„PRINCIP ZADOVOLJSTVA“ I „PRINCIP STRADANJA“
(ULOGA PRAVILA U FILOZOFSKOM ETIČKOM KONSALTINGU)
Naše ukupno shvatanje i razumevanje stvarnosti, kao i naše postupanje, u najvećoj meri je
obuhvaćeno pravilima. Sam pojam pravila podrazumeva pretenziju na univerzalnost, i u
izvesnom smislu se može utvrditi da je ukupan domen ljudskih interakcija regulisan različitim
nivoima pravila.
Za filozofski konsalting je od posebnog značaja razlikovanje između unutrašnjih i spoljašnjih
pravila, koja mogu „sarađivati“, ali mogu i biti u konfliktu. Kada dođe do konflikta između
spoljašnjih i unutrašnjih pravila, nastupaju manifestacije kroz pritiske i probleme u odnosima
sa sredinom ili se razrastaju unutrašnji konflikti. Da bi se ti konflikti razumeli, neophodno je
prvo razumeti unutrašnja pravila i način na koji se ona razlikuju od spoljašnjih.
Metod kojim se postiže ova spoznaja je „ispitivanje perimetra“ koji „pokrivaju“ naša
unutrašnja pravila. Ljudi imaju različite perimetre pokrivene unutrašnjim pravilima: zavisno
od njihovih vrednosti, neke oblasti života za njih mogu biti manje relevantne od drugih ili
sasvim irelevantne: oni mogu nemati stav o nekim aspektima života, i za njih prihvatanje
nekog od sredinski prihvaćenih stavova može biti rešenje. U takvim slučajevima nema
konflikta.
U drugim oblastima, čovek će imati snažno izražene stavove zasnovane na upadljivo
pozicioniranim vrednostima. Perimetar stavova (a samim tim i „unutrašnjih pravila“) govori o
uslovima za postizanje moralne ravnoteže i putevima za rešavanje konflikata sa sredinom.
Vreme nihilizma je upravo zato nezadovoljavajuće za sve jer poništava značaj izrazitih
stavova i pravila. Ono u stvari lišava svet njegovih vrednosnih boja i strasti uverenja: odnosi
se svode na protokol, a ispravno i pogrešno se utapaju u nešto neutralno, bezlično i amorfno.
Jedan od zabrinjavajućih asapekata nihilizma je konfuzija u pogledu principa zadovoljstva.
Taj princip nije haotičan, nego visoko strukturisan. Zadovoljstvo ne samo da podleže
pravilima koja ga, za svakog pojedinca, ali i za ceo kolektiv, usmeravaju, nego je u velikoj
meri i rezultat pravila. Zadovoljstvo je nepomućeno drugim, konfliktnim osećanjima, samo
kada je jasno definisano kao opredeljenje, kao deo čovekovog sistema vrednosti.
Kada se zadovoljstvo praktikuje nihilistički, haotično, u neskladu ili u nejasnom odnosu sa
čovekovim vrednostima, njega često prate griža savesti i druge negativne emocije koje ga,
ponekad, višestruko poništavaju.
Princip zadovoljstva, koji je jedan od najmoćnijih metoda za rešavanje konflikata i
egzistencijalnih kriza, podrazumeva sebi svojstvenu filozofiju. On zahteva pažljivo planiranje,
koje se ponekad može približiti i asketizmu. Antički epikurejci su smatrali da je princip
zadovoljstva jedino pouzdano rukovodeće načelo kroz život, ali da on ima vrednost samo
kada je zadovoljstvo tako odmereno i planirano da ne izaziva, u dugoročnijoj perspektivi,
veće stradanje. Ponekad je, u ime maksimalnog ukupnog zadovoljstva, potrebno u
konkretnom slučaju usvojiti asketizam, to jest odreći se zadovoljstva.
Primeri ovog načela su brojni. Ulazak u nedozvoljene seksualne afere, kao što su paralelne
vanbračne veze, može doneti intenzivno zadovoljstvo, ali često u dugoročnom smislu dovodi
do gubitka porodice, ugleda i izabranog načina života, to jest do stradanja koje daleko
prevazilazi zadovoljstvo. Konzumiranje droge može doneti zadovoljstvo, ali posledice mogu
biti gubitak zdravlja i ogromno stradanje. Primena političke vlasti na neumeren i nelegitiman
način može biti izvor opijenosti moći i snažne satisfakcije ega, ali njene posledice mogu biti
javna sramota, krivični postupak, zatvor, ili stigmatizacija u zajednici, što sve predstavlja veće
stradanje od satisfakcije koju uživanje u vlasti donosi.
Princip zadovoljstva ilustruje značaj pravila, jer stihijsko traženje zadovoljstva vodi do
principa stradanja. Upravo stoga, ako usvojimo epikurejsko shvatanje, koje jedno od
najkorisnijih u filozofskom savetovanju za niz ličnih problema, da je zadovoljstvo pouzdan
kriterijum za izgradnju životne strategije, utoliko pre moramo pažljivo izgraditi „strategiju
zadovoljstva“, koja će počivati na sopstvenim pravilima i biće izuzetno moralno osetljiva.
Kao i princip zadovoljstva, i pravila njegovog obezbeđivanja, i moral, imaju suštinsku
praktičnu vrednost, i svo troje su u bliskoj uzajamnoj vezi. Zadatak filozofskog savetnika je
da otkrije vrednosnu osnovu čovekovog pogleda na svet, a potom da pojedincu pomogne da
razvije efikasnu i moralno solidnu strategiju koja će mu omoći da taj pogled na svet u
najvećoj meri ostvari uz maksimalno prateće lično ispunjenje, uključujući i zadovoljstvo.
Autor: Aleksandar Fatić
Download

„PRINCIP ZADOVOLJSTVA“ I „PRINCIP STRADANJA“