BOG, PROMISAO,
STVARANJE
Naslov originala
GOD, PROVIDENCE, CREATION
Emanuel Swedenborg
THE SWEDENBORG SOCIETY
20 BLOOMSBURY WAY, London
1976
Bog, Promisao,
Stvaranje
na latinskom
od
EMANUELA SVEDENBORGA
Prevod s engleskog
Risto Rundo
Beograd
2009
Sadr`aj
Predgovor
Prvo poglavlje
Atanazijsko verovanje
Atanazijsko verovanje . . . . . . . . . .
Prostiranje misli . . . . . . . . . . . . . .
Kako se ~oveku otvara nebo . . . . . .
Misao o Bogu . . . . . . . . . . . . . . .
Ljubav i delo . . . . . . . . . . . . . . .
Trojstvo prema Atanaziju . . . . . . . .
Bo`ansko i ljudsko u Gospodu . . . .
Devi~ansko ro|enje . . . . . . . . . . . .
Istiniti nauk o Trojstvu . . . . . . . . .
Atanazijsko verovanje i Istinski nauk
Trojnost u Gospodu . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.17
.20
.21
.23
.24
.26
.30
.32
.34
.36
.39
Hri{}anske ideje o Bogu . . . . . . . . . .
Bogo-~ovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
^ovek prijemnik `ivota . . . . . . . . . . .
Stupnjevi `ivota . . . . . . . . . . . . . . . .
Sve {to pripada samom `ivotu jeste Bog
Bo`anski red . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Bog kao ve~an i beskrajan . . . . . . . . .
Bog kao svemo} . . . . . . . . . . . . . . .
Uticaj (influx) . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.41
.44
.49
.54
.55
.57
.59
.60
.63
Drugo poglavlje
Tre}e poglavlje
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Bog
Bo`ansko Provi|enje
Spasenje kao cilj Bo`anskog Provi|enja . . . . . . .64
Zakoni Bo`anskog Provi|enja . . . . . . . . . . . . .65
5
^etvrto poglavlje
Stvaranje
Duhovno sunce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
@ivot `ivotinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
@ivotinje u nebu i paklu . . . . . . . . . . . . . . .
Du{a kod `ivotinja . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Razlika izme|u ~oveka i `ivotinja . . . . . . . . .
Du{a kod biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nema ~ina (efekta) bez uzroka . . . . . . . . . . .
Priroda i `ivotni nagon . . . . . . . . . . . . . . . .
Sve te`i ljudskom obliku . . . . . . . . . . . . . .
Tri sile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Biljke u nebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sile te`e k poslednjim izra`ajima . . . . . . . . .
Duhovne i prirodne biljke . . . . . . . . . . . . . .
Svrha biljne du{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Svi ljudi mogu da vide
(razumeju) bo`anske stvari . . . . . . . . . . . . .
Peto poglavlje
.151
Svemo} i Sveznanje
Stvarnost Duhovnog Sveta . . . . . . . . . .
Prostor i vreme u Duhovnom Svetu . . .
Naturalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nebo kao jedan (^ovek) pred Gospodom
Gospod je `ivot svega . . . . . . . . . . . .
Sveprisutnost Gospodova i u paklu . . . .
An|eosko okru`enje . . . . . . . . . . . . .
Sve {to je stvoreno ima svrhu . . . . . . .
Svrha je zajedni~ko dobro . . . . . . . . .
Ljubav i Mudrost u Gospodu su jedno .
6
.129
.131
.134
.136
.137
.139
.140
.142
.143
.145
.146
.147
.149
.150
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.154
.155
.157
.159
.161
.162
.164
.166
.167
.168
Predgovor
Od svoje {esnaeste godine ~vrsto verujem u u~enja koja su preko Emanuela Svedenborga data svetu. Njegova je
misija bila u tome da u~i ljude da slu{aju svoj unutra{nji
glas radije nego li mi{ljenja i rasprave. Posle godina usrdnog prou~avanja Biblije, pitam se da li za moju veru koja
je obratila moju tamu u svetlost dugujem vi{e Svedenborgu nego {to sam to do sada mislila. Odajem duboko priznanje Emanuelu Svedenborgu za bogatije tuma~enje Biblije,
za dublje razumevanje zna~enja Hri{}anstva, i za dragoceno
ose}anje Bo`anskog Prisustva u svetu. ^esto poku{avam da
se setim ose}anja koja su me navela da prihvatim Svedenborgovo tuma~enje Hri{}anstva ra|e nego li ono koje
mi je nudio moj otac; no bez uspeha. To je bilo isto ono {to
je navelo Jozefa Konrada da ide da vidi more. Kao i on, i
ja sam tako re}i isko~ila iz svoga dru{tva i tradicije – ostalo je ono {to sam postala.
Svedenborgova teolo{ka u~enja sadr`ana su u dugim
tomovima. Zbir svega, sveop{ta teologija, nalazi se u njegovom magnum opusu, Istinskoj Hri{}anskoj Religiji. No
njegovo sredi{nje u~enje je jednostavno. Sastoji se od tri
glavne ideje:
Bog je Bo`anska Ljubav
Bog je Bo`anska Mudrost
Bog je Mo} u primeni (usus, slu`enje, korist)
Ove ideje su kao talasi okeana koji zapljuskuju svaki zaliv i luku uvek novom snagom volje, vere, i energije.
Svedenborg daje novu stvarnost na{im pojmovima o Bogu i o zagrobnom `ivotu, pojmovima koje smo primili od
7
Emanuel Svedenborg
vekova nedokazane vere. Ta nova stvarnost je zapanjuju}a i uzbudljiva kao an|eoski glasovi koji su najavili Gospodovo ro|enje. Svedenborg nam donosi sve`e svedo~anstvo
koje podr`ava na{u nadu da }e veo biti skinut sa o~iju koje ne vide, da }e tvrde u{i da `ivnu i da }e neme usne da
progovore. A to je potrebno jer `ivimo u dobu tu`ne ravnodu{nosti prema svemu {to se odnosi na veru, i u dobu koje nema strpljenja za napore da se zakoni `ivota objasne
duhovnim terminima.
Jedino su zaista slepe one o~i koje ne}e da vide istinu – oni ljudi koji zatvaraju o~i pred duhovnom vizijom. Samo za njih tama je neopoziva.
Oni koji ispituju tamu s ljubavlju i poverenjem kao
bakljom nalaze da je ona dobra. Slepi ljudi koji imaju o~i
(unutra{nje, prim prev) znaju da oni `ive u duhovnom svetu
koji je neshvatljivo divniji nego li materijalni svet pred kojim za njih stoji veo. Krajolici koje oni posmatraju nikad ne
blede. Cve}e koje gledaju je besmrtno cve}e koje raste u
Bo`ijem vrtu. Svedenborghova poruka je kao stena koju je
Mojsije otvorio, iz koje je potekla slatka `ivodarna voda,
obilje istina za one koji su gladni i `edni na njihovom hodo~asni~kom putu kroz doba materijalizma i sebi~nosti.
U~enja koja je izlo`io Svedenborg vode ljude divnim
putem u Bo`iji grad svetlosti. Hodam njegovim suncem obasjanim putevima istine, pijem ~istu vodu znanja, a o~i moga
duha su se otvorile te upoznah radost vida koji pobe|uje
tamu i kru`i nebom. U jedno sam sigurna; ne treba `aliti
bilo koji napor da se donese uteha ograni~enim i stradaju}im ljudskim bi}ima u ovom tamnom i prema sebi okrenutom dobu; a Svedenborgova poruka zna~i mi mnogo!
Ona je obojila, u~inila stvarnom i objedinila moju misao o budu}em `ivotu; ona je uzvisila moje ideje o ljubavi, istini i korisnom radu; i bila mi je najja~i podstrek da
prevazi|em moja ograni~enja. Atmosfera koju Svedenborg
stvara potpuno me obuhvata. Svaka njegova i najmanja
fraza mi ne{to zna~i. Ima neka izuzetno umiruju}a i bla8
Bog, Promisao, Stvaranje
gotvorna mo} u Svedenborgovim mislima za osobe moga
temperamenta. Kad bih samo mogla da oda{iljem iz sebe
ono duhovno rasvetljenje koje sam primala kada sam svojim prstima ~itala Nebo i Pakao.
Od tada svakoga dana istra`ujem „Nauk“, i nalazim
da je istinit.
Kad bi ljudi po~eli s malo strpljenja ~itati Svedenborgove knjige, ubrzo bi ih ~itali iz ~iste radosti. Na{li bi
toliko toga o nebu {to bi im bilo drago i dovoljno toga {to
bi im pokazalo da je du{a svuda, i dovoljno dokaza da su
Ljubav i Bog tako povezani da ne mo`emo da znamo bilo
{ta o jednom a da ne znamo ne{to o drugom. Njegova knjiga Bo`anska Ljubav i Mudrost je izvor `ivota u ~ijoj blizini
sam uvek sre}na. U njoj nalazim odmor od bu~nog ludila
spolja{njeg sveta s puno re~i a malo zna~enja i s delima
male vrednosti. Uma~em prste u ovu veliku reku svetlosti koja je vi{a od svih zvezda , dublja od ti{ine u koju sam
utonula. Samo je ona velika dok je sve ostalo malo, delimi~no. Kad bih samo bila u stanju da na druge prenesem
polovinu misli i plemeninih ose}anja koja su pohranjena
u Svedenborgovim spisima, pomogla bih ljudima mnogo
vi{e nego {to sam to mogla do sada na bilo koji drugi na~in. Kakva bi to bila radost meni kada bih postala oru|em
kojim se Svedenborgova poruka daje svetu koji je duhovno gluv i slep.
Svakome ko je ~itao njegova dela otvorenog uma name}e se zaklju~ak da je Svedenborg opisivao svet koji je
njemu bio jasno stvaran kao {to je nama ovaj svet u kome
mi `ivimo. A ~injenica je da je to (taj svet) sistem savr{enog
reda, i da se u njemu svaki deo sla`e sa svakim drugim delom. Vidi se da se isti zakoni odnose kako na sastav duhovnih oblasti tako i na tuma~enje Biblije i na ljudski um. Ako
~italac veruje u otkrivenja, na}i }e u samoj Bibliji uverljive dokaze za Svedenborgova u~enja.
Potpunost, homogenost, i univerzalna prilagodljivost
na~ela jesu tri karakteristike njegove filosofije. Kao {to
9
Emanuel Svedenborg
list raste iz gran~ice, ili kao {to telo zavisi od uma, tako je
i svaki deo njegovog sistema povezan sa svim drugim delovima. Kroz sve svoje spise, Svedenborg nau~ava da se
svaka istinska religija odnosi na `ivot, i da je `ivot religije ~initi dobro.
Pored toga, on nam ka`e da Re~ – Zakon @ivota – ima
puno}u, svetost, i silu u doslovnom smislu kao i u na{im
delima. Svaka parabola, svako saglasje (korespondencija) u
Re~i zahtevaju od nas da ih primenimo u `ivot u svemu
{to je su{tinsko za zdravlje, prosvetljenje, i oslobo|enje
~ove~anstva. To zna~i da treba da te`imo da Duh prevedemo i dela. Ako mislimo da je ovo nemogu}e, kako mo`emo da se nazivamo u~enicima Onoga koji je umro na
krstu da bismo mi imali `ivot, i to `ivot u obilju?
Teolozi se oduvek trude da sa`mu u stalan oblik ~ovekove trenutne utiske o Bogu oslanjaju}i se pri tome na
uvek izmi~u}e i promenljive aspekte Njegove Re~i. Mnoge protivre~nosti su se ispoljile u doslovnom tuma~enju Biblije, a prema tome i pogre{na shvatanja o Bo`ijoj prirodi
i o Njegovoj svrsi.
Svedenborgov genije je tuma~io sakralni simbolizam
Biblije onako kao {to je Josif tuma~io Faraonove snove u
zemlji u kojoj je bio sluga.
Teolozi njegovog vremena zatamnili su svoja razmi{ljanja sa mnogo re~i a malo pravog znanja. Dok su oni
stajali bespomo}ni pred zavesama Svetinje, Svedenborg ih
je razmaknuo svojim dubokim pogledom, i otkrio Svetinju
nad Svetinjama u njenoj punoj slavi. Divne istine o Bo`anskom ^ove{tvu bile su izvrnute, razdvojene i iseckane da se
vi{e nisu mogle prepoznati, a Gospod se izgubio u mrtvim
nare~jima. Svedenborg je povezao razbacane i polomljene
delove, dao im prirodan oblik i zna~enje te tako uspostavio
jednu „novu zajednicu sa Bogom u Hristu“. Svedenborg nije bio onaj koji razara nego onaj koji bo`anski nadahnuto
tuma~i. Bio je prorok poslan od Boga. Njegova prva i poslednja misao koja se provla~i kroz njegove spise je u tome
10
Bog, Promisao, Stvaranje
da poka`e da se u Bibliji, kada se pravo ~ita i tuma~i, nalazi najistinitiji i najplemenitiji mogu}i pojam o Bogu.
Ve}ina ljudskoh umova je tako sazdana da u njima
postoji jedna Tajna Odaja gde se ~uvaju teolo{ki pojmovi, a njihovo sredi{te je ideja o Bogu. Ako je ta ideja
neistinita i okrutna, sve ono {to iz nje sledi logi~no prima
ne{to od takve ideje. Jer ono {to je najvi{e je isto tako i
najdublje, i to je sama su{tina svakog verovanja i misli i
ustanove koja iz toga proisti~e. Ova su{tina, kao du{a, oblikuje se u sliku same sebe u svemu u {to ulazi; i kako se
spu{ta u planove svakodnevnog `ivota, zarobljava istine
u ~ovekovom umu unose}i okrutnost i zabludu. Verovanja
~iji su plod uobra`ene ekselencije*, ona podsti~u nabo`na
ose}anja i ceremonije ~ija svrha nije dobro ~ove~anstva, a
koja postaju zamena za pravedan i koristan `ivot, ovakva
verovanja zatamnjuju moralnost i od nje ~ine oru|e nekog vrhovnog bi}a kome se ljudi klanjaju s divljenjem, ali
koje je u istini odvratno dobrim i mudrim ljudima.
Lutaju}a ideja o jednom nevidljivom Bogu, izjavljuje Svedenborg,
„nije ni~im odre|ena; stoga se ona gubi i nestaje.
Ideja o Bogu kao duhu, kad se veruje da je duh eter ili
vetar, je prazna ideja; ali ideja o Bogu kao ^oveku je
prava ideja; jer Bog je Bo`anska Ljubav i Bo`anska Mudrost, sa svim osobinama koje idu uz to, a subjekat svih
tih osobina je ~ovek, a ne eter ili vetar.“
Vo|en svetlo{}u bo`anske Re~i, Svedenborg je video Jedinstvo Boga u Osobi i u Su{tini, a Isusa Hrista kao
Boga u ~ove{tvu koje je na sebe uzeo u svetu, a Svetoga
Duha (je video) kao Beskrajnu Mo} koja ~ini dobro i usre}uje. Jehova je izveo najve}i ~in u zemaljskoj istoriji blago i neprimetno, kada je izlio Svoje svetlo na ljudski um
i na prirodu. Naime, nepogre{ivi dokaz Bo`anstva je njegova tihost i nesebi~nost.
* Misli se na na~ine kako se oslovljavaju sve{tena lica, (prim. prev.)
11
Emanuel Svedenborg
Kada se Gospod u~inio „kona~nim“, i postao malo
dete, nije bilo slavlja osim svetlosti na bre`uljcima gde su
pastiri ~uli kako an|eli pevaju, i zvezde na Istoku. Nije bilo ni traga svetske veli~ine ili pompe. Nije bilo ~ak ni ~oveka savr{enog oblika i stasa. Samo odoj~e u jaslama. Izgledao
je kao svako drugo dete. Njegov rast, umni i telesni, bio je
obi~an, i kada sledimo istoriju Njegovog `ivota, nalazimo
Ga kao ~oveka u dru{tvu drugih ljudi, zaslu`uju}i dnevni
hljeb kao i oni, hodaju}i obalom kao i oni putevima po bregovima. I pored toga bio je Emanuel, Bog s nama. Ova istina
je sredi{te celog Hri{}anskog nauka, i ako se ona ne sagleda jasno, Sveto se Pismo ne mo`e razumski pojmiti. Samo
tako mo`e se s rado{}u klanjati Jednom Bogu.
Kada je radost nadahnuta ovakvim shvatanjem Gospoda, to je onda kao sunce s trostrukom glavom topline, svetlosti i delovanja. To je kao zadovoljstvo s kojim posmatramo
sre}nu ravnote`u du{e, uma i tela u lepom ljudskom stvoru, ili kao savr{eni rad semena koje se razvija u cvet i cveta koji daje so~an plod. Kako je ovaj pojam zdrav i lagan
i sposoban da s slo`i sa prirodom svih stvari!
A kakvog je to napora ko{talo Svedenborga da posadi ovaj pojam tako da bi mogao rasti i doneti cvet! Nove
misli o Jedinstvu Boga koje je Svedenborg ponudio da bi
zamenio stari pojam su neocenjive jer one poma`u da napravimo razliku izme|u stvarnog Bo`anstva i odbojnih privida kojima je ~ovekov um vo|en strastima, antropomorfnim
idejama i pogre{nim ~itanjem Re~i, zastro Njegov pravi lik.
Njegova knjiga Istinska hri{}anska Religija pokazuje kako
je Svedenborg i{ao za tim da nehri{}anske pojmove oplemeni.
^ujte {ta ka`e: „Bog je Svemogu} jer svu mo} ima
od Samoga Sebe dok drugi imaju mo} od Njega. Njegova
mo} i Njegova volja su jedno, a zato {to On ho}e samo
ono {to je dobro, dakle On mo`e da ~ini samo dobro. U
duhovnom svetu niko ne mo`e da radi ni{ta {to je protivno Njegovoj volji; ovo oni (duhovi) dobijaju od Boga ~ija
su mo} i volja jedno. Bog je samo dobro; stoga, kada On
12
Bog, Promisao, Stvaranje
~ini dobro, On je u Sebi, i ne mo`e da deluje izvan Sebe.
Iz ovoga je o~igledno da Njegova svemo} proisti~e i deluje unutar sfere u kojoj se prostire dobro, a to (dobro ili
sfera dobra) je beskona~no.“
I dalje: „U na{e vreme preovla|uje mi{ljenje da je Bo`ija svemo} kao neograni~ena (apsolutna) mo} kralja koji
mo`e da radi {ta god ho}e, da proglasi krivoga nevinim,
da proglasi bezvernika vernikom, da uzdigne bezvrednog
i bez zasluga iznad vrednog i zaslu`nog; i jo{, da mo`e
da pod bilo kojim izgovorm li{i Svoje podanike njihovih
dobara, da ih osudi na smrt i sli~no. Zbog ove besmislice uvukle su se u crkvu obmane, neistine, podele, u odnosu na Bo`ansku Svemo}, i jo{ im nije kraj tako da mogu
da se broje kao kante vode izva|ene iz okeana, ili kao otrovne zmije koje se sun~aju i mno`e u pustinjama Arabije.
[ta treba vi{e nego dve re~i, svemo} i vera, da bi se po
svetu prosulo onoliko pri~a i sitni~arenja i naga|anja koliko je opa`anja u ~ulima ~ovekovog tela? A to je stoga
{to je u svemu ovome razum izagnan, pa onda neka se ka`e u ~emu je ~ovekova misao savr{enija od misli ptice koja
leti iznad njegove glave?“
Zaista, Svedenborgova u~enja kao da nas uzdi`u na
vrh planine gde u vazduhu nema mr`nje, i sa koje mo`e
da se vidi da je priroda Bo`anskog Bi}a Ljubav, Mudrost
i Korisno Delovanje, i da se Njegov odnos nikada ne manja ni prema kome. Iz svih Svedenborgovih knjiga sija,
blista slika Ve~ne Ljubavi koja grli svako ljudsko bi}e, i
spasava ga da ne padne dublje u greh.
Religija se odre|uje kao nauk o na{im odnosima prema Bogu i na{oj ljuskoj sabra}i kao i o onome {to mi
dugujemo sami sebi; dok se Hri{}anstvo, ako se ispravno
shvati, odre|uje kao nauk ljubavi. Kad je Gospod boravio
na zemlji vidljiv smrtnicima, On je izjavio da od dve zapovesti, od kojih je prva ljubav prema Bogu i druga ljubav prema bli`njemu, zavise i Zakon i Proroci. I pored toga,
za dve hiljade godina, takozvani vernici ponavljaju Bog
13
Emanuel Svedenborg
je ljubav a da pri tome ne opa`aju svet (univerzum) istina
koje su sadr`ane u ove dve mo}ne re~i niti su svesni njihove pokreta~ke snage. Ljubav kao nauka je ponovo zasijala kao sredi{te i `ivot, kao lepota i ~uvar svega tek onda
kada se Svedenborg oslobodio logi~arskog cepidla~enja koji se naziva osamnaestim vekom* On je protuma~io ceo
svet ljudskih iskustava kao ljubav – stanja ljubavi – delovanja, sile, i funkcije ljubavi – kao konstruktivne, i ohrabruju}e diktate ljubavi. Pored toga, vidilac je otkrio da
je ljubav isto {to i samo Bo`ansko, da se Gospod uliva u
duhove an|ela i ljudi; da je materijalni svet Bo`ija ljubav
svedena na oblike koji slu`e `ivotu, i da Re~ Bo`ija, ako
se pravo razume, otkriva puno}u i divote Njegove Ljubavi prema svoj ljudskoj deci. Tako je kona~no slaba{ni zrak,
putuju}i kroz beskona~nost po~ev od Bo`anske Du{e, dotakao gluvi i slepi ljuski um, i gle! Drugi Dolazak Gospodov bio je svr{en ~in.
Svedenborgov um {irio se u vi{u svetlost polako, i
uz doboku patnju. Teolo{ki sistemi njegovog vremena su bile uglavnom rasprave (kontroverzije), duga cepidla~enja
koja su izgledala kao pe}ine u kojima se }ovek mogao
lako izgubiti da nikada ne na|e izlaza. Svedenborg je morao da dâ nove odrednice, da defini{e, zna~ajnim re~ima
kao {to su istina, du{a, volja, stanje, vera, i da da nova zna~enja mnogim re~ima kako bi preveo vi{u duhovnu misao
u obi~an jezik. Za ljubav je morao da na|e novi vokabular, a to je bilo kao da je u~io drugi jezik. Iz svoga srca
i iz srca neba napisao je u Istinskoj Hri{}anskoj Religiji,
Ljubav koja je u su{tini dobro je sli~na toplini sunca koje oplo|ava i deluje na plodnom tlu, na vo}ke i `itna
polja, i tamo gde deluje, tamo kao da stvara raj, Jehovin
vrt, i zemlju Kanansku; a ~ar njegove istine je kao svetlost
sunca u prole}e i kao svetlost koja se uliva u kristalnu po* Vek koji se zbog spisa deista i ateista kao {to su bili Locke, Voltaire,
Holbach i Rousseau naziva vekom prosvetiteljstva, (prim. prev.).
14
Bog, Promisao, Stvaranje
sudu u kojoj je lepo cve}e iz kojega se, kada se cvetovi
otvore, {iri miomiris.
Mo`da niko nije nikad kao on podnosio du{evni pritisak gvozdenih re{etaka ljudske puti bez ute{nog prisustva jedne njemu sli~ne inteligencije koja bi otak{ala taj
teret. Dao je `ivot za to da nau~i ne{to i da ne{to uradi s
tom ogromnom riznicom znanja! Prirodno je da mu je bilo
drago kada je vi{e svetlosti i vi{e mogu}nosti ulazilo u njegove te{ke dane; no pitam se da li se on ikad ose}ao kao
kod svoje ku}e na zemlji posle njegovog prosvetljenja. Samo jedno ovakvo licem u lice saznanje daje stvarnost svemu,
jer ono izvire iz `ivota, a Svedenborgovo `ivo svedo~enja
}e bacati laganu ali stalnu svetlost na tamnu „pozadinu“
iskustva na{e du{e, nadahnjuju}i uvek novom svetlo{}u na{e besmrtne nakane (ciljeve).
Svedenborgove knjige su neiscrpan izvor zadovoljstva
svima onima koji `ive `ivotom uma. Uranjam svoje ruke u
{iroke brajove (braille volumes) tomove koji sadr`e njegova u~enja, pa ih onda vadim punih tajni duhovnog sveta.
Helen Keler
15
PRVO POGLAVLJE
Atanazijsko* verovanje
1. Atanazijsko verovanje jeste:
„Ko god `eli da bude spasen, nu`no je da se dr`i
katoli~ke vere. Ako se ne dr`i ove vere u potpunosti i bez ikakve sumnje, propa{}e zauvek. Katoli~ka
vera je: Da se klanjamo jednom Bogu u Trojstvu, i
Trojstvu u Jedinstvu; da ne me{amo osobe niti da
razdvajamo su{tinu, po{to su Otac jedna osoba, Sin
druga osoba, a Sveti Duh tre}a osoba, ali je Bo`anstvenost Oca, i Sina, i Svetoga Duha jedno te isto,
slava jednaka i veli~anstvo ve~no. Kakav je Otac,
takav je Sin i takav je Duh Sveti. Otac je nestvoren, Sin je nestvoren i Sveti Duh je nestvoren. Otac
je beskona~an, Sin je beskona~an i Sveti Duh je
beskona~an. Otac je ve~an, Sin je ve~an i Sveti Duh
je ve~an; pa ipak nisu tri ve~na, nego jedan ve~ni;
i nisu tri beskona~na ni tri nestvorena, nego jedan
nestvoreni i jedan beskona~ni. Isto kao {to je Otac
svemogu}, i Sin je svemogu}, i Sveti Duh je svemogu}; ipak nisu tri svemogu}a, nego jedan svemogu}i. Kao {to je Otac Bog, tako je i Sin Bog, a tako
je i Sveti Duh Bog; pa ipak nisu tri boga, nego jedan Bog. Iako je Otac Gospod, Sin je Gospod i Sveti
Duh je Gospod, ipak nisu tri gospoda, nego jedan Go* Atanazije (oko 300-373) hri{}anski teolog i sve{tenik. Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. god. pobedila je njegova doktrina nad
arijanstvom. Na carigradskom saboru 381. definitivna pobeda njegovog
u~enja. Atanazijsko vjeruju ne poti~e od Atanazija ve} mu je pripisano u
7. veku (prim. urednika).
17
Emanuel Svedenborg
spod. Jer kao {to smo vezani Hri{}anskom istinom
da priznamo svaku osobu zasebno da je Bog i Gospod,
tako nam je zabranjeno katoli~kom religijom da ka`emo da su tri boga ili tri gospoda. Otac je ni iz
~ega, nestvoren i nero|en. Sin je samo od Oca, ni sa~injen ni stvoren, nego ro|en. Sveti Duh je od Oca
i od Sina, ni sa~injen ni stvoren ni ro|en, nego je
proiza{ao. Tako je jedan Otac, ne tri Oca, jedan Sin,
ne tri Sina, jedan Sveti Duh, a ne tri sveta duha. I
u ovom Trojstvu nijedan nije pre drugoga, nijedan nije ve}i od drugoga, nego su sve tri osobe zajedno
ve~ne i potpuno jednake. Tako da se mora klanjati,
kao {to je re~eno, Jedinstvu u Trojstvu i Trojstvu u
Jedinstvu. Svaki onaj koji `eli da bude spasen, mora
tako da misli o Trojstvu. Isto tako potrebno je radi
spasenja misliti ispravno o utelovljenju na{ega Gospoda Isusa Hrista. Po{to je istinita vera u tome da verujemo i ispovedamo da je na{ Gospod Isus Hristos Sin
Bo`ji, Bog i ^ovek; Bog po su{tini od Oca, ro|en pre
sveta, i ^ovek po su{tini, ro|en od majke u svetu, s
razumnom du{om i ljudskim telom, jednak Ocu po
Bo`anstvu, a ni`i od Oca po Ljudskom. Koji, iako Bog
i ^ovek, nije dva nego jedan Hristos. Koji je stradao radi na{ega spasenja, si{ao u pakao i ustao tre}ega dana posle smrti, i uzdigao se u nebo, i sedi desno
od Oca Boga Svemogu}eg, odakle }e do}i da sudi
`ivima i mrtvima. Kod ~ijeg dolaska }e svi ljudi ustati telom; i oni koji su }inili dobro, u}i }e u ve~ni `ivot,
a oni koji su ~inili zlo, u ve~ni oganj. To je katoli~ka
vera i ^ovek, ako u nju ne veruje ~vrsto, ne}e mo}i da
bude spasen. Slava Bogu Ocu i Sinu i Svetome Duhu.
Kao {to je bilo u po~etku, kao {to je sad i kao {to }e
biti zauvek. Svet bez kraja. Amin. (Otkr. Obj. 1091)
2. Ovo u~enje o Bogu prihvata ceo hri{}anski svet
jer ono dolazi od Sveop{tega (Ekumenskoga) koncila. Ali
18
Bog, Promisao, Stvaranje
pre nego {to ispitamo to u~enje, kaza}emo ne{to {to nije
poznato o ~ovekovoj veri i ljubavi u ovom svetu, kao i
u onome u koji ~ovek ulazi posle smrti. Ina~e bi se moglo pretpostaviti da svaki ~ovek bez razlike, nezavisno od
svoje vere, odlazi u nebo i da je spasen po Bo`anskoj milosti. Iz toga poti~e pogre{no verovanje kod rimokatolika
da se nebo daje ~oveku po dobroj volji pape i njegovih
sve{tenika. Ne zna se da se sve misli ~ovekove prostiru
u duhovnom svetu u svim pravcima, kao varnice iz vatre.
Duhovni svet se sastoji od neba i pakla, a nebo i pakao
sastoje se od bezbroj dru{tava. Stoga se ~ovekove misli
{ire u ta dru{tva, i to duhovne misli, a to su one koje se
odnose na Gospoda te na ljubav i veru u Njega, u nebeska dru{tva, dok se misli koje su ~isto prirodne i koje se
odnose na samoga sebe i svet, to jest na ljubav prema sebi i svetu, a koje nisu povezane s Gospodom, {ire u paklena dru{tva. Do sada je bilo nepoznato da se ~ovekove
misli prostiru na takav na~in, jer se ni{ta ne zna o prirodi neba i pakla, a to je da se oni sastoje od dru{tava, i da
se ~ovekove misli {ire (prostiru) dalje od prirodnog sveta
u kojem `ivi. On vidi ovaj prirodni svet svojim prirodnim vidom. Po{to se njegove misli {ire po duhovnom svetu, a njegov prirodni vid {iri se samo po prirodnom svetu,
iz toga se mo`e zaklju~iti da su misli duhovne, a da je
o~ni vid prirodan. Mogu sa sigurno{}u da tvrdim, na osnovu iskustva od toliko godina, da postoji prostiranje misli
u dru{tva u duhovnom svetu, i da nema nijedne misli koja se tako ne {iri. Drugim re~ima, ~ovek je glavom u duhovnom svetu, a telom u prirodnom svetu. Pod glavom
mislim na njegov um koji se sastoji od razuma, misli,
volje i ljubavi, dok pod telom mislim na njegova ~ula:
vid, sluh, miris, ukus i dodir. Po{to je ~ovek glavom, to
jest umom, u duhovnom svetu, on je ili u nebu ili u paklu. I tamo gde je njegov um, ~ovek }e oti}i glavom i
telom kada postane duh. ^ovek je upravo onakav kakva
je njegova povezanost s dru{tvima u duhovnom svetu, ta19
Emanuel Svedenborg
ko da je ili an|eo u nastajanju prema njegovoj vezi s nebeskim dru{tvima, ili |avo u nastajanju saglasno njegovoj
vezi s dru{tvima u paklu. (Otkr. Obj. 1092)
3. O~ito je da se misli pru`aju ili u nebeska ili u paklena dru{tva i da bez toga ne bi mogle postojati. ^ovekova
misao je sli~na o~nom vidu, pa kada oko ne bi videlo van
sebe, bilo bi kao da nema ni vida ni slepila. Me|utim, treba znati da je upravo ljubav ta koja odre|uje u koja }e
se dru{tva misli prostirati: dobra ljubav u nebeska, a zla
ljubav u paklena dru{tva. Jer ~itavo nebo raspore|eno je
u dru{tva prema razlikama ose}anja koja pripadaju ljubavi uop{te, posebno i pojedina~no. S druge strane, pakao je
raspore|en u dru{tva prema po`udama nastalim od zlih
ljubavi, koje su suprotne ose}anju ljubavi prema dobru.
^ovekova ljubav je kao vatra, a njegove misli su kao zraci svetlosti. Ako je ta ljubav dobra, tada su to zraci istine. Ako je ta ljubav zla, tada su to zraci obmane. Misli
koje poti~u od dobre ljubavi idu prema nebu, a misli od
lo{e ljubavi idu prema paklu i spajaju se s paklom, tako
da se prosto nakaleme na sli~na dru{tva koja su u sli~noj
ljubavi, postaju}i tako jedno s njima.
^ovek postaje slika Gospodova kroz ljubav koju ose}a prema Njemu. Gospod je Bo`anska Ljubav i On se pokazuje kao Sunce koje vide an|eli u nebu. Iz toga Sunca
proizlaze svetlost i toplota, gde je svetlost Bo`anska Istina a toplota Bo`ansko Dobro. ^itavo nebo i sva dru{tva u
njemu poti~u iz njega. Ljubav prema Gospodu u ~oveku,
koji je slika Gospodova, sli~na je tome Suncu, iz ~ije vatre poti~u svetlost i toplota. Svetlost je istina vere, dok je
toplota dobro ljubavi. Obe proisti~u od Gospoda, i obe se
usa|uju u dru{tva s kojima ~ovekova ljubav postoji kao
celina. Iz Knjige postanja (1:26) vidi se da je ~ovek slika
i prilika Bo`ja, i da je on slika i prilika zbog ljubavi, jer
kroz ljubav ~ovek je u Gospodu i Gospod je u njemu (Jovan, 14:20, 21). Re~ju, svaka i najmanja misao prima se
20
Bog, Promisao, Stvaranje
u nekom dru{tvu, samo nju ne primaju pojedini duh ili
an|eo toga dru{tva, nego je prima ose}anje ljubavi iz kojega poti~e i u kojemu je to dru{tvo. Stoga an|eli nisu svesni toga uticaja niti pak taj uticaj remeti to dru{tvo na bilo
koji na~in. Iz toga je jasno da je ~ovek povezan s nebom
dok `ivi na svetu, i da je isto tako u dru{tvu s an|elima
iako ni jedni ni drugi nisu toga svesni. Oni to ne znaju, jer
je ~ovekova misao materijalna, dok je an|eoska misao duhovna, a obe su povezane samo kroz saobraznost (korespondenciju). Po{to je ~ovek kroz svoje misli uveden ili
u nebeska ili u paklena dru{tva, to se njegov karakter vidi kada u|e u duhovni svet, to jest u nebo ili pakao, a to
se doga|a posle smrti. Na taj na~in ~ovek se popravlja
kroz svoje misaono prisustvo u nebeskim dru{tvima, a osu|uje ili kvari kroz svoje misaono prisustvo u paklenim
dru{tvima. (Otkr. Obj. 1093)
4. Jo{ dok je na svetu, on sebi otvara nebo ili pakao
i postaje stanovnik nebesa ili pakla; jer kad se rodi, on
nije ni u nebu ni u paklu, jer nema misli*. Razlog {to
~ovek postaje stanovnik neba ili pakla jeste to {to je njegovo stvarno mesto boravka i njegova domovina duhovni
svet. Jer posle nekoliko godina boravka u prirodnom svetu on }e `iveti tamo zauvek. Iz toga se mo`e zaklju~iti
koliko je va`no ~oveku da zna {ta otvara nebo ili pakao
i uvodi ga u nebeska ili paklena dru{tva. To }emo pokazati jasnije u odeljcima koji slede. Ovde }emo re}i samo
toliko da ~ovek sebe uvodi sve dublje u unutarnja dru{tva
u nebu na taj na~in {to postaje mudriji i {to raste njegova
ljubav da ~ini dobro. A to ujedno zna~i: onoliko koliko mu
se otvara nebo, toliko mu se zatvara pakao. Me|utim, treba dodati i to da ~ovek sam sebi otvara pakao, dok mu
Gospod otvara nebo. (Otkr. Obj. 1094)
* Koje ga uvode u nebo ili pakao, (prim. prev.)
21
Emanuel Svedenborg
5. Prva i primarna misao koja otvara ~oveku nebo
jeste misao o Bogu; razlog je to {to je Bog Sve neba, tako da je isto da li govorimo o nebu ili o Bogu. Sve bo`anske stvari uzete skupa, koje ~ine da su an|eli {to ~ine
nebo an|eli – jesu Bog. To je razlog {to je misao o Bogu
prva i primarna me|u svim mislima koje otvaraju ~oveku
nebo; to je zapravo glava i zbir svih istina i ljubavi, kako
nebeskih tako i duhovnih. Me|utim, postoje misao (koja poti~e) od svetlosti i misao od ljubavi. Misao od svetlosti
same jeste znanje da Bog jeste; to izgleda kao priznavanje (da Bog jeste), ali nije priznanje (istinsko). Kroz misao od svetlosti ~ovek je samo prisutan u nebu, ali ne i
povezan s nebom. Naime, sama misao od svetlosti ne povezuje nego samo ~ini da je ~ovek prisutan pred Gospodom i andelima; ta svetlost je nalik zimskoj svetlosti kada
~ovek vidi jasno kao da je leto, ali se ta svetlost ne povezuje sa zemljom ili drve}em, cve}em ili travom. Pomo}u svetlosti neba u svakom ~oveku usa|ena je sposobnost
da mo`e da misi o Bogu, kao i da razume ono {to se odnosi na Boga, ali samo misao od svetlosti, koja je intelektualna, ~ini da je ~ovek prisutan pred Gospodom i an|elima,
kao {to je ve} re~eno. Kada ~ovek ima samo intelektualnu misao o Bogu i o onom {to se odnosi na Boga, on se
tada pojavljuje pred an|elima izdaleka kao slika od slonova~e ili od mramora, koja mo`e da hoda i da izgovara
glasove, ali ~ije lice i glasovi nemaju `ivota. Pore|enja radi, on an|elima izgleda kao drvo zimi, kada su grane gole,
bez li{}a, ali }e jednog dana olistati i doneti plod, kada
se toplota pove`e sa svetlo{}u, kao {to je to u prole}e. Kao
{to misao o Bogu otvara nebo, tako isto misao protivu
Boga zatvara nebo. (Otkr. Obj. 1096)
6. Samo misao o jednom Bogu otvara ~oveku nebo,
dok misao o vi{e bogova zatvara nebo, zato {to misao o
nekoliko bogova razara misao o jednom Bogu. Misao o
istinitom Bogu otvara nebo, jer nebo, sa svim {to je u nje22
Bog, Promisao, Stvaranje
mu, poti~e od istinitog Boga, dok misao o la`nom bogu
zatvara nebo, jer nebo i sve {to mu pripada proizlaze od
istinitog Boga. Misao o Bogu kao Tvorcu, Otkupitelju i Prosvetitelju otvara nebo, jer je to Trojstvo jednog i istinitog
Boga, a to isto ~ini i misao o svemogu}em, sveprisutnom
i sveznaju}em Bogu, jer su to atributi koji se odnose na
su{tinu jednog istinitog Boga; s druge strane, misao o `ivom ~oveku kao bogu, ili o mrtvom ~oveku kao bogu ili
o idolu kao bogu zatvara nebo, zato {to ovi nisu sveznaju}i, sveprisutni, svemogu}i, nestvoreni, ve~ni i beskrajni,
niti od njih poti~u stvaranje i otkupljenje, niti su izvor
prosvetljenja. Jedino misao o Bogu kao ^oveku u kojem
su Otac, Sin i Duh Sveti otvara nebo; dok misao o bogu
koji nije ~ovek, ve} se zami{lja kao mali oblak ili kao priroda u najsitnijim delovima, zatvara nebo. Jer Bog je ^ovek,
kao {to je i celokupno nebo ^ovek, i kao {to su svaki
an|eo i svaki duh ^ovek. Stoga samo misao o Gospodu
kao o Bogu univerzuma otvara nebo, jer Gospod ka`e:
Otac je dao sve Sinu u ruke. (Jovan, 3:35)
Otac mi je dao vlast nad svakim telom. (Jovan, 17:2)
Otac je meni dao sve. (Mateja, 11:27)
Sva vlast mi je data i na nebu i na zemlji. (Mateja,
28:18)
Iz ovoga je o~ito da ~ovek koji ne misli tako o Bogu nije spasen. Misao o Bogu u nebu jeste Gospod, jer
su nebeski an|eli u Gospodu, i Gospod je u njima, i stoga je za njih nemogu}e misliti o Bogu osim kao o Gospodu (Jovan, 14:20, 21). Neka mi je dopu{teno kazati da je
misao o Bogu kao ^oveku usa|ena iz neba u svakom narodu po celom svetu, ali je na`alost kod hri{}ana razru{ena. Razlozi za to bi}e navedeni ni`e. (Otkr. Obj. 1097)
7. Samo misao da Bog jeste i da je Gospod Bog neba otvara nebesa zaista, i pokazuje ~oveka prisutnim (u
nebu), ali tako slabo da se jedva prime}uje, kao izdaleka
23
Emanuel Svedenborg
i kao u senci. Me|utim, kako ta misao postaje istinitija,
ispravnija i potpunija, tako se on pokazuje u ve}oj svetlosti. Misao je sve potpunija {to (~ovek) vi{e poznaje
istine koje poti~u od vere i dobro koje poti~e od ljubavi,
a iz Re~i; jer je sve u Re~i Bo`ansko, a Bo`anske stvari
uzete zajedno jesu Bog. ^ovek koji samo misli da Bog
postoji, ali nema nikakvu ideju o Njegovoj prirodi, nalik
je ~oveku koji zna da postoji Re~ (Bo`ja) i da je Ona sveta, ali ne zna {ta Ona sadr`i, ili ~oveku koji zna da postoji zakon, ali ne zna {ta on propisuje. Ali misao o tome
{ta je Bo`ja priroda jeste tako {iroka da ispunjava nebo
i sa~injava svu mudrost u kojoj su an|eli, a ona je neizreciva; naime, ona je beskrajna, jer je i Bog beskrajan. Misao da On jeste, koja poti~e iz Njegove prirode, to je ono
{to se naziva imenom Bo`jim. (Otkr. Obj. 1098)
8. Kao {to smo rekli, ~ovekova misao mo`e da poti~e od svetla ili od ljubavi; dokle misao od svetla ~ini
da je prisutan u nebu, dotle ga misao od ljubavi vezuje
za nebo; a to je stoga {to je ljubav duhovna veza. Posledica toga je da se ~ovek uvodi u nebo kao u brak onda
kada njegova misao (o Bogu) vi{e ne dolazi od svetla nego od ljubavi. Jer u Re~i se Gospod naziva mlado`enjom
i mu`em, a nebo i crkva nevestom i `enom. Biti u braku
(u nebu) zna~i biti povezan s nebom u jednom od njegovih dru{tava, a ~ovek je povezan onoliko koliko je na svetu stekao pameti i mudrosti od Gospoda kroz Re~, a to
zna~i onoliko koliko je kroz Bo`anske Istine nau~io da misli da Bog jeste, i da je Gospod taj Bog. Me|utim, ~ovek
~ija je misao zasnovana na malom broju istina i koji je stekao manje pameti, povezan je s nebom u manjoj meri.
Pod ljubavlju se misli na ljubav prema Gospodu. Voleti Gospoda ne zna~i voleti Gospoda kao osobu. Ta ljubav
sama ne povezuje ga s nebom, nego ljubav prema Bo`anskom Dobru i Bo`anskoj Istini, koje su Gospod u nebu i
u crkvi. Ljubav prema ovima nije u tome da se one poznaju
24
Bog, Promisao, Stvaranje
i razumeju, niti u tome da se o njima misli ili o njima govori, nego u tome da se one `ele i da se pretvaraju u dela,
jer je tako Gospod odredio i jer je to korisno. Ni{ta nije
zavr{eno dok nije u~injeno, jer je to cilj, a cilj je ono zbog
~ega je ljubav cenjena. Dakle, ljubav prema znanju, razumevanju i razmi{ljanju poti~e od volje da se ne{to u~ini. Reci mi za{to `eli{ da ne{to razume{ ako to nije radi
cilja koji `eli{ da postigne{? Cilj koji se voli, to je delo. Ako
ka`e{ da je radi vere, tada treba da shvati{ da sama vera,
ili vera koja je samo u mislima, bez delotvorne vere koja
je delo, nije ni{ta. Vrlo se vara{ ako zami{lja{ da veruje{
u Boga ako ne ~ini{ dela koja su od Boga. Jer Gospod
u~i kod Jovana:
Koji ima zapovesti moje i dr`i ih, to je onaj koji me
ljubi, toga }e ljubiti Otac moj; a koji mene ljubi, njega
}e ljubiti Otac moj, i ja }u ga ljubiti, i javi}u mu se sam.
(Jovan, 14:21-23)
Re~ju, voleti i ~initi je jedno te isto; stoga kada se
u Govoru govori o ljubavi, misli se na dela; jer ono {to
volim, to i ~inim. (Otkr. Obj. 1099)
9. Misao o Bogu i Bo`anskim stvarima, koja poti~e
iz svetlosti, u nebu se naziva nebeskom i duhovnom, a u
svetu – crkvenom i teolo{kom; ali postoji i misao (o Bogu i Bo`anskim stvarima) koja nema to poreklo. Takvu
misao koja ne poti~e od svetlosti (neba) imaju oni koji
je znaju ali je ne shvataju. Takvi su u dana{nje vreme oni
koji svoj razum pot~injavaju veri i koji dr`e da ono {to
ne mo`e da se razume – treba verovati, i da inteligentna
vera nije istinska vera. Ali oni nemaju pravo ose}anje za
unutarnju istinu, pa stoga nisu prosvetljeni; me|utim, oni
su ponosni na svoju inteligenciju i `ele da gospodare ljudskim du{ama pomo}u svetih stvari u crkvi. Oni ne shvataju da istina `eli da bude u svetlosti, jer je svetlost neba
Bo`anska Istina, i da ta svetlost deluje na istinski ljudski
25
Emanuel Svedenborg
razum i da oni vide iz te svetlosti. Kada razum ne bi video, to bi bilo samo se}anje, a ne ~ovek koji ima veru;
a vera do koje ne dopire nijedna ideja iz svetlosti istine
jeste slepa, jer razum je ~ovek, dok je se}anje samo uvod
(u razumevanje).
Kada bi trebalo verovati ono {to se ne shvata, tada
bi ~ovek bio kao papagaj koji govori i koji se se}a; to
bi bilo kao kada bi ~ovek verovao da je svetlost u kostima mrtvih i u grobovima, da mrtve kosti prave ~uda, da
}e ~ovek biti mu~en u ~istili{tu ako ne posveti svoje bogatstvo idolima ili manastirima, da su ljudi bogovi jer su
pakao i nebo u njihovoj mo}i, i da ne pominjemo ostale
sli~ne ta~ke vere u koje ~ovek mora da veruje slepo i zatvorenog uma, dakle, iz uga{ene svetlosti i vere i uma. Stoga neka se zna da se sve istine Re~i, a to su nebeske i
crkvene istine, mogu videti razumom, u nebu duhovno a
na svetu razumski. Jer istinski ~ovekov razum je samo svetlo, po{to je on odvojen od onoga {to je materijalno; i kada
je odvojen, tada razum vidi istine isto onako jasno kao {to
vidi predmete; zapravo, on vidi istine prema tome kakva
je njegova ljubav prema njima, jer od nje dolazi prosvetljenje. An|eli imaju mudrost zato {to vide istine; pa tako,
kada se an|elu ka`e da se ne{to mora verovati iako se ne
razume, on odgovara: Mislite li da sam bezuman ili da ste
vi bog, kada treba da verujem ~ak i kad ne vidim? To
mora da je neka obmana iz pakla. (Otkr. Obj. 1100)
10. Sada razmatramo u~enje o Trojstvu koje je napisao Atanazije, a koje je potvrdio Nikejski sabor. Kada se
~ita ovo u~enje, dobija se jasna ideja o tome da postoje
tri osobe i prema tome tri Boga koji sara|uju, a vrlo nejasna ideja o tome da postoji jedan Bog; me|utim, kao {to
je ve} re~eno, ~oveku se nebo otvara onda kada misli o
jednom Bogu, jer misao o tri Boga zatvara nebo.
Neka svak za sebe razmisli o tome da li Atanazijevo
u~enje ostavlja utisak da postoje tri Boga ili ostavlja uti26
Bog, Promisao, Stvaranje
sak da postoji jedan Bog. Naime, u Atanazijskom verovanju doslovno se ka`e:
Postoje kao osoba Otac, Sin i Duh Sveti. Otac je nesatvoren, beskona~an, ve~an, svemogu}, Bog i Gospod;
isto tako Sin, a isto tako i Duh Sveti.
Isto tako:
Otac je sa~injen i stvoren ni iz ~ega, Sin je ro|en
od Oca, a Duh Sveti proizlazi iz obojice. Tako postoje jedan Otac, jedan Sin i jedan Duh Sveti. U ovome
Trojstvu sve tri osobe zajedno su ve~ne i u svemu
jednake.
Iz toga se ne mo`e misliti druga~ije nego da postoje tri Boga. A ni Atanazije ni Nikejski sabor nisu mogli
misliti druga~ije, {to se vidi iz slede}ih re~i koje su uba~ene u taj nauk:
Kao {to zbog hri{}anske vere moramo da priznamo
svaku osobu za sebe kao Boga i Gospoda, isto tako
nam je zabranjeno po hri{}anskoj religiji da ka`emo
kako postoje tri Boga ili tri Gospoda.
Ovo se mo`e razumeti samo tako da je dopu{teno
priznavati, ali ne i imenovati, tri Boga i tri Gospoda; ili
misliti na tri Boga i tri Gospoda. (Otkr. Obj. 1102)
11. Kada se ~ita ovo u~enje o Trojstvu, nazvano Atanazijsko verovanje, sti~e se zamra~ena ideja o Bogu kao
Jednom, toliko zamra~ena da ne otklanja ideju o tri Boga,
a to je jasno po{to je to u~enje napravilo od jednog Boga
tri kroz jedinstvo su{tine, rekav{i:
Ovo je katoli~ka (univerzalna) vera da se treba klanjati jednom Bogu u Trojstvu, i Trojstvu u Jedinstvu,
gde se osobe ne me{aju niti se su{tina odvaja.
I posle toga:
27
Emanuel Svedenborg
Tako se treba klanjati Jedinstvu u Trojstvu, i Trojstvu
u Jedinstvu.
To se ka`e ne bi li se misao o tri Boga otklonila, ali
se samo uspeva u tome da se ka`e kako postoje tri osobe,
iako je Bo`anska su{tina jedna. Pod Bo`anskom su{tinom
misli se na Boga, gde su su{tina, bo`anstvo, veli~anstvo i
slava atributi, dok je Bog kao osoba subjekat. Stoga kazati
da je su{tina Bog isto je kao kada se ka`e da je atribut
u stvari subjekat. Me|utim, su{tina nije Bog, ve} je od Boga (pripada Bogu); isto tako, veli~anstvo i slava nisu Bog,
ve} su od Boga, kao {to ni atribut nije subjekat, ve} je
od subjekta (pripada subjektu). Stoga je o~ito da se misao o tri Boga ne otklanja na taj na~in.
Ovo se mo`e ilustrovati pore|enjem. Pretpostavimo da
postoje tri vladara koja imaju istu mo} u jednom kraljevstvu, i da svaki ima titulu kralja; u tom slu~aju, ako se
vlast i veli~anstvo podrazumevaju pod kraljem, ljudi mogu
da ih po nare|enju nazivaju kraljem, ali ne jednim kraljem;
naziv kralj podrazumeva li~nost, pa je stoga nemogu}e,
~ak ni po nare|enju, misliti o tri kralja kao o jednom. Stoga ako bi oni (kraljevi) vama rekli: „Govori s nama slobodno, onako kako misli{“, vi biste bez sumnje odgovorili:
„Vi ste zaista kraljevi, vi ste veli~anstva“. Ako biste odgovorili: „Ja mislim kao {to govorim iz poslu{nosti prema
nare|enju“, vi biste samo priznali da se pretvarate ili prisiljavate; ako se prisiljavate, tada va{a misao nije slobodna, ve} se samo oslanja na va{ govor.
Atanazije je to primetio, pa je ovako objasnio:
Kao {to zbog hri{}anske vere moramo da priznamo
da je svaka osoba za sebe Bog i Gospod, tako isto
nam je zabranjeno hri{}anskom verom da ka`emo
da postoje tri Boga ili tri Gospoda.
Ovi se navodi ne mogu razumeti nikako druga~ije
nego da je dopu{teno priznati, ali ne i imenovati, tri Boga
28
Bog, Promisao, Stvaranje
i Gospoda, po{to je to protivno hri{}anskoj veri. Isto tako, da je dopu{teno priznavati i misliti o tri beskona~na,
ve~na, nestvorena i svemogu}a (Boga), ali nije dopu{teno
i imenovati tri beskrajna, ve~na, nestvorena i svemogu}a
(Boga), ve} samo jednog. Ovaj iskaz Atanazije je dodao
zato {to nikome nije mogu}e da misli druga~ije, kao {to
nije bilo mogu}e ni njemu. I zaista, svako treba da govori druga~ije*, jer je to u~enje hri{}anske religije, to jest
u~enje iz Re~i, da ne postoje tri Boga nego samo jedan.
Osim toga, delovanje koje se pripisuje svakoj osobi kao
njen poseban atribut, to jest stvaranje Ocu, otkupljenje
Sinu, a prosvetljenje Duhu Svetom, nije stoga jedno te isto
u sve tri osobe, iako ova delovanja ~ine deo Bo`anske su{tine; jer stvaranje je Bo`ansko, otkupljenje je Bo`ansko
i prosvetljenje je Bo`ansko.
Pored toga, koji je to ~ovek koji `eli da povezuje
misao o tri Boga s mi{lju o jednom Bogu, koji prihvata
da se mora klanjati Trojstvu u Jedinstvu i Jedinstvu u
Trojstvu, a koji ne me{a osobe niti odvaja su{tinu? Ko
mo`e to da izvede uza svu pomo} metafizike, koja prevazilazi ljudsko razumevanje? Prosti to ne mogu; a u~eni
po`ure preko predmeta govore}i sebi: to su moje u~enje
i vera o Bogu, a pri tome sa~uvaju samo zatamnjenu ideju ili samo se}anje da postoje tri osobe a jedan Bog. I
svak na svoj na~in pravi jedno od tri, i to samo onda kada govori ili pi{e; jer kada misli, tada ne mo`e da misli
o tri kao o jednom, dok mnogi ne mogu da misle da ima
bilo {ta zajedni~ko me|u njima. Ali, ~itao~e, nemoj sebi
re}i da je to {to je re~eno grubo i preterano o svuda prihva}enoj veri u trojedinog Boga, jer }e se u daljem izlaganju
videti da je svaka pojedinost u Atanazijskom verovanju
saglasna istini, pod uslovom da se umesto na tri osobe misli na jednu osobu u kojoj je trojstvo. (Otkr. Obj. 1103)
* Nego {to je to napisano u tom verovanju, (prim prev.)
29
Emanuel Svedenborg
12. Atanazijsko verovanje u~i i to da su u Gospodu
dve su{tine, Bo`anska i Ljudska. Tako se pokazuje da je
Gospod i Bog i ^ovek. Me|utim, nije jasno izra`ena misao da je Bo`ansko u Ljudskom kao {to je du{a u telu.
Jasna misao da Gospod ima i Bo`ansko i Ljudsko vidi se
iz ovih re~i:
Prava vera jeste da verujemo i ispovedamo da je
Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, Bog i ^ovek, Bog od
Bo`anske su{tine Oca, nastao pre sveta, a ^ovek od
su{tine po majci ro|en u svetu, savr{en Bog i savr{en ^ovek, s razumnom du{om i ljudskim telom, jednak Ocu po Bo`anskom, a ni`i od Oca po Ljudskom.
To daje jasnu ideju, ali ono {to sledi, zatamnjuje tu
ideju. A ono {to nije jasno, to se ne pamti jasno jer ne
dolazi od umne svetlosti. ^ovek ne mo`e da se seti onoga {to nije u umnoj ili intelektualnoj svetlosti.
A evo mesta iz kojega se ne vidi jasno da je Gospodovo Bo`ansko u Njegovom Ljudskom:
Koji, iako Bog i ^ovek, nisu dva nego jedan Hristos, jedan potpuno po jedinstvu osobe, po{to su razumna du{a i telo jedan ^ovek, tako su Bog i ^ovek
jedan Hristos.
Ova ideja je jasna, ali je slede}i navod ~ini nejasnom:
Jedan ne po pretvaranju Bo`anske su{tine u Ljudsku,
nego po tome {to je Ljudska su{tina postala Bo`anska,
jedan ne me{aju}i su{tinu, nego kroz jedinstvo osobe.
Kako prosti, tako i u~eni ljudi misle o Gospodu kao
o obi~nom ~oveku, kao {to su i oni sami, a ne o Njemu
kao Bo`anskom, a ako i misle o Bo`anskom, oni Ga odvajaju od ideje o Ljudskom, pa na taj na~in ru{e ideju o
jedinstvo osobe. Ako ih neko upita gde je Njegovo Bo`ansko, oni odgovaraju slede}i svoju ideju, da je u Nebu s
Ocem. Razlog {to tako odgovaraju je u tome {to im je
30
Bog, Promisao, Stvaranje
odbojno da misle kako Ljudsko mo`e da bude Bo`ansko,
te da je zajedno s Bo`anskim u Nebu. Oni ne vide, kada
odvajaju u mislima Gospodovo Bo`ansko od Njegovog
Ljudskog, da tada ne samo {to misle suprotno svom vlastitom nauku po kojem je Bo`ansko Gospodovo u Njegovom Ljudskom kao du{a u telu i da postoji jedinstvo
osobe, to jest da je to jedna osoba, nego i dodaju tome nauku protivre~nost ili obmanu da je Ljudsko Gospodovo
zajedno s razumnom du{om samo od majke, dok u stvari
razum dolazi od du{e koja je od oca. Ovakav na~in razmi{ljanja i ovakvo deljenje proizlaze iz ideje o tri Boga.
I to ~ini da ljudi misle da Njegovo Bo`ansko u Ljudskom
dolazi od O~evog Bo`anskog. Me|utim, istina je da je
Njegovo Bo`ansko si{lo s neba i uzelo Ljudsko. Ako se
to ne shvati ispravno, mo`e se pretpostaviti da Njegov Otac,
od kojega je proiza{ao, nije bio jedinstveno Bo`anski nego
trostruko, {to je nemogu}e verovati. Oni koji odvajaju Bo`ansko od Ljudskog i ne misle o Bo`anskom u Ljudskom
kao o du{i u telu, da su to jedna osoba, mogu da do|u
do ~udovi{ne ideje o Gospodu, ~ak i da je on ~ovek u kome je du{a odvojena od tela. Stoga pazite da ne mislite
o Gospodu kao da je ~ovek kao {to ste vi, nego mislite
o Gospodu kao o ^oveku koji je Bog*
Pazi, ~itao~e! Kada prelistava{ ove stranice, mo`da
misli{ da nikada nisi u misli odvajao Gospodovo Bo`ansko od Njegovog Ljudskog ni Ljudsko od Bo`anskog.
Ispitaj svoju misao, preklinjem te, da li si ikada smatrao
da je Gospodovo Bo`ansko u Njegovom Ljudskom kao
du{a u telu, ili si, ako ho}e{ da prizna{, mislio o Njegovom Ljudskom kao odvojenom od Njegovog Bo`anskog?
I kada misli{ o Njegovom Ljudskom, zar ne misli{ kao
o ljudskom svakog drugog ~oveka, i zar ne misli{ o Bo`anskom Gospodovom kao o Bo`anskom kod Oca? Pitao
sam mnoge, ~ak i stare{ine u Crkvi, i svi su se slo`ili sa
* Bo`ansko i Ljudsko u Gospodu odnose se kao bit i bitisanje, ili kao
esse i existere, kao sadr`aj i oblik, (prim. prev).
31
Emanuel Svedenborg
mnom. A kada sam im rekao da Atanazijsko verovanje,
koje je istinski nauk njihove Crkve o Bogu i o Gospodu,
da je Bo`ansko Gospodovo u Njegovom Ljudskom kao
{to je du{a u telu, odgovarali su da toga nisu bili svesni. A kada sam ponovio slede}i iskaz toga nauka:
Na{ Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, Bog i ^ovek,
nije dva nego jedan Hristos; potpuno jedan po jedinstvu osobe; i kao {to su razumna du{a i telo jedan
~ovek, tako su Bog i ^ovek jedan Hristos,
}utali su, a kasnije priznali da nisu prime}ivali te
re~i, pa su bili ljuti na sebe zato {to su tako nepa`ljivo
ispitivali svoje vlastito verovanje. Neki od njih tada su
prestali da misle o misti~nom jedinstvu O~evog
Bo`anskog s Gospodovim Ljudskim.
Da je Bo`ansko u Ljudskom Gospodovom kao du{a
u telu, dokazuje se kod Mateje i Luke.
A ro|enje Isusa Hrista ovako bi: Kada je mati njegova Marija bila obru~ena Josifu, a pre nego {to se
behu sastali, na|e se da je zatrudnela po Duhu
Svetom. I an|eo re~e Josifu u snu: Ne boj se uzeti
Mariju za `enu svoju, jer ono {to je u njoj, za~eto
je od Duha Svetoga. I Josif je ne znade dok nije
rodila svog prvoro|enog sina. I dade mu ime Isus.
(Mateja, 18:20, 25)
I an|eo re~e Mariji: Evo, za~e}e{ u utrobi i roditi
sina, i zva}e se Isus. Marija re~e an|elu: Kako }e
to biti kad ne znam za mu`a? An|eo odgovori: Duh
Sveti si}i }e na tebe, i Sila Vi{njega oseni}e te,
stoga ono {to }e se roditi bi}e sveto, i naziva}e se
Sin Bo`ji. (Luka, 1:31, 34, 35)
Iz ovoga se vidi da je Bo`ansko bilo u Gospodu od
Za~e}a, i da je Njegov `ivot bio od Oca, a taj `ivot je du{a.
32
Bog, Promisao, Stvaranje
Za sada su dovoljne ove primedbe; u onome {to sledi bi}e pokazano da se sla`e sa istinom i ono {to se ka`e
u Atanazijevom nauku, kada se misli i veruje da se Trojstvo Oca, Sina i Duha Svetoga sadr`e u Gospodu kao u
jednoj osobi. Ina~e, ako se ovako ne misli i ne veruje, moglo bi se re}i da se hri{}ani, za razliku od svih drugih razumnih ljudi i naroda, klanjaju trima bogovima; iako bi,
kako ovi narodi izjavljuju, hri{}ani, koji prevazilaze sve
ostale po u~enosti i po verovanjima, trebalo da veruju da
je Bog jedan i po su{ini i po osobi. (Otkr. Obj. 1104)
13. Pokazano je da nauk vere koji je dobio ime po
Atanaziju, kada se ~ita, stvara jasnu ideju da postoje tri osobe, pa prema tome da postoje tri Boga koja stoje u izvesnom redu, a nejasnu ideju da je Bog jedan, toliko nejasnu
da ona ne otklanja ideju o tri Boga. Isto tako bilo je pokazano da Gospod ima jedno Bo`ansko i jedno Ljudsko
odnosno da je Gospod i Bog i ^ovek; me|utim, ostaje jo{
uvek nejasna ideja da li su Njegovo Bo`ansko i Njegovo
Ljudsko jedna osoba, i da li je Njegovo Bo`ansko u Njegovom Ljudskom kao du{a u telu. Isto tako je bilo re~eno da se, uprkos tome, sve {to je u ovome nauku sla`e
sa istinom od po~etka do kraja, i ono {to je jasno i {to nije jasno, ako se, umesto da se ka`e da je Bog jedan po su{tini u tri osobe, ka`e da je Bog jedan i po su{tini i u osobi,
jer je to ~injenica. Postoji trojstvo u Bogu, a postoji i jedinstvo. Da postoji trojstvo, vidi se iz onih odlomaka u
Re~i gde se pominju Otac, Sin i Duh Sveti, a da postoji jedinstvo vidi se iz onih odlomaka u Re~i gde se ka`e
da je Bog jedan. Jedinstvo u kojemu je trojstvo, ili jedan
Bog u kome je trojstvo, ne postoji u Bo`anskom koje se
zove Ocem niti u Bo`anskom koje se zove Sinom, niti
pak u Bo`anskom koje se zove Duhom Svetim, nego samo u Gospodu, jer Gospod je trojstvo*, to jest Bo`ansko
* Trojedinstvo, (prim. prev.)
33
Emanuel Svedenborg
koje se zove Otac, Bo`ansko Ljudsko koje se zove Sin
i proizlaze}e Bo`ansko koje je Duh Sveti; i ovo trojstvo
je jedan, jer pripada jednoj osobi i mo`e da se zove trojedinim.*
U ovome {to sledi bi}e potvr|eno ono {to je re~eno
o Atanazijevom nauku: (1) o Trojstvu; (2) o Jedinstvu osobe u Gospodu; (3) bi}e pokazano da je to po Bo`anskom
Provi|enju tako uobli~eno da se, iako izgleda da se ne
sla`e sa istinom, ipak sla`e s njom; prvo }e biti pokazano
da postoji trojstvo u Gospodu, a onda }e biti pokazano
da Bo`ansko koje se naziva Ocem jeste On, da Bo`ansko
koje se naziva Sinom jeste On i da Bo`ansko koje se naziva Duhom Svetim jeste On. (Otkr. Obj. 1106)
14. Sada }emo razmotriti pitanje slaganja svega ovoga u Atanazijskom verovanju sa istinom da je Bog, u kome
je trojstvo, jedan po su{tini i po osobi; a da bi se ustanovilo i dokazalo ovo slaganje, postupi}u na ovaj na~in:
Atanazije prvo nau~ava slede}e:
Katoli~ka (tj. sveop{ta ili univerzalna) vera je to da se
mi klanjamo Bogu u trojstvu, i trojstvu u jedinstvu, bez
me{anja osoba ili razdvajanja su{tine.
Kada se razume da umesto tri postoji jedna osoba,
ove re~i jasno se mogu shvatiti ovako:
Katoli~ka vera je u tome da se klanjamo jednom Bogu u trojstvu, trojstvu u jednom Bogu, i da je Bog, u kome je trojedinstvo, jedna osoba; i da je trojstvo u Bogu
jedna su{tina, tako je jedan Bog u trojstvu i trojstvo
u jedinstvu. Niti su osobe pome{ane niti je su{tina podeljena.
* ^ovek je i u tome stvoren na sliku Bo`ju {to i u njemu postoji trojstvo, gde je ljubav otac, mudrost sin, a delovanje je duh sveti, (prim.
prev.)
34
Bog, Promisao, Stvaranje
Da osobe nisu pome{ane niti da je su{tina podeljena, vide}e se jasno iz ovoga {to sledi. Atanazijevo u~enje
dalje nau~ava:
Jer jedna je osoba Otac, druga je Sin, a tre}a je Sveti Duh, ali je Bo`anstvo Oca, Sina i Svetoga Duha
jedno i isto, i stoga ~ast jednaka.
Tako|e, i u ovom slu~aju, kada se umesto tri osobe
razume jedna osoba u kojoj je trojstvo, ove re~i su po sebi
istinite i mogu se shvatiti kao jasna ideja na ovaj na~in:
Trojedinstvo u Gospodu kao u jednoj osobi jeste Bo`ansko koje se zove Ocem, Bo`ansko Ljudsko koje se zove
Sinom i Proizlaze}e Bo`ansko koje se zove Duhom Svetim;
ali Bo`anstvo ili Bo`anska su{tina od svih triju je jedna,
a slava jednaka. Dalje:
Kakav je Otac, takav je Sin, a takav je i Duh Sveti.
U ovom slu~aju iskaz treba ovako razumeti: Kakvo je
Bo`ansko nazvano Otac, takvo je Bo`ansko nazvano Sin,
a takvo je Bo`ansko nazvano Svetim Duhom. I dalje:
Otac je nesatvoren, Sin je nesatvoren, Sveti Duh je nesatvoren; Otac je beskrajan, Sin je beskrajan, Sveti
Duh je beskrajan;Otac je Ve~an, Sin je Ve~an i Sveti
Duh je Ve~an. Pa ipak, nisu tri ve~na, nego je jedan
ve~ni; niti su tri nesatvorena, nego je jedan nesatvoreni. Kao {to je Otac svemogu}, tako je i Sin svemogu}, a tako je i Sveti Duh svemogu}, pa ipak nisu tri
svemogu}a, nego jedan svemogu}i.
Kada se umesto tri osobe razume jedna osoba u kojoj je trojedinstvo, tada su ovi navodi u sebi istiniti i oni
sadr`e jasnu ideju, kao {to sledi:
Kao {to je Bo`ansko u Gospodu koje se naziva Ocem
nesatvoreno, beskrajno i svemogu}e, tako je i Bo`ansko Ljudsko nazvano Sinom nesatvoreno, beskrajno
35
Emanuel Svedenborg
i svemogu}e; a tako isto Bo`ansko nazvano Sveti Duh
jeste nesatvoreno, beskrajno i svemogu}e; ali ova tri
jesu jedno, jer Gospod, u kome je trojedinstvo, jeste
jedan Bog kako u su{tini, tako i u osobi.
U Atanazijskom verovanju i ovako se govori:
Kao {to je Otac Bog, tako je Sin Bog i Sveti Duh je
Bog; pa ipak nisu tri Boga nego jedan Bog. Iako je
Otac Gospod, Sin je Gospod i Sveti Duh je Gospod;
ipak nisu tri Gospoda nego je jedan Gospod.
I u ovom slu~aju, ako se umesto tri osobe razume jedna
osoba u kojoj je trojedinstvo, ove se re~i vide kao jasna
ideja, kao {to sledi:
Da je Gospod, po Svom Bo`anskom nazvan Ocem, po
Svom Bo`anskom Ljudskom nazvan Sinom i po Svom
Proizlaze}em Bo`anskom nazvan Svetim Duhom, jeste jedan Bog i jedan Gospod, po{to tri Bo`anska, nazvana imenima Oca, Sina i Svetoga Duha, u Gospodu
jesu jedno, u su{tini i u osobi.
Dalje:
Kao {to smo prinu|eni da po Hri{}anskoj istini priznamo svaku osobu po sebi da je Bog i Gospod, ipak
nam je zabranjeno, po katoli~koj religiji, da ka`emo
da su tri Boga ili tri Gospoda.
U drugom primeru ovako se ka`e:
Kao {to smo vezani Hri{}anskom istinom da priznamo svaku osobu da je Bog i Gospod, tako ne smemo, po hri{}anskoj veri, pomenuti da su tri Boga ili
tri Gospoda.
Ove re~i ne mogu se nikako druga~ije razumeti nego da po hri{}anskoj veri moramo priznati i misliti da postoje tri Boga i tri Gospoda, ali da ne smemo, po hri{}anskoj
36
Bog, Promisao, Stvaranje
veri i religiji, imenovati tri Boga ili tri Gospoda, ili govoriti o njima. Me|utim, to se ~ini jer ve}ina ljudi misli o
tri Boga koja su u koordinaciji i odatle se nazivaju koordinaciono trojedinstvo, ali ipak moraju da govore o jednom
Bogu. Ali po{to ne postoje tri osobe nego jedna osoba, tada bi, umesto navedenih re~i koje treba ukloniti iz Atanazijevog u~enja, trebalo koristiti slede}e:
Kada priznamo da je trojedinstvo u Gospodu, tada
je od istine, a tako i od hri{}anske vere i religije, da priznajemo jednog Boga i jednog Gospoda i usnama i srcem. Jer
kada bi nam se dozvolilo da priznamo i mislimo o tri,
tada bi bilo dozvoljeno i verovati u tri, jer verovanje ili vera
pripadaju misli i priznanju, pa stoga i govoru, a ne govoru odvojeno od misli i priznanja.
Posle ovoga sledi:
Otac je sa~injen ni iz ~ega, niti je stvoren niti ro|en; Sin je samo od Oca, niti je stvoren niti sa~injen, nego ro|en; Sveti Duh je od Oca i od Sina,
niti je stvoren niti sa~injen niti ro|en, nego proizlazi. Prema tome, Otac je jedan, ne tri Oca; jedan
Sin, ne tri Sina; jedan Sveti Duh, ne tri Sveta Duha.
Ove tvrdnje se potpuno sla`u sa istinom, pod uslovom da se umesto Oca razume Bo`ansko Gospodovo koje
se naziva Otac, umesto Sina – njegovo Bo`ansko Ljudsko,
a umesto Svetog Duha – njegovo Proisti~u}e Bo`ansko.
Jer je Bo`ansko Ljudsko, koje se naziva Sinom, ro|eno
od Oca, a od oboje Bo`ansko, nazvano Sveti Duh, koje
proizlazi. Ali posebno }emo govoriti o Bo`anskom Ljudskom, ro|enom od Oca, u onome {to sledi.
O~igledno je iz ovih razmatranja da se Atanazijsko
verovanje sla`e sa gornjom istinom da je Bog jedan kako
u su{tini, tako i u osobi, pod uslovom da se umesto tri
osobe razume jedna, u kojoj je trojedinstvo nazvano Ocem,
Sinom i Duhom Svetim. U onome {to sledi bi}e dokazano
37
Emanuel Svedenborg
sli~no slaganje u odnosu na jedinstvo osobe u Gospodu.
(Otkr. Obj. 1107)
15. Sada pristupamo pitanju slaganja Atanazijskog
verovanja sa ovom istinom: da je Ljudsko Gospodovo Bo`ansko od Bo`anskog, koje je u njemu bilo pre za~e}a.
A to da je Ljudsko Gospodovo Bo`ansko ne izgleda da se
nau~ava u Atanazijevom u~enju; me|utim, slu~aj je takav
(da se ono nau~ava) kao {to je o~igledno iz ovih iskaza
u u~enju:
Na{ Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, jeste Bog i ^ovek;
koji, iako Bog i ^ovek, nije dva, nego jedan Hristos;
jedan potpuno po jedinstvu osobe, po{to su razumna
du{a i telo jedna osoba.
Sada, po{to su du{a i telo jedan ~ovek i prema tome
jedna osoba, i po{to je du{a onakva kao i telo, to sledi da,
po{to je Njegova du{a od Oca Bo`anska, tako i telo (corpus), koje je Njegovo Ljudsko, jeste Bo`ansko. Istina, On
je dobio telo, ili ljudsko (corpus sed humanum) od majke, ali to je On odstranio u svetu i preuzeo Ljudsko od
Oca, i to je Bo`ansko Ljudsko.*
U u~enju se ka`e:
Jednak Ocu po Bo`anskom, pot~injen Ocu po Ljudskom.
I ovo se sla`e sa istinom ako se misli na ljudsko od
majke. U u~enju se ka`e i ovo:
Bog i ^ovek su jedan Hristos, ne jedan po pretvaranju Bo`anske su{tine u Ljudsku nego po uvo|enju
Ljudske su{tine u Bo`ansku; jedan potpuno, ne po me{anju supstancije nego po jedinstvu osobe.
* Postoje ~etiri teorije o tome kako je Gospod odstranio materinsko ili
materijalno ljudsko, da li se ono oduhovilo ili se raspalo i raspr{ilo u atome itd, (prim. prev.)
38
Bog, Promisao, Stvaranje
I ove se re~i sla`u sa istinom, po{to du{a sebe ne
menja u telo niti se me{a s telom da bi postala telo, nego
preuzima telo u sebe. Tako su du{a i telo potpuno dve
odvojene stvari, ali su ipak jedan ~ovek. A u odnosu na
Gospoda one su jedan Hristos, to jest jedan ^ovek, koji
je Bog. O Bo`anskom Ljudskom Gospodovom bi}e vi{e
re~eno u onome {to sledi. (Otkr. Obj. 1108)
16. Atanazijevo u~enje je istinito u svim svojim pojedinostima u odnosu na trojstvo i Gospoda, pod uslovom
da se umesto tri osobe razume jedna osoba u kojoj je
trojstvo, i da se veruje da je Gospod jedna osoba. Ovo se
dogodilo po Gospodovom Bo`anskom Provi|enju; jer da
su prihvatili trojstvo osoba u to vreme, oni bi postali arijevci ili socinijanci, i tako bi Gospod bio priznat samo kao
^ovek, a ne kao Bog, a posledica toga bi bila da Hri{}anska crkva nestane, a da se nebo zatvori ~oveku Crkve.
Jer niko nije pripojen nebu niti je prihva}en posle smrti
u nebu ako u ideji svoje misli vidi Boga samo kao ~oveka, i ako u isto vreme ne veruje da je Bog jedan u su{tini
i osobi, po ~emu se i neznabo{ci mogu spasti, odnosno (nije pripojen nebu) ako ne priznaje Gospoda, Njegovo Bo`ansko i Njegovo Ljudsko, kroz koje se ljudi Hri{}anske
crkve spasavaju, pod uslovom da u isto vreme `ive hri{}anskim `ivotom. To je bilo po Bo`anskom dopu{tenju
da je Atanazije oblikovao u~enje o Bogu i Gospodu na taj
na~in, a to je najva`nije u~enje. Jer Gospod je predvideo
da rimokatolici ne}e priznati Bo`ansko Gospodovo ni na
jedan drugi na~in; ~ak i danas oni odvajaju Njegovo Bo`ansko od Njegovog Ljudskog; i da reformisani (protestanti)
ne}e prepoznati Bo`ansko u Ljudskom Gospodovom, jer
oni koji odvajaju veru od ljubavi prema bli`njemu, to ne
vide; ipak i jedni i drugi priznaju Bo`ansko Gospodovo u
trojstvu osoba. Stoga je u~enje koje se naziva Atanazijskim verovanjem bilo napisano po Gospodovom Bo`anskom
Provi|enju na takav na~in da je sve u njemu istinito, pod
39
Emanuel Svedenborg
uslovom da se umesto u tri osobe veruje da je Gospod jedna osoba. Tako isto je po Provi|enju da su oni ozna~eni
kao osobe, jer osoba je ^ovek, a Bo`anska osoba je Bog,
koji je ^ovek. Ta ~injenica je otkrivena ovoga dana radi Nove crkve, koja se zove Sveti Jerusalim. (Otkr. Obj.
1109).*
* Autorov cilj i misija bili su da najavi dolazak Novog Jerusalima, kao
nove duhovne dispenzacije sa Novom Objavom, koja je sadr`ana u autorovim teolo{kim spisima, (prim. prev.)
40
DRUGO POGLAVLJE
Bog
17. Da u Bogu postoji trojedinstvo (trinum) – Samo
Bo`ansko koje se zove Otac, Bo`ansko koje se zove Sin
i proizlaze}e Bo`ansko koje se zove Sveti Duh, o~igledno je kako iz Re~i (Bo`je), tako i iz Bo`anske Su{tine, a
i iz neba*.
(1) Iz Re~i. Sam Gospod nau~ava (u Re~i) da su Otac
i On jedno, i da Sveti Duh proizlazi od Njega i od Oca;
isto tako tamo gde nau~ava da su Otac u Njemu i On u
Ocu, i da Duh Istine, koji je Sveti Duh, ne govori od sebe nego od Gospoda. To se vidi i iz Starog zaveta, gde se
Gospod naziva Jehovom, Sinom Bo`jim i Svecem Izrailjevim.
(2) Iz Bo`anske Su{tine. Jedno Bo`ansko po Sebi nije mogu}e, nego mora da bude u trojstvu; ovo trojstvo se
sastoji od Bi}a (Esse), Postojanja (Manifestacije ili Existere) i Proizlaze}eg, jer se Bi}e mora nu`no manifestovati, a po{to se manifestuje, to mora i da deluje**, a to
trojstvo je jedno u su{tini i u osobi, i ono je Bog. Ovo se
mo`e rasvetliti pore|enjem. An|eo u nebu je trojstvo, stoga je jedno. Esse (su{tina) an|ela naziva se njegovom du{om, njegovo postojanje (manifestacija) naziva se njegovim
telom, a ono {to proizlazi iz oba naziva se sferom njegovog `ivota bez koje on ne postoji. I po ovome trojstvu
an|eo je slika Bo`ja i naziva se sinom Bo`jim, a tako i
naslednikom, a i bogom; pa ipak an|eo nije `ivot od sebe,
* iz autorovih iskustava u nebu, (prim. prev.)
** stvara ili daje plodove, (prim. prev.)
41
Emanuel Svedenborg
nego je prijemnik (sasud) `ivota, dok je samo Bog `ivot
od Sebe.
(3) Iz neba. Bo`ansko trojstvo, koje je jedno u su{tini i u osobi, takvo je i u nebu. Jer Bo`ansko koje se
naziva Ocem i Bo`ansko koje se naziva Sinom pokazuju
se (u nebu) pred an|elima kao Sunce, dok se Bo`ansko
proizlaze}e pokazuje kao svetlost i toplota zajedno, pri ~emu su svetlost Bo`anska Istina a toplota Bo`ansko Dobro.
Tako Bo`ansko koje se naziva Ocem jeste Bo`ansko Esse.
Bo`ansko Ljudsko koje se naziva Sinom jeste Bo`ansko
Existere od Esse, dok je Bo`ansko koje se naziva Sveti Duh
– Bo`ansko Proizlaze}e od Bo`anskog Existere i Bo`anskog
Esse. Ovo trojstvo jeste Gospod u nebu; ono je Njegova
Bo`anska Ljubav koja se pokazuje (u nebu) kao Sunce.
(Otkr. Obj. 1111)
18. Re~eno je da jedno Bo`ansko od sebe nije mogu}e, nego da mora nu`no da bude trojstvo, i da je to trojstvo jedan Bog u su{tini i u osobi. Sada se postavlja pitanje:
Kakvo je bilo trojstvo u Bogu pre nego {to se Gospod
obukao u Ljudsko* i pre nego Ga je u~inio Bo`anskim u
svetu. I tada je Bog bio ^ovek; imao je jedno Bo`ansko,
jedno Bo`ansko Ljudsko i jedno Proizlaze}e Bo`ansko, ili (je
imao) Bo`ansko Esse, Bo`ansko Existere, i Bo`ansko Proizlaze}e; jer, kao {to je re~eno, bez trojstva nema Boga.
Odgovor glasi: Kako tada** Bo`ansko Ljudsko nije bilo
u poslednjem (ultimum) koje se naziva meso i kosti – koje
je tako isto u~inio Bo`anskim kada je bio na svetu; ono
(poslednje) je bilo dodato; sada je ono Bo`je Bo`ansko
Ljudsko.***
* ili uzeo na sebe ljudsko, (prim. prev.)
** pre ro|enja na svetu, (prim. prev.)
*** Prema autoru, postojalo je jedno Bo`ansko Ljudsko koje je u
su{tini Bo`ansko Istinito ili Bo`anska Mudrost od ve~nosti ili ab aeterno. Ovo je Gospod proslavio odnosno u~inio Bo`anskim uzev{i na Sebe ~isto ljudsko telo i kost preko majke; ovo zemaljsko ljudsko je pri-
42
Bog, Promisao, Stvaranje
Ovo mo`e da se razjasni slede}im pore|enjem: Svaki an|eo je ~ovek koji poseduje du{u, telo i ono {to iz toga proisti~e, pa ipak on nije potpuno ~ovek jer nema meso
i kosti kao ~ovek na svetu.*
Da je Gospod u~inio bo`anskim Svoje Bo`ansko Ljudsko i u poslednjem, a to je meso i kost, to je On dokazao
u~enicima – koji su videv{i Ga pomislili da vide duha –
rekav{i:
Dodirnite me i vidite, jer duh nema tela i kostiju kao
{to vidite da ja imam. (Luka, 24:39)
Iz toga se vidi da je Gospod sada vi{e ^ovek nego
{to su to an|eli.
Napravili smo pore|enje izme|u an|ela i ~oveka, ali
treba razumeti da Bog ima `ivot u Sebi, dok an|eo nema
`ivot u sebi, jer je samo prijemnik `ivota. Da je Gospod
`ivot u Sebi, kako u pogledu Bo`anskog (Samog) tako i
Bo`anskog Ljudskog, to On u~i kod Jovana:
Kao {to Otac ima `ivot u sebi, tako je dao i Sinu
da ima `ivot u sebi. (Jovan, 5:26)
vuklo sve demone i satane da poku{aju da Ga uni{te kroz isku{enja
kojima je On odoleo; tako je zemaljsko ljudsko bilo popri{te borbi s
demonima, koji Mu ne bi mogli pri}i da nije uzeo na sebe zemaljsko
ljudsko, preko kojega je nasledio sklonost ka zlu; naime, demoni i satane ne mogu da napadnu onoga koji nema sklonost k tome {to oni vole
i {to je njihov `ivot u paklu; kroz duhovno ro|enje ~ovek dobija snagu
da se odupre moralnom i duhovnom zlu jer mu Gospod daje silu koja dolazi od Njegovog proslavljenog Ljudskog, kako onoga od ve~nosti tako
i onoga koje je dobio preko majke Marije; sva bo`anska mo} je ujedinjena u Bo`anskom Ljudskom koje nazivamo Gospodom. To je deo onoga {to se mo`e re}i o autorovom poimanju Svetog Trojstva. Na{ eminentni teolog bla`enopo~iv{i Justin Popovi} u svojoj Dogmatici napisao
je da je Svedenborgovo u~enje o trojstvu – monarhisti~ko, {to mislim
da zna~i da je po Svedenborgu Bog Sin ili Bo`ansko Ljudsko centralna figura Trojstva, (prim. prev.)
* Prema autoru, an|eo ima telo kao i ~ovek, samo {to je od duhovne a
ne od zemaljske supstancije, to jest ono je na vi{oj elektro-magnetskoj
vibraciji ili slede}oj dimenziji, (prim. prev.)
43
Emanuel Svedenborg
Gospod ho}e da ka`e da je Otac (samo) Bo`ansko
u Njemu; On ka`e i na drugome mestu da je: Otac u njemu, i da su on i Otac jedno. (Otkr. Obj. 1112)
19. Neki u hri{}anskom svetu misle da je Bog univerzalna sila; neki da je On priroda u onome {to je u
njoj najdublje; neki da je On kao oblak koji lebdi u etru;
neki da je svetlosni zrak; a neki o Njemu i ne misle; malo
ko pomi{lja kako je Bog ^ovek, a On upravo jeste ^ovek.
Ima nekoliko razloga zbog kojih hri{}ani ovako misle.
Prvi je to {to po njihovom u~enju postoje tri Bo`anske
osobe me|usobno odvojene – pri ~emu je Otac nevidljivi
Bog i u isto vreme Gospod, ali po svom ljudskom nije Bog.
Drugi razlog je to {to veruju da je On duh; a neki jo{
veruju i misle da je duh ne{to kao vetar, da{ak ili etar,
a u stvari svaki duh je ~ovek. Tre}i razlog je to {to su hri{}ani postali svetovni zato {to veruju da je vera bez `ivota
dovoljna (za spasenje), a zbog ljubavi prema sebi postali
su i telesni (puteni); a svetovni i telesni ~ovek vidi Boga
samo u prostoru, i na taj na~in Ga vidi kao ne{to duboko
u prirodi ili svemiru; dakle, kao ne{to {to se prostire. Me|utim, ideja prostora smeta da se vidi Bog, jer u duhovnom svetu prostor ne postoji, ve} samo privid prostora.
Svaki ~ulni ~ovek misli o Bogu na isti na~in, jer njegova
se misao izdi`e malo iznad njegovoga govora. A njegova misao kao da ka`e sama sebi: „Ono {to oko vidi i {to
ruka dodiruje, to je ono {to znam da postoji“, a sve ostalo
on smatra naga|anjem. Ovo su razlozi zbog kojih hri{}anski svet ne misli o Bogu kao o ^oveku. Da u hri{}anskom
svetu postoji i odbojnost prema toj ideji (da je Bog ^ovek),
zna}ete ako ispitate sami sebe i mislite o Bo`anskom Ljudskom; a u stvari Ljudsko Gospodovo je Bo`ansko*. Me|utim, tako ne misle prosti duhom nego upravo oni koji su
u~eni; mnogi me|u ovima su slepi jer su duhovno zaslepljeni
* Bo`anske prirode, (prim. prev.)
44
Bog, Promisao, Stvaranje
svojom umi{ljenom pameti, kao {to to ka`e Gospod kod
Mateje (11:25 i 13:13-15). Ali neka ovi znaju da svima koji vide Boga kao ^oveka, to dolazi od Gospoda*, a onima koji Ga ne vide kao ^oveka, to dolazi otuda {to Ga
gledaju iz samih sebe. (Otkr. Obj. 1113)
20. A sada }u izneti ne{to zaista vredno pa`nje. Svaki ~ovek, kada misli kao duh**, vidi Boga kao ^oveka, ~ak
i onaj koji je kao ~ovek u zemaljskom telu mislio da je
Bog oblak, ili magla, ili vazduh, ili etar, ili Ga je poricao.
^ovek misli kao duh onda kada misli apstraktno***, a misli telesno kada ne misli apstraktno. Da svaki ~ovek kao
duh misli o Bogu da je ^ovek, bilo mi je pokazano dok
sam posmatrao ljude posle smrti (zemaljske), kada misle
kao duhovi. Jer ljudi posle smrti postaju duhovi, a tada mogu o Bogu da misle samo kao o ^oveku. Izveden je opit
da bi se videlo kako ne mogu misliti druga~ije. Radi toga
su bili dovedeni u stanje u kojem su bili na svetu, i tada
su zaista mislili da je Bog oblak, svetlosni zrak, etar ili
prosto ni{ta. Ali ~im su se vratili u stanje u kojem su bili
kao duhovi, opet su mislili o Bogu kao o ^oveku. Tome su
se i sami ~udili i govorili da je to tako usa|eno u svakoga duha. Ali zli duhovi, koji su osporavali Boga dok su bili
na svetu, osporavaju Ga i posle smrti, ali zato (umesto Boga) obo`avaju nekog zlog duha koji nad njima vlada pomo}u |avolskih ve{tina. Rekli smo da je usa|eno u svakoga
duha da misli o Bogu kao o ^oveku, a da se to ostvaruje
na takav na~in {to Gospod uliva takvu misao u unutarnje
delove ~ovekove misli; to se vidi po tome {to an|eli svih
nebesa priznaju samo Gospoda; priznaju Njegovo Bo`ansko koje se zove Otac, vide Njegovo Ljudsko, a oni sami
su u Bo`anskom koje proizlazi. An|eli nisu an|eli od sebe, nego od Bo`anskoga koje primaju od Gospoda; na taj
* to jest Gospod ih vodi da Ga tako vide, (prim. prev.)
** posle zemaljske smrti, (prim. prev.)
*** odvojeno od zemaljskog tela, (prim. prev.)
45
Emanuel Svedenborg
na~in oni su u Gospodu, pa prema tome, kada misle o Bogu, mogu samo da misle o Gospodu u Kome su i od Koga dolazi njihova misao. Osim toga, nebo u celini je kao
jedan ^ovek, koji se zove i Ogromni ^ovek (Homo Maximus), pa su prema tome an|eli u ovome ^oveku, koji
je (u stvari) Bo`ansko {to proizlazi od Gospoda, kao {to je
ve} re~eno. A po{to se njihove misli prostiru prema obliku neba, o Bogu mogu da misle samo kao o ^oveku. Re~ju,
an|eli sva tri neba misle o Bogu kao o ^oveku, i ne mogu druga~ije da misle; kada bi po`eleli da misle druga~ije, prestali bi da budu an|eli i pali bi iz neba. Iz toga je
o~ito da je usa|eno u svakoga ~oveka da misli o Bogu kao
o ^oveku kada misli kao duh. (Otkr. Obj. 1115)
21. Upravo zbog ove uro|ene sposobnosti drevni ljudi su se vi{e nego njihovo potomstvo klanjali vidljivom Bogu u ljudskom obliku. Re~ svedo~i da su oni videli Boga
kao ^oveka, na primer, kada je Adam ~uo glas Jehovin dok
je ovaj hodao po vrtu; da je Mojsije govorio s Jehovom lice u lice; da je Abraham video Jehovu kao tri an|ela; da
je Lot govorio s dva an|ela. Jehovu su kao ^oveka videli i
Hagara, Gideon i Jo{ua; Danilo Ga je video kao Starca i kao
Sina ^ove~jeg; a tako isto video Ga je i Jovan kao Sina ^ove~jeg usred sedam sve}njaka; a tako su Ga videli i proroci.
Da je to bio Gospod Kojega su oni videli, to On sam
nau~ava tamo gde ka`e da se Avram radovao Njegovom danu, i da je video (taj dan), i da se radovao (Jovan, 8:56); tako isto, da je On bio pre Avrama (stih 58), i da je bio pre
nego {to je svet postao (Jovan, 17:5, 24). Nisu videli Oca nego Sina, jer se Bo`ansko Bi}e (Divinum Esse) ne mo`e videti osim kroz Bo`ansko Postoje}e (Divinum Existere), koje je
Bo`ansko Ljudsko (Divinum Humanum). Da nije vi|eno Bo`ansko Bi}e nazvano Ocem, Gospod nau~ava kod Jovana:
Ne da je iko video Oca, osim onoga koji je kod Oca,
on je video Oca. (Jovan, 6:46)
46
Bog, Promisao, Stvaranje
I opet:
Niko nikada nije video Oca osim jedinorodni Sin,
koji je u grudima Oca, koji ga je pokazao (1:18).
Iz svih ovih odlomaka jasno je da drevni ljudi nisu
videli Bo`ansko Bi}e koje je Otac, niti su ga mogli videti, nego su ga videli kao Bo`ansko Postoje}e koje je Sin.
Po{to je bi}e u onome {to postoji kao {to je du{a u
telu, iz toga proizlazi da onaj koji vidi Bo`ansko Postoje}e ili Sina, vidi i Bo`ansko Bi}e ili Oca, a to Gospod
dokazuje ovim re~ima:
Filip re~e: Gospode, poka`i nam Oca; a Isus mu re~e: Zar sam toliko dugo s vama, a ti me ne poznaje{,
Filipe? Onaj koji vidi mene, vidi Oca, pa kako onda
ka`e{: Poka`i nam Oca? (Jovan, 14:8, 9)
Iz ovoga je o~ito da je Gospod Bo`ansko Postoje}e u
kojem je Bo`ansko Bi}e; tako je on Bogo-^ovek koga su
videli drevni (ljudi). Iz toga sledi da se Re~ mora razumeti doslovno, to jest da Bog ima lice, o~i i u{i, a tako isto
i ruke i stopala. (Otkr. Obj. 1116)*
22. Po{to je ideja o Bogu kao o ^oveku usa|ena u
svakoga, mnogi narodi su obo`avali ljude kao bogove, na
primer, u Gr~koj i Italiji, kao i u kraljevstvima koja su bila pod njihovom vla{}u; tako su njihovi bogovi bili Saturn,
Jupiter, Neptun, Pluton, Apolon, Merkur, Junona, Minerva, Dijana, Venera i njen sin, kao i drugi; verovalo se da
vlast nad ~itavim svetom pripada njima. Razlog {to su videli
* Ovo zvu~i ~udno, to jest da se Re~ Bo`ja mora razumeti doslovno, jer
se to ne sla`e s autorovim u~enjem da Re~ ima unutarnji smisao. U
stvari, ovde se misli da Bog ima organe kao ^ovek kada `eli da ga ljudi vide, jer se On prilago|ava njima. U Drevnoj crkvi, to jest u Rajskom vrtu, drevni ljudi su ga videli kao ^oveka kao {to su i sami bili,
ali Ga nisu videli kada su pali duhovno; ponovo su Ga videli kao ^oveka kada se spustio ili prilagodio, to jest kada se rodio kao Sin Bo`ji
kroz majku Mariju, a i posle Uskrsnu}a, (prim. prev.)
47
Emanuel Svedenborg
bo`anske osobine u toliko mnogo ljudi jeste to {to je taj
oblik usa|en, pa su tako sve osobine Boga, kao {to su
vrline, ose}anja, naklonosti i znanja, videli kao osobe. Isto
tako su stanovnici u Kanaanu i oko njega obo`avali Vaale,
Astarote, Velzevuve, Kemo{e, Milkolme, Molohe i druge,
od kojih su neki i `iveli nekada kao ljudi. Iz istog razloga
danas u paganskom hri{}anskom svetu sveci se obo`avaju kao da su bogovi; ljudi pred njihovim statuama kle~e
i ljube ih, a na raskr{}ima pred njima skidaju kape i klanjaju se njihovim grobovima; u slu~aju pape, ljube njegovu papu~u, a neki bi i da ljube otiske njegovih stopala,
i kad bi to njihova religija dozvolila, klanjali bi im se kao
bogovima.
Sve se to radi zbog usa|ene osobine (da se Bog vidi
kao ^ovek); na primer, ljudi su skloni da se klanjaju bogu koga vide, a ne ne~emu vazdu{astom ili nekom isparenju, jer je to njima samo dim. Me|utim, ideja o Bogu
kao o ^oveku, koja dolazi iz neba, toliko je izokrenuta kod
mnogih, da se ponekad i obi~an ~ovek obo`ava umesto Boga, kao {to se blistava svetlost Sunca pretvara u neugledne boje a letnja toplota u neprijatne zadahe, zavisno od
prirode predmeta na koji ta svetlost pada. Stoga mnogi misle o Bogu kao o malom oblaku ili magli, ili kao o ne~emu
najdubljem u prirodi; to je ~esto slu~aj me|u hri{}anima,
dok je retko kod naroda kod kojih jo{ vlada svetlost razuma, kao {to su to Afrikanci i mnogi drugi. (Otkr. Obj. 1118)
23. Da je Bog ^ovek i da je Gospod taj Bog, to je jasno iz svega {to je u nebesima i ispod njih. Naime, u nebesima sve {to proizlazi od Gospoda, kako u velikim tako
i u malim stvarima, ima ljudski oblik ili se odnosi na ljudski oblik. Sveukupna nebesa imaju ljudski oblik, svako dru{tvo u nebesima jeste u ljudskom obliku, svaki an|eo i svaki
duh ispod nebesa jesu ljudski oblici.
Bilo mi je otkriveno da sve proizlazi od Gospoda, kako veliko tako i malo, upravo u tome obliku, jer ono {to
48
Bog, Promisao, Stvaranje
proisti~e od Gospoda, sli~no je Njemu; stoga je i re~eno
o Adamu i Evi da su bili sazdani na sliku i priliku Bo`ju
(Postanje 1:26, 27).
Iz tog razloga su an|eli, zato {to primaju Bo`ansko
od Gospoda, za~u|uju}e lepote, dok su duhovi u paklu,
zato {to ne primaju Bo`ansko od Gospoda, |avoli koji u
svetlosti nebesa izgledaju kao ~udovi{ta. Stoga je svak u
nebesima poznat po ljudskom obliku u onom stepenu u
kojem prima taj oblik od Gospoda. Iz svega ovoga o~igledno je da je Gospod jedini ^ovek*, i da je svako onoliko ~ovek koliko prima Bo`ansko Dobro i Bo`ansku Istinu od Njega. Jednom re~ju, onaj koji vidi Boga kao ^oveka, vidi Gospoda. A to Gospod i ka`e:
Onaj koji vidi Sina i veruje u Njega, taj ima `ivot
ve~ni. (Jovan, 6:40)
Videti Sina jeste videti Ga u duhu, jer se to ka`e
onima koji Ga nisu videli u svetu. (Otkr. Obj. 1119)
24. Rekli smo da je jedino Gospod ^ovek**, da
smo mi svi ostali onoliko ljudi koliko primamo Bo`ansko
Dobro i Bo`ansku Istinu od Njega. Razlog {to je Gospod
jedini ^ovek je u tome {to je On sam `ivot; dok su svi
ljudi samo prijemnici `ivota. Razlika izme|u ^oveka koji
je sami `ivot i ~oveka koji je samo prijemnik `ivota jeste
kao (razlika) izme|u nestvorenog i stvorenog, i izme|u beskona~nog i kona~nog, a ta je razlika takva da ne dopu{ta
pore|enje, tako da nema pore|enja izme|u Boga kao ^oveka i bilo kog drugog bi}a, bilo da je to an|eo ili duh bilo
~ovek na svetu. Da je Gospod `ivot, On Sam nau~ava:
Re~ be{e u Boga, i Re~ be{e Bog, i `ivot be{e svetlo
ljudima; i Re~ posta telo. (Jovan, 1:1,4,14)
* u najpotpunijem smislu, (prim, prev.)
** u punom smislu, (prim. prev.)
49
Emanuel Svedenborg
Tako|e:
Kao {to Otac ima `ivot u sebi, tako dade Sinu da ima
`ivot u sebi. (Jovan, 5:26)
I opet:
Kao {to mene posla `ivi Otac, tako ja `ivim po Ocu.
(6:57)
Ja sam uskrsnu}e i `ivot. (11:25)
Ja sam put, istina, i `ivot. (16:6)
Po{to je Gospod `ivot, stoga se On i naziva na
drugim mestima Kruh ili Hleb `ivota, Svetlo `ivota, Drvo
`ivota, `ivi Bog i `ivot. Kako je On `ivot a svaki ~ovek
je prijemnik `ivota od Njega, stoga On i nau~ava da On
daje `ivot i da o`ivljava, kao kod Jovana:
Kao {to Otac o`ivljava (`ivodari), tako i Sin o`ivljava (`ivodari). (5:21)
I kod istoga:
Ja sam kruh `ivota, koji silazi s neba i daje `ivot svetu.
(6:33)
I opet:
Zato {to ja `ivim, i vi }ete `iveti. (14:19)
Na mnogim mestima (u Re~i) ka`e se da On daje
`ivot onima koji veruju u Njega; stoga je Bog nazvan Izvorom `ivota (Psalam 36:9), a tako isto Tvorcem, Uobli~iteljem i Grn~arom, dok smo mi nazvani ilova~om i delom
ruku Njegovih. Po{to je Bog `ivot, iz toga sledi da mi u
Njemu `ivimo, kre}emo se i postojimo. (Otkr. Obj. 1120)
25. Posmatran u sebi, @ivot, koji je Bog, ne mo`e
stvoriti drugo bi}e koje bi bilo sam `ivot; jer @ivot, to jest
Bog, jeste nestvoren, trajan i nedeljiv; stoga je Bog jedan.
50
Bog, Promisao, Stvaranje
Ali @ivot koji je Bog mo`e stvoriti iz supstancija oblike
koji nisu `ivoti, ali u kojima On postoji i kojima udeljuje oblik `ivota. Ti oblici (`ivota) su ljudi, a po{to su oblici samo prijemnici `ivota, kada su stvoreni, nisu mogli
biti ni{ta drugo do slike i prilike Bo`je – slike jer primaju istine, a prilike jer primaju dobro, jer se `ivot i prijemnik (`ivota) prilago|avaju jedno drugome kao aktivno
i pasivno, ali se ne me{aju. Ljudski oblici koji su prijemnici `ivota ne `ive, dakle, od sebe, nego od Boga koji
je jedini @ivot; stoga su sve dobro `ivota i sva istina vere
od Boga, ni{ta od ~oveka, kao {to je poznato. Jer kada bi
bilo {ta od `ivota pripadalo ~oveku, on bi mogao hteti i
~initi dobro od sebe, a tako isto razumeti i verovati istinu
od sebe, i tako pripisivati zaslugu sebi; me|utim, kada on
to veruje, tada se prijemni oblik `ivota zatvara odozgo i
izvr}e, a s tim nestaje i razumevanje (inteligencija). Dobro i njegova ljubav* zajedno sa istinom i njenom verom**
jesu @ivot koji je Bog, jer Bog je Dobro samo i Istina sama; u njima On obitava kod ~oveka. Iz ovoga sledi da je
~ovek sam po sebi ni{ta, a da je onoliko ne{to koliko ne{to prima od Gospoda. I onoliko koliko priznaje da ono
{to prima nije od njega nego od Gospoda, tek tada Gospod ~ini (uzrokuje) da je ~ovek ne{to, ne od sebe nego od
Gospoda. (Otkr. Obj. 1121)
26. ^oveku se ~ini kao da `ivi od sebe, ali to je obmana; jer kada to ne bi bila obmana, ~ovek bi mogao voleti Boga od sebe i biti mudar od sebe. Razlog {to izgleda
kao da je `ivot u ~oveku jeste taj {to je to od Gospoda,
da On s tim (prividom) uti~e u najdublje ~ovekovo (bi}e)
koje je udaljeno od ~ovekovog pogleda, misli i opa`anja;
i u tome {to po~etni (principijelni) uzrok, koji je `ivot i
posredni (instrumentalni) uzrok, koji je prijemnik `ivota,
* Ljubav prema dobru, (prim. prev.)
** S verom u istinu, (prim. prev.)
51
Emanuel Svedenborg
deluju kao jedan uzrok, i {to se to ose}a u posrednom uzroku kao da je to u samom ~oveku. Ovo se mo`e uporediti sa ose}ajem svetla u oku koje kao da prouzrokuje
vid; sa zvukom u uhu koji kao da uzrokuje sluh; sa lete}im ~esticama u vazduhu koje kao da prouzrokuju nozdrve i miris, i sa ~esticama hrane koje kao da uzrokuju
na jeziku ukus; dok u stvari o~i, u{i, nozdrve i jezik jesu
samo organizovane supstance, dakle, posredni (instrumentalni) uzroci; dok u stvari posredni i na~elni uzroci deluju kao da su jedan uzrok. Po~etnim ili principijelnim
uzrokom naziva se ono {to deluje, a posrednim ili instrumentalnim naziva se ono {to trpi delovanje. Onaj koji
duboko ispituje ovaj predmet mo`e videti da je ~ovek, sa
svim {to mu pripada, organ `ivota, a da ono {to je uzrok
ose}aja opa`anja ulazi spolja, i da sami @ivot ~ini to da
~ovek ose}a kao da `ivot dolazi od njega. Ima jo{ jedan
uzrok tome {to ~ovek ose}a kao da `ivot poti~e od njega,
a to je {to je Bo`anska Ljubav takva da `eli da saop{ti
(preda) ~oveku ono {to je Njeno, ali ipak u~i istinu da
to nije ~ovekovo.* Tako Gospod `eli da ~ovek misli i
ho}e, i da govori i postupa kao od samoga sebe, ali treba
da priznaje da to nije od njega, jer bez toga ne mo`e primiti novi oblik**. (Otkr. Obj. 1122)
27. Ka`e se i misli da je @ivot sam Bog ili da je Bog
sam @ivot, a da se pri tome nema ideje (predstave) o tome {ta je to `ivot, pa se prema tome iz tih izkaza ne mo`e znati ni {ta je Bog. U ~ovekovoj misli postoje dve ideje:
jedna apstraktna (neograni~ena), koja je duhovna, i druga
ne-apstraktna (konkretna ili ograni~ena), koja je prirodna.
Apstraktna duhovna ideja o `ivotu kao o Bogu jeste to da
* Bog je beskrajno Dobar, ali je u isto vreme i beskrajno Istinit, pa prema tome ne mo`e a da ne ka`e istinu; samo je On ka`e na takav na~in
da ni najmanje ne umanji zadovoljstvo i sre}u ~ovekovu, (prim. prev.)
** Ponovo biti ro|en, prim. prev.)
52
Bog, Promisao, Stvaranje
je (Bog) sama ljubav i sama mudrost; i da je ljubav od mudrosti (proisti~e iz mudrosti), i da je mudrost od ljubavi
(proist~e iz ljubavi). S druge strane, ne-apstraktna prirodna ideja* o @ivotu kao o Bogu (koji je Bog) jeste to da je
Njegova ljubav kao vatra i Njegova mudrost kao svetlost,
a zajedno su kao blistavo zra~enje. Ova prirodna ideja
dolazi iz saobraznosti**, jer je vatra saobrazna ljubavi a
svetlost mudrosti, pa se stoga u Re~i vatra saobra`ava ljubavi a svetlost mudrosti. I kada se beseda propoveda iz
Re~i, moli se da se nebeska vatra zapali u srcima, gde se
pod vatrom misli na Bo`ansku Ljubav, i da nebeska svetlost obasja umove, a pod time se misli na Bo`ansku Mudrost.
O su{tini Bo`anske Ljubavi, koja je u Bo`anskoj Mudrosti sami @ivot, ne mo`e se misliti jer je bezgrani~na,
pa stoga prevazilazi mo} ljudskog shvatanja, ali se o njoj
mo`e misliti po tome kako se ona pokazuje***. Tako se
Gospod pokazuje pred an|elima kao Sunce iz kojeg proisti~u toplota i svetlost; Sunce je Bo`anska Ljubav, toplota je proizlaze}a Bo`anska Ljubav koja se naziva Bo`anskim Dobrom, dok je svetlost proisti~u}a Bo`anska
Mudrost koja se naziva Bo`anskom Istinom. Pa ipak nije
dozvoljeno misliti o @ivotu koji je Bog kao o vatri, a da se
pri tome ne misli na ljubav i mudrost; to jest da je Bo`anska Ljubav kao vatra a Bo`anska Mudrost kao svetlo,
i da su Bo`anska Ljubav i Bo`anska Mudrost zajedno
blistavo zra~enje. Jer Bog je savr{eni ^ovek, u licu kao
^ovek, u telu kao ^ovek, gde nema razlike u obliku nego samo u su{tini. A Njegova su{tina je u tome da je On
sama ljubav, i sama mudrost, pa tako i sami @ivot. (Otkr.
Obj. 1124)
* Konkretna prirodna ideja, (prim. prev.)
** Korespondencije ili metafore, (prim. prev.)
***Prema izgledu ili prividu, (prim. prev.)
53
Emanuel Svedenborg
28. Ne mo`e se misliti o @ivotu koji je Bog, a da
se ne misli i o stupnjevima po kojima `ivot silazi iz najdubljih u poslednje (stvari).* Postoji najdublji a i poslednji (ultimum) stepen `ivota, a me|u njima i posredni stepen `ivota. Razlika me|u njima je kao (razlika) izme|u prethodnih (apriornih) i potonjih (posteriornih) stvari; ili kao
izme|u manje i vi{e op{tih stvari, jer ono {to je prvo ili
prethodno jeste manje op{te, a ono {to je potonjeg stepena jeste op{tije**. Ovi stepeni `ivota postoje u svakom
~oveku od stvaranja i otvaraju se prema tome kako on prima `ivot od Gospoda. Kod nekih je otvoren samo poslednji stepen, kod nekih srednji ili me|ustepen, a kod nekih
najdublji. Oni kod kojih je otvoren najvi{i stepen `ivota posle smrti postaju an|eli najvi{eg ili tre}eg neba; oni kod
kojih je otvoren srednji stepen postaju an|eli srednjeg ili
drugog neba, a oni kod kojih je otvoren potonji ili najni`i
stepen postaju an|eli potonjeg ili najni`eg neba. Ovi stepeni zovu se stepeni `ivota u ~oveku, ali su to u stvari stepeni ~ovekove mudrosti i ljubavi, jer se otvaraju onako
kako on prima mudrost i ljubav, to jest `ivot od Gospoda. Ovakvi stepeni `ivota postoje u svakom organu, u svim
tkivima i udovima, i oni deluju u slozi sa stepenima `ivota u mozgu prema uticaju***, a postoje i u ko`i, hrskavici i kostima, koje su u poslednjem (potonjem) stepenu
`ivota.
Razlog {to ovi stepeni postoje u ~oveku jeste to {to
oni proisti~u od Gospoda, s tim {to su oni u Njemu `ivot, dok su u ~oveku prijemnici `ivota. Ali treba znati da
u Gospodu postoje od ovih i vi{i stepeni, i da oni tako|e
* Ono {to je nadublje, to je u stvari najvi{e, jer ide prema savr{enstvu iznutra ka spolja, to jest od najvi{eg do najni`eg neba, kao {to
se vidi u nastavku teksta, (prim. prev.)
** Generalno, od re~i gens generis, {to izna~ava vrstu ili rod, (prim.
prev.)
*** Influksu iz Neba a od Gospoda, (prim. prev.)
54
Bog, Promisao, Stvaranje
mogu biti vi{i i ni`i @ivot.* Jer Gospod nau~ava da je On
@ivot, a tako isto da ima telo i kosti.** (Otkr. Obj. 1125)
29. Po{to je Bog @ivot, iz toga sledi da je On nestvoren. Razlog {to je nestvoren jeste u tome {to @ivot ne
mo`e biti stvoren, nego samo mo`e da stvara. Jer biti stvoren, zna~i poticati iz ne~ega drugoga, i kada bi `ivot poticao od ne~ega drugoga, tada bi to drugo bilo `ivot. I taj
`ivot bi bio `ivot u sebi. A kada ovo Prvo ne bi bio `ivot u sebi (ili po sebi), tada bi bio ili od drugoga ili od
sebe; a ne mo`ete govoriti o `ivotu od sebe, jer od sebe
podrazumeva poreklo, pa bi ono bilo ni iz ~ega, a iz ni~ega ne postaje ni{ta (Ex nihilo nihil fit). Ovo Prvo, koje
jeste u sebi, a od kojega je sve stvoreno, jeste Bog, koji
se po Bi}u (Esse) u Sebi naziva Jehovom. Razum mo`e
da vidi da je tako. A naro~ito ako se to poka`e onim {to
je stvoreno. Sada, po{to ono {to ne poti~e ni iz ~ega postoji po sebi (jeste samopostoje}e), iz toga sledi da su
Bi}e i Manifestacija u Bogu jedno; jer po{to ne poti~e ni
iz ~ega drugoga, On postoji sam po sebi. Dakle, to je @ivot sam koji je Bog, i koji je ^ovek. (Otkr. Obj. 1126)
30. Da je sve od @ivota samog koji je Bog, i koji je
^ovek, mo`e se pokazati ako se posmatra ~ovek koji je
~ovek u onome {to je poslednje, srednje i najdublje. Jer ~ovek koji je na svetu bio sasvim telesan, a to zna~i da je
slabo opa`ao***, i pored toga se pojavljuje u duhovnom
svetu kao ~ovek po{to odbaci materijalno telo. Isto tako
* Postoje stepeni ili pojasevi savr{enstva od Gospoda kao Beskrajne
Ljubavi i Mudrosti, u kojima nema stvaranja, po{to stvaranje po~inje na
odstojanju tri stepena od centra, vidi dela Nebo i Pakao, br. 120 i Nebeske Tajne, br. 727, (prim. prev.)
** O ovim neprekidnim stepenima vidi u delu Nebo i Pakao, br. 33,
34, 38, 39, 208, 209, 211, 435, gde su potpunije opisani. Znanje tih brojeva iz toga dela bi}e korisno da bi se razumelo ono {to sledi, prim. prev.)
*** dublje stvari, (prim. prev.)
55
Emanuel Svedenborg
~ovek koji je na svetu bio samo ~ulan i prirodan u svome
`ivotu, a to zna~i da je malo {ta znao o nebu a mnogo o
svetu, ostaje ~ovek i posle smrti. ^ovek koji je na svetu
bio razuman (racionalan) u svom `ivotu, a to zna~i da je
dobro mislio iz prirodne svetlosti (lumen), i on je ~ovek
posle smrti. Isto tako ~ovek koji je na svetu bio duhovan u svom `ivotu, kada posle smrti postane an|eo, i on
je ~ovek i to savr{enog oblika zato {to je primao `ivot
od Gospoda.* A ~ovek u kome je tre}i stepen `ivota bio
otvoren, a to je ako je na svetu bio nebeskoga karaktera,
on postaje an|eo krajnje savr{enosti posle zemaljske smrti. Ukratko re~eno, prvi stepen `ivota je otvoren kada ~ovek
~ini dobro drugima i o~ekuje da i drugi njemu ~ine dobro,
prema latinskom Do ut des (Dajem da bi se meni dalo),
{to je tzv. prirodno dobro; drugi stepen `ivota je otvoren
kada ~ovek ~ini dobro i ne ~ini zlo, ne zato {to o~ekuje da
i drugi tako prema njemu postupaju, nego stoga {to Gospod
u~i da treba uvek ~initi dobro uz primenu mudrosti, naravno, a to je ~initi dobro ne o~ekuju}i od drugih ljudi nikakvu nagradu ili priznanje. To je duhovno dobro. Tre}i
stepen `ivota je otvoren onda kada ~ovek ~ini dobro, ne
stoga {to o~ekuje da mu se isto vrati niti zato {to je to volja Gospodova, nego zato {to ose}a zadovoljstvo i sre}u
kada to radi. Ta tri stepena `ivota otvaraju tri Neba ili Carstva: Prirodno, Duhovno i Nebesko**.
Sami `ivot koji pripada ~oveku, to je ^ovek – kako
Prirodni tako i Duhovni i Nebeski, kako se nazivaju ova
tri stepena `ivota, s time {to je ~ovek u kome postoje ovi
stepeni samo prijemnik (sasud). I to je tako, bilo da je on
slika (Boga) u najmanjem bilo u najve}em. Sva Nebesa
u svom ogromnom prostranstvu jesu ^ovek; svako pojedi* Autor tvrdi da ne postoje an|eli stvoreni od Boga, nego da samo
ljudi koji `ive duhovnim `ivotom postaju an|eli posle zemaljske smrti,
(prim. prev.)
** koja su potpuno odvojena, ali potencijano postoje u svakom ~oveku
od stvaranja, (prim. prev.)
56
Bog, Promisao, Stvaranje
na~no nebo je ^ovek, kako prvo tako drugo i tre}e; svako
dru{tvo u Nebesima, manje ili ve}e, jeste ^ovek; {tavi{e,
crkva na svetu u op{tem je ^ovek, svaka pastva (kongregacija) je stoga ^ovek.* Kada se ka`e crkva, misli se
na sve one u kojima crkva postoji u svojoj puno}i. Tako
crkva na svetu izgleda an|elima u nebu; i sve tako izgleda na osnovu toga {to je @ivot koji poti~e od Gospoda
– ^ovek. @ivot od Gospoda jesu ljubav i mudrost, pa prema tome onako kako neko prima Gospoda, tako je i ^ovek. Ovo sve svedo~i o tome da @ivot stvara sve, a @ivot
je Bog koji je ^ovek. (Otkr. Obj. 1127)
31. Da sve poti~e od samog @ivota, koji je Bog, a
koji je Mudrost i Ljubav, pokazuje se onim {to je stvoreno kada se to posmatra s gledi{ta Reda**. Naime, Red
se vidi u tome {to an|eoska nebesa, koja se sastoje od
hiljada i hiljada dru{tava, deluju kao jedno (nebo) koje
se odr`ava u jednom Redu kroz Bo`anske Istine, a one
su zakoni toga Reda, to jest kroz ljubav prema Gospodu
i ljubav prema bli`njemu. Isto tako je prema Redu da se
pakao, koji je ispod neba, odr`ava u Redu; pakao koji se
sastoji od hiljada i hiljada dru{tava, a kroz sudove i kazne; tako da, iako je zasnovan na mr`nji i bezumlju, pakao ni u najmanjoj meri ne mo`e da na{kodi nebesima.
Isto tako je po Redu da postoji ravnote`a izme|u nebesa i pakla, u kojoj je ~ovek na svetu i pomo}u koje Gospod vodi ~oveka prema nebu, dok ~ovek sam od sebe vodi
sebe prema paklu. Jer je prema zakonu Reda da ~ovek
uvek postupa slobodno a po razumu.
Po{to se mirijade i mirijade ljudi od po~etka stvaranja slivaju bez prekida u nebo ili pakao, pri ~emu je svako pojedina~no bi}e razli~ito od drugoga po tome kakvo
* Autor ho}e da ka`e da, gledano duhovnim o~ima, sve ima oblik ^oveka, (prim. prev.)
** ili zakonitosti, prim. prev.)
57
Emanuel Svedenborg
je i {ta voli, bilo bi nemogu}e da ostanu u nekom jedinstvu da Bog nije jedan i da On nije sami @ivot, i da taj
@ivot nije sama ljubav pa stoga i sami Red. To se ka`e
o nebu. Me|utim, Bo`anski Red se pokazuje ako se posmatraju sunce, mesec i zvezde, kao i godi{nja doba – prole}e, leto, jesen i zima; kao i podela dana na jutro, podne,
ve~e i no}. Ono (Sunce) o`ivljava sve na zemlji prema
tome kako ne{to prima njegovu toplotu i svetlost. Kako ne{to prima (toplotu i svetlost), tako Sunce otvara, raspore|uje i priprema `iva tela i materijalne supstance, koje su
u zemlji i na njoj, da prime uticaj iz duhovnog sveta. Odatle se u prole}e, kroz jedinstvo toplote i svetlosti, ptice nebeske i `ivotinje zemaljske mno`e i sti~u znanje o svemu
{to im je potrebno za `ivot. Tako isto i biljke o`ivljavaju i listaju, cvetaju i donose plodove, a u ovima i semenje,
tako da se umno`avaju i nastavljaju svoje vrste u beskona~nost. Isto tako je po Redu da zemlja ra|a biljke, da
ove slu`e kao hrana `ivotinjama, i da su oboje korisni ~oveku za njegovu hranu, ode}u i u`ivanje; i po{to je ~ovek
bi}e u kojemu Bog obitava, sve se vra}a Bogu od kojega
sve i poti~e. Iz ovoga se vidi da sve stvorene stvari slede
jedna drugu kao da su stvorene jedne radi drugih, da su one
neprekidna svrha – koja je navika (usus), i da neprekidno deluju tako da se mogu vratiti Bogu od kojega poti~u.
Sve ovo svedo~i da sam @ivot stvara sve, a on je (@ivot)
sama mudrost, a to dalje svedo~i o tome da je ceo stvoreni svemir ispunjen Bogom. (Otkr. Obj. 1129)
32. Po{to je Bog nestvoren, On je tako isto Ve~an;
jer sami @ivot, koji je Bog, jeste `ivot u sebi, ne od sebe
niti od bilo ~ega, prema tome, on je bez porekla; a ono
{to je bez porekla, to je od ve~nosti i to je ve~no. Medutim, prirodni ~ovek ne mo`e shvatiti ideju da je ne{to
bez porekla pa ni da je Bog od ve~nosti; ali duhovan ^ovek to mo`e shvatiti. Misao prirodnog ~oveka ne mo`e se
odvojiti od ideje vremena, jer je ta ideja usa|ena u samog
58
Bog, Promisao, Stvaranje
prirodnog ~oveka; niti se mo`e odvojiti od ideje porekla,
jer podrazumeva poreklo koje se odnosi na po~etak u vremenu. Privid da se sunce kre}e stvara ovakvu ideju kod
prirodnog ~oveka. Me|utim, ideja duhovnog ~oveka, po{to je ona iznad prirode, odvojena je od ideje vremena, a
umesto vremena on ima ideju stanja `ivota; a umesto trajanja u vremenu on ima ideju o misaonom stanju, koje
dolazi od ose}anja {to ~ine `ivot. Jer sunce u an|eoskom
nebu niti se di`e niti zalazi, pa prema tome ne stvara godine i dane kao {to to ~ini sunce na svetu; stoga an|eli neba, po{to su u duhovnoj ideji, misle odvojeno od vremena.
Prema tome, u njihovoj ideji o Bogu nema ni~eg o poreklu
ili po~etku, nego postoji ideja o stanju, da je On Ve~an
i da je sve {to poti~e od Boga ve~no, to jest da je to samo
Bo`ansko u sebi. Da je tako, bilo mi je dato da opazim kada sam iz prirodne ideje bio podignut u duhovnu. Iz svega toga je o~ito da je Bog nestvoren i prema tome Ve~an;
isto tako ne mo`e se misliti da je priroda od ve~nosti, ili
da je u vremenu po sebi, ali se mo`e misliti da je Bog
od ve~nosti (ab aeterno), a da je priroda zajedno s vremenom od Boga. (Otkr. Obj. 1130)
33. Po{to je Bog Ve~an, tako isto je i beskona~an; ali
postoji i prirodna i duhovna ideja o tome {ta je beskona~no. Prirodna ideja o ve~nom poti~e od vremena, a duhovna ideja o tome ne poti~e od vremena. Prirodna ideja o
beskona~nom dolazi od prostora, dok duhovna ideja o tome ne dolazi od prostora. Jer kako `ivot nije priroda, tako
ni dve osobine prirode, a to su prostor i vreme, nisu osobine `ivota, zato {to ne poti~u od `ivota koji je Bog, i bile su stvorene zajedno s prirodom. Prirodna ideja o beskona~nom Bogu, koja poti~e od prirode, jeste u tome da On
ispunjava svemir s kraja na kraj; iz toga sledi ideja da je
Bog ono {to je najdublje u prirodi, pa je On ne{to {to se
prostire, dok je svako prostiranje osobina materije. Ali po{to
se prirodna ideja ne sla`e sa idejom `ivota – s mudro{}u
59
Emanuel Svedenborg
i ljubavlju – koje su Bog, to je ono {to se mora posmatrati kao beskona~no iz duhovne ideje, u kojoj nema ni{ta
od prostora i vremena, jer nema ni~ega od prirode. Od duhovne ideje dolazi to da je Bo`anska Ljubav beskrajna,
i da je Bo`anska Mudrost isto tako beskrajna; a po{to su
Bo`anska Ljubav i Bo`anska Mudrost `ivot koji je Bog,
stoga je Bo`anski @ivot beskona~an. Da je Bo`anska Mudrost beskona~na, vidi se po mudrosti an|ela tre}eg neba.
Po{to nadilaze ostale an|ele po mudrosti, oni opa`aju da
nema pore|enja izme|u njihove mudrosti i Gospodove Bo`anske Mudrosti, jer nema pore|enja izme|u beskona~nog
i kona~nog. Oni ka`u da je prvi stepen mudrosti videti i
priznati da je to tako; sli~no je i u pogledu Bo`anske Ljubavi. [tavi{e, an|eli su kao i ljudi prijemni oblici `ivota,
to jest prijemnici mudrosti i ljubavi od Gospoda; a ovi oblici su sa~injeni od supstancija koje nisu `ive, to jest koje su
po sebi mrtve, a izme|u `ivog i mrtvog nema pore|enja.*
A kako ono {to je kona~no prima ono {to je beskona~no, mo`e se pokazati prema odnosu svetlosti i toplote,
i sunca na svetu. Svetlost i toplota toga sunca nisu materijalni, ali ipak uti~u na materijalne supstancije, s tim {to
svetlost menja njihov izlgled a toplota njihova stanja. Gospodova Bo`anska Mudrost je isto tako svetlost, a Bo`anska Ljubav je toplina – duhovna toplina i svetlost – ali
duhovna toplina i duhovna svetlost proizlaze od Gospoda
kao Sunca, koje je Bo`anska Ljubav, a u isto vreme i Bo`anska Mudrost; s tom razlikom {to su svetlost i toplota
sunca na svetu prirodni, jer je to sunce vatra a ne ljubav.
(Otkr. Obj. 1131)
34. Po{to je beskona~an, Bog je i svemogu}, jer je
svemo} beskona~na mo}. Svemo} Bo`ja sija iz svemira,
to jest iz vidljivog neba i nastanjene zemaljske kugle, a sve
* Kada autor pi{e o mrtvoj prirodi, to ne zna~i da je ona odvojena ili
da nije pot~injena Bogu, nego da je na ni`oj vibraciji. (prim. prev.)
60
Bog, Promisao, Stvaranje
to zajedno sa svim {to je na zemlji jeste veliko delo Svemo}nog Stvoritelja. Stvaranje svih ovih stvari i njihovo odr`avanje jesu svedo~anstva Bo`anske Svemo}i, dok njihov
uzajamni red i odnosi svedo~e da to poti~e od Bo`anske
Mudrosti. Bo`ja Svemo} sija iz neba, to jest iz onoga {to
je iznad i ispod neba, a to su prostori gde obitavaju an|eli i ljudi. Tamo se nalaze divni dokazi Bo`anske Svemo}i, za koje mi je bilo dozvoljeno da ih vidim i da o njima
pi{em. Svi ljudi koji su od postanja sveta umrli, tamo su
posle smrti, po obliku ljudi a po su{tini duhovi.
Duhovi su ose}anja koja proisti~u iz ljubavi i iz misli. I to duhovi u nebu – iz ose}anja ljubavi prema dobru,
a duhovi u paklu – iz ose}anja ljubavi prema zlu. Dobra
ose}anja, koja su an|eli, nastanjuju svet koji se naziva nebom (super orbe), dok zla ose}anja, koja su pakleni duhovi, nastanjuju duboke predele koji su ispod njih. Svet je
jedan, ali je podeljen na prostore, jedne ispod drugih. Prostora ima {est; u najvi{em obitavaju an|eli tre}eg neba, a
ispod ovih su an|eli drugog neba, a ispod ovih su an|eli
prvoga neba. Ispod ovih (nebesa) obitavaju duhovi prvoga pakla, ispod ovih duhovi drugoga pakla, a ispod ovih
duhovi tre}ega pakla. Sve to je tako ure|eno da su zla ose}anja, koja su duhovi pakla, pod kontrolom dobrih ose}anja, koja su an|eli neba – duhovi najni`eg pakla (pod
kontrolom) an|ela najvi{eg neba, a duhovi srednjeg pakla
(pod kontrolom) srednjeg neba, dok su duhovi prvog pakla (pod kontrolom) an|ela prvog neba. Kroz ovaj raspored
odr`ava se ravnote`a kao na vagi. Ovih nebesa i prostora
pakla ima bezbroj, po udru`enjima i dru{tvima, prema vrsti i osobini svih ose}anja; a ovi su opet povezani po tome
koliko su bliski i srodni jedni drugima. To je kako u nebesima tako i u paklu. Ovaj red i odnosi poznati su samo Gospodu, a redovi i odnosi ose}anja su onoliko brojni koliko
je ljudi `ivelo od postanja sveta i koliko }e tek postojati
u budu}nosti – sve to dolazi od beskrajne mo}i i beskrajne
mudrosti (Bo`je). Da je Bo`anska Mo} beskrajna odnosno
61
Emanuel Svedenborg
svemo}na, vidi se u drugom svetu po tome {to ni an|eli
neba niti |avoli pakla nemaju nikakve mo}i sami od sebe; jer kada bi imali, nebo bi se raspalo na komadi}e, pakao bi postao haos i svi ljudi bi nestali. (Otkr. Obj. 1133)
35. Razlog {to sva mo} pripada Bogu i {to ljudi i an|eli nemaju nikakve mo}i jeste taj {to je samo Bog @ivot, dok su ljudi i an|eli samo prijemnici `ivota, i u tome
{to je `ivot taj koji deluje, a prijemnik je taj na koji se
deluje. Svako mo`e videti kako prijemnik `ivota ne mo`e
da deluje od sebe, ve} deluje jer prima delovanje od @ivota koji je Bog; pa ipak on (prijemnik) mo`e da deluje
kao od sebe, jer mu je to dato; a da mu je to dato, ve}
je re~eno. Ako ~ovek ne `ivi od sebe, iz toga sledi da on
ne misli i ne}e od sebe niti pak misli ili deluje od sebe,
nego od Boga koji je jedini @ivot. Ovo izgleda paradoks,
jer ~ovek zaista ose}a kao da su te mo}i u njemu i on ih
ispoljava od sebe; me|utim, kada govori po veri, on priznaje da su svako dobro i istina od Boga, a da su svako
zlo i obmana od |avola; pa ipak, sve {to ~ovek misli, ho}e, govori i deluje, sve se odnosi ili na dobro i istinu ili
na zlo i obmanu. Stoga ~ovek ka`e u sebi, ili mu to sve{tenik ka`e, da ga je, kada ~ini dobro, vodio Bog, a kada
~ini zlo, vodio |avo. Stoga se propovednici i mole (Bogu)
da bi njihove misli, njihov govor i njihove re~i vodio duh
Bo`ji, a ponekad posle propovedi ka`u da su govorili od
duha. I drugi (ljudi) tako opa`aju.
Mogu za sebe samoga da posvedo~im pred svetom
da je sve {to je u mojim mislima i u mojoj volji do{lo kroz
uticaj (influx) i kroz nebo od Gospoda, a sve zlo i obmane
iz pakla; meni je dozvoljeno da to opa`am ve} dugo. An|eli vi{ih neba opa`aju ovaj uticaj vrlo jasno, a najmudriji
me|u njima i ne `ele da misle ili da imaju neku volju od
sebe. Slu~aj je obrnut s paklenim genijima* i paklenim du* Tako autor naziva zle duhove dubljih delova pakla, vidi delo Nebo
i Pakao, prim. prev.)
62
Bog, Promisao, Stvaranje
hovima, jer oni to potpuno odri~u i ljute se kada se o
tome govori. Me|utim, mnogima takvima (duhovima) bilo je pokazano na vidljiv na~in da je upravo tako, na {ta
su se oni ljutili. Po{to ovo izgleda kao paradoks mnogima, va`no je pokazati donekle kako se odigrava ovaj uticaj (influx), da bi se to znalo. Ovo su ~injenice: Svetlost
i toplota proizlaze iz Bo`anske Ljubavi Gospodove, koja
se opa`a u an|eoskom nebu kao Sunce. Svetlost je `ivot
Njegove Bo`anske Mudrosti, a toplina je `ivot Njegove Bo`anske Ljubavi. Ova duhovna toplina koja je ljubav i duhovna svetlost koja je mudrost, ulaze preko uticaja (influx)
u subjekte prijemnike `ivota, isto kao {to prirodna toplota
i prirodna svetlost od sunca u svetu ulaze u subjekte koji
nisu prijemnici `ivota. Pa stoga {to svetlost samo menja supstancije u koje ulazi, a toplota samo menja stanja, to sledi da ti subjekti tako opa`aju promene u sebi i misle da
te promene dolaze od njih samih, dok uistinu te promene
dolaze i nestaju sa suncem*. Po{to je `ivot Bo`anske Mudrosti Gospodove svetlost, stoga se Gospod na mnogim mestima u Re~i naziva svetlom, kao kod Jovana:
Re~ bi u Boga, i Re~ be{e Bog; u Njemu bi `ivot, i
`ivot bi svetlo ljudima. (Jovan, 1:1, 2, 3)
Iz ovoga je o~ito da je u Bogu beskona~na mo} jer
je On sve kod svih ljudi. A kako zao ~ovek misli, ho}e, govori i ~ini zlo, iako je samo Bog @ivot, bi}e pokazano u
onome {to sledi. (Otkr. Obj. 1134)
* koje se ra|a i zalazi svakoga dana, prim. prev.)
63
TRE]E POGLAVLJE
Bo`ansko Provi|enje*
36. Po{to je Bo`anska Svemo} takva da ~ovek mo`e
da misli, ho}e, da govori i deluje samo od @ivota koji je
Bog, postavlja se pitanje: Za{to onda nije spasen svaki ~ovek? Onaj ko iz toga zaklju~uje da je svaki ~ovek spasen, a ako nije, da to nije njegova gre{ka, tome (~oveku)
nisu poznati zakoni Bo`anskoga Reda koji se odnosi na
popravak, obnovu (novo ro|enje) i spasenje koje iz toga
sledi. Zakoni toga reda nazivaju se zakonima Bo`anskog
Provi|enja (Promisli), a o ovima prirodni um ne zna ni{ta ukoliko nije prosvetljen. Pa stoga {to ~ovek ne zna
ni{ta o njima, i stoga {to pravi zaklju~ke o Bo`anskom Provi|enju (Promisli) prema doga|ajima u svetu, i tako pada
u obmane a posle i u gre{ke iz kojih je te{ko izvu}i se, va`no je da ti zakoni budu poznati. Me|utim, pre nego ih
izlo`imo, treba razumeti da se Bo`anska Promisao u svemu odnosi na ~oveka, do u najmanje sitnice, da joj je svrha njegovo ve~no spasenje, po{to je ~ovekovo spasenje
svrha stvaranja i neba i zemlje. Jer svrha je da se od ljudskog roda stvori nebo u kojem }e Bog obitavati kao u svome
stanu; tako je ~ovekovo spasenje sve u svemu Bo`anske
Promisli. No Bo`anska Promisao postupa tako tajno da je
~ovek skoro i ne opa`a, iako ona deluje u najmanjim sitnicama koje se odnose na njega, od detinjstva do starosti,
a posle i u ve~nosti; svaka sitnica se odnosi na ve~nost.**
* Izraz PROVI\ENJE se odnosi na Bo`ju regulativnu mo} u svetu
kao Apsoluta koja jeste PROMISAO Bo`ja u svemu (prim. urednika)
** Drugim re~ima, Bog na sve gleda s obzirom na ve~nost, to jest sub
specie aeternitatis, kao {to uostalom i ~ovek treba da gleda, (prim. prev.)
64
Bog, Promisao, Stvaranje
Stoga {to Bo`anska Mudrost u sebi nije ni{ta drugo
nego cilj, Promisao deluje u svemu s ciljem, odnosi se na
cilj, a taj cilj je da ~ovek postane mudrost i ljubav, pa tako i stani{te i slika Bo`anskog @ivota. Stoga {to prirodni
um, ako nije prosvetljen, ne mo`e da shvati za{to Bo`anska Promisao, mada deluje u cilju spasenja u svim sitnicama ~ovekovog `ivota, ne vodi svakoga u nebo, iako to
ho}e po svojoj ljubavi; va`no je da se izlo`e zakoni Bo`anske Promisli; samo tako }e se um, do tada neprosvetljen,
osloboditi obmana, nadam se, ako to ho}e. (Otkr. Obj.
1135)
37. Zakoni reda, nazvani zakonima Bo`anske Promisli, jesu slede}i:
1) ^ovek ose}a, opa`a i zna da je `ivot u njemu, tako da misli i ho}e, pa stoga i govori i deluje od sebe; ali
i pored toga treba da prizna i veruje da istina koju misli
i govori, kao i dobra koja ho}e i koja ~ini, jesu od Boga,
iako izgleda da su od njega (~oveka).
2) ^ovek treba da postupa u svemu slobodno a po razumu, dok u isto vreme treba da priznaje i veruje da je
sama sloboda koju ima od Boga, i da je to isto slu~aj i s
razumom, koji se naziva inteligencijom.
3) To {to ~ovek misli i govori istinu, {to ho}e i {to
~ini dobro, i to slobodno i po razumu, nije od ~oveka nego
od Boga; a to {to ~ovek misli i govori obmanu te ho}e
i ~ini zlo, nije od ~oveka nego od pakla; a sama sloboda,
kao i sposobnost mi{ljenja, htenja, govora i delanja, same
po sebi jesu od Boga.
4) Niko ne treba da prisiljava nikoga ni ~emu jer to
oduzima slobodu, nego ~ovek treba da sam sebe prisili,
jer prisiljavati sebe, to je isto tako ~in slobode.
5) ^ovek ne opa`a niti ose}a u sebi kako se istina
i dobro ulivaju u njega od Boga, niti kako zlo i obmana
uti~u iz pakla, niti kako Bo`ansko Provi|enje deluje u
prilog dobra a protivu zla; jer u tom slu~aju ~ovek ne bi
65
Emanuel Svedenborg
delovao slobodno i razumno kao sam od sebe. Dovoljno je
da zna i priznaje da sve to dolazi od Re~i i od crkvenog
nauka.
6) ^ovek se ne popravlja spolja{njim nego unutra{njim sredstvima; pod spolja{njim sredstvima misli se na
~uda i vizije, strah i kazne; pod unutra{njim se misli na
istine i dobra iz Re~i kao i na nauk crkve, a tako isto i
na to {to ~ovek `eli da ga Gospod vodi. Jer ova sredstva
ulaze unutra{njim putem, pa tako uklanjaju zla i obmane,
koji tamo obitavaju; a spolja{nja sredstva ulaze spolja i
ne uklanjaju zla i obmane, nego ih tamo samo jo{ vi{e zatvaraju. Pa ipak, on se popravlja i spolja{njim sredstvima
pod uslovom da se prethodno popravio unutra{njim sredstvima; a ~ovek koji se nije popravio, obuzdava se samo
spolja{njim sredstvima – a to su strah i kazne – da ne govori obmane i da ne ~ini zlo.
7) Bog dopu{ta da ~ovek primi samo onoliko vere
i onoliko dobra koliko mo`e da ih se dr`i do kraja `ivota; bolje je da stalno bude zao, nego da postane dobar pa
da onda opet bude zao, jer bi tako bio obesve}en (profanisan). To je glavni razlog {to je zlo dozvoljeno.
8) Bog neprestano sklanja ~oveka od zla u meri u
kojoj je ~ovek voljan da to slobodno prihvati. Onoliko koliko se ~ovek sklanja od zla, toliko ga Bog vodi u dobro,
pa tako i u nebo; a onoliko koliko nije voljan da se skloni od zla, toliko Bog ne mo`e da ga vodi u dobro, to jest
u nebo. Jer onoliko koliko se uklanja od zla, toliko ~ini
dobro od Gospoda, i to dobro koje zaista jeste dobro; a
onoliko koliko se ne uklanja od zla, dobro koje ~ini jeste
od njega samoga, pa prema tome jeste po sebi zlo.
9) Bog ne u~i ~oveka istinama neposredno niti preko an|ela, nego preko Re~i; besedama, ~itanjem, razgovorom me|u ljudima, i na taj na~in kroz razmi{ljanje samog
~oveka; tako se ~ovek prosvetljuje u skladu sa svojim ose}ajem za istinu koja se primenjuje (u `ivotu); jer u suprotnom ~ovek ne bi postupao od sebe (slobodno).
66
Bog, Promisao, Stvaranje
10) Kada polo`aj i bogatstvo zavedu ~oveka (na krivi put), to ~ovek sam sebe vodi svojim promi{ljanjem u
zlo; jer Bo`ansko Provi|enje nikada ga ne vodi ka zlu, nego samo onome {to slu`i ve~nom `ivotu; jer sve delovanje Bo`anskog Provi|enja kod ~oveka stremi onome {to
je ve~no, jer @ivot je Bog po kojem je ~ovek ^ovek, tako
isto Ve~an. (Otkr. Obj. 1136)
38. Iz toga je jasno da ~ovek ne mo`e da ide u nebo
osim po ovim zakonima, iako je u Njemu (Bogu) Bo`anska Ljubav po kojoj On ho}e, Bo`anska Mudrost po
kojoj zna sve, i Bo`anska Mo} – koja je svemo} – po kojoj On mo`e da uradi ono {to ho}e. Jer gornji zakoni Bo`anskog Provi|enja jesu zakoni reda, koji se odnose na
popravak i preporod, to jest na ~ovekovo spasenje; Gospod ne mo`e da deluje protivno ovim zakonima, jer bi
to zna~ilo delovati suprotno Njegovoj vlastitoj mudrosti,
pa tako suprotno Sebi.
Prvi zakon, da ~ovek ose}a, opa`a i zna kako je `ivot u njemu samome, ali treba da prizna kako dobra i istine, {to se odnose na ljubav i veru, koje on misli, ho}e,
govori i ~ini, da to nije od njega, nego od Gospoda, ovaj
(zakon) podrazumeva drugi (zakon), a to je da ~ovek ima
slobodu i da mu se ~ini kako ona pripada njemu, ali treba da priznaje kako to nije tako, nego je to od Gospoda
u njemu (~oveku). Ovaj zakon sledi iz prethodnog, jer sloboda ~ini jedno sa `ivotom; jer bez slobode ~ovek ne bi
ose}ao da je `iv i da je `ivot u njemu, budu}i da je sloboda u tome da se mo`e misliti, hteti, govoriti i postupati od
sebe, to jest kao od sebe (po{to je to privid dat od Gospoda da bi se ~ovek ose}ao sre}nim, prim prev). A ovo
se uglavnom odnosi na mo} volje; jer ~ovek ka`e: u stanju sam da uradim ono {to ho}u, a tako isto imam volju
da uradim ne{to, a to zna~i slobodan sam (imam slobodu). Dakle, ko ne mo`e slobodno da misli da li je ne{to
dobro ili zlo, ili ko ne mo`e da misli da je ne{to istinito
67
Emanuel Svedenborg
a drugo da je obmana? ^oveku je zajedno sa `ivotom darovana sloboda koja mu se nikada ne oduzima; jer u meri
u kojoj bi mu se oduzimala ili umanjila, u toj meri ~ovek
ne bi ose}ao da je `iv, ve} da neko drugi `ivi u njemu. U
tom slu~aju izgubilo bi se ose}anje zadovoljstva {to je `iv,
te bi na kraju postao rob.
Samo iskustvo potvr|uje da ~ovek ne mo`e druga~ije da misli nego da je `ivot u njemu samome. Jer ko
ne opa`a i ne ose}a da kad misli, misli od sebe*, da kada
ho}e ne{to, to ho}e od sebe, da kada govori i deluje, govori i deluje od sebe? Ali to je od Bo`anskog Provi|enja
da on tako misli i ose}a, jer bez toga ne bi mogao ni da
prima i usvaja niti da ne{to ostvaruje, pa tako ne bi bio prijemnik i delatnik `ivota od Gospoda (po Gospodu). Bio
bi kao automat ili kao slika (kip) koja nema razum i volju, stoje}i uspravno s obe{enimi rukama i ~ekaju}i da ne{to na njega deluje (influx), a to ne bi nikada dolazilo;
jer ako ~ovek ne bi primao ni usvajao `ivot, taj bi `ivot
samo prolazio kroz njega; tako bi ~ovek, umesto da je `iv,
bio kao mrtav, a od razumne du{e postao bi nerazuman,
divlja `ivotinja ili marva. Jer bi u tom slu~aju bio li{en svakog zadovoljstva koje ima svako ko prima, usvaja i stvara
kao da to sve dolazi od njega samoga; naime, zadovoljstvo i `ivot ~ine jedinstvo, jer ako oduzmete `ivotu svako
zadovoljstvo, ~ovek se hladi i umire.
Da to nije po Bo`anskom Provi|enju, da ~ovek treba da ose}a kao da je `ivot u njemu, ni{ta ne bi moglo
da postane njegovo – ni dobro ni istina, pa tako ni ljubav
ni vera. A da se ~oveku ne daje sve to, ne bi Gospod zapovedio u Re~i da ~ovek treba da ~ini dobro i da ne ~ini
zlo, i da }e, ako ~ini dobro, zaslu`iti nebo, a ako ~ini zlo,
zaslu`iti pakao; u stvari, ne bi bilo ni neba ni pakla, jer
bez takvog ose}anja ~ovek ne bi bio ~ovek, pa prema tome ni stani{te Gospodovo. Jer Gospod `eli da Ga ~ovek
* To jest misli on a ne neko drugi, (prim. prev.)
68
Bog, Promisao, Stvaranje
voli, i to kao od samoga sebe; tako Gospod obitava u ~oveku u onome {to je Njegovo (Gospodovo) vlastito, koje
je On dao ~oveku, sa ciljem da Ga ~ovek voli za uzvrat.
Jer Bo`anska ljubav i jeste u tome {to ona `eli da sve {to
je njeno da ~oveku, a to nije mogu}e osim kada ~ovek
ose}a kao svoje ono {to prima. Kada to ne bi bilo po Bo`anskom zakonu, da ~ovek ose}a kako je `ivot u njemu,
on ne bi imao neki cilj koji bi ostvarivao; a on ima takav
cilj ako mu izgleda kao da je taj cilj u njemu. A cilj
kojem on te`i jeste njegova ljubav (ono {to on voli, prim
prev), a to je zadovoljstvo njegove ljubavi ili `ivota. A
kada ~ovek priznaje da je sve {to pripada njegovom `ivotu u stvari Gospodovo, tada Gospod daje zadovoljstvo i
bla`enstvo Svoje ljubavi (na ~oveka) onoliko koliko to
~ovek priznaje i koliko primenjuje (te istine) u svom `ivotu. Tako, dokle ~ovek priznaju}i i veruju}i po ljubavi
pripisuje Gospodu sve {to ima, Gospod sa Svoje strane
pripisuje ~oveku sve dobro koje ovaj ~ini, a to je popra}eno zadovoljstvom i bla`enstvom. Pored toga, Gospod
dopu{ta ~oveku da jo{ dublje iznutra ose}a i opa`a to dobro u sebi kao da je ^ovekovo, i da to ose}a utoliko ja~e,
ukoliko ose}a srcem ono {to priznaje verom. Tako je opa`anje uzajamno; jer Gospod voli da je u ~oveku, kao {to
~ovek voli da je u Gospodu i da je Gospod u njemu. Tako se jedinstvo izme|u Gospoda i ~oveka ostvaruje kroz
ljubav. (Otkr. Obj. 1138)
39. Razlog {to ~ovek ose}a i opa`a kao da je `ivot
u njemu jeste taj {to je Gospodov @ivot u njemu (~oveku) kao {to su svetlost i toplota sunca u nekom predmetu.
Ta svetlost i ta toplota ne pripadaju predmetu, ve} suncu
koje je na njemu (predmetu), jer oni odlaze sa suncem;
a kada su na predmetu, izgleda kao da potpuno pripadaju tome predmetu, jer se ~ini da i boja predmeta dolazi
od svetlosti, a biljni `ivot kao da je od toplote. A ovo je
jo{ vi{e slu~aj sa Suncem duhovnog sveta, koje je Gospod
69
Emanuel Svedenborg
i ~ija svetlost jeste svetlost `ivota, i ~ija je toplina toplina
`ivota, jer to Sunce od kojega to proisti~e jeste Bo`anska
Ljubav Gospodova, dok je ^ovek samo predmet te ljubavi. Ta svetlost i ta toplina nikada se ne oduzimaju ~oveku i uvek izgleda kao da mu potpuno pripadaju; od te
svetlosti ~ovek ima mo} razuma, a od te topline ima mo}
volje. Iz toga {to su svetlost i toplina po izgledu u prijemniku, iako nisu njegovi, i {to mu se nikada ne oduzimaju, kao i iz toga {to ovi (svetlost i toplina) uti~u na
ono {to je duboko i udaljeno od njegovog razuma i volje,
nu`no izgleda kao da su ovi u njega usa|eni, kao {to izgleda i da sve {to ovi ostvaruju, zapravo ostvaruje ~ovek.
Stoga izgleda ~oveku da misli od sebe i da ho}e od sebe,
iako to nije tako; jer misao i volja ne mogu da se sjedine sa zemaljskim predmetom kao da mu pripadaju, isto
kao {to ni svetlost Sunca ne mo`e da se sjedini sa zemaljskim predmetom i da postane materijalna (stvarna) kao i
taj predmet; a to se odnosi i na toplinu. A svetlost i toplota @ivota deluju i ispunjavaju prijemnika (`ivota) upravo onako kako on priznaje da oni (svetlost i toplota @ivota)
nisu njegovi nego Gospodovi; a ~ovek priznaje upravo
onako kako voli i dr`i se zapovesti. (Otkr. Obj. 1139)
40. „Tre}i zakon Bo`anskog Provi|enja je da misliti i govoriti istinu, te hteti i tvoriti dobro slobodno i razumno, nije od ~oveka nego od Gospoda; a misliti i govoriti
obmanu, te hteti i tvoriti zlo slobodno, nije od ~oveka (iz
~oveka) nego od pakla (iz pakla); ali sama sloboda te sposobnost mi{ljenja, volje, govora i delanja jesu od Gospoda.“ Da sve dobro koje je u sebi dobro i sva istina koja
je u sebi istina, nisu od ~oveka nego od Gospoda, mo`e
se shvatiti po tome {to je svetlost koja poti~e od Gospoda kao Sunca Bo`anska Istina Njegove Bo`anske Mudrosti, i po tome {to je toplina koja poti~e od Gospoda kao
Sunca Bo`ansko Dobro Njegove Bo`anske Ljubavi; a kako je ~ovek samo prijemnik ovih, to sledi da ni{ta od dobra
70
Bog, Promisao, Stvaranje
ljubavi ili od istine vere nije od ~oveka nego od Gospoda. A sve zlo i sve obmane jesu od pakla a ne od ^oveka. Me|utim, tvrdnja da zlo i obmana ne dolaze od ~oveka
nego od pakla, nikada nije postala ~lanom vere, kao {to
je to bio slu~aj sa tvrdnjom da dobro i istina nisu od ~oveka; zaista, to je samo privid da zlo i obmana dolaze od
~oveka, i ako se to veruje, to je obmana. To se ne mo`e
shvatiti sve dok se ne zna {ta je priroda pakla, te kako on
ulazi influksom zla i obmane u ~oveka, isto kao {to s druge strane Gospod ulazi influksom s dobrom i istinom. Stoga }emo prvo pokazati od ~ega se sastoji pakao, {ta su
mu priroda i poreklo; te kako ulazi influksom i deluje protivu dobra, i kako je ~ovek, koji je izme|u neba i pakla,
samo prijemnik obeju strana. (Otkr. Obj. 1141, 9)
41. Stoga }emo prvo pokazati od kojih je (duhova)
pakao sastavljen. Pakao je sastavljen od onih duhova koji
su, dok su bili na svetu, odricali da Bog postoji a priznavali samo prirodu, koji su `ivelii suprotno Bo`anskom Redu,
i koji su volelii zlo i obmanu, iako to svojim pona{anjem
u svetu nisu uvek pokazivali. Ovi su bili bezumni u odnosu na istine (vere), ili su ih pak odricali ili prezirali, ako
ne ustima, a ono u srcu; svi takvi, koji su `iveli od po~etka sveta, sa~injavaju pakao. Svi takvi nazivaju se ili |avolima ili satanama; |avolima oni u kojima prevladava
ljubav prema sebi, a satanama oni u kojima prevladava
ljubav prema svetu. Pakao u kojem su |avoli naziva se u
Re~i \avolom, a pakao u kojem su satane naziva se Satanom. Gospod povezuje |avole da bi bili kao jedan (pakao), a to isto radi i sa satanama. Zbog toga se ta dva pakla
nazivaju \avolom i Satanom u jednini. Pakao se ne sastoji od duhova koji su takvi postali odjednom, niti se pak nebo sastoji od an|ela koji su takvi stvoreni odjednom; nego
se pakao sastoji od ljudi koji su ro|eni na svetu i po sebi
postali |avoli ili satane, a nebo se sastoji na sli~an na~in
od ljudi koji su ro|eni na svetu i koje je Gospod na~inio
71
Emanuel Svedenborg
an|elima. Svi su ljudi u dubini svog uma duhovi, ali obu~eni u zemaljsko telo koje je podlo`no kontroli misli duha i odlukama koje su odre|ene ose}anjima; jer um, koji
je duh, deluje, dok telo, koje je materija, trpi to delovanje.
Svaki duh, po{to odlo`i materijalno telo, jeste ~ovek sli~an onome kakav je bio dok je bio na svetu. Eto kako je
sastavljen pakao. (Otkr. Obj. 1142)
42. Pakao u kojem su |avoli jeste ljubav prema sebi, a pakao u kojem su satane jeste ljubav prema svetu.
Razlog {to je |avolski pakao ljubav prema sebi jeste to
{to je takva ljubav suprotna nebeskoj ljubavi, a to je ljubav prema Gospodu; a razlog {to je satanski pakao ljubav
prema sebi jeste to {to je takva ljubav suprotna duhovnoj
ljubavi, a to je ljubav prema bli`njemu.
Sada, po{to su dve ljubavi pakla suprotstavljene dvema ljubavima neba, pakao i nebo stoje nasuprot jedno drugome. Jer svi oni koji su u nebu okrenuti su Gospodu, a
svi oni koji su u paklu okrenuti su sebi i svetu. Svi u nebesima vole Gospoda i bli`njega, dok oni u paklu vole
sebe i svet a mrze Gospoda i bli`njega. Svi oni koji su u
nebesima misle istinu i `ele dobro jer su njihove misli i
volja od Gospoda, dok oni koji su u paklu misle na obmanu i `ele zlo jer njihove misli i `elje dolaze od njih
samih. Iz tog razloga svi oni koji `ive u paklu vide se
okrenuti na suprotnu stranu od Gospoda, a isto tako vide
se okrenuti naopako, to jest s nogama uvis a glavama nadole; ovako izgledaju stoga {to vole ono {to je protivno
ljubavi u nebesima*.
Po{to je pakao ljubav prema sebi, to je pakao i plamen; jer svaka ljubav se pokazuje kao plamen, i tako pakao duhovnom svetu iz daljine izgleda kao vatra, a u stvari
to nije vatra nego ljubav prema sebi. Iz tog razloga pa* Ovako oni izgledaju onima koji im nisu sli~ni po duhovnim osobinama, (prim. prev.)
72
Bog, Promisao, Stvaranje
kao se vidi kao da je u plamenu, to jest kao vatra usred
dima koja kao da izbija iz neke pe}i ili po`ara; stoga ponekad i |avoli izgledaju kao zapaljeno ugljevlje. Toplota
koja dolazi od te vatre nalik je zadahu ne~istote, a to je
po`uda, dok je svetlost koja dolazi od te vatre samo privid svetlosti njihovih zami{ljanja (fantazija) i potvrde tih
zami{ljanja zlim delima. Me|utim, to nije svetlost, jer bilo koja svetlost dolazila iz neba, ona njima postaje mrkli
mrak, a kada do njih dopre toplota neba, ona se za njih
pretvara u hladno}u. Pa ipak, oni vide u svojoj sopstvenoj svetlosti i `ive u sopstvenoj toploti; no njihov vid je
kao vid sova, no}nih ptica ili slepih mi{eva, ~ije su o~i
zatamnjene svetlo{}u neba, i oni `ive u stuporu (kao obamrli). Njima je glavno na~elo to {to imaju sposobnost misli i volje, govora i delovanja, pa tako vide, ~uju, ku{aju,
miri{u i ose}aju (dodir). Ali to je samo ona sposobnost {to
dolazi od @ivota, koji je Bog i koji deluje na njih spolja,
prema redu, i neprestano ih podsti~e na red. I ba{ zbog te
sposobnosti oni i dalje neprekidno `ive. Ovo njihovo mrtvo na~elo dolazi od zala i obmana, koji poti~u od njihove ljubavi za zlo; otuda njihov `ivot, s obzirom na ono
{to vole ({to je njihova ljubav), nije `ivot nego smrt; stoga se u Re~i pakao naziva smrt, a oni koji `ive u njemu
nazivaju se mrtvima. (Otkr. Obj. 1143)
43. Rekli smo da ljubav prema sebi i prema svetu ~ini pakao; sada }emo pokazati poreklo ovih ljubavi. ^ovek je stvoren da voli sebe, svoga bli`njega i nebo, a tako
isto i Gospoda. Iz tog razloga kad se rodi, on prvo voli sebe i svet*; posle, kada poraste u mudrosti, on voli bli`njeg
i nebo, a kada jo{ vi{e poraste u mudrosti, on voli Gospoda. A kada do|e do toga, on je u Bo`anskom Redu i tada
ga Gospod vodi, dok se njemu ~ini da on sam sebe vodi. Ali
ako ne postane mudar, on se zaustavlja na prvom stepenu,
* Misli se na materijalni svet, (prim. prev.)
73
Emanuel Svedenborg
a to je da voli sebe i svet; a ako i voli bli`njega, nebo i
Gospoda, to je radi sebe, to jest da bi tako izgledao u o~ima sveta. Ako je ba{ bez ikakve mudrosti, tada voli samo
sebe a svet i bli`njega radi sebe; a kada je re~ o nebu i
Gospodu, on ih omalova`ava, ili ih osporava, ili ih mrzi,
ako ne u re~ima a ono u srcu. To su izvori iz kojih izbijaju ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, te je tako jasno {ta je poreklo pakla. Kada postane pakao, ~ovek je tada
kao pose~eno stablo ili kao drvo ~iji su plodovi {kodljivi;
on je tada kao peskovito tlo gde seme ne mo`e da pusti
korenje, ili kao zemlji{te na kojem rastu o{tro trnje ili kopriva koja pe~e. Kada ~ovek postane pakao, unutarnji ili
vi{i delovi njegovog uma su zatvoreni, dok su spolja{nji
ili ni`i otvoreni; a kako ljubav prema sebi okre}e svaku
misao i `elju prema sebi i uvla~i ih u telo, tako izokre}e
i savija spolja{nje delove uma koji su, kako je re~eno, otvoreni: iz tog razloga ovi (delovi uma) se naginju, kre}u i
spu{taju nadole, to jest u pakao.
Upravo zbog toga {to je ~ovek jo{ uvek slobodan da
misli, ho}e, govori i deluje – a to je sposobnost koja mu
se nikada ne oduzima jer je ro|en kao ~ovek – a u isto
vreme je u izokrenutom stanju, te tako ne prima dobro
ili istinu iz neba nego samo zlo i obmanu iz pakla, on tako sam sebi stvara svetlost potvr|uju}i zlo obmanama a
obmane zlom, da bi se isticao nad ostalima. On zami{lja
da je ta svetlost razum, dok je to u stvari paklena svetlost
ispunjena ludim varkama, koje ~ine da mu izgleda kao
da sanja, gde ne{to {to je stvarno izgleda kao nestvarno,
i obrnuto. No ovo }e biti bolje pokazano ako se uporedi
~ovek-an|eo sa ~ovekom-|avolom. (Otkr. Obj. 1144)
44. Na svetu ima ljudi-an|ela i ljudi-|avola; nebo
se stvara od ljudi-an|ela a pakao od ljudi-|avola. Kod ~oveka-an|ela svi stepeni `ivota su otvoreni sve do Gospoda; a kod ljudi-|avola samo je najni`i otvoren, dok su vi{i
zatvoreni. Gospod vodi ~oveka-an|ela iznutra i spolja; za
74
Bog, Promisao, Stvaranje
razliku od njega, ~ovek-|avo vodi sam sebe iznutra a Gospod ga vodi samo spolja. ^ovek-an|eo vo|en je Gospodom prema redu, to jest iznutra prema redu, a spolja k
tome redu; a ~oveka-|avola Gospod vodi spolja k redu,
dok on sam sebe vodi protivno redu iznutra. ^oveka-an|ela Gospod neprekidno odvaja od zla i vodi dobru; a ~oveka-|avola Gospod neprestano odvaja od zla, samo {to
ga u tom slu~aju odvaja od ve}eg zla i vodi k manjem,
jer se takav ne mo`e voditi dobru. Gospod neprestano
odvaja ~oveka-an|ela od pakla, i u isto vreme vodi ga sve
dublje u (unutra{njost) nebesa; sli~no, Gospod neprestano
odvaja ~oveka-|avola od pakla, ali samo od dubljega k
manje dubokom paklu, jer takav ~ovek ne mo`e da se
uvede u nebo. Po{to ga vodi Gospod, njega isto tako
vode gra|anski, moralni i duhovni zakoni, zato {to su oni
Bo`anskog porekla; me|utim, ~oveka-|avola vode isti zakoni, ali zato {to on u njima vidi svoj vlastiti interes. ^ovek-an|eo po Gospodu voli dobra crkve, koja su ujedno
i dobra neba, jer su to prava dobra; sli~no, on voli istine
jer su one prave istine; me|utim, on voli telesna i svetska dobra jer su ona korisna i prijatna; isto tako, on voli
istine razli~itih nauka; njemu izgleda da ih on voli od sebe, a u stvari voli ih od Gospoda*. A ~ovek-|avo tako isto
voli telesna i svetska dobra jer su korisna i prijatna, a isto
tako mo`e da voli istine i svetska znanja; i dok on misli
da ih voli od sebe, on ih voli u stvaru od pakla. ^ovekan|eo je slobodan i od srca u`iva kada ~ini dobro od
dobra**, a isto tako ose}a kada ne ~ini zlo; a ~ovek-|avo
je slobodan i od srca u`iva kada ~ini dobro ~ije je poreklo zlo, a tako isto kada ~ini zlo. ^ovek-an|eo i ~ovek|avo su sli~ni spolja, ali sasvim razli~iti iznutra; tako,
kada se spolja{nje odlo`i kod smrti, razlika me|u njima
* Re~eno slobodnije, on zami{lja da voli ta znanja, a ne zna da ih Gospod vodi kroz njega, (prim. prev.)
** Pravo dobro, to jest ono dobro ~iji su motiv Gospod i bli`nji, (prim.
prev.)
75
Emanuel Svedenborg
postaje jasna; jedan je no{en k nebu, a drugi k paklu. (Otkr.
Obj. 1145)
45. Da je ^ovek samo prijemnik (sasud) dobra i istine iz Gospoda, a zla i obmane iz pakla, treba pokazati
pore|enjem, zatim potvrditi to zakonima reda i uticajem (influx), a najposle podr`ati iskustvom da bismo to pokazali tim pore|enjima: Telesna ~ula su samo prijemnici kao
od samih sebe. ^ulo vida, a to je oko, vidi predmete izvan sebe kao od sebe u uskom dodiru s njima, iako to
~ine svetlosni zraci koji na krilima etra prenose svoje oblike i boje oku; ovi oblici, koje opa`a unutra{nji vid, koji
nazivamao razumom, ispituju se u oku i tako razlikuju
po svojim osobinama. Na sli~an na~in ~ulo sluha opa`a
zvuke – bilo da su to re~i bilo muzi~ki tonovi – kao da
su negde spolja, iako ih ~uje i razaznaje u uhu. Isto tako
~ulo mirisa opa`a u nosu ono {to dolazi spolja, ponekad
iz velike daljine. Tako|e i ~ulo ukusa reaguje na hranu
koja spolja ulazi i kre}e se po jeziku. ^ulo dodira ne opa`a ni{ta ukoliko ne do|e do dodira. Ovih pet telesnih ~ula, zbog uticaja (influx) iznutra, reaguju na podsticaje koji
dolaze spolja; unutra{nji uticaj je iz duhovnog sveta a spolja{nji iz prirodnog sveta.
Svi zakoni, koji su upisani u sve stvari koje postoje,
me|usobno se sla`u, a to su slede}i:
1) Da ni{ta ne postoji, traje ili deluje od sebe, ve} od
ne~ega drugoga; iz toga sledi da sve {to postoji, traje i
{to trpi delovanje, poti~e od Prvog (uzroka), koji ne poti~e od ne~ega nego je sam u Sebi `iva sila koja je @ivot.
2) Da ni{ta ne mo`e da trpi pritisak i da se pokre}e
ukoliko se ne nalazi izme|u dve sile, od kojih jedna deluje a druga reaguje*, odnosno ukoliko jedna ne deluje
iznutra a druga spolja.
3) Kako su ove dve sile dok miruju u ravnote`i, to
sledi da se ni na {ta ne mo`e delovati niti se mo`e pokre* Odgovara na to delovanje, (prim. prev.)
76
Bog, Promisao, Stvaranje
nuti ukoliko nije u ravnote`i; a kada se na to deluje, tada
vi{e nije u ravnote`i; dalje, sve na {ta se deluje i {to se
pokre}e, u isto vreme nastoji da se vrati u ravnote`u.
4) Da su sve delatnosti promene stanja i izmene oblika, i da poslednje slede one prve.
Pod stanjem u ~oveku mislimo na njegovu ljubav*,
a pod promenama stanja misli se na ose}anja ljubavi; pod
oblikom u ~oveku misli se na njegovu inteligenciju, a
pod promenama oblika misli se na njegove misli; potonje poti~u od prva{njih. (Otkr. Obj. 1146)
46. Me|utim, o ovome predmetu mora se govoriti i
iz iskustva. An|eli vi{ih nebesa jasno ose}aju i opa`aju
da njihova dobra i istine poti~u od Gospoda, i da u njima
samima nema nikakvog dobra ili istine. Kada se dovedu
u stanje svoga ja (proprium), {to se doga|a ponekad, oni
isto tako jasno ose}aju i opa`aju da zlo i obmana, koji
pripadaju njihovom ja (ego, proprium), poti~u iz pakla.
Neki an|eli najni`ih nebesa, po{to nisu uvi|ali da zlo i
obmana poti~u od pakla, jer su se na svetu utvrdili u
uverenju da su ro|eni u zlu koje su jo{ i potvrdili `ivotom, bili su provedeni kroz paklena dru{tva, gde su u
svakom od njih mislili upravo onako kao i |avoli (toga
dru{tva), i to u svakom dru{tvu druga~ije; naime, tada su
mislili protivno dobru i istini. Bilo im je re~eno da poku{aju da misle kako to nije tako, no oni reko{e da nisu
u stanju to da urade, tako su na kraju shvatili da zlo i
obmana poti~u iz pakla. Sli~an je slu~aj s mnogima koji
uporno tvrde da `ivot poti~e od njih samih. Ponekad se
doga|a da se dru{tva s kojima su povezani odvoje od njih,
a kada se to desi, nisu u stanju da misle, `ele, govore ili
deluju, nego su kao novoro|en~ad. A ~im se ponovo pove`u sa svojim dru{tvima, oni o`ive; jer svak, bilo da je
~ovek bilo duh ili an|eo, u svojim ose}anjima i mislima
* Na ono {to je sredi{te ili predmet njegove ljubavi, (prim. prev.)
77
Emanuel Svedenborg
vo|en je dru{tvima deluju}i u saglasju s njima*. Stoga se
svak poznaje po dru{tvima u kojima je prisutan na unutra{nji na~in. Iz toga se vidi da je njihov `ivot onakav kakav uti~e u njih spolja.
Kada je o meni re~, mogu da posvedo~im da ve}
petnaest godina jasno opa`am da nijedna moja misao ili
`elja nisu od mene samoga, a tako isto nijedno zlo ili
obmana** nisu potekle niotkud drugo nego iz paklenih
dru{tava, a sve dobro i istina da su od Gospoda. Kada
su neki duhovi to videli, rekli su da ja nisam `iv. Bilo
mi je dopu{teno da im ka`em da sam ja vi{e `iv nego
oni, jer opa`am uticaj (influx) dobra i istine od Gospoda,
te na taj na~in opa`am rasvetljenje (duhovno), da mi je
od Gospoda dato da opa`am kako sva zla (dela) i sve
obmane (misli) ulaze iz pakla, i to ne samo da im je tamo poreklo, nego i od kojih*** dolaze. Bilo mi je dozvoljeno da razgovaram s tim duhovima, da ih karam i da ih
odbacim zajedno s njihovim zalima i obmanama, i da ih
se tako oslobodim. Dalje, bilo mi je dopu{teno da sada znam
da sam `iv, a to ranije nisam znao. Zbog svega toga ja
sam potpuno ube|en da zlo i obmana dolaze iz pakla, i da
dobro i istina, zajedno sa sposobno{}u da se opa`aju, dolaze od Gospoda; {tavi{e, da ja to opa`am i da sam slobodan kao od samog sebe. Da sva zla i obmane dolaze iz
pakla, bilo mi je dopu{teno da vidim vlastitim o~ima. Iznad
pakla, naizgled, vide se plamenovi i dim; plamenovi su zla
a dim su obmane; i oni neprestano izlaze odatle, a duhovi koji obitavaju izme|u neba i pakla trpe taj uticaj shodno svojim `ivotima**** .
* S dru{tvima koja su nama nevidljiva dok smo na svetu, (prim.
prev.)
** U mojoj svesti, (prim. prev.)
*** \avola ili zlih duhova, (prim. prev.)
****Duh ili ~ovek su kao sasud koji prima uticaj sa suprotnih strana
jer ima slobodnu volju, i on je odgovoren za svoje izbore, te tako postaje zao ili dobar duh odnosno |avo ili an|eo, (prim. prev.)
78
Bog, Promisao, Stvaranje
Ukratko }emo re}i kako zlo i obmana uti~u iz pakla,
iako postoji samo jedna sila koja deluje a koja je @ivot
odnosno Bog; i ovo mi je otkriveno. Naime, bila je izgovorena glasno istina iz Re~i u nebu, koja zatim kao da je
letela do pakla prolaze}i kroz njegove nivoe sve do najni`eg. Dalje je pokazano kako je ova istina postupno pretvorena u obmanu, i to u takvu da je bila suprotna istini,
a to je bilo u najni`em paklu. Razlog {to se tako promenila jeste to {to se sve prima prema stanju i obliku; tako
je ova istina, po{to je ulazila u izokrenute oblike kakvi
su u paklu*, bila postepeno izokrenuta i promenjena u
obmanu suprotnu istini. Po tome je jasno kakav je pakao
od najvi{eg do najni`eg nivoa; isto tako je iz ovoga jasno
da postoji samo jedna deluju}a sila, i da je to @ivot koji
je Gospod. (Otkr. Obj. 1147)
47. No i pored toga ~oveku se pripisuje krivica, a
to sledi iz svega {to je re~eno o @ivotu koji je Bog, a koji postoji u ~oveku od Boga, i od zakona koji su navedeni, a to su istine. Razlog {to se zlo pripisuje ~oveku (da
je on odgovoran za zlo) jeste taj {to je ~oveku data sila
da neprestano ose}a i opa`a kao da je ona u njemu; i po{to je u tome stanju, on je slobodan, te ima mo} da postupa kao od samog sebe. Ova sposobnost i ova sloboda
nikada mu se ne oduzimaju zato {to je ro|en kao ~ovek i
{to }e `iveti zauvek. I po{to se nalazi izme|u neba i pakla, Gospod mu daje da zna kako je dobro od Njega a
zlo od |avola; i dalje, (daje mu) da kroz istine crkve razlikuje dobro od zla. Kada zna sve ovo i kada ga Gospod
~ini sposobnim da misli i ho}e dobro, kao i to da govori i ~ini dobro kao od sebe, i to neprestano zbog uticaja
(influx), tada je kriv ako to sve ne primi.
Obmana, kojom se ~ovek vara, dolazi otuda {to ne
zna da su njegova sloboda i sposobnost da deluje kao od
* Ti oblici su |avoli ili satane, (prim. prev.)
79
Emanuel Svedenborg
sebe posledica toga {to `ivot od Gospoda uti~e u njegov
unutra{nji (um), zato {to je ro|en kao ~ovek, i da ovaj
uticaj `ivota od Gospoda nikada ne prestaje. Me|utim,
`ivotni uticaj od Gospoda u oblike ili prijemnike, koji nisu ono najdublje (gde nikada ne prestaje), a to su razum
i volja, taj uticaj nije uvek isti, zavisno od toga kako (~ovek) prima dobro i istinu, tako da mo`e i da se umanji, ~ak
i oduzme kada prima zlo i obmanu. Jednom re~i, `ivot koji ~oveka ~ini ~ovekom, i po ~emu se razlikuje od `ivotinja, `ivot koji je (stalan) u njegovim najvi{im (delovima
uma) i koji dejstvuje u ni`im (delovima uma), kao i `ivot
od kojega ima slobodu da misli, ho}e, govori i deluje, sve
se to uliva od Gospoda u njega; ali ~ovekovi razum i volja, koji iz toga proisti~u, to jest iz toga `ivota, menjaju
se i variraju prema tome kako ih ~ovek prima.
^ovek `ivi u sredini izme|u neba i pakla. U`ivanje
koje dolazi od ljubavi prema zlu i obmani uliva se kroz
influks iz pakla, a u`ivanje koje poti~e od ljubavi prema
dobru i istini uliva se kroz inluks od Gospoda, koji ~oveka neprestano dr`i u stanju da ose}a `ivot kao da on dolazi od njega samoga (od ~oveka); tako isto, zbog svega ovoga
~ovek se odr`ava u slobodi da bira jedno ili drugo, i da prima jedno ili drugo. Onoliko koliko se, dakle, odlu~uje za zlo
i obmanu, toliko se pomera iz te sredine prema paklu; a onoliko koliko bira dobro i istinu, toliko se podi`e k nebu.
Ve} po svom stvaranju ~ovek je u stanju da zna kako je zlo iz pakla i kako je dobro od Gospoda, i da to opa`a u sebi kao da je to od njega samoga; i kada to zna, on
odbacuje zlo prema paklu i prima dobro, uz priznavanje
da je ono od Gospoda. Kada tako odbacuje jedno a prima
drugo, on tada ne usvaja zlo niti sebi pripisuje zaslugu za
dobro. Znam da ovo mnogi ne razumeju, ili ne `ele da
razumeju. Neka se takvi ovako mole:
„Da bi Gospod bio s njima neprestano, da im poka`e Svoje lice, da ih u~i, prosvetljuje i vodi, jer sami
80
Bog, Promisao, Stvaranje
od sebe ne mogu da urade ni{ta dobro, te da im podari `ivot, da |avo ne mo`e da ih zavede i ulije zlo
u njihova srca, jer oni znaju, ako ih On ne vodi, tada }e ih |avo voditi i uvoditi u svakojaka zla, kao
{to su mr`nja, osveta, lukavstvo i prevara, kao {to to
radi zmija kada uliva svoj otrov, jer je |avo uvek blizu, podsti~u}i i optu`uju}i, i kad god na|e srce koje
se okrenulo od Tebe, o Bo`e, on ulazi i stanuje u njemu, i vu~e du{u k paklu. O Gospode, oslobodi nas!“
Ove re~i se sla`u sa onim {to je prethodno re~eno, jer
pakao je |avo; a isto tako je pokazano da ~oveka vode ili
Gospod ili pakao, te da je on u sredini. (Otkr. Obj. 1148)
48. ^etvrti zakon Bo`anskog Provi|enja jeste da niko
ne treba nikoga da prisiljava na bilo {ta, jer svaka prinuda oduzima slobodu: ali ~ovek treba da sam sebe prisiljava; takvo prisiljavanje je iz slobode. ^ovekova sloboda
pripada njegovoj volji, iz volje ona postoji u razumnim
mislima, a od misli se pokazuje u govoru i pokretima tela. Jer ~ovek ka`e, kad god ne{to ho}e slobodno: „Re{io
sam da mislim to, da govorim to i da uradim to“. Od
slobode volje on ima i mo} da misli, govori i deluje, jer
mu volja daje tu snagu, jer je slobodna. Po{to sloboda pripada ~ovekovoj volji, to ona pripada i njegovoj ljubavi,
jer ni{ta drugo u ~oveku ne sa~injava slobodu osim ljubavi koja pripada njegovoj volji. Razlog je to {to je ljubav
~ovekov `ivot, jer ~ovek je onakav kakva je njegova ljubav, pa prema tome ono {to poti~e od njegove ljubavi i
njegove volje, to isto poti~e i iz njegovog `ivota. Otuda je
o~igledno da sloboda pripada ~ovekovoj volji, njegovoj
ljubavi i njegovom `ivotu, pa shodno tome ~ini jedinstvo s
njegovim ja (proprium), to jest s njegovom prirodom i karakterom.
Sada, po{to Gospod `eli da ~ovek usvoji sve {to od
Njega dolazi kao da je to od njega samoga (~oveka) – jer
81
Emanuel Svedenborg
bez toga ne bi bilo uzajamnog povezivanja – stoga je zakon Bo`anskog Provi|enja da ~ovekovi razum i volja ne
treba nikada da budu pod prisilom drugoga ~oveka. Jer
ko nema mo} da misli i ho}e zlo ili dobro, (da misli) protivu zakona ili prema zakonu, da se protivi kralju ili ne,
da misli protivno Bogu ili u poslu{nosti Bogu? Ali nije
mu dozvoljeno da govori i ~ini sve {to misli i {to ho}e:
iz straha koji ga prinu|ava spolja ali ne i iznutra. Razlog
je to {to spolja{nje (~ovekovo) treba da se popravi pomo}u unutarnjeg (~ovekovog); jer unutarnje ulazi kroz uticaj
(influx) u spolja{nje, a ne spolja{nje u unutarnje. Unutarnje pripada ~ovekovom duhu, a spolja{nje njegovom telu;
i stoga {to ~ovekov duh treba da se popravi (reformi{e),
on ne sme da se prisiljava. Ima strahova koji prisiljavaju
unutarnje odnosno ~ovekov duh, ali to se uliva iz duhovnog sveta, a odnosi se na paklene kazne i na gubljenje Bo`je milosti. No strah od paklenih kazni je spolja{nji strah
koji postoji u mislima i u volji, dok je strah od gubljenja
Bo`je milosti unutarnji strah koji postoji u njima (u mislima i u volji); upravo se ovaj sveti strah pridru`uje i
dodaje ljubavi, a vremenom se s njom sjedinjuje. To je kao
kada ~ovek voli nekoga, pa se pla{i da ga ne povredi iz
ljubavi prema njemu. (Otkr. Obj. 1150)
49. Postoji paklena sloboda, a postoji i nebeska sloboda. Paklena sloboda je ona u kojoj su ~oveka njegovi
roditelji rodili, a nebeska je ona u koju ga vodi Gospod
kroz preporod. Od paklene slobode ~ovek dobija volju da
~ini zlo, da voli zlo i da vodi zao `ivot; a od nebeske
slobode prima volju da ~ini dobro, da voli dobro i da `ivi dobrim `ivotom; jer kako je ve} re~eno, volja, ljubav i
`ivot ~ine u ~oveku jedno sa slobodom. Ove dve vrste slobode suprotne su jedna drugoj, ali se ova suprotnost ne
opa`a osim kada je ~ovek u jednoj a ne u drugoj. Me|utim, da bi ^ovek iz paklene pre{ao u nebesku slobodu, on mora da sam sebe prisili. A prisiliti sebe, to zna~i
82
Bog, Promisao, Stvaranje
odupreti se zlu i boriti se protivu njega kao od sebe, no
uz to moliti se Gospodu da pomogne; na taj na~in ~ovek
se bori iz slobode – koja je unutar njega od Gospoda –
protivu slobode koja je spolja iz pakla u njemu. Njemu izgleda, dok se bori, da se ne bori iz slobode, nego da je
to neko primoravanje, jer je to protivno onoj slobodi koja
je u njemu od ro|enja; pa ipak, to je sloboda, jer se ina~e ne bi borio kao od samoga sebe. No unutarnja sloboda iz koje se bori, iako izgleda kao da je primoravanje,
kasnije se ose}a kao sloboda, jer tada postaje nalik spontanoj, to jest nalik uro|enoj. Uporedimo to sa ~ovekom koji
primorava svoju ruku da pi{e, da radi, da svira na muzi~kom instrumentu ili da se ma~uje, pa izgleda kao da ruke
to rade same od sebe; i tada je ~ovek u dobru, jer se uklonio od zla i jer ga vodi Gospod.
Kada je prisiljen da se usprotivi paklenoj slobodi, ~ovek tada vidi i opa`a kao da je takva sloboda slu`enje i
da je nebeska sloboda sama sloboda (prava sloboda), jer
je od Gospoda. A to je ovako: {to se ~ovek vi{e primorava da se odupre zlu, to se paklena dru{tva – s kojima je
delovao u saglasnosti do tada – sve vi{e udaljavaju, i njega Gospod uvodi u nebeska dru{tva ne bi li delovao u saglasju s njima. S druge strane, ako nije primoravan da se
odupre zalima, ~ovek ostaje u njima. Da je tako, bilo mi
je iskustvom pokazano u duhovnom svetu; kao i to (bilo mi
je pokazano) da zlo ne odstupa ako neko biva prisiljen
da se odupre zlu kaznama i strahom (od kazni). (Otkr. Obj.
1151)
50. Kao {to je ve} re~eno, zakon Bo`anskog Provi|enja jeste da ~ovek treba sam sebe da primora, a to zna~i, treba da se prisili da ne ~ini zlo, a ne da se prisili da
~ini dobro; dozvoljeno je prisiliti se ne ~initi zlo, ali nije
dozvoljeno prisiljavati se ~initi dobro, ako se ho}e da to
bude dobro po sebi (pravo, istinsko dobro). Jer ako se prisili na dobro, a nije se prisilio da se odupre zlu, tada ne
83
Emanuel Svedenborg
~ini dobro od Gospoda nego od sebe, jer se prisilio sebe
radi, ili sveta radi, ili nagrade radi, ili iz straha; ovakvo
dobro nije po sebi dobro, jer su mu svrha sam on, ili svet,
ili nagrada, pa prema tome ne Gospod; nije ne{to dobro
ako je u~injeno iz straha, nego ako je iz ljubavi. Na primer, ako bi ~ovek prisilio sebe da ~ini dobro bli`njem,
da daje siromahu, da dariva crkvu, da pravedno sudi, da
na taj na~in postupa po istini i po milosr|u, a da prethodno nije prestao da ~ini zlo i da se nije odstranio od zla, to
bi bio samo prividno lek (paliativ) kojim bi se bolest ili
~ir le~ili samo spolja; ili bi to bilo kao kada bi preljubnik
bio prisiljen da se pona{a ~edno, ohol ~ovek da se pona{a
kao ponizan, a ne~astan kao iskren, i to samo spolja{njim
delima. Naime, kada biva prisiljen da odustane od zla,
~ovek tada ~isti svoje unutarnje (bi}e), a kada to radi, tada on to radi slobodno, to jest ne prisiljava se; koliko se
~ovek prisiljava da se uzdr`i od zla, toliko ulazi u nebesku slobodu, a od ove slobode dolazi svako dobro koje
je dobro po sebi; dakle, on se ne prisiljava*. Samo izgleda da postoji bliska veza izme|u prisiljavanja da se uzdr`i od zla i prisiljavanja na dobro, ali u stvari nema takve
veze.
Iz iskustva znam da su mnogi prisiljavali sebe da ~ine dobro, ali nisu odustajali od zla; no kada su ispitani,
otkrilo se da je zlo bilo unutar dobra koje su ~inili; takvo
dobro moglo se uporediti sa idolima ili s kipovima od gline ili od zemljane pra{ine. I re~eno mi je da ovakvi (ljudi) veruju da se Bog mo`e pridobiti hvalama i ponudama,
iako to poti~e iz ne~istog srca. Pa ipak (treba re}i) da se
~ovek mo`e pred svetom prisiliti na dobro, iako se (u isto
vreme) ne prisiljava da odustane od zla, jer je on zbog
toga nagra|en u svetu; jer se u svetu gleda na ono {to je
spolja, a vrlo retko na ono {to je unutra; ali pred Bogom
nije tako. (Otkr. Obj. 1152)
* Da ~ini dobro, (prim. prev.)
84
Bog, Promisao, Stvaranje
51. Peti zakon Bo`anskog Provi|enja jeste „da ~ovek
ne treba da oseti i da opa`a kako dobro i istina od Gospoda ulaze (u njega) kroz uticaj (influx), a kako zlo i obmana ulaze od pakla; niti da vidi kako Bo`ansko Provi|enje
deluje u korist dobra a protivu zla; jer u tom slu~aju ~ovek ne bi delovao kao od sebe iz slobode a po razumu. Dovoljno je da to zna i priznaje iz Re~i i iz u~enja crkve.“
Ovo je ozna~eno u Gospodovoj Re~i kod Jovana:
Vetar duva gde ho}e, i {um njegov ~uje{, ali ti ne
zna{ od kuda on dolazi, ni kuda ide. Tako je svaki
koji je ro|en od duha.
i ove Markove re~i tako|e:
Carstvo Bo`je je kao ~ovek koji baci seme u zemlju
pa ode i spava no} i dan; a seme raste a da on i
ne zna kako; jer zemlja ra|a plod od sebe, prvo stabljuku, pa onda ~auru i na kraju pun klas; a kada
je plod sazreo, on ga stavi pod srp, jer je `etva
stigla (Jovan, 4:26-29).
Razlog zbog kojega ~ovek ne opa`a delovanje Bo`anskog Provi|enja u sebi jeste u tome {to bi mu to oduzelo
slobodu, pa stoga i mo} da misli kao od sebe samoga, a s
tim bi nestalo i u`ivanje njegovog `ivota, te bi bio kao automat, bez sposobnosti da odgovara, a bez toga nema spajanja; bio bi rob a slobodan ~ovek.
Razlog {to Bo`ansko Provi|enja deluje tako tajno da
se skoro ni{ta ne prime}uje, iako deluje u najmanjim sitnicama ~ovekove misli i volje stalno vode}i ga k ve~nom
`ivotu, jeste taj {to Gospod neprekidno `eli da Svoju Ljubav prenese na njega, a tako|e i Mudrost, i da tako od
njega napravi Svoju sliku. Dakle, Gospod deluje prvo na
~ovekovu ljubav, pa iz nje i na njegov razum, a ne od razuma na ljubav. Ljubav sa svim njenim ose}anjima, koja
su mnogostruka i nebrojana, ~ovek ne opa`a osim u najop{tijim crtama, tako da se skoro ni{ta ne prime}uje; no
85
Emanuel Svedenborg
i pored toga, ~ovek je vo|en iz jednog u drugo ose}anje
svoje ljubavi prema redu u kojem su ona povezana, tako
da mo`e da se popravi i spase; to nije shvatljivo ni ~oveku ni an|elima. Ako bi ~ovek znao bilo {ta o ovom tajanstvenom delovanju, ni{ta ga ne bi spre~avalo da sebe vodi
od neba prema paklu, dok ga Gospod stalno vodi od pakla prema nebu; jer ~ovek sam po sebi neprestao deluje
protivno redu, dok Gospod uvek deluje prema redu. Jer
po nasle|u od roditelja ~ovek voli sebe i svet, pa mu se
stoga ~ini da su ove ljubavi dobre; a te ljubavi treba da
se odstrane. To Gospod izvodi na bezbroj na~ina, koji li~e na lavirint ~ak i an|elima tre}eg neba.
Iz ovih razmatranja vidi se da ~oveku ne bi bilo ni
od kakve koristi da to sve mo`e da opa`a i ose}a, nego bi
mu naprotiv {kodilo, pa bi ga i uni{tilo zauvek. Dovoljno
je {to je upoznat sa istinama, a to zna~i s prirodom dobra
i zla, te priznaje Gospoda i Njegovu Bo`ansku upravu u
svemu; tada onoliko koliko zna istine i preko njih vidi
{ta je dobro a {ta zlo, toliko i tvori istine kao od sebe, toliko ga Gospod kroz ljubav uvodi u mudrost i u ljubav od
mudrosti, spajaju}i mudrost s ljubavlju i ~ine}i od njih jedinstvo, jer su one jedno u Njemu (Gospodu). Putevi kojima Gospod vodi ~oveka mogu da se uporede sa sudovima
kojima krv te~e i kru`i; tako isto s vlaknima i njihovim
delovima u ~ovekovoj utrobi; kao i u mozgu kroz koje animalni duh te~e i odr`ava `ivot. ^ovek nije svestan kako
se sve ovo uliva kroz uticaj (influx) i kako to te~e kroz njega; a i pored toga `ivi, pod uslovom da to zna i da radi
ono {to je za njegovu dobrobit. A putevi kojima ga Gospod vodi mnogo su slo`eniji, kako oni kojima ga vodi
kroz paklena dru{tva i udaljava od njih, tako i oni kojima ga vodi kroz nebeska dru{tva i unutar njih. To je smisao ovih re~i:
Vetar duva gde ho}e, a ti ne zna{ odakle dolazi i kuda ide (Jovan, gl. 3);
86
Bog, Promisao, Stvaranje
kao i ono o semenu koje ni~e i raste, a ~ovek ne
zna kako (Marko, 4:27). Od kakve je va`nosti ~oveku da
zna kako seme raste ako zna kako se zemlja ore i okopava, kako se seje seme i kada je `etva da `anje i da blagosilja Boga? (Otkr. Obj. 1153)
52. Delovanje Bo`anskog Provi|enja, iako ~ovek nije njega svestan, mo`e da se predstavi na ova dva na~ina:
ono je kao ba{tovan koji sakuplja semenje biljaka, plodove vo}aka i cvetove svakojake vrste, pa onda nabavi lopate, grabulje i ostale alatke da bi pripremio tlo. Posle toga
dovede vrt do stanja da se mo`e obraditi kopaju}i, dele}i
leje, stavljaju}i u njih semenke i ravnaju}i zemlju. To je, da
ka`emo, rad samog ba{tovana, ali Gospod je taj koji ~ini
da semenke pu{taju koren, da ni~u iz zemlja, da listaju i
cvetaju, kao i da na kraju donose novo seme koje je ba{tovanu na korist. To je isto kao kad ~ovek zida ku}u. On nabavlja potreban materijal, kao {to su drvo, grede, kamen, kre~
i ostalo. A Gospod bez ~ovekovog znanja gradi ku}u od temelja do krova onako kako ~oveku odgovara*. Iz ovoga se
vidi da ~ovek, ako ne pribavi sve {to je potrebno za vrt
i za ku}u, ne}e imati plodove vrta niti mesto gde }e obitavati. Tako je i sa (~ovekovim) popravkom**. Ono {to ~ovek
treba da pribavi jeste poznavanje istine i dobra iz Govora, iz u~enja crkve, iz sveta i iz svog vlastitog nastojanja,
a Gospod radi ostalo bez ~ovekovog znanja. Me|utim, treba imati na umu da sve {to je potrebno da bi se zasejao vrt
ili se sazidala ku}a jesu, kao {to rekosmo, poznavanje istine i dobra, a to je samo neophodan materijal koji nema `ivota sve dokle ga ~ovek ne upotrebi. A kada se sve to uradi,
tada Gospod ulazi, daje `ivot, te gradi odnosno obnavlja.
Vrt ili ku}a, to je ~ovekov razum; jer u njemu obitava mudrost koja sve to dobija od ljubavi. (Otkr. Obj. 1154)
* ^ovek je nabavlja~ materijala, a Gospod je graditelj, (prim. prev.)
** Ili preporodom, (prim. prev.)
87
Emanuel Svedenborg
53. [esti zakon Bo`anskog Provi|enja je „da se ~ovek ne obnavlja (prepora|a) spoljnim nego unutarnjim sredstvima; pod spoljnim se misli na ~uda i vizije, strah i kazne;
pod unutarnjim se misli na istine i dobra iz Re~i i iz u~enja
crkve, kao i ugledanjem na Gospoda; jer ovo ulazi unutra{njim putem, te isteruje zla i obman, koji tamo obitavaju;
dok spoljna sredstva ulaze spolja{njim putem, a ona ne izgone zla i obmane, nego ih jo{ vi{e zatvaraju. Pa ipak, ~ovek se popravlja i spoljnim sredstvima, pod uslovom da
se prethodno popravio unutarnjim (sredstvima)“.
To sledi iz onoga {to je gore re~eno, a to je da se ~ovek popravlja posredstvom slobode, a nikako bez nje, i
dalje, da je prisiliti sebe ~in slobode, ali da to nije ako ~oveka neko drugi prisiljava. ^ovek je pod prinudom kada
mu se pokazuju ~uda i vizije i kada mu se preti kaznama;
~udima i vizijama spoljnog ^ovekovog duha, a to su mi{ljenje i volja; prinu|ava se, a zastra{ivanjem i kaznama
(prisiljava se) spolja{nje njegovog tela, a to su njegov govor i dela. Ovo poslednje i mo`e da se prisiljava jer ^ovek jo{ uvek mo`e da misli i ho}e slobodno. Ali spolja{nje
njegovog duha, a to su mi{ljenje i volja, ne smeju se prisiljavati, jer u tome slu~aju njegova unutarnja sloboda,
pomo}u koje se on popravlja, i{~ezava. Kada bi se ~ovek
mogao popraviti ~udima i vizijama, svi bi se ljudi na svetu popravili. Stoga je sveti zakon Bo`anskog Provi|enja
da se unutarnja sloboda ne sme povrediti; jer kroz nju Gospod ulazi u ~oveka, ~ak i u paklu kada je ~ovek tamo, pa
ga i tamo pomo}u nje (unutarnjom slobodom) vodi; i ako
je ~ovek voljan da Ga sledi, On ga izvodi iz pakla i uvodi u nebo, i tamo ga sve vi{e pribli`ava Sebi. Na ovaj
na~in se ^ovek izvodi iz paklene slobode, koja je po sebi
ropstvo jer je od pakla, i vodi u nebesku slobodu koja je
sloboda po sebi; a to ide postupno do najvi{eg stanja jer
ono poti~e od Gospoda, ~ija je volja da se ~ovek ni na koji na~in ne primorava. Ovo je staza po kojoj ide ~ovekov
popravak, a ~uda i vizije zatvorili bi tu stazu.
88
Bog, Promisao, Stvaranje
Sloboda ~ovekovog duha nikada se ne naru{ava iz
razloga {to se zla, kako nasledna tako i ste~ena, moraju
ukloniti kada ~ovek sam sebe na to prisili, kao {to je ve}
re~eno. Ova zla se uklanjaju kada ga Gospod nadahne
ose}ajem za istinu, od kojeg dobija inteligenciju, i ose}ajem za dobro, od kojega (dobija) ljubav; jer onoliko
koliko ima tih ose}aja, toliko se primorava da se odupre
zalima i obmanama. Ovaj put preporoda zatvara se ~udima i vizijama, jer ovi prisiljavaju verovanje, i to tako kao
da misao bacaju u tamnicu. Kada mu se oduzme sloboda,
on tada vi{e nema na~ina da unutarnjim putem odstrani zlo;
jer se svako zlo uklanja samo unutarnjim putem. Tako zlo
ostaje zatvoreno, te po svojoj paklenoj slobodi neprekidno deluje protivno istinama i dobrima, koja mu se name}u ~udima i vizijama, te na kraju izgone istine i dobra;
tada ~ovek ~uda naziva prirodnim delovanjem, a vizije
(naziva) ludim privi|enjima izobli~ene ma{te, a istine i
dobra obmanama i besmislicama. To je posledica koju zla
ostavljaju na spolja{nje* kada ih to spolja{nje zatvara.
No i pored toga, ~ak i kada misli povr{no, ~ovek mo`e
lako da uvidi da ~uda i vizije, iako primoravaju, ipak ne
oduzimaju slobodu misli; ali ~injenica je da oni oduzimaju slobodu kod onih koji se nisu popravili, a ne kod
onih koji su se popravili, jer su kod prvih (zla) zatvorena, dok to nije slu~aj s drugima. (Otkr. Obj. 1155)
54. Svi oni koji pri`eljkuju ~uda i vizije sli~ni su
sinovima Izrailjevim, koji su izdali Jehovu posle samo
mesec dana i poklonili se zlatnom teletu, iako su pre toga
videli toliko ~uda u Egiptu, na Crvenom moru i na Sinajskoj gori (Izlazak, gl. 32). Tako|e su i kao bogata{ u paklu,
koji je rekao Abrahamu da bi se njegova bra}a pokajala
kada bi se neko njima iz mrtvih vratio, na {ta mu je Abraham odgovorio: Imaju Mojsija i proroke, neka njih slu{aju;
* ^ovekovo bi}e, (prim. prev.)
89
Emanuel Svedenborg
ako ne poslu{aju Mojsija i proroke, ne}e se uveriti ni da
neko iz mrtvih ustane (Luka, 22:29, 30, 31). Oni su kao
Toma, koji je rekao da ne}e verovati dok ne vidi; a kome
je Gospod rekao: Blago onima koji veruju a da ne vide
(Jovan, 20:29). Oni koji veruju a ne vide jesu oni koji
ne `ele znakove nego istine iz Re~i, a to je od Mojsija
i proroka, te im veruju. Ovi poslednji su unutarnji ljudi
i postaju duhovni, dok su prethodni spoljni i ostaju ~ulni,
a kada i vide ~uda, veruju samo zbog njih; sli~ni su lepoj
`eni koja iznutra pati od smrtonosne bolesti od koje uskoro umire. Oni su i kao jabuke na kojima je lepa kora, ali
su iznutra trule; ili kao orasi u kojima se kriju crvi. Pored toga, svakome je znano da se niko ne mo`e prisiliti
da voli Boga niti da u Njega veruje zbog ~uda i vizija, jer
ga oni prisiljavaju. Jer kako }e onaj {to ne veruje, uprkos
tolikim ~udima koja su zabele`ena u Re~i, verovati zbog
~uda koja se ne pominju u Re~i? (Otkr. Obj. 1156)
55. Sedmi zakon Bo`anskog Provi|enja je da Gospod
„~oveku dozvoljava da u|e u istine vere i dobra ljubavi
samo ako u njima mo`e da ostane do kraja svog `ivota;
jer je bolje da je neprestano zao, nego da prvo bude dobar a posle zao, jer bi u tome slu~aju izvr{io profanaciju
(svetogr|e); zbog toga se zlo i dozvoljava.“
Gospod mo`e dati ose}aj za istinu, kao i veru koja
odatle poti~e (iz ose}aja), svakome ~oveku zdravog razuma, na taj na~in {to ga odvaja od zlih ljubavi koja pripadaju njegovom ja (ego ili proprium); jer koliko se ~ovek
odvra}a od ovih, toliko razume istine i ho}e dobro. Video sam same |avole koji su bili dovedeni u takvo stanje
da su govorili istine iz razuma i vere, i koji su ~inili dobro iz svojih volje i ljubavi. Oni su bili dovedeni u to
stanje zato {to su poricali da mogu da razumeju istine i
~ine dobro; me|utim, ~im vi{e nisu bili odvojeni od svojih vlastitih ljubavi, oni su se vratili po`udama svojih ljubavi, i tada su, umesto ljubavi da ~ine dobro, `eleli da
90
Bog, Promisao, Stvaranje
~ine zlo. Ovo sam video ~esto i mnogo slu~ajeva; stoga
je o~igledno da se svak mo`e popraviti, i da popraviti se
zna~i odvojiti se od zlih ljubavi. A kako se odvaja, bilo je
ve} pokazano.
Razlog {to je tako od Gospoda jeste to {to su oni koji su uvedeni u ose}aj za istinu i u veru poteklu iz nje, i
u ose}aje za dobro i ljubav, ako ne ostanu u tome ose}aju do kraja `ivota nego se vrate (zlim) ljubavima od
kojih su bili odustali, tada krivi za profanisanje svetinja
(svetogr|e). Ima vi{e vrsta profanacije, a ova je najgora,
jer je sudbina takvih posle smrti stra{na. Oni nisu u paklu nego ispod, gde postoje bez misli ili volje za bilo {ta;
samo govore i kre}u se. Vide ono {to ne postoji, a ne
vide ono {to postoji. Kre}u se kao da ne{to rade, a u stvari ne rade ni{ta. To ({to oni rade) su bolesne varke izokrenute ma{te. Pa stoga {to ne misle i nemaju nikakvu volju,
oni vi{e nisu ljudi; jer je osobenost ~oveka da misli i da
ima volju. Stoga se za njih ne ka`e oni u mu{kom ili u `enskom rodu, nego se koristi srednji rod, te stvari i to. Kada
se vide u svetlosti neba, izgledaju kao kosturi pokriveni
crnkastom ko`om. Takvo je stanje onih koji su se jednom
popravili, ali nisu takvi i ostali.
Bi}e re~eno za{to je njihovo stanje tako stra{no. Kroz
popravak se uspostavlja veza izme|u njih i neba, veza
kroz koju se primaju dobra i istine; kroz ove se otvaraju unutra{nji delovi uma, dok se zla potiskuju na stranu.
Ako ostanu ovakvi do smrti, oni su sre}ni, a ako ne, onda su nesre}ni; jer se zla koja su bila odstranjena vra}aju i me{aju sa istinama i dobrima; na taj na~in se u njima
nebo i pakao tako pome{aju da se vi{e ne mogu odvojiti. Jer sve {to ostavi otisak na ~ovekov um kroz ljubav,
nikada se ne mo`e iskoreniti; na taj na~in ceo um je uni{ten zato {to se dobra ne mogu odvojiti od zala niti istine
od obmana. Stoga oni nemaju ni misao ni volju; oni su
kao kora iz koje je izva|eno seme, ili kao kost i ko`a bez
mesa, a to je sve {to je ostalo od ~oveka. Neka se razume
91
Emanuel Svedenborg
da nema opasnosti pre}i iz zla u dobro, nego je opasno pre}i
iz dobra u zlo. (Otkr. Obj. 1158)
56. Nije ista sudbina onih koji su neprekidno u zlu,
jer su takvi u paklu na osnovu ljubavi svog `ivota* . Tamo oni misle, pa stoga i govore, iako govore obmane: oni
imaju volju, pa stoga i deluj, iako su njihova dela zla. Oni
izgledaju jedni drugima kao ljudi, iako su u svetlu neba
~udovi{nog oblika. Iz toga se vidi za{to se po zakonu Bo`anskog Provi|enja ~ovek uvodi u istine vere i dobra ljubavi samo onoliko koliko mo`e da se odvoji od zala i da
bude postojan u dobrima ljubavi sve do kraja `ivota, i da je
bolje da ostane uvek zao nego da prvo bude dobar pa opet
zao, jer bi na taj na~in bio profanisan**. Zbog svega toga
Gospod skriva delovanje Njegovog Provi|enja i to tako da
~ovek jedva zna bilo {to o Provi|enju. On ~oveku dopu{ta
da pripisuje obi~ne doga|aje ljudskoj pameti, kao i prirodnim
uslovima, pa i samoj prirodi, radije nego da kroz vidljive i
jasne znake Bo`anske Promisli i Prisustva ovaj nerazumno
upadne usred svetih stvari, u kojima ne bi ostao. Gospod dopu{ta ovakve stvari u skladu sa ostalim zakonima Njegovog Provi|enja; naime, da ~ovek treba da u`iva slobodu i
da u svim poslovima postupa po razumu, a na taj na~in postupa od sebe. Jer bolje je da delovanje Bo`anskog Provi|enja pripisuje ljudskoj pameti i sre}i, nego da ih prvo
prizna (kao delo Provi|enja), a da u isto vreme `ivi kao
|avo. Iz toga je jasno da zakoni dopu{tanja, koji su brojni, proizlaze iz zakona Provi|enja. (Otkr. Obj. 1159)
57. Na takvu vrstu profanacije (obesve}enja) odnose
se ove re~i kod Mateje:
Kad iza|e iz ~oveka, ne~isti duh luta pustim mestima, tra`e}i ali ne nalaze}i po~inka; tada re~e: Vrati}u
* Prema tome koje i kakvo zlo su voleli, (prim. prev.)
** Jer bi obesvetio ono {to je sveto, (prim. prev.)
92
Bog, Promisao, Stvaranje
se u ku}u iz koje sam iza{ao; pa kad se vrati, na|e
je praznu, pometenu i opremljenu; tada ode i dovede sedam duhova gorih od sebe, te u{av{i ostado{e
tu; te potonje be{e gore od prva{njeg tome ~oveku.
(Mateja, 21:43, 44, 45)
U ovom odlomku opisuje se ~ovekovo obra}enje kada su iz njega iza{li ne~isti duhovi; a tako isto i njegovo vra}anje zlu, i profanacija kada se ne~astivom pridru`ilo sedam jo{ gorih duhova. A na to se misli u slede}im
re~ima kod Jovana: Isus re~e ~oveku koji bi izle~en kod
izvora Vitezde:
Gle, ti ozdravi, pa ne gre{i vi{e da ti ne bi bilo gore. (Jovan, 5:14)
A u ovim re~ima kod istog jevan|eliste:
Oslepio je njihove o~i i otvrdnuo njihova srca, da ne
bi videli ni ~uli niti razumeli srcem, te da se ne bi
povratili i da ih ne bi izle~io. (12:40).
Da se ne bi povratili i izle~ili, zna~i da ne treba da
budu obesve}eni (profanisani). A tako bi bilo s Jevrejima
(Mateja, 12:45), stoga im je bilo zabranjeno da jedu salo i
krv (Levitska?, 3:17, 23, 25), gde se misli na profanisanje svetinja, jer su oni bili takvi. Svojim Bo`anskim Provi|enjem Gospod ~uva ~oveka od svake vrste profanacije.
Zbog toga On odvaja u ~ovekovom umu ono {to je sveto
od onoga {to nije, spremaju}i ono {to je sveto u unutra{nje delove uma te ih podi`u}i k Sebi, a ono {to nije sveto postavlja u spolja{nje delove njegovog uma, okre}u}i
to prema svetu; na taj na~in sveto mo`e da se odvoji od
nesvetog, te se ~ovek mo`e spasti. A to se ne mo`e desiti dok su dobra i zla izme{ana. Da oni koji ostaju u veri i
ljubavi do smrti dobijaju krunu `ivota, Gospod u~i u Otkrivenju (Jovanovom), 2:10. (Otkr. Obj. 1160)
93
Emanuel Svedenborg
58. Osmi zakon Bo`anskog Provi|enja je „da Gospod neprekidno odvaja ~oveka od zla onoliko koliko
~ovek to slobodno ho}e; da ga mo`e odvojiti onoliko koliko je voljan; da ga onoliko koliko se mo`e odvojiti od
zla, Gospod toliko vodi dobru, a to je k nebu; ali onoliko koliko se ne mo`e odvojiti od zla, toliko ga Gospod
ne mo`e povesti dobru, to jest k nebu. Jer onoliko koliko
se udaljava od zla, toliko ~ini dobro od Gospoda, dobro
koje je to po sebi; a onoliko koliko se ne mo`e odvojiti,
toliko ~ini dobro od sebe, a to dobro je iznutra zlo.“
U pogledu govora i pokreta tela ~ovek je u prirodnom svetu, ali je u pogledu misli i ose}aja volje on u
duhovnom svetu. Pod duhovnim svetom misli se kako na
nebo tako i na pakao; oba izdeljena po najsavr{enijem redu u bezbrojna dru{tva, a sve prema razlikama u ose}anjima i mislima koje poti~u iz njih. ^ovek je posred ovih
dru{tava, tako povezan (s njima) da bez njih nema mo}
ni da misli ni da ho}e, osim kada je s njima povezan; a
povezanost je takva da bi on, kada bi se od njih odvojio
ili oni od njega, pao kao mrtav, pri tom bi u njemu ostalo `ivota samo u najve}im dubinama, po ~emu bi se razlikovao od zveri i po ~emu bi `iveo ve~no. ^ovek ne zna
da je u pogledu svog `ivota u takvom nerazdvojivom jedinstvu, a razlog {to to ne zna jeste to {to on ne razgovara s duhovima*. Me|utim, on treba da zna da ima vezu s njima i, eto, sada je to otkriveno. A to je potrebno
re}i ne bi li se ovaj zakon Bo`anskog Provi|enja mogao
razumeti. (Otkr. Obj. 1162)
59. Po svom ro|enju ~ovek je posred paklenih dru{tava, a u njih ulazi upravo onako kako se razvijaju r|ava ose}anja njegove volje. A ova poti~u iz ljubavi prema
sebi i iz ljubavi prema svetu; razlog je to {to ove ljubavi
okre}u sve mo}i uma nadole i napolje, a to je prema paklu
* Ne razgovara otvoreno jer bi mu to oduzelo slobodu odlu~ivanja,
(prim. prev.)
94
Bog, Promisao, Stvaranje
koji je ispod njih i izvan njih, pa ih tako okre}u od Gospoda, a tako i od neba. Tako isto i unutra{nji delovi ljudskog uma kao i sve ~ovekovog duha mo`e da se okrene
nadole ili nagore; oni se okre}u nadole kada ~ovek voli
sebe iznad svega, a nagore kada voli Gospoda vi{e nego
i{ta drugo. To je stvarno okretanje; ~ovek od sebe okre}e
ih nadole, dok ih Gospod od sebe okre}e nagore. Tome
je uzrok vladaju}a (dominantna) ljubav. Oni se pona{aju
na taj na~in samo kada misli koje poti~u iz ose}anja deluju na unutra{nji ~ovekov um. ^oveku je to nepoznato,
ali on to treba da zna da bi znao i kako ga Gospod udaljava od pakla i vodi k nebu. (Otkr. Obj. 1163)
60. Ali da bi Gospod izveo ~oveka iz pakla i uveo
ga u nebo, nu`no je da se on odupre paklu, to jest zlu
kao od samoga sebe. Ako se ne odupire kao od sebe, on
ostaje u paklu i pakao ostaje u njemu, tako da se ne odvajaju ni kroz ve~nost. I ovo proizlazi iz zakona Bo`anskog
Provi|enja koji su ve} obja{njeni. Iskustvo }e nas nau~iti
istome. Jer zla se uklanjaju kaznama, isku{enjima i odvratno{}u koja poti~e iz toga, ili ose}ajima za istinu i dobro.
Zla se uklanjaju kaznama kod onih koji se ne popravljaju (preobra}aju), isku{enjima i odvratnos}u (ga|enjem) koje iz toga proisti~e kod onih koji se popravljaju (preobra}aju), a ose}ajima za istinu i dobro kod onih koji se
prepora|aju (ra|aju duhovno). Iskustvo izgleda ovako*: kada se nepopravljeni ~ovek podvrgava kaznama, a to je slu~aj u paklu, on se ka`njava sve dok se ne vidi da vi{e
ne `eli zlo sam od sebe, a to je kada sam sebe prisili da
ne ~ini zlo; tako on od sebe odstranjuje zla. Ako kazne
ne uti~u i na namere i volju, on ostaje u svom zlu. A to
zna~i da zlo ni tada nije potpuno uklonjeno jer on nije prinudio samoga sebe, tako da ono (zlo) ostaje unutra i vra}a se ~im nestane straha. Kod onih koji se popravljaju
* Pod iskustvom autor misli na ono {to mu je pokazano u duhovnom
svetu da bi o tome svedi~io, (prim. prev.)
95
Emanuel Svedenborg
zla se otklanjaju kroz isku{enja, a to nisu kazne nego
borbe. Ovde on nije prinu|en da odustane od zala, nego
se sam na to prinudi i moli se Gospodu, te je tako oslobo|en zala kojima se odupirao. Oni se tada ne odupiru
zlu iz straha od kazne, nego zato {to ose}aju odvratnost
prema zlu, a ta odvratnost vremenom postaje otpor. Ali
kod onoga koji se ra|a ponovo (koji se ra|a duhovno)
nema isku{enja ili borbi, po{to ose}aji za istinu i dobro
prave razdaljinu izme|u njih, jer su ovi potpuno odvojeni od pakla odakle zla dolaze, i jer su pripojeni Gospodu (spojeni s njim).
Biti odvojen i uklonjen od zala nije ni{ta drugo nego biti odvojen i uklonjen od paklenih dru{tava. Gospod
je u stanju da odvoji i ukloni od paklenih dru{tava odnosno od zala sve ljude, ma koliko da ih ima, i da ih prevede u nebeska dru{tva, a to zna~i u dobra, ali to mo`e
da traje samo nekoliko sati, posle ~ega se zla vra}aju. Video sam nekoliko puta kako se to odvija i kako zli ljudi
nastavljaju da budu zli kao {to su i pre bili. Nema nijednog primera u celokupnom duhovnom svetu da se neko odvojio od zala osim kroz borbu i kroz odupiranje kao
od samoga sebe, niti da se to dogodilo osim po Gospodu*. (Otkr. Obj. 1164)
61. Iskustvo svedo~i isto. Svi oni koji dolaze sa zemlje u duhovni svet razaznaju se po tome da li se odupiru zlu od sebe, ili ne od sebe. Oni koji se odupiru (od
sebe) jesu spaseni, a ostali nisu. Razlog je to {to niko ne
mo`e sam od sebe da se odupre zlu nego samo od Gospoda, jer se Gospod opire zlu u ~oveku, ali to ~ini tako
da ovome izgleda kao da to radi od sebe. Tako, svi oni
koji priznaju Gospoda ispovedaju da su svako dobro i istina od Njega a ni{ta od ~oveka, oni na taj na~in imaju
mo} da se odupru zlu od Gospoda; svi se oni odupiru zlu
* Po sili od Gospoda, (prim. prev.)
96
Bog, Promisao, Stvaranje
kao od sebe. Ali oni koji to ne priznaju na svetu, ne
mogu da se odupru zlu kao od sebe samih, jer su u zlu
i jer u`ivaju u njemu od svoje ljubavi* ; a odupirati se
u`ivanju svoje ljubavi zna~ilo bi odupirati se samima sebi, svojoj prirodi i svom vlastitom `ivotu. Izvedena je
proba da bi se videlo da li se oni mogu odupreti zlu kad
su suo~eni s mogu}im kaznama u paklu, i to tako da su
se te kazne videle i osetile, ali je sve bilo uzalud. Otvrdnuv{i u srcima, rekli su: Nek bude {ta bude, samo da i
dalje u`ivamo i veselimo se u srcima dok smo ovde. Mi
znamo {ta je sada; a {ta je u budu}nosti, o tome ne mislimo. Ne}emo patiti vi{e nego mnogi drugi. Ali kada su posle izvesnog vremena ba~eni u pakao, tamo su prestali da
~ine zlo zbog kazni koje su trpeli.**. Me|utim, kazne ne
oduzimaju volju, nameru i misao o zlu; ve} samo spre~avaju delo***. Iz svega toga se vidi da otpor zlu ne poti~e
od ~oveka, nego od Gospoda kod onih koji Ga priznaju;
a On ~ini da njima izgleda kao da to dolazi od njih samih. (Otkr. Obj. 1165)
62. Razlog {to se sam Gospod odupire zlu u ~oveku
i to ne radi kroz an|ele neba, jeste to {to je otpor zlu u
~oveku delo Bo`anske Svemo}i, Bo`anskog Sveznanja i
Bo`anskog Provi|enja. To je delo Bo`anske Svemo}i zato {to odupreti se jednom zlu, zna~i odupreti se svim zalima, a to zna~i i svakom paklu. Jer je svako zlo povezano
s bezbroj drugih zala, koja se sla`u kao i stepeni pakla. Jer
* Zbog toga {to to vole odnosno {to je to njihova ljubav, (prim. prev.)
** Ovde pisac kao da protivure~i sam sebi jer, po njemu, niko nikada nije ba~en u pakao, nego sam od sebe ide tamo. Treba se setiti da
oni koji vide, taj doga|aj do`ivljavaju kao bacanje ili padanje, {to je
samo privid. Ovde on govori o eksperimentu koji je pred njegovim o~ima izveden u svetu duhova, da se poka`e kako duhovi kojima vlada njihov proprijum a ne Gospod ne vide istinu, i kako se odupiru zlu samo
zbog straha od kazne kada su ba~eni u pakao, gde bi oni ina~e i{li sami od sebe, (prim. prev.)
*** Deluju samo na spolja{njeg ~oveka, (prim. prev.)
97
Emanuel Svedenborg
kao {to svi stepeni pakla ~ine jedinstvo, tako ga ~ine i
zla, pa tako samo Gospod mo`e da se odupre paklu koji
je tako povezan. To je delo Bo`anskog Sveznanja zato
{to samo Gospod zna kakav je ~ovek*, kakva su njegova zla i kako su ona povezana s ostalim zalima, kao i to
kakvim redom treba da se otklanjaju da bi se ~ovek izle~io iznutra i iz korena. To je delo Bo`anskog Provi|enja
da se ne bi dogodilo bilo {ta protivno zakonima reda, i
da bi sve vodilo ~ovekovoj sre}i u ve~nosti; jer se Bo`ansko Provi|enje, Bo`ansko Sveznanje, kao i Bo`anska
Svemo} odnose na ono {to je ve~no.
Iz toga je jasno da nijedan an|eo ne mo`e da se odupre zalima u ~oveku, nego samo Gospod. Ovo Gospod
izvodi kako neposredno od Sebe tako i posredno kroz nebo; ali tako da nijedan an|eo o tome ne zna ni{ta. Jer
sva nebesa zajedno jesu Gospod, jer su ona Njegovo Bo`ansko Proisti~u}e, pa prema tome kada On deluje kroz
nebo, On deluje od sebe; ka`e se da je to posredno zato
{to Bo`ansko Delovanje proti~e kroz nebesa, a pri tome
ne uzima ni{ta kod an|ela od onoga {to je njihovo vlastito (proprium), a ono {to od njih uzima, to pripada Njemu. A to izgleda kao kada ~ovek napravi jedan pokret
(tela); da bi izveo taj pokret, on mora da pokrene bezbroj
tkiva koja vr{e pokret i koja su razbacana po celom telu,
a pri tome nijedno tkivo ne zna ni{ta o tome. Tako je i
s an|elima u Bo`anskom telu koje se naziva nebom. (Otkr.
Obj. 1166)
63. Zakon Bo`anskog Provi|enja, po kojem ~ovek
~ini dobro od Gospoda onoliko koliko se udaljava od zla,
i ~ini dobro od sebe onoliko koliko se ne udaljava od
zla, mo`e se objasniti pomo}u Deset zapovesti. Uze}emo
kao primer zapovest protivu kra|e. Oni koji se od sebe odupiru strasti kra|e, to jest odupiru `elji da sti~u neiskreno
* Svaki pojedini ~ovek, (prim. prev.)
98
Bog, Promisao, Stvaranje
i nepravedno dobitak (materijalni), govore}i u srcu da to
ne treba da rade jer je protivno Bo`anskom zakonu, a to
zna~i Bogu, i da je to pakleno, posle kra}e borbe udalje se
od zla i tada ih Gospod vodi u dobra koja se nazivaju iskrenost i pravednost. Tada po~nu da misle o tim dobrima,
a kada vide njihove osobine, vide iskrenost od iskrenosti
i pravednost od pravednosti; a kada kasnije izbegavaju i
odstranjuju zlo ove strasti, tada vole ta dobra i ~ine ih iz
ljubavi, a to zna~i bez ikakve prisile. Ova dobra jesu od
Gospoda, jer su sama u sebi dobra.
Ali nije tako ako pohlepa za sticanjem dobitka neiskreno i nepravedno ostane u ~oveku; jer u tom slu~aju on
ne mo`e da radi ono {to je iskreno iz iskrenosti niti ono
{to je pravedno iz pravednosti, dakle, ne od Gospoda nego od sebe. Jer tada on sve radi da bi drugi verovali da je
iskren i pravedan, i to su njegovi ciljevi koji su u tome da
stekne ve}u dobit i ~ast. Ovi ciljevi su u dobrima (koje
~ini), a od ciljeva zavisi kakvo je delo (iznutra). Ovakvo
dobro sadr`i iznutra zlo, jer njegova (unutra{nja) vrednost
proizlazi od pretpostavljenih ciljeva, koji su u tome da
stekne dobit neiskreno i nepravedno. Svako mo`e da vidi
kako ovakva dobra ne mogu da postanu dobra po sebi sve
dok zlo nije uklonjeno (iz njih). Sli~an je slu~aj i sa ostalim zapovestima iz Deset tablica. (Otkr. Obj. 1167)
64. ^ovek se odvaja od zala onoliko koliko se odvaja od pakla, jer su zla i pakao jedno; a koliko se odvaja
od ovih, toliko se uvodi u dobra i toliko se povezuje s nebom, jer su dobra i nebo jedno. On tada postaje drugi ~ovek, njegova sloboda, koja je pre bila sloboda da misli i
ho}e zlo, postaje sloboda da misli i ho}e dobro, a to je
po sebi i u su{tini sloboda. Kada je u ovoj slobodi, ~ovek
tek tada saznaje {ta je sloboda a ne pre toga, jer je pre mislio da je sloboda da se ~ini dobro u stvari ropstvo, dok
sada iz slobode koja dolazi od dobra on ose}a da je sloboda da se ~ini zlo u stvari ropstvo, jer je to njen istinski
99
Emanuel Svedenborg
karakter. Dobra koja je pre ~inio nisu mogla da budu stvarna dobra, jer ih je ~inio iz ljubavi prema sebi i prema
svetu; a (stvarna) dobra se ~ine samo iz ljubavi (prema dobru). Prema tome, dobro je onakvo kakva je i ljubav*; ako
je ljubav zla, iako se ose}a kao zadovoljstvo, ona je i pored toga zlo. A dobro koje posle ~ini jeste dobro u stvarnosti**, jer ono dolazi od Gospoda, kao {to je re~eno,
ono dolazi od samoga Dobra (Dobra po sebi). Pre nego se
pove`e s nebom, ~ovekov um je okrenut unatrag, jer on
tada jo{ nije izveden iz pakla. Ali kada samo prolazi kroz
popravak (reformaciju), tada gleda od istine ka dobru, sleva nadesno, {to je protivno redu (levo predstavlja istinu
a desno predstavlja dobro, prim prev); ali kada se pripoji nebu, tada je (njegov um) okrenut napred, i tada je
podignut ka Gospodu, i gleda zdesna nalevo, a to je od
dobra ka istini, {to je prema redu.*** Eto tako se vr{i ~ovekovo okretanje.**** Sli~an slu~aj je s razumom i s voljom. Jer je razum prijemnik istine a volja je prijemnik
dobra. Pre nego je ~ovek izveden iz pakla, njegov razum
i volja ne deluju kao jedno, jer tada ~ovek razumom vidi
i priznaje mnogo toga s ~im se ne sla`e njegova volja, jer
to nije predmet njegove ljubavi. Ali kada je pripojen nebu, tada njegovi razum i volja deluju kao jedno, jer tada
razum vodi volju. Kada do|e do okretanja, tada on voli
*
Prema tome dobru, (prim. prev.)
** Duhovnoj, (prim. prev.)
*** Postoje dva perioda u preobrazbi ~oveka od prirodnog u duhovnog: prvi je popravak ili reformacija, kada od istine gleda na dobra, to
jest tada se pokorava istini i tada se uklanjaju spoljna zla iz poslu{nosti
prema istini; a drugi period je preporod ili regeneracija, kada iz ljubavi
prema istini i dobru ~ovek ~ini dobro i tada gleda od dobra ka istinama,
(prim. prev.)
**** Ovo se vidi iz Duhovnog sveta, naime, ~ovek gledan odozgo na svetu vidi se u kojem pravcu gleda, to jest da li na njega uti~u pakao ili nebo. Sli~no tome, ~ovek se vidi kao da je potonuo ili se izdigao iznad tla,
prema tome da li je vi{e u paklu ili u nebu. Naime, dobri duhovi tako mogu da vide ljude na zemlji, (prim. prev.)
100
Bog, Promisao, Stvaranje
ono {to ho}e, a ono {to ho}e iz ljubavi, to i misli. Naime, ~ovek se odvaja od zala tako {to se opire i bori protiv zala kao od sebe, a u isto vreme uvodi se u ljubav
prema istini i dobru, te on tada sve {to ho}e i ~ini, to i
misli i govori. (Otkr. Obj. 1168)
65. U ~oveku su dve sposobnosti potrebne za `ivot:
jedna se zove razum a druga volja. Te dve sposobnosti
sasvim se razlikuju, ali su bile stvorene da budu jedno, a
kada ~ine jedinstvo, tada se zovu um; one su, me|utim,
samo u po~etku odvojene, a kasnije su ujedinjene. One se
razlikuju kao svetlost i toplota; jer razum dolazi od svetlosti neba koja je u su{tini Bo`anska Istina ili Bo`anska
Mudrost. Dok je na svetu, ~ovekov razum vidi od ove svetlosti*; njegovo razumevanje, mi{ljenje i zaklju~ivanje dolaze od nje. ^ovek ni{ta ne zna o ovoj svetlosti i njenom
poreklu. Sada, po{to razum vidi od svetlosti neba, to je
jasno da je on predmet i prijemnik ove svetlosti kao i
mudrosti koja od nje dolazi. A po{to volja voli od toplote
neba, to je jasno da je ona predmet i prijemnik dobra odnosno ljubavi. Iz svega ovoga vidi se da se ove dve `ivotne sposobnosti kod ~oveka razlikuju kao svetlost i toplota,
istina i dobro, mudrost i ljubav.
Mo`e jasno da se vidi kako su ove dve sposobnosti u ~oveku u po~etku odvojene, tako da ~ovek mo`e da
razume istinu, a od istine i dobro, te da ga potvr|uje i
da ga ~ini bez obzira na to da li ga ho}e ili ne. Jer on razume {ta je istina, a iz toga i {ta je dobro, kada je ~uje ili
~ita; a onaj koji savr{eno razume, taj mo`e i da besedi i
da pi{e. Me|utim, kada je sam sa sobom i kada misli iz
svoga duha, on tada mo`e da vidi da ne}e istinu i da upravo `eli da postupa protivno njoj; i da to i radi kad se ne
pla{i (posledica). Takav je karakter onih koji govore razumno, a `ive suprotno tome. Na to se misli kada se ka`e
* Ne bi mogao da misli ili da ne{to razume da nema nebeske svetlosti koja se uliva u dubinu njegovog razuma, (prim. prev.)
101
Emanuel Svedenborg
da ~ovek vidi jedan zakon u svom duhu a drugi u svojim udovima, jer duh je razumevanje, a udovi su volja.
Ovo neslaganje prime}uje onaj koji `eli da se popravi, a
mnogo manje onaj koji to ne `eli. To je razlog {to se
kod ~oveka razum ne razara, a to nije slu~aj s voljom.
Jer razum je kao svetlo na svetu gde ~ovek mo`e da vidi
podjednako jasno i zimi i leti; volju mo`emo uporediti s
toplotom na svetu koja mo`e da bude sa svetlo{}u ili bez
nje; jer ona (toplota) ne postoji zimi a postoji leti. Ali
volja mo`e da sru{i razum kao {to odsustvo toplote dovodi do uni{tenja semenskih klica u zemlji.
Volja razara razum kod onih koji su u zalima `ivota
kada volja i razum deluju slo`no, ali ne i u drugim slu~ajevima. Oni deluju slo`no kada ~ovek misli sam iz svoje vlastite ljubavi, ali tako ne deluju kada je on u dru{tvu
s drugima; jer u tom slu~aju on prikriva i tako odstranjuje ljubav svoje vlastite volje, a kada se odstrani, razum
se uzdi`e u vi{u svetlost.* Slede}e iskustvo to }e potvrditi. U vi{e prilika video sam duhove kako razgovaraju me|usobno, a i sa mnom, tako mudro da ni an|eo ne bi tako mogao da govori, pa sam iz toga pretpostavljao da }e
oni za kratko vreme da se podignu u nebo; me|utim,
posle kra}eg vremena video sam ih sa zlo~estima u paklu. To me je iznenadilo, ali mi je tada bilo dozvoljeno
da ih ~ujem kako govore sasvim druga~ije, ne u prilog istina kao pre nego protivu njih, a razlog je bio to {to su
tada bili u ljubavi svoje stvarne volje i razuma, {to ranije nije bio slu~aj. Isto tako bilo mi je dozvoljeno da vidim kako se ~ovekovo ja (proprium) razlikuje od onoga
{to nije ja (non proprium), jer se to vidi u svetlosti neba.
Ja (proprium) obitava u unutra{njim delovima (uma), a
ne-ja (non proprium) u spolja{njim, i tako ovo poslednje
zakriljuje i sakriva ono prvo, pa se tako ne vidi dok se
* Zato je od duhovne koristi biti u dru{tvu pobo`nih ljudi koji se otklanjaju od zla i tako se ~uvaju da se ne pove`u za stalno sa zlom odnosno s paklom, (prim. prev.)
102
Bog, Promisao, Stvaranje
veo ne odmakne, {to je slu~aj sa svim (ljudima) posle smrti. Isto tako sam video kako su se neki zapanjili kada su
to ~uli i videli, ali to su oni koji sude o ~oveku prema njegovim razgovorima i pisanju, ne uzimaju}i u obzir njegova dela koja dolaze od njegove stvarne volje. Iz toga se
vidi da su ove dve `ivotne sposobnosti kod ~oveka u po~etku odeljene.
Sada }e se ne{to re}i o njihovom jedinstvu. One (sposobnosti) se sjedinjuju kod onih koji se popravljaju, a to
je kada se to jedinstvo ostvaruje kroz borbu protivu zala
volje; jer kada se ova odstrane, volja za dobro deluje u
jedinstvu s razumevanjem istine. Iz toga sledi: kakva je
volja, takvo je i razumevanje; ili, {to je isto, kakva je
ljubav, takva je i mudrost. Razlog {to je ono poslednje isto
kao i ono prvo jeste to {to je ljubav koja pripada volji
bi}e (esse) ~ovekovog `ivota, dok je mudrost koja pripada ~ovekovom `ivotu njena manifestacija (existere). Dakle, ljubav koja pripada volji oblikuje se u razumu, a oblik
onoga {to prima naziva se mudrost; kako imaju isto bi}e
(esenciju), to je jasno da je mudrost forma (manifestacija)
ljubavi ili oblikovana ljubav. Kada se ove dve sposobnosti ujedine kroz obnovu (duhovnu), ljubav volje raste svakoga dana kroz duhovnu hranu koja je razumevanje*; jer
u razumu postoji privla~nost prema istini i dobru, {to je
kao apetit koji tra`i i `eli hranu.**
Iz svega {to je izlo`eno vidi se da volja prvo treba
da bude popravljena (reformisana), i koliko se vi{e popravlja, toliko bolje vidi i raste u mudrosti; jer razum mo`e
da se razru{i ali ne i volja, kao {to je re~eno. Me|utim,
volja i razum ~ine jedno i kod onih koji se ne popravljaju ili koji su zli, ako ne dok su na svetu, a to svakako
* Istine i dobra, (prim. prev.)
** To je unutarnje zna~enje Gospodovih re~i apostolima: Vi ste so zemlje (Mateja, 5:13), kako autor pi{e u Nebeskim Tajnama (br. 9325),
gde so odgovara te`nji istine da se spoji s dobrom, i `elji dobra da mu
se otkrije vi{a istina, (prim. prev.)
103
Emanuel Svedenborg
posle smrti; zato {to posle smrti ~oveku nije dozvoljeno
da misli osim od ljubavi njegove volje, jer se svi dovode
u ovakvo stanje; i kada se to desi, tada zla ljubav njegove volje dobija oblik u razumu, a taj oblik je ludilo (duhovno), jer je to forma zla od obmane.* (Otkr. Obj. 1170)
66. Na to }emo dodati i ova opa`anja:
1) Pre reformacije (popravka) svetlo razuma je kao
svetlost meseca, ve} prema tome kakvo je poznavanje istine i dobra, a posle reformacije (popravka) ono je kao svetlost sunca, prema tome kako ~ovek pretvara u dela znanja
istine i dobra u svom `ivotu.
2) Razlog {to nije dozvoljeno da se razum razru{i jeste to {to ~ovek mora i dalje da bude u stanju da razume
istine i da pomo}u njih vidi zla svoje volje; i kada ih vidi, da je u stanju da im se odupre kao od sebe i da se tako
popravi.**
3) Pa ipak, ~ovek se ne popravlja snagom svog razuma, nego snagom razumnog priznavanja istine koja ~ini
da vidi zla; jer Gospodovo Bo`ansko Provi|enje deluje na
ljubav ~ovekove volje, a iz ove ljubavi (deluje) na razum,
a tek onda iz razuma na ljubav njegove volje.
4) Ve} prema tome kakva je, ljubav njegove volje
daje inteligenciju***; prirodna ljubav, ~ije je poreklo duhovno, daje inteligenciju u gra|anskim i moralnim stvarima;
dok duhovna ljubav u prirodnoj ljubavi daje inteligenciju
u duhovnim stvarima. Me|utim, ~isto prirodna ljubav, kao
i lukavstvo koje je prati, ne daju inteligenciju u duhovnim
* Prema autoru, nema efikasnog pokajanja posle smrti, to jest ~ovek
ostaje kakav je bio na svetu, iako se ponekad pona{a druga~ije iz straha od kazne, (prim. prev.)
** ^ovek ne gubi razum sve dok ima nade da mu razum slu`i da
shvati istinu i da ne ~ini zlo; ali kada nema vi{e te nade, onda ga gubi,
a to je kada nastanjuje paklene dubine gde jedva da i postoji, a izgleda kao kostur posut crnom bojom, pa tako nema ni misli ni `elja, {to
je pomenuto u prethodnom tekstu, (prim. prev.)
*** Vi{i oblik razuma, (prim. prev.)
104
Bog, Promisao, Stvaranje
stvarima, nego mo} da (~ovek) potvr|uje sve {to mu prija, tako da posle ovakve potvrde ~ovek postane nadmen*,
pa mu se ~ini da je obmana istina, a da je zlo dobro. Pa
ipak, ova ljubav ne oduzima sposobnost da se istine vide
u njihovom vlastitom svetlu; samo se oduzima za ono vreme kada se ta ljubav (ka zlu) upra`njava, {to zna~i kada
postoji a ne kada je nema.
5) Kada se ~ovek popravi i kada mudrost njegovog
razuma postane deo ljubavi njegove volje, to jest kada
mudrost postane ljubav ka istini i dobru, tada je ~ovek sli~an vrtu u prole}e, kada se toplota sjedini sa svetlo{}u te
daje `ivot klicama. Duhovne klice su dela mudrosti (koja
poti~e od ljubavi), tako da u svakoj klici kao da postoji
du{a te ljubavi, a klica kao da je obu~ena u mudrost. Volja je prema tome kao otac, a razum je kao majka.
6) Takav je tada ~ovekov `ivot, ne samo `ivot njegovog uma (animus), nego i `ivot njegovog tela, jer `ivot uma
deluje jednoglasno sa `ivotom tela po saobraznostima (korespondencijama). Jer `ivot volje ili ljubav saobrazna je
`ivotu srca, dok je `ivot razuma ili mudrosti saobrazan
delovanju plu}a; to su dva izvora `ivota tela. Ovo nije poznato; a to je uzrok {to zao ~ovek ne mo`e `iveti u nebu
niti dobar u paklu. Svako od njih postaje kao mrtav ako
nije me|u onima ~iji `ivot volje i razuma ~ine jedinstvo
(s njegovim `ivotom); samo me|u sli~nima njegovo srce
kuca a plu}a di{u slobodno. (Otkr. Obj. 1171)
67. Deveti zakon Bo`anskog Provi|enja je u tome
da Gospod „ne nau~ava istine neposredno Sam ili preko
an|ela, nego preko Re~i, kroz besede, ~itanje, razgovore, te
kroz razmi{ljanje svakog ponaosob; i da se ~ovek tada prosvetljuje prema tome kakvo je njegovo ose}anje prema istini, koje se temelji na primeni (tih istina u `ivotu); bez toga,
on ne bi delovao kao od sebe.“
* Zami{lja se sna`nim, (prim. prev)
105
Emanuel Svedenborg
Ovo sledi iz zakona Bo`anskog Provi|enja koji su ve}
navedeni, a to je da ~ovek mora da bude slobodan i da
postupa po svom razumu; da mora da misli kao od sebe,
te da postupa po svojoj volji slobodno; i dalje, da se ne
povodi za ~udima ili vizijama da bi verovao ili ne{to radio. Ovi zakoni se ne mogu promeniti jer su to zakoni Bo`anske Mudrosti, a u isto vreme i Bo`anske Ljubavi; ovi
zakoni bili bi poreme}eni ako bi ~ovek u~io (istine i dobra) neposredno kroz uticaj (influx) ili govor; (ali kada se
radi o ~ovekovom unutarnjem umu) Gospod uti~e (neposredno) u ~ovekovo unutarnje bi}e (interiora), pa tek onda u njegovo spolja{nje bi}e (exteriora); isto tako, u ose}aj
njegove volje, a preko njega i u misli njegovog razuma,
a ne obrnuto, to jest kroz misli razuma u ose}aj volje. Uticanjem u unutarnje ~ovekovog uma, a kroz to u njegovo spolja{nje, pu{taju se koreni a od korena rast, po{to
su koreni unutra{nje a rast (biljke) spolja{nje. Opet, uticaj u ose}aj volje, a kroz ovaj u misli razuma, daje `ivot
du{i a onda i svemu ostalom; jer je ose}aj volje kao du{a
iz koje se oblikuju misli razuma. Takav je uticaj iz unutarnjeg u spolja{nje, uticaj koji je stvaran.
^ovek ni{ta ne zna o ovom uticaju u njegovo unutarnje bi}e, niti bilo {ta zna o onome {to ulazi u ose}aj njegove volje; on veruje da uticaj ulazi u njegov spolja{nji
um, kao i u misli njegovog intelekta; ali ako bi bilo tako,
ne bi se moglo stvoriti ne{to {to ima koren i du{u. Svako
mo`e videti da bi to bilo protivno Bo`anskom Redu, pa
bi sledstveno tome bilo razgra|ivanje a ne gra|enje. Iz toga se jasno mo`e videti istina o ovom zakonu Bo`anskog
Provi|enja. (Otkr. Obj. 1173)
68. Me|utim, samo se iz duhovnog sveta mo`e saznati kako Gospod ulazi uticajem i kako se sledstveno tome ~ovek vodi. U tome svetu je ~ovek svojim duhom, a
to zna~i svojim ose}anjima i mislima; jer misli i ose}anja
sa~injavaju duh ~oveka. To je (njegov duh) koji misli, a
106
Bog, Promisao, Stvaranje
ne telo. ^ovekova ose}anja, od kojih poti~u njegove misli, prostiru se u dru{tva duhovnog sveta u svim pravcima,
u ve}i ili manji broj dru{tava, ve} prema ja~ini i osobinama njegovih ose}anja. ^ovek je svojim duhom povezan
s tim dru{tvima kao konopcima koji ograni~avaju prostor
u kojem on hoda*. I kako se menjaju njegova ose}anja,
tako on prelazi iz jednog u drugo dru{tvo, i u kojem god
da je dru{tvu, iz toga dru{tva se kao iz sredi{ta {ire njegova ose}anja i misli u druga dru{tva, to jest u njihove
obode. Ta dru{tva su u stalnoj vezi sa ose}anjem u sredi{tu, te ~ovek misli i govori iz tog ose}anja.
^ovek sti~e za sebe ovu sferu – a to je sfera njegovih ose}anja i misli – dok je na svetu; ako je ona zla (sfera), on je u paklu, ako je dobra, on je u nebu. On toga
nije svestan, jer ne zna da sve to postoji. Kroz ova dru{tva
~ovek se kre}e svojim umom slobodno, iako je vezan (kao
konopcima), a u stvari Gospod ga vodi na svakom koraku. Me|utim, tako je ure|eno da ~ovek misli da je potpuno slobodan; dozvoljeno je da on bude ube|en da je
tako, jer je to po Bo`anskoj Providnosti da se ~ovek vodi
tamo kuda ga vode njegova ose}anja. Ako je njegovo ose}anje zlo, on je vo|en kroz paklena dru{tva, a ako uz to
ne gleda na Gospoda, on se uvodi u njih dublje, iako ga
Gospod vodi kao rukom, tako da mu popu{ta ili ga zaustavlja koliko je ~ovek voljan da ga sledi (Gospoda). S druge strane, ako gleda na Gospoda**, on postupno izlazi iz
tih (paklenih) dru{tava, sve prema njihovom redu i povezanosti; a ovaj red i ove povezanosti (paklenih dru{tava)
poznati su samo Gospodu. Na taj na~in ~ovek se izvodi
korak po korak iz pakla nagore prema nebu, pa i u nebo.
Ovo Gospod izvodi bez ~ovekovog znanja, jer ako
bi ovaj bio toga svestan, poremetio bi taj proces i postao
sam sebi vo|a. ^oveku je dovoljno da nau~i istine iz Re~i,
* Gde se kre}e njegov duh, (prim. prev.)
** Ako veruje u Gospoda i ako o~ekuje od njega pomo}, (prim. prev.)
107
Emanuel Svedenborg
i da preko istina upozna dobra, a opet preko istina i dobara da sazna {ta su zla i obmane, te na taj na~in istine
deluju na njega, pa tako zla i neistine vi{e nemaju uticaja na njega. Dozvoljava mu se da zna {ta su zla i obmane pre nego sazna {ta su istine i dobra, ali ne mo`e
da ih vidi i opa`a; samo se na taj na~in ~ovek vodi iz
jednog u drugo ose}anje u slobodi i kao od sebe. Ako priznaje Bo`ansko Provi|enje u svemu, on je vo|en u skladu
sa svojim ose}ajem za istinu i dobro, ali ako ne priznaje Bo`ansko Provi|enje Gospodovo, on se vodi u skladu
sa svojim ose}ajem za zlo i obmanu, po dozvoli*. Samo
na taj na~in prima inteligenciju koja odgovara ose}anju,
i to je prima onoliko koliko se iz istina bori protivu zala
kao od sebe. Nu`no je da se ovo otkrije jer se ne zna da
Bo`ansko Provi|enje neprestano deluje, kako u najsitnijim tako i u najkrupnijim stvarima ~ovekovog `ivota. (Otkr.
Obj. 1174)
69. Posle navedenoga bi}e obja{njena priroda ose}anja, a zatim i za{to Gospod vodi ~oveka pomo}u ose}anja a ne pomo}u misli, pa }e na kraju biti pokazano za{to
se ~ovek ne mo`e spasti ni na koji drugi na~in.
1) [ta je priroda ose}anja? Ose}anje je sli~no ljubavi, s tom razlikom {to je ljubav kao izvor, a ose}anja su
kao potoci koji iz njega isti~u; pa su tako ona nastavak
(ljubavi). Ljubav je kao izvor u ~ovekovoj volji; njegova
ose}anja, koja su kao potoci, ulivaju se neprekidno u njegov razum, i tu uz pomo} svetlosti iz istina grade misli,
upravo onako kako toplota u vrtu prouzrokuje rast semenki uz pomo} sun~evih zraka. Po svom poreklu ljubav je
toplota neba, a istine su sun~evi zraci, dok su misli rast biljaka, gde su toplota i svetlost sjedinjene. Iz ovakvog jedinstva poti~u sva dru{tva neba, koja su nebrojena i koja
su u su{tini ose}anja; ona su iz topline, koja je ljubav, i
* Od Gospoda, (prim. prev.)
108
Bog, Promisao, Stvaranje
iz mudrosti, koja je svetlost {to isti~e iz Gospoda kao
sunce*. Iz tog razloga dru{tva ose}aja za dobro i istinu
stoje u srazmeri s toplinom sjedinjenom sa svetlo{}u, i sa
svetlo{}u sjedinjenom s toplinom. To je poreklo misli svih
onih koji nastanjuju nebo. Iz ovoga je jasno da dru{tva
nisu misli nego ose}anja, pa je jasno i da, kad ka`emo
kako ~oveka vode dru{tva, to zna~i da ga vode ose}anja,
a kada ga vode ose}anja, da ga u stvari vode dru{tva, pa
}emo ubudu}e umesto dru{tva koristiti izraz ose}anja.
2) Sada }emo pokazati za{to Gospod vodi ~oveka preko njegovih ose}anja, a ne preko njegovih misli. Kada Gospod vodi ~oveka kroz njegova ose}anja, On mo`e da ga
vodi po zakonima Njegovog Bo`anskog Provi|enja, a to
ne mo`e ako ga vodi preko njegovih misli. Ose}anja ~ovek ne opa`a, ali misli ~ovek opa`a. Dalje, ose}anja uzrokuju misli, a misli ne uzrokuju ose}anja; ~ini se kao da
misli imaju tu mo}, ali to je obmana. A po{to ose}anja
stvaraju misli, ona stvaraju i sve {to pripada ~oveku, jer
ona sa~injavaju njegov `ivot. Ovo je poznatu u svetu. Jer
ako odr`avate ~oveka u njegovom ose}anju, on vam se
pokorava i mo`ete ga voditi kuda god ho}ete, i tada jedan razlog deluje kao i hiljadu (razloga); ali ako ga ne
odr`avate u njegovom ose}anju, razlozi ne vrede ni{ta**;
jer u tom slu~aju ose}anje koje se ne sla`e s razlozima,
te razloge izvr}e, odbacuje ili ru{i. Sli~no bi bilo kada bi
Gospod vodio ~oveka pomo}u njegovih misli neposredno,
a ne preko ose}anja. Tako|e, kada ga Gospod vodi preko
ose}anja, ~oveku se ~ini da je slobodan u mislima, te da
govori i postupa slobodno. Stoga Gospod ne pou~ava ~oveka neposredno, nego za to koristi sredstva, a to su Re~,
u~enja i besede iz Re~i, zatim razgovorima i dru`enjem
s drugim (ljudima); jer tada ~ovek misli slobodno kao od
sebe.
* U nebu se Gospod vidi kao sunce koje neprestano sija, (prim. prev.)
** Ose}anja su ja~a od razuma, (prim. prev.)
109
Emanuel Svedenborg
3) Iz onoga {to smo rekli o zakonima Bo`anskog Provi|enja, kao i iz toga {to misli ne stvaraju ose}anja,
postaje jasno da se ~ovek ne mo`e spasti ni na koji drugi
na~in. Jer i kada bi znao sve {to je u Re~i, ceo nauk, pa
i tajne mudrosti koje su poznate samo an|elima, a da i pored toga ose}a po`ude za zlom, Gospod ga ne bi mogao
izvesti iz pakla. Stoga je o~igledno da bi, kada bi ~ovek
bio vo|en uticajem u njegove misli, to bilo isto kao kada
bismo bacali seme na drum, ili u vodu, ili na sneg, ili u
vatru. (Otkr. Obj. 1175)
70. Me|utim, upravo zbog toga {to Bo`ansko Provi|enje deluje na ose}anja koja pripadaju ~ovekovoj ljubavi
i volji, i {to ga vodi preko njegovih vlastitih ose}anja iz
jednog u drugo, ve} prema njihovoj bliskosti, pri tome po{tuju}i ~ovekovu slobodu tako da to ~ovek i ne opa`a, mnogi ljudi odri~u Provi|enje i utvr|uju se u tome (odricanju).
Na to ih navode mnoge stvari u svetu; kao na primer ve{tine i podvale koje poma`u zlim ljudima da uspevaju;
da bezbo`ni ljudi odnose pobedu; da postoji pakao, da su
ljudi slepi za duhovne stvari, i da postoje tolika krivoverja zbog toga, koja kao da izviru iz jedne glave te se {ire po
skup{tinama i po narodima i postaju trajna – kao {to su
papstvo, luteranstvo, kalvinizam, melanktonizam, arijanstvo,
socinijanstvo, kvekerizam, entuzijanizam (pantekostalci), pa
~ak i judaizam; a ovde spadaju i naturalizam i ateizam.
Izvan Evrope kroz nekoliko kraljevstava preovla|uju muhamedanstvo i paganstvo, gde ima raznih vrsta bogo{tovlja, a u nekim slu~ajevima njega i nema. Svi oni koji
o ovome ne misle iz Bo`anske Istine, ka`u u svom srcu
da Bo`ansko Provi|enje ne postoji, ili kao da ga nema.
Kada se i jednima i drugima ka`e da Bo`ansko Provi|enje deluje u svim najmanjim i najve}im ljudskim poslovima, oni se ne osvr}u na to ili mu ne pridaju nikakvu
va`nost. Takvi kao da sve to bacaju iza sebe i idu dalje
(svojim putem), pa i kada okrenu lice da vide ima li ne~ega,
110
Bog, Promisao, Stvaranje
ako ne{to i vide, oni samo ka`u: „Tako se govori“. A poneki potvr|uju (da postoji Provi|enje), ali samo usnama
ali ne i srcem.
Sada, po{to je va`no da znanje zameni slepilo, to
jest da se gust mrak prouzrokovan neznanjem rastera, dozvoljeno nam je da vidimo:
1) Da Gospod ne u~i nikoga neposredno, nego posredstvom onoga {to ~ovek mo`e da ~uje i vidi.
2) Da i pored toga Gospod ~ini mogu}im ~ovekove
popravak i spasenje preko onoga {to ~ovek usvaja iz svoje religije.
3) Da se Gospod stara o tome da se ljudi iz svakog
naroda mogu spasti. (Otkr. Obj. 1176)
71. Gospod ne u~i nikoga neposredno, nego preko
onoga {to je dostupno ~oveku, a to je preko sluha i preko
vida. Ovo sledi iz onoga {to je prethodno re~eno. Tome
treba dodati da ne postoji neposredno otkrivenje, osim
onoga koje je dato u Re~i, kod proroka i jevan|elista, i
u istorijskim delovima Re~i*. Njena priroda (priroda Re~i) je takva da svaki ~ovek iz nje mo`e da u~i, ve} prema ose}anjima svoje ljubavi i mislima koje proisti~u iz tog
ose}anja. Oni koji nisu u dobru `ivota mogu da nau~e
vrlo malo; ali oni koji jesu** mogu da nau~e mnogo, jer
primaju prosvetljenje od Gospoda.
A priroda prosvetljenja je ova: Svetlost spojena s toplinom ulazi kroz nebo od Gospoda. Ova toplina, koja je
Bo`anska Ljubav, uti~e na volju iz koje poti~e ~ovekov
ose}aj prema dobru. Ova svetlost, koja je Bo`anska Mudrost, uti~e na razum iz kojega poti~u istinite misli. Ova
dva izvora – volja i razum – uti~u na sve {to pripada ~oveku, ali se prosvetljenje daje samo za one predmete koji
se razmatraju. Ono (prosvetljenje) daje Gospod kroz Re~,
* Pisaca Jevan|elja, (prim. prev.)
** U dobru `ivota, to jest koji su dobri ljudi, (prim. prev.)
111
Emanuel Svedenborg
u kojoj sve ono {to ima duhovno poreklo stoji u vezi s
nebom*; Gospod ulazi influksom kroz nebo i prosvetljava ono {to je predmet ~ovekovog razmatranja. Uticaj je
neprekidan i sveop{ti, prostiru}i se kod ~oveka u najmanjim pojedinostima (njegovog `ivota). To je sli~no toploti
i svetlosti sunca na svetu, koje uti~e na sve {to {to raste
na svetu, zajedno i pojedina~no, i ~ini da sve raste ve} prema tome kakvo je seme i kako ga zemlja prima. A kakva
li su tek toplina i svetlost Bo`anskog Sunca iz kojega sve
`ivi!
Biti prosvetljen kroz nebo iz Gospoda isto je {to i
biti prosvetljen od Duha Svetoga; jer Sveti Duh je Bo`ansko koje proisti~e iz Gospoda kao Sunca, od kojega je i
nebo. Iz ovoga je jasno da Gospod nau~ava ~oveka crkve
preko Re~i, a u skladu s ljubavlju njegove volje koju
ovaj sti~e preko svog `ivota, i kroz razumevanje koje prima iz svoje ljubavi preko poznavanja (scientia) vere; isto
tako je jasno da se ono (prosvetljenje) ne mo`e dati nikojim drugim putem, jer je takav Bo`anski red uticaja (influksa). To je razlog {to je hri{}anska religija izdeljena
na crkve i na jeresi unutar njih, uop{te i pojedina~no. S
druge strane, oni koji su van granica hri{}anskog sveta i
kojima nije dostupna Re~, tako|e se nau~avaju na sli~an
na~in; jer se i oni u~e preko svoje religije koja je njima
umesto Re~i i koja je donekle izvedena iz nje.
Religija muhamedanaca je u pone~emu izvedena iz
Re~i, kako Starog tako i Novog Zaveta. Kada je re~ o ostalima, njihova religija je izvedena iz drevne Re~i koja se
zatim izgubila. Kod nekih religijsko verovanje poti~e iz
drevne crkve, koja je posedovala tu drevnu Re~, a prostirala se preko ve}eg dela azijskog kontinenta i bila podeljena me|u mnogim narodima, koji su vremenom postali
idolopoklonici. Takve Gospod nau~ava kroz njihovu religiju na sli~an na~in kao {to nau~ava hri{}ane preko Re~i.
* Kroz saobraznosti ili korespondencije, prim. prev.)
112
Bog, Promisao, Stvaranje
To Gospod izvodi preko neba, kao {to je ve} re~eno, i
tim putem On pokre}e njihovu volju i razum. Ali prosvetljenje koje oni primaju nije isto kao ono koje se prima
kroz Re~. Kod prvih je to nalik ve~eri, kada mesec sija s
manje ili vi{e sjaja, a kod drugih je nalik suncu koje sija
od jutra do podneva. Stoga Gospodova crkva, koja se prostire po celom svetu, li~i na sun~evu svetlost – koja je
Bo`anska Mudrost – od podneva do ve~eri i sve do no}i;
kao i na sun~evu toplotu – koja je Bo`anska Ljubav –
cele godine, od prole}a do jeseni, pa sve do zime. (Otkr.
Obj. 1177)
72. (2) Gospod se postarao da se ~ovek mo`e popraviti i spasti preko onoga {to usvaja iz svoje religije
kao izvora.
Po celom svetu, gde god postoji neka religija, nju ~ine dve stvari: da postoje Bog i ~ovek, i da postoji veza me|u njima. Postoje i dve stvari koje ~ine vezu, a to su dobro
iz ljubavi i istina iz vere, tako da se prvo daje neposredno, a drugo posredno od Gospoda. Pomo}u dobra iz ljubavi Gospod vodi ~oveka, a u isto vreme ~ovek je vo|en
istinama vere.* Ovo se sla`e s onim {to je do sada re~eno. ^oveku istina vere izgleda kao da mu pripada jer je
sti~e kao od sebe. Tako se Bog povezuje s ~ovekom preko dobra ljubavi, dok se ~ovek povezuje s Bogom preko
istine vere. I po{to je ta veza takva, Gospod se poredi s
mlado`enjom i mu`em, a crkva s nevestom i `enom. Gospod uti~e u ~oveka neprekidno preko uticaja (influksa) s
punim dobrom ljubavi, a preko istine vere u onoj meri u
kojoj ~ovek ima vere, a to se menja. Ova potpunost (uticaja) mo`e da postoji u zemljama gde je Re~ poznata, ali
ne i u onima gde Re~ nije poznata; me|utim, to se razlikuje od jednog do drugog slu~aja, ve} prema poznavanju
vere i `ivota prema veri. Zbog toga ta potpunost mo`e da
* Preko znanja koje sti~e iz Re~i posredstvom roditelja, staratelja i u~itelja vere, sve{tenika, (prim. prev.)
113
Emanuel Svedenborg
bude ve}a u zemljama gde je Re~ nepoznata, nego u onima koje imaju Re~.
O tome kako se de{ava povezivanje Boga s ~ovekom i ~oveka s Bogom, u~i se iz dveju tablica napisanih
Bo`jom rukom, nazvanim Tablicama sporazuma, svedo~anstva i zakona. U jednoj Tablici je Bog, a u drugoj je
~ovek. Ovakve tablice postoje kod svih naroda koji imaju
neku religiju. Iz prve Tablice znaju da Boga treba priznavati, da ga treba voleti i klanjati Mu se. Iz druge Tablice
znaju da je kra|a zabranjena, kako otvorena tako i podmuklim i tajnim na~inom; da se ne sme vr{iti preljuba niti ubijati, bilo nasiljem bilo mr`njom; da se ne sme la`no
svedo~iti, pred sudom ili pred svetom; i jo{, da ~ovek ne
sme da `udi za ovim zalima*. Iz svoje Tablice ~ovek zna
kojih zala treba da se kloni, a onoliko koliko ih se kloni
i onoliko koliko ih poznaje i odbacuje kao od sebe**, toliko Bog vezuje ~oveka za Sebe, pa ga tako osposobljava
da radi i ono {to Njegova Tablica nala`e, a to je da voli
Boga i da mu se klanja. Tako|e, daje mu mo} da ne `eli
zlo, a isto tako daje mu sposobnost da upozna istine. Na
taj na~in se te dve Tablice povezuju u ~oveku, tako da
je Bo`ja Tablica postavljena iznad ~ove~je, i stavljene su
u kov~eg kao jedna, a iznad njih je sedi{te milosti, koje
je Gospod, a iznad sedi{ta milosti su dva Heruvima, koja
su Re~ i koja su iz Re~i, u kojima Gospod razgovara s
~ovekom kao {to je razgovarao s Mojsijem i Aronom izme|u Heruvima.
Po{to se povezivanje Gospoda s ~ovekom de{ava na
taj na~in, to je o~ito da je spasen svako ko je s tim upoznat i koji `ivi po gra|anskom, moralnom i Bo`anskom
zakonu; {to zna~i svako u svojoj religiji, bilo da je hri{}anin ili muhamedanac, bilo neznabo`ac. [tavi{e, ~ovek koji utelovljuje ova na~ela u svom `ivotu iz religijske namere,
* Koja su zabranjena, (prim. prev.)
** Bez prinude, (prim prev.)
114
Bog, Promisao, Stvaranje
iako na svetu nije znao za Gospoda ili za Re~, ipak je u
pogledu duha u tom stanju da `eli da postane mudar. Tako njega posle smrti pou~avaju an|eli i on priznaje Gospoda; isto tako on prima istine i postaje an|eo. Svi takvi
sli~ni su ~oveku koji je umro kao dete, jer njega Gospod
vodi a vaspitavaju ga an|eli. Dakle, svi koji ne znaju ni
za kakvo religijsko bogo{tovlje, a u takvom su neznanju
jer `ive u takvoj zemlji, isto se pou~avaju kao mala deca,
pa se spasavaju preko gra|anskog i moralnog zakona*
Video sam takve osobe koje u po~etku nisu imale izgled
~oveka (odraslog); ali sam ih posle video kao ljude i ~uo
kako govore prema zapovestima iz Dekaloga**. Za an|ele je ovo pou~avanje najve}a radost. Iz toga je jasno da
Gospod nalazi na~ina da se mo`e spasti svaki ~ovek. (Otkr.
Obj. 1170)
73. (3) Gospod se stara da u svakom narodu postoji neki na~in da se ~ovek spase.
Iz onoga {to je ve} re~eno vidi se da se ~ovek mo`e
spasti bez obzira na to kojoj religiji pripada. Jer zna {ta
su zla, a iz toga zna {ta su obmane i da ih se treba kloniti, a kada ih se kloni, upoznaje se s dobrima koja treba ~initi i sa istinama u koje treba verovati. Pre nego {to po~ne
da se kloni zala i pre nego {to prestane da veruje u obmane, dobra koja ~ini nisu dobra u sebi***, jer nisu iz Gospoda nego iz ~oveka. Razlog {to to nisu dobra u sebi je
to {to jo{ nisu o`ivela u ~oveku. ^ovek koji je upoznat sa
svim dobrima i istinama {to se mogu znati, ne zna ni{ta
(na duhovni na~in) ako se ne kloni zala; jer njegova zla
kao da ih upijaju i izbacuju, te on postaje lud, ne na svetu, nego posle (smrti).
* Po kojem `ive, (prim. prev.).
** Tablica deset zapovesti Bo`jih, (prim. prev.)
*** Prava ili istinita dobra, (prim. prev.)
115
Emanuel Svedenborg
Dakle, po{to je svak po svojoj religiji upoznat s tim
{ta su zla i obmane kojih se treba kloniti, i po{to tako
upoznaje dobra koja treba ~initi i istine koje treba verovati, to je jasno da se Gospod stara da u svakom narodu
koji ima neku religiju postoji i na~in da se ~ovek spase.
To postoji u potpunosti kod hri{}ana; tako isto postoji,
iako ne potpuno, kod muhamedanaca i neznabo`aca; sve
drugo {to ih razlikuje jeste stvar ceremonije*, pa nema
zna~aja, ili je re~ o dobrima koja se mogu ~initi ali ne moraju, ili je pak re~ o istinama koje se mogu verovati ali
ne moraju, te se i pored toga ~ovek spasava.
^ovek vidi svojstva dobra i istine tek onda kada ukloni zlo**: hri{}ani (vide) iz Re~i, muhamedanci iz Kurana, a neznabo{ci iz svoje religije. Hri{}ani vide iz Re~i
da je Bog jedan; da je Gospod Spasitelj sveta; da su svako dobro i istina, kada su to stvarno i po sebi, iz Boga
a ni{ta iz ~oveka; da postoje Kr{tenje i Sveta ve~era; da
ima neba i pakla; da postoji `ivot posle smrti, te da onaj
koji ~ini dobro ulazi u nebo, a onaj koji ~ini zlo ide u
pakao. Ovo on (~ovek) veruje iz istine i ~ini sve to iz dobra, ako nije u zlu. Mo`e da izostavi sve ostalo {to se ne
sla`e s Dekalogom (Deset zapovesti). Muhamedanci vide
iz Kurana da je Bog jedan; da je dobro iz Boga; da je
Gospod Sin Bo`ji,*** da je sve dobro iz Boga, da postoje nebo i pakao; da postoji `ivot posle smrti, i da se zla nazna~ena u Deset zapovesti moraju odbacivati. Ako postupa po slovu i veruje ono {to smo naveli, i on je spasen.
Neznabo`ac vidi iz svoje religije da postoji Bog i da mu
se treba klanjati i voleti ga, i da je dobro iz Njega, da postoje nebo i pakao; da postoji `ivot posle smrti; i da se treba kloniti zala koja su pomenuta u Deset zapovesti.****
*
Rituala, (prim. prev.)
** Iz svog `ivota, (prim. prev.)
*** Ovde je autor pogre{io: oni veruju da je On Sin Marijin i prorok, a ne Sin Bo`ji, (prim. prev.)
**** I tzv. neznabo{ci veruju u Boga, ali ne na isti na~i kao oni koji
116
Bog, Promisao, Stvaranje
Ako on postupa tako*, i ako u to veruje, on je spasen.
A po{to ve}ina neznabo`aca zami{lja Boga kao ^oveka,
a Gospod je Bogo-^ovek, to oni posle smrti, pou~eni od
an|ela, priznaju Gospoda**, te posle od Njega primaju
istine koje su im do tada bile nepoznate. To {to nemaju
Kr{tenje ni Svetu ve~eru, nije osnova za osudu, jer su
ovi namenjeni onima {to poseduju Re~ iz koje se zna za
Gospoda; jer su ova dva (sakramenta) simboli Njegove
crkve, te su i svedo~anstvo i potvrda da }e oni koji veruju i `ive po Gospodnjim zapovestima biti spaseni. (Otkr.
Obj. 1180)
74. Sada }emo ne{to re}i o duhovima koji govore s
~ovekom. Mnogi veruju da Gospod mo`e da nau~ava preko duhova koji bi razgovarali s ljudima. No oni koji to
veruju i koji to `ele, ne znaju da na taj na~in dovode u
opasnost svoje du{e. U pogledu svoga duha, sve dok je na
svetu, ~ovek je me|u duhovima, a da duhovi ne znaju da
su kod ~oveka niti je on svestan da je s njima. Razlog je
to {to su oni neposredno vezani kroz ose}anja svoje volje, a posredno kroz misli svog razuma. Jer ~ovek misli prirodno, a duhovi misle duhovno; a prirodna i duhovna misao
jesu jedno samo po saobraznosti (korespondenciji); to je
ono {to spre~ava ljude i duhove da ne{to znaju jedni o drugima. Ali ~im po~nu da govore s ~ovekom, duhovi izlaze
iz svog duhovnog stanja i ulaze u ~ovekovo prirodno stanje, i po{to postaju svesni da su kod ~oveka, povezuju se
s mislima njegovog ose}anja, te iz tih misli govore s njim.
Oni mogu u}i samo u njegovo prirodno stanje, jer sli~no
ose}anje, zajedno s mislima koje su iz njega, dovodi do povezivanja u svim slu~ajevima, a razli~ita ose}anja uzrokuju odvajanje.
imaju Re~ ili Otkrivenje, koje je pisano i koje se mo`e ~itati i razumeti, (prim. prev.)
* Kako mu nala`e njegova religija, (prim. prev.)
** Za Boga, (prim. prev.)
117
Emanuel Svedenborg
Zbog toga, kada govori s ~ovekom, duh ima ista na~ela kao i ~ovek s kojim razgovara, bilo da su (na~ela) istinita ili la`na; i dalje, on pokre}e ta na~ela, pa spajaju}i ih
sa svojima, jo{ ih i poja~ava. Iz toga je jasno da se samo
duhovi sli~ni ~oveku povezuju s ~ovekom, to jest deluju
na njega; a njihovo delovanje sla`e se s govorom. Stoga
samo zanesenja~ki duhovi govore sa zanesenjacima; duhovi kvekeri samo s kvekerima, a moravijanci s moravijancima. A takav slu~aj je i s arijancima, socinijancima i
ostalim jereticima. Svi duhovi koji govore s ~ovekom jednom su i sami bili ljudi na svetu, i tada su bili sli~noga
karaktera. Da je tako, bilo mi je dato da iskusim vi{e puta. I sme{no je to {to kad ~ovek misli da Sveti Duh razgovara s njim ili da na njega deluje, onaj duh koji s njim
razgovara isto veruje da je i sam Sveti Duh. To se redovno de{ava s duhovima zanesenjacima.
Iz ovoga je o~ito kakvoj je opasnosti izlo`en ~ovek
kada razgovara s duhovima, ili kada otvoreno ose}a njihovo delovanje. ^ovek ne poznaje svoje ose}anje, da li
je dobro ili lo{e, niti zna s kojim drugim ose}anjima je
povezano, pa ako je ponosan na svoju inteligenciju, duh
povla|uje svaku misao koja dolazi od toga ose}anja. Isti
je slu~aj kada je ~ovek vatreno pristrasan nekim na~elima, {to se de{ava kada ono {to veruje ne poti~e iz ~istih
ose}anja. Jer kada duh sli~nih ose}anja povla|uje ~ovekovim mislima ili na~elima, tada jedan vodi drugoga kao {to
slep vodi slepoga, sve dok zajedno na padnu u jamu.*
Takvi su bili pitonisti u stara vremena, kao i magovi
u Egiptu i Vavilonu; njih su (ljudi) nazivali mudrima zato {to su razgovarali s duhovima i {to su na sebi ose}ali
njihovo delovanje. I tako se klanjanje Bogu pretvorilo u
klanjanje demonima, pa je tako crkva nestala. Stoga je
uz pretnju smrtnom kaznom Izraelcima bilo zabranjeno
da ovako razgovaraju (s duhovima). (Otkr. Obj. 1182)
* Iz ovakvih odlomala vidi se da Svedenborg nije odobravao nekromantiju odnosno spiritizam, (prim. prev.)
118
Bog, Promisao, Stvaranje
75. Druga~ije je s onima koje vodi Gospod; a On
vodi one koji vole i ho}e istine od Njega. Ovi primaju
prosvetljenje dok ~itaju Re~, jer je Gospod u Njoj i govori sa svakim prema njegovim sposobnostima. Ako ovi i
~uju govor duhova, njih taj govor ne vodi, nego su vo|eni po provi|enju tako da su svoji*. Jer, kao {to je re~eno, svakog ~oveka Gospod vodi preko njegovih ose}anja,
iz kojih on misli slobodno kao od samog sebe. Kada ne
bi bilo tako, ~ovek se ne bi mogao obnoviti niti bi mogao da primi prosvetljenje. Me|utim, ljudi primaju prosvetljenje na razne na~ine, ve} prema prirodi svojih ose}anja i inteligencije koja ishodi iz njih. Oni koji duhovno
ose}aju istinu, uzdi`u se u svetlo neba toliko da opa`aju** to prosvetljenje. Meni je bilo dato da opa`am to prosvetljenje, pa da po njemu razlikujem ono koje dolazi od
Gospoda od onoga koje dolazi od an|ela; ono {to je od
Gospoda, bilo je napisano, ono od an|ela nije bilo napisano (Quod a Domino, hoc scriptum est, et qood ab angelis non scriptum). [tavi{e, meni je bilo dozvoljeno da
govorim s an|elima kao ~ovek s ~ovekom, kao i da vidim
stvari koje su u nebesima i one koje su u paklu. Razlog
je to {to se pribli`ava kraj sada{nje crkve i {to po~inje
nova koja }e biti Novi Jerusalim. Nu`no je da se o ovoj
crkvi objavi da Gospod upravlja svemirom, kako nebom
tako i svetom; da postoje nebo i pakao i kakva je njihova priroda; da ljudi `ive kao ljudi posle smrti, u nebu oni
koje je Gospod vodio, a u paklu oni koji su sami sebe
vodili, da je Re~ (Bo`ja) Samo Bo`ansko Gospodovo na
zemlji; da je Poslednji Sud zavr{en da ljudi ne bi stalno
o~ekivali da se odigra na zemlji, kao i mnogo toga {to je
povezano sa svetlo{}u, koja se sada pokazuje posle tame
(duhovne). (Otkr. Obj. 1183)
* Da su slobodni, (prim. prev.)
** ^ulno, (prim. prev.)
119
Emanuel Svedenborg
76. Deseti zakon Bo`anskog Provi|enja je da kada
polo`aj (dru{tveni) i bogatstvo vode krivim putem, tada
~ovek sam sebe vodi svojom pame}u k njima (ka dru{tvenim polo`ajima i bogatstvu), jer njega Bo`ansko Provi|enje vodi ne na krivi put, nego k onome {to slu`i njegovom ve~nom `ivotu. Naime, Bo`anska Promisao gleda na
ono {to je ve~no, jer @ivot koji je Bog, a od kojega je
~ovek, jeste Ve~an.
Na ~ovekov um (animus) najvi{e uti~u dve stvari: polo`aj (u dru{tvu) i bogatstvo. Prvome je poreklo u ljubavi
prema slavi i po~astima, a drugome u ljubavi prema novcu i posedima. Oni tako uti~u na um, jer pripadaju prirodnom ~oveku*, pa stoga ljudi koji su samo prirodni misle
da su oni stvarni blagoslovi koji dolaze od Boga, iako u
stvari oni mogu da budu prokletstva, {to se vidi iz toga
{to mogu da ih poseduju kako dobri tako i lo{i ljudi. Video sam ljude koji su bili na visokim polo`ajima i bogati
(na svetu), i u nebu i u paklu. Dakle, ako polo`aj i bogatstvo ne vode na lo{ put, tada dolaze od Boga, ali kada
vode na lo{ put, tada su iz pakla.
Razlog {to ~ovek na svetu ne razaznaje da li oni (tzv.
Blagoslovi) dolaze od Boga ili od pakla jeste u tome {to
to ne mo`e da vidi ~ovek ~iji je prirodni ~ovek odvojen
od duhovnog ~oveka (u njemu samom); njih mo`e da razlikuje duhovni ~ovek koji je u prirodnom ~oveku, ali te{ko, zato {to je prirodni ~ovek vaspitan od detinjstva da
se pona{a kao da je duhovan. Stoga on ne samo {to tvrdi
nego i ube|uje sebe da veruje kako usluge koje ~ini crkvi, svojoj zemlji, dru{tvu i sugra|anima, dakle bli`njemu,
~ini radi njih samih, iako ih verovatno ~ini sebe i sveta
radi. ^ovek je u ovom stanju slepila ako nije odbacio zla
iz svoga `ivota kroz borbu protivu njih; jer sve dok su tu,
on ne mo`e ni{ta da vidi iz Duhovnog u svom Prirodnom
(~oveku). On je kao ~ovek koji sanja da je budan, ili kao
* Za razliku od duhovnog ~oveka, (prim. prev.)
120
Bog, Promisao, Stvaranje
no}na ptica koja tamu vidi kao da je svetlost. Takav je
prirodni ~ovek kad su vrata zatvorena za nebesku svetlost, a ona je duhovno na~elo koje prosvetljava prirodnog
~oveka. Stoga je od velikog zna~aja da (~ovek) zna da li
su polo`aj i bogatstvo ciljevi ili sredstva – jer ako su ciljevi, onda su prokletstva, ali ako su sredstva, onda su blagoslovi; stoga }emo prvo govori o ciljevima i sredstvima.
(Otkr. Obj. 1185)
77. Cilj, srednji uzroci i efekti mogu se nazvati i na~elni (po~etni) cilj, posredni ciljevi i krajnji cilj. Oni se
nazivaju ciljevima jer na~elni ili po~etni cilj, koji je sve
u njima – kako esse (esencija) tako i du{a – sve njih ostvaruje.* Po~etni cilj je ljubav ~ovekove volje, a me|uciljevi
su podre|enje ljubavi, dok je krajnji cilj ljubav volje, koja postoji kao neka slika. Po{to je na~elni cilj ljubav volje, to sledi da su posredni ciljevi, kao pot~injene ljubavi,
predvi|eni, pripremljeni kroz razum, i da je poslednji cilj u
stvari svrha ili korist (usus). Sve ovo je trebalo navesti da
bi se shvatilo kako po~asti i bogatstvo mogu da budu blagoslovi, ali i prokletstva. (Otkr. Obj. 1186)
78. Po{to cilj, koji je ljubav ~ovekove volje, sebi kroz
razum privla~i sredstva koja vode kona~nom cilju, i po{to sve vodi nekoj svrsi (usus), to sledi da cilj voli sredstva koja vode nekoj koristi, a ako to ne vodi toj svrsi,
tada ona odbacuje ta sredstva, i privla~i ili pribavlja druga. Iz ovoga je jasno kakav je ~ovek ako su njegovi po~etni ili na~elni ciljevi polo`aj u dru{tvu i bogatstvo; i
ako on smatra da sve ostalo treba da se pot~ini glavnom
cilju koji je svrha ili korist njemu samome. Uzmimo kao
primer sve{tenika kome je glavni cilj ljubav prema novcu
ili prema posedima. Za njega su slu`ba (Bogu), Re~, njegova u~enost i besede zasnovane na toj u~enosti, kao i
* Naime, prvobitni cilj ili svrha glavni su pokreta~i ili uzroci da se
ne{to ostvari, (prim. prev.)
121
Emanuel Svedenborg
pouka koju daje ~lanovima crkve i njihove obnova i spasenje, samo sredstva*. Ova sredstva on ceni prema vrednosti cilja koji ostvaruje, ali ih ne voli – iako kod nekih
izgleda kao da ih voli – a bogatstvo je predmet njegove
ljubavi, i ovaj cilj je sadr`an u svim sredstvima kojima
se slu`i. Zaista, on ka`e da mu je `elja da ~lanovi crkve
prime pouku, te da se poprave i spasu; ali po{to to ka`e
dok mu je na umu bogatstvo kao svrha ili cilj, to ona (ova
sredstva) nisu deo njegove ljubavi; ona mu slu`e da preko njih stekne ugled i dobit. Sli~an je slu~aj sve{tenika
kome je cilj da se istakne (me|u drugima). Neka se dobit
i po~asti odvoje od onoga ~ime se on slu`i da ih postigne, tada }ete videti (kakav je on).
Sasvim je drugi slu~aj ako su pouka, popravak i spasenje glavni (na~elni) cilj, a polo`aj (u dru{tvu) i bogatstvo
sredstva; jer tada je karakter sve{tenika sasvim druga~iji.
U prvom slu~aju je duhovan, dok je u drugom prirodan**.
Kod sve{tenika koji je duhovan – bogatstvo i polo`aj su
blagoslovi, dok su kod onoga koji je prirodan – prokletstva. Da je tako, dokazano mi je iskustveno u duhovnom
svetu. Video sam mnoge koji su mi rekli da su nau~avali,
pisali i vodili druge ka (duhovnom) preporodu, ali kada
se pokazalo {ta je bio cilj ili ljubav njihove volje, bilo
je jasno da su u svemu postupali radi sebe i sveta, a nikako radi Boga i bli`njega, i da su, uistinu, kleli Boga i vre|ali bli`njega. Na takve se misli kod Mateje (7:22, 23)
i kod Luke (13:26, 27). (Otkr. Obj. 1187)
79. Uzmimo kao primer kralja, princa, upravitelja ili
slu`benika, ~iji je glavni cilj ljubav za vladanjem, a ono
{to rade jesu sredstva. Slu`be koje oni obavljaju nisu radi
dobrobiti kraljevstva, zajednice, zemlje, dru{tva ili sugra|ana, nego radi u`ivanja u vladanju, a to zna~i radi sebe. Te
slu`be nisu to same po sebi, nego slu`e njihovom ponosu,
* Preko kojih dolazi do novca i poseda, (prim. prev.)
** Duhovan zna~i preporo|en, a prirodan nepreporo|en, (prim. prev.)
122
Bog, Promisao, Stvaranje
a oni ih obavljaju da bi sami sebe istakli, ne {to ih vole;
oni te slu`be uzdi`u (pred drugima), dok se u sebi njima
podsmevaju kao {to neki gospodari rade sa svojom poslugom. Takve osobe video sam posle njihove smrti i bio iznena|en.* Video sam ih kao |avole u plamenu**; jer
kada je ljubav ka vladanju glavni cilj, tada je to paklena vatra. Ali zato sam video i druge, kod kojih ljubav
ka vladanju nije bila glavni cilj, nego ljubav prema Bogu
i bli`njemu, a to je ljubav prema slu`bama***; ovi su
bili an|eli kojima je bilo dato da upravljaju u nebesima.
Iz svega ovoga vidi se da polo`aj mo`e da bude kako
blagoslov tako i prokletstvo; kada je blagoslov, tada je
od Gospoda, a kada je prokletstvo, tada je od |avola. Priroda ljubavi za vladanjem, kada je glavni cilj, predstavljena je u Re~i o Vavilonu, gde se ka`e da je njegov presto
u nebu iznad Gospoda i da tra`i svu vlast za sebe. Stoga je
on (Vavilon) uklonio klanjanje Bogu kako se ono propisuje u Re~i, a uveo klanjanje demonima, klanjaju}i se `ivim i mrtvim ljudima, grobovima, kao i le{evima i kostima.
To je kraljevstvo predstavljeno Luciferom kod Isaije (14:424); takvi koji su vr{ili vlast iz te ljubavi predstavljeni su
Luciferom, ali ne i ostali. (Otkr. Obj. 1188)
80. Po{to ljubav ka vladanju i ljubav prema bogatstvu preovla|uju u hri{}anskom svetu, i po{to su te ljubavi danas tako sna`no ukorenjene da ih je te{ko prepoznati,
od velike je va`nosti da se zna {ta je njihova priroda. One
zavode svakog ~oveka koji se ne kloni zala kao grehova;
jer onaj koji se ne kloni zala, taj se ne pla{i Boga i stoga
ostaje prirodan. I po{to ljubav ka vladanju i novcu pripada
prirodnom ~oveku, on nije u stanju da na unutarnji na~in
* Ovde autor misli na osobe koje je poznavao u prirodnom svetu i
koje je posle video u duhovnom svetu, (prim. prev.)
** Plamen se zaista vidi, ali nije stvaran jer je on samo prezentacija
ljubavi prema samom sebi, (prim. prev.)
*** Radi njih samih, (prim. prev.)
123
Emanuel Svedenborg
uo~i ove ljubavi u sebi. Ako se ne popravi, on ih i ne
vidi, a mo`e se popraviti samo kroz borbu protivu zala.
Veruje se da se ~ovek popravlja verom; ali vera u Boga
ne postoji kod ~oveka pre nego {to on povede borbu protivu zala. A kada se ~ovek popravi na ovaj na~in, tada
svetlost ulazi i uti~e od Gospoda kroz nebo, daju}i mu
ose}anje i sposobnost da vidi kakva je priroda ovih ljubavi odnosno da li one vladaju njime ili su mu pot~injene,
to jest da li su na prvom ili na drugom mestu, jer su one
kao stopala. Ako vladaju i ako su na prvom mestu, one
tada zavode (na krivi put) i postaju prokletstva, ali ako
su pot~injene i ako su na drugom mestu, tada ne zavode
i postaju blagoslovi.
Sve~ano izjavljujem da su iznutra |avoli svi oni kod
kojih ljubav prema vladanju zauzima prvo mesto. Ova
ljubav se prepoznaje po tome {to pru`a u`ivanje koje
prevazilazi svako drugo u ~ovekovom `ivotu. Ona kao da
neprestano izdi{e iz pakla, a ta isparenja izgledaju kao
vatra iz velike pe}i i uspaljuju srca onih ljudi koje Gospod ne {titi. A Gospod {titi sve one koji se poprave. No
i pored toga, Gospod vodi i one druge, ali u paklu, iako
to radi preko spoljnih stega, kao {to su strah od kazne ili
strah od gubitka ugleda, ~asti ili dobitka i zadovoljstava koja pru`aju, tako isto i nagradama. On ne mo`e da ih izvede iz pakla, jer ljubav ka vladanju ne prihvata unutarnje
(duhovne) stege, a to su strah od Boga i ose}aj za dobro
i istinu, pomo}u kojih Gospod vodi u nebo i u nebu sve one
koji idu za Njim. (Otkr. Obj. 1189)
81. Sada }emo re}i pone{to o tome kako Bo`anska
Promisao ne vodi nikada ~oveka krivim putem, ve} ga vodi
uvek na na~in koji njemu slu`i u odnosu na ve~ni `ivot;
jer se i to odnosi na polo`aj i bogatstvo. Da je tako, jasno je iz onoga {to sam video u nebesima. Nebesa su izdeljena u dru{tva, a u svakom ima (ljudi duhova) koji su
zauzimali polo`aje i bili bogati (na svetu); prvi su u takvoj
124
Bog, Promisao, Stvaranje
slavi, a drugi u takvom bogatstvu, da se nikakva slava i bogatstvo na svetu ne mogu s tim uporediti. Prvi su mudri,
a drugi obiluju znanjima; prvi vode (druge) mudro{}u, a
drugi prevazilaze ostale znanjima (scientia). Polo`aj i bogatstvo mogu se ste}i bilo da je ~ovek mudar bilo da nije. Onaj koji ima mudrost voli je radi koristi (bli`njemu).
Voleti mudrost zna~i voleti znanja (cognitiones) o dobrom i istinitom radi koristi koje ona ~ine (bli`njemu). Kada se ta korist voli vi{e od sebe samoga i sveta, i kada se
znanja o istini i dobru sti~u da bi bila korisna drugima,
tada su te koristi (slu`be) na prvom, a polo`aj i bogatstvo
na drugome mestu. To je slu~aj sa svima onima koji su
u nebesima; oni od mudrosti gledaju na polo`aje, a od znanja na bogatstvo, kao {to ~ovek gleda na svoju ode}u. (Otkr.
Obj. 1190)
82. Opisa}emo i slavu i bogatstvo an|ela u nebu. U
nebu postoje upravlja~i vi{ega i ni`ega ranga, koje Gospod
raspore|uje i postavlja u skladu s njihovom mudro{}u i
inteligencijom. Najvi{i me|u njima, a to je onaj koji se
isti~e mudro{}u, obitava u sredini, u palati s kojom se ni{ta na svetu ne mo`e porediti. Njena arhitektura je tako zadivljuju}a da uistinu mogu re}i kako se ne mo`e opisati
prirodnim jezikom, ~ak ni njen stoti deo, jer je to Umetnost sama.
Unutar palate nalaze se stanovi i odaje, a u njima name{taj i ukrasi koji sjaje kao zlato i drago kamenje, u oblicima koje nijedan umetnik na svetu ne mo`e opona{ati
ni slikom ni skulpturom. I ono {to je za~u|uju}e, svaka
pojedina~na stvar do u tan~ine je prilago|ena nekoj svrsi
(usus). Svako ko u|e, vidi svrhu kojoj su te stvari namenjene, i kao da to opa`a (~ulno) kroz njihove oblike. Niko ko je mudar a ulazi (u tu palatu), ne gleda te oblike, ve}
upravlja svoju misao na svrhu (kojima te forme slu`e),
jer one ~ine da takav u`iva u svojoj mudrosti. Oko palate
su portici, rajski vrtovi i manje palate, od kojih je svaka
125
Emanuel Svedenborg
za sebe stani{te nebeskog u`ivanja i koje imaju svoje oblike lepote. Pored tih i ostalih izvanrednih stvari, tu su i stra`ari u ode}i koja sija. Upravlja~i pot~injeni glavnom vladaru
u`ivaju u sli~nom sjaju, prema stepenu svoje mudrosti. A
njihova mudrost meri se stepenom njihove ljubavi prema
slu`bama koje vr{e. To nije slu~aj samo sa onima koji imaju vlast, nego i sa svima koji tu obitavaju i koji vole slu`bu, a vr{e je tako {to se bave raznim zanimanjima.
Me|utim, samo mali broj stvari mogu}e je opisati,
ali je bezbroj onih koje se ne mogu opisati. Ove poslednje su duhovne po svojem poreklu i ne ulaze u ideju prirodnog ~oveka, pa se kao takve ne mogu opisati re~ima,
jedino mo`e da se ka`e kako tu mudrost gradi svoj stan
i prilago|ava ga sebi, tako {to sve ono {to je sakriveno u
znanjima kao da dolazi da joj pomogne i da prima njene
naloge. Sve ovo je re~eno da bi se znalo kako se sve u
nebesima odnosi na polo`aj i bogatstvo; polo`aj na mudrost a bogatstvo na znanja; i da je to ono k ~emu ~oveka Gospod vodi kroz Bo`ansku Promisao. (Otkr. Obj. 1191)
83. Sada }e se re}i ne{to o slu`bama (usus) kroz koje ljudi i an|eli postaju mudri. Voleti slu`be jeste isto {to
i voleti bli`njega, po{to slu`be u duhovnom smislu ozna~avaju bli`njega. Ovo se vidi iz toga {to svaki ~ovek voli
drugoga (~oveka), ne radi njegovog lica ili osobe, nego radi onoga {to taj ho}e i {to razume, jer on voli onoga koji
voli dobro i koji shvata dobro, a ne voli onoga koji ne `eli dobro i koji ne shvata dobro. I stoga {to se neko voli
zbog tih osobina, sledi da nije svaki ~ovek ~ovek, u stvari bli`nji, i da to nije njegova duhovna priroda. Stavite pred
sebe deset ljudi ne bi li me|u njima izabrali jednog da radi s vama u kancelariji ili u nekoj trgovini; ne}ete li prvo
ispitati i odabrati onoga koji je najbli`i onom ~emu treba
da slu`i? Tako bi taj bio va{ bli`nji, kojega biste pretpostavili ostalima i kojega biste voleli. Ili, ako se pribli`ite desetini devojaka da biste jednu odabrali za svoju suprugu,
126
Bog, Promisao, Stvaranje
zar ne biste ispitali osobine svih pa, ako dadu pristanak,
verili onu koju zavolite? Tako bi ona bila va{ bli`nji
me|u svima ostalima. Ako biste rekli: „Svi ljudi su moji bli`nji i treba da se vole bez obzira na razlike me|u njima“,
u tom slu~aju trebalo bi voleti |avola kao {to se voli an|eo u ljudskom obliku ili javnu `ensku kao devicu.
Razlog {to se neko voli nije samo to {to svakog ~oveka treba ceniti i voleti, niti je to zbog njegove volje i
razuma, ve} je i radi slu`be (usus) koju vr{i odnosno koju bi mogao vr{iti. Vredan ~ovek je onaj koji obavlja neku slu`bu, a onaj koji ne obavlja nikakvu slu`bu kao da
i nije ~ovek. Ovakvog ^oveka zajednica podnosi dok je
na svetu gde `ivi od svoga ega (proprium), ali kada posle smrti postane duh, dospeva u pustinju. ^ovek je, dakle, onakav kakva je njegova slu`ba (usus). A slu`be su
mnogostruke, bilo da su nebeske bilo da su paklene. Nebeske slu`be su one koje su korisne crkvi, otad`bini, dru{tvu i sugra|anima, i koje oni (ljudi ili duhovi) vr{e manje
ili vi{e, bli`e ili dalje od svrhe kojoj slu`e. Nasuprot ovima,
paklene slu`be su one u kojima ~ovek slu`i samo sebi (ego
ili proprium) i onima koji su s njim povezani; a kada takvi
i slu`e crkvi, svojoj zemlji, dru{tvu ili sugra|anima, to nije
radi svrhe, ve} radi njih samih. Me|utim, (prirodna) svrha svakoga ~oveka treba da bude da sebi i onima koji od
njega zavise pribavi sve {to je potrebno za `ivot.
Kada ~ovek voli slu`be koje obavlja na prvome mestu, a svet i sebe na drugome, tada je prvo njegovo duhovno, a drugo njegovo prirodno na~elo (princip); u ovom
slu~aju duhovno vlada, a prirodno slu`i. Iz toga se jasno
vidi {ta je duhovno a {ta prirodno. Na to se odnose Gospodove re~i kod Mateje:
I{tite prvo carstvo nebesko i njegovu pravdu, a sve drugo }e vam se dodati. (Mateja, 6:33)
Carstvo nebesko su Gospod i Njegovas crkva, a pravda
je duhovno, moralno i gra|ansko dobro; kao i svako dobro
127
Emanuel Svedenborg
koje se tvori iz ljubavi prema tim slu`bama. Razlog {to }e
sve ostalo biti dodato jeste to {to Gospod od Koga je svako dobro, kada je slu`ba na prvome mestu, udeljuje sve
ono {to vodi ve~nom `ivotu i sre}i jer, kao {to je prime}eno, sve ono {to se odnosi na Gospodovo Bo`ansko Provi|enje, odnosi se i na ono {to je ve~no. To {to }e se dodati,
odnosi se na hranu i ode}u, jer hrana zna~i sve ono {to je
unutra{nje, koje hrani du{u, dok ode}a zna~i sve ono {to
je spolja{nje, koje slu`i unutra{njem kao {to telo slu`i du{i. Sve unutra{nje odnosi se na ljubav i mudrost, a sve spolja{nje na bogatstvo i polo`aj (u dru{tvu). Iz ovoga se vidi
{to zna~i voleti slu`bu radi slu`be i iz kojih slu`bi poti~e
~ovekova mudrost – ona mudrost iz koje i prema kojoj svako ima polo`aj i bogatstvo u nebu. (Otkr. Obj. 1193)
84. Po{to je ^ovek stvoren da bi bio koristan (da
obavlja slu`bu, usus), a to je da voli bli`njega, stoga svi
oni koji dolaze u nebo, ma koliko da ih ima, moraju da
budu korisni (da obavljaju slu`bu). Prema slu`bi i prema
ljubavi za slu`bu svi stanovnici neba primaju u`itak i bla`enstvo, tako da nebeska radost dolazi samo iz toga izvora. Mnogo se vara svako ko misli da se takva radost mo`e
u`ivati u besposlici; ni u paklu se ne trpe uzaludni duhovi, jer tamo postoje radionice, i sudije koje nala`u tamo{njim stanovnicima {ta da rade svakog dana. Oni koji ne
rade to {to im je nalo`eno, ne primaju ni hranu ni ode}u,
ve} stoje gladni i nagi, pa su tako prinu|eni da rade. Razlika je u tome {to se u paklu slu`ba vr{i iz straha, a u
nebu iz ljubavi; ne strah, ve} ljubav donosi radost.
Pa ipak, dozvoljeno je da se rad (zanimanja) ponekad zamene zabavama u dru{tvu ostalih, jer su i te zabave od neke koristi. Bilo mi je dopu{teno da vidim mnogo
toga u nebu i na svetu, kao i u ljudskom telu, te da razmi{ljam o slu`bama, pa mi je bilo otkriveno da sve u njima slu`i ne~emu; a ako ne{to vi{e ne slu`i ni~emu, to se
odbacuje i osu|uje. (Otkr. Obj. 1194)
128
^ETVRTO POGLAVLJE
Stvaranje
85. Re}i }emo ne{to ovde o `ivotu `ivotinja, a posle
toga i o du{i biljaka. Ceo svet sa svim u njemu, u op{tem
i u posebnom, postoji i odr`ava se po Gospodu, Tvorcu
svemira. Postoje dva sunca, jedno je Sunce duhovnog sveta, a drugo je sunce prirodnog sveta. Sunce duhovnog
sveta je Gospodova Bo`anska Ljubav; sunce prirodnog
sveta je ~ista vatra. Od Sunca koje je Bo`anska Ljubav
po~eo je rad na stvaranju, a pomo}u sunca koje je vatra,
on je zavr{en.* Sve ono {to proisti~e od Sunca, koje je
Bo`anska Ljubav, naziva se duhovnim, a sve ono {to poti~e od sunca, koje je vatra, naziva se prirodnim. Ono {to
je duhovno poti~e iz samog sebe, a ono {to je prirodno
nema `ivota od sebe; i zbog toga sve u svemiru postoji i
odr`ava se iz ova dva izvora, a iz toga sledi da Duhovno
i Prirodno postoje u svemu {to je stvoreno u ovom svetu,
gde je Duhovno kao du{a a Prirodno kao telo; ili Duhovno (postoji) kao unutra{nje, a Prirodno kao spolja{nje; ili
Duhovno kao uzrok a Prirodno kao posledica.
Svaki mudar ~ovek svestan je da se ove dve stvari
ne mogu odvojiti; jer ako odvojite uzrok od posledice, posledica nestaje; ako odvojite unutra{nje od spolja{njeg, ovo
poslednje nestaje, isto kao kada se du{a odvoji od tela. Do
sada nije bilo poznato da takva povezanost postoji u svim
pa i u najsitnijim delovima prirode; a to je bilo zbog neznanja o duhovnom svetu, o Suncu u tome svetu, o toploti
* Iz ovoga bi se reklo da je prvo stvoren Duhovni svet, pa tek onda
prirodni, u kojem kao da duhovni po~iva, (prim. prev.)
129
Emanuel Svedenborg
i svetlosti (u tome svetu), a i zbog ludila ~ulnih ljudi koji
sve pripisuju prirodi a retko {ta Bogu, iako nema ni~ega
u prirodi u ~emu ne postoji i Duhovno. Postojanje toga
(Duhovnog) u svemu {to postoji u tri prirodna carstva bi}e dokazano na slede}im stranicama, kao i njegove osobine. (Otkr. Obj. 1196)
86. Gledaju}i na sve subjekte i objekte u tri prirodna
carstva, koja obuhvataju sve u svetu, mogu se rasvetliti
i potvrditi slede}e ta~ke – a to je da je Duhovno sjedinjeno sa svim {to je Prirodno u svemu {to postoji na svetu,
kao {to je du{a sjedinjena s telom u svim njegovim delovima, ili kao {to uzrok postoji u svakoj posledici. Da
takvo jedinstvo duhovnog i prirodnog postoji u svim subjektima i objektima `ivotinjskog carstva zajedno i pojedina~no, vidi se iz izvanrednih ~injenica koje su opazili u~eni ljudi i (u~ena) dru{tva, a {to su oni izneli ne bi li to
ispitali svi oni koji vole da prona|u uzroke (stvari koje
postoje).
Mnogima je poznato da `ivotinje svih vrsta, kako velike tako i male, kako one koje hodaju tako i one koje puze
po zemlji, lete vazduhom ili plivaju u vodi, po uro|enom
nagonu koji se naziva instinktom znaju kako da se mno`e, kako se odgajaju i hrane mladi po ro|enju i koja im
hrana odgovara. Tako isto oni znaju svoju hranu po njenom izgledu, mirisu i ukusu, kao i to gde je treba tra`iti
i prikupiti. Dalje, znaju svoja stani{ta i mesta gde prebivaju, gde se njihovu parovi mogu na}i po njihovim glasovima i po razlikama u tonovima, kao i {ta `ele. Znanje
o svemu tome je po svojoj prirodi duhovno, kao i ose}anje iz kojega to znanje poti~e. Njihovo pokrivalo je od prirode, kao {to je od prirode i njihovo razmno`avanje.
[tavi{e, `ivotinje su sli~ne ljudima po organima, udovima i utrobi u telu, kao {to su sli~ne i njihove slu`be (funkcija, usus). Imaju o~i i vid kao ~ovek; u{i i sluh; nozdrve
i njuh; usta, jezik i ukus; kao i ~ulo dodira sa svim varija130
Bog, Promisao, Stvaranje
cijama. A kada je re~ o unutra{njim delovima tela, one (kao
i ~ovek) imaju utrobu, dva mozga, srce i plu}a, `eludac,
jetru, pankreas, `u~, creva, kao i organe koji proizvode
krv i koji ~iste sistem, i organe po kojima se razlikuju i
ra|aju. Isto tako sli~ne su ~oveku po `ivcima, krvnim sudovima, mi{i}ima, ko`i, hrskavici i kostima; a sli~nost je
takva da je u tim stvarima ~ovek `ivotinja. U Nebeskim tajnama bilo je pokazano da sve ove stvari kod ~oveka imaju svoje saobraznosti (korespondencije) sa dru{tvima u nebu;
a tako je i sa `ivotinjama. Iz ove saobraznosti vidi se da
Duhovno deluje na Prirodno, i to tako da je prvo uzrok a
drugo posledica. Me|utim, ovo su samo op{ti znaci i oni
svedo~e o povezivanju koje postoji u tome carstvu. (Otkr.
Obj. 1197)
87. Posebne oznake koje svedo~e o sli~nostima brojne su i izvanredne, a kod nekih vrsta `ivotinja jesu takve
da ~ulni ~ovek, ~ije su misli povezane s materijalnim stvarima, izjedna~ava mo}i koje imaju `ivotinje sa ~ove~jim
mo}ima. Na osnovu te zablude on zaklju~uje da je stanje njihovog `ivota (~oveka i `ivotinje) sli~no posle smrti,
navode}i da, ako on `ivi posle smrti, onda `ive i one, ili
ako one umiru, tada i on umire. Znakovi koji svedo~e u
korist verovanja ~ulnog ~oveka jesu to {to kod nekih `ivotinja postoje sli~ni oprez i lukavstvo, sli~na bra~na ljubav, sli~no prijateljstvo, ponekad ~ak i sli~ne ispravnost
i dobronamernost, jednom re~ju, imaju moralnu prirodu
nalik na ~ovekovu. Na primer, prema uro|enom svojstvu
i mentalnoj sposobnosti psi znaju da verno stra`are. Psi
znaju {ta gospodar ho}e i po najmanjem znaku kojim se
izra`ava ose}anje; mogu da ga prona|u po mirisu stopala
ili ode}e; znaju da se orijenti{u u oblasti u kojoj `ive i brzo na|u put svojoj ku}i, ~ak i tamo gde nema staza i kroz
gustu {umu. Iz svega toga ~ulni ~ovek zaklju~uje da pas
ima sli~no znanje, kao i inteligenciju i mudrost. A ovome
se ne treba ~uditi ako se zna da on sve takve sposobnosti
131
Emanuel Svedenborg
koje ima pas pripisuje prirodi. Druga~ije je s duhovnim
~ovekom; on vidi da u svemu ima ne{to duhovno {to sve
vodi, i da je to sjedinjeno s prirodnim.
Posebni znaci opa`aju se kod ptica. One znaju kako
da sagrade gnezdo, kako da nose jaja i sede na njima, kako da izlegu mlade i da ih, iz ljubavi koja postoji izme|u
roditelja i potomstva, greju ispod krila i hrane iz svojih kljunova, sve dok ne odrastu i ne steknu krila, i dok ne steknu ista znanja kao i roditelji, tako da mogu da se brinu
o sebi, a to je sve posledica duhovne stvari koja je u njihovoj du{i. A posebni znaci vide se u sadr`aju jaja, u kojima postoje za~eci nove ptice, okru`eni svim onim {to slu`i
oblikovanju fetusa, po~ev od glave pa do svih delova tela. Mo`e li sve to da bude od prirode? Jer ovde nije re~
samo o mno`enju nego i o stvaranju, a priroda ne stvara. [ta
priroda ima zajedni~ko sa `ivotom, osim to {to se `ivot
obla~i u prirodu, te se pojavljuje i ima oblik `ivotinje?
Me|u posebnim znakovima su larve (iz kojih se legu leptiri). Kada one po~nu da se menjaju, okru`e se kao
nekakvom matericom, kao da }e se ponovo roditi. Tako
se pretvaraju u nimfe i krisalide, i posle odre|enog vremena izlegu se lepi leptiri i polete u vazduh kao u svoje
nebo, gde se mu`jaci i `enke igraju kao ven~ani supruzi.
Oni se hrane miri{ljavim cve}em i pola`u jaja{ca brinu}i
se da ostave potomstvo. Duhovan ~ovek u ovome vidi sli~nost sa ~ovekovim preporodom. A to i jeste predstava njegovog uskrsnu}a, a to zna~i ne~eg duhovnog.
Jo{ upe~atljiviji znaci vidljivi su kod p~ela, koje imaju oblik upravljanja sli~an ljudskom. One sebi grade }elije od voska po umetni~kim pravilima u pravilnim nizovima,
s pogodnim prolazima kroz koje izlaze i ulaze; pa ih tada
ispunjavaju medom koji sakupljaju s cve}a. One postavljaju nad sobom kraljicu, iz koje kao iz zajedni~kog roditelja poti~e njihova budu}a rasa. Ona boravi iznad svog
naroda, okru`ena sta`arima, a ovi je slede kada treba da
postane majka, od }elije do }elije, dok pola`e jaja{ca u
132
Bog, Promisao, Stvaranje
svaku od njih. Ona to ponavlja bez prestanka sve dok se
ne isprazni, a onda se vra}a ku}i, da bi ponovila isti proces iznova. Njeni stra`ari, koji nemaju druge du`nosti nego da njoj slu`e, osim mo`da da je nadahnjuju ljubavnom `eljom, tada postaju beskorisni, pa da ne bi u{li (u
ko{nicu) i potro{ili plod rada drugih, bivaju izba~eni i li{eni krila. Na taj na~in zajednica se osloba|a svojih beskorisnih ~lanova. Posle, kada poraste nov nara{taj, njime
kao da upravlja op{ti glas koji se ~uje nalik na brujanje,
da odu i na|u skloni{te i hranu za sebe. One (nove p~ele)
odlaze i okupljene kao roj ustanovljuju isti poredak u svom
novom prebivali{tu.
Ove i sli~ne pojedinosti koje su istra`iva}i objavili,
ne razlikuju se mnogo od kraljevstava i republika koje se
zasnivaju na ljudskim inteligenciji i mudrosti, a prema zakonima pravde i rasu|ivanja. P~ele, isto kao i ljudi, kad
osete da se pribl`ava zima, pripreme zalihe, da ne bi uginule (od gladi). Ko }e pore}i da to ima duhovno poreklo?
Meni su sve te pojave ubedljiv dokaz da postoji duhovni
uticaj (influx) iz duhovnog u prirodni svet; a za~u|en sam
kada vidim kako se sve te pojave smatraju delovanjem
same prirode, kao {to misle neki ljudi koji su ispunjeni
svojom vlastitom inteligencijom. (Otkr. Obj. 1198)
88. Niko ne razume prirodu `ivota zemaljskih zveri,
nebeskih ptica i morskih riba ako ne zna kakva je njihova du{a (animus). Da svaka `ivotinja ima du{u, poznata
je ~injenica. Jer `ivotinje `ive, a `ivot je du{a; stoga se one
u Re~i nazivaju `ivim du{ama. Da je ova du{a u svom
poslednjem obliku, koji je telesan i koji se vidi kao telesan
(oblik), a da je ta du{a `ivotinja, najbolje se vidi u duhovnom svetu. Jer u duhovnom svetu, ba{ kao i u prironom,
vide se zveri, ptice i ribe svih vrsta, i to takvog oblika da
se ne razlikuju od onih na zemlji. Ali razlika je u tome
{to one (`ivotinje) u duhovnom svetu prividno postoje iz
ose}anja an|ela i ljudi, te su one samo prividi ose}anja.
133
Emanuel Svedenborg
Iz tog razloga one nestanu kada duh ili an|eo ode, ili kada prestane to ose}anje. Stoga je jasno da njihova du{a nije
ni{ta drugo (nego to ose}anje), pa prema tome ima onoliko vrsta i klasa `ivotinja koliko ima vrsta i klasa ose}anja.*
U onome {to sledi vide}e se da ose}anja koja se u
duhovnom svetu pokazuju kao `ivotinje, nisu unutra{nja
duhovna ose}anja ve} spolja{nja duhovna ose}anja, koja
se nazivaju prirodnim; dalje, da svaku dlaku ili vlakno vune na nekoj `ivotinji, ili pero na ptici, ili peraje i krlju{t
na ribi oblikuje njihova du{a, a to zna~i da nije od Duhovnog pokrivenog prirodnim. No sada }emo re}i ne{to o
`ivotinjama koje se pojavljuju u nebu i paklu, kao i u svetu duhova koji je izme|u neba i pakla. (Otkr. Obj. 1199)
89. Po{to su celo nebo, ceo pakao i ceo svet duhova podeljeni u dru{tva prema klasama i vrstama ose}anja,
i po{to su `ivotinje predstave tih ose}anja, stoga se jedna
klasa sa svojim vrstama `ivotinja pojavljuje u jednom dru{tvu, a druga u drugom. U nebeskim dru{tvima pojavljuju se blage i ~iste `ivotinje; u paklenim dru{tvima divlje
i ne~iste zveri, a u svetu duhova `ivotinje izme{anih vrsta. ^esto sam ih video i tada sam znao kakvi an|eli i duhovi tu obitavaju; kakvi su (an|eli i duhovi) zna se po
onome {to se pojavljuje pored i oko njih, to jest njihova
ose}anja se prepoznaju kako po predmetima tako i po
`ivotinjama. U nebesima se vide jaganjci, ovce i koze,
potpuno sli~ni onima na svetu; zatim gugutke, golubovi,
rajske price i mnoge druge ptice lepih oblika i boja; ribe
u vodi, samo {to su ove u ni`im delovima neba. S druge
strane, u paklu se vide psi, lisice, vuci, tigrovi, svinje, mi{evi i mnoge druge divlje i ne~iste zveri, pored mnogih
vrsta zmija otrovnica, pa onda vrane, sove i no}ne ptice.
A u svetu duhove vide se kamile, slonovi, konji, magarci, volovi, jeleni, lavovi, leopardi, medvedi, a i orlovi, ki* Autor govori o `ivotinjskoj du{i kao o potpuno zavisnoj od ~ovekove
du{e, (prim. prev.)
134
Bog, Promisao, Stvaranje
tovi, svrake, paunovi i jarebice. A video sam i sastavljene
(kombinovane) `ivotinje, kao one koje su videli proroci
i koje su opisane u Re~i, kao i u Otkrivenju (Jovanovom,
13:2) i drugde.
Kako postoji tolika sli~nost izme|u `ivotinja koje se
pojavljuju u tome svetu i onih u ovome svetu da se uop{te ne razlikuju; i po{to ove postoje kao predstave ose}anja an|ela u nebu i po`uda duhova u paklu, iz toga sledi
da su prirodna ose}anja i po`ude njihova du{a (du{a `ivotinja), i da su `ivotinje u stvari saobraznosti (korespondencije) tih ose}anja. Na ovome mestu ne}emo obja{njavati
koje ose}anje ili koja po`uda oblikuju du{u ove ili one
`ivotinje, da li zemaljske zveri ili dnevne ili no}ne ptice,
ribe koje `ive u bistroj ili mutnoj vodi. @ivotinje se ~esto
pominju u Re~i i imaju zna~enja koja se sla`u s njihovim
du{ama (animus). [ta predstavljaju ovce, koze, jarci, jaganjci, golubice, volovi, kamile, konji, magarci, jeleni, kao
i ptice, obja{njeno je u Nebeskim Tajnama (br. 1200).
90. Po{to smo izneli prethodno, sada }emo objasniti
{ta je du{a (animus) `ivotinja. Gledano po sebi, du{a `ivotinja je duhovne prirode; jer ose}anje bilo koje vrste, dobre
ili zle, jeste duhovno jer poti~e od neke ljubavi i dolazi od
svetlosti i toplote koje proisti~u od Gospoda kao Sunca; a
sve {to proisti~e od toga – jeste duhovno. Da su lo{a ose}anja, nazvana po`udama (pohotama), duhovnog porekla,
jasno je iz onoga {to je prethodno re~eno o zlim ljubavima i bezumnim po`udama paklenih i zlih duhova. Divlje
zveri ~ije du{e predstavljaju sli~na zla ose}anja, kakvi su
mi{evi, zmije otrovnice, krokodili, gu{teri i njima sli~ne vrste, kao i {kodljivi insekti, nisu bile stvorene u po~etku, ve}
imaju poreklo u paklu, u mo~varama, zaga|enim i smrdljivim vodama, kao i na mestima gde se nalaze izmet i mokra}na isparenja*, koja su povezana s paklenim dru{tvima.
* Na ovom svetu, (prim. prev.)
135
Emanuel Svedenborg
Bilo mi je dozvoljeno da sam iskusim kako takav odnos
postoji. Tako isto u svemu {to je duhovno postoji pokretljiva sila koja se ose}a gde god se u prirodi nalaze
takva isparenja, a postoji tako isto i sila razmno`avanja,
koja stvara ne samo organe za kretanje ve} i organe za
razmno`avanje kroz utrobu (uterus) i jaja.* Dakle, u po~etku su stvorene samo korisne i ~iste `ivotinje ~ije su
du{e (animus) dobra ose}anja. Me|utim, treba dodati da
du{e `ivotinja nisu duhovne u istom stepenu kao ljudske
du{e, ali su duhovne u ni`em stepenu; jer postoje stepeni
u duhovnim stvarima. I o ose}anjima ni`eg stepena, iako
su duhovna, treba govoriti kao o prirodnim, jer su sli~na
ose}anjima prirodnog ~oveka. U ~oveku postoje tri stepena prirodnih ose}anja, a tako isto i u `ivotinjama. U
najni`em stepenu su insekti raznih vrsta; u vi{em stepenu
su ptice, a u najvi{em su zemaljske `ivotinje, koje su bile
stvorene u po~etku. (Otkr. Obj. 1201)
91. Razlika izme|u ljudi i `ivotinja nalik je onoj izme|u budnog stanja i sna, ili izme|u svetlosti i senke. ^ovek je duhovan ali u isto vreme i prirodan. ^ovek ima
volju i razum, gde je volja prijemnik toplote iz neba, a
razum prijemnik nebeske svetlosti, koja je mudrost. S druge strane, `ivotinja nema ni volju ni razum, ve} umesto
volje (ima) ose}anje, a umesto razuma znanje (scientia).
Kod ~oveka volja i razum deluju kao jedno, ali mogu i
da ne deluju kao jedno; jer ~ovek mo`e da iz razuma misli ne{to {to nije iz njegove volje, to jest on mo`e da
misli ono {to ne}e**; kao i obratno, on mo`e da ho}e ne{to ~emu se njegove misli protive. A kod `ivotinje ose}anje i znanje ~ine jedno i ne mogu se odvojiti, jer je
* Ovde autorova misao nije sasvim jasna: da li samo ho}e da ka`e
kako ne~ista mesta na zemlji korespondiraju lo{im ose}anjima i
po`udi, ili `eli da ka`e kako mesta gde se skuplja ne~isto}a (ljudskog
porekla) na zemlji privla~e paklene duhove, (prim. prev.)
** [to se protivi njegovoj volji, (prim. prev.)
136
Bog, Promisao, Stvaranje
kod nje znanje ograni~eno ose}anjem, a ose}anje se uvek
povodi za znanjem*. Ali nije tako sa ~ovekom. Njegove
dve `ivotne sposobnosti, razum i volja, mogu se odvojiti, kao {to je ve} prime}eno; dakle, ~ovek mo`e da razru{i red svoga `ivota tako {to mo`e da misli protivno onome
{to ho}e, i da ho}e ono ~emu se protivi njegov razum,
te ga u tome slu~aju razara. Stoga je ro|en u potpunom
neznanju, tako da se on preko znanja uvodi u red kroz
razumevanje (razum). Red u kojem je ~ovek bio stvoren
bio je da voli Boga iznad svega a bli`njega kao samog
sebe, ali stanje u koje je sebe doveo po{to je sru{io taj red,
jeste da sebe voli iznad svega a svet kao samoga sebe.
Ali po{to ~ovek ima duhovni um koji je iznad prirodnog
(uma), on ima mo} da razmatra ono {to se odnosi na
nebo i na crkvu, kao i ono {to se odnosi na moral i na
zakone, i kako se ovi odnose na istine i dobra, koji se
nazivaju duhovnim, moralnim i gra|anskim – pored prirodnih znanja (scientiarum) – ali i na suprotno kao {to su
la`i i zla, stoga ~ovek ima mo} ne samo da misli analiti~ki i da zaklju~uje ve} i da prima uticaj (influx) od Gospoda kroz nebo, te da tako postane pametan i mudar.
Nijedna `ivotinja nema ovakvu mo} zato {to njeno znanje, koje ne dolazi od razuma, jeste znanje koje pripada
njenom ose}anju – koje je njena du{a. Ovo znanje koje
pripada ose}anju postoji u svemu {to je duhovno, jer Duhovno koje proisti~e od Gospoda kao Sunca jeste svetlost
sjedinjena s toplotom, ili mudrost sjedinjena s ljubavlju.
A znanje (scientia) pripada mudrosti, dok ose}anje pripada ljubavi, ali ono (postoji) i u stepenu koji se naziva prirodnim.
Po{to ~ovek ima i duhovni i prirodni um, s tim {to
je prvi iznad drugoga, i po{to je u ~ovekovoj prirodi da
mo`e da razmatra i voli istine i dobra u svakom stepenu,
bilo u vezi s prirodnim umom bilo odvojeno od njega,
* Misli se na nagonsko znanje, (prim. prev.)
137
Emanuel Svedenborg
to sledi da je ~ovekovo unutarnje (bi}e), koje je pripojeno i jednom i drugom umu, u stanju da se uzdigne ka
Gospodu po Gospodu, i da se pove`e s Njim; iz tog razloga ~ovek ve~no `ivi. Ovo nije slu~aj sa `ivotinjom; ona
nema duhovni um ve} samo prirodni, pa se stoga njeno
unutra{nje (bi}e) ne mo`e uzdi}i ka Gospodiu i vezati se
za Njega, pa stoga `ivotinja ne `ivi posle smrti. Istina,
`ivotinju vodi jedna vrsta duhovnog uticaja koji se uliva
u njenu du{u, ali se njen duhovni deo ne mo`e uzdignuti; taj deo samo mo`e da se spu{ta nadole. Stoga ovaj duhovni deo mo`e da gleda samo na ono {to se odnosi na
ose}anja, a ova se odnose samo na ishranu, stani{te i razmno`avanje, te ih mo`e prepoznati pogledom, mirisom i
ukusom, koji su povezani sa ~ulima.
Kako ~ovek, zato {to ima duhovni um, mo`e da misli razumno, to on ima i sposobnost govora; jer govor pripada misli koja poti~e iz razuma, i mo`e da vidi istinu
u duhovnom svetlu; a `ivotinja ne mo`e da razumno misli, ve} samo mo`e da poznaje prema ose}anju, te mo`e
samo da odaje zvuke koji se razlikuju prema njenim potrebama. (Otkr. Obj. 1202)
92. Sada }emo ne{to re}i o biljnom carstvu, a to
zna~i o biljnoj du{i, po{to se u svetu ne zna da je i ova
du{a duhovna. Pod biljnom du{om misli se na napor (energiju) kojim se iz semena stvara biljka, kroza sve postupne faze, sve do novih semenki, te se tako mno`e kroz
godine u beskona~nost. ^ini se kao da u svakoj biljci postoji ideja Beskrajnog i Ve~nog; po{to se jedno seme mo`e umno`iti kroz godine sve dok ne napuni celu zemlju,
sve iz semena u seme u beskrajnom nizu. Jer ova sila,
po kojoj (biljka) raste od korena preko izdanka, stabljike,
zatim preko grana, li{}a, cveta i plodova sve dok ne do|e
do novog semena, (ova sila) nije prirodna ve} duhovna.
Ova duhovna sila na sli~an na~in se pokazuje i u `ivotinjskom carstvu. Tako biljke postaju od semena; u njima
138
Bog, Promisao, Stvaranje
je nagon da se razmno`avaju; da daju stabljiku kao svoje
dete, stablo kao telo, grane kao ruke, vrh kao glavu, koru
kao ko`u, a li{}e kao plu}a; da odrastaju tokom godina;
da cvetaju kao devojke pre udaje, te da se posle njihove
utrobe i jaja {ire donose}i plod kao potomstvo; da je u
ovome plodu opet seme iz kojega se kao i u `ivotinjskom
carstvu semenke {ire u vrste i porodice. Ove i sli~ne pojedinosti, koje su posmatrali botani~ari i primetili sli~nost
izme|u ta dva carstva, pokazuju da ova stvarala~ka sila
nije iz prirodnog nego iz duhovnog sveta. Iz onoga {to
sledi vide}e se da je `iva sila kao po~etni uzrok duhovna, i da je mrtva sila kao instrument prirodna. (Otkr. Obj.
1203)
93. Na~in na koji se duhovno uliva u biljke i deluje na njih, a koji se pokazuje kao napor ili delovanje, ne
mo`e se shvatiti ako se ne objasne ovi stavovi:
1) Sve u prirodi postoji i odr`ava se iz Duhovnog i
pomo}u njega.
2) Sama po sebi priroda je mrtva, po{to je bila stvorena u takvom redu da se u nju Duhovno obla~i kao u
oblike, koji slu`e nekoj svrsi i gde se ona (svrha) zavr{ava.
3) Postoje dve glavne forme: duhovna koja pripada `ivotinjama i prirodna koja pripada biljkama.
4) Postoje tri sile u svemu {to je duhovno: aktivna (deluju}a), kreativna (stvarala~ka), i formativna (oblikuju}a).
5) Biljke i `ivotinje – kako one koje se pojavljuju
u nebu, tako i one na svetu – postoje od Duhovnog i pomo}u tih (duhovnih) sila.
6) Oba (carstva), i `ivotinje i biljke, imaju isto
poreklo, pa prema tome i istu du{u; razlika je u oblicima u kojima se prima uticaj*.
7) Poreklo je u svrsi (usus).
* Iz Duhovog sveta, (prim. prev.)
139
Emanuel Svedenborg
Samo ako se ovi stavovi razjasne, mogu se shvatiti uzroci ovih divnih pojava u biljnom carstvu. (Otkr. Obj. 1204)
94. 1) Sve u prirodi postoji iz Duhovnog (sveta) i
pomo}u njega.
Ovome je razlog to {to ni{ta ne mo`e da postoji ako
nije iz ne~ega {to mu prethodi, pa tako na kraju (postoji) od Njega koji jeste i postoji u Njemu; a On je Bog.
Prema tome, Bog se zove Esse (Bi}e) i Existere (Postojanje): Jah od Esse, a Jehova od Esse i Existere, u Njemu.
Razlog {to ni{ta u prirodi ne mo`e postojati a da nije iz
Duhovnog (sveta) jeste u tome {to ni{ta ne mo`e postojati ako nema du{u, jer sve {to je su{tina naziva se du{om. Jer ono {to u sebi nema su{tinu, to ne postoji, to je
ni{ta, jer nema esse (bi}e) iz kojega izvodi svoje postojanje; takav je slu~aj s prirodom; njena su{tina, od koje
postoji, jeste Duhovna, jer ona u sebi ima Bo`ansko Esse,
kao i Bo`ansku Silu – aktivnu, kreativnu i formativnu –
kao {to }e se videti u onome {to sledi. Ova su{tina mo`e
se nazvati i du{om, jer sve {to je duhovno, to `ivi; a kada ono {to `ivi deluje na ono {to ne `ivi – kao {to je to
u slu~aju kada deluje na prirodno – tada ili `ivi od sebe
ili samo ima izgled `ivota; prvo je slu~aj sa `ivotinjama
a drugo s biljkama. Razlog {to sve u prirodi postoji od
Duhovnog (sveta ili principa) jeste to {to nema posledice
bez uzroka. Sve {to postoji u obliku posledice, poti~e iz
uzroka, po{to se odvaja sve ono {to ne poti~e iz nekoga
uzroka. A to je slu~aj s prirodom; sve pojedina~no i posebno {to pripada prirodi jesu posledice uzroka, koji mogu
biti prvi ili unutarnji i vi{i uzrok, a koji proisti~u neposredno od Boga. Jer po{to postoji duhovni svet, koji je prvi,
unutarnji i vi{i od prirodnog sveta, stoga je uzrok sve ono
{to pripada prethodnom, a sve {to pripada poslednjem jeste posledica. Nastanak jednog iz drugog jeste razvoj u prirodnom svetu, ali je to iz uzroka koji postoje u duhovnom
svetu; jer gde je uzrok jedne posledice, tamo treba na}i
140
Bog, Promisao, Stvaranje
i uzrok ostalih posledica. Jer svaka posledica postaje uzrokuju}a posledica* sve do poslednje, gde uzro~na sila
prestaje. Ali to neprekidno deluje iz Duhovnog sveta jer
jedino u njemu postoji ova sila; iz tog razloga sve u prirodi dolazi iz Duhovnog i pomo}u njega.
U prirodi postoje dva posredna (srednja) uzroka koji
~ine posledicu, bilo da se radi o stvaranju bilo o oblikovanju. Ova dva posredna uzroka jesu svetlost i toplota;
svetlost oblikuje supstanciju, a toplota podsti~e delovanje
(akciju), gde snaga u oba slu~aja dolazi od sunca. Prisustvo sunca koje se vidi kao svetlost deluje na sve sile ili
supstance svih pojedina~nih stvari, i to prema obliku u kojem postoje od stvaranja – a to je uobli~avanje (modifikacija). S druge strane, prisustvo sunca koje se opa`a kao
toplota {iri svaku pojedina~nu stvar, stvaraju}i i aktivnu
i pasivnu silu, i to prema obliku, izazivaju}i posledicu koju ona nosi u sebi od stvaranja. Ovaj napor (energija), koji
kao toplota postaje sila i koji deluje i u najsitnijim oblicima u prirodi, dolazi iz Duhovnog (sveta) deluju}i u njima
i na njih (oblike). (Otkr. Obj. 1206)
95. 2) Sama po sebi priroda je mrtva, jer je bila stvorena u takvom redu da se u nju obla~i Duhovno (Duhovni svet) kao u oblike, koji slu`e nekoj svrsi i gde se
(svrha) zavr{ava (u prirodi).
Priroda i `ivot su dve razli~ite stvari; prirodi `ivot
daje sunce u svetu, dok `ivot ima svoj po~etak u Suncu
neba. Sunce u svetu je ~ista vatra, dok je Sunce neba ~ista ljubav; ono {to proisti~e iz prvog naziva se priroda,
a ono od drugog `ivot. Ono {to proizlazi iz ~iste vatre
jeste mrtvo, a ono {to proizlazi iz ~iste ljubavi jeste `ivo;
tako je jasno da je priroda po sebi mrtva. Da priroda slu`i kao pokriva~ Duhovnom, vidi se po du{ama `ivotinja,
jer su one duhovna ose}anja obu~ena u materiju u svetu;
* Posledica kao uzrok, causa efficientis, (prim. prev.)
141
Emanuel Svedenborg
dobro je poznato da su njihova tela kao i tela ljudi materijalna, kao i da je svemu {to postoji u prirodi, bilo da
je u atmosferi i vodi bilo na zemlji, u svim pojedinostima,
uzrok Duhovan. Posledice deluju kao jedno sa uzrocima,
u potpunoj slozi, a prema aksiomu da nema posledice
bez uzroka. Ali je razlika u tome {to je uzrok `iva sila,
jer je on duhovan, dok je posledica mrtva, jer je prirodna. Zbog toga se ka`e da je priroda stvorena da bude
ogrta~ (odelo) za Duhovno u oblicima koji slu`e toj svrsi. Da je priroda stvorena da bi se Duhovno u njoj zavr{avalo, to sledi iz onoga {to je ve} re~eno, a to je da su
predmeti u duhovnom svetu uzroci, dok su predmeti u
prirodnom svetu posledice, a posledice su granice. Gde
postoje po~etne, tu postoje i poslednje stvari, a u poslednjim se sve zavr{ava zajedno, tako da sa onim {to je poslednje delo stvaranja dosti`e savr{enstvo. Sunce ovoga
sveta bilo je stvoreno s tim ciljem, a kroz sunce i priroda, i na kraju zemaljska kugla, da bi na njoj postojale
materijalne stvari u kojima se sve zavr{ava i na ~emu
sve po~iva. Drugi ciljevi su da se delo stvaranja tu u~vrsti i da tu traje – a taj rezultat posti`e se kroz pokolenja ljudi i `ivotinja, i kroz neprekidno razmno`avanje biljaka; da se sve svari kroz njih vra}aju Prvom Izvoru –
a to se posti`e preko ~oveka. Da ono {to je posredno postoji u poslednjem, jasno je po aksiomu da nema ni~ega
u posledici {to nije bilo u uzroku, a to va`i za sve uzroke
i posledice, od Prvog do poslednje. (Otkr. Obj. 1207)
96. 3) Postoje dve glavne forme: duhovna koja pripada `ivotinjama i prirodna koja pripada biljkama.
Prema ovome stavu sledi to da sve stvari u prirodi,
osim sunca, meseca i atmosfere, oblikuju (formiraju) tri carstva: `ivotinjsko, biljno i mineralno; i da je mineralno carstvo samo skladi{te, u kojem su sadr`ane i iz kojega se
uzimaju supstance {to sa~injavaju oblike `ivotinjskog i biljnog carstva. Oblici `ivotinjskog carstva, koji se nazivaju
142
Bog, Promisao, Stvaranje
`ivotinjama, sla`u se s tokom duhovnih supstanci i sila.
A ovaj tok (fluxus), po naporu koji je usa|en u oblike, te`i k ljudskom obliku u svim njegovim delovima, od glave
do stopala; stoga taj napor te`i da proizvede organe dodira i pokreta, kao i organe za ishranu i razmno`avanje. To je
razlog {to celo nebo ima ljudski oblik, kao ({to ga imaju)
i an|eli i duhovi (u nebu), kao i svi ljudi na svetu; i dalje,
da sve zveri, ptice i ribe te`e tome (obliku), jer i one imaju
sli~ne organe. Ova `ivotinjska forma izvodi taj napor da
proizvodi takve posledice iz Prvog (uzroka), po kojem sve
postoji, a koji je Bog, jer je On ^ovek. Taj napor i ta te`nja ne mogu da postoje ni iz kojeg drugog izvora; jer to
postoji u najve}im i u najmanjim stvarima, kako prvim tako
i poslednjim, u duhovnom svetu, a iz toga i u prirodnom;
ali u razli~itom stepenu savr{enstva. Drugi oblik, prirodni,
kojem pripadaju sve biljke, poti~e iz nagona i toka prirodnih sila, a to su atmosfere koje se zovu eteri. U ovima nagon, shodno uticaju duhovnih sila, ide ka `ivotinjskom obliku i, shodno neprekidnom delovanju na prirodne sile koje
su eteri, ide k materijalnim zemaljskim supstancijama od
kojih su sa~injene biljke. Da je poreklo (prirodnog oblika)
ovakvo, jasno je iz onoga {to je re~eno, a to je da kod biljaka postoji o~ita sli~nost sa `ivotinjskim oblikom. Iz mnogih ~injenica jasno se pokazuje da se sve stvari u prirodi
udru`uju ne bi li ostvarile taj oblik, i da je to usa|eno u
etere iz Duhovnog sveta. Na primer, pomenimo vegetaciju na povr{ini cele zemlje; posle vegetacije minerale u sli~nim oblicima u rudnicima i u svim (zemaljskim) otvorima,
kao i biljnu supstanciju koja li~i na kre~ u koralima na dnu
mora, kao i oblike sne`nih pahuljica, koji kao da opona{aju pahuljice iz biljnog `ivota. (Otkr. Obj. 1208)
97. 4) Postoje tri forme u svemu {to je duhovno: aktivna (deluju}a), kreativna (stvaraju}a) i formativna (oblikuju}a).
Postojanje aktivne sile je jasno, jer duhovno proisti~e iz prvog izvora svih sila, a to je Sunce u nebu koje je
143
Emanuel Svedenborg
Gospodova Bo`anska Ljubav; a po{to je ljubav bitni agens
@ive sile, to i `ivot proisti~e iz nje.
Kreativna (stvarala~ka) sila je ta koja stvara uzroke
i posledice od po~etka do kraja, sve od Prvog (uzroka),
preko posrednih, do poslednjih. Prvi (uzrok) je samo Sunce u nebu, koje je Gospod, posredni (uzroci) su duhovne
stvari, posle toga prirodne stvari, a onda zemaljske stvari
od kojih po~inje novi proces. Sila stvaranja prostire se
na sli~an na~in da bi se proces neprestano odvijao, a bez
nje bi prestao. Jer Prvo uvek gleda na ono {to je poslednje kao na cilj; jer ako Prvo ne bi iz sebe pripremalo
poslednje, preko posrednih (uzroka), a prema redu koji
postoji od stvaranja, sve bi nestalo. Taj proces mno`enja
(reprodukcije), uglavnom kod `ivotinja i biljaka, jeste nastavak stvaranja. Ni{ta se ne menja time {to se to nastavlja preko semena; i tu deluje ista kreativna sila.
Formativna (oblikuju}a) sila je poslednja sila u poslednjim (stvarima); jer je to sila koja stvara `ivotinje i
biljke iz poslednjih supstanci u prirodi, sakupljenih u zemlji.
Sile u prirodi koje poti~u iz ovoga izvora, a to je sunce
na svetu, nisu `ive nego mrtve. One se malo razlikuju od
sila toplote u ljudima i `ivotinjama, koja (toplota) odr`ava telo u takvom stanju da volja kroz ose}anja i razum kroz
misli, koje su duhovne, mogu u}i kroz uticaj (influx) i dovesti do procesa razmno`avanja. One su sli~ne sili svetlosti
u oku, koje ~ini da um, koji je duhovan, vidi kroz svoj organ; jer nije da svetlost na svetu vidi, nego je to um (koji
vidi) pomo}u svetlosti iz neba. Isto je i s biljkama. Vara se onaj koji veruje da se delovanje toplote i svetlosti
ne zavr{ava otvaranjem i pripremanjem prirode da primi
uticaj iz duhovnog sveta. (Otkr. Obj. 1209)
98. 5) Biljke i `ivotinje, kako one koje se pojavljuju u nebu, tako i one u svetu, postoje od Duhovnog (sveta), a pomo}u ovih (duhovnih) sila.
144
Bog, Promisao, Stvaranje
Razlog {to ovi oblici (biljke i `ivotinje) postoje i u
nebu jeste u tome {to su usa|eni u Duhovni (svet), kako
u najve}e i najmanje, tako i u po~etne i zavr{ne (stvari); a
stoga i u sve ono {to je duhovno i u nebu i u svetu, pri ~emu su po~eci u nebu a zavr{eci u svetu. Jer postoje stupnjevi duhovnih stvari, a svaki stupanj se razlikuje od ostalih,
gde je prvi vi{i ili savr{eniji od slede}eg ili ni`eg. Ovo se vidi po svetlosti i toploti u nebesima, i po mudrosti an|ela
koja od ovih dolazi*. Svetlost u najvi{em ili tre}em nebu,
budu}i kao plamen, hiljadu puta je blistavija od podnevne
svetlosti na svetu. U srednjem ili drugom nebu svetlost je
manje blistava, ali je jo{ uvek sto puta blistavija od podnevne na svetu. U poslednjem ili prvom nebu svetlost je
sli~na podnevnoj na svetu. Tako isto postoje stepeni toplote, koja je u nebu ljubav, a prema kojoj an|eli imaju mudrost, inteligenciju i znanje. Sve {to je duhovno pripada
svetlosti i toploti, koje proisti~u od Gospoda kao Sunca. A od
ovih (svetlosti i toplote) proisti~u mudrost i inteligencija.
Postoje i mnogi stepeni duhovnih stvari ispod nebesa, to jest
u prirodi, koji su ni`i. To se vidi po ~ovekovom prirodnom
umu, a tako isto i po njegovima razumu i ~ulima. Razumni
(racionalni) ljudi su u prvom, ~ulni (puteni) u poslednjem, a
neki u srednjem stepenu. Pored toga, svaka misao i svako
ose}anje prirodnog uma jesu duhovnog (karaktera). Ova tri
oblika: aktivni, kreativni i formiraju}i, usa|eni su u Duhovno, u svaki njegov stepen, s tim {to se razlikuju po
savr{enosti. Me|utim, po{to ne postoji ni{ta {to se ne zavr{ava u svom poslednjem, gde se zavr{ava i zaustavlja, tako i Duhovno**; a njegovo poslednje su zemlje i vode na
svetu. Iz tog poslednjeg Duhovno stvara biljke svih vrsta,
od drveta do vlati trave. U njima ono (Duhovno) ostaje
pokazuju}i se po nekoj sli~nosti sa `ivim bi}ima, o ~emu
je ve} bilo govora. (Otkr. Obj. 1210)
* Od svetlosti i toplote neba, (prim. prev.)
** Ima svoje poslednje, (prim. prev.)
145
Emanuel Svedenborg
99. A sada }emo ne{to re}i o biljkama u nebu, po{to
je o `ivotinjama ve} bilo re~i. U nebesima, kao i na
zemlji, postoje biljke svih vrsta. Ima ~ak i onih koje ne
postoje na zemlji; jer postoje slo`ene forme vrsta i podvrsta, s bezbroj razli~itosti. Ovo svojstvo dolazi im iz njihovog izvora, o kojem }e biti govora malo ni`e. Klase i
vrste biljaka u nebesima razlikuju se isto kao klase i vrste `ivotinja (u nebesima), o ~emu je ve} bilo govora.
One se tamo pokazuju, ve} prema stupnju svetlosti
i toplote, kao rajski vrtovi, {umarci, polja i doline, a u njima su rastinje, livade i cvetne leje. U najvi{em ili tre}em
nebu (pojavljuju se) {umarci s drve}em od ~ijih plodova
se prave ulja; postoje leje cve}a ~iji se miomiris {iri okolo, a semenke su ukusne, miri{u i lu~e mirisna ulja; kao
i livade koje imaju sli~an miomiris. U srednjem ili drugom nebu, isto tako, pokazuju se {umarci drve}a iz ~ijih
plodova isti~e vino; i leje cve}a koje odaje miomiris i ~ije seme ima izvanredan ukus; a tako|e i livade koje su
isto takve. U najni`em ili tre}em nebu pokazuju se stvari kao i u najvi{em i u srednjem nebu, samo s manje prijatnosti i ~ari. A u najvi{em ili tre}em nebu ima plodova
i semenki od ~istoga zlata; u srednjem nebu su iste stvari, samo od srebra; a u najni`em od bakra; a ima i cve}a
od dragoga kamenja i kristala. Sve to ni~e iz tla koje se
tamo nalazi. I tamo kao i kod nas postoje zemlje*, samo {to
se tamo ni{ta ne stvara od semena koje se seje, ve} od
semena koje je stvoreno i gde je stvaranje samo od sebe**, i koje nekada traje du`e a nekada kra}e***; jer one
poti~u iz svetlosti i toplote Sunca neba, koje je Gospod,
bez pomo}i svetlosti i sunca na svetu. Materijalne stvari
na zemlji su utvr|ene, a razvoj (biljaka) je neprekidan, ali
materije ili supstance na zemljama koje su u nebesima
* U geografskom smislu, (prim. prev.)
** Spontano, po{to ono odslikava stanja du{a koje obitavaju u tim
nebesima, (prim. prev.)
*** U zavisnosti od promena stanja du{a, to jest an|ela, (prim. prev.)
146
Bog, Promisao, Stvaranje
nisu utvr|ene niti je razvoj stalan. Sve je tamo duhovno
iako ima prirodan izgled, a sasvim je druga~ije u zemljama gde vlada sunce na{ega sveta.
Sve ovo smo dodali da bismo potvrdili kako u svemu {to je duhovno, bilo u nebu bilo na svetu, postoje tri
sile: aktivna (deluju}a), kreativna (stvaraju}a) i formativna (oblikuju}a), koje te`e onome {to je poslednje, gde se
zavr{avaju i gde traju; i to ne samo u prvim ve} u i poslednjim (stvarima). Iz ovoga razloga i postoje zemlje u
nebesima, gde su one u stvari te sile u njihovim poslednjim (stvarima).* Razlika je u tome {to su zemlje tamo
duhovne po poreklu, dok su ovde prirodne, pri ~emu je
stvaranje na na{im zemljama iz Duhovnog (sveta) preko
prirode kao posrednika. (Otkr. Obj. 1211)
100. 6) I `ivotinje i biljke imaju isto poreklo, a otuda i istu du{u; razlika je samo u formi u kojoj se prima
uticaj**.
Ve} je pokazano da je poreklo `ivotinja duhovno ose}anje, koje pripada ~oveku u njegovom prirodnom (umu).
A jasno je i to da i biljke imaju poreklo u istim ose}anjima, osobito biljke u nebesima; naime, da se one tamo
pojavljuju u skladu s ose}anjima an|ela, i da ih one predstavljaju (ta ose}anja); i to tako da ih an|eli posmatraju
i u~e iz njih, kao iz svojih slika, o svojim ose}anjima; i da
to isto posti`u posmatraju}i njihove promene (na biljkama);
samo {to to rade kada su izvan svojih dru{tava. Jedina
razlika je u tome {to se `ivotinje pojavljuju kao saobraznosti emocija (an|ela) u njihovom srednjem (stepenu), dok
se biljke pojavljuju kao saobraznosti u njihovom poslednjem
* Ovde se pod zemljama misli pre svega na zemlju kao plodno tlo na
kojem raste bilje i na kojem `ive ljudi-duhovi, ali se ne isklju~uju ni
zemlje kao geografski pojmovi, jer u duhovnom svetu postoje replike
svega {to je na svetu. Autor je u objavljenim delima, na primer, pominjao {etnju po Stokholmu i Londonu u duhovnom svetu, prim. prev.)
** Iz Duhovnog sveta, (prim. prev.)
147
Emanuel Svedenborg
(stepenu). Jer je Duhovno, od kojega poti~u, `ivo u njegovom srednjem (stepenu), ali nije `ivo u poslednjem stepenu, gde samo ima sli~nost sa `ivotom zadr`avaju}i (od
`ivota) jedino to da reprodukuju sebi sli~ne (biljke). Sli~an je slu~aj i s ljudskim telom; ~ije je poslednje `ivo, iako
mu je poreklo Duhovno, a ~ine ga samo hrskavica, kosti,
zubi i nokti, {to dolazi od du{e koja se u njima zavr{ava.
Na prvi pogled ne pokazuje se da biljna du{a ima isto
poreklo kao i du{a zemaljskih zveri, nebeskih ptica i morskih riba, i da kao posledica toga jedni `ive (`ivotinje) a
drugi ne (biljke). Da je tako, vidi se iz toga {to se i `ivotinje i biljke javljaju i u nebesima i u paklu. U nebesima
se pojavljuju lepe `ivotinje i biljke; a u paklu {kodljive
`ivotinje i biljke. Po izgledu (svojstvima) `ivotinja i biljaka poznaju se i an|eli i duhovi; po{to postoji savr{eno
slaganje njihovih ose}anja i izgleda (`ivotinja i biljaka);
slaganje je takvo da se jedna `ivotinja mo`e pretvoriti u
biljku, a isto tako biljka u `ivotinju. An|eli u nebu prepoznaju stepen ose}anja koji je predstavljen jednima i
drugima. Ja sam i ~uo i video da je to tako. Bilo mi je dozvoljeno da poznam prirodu saobraznosti (korespondencije) izme|u `ivotinja i biljaka, s jedne strane, i dru{tava
u nebu i paklu, s druge strane; jer dru{tva i ose}anja u
duhovnom svetu ~ine jedinstvo. To je razlog {to se u Re~i toliko puta pominju vrtovi, {umarci, {ume i drve}e, kao
i razne biljke; i da oni ozna~avaju duhovne predmete u
vezi s njihovim poreklom, i da se svi odnose na ose}anja. Razlika izme|u biljaka u duhovnom svetu i onih u
prirodnom svetu jeste samo u tome {to se u prvom (duhovnom) – kako seme tako i rast – pojavljuju u jednom
trenutku, a u skladu s ose}anjima an|ela i duhova koji
su tamo; dok se u drugom (prirodnom) seme sadi i raste
ponovo svake godine. Pored toga, postoje dva svojstva
prirode, a to su vreme i njegovo proticanje, i prostor i
njegovo {irenje, koji ne postoje kao ne{to posebno u duhovnom svetu; oni (vreme i prostor) su stanja `ivota kod
148
Bog, Promisao, Stvaranje
onih koji su tamo. Stoga na tome zemlji{tu, ~ije je poreklo duhovno, biljke ni~u u trenutku, a isto tako i nestanu
u trenutku. Me|utim, ovo se doga|a samo kad se an|eli
povuku, ali ako ostanu, i biljke ostaju. Takva je razlika
izme|u biljaka u duhovnom i prirodnom svetu. (Otkr. Obj.
1212)
101. Ovome je uzrok svrha. Razlog je u tome {to
se ose}anja odnose na svrhu (usus); po{to je svrha ta koja pokre}e ose}anje. Jer ~ovek ne mo`e da ose}a ako
ne{to ne deluje na njega. A to ne{to je svrha. Sada, po{to
svako ose}anje podrazumeva svrhu, a biljna du{a je ose}anje koje je po svom poreklu duhovno, kao {to je re~eno, to je i biljna du{a svrha. Stoga je svrha usa|ena u svaku
biljku, i to duhovna svrha u duhovnom svetu, a prirodna
svrha u prirodnom svetu; duhovna svrha su razna stanja
uma, a prirodna (svrha) su razna stanja tela. Poznato je
da duhovi (u Duhovnom svetu ili animi) `ivnu, da se ose}aju osve`enima i oja~anima, a isto tako da se uspavljuju, ose}aju tu`nima i kao bez snage, pod uticajem mirisa
i ukusa biljaka; poznato je i to da se iz biljaka prave lekovi ili otrovi. Osve`avanje uma je njihova spolja{nja
svrha u nebesima; a unutra{nja (svrha) je u tome {to one
predstavljaju Bo`anske stvari u njima (nebesima), kao i
to {to uzdi`u um. Jer mudriji an|eli u njima vide osobine
svojih ose}anja u nizovima; raznovrsnost cve}a i njegov
raspored, promene boja cve}a i njegov miris ~ine da se
ispolje njihova ose}anja kao i sve ono {to le`i prikriveno
u njima. Jer svako prirodno ose}anje, koje je u osnovi
duhovno, jeste onakvo kakvo je unutra{nje ose}anje, koje
je povezano s inteligencijom i ljubavlju. A ovima je opet
poreklo u ljubavi prema svrsi. Jednom re~ju, nijedna druga biljka ne cveta u nebesima osim one koja ima svrhu,
jer je du{a biljke svrha (kojoj slu`i). I po{to je svrha du{a biljke, na onim mestima u duhovnom svetu, koja se
nazivaju pustinjama i gde obitavaju oni koji su na svetu
149
Emanuel Svedenborg
odbacivali milosr|e, a to je su{tinska svrha, stoga se ne
pojavljuju ni trava ni bilje, ve} se pojavljuju samo {ljunak i pesak. Po svrhama koje cvetaju u nebesima misli
se na sve dobro koje aktivno deluje, a ovo proisti~e od
Gospoda kroz ljubav prema Njemu i prema bli`njemu. Svaka biljka tu predstavlja oblik svrhe; i sve ono {to se u
njoj pokazuje, od prvog do poslednjeg, od poslednjeg do
prvog, od semena do cveta i od cveta do semena, sve to
predstavlja razvoj i {irenje ose}anja i njegove svrhe, od
jednog do drugog kraja. Poznavaoci botanike, hemije, medicine i farmacije upoznaju se posle smrti s duhovnim
svrhama biljaka u duhovnom svetu; oni neguju to (znanje) koje im pri~injava veliko zadovoljstvo. S njima sam
razgovarao i od njih ~uo divne stvari.* (Otkr. Obj. 1214)
102. Iz svega onoga {to je do sada pokazano o `ivotu koji proizlazi od Gospoda, kao i o postojanju svega
u svemiru iz toga, svaki ~ovek koji je mudar u srcu mo`e
videti da priroda ni{ta ne stvara sama od sebe, ve} je samo sredstvo (instrumentalni uzrok) koje slu`i Duhovnom
(stvaranju), a ono proizlazi iz Sunca u nebu, koje je
Gospod, kao {to posredni uzrok slu`i prvom uzroku, ili
kao {to mrtva sila slu`i `ivoj sili. Iz ovoga se vidi koliko
se varaju oni ljudi koji ra|anje `ivotinja i rast biljaka pripisuju prirodi; to je kao kada bi velika (umetni~ka) dela
pripisivali alatki a ne umetniku, ili kao kada bi se klanjali klesanom liku umesto Bogu. To je izvor nebrojenih zabluda u duhovnim, moralnim i gra|anskim stvarima; jer
zabluda je izvrnuti red; to je kao sud oka a ne uma, zaklju~ak izveden iz privida a ne iz su{tine stvari. Razmi{ljati iz zabluda o svetu i onome {to ima na svetu stoga
je kao kada bismo smatrali da je tama svetlost; ili da je
* Svedenborg je na svetu prijateljevao s Lineom, koji je prvi klasifikovao sve poznate biljke. Ali sigurno nije razgovarao s Lineom u Duhovnom svetu, nego s nekim drugim botani~arem, jer je ovaj umro 1778,
a to je {est godina posle Svedenborga, (prim. prev.)
150
Bog, Promisao, Stvaranje
`ivo ono {to je mrtvo, ili da telo uti~e u du{u, a ne obrnuto. A ve~na je istina da je uticaj (influx) duhovan, a
ne fizi~ki; to jest da uti~e iz du{e, koja je duhovna, u telo, koje je prirodno, iz duhovnog sveta u prirodni; i dalje,
da je to Bo`anski (red) od Njega; i da, po{to je On sve
stvorio slu`e}i se onim {to proisti~e iz Njega, On i odr`ava sve stvari; i na kraju, da je odr`avanje neprekidno
stvaranje, po{to je odr`avanje neprekidno postojanje. (Otkr.
Obj. 1215)
103. Govorili smo o Beskona~nosti i o Ve~nosti, a tako isto i o Provi|enju i Svemo}i, koji pripadaju Gospodu;
sada treba da govorimo o Sveprisustvu i Sveznanju, koji
tako|e pripadaju Njemu. U svim religijama priznaje se da
je Bog sveprisutan i sveznaju}i. To je razlog {to Mu se
ljudi mole da ih usli{i, da ih pogleda i da im se smiluje.
To oni ne bi ~inili kada ne bi verovali u Njegove sveprisustvo i sveznanje. Ovo verovanje dolazi od uticaja iz neba
kod onih koji su religiozni; jer kod religija se ne postavlja pitanje da li se veruje ili ne. Ali po{to se u sada{nje
vreme, osobito u hri{}anskom svetu, broj prirodnih ljudi,
koji ne priznaju Boga i koji ne veruju ako ne vide, uve}ao – a kada i izjavljuju da veruju, to je iz neke du`nosti,
slepog neznanja ili licemerja – stoga, da bi oni poverovali, dozvoljeno je da se o predmetima koji se odnose na
Boga govori iz duhovne svetlosti, i da razum mo`e da vidi iz toga izvora. Jer svakom ~oveku, ~ak i kada je potpuno prirodan i ~ulan, data je sposobnost da uzdigne svoj
razum u svetlost neba, i da tako uo~i i shvati duhovne pa
i Bo`anske stvari. Me|utim, njegov razum je sposoban za
to samo kada on o tome slu{a, ili kada ~ita o tome, ili kada se toga se}a, ili kada o tome govori; jer on nije u stanju da to radi onda kada misli na unutarnji na~in od sebe.
Razlog je to {to je njegov razum, dok slu{a ili ~ita, odvojen od njegovih ose}anja, i kada je ovako odvojen, on je
u svetlosti neba; ali kada misli u sebi od sebe, tada je
151
Emanuel Svedenborg
njegov razum spojen s ose}ajem njegove volje, koji ga
ispunjava i zadr`ava, tako da on (njegov razum) ne mo`e
da pobegne.* Pa ipak, stvar stoji tako da razum mo`e da
pobegne od ose}anja, ako taj ~ovek ima i ose}aj za istinu
i ako se nije utvrdio u obmanama.** Me|utim, to se posti`e s mukom kada nema ose}aja za istinu, jer su takvi
odbacili Bo`anske stvari, ili su se utvrdili u obmanama. Kod
ovih kao da postoji tamna prepreka izme|u duhovne i prirodne svetlosti; pa ipak, kod nekih je ona providna. Po{to
svaki ~ovek, ~ak i onaj koji je telesno ~ulan, mo`e da razume ono {to se odnosi na Boga kada slu{a ili ~ita, i da
to pamti, da o tome govori, da u~i (druge), te da o tome
pi{e, va`no je da se delo (knjiga) o Bo`anskim atributima nastavi kao {to je zapo~eto. Tako }emo sada govoriti
o Bo`anskom Sveprisustvu i Bo`anskom Sveznanju, kako
ni ~isto prirodan ~ovek, koji misli da za to nema nikakvu
mo}, ne bi sumnjao u postojanje Bo`anskih stvari. (Otkr.
Obj. 1216)
* Ovde se misli na ose}aje sebi~nog i nepreporo|enog ~oveka, ~iji razum kao da je zarobljen njegovim negativnim ose}anjima, (prim. prev.)
** To je slu~aj s onima koji ~ine zlo veruju}i u obmane, pa im zlo
postane druga priroda, (prim. prev.)
152
PETO POGLAVLJE
Svemo} i Sveznanje
104. Kako Gospod mo`e da bude prisutan kod svih
koji su u nebu i na celoj zemlji, i da zna sve, do najsitnijih stvari, u vezi s njima, i u sada{njosti i u budu}nosti,
mo`e se shvatiti samo ako se razume slede}e:
1) Da u prirodnom svetu postoje prostor i vreme, ali
su oni u duhovnom svetu samo prividi.
2) Da bi ljudi shvatili Gospodovu svemo} i sveznanje o svemu sada{njem i budu}em, treba ukloniti iz misli prostor i vreme.
3) Svi an|eli neba i svi ljudi na zemlji koji sa~injavaju crkvu jesu kao jedan ^ovek, a Gospod je `ivot toga
^oveka.
4) Stoga, kako postoji `ivot u svim, pa i u najmanjim,
delovima ^oveka, i kako taj `ivot poznaje celovito stanje,
tako je Gospod (prisutan) u svim pojedina~nim i najsitnijim (stvarima), i an|ela u nebu, i ljudi u crkvi.
5) Kroz intelektualnu sposobnost ~ovekovu, kao i
kroz ono {to je protivno, Gospod je prisutan kod svih
onih koji su izvan neba i crkve, kao i kod onih koji su u
paklu ili }e i}i u pakao, i poznaje celo njihovo stanje.
6) Ako se Gospodovi svemo} i sveznanje ovako shvate, razum nam mo`e pomo}i da vidimo kako je On Sve
i svemu {to je u nebu i crkvi, i kako smo mi u Njemu, i
On u nama.
7) Gospodovi svemo} i sveznanje mogu se shvatiti i
iz toga kako je stvoren svemir; jer je bio tako stvoren da je
On i u prvim kao i u poslednjim (stvarima), u sredi{tu
kao i na obodu, a sve ono u ~emu je On, ima neku svrhu.
153
Emanuel Svedenborg
8) Po{to Bo`anska Ljubav i Bo`anska Mudrost pripadaju Gospodu, to i Bo`anska Sveprisutnost i Bo`ansko
Sveznanje tako isto pripadaju Njemu; prvo proizlazi uglavnom iz Bo`anske Ljubavi, a drugo uglavnom iz Bo`anske Mudrosti. (Otkr. Obj. 1217)
105. U prirodnom svetu postoje prostor i vreme, dok
su oni u duhovnom svetu samo prividi.
Ovome je razlog to {to sve {to se pojavljuje u duhovnom svetu nastaje neposredno od Sunca neba koje je
Gospodova Bo`anska Ljubav; dok sve ono {to se pojavljuje u prirodnom svetu postoji iz istog izvora, samo pomo}u sunca ovoga sveta, koje je ~ista vatra. ^ista ljubav,
od koje nastaju sve stvari neposredno od Gospoda, jeste
nematerijalna; dok je vatra, kroz koju sve postoji posredno u prirodnom svetu, materijalna. Iz toga razloga sve ono
{to postoji u duhovnom svetu jeste duhovno po svom poreklu; a sve ono {to postoji u prirodnom svetu jeste po
svom poreklu materijalno. Materijalne stvari su po sebi
utvr|ene, odre|ene i merljive. Utvr|ene su jer, ma kako
da se ~ovekova stanja menjaju, one (materijalne stvari) i
dalje traju, kao zemlje, planine i mora. Odre|ene su jer se
neprekidno ponavljaju, kao vremenski periodi, rast biljaka i razmno`avanje `ivotinja. One su merljive jer se svaka stvar mo`e izmeriti, kao prostor koji se meri miljama,
a ove opet stopama ili jardima; a vreme danima, sedmicama, mesecima i godinama. A u duhovnom svetu sve
stvari kao da su utvr|ene, odre|ene i merljive, ali to nisu
u stvarnosti; one nastaju i traju shodno stanjima an|ela,
tako da ~ine jedinstvo s njihovim stanjima; tako se one
menjaju kao {to se i ta stanja menjaju. Me|utim, ovako
je uglavnom u svetu duhova, u koji ~ovek dolazi odmah
posle smrti; ali to nije slu~aj u nebu ili paklu. Razlog {to
se to tamo de{ava jeste to {to svaki ~ovek (u tome svetu)
prolazi kroz promene dok se priprema za nebo ili za pakao.
Samo, duhovi ne razmi{ljaju o ovim stanjima i promenama,
154
Bog, Promisao, Stvaranje
jer su duhovni pa stoga imaju i duhovne ideje, a to zna~i
da sve predmete zajedno opa`aju kao jedinstvo; a razlog
je i to {to su odvojeni od prirode, iako vide kao {to su
videli na svetu: i zemlju, i planine, i doline, vode, vrtove i
{ume, biljke, palate i ku}e, ode}u u koju se obla~e, i hranu kojom se hrane, a pored toga i `ivotinje, kao i ljude
kakvi su i sami. Oni sve to vide u jasnijoj svetlosti nego
{to su videli na svetu, tako da ih doti~u sa instan~anijim
~ulom dodira. Odatle ~ovek posle smrti nije svestan da je
odlo`io svoju materijalnu ode}u i da je pre{ao iz sveta
svog tela u svet svoga duha.* Slu{ao sam mnoge (u duhovnom svetu) kako govore da nisu mrtvi, niti da razumeju kako je bilo koji deo njihovog tela mogao biti ba~en
u grob; a to je zato {to su svi predmeti u duhovnom svetu sli~ni (onima u prirodnom svetu). Oni nisu svesni da
to {to vide nije materijalno nego supstancijalno i da je duhovnog porekla, i da su i oni sami stvarni, jer su istoga
porekla kao i stvari u prirodnom svetu. Jedina razlika je
u tome {to im je bila data dodatna ode}a (pokriva~), da
tako ka`emo, od sunca na svetu, i da su stoga bili materijalni, utvr|eni, odre|eni i merljivi. Mogu da tvrdim da su
stvari u duhovnom svetu stvarnije nego one u prirodnom
svetu, jer ono {to je dodato duhovnom, to je mrtvo i nije
uzrok stvarnosti, nego je samo umanjuje. Da je re~ o umanjenju, vidi se kada se uporedi stanje an|ela u nebu sa stanjem onih koji `ive u svetu. (Otkr. Obj. 1218)
106. Po{to u nebesima postoje stvari sli~ne onima u
na{em svetu, to postoje i prostor i vreme, osim {to je tamo prostor, kao {to su zemlje i sve u njima, samo pojava,
jer se pojavljuje u skladu sa stanjima an|ela; to se odnosi
na njihovu veli~inu i na rastojanja koja su u skladu sa
sli~nostima i razli~itostima tih stanja. Pod stanjima se misli na stanja ljubavi i mudrosti, ili na stanja ose}anja i
* Gete je rekao da se sla`e sa Svedenborgom u tome da je `ivot posle
smrti eksteriorizacija ~ovekovog umnog `ivota, (prim. prev.)
155
Emanuel Svedenborg
stanja misli koja poti~u iz tih ose}anja, a ona su mnogostruka i razli~ita; prema njima su i razdaljine od jednog
do drugog an|eoskog dru{tva u nebesima, razdaljine izme|u neba i pakla, kao i izme|u dru{tava u njima. Bilo mi
je dopu{teno da vidim kako sli~nosti stanja prouzrokuju
spajanje i smanjuju razdaljinu ili prostor; i kako razlike
prouzrokuju odvajanje i dovode do pove}avanja razdaljina i {irenja prostora. Oni koji su tamo, iako su udaljeni
milju jedan od drugoga, mogu u trenutku da se na|u zajedno kada ih na to pokrene ljubav; i obratno, oni koji razgovaraju, mogu da se u trenu udalje ako se javi ose}anje
mr`nje. Da su prostori u duhovnom svetu samo prividni,
pokazano mi je time {to su oko mene bile mnoge osobe
iz udaljenih zemalja, kao i iz raznih kraljevstava u Evropi, pa i iz Afrike i Indije, ali i stanovnici drugih planeta. I pored svih razlika, prostori u nebesima izgledaju isto
kao i na na{oj zemljinoj kugli. Ali po{to je njihovo poreklo duhovno, a ne u isto vreme i prirodno, te se pokazuju u skladu sa stanjima an|ela, stoga an|eli nemaju ideje
o prostoru nego samo o svojim stanjima. Jer kada su stanja
promenljiva, javlja se ideja o njihovom duhovnom poreklu, to jest da je to prema sli~nosti i razli~itosti ose}anja
i misli koje poti~u od tih ose}anja. Sli~an je slu~aj i s vremenskim periodima; jer je prostor sli~an vremenu; promene u prostoru pra}ene su promenama u vremenu. Razlog
{to su ovo samo prividi stanja jeste to {to Sunce neba,
koje je Gospod, nije uzro~nik promena prostora i vremena kao {to je to sunce na svetu; stoga je u nebesima neprekidno svetlo, kao neprekidno prole}e; stoga vreme nije
utvr|eno i postavljeno ni merljivo. Po{to se vremenski periodi sla`u s trajanjem ose}anja i misli an|ela – jer su oni
kratki i skra}eni kada je neko ose}anje zadovoljeno, a dugi i produ`eni kada je obrnut slu~aj – stoga an|eli nemaju
ideje o vremenu prema prividima, nego ideju o stanjima
koja dolaze od onoga {to je uzrok prividu. Iz ovoga je jasno da an|eli u nebu nemaju ideju o prostoru i vremenu,
156
Bog, Promisao, Stvaranje
po{to je njihova ideja duhovna jer je ideja o stanju. Ali
ideja stanja, kao i ideja privida prostora i vremena, postoji samo u poslednjim i od poslednjih (stvari) prilikom
stvaranja (u duhovnom svetu), a to su zemlje (terrae) u
kojima obitavaju an|eli. U njima* su prividi prostora i vremena, a ne u samim duhovnim stvarima iz kojih su stvorene poslednje stvari. Druga~ije je u prirodnom svetu, gde
su prostor i vreme utvr|eni, odre|eni i merljivi, pa kao takvi ulaze u ljudske misli ograni~avaju}i ih i time uzrokuju}i razliku izme|u tih misli i duhovnih misli an|ela. To
je glavni razlog {to ~ovek s te{ko}om shvata Bo`ansku
Sveprisutnost i Bo`ansku Svemo}; ~ak i kada ima volju
da ih shvati, on lako pada u zabludu da je Bog ne{to najunutarnjije u prirodi, pa je na taj na~in sveprisutan i svemo}an. (Otkr. Obj. 1210)
107. Da bi se shvatili Gospodova Bo`anska Sveprisutnost i Njegovo Sveznanje, treba odstraniti kod ljudi
ideju prostora i vremena.
Po{to se prostor i vreme te{ko odstranjuju iz misli
prirodnog ~oveka, bolje je da obi~ni ljudi ne razmi{ljaju
o Bo`anskim Sveprisustvu i Svemo}i; njima je dovoljno
da o tome misle jednostavno, kako im religija nala`e. A
ako i razmi{ljaju, neka priznaju u svom vlastitom umu da
oni (Sveprisustvo i Svemo}) postoje, jer pripadaju Bogu,
po{to je Bog svuda i po{to je beskona~an; a i zato {to Re~
tako u~i. A ako i misle o njima od prirode, a to je od prostora i vremena u prirodi, neka priznaju u svom umu da
je njihovo poreklo ~udo. Ali po{to je u na{e vreme naturalizam preplavio crkvu, i po{to se mo`e odagnati samo
racionalnim argumentima koji }e pomo}i ~oveku ne bi li
uvideo da je tako, stoga }e ovi Bo`anski (atributi) biti pokazani u njihovom svetlu, i bi}e o~i{}eni od tame kojima
ih je priroda prekrila. Ovo je mogu}e jer, kao {to je ve}
* Poslednjim stvarima stvaranja, (prim. prev.)
157
Emanuel Svedenborg
re~eno, ~ovekov razum mo`e se uzdignuti u unutra{nju
svetlost neba, pod uslovom da voli da upozna istine. Ceo
naturalizam je uzrokovan time {to se o Bo`anskim stvarima misli po onome {to se zna o prirodi (iz osobina prirode), da su to materija, prostor i vreme. Um koji se ~vrsto
dr`i ovih atributa prirode i koji nije spreman da poveruje u bilo {ta {to ne razume, (takav um) zamra~uje svoje
shvatanje. Pa tako on, iz duboke tame u koju je utonuo,
pori~e da postoji ne{to kao Bo`ansko Provi|enje, i tvrdi
postojano da svemo}, sveprisustvo i sveznanje ne postoje. Me|utim, ovi atributi su upravo onakvi kako to religija u~i; naime, oni su unutar i iznad prirode, ali se ne mogu
shvatiti razumom ako se prostor i vreme ne odstrane iz ideja i mi{ljenja o tome; jer su ovi atributi materije na neki
na~in usa|eni u svaku ideju misli. Stoga, ako se ne odstrane, ne mo`e se druga~ije misliti nego da sve postoji samo od sebe, da je `ivot sam od sebe, da je u prirodi Bog
ono {to je u njoj najdublje, a da je sve ostalo ma{tarenje.
Znam da }e ljudi biti za~u|eni kada ~uju da ne{to mo`e
da postoji tamo gde nema vremena i prostora; da Bo`ansko postoji odvojeno od njih; i da duhovna bi}a nisu u
njima, ve} samo i njihovim prividima – iako su Bo`anske stvari su{tina svega {to je postojalo i {to postoji – i
da su prirodne stvari kao tela bez du{a, koja postaju le{evi. Svaki ~ovek ~iji je um postao naturalisti~ki ostaje
takav i posle smrti; on sve predmete koje vidi u duhovnom svetu naziva prirodnim, jer li~e na one u prirodnom
svetu. Me|utim, ovakvi primaju prosvetljenje i pouku an|ela, da ti predmeti nisu prirodni nego da samo tako izgledaju, pa na kraju uvide da je tako. Ipak, oni opet padaju
(u staru obmanu) i klanjaju se prirodi kao {to su to radili
na svetu, da bi se na kraju odvojili od an|ela i pali u pakao, iz kojega se ne mogu nikada izbaviti (in aeternum).
Razlog je to {to njihove du{e nisu vi{e duhovne nego su
prirodne kao kod `ivotinja, s tom razlikom {to mogu da
misle i da govore jer su ro|eni kao ljudi. Kako je u dana158
Bog, Promisao, Stvaranje
{nje vreme pakao vi{e nego ikada pre ispunjen ljudima
ove vrste, od va`nosti je da se duboka tmina, {to zatvara
i zaklju~ava ulaz u ~ovekov razum, ukloni uz pomo} razumske svetlosti koja dolazi od duhovne (svetlosti). (Otkr.
Obj. 1220)
108. Svi an|eli neba i svi ljudi na zemlji koji su u crkvi, jesu kao jedan ^ovek, a Gospod je `ivot toga ^oveka.
Dokaz za to mo`e se na}i u delu Nebo i pakao pod
ovim brojevima:
1) Da se celo nebo zajedno odnosi na jednog ^oveka (59-67); 2) Da se svako dru{tvo u nebu odnosi na
jednog ^oveka (68-72); 3) Da stoga svaki an|eo ima savr{en ljudski oblik (73-77); 4) Da se nebo u celini i u delovima odnosi na jednog ^oveka (78-87); 5) Da postoji
saobraznost (saglasje ili korespondencija) izme|u svih stvari u nebu sa svim (stvarima) kod ^oveka (87-102); 6) Da
se isto to mo`e re}i i za Gospodovu crkvu na zemlji (57).
Iz iskustva sam nau~io, a to mi i razum ka`e, da je nebo
kao jedan ^ovek.
Iz iskustva – Bilo mi je dopu{teno da vidim jedno dru{tvo od hiljada an|ela kao ^oveka srednjeg rasta; i dru{tva s manje an|ela sli~no tome. Me|utim, ovo nije o~ito
an|elima u svakom dru{tvu, nego onima koji su izvan
njega i koji su udaljeni od njega, kao i u vreme kada jedno dru{tvo `eli da se iz njega odstrane strani*. Kada se
to dogodi, svi oni koji su sa~injavali `ivot toga dru{tva
jesu u tome ^oveku i u njemu ostaju, a ostali su van toga (^oveka); ovi potonji se odstranjuju dok prvi ostaju.
Sli~an je slu~aj i sa celim nebom u prisustvu Gospoda.
Iz ovog, i samo ovog, razloga sledi to da su svaki an|eo
i svaki duh ~ovek, i da imaju oblik sli~an onome koji je
~ovek imao kada je bio na zemlji. Nisam video, ali sam ~uo,
da je crkva na zemlji pred Gospodom kao jedan ^ovek,
* An|eli ili duhovi, (prim. prev.)
159
Emanuel Svedenborg
i da se deli na dru{tva; i da je svako dru{tvo ^ovek; i dalje, da su svi oni unutar neba, a oni koji su izvan (crkve)
da su unutar pakla. Razlog je ve} naveden, a to je da je
svaki ~ovek koji je u crkvi, u isto vreme i an|eo neba, jer
postaje an|eo posle smrti. [tavi{e, crkva na zemlji, zajedno
s an|elima neba, oblikuje ne samo ~ovekovo unutarnje
(bi}e) nego i njegovo spolja{nje (bi}e), a to su hrskavica
i kosti. Crkva to oblikuje zato {to je ~oveku na zemlji dato telo, u kojemu je njegovo unutarnje duhovno (bi}e) odeveno u prirodno (telo), a to povezuje nebo sa crkvom, i
crkvu s nebom.
Iz razuma – Jedini razlog {to su nebo i crkva ^ovek
u najve}em i u najmanjem, jeste to {to je Bog ^ovek, pa
stoga Bo`ansko koje iz Njega proisti~e tako isto je ^ovek
u najmanjem i najve}em. Jer, kao {to smo rekli, Bo`ansko nije u prostoru niti se prote`e, ve} je uzrok prostora
i prostiranja u poslednjim stvarima Njegovog stvaranja, i
to u nebesima samo po izgledu (prividno), a na svetu i
stvarno. Pa ipak, prostor i prostiranje nisu to pred Bogom,
jer je Njegovo Bo`ansko svuda. To se jasno vidi po tome
{to je celo nebo, zajedno sa crkvom, kao jedan ^ovek u
prisustvu Gospoda. Isti slu~aj je i s dru{tvom od hiljada
an|ela, iako se njihove nastambe prostiru u prostoru. Iz
ovoga je o~ito da se celo nebo, kao i celo jedno dru{tvo u
nebu, mogu videti, kada se to svidi Gospodu, kao jedan ^ovek, veliki ili mali, d`in ili dete. Ali tako se ne vide an|eli, ve} ono {to je u njima od Gospoda; jer su an|eli samo
prijemnici, dok Bo`ansko u njima oblikuje njihov an|eoski izgled i nebo. I po{to je tako, to je jasno da je Gospod
`ivot toga ^oveka, to jest neba i crkve. (Otkr. Obj. 1222)
109. Stoga {to postoji `ivot u celini i u svim delovima ~oveka, to je Gospod u celini i u svim delovima i an|ela neba i ~oveka crkve.
Razlog {to `ivot postoji i u ~ovekovoj celini i u svim
njegovim delovima jeste u tome {to razne i razli~ite stvari
160
Bog, Promisao, Stvaranje
kod njega, kao {to su udovi, organi i utroba, ma koliko da
su brojni, ~ine takvo jedinstvo da se njemu (~oveku) ~ini
kako je on prosto a ne mnogostruko bi}e. Da postoji `ivot u najmanjim ~ove~jim delovima, jasno je iz onoga
{to sledi. Iz samog svog `ivota on vidi, ~uje, miri{e i ku{a, a to ne bi bio slu~aj kad organi ovih ~ula ne bi `iveli
od `ivota njegove du{e. Cela povr{ina njegovog tela ose}a dodir. Sve mi{i}e (damare) ispod ko`e kontroli{e `ivot
njegovih volje i razuma, i pokre}e kako ho}e; i ne samo
{to se tako kre}e njegovo celo telo, nego i jezik, usne, lice i glava. Ni jedno ni drugo ne pot~injava se telu, ve}
`ivotu koji dolazi od volje i razuma, a to se odnosi i na
`ivot u njegovim udovima. Isti slu~aj je i sa svim tkivima u telu; svako tkivo vr{i svoj zadatak deluju}i u poslu{nosti, po zakonima reda koji su upisani na njima. U
stvari, `ivot je taj koji, mada je ^ovek nesvestan toga,
pokre}e ovo delovanje, kroz pokrete u svakom delu srca
i plu}a; kao i pomo}u oseta u raznim delovima (tela), od
malog mozga (cerebelluma). Razlog {to postoji `ivot i u
celini i u delovima ~oveka jeste to {to je on `ivi oblik, o
kojem je bilo govora, sam oblik `ivota. Jer `ivot iz svog
prvobitnog izvora, koji je Sunce neba ili Gospod, jeste u
neprekidnom naporu da oblikuje sliku i priliku sebe, a to
zna~i ~oveka, a od ~oveka i an|ela. Dakle, od poslednjih
stvari koje stvara, on (`ivot) dodaje sebi supstance pogodne po obliku, po kojima ~ovek postoji, i u kojima mo`e
da `ivi. Stoga je jasno da `ivot postoji u celini i u svim
delovima ~oveka; i da svaki deo u kojem nema `ivota
odmah umire, i biva odba~en. Po{to tako i ljudi i an|eli
nisu `ivot, ve} prijemnici `ivota od Gospoda, i po{to je
celo nebo u celini i delovima pred Gospodom, zajedno
sa crkvom, kao jedan ^ovek, to je o~igledno da je Gospod
@ivot toga ^oveka, to jest neba i crkve, a tako isto da je
On sveprisutan i svemo}an u svemu {to postoji kod an|ela neba i ljudi crkve. Po{to je celo nebo zajedno sa crkvom
pred Gospodom kao jedan ^ovek, veliki ili mali, kako On
161
Emanuel Svedenborg
ho}e, to je o~ito da `ivot ili Duhovno koje proisti~e od
Gospoda, nije u prostoru niti kod an|ela, pa prema tome
prostor i vreme treba ukloniti iz ideja, ne bi li se Gospodovi sveprisustvo i svemo} mogli shvatiti. (Otkr. Obj. 1223)
110. 5) Da je Gospod preko sposobnosti mi{ljenja
prisutan kod svakog ~oveka, ali i preko onoga {to je tome suprotno i kod onih koji su izvan neba i crkve, kao i
kod onih koji su u paklu ili }e i}i tamo, i da zna njihovo
celokupno stanje.
Svaki ~ovek ima tri stupnja `ivota; najni`i je zajedni~ki sa `ivotinjama; to nije slu~aj sa ostala dva stepena
u ~oveku; oni su zatvoreni kod zlih, a otvoreni kod dobrih*. Me|utim, oni nisu zatvoreni za svetlost iz neba, a
to je mudrost koja proisti~e od Gospoda kao Sunca; ali
su zatvoreni za toplotu (iz neba), a to je ljubav koja proisti~e iz istoga izvora. Iz tog razloga svi ljudi, i oni zli,
imaju sposobnost razumevanja, ali ne i sposobnost htenja
iz nebeske ljubavi; jer volja je prijemnik toplote, to jest
ljubavi; a razum je prijemnik svetlosti, a to je mudrost
od ovog Sunca. Razlog {to svaki ~ovek nije razuman i
mudar jeste u tome {to neki ljudi svojim `ivotom zatvaraju prijemnik ove ljubavi; a kada je ovaj zatvoren, ~ovek ne}e da razume ni{ta osim onoga {to voli; jer on to
ho}e i voli kao predmet svojih misli, a stoga i svoga razuma. Po{to svi ljudi, ~ak i zli, imaju sposobnost razumevanja, a ona dolazi zbog uticaja svetlosti od Sunca neba
koje je Gospod, to je jasno da je Gospod prisutan i kod
onih koji su izvan neba i crkve, i koji su ili u paklu ili
}e i}i tamo. Po toj sposobnosti ~ovek mo`e da misli i da
razume razne stvari; `ivotinje to ne mogu; i zbog ove sposobnosti ~ovek uvek `ivi. Drugi dokaz Gospodovog Sveprisustva u paklu jeste u tome {to se ceo pakao, isto kao
i celo nebo, pokazuje pred Gospodom kao jedan ^ovek;
* Ljudi ili duhova, (prim. prev.)
162
Bog, Promisao, Stvaranje
samo {to je to u ovom slu~aju ^ovek-|avo ili ^udovi{te
(monstrum). Kod ovoga je sve suprotno onome {to je u
Bo`anskom ^oveku-an|elu, pa se iz toga mo`e (po suprotnosti) znati {ta je u prethodnom; a to je da se iz neba
mo`e znati {ta ima u paklu.* Jer od dobra se zna zlo**,
a od istine obmana; tako svaka osobenost potonjeg (se
poznaje) iz osobenosti prethodnog. Postoje tri neba i tri
pakla; i onako kako je prvo izdeljeno u dru{tva, tako je
i drugo. Svako dru{tvo u paklu je saobrazno, po suprotnosti, jednom dru{tvu u nebu, onako kako se saobra`avaju (korespondiraju) lo{a i dobra ose}anja. Stoga, kao
{to je svako dru{tvo u nebu, kako je re~eno, pred Gospodom kao jedan ^ovek-an|eo po sli~nosti ose}anja, tako
isto je i svako dru{tvo u paklu pred Gospodom kao jedan
^ovek-|avo po sli~nosti ose}anja. Bilo mi je dopu{teno da
to vidim. Ova poslednja (paklena) dru{tva imaju izgled ^oveka, ali ~udovi{nog oblika. Video sam tri vrste: vatrene,
crne i blede; svi imaju izobli~ene crte (lica), hrapav glas,
spoljni*** govor i odgovaraju}e pona{anje. Svi su pohotni i ne~edni; u`ivanja njihove volje su zla, a u`ivanja njihovog razuma su obmane. (Otkr. Obj. 1224)
111. 6) Iz ovako shva}enog Gospodovog sveprisustva i sveznanja mo`e se videti kako je On Sve i u svemu
neba i crkve, i da smo mi u Njemu i On u nama.
Pod svim {to pripada nebu i crkvi misli se na Bo`ansku Istinu i na Bo`ansko Dobro; prvo je iz svetlosti
Sunca neba, koja je mudrost; drugo je iz njegove toplote,
koja je ljubav. U meri u kojoj su an|eli prijemnici (sasudi) ovih****, u toj meri su i nebo u op{tem, kao i nebesa
* Ako je u nebu svetlost, u paklu je mrak; ako je u nebu toplo, u
paklu je hladno; ako u nebu svi vole sve, u paklu svi mrze sve itd,
(prim. prev.)
** U psihologiji se govori o asocijacijama po suprotnosti, (prim. prev.)
*** Nemisaon ili povr{an, (prim. prev.)
**** Istine i dobra, (prim. prev.)
163
Emanuel Svedenborg
u posebnom (obliku); a u meri u kojoj su ljudi prijemnici (sasudi) ovih, u toj meri su crkva uop{te i crkve pojedina~no. Nijedan an|eo ne poseduje ni{ta od onoga {to
oblikuje nebo u njemu, a tako isto nijedan ~ovek ne poseduje bilo {ta {to oblikuje crkvu u njemu, osim {to mu
pripada Bo`ansko Proizlaze}e iz Gospoda*. Jer dobro je
poznato da su sve istine vere i sva dobra ljubavi od Gospoda, i da ni{ta od toga ne pripada ~oveku. Iz ovoga je
o~ito da je Gospod Sve i u svemu neba i crkve. Gospod
u~i kod Jovana da smo mi u Njemu i On u nama; Isus
re~e:
Ko jede Moje telo i pije Moju krv, u Meni prebiva,
i Ja u njemu. (6:56)
Opet:
U taj dan }ete znati da ste u Meni, i ja u Vama.
(14:20, 21)
I na drugom mestu se ka`e:
Jer u njemu `ivimo, i kre}emo se, i jesmo. (Dela
apostolska, 17:28)
Svi an|eli neba i svi ljudi crkve jesu u Gospodu i
Gospod u njima kada su u onom Nebeskom ^oveku, o
kome je bilo govora**. An|eli i ljudi su u Gospodu, jer
su prijemnici (sasudi) `ivota od Njega, pa su tako u Njegovom Bo`anskom; i Gospod je u njima, jer je On `ivot
u prijemnicima (sasudima). Iz ovoga je o~ito da oni koji
su u prirodnoj ideji, o Gospodu i o Njegovom Sveprisustvu misle kao o nekom mentalnom pojmu, iako je ono
stvarno kao {to je stvarno prisustvo Svetoga Duha, koje
je proisti~u}e Bo`ansko. (Otkr. Obj. 1225)
* A to je nazvano Duhom Svetim u Novom Zavetu, (prim. prev.)
** U Velikom ^oveku, Homo Maximus ili Makrokozmos, prim. prev.)
164
Bog, Promisao, Stvaranje
112. 7) Gospodovo sveprisustvo i sveznanje mogu se
razumeti ako se razmi{lja o stvaranju svemira; jer ga je
On tako stvorio da On bude u prvim i poslednjim (stvarima), u sredi{tu kao i na obodu, i da sve {to je stvorio
bude ne~emu korisno.
Ova istina je o~ita kada se razmatra stvaranje svemira, ~ovekovog `ivota i su{tina korisnih slu`bi (usus).
a) Kada se razmatra stvaranje svemira... Ovo se ne
mo`e videti nigde bolje nego po oblicima u nebesima, gde
je stvaranje neprekidno i trenutno. Jer u duhovnom svetu
zemlja se pojavljuje u trenutku, i na njoj rajski vrtovi u
kojima ima drve}a s plodovima, raznog rastinja, cve}a i
bilja svih vrsta. Kada ih posmatra, mudar ~ovek u njima
vidi saobraznosti (korespondencije) onih korisnih slu`bi
gde su an|eli, kojima su ove (stvari) date kao nagrada.
An|elima se poklanjaju ku}e, bogato name{tene i ukra{ene, kao i ode}a, pa onda i ukusna hrana, sve prema (njihovim) korisnim slu`bama. Pored toga, oni vode me|usobno
prijatne razgovore, koji su korisni jer slu`e razonodi. Sve
te stvari daju im se bez novca ili cene, a zbog slu`bi koje vr{e. Jednom re~ju, nebo je puno korisnih slu`bi, pa se
mo`e nazvati i carstvom korisnih slu`bi. Ali s druge strane,
oni koji ne vr{e korisne slu`be, izgone se u pakao, gde ih
sudije primoravaju da rade razne poslove. Ako odbiju, ne
dobijaju hranu ni ode}u, a ni postelju, nego samo pod, pa
im se njihovi drugari smeju i vre|aju ih kao {to to gospodari rade s robovima. Sudija ponekad dozvoljava da
budu robovi svojim drugarima; a ako ostale odgovaraju
od posla, bivaju strogo ka`njeni. Prema njima se postupa
na oba na~ina sve dok ne popuste. A one koji ne popuste, bacaju u pustare, gde im se daje malo hleba svakoga dana, i vode da piju, i gde provode vreme usamljeni u
kolibama i pe}inama. Po{to ne rade ni{ta korisno, zemlji{te je neplodno, a na poljima se retko vidi trava. U ovakvim
pustarama u paklu video sam mnoge ljude plemenitog
porekla, koji su na svetu provodili vreme u besposlici, ili
165
Emanuel Svedenborg
su tra`ili slu`be i du`nosti koje su vr{ili ne zato {to su
ih voleli, nego radi po~asti ili dobiti, a to su bile jedine
slu`be koje su tra`ili. Slu`be koje vr{e oni u nebesima i
razni poslovi koje rade oni u paklu, donekle su sli~ni onima na svetu. Me|utim, najve}i broj korisnih slu`bi je duhovan i ne mo`e se opisati prirodnim jezikom; o njima
se ne mo`e ni misliti* – ~emu sam se ~esto divio; ali
takva je priroda svega {to je duhovno u mnogo slu~ajeva.
Stvaranje celog sveta sa zemljama mo`e se zamisliti kao
neprekidno i trenutno stvaranje svih stvari u nebesima, gde
sve ima svoju svrhu. Uzeto uop{te, jedno carstvo je stvoreno radi drugoga; mineralno carstvo radi biljnog; biljno
radi `ivotinjskog, a oba carstva radi ljudskog roda, da bi
njegovi ~lanovi slu`ili Gospodu tako {to su korisni bli`njemu.
b) Kada se razmatra ~ovekov `ivot... Jer ako se `ivot ~ovekov posmatra sa stanovi{ta svega {to u njemu
postoji, da nijedan deo ne postoji a da nije prilago|en
nekoj svrsi, od najmanjih tkiva i }elija u mozgu, u ~ulnim organima, u utrobi, u mi{i}ima i u svemu ostalom, sve
to postoji radi neke svrhe, uop{te i posebno, ali ne sebe
radi nego radi celine i radi saradnje svih delova. Tako isto
ve}i oblici, kao {to su udovi, stomak i creva, ispleteni su
zajedno i sre|eni po tkivima i }elijama; a sve to dolazi od
slu`be i radi slu`be, toliko da se sve to mo`e nazvati slu`bama od kojih je sazdan ceo ~ovek, pa je izvor svega
slu`ba. Da je svaki ~ovek stvoren na sli~an na~in i da je
ro|en da ne~emu slu`i, jasno je kada se vidi da i u njemu sve ne~emu slu`i i kada se posmatra njegovo stanje
posle smrti, koje je takvo da se, ako ne vr{i neku slu`bu,
on smatra beskorisnim i biva ba~en u paklene tamnice ili
na pusta mesta. ^ovekov `ivot jasno pokazuje da je on
bio stvoren da bi slu`io ne~emu; jer ~ovek koji voli da
bude koristan sasvim je razli~it od ~oveka koji se odaje
* Na svetu, (prim. prev.)
166
Bog, Promisao, Stvaranje
besposli~enju, pod ~ime se misli na dru{tvo, svetkovine
i zabave.
@ivot ljubavi prema slu`bi zna~i kako ljubav prema
javnom dobru, tako i prema bli`njemu. A to je ujedno i
ljubav prema Gospodu; jer Gospod je koristan ~oveku na
taj na~in {to su ljudi korisni jedni drugima. Stoga je `ivot
ljubavi prema slu`bama duhovni Bo`anski `ivot, a po tome
Gospod voli svakog ~oveka, a an|eli primaju s rado{}u
svakoga ko voli da bude koristan*. A `ivot besposli~enja
je `ivot ljubavi prema sebi i prema svetu; stoga je to ~isto prirodan `ivot, koji ne dr`i ~ovekove misli na okupu,
nego su one uperene na ni{tavosti, odvra}aju}i ~oveka
od u`ivanja u mudrosti i bacaju}i ga u telesne i svetske u`itke, koji su blisko povezani sa zalima**. Stoga se takav
~ovek posle smrti {alje u pakleno dru{tvo s kojim je bio
udru`en dok je bio na svetu, a tamo je prinu|en da radi
zbog gladi i oskudice u hrani. Pod korisnim slu`bama u
nebesima i na zemlji misli se na pozive***, funkcije (dru{tvene), usluge, kao i na fizi~ki rad, pa prema tome na sve
ono {to je suprotno besposli~enju i lenjosti.
c) Kada se posmatra su{tina slu`bi... Su{tina slu`bi
(usus) je javno dobro, {to za an|ele u naj{irem smislu zna~i dobro ~itavog neba, u u`em smislu dobro dru{tva, a u
naju`em smislu dobro sugra|ana. Za ljude je su{tina slu`bi u naj{irem smislu kako duhovno tako i gra|ansko dobro celog ljudskog roda; u u`em smislu dobro njihove
zemlje; u posebnom smislu dobro dru{tva; a u pojedina~nom smislu dobro sugra|ana; pa zato {to oblikuje njihovu su{tinu, ljubav je njihov `ivot, po{to sve dobro poti~e
od ljubavi, a u ljubavi je `ivot. Svako je u ovoj ljubavi
ako u`iva u slu`bi u kojoj je radi same slu`be, bilo da
* Da vr{i dobre slu`be, (prim. prev.)
** Pod tim se misli na dela koja su protivna Bo`jim zapovestima,
(prim. prev.)
*** Da se bude sve{tenik ili lekar ili narodni tribun, (prim. prev.)
167
Emanuel Svedenborg
je kralj, upravitelj, sve{tenik, slu`benik, general, trgovac
bilo radnik (te`ak). Svako ko nalazi zadovoljstvo u slu`enju svome pozivu radi same slu`be, voli zemlju i svoje
sugra|ane; ali onaj koji ne u`iva u slu`bama radi njih
samih, ve} ih vr{i radi sebe, ili po~asti ili bogatstva samo, taj u srcu ne voli svoju zemlju ili sugra|ane, nego
samoga sebe i svet. Razlog je to {to Gospod ne mo`e
dr`ati nikoga u ljubavi prema bli`njemu ako taj ne voli
javno dobro u nekom stepenu; niko nije u ovakvoj ljubavi ako ne voli slu`be radi njih samih, a to zna~i (da ih
voli) od Gospoda. Sada, po{to je sve, zajedno i pojedina~no, bilo stvoreno za neku svrhu, i po{to Gospod od postanja gleda na ljudski rod kao na jednog ^oveka, gde
je svaki ~lan odre|en za neku slu`bu, i po{to je Gospod
`ivot toga ^oveka*, kao {to je ve} re~eno, to je jasno da
je svemir bio tako stvoren da je Gospod u prvim i poslednjim stvarima, a tako i u sredi{tu kao i na obodu, to jest
usred svih stvari; i da je sve ono u ~emu je On – svrha.
Iz svega navedenoga mogu se shvatiti Gospodovi sveprisustvo i sveznanje. (Otkr. Obj. 1226).
113. 8) Po{to Bo`anska Ljubav i Bo`anska Mudrost
pripadaju Gospodu, to Bo`ansko Sveprisustvo i Bo`ansko
Sveznanje, koji poti~u od njih, pripadaju Njemu; prvo uglavnom proisti~e iz Bo`anske Ljubavi, a drugo uglavnom iz
Bo`anske Mudrosti.
Ljubav i mudrost u Gospodu nisu dve nego jedno; a
ovo jedno je Bo`anska Ljubav koja se pred an|elima neba pokazuje kao Sunce. Ali ljubav i mudrost, koje proizlaze od Gospoda kao Sunca, pokazuju se kao dve odvojene
stvari; ljubav (se pokazuje) kao toplota, a mudrost kao
svetlost; ali po{to poti~u od Sunca, obe deluju kao jedno.
Me|utim, one su odvojene kod an|ela neba i kod ljudi Crkve. Neki koji primaju vi{e ljubavi, koja je toplota, nego
* Homo Maximus, (prim. prev.)
168
Bog, Promisao, Stvaranje
mudrosti, koja je svetlost, nazivaju se nebeskim an|elima
i (nebeskim) ljudima; a drugi koji primaju mudrost, koja
je svetlost, vi{e nego ljubav, koja je toplota, nazivaju se
duhovnim an|elima i (duhovnim) ljudima. Ovo se mo`e videti jasnije ako se napravi pore|enje sa suncem na svetu,
u kojemu su vatra i svetlost jedno – a to jedno je vatreno
svojstvo sunca.
Iz ovoga poti~u toplota i svetlost, koji se pokazuju
kao dve posebne stvari, ali koje zbog zajedni~kog porekla deluju kao jedna; ovo jedinstvo delovanja je o~igledno na zemlji u godi{njim dobima kao {to su prole}e i
leto. Me|utim, oni postaju dve odvojene stvari ve} prema
polo`aju Zemlje u odnosu na Sunce, a tako isto u zavisnosti od upravnog ili isko{enog primanja*. Neka ova
saobraznost (korespondencija) slu`i kao ilustracija. Sli~an
slu~aj je i sa sveprisustvom i sveznanjem; oni su jedno
u Gospodu, ali proisti~u iz Njega kao dva razli~ita atributa; prvo se odnosi na ljubav, a drugo na mudrost; ili, {to
je isto, prvo se odnosi na dobro, a drugo na istinu, jer
sve dobro ima poreklo u ljubavi, a sva istina u mudrosti.
Razlog {to se Gospodovo sveprisustvo odnosi na ljubav
i dobro jeste to {to je Gospod prisutan u ~oveku u dobru
njegove ljubavi; a razlog {to se njegovo sveznanje odnosi
na mudrost i istinu jeste to {to je Gospod kod ~ovekovog
dobra sveprisutan u istinama njegovog razuma; a to sveprisustvo zove se sveznanje. Isti slu~aj je kod svih ljudi
uop{te i kod svakog ~oveka pojedina~no. (Otkr. Obj. 1228)
* Svetlosti i toplote, (prim. prev.)
169
Bibliografija
Srpski prevodi Svedenborgovih dela:
Nebo i Pakao (prevod Risto Rundo)
Nauk Novog Jerusalima o Gospodu (prevod Risto
Rundo
Bo`anska promisao (prevod Mirjana Papi})
Novi Jerusalim i njegovo nebesko u~enje (prevod
Biljana Batanovi})
Bra~na Ljubav (prevod Zdenka Tomi})
O Svedenborgu:
D`ord` Trobrid` [email protected] Emanuela Svedenborga” (prevod Aleksandar Nedeljkovi})
Helen Keler “Moja religija” (prevod Risto Rundo)
Kontakt adrese
[email protected]
[email protected]
www.svedenborgbg.rs
www.thelordsnewchurch.org
170
Emanuel Svedenborg
BOG, PROMISAO, STVARANJE
Prevod
Risto Rundo
Izdava~
IP NEVEN
Za izdava~a
Miko Jeremijevi}
Glavni i odgovorni urednik
Nenad Maksimovi}
Slog i prelom
Svetlana Stameni}
Lektura
Svetlana Jugovi}
Korektura
Filip Maksimovi}
[tampa
NEVEN
Zemun, Gajeva 14
Tira`
500 primeraka
Download

BOG, PROMISAO, STVARANJE