) reforma socijalnog smisla i cilja ve{tine i b)
reforma metodolo{kog pristupa ve{tini.
Pod reformom socijalnog smisla i cilja ve{tine Kano je
podrazumevao promenu ukupnog odnosa dru{tva prema borila~koj
ve{tini JU JUTSU, kao i promenu odnosa nosilaca u~enja ove ve{tine
(tradicionalnih majstora - instruktora) prema dru{tvu u celini. Naime,
Kano je polazio od gra|anske, demokratske ideje da je JU JUTSU deo
japanske kulture i da, kao takva, treba da bude dostupna svima kao
svojevrstan vid psihofizi~ke rekreacije i samoodbrane. Na tom planu,
zamislio je ve{tinu kao op{tenacionalni sistem fizi~kog vaspitanja i
obrazovanja, baziran na tekovinama vi{evekovne japanske tradicije, pa je
vladi, u okviru reforme i modernizacije {kolstva, ponudio svoj program
koji kroz masovno praktikovanje mentalnih i fizi~kih svojstava ve{tine JU
JUTSU treba da ostvari tri cilja: vaspitno-obrazovni, sportsko-rekreativni
51
i samoodbrambeni. Vaspitno-obrazovni cilj odnosio se na mentalne i
duhovne aspekte ve{tine sa izrazito nacionalnim kulturnim obele`jima
(sli~no staroj tradiciji vaspitavanja samurajske mlade`i). Sportskorekreativni cilj bazirao se na prilago|avanju ve{tine sportsko
takmi~arskim uslovima i pravilima koja garantuju bezbedno masovno
praktikovanje. Samoodbrambenom cilju dat je sekundaran zna~aj i u
po~etnim fazama omasovljavanja Kano-ovog sistema, nije posebno
potenciran. Imaju}i u vidu da je Kano ve} zauzimao visoko i ugledno
mesto u dr`avnoj administraciji, njegov program, kao specifi~an spoj
moderne fizi~ke kulture i mentalnog treninga baziranog na nacionalnom
duhu, vlada je prihvatila i dala mu punu podr{ku.
Istovremeno, Kano je morao da sprovede i opse`nu propagandnu
kampanju popularizacije svog sistema borila~ke ve{tine, s obzirom da je
JU JUTSU bila na izuzetno lo{em glasu. Naime, nosioci u~enja ove ve{tine, veliki tradicionalni majstori-instruktori kao predstavnici starih samurajskih struktura, imali su negativan odnos i prema japanskim vlastima i
prema gra|anskoj demokratiji. Mada su zbog materijalne egzistencije
po~eli da dr`e {kole borila~kih ve{tina otvorenog tipa, osnovna tendencija
je bila da se majstorstvo ve{tine zadr`i u porodi~nom krugu. Pojedine
{kole bile su poznate po fizi~kom zlostavljanju u~enika iz gra|anskog
sloja i ~estim siled`ijskim istupima na ulicama. Osim toga, mnogi majstori su se upustili u kriminalne aktivnosti, izme|u ostalog i u organizovanje tajnih me~eva i kladionica gde su se JU JUTSU borci tukli do
smrti. Ta pojava, koju je Kano definisao kao “ prostituisanje ve{tine” ,
posebno je uticala na lo{ glas JU JUTSU. Kano-u i njegovim
sledbenicima bile su potrebne godine i godine vaspitno-propagandnog
rada da bi kod japanskog naroda povratili pozitivan odnos prema
borila~kim ve{tinama.
U skladu sa reformom socijalnog smisla i cilja ve{tine, Kano je
sproveo i adekvatnu reformu metodolo{kog pristupa kod uve`bavanja
ve{tine JU JUTSU da bi je prilagodio masovnom praktikovanju u {kolsko-obrazovnim ustanovama. Iz ve{tine je izbacio sve potencijalno
52
opasne tehnike koje po bilo kom osnovu mogu izazvati povredu. Izba~eni
su svi udarci, opasne poluge i smrtonosna bacanja ~ija je osnovna namena
bila te{ko povre|ivanje protivnika. U metodolo{kom sistemu Kano je
zadr`ao samo kontrolisana modifikovana bacanja, bezopasne poluge na
laktu i nekoliko zahvata “ naznake” gu{enja protivnika. Kod uve`bavanja slobodnih borbenih akcija “ RANDORI” , uveo je stroga
ograni~enja koja su pru`ala mogu}nost nadmetanja izme|u ve`ba~a bez
opasnosti od povre|ivanja. Tako|e, uveo je teoretske izmene koje su
maksimalno ubla`ile psiholo{ki pristup kandidata prema uve`bavanju i
nadmetanju. Pojam “ neprijatelj” zamenio je pojmom “ protivnik” , a
mentalni odnos prema borbi definisao je eti~kim imperativom: “ NIJE
NEOPHODNO POVREDITI PROTIVNIKA DA BI GA POBEDIO” !
Ukratko, Kano je napravio kvazi-borila~ku ve{tinu ~ija se realizacija
svodila na strogo kontrolisanu “ simulaciju” borenja i koja je,
uvo|enjem standardizacije pravila i su|enja, prerasla u savremeni sport.
Kano-ova nova metodologija bazirala se na JU JUTSU {kolama
KITO RYU i TENSHIN SHINYO RYU u kojima je majstorirao, zatim,
na rezultatima njegovih izu~avanja starih JU JUTSU stilova SEIGO RYU
i SEKI GUSHI RYU, kao i na izu~avanju iskustava drevnih DENSHO
rukopisa. U samom po~etku, novi stil je bio poznat pod imenom KANO
JU JUTSU. Me|utim, zbog socijalno diskreditovanog pojma JUTSU,
Kano je svom stilu promenio naziv, da bi postavio jasnu razliku u odnosu
na ostale JU JUTSU stilove. S tim u vezi, odlu~io je da zadr`i odre|uju}i
pojam JU (nenasilno) a pojam JUTSU zameni filozofskom kategorijom
DO (put). S obzirom da je u to vreme, jedan od aktuelnih borila~kih
stilova, YIKISHIN RYU, ve} koristio terminolo{ku odredbu JUDO, Kano
je pro{irio naziv svog stila u KODO KAN JUDO. Termin KODO KAN
ozna~ava “ mesto na kome se izu~ava put” . Slu~ajno ili namerno i
najpoznatiji shinto hram u Tokiju nosio je naziv KODO KAN, pa je ta
okolnost posebno doprinela popularizaciji i ugledu Kano-ovog stila, koga
su svi po~eli nesvesno da povezuju sa shinto tradicijom.
Osnovna takti~ko-tehni~ka karakteristika KODO KAN JUDO-a je
ta, da se sve radnje, defanzivne ili ofanzivne, baziraju na tehnikama bacanja
53
- NAGE. Takti~ki, Kano-ov sistem prioritetno potencira borbenu situaciju
KUZUSHI (KUZU[I - faza nestabilnosti protivnika), odnosno kori{}enje
nestabilnosti protivnika u napadu ili odbrani da bi se primenila
kontraakcija. Druga osnovna karakteristika, odnosila se na negiranje i
prevazila`enje faktora fizi~ke snage, pod motom: “ SA MINIMUMOM
SNAGE POSTI]I MAKSIMALNU EFIKASNOST” . Stoga, jedna od
glavnih instrukcija Jigoro Kano-a glasi: “ UZDAJ SE I VERUJ U SVOJE SPOSOBNOSTI. RADI BRZO, GIPKO, STRIKTNO PO PRINCIPIMA JUDO-a, A NIKADA SNAGOM, JER AKO SI JA^I, NIJE TI POTREBNA, A AKO SI SLABIJI NIKAD JE NEMA[ DOVOLJNO. JEDINO SE TAKO [email protected] OBJASNITI KAKO DA SLABIJI PROTIVNIK POBEDI JA^EG” . Uspostavljanjem sistema KODO KAN JUDO,
Jigoro Kano je do maksimuma realizovao drevni borila~ki princip:
“ NE SUPROTSTAVLJATI SNAGU PROTIV SNAGE,
NEGO POPUSTITI DA BI SE POBEDILO. POVUCI
KADA TE PROTIVNIK GURA I GURNI KADA TE
PROTIVNIK POVU^E. PROTIVNIK SE IZBACUJE IZ
[email protected] I TIME LOMI NJEGOVA SNAGA. TADA
SE BEZ NAPORA PRIMENJUJU [email protected]
TEHNIKE” .
Mada je Jigoro Kano stare JU JUTSU stilove tretirao kao
najne~istije, bespo{tedne oblike borbe, neprimerene novom vremenu i
neadekvatne za prilago|avanje sportskim normama, nikada nije negirao
njihovu samoodbrambenu vrednost. Zbog toga je u svom KODO KAN
sistemu, u segmentu samoodbrambene pripreme, zadr`ao neke opasne
tehnike, ali ih nije potencirao u programima masovnog uve`bavanja.
Kano-ovim dugoro~nim planom bilo je predvi|eno da se taj aspekt
borila~ke ve{tine ograni~i na specijalizovane institucije vojske i policije
~iji objektivni zahtevi prevazilaze okvire sporta. Taj specijalni program
definisao je samoodbranu kao “ ve{tinu zahvata sra~unatu tako da se u prvom momentu izazove jak bol kod napada~a sa ciljem prisiljavanja da
odustane od napada” i garantovao je efikasnost samo u pojedina~noj borbi
54
sa neobu~enim protivnikom. Suprotstavljanje obu~enom napada~u ili ve}em broju napada~a nije bilo predvi|eno KODO KAN sistemom i ostalo
je kao prednost drugih borila~kih stilova.
Kano je uveo jo{ jednu zna~ajnu novinu u JU JUTSU, a to je ocenjivanje kvaliteta i napredovanja kandidata stepenovanjem po u~eni~kim
KYU i majstorskim DAN rangovima. Svaki rang bio je ozna~en posebnom bojom pojasa i to - {est u~eni~kih KYU nivoa (beli, `uti, oran`, zeleni, plavi i braon pojas) i majstorski crni pojas, koji je u po~etnim fazama imao pet DAN rangova (kasnije dodato jo{ pet). Ovo rangiranje Kano
je preuzeo iz KYU DO-a i tokom vremena, prihva}eno je u svim
japanskim borila~kim ve{tinama.
Svoju prvu {kolu Kano je osnovao 1882. godine u maloj sali budisti~kog hrama EISHOJI u Tokiju. Imao je samo devet u~enika, ali je njihov broj iz dana u dan rastao. Kod izbora svojih u~enika i sledbenika, prete`no se orijentisao na vladine ~inovnike, vojne i policijske zvani~nike,
odnosno ~lanove njihovih porodica, {to je bilo od izuzetne va`nosti za razvoj Kano-ovog stila. Tako je 1886. godine KODO KAN JUDO zvani~no postao deo japanskog obrazovnog sistema. U isto vreme i tokijska metropoliten policija po~inje da pokazuje veliko interesovanje za uve`bavanje borila~kih ve{tina, posebno za JU JUTSU. Imaju}i u vidu da su nosioci tradicionalne JU JUTSU ve{tine apriorno tretirani kao potencijalni
antidr`avni i kriminogeni faktori, vlada i uprava policije jedva su do~ekali
pojavu Kano-ovog modernog sistema borenja, potpuno nezavisnog od
starih stilova, pa je KODO KAN metod po~eo masovno da se upra`njava
u krugovima policijskih struktura. Sli~an proces odvijao se i u japanskoj
vojsci, {to je doprinelo da KODO KAN bude prihva}en kao standardni
metod obuke japanske vojske i policije. Prioritetno je potenciran samoodbrambeni segment u kome su zadr`ane mnoge opasne ali efikasne
tehnike. Mada je Kano insistirao na upotrebi termina JUDO, u ovom
obliku rada zadr`an je termin KODO KAN JU JUTSU.
U periodu od 1883. do 1905. godine, KODO KAN JUDO je bio u
centru javne pa`nje. Svi su se divili novim, modernim rezonima i
55
principima ove borila~ke ve{tine, ali na prakti~nu vrednost JUDO-a u
realnim borbenim uslovima gledalo se sa sumnjom i prezirom od strane
starih JU JUTSU majstora. Me|utim, zbog svoje politi~ke mo}i i javnog
uticaja, Kano je bio taj koji je odlu~ivao “ {ta valja a {ta ne valja” . Zbog
toga su se mnogi majstori starih stilova pridru`ili Kano-u sa `eljom da
sa~uvaju svoje ve{tine. Kano ih je sve prihvatio ali uz izri~it uslov da svoju
aktivnost i uspehe sprovode isklju~ivo u korist promocije i popularizacije
KODO KAN-a, uz zabranu potenciranja imena i zna~aja sopstvenih stilova.
Tako je i mladi majstor stila DAITO RYU AIKI JU JUTSU, Shiro
Saigo ([iro Saigo), `eljan slave i novca, regrutovan od strane Kano-a da
bi svojim javnim nastupima i borbama promovisao KODO KAN JUDO,
mada se nikada nije bavio izu~avanjem tog stila. Imao je 21 godinu kada
mu je KODO KAN dodelio majstorstvo PETOG DAN-a, kao najve}u
nagradu koju je mogao da mu ponudi. Za uzvrat, Saigo se borio u korist
KODO KAN-a protiv predstavnika drugih JU JUTSU stilova. Svoje
protivnike je deklasirao opasnom i efikasnom AIKI JU JUTSU tehnikom,
ali je sav njegov uspeh pripisivan JUDO-u. Osim toga, kao jedan od
najistaknutijih stru~njaka borila~kih ve{tina svoga doba, postao je “ `iva
legenda” KODO KAN-a, koji se reklamirao pri~ama o `ivotu i uspesima
Shiro Saigo-a, pa je njegovo ime postalo poznato i izvan granica Japana.
Glavni Kano-ov kriti~ar i oponent bio je stari majstor Hikosuke
Totsuma, ~iji je stil JU JUTSU imao veliki broj sledbenika. Obzirom da
su stilovi TOTSUMA RYU i KODO KAN JUDO bili u direktnoj
konkurenciji, pod pokroviteljstvom na~elnika tokijske metropoliten
policije odr`an je javni me~ izme|u ove dve {kole. To je bila odlu~uju}a
bitka za primat. Svaka {kola izvela je po 15 takmi~ara, a zbog nedostatka
pravila su|enja borbe su vi{e li~ile na dvoboje nego na takmi~enje.
Pobedio je KODO KAN sa trinaest dobijenih borbi i dve nere{ene,
me|utim nikada nije potencirano niti javno saop{teno da su se za KODO
KAN borili regrutovani majstori drugih JU JUTSU stilova. Posle
navedenog doga|aja, KODO KAN je nametnuo takva pravila borenja
koja nisu odgovarala drugim stilovima pa se nisu ni odazivali pozivima
56
na takmi~enja, a osim toga, mnogi majstori su izbegavali da se
konfrontiraju sa Kano-om zbog straha od njegovog velikog uticaja kod
vlasti i policije. Tako je, mudrom politikom Jigoro Kana, KODO KAN
JUDO postao neprikosnoveni stil borenja u Japanu.
Kada se KODO KAN JUDO definitivno izborio za svoj status u
vrhu japanskih borila~kih ve{tina, Jigoro Kano svestan svoje mo}i,
odlu~io je da pru`i pomo} svim ostalim tradicionalnim JU JUTSU
stilovima. Doju~era{nji konkurenti i protivnici u Kano-u su dobili
mo}nog saveznika, koji je svesrdno i iskreno po~eo da se trudi da spase
od zaborava i izumiranja stare japanske borila~ke sisteme. Prvi gest takve
vrste Kano je napravio 24. jula 1906. godine, kada je na BUTOKU KAI
akademiji organizovao skup najve}ih japanskih JU JUTSU majstora,
povodom prezentacije svog sistema JUDO KATA26. Ve}ina starih
majstora je do{la na skup sa dosta podozrenja i zajedljivih komentara,
me|utim Kano je ispunio svoj cilj. Dokazao im je da mogu da se okupe i
da rade zajedno na planu o~uvanja japanske borila~ke tradicije u
op{tenacionalnom interesu. Taj Kano-ov potez umnogome je izmenio do
tada “ zategnute” odnose izme|u konkurentskih stilova, s obzirom da su
postepeno po~eli jedni druge da tretiraju sa mnogo vi{e uva`avanja i
tolerancije. Najbolji primer za to, bilo je blisko prijateljstvo izme|u
Jigoro Kano-a i Takeda Sokaku-a, velikog majstora stila DAITO RYU
AIKI JU JUTSU. U~vr{}ivanju njihovog prijateljstva znatno je doprinela
tesna saradnja sa Shomachiro Noguchi-em, predsedavaju}im grupe
“ IMPERIAL SHOBUKAI” , koji je koordinirao aktivnosti borila~ke
obuke u vladinim institucijama, kao i pre}utna saglasnost po pitanju
anga`ovanja Shiro Saigo-a, koji je {ire}i slavu KODO KAN-a, znatno
doprineo popularizaciji i podizanju ugleda stila DAITO RYU.
Godine 1922. osnovano je KODO KAN - KULTURNO DRU[TVO, kao dr`avna institucija za izu~avanje i {irenje nacionalnih borila~kih ve{tina. Mada je KODO KAN JUDO stavljen u prvi plan, vrata dru{tva
bila su otvorena svim ostalim japanskim stilovima koji su tu mogli da
na|u uto~i{te i patronat.
57
Borila~ki sistem KODO KAN, kroz svoje forme JUDO i JU
JUTSU, izuzetno je doprineo prodoru i afirmaciji japanske kulture u
zapadnom svetu. Jo{ 1889. godine, Kano je putovao u Evropu i Ameriku,
gde je odr`ao seriju predavanja na temu uskla|ivanja tekovina japanske
nacionalne kulture sa modernim obrazovnim sistemima. Njegov projekat
kori{}enja iskustava tradicionalnih borila~kih ve{tina u procesu
savremenog vaspitavanja i obrazovanja omladine, stekao je veliki
publicitet. Izuzetno interesovanje pobudio je samoodbrambeni aspekt
japanskih borila~kih ve{tina, pa je 1905. godine, KODO KAN izdao
nekoliko knjiga na engleskom jeziku o tehni~kim i prakti~nim karakteristikama ve{tine JU JUTSU.
U prvim decenijama XX veka, kada je Japan, kao imperijalna sila,
postao zna~ajan faktor svetske politike, dolazi do velikog interesovanja
evropskih i ameri~kih intelektualnih krugova za japansku kulturu.
Izu~avanje filozofija ZEN budizma, japanske poezije i umetnosti, postalo
je “ modni trend” . Tako je i JUDO, pod formom japanskog nacionalnog
sporta, na “ velika vrata” u{ao u sportske dvorane zapadnog sveta. Od
1920. godine JUDO, sa definisanim sportskim pravilima po evropskim
standardima, po~inje masovno da se ve`ba u Francuskoj, Engleskoj,
Nema~koj i Americi.
Zapadnim vojnim i policijskim stru~njacima nije promakla velika
samoodbrambena upotrebna vrednost japanskih borila~kih ve{tina, pa su
osim razvoja sportskog, JUDO aspekta, po~eli da insistiraju na instrukta`i
u ve{tini JU JUTSU. Me|utim, neshvataju}i su{tinu BUDO principa,
zapadnjaci su insistirali na “ brzoj, gruboj i efikasnoj obuci” , {to je za
japanske instruktore naviknute da ve{tina mo`e da se savlada samo
dugotrajnim i upornim praktikovanjem, predstavljalo apsurd. Problem
neadekvatnosti ovog zahteva re{en je tako {to je svakom japanskom
instruktoru data mogu}nost da na licu mesta sastavi fleksibilan
samoodbrambeni program, potpuno prilago|en individualnim nivoima i
osobinama kandidata koji prolaze obuku. S obzirom da je takav pristup
potpuno devalvirao karakteristiku JU, program obuke koji je razra|ivan
58
sa Evropljanima dobio je naziv JIU (DJIJU - slobodno, neformalno) a
ve{tina samoodbrane postala je poznata pod nazivom JIU JUTSU (DJIJU
[email protected]) - SLOBODNA BORILA^KA OBUKA. Mada je evropskim
u~enicima to u principu bilo svejedno (mnogi ni danas ne uo~avaju
terminolo{ku i su{tinsku razliku), nepotrebno je napominjati da je pod
ovim evropskim “ hibridnim” programom razra|ivan najni`i mogu}i
nivo ve{tine JU JUTSU.
Posle poraza Japana u II svetskom ratu i uspostavljanja ameri~ke
vojne okupacije 1945. godine, praktikovanje borila~kih ve{tina je
zabranjeno zbog straha okupacionih vlasti da }e se okupljanje japanskih
militantnih nacionalista u klubovima borila~kih ve{tina pretvoriti u
potencijalna `ari{ta antiameri~ke pobune. U prakti~nom smislu, zabrana
je trajala veoma kratko, zahvaljuju}i isklju~ivo KODO KAN JUDO-u,
koji je, potenciraju}i svoj sportski karakter i obnavljaju}i ranije stvorene
veze u Evropi i Americi legalizovan, a ve} 1950. godine, svetska
ekspanzija japanskih borila~kih ve{tina, pre svega JUDO-a, nastavlja se
jo{ ve}im intenzitetom. JUDO postaje jedan od najcenjenijih individualnih sportova u svetu, a njegova me|unarodna afirmacija kulminirala
je 1964. godine, kada je na XVIII olimpijskim igrama u Tokiju, prihva}en
kao olimpijski sport.
Samoodbrambeni aspekt borila~kog sistema KODO KAN, razvijao
se znatno sporije, kao sekundarna disciplina u senci JUDO-a. Jo{ tokom
II svetskog rata, dok se JUDO u Japanu praktikovao masovno kao
popularni nacionalni sport, JU JUTSU segment, kao “ tvrda ve{tina” ,
negovan je samo u vojsci i policiji. Po zavr{etku rata, raspadom japanskog vojno-policijskog sistema, samoodbrambeni aspekt ve{tine potpuno
zamire, ali samo privremeno, s obzirom da je predstoje}a svetska
ekspanzija JUDO-a ponovo pobudila interesovanje za JU JUTSU. Od
1950. godine, vojne i policijske strukture mnogih zapadnih zemalja
iniciraju nastavak ranije zapo~etog kontinuiteta samoodbrambene
borila~ke obuke koju su sprovodili japanskih instruktori, pa evropski
“ hibrid” , JIU JUTSU, ponovo sti~e popularnost. Me|utim, majstori
59
KODO KAN-a, koji su jo{ ranije uvideli nesavr{enost JIU JUTSU
programa ({to je vi{e bio JIU - manje je bio JUTSU), odlu~uju da Evropi
i svetu ponude ne{to ozbiljnije i kvalitetnije u oblasti samoodbrane. Tome
je svakako doprinela i nagla popularizacija KARATE-a, kao nove, konkurentske borila~ke ve{tine, znatno prilagodljivije realnoj upotrebi, koja je
pretila da potpuno istisne JIU JUTSU iz vojno-policijske obuke. Zbog
toga je grupa KODO KAN stru~njaka, na ~elu sa velikim majstorom
Kenji Tomiki-em, 1956. godine sastavila novi, izuzetno kvalitetan
program samoodbrambene obuke, poznat pod nazivom GOSHIN JUTSU
(GO[IN DJUCU) - TVRDA REALNA SAMOODBRAMBENA
VE[TINA. Program je obuhvatao sistem opasnih zahvata (poluga i
udaraca), razra|en kroz osmi{ljene i realno primenljive formalne ve`be GOSHIN JUTSU NO KATA i dopunjen standardnim JUDO bacanjima.
U dana{nje vreme, “ Centralni Institut KODO KAN” u Tokiju, koji
je ujedno i sedi{te me|unarodne JUDO federacije, prestavlja najpoznatiju
akademsku ustanovu za izu~avanje borila~kih ve{tina u svetu. Osnovna
aktivnost Instituta je svakako razvoj JUDO-a i unapre|enje njegovog
sportsko-takmi~arskog aspekta, ali je na Institutu oformljen i poseban,
specijalizovani stru~ni ogranak koji se bavi isklju~ivo samoodbrambenim
aspektima ve{tine. Formiranjem ovog ogranka, prakti~no je utvr|en
moderni stil KODO KAN JU JUTSU. U takti~ko-tehni~kom smislu,
samoodbrambene akcije koncipirane su na tehnikama bacanja, pa se
podrazumeva da majstori ovog JU JUTSU stila moraju imati visok stepen
majstorstva u JUDO ve{tini, {to je predpostavljeno kao osnov, na koji se
kroz proces izdvojene, specijalizovane obuke, nadgra|uju brojni
samoodbrambeni programi me|u kojima je najrasprostranjeniji program
GOSHIN JUTSU. S obzirom da se radi o kompatibilnosti dva segmenta
jednog istog sistema, u kome je KODO KAN JUDO postavljen kao
tehni~ka baza za KODO KAN JU JUTSU, ovaj JU JUTSU stil se razvijao
kroz aktivnost JUDO klubova {irom sveta. Me|utim, imaju}i u vidu da je
`elja za sportsko-takmi~arskim rezultatima potpuno istisnula samoodbrambeni aspekt iz JUDO klubova, razvoj i unapre|enje stila KODO
KAN JU JUTSU u potpunosti je prepu{ten institucijama vojno60
policijskog tipa, za koje je realni upotrebni aspekt ve{tine primaran, sa
tendencijom postepenog, ali potpunog metodolo{kog odvajanja od
sportskog JUDO-a.
61
B) AIKI JU JUTSU
Za razliku od KODO KAN sistema, moderni JU JUTSU stil, AIKI
JU JUTSU, razvijao se potpuno druga~ije. U takti~ko-tehni~kom smislu,
proistekao je iz drevnog BU JUTSU stila DAITO RYU AIKI JU JUTSU,
sistema koji je obuhvatao {iri dijapazon borila~kih ve{tina sa upotrebom
i bez upotrebe oru`ja, a u kome je tokom vremena, samoodbrambeni
aspekt stavljen u prvi plan. Sociolo{ki se bazirao na tradicionalizmu i
elitizmu samurajskog klana TAKEDA- AIZU, neguju}i vrhunske
tekovine samurajske ratni~ke tradicije, dostupne samo zatvorenom krugu
malog broja izabranih ili adoptiranih ~lanova klana, koji su fanati~nim
radom i izgra|enim duhom dokazali da zaslu`uju uvo|enje u tajne ove
ve{tine. U po~etnim fazama modernog razvoja, usavr{avao se i {irio
ilegalno, s obzirom da su nosioci ove ve{tine tretirani kao opasni politi~ki
protivnici “ MEIJI REFORME” , me|utim ~ak ni posle legalizacije ovog
stila, krajem XIX veka, nikada nije u potpunosti prilago|en masovnoj
upotrebi, zbog potenciranog tradicionalisti~kog pristupa, {to je, ostalo
prisutno do danas.
Pre`iveli ratni vo|a klana Takeda - Aizu, veliki majstor DAITO RYU
AIKI JU JUTSU, TANOMO SAIGO, posle propasti klana i li~ne tragedije
gubitka naju`e porodice, oko 1868. godine, povukao se u shinto svetili{te
Hikko Toshugu. Po porodi~nom pravu postao je shinto sve{tenik i kako je
obi~aj nalagao uzeo novo ime, Hoshina Chikanori. @ivot je provodio u
odr`avanju shinto rituala, izu~avanju religiozno-filozofskih spisa i
uve`bavanju tajnih tehnika DAITO RYU, kao poslednji poznavalac ove
borila~ke metodologije. Tragi~na sudbina pretvorila ga je u simbol pora`enog
samurajskog plemstva, a njegov tihi, dostojanstveni revolt, predstavljao je
stalnu politi~ku opasnost za vladu koja je sprovodila “ MEIJI REFORMU” .
Mada mu je sve{teni~ko zvanje pru`alo imunitet, vlasti su u vi{e navrata tajno
poku{avale da ga uklone anga`ovanjem pla}enih ubica, ali bez uspeha, s
obzirom da je prekaljeni ratnik Tanomo, `iveo u stalnom oprezu.
62
Godine 1880., u vreme postepene legalizacije borila~kih ve{tina,
Tanomo Saigo, kao visoki shinto sve{tenik hramova Fatarasan i Ryozen,
nije javno eksponirao svoje majstorstvo, me|utim, i pored toga, gotovo
svi BUDO autoriteti uva`avali su ga kao svetinju. Budno prate}i promene
i procese u japanskom dru{tvu, kao i neminovne transformacije u
tradicionalnim borila~kim ve{tinama, Tanomo je i svoju ve{tinu po~eo da
sagledava mnogo realnije. Mada je ma~ bio osnovno oru`je stila DAITO
RYU, morao je da konstatuje “ da je vreme ma~a pro{lo” i da prioritet
treba dati samoodbrambenom segmentu, AIKI JU JUTSU, pa je sa tim u
vezi izvr{io reviziju ve{tine u takti~kom, tehni~kom i filozofskom smislu.
U takti~kom smislu, favorizovao je borbene principe DAITO RYU
BU JUTSU ma~evanja, {to je doprinelo da se sve situacije u borbi
defini{u ma~evala~kom terminologijom. U tehni~kom smislu, bazirao se
na tajnom samoodbrambenom DAITO RYU metodu OSHIKIUCHI,
odnosno na unapre|enoj varijanti ovog metoda poznatoj pod nazivom
HANZA HANDACHI, kao i na drevnim tehni~kim uputstvima o
samoodbrani iz rukopisa “ Heiho Okugi Sho” (koji je 1580. godine
sastavio Yamamoto Kansuke, vojni teoreti~ar klana Takeda), zadr`av{i
pri tom stavove, gardove i kretanja iz DAITO RYU ma~evanja. U
filozofskom smislu, u potpunosti je zadr`ao princip AIKI - “ pravovremeno i adekvatno fizi~ko i mentalno uskla|ivanje sa akcijom protivnika”
- koji je nasledio od svog u~italja, velikog majstora i filozofa Soemon
Takeda-e, unaprediv{i ovu teoriju preciznijim definisanjem razlike
izme|u defanzivnog AI-KI i ofanzivnog KI-AI27 principa. Smatra se da je
Tanomo Saigo, kao drugi zvani~ni majstor AIKI pravca, kroz AIKI JU
JUTSU, postavio teoretski koncept moderne AIKI metodologije, koji
glasi:
"CENTRIFUGALNA I CENTRIPETALNA SILA MOGU
BITI MAKSIMALNO ISKORI[]ENE KROZ DOBRO
[email protected], JAK ZAHVAT [email protected] TEHNIKOM.
NAPADA^ OD TOG [email protected] POKRETA BIVA
POVU^EN, PA GUBI [email protected] I [email protected][TE. TO JE
64
TRENUTAK KADA JE SLAB I BESPOMO]AN. TADA
GA JE LAKO PODI]I I BACITI. NE SNAGA, VE]
[email protected] POKRET DONOSI EFIKASNOST."
Tanomo Saigo nije imao rodbine, pa mu je osnovni `ivotni cilj bio
da na|e dostojnog naslednika na koga bi preneo tajno u~enje ve{tine
DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Naime, prema drevnim pravilima DAITO
RYU-a, tajna ove ve{tine mogla se preneti samo na bri`ljivo odabrane,
bliske srodnike iz klana Takeda-Aizu. Tu se Tanomo na{ao pred velikim
problemom s obzirom da je tajno obu~avao samo nekoliko mladi}a iz
samurajskih porodica, ali na nesre}u, oni najtalentovaniji, nisu pripadali
lozi Takeda-Aizu. Me|u njima, svojim talentom i fanati~nim radom,
posebno se isticao Shiro Shida, pa je Tanomo, 1882. godine, odlu~io da
ga usvoji kao sina, kako bi na njega preneo nasle|e DAITO RYU ve{tine.
Mladi |ak je po poo~imu dobio novo ime, Shiro Saigo, po kome }e
kasnije postati poznat {irom Japana.
SHIRO SAIGO (1867-1922), potomak najni`e samurajske loze, jo{
kao de~ak od 14 godina, odlu~io je da postane profesionalni vojnik, ali ga
je regrutna komisija odbila zbog izuzetno niskog rasta. Kao eventualnu
mogu}nost da ga jednog dana ipak prime u vojnu slu`bu, video je u
uve`bavanju tradicionalnih borila~kih ve{tina, pa ga je rodbina
preporu~ila Tanomo Saigo-u, koji ga je prihvatio “ osetiv{i” u njemu
skrivene borila~ke potencijale. Tanomo-va procena bila je ta~na. Shiro je
imao redak, uro|eni talenat za “ momenat akcije” 28, pa je napredovao
izuzetno brzo. Pod vo|stvom velikog u~itelja, za samo nekoliko godina
postao je opasan i ugledan majstor ve{tine JU JUTSU. U vreme kada je
progla{en za Tanomo-vog naslednika, pri{ao mu je Jigoro Kano sa
ponudom da preko svoje organizacije KODO KAN od njega napravi
“ najve}eg majstora svih vremena” , {to je Shiro, uz saglasnost svog
poo~ima prihvatio. Naime, Tanomo je shvatio veliki dru{tveni zna~aj
Jigoro Kano-a i {ansu koja se ukazala Shiro-u, pa mu je bilo potpuno
nebitno pod ~ijim }e patronatom njegov sin postati slavan. ^injenica je,
da je u prvo vreme, svojim bravuroznim pobedama na turnirima {irom
65
Japana, Shiro Saigo popularisao KODO KAN JUDO ali i AIKI JU
JUTSU, kao borila~ku tehniku koja mu je osiguravala nadmo} i
pobedu. Uz {iroku propagandnu podr{ku Jigoro Kano-a, Saigo je zaista
postao najpoznatiji JU JUTSU borac u modernoj japanskoj istoriji, {to
je svakako godilo i Tanomo-u. Me|utim, slava, popularnost i rasko{an
`ivot u~inili su svoje. Saigo se potpuno posvetio interesima KODO
KAN-a, od ~ega je imao veliku korist kojoj nije mogao da odoli,
zapu{taju}i svoje obaveze prema stilu DAITO RYU AIKI JU JUTSU,
pa je razo~arani Tanomo Saigo, kome se ve} bli`io kraj `ivota, morao
da prona|e novog naslednika svog stila. Shiro Saigo je ceo svoj `ivot
proveo u “ raskoraku” izme|u KODO KAN-a i DAITO RYU-a, pod
stalnim pritiscima predstavnika i jednog i drugog pravca, koji su
polagali prava na njegovo ime i zasluge. Na kraju je, u pedesetoj godini
`ivota napustio oba stila i preselio se na jug Japana. Umro je u
pedesetsedmoj godini `ivota, potpuno sam, pripadaju}i “ svakom i
nikom” .
Kod izbora novog naslednika ve{tine, Tanomo Saigo se odlu~io
za naju`i krug pre`ivelih ~lanova porodi~nog klana Takeda-Aizu. Ma
koliko razmi{ljao i procenjivao izbor se svodio samo na jednog ~oveka,
Takeda Sokaku-a, hrabrog ali ekscentri~nog i svojeglavog majstora
ma~evanja, koji je bio unuk Tanomo-vog velikog u~itelja Soemon
Takeda-e. Kada mu je 1881. godine, Tanomo to prvi put ponudio,
Sokaku je apriorno odbio, ne `ele}i da se odrekne pustolovnog `ivota
kakav je vodio, kao i zbog toga, {to je iz Tanomo-vog predloga shvatio,
da }e svoju osnovnu ve{tinu, ma~evanje, morati da podredi
samoodbrambenoj ve{tini AIKI JU JUTSU. Me|utim, prihvatio je da
ga stari u~itelj povremenom obukom uvede u tajne porodi~ne ve{tine.
Neposredno pred Tanomo-vu smrt, 1905. godine, uvidev{i da }e se
ve{tina ugasiti gubljenjem univerzalnog naslednika, Sokaku ipak
odlu~uje da preuzme obavezu nasle|a DAITO RYU AIKI JU JUTSU.
TAKEDA SOKAKU (1860-1943) rodio se u provinciji Aizu, 10.
oktobra 1860. godine, kao direktni potomak slavne samurajske porodice
66
Minamoto - Takeda, unuk velikog majstora Soemon-a i sin klanovskog
shinto savetnika Takeda Sokichi-a. Imao je samo devet godina kada ga je
zadesio Aizu rat, ali je i u tom uzrastu pokazivao veliku hrabrost. Dok su
se `ene i deca, kao retki pre`iveli ~lanovi porodica pora`enog samurajskog klana, danono}no krili pred navalom Meiji vojske, Sokaku je
potpuno sam, tajno izlazio iz skrovi{ta i odlazio da gleda bitke na bojnom
polju. Te uspomene iz detinjstva svakako su doprinele da usavr{avanje
borila~kih ve{tina postane njegovo `ivotno opredeljenje, mada mu je od
strane porodice bilo predodre|eno da bude shinto sve{tenik.
Borila~kim ve{tinama bavio se od najranijeg detinjstva, imaju}i u
vidu da ga je otac Sokichi, u okviru tradicionalnog osnovnog vaspitanja,
obu~avao ve{tinama JU JUTSU i BO JUTSU. Kada je stasao za {kolu,
nastali su pravi problemi, zato {to nije pokazivao interesovanje niza{ta
drugo osim za borila~ke ve{tine. Otac je poku{ao da ga obrazuje ~ak i
tako {to je otvorio privatnu hramovsku {kolu, ali ni to nije pomoglo, pa
ga je, uvidev{i da nema drugog izbora, uputio na izu~avanje borila~kih
ve{tina kod najvi|enijih majstora, nadaju}i se da }e bar na tom polju
uspeti ne{to da postigne. Sokaku je u mladosti izu~avao KEN JUTSU u
{kolama koje su se metodolo{ki oslanjale na tehniku DAITO RYU.
Njegov prvi majstor ma~evanja bio je Toma Suibuya iz stila ONO HA
ITTO RYU. Drugi majstor kod koga je pro{ao vi{e nivoe ma~evala~ke
obuke bio je Kenkichi Sakakibura, u~itelj stila JIKISHINKAGE RYU.
Majstorirao je KEN JUTSU 1876. godine.
Po~etkom 1877. godine poslednji japanski samuraj starog kova,
Takamori Saigo29, zapo~eo je oru`anu pobunu protiv Meiji re`ima.
Pobuna je bila slabo organizovana, bez jasnih politi~kih ciljeva i {ire
podr{ke naroda, pa je unapred bila osu|ena na propast, ali je pobudila
tradicionalisti~ki i avanturisti~ki duh kod velikog broja mladi}a iz
samurajskih porodica. Sedamnaestogodi{nji Sokaku, koji je jedva ~ekao
priliku da se doka`e u ratnim bitkama, uspostavio je kontakt sa
zaverenicima i ~vrsto odlu~io da se pridru`i pobunjeni~koj vojsci. Njegov
u~itelj Sakakibura, shvataju}i besmislenost ovog avanturisti~kog akta,
67
poku{ao je da ga odgovori, ube|uju}i ga da kao jedan od poslednjih
izdanaka samurajske loze Takeda nema moralno pravo da tako glupo
izgubi glavu, ali Sokaku-u nije vredelo govoriti. Zbog toga je stari
SENSEI nalo`io Sokaku-u da na putu do planina gde su se okupljali
pobunjenici, svrati u Osaku i odnese jedno pismo njegovom starom
prijatelju, velikom majstoru ma~evanja Shunzo Momonori-u. U pismu je
zamolio Momonori-a da izna|e na~in da prisili Sokaku-a da odustane od
svoje lakomislene namere. Mudri Shunzo, uvidev{i da ima posla sa
“ usijanom glavom” , nije poku{ao da uti~e na Sokaku-a, ve} mu je predlo`io, da ostane kod njega na obuci izvesno vreme, zbog usavr{avanja
ratnih aspekata ve{tine, pre nego {to se pridru`i pobunjenicima. Sokaku
je, zbog ugleda svog u~itelja Sakakibura-e, dobio status cenjenog gosta sa
visokim po~astima, {to mu je imponovalo, pa je prihvatio da do daljeg
odlo`i svoj put u planine. S obzirom da ga je Shunzo, sa dosta
odugovla~enja i taktiziranja, upoznavao sa izuzetno interesantnim i
intrigiraju}im tehni~kim elementima ve{tine, Sokaku je odlagao nastavak
puta iz meseca u mesec.
U prole}e iste godine, iznenada je umro Sokaku-ov brat, klanovski
shinto sve{tenik u svetili{tu Fukushima. Sokaku je ispred porodice
izabran da ga zameni kao sve{tenik-{egrt, pa je uz veliko negodovanje i
revolt morao da odustane od u~e{}a u pobuni i da se pod pritiskom
porodi~nih obaveza vrati u rodnu provinciju Aizu. U svetili{tu Fukushima
do~ekao ga je Tanomo Saigo. Strpljivim i razlo`nim razgovorom, ubla`io
je Sokaku-ov mladala~ki revolt, objasniv{i mu da je u tim, te{kim vremenima, osnovna du`nost samurajskih potomaka da sa~uvaju lozu svojih
predaka. Osim toga, ispri~ao mu je da je u stalnom kontaktu sa vo|om
zaverenika, Takamori-em, ina~e svojim ro|akom sa kojim je zajedno
vojevao u Aizu ratu, koji se, tako|e, striktno protivi da se poslednji
izdanci velikih samurajskih porodica uklju~uju u njegovu samoubila~ku
pobunu.
Sokaku je u starom Tanomo Saigo-u prona{ao svog novog u~itelja
kod koga je pro{ao intenzivnu obuku po izvornoj DAITO RYU
68
metodologiji. Izu~avao je paralelno DAITO RYU BU JUTSU (koplje i
ma~) i AIKI JU JUTSU (ve{tinu samoodbrane), susre}u}i se prvi put sa
tajnim finesama NAGE WAZA (tehnike bacanja), OSAE WAZA
(tehnike poluga i kontrole) i TORAE WAZA (tehnike zarobljavanja). Bio
je fanati~an i briljantan u~enik, pa je izuzetno brzo napredovao. U
me|uvremenu, sve{teni~ke du`nosti su ih povremeno razdvajale, {to nije
ometalo Sokaku-ov napredak. Godine 1880/1881. Tanomo odlu~uje da
kroz intenzivnu {estomese~nu obuku, prenese na Sokaku-a sva tajna
znanja borila~kog sistema DAITO RYU, kako u segmentu BU JUTSU, u
kome je Sokaku ve} bio veliki majstor, tako i u segmentu AIKI JU
JUTSU, koji je posebno apostrofirao kao segment na kome }e po~ivati
budu}nost ve{tine. Bio je izuzetno zadovoljan Sokaku-om, pa mu je
nagovestio da `eli da ga proglasi za naslednika DAITO RYU-a, {to je
Sokaku odbio uz obrazlo`enje da se ne smatra doraslim i dostojnim da
primi takvu ~ast. Tanomo, koji je dobro upoznao Sokaku-ovu nemirnu
prirodu, nije insistirao, ve} ga je oslobodio sve{teni~kih obaveza i uputio
ga, da kao veliki majstor iza|e u javnost i zapo~ne sa popularizacijom
DAITO RYU AIKI JU JUTSU metodologije, {to je bilo od velikog
zna~aja za dalji razvoj ve{tine.
Tako je zapo~eo dvadesetogodi{nji borila~ki put Takeda Sokaku-a.
Putovao je pe{ke, obilaze}i japanske gradove i provincije, da bi
u~estvovao na javnim i tajnim turnirima borila~kih ve{tina. Za u~e{}e u
borbama nije tra`io nagradu, zanimala ga je samo pobeda. Kada nije bilo
turnira, obilazio je borila~ke {kole i izazivao vode}e lokalne majstore na
dvoboj. Protivniku je uvek davao prednost kod izbora ve{tine ili oru`ja,
kao i mogu}nost da prvi izvede napad. NIKADA NIJE IZGUBIO NI
JEDNU BORBU.
Tokom svojih putovanja i stalnih promena mesta boravka, Sokaku
nije praktikovao redovne treninge, ve} se usavr{avao isklju~ivo u realnim
borbama, koje su se ~esto zavr{avale smr}u njegovih protivnika. Osim
turnirskih i pojedina~nih borbi sa majstorima, koristio je i druge situacije
da bi isprobavao borila~ku tehniku. Tako je jednom prilikom, svojim
69
provokativnim dr`anjem, privukao pa`nju grupe od 50 nasilnika, sa
kojima se upustio u tu~u bez pravila. Posle veoma kratke borbe, vi{e od
polovine nasilnika ostalo je da le`i nepomi~no, dok su se ostali razbe`ali.
Sokaku je iz ove gu`ve iza{ao bez ijedne povrede. Posebno je bio
zainteresovan za podru~ja u kojima su harale razbojni~ke bande. U takva
podru~ja je dolazio tajno i izuzetno efikasno tamanio banditske grupe.
Lokalne vlasti su znale da na njihovom podru~ju deluje “ jedan ekscentri~ni majstor borila~kih ve{tina” , ali je njegova aktivnost pre}utno
odobravana. Takeda-ino ime postalo je sinonim za usamljenog majstora lutalicu, a njegova ve{tina pro~ula se po celom Japanu.
Sokaku Takeda i Tanomo Saigo, ponovo su se sreli kada je stari
majstor bio pri kraju svog `ivota. Ovog puta, Sokaku je kao zreli
~etrdesetogodi{njak i nadaleko ~uveni majstor, potpuno svestan zna~aja
o~uvanja tradicije porodi~ne borila~ke ve{tine, u svakom pogledu bio
dostojan da preuzme nasle|e DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Godine
1905., zvani~no je progla{en za naslednika ve{tine, kao veliki majstor
tre}e generacije AIKI pravca. Sa Sokaku-om, sistem AIKI JU JUTSU
posta}e jedan od vode}ih stilova japanskih borila~kih ve{tina. Naime,
po~etak XX veka karakteri{e proces militarizacije Japana i ratna
ekspanzionisti~ka politika, {to je posredno dovelo do rehabilitacije starih
samurajskih porodica. Takeda Sokaku, kao predstavnik najslavnijeg
samurajskog klana, izbija u prvi plan. Osim toga, Jigoro Kano, koji je
dr`ao dru{tveni monopol na borila~ke ve{tine, blagovremeno je uo~io da
je Sokaku zainteresovan za plasman stila AIKI JU JUTSU (kao realne
samoodbrambene borila~ke ve{tine) isklju~ivo u zatvorene strukture
vojske i policije, u ~emu nije video konkurenciju, pa se prema njemu
odnosio blagonaklono i prijateljski. U narednih nekoliko godina AIKI JU
JUTSU potpuno je preuzeo primat kod uve`bavanja vojno-policijskih
struktura.
Sokaku nikada nije osnovao svoj mati~ni centar. Stalno je putovao
i {irio metodologiju AIKI JU JUTSU, odr`avaju}i desetodnevne seminare
po celoj zemlji. Klubove i centre za obuku dr`ali su njegovi u~enici.
70
Povremeno se de{avalo da njegovi u~enici-asistenti imaju probleme sa
pojedinim kandidatima koji su dolazili na usavr{avanje ve{tine kao ve}
afirmisani majstori drugih borila~kih stilova. U takvim slu~ajevima,
Sokaku je odr`avao vanredne ~asove obuke, da bi svojim autoritetom, a
vrlo ~esto i neposrednom borbom, razre{avao probleme sa provokatorima.
U periodu rusko-japanskog rata (1904-1905), u visokim vojnim
krugovima je zapo~ela favorizacija samurajskog porekla. Tako je u
armijskoj oblasti Hokkaido - divizija Sendai, za komandanta postavljen
Tsougumichi Saigo, mla|i brat Takamori Saigo-a, vo|e samurajske
pobune iz 1877. godine. Zbog obostrano bliskih uspomena iz pro{losti,
postavio je Sokaku-a za glavnog instruktora borila~kih ve{tina divizije
Sendai i vodio ga sa sobom u ratne pohode kao stare{inu svog li~nog
obezbe|enja. Od tada je Sokaku favorizovan, od strane general{taba i
admiraliteta, kao glavni stru~njak i predava~ borila~ke obuke u vojsci,
mornarici i policiji. Na popularizaciji stila AIKI JU JUTSU, anga`ovali
su se Sokaku-ovi u~enici iz krugova najvi{ih japanskih vojnih zvani~nika.
Vice-admiral Seikiyo Asano, omogu}io mu je da vodi redovnu obuku
komandnom sastavu armije, u general{tabu u Tokiju, a admiral Isamu
Takeshita, li~no je demonstrirao AIKI JU JUTSU na velikoj smotri
klasi~nih japanskih borila~kih ve{tina 1935. godine (bilo je zastupljeno
38 {kola borenja). U me|uvremenu, Sokaku i njegovi asistentni, obu~ili
su preko 30.000 policajaca.
Sokaku-ovi sledbenici nalazili su se na klju~nim mestima.
Shohachiro Noguchi, predsedavaju}i grupe “ IMPERIAL SHOBUKAI” ,
koja je koordinirala borila~ku obuku u dr`avnim institucijama, usavr{avao se kod Sokaku-a. Gombei Yamamoto, u dva navrata premijer
Japana, tako|e je ve`bao kod njega. Na borila~kim akademijama
“ BUTOKUKAI” i “ TOKYO KOTO SHIHAN GAKKO” na kojima su
se {kolovali instruktori borila~kih ve{tina, glavne predmete dr`ali su
Sokaku-ovi asistenti. ^ak je i Jigoro Kano slao svoje u~enike na
usavr{avanje kod Sokaku-a. Tako se Kenji Tomiki, tvorac
71
samoodbrambenog KODO KAN programa GOSHIN JUTSU, usavr{avao
kod Sokaku-ovog asistenta Morihei Ueshiba-e. Kada je 1940. godine
osnovana najve}a vladina borila~ka fondacija “ KOBU KAI” , Takeda-i
je ukazana ~ast da bude postavljen na mesto prvog predsedavaju}eg.
Takeda Sokaku je bio aktivan u borila~kim ve{tinama sve do svoje
smrti. Umro je 25. aprila 1943. godine u osamdesettre}oj godini `ivota. U
istoriji BUDO ve{tine JU JUTSU, predstavljao je vezu izme|u starih i
modernih pristupa uve`bavanja i praktikovanja ve{tine. Zaslu`an je za
preno{enje tekovina drevnog metoda AIKI JU JUTSU na budu}a
pokolenja, posredstvom svojih u~enika iz ~etvrte generacije AIKI pravca,
me|u kojima su najpoznatiji, Morihei Ueshiba i Sokaku-ov sin,
Tokimune Takeda.
Posle Sokaku-ove smrti dolazi do razgranavanja AIKI borila~kog
pravca na tri osnovna stila koji se razlikuju kako po smislu, tako i po
metodolo{kom pristupu. Prvi stil je izvorni AIKI JU JUTSU, koga je,
striktno po{tuju}i porodi~nu tradiciju, u neizmenjenom obliku nastavio da
vodi Sokaku-ov sin, Tokimune Takeda, sagledavaju}i ve{tinu prioritetno
kroz njenu upotrebnu, samoodbrambenu, borila~ku vrednost. Drugi stil je
MODERNI AIKIDO, koga je uspostavio Sokaku-ov u~enik-asistent,
Morihei Ueshiba, a koji prioritetno potencira mentalno-filozofske aspekte
ve{tine, stavljaju}i njenu upotrebnu vrednost u drugi plan. I na kraju,
tre}i, najmla|i stil je TRADICIONALNI AIKIDO koga je uspostavio
Ueshiba-in u~enik, Gozo Shioda, sa namerom da napravi kompromis,
povezivanjem filozofije MODERNOG AIKIDO-a sa izvornim
borila~kim principima AIKI JU JUTSU.
TAKEDA TOKIMUNE (1916-1993), rodio se 7. oktobra 1916.
godine na Hokkaido-u, u vreme kada je njegov otac Sokaku bio glavni
instruktor borila~kih ve{tina Sendai divizije. Od ro|enja je bio
predodre|en za naslednika porodi~nog stila, pa mu je iz tog razloga
Sokaku dao ime Tokimune - “ pronicljivi i hrabri vo|a” . Vaspitavan je
grubo i strogo, vaspitnim procesom koji se svodio na borila~ku obuku u
72
ve{tinama JU JUTSU i KEN JUTSU. Stalno je bio izlo`en psiholo{kom
pritisku da mora da postane dostojan tradicije svojih predaka. Mada je
fanati~no ve`bao, Sokaku mu je, da bi poja~ao njegovu motivaciju, jo{ u
ranom detinjstvu promenio ime u Sozaburo (obi~no narodno ime), uz
obrazlo`enje, da tek treba da zaslu`i da se zove Tokimune. Tako je
gotovo ceo svoj `ivot, mladi Takeda pro`iveo u senci svog oca, permanentno dokazuju}i da zaslu`uje ime i poreklo koje nosi.
Od 1925. godine, Sokaku je po~eo intenzivno da ga uvodi u tajne
porodi~nog stila DAITO RYU AIKI BU JUTSU. Tokimune ga je od tada
stalno pratio na njegovim putovanjima i seminarima, pa je tokom
narednih nekoliko godina, uspeo da se izbori za status Sokaku-ovog asistenta
- KYOJU DAIRI. Po{to se uvrstio me|u najelitnije Sokaku-ove majstore,
zajedno sa najboljim u~enikom svog oca, Yukiyoshi Sagawa-om, postaje
stalni predava~-asistent borila~ke obuke na vojnoj akademiji Sendai i
centru za obuku policije Hokkaido, kao specijalista za AIKI JU JUTSU.
Godine 1942, Tokimune se dobrovoljno prijavljuje za rat, zamoliv{i
Sagawa-u, pre svog odlaska, da ostane sa tada ve} bolesnim Sokaku-om,
kao potencijalni naslednik stila, u slu~aju da on pogine. Kada je 1943.
godine Sokaku iznenada umro, Sagawa je progla{en za naslednika s
obzirom da je Tokimune-ova sudbina bila neizvesna, me|utim on se
odrekao te privilegije u korist Tokimune-a, ~ekaju}i njegov povratak.
Zbog izuzetno nepovoljnih socijalno-istorijskih okolnosti koje su
sledile, Tokimune Takeda, kao formalni naslednik porodi~nog stila
DAITO RYU, nije bio u mogu}nosti da u~ini gotovo ni{ta. Ratnim
porazom Japana, 1945. godine, rasformirao se vojno-policijski sistem koji
je pru`ao osnovnu podr{ku njegovom stilu, a novouspostavljene ameri~ke
okupacione vlasti, striktno su zabranile praktikovanje borila~kih ve{tina
koje se baziraju na nacionalnoj tradiciji, me|u kojima je DAITO RYU
AIKI BU JUTSU bio na prvom mestu. Preostali majstori stila, nastavili
su da ve`baju individualno, u strogoj konspiraciji, bez mogu}nosti za
okupljanje i organizovanje.
73
Koriste}i stare veze, Tokimune se 1945. godine, nastanio u gradu
Abashiri i zaposlio u policiji Hokkaido. U po~etku je to u~inio sa
namerom da mu se omogu}i neometano uve`bavanje ve{tina JU JUTSU
i BO JUTSU, koje su praktikovane kroz standardnu policijsku obuku, ali
je ubrzo odlu~io da se potpuno posveti policijskom pozivu. Zbog izuzetne
hrabrosti i sposobnosti, brzo je napredovao do ranga detektiva, a zbog
u~e{}a u velikom broju opasnih policijskih akcija, vi{e puta je nagra|ivan
i pohvaljivan. Uspe{nu policijsku karijeru napustio je 1951. godine, kada
je procenio da je sazrelo vreme da se posveti {irenju porodi~nog
borila~kog stila DAITO RYU.
Te godine, Tokimune je uspostavio kontakt sa ve}inom Sokakuovih u~enika, vode}ih instruktora DAITO RYU stila. Njegovom pozivu,
me|u prvima su se odazvali majstori {kole TAKUMA KAI iz Osake, kao
i majstori drevne samurajske porodice Obata, koji su tradicionalno negovali ovaj stil pod nazivom TAKEDA RYU. U prole}e 1953. godine, u
gradu Abashiri, Takeda Tokimune osniva centralnu instituciju porodi~nog stila, pod nazivom DAITO KAN AIKI BUDO. Za sve to vreme,
DAITO RYU je u`ivao glas “ ekskluzivne borila~ke ve{tine” , zatvorenog tipa, dostupne samo odabranim potomcima samurajskih porodica. Od
1976. godine, Tokimune odlu~uje da omogu}i pristup izu~avanju ve{tine
{irem krugu zainteresovanih, pa po~inje da putuje po Japanu i da dr`i
seminare otvorenog tipa, kao i brojne javne demonstracije AIKI JU
JUTSU. Njegova aktivnost pobu|uje veliku pa`nju i interesovanje, pa je
broj sledbenika ovog u~enja porastao na nekoliko hiljada. Do kraja 1988.
godine, Tokimune je uspeo da objedini skoro sve borila~ke {kole koje su
se metodolo{ki bazirale na stilu DAITO RYU.
Tokimune Takeda je prenosio u~enje borila~kog sistema svojih
predaka izvorno, bez sopstvenih dorada i intervencija u tehnici. Samoodbrambena ve{tina AIKI JU JUTSU obra|ivana je kao osnovna metodologija, a kao nadgradnja visokog majstorstva izu~avana je tehnika
ma~evanja ONO HA ITTO RYU. Borbena, uputrebna vrednost ve{tine,
bila je na prvom mestu. Jedina korekcija koju je izvr{io odnosila se na
74
uvo|enje stepenovanja po KYU i DAN rangovima, {to je preuzeo od
KODO KAN sistema.
Tokimune nikada nije te`io da prevazi|e svog oca, ve} samo da
sa~uva porodi~nu ve{tinu. Posle njegove smrti, 1993. godine, vode}u
ulogu u {irenju ve{tine AIKI JU JUTSU, preuzeli su majstori iz porodice
OBATA, kao direktni potomci srednjovekovnih ratnih komandanata
samurajskog klana Takeda.
MORIHEI UESHIBA (1883-1969), ro|en je 14. decembra 1883.
godine, u gradu Tanobe - okrug Motomachi. Od rane mladosti bio je
opsednut filozofijom i religijom, kao fanati~ni sledbenik OMOTO KYO
sekte30. Kao mladi}, preselio se u Tokio sa namerom da se uklju~i u
trgovinske poslove, me|utim, tu je po~eo da izu~ava borila~ke ve{tine
KITO RYU JU JUTSU i SHINKAGE RYU KEN JUTSU, u ~emu je
otkrio svoj novi `ivotni smisao. Godine 1904., dobrovoljno se prijavljuje
u vojsku i odlazi u rusko-japanski rat, da bi u realnim, ratnim situacijama,
oja~ao borila~ki duh. Kada se 1912. godine, preselio na Hokkaido, ve} je
bio iskusan poznavalac borila~kih ve{tina. Tu je, 1915. godine, upoznao
velikog majstora Takeda Sokaku-a i po~eo da se usavr{ava u stilu DAITO
RYU. Sokaku ga je procenio kao ~oveka velikih sposobnosti, sa
kvalitetnim predznanjem iz borila~kih ve{tina, pa je kroz intenzivnu,
sedmogodi{nju obuku, stvorio od Ueshiba-e vrhunskog majstora.
Ueshiba je video svoju budu}nost u pozivu profesionalnog
instruktora borenja. Uz velika odricanja i fanati~an rad, uspeo je da se
1922. godine, zajedno sa jo{ dvadesetak majstora izbori za status Sokakuovog asistenta - KYOJU DAIRI. Specijalizovao se za JU JUTSU obuku
vojnih i policijskih kadrova. Nekoliko godina je putovao sa Sokaku-om,
a zatim po~eo da radi samostalno. Oko 1930. godine, formirao je svoju
borila~ku {kolu AIKI JU JUTSU u Tokiju. Bio je izuzetno strog
instruktor. Njegovi treninzi bili su te{ki i okrutni, sa veoma ~estim
slu~ajevima povre|ivanja me|u u~enicima, pa je {kola koju je vodio s
pravom postala poznata kao “ PAKLENI KLUB” .
75
Tokom vremena, Ueshiba je po~eo da vr{i samostalne tehni~ke
dopune, uvode}i u AIKI JU JUTSU elemente drugih borila~kih ve{tina,
kao i neke svoje zahvate. Kada je bio na vrhuncu borila~ke karijere, 1936.
godine, donosi odluku da se odvoji od DAITO RYU-a i formira sopstveni
stil, pod nazivom AIKI BUDO. Naime, Sokaku, koji je ve} za{ao u pozne
godine, po~eo je da poboljeva, pa se me|u njegovim u~enicima, ozbiljno
povelo pitanje naslednika ve{tine. Mada je Ueshiba va`io za najomiljenijeg Sokaku-ovog |aka, prednost je imao Yukiyoshi Sagawa, kao
najbolji majstor i vo|a celokupnog instruktorskog tima. Osim toga, tu je
bio i Sokaku-ov sin, Tokimune, kome je po tradiciji pripadalo pravo
nasle|a. Sokaku je realno sagledao situaciju, pre svega kroz ~injenicu da
nijedan od potencijalnih naslednika nije dovoljno jak da se svojim
autoritetom nametne Ueshiba-i. Zbog toga je zabranio da se Ueshiba
odvoji od stila DAITO RYU, ali uz dozvolu, da svoju {kolu mo`e da
nazove kako ho}e. Ueshiba je to ispo{tovao i do Sokaku-ove smrti radio
je pod njegovim patronatom, striktno se pridr`avaju}i DAITO RYU
metodologije. Ime svoje {kole menjao je nekoliko puta, da bi je na kraju,
1942. godine, zvani~no registrovao u akademiji BUTOKU KAI, pod
nazivom AIKIDO. Me|utim, Ueshiba-ina aktivnost iznenada je prekinuta
nepredvi|enim okolnostima. Naime, te godine, dolazi do unutra{njopoliti~kih nemira u Japanu, kada je grupa ultranacionalisti~kih oficira
zapo~ela proces preuzimanja vlasti u zemlji. Njima se, izme|u ostalih,
o{tro usprotivila verska sekta OMOTO KYO, ~iji je fanati~ni sledbenik
bio i Ueshiba, {to je potpuno poremetilo njegove planove31. Da bi izbegao
represiju, Ueshiba, zajedno sa svojom porodicom, odlazi u dobrovoljno
izgnanstvo, u nenastanjeni, severni deo Japana i tu ostaje do kraja rata.
Posle vojnog poraza Japana 1945. godine, Ueshiba se vratio u
Tokio i obnovio svoju borila~ku {kolu “ Wakamatsu dojo” , ovog puta
kao {kolu sopstvenog, novog stila borila~ke ve{tine, AIKIDO. Na skupu
starih i novih sledbenika, Ueshiba je konstatovao: “ Mada je na{ put
potpuno razli~it od ratni~kih ume}a iz pro{losti, ne zna~i da treba potpuno
odbaciti stare ve{tine. Pove`ite ~asnu tradiciju sa ovim novim ume}em
tako {to }ete je obu}i u novu odoru. Gradite na klasi~nim stilovima kako
76
biste stvorili bolje oblike” . Me|utim, ova nova, moderna ve{tina, vi{e
nije bila ni nalik na JU JUTSU, niti je Ueshiba bio onaj `estoki i okrutni
majstor kakvog su zapamtili u~enici iz “ paklenog kluba” . Godine
provedene u dobrovoljnoj izolaciji, potpuno su rasplamsale njegov
religiozni zanos, tako da je sada vi{e li~io na “ svetog mudraca” , nego na
instruktora borenja. Ueshiba je napustio korene ve{tine i “ put ratnika”
zamenio putem spiritualizma i metafizike.
MODERNI AIKIDO Morihei Ueshiba-e postao je filozofija, koja
se prezentira i usvaja kroz praktikovanje modifikovane borila~ke ve{tine.
Teoretski osnov ove filozofije, zasniva se na spiritualnom pojmu univerzalne - vitalne KI energije, odnosno na Ueshiba-inom tuma~enju u~enja
“ kineske kosmolo{ke {kole” 32 i metafizi~kog koncepta JIN-JANG principa, koje je preuzeo od starih teoreti~ara AIKI pravca. Cilj ve{tine nije
borila~ka obuka, nego unapre|enje individualne li~nosti kroz AIKIDO,
psihofizi~ko usagla{avanje sa univerzumom i uspostavljanje op{teg mira
i ljubavi kroz unutra{nju harmoniju. U stilizovanim i ritualizovanim tehnikama MODERNOG AIKIDO-a, elegancija i gracioznost nadre|eni su
efikasnosti, pa je prakti~na samoodbrambena vrednost ove ve{tine
dovedena do besmisla. Potenciranjem ideje “ neborbene ve{tine” , posve}ene sveop{tem miru, ljubavi i prosperitetu, Ueshiba i njegovi sledbenici
stvorili su uslove za veliki uspeh, koji je apsolutno nadma{io sve ostale
stilove AIKI pravca. Ameri~ke okupacione vlasti pru`ile su im bezrezervnu podr{ku i me|unarodni publicitet, pa se MODERNI AIKIDO, kao
atraktivan filozofsko-rekreativni koncept, veoma brzo pro{irio po Evropi
i Americi, gde je prihva}en prete`no u akademskim i intelektualnim
krugovima.
Tvorac MODERNOG AIKIDO-a, Morihei Ueshiba, umro je 1969.
godine, ostaviv{i iza sebe mo}nu stilsku internacionalnu organizaciju
“ AIKI KAI” . Nasledio ga je njegov sin, Kisshomaru Ueshiba, koji je ceo
svoj `ivot posvetio {irenju ideje AIKIDO-a u svetu.
77
GOZO SHIODA (1915-1994), poti~e iz porodice poznatog i
uticajnog lekara iz Tokija. Njegov otac je bio veliki poklonik borila~kih
ve{tina, pa je u okviru svoje porodi~ne ku}e, gde mu se nalazila
ordinacija, napravio i borila~ku salu u kojoj se ve`bao KODO KAN
JUDO i KENDO. Tako je Shioda od ranog detinjstva po~eo da
praktikuje borila~ke ve{tine, {to mu je kasnije poslu`ilo kao solidan
osnov za dalje usavr{avanje. Sa nepunih osamnaest godina, 1932.
godine, po~eo je da ve`ba kod Morihei Ueshiba-e, u tada ve} ~uvenom
“ paklenom klubu” . Posle osam godina usavr{avanja stekao je visoko
majstorstvo u ve{tini AIKI JU JUTSU i kao najbolji Ueshiba-in u~enik,
postao njegov prvi asistent. Paralelno je studirao na Takushoku univerzitetu, na kome su tradicionalne borila~ke ve{tine posebno izu~avane i
negovane. Diplomirao je 1941. godine i ostao zapam}en kao najbolji JU
JUTSU majstor u svojoj generaciji. Te iste godine stupio je u japansku
armiju i oti{ao u rat, u Kinu. Po zavr{etku rata, 1946. godine, Shioda se
vratio u Japan i ponovo priklju~io svom u~itelju Morihei Ueshiba-i.
Me|utim, Ueshiba je u me|uvremenu ve} pre{ao na svoj novi, spiritualni stil, {to Shiodi, koji je vi{e `eleo da odr`i borbeno efikasne metode
AIKI JU JUTSU, nije odgovaralo. Zbog toga ga je ubrzo napustio i u
nekada{njem klubu svog oca osnovao {kolu YOSHIN KAN.
Metodolo{ki, Gozo Shioda je u potpunosti nastavio da sledi
tradiciju stila AIKI JU JUTSU na na~in kako je to svojevremeno nau~io
od Ueshiba-e u “ paklenom klubu” . Upotrebna, samoodbrambena
vrednost ve{tine imala je prioritet u skladu sa starom definicijom Takeda
Sokaku-a:
“ BORILA^KE TEHNIKE SU STVORENE DA BI
POVREDILE ILI UBILE NAPADA^A. KONTROLA
PROTIVNIKA, BEZ NJEGOVOG POVRE\IVANJA, JE
[email protected], ALI JE NJU MOGU]E PRIMENITI SAMO
U ZAVISNOSTI OD TOGA KOLIKO VLADATE
VE[TINOM I SITUACIJOM.”
78
[to se ti~e filozofskog smisla ve{tine, Shioda je prihvatio
humanisti~ke ideje koje je kroz MODERNI AIKIDO propovedao
Ueshiba. Pod uticajem svog starog u~itelja, mentalni aspekt individulanog
usavr{avanja li~nosti, apsolutno je nadredio fizi~kom aspektu usavr{avanja samoodbrambene tehnike, potenciraju}i razvoj osobina kao {to su
~ovekoljublje, harmonija, upornost i uzdr`anost, koje je postavio kao
preduslov za sticanje borila~kih sposobnosti.
Imaju}i u vidu da je u svom borila~kom sistemu objedinio
metodologiju tradicionalnog stila AIKI JU JUTSU i filozofsku nadgradnju MODERNOG AIKIDO-a, novi stil YOSHIN KAN, koji je formirao
Gozo Shioda, postao je poznat pod imenom TRADICIONALNI AIKIDO.
Gozo Shioda je pred kraj `ivota osnovao YOSHIN KAN - INSTITUT ZA
IZU^AVANJE TRADICIONALNOG AIKIDO-a. Po njegovom
borila~kom programu obu~avane su brojne generacije japanske vojske i
policije, a pomenuti program ostao je neprevazi|en do danas. Kao jedan
od najve}ih majstora AIKI pravca, zauzima vode}e mesto u modernoj
istoriji japanskih borila~kih ve{tina. Posle njegove smrti, 1994. godine,
nasledio ga je sin Yasuhisa Shioda.
79
RAZVOJ SAMOODBRAMBENE
VE[TINE JU JUTSU
U ZAPADNOM SVETU
U zapadnoj kulturi, postoje dve osnovne borila~ke ve{tine bez upotrebe oru`ja, koje egzistiraju vi{e od 2500 godina. To su anti~ko rvanje i
anti~ki boks, ~iji nastanak dugujemo tekovinama gr~ke civilizacije. Obe
ove ve{tine, vekovima su praktikovane u svom izvornom obliku, sa minimalnim izmenama i dopunama karakteristi~nim za pojedine evropske nacije, pa su njihovi principi i tehni~ka su{tina ostali isti do danas. Mada
rvanje i boks imaju svoje prepoznatljive tehni~ke osobenosti, dominantni
faktori u borbi su fizi~ka snaga, konstitucija i prirodne predispozicije.
Su{tina borbe je nadmetanje, sa ciljem “ da se me|u jakima izabere najja~i” . Po tome se evropske ve{tine bitno razlikuju od borila~kih ve{tina
Dalekog istoka, u kojima su tehnika, taktika i poznavanje anatomije, stavljeni ispred fizi~ke snage, sa ciljem iznala`enja na~ina “ kako da slabiji
pobedi ja~eg” .
Zbog velike geografske udaljenosti, dve civilizacije su uspostavile
stalni kontakt relativno kasno, tek u drugoj polovini XVI veka. Na nesre}u, taj kontakt se, u kulturolo{kom smislu, sveo na sukob civilizacija, s
obzirom da su jedni druge smatrali za varvare, pa niti su Evropljani `eleli
ne{to da nau~e od isto~njaka, niti su isto~njaci bili raspolo`eni da Evropljanima otkriju “ tajne” svoje kulturne tradicije. To je doprinelo, da mnoge tekovine Dalekog istoka stignu do nas sa zaka{njenjem, a {to se odnosi
i na isto~nja~ke borila~ke ve{tine.
Tako je i borila~ka ve{tina JU JUTSU, masovno po~ela da se praktikuje u Evropi i Americi tek po~etkom XX veka. Mada je bilo evropskih
nacija, koje su znatno ranije, delimi~no prihvatile isto~nja~ke samoodbrambene principe i ukomponovale ih u svoje nacionalne borila~ke ve{tine, to su bili samo izolovani napori, lokalnog karaktera. Su{tinski zna~aj
80
ve{tine JU JUTSU, zapadni svet je otkrio na inicijativu vojnih i policijskih krugova, koji su ovaj sistem ocenili kao najadekvatniji oblik samoodbrambene nadgradnje svojih kadrova. Me|utim, uz dosta lutanja, pre
svega zbog nepoznavanja i neprihvatanja rezona filozofije Dalekog istoka, kao i zbog pomodarstva i politiziranja koji su pretili da devalviraju isto~nja~ke kriterijume i ovaj moderni razvoj ve{tine se odvijao relativno
sporo, pa je tek u drugoj polovini XX veka, zapadni svet mogao da konstatatuje da je na planu samoodbrambenih ve{tina zaista ne{to prihvatio i
nau~io od Istoka. Evropske nacije koje imaju najdu`u tradiciju razvoja
dalekoisto~nih borila~kih ve{tina i najve}e zasluge za {irenje i razvoj
ve{tine JU JUTSU u zapadnom svetu su Rusija, Francuska i Nema~ka, s
tim {to im se kasnije priklju~ila i Amerika.
RUSIJA - Kao zemlja nepreglednog prostranstva koje se prote`e na
dva kontinenta, od po~etka svoje istorije objedinjavala je veliki broj ruskih plemena, kao i etni~kih grupacija drugih nacionalnosti. U toj specifi~noj me{avini kultura, vera i obi~aja, paralelno se razvijalo na desetine
nacionalnih borila~kih ve{tina, baziranih na karakteristikama anti~kog
rvanja. Osim toga, zbog fizi~ke povezanosti sa Mongolijom i Kinom, do
Rusije relativno rano dopiru uticaji dalekoisto~ne borila~ke metodologije,
koja se spontano uklopila u zate~ene lokalne ve{tine, stvaraju}i istorijske
preduslove za razvoj ruskog nacionalnog stila samoodbrane. Tu se pre
svega isti~u dve srednjovekovne borila~ke ve{tine, koza~ki “ RUKOPA[NI BOJ” 33 i gruzijsko “ ^OHI” ili “ ^IDAOBA” rvanje. Njihove specifi~nosti sastajale su se u tome, {to su se borci rvali u ode}i, pa su se bacanja prete`no izvodila hvatom za rukave, revere ili pojas, uz potenciranje niza tehni~kih elemenata poluga na zglobovima ruku i nogu, {to nije
bio slu~aj u ostalim narodnim stilovima. Za sada nije u potpunosti razja{njeno kako su ovi tehni~ki elementi, karakteristi~ni za dalekoisto~ne borila~ke metode, stigli do Kozaka i Gruzijaca. Prema jednoj od pretpostavki, zasluga za {irenje dalekoisto~nog uticaja pripisuje se kalmickim
plemenima, budisti~kom narodu iz Zapadne Kine, kinesko-mongolskog
etni~kog porekla, koji se u periodu kasnog srednjeg veka nastanio u
ruskim podru~jima oko reke Volge, donose}i sa sobom posebnu borila~ku
81
ve{tinu, izvedenu iz drevnog kineskog samoodbrambenog sistema CHIN NA.
Koza~ki “ RUKOPA[NI BOJ” i gruzijsko nacionalno rvanje,
razvijali su se spontano i nezavisno sve do druge polovine XIX veka, kada
se, zbog {irih potreba borila~kog obrazovanja vojske i policije, elementi
ovih ve{tina povezuju u jednu celinu i formira ruski nacionalni
samoodbrambeni sistem “ SAMOBORONA” (samoodbrana). Da bi
pobolj{ali svoj sistem, ruski stru~njaci za borila~ku obuku ve} tada
po~inju da pokazuju interesovanje za preuzimanje pojedinih elemenata iz
japanskih samoodbrambenih ve{tina. U po~etku, intervencije takve vrste
bile su neznatne, me|utim od perioda “ Oktobarske revolucije” 1917.
godine, kada dolazi do politi~kog zbli`avanja Rusije i Japana i intenzivnih
kontakata ruskih instruktora sa japanskim JU JUTSU majstorima,
“ SAMOBORONA” potpada pod izuzetno jak uticaj KODO KAN
metodologije. Pristup ve{tini sve je vi{e li~io na japanski, tehnika je
dopunjavana i korigovana po ugledu na japansku i na kraju, dolazi do
uvo|enja karakteristi~nog dela japanske opreme, gornjeg dela JUDO
kimona, {to se u ruskom samoodbrambenom sistemu zadr`alo do danas.
Godine 1923., grupa ruskih stru~njaka za borila~ke ve{tine,
{kolovanih na KODO KAN-u, zajedno sa nekoliko japanskih KODO
KAN JUDO majstora, modernizuju i sistemski povezuju takmi~arske
aspekte gruzijskog rvanja sa tehni~kim elementima “ SAMOBORONE”
i uspostavljaju novi ruski nacionalni borila~ki sport “ SAMBO” 34. Mada
je SAMBO priznat u celom svetu kao novi stil rvanja, uticaj JUDO-a je
do te mere bio nagla{en, da je kod ve}ine sportskih stru~njaka ostala
otvorena dilema kojoj vrsti sportova pripada ova nova ve{tina.
Mo`emo konstatovati da je KODO KAN metodologija ostvarila
presudnu ulogu u razvoju modernih samoodbrambenih ve{tina u Rusiji.
Savremena praksa, u potpunosti se sprovodi po japanskim programima
obuke, mada uz puno uva`avanje i negovanje svih specifi~nih elemenata
koji karakteri{u rusku borila~ku tradiciju i nagla{avanje njene posebnosti
u odnosu na druge samoodbrambene sisteme.
82
FRANCUSKA - Kao pomorska i kolonijalna evropska sila,
Francuska je u XVII veku u~vrstila svoje pozicije na Dalekom istoku,
prete`no se orijenti{u}i na podru~je Indokine. Tako su francuski mornari
do{li u kontakt sa zate~enim borila~kim ve{tinama, kao {to je tajlandski
MUAI TAI, odnosno drugim borila~kim varijatetima nastalim pod
uticajem SHAOLIN-skog u~enja. S obzirom da su na brodovima zapo{ljavali lokalnu radnu snagu, me|u kojima je bilo i poznavalaca borila~kih
ve{tina, prilikom dugih, vi{emese~nih putovanja, u cilju razonode i
odr`avanja fizi~ke kondicije, mornari su po~eli da u~e ove borila~ke
metode. Ste~ena znanja pokazala su se kao izuzetno efikasna u brojnim
kafanskim tu~ama kojima su ~esto bili izlo`eni (pre svega zbog udaraca
nogama i upotrebe poluga na zglobovima {ake i prstiju, tj. borila~kih
elemenata koji u Evropi tog doba nisu bili zastupljeni) pa je dalekoisto~ni
borila~ki metod postao omiljen kod francuskih mornara i lu~kih radnika.
Vremenom se za ovu ve{tinu ustalio naziv “ SAVATE” - “ FRANCUSKI BOKS” . Su{tinski, ve{tina se sastojala od dva funkcionalna
aspekta, ofanzivnog - koji je najvi{e podse}ao na tajlandski boks MUAI
TAI i defanzivnog - koji je imao karakteristike kineske ve{tine CHIN NA.
Krajem XVIII veka, “ SAVATE” postaje omiljeni nacionalni sport
{irom Francuske, zastupljen prete`no u radni~kim sredinama. Istovremeno, defanizivna komponenta ove ve{tine privla~i pa`nju bur`oaskih
krugova i po~inje da se ve`ba kao dodatna disciplina uz ma~evanje, pod
jednostavnim nazivom “ DEFENSE PERSONNELLE” (defons personel
- samoodbrana). Tako je, u okviru ~asova ma~evanja, “ DEFENSE PERSONNELLE” uklju~en kao obavezni nastavni predmet i u francuske vojne
akademije. Uvi|aju}i zna~aj borila~kih ve{tina u vojnoj obuci, francuski
oficiri na slu`bovanju u Indokini, posebno su se anga`ovali na uve`bavanju i savladavanju dalekoisto~ne borila~ke metodologije, u ~emu su
mnogi od njih postali vrhunski stru~njaci.
Mada je sve vreme uve`bavan samo kao sekundarna disciplina, uz
ma~evanje, “ DEFENSE PERSONNELLE” je vi{e od sto godina va`io
kao najbolji sistem samoodbrambene obuke u zapadnom svetu, sve do
83
po~etka XX veka, kada dolazi do prodora japanske ve{tine JU JUTSU u
Evropu. Francuzi me|u prvima prihvataju novu, neuporedivo efikasniju
japansku metodologiju, zadr`avaju}i terminolo{ku odredbu “ DEFENSE
PERSONNELLE” samo kao op{ti pojam za ve{tinu samoodbrane. Pod
njom se danas podrazumevaju moderni JU JUTSU pravci, KODO KAN
JU JUTSU i AIKI JU JUTSU, koji su u ovoj zemlji od po~etka bili
ravnopravno zastupljeni i razvijani.
NEMA^KA - Samoodbrambeni elementi dalekoisto~nih borila~kih
ve{tina, kao {to su poluge na zglobovima lakta, {ake i prstiju, praktikovani su u Nema~koj jo{ tokom XVII i XVIII veka. Uve`bavani su
isklju~ivo kao dopunska disciplina u {kolama ma~evanja, pa se smatra, da
su po pitanju uvo|enja ovih tehni~kih inovacija u oblast borenja Nemci
prekopirali francuski sistem “ DEFENSE PERSONNELLE” , koji je u to
vreme imao apsolutni primat u Evropi.
U drugoj polovini XIX veka dolazi do naglog i velikog napretka u
razvoju ve{tine samoodbrane u Nema~koj. Naime, u tom periodu, u
okviru sprovo|enja “ MEIJI REFORME” , japanska vlada je anga`ovala
pruske vojne stru~njake da izvr{e rekonstrukciju japanske armije po
evropskim standardima. Velikom broju pruskih oficira, koji su bili
anga`ovani na ovom poslu, pru`ena je mogu}nost da izu~avaju japanske
borila~ke ve{tine kod vrhunskih JU JUTSU majstora, {to je bila prilika
koju oni svakako nisu propustili. Tako je, ve} na prelazu iz XIX u XX
vek, u pruskim vojnim kasarnama predavana ve{tina samoodbrane od
strane instruktora obu~avanih u Japanu.
U periodu izme|u I i II svetskog rata, kada kroz KODO KAN
JUDO i JU JUTSU zapo~inje prodor japanskih borila~kih ve{tina u
Evropu, Nema~ka postaje centar {irenja ove metodologije. Kao starog
partnera i glavnog evropskog saveznika na vojnom i politi~kom planu,
Japanci favorizuju Nema~ku u svakom pogledu, pa je upravo tu inicirano
stvaranje evropskog samoodbrambenog “ hibrida” JIU JUTSU, koji je
vi{e poznat po nema~kom (grubo akcentiranom i pogre{no pro~itanom)
84
terminu “ [email protected] [email protected] . Zasluga za to pripisuje se nema~kom
stru~njaku za borila~ke ve{tine ERIC-u RAHN-u, koji se smatra za “ oca
evropske ve{tine samoodbrane” .
Posle kapitulacije Nema~ke, 1945. godine, dolazi do petogodi{njeg
zastoja u razvoju borila~kih ve{tina, ali ve} od 1951. godine, nema~ki
majstori ponovo zauzimaju vode}e pozicije u krugovima borila~kih
ve{tina u Evropi. U skladu sa tradicijom, favorizuje se KODO KAN
metodologija, {to je ostalo prisutno i u sada{nje vreme. Interesantno je
napomenuti da se evropski “ hibrid” - “ [email protected] [email protected] zadr`ao u
Nema~koj ~ak i kada su se japanski stru~njaci odrekli tog programa, tako
da i danas egzistira nekoliko internacionalnih organizacija koje su
pomenuti program verifikovale kao moderni evropski JU JUTSU stil.
AMERIKA - [to se ti~e ameri~kog kontinenta, razvoj
dalekoisto~nih samoodbrambenih ve{tina intenzivno je zapo~eo tek
po~etkom XX veka, {irenjem modernih JU JUTSU stilova. U samom
startu, samoodbrambena obuka se pretvorila u “ veliki biznis” , pa vode}e
metodologije, KODO KAN JU JUTSU i AIKI JU JUTSU i dan-danas
vode bespo{tednu konkurentsku “ bitku” za ameri~ki prostor. Tako sada
u Americi paralelno egzistira nekoliko stotina novih stilova, organizacija
i federacija (neuporedivo vi{e nego u Japanu), {to je svakako doprinelo
porastu masovnosti do neslu}enih razmera, ali je zato kvalitet toliko
devalvirao, da se ameri~ka samoodbrambena obuka nigde u svetu ne
prihvata za ozbiljno. Izuzetke ~ine {kole koje vode naturalizovani
japanski JU JUTSU majstori i centri za obuku pripadnika specijalnih
snaga vojske i policije, u kojima se ve{tina prezentira na najvi{em
mogu}em nivou. Na {irem ameri~kom i južnoameri~kom prostoru,
posebno se izdvaja “ BRAZILSKA JU JUTSU [KOLA” , koja se u
poslednjih nekoliko godina svrstala me|u najbolje svetske
samoodbrambene stilove.
*
*
*
85
Ne ra~unaju}i drevnu ve{tinu CHIN NA, koja je jo{ uvek relativno
zatvorena i ograni~ena isklju~ivo na kinesko podru~je, kao ni ve{tine
JUDO i MODERNI AIKIDO, koje su transformacijom u masovne
sportsko-takmi~arske i rekreativne aktivnosti napustile primarni
samoodbrambeni karakter, moderna japanska ve{tina JU JUTSU
predstavlja danas osnovni sistem li~ne samoodbrane u celom svetu. Ova
ve{tina se ozbiljno izu~ava i praktikuje prete`no u institucijama vojnopolicijskog tipa, zato ne treba da ~udi {to je njen dosada{nji a i budu}i
razvoj baziran na licima iz tih dru{tvenih kategorija. Po zastupljenosti u
procesu obuke, dve tre}ine zapadnih samoodbrambenih programa
zasnovano je na KODO KAN sistemu, a samo jedna tre}ina na {kolama
AIKI pravca. Mada je od po~etka XX veka, zbog specifi~nih zahteva,
iskustava i uslova u razli~itim regionima sveta, stalno prisutna tendencija
stvaranja novih stilova samoodbrane, svi ti mnogobrojni, novonastali
stilovi, u osnovi se svode na interpretaciju metodologije KODO KAN JU
JUTSU ili AIKI JU JUTSU, odnosno na kombinaciju ovih metodologija.
86
RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINE JU JUTSU U
SRBIJI
U istoriji Srbije, borila~ke ve{tine su vekovima uve`bavane i
negovane kroz “ JUNA^KE NARODNE IGRE” , kojima je bilo obuhva}eno nekoliko disciplina: ve{tine sa oru`jem (sablja - buzdovan - luk i
strela), jahanje, tr~anje, skok iz mesta, bacanje kamena s ramena, narodno
rvanje, {akanje i drugo. Posebno je bilo popularno narodno rvanje
slobodnim stilom, razvijano pod uticajem anti~kog rvanja, sa pravilima
koja nisu bila precizno definisana i varirala su u zavisnosti od regiona.
Prema raspolo`ivoj istorijskoj dokumentaciji mo`e se zaklju~iti da
su se Srbi prvi put susreli sa elementima dalekoisto~nih borila~kih ve{tina
u vremenskom periodu od 1807. do 1812. godine, za vreme “ Prvog
srpskog ustanka” , kada je na poziv Kara|or|a, Rusija uputila nekoliko
vojnih formacija, sastavljenih prete`no od delova koza~kih atamanskih
pukova, da pomognu srpskim ustanicima. Osim u~e{}a u neposrednim
borbama sa Turcima, osnovni zadatak atamanskih pukova bio je da
sprovedu elementarnu vojnu obuku ustani~ke vojske i organizuju je po
ugledu na koza~ke jedinice. Obuka je vr{ena u nekoliko srpskih gradova,
izme|u ostalih i u Beogradu, na platou ispod kalemegdanske tvr|ave, po
koza~kim “ pe{adijskim egzercirnim pravilima” , a sastojala se uglavnom
od uve`bavanja upotrebe oru`ja, formacijskog kretanja i borbene taktike.
U skladu sa tradicijom koza~kih atamanskih pukova, u okviru jutarnje
gimnastike, uve`bavani su samoodbrambeni elementi “ RUKOPA[NOG
BOJA” , sa specifi~nim tehnikama hvatova, bacanja i poluga na zglobovima. Na`alost, nije ostalo zabele`eno kako su Srbi prihvatili ovu ve{tinu.
Do sistematskog uvo|enja elemenata dalekostio~nih borila~kih
ve{tina dolazi tek 1891. godine, kada “ Vojna akademija Kraljevine
Srbije” , anga`uje penzionisanog francuskog oficira, veterana iz
Indokine, [arl Dusea (Charles Dousaie), kao stalnog predava~a ve{tine
87
borenja. U skladu sa evropskom praksom, Duse je kao glavni predmet
predavao ma~evanje, sa dodatnim ~asovima samoodbrane, po principima
francuskog “ DEFENSE PERSONNELLE” programa. Tako je ve{tina
samoodbrane u Srbiji postala nezaobilazan faktor vojne obuke.
U periodu priprema za “ Balkanski rat” , jo{ od 1903. godine, dva
srpska oficira (kasnije su postali poznate li~nosti na{e nacionalne istorije)
Dragutin Dimitrijevi} - “ Apis” i Vojislav Tankosi}, u nekoliko navrata
organizuju dobrovolja~ke “ Komitske {kole” za obuku vojnih formacija
~iji je osnovni zadatak bio izvr{avanje borbenih dejstava u neprijateljskoj
pozadini. Obuka je izme|u ostalog obuhvatala i ovladavanje specijalnim
ve{tinama, kao {to su upotreba bode`a, metalnog boksera, `ice za
davljenje i samoodbrambene borila~ke ve{tine. Najpoznatije “ Komitske
{kole” formirane su u Prokuplju (1908.) i Kur{umliji (1912.), a glavni
savetnik za opremu i naoru`anje, kao i za programe specijalne obuke, bio
je [arl Duse. Duseovo ime, spominje se u nerazja{njenom kontekstu i u
okviru priprema grupe srpskih patriota koji su izvr{ili atentat na
austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda, u Sarajevu 1914. godine.
U me|uvremenu, 1911. godine, u Srbiji se po prvi put spominje
pojam JU JUTSU. U svojoj knjizi, “ Vite{ke igre i sportovi” , artiljerijski
poru~nik Milenko Arsovi}, na izuzetno kvalitetan na~in, detaljno
razra|uje obrazovni, vaspitni i samoodbrambeni zna~aj japanskog borila~kog sistema KODO KAN JU JUTSU, sugeri{u}i neophodnost uvo|enja ove metodologije u nastavni proces srpskih dr`avnih institucija vojnopolicijskog tipa. Iz bibliografije Arsovi}eve knjige, vidi se da je kao
izvornu literaturu koristio nema~ke i ruske autore, pa u skladu s tim, za
ve{tinu koristi evropeizovani termin “ [email protected] [email protected] .
Posle I svetskog rata, razvoj samoodbrambenih borila~kih ve{tina u
Srbiji je u blagom porastu. Tome su znatno doprineli mnogi stru~njaci za
ve{tine borenja iz redova ruske belogardejske emigracije, koji su se 1917/1918.
godine, u velikom broju nastanili u Beogradu. Mnogi belo-gardejski oficiri
izdr`avali su se dr`anjem privatnih ~asova ma~evanja i samoodbrane.
88
Posebno je bila interesantna sudbina kalmickog belogardejskog
puka, ~iji su oficiri, zajedno sa svojim mnogobrojnim porodicama,
osnovali “ Budisti~ku koloniju” na Zvezdari. Kolonija je brojala oko
2.000 ~lanova, a kraj oko “ Cvetkove pijace” , me|u Beogra|anima toga
doba bio je poznat kao “ Mala Kina” . Tu su Kalmici `iveli po svojim
tradicionalnim obi~ajima, nosili su per~ine i kinesku narodnu no{nju i
okupljali se oko budisti~ke pagode koju su sami sagradili.35 Prema
kazivanju savremenika, ponekad su vi|ani kako ve`baju svoju “ usporenu
borila~ku gimnastiku” 36, {to je kod Beogra|ana izazivalo ~u|enje ali ne i
posebno interesovanje.
Od 1920. godine, primeri organizovanog uve`bavanja dalekoisto~nih borila~kih ve{tina su sve ~e{}i, a japanska ve{tina JU JUTSU,
preuzima apsolutni primat. [arl Duse je bio aktivan predava~ ve{tine
borenja na “ Vojnoj akademiji” sve do 1923. godine kada je penzionisan, a nasledio ga je izvesni belogardejski borila~ki JU JUTSU instruktor, ~ije ime nije javno poznato. Negde u to vreme i “ Centralna policijska
{kola” u Zemunu uvodi JU JUTSU kao obavezni nastavni predmet iz
koga su pitomci polagali ispite. Godine 1930., belogardejski ruski
emigrant, JU JUTSU majstor, EVGENIJE MAKSUTOV, formirao je u
Beogradu “ Atletsko-ma~evala~ki klub” sa JU JUTSU sekcijom, a kasnih
tridesetih godina, osniva na zemunskom Gardo{u, svoju privatnu JU
JUTSU {kolu. To je bio prvi JU JUTSU klub na Balkanu. Najbolji u~enik
Evgenija Maksutova bio je Zemunac, VLADISLAV PAUN, koji se
smatra za za~etnika uvo|enja KODO KAN JUDO i JU JUTSU
metodologije u na{oj zemlji.
U periodu posle II svetskog rata, ve} 1946. godine, u okviru
stvaranja organa bezbednosti nove Jugoslavije, zapo~inje proces stru~nog
osposobljavanja velikog broja pripadnika OZN-e i KNOJ-a37. Zna~ajno
mesto zauzimala je obuka u samoodbrambenim ve{tinama, koju su
sprovodili ruski instruktori iz SSSR-a. Ra|eno je po programima ruske
interpretacije JU JUTSU ve{tine, sa karakteristi~nim elementima “ SAMBO” borenja. Do 1951. godine, {tampano je nekoliko internih, stru~nih
89
ud`benika iz oblasti samoodbrane, u izdanju Ministarstva unutra{njih
poslova FNRJ, u kojima je uo~ljiv ruski uticaj, kroz potenciranje brojnih,
prepoznatljivih “ SAMBO” zahvata.
[irenje i popularizacija ve{tine JU JUTSU me|u civilnim
stanovni{tvom zapo~elo je 1947. godine, kada je u “ Srednju fiskulturnu
{kolu” u Zemunu uveden nastavni predmet JU JUTSU. Predava~ je bio,
tada ve} afirmisani majstor borila~kih ve{tina, Vladislav Paun. Dve
godine kasnije, 1949. godine, Paun osniva prvi JU JUTSU klub u novoj
Jugoslaviji, u okviru zemunskog SD “ Lokomotiva” , a ve} od 1951.
godine, JUDO, kao sportska varijanta izvedena iz ve{tine JU JUTSU,
sti~e veliku popularnost i {irom na{e zemlje po~inju da ni~u klubovi jedan
za drugim.
Po~etkom pedesetih godina, sticajem okolnosti, u na{u zemlju
dolazi jedan veliki japanski majstor borila~kih ve{tina. Ime mu je bilo
I[IRO BABA, gra|evinski in`enjer, ~lan ekipe japanskih privrednih
stru~njaka koji su bili anga`ovani na izgradnji fabrike celuloze u Loznici.
I{iro se od rane mladosti bavio uve`bavanjem borila~kih ve{tina po
KODO KAN metodologiji, pa je jo{ u vreme studentskih dana postao
poznat kao veliki majstor za JUDO i JU JUTSU. Tokom boravka u na{oj
zemlji, I{iro je uvideo veliko interesovanje koje je vladalo za japanske
borila~ke ve{tine, pa je 1953. godine, odr`ao prvi stru~ni seminar po
izvornoj KODO KAN metodologiji. Asistent mu je bio Vladislav Paun, a
seminaru su, osim velikog broja JUDO takmi~ara i trenera, prisustvovali
i instruktori samoodbrane MUP-a Srbije. Pod I{iro-vim vo|stvom, nastala
je prva generacija na{ih JUDO i JU JUTSU majstora, me|unarodno
verifikovanih od strane KODO KAN-a.
Od 1955. godine, planovi i programi borila~ke obuke u
Ministarstvu unutra{njih poslova FNRJ, sastavljaju se i uskla|uju prema
autenti~nom KODO KAN JU JUTSU sistemu. U me|uvremenu, ekspanzija sportskog JUDO-a bila je u punom zamahu, ali su borila~ki instruktori MUP-a, ina~e aktivni JUDO majstori iz prve generacije, na vreme
90
uvideli su{tinsku razliku izme|u sporta i samoodbrane i konstatovali da je
JU JUTSU, zbog svoje funkcionalne vrednosti, daleko prihvatljivija i
korisnija ve{tina za policijsku praksu. Od tada, inicijativu za dalji razvoj
ve{tine JU JUTSU u potpunosti preuzima grupa MUP-ovih stru~njaka,
me|u kojima posebno izdvajam uva`enog RADO[A JOVANOVI]A,
zbog toga, {to sam imao sre}u da mi je taj skromni i plemeniti majstor
nekoliko godina bio instruktor. Rado{ Jovanovi} se smatra za utemeljiva~a samoodbrambene obuke u Ministarstvu unutra{njih poslova Republike
Srbije. Ceo svoj `ivot posvetio je borila~kim ve{tinama i sportu. Bio je
predava~ borila~ke obuke na svim obrazovnim institucijama Ministarstva,
a po njegovim planovima i programima, obu~avano je vi{e desetina
hiljada pripadnika organa bezbednosti. Uz njegovo ime vezuje se puna
afirmacija metodologije KODO KAN JU JUTSU u na{oj zemlji.
[to se ti~e metodolo{kog pravca AIKI JU JUTSU, on se u na{oj
zemlji pojavio znatno kasnije, tek u drugoj polovini {ezdesetih godina. Za
uvo|enje AIKI pravca, mo`emo zahvaliti poznatom jugoslovenskom
majstoru borila~kih ve{tina, LJUBOMIRU VRA^AREVI]U. Vra~arevi} se, krajem {ezdesetih godina, kao mlad JUDO i JU JUTSU majstor,
izdvojio sa grupom svojih u~enika i zapo~eo da ve`ba MODERNI
AIKIDO po metodu Morihei Ueshiba-e, ~iji su uticaji do njega do{li
preko instruktora iz zemalja Zapadne Evrope. Uz veliku popularizaciju
koju je sproveo gospodin Vra~arevi}, AIKIDO je, kao nova ve{tina, brzo
stekao zavidan broj sledbenika. Prilikom usavr{avanja u Japanu, 1978.
godine, Vra~arevi} je stupio u kontakt sa velikim majstorom Gozo
Shioda-om, susre}u}i se po prvi put sa u~enjima drugih AIKI stilova.
Opredeliv{i se za stil koji favorizuje realnu - upotrebnu vrednost ve{tine,
postaje Shioda-in u~enik i usavr{ava AIKI JU JUTSU po Shioda-inom
metodu TRADICIONALNOG AIKIDO-a. Po povratku u Srbiju,
Vra~arevi} nastavlja da {iri Shioda-in AIKI stil, koji je tokom narednih
godina dopunio svojim metodolo{kim re{enjima i stvorio sopstveni
pravac ve{tine poznat pod imenom REALNI AIKIDO.
91
*
*
*
Od {ezdesetih godina, zapo~inje novo doba razvoja samoodbrambene
ve{tine JU JUTSU u na{oj zemlji, sa mnogim poznatim i nepoznatim
majstorima, me|u koje i sam spadam. Zbog toga }u prikaz savremene
istorije, sa zadovoljstvom, prepustiti mla|im generacijama. Za poglavlja
koja slede, zna~ajno je napomenuti, da je u poslednjih trideset godina bilo
nekoliko poku{aja uspostavljanja novih metodolo{kih pristupa u oblasti
samoodbrane, pa u tom kontekstu, treba posmatrati i moj poku{aj afirmacije
metoda KYOKUSHINJUTSU.
92
DRUGO POGLAVLJE
KYOKUSHINJUTSU
TEORETSKI KONCEPT
SMISAO I SU[TINA KYOKUSHINJUTSU
KYOKUSHINJUTSU, kao nov metod uve`bavanja samoodbrambenih borila~kih ve{tina, razvio sam na osnovu uspe{ne primene
elemenata tradicionalnih dalekoisto~nih sistema samoodbrane, ~iju sam
efikasnost (posredno ili neposredno) vi{estruko proverio i potvrdio u
prakti~nim uslovima. Eksperimentisao sam vi{e od petnaest godina,
rade}i prete`no sa grupama kandidata koji su, iz profesionalnih razloga,
~esto bili izlo`eni situacijama primene ove ve{tine u realnoj praksi. Svaku
konkretno sprovedenu akciju, bez obzira da li je rezultat bio pozitivan ili
negativan, analizirao sam do najsitnijih detalja. Tim povodom, organizovao sam brojne vanredne treninge sa neposrednim akterima i posmatra~ima akcije, kao i sa majstorima borila~kih ve{tina drugih profila, ~ije
sam mi{ljenje smatrao za merodavno, na kojima je svaka konkretna akcija
simulirana i ponavljana na desetine puta, dok se u potpunosti nisu
iskristalisali zaklju~ci, relevantni za dalji proces borila~ke obuke. Striktno
se pridr`avaju}i principa: “ IZ PRAKSE - ZA PRAKSU” , eliminisao
sam iz programa obuke sve elemente koji su se pokazali kao neefikasni,
zadr`avaju}i samo provereno primenljive tehnike nadgra|ene mojim
metodolo{kim re{enjima pojedinih borbenih situacija, {to je, vremenom,
rezultiralo stvaranjem potpuno novog sistema samoodbrambene obuke.
Bio sam u prilici da posmatram kandidate razli~itih nivoa borbene
obu~enosti, od potpunih laika i priu~enih poznavalaca ve{tine, do
iskusnih majstora i {ampiona. Kao {to sam i o~ekivao, kandidati sa
iskustvom i predznanjem napredovali su neuporedivo br`e od po~etnika,
me|utim, analizom kasnijih situacija “ realne borbe” pokazalo se da su
rezultati bili interesantni i za~u|uju}i. Naime, i jedni i drugi pravili su
identi~ne gre{ke u prakti~noj primeni borila~kih tehnika. Razlozi za to
bili su vi{estruki, ali je dominantan razlog, svakako bila specifi~na
psiholo{ka situacija koju name}u uslovi “ realne borbe” , koja ima malo
ili nimalo sli~nosti sa uslovima “ simuliranog borenja” na treninzima ili
95
borbi po sportskim pravilima. Tako su sledbenici ve{tine udarca (karate,
taekwondo), u slu~aju da borbu ne re{e prvom akcijom, dolazili u “ pat
poziciju” i zbog faktora kao {to su strah, nedostatak borbene kondicije38,
nedostatak koncentracije i dr., ulazili u “ klin~” , gde se njihovo
majstorstvo pretvaralo u obi~nu “ lai~ku tu~u” u kojoj je po pravilu
pobe|ivao te`i i fizi~ki superiorniji protivnik. Ni{ta bolje nisu prolazili ni
sledbenici ve{tine hvata (judo, aikido) koji su, kada im ne uspe prvi,
iznenadni zahvat, obi~no “ zablokirali” i ako su bili fizi~ki slabiji,
do`ivljavali “ debakl” u “ realnoj borbi” . Ukratko re~eno, tok borbe ih
je u jednom trenutku izjedna~io sa laicima, kada sva nau~ena tehnika
postaje beskorisna. Analiza brojnih situacija te vrste pokazala je, da osim
nedostatka psiholo{ke pripreme, problem le`i i u jednostranosti
primenjenih borila~kih tehnika, odnosno u isklju~ivoj i u datom trenutku
neadekvatnoj orijentaciji samo na udarac ili na hvat. Razvojem metoda
KYOKUSHINJUTSU, poku{ao sam da prevazi|em taj problem
povezivanjem odabranih, kompatibilnih tehnika udaraca, poluga i
bacanja, koje su apsolutno izjedna~ene po zna~aju i neograni~ene po
broju kombinacija. Sam proces uve`bavanja postavljen je tako, da
ukazuje na {iroku upotrebnu vrednost i daje realno samopouzdanje
kandidatima, uz sigurnost da }e, u datoj situaciji, biti maksimalno
efikasni. U dosada{njoj praksi, KYOKUSHINJUTSU se pokazao kao
korektna samoodbrambena nadgradnja ostalih popularnih borila~kih
pravaca (karate, judo, aikido, taekwondo), odnosno, kao kvalitetna i
efikasna obuka za po~etnike koji, u ovom metodu, mogu nastaviti put ka
JU JUTSU majstorstvu, ili iskoristiti ste~ena predznanja kao polazni
osnov za eventualno bavljenje nekom drugom borila~kom ve{tinom.
Kao {to sam na po~etku napomenuo, metod KYOKUSHINJUTSU
baziran je na elementima tradicionalnih dalekoisto~nih borila~kih sistema
- KODO KAN JU JUTSU, AIKI JU JUTSU, SHAOLIN CHIN NA i
KYOKUSHINKAI KARATE DO-u39. Iz KODO KAN JUDO i JU
JUTSU metodologije preuzeo sam tehnike bacanja (NAGE WAZA), koje
su u ovom sistemu dovedene do savr{enstva. Iz AIKI JU JUTSU pravca,
koji sam izu~avao preko metodologije REALNOG AIKIDO-a, preuzeo
96
sam tehnike poluga i kontrole (OSAE WAZA) i to, kako pojedina~ne i
slo`ene poluge, tako i tehnike prelaska iz poluge u polugu, {to predstavlja
glavnu osobenost REALNOG AIKIDO-a. Od metodologije SHAOLIN
CHIN NA preuzeo sam kompletan metodolo{ki pristup uve`bavanja
samoodbrane, u kome se potencira kompatibilnost pojedina~nih i slo`enih
akcija, {to daje neograni~enu mogu}nost kombinovanja izabranih
elemenata u cilju spontanog prilago|avanja svakoj situaciji, kao i
nekoliko tehni~kih zahvata karakteristi~nih za kineske borila~ke metode.
I na kraju, iz KYOKUSHINKAI KARATE stila preuzeo sam tehnike
udaraca (ATEMI WAZA) predvi|ene za bliske distance, kao i metod
uve`bavanja razornosti udaraca - TAMESHIWARI40, koji je u KYOKUSHINKAI-u, kao jednom od najbrutalnijih karate stilova, doveden do
maksimuma.
Na temelje, sazdane od segmenata klasi~nih dalekostio~nih
borila~kih sistema, nadgradio sam svoja tehni~ka, takti~ka i metodolo{ka
re{enja po kojima se KYOKUSHINJUTSU bitno razlikuje od ostalih JU
JUTSU stilova. Te razlike se ogledaju u slede}im karakteristikama:
A) Apsolutna izjedna~enost po zna~aju i upotrebnoj vrednosti
raznorodnih borila~kih tehnika, BACANJA - POLUGE UDARCI, koje se uve`bavaju i primenjuju isklju~ivo kroz
metodolo{ku uzro~no-posledi~nu povezanost, uz stalnu
mogu}nost da se svaka od ovih tehnika adekvatno zameni ili
nadgradi drugom ponu|enom tehnikom.
B) Uve`bavanje primene tehni~kih zahvata kroz “ simulaciju” borbenih situacija, koja je u metodu KYOKUSHINJUTSU dovedena do granice “ realne borbe” .
C) Potenciranje psiholo{ke i takti~ke pripreme kandidata za
nametanje (a ne ~ekanje) borbenih uslova pogodnih za
efikasnu primenu uve`banih zahvata.
97
D) Uvo|enje obaveznih dovr{avaju}ih udaraca na kraju
svake akcije, po ~emu se KYOKUSHINJUTSU najvi{e
razlikuje od ostalih JU JUTSU pravaca. Naime, gotovo sve
JU JUTSU metodologije takti~ki koncipiraju zavr{etak akcije
na bacanju ili uspostavljanju kontrole nad protivnikom
tehnikom poluge. To je u potpunom skladu sa drevnom
filozofskom odredbom definisanom karakterom JU, pa se i
ve}ina zavr{nica uve`bava tako da je fizi~ki gotovo
nemogu}e na njih nadgraditi korektan finalni udarac. Uz puno
uva`avanje drevnih JU JUTSU principa, morao sam da
konstatujem, da se u realnim uslovima to pokazalo kao neefikasno. Primeri za to bili su brojni - ili se protivnik posle
bacanja otkotrljao sa neznatnim povredama, ili se za vreme
intenzivnog pritiska poluge (koji ne mo`e trajati ve~no)
privremeno primirio, a zatim “ oteo” iz zahvata, posle ~ega
se borba nastavljala sa nepredvidivim ishodom. Zbog toga
sam se kod izbora tehnika bacanja i poluga orijentisao samo
na one koje se u svakom trenutku, mogu nadgraditi efikasnim
udarcem. Prema mom konceptu, tehnika dovr{avaju}eg
udarca je neophodna, a stvar je trenutne procene da li }e se u
“ realnoj borbi” izvesti do kraja ili }e se samo negovestiti
protivniku kao respektivna pretnja.
E) Obavezno i redovno uve`bavanje i testiranje udaraca
metodom TAMESHIWARI, {to je jedini na~in da izabrani
udarci zaista postanu ozbiljno “ oru`je” . Osim toga, pokazalo se da TAMESHIWARI test razvija kod kandidata dodatno
realno samopouzdanje i svest o upotrebnoj vrednosti ve{tine
koju izu~ava.
U ~ast svog pokojnog u~itelja, velikog japanskog majstora
MASUTATSU OYAMA-e41, a u cilju izra`avanja idejne su{tine svog
samoodbrambenog koncepta, metod sam nazvao KYOKUSHINJUTSU
(KJOKU[INDJUCU). Karakter KYOKU (KJOKU) ozna~ava pojam za
98
“ ve~no - uvek prisutno” , karakter SHIN ([IN) defini{e pojam “ realnosti
- apsolutne istine” , a karakter JUTSU (DJUCU), kao {to smo ranije
napomenuli, ozna~ava (borila~ku) ve{tinu i prete`no se koristi kod
nagla{avanja samoodbrambene upotrebne vrednosti. Tako da KYOKUSHINJUTSU opisno mo`emo prevesti kao “ SAMOODBRAMBENA
BORILA^KA VE[TINA PREDVI\ENA ZA ADEKVATNO REAGOVANJE U UVEK PRISUTNIM POTENCIJALNO OPASNIM REALNIM SITUACIJAMA.”
METOD [email protected]
Samoodbrambeni sistem KYOKUSHINJUTSU sastavljen je od tri
zaokru`ene metodolo{ke celine: OSNOVNI SAMOODBRAMBENI
PROGRAM, MAJSTORSKI PROGRAM i OFANZIVNI PROGRAM.
OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSU
razra|uje tehniku i taktiku odbrane od nenaoru`anog i neobu~enog
napada~a (“ laika” ). Smisao ovog programa je efikasno suprotstavljanje
uve`bane tehnike i taktike protiv fizi~ke snage i agresivnosti protivnika.
MAJSTORSKI PROGRAM, koji sam nazvao KYOKUSHINJUTSU SPECIJALNE FORME, razra|uje tehniku i taktiku samoodbrane od
naoru`anog, odnosno obu~enog napada~a. Tim programom obuhva}ene
su tehnike TANTO DORI (odbrana od napada no`em), BO DORI
(odbrana od napada motkom) i IPPON KUMITE (borba na jedan korak odbrana i suprotstavljanje obu~enom protivniku koji vlada KARATE
ve{tinom). U okviru razrade tehnike IPPON KUMITE, predvi|eno je da
kandidati - JU JUTSU majstori - pro|u kroz korektan nivo obuke u
KARATE ve{tini. Tre}i, OFANZIVNI PROGRAM, pod nazivom
KYOKUSHINJUTSU - KOBUDO42 FORME, predvi|en je za visoke
nivoe majstorstva i po ugledu na tradiciju izvornog stila AIKI JU JUTSU
99
koji sam uzeo kao uzor, predvi|a razradu ve{tina upotrebe oru`ja kao {to
su no` (TANTO JUTSU), motka (BO JUTSU), tehnika bacanja o{trih
predmeta (SHURIKEN JUTSU) i drugo, u takti~kom suprotstavljanju
ve}em broju protivnika.
Ova knjiga posve}ena je isklju~ivo razradi OSNOVNOG SAMOODBRAMBENOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU pre svega zato
{to u tom segmentu dolaze do izra`aja sve karakteristike i specifi~nosti
pomenutog borila~kog sistema. Pored toga, OSNOVNI PROGRAM u
potpunosti odra`ava samoodbrambenu su{tinu ve{tine i precizno defini{e
cilj obuke kandidata. Programi za nivoe visokog majstorstva, KYOKUSHINJUTSU - SPECIJALNE FORME i KYOKUSHINJUTSU KOBUDO FORME, predstavljaju aspekte daljeg razvoja KYOKUSHINJUTSU sistema i njima }u se posebno baviti nekom drugom
prilikom.
Polaze}i od rezultata analize brojnih primera primene samoodbrambene tehnike u realnoj praksi, zaklju~io sam da neobu~en protivnik,
bez obzira na fizi~ke predispozicije i uslove pod kojima je borba
zapo~ela, u odsudnom trenutku po~inje da insistira na primeni “ lai~kog
hvata” , odnosno, da borbu svodi na blisku distancu, gde vidi svoju
sigurnost u mogu}nosti upotrebe sirove fizi~ke snage. Svi analizirani primeri “ bliskog napada” , s obzirom na relativno ograni~en broj mogu}nosti “ lai~kog” zahvata, u osnovi se svode na {est KLJU^NIH POZICIONIH SITUACIJA kojima su obuhva}eni i mogu}i varijateti. OSNOVNI
SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSU upravo se
bavi adekvatnim reagovanjem u klju~nim pozicionim situacijama bliske
realne borbe i metodolo{ki se uve`bava kroz tri nivoa: KYOKUSHINJUTSU - OSNOVNE FORME, KYOKUSHINJUTSU - [email protected]
FORME i KYOKUSHINJUTSU - SLOBODNE FORME.
Nivo KYOKUSHINJUTSU - OSNOVNE FORME razra|uje
osnovne borbene pozicije primenom {est adekvatnih tehni~kih
100
kombinacija, koje se uve`bavaju po {ablonu, sa minimalnim
mogu}nostima improvizacije. Na ovom nivou, potencirano je
uve`bavanje tehnike i {ablonizovano povezivanje raznorodnih tehni~kih
elemenata, zatim, nametanje ili realizacija adekvatnog takti~kog re{enja
za svaku pojedina~nu borbenu situaciju, kao i uve`bavanje razornosti
udaraca do perfekcije. Posle temeljno savladanog osnovnog nivoa, prelazi
se na nivo KYOKUSHINJUTSU - [email protected] FORME, na kome se
borbene situacije razra|uju uz {iroku mogu}nost “ dirigovane
improvizacije” . Naime, svih {est OSNOVNIH FORMI kompatibilne su
svaka sa svakom i daju trideset mogu}nosti adekvatnog reagovanja na
situacije, kada bilo koji segment OSNOVNIH FORMI ne mo`e biti
korektno izveden po {ablonu. Na nivou [email protected] FORMI uve`bava se
mogu}nost adekvatne “ dirigovane” zamene raznorodnih borila~kih
tehnika, uz razvijanje sposobnosti SPONTANOG PRELAZA IZ
RADNJE U RADNJU (po sistemu: neuspeli udarac je uvod u uspe{no
bacanje - neuspelo bacanje je uvod u uspe{nu polugu - neuspela poluga je
uvod u uspe{ni udarac itd.). U takti~kom smislu, uve`bava se spontano
prilago|avanje toku borbene situacije, koji prevazilazi {ablon
OSNOVNIH FORMI u bilo kom predvi|enom segmentu akcije.
Korektno savladane slo`ene forme su preduslov za prelazak na nivo
KYOKUSHINJUTSU - SLOBODNE FORME, koji karakteri{e slobodna
improvizacija i refleksna, odnosno, intuitivna primena adekvatnih
tehni~kih zahvata u zavisnosti od toka borbene situacije. Imaju}i u vidu
da su svih trideset [email protected] FORMI kompatibilne svaka sa svakom po
svim segmentima, pru`a se neograni~ena mogu}nost njihovog povezivanja i uzajamne dopune, u zavisnosti od inventivnosti, individualnih
afiniteta i predznanja kandidata, kao i uslova koje name}e “ realna
borba” . KYOKUSHINJUTSU - SLOBODNE FORME, u pravom smislu
predstavljaju respektivnu pripremu za “ BORBU BEZ PRAVILA” .
Metod uve`bavanja OSNOVNOG SAMOODBRAMBENOG
PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU, na svim nivoima, sprovodi se kroz
partnerski rad, u formi KATA KUMITE43. Tehni~ko uve`bavanje
kombinovanih elemenata (udarci - poluge - bacanja) radi se isklju~ivo na
101
partneru u cilju sticanja rutine, kontinuiteta i redosleda pokreta, dok se
pojedina~no usavr{ava samo razornost udaraca po metodu TAMESHIWARI, {to }e detaljno biti razra|eno u narednim poglavljima.
TAKTI^KI I PSIHOLO[KI ASPEKTI
“ REALNE BORBE”
Taktika primene ve{tine u “ realnoj borbi” permanentno se uve`bava na svim tehni~kim nivoima samoodbrambenog sistema KYOKUSHINJUTSU, me|utim stvarne - ozbiljne borbene situacije, zbog niza
specifi~nih faktora koje je nemogu}e u potpunosti “ simulirati” na treninzima, name}u potrebu posebne takti~ko-psiholo{ke pripreme kandidata,
koja je znatno slo`enija od tehni~kog usavr{avanja. Osnovni problem
predstavljaju racionalni i iracionalni strahovi od “ realne borbe” koji su,
u ve}oj ili manjoj meri, prisutni kod svih poklonika borila~kih ve{tina. Ti
strahovi su deo na{e praiskonske prirode i nemogu}e ih je potpuno eliminisati ({to uostalom nije ni potrebno), ali ih je mogu}e prevazi}i razvijanjem visokog stepena objektivnog samopouzdanja, koje se sti~e ozbiljnim
praktikovanjem borila~kih ve{tina. Faktori koji uti~u na formiranje i
stabilizaciju samoodbrambenog samopuzdanja su slede}i:
a) Tehni~ki perfekcionizam i razaraju}i kontraofanzivni
zahvati, koji formiraju svest o realnoj, prakti~noj upotrebnoj
vrednosti ve{tine.
b) Permanentno izlaganje kontrolisano grubim “ simuliranim” borbenim situacijama na treninzima, {to postepeno
dovodi do stvaranja “ psiholo{ke otpornosti” prema stresnim
stanjima, karakteristi~nim za “ realnu borbu” .
c) Usvajanje takti~kih principa primene samoodbrambene
ve{tine u realnim uslovima, {to daje sigurnost kandidatima da
102
}e, u svakom kriti~nom trenutku, imati na raspolaganju
unapred pripremljeno adekvatno re{enje za prevazila`enje
krizne situacije.
Teorija taktike primene borila~kih ve{tina u realnim uslovima usko
je povezana sa filozofijom i religijom dalekoisto~nih naroda i predstavlja
izuzetno {iroku oblast kojom su obuhva}eni razli~iti pristupi, karakteristi~ni za brojne borila~ke pravce i stilove. Imaju}i u vidu da KYOKUSHINJUTSU spada me|u ve{tine JU JUTSU pravca, takti~ki koncept je
u potpunosti podre|en samoodbrambenoj su{tini i bazira se na dve
osnovne karakteristike koje defini{u njen smisao. Prva karakteristika je
DEFANZIVNOST, odnosno, “ KADA NEMA NAPADA - NEMA NI
UPOTREBE VE[TINE” . Druga karakteristika je ODBRANA OD
NEOBU^ENOG NAPADA^A, odnosno, “ SUPROTSTAVLJANJE
TEHNIKE SIROVOJ SNAZI I AGRESIVNOSTI” . Polaze}i od tih
okvira, takti~ki koncept KYOKUSHINJUTSU tretira niz faktora od kojih
svaki, na svoj na~in, predstavlja bitan preduslov za uspe{nu i efikasnu
primenu ve{tine u “ realnoj borbi” .
1. TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SITUACIJE
Podrazumeva se da su kandidati, koji prolaze proces borila~ke
obuke, mentalno zdrave osobe, potpuno svesne iracionalnosti fizi~kih
sukoba pa, samim tim, u okviru svojih redovnih `ivotnih aktivnosti
izbegavaju mesta i potencijalno opasne okolnosti u kojima bi, eventualno,
mogli biti izlo`eni neprijatnim situacijama fizi~kog napada. S druge
strane, kandidati koji su iz profesionalnih razloga permanentno izlo`eni
takvim okolnostima, imaju na raspolaganju niz preventivnih mera kao i
efikasnih namenskih tehni~kih sredstava koji, u velikoj meri, otklanjaju
potrebu primene borila~kih ve{tina. Na`alost, svi smo povremeno izlo`eni brojnim nepredvidivim sticajima okolnosti, odnosno, zadesnim
situacijama, koje nas, mimo na{e volje, mogu dovesti u poziciju da
budemo fizi~ki napadnuti, pri ~emu efikasna upotreba ve{tine samood103
brane postaje jedini na~in re{avanja problema. Takve okolnosti japanska
borila~ka teorija defini{e pojmom “ ATARI” , odnosno, situacije
neposredne ozbiljne opasnosti po `ivot i telo.
U takti~kom smislu “ ATARI” mo`e biti blagovremeno uo~en ili
potpuno iznenadan. Kod blagovremeno uo~ene “ ATARI” situacije,
mogu}nosti takti~kog sagledavanja i reagovanja su znatno {ire - od
spre~avanja, odugovla~enja i odlaganja sukoba, preduzimanja drugih
mera za{tite kori{}enjem namenskih ili priru~nih sredstava za li~nu
odbranu, pa i, u krajnjem slu~aju, sklanjanja ili bekstva, {to kod razumnog
~oveka predstavlja odraz mudrosti, a ne kukavi~luka. Ukoliko je primena
ve{tine ipak neminovna, ostaje dovoljno vremena za takti~ku procenu
ostalih relevantnih faktora i borbenu pripremu u smislu izbora mesta i
momenta kada }e napad biti prihva}en. Kod potpuno iznenadne
“ ATARI” situacije, mogu}nosti za {ire sagledavanje ne postoje i
neophodno je odmah pre}i na taktiku efikasne primene borila~ke tehnike,
o ~emu }e vi{e re~i biti u daljem tekstu.
2) TAKTI^KO SAGLEDAVANJE PROTIVNIKA
Teorija borila~kih ve{tina Dalekog istoka pridaje veliki zna~aj
takti~koj proceni i upoznavanju protivnika. Veliki kineski teoreti~ar SUN
TZU44, s tim u vezi konstatuje: “ Onaj ko poznaje svoga neprijatelja i
poznaje samoga sebe, ne}e biti ugro`en ni u stotinu bitaka. Onaj ko ne
poznaje svoga neprijatelja a poznaje sebe, ima}e po|ednake izglede i za
pobedu i za poraz. Onaj ko ne poznaje ni svoga neprijatelja ni samoga
sebe, bi}e pora`en u svakoj bici.” Mada se u na{em slu~aju, pod pojmom
neprijatelj podrazumeva neobu~eni napada~, ni u kom slu~aju ga ne
smemo potcenjivati. Naprotiv, ~ak i povr{na procena takvog protivnika
mo`e imati kapitalan zna~aj za ishod borbe. Tokom svojih izu~avanja,
analizirao sam brojne primere u kojima su “ `estoki laici” naneli veliko
zlo iskusnim majstorima borila~kih ve{tina, izme|u ostalog i zbog toga
104
{to je pristup protivniku bio neadekvatan. Zato insistiram: NIKADA NE
POTCENJUJ SVOG PROTIVNIKA.
U slu~ajevima kada je “ ATARI” situacija blagovremeno uo~ena,
prvo treba izvr{iti brzu procenu da li uop{te postoji objektivna, realna
opasnost po `ivot i telo. Histeri~no dete, razbesneli starac, nemo}ni
maloumnik ili neki alkoholisani nesretnik koji jedva stoji na nogama, ne
mogu vas ozbiljno ugroziti. Prihvatanje borbe sa takvim osobama je
potpuno nepotrebno i predstavljalo bi, najbla`e re~eno, “ skrnavljenje
ve{tine” . Sasvim je dovoljno oprezno ignorisati njihove namere i i}i dalje
svojim putem. Me|utim, kada procenite da je va{ potencijalni protivnik
osoba koja vas mo`e ozbiljno ugroziti, PONA[AJTE SE KAO DA JE
BORBA VE] PO^ELA i skoncentri{ite se na brzo izu~avanje njegovih
motiva, mentalnog stanja, fizi~ke konstitucije i eventualnih manifestacija
borila~kih iskustava. Za takvu procenu uvek }ete imati dovoljno vremena.
Ako treba, “ razvla~ite situaciju” ili, kako to savetuje SUN TZU: “ U~inite neki prijateljski ili neprijateljski gest, privla~e}i time protivnikovu
pa`nju, tako da vam otkrije na~ine njegovog postupanja” . I dalje: “ Pod
ovim se podrazumeva da se koristite raznovrsnim metodama zbunjivanja
ili uznemiravanja neprijatelja da bi ste posmatrali oblike njegovog
reagovanja. Nakon toga, dejstvujte na osnovu onoga {to ste uo~ili, pa }ete
znati koje okolnosti zna~e `ivot, a koje smrt.”
A) MOTIVI I NAMERE NAPADA^A
Bitno je konstatovati motiv napada~a. Da li je, iz sebi i vama
poznatih razloga, odlu~io da vas napadne isklju~ivo zbog toga da bi vam
naneo zlo? Da li vas je, po slu~ajnom izboru, iz vama nepoznatih razloga,
odabrao kao objekt svog napada? Ili je u pitanju napada~ koji pretnjom
upotrebe fizi~ke sile namerava da vas natera da u~inite ne{to {to ne `elite?
U sva tri slu~aja fizi~ki sukob je gotovo neminovan. U prvom slu~aju
napada~ }e sigurno i}i do kraja u svojoj nameri, u drugom slu~aju tok je
potpuno nepredvidiv, dok, u tre}em slu~aju mo`ete ra~unati sa tim da }e
105
napada~ verovatno odustati ukoliko mu ozbiljno date do znanja da }ete
pru`iti otpor (npr. zauzimanjem samoodbrambenog borila~kog stava).
B) MENTALNO STANJE NAPADA^A
Uo~avanje manifestacija koje ukazuju na mentalno stanje
napada~a od izuzetnog je zna~aja za adekvatno postupanje u “ realnoj
borbi” . Najpoznatiji japanski samuraj i ma~evalac - MIYAMOTO
MUSASHI45, u svojoj borila~koj doktrini ka`e: “ U dvoboju je osnovno
shvatiti li~nost protivnika, na}i mu jake i slabe strane i osujetiti njegove
namere. Treba znati uspone i padove protivnika, njegov ritam i du`inu
intervala izme|u pojedinih perioda njegovog ritma i tako preuzeti
inicijativu. Ako si dovoljno inteligentan, uvek mo`e{ da shvati{ tok
stvari” . U samoodbrambenim borbenim situacijama, pod tim se podrazumeva uo~avanje manifestacija psihopatolo{kih stanja, manifestacija
agresivnosti i manifestacija straha kod napada~a.
Normalni ljudi nemaju potrebu za bezrazlo`nim fizi~kim
sukobljavanjem, prema tome, poku{ajte da uo~ite nenormalne, psihopatolo{ke manifestacije kod svog protivnika. Ne morate biti stru~njak za
psihologiju ili psihijatriju da bi ste pred sobom prepoznali agresivnog
psihopatu, alkoholiziranu i narkotizovanu osobu u sumanutom stanju, ili
frustriranog ~oveka u stanju “ su`ene svesti” . To va`i za sve situacije,
bez obzira da li su motivi napada interpersonalni, kriminogeni ili
iracionalni. Ma koliko takav protivnik bio ili izgledao opasan, treba
iskoristiti njegovo nesre|eno psihi~ko stanje. Va{a samoodbrana treba
da se zasniva na manipulisanju psihopatolo{kim stanjem protivnika.
Psihopatolo{ko stanje napada~a ispoljava se kroz manifestaciju
AGRESIVNOSTI, kao osnovne pokreta~ke snage napada. Psihijatrijska
teorija razlikuje dve vrste agresivnosti: prirodnu ili racionalnu i
natprirodnu ili iracionalnu. Prirodna agresija temelji se na instinktu i
karakteristi~na je za `ivotinjski svet (mada pojedini psiholo{ki pravci i
teoriju o ljudskoj agresivnosti baziraju na prirodnom - uro|enom
106
instinktu). Moderna psihijatrija akcenat stavlja na natprirodnu agresiju,
tretiraju}i je kao socijalnu tekovinu civilizacije, koja je prouzrokovana
delatno{}u ljudskog razuma i bazirana na samozaslepljenosti i iracionalnosti. To je tipi~no ljudska agresija, psihopatolo{ka pojava proizi{la iz
predrasuda i strahova apstraktnog mi{ljenja, potisnutih nezadovoljstava,
umi{ljenosti i iracionalne samouverenosti. Izvori ljudske agresivnosti su
brojne socijalnopatolo{ke pojave kao {to su ljubomora, zavist, osvetoljubivost i sl., ali i frustracije prouzrokovane nesporazumima ili pogre{no
protuma~enim okolnostima. Povodi za takvo pona{anje su naj~e{}e
neadekvatni i nesrazmerni koli~ini ispoljene agresivnosti. U kriminolo{kim statistikama alkohol zauzima prvo mesto, kao faktor koji osloba|a
i potencira agresivne impulse.
Agresivno pona{anje karakteri{e neodoljiva potreba za napadom.
Kod agresivnog napada~a, evidentna je isklju~iva usmerenost na nameru,
bez osmi{ljenog plana realizacije. On, u tom trenutku, ~vrsto veruje u
sebe i svoje borila~ke sposobnosti, trude}i se da izgleda mo}no i surovo,
mada je tehni~ki ograni~en na nestru~ne i neuve`bane akcije hvata ili
udarca koje, po pravilu, izvodi neprecizno i nekontrolisano, uz presudno
oslanjanje na fizi~ku snagu. Njegove akcije mogu biti izuzetno opasne, ali
su istovremeno i predvidive. Druga karakteristika agresivnog napada~a je
stanje “ su`ene svesti” , odnosno odsustvo mogu}nosti racionalnog reagovanja i pra}enja situacije, tako da opreznost u odnosu na objekat
napada gotovo da ne postoji. [to je prag ispoljene agresivnosti ve}i, nivo
predostro`nosti je manji, u ~emu se ogleda osnovni borbeni nedostatak
takvog napada~a. Zato va{a samoodbrana treba da se zasniva na manipulisanju sa agresivno{}u protivnika.
Pozadina agresivnosti je STRAH. Naime, u svim pojavnim oblicima
agresivnog pona{anja, neodoljiva `elja za napadom paralelno egzistira sa
neodoljivom potrebom za bekstvom, koje jedna drugu potiskuju i smenjuju
se nepredvidivim tokom. U gotovo svim situacijama kada se agresivnom napada~u predo~i ili suprotstavi ozbiljan otpor, ofanzivnu nameru smenjuje
nekontrolisani strah, pa napada~ u momentu odustaje od svoje namere i
107
po~inje da se povla~i ili be`i. Strah je osobina svakog agresivnog napada~a.
Zato va{a samoodbrana treba da se temelji na manipulisanju sa strahom protivnika.
C) FIZI^KA KONSTITUCIJA NAPADA^A
Od fizi~ke konstitucije napada~a umnogome zavisi izbor samoodbrambenih tehnika koje }e, eventualno, biti primenjene ili izbegnute. Napada~
mo`e biti debeo ili mr{av, visok ili nizak, razvijen ili slab itd., {to prema rezultatima prakti~nih iskustava ne predstavlja nikakvu garanciju njegovih
borila~kih kvaliteta, ali je od izuzetnog zna~aja kod odre|ivanja borbene
distance, momenta u kom }e napad biti prihva}en i takti~kog pristupa neposrednoj akciji. Nemojte zazirati od krupnog napada~a niti potcenjivati slabijeg od sebe - ishod borbe ne}e zavisiti od konstitucije protivnika, ve} od
va{eg pravilnog pristupa problemu. U okviru ovog konteksta treba izvr{iti i
procenu psihomotornih osobina protivnika, uo~avanjem eventualnih manifestacija koje ukazuju na drhtanje udova, tromost pokreta, usporene reflekse i probleme sa ravnote`om, prouzrokovanih alkoholisano{}u, potiskivanjem straha, fizi~kim zamorom i sl. Ako konstatujete neki od navedenih
problema, pobedili ste pre nego {to je borba zapo~ela.
Sve konstatacije, koje sam izneo u okviru teme TAKTI^KO SAGLEDAVANJE PROTIVNIKA, odnose se na blagovremeno uo~enu
“ ATARI” situaciju. U iznenadnim “ ATARI” situacijama to je
nemogu}e zbog nedostatka vremena. Me|utim, sama ~injenica da vas je
protivnik napao iznenada, govori o njemu mnogo vi{e nego da ste ga sami
izu~avali. Va{ protivnik je nesposobna kukavica i budite uvereni da je
jedva prikupio minimum hrabrosti ~ak i za taj, iznenadni napad. U takvim
situacijama, morate odmah pre}i na takti~ko-tehni~ku realizaciju samoodbrambene akcije. Ako to, iz bilo kojih razloga, niste u mogu}nosti, u~inite
bilo {ta, ~ak je i pogre{an potez bolji od nikakvog poteza. Ni po koju cenu
ne smete ostati pasivni. U krajnjem slu~aju, poku{ajte da se oslobodite i
povu~ete desetak koraka. Takvom distancom, ustvari, dobijate
108
blagovremeno uo~enu “ ATARI” situaciju, pa ako va{ protivnik nije
pobegao, sprovedite novi takti~ko-samoodbrambeni proces od po~etka.
3) TAKTI^KO SAGLEDAVANJE
SOPSTVENIH MOGU]NOSTI
(PSIHOLO[KA PRIPREMA ZA BORBU)
Proces sagledavanja faktora “ ATARI” situacije i takti~ko izu~avanje protivnika traju izuzetno kratko i treba jasno da vam daju do znanja
na ~emu ste. Ukoliko je “ realna borba” neminovna, tu nema mesta
filozofiranju - morate u}i u sukob i pobediti. Ta neminovnost sigurno }e
vas dovesti u stanje zabrinutosti i straha, pogotovo ako nemate dovoljno
iskustva u “ realnim borbama” , {to se mo`e prevazi}i samo svojevrsnom
psiholo{kom pripremom kroz TAKTI^KO SAGLEDAVANJE
SOPSTVENIH MOGU]NOSTI.
Naime, okolnosti “ realne borbe” su posebne situacije u kojima su
se mnogi od nas, po prvi put, suo~ili sa nepoznatim stranama sopstvene
li~nosti, do`ivljavaju}i vrlo neugodan emocionalni ose}aj “ razbijanja
idealizovane slike o samom sebi” . Ti trenuci prevazila`enja navale sopstvenog straha, sa svim prate}im vegetativnim i psihomotornim tegobama
(od mu~nine u stomaku, drhtanja, ubrzanog lupanja srca, poja~anog
znojenja, ote`anog disanja, pa do nesvestice i ose}aja potpune nemo}i),
neuporedivo su te`i od same borbe, ali kada jednom to prevazi|ete na
racionalan na~in, posta}ete pobednik bez obzira na ishod konkretnog
sukoba. Naime tada, kada se svrstate me|u - OTOKADE - ljude koji su
spremni da se sukobe sa zlom i pru`e otpor nasilju, stupili ste na “ stazu
ratnika” i nasilje }e jednostavno po~eti da vas izbegava. Od tada morate
strogo voditi ra~una da vas taj - specifi~an ose}aj mo}i ne zavede, da sami
ne bi ste postali nasilnik.
109
Za razliku od patolo{kog straha, koji je sastavni deo li~nosti
agresivnog napada~a, va{ strah je odraz racionalnog samoodbrambenog
impulsa ~oveka koji je realno fizi~ki ugro`en od strane konkretnog protivnika. Sama konstatacija pojave straha neka vas ne zbunjuje, s obzirom da
je to, imaju}i u vidu situaciju u kojoj se nalazite, prirodna reakcija na
opasnost i ne}e predstavljati problem dokle god vladate svojim strahom
(dok je strah racionalna reakcija na ono {to se zaista de{ava). Problem
nastaje ako strah po~ne da vlada vama, odnosno, ako se pretvori u iracionalni strah (od svega ekstremno negativnog {to bi hipoteti~ki moglo da
se desi), a to sebi ne smete dopustiti. Strah od smrti i fizi~ke povrede je
biolo{ki opravdan, strah od poraza koji vas ugro`ava moralno i materijalno ima svoje socijolo{ko opravdanje, ali ako to preraste u “ strah od straha” , va{ poraz bi}e neminovan. U tom slu~aju predstoji vam iracionalni
sukob sa samim sobom, kada nesvesno postajete najbolji saveznik svog
realnog protivnika. Zapamtite: KOLIKO BUDETE VLADALI SOBOM
- TOLIKO ]ETE VLADATI SITUACIJOM, KOLIKO BUDETE
VLADALI SITUACIJOM - TOLIKO ]ETE VLADATI I SVOJIM
PROTIVNIKOM.
Potpuno je pogre{an pristup potiskivanja straha po principu “ stisni
zube i navali na neprijatelja” . Tada se va{ strah transformi{e u agresivnost
i potpuno vas izjedna~ava sa mentalnim stanjem napada~a. Va{e pona{anje posta}e patolo{ko i iracionalno, kao i njegovo, a planirana upotreba
borila~ke ve{tine poprimi}e osobenosti obi~ne “ uli~ne tu~e” u kojoj sigurno gubite ako ste fizi~ki inferiorniji. Osim toga, ne mo`ete predvideti
da li }e se (i kada) va{ trenutni agresivni impuls ponovo transformisati u
stanje parali{u}eg straha. Sa strahom se ne smete sukobljavati - morate ga
prevazi}i ili, kako to ka`e drevna narodna mudrost: “ Hrabrost se ne ogleda u odsustvu straha, nego u sposobnosti da se `ivi i dela sa svojim
strahom” .
U teoriji japanskih borila~kih ve{tina, pristup racionalnom
prevazila`enju straha defini{e se pojomom “ SANTA” - RAVNODU[NOST PREMA STRAHU, a metodi, koji treba da dovedu do takvog
mentalnog stanja, razra|ivani su u mnogim borila~kim stilovima. Jedan
od najpouzdanijih metoda, na kome posebno insistiram, je zen-budisti~ki
110
pristup zastupljen u KYOKUSHINKAI KARATE STILU, prema kome
se ose}aj straha prevazilazi dovo|enjem svesti u iskustveno imaginarno
stanje karakteristi~no za TAMESHIWARI test. Metod se zasniva na
disanju, koncentraciji i autosugestiji, a ograni~en je isklju~ivo na
kategoriju sledbenika borila~kih ve{tina, koji praktikuju stilove u kojima
se favorizuje TAMESHIWARI tehnika. Taj mentalni proces traje samo
nekoliko sekundi i u konkretnom smislu sprovodi se na slede}i na~in:
a) U momentu navale straha treba skrenuti pogled sa
protivnika, udahnuti duboko, potisnuti udahnuti vazduh u
abdominalni deo i tu ga zadr`ati za trenutak.
b) Izdahnuti vazduh sa nekoliko sna`nih, uzastopnih
kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme.
c) Usresrediti svest na imaginarnu predstavu da ispred sebe
imate gomilu crepova koje treba da razbijete udarcem.
d) Prizvati u svest se}anje na prakti~no TAMESHIWARI
iskustvo, odnosno na specifi~an iskustveni do`ivljaj ose}aja
razornosti i prodora kojeg je nemogu}e opisati, a koji ste na
treninzima do`iveli nebrojeno puta.
e) Kada taj ose}aj prevlada va{im duhom, smirite disanje,
podignite pogled i usresredite se na protivnika. Proces se
mo`e ponoviti vi{e puta i mentalno stanje “ SANTA” bi}e
uspostavljeno samo od sebe.
Neuporedivo bla`i oblik straha koji mo`e nastupiti je trenutna kriza
samopouzdanja. To je, u pravom smislu re~i, “ trema pred nastup” i
spontano nestaje prelaskom na konkretne radnje. Osim toga, realnim
sagledavanjem faktora sopstvenih mogu}nosti, kao {to su svest o
usavr{enim razornim borbenim tehnikama kojima vladate, iskustva
brojnih brutalnih fizi~kih napora kojima ste bili izlo`eni na treninzima
111
pripremaju}i se upravo za ovakve situacije i uverenost u ~injenicu da
imate na raspolaganju takti~ka re{enja koja va{ protivnik ne poznaje,
svakako }e doprineti stabilizovanju va{eg samopouzdanja. U svakom
slu~aju, morate postupiti tako da va{ protivnik ne primeti ili ne oseti da
ste se upla{ili. Tokom procesa stabilizacije duha i sagledavanja
sopstvenih mogu}nosti, morate biti “ bezli~ni” u odnosu na napada~a ili,
kako to preporu~uje SUN TZU: “ Budite kranje suptilni, ~ak i do nivoa
bezli~nosti. Budite krajnje tajanstveni, ~ak i do nivoa potpune ti{ine. Na
taj na~in mo`ete upravljati sudbinom protivnika” .
Postizanje mentalnog stanja “ SANTA” je preduslov za uvo|enje
svesti u stanje zenovske “ realne ni{tenosti” , koje japanska teorija
borila~kih ve{tina defini{e pojmom “ MUSHIN” (mu{in). “ MUSHIN”
podrazumeva “ prazninu” , sposobnost da se um o~isti od svih misli koje
su nepotrebne, kako bi se jasno sagledala odre|ena realna situacija, {to u
borbi mo`e imati presudan zna~aj. Poznati japanski KARATE majstor HIDETAKA NISHIYAMA46 to stanje svesti obja{njava kroz princip
MIZU NO KOKORO, koji je primenjivan u tehnici drevnih majstora:
“ MIZU NO KOKORO - odgovara potrebi da se smiri um, kao {to je
miran odraz na povr{ini neuzburkane vode. Prate}i dalje ovu simboliku,
mirna voda trenutno odra`ava lik svih objekata i to bez izobli~enja, pa ako
je um u tom stanju, odgovor na protivnikove poteze }e biti i psiholo{ki i
fizi~ki adekvatan. Ako se odraz na vodi poremeti, likovi koje ona
odra`ava }e biti iskrivljeni, ili po analogiji, ako je um okupiran mislima o
napadu i odbrani, ne}e predosetiti protivnikove namere, stvaraju}i
protivniku priliku za napad” .
Kineska borila~ka teorija ide jo{ dalje, pa pod uticajem filozofskog
u~enja manastira SHAOLIN, stanje smirenog uma tretira kao obavezni
faktor svakodnevnog `ivota. Veliki majstor SHAOLIN-a, LIU BAO
SHAN47, ovako me je ispratio posle surove i naporne obuke: “ Smiren
kada pobe|uje{, smiren kada gubi{, smiren kada si `estoko isprovociran,
miran kada si suo~en sa zlom sudbinom, neustra{iv kada se suprotstavlja{
nesre}i i promenljivim tokovima zle sudbine. Zdrav pogled na `ivot mo`e
112
da ti pomogne da izna|e{ put u prevazila`enju svih te{kih situacija. Sa
smirenim stanjem uma, protok vitalne energije koja dominira tvojim
bi}em, treba da postane sve lak{i i lak{i, {to }e definitivno doprineti
stvaranju stanja mo}nog tela i mo}nog duha kome ni jedno zlo ne mo`e
naneti {tetu.”
Kod iznenadnih “ ATARI” situacija, sposobnost adekvatnog
reagovanja sti~e se samo dugotrajnom i studioznom samoodbrambenom
obukom. To su situacije kada nemate vremena za strah, ve} morate
reagovati u momentu, refleksno izvedenom, adekvatnom defanzivnom
akcijom. U slu~aju i da do|e do naglog izliva straha, on }e isto tako naglo
nestati, ~im primenite prvu samoodbrambenu tehniku. U svakom slu~aju,
imajte na umu da je strah kod va{eg napada~a neuporedivo intenzivniji
nego kod vas. ZATO REAGUJTE!!!
4) TAKTI^KO UVO\ENJE U BORBU
Mada traje samo nekoliko trenutaka koji prethode neposrednom
fizi~kom kontaktu, proces uvo|enja u borbu je od odlu~uju}eg zna~aja
kada se radi o sukobu sa neobu~enim protivnikom. U najve}em procentu
“ lai~kih tu~a” , pobednik je poznat ve} tada, pa se te`i{te “ lai~kog”
koncepta napada upravo svodi na uvod u prvi udarac ili zahvat, od koga,
prema njihovom na~inu razmi{ljanja, zavisi sve. Vo|en agresivnim
impulsom, neobu~eni napada~ po pravilu nastupa jednoli~no, kruto i
grubo, a sa minimalnim protokom vremena, nivo njegove koncentracije,
volje i opreza, drasti~no opada. To su ~inioci koje treba da iskoristi
efikasna samoodbrana. Osmi{ljenim, takti~kim uvo|enjem u borbu
preuze}ete inicijativu, a da va{ protivnik toga nije ni svestan.
Teorija japanskih borila~kih ve{tina defini{e ovu situaciju kao
“ YOI NO KISEN” - duh spremnosti - koncentraciju volje i uma na
113
protivnika kao uvod u izvo|enje akcije i nazna~ava tri segmenta na koje
treba obratiti pa`nju: distanca, pravilna upotreba o~iju (usmerenog
pogleda) i nametanje izabrane taktike. Distanca - “ MAAI” podrazumeva uspostavljanje i kontrolu bezbedne udaljenosti od
protivnika u psiholo{kom i fizi~kom smislu, tj. kao distancu u odnosu na
procenjenu nameru i distancu u odnosu na telo (i oru`je), sagledavaju}i
pri tom uslove i za odbranu i za napad. Pravilna upotreba o~iju, odnosno,
usmerenog pogleda - “ ME NO TSUKE” - tako|e ima vi{estruki zna~aj.
Od neposrednog sagledavanja ukupne protivnikove aktivnosti i uo~avanja
relevantnih pokazatelja do provociranja odre|enih psiholo{kih i fizi~kih
reakcija kod protivnika. Pod nametanjem taktike podrazumeva se
stvaranje konkretnih uslova koji obezbe|uju pobedu, dovo|enjem
protivnika u {to nepovoljniji polo`aj zbunjivanjem, dezorijentisanjem ili
dovo|enjem u zabludu. Kod razrade TAKTI^KOG UVO\ENJA U
BORBU, za potrebe metoda KYOKUSHINJUTSU, najvi{e sam se
oslanjao na drevne isto~nja~ke borila~ke doktrine, SUN TZU-a i
MIYAMOTA MUSASHI-a, opredeljuju}i se za nekoliko alternativnih
re{enja, proverenih i potvr|enih u praksi.
A) UPLA[ITI PROTIVNIKA
U slu~aju da procenite ili osetite da je va{ protivnik neposredno
pred izvr{enje napada neodlu~an ili nesiguran, treba ga upla{iti. To se
posti`e zauzimanjem korektnog odbrambenog stava, uz prodoran borbeni
uzvik (KIAI), koji treba da izrazi va{ nepokolebljiv duh. U tom trenutku
morate delovati zastra{uju}e, jasno daju}i do znanja da ste obu~eni u
primeni borila~kih ve{tina. Pogled mora biti prodoran, fiksiran u o~i
protivnika, ~elo nabrano, izraz lica strog i odlu~an. Distanca u odnosu na
protivnika skra}ena, adekvatna za primenu aktivne samoodbrambene
tehnike.
Ova taktika mo`e biti posebno delotvorna u iznenadnim “ ATARI”
situacijama. Zauzimanjem odbrambenog stava uz prodoran uzvik,
114
istovremeno stabilizujete sopstveno samopouzdanje i naru{avate mentalni
koncept protivnika. ^ak i ako se protivnik ne upla{i, budite sigurni da mu
ne}e biti svejedno - njegov napad }e za trenutak biti zaustavljen, ~ime
dobijate “ psihi~ku sekundu” za preduzimanje aktivne odbrane. Primeri
koji pokazuju delotvornost ove taktike su brojni.
B) NALJUTITI PROTIVNIKA
U situaciji kada va{ protivnik odla`e neposredni napad, zbog
nepovoljnog polo`aja u odnosu na vas, fizi~ke prepreke koja mu smeta ili
nekog drugog razloga koji remeti njegovu koncentraciju, treba ga
naljutiti. To mo`ete izvesti adekvatnom uvredljivom re~i ili gestom, koji
}e povrediti njegove emocije i nesvesno ga naterati na neopreznu akciju.
Va{ pogled mora biti odlu~an, fiksiran u o~i protivnika, a izraz lica
podrugljiv. Distanca u odnosu na protivnika treba da bude duga i
bezbedna za prihvatanje pasivne odbrane. MUSASHI savetuje: “ U
svakoj situaciji je mogu}e uznemiriti, izbaciti iz (mentalne) ravnote`e ili
naljutiti protivnika - iskoristi stanje kada je protivnik uznemiren i ne daj
mu vremena da odahne” .
Primer koji na karakteristi~an na~in oslikava upotrebnu vrednost
ove taktike je slu~aj koji se dogodio jednom mom u~eniku: Zadesiv{i se
u situaciji da bude napadnut od izuzetno superiornog i opasnog
protivnika, moj u~enik je odlu~io da se udalji sa lica mesta, me|utim,
napada~ je bio uporan i nastavio je da ga proganja nekoliko stotina
metara. Uvidev{i da }e biti sustignut, stao je iza jedne kaljuge {iroke oko
dva metra, koju je njegov progonitelj morao ili da pregazi ili da zaobi|e.
Kada se i napada~ zaustavio, moj u~enik ga je pljunuo, {to je kod ovog
izazvalo takav izliv besa da je potr~ao preko kaljuge, pritom nesvesno
vode}i ra~una da se ne oklizne i da {to manje isprlja cipele. Ta
neopreznost ko{tala ga je poraza.
115
C) UMIRITI (“ USPAVATI” ) PROTIVNIKA
Kod psihopatskih napada~a, koji procene da su dominantni i
superiorni u odnosu na izabranu `rtvu, pojavljuje se potreba za
odugovla~enjem neposrednog napada. Takav protivnik unapred likuje
zbog pretpostavljene lake pobede, ili naprosto u`iva u tome da vas
psihi~ki terori{e pre nego {to fizi~ki nasrne. Kada se, napokon, odlu~i na
akciju, to }e u~initi teatralno, samouvereno i sporo, sa namerom da vas
ponizi i samim na~inom napada (pr. - “ mogu da te bijem levom rukom”.)
Takvom protivniku treba “ uspavati sujetu” , umiriti ga upravo na
na~in kako on to `eli, posebno u momentu kada se odlu~i za napad.
“ Protivnika treba naterati da mu postane dosadno, da stekne ube|enje da
si podre|en u odnosu na njega” - (MUSASHI). Polaganim takti~kim
povla~enjem ili kretanjem oko prigodne fizi~ke prepreke (stolovi u
restoranu, parkirani automobili i dr.) odugovla~ite sukob sve dok je to
mogu}e. “ Svojom skromno{}u pobudite njegovu oholost. Izmorite ga
uzmicanjem.” - (SUN TZU). [to vi{e budete odugovla~ili, va{ protivnik
}e biti neoprezniji, pa }ete tako stvoriti veoma povoljne takti~ke uslove za
preduzimanje efikasne samoodbrane.
Ovu vrstu protivnika nemojte gledati u o~i, izbegavajte da vam se
pogledi susretnu i samo pratite njegovu figuru. Distanca treba da bude
promenljiva i strogo kontrolisana, odnosno, kako to savetuje SUN TZU:
“ Kada ste blizu, trudite se da ostavite utisak kao da ste daleko, kada ste
daleko, trudite se da ostavite utisak kao da ste blizu.” Ma kako takav
protivnik izgledao opasan, njegova neopreznost treba da bude prilika za
va{u pobedu.
D) ZAVARATI PROTIVNIKA
Taktiku zavaravanja protivnika posebno preporu~ujem u metodu
KYOKUSHINJUTSU. Iskustvo je pokazalo da je takav pristup bio
116
delotvoran kod ve}ine “ realnih borbi” sa agresivnim napada~ima, bez
obzira da li je “ ATARI” situacija bila o~ekivana ili iznenadna. Pod
pojmom zavarati podrazumevam dovo|enje protivnika u zabludu, po
pitanju va{ih samoodbrambenih sposobnosti i spremnosti da se na napad
efikasno reaguje. Neposredno pred napad, a naro~ito u toku samog
napada, morate stvoriti privid inferiornosti i nemo}i, da bi ste uverili
protivnika u sigurnost njegove pobede i naveli ga da deluje lakomisleno i
neoprezno. Pasivno prihvatite napad, a onda reagujte munjevito i razorno.
Za uspe{nu primenu ove taktike morate biti dobro uve`bani i
pripremljeni. SUN TZU nagla{ava: “ Ako `elite da izigravate kukavicu
da bi ste razotkrili neprijatelja, morate prvo biti izuzetno hrabri, jer samo
u tom slu~aju mo`ete glumiti boja`ljivost. Ako `elite da izigravate slabost
da bi ste u protivniku izazvali oholost, morate prvo biti izuzetno jaki, jer
samo u tom slu~aju mo`ete se uspe{no pretvarati da ste slabi}.” Pravilna
upotreba pogleda je tako|e va`an faktor kod zavaravanja protivnika.
Preporu~ujem drevni samurajski princip “ ENZANNO MECUKE” gledati protivnika kao ta~ku na udaljenoj planini, {to zna~i sagledavati
protivnika u celosti gledaju}i “ kroz njega” . I distanca mora biti
uskla|ena sa taktikom. Preporu~ujem da u toku do~ekivanja napada,
iskora~ite prema protivniku, ali tako da to izgleda kao odraz va{e nemo}i
i neume{nosti. Svojim izgledom i ukupnim pona{anjem ne smete dati do
znanja da ste spremni da pru`ite otpor. Kada va{ napada~ otkrije da ste
poznavalac borila~kih ve{tina, to za njega treba da bude prekasno. ^ak i
u slu~aju da iz bilo kojih razloga va{ samoodbrambeni zahvat ne uspe u
potpunosti, napada~ }e biti zbunjen i uspani~en, {to vam daje mogu}nost
da ponovite akciju nametanjem borbene situacije iz znatno povoljnije
pozicije.
E) IZNENADITI PROTIVNIKA
Svaka osmi{ljena taktika borbe, u osnovi se svodi na iznena|enje
protivnika. U ovom slu~aju, faktor iznena|enja posmatra}emo generalno,
117
kao takti~ki potez sam po sebi. Vojna teorija nagla{ava:
“ IZNENA\ENJE JE POLA POBEDE” . Isto pravilo va`i i u
pojedina~nim sukobima, {to se posebno odnosi na borbu protiv
neobu~enog agresivnog napada~a koga, uostalom, nije ni te{ko iznenaditi.
MIYAMOTO MUSASHI preporu~uje: “ Kada protivnik od tebe o~ekuje
planinu, daj mu more, ako o~ekuje more, daj mu planinu. Iznenaditi ljude
- to je u~enje moje doktrine” . I dalje: “ Treba u~initi ne{to iznenada,
ne{to {to protivnik ne o~ekuje, pa iskoristiti njegov strah i pobediti” .
Taktika iznena|enja treba da ostvari vi{estruki efekat. Treba da
zbuni, dezorijenti{e i upla{i napada~a na takav na~in da njegova akcija
bude momentalno zaustavljena, pru`aju}i vam mogu}nost da preuzmete
inicijativu u borbi. Veoma je va`no da va{a kontraakcija usledi
neposredno posle iznena|enja, ne daju}i protivniku {ansu da se pribere.
MUSASHI navodi karakteristi~an primer: “ Kada ti se protivnik,
zapo~inju}i napad, pribli`i, povuci se tako da izgleda kao da be`i{. Onda
se naglo vrati i pobedi ga u jednom dahu.”
Ovaj faktor posebno dolazi do izra`aja u iznenadnim “ ATARI”
situacijama, kada se “ na iznena|enje reaguje iznena|enjem” . Na primer,
u slu~aju (neo~ekivanog) iznenadnog napada treba ~u~nuti ili kleknuti na
jedno koleno i iz tog niskog stava preduzeti akciju odbrane ili, kada
protivnik napadne iznenadnim {irokim hvatom spreda - treba mu okrenuti
le|a i iz te pozicije izvesti kontraofanzivnu akciju. Ovi takti~ki potezi, na
prvi pogled, deluju nelogi~no i sigurno }e zbuniti i na trenutak zaustaviti
napada~a, stvaraju}i uslove za primenu adekvatne samoodbrambene
tehnike. Manevar iznena|enja treba stalno uve`bavati.
PRAVILNO PROCENJENO I ADEKVATNO SPROVEDENO
TAKTI^KO UVO\ENJE U BORBU, TREBA DA BUDE - UVOD U
POBEDU. Zaklju~uju}i ovu temu, citira}u SUN TZU-a: “ Stoga, oni koji
ume{no iznu|uju poteze protivnika stvaraju okolnosti (u originalnom
tekstu: formacije) koje }e njihovi protivnici sigurno slediti, nude ono {to
118
}e njihovi protivnici sigurno prihvatiti. Oni mame protivnike dobrim
izgledom za pobedu, ~ekaju}i ih u zasedi.”
5) TAKTIKA NEPOSREDNE PRIMENE
SAMOODBRAMBENE TEHNIKE
SUN TZU nagla{ava: “ NEPOBEDIVOST JE STVAR ODBRANE, RANJIVOST JE STVAR NAPADA” . Pa, verujte u efikasnost i
razornost svoje samoodbrambene tehnike. Verujte u ~injenicu da sve
osobenosti “ lai~kog” agresivnog napada upravo zbog toga {to su takve,
pru`aju idealnu priliku da va{u samoodbrambenu akciju uspe{no
sprovedete do kraja.
Osmi{ljenim prihvatanjem bliske borbe ili aktivnim nametanjem
borbenih uslova bliske distance, upravo ~inite ono {to va{ protivnik
najvi{e `eli, a da pri tom nije svestan da u takti~kom smislu vi preuzimate
inicijativu. Po metodu KYOKUSHINJUTSU, prihvatanje ili nametanje
“ KUMI UCHI” 48 pozicije ima samo jedan cilj, a to je da va{ prvi fizi~ki
kontakt sa napada~em bude njegov “ hvat” , ~ime ga dovodite u situaciju
da zaposli obe ruke, a {to se kod neobu~enog protivnika de{ava gotovo
refleksno. Konkretno, “ hvat poziciju” mo`ete PRIHVATITI, ako je
protivnik ve} krenuo da vas napadne tehnikom hvata. Mo`ete je
ISPROVOCIRATI, hvataju}i protivnika u trenutku “ psiholo{ke pauze” ,
kada ne preduzima ni{ta, ~ime ga dovodite u situaciju da na va{ hvat
reaguje hvatom. I na kraju, tu poziciju mo`ete IZNUDITI, {to se odnosi
na situacije kada vas protivnik napada udarcem tako {to }ete udarac
zaustaviti (blokirati) hvatom i prisiliti ga da se nesvesno prilagodi va{oj
taktici. Uve`bavanje tehni~ke realizacije “ hvat pozicije” treba da bude
obavezni sastavni deo svakog treninga.
Upravo u trenutku kada fizi~ki osetite da je hvat uspostavljen, iz
manifestovane defanzivnosti i prividne popustljivosti, prelazite na
primenu brze, `estoke i razorne kontraofanzivne akcije, sprovode}i do
119
kraja neku od adekvatnih, spontano izabranih varijacija KYOKUSHINJUTSU tehnike. Sve tehni~ke mogu}nosti predvi|ene za neposrednu
borbenu primenu detaljno su razra|ene u TRE]EM, ^ETVRTOM i
PETOM POGLAVLJU ove knjige.
Momenat neposredne realizacije samoodbrambenog procesa
japanska borila~ka teorija defini{e pojmom “ SEN” - automatska
primena adekvatnog tehni~kog re{enja kao odgovor na zapo~eti napad.
Prema tuma~enju velikog japanskog majstora NISHIYAMA-e, “ SEN”
ozna~ava: “ Ta~no shvatanje protivnikovih pokreta i u skladu sa njima,
svesnu primenu najsvrsishodnije tehnike. Oba dela ovog procesa (procena
i reagovanje) izvode se kao jedinstveni, trenutni ~in i posmatra~u sa strane
izgledaju kao refleksna akcija” . NISHIYAMA dalje konstatuje:
“ Osobina borila~ke ve{tine je da stvara samopouzdanje kod svog
sledbenika, {to zna~i da }e njegov um (u odsudnom trenutku) reagovati
neposredno, ne moraju}i da “ misli” {ta da radi.” Napominjem, da je u
borbi izme|u obu~enih protivnika - majstora ve{tine “ SEN“ obostran, pa
samim tim izuzetno kompleksan i rafiniran proces. To nije slu~aj kada je
u pitanju sukob obu~enog borca protiv “ laika” , gde se pod pojmom
“ SEN” podrazumeva jednostrana, samoodbrambena sposobnost adekvatnog automatskog reagovanja kao faktora na kome se zasniva mo}
ve{tine.
6) TAKTI^KO SAGLEDAVANJE
REZULTATA “ REALNE BORBE”
Obu~avani ste da pobedite. U borbi izme|u iskusnih rivala, koji
vladaju nekom od borila~kih ve{tina, pobeda ili poraz su neminovnost sa
kojom se takvi borci suo~avaju bez optere}enja rezultatom, obostrano
svesni ~injenice da }e pobediti bolji. Me|utim, u samoodbrambenim
borila~kim ve{tinama, koje se baziraju na izu~avanju borbe protiv
neobu~enog protivnika, pobeda se podrazumeva. Uostalom zato i ve`bate.
120
Prema osnovnoj filozofskoj postavci BUDO ve{tine JU JUTSU,
kao sinonim najve}e pobede smatra se izbegavanje sukoba - pobeda bez
borbe, ~emu svakako treba te`iti. Moderni japanski majstori nagla{avaju:
“ Ako se borba ve} zapo~ne - treba pobediti, ali borba ne sme biti cilj.
Ratni~ka ve{tina je ve{tina mira, a ve{tina mira je najte`a. Treba pobediti
bez borbe.” Na nesre}u, realnost se malo obazire na filozofske principe ina~e ne bi bila realnost. Ekstremne situacije, kao {to su izlo`enost
neskrivljenim napadima agresivnih pojedinaca, postale su deo na{e
svakida{njice. Problemi, koje mo`ete re{iti samo besmislenim fizi~kim
sukobima, u kojima, hteli vi to ili ne, morate pobediti na bilo koji na~in,
da ne bi ste postali `rtva tu|eg patolo{kog nasilja.
Specifi~no psiho-fizi~ko stanje, karakteristi~no za zavr{etak
borbenog procesa, teorija japanskih borila~kih ve{tina defini{e pojmom
“ ZANSHIN” (ZAN[IN). To je trenutak kada se duh i telo vra}aju u
normalno, predborbeno stanje, sa istovremenim svesnim sagledavanjem
u~inka sprovedene borbene akcije. “ ZANSHIN” po pravilu karakteri{e
pobedu i pona{anje u pobedi, kao slo`eni proces koji objedinjava oprezno
opu{tanje, tihu meditaciju, spontanu analizu upravo zavr{ene borbe i
eti~ki odnos prema pora`enom protivniku. Pobeda u “ realnoj borbi”
protiv agresivnog napada~a mo`e rezultirati na nekoliko mogu}ih na~ina,
od kojih svaki zahteva posebno postupanje.
Prva mogu}nost je da protivnik, sagledav{i va{u spremnost i
obu~enost u borila~kim ve{tinama, odustane od napada ili pobegne pre
neposrednog fizi~kog kontakta. U tom slu~aju ishod sukoba je idealan,
odnosno, u pravom smislu - pobeda bez borbe. Takvog protivnika
nemojte proganjati, jer bi ste tim gestom samo produ`ili besmislenost
situacije, a uostalom, za to niste ni pripremani ni obu~avani. Zadr`ite
borbenu koncentraciju dok ne utvrdite da ste potpuno bezbedni, zatim
smirite disanje i produ`ite dalje kao da se ni{ta nije dogodilo.
Druga mogu}nost je da napada~, u toku va{e, ve} zapo~ete
samoodbrambene akcije, shvati da je ugro`en pa odustane, mole}i vas da
ga ne povredite. Prema tako pora`enom napada~u budite milosrdni i
121
dostojanstveni, sna`no ga odgurnite od sebe i nalo`ite mu da se udalji.
Va{e pona{anje mora biti isto kao i u prvom slu~aju, s tim, {to morate biti
znatno oprezniji zbog mogu}nosti da se protivnik predomisli i ponovi
napad. Obavezno izbegavajte svaki verbalni kontakt (rasprave - izvinjenja
- obja{njenja) i ni u kom slu~aju nemojte dopustiti pora`enom napada~u
da vam se pribli`i. Ako krene prema vama pod bilo kojim izgovorom to
je siguran znak da }e se borba nastaviti.
Tre}a mogu}nost je da, uspe{no sprovedenom samoodbrambenom
akcijom, uspostavite potpunu kontrolu nad napada~em, dr`e}i ga pod
polugom. To je vrlo delikatna situacija, kada morate da odlu~ite da li da
protivnika dovr{ite ili ne, {to ve} postaje pitanje etike i psiholo{ke
procene protivnika. Ukoliko se dvoumite, preporu~ujem da u toj situaciji
zategnete polugu do kraja i izazovete jak bol kod napada~a, ~ak i po cenu
da mu polomite ruku, a zatim se brzim pokretom udaljite od njega.
Mogu}nost da }e tako pora`eni napada~ ponoviti napad je minimalna, ali
ipak morate ostati maksimalno skoncentrisani i oprezni. Zavr{ite borbu
kao u prethodna dva slu~aja, odse~no nalo`ite protivniku da ode, bez
uplitanja u razgovor, ili se vi jednostrano udaljite. Napominjem da je
nepotrebno, a i neeti~ki, dovr{avati protivnika koji vas vi{e ne ugro`ava.
Osim toga, morate biti svesni da bi ste takvim gestom, bez obzira na
motive napada~a i vi potpali pod udar zakona.
I na kraju, ~etvrta mogu}nost je da savladate napada~a kompletnom
samoodbrambenom akcijom, finalizovanom dovr{avaju}im udarcem.
Ukoliko je takav udarac dobro uve`ban i izveden pravilno, sigurno }e te{ko
povrediti ili usmrtiti va{eg napada~a. Tu ~injenicu morate imati stalno u
svesti, strogo vode}i ra~una o neophodnosti i opravdanosti izvo|enja
zavr{nice. To moraju biti zaista ekstremne situacije kada se sukobite sa
surovim protivnikom koji vam ozbiljno ugro`ava `ivot, ili kada napada~,
koga ste ve} porazili i pustili, odlu~i da ponovi napad, prisiljavaju}i vas na
beskompromisnu odbranu. Te{ko povre|enom protivniku, po mogu}nosti
pru`ite prvu pomo}49 ili omogu}ite dolazak medicinske ekipe za hitne
intervencije. Tako|e preporu~ujem, da bez obzira na posledice, incident
obavezno prijavite nadle`noj slu`bi bezbednosti.
122
U svakom slu~aju, va{e pona{anje u pobedi mora biti racionalno i
stalo`eno. Tu zaista nema mesta za trijumfalno pona{anje i ushi}eno
raspolo`enje. Okolnost da ste uspe{no re{ili jednu, od samog starta
besmislenu situaciju, nikako ne mo`ete tretirati kao uspeh vredan
samohvalisanja. Pona{ajte se bezli~no, kao da se sve to doga|a nekom
drugom. Uostalom, niste pobedili vi - nego ve{tina.
Mada borila~ka teorija “ ZANSHIN” apriorno tretira kao
pona{anje u pobedi iskustva “ realnih borbi” i istra`ivanja na tu temu su
pokazala da je neophodno pripremati kandidate koji se bave borila~kim
ve{tinama i za adekvatno pona{anje u porazu. Naime, u pobedi svi mi,
manje-vi{e, znamo da se pona{amo, {to nije slu~aj sa porazom, gde se
oblici na{eg pona{anja kre}u u {irokom rasponu - od ose}anja sramote i
razo~aranosti samim sobom, pani~nog straha od i`ivljavanja agresivnog
napada~a, pa do “ mirenja sa sudbinom” i pasivnog i{~ekivanja {ta }e da
se desi. Izuzetno je va`no pripremiti ljude za racionalno pona{anje u
porazu. Ja to zovem “ ZANSHIN - PORAZA” - psiholo{ku i fizi~ku
pripremu za saniranje izgubljene borbene situacije.
Mnoge nepredvidive okolnosti mogu doprineti porazu u “ realnoj
borbi” , kao {to je, na primer, potpuno iznenadna, veoma brza “ ATARI”
situacija, sa kojom bi i veliki majstori te{ko iza{li na kraj. Osim toga,
gre{ke, kao {to su neadekvatna procena i pogre{no izvedena samoodbrambena tehnika, mogu se desiti svakom, bez obzira na nivo znanja i
iskustva. ^ak i u porazu, va{a osnovna prednost bi}e u borila~koj obu~enosti, ako ni zbog ~ega drugog, onda zbog toga, {to ste na treninzima
nau~ili pravilno da padnete, da refleksno izbegnete ili amortizovano
primite zadati udarac, ~ime maksimalno smanjujete mogu}nost protivniku da vas nokautira u prvom naletu. Ali to nije dovoljno, jer ako ste pri
svesti, borba jo{ nije zavr{ena ni za va{eg napada~a ni za vas. Morate se
usredsrediti na problem kako da se sa~uvate od potpunog poraza.
Re{enje problema je u poznavanju pona{anja agresivnog napada~a.
Naime, svi agresivni napada~i, bez obzira da li su u pitanju psihopate ili
123
(relativno) normalni ljudi, kod kojih je agresivni impuls nastupio kao
posledica trenutnog stanja “ su`ene svesti” , pona{aju se sli~no u odnosu
na savladanu `rtvu. Njihovi postupci su stereotipni i predvidivi zato {to su
vo|eni agresivnim impulsom, a ne racionalnim odlu~ivanjem. Po pravilu,
agresivni napada~ se ose}a kao pobednik ve} kada obori `rtvu, ili kada
“ padne prva krv” . On ~ak ni ne poku{ava da ustanovi te`inu povrede
koju je naneo, a sama konstatacija da je nadvladao `rtvu dovoljna je da ga
uvede u stanje “ pobedni~ke euforije” , kada agresivni impuls menja svoj
izra`ajni oblik. Tada zapo~inje proces psiholo{kog maltretiranja `rtve
vre|anjem, {ikaniranjem i pretnjama, i {to je `rtva upla{enija i nemo}nija,
njegov nagon za maltretiranjem je izra`eniji. U toku tog mentalnog
“ samozadovoljavanja” , agresivni impuls kulminira i napada~ prelazi u
zavr{nu fazu fizi~kog zlostavljanja i dovr{avanja `rtve. Za sve to vreme
je eufori~an i usresre|en isklju~ivo na potrebu da {to vi{e naudi `rtvi.
Nervozno {eta oko `rtve, trude}i se da zada {to ve}i broj udaraca nogama
i rukama, ne vode}i ra~una gde udara. Udarce prete`no izvodi u serijama,
prave}i ~este pauze da bi se odmorio. Prilikom zlostavljanja `rtve,
agresivni napada~ je potpuno neoprezan, zato {to `rtvu vi{e ne do`ivljava
kao potencijalnu opasnost, ve} isklju~ivo kao predmet ispoljavanja svojih
patolo{kih nagona. NJEGOVA NEOPREZNOST TREBA DA BUDE
VA[A [ANSA.
Zato, kada konstatujete da ste nadvladani (udarcem ili obaranjem),
skoncentri{ite se na strpljivo ~ekanje uslova za izvla~enje iz te situacije i
pogodnog momenta za zadavanje sigurnog udarca, koji treba da vam
omogu}i bekstvo. U slu~aju eventualnog nastupa straha setite se ~injenice
da }ete, u svakom slu~aju, biti izlo`eni zlostavljanju i donesite ~vrstu
odluku o akciji. SLOBODNO RA^UNAJTE NA NEOPREZNOST
NAPADA^A. Preporu~ujem da sa~ekate momenat kada napada~ do|e u
fazu psiholo{kog maltretiranja, pa poku{ajte da sa njim zapo~nete
konverzaciju, izvinjenjem ili laskanjem (agresivni napada~i vole kad im
se laska), pa ako vam on dopusti da ustanete, odaberite trenutak kad vam
pri|e i udarite ga laktom u predeo vilice (udarac laktom spada me|u
osnovne tehnike KYOKUSHINJUTSU). Druga mogu}nost je faza kada
124
se napada~ odlu~i za fizi~ko zlostavljanje. Vrebajte poziciju kad je u
raskoraku i udarite ga sna`no u genitalije, a zatim se otkotrljajte u stranu.
(Ovaj manevar se ~esto ve`ba na KYOKUSHINJUTSU treninzima).
Usredsredite se samo na jedan udarac u koji }ete ulo`iti svu svoju volju i
energiju. Taj udarac treba prioritetno da vam omogu}i da pobegnete, pa
~ak i u slu~aju da sa njim i oborite protivnika nemojte se upu{tati u
nastavak borbe ve} idite {to dalje od tog mesta. Suzbijte svaki eventualni
osvetni~ki ili agresivni poriv i budite zadovoljni {to ste se iz poraza
izvukli sa minimalnim posledicama.
Do`ivljeni poraz }e vas kasnije sigurno navesti na razmi{ljanja o
tom doga|aju. Budite po{teni prema sebi i poku{ajte da objektivno
izanalizirate ceo sukob, tra`e}i prave uzroke koji su doprineli negativnom
ishodu. Na kraju, iz poraza mo`ete nau~iti mnogo toga i o samom sebi i
o svojim protivnicima. U svakom slu~aju, neka vam to bude dodatni
podstrek za dalje bavljenje borila~kim ve{tinama.
125
ETI^KI I KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKTI UPOTREBE
VE[TINE KYOKUSHINJUTSU U “ REALNOJ BORBI”
1) ETI^KI ASPEKT
Istorija borila~kih ve{tina Dalekog istoka nedvosmisleno ukazuje
na vi{evekovni dominantni uticaj budizma i ~an, odnosno zen filozofije,
~ija su u~enja prihva}ena kao mentalna nadgradnja svih borila~kih
pravaca. Neraskidiva povezanost ve{tine i filozofije doprinela je da visoki
eti~ki kriterijumi postanu osnovni preduslov tehni~kog usavr{avanja. Taj
aspekt posebno je nagla{en u BUDO ve{tini JU JUTSU, koja je po svojoj
filozofskoj definiciji zami{ljena kao ve{tina nenasilne samoodbrane i u
kojoj je, briga o fizi~kom integritetu protivnika, tretirana kao prioritet.
U teoriji modernih JU JUTSU pravaca, eti~ki aspekt podignut je na
jo{ vi{i nivo, imaju}i u vidu da je ukupan akcenat borila~ke obuke
stavljen na razvoj individualne li~nosti, dok je tehni~ko-borila~ka
komponenta potisnuta u drugi plan. To je naro~ito do{lo do izra`aja kod
razgrani~avanja smisaonog pristupa ve{tini i striktnoj podeli na sportski i
samoodbrambeni koncept. JU JUTSU pravci koji su se transformisali u
moderne sportove, JUDO i delimi~no AIKIDO, prihvatili su sportska
pravila kojima je u potpunosti prevazi|ena njihova borila~ka su{tina.
Stara ratni~ka etika, u svom unapre|enom obliku, zadr`ana je samo u
samoodbrambenom konceptu, u kome je ostao dominantan aspekt realne
upotrebne vrednosti ve{tine.
Mada savremena teorija samoodbrane, i u svetu i kod nas, defini{e
JU JUTSU kao: “ oblik bespo{tedne borbe, pri kojoj nikada ne treba
napada~u ili protivniku dati mogu}nost za uzvra}anje ili ponavljanje
napada” , plemenitost i etika JU JUTSU majstora nikada nisu dovo|eni u
pitanje. Ta ~injenica garantovana je brojnim okolnostima koje do
maksimuma otklanjaju svaku potencijalnu opasnost da ve{tina bude
126
zloupotrebljena. Kao prvo, psiholo{ki profil kandidata koji se odlu~uju za
bavljenje defanzivnom borila~kom ve{tinom dovoljno govori sam za
sebe. Iskustva su pokazala da se, po pravilu, radi o tipu ljudi koji nisu
skloni ekscesnom pona{anju i koje je, pre zapo~injanja borila~ke obuke,
karakterisao visok nivo osnovnog vaspitanja i izgra|enih elementarnih
eti~kih principa. Pored toga, borila~ka obuka je relativno dug metodolo{ki
proces koji pru`a mogu}nost instruktorima da permanentno prate i
pozitivno uti~u na kandidate koje obu~avaju. Posmatranjem kandidata
kroz pona{anje u interpersonalnim odnosima na treninzima, mogu}e je
blagovremeno uo~iti i reagovati na eventualne sklonosti ka devijantnom
pona{anju. Imaju}i to u vidu, instruktori su obavezni da obrate pa`nju na
psiholo{ke i moralne osobenosti svojih u~enika, da bi blagovremeno
isklju~ili iz obuke sve one koji manifestovanim pona{anjem indiciraju
eventualne zloupotrebe ste~enih borila~kih sposobnosti. U praksi se to
retko de{ava zato {to se, po prirodi agresivni ljudi, ili ne odlu~uju za ovaj
vid ve{tine, ili sami odustaju ve} u po~etnoj fazi obuke.
Metod KYOKUSHINJUTSU poseban zna~aj pridaje pravilnom
izboru, odnosno pra}enju i vaspitavanju potencijalnih kandidata,
prihvataju}i samo one sa individualno psiholo{kim osobinama, koje
garantuju visoke eti~ke kriterijume. Podse}am da je metod predvi|en
isklju~ivo za primenu u “ realnoj borbi” i da za razliku od drugih
popularnih metoda samoodbrane nema za cilj samo pasivnu odbranu na
planu trenutnog otklanjanja protivni~kih napada, ve} akcenat stavlja na
`estok i beskompromisan kontranapad, kojim se protivnik u potpunosti
nadvladava. Kao usavr{ena ve{tina, KYOKUSHINJUTSU }e sigurno
postati razorno i efikasno samoodbrambeno “ oru`je” , ~ija upotrebna
vrednost ne sme biti dostupna svakom. Na sre}u, nemogu}e je nau~iti bilo
koju borila~ku ve{tinu iz knjige, {to zna~i, da }e svi zainteresovani
kandidati biti upu}eni na kvalifikovane JU JUTSU instruktore, koji }e,
bez sumnje, znati da nametnu adekvatne eti~ke kriterijume. Ti kriterijumi,
koji su va`ili vekovima, va`e i danas, a svode se na nekoliko eti~kih
imperativa koje }u posebno razraditi u nastavku teksta.
127
A) “ NEMOJ ZLOUPOTREBLJAVATI VE[TINU!”
Pod ovim eti~kim imperativom podrazumevam zabranu
zloupotrebe ve{tine u naj{irem smislu. Naime, i sam akt provociranja ili
svesnog pristajanja na situacije koje }e dovesti do potrebe kori{}enja
ve{tine, smatra}e se zloupotrebom. Napominjem da moderna teorija
samoodbrane drevnu filozofsku odredbu JU - (nenasilno izbegavanje
protivni~kih napada), tretira mnogo {ire, odnosno kao “ sveukupno
izbegavanje konfliktnih, nasilnih situacija” . To se posebno mora imati u
vidu kada je u pitanju metod KYOKUSHINJUTSU, koji je baziran na
izuzetno opasnim borila~kim tehnikama, ~ija neadekvatna primena mo`e
rezultirati tragi~nim posledicama. Zbog toga, o etici upotrebe ve{tine
mora{ razmi{ljati pre nego {to sebe dovede{ u situaciju upu{tanja u
“ realnu borbu” . Ako si borbenu situaciju sam izazvao, ili si na bilo koji
na~in doprineo njenom uzroku, zloupotrebi}e{ ve{tinu i opravdano }e{
biti odgovoran za sve posledice koje nastupe. ZATO MUDRO
IZBEGAVAJ SITUACIJE KOJE VODE U SUKOB.
B) “ NEMOJ SKRNAVITI VE[TINU!”
Pod skrnavljenjem podrazumevam upotrebu ve{tine prema
neadekvatnom protivniku. Slab i nemo}an protivnik, bez obzira na
situaciju i motive njegovog napada, ne mo`e te ozbiljno ugroziti, pa takav
problem mo`e{ re{iti i bez primene borila~kih sposobnosti. Upu{taj se u
borbu samo sa protivnikom ravnim sebi ili boljim od sebe, u protivnom,
bi}e{ moralno pora`en i pre nego {to borba zapo~ne. NE SRAMOTI
VE[TINU PRIMENJUJU]I JE PREMA PROTIVNICIMA KOJI TO
NE [email protected]
C) “ NIKADA NE NAPADAJ”
Opredelio si se za samoodbrambenu defanzivnu borila~ku ve{tinu
~ije osnovno geslo glasi: “ KADA NEMA NAPADA - NEMA NI UPOTREBE VE[TINE” . Zato nikada ne preuzimaj ulogu i moralnu
128
odgovornost napada~a. ^ak i u slu~aju da se opredeli{ za taktiku
“ nametanja borbene situacije” , to mora biti u trenutku kada je protivni~ki napad ve} zapo~eo i nikako se ne sme pretvoriti u tvoju ofanzivnu
akciju. MO] I ETIKA TVOJE VE[TINE TREBA DA SE ZASNIVAJU
NA STRPLJIVOM ^EKANJU PROTIVNIKOVOG NAPADA.
D) “ NEMOJ POVREDITI PROTIVNIKA AKO
TO NIJE NEOPHODNO!”
Ovaj eti~ki imperativ posebno je potenciran u teoretskim radovima
svih velikih JU JUTSU majstora. Sokaku Takeda konstatuje:
“ KONTROLA PROTIVNIKA BEZ NJEGOVOG POVRE\IVANJA
JE [email protected] Jigoro Kano ubla`ava tu konstataciju stavom: “ NIJE
NEOPHODNO POVREDITI PROTIVNIKA DA BI GA POBEDIO.”
Na kraju, Morihei Ueshiba idealizuje tu eti~ku dilemu filozofskim
zaklju~kom: “ POVREDITI PROTIVNIKA ZNA^I POVREDITI
SAMOG SEBE.” U svakom slu~aju, morate biti svesni mo}i ve{tine
kojom vladate, pa se i va{a moralna veli~ina mora ogledati u humanom
odnosu prema nadvladanom protivniku. Zato savetujem: “ KADA TI SE
PROTIVNIK NAMETNE TU\OM VOLJOM ILI STICAJEM
OKOLNOSTI, PORAZI GA NA NA^IN DOSTOJAN ZVANJA
MAJSTORA VE[TINE, BEZ [TETE PO NJEGOVO ZDRAVLJE ILI
PONOS. KADA TI SE PROTIVNIK NAMETNE SVOJOM VOLJOM,
PORAZI GA TAKO DA NE UGROZI[ NJEGOV @IVOT, [email protected] ]E
IZ PORAZA IZA]I MUDRIJI.”
E) “ NE [email protected] ZLO ^AK NI ONDA KADA
SI PRIMORAN DA GA U^INI[!”
EKSTREMNE BORBENE SITUACIJE u kojima opasni agresivni
napada~ ozbiljno ugro`ava tvoj `ivot i tvoje telo, dovode}i te u poziciju
da beskompromisno mora{ da primeni{ sva raspolo`iva sredstva odbrane,
OSLOBA\AJU TE ETI^KIH DILEMA. Svu moralnu odgovornost, za
eventualne posledice koje nastupe, u potpunosti }e snositi tvoj protivnik,
129
samim ~inom takvog napada. Ali ni tada, kada si prinu|en da preduzme{
brutalne mere samoodbrane, tvoja kontraakcija ne sme biti stvar `elje i
emotivnog naboja, nego nu`na potreba da tako postupi{, svestan
~injenice, da je to jedini na~in da se izbavi{ iz zla koje ti ozbiljno preti.
AKO POSLEDICE KOJE NASTUPE NE BUDU BILE PLOD TVOJIH
EMOCIJA, NEGO OBJEKTIVNE [email protected], TVOJA MORALNOST
NIKADA NE]E BITI DOVEDENA U PITANJE.
130
2) KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKT
[to se ti~e KRIVI^NO-PRAVNOG aspekta, sledbenici i
poznavaoci JU JUTSU ve{tine, koji se u situacijama “ realne borbe” od
po~etka pa do kraja budu pridr`avali eti~kih principa, u`iva}e punu
krivi~no-pravnu za{titu od svih negativnih posledica koje eventualno
budu nastupile po napada~a. Pravna teorija i pozitivno zakonodavstvo
svih zemalja sveta apriorno se zala`u za za{titu integriteta napadnute
strane, {to je precizno definisano krivi~no-pravnom institucijom [email protected]
ODBRANE. Kod razrade ovog problema poslu`i}u se Krivi~nim
zakonom SR Jugoslavije, koji je u potpunosti usagla{en sa svetskim
pravnim standardima. ^LAN 9. KRIVI^NOG ZAKONA SR JUGOSLAVIJE, precizno defini{e institut [email protected] ODBRANE kroz tri stava:
(1) Nije krivi~no delo ono delo koje je u~injeno u nu`noj
odbrani.
(2) Nu`na je ona odbrana koja je neophodno potrebna da
u~inilac od sebe ili od drugog odbije istovremeni protivpravni napad.
(3) U~inilac koji je prekora~io granice nu`ne odbrane mo`e
se bla`e kazniti, a ako je prekora~enje u~inio usled jake
razdra`enosti ili prepasti izazvane napadom, mo`e se i
osloboditi od kazne.
Prema stavu zakonodavca i komentarima krivi~no-pravnih
stru~njaka, [email protected] ODBRANA je osnov koji isklju~uje krivi~nu odgovornost, a delo koje je tako u~injeno ne}e se smatrati protivpravnim. Za
postojanje ovakve odbrane potrebna su dva kontinuirana elementa,
NAPAD i ODBRANA (ODBIJANJE NAPADA), koji moraju ispunjavati
odre|ene uslove da bi delo bilo izvr{eno u [email protected] ODBRANI.
131
a) NAPAD
NAPAD podrazumeva delovanje ~oveka (napada~a), kojim se
stvara prete}a opasnost za drugoga, da }e biti povre|ena neka, pravno
za{ti}ena, dru{tvena vrednost. [email protected] ODBRANOM se mo`e odbraniti protivpravni (kriminalni) napad na svako dobro, za{ti}eno krivi~nim
pravom, tako da objekti napada mogu biti brojni (`ivot, fizi~ki i psihi~ki
integritet, sloboda, imovina, ~ast itd.) uz uslov da su na~in i sredstvo
kojima se napad odbija bili neophodno potrebni za uspe{no odbijanje
napada.
NAPAD MORA BITI PROTIVPRAVAN (kriminalan), naime,
mora biti objektivno u suprotnosti sa pravnim normama, a pod tim se
mo`e smatrati svaki napad na neko tu|e pravno dobro, koji napadnuto lice
nije du`no da trpi.
NAPAD MORA BITI ISTOVREMEN SA ODBRANOM.
Istovremenost napada i odbrane postoji u slu~ajevima ako napad
neposredno predstoji, ako je ve} otpo~eo ili ako jo{ uvek traje. Smatra se
da istovremenost postoji i u slu~aju kada napada~ jo{ nije usmeren na
povre|ivanje odre|enog objekta, ali se prema preduzetoj prethodnoj
radnji, mo`e, po realnoj oceni, o~ekivati da }e neposredno uslediti radnja,
kojom }e biti povre|en napadnuti objekt. (Primer: Napada~ proganja
`rtvu da bi je povredio).
NAPAD NE SME DA BUDE PROVOCIRAN, pa prema tome, ne
postoji pravo na [email protected] ODBRANU u slu~aju ako je napadnuti
namerno provocirao napad, da bi u navodnoj “ nu`noj odbrani” naneo
povredu ili o{te}enje dobra provociranog lica. (Napominjem da takti~ka
varijanta “ NALJUTITI PROTIVNIKA” podrazumeva da je protivni~ki
napad ve} zapo~eo, pa ta situacija nije obuhva}ena ovom ta~kom).
I na kraju, NAPAD MORA BITI STVARAN, tj. da je objektivno
preduzet i da realno postoji kao stvarna i ozbiljna opasnost po napadnutog.
132
b) ODBRANA (ODBIJANJE NAPADA)
Pravo napadnutog na [email protected] ODBRANU uslovljeno je postojanjem istovremenog protivpravnog napada, koji neposredno ugro`ava
neko njegovo pravno dobro, pa ba{ zato, napadnuto lice nije du`no da
uzmi~e pred napadom, ve} je, naprotiv, u cilju odbrane svog pravnog
dobra, ovla{}eno da istovremenim napadom na napada~eva pravna dobra
onemogu}i postoje}i protivpravni napad. Zakon dozvoljava i mogu}nost
[email protected] ODBRANE U KORIST TRE]EG LICA koje je izlo`eno istovremenom protivpravnom napadu (tzv. “ nu`na pomo}” ). ODBIJANJE
NAPADA tako|e mora ispunjavati odre|ene uslove da bi se smatralo
odbranom u smislu [email protected] ODBRANE. Kao prvo, ODBRANA MORA
DA REZULTIRA IZVR[ENJEM KRIVI^NOG DELA (telesna povreda
ili smrt napada~a) pa da se to krivi~no delo ne smatra krivi~nim delom u
smislu [email protected] ODBRANE. (Napominjem da borbene situacije koje se
zavr{e bez fizi~kih posledica po napada~a nisu tretirane krivi~nim
zakonodavstvom, pa se izme|u ostalog i zbog toga u teoriji samoodbrambenih borila~kih ve{tina insistira na savladavanju protivnika bez
njegovog povre|ivanja). Dalje, ODBRANA MORA BITI USMERENA
ISKLJU^IVO PROTIV NAPADA^A, odnosno njegovog `ivota i tela, i
mora se ostvariti kroz neku aktivnu delatnost branioca. (Napomena: [to
se u slu~aju primene ve{tine JU JUTSU podrazumeva). Na kraju,
ODBRANA MORA BITI NEOPHODNO POTREBNA za odbijanje
protivnikovog napada. Dakle, mora biti NEOPHODNA da bi se smatrala
[email protected] ODBRANOM, po{to se napad nije mogao otkloniti na drugi
na~in. Pri tom, mora postojati SRAZMERNOST izme|u vrednosti
za{titnog dobra napadnutog i napada~evog dobra koje je povre|eno ili
ugro`eno odbijanjem napada. (Primer - ne mo`ete u samoodbrani ubiti
~oveka koji vas je samo gurnuo ili krenuo da vas o{amari). Dakle, izme|u
odbrane i napada mora postojati proporcionalnost - srazmernost u intenzitetu. Samo ako postoji ova srazmernost, odnosno ako nije u~injeno ni
vi{e ni te`e nego {to je bilo potrebno da se napad odbije ili ubla`i, takva
odbrana }e se smatrati NEOPHODNOM [email protected] ODBRANOM.
133
Imaju}i to u vidu, situacije u kojima odbrana nije srazmerna
izvr{enom napadu mogu prouzrokovati fakti~ko stanje koje dovodi do
kvalifikacije PREKORA^ENJA GRANICA [email protected] ODBRANE. Za
krivi~no delo u~injeno u prekora~enju nu`ne odbrane, odnosno, kada
intenzitet odbrane nije u dovoljnoj srazmeri sa intenzitetom napada,
u~inilac se mo`e bla`e kazniti ili osloboditi od kazne, ako je do prekora~enja do{lo usled jake razdra`enosti ili prepasti prouzrokovanih napadom.
Komparativnim sagledavanjem ETI^KIH i KRIVI^NO
-PRAVNIH aspekata upotrebe samoodbrambenih borila~kih ve{tina u
realnim uslovima, mo`emo konstatovati da su eti~ke norme znatno
kompleksnije od zakonskih. Striktnim po{tovanjem eti~kih normi,
stvori}ete uslove da va{a samoodbrana ne poprimi obele`ja protivpravnog
akta, odnosno, da va{ sukob sa napada~em ne preraste u sukob sa
zakonom.
134
NAMENA METODA KYOKUSHINJUTSU
Metod KYOKUSHINJUTSU prioritetno je namenjen pripadnicima
slu`bi bezbednosti, odnosno specijalnih snaga vojske i policije koji se iz
profesionalnih razloga bave uve`bavanjem borila~kih ve{tina. Dosada{nja iskustva su pokazala da metod ispunjava osnovni cilj, a to je: LAKO
I BRZO U^ENJE SAMOODBRANE. Naime, KYOKUSHINJUTSU
daje niz apsolutno primenljivih i u praksi proverenih tehnika udaraca i
zahvata, koji se lako u~e i jo{ lak{e odr`avaju. Osim toga, metod se bez
problema uklapa u sva prethodna borila~ka znanja i iskustva, pa se mo`e
upra`njavati i kao osnovni i kao dopunski program u savladavanju ve{tine
samoodbrane.
Druga kategorija lica kojima je ovaj metod namenjen su sledbenici
borila~kih ve{tina baziranih isklju~ivo na tehnikama udaraca, kao {to su
KARATE, TAEKWONDO, KICK-BOX i dr. Njima KYOKUSHINJUTSU nudi mogu}nost prevazila`enja problema jednostranosti primenjenih borila~kih tehnika i najefikasnije takti~ke solucije za re{avanje
bezizlaznih “ klin~” situacija, do kojih ~esto dolazi u uslovima “ realne
borbe” . Imaju}i u vidu da se u ponu|enom metodu razra|uju bacanja i
poluge, koji se najadekvatnije nadovezuju na standardne tehnike udaraca,
to }e u potpunosti kompletirati njihovu borila~ku pripremu za realne
uslove i podi}i samoodbrambenu sposobnost na vi{i nivo.
Tre}a kategorija su sledbenici JUDO-a i AIKIDO-a (odnosno
drugih ve{tina koje se baziraju na tehnikama hvata i bacanja), kojima
KYOKUSHINJUTSU pru`a mogu}nost najefikasnijeg re{avanja
problemati~nih situacija u “ realnoj borbi” do kojih dolazi kada, iz razli~itih razloga, ne uspe izvo|enje nameravanog zahvata, pa borba poprimi
tokove nekontrolisane “ uli~ne tu~e” . Naime, uve`bavanjem planiranih
KARATE udaraca, koji se lako nadgra|uju na skoro sve JUDO i AIKIDO
zahvate, stvaraju se objektivne mogu}nosti za apsolutno preuzimanje
135
borbene inicijative i efikasne pobede. Osim toga, povremenim, ali
dugoro~nim praktikovanjem TAMESHIWARI tehnike, sti~e se dijapazon
ozbiljnih razornih udaraca, ~ime se nadopunjuju nedostaci pomenutih
ve{tina. Mada su JUDO i AIKIDO proizi{li iz drevnih JU JUTSU
pravaca, iz njih su opasne tehnike udaraca ili isklju~ene ili potpuno
zanemarene. Iz JUDO-a udarci su izba~eni, a onaj minimalan broj, koji je
zadr`an u samoodbrambenom programu GOSHIN JUTSU, uve`bava se
retko i neobavezno, pa je izgubio zna~aj sa aspekta upotrebne vrednosti.
U AIKIDO tehnici, udarci su u principu zadr`ani, ali je njihova upotrebna
vrednost, formalnim na~inom uve`bavanja, dovedena do apsurda,
tretiraju}i ih samo kao demonstracione akcije markiranja. Zbog toga
KYOKUSHINJUTSU, forsiranjem udaraca ~ija je razornost nadgra|ena
TAMESHIWARI tehnikom, nudi soluciju da udarci, koji su zastupljeni u
ovim ve{tinama, poprime sve karakteristike prave i ozbiljne ATEMI
WAZA akcije.
U ~etvrtu kategoriju spadaju VETERANI BORILA^KIH
VE[TINA koji su, zbog niza objektivnih okolnosti, kao {to su godine,
zapu{tena razgibanost, prekomerna kila`a, oslabljena kondicija i fizi~ka
snaga i dr., morali da napuste bavljenje svojim osnovnim borila~kim
pravcima. Za njih KYOKUSHINJUTSU mo`e postati osmi{ljena
samoodbrambena rekreacija, koja }e ih jo{ dugo, aktivno zadr`ati u svetu
borila~kih ve{tina.
U petu kategoriju, spadaju kandidati koji su se od po~etka,
dugoro~no opredelili za bavljenje JU JUTSU ve{tinom kao osnovnim
na~inom borenja, a koji su se, od mno{tva metoda, opredelili ba{ za
KYOKUSHINJUTSU, kao novom pristupu uve`bavanja efikasne samoodbrane. Upravo toj kategoriji namenjeni su precizno izra|eni programi
obuke koji }e ih, pod uslovom kontinuiranog i upornog ve`banja,
metodolo{ki dovesti od nivoa u~enika, do nivoa visokog majstorstva.
NA KRAJU, POSEBNO NAGLA[AVAM DA DECI
PRED[KOLSKOG I [KOLSKOG UZRASTA NE PREPORU^UJEM
136
BAVLJENJE VE[TINOM PO METODU KYOKUSHINJUTSU.
Instruktorima je ~ak strogo zabranjeno da sprovode obuku sa decom zato
{to smatram da sa eti~kog, psiholo{kog i pedago{kog aspekta postoje
brojni razlozi zbog kojih je {tetno obu~avati decu brutalnim oblicima
borbe i samoodbrane. Pored toga, efikasnost metoda je izme|u ostalog,
bazirana na forsiranom usavr{avanju TAMESHIWARI tehnike, {to
predstavlja stalni rizik od povreda na treninzima, ~emu ne smemo izlagati
decu ni pod kakvim opravdanjima. Instruktori KYOKUSHINJUTSU su
du`ni da takve zainteresovane kandidate i njihove roditelje upute na
adekvatne borila~ke klubove sportsko-rekreativnog tipa, posebno
specijalizovane za rad sa decom.
137
TRE]E POGLAVLJE
KYOKUSHINJUTSU
OSNOVNE FORME
KYOKUSHINJUTSU OSNOVNE FORME
Na nivou OSNOVNIH FORMI, razra|uje se samoodbrambeno reagovanje na [EST OSNOVNIH BORBENIH POZICIJA NAPADA TEHNIKOM HVATA. Osnovnim hvat-pozicijama obuhva}eni su: hvat za
nadlaktice, hvat za revere, frontalni hvat preko ruku, hvat preko ruku sa
zadnje strane, hvat oko vrata i hvat za podlaktice. Forme se razra|uju sa
partnerom po konceptu KATA KUMITE, a kroz proces obuke potencira
se: a) Uve`bavanje takti~ke realizacije uspostavljanja hvat-pozicije prihvatanjem, iznu|ivanjem i nametanjem. b) Uve`bavanje osnovne tehnike
{ablonizovanim povezivanjem adekvatnih raznorodnih tehni~kih elemenata u osmi{ljenu borbenu celinu do nivoa automatizma, uz minimalne mogu}nosti improvizacije. c) Uve`bavanje pravovremenosti, preciznosti i razornosti kontraofanzivnih akcija, do nivoa perfekcionizma.
Samoodbrambeno reagovanje, u u`em takti~ko-tehni~kom smislu,
uve`bava se kroz tri kontinuirane faze - UVODNU, PRELAZNU i ZAVR[NU. Mada korektno izvedena forma predstavlja nedeljivu borbenu celinu, svaka faza ima precizno utvr|en cilj i zna~aj sa edukativnog i prakti~nog aspekta. UVODNA FAZA: Ima za cilj zbunjivanje protivnika i razbijanje koncepcije njegovog napada, ~ime je napad u principu zaustavljen, uz stvaranje uslova za izvo|enje prelazne faze - kontinuiranog kontranapada. PRELAZNA FAZA: Realizacija kontranapada primenom
adekvatne tehnike, kojom se protivnik privremeno onesposobljava u cilju
stvaranja uslova za kontinuirani zavr{ni zahvat. ZAVR[NA FAZA: Primena dovr{avaju}ih tehni~kih zahvata, kojima se napada~ apsolutno nadvladava, bez mogu}nosti da ponovi napad. Prilikom procesa obuke, prvo
se razra|uju pojedina~ni tehni~ki elementi formi, zatim se obuka nastavlja povezivanjem pojedina~nih elemenata u razdeljene faze akcije, da bi
se na kraju, kompletna forma izvodila kao jedinstvena samoodbrambena
celina. Usavr{avanje razornosti udaraca metodom TAMESHIWARI sprovodi se ili na zasebnim treninzima, ili se TAMESHIWARI test radi
neposredno posle izvo|enja uve`bavane forme sa potenciranjem udaraca
koji su zastupljeni u datoj formi.
141
PRVA OSNOVNA FORMA
PRVA OSNOVNA FORMA razra|uje samoodbrambeno reagovanje na protivni~ki napad izveden HVATOM ZA NADLAKTICE
(F-1). To je uobi~ajena po~etna borbena pozicija u sportskom judo-u i
1
2
rvanju, koja je, kao prirodni polo`aj za
napad hvatom, ~esto zastupljena u ofanzivnim akcijama neobu~enih napada~a.
Ovu borbenu poziciju veoma je lako
prihvatiti, iznuditi ili nametnuti. Uvodna
odbrambena faza zapo~inje ~im se hvat
uspostavi i to: munjevitim udarcem glavom u lice protivnika (F-2), brzim udar-
3
4
cem nogom u genitalije - kin geri (F-3) i
sna`nim udarcem kolenom u slabine - hiza gedan (F-4). Kod izvo|enja uvodnih
udaraca data je mogu}nost slobodnog
izbora po pitanju njihovog redosleda i
broja, u zavisnosti od trenutne distance i
fizi~ke konstitucije protivnika. Mada ovi
udarci mogu biti izuzetno opasni
5
(posebno udarac glavom), njihov cilj je
samo da za trenutak zaustave napad, da bi se sprovelo razbijanje
protivnikovog garda kratkim i odse~nim pokretom - shuto uke (F-5).
142
Momenat kada je
protivnikov napad zaustavljen, sa istovremenim
razbijanjem njegovog
garda i osloba|anjem
jedne ruke - koja je sada
pripravna za dejstvovanje - je preduslov za
sprovo|enje prelazne faze
akcije, zadavanjem dva
`estoka udarca koji imaju
za cilj da parali{u napada~a.
6
To su, udarac bridom dlana - shuto gammen uchi u predeo slepoo~nice (F-6) i kru`ni
udarac laktom u glavu mavashi hiji jodan ate (F7). Udarci se zadaju jednom rukom, kao vezana
akcija i ako su korektno
izvedeni, skoro sigurno
}e onesposobiti napada~a. Ali, bez obzira na efekat udaraca, akciju treba
nastaviti dalje.
7
143
Udarac laktom u
glavu - hiji jodan ate - je
idealan za dovo|enje
protivnika u uvodnu poziciju za efikasno bacanje
(F-8), u ovom slu~aju za
judo bacanje - osoto gari
(F-9), koje treba izvesti
energi~no i brzo kao po~etak zavr{ne faze akcije.
8
9
144
10
11
12
Na izvedenu akciju bacanja - osoto gari, spontano se nadovezuje
tehnika poluge na laktu - hiji jime - sa kojom se uspostavlja trenutna kontrola nad protivnikom (F-10). Akcija se zavr{ava sa dva razorna udarca,
udarac bridom dlana - shuto jodan (F-11) i niski udarac laktom - hiji oroshi uchi (F-12), kojima se protivnik u potpunosti pasivizira. Pre izvo|enja
zavr{nih udaraca treba obavezno zategnuti polugu na laktu da bi efekat
zavr{nice bio potpun.
145
DRUGA OSNOVNA FORMA
13
14
DRUGA OSNOVNA FORMA razra|uje reagovanje na napad koji je izveden HVATOM ZA REVERE (F-13).
To je stereotipna vrsta hvata karakteristi~na za neobu~ene napada~e i naj~e{}e je povezana sa namerom protivnika
da posle toga zada udarac glavom. Kod
prihvatanja ove vrste hvat-pozicije neophodna je maksimalna opreznost, {to zna~i, da treba spustiti glavu i prebaciti
te`i{te tela unazad.
15
Uvodna faza zapo~inje kratkim i brzim
udarcem nogom u genitalije - kin geri
(F-14) na koji se nadovezuje dvostruki
udarac bridovima dlanova u predeo
slepoo~nica protivnika - shuto awase tsuki (F-15), {to treba da omogu}i kontinuiranu akciju razbijanja protivnikovog
garda energi~nim blok udarcem - shotei
(F-16).
16
146
Prelazna faza akcije bazirana je samo na
jednom udarcu - mavashi
hiji jodan ate - sa punim
iskorakom prema protivniku (F-17) uz istovremeno
prihvatanje
i
podizanje ruke protivnika sa privla~enjem
njegovog te`i{ta prema
sebi. Mora se izvesti beskompromisno i `estoko.
17
Bez obzira da li }e
udarac uzdrmati napada~a ili ne, zavr{na pozicija
bi}e takva, da }ete u
odnosu na protivnika zauzeti gotovo prirodan polo`aj za uvod u judobacanje (F-18) u ovom
slu~aju - ippon seoi nage
(F-19), koje }e se, sasvim
sigurno, nadovezati spontano i lako, kao logi~na
borbeno-tehni~ka zavr{nica.
18
147
20
21
22
Zavr{na faza akcije koja je zapo~ela bacanjem - ippon seoi nage
- nastavlja se uspostavljanjem kontrole preko poluge na laktu - hiji jime
- nad oborenim protivnikom (F-20), kao priprema za dovr{avaju}i udarac.
U ovom slu~aju, predvi|en je udarac petom - kakato geri - s tim, {to kod
izvo|enja ove tehnike treba obratiti pa`nju da se u uvodnoj poziciji za
udarac (F-21) obavezno mora zategnuti poluga na laktu protivnika, da bi
zavr{nica bila efikasna (F-22).
149
TRE]A OSNOVNA FORMA
23
24
TRE]A OSNOVNA FORMA
razra|uje samoodbrambeno reagovanje na
napad koji je izveden FRONTALNIM
HVATOM PREKO RUKU (F-23). Ova
hvat-pozicija tako|e je ~esto zastupljena u
ofanzivnim akcijama neobu~enih napada~a i mo`e biti veoma neugodna ako je
protivnik jake fizi~ke konstitucije.
25
Imaju}i u vidu delikatnost borbene situacije, korektno izvedena
uvodna odbrambena faza je od presudnog zna~aja, pa je treba stalno uve`bavati. U ovom slu~aju koriste se dve tehnike udarca - kratki i odse~ni
udarac glavom u stranu (F-24), na koji se nadovezuje udarac kolenom u
slabine - hiza gedan (F-25), a koji se, da bi postigao `eljeni efekat, mo`e
ponoviti dva ili tri puta. Cilj ovih udaraca nije da "uzdrmaju" napada~a,
ve} samo da omogu}e minimalan me|uprostor u odnosu na telo protivnika, da bi se "provukao" prelazni udarac shotei jodan ate (F-26).
150
26
Shotei jodan ate
(F-26), je sna`an i respektivan udarac, koji, ako
je dobro uve`ban i precizno izveden (u vrh brade), mo`e zaustaviti protivni~ki napad. Me|utim,
~ak i u slu~aju lo{e izvedenog udarca, stvaraju se
povoljni uslovi za zapo~injanje akcije efikasnog
obaranja protivnika (F
-27) izvo|enjem "velikog
kineskog bacanja" (F
-28).
27
29
30
Korektnom zavr{nicom "velikog kineskog bacanja", protivnik }e
spontano biti doveden u poziciju poluge na laktu - hiji jime (F-29), kada
se akcija veoma lako mo`e finalizovati udarcem laktom - hiji oroshi uchi
(F-30).
153
^ETVRTA OSNOVNA FORMA
^ETVRTA OSNOVNA FORMA
razra|uje samoodbrambeno reagovanje
na protivni~ki napad koji je izveden
HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE
STRANE (F-31). To je veoma delikatna
hvat-pozicija karakteristi~na za neobu~ene napada~e i prete`no je zastupljena u
iznenadnim "ATARI" situacijama.
31
32
33
34
Uvodna odbrambena faza bi}e efikasna samo ako se izvede kao trenutna
reakcija na uspostavljeni hvat vezanom
serijom tehnika: ~vrst pritisak na {ake
protivnika (F-32), odse~an udarac glavom unazad (F-33), niski udarac bridom
dlana unazad - shuto gedan (F-34) i kratki udarac laktom u stomak protivnika
- hiji ushiro chudan ate (F-35).
35
154
Uvodna tehni~ka serija ima za cilj da zaustavi napad, oslabi hvat
protivnika i omogu}i ~vrsto prihvatanje zgloba protivnikove {ake (ili rukava), da bi se uvodna faza finalizovala ponovljenim - ali znatno sna`nijim udarcem laktom - hiji ushiro chudan ate - sa istovremenim izvla~enjem protivnikove ruke (F-36).
36
155
37
Izvla~enje ruke protivnika treba da omogu}i
realizaciju prelazne faze, a
to je, saginjanje ispod protivnikove ruke i prihvatanje poluge na laktu - hiji
jime (F-37). Zatezanje
poluge izazva}e trenutan intenzivan bol kod napada~a, {to }e omogu}iti kontinuirani tehni~ki prelazak
iz poluge hiji jime u fiksiranu polugu na {aci - nikajo (F-38), ~ime }e biti
uspostavljena potpuna kontrola nad protivnikom.
38
156
39
Zavr{na faza sprovodi se izbacivanjem protivnika iz ravnote`e brzim
iskorakom, uz istovremeno zatezanje poluge na {aci (F-39) i njegovim obaranjem u poziciju zavr{ne
kombinovane poluge na {aci i laktu - dodatno fiksirane pritiskom kolena (F-40). Akcija se finalizuje
sna`nim udarcem - tettsui - u
potiljak protivnika (F-41) (F-42).
40
41
42
157
PETA OSNOVNA FORMA
43
PETA OSNOVNA FORMA
razra|uje reagovanje na napad koji
je izveden HVATOM OKO VRATA - tzv. "rva~ka kragna" (F-43).
To je svakako najzastupljeniji borila~ki zahvat kod neobu~enih napada~a. Zna~ajno je napomenuti da
napada~ ose}a veliku sigurnost kad
uspostavi ovu hvat-poziciju, pa je
taj oblik napada, u takti~kom smislu, veoma lako prihvatiti, nametnuti ili iznuditi.
44
45
Uvodna odbrambena faza zapo~inje sna`nim udarcem pesnicom u
predeo genitalija - uraken shita uchi gedan (F-44), koji treba uzastopno
ponoviti dva do tri puta. To }e svakako doprineti da napada~ refleksno
pomeri te`i{te tela unazad uz istovremeno popu{tanje intenziteta njegovog hvata, {to je momenat, kada treba iz sagnutog polo`aja zadati kratak
i odse~an udarac korenom dlana u vrh brade - shotei jodan ate (F-45).
158
Kratki uvodni udarac - shotei, ima za cilj da na trenutak zbuni i zaustavi napada~a, stvaraju}i
uslove da se isti udarac izvede jo{
jednom, ali ovog puta u funkciji
sna`nog guranja protivnikove brade prema gore uz istovremeno
energi~no dizanje svog tela zajedno sa protivnikom, koriste}i pri
tom i snagu druge ruke (F-46). Na
taj na~in protivnik se dovodi u poziciju pogodnu za efikasno obaranje na le|a, tehnikom - kansetsu
geri (F-47) (F-48).
46
47
48
159
49
50
Na obaranje tehnikom - kansetsu geri, veoma lako se nadovezuje
zavr{na poluga na laktu - hiji jime (F-49), kojom se protivnik dovodi u
poziciju pogodnu za zadavanje finalnog udarca laktom - hiji oroshi uchi
(F-50).
160
[ESTA OSNOVNA FORMA
51
52
54
[ESTA OSNOVNA FORMA razra|uje reagovanje na napad koji je izveden HVATOM ZA PODLAKTICE ILI
ZGLOBOVE [AKA (F-51). To je jedna
od stereotipnih vrsta hvata karakteristi~nih za neobu~ene napada~e. Sam na~in
uspostavljanja ovakve hvat pozicije ukazuje da je protivnik nesiguran i neodlu~an. Uvodna odbrambena faza zapo~inje
~im se hvat uspostavi, sna`nim udarcem
53
glavom u lice protivnika (F-52), a zatim,
brzim niskim udarcem nogom - kin geri
(F-53). Kod izvo|enja ovih udaraca data
je mogu}nost slobodnog izbora po
pitanju njihovog broja i redosleda, u
zavisnosti od trenutne distance i fizi~ke
konstitucije protivnika. Njihov cilj je samo da zaustave napad i omogu}e osloba|anje jedne ruke energi~nim trzajem prema unutra (F-54).
161
55
56
Prelazna faza
nastavlja se u kontinuitetu: fiksiranjem {ake
protivnika kojom vas
dr`i za drugu ruku
(F-55), naglim pritiskom na lakat sa donje
strane i uvrtanjem njegove ruke (F-56) do
uspostavljanja poluge
na laktu - hiji jime, sa
dodatnom polugom na
zglobu {ake (F-57).
57
162
58
59
Zatezanjem poluge na laktu treba izazvati trenutni bol kod napada~a
i iz poluge - hiji jime - pre}i u slo`enu polugu - ude garami (F-58),
dodatno fiksiranu sa polugom na vratu (F-59), ~ime }e biti uspostavljena
potpuna kontrola.
163
61
Akciju zavr{iti sna`nim udarcem kolenom u glavu - hiza jodan
(F-60) i niskim udarcem laktom u potiljak - hiji oroshi uchi (F-61).
165
^ETVRTO POGLAVLJE
KYOKUSHINJUTSU
[email protected] FORME
KYOKUSHINJUTSU [email protected] FORME
Posle temeljno savladanih i usvojenih takti~ko-tehni~kih principa
OSNOVNIH FORMI, prelazi se na nivo [email protected] FORMI, na kome
se borbene situacije razra|uju uz {iroku mogu}nost "dirigovane
improvizacije". Naime, svih {est OSNOVNIH FORMI, kompatibilne su
svaka sa svakom i daju ukupno trideset varijeteta adekvatnog samoodbrambenog reagovanja u kriti~nim pozicijama, kada bilo koji segment
OSNOVNIH FORMI, iz mnogobrojnih razloga, ne mo`e biti korektno
izveden po {ablonu. [email protected] FORME tako|e se razra|uju sa
partnerom - po principu KATA KUMITE - a kroz proces ovog,
naprednog nivoa obuke potenciraju se slede}i faktori:
a) Takti~ko uve`bavanje spontanog prilago|avanja
nepredvidivim tokovima borbene situacije koji prevazilaze
nivo "{ablonizovanog reagovanja".
b) Uve`bavanje primene adekvatnih alternativnih
odbrambenih re{enja, "dirigovanom" zamenom ranije
savladanih borbenih tehnika, uz razvijanje sposobnosti
automatskog (refleksnog) tehni~kog prelaza iz radnje u
radnju.
c) Usavr{avanje takti~ko-tehni~kih me|ufaza koje treba da
omogu}e efikasan prelaz sa tehnike na tehniku, uz uvo|enje
novih, dopunskih borbenih me|uzahvata.
d) Usavr{avanje primene predvi|enih tehni~kih elemenata iz
svih borbenih pozicija, odnosno i iz levog i iz desnog garda.
169
[email protected] FORME su podeljene u {est tehni~kih grupa, zavisno od
opredeljuju}e uvodne hvat-pozicije. Svaka tehni~ka grupa sadr`i po pet
varijacija borbenog reagovanja, predvi|enih za saniranje neuspelih
zahvata u UVODNOJ, PRELAZNOJ ili ZAVR[NOJ fazi akcije, po
principu: neuspeli udarac je uvod u uspe{no bacanje - neuspelo bacanje je
uvod u uspe{nu polugu - neuspela poluga je uvod u uspe{ni udarac i sl.
Prilikom procesa obuke, prvo se izdvojeno razra|uju problemati~ne
situacije, da bi se kasnije, kompletna forma izvodila kao spontana
borbena varijacija.
170
PRVA GRUPA [email protected] FORMI
PRVA GRUPA [email protected] FORMI razra|uje
problemati~ne samoodbrambene pozicije u borbenim situacijama koje zapo~inju HVATOM ZA NADLAKTICE. Do
neuspele primene osnovnih samoodbrambenih zahvata mo`e
do}i tokom celog borbenog procesa. U UVODNOJ fazi
problemi se pojavljuju kada ne uspe "razbijanje" protivnikovog hvata zbog lo{e izvedenih uvodnih udaraca, zbog toga
{to je napada~ prozreo va{e namere, ili zato, {to su uvodni
udarci izazvali kontraefekat, pa umesto da protivnik popusti
intenzitet hvata, on u trenutku iznena|enja i straha jo{ vi{e
poja~a pritisak na nadlaktice poku{avaju}i da vas obori. Problemi PRELAZNE faze nastaju kada protivnik blagovremeno
uo~i preduzeti kontranapad pa ga izbegne izmicanjem ili
naprosto poku{a da se izvu~e iz situacije povla~enjem
unazad. I na kraju, problemi u ZAVR[NICI mogu nastati
kada protivnik slu~ajno, namerno ili va{om gre{kom, izbegne
zavr{no bacanje, odnosno, kada je fizi~ki superiorniji pa na
zapo~eto bacanje reaguje "ukopavanjem u gard" {to onemogu}ava primenu nameravane akcije. Svi ti problemi, razre{avaju se takti~ko-tehni~kom nadgradnjom PRVE OSNOVNE
FORME adekvatnim tehni~kim elementima ostalih OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako PRVU GRUPU [email protected]
FORMI.
171
A) PRVA GRUPA [email protected] FORMI - PRVA VARIJACIJA
Prvi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik
zapo~inje HVATOM ZA NADLAKTICE (F-62) mo`e nastati kada posle
uvodnih udaraca (F-63) (F-64) ne uspe zahvat osloba|anja ruke od napada~evog hvata planiranim blokom - shuto uke (F-65) i napada~ pri tom
ostane u stabilnom stavu. U tom slu~aju treba izvesti brz pokret, pune
rotacije dlana oko podlaktice protivnika (F-66) (F-67), a zatim se osloboditi protivni~kog hvata energi~nim blok-udarcem shotei (F-68) uz istovremeno povla~enje te`i{ta tela unazad.
63
62
64
66
65
172
67
68
69
70
71
72
73
Prakti~no, re{avanjem
problema
UVODNE FAZE PRVE
OSNOVNE
FORME, do{li smo u
poziciju PRELAZNE
FAZE - DRUGE OSNOVNE FORME. Zato akciju treba nastaviti po takti~ko-tehni~kom konceptu DRUGE FORME, odnosno,
zadavanjem prelaznog
udarca - hiji jodan ate sa punim iskorakom u
protivnika (F-69), zauzimanjem pozicije za
judo bacanje (F-70) i
izvo|enjem bacanja
- ippon seoi nage (F
-71), uz zavr{nu polugu
- hiji jime (F-72) i
dovr{avaju}i udarac
- kakato geri (F-73)
(F-74).
74
173
B) PRVA GRUPA [email protected] FORMI - DRUGA VARIJACIJA
Drugi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije zapo~ete protivnikovim HVATOM ZA NADLAKTICE (F-75), mo`e nastati kada
posle serije uvodnih udaraca (F-76) (F-77) (F-78), ne uspe osloba|anje
ruke planiranim blokom shuto uke, a odbrambena pozicija se dodatno
iskomplikuje zato {to protivnik, povu~en silom neuspe{no izvedenog bloka, pomeri te`i{te unapred, potpuno smanjuju}i distancu (F-79). U tom
slu~aju treba reagovati izvo|enjem brzog i sna`nog udarca - shotei jodan
ate (F-80) iz bliske distance.
75
76
79
174
77
78
80
81
Na taj na~in, problemati~nu poziciju UVODNE FAZE
- PRVE OSNOVNE FORME,
transformi{emo u PRELAZNU
FAZU - TRE]E OSNOVNE
FORME, pa razre{avanje problemati~ne situacije treba
nastaviti po tehni~kom konceptu TRE]E FORME, odnosno,
izvo|enjem "velikog kineskog
bacanja" (F-81) (F-82) i zavr{nicom hiji jime (F-83) sa dovr{avaju}om tehnikom - hiji oroshi
uchi (F-84).
83
82
84
175
C) PRVA GRUPA [email protected] FORMI - TRE]A VARIJACIJA
TRE]A VARIJACIJA razre{ava problem koji mo`e nastati u PRELAZNOJ FAZI reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu HVATOM
ZA NADLAKTICE. Problem se obi~no pojavljuje kada posle uspe{no
izvedene UVODNE FAZE treba primeniti prelazni udarac - shuto jodan
- koji protivnik izbegne povla~enjem unazad (F-89). Pozicija se razre{ava
tako, {to se rukom kojom je zapo~et udarac prihvata {aka protivnika uz
istovremeni pritisak drugom rukom na njegov lakat - sa donje strane (F90), nastavljaju}i akciju dalje, polukru`nim pokretom, do uspostavljanja
poluge - hiji jime, sa dodatnom polugom na zglobu {ake (F-91).
85
86
89
176
87
88
90
91
U ovom slu~aju, neuspe{no izvedena akcija PRELAZNE
FAZE - PRVE OSNOVNE
FORME, transformisana je u
UVODNU FAZU - [ESTE
OSNOVNE FORME, pa akciju
treba zavr{iti po takti~ko tehni~kim principima [ESTE FORME.
92
93
94
95
177
D) PRVA GRUPA [email protected] FORMI - ^ETVRTA VARIJACIJA
Prvi problem u ZAVR[NOJ FAZI borbene situacije koju napada~
zapo~ne HVATOM ZA NADLAKTICE, mo`e nastati kada se i pored uspe{no izvedenih UVODNIH i PRELAZNIH odbrambenih tehni~kih zahvata, protivnik "ukopa" u ~vrst i stabilan stav (F-102), {to onemogu}ava
realizaciju zavr{nog bacanja - osoto gari.
96
97
98
99
100
101
178
102
103
104
105
106
U tom slu~aju, umesto ZAVR[NE FAZE - PRVE OSNOVNE
FORME, treba primeniti zavr{nicu - PETE OSNOVNE FORME, odnosno, bacanje - osoto gari - transformisati u obaranje po tehni~kom principu - kansetsu geri (F-103) (F-104) i akciju finalizovati primenom tehnike
- hiji jime (F-105) sa dovr{avaju}im udarcem - hiji oroshi uchi (F-106).
179
E) PRVA GRUPA [email protected] FORMI - PETA VARIJACIJA
Drugi problem u ZAVR[NOJ FAZI borbene situacije koju napada~
zapo~ne HVATOM ZA NADLAKTICE, mo`e nastati, kada se posle
uspe{no izvedene UVODNE i PRELAZNE odbrambene FAZE, zapo~ne
zavr{no bacanje - osoto gari (F-114), koje protivnik, slu~ajno ili namerno
izbegne sklanjanjem noge (F-115), dovode}i vas u pat-poziciju (F-116).
Ta problemati~na pozicija efikasno se prevazilazi izvo|enjem sna`nog
me|ufaznog i u ovom slu~aju ponovljenog udarca - hiji jodan ate - sa
ulaskom u gard protivnika (F-117).
107
108
109
110
111
112
113
114
115
180
116
117
118
119
Me|ufaza, kojom se
sanira neuspelo zavr{no bacanje PRVE OSNOVNE FORME, treba da poslu`i kao uvod
u dalju primenu tehni~kog
koncepta
^ETVRTE OSNOVNE FORME. Podvla~enjem ispod ruke
protivnika izvesti prelazni udarac - hiji chudan ate (F-119) na koji se nadgra|uje poluga - hiji jime (F-120), zatim u kontinuitetu transformisati polugu na laktu u polugu na {aci - nikajo (F-121), oboriti protivnika u zavr{nu poziciju - hiji jime (F-122) i dovr{iti ga udarcem - tetsui jodan .
122
120
123
121
124
181
DRUGA GRUPA [email protected] FORMI
DRUGA GRUPA [email protected] FORMI bavi se prevazila`enjem samoodbrambenih problema do kojih dolazi u borbenim situacijama koje zapo~inju protivni~kim napadom
HVATOM ZA REVERE. Do neuspe{ne primene predvi|enih - osnovnih samoodbrambenih zahvata, naj~e{}e dolazi
u UVODNOJ i ZAVR[NOJ FAZI akcije. U UVODNOJ FAZI, problemi se pojavljuju kada napada~, tokom uspostavljanja hvat-pozicije, neo~ekivano zauzme takav polo`aj
ruku, da je nemogu}e reagovati uvodnom tehnikom DRUGE
OSNOVNE FORME. [to se ti~e ZAVR[NE FAZE,
problemi obi~no nastaju kada zbog lo{e zapo~etog uvoda u
bacanje primena te tehnike postaje neizvodiva, ili kada protivnikova fizi~ka konstitucija, odnosno njegova visina i te`ina,
objektivno onemogu}avaju realizaciju tehnike bacanja. Svi ti
problemi, razre{avaju se takti~ko-tehni~kom nadgradnjom
DRUGE OSNOVNE FORME, adekvatnim tehni~kim
elementima ostalih OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako,
DRUGU GRUPU [email protected] FORMI.
183
A) DRUGA GRUPA [email protected] FORMI - PRVA VARIJACIJA
Prvi problem u UVODNOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na
borbenu situaciju koju protivnik zapo~inje HVATOM ZA REVERE (F125) mo`e nastati u slu~aju da napada~ u momentu uspostavljanja ove
hvat-pozicije, postupi na neuobi~ajen na~in, pa potpuno ispru`i ruke,
guraju}i vas unazad (F-126).
S obzirom da je takvu poziciju nemogu}e re{iti takti~ko - tehni~kim
elementima UVODNE FAZE - DRUGE OSNOVNE FORME, potreb-
125
127
184
126
128
no je primeniti adekvatnije odbrambeno
re{enje, a to je, brzo
podizanje obe ruke u
vis - izme|u ruku protivnika (F-127), naglo
spu{tanje podlaktica
preko protivnikovih
ruku (F-128) i zadavanje sna`nog udarca
- shotei - u vrh brade
napada~a (F-129).
129
130
Na taj na~in, problemati~nu poziciju UVODNE FAZEDRUGE OSNOVNE FORME,
transformi{emo u ZAVR[NU
FAZU - TRE]E OSNOVNE
FORME, pa razre{avanje problemati~ne situacije treba nastaviti po tehni~kom konceptu
TRE]E FORME, odnosno,
izvo|enjem "velikog kineskog
bacanja" (F-130) (F-131) i
zavr{nicom - hiji jime (F-132)
sa dovr{avaju}im udarcem - hiji
oroshi uchi (F-133).
132
131
133
185
B) DRUGA GRUPA [email protected] FORMI - DRUGA VARIJACIJA
134
135
Drugi problem u UVODNOJ
FAZI borbene situacije zapo~ete protivni~kim HVATOM ZA REVERE (F134), mo`e nastati kada protivnik blagovremeno uo~i da ste zapo~eli sa zadavanjem uvodnog, niskog udarca nogom - kin geri - pa refleksno pomeri
te`i{te tela unazad da bi izbegao udarac
(F-135). U tom slu~aju, dalja primena
uvodnih elemenata DRUGE OSNOVNE FORME ne bi bila delotvorna, pa
treba reagovati prebacivanjem jedne
svoje ruke preko ruku protivnika, da bi
se ~vrsto fiksirala njegova {aka (F136), drugom rukom naglo potisnuti
protivnikov lakat prema gore (F 137) i
izvo|enjem energi~nog polukru`nog
pokreta dovesti ga u poziciju poluge na
laktu - hiji jime (F-138).
136
137
186
138
U ovom slu~aju, neuspe{no izvedena UVODNA FAZA - DRUGE
OSNOVNE FORME, transformisana je u PRELAZNU FAZU - [ESTE
OSNOVNE FORME, pa akciju dalje treba nastaviti po tehni~kim principima [ESTE FORME, odnosno, iz poluge - hiji jime - pre}i u slo`enu polugu - ude garami (F-139) sa dodatnim fiksiranjem pomo}u poluge na
vratu (F-140), a zatim zadati zavr{ne udarce - hiza jodan (F-141) i hiji
oroshi uchi (F-142).
139
140
141
142
187
C) DRUGA GRUPA [email protected] FORMI - TRE]A VARIJACIJA
Tre}i problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik
zapo~inje HVATOM ZA REVERE (F-143), mo`e nastati kada posle
uvodnih udaraca (F-144) (F-145) ne uspe zahvat osloba|anja od protivnikovog hvata planiranim blok-udarcem - shotei (F-146). U tom slu~aju treba izvesti brz pokret rotacije dlana prema unutra (F-147) sa uvla~enjem
svoje podlaktice izme|u ruku napada~a (F-148) i osloboditi se hvata
energi~nim blokom - shuto uke (F-149) poma`u}i se pritom delimi~no i
snagom lakta.
143
144
147
188
145
148
146
149
Prakti~no, razre{avanjem problema UVODNE FAZE - DRUGE
OSNOVNE FORME, do{li smo u PRELAZNU FAZU - PRVE OSNOVNE FORME, pa akciju treba zavr{iti po konceptu PRVE FORME.
151
150
152
154
155
153
156
189
D) DRUGA GRUPA [email protected] FORMI ^ETVRTA VARIJACIJA
^etvrta varijacija razra|uje problem koji mo`e nastati u ZAVR[NOJ FAZI reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivnikovim
HVATOM ZA REVERE. Problem se naj~e{}e pojavljuje u slu~ajevima
kada posle izvedene UVODNE i PRELAZNE FAZE treba primeniti zavr{no bacanje - ippon seoi nage - koje protivnik, ako je fizi~ki superiorniji, mo`e poku{ati da osujeti pru`aju}i otpor celim telom (F-162). U tom
slu~aju treba ponoviti udarac laktom - mavashi hiji jodan ate (F-163) i to
iz mesta, kao brzu - skra}enu varijantu, {to }e poslu`iti kao dobar uvod za
obaranje protivnika tehnikom - kansetsu geri (F-164).
157
161
190
158
162
159
163
160
164
Zbog preglednijeg prikaza transformacije neuspe{nog poku{aja
bacanja IPPON SEOI NAGE u obaranje KANSETSU GERI borbena pozicija je snimljena i iz drugog ugla (F-165) (F-166) (F-167). Prakti~no,
neuspe{no izvedena ZAVR[NA FAZA DRUGE OSNOVNE FORME,
sanirana je transformacijom u ZAVR[NU FAZU PETE OSNOVNE
FORME, pa akciju treba finalizovati po takti~ko-tehni~kom konceptu
PETE FORME (F-168) (F-169).
166
165
168
167
169
191
E) DRUGA GRUPA [email protected] FORMI - PETA VARIJACIJA
PETA VARIJACIJA tako|e se bavi razradom problema koji mo`e
nastati u ZAVR[NOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na borbenu
situaciju zapo~etu protivnikovim HVATOM ZA REVERE. Problem se
javlja, kada vas, posle realizovane UVODNE i PRELAZNE FAZE, prilikom zauzimanja pozicije za zavr{no bacanje - ippon seoi nage - protivnik
"poklopi" te`inom svoga tela i natera vas da zauzmete polo`aj iz koga je
planirano bacanje gotovo nemogu}e izvesti (F-175). Ova problemati~na
situacija razre{ava se relativno lako, zadavanjem sna`nog udarca - ushiro
hiji chudan ate (F-176) sa istovremenim izvla~enjem ruke protivnika i
uspostavljanjem poluge na laktu - hiji jime (F-177).
192
170
171
172
173
174
175
176
177
Prakti~no, neuspela ZAVR[NA FAZA - DRUGE OSNOVNE FORME nadgra|ena je
PRELAZNOM
FAZOM - ^ETVRTE OSNOVNE FORME, pa
nastavak akcije treba
sprovesti po takti~kotehni~kim principima
^ETVRTE FORME.
180
178
181
179
182
193
TRE]A GRUPA [email protected] FORMI
TRE]A GRUPA [email protected] FORMI razra|uje prevazila`enje problemati~nih samoodbrambenih situacija u veoma
delikatnoj borbenoj poziciji protivni~kog napada FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU. To je hvat-pozicija u
kojoj je neuspe{na primena osnovnog odbrambenog zahvata
sasvim izvesna u slu~ajevima kada je napada~ fizi~ki
superiorniji. Problemi se obi~no pojavljuju u UVODNOJ
FAZI - osloba|anja od hvata - koja u prakti~nim uslovima,
prema izuzetno sna`nom protivniku te{ko uspeva ~ak i kada
je samoodbrambena tehnika odli~no uve`bana, pa je neophodno usavr{iti i alternativna takti~ko-tehni~ka re{enja.
Drugi problemati~ni momenat ove hvat-pozicije je izvo|enje
zavr{nog bacanja, ~ija uspe{nost primarno zavisi od trenutne
distance i fizi~ke konstitucije protivnika. Svi ovi problemi,
uspe{no se prevazilaze takti~ko-tehni~kom nadgradnjom
TRE]E OSNOVNE FORME adekvatnim tehni~kim elementima ostalih OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako TRE]U
GRUPU [email protected] FORMI. Posebna karakteristika
TRE]E GRUPE [email protected] FORMI je ta, da se predvi|ene
varijacije po pravilu sprovode u pravcu leve strane protivnika,
{to podrazumeva uve`banost primene osnovnih takti~kotehni~kih elemenata i iz levog i iz desnog odbrambenog stava.
195
A) TRE]A GRUPA [email protected] FORMI - PRVA VARIJACIJA
Prva varijacija razra|uje problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik zapo~inje FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU (F-183), u slu~aju kada je fizi~ka superiornost napada~a dominantna.
U tako delikatnoj situaciji morate odustati od osnovnog takti~kotehni~kog koncepta predvi|enog za pomenutu hvat-poziciju i pre}i na
alternativno re{enje. Poku{ajte da zadate udarac glavom u stranu
(F184), a onda spustite te`i{te kao da ho}ete da se izvu~ete iz hvata (F-185)
i iznudite poziciju - hvat oko vrata (F-186). Ovaj takti~ki manevar uspeva
gotovo sigurno kod svih neobu~enih napada~a.
196
183
184
185
186
187
188
190
189
191
192
Na taj na~in, UVODNA FAZA - TRE]E OSNOVNE FORME
transformi{e se u UVODNU FAZU - PETE OSNOVNE FORME pa
razre{avanje problemati~ne borbene situacije treba nastaviti po
tehni~kom konceptu PETE FORME.
197
B) TRE]A GRUPA [email protected] FORMI - DRUGA VARIJACIJA
Drugi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije zapo~ete
protivni~kim FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU (F-193), mo`e
nastati kada zbog siline drugog uvodnog udarca - hiza gedan - napada~
refleksno povu~e te`i{te tela unazad (F-195).
194
193
196
198
195
Iz takve pozicije, predvi|eni prelazni udarac - shotei - ne bi bio
delotvoran, pa zato treba iskoristiti polo`aj tela protivnika i energi~nim polukru`nim okretom izvesti bacanje - ippon seoi nage
(F-196) (F-197). Prakti~no, problemati~na pozicija UVODNE
FAZE - TRE]E OSNOVNE
FORME, razre{ava se transformacijom u ZAVR[NU FAZU DRUGE OSNOVNE FORME,
pa u skladu s tim, zavr{nicu treba
nastaviti uspostavljanjem poluge
- hiji jime (F-198) i dovr{avaju}im
udarcem - kakato (F-199)(F-200).
197
198
199
200
199
C) TRE]A GRUPA [email protected] FORMI - TRE]A VARIJACIJA
Tre}i problem koji se pojavljuje u UVODNOJ FAZI borbene situacije zapo~ete protivni~kim FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU,
mo`e nastati kada zbog siline i iznena|uju}eg efekta uvodnih udaraca (F
-202) (F-203), napada~ poku{a da se skloni povla~enjem unazad, zadr`avaju}i kontakt u hvat-poziciji samo jednom rukom (F-204).
200
201
202
203
204
205
206
U tom slu~aju, UVODNU FAZU - TRE]E OSNOVNE FORME
treba transformisati u UVODNU FAZU - [ESTE OSNOVNE FORME i
akciju nastaviti po takti~ko-tehni~kim principima [ESTE FORME,
odnosno, energi~nim uspostavljanjem poluge na laktu - hiji jime (F205)(F-206), spontanim prelazom u slo`enu polugu - ude garami (F-207),
dodatno fiksiranu sa polugom na vratu protivnika (F-208) i akciju dovr{iti
udarcima - hiza jodan (F-209) i hiji oroshi uchi (F-210).
207
208
209
210
201
D) TRE]A GRUPA [email protected] FORMI - ^ETVRTA VARIJACIJA
211
^ETVRTA VARIJACIJA razra|uje problem koji mo`e nastati u
PRELAZNOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki
napad zapo~et FRONTALNIM
HVATOM PREKO RUKU. Problem se pojavljuje kada posle uspe{no izvedene UVODNE FAZE,
prilikom zadavanja prelaznog udarca shotei - protivnik zarotira telo u
stranu (F-214), {to potpuno onemogu}ava izvo|enje planiranog
zavr{nog zahvata "velikog kineskog
bacanja".
212
213
202
214
215
Zato treba iskoristiti trenutni polo`aj tela protivnika i primeniti judo-bacanje - osoto gari (F213) (F-214). U ovom slu~aju,
problemati~na situacija PRELAZNE FAZE - TRE]E OSNOVNE
FORME, razre{ena je transformacijom u ZAVR[NU FAZU
- PRVE OSNOVNE FORME, pa
u skladu sa tim, akciju treba dovr{iti po takti~ko-tehni~kim principima PRVE FORME - (F-215),
(F-216),(F-217), (F-218) i (F-219).
217
218
216
219
203
E) TRE]A GRUPA [email protected] FORMI - PETA VARIJACIJA
PETA VARIJACIJA razra|uje problem koji se mo`e desiti u ZAVR[NOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivni~kim FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU. Problem se ponekad pojavljuje kada posle uspe{no sprovedene UVODNE i
PRELAZNE faze, zapo~nete izvo|enje zavr{nog zahvata "velikog kineskog bacanja". Naime, doga|a se da u trenutku zauzimanja po~etne pozicije za bacanje, protivnik refleksno pomeri te`i{te unazad (F-224) i
svesno ili nesvesno osujeti va{u nameru.
221
220
223
204
222
224
226
225
U tom slu~aju primenjuje se adekvatno takti~ko-tehni~ko me|ure{enje, odnosno,
prihvatanje isturene
ruke protivnika (225)
i sna`no zadavanje
niskog udarca laktom
- ushiro hiji gedan ate
(226) sa polukru`nim
okretom tela i spu{tanjem stava na jedno koleno. Iz tako stvorene me|upozicije, nastavak odbrambene akcije treba sprovesti po takti~ko-tehni~kom konceptu PRELAZNE i ZAVR[NE FAZE - ^ETVRTE OSNOVNE FORME.
229
227
230
228
231
205
^ETVRTA GRUPA [email protected] FORMI
^ETVRTA GRUPA [email protected] FORMI bavi se
prevazila`enjem problemati~nih samoodbrambenih situacija
u veoma delikatnoj i opasnoj borbenoj poziciji protivni~kog
napada HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE.
Ova hvat-pozicija mo`e biti izuzetno neugodna i te{ka za
adekvatno reagovanje, posebno kada se radi o iznenadnim
"ATARI" situacijama. Problemi se naj~e{}e pojavljuju u
UVODNOJ FAZI akcije, odnosno u procesu osloba|anja iz
hvat-pozicije, ~iji ishod vi{e zavisi od fizi~ke konstitucije
napada~a nego od spretnosti odbrane. Zbog toga se
uve`bavanju alternativnih re{enja za prevazila`enje
problemati~nih situacija kod odbrane od HVATA PREKO
RUKU SA ZADNJE STRANE pridaje poseban zna~aj. Svi
potencijalni problemi uspe{no se re{avaju takti~ko-tehni~kom
nadgradnjom ^ETVRTE OSNOVNE FORME, tehni~kim
elementima OSTALIH FORMI, odbrazuju}i tako,
^ETVRTU GRUPU [email protected] FORMI.
207
A) ^ETVRTA GRUPA [email protected] FORMI - PRVA VARIJACIJA
PRVA VARIJACIJA razra|uje problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik zapo~inje HVATOM PREKO RUKU SA
ZADNJE STRANE (F-232) u slu~aju kada je fizi~ka superiornost napada~a dominantna. U tako te{koj odbrambenoj situaciji, morate odustati od
osnovnog koncepta predvi|enog za ovu hvat-poziciju i usredsrediti se na
alternativna re{enja. Svakako, poku{ajte da zadate uvodne udarce - udarac
glavom unazad (F-234) i niski udarac bridom dlana - shuto gedan (F-235)
a onda naglo spustite te`i{te kao da ho}ete da se izvu~ete u stranu (F-236)
i iznudite poziciju - hvat oko vrata (F-237). Ovaj takti~ki manevar
uspeva gotovo sigurno kod svih neobu~enih napada~a.
232
233
236
208
234
235
237
Na taj na~in, UVODNA FAZA - ^ETVRTE OSNOVNE FORME,
transformi{e se u UVODNU FAZU - PETE OSNOVNE FORME, koja je
u ovom slu~aju znatno pogodnija za samoodbrambeno reagovanje, pa
razre{avanje problemati~ne situacije treba nastaviti po tehni~kom
konceptu PETE FORME.
238
239
240
241
242
243
209
B) ^ETVRTA GRUPA [email protected] FORMI - DRUGA VARIJACIJA
DRUGA VARIJACIJA tako|e se bavi razre{avanjem problema
UVODNE FAZE borbene situacije zapo~ete protivni~kim HVATOM
PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Naime, mo`e se desiti da posle
serije zadatih uvodnih udaraca (F-245), (F-246) i (F-247), protivnik
zadr`i delimi~nu ali ~vrstu hvat-poziciju jednom rukom (F-247), {to onemogu}ava finalizaciju UVODNE FAZE po osnovnom konceptu. U tom
slu~aju, treba prihvatiti protivnikovu nadlakticu (F-248), provu}i lakat
druge ruke prema gore i iz mesta zadati skra}eni udarac - mavashi hiji
jodan ate (F-249).
210
244
245
246
247
248
249
Kratki udarac laktom,
kao tehni~ka me|ufaza, treba da poslu`i kao uvod za
judo bacanje - osoto gari (F250)(F-251). Na taj na~in,
neuspe{na UVODNA FAZA
- ^ETVRTE OSNOVNE
FORME, transformi{e se u
ZAVR[NU FAZU - PRVE
OSNOVNE FORME, pa
akciju treba dovr{iti po
tehni~kom konceptu PRVE
FORME - (F-252), (F-253) i
(F-254).
250
252
253
251
254
211
C) ^ETVRTA GRUPA [email protected] FORMI - TRE]A VARIJACIJA
I tre}a varijacija, na svoj specifi~an na~in razra|uje problem UVODNE FAZE borbene situacije zapo~ete protivnikovim HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Problem mo`e nastati, kada zbog siline uvodnog udarca laktom (F-258) protivnik te`inom svoga tela nalegne na vas, nesvesno onemogu}avaju}i primenu zahvata osnovnog koncepta. U tom slu~aju treba prihvatiti ruku protivnika (F-259) i energi~no
izvesti judo bacanje - ippon seoi nage (F-260).
255
256
258
212
257
259
Na taj na~in, neuspe{na UVODNA FAZA - ^ETVRTE OSNOVNE FORME, bi}e transformisana u ZAVR[NU FAZU - DRUGE
OSNOVNE FORME, pa akciju treba dovr{iti po tehni~kom konceptu
DRUGE FORME (F-261)(F-262)(F-263).
260
261
262
263
213
D) ^ETVRTA GRUPA [email protected] FORMI ^ETVRTA VARIJACIJA
^ETVRTA VARIJACIJA razre{ava problem neuspe{ne zavr{nice
UVODNE FAZE reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivni~kim
HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Mada skra}eni, a
posebno dugi udarac laktom (F-268) i (F-269), sa kojima prema osnovnom konceptu treba okon~ati UVODNU FAZU odbrane, spadaju u red
izuzetno sna`nih udaraca, mo`e se desiti da zbog lo{eg tehni~kog
izvo|enja ili natprose~ne fizi~ke otpornosti napada~a, ne izazovu
predvi|eni efekt, {to onemogu}ava dalji tok planirane odbrambene akcije.
U tom slu~aju, treba istom rukom zadati dodatni, tre}i udarac laktom, ali
ovog puta u glavu protivnika - ushiro hiji jodan ate (F-270).
264
265
268
214
266
269
267
270
Dodatni udarac laktom
u glavu treba iskoristiti
za naglo okretanje
celim telom prema protivniku i zauzimanje
me|u-pozicije (F-271)
iz koje }e biti lako izvesti "veliko kinesko
bacanje"(F-273). Tak272
271
vim takti~kim manevrom neuspe{na UVODNA FAZA - ^ETVRTE OSNOVNE FORME
bi}e sanirana ZAVR[NOM FAZOM - TRE]E OSNOVNE FORME.
274
273
275
215
E) ^ETVRTA GRUPA [email protected] FORMI - PETA VARIJACIJA
PETA VARIJACIJA razra|uje problem PRELAZNE FAZE samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Problem se mo`e pojaviti u slu~aju
neuspe{ne transformacije prelazne poluge - hiji jime (F-281) u planiranu
polugu - nikajo - kada protivnik, u me|u-fazi transformacije pru`i otpor,
tako {to ukruti ruku usmeravaju}i snagu otpora na suprotnu stranu od
pravca uspostavljanja nameravane poluge (F-282).
276
277
280
216
278
281
279
282
283
Problem se razre{ava jednostavnim kori{}enjem usmerene snage protivnikovog otpora, odnosno uspostavljanjem
slo`ene poluge - ude garami (F-283)(F284), koja se u ovom slu~aju realizuje
kao spontana radnja. Prakti~no, problem neuspe{ne PRELAZNE FAZE ^ETVRTE OSNOVNE FORME, razre{en je nadgra|ivanjem tehni~kih elemenata PRELAZNE i ZAVR[NE FAZE - [ESTE OSNOVNE FORME.
284
285
286
287
217
PETA GRUPA [email protected] FORMI
PETA
GRUPA
[email protected]
FORMI
razra|uje
mogu}nosti prevazila`enja problemati~nih samoodbrambenih
pozicija u borbenoj situaciji koja zapo~inje protivni~kim
HVATOM OKO VRATA. Imaju}i u vidu da je pomenuta
hvat-pozicija (tzv. "rva~ka kragna") najzastupljeniji oblik
ofanzivnog nastupa neobu~enih napada~a, neophodno je
razraditi sva eventualna alternativna re{enja za nepredvidive
tokove koji mogu proizi}i iz ove borbene situacije, a koji se
naj~e{}e susre}u u praksi. Problemi kod primene osnovnog
koncepta odbrane od HVATA OKO VRATA mogu nastati u
UVODNOJ, PRELAZNOJ i ZAVR[NOJ FAZI akcije, a
uspe{no se prevazilaze takti~ko-tehni~kom nadgradnjom
PETE
OSNOVNE
FORME
adekvatnim
tehni~kim
elementima OSTALIH OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i
tako
PETU
GRUPU
[email protected]
FORMI.
Posebna
karakteristika PETE GRUPE [email protected] FORMI je ta, da se
predvi|ene varijacije po pravilu sprovode u pravcu leve
strane protivnika, {to podrazumeva uve`banost primene
osnovnih takti~ko-tehni~kih elemenata i iz levog i iz desnog
odbrambenog stava.
219
A) PETA GRUPA [email protected] FORMI - PRVA VARIJACIJA
PRVA VARIJACIJA razra|uje problem u UVODNOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na borbenu situaciju koju napada~ zapo~inje
HVATOM OKO VRATA (F-288), kada ve} posle prvog uvodnog udarca
(F-289) protivnik popusti hvat i refleksno povu~e telo unazad, zadr`avaju}i stisak hvat-pozicije samo jednom rukom, {to tehni~ki ote`ava
nastavak odbrambenog procesa po osnovnom konceptu. U tom slu~aju,
treba prihvatiti podlakticu i rame protivnika, i izvu}i se brzim pokretom
ispod njegove ruke sa istovremenim uspostavljanjem poluge na laktu hiji jime (F-290)(F-291).
220
288
289
290
291
Akciju nastaviti transformacijom poluge na laktu u polugu na {aci nikajo (F-292), zatim, pod pritiskom poluge izbaciti protivnika iz ravnote`e (F-293), uspostaviti zavr{nu polugu nad oborenim protivnikom (F294) i zadati dovr{avaju}i udarac - tettsui (F-295)(F-296). Na taj na~in
problemati~na pozicija UVODNE FAZE - PETE OSNOVNE FORME,
razre{ava se nadgradnjom tehni~kih elemenata ^ETVRTE OSNOVNE
FORME.
294
292
295
293
296
221
B) PETA GRUPA [email protected] FORMI - DRUGA VARIJACIJA
DRUGA VARIJACIJA razra|uje problem PRELAZNE FAZE borbene situacije zapo~ete protivni~kim HVATOM OKO VRATA. U praksi
se mo`e desiti, da posle uspe{no izvedenih uvodnih udaraca (F-297)(F298), prilikom zadavanja prelaznog udarca - shotei - sa istovremenim
podizanjem protivnika, protivnik refleksno pomeri te`i{te unazad i uko~i
se u me|u-polo`aju, spre~avaju}i tako dalji tok planirane odbrambene
akcije (F-299). U tom slu~aju, treba iskoristiti polo`aj tela protivnika,
brzim polukru`nim pokretom u}i prema protivniku, spustiti te`i{te i uspostaviti uvodnu poziciju za judo bacanje - ippon seoi nage (F-300).
296
297
299
222
298
300
Prakti~no, neuspe{no izvedenu PRELAZNU FAZU - PETE OSNOVNE FORME, treba transformisati u ZAVR[NU FAZU - DRUGE
OSNOVNE FORME i akciju zavr{iti po principima DRUGE FORME,
odnosno bacanjem - ippon seoi nage (F-301), uspostavljanjem poluge hiji jime (F-302) i zadavanjem dovr{avaju}eg udarca - kakato (F-303) (F
-304).
301
302
303
304
223
C) PETA GRUPA [email protected] FORMI - TRE]A VARIJACIJA
TRE]A VARIJACIJA tako|e razra|uje problem PRELAZNE FAZE samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM OKO VRATA. Naime, de{ava se, da zbog siline otpora koji pru`a
protivnik, prelazni zahvat sa udarcem - shotei - ne mo`e biti izveden do
kraja (F-308). U tom slu~aju treba preduzeti specifi~an tehni~ki me|uproces, odnosno, {irokim kru`nim pokretom provu}i svoju (u konkretnom
slu~aju desnu) ruku ispod ramena protivnika (F-309), uspostaviti kontrolu
nad protivnikovim balansom (F-310) i oboriti protivnika izvo|enjem
"velikog kineskog bacanja" (F-311) (F-312).
305
306
308
224
307
309
310
311
Prakti~no, neuspe{no izvedeni
zahvat PRELAZNE FAZE - PETE OSNOVNE FORME, treba
transformisati u ZAVR[NU FAZU - TRE]E OSNOVNE FORME i akciju zavr{iti po tehni~kom
principu TRE]E FORME.
313
312
314
225
D) PETA GRUPA [email protected] FORMI - ^ETVRTA VARIJACIJA
^ETVRTA VARIJACIJA razra|uje prvi od problema ZAVR[NE
FAZE samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et
HVATOM OKO VRATA. To je situacija, kada posle uspe{no sprovedene UVODNE i PRELAZNE faze akcije, protivnik pru`i sna`an otpor
zavr{nom obaranju, usredsre|uju}i svoju snagu prema napred (F-318). U
tom slu~aju, treba iskoristiti skoncentrisani otpor protivnika i brzim,
kru`nim pokretom (F-319)(F-320) u smeru otpora, nad njim uspostaviti
polugu na ramenu i laktu.
Koriste}i tu me|upoziciju, treba prihvatiti polugu na {aci (F-321)
i dovesti protivnika u slo`enu polugu - ude garami (F-322), dodatno
226
315
316
317
318
319
320
osiguranu uspostavljanjem poluge na vratu (F-323) a onda zavr{iti akciju vezanim udarcima hiza jodan (F-324) i hiji orushi
uchi (F-325). Na taj na~in, problemati~na situacija ZAVR[NE
FAZE - PETE OSNOVNE
FORME razre{ava se transformacijom u ZAVR[NU FAZU [ESTE OSNOVNE FORME.
321
322
323
324
325
227
E) PETA GRUPA [email protected] FORMI - PETA VARIJACIJA
PETA VARIJACIJA razra|uje drugi problem ZAVR[NE FAZE
samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM
OKO VRATA. To je situacija, kada, zbog nenamerne rotacije
protivnikovog tela, pod silinom "guraju}eg" udarca - shotei (F-329)(F330), nismo u mogu}nosti da primenimo planiran zavr{ni zahvat obaranja
tehnikom - kansetsu geri. U tom slu~aju treba iskoristiti polo`aj tela
protivnika i umesto planiranog obaranja, primeniti judo bacanje - osoto
gari (F-331)(F-332).
228
326
327
328
329
330
331
Konkretno, problemati~na situacija ZAVR[NE FAZE - PETE
OSNOVNE FORME, prevazi|ena je transformacijom u ZAVR[NU
FAZU - PRVE OSNOVNE FORME, pa akciju treba i dovr{iti po
tehni~kom konceptu PRVE FORME (F-333) (F-334) (F-335).
332
333
334
335
229
[ESTA GRUPA [email protected] FORMI
[ESTA GRUPA [email protected] FORMI bavi se prevazila`enjem samoodbrambenih problema do kojih dolazi u borbenim situacijama koje zapo~inju HVATOM ZA PODLAKTICE (ili zglobove {aka). Problemi obi~no nastaju kada je
protivnik izuzetno jake fizi~ke snage i superiorne konstitucije, pa UVODNA FAZA AKCIJE ne uspe da ispuni svoj cilj
- osloba|anje od hvata, tj. kada zbog istog razloga ne uspe
izvo|enje zahvata slo`enih tehnika poluga u PRELAZNOJ
FAZI AKCIJE. Svi ti problemi razre{avaju se takti~kotehni~kom nadgradnjom [ESTE OSNOVNE FORME, adekvatnim tehni~kim elementima ostalih OSNOVNIH FORMI,
obrazuju}i tako, [ESTU GRUPU [email protected] FORMI.
231
A) [ESTA GRUPA [email protected] FORMI - PRVA VARIJACIJA
Prvi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik
zapo~inje HVATOM ZA PODLAKTICE (F-336) mo`e nastati kada
posle izvedenih uvodnih udaraca (F-337)(F-338) ne uspe zahvat osloba|anja ruke od napada~evog hvata, a da pri tom, napada~ ostane u stabilnom stavu (F-339). U konkretnom slu~aju treba reagovati brzim i `ustrim
blokom - shuto uke (F-340) i kontinuiranim zadavanjem prelaznih udaraca - shuto gammen uchi (F-341) i mavashi hiji jodan ate (F-342) - istom
rukom, uz sinhronizovano prihvatanje protivnikove nadlaktice. Na taj
na~in, problemati~nu poziciju UVODNE FAZE - [ESTE OSNOVNE
FORME, transformi{emo u UVODNU i PRELAZNU FAZU - PRVE
OSNOVNE FORME, pa dalji tok odbrambenog procesa treba nastaviti
po tehni~kom konceptu PRVE FORME.
336
337
339
232
338
340
341
342
343
344
345
346
347
233
B) [ESTA GRUPA [email protected] FORMI - DRUGA VARIJACIJA
Drugi problem UVODNE FAZE borbene situacije zapo~ete
protivnikovim HVATOM ZA PODLAKTICE, mo`e nastati kada posle
uspe{no zadatih uvodnih udaraca, ne uspe
zahvat osloba|anja ruke od protivni~kog hvata
(F-351) a odbrambena pozicija se dodatno
iskomplikuje, zato {to protivnik, povu~en silom
neuspe{no izvedenog osloba|anja, izgubi ravnote`u i pomeri te`i{te prema napred, potpuno
smanjuju}i distancu (F-352)(F-353). U tom
slu~aju, treba reagovati zadavanjem brzog i
sna`nog udarca - shotei jodan ate (F-354) iz
348
bliske distance.
234
349
350
351
352
353
354
355
U konkretnom slu~aju, problemati~na
pozicija UVODNE FAZE - [ESTE OSNOVNE
FORME, bi}e transformisana u PRELAZNU
FAZU - TRE]E OSNOVNE FORME, pa dalji
proces odbrane treba nastaviti po tehni~kom konceptu TRE]E FORME, odnosno, izvo|enjem
"velikog kineskog bacanja" (F-355)(F-356) i
zavr{nicom - hiji jime (F-357) sa dovr{avaju}im
udarcem - hiji oroshi uchi (F-358).
357
356
358
235
C) [ESTA GRUPA [email protected] FORMI - TRE]A VARIJACIJA
Tre}a varijacija razra|uje problem PRELAZNE FAZE borbenog
reagovanja na napad zapo~et HVATOM ZA PODLAKTICE. De{ava se
359
236
da posle uspe{no zadatih uvodnih udaraca (F360)(F-361) i trenutnog osloba|anja od napada~evog hvata (F-362), ne uspe izvo|enje prelaznog zahvata, odnosno, planiranog uspostavljanja prelazne poluge na laktu, zato {to protivnik
sna`no ukruti ruku, onemogu}avaju}i dalju
akciju (F-364). U tom slu~aju treba zadati brz i
sna`an udarac - mavashi hiji jodan ate (F-365)
sa punim iskorakom u gard protivnika i
360
361
362
363
364
365
366
zauzeti poziciju za judo bacanje - ippon seoi
nage (F-366). Akciju zavr{iti bacanjem (F-367) i
uspostavljanjem zavr{ne poluge - hiji jime (F368) sa kontinuiranim zadavanjem dovr{avaju}eg udarca - kakato (F-369)(F-370). Prakti~no,
neuspe{no izvedenu PRELAZNU FAZU - [ESTE OSNOVNE FORME treba transformisati u
PRELAZNU FAZU - DRUGE OSNOVNE
FORME i akciju okon~ati po tehni~kim principima DRUGE FORME.
368
369
367
370
237
D) [ESTA GRUPA [email protected] FORMI - ^ETVRTA VARIJACIJA
371
238
^ETVRTA VARIJACIJA tako|e se bavi
problemom PRELAZNE FAZE reagovanja na
borbenu situaciju zapo~etu protivni~kim HVATOM ZA PODLAKTICE. U ovom slu~aju,
problem mo`e nastati ako do|e do zastoja u
kontinuitetu planirane transformacije uspostavljene prelazne poluge - hiji jime (F-377) u polugu - ude garami - zato {to protivnik pru`a
otpor, guraju}i ukru}enu ruku u drugom pravcu
(F-378). U tom slu~aju treba iskoristiti pravac
372
373
374
375
376
377
378
sile protivnikovog otpora, pa umesto
poluge - ude garami - uspostaviti polugu - nikajo (F-379). Akciju zavr{iti izbacivanjem protivnika iz ravnote`e
brzim pokretom unapred (F-380), uspostavljanjem zavr{ne poluge nad oborenim protivnikom (F-381) i zadavanjem dovr{avaju}eg udarca - tetsui (F382)(F-383). Na taj na~in, problemati~na pozicija PRELAZNE FAZE [ESTE OSNOVNE FORME bi}e razre{ena transformacijom u PRELAZNU i ZAVR[NU FAZU - ^ETVRTE
OSNOVNE FORME.
381
379
382
380
383
239
E) [ESTA GRUPA [email protected] FORMI - PETA VARIJACIJA
I na kraju, PETA VARIJACIJA razra|uje jedan specifi~an problem
do koga eventualno mo`e do}i u PRELAZNOJ FAZI odbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM ZA PODLAKTICE.
Naime, na samom kraju PRELAZNE FAZE, prilikom uspostavljanja
slo`ene poluge - ude garami (F-391),
mo`e se desiti da se protivnik naglo uzdigne, pru`aju}i otpor celim telom (F392) da bi onemogu}io nameravani zahvat.U tom slu~aju treba iskoristiti pravac
sile protivnikovog otpora (F-393), napraviti kratak polukru`ni zaokret i zadati
sna`an udarac - shotei (F-394), a zatim
protivnika oboriti tehnikom - kansetsu
geri (F-395).
384
386
385
389
240
387
390
388
391
Ovim manevrom, problemati~na pozicija PRELAZNE FAZE
- [ESTE OSNOVNE FORME, bi}e transformisana u ZAVR[NU FAZU
- PETE OSNOVNE FORME, pa akciju treba zavr{iti po tehni~kom
konceptu PETE FORME.
392
393
394
395
396
397
241
PETO POGLAVLJE
KYOKUSHINJUTSU
SLOBODNE FORME
KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME
Potpuna usavr{enost takti~ko-tehni~kih principa [email protected] FORMI, sa postignutim visokim nivoom tehni~kog izvo|enja svih planiranih
pojedina~nih i kombinovanih zahvata, kao i ste~ena sposobnost besprekorne demonstracije razornosti udaraca na TAMESHIWARI testu, su
preduslovi za prelazak na najvi{i nivo OSNOVNOG SAMOODBRAMBENOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU - KYOKUSHINJUTSU
SLOBODNE FORME. Imaju}i u vidu da su svih trideset [email protected]
FORMI, zajedno sa OSNOVNIM FORMAMA, kompatibilne svaka sa
svakom, po svim samoodbrambenim fazama i takti~ko-tehni~kim
varijetetima, pru`a se prakti~no neograni~ena mogu}nost njihovog
povezivanja, dopune i transformacije, u zavisnosti od inventivnosti,
individualnih afiniteta, {irih predznanja i iskustava kandidata. Nabrajanje,
prikaz i analiza potencijalnih mogu}nosti SLOBODNIH FORMI otegli bi
se u nedogled. To, uostalom, nije ni potrebno, s obzirom da je
koncepcijom metoda KYOKUSHINJUTSU predvi|eno da kandidati, koji
su do{li do ovog nivoa, samostalno odlu~uju o modalitetima odbrane,
biraju}i prema sopstvenom naho|enju adekvatna takti~ko-tehni~ka
re{enja koja im, u konkretnoj situaciji, ulivaju najvi{e sigurnosti, koja su
najbolje uve`bali i koja im se, na kraju, najvi{e dopadaju. Najkra}e
re~eno: NA NIVOU SLOBODNIH FORMI, KANDIDATI PO^INJU
DA STVARAJU SVOJU SOPSTVENU INDIVIDUALNU SAMOODBRAMBENU KONCEPCIJU.
Ovaj nivo, karakteri{u slobodna borbena improvizacija i refleksna,
odnosno intuitivna primena adekvatnih takti~ko-tehni~kih samoodbrambenih zahvata, u zavisnosti od uslova koje name}e “ realna borba” , tj. od
okolnosti po~etka i toka borbene situacije, fizi~ke konstitucije i
eventualnih {irih borila~kih sposobnosti protivnika, prostora u kome se
borba odvija i dr. Zbog toga KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE
245
FORME u pravom smislu predstavljaju respektivnu pripremu za
“ BORBU BEZ PRAVILA” .
U prakti~no-trena`nom smislu, SLOBODNE FORME se uve`bavaju i razra|uju sa partnerom, po konceptu JIU KUMITE (SLOBODNA
BORBA - SPARING). Za razliku od drugih borila~kih ve{tina koje se
baziraju na borbenom nadmetanju i primarnoj orijentaciji na sportskotakmi~arski karakter, KYOKUSHINJUTSU JIU KUMITE ima za cilj da
maksimalno pribli`i “ simulirane borbene uslove” na treninzima - realnoj
borbenoj situaciji. Da se ovaj vid borbenog uve`bavanja ne bi pretvorio u
“ stvarnu tu~u” i da bi do kraja bio ispo{tovan osnovni JU JUTSU princip
- PRIORITETNE ODBRANE, morao sam da uveden minimalna, ali
su{tinska pravila. Tako su uloge protivnika striktno podeljene, na
napada~a - TORI i odbranu - UKE, od kojih svaki ima svoju funkciju,
prednosti i ograni~enja.
A) TORI
Kod uve`bavanja nivoa KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE
FORME, TORI ima veoma va`nu i nezahvalnu ulogu, da ofanzivnim
akcijama, uz primenu ograni~enih tehni~kih potencijala, najozbiljnije
ugrozi svog protivnika. Mada predvi|ena tehni~ka ograni~enja imaju za
cilj da manifestuju karakteristike “ lai~kog napada” , TORI-u su ipak
stavljene na raspolaganje respektivne ofanzivne mogu}nosti:
1) Sve raspolo`ive borbene tehnike koje se baziraju na
napadu - hvatom za kimono, odnosno, sva ofanzivna judo
bacanja, gu{enja i poluge na laktu i ramenu.
246
2) Sve raspolo`ive borbene tehnike koje se baziraju na
napadu - hvatom za neki deo tela, odnosno, lai~ki-rva~ki
zahvati, podizanja, bacanja, saplitanja, gu{enja i dr.
3) Neograni~ena upotreba {irokih kru`nih udaraca otvorenom
{akom (“ {amari” ) - dlanom ili nadlanicom, po glavi i telu.
Upotrebom ovih tehnika TORI ima zadatak da ugrozi i po mogu}nosti nadvlada protivnika na neki od slede}ih na~ina: a) obaranjem na tlo
upotrebom judo ili rva~kog zahvata; b) prisiljavanjem na predaju pod pritiskom uspostavljene poluge ili zahvata davljenja; c) punim udarcem dlanom u glavu ili stomak.
Imaju}i u vidu da }e TORI biti izlo`en izuzetno razornim i opasnim
tehnikama kontranapada, obavezno mora biti opremljen adekvatnom
za{titnom opremom kao {to su kaciga, za{titni prsluk i tvrdi {titnik za
genitalije.
B) UKE
UKE }e biti izlo`en napadu koji treba verno da odrazi uslove
“ realne borbe” sa neobu~enim protivnikom i mada je ograni~enje
ofanzivnih tehnika zami{ljeno tako, da maksimalno smanji opasnost od
povreda, uloga odbrane ne}e biti ni laka ni ugodna. Naime, UKE ima
samo jedan cilj, a to je, da pravovremenom, brzom i efikasnom samoodbrambenom akcijom savlada napada~a, pa su mu za to stavljene na
raspolaganje {iroke takti~ko-tehni~ke mogu}nosti. U tehni~kom smislu,
odbrana ima pravo da koristi gotovo sve:
247
1) JUDO bacanja i druga obaranja obuhva}ena metodom
KYOKUSHINJUTSU, sa svim modalitetima i varijacijama.
Pored toga, poznavaocima i majstorima JUDO ve{tine, data
je mogu}nost {ireg kori{}enja JUDO tehnike, uz
neograni~enu upotrebu svih defanzivnih zahvata, pod
uslovom da se izvede kratko, brzo i efikasno, odnosno, da se
samoodbrambeni proces ne bi pretvorio u sportsku - judo
borbu.
2. Pojedina~ne i kombinovane tehnike poluga, obuhva}ene
metodom KYOKUSHINJUTSU, sa svim modalitetima i
varijacijama. Pored toga, poznavaocima i majstorima
AIKIDO ve{tine, data je mogu}nost {iroke upotrebe svih
ostalih tehnika poluga, uz napomenu da moraju strogo voditi
ra~una da kod eventualne primene riskantnih zahvata obaranja pod polugom, slu~ajno ne povrede protivnika (pod
pretpostavkom da ovaj od ranije nije savladao specifi~ne
aikido padove).
3. [irok dijapazon tehnika - uvodnih, prelaznih i zavr{nih
KARATE udaraca, obuhva}enih metodom KYOKUSHINJUTSU, uz izri~itu napomenu da udarci moraju biti
adekvatno dozirani, imaju}i u vidu da za{titna oprema koju
koristi TORI nije dovoljno otporna na razorne udarce
usavr{ene metodom TAMESHIWARI. Posebno treba voditi
ra~una kod primene dovr{avaju}ih udaraca, koji se obavezno
moraju izvoditi kontrolisano, kao naznaka uspe{nog
zavr{etka akcije. Pored toga, poznavaoci i majstori KARATE
ve{tine, pod istim uslovima mogu koristiti sve ostale
raspolo`ive KARATE udarce, osim direktnih udaraca
pesnicom u glavu i telo, udarnom povr{inom - seiken, da se
samoodbrambeni proces ne bi pretvorio u sportsku - karate
borbu.
248
Delikatnu situaciju kojoj je izlo`en UKE posebno ote`avaju uslovi
koji unapred preciziraju na~in njegove pobede. Naime, UKE mo`e
pobediti samo u dva slu~aja: 1) Ako finalizuje samoodbrambenu akciju
kontrolisanim, tehni~ki ispravnim, respektivnim dovr{avaju}im udarcem.
2) Ako uspostavi kontrolu nad protivnikom izvo|enjem tehni~kog
zahvata poluge kojim ga prinudi na predaju borbe. Osim toga, u slu~aju
pobede, UKE je obavezan da neposredno po zavr{etku borbe, doka`e
upotrebnu vrednost konkretno primenjenih (uvodnih, prelaznih ili
zavr{nih) KARATE udaraca na TAMESHIWARI testu.
C) KONTROLA BORBENOG PROCESA
Borbeni proces KYOKUSHINJUTSU JIU KUMITE mo`e se
sprovoditi isklju~ivo uz strogu kontrolu i nadzor majstora-instruktora ~iji
je zadatak da povremenim intervencijama u potpunosti odr`i prakti~notrena`ni smisao koncepta izvo|enja SLOBODNIH FORMI. S obzirom da
borbeni proces nije vremenski ograni~en, intervencije majstorainstruktora mogu biti su{tinske, edukativne i savetodavne, a prakti~no se
svode na slede}e:
1) Spre~avanje mogu}nosti da borba poprimi karakter “ nekontrolisane tu~e” . S tim u vezi, majstor instruktor mora da
posveti posebnu pa`nju blagovremenom uo~avanju eventualnih pokazatelja koji indiciraju agresivno, maliciozno ili nekorektno pona{anje kod boraca. U takvim slu~ajevima borbu
treba zaustaviti, a kandidate kazniti privremenim ili stalnim
udaljavanjem sa treninga.
2) Spre~avanje mogu}nosti da borbeni proces poprimi karakter sportske judo borbe. Naime, ako se uspostavljena hvat-pozicija pretvori u judo-nadmudrivanje sa nizom obostranih
249
neuspelih poku{aja primene zahvata bacanja i obaranja, pa to
potraje vi{e od desetak sekundi, borbu treba prekinuti, da bi
se borcima skrenula pa`nja na smisao SLOBODNIH FORMI,
uz insistiranje na {iroj upotrebi borila~kih tehnika.
3) Spre~avanje mogu}nosti da borbeni proces poprimi osobenosti KARATE nadmetanja. To se odnosi na situacije kada i
TORI i UKE poku{avaju da re{e borbu sa bezbedne distance,
obostrano razmenjuju}i udarce i blokove, pa to potraje du`e
od desetak sekundi. Takvu borbu tako|e treba prekinuti, uz
insistiranje na {iroj upotrebi borila~kih tehnika.
4) Spre~avanje mogu}nosti da protivnici zamene primarne
uloge u borbenom procesu, pa UKE po~ne da primenjuje
ofanzivne tehnike, a TORI da se povla~i. U tom slu~aju,
UKE-u treba zabraniti da se kre}e unapred, odnosno, ograni~iti mu mogu}nost takti~kog nametanja hvat-pozicije.
5) Konstatacija situacije u kojoj je pobedio TORI na neki od
predvi|enih na~ina i potpuni prekid borbe.
6) Konstatacija presudnog samoodbrambenog zahvata koji je
izveo UKE, a koji bi, prema slobodnoj proceni majstorainstruktora, u uslovima “ realne borbe” , ozna~avao prekretnicu u borbenom procesu (korektno izvedena uvodna ili prelazna faza akcije). U tom slu~aju, borbu treba zaustaviti u zate~enoj (“ zamrznutoj” ) poziciji i UKE-u dati mogu}nost, da
u roku od tri sekunde prednosti (tri pljeska dlanom o dlan)
dovr{i zapo~etu akciju po sopstvenom konceptu, uz pasivnu
asistenciju napada~a.
250
7) Procena kvaliteta i upotrebne vrednosti zavr{ne akcije koju
je sproveo UKE da bi se konstatovala njegova pobeda i prekid
borbe, odnosno nastavak borbe, ukoliko tehnika nije izvedena
korektno i precizno.
8) Procena upotrebne vrednosti udaraca koje je u konkretnom
slu~aju zadao UKE, na TAMESHIWARI testu. Ukoliko test
ne bude uspe{an, borbu treba nastaviti.
D) ANALIZA BORBENOG PROCESA
Svakako najzna~ajniji segment kod uve`bavanja nivoa - KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME, je razrada i analiza zavr{enog
borbenog procesa. Bez obzira da li je borba rezultirala pobedom ili porazom odbrane, sagledavanje konkretnih pozitivnih i negativnih pokazatelja,
u svim fazama takti~ko-tehni~kog reagovanja, ima presudan zna~aj za
dalji proces pojedina~nog usavr{avanja kandidata. U analizi u~estvuju
majstor-instruktor, nosilac odbrane - UKE, nosilac napada - TORI, kao i
drugi majstori, posmatra~i borbenog procesa, koje majstor-instruktor
mo`e uklju~iti u raspravu. Svaki u~esnik analize iznosi svoje mi{ljenje,
impresije i sugestije, na osnovu ~ega majstor-instruktor treba da donese
kona~an zaklju~ak o adekvatnim instrukcijama koje treba da pobolj{aju i
podignu samoodbrambeni nivo njegovog u~enika. Sa edukativnog
stanovi{ta, preporu~ljivo je, po mogu}nosti, snimanje borbi digitalnom
kamerom, imaju}i u vidu, da se vi{ekratnom, naknadnom analizom
snimljenog materijala, mo`e do}i do niza korisnih zaklju~aka, a osim
toga, to je jedini na~in da kandidat vidi sopstvene takti~ko-tehni~ke
propuste, {to mu mo`e neuporedivo vi{e pomo}i od bilo kakvog saveta.
U svakom slu~aju, ciljevi analize borbenog procesa su slede}i:
251
a) Uo~avanje op{tih takti~ko-tehni~kih propusta odbrane i
precizno upu}ivanje kandidata na obnavljanje odre|enih OSNOVNIH i SLO@ENIH FORMI.
b) Uo~avanje takti~ko-tehni~kih propusta odbrane u pojedinim FAZAMA AKCIJE i precizno upu}ivanje kandidata na
obnavljanje odre|enih VARIJACIJA SLO@ENIH FORMI.
c) Uo~avanje takti~ko-tehni~kih zahvata koje je kandidat
maksimalno usavr{io i usvojio kao “ specijalku” . Takvog
kandidata treba precizno uputiti na povezivanje odre|enih
VARIJACIJA SLO@ENIH FORMI i iznala`enje novih
takti~ko-tehni~kih re{enja kroz novoizvedene VARIJACIJE
SLOBODNIH FORMI u kojima }e njegova individualna
“ specijalka” najadekvatnije do}i do izra`aja.
d) Uo~avanje takti~ko-tehni~kih zahvata u kojima je kandidat
adekvatno i efikasno iskombinovao segmente metoda
KYOKUSHINJUTSU, sa svojim ranijim znanjima i
iskustvima iz drugih borila~kih ve{tina (judo, aikido, karate).
Takvog kandidata treba precizno uputiti na usavr{avanje
povezivanja odre|enih VARIJACIJA SLO@ENIH FORMI sa
elementima svoje osnovne borila~ke ve{tine, na planu
iznala`enja novih takti~ko-tehni~kih re{enja, kroz novoizvedene VARIJACIJE SLOBODNIH FORMI, u kojima }e njegova osnovna ve{tina najadekvatnije do}i do izra`aja.
Sa uspe{no savladanim nivoom KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME, proces savladavanja OSNOVNOG SAMOODBRAMBENOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU je zaokru`en. TO JE NIVO
NA KOME KANDIDATI PRAKTI^NO POSTAJU MAJSTORI JU
JUTSU VE[TINE.
252
[ESTO POGLAVLJE
“ ORU@JA” KYOKUSHINJUTSU
(BACANJA - POLUGE - UDARCI)
TEHNIKA BACANJA - NAGE WAZA
Borila~ke tehnike BACANJA - NAGE WAZA, imaju za cilj da se
protivnik adekvatnim, uve`banim zahvatom odvoji od podloge i baci na
tlo. Prema metodolo{kom konceptu KODO KAN JUDO-a, ~iji je
borila~ki sistem u potpunosti baziran na tehnikama NAGE WAZA,
trenutni proces izvo|enja akcije bacanja podeljen je na tri kontinuirane
faze od kojih svaka ima svoj funkcionalni zna~aj sa aspekta uspe{ne
primene zahvata, a to su:
a) KUZUSHI - faza nestabilnosti protivnika - koja se mo`e
izazvati ili sa~ekati, kao preduslov da bi se primenila akcija.
b) TSUKURI - faza ulaska u pogodnu hvat-poziciju kojom se
uspostavlja kontrola nad protivnikovim balansom.
c) KAKE - faza neposrednog izvo|enja akcije bacanja, uz
upotrebu minimuma sopstvene fizi~ke snage, tehni~kim
izazivanjem rotacije protivnikovog tela, koje tako, prividno
gubi na te`ini.
Ova pravila su neprikosnovena za sve borbene situacije u kojima se
primenjuje NAGE WAZA, bez obzira da li je tehnika bacanja sama sebi
postavljena kao cilj - {to je slu~aj u JUDO-u, ili se izvodi samo kao
segment u kombinaciji sa drugim vrstama borila~kih zahvata - kao {to je
slu~aj u ve{tini JU JUTSU.
U samoodbrambenom metodu KYOKUSHINJUTSU, razra|uju se
~etiri tehnike bacanja, odnosno obaranja, koje su odabrane po kriterijumu
potpune kompatibilnosti sa ostalim, raznorodnim, borila~kim tehnikama
zastupljenim u sistemu. Njihova upotrebna vrednost potencirana je u
ZAVR[NOJ FAZI AKCIJE i to samo kao segment koji treba da omogu}i
kontinuiranu primenu drugih, sa samoodbrambenog aspekta, efikasnijih
tehni~kih re{enja. To prakti~no zna~i, da se kod primene borbenih zahvata
255
bacanja, metod KYOKUSHINJUTSU apsolutno pridr`ava osnovnih
tehni~kih principa KODO KAN JUDO-a, ali njihov takti~ki smisao
sagledava na ne{to izmenjen, karakteristi~an na~in.
Naime, po takti~ko-tehni~kom konceptu KYOKUSHINJUTSU,
tehnika bacanja - NAGE WAZA mo`e se raditi isklju~ivo posle uvodnog
udarca. Mada }e udarac, ako je korektno izveden, predstavljati sam po
sebi respektivnu borbenu akciju, u ovom slu~aju njegova funkcija }e biti
ispunjena bez obzira na primarni efekt, imaju}i u vidu da }e u svakom
slu~aju, sekundarna reakcija kod protivnika biti izbacivanje iz ravnote`e,
odnosno, njegovo dovo|enje u KUZUSHI poziciju, pogodnu za
kontinuiranu primenu tehnike bacanja. ZBOG TOGA SE UVODNI
UDARAC TRETIRA KAO OBAVEZNI INTEGRALNI SEGMENT
TEHNIKE BACANJA.
Druga faza bacanja - TSUKURI - uspostavljanje kontrole nad
balansom protivnika pogodnom hvat-pozicijom, kao i tre}a faza - KAKE
- neposredno izvo|enje akcije bacanja, u potpunosti se sprovode po
principima KODO KAN JUDO-a. Me|utim, neposredno po izvedenom
bacanju, koncept KYOKUSHINJUTSU insistira na obaveznom,
kontinuiranom, uspostavljanju poluge nad oborenim protivnikom, {to
predstavlja drugu karakteristiku ovog metoda. Naime, analiza iskustava
“ realnih borbi” je pokazala, da samostalno izvedena tehnika bacanja nije
dovoljna da bi se realizovao samoodbrambeni smisao ve{tine. ZBOG
TOGA SE U METODU KYOKUSHINJUTSU ZAVR[NA POLUGA
TRETIRA KAO OBAVEZNI INTEGRALNI SEGMENT TEHNIKE
BACANJA.
256
1) OSOTO GARI
OSOTO GARI (veliko spolja{nje ~i{}enje) spada u standardna
JUDO bacanja, iz tehni~ke grupe “ NO@NIH BACANJA” , a zastupljeno
je i u ve}ini karate stilova u kojima se ve`ba kao sekundarna borbena
tehnika.
Najpogodniji KARATE udarci koji se mogu primeniti kao uvod u
bacanje OSOTO GARI sa ciljem dovo|enja protivnika u KUZUSHI
poziciju su: udarac bridom dlana u glavu - shuto gamen uchi (F-398) i
398
399
kru`ni udarac laktom u glavu - mavashi hiji jodan ate
(F-399). Udarci se zadaju suprotnom rukom u odnosu na
zauzeti stav - gyaku varijanta
- sa istovremenim fiksiranjem i povla~enjem jedne ruke protivnika prema sebi.
Odmah nakon zadatog uvodnog udarca, kontinuirano se nastavlja
uspostavljanje adekvatne pozicije za nameravano bacanje, {to se prakti~no manifestuje kroz
tri istovremena sinhronizovana pokreta: a)
ruka koja je dr`ala
protivnika nastavlja da
ga vu~e prema sebi b)
ruka koja je zadala
udarac gura protivnika
od sebe - ili pritiskom
na bradu korenom
dlana (ju jutsu va400
401
rijanta) ili hvatom za
257
kimono (judo varijanta) i c) istovremeno nadkora~ivanje noge protivnika
i savijanje njegovog tela unazad prema dole (F-400) (F-401).
Zavr{na faza bacanja izvodi se
energi~nim savijanjem tela prema
napred sa istovremenim izbijanjem protivnikove noge svojom nogom. Ukoliko
se na sve napadne ta~ke bacanja (povla~enje ruke - guranje brade - ko{enje
noge) bude delovalo sinhronizovano,
zahvat }e se izvesti efikasno uz minimalnu upotrebu fizi~ke snage (F-402) (F
-403).
402
Imaju}i u vidu da pomenuto
bacanje, ma kako efikasno
bilo izvedeno, ne}e ni povrediti ni pasivizirati napada~a, posebno nagla{avam
da se osoto gari obavezno
mora finalizovati dovr{avaju}om polugom na laktu
- hiji jime (F-404) u cilju
uspostavljanja kontrole nad
oborenim protivnikom.
403
258
404
Sa aspekta SLO@ENIH i SLOBODNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU, bacanje OSOTO GARI je veoma zna~ajno zbog
mogu}nosti efikasnog saniranja situacije kod neuspe{no izvedenih drugih
zahvata bacanja i obaranja. U slu~aju neuspe{no izvedenog bacanja
IPPON SEOI NAGE - zbog lo{e prihva}ene po~etne hvat-pozicije, otpora
ili te`ine protivnika (F-405), dovoljno je izvesti kratki me|u-zahvat
pomo}u udarca laktom (F-406), i protivnik }e biti doveden u idealnu
poziciju za bacanje OSOTO GARI (F-407).
405
407
406
Na sli~an na~in mo`e se postupiti i kod neuspe{nog poku{aja
obaranja protivnika tehnikom - KANSETSU GERI (F-408), jednostavnim prelaskom u akciju bacanja - OSOTO GARI (F-409).
408
409
259
2) IPPON SEOI NAGE
IPPON SEOI NAGE (bacanje preko ramena) je standardno JUDO
bacanje iz tehni~ke grupe “ ru~nih bacanja” . U osnovi se svodi na prihvatanje jedne ruke protivnika, podizanje protivnika preko ramena i bacanje
preko sebe.
Najpogodniji udarac
koji se mo`e primeniti kao
uvod u IPPON SEOI NAGE, sa ciljem dovo|enja
protivnika u KUZUSHI
- poziciju, je kru`ni udarac
laktom u glavu - mavashi hiji jodan ate (F-410) (F-411).
411
410
Izvodi se sa punim iskorakom, uz istovremeno prihvatanje, podizanje i povla~enje jedne ruke protivnika.
Nakon zadatog udarca, kontinuirano se nastavlja zauzimanje
adekvatne pozicije za nameravano bacanje {to se manifestuje sinhronizovanim okretom tela
prema protivniku sa
spu{tanjem te`i{ta, povla~enjem protivnikove ruke sa istovremenim
podvla~enjem
svoje druge ruke ispod
nadlaktica protivnika i
nabacivanje protivnika
na rame (F-412) (F413).
412
260
413
Zavr{na faza bacanja izvodi se energi~nim savijanjem tela u napred
- (u pravcu bacanja) - sa trenutnim opru`anjem nogu u kolenima i
povla~enjem ruke protivnika prema dole. Ukoliko je uvodna pozicija
zauzeta ispravno, bacanje }e se realizovati efikasno uz minimalnu
upotrebu fizi~ke snage (F-414).
Ovo bacanje mo`e biti izuzetno opasno,
posebno ako je protivnik krut i neobu~en
tehnikama padova. Me|utim, u svakom
slu~aju bacanje treba zavr{iti uspostavljanjem
poluge na laktu - hiji jime (F-415) zbog
stvaranja uslova za adekvatnu finalizaciju
samoodbrambenog procesa.
415
Sa aspekta SLO@ENIH i SLOBODNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU bacanje IPPON SEOI NAGE je veoma zna~ajno zbog mogu}nosti efikasnog saniranja situacija kod neuspe{no izvedenih drugih akcija
bacanja. Konkretno, kod neuspe{no izvedenog bacanja OSOTO GARI,
kada protivnik izbegne obaranje podizanjem noge - spontano dolazi u
poziciju pogodnu za IPPON SEOI NAGE.
416
262
417
418
419
420
421
422
Na sli~an na~in postupa se i kod saniranja neuspelog poku{aja
zahvata “ velikog kineskog bacanja” kada protivnik povu~e te`i{te
unazad, jednostavnim prelaskom u akciju bacanja IPPON SEOI NAGE.
3) KANSETSU GERI
Obaranje KANSETSU GERI (ga`enje no`nog zgloba protivnika)
karakteristi~no je za KARATE ve{tinu i kroz razli~ite tehni~ke forme
izvo|enja, zastupljeno je u svim KARATE stilovima. U metodu
KYOKUSHINJUTSU izvodi se na specifi~an na~in, koji podrazumeva
obavezni uvodni udarac i hvatanje protivnika za kimono, pre neposrednog
preduzimanja akcije obaranja.
KANSETSU GERI je predvi|en za uslove veoma bliskog borbenog
kontakta. Kao najadekvatniji uvodni udarac zadaje se isklju~ivo - shotei
(u vrh brade) i to na takav na~in, da istovremeno izazove efekat {oka i
263
efekat guranja brade
uvis. Sinhronizovano sa
udarcem, uspostavlja se
hvat drugom rukom za
kimono protivnika, u
predelu zadnje strane
okovratnika ili ramena
(F-423) (F-424).
423
424
Proces obaranja se nastavlja guranjem i vu~enjem protivnika
unazad i nadole, sa istovremenim prolaskom kukovima pored protivnika,
da bi se zauzela pogodna pozicija za - kansetsu (ga`enje) - odnosno za
zadavanje udarca - sokuto (bridom stopala) u predeo pregiba protivnikovog kolena (F-425)(F-426). Energi~nim izvo|enjem tehnike
KANSETSU GERI protivnik }e biti efikasno oboren i doveden u veoma
neugodan polo`aj (F-427).
425
264
426
Ali ma kako ovo obaranje bilo
neugodno po protivnika, ne}e ga ni
povrediti ni pasivizirati, pa se zbog
toga KANSETSU GERI obavezno
mora finalizovati dovr{avaju}om
polugom na laktu - hiji jime (F-428).
428
Sa aspekta SLO@ENIH i SLOBODNIH formi KYOKUSHINJUTSU obaranje KANSETSU GERI je zna~ajno zbog mogu}nosti efikasnog saniranja situacija kod neuspe{no izvedenih drugih bacanja. U slu~aju neuspe{no izvedenog bacanja IPPON SEOI NAGE (F-429), dovoljno je izvesti kratki me|u-zahvat pomo}u udarca laktom (F-430), i
akciju nameravanog bacanja transformisati u obaranje KANSETSU
GERI (F-431).
429
430
431
Na sli~an na~in mo`e se postupiti i kod neuspe{nog poku{aja
bacanja OSOTO GARI (F-436) jednostavnim prelazom u akciju obaranja
KANSETSU GERI (F-437) (F-438).
266
432
433
434
Zna~ajno je naglasiti da izme|u obaranja KANSETSU GERI i
bacanja OSOTO GARI postoji potpuna kompatibilnost. Koja }e od ovih
tehnika biti primenjena u konkretnoj situaciji, zavisi isklju~ivo od trenutnog polo`aja tela u odnosu na telo protivnika i protivnikovog balansa,
odnosno polo`aja i rasporeda nogu protivnika.
4) VELIKO KINESKO BACANJE
Sa “ VELIKIM KINESKIM BACANJEM” prvi put sam se susreo
kasnih {ezdesetih godina, s obzirom da je moj prvi KARATE u~itelj,
Vojislav dr Bilbija50, posebno nagla{avao samoodbrambenu upotrebnu
vrednost ove borila~ke tehnike. Kasnije, prilikom boravka u Japanu,
zapazio sam da i Masutatsu Oyama primenjuje taj zahvat za re{avanje
bliskih borbenih situacija, me|utim, tek posle obuke u Kini, uvideo sam
potpuni borbeno-takti~ki zna~aj i tehni~ko savr{enstvo pomenutog
267
bacanja. Mada moderna teorija i praksa borila~kih ve{tina tretira
“ VELIKO KINESKO BACANJE” kao zastarelu arhai~nu formu, u
metodu KYOKUSHINJUTSU dato mu je zna~ajno mesto, kao jednoj od
osnovnih samoodbrambenih tehnika.
Najpodesniji KARATE udarac koji se mo`e primeniti kao uvod u
“ VELIKO KINESKO BACANJE” je - shotei - udarac korenom dlana u
vrh brade protivnika (F-435) (F-436). Imaju}i u vidu da se radi o izuzetno
sna`nom udarcu, neophodno je, u procesu zadavanja udarca,
jednom rukom uhvatiti i zadr`ati protivnika, {to ima dvostruko dejstvo - poja~ava efekat udarca
i stvara uslove za
436
435
nastavak akcije.
Uspostavljanje adekvatne pozicije za bacanje mora se izvesti brzo i
u pravom trenutku, s obzirom da se protivnik ve} nalazi u fazi potpunog
debalansa koji je kontrolisan samo na{im pridr`avanjem. To prakti~no
zna~i pu{tanje
protivnika i brzo
provla~enje ruke izme|u protivnikovih nogu,
da bi se ponovo
uspostavila kontrola nad njegovim balansom,
~vrstim hvatom
za le|ni deo pojasa ili kimona.
437
268
438
Zavr{na faza neposrednog bacanja se izvodi
naglim povla~enjem protivnikovog tela prema sebi
uz istovremeno guranje
protivnikove glave unazad, ~ime se tehni~ki uspostavlja rotaciono kretanje
protivnikovog tela i dobija
efekat “ klackalice” , {to
zna~i da protivnikovo telo
u tom trenutku, prividno
gubi na te`ini, pa se proces
bacanja izvodi bez napora
(F-439).
440
441
270
Napominjem da ovo
bacanje mo`e biti izuzetno
opasno, posebno ako se
namernim i uve`banim
pokretom, protivnikova
glava, potilja~nim delom
udari o podlogu (F-440).
Me|utim, bez obzira na
eventualne propratne efekte “ VELIKOG KINESKOG BACANJA” , akciju
obavezno treba zavr{iti
uspostavljanjem poluge na
laktu - hiji jime (F-441).
TEHNIKA POLUGE I KONTROLE
- OSAE WAZA -
POLUGE - KANSETSU WAZA - su najglavniji i najprepoznatljiviji tehni~ki elementi samoodbrambene ve{tine JU JUTSU, ~ija je osnovna namena uspostavljanje kontrole nad protivnikom - OSAE WAZA.
Mesta na kojima se izvode poluge su zglobovi na ekstremitetima i ki~mi,
a tehni~ki se realizuju kroz istezanje ili uvrtanje zglobova preko anatomske granice pokretljivosti, odnosno, u suprotnom pravcu od anatomske
konstrukcije zglobova, {to izaziva intenzivan parali{u}i bol kod
protivnika.
U osnovnom samoodbrambenom programu KYOKUSHINJUTSU
razra|uje se {est vrsta poluga, koje su odabrane po kriterijumu potpune
kompatibilnosti sa ostalim, raznorodnim, borila~kim tehnikama
zastupljenim u sistemu. Njihova upotrebna vrednost potencirana je u
PRELAZNIM i ZAVR[NIM FAZAMA AKCIJA, a prema takti~kotehni~kom konceptu, podeljene su na tri grupe: 1) pojedina~ne poluge, 2)
kombinovane poluge, 3) dovr{avaju}e poluge. Funkcionalna karakteristika pojedina~nih poluga je da se rade isklju~ivo posle uvodnih udaraca
i imaju ulogu povezuju}eg faktora UVODNE FAZE AKCIJE SA
PRELAZNOM FAZOM. Kombinovane poluge su karakteristi~ne po
tome {to se pojavljuju u formi transformacije iz poluge u polugu, kao
faktor preuzimanja borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI AKCIJE.
Na kraju, dovr{avaju}e poluge, figuriraju kao klju~ni element nadvladavanja i uspostavljanja pune kontrole nad protivnikom kao uvod u
dovr{avaju}e udarce u ZAVR[NOJ FAZI AKCIJE.
271
1) POJEDINA^NE POLUGE
Za potrebe metoda KYOKUSHINJUTSU, odabrao sam dve,
relativno jednostavne i lako primenjive poluge na laktu, iz {iroke tehni~ke
grupe - HIJI JIME - koje se, kao pojedina~ni tehni~ki elementi, funkcionalno uklapaju u osnovi takti~ko-tehni~ki koncept i borbene varijetete
pomenutog metoda, sa primarnom ulogom povezuju}eg faktora. Mada na
prvi pogled deluju sli~no, bitno se razlikuju po takti~kom postavljanju u
odnosu na protivnika i ukupnoj tehni~koj realizaciji.
A) HIJI JIME - SOTO WAZA
U teoriji AIKIDO-a, ova vrsta poluge spada u tehni~ku grupu NIKAJO OSAE. Njena osnovna karakteristika je borbeno reagovanje
uspostavljanjem poluge na laktu i zglobu {ake protivnika, tehni~kim
zahvatom sa spoljne strane - SOTO KAITEN.
442
443
Po~etna borbena pozicija u kojoj se
primenjuje ova tehnika mo`e biti protivni~ki napad hvatom za nadlakticu,
podlakticu ili rever, a
u zavisnosti od trenutne distance i
visine protivnika, kao efikasni uvodni udarci mogu se koristiti - niski
udarac nogom - kin geri (F-442) i udarac glavom u lice protivnika - hitai
tsuki (F-443).
Efikasno uspostavljanje poluge na laktu sa dodatnom polugom na
{aci, u potpunosti }e zavisiti od po~etnog procesa prihvatanja i fiksiranja
272
protivnikove {ake, sa istovremenim delovanjem druge ruke na lakat
protivnika - pritiskom odozdo prema gore, uz energi~an polukru`ni okret
celog tela, ~ime se posti`e efekat prisilnog kru`nog kretanja protivnikove
ruke - uvrtanjem od spolja prema unutra (F-444) do (F-447).
444
445
446
447
Ceo proces treba da se odvija kao jedan brz, spontan pokret i sa
minimalnom upotrebom fizi~ke snage, pritiskom protivnikovog lakta
prema dole i podizanjem njegove {ake prema gore i prema telu, protivnik
}e biti doveden u poziciju poluge na laktu i {aci, ~ime }e biti uspostavljena
efikasna (prelazna) kontrola HIJI OSAE SOTO WAZA (F-451).
448
449
450
273
B) HIJI JIME - UCHI WAZA
Osnovna karakteristika ove tehnike je provla~enje ispod ruke
protivnika sa unutra{nje strane - UCHI KAITEN - da bi se uspostavila
poluga na laktu i ramenu, {to podrazumeva manevar okretanja celog tela
za tri ~etvrtine kruga u pravcu unutra{nje strane protivnikovog garda. U
AIKIDO-u, pomenuti manevar kretanja se razra|uje kroz tehni~ke forme
SANKAJO i GOKAJO, s tim, {to se u ovom slu~aju, akcenat zavr{nice
stavlja na tehniku kontrole HIJI OSAE. Sa aspekta metoda KYOKUSHINJUTSU navedeni zahvat je predvi|en za samoodbrambeno
reagovanje na napad s le|a, ali i u funkciji povezuju}eg tehni~kog faktora
u SLO@ENIM i SLOBODNIM FORMAMA.
U procesu uve`bavanja tehnike HIJI JIME - UCHI WAZA, zauzima
se frontalna po~etna pozicija, protivni~kim hvatom za nadlakticu ili podlakticu. Kao najefikasniji uvodni udarci, koji se istovremeno uklapaju u
manevar kru`nog kretanja prema protivniku, koristi se vezana tehnika udaraca laktovima - levom i desnom rukom, mavashi hiji jodan ate (F-452) sa
punim iskorakom i ushiro hiji chudan ate (F-454) drugom rukom.
452
453
454
455
U me|ufazi udaraca (F-453) vr{i se prihvatanje zgloba {ake protivnika,
karakteristi~nim AIKIDO hvatom u obliku “ kuke” . Posle zadatih uvodnih udaraca i prihvatanja zloba {ake protivnika, poluga se uspostavlja
275
456
jednostavnim prolaskom ispod ruke protivnika uz fiksiranje
njegovog lakta (F455). Guranjem protivnikovog ramena
prema dole uz intenzivan pritisak na lakat i
istovremeno izdizanje
{ake protivnika sa
energi~nim uvrtanjem
cele ruke, uspostavlja
se efikasna (prelazna)
kontrola na laktu i ramenu - HIJI OSAE
UCHI WAZA (F456).
2) KOMBINOVANE POLUGE
Prema konceptu KYOKUSHINJUTSU pojedina~ne poluge imaju
trenutno, kratkoro~no dejstvo i ne mogu se smatrati za faktor koji zavr{ava borbenu situaciju. Zbog toga metod razra|uje sistem KOMBINOVANIH POLUGA, koje se adekvatno uklapaju u ovaj takti~ko-tehni~ki koncept, a funkcija im je potpuna pasivizacija napada~a. Prakti~no, uspostavljanjem KOMBINOVANE POLUGE, napada~ je savladan i samo je
pitanje procene i odluke da li }e se na tome borba zavr{iti ili }e se odbrambena akcija nastaviti do dovr{avaju}eg udarca. Osnovna karakteristika
276
KOMBINOVANIH POLUGA je TRANSFORMACIJA IZ POLUGE U
POLUGU. Tu u potpunosti dolazi do izra`aja princip - BOLOM KONTROLISATI BOL - {to zna~i da bol, koji je izazvan uspostavljanjem jedne
poluge, treba iskoristiti da bi se uspostavila druga poluga, pogodnija da
protivnika prinudi na predaju. U metodu KYOKUSHINJUTSU
zastupljene su dve vrste KOMBINOVANIH POLUGA - NIKAJO OSAE
i UDE GARAMI - koje se spontano nadgra|uju na sve varijacije prelazne
poluge HIJI JIME. Osim toga, me|usobno su potpuno kompatibilne i lako
se mogu transformisati jedna u drugu, {to je posebno zna~ajno kod razrade
SLO@ENIH i SLOBODNIH FORMI.
A) NIKAJO OSAE
U teoriji AIKIDO-a, pod tehni~kom grupom NIKAJO obuhva}ene
su mnogobrojne varijacije poluga na zglobu {ake u kombinaciji sa drugim polugama. U konkretnom slu~aju, radi se o uspostavljanju kontrole polugom na {aci dodatno fiksiranoj pritiskom na lakat. Uvodna pozicija za
primenu ove tehnike je HIJI OSAE (F-457) sa istovremeno ili naknadno
dodatom polugom na zlobu {ake (F-458). NIKAJO OSAE se uspostavlja
kratkim zatezanjem uvodne poluge, a zatim, savijanjem ruke protivnika
prema dole do pravog ugla, sa istovremenom fiksacijom njegovog lakta
uz svoje telo i permanentnim intenzivnim pritiskom na nadlakticu uvrnute ruke, {to }e izazvati parali{u}i bol i pot~injavanje protivnika na{oj volji
(F-459).
457
458
277
B) UDE GARAMI
UDE GARAMI je jedna od najpoznatijih kombinovanih poluga i
zastupljena je u svim samoodbrambenim sistemima. Njena osnovna karakteristika je potpuna blokada protivnika istovremenim delovanjem na
zglobove {ake, lakta i ramena. U metodu KYOKUSHINJUTSU primenjuje se posebna varijacija ove tehnike sa izvo|enjem dodatne poluge na
vratu protivnika.
Uvodna pozicija za uspostavljanje kombinovane poluge UDE GARAMI je (kao i u prethodnom slu~aju) HIJI OSAE (F-460), sa istovremeno ili naknadno dodatom polugom na zlobu {ake (F-461). UDE GARAMI se uspostavlja podizanjem protivnikove ruke, uz konstantan pritisak
poluge na {aci (F-462) i istovremeno guranje protivnikovog ramena na
dole sa uvrtanjem lakta (F-463) dok ga potpuno ne fiksiramo ispod svog
pazuha (F-464).
460
461
462
463
279
Trzajem tela u suprotnu stranu od smera uspostavljene poluge, izazva}emo bol kod protivnika u sve tri napadne ta~ke ({aka - lakat - rame).
464
280
465
U momentu potpunog osiguravanja poluge na laktu i ramenu treba pustiti
polugu na {aci i slobodnom rukom uspostaviti dodatnu polugu na vratu KUBI KANSETSU WAZA (F-465).
3) DOVR[AVAJU]E POLUGE
DOVR[AVAJU]E POLUGE imaju osnovnu funkciju da omogu}e
adekvatne tehni~ke uslove za zadavanje zavr{nog udarca. Metod
KYOKUSHINJUTSU razra|uje dve vrste ovih poluga, koje su odabrane
po kriterijumu kompatibilnosti sa ostalim zavr{nim tehnikama zastupljenim u sistemu.
281
A) NIKAJO NE OSAE
NIKAJO NE OSAE je jedna od uobi~ajenih zavr{nica u AIKIDOu. Spada u tehni~ku grupu NIKAJO - poluge na zglobu {ake kombinovane sa ostalim polugama, s tim, {to se u ovom slu~aju, pojavljuje kao tehnika uspostavljanja kontrole nad protivnikom koji je oboren na tlo. U
metodu KYOKUSHINJUTSU primenjuje se varijanta sa dodatnim fiksiranjem protivnikovog lakta - pomo}u kolena, a predvi|ena je za situacije,
kada iz visoke pozicije NIKAJO OSAE treba dovr{iti protivnika
udarcem, {to je tehni~ki izvodljivo samo ako se protivnik obori na tlo.
466
467
468
469
Realizuje se jednostavnim obaranjem, tako {to se iz pozicije NIKAJO
WAZA (F-466) iskora~i napred, uz permanentni pritisak poluge na zglobu {ake (F-467) i polukru`nim pokretom izazove opru`anje protivnika po
tlu. Poluga na zlobu {ake dodatno se fiksira pritiskom kolena (F-468), da
bi jedna ruka ostala slobodna za zadavanje zavr{nog udarca (F-469).
282
B) YOKO HIZA GATAME
Ova tehnika karakteristi~na je za KODO KAN JUDO i JU JUTSU
metodologiju gde se razra|uje u okviru tehni~ke grupe - poluga na ruci UDE KANSETSU WAZA. Prakti~no se izvodi istezanjem zgloba protivnikovog lakta na suprotnu stranu od anatomske konstrukcije, tehni~kim
zahvatom preko kolena. U konceptu KYOKUSHINJUTSU zastupljena je
zbog toga {to se lako i spontano nadgra|uje na sve planirane tehnike
bacanja i obaranja, kao adekvatan preduslov za zadavanje zavr{nog
udarca.
470
283
TEHNIKA UDARCA - ATEMI WAZA
TEHNIKA UDARCA, kao najopasniji borila~ki segment, zauzima
zna~ajno mesto u samoodbrambenoj ve{tini JU JUTSU gde ima
isklju~ivo defanzivni karakter, sa tri osnovna funkcionalna cilja: 1) DA
ZAUSTAVI NAPADA^A - izazivanjem psiholo{kog ili fizi~kog {oka51,
zbog koga }e protivnik, ili potpuno odustati od napada, ili }e zastati na
trenutak, {to treba da bude dovoljno za preduzimanje drugih mera odbrane. 2) DA OMOGU]I PREUZIMANJE BORBENE INICIJATIVE - kao
uvod u primenu drugih odbrambenih zahvata. 3) DA PASIVIZIRA
NAPADA^A - izazivanjem telesne povrede koja treba da spre~i svaku
dalju aktivnost protivnika. Zbog toga, efikasna samoodbrana podrazumeva uve`bavanje i upotrebu ATEMI WAZA koje su striktno zabranjene
u sportskim borila~kim disciplinama, pa su u ve{tini JU JUTSU, zastupljeni upravo takvi KARATE udarci. Da bi se postigli funkcionalni
ciljevi, svaka ATEMI tehnika mora ispunjavati slede}e uslove:
a) TEHNI^KA ISPRAVNOST - Udarac mora biti tehni~ki
ispravan, da bi bio efikasan. To je, uostalom, osnovna razlika
izme|u obu~enih boraca i “ laika” .
b) PRAVOVREMENOST - Udarac mora biti pravovremen,
da bi bio efikasan. Pod tim se podrazumeva psiholo{ka i
fizi~ka pravovremenost u odnosu na protivnika i borbenu
situaciju. Najbolji je onaj udarac, koji je zadat u vreme i na
na~in koji protivnik ne o~ekuje, odnosno, na koji ne mo`e da
reaguje.
c) BRZINA - Udarac mora biti adekvatno brz, da bi bio
efikasan. U ovom slu~aju, faktor brzine je direktno povezan
sa faktorom pravovremenosti. Udarac koji porani, bi}e isto
tako lo{, kao i udarac koji zakasni.
d) PRECIZNOST - Udarac mora biti precizan da bi bio
efikasan. Zna~i, mora biti zadat isklju~ivo u vitalni deo tela
protivnika, da bi se postigao o~ekivani efekat.
284
e) SNAGA i RAZORNOST - Udarac mora biti adekvatno
sna`an i razoran, da bi bio efikasan. Ovaj faktor direktno
odra`ava upotrebnu vrednost udarca, mada intenzitet snage i
razornosti ne mora biti isti kod svih ATEMI tehnika.
OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSU razra|uje osam vrsta udaraca koji su odabrani po kriterijumima jednostavnosti, efikasnosti i kompatibilnosti sa ostalim borila~kim tehnikama zastupljenim u sistemu. Njihova upotrebna vrednost potencirana je
u svim fazama odbrambenog procesa, sa precizno utvr|enom takti~kotehni~kom namenom:
UDARCI UVODNE FAZE: Primarna namena im je da zbune i na
trenutak zaustave napada~a, u cilju stvaranja uslova za izvo|enje kontinuiranog kontranapada, ali to ne isklju~uje mogu}nost da se UVODNIM
UDARCEM protivnik u potpunosti nadvlada.
UDARCI PRELAZNE FAZE: Imaju dvostruku takti~ku namenu u
smislu preuzimanja borbene inicijative, odnosno, povezuju}u funkciju u
slu~aju potrebe transformacije tehni~kog koncepta, kao i u cilju stvaranja
uslova za primenu kontinuiranog zavr{nog zahvata, uz objektivnu mogu}nost, da se PRELAZNIM UDARCEM protivnik u potpunosti pasivizira.
UDARCI ZAVR[NE FAZE: Namena im je apsolutna pasivizacija
napada~a uz nano{enje te{kih telesnih povreda i primenjuju se samo u situacijama kada je to neophodno potrebno.
Prema konceptu KYOKUSHINJUTSU, ATEMI WAZA se uve`bava na partneru, kroz OSNOVNE, SLO@ENE i SLOBODNE FORME, {to
pru`a optimalne uslove za usavr{avanje tehni~ke ispravnosti, pravovremenosti, brzine i preciznosti udaraca. Snaga i razornost udaraca, uve`bavaju se po metodu TAMESHIWARI do perfekcionizma, odnosno do
nivoa upotrebne vrednosti koju japanska borila~ka teorija defini{e
pojmom - KOROSHI - tehnika kojom se protivnik onesposobljava za
dalju borbu ili IKKEN HISSATSU - UBITI JEDNIM UDARCEM.
285
1) UDARAC GLAVOM - ATAMI TSUKI
UDARAC GLAVOM spada me|u osnovne UVODNE UDARCE.
Izuzetno je efikasan u uslovima bliske borbe. To je brz i sna`an udarac,
koji se lako zadaje i koji mo`e iznenaditi svakog protivnika. U kineskoj
borila~koj teoriji i praksi posebno se nagla{ava upotrebna vrednost ovog
udarca, kao faktora koji treba da predstavlja prekretnicu u borbenom
procesu.
A) MAE ATAMI TSUKI
UDARAC GLAVOM NAPRED - MAE ATAMI TSUKI ili HITAI
TSUKI (udarac ~eonom kosti) je jedan od najja~ih udaraca u borila~kim
ve{tinama (F-471). Obi~no se zadaje u vrh brade, koren nosa, jagodi~nu
kost ili vili~nu kost, me|utim, gde god da pogodi, ako je izveden iznenada
i u pravom trenutku, sigurno }e izazvati {ok kod protivnika. Ima izuzetan
psiholo{ki i fizi~ki efekat, u smislu zaustavljanja i odvra}anja napada~a,
pa se ~esto de{ava, da se ceo odbrambeni proces svede samo na
471
286
472
zadavanje ovog udarca. Kod uve`bavanja i izvo|enja ove tehnike veoma
je va`no obratiti pa`nju na to da zubi obavezno budu stisnuti, a jezik priljubljen uz nepce. MAE ATAMI TSUKI se mo`e uve`bavati metodom
TAMESHIWARI, mada to nije obavezno, imaju}i u vidu da je udarac
sam po sebi izuzetno razoran. Prilikom eventualnog izvo|enja TAMESHIWARI testa, treba udarati isklju~ivo preko vi{estruko presavijene
tkanine, da krhotine od predmeta koji se lomi ne bi povredile lice.
B) YOKO ATAMI TSUKI
UDARAC GLAVOM U STRANU predvi|en je za situacije apsolutno bliske distance. Zadaje se energi~nim trzajem glave u stranu sa ciljem da se bo~nim delom ~eone kosti pogodi vilica protivnika. Primarna
namena mu je da izazove psiholo{ki efekat koji treba da omogu}i nastavak akcije. U~inak ovog udarca je nepouzdan i neizvestan pa se obavezno
radi u kombinaciji sa jo{ jednim udarcem. Zbog veoma osetljive udarne
povr{ine nije preporu~ljiv za usavr{avanje metodom TAMESHIWARI.
C) USHIRO ATAMI TSUKI
UDARAC GLAVOM NAZAD predvi|en je za reagovanje na protivni~ki napad s le|a. Zadaje se sna`nim trzajem glave unazad sa ciljem
da se povr{inom potilja~ne kosti pogodi nos, vilica ili jagodi~na kost protivnika. Namena mu je da izazove psiholo{ki efekat koji treba da omogu}i nastavak akcije. Fizi~ki u~inak ovog udarca je neizvestan pa se obavezno radi u kombinaciji sa jo{ jednim udarcem. Zbog veoma osetljive udarne povr{ine nije preporu~ljiv za rad metodom TAMESHIWARI.
473
474
287
2) UDARAC BRIDOM DLANA - SHUTO
SHUTO je jedan od najefikasnijih i svakako najprepoznatljivijih
KARATE udaraca. U metodu KYOKUSHINJUTSU posebno se favorizuje kao tehnika koja se lako u~i i lako primenjuje, pa je zastupljen u svim
fazama samoodbrambenog reagovanja. Osnovna karakteristika ovog udarca je velika razorna mo}, pa ako se zada pravovremeno i precizno, borba }e se prakti~no svesti na IKKEN HISSATSU.
A) SHUTO GEDAN ATE
NISKI UDARAC BRIDOM DLANA UNAZAD - SHUTO GEDAN ATE - je uvodna tehnika, predvi|ena za reagovanje na protivni~ki
napad s le|a. Radi se u kombinaciji sa UDARCEM GLAVOM UNAZAD, kratkim i energi~nim trzajem, uz kori{}enje zamaha prethodnog
udarca. Zadaje se u predeo slabina protivnika, sa primarnim ciljem da
izazove psiholo{ki efekat (nesvesno povla~enje protivnikovog te`i{ta) {to
treba da stvori uslove za nastavak borbene akcije. Redovno se uve`bava
metodom TAMESHIWARI da bi se pove}ala efikasnost tehnike.
475
288
476
B) SHUTO GAMMEN UCHI
UDARAC BRIDOM DLANA U GLAVU - SHUTO GAMMEN
UCHI - je veoma opasna tehnika, predvi|ena za preuzimanje inicijative u
PRELAZNOJ FAZI borbene akcije (F-477). Korektno i pravovremeno
zadavanje ovog udarca, po pravilu zna~i kraj borbe, sa te{kim posledicama po protivnika. Udarac se zadaje sa strane, brzim polukru`nim pokretom ruke, u slepoo~nicu protivnika (F-478) ili u vratni deo ispod vili~nog
zgloba (F-479). Redovnim usavr{avanjem ove tehnike metodom TAMESHIWARI, posti`e se efekat velike razornosti (F-480), {to upotrebnu
vrednost ovog udarca potpuno izjedna~ava sa efikasno{}u oru`ja.
478
477
479
289
Posebna vrsta ovog udarca
je dvostruki - SHUTO AWASE
TSUKI, koji se radi u funkciji
UVODNOG UDARCA. Osnovna namena te tehnike je da izazove psiholo{ki {ok kod napada~a,
pa je treba izvoditi brzo i pre481
cizno, bez optere}ivanja problemom koncentracije snage, s obzirom da fizi~ki efekat udarca, u
konkretnom slu~aju nije od primarnog zna~aja.
C) SHUTO NE WAZA - DOVR[AVAJU]I UDARAC
Kao dovr{avaju}a tehnika, SHUTO se izvodi sa namerom da se
protivnik te{ko povredi ili ubije. Glavni preduslov za efikasnost ovog udarca je da protivnik prethodno bude blokiran polugom na laktu - hiji ne
osae. Udarac se zadaje u slepoo~nicu ili koren nosa, {to zavisi od trenutnog polo`aja glave protivnika. Kao zavr{na tehnika, redovno se usavr{ava
metodom TAMESHIWARI, da bi se postigao efekat ekstremne razornosti, a upotrebna vrednost udarca izjedna~ila sa efikasno{}u oru`ja.
482
291
3) UDARAC KORENOM DLANA - SHOTEI
SHOTEI JODAN TSUKI - UDARAC KORENOM DLANA U
VRH BRADE - je precizna, razorna i opasna ATEMI tehnika, predvi|ena za preuzimanje borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI samoodbrambene akcije. Da bi se stekla sigurnost u pomenuti udarac, potreban
je ne{to du`i period uve`bavanja, ali kada se jednom savlada, posta}e nezamenljiv u sukobima na bliskom odstojanju. Redovnim usavr{avanjem
ove tehnike metodom TAMESHIWARI, posti`e se sposobnost osloba|anja velike energije sa relativno kratkim zamahom, {to }e doprineti, da
zadavanje tog udarca iz bilo koje pozicije rezultira pobedom, sa te{kim
posledicama po protivnika (F-484)(F-485)(F-486).
484
485
293
4) UDARCI PESNICOM
Kod formiranja metoda KYOKUSHINJUTSU, maksimalno sam se
trudio da u OSNOVNOM SAMOODBRAMBENOM PROGRAMU,
izbegnem upotrebu udaraca stisnutom pesnicom. Naime, pesnica - kao
karakteristi~ni tehni~ki element KARATE VE[TINE, spontano name}e
ofanzivni takti~ki odnos prema borbenom procesu. Kod sledbenika JU
JUTSU ve{tine, koji se ne bave KARATE-om kao paralelnom disciplinom, sam faktor stisnutih pesnica, podsvesno inicira “ boksersku psihologiju” , {to stvara konfuziju kod adekvatnog izbora i primene ostalih
raspolo`ivih borila~kih tehnika. Zbog toga sam se opredelio samo za dva
udarca iz ove tehni~ke grupe, ~ija je funkcionalna uloga precizno
utvr|ena i podre|ena samoodbrambenom smislu sistema.
A) URAKEN SHITA UCHI GEDAN
Ovaj udarac je predvi|en isklju~ivo kao uvodna tehnika za
samoodbrambeno reagovanje na protivni~ki napad - hvatom oko vrata.
Zadaje se u seriji od dva
do tri udarca (jednom rukom) u predeo genitalija
napada~a. Ima pouzdan
psiholo{ki i fizi~ki efekat.
S obzirom na osetljivost
dela tela u koji se zadaje,
udarac ne mora biti sna`an, ali je va`no da bude
izuzetno brz i precizan. Ne
usavr{ava se metodom
TAMESHIWARI.
487
295
B) TETTSUI NE WAZA
Udarac donjom stranom pesnice - TETTSUI - predvi|en je isklju~ivo kao dovr{avaju}a tehnika koja se mo`e adekvatno nadgraditi na zavr{nu polugu NIKAJO NE WAZA (F-488) (F-489). Zadaje se u predeo
baze lobanje sa namerom da se protivnik te{ko povredi ili ubije. Kao dovr{avaju}i udarac, redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI da
bi se postigao efekat ekstremne razornosti (F-490).
488
489
296
5) UDARAC LAKTOM - HIJI WAZA
UDARAC LAKTOM spada me|u najsna`nije udarce u KARATE
ve{tini i {iroko je zastupljen u metodu KYOKUSHINJUTSU, kako sa
namenom preuzimanja borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI AKCIJE, tako i kao pouzdana dovr{avaju}a tehnika u ZAVR[NOJ FAZI.
Obavezno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI, da bi se ovom, ina~e
sna`nom udarcu, dodala komponenta ekstremne razornosti.
A) MAVASHI HIJI JODAN ATE
KRU@NI UDARAC LAKTOM U GLAVU - MAVASHI HIJI JODAN ATE - lako se u~i i lako primenjuje. Veoma je razoran, pa ako se
zada pravovremeno, borbeni proces }e se prakti~no svesti na IKKEN HISSATSU. Preciznost nije od primarnog uticaja, {to zna~i, da }e udarac
posti}i o~ekivani efekat ako pogodi bilo koji deo glave protivnika. Predvi|en je za preuzimanje borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI samoodbrambene akcije ali i kao povezuju}i faktor u SLO@ENIM FORMAMA. Redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI (F-493).
491
298
492
B) USHIRO HIJI CHUDAN ATE
UDARAC LAKTOM UNAZAD - USHIRO HIJI CHUDAN ATE,
prioritetno je predvi|en za samoodbrambeno reagovanje na protivni~ki
napad s le|a, sa ciljem preuzimanja borbene inicijative u PRELAZNOJ
FAZI AKCIJE. Pored toga, ~esto se pojavljuje kao povezuju}i faktor u
SLO@ENIM FORMAMA. Zadaje se vrhom lakta u solarni pleksus
protivnika u cilju postizanja fizi~kog ili psiholo{kog efekta koji treba da
omogu}i nastavak odbrambenog procesa (F-494) (F-495). ^esto se
doga|a da se borbeni proces zavr{i zadavanjem samo ovog udarca.
Redovno ga treba usavr{avati metodom TAMESHIWARI (F-496).
494
495
496
300
C) USHIRO HIJI JODAN ATE
UDARAC LAKTOM UNAZAD - u GLAVU PROTIVNIKA,
pojavljuje se samo kao povezuju}i faktor u SLO@ENIM FORMAMA (F497). Izuzetno je opasan - ali neprecizan. Primarna funkcija mu je da
izazove psiholo{ki efekat kod protivnika {to treba da omogu}i nastavak
odbrambenog procesa, ali ni njegov fizi~ki u~inak nije za potcenjivanje.
Redovno ga treba uve`bavati metodom TAMESHIWARI (F-498).
497
498
301
D) HIJI OROSHI UCHI
Kao dovr{avaju}a tehnika, UDARAC LAKTOM - HIJI OROSHI
UCHI, izvodi se sa namerom da se protivnik te{ko povredi - ili ubije.
Preduslov za potpunu efikasnost udaraca je da protivnik prethodno bude
blokiran zavr{nom polugom - HIJI NE OSAE (F-500) ili UDE GARAMI (F-499) pa se u zavisnosti od
toga, zadaje vrhom lakta u predeo
grudne kosti ili bazu lobanje
protivnika, uz uno{enje te`ine
celog tela u udarac. Redovno se
usavr{ava metodom TAMESHIWARI, da bi se postigao efekat ekstremne razornosti i upotrebna vrednost udarca izjedna~ila
sa efikasno{}u oru`ja (F-501).
499
500
302
6) UDARAC KOLENOM - HIZA GERI
HIZA GERI je jedan od najsna`nijih no`nih udaraca, a u metodu
KYOKUSHINJUTSU {iroko je zastupljen, kao univerzalni uvodni udarac
i kao pouzdana dovr{avaju}a tehnika. Obavezno se usavr{ava metodom
TAMESHIWARI, da bi se osim snage udarca, razvila i razornost.
A) HIZA GERI GEDAN
B) HIZA GERI YODAN
Niski UDARAC KOLENOM, zastupljen je u ve}ini
KYOKUSHINJUTSU FORMI.
Zadaje se u predeo slabina protivnika, sa ciljem da izazove psiholo{ki i fizi~ki efekat, {to treba da
stvori uslove za nastavak borbene
akcije (F-502). U svakom slu~aju
idealna no`na tehnika za borbu na
bliskoj distanci.
Kao dovr{avaju}a tehnika UDARAC KOLENOM U GLAVU - izvodi se sa namerom potpune pasivizacije protivnika uz
mogu}e te{ke posledice po njegov `ivot i zdravlje. Preduslov za
efikasnu primenu tog udarca je da
protivnik bude blokiran polugom
UDE GARAMI sa dodatnom
polugom na vratu (F-503).
502
503
304
7) NISKI UDARAC STOPALOM
KIN GERI
505
KIN GERI je univerzalni uvodni
udarac, zastupljen u ve}ini formi metoda
KYOKUSHINJUTSU. Zadaje se gornjom
povr{inom stopala u predeo genitalija protivnika (F-505). Imaju}i u vidu veliku osetljivost ATEMI ta~ke u koju se zadaje,
udarac ne mora biti sna`an, ali mora biti
izuzetno precizan i brz - “ kao udarac bi-
~em” . Primarna funkcija ovog udarca je da izazove psiholo{ki efekat na
protivnika (zaustavljanje napada i nesvesno povla~enje tela unazad), {to
treba da omogu}i nastavak odbrambenog procesa. Ne testira se metodom
TAMESHIWARI.
8) DOVR[AVAJU]I UDARAC PETOM KAKATO FUMIKOMI GERI
DOVR[AVAJU]I UDARAC PETOM - KAKATO FUMIKOMI
GERI, predvi|en je isklju~ivo kao dovr{avaju}a tehnika koja se mo`e
adekvatno nadgraditi na zavr{nu polugu - HIJI NE OSAE. Zadaje se sa
namerom da se protivnik te{ko povredi ili ubije. Kao dovr{avaju}i udarac,
redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI.
506
306
507
TAMESHIWARI
Usavr{avanje TEHNIKE UDARCA metodom TAMESHIWARI
zauzima klju~no mesto u samoodbrambenom sistemu KYOKUSHINJUTSU. To je faktor koji najvi{e doprinosi da upotrebna vrednost odbrambene tehnike dostigne nivo efikasnosti ozbiljnog i respektivnog oru`ja.
Nagla{avaju}i {iri zna~aj TAMESHIWARI usavr{avanja u borila~kim
ve{tinama koje se delimi~no ili potpuno oslanjaju na upotrebu TEHNIKE
UDARCA, veliki KARATE majstor MASUTATSU OYAMA konstatuje:
“ KARATE TEHNIKA, BEZ TAMESHIWARI-ja, ISTO JE [TO I
VO]KA KOJA NE DONOSI PLOD!” .
U prakti~nom smislu, TAMESHIWARI se manifestuje kao razbijanje ~vrstih-krutih predmeta, zadatim KARATE udarcem, u cilju demonstracije efekta razornosti. TO NIJE EGZIBICIJA - nego ozbiljan metod
uve`bavanja kvalitativnih svojstava ATEMI WAZA, koji je znatno te`i,
ali neupredivo efikasniji od drugih primenjivanih metoda, kao {to su rad
na bokserskoj vre}i ili makivari52. Stalnim praktikovanjem TAMESHIWARI-ja, uz postepeno i postupno pove}avanje koli~ine
predmeta koje treba razbiti udarcem, dolazi do spontanog sticanja
ekstremnih sposobnosti za trenutno osloba|anje energije, kada svaki
udarac - postaje smrtonosni udarac. Me|utim, to nije sve. Usavr{avanjem
udaraca metodom TAMESHIWARI, paralelno se usavr{avaju i drugi
borila~ki kvaliteti, odnosno, fizi~ki i mentalni faktori od kojih bitno zavisi
efikasnost samoodbrambenog procesa.
308
1) USAVR[AVANJE FIZI^KIH FAKTORA
A) USAVR[AVANJE TEHNIKE UDARCA
Samo tehni~ki ispravan udarac mo`e ostvariti dobar rezultat na
TAMESHIWARI testu. To prakti~no zna~i, da se stalnim praktikovanjem
TAMESHIWARI-ja, paralelno usavr{ava i tehnika izvo|enja udaraca.
Mada i tehni~ki neispravan udarac, u principu, mo`e izazvati efekat razornosti, taj efekat }e biti sveden na ograni~en broj poku{aja, uz obavezno,
lak{e ili te`e povre|ivanje udarne povr{ine, {to }e predstavljati konkretan
pokazatelj neispravne tehnike.
B) USAVR[AVANJE PRECIZNOSTI UDARCA
Samo precizan udarac mo`e ostvariti dobar rezultat na TAMESHIWARI testu. To prakti~no zna~i, da se stalnim praktikovanjem TAMESHIWARI-ja, paralelno uve`bava i preciznost izvo|enje udaraca. Neprecizno izveden udarac, ma koliko bio sna`an, ne}e izazvati efekat
razornosti. Osim toga, svaki neprecizan poku{aj, predstavlja}e rizik za
lak{e ili te`e povre|ivanje udarne povr{ine, {to }e biti konkretan
pokazatelj nepreciznosti tehnike.
C) OJA^AVANJE UDARNIH POVR[INA
Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, spontano se
oja~avaju udarne povr{ine preko kojih se realizuje sila udaraca. To prakti~no zna~i, sticanje sposobnosti za trenutnu i pravovremenu kontrakciju
mi{i}nog i vezivnog tkiva udarne povr{ine, koja }e se, tokom vremena,
potpuno adaptirati na podno{enje sile otpora i o~vrsnuti u dovoljnoj meri,
da se udarac mo`e bezbedno testirati neograni~en broj puta.
309
D) USAVR[AVANJE RAZORNOSTI UDARCA
Osnovni cilj metoda TAMESHIWARI je usavr{avanje razornosti
udaraca kroz spontano sticanje sposobnosti za trenutno osloba|anje
energije do neslu}enih razmera. Stalnim i postupnim praktikovanjem
ovog metoda, dolazi do prakti~ne realizacije fundamentalnog principa
japanske borila~ke teorije - SHUCHU RYOKU - KONCENTRACIJA
PA@NJE I SNAGE U JEDNOJ TA^KI ZA VREME IZVO\ENJA
AKCIJE - bez koga je upotrebna vrednost ve{tine nezamisliva.
2) USAVR[AVANJE MENTALNIH FAKTORA
A) STICANJE SIGURNOSTI U UPOTREBNU
VREDNOST TEHNIKE UDARCA
Permanentnim demonstriranjem razornosti udaraca na TAMESHIWARI testu, kandidati sti~u spontanu sigurnost u upotrebnu vrednost
svoje tehnike. Mada }e realizacija te tehnike, u uslovima konkretne
“ realne borbe” , zavisiti od niza drugih okolnosti, svest o razornosti
uve`banih udaraca, sama po sebi je dovoljna, da kandidatu pru`i realno
samopouzdanje i sigurnost u sopstvene sposobnosti.
B) PRIVIKAVANJE NA STRESNE SITUACIJE
Proces TAMESHIWARI testa, posebno ako se radi pred drugim
ljudima ili {irim auditorijumom (kao javna demonstracija), predstavlja
svojevrsnu blokiraju}u - stresnu situaciju, sa navalom ose}aja nesigurnosti, odnosno racionalnih i iracionalnih strahova. Uop{teno posmatrano,
takvo mentalno stanje je po kvalitetu pribli`no sli~no stanju stresa koji se
pojavljuje u uslovima “ realne borbe” , s tim, {to je kandidat ovde suo~en
310
samo sa samim sobom i auditorijumom. Stalnim izlaganjem ovoj vrsti
situacija, kod kandidata postepeno dolazi do spontanog privikavanja na
“ udara~ki stres” i formiranja emocionalne otpornosti na takve i sli~ne
situacije. Osim toga, kao {to je ve} navedeno u drugom poglavlju ove
knjige, TAMESHIWARI iskustvo, kao specifi~an psiho-fizi~ki do`ivljaj,
je veoma zna~ajno za proces prevazila`enja ose}aja straha, naknadnim
dovo|enjem svesti u imaginarno iskustveno stanje karakteristi~no za
TAMESHIWARI test.
3) METOD IZVO\ENJA TAMESHIWARI TESTA
A) TEHNIKA DISANJA
Pravilno disanje je generalni preduslov za izvo|enje razornog
udarca. Prilikom uve`bavanja i testiranja udaraca metodom TAMESHIWARI, primenjuje se abdominalno - IBUKI - disanje, koje se odvija kroz
~etiri faze.
a) UVODNA FAZA:
UDAH - dubok polagani udah kroz nos, sa potiskivanjem
udahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratko
zadr`ati.
IZDAH - usporeno izdisanje vazduha kroz nos, sa nekoliko
sna`nih uzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme.
(Sve vreme zubi treba da su ~vrsto stisnuti a jezik pritisnut
uz nepce).
311
b) PRIPREMNA FAZA:
UDAH - dubok polagani udah kroz nos, sa potiskivanjem
udahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratko
zadr`ati.
IZDAH - usporeno izdisanje vazduha kroz nos, sa nekoliko
uzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme, s tim,
{to se prilikom poslednje kontrakcije, usporeno fingira izvo|enje zadatog udarca, sa istovremenom kontrakcijom muskulature i udarne povr{ine koji u~estvuju u udarcu. (Zubi treba
da su ~vrsto stegnuti a jezik pritisnut uz nepce).
c) FAZA UDARCA:
UDAH - dubok brz udah kroz nos sa potiskivanjem udahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratko zadr`ati
uz dodatnu kontrakciju dijafragme i trbu{nih mi{i}a.
IZDAH - nagli brz izdah sa prodornim uzvikom - KIAI - uz
istovremenu, trenutnu kontrakciju celokupne muskulature
koja u~estvuje u udarcu i koncentracijom snage u udarnu
povr{inu (SHUCHU RYOKU).
d) FAZA OPU[TANJA:
UDAH - dubok polagani udah kroz nos, sa potiskivanjem
udahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratko
zadr`ati.
IZDAH - usporeno izdisanje kroz nos i usta, sa nekoliko
uzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme, uz
opu{tanje celog tela (ZANSHIN).
312
Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, posle izvesnog
vremena, ceo proces }e se odvijati spontano, kao jedinstvena, trenutna
akcija.
B) KONCENTRACIJA
U po~etnim fazama uve`bavanja koncentracija treba da bude
podeljena na tri segmenta TAMESHIWARI testa: a) koncentracija na
ispravno disanje, b) koncentracija na osloba|anje snage preko udarne
povr{ine, c) koncentracija na razaranje predmeta koji se razbija udarcem.
Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, posle izvesnog
vremena, ceo proces }e se odvijati spontano, kao jedinstvena, trenutna
akcija - SHUCHI RYOKU.
C) RAZARAJU]I UDARAC
Udarac koji se testira, treba izvesti silovito i beskompromisno, sa
ciljem trenutnog osloba|anja energije preko udarne povr{ine. Svako, ~ak
i minimalno kolebanje ili zastoj u akciji, negativno }e se odraziti na
rezultat testa, uz veliki rizik da udarna povr{ina bude povre|ena. Udarac
treba da bude usredsre|en na sredinu predmeta koji se lomi i na
zami{ljenu ta~ku ispod ili iza predmeta, da ne bi do{lo do preranog
osloba|anja energije. Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI,
posle izvesnog vremena, sti~e se sposobnost spontanog, trenutnog
osloba|anja energije, ~ak i bez prethodne mentalne i fizi~ke pripreme.
D) NA^INI TESTIRANJA UDARACA
METODOM TAMESHIWARI
Prvi na~in testiranja je lomljenje predmeta koji je postavljen sa
dvostrukim ~vrstim osloncem - “ na most” . To je najbezbedniji i najlak{i
na~in. Drugi na~in je lomljenje predmeta koji dr`i partner, {to je znatno
313
te`e, imaju}i u vidu da u momentu osloba|anja energije, nenamernim
pomeranjem ruku partnera pod pritiskom sile, dolazi do delimi~ne
amortizacije i slabljenja snage udarca. I tre}i na~in, predvi|en za TAMESHIWARI usavr{avanje vrhunskih majstora, je lomljenje predmeta bez
oslonca, odnosno predmeta koji vise na konopcu ili su ba~eni u vazduh.
Tu do izra`aja dolazi maksimalna sposobnost trenutnog osloba|anja
energije iz udarca.
E) PREDMETI NA KOJIMA SE TESTIRA UDARAC
Predmeti na kojima se uve`bava i testira razornost udaraca moraju
biti tvrdi i krti. Naj~e{}e su u primeni crepovi, cigle i daske. Ja sam se, u
svom metodu rada, opredelio za - ravni crep - i to iz vi{e razloga. Kao
prvo, na treninzima se koristi polovni crep, koga je lako nabaviti uz
minimalne materijalne izdatke. Zatim, crepovi pru`aju mogu}nost
postupne obuke i usavr{avanja udaraca, jednostavnim pove}avanjem
broja koji je lomi. Na kraju, efekat razornosti je znatno upe~atljiviji u
odnosu na druge predmete koji se mogu koristiti u tu svrhu.
F) PREDUSLOVI ZA BEZBEDNO IZVO\ENJE
TAMESHIWARI TESTA
Postoje dva principa za bezbedno uve`bavanje i izvo|enje TAMESHIWARI testa, kojih se u metodu KYOKUSHINJUTSU, treba
obavezno pridr`avati. Prvi je, preventivna za{tita udarne povr{ine, postavljanjem vi{estruko presavijene tkanine preko predmeta koji se razbija
udarcem. Takva vrsta za{tite }e, u zavisnosti od debljine tkanine,
minimalno uticati na efekat razornosti udarca, uz maksimalno
smanjivanje rizika od eventualnih povreda udarnih povr{ina. Testiranje
udaraca bez za{titnih mera mogu sprovoditi samo majstori ve{tine i to u
izuzetnim prilikama javnih demonstracija ili kada je to neophodno u
procesu obuke. Drugi princip je, postupnost u TAMESHIWARI
usavr{avanju. Naime, potpuno je jasno da jedan crep mo`e polomiti bilo
314
ko, bez ikakve obuke, me|utim, lomljenje crepa nije samo sebi cilj, ve}
je cilj usavr{avanje i izvo|enje pravilnog udarca. Zbog toga, kandidati ne
smeju shvatiti TAMESHIWARI kao egzibiciju, ve} kao sastavni deo
procesa obuke, u kome je postupnost, osnovni edukativni faktor. Odluku
o pove}anju broja predmeta (crepova) na kojima }e svaki kandidat
pojedina~no, usavr{avati odre|eni udarac, mo`e doneti samo MAJSTORINSTRUKTOR, na osnovu procene trenutnih tehni~kih, fizi~kih i
mentalnih sposobnosti kandidata. Napominjem da ~ak i vrhunski
majstori, koji na demonstracijama lome desetine crepova, na treninzima,
prilikom usavr{avanja udaraca, razbijaju neuporedivo manje koli~ine,
svesni ~injenice da efekat razornosti ne zavisi od predmeta koji se lomi
nego od na~ina na koji se to radi.
315
PRIMER BROJ 1 - [kolski na~in testiranja udarca SHUTO,
metodom TAMESHIWARI, na crepovima koje dr`i partner.
PRIMER BROJ 2 - [kolski na~in testiranja udarca SHOTEI,
metodom TAMESHIWARI, na crepovima koje dr`i partner.
316
PRIMER BROJ 3 - Testiranje udarca TETTSUI, metodom
TAMESHIWARI, na crepovima postavljenim sa dvostrukim
osloncem - “ na most” .
317
PRIMER BROJ 4 - Demonstracija razornosti udarca
SHOTEI, usavr{enog metodom TAMESHIWARI.
318
SEDMO POGLAVLJE
PROGRAM OBUKE I POLAGANJA
ZA U^ENI^KA KYU ZVANJA
PO JU JUTSU METODU
KYOKUSHINJUTSU
PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA U^ENI^KA KYU ZVANJA PO JU JUTSU METODU KYOKUSHINJUTSU, sastavio sam na
osnovu sagledavanja programa polaganja za u~eni~ke pojaseve koji
primenjuje “ SVETSKI CENTAR ZA REALNI AIKIDO I JU JUTSU” ,
zatim, na osnovu “ PROGRAMA OBUKE I POLAGANJA ZA U^ENI^KA KYU ZVANJA U KYOKUSHINKAI KARATE STILU” , kao i
na osnovu rezultata dvogodi{njih iskustava jugoslovenskih JU JUTSU
klubova koji rade po metodu KYOKUSHINJUTSU. U skladu sa
japanskom borila~kom tradicijom, razvojni put, od po~etnika do majstora,
podelio sam na pet u~eni~kih KYU NIVOA, koji se obele`avaju
standardizovanim bojama pojaseva, s tim, {to sam uz svaki nivo dodao i
opisne definicije koje se primenjuju u kineskoj borila~koj tradiciji.
Za svaki KYU nivo predvi|eni su precizno utvr|eni zahtevi koji
obuhvataju tri segmenta ve{tine, a to su: DEMONSTRACIJA
TEHNI^KOG NIVOA, DEMONSTRACIJA TAMESHIWARI TESTA I
KOREKTNO POZNAVANJE TEMA IZ TEORIJE BORILA^KIH
VE[TINA. TEHNI^KI NIVO - odra`ava su{tinu ve{tine i mora biti
besprekoran. TAMESHIWARI test - odra`ava upotrebnu vrednost
ve{tine i mora biti uspe{an. TEORETSKI DEO - podrazumeva usvajanje
osnovnih teoretskih znanja iz oblasti borila~kih ve{tina i pola`e se kroz
neformalni razgovor.
Organizacija i proces polaganja za ni`a u~eni~ka zvanja (peti,
~etvrti i tre}i KYU) potpadaju pod isklju~ivu nadle`nost MAJSTORA INSTRUKTORA, koji donosi samostalnu odluku o unapre|ivanju kandidata na vi{i nivo. Kod procesa polaganja za vi{a u~eni~ka zvanja (drugi i
prvi KYU), pored MAJSTORA - INSTRUKTORA, obavezno je prisustvo i jednog svedoka, tako|e majstora JU JUTSU ve{tine. Kriterijumi za
ocenjivanje nivoa kandidata moraju biti maksimalno strogi i realni.
321
PROGRAM OBUKE I POLAGANJA
ZA NIVO U^ENIKA PO^ETNIKA
PETI KYU - @UTI POJAS
Program polaganja za PETI KYU sadr`i demonstraciju TEHNIKE
IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA, na osnovu ~ega }e MAJSTOR - INSTRUKTOR doneti odluku da li je kandidat savladao nivo
ve{tine za navedeni KYU. Napominjem da su u~enici ovog nivoa tek
“ zakora~ili u ve{tinu” i da u prakti~nom smislu, njihovo znanje nema
upotrebnu vrednost. Period za koji }e kandidat savladati program za PETI
KYU zavisi od individualnih psiho-fizi~kih predispozicija, odnosno
ranijih predznanja i iskustava, a u proseku mo`e trajati od jednog do tri
meseca, pod uslovom da se treninzi poha|aju najmanje tri puta nedeljno.
1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE
Tehnika je jedini pokazatelj napredovanja kandidata na nivou
PETOG KYU-a, pa treba insistirati na besprekornom prezentiranju
zadatih elemenata. Demonstrira se pojedina~no izvo|enje TEHNIKA
BACANJA - NAGE WAZA i izvo|enje OSNOVNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU
A) NAGE WAZA
- OSOTO GARI
- IPPON SEOI NAGE
- “ VELIKO KINESKO BACANJE”
322
(Sve tehnike bacanja izvode se sa obaveznim uvodnim udarcem po
slobodnom izboru i obaveznom dovr{avaju}om polugom HIJI NE
OSAE).
B) OSNOVNE FORME
- PRVA OSNOVNA FORMA
- DRUGA OSNOVNA FORMA
- TRE]A OSNOVNA FORMA
(Kod izvo|enja predvi|enih osnovnih formi, treba obratiti pa`nju
na tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i potencijalnu upotrebnu
vrednost demonstriranih akcija).
2) TAMESHIWARI TEST
Mada se kandidati za PETI KYU, od samog po~etka postupno
uvode u usavr{avanje tehnike udaraca metodom TAMESHIWARI, na
ovom nivou TAMESHIWARI TEST SE NE POLA@E.
3) TEORETSKI DEO
PRVA TEMA: “ BORILA^KE VE[TINE DALEKOG
ISTOKA SA UPOTREBOM I BEZ UPOTREBE ORU@JA”
- uop{tena elementarna znanja.
323
PROGRAM OBUKE I POLAGANJA
ZA NIVO MLA\EG U^ENIKA
^ETVRTI KYU - NARAND@ASTI POJAS
Program polaganja za ^ETVRTI KYU sadr`i demonstraciju TEHNIKE IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA, na osnovu ~ega }e
MAJSTOR - INSTRUKTOR doneti odluku da li je kandidat savladao
nivo ve{tine za navedeni KYU. Napominjem da u~enici ovog nivoa, u
principu treba da su savladali osnovne elemente JU JUTSU tehnike, mada u prakti~nom smislu, njihovo znanje jo{ uvek nema realnu upotrebnu
vrednost. Period za koji }e kandidat savladati program za ^ETVRTI
KYU zavisi od individualnih psiho-fizi~kih predispozicija, odnosno ranijih predznanja i iskustava, a u proseku mo`e trajati od tri do {est meseci,
pod uslovom da se treninzi poha|aju najmanje tri puta nedeljno.
1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE
Tehnika je jedini pokazatelj napredovanja kandidata na nivou
^ETVRTOG KYU-a. Demonstrira se pojedina~no izvo|enje TEHNIKE
POLUGA - OSAE WAZA i izvo|enje OSNOVNIH FORMI - KYOKUSHINJUTSU.
A) OSAE WAZA
- HIJI JIME SOTO WAZA
- HIJI JIME UCHI WAZA
- NIKAJO
- UDE GARAMI
324
(Sve tehnike poluga izvode se sa obaveznim uvodnim udarcem po
izboru MAJSTORA - INSTRUKTORA).
B) OSNOVNE FORME
- ^ETVRTA OSNOVNA FORMA
- PETA OSNOVNA FORMA
- [ESTA OSNOVNA FORMA
(Kod izvo|enja predvi|enih osnovnih formi treba obratiti pa`nju na
tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i potencijalnu upotrebnu
vrednost demonstriranih akcija).
2) TAMESHIWARI TEST
Mada se kandidati za ^ETVRTI KYU redovno usavr{avaju metodom TAMESHIWARI, na ovom nivou TAMESHIWARI TEST SE NE
POLA@E.
3) TEORETSKI DEO
DRUGA TEMA: “ ISTORIJSKA GENEZA BUDO
VE[TINE JU JUTSU” .
TRE]A TEMA: “ JU JUTSU STILOVI I NJIHOVE
OSOBENOSTI” .
325
PROGRAM OBUKE I POLAGANJA
ZA NIVO NAPREDNOG U^ENIKA
TRE]I KYU - ZELENI POJAS
Program polaganja za TRE]I KYU sadr`i demonstaciju TEHNIKE
IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA i demonstraciju razornosti
udaraca na TAMESHIWARI TESTU, na osnovu ~ega }e MAJSTOR INSTRUKTOR doneti odluku, da li je kandidat savladao nivo ve{tine za
navedeni KYU. Napominjem da se sa nivoom TRE]EG KYU-a zavr{ava
elementarna borila~ka obuka, {to zna~i, da kandidat koji je solidno
ovladao ovim nivoom, mo`e ra~unati na znatnu psiho-fizi~ku
superiornost u “ realnoj borbi” sa protivnikom prose~ne konstitucije, koji
nije poha|ao borila~ku obuku. Za kandidate, koji se iz profesionalnih
razloga obu~avaju borila~kim ve{tinama, zaklju~no sa nivoom TRE]EG
KYU-a obuka je zavr{ena, a njihovo dalje uve`bavanje treba orijentisati
ka odr`avanju kvaliteta i efikasnosti ste~enih borila~kih sposobnosti.
Period za koji }e kandidat savladati program za TRE]I KYU, zavisi od
individualnih psihofizi~kih predispozicija i mo`e trajati od {est meseci do
godinu dana, pod uslovom da se treninzi poha|aju najmanje tri puta
nedeljno.
1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE
Tehnika se demonstrira izvo|enjem OSNOVNIH FORMI
KYOKUSHINJUTSU - iz borbene pozicije, gde treba obratiti pa`nju na
tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet, brzinu, `estinu i realnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija.
326
- PRVA OSNOVNA FORMA
- DRUGA OSNOVNA FORMA
- TRE]A OSNOVNA FORMA
- ^ETVRTA OSNOVNA FORMA
- PETA OSNOVNA FORMA
- [ESTA OSNOVNA FORMA
(Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|ene tehni~ke
zahteve u svim detaljima, ne mo`e pre}i u drugi krug polaganja).
2) TAMESHIWARI TEST
Program obuhvata razbijanje crepova odre|enom udarnom povr{inom u cilju demonstriranja razornosti osnovnih karate udaraca zastupljenih u metodu KYOKUSHINJUTSU. Kandidat koji je ovladao tehnikom
izvo|enja JU JUTSU akcija, a na TAMESHIWARI testu poka`e slab
rezultat, ne mo`e biti promovisan u nivo TRE]EG KYU-a. Podse}am, da
se od kandidata na nivou TRE]EG KYU-a o~ekuje znatna superiornost u
“ realnoj borbi” sa neobu~enim protivnikom (laikom), a osnova te
superiornosti, velikim delom le`i u natprose~noj razornosti udaraca, {to se
sti~e i proverava praktikovanjem TAMESHIWARI-a.
A) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA
KOJE DR@I PARTNER
- SHUTO GAMMEN UCHI (DESNOM RUKOM)
- SHUTO GEDAN ATE (LEVOM RUKOM)
- SHOTEI JODAN TSUKI (LEVOM I DESNOM RUKOM)
- MAVASHI HIJI JODAN ATE (DESNOM RUKOM)
- USHIKO HIJI CHUDAN ATE (LEVOM RUKOM)
- HIZA CHUDAN (LEVIM I DESNIM KOLENOM)
327
(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje dr`i
partner, lomi se samo po jedan crep - zadatom udarnom povr{inom).
B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA
POSTAVLJENIM SA ^VRSTIM OSLONCEM
- SHUTO (DESNOM RUKOM)
- TETTSUI (LEVOM RUKOM)
- HIJI OROSHI UCHI (LEVOM I DESNOM RUKOM)
- KAKATO FUMIKOMI GERI (DESNOM NOGOM)
(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji su
postavljeni sa ~vrstim osloncem, lome se po ~etiri crepa - zadatom
udarnom povr{inom).
3) TEORETSKI DEO
^ETVRTA TEMA: “ JU JUTSU METOD KYOKUSHINJUTSU” - uop{teni prikaz.
PETA TEMA: “ ETI^KI I KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKTI
UPOTREBE VE[TINE KYOKUSHINJUTSU U USLOVIMA REALNE BORBE” .
328
PROGRAM OBUKE I POLAGANJA
ZA NIVO STARIJEG U^ENIKA
DRUGI KYU - PLAVI POJAS
Program polaganja za DRUGI KYU sadr`i demonstraciju TEHNIKE IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA i demonstraciju razornosti udaraca na TAMESHIWARI TESTU, na osnovu ~ega }e MAJSTOR - INSTRUKTOR i MAJSTOR - SVEDOK doneti odluku, da li je
kandidat savladao nivo ve{tine za navedeni KYU. Ukoliko njihova odluka ne bude jednoglasna, kandidatu }e se pru`iti prilika da ponovi sporni
krug polaganja. Napominjem da se od kandidata na nivou DRUGOG
KYU-a o~ekuje da je poprimio sve psihofizi~ke osobine JU JUTSU borca
i sposobnosti da tehni~ki ispravnom, razornom akcijom, u svim uslovima
potvrdi spremnost na nivou najvi{eg u~eni~kog zvanja. Period za koji }e
kandidat savladati program za DRUGI KYU, zavisi od individualnih
psiho-fizi~kih predispozicija i u proseku mo`e trajati od jedne do dve
godine.
1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE
A) OSNOVNE FORME
Od kandidata se o~ekuje da SVIH [EST OSNOVNIH FORMI
KYOKUSHINJUTSU demonstrira tehni~ki savr{eno, brzo i rutinirano, iz
borbene pozicije koja, na zahtev MAJSTORA - INSTRUKTORA, mo`e
biti takti~ki prihva}ena ili nametnuta.
329
B) SLO@ENE FORME
Tehnika izvo|enja SLO@ENIH FORMI KYOKUSHINJUTSU, demonstrira se iz zate~ene borbene pozicije. Tu treba obratiti pa`nju na tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i brzinu prelaza iz forme u
formu, kao i na realnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija. Za
DRUGI KYU - pola`u se:
- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI
- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI
- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI
(Napomena: Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|ene
tehni~ke zahteve u svim detaljima, ne mo`e pre}i u drugi krug polaganja).
2) TAMESHIWARI TEST
TAMESHIWARI TEST mora biti besprekoran. Na nivou DRUGOG KYU-a od kandidata se o~ekuje da je u stanju da demonstrira razornost svih predvi|enih udaraca i desnom i levom udarnom povr{inom.
A) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA
KOJE DR@I PARTNER
- MAE ATAMI TSUKI
- SHUTO GAMMEN UCHI
- SHUTO GEDAN ATE
- SHOTEI JODAN TSUKI
- MAVASHI HIJI JODAN ATE
- USHIRO HIJI CHUDAN ATE
- USHIRO HIJI JODAN ATE
- HIZA CHUDAN
330
(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje dr`i
partner, lome se po dva crepa svakom udarnom povr{inom).
B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA
POSTAVLJENIM SA ^VRSTIM OSLONCEM
- SHUTO
- TETTSUI
- HIJI OROSHI UCHI
- KAKATO FUMIKOMI GERI
(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji su
postavljeni sa ~vrstim osloncem, lomi se po {est crepova svakom udarnom povr{inom).
3) TEORETSKI DEO
[ESTA TEMA: “ ANATOMIJA SA POSEBNIM
OSVRTOM NA VITALNE TA^KE ^OVE^IJEG TELA I
EFEKTIMA NAPADA NA POJEDINE VITALNE
TA^KE” .
SEDMA TEMA: “ OSNOVI PRVE POMO]I I REANIMACIJE” .
331
PROGRAM OBUKE I POLAGANJA
ZA NIVO KANDIDATA
ZA MAJSTORSKO ZVANJE
PRVI KYU - BRAON POJAS
Program polaganja za PRVI KYU sadr`i demonstraciju TEHNIKE
IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA i demonstraciju razornosti
udaraca na TAMESHIWARI TESTU, na osnovu ~ega }e MAJSTOR INSTRUKTOR i MAJSTOR - SVEDOK doneti odluku, da li je kandidat
savladao nivo ve{tine za navedeni KYU. Ukoliko njihova odluka ne bude
jednoglasna, kandidatu }e se pru`iti prilika da ponovi sporni element
polaganja. PRVI KYU JE PRELAZNI NIVO NA KOME SE ZAVR[AVA “ PUT U^ENIKA” , A KANDIDAT KOJI JE SOLIDNO
OVLADAO OVIM NIVOOM DEFINITIVNO STUPA NA “ PUT
MAJSTORSTVA” . Napominjem da se od kandidata na nivou PRVOG
KYU-a o~ekuje da je ovladao tehni~kim i borbenim finesama metoda
KYOKUSHINJUTSU i stekao sposobnost da u svim uslovima potvrdi
kvalitet KANDIDATA ZA MAJSTORSKO ZVANJE. Period za koji }e
kandidat savladati program za PRVI KYU, zavisi od individualnih psihofizi~kih predispozicija i u proseku traje oko dve godine.
1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE
A) OSNOVNE FORME
Od kandidata se o~ekuje da SVIH [EST OSNOVNIH FORMI
KYOKUSHINJUTSU demonstrira tehni~ki savr{eno, brzo i rutinirano, iz
borbene pozicije koja na zahtev majstora-instruktora mo`e biti takti~ki
prihva}ena ili takti~ki nametnuta.
332
B) SLO@ENE FORME
Tehnika izvo|enja SLO@ENIH FORMI KYOKUSHINJUTSU demonstrira se iz zate~ene borbene pozicije. Tu treba obratiti pa`nju na tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i brzinu prelaza iz forme u formu,
kao i na realnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija. Za PRVI KYU
pola`e se:
- ^ETVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI
- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI
- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI
(Napomena: Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|ene
tehni~ke zahteve u svim detaljima, ne mo`e pre}i u drugi krug polaganja).
2) TAMESHIWARI TEST
TAMESHIWARI TEST mora se odraditi savr{eno. Na nivou
PRVOG KYU-a od kandidata se o~ekuje da je u stanju da demonstrira
razornost svih predvi|enih udaraca i desnim i levim udarnim povr{inama.
A) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA
KOJE DR@I PARTNER
- MAE ATAMI TSUKI
- SHUTO GAMMEN UCHI
- SHUTO GEDAN ATE
- SHOTEI JODAN TSUKI
- MAVASHI HIJI JODAN ATE
- USHIRO HIJI CHUDAN ATE
- USHIRO HIJI JODAN ATE
- HIZA CHUDAN
333
(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje dr`i
partner, lome se po dva crepa svakom udarnom povr{inom).
B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA
POSTAVLJENIM SA ^VRSTIM OSLONCEM
- SHUTO
- TETTSUI
- HIJI OROSHI UCHI
- KAKATO FUMIKOMI GERI
(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji su
postavljeni sa ~vrstim osloncem, lomi se po osam crepova svakom udarnom povr{inom).
3) TEORETSKI DEO
OSMA TEMA: “ TAKTIKA UPOTREBE VE[TINE
KYOKUSHINJUTSU U REALNIM BORBENIM USLOVIMA” .
334
OSMO POGLAVLJE
PROGRAM POLAGANJA
MAJSTORSKOG ISPITA
BUDO VE[TINE JU JUTSU
PO METODU KYOKUSHINJUTSU
MAJSTORSTVO KYOKUSHINJUTSU
“ Majstorstvo je postignuto onda
- kada se niti gre{i niti okleva.”
NI^E
Sticanjem majstorskog zvanja u borila~kim ve{tinama, kandidat se
svrstava u posebnu kategoriju ljudi, od kojih se apriorno o~ekuju visoki
eti~ki kriterijumi, sposobnost racionalnog pona{anja u ekstremnim
situacijama i mogu}nost mudrog i efikasnog suprotstavljanja nasilju.
Prakti~no, u skladu sa defanzivnim karakterom BUDO ve{tine JU JUTSU, MAJSTOR PRVOG DANA mora biti maksimalno osposobljen za
adekvatno samoodbrambeno reagovanje u borbi protiv neobu~enog i
nenaoru`anog protivnika. Prema drevnim borila~kim principima, on mora
biti prosvetljena osoba, izbalansirane li~nosti i razvijene samokontrole, sa
savr{eno izgra|enim ose}ajem za pravi momenat akcije ili mirovanja.
Mora biti svestan svojih kvaliteta i svojih slabosti, i znati kako da ih
dovede u harmoniju sa li~no{}u protivnika da bi ostvario svoj cilj. Polaganje MAJSTORSKOG ISPITA mo`e se omogu}iti samo kandidatima
~ije psiholo{ke i fizi~ke karakteristike garantuju navedene kvalitete.
Komisija pred kojom se pola`e MAJSTORSKI ISPIT sastavlja se
pojedina~no za svaki konkretan slu~aj i mora imati PET ^LANOVA:
MAJSTOR - INSTRUKTOR BUDO ve{tine JU JUTSU sa minimalnim
majstorskim rangom TRE]EG DANA, dva MAJSTORA - SVEDOKA
sledbenika stila KYOKUSHINJUTSU i dva MAJSTORA BORILA^KIH
VE[TINA predstavnika drugih borila~kih pravaca. Odluka komisije
mora biti jednoglasna i donosi se za svaki krug polaganja posebno.
337
Ispit se pola`e individualno iz ~etiri dela: TEHNI^KI DEO, TAMESHIWARI TEST, BORBENI DEO i TEORETSKI DEO. TEHNI^KI
DEO - odra`ava su{tinu ve{tine i mora biti besprekoran. TAMESHIWARI TEST - odra`ava upotrebnu vrednost ve{tine i mora biti uspe{an.
BORBENI DEO - konkretno odra`ava samoodbrambenu spremnost i
sposobnost kandidata, i mora biti korektan. TEORETSKI DEO podrazumeva usvajanje filozofskih znanja iz oblasti borila~kih ve{tina
Dalekog Istoka i pola`e se kroz neformalni razgovor sa komisijom.
1) TEHNI^KI DEO MAJSTORSKOG ISPITA
U okviru tehni~kog dela MAJSTORSKOG ISPITA od kandidata se
o~ekuje da tehni~ki savr{eno, brzo i rutinirano, demonstrira izvo|enje
SVIH [EST GRUPA SLOŽENIH FORMI KYOKUSHINJUTSU. Svaka
pojedina~na varijacija izvodi se sa takti~kim prihvatanjem ili nametanjem
borbene pozicije, po slobodnom izboru kandidata. Asistente na kojima se
demonstriraju forme bira majstor-instruktor i mo`e ih zameniti posle
svake grupe izvedenih formi. Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni
predvi|ene tehni~ke zahteve u svim detaljima, ne mo`e pro}i u drugi krug
polaganja.
2) MAJSTORSKI TAMESHIWARI TEST
Od kandidata se o~ekuje da savr{eno odradi MAJSTORSKI
TAMESHIWARI TEST uz vrhunsko demonstriranje razornosti
predvi|enih udaraca svim udarnim povr{inama. U slu~aju neuspe{no
izvedenog udarca, svaki pojedina~ni test se mo`e ponoviti najvi{e jo{ dva
puta, pa ako i tada rezultat bude bio negativan, polaganje
MAJSTORSKOG ISPITA treba prekinuti.
338
A) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA
KOJE DR@I PARTNER
- MAE ATAMI TSUKI
- SHUTO GAMMEN UCHI
- SHUTO GEDAN ATE
- SHOTEI JODAN TSUKI
- MAVASHI HIJI JODAN ATE
- USHIRO HIJI CHUDAN ATE
- USHIRO HIJI JODAN ATE
- HIZA CHUDAN
Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje dr`i partner, lome se
po tri crepa svakom udarnom povr{inom. Asistente bira kandidat i mo`e
ih zameniti po `elji.
B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA
POSTAVLJENIM SA DVOSTRUKIM ^VRSTIM OSLONCEM
- SHUTO
- TETTSUI
- HIJI OROSHI UCHI
- KAKATO FUMIKOMI GERI
Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji su postavljeni sa
dvostrukim ~vrstim osloncem, lomi se po deset crepova svakom udarnom
povr{inom. Crepove postavljaju asistenti koje izabere kandidat.
339
3) BORBENI DEO MAJSTORSKOG ISPITA
Kandidat koji pola`e MAJSTORSKI ISPIT mora da odradi ^ETIRI
BORBE po pravilima SLOBODNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU, sa
protivnicima koje odabere majstor-instruktor. Svaka borba mo`e trajati
maksimalno deset minuta, pa ako rezultat bude bio nere{en, ra~una}e se
da je pobedio kandidat - UKE. Da bi polo`io ovaj deo MAJSTORSKOG
ISPITA, kandidat mora pobediti u sve ~etiri borbe.
4) TEORETSKI DEO MAJSTORSKOG ISPITA
U ovom, zavr{nom delu MAJSTORSKOG ISPITA, kroz neformalan razgovor sa ~lanovima komisije, kandidat mora pokazati korektan nivo poznavanja filozofije na kojoj se zasniva teorija borila~kih ve{tina
Dalekog istoka, po slede}im TEMAMA:
- “ FILOZOFIJA ZEN BUDIZMA” - (sa posebnim osvrtom
na istorijat, osnovni koncept, tehnike disanja, koncentracije i
meditacije).
.
- “ OSNOVI TAOISTI^KE I KONFU^IJANSKE FILOZOFIJE” - (sa posebnim osvrtom na teoretski koncept ^I
energije i principe YIN i YANG).
340
ZAVR[NA NAPOMENA
Period za koji }e kandidat pre}i put od po~etnika do majstora zavisi
od individualnih psiholo{kih i fizi~kih predispozicija i mo`e trajati od dve
do ~etiri godine. Me|utim to nije pravilo. Talentovani kandidati sa eventualnim prethodnim borila~kim iskustvima i predznanjima, mogu
majstorirati i pre tog roka. Isto tako, kandidati sa lo{ijim predispozicijama, uz kontinuirano, marljivo i istrajno usavr{avanje ve{tine, kad-tad }e
dosegnuti nivo majstorstva.
U skladu sa japanskom borila~kom tradicijom, majstorski nivo se
obele`ava crnim pojasom, a po tradiciji samoodbrambene ve{tine AIKI
JU JUTSU, koju sam uzeo kao uzor, majstori KYOKUSHINJUTSU imaju pravo da nose crne hakame, kao odraz statusnog simbola.
POSEBNO NAPOMINJEM DA SE SA MAJSTORSTVOM PRVOG DANA, ZAVR[AVA OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSU I DA PRAVO IZU^AVANJE VE[TINE
TEK TREBA DA ZAPO^NE, UVO\ENJEM U ZNATNO SLO@ENIJE
PROGRAME OBUKE PREDVI\ENE ZA VISOKE NIVOE
MAJSTORSTVA.53
341
POGOVOR KINESKOG RECENZENTA
Veliko mi je zadovoljstvo {to mogu da konstatujem da je uva`eni
majstor Filipovi}, koji je u kineskim borila~kim krugovima poznatiji pod
SHAOLIN-skim imenom Liu Guangpo, svojim metodolo{kim pristupom
u samoodbrambenim borila~kim ve{tinama, u~inio zna~ajan korak na
planu vra}anja ve{tine izvornim kineskim principima. U njegovom spoju
specifi~nih evropskih iskustava, pojednostavljenih japanskih tehni~kih
re{enja i temeljnih u~enja kineske borila~ke tradicije, uspostavljen je
interesantan metod koji znatno unapre|uje razvoj modernih samoodbrambenih ve{tina u naj{irem smislu.
Posebno mi je drago {to pred sobom imam knjigu jednog evropskog
autora, koji je prvi put u literaturi ove vrste, detaljno razjasnio zna~aj i
presudnu ulogu kineske borila~ke tradicije na razvoj samoodbrambenih
borila~kih ve{tina u celom svetu.
Manastir SHAOLIN
LIU HAICHAO
20. februar 1999. godine
DIREKTOR MANASTIRSKOG INSTITUTA
ZA IZU^AVANJE BORILA^KIH VE[TINA
343
DODATNA OBJA[NJENJA
1 - BUDO - Japanski termin koji uop{teno
obuhvata sve ratni~ke - borila~ke ve{tine
(BU-ratno, DO-put). Vidi: BU JUTSU (fusnota br. 20).
2 - TAOIZAM – Drevni kineski filozofski pravac. Zasniva
se na u~enju o PUTU ISTINE – TAO – koji predstavlja
suštinu spoznaje univerzuma. Smatra se da je pomenuti
filozofski pravac utemeljio kineski mudrac LAO TZE
(Lao Ce) u VII veku p.n.e. (Za širu informaciju vidi - D.
M. Filipovi}: “ Vudang Šan – sveta gora taoizma ” /
Beograd 2007. godine).
3 - TAO TE \ING - “ Knjiga mudrosti i vrline” , osnovno
delo TAOIZMA. Pripisuje se velikom kineskom
mudracu LAO TZE-u. Vidi: TAOIZAM (fusnota br. 2).
4 - Kod navo|enja japanskih i kineskih termina, koristi}u
me|unarodnu transkripciju izgovora, s tim, {to }u
prilikom prve pojave odre|enog termina nazna~iti u
zagradi kako se izgovara na srpskom jeziku.
5 - LAI^KI NAPAD - Osnovni JU JUTSU koncept
razra|uje odbranu od neobu~enog protivnika - “ laika” sa ciljem da se ve{tina suprotstavi sirovoj snazi. Sistem
odbrane od obu~enog napada~a, gde se ve{tina
suprotstavlja ve{tini - izu~ava se na vi{im nivoima JU
JUTSU majstorstva.
6 - MORIHEI UESHIBA - Morihej Ue{iba (1883-1969),
jedan od najve}ih JU JUTSU majstora, tvorac borila~ke
ve{tine AIKIDO.
7 - UME]E MIRA - Termin koji Morihej Ue{iba koristi za
sve borila~ke ve{tine koje se zasnivaju na “ nenasilnom
izbegavanju protivni~kih napada” .
8 - POLUGA - Borila~ki zahvat koji se tehni~ki realizuje
kao istezanje ili uvrtanje zglobova na telu (rukama ili
nogama) protivnika, preko anatomske granice
pokretljivosti, odnosno, u suprotnom pravcu od
345
9
10
11
12
13
14
15
346
anatomske konstrukcije zglobova.
- JIN i JANG - (YIN - YANG) - U tradicionalnoj kineskoj
filozofiji defini{e princip dualiteta, suprotnosti koje se
me|usobno smenjuju i dopunjavaju (`enski principmu{ki princip, tama-svetlost, hladno-toplo, itd.).
- BUDIZAM - Filozofski pravac koji je u VI veku pre
na{e ere uspostavio indijski sveti mudrac Sidharta
Gauthama (oko 553-483 p.n.e.), severnoindijski kralj
koji je abdicirao da bi postao sve{tenik-prosjak i
propovednik. Na osnovu vlastitih misti~kih iskustava,
razradio je filozofski, mentalni i prakti~no-delatni
sistem, koji je dobio ime po njegovom sve{teni~kom
imenu - BUDDHA (BUDA - prosvetljeni, probu|eni) i
do danas predstavlja jedan od najrasprostranjenijih
dalekoisto~nih filozofsko-religijskih pravaca. BUDINA
filozofija se bavi razre{avanjem problema - patnje i
spasenja - po osnovnom konceptu: “ @ivot je patnja a
uzroci te patnje su strasti i `elja za `ivotom. Osloboditi
se `elje i strasti zna~i osloboditi se patnji. To je put ka
nirvani - stanju ve~nog bla`enog mira” .
- SAQYAMUNI - ([akjamuni) - “ Utihnuli mudrac iz
plemena [akja” , filozofsko ime Sidharta Gauthama
Buddha-e. Vidi: BUDIZAM (fusnota br. 10).
- KONFU^IJANIZAM - Drevni kineski filozofski pravac
koji je u VI veku pre na{e ere osnovao kineski mudrac
Konfu~ije (KUNG FU CE , 551-479 p.n.e.). Zasniva se
na u~enju o vrlini, moralu, prirodi i dru{tvenom
ustrojstvu.
- CH´ AN BUDIZAM - (^AN BUDIZAM) - Kineska
{kola BUDIZMA koja svoje u~enje bazira na meditaciji,
sa ciljem, da navede sledbenika da postigne prosvetljenje
putem ve`banja mentalne usredsre|enosti. (Za širu
informaciju vidi - D. M. Filipovi}: Budisti~ki manastir
[aolinsu / Beograd 2002. godine).
- BUDINSTVO - BUDASTVO - Samospoznaja. Po~etna
faza bu|enja - stupanje na pravi put ka potpunom
prosvetljenju - BUDDHA.
- INTUITIVNOST - Nadintelektualna spoznaja (sanskrit -
16 17 -
18 -
19 -
20 -
21 -
22 -
23 -
prajna). Istinska mudrost iznad intelekta i
konvencionalne istine. Mo} funkcionisanja prosvetljenog uma.
CH´ I - (^I) - Vitalna energija koja kru`i telom svih bi}a
i deo je sveukupne univerzalne energije.
HAIKU - Oblik klasi~ne japanske poezije od tri stiha,
~iji je cilj da do~ara trenutni do`ivljaj ili trenutno
mentalno stanje pesnika u odnosu na temu kojoj je
posve}ena. Nastala pod uticajem ZEN filozofije.
SUMIYE - (SUMIJE) - Vrsta klasi~nog japanskog
slikarstva, ~etkicom i tu{em na pirin~anoj hartiji, jednim
nadahnutim potezom, sa ciljem do~aravanja trenutne
impresije slikara. Nastalo pod uticajem kaligrafije i ZEN
filozofije.
[INTOIZAM - Originalna japanska religija, nastala iz
starih paganskih verovanja u transcendentalnu, bezli~nu
i natprirodnu mo} duha - bo`anstva KAMI. Obuhvata
veliki broj bo`anstava: neba, zemlje, prirodnih sila i
pojava, porodi~nih predaka, mo}nih i uticajnih ljudi iz
pro{losti i dr.
BU JUTSU - Stari japanski termin koji uop{teno
obuhvata sve ratni~ke ve{tine (BU-ratno, JUTSUve{tina). Kasnije zamenjen terminom BUDO. Vidi:
BUDO (fusnota br. 1).
GEMPEI RAT - Rat koji je vo|en izme|u feudalnih
porodica TAIRA i MINAMOTO, po~etkom XII veka,
spada me|u najzna~ajnije doga|aje u japanskoj
nacionalnoj istoriji. Tragi~na sudbina ~lanova ovih
porodica pojavljuje se kao naj~e{}i motiv japanske
srednjovekovne knji`evnosti i umetnosti.
D. T. SUZUKI - Daisetz Teitaro Suzuki (1870-1966.),
najpoznatiji japanski filozof, psiholog i teoreti~ar ZEN BUDIZMA modernog doba.
Do XII veka, samuraji su kod izu~avanja borila~kih
ve{tina - BU JUTSU - favorizovali isklju~ivo ve{tine sa
upotrebom oru`ja. Od ve{tina bez upotrebe oru`ja,
347
24 -
25 26 -
27 -
28 -
29 -
30 348
praktikovano je samo “ rvanje u oklopu”
(KOGUSOKU), kao sekundarna - neobavezna disciplina.
Istorijski doga|aji vezani za smrt [ingen Takede,
poslu`ili su kao inspiracija velikom japanskom re`iseru
Akiru Kurosavi za snimanje kultnog filma
“ KAGEMU[A - SENKA RATNIKA” .
KI - Japanski naziv za vitalnu CH´ I energiju. Vidi:
CH´ I (fusnota br. 16).
KATA - Osnovna formalno tehni~ka ve`ba u borila~kim
ve{tinama, odnosno, skup ofanzivnih i defanzivnih
tehnika koje se izvode po ta~no utvr|enom redosledu,
kao borba sa zami{ljenim protivnikom. Formalne kata
vežbe se tako|e mogu usavršavati i kroz partnerski rad
po specifi~nom konceptu KATA KUMITE. Vidi KATA
KUMITE (fusnota br. 43).
KI-AI - Trenutno i usmereno osloba|anje vitalne KI
energije, kao proces objedinjenog fizi~kog i mentalnog
delovanja prema protivniku.
MOMENAT AKCIJE - Psiho-motorna sposobnost koja
podrazumeva spontano izvo|enje najadekvatnijih
pokreta u najadekvatnijem trenutku. Odra`ava su{tinu
virtuoznosti u svim psihomotornim ve{tinama,
sportovima, umetnostima i dr. Sti~e se stalnim
uve`bavanjem i usavr{avanjem, a u izuzetno retkim
slu~ajevima pojavljuje se kao uro|eni talenat.
TAKAMORI SAIGO - (1827-1877), vo|a ustanika
protiv “ Mei|i re`ima” 1877. godine. Ustanak je propao
zbog lo{e organizacije i slabog odziva naroda, pa je
Saigo, posle poraza 24. 11. 1877. godine, izvr{io ritualno
samoubistvo. Posle smrti, postao je jedan od najve}ih
japanskih junaka, a njegov kip u Kago{imi danas je
svetili{te japanskog nacionalisti~kog duha. Njegov
istorijski lik poslu`io je kao inspiracija za snimanje
poznatog holivudskig filma “ Poslednji samuraj” .
OMOTO KYO - Verska sekta nastala u drugoj polovini
31 -
32 -
33 34 35 -
36 -
37 -
38 -
XIX veka u Japanu. Spada u grupu takozvanih “ novih
religija” kao me{avina neo{intoisti~kog misticizma i
hri{}anstva. Osnovno u~enje ove sekte bazira se na ideji
sveop{te ljubavi me|u ljudima i uspostavljanju mira i
blagostanja u celom svetu. Smatra se da je sektu osnovao
japanski mistik Saburo Deguchi, dok se zasluga za
popularizaciju i {irenje ideja sekte pripisuje velikom
majstoru borila~kih ve{tina Morihei Ueshiba-i. Vidi:
MORIHEI UESHIBA (fusnota br. 6).
Prema kazivanju Takeda Tokimune-a, Ueshiba je
1941./1942. godine, bio predava~ na obave{tajnoj
akademiji japanske carske armije “ RIKUGUN
NAKANO GAKKO” , pa njegovo me{anje u unutra{nje
politi~ke doga|aje u Japanu nije moglo biti tolerisano.
KINESKA KOSMOLO[KA [KOLA - taoizam i
neotaoizam, kao i kasnije neokonfu~ijanizam, baziraju
svoja u~enja na JIN-JANG konceptu, odnosno
kosmolo{koj teoriji vasione kao ure|ene celine i op{tih
zakona koji vladaju u vasioni. U filozofskom smislu to je
deo metafizike koji raspravlja o ideji sveta kao
celokupnosti svih pojava u prostoru i vremenu. (Za širu
informaciju vidi - D. M. Filipovi}: “ Vudang Šan –
sveta gora taoizma” / Beograd 2007. godine).
RUKOPA[NI BOJ - “ borba prsa u prsa” .
SAMBO - Naziv ve{tine izveden od ruske skra}enice za
“ samoodbranu bez oru`ja” .
Budisti~ka pagoda kod “ Cvetkove pijace” uni{tena je
prilikom nacisti~kog bombardovanja Beograda 06. 04.
1941. godine.
“ USPORENA BORILA^KA GIMNASTIKA” Najverovatnije da se radi o drevnoj kineskoj borila~koj
ve{tini TAI CH´ I CHUAN.
OZN-a i KNOJ - “ Odeljenje za{tite naroda” i “ Korpus
narodne odbrane Jugoslavije” , institucije formirane pred
kraj II svetskog rata, iz kojih je kasnije nastao moderni
policijsko-bezbednosni sistem Jugoslavije.
BORBENA KONDICIJA - Specifi~an oblik psihofizi~ke kondicije, karakteristi~an isklju~ivo za borila~ke
349
39 -
40 -
41 -
42 -
43 -
44 -
45 -
46 350
ve{tine.
KYOKUSHINKAI KARATE - Jedan od najpoznatijih
karate stilova u svetu, karakteristi~an po brutalnim
pravilima borbe sa punim kontaktom bez za{titne
opreme. U tehni~kom smislu predstavlja me{avinu
koreanskih i klasi~nih japanskih stilova. Osnovao ga je
veliki japanski majstor Masutatsu Oyama, po~etkom
pedesetih godina XX veka.
TAMESHIWARI - Metod oja~avanja udarnih povr{ina i
razvijanja razornosti karate udaraca, sistematskim
uve`bavanjem razbijanja ~vrstih i krtih predmeta (daske,
cigle, crepovi, led i dr.).
MASUTATSU OYAMA - (1923-1994) jedan od
najve}ih japanskih karate majstora, osniva~ KYOKUSHINKAI KARATE stila. Vidi: KYOKUSHINKAI
KARATE (fusnota br. 39).
KOBUDO - Op{ti naziv za japanske ve{tine upotrebe
kratkih - sekundarnih oru`ja (no`, palica, lanac),
odnosno specifi~nih oru|a (tonfa, nun~aku, i dr.).
KATA KUMITE - Tehni~ko uve`bavanje borbe sa
partnerom, kroz izvo|enje ofanzivnih i defanzivnih
tehnika po ta~no utvr|enom redosledu, gde svaki od
partnera ima unapred precizno utvr|ene takti~kotehni~ke zadatke.
SUN TZU - (SUN CU) - Kineski filozof i ratni teoreti~ar
iz perioda pre na{e ere, najve}i teoreti~ar ratne doktrine
svih vremena, postavio je temelje u~enja vojne strategije
i taktike.
MIYAMOTO MUSASHI - (1584-1645) najpoznatiji
samuraj u japanskoj istoriji. Prona{ao i usavr{io posebnu
tehniku upotrebe japanskog ma~a. Tako|e je dao i veliki
doprinos unapre|enju teorije borila~kih ve{tina Dalekog
Istoka. Upotrebnu vrednost svojih teoretskih i prakti~nih
postavki proverio je i potvrdio u vi{e od {ezdeset
dvoboja.
HIDETAKA NISHIYAMA - Jedan od najpoznatijih
47 -
48 49 -
50 -
51 -
52 -
53 -
japanskih karate majstora SHOTO KAN karate stila.
LIU BAO SHAN - Veliki majstor manastira SHAOLIN,
osniva~
MANASTIRSKOG
INSTITUTA
ZA
IZU^AVANJE BORILA^KIH VE[TINA.
KUMI UCHI - Pozicija bliske borbe - “ prsa u prsa” .
OSNOVNIM PROGRAMOM KYOKUSHINJUTSU,
predvi|eno je da kandidati obavezno pohadjaju
specijalizovani kurs “ prve pomo}i” .
VOJISLAV Dr BILBIJA - Jedan od pionira jugoslovenskog karatea, zaslu`an za uvo|enje i razvoj “ tvrdih”
karate {kola. Spada u prvu generaciju WADO-RYU
majstora u Evropi. Kasnije se preorijentisao na
KYOKUSHINKAI karate stil i postao prvi majstor ovog
pravca u na{oj zemlji.
[OK - U teoriji borila~kih ve{tina ovaj pojam ozna~ava
iznenadan potres i te{ki poreme}aj u nervnom sistemu i
krvotoku. [okirani se nalazi u stanju smanjene
sposobnosti `ivotnih funkcija, krvotoka i disanja. Krajnji
stadijumi te{kog {oka su nesvest i smrt, {to zavisi od
vitalnog centra u koji je udarac upu}en.
MAKIVARA - Specifi~na japanska naprava od drveta
predvi|ena za uve`bavanje udaraca i ja~anje udarnih
povr{ina - doslovno “ drvo za udaranje” .
Za širu informaciju vidi – D. M. Filipovi}: Specijalne
forme samoodbrane / Beograd 2007. godine.
351
BIBLIOGRAFIJA
1. - Kazuzo Okakura - KNJIGA O ^AJU - GZH - Zagreb 1983.
2. - Morihei Ueshiba - UME]E MIRA - Global book - Novi
Sad - 1995.
3. - Zbornik radova Instituta za stare kineske borila~ke
ve{tine - Peking - 1969. - kineski tekst
4. - SHAOLIN KUNGFU (manastirsko izdanje na kineskom i engleskom jeziku) - SHAOLIN - 1998.
5. - Liu Haichao - SHAOLIN KUNGFU TRADITIONAL
FORMS (izdanje na kineskom i engleskom jeziku) Henan scientific and technical publishing house - 1993.
6. - Fung Ju Lan - ISTORIJA KINESKE FILOZOFIJE NOLIT - Beograd - 1997.
7. - Norman Mekenzi - TAJNA DRU[TVA - IRO “ Nova
knjiga” - Beograd - 1990.
8. - R. H. P. Mason and J. G. Caiger - A HISTORY OF
JAPAN - Tokyo - 1973.
9. - D. T. Suzuki - ZEN I SAMURAJI - IP “ Svetovi” - Novi
Sad - 1992.
10. - Toshishiro Obata - SAMURAI AIKIJUTSU - Dragon
books - USA- 1990.
11. - Inazo Nitobe - BU[IDO - B. Stani} - Beograd - 1984.
12. - Dejan Razi} - ZEN - “ De~je novine” - Gornji Milanovac
- 1985.
13. - D. T. Suzuki - ZEN - “ PANPUBLIK” - Beograd - 1988.
14. - Takeda Tokimune - INTERVJUI - (baza podataka
INTERNET)
15. - Hancock - Higashi - THE COMPLETE KANO JIUJITSU
- Bover books - USA - 1979.
353
16. - KODOKAN INSTITUT TOKYO - ARHIV (pristup
preko INTERNET-a)
17. - RUKOPA[NI BOJ - PRIRU^NIK ZA KOZAKE
INSTRUKTORE (prevod - skripta SCRA - Beograd 1996.)
18. - A. A. Haralampiev - SISTEM SAMBO Moskva -1990.
19. - M. Gavrilovi} - ISPISI IZ PARISKIH ARHIVA
(Gra|a za istoriju I srpskog ustanka) Beograd - 1904.
20. - J. Erdeljanovi} i M. Filipovi} - UPUTSTVA ZA ISPITIVANJE NARODNOG @IVOTA, OBI^AJA I
OSOBINA U JUŽNOJ SRBIJI - Srpsko nau~no
dru{tvo - 1938.
21. - SPOMENICA SEDAMDESETOGODI[NJICE VOJNE AKADEMIJE 1850 - 1925 - Beograd 1925.
22. - Milenko Arsovi} - VITE[KE IGRE I SPORTOVI Beograd - 1911.
23. - Branko Halhold - HRONIKA ZEMUNSKOG
SPORTA - “ ALTERA” - Beograd - 1989.
24. - SAMOODBRANA - Glavna uprava milicije - MUP
FNRJ - Beograd - 1951.
25. - SUN TZU - UME]E RATOVANJA - “ Global book” Novi Sad - 1995.
26. - Mijamoto Musa{i - PET KRUGOVA - “ De~je novine”
Gornji Milanovac - 1988.
27. - Prof. Dr. Petar Bokun - AGRESIJA KAO PSIHOPATOLO[KI FENOMEN SOCIJALNOG @IVLJENJA
(radovi i predavanja)
28. - Prof. Dr. Ljubisav Ne{i} - KRIVI^NO PRAVO Beograd 1995.
29. - Nikola Srzenti} i Prof. Dr. Ljubi{a Lazarevi} - KOMENTAR KRIVI^NOG ZAKONA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE - “ Savremena administracija” - Beograd - 1995.
30. - Kazuzo Kudo - JUDO - TEHNIKA BACANJA - “ Mladost” - Zagreb - 1976.
354
31. - Konstantin Momirovi} - JUDO I JU JITSU - 1958.
32. - Gozo Shioda - AIKIDO - “ Mladost” - Zagreb - 1977.
33. - Ljubomir Vra~arevi} - REALNI AIKIDO - SCRA Beograd 1996.
34. - Masutatsu Oyama - THIS IS KARATE - Tokyo - 1975.
35. - M. Nakayama - DYNAMIC KARATE - Tokyo - 1975.
36. - Dragan Filipovi} - PROGRAM OBUKE I
POLAGANJA ZA U^ENI^KA KYU ZVANJA U
KYOKUSHINKAI KARATE STILU - Beograd - 1997.
355
S A D R @ A J
- PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU ......................................................5
- PREDGOVOR PRVOM IZDANJU .........................................................6
- PRVO POGLAVLJE.................................................................................9
- UVOD.........................................................................................................9
- JU JUTSU - POJAM I DEFINICIJA......................................................11
- ISTORIJA SAMOODBRAMBENE VE[TINE JU JUTSU...............14
- PRVA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU..............................15
- SHUAI JAO..............................................................................................15
- DRUGA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU..........................18
- SHAOLIN CHIN NA...............................................................................18
- TRE]A FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU...........................26
- DAITO RYU AIKI JU JUTSU................................................................26
- ^ETVRTA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU......................46
- MODERNI JU JUTSU PRAVCI.............................................................46
- KODO KAN JU JUTSU...........................................................................49
- AIKI JU JUTSU........................................................................................62
- RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINE
JU JUTSU U ZAPADNOM SVETU.......................................................80
- RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINE
JU JUTSU U SRBIJI ................................................................................87
- DRUGO POGLAVLJE............................................................................93
- KYOKUSHINJUTSU - TEORETSKI KONCEPT...............................93
- SMISAO I SU[TINA KYOKUSHINJUTSU.........................................95
357
- METOD UVE@BAVANJA.....................................................................99
- TAKTI^KI I PSIHOLO[KI ASPEKTI “ REALNE BORBE” ..........102
- TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SITUACIJE.................................103
- TAKTI^KO SAGLEDAVANJE PROTIVNIKA............................104
- MOTIVI I NAMERE NAPADA^A................................................106
- MENTALNO STANJE NAPADA^A............................................106
- FIZI^KA KONSTITUCIJA NAPADA^A....................................108
- TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SOPSTVENIH
MOGU]NOSTI (PSIHOLO[KA PRIPREMA ZA BORBU).......109
- TAKTI^KO UVO\ENJE U BORBU.................................................114
- UPLA[ITI PROTIVNIKA................................................................115
- NALJUTITI PROTIVNIKA.............................................................115
- UMIRITI (“ USPAVATI” ) PROTIVNIKA....................................116
- ZAVARATI PROTIVNIKA............................................................117
- IZNENADITI PROTIVNIKA..........................................................118
- TAKTIKA NEPOSREDNE PRIMENE
SAMOODBRAMBENE TEHNIKE...................................................119
- TAKTI^KO SAGLEDAVANJE REZULTATA
“ REALNE BORBE” ...........................................................................121
- ETI^KI I KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKTI UPOTREBE
VE[TINE KYOKUSHINJUTSU U “ REALNOJ BORBI” ..............126
- ETI^KI ASPEKT.................................................................................126
- KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKT.........................................................131
- NAMENA METODA KYOKUSHINJUTSU.....................................135
- TRE]E POGLAVLJE............................................................................139
- KYOKUSHINJUTSU OSNOVNE FORME.......................................141
- PRVA OSNOVNA FORMA...............................................................142
- DRUGA OSNOVNA FORMA...........................................................146
- TRE]A OSNOVNA FORMA.............................................................150
- ^ETVRTA OSNOVNA FORMA.......................................................154
- PETA OSNOVNA FORMA................................................................158
- [ESTA OSNOVNA FORMA.............................................................161
358
- ^ETVRTO POGLAVLJE.....................................................................167
- KYOKUSHINJUTSU SLO@ENE FORME.........................................169
- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI...................................................171
- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA............................................................................172
- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................174
- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................176
- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI ^ETVRTA VARIJACIJA....................................................................178
- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.............................................................................180
- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI...............................................183
- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMIPRVA VARIJACIJA..................................................................... ......184
- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMIDRUGA VARIJACIJA.................................................................. .....186
- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA............................................................. ............188
- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI ^ETVRTA VARIJACIJA...........................................,,............ .........190
- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.................................................................. ........192
- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI................................................195
- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA.................................................................. .........196
- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................198
- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................200
- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI ^ETVRTA VARIJACIJA....................................................................202
359
- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.............................................................................204
- ^ETVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI..........................................207
- ^ETVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA............................................................................208
- ^ETVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................210
- ^ETVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................212
- ^ETVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI ^ETVRTA VARIJACIJA....................................................................214
- ^ETVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.............................................................................216
- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI....................................................219
- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA............................................................................220
- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................222
- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................224
- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI ^ETVRTA VARIJACIJA....................................................................226
- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.............................................................................228
- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI..................................................231
- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA............................................................................232
- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................234
- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................236
- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI ^ETVRTA VARIJACIJA....................................................................238
- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.........................................................................240
360
- PETO POGLAVLJE.......................................................................... 243
- KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME....................................245
- TORI.................................................................................................246
- UKE..................................................................................................247
- KONTROLA BORBENOG PROCESA...........................................249
- ANALIZA BORBENOG PROCESA...............................................251
- [ESTO POGLAVLJE........................................................................253
- “ ORU@JA” KYOKUSHINJUTSU
(BACANJA - POLUGE - UDARCI)...................................................253
- TEHNIKA BACANJA - NAGE WAZA............................................255
- OSOTO GARI..................................................................................257
- IPPON SEOI NAGE.........................................................................260
- KANSETSU GERI...........................................................................263
- VELIKO KINESKO BACANJE......................................................267
- TEHNIKA POLUGE I KONTROLE - OSAE WAZA......................271
- POJEDINA^NE POLUGE..............................................................272
- HIJI JIME - SOTO WAZA...............................................................272
- HIJI JIME - UCHI WAZA................................................................275
- KOMBINOVANE POLUGE...........................................................276
- NIKAJO OSAE................................................................................277
- UDE GARAMI.................................................................................279
- DOVR[AVAJU]E POLUGE.........................................................281
- NIKAJO NE OSAE..........................................................................282
- YOKO HIZA GATAME..................................................................283
- TEHNIKA UDARCA - ATEMI WAZA............................................284
- UDARAC GLAVOM - ATAMI TSUKI..........................................286
- UDARAC BRIDOM DLANA - SHUTO.........................................288
- UDARAC KORENOM DLANA - SHOTEI....................................293
- UDARCI PESNICOM......................................................................295
- UDARAC LAKTOM - HIJI WAZA................................................298
361
- UDARAC KOLENOM - HIZA GERI..............................................304
- NISKI UDARAC STOPALOM - KIN GERI...................................306
- DOVR[AVAJU]I UDARAC PETOM KAKATO FUMIKOMI GERI..........................................................306
TAMESHIWARI..................................................................................308
- USAVR[AVANJE FIZI^KIH FAKTORA.................................309
- USAVR[AVANJE MENTALNIH FAKTORA..............................310
- METOD IZVO\ENJA TAMESHIWARI TESTA.......................311
- SEDMO POGLAVLJE.......................................................................319
- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA U^ENI^KA KYU
ZVANJA PO JU JUTSU METODU KYOKUSHINJUTSU.............319
- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO U^ENIKA
PO^ETNIKA - PETI KYU - @UTI POJAS.........................................322
- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO MLA\EG
U^ENIKA - ^ETVRTI KYU - NARAND@ASTI POJAS................324
- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO NAPREDNOG U^ENIKA - TRE]I KYU - ZELENI POJAS...........................326
- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO STARIJEG
U^ENIKA - DRUGI KYU - PLAVI POJAS......................................329
- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO
KANDIDATA ZA MAJSTORSKO ZVANJE PRVI KYU - BRAON POJAS............................................................332
- OSMO POGLAVLJE.........................................................................335
- PROGRAM POLAGANJA MAJSTORSKOG ISPITA
BUDO VE[TINE JU JUTSU
PO METODU KYOKUSHINJUTSU................................................335
- POGOVOR KINESKOG RECENZENTA.........................................343
- DODATNA OBJA[NJENJA .............................................................345
- BIBLIOGRAFIJA...............................................................................353
362
Download

ovde