Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 1
(zadatci za vežbanje i domaći )
NAELEKTRISANJE
1. Od kapi naelektrisanja +2e odvoji se -3e. Sada je naelektrisanje kapi :
a) -e
b) -5e
c) +5e
d) +e
e) -3e
2. Izraziti u Kulonima :
250μC =
12mC =
5 μC =
0,1mC =
0,5mC =
17 μC =
120nC =
45pC =
3. Na kišnoj kapi se nalazi -100e .Njeno naelektrisanje je :
4. Koliko -e sadrži q = -8 aC
5. Koje naelektrisanje nije moguće : a) q = 7,5 e
b) q = 11 e
c) q =
10
e
3
6. Nekom telu nedostaje N 1 elektron da bi postalo nenaelektrisano. Ako mu se dovede N 2 elektrona
(N 2 > N 1 )
a) kako će se naelektrisati
b) koliko će imati naelektrisanje
7. Kišna kap se u toku padanja naelektriše tako da stekne višak od N = -100 e.Koliko je njeno
naelektrisanje ?
8. Telu naelektrisanom sa q 1 = 10 mC se dovede q 2 = -5 mC. Koliko je i kakvo krajnje naelektrisanje
tela?
9. Lopta naelektrisana sa q 1 = -100 mC se spoji provodnikom za nenaelektrisanu loptu q 2 = 0 istih
dimenzija.
a) Naći krajnje naelektrisanje lopti q 1' i q '2
b) Koliko naelektrisanje protekne kroz provodnik i u kojem smeru
c) Šta bi se desilo da je q 1 = 100 mC (Koliko naelektrisanje protekne kroz provodnik i u kojem
smeru)?
10. Kuglica klatna A je naelektrisana sa q A = 4 μC, a klatana B sa q B = -6 μC. Šta će se dešavati ?
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 2
(zadatci za vežbanje i domaći )
KULONOV
ZAKON
-5
1. q 1 = 6·10 -7 C, q 2 = 3·10 -7 C, r = 3m, F = ?
(F = 18·10 N )
2. q 1 = q 2 = 5·10 -9 C, r = 5cm, F = ?
(F = 9·10 N )
-5
-5
3. q 1 = 5·10 -7 C, q 2 = -5·10 -7 C, F = 9·10 N, r = ?
-6
-6
4. F = 9·10 N, privlačna, r = 2m, q 2 = -16·10 C, q 1 = ?
5. q 1 = q 2 = 1C, r = 1m, F = ?
( r = 5m )
( q 1 = - 1,1·10
-10
C)
9
(F = 9·10 N )
-18
6. q 1 = q 2 = e, r = 10μm , F = ?
(F = 2,3·10 N )
7. Dva tačkasta naelektrisanja nalaze se na rastojanju r. Kako će se promenit F ako se rastojanje smanji 3
puta?
8. Dve naelektrisane kuglice privlače se silom od 0,1 mN ako se nalaze na rastojanju od 0,5 m.Koliki će
biti intenzitet sile privlačenja ako se naelektrisanje privlačenja ako se rastojanje poveća na 1m.
(F 2 = 0,025mN)
9. Dve naelektrisane kuglice nalaze se na određenom rastojanju.Da li će se promeniti intenzitet sile ako se
naelektrisanje prve poveća dva puta a druge smanji dva puta?
10. Dve naelektrisane kuglice nalaze se na rastojanju 0,5 m.Kako će se promeniti intenzitet sile ako se
rastojanje smanji na 0,2 m.
( poveća se 6,25 puta )
11. Tri naelektrisane kuglice nalaze se na rastojanju 0,5m respektivno jedna od druge. q 1 = 3 nC,
q 2 = -3 nC, q 3 = -3 nC. Naći silu na q 2 .
(F 2 = 648 nN )
12. q 1 = q 2 = q 3 = 1μC i nalaze se u temenima jednakostraničnog trougla a = 10 cm. Naći rezultujuću
silu na svako naelektrisanje.
(F = 1,56 N )
13. q 1 = q 2 = 3 nC, q 3 = -1 nC . Naelektrisanja su postavljena u trouglu tako da je q 3 je udaljeno po 0,5m
-7
14.
15.
16.
17.
od q 1 i q 2 , a q 1 i q 2 međusobom 0,4m.Naći rezultujuću silu na q 3 .
(F r = 1,98·10 N )
Dve kuglice su naelektrisane sa jednakm q. rastojanje je r. Kako će se promeniti F ako se naelektrisanje obe poveća na 2q a rastojanje udvostruči.
r
2r
q 1 = q , q 2 = 2q, q 3 = 3q. Rastojanje između q 1 i q 2 je
a između q 2 i q 3 je
. Naći ukupnu silu
3
3
1 33q 2
(F=
)
na q 3 .
4πε 0 2r 2
Dva tačkasta naelektrisanja q 1 = 3μC i q 2 = -4 μC nalaze se na rastojanju 5 cm. Kolika će sila
delovati na q 3 = 2μC ako je ono udaljeno 3cm od q 1 i 4cm od q 2 .
( F = 75 N )
Dve metalne loptice istih dimenzija su na udaljenosti d. Na prvu se dovede q a na drugu 5q. Loptice
se dodirnu i ponovo postave na isto rastojanje.
F2 9
a) koliko puta se promeni sila ako su početne količine naelektrisanja istog znaka
( = )
F1 5
F2 4
b) a ako je početna količina naelektrisanja prve kuglice negativna a druge pozitivna.
( = )
F1 5
18. Na dinamometru visi kuglica m= 8g i q=10 -7 C. Kada se ispod ove kuglice postavi druga q 1 = -10q
dinamometar pokazuje silu F= 90 mN (g=10). Koliko je rastojanje među kuglicama?
( d=0,3 m)
19. q 1 = q 2 = q i nalaze se na rastojanju r a između njih je sila F = 10μN. Koliko treba povećati
naelektrisanje kuglica ( a da budu jednaka ) da bi sila bila 40 μN.
( Δq = q )
20. Tri kuglice q 1 = -q 2 i q 3 ( q 1 i q 3 su pozitivni ) leže u nizu q 1 , q 3 , q 2 . Rastojanje između q 1 i q 3 je
r 1 , a između q 3 i q 2 je r 2 .Kako će se promeniti sila na q 3 ako se q 2 pomeri od q 3 na rastojanje
većeza 25% od prvobitnog.
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 3
(zadatci za vežbanje i domaći )
JAČINA POLJA
1. q = 1,5C F = 4,5N , E =?
N
, q = 3mC , F =?
C
Šta ako bi kuglicu razelektrisali pa naelektrisali sa -3mC.
2. E = 0,5
3. q = 4μC , F = 6mN , E =?
N
, F = 1,75N, q = ?
C
N
5. E = 15 , q = 15mC , F =?
C
4. E = 70
6. Tačkasto naelektrisanje je izvor polja čija jačina u tački iznosi E A = 6
tački B koja je na sredini između izvora polja i tačke A.
(E=3
N
)
C
( F = 1,5 mN )
( E = 1,5·10 3
N
)
C
( q = 0,025C )
( F = 225 mN )
N
.Kolika je jačina polja u
C
N
( E B = 4E A =24 )
C
N
unese neko naelektrisanje na njega deluje sila od 34nN.Koliko je to
C
naelektrisanje ?
( q = 2nC)
N
8. Jačina polja pozitivnog naelektrisanja u nekoj tački iznosi 10 . Ako se tu unese naelektrisana
C
kuglica , na nju deluje polje privlačnom silom F = 75 mN. Kako je naelektrisana kuglica?
( q =-0,75mC)
7. Kada se u tačku gde je E = 17
9. Tri kuglice su postavljene u nizu jedna za drugom. F 12 = 0,15N , F 32 = 0,05N. Kolika je jačina polja na
Frez
N
( E=
= 40 )
mestu gde se nalazi druga kuglica.q 2 =5mC.
q2
C
N
N
10. E 1 A = 1,5 , E 2 A = 0,5 , naelektrisanja q 1 i q 2 su negativna a tačka A negde izmađu njih.E rez =?
C
C
11. q 1 = q 2 = q 3 =q 4 =q se nalaze u temenima kvadrata stranice a. Kolika je jačina polja u centru ? (0)
12. Tri tačkasta naelektrisanja su postavljena u nizu jedan za drugim q 1 , q 2 , q 3 . F 12 = 1,5N(privlačna),
N
F 32 = 1N(privlačna), q 2 = 0,5 C. Kolika je jačina polja na mestu gde je q 2 ? (E = 1 ,smer ka q 1 )
C
N
13. Kolika sila deluje na q = 2C kada se postavi u neku tačku homogenog polja E = 30 ,a kolika ako se
C
premesti u drugu tačku ?
( F = 60N, isto )
N
14. Može li kugklica + naelektrisana sa 0,5mC da miruje u homogenom polju E = 120 . m= 6g a polje
C
je usmereno vertikalno naviše ?
(da )
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 4
(zadatci za vežbanje i domaći )
FLUKS
I
GAUSOVA TEOREMA
N
nalazi se ravna površina oblika kvadrata stranice a= 10cm,
C
(ψ = 0,86 Vm )
postavljena pod uglom 120 ° u odnosu na smer polja. Naći ψ .
1. U homogenom polju E = 100
2. U homogenom polju je kocka ivice a , a linije polja su normalne na dve naspramne stranice.Naći
fluks kroz svaku stranicu i kroz ukupnu površinu kocke.
ψ 1 =ψ 2 = ψ 3 =ψ 4 =0
ψ 5 = Ea 2 , ψ 6 = -Ea 2 , ψ uk = 0.
Q
ψ = E·S =
,
Q = 0,
-Gausom
ε0
3. E = 100
N
, S= 1m 2 , <( E ,n) =60˚,
C
E =0, ψ= 0.
ψ=?
(ψ = 50 Vm )
4. E = 50
N
, kružna površina S=0,1m 2 , <( E ,n) = 0˚, ψ = ?
C
(ψ = 5 Vm )
5. E = 20
N
, kružna površina r = 3cm, <( E ,n) = 90˚, ψ = ?
C
(ψ = 0 )
6. Malo telo Q = 2·10 -11 C nalazi se u unutrašnjosti valjka a= 1cm i H= 2cm. Naći fluks kroz valjak.
Q
ψ==
= 2,26 Vm
ε0
7. U unutrašnjosti pravr kupe a= 5cm, H= 6 cm, nalaze se tri mala tela q 1 = 2·10 -11 C , q 2 =3·10 -11 C,
q 3 = 3·10 -11 C. Naći fluks kroz kupu.
Quk
ψ==
= 2,26 Vm,
Q uk = Q 1 +Q 2 +Q 3
ε0
8. Dve jednake ploče dimenzija 10cm x 15cm postavljene su na malom rastojanju. Q 1 = 50nC,
kN
kN
( E sp = 753
, E un = 377
)
Q 2 = 150nC. Naći E.
C
C
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 5
(zadatci za vežbanje i domaći )
RAD , POTENCIJAL I NAPON
1. Koliki rad izvrši polje pri premeštanju q =10nC iz tačke 1 u tačku 2, koje su smeštene između
μC
dve ploče raznoimenog površinskog naelektrisanja σ = 0,4 2 , l = 3cm ( vertikalno restojanje
m
σ
između tačaka ).
( A= q l = 13,6 μJ )
ε0
2. Koliki rad izvrši polje pri premeštanju q =10nC iz tačke 1 u tačku 2, koje su smeštene pored
μC
ploče površinskog naelektrisanja σ = 2 2 , α = 60˚, l =20cm ( direktno rastojanje između
m
σ
tačaka ).
( A= q
l sin α = 196 μJ )
2ε 0
(φ = 2V )
3. Telo q = 5C ima u nekoj tački polja W=10J. Koliki je potencijal polja u toj tački.
J
( W= 40 J )
4. q = 100mC, φ = 400 , W =?
C
( q = 0,2 C)
5. φ = 75V, W= 15kJ, q = ?
6. U prostoru se nalaze dva naelektrisana tela. U nekoj tački potencijal koji potiče od 1. tela je 17,5V a
od drugog 12,5V. Koliki je ukupan potencijal ?
( φ = 30V )
7. Potencijal u tački A potiče od dva naelektrisanja.φ 1 A = 18V , φ 2 A = 17V. Koliku će energiju W
imati q= 2,5μC u tački A.
( W= 87,5 μJ )
8.
φ 1 A = 12,9V , φ 2 A = -5,4V , φ A = ?
9. Naelektrisano telo q = 1,5 μC je u tački A. Ukupan potencijal u A je 20
( φ A = 7,5V )
J
. Potencijal koji potiče
C
J
. Kolika će biti W tela u A ako se prvo telo razelektriše.
C
( W = q φ 2 = 37,5 μJ )
φ B = -5V , U AB =? , U BA =?
( U AB =10V, U BA = 10V)
od prvog tela je φ 1 A = -5
10. φ A = 5V
,
11. U 12 = 100V. Za koliko se promeni W tela q = 2C pri premeštanju iz tačke 1 u tačku 2.
( ΔW = W 2 - W 1 = q ( φ 2 - φ 1 )= q U 21 = - q U 12 = -200 J )
12. Koliki je rad polja pri pomeranju iz 1 u 2 ako je U 12 = 70V, a q = 1mC.
(A = W 1 -W 2 = q ( φ 1 -φ 2 )= q U 12 =0,001 J)
13. Pri premeštanju naelektrisanja u el.polju iz jedne tačke u drugu izvrši se rad od 28J. Koliko je q
ako je napon 140V.
( A = q U , q = 0,2C )
14. A= 135J, q= 150 mC, U = ?
15. A= 50J, q= 2C, U = ?
( U = 900V )
( U = 25V )
16. Odrediti E homogenog polja ako se pri pomeranju q = 0,25C duž linije polja l= 10cm izvrši rad
N
A
A= 10J.
(E=
= 400
)
ql
C
17. Odrediti E homogenog polja ako je razlika potencijala tačaka A i B 50V. tačke leže na istoj
U
V
liniji sile i udaljene su 4cm.
(E=
= 1250
)
l
m
18. Dve paralelne metalne ploče postavljene su horizontalno i naelektrisane sa +q (gornja) i -q tako
N
da je između ploča homogeno polje E=1000 .U jednoj tački polja je kuglica m= 0,2g i
C
m
q 1 = 0.1μC. Kako će se kretati kuglica ako je g= 10 2 .
s
m
F
( F= mg + q 1 E, a= = 10,5 2 , ubrzano nadole)
m
s
N
našao se -e. Koliko će rastojanje
19. U homogenom horizontalno usmerenom polju jačine E=1
C
preći e u toku milionitog dela sekunde (zanemarizi delovanje gravitacionog polja na e ). Koliku
eE
eE
at 2
, v = at =
t, s=
= 8,8 ·10 -2 m )
će imati brzinu na kraju t.
(a=
m
m
2
20. q = 3,5 mC, W qA = 2,45J , φ A = ?
( φ A = 700 V )
21. q = 16 μC, φ A = 15 V, W qA = ?
( W qA = 240μJ )
22. φ A = 225 V, W qA =3 μJ , q = ?
23.
φ ukA = -24,5V ,
φ 1 A = 19 V , φ 2 A = 45 V ,
24.
φ A = 17 V, φ B = 11 V, U AB =?
( q = 13,3 nC )
φ 3A = ?
25. U 12 = 15V , U 23 = 17V , U 13 = ?
26. q 1 = 5 mC, W q1 A = 1,2J , q 2 = 3 mC, W q2 A = ?
27. Pri premeštanju q= 6 μC iz tačke 1 u tačku 2 izvršen je rad 12mJ. U = ?
( φ 3 A = -88,5 V )
( U AB = 6V )
( U 13 = 32 V )
( W q2 A = 0,72 J )
( U= 2000 V )
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 6
(zadatci za vežbanje i domaći )
PROVODNIK U POLJU
1. U homogeno polje uneta je nenaelektrisana Cu ploča. Nacrtati linije polja.
P1
2. Naći napon između tačaka P 1 i P 2 pre i posle unošenja
metalne ploče. Poznato je E , d i d 1 . E je homogeno.
pre : U = E·d
posle : U’= E·x + E· ( d-x-d 1 )= E· ( d-d 1 )
zaključak : ?
V
unete su dve provodne ploče
m
debljine d 1 =1mm na rastojanju d 2 =1cm.Naći napon između
P 1 i P 2 ako je d 3 =2cm.
pre : U= E(2 d 1 + d 2 +2 d 3 )= 5,2V
posle : U’= E(d 2 +2 d 3 )= 5V
P2
x
E
d1
d
3. U homogeno polje E=100
P1
d3
d2
d3
P2
4. Docrtati indukovana naelektrisanja.
šuplja metalna kugla
5. U šuplju nenaelektrisanu sferu uneta je + kuglica.Zatim je sfera spojena sa zemljom, pa onda kuglica
izneta iz sfere (bez dodirivanja).Kako će biti naelektrisana sfera posle ukidanja veze sa zemljom.
( negativno, polje samo izvan sfere)
6. Na dve metalne kugle R 1 =5cm i R 2 =10cm nalazi se Q 1 =80nC i Q 2 =-20nC. Kugle su na velikom
rastojanju.Koliko će q proći kroz tanku provodnu žicu kojom se kugle spoje.
( q 1 ’= 20nC
q 2 ’= 40nC
q = q 1 - q 1 ’= 60nC )
7. φ 1 =?
φ 2 =?
φ 3 =?
q
q
2q
3q
R : φ1= k + k
-k
=k
R
2R
3R
R
q
q
2q
3q
+k
2R : φ 2 = k
-k
=k
2R
2R
3R
2R
q
2q
3q
+k
3R : φ 3 = k
-k
=0
3R
3R
3R
3R
2R
+q
+2q
-3q
R
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 6
(zadatci za vežbanje i domaći )
PROVODNIK U POLJU
8. Naelektrisana metalna kugla R 1 ima potencijal φ. Oko nje se postavi sferna provodna ljuska
poluprečnika R 2 .Koliki će biti potencijal kugle ako se spoji žicom sa ljuskom.
pre spajanja :
R
q
φ= k
→ q kugle = 1 φ
R1
k
R2
posle spajanja :
q kugle R1
R1 φ
φ ljuske =φ kugle =
=
φ
R2
R2
9. Metalna kugla R 1 ima potencijal φ. Oko nje se postavi sferna provodna ljuska poluprečnika R 2 .
Koliki će biti potencijal kugle ako se ljuska uzemlji.
q kugle =
R1
k
φ kugle = φ -
+
φ
R1
kq
= φ (1 )
R2
R2
+
+
+
R2
+
+
+
+
+
+
φ
R1
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
1.
2.
3.
4.
Praktikum br. 7
(zadatci za vežbanje i domaći )
KONDENZATORI, KAPACITET
C = 15μF . Izraziti u Faradima.
C = 0,17 μF. Izraziti u nF.
C =2,3 ·10 -11 F. Izraziti u pF.
C =2 ·F, q = 0,8 mC, φ= ?
( φ= 4 V)
5. C = 10pF, q = 22nC , φ= ?
( φ= 2200 V)
6. Koliko e _ treba dovesti provodniku C=10 μF da bi mu se φ promenio za 0,3 V .(n=1,875·10 13 elekt)
7. q = 0,04C, U = 100V C=?
(C = 400μF)
8. q = 3nC , φ= 120 V, C = ?
(C = 25pF)
9. Provodnik ima potencijal 70 V. Ako se naelektrisanje poveća 50μCpotencijal se poveća na 220 V.C=?
(C = 333nF)
10. q = 10μC, U = 10V C=?
(C = 1μF)
11. C = 300μF, U = 50V , q = ?
( q = 15mC)
12. C = 16μF, φ= 100 V, q = ?
( q = 1,6mC)
13. C = 15μF, na kondenzatoru je oznaka 500V.Može li na pločama biti 11mC.
(q
max
14. C = 17pF, U = 42,5V , q = ?
( q =722,5pC)
15. q = 150μC , C = 1,2μF , U = ?
( U = 125 V)
16. C = 9nF, U = 30V. Koliki će biti napon kada se ploče dodatno naelektrišu sa ± 4 μC.
17. q = 12μC , C = 33nF , U = ?
18. C = 1 μF, d = 1mm, q = 3nC E =?
19. C = 9pF, U = 280V, poveća se q a time i napon za 80V. q krajnje = ?
20. q = 15nC , φ= 100 V dodatno se naelektriše sa q’= 36nC. φ’= ?
21. d = 1mm, C= 25μF, q = 10μC, E =?
Ako se q smanji na 3/4 koliko je tada E ?
22. q = 1,6nC , E = 100
N
, d = 5 mm. C = ?
C
= 7,5mC , ne )
( U = 474,4 V)
( U = 364 V)
(E=3
V
)
m
( q krajnje = 3,24nC)
(φ’= 240 V )
V
( E = 400 )
m
V
( E = 300 )
m
(C = 3,2nF)
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
Praktikum br. 8
(zadatci za vežbanje i domaći )
VEZIVANJE KONDENZATORA
C 1 = 10μF i C 2 = 28 μF su vezani paralelno. Naći C E = ?
(C E = 38 μF)
C E = 110nF, C= 22nF paralelno vezanih n kondenzatora. n = ?
( n = 5)
C 1 = 100pF i C 2 su vezani paralelno. C E = 300pF Naći C 2 = ?
(C 2 = 200pF)
C 1 = 7μF , C 2 = 4 μF i C 3 = 9 μF su vezani paralelno. q = 180μC
U = ? q1= ? q 2 = ? q 3 = ?
(U = 9V, q 1 = 63 μC , q 2 = 36 μC, q 3 =81 μC)
C = 20μF , n redno vezanih kondenzatora. C E = 4 μF , n = ?
( n = 5)
C 1 = 15pF , C 2 = 6pF i C 3 = 30pF su vezani redno. q = 24nC, U = ?
(U = 6,4kV)
C Epar
=?
C 1 = 2μF i C 2 = 20 μF. C Epar = ? C Ered = ?
C Ered
C Epar
( C Epar = 22 μF, C Ered =1,8 μF,
=12,2 μF )
C Ered
Paralelnoj vezi C 1 i C 2 je na red dodat kondenzator C 3 . C 1 = 3μF , C 2 = 10μF i C 3 = 13μF,
CE= ?
(C E = 6,5 μF)
Redna veza C 1 i C 2 je paralelno vezana sa rednom vezom C 3 i C 4 .
C 1 = 10pF , C 2 = 5pF , C 3 = 6pF i C 4 =18pF. C E = ?
(C E =7,8 pF )
Može li se kondenzator C = 3,5nF zameniti sa 3 kondenzatora čiji su kapaciteti C 1 = 4nF, C 2 = 12nF
i C 3 = 500pF. ( Da , ako se rednoj vezi C 1 i C 2 paralelno doda C 3 )
Paralelnoj vezi C 1 i C 2 je na red dodat kondenzator C 3 . C 1 = 20μF , C 2 = 30μF i C 3 = 10μF.
Koliko treba da bude q 1 i q 2 da bi na C 3 bio napon 10V. (q 1 = 100μC , q 2 = 40 μC, q 3 =60 μC)
C 1 = 10μF i C 2 = 500nF su vezani paralelno. Naći C E = ?
(C E = 10,5 μF)
C 1 = 5pF i C 2 = 0,02nF su vezani redno. Koliki je napon na kondenzatoru većeg kapaciteta , ako je
na manjem 300V.
( U= 75V)
C 1 = 100nF , C 2 = 1nF i C 3 su vezani paralelno . C E = 111nF, C 3 = ?
(C 3 =10nF )
C E = 15 μF, količina na pločama jednog kondenzatora je dva puta veća nego na pločama drugog .
Naći C 1 i C 2 .
(C 1 = 10μF, C 2 = 5μF)
C 1 = 10μF , C 2 = 15μF i C 3 = 12μF su vezani paralelno. Naći C E = ?
(C E = 37 μF)
Koliki kapacitet treba da ima kondenzator koji se veže paralelno sa C 2 = 300pF da bi C E =500 pF.
(C 1 = 200pF)
C 1 = 10μF , C 2 = 20μF i C 3 = 125μF su vezani paralelno.Ako je q 3 = 0,75nC naći q 1 i q 2 .
(q 1 = 0,3nC , q 2 = 0,6nC)
C 1 = 240μF i C 2 = 120μF su vezani redno. Naći C E = ?
(C E = 80 μF)
Dvanaest kondenzatora C= 120pF vezani su redno. Naći C E = ?
(C E = 10 pF)
C E redne veze 7 jednakih kondenzatora je 30 μF. Koliki je C jednog kondenzatora. (C= 210μF)
Može li rednom vezom kondenzatora od 10pF i 30pF da se zameni kondenzator čiji je kapacitet
7,5pF.
( da )
C 1 = 18μF , C 2 = 36μF su vezani redno na napon U = 70V. Naći q 1 i q 2 .
(q 1 = q 2 = 840μC)
C 1 = 10μF , C 2 = 30μF i C 3 = 50μF su vezani redno . U C 2 =80V. U C1 = ?, U C 3 = ?
(U C1 = 240V, U C 3 = 48V )
Ca
Ca
.
(
=9)
Tri kondenzatora jednakih C vezani su a) paralrlno b) redno. Naći
Cb
Cb
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 9 (zadatci za vežbanje i domaći )
PROBOJ I ENERGIJA KONDENZATORA
1. C 1 = 100pF , U 1 =500V
C 2 = 200pF , U 2 = 400V
C 3 = 300pF , U 3 =200V
Koji će kondenzator prvi probiti ako se vežu redno
na napon 1000V.
Oznake na
kondenzatorima
( Od 100pF jer bi na njemu bilo 545,4V )
2. Naći W i C sistema
S
C 1 = ε1
d1
C 2 = ε2
CE=
S
d2
C1C 2
C1 + C 2
Q 2 d1
W1 =
2ε1 S
ε1
ε2
2
W2 =
Q d2
2ε 2 S
S,Q
d1
W = W1+ W 2
d2
3. Naći W i C sistema
S
C 1 = ε1 1
d
C1U 2
W1 =
2
S2
C 2 = ε2
d
C 2U 2
W2 =
2
C E = C1+ C 2
W = W1+ W 2
4. C = 25 μF , W =2J
U=?
5. C = 10 μF , U = 100V
W=?
U
ε1
ε2
Q=?
S1
S2
( U = 400V, Q = 0,01C )
( W = 0,05 J )
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 10 (zadatci za vežbanje i domaći )
RAZNI ZADATCI
1. Oblak površine S= 0,5·10 3 m 2 nalazi se na visini H = 10 3 m 2 . Naći kapacitet kondenzatora koga
obrazuju oblak i zemlja. Naći napon između oblaka i zemlje ako ja na oblaku q = 100C.
( C = 44pF, U = 22,7·10 12 V )
2. C 1 = 1μF , C 2 = 1,5μF ,
C 3 = 2,5μF i C 4 = 0,5μF
C2
C1
●
C
A
U AB = 15V, U CD = ?
B
D
C3
●
C4
3. Sferni provodnik ima C 1 = 3·10 -9 F i U 1 = 1000V.Drugi sferni provodnik ima C 2 = 6·10 -9 F i
U 2 = 1000V.Provodnici se dodirnu pa se rastave. Koliko će biti q 1 ’ i q 2 ’ tad.
(q 1 = 30 ·10 -7 C, q 2 = 120 ·10 -7 C, q 1 ’= 50 ·10 -7 C, q 2 ’ = 100 ·10 -7 C )
4. C 1 = C 2 = C 3 =C 4 =6nF ,C E = ?
( C E = 6nF )
C4
C2
C1
C3
U
5. Pet jednakih kondenzatora vezani su redno na U =10V. Između ploča je tečni dielektrik εr= 2,1.
Kako će se promeniti napon na krajevima ako se izvor odvoji a iz tri kondnzatora isteče dielektrik.
C
C
( Ce=
; C e ’=
; C e U = C e ’U’ → U’ = 16,6 V )
5
2 + 3ε r
6. C 1 = 1μF i C 2 = 4μF spojeni su redno i priključeni na U = 12,5 V.Zatim se odvoje od izvora i vežu
paralelno. Naći napon u paralelnoj vezi.
q
C1C 2
( q1=
; q 2 = 2q 1 ; C ep = C 1 + C 2 ; U 2 = 2 = 4V )
C1 + C 2
C ep
7. Kondenzator stranica oblika kvadrata a = 10cm na rastojanju d = 4mm se potopi do polovine u
vodu. ε rvode = 81. Naći C E ako je kondenzator :
a) vertikalno potopljen u vodu ,
(C E = 910pF)
b) horizontalno potopljen u vodu ,
(C E = 44pF)
8. Pločasti kondenzator ima stranicu oblika kvadrata a = 100cm. rastojanje je d= 100cm. Naći C.
Ako se izmeću ploča konddenzatora u sredinu stavi metalna ploča debljine D= 50cm, kolki će
tada biti C.
( C= 8,8pF, C E = 17,6pF )
9. C= 100pF, U = 100 V. Odvoji od izvora i pomeri jednu ploču kao na slici. C’=? , q’ =? , U’=?
←a→
←a→
+
+
———
———
C
q,
, q’= q , U’= , = 200V
q = CU
C’=
_ ———
_ ———
2
C
10. C 1 = C 2 =800pF. Na svakom napon U = 900 V. Jedan se potopi u ulje ε r =2. Zatim se vežu paralelno.
(q 1 = 0,48μC , q 2 = 0,96 μC )
q1= ? , q 2 = ?
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
1.
a)
b)
c)
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Praktikum br. 1
(zadatci za vežbanje i domaći )
Jačina struje, gustina struje i I Kirhofov zakon
Izračunaj :
t = 5s, Q = 10C, I = ?
( I = 2A )
I = 6A, Q = 24C, t = ?
( t = 4s )
I = 1A, t = 1min, Q = ?
( Q = 60C )
Kroz provodnik za 3s prođe Q = 0,12C.Koliko će proći za 8s. Koliko je I?(Q 2 =0,32C, I = 40mA)
Jačina struje u prvom provodniku je I 1 = 2A, a u drugom I 2 = 5A. Ako za neko vreme kroz
( Q 2 = 12,5C )
poprečni presek prvog prođe Q 1 = 5C, koliko za isto vreme prođe kroz drugi ?
Koiliko e¯ prođe kroz poprečni presek za 3min ako kroz njega protiče struja 0,32A ? ( 36·10 19 )
Ako kroz poprečni presek provodnika za neko vreme prođe 10mC, a kroz drugi 36·10 17 elektrona,
kroz koji je veća struja ?
( kroz I 2 , I 2 / I 1 =57,6 )
Kroz jedan provodnik je struja I 1 = 10A, a kroz drugi I 2 = 25A. Ako kroz njihove poprečne
preseke prođe ista količina naelektrisanja koliki je odnos vremena proticanja struje kroz prvi i kroz
drugi provodnik ?
( t 1 /t 2 = I 2 / I 1 = 2,5 )
2
Naći gustinu struje ako je t = 10min, Q = 66C, S = 2mm .
1,6A
Naći I S :
0,7A
0,5A
9. I 1 = 5A, I 2 = 1A, I 3 = 7A,
I 4 = 4A, I 5 = ? ( 5A )
I1
I3
I2
10. I 1 = 0,3A, I 3 = 0,9A, I 4 = 1,3A, I 5 = 0,4A I 2 = ?
( 0,3A )
I1
I2
I4
I4
I3
I5
11. A 1 pokazuje 10A , A 2 pokazuje 8A.
Kolika je struja korz treću granu.( 2A )
0,1A
IS
I5
12. Dopiši vrednosti struja
R2
R
A2
R
R1
A
12A
R
A1
+
E
+
E
R
R
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 2
(zadatci za vežbanje i domaći )
Otpornost, provodnost,
1.
a)
b)
c)
d)
2.
Izračunaj :
( R=0,17 Ω )
l = 10m, S = 1mm 2 , ρ= 1,7 μΩ cm, R =?
2
R = 1,9 Ω , l =1m, S = 0,5mm , ρ=?
( ρ= 95·10¯ 8 Ω m)
Prečnik žice d= 1mm, R = 0,6 Ω , ρ= 45·10¯ 8 Ω m, l =?
( l = 1,05m )
8
l = 400km, R = 40k Ω , ρ= 12·10¯ Ω m, S =?
( S = 1,2mm 2 )
Dva provodnika su napravljena od bakra tako da je dužina prvog 2 puta veća od dužine drugog.
Debljina prvog je 2 puta manja od debljine drugog. Koliki je otpor drugog provodnika, ako je otpor
prvog 5 Ω .Presek je kružni.
(R 2 = 0,625 Ω )
3. Dva provodnika su napravljena od istog materijala. Kako se odnose njihovi otpori ako je m 1 =10g,
( R 1 / R 2 = 2,5 )
a m 2 =25g. S 1 = S 2
2
4. Srebrna žica je dugačka 3m, S= 0,5mm . Potrebno je napraviti 5 provodnika od 20m Ω . Mogu li
se dobiti sečenjem žice ? ρ= 1,6·10¯ 8 Ω m.
5. Bakarni provodnik se zamenjuje Al. Ako je S Cu =50mm 2 , koliko treba biti S Al da bi otpor ostao
isti. ρ Al = 0,028 μΩ m, ρ Cu = 0,017 μΩ m.
( S Al = 8,2·10¯ 5 m 2 )
6. Koliki je otpor bakarnog prstena od žice čiji je poprečni presek 2mm 2 .Poluprečnik prstena je
5cm. ρ Cu = 1,7·10¯ 8 Ω m.,
(R= 2,67m Ω )
7. Kako se promeni otpor provodnika ako se njegov prečnik smanji 3 puta a dužina ostane ista.
( R1/ R 2 = 9 )
2
3
8. Od komada bakra m=10g treba izvući žicu S= 1 mm . Ako je γ = 8300 kg/m ,
ρ Cu = 1,7·10¯ 8 Ω m naći R.
(R= 0,02 Ω )
9. Sečenjem žice na 10 jednakih delova dobijeni su provodnici od po 0,01Ω. S= 10 mm 2 ,
ρ Al = 0,028 μΩ m. Koliko je bila dugačka žica?
( l= 36m )
10. Al provodnik l= 1m, kružnog poprečnog preseka se profiliše tako da dobije oblik kvadratnog
poprečnog preseka, a da mu dužina ostane ista.Koliko mu se promenio otpor. S O = 16 mm 2 .
11. Masa bakarne kocke je m =1kg. Kolika je otpornost između njenih naspramnih strana.
kg
S
γ = 59·10 6 , ρ = 8000 3 .
(R= 0,152μ Ω )
m
m
12. Kolika bi bila otpornost provodnika obima O= 6,28mm postavljenog duž ekvatora R z =6400km.
(R= 0,22M Ω )
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 3
(zadatci za vežbanje i domaći )
Zavisnost specifične otpornosti od temperature, specifična provodnost,
1
i G.
ρ
l = 10m, S = 1mm 2 , ρ= 1,7 μΩ cm,
R = 1,9 Ω , l =1m, S = 0,5mm 2 ,
Prečnik žice d= 1mm, R = 0,6 Ω , ρ= 45·10¯ 8 Ω m,
l = 400km, R = 40k Ω , ρ= 12·10¯ 8 Ω m,
1. Za svaki primer naći γ =
a)
b)
c)
d)
2. Popuni tabelu:
ρ [μΩm]
0,028
0,017
0,055
0,120
0,01¸6
0,060
γ[
ρ [μΩm] na 20˚C
0,028
0,017
0,055
0,120
0,01¸6
0,060
ρ na -10˚C
Aluminijum
Bakar
Volfram
Gvožđe
Srebro
Cink
]
l = 1m, S =1mm 2 ,R
l = 1m, S =1mm 2 ,G
3. Popuni tabelu:
Aluminijum
Bakar
Volfram
Gvožđe
Srebro
Cink
ρ na 50˚C
α[1 / °C ]
0,004
0,004
0,004
0,006
0,004
0,0004
4. Otpornost Fe žice na t 1 =-20˚C je R 1 = 60 Ω . Koliki je otpor na t 2 = 35˚C, α = 0,006
1
°C
( 82,5 Ω)
5. Bakarni provodnik je na temperaturi 0˚C. Do koje temperature ga je potrebno zagrejati da
mu se otpor poveća za : a) 10%
b) 2 puta
(a) 25˚C , b) 250˚C )
6. Na t 1 =15˚C je R 1 = 18 Ω .Ako je R 2 = 150 Ω , α = 0,005
1
°C
, ρ =0,0055μΩm, t 2 =?
7. t 1 =20˚C je R 1 = 19 Ω , t 2 = 450 ˚C, R 2 = 50 Ω , ρ = 1,6·10¯ 8 Ωm. α = ?
( t 2 = 1653 ˚C )
1
)
(α ≈ 0,004
°C
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 4
(zadatci za vežbanje i domaći )
Omov zakon, Džulov zakon i snaga
1. Izračunaj i nacrtaj smerove napona i struje
a) I = 5A, R= 0,5Ω, U =?
( U = 2,5 V )
b) R= 50Ω, U =100 V, I =?
(I=2A)
c) I = 4A, U = 220V, R =?
( R= 55Ω )
2. Napon na krajevima neke grane kola se menja od 10V do 30V. Naći najmanju i najveću
vrednost struje ako je otpor grane 25 Ω.
( I min =0,4A; I max =1,2A)
3. Na grafiku je data zavisnost I= f(U) za dva otpornika. Naći njihove vrednosti. ( R 1 =10Ω, R 2 =4Ω)
I(A)
10
4. Promenljivi otpornik je priključen na 10V.Nacrtati
grafik jačine struje ako se njegova vrednost menja od
1do 100Ω.
5. Kada kroz žicu dužine 50m protiče I=1A, na njenim
krajevima je napon 0,1V.Koliko je S žice ako je ona
od srebra.( ρ Ag =1,6·10¯ 8 Ωm )
( S= 8mm 2 )
2
8
1
6
4
2
20
40
U(V)
6. Od kog materijala je napravljen provodnik dužine
100m, S= 1mm 2 ako je pri proticanju struje I=1A
napon U = 1,7 V.
( Cu )
slika uz zadatak 3.
7. Izračunaj :
a) I = 1A, U = 6V, t = 2min, A =?
b) I = 3A, U = 100V, A = 3000J t = ?
c) I = 1A, , A = 360kJ t = 1h, U = ?
d) I = 4A, R= 20Ω, t = 5min, Q =?
e) R= 1kΩ, t = 8min, Q = 4800J, I = ?
f) R= 6Ω, q= 30C, t = 10min, Q =?
g) R= 1MΩ, U = 100V, t = 5min, Q =?
h) I = 0,1 A , U = 30V, t = 10s, A =?
i) I = 5 A , t = 20s, A =15 kJ, U = ?
j) I = 500mA, U = 12V, A = 100J t = ?
k) A = 3,6MJ, t = 1h, U =220V, I = ?
l) I = 5A, R= 4Ω, t = 1h, Q =?
m) R= 100Ω, t = 10min, Q = 6MJ, P = 80W
n) I = 6A, R= 100Ω, Q =72kJ, t = ?
o) I = 12 A , t = 100s, Q =2,7·10 5 J, R =?
8. Izračunaj :
a) A = 100J , t = 5s, P =?
b) U = 150V, P = 450W, I = ?
c) A = 3600J , P =100W, t = ?
d) U = 75V, I =1A, P = ?
e) I =0,4A, P = 30W, U= ?
f) P =100W, t = 6h, A=?
( A = 720J )
( t = 10s )
( U = 100V )
( Q = 96kJ )
( I = 0,1 A )
( Q = 9J )
( Q = 3J )
( A = 30J )
( U = 150V )
( t = 16,7s)
( I = 4,5 A )
( Q = 360kJ )
( t = 20s )
( R= 18,75Ω )
( P = 80W )
(I=3A)
( t = 36s )
( P = 75W )
( U = 75V )
( A = 2,16 MJ )
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 5
(zadatci za vežbanje i domaći )
Vezivanje otpornika i R ekv
1. Uzračunaj :
a) R 1 = 100kΩ, R 2 = 50kΩ vezani su redno. Naći R ekv .
( R ekv =150k Ω )
( R 3 = 20 Ω )
b) R 1 = 100kΩ, R 2 = 50kΩ, R eRED =110 Ω . R 3 = ?
( n = 19 )
c) R 0 = 10Ω, R eRED =190 Ω , n= ?
( U 1 =20V,
d) R 1 = 200Ω, R 2 = 400Ω, R 3 = 100 Ω . Vezani su redno. U = 70V. U 1 ,U 2 ,U 3 = ?
U 2 =40V,U 3 =10V )
( U=123V )
e) R 1 = 50Ω, R 2 = 100Ω, R 3 = 60 Ω, R 4 = 200Ω .Vezani su redno. U 2 =30V, U= ?
( R ekv =1,98 Ω )
f) R 1 = 200Ω, R 2 = 2Ω vezani su paralelno. Naći R ekv .
g) R 1 = 1Ω, R 2 = 2Ω, R 3 = 3 Ω . Vezani su paralelno.I 3 =3mA, I 1 ,I 2 = ? (I 1 =9mA,I 2 = 4,5mA )
( U 1 =1,5V)
h) R 1 = 5Ω, R 2 = 1Ω, U 2 =0,3V, U 1 = ?
(U=144V )
i) R 1 = 10Ω, R 2 = 15Ω, R 3 = 17 Ω, R 4 = 30Ω .Vezani su redno. U 3 =34V. U= ?
2. Tri žice od srebra poprečnih preseka S 1 , S 2 , S 3 i jednakih dužina vezane su paralelno.Koliki
poprečni presek treba da ima srebrna žica iste dužine kojom se može zameniti ova paralelna veza?
4. Koliku struju pokazuje ampermetar ako je :
3. Naći R e između A i B . ( R e = 7 Ω )
R 1 = 1,25Ω, R 2 = 1Ω,R 3 = 3Ω, R 4 = 7Ω, ε =2,8V
A
1Ω
1Ω
10 Ω
R2
R1
8Ω
R3
B
1Ω
R4
1Ω
ε
A
5. Dve žice čija je površina poprečnpg preseka jednaka i iznosi 0,1m 2 vezane su redno i
priključene na napon 10V, pri čemu kroz žice protiče 16A. l 1 = 1m, l 2 =2m. Naći ρ .
( ρ = 1,6·10¯ 8 Ωm )
6. Naći R e :
20 Ω
8Ω
12 Ω
12 Ω
( 18,7Ω )
( 6,7Ω )
10 Ω
10 Ω
7. Kako treba vezati R 1 = 6Ω, R 2 = 8Ω, R 3 = 3 Ω, da bi R e = 10Ω.
8. Između tačaka A i B strujnog kola vezana su redno 4 potrošača.Koliko puta će se smanjiti
otpor između A i B ako se potrošači vežu paralelno ?
( 16 puta )
9. Paralelno sa provodnikom A B vezan je otpornik čiji je otpor 9 puta manji od otpora provodnika
AB. Koliki deo struje I će proticati kroz provodnik AB.
( 1/10 I )
10. Dve jednake sijalice R= 10 Ω vezane su redno. Ako kroz njih protiče 2A koliku energiju
potroše sijaljce za 5h.
( 1,44 MJ )
10. Dve jednake sijalice vezane su redno pri čemu je napon na svakoj sijalici 10V.Ako sijalice spojimo
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 5
(zadatci za vežbanje i domaći )
Vezivanje otpornika i R ekv
paralelno,a napon na svakoj bude 10V,u kom slučaju će se za 5min potrošiti veća energija,R S =5Ω?
2Ω
0,8 Ω
(A 1 =12kJ, A 2 =12kJ)
12. Naći struje i napone na svakom
otporniku :
3Ω
6V
13. Dve žice jednakih otpora po 10Ω vezane su a) redno, b) paralelno i priključene na 20V.U kom
slučaju je oslobođena veća količina toplote?
( Q = 24kJ, Q = 96kJ)
14. R= 4,4Ω , ε = 9V, r = 0,1Ω, t = 30min. Naći Q u spoljašnjem delu kola ako je a) zatvoren P 1
( a) Q = 31,68 kJ , b) Q = 60,232 kJ )
b) zatvoren P 1 i P 2 .
15. R 1 = 40Ω, R 2 = 60Ω vezani su redno.t = 0,5h, I = 0,4A , Q = ?
(Q = 28,8 kJ)
P2
16. Dve jednake sijalice vezane su redno i priključene na 220V.
Koliki je otpor jedne sijalice ako se
R
za 5min oslobodi 45 kJ.
( R=323Ω )
ε, r
17. Dve žice, jedna od Cu a druga od Ag, imaju jednake dužine i
poprečne preseke. Ako su žice
spojene redno i uključene u strujno kolo u kojoj žici će se osloboditi veća količina toplote i koliko
puta ?
( Q Cu /Q Ag = 1,06 )
P1
R
18. Dva bakarna provodnika spojena su redno i priključena na 10V. Q uk za 2min je 12000J. Koliki je
otpor svakog provodnika, ako je jedan 3x duži, a poprečni preseci su im isti.
( R 1 = 0,7Ω,R 2 =0,25Ω )
19. 0,75Ω i 0,2Ω vezani su paralelno i priključeni na 10V.Koliko je Q za 2min.
(Q = 64 kJ)
20. Tri jednake sijalice vezane su paralelno. Za neko vreme se u njima oslobodi 15000 J. Kolika se
količina toplote oslobodi u svakoj ?
(Q = 5000 J)
21. R S1 = R S 2 = R S 3 = 500Ω. Kolika se količina
22. Ako se sijalice iz 21. zadatka vežu prema
toplote oslobodi u svakoj za 60s ?
datoj šemi hoće li biti utrošena manja ili
veća energija ? (A = 2592 J više nego u 21. )
( Q 1 = 768 J, Q 2 = Q 3 = 192 J )
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 6
(zadatci za vežbanje i domaći )
Vezivanje ampermetra, voltmetra i prosto el. kolo
1. E = 2,1V, R g = 0,1 Ω , R= 2 Ω , I = ?
( 1A )
2. E = 110V, R= 2 Ω , I = 10A, R g = ?
( 9Ω )
3. E = 6V,R g = 0,2 Ω , I max =? Koliki R treba vezati da bi I = I max /2
(I max = I ks =30A,R= 0,2 Ω )
4. E = 10V, R g = 1 Ω , R= 9 Ω , I = ? U g =? Koliko bi bilo U g da je R g = R= 1 Ω ?
( I=1A, U g =9V, U g =5V)
5. Baterija R g = 0, E =6V, stvara struju I = 4,61A izmerenu ampermetrom R a
će biti struja kada se ampermetar isključi ?
(I=5A )
6. E = 21V, R g = 2 Ω , R= 23 Ω , I = ? Kolika bi bila struja koju bi pokazivao ampermetar
R a = 0,5 Ω priključen u kolo ?
( I= 0,84A, I= 0,82A )
7. Baterija E =4,5V i R g = 0,1 Ω i otpornik otpornosti R= 120 Ω , spojeni su dvema bakarnim
120
žicama svaka l= 30cm, S= 0,3mm 2 , σ = 57·10 6
S
. Nacrtati ekvivalentnu šemu i naći I.
m
( I = 37,5 mA )
Baterija
8. E = 20V, R g = 0,5 Ω , R= 50 Ω , I = ? U=? P k =?
( I = 0,396A,U=19,8V, P k =7,84W)
9. Generator nepoznatih karakteristika i otpornik promenljive otpornosti vezani su u kolo pri
R 1 = 5 Ω , I 1 = 364mA; pri R 2 = 10 Ω , I 2 = 190mA. Naći E i R g .
( E = 2V,R g = 0,5 Ω )
10. Generator nepoznatih karakteristika i otpornik promenljive otpornosti vezani su u kolo pri
R 1 = 3 Ω , I 1 = 0,5A; pri R 2 = 5 Ω , I 2 = 1A. Naći I ks .
(I ks =6A )
11. Generator E zanemarljive R g i otpornik R= 20 Ω obrazuju prosto kolo. Kada se u kolo
uključi ampermetar R a = 0,2 Ω pokazuje 128,7mA . Kolika je bila jačina struje pre
uključivanja ampermetra.
( I = 130 mA )
12. Napon između krajeva dvožičnog voda na početku je U = 48V. Podužna otpornost voda je
Ω
R’= 12
. Na kojoj udaljenosti je nastupio kratak spoj ako ampermetar pokazuje I = 1A.
km
( l = 2km )
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 8 (zadatci za vežbanje i domaći )
Napon između dve tačke
1. Naći napon U AB :
+
E 1 = 25V, E 2 = 5V, E 3 = 30V,
R 1 =100Ω, R 2 =50Ω , R 3 =150Ω ,R 4 =200Ω ,
( 5V )
E1
R1
+
R2
E2
R4
+ E
3
B
2. Nacrtati šemu prema dijagramu potencijala
A
R3
φ
4
3
7
2
1
1
6
5
3. Četiri generatora jednakih E i R povezani su kao na slici. Dokazati da je napon između
bilo koje dve tačke spojnih provodnika jednak nuli, a da struja u kolu postoji. Nacrtaj
dijagram potencijala.
A
E
.
R +
E
.
B
R
+
+
R
E
+
E
R
4. E 1 = 4V, R G1 = 0,1Ω i E 2 = 6V, R G 2 = 0,2Ω vezana su paralelno tako da im se polovi :
a) poklapaju
b) ne poklapaju
Naći I.
(a) 6,67A
b) 33,3A )
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 9
(zadaci za vežbanje i domaći )
Strujni i naponaski generator
1. Zadat je naponski generator E = 10V i unutrašnje otpornosti R g = 2Ω,opterećen otpornikom otpornosti
R = 8Ω. Izračunati struju kroz otpornik R.Transfigurisati ovaj generator u strujni i u tom slučaju
izračunati struju kroz otpornik R.
( 1A )
2. Zadat je naponski generator E = 220V i unutrašnje otpornosti R g = 0,2Ω ,opterećen otpornikom
otpornosti R = 0,2Ω / R = 0,8Ω / R = 100Ω. Izračunati napon na potrošaču i prokomentarisati
rezultate.
( 110V /176V /220V )
3. Zadat je strujni generator struje kratkog spoja I S = 1A i unutrašnje otpornosti Rs =10kΩ.Na generator
se priključuje potrošač otpornosti R = 1Ω / R = 1kΩ / R = 10kΩ. Izračunati struju kroz potrošaču i
prokomentarisati rezultate.
(1A / 0,5A / 0,091A )
4. Odrediti struju u prijemniku otpornosti R = 10Ω, priključenom na strujni generator čiji su parametri :
( 4,2 mA )
I S = 6mA, G S = 0,04S.
5. Na akumulatoru su izvršena dva merenja. Kada je akumulator neopterećen( u praznom hodu ), izmeren
je napon između njegovih priključaka U 0 = 12,6V.Ako se akumulator optereti otpornikom R, struja
u kolu ima vrednost I = 20A, dok je napon na njegovim krajevima U 1 = 12,2V.Instrumenti su idealni.
Odrediti elektromotornu silu i otpornost akumulatora.
( 12,6V, 0,02Ω )
6. Pri struji opterećenja I 1 = 2A napon na krajevima akumulatora iznosi U 1 = 2,1V,a pri struji I 2 = 4A,
napon je U 2 = 2V. Odrediti E i R g akumulatora , kao i struju kratkog spoja I KS . (2,2V; 0,05Ω; 44A)
7. Vezu generatora sa slike u odnosu na tačke A i B zameniti
ekvivalentnim naponskim generatorom, a zatim ekvivalentnim
R g1
+
strujnimPoznate vrednosti su: E 1 = 10V, E 2 = 15V, E 3 = 20V,
E2
+
R 1 = R 3 = 6Ω, R g1 =3Ω.
A
R1
R2
+
B
E3
( E e = 15V, R ge = 15Ω, I se = 1A. R se =15Ω )
8. Vezu generatora sa slike u odnosu na tačke A i B
zameniti ekvivalentnim strujnim generatorom,
a zatim ekvivalentnim naponskim.Poznate
vrednosti su: I S 1 = I S 3 = 3A, I S 2 = 2A,
R S1 = R S 2 =1200Ω, R S 3 = 300Ω.
(I se = 4A, R se =200Ω E e = 800V, R ge = 200Ω,)
E1
A
I S1
9. Paralelnu vezu generatora sa slike u odnosu na tačke A i B
zameniti ekvivalentnim naponskim generatorom.Poznate
vrednosti su : E 1 = 40V, E 2 = 30V, E 3 = 20V, E 4 = 10V,
R S1
I S2
R S3
B
A
+
E2
+
E4
E1
+
E3
+
R1
R2
R3
R4
B
R 1 = R 2 =R 3 = R 4 = 40Ω.
( E e = 5V, R ge = 10Ω )
10. Rednu vezu generatora i otpornika sa slike u odnosu na tačke
A i B zameniti ekvivalentnim strujnim generatorom.
Poznate vrednosti su : I S1 = I S 3 = 2A, I S 2 = 1A,
R S1 = R S 2 = R =100Ω, R S 3 = 200Ω.
(I se = 1A, R se =500Ω )
I S3
R S2
A
R S1
I S1
I S3
R S3
R S2
R
I S2
B
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 1
(zadaci za vežbanje i domaći )
MAGNETNO POLJE
1. Označiti smerove struja kroz provodnik.
2. Označiti magnetne linije.
3. Strujni provodnik savijen je u obliku osmice. Označiti linije polja.
+
4. Na slici je predstavljen strujni ram. Gde je najjače polje. (u težištu)
5. Da li je u A ili B polje iste jačine. (Da) Gde je jače u A ili u C. (A)
6. Koliko je polje u tačkama na duži AB. (0)
Z4
7. Gde je jače polje u A ili u B
8. Na koje polove električnog izvora su priključeni krajevi A i B strujnog kalema. (A na +, B na -)
A
I
B
A
a a
C
a
a
+
a
A r
r B
S
N
B
Z5
A
Z6
Z7
B
Z8
9. U kom smeru AB ili BA treba da teče struja da bi polovi bili kao na slici.
10. Na potkovičastom magnetu treba da se obrazuju polovi kao na slici. Da li su B i B’ dobro vezani. (Ne)
11. Da li će se stalni magnet i strujni ram privlačiti ili odbijati. (a) odbijati, b) privlačiti)
12. Hoće li se ram kretati u smeru A ili smeru B. (A)
N
S
N
A
B
A
+
Z9
S
N’
B
-
Z 10
N
a)
+
Z 11
-
b)
B
A
S
N
+ -
+ -
Z 12
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 2
(zadaci za vežbanje i domaći )
Fluks, indukcija, jačina polja
Pravolinijski provodnik: I=5A, r=0,1m. B=? (10μT)
Pravolinijski provodnik: r=0,25m, B=0,3μT. I=? (0,375 A)
Kružni provodnik: r=1m, B=4μT.I=? (6,4A)
Kružni provodnik poluprečnika 2m načinjen je od bakarne žice površine preseka 4mm2 i priključen na
izvor Ems od 2V i unutrašnje otpornosti 0,1Ω. Naći indukciju. (ρ=17,8nΩm)
5. Kalem dužine 25 cm ima 100 navojaka. Ako kroz kalem teče struja 0,1A naći B (0,5mT). Kolika će biti
indukcija ako se namota na Fe šipku μr=100. (50mT)
6. Na Fe šipki dužine 3m namotano je 150 navojaka kroz koje protiče struja od 0,2 A. μr=300. Naći
indukciju sa šipkom i bez nje. (38mT, 126,5 μT)
3μ I
μI
π
7. Naći indukciju u označenim tačkama. (a) 1μT, 1μT, b) B = B1 + B2 = 0 1 c) B = 0 d) B =
μT
4πa
4r
20
1.
2.
3.
4.
b)
1,5m
a)
1m
1m
1A
I2= 10A
c)
d)
0,5m
I1= 5A
2m
0,5A
2A
8. Наћи Н за задатке 1 – 7
9. μr=50 μ=?
10. μ=15 10-5Tm/A, μr=?
11. H=5A/m. B u vazduhu je......
12. B=0,5 μT, H=0,06A/m. μr=?
13. B=10mT, S=40 cm2, θ=0. Φ=?
14. B=1T, S=1m2, θ=0. Φ=? (1Wb)
15. S=1 dm2, θ=0, Φ=0,04Wb B=? (4T)
16. B=0,3mT, θ=0, Φ=1,2mWb S=? (4m2)
17. Магнетно поље индукције 2 10-4 Т нормално је на квадрат странице 10 см. За колико ће се
променити флукс ако се страница повећа за 5см. (ΔΦ=2,5 μWb)
18. Колики је флукс ако су линије поља паралелне са површином (0)
19. У хомогеном магнетном пољу налазе се квадрат и круг направљени од жица исте дужине. Ако
лијије поља пролазе нормално кроз обе површине у ком је случају већи флукс и колко пута. (кроз
круг, 1,27 пута).
20.
I1=5A
I2
Колика је сила
I1=5A
Колика је сила
I2=10A
I1 I2
на
рам.
На
коју
I
на рам. Која
=10A
2
c
c a=1m,b=1,5m
I1
страну ће се
равнотежа је у
b=1,5m
c=2m
питању.
кретати.
c=2m
a b
Z20
b
Z21
(Силе на странице б се пониште, а на ц су супротног
смера, при чему је већа на леву страницу, резултанта
је 12μN, усмерена на десно.)
Резултанта је 0, положај лабилне равнотеже.
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 3
(zadaci za vežbanje i domaći )
Magnetna sila
1. Како се постави магнетна игла у приказаним случајевима
N
S
S
N
I
2. Доцртати смерове сила.
N
F
I
S
I
B
F
I
F
F
F
3. Колика је јачина струје у проводнику. (5A)
B[10-4 T]
1
r[m]
0,02
B
F=0
N
S
4. У ком смеру ће деловати магнетна сила на странице АБ, ЦД, БЦ
(АБ - на горе, ЦД - на доле, БЦ – нула)
Ако рам на слици има 10 навојака, а површина му је
100 cm2, колики је обртни момент Мк. Струја износи 2
B C
А а индукција 5mТ. (10-3 Nm)
Mk
B
S
N
B
k
A
D
5. Зашто челична шипка задржава известан магнетизам када се извуче из соленоида кроз који протиче
једносмерна а не из соленоида са наизменичном струјом. ( код једносмерне домени остају
оријентисани)
6. Зашто се деформише шипка на ТВ када му се приближи магнет. (утиче на сноп)
7. Троугаона контура се налази у магнетном пољу чије су линије нормалне на раван контуре.
Правац резултујуће магнетне силе је:
а)
b)
d) na dole
c) na gore
e) nula
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 4
(zadaci za vežbanje i domaći )
Indukovana elektromotorna sila
1. Bakarni ram oblika kvadrata stranice a=10 cm je u polju čiji je fluks kroz površinu rama 0,2 Wb. Kolika
će se ε javiti u ramu ako za 10 ms fluks opadne na 50% svoje vrednosti. Naći i struju kroz ram ako je
prečnik žice d=0,1 mm, ρ=1,7 10-8 Ωm, a B i S su normalni. (ε=10V, I=11,54 A)
2. Kružni ram poluprečnika 2cm je u polju indukcije 2mT. Naći ε ako se za 0,2 ms indukcija ravnomerno
smanji na 0. Nacrtati Φ(t) i ε(t). (ε=1,26 10-5 V)
3. Naći ε računski i grafički.
4. Kružni ram površine 10 cm2 je u polju indukcije 0,2 T. Kolika
količina naelektrisanja prođe kroz kolo ako se ram izvuče iz polja.
Φ 10-2 Wb
ε Δq
BS
4
Otpornost rama je 2Ω. ( ε =
,i = =
⇒ Δq = 10−4 C )
R Δt
Δt
3
5. Mali kružni kalem otpora 0,2Ω ima N=10 navojaka. Kada se
kalem iznese iz polja indukcije 5mT kroz njega protekne q=5 10-5
ΔqR
C. Naći površinu kalema. ( S =
= 2 ⋅10 −4 m 2 )
NB
0,1
0,2
0,3 t (s)
6. Kružni provodnik površine 100cm2, normalan na polje
indukcije 5mT pretvara se u kvadratni ram u toku 2μs. Naći indukovanu ems.
S
πS
, l = O = 2 πS , S1 =
, ε = 5,375V )
(r =
π
4
7. Ram je načinjen od žice u obliku jednakostraničnog trougla stranice 5cm. Polje se promeni od 1,5T do 1T.
Ako je otpor rama 5Ω naći količinu naelektrisanja. (q=1,08 10-4 C)
8. Bakarni provodnik m=2g, prečnika d=1mm savijen je u kvadrat. Indukcija je normalna na površinu i menja
d 2π
4m
T
kg
ΔB
se brzinom
= −2 , ρ cu = 1,7 ⋅10 −8 Ωm, ρ = 8900 3 . Izračunati struju I. ( m = ρV = ρl
⇒l =
,
4
ρd 2π
Δt
s
m
ΔB m 2
m2
l
16m
, i=ε/R, R = ρ cu = ρ cu
, i=1,674A)
a=l/4, S = a = 2 4 2 , ε = −
2 4 2
S
ρ dπ
Δt ρ d π
ρ
2
Elektrotehnička škola
»Zemun«
OET 1
Praktikum br. 5
(zadaci za vežbanje i domaći )
Samoindukcija
1. U kalemu L=5mH se indukuje ems od 5V ako za vreme od 2ms struja opadne od 6A do I2. Naći I2.
2. U kalemu induktivnosti 5mH i otpornosti 5Ω struja se promeni od 0 do 4A za 10ms. Naći jačinu struje
samoindukcije i prikazati grafički obe struje u zavisnosti od t.
3. I1=10A, I2=0 za t=0,5s. Is=2A, R=0,5Ω. L=?
4. Kako se na osnovu izraza e=-LΔi/Δt može definisati jedinica za induktivnost.
5. Kroz kolo L=0,1H protiče struja koja se menja brzinom 2,1A/s. Naći eL. (0,21V)
6. I1=4A, I2=0, t=0,03ms, L=50mH. eL=? (6,7kV)
7. eL=12V, Δt=0,3ms, I1=0, I2=6,5A, L=? (L=0,55mH)
8. L=3mH, R=0,1Ω. Struja se menja kao na slici. Nacrtati dijagram promene eL(t) i iS(t).
9. Kada jačina struje raste od nule brzinomΔI/Δt=2A/s, tada kroz
i(A)
kolo protiče stalna struja samoindukcije IS=0,5A. Otpornost kola
RI
2
iznosi R=0,25Ω. a) Naći L ( L = S = 62,5mH ) b) nacrtati
ΔI
1
Δt
t(ms)
dijagram IS(t) i I(t). c) da li se IS može izmeriti (na samo I-IS)
10 20
10. L=120mH, Rmax=24Ω, E0=2V. U jednom trenutku R počne da se smanjuje tako da I raste. R prestane da
se menja posle Δt=1s kada mu vrednost postane R=4Ω. a) naći eL (R
50mV) b) ukupnu struju neposredno pre početka menjanja R (81,2mA) c)
ukupnu struju neposredno pre prestanka menjanja R (487,5 mA)
L
+
E0
11. M=0,1mH. Kroz jedno od ovih kola jačina struje se povećava brzinom
ΔI/Δt=5A/s. Otpornost kola je 10Ω. Naći eM2 i i2. (0,5V, 50 μA)
12. Na Fe torusu su namotana 2 kalema A i B. Jačina struje kroz A se za Δt=3s smanji od 2A do 0. Za to
vreme kroz kolo otpornosti R=12Ω protiče IS = 0,25A. Naći M. (4,5 H)
13. Data su 2 strujna kola A i B magnetno spregnuta. Prekidač se uključuje/isključuje u jednakim
vremenskim intervalima. Nacrtati IA(t), UB(t) (UB je eMB)
IA
A
+
UA
B
UB
Download

oet 1 praktikumi