Amnezija / Saobrazba
SAOBRAZBA
Nisam se odmah setio odakle sam do{ao: ni da li su me natitrale
zvezde, ni da li sam, kao biqka, isklijao iz semenke, ni da li sam, kao
pahuqica, izlepr{ao iz vazduha.
Onda se u meni razdanilo se}awe i, skupa sa danom, me dovelo na
raskr{}e sa ~etiri staze. Kraj svake staze je bila kamara semena. Prvi puteqak me doveo do reke. Pqusnu}u seme u `ivi tok, pomislio sam. Sa reke
sam se vratio na raskr{}e i odatle krenuo drugom stazom. Posejao sam i
drugu hrpu semena. Bi}e{ {uma, kazao sam semenu. Tre}u hrpu semena sam
hitnuo u vazduh. Bi}e{ krilo, viknuo sam za semenom. Zatim sam iza{ao
na ~etvrtu stazu pa sam i ~etvrtu hrpu posejao.
Mislio sam da }e moja setva da promeni sliku Orosa i da }e da se razmno`e ve}e i druga~ije ribe, {koqke i rakovi, {ume, travke i grmovi i
da }e u visine da uzlete br`e i sna`nije ptice, p~ele, muhe i leptiri.
Seme se, me|utim, nije primilo pa sam nastavio da `ivim u nepromenqivosti.
Mo`da }e da proklija moje seme, pomislio sam i ta misao me povela
da tra`im `enu.
Po{ao sam za tokom reke i u blizini u{}a susreo qupku devojku.
Nadenuo sam joj ime Uma. Verovao sam da je od zemqe i da }e joj to ime pristajati. ^udila se mome obja{wewu: otkud da bude od zemqe kad ni jedan
Oro{anin nije od zemaqskog praha. Nisam uspeo da je uverim da je telo,
ma gde da je nastalo, od tvari.
Nismo znali otkud nam toliko qubavi. To tada nismo znali ali smo
u sr`i sebe ose}ali da se volimo.
Primila je moje seme ~im sam joj rekao da `udim za promenom.
Primila je seme ali seme nije proklijalo. Vi{e puta smo poku{ali - ni
posle svih poku{aja nismo uspeli. @iveli smo na Orosu a tu nema ni
ra|awa ni umirawa. Tu je `ivot za sva vremena odmaknut od mene. Tu se
`ivi jednoli~no i ve~no. Na Orosu je ve~nost a ve~nosti je nepotrebno da
se razmno`ava.Smrtnici se ra|awima brane od iskorewa.Mi se nemamo ~emu suprostavqati. Do Orosa ne sti`e ni smrt ni starewe. Ovde je sve onakvo kakvo je bilo na Po~etku. Lice ne zna za bore, ni srce za malaksalost,
ni korak za umor.
9
Amnezija / Saobrazba
Nismo uspeli da se sa`ivimo sa stalno{}u. Privla~io nas je `ivot
promene. Po`eleli smo da steknemo potomke. Znali smo da joj u utrobi, ostanemo li na Orosu, ne}e proklijati seme pa smo odlu~ili da si|emo u
Nizinu. Verovali smo da }e Uma, tek po na{em silasku, mo}i da rodi.
- Mena ne sme da dotakne ve~nost - poku{ali su da nas odgovore od puta.
- @alost runi srce i svewuje lice. Trenutak patwe uzme ceo vek. Dole
su ki{e, poplave, po`ari. Telo ne ru{i vreme nego emocije. Iskustvo iscrpquje ma{tu. Na Orosu ne venu ni lica ni koraci. U Nizini se subjekt
izla`e promeni. Dole je sve mewivo: i udah i izdah, i mi{qewe i pam}ewe,
i ustajala voda i nepokretni led, i plamen i lug. Iz promene se ra|a, u
promenu se umire. Ka meni se tr~i i kad se od we be`i. Svi putevi vode u
promenu. Ka woj se ide i kad se klija i kad se cveta, i kad se zri i kad se
vene. Drugog puta nema doli puta u promenu.
Upozorewa nas nisu zaustavila.
- Nema silaska u ni{tavilo - odgovorili smo odlu~no. - Nema
ni{tavila: svuda samo `ivot. @ivot u semenu, `ivot u klici, `ivot u
kolevci, `ivot u starosti, `ivot u grobu, `ivot u pepelu. Promena nije
uni{tewe. Po|emo u smrt, sklopimo o~i, izgubimo dah i - na|emo se u `ivotu: le{ u semenu, dah u vazduhu.
Za nama je si{la i svemo}na svita, a sa svitom hrana, ode}a, obu}a i,
{to je va`no naglasiti, xakovi semena koje }e da ponikne i procveta u vrtove, vo}wake, pa{wake i {ume.
U Nizini se seme primilo. Nismo se obradovali po{to to {to je
poniklo nije li~ilo na{em o~ekivawu. Desilo se ne{to {to nismo
`eleli. Uma je rodila sina ali to {to je rodila nije bilo ni savr{eno
ni dovr{eno. Uma je primetila da dete ne ~uje na{a dovikivawa. To
otkri}e ju je bacilo u pla~. Daj mu sluh, kleknula je preda me. [ta sam
mogao, dao sam mu sluh. Na moje u{i pao je grobni muk. Onda je opazila da
dete ne vidi. Hladila mu je palminim listom lice i videla da ne trep}e.
On nas ne vidi, briznula je ponovo u pla~. [ta sam mogao, dao sam mu vid.
U o~ima mi se utrnuo dan. Zatim je opazila da ne ume da hoda. Morao sam
da mu darujem korake. I tako je nastavqeno davawe a sa wim i moje
saobra`avawe.
Uma nije `elela da se to dogodi. Nije ni pomi{qala na to. @eleli
smo da rodi sina i ta `eqa se ostvarila. Ko je mogao da nasluti da }e dete
da bude nedovr{eno. Molila me da dogradim nedogra|eno ne slute}i da }u,
10
Amnezija /Saobrazba
grabe}i iz sebe, da nestanem. Znala je, dodu{e, da sneg, ne `rtvuje li se,
ne mo`e da postane voda. Znala je, tako|e, da sve}a mora da sagori da bi bila svetlost. Videla je kako klica razbija semenku, kqun jaje, i kako se dan
trne da bi bio mrak - sve je to videla ali nikad nije bila svedok da jedan
otac, preta~u}i se u dete, i{~ezne - da se istopi kao sneg ili da ispari
kao voda, ili da se smra~i kao dan. Tako {to nije videla i zato me molila
da dovr{im i, po mogu}nosti, usavr{im dete. Da je o~ekivala {to nije,
ne bismo si{li u Nizinu: nastavili bismo `iveti na Orosu.
@alosna je, to ne pori~em. Ali se i nada. O~ekuje da }u da se vratim.
Voda }e opet da postane sneg, ptica jaje, no} zora. Povratak je neminovan
svakome i sva~emu pa i meni. Cvet se svije u semenku i nestane a onda semenka dopu`e do pupa i opet se raskrili u cvet. Nema nestanka. Smrt nije trajno i{~eznu}e - gubimo lice ali ne nestajemo, u|emo u tamu pa iz we
svanemo, budemo zaboravqeni pa se obznanimo. Iz `ivota se nikamo ne ide
ma si{li u seme, ma zalegli u grob, ma postali vatra, voda ili prah. I
smrt je, kao i klijawe, ponovno ro|ewe. Seme }e da mi vrati lice, emocije i razbor, ma{tu i se}awe. Opet }u da budem koji sam bio i misliti {to
sam mislio. Opet }u da grlim koga sam grlio.
Kad se saznalo {to mi se dogodilo, s Orosa su si{li mu{karci i `ene:
mu{karci da bdiju kraj prazne posteqe a `ene da ute{e Umu. Sa wima je
prispela i pri~a da povratka nema bez sejawa. Na kraju su si{li i proroci s predvi|awem da }e da osvane dan kada }e iz svih izvora, i mu{kih
i `enskih, da pote~e seme ve~nosti i da }e iz tog semewa da se rode oni
koji su ve} `iveli.
Uma je pretpostavila, i ta wena slutwa je ubrzo potvr|ena, da su je
neki posetili samo zato da bi izbliza mogli da vide Klijama i procene
koliko je sli~an ocu. Mora da su se u strahu pitali kako sam u tako
maleno telo mogao da stanem. Isto pitawe sam i sam odgonetao sve dok nisam
video da je su{tina rastezqiva i sposobna da se prema potrebi uve}ava i
sa`ima. Gledali su Klijama i videli da pred wima nisam ja. Samo Uma je
znala da dete, koje gleda, nije dete koje je rodila.
Uma je morala da se vrati na Oros. Samo gore je mogla da sa~uva carstvo. Klijama je ostavila sa svitom i o wemu }e se na Orosu znati samo ono
{to se dojavi Umi.
Klijam je ostavqen u Nizini po{to gore ne bi stekao potomstvo
usled ~ega bi mi bio onemogu}en povratak kroz seme. Morao bih da ishlapim
u duh i da duh stvrdwavam u telo.
11
Amnezija / Saobrazba
Prvi i najva`niji o~evidac u sva~ijem po~etku, pa i u Klijamovom
detiwstvu, svakako je dadiqa. Iz wenih blagovremenih i blagonaklonih
dojava uspeo sam da doznam da Klijam, ni po izlasku iz prvih koraka, ne
podse}a na me. Lice mu je tamnoputo, ~elo okomito zase~eno, kosa gusto ispletena kao razliven tu{ po hrapavoj hartiji, o~i dva zrna pr`ene kafe,
obrve debele, nos pri vrhu za{iqen a u dnu razliven. Vi{e me nasledio
iznutra nego izvana. La`u koji ka`u da je sin o~eva slika i prilika.
Klijam nije Bogdaj. Nema o~evu umnost ni ma{tovitost.
Drugi va`niji izve{taji odnose se na Klijamovu punoletnost.
Napisao ih je Umin izaslanik Dosije s ocenom da princ nije nasledio oca.
Car je mogao i u glinu da udahne `ivot a princ }e tek u petoj godini braka da ugleda svoje prvo dete. Isku{ava}e mu sposobnost misle}i {to i one
koje }e da mu izlaze iz zagrqaja: da iver ne pada daleko od stabla. Hrli}e
mu i devojke i svodiqe.
Klijam }e sejati ali mu se seme ne}e primati.
Onda je u`e`ena nova nada: da se na ro|ewe sina toliko dugo ~eka zato {to je Klijamova supruga Stegina sa Orosa. Samo to mo`e da bude razlog {to }e zasejano sa zadocwewem da proklije.
Sve ima svoju cenu pa i uzdawe. Ovaj put senka je sletela sa jezika
onih koji misle da princ namerno odla`e setvu da sa sinom ne bi delio
su{tinu. Senka je pala i sa usana onih koji }e Klijamovu „neplodnost“
da dovedu u vezu s poku{ajem mladosti da odlo`i ulogu oca. Mi{qewe da
je svaki sin, pa i Klijam, potencijalni oceubica ne}e sletati ni na ~ije
usne.
Umu nisu zbuwivali izve{taji iz Nizine. Nije dubqe poznavala sina
ali je, unato~ tome, bila uverena da je Klijamu i te kako jasno da bez potomstva nema uskrsnu}a i da je bez wegovog u~e{}a `ivot u Nizini {to
i izvor bez toka.
Na Orosu }e Umu da do~eka osuda da me `rtvovala zbog sina. Zameri}e
joj {to i sama nije si{la u seme. Umini kriti~ari }e, dodu{e, i sami da
priznaju da se nisam ustru~avao da ispunim `enine `eqe ali i to }e da
opravdaju time da se {to{ta zbilo mimo moje voqe i to toliko da sam nekima li~io suncu koje isije zraku a dobije spektar: da sam davao i {akom i
kapom ne slute}i da }e sve to da se izokrene i da }e iz qubavi da iznikne
mr`wa, iz uspeha zavist, iz samouverewa sumwa, iz radosti `alost. Nisam
o~ekivao da mi Klijam ne}e biti jednak licem i stasom, razborom i
ma{tom i da umesto se}awa stvaram zaborav. Umi se ve} pripisuje da je vi{e
volela sina i taj zakqu~ak se izvodi iz wenog ustezawa da me upozori da
12
Amnezija / Saobrazba
}u, ulo`im li celog sebe u seme privremenosti, i sam postati zavisan od
sajediwewa mu{kog i `enskog udela. Kore je mada znaju da bez nestanka
prethodnog ne bi postojao potowi.
Moram priznati da u momentima strasti nismo uspevali da budemo
oprezni i da se pitamo je li seme besmrtno samo dok se ne otvori suncu,
vazduhu i vodi. Ne zameram ni sebi ni Umi i ne kajem se {to se u tom usijanom trenu nismo setili da semenka nestaje ~im pusti klicu i da klica
ne izrasta u se ve} u mladicu, i da mladica postaje deblo a deblo kro{wa,
li{}e i cve}e. Ko je u takvom trenutku mogao da misli na to da pupa nema kad se raskrili u cvet.
Uma se branila kako je umela o~ekuju}i da }u da se javim kroz
Klijamova usta i da }u da zaustavim hajku koju je,odmah po na{em odlasku s Orosa, zapo~ela wena sestra Memora, upozorewem da }u u Nizini
da izgubim ve~nost.
Memoru sam pre Ume upoznao. Na{a veza je i bez korena i bez cveta.
Uma nema razloga da se pla{i da }u, kad se vratim, da o`enim Memoru jer
je svima, pa i woj, ve} postalo jasno da sam se nekako bezbednije ose}ao uz
Umu nego uz Memoru. Kad je onomad u`e`ena pri~a da sam, stvaraju}i
Klijama, poku{ao da usavr{im sebe, Uma je, a ne Memora ugasila varnicu
pa se pri~a nije rasplamsala.
Uma se, na kraju, prestala da nada da }u da se javim Klijamovim
glasom. Klijam je uporno }utao i to joj je bio znak da se ne}u upu{tati u
raspravu.
Zapaqenoj vatri Memora je sve upornije dodavala uqe, uvek samo s jednom nakanom: da me udaqi od Ume.
Odmah je prime}eno da ne `ude za istim. Umu je u Nizinu povukla
`eqa da rodi a Memoru je na Orosu zadr`ala nada da }e da postane carica. Uspela je da prouzro~i polemiku ne pretpostaviv{i da je verovawe u
moj povratak oja~alo moj i Umin brak. Prvo vreme Oro{ani su bili uznemireni a onda se, istupom najuticajnijih proroka, nada okrenula ka Umi
i uverewu da Car Orosa ne mo`e da bude i gospodar Nizine ako se ogradi
od `ivog toka. Umina pri~a o neophodnosti ulaska izvora u tok navela je
mnoge proroke da presele u Nizinu i u`egu zoru nade.
Memora prestaje da hu{ka vernike. Optu`bu preusmerava protiv
Klijama poku{avaju}i da doka`e da je potomak zaborav pretka. Jo{ jedanput vernici prelaze na wenu stranu, no i ta odanost ubrzo spla{wava.
Osnovni problem, izvor svih razmirica i nezadovoqstava, neslagawa
i poku{aja da se izgubqeno nadoknadi, upravo je u ~iwenici da Klijamu
nisam odmah dao sve. Stvorio sam torzo umesto celine. Na prestolonasled13
Amnezija / Saobrazba
nika se gleda kao na nedogra|enu osobnost. Uma bi htela da ispravi propust i da mu nadoknadi {to nije dobio. Ulo`i}e i moje i svoje - sve u nadi da }e Klijam da postane ono {to nije postao ro|ewem: ceo i nerazoriv.
Uma poku{ava da me o svemu obavesti. Pu{ta s Orosa znakove s
porukama. Prepoznajem u~in wene ruke, poteze kista i odabir boja.
Naobla~uje nebesku plavet da mi poru~i da }u na putu ka sebi nai}i i na
zamra~ewa. Oduzima Mesecu celu polovinu da mi ka`e da ne skre}em
desno ili da se ne spu{tam preduboko. Ne budem li oprezan i promi{qen,
zaluta}u u beskona~nost i odu`iti vreme povratka. Onda od zvezda otkida meteore da mi savetuje da ne usitwavam celinu i da ne dozvolim da me
rasture nade i bezna|a. Predla`e da budem ~vrst i uporan. Zatim pomra~uje
Sunce i tako me usred belog dana ostavqa u mraku. @eli da ka`e da ni lepota nije ve~na i da i sre}a ima svoj svr{etak.
I tako pu{ta znak po znak. ^itam taj wezin rukopis i odgonetam {to
me sve ~eka. Otkrivam wene poruke i dok, pritajen u Klijamovom telu,
{e}em cvetwakom ili livadom. Znam da su boje i oblici cvetova, du`ine
stapki i prutova iz wene mastionice i da mi preko zemaqske lepote iscrtava poruke. Trudim se da odgonetnem {to je htela da mi saop{ti ubrzawem i usporewem vetra, snagom pquska, muwom i grmqavinom. Ona s
Orosa vidi daqe, i dubqe, i vi{e i jasnije. Bez wenih poruka te{ko bih
se sna{ao. Wene obavesti su mi bleskovi, osviti i putokazi.
Uti~e presudno na moj izbor semena u koje }u, po izlasku iz Klijamovog
tela, da u|em. Pokazuje mi gde }u du`e a gde kra}e da ostanem, kakav }u da
budem u ovom a kakav u onom licu, u ovom ili onom umu, u onom ili ovom
srcu. Na Orosu se dubqe i ose}a i predose}a, i zami{qa i izmi{qa.
Zemaqski vidici su odvi{e primaknuti. U telu je ograda i vi{a i neprozirnija. Zavisan sam od Ume i pored svog prethodnog iskustva i, jo{
vi{e, svoje sposobnosti da boqe ~ujem, jasnije vidim, ta~nije predska`em
i dubqe osetim i shvatim od onih kroz ~ije }u biografije da pro|em.
Uma me i hvali i kudi. Kori me mada zna da u mahuni `ivota postoji seme iz kojeg ni~u potowi i seme iz kojeg }e da ponikne Prvi. To je seme
obnove, ponavqawa i uskrsnu}a. U tom semenu sam jednak sebi. U onom
drugom ne li~im sebi - u wemu sam tek verzija sebe. Sporije se mno`i seme
u kojem li~im sebi od semewa u kojem nema ni mog lica ni mog iskustva.
Uma me ~esto pita gde sam smestio iskon. Ne zam kako da joj odgovorim - da znam, poru~io bih joj da sam iskon utkao u gene, u stalnost, da
se wime nadahwuju i oni koji }e da isklijaju iz Klijamovog semena. U genima je pouk kako da prepoznaju i nadvladaju mo} Prirode. U zemqi je zla14
Amnezija / Saobrazba
to a u genu poduk kako da se od tog plemenitog metala izradi prsten,
narukvica, nau{nica i ogrlica; u kremenu je iskra a u genu nauk kako da
se varnica uve}a, kako da se iskrom ogreje i kako da se kuha i pe~e; u izvoru
je voda a u genu obavest kako da se utoli `e|, okupa i umije; u glavi su misli a u genu naput kako da se prenesu na usne a sa usana na hartiju; u telu
su emocije, qubav i strast, a u genu savet kako da ih iska`emo. Sve sam ostavio Klijamu: i wemu i wegovim potomcima.
Samo jedanput me upitala je li Klijam pronikao u su{tinu Postawa.
- Nisam stvorio zagonetku - odgovorio sam. Ne znam je li moj odgovor dospeo do we. Ukoliko je ~ula {to sam rekao, onda joj je znano da u mom
projektu `ivot nije enigma: da tu majka mo`e da u fetusu nazre boju kose
i o~iju, visinu i umnost onoga koji joj je u utrobi. Zagonetka je produkt
slu~ajnosti. Ta~nije re~eno: enigma je posledica sjediwewa mu{kog i `enskog udela. Nisam odredio da de~ak ne zna u kakvog mladi}a }e da odraste.
U mom Nacrtu nema starosti, bolesti i smrti: tu promene nisu izjedna~ive
sa obezli~ewem: u Nacrtu je starac sa~uvao mladost, tu se sredove~wak i
mladi} ne razlikuju izgledom i snagom. Predvideo sam menu ali tako da
spoznaja ne poni{tava se}awe nego da ga razvija i usavr{ava: da se dete u
svom drugom `ivotu se}a sebe i svog prvog `ivota. Nisam posejao zaborav
ve} uspomenu - mogu}nost vaskrsa. Amnezija je nastala mimo moje voqe.
@eleo sam da se se}awe ponavqa iz generacije u generaciju; da se danas
umre a sutra o`ivi, da smrt ni{ta ne uni{ti nego da sve obnovi - da
sklopimo o~i kao {to se voda zamuti i da ih otvorimo kao {to se voda
razbistri. Dok je voda mutna, sidro se ne pokazuje; ~im se razbistri, sidro
se poka`e. Tako sam zamislio smrt: kao mutnu vodu a ro|ewe kao izbistrewe.
Pre mog i Uminog silaska, Nizina nije imala seme. Da nismo si{li, i danas
bi bila mrtva.
U ponovqenom `ivotu pro{lost i budu}nost }e da budu onako i onoliko o~igledne kako i koliko se iska`u u prvom `ivotu. Zagonetka }e zauvek biti odgonetnuta a spoznaja zanemarena ili ukinuta.
Ne mo`e se re}i da nisam ostavio se}awe. Moje uspomene su u osnovi
svakog bi}a. Ne se`u do svesti ve} do inspiracije, instinkta i ideje. Da
nisam ostavio uspomene, ne bi bilo napretka. ^e`we i nade, vizije i
sawe, nadahnu}a i otkri}a - sve su to odjeci mojih `eqa, pogleda i saznawa.
Ostavio sam izvor da uzimaju do mere koja im je odre|ena. Ni malo ni previ{e, ni sve ni ni{ta ve} onoliko koliko se mo`e iskoristiti u kratkom
qudskom veku. Slavina se odvr}e u detiwstvu. Izvor je dubok samo onoliko
koliko mo`e da primi. Izvor je jednak za sve. Uzimawe je uslovqeno
slu~ajem i opredeqewem. Pred svima je pitka voda ali je svi ne piju jed15
Amnezija / Saobrazba
nako; pred svima su `itna poqa ali `ito ne koriste svi jednako. @ivqewe
je postvarewe iskona - prelivawe izvora u reku i re~icu, potok i jezero,
ki{u, sneg i maglu. To pretakawe trpim od silaska u seme. Samo tako mogu
da opi{em svoj put: kao prelivawe izvora u kapi i sle|ivawe kapi u
pahuqe. ^as sam gruda snega a ~as tmasti oblak; jednom bistra mlaka, jednom mutna bujica. Potowi }e da mi uzmu sve. Ja sam seme a oni seja~i. Sve
}e da zavisi od wihovog izbora - od susreta mu{karca i `ene i trenutka
setve. Izbrusio sam i obojio kamen~i}e - oni }e da ih slo`e u mozaik.
Ostavio sam im sve s tim da darovano ne mogu odjedared da potro{e. Ma kad
i ma koliko puta se rodili, wihovo ih ~eka. [to sam namenio jednom, drugi ne mogu da uzmu. Li~no je nepresadivo i ba{ zato {to ga drugi ne mogu
da presade u se,ba{ zato se nadam da }u da se ponovim.
Uma misli da u seme nisam utisnuo budu}nost. Ne prihvatam primedbu. Nisam ostavio maketu nebodera ve} stenu koja str~i u visinu da se imaju na {to da ugledaju. Ostavio sam im uzore da ih inspiri{u i podsete na
oblike i funkcije - ostavio sam let ptice da prema wemu konstrui{u
letilicu. Tu je, zatim, stonoga da im iz ma{te izmami voz i tenk. Sve {to
poseduje i pokazuje priroda, sve to je natalo`eno u su{tinu. Neka uzimaju iz su{tine onako kako im nadolazi inspiracija. Ostavio sam im sve ne
odrediv{i u kakvom }e uslovu da to sve prepoznaju. Uslove }e sami da stvaraju. Sami }e odlu~ivati {ta }e i koliko }e da ostvare. Klijam se premalo
anga`uje. Dao sam mu znati`equ, on je ne budi u sebi; dao sam mu nameru,
on je ne koristi. Nije dovoqno misliti, va`no je i ~initi. Biografija
je zbir do`ivqaja i doga|aja. Dao sam mu izvore da ih pusti u tok. On ne
di`e branu. Kanda izbegava da u|e u `ivot. Osamio se a samo}a ne pi{e
`ivotopis. Pitam se {ta }e da bude s wim kad se ponovo rodi. [ta }e da
bude? Do}i }e bez uspomene. Ne nadvlada li potrebu da bude sam, ne ukqu~i
li se, ostane li i tad po strani, i u tre}i `ivot }e da u|e bez uspomene.
Nisam poslu{ao one koji su me odvra}ali od puta. Rekli su da ne sejem. Dam li seme, izniknu}e bezobli~na tvar, ne{to kao neoformqena
stena ili kao komad gline - telo bez emocija, misli, ma{te, nade. Nisam
ih poslu{ao: ulo`io sam seme i dobio ba{ takvu osobu. Tad sam prvi put
shvatio da u semenu nije ceo ~ovek. Morao sam da grabim iz sebe. Uzimao
sam sve dok se sasvim nisam ispraznio. Sad sam svoj sin Klijam. Zatim }u
da postanem wegov sin, pa wegov unuk, pa wegov praunuk, pa wegov ~ukununuk. Mo`da me put kroz seme odvede do posledweg ~oveka. Mo`da }e da se
obistini predvi|awe da }e na kraju da se rodi prvi: da }u opet da budem
koji sam bio. Ka`u: Qudi se ra|aju a Stvoriteq se vra}a. ^ovek `udi za
16
Amnezija / Saobrazba
uskrsnu}em a Bog ho}e da se poka`e identitetom i da opet bude {to je bio.
Meni je potrebno da se vratim u svoj vawski lik. ^oveku nije toliko
va`no u koji }e svoj lik da se vrati po{to je tokom svog prvog `ivota imao
vi{e lica. ^oveku je va`nije da se vrati u se}awe na se i na one s kojima
je `iveo. @iveli smo tamo gde nam je uspomena. Nema `ivota izvan uspomene. @ivot je tamo gde smo bili i odakle smo morali da odemo. Nije `ivotopis u semenu, ni u tu|em telu, nema ga ni na nebu ni na zemqi niti igde
gde se nismo obistinili. Vaskrs je povratak svome sopstvu a susret sa svojim identitetom mogu} je samo u prostoru i vremenu u kojem smo ve} bili.
Uma to zna jer da druga~ije misli, ne bi toliko `elela da se vratim u mesto
na{eg iskustva.
Uma je odavno ve} spoznala da se vaskrsava iz li~nog i u li~no.
Poverovao sam u tu vedru pri~u unato~ saznawu da u semenu nema sopstva prethodnika.
Memora je omalova`ila Umino otkri}e i izjavila da je moja setva
za~ela individualnost deteta a ne kopiju oca.
Uz Memoru su stali teosini. Wihov istup je izazvao saoceme i parantiste. Saocemi su podr`ali Umu a parantisti ponovili svoje ube|ewe da
vlastitost potoweg nije samo u mu{kom semenu.
Kad se Klijam rodio, prestao sam da budem jedini; kad je ogladneo i
o`edneo, nisam vi{e samo ja ose}ao glad i `e|; kad je prohodao, koraci
vi{e nisu pripadali samo meni. Delio sam s wim suze i osmehe, govor i
}utawe, osete i ose}aje. Nisam vi{e sam ni slu{ao ni gledao, ni mislio
ni se}ao se.
Nisam vi{e sam voleo Umu.
Pre je Sunce samo mene grejalo, pre je Mesec samo meni svetleo, pre
su vode samo meni `uborile - sad sam sve to delio sa Klijamom.
A onda sam po~eo da gubim. Klijam je rastao a ja sahnuo; on se uzdizao
a ja padao; on je grlio i qubio a ja se se}ao.
Iz mene se izlivao `ivot kao kapi ki{e iz oblaka. Iz mene se izlivao a u wega ulivao.
Nakon izvesnog vremena sam postao on.
Iza mene se zatvorio put.
Poku{a}u da iza|em. Ne}u dozvoliti da me skr{i bezna|e. Subjekt
Boga je svemo}an i ve~an, jedan i jedinstven. Ne verujem da sam se ceo saobrazio. Klijam i ja mo`emo da imamo samo neke zajedni~ke osobine.
Nejednaka su dva ~oveka, otac i sin, brat i brat, ro|ak i ro|ak, prijateq
i prijateq - kako mogu da budu isti Bog i Wegov sin. Ni Sunce se ne
17
Amnezija / Saobrazba
umno`ava li~nim. Niko ne stvara sebe. Seme nam ne vra}a ono {to smo posejali. Posejao sam sebe a rodio se Klijam.
Nema vra}awa istog. Vratio se iz ve~nosti ili privremenosti, ne}u
se vratiti isti. Privremenost }e da mi nabora lice, pogrbi le|a i uspori
korak, potro{i emocije i umawi mo} pam}ewa, a ve~nost }e da me vra}a
na po~etak i u neindividualnost. Izjedna~ava}e me sa sveop{tim. Povratak
je mogu} samo iz zaborava i u zaborav.
Ne verujem da }u, dok sam u Klijamu, mo}i da se iska`em celinom.
Kad budem zabrinut i neveseo, ne}u biti vedar i bezbri`an; jednom }e da
me zaokupe misli a jedanput emocije. Slomim li prst, ne}e me boleti
rame; zaboli li me zub, ne}e bolovati usne. @ive}u samo delom sebe. Bi}u
podeqen kao vreme na ~asovniku. Kao drvo na grane i listove.
Bi}u zaboravqen. Izvor zaborava je u svemu, u svakom dolasku i odlasku: u rastu, ja~awu i svenu}u, u promeni misli i neodlu~nosti ose}awa.
Ne}e mi biti dostupna istina. Istina je u subjektu a ja pre izlaska
ne}u biti subjekt. Istine nema u sveukupnom, uvek je u deli}u i ~iwenici da se neko rodio, da je `iveo i da je umro. Ali ni u tim ~iwenicama
istina nije sveobuhvatna jer ne kazuje da li se rodio ceo, je li `iveo potpuno i da li je sasvim umro.
Kako da iza|em ako nisam o svemu obave{ten? Mo`e li da me iznese
seme ako nisam tamo gde bih morao da budem? Izlaz bih morao da tra`im
u iskonu i te`wi `ive tvari da se ponovi identitetom prethodnika.
Ne smem da se odvi{e pro`imam konkretnim. Po|em li za ideologijom, posrnu}u. Ideologija trune kao daska. Va`no je da oslonac bude ve~an.
[ipka zlata a ne daska. Samo u ve~nom sam samosvojan.
Da li da krenem za Idejom?
Nije li mo`da umnije da sledim iskon?
Po}i }u za nadom. Ili za nadom ili za se}awem.
Koji god izaberem put, odve{}e me u neizvesnost.
18
Amnezija / 1. Odniz
1. ODNIZ
Pokazalo se da mi Klijam ne li~i.
„Ne li~i Ocu vaw{tinom ali mu li~i su{tinom“, kazali su saocemi.
„U stvarawe se ume{ala `ena i svojim udelom uticala na ishod“, rekli su parantisti.
[email protected] u Nizini po~iwe od Sina“, izjavili su teosini.
Subjekt ne stvara sebe, misle ateisti. Tek kad se poni{ti stvoreno,
tek tad je mogu}e ro|ewe novog. Tvorac snega je, na primer,najpre morao da
poni{ti vodu, svoje prethodno ostvarewe, pa tek potom da zabeli breg. I
do vatre je mogao da do|e tek po `rtvovawu izvora. @ivot nije iz ni~ega
nego iz ne~eg i to ne{to je moralo da bude `rtvovano da bi nastalo potowe.
Svetlost ne li~i mraku ma je iz mraka, plamen ne li~i sve}i ma je od voska. Ne nali~e izvoru. Ateisti ne prestaju da veruju da vi{i oblik nema
Tvorca po{to prvog dana nije stvoren. Prvog dana je stvoren osnov i najni`i oblik. Misle da nisam tvorac neutrona nego ne~eg {to je prethodilo: da sam stvorio osnov i put ka sjediwewu, temeq i {emu, plan postanka vi{eg. Prvog dana gmizao je neko kome zvezde nisu znale ime, drugog dana
javio se onaj koji je bli`i sazrewu. Po~etak je naknadno primaknut i srcu i razumu, no ni danas se ne mo`e pore}i da je kiseonik prethodio vodi i da je mikrob prete~a tela; ni danas se ne mo`e negirati da je prvo
stvoren ni`i oblik i da `ivot nema lice vi{eg bi}a. Klijamu je po~etak
u kapi a kap nije prva slika bitka. Poznatome prethodi neznano, i neznanom prethodi neznano.
Na dnu svega sedi Tvorac, misle teisti. Sedi i zgu{wava duh u tvar.
Nije `ivotu po~etak u duhu ve} u materiji, misle materijalisti. Samo
materija je sposobna da gradi i razgra|uje, da iz ni`eg izrasta u vi{e, da
se iz op{teg izdvaja u li~no, da ~as bude razum a ~as bezumna masa, da ~as
bude srce a ~as prah.
Mnogi misle da sam stvarao do semena. Tvorci individualnosti su
seja~i. Prihvataju mi{qewe ateista da je Klijam iz dva izvora. Jedinka
je samo pola `ivota. Tu je po~etak svakog zaborava po{to se jedan bez susreta s drugim ne mo`e da reprodukuje. Klijam je samo li~ni `ivot, samo
svoje lice, samo svoj um, samo svoje srce, samo svoja ma{ta. U pojedincu ne19
Amnezija / 1. Odniz
ma budu}nosti, tu je pola sina ili pola k}eri. Individualnost je zaborav i kraj. Dete nije trag ni oca ni majke, u wemu je Istorija mrtva, u wemu je i Bog delimi~an. A ne bi trebalo da bude tako budu}i da `ivot
navire iznutra, iz semenke ka klici, iz pupa ka cvetu. @ivot se isijava
tako da mu su{tina ostaje unutra a privremenost i smrtnost isti~u u uslov.
Zato su latice svewive a osobina, koja }e da pre|e u novo seme, ve~na; zato je telo privremeno a iskon trajan. Su{tina se osloba|a nesu{tine i ta
nesu{tina je, u stvari, vek individue. Pogledajmo sveop{tu semenku, zamislimo da je ona Klijamov otac i da se iz we isijava energija `ivota,
biografija Zemqe i biografija Sunca. Zamislimo, dakle, da je Po~etak
sveop{ta semenka ili sveop{ti subjekt, svekoliki izvor, pa }emo da shvatimo da je sin tek odblesak i iver, isto {to i list drvetu i cvet budu}em
semenu - ne{to {to se u op{tem procesu mora da pojavi i {to ne mo`e da
ima ve~nost i {to mora da traje trenutak. Klijam je blesak op{te eksplozije. Zato se i ne mo`e re}i da je Sunce u centru kosmosa. Ka`u da kosmos
ima oblik jajeta. Sunce je tek pega na qusci tog velikog jajeta. Nije Sunce
centar vaseqene, u wenoj sr`i je sveop{ti izvor. Sunce je samo ta~ka na
olupini. Nema centra izvan subjekta.
Ne zna se ko je smislio tolike pri~e ni ko ih je prvi izustio. Po
jednima su tvorevina ma{te, po drugima se}awe na Po~etak. Uma ih je ~ula
tek kad se iz Jersene vratila na Oros. Pri~ao ih je emisar Edvor i u toj
verziji su i do mene do{le. Memora ne veruje da ih je Edvor ~uo. Verovatnije
joj je da ih je sam izmislio ali da ih, pla{e}i se posledica, nije pripisao sebi ve} pesniku ~ije ime nije zapamtio. Edvor ne zna ko je tvorac
Klijamovog lica. Po~etak je posejao samo op{te seme, samo nagon da se `ivot mno`i, da mu{ki udeo tra`i ulog `ene. Po~etak nikome nije izvajao
lice. Potowi }e da vajaju lica i primewuju iskon. Sami }e da stvaraju
se}awe, i re~i }e sami da izmisle, i uslove }e sami da stvaraju. U po~etku
je izumqena kap i pu{tena da prona|e kap. Po~etak nije izumiteq re~i
i slova, interpunkcije i brojki. Nije stvorio osobnost nego princip
wenog nastajawa. Nije Po~etak tvorac vere, patriotizma i ideologije. Te
naknadne osobine, ono {to nije iz semena ni od Po~etka, to nije ni iz mog
duha ni iz moje setve. Nije Po~etak tvorac mr`we. Biografija nije ~istili{te, ni ispuwewe nade, to je opis svakodnevnog postojawa, to je tok
u koji }e mo}i da se izlije samo bistri izvor, samo zdravo seme, tek izdanci iskona. Nastavak je tvorac gladi i `e|i. @ivotiwa ubija `ivotiwu.
Ne ubija je iz osvete nego iz potrebe da se odr`i. Iz istog razloga se
tamane biqke. Dograditeq je odredio da Klijam zavisi od smrti. On je, takore}i, i ro|en kao poni{titeq. Poni{tavawe se ne ostvaruje samo ubistvom.
20
Amnezija / 1. Odniz
Poni{tewe je i zaborav. Klijam je zanemario li~nost Oca i istakao svoju osobnost. S druge, pak, strane, vajar semena je ugradio sebe u osnov svega, u svaku semenku i u svaki izdanak. Potowem je dao privremenost, tek
trenutak postojawa, ali je i taj trenutak u~inio promewivim. Ma koliko
se zagledali u pro{lost, vide}emo samo svojstva iskona. Klijamovi tragovi
se tope br`e od snega.
Nasuprot emisaru Edvoru, koji je hteo da se skriva iza neimenovanog pesnika, propovednik Sagrana nije drugome pripisao svoje uverewe
da su u stvarawu sudelovala ni`a bi}a. Biofori su neprimetni tvorci.
Ta~nije re~eno: dograditeqi. Iz Op{teg izvora su, na primer, emocije a
oni su tu tvorevinu razdelili na qubav i qubomoru, odanost i neverstvo.
Biofori su tvorci ambicije, zavisti, slave, sumwe, praznoverja. Ja nisam
tvorac ni dobra ni zla: moj izum je su{tastvo. Wihov zadatak je da Klijamu
i wegovim bli`im i daqim potomcima pomognu da nasle|eno primene da ih podsti~u ~as na sumwu a ~as na samouverenost. Dok su u ne~ijoj
svesti, taj `ivi punim `ivotom. [to um vi{e stari, wihove posete su sve
re|e. Prvi se povla~e graditeqi strasti i zidari pam}ewa. Biofori su
i graditeqi i ~uvari. Jedni ~uvaju iskon, drugi ma{tu, tre}i se}awe, ~etvrti nadahnu}e. Ostali se brinu o za~e}u. Oni prate dete od zametka do
ro|ewa. Udru`eni su sa ~uvarima su{tine. ^uvari ma{te su nesta{ni kao
deca. Nesta{ni i znati`eqni. Stalno izmi{qaju nove igre. ^uvari se}awa su kratkog veka. Vole da izmi{qaju i la`u. U du{i su pesnici. Skloni
su preuveli~avawu i ulep{avawu. ^uvari ideja ne umiru. ^uvari ra|awa
se trude da iz zametka izbri{u svako prisustvo oca i majke. Oni su krivi
{to dete nije naslednik o~eve i maj~ine osobnosti. Oni su graditeqi samobitnosti. Kad ih nestane, nastupi}e vaskrsnu}e.
Propovednik Ulpijan je s pa`wom saslu{ao obe pri~e po{to je i sam
zaokupqen pitawem kad i gde je nastao Klijam. Ali ni on se, kao ni toliki drugi, nije upitao gde i kad sam nastao ja. Ne interesuje ga kako sam
`iveo, {to sam ose}ao i mislio, ~ega sam se se}ao. Ne pita da li sam jedno sejao a drugo zami{qao: jesam li se, stvaraju}i, se}ao svoje pro{losti
ili sam istovremeno prenosio seme u Ve~nost i `iveo za Trenutak i u
Trenutku; jesam li, kao i Klijam, u po~etku `iveo podaqe od Uslova; jesam li, kao i voda, proticao izme|u obala ne znaju}i ni{ta o `ivotu na
obalama; jesam li egzistirao samo kao klica ili sam sa izdankom rastao
i venuo. Je li Sin izjedna~iv sa ocem ili je otac tok ~ije vode ovla{ doti~u
obale? Ulpijanu je znano da `ivota nema bez Sunca - znano mu je da bez vode
ne bi bilo tela ni daha bez vazduha ali mu nije znano je li `ivot uslova
zavisan od iskona.
21
Amnezija / 1. Odniz
Propovednik Takvin misli da je vreme da Oro{ani shvate da nisam
onaj i onakav seja~ kakav mo`e da se vidi na oranici: da nisam onaj {to
me|u tek uzorane brazde podme}e seme niti onaj {to oplo|uje lepe i ru`ne
`ene - vreme je da se najzad shvati da sam seme, svaka semenka ponaosob, i
da se, usled klijawa, preobra`avam u druga~ije lice. Svojim licem sam
postojao samo na po~etku, samo dok sam oplo|ivao utrobu ve~nosti - samo
dotad sam licem bio sopstven. Posle sam se, kao i zrno, isto~io u izdanak.
Nisam nestao - postao sam Klijam. Takvin ne zna dokad }u da se obznawujem tu|im licem; ne ume ni da prorekne da li }u, po povratku, li~iti sebi ili }u tek biti svestan sebe. Neodgonetivo mu je da li }e tamo neki budu}i
izdanak da bude posledwa semenka i da li }u ba{ iz te semenke da vaskrsnem.
Ako se to dogodi, ra|awa potomaka }e da se preokrenu u vaskrsnu}a. U tom
slu~aju u Nizini }e opet neko vreme da `ivi samo Jedan. Onda }e taj
Jedan da poseje sebe. Ve~na zemqa bi}e svedok smewivawa mene i ~oveka,
oca i sina, zrna i klasa, vode i pare, vetra i pahuqe, zore i sumraka.
Propovednik Ratio misli da }e Klijam da obnovi delo oca s tom razlikom {to ne}e ulo`iti sebe ve} seme. I Klijam }e da se preobrazi u druga~ije lice. Ni on otprve ne}e ponoviti sebe. Ratio zami{qa da sam vazduh a Klijam pahuqica, da sam ja zrno a Klijam klica. Zami{qa sve to
jer `eli da pronikne u sam izvor Postawa. Misli da Po~etak ne mo`e da
sa~uva lice zato {to se prethodno ne razmno`ava u potowe. Ne mewa se
samo ono {to ne uzme seme i {to nije dostupno razumu. Nije li to razlog,
pita se Ratio, {to sam u Veliku semenku ucrtao toliko individualnosti.
Mislilac Kvantus se pita {to je ve}e: Po~etak ili Kraj, otac ili
sin, `ir ili drvo. Ako je istina da su zvezde, {to se vi{e ide u dubinu
neba, ve}e i svetlije, onda je Velika semenka pala sa visina i pri padu se
usitnila u semewe. Reklo bi se da je `ivot s neba i da je predak ve}i od
potomka. Kvantus bi bio sre}an da ne sumwa. A sumwati mora svako ko zna
da se zrno, podgrnuto pod zemqu, ne smawuje nego se, naprotiv, stalno
uve}ava, prvo klicom, slamkom i klasom a onda celim poqem `ita. Ne mo`e
se re}i {ta je ve}e: po~etak ili nastavak ni da li je otac mawi od sina.
Ako je sve nastalo od Jednog, onda taj Jedan nije {to i mno{tvo. Jedno zrno
nije {to i klas. Zar je `ivot nastao iz praha ili iz ne~eg {to je jo{ sitnije? Zar je Stvoriteq ba{ toliko sitan da ga stvoreni, po ulasku u vid,
nije primetio? Zar je prvo dete iz ~estice, zar je zvezdi prethodila iskra,
zar je Zemqa najpre bila troha?
Propovednik Podmet se ne pita ve} tvrdi da subjekt nije izvor sebe.
Uspore|uje Klijama s vatrom ~ije se plamewe razlikuje od ogreva. Subjekat
22
Amnezija / 1. Odniz
tiwa ili plamti, raste ili pada, i to {to se doga|a s wim, ne poma`e wemu, ne tvori wega, ve} subjekt koji }e tek da nastane i koji, tako|e, ne}e
slu`iti sebi ve} dolaze}em. Sve}a gori i wen plamen, weno svetlo, ne slu`i
woj nego oku i objektu. Vosak nestaje bez obzira na to da li neko koristi
wegovo svetlo. Sve}a plamti po nalogu vi{e sile - stihije vatre - a ne po
nekom svom planu i po li~nom naho|ewu. Weno svetlo nije wena nada niti wena `eqa. Podmet misli da je i sa mnom isto: da i ja trajem i dogorevam mimo svojih zamisli i `eqa i da ne slu`im sebi po{to je i moj subjekat nesposoban da gradi sebe. Seme daje klicu, stapku, peteqku, list i
cvet a ne sebe. Ni novi cvet ne stvara sebe ve} plod, ni grana ne stvara sebe.
Dete nije {to i otac i majka. Niko ne ni~e iz svoje semenke. Ko zna koliko se uzburkala voda kad je iznad sebe videla oblak; zna li iko koliko
se za~udio oblak kad je ispod sebe opazio ki{u; neznano je ni kako sam se
ose}ao ja kad sam primetio da me setva nije ponovila.
Podmet predvi|a da }e i Klijam da se na|e na dnu minulosti: da }e
da u|e u tok, vrtlog i slap, da }e da bude iskra u kremenu i plamen u
po`aru. Pla{i se razmaka, razdaqina, visina i svenu}a, raspada `ira i
nestanka cveta; boji se svih tih zaborava i predugog puta subjekta do sebe.
Prvosve{tenika parantista Dijasa ne brine samo sudba Oca ve} i sudba Majke. Uveren je da se ne poti~e od Jednog ve} od Dvoga. Znano mu je da
nigde i ni u ~emu dvoje ne mogu da pre`ive. Dva stava zavr{e u sporazum,
i dva ose}awa sa`mu se u jedno. Dijas misli da sam tako i slo`io semenku
da ni u jednom novoro|en~etu nema identiteta roditeqa. Na kraju }e da se
zamene uloge. Tad }e subjekt da postane objekt. Svi izdanci, i oni bli`i
i oni najudaqeniji, pro}i }e moj put. Nadom }e biti okrenuti svetlu a
licem mraku. Propoveda da je u sopstvu tek deo `ivota i da je Klijam zato nedovr{en ro|en. Ni wegovi potomci ne}e biti dovr{eni. Ra|awa
dovr{enih usledi}e tek kad roditeqi dobiju seme u kojem je uspomena na
wih. Klijam je ro|en bez uspomene na oca i majku. U wegovom se}awu nema daleke pro{losti. Sve je od dvoga i to dvoje je nu`no zapamtiti, ~ak
je i ma{ta iskra dodira s drugim. Sve je od dvoga: po`ar od iskre i tvari,
voda od vodonika i kiseonika, para od vode i vatre. Da nisam stvorio i
odmah zatim poni{tio dvoje, ne bi bilo sveta.
Prvosve{tenik saocema Pater ustaje u odbranu Oca. Propoveda da je
sve delo Jednog: da je iz jednog izvora dan, od jednog uzroka no}, iz jedne
semenke deblo, kro{wa, listovi i cvetovi.
Propovednik Celin veruje da je sve na po~etku stvoreno i da od tada do danas ni{ta nije novo. Stalno se varira isto: isti vazduh i iste tvari,
isto seme i isti sok, isto svetlo i isti krvotok. Klijam nije ro|en da stvara
23
Amnezija / 1. Odniz
novo nego da, kao i `ir, presla`e staro ne ru{e}i su{tinu: da od vode grudva pahuqicu i da ledu vra}a snagu vodopada. Skulptor grabi iz du{e i
stvara skulpturu, drobi stenu da bi dobio figuru. Ja sam oti{ao jo{
daqe: ja sam, stvaraju}i, uzeo iz sebe. Da bi stvorio semenku, cvet daje prah;
da bi stekao sina, otac se izliva u seme. Stvarawe je davawe sebe, ulagawe
li~nog u novo i druga~ije. Celin misli da sam kasno uvideo da je sejawe
zaborav seja~a: da sam, zagledav{i se u lice novoro|en~eta, ustanovio da
mi Klijam ne li~i i da sam zato po`urio da ga dogradim.
Dijas tra`i da se ne zanemari Umino iznena|ewe. Ka`e da je Uma
mogla da vidi i ono {to je izbeglo mom zapa`awu: mogla je da primeti da
Klijam ne pamti Po~etak i ne razume su{tinu. Mogla je, tako|e, da otkrije da joj sin vi{e veruje u sudbinu nego u svoj um i da je nesposoban da predvidi budu}nost. Mogla je, {tavi{e, da spozna da je zraka du`a od Klijamovog
pogleda i da je zvuk daqi od wegovog sluha.
Prvosve{tenik Pater zna da sam u Klijama ulo`io sopstvo. Misli
da sam se prerano transformisao - toliko preuraweno da nisam stigao da
dovr{im zapo~eto. Nastanak je ostao u za~etku a dovr{ewe prepu{teno potowima. Nastanak je, dakako, dovr{en u Velikoj semenci ali wene sadr`aje
nisam dokraja upotrebio. Tako su i Klijam i Jersena ostali nedogra|eni.
Sad sam Klijam, uskoro }u da budem wegovo seme a onda wegov sin. Prelazi}u
iz potomka u potomka i sa svakim prelaskom dosejavati ispu{teno. Tek
kad posejem sve, tek tad }e da bude zavr{eno stvarawe i tek tad }u da budem sopstven. Uskrsnu}u iz posledwe semenke. Tad }e `ivot u Nizini biti jednak `ivotu na Orosu. Onda }e opet Uma da po`eli sina.
Prvosve{tenik Pater je stari Oro{anin. ^ak ni pri~a ne pamti kad
je ro|en. Govore da nikad nije bio mlad i da, kao i drugi svetiteqi, nije
imao ni oca ni majku nego da je nastao saobrazbom duha i materije. Odgovarao
me od silaska. Kanda je slutio {ta }e da mi se dogodi. Kao i svaki mudrac,
nije omalova`avao tu|a razmi{qawa i tu|e veroispovesti. Konfesiju saocema je utemeqio tek kad je ~uo da se moje zasluge pori~u. Od prvog dana
veruje da prethodim svima. „Nije nepoznato ko je za~eo `ivot: iz ~ijih ruku
su {ume i pa{waci, ptice i leptiri; nije neznano da je kro{wa bila jedan
`ir, i klas da je iz jednog zrna, i ~okot, i razmno` tikava - nije, dakle,
sporno jesmo li od Jednog niti ko je taj Jedan. Nije sporno da je imao o~i,
u{i, nos i ~elo, da je i mislio i ose}ao. Nije neznano lice Prapo~ela niti da je Klijam izdanak Celine - da je varnica s Velike loma~e a ne ~estica Dubokoga mraka, da je kapqa s Velikog izvora i zrnce Velike semenke.
Na sve nedoumice imam odgovor. Kad god mislim o Po~etku, vidim semenku ve}u i od Sunca; kad god oslu{nem vlastito disawe, ~ujem prasak
24
Amnezija / 1. Odniz
i sna`nu oluju. Klijam je semenka iz Velikog ploda. @ivot nije odjedanput nastao. Nastanak polena nije i nastanak ploda. Individualnost }e tek
posle da postane. Nastajawe je opstajawe, zrewe i starewe. Postepeno se i
nastaje i nestaje, buja i vene, cveta i sazreva. Prvo je nastao mu{ki udeo.
Prevedeno na jezik fizike: najpre je nastao minus - mu{ka osobina.
Helijum je prethodnik varnice. @ivot je u po~etku imao samo mu{ku
osobinu. Bio je inertan. Tvorac je zapazio da bez kretwe, mene i smene, nema reprodukcije pa je m i n i s u, mu{kom udelu, suprostavio p l u s, `enski doprinos i tako stvorio princip nastajawa. Pri~a se da }e Klijam
da usavr{i uslov. Koji uslov? Je li onaj {to ga je stvorila Priroda ili
onaj {to ga je izmislio Um?“
Tako misli i propoveda Pater.
Mislilac Uman misli da je individualnom licu prethodilo op{te
lice: jedinstven cvet sa jedinstvenom bojom i jedinstvenim mirisom. Nisu
postojale podvrste. Vrana je li~ila gavranu, hrast bukvi, paprika krastavcu. Neko vreme `iveo sam u toj jednolikosti. Sa mnom je `ivela i
Uma. Onda smo oboje pomislili na promenu. Pa smo krenuli da razvrstavamo vrste. Podgrnuli smo pod topli pesak nova jaja i iz wih su zaprvala
razli~ita krila, nejednaka bojom i veli~inom. Zatim smo i biqke rasuli
u razli~itost. Tako je nastao ovaj {areni svet. Tako je od jednog subjekta
nastalo bezbroj posebnosti. Iz jednog mirisa izdvojilo se mnogo mirisa,
iz jedne boje {ara.
Prvosve{tenik teosina Filius mi je bio veoma odan. Ra`alostila
ga je vest da }u u Nizinu. Iznenadio sam se kad sam saznao da je teosin i
da propoveda da bi se bez uma Sina `ivelo u pe}inama.
Mislilac Egit uverava Oro{ane da je Klijama Iskon vajao iznutra
a Uslov izvana. Iskon mu je i{arao lice smehom i tugom, brigom i bezbrigom, strahom i sr~ano{}u. Isto se dogodilo i zemqi. Woj je voda dala
lice reke, woj je seme dalo lice livade i {ume. Ni voda ni seme nisu to
u~inili namerno. Wihovo postojawe je prouzro~ilo izgled zemqe. I
Sunce bez namere mewa boje vrtu i oblaku. Nastanak, kvantitet i kvalitet
potowih posledica je egzistirawa prethodnih. Ostvaruju}i sebe, stvaramo
druge; mewaju}i sebe doterujemo druge.
Filius ne odobrava Egitovo mi{qewe. Misli da je Sin va`niji od
Oca jer je u Sinu mawe neizvesnosti. Sin je nadgradwa i promena, planina iznad nizine. Sin je nadma{aj. Teosini slave Sina. Opredelili su se
za Sina jer veruju da je bli`i Istini. Okrenuli su se drvetu jer je nadraslo
i razmno`ilo `ir. Propovednik Duhman ka`e da je Klijam stvaran iznutra: prvo narcisoidnost pa tek onda lepota; prvo pamet pa tek potom ~elo;
25
Amnezija / 1. Odniz
prvo emocije pa tek onda srce; prvo glas pa tek zatim grlo. Telo je nastalo po nastanku su{tine. Duh je stvarao obrnuto od semena.
Mislilac Korpus ne uva`ava Duhmanovo uverewe. Priznaje, dodu{e,
da je Duh izvor Po~etka i da je samo tada prethodio tvari. Redosled se
premetnuo ve} posle prve setve.
„Klijam nije nastao pre ro|ewa“, tvrdi mislilac Natur, „ve} kad se
oglasio. U po~etku je bio samo gruda tela i promukli pla~, glad i `e|, studen i strah. Kasnije }e da prihvati re~i, kasnije }e da se razbukta qubav,
qubomora, `udwa, vizija, se}awe; kasnije }e da usvoji veru, himnu i zastavu, zavi~aj i otaxbinu; kasnije }e da dozna za privremenost i smrt, kaznu
i pomilovawe, pakao i raj. Seme nije izvor kona~nosti.“
„Mnogo bogova stvaralo je Oros“, Naturovo izlagawe nadopuwuje
propovednik Multum. „Jo{ vi{e }e ih si}i u Nizinu i svaki }e ne{to
izumeti, i svaki }e ne{to posejati.“
„Ne mo`e se re}i da su samo dvoje tvorci individualnosti“, ukqu~uje
se u polemiku propovednik Komun. „Klijam mo`e da se ispoqi na stotine
na~ina. Klijam je tvorevina mno{tva. Seme mu nije zapovedilo kojim }e
jezikom da govori i kojim }e pismom da pi{e. Posebnost nije iz iskona.
Po iskonu bi sva iskustva bila ista. Pojedinac nije {to i iskon. Po~etak
sveta nije i po~etak subjekta. Graditeq vlastitosti je komunikacija.“
„A ko je inicirao komunikaciju?“ pita Pater Komuna. „Ko je stvorio izaziva~e? Samo emocije su mogle da odaberu `enu, samo nagon je mogao da izazove setvu. Komunikacija je mla|a od Iskona.“
„Nije Klijam nastao slu~ajno“, ka`e mudrac Doktus. „Nije Nastanak
slu~ajnost ve} strogo utvr|eni zakon. Svakom nastanku, pa i Klijamovom,
izvor je su{tina i predubok poriv. Bogdaj je znao da }e, poistoveti li se
sa semenom, da bude zaboravqen, no ne{to ga je, unato~ svemu, navelo da svoju stalnost, svoj ve~ni lik, preda trenutku. Ne{to ga je nadahnulo i
odvelo u razmna`awe i amneziju. Neko ga je nagovorio da se izmrvi u nesli~nost. Neko ga uveo u menu i smenu. Bogdaj je danas u izgnanstvu i tu }e
da ostane dokle god se ne odni`e Prvi naniz semena.“
Kwi`evnik Zagonet ka`e da roditeqi jo{ uvek ne znaju kakvo dete
je u semenu. Dali su svoj ulog ne znaju}i u {to su ga ulo`ili. Seme im nije omogu}ilo da vide budu}nost. Seme je tajna i zato dete i nije onakvo
kakvim su ga zami{qali. Ne bi trebalo misliti da je susret mu{kog i `enskog udela planiran samo u semenu. Nagon je presudan ali se ni okolnost
ne sme zanemariti.
Uma }uti. Ne}e da im ka`e da mi nije bilo nepoznato ko je stvorio
tu~ak i pra{nik. Zna da mi je, pre setve, sve bilo poznato, osim va`no26
Amnezija / 1. Odniz
sti Uslova. Memoru interesuje sasvim drugo pitawe: ko je pomaga~ roditequ, ko je zaslu`an za ovakav ili onakav izgled lica, za vedro ili tmurno
ose}awe, ko je grlu dao re~, ruci slova i note, otkud u glavama slike
nepostoje}ih predmeta. Interesuje je otkud nastavak nakon mog i{~eznu}a:
ko je preuzeo obavezu da se brine o stasawu posejanog, o odrastawu tela i
o`ivotvorewu su{tine, o bu|ewu svesti i nagona; ko je, i po mojoj pretvorbi u Klijama, nastavio da stvara.
I Pater i Filius veruju da je svakom izvoru, ma bio kap ili duh,
prethodio izvor i da je taj prvi izvor nemogu}e sagledati. Pater misli
da je po~etak u semenu, Filius ga vidi u duhu. Ni jedan ni drugi nisu sasvim
uvereni u ono {to propovedaju. Obojica, naime, znaju da Po~etak nije mogao da ima oblik po{to je oblik neko morao da uobli~i i po{to je Graditeq
mogao da kreira samo ako je odnekud uzeo gra|u. Dugo su sumwali u svoje
pretpostavke - sve dok, takore}i istovremeno, nisu odustali od nedoumice
i izabrali jedno od brojnih re{ewa. Otad saocemi na Po~etku vide Oca a
teosini Sina.
Parantist Dijas je ube|en da je prva semenka iz dva polena; da ona
nije bila od dvoga, ne bi bilo izdanka. U Stvarawu su u~estvovali i
mu{ki i `enski udeli. Misli da su saocemi i teosini prouzro~ili zaboorav Majke i da zato Uma `ivi u seni. Ni saocemi ni teosini joj ne
uva`avaju zasluge. Velika carica je, sre}om, svesna svog doprinosa.
Podre|enost je prihvatila iz skromnosti. Dijas ne posustaje u dokazivawu
da je Klijam dete oba roditeqa. Otac i Majka su podjednako zaslu`ni.
„Ali bismo la`no svedo~ili ukoliko bismo tvrdili da su stvoriteqi“, quti se teozof Kazir. „Doneli su seme, svako svoj deo, ali ga nisu stvorili. Nasledili su seme kao {to su zatekli vodu i sunce. Otac wihovog
sina je i wihov otac. Ocu je prethodio Otac i taj Otac je otac celom
~ove~anstvu. Ko da sagleda porodi~no stablo kad je korewe duboko pod
zemqom.“
„Ne zna se ko je za~eo `ivot“, misli Zagonet. „Ne zna se ni iz ~ije
je qubavi prvo dete.“
„Nije sve iz semena“, ka`e Komun. „U semenu je samo za~etak. Ta~nije re~eno: inicijativa. Ni u kolevci nije celina. Ni mladost nije
dovr{etak. I u grob se zalegne necelinom. @ivot je predubok izvor, dubqi
i prostraniji od svakog vremena. Ali i veliki `ivot zavisi od Uslova:
od vode i vatre, hladno}e i topline, vazduha i vlage. Stvarawe je kolektivni ~in.“
Pripoveda~ Tous misli da sam svemu dao istu osobinu i odredio da
Jedinka pre setve dogradi sebe: da uzme iz Op{teg i da uzeto osmisli i za27
Amnezija / 1. Odniz
stupa.
Sve{tenik Multus pori~e postojawe Celine. Misli da `ivota nema izvan li~nog. „Ko se zagleda u dubinu postojawa, ne}e videti samo jedno zrno. Nigde Velikog `ira niti i~eg od ~ega se odruwuje seme. Ne postoji Op{te lice. Sve je danas, ju~e je minulo; sve je sada, sutra }e tek da
nastane. Nema kona~nog nastanka. Novo seme seje novi seja~. Novo seme novi
je po~etak.“
U polemiku su se ukqu~ili i freni. Predvodi ih sve{tenik Geist.
Geist ne veruje u povratak kroz seme - ubedqivije mu je verovawe frena da
se du{a vra}a. Ne odu{evqava ga pri~a da je otac seme a majka zemqa. Misli
da su podjednako va`ne uloge oba roditeqa. Ali najva`niji u~esnik u
stvarawu je du{a. Iz du{e je poteklo sve, iz we }e i da se vrati sve.
Mislilac Pans ne vidi mogu}nost povratka. „Telo je od zemaqskih
tvari a tvari su uvek samo tvari. U telo je ulivena voda a voda se uvek vra}a
vodi.“
Amrese predvodi sve{tenik Dvojin. Ne pamti se otkad je na Orosu.
Ne zna se ni koje zasluge su ga dovele u ve~nost - zna se samo da ukazuje na
nerazdvojivost materije i duha i da se protivi svakom mi{qewu koje
ho}e da doka`e da je samo duh ve~an.“ „Pretpostavimo li“, re~i su wegove
prve propovevedi, „da je voda materija a toplina duh, onda }emo, ne dvoume}i
se, da priznamo da je subjekt para, a para, kao {to se zna, nema ni talas vode
ni plamen vatre.“
Ovu svoju tvrdwu Dvojin izvodi iz o~itosti da Klijamu nisam dao
samo telo ni samo su{tinu ve} oboje.
Sve{tenik Bokup ne zna ko je prvi obelodanio iskon: glad ili `e|,
strah ili pla~. Ne uspeva da vidi gde je Po~etak a gde Nastavak - {to je
uzrok a {to posledica; je li tvar prethodila du{i, je li srce prete~a
qubavi, noga koraku, ruka zagrqaju, mozak misli, ma{ti i pam}ewu - {to
je prvo a {to posle wega: iskon ili seme, grlo ili glas. Je li sled Nastanka
jednak sledu Nastavka. Ko je koga stvorio: oblak vodu ili voda oblak, vatra kremen ili kremen vatru. Ne zna ko je sve stvarao: {ta je Klijam dobio od sunca a {ta od dalekih zvezda, koji su darovi zemqe a koji oca i
majke. Nevidqivi su mu Klijamovi tvorci.
Saocemi ne odobravaju Bokupove dileme.
[email protected] je za~eo Poznati“, poru~uje Bokupu Pater. [email protected] je zapo~eo
od poznatog a usmerio se ka nepoznatom: od poznatog Oca ka nepoznatom Sinu,
od poznatog `ira ka nepoznatom izdanku. Nije Po~etak zagonetka, enigma je Nastavak. Ve}i je zaborav budu}nost od pro{losti.“
[email protected] nema oca“, misle ateisti. „Prvo zrno nema prethodnika.
28
Amnezija / 1. Odniz
Nastanak je samom sebi uzrok.“
„I bi}u i cvetu je prethodio neko“, protive se teisti. „Ni jedno ne{to
nije bilo ni{ta.“
Sagrana misli da je ni`a vrsta prete~a vi{e vrste i to svoje uverewe
potkrepquje ~iwenicom da golub ume da hoda, pije i jede i da se stara o
potomku. Podse}a na to da i riba ima pamet - da je nema, napustila bi vodu i uginula na ~istom vazduhu. Veruje da je Priroda svakome dala onoliko uma koliko mu je potrebno da pre`ivi. Ne pita se otkud mu`jaku
privr`enost izabranici. Ne pita se ni otkud `ivotiwama ose}aj gladi
i `e|i, straha i nasiqa-otkud im neka ~isto qudska pona{awa kad nisam
si{ao u wihovo ve} u qudsko seme. Poku{ava da razre{i nedoumicu.
Istina je da se nisam direktno anga`ovao ni davao: `rtvovao sam se za qudsko, za nadgradwu Klijama, ne misle}i na nedovr{enost ptica, zmija,
pasa i lisica. Otkud im onda deo mene: ko ih je, bez moje pomo}i, nau~io
kako da kora~aju i preska~u, plivaju i puzaju; ko im je pokazao kako da se
raduju i qute - otkud im moje osobine.
Memora misli da se odgonetka mo`e na}i jedino u ~iwenici da se
hrane `ivim }elijama i da iz tih }elija uzimaju vi{e osobine. ]elija
je, u stvari, semenka: i iz we, kao i iz semena, mo`e da nastane nova osobnost ali mo`e i da se preko we nasledi. Samo tako mo`e da se odgovori na
Sagranine hipoteze.
Sagrana je dopunio Memorino razmi{qawe izjavom da je Klijama do
kolevke gradilo seme a od kolevke uslov.
Kwi`evnik Prima daje prednost uticaju tradicije. Klijam se rodio bez uspomene. A rodio se takav zato {to seme pamti samo iskon a u iskonu
nema obi~aja, veroispovesti, politike, pisma, slike. Uticaj nebeske i zemaqske stvarnosti je isto toliko va`an koliko i su{tina s kojom je
do{ao. Niko nije iz jednog izvora. Klijam je onoliko puta nastao koliko
je puta pretrpeo uticaj.
Prirodoslovac Niol ne misli da je Klijam ~edo evolucije. „Evolucije
nema. Postoji reprodukcija a reprodukcija nije samo ra|awe tela ve} i
sazrevawe uma. Reprodukcija je sila`ewe u dubinu zrna i odnizavawe naslaga spoznaje. Telo ne mewa evolucija ve} samootkrivawe. Semene tvari se
neprestano pokazuju nespoznatim.“ Niol ukazuje i na va`nost redukcije.
Pametar Geron misli da je u dogradwi Klijama vi{e u~estvovao Bog
negoli Zemqa i wezino obrtawe. Okret Zemqe nije ni naklon Sinu ni odmak
od Oca. Zemqa se ne okre}e s obzirom na Boga ve} s obzirom na Sunce.
^ovekova glava se okre}e s obzirom na Boga pa bi samobitnost, istoriju i
sva druga iskustva i neiskustva trebalo podvesti pod odnos ~oveka i Boga.
29
Amnezija / 1. Odniz
Taj odnos nije istovetan odnosu izme|u Sunca i Zemqe. Sudbina Zemqe nije sudbina semena. Zemqa se ne razmna`a. Nije sasvim izjedna~ena ni biografija semena i ~oveka. Seme ne doti~u ideologije i religije. Nejednaki
su i `ivotopisi Zemqe i semena. Zemqa ne poznaje emocije. U woj nema
ma{te. Zemqa je Klijamu darovala tvari. Othranila ga. Veliki su i darovi Sunca. Najvi{e je, ipak, dobio od semena.
Re~i pametra Gerona uzburkale su ustajale misli solisa. Wihov
predvodnik Danisin je ve} u prvoj re~enici uzveli~ao doprinose Sunca.
[email protected] je za~et u trenutku kad se Zemqa odmakla od mraka i primakla
Suncu i `ivotu neba. Smrt je u~inak stalnog obrtawa Zemqe i sklonosti
semenke da se mewa. Sunce isijava `ivot. I{~eznu}e je posledica nemo}i
izvora da se bez zaborava prelije u tok.“
„U materiji je prauzrok svemu“, misli Materijan. „Klijam je sastojak tvari. U po~etku je mogao da mewa osobine i da ~as bude sangvinik a
~as kolerik, ~as rasipnik a ~as tvrdica. Danas ne mo`e da se mewa karakterom - danas mo`e da mewa lice i mi{qewe.“
Materijanov pomo}nik Tvarin dopuwuje izlagawe svoga predvodnika napomenom da su prvo stvoreni materijalni uslovi: voda, sunce, metali i minerali pa zatim izvajan oblik. Vajar je o~ekivao da }e da mu li~i
delo. Pokazalo se, naprotiv, da stvor nije kopija. Dok je Klijam bio u kolevci, razlikovao se od oca iskonom. Otac je popunio kolevku nadaju}i se sajedna~ewu. Ispostavilo se, me|utim, da je davawe uslovqeno oduzimawem.
Pesnik Eventus misli da je Slu~aj prouzro~io da se Klijam razlikuje od roditeqa.
„Na stvarawe je uticao Izbor“, misli Izbir. „Ne razlikuje se ru`a
slu~ajno od krina. Seme im je izabralo posebnosti. Seme i uslov.“
„Po~etak je mogao da nastane slu~ajno“, misli Legis, „ali Nastavak
nije. Nastavak ne me{a vrste i mirise. Tu nema slu~ajnosti. Tu je zakon.
Ru`a ne miri{e mirisom bosiqka.“
„Nije slu~aj tvorac zvuka“, smeje se Materijan, „ve} kvalitet materije.“
„Kvalitet i oblik“, dopuwuje ga Oblan.
Oblan se pro~uo na Orosu nakon jedne polemike iz koje izlazi kao
pobednik. Uspeo je da sagovornicima doka`e da su deca popravqa~i i da
od wihovog delovawa zavisi kona~na slika sveta. U semenu je podosta nedovr{enosti. Deca su tu da koriguju gre{ke i dodaju ono {to savr{enstvo tra`i.
Sve{tenik Sled je u polemici izgubio bitku ali nije prestao da veruje da je u semenu i gre{ka i popravak i da stvor nije toliko sposoban da
30
Amnezija / 1. Odniz
popravqa remek-delo Tvorca.
Kwi`evnik Bit je uveren da je iskon osmislila praksa. [ta je nada bez ispuwewa. [ta je emocija bez poqupca. U semenu je sve, no to sve bi
oti{lo u prah da potomak nije nastavio sejawe.
„Sin ne mo`e {to je mogao Otac“, iz svoje sene ustaje pesnik Apin.
„Sin mo`e da bude vajar ali u statuu ne mo`e da udahne `ivot. Statua ne
hoda, ne misli, ne ose}a i ne pamti.“
„U zemqi nije prauzrok `ivota“, Apinovo izlagawe dopuwuje sve{tenik Geont. „Bez semena bila bi pustiwa. Wena istorija iskustvo je
drugih. Metali su sagorci sa Sunca, odozgo su i voda i seme, odozgo su minerali i sumpor. Zemqa je glina i tu nema `ivota.“
„Sa Sunca je po~etak i kraj“, ka`e pesnik Ter. „Odozgo je seme a seme
uvene, odozgo je dan a svetlost se trne, odozgo je kamen a kamen se runi. Sva
nestalnost dolazi od Sunca. Kad bi nad Nizinom sjala zvezda Perennis,
ona {to seje besmrtnost a ne smrtnost, onda bi Klijam `iveo ve~no. I on
i wegovi potomci. Bliskost Zemqe Suncu treba poni{titi.“
Poetesa Vena veruje da sam u Klijama presadio i svoje iskustvo. „Ko
je stvorio grlo, znao je da postoji glas. I zagrqaju je prethodio zagrqaj,
i misli misao, i pam}ewu uspomena, i nadi nada. Nije ma{ta toliko
mo}na da izmisli korak i zatrk, uzdah i izdah. Nisu zubi tek tako nastali.
Ni sluh. Ni wuh. Zaklela bih se da je Klijam nasledio sve.“
„Prvo je stvorena ni`a vrsta“, ube|uje prisutne sve{tenica Ni`eja.
Ko je slu{a, zna da pri~a Sagranovu pri~u. „Bilo je to u vreme kad je Tvorac
malo verovao u svoju mo} i kad je mislio da }e da ga ugrozi svako vi{e bi}e.
Onda je nekako stekao pouzdawe pa je stvorio ne{to vi{u vrstu. Onda je
ponovo uvideo da bi trebalo da uve}a stvoreno. Nije bio sklon uni{tewu
pa je odlu~io da od ve} postoje}eg sa~ini nekog ko mu nije ravan ali ko }e
da ga voli i slavi. @eleo je da stvori osobnost koja mo`e da mu se
suprostavi. Tako je, iz ~istog hira, nastao Klijam, najpre bi}e bez sposobnosti da govori, voli, izmi{qa, a zatim osoba koja sve to ume. Nije hteo
da sa~ini svoju kopiju. Sastavio ga je od mno{tva sitnih `ivota. Zatomio
je mnoge male subjekte da bi Klijam bio sopstven. Od mno{tva je sa~inio
jednog ne misle}i na to da }e ni`i `ivi organizmi hteti da napuste tu|e
telo i da }e wihova te`wa da ugrozi vi{e bi}e.“
„Prvo je posa|en vrt“, ruga se pesnik Onid. „Posle su sa `bunova
pokupqene boje i wima obojene o~i, usne, zubi, kosa. Od oblaka je sa~iwena ma{ta, od daqine nada. Se}awe je ukresala tama. I sve tako od pri~e
do pri~e. Dok vas slu{am, mislim da sam s decom.“
„Klijam nikad nije bio ni`a vrsta“, prekida Onidovu {alu sve{31
Amnezija / 1. Odniz
tenik Makitan. „Spoznaja je vi{a osobina, nada jo{ vi{a a ma{ta najvi{a.
Ko poseduje ove osobine, ne mo`e da bude majmun. Razum je qudsko svojstvo. Majmun ne ume da osmisli svoje postojawe.“
Propovednik Anarh veruje da Klijam poti~e iz haosa. Mislilac
Ordo je, naprotiv, ube|en da je Haosu, ako je postojao, prethodio Red: ne{to
~emu ~estice i dan-danas te`e. Mo`da taj red u po~etku nije bio vawski
red, mo`da je to bila unutra{wa struja. Ordo ne veruje da se Haos umeo sam
da razvrsta i svrsta - ube|en je, naprotiv, da je `ivot nikao iz Reda i da
je iz reda pre{ao u red. Nije semenka haos ve} doslednost i zakon. @ivot
je potekao iz Reda i u Redu ostao. Sklad je u smeni sunca i meseca, no}i i
osvita, sklad je u gra|i tela i sticawu osobina.
Isto misli i sve{tenik Ivoda. I on dokazuje da je `ivot red. „Ta~no
se zna gde je mesto venama a gde arteriji. Zna se gde su vijuge se}awa a gde
izvor nade. Iz jaja svrake ne legu se vrane, iz zrwa ra`i ne ni~e p{enica. Poreklo je iz Reda. Nastanak nije haos.“
Ivoda ka`e da sam oti{ao iz Reda i da }u u Red da se vratim.
Kwi`evnik Dut sumwa u mogu}nost povratka istog. „Da bi prona{li
svoje korenove, preci bi morali da po~upaju {umu. I do temeqa se dolazi
ru{ewem. Poru{iti i nadozidati mogu. Ali, mogu li da se vrate u svoja
davna lica? Jesu li kadri da nateraju seme da proklije u pose~eni cer i
poko{enu travu? Mo`e li se sada{wost vratiti u pro{lost?“
Enigma Klijamovog nastanka i mog nestanka prouzro~ila je mnoge
nesuglasice na Orosu i u stalnost koju sam, dok sam `iveo gore, {titio i
od najmaweg da{ka promene, unela vidqive znakove rascepa. Duboko me kosnuo taj neo~ekivani potres, toliko duboko da sam i sam prestao da budem
istomi{qenik onih ~ija sam ube|ewa prihvatao.
Uma i ja smo pre setve imali tek `equ. Ose}ali smo se kao pisac pred
belinom hartije, suhim perom i modrim mastilom. Ni{ta nismo znali o
uslovu: potpuno smo bili zagledani u budu}nost. Tek kad je proklijalo seme,
tek tada smo ugledali stvarnost. Oboje smo odmah uvideli da nisam seja~
univerzuma ve} pojedina~nosti: da smo toliko usitnili Veliku semenku
da sin ne li~i ocu, grana deblu, cvet pupoqku; toliko smo izmrvili vreme
da jutro ne li~i podnevu, dan sumraku; toliko smo umno`ili seme da ni
jedna mahuna nema isto zrno, da ni jedan cvet nema {aru semenke, ~ak je
i telo od delova, ~ak je i svest razu|ena na utisak i mi{qewe, ideju i
se}awe, spoznaju i zaborav; ~ak je i energija razdeqena na kretwu i mirovawe, okretnost i tromost.
Vi{e ni{ta nije celovito - ~ak ni zraka sunca, ~ak ni veo mraka.
32
Amnezija / 1. Odniz
Ni sama zemqa nije od jednoga, ~ak je i nebo od prediva {ara. Ni krv ni
mi{i} nisu od jednoga, i voda je stvorena od dvoga. Pre setve Celina je bila netaknuta. Onda smo od we odlomili Klijama. Bio je to po~etak rasipawa. Uskoro }e Celina da bude dobrano izlomqena.
Ne verujem da je na Orosu nepoznato da sam Klijama dogra|ivao istim redosledom kojim `ivi i kojim }e da `ive i svi wegovi potomci. Ne
mislim da ne znaju da sve re|e sudelujem u stvarawu: da se moj svet sada
sam od sebe stvara i razara. Morali bi znati da stvarawe nije dovr{eno.
Uma i ja smo `rtve svog u~inka. Oboje smo otisnuti u zaborav. Stvarawe
je razarawe stvaraoca. Cvet je grob sunca, reka vazduha, izdanak semena.
Stvorovi su zaborav Gospoda, statue vajara, slike slikara, pesme pesnika.
Kad god smo stvorili drugog, u zaborav smo otisnuli sebe. Nema stvarawa
bez `rtvovawa. Nije delo kopija ve} novost. Nije dete slika i prilika Oca.
Telo mu ne li~i tvarima od kojih je sagra|eno.
Nisam unapred mogao da zamislim Klijamovo lice. Ni Uma nije
mogla da ga nazre. Posejao sam poriv da voli i saose}a, tr~i i hoda, le`i
i sedi, da se uzda i da sumwa. Posejao sam potrebu i wu sam dobro poznavao.
O~ekivao sam da }e su{tinom da mi bude jednak. Na lice nisam ra~unao.
Lice je u Nizini mewivo i ono mi nije ulivalo nadu. Pouzdao sam se u iskon
ne slute}i da sam dao mawe no {to sam mogao. Tako se dogodilo da se
Klijam rodi nedovr{en. Saobrazio sam se s wim. Ne mogu da svedo~im jesam li uspeo. Klijam }e ulo`eno da preto~i u li~nu sre}u i nesre}u.
Oti}i}e od Velikog izuma. Preina~i}e ga i nadopuniti koje{tarijama.
Toliko }e da izmeni ulo`eno da }e biti nemogu}e razlikovati oca koji
je bio seme od oca koji je posejao seme. Ne mislim samo na oca, mislim i
na majku.
Klijam nije ni od svetla ni od blata: da mu je uvo zemqa, ne bi ~ulo
cvrkut; da su mu o~i od muqa, ve} bi oslepele; da mu je kosa od sunca, izjutra bi bila `uta mre`a zraka a uve~e tama. Klijam je od semenih tvari a
zemqa je samo dopuna, a nebo je samo izvor vode i svetla, magle i mraka. Ne
verujem ni da je od duha. Od duha sam ja. Da je bilo kako teosini `ele, morao
bih da se upitam odakle mu privremenost. „Pre setve zemqa je bila ve~na“,
poru~uju mi sa Orosa. „Nije li joj seme na~elo besmrtnost. Ko je ka`wen:
seme ili zemqa: ko je kome dao r|u, bolest, starost? Od ~ega je Klijam, od
kojih je tvari?“
Pitawa susti`u pitawa. Uma ne odgovara a ja nemam re~i. Klijam i
ja smo u istom telu ali nismo isti. Subjekt ma{te nije subjekt se}awa, subjekt ose}awa nije subjekt uzdawa. Uma }uti a Oro{ani pitaju. @ele da ~uju
gde sam i kako sam i da li }u uskoro na Oros i da li }u opet biti car, i da
33
Amnezija / 1. Odniz
li }u `iveti sa Umom, i da li }u opet posejati i opet nestati.
Uma mi dojavquje wihove poruke iako zna da sam u su{tini i da
su{tina nema ni svoje mi{qewe ni svoje vizije. Hrabri me. Ka`e da sam
u privremenosti i da privremenost nema uslova u Nizini. „Bi}e poni{tena
a seme izbavqeno.“
Ne govori ko mi kreira `ivot: odre|uje li ga seme ili seja~, nebo ili
zemqa. Ne kazuje mi ho}e li Klijam, po mom odlasku, da zadr`i nagon gladi i `e|i, kretwe ruku i nogu i sposobnost da vidi i ~uje - iz kojeg izvora }e da se napaja: odakle }e da uzima emocije, ma{tu i nadu. Ne informi{e
me ko }e Klijama da izvede na put i ko }e da ga dovede do ciqa.
Poku{avam da saberem svoje iskustvo i ocenim ko me je svrsishodnije upotrebio: ma{ta ili srce. Pitam se, zapravo, je li `ivot lep{i u
li~-nom ili u op{tem. Hteo bih da procenim gde bi Klijam bio sre}niji: na Orosu, u stalnosti, ili u Jerseni, u promewivosti. Hteo bih i da
predvidim gde }e mu potomci biti zadovoqniji.
Pitawa je bezbroj: jedna dolaze sa Orosa a druga iz dubine mene.
Ho}e li moj prelazak na{koditi Klijamu? [ta }e da se dogodi kad
uzmem i odnesem ono {to sam u wega ulo`io? Dao sam mu emocije i on ih
je ispoqio `udwom; dao sam mu um i on je i um upotrebio. Moj odlazak ne}e
ni primetiti iako ulo`eno nije dokraja iskoristio. Uzimao je i uzima}e
sa povr{ine. U Klijamovom iskustvu sam tek silueta i to silueta s wegovim licem i do`ivqajem. Kao {to se izvor ne uliva u izvor, tako se ni
ja ne ula`em u sebe. Ne mo`e drvo da bude vatra i da ostane drvo. Jo{ ni
jednu vatru nije dokraja iznela po~etna varnica. Ne}u nestati nego }u
promeniti oblik: bi}u opet dete, de~ak, mladi}. Svaki nestanak nastanak
je novog. To mewawe tela i shvatawa -to je amnezija. Amnezija je prelazak
iz forme u formu. Taj je prelazak osobito vidqiv kad se odjedanput na|emo
u zrelosti. Tad vidimo sebe druga~ijeg licem i dalekose`nijeg umom.
^ak ni smrt nije uni{tewe. I ona je samo preoblik i potvrda da smo se
sa`eli u seme. Danas se Klijam ne se}a svog po~etka. Danas on `ivi u amneziji. Ne zna da sam samo promenio lice. Sutra }e da sazna da je i pre
ro|ewa bio. Posta}e svestan da je su{tinom isti: da je voda i u snegu voda, da je para i u vodi para. Uskrsnu}e je biti svestan sebe.
Ne vidim unapred svoje slede}e lice. Ne znam kako }u da izgledam.
Onemogu}en sam da u~estvujem u rekonstruisawu sebe. Sastavi}e me od
mu{kog i `enskog udela i u~initi da ne budem li~an. Opet ne}u znati ni
ko sam, ni {to sam, ni kakav sam. Ni{ta ne}u znati o sebi. Bi}u sam u instinktu - u gr~u straha, gladi i `e|i. U po~etku sam tek na~eti iskon samo prva varnica. Posle }u da do|em do svesti: u}i }u u svesno i najpre
34
Amnezija / 1. Odniz
raspoznati okolinu a onda i sebe. To je vreme kad se vide samo lica. Jo{
uvek sam nepoznat sebi: ne slutim da mi je u srcu qubav a u mozgu misao.
Ne znam ni {ta je bolest ni {ta je zdravqe. Ne radujem se svesno i ne pla~em
svesno. Tek kasnije }u da prepoznam te osobine; tek naknadno }u da otkrijem koga volim a koga ne volim, {ta mislim i ~emu se nadam. Mnogo }u da
izgubim vremena u tra`ewu sebe. A kad se na|em i uverim da sam onaj koji
je, pre ulaska u seme, bio Bogdaj, shvati}u da se nisam rodio u svom prvom
telu, ni u svom prvom mi{qewu, ni u svom prvom ose}awu. Shvati}u da sam
samo su{tinom isti. Rodio se Klijam, nema moje lice ni moje iskustvo;
rodi}e se Klijamov sin, ne}e imati ni moj izgled, ni moje se}awe. Seme,
kojem sam se predao, ne ra|a mene nego varijante mene. Ta~nije re~eno: ja
se stalno ra|am ali uvek novim izgledom i novim poimawem uslova. Ra|am
se ali se ne ponavqam. Obe}ano mi je, i tu utehu sam pri-mio celom du{om,
da }e na kraju da se rodi prvi. Nije mi, dodu{e, re~eno ko je prvi: da li
ja ili moja prva varijanta. Verujem da je obe}awe upu}eno meni a ne
Klijamu.
Obe}ano mi je da u novom `ivotu ne}u biti zato~enik vremena.
Dana{we moje sopstvo je svedeno na sada{wost. Ne se`e u pro{lost i ne
nazire budu}nost. U novom `ivotu `ive}u istovremeno u sva tri `ivota.
Pro{lost }e da bude u se}awu, sada{wost u delovawu a budu}nost u saznawu. Bi}u svedok po~etku, nastavku i kraju. Zna}u ko sam bio, ko sam sada i ko }u da budem. Vide}u sebe i unazad i unapred, i horizontalno i vertikalno, u semenu, zametku i telu. Jo{ iz kolevke }u mo}i da vidim i svoj
prvi i svoj zadwi korak. Ne}u biti `rtva nade i strepwe, nedoumice i
gre{ke. Unapred }u znati koji put je opasan. Bi}u svestan svih izvira i
uvira. Ne}e biti tajne ni nedore~enosti, slutwe i hipoteze: postoja}e
Istina i te Istine }u da budem svestan od kolevke do starosti. Od tri vremena nasta}e jedno vreme, integralan tok, i u tom vremenu sve {to sam
pro`iveo i {to }u da pro`ivim. Ni{ta ne}u ~initi mimo svoje voqe. Novi
`ivot ne}e biti samo vaskrsnu}e pro`ivqenog nego i korekcija pro{losti.
Sve te`e mi je biti Klijam. [to je ogledalo licu, to je Klijamov um
tu|em razmi{qawu. Nije nasledio osobinu da misli ve} da prima i reprodukuje tu|e stavove. Dok gleda beli oblak, neko mu prilazi i ka`e da
je oblak, u koji se zagledao, prepun nevremena. Ne usprotivi mu se nego preuzima mi{qewe da }e iz oblaka da se prospe tama. Ili zaliva cve}e veruju}i da vla`i `uti `bun. Onda ga neki dvorjanin upita {ta }e tolika voda tako malom `bunu belih lala. I on istog trena pomisli da {kropi bele
tulipane. Nikad ne vidi {to gleda ve} {to mu ka`u da vidi; nikad ne ~uje
35
Amnezija / 1. Odniz
{to slu{a, i ne doti~e {to dira.
Poku{ava da smisli kakvu-takvu odgonetku, upiwe se iz petnih
`ila, no ne ide. Uporno mu nadolaze samo one misli koje je od nekoga ~uo
ili koje je prona{ao u Uminim i Memorinim porukama. Sve same tu|e misli, ni jedna wegova. Kao da mu je mozak grumen zemqe iz kojeg isklijava
tek ono {to je neko posejao. Jedno vreme misli {to i sve{tenik Avakum:
da uskrsnu}a nema dok se ne istro{i {to sam ulo`io i dok me potowi
pokazuju svojim identitetom Onda preuzima uverewe sve{tenika Aha da
}u da se vratim tek kad se moj ulog usitni u tu|a sopstva. Danas je su{tina
izvor iz kojeg uzima jedan, u dogledno vreme zajedni~kog izvora ne}e biti.
Pred Klijamom je vreme deobe: vreme raspar~avawa op{teg u vlastitost.
Posle te deobe Jersen }e da bude samosvojan i su{tinom i iskustvom. Ne}e
postojati zajedni~ko. Niti }e silueta li~iti telu niti }e lice nali~iti
licu. Potomak }e biti samosvojan i nasle|enim i ostvarenim. Ta sre}na
generacija }e da bude novi po~etak. Zatim Klijam prisvaja uverewe
sve{tenika Agnija da se vaskrsavati ne}e iz smrti ve} iz stvarnosti.
Toplota }e da postane svetlo, i boje cve}a }e da zasjaju u zrake. Od zemqe
}e da nastane sunce, od praha seme. Pro{lost }e da o`ivi iz svog poni{tewa. Voda je starija od bi}a i ona je do`ivela vaskrs onog dana kad
je prokapao vazduh. Nema uskrsnu}a dok se seme mno`i - nastupi}e tek kad
protok stane. Mesec dana kasnije slu{a proroka Tvarduha i odmah po~iwe
da misli {to i on: da je su{tina op{ta i da su wom svi jednaki - da je nejednakost u funkciji. Danas su dve osobnosti jednake iskonom, sutra }e da
se izjedna~e i funkcijom. Kad jednakost nadvlada nejednakost, dvojica }e
da postanu jedan. Izjedna~i}e se iskustvo i poreklo.
Sve vi{e mi se ~ini da je Klijamova nesposobnost da se koncentri{e
na jedno mi{qewe poquqala moju stabilnost po{to ni ja danas ne mislim {to sam mislio ju~e. Ima dana kad mi se ~ini da ne putujem ka sebi
ve} od sebe. Pomislim tada da se udaqavam od iskona: da se razmna`am u
nepostojawe. Ali ima i dana kad ispred sebe jasno nazirem ciq. Tad sam
na putu od zrelosti ka detiwstvu, od kraja ka po~etku, od zrele semenke
ka pupoqku. Jedanput mi se ~ini da }u da proklijem iz jedrog zrna a
jedanput iz natrule semenke.
Ne mogu re}i da sam sasvim nesamostalan. Sopstven sam iskonom.
Klijam nema svoj iskon. On ima svoju svest. Sa ga{ewem svesti trnu mu se
uspomene i nade. Prekida se veza s pro{lo{}u, sada{wo{}u i budu}no{}u.
Iskqu~uje se i iz sebe dana{weg i iz sebe minulog i budu}eg. Na izvestan na~in svest je sr` sopstva. Vlastitost je `iva dok je `iva svest: dok
upravqa umom i korakom. Svest je, na`alost, privremena - da je ve~na, li~no
36
Amnezija / 1. Odniz
bi trajalo ve~no. Tu izvor nije bio dare`qiv: uskratio je svesnom stalnost. [ta to zna~i? To zna~i da smrti ne bi bilo da svest ne gubi pam}ewe.
Da je svest besmrtna, da se ne gasi pam}ewe, vlastito bi `ivelo trajno. Svest
je gospodar sopstva, vlasnik i ~uvar, pospe{nik i voditeq. Kad malak{e
wena mo}, malaksa}e i li~ni trenutak. Klijam }e da postoji dok je svestan sebe. Svest je damar `ivota. Kad to bilo prestane da kuca, prestaje i
da postoji li~no.
Svesnost ima ustaqeno vreme. Emocije ga nemaju. Ni misli ga nemaju. I ma{ta je nestalna vremenom. ^ak ni telo nema ustaqeno vreme.
Gra|eno je od ve~nih tvari ali gra|a ne ustaquje oblik.
Svest je Klijamov vodi~. Ja sam bez vodi~a. To je verovatno i razlog
{to ne znam ko me navodi da ~inim ovo ili ono - nepoznato mi je ko me nagovara da u Klijamu budim emocije, ideje i saznawa. Ne znam otkud mi `eqa
da mewam zdravo telo i razborit um i za{to se toliko zala`em da Klijam
ne istraje u nakani. Taj nepoznati je prouzro~io i napisao „Li~nu biografiju“. Klijam nije umakao pero u mastilo. Iza{ao je iz mladosti ne
znaju}i ni kad ni za{to. Duh se javqao piscima svetih kwiga - wemu se
niko nije pokazao. Vodi ga, pote`e ga za ruku i pero, ali se ne pokazuje.
„Klijam je otvrdak duha“, ka`e Umi propovednik Duhman. „Duh mu,
zavisno od potrebe, kreira egzistenciju. U duhu su svi zakoni i sve funkcije. U duhu su razbor, ma{ta, pam}ewe, zaborav, glad, `e|, strah, qubav i nada. Zami{qam da su u duhu upute kako da se `ivi. U duhu je sve zapisano.“
Duhman zaboravqa da sam ja taj duh. On to zanemaruje. Ne verujem da
je neobave{ten i da ne zna da poku{avam da se iz tolikih mi{qewa, koja je Klijam prisvojio, sakupim i da, sabran u jednu ta~ku, pre|em u seme
a odatle u novo lice. Ne mislim da je Duhmanu nepoznato da je individualnost nemogu}e svesti u ta~ku po{to ni ono iz ~ega je nije bilo ta~ka.
Sunce i semenka, pup i kap samo su prividom ta~ke, tek izgledom, tek onim ~ime ne li~e su{tini. Sunce je {ara i ba{ zato, {to je raznobojno, nije ta~ka. Ni ja nisam ta~ka. Ta~ka nema ni pro{lost ni budu}nost, ona je
samo ta~ka, tek ono {to jest danas. Ja sam sve, a sve ne mo`e da bude ta~ka.
Pre sam reka nego jezero. Jezero ne proti~e kroz druge. A ja sam istovremeno i u sebi i u Klijamu. Ta~ka ne oti~e. A ja oti~em i horizontalno i
vertikalno. Sunce ima lik ta~ke ali wegovo isijavawe nema taj lik.
Ta~ka mo`e da bude izvor i u{}e ali po~etak i kraj nisu cela reka. Ta~ka
je celina za sebe, celina pojedina~nosti, a ne celina sveop{tosti. Nisam
ta~ka ve} mno{tvo ta~aka, onoliko ta~aka koliko je u vaseqeni subjekata. @ivot ne po~iwe ta~kom. Ne po~iwe ni od ta~ke jer se i u ta~ku
odnekud ulio `ivot. Ta~ka-basen mo`e da nastane tek kad se u basen uto~i
37
Amnezija / 1. Odniz
voda. I u sunce-ta~ku stalno doti~e helijum. I ta~ka ima svoje izvore i
svoje dotoke. Duhmanu je i te kako poznato da duh mo`e da bude ta~ka samo
ako ta~ka ima svoju predistoriju, istoriju i postistoriju. Zna on da
nisam ome|ena ta~ka po{to se i meni mno`e lica i osobine. Ni jedan oblik u telu i prirodi nije ta~ka bez funkcije, mene i zamene. Sve je u oticawu. Ta~ka nije kona~nost. Ta~ka je pretesna za `ivu tvar.
Te`e mi je biti Klijam nego seme. U semenu se nadam da }u da nali~im
sebi. Lep{e je biti dete nego de~ak. Dete se uzda da }e voleti koga sam voleo
i da }e ~eznuti za kim sam ~eznuo; boqe je biti de~ak nego mladi}: de~ak
je dubqe u nadi nego u iskustvu. Te{ko je biti telo i ne imati svoje lice.
Telo nije zemqa ali je i ono, kao i zemqa, zasejano razli~itim semenkama. Iz jedne semenke ni~u emocije, iz druge mi{qewe, iz tre}e nada.
Vi{e je semena u telu nego u plodu {ipka. U Klijamu nisu sve semenke
proklijale i zato bih da iscurim u kap i pospe{im potpuno klijawe.
^im se seme razlije i nabuja, na}i }u se sa svojim pomaga~ima tkalcima }elija i pokreta~ima i usmeriva~ima. Poslu{ni su i marqivi. Razvesele me uvek kad na licu deteta izazovu sme{ak. Naqute me kad
prouzro~e strah i pla~. Ve{ti su tkalci zagrqaja i jo{ ve{tiji razbuktiva~i imaginacije i nade. Ve~ni su. Regeneri{u se svakotreno. Wihovo
samoobnavqawe uzrok je starewu qudi. Wihovi odlasci me rastu`uju.
Dok sam u telu, nisam sam - u samo}u }u da pre|em kad se sklopim u
seme. Moji pomaga~i }e da ostanu u Klijamu a ja odlazim. U novom telu na}i
}u nove biofore. S mojim odlaskom na{e veze se ne}e prekinuti. I daqe
}emo da razmewujemo poruke. Nisam jedini koji razume wihov jezik:
razume ga i Klijam kad mu po{aqu bolest, strah ili radost. Biofori su
revnostan svet koliko u delovawu, toliko i u obave{tavawu i tuma~ewu
svojih u~inaka. Bez wihovog blagovremenog informisawa kasno bih spoznao da je Klijam isto {to i jednovremena biqka i da i iz wega, kao i iz
biqke, iscuruje sok. To iscurivawe je oticawe u seme. Svaki iscurak je
gubqewe kapi a sa otakawem kapi telo se isu{uje.
Klijam ve} pri`eqkuje moj odlazak. Umislio je da ga vodim stranputicom i da }e bez mene i lak{e i br`e sti}i u Ve~nost. Uveren je da }e,
odmah po mom izlasku, da se poka`e ve~ni omota~ Sunca- svetlost koja stvara
ve~nost. Nada se da }e setva privremenosti biti zamewena setvom trajnosti. Uveren je da mu novo sunce ve} {aqe niti besmrtnosti. Nu`no je samo
da ja iza|em. Nesre}an je {to mu supruga Stegina ne uspeva da rodi sina.
Misli da sam i to skrivio. Zatra`io je pomo} lekara i oni su preporu~ili
da se strpi. „Niko nije samo ro|en“, rekao je Stegini ono {to je od lekara
38
Amnezija / 1. Odniz
~uo, „nego i praro|en. Prvo nas je stvorio Duh pa smo tek onda po~eli da
se mno`imo i to sledom kojim nas je Duh izveo pred sunce. Tim redosledom }e da se ra|aju i na{i potomci. Mno`ewe }e da traje dok se plodnost
prasemena ne istro{i“.
„Lepa uteha“, pohvalila ga je Stegina iako je znala da to {to govori
nije iz wegove glave. „Pitawe je samo je li Duh stvara novu Veliku semenku:
stvara li je, pred nama je ro|ewe prvog ~lana nove generacije. Ne zna se
koliko }e na{ prvenac da uzme od nas, ni da li }e wegova deca da nam li~e.
Neizvesno je da li smo li~nim utkani u uspomenu.“
„Na{ sin }e da bude na{ svedok“, setio se Klijam mi{qewa lekara
Maneja, „i on }e ta~no znati jesmo li zauvek otisnuti u zaborav ili smo
uneseni u wegovo seme. Na{em uskrsnu}u prisustvova}e na{i potomci.“
„Desi}e nam se {to i Velikom caru“, zabrinuto ga je pogledala
Stegina. „Kad je Veliki car zavr{io stvarawe, seo je na najvi{i vrh tek
stvorene ta~ke da razgleda svoj svet i odjednom se setio da je svima dao osobnost i da ni u kome ni u ~emu nije ostalo mesta za wega. Iskqu~io se
oma{kom iz drugih. Ponadao se u seme. Uzalud se ponadao.
Smislio je smrt, no ni ona mu nije pomogla. Seme se br`e mno`ilo
od smrti, br`e i upornije, i tako je i ovde izgubio bitku. Ka`u da je na
kraju shvatio da dan ne mo`e da postane sunce. U klijawu u~estvuje nova
klica, u cvetawu novi cvet. Pro{lost dakako, ne}e izumreti: javi}e se
novim licem. Postoja}e kao nese}awe. Na{a sada{wica }e da nam bude {to
i danu no}, {to i zrnu klica, {to i grani list. Ne postoji vaskrs nego promena, nije pred nama smrt nego amnezija. Predose}am da nas deca ne}e
izbaviti.“
39
Amnezija / 2. Odniz
2. ODNIZ
Kad Oro{anin si|e u Nizinu, u wemu se ne{to prelomi. Neo~ekivano
se same od sebe odvrnu slavine i iz wih u bujicama pote~e sve {to je dotle
bilo zapretano. Samo tako mo`e da se objasni za{to je ve} drugog dana po
dolasku u Jersenu Steginino srce ubrzalo otkucaje. Samo u tom svetlu mo`e
da se nazre otkud joj odluka da Klijama u~ini bo`anstvom i da Orosu javi
da u Nizini nije susrela ~oveka ve} Boga - osobu koju na svet nije donela
setva ve} Duh. Poslala im je takvu vest iako je bila svesna posledica. Znala
je da }e svojom pri~om jo{ dubqe da podeli Oros na obo`avaoce Oca i sledbenike Sina. Znala je to ali nije odustala od nakane da mu`a izvu~e iz
moje sene.
Iz jutra u jutro izlazila je pred sve{tenike da ih uveri da je Klijam
pre ro|ewa bio duh: da u ocu i majci nije postojao sve dok se zrakama duha
u wih nije utitrao da se jednom zrakom uzra~io u oca a drugom u majku. Nije
prestajala da ube|uje sve{tenike da je Sin duh a otac i mati sastavqa~i
wegovih zraka. Ko mo`e da doka`e da je Sin u po~etku bio kap, mo`e i da
prihvati verovawe da je semenu tvar o`ivio duh.
Klijam je odmah po~eo da misli {to i Stegina.
Otad ga teosini ~e{}e pose}uju. Prvo su s Orosa si{li mudraci da
upotpune svoju mudrost. Zatim su se u Prestonici na{li pesnici. U dvoru
se na{ao i krivonogi pesnik Vers. Klijam ga je lepo primio ma je bio neugledno odeven i nepo~e{qan - vi{e kreatura nego ~ovek. Vers je si{ao u
Jersenu da Klijamu i wegovim potomcima daruje ma{tu. @ivot na Orosu
je dovr{en - gore imaginacija nikome ne koristi.
Klijam je ostvarivao sve `eqe. Bio bi i vi{e dao da ga Stegina nije opomenula.
„Ne {tedi trenutke“, podstrekivala ga je Memora. „Daj im sve osim
iskona. Tek kad potro{i{ privremenost, u}i }e{ u ve~nost. Telo bi}a je
puno trenutaka. Trenutak je svaka }elija. Iz trenutka dolaze potomci.
Bogdaj }e do}i iz ve~nosti. I ti }e{ ako se blagovremeno oslobodi{
trenutka.“
„U svom semenu“, ~uje Steginino upozorewe, „niko ne li~i sebi. U semenci, ma i bila ve~nost, nema sopstva ni oca ni majke. U duhu su i lica
predaka i lica potomaka.“
40
Amnezija / 2. Odniz
„Iza{ao si iz O~eve kapi“, u u{i mu pada maj~in glas. „Kao klica
iz zrna ili kao sunce iz oblaka. [to je svetlost cvetu, to je Otac tebi. Ne
daj nikome {to si nasledio.“
„Daj im trenutak“, ~ita Memorinu poruku. [email protected]}i se ionako
tro{i{. Da si na Orosu, bilo bi druga~ije. Dole ula`e{ emocije u qubav,
u radost i tugu, u strah i hrabrost - ula`e{ um u ideje, razbor i ma{tu.
Izra~uje{ se i nestaje{. Nestaje{ privremeno po{to se i oni u koje se
ula`e{ i koje od svoje stvarnosti gradi{ izra~uju - tawom zrakom u potomka a debqom u svoju novu semenku. Tako istovremeno i nestaje{ i nastaje{. A kad i{~ezne posledwi potomak, kad se zadwa zraka udene u
ve~nost i kad se zadwa ~estica tebe sklopi u zemaqsku semenku, kad se obe
zrake, i privremena i ve~na, na|u u izvoru, u po~etku, tad }e{ da pre|e{
iz tu|eg u svoje sopstvo. Pre tebe }e da se vrati Bogdaj. Primi}e te kao svoje dete a ne kao svog oca. Bogdajev po~etak je u duhu a tvoj u semenu. U duhu
je uvek isto sopstvo.“
Nesloga u na{oj porodici prouzro~ila je nove razmirice me|u
Oro{anima. Oros je od sada trajno rascepqen na one koji {tuju Oca i one
koji slave Sina. Prvi su se nazvali saocemima a drugi teosinima. Tu su,
zatim, p l u r e s i i parantisti. Prvi ube|uju Klijama da je u setvi `ivota u Nizini u~estvovalo vi{e seja~a a po drugima su podjednako zaslu`ni
i otac i majka. „Ne mo`e se re}i“, misle parantisti, „da je mu{ki udeo
bez `enskog u}e{}a po~etak niti da je `enski deo bez mu{kog dela za~etak
li~nog postojawa. U Nizini je `ivot proiza{ao iz dva izvora.“
„Prvi izdanak, prvi stvor, prva kap i prva varnica, prvi `ir i prvo zrno nemaju jednog tvorca“, misle pluresi.“ Po~etku je izvor nepoznat.
Iz mno{tva je svaka pojedina~nost. Iz neodre|enosti smo iza{li u odre|enost, iz neprepoznatqivosti u prepoznatqivost, iz ne ja u ja, iz bezli~nog
u li~no. Na po~etku je, mo`da, postojala semenka ali ta semenka nije bila vlastitost. Na po~etku je postojala bezli~nost i iz te bezli~nosti je
proiza{la li~nost.“
„Ne postoji samopo~etak“, ube|uju Klijama n i h i l i. „Niko nije
po~etak sebi. Ni pup ni cvet nisu iz sebe. Nisu nastavqa~i sebe. Nema nastavqa~a sebe.“
„Prapo~etak je necelovit i bezli~an“, uveravaju Klijama parantisti.“ Prapo~etak je samo jedna kap a u jednom udelu nema potomka. Otac
sam nije sa~inio sina. Ni Sin sam nije sa~inio sina.“
„O~igledna je nadmo} Sina“, tvrde teosini. „Wegova vlast je
neuni{tiva. Ne vidi joj se ni po~etak ni kraj. Sinovi se ra|aju a o~evi
i{~ezavaju. O~eva nema u semenu - u semenu su sinovi. O~eva nema u nadi
41
Amnezija / 2. Odniz
- u nadi su sinovi. @ivot poznaje samo sinove. I Otac o~eva je bio sin.“
Saocemi ne misle da sam bio sin. Veruju da sam samo ja iz duha i da samo
ja ne poti~em od oca i majke.
Uma poru~uje Klijamu da ne slu{a one koji ne veruju da je Po~etku
prethodio Tvorac. Umu podr`ava prvosve{tenik saocema Pater.
Klijam prima sve te poruke i ose}a kako mu mozak sve vi{e nali~i
globusu budu}i je i on, kao i globus, i{aran sa vi{e boja.
Klijam mewa mi{qewa kao zemqa boje. Stegina je nesre}na zbog toga. Memora u nedoslednosti vidi zaborav. Uma, naprotiv, misli da ni jedno umno`avawe, pa ni umna`awe mi{qewa, ne mo`e da bude zaborav po{to
sve osobine i sve ~inidbe potomaka poti~u od Oca. Mewati mi{qewa
samo je jedan od na~ina da se poka`e Otac. Neko Ga pokazuje emocijom, neko
umno{}u a Klijam nestabilno{}u u razmi{qawu. Od Oca je i ono {to mu
se protivi. Klijam prihvata i odbacuje tu|a mi{qewa i tim svojim
pona{awem podse}a Umu na trenutke mog razmi{qawa o stvorenom i o onom
{to }e tek da bude ostvareno. Klijam nije ni tvorac ni stvaralac iako svojom kolebqivo{}u podse}a na obojicu. Raznolikost prati svako stvarawe.
Ne mo`e se stvarati i misliti uvek istu misao i ispoqavati stalno istu emociju.
Uma je ohrabrila Klijama.
I Stegini se na mahove ~inilo da je dobro mewati mi{qewa. U meni
je samostalan korak. A ba{ takav korak je potreban Klijamu - korak koji
}e da ga udaqi od mene.
Stegina je lukava `ena. To nije uo~ila Uma ve} Memora. A ni ona to
ne bi zapazila da Stegina nije savetovala Klijamu da u Muzeju, koji su saocemi u moju ~ast osnovali, potra`i sliku s mojim licem. Na|e li me na
platnu, u drvetu, metalu, glini, vosku ili u kamenu, prizna}e da govore
istinu oni koji tvrde da Sin nije prvi i da mu lice i stas nisu izdanci
duha ve} izdanci semena. Memora upozorava Klijama da uzalud tro{i
vreme. „Iza Bogdaja“, napisala mu je u Poruci, „nisu ostale ni slike ni
statue zato {to se o~ekivalo da }e mu sin da bude slika i prilika i da mu,
osim sina, nije potrebna druga uspomena. Steginina inicijativa da se u
Muzeju tra`e izlo{ci s licem Tvorca htela je da u~vrsti uverewe da je
Sin, a ne Otac, doneo `ivot u Jersenu.“
Postojawe Majke nije mogla da ospori ali je mogla da nastavi pri~u
da je Klijam u utrobu majke u{ao kao duh a iz we iza{ao kao telo.
Klijam je poverovao i Stegini i Memori. Tra`io je da ga provedu kroz
sveti{ta. Na to ga je nagovorila dvorska pesnikiwa Jarmeja. „Mo`da je
42
Amnezija / 2. Odniz
na ikonama lice Oca“, kazala je. Wezin predlog je odmah postao Klijamova
`eqa. Posetio je sva sveti{ta i naslu{ao se propovedi i molitava ali
nije na{ao moje lice.
„Dok ne na|em O~evo lice“, rekao je Stegini, „ne}u znati da nisam
On.“
Stegina ga je ne`no zagrlila.
„Na}i }emo ga na Orosu.“
„Gleda}emo zvezde“, dodao je Klijam ne veruju}i u ono {to govori.
„Mo`da je me|u wima.“
„Gore je ro|en Duh“, poku{ala je da ga uveri Stegina. „Bio si gore.
Odozgo si si{ao u seme.“
Pri~u o silasku Duha u seme izmislila je Stegina pre no {to je
nakanila da Klijama poistoveti sa bo`anstvom.
„Ni jedan sin“, rekla je pred udaju Filiusu, „pa ni Klijam, ne poznaje svoj po~etak i legendu o silasku Duha u seme primi}e kao istinu.“
Filiusa je odu{evila Steginina pri~a i jo{ vi{e wezina namera
da uveri Klijama da je on junak te pri~e. Filius odavno ve} misli da sopstvu nije prethodilo Sopstvo.
Memoru je uznemirila Steginina nakana. Uma nije mogla da se opredeli. Znala je da sam Prvi ali je znala i da `eli da joj i sin bude uva`avan.
Klijam je prihvatio obe pri~e: i onu u kojoj je Otac prete~a i onu po kojoj je Sin samonikao.
„Vidi{ sve“, zagrlila ga je Stegina, „i visoko i nisko, i plitko i
duboko, i blisko i daleko. Ti vidi{ sve a tvoje o~i niko. U~ini}e{ svoje o~i vidqivim ako izjavi{ da i u semenu vidi{ oblik i boju.“
Klijam je poslu{ao Steginu.
„Ti ~uje{ sve: i glas i eho, i re~i i {utwu, i smeh i jauk. Ti ~uje{
sve, tebe niko.“
Klijam je ispunio i drugu `eninu `equ i posvedo~io da i u semenu
~uje govor i {aptawe, pla~ i smejawe.
„Mnogi ne znaju da si u Jerseni. Dozna}e ako izjavi{ da i u semenu
vidi{ sebe. Uveravaju me da si emocije dobio od semena. Razuveriti ih mo`e
samo tvoja re~. Reci im da si bio Duh i da si i kao Duh ose}ao, mislio i
ma{tao.“
„Nisam se rodio kao {to }e da se ra|aju moji potomci“, kazao je
Klijam sve{tenicima i ta wegova izjava je obradovala Steginu.„Ja se, u
stvari, i nisam rodio. Ja sam nastao. Ja sam otvrdak duha. Postao sam sam
od sebe semenka. Ta semenka se uve}avala i uve}avala sve dok se jedne zore
nije rasprsla u zvezde. Tako su nastale zvezde, vode i oblaci, {ume i
43
Amnezija / 2. Odniz
pa{waci, vrtovi i cvetwaci, ptice i leptiri. Tako je nastao biqni i `ivotiwski svet. Sr` Duha sam ja.“
Uma je ~ula {ta se po Dvoru i sveti{tima pri~a pa je u Nizinu
poslala sve{tenika Angusta sa zadatkom da i Klijama i Steginu privede
svesti.
Klijam je prihvatio izaslanikov poduk.
Stegina odbija da primi Angusta. I na Umine poruke prestaje da odgovara. Jo{ vi{e se pribli`ava Filiusu i teosinima.
Iz Klijama sam pre{ao u wegovo seme. Onda je to seme posejano i ja
sam se na{ao u zametku iste one no}i kad su puni Mesec prekrili oblaci.
Steginu je u Nizinu li~no poslala Uma. Izabrala je wu ma je znala
da je bli`a teosinima nego saocemima. Klijama je odu{evila princezina lepota i, posebno, wezina domi{qatost. Jo{ u svojoj osamnaestoj godini je po`eleo da o`eni devojku koja ume i da misli i da svom mi{qewu
pribavi sledbenike. Stegina ima obe te osobine.
U zametku sam se na{ao u januaru a u kolevci u oktobru. Jutro nije
ugledalo mene ve} Izdana. Ja sam iskon a iskon se ne pokazuje ni zori ni
sumraku. Izdan je imao svoje a ne moje lice, svoj a ne moj pla~, svoju a ne
moju glad, svoju a ne moju `e|. Izdan nije znao ko su mu otac i majka a ja
sam, takore}i, sve znao i o Klijamu i o Stegini.
I ja sam se, kao i Izdan, prvi put rodio bez se}awa. Ni ja se, kao ni
on, nisam mogao da setim odakle sam do{ao u `ivot. Izdan se prvi put rodio. Meni ovo nije prvi dolazak. Za mene je ovo ro|ewe ne{to sasvim drugo. Ovaj put sam do{ao sa uspomenom. Ve} u kolevci sam znao ko sam i odakle sam; ve} moj prvi pla~ je bio znak da sam i u prethodnom `ivotu najpre
zaplakao. Izdan }e da `ivi svoj prvi `ivot i on se pro{losti ne mo`e
da se}a. Wega }e da vodi tu|a ruka i li~na imaginacija. Ja }u da ~inim
{to sam ve} ~inio. Ovaj put }u da budem svestan svega. Prvi put sam se
nasme{io bez razloga i bez znawa kome se radujem. Ovog puta }e moj osmejak da bude znak da sam prepoznao roditeqe i stvarnost u koju sam se vratio. Izdanovo ro|ewe je moj povratak u ve} pro`ivqeno - ono je obnova i
to obnova posle koje sam svestan svog povratka.
Izdanovo ro|ewe, na`alost, nije i moje kona~no ro|ewe. Preda mnom
je jo{ dug put. Na kraju tog puta uspomena }e da zameni ma{tu i inspiraciju. Se}awe }e da me i vodi i nadahwuje. Pre|eni put }e da mi se u svesti
odmota i da me povede tamo gde sam ve} bio.
Znam da se preuraweno nadam. Znam i da je nemogu}e roditi se sa semenom i biti nezaboravqen. Ko se rodi sa uspomenom, ne}e imati seme.
44
Amnezija / 2. Odniz
Stegina se uzda u Duh. Ne sluti da je i Duh mewiv po~etkom a nemewiv
krajem. Na po~etku je bio prepun semena i tom semenu je ostavio sve. Od
jednog sebe stvorio je bezbroj drugih. Od tada nije jedan i jedinstven. Bio
je jedan u po~etku. Sad je mno{tvo. Sad je vaselena. Tek kad mno{tvo
postane jedno i jedinstveno bi}e, tek tad }e da se poravnaju stvarnost i
se}awe. Duh }e drugi put da se rodi. Wegovo prvo ro|ewe je sveop{ti nastanak a wegovo drugo ro|ewe bi}e vaskrsnu}e.
Na kraju }u biti jedno lice. Ceo `ivot bi}e u prezentu. Ne}e biti
se}awa i nade. Od oca }e nastajati otac: otac-dete, otac-de~ak, otac-mladi} i otac-sredove~wak. Niko od wih ne}e biti smrtan. @ivot }e da bude
ve~nost a ve~nost se, samim tim {to je ve~na, ne}e razmna`ati ni u nova
lica ni u nova iskustva.
Ne se}am se kako je izgledala moja prva postojbina. Ne se}am se iako
sam odatle potekao. Ni Izdan ne pamti da je bio u utrobi majke. Ni kolevke
se ne se}a. Ne se}am se svog po~etka, samo pretpostavqam da u wemu ni pre
ni posle mene nije bilo nikog. Vrati}u se u to pradavno vreme i u wemu
opet biti sam. Onda }e u svoj pregradak vremena da do|e Klijam, iza wega
Izdan, i ostali. A kad se sve pregrade popune, iza}i }u da se poka`em sopstvom. Posle mog izlaska izlazi}e drugi. Izlazi}e onim redosledom kojim su se prvi put ra|ali.
Tako }e da bude na kraju a kraj je, koliko odavde vidim, udaqeniji
od najudaqenije zvezde.
Naputova}u se do svog prvog lica i pro`iveti bezbrojne sudbine.
Kad su ~uli da Klijama teosini nameravaju krunisati, oboje su
zadrhtali: Stegina od radosti a Klijam od straha.
„Car mora da misli uvek istu misao a ja imam mi{qewa koliko {uma
listova“, po`alio se Klijam Stegini.
„[uma je {uma ma koliko imala listova“, odgovorila je Stegina. „Ne
prestaje zemqa da bude zemqa kad je cve}em okiti prole}e. Mislim da car
mora da ima onoliko mi{qewa koliko }e da mu se rodi podanika. Ti }e{
da bude{ takav car: misli}e{ i za istok i za zapad, i za jug i za sever. Kad
si video vrt ili dugu u samo jednoj boji.“
„Nismo od jednog ve} od mno{tva“, podr`ao je Steginu sve{tenik
Bokup, „telo od metala i minerala, srce od qubavi i mr`we, sa`aqewa i
qubomore, um od nade i bezna|a, razuma i spoznaje.“
Pristao je da ga kruni{u. Nije ga na to navela `udwa za vla{}u nego
navika da bude sagovornikov istomi{qenik.
Klijamov pristanak je uznemirio saoceme.
45
Amnezija / 2. Odniz
„Car ne mo`e{ biti“, poru~ila mu je Memora. „Nisi naslednik
Velikog cara ni izgledom lica ni dubinom uma.“
„Sakujte sebi novu krunu“, savetuje ga sve{tenik Angust, „ali je ne
ostavqajte sinu po{to mu ne}e pristajati.“
„Ne primaj krunu“, uporna je Memora. „Ne li~i{ Ocu ni bojom kose,
ni bojom o~iju, ni bojom puti. Ne podse}a{ na Wega visinom i vitko{}u.
Ne sedaj na carski tron. Pro~itaj [email protected] u kojem pi{e da Boga ne mo`e
da nasledi ~ovek. Pro~itaj [email protected] i uveri se da }e Jersen tek po vaskrsu mo}i da nasledi sebe. Nasledi}e{ sebe a ne Oca. Upamti to i ne usli{i
`equ teosina. Izlij kap mastila u vodu i umo~i pero. Onda poku{aj da
napi{e{ svoje ime. U~ini{ li tako, vide}e{ da iz pera ne}e iscuriti
slova. U`e`i sve}u i poku{aj da od plamena zgruda{ vosak. Ne slu{aj teosine. O~evo iskustvo je nepresadivo.“
Istog dana Memora poru~uje Stegini da Klijama udaqi od krune.
„Jedinka je u sopstvenom bi}u i iz sopstva ne mo`e iza}i ma koliko
izrodila dece, ma koliko napisala kwiga, ma koliko istesala bista, ma
koliko ispisala nota. Individualnost nije prenosiva ni spoznajom, ni
se}awem, ni htewem. Osobnost je semenka koja `ivi sobom i iz koje ne izni~e
novo, ona je jaje koje nema krila i cvet sa neponovqivim mirisom. Jedinka
je ome|ena sobom i wezina bol nije patwa drugog, i wezina `eqa nije ~e`wa
drugog. Pojedinac nije ni kremen ni lu~ jer ne mo`e da prenese vatru;
vlastitost je nemo}na u svemu i wezino vreme nije vreme ni prethodnog
ni potoweg. Sopstvo je plod bez semena. Traje sobom i skon~ava sobom.
Klijam nikad ne}e biti Bogdaj. Ni carska kruna ne}e mu pomo}i. Okani
se uzaludnog posla i ne budi sme{na Istoriji.“
Stegina se nije zaustavila.
„Potowi ne ponavqaju prethodne“, pi{e Filiusu Pater. „Sopstvenost
je amnezija pro{losti. Uzmimo za primer cvet. Cvet je od sunca preuzeo
svetlost, od izvora vodu, od zemqe metale, minerale, fosfor, ali uzeto nije pokazao. Pogledajmo pahuqicu: gde je `ubor vode. Princ Klijam ~ini
{to i svaki subjekt: uzima i ne pokazuje.
Ko ne veruje da je `ivot zaborav, neka si|e u vo}wak i pod tre{wom,
dole gde je `iqe, razgrne zemqu. Ne}e na}i semenku . Zar i posle uvida u
zbiqu mo`ete verovati da je ro|ewe ponavqawe. Zagledajte se u dugu i recite da li u wenoj {ari vidite sunce; stanite uz prozor i na Mesecu na|ite sun~ev ogaw; predlo`ite princezi Stegini da otvori album i da sa
lista, gde je Klijam de~ak, skine sliku i usporedi je sa sada{wim prin~evim licem. Seme nikad ne ni~e u isto i tu nesre}u mora}ete shvatiti.“
46
Amnezija / 2. Odniz
Filius nije odgovorio Pateru i ta wegova {utwa je uznemirila
saoceme. Qutwa saocema naterala je Umu da poku{a da urazumi sina.
„Pogledaj dugu, to u`e izlomqenog sunca, tu {arenu tkanicu, tu zastavu
neba“, pi{e Uma Klijamu. „Razgledaj livadu, ili vo}wak, ili povrtwak
- sve te boje su sa Sunca, svo to {arenilo, sva ta lepota. A sad usporedi Sunce
sa Ocem. I Otac se, kao i Sunce, raspr{io u boje, u qubav i nadu, u razbor
i ma{tu. Ko da izvadi sunce iz duge, ko da sakupi o~evinu a da ne uzme od
tebe i Izdana. Otac je u vama. Dok gleda{ dugu, ne vidi{ sunce - ne vidi{
ga ni dok {e}e{ cvetwakom. Stani ponad vode i zagledaj se u svoj odraz:
u vodi ne}e{ videti o~evo lice. Kao {to je sneg drugo lice vode, kao {to
je duga zatomwewe sunca, tako ste ti i Izdan zaborav Bogdaja. Uzme{ li
krunu, uve}a}e{ zaborav. Ne navla~i jo{ ve}u senu na uspomenu.“
Poruka je sustizala poruku. Slale su ih i Uma i Memora.
[email protected] i cer nisu isto“, pi{e Memora. [email protected] istrajava u su{i, ne jede
i ne pije, a u drvo se slivaju vode, uzra~uje sunce, usecaju metali i minerali. @ir je samo deli} cera, tek po~etak, samo semeni ulog. Niko nije
ceo iz semena, u svima su pridodaci zemqe i neba. Iz semena si samo
deli}em. Ni od zemqe nisi ceo, ni od zvezda, ni od vode, ni od vatre. Telom
si zgrtak, i razumom si zgrtak. Od mno{tva si i zato si licem i do`ivqajem trenutak. Da se Otac nije ulo`io, ne bi te bilo.“
„Upali sve}u i po|i ka ciqu“, pi{e mu Uma. „Ko te bude gledao, svedo~i}e da se plamen, posle svakog tvog koraka, smawivao. Taj `i`ak, to
jedva primetno svetlo, to si ti. Gledam te odozgo i jedva uspevam da te razaberem. Koliko si daleko od mene, toliko ti je razmaknu}e od krune. Nisi
Veliki car nego Wegov umaweni lik.“
„Sin je {to i herbarijum“, pi{e Pater Filiusu, „~uva cvet koji ne
miri{e i kroz koji ne proti~e sok; sinovi su {to i kremenovi: ~uvari
varnica koje nisu sunce; sinovi su Ocu {to i ki{a oblaku, {to i cvetwak semenu. U potomstvu je tek senka Po~etka.“
„Jutros sam pro{ao kroz {areni cvetwak“, javqa se Filius posle
podu`e {utwe.“ Toliko boja a ni jedna nije zraka sunca. Svi cvetovi se,
ma su i uzeli dnevni `ar, razlikuju od nebeskog cveta. Gledam to mno{tvo
boja, `ivu {aru, i uspore|ujem ih s grupom devojaka. I te devojke }e, si|u
li u Nizinu, da opra{i Duh. Rodi}e se potomci: svako svojom bojom }e da
se poka`e. Ni jedno dete ne}e ponoviti oca i majku. Zemqa }e da se {areni
i tamo gde ne cvetaju `bunovi. Klijam i Izdan nas, dodu{e, upu}uju na to
da dete pone{to nasledi. Iz praiskona donese glad i `e|, strah i pla~ otud, zna~i, donese samo ono {to je u maj~inoj utrobi koristilo, a pod
maj~inim srcem je moglo da se svikne na ne`nost i grubost, bolest i sla47
Amnezija / 2. Odniz
ba{nost. Nije li kako ka`em, otkud mu te osobine. Pita}ete otkud mu onda toliko razlikovawe od majke: otkud mu druga~ije ispoqewe emocija;
otkud mu sopstvo kad ga je majka u sebi doterivala. Iz semena nije. Ni iz
uslova nije. Da je sopstvo nastalo u semenu ili u utrobi, ne bi se toliko
razlikovalo od sopstva oca i majke. Odgovor je samo jedan. Individualnost
i oca i sina je ve} u duhu nastala i sa duhom se sa`ela u semenku.
Karakteristike Duha su, naravno, umawene. Sa mno`ewem potomstva
pove}ava}e se stegnu}e. Redukciju uzrokuju i okolnosti. Redukcija ima
ishod i u davnom i u bliskom poreklu. Duh ju je ucrtao u seme i u saodnos,
u prapo~elo, tok i svr{etak. Otuda razlike. Redukcijom boje i mirisa,
forme i uzrasta Jersena }e, kao i Oros, da postane vrt raznolikosti.
Redukcijom se srce mrvi na qubav i mr`wu, radost i patwu; redukcijom
se i um usitwuje na ma{tu i se}awe, razbor i nepromi{qenost. Redukcija
je crv koji stalno rasta~e i umawuje i koji razvla~i telo u }elije a dah
u mahove.“
Istog dana Pater je primio poslanicu od Stegine.
„Kad bi nam se ukazao put ka Po~etku i kad bismo wim krenuli u pro{lost, shvatili bismo da smo uzalud potro{ili vreme jer bismo na samom
dnu Po~etka na{li svoje bi}e. Od Po~etka ne bismo uzeli ni vlas o~evine,
ni kost, ni zub, ni nokat. [ta }e nam ono {to ve} imamo: {ta }e se}awe
kad smo uspomena na se. [ta }e nam pro{lost kad smo iskonom u woj. Duh
nas je stvorio u dva primerka. Original ~uva Po~etak. U tom primerku je
klica vaskrsnu}a.“
„Duh je stvorio samo jedno bi}e“, otpisuje Pater Stegini, „tek jednu su{tinu, i tom bi}u dao sva budu}a lica. To bi}e je Bogdaj. Isti onaj
Bogdaj koji je za~eo `ivot u Nizini i koji seli iz lica u lice, iz zrna u
zrno. Silaskom u pro{lost, u Po~etak, si{li bismo u se ali bismo pre
silaska u se susreli Bogdaja. Prvi je oti{ao, prvi }e i da se vrati.“
Opet su se oglasili teosini. Klijama je iznenadio wihov izaslanik.
Steginu nije jer je ve} bila o svemu obave{tena.
„Mudraci govore istinu“, zapo~eo je svoju besedu Filiusov izaslanik. „Sin i Otac nisu isto. Nejednaki su a nejednakosti se uzajamno
ne nasle|uju. To {to Sin nije nasledio Oca, to je samo dokaz da nije ni
potekao od Oca nego da se, kao sneg iz vazduha, izdvojio iz Duha. Sin nije produ`etak Oca pa je sasvim normalno da mu nije ni naslednik. Sin }e
uskoro da bude oven~an krunom zato {to je samonikao i autohton. Krunisa}emo sina Duha a ne sina Semena. @elimo da imamo cara. Sutra }e na{
car opet da postane Duh. Onda }e i tela Wegovih potomaka da ishlape. I
car i potomci }e da se u Jersenu vrate bez klice smrti.“
48
Amnezija / 2. Odniz
Stegina je pa`qivo saslu{ala izaslanikovo izlagawe. Znala je da
govori ono {to je odobrio Filius. Dva-tri puta joj se, ~ak, u~inilo da Ohan
ima iste usne kao i Filius. Izgleda da je Stegina primetila da se Klijama
nisu dojmile Ohanove re~i po{to mu je ve} idu}eg dana poslala grupu
sve{tenika. Klijam je znao da mu {aqe teosine. To je naslutio i Umin izaslanik Angust jer je u odaje uveo i saoceme. Neko je pozvao i parantiste.
Ceo taj dan Klijam je slu{ao propovedi ne mogav{i da iz sadr`aja
razazna izvore. Svi su, naime, veli~ali Tvorca. A tvorac je za jedne bio
Otac a za druge Sin. Sva tri stava su se svodila na isto: da Sin nije preslika Oca. Iskon je, dakako, naslediv ali u wemu nema uspomene na prethodnika. To je ostavina bez osobnosti prete~e. Za tu ba{tinu potomci nisu
posebno zainteresovani. Ona je nasle|e bez li~ne crte, ne{to {to i jest
i nije wihovo - bunar iz kojeg }e da uzmu samo vedro vode. Iskon je potomku
{to i biogeni elementi telu. Ma{ta je, opet, obe}awe u kojem nema davne
nade. Ne nasle|uju se ni ma{ta ni iskustvo. Li~no ne mo`e da bude nasle|eno. Iz op{teg ne nastaje op{te ve} li~no. Dete nije silueta oca. Mo}
stvarawa nije u kopiji ve} u izumu novog i druga~ijeg. Ko je iz Semenke,
ne nali~i Duhu. Individualnost je titraj posebnosti.
Pred Klijama je prvo istupio sedi sve{tenik.
„Sin je Ocu {to i iskra kamenu. Iskra }e da postane vatra samo ako
takne zapaqivu tvar. Dete }e da primi re~i ako ih ~uje, prihvati}e jelo
ukoliko mu ga ponude, samle}e `ito ako ga nau~e. Sin i iskra mogu da zasvetle samo ako ih navedemo na to. Semenka je, kao i varnica, tek mogu}nost
da bezli~no postane li~no. Cvet je iz semena doneo naredbu da od Sunca
uzme boju, od oblaka vodu i od zemqe metale, minerale, fosfor. @ena od
mu{karca ne prima sve. Ne prima sve i ne ula`e sve. Zametak je tek preduslov i tek naznaka onog {to }e novoro|en~e da bude. Majka ne ra|a emocije i razbor, imaginaciju i se}awe: ra|a tek preduslov. Roditeqi su od
Izvora dobili tek deo. Onda su od tog dela ulo`ili deo. Zatim je i sin
ulo`io deo.“
„Mislim da i Vama i Va{emu sinu Duh mewa telo“, pred Klijama je
stao drugi sve{tenik, ni`i ~inom ali vi{i rastom. „Duh je uzrok zrewu
i ja~awu. Kad malak{e duh, malak{e i telo.
Duh oca nije duh sina. Isti duh stvorio bi isto telo. Pri~a se da je
na jednoj dalekoj zvezdi prvi sin bio slika i prilika oca. Za{to? Zato
{to je na toj zvezdi u to vreme postojala samo o~eva osobina. Posle se Duh
uvi{estru~io i usled te uve}anosti deca su se licem po~ela da razlikuju od o~eva. Duh ih je mewao i prevodio u razli~itost. Tek kad se duhom
izjedna~e preci i potomci, tek tada }e budu}nost i sada{wost da budu jed49
Amnezija / 2. Odniz
nake pro{losti. Dokle god postoje razlike u duhu, dotle }e da se prethodni i potowi razlikuju sopstvom. Vreme }e da Vas izjedna~i s potomcima.
Tada }ete Vi i Va{i potowi da ose}ate i mislite isto. Tad }e iz istog Duha
da nastaju istolika tela i jednoobrazna ~iwewa.“
Tre}i sve{tenik se nije primakao pa ipak sam ga jasnije video od
prethodne dvojice.
„Grom Vas pla{i, i lave` pasa, i po`ar, i poplava - ali u Vas ne ulaze
sobom: u Vama se budi ono {to imate. Lepota Vam ustalasa srce i o~ara o~i
ali ne ulazi u Vas - u Vama se budi postoje}e. Zora rudi ali u Vas ne ulazi
svetlom nego Va{im ushitom - onim {to ste doneli iz semena. U re~i je
glas Va{eg grla, miris poga~e izaziva glad, `ubor vode `e|, jauk suze, dodir
ne`nost. Sin je kremen iz kojeg }e tek pod udarcem da izblesne varnica.
Taj udarac - to je vawska stvarnost, a ta varnica - to je li~na zbiqa.
Do{li ste u Jersenu ali iz we ni{ta niste uzeli doli poticaje. Ro|eni
ste sa svojim iskustvom. Niko nikog nije opqa~kao. Kontakti s nama su
vam, ipak, koristili jer su Vas pokazali Vama. Vi{e Vama nego nama.“
„Od duha poti~e op{te, glad i `e|, oset i ose}awe, izvor razbora,
ma{tawa i se}awa“, uverava Klijama ~etvrti sve{tenik. „Duh nije stvorio individualnost nego uslov da samosvojnost nastane. Duh nije tvorac
primene. Stvorio je uzrok a posledica je rezultat susreta dvoga. I sin i
otac su iz semena a seme, zna se, prestaje da postoji sobom onog trena kad
se pojavi klica. Nestaje seme ali ne nestaje otac. Nije samo seme otac. I
klica je otac, i mladica, i deblo, i grana. Otac je nastao kad i semenka a
nestao kad se pojavio pup. U pupoqku se Otac preobrazio u Sina. Za{to
bi, onda, u `ivotopisu oca sin prepoznao sebe, i za{to bi wegovo iskustvo bilo jednako o~evom.“
„Namere Oca nisu planovi Sina“, pred Klijama izlazi peti sve{tenik. „Otac je stvorio se}awe da uka`e na prolaznost ne misle}i na to
da }e Sin u uspomeni da tra`i spasewe. Otac je hteo da se}awe bude kazna, no Sin se dosetio i kaznu preina~io u izbavqewe.
Nemogu}e je sravniti biografije Boga i Stvora. Bog nije bio zavidan po{to uza se nije imao boqeg; nije bio gramziv jer je sav imetak, zemaqski i nebeski, pripadao samo Wemu; nije imao kome da la`e, nije bilo razloga za sva|u i pretwu. Verovatno se posle setve nadao. Bilo je
razloga i za strepwu i pitawe kakva }e da bude sudbina potowih, da li }e
umeti i hteti da `ive po uzoru. Tu je, dakako, i ose}aj krivice, ali i pobuda za sre}u.
Mislim da je bio nesre}an {to se razlikuje od sina. Verujem da se
zato i ulo`io. @eleo je da se naknadno izjedna~e ali tako da sakrije svo50
Amnezija / 2. Odniz
je prisustvo i svoje postojawe. Odredio je da Sin bude subjekt ne slute}i
da je subjekt isto {to i zaborav.“
„Otkud razli~itost kad je Izvor isti“, pita se {esti sve{tenik, „kad
je princip nastajawa isti. Ko odredi da ne misle isto i ne ose}aju jednako?
Ako je Stvoriteq zamesio seme, onda je On tvorac nesli~nosti; ako je izumiteq nade, onda je tvorac i bezna|a.
Iz kojeg izvora je razum?
Ukoliko je bio u semenu, za{to dete, odmah po ro|ewu, nije svesno sebe
i okoline; ako je izdanak uslova, otkud razlike u dosegu ma{te i emocija. Nepoznati je sagradio sve. Nije samo va`no je li, pre ulaza u anonimnost, bio duh ili seme - mislim da je mnogo va`nije saznati ko je stvorio
duh i seme. Trebalo bi da se mladom caru ka`e ko je prethodio Bogu.“
Pred Klijama je stupio sedmi sve{tenik.
„Potomci bi morali da znaju ~iju krunu nasle|uju. Pro{lost se, dodu{e, razotkriva - ju~e hipotezom a danas otkri}em. Nemojte pomisliti
da smo pred odgonetkom. Predug je put do istine. A mladi car bi ve} morao
da zna koga je nasledio. Oros ne bi smeo da ga ostavi izme|u dva mraka izme|u nedovoqno obja{wene pro{losti i nepoznate budu}nosti. Ne bi trebalo ni da ga ostavi izvan samosaznawa. Mora da sazna ko je i odakle je.
Bude li i daqe prepu{ten svom neznawu, na}i }e se u sr`i amnezije, u ogradi, i iz te ograde ne}e mo}i da iza|e. Zato~i}e ga ograni~enost razbora.
Istro{i}e se tra`e}i identitet.“
Osmi sve{tenik nije oklevao da se upita za{to me Klijam nije
nasledio.
„Je li u Ocu {e}er a u Sinu so? Nije li u Ocu vatra a u Sinu voda?
Mo`da je u Ocu sunce a u Sinu tama? Za{to listovi nisu snimci grane,
cvetovi pupova, plodovi cvetova? Za{to potowi ne obnavqa prethodnog kad
su od iste gra|e i namene? Otkud materiji toliko lica, otkud duhu toliko
subjekata?“
Devetog sve{tenika interesuje koliko ko daje potomku. Ko daje vi{e:
seme ili uslov, otac ili Bog. Misli da je Bog nesebi~niji od oca. Bog je
deci ostavio su{tinu. Otac nije uspeo da u seme presadi iskustvo. Ko je
vi{e zagledan u se: Bog koji je dao su{tinu i tako produ`io svoj uticaj
na budu}nost ili roditeq koji sa semenom nije posejao uspomenu na se? Ko
je mawe mislio na sebe? Ko je raspolutio semenku na ve~nost i smrtnost?
Ko je podelio ~oveka na telo i duh? ^ija je gre{ka ve}a?“
Deseti sve{tenik se pita {to duh, seme i uslov daju deci. Koliko
im daju roditeqi? Deca se ra|aju bez vida, ne daju im vid; dolaze nesvesni sebe i okoline, bez snage, seksa i qubavi, ma{te i nade. Ko su roditeqi?
51
Amnezija / 2. Odniz
Zar im je roditeq onaj koji ih ne stvara iznutra? Mo`e li otac re}i da
je otac? Smemo li da se zakunemo da je Duh jedini tvorac? Dete nau~i re~i tek kad ih ~uje. Re~i je, dakle, dobio od roditeqa, vaspita~a, i drugih
sagovornika. Re~i mu dajemo, ko mu dade um; u~imo ga, ko mu dade memoriju - iz kojeg su izvora voqa i nada; otkud mu `eqa da odraste i da svoje
vr{wake nadraste.
Zatim je za propovedaonicu stao jedanaesti sve{tenik. Do{ao je da
ceweni skup podseti na svoje uverewe da }e iskustvo Orosa da upravqa
Jersenom.
„Sklon sam da verujem da je mladi car nasledio i po~etak i kraj i
da mu sada{wost dolazi sa te dve obale. Verujem da mu je dodeqena dvostruka uloga: uloga obnoviteqa i uloga konstruktora. Mislim da su oba vremena, i duboka pro{lost i nenaziru}a budu}nost, zgrnuta u wega i da mu
vlastitost nema druge mogu}nosti ni drugog izlaza doli da `ivi po nacrtu minulosti i neizvesnosti. Ko upozna pro{lost, upozna}e i budu}nost.
Budu}nost je iz semenke pro{losti. Ona nema vlastite su{tine. Potowi
je varijanta prethodnog. Da svest prethodnika ne trune sa telom, potowi
bi znao i svoje poreklo; da um mo`e da se seti davnog, deca bi bila vaskrs
a ne amnezija. Noga gazi utabanu stazu ali ne raspoznaje stope predaka; srce
otkucava vreme postojawa ma i ne pamti stare impulse. Deca su svedena
na vreme koje nije vreme roditeqa. Oku je odre|eno dokle }e da vidi, umu
je kazano {to sme da shvati.
Ne mogu da svedo~im koliko su dva subjekta jednaka po{to svaki od
wih ispoqava samo li~no iskustvo i samo svoju viziju. @ivotopis jednog
nije `ivotopis drugog. Nema istomi{qenika ni istih svedo~ewa: `ivot je toliko ispregra|ivan da se ne nazire jutro koje }e da u`e`e poga{ene
zrake. Ne vidi se ~as obnove Velike semenke. Bog }e, iza|e li ikad iz stvora, opet da zaluta. Savetujem i mladom caru i wegovom budu}em nara{taju
da se ne uzdaju u apstraktno ve} u konkretno: u pomo} Oro{ana a ne u
Spasiteqa. Spasiteq i sam ~ezne za spasewem.“
Dvojica pozvanih sve{tenika nisu do{la. Zauzeti su. Grade sveti{ta:
Papnor na zapadu a Svetigor na istoku. Papnor podi`e svetili{te teosina a Svetigor saocema.
Dogovoreno je da sastanak sa Klijamom zavr{i u sedamnaest ~asova.
Nedolazak Papnora i Svetigora skratio je vreme. Stegina se tom skra}ewu
obradovala. Klijam nije. Klijam je `eleo da jo{ pone{to ~uje. Hteo je, zapravo, da ~uje sve one koji se nisu izjasnili.
Neka govore jo{ dvojica - {apnula je Stegina Angustu.
Angust je prihvatio Steginin predlog i prvo prozvao sve{tenika
52
Amnezija / 2. Odniz
teosina. Izabrao je Papnorovog izaslanika iako je znao da se Papnor ne
divi Ocu koji je, kako on ka`e, zamra~io Sinu vidike i koji ga je sveo na
trenutak. Ne}e da po{tuje takvog Oca koji svom detetu nije pokazao odakle je i dokle }e da ga odvede put. Angust je bio obave{ten da Papnor ne voli
zagonetku pred kojom je Klijam i da ne po{tuje to {to je jedno nedu`no
bi}e prepu{teno sebi i svom neznawu. Voleo bi da Veliki otac nije u seme
umesio samo sada{wost. Divio bi se Stvoritequ da nije sakrio izvor i
u{}e. Papnor vi{e ceni Sina od Oca. On je teosin i najodaniji prijateq
prvosve{tenika Filiusa. Filius ga je obavezao da na zapadu Jersene
podigne sveti{te u kojem }e da bude slavqen Sin.
Sve{tenik Svetnije nema Papnorov ugled. Filius ga je poslao u
posetu caru Klijamu zato {to je Papnor zauzet pre~im poslom.
Trebalo je da govori Svetnije ali je mesto wega prozvan sve{tenik
Gadivan. Gadivan je `estok teosin ali teosin koji je shvatawem odmaknut
od Filiusa. Verovatno su wega, a ne Svetnija, pozvali da govori da bi
izbegli veli~awe Filiusa. Svetnije bi vi{e slavio prvosve{tenika nego
Sina. Izgleda da je Stegina pri{apnula Angustu koga }e da prozove.
Gadivan nagovara Klijama da ne prestaje da seje. Samo potomci mogu
da uvenu staru travu. Samo nova setva mo`e da podmladi vrtove Jersene.
Svetnije ne bi govorio tako. On bi od Klijama zatra`io da zabrani
da se uzima iz mog ambara.
Trinaesti sve{tenik je zamolio Cara da ne dopusti da podmladak osvoji i zaseni zasejano. „Ne dozvoliti da Prvi seja~ bude zaboravqen. Podmladak uzima i ne vra}a: uzme vodu, metal, fosfor, mineral a ka nebu pru`a
svoje grane. Uzme seme ali ne vra}a lice prethodnika. @ivot je nevra}awe.
Deca se ne odu`uju ocu. Sneg je drugo lice vode, voda drugo lice pare. Deca
ne ponavqaju roditeqe. @ivot je razlivawe izvora u tok, preina~ewe
prethodnog u potowe, bledog lica u rumeni obraz, umne glave u neumnu
naslednicu. Potowi su zaborav prethodnih.“
Klijama su odu{evile propovedi. Verovao im je vi{e nego svojim
o~ima, svojim u{ima, svome razumu i svom li~nom osvedo~ewu. Bio je ono
{to su sve{tenici govorili: ~as izdanak duha a ~as semena; ~as je imao
oca i majku a ~as bio samonikao; jednom je svoj po~etak video u dubinama
neba a jednom u Nizini. Potekao je iz izvora koji mu je nazna~ila pri~a.
Stegina je poku{ala da ga urazumi. Primao je i wene savete. Unato~
tome Stegina se pla{ila. Bojala se pri~a sve{tenika mada je znala da ne
govore o meni i Klijamu ve} o sebi i svojim razo~arawima u prvom svom
`ivotu. Svi ti sve{tenici su pre dolaska na Oros pro`iveli obi~ni qudski vek, svaki svoju sudbinu, i svi su se mogli li~no da osvedo~e da u de53
Amnezija / 2. Odniz
ci nema uspomene na roditeqe. Svi su bili sve}e koje ne li~e plamenu i
semenka koju je razorila klica. Propovedi su li~ne ispovesti a ne
svedo~ewa o Postanku i zaboravu. Stegina ih se naslu{ala na Orosu. Gore
je mogla da ih ravnodu{no slu{a. Danas su to pri~e o Klijamu i Izdanu
i ona ih je slu{ala u strahu. Da sam na svojim nogama i da imam svoje ruke,
svoje grlo i svoj jezik i usne, pri{ao bih i Stegini i Klijamu, izgrlio
ih i kazao da u seme nisam umesio sebe ve} Klijama i wegove potomke i da
sam zato pod senkom zaborava: umesio sam budu}nost, decu bez svog sopstva,
zapalio svoj vosak u svetlost, svoj helijum u dan. Onda bih Klijamu na uho
{apnuo da je i sam pro{lost-roditeq koji ne}e uspeti da se poistoveti s
budu}no{}u. Pri{apnuo bih mu da je izvor zagubqen u tok. Nagovorio bih
ga da Oro{anima ka`e da pri Stvarawu Tvorac nije zaboravio svoju individualnost nego da mu je bio va`niji Princip od konkretizacije.
Stvorio je klicu i mogu}nost da se osnov mno`i. Vlastitost je naknadno
nastala. Seme je, naime, dobilo mogu}nost da pri razmno`avawu mewa lica. Iskon nema izvor mene i stoga je ostao ve~an. Gubqewe i neprodu`avawe
sopstva nije htewe ve} posledica. I Klijam i Oro{ani moraju da saznaju
da je posebnost nesre}a jedinke. Jasnije kazano: Individualnost je odmak
od ve~nosti i primak smrti. Sopstvenost nije iz ruke Tvorca. Bog je tvorac op{teg i ve~nog. Pojedina~nost je istup i nada, pena toka, oblak,
sneg i vetar, zraka dana i tra~ak s Meseca. Individualnost je privremeno
lice su{tine.
Ali pre no {to bih pri{ao Klijamu i Stegini, morao bih da ispitam da li iskon poznaje stvarnost: zna li `e| da je gasi voda, zna li emocija koga voli srce. Pam}ewe se se}a pro`ivqenog, i ma{ta mo`e da
nasluti ishod, ~ula raspoznaju ko cvrku}e, ri~e, pla~e - da li iskon samo
delomi~no pamti, je li i on jednim krajem u mraku a drugim u danu: nije
li nagon ve~an zato {to samo sebe pamti; nije li, iz istog razloga, i emocija ponovqiva; bri{e li se memorija s uspomenom, trne li se ma{ta po
blesku inspiracije; mno`i li se ve~nost ili netaknuta prelazi s kolena na koleno. Svest je doku~ila tek deli} istine: kremen ne zna da je
skrutak vatre i da skon~ava u varnice, ni razbor ne zna ~ime je stalan a
~ime promewiv, ni majka ne zna kakvu osobnost ra|a, ni `ir ne zna izgled
novog cera. Je li iskon sravwiv sa iskustvom? Je li u dan ulazimo zato
da izme{amo polen: nije li potomak {to i p~ela, vetar, leptir - tek
raznosiva~ praha? Voda mo`e biti i ~ovek i reka, i oblak i kap, i ki{a
i sneg. Je li su{tvo {to i voda? Sunce mo`e biti i zraka i dan, i duga i
zora. Nije li iskon {to i svetlo? Metal mo`e biti i ~ovek i masla~ak, i
min|u{a i slavuj, i motika i ruka. Je li iskon {to i tvar: je li i on za54
Amnezija / 2. Odniz
pam}ewe sebe? Nije li i su{tina, kao i voda, svetlost, metal, glina, svoja osobinom i kad onaj, u ~ijem je zametku, stekne lice ili se i ona, kao i
sopstvo, samo jedanput ra|a? Je li razum sagledao su{tinu ili je i wu, kao
i zraku dana, video tek u jednoj boji? Je li bitak oca i bitak sina? Ako
jeste, otkud razlika: otkud sinu druga~ije ideje i za{to jedan strastvenije voli; otkud u jednom vi{e emocija i vi{e razuma, vi{e imaginacije i
vi{e spoznaje? Raste li su{tina sa izdankom ili s neba, kao zraka sa Sunca,
silazi u telo? Pamti li nam iskon lik kad se raspe telo ili se i on, kao
i dah koji smo udisali i izdisali, zgu{wava u oblak a odatle u kap i u
drugo telo? Mo`e li da ponovi iskon ako nije osobina li~nog i ako ne pamti
lice i se}awe; mo`e li da ponovi telo ako ne poznaje Princip stvarawa?
Mogu li telo da ponove tvari ako su beleg svoje vlastitosti?
Pitawa je mnogo. Samo na neka bih, bez Umine pomo}i, znao da
odgovrim.
Ne bih smeo nespreman pred Steginu. Klijama bi odu{evio svaki
odgovor. Sa Steginom ne bi bilo lako jer je ona, `ive}i na Orosu, o
mnogo~emu obave{tena.
San je san i daleka zbiqa a Izdan je java i najbli`a stvarnost. U wemu sam tek prvim svojim osobinama. Naskoro }u da budem on. Uzdam se u seme
i o~ekujem da }e Izdan da me jasnije poka`e i vi{e pribli`i mojoj
vlastitosti.
Sve{tenici }e sutra da pogledaju Izdana i ocene jesu li danas govorili istinu. Do}i }e da provere je li dete li~i roditequ, dedu ili sebi. Svrati}e iako je nepotrebno da dolaze po{to }e i Izdan, kao i Klijam,
da bude svoj. Upotrebi}e me i posle upotrebe predati potomcima. S wegovom pomo}i nastavi}u putovawe ka svom sopstvu. Nadam se da }e Izdan, protive}i se uveravawima o nemogu}nosti vra}awa istog, uznastojati da
prona|e na~in kako da u stari tok ulije mlade vode. Verujem da }e da
prou~i moje [email protected] i rekonstrui{e put kojim sam si{ao u Nizinu i
da }e da poku{a da afirmi{e sli~nosti i odbaci razlike. Vi{e se uzdam
u budu}nost no u sada{wost. Vreme }e da poka`e jesam li i ovaj put u zabludi.
U Izdanu sam tek pokojim zrnom a u Klijamu prepunim skladi{tem.
Jo{ uvek sam Klijam. Kad se zrwe prespe, bi}u Izdan.
Sve verovatnija mi je pri~a o tro{ewu Duha: o tome da se sa klipa
Duha, kao sa klipa kukuruza, odruwuje zrwe i da izruwena zrna padaju u
kolevke i postaju duh novoro|en~adi. Zami{qam da sam u zrnu i da }u da
proklijem u Izdanovu vlastitost. Uzdam se u preseqewe jer mi je u Klijamu
55
Amnezija / 2. Odniz
pretesno i dosadno. Ne volim wegovu naviku da misli tu|om glavom. Ne
volim wegovu kolebqivost. Ne volim {to tako malo li~i meni. Uma se ne
~udi {to me seme nije potpunije u wega unelo. Kako da me prenese kad sam
posejao neidentitet, tvar sa pola funkcije. Posejao sam samo deo `ivota,
tek mogu}nost da ne{to, {to ne postoji sobom, postane osobnost. Izlio sam
samo kap, tek klicu, tvar bez se}awa na se. Uma misli da smo Klijam i ja
u razli~itim vremenima: da sam ja u pro{losti, u svom subjektu, a on u svojoj sada{wosti. Prerano je da pomi{qam na izjedna~ewe. Nema izjedna~ewa
ju~era{weg i dana{weg, semena i klice, klice i izdanka. Moj `ivot je
samo moja biografija. Tako je danas, sutra ne}e biti tako. Mora}u da se strpim. U pro{losti je puniji izvor. Iz we je sve: srce, krv, misao, emocija. Sve je to bilo i ostalo pro{lost. Pro{lost je klijawe i cvetawe,
odrastawe i starewe - sve {to postoji sobom. Ni{ta dovr{eno nije
sada{wost. Pro{lost je `iva. Pogre{no je na Orosu shvataju. Otpisuju
je pre isteka wenog vremena. Misle da otkucavawe srca istovremeno nastaje i nastupa, da je misao blesnula kad je saop{tena, da je korak pru`en
kad se pomakla noga. Sve {to jest, sve se ve} zbilo. Klijam se pokazuje `ivom
pro{lo{}u. Prvo vidi pa tek potom prepozna vi|eno, najpre ~uje i tek onda svest primi obavest. Ni{ta ne nastaje istovremeno sa zabele{kom
svesti. Do svesti sti`e samo pro{lost. Sada{wost nadolazi iz davnine,
iz vremena Nastanka, kad se vatra otvrdla u kamen a dan u cvet. Sada{wost
se tek preko Klijama ispoqila. Nastanak sopstva ni u jednom izvoru nije sada{wost. Dana{wica je osvedo~ewe pro{losti. Savremenost je
primewena pro{lost. Iz pro{losti je sve: lice, stas, srce, razbor, ma{ta,
{to god je nastalo, ma bilo dovr{eno ili samo zapo~eto, ma bilo obja{weno
ili nerastuma~eno - sve to dolazi iz pro{losti. Pro{lost je izvor i
prethodnog i potoweg. Iz tog izvora su i sada i sutra. Kad se vratim, kad
se poka`em sopstvom, ne}u se oglasiti ni sada{wim ni budu}im ve}
pro{lim. Ne}u do}i u budu}nost. Mogu} je povratak samo u pro{lost
Nisam samo uspomenom u pro{losti: tamo sam i izumom, se}awem i nadom.
Kad bi Klijam mogao da izmi{qa i oblikuje bez uzora, tad bi mogao da ka`e
da je `ivot u Nizini posejao Sin. Dok god nema samoniklosti i stvarawa
bez zagledawa u Veliko delo, sve dotle nema va`nijeg vremena od vremena
pro{losti. Ku}a je varijanta pe}ine, oklop {titnika korwa~e, lopata
lista lopo~a. Uma ne veruje da putujem u budu}nost. Gde sam nagonom?
Tamo gde sam i bio. Gde sam emocijom? I emocijom sam na po~etku, u prvom ose}awu, u prvoj qubavi. Gde sam karakterom? S prvim rasipnikom i
s prvim tvrdicom, s prvim optimistom i s prvim pesimistom - tamo sam
gde su u prvom `ivotu bili Oro{ani. Gde sam telom? I telom sam na
56
Amnezija / 2. Odniz
po~etku: tamo gde su o~i gledale i u{i slu{ale, gde su usne qubile. Gde
sam licem? U se}awu Oro{ana i u posledwoj semenci. Gde sam umom? Mawe
u Klijamu, vi{e u su{tini. Gde su mi re~i? Re~i je preuzeo Klijam.
Uskoro }e da ih nau~i Izdan. Re~i su mi, zasad, verne saputnice. Gde sam
ma{tom i semenom? Umesio sam ih u seme. Ulo`io sam ih kad i sebe. I
ma{ta i seme su me prevarili. Ma{ta se preokrenula u Klijamovu viziju
a seme mi zanemarilo sopstvo. I moj vrt je promewen, i moj Dvor, i moja
posteqa. Zbuwen sam i `alostan. Pripremaju se za do~ek, raduju se vesti
o Op{toj amnestiji, uzdaju se u vaskrsnu}e, a ja iz ~asa u ~as i{~ezavam.
Mladice su izrasle u vo}wak, i usev moj je ve} po`weven. U {to da se vratim? U tu|i vo}wak i u tu|i cvetwak, u tu|i pa{wak i u tu|u {umu. I
se}awe se smaglilo, i emocije su se ohladile. U {to da me prime? Svoju
nesre}u sam prouzro~io sam. I suza i osmeh su iz mog semena a seme sam umesio sam. Od mene je zapo~eo `ivot, od Klijama promena i smena. Mno`im
li se? Da li se razmna`am ili opstajem u istom? Ne razmno`avam se i ne
opstajem u istom. Mewaju mi lice kao vajar glini. Trajem istim ali se ispoqavam razli~itim: istom materijom ali druga~ijim licem, istim korakom a druk~ijim putem, istim ukresom a druk~ijim danom. Promene nema u osnovu, upozorava me Uma. Promena je u semenu, klici, stapki, cvetu.
Sva nesli~nost Po~etku je u Nastavku.
I Memora me te{i.
„Svi Klijamovi snovi, sve wegove `eqe i sva wegova o~ekivawa - sve
je to u ramu ve} isku{anog. Nada se izvla~i iz iskustva a budu}nost obr}e
u pro{lost. Nada je prestrojstvo od`ivqenog. A nada bi morala da bude
put od nas ka bezgrani~nom. Ne bi smela da bude usmerena ka ciqu niti
i~emu odre|enom i poznatom. Nije nada isto {to i verovawe u vaskrs. Ko
pri`eqkuje uskrsnu}e, ~ezne za pro{lo{}u, `eli da se li~no vrati, o~ekuje da se vaspostave davni saodnosi.“
Memoru je ve} poodavno ponelo obe}awe da }e da nai|e Zvezda ve~nosti. „Gore je“, poru~uje Klijamu a preko wega i meni i Stegini, „seme
besmrtnosti“. Sa~uva}e se telo jer je od ve~nih tvari, i spojiti sa tvarima Zvezde. Od dve ve~nosti nasta}e besmrtnost. Memora me, zna~i, izvodi
iz Klijamovog iskustva. Po|em li za wom, osta}u bez uspomene. Zaboravi}u
`ivot u Nizini i o~i{}en u}i u besmrtnost.
Novom porukom Memora je obezva`ila svoje donedavno mi{qewe da
sam ja iskon a Klijam primena iskona i da se samo po tome razlikujemo.
Poni{tila je svoju staru pri~u da je ro|ewe uskrsnu}e iskona.
Klijam ne mari za Memorine poruke. On danas misli {to i Stegina:
da ga je sa~inilo trojstvo - da sam ja bio mu{ko a Uma `ensko svojstvo se57
Amnezija / 2. Odniz
mena i da se u sme{u na{ih udela uzra~io duh. Misli da je Sin prvi ~ovek:
da pre wegovog lica nije postojalo qudsko lice - da je postojao sluh ali
da nisu postojale u{i; da je postojao vid ali da nije bilo o~iju; da su postojale emocije ali da nije bilo srca. Uveren je da su mu roditeqi bili bez
vlastitosti i da je prvi zaplakao, prvi progledao i prvi ~uo. Uma i ja smo
bili bez li~nih osobina. Ja sam bio mu{ki a Uma `enski deo sme{e.
Vlastitost je nastala kad i Prvi sin.
„Mora da si bio sme{a mraka“, otpisuje mu Memora, „kad toliko
te`i{ uvek novoj zori. Otkud ti misao da je sre}a drugde, da su snovi i
se}awa lep{i, da kraj nije okon~awe i da se kroz smrt putuje u `ivot. Je
li Zemqa velika semenka i jesi li klica te semenke; je li Zemqa deblo a
ti kro{wa; je li Zemqa grana a ti cvet. Ne slede li tvoji snovi sok, ne
teku li iz grane u pup, ne svijaju li cvet u plod. Kad si u svetlu, ~ezne{
za mrakom; kad si u tami, `udi{ za danom. Tvoj `ivot je bekstvo iz trenutka i ~vrsta vera da je sutra lep{e - da si ve~an tamo gde te nema.“
„Zbog ~ega se boji{ Po~etka?“ pita ga Uma. „Otkud strah od onog od
~ega si i du{om i telom? Iz praha si, otkud strah od praha; iz tame si,
otkud strah od mraka. Iz tame se di`u Sunce, zvezde, biqke. Ko si|e u seme,
mo`e da se nada.“
„Nada nije `eqa niti na{e htewe“, otpisuje Stegina Umi i Memori,
„nego ne{to i vi{e i daqe. Kad se nadamo, ne vidimo sebe postoje}e. Nada
nije reforma ve} preno{ewe semenke iz mahune u zemqu i iz zemqe u mahunu. Pogled nam je uperen ka suncu a budu}nost sunca je mrak.“
„Nu`no je oti}i daqe od Sunca“, odgovara Memora.“ Putawa Sunca
je zaokru`ena a Klijam mora da ide ravno. Zaokru`enost vodi ka Po~etku
a dolazak na po~etak je ro|ewe drugog.“
Memora bi htela da ispravi i u beskraj zategne Klijamov put. Namere
su joj jasne: da odgodi moj i Umin susret i da mi, ko zna koji put, doka`e
da je trebalo da uva`im wezin savet i ne odem u Nizinu. „Vrtimo se zajedno sa Suncem“, pi{e daqe Memora, „i iz te putawe nema izlaska.“
Uma ne pori~e da su u Suncu obe klice: i klica ve~nosti i klica
privremenosti. Ne ne~e to ali se nada da }e da do|e vreme o~i{}ewa Sunca
od natruha privremenosti i da }e sa klupka svetla da se odmotaju niti besmrtnosti. Svanu}e jutro ve~itog `ivota, stalna obnova sopstvenosti.
Osvanu}e dan bez groba. Kaja}e se ko ode od Sunca. Po`ele}e da umre da bi
vaskrsnuo i da bi se vratio u kraj iz kojeg je nepromi{qeno oti{ao.
Klijam bi, i pored nedo~itanih poruka, ve} bio na po~inku da ga
Angust nije pitao da li zna {ta sve ume seme.
„Ume da razlikuje ruke od nogu, o~i od nosa, u{i od usana“, nasmeja
58
Amnezija / 2. Odniz
se Klijam.
„A {ta ne zna?“
„Ne razlikuje re~ od re~i. To ne razlikuje.“
„Ali zato dobro zna da qubav nije mr`wa i da glad nije `e|,“ dodaje Angust. „Seme to dobro razlikuje. I {to{ta drugo seme zna. Ume da
predska`e bolest i smrt i da predvidi {ta }e i {ta ne}e da bude. Zna da
li }e Izdan da bude visok ili nizak. Seme je boqi poznavalac pro{losti,
sada{wosti, budu}nosti i od najumnijeg uma. Seme unapred vidi, dubqe i
daqe od o~iju i ma{te. [to{ta seme zna.“
„Je li seme Otac?“ pita Klijam.
„O Ocu Vam i pri~am“, odgovara Angust.
„U~ili su me da sam Mu sin“, poverava se Klijam Angustu. „Jedni su
me uveravali da sam iz semena, drugi da sam ~edo Duha. Onda su si{li tre}i
da me ubede da sam sin oca i majke. Na kraju sam sam ~uo da sam sme{a duha
i mu{kog i `enskog udela. Odsad verujem samo Stegini. Da sam od Jednog,
ne bih bio mewiv licem i shvatawem niti bih mewao stavove. Bio bih jedan
i jedinstven. Da li~im Tvorcu, da sam lice Oca, budu}nost bi mi bila {to
i pro{lost i nikome na um ne bi palo da mi u albumu broji lica. Da sam
dete Jednog, da sam uskrsnu}e I{~ezlog, smrt i `ivot zna~ili bi isto. Da
mislim {to i Otac, da smi{qamo isto, da smo isti se}awem i nadom, da
sam du{om Otac, da sam duhom Tvorac, saobra`ewe ne bi bilo prime}eno.“
„Ja slavim Jednog“, ustao je Angust. „Samo On je Uteha. Ne preti nam
ni ogwem ni potopom, ni stra{nim sudom, ni sudwim danom. Oduvek sam
tra`io put ka Istini, oduvek sam hteo da se susretnem s Wim bez straha
da }u biti ka`wen, ~eznem za oprostom a prezirem kaznu. Jersenima `elim
ve~nost bez puta kroz smrt. Ne}u da pomrete da biste bili ve~ni. Smrt ne
~isti greh nego postojawe.“
„Greh ne bri{e ni seme“, pomisli Klijam, „ve} ga produ`ava donose}i
uvek isti nagon i uvek iste emocije.“
„Jedini je filter u savesti i trezvenom shvatawu zadatka“, re~e
glasno Klijam ne setiv{i se u tom momentu od koga je ~uo ovu misao.
„Jedini je filter u nadzoru primene iskona.“
„Seme daje po{tewe i greh“, dopuni Angust Klijamovu misao setiv{i
se da ju je od Ume ~uo, „na{ je zadatak da ih uskladimo; seme nudi smirenost
i bes, na{a je voqa da ih prihvatimo ili odbacimo.“
„Mislim da mi Otac nije mogao da da svoje lice“, ka`e Klijam,
„po{to je u vreme silaska s Orosa imao izgled tridesetogodi{waka.
Verovatno se u me preobratio samo su{tinom a u su{tini, kao {to se zna,
nema telesnog izgleda. U{ao je u mene svojim po~etkom a ne svojim nas59
Amnezija / 2. Odniz
tavkom. U semenu zrele osobe je dete a ne zrela dob. Sejali staro ili mlado seme, dobi}emo mladicu. Telo i seme nisu vr{waci. Zato ne li~im Ocu.
Isti smo iskonom a nejednaki iskustvom budu}i da iskustvo prethodnog
nije osobina potoweg. Govorim Vam ono {to sam pro~itao u porukama majke Ume. Otac je imao lepu nakanu - da dovr{i nedovr{eno - ali je tek
pone{to uspeo da ostvari. Trebalo je da se postepeno preobra}a i da davawe
prilagodi uzrastu primaoca: da detetu da ono {to dete mo`e da primi; da
se na isti na~in ulo`i u de~aka, mladi}a i sredove~waka. Poslu{ao sam
majku i u Izdana se postepeno ula`em. Dosad sam mu dao samo deli} sebe.“
„Samo trun svog iskustva“ , ispravqa ga Angust. „Od Velikog cara je
dobio su{tinu. To mu ne mo`ete dati. Mo`ete mu dati re~i i obi~aje,
veroispovest, legendu i istoriju, zastavu i grb. To mu mo`ete dati. Iskon
je ve} dobio.“
„Ne govorite {to i princeza Memora“ , smeje se Klijam. „Princeza
me u~i da u Izdanu probudim samo ono {to je dobio od semena: da u wemu
ne razvijam patriotizam i privr`enost veri - da mu od o~iju i srca sakrijem naknadnost i da ga izolujem od svega u ~emu tiwa promena. Prvosve{tenik Filius mi poru~uje da ne pu{tam iz semena klicu. Filius
tra`i vi{e od Memore: da ne sejem. A to zahteva zato {to je umislio da
put u `ivot prolazi kroz smrt. Neki me uveravaju da od izbora semena i
trenutka setve zavisi ho}e li otac i sin da budu jednaki. Tra`e da se izborim za to da se u Jerseni ra|a uvek isto lice. Veliki car je smislio stalno vra}awe su{tine, moja obaveza je da utemeqim princip obnove lica i
uspomene. Ako zvezde mogu da izgledaju isto, za{to i Jerseni ne bi bili
istoliki. O~ekuju da si|em u davnost i da `ivim u minulom danu, da se
grejem utrwenom vatrom i da meqem samleveno `ito. @ele da o`ivim
povenule biqke i uginule `ivotiwe. Isku{avaju moju mo}. Ili, mo`da,
misle da je Sin ja~i od Oca.
Neke slu{am levim a neke desnim uvom. Dosad sam ih slu{ao sa oba
uha, odsad samo jednim.“
Sad se Angust nasme{io. Razvukao usne u sme{ak i iza{ao.
Opet sam sam sa Klijamom. Podmla|eni deo mene, onaj koji je pre{ao
u Izdana, ve} spava. Klijam i ja tek idemo na po~inak.
Nisam zaspao. ^ekam da mi se jave biofori. Propu{tam krv kroz vene,
arteriju i srce, osve`avam mozak, plu}a i ostale delove tela, nadzirem rad
}elija i disawe. U Klijamovom dahu razabirem ne~ije mi{qewe da }u jo{
dugo da se vra}am samo iskonom. Ne brine me odlagawe povratka. Znam da
moje obznawewe nije u ro|ewu potoweg. Jednog prole}a }u da si|em na dno
60
Amnezija / 2. Odniz
semenke i da u telo, koje sam dole sklonio, udahnem sebe. Svoju nadu otkrivam starom bioforu. Ime mu je Biont. Pozvao sam ga da mu ka`em u {to se
uzdam. „Jo{ niko nije u{ao u svoj biv{i subjekt“, podse}a me. „Iz nesvesnog
se prelazi u svesno, iz neznawa u znawe, iz kratkih u duge hla~e. Stalno
se ulazi u novo i nepoznato: u novo lice i u novi stas, u novi korak i u
novi glas. Prelazimo iz {utwe u pla~, iz guguta u re~, iz nema{te u
ma{tu, iz zaborava u uspomenu. Jo{ niko se nije vratio u svoj pre|a{wi
lik. Nema povratka u isto. Sagledamo li Postanak, wegov po~etak, tok i
kraj, vide}emo da ni jedan sliv ne vodi ka obnovi Izvora. Svi putevi vode
ka novom sopstvu. Ni jedan put, izveden iz Velike semenke, nije trasiran
ka pro{losti. Stvorili ste svet radi sveta. Niste mislili na se. Zanemarili ste obnovu sebe. Obmanula Vas je ma{ta. Te{ko je poverovati Obe}awu da }e put da se zaokrene i usmeri ka polazi{tu. Nezamislivo je da
}e ~ovekov hod biti preusmeren . Savije li se put klice i mladice, vratimo li se, kao {to prori~u saocemi, op{toj semenci, nesta}emo li~nim.“
„Ali }emo sopstvom da postanemo ve~ni i u o~ima nam se vi{e ne}e
trnuti dani. Posle mog povratka zare|a}e dolasci mla|ih.“
„Niko se ne}e vratiti svom iskustvu“, uporan je Biont. „Pred svima su i nova isku{ewa i nova uzdawa.“
„Vaskrsnu}e nije obnova uslova“, prilazi nam mla|i biofor, „nego
tra~ak prise}awa na se.“
Biont se odmah okrenuo mladom sagovorniku i tako okrenut nastavio svoju dugu pri~u.
„Na hiqade na~ina se mo`e opovr}i vera u vra}awe istog. Uzmimo
redosled zbivawa. Priroda je tu dosledna. Weni zakoni tra`e savr{en red.
Tu se nered pla}a glavom. Klijamovo iskustvo je, naprotiv, gotovo svo od
nereda i neverstva. Klijam je ~as u prezentu a ~as u perfektu i futuru;
sad misli ovo a sad ono; danas voli jedno, sutra drugo ; ~as je gladan a ~as
sit; ~as ne`an a ~as grub. Klijamov `ivot je splet haosa: zbrkane su mu
impresije i ekspresije, percepcije i izmi{qaji. Priroda je celim svojim postojawem u postepenosti i doslednosti. Ako se jedinka vrati u tok
Prirode, izgubi}e nered; vrati li se u mete`, osta}e izvan zakona Prirode.
Iskustvo i iskon nemaju isti put i zato se i ne mogu udru`eni vratiti a
bez wihovog zajedni~kog povratka nema ni vaskrsnu}a sopstva. Druga
nemogu}nost povratka istog o~ituje se u stalnoj meni. Ukoliko bi se
povratnik vratio u kolevku, wegova se zrelost ne bi dosetila ko je u
kolevci. Ni dete se ne bi prepoznalo u zrelosti. Subjekt samog sebe zaboravqa i tu povratka nema pre nego se detaqi utisnu u um. Ni kroz seme se
ne vra}amo ka sebi budu}i je potomak samo deo Jednog a taj deo nije ceo ni
61
Amnezija / 2. Odniz
nagonom, ni umom. Tu su, dakako, i druge prepreke. Stari uslov nije {to
i novi, biv{e navike nisu i budu}e. Je li nam se desi vaskrs daleko od
pre|a{weg obi~aja i jezika, primi}emo tu|u ostav{tinu i ne}emo nali~iti
sebi ni govorom ni etni~kom spregom. Ne vra}a se iskustvo ve} se vra}a
iskon ali se ni on ne vra}a istim. Ne vra}a se Isto nego Razli~ito. Ne
pamti se da je Subjekt ponovio sebe. Postoje, dodu{e, ve~ni Oro{ani ali
ni oni nisu ve~ni u svom semenu.“
„Ve~nost je roditeq privremenosti“, misle}i da ga ne vidim, mladi biofor pokazuje na me. „Od ve~ne materije nastaje nestalno lice.“
„Nikad ve~nost nije stvorila ve~nost“, preuzima re~ Biont kao {to
se preuzima bakqa. „Gde je album sunca: zemqa to nije, ni cvet, ni varnica, ni po`ar. Sunce se ogleda u vodi samo dok na nebu sja. Gde je voda
ve~na: u snegu nije, ni u pari nije, ni u cvetu. Gde je Otac ve~an: u potomku
i svedoku nije.“
„Ne bi trebalo da se vra}ate“, ka`e mi mladi biofor. „Tamo ni~eg
nema doli nejasne predoxbe, iluzije i uspomene. Tamo je Ve~nost preto~ena
u Trenutak i vi{e je nema ni u ve~noj tvari po{to ni tvar, ma koliko bila blizu Nastanka, nije od jednog elementa. @ivot se na svim nivoima i
u svim oblicima uslo`io i, samim tim {to mu je zdawe od mno{tva, presuo iz ve~ne posude u lomqivi kr~ag. Jednog jutra ne}e biti sunca. Zemqa
}e uzalud da ga ~eka. Jednog podneva nebo }e da se osu{i. Uzalud }e zvezde
da se nadaju nailasku oblaka. Ostanite i budite izvor.“
Biofori su moji saradnici. Umesio sam ih u seme. Brzo se mno`e i
jo{ br`e odlaze. Ne ugra|uju se potomcima u se}awe. @ive nevidqivi i
odmah po odlasku budu zaboravqeni. Nastali su da grade i ~uvaju druge a
ne da sebi zi|u uspomene. Ne qutim se kad me obeshrabre ali se silno
obradujem wihovom ohrabrewu. Tkaju emocije ali se ne zaqubquju; zate`u
glasne `ice ali ne pevaju. Poslu{ni su i u~tivi. Nastoje da mi pomognu
i da me, koliko je to u wihovoj mo}i, dovedu do ciqa. Ne veruju obe}awima i ne misle da je subjekt rasadnik sebe.
„Ne stvaramo i ne ra|amo sebe nego druge“, ka`e Biof. „Nestalni smo
stasom i neponovqivi licem. Nije nam obe}an povratak. Svi putevi u
budu}nost su zatravweni. Subjekt nije u svom telu i duhu, nema ga u nadi
i spoznaji. Nema vlastitosti: postoji samo maglovita predoxba sebe, pretpostavka i obmana, nada i bezna|e. Iz svakog na{eg koraka, iz svake na{e
misli, iz cele na{e osobnosti isklijavaju drugi. Subjekt je seja~ drugog.
Nesposoban je da poseje sebe.“
Tako govori Biof ne misle}i na biofore ve} na mene i Klijama.
Biofov mla|i kolega Biobit misli da nisam sebi obe}ao vaskrs: da
62
Amnezija / 2. Odniz
sam verovao u ponavqawe, stvorio bih samo jedno lice; da sam `eleo da hrast
bude ve~an, sve mladice bile bi jednake, i sva debla, i sve kro{we; da sam
hteo da budem ve~an, ne bih posejao menu.
Biobit ne zna da je individualnost osobina duha i da ta osobina nema ve~no vreme: da je duh ve~nost a atribut tren. Atribut je promewiv i
smrtan.
„Sa svenu}em boje“, dopuwuje me Biolik, „ne svewuje bitak ve} postaje plod, sa nestankom zrna ne nestaje `ivot. Atribut je smrtan a su{tina
besmrtna. @elezo je i u r|i gvo`|e.“
[email protected] ne skon~ava su{tinom ve} osobinom“, dodaje Biobit hote}i
da ka`e da je lice nesiguran svedok. „Na livadi vene trava. Ali na livadi i ni~e trava. U ovogodi{woj travi nema lawske trave. Lawska trava
se osu{ila i postala zaborav zelene boje, so~ne vlati, {arenih cveti}a.
Lawska trava nije zapam}ena. Wena su{tina je pre{la u weno seme. Stara
trava je zaboravqena ali stara su{tina nije.“
„Nema smrti ali nema ni obnove“, nagiwe se ka Biontu Biozna. [email protected] ne}e izumreti ali se ne}e ni ponoviti.“
[email protected] u prividu“, ka`e mu Biont. Govori Biozni svestan da }emo
ga i mi ~uti. „Ne silazi k nama sunce, ne greje nas sobom, i ne svetli nam
sobom ve} zrakama, svojom raspr{eno{}u, ‘arom u kojem nije ni oblikom
ni izvorom. Ne mo~i nas oblak nego ki{a, oblakova obezli~enost. Ne
pokazuju biqke zemqu iz koje ni~u, i ne iznose staru semenku.“
„Ne}u se vratiti sopstvom“, upadam Biontu u re~ smeju}i se.
„Vaskrsavamo svakodnevno“, ka`e Biozna, „ali se ne ponavqamo
licem.“
„Vra}a se su{tina“, dopuwava ga Biobit. „Otac je emocijom u sinu
ali sin ne pokazuje tu izjedna~enost wom samom nego je proce|uje kroz
cediqku li~nog do`ivqaja. Emocija sina nije vi{e i emocija oca. Sin
nije samo preina~io o~evo ose}awe - prisvojio je i druge izvore.“
„Sve se svodi na ono {to sam rekao“, pogleda me ponosno Biont. Prvo
pogleda mene a onda prisutne biofore. „A rekao sam da niko nije seme svoje vlastitosti: ni sunce, ni mesec, ni bi}e, ni pojava. Li~no stalno ni~e
iz po~etka. Otac nije roditeq deteta ve} prenosnik kapi sa Izvora. Otac
je deci {to i izvor potoku i svitawe danu: seja~ ve} stvorenog.“
„Eto za{to nisam jednak ni Klijamu ni Izdanu“, mislim ali svoju
misao ne otkrivam Biontu. „Zato mi deca nisu ogledalo u kojem mogu da
se vidim.“
„Seja~ ne seje sebe“, nastavqa Biont svoju pri~u. „Ni u jednom primeru
`ivot ne te~e ka Prethodnom. Amneziju ne moramo tra`iti: ona nam je u
63
Amnezija / 2. Odniz
telu i umu, u prelasku detiwstva u mladost, u ru{ewu zrelosti u starost,
u ro|ewu sina i unuka, u odlasku prvog i dolasku drugog. U zaborav se izra~uje sve: sunce u zrake, zraci u toplotu, zrno u klicu, pupoqak u cvet.
Zaborav je nemo} da se ponovimo i da predak bude sopstvenost potomka.
Ro|ewe nije vaskrs istog ve} objava novog i posebnog.“
„^ak ni On“, pokazuje na me Biozna, „nije uspeo da ponovi sebe. Niko
i ni{ta mu ne li~i: ni zemqa, ni nebo, ni vatra, ni voda. Niko nije obnoviteq Tvorca niti je iko uskrsnuo oca.“
[email protected] se ne ponavqa ni su{tinom ni licem“, ka`e Bione i tom izjavom izaziva Bionta. „Potowi je zaborav Prethodnog i taj mrak traje od
trenutka kad je prva semenka proklijala.“
Pri~e o mom povratku potrajale su do jutra. [to su me dubqe vukle
u ambis, sve jasnija mi je bila moja namera da, mno`e}i potowe, poka`em
sebe sebi.
„Samo `ivot mo`e da obnovi `ivot“, mislim i to {to mislim skrivam od Bionta i wegovih kolega. „Neuveli grm }e da procveta, sasu{ena
grana ne pu{ta pupove. Da bi `ivot bio stvoren, a potomak ro|en, otac mora biti `iv. Drvo mora biti puno soka ako misli da mu kro{wa rodi, i
petao mora da potr~i, i bik mora da se popne. Mrtva ruka ne zida palate,
mrtva guska ne nese jaja, `ivot mora da nad`ivi smrt.“
Jutro nije probudilo Klijama. Ulazim mu u san da mu ka`em da je `ivot nastao iz `ivota.
„Telu je prethodio Duh“, seti}e se s kojom mi{qu je zaspao. „Duh je
prete~a semena.“
„Duh je u semenu i telu“, {ap}em jer ne `elim da se nenaspavan
probudi. „Duh je u tebi i tvom sinu: da nije u vama, ne biste bili `ivi.
Ni seme bez duha ne bi klijalo, ni `bun ne bi procvetao, ni voda ne bi potekla. Sve je iz `ivota. Zagrni zrno i ~ekaj. Onda razgrni zemqu da se osvedo~i{ da je `ivot i pod zemqom. Ne o~ajavaj i ne pitaj se gde sam. Saobrazi
se sa Izdanom `eli{ li da pri|e{ k meni. Doprati vazduh do kapi i vodu do snega. Po|i za detetom, de~akom, mladi}em i sredove~wakom. Zamisli
putnika koji iz davnine putuje ka posledwoj ta~ki budu}nosti i koji na
svakom usputnom stajali{tu preseda u novo vozilo. Taj putnik sam ja a vozila kojima putujem su semenke. Prvi moj saputnik si ti, drugi je Izdan. U
posledwem vozilu ne}u imati saputnika. Bi}u sam. Ti }e{ da bude{ u
vozilu iza mene a Izdan u vozilu iza tebe. Tako }e da bude uo~i mog povratka.“ Ne budim ga i zato {to ne `elim da mi protivure~i. Ne}u da mi ko
zna koji put ka`e da me u posledwoj semenci nema. Ne `elim ni da ~ujem
da ne}u do}i iz semena nego da }u da si|em sa neba. Naslu{ao sam se i pri~a
64
Amnezija / 2. Odniz
da se iz semena dolazi bez se}awa.
„Ne se}am se Oca“, po`alio bi mi se Klijam. „Vrati li se, ne}u ga
prepoznati. Potomak ne zna gde je pre ro|ewa bio. To samo Bog zna. Samo
On }e, kad se u Jersenu vrati, mo}i da prepozna mesta u kojima je bio; jedino On }e da prepozna ve} vi|ena lica.“
Probudim li Klijama, do}i }e Stegina pa }u opet morati da slu{am
da }e mi posledwi potomak biti vaskrs i da taj potomak ne}e mo}i da izmi{qa i da }e mo}i samo da se se}a i da }e da pro`ivi isti onaj `ivot
koji sam ja pro`iveo. Prezirem svaku takvu pri~u. Ne volim ni predvi|awe
da }u da si|em s neba. Quti me i mi{qewe da }u, kao kakvo dete, da iza|em
iz semena bez se}awa i da ne}u prepoznati Umu.
Probudim li ga, svrati}e k wemu i dvorska poetesa Ola da mu u najstro`em poverewu ka`e da je od ministarke Jume ~ula da }u da ostanem u
semenu. „Da bi se vratio“, misli Juma, „morali bi se najpre izroditi potomci, ste}i i posejati seme. Dece }e da bude ali niko od wih ne}e imati
seme s Wegovom osobno{}u. Zanosimo se nadom u Wegovo uskrsnu}e ne
pitaju}i se ~ime }e da vaskrsne. Telo mu je bilo od zemaqskih tvari, a tvari
kao {to znamo, nestaju sa nestankom ~oveka. Tvari se vra}aju zemqi. Ko
da ih prepozna i sakupi u telo u kojem su bile. Otkud semenu mo} da prikupi rasuto. Telom se ne}e ponoviti.“
„A izumom?“ provocira je poetesa.
„Izumi ne vaskrsavaju Izumiteqa: oni su samo osnov pri~e ili nove
ku}e ili br`eg vozila. Ni se}awe nije trajna uspomena.“
Probudim li Klijama, eto i mislioca Goma.
„Ne uzdam se, umni care“, podi}i}e k nebu ruke Gom. „Nema vaskrsa
pre no {to vaskrsne onaj koji se oma{kom predao semenu i koji }e da se
razmno`i u nesli~nost svoju. Tek kad Va{ i Izdanom tvorac iza|e iz semena, tek kad se On spasi zaborava i tu|ih lica, tek kad On postane {to
je pre Stvarawa bio, a bio je svoje lice i svoje se}awe, svoj razum i svoje
srce, tek onda }e da bude mogu} povratak ostalih. O~evi }e da se vrate pre
dece. Priroda je i stvorena zato da ~uva redosled. I ovaj put }e li~no ona
da odnizuje semenke.“
A kad se ranoranioci razi|u i kad se Klijam, radostan {to je s wim
Stegina, okrepi poslasticama i kafom, za carsku trpezu }e, nenajavqen
ali uvek dobro do{ao, da zasedne slikar Adom i da, ko zna koji put, uka`e
na opasnost moga povratka.
„Trebalo bi da se bojite Wegovog dolaska“, re}i }e Klijamu, „ukoliko
je to povratak Celine. Da bi se Prethodnik vratio celinom, svim onim
{to je tolike godine bio, potomci bi morali da se u Wega sa`mu: da opet
65
Amnezija / 2. Odniz
postanu seme i da se u Oca vrate svim onim {to su od Wega nasledili. Ne
bi morali da mu vrate spoznawe i izume, svoje do`ivqaje i li~ne ma{tarije ali bi zato ve} prvog dana ostali bez iskona. Morali bi da u|u u Wegovo
seme. Bili bi Otac. Ne radujem se Povratniku jer bi Wegov izlazak zasenio potomke. Vrati li se helijum izvoru, ugasi}e se Sunce.“
Adom }e da upla{i Klijama pa }e Stegina morati da zapovedi dadiqi
da donese Izdana kako bi se ustra{eni mogao da uveri da dete nije moj ve}
wihov izdanak. Poznajem dobro Klijama - znam da bi se samo koji tren oslobodio straha. Da me ~uje, nagovorio bih ga da pod kvo~ku podmete wezina
jaja i proveri jesu li je ponovili pili}i. Ili bih mu predlo`io da zapali drvce i pogleda je li li~i plamenu.
Odlagawem bu|ewa odlo`i}u i slawe poruke Umi u kojoj }e Klijam
da napi{e da uspomene du`e traju na hartiji nego u glavi potomka.
„Dete ne vra}a dobijeno“, napisa}e Umi ako ga probudim. „Uzme smeh
pa se samo raduje.“
Klijam ne uspeva da pronikne u tajnu. To ne ume. Ali ume da svedo~i
da bi otac bio jednak sinu da je u seme, skupa sa iskonom, umesio se}awe
na se. Zna da izjavi da sam propustio {ansu i da sam, usled nepromi{qenosti, odgurnuo i sebe i wega u zaborav.
Ne}u da ga budim dok ne proverim je li zaboravio da je planirao da
se danas po`ali Stegini da je smrtan li~nim tragom. Probudio bih ga kad
bih bio siguran da }e da se pokaje i prizna da se previ{e odmakao od Oca.
Pri~eka}u da se sam probudi i da ve} popodne posvedo~i Umi da je uzrok
sva~ijoj nesre}i, pa i wegovoj, u odmaku deteta od roditeqa.
Klijam spava i ne ~uje ni mene ni Bionta, ni Biobita ni Biolika,
ni Bioneja ni Biora, ni Biofa ni Biofora Mla|eg. Spava tvrdo a i da je
budan, ne bi mogao da bude s nama niti bi uspeo da se doseti da mu je telo
ku}a sa mnogo stanara - sve biofor do biofora, sve nevidqiva ali mo}na
bi}a. Da je budan, ne bih odlagao da mu ka`em da su u vi{e individualnosti uzidana ni`a sopstva i da bi bez wihove marqivosti mnogo toga u
wemu uvenulo
Ne nameravam da ga probudim jer znam da mi ne bi verovao da u wemu `ivi toliko sazdateqa i da ni jedan od wih nije ni prvi ni najva`niji. Biofori su nestrpqivi, ~ekaju da nas Klijam nahrani. On ne zna da s
wim delimo obroke. ^ekamo doru~ak: biofori tkaju}i a ja razmi{qaju}i.
Najvi{e mislim na povratak.
U Izdanu sam tek proklijao. Razvijawe klice u mladicu, mladice u
deblo i debla u grane unapred je programirano. Ta~no se zna kad i ~ime }u
da se obznanim. Zna se vreme sticawa svesti, emocija, ma{te, pam}ewa,
66
Amnezija / 2. Odniz
mi{qewa, nade, se}awa. U Izdanu sam samo netaknutim varnicama - tek
onim podsticajima kojima nisam podstrekavao Klijama. Klijamovo ostaje Klijamu.
Zarekao sam se da }u da ~uvam uspomene. Odlu~io sam da se, po izlasku
iz Klijama, samo podstrekom ula`em. Planirao sam da se na putu kroz privremenost ne poistovetim prabitkom s potowima i da im ne odam tajnu
Nastanka i vreme Nestanka. Nadenuo sam sebi ime Bogdaj da bi me, po
povratku, mogli da identifikuju. Utitrao sam u se sposobnost da vidim
i ~ujem i da se prenosim iz klice u klicu i iz kolevke u kolevku.
Pred na{ rastanak Uma je zaplakala i te wene suze nisam zaboravio.
Sebi sam ostavio pam}ewe a na{im potomcima zaborav. Sebi sam namenio
ve~nost a wima trenutak. Obe}ao sam Umi da }u da pamtim ono {to deca
zaborave. Zabranila je da im ka`em da im se sopstva talo`e u seme. @eli
da ih iznenadi kad se, posle zemaqske smrti, susretnu s wom. Razumeo sam
wenu nakanu i ne odajem svoje prisustvo. Ne}u da saznaju ko ih iznutra
podsti~e i ko im pokre}e udove i poma`e da ispoqe misli i emocije. Ne
dam im da unapred sagledaju budu}nost. @elim da im nada osmisli `ivot. Tu je odgovor za{to se ra|aju bez se}awa i za{to naknadno prepoznavaju i spoznavaju sebe i okolinu.
Ne umem da ih usavr{im. Ali umem da ih podstrekujem. Otkrivam im
istinu po istinu paze}i strogo da im ne ka`em sve. Odam li im sve, odbi}e
se od Izvora. Samo Kraj mo`e da zna sve. Na to me, pred moj odlazak, upozorila Uma i ja se ne odmi~em od wenih uputa. Ponekad me ganu Klijamova
nesnala`ewa. Potresu me ali mi ne izmame tajnu. Odre|eno je da se sami
odr`e i produ`e i ja se, unato~ sa`aqewu, ne udaqavam od te odredbe. U
wihovom semenu su obe klice: i klica stalnosti i klica trenutka. Prvo
su dobili trenutak i tako naterani da se sami izbavqaju. Lek je na skrovitom mestu pa neka ga na|u. Znam gde je to mesto ali znam i da me moje obe}awe
Umi spre~ava da ga proka`em. Plaka}u ponad wihovih grobova, jaukati
wihovim glasom, dizati wihove ruke k nebu, ali, uza sve to, ne}u odati tajnu.
Neka se sami snalaze. Planirao sam da posledwem potomku otkrijem sve
tajne. Zamislite kako se ose}a onaj koji sve zna a ni{ta ne sme da poveri.
Te`ak mi je ovaj sveti put. Kakav }e tek da bude kad se po~ne umirati. Pro}i
}u kroz mnoge nara{taje pre no {to se na|em u svom liku. U moju memoriju bi}e utisnute bezbrojne sudbine. Bi}u kap, zametak, dete, de~ak, mladi}
i sredwak ali ni u jednoj dobi ne}u zaboraviti da sam Car careva i da su
vi{e tajne svetost koja me obavezuje.
Kako zami{qam ovo putovawe?
Uspore|ujem ga s duga~kom mahunom u kojoj su nanizane semenke, u ko67
Amnezija / 2. Odniz
joj ni jedno zrno ne klija ni u istu stapku, ni u istu peteqku, ni u jednak
list ni u jednak cvet. Tako zami{qam taj nesagledivi put, usek koji je i
po~etkom i krajem u magli. Sav je od krugova, prstenova, od posebnosti, od
sopstvenosti. Nije to nit, zategnuti konac, ve} nit namotana na bezbroj
kalemova. Nisu to ni koncentri~ni krugovi nego kru`i}i u nizu, semenke u mahuni. @ivot ne traje u kontinuitetu ve} u stalnim prekidima i zaokru`ewima. Ispru`i cev, izdeqenu na ispuste, i pusti kroz wu
vodu: te~nost se ne}e izliti u mlazu jer }e je u se povu}i ispup~ewa. @ivot u se stalno povla~e subjekti i zato mu je tok isprekidan. Da je tok ravan i bez uvira i izvira, bio bi ve~an i na zemqi ne bi bilo li~nog i
privremenog. I Klijam je ulegnu}e mog puta. I Izdan }e da me namota u
se. I svi wihovi potomci }e da me namotavaju oko svojih kalemova.
Prelazi}u iz semena u telo i iz tela u seme.
Klijam sedi na naslonu a ja na wegovom kapku. Obojica gledamo tek
upaqenu sve}u. Stegina je pali pred svaki obed. Uskoro }e da doru~kuju.
Obilato kao i svako jutro. Sve}a mi li~i mahuni ~iju }u nisku semewa
morati da odni`em. Svaka troha te sve}e, svaka kap i svaki foton wenog
svetla izjedna~ujem sa individualno{}u. Kao {to do plamena sti`e ~estica po ~estica voska, tako i u `ivot sti`e individua. Svojim nestajawima ~estice produ`avaju postojawe plamena.
Plamen ne nastaje odjedanput. Ni iz mahune ne isklijavaju odjednom
sve individualnosti. I Klijamovi potomci }e postepeno da se ra|aju.
Uvek se na po~etku zasvetli prvi i uvek na kraju dogori posledwi. Ko se
jedanput rodio prvi, uvek }e da se ra|a prvi. Vreme izme|u Prvog i
Posledweg pripada i Klijamu i Izdanu. Ja sam prvi ugledao jutro i na
kraju }u da ga ugledam prvi. Na po~etku je posejano seme i to seme seje drugo seme. To sejawe }e da potraje sve dok se naniz Prve mahune ne preni`e
na nisku Druge mahune. Tek kad se odni`e seme iz Prve mahune, tek tad
}u da se poka`em sopstvom. Moj povratak }e da bude po~etak novog
odnizavawa. Tad }e da se vrate Klijam, Izdan i ostali.
Sme{ni su mi svi oni Oro{ani koji misle da se ne}u vratiti i koji ne shvataju da je vaskrsnu}e svako klijawe i svako ro|ewe. Vra}awe je
svakodnevno. Klijam i Izdan su po~eci mog povratka.
Ko zna kako sam nestao, zna i kako }u nastati.
Gledam kako se topi vosak. Ne{to daje kapqi a ne{to plamenu i vazduhu. Nestajawe voska podseti me na vreme kad je Klijam-dete nestao u
Klijama-de~aka. Izvio se iz voska u plamen. Tome je i Uma svedok. Oboje
smo videli da je nestanak deteta podstakao nastanak de~aka.
Svaki nestanak je podstrek nekom nastanku. Stalno se postaje iz
68
Amnezija / 2. Odniz
nestanka i stalno se nestaje iz nastanka.
Zami{qam da sam prozirni vazduh a Klijam magla. Je li me poni{tio? Postojim li? Je li magla poni{tewe vazduha? Nije. Niti je magla
poni{tewe vazduha niti je moje lice zauvek nestalo. Onda zami{qam da
je Izdan rosa. Ho}e li rosa da poni{ti vazduh? Ne}e. Ako rosa nije poni{tewe, onda ni Izdan nije moje trajno obezli~ewe. Rosa }e opet da
postane para. To je istina. Ali je istina i to da }e para biti druga~ija.
Isto }e da se doga|a i meni. Ponavqa}u se pri svakom ro|ewu ali ne}u biti
{to sam bio. Ni po ulasku u seme, iz kojeg }e da se rodi Izdanovo dete, ne}u
uspeti da se pomerim iz su{tine. Izgleda da se iza}i mo`e kad se su{tina
dokraja ulo`i. Su{tina nije subjekt a kao nesubjekt ne mogu da budem sopstven. @elim li da se poka`em licem, nu`no je da su{tini promenim
funkciju: da izvor pustim u tok a tok u slap.
Ne radujem se povratku ako se ne vra}a ve~nost. [ta }e mi vaskrs
nestalnosti. @elim povratak u lice koje nikad ne}e uvenuti. Takvo
vaskrsnu}e ho}u. @elim da se se}am svog ro|ewa i svog prvog pla~a, i svog
prvog straha, svoje prve gladi i `e|i i svog prvog vi|ewa dana, svog prvog sme{ka i svog prvog koraka. @elim da se se}am povoja i dojewa. Ne}u
da samom sebi budem mrak. @elim da dete unapred vidi put kojim }e da proputuje. Ne trebaju mi obmane i nade, zagonetke i slutwe. Ho}u da mi se svaki korak utisne u se}awe, ni jedan u zaborav. O~ekujem vaskrsnu}e i
li~nog i sveop{teg se}awa. Nema vaskrsa dok je mladost zaborav detiwstva. Uskrsnu}e je odmra~ewe minulosti - sunce koje ne zalazi i koje je jednim zrakom u pro{losti, drugim u sada{wosti a tre}im u budu}nosti.
Vaskrsnu}e je potpuno osvetqewe li~nog. Ho}u da znam ko sam i dok sam
u zametku.
Ne o~ekujem da }u da se vratim ve~an. Ve~nost se ne ra|a. Ra|a se samo
privremenost. Ra|awe je sticawe vlastitosti. Nije ponovo ro|en ko se nije vratio li~nim.
U Drugoj mahuni su sve biografije definisane i definitivne. Na
Orosu nisam imao li~ni `ivotopis. Moja li~na biografija po~iwe od
trenutka saobra`ewa s Klijamom. Klijam je prvo a Izdan drugo slovo mog
qudskog `ivotopisa.
Klijam ne prestaje da mewa mi{qewa. Uma ka`e da to ~ini zato {to
`eli da pribli`i teosine i saoceme. I Memora misli da u nestalnosti
Klijamovog poimawa stvarnosti treba videti `equ da se zava|eni pomire.
Biomislim me uverava da je mawe nesloge me|u veroispovestima zbog
Klijama a vi{e zbog mene. Saoceme quti `eqa teosina da ostanem u
Klijamu. Teosini su svesni da }e moj povratak da im obezvredi svedo~ewe
69
Amnezija / 2. Odniz
da je Sin prvi Seja~ `ivota u Nizini. Teosini bi hteli da me `rtvuju a
saocemi da me izbave. Uma je i uz mene i uz Klijama. Po wezinom planu ja
bih bio Vrhovni nebeski car a Klijam Vrhovni zemaqski car.
Saocemi prihvataju a teosini odbijaju Umin plan. Teosini bi hteli
da Sin predvodi i zemaqsko i nebesko carstvo.
Biont je izu~io stawe u redovima vo|stva teosina i do{ao do zakqu~ka
da su mnogi od wih uvideli da Klijam nije car kakvog su `eleli. Filiusu
su stalno pristizale pritu`be. Nezadovoqstvo se jo{ vi{e uve}alo posle
otkri}a da im upravqa smrtnik.
Filius nagovara Steginu da usmrti Klijama i preuzme krunu. Samo
smrt mo`e da omogu}i Duhu da `ivi izvan zemaqskog iskustva i zaboravi
{to je ose}aj qubavi i mr`we, zavisti i straha: da se ne se}a i ne `udi,
da ne misli i ne izmi{qa i da ne vidi da Jersena nije dovr{ena. Izdana
ne pu{tati iz Dvora i ne govoriti mu ni{ta drugo o ocu doli da se vratio u nevidqivost. Ne dozvoliti mu da razmi{qa i izmi{qa, pamti i
ose}a. Kazati mu da }e Ve~nost, pokrene li se levo ili desno, da se raspe
u privremenost isto onako kako se sunce raspr{uje u cve}e, oblake, reke
i drve}e. Tako re}i Izdanu a Klijama otrovati. Filius ide i daqe i od
Stegine tra`i da izbri{e sve dokaze da je Klijam `iveo u Nizini. Arhiv
i Muzej spaliti a dvorjane, sve{tenike, savetnike i druge svedoke vratiti na Oros ~im im stigne zamena.
Stegina najpre odla`e ispuwewe Filiusovog zahteva a onda odlu~uje
da preru{i mu`a i objavi da se utopio. Sakriva ga u pokrajne odaje i kqu~eve sklawa na skrovito mesto. Krije ga i od dvorjana. Klijamu zabrawuje svaki kontakt. Sama mu odnosi hranu i pi}e, presvlaku i ostale potrep{tine.
Onda obave{tava Filiusa da se obala reke, kojom je Klijam voleo da
{e}e, sama od sebe nagnula i {eta~a okliznula u vodu. Prvo se izvrnula
obala a zatim je naleteo talas i, kao kakva zver, odvukao telo. Duh je uspeo da se izbavi. U isto vreme sugeri{e Klijamu da u prole}e nosi masku
mladi}a a u jesen starca. Dokazuje mu da je `ivot preru{avawe i da stoga vlastitost nema naslednika. Sopstvo se ne ponavqa. Uverava ga da sin
nije varijanta oca. Jo{ ni jedno j a nije svojom sopstveno{}u pre{lo u
drugo j a. Poku{ava da mu otami nadu u ponavqawe. Mo`e da se preru{ava
ali ne mo`e da se obnavqa. Individualnost nema dvojnika. Htela bi da i
sam uvidi da sam, stvaraju}i wega, poku{ao da razmno`im sebe. Uverava
ga da je moj udes jednak wegovom: da smo se obojica uzidali u potomstvo.
Poku{avam da joj do{apnem da se nisam saobrazio nego da sam se preru{io znaju}i da me preru{avawe ne udaqava od iskona. Izgleda da me
70
Amnezija / 2. Odniz
Stegina ~ula po{to je odmah iza mog do{apta s vi{e predanosti nastavila da nagovara Klijama da se sakrije pod masku pravdaju}i taj svoj predlog ~iwenicom da se telo ionako preru{ava i da je stvarnost sopstva izvan utiska svedoka. Podsetila ga je i na wihov nedavni dijalog kad su
konstatovali da individua u|e u `ivot sa vi{e lica. Mla|e telo se preru{ava u starije telo.
Klijam pristaje da se maskira.
Stegina pi{e Filiusu novu poruku. Uverava ga da je li~no videla
kako Klijamov duh odlazi u visine. Telo nije prona|eno. Iznesu li ga na
pesak talasi, vide}e se da u wemu nema ni oseta, ni ose}awa, ni nade, ni
se}awa. Moli Filiusa da u propovedima porekne verovawe saocema da duh
ne napu{ta zemqu nego da se sklawa u seme i tu ~eka vreme klijawa. Kune
se da je videla odlazak Duha. Podse}a prvosve{tenika da je Klijam najpre
bio Duh i da se jednog jutra nadneo nad zdenac i primetio da nema lica.
Dahnuo je u zdenac i u vodi se pojavilo lice. Onda je pri{ao steni i video
da je tvrda. Pomislio je da je ve~na pa se i u wu udahnuo. I tako je i{ao
od tvari do tvari i u svaku se udahnuo. Posle je prikupio sve te tvari i
prema odrazu u vodi ih slo`io u telo. Posle je iz tih otvrdaka duha
izra~ila su{tina. Zaboravio je da udahne mi{qewe i zato ga i nije imao.
Stvarao se postepeno. A kad je zavr{io stvarawe sebe, zapo~eo je da stvara
seme. Otad traje setva. Iz semena iza|e telo i onda u to telo u|e duh. Tako
je nastao Sin. Tako }e da nastaju svi.
Stegina ne misli da je Duh bio `alostan {to je ostao bez tela. Gubio
ga je i dok je bio u wemu. Nije rastao u isto ve} u druga~ije.
Nave~e pose}uje Klijama.
„Ne `alosti se“, te{i ga, „{to se ne pokazuje{ licem ve} maskom.
Seti se koliko si bio veseo kad su ti rekli da si porastao. Nisi se pitao
gde je telo deteta. Seti se kako si radosno do~ekao prvog profesora. Nisi
se pitao gde je lice de~aka. Ne preru{ava{ se sam - preru{ava te vreme.
Ne postoji li me|u dvorjanima pri~a da si iz nebeskog groba prebegao u
zemaqsko seme? Ne govore li i dan-danas da si iz smrti ~eznuo za `ivotom? Tu ~e`wu mogu da opravdam. Opravdavam i bekstvo iz groba. Ali ne
mogu da razumem tvoj `al za mewivim licem. Navuci masku i sakrij se od
smrti. Dok ti se lice samo od sebe mewalo, uzdao si se u ve~nost: sad si pod
maskom stalnosti a `udi{ za trenutkom.“
Pi{e novo pismo Filiusu. @eli da ga uveri u istinitost svojih
prethodnih izjava.
„No}as me posetio Duh. Nisam videla kad je si{ao i kad je u{ao u
moj krevet. Osetila sam Wegov dodir. Mo`da je u me posejao svoje sveto seme.
71
Amnezija / 2. Odniz
Dok gledam krevet, mislim da je u wemu; kad stanem pred ogledalo, pri~ini
mi se da je u meni. [to vreme vi{e isti~e, to vi{e verujem da je u Jerseni
najpre `iveo Jedan i da je taj Jedan bio Duh.“
U istom pismu tvrdi da je, stvaraju}i s Wim Izdana, `elela da Ga
Izdan ponovi licem i stasom, spoznajom, nadom i se}awem. I danas se
rastu`i kad pomisli da joj se nije ostvarila `eqa.
Stegina zna {ta ho}e a {ta ne}e. Klijam ne zna. Ta~nije re~eno: On
ne sme da zna. Odsad Stegina za wega misli. On je u opasnosti i ne sme da
misli. Ali Klijam ne bi bio Klijam kad ne bi mislio i ono {to ne misli. Danas je, na primer, do~ekao suprugu molbom da mu dopremi vre}u
gline. Izvaja}e kopiju svog tela i dahnuti u statuu. Tako }e da ima dva tela:
jedno za `ivot a jedno za smrt.
Stegina ga je jedva uverila da `ivot nije nastao iz ne`ivota: da je
Tvorac u vreme Postawa bio `iv. Ne veruje li u to, zaprti}e mu xak gline
i tra`iti da zaseje tek prekopani vrt. Ili }e zahtevati da o`ivi povenule
biqke. Proveri}e sve wegove mo}i.
Klijam je istog trena odustao od svog plana i pristao da se sakrije
pod masku.
Ubrzo je pu{ten iz ku}nog pritvora. Dopu{teno mu je da izlazi u
Prestonicu. Poslu{ao je Steginu i preru{io se u starca. Ispod maske mu
se nije videla mladost, u usporenom koraku polet, na pogrbqenim le|ima
~ilost. Pretvarao se da slabo ~uje i nejasno vidi. Kao stari preru{eni
glumac pojavqiva}e se u Dvoru svakog prole}a. Dvorjani }e da ga dobro upoznaju ali ne}e mo}i da se dosete da je ispod krinke i pohabane ode}e i obu}e
mladost. U jesen }e da bude mlad i lep. @ive}e tri `ivota ali }e da se
pokazuje samo dvema maskama. Tre}u masku - lice mo}i }e da vidi samo
Stegina ali i ona u trenucima intimnosti.
„Ne}e{ se jedino ti preru{avati“, ka`e mu Stegina. „I na{eg sina
}e neko da preru{ava. Neko }e da mu mewa lice. Ni jedan smrtnik, a ti i
Izdan ste smrtnici, nema samo jedno lice. Nema ni isti um, ni iste emocije. Maske se mewaju.“
Lice se i pod maskom mewa. Te promene ne zavise od Stegininog
plana. Klijam to zna i zato preru{avawa ne prihvata rado. Hteo bi da se
poka`e. Preru{avawe je zaborav ali i dokaz da nije isto postojati i do`ivqavati: da je jedno emocija a drugo weno ispoqewe; da je jedno ma{ta
a drugo pripovedawe; da da{ak mirisa nije su{tina mirisa; da zvuk u uvu
nije zvuk u zvonu. Do maske ne sti`e su{tina ni wezin odjek. Maska ne
pokazuje du{u. Nije wezin svedok.
Stegina zna da maska skriva i lice i du{u. Teosini to ne znaju. Ili
72
Amnezija / 2. Odniz
ne znaju ili ne prihvataju.
„Ti si Duh“, ube|uje Stegina Klijama, „a Duh ve~ito putuje. Ne
umire nego prelazi s lica na lice. Ba{ kao ove tvoje maske. Jo{ niko nije uspeo da ga nasledi. Ta nemogu}nost nasle|ivawa je i prouzro~ila tvoju i Izdanovu nesli~nost. Va{i `ivotopisi se ne ukr{taju.“
Klijam veruje svakoj Stegininoj re~i. Mene wene pri~e svaki put rastu`e. Uveravaju me da mi je se}awe ostalo na Orosu i da u wemu nema
sada{wosti. Uspomena me izvodi u park da slu{am vetar. Onda me odvodi u cvetwak da se nadi{em mirisa i nagledam {arenila. ^ini mi se da
me Uma gleda iz modrih cvetova. Znam da sam jednim delom s Klijamom a
drugim sa Izdanom: da sam s wima ali da ne mogu da im se poka`em. @ivim
kao senka. Vi{e puta provirim kroz Klijamove o~i, uvek s nadom da }u me|u
`ivim senama da ugledam Umu. Iznad sena jasno vidim Oros. Svi mi oblaci
nalikuju Umi. Oni beli wenom licu, oni modri wenim o~ima, oni tamni
wenoj kosi. Istovremeno `ivim tri `ivota: `ivot iskona, `ivot Klijamove stvarnosti i `ivot se}awa. Raspr{en sam kao sun~ev sjaj. Uma je
na Orosu a ja u Jerseni. Vidim je samo u se}awu. Tu joj ~ujem re~i i smejawe, korak i disawe. Izvan uspomene ne vidim joj lice niti ~ujem wene
umne re~i i ne`no disawe. ^itam poruke gledaju}i nebo. Na nebu su vesti
i upozorewa, uputstva i planovi. Nebo je moja ~itanka.
Kad se budem vra}ao na Oros, po}i }u putem iz se}awa. Na kraju tog
puta }e da me ~eka Uma. Ne uspem li da se setim svih detaqa, potra`i}u
uputstvo na nebu.
Stegina ne prestaje da u~i Klijama da se ne uzda u ~udesa i da ne veruje praznim pri~ama da se iz smrti vra}a sopstvo.
Klijam govori malo a i kad ne{to ka`e, ne ~ujem wegovo ve} Steginino
mi{qewe. Ume da zapamti i reprodukuje. Neve{t je samo kad po`eli da
tu|e preformuli{e u vlastito. Ne zameram mu jer znam {ta je od mene dobio a {ta nije. Nisam ga nau~io kako da u svemu bude li~an. Ne se}am se
jesam li to namerno ispustio ili sam i taj detaq prevideo. Ne znam je li
svestan da su sva mi{qenwa, pa i Steginino, iz istog izvora.
Stegina je nepokolebqiva u nameri da Klijama sakrije od teosina.
Ne posustaje i ne odustaje.
Stegina je od nekoga saznala da smo Uma i ja si{li u Nizinu u ode}i
koja telo ~ini nevidqivim. Ne znam otkud joj takva ode}a ali vidim da
je obla~i Klijam kako bi, sakriven od o~iju svedoka, mogao da pro{e}e
Dvorcem, cvetwakom i vo}wakom a po potrebi i Prestonicom. Platno te
ode}e svetluca kad je u mraku a utrne se ~im ga dodirne svetlo pa se oku
73
Amnezija / 2. Odniz
promatra~a name}e utisak da mu se ukazala netelesnost.
Dve-tri sedmice po prvoj Klijamovoj {etwi u toj ode}i Uma je
obave{tena da Dvorcem i Prestonicom {e}e Duh. Javilo se vi{e svedoka i svi potvrdili Angustovu dojavu. Uma je odmah pomislila na me.
Wezinu poslanicu sam slu~ajno primetio na nebu. Uma ju je, kao i uvek,
slo`ila preme{tawem zvezda.
„Prerano je da tra`i{ svoje lice. Strpi se. Materija nikad ne nestaje. Mewa oblik ali ne nestaje. Vrati}e{ se svome telu. Seti}e{ se davnih trenutaka. Sa duhom }e do}i emocije i sve {to si u seme ulo`io. U Duhu
je uspomena na te. Ne postoji mrtva materija. Svako telo, pa i tvoje, skrutak je bioenergije a energija }e po odnizu Prvog naniza semena da se seti
svoga prvog tela. I energija `udi za povratkom. Ni ona, kao ni ti, ne `eli
da bude samo izvor. Strpi se. ^ekaj da dan postane helijum, r|a `elezo, voda vazduh. Svaka je tvar, pa i semena, ~as u krutom a ~as u plinovitom stawu.“
„Od sada si i licem duh“, uverava Stegina Klijama. „Odsad }e{ se,
kao i Duh, pokazivati samo tu|im licem. Sad je maska jedino tvoje lice.
Ne `alosti se. Te`e je ostati bez `ivota nego bez identiteta. Lice se i
bez preru{avawa mewa.“
Umine i Steginine poduke su se pome{ale kao {u{tawe li{}a i fijukawe vetra pa jedva razabirem ko se kome obra}a: se}awe meni ili Stegina Klijamu. Napre`em se da odvojim svoje uspomene od Klijamove
stvarnosti svestan da je Umin glas u uspomeni a Steginin u odaji.
„^ujem da se nekima privi|a{“, istovremeno slu{am oba glasa: i glas
iz se}awa i glas iz odaje. „Videli su te u odori otkanoj od tamnih i sivih
sena i u ogrta~u od ~istog sun~evog zlata. Pred dvorkiwe si iza{ao kao
mladi} a pred dvorjanine kao starac. Ni u jednoj pri~i ne nali~i{ sebi.
Dvorkiwe svedo~e da si visok i sna`an. U mu{kim o~ima si onizak i
utawen. Svedoci ne znaju za{to im se pokazuje{. Jedni misle da si u
izvi|awu i da priprema{ povratak, drugi da tra`i{ nestalo telo i da
ispituje{ osumwi~ene. Nekim dvorkiwama si vi{e puta dolazio. Gradska
policija me obavestila da si se pojavqivao i izvan Dvorca.“
Klijam }uti i ta wegova {utwa bi mogla da bude dokaz da do mene ne
dopire Steginin ve} Umin glas: da je Uma, a ne Stegina, nesre}na {to je
zaobilazim. „Ako me se ne se}a tvoja sen, se}a me se emocija; ne vide li me
o~i, vidi me uspomena. Prika`i mi se u sve~anoj ode}i. Pri{uqaj se, kao
nekad, mom le`aju i zaquqaj ga kao {to vetrovi uzburkaju more. Ne izgovaraj se na masku starca. Za tu priliku izaberi sebi lice. Uzmi mladost
i prodrmaj moju preveliku ~e`wu. Poseti me koji put. Svrati da se dogovorimo u koje svoje lice }e{ da se vrati{. Pozva}u Piktora da nas isli74
Amnezija / 2. Odniz
ka na istim onim mestima gde nas je onomad slikao. Mape s tim slikama
su nestale. Neko ih je tajno izneo iz mojih odaja. Vrati se svome nasmejanom
licu. Odlo`i masku starca i ne ulazi u klecavi korak. Ne pokazuj mi se
uveokom ve} jedrim izdankom.“
Klijam {uti. Uspu`em mu na o~ni kapak i vidim da u odaji nema
Stegine. Nema je a ja ~ujem glas. Nagnem se ka Klijamovom uvu i ~ujem disawe. Pitam Biora je li ~uje kakve glasove. Ne ~uje. Prilazim Bioreju.
Ne ~uje. Vra}am se na Klijamov o~ni kapak i u dnu neba vidim nepomi~nu
zvezdu. Ta zvezda je znak da sam u se}awu i da ne ~ujem Steginine ve}
Umine savete. Ta zvezda me vra}a u dan kad sam odlu~io da se preru{im u
Klijama. Tad sam ~uo Uminu `equ da mi ostane u se}awu.
„Prividi mi se. Iza|i preda me i reci da me se se}a{. Iza|i i pred
Memoru. Woj se javi u liku starca. Poni{ti joj `ensko uzdawe. Ogrni se
svetlom i javi se onima u ~ijim molitvama je Otac. Reci da im se divi nebo.
Poka`i im se tri puta uzastopno - svaki put u jasnijem svetlu. Ne prihvataj ni jednu veroispovest koja negira tvoje postojawe. Ospori wihovo
uverewe da du{a umire sa sve{}u. Uveri ih da je du{a ve~na. Nagovori ih
da obelodane da se u ni{tavilo ne odlazi ni materijom ni duhom. Uveri
ih da r|a i isparewe nisu nestanak tvari. Priznaj im da je smrt maska na
licu `ivota. To im reci i i{~ezni. Otidi s mnogo svetla.
Prika`i se i onima koji ne veruju u tebe. Ogrni se senama i govori
glasom demona. Reci im da Sin nije bog. Zahtevaj da veruju u Oca. Priznaj
da si se preru{io u demona zato {to te u licu arhan|ela stra`a ne bi propustila. Zbaci sa sebe ogrta~ od sena i zable{ti tolikom svetlo{}u da im
se o~i ispune tamom. Ka`i da voli{ sina ali da ne misli{ da varijanta
mo`e da nadma{i original. Zatim se naglo digni i kao buktiwa izleti
kroz prozor. Ostavi ih u nedoumici. Ne poslu{aju li te, uka`i im se opet.
Ovaj put im reci da ne odobrava{ zastrawivawa. Zabrani im da poistove}uju
religiju i politiku. Upitaj ih kome se mole: Bogu ili Stvoru, Tmini ili
Svetlu, Dobru ili Zlu, Smrti ili @ivotu.
Prividi se i ostalim sve{tenicima. Pohvali one koji veruju da si
prete~a. Meka re~ te ne}e rastopiti a u wima }e da u`e`e radost.
Pri|i glumcima triput uzastopno. Prvi put se pojavi u liku deteta, drugi put u osobi mladi}a, tre}i put s licem starca. Poka`i im da si
ve}i glumac. Onda se skloni u mrak i otud se javi. Doka`i im da re~i ostaju i kad glumac umukne. Priznaj da si, dok si bio u svom telu, `udeo za
promewivo{}u. Osvetli pozornicu i izjavi da }e nam potomci da budu glumci mimo svoje voqe - da }e ~as da imaju ulogu deteta a ~as de~aka, mladi}a
i starca. Ka`i da je gluma sposobnost semena da se preme{ta iz lica u lice.
75
Amnezija / 2. Odniz
Reci da si nenadma{an duh i dokazan glumac. Upozori ih da lik mrtvaca nije zadwa uloga: da glumca-smrtnika i u grobu ~eka bezbroj novih
uloga. Gluma je zidawe i ru{ewe tela, pokaz emocija, spoznaja i uspomena. Telo je pozori{te sa mnogo glumaca. Posvedo~i da je i Um glumac
po{to ume da zapamti i reprodukuje. Podivi se i srcu i ~ulima. Ka`i glumcima da je gluma u su{tini bi}a.
Onda se prividi pesnicima. @ele da osmisle re~i: da ih premetnu
u nova saznawa i druga~ija zna~ewa. U tami nalaze svetlo, u svetlu tamu.
Uzle}u me|u zvezde i podvla~e se pod korewe masline. Misle da su `ivot
i smrt su{tinom istozna~ni. Ne veruju u ve~nost smrti i sawaju o neprolaznom `ivotu. Produbi im vidike. Rascepi mrak na dva dela i osvetli
put ka sebi. Pomozi im da te shvate i prihvate. Otkrij im svoje zasluge.
Reci da si postavio temeqe i da bez tvoje setve ne bi bilo `ivota u Nizini. U~ini kako ti ka`em. Nisam ti ravna ali sam lukavija od tebe.
Prividi se i samohvalisavcima. Pitaj ih za{to misle da su zaslu`ni. Upitaj ih jesu li tvorci `ivota: jesu li umesili i posejali
prvu semenku, jesu li grlu dali glas, grudima qubav, mozgu razbor i spoznaju, ma{tu i se}awe. Pitaj gde im je ikona Izumiteqa. Izgrdi ih. Reci
im da besmrtnost nije samo na Orosu.
Pristupi i zavidnicima. Reci im da i smrad tvora miri{e iz cveta. Iza|i pred profesore. Preru{i se u maloumnika. Oni ih biraju za
asistente.
Ne prikazuj se tanatinima. Zaobi|i zle duhove, Zakla}e te Tujeman.
Obesi}e te Bilk. Zadavi}e te Tonib. Gurnu}e te u vodu ili }e te zakopati
`ivog. Upozna}e{ svu surovost smrti. Natera}e te da prizna{ da su te nadma{ili. Ne primi~i im se. Ti si izumiteq, seja~ i graditeq, a oni uni{titeqi. Zapreti im. Ne u~ini{ li {to ti savetujem, osili}e se ~im doznaju da si oti{ao.
Prividi se skulptorima. Daruj svakom po jedan te`ak kamen i tra`i
da kle{u lik Svemo}noga. Neka se duboko zagledaju u se. Svi su iz tvog semena. Ne verujem da je klijawe promenilo Iskon. Pohvali im nastojawe
da se ostave u se}awu. Ne kori ih {to ti u kamen nisu uklesali lice. Nisi
bio u wihovoj privremenosti. Ti si umeo da o`ivi{ tvari, oni to ne znaju. Ali oni znaju ono {to ti nisi znao: znaju da je zlato ve~no i da lice
izliveno u wega nije podlo`no ni starewu ni umirawu. Ti si se udahnuo
u promewivost a oni u stalnost.
Pri~ini se i slikarima. Ka`i im da je boja kojom se slu`e sun~ev
talog. Priznaj da si i sam tu boju upotrebio kad si mesio seme. Reci im
da se tvoje boje prenose s grma na grm zato {to si ih umesio u `ivu tvar.
76
Amnezija / 2. Odniz
Istupi pred proroke i propovednike. Zapali im sveti{te i iza|i iz ogwa. Zapreti da }e i sami goreti nastave li zava|ati Oro{ane. Poja~aj vatru dahom i kroz grmqavinu ih upitaj za{to usitni{e Velikog Boga u male
bogove. Ko im dozvoli da izmrve Celinu i da sebi pripisuju osobine
bo`anstva. Zahtevaj da se pokaju. Drznu li se da te podsete da si i sam izrunio Celinu i da je posebnost lica i u~inka posledica tvog neopreza, dahni u vatru i sagori im drskost.
Prividi se sve{teniku Eritrosu. Ne grdi ga, samo ga upitaj otkud
pop me|u bezbo`nicima. Ostavi ga u wegovom ube|ewu da mu je otac si{ao
sa grane. Uveri ga da se mrtvi, kad ih u Jerseni bude bilo, ne}e buditi iz
praha ve} iz semena. Nai}i }e seme sa wihovim sopstvom. I drugi `ivot
}e da zapo~nu kao deca. Zakora~i}e u novi korak i na}i se u nepoznatom
okru`ewu. Pita}e se odakle su do{li. Ne}e poznavati ni oca ni majku.
Svi }e da do|u iz semena, samo on }e da spu`e s drveta. Ne zaboravi da mu
ka`e{ da je vlastit samo u trenutku: da je stalnost osobina op{teg i bezli~nog a nestalnost svetlica razbora, sme{ak na usnama i suza u oku.
Onda poseti pereniste. Tra`i da po{tuju Sunce. Reci im da je zvezda Perennis bez se}awa. Kad zameni Sunce, zemqa ne}e biti {to je bila.
Novo seme istrebi}e staro. Pre`ivi li kogod, ne}e znati gde je. Pomisli}e
da nije u Jerseni. Tra`i}e sunce ali ga ne}e na}i. Nada}e se Mesecu, ni
on ne}e do}i. I no} i dan bi}e svetlo. Zaspa}e u dan, buditi se u dan. Ka`i
im da je ve~nost neugasiva. U woj nema intimnosti. Opasna je za prestupnike. Mo`e da na{kodi Carstvu. Mo`e da proka`e dou{nike i dodvorice.
Razotkri}e tajne. Kome je potreban `ivot bez enigme: srce bez intime, java bez sna, o~i bez pri~ine. Malo je sre}e u istini. Neka nama prastaroga Sunca. Wegova svetlost ne otkriva sutra. Uz wu se mo`e lepo izmi{qati.
Prika`i se i onima koji veruju da je potomak varijanta Pretka: da
se stalno ra|a Tvorac i da je vlastitost stvora privi|ewe.
Poseti{ li kne`eve, reci im da si istori~ar. Oni vole Istoriju
vi{e od `ivih glava. Kadri su da osude i obese samo zato da im se ime upi{e
na list Istorije. Znaju da je Istorija zaborav mno{tva i pam}ewe pojedinaca.“
Tako mi je pred moj odlazak govorila Uma - okrenem se Bioznu.
Okrenem se i odmah povu~em misao. Od}utim zazinuto jer je u wemu i ono
{to ne mo`e da bude. A ne mo`e da bude da mi je Uma pred odlazak govorila i ono {to }e da usledi kasnije.
Izgleda da Umine re~i nisu dolazile iz se}awa nego iz pisma koje
Klijam ~ita. Re~i pri ~itawu postaju misli a misli ne doti~u samo membrane mozga nego i mene. Verovatno ih je registrovao i Biozna koji je, kao
77
Amnezija / 2. Odniz
nadglednik mo`dane ka{e, o svemu boqe obave{ten od mene. Ostali biofori su se zabavili svojim du`nostima i nisu opazili da sam im se hteo
poveriti. Ni Klijam nije ni{ta primetio.
Nije isto promeniti lice i umreti. Klijam je to i sam uvideo i prihvatio preru{avawe. Shvatio je da je pametnije preru{iti se nego umreti.
Znao je da }e pod maskom, koju odabere Stegina, mo}i da od`ivi svoje vreme
ne uzimaju}i previ{e iz izvora. A {to mawe od mene uzme, vi{e }e da bude
svoj. Gluhonema osoba ne koristi glas. Glumi}e gluhonemog. Zdrav wuh uzima mirise, zdravo ~ulo dodira tro{i emocije, zdrav vid anga`uje um i emocije. Sva ta osetila grabe iz izvora. A dok uzima, nije sasvim svoj. A
Stegina mu je ju~e lepo rekla da }e pod maskom vi{e biti svoj. Ni jednu
zraku sebe, ni jedan da{ak, ni kap znoja, ni suzu, ni osmeh - ni{ta ne}e
dati drugom. Sve }e da odnese u svoj drugi `ivot.
Nije pomoglo ni Umino upozorewe da noge malak{u i bez koraka, da
se vid trne i bez gledawa, da srce posusta i bez uzbu|ewa. Od goni~a mo`e
da se sakrije, mo`e da se udaqi od tu|ih mi{qewa, mo`e da se skloni od
no`a i om~e, ali od isteka vremena se jo{ ni jedan smrtnik nije izbavio.
Topi}e se iz sebe, sahnu}e ma stajao, hodao ili le`ao. Ne iza|e li ispod
maske, ne poka`e li se licem, iza}i }e dahom i prahom. Svedoci, dodu{e,
ne}e znati ko je usahnuo, ali neobave{tenost svedoka nikog ne ~ini
ve~nim.
Klijam je primao i ~itao Umine poruke i - verovao samo Stegini. A
Stegina se pobrinula da do Filiusa i wegovih sve{tenika i dou{nika
ne do|e istina.
Istinu je sakrila i od Izdana. Ni wemu se nije poverila. Samo ona,
Klijam i ja smo znali da se mladi car nije utopio i da mu se duh nije uspeo u`etom svetlosti.
Skrivawe Klijama je pa`qivo pripremqeno i jo{ smi{qenije
provedeno. Ve} je proteklo dvanaestak godina a niko se nije dosetio da je
pod maskom mladi car. Stegina se pobrinula da wezin mudri sin ne dozna ko je pod maskom. Izdan je, dodu{e, pone{to video ali to {to je video,
nije smeo ~ak ni majci da poveri. Umesto da se raspituje, on se sklawao
od svega {to bi moglo da ga uhvati u trenutku kad, skriven mrakom, kroz
kqu~aonicu zaviruje u sobu u kojoj se majka sastaje sa Duhom.
Steginina izmi{qawa su bila toliko uverqiva da su i oni, koji
su je slu{ali, verovali kako su te iste no}i, u isto vreme, videli takvu
i takvu priliku - jedanput ogrnutu mese~inom a jedanput senkom. Dvorjani
su zaista i mogli s prozora da vide premicawe svetla i sene jer je Klijam
78
Amnezija / 2. Odniz
~esto no}u odlazio na jezero. Stegina je znala da }e ga znati`eqne o~i
primetiti i da }e svedo~ewa dvorjana da dopru i do u{iju prvosve{tenika Filiusa. Htela je da uveri i sve{tenstvo i vernike da Duh svakono}no
dolazi da tra`i kolevku i u kolevci dete u ~ije telo }e da u|e.
Kao i sva deca i Izdan je u po~etku samo slu{ao i pamtio pri~e. Dosad
ih je slu{ao, odsad ih i sam pri~a. Naj~e{}e ih pri~a onima od kojih ih
je ~uo. Svaki put ih dopuwava i preina~uje pa je i onima, koji su o pojavqivawu Duha sve znali, izgledalo da je Klijam ba{ sino} si{ao s neba.
Malom princu su posebno verovali oni koji su primetili da se mlada carica {iri oko pojasa. A ne bi se raspupavala da je nije nasenio Duh. Dvorjani, naravno, nisu znali {to i ja: da je Izdan kroz kqu~aonicu vi|ao posetioca.
Pri~e o Duhu zamenile su pri~e o Stegininom drugom sinu. U ma{ti
dvorjana i sve{tenika Omlad je bio sin Duha. Ka wemu su se okrenule sve
o~i. ^ak se i Filius zainteresovao za novoro|en~e. Stegina se svih tih
znati`eqa i obo`avawa toliko upla{ila da je pomi{qala da i Omlada
sakrije. Bojala se da }e neko da se doseti da je u Omladu Klijam i da }e da
zatra`i da se dete `rtvuje.
Uma mi je poru~ila da se ne brinem. Tamne oblake zamenila je belim
i ta promena je bila znak da je Filius ostvario svoj plan. Onda je premakla beli oblak i ka meni propustila nekoliko sun~evih zraka. Sunce je,
kao {to smo se pred moj odlazak dogovorili, uvek lepa vest. U ovom slu~aju
odmak oblaka od sunca obave{tava me da je ro|ewe Omlada potvrda
Filiusove hipoteze da }e Duh da se vrati u Jersenu i da }e telo koje ga primi `iveti ve~no. Filiusu je i te kako va`no verovawe u istinitost wegove pri~e i on ni u kojem slu~aju ne}e da uni{ti dokaz da je propovedao
istinu. Omlad je dete duha a ba{ takvo dete su o~ekivali teosini. Omlad
je do`ivotno bezbedan a wegova sigurnost je i za{tita onog {to je od mene
i Klijama nasledio. Stegina nije umela da na nebu ~ita poruke pa je nastavila da skriva Klijama i da ga i daqe u istoj odori pu{ta u no}nu {etwu.
A taj wezin neoprez je mogao sve da pokvari.
„Duh nije u Omladu“, {apnuo je mladoj carici wezin telohraniteq.
„I no}as je silazio s neba. Mese~ina mu je pomogla da izdaleka prepozna
Dvorac. Vetar mu je od{krinuo vrata. Da nisam video wegov ulazak, mislio bih da je paziku}a zaboravio da zakqu~a vrata.“
„No}u Duh izlazi iz tela“, sna{la se Stegina. „No}u izlazi a izjutra se vra}a.“
„Na{ milostivi Duh“, poverila se dvorkiwa Ela dvorkiwi Oni, a
Ona carici, „svake zore seda uz cari~in prozor i ~eka da osvane davno
79
Amnezija / 2. Odniz
uga{eni dan, jedan od onih koje je na nebu pro`iveo. Vidim ga zatim kako
silazi u ba{tu i zastaje ponad krupnog pupa nadaju}i se da }e zemaqski
`bun da domami nebeske cvetove. Te`e je Duhu nego nama: on se svakodnevno
zagleda u na{e dane, uvek s nadom da }e da ugleda svoj po~etak. Te`e je Wemu
nego nama: mi ~ekamo da nam dan poka`e stazu a On ~ezne za svanu}em prvog jutra. Te`e je Wemu jer o~ekuje vi{e. Te`e je i{~ezlom caru. Mi se
ponosimo svojom vlastito{}u ne mare}i odve} za to {to je na{a posebnost
otisnula Wegovu. Kaznili smo Cara. Dok god se deca ra|aju sa vlastitim
licima, dok god su potowi samosvojni, Prete~a }e da bude bez svog lica.“
I Oni je re~eno {to i telohranitequ: da Duh no}u izlazi iz tela.
Cari~ine re~i Ona je do{apnula Eli a Ela ostalim znati`eqnicima. Tako
se Dvor primirio. Ako bi neko i video no}nog {eta~a, ne bi o tome pri~ao
drugima. Onda je sa Orosa si{la mla|a posluga. Mla|e o~i daqe vide ali
mawe veruju.
„Razgledao je mape sa slikama“, presrela je Steginu dvorkiwa Nita.
„Videla sam kako nevidqivom rukom uzima iz mape slike. Poverila sam
se dvorskoj pesnikiwi i ona mi je pri{apnula da Duh tra`i svoje lice.
Katkad tra`i lice a katkad proverava je li Otac-dete li~i Sinu-detetu.
Uspore|uje se s princom Izdanom.“
„Prelistava li kwige?“ pita je Stegina. „^ita li pesme dvorske
pesnikiwe?“
„Kwige?“ ~udi se Nita. „Nisam videla da ih lista.“
„Trebalo je da se potra`i u kwigama“, ka`e joj Stegina. „Tamo bi se
na{ao. Pro|ete li {umom, parkom i vo}wakom, vide}ete uvelost. Posle
{etwe prelistajte Kwigu. U woj nema svenulosti.“
„Duh kwige je ve~an“, misli Nita ali tu svoju misao ne sme da ka`e
carici. „Ko ispri~a peru {to je do`iveo, ~eka}e ga i u mraku dan.“
„Tra`e}i svoje najlep{e lice“, uverava Nitu dvorski glumac Histrio, „listaju}i mapu po mapu, prebiru}i po svom se}awu, duh cara Klijama
}e da se na|e tamo gde nije bio. Tr~e}i i tamo i ovamo i `ure}i da se {to
pre vrati, carev duh }e da odluta tamo odakle ne}e umeti da se vrati.
Seli}e sa zvezde na zvezdu, iz svetla u mrak, iz goluba u jastreba, iz dalije u kaktus, bi}e pod mantijom sve{tenika i pod uniformom oficira
ulazi}e u kolevke, i}i s decom na izlete, biti profesor, pesnik, glumac.
Vi{e puta }e da ga isteraju iz tu|e posteqe. Ume}e da u{tipne, zagrli i
poqubi.“
Nita se nije nasmejala niti kome prepri~ala Histriovu pri~u.
[utela je da ne uzvitla staru pra{inu i da ne podseti caricu da je mladi car, drugi dan po ven~awu, zate~en u wenoj posteqi. Histrio o~igled80
Amnezija / 2. Odniz
no na to aludira kad ka`e da Duh ume da zagrli i poqubi.
Isti razlog je saterao u {utwu i dvorkiwu Istu.
„Javio mi se u snu“, setila se Ista. „Gledam ga i vidim: o~ima se
mo`emo razumeti, i usnama i kretwom ruku i nogu. Konstatujem da me ~uje.
Sedela sam i on je verovatno zakqu~io da sam spokojna. Osetio je, zna~i,
ritam mog pona{awa. Da sam se preme{tala s kraja na kraj naslona, video
bi da sam nervozna; da sam ustala i pri{la vratima, shvatio bi da `urim;
da sam se primakla bokalu, znao bi da sam `edna; da sam se zagledala u
poga~u, otkrio bi da sam gladna. Razumeo bi i moj zagrqaj, i moj prezir,
i moje iznena|ewe - sve bi razumeo {to je od Duha. Otkud me|u nama zid?
Ko je graditeq nemogu}nosti da razgovaramo? Ko podi`e toliki zid? Ko
li izmisli da u re~ima bude wegovo spoznawe, wegova uspomena, wegovi
utisci i wegove nade i obmane? Ko sazida toliko zidova?“
Ista se ne poverava dvorjanima iako bi mogla da svedo~i da Duh
svake no}i pose}uje caricu.
„Prikazao mi se u liku prvosve{tenika Filiusa“, setila se svog
no}a{weg sna princeza Ova. „Razgovarali smo o wegovom povratku. Strahuje
da }e, po silasku, da useli u telo kowa. Si|e li u kowa, vide}e samo dve
boje pa ne}e mo}i da se podivi zastavi teosina.“ Princeza Ova ne veruje
u svoj san. Poveri li se kome, uskrsnu}e se}awe na sumrak kad su je
Steginini `biri zatekli sa Klijamom.
„Ju~e je u{ao u Dvor s planom da razgleda svoje odaje“, poverava se
dvorkiwa Takva dvorkiwi Onakvi. Klijam je iza vrata i slu{a wihov razgovor. A {to on ~uje, ~ujemo i Biozna i ja. „I zamisli,“ nastavqa svoju pri~u
Takva, „nije mogao da se seti u kojim odajama je `iveo kao de~ak a u kojima kao mladi}. Na prvom spratu ga nisu prepoznali iako je bio u svom telu.
Tri puta je izlazio na hodnik - svaki put druga~ije obu~en. Prikazivao
se u liku de~aka. ^ak ga ni wegova dadiqa nije prepoznala. I ona ga je
gledala kao kakvog stranca. Na drugom spratu se pojavio u liku mladi}a.
Bio je obu~en ba{ u ono odelo zbog kojeg su se onomad oko wega okupqali.
Takvo odelo se tada moglo videti samo na mladom princu. Tri puta je
pro{ao glavnim hodnikom, ni jedna mu osoba nije pri{la. Na tre}em
spratu je `iveo do svoje dvadeset pete godine. Prikazao se u toj godini. Imao
je na sebi plavi ogrta~. U tom ogrta~u je i onomad bio. Nekad je po wemu
izdaleka prepoznavan. Ovaj put mu niko nije pristupio.“
„Ko ti je to ispri~ao?“ pita Takvu dvorkiwa Onakva.
„Dvorkiwa Na{a“, smeje se Takva. „Ona koju je carica Stegina prvu
vratila na Oros. A wu je prvu oterala jer je otkrila da joj zavodi mu`a.
Car Klijam je tada bio `iv.“ Klijam, Biozna i ja prislu{kujemo ovaj raz81
Amnezija / 2. Odniz
govor i smejemo se. Klijam se smeje prigu{eno a Biozna i ja glasno.
Razgovore dvorjana nismo samo nas trojica prislu{kivali. Uz vrata je ~esto bilo priqubqeno i Izdanovo uvo.
Sa{aptavawa dvorjana navelo je Izdana da se pri{uwa kolevci i
oslu{ne je li Omlad di{e. Ako di{e, duh nije disawe. Onda je dolazio da
izvidi je li mu brat pla~e. Pla~e li i dok je Duh na jezeru, duh nije
plakawe. „Duh je ono {to Omlad nema“, pomislio je Izdan, „a ono ~ega nema, ne izlazi iz kolevke.“
Svi su, osim Izdana, mislili da se Klijam utopio. Izdan nije verovao
toj pri~i po{to je kroz kqu~aonicu video maskiranu osobu i po{to se cele
jeseni i zime, kad ovde-kad onde, susretao sa neznancem, stalno s predose}ajem da susre}e oca.
Klijam je primetio da ga Izdan uhodi. Iz straha da istina ne do|e
do goni~a, Stegina je odlu~ila da mladi car odseli iz Dvora.
Klijamu je odobreno da napusti Dvor preru{en u lik ~uvara Dvorca.
Bio je zadovoqan izborom lika sve dok se nije dosetio da kqu~eve od kapija ~uva onaj u ~iji lik }e da se preru{i. Po`alio se Stegini i ona mu je
sve do zore birala najprikladniji lik. Na kraju je odlu~ila da Klijam iza|e
pod maskom Uminog izaslanika Angusta.
„Izgleda da se kqu~evi od kapija, usled velike studeni, smawuju“,
do~ekao je ~uvar Angusta. „Vi{e puta sam jutros poku{ao da otkqu~am kapije i svaki put uzalud.“
„Otvori}emo kapiju silom“, pomislio je Klijam. Pomislio i odmah
odustao jer se setio da bi nasilan izlazak izlomio vrata i graviru koju
je, kao usamqeni de~ak, kriomice urezbario u drvo kapije pa bi ostao i
bez onog {to je vlastitim umom smislio i vlastitom rukom izradio.
Smrvio bi uspomenu na se. A to nije hteo.
Kad je izgledalo da }e morati da se vrati u Dvor, izvana je neko
otkqu~ao kapiju. Tek tad se ~uvar dosetio da su mu u rukama kqu~evi od
severne kapije.
Dok se mla|i ~uvar smejao smetenosti svoga starijeg kolege, Klijam
je pro{ao kroz kapiju i s druge strane visokog zida mahnuo rukom starijem ~uvaru. Zatim je mahnuo i mladom ~uvaru. Onda je triput mahnuo obrvama i tako se pozdravio sa Steginom, Izdanom i Omladom.
82
Amnezija / 3. Odniz
3. ODNIZ
Koji mesec kasnije Stegina je uza{la na Oros.
Izdan i Omlad su ostali u Jerseni. Kruna je namewena Izdanu. Omlad
}e, kad poraste, oti}i na sever. Tako je planirala Stegina posle odluke
da napusti Nizinu.
Deset godina Izdan je `iveo s bratom. U~io ga je da je dete Duha: da
je od Duha nasledio glad i sposobnost da prona|e hranu a da }e seme morati
sam da seje, ubire i meqe; da je Duh tvorac `e|i, vode i mleka, a da }e izvore morati sam da prona|e; da se rodio sa strahom a da }e hrabrost morati sam da ispoqi ; da je qubav dobio od neba a da }e devojku morati sam da
odabere i da }e od tog izbora da zavisi ho}e li mu potomci biti ve~ni; da
je dobio noge, ruke, o~i, usne, u{i i nozdrve a da }e sam morati da ovlada
dobijenim; da je s neba doneo glas i vid, sluh i okus a da }e sam morati da
nau~i re~i i razabere predmete, zvukove i mirise. U~io je Izdan brata i
ono {to je ~uo od sve{tenika i ono {to su mu pri~ali dvorjani. Majku
Steginu nije spomiwao.
A onda je i on napustio Dvorac. Nije uza{ao na Oros - ostao je u
Nizini. Slu{ao je {kripu grana, grgoqewe vode, {u{tawe li{}a i trave.
Kriknuo je glasno i u odjeku ~uo glas. Pomislio je da ga brat opona{a i
da mu se odazivqe sa prozora Dvorca. Viknuo je jo{ nekoliko puta i svaki put ~uo jeku. Ovaj put je pomislio da mu u susret ide devojka i da mu se
ona odaziva. Setio se da mu je sve{tenik Angust rekao da je iz semena doneo qubav ali da je sam mora da ostvari. Viknuo je triput uzastopno i svaki put ~uo jeku koja nije bila wegov glas. Zaputio se ka tom glasu i kraj
izvora ugledao devojku. Zovnuo ju je imenom {eve i ona se odazvala.
Izdan i Alueta osnovali su kraqevinu Kefaliju. Nisu hteli da uzmu carsku krunu „jer je kruna jedina uspomena na oca“; nisu hteli da se
vrate u Dvor „jer je Dvor uspomena na deda“. Hteli su da se sa~uva se}awe
na pretke. Sagradili su sebi novi dvorac. Izdan je postao kraq a Alueta
kraqica. Odlu~ili su da prestonici daju ime Omzak. U svemu su se slo`ili
osim u izboru boja zastave. Izdan je hteo da zastava kraqevine Kefalije
ima samo dve boje, zelenu i plavu, jer su to boje neba i mlade trave. U
`utoj boji je svenu}e i smrt, u crvenoj prezrelost, a u crnoj slepilo. U bo83
Amnezija / 3. Odniz
jama, koje je izabrao Izdan, vide se samo nesazrelost i nebo. Aluetin izbor, naprotiv, obuhvata i boje cvetova. Prevagnulo je Aluetino re{ewe.
Naporedo s prestonicom Omzak rastao je i Aluetin i Izdanov sin
Arbor.
„Po{aqimo ga na Oros“, predlo`ila je Alueta. „Gore }e da ga nau~e
da je iz semena doneo um i da }e um da ostane um ako ga ne primeni. Kaza}e
mu da um u semenu nije jednak umu u glavi. U semenu je izvor a u glavi misao,
ma{ta i se}awe. Na Orosu }e da se susretne sa izvorom i pronikne u tajne
svesti i podsvesti.“
Izdan je pristao da im sin uza|e na Oros. Prihvatio je Aluetin predlog jer se setio svojih susreta sa Duhom i pri~a dvorkiwa da Duh silazi
u kolevke: da je u svakom bi}u osobina Po~etka i da `ivotu nije izvor u
Nastavku ve} u Nastanku. Ve} odavno ne veruje u silazak Duha. Ve} odavno
misli da izdanka nema bez semena i da je u semenu osobina i Prethodnog
i Potoweg. Seme je svemu izvor sem uspomeni na Prethodnog. Su{tina je
jedini dokaz da je drugom prethodio Prvi. Drugih potvrda nema po{to oblici, izra|eni od materije, nisu nepodlo`ni promeni. Se}amo se sebe-deteta, nepostoje}e osobe - nepostoje}e zato {to je dete naraslo u de~aka, ili
u mladi}a, ili u sredove~waka. Se}amo se onog koji vi{e ne postoji,
siluete koje nema nigde drugde sem u uspomeni. Izdan zna da se}awe ne traje ve~no u materiji po{to materija mewa funkcije i oblike, ali usprkos
tome misli da `ivota nema izvan materije. Mo`da je to i razlog {to ne
zna da je varijanta mene. To ni wegov otac Klijam ne zna. Ne uvi|a to Izdan
jer ne uspeva da dosegne sebe, da se sagleda horizontalno i vertikalno, da
si|e na dno sebe, tamo gde je moje sopstvo. Ni Izdan ni Klijam se ne mi~u
iz svesti - nema ih u podsvesti, u su{tini, u ma{ti; ne sudeluju u stvarawu
misli, pokreta i emocija; ne proizvode nego proizvedeno primewuju:
kora~aju kad im proizvedem korake, zagrle i poqube, nasmeju se i zapla~u
kad im nadra`im emocije, upotrebe re~i, {apate i krikove kad im zategnem i otpustim glasnice. Malo ~ine sami ali su, unato~ tome, veoma
va`ni. Bez wih ne bih mogao da se iska`em ni onoliko koliko se iskazujem.
Izdan ne zna da `ivi nesu{tinom i da je daleko od mene. Plovi vodama ne slute}i da sam ispod talasa, pali vatru ne znaju}i joj ni poreklo ni mo}, seje ne pretpostavqaju}i da sam mu u semenu. Nisu nam iste biografije: nedostaje mu uspomena na Po~etak. Wemu uspomena a meni lice.
Ja sam wegov svedok a on moj zaborav. Ne bi bilo tako da ume sam da si|e
na dno sebe, duboko ispod svesti i podsvesti. Da ume da si|e, osvedo~io bi
84
Amnezija / 3. Odniz
se da sam u wemu ali da ne uspevam da se poka`em sopstvom - da stalno isklijavam u wegova lica: najpre u lice wega-deteta, pa u lice wega-de~aka, pa
u lice wega-mladi}a i sad, evo, u lice wega-kraqa. Dok ne sagleda sebe, ne
mo`e da vidi mene. Uspem li da se nasenim u se, da steknem svoje lice, sazna}e da je bio varijanta. Moj povratak }e da bude po~etak ve~nog `ivota
u Nizini. Rodi}e se neko ~ije lice ne}e venuti. Ne znam da li }e ve~ni
~ovek mo}i da seje i sti~e potomstvo; ne znam ni da li }e mu potomci biti
ve~ni - znam samo da }e po odnizu Prvog naniza semena da zapo~ne odnizavawe Drugog naniza i da sam u prvoj semenci tog naniza. Biozna mi je
pomogao da shvatim da se Uma, usled velike `eqe da se {to pre vratim, prevarila u ra~unu kad je obe}ala da }e na kraju da se rodi Prvi. Biozna je
pa`qivo prou~io semenke i otkrio da je u posledwoj semenci Prvog
naniza posledwa varijanta mene a da sam j a u semenu tog posledweg. Biozna
je, tako|e, otkrio da }e opet od mene da vaskrsne sve. Posle mene }e da se
rodi Klijam. Ovaj put se ne}u u wega preobraziti. Prvi put sam mu dao i
sebe i seme. On je dobijeno dao Izdanu i Omladu. Onda je Izdan sve to
darovao sinu Arboru. Ubrzo }e i Omlad da daruje sina. Ta davawa }e te}i
dok se ne odni`e Prvi naniz. Deca }e da dolaze i uzimaju. Moj povratak
}e da obustavi sva ta davawa. @ivot }e, dakako, i daqe da bude mewawe istog u razli~ito, semenke u klicu i klice u stapku, ali to preobra`avawe
istog u razli~ito niko vi{e ne}e mo}i da jedna~i sa umirawem po{to }e
svima biti znano da su i Jerseni, kao i Oro{ani, ve~ni sve dok se ne poseju i ne postanu varijanta sebe.
I Klijam i Izdan }e po svom drugom ro|ewu da spoznaju da su{tina
nije u svesti i podsvesti i da egzistencija nije samo svesnost ve} i ono
{to je na dnu bitka.
Bioje mi ka`e da to Izdan zna: da je neobave{ten, ne bi Alueti rekao
da }e jo{ dvaput morati da seje.
„Arboru sam dao seme s licem Svemo}nog pradeda, drugom sinu da}u
lice deda Klijama a tre}emu svoju nao~itost.“
„Izdan mnogo zna“, potvr|uje Biomim. „[to mu nije rekla majka
Stegina, doznao je od supruge Aluete.“
„Znam da je o mnogo ~emu obave{ten“, ka`em Bioju, „ali ne znam {ta
o svemu tome misli Alueta. Pristaje li da jo{ rodi koje dete?“
„Nije odmah pristala. Boji se da ni nova setva ne}e biti obnova. Ne
`eli da opet obraduje teosine.“
„Teosine?“
„Osvedo~iv{i se da Arbor ne li~i prethodnima, teosini su joj po svom
sve{teniku Teluriku poslali poruku i u poruci dobro naglasili da se
85
Amnezija / 3. Odniz
ne nada obnovi pro{losti. Izdana nije pokolebao Telurik i ta wegova
nepokolebqivost }e uskoro da pred sunce izvede blizance.“
Obradovala me ta vest. Obave{tavaju}i me o tome Uma je na severnoj
ukosini neba isturila nekoliko zvezda u vreme kad se na tom mestu ne
pokazuju, no ja sam na tu wenu poruku gledao kao na ne{to {to nema
stvarnog oslonca. Mislio sam tada, a i jutros tako mislim, da je Oros gnezdo ma{te i da odozgo do mene sti`e tek poneko zrnce istine. Kad odozgo
dobijem vest, pa`qivo je odva`em i odvojim zbiqu od imaginacije. Obi~no
ne verujem izve{tajima koje prima Uma, a ne verujem im zato {to u wima
te{ko razlu~ujem naklonost od zle namere, odanost od izdaje. Uma katkad
obavesti Izdana i o onom {to bi moralo da ostane tajna. Rod joj je, du`na
je da ga upozori i za{titi. Ju~e mu je, na primer, od we stigla poruka da
je Filius po Jerseni razaslao misionare i da ih je obavezao da u propovedima zanemare Oca i slave Sina. Izdan nije shvatio koliko je va`no
Umino upozorewe. Jo{ uvek nije uvideo da }e teosini, ne zaustavi li ih,
da nagrde Nizinu svojim sveti{tima.
„Jerseni se tek ra|aju“, odgovara Izdan Umi. „Do punoletstva moje
i Omladove dece u sveti{ta }e da im dolaze ptice i mu{ice.“
Alueta je opreznija. Ona zna da je Filius prvi uvideo da su ve} u semenu razdvojeni Sin i Otac. „Priroda ih porazlikovala licem i stasom,
utiskom i pam}ewem, ma{tom i uzdawem“, rekao joj je Filius dva-tri dana
pred wezin put u Jersenu.
Rekla je to Umi.
„Stvoriteq se prevario“, uzdahnula je Uma. „Stvorio je jedan Izvor
ube|en da je stvorio i jednake potomke. Nije predvideo da }e da se na|e pred
sitom i da }e seme da proklije mimo wegove namere. Nije o~ekivao da }e
seme da se razvrsta u nove kombinacije i dotle nepoznate saodnose i da }e,
usled toga, poredak stalnosti biti poru{en.“
Uma misli da smo neuko pome{ali seme i tim me{awem prouzro~ili
mnoge nevoqe: bolest, kratkove~nost, mr`wu i izdaju. Tako Uma misli a
to {to misli, nije kazala Alueti. Morala je, dakako, da prizna da je o~igledan raskol izme|u o~eva i sinova. Osudila je istupe teosina i wihova nastojawa da obustave sejawe.
Izdan ne veruje da sam nameravao da stvorim jednake: da sam tako {to
hteo, ne bih razvrstao ptice na vrane i gavranove, galebove i golubove, `une
i slavuje ni odelio ru`e od bo`ura, ka}un od gladiole. Niti bih vodi
darovao sposobnost da ~as bude oblak a ~as led i sneg. Da sam `udeo za jednakim, ne bih usitnio emocije na qubav i mr`wu, radost i tugu niti bih
um izdelio na ma{tu i se}awe, veru i sumwu. Ko ho}e da stvori jedin86
Amnezija / 3. Odniz
stvenost, ne deli telo i izvana i iznutra niti glavi daje ~elo i obraze,
nos i u{i, o~i i usta.
„Bog je stvorio sebe“, uverena je Alueta, „ostali su varijante. Mawe
su razlike izme|u Boga i Stvora nego izme|u stvora i stvora. Emocije su
i u Bogu iste. Isti im je um i isti su im i svi drugi izvori. Tvorac i stvor
su jednaki izvorom a razli~iti funkcijom.“
„Veliki ded je iskonom bio bli`i mome ocu nego meni“, tvrdi Izdan.
„S mojim i Omladovim ro|ewem ta blizina se smawila. Arbor }e biti jo{
udaqeniji. Posle }e se bliskost stalno razmicati. Ne}e ga od Po~etka
udaqiti evolucija nego redukcija. Ne}e se qudi odmicati od Boga ve} Bog
od qudi.“
„To mi ne znamo. To su samo pri~e.“
„Znamo da je seme prethodilo drvetu. Tome smo svedoci. A mo`emo li
da posvedo~imo da drvo ne puni seme svojim sokom. Ne mo`emo. Da smo teosini, rekli bismo da iz soka drveta nije nastala klica: da sok su{tine izdanka nije sok drveta. [ta to zna~i? To zna~i da se sin od oca i su{tinom razlikuje. U drvetu nije postanak. Jedno je roditeq a drugo dete.
Otac je seja~ tu|eg sopstva i zato ga nema u semenu, i zato je dete druga~ije
umom, izgledom i ma{tom. Sok drveta nije sok semena. Tu pretoka nema.
Pritoka se uliva u tok i u toku gubi posebnost - sok drveta ne mo`e da se
prelije u sok semena. Reka se obnavqa, wu osve`uju mlade vode, u krvotok
oca ne sliva se krv sina i zato sam sveden na osobnost i na vreme jednog
postojawa. Privremenost je tamo gde nema dolivawa.“
„Govori{ mi {to si ~uo od majke Stegine.“
„Ne. Pro~itao sam Filiusove ’Propovedi’. Tu Filius otkriva teosinima za{to }e Jerseni `iveti privremeno.“
„Malopre si rekao da Veliki ded nije `eleo da stvori Jednog“,
zapo~iwe Alueta novu polemiku s mu`em.
„Ne povla~im svoje re~i“, smeje se Izdan.
„Ako On nije `eleo jednakost, za{to je ti `eli{? Za{to me uverava{ da }e jedan sin da li~i Bogdaju, jedan Klijamu a jedan tebi?“
„Ra|a}e{ dok tako ne bude. Ja sam kraq koji nema svoj narod. Rodi}e{
mi narod.“
„Ne uzdaj se odvi{e u decu“, govorila je Stegina Maskiranom svaki
put kad bi u{ao u wenu sobu. „Deca su kao vetar a vetar malo podse}a na
toplinu i vodu iako se iz wih podigao, deca su kao svetlost a svetlost je
nejasno se}awe na Sunce od kojeg se odvojila.“
Setio se tih materinih re~i i kad je u Filiusovim „Propovedima“
pro~itao da je „~ovek samo prenosnik onog {to je Duh stvorio - drvo kroz
87
Amnezija / 3. Odniz
koje struji sok, sunce koje izra~uje svetlost.“ „Jedna majka ne mo`e roditi narod“, pobunila se ne`no Alueta. „Majka ne stvara ve} ra|a stvoreno.“
„Rodi}e{ stvoreno“.
Sad se Alueta setila Filiusove pri~e da su „deca i sunce i mesec,
zemqa i zvezde, travke i drve}e, reke i jezera, oblaci, magle, snegovi - sve
{to o~i vide i u{i ~uju, sve {to um dose`e i ruka dodiruje - sve je to Sin,
potomak, produkt - sve su to posebnosti Duha“.
„Ra|a}e{ dok ne rodi{ Prvog. Ho}u da saznam ko je Prvi. Odgovor
je u semenu a seme mo`e da bude svedok samo ako ga posejemo. Ja }u da sejem
a ti }e{ da ra|a{. Poseja}u i ~ekati. Hteo bih da znam kakva klica }e da
izbije. Onda }u da ~ekam mladicu, pa deblo, pa kro{wu, pa pupove, listove,
cvetove i plodove stalno s pitawem ho}e li izdanak da Mu nali~i. Zajedno
}emo da tra`imo istinu o Praocu. Zaputi}emo se ka Po~etku.“
Alueta se odmakla. Zakora~ila je ka salonu ali ju je, ne tra`e}i od
mene odobrewe, zaustavio Bioqub. U isto vreme joj je Biomemor skinuo senu
sa vijuge se}awa i sugerisao joj da Izdanu ka`e da je novo seme produkt
slu~aja.
„O svemu odlu~uje slu~aj. Da ti je u susret do{la neka druga, Arbor
ne bi bio Arbor. Delo oca zavr{ava tamo gde po~iwe delovawe sina. Nema
osobnosti koja traje ve~no ma i bila s neba. Lice klice nije lice stabla,
lice pupa nije lice cveta. U stvarawu sopstva u~estvuju mnogi. Izvor
iskona nije izvor svesti, izvor uspomene nije izvor nade. Sto o~eva se nadnelo nad sina pre no {to je ugledao sebe. Mawi je doprinos oca nego semena. Arboru nisi dao tugu a tugova}e; nisi mu dao bolest a bolova}e; nisi
mu dao starost a ostare}e; nisi mu dao smrt a umre}e. Bude li vi{i od tebe,
i visinu je doneo iz semena; bude li umniji od tebe, i um je dobio od semena.“
„Ne omalova`am ulogu semena ali mislim da je seme bez setve isto
{to i noga bez koraka, srce bez emocija, glava bez svesti, o~i bez vida, u{i
bez sluha, nos bez wuha, grlo bez glasa i dodir bez prstiju. Bez setve je seme
zgrudak materije.“
Alueta mu nije odgovorila. Ili nije znala {ta da mu ka`e ili je
nakanila da ~eka da blizanci, koje samo {to nije rodila, odgonetnu
zagonetku.
„Kefaliju moramo za{titi od teosina“, rekla je Uma prvosve{teniku
Pateru i ovaj je dve-tri sedmice kasnije poslao u Omzak dvanaest sve{tenika sa zadatkom da u blizini kraqeve palate sagrade svetili{te i podr`e
Izdana u verovawu da Bog poti~e iz duha a ~ovek, `ivotiwa i biqka iz
semena.
88
Amnezija / 3. Odniz
Odre|eno je da sve{tenike predvodi najmla|i u grupi. Pregledana
je Kwiga ro|enih i ustanovqeno da je sve{tenik Miros najmla|i.
Miros je pred Izdana izveo svih dvanaest misionara.
„[ta }e toliko sve{tenika za mene jednog? Ka`em jednog jer ni
jedan od moja tri sina nije punoletan.“
„Svedo~i}emo o Jednom“, ka`e Miros Izdanu.
„Bog nema svedoka. ^ak ni On sam ne zna ni{ta pouzdano o svom
poreklu. Misli da je pre ro|ewa bio Duh a misliti nije isto {to i znati.
^ovek mo`e da svedo~i o ro|ewu svojih sinova, o prvom pla~u i prvoj gladi i `e|i; mo`e da svedo~i o prvim koracima i prvim re~ima, o prvim
radovawima i prvim tugovawima. Mogu da svedo~im o svojim sinovima, o
Arboru, Telu i Razboru, ali ne mogu da svedo~im o Bogu iako je i On, kako
pri~a ka`e, najpre bio dete. Mi smo tek svedoci da je ve~an: da je najpre
stvorio op{te, semenku, a onda posebno, individuu. Svedoci smo Wegovog
prisustva i Wegove mo}i da univerzalnim impulsom izaziva i podsti~e
emocije, mi{qewa i se}awa. Ali ne mo`emo da tvrdimo da nije bio dete.
Ako nije, za{to novoro|en~e nije svesno sebe i svog okru`ewa, otkud neznawe i nese}awe. Ako Tvorac nije bio dete, otkud mu ideja da najpre stvori
dete i da ve} to prvo dete ne zna ni ko je ni odakle je. Otkud put iz mraka
u svetlo, iz besvesti u svest, iz nemo}i u mo}. Nije li i Stvoriteq tek po
zrewu otkrio da ume da izmi{qa, stvara i razara; nije li se i On, kao kakav
vajar, tek po li~nom zrewu prihvatio dleta.“
Miros je zagrlio Izdana.
„Do{li smo da Vam ka`emo da je utemeqiteq Jersene u prvoj semenci Drugog naniza i da }e, kad ta semenka prispe na red, ponovo da se rodiovaj put sa se}awem na se i sa istim mislima i emocijama kojima je u{ao
u Sina. Nare|eno nam je i da Vas informi{emo da }e prvi da vaskrsne Va{
Veliki ded. Va{ otac Klijam je drugi na redu. Kad do|e vreme povratka,
kad vode od u{}a poteku ka izvoru, kad se starost vrati u kolevku, mo}i
}e da se ka`e da se vratio Bog. Od tog dana ra|awe }e da bude vaskrsnu}e.
Da bi do tog do{lo, da bi se ostvario san o povratku istog, mora se sejati.“
„Sejati i samo sejati“, povisuje Izdan glas da bi ga u susednoj sobi
~ula Alueta.
„Veliki car }e da se vrati tek po ro|ewu posledweg deteta, po
dolasku onog u ~ijem je semenu. Taj Posledwi }e da bude svedok Carevog povratka. Onda }e se zbiti {to i na Po~etku: Car }e da postane otac, i
Wegov sin }e da postane otac, i tako do posledweg potomka.“
„Poma`em i pomo}i }u da se Prvi naniz {to pre odni`e,“ ka`e Izdan.
„Bog je stablo vaselene. Alueta je rodila Arbora. Bog je telo - rodila je
89
Amnezija / 3. Odniz
Tela; Bog je um - imamo Razbora; Bog je duh - rodi}e Mensa; Bog je oset i
ose}awe - rodi}e Sensuma; Bog se nadao - rodi}e Elpisa, Bog je sumwao - rodi}e Apistija; Bog se se}ao - rodi}e Memora. Nara|a}e se moja Alueta i
ra|awem vaskrsnuti Boga.“
„Veliki car je pre saobrazbe sa Sinom bio jedan i jedinstven Subjekt“,
ka`e Miros. „Stvorio je jednu iskru vatre, jednu kapqu vode, jednu semenku.
Znao je da je u jednom sve. Posle }e to Wegovo jedno da se razmno`i: jedno
zrno u bezbroj zrna, jedna iskra u bezbroj varnica, jedna kap u bezbroj
kapi. Sve se razmno`ava, ~ak i svetlost i voda. U svemu je klica `ivota.
Jedno }e da se razgrana u mno{tvo. Isto onako kako se `ir razgrana u
kro{wu. Celinu }e mo}i da sagledaju samo marqivi seja~i.“
„Nau~i}e kraq svoje sinove da Boga tra`e u bitku“, ka`e sve{tenik
Gordije. „Bitak je za{titnik i ~uvar porekla. Bez wegova nadzora vrsta
bi izgubila osobinu. Ne mewa se. Iz semena prelazi u telo, slu`i i semenu
i telu, i tako unedogled. Ne iskazuje se uvek na isti na~in, zavisan je od
poticaja. Mo`e da bude sve. Nije graditeq li~nog. Bitak je prva i ve~na
semenka. U wemu su svi izvori.“
Gordije je raspore|en na istok Kefalije.
Sve{tenik Nikon otputova}e na sever. On odavno propoveda da je Bog
saliva~ semena. Pita Izdana koga o~ekuje: Tvorca ili Seja~a. Savetuje mu
da ne o~ekuje samo jednog. Prvo }e da se vrati Seja~ pa tek zatim Tvorac.
I prvo seme iz Drugog naniza mora neko da poseje. Sve{tenik Kodrat }e
da podigne sveti{te na jugu. Zamolio je Izdana da mu po{aqe svog najmudrijeg sina da ga uveri da je vaskrs mogu} i preko Uma.
„Um }e Kefaliju da u~ini rajem. Um je telu {to i sunce zemqi, {to
i voda biqci. Um je izvor oseta i ose}awa, predoxbe i spoznaje, ma{te i
uspomene. Bez wega bi ~ovek bio gruda mesa s divqom du{om i zveriwim
hodom. Ne bi znao ko je i {ta ho}e. Pro{lost bi se trnula kao dan,
budu}nost mu ne bi osvitala ni kao `eqa ni kao ideja. Svetlost bi mu padala
sa neba no on ne bi znao da je u woj vatra; reka bi mu pokazala lice no on
ne bi bio svestan sebe. Um je tvorac re~i i mi{qewa, vere i nacije, himne
i zastave. Bez wega bi kwiga bila drvo, ku}a {uma, kamen, pesak; bez wega bi kaput bio ovca. Um je umetnik i izumiteq.“
Izdan je bio zadovoqan {to je sinu dao ime Razbor. Rodi li mu
Alueta k}er, nazva}e je Pansimom.
Sve{tenik Gorazda }e oti}i na jug. Pred polazak }e da zamoli kraqa
da ka`e svojim sinovima da je nagon seja~.
„Eno ga na grani, u polenu, eno ga u jajetu, eno ga u telu, ~e`wi i pogledu, poqupcu i grqewu. Bez nagona bi i telo svenulo i dah ispario. Niti
90
Amnezija / 3. Odniz
bi se cve}e {arenelo, niti bi se dozivale ptice. Nagon cvetove svija u
plodove, i pupove razvija u cve}e. Nagon je tamo gde se ~uje lepet i gde
{kripi krevet, gde le}u leptiri i gde zuje p~ele. Po wemu su i smrtnici jednaki sa Ve~nim. Uz wegovu pomo} vrati}e se Gospod.“
Sve{tenik Iznim je raspore|en u centralni deo Kefalije. Tu }e da
podigne najpre sveti{te a kasnije i grad. Dve-tri sedmice pred odlazak
rekao je Izdanu da se previ{e ne uzda u sinove.
„Boga ne}e vaskrsnuti tu|e sopstvo. Vaskrs je pokaz li~ne osobine a
li~ne kvalitete nema u individualnostima potowih. To je prva zapreka.
Druga prepreka je nesposobnost mu{kog udela da bez `enskog doprinosa
postane nova individualnost. Nastanak zavisi od zdru`ewa udela.
Pojedina~nost nije stvorio Jedan. Ona nije ni samo iz mu{kog ni samo iz
`enskog udela. Jedinka mo`e da bude i ovo i ono, i sa ovakvom i sa onakvom
predistorijom, mo`e da bude neke druge vere, nekog druga~ijeg mi{qewa,
mo`e da se emocijom iska`e na stotine na~ina. Ne ~ini iskon li~nost.
Po iskonu bi svi subjekti bili isti. Pojedina~nost nastaje iz saodnosa
mu{kog i `enskog udela i iz saodnosa iskona i uslova. Individualnost
je delo komunikacije koju je Tvorac samo inicirao stvarawem uma i nagona. Sopstvu je prethodila koegzistencija.“
Slu{aju}i strpqivo savete sve{tenika Izdan je primetio izvestan
odstup od glavne linije saocema ali su mu ti odstupi izgledali nebitni
i nenamerni pa im i nije pridavao posebnu pa`wu niti je na to upozorio
Mirosa.
Miros je izgleda od nekog ne{to na~uo jer je po~eo da prisustvuje svakom kraqevom primawu sve{tenika. Ta svoja dola`ewa je opravdavao
obavezom da o svemu izve{tava Veliku caricu.
Sve{tenik Geron je najstariji me|u misionarima. Wemu je Uma namenila ulogu savetnika.
U poruci, koju je Miros li~no uru~io Izdanu, Uma pi{e da je Geron
„dubok i dosledan u razmi{qawu i nepopustqiv u verovawu da je u Prvom
nanizu ograni~en broj zrna i da je u posledwem zrnu tog naniza sopstvo
Seja~a.“
„Kad se upotrebe nanizana zrna“, citira Uma Gerona, „sti}i }e se na
po~etak pa }e opet da se rode prvi ~ovek i prva `ena. Posle wih }e da do|e
drugi mu{karac i druga `ena i tako do posledweg mu{karca i posledwe
`ene. Ta odla`ewa nisu umirawa. Ne odlazi se u smrt ve} u privremeni
zaborav. Po~etak se ponavqa.“
Geron veruje da sam se u Klijama preobrazio zato {to u semenci koju sam posejao nije bilo li~nog.
91
Amnezija / 3. Odniz
„Op{ta semenka je op{ta osobinom“, navodi Uma Geronove re~i. „U
woj nema ni dosega oka, ni smisla glasa, ni osvedo~ewa srca i razuma.“
„Ne govori uvek kako ve}ina misli“, upozorava Uma Izdana, „ali to
{to ka`e je mudro i dobronamerno. Izmeri svaku re~ pre no {to je pusti
sa usana.“
Sve{tenici su pohvalili Izdana Umi. Napisali su joj da ima lepog, u~tivog i mudrog unuka. Izdan je iskoristio odu{evqewe sve{tenika i od Velike bake, kako je Umu zvao, izmolio da mu Oros izgradi onoliko gradova koliko mu Alueta rodi dece.
Alueta je postala majka petorice sinova i dveju k}eri. Gradovi su
sagra|eni samo za sinove. Obe k}eri, i Pansima i Sentima, osta}e u roditeqskom domu. Izdan }e ih nagovarati da se udaju i da mu svaka rodi po tri
unuka s imenima koja je bio namenio nero|enim sinovima.
Arbor je dobio prestonicu Omzak, Tel grad Temenac, Razbor ^eonik.
Memor Zatiq a Sensum Potiq. Izdan je hteo da nastavi setvu ali mu Alueta nije prihvatila `equ a ni Uma nije bila zato da se weni „lepi, u~tivi i mudri unuk“ u zenitu mladosti izruni u seme.
Sedam godina je Izdan mirovao. @iveo je podaqe od supruge, obilazio
tek sazidane bogomoqe, uzlazio na Oros, smi{qao i pisao Ustav i zakone.
Mo`da bi se do kraja odbio od sejawa da ga jedne rane zore nije probudila misao da je Bog u wegovom neposejanom semenu i da to seme mora da poseje.
Istog jutra je pozvao Gerona.
[email protected] da znate gde je lice Seja~a?“
„Zato sam Vas i pozvao. Do{li ste sa Orosa a gore znaju sve.“
„I Bogu se dogodilo {to i Vama: naslikao se na zrno gra{ka, ko{ticu
tre{we, `ir cera i bukve. Nije ponikao licem - eto {ta se desilo. Naslikao se na trbuh rodiqe a ona rodila nesli~ne. Eto za{to mu ne vidimo lice.
Pitate se je li u deci duhom. Samo duhom je u wima. Ka`ete da i deca, kao
i o~evi, ose}aju glad, `e|, strah. Samo izvorom li~e Stvoritequ. Ta~nije kazano: Li~e mu uzrokom i posledicom. Uzrok im je darovao iskon a
posledica im omogu}uje da postanu ve~ni. Bog je u ~oveku {to i voda u snegu:
neprimetan li~nim. Individualnost samo sebi li~i. Opstati se mo`e samo
produ`ewem vlastitosti. I vaskrsnuti se mo`e samo sopstvom.“
[email protected] li jo{ Onaj za kojega se tvrdi da je za sedam dana stvorio svet?
Nisu li Wega, kao i oca Klijama, sklonili pod masku? Je li `ivot na Orosu
sazidao Jedan?“
„Da bi jedna zgrada bila sagra|ena, nije dovoqan samo arhitekt ili
samo zidar, nisu dostatni samo graditeqi ve} i proizvo|a~i gra|e, ve} i
92
Amnezija / 3. Odniz
izumiteqi tvari, molekula i atoma, materije kao posebnosti, i materije
kao celine, i materije kao funkcije. Mnogo je malih tvoraca prethodilo
Velikom tvorcu. @ivot nije stvoren odjednom niti je izum Jednog stvarawe je dug proces. Veliki tvorac je nasledio male tvorce. Onda je
Stvoriteqa nasledio Sin a i Sin je graditeq. I Klijamovi sinovi su zidari. @ivot se neprekidno i uvek iznova stvara. Osporivo je mi{qewe
da je Postanak zavr{en. Verujem da se stalno nastaje: da je Stvarawe isto
{to i sejawe, ra|awe i trajawe - da i ono, kao i bi}e, traje kroz mladost,
zrelost i starost. Niko nije nastao odjednom i za sedam dana: ni najni`e
ni najvi{e bi}e. Mo`e se re}i da je Bog stvorio polen ali se ne mo`e re}i
da je taj isti Tvorac sastavio semenku i klicu, stapku i peteqku, pup i
cvet niti da je samo On zaslu`an za nastanak zametka i ro|ewe deteta; mo`e
se re}i da je stvorio Izvor ali se ne mo`e tvrditi da je Izvor ba{ onako
upotrebqen kako je zamislio.“
„Ako je, kao {to ka`ete, u Stvarawu u~estvovalo vi{e ~inioca,
otkud onda pri~a o Jednom i Jedinstvenom? Zbog ~ega se ne slave svi?“
„Zamislite da ste ponad vode i da gledate svoje lice. Koga vidite:
sebe ili tvari od kojih je sa~iweno lice? Vidite objediwene tvari. I Bog
je objediwenost - lice svekolikih lica.“
„Zna li se u kojoj semenci je Bog? Ka`em bog a mislim na svog Velikog deda Bogdaja. Zna li se u kojoj je semenci? Ukoliko je istina da je u
meni, mom ocu i mojim sinovima, onda ~ini {to i mi. U tom slu~aju je doprinos semena iznad darova neba i zemqe. Ne mogu da poverujem da sam od
neba i zemqe dobio oset i ose}awe, ma{tu, mi{qewe i memoriju.
Uverqivija mi je pri~a da sam sve to nasledio od Bi}a. Pitam se je li
Veliki ded u{ao u svog sina kao semenka ili kao ideja. Ako je u{ao kao
semenka, onda je moj otac On - onda sam i ja On - onda su i moji sinovi On.
Ukoliko je u{ao kao ideja, onda nismo On. Preda mnom je neodmrsiva
zagonetka. Moj um ne ume da odve`e ~vor.“
„Svi smo u istoj zgradi `ivota: i Bog, i ~ovek, i `ivotiwa i biqka. Svi smo u tom ve~nom zdawu od tri sprata i svi uzimamo iz istog izvora ali svi ne uzimamo jednaku koli~inu. Prvo Bog uzme svoje. Onda uzme
biqka, iza biqke `ivotiwa i na kraju ~ovek. Do Boga sti`e univerzalno, do Stvora vlastito. Izvor je isti a nivoi uzimawa razli~iti.
Ne govorim o nebu nego o semenu. U semenu su ta tri sprata.
Tako izgleda Velika semenka. Tako izgleda i semenka koju ste posejali, a takve }e da budu i semenke koje }e da poseju Va{i sinovi, unuci,
praunuci i ~ukununuci. Pred svima je uspon i uzlazak. Na tre}i sprat }e
da uza|e Va{ posledwi ro|ak.“
93
Amnezija / 3. Odniz
„Rekli su mi da je moj Veliki ded na svim spratovima su{tinom a
samo na tre}em svojim sopstvom. Kad }e moj posledwi ro|ak da uza|e na Tre}i
sprat?“
„Kad se upotrebi posledwa semenka. Ta semenka je u posledwem Va{em
ro|aku, u onom koji je na samom kraju Prvog naniza. Taj Va{ posledwi ro|ak
}e da poseje tu semenku. On ne}e biti otac ve} seja~. Bogu ne mo`e smrtnik da bude otac.“
„Ako je tako, a mora da je tako, onda sejemo seme u kojem je Bog samo
iskonom prisutan. Sejemo jer se samo setvom mo`e do}i do mog posledweg
ro|aka“.
„Tako je. Va{ posledwi ro|ak ne}e posejati samo iskon ve} i sve ostalo“
„Poseja}e Boga.“
Geron se nasmejao.
„Onda }u morati da nastavim sejawe. Neophodno je posejati sve.
Nikad se ne zna u kojoj je semenci vi{e osobina Boga.“
Geronu se ozarilo lice.
„Kao dete sam vi|ao Maskiranog. Onda nisam znao ko je pod maskom.
Danas znam da to nije bio moj Veliki ded. Sada znam da je Ded pod druga~ijom
maskom. Prvo je imao lice moga oca, zatim je dobio moje lice, onda se sklonio ispod lica mojih sinova.“
„Da se nije saobrazio sa smrtnikom, ne bi se mewao licem. Bio bi samosvojan. On je danas semenka a u semenci je i lice klice, i lice mladice,
i lice debla, i lice pupoqka, i lice lista i cveta, i lice polena. Maskirani nije bog jer se nije pokazivao licima potomaka.“
„^ovek je varijanta Boga“, ponovio je Izdan Uminu misao. „Bog se saobrazio s nama. Skupa gladujemo i `ednimo, hodamo, stojimo, sedimo i
le`imo; skupa mislimo i ose}amo, gledamo i slu{amo.“
„Potpunog sajedna~ewa nema. ^ovek nikad ne}e biti bog. Ni Bog nikad ne}e biti ~ovek.“
„Zna li se gde je zametak vaskrsnu}a? Ako je u polenu, niko ne}e biti
{to je bio po{to polen slu~ajno nalazi partnera; ako je u klici, povratnik }e mo}i da bude {to je bio samo ako je potowi uslov jednak prethodnom uslovu. Novi uslov bi morao da bude jednak starom uslovu celom lininijom Ve~nosti. Potowi bi, u tom slu~aju, izgubili vlastitost. Procesi
`ivqewa bi bili zaustavqeni i okameweni. @ivot bi ve~no stajao po{to
bez ustaqenosti nema stalnog uslova a bez nemewivog uslova nema ni
ve~nog sopstva. Prihvatqivo je mi{qewe da povratka nema dok god se u
seme ne uvaja uspomena. Nije va`no samo lice, va`na je i svesnost sebe.“
94
Amnezija / 3. Odniz
„Ni svest o sebi se ne mo`e obnoviti dok se ne na|e u istom uslovu.
Moj Veliki ded }e morati da se vrati na Oros, u nepromewivost. Za Wega
nisam zabrinut. Zabrinut sam za oca Klijama i sve nas - wegove potomke.
Nama je budu}nost hartija koja ne prima boje sada{wosti i pro{losti.
Budu}nost Sunca u Jerseni je cvet, budu}nost oblaka izvor. Gde je tu
vaskrs? Izra~ujemo se kroz ideje, misli i emocije, ali to nismo mi. To ne
mo`e da stane u na{e se}awe ni u na{e seme. Subjekt ovde ne uspeva da poseje sebe. Zaustavqen je u sada{wosti i odatle mu nema izlaska. Mo`e da se
se}a, mo`e da predvi|a, ali ne mo`e da napusti vreme. Na{e prebivali{te
je ogra|eno i iz wega nikad ne bismo iza{li da na kraju Prvog naniza nije semenka koju }e da poseje moj posledwi ro|ak. Mora}u da nastavim sejawe po{to nas samo sejawe mo`e da dovede do Drugog naniza.“
„Mislim da se ve} vaskrsava op{tim. Stalno se ra|a, raste i ja~a.
Ponavqaju se glad, `e|, strah, razbor, emocije, pam}ewe. Sve noge kora~aju,
o~i gledaju, u{i slu{aju. Tu su }elije i wihovo umna`awe i nestajawe.
U svim telima su voda i `elezo, u svim glavama vijuge, u svim grudima srce.
Obnavqaju se tuga i radost, nada i bezna|e. Od prapo~etka se vaskrsava
op{tim. Ne ponavqa se samo ono {to je su{tinski li~no. Zasad je tako.“
„U~e me da je bitak za{titnik i ~uvar porekla. Po{tena bi usta bez
oklevawa priznala da je bitak Bog. Obe}avaju mi da }e Um da u~ini Nizinu
ve~nom a pre{u}uju da je i Um Bog. Tvrde da Nagon seje i mno`i seme a ne
ka`u da je i Nagon Bog. Tra`e da slavim Uslov. Slavim ga ali sa saznawem
da ni~ega ne bi bilo bez upliva Boga.“
„Ne dozvolite da Vam prevare decu. Nau~ite ih da samo istinu ~uju
i da samo wu vide.“
„Nau~i}u i sebe i wih da se Svevi{wi saobrazio sa Sinom i da bez
tog saobra`ewa ne bi bilo ni mene ni wih. Nau~i}u ih da Ga vrate sejawem.
Samo setva mo`e da Ga izvede iz tu|eg semena.“
„Privremenost prevesti u Ve~nost a smrt u `ivot.“
„Sejati sve dotle dok uspomena ne pre|e u seme i dok se ne po~ne
ra|ati.“
„Va{a Velika baka je odobrila da jo{ jedanput posejete“, nasme{io
se Geron. „Uverio sam je da je Veliki car prisutniji u neposejanom nego
u posejanom.“
Gerom se ni ovaj put nije prevario. U Izdanovom i Aluetinom {estom sinu sam zaista najprisutniji. To }e da iza|e na videlo ve} u petoj godini `ivota princa Peluda. Ve} tad }e da se poka`e da }e, kad odraste,
da nadma{i svoju stariju bra}u.
95
Amnezija / 4. Odniz
4. ODNIZ
Izdanov brat Omlad nikad nije saznao ko mu je otac. Nau~ili su ga
da je, pre ro|ewa, bio osobina bez funkcije, nedose`na i apstraktna,
ne{to kao ideja ili misao neuhva}ena glasom, re~ju, bojom, zvukom i
dodirom - um bez vijuga, ma{ta bez usporedbe, qubav bez srca, poqubac bez
usana - da je sve to bio do ulaska u seme i da mu je osobina, tek po prelasku
u konkretnost, postala dose`na i pogledu i dodiru, i mi{qewu i ose}awu.
Stegina je verovala, i to svoje uverewe je prenela na Izdana, a Izdan na
Omlada, da Duh po ulasku u tvar gubi osobinu ve~nosti i da, kao privremenost, postaje smrtan. Nau~ili su Omlada da je su{tina nemewivi deo
Duha i da je otporna na sve zemaqske neda}e. Re~eno mu je da su{tina prethodi li~noj osobini. Nije mu kazano od koga je nasledio praosobinu. Ili ne
zna ili ne}e da prizna da putujem kroz seme i da se ne ra|am celim svojim sopstvom. Ili ne zna ili ne}e da zna da sam prvi ali ne i jedini tvorac. Da sam jedini, Klijam bi se rodio dovr{en. Imao bi sve. Znao bi kako
da se odbrani od bolesti, starewa, zaborava i smrti. Znao bi da }e da se
ponovo rodi. Umeo bi {to i Priroda: da sebi prema potrebi preina~uje lice.
Umeo bi da se reprodukuje u se, u svoje lice i svoj stas, u svoje mi{qewe
i svoje se}awe. Da sam takvog sina stvorio, i mla|i unuk Omlad bi priznao da sam Tvorac. Vi{e bi verovao saocemima nego teosinima.
Teosini ga podr`avaju u uverewu da je u po~etku bio osobina i da se
iz te osobine docnije pokazalo lice: da su se najpre pojavile siluete i da
su se onda ukazale o~i, nozdrve, usne i u{i, i da su se senke uve}avale i
prelivale sve dok se nisu stvrdnule u telo.
Nervira me ta pri~a. Nemam, na`alost, vi{e svoja usta da svedo~im
da je i Omlad nastao kao i Izdan. Razlike izme|u mog i wegovog nastanka
ima i ona je u tome {to je on iza{ao iz materije a ja iz duha. Samo Prvi
je do{ao iz duha. Lice sam dobio iz nelica. Omlad je lice dobio iz lica.
Meni je prethodio dah a wemu i telo i dah.
Stegina je odredila da Omlad, kad postane punoletan, odseli na sever Jersene.
Do{ao je u gustu {umu. Nije razumeo ni jezik drve}a ni jezik `ivotiwa. Pomislio je da su mu nepotrebne u{i. Poku{ao je da se vrati i
96
Amnezija / 4. Odniz
nai{ao na duboku useklinu. Nije mogao napred. Pomislio je da su mu
nepotrebne noge. U blizini je ~uo glasove zveri pa se sklonio u spiqu. U
spiqi je mogao da vidi samo svoju senku ali i wu tek kad bi kroz otvor zavirilo predve~erwe sunce. Pomislio je da su mu nepotrebne o~i. U spiqu
nisu dopirali mirisi cve}a pa je pomislio da mu ne treba wuh. @iveo je
sam, bez sagovornika. Pomislio je da su mu nepotrebne re~i. Mogao je da
razmi{qa i ma{ta, ~ezne i voli, da se se}a i da se dodiruje. Bio je sre}an
{to makar ne{to treba.
„Ovde }u da `ivim samo iskonom“, rekao je svojoj silueti. „Izvr{ava}u samo dve-tri naredbe nagona.“
Bilo bi kako je zamislio da u seni drveta nije ugledao Kingu. Istu
onu princezu Kingu s kojom se upoznao na Orosu.
Osmehnuo se i shvatio da bez usana ne bi videla osmeh.
Kasnije }e {to{ta da otkrije: da su emocijama neophodne o~i, u{i,
usne, srce. Tek je po ponovnom susretu sa Kingom uvideo koliko je duh zavisan od tela.
Kra}e vreme lutali su {umom a onda su izbili na laz i odlu~ili da
se tu nastane.
Na tom mestu je podignuta palata i utemeqena kraqevina Soma. Ime
kraqevine smislila je Kinga i tim imenom poru~ila svima da je duhu
neophodno telo.
Mesec dana po Omladovom krunisawu Kinga je otkrila da se posejano
seme primilo. A kad je, osam meseci kasnije, pokazala mu`u sina, telo bez
misli i ose}awa, ma{te i se}awa, oboje su pomislili da tvar prethodi svemu - da prvo nastane kremen pa tek onda iskra, prvo voda pa tek zatim para.
Princ Lepur je br`e od godina rastao i sa petnaestak leta bio i vi{i
i krupniji od oca, du`ih i sna`nijih ruku, {irih ramena i te`eg koraka. Wegov mla|i brat Timur vi{e je odrastao umom nego telom. Wihova
sestra Petala bila je niska rastom i hitra korakom. Nije ju resio samo
dubok um nego i rumen lica i plavet o~iju.
Sad se Omlad na{ao pred pitawem otkud Lepuru vi{ak tela kad se
ni nebo ni zemqa nisu smawili. Za{to je Timur ni`i od oca i brata i
otkud mu vi{e uma i talenta? Otkud Petali tolika lepota kad se cve}e
nije promenilo.
Kingu nisu mu~ile zagonetke - bila je sre}na {to su deca zdrava i
{to }e mo}i da ih poka`u Umi i Stegini. Moje prisustvo nije zapa`ala
a o Klijamu je ~ula {to i Filius: da je telo darovao vodi a duh nebu i da
}e, kad do|e na red, da se ponovo rodi.
97
Amnezija / 4. Odniz
Sa Orosa su neprestano pristizala nova razmi{qawa. Kako je koji
izdanak u Nizini stasao, tako su ga potkresavali. Odozgo su sejali a odozdo primali ili odbacivali. Mnoga zrna su na{la plodno tlo, samo poneko
bi palo na kamen. Praunuk Timur je bio tvrda stena, tvr|a nego {to se o~ekivalo. Odbio je da misli da mu je ded dete Duha. Odbio je i da veruje da je u
j e d n o j semenci bio ceo `ivot. Ube|ivao je i oca i majku, i brata i sestru da je izvora onoliko koliko i vrsta. Nije odobravao mi{qewa onih
koji tvrde da od mene poti~e sve. Nepokolebqiv je u dokazivawu da sam praotac samo svog plemena. Nepopustqiv je i kad dokazuje da nisam tvorac ve}
seja~: da sam sejao, presa|ivao i kalemio ali da nisam zamesio seme niti
u wega uvukao klicu. Odbio je da veruje da su seme doneli vetrovi, ptice
i vode. Nije hteo da misli tu|om glavom. Suprostavio se o~evom verovawu
da mu je otac Duh.
„Svaki Jersen, pa i ti, bude najpre semenka. @ivi u semenci polovicom `ivota, mu{kom ili `enskom osobinom. Tu jo{ nema svoje lice. Onda
otac poseje semenku a majka rodi lice. I tako stalno. U novom semenu, u
onom iz kojeg je iza{lo novoro|en~e, ne nalazimo oca. Ili je i{~ezao ili
se saobrazio s detetom. Ili se, kao {to saocemi propovedaju, sklonio u
su{tinu odakle }e, kad do|e na red, da se vrati.“
Sukobio se i sa materinim stavom „da }e, kad Sunce zameni Zvezda
ve~nosti, u Jerseni da `ive vi{i i sna`niji qudi i br`e i ja~e `ivotiwe i da }e vo}e i povr}e da bude krupnije, so~nije i ukusnije.“
Su~elio se s mi{qewem sve{tenika Aramika „da je sin kaznio oca
poni{tiv{i u sebi svaku uspomenu“.
„Moja saznawa su druga~ija“, rekao je sve{teniku. „Mislim da je u
semenu presu|eno obojici: da je otac sveden na iskon a sin na funkciju.
Verujem da je svaki seja~ pred te{kim pitawem da li mu je u semenu genije ili ludak, zdravqe ili bolest, hrabrost ili pla{qivost, {krtac ili
rasipnik. Zabrinut je i Bog. Wega izlu|uje pitawe ¥{ta }e da bude sa iskonom’. Zami{qam ih ispred porodi~nog stabla u trenutku kad }e iz pupova da se pomole cvetovi.“
„Tvor~evo dleto ne useca u kamen mrak“, zamerio je skulptoru {to
je lice u kamen uklesane `ene oblio suzama. „Zato u kamenu i nema tame.
U kamenu je varnica do varnice.“
„[ta da napi{em o Velikom pradedu?“ pitao je majku Kingu. „Da li
da mu opi{em kratak boravak u Nizini ili da prikupim svedo~ewa o
Wegovom `ivotu na Orosu? Bi li ova moja dilema mogla biti okosnica
¥Biografije’? Da li }e moja nakana da obraduje Veliku prabaku? Ne bih
`eleo da je razo~aram svojim uverewem da je `ivotni put Boga u ¥op{toj
98
Amnezija / 4. Odniz
biografiji’. Mislim, zapravo, da uskrsnu}e nije povratak u li~nu biografiju ve} bu|ewe uspavane svesti o sebi i o onima s kojima smo `iveli.
Dvoumim se i oko pitawa odakle po~eti: da li od jutra prapo~etka ili od
jutra kad je Veliki praded obavio setvu. Ili od trenutka kad je iz zaseva
izbila mladica. Ili od dana kad je prime}eno da je mladica postala deblo. Ili kad su deblo nadsenile grane.“
„[ta o tome misli Lepur?“
„Lepur misli da ne bi trebalo da pi{em samo o Velikom pradedu.
Ka`e da je u stvarawu `ivota u Nizini u~estvovala i Velika prabaka.
Uverava me da ni{ta nije od jednog: da Um bez poticaja ne ume da stvara,
da je izvor ma{te u stvarnosti a izvor stvarnosti u ma{ti - da je srp kopija mladog meseca, bakqa stapke i cveta, vile palmine grane. Misli da je
uzor izvor svakom stvarawu. Ne prestaje da me ube|uje da je Stvarawe sveta prethodilo stvarawu svesti o li~nom .“
„Ne verujem da stvaralac mo`e da bude neko ko nije svestan sebe. Lepur
je verovatno hteo da ka`e da u ~asu stvarawa Bog nije gledao sebe ve}
obli~je svoje Ideje. Je li imao uzor? Morao je da ga ima. Nije li imao uzor
pred o~ima, imao ga je iza ~ela.“
„Te`iti ka li~nom isto je {to i `eleti smrt.“
„Ko to ka`e?“
„Lepur.“
„Rekao ti je ono {to je ~uo od pesnika Ramrama. A Ramram misli da
je smrt samo tamo gde smo se odmakli od Univerzuma. ¥Trenutak }e da postane ve~an’, ka`e Ramram, ¥samo ako bude li~io Ve~nosti. Ka`em li da je
oko nebo, u~ini}u oko ve~nim. [to vi{e gradimo li~no, vi{e se udaqujemo od univerzalnog. Smrt je pomra~ewe samospoznaje, a samospoznaju neguje ~ovek’.Lepurje negde slu{ao Ramrama.Mladost voli da opona{a zrelost.“
„Nisam ~itao Ramramove pesme. Nije mi o wima govorio dok me u~io
kako nastaje pesma. Izgleda da se Lepuru vi{e poveravao. Mene, dodu{e,
nikad nije ponela poezija. Volim graditeqstvo i skulpturu. Hteo bih da
proniknem u tajnu nastanka semena. Ima trenutaka kad mi se u~ini da je
mermer, u koji klesari usecaju svoje vizije, moja du{a a crte`i, prema kojima kle{u, `ivot koji sam od`iveo i koji sada vra}am u se}awe.“
„Pitaj skulptora Maleusa {ta da napi{e{ o Velikom pradedu.
Mo`da }e da ti koristi wegov savet.“
„Ve} sam razgovarao s wim.“ „
„I {ta ti je savetovao?“
„Va{ Veliki praded je“, rekao mi je Maleus, „stvorio {krte i rasipne, pla{qive i hrabre, mudre i naivne i sve odreda stavio u seme.“
99
Amnezija / 4. Odniz
„Rekao ti je da opi{e{ sve.“
„Tako sam ga i ja razumeo. Rekao mi je, tako|e, da ne odla`em posao.
¥Starost ne mo`e {to mo`e mladost’, potap{ao me po desnom ramenu. „[to
sam video ju~e, jutros je raspr{ilo sunce.“
„A Lepuru je jednom prilikom priznao da dleto nije seme pa da vrati
su{tinu.“
„A da se posavetujem s ocem?“
„Omladu je pro{lost ostala u magli i on o woj ne ume druga~ije da
razmi{qa od onog {to je kao dete ~uo. A ~uo je da mu je otac Duh i od toga, {to je ~uo, ni u jednom trenu nije odstupio. Pro{lost nije uspeo da
odgonetne ali je sada{wost sasvim razumeo. Video je da mu deca nisu izdanci duha ve} semena: da ste deca Duha, ja bih vas, bez u~e{}a oca, rodila. Deca dolaze iz semena a seme nije duh ve} materija.“
„^uo sam da ga je Filius ukorio. Otkud ukor ako otac i danas veruje da je dete Duha.“
„Filius je teosin a teosini su uglavnom okupili one Oro{ane koji su u svom prethodnom `ivotu bili `rtve diktature. U to vreme u Radazi
je vladao zloglasni diktator Papolan. Ko je jednom mu~en, zatvaran,
izvo|en pred no` i uspiwan na ve{ala, boji se i vlastite sene a nekmoli
ponovnog izlaska pred Papolana i wegova bigota Tujemana. Okupili su te
nevoqnike i ubedili ih da }e, budu li sejali, da vaskrsnu svoje mu~iteqe. Filius je zloupotrebio wihov strah. Osudio je tvoga deda Klijama na
smrt i sve u~inio da tvoj otac ostane u uverewu da je u Nizinu si{ao s neba u liku Duha.“
„Je li oca upla{ila Filiusova qutwa?“
„Nije. Ja sam pisala Filiusu. Ja sam besmrtna i ne bojim se wegovih pretwi. Pisala sam mu da se Omlad li~no uverio da su nam deca iz semena a ne iz duha.“
„Je li otac zna {to si pisala?“
„Nikad ga ni u {ta nisam uveravala iako sam oduvek verovala da je
samo prva semenka skrutak duha. Ni{ta mu nisam ni potvr|ivala ni osporavala. Mislila sam da }e, kad vidi decu, da se osvesti.“
„Nije se promenio. Se}am se da smo ga brat i ja pitali otkud `ivot
tamo gde nije `iveo Bog. Otkud ova gusta {uma, otkud cve}e, trava, trwe,
gqive i jagode; ko dovede zveri, ptice, ose i leptire.
¥Otkud {uma?’ - za~udio se na{em pitawu. ¥I {uma je nekad bila vazduh. Kao i sneg. Onda se vazduh skrutio u seme a seme palo na plodno tle.
Tako je nastala {uma.’
¥A `ivotiwe?’
100
Amnezija / 4. Odniz
¥I one su iz vazduha. Zar vam leptiri ne li~e pahuqicama? Zar vas
ptice ne podse}aju na oblake.’
¥I lisica li~i oblaku’, rekao sam. ¥I vukovi li~e oblacima.’
Onda smo Lepur i ja izlazili na ~istinu da uspore|ujemo oblake sa
ovom i onom `ivotiwom, ovim ili onim grmom. ^ak smo i sebe nalazili
gore.
Danas znamo ko je ko i {to je {to. Danas ne verujemo da su {ume, grmqe i cvetovi nastali od vazduha.
To znam. Ali ne znam za{to je Bog nastavio da stvara. Stvorio je
savr{enu pticu i nenadma{an cvet; stvorio je lepotu koju je nemogu}e prevazi}i, snagu slona i lukavost lisice, brz korak i visok skok - stvorio
je savr{eniju `ivotiwu i biqku nego {to je ~ovek. Za{to je onda nastavio
da stvara? Nije li ga na to navelo saznawe da je malo uma dao stvorenom malo razbora i ni{ta ideja, nade i ma{te.“
„Verovatno je zato nastavio da stvara. Da zapo~eto nije koliko-toliko
usavr{io, danas biste mukali ili blejali, cvrkutali ili lajali.“
I Timur i Kinga su prasnuli u smeh.
„Ne mo`e se re}i da je nastavio stvarawe zato {to se setio da me|u
stvorenima nema graditeqa, skulptora, slikara i peva~a. Imao je nenadma{nog peva~a slavuja, nedosti`ne graditeqe i skulptore p~ele i paukove,
glumca-kameleona. Imao je ve{tije od ~oveka.“
„Nije li produ`io stvarawe zbog govora?“
„I `ivotiwe se sporazumevaju, i one su ve{te i u umiqavawu i u
prepirci.“
„Ni zbog iskona nije morao da se saobra`ava.“
„Ta~no. I `ivotiwe vole, i one se osve}uju.“
„Mislim da je jedino opravdawe za nastavak stvarawa u potrebi za
tuma~em. Bio mu je potreban neko ko }e stvoreno da shvati i prihvati. Hteo
je da ima svedoka. Primetio je da je u stvoreno malo ulo`eno razuma i ni{ta
nade i memorije.“
„Hteo je da stvori sebe. Ne zna se pouzdano za{to nije stao ali se zna
da se svesno saobrazio sa stvorenim.“
Kinga je bila sre}na {to ima tako pametnog sina a Timur {to mu je
majka lepa, pametna i ve~na i {to }e, kad se ponovo rodi, imati ko da ga
~eka. I wega i Lepura, i Petalu i oca Omlada.
Lepur se nije mnogo raspitivao za poreklo. Od majke je ~uo da mu je
ded Klijam a od oca da mu je ded Duh. Imao je dva deda i ni jedan, {to se
wegovog se}awa ti~e, nije imao svoje lice. Lepura su vi{e interesovali
arhitekti, zidari, stolari, moleri i svi drugi koji su si{li sa Orosa da
101
Amnezija / 4. Odniz
izgrade prestonicu Some nego propovednici, sve{tenici, mislioci i
kwi`evnici. Voleo je da bude i sa skulptorima i slikarima jer su i oni
u~estvovali u gra|ewu i ulep{avawu prestonice Plot. Muzi~are je uporno
izbegavao. Ali je zato rado slu{ao slavuje, fijuk vetra i `uborewe vode.
Od majke Kinge je saznao da }e, po odlasku oca sa prestola, da preuzme
krunu i ta predstoje}a obaveza ga je prisiqavala da se dru`i s politi~arima i pravnicima i da prou~ava zakonodavstvo Orosa kako bi, kad postane
kraq, mogao {to uspe{nije da obavqa vladarsku du`nost. Svestan da }e i
on, kao i wegov otac Omlad i wegov stric Izdan, biti kraq bez naroda, odlu~io je da se {to pre o`eni i stekne decu.
Uma mu je poslala tri lepe princeze da jednu o`eni a dve po{aqe
ro|acima u Kefaliju. Sve tri devojke su mu se dopale pa ih je sve tri i
zadr`ao i tako postao prvi vladar u Jerseni koji se u istom danu triput
ven~ao. Sve tri kraqice su rodile po ~etvero dece i svu tu decu je Lepur
zbrinuo. Uz Uminu i Kinginu pomo} svakom sinu i svakoj k}eri je izgradio po palatu i oko palate podigao grad. Tako je Soma za wegove vladavine
postala mo}na kraqevina.
Pozive, {to su uporno stizali od Ume, Omladova i Kingina k}i
Petala primala je samo jednim uhom. Vi{e je volela da prisustvuje razgovorima svoje bra}e. Divila se obojici, ~ak i onda kad su razli~ito govorili i kad su se lomili oko pitawa na koje bi i dete umelo da odgovori.
Podr`avala ih je i kad su se sva|ali i kad su se grlili. Kinga ju je
uspore|ivala s dedom Klijamom {to zbog prihvatawa opre~nih mi{qewa, {to zbog sustezawa da i sama ne{to smisli. Omlad je u woj video svoje lepo dete.
Kinga je uspela da je nagovori da uza|e na Oros. Gore }e i vi{e i boqe da nau~i. Vrati}e se u Somu ~im doraste za udaju. U Somu je si{lo mnogo mladih sve{tenika pa }e mo}i i da bira i da bude izabrana.
[email protected] je dolazak, zastanak i odlazak“, setio se Omlad Ramramove
pesme dok se opra{tao od k}eri. „Ne razdvaja jutro samo no} od dana nego
i decu od oca i majke; ne otkida jesen samo listove sa grana ve} i sestru
od bra}e.“
Petala se tek sa brega obazrela. Nije videla ni oca ni majku, ni brata Timura ni brata Lepura jer su suze zastrle udolinu.
Za Petalom se, koji mesec kasnije, zaputio Timur. Dve-tri sedmice
put ga je vodio ka Orosu a onda su noge, na{av{i se pod uzvisinom, skrenule
niza stranu.
Lepur je ostao sa ocem i majkom.
102
Amnezija / 4. Odniz
[to se seme, koje sam u Nizini posejao, vi{e razmno`ava, to vi{e
samom sebi li~im stablu poniklom nasred Jersene. Ose}am da se, zajedno
s tim stablom, razgranavam u sve {iru i gu{}u kro{wu i da }u da natkrilim celu Nizinu. Omladova i Izdanova deca }e da se razmile isto onako
kako se bude {irila kro{wa. Sa svakim }e da ode poneki deo mene. Neko
}e da ponese vi{e uma, neko vi{e emocija, neko vi{e ma{te. Jo{ malo pa
}u da se ukorenim i u najudaqenije delove Jersene.
Ve} sam iz debla pre{ao u kro{wu. Gore su me izneli najpre Izdanovi
i Aluetini sinovi i k}eri a zatim i Omladova i Kingina deca. Ka istoku
i jugu kro{wu je ra{irio Izdan a ka severu i zapadu Omlad.
Najprisutniji sam u dvojici, u Timuru i Peludu, i te dve ra~ve }e
me, uglavnom, i dovesti do ciqa. U Timuru i Peludu ni~im nisam ograni~en. Mogu da se ispoqim celim bitkom. Ne znam ni {ta je zamra~enost uma,
ni {ta je prikrivawe emocija, ni {ta je prisila i zabrana. Letim ra{irenih krila i di{em punim dahom. Jedini problem mi je jezik. Ne razumem
{ta govore. Zaglu{en sam jedva razgovetnim glasovima. Mora}u da nau~im
wihov jezik kako o istim doga|ajima ne bismo svedo~ili razli~ito. Ne}u
da budem povratnik koji {u{ti kao drvo ni da mi wihov govor li~i
cvrkutawu vrabaca; ne}u da grmim kao grom a da oni `ubore kao voda; ne}u
da fiju~em kao vetar a da oni trepere kao listovi. @elim da naporedo rastemo. Ma bili qudi, `ivotiwe, biqke, ma bili stvorovi ili bogovi, svi smo
najpre deca, onda mladi}i, sredwaci i starci. @elim i da naporedo starimo. Svi po~eci, pa i po~etak mog puta, mawe znaju i mawe vide i ose}aju.
Sredina je zrelija shvatawem. U starosti je vrhunac mudrosti. @elim da
budem i neznalica i sveznalica. Ho}u da mi `ivotopis bude ispuwen
`ivotom.
Memora me pitala, i to weno pitawe }e da me prati celim putem kroz
Prvi naniz, da li silazim u Nizinu da posejem smrt ili `ivot. Tada nisam
znao za{to me to pita. Danas znam da me podse}a na vreme stvarawa prvog
`ivota na Orosu i da misli da }u se opet nepripremqen otisnuti na put:
da }e moja brzopletost da prouzro~i mnoge pote{ko}e i meni i varijantama mene.
Prvo Memorino pitawe odnosilo se na smrtnost. U~inilo joj se da
nisam svestan posledica sopstvene samouverenosti. ^udila se kako mogu
da prospem seme u vatru i da o~ekujem wegovo klijawe. ^udila se, tako|e,
kako mogu da okliznem nepliva~a u reku i o~ekujem da }e da pre`ivi.
Tada nisam umeo da joj odgovorim - danas bez mucawa mogu da ka`em
da sve te smrti, prirodne i nasilne, sva ta ubistva i samoubistva, spaqivawa i utapqawa u Prvom nanizu Orosa, nisu ni{ta drugo do provera iz103
Amnezija / 4. Odniz
dr`qivosti mojih izuma. Sve je to povratak `ivota prvoj osobini, svetlu
koje se u pradavno vreme bilo skrutilo u moje telo a odatle izra~ilo pa
se kondenzovalo: prvo u semenu kap a zatim u lice Sina i bezli~je Oca. Ne
raduju me ti odlasci. Ne `elim da se vra}amo kroz smrt. Zamislio sam da
svaki pojedinac, ma bio otac ili sin, bude vlastit dolaskom, boravkom i
odlaskom. Smislio sam da se razlikujemo. Ko je, u zanosu stvarawa, mogao
da pretpostavi da }u da se predomislim i po`elim povratak kroz seme.
Slede}e otvrdwavawe mene-energije u mene-tvar prove{}u smi{qenije.
Izbe}i }u stare oma{ke i ne izlaziti iz semena pre no {to se ponovo rodim.
Tek po mom ro|ewu }e mo}i da se ra|aju drugi. Tako }e da se potomcima izbije iz nadle`nosti sudbina o~eva. Ne}u im dati da nas zaboravqaju - da moje seme preta~u u svoje kombinacije. Ra|a}e lica predaka. Ne}u dopustiti da se osve}uju i da, pomra~eni mr`wom, odgone nevoqene u zaborav. ^ekam
da se Prvi naniz odni`e: da se tela raspr{e u varnice, u prasvetlo, iskru
i sunca i biogena. To ~ekam i to, evo, poru~ujem propovednicima koji o~ekuju povratak iz groba. Ne}u se vratiti iz smrti. Prva osobina ne umire.
Vrati}u se kroz seme.
Jerseni }e vi{e od mene da se pla{e smrti. Dok budu mladi i zdravi,
ideja }e da im bude nadomestak za ve~nost i jedina svetla ta~ka budu}nosti, ali kad se razbole i ostare, u ideji }e da ugine klica nade. Ideja-slika ili ideja-statua nije {to i li~ni `ivot ve} simbol besmrtnosti. Govori se da je veliki pesnik besmrtan. ^ime je besmrtan? Zar idejom koja nije
on ili stihom koji, tako|e, nije on? Besmrtnost nije ni `ivotopis pojedinca, pesnika, skulptora, slikara, muzi~ara, nau~ewaka, filozofa, proroka i politi~ara. Ne bih `eleo da opstanem samo idejom niti i~im
drugim u ~emu nisam sopstven. Hteo bih da se vratim svojim sopstvom. Laskavo je biti besmrtnik ali to nije su{tina mene. ^im sam se saobrazio sa
Klijamom, izgubio sam besmrtnost pa se kao besmrtnik i ne mogu vratiti
dok se ne odni`e Prvi naniz. Vra}a}u se kao smrtnik: dolaziti i odlaziti, postojati i nestajati, nicati i venuti. Jednom re~ju, ne}u biti {to
sam bio. Tako }e to da bude dok se ne rodi posledwi sin Prvog naniza.
Memora misli da Jerseni ni u Drugom nanizu ne}e `iveti ve~no.
„I po odnizu Drugog naniza“, predvi|a Memora, „rodi}e se bog-sin.
Od wega }e stvarawe da pote~e ka po~etku, ka povratku. Wegov prvi sin
ne}e biti ve~an. Ni wegovi daqi potomci ne}e biti ve~ni. Tek }e mu
posledwi potomak da bude ve~an. I od tog wegovog posledweg potomka }e
da pote~e novo pokolewe. Tad }e `ivot da se odnizuje ka onom koji je
Prvom bogu bio zadwi potomak. Onda }e se opet niska potomstva odnizati i taj od koga se odnizivawe okrene ka pro{losti, posta}e ve~an i otac
104
Amnezija / 4. Odniz
novog pokolewa. To novo potomstvo }e da se izni`e sve do prve ta~ke, do
prvog po~etka, a onda }e opet da se rodi novi sin-bog i od wega }e da se izvije nova loza potomaka i taj tok }e od prvog izvora te}i do prvog u{}a, to
jest do novog izvora. I tako }e `ivot te}i izme|u dve ta~ke: od po~etka ka
kraju i od kraja ka po~etku, i taj tok }e da traje sve dok se linija, {to
povezuje po~etak i kraj, ne popuni ve~nim subjektima. Tek kad taj put bude
naseqen besmrtnicima, tek tad }emo mo}i govoriti o sveop{tem vaskrsnu}u.
Jerseni su tek na po~etku Drugog kruga. Oni su potomci Drugog boga.
Putuju ka Tre}em bogu, onom od kojeg }e po~eti da se unazad odnizuju.“
Memorino predvi|awe me zabrinulo. Toliko dug put do sebe nisam
o~ekivao kad sam odlu~io da se saobrazim sa Klijamom.
Memora me upozorila i na ~iwenicu da su u semenu i op{te i
individualne osobine i da individualnost zasewuje univerzalne vrednosti. U vi{e razgovora je napomenula da u semenu nije moja vlastitost.
„Izdanak isklijava u sebe a ne u tvorca, oca i majku. U potowem nema se}awa na prethodne. @ivot se razma`a u razli~itost. Prvo je bila jedna jabuka pa onda jedna vrsta jabuka. Zatim je nastala druga vrsta jabuka,
pa tre}a. U po~etku se beleo jedan tip pahuqica. Onda su se pahuqice razvrstale u ~etrdeset oblika. Ni{ta nije ve~no - sve se umna`a u razli~itost:
jabuka, pahuqica, lice i um. Da}e{ Nizini sneg a ona }e taj sneg da
istopi u izvor ; da}e{ joj izvor a ona }e taj izvor da razlije u tok i u{}e.
Smra~i}e svetlost u toplinu. Preina~i}e sve {to dobije. Preina~i}e i
tvoju biografiju. Ne}e{ imati u {to da se vrati{. Sada{wost se jedva se}a
pro{losti. Tvoje iskustvo se i na Orosu jedva prime}uje. Tvorac je stvoru
{to i voda snegu, {to i rosa oblaku i magli. Se}awe je tek predube|ewe,
tek proplamsaj ma{te i puko verovawe da smo i danas ono {to smo ju~e bili.
Se}awe je nejasna jeka nekad zvonkog zvuka, zami{qeni miris davno uvelog grma, zami{qeni plamen sagorele sve}e. Zaborav je u semenu“
„Zaborav je svugde gde se zbiva mena“, ka`em Biopomenu i tra`im da
ovo moje naknadno saznawe prosledi do ekrana panoskopa. Hteo bih da
Memora sazna da nastojim da iskustvo izjedna~im sa iskonom i da izjedna~ewem ve~nog i privremenog ovekove~im uspomenu. Znam da sam se
ukle{tio u trenutak i da sam, usled toga, osu|en da u zaborav prospem vreme
- svestan sam toga ali, uprkos svemu, uporno poku{avam da do`ivqaj i
su{tinu poravnam. Memora je na vreme odustala od udaje i razmna`awa
vlastitosti. Shvatila je da u `ivotima dece nema uslova za produ`etak
iskustva roditeqa i da zaborav mo`e da se otkloni dletom, perom i
ki~icom. Spoznala je da ~oveka `ivot nezaustavqivo gura u zaborav i kad
te~e od jutra ka no}i i kad se vra}a u svanu}e. Blagovremeno je uo~ila da
105
Amnezija / 4. Odniz
je vlastitost nemogu}e posejati i preneti na potomstvo Pribojavala se da
}u, ulo`im li se u potomstvo, da rasturim svoju biografiju. Nije me pokolebala. Posejao sam ne slute}i da se `rtvujem i da }e setva da me rasturi
u onoliko biografija koliko se bude rodilo Jersena. Memora nije htela
da bude tu|a biografija.
„Mora}e{ da uzme{ od sebe“, rekla mi je jetko na dan mog silaska u
Nizinu, „misli{ li da ima{ sina. Ni jedan ti potomak ne}e dobiti
celinu - u svakog }e{ u}i samo delom. Desi}e ti se {to i u Prvom stvarawu:
razmno`i}e{ se u delove sebe.“
Nasmejao sam se. Nisam bio podrugqiv ve} samouveren. Nisam slutio
da }u od potomaka biti zatajen. Verovao sam da }u u `ivotu sina mo}i da
vidim i wegovu sada{wost i svoju pro{lost. O~ekivao sam da }e `bun ve}
po slede}oj setvi da vidi svoje prethodno cvetawe.
„Zaborav se javqa pre nastanka lica“, zadu`ujem Biopomena da i ovo
moje naknadno saznawe prosledi do ekrana panoskopa pred kojim s vremena na vreme sedi Memora. „Kolevka ne zna da mrzi i voli, u woj nema re~i
ni koraka. Kolevka je brisaqka pro{losti. Pamti samo dve-tri ~iwenice:
glad i `e|, strah i pla~. Ne se}a se ~emu slu`e o~i, u{i, usta, nozdrve i
ruke. Ne ume da ose}a, misli, pamti, izmi{qa. Ne se}a se i ne nada se.
Kolevka je prepuna zaborava.“
„Rekli ste da su otac i majka nemo}ni da svest o sebi prenesu u seme
i da seme pamti samo izvore“, podse}a me Biopomen i ja mu nala`em da i
to moje naknadno saznawe prosledi do ekrana panoskopa.
„Do deteta ne dolazi se}awe na roditeqe“, dopuwujem svoje razmi{qawe jer `elim da Memora dozna da sam dobro razumeo weno odustajawe od
u~e{}a u setvi.
Znam da }e Memora da mi odgovori da je zaborav posledica mog neopreza. Da je na vreme bio opa`en i da nije utisnut u seme, pam}ewe bi bilo ve~no kao emocija. Bilo bi {to i nagon i sposobnost jedinke da pre`ivi.
Da sam se, izlivaju}i prvu semenku, setio da i pro{lost mora da bude zapam}ena, vlastitost bi bila {to i glad i `e|, eros i bol, smeh i pla~, i
smrt ne bi bila prime}ena kao {to se ne vidi proces mene tela i spoznavawa. Smrt bi bila {to i zrelost i starost i niko je ne bi smatrao krajem po{to ionako nismo isti u detiwstvu, mladosti i starosti. Jesam li
hteo da vlastitost bude privremena i smrtna da bih kroz potomke mogao
br`e da stignem na ciq i da bih sebi mogao da mewam lice i pol: da se jedanput poka`em lepotom a jedared ru`no}om; jesam li ~eznuo za menom i zaboravom i nisam li zato u~inio da se iz cveta seli u semenku, iz vedrog
po~etka u mra~ni svr{etak; jesam li ba{ tako `eleo ili sam `rtva pre106
Amnezija / 4. Odniz
vida. Da li sam bio svestan posledica i da li sam ijedanput poku{ao da
svest o sebi unesem u seme i u~inim da potomak zna da je iskon vi{e li~an
od lica: da je osobnost u glasu a ne u grlu, u {krtosti i rasipni{tvu, nadi i bezna|u, hrabrosti i strahu i da je telo uspore|eno s duhom, {to i nenapisana kwiga, {to i belo platno, {to i gladak kamen; da je u iskonu i
dar i lepota, i nada i se}awe; da bez iskona ne bi bio li~an niti bi ga iko
zapamtio; da je samo telo, bio bi nema materija, lice bez zna~ewa i svrhe.
Zavelo me slepo verovawe da }e deca znati da su u iskonu svi izvori sopstva i da }e mo}i da spoznaju sebe tek kad sazru sve{}u i ube|ewem da bez
duha ne bi postojali ~ak i da su im lica ve~na i otporna na bolest i starewe.
Mislio sam da }e potomci sami da primete da im u{i ne bi ~ule kad bi
se od wih udaqila svest i da bez prisustva svesti ne bi mogli da registruju miris i dodir niti da vide i shvate zemaqsku i nebesku stvarnost.
Od Ume sam saznao da moja samokritika nije promenila Memorino
ube|ewe da sam kriv {to je u Jerseni `ivqewe istovetno zaboravu.
„Da osobnost nije isprepleo u lavirint, qudi bi se boqe poznavali
i du`e pamtili“, kazala je Umi. „Bogdaj je skratio vreme pam}ewa. On je
prouzro~io da je~am ne pamti brazdu iz koje je ponikao i da sneg nije se}awe
na vodu ni voda na vazduh. On je tvorac zaborava. On je odvojio ~oveka od
~oveka, dete od oca i majke, drvo od grma, kamen od oranice. Od Wega poti~e zaborav. On ga je uneo u um i srce i u~inio da se o`iqak ne se}a rane,
noga bolesti, u{i davnog zvuka, nos ishlapelog mirisa. On je naterao Jersene da se nadaju i izmi{qaju. Wegova imaginacija je odelila subjekt od
subjekta i odvela pojedinost u samo}u. Ispregra|ivao je i seme i izdanke
i zamrsio put ka Ve~nosti. Ni jednim znakom nije nazna~io izlaz.“
Memorin oprez sam naj~e{}e pogre{no tuma~io dovode}i ga u vezu s
wezinom naklono{}u prema meni kao mu{karcu i wezinim nastojawem da
me zadr`i na Orosu. I tu zabludu sam naknadno otkrio.
107
Amnezija / 5. Odniz
5. ODNIZ
Izdanov i Aluetin najmla|i sin Pelud dvaput je mewao mi{qewe.
U svojoj dvadesetoj godini je mislio da je samo neupotrebqena su{tina uspomena na me. Uspomenu je video u qubavi koja je li{ena poqupca i zagrqaja. Uspomena na me mogu da budu samo ona ~ula koja ne pro`me stvarnost:
samo ~ulo mirisa koje se nije primaklo mirisu i samo osetilo dodira koje nije dotaklo tupo i o{tro, hladno i vru}e.
Tako je mislio dok nije susreo Tulipu. Posle susreta sa princezom
promenio je shvatawe i po~eo da misli {to i otac: da bez setve nema uspomene.
Izdan ga je poslao u Somu da upozna strica Omlada, strinu Kingu,
ro|ake Lepura i Timura i rodicu Petalu i prou~i koliko se Soma razlikuje od Kefalije ustrojstvom dr`ave i na~inom `ivqewa.
Pelud je vi{e puta putovao tamo, ali nijedanput nije hteo da se
raspituje.
„[pijuna`a nije za pesnika“, opravdao se ocu. „Za pesnika su sumraci i zore, tmine i razdani.“
Izdan je prihvatio wegovo opravdawe.
Onda mu je Izdan predlo`io da ode na Oros.
„Zemqa se okre}e a seme i sunce silaze“, poku{ao je Pelud da opravda nepristanak da uza|e na Oros.
„Iz semena se uzlazi“, rekao mu je Izdan. „Uzlazi se iz zrna i kolevke,
iz detiwstva i mladosti. Uzlazi drvo, travka, dete, de~ak.“
„Uzlaze nedovr{eni a silaze dovr{eni“, nije popu{tao Pelud, posebno kad je u o~evim o~ima primetio odobravawe. „Iz zrelosti se silazi u
starost, iz cveta u semenku. Silazi `ir, silazi koren, ki{a i sneg, grad
i zraka. Bez silaska nema po~etka. Ni `ivota.“
„A bez uzlaska nema vlastitosti.“
„Osta}u ovde.“
Tek sad se Izdan nasme{io. Od po~etka je bio zadovoqan {to }e Pelud da ostane.
I Alueta je bila zadovoqna.
I mene je oraspolo`ila Peludova re{enost da se o`eni i stekne decu. Upornost mladog princa navela me da pomislim da je Oros semenka iz
108
Amnezija / 5. Odniz
koje sam, kao kakav koren, si{ao u tlo i dole, u dubini zemqe, u sr`i postojawa, za~eo stablo `ivota i da sam, pewu}i se, dospeo u izdanak a odatle i u polen.
Pelud je ostao uz oca i majku i tu, u ti{ini Dvora, razmotao svitak
na kojem je, dok je boravio u Somi, sitnim i jedva ~itqivim rukopisom
ispisao stihove speva „Falsifikatori“ i ve} posle prvog ~itawa uvideo
da vi{e ne misli kako je mislio i da, ni u kojem slu~aju, ne bi ponovio
ranije uverewe da je subjekt, ma bio kraq ili podanik, falsifikator jer
krivotvori pretka, prirodu, nebo i zemqu, niti bi nastavio da dokazuje
da je i sam `ivot krivotvorstvo po{to je nastao iz tu|e semenke i po{to
je op{te osobine semena sravnio sa li~nom osobinom izdanka. Odlu~io je
da preina~i spev i da tezu o `ivotu kao falsifikatu premetne u tezu o
`ivotu kao amneziji s jasnim dokazom da potowi nije naslednik prethodnog
i da kao samosvojnost ne mo`e da bude falsifikator ve} neko u kome je
zatomwen izvor.
Spev „Iluzije“ je samo obogatio lep{im i izvornijim metaforama
i funkcionalnijim rimama. Smisao speva nije dirao. Ostao je pri ube|ewu
da je na Po~etku sve stvoreno i da put od semena do cveta ne napu{taju potowi ve} da `ive u iluziji da su na vlastitoj stazi i u vlastitom koraku.
Neznatne izmene do`iveo je i spev „Krug“. Tu Pelud zna da je zemqa
u vrtwi i da se wezina putawa zatvara u krug ali da se, usprkos tome, ne
ponavqam licem: da od istih semenih tvari nastaje nesli~nost. Setva
dokazuje da se stalno pokazujem novim licem i da je to znak da se i moj put
zaobquje.
Preina~io je i spev „Sudwi dan“. Izostavio je stihove u kojima se
ruga Oro{anima koji su si{li u Nizinu i koji su se, pred najavu Velikog
po`ara, vi{e upla{ili za palate i vrtove, cvetwake i vo}wake nego za
goli `ivot. U novoj verziji upla{ena je Ve~nost kad je spoznala da je i
sebi, a ne samo smrtnicima, izmislila uzroke smrti. Vi{e puta je izostavqao i vra}ao strofe o nameri ustra{enih besmrtnika da iz Nizine
uznesu na Oros svoje vrtove i svoje ku}e kao i sve drugo {to su u Nizini
stekli. Nije izostavio te strofe nego ih je ~vr{}e povezao sa celinom speva. Spevovi su se svideli i Izdanu i Alueti pa su zapovedili svojim kaligrafima da ih prepi{u u vi{e primeraka i da tri primerka ostave u
Arhivu, ~etiri uru~e autoru, a ostale da po{aqu Umi, Memori i Stegini,
Omladu, Pateru, Dijasu i Filiusu.
Pelud je jedini praunuk kome je Uma dozvolila da useli u na{
Dvorac. Dobrodu{nost Velike prabake uzbudila je i Peluda i mene. Peluda
109
Amnezija / 5. Odniz
je ushitilo Umino odobrewe posebno zato {to mu je omogu}eno da udahne
dah sa Izvora a mene jer sam se ponadao da ne}u biti zaboravqen.
@ive}i u Belom dvoru, Pelud se toliko prepustio ma{ti da mu se
~inilo da je sa mnom si{ao u seme i da je pred wim, kao i preda mnom, dug
put do vlastitosti.
Beli dvor ima ~etiri ulaza. Kroz prva vrata mogu da u|u samo deca.
Tu su Klijamove igra~ke, wegova ode}a i obu}a i sve drugo {to je kao dete
upotrebqavao. Druga vrata vode u odaje u kojima je stanovao Klijam-de~ak.
Tre}i ulaz vodi u odaje mladi}a a ~etrvti u odaje punoletstva. Kqu~eve
je Uma slala u Dvor onim redom kako je Klijam odrastao. U Dvoru su s nestrpqewem i{~ekivani kqu~evi.
Pelud je u{ao kroz ~etvrti ulaz, tamo gde se sunce, odmah po izlasku
iz no}i, usijava u prozore. Tu se, odmaknuta od drugih odaja, nalazi ove}a
soba i u woj stotinak svitaka. To su `ivotopisi najslavnijih i najumnijih Oro{ana. Na najuo~ivqijem mestu su biografije onih koji su dokazali da su sposobni da prodru u tajne ve~nosti i prolaznosti. Ko u|e u tu
sobu, mo`e da izabere sebi biografiju i postane ono {to `eli. Mo`e da
uzme biografiju koja }e da mu bude `ivotopis i u drugom `ivotu. Sobu ne
sme nasilno da otvara: du`an je da stekne onoliko dece koliko je za
otkqu~avawe sobe potrebno kqu~eva.
Pelud je u Dvor uselio sa suprugom Tulipom i sin~i}em Vejom. Uma
je Veju ve} poslala kqu~ od Sobe ali tim kqu~em se brava samo do pola
otkqu~ava. Ni drugi kqu~ nije do kraja otkqu~ao bravu. Dobijen je na dan
ro|ewa k}eri Sune. Tre}i kqu~ se primakao kraju. Nije pomogla ni lepota malog princa Oreja. Tek sa sinom Poezom stigao je kqu~ koji otpu{ta
~etvrti okretaj brave. Sa kqu~em je Peludu uru~eno i Umino uputstvo da
Sobu otvori u predve~erje i da, sede}i u bledom odsjaju sve}e, ~eka jutro i
sun~ev tra~ak. Na koji svitak padne prva zraka jutra, u wemu je wegova
biografija.
Svitak je Peludu otkrio istinu ali ga ni o~iglednost budu}nosti
nije zaustavila. U svitku mu nije kazano u ~emu se Po~etak razlikuje od
Nastavka.
„Nema razlike“, odgovorila mu je Uma. „Nastavak je primeweni
Po~etak.“
Ako sam u~inkom onaj koji sam u telu, a izgleda da jesam, zbog ~ega
onda ne uspevam da predvidim ni kad }u da se naqutim, ni kad }u da se
oraspolo`im, ni kad }u da volim, ni kad }u da mrzim. Izvori svega su u
meni, no ja, unato~ tome, ni{ta ne predose}am. Sve mi dolazi nenajavqeno:
i bol, i sebi~nost i altruizam, i strah i hrabrost - sve mi sti`e iz ne110
Amnezija / 5. Odniz
kih nesagledivih dubina. Ne odgonetavam ni otkud mi nada, ni otkud mi
bezna|e. Ni{ta ne znam o svojoj nutrini. Zavisim od spoznaje, intuicije
i imaginacije. Naknadno mi se otvaraju vidici.“
„Tvoj Veliki praded je danas tvoj iskon. On `ivi u dubini koju ne
uspeva{ da dosegne{. On `ivi dole a ti gore. Do tebe dolazi ono {to
od`ivi. @ivite isto ali u razli~itim vremenima. Prvo On ne{to pro`ivi
pa tek onda to isto pro`ivi{ ti. Ponavqa{ Wegov `ivot ne znaju}i da
to ~ini{. Pre tebe je nastao i pre tebe i uzima sa Izvora. @ivi{ jer `ivi,
voli{ jer voli, raduje{ se jer se raduje. Eto za{to si prepun neidentifikovanih emocija i misli. U kremenu su iskre, a u tebi sve. U tebi su
oba plamena: i onaj ~iji odraz gleda{ u vodi i onaj koji mo`e da osvetli
i spali. Oba plamena dolaze s Wegovog ogwi{ta. Plamen - po`ar je `ivot koji li~no `ivi a plamen - silueta je `ivot kojim Ga ponavqa{.“
Tako je Uma odgovorila praunuku Peludu. A mogla je da me usporedi
sa Suncem po{to i po`ari na Suncu prethode po`arima u Nizini i
po{to je dan Suncu {to i Peludov `ivot mome `ivotu: tek izbledela silueta.
„Mora}u vi{e ~initi“, poverio se Pelud Tulipi, Tulipa Alueti,
Alueta Izdanu.
„Potro{i seme“, poru~io mu je Izdan.
„Moji sinovi }e da seju. Mladost ima vi{e semena. Po`eni}u ih pa
neka u brave uvla~e kqu~eve ho}e li da imaju decu. Neka se i pred wima,
kao nekad preda mnom, zabeli dvorac kad kraj prozora primete svoje
supruge obu~ene u bele svilene haqine. Neka im se pri~ini da ulaze u qusku
jajeta. Sprva }e da im se privi|a jaje, kasnije }e i sami da spoznaju da oti~u
u sopstveno seme.
^ekaju ih tri ulaza. Kroz prvi }e da u|e Vej. U}i }e u sobu u kojoj je
wegov Veliki ~ukunded izmislio nagon. Odatle }e da pre|e u sobu u kojoj
je izumeo emocije. U toj sobi je za~eta qubav i u qubavi sin i u sinu
qubav. Zatim }e da pre|e u odaju gde je wegov Veliki ~ukunded, zaklowen
senom ili sumrakom, razmi{qao o smislu i besmislu postojawa. U toj sobi su sme{teni premudri rukopisi. Posle }e da bude vi|en u sobi iz koje je Tvorac zurio u daqinu i zami{qao budu}i dan. U toj odaji su
najma{tovitiji rukopisi. Potom }e da pre|e u sobu se}awa. Tu je Stvoriteq
mislio na pro{lost. Tu su rukopisi tamnih i svetlih se}awa. Iz te sobe
}e da pre|e u odaju u kojoj se ~uvaju mirisi i snimci onovremenih glasova i zvukova. Otvori}e svaku bo~icu s mirisom i gvozdenom {ipkom dodirnuti sve metalne predmete. @ele}e da proveri je li pro{lost su{tinom
jednaka sada{wosti. Iznenadi}e ga sli~nost. Pomisli}e da mirisi ne
111
Amnezija / 5. Odniz
dolaze iz bo~ica ve} iz ba{te i da otud, a ne sa trake, sti`u zvukovi i glasovi, cvrkuti i {u{wi i da biqke i `ivotiwe, ~iju jeku slu{a, nisu
istrunuli. Pita}e se je li iskon ba{ toliko nemewiv ili mu se samo pri~iwa da uvek isti dan svawiva, i da isti cvrkut sle}e sa kquna na kqun,
i da voda jednako `ubori, i da li{}e uvek isto {u{ti. Pita}e se jesu li
bi}a jednaka su{tinom.
Iza Veja u}i }e Orej, iza Oreja Poez. I oni }e da obi|u sve sobe i da
u posledwoj na|u Dvanaest svitaka s opisom svih istorijskih i intimnih
doga|aja i svih misaonih i emocionalnih trenutaka. Podaci su ispisani
hronolo{kim sledom puta kojim pro|e i najni`e i najvi{e bi}e. U svih
Dvanaest svitaka tekst je napisan nevidqivim mastilom. Moji sinovi }e
po tom nevidqivom tekstu da ispi{u svoje biografije. Ni jedan od wih
se ne}e dosetiti da, opisuju}i svoj `ivotni put, bri{e nevidqivi rukopis
svoga Velikog ~ukundeda.“
„Rukopis!“ ~udi se Tulipa. „Bog je pisao bez olovke, slikao bez
ki~ice i klesao bez dleta i ~eki}a. Nije umakao pero u mastilo, ni pisao
slova i re~enice ve} je ma{tom zaoblio glavu i izdubio dupqe za o~i i
u{i, usta i nozdrve. Istim postupkom je izapleo kosu i vijuge. Onda je u
sve to udahnuo `ivot. Na isti na~in je stvorio i telo, srce, arteriju, vene,
kapilare, nokte, mi{i}e. Sipao je sok i zrnio seme, dao licu smeh i tugu,
o~ima vid i suze, u{ima sluh, grlu re~ i pesmu. @ivotopis je zapis o
stvorenom a pred Bogdajem ni~eg nije bilo, ~ak ni glasa, vida, sluha,
dodira i mirisa. Morao je da uzima iz sebe. Bog je stvoriteq a ne pisac,
slikar, vajar, kompozitor. Bog je dao i vi{e i boqe. ^ovek ne stvara ve}
preme{ta stvoreno. ^ovek ne ume da sagleda bi}e od vremena kada nije bilo subjekt pa do zadweg daha. On jo{ nije prona{ao pero koje bi iz mastionice zagrabilo odgonetku Velike tajne. Ni u jednom svitku, prona|enom
u Belom dvoru, nema opisa ni prvog mraka, ni prvog osvita, ni opisa preliva soka iz grane u pup, iz pupa u cvet, tu~ak i pra{nik, zametak i
plod. Mastilo je upotrebqeno posle, tek kad je zaplakalo dete, i kada je
zaquqana kolevka i kad su `edna usta podojena. Nevidqivim mastilom
nije pisao Bogdaj ve} Uma. Pisala je o sinu a ne o mu`u. Znala je {to ti
ne zna{: da u mastilu nema istine o Bogu. Nema je u pam}ewu svedoka.“
„Istina o Bogu je u semenu.“
„U semenu i jo{ vi{e na licu.“
Tulipa nije razumela Peluda. Nije shvatila da on ne govori o hartiji i nevidqivom mastilu ve} o tome da po o~evom licu deca slikaju sebe.
Pelud je pesnik a pesnici, kao {to se zna, govore dubqe nego {to ih shvataju. Tulipa je, dodu{e, {to{ta nau~ila od Ume i zato i ume da lepo i
112
Amnezija / 5. Odniz
uverqivo pri~a i da ~ak i svog umnog mu`a navede da se podivi wenom
mi{qewu. Ko prona|e put do Stvoriteqa, na{ao je stazu i do svog bitka.
I do svog krika.
Tako je Pelud pevao dok se pitao je li Iskonu bli`i srcem ili razborom, se}awem ili nadom. Danas zna da sam u svemu i da }e da se susretne
sa mnom ma o ~emu razmi{qao, ma {to ose}ao, ma koga i ~ega se se}ao i ma
kome i ~emu se nadao. Danas vi{e zna od pesme.
Pelud ni{ta nije ~inio pre no bi se posavetovao sa Tulipom. Nije
postupao tako samo iz uverewa da je svaka `ena, pa i wegova, trezvenija i
opreznija ve} i zbog `eqe da mu ceo `ivot bude ispuwen wezinim prisustvom. On se savetovao s Tulipom a Tulipa s Aluetom. Tako je Uma doznala da }e Prestonica da dobije ime.
„Neka joj da ime Perigon. To je cvat gde su sve latice me|usobno jednake i oblikom i bojom. To ime je Bogdaj bio namenio Prestonici onog jutra kad je u zemqu poboden kamen-temeqac.“
„Uzmi krunu Velikog pradeda“, govorili su mu savetnici i sve{tenici.
„Proglasi se carem“, predlagala mu je sestra Suna.
„Odre|eno je da kruna ~eka oca onog sina u ~ijem je semenu sopstvo
cara Bogdaja. Taj car }e da zavlada Jersenom. Wega ~eka carska kruna. Wega
i wegovog najmla|eg sina.“
„Postani kraq“, saletala ga je Suna.
„Neka bude kraq“, kazala je Uma. „Neka vlada dok ne pristigne
Poez.“
Pelud je postao kraq, Perigona kraqevina, a Perigon prestonica.
Samo deset godina je nosio krunu a u~inio je vi{e i od brata Arbora i od
ro|aka Lepura. Zadivio je i mene i Umu. Oboje smo bili zadovoqni kad smo
obave{teni da je rekonstruisao moju carevinu i da me ~eka ista onakva
Prestonica kakvu sam ostavio. Svaki detaq je vra}en svome mestu: svaka
stolica i svaki sto, svaki sag i svaki naslon, svaka lampa i svaka zavesa,
svaki tawur i svaka ka{ika. Tu su moji savetnici i moji pesnici, moja
posluga i moji ~uvari, moji ministri i moji mudraci, moji skulptori i
moji slikari. Tu su i svi drugi koji su za mnom i Umom si{li u Nizinu
i koji su sve u~inili da Prestonica {to pre bude sagra|ena.
Uma je pohvalila Peluda a i ja }u kad se vratim.
113
Amnezija / 6. Odniz
6. ODNIZ
Petala se na Orosu na{la u dva zagrqaja: u qubavi prabake Ume i qubaznosti princeze Memore. Uma }e da je pripremi za udaju i povratak u
Somu a Memora za eventualni produ`etak boravka na Orosu.
Petala je `elela da se vrati i zato je ~e{}e pose}ivala prabaku nego
princezu.
Svakog popodneva sedala je ispred ekrana panoskopa i ~itala
izve{taje ~ije su se re~enice, poput zmije pri izlasku iz svog klupka, odmotavale sleva nadesno i zdesna nalevo zavisno od obrtawa zemqe. Slali su
ih marqivi misionari. ^itala je najpre obavesti o ocu Omladu i majci
Kingi a zatim o bra}i Lepuru i Timuru. Izve{ta~i su o svemu izve{tavali:
i o ~emu se u Nizini razgovara, i {to se misli, ose}a i sawa. Na ekranu
su i precizni zapisi i o tome {ta se zbiva u semenu. Vi{e puta je nai{la
i na moje dojave. ^udila se otkud mi vesti o wima. Otkad sluh bez uva ~uje,
otkad vid bez o~iju vidi, otkad wuh bez nosa hvata mirise, otkad dodir bez
prstiju registruje dodire. Petala se ~udi jer joj Uma nije rekla da sam u
svima prisutan iskonom i da zato mogu i da primam i da oda{iqam vesti.
Razgranat sam i jo{ vi{e }u da se razgranam ali te grane nisu izgubile
ni me|usobnu vezu ni kontakt sa Izvorom. Saradwu ostvaruju razmewivawem
obave{tewa. Tu su i moji pomaga~i biofori. Oni su mi najpouzdaniji
izve{ta~i. Drugi moji obave{tajci su biqke. One no}u glasno di{u a dawu
tiho cvetaju. Wihovi cvetovi su slova koja i Uma i ja umemo da ~itamo.
Wihov dah je jezik koji oboje razumemo. Tu su zatim zvezde i oblaci, vetar, sneg i ki{a, muwe i meteori. To je nebeska azbuka ~ija slova Uma sla`e
u poruke. Izvor mojih saznawa je i u semenu. U semenu su obavesti o budu}nosti. Dok sam u semenu, prikupqam vesti o onima koji }e tek da steknu
svoju posebnost. Svugde sam. @ivim duhom i oslu{kujem duhom. Kad se odni`e Prvi naniz semena, vrati}u se potpuno informisan o svemu. Prikupqawem vesti se pripremam za povratak. Koristim svaki izve{taj i
svaku poruku svestan da su u svim bi}ima, pojavama i stvarima svedo~ewa
o meni. Nebi}a obave{tavaju bi}a a bi}a nebi}a. I jedni i drugi su i moji i Umini dojavnici. Iskon je moj panoskop. Ispred wega je onoliko dosijea koliko i individualnosti. To Petala ne zna i zato tako povr{no
preuzima vesti sa svevide}eg mirrora.
114
Amnezija / 6. Odniz
Dok je `ivela u Somi, jedva je slutila da se o Nizini na Orosu sve
zna: da gore svakodnevno sti`u izve{taji i da je prabaki Umi dovoqno da
prelista oblake pa da sazna {ta se dole doru~kovalo, ru~alo i ve~eralo.
Nije znala da i Timur priprema odlazak i da je Uma vi{e puta poru~ivala
Omladu da ga ne zaustavqa.
„Ne spre~avaj ga ve} mu reci da ni izvan Some nije ve~nost.“
Petala nije uop{te primetila da brat Timur `eli da prona|e Izvor
iz kojeg je potekao `ivot. Nije zapazila ni da Lepur u mom povratku vidi opasnost ni da ne `eli da Timuru bude jednak primenom. Tek sa Orosa
je videla da je zakqu~ao kapiju kroz koju bi se Timur mogao da vrati. Gore
je doznala da Uma prikupqa dokaze da sam stvorio `ivot i na Orosu i u
Nizini. Tek gore je ~ula da je stric Izdan obave{ten o svemu i da sve{tenik
Angust prikupqa arhivsku gra|u i da je dostavqa na Oros. Doznala je da
Uma planira da napi{e novu verziju moga [email protected] i dopunama obuhvati
sve {to se doga|a u ~oveku, `ivotiwi, pojavi i biqci.
Petala podr`ava Prabakinu nameru po{to i sama misli da svedo~ewe
o meni mora da obuhvati i vidqivo i nevidqivo, i ostvareno i neostvareno,
i kazano i zami{qeno.
Memora i Stegina misle da }e moje [email protected] mo}i da dopi{e samo
moj posledwi potomak.
Petala im nije poverovala budu}i je iz mojih „Planova“ ve} saznala
da Bog vi{e zna od semena.
Od Petale je {to{ta zatajeno. Nije joj, na primer, re~eno da i meni
svakodnevno sti`u poruke. [aqu ih sve{tenici, ~inovnici i policajci, istori~ari, antropolozi, bankari, lekari, arhivari - svi. ^ak su se
u obave{tajnu mre`u ukqu~ile biqke i `ivotiwe, oblaci, ki{e, zvezde
i snegovi. Svi mi javqaju isto i svi veruju u moj povratak. Na svaku se
poruku, na ovaj ili na onaj na~in, odmah odazovem. Znam {ta misle i
sawaju, o ~emu govore i o ~emu {ute.
Mnoge ve~ne devojke su po`urile da vide smrtnicu. ^ule su da im je
po svemu jednaka osim po du`ini `ivqewa. Ima sve {to i one, i gore i
dole, i izvana i iznutra, i na prsima i poni` pupka, i me|u guzovima i
me|u nogama. Jednaka im ~ulima, vratom, ramenima, rukama, nogama pa ipak
su one besmrtne a ona smrtna. Od iste su gra|e i ~ine isto, na isti na~in
gledaju i slu{aju, govore i vi~u, stoje, sede i hodaju pa ipak je ona privremena a one ve~ne.
Otkud razlike u trajawu: po ~emu su Oro{anke ve~ne a Jersenke
trenutne. Zar su Oro{anke od zlata a Petala od `eleza kad one ne r|aju a
ona r|a, kad one ne stare a ona svewuje.
115
Amnezija / 6. Odniz
Petala je znala za{to `ele da je vide. Pro~itala je to na malom panoskopu. Nije ih primala bez suze u sebi i `eqe da i Jerseni, kao i
Oro{ani, postanu ve~ni.
Ute{ila ju je Memorina pri~a da su i Oro{ani nekad bili smrtni
i da su postali {to jesu tek u svom drugom `ivotu.
Memorinu pri~u potvrdila je Uma.
Uma je nije pu{tala me|u mladi}e po{to joj je ve}, u dogovoru s
Kingom i uz Omladov i Lepurov pristanak, za mu`a izabrala proroka Isa.
Upoznala ju je samo sa sredovekima i starcima, prorocima i mudracima.
Odvela ju je Pateru i Dijasu i dozvolila da poseti Filiusa, Materijana
i uglednije predvodnike mawih verskih zajednica.
Filius ju je primio kao k}er sina Duha, Pater kao moju praunuku a
Dijas kao dete oba roditeqa. Materijan ju je video kao lep produkt materije a Duhman kao osobu koja je ve~na duhom i privremena telom.
Upoznala je mnoge mlade Oro{anke, me|u wima i princezu Prostranu.
Prostrana joj je {to{ta poverila. Bez wene pomo}i nikad ne bi saznala
da se me|u saocemima pri~a da sam umorio sina Klijama da bih iz wega
{to pre oti{ao i da bih u wegovoj smrti video Pretpo~etak. Pri~a se,
tako|e, da sam, iz istih pobuda, odredio da ugibaju `ivotiwe, venu biqke
i sahnu vode.
„Kad se Bog se}a“, ka`e pri~a, „deca mu umiru; kad se nada, deca se
ra|aju. @ivot smrtnika traje samo dok Svevi{wi ne misli na Jersenu; ~im
po~ne da izmi{qa, seme proklije; ~im po~ne da se se}a, klica postaje mladica a mladica stablo. @ivoti smrtnika su svedeni u dva Wegova trenutka: u uspomenu i imaginaciju. Oni su Tvor~eva minula i budu}a stvarnost.
Wihovi `ivoti su Wegova uspomena i Wegova nada.“
Prostrana je sve to ispri~ala Petali jer je u woj videla poverqivu
osobu i jer zna kako je te{ko oti}i iz `ivota koji nije do kraja od`ivqen
i odgonetnut.
A ba{ to se Prostrani dogodilo u wezinom prvom `ivotu.
[email protected] sam u Dalciji sa ocem, majkom i bra}om. @iveli smo u izobiqu i sre}i sve dok iz Korove nisu do{li Harviti i od na{eg kraqa
Romarima oduzeli Radazu.“
Prostrana nije stigla da zavr{i pri~u pre no {to su ih, zaklowene
hladovinom, prona{le prijateqice.
Petali se svidela Prostrana pa je nagovorila Veliku prabaku da je
nameni wenom ro|aku Poezu.
Tako }e Prostrana pre Petale da si|e u Nizinu.
116
Amnezija / 6. Odniz
Da nije uza{la na Oros, Petala o meni ne bi ni{ta znala. I daqe bi
se pitala je li i bi}e, kao i nadbi}e, dete Duha. Ko bi u Nizini umeo da
odgovori na toliko wezinih pitawa. Ko bi dole uspeo da je uveri da je Iskon
bli`i Stvoritequ a Iskustvo stvoru: da je starost odmaknutija od Po~etka nego mladost po{to se, `ive}i, nabrala saznawa i pri{la sebi, svom
izumu, svom se}awu i svojoj nadi. Samo na Orosu je mogla da dozna da i bi}e,
kao i sve}a, traje dok ne presu{i izvor.
Ne ushi}uju je propovedi sve{tenika. Zna da me neiskreno slave. Zna
da je molitva mnogima kajawe i poku{aj da zaborave li~na sagre{ewa. Zna
da su u prvom svom `ivotu palili i klali. Posebno ne veruje Filiusovim
sve{tenicima. Odgurnuli su Boga u mrak. Ne veruje odvi{e ni saocemima jer ne slave Sina. Ne odu{evqavaju je ni parantisti. Ne voli posrednike. Ne podnosi nikog ko di`e zidove izme|u we i Wezinog Velikog pradeda. Veruje Izvoru a izvor je u svedo~ewu Velike prabake. Otkrila je da su
i teosini i saocemi, svako na svom terenu, popisali vernike i spiskovima pridodali izmi{qena imena da bi, na taj na~in, uve}ali broj svojih
sledbenika. Nervira je nesloga. Ne nazire ko }e da izgori u tim trvewima.
Pita se zbog ~ega neke devojke ne `ele u Jersenu. Ne mo`e da shvati da se
neko boji zagrqaja i poqupca. Ne odobrava Memorinu qubomoru i poku{aj
da omete moje i Umino dopisivawe. Ni kao devoj~ica nije mogla da poveruje pri~i da je Duh ne~iji otac. Duh mo`e da se skruti u seme ali seme se
samo od sebe ne seje. I wena Velika prabaka je bila sa mu{karcem pre no
{to je rodila deda Klijama. Na ekranu panoskopa pi{e da deca ne moraju imati oca. Petala veruje u sve {to je panoskop zabele`io ali, unato~
tome, `udi za zagrqajem i poqupcem.
Misli da semenu nisam dao sve zato {to nisam hteo da odvi{e
odmaknem ~oveka od ni`e vrste. Pita se jesam li tako postupio zato {to
nisam slutio da }u tim ~inom da uskratim deci besmrtnost. Uzda se u osvit dana u kojem }e iskustvo biti jednako iskonu. Ako se iz semena u seme
prenose glad, `e| i strah, za{to se ne bi prenelo se}awe. Zaboravila je
da je tu misao ~ula od majke Kinge.
Odgoneta za{to je Timur otputovao. ^ula je da se nije javio ocu i majci. Misli da nije trebalo da ode od Lepura. @ivot u zajednici ne ukida
individualnost. Izvor je svima zajedni~ki pa ipak se `ive}i ne
izjedna~ujemo. I Bog i ~ovek su jednaki su{tinom pa ipak su beskrajno
razli~iti. Ne ~ini sopstvo su{tina ve} wena primena. Su{tina nas isto onoliko pro`ima koliko se sunce utitrava u cvet. Jednobojno sunce se
rasijava u {aru livade. Ve~na osobina Boga se rasijava u privremene nijanse. Su{tina ostaje netaknuta. Da su ostali zajedno, Timur i Lepur bi
117
Amnezija / 6. Odniz
se se}ali istog ali im uspomene ne bi bile iste. Nepromi{qeno su se razdvojili. Na~ula je da je Klijam `iv i da je, dok je Stegina `ivela dole,
dolazio u Dvor. Dolazio je kriomice. I posle Stegininog odlaska je vi{e
puta svra}ao u Dvor. Dolazio je preru{en. Hteo je da se susretne sa sinovima. @eleo je da mu vide lice.
Petala se, slu{aju}i tu pri~u, setila da ih je stric Izdan izbegavao.
Krio se od brata da mu ne bi morao re}i da su obojica iz semena.
Posetila je sedam svetili{ta i u svakom se molila. Nije znala kojem bogu se predanije moli: da li vajaru i seja~u semena ili Duhu. Pred
obojicom je odano kle~ala. U osmo svetili{te nije propu{tena.
„To je ~istili{te“, rekao je ~uvar, „a u ~istili{te mogu da u|u
samo gre{nici.“
Petalu je kosnula zabrana.
„[ta }e Orosu ~istili{te?“ pitala je sutradan Veliku prabaku. „Jo{
u nastajawu `ivota zbilo se ~i{}ewe. Jo{ u zametku se bi}a i biqke
razvrstavaju na one koji mogu da otruju i na one koji mogu da izle~e.“
„Lepo si to rekla“, osmehnula se Uma. „Zaista je sve u semenu. Tu se
postaje i {krt i dare`qiv, i zao i milosrdan. U semenu je i etika i estetika. Sve. Seme je skladi{te pro{losti i budu}nosti. U wemu je i telo i
duh, i o~i i vid, i u{i i sluh, i nos i wuh, i noga i korak, i glava i um.
Odatle su i emocije i ma{ta, i memorija i oset.“
„^ula sam da u semenu nije sopstvo“, ka`e Petala.
„Ta~no. Posebnost naknadno nastaje. U semenu su izvori iz kojih se
posle izliju subjekti. Iskon funkcijom oti~e u iskustvo a su{tinom u
seme. Preta~u}i se u seme, iskon se preta~e u iskon. Tako i iskon i iskustvo postaju se}awe. Iskon postaje uspomena semena a iskustvo uma.“
„Zasad je ve~no samo se}awe semena.“
„Samo ono. U vreme Stvarawa Bogdaj je bio seme i On je u semene
tvari umesio samo uspomenu na se - seme. Prevideo je posledicu. Ili tada nije ose}ao potrebu za `enom ili je mislio da je, vajaju}i semenku, uvajao i svoju vlastitost. Prera~unao se i sveo um na to da se se}a samo onog
{to ne mo`e da se zaseje i {to ne mo`e da proklije.“
„Volela bih da znam otkud mu potreba da izumi se}awe i nadu. Je li
i Wemu pro{lost bila u mraku? Nije li i On sa nestrpqewem do~ekivao
osvit? @elela bih da znam {to je prethodilo Stvarawu: iz kakvog iskustva se izmaglila ma{ta, u ~ijem mraku su svanuli nada i se}awe.“
„Ne verujem da je Stvarawu trebalo se}awe. Mislim da uspomena ne
poti~e na stvarawe i da je i to jedan od razloga {to se iskustvo iskona
na{lo u semenu bez dokaza da je bilo li~no.“
118
Amnezija / 6. Odniz
„Iskon se ra|a. U po~etku ima samo dve-tri funkcije. Posle iz wega, kao grane iz debla, iza|u emocije, razum, ma{ta. Onda opet seme uzme
samo iskon. Iskustvo uvene s telom.“
„U novo seme prelazi samo osobina Iskona.“
„A princip? A ideja?“
„Princip i ideja su ume{ani u seme. Ideja do svesti sti`e preko
inspiracije a princip preko setve. Re~i, slike, statue, note su ~uvari uspomene na Ideju.“
„Ose}am kako prelazim iz semena u sok i energiju, iz emocije u zagrqaj“, poru~io sam svojevremeno Umi ali ona ovu moju poruku nije pokazala Petali. „Ose}am da sam ja u protoku kroz ve~nost a varijanta mene kroz
privremenost. @udim za tim da se tok privremenosti slije u tok Iskona
i da oba moja j a, i sveop{te i pojedina~no, postanu {to i oset i ose}awe,
uzdah i izdah, korak i mimika, sluh i vid. @elim da budemo zapam}eni
iskustvom isto onoliko koliko smo obnovqivi su{tinom.“
„^ini mi se da na Orosu ne klija seme i ne cveta cve}e“, ka`e Petala
vi{e sa prizvukom pitawa nego tvrdwe.
„Na Orosu je `ivot dovr{en. Ro|eni smo sa uspomenom na se i na svoje bli`we. Dok smo bili privremeni, nismo znali da je pro{lost nadom
sada{wost a semenom budu}nost. Sad znamo da je minulost preoblikovana
u sada{wost.“
„Rekli su mi da je `ivot na Orosu bio dovr{en pre va{eg dolaska.“
„Niko se ne se}a kako se na{ao na Orosu. ^ak ni Bogdaj se ne se}a.
Govore da se odozgo skotrqala Velika semenka i da je ta semenka bio Bogdaj. Da se onda ta semenka prosula u mnogo mawih semenki i da su svi
Oro{ani nastali iz tih semenki.“
„Moj otac Omlad me uveravao da je Nastanak prethodio setvi i kao
dokaz navodio ~iwenicu da zrno nastane pre no {to se na|e u ruci seja~a.
Mislio je i misli da `ivot nije zapo~eo setvom semena ve} setvom duha.“
„Bogdajev i moj unuk je obmanut. Oca mu je zatajila majka. I Izdan
mu je {to{ta pre{uteo. Tu su i uporne pri~e teosina da je dete Duha.
Iskoristili su lakovernost i neukost deteta.“
„Gledam kroz oblake Nizinu. Sva je pod snegom. Gledam tu wenu belinu i mislim kako ni daqina ni sneg ne bri{u se}awe.“
„Sve to govori da je zaborav potpun i vidqiv po{to nijedan kasniji prizor ne mo`e da ponovi se}awe. Ne ponavqaju se ni stari snegovi, ni
nekada{we ki{e, oluje i muwe.“
„Tako je u Nizini. Ima li zaborava na Orosu?“
119
Amnezija / 6. Odniz
„Nema. Zaborav je samo tamo gde se de{avaju promene - gde ista osoba ima vi{e lica. Ko je pred dvadeset godina video de~aka, te{ko }e da ga
prepozna u liku sredove~waka. Nema oka kojeg }e lice starca da podseti
na lice deteta. Na Orosu se ne de{ava mena. Susre}emo uvek jedna te ista
lica, slu{amo stalno iste glasove i iste zvukove i nailazimo na iste prizore.“
„I u Nizini se ne{to ponavqa.“
„Ponavqa se su{tina i pokoja navika. Tradicija nije ve~na ali
dugo traje. Ni veroispovest nije ve~na. Setva sve mewa pa i boga. Oro{ani
su u svom prethodnom `ivotu verovali vi{e bogovima. Bili smo mnogobo{ci. Molili smo se Suncu, `ivotiwama, biqkama, pojavama. Tra`ili
smo utehu u svemu. Bog je mogao da bude ko je hteo. Mogao je da stupi pred
narod i ka`e: Ja sam va{ Bog. Ja sam stvorio mu{karca i `enu. Pre mene
ni~eg nije bilo. A mogao je i da izjavi da je pre wegovog dolaska postojao
`ivot i da je qudska glava ve} bila duboko u ma{ti i saznawu.“
„Ne verujem da je moj Veliki praded u{ao u ve} stvoren svet i da su
Wegove kwige plagijati nebeskih kwiga. Ne mogu da me uvere da su svedoci Nastanka. Jo{ mawe verujem da su o~evici svog povratka.“
„Misli{ na sve{tenike.“
„I na wih i na kwi`evnike i mislioce.“
„Ako moramo da ih slu{amo, ne moramo da ih poslu{amo. I bez wih
}e {to{ta biti razumqivo. Ne moraju oni da ti ka`u da je Bog stvorio glad
i `e| a da su hranu i pi}e prona{li ogladneli i o`edneli; da je stvorio
qubav a da je zagrqaj smislio zaqubqeni. O~igledne su zasluge stvorova.
Tvorac je smislio glas a stvor re~ i usklik. Bog je izumeo um a stvor
mi{qewe. Tvoj Veliki praded je utemeqio princip i u skladu sa Wegovim
izumom i seme klija i telo raste.“
„Ko je u seme uvajao promenu, uvajao je i starost i smrt.“
„Ima previda, ne ka`em da nema.“
„Za koju godinu }e moje lice da izgleda starije od tvoga.“
„Sve sam to u svom prvom `ivotu pro`ivela. Vi{e ne starim i ne bolujem. I ispred tebe je besmrtnost.“
I baku Steginu je upoznala na Orosu. Prvi susret bio je obostrano
hladan i suzdr`an. Posle se otopio led.
Dva dana u seedmici je `ivela sa bakom. Nisu mnogo razgovarale, ali
su se mnogo volele. To je tako teklo sve do pro{le srede kad je Petalu pred
vratima bakine odaje presrela glavna dvorjakiwa Padama.
120
Amnezija / 6. Odniz
„Carica je poslom si{la u Nizinu“, poklonila se Padama. „Zadu`ila
me da Vam to ka`em.“
Hote}i da dozna za{to je baka u Nizini, Petala je oti{la pred ve}i
panoskop i iz dojava, slo`enih horizontalno na ekran, doznala da su se i
na Orosu i u Jerseni sve u~estalije javqale pri~e da je Klijam `iv. Jedni
su ga videli kako izlazi iz vode i `urnim korakom prilazi Belom dvoru,
drugi kraj jezera, tre}i u vo}waku.
Teosini su prvi krenuli u potragu i uz put {irili glas da je Veliki
sin ustao iz smrti i postao ve~an i telom kao {to je oduvek bio ve~an duhom.
„Telo se podiglo iz vode i odmah po ustajawu se sjedinilo s duhom.“
Steginu su upla{ile i pri~e i potrage. Pobojala se za Klijamovu
bezbednost i tri dana razmi{qala kako da jo{ jednom nadmudri Filiusa.
Odlu~ila je da se sastane sa mu`em i da mu uka`e na opasnost kojoj se sam
izlo`io. Klijam je hteo da vidi sinove i unu~ad i ta `eqa ga je odvela
pred sve{tenike i dvorjane. Videlo ga je vi{e o~iju i dodirnulo vi{e ruku
i vi{e se nije mogla obnoviti pri~a da im se ukazao Duh. Trebalo je ne{to drugo smisliti a to ne bi i{lo bez Klijama. Morala je si}i u Nizinu
i {to hitnije prona}i Klijama. Udvoje }e lak{e da sa~ine plan.
Sastali su se samo dvaput, oba puta izvan Dvora, i dogovorili se da
}e Klijam da napi{e nekoliko pisama prvosve{teniku Filiusu. Neka mu
se u prvom pismu po`ali da su mu iz svesti ishlapele uspomene i da se nejasno se}a jezera i parka, da mu se iz mraka pojavquje supruga vi{e mutnim svetlom nego belim licem, vi{e siluetom nego vitkim telom, vi{e
{apatom nego razgovetom; da ga je se}awe uvelo u cvetwak i da je cve}e bilo bez mirisa, li{}e bez {u{tawa, p~ele bez zujawa, da mu se ~inilo da
je pred oblakom kojem vetar mewa oblike i boje i koji je jednom seda glava a jedanput haqetak deteta, da mu se ~inilo da je iznad vode u kojoj se
utrnulo nebo.
Neka u istom pismu upita Filiusa je li pro{lost vatra a se}awe dim,
je li pro{lost {uma a se}awe `ir. Nije li se i u wemu, kao i u pepelu,
ugasio `ar i nije li zato Nizina u tmini, nisu li se u svesti, kao voda u
snegu, zaledili dani i nije li zato pro{lost bez treptaja. Nije li uzrok
zaboravu to {to iz davnine ne sti`u mirisi i {to su zamukli davni
zvukovi?
Neka se i u drugom pismu po`ali na pam}ewe. Neka napi{e da su u
stvarnosti grmovi gu{}i i stabla vi{a, da je u se}awu mawe golubova, vrabaca i vrana, mawe oblaka i mawe drve}a. Neka ga pita je li pam}ewe redukcija zbiqe ili privid i neta~an prikaz, je li priroda rasla brojem i obujmom i da li zbog toga um nije stigao da zapamti sve. Filius }e verovatno
121
Amnezija / 6. Odniz
da mu odgovori da se seme ne umna`a se}awem i da zato potowi ne nali~i
prethodnom. Iz no}i u no} Mesec mewa sliku, mewa je i Zemqa, mewa je i
nebo, i tu uspomena nije veran svedok. I telo je mewivo, i razum je mewiv.
U tre}em pismu }e da se potu`i na privi|awa.
„Napi{i mu da si gledao Dvor i izbliza i izdaleka i da ti je sa oba
odstojawa li~io ~oveku. Najpre sna`nom, visokom i zdravom, potom skopnelom i bolesnom. Napi{i da Dvorac vene poput tela i da je to dokaz da
Duh `eli da se oslobodi materije.
Pismo s dokazima da materija mre po{aqi i Materijanu. Napi{i
mu da donosi{ vest da }e materija da ishlapi u duh i da se deca ne}e
ra|ati telom ve} energijom: da }e da budu nevidqiva ali sna`na i okretna, umna i darovita i da }emo ih samo u seni ili u mraku mo}i da vidimo.“
„Ovakvo pismo }u da po{aqem i Filiusu“, kazao je Klijam. „Wega
}u da obradujem a Materijana da zabrinem.“
„Ve} ~ujem kako Filius propoveda da }e u kolevkama da se quqa svetlost“, smeje se Stegina. „Mnoge je iz nevoqe izbavila la`, nadam se da }e
i tebe.“
Petala je pa`qivo ~itala tekst i jo{ pa`qivije gledala slike. Ded
Klijam je izgledao dvaput stariji od bake. Seda kosa, mr{avo telo i naborano lice. Ni u oku nije bilo poleta, ni u hodu, ni u osmehu. Bio je stariji od svojih godina.
Stegina se zadovoqna vratila na Oros. I ovaj put je zaboravila da joj
je mu` nestabilna osoba.
Klijam se sa suprugom ne`no izqubio i jo{ qupkije joj obe}ao da }e,
~im se vrati na jug, da pi{e Filiusu, Materijanu i drugima. Javi}e im
da se probudio iz smrti ali da se, unato~ ulasku u svest, nije setio ni ko
je ni odakle pa ih moli da ga, ukoliko je to mogu}e, izvedu iz mraka u koji je, usled dugog odsustvovawa, utonuo. To je obe}ao Stegini na rastanku
ali obe}awe nije ostvario jer se sa`alio na one koji ga i{~ekuju i jer je
pomislio da je preru{avawe bezbednije i od najmudrijeg pisma. Preru{i}e
se u traga~a a ne pisati, oti}i u potragu za sobom, za svojim identitetom,
za onim {to je od oca i majke dobio a {to, usled nepovoqnih uslova, nije
postao. Preru{i}e se u traga~a i tra`iti sebe koji je mogao da postane i
pod lice tog sebe se sakriti od potrage. Biti nepoznat je bezbednije od svakog
prikrivawa. Bi}e sakriven samo ako se poistoveti sa neostvarenim sobom.
Navu}i na lice masku istine a ne masku predoxbe svedoka. Niko nije onakav kakvim ga tu|e o~i vide. Sakri}e to {to oni vide i postati onakav
kakvim se li~no zami{qa. Odbaciti sliku iz tu|eg utiska i sravniti se
122
Amnezija / 6. Odniz
sa vlastitim vi|ewem. Materija pamti i reprodukuje samo iskonsko. Ne
uzima i ne ugra|uje u seme ~in. ^in se ponavqa drugom linijom, linijom
predaje, ugledawa ili u~ewa. Bi}e ono {to izra~uje iz semena i {to se uzra~uje u seme a ne, kao dosad, ono {to proizilazi iz predaje, u~ewa i ugledawa.
Skloni}e se pod masku semena. Sravni}e se sa Izvorom i biti iskon.
Individualnost se iskazuje ~inom a ne su{tinom. Bi}e su{tina. @eleti
a ne ostvariti, misliti a ne ~initi, voleti a ne grliti, razmi{qati a
ne govoriti i ne stvarati i eto maske pod koju }e da se sakrije.
Petalu je razo~arao Ded. Nije smeo da odustane od dogovora i da se
upu{ta u opasnu igru.
Stegina se nije razo~arala ve} se, naprotiv, obradovala {to je Klijam
nije poslu{ao i {to je, i ovaj put, postupio prema li~noj zamisli. Wen
je predlog bio nepromi{qen budu}i je dopisivawe moglo da dovede goni~e
do ciqa.
[to se ti~e Petalinog zapa`awa da je „Ded dvaput stariji od Bake“,
Stegina nije smela da }uti ve} je unuci, pred kojom su i bolest i starost,
morala da ka`e da se i u Nizini i na Orosu ne stari iskonom ve} iskustvom.
Morala je i da joj ka`e da su Oro{ani pro`iveli sve {to danas do`ivqavaju Klijam, Izdan, Omlad i wihovi potomci. Danas se na Orosu ne stari i
zato Stegina, iako mnogo puta starija od Klijama, izgleda lep{a, mla|a
i vitalnija. O~ekivao sam, tako|e, da }e da objasni unuci da su, {to se ti~e
Jersena, ve~ne osobine samo u semenu i da ni wezin ded, ni wezin otac, ni
wezin stric, ni wezini ro|aci i rodice nisu smrtni su{tinom. Trebalo
je i da potvrdi Umino svedo~ewe da sam ja autor ve~nosti a da je privremenost nastala mimo moje zamisli i da se zato stalno ponavqa iskon i retko
kad lice. Decu stalno moramo informisati ako `elimo da ih pripremimo za odlazak u ve~ni `ivot. Ne ka`wavati jer su ve} ka`weni. Ne}e mi
li~iti ni telom ni uzrastom, ni se}awem ni nadom. Mora}e da se brane od
zaborava. Ra|a}e decu ali ih deca ne}e ponoviti. Svedo~ewa o sebi }e ostaviti u kwigama ali ih budu}nost ni tu ne}e uo~iti.
Dobro je da retko pose}uje Memoru. Rod joj je ali rod koji malo voli
rod. Dobro je {to se ne pouzdava mnogo u wezino svedo~ewe da sam, vide}i
na ekranu panoskopa golet, odlu~io da si|em i posejem i da sam, poveden
tom namerom, smislio kako da mi xak napuni skladi{te a dva jajeta peradarnike. Dojadilo mi je wezino verovawe da bih s wom posejao ve~nog. Kako
mo`e da govori Petali da me Uma na prevaru svela u Nizinu i da me, dobiv{i sa Orosa dokaze da je u semenu nedovr{enost i smrtnost, naterala
da se saobrazim sa detetom. Petala je, sre}om, umna i oprezna devojka.
Nije poverovala Memori ve} Umi.
123
Amnezija / 6. Odniz
„Si{li smo“, rekla joj je Uma, „uvereni da }e od dvoje besmrtnih da
nastane besmrtnik. Ko je o~ekivao da dete u semenu nije dovr{eno i da }e
Bogdaj morati da se `rtvuje. To nismo o~ekivali a i da jesmo, si{ao bi zbog
mene i u jo{ dubqu dubinu.“
„Nepravedno me prikazuju kao `enu koja nije htela da sledi svog
mu`a“, opravdava se Uma. „Da je u zametku bila k}i, u~estvovala bih. Ali
u zametku nije bila k}i ve} sin. A sina je mogao da dovr{i samo otac. Da
je svevide}i ekran pokazao `enski pol, danas bih ja bila u semenu a Bogdaj
na Orosu. A da su, kojim slu~ajem, bili dvojnici, brat i sestra, Bogdaj i
ja bismo zajedno putovali kroz seme i istog se dana rodili i istog popodneva prohodali. Opet bismo se na istom mestu susreli i zavoleli. Ne bih
danas ~eznula za Wegovim povratkom.“
„Ne}e o`eniti Memoru ve} Tebe“, te{i svoju Veliku prabaku unuka
Petala. Te{i je i ~udi otkud bogovima nestrpqewe i zebwa. Otkud nemewivom srcu qubav i ~e`wa. Ostare}e a Oros ne}e upoznati ni saznati
po ~emu se sve ve~nost razlikuje od privremenosti kad obe misle i govore,
hodaju i le`e, jedu i piju, umivaju se i kupaju, odevaju i obuvaju i kad su
obe i vlast i podanik.
„Biti vladar nije {to i biti besmrtan“, ka`e baka Stegina. „Tvoj
brat Lepur je, unato~ mo}i vlasti, privremen. On nije gospodar vremena,
duha i tela. Ve~nost je u Duhu a oni nisu kraqevi Duha. Bog je vladar ve~nog
i besmrtnog, sna i jave, emocija i ma{te, mladosti i sazrelosti, starosti
i smrti. Ko iza|e na put Stvoriteqa, zna}e kud se ide do Ve~nosti. Lepur
ne nazire Tvor~ev put. A i kad ga uo~i, ne}e znati da li da po|e za umom
ili za srcem, za ma{tom ili za uspomenom. Nije preoteo bo`ji presto ni
uni{tio dokaze da je Veliki prethodnik bio car i Orosa i Jersene, ni{ta
nije skrivio tvoj brat i moj unuk pa ipak je, jo{ dok je bio seme, osu|en
na smrt. On je osu|en a progoniteqi tvoga deda i moga mu`a Klijama nisu.
Zlo~inu nikad niko nije sudio. Propu{tan je iz semena u seme, iz pokolewa u pokolewe, da nastavi ve{ati i klati.“
„Besmrtnost nas je ostavila bez posla“, `ali se vi{i sve{tenik
tanatina Kulter. „Oro{ani su besmrtni a Jerseni zasad nevini. Nadamo
se boqim vremenima.“ Tako je Kulter jutros rekao Petali kad je, u pratwi
princa Isa, svratila u Radazu da upozna one koji su u prvom `ivotu
zaplenili palatu i svu ostalu imovinu roditeqa princeze Prostrane.
Htela je da vidi Svetnija, Tujemana, Davorasa i ostale tanatine.
„Nisi smela da ide{ tamo“, ukorila ju je baka a i prabaki se nije
svidela ta poseta. Oprostile su joj tek kad su ~ule da ju je tamo odveo Is.
124
Amnezija / 6. Odniz
„O ~emu je govorio Svetnije?“ upitala je unuku Stegina. „Je li vas,
kao i svoje tanatine, uveravao da se iz groba, kao i iz kolevke, dolazi u
prvi korak i tim korakom ulazi u igru, obdani{te i {kolu?“
„Ba{ tako j e rekao.“
„Je li tra`io da se otkqu~aju u~ionice mrtvima i da im se pripreme
bukvari, olovke i gumice, ra~unaqke i crtanke?“
„Tra`io je.“
„Je li rekao da }e uskrsli biti deca bez se}awa i da }e im se morati
pomo}i?“
„Vrati}e se bez predoxbe o uslovu“, kazao je zabrinuto. „Mora}emo da
ih podsti~emo na samospoznaju. Ima}e ~ula ali ne}e znati {ta vide, ~uju,
miri{u i dodiruju. Bi}e neophodna poduka. ^u}e u grudima lupawe. Na
svest }e da im nailazi mrak. Mora}emo da im ka`emo da je u grudima srce
a smra~ewe svesti nesvestica, san i smrt. Bi}emo uz wih i kad se rastu`e
i kad se obraduju. Bi}emo tuma~i stvarnosti u koju su do{li. Bi}emo odgoneta~i sebe i svog u~inka. Gradi}emo ih tako da ne saznaju da im vra}amo
`ivot koji smo im u davno vreme oteli. Ne dozvoliti da se sete da su bili
na{e `rtve.“
„Tako vam je govorio demon Svetnije.“
„Tako je govorio“, posvedo~io je Is.
„A je li priznao da su tanatini klali, ve{ali i spaqivali zato {to
ih je Veliki demon uverio da se kroz smrt br`e ulazi u Ve~nost?“
„O tome nije govorio. Rekao je samo da stabqike ne bi bilo da semenka nije `rtvovana.“ .
„Hteo je re}i da bi svaki otac, a ne samo Bogdaj, morao da se saobrazi
sa svojom decom.“
„Prisustvovao sam mnogim wegovim propovedima“, ka`e Is, i svaki put se uverio da on ni{ta drugo ne `eli da ka`e doli da je smrt skra}ewe puta do vaskrsnu}a. Opsednut je `eqom da preduhitri izvr{ewe
presude semena. Odlu~io je da ubije osu|enog pre no {to ga usmrti starost.
Ta wegova opsednutost je pre vremena oterala u grob mnoge onovremene
Oro{ane.“
„Oni su vaskrsnuli.“
„Istina je da su vaskrsnuli ali je i istina da su u drugi `ivot
u{li bez roda i poroda. Istrgnuo ih je iz redosleda pa su mnogi vaskrsnuli
pre svojih roditeqa ili pre svoje starije bra}e i sestara. Osudio ih je na
samo}u i ~ekawe.“ .
„Takav je Svetnije“, ka`e Stegina, „a takvi su i Tujeman i Davoras.“
„Izgleda da su takvi i svi drugi tanatini.“
125
Amnezija / 6. Odniz
Petala je upoznala velik deo Orosa. Posetila je mnoga plemena koja su u svom prvom postojawu iskorewena i ~iji su se pripadnici vratili
kroz seme. Me|u tim plemenima, na isto~noj strani Orosa, `ive Breisi.
Predvodi ih prvosve{tenik Makitan. Iz tog plemena su Kinga i Alueta.
Uma ih je odabrala i poslala u Nizinu da sa mu`evima steknu, othrane i
vaspitaju decu.
Breisi su starosedeoci. Nekad im je dr`ava bila i velika i mo}na.
Takva bi i ostala da je nisu izdelili na vi{e mawih dr`avica.
Posetila je i pleme Dalmita i pleme Negrita. Iz Dalmita su sve tri
Lepurove supruge. Iz Negrita je Peludova kraqica Tulipa.
Prou~ila je svu va`niju dokumentaciju i u mnogim gradovima se
li~no osvedo~ila da su plemena vi{e odana Ocu nego Sinu. Da u Nizini
nije ostavila oca i majku, bra}u, strica, ro|ake i rodice i pitawe kakav
}e da joj bude nastavak `ivota, bila bi i spokojna i zadovoqna. Velika
prabaka Uma i baka Stegina su je ne`no prihvatile i {to{ta nau~ile pa
joj je i sa te strane i sunce sjalo i cve}e cvetalo. Ostvarila je sve zbog ~ega
se uspela. Samo u retkim momentima bi pomislila da u Ve~nosti nije tako
lepo kako se u Jerseni propoveda. A ti trenuci su nailazili kad bi osetila `equ da postane supruga i majka. Tad bi u~inila {to i Velika prabaka i tra`ila od svog verenika da je {to hitnije odvede u Nizinu i oplodi. Ne bi mogla `iveti u Ve~nosti ni trpeti da joj se uskra}uje qubav. Ne
bi izdr`ala bez poqupca i zagrqaja. Volela bi da vaskrsne ali da joj
vaskrsnu}e ne ohladi srce.
„Za mesec dana si u Nizini“, rekla joj je Velika prabaka. „Vide}e{
roditeqe, brata Lepura, wegove supruge i wegovu decu. Prisustvova}e{
ven~awu kraqa Poeza i princeze Prostrane. Zatim }e{ da otputuje{ na
Ostrvo. Tamo smo ti izgradili prestonicu. Lep i velik grad. Bi}e{ kraqica Kardije. Ven~a}e{ se sa Isom. Rodi}e{ dva sina i dve k}eri. Sinovi
}e da budu blizanci. Starijem blizancu }e{ nadenuti ime Rastem a mla|em
Stasam tek kad te jedan od wih upita odakle se raste. Imena }e da im ka`u
da iz sebe rastu. Ne}e ih zadovoqiti taj odgovor pa }e, kad umno oja~aju,
da nastave da odgonetavaju iz ~ega se raste. Jedan }e da pripi{e zasluge
semenu, a drugi uticaju svetla i vode, minerala, fosfora i metala.
¥Ako se raste iz semena’, ~udi}e se bra}a, ¥otkud u tako maloj kapi ovoliko telo; podsti~e li rast vawski ~inilac, hrana i pi}e, za{to onda hrana
sama od sebe ne naraste i za{to vo}e i povr}e venu i za{to voda i meso sahnu - za{to ne rastu ako su mo}ni da uti~u na rast. ’
Oba tvoja sina posta}e kraqevi. Prvo }e da bude krunisan Rastem. Onda
}e da bude sakovana jo{ jedna kruna. Tako }e i Stasam da postane kraq.
126
Amnezija / 6. Odniz
Kardija }e da ima dva kraqa. Rastem }e da vlada duhom a Stasam telom.“
Petala nije pronikla u mo}i Velike prabake. Nije razumela ali nije ni
pitala. Bojala se da }e pitawem da oseni utisak koji je prabaka o woj stekla. ^udila se otkud prabaki uvid u budu}nost. Otkud zna koliko }e dece
da rodi? Otkud zna da }e bra}a-blizanci bratski da podele vlast i da }e
jedan da se stara o nauci, religiji i umetnosti a drugi o negovawu i za{titi tela? U kojem svevide}em ogledalu je sve to videla? Ne prima li poruke
od Velikog pradeda?
Nije pitala prabaku ve} baku i majku. Nije pitala oca nego brata
Lepura i supruga Isa.
Postala je kraqica Kardije ali ni od krune nije saznala istinu. Ni
duboka starost nije znala otkud prabaki Umi svevide}e o~i.
127
Amnezija / 7. Odniz
7. ODNIZ
Timurova {utwa je zabrinula i Omlada i Kingu. Zatra`ili su pomo} od Stegine. Na Orosu je a odozgo se i jasnije vidi i razgovetnije ~uje.
Nekoliko dana Stegina je sedela kraj Uminog panoskopa ali, osim neprohodne {ume i velike vode, ni{ta nije videla. Pozvala je ~etiri mladi}a
i obe}ala ruku princeze Sune onom koji joj prona|e unuka.
Uma im je odobrila da si|u. Jednog je poslala na istok. Otuda smo
do{li, otud i sunce sti`e, pa neka izgubqenog tra`i na samom izvoru.
Vrati}e ga tek kad izvr{i zadatak. Drugi je upu}en na zapad. Oti{ao je
za suncem. Kad za|e za horizont, zapad }e da mu bude istok. Tako }e oba misionara da budu na istoku. Tre}eg je poslala na sever. Neka tra`i i
Timura i sunce. Jug je pun svetla i cve}a, blagih vetrova i tihog talasawa
vode. Tu je zemaqski raj. Mo`da ga je primamila lepota.
Prona|en je na zapadu. Tu }e, ako mu Velika prabaka pomogne, da podigne grad i da ga nazove Kamival.
Prona{ao ga je misionar Dragut i za suprugu dobio princezu Sunu.
Lepur nije u~estvovao u potrazi jer se s bratom, pred wegov polazak,
dogovorio da }e Timur u svom novom kraju da osnuje dr`avu.
Omlad i Kinga su se smirili tek kad ih je Stegina obavestila da je
wezin unuk i wihov sin na zapadu utemeqio kraqevinu Geofrenu i da su
u imenu dr`ave objediweni zemqa i du{a.
Memora nije bila zadovoqna seckawem moga Carstva. Uma i Stegina
se nisu zabrinule. Uma je Timura podsetila na Zakon koji ne`ewama ne
dopu{ta krunisawe. Uma je, u stvari, `elela da se Timur {to pre o`eni
i stekne decu i da, na taj na~in, odni`e nekoliko semenki iz Prvog
naniza.
Pri~alo se, i u istinost tih svedo~ewa mnogi i dan-danas veruju, da
je Timur iz {ume izbio na obalu mora i da tu nikog nije zatekao, i da je
pune dve godine morao i da sam seje i da sam ubire letinu, i da sam bude i
zidar i tesar, i vrtlar i arhitekt i da `ivot u Kamivalu po~iwe od wega, da su, odmah po cvetawu `bunova i vo}aka, doletele p~ele a za wima ose
i leptiri, i da su, odmah po zrewu klasova, nahrupile ptice, mi{evi i
mravi, i da su posle prve pesme petla dotr~ale lisice, i da su kupus na128
Amnezija / 7. Odniz
pali ze~evi, i da su na hranu sletele mu{ice. Otad se, ka`u svedoci, u
dr`avi Geofreni i pili}i legu i mace kote, i krave tele i psi}i {tene.
Tad je vosak dobio plamen, slama po`ar; tad su ku}e dobile prozore i vrata, podrume i spratove; tad je hleb dobio no`eve, supa ka{ike, kola~ tepsiju, meso ra`aw; tad je smokva izgubila list, muda ga}e, sise grudwak; tad
su ptice zadigle repove, i zaquqale kro{we, travu i grmove; tad su dleta napala kamewe, olovke hartiju a ki~ice platna. Otad Geofrena ima istoriju.
Pri~e su nadma{ile ma{tu i istinu potisle u senu.
Timur se izvinio Umi i zahvalio za svesrdnu pomo}.
Ne pamti se da je Timur govorio o svom prvom danu: da se, po izlasku
iz {ume, na{ao u vakuumu, da je u{ao u vreme bez uspomena i da se ose}ao
kao dete u kolevci i semenka u pupu, da je tra`io izlaz iz beznade`nosti i da mu se ba{ tad javila misao da sazi|e grad Kamival, da su odozgo
si{li klesari i zidari, tesari i kova~i, i da su tako, skupa sa cve}em i
povr}em, nikle prve zgrade. Ne pamti se da se pohvalio da pre wegovog dolaska na morsku obalu ni~eg nije bilo. Nije posvedo~io ni da mu je Uma
pripomogla ni da mu se sestra Petala javila ni da ga je brat Lepur hrabrio.
Pre{uteo je i sebe i druge.
Wegova {utwa je razbuktavala ma{tu Breisina koje je Makitan
poslao da pomognu praunuku Velikog cara. A u pri~i je Makitan slao
Timuru hranu po pticama a seme po vevericama, mi{evima, vranama, leptirima, mravima, vodama i vetrovima. Izdanci su ponikli u neredu pa ih
je princ Timur morao da razvrstava i presa|uje i odvaja lepo od nakaznog,
uspravno od grbavog, bolesno od zdravog ne znaju}i za{to to ~ini i otkud
razlika izme|u cveta i cveta kad su oba od iste gra|e. U pri~i je Makitan,
a ne Uma, poslao u Kamival princezu Sadnu zavetuju}i je pred polazak da
bude ne`na i odana i da rodi onoliko dece koliko je grana u jednom `iru
cera. U pri~i je Dvorac, koji je Timur bez i~ije pomo}i sagradio, opasan
zidom.
„Na svemu su zakqu~ane brave“, ide {apat od uha do uha, „na jajetu,
`iru, ikri, ni kroz jedna vrata se ne mo`e da u|e bez gubitka li~nog, ni
u jednoj odaji Dvorca i `ivota, osim u svojoj, nismo svoji sve{}u, licem
i se}awem.“
„Bila sam u dvanaest odaja i u svakoj u zidu uklesani `ivotopisi
porodice Velikog cara“, kune se Druga pri~a. „Podaci su uklesani hronolo{kim redom: detiwstvo, de~a{tvo ili devoja{tvo, zrelost i starost
svakog ~lana Velike porodice.“
129
Amnezija / 7. Odniz
„U Dvorcu nema sva|a i netrpeqivosti me|u svitom“, svedo~i Tre}a
pri~a. „Svi su sre}ni i spokojni osim princa. Kako mo`e da bude sre}an
pored saznawa da }e da ostari i umre. Kako mo`e da bude bezbri`an onaj
koji zna da }e vreme da poru{i zidove u koje je uklesano svedo~ewe da je
`iveo.“
Tu su i pri~e koje svedo~e da je u{ao u razoren grad i saznao da su
teosini upali u svetili{ta saocema i pobili i sve{tenike i sve{tenice.
Trebalo je obnoviti Kamival i posejati novo seme. Pri~a ka`e da je me|u
pre`ivelim sve{tenicama bila i lepa Sadna i da ju je Timur pozvao u obnovqeni Dvorac i da je tad odnizana jo{ jedna semenka iz Prvog naniza.
Mnoga usta kazuju da su u Kamival najpre u{li Paterovi vojnici i
da u wemu nisu zatekli ni jednu sve{tenicu i da je li~no Pater naredio
da se `ene vrate iz zbegova, i da su deveti mesec po wihovom povratku
zaplakale kolevke i da otad cvetaju bademi i tre{we, {qive i jabuke. Ista
ta mnogobrojna usta svedo~e da je Kamival neko} bio nezasejano poqe i uz
poqe pe}ina i da je u pe}ini, sklowen od sunca i zveri, prona|en mladi
princ i s wim jo{ mla|a princeza. U to vreme kraj pe}ine nije postojao
grad. Kamival je kasnije sagra|en.
Neki veruju a neki ne veruju pri~ama posebno otkako im je sve{tenik
Onikom kazao da je na ekranu panoskopa pro~itao da je, u ~ast praunuka
Velikog cara, iz zemqe, ni iz ~ije ruke posejano, poniklo drvo s toliko
{irokom kro{wom da se o~ima, koje su je gledale, ~inilo kako se za vrh
debla zaka~io oblak.
Timur se nikom nije poverio pa je ostalo nepoznato je li u kojoj od
tolikih pri~a prepoznao sebe.
Do Lepura je do{la pri~a da je Timur nai{ao na semenku nesvakida{we veli~ine i da se ta semenka pred wegovim o~ima sama od sebe
raspukla u jato zvezda i da su sve te zvezde bile semenke iz kojih je ponikao
`ivot i u Kamivalu i u celoj Geofreni. Prva i najve}a zvezda se zvala Amur.
Od te zvezde je nastalo srce. Druga zvezda se zvala Arbor. Ta zvezda se
izvila u drvo. Tre}a zvezda je bila kro{wa, ~etvrta pupoqak, peta cvet,
{esta tu~ak a sedma pelud. Pri~a se da Timur nije bio ni jedna od tih zvezda i da je zbog toga mnogo patio. @eleo je da bude neko i ta `eqa ga je odvela
u samo}u. Ni u samo}i nije bio neko. Postao je neko tek kad je osetio glad
i `e|, qubav i qubomoru, `alost i radost i kad je stekao mi{qewe, nadu
i se}awe. Tek tad je uvideo da je Veliki praded zaboravio da u seme umesi
se}awe na prethodnost.
Do Lepura je stigla i vest da mu je brat, obhrvan ~e`wom, prizvao
ka sebi princezu Sadnu i da je, po susretu s wom, postao otac i da je,
130
Amnezija / 7. Odniz
ushi}en lepotom `ene, zaboravio da semenu da svoje lice i svoje se}awe i
da mu zbog toga deca ne}e biti uspomena unato~ tome {to }e da im da po varnicu oseta, ose}awa, ma{te i nade, svakom po iskru - nikom ceo dan i {to
}e da im dopusti da sami pale vatru i lu~ima razgr}u mrak i tra`e nesvanula jutra.
„Da je, kojom sre}om, svakom od wih darovao po dan“, misli Lepur,
„ne bi u wihovom se}awu bio mrak. Poseja}e seme u kojem ga ne}e biti.
@rtvova}e se za decu. Odmaknu}e se od sebe da bi mu deca imala vlastitost. Da}e im sposobnost da misle i ose}aju, da se nadaju i se}aju iako ni
u jednom od tih darova ne}e biti wegovog iskustva. Da}e im svoje op{te
lice. Ugradi}e se u wih nesopstvom. U~ini}e da mu budu}nost bude zaborav. Spasi}e decu a sebe `rtvovati. Sa`eti svoj `ivot u iskon. Su{tinom }e u}i u decu ali su{tina nije ni wegovo lice, ni wegov um, ni wegovo srce, ni wegovo saznawe. Su{tina je identitet Boga.“
„O kome ti to pri~a{?“ pita Kinga Lepura. „Mi razgovaramo o
Timuru. O kome ti tako umno i ushi}eno govori{?“
„O svom ocu Duhu“, odgovara Lepur. „Ne misli{, vaqda, da pri~am
o Timuru. Nije moj brat bog pa da se o wemu pri~aju sakralne pri~e. Brat
mi je smrtan. Krunisawem se ne postaje bog.“
Kinga zna vi{e od Lepura. Do udaje je `ivela na Orosu i od Ume ~ula
da samo ja poti~em iz duha. Ona to zna ali ne}e da iz lepog sna budi mu`a.
Woj je znano i to da su kamivalske pri~e poistovetile Timura i mene. Zna
to Kinga dobro ali zna i to da joj je Uma rekla da su Oro{ani i Jerseni
varijante mene: da su Jerseni moja smrtna a Oro{ani moja besmrtna osobina.
Prime}eno je da Timur i Sadna ne govore isto ali da, iz straha da se
ne udaqe jedno od drugog, izbegavaju su~eqavawa i da se, {tavi{e, pretvaraju da misle isto. A istomi{qenici su bili samo kad bi se poveo razgovor o meni. Tad bi oboje govorili isto: da ni jedan ~ovek, pa ni Lepur, nikad
nije bio nematerijalan i da, i iz tih razloga, ne mo`e da bude uspore|ivan
i jedna~en sa mnom. Ni u jednom svom uzrastu ~ovek nije bio samo energija. Sadna je mislila, a Timur to wezino mi{qewe prihvatao, da je ~ovek
izdanak materije a ja i voda nematerije: da je prvoj semenci ishodi{te duh
a drugoj i ostalima polen ili kap.
Druga Sadnina razmi{qawa Timur je vi{e prihvatao srcem nego
uverewem - vi{e zrakom emocije, {to ga je, takore}i na prvi pogled, potresla i u~inila da u toj, dotle nepoznatoj Oro{anki, vidi svoju `ivotnu
saputnicu, nego razumom i ube|ewem da su wezine re~i sa izvora istine.
131
Amnezija / 7. Odniz
Qubav ga je navela da i sam, {to u porukama Umi i Memori, {to u propovedima u to vreme malobrojnim mojim sledbenicima, potvrdi da je Po~etak
u duhu a da ~ovek ne poti~e iz duha ve} iz materije, iz nastavka: da iz duha
poti~e Bog, da Bog i ~ovek nisu jednaki po~etkom po{to vreme Boga prethodi vremenu ~oveka i da prvog dana nije postojala materija nego da je nastala tek kad se duh stvrdnuo u tvar: kad je vazduh postao kap, polen, semenka, telo. Posle toga su iznikli izdanci i usledile podele na vrste i na
sopstvenosti. Ni{ta nije nastalo odjednom: ni ~ovek, ni golub, ni karanfil, ni tre{wa, ni dud.
Tako je govorio ne pitaju}i se da li veruje u to {to govori ni koliko
usagla{avawe wegovog i Sadninog mi{qewa mo`e da {teti ugledu dr`ave
koju je osnovao.
Uma je bila zadovoqna Sadninom pri~om da sam samo j a potekao iz
Duha.
Teosini ni tad nisu napustili stav da ni Klijam nije izdanak materije.
Sadnu nisu pokolebale pretwe. Istrajala je u dokazivawu da sam jedino j a nastao iz duha.
132
Amnezija / 8. Odniz
8. ODNIZ
Lepur je u istoj godini i krunisao svoga najstarijeg sina Samoju i
oduzeo mu krunu i na kraqevski tron postavio mla|eg sina Farfala.
Samoja je oteran sa prestola zato {to je, mimo o~eve voqe, prikazivao sebe
osniva~em kraqevine Some i {to se proglasio „umom koji misli za sve i
srcem koje ose}a za sve.“
„Kako da od mno{tva stvori{ jednog?“ ~udila se Kinga.
„Ni{ta jednostavnije“, nasmejao se Samoja. „Kraq Some }e mo}i da
postane samo onaj moj sin, moj unuk, moj praunuk i moj ~ukununuk koji se
nazove mojim imenom. Zatim }e svi oni da postanu moji istomi{qenici.
Stvori}u subjekt koji mi je po svemu jednak. U sve wih }u da presadim svoje j a . Tako }u i sebe i wih da u~inim besmrtnim. Stvori}u sveop{ti subjekt a u takvom subjektu je smrt neprimetna. Smrt op{teg, u stvari, i ne
postoji, ona je pojedina~an udes, a pojedinac se u totalnom subjektu ne
zame}uje.“
„A korak? Ho}e li op{ti subjekt mo}i da hoda“
„Vidim da me nisi shvatila. Op{ti subjekt je Bog, nebo prepuno
zvezda, zemqa i sve {to je na woj. Op{ti subjekt ne hoda, u wemu hodaju.
Govorim o qudskom srcu i qudskoj glavi. Govorim o sebi i tebi, stricu
Timuru i tetki Petali. Svi uzimamo od drugih. Bez uzimawa nema subjekta. Ko `eli da postane neko, a ja ho}u da budem neko, mora da uzima. Da bi
li~na biografija pre`ivela zgasnu}a vremena, moramo je stalno dopuwavati: uzimati od drugih i graditi sebe. Bog je sebe sa`eo u iskon i tim
sa`etkom nastavio da `ivi. Sa`etak Wegovog `ivota je na{ `ivot. On
je mi. Ja ne}u da budem ni~iji sa`etak i zato i ho}u da se razgranam u op{ti
subjekt. Da je hrast ostao `ir, sa`etak drveta, ne bi se ispru`io u deblo
i razgranao u kro{wu. Iskon nam je potreban ali nam je potrebno i li~no
osvedo~ewe. Prinu|eni smo na stalno uzimawe. Uze}u svu vlast u svoje ruke
i postati prvi diktator u Nizini. Neko vreme }u da budem samo kraq Some.
To }u da budem dok ne oja~am i ne okupim prista{e. A kad vojno oja~am,
pripoji}u Somi Kefaliju, Perigonu, Kardiju i Geofrenu. Bi}u car Nizine.
Bi}u vlast. U svakom subjektu, pa i u mom, tiwa `eqa da upravqa drugima. Te`wa ka nadmo}i ume{ana je u seme. Prenosi se iz generacije u
generaciju. Ni jedan biograf, ni mali ni veliki, ni sada{wi ni budu}i,
133
Amnezija / 8. Odniz
ne}e mo}i da, pi{u}i biografiju nekom potowem monarhu, prenebregne `udwu za vla{}u. Tako }e moja vlast da postane kamen-temeqac svake budu}e
vlasti.“
„Jurnu}e{ na strica Timura, tetku Petalu i ro|ake Arbora i Peluda
i oteti im ono u {to su se li~no ulo`ili.“
„Stvori}u carevinu.“
„Ne verujem da }e da bude tako.“
„Ne}e da bude tako!“ podviknuo je Lepur i istog dana uzeo krunu od
Samoja.
„Od danas si kraq svoje sene“, viknuo je na ve} upla{enog sina.
„Baka Kinga me nije razumela“, poku{ao je da se opravda Samoja.
„Nisam mislio na sebe nego na subjekt kao takav. Kazao sam da je u sr`i
svakog j a te`wa da vlada drugim. To je osobina svake individualnosti.
Iz prethodnih `ivota uzimamo tu osobinu i prenosimo je na decu. Svi odreda smo sopstvom diktatori.“
Farfal ga je preko uha slu{ao. Bratu vi{e nije mogao da pomogne a
sebi bi mogao da odmogne. [uteo je jer {utwa mo`e da bude i odbijawe i
prihvatawe. Farfal je bio odan ocu. Ceo `ivot je pro`iveo najpre u wegovoj `ivoj seni a zatim u uspomeni. S bratom Samojem se ni u se}awu nije smeo da sastane. @iveo je punih devedeset osam godina pa je kraqevska
kruna pripala tek wegovom ~ukununuku Papilu. Sa krunom je Papil
preuzeo i obavezu da u zakonima, {to ih je svojevremeno vaspostavio Lepur,
ni zapetu ne}e promeniti i da }e prestonicu Some da sa~uva od svake
prepravke. Posebno }e da se brine o primeni zakona po kojem u Somu mo`e
da u|e samo Jersen za kojeg je dokazano da je dete Duha.
Samoja je dugo zbrajao svoje grehe i mislio {ta }e o wemu da misli
budu}nost. Bojao se neta~nog utiska svedoka. Znao je da }e da stekne onoliko osobina koliko je o wemu utisaka. Znao je i da pojedina~nosti nema
izvan opredeqenosti i da je stvar stvar ~im iza|e iz ideje. Ideja se,
dodu{e, ne mo`e sasvim podvesti pod stvar po{to je wena du{a dubqa i
{ira od oseta i ose}awa, ma{te i razmi{qawa. Ideja nije ~ista ma{ta
niti ~ista nada, ni bistro se}awe, ni razgovetno mi{qewe. Ideja je u
su{tini svega: u dnu semena i u vrhu pokaza. Nije svedok ni umu ni telu,
ni klici ni mladici, ni pupu ni cvetu. I ona, kao i nebeski blesci, dolazi
iz nepoznatog i zaumnog. Neopipqiva je. Jo{ niko je nije sagledao niti
je iko pronikao u wene tajne. Mora da je odjek daqina i da je netaknuta
pro{la kroz mnoga vremena i dotakla bilione vijuga. Ne bi smeo da se tra`i
izvan Ideje. Smisliti ne{to i postati Ideja i pod svoje j a podvesti celu
134
Amnezija / 8. Odniz
Nizinu i sve one koji u woj `ive i koji }e da se u woj rode. Ideja je
nevlastitost a nevlastitost je ve~nost. Ho}e li da bude s v i, mora}e da sebeideju utisne u pam}ewe semena. Uspe li u tome, deca }e da se ra|aju s wegovim pogledom na svet. Ima}e svoja lica ali }e shvatawem, `eqom, nadom
i uspomenom da budu Samoja. Ponavqa}e ga seme kao {to ponavqa iskon.
Tako }e u svakom pojedincu Bogdaj da bude Iskon a on, Samoja, Ideja.
Posle odluke da se preobrazi u Ideju Samoja se zaputio uzvodno da
prona|e izvor i da izvoru otkrije svoju nakanu. Idu}i obalom, spazio je
da je voda izbacila ribicu. Pomisliv{i da je u ribici spasonosna Ideja,
sagnuo se i u posudicu, koju je izvukao iz torbe, zagrabio vode i u vodu stavio
zadihanu ribicu pa po`urio da je vrati u reku. Neka se i u vodi umna`a
Ideja. Onda je u grmu, usa|enom u pli}ak, primetio pti~e. Uzeo ga je
pa`qivo i meko, ba{ onako kako je, kao dete, na dlan stavqao penu, i po{ao
da pti~etu na|e roditeqe. Neka pre`ivi i neka umna`a Ideju.
Tra`e}i izvor vodi, ribi, ptici shvatio je da tra`i Ideju. Istu onu
Ideju prema kojoj je stvoren `ivot na Orosu i u Nizini. Na|e li je, saobrazi}e se s wom i umesiti se u novo seme.
Nai{ao je na deo toka gde se voda ra~va u nekoliko slivova pa se, zagledan u to vodeno `iqe, upitao ho}e li uspeti da prona|e izvor. Nije znao
uz koji rukavac da po|e. Doviknuo sam mu da smo svi svima izvori: semenka travi, trava semenu, kap slivu, sliv kapi. Ko da obi|e i prepozna sva
ta izvori{ta. Nije me ~uo a da je ~uo {ta mu dovikujem, saznao bi da sam
zadovoqan {to je nakanio da nas objedini i da mno{tvo ideja svede na jednu i jedinstvenu Ideju.
Sumwa je htela da ga vrati niz vodu, no nada je bila upornija i ja~a.
Nastavio je putovawe uzvodno. U tom momentu Uma je naobla~ila istok.
Samoja nije razumeo wenu poruku. Zazinuo sam da mu ka`em da ga Velika
~ukunbaka pita da li zna da je i svest tvorac identiteta. Da je umeo da
pro~ita poruke, odgovorio bi da je svest, za razliku od Ideje, bez dometa.
„Svedok {to{ta zna o palmi u svom dvori{tu, o raj~ici i kupusu, o
vi{wi i jabuci“, kazao bi Samoja ~ukunbaki. „I{arao je svest tim saznawima i znawima. Pretrpao ju je onim {to je i oku i uhu dostupno. U wegovom svedo~ewu nema ideje, da je ima, znao bi da su izvan uticaja svesti
koraci, poqupci, disawe i uzdisawe. Znao bi, tako|e, da svest ne upravqa
otkucajima srca ni proticawem krvi; da je svest registar a ne izvor radosti i tuge, zdravqa i bolesti. Znao bi taj i takav svedok da se po svesti
subjekt ne pamti.“
„Znam da je bez ideje svest dezorijentisana“, pogledala bi Uma ne`no
~ukununuka. „Ali znam i to da se Ideja preko svesti obznawuje. Svest je
135
Amnezija / 8. Odniz
obi~no malo ogledalo u kojem subjekt mo`e da vidi deo sebe. Iako je dometom i u~inkom podre|ena Ideji, bez we nema ulaska u vlastitost.“
Tako bi Uma rekla na{em ~ukununuku da se nije zaustavio kraj izvora reke i odustao od puta na Oros.
Bio je na Izvoru u sam zalazak sunca. Dolina je ve} bila utonula u
tamu. Oko wega su se, poput leptira oko lampe, sjatile zvezde. Ne se}a se
dokad su nad wim treperile. Hteo je da ~eka svoje novo jutro i proveri odakle izlazi sunce i u ~ekawu zaspao.
Prve no}i nije ni{ta sawao. Druge no}i je usnuo da je izme|u wega
i Some gusta magla i da je u svakom slede}em trenutku sve gu{}a: da ne stoji na tvrdom tlu ve} na tamnom oblaku pod kojim je, u potpunom mraku, ostavio suprugu Egu i sinove. Onda mu se pri~inilo da pod wim nije oblak
nego da mu se u svesti smra~uje. Prestaje da veruje pri~i misionara da je
na Orosu besmrtnost i pomi{qa da je na prevaru izmamqen iz `ivota.
Dozvan je da umre. Ne `ali {to }e da se sru{i u prah.
„Ko je u smrti“, ~uje glas deda Omlada, „bli`i je vaskrsu. Put je dug
i naporan. Najpre se sasvim zaboravi `ivot na zemqi. Stu{ti se mrak
izme|u `ivih i mrtvih pa niti `ivi vide mrtve niti umrli naziru
`ive.“
Oko Samoja se poja~avala svetlost a oko Ege i sinova tama. Ne raspoznaje ih u mraku i ne mo`e da im se poka`e iz svetla. @alostan je ali ne
gubi nadu. Veruje da }e da se vrati. ^ini mu se da je pred wim put ka
najvi{oj zvezdi -prvo uspe}e pa tek zatim silazak. Nesre}an je {to }e jo{
vi{e da se udaqi od svojih. Neveseo je celom senom svoga bi}a.
„Budite plemeniti“, nadvikuje se s vetrom. „Gore vas ~eka Veliko
su|ewe. Pokajte se. Zabrinut sam za vas. Budem li mogao, javi}u vam se s
neke usputne zvezde. Gledajte ve~erwe nebo: trepnu}u vam. Samo no}u }ete
mo}i da me vidite. Udaqujem se od oblaka i sunca. Smrt je prelazak iz svetla u mrak.“
Probudio se u znoju. Ponad grma, pod kojim je le`ao, sjale su zvezde.
Wihovo jednoli~no treperewe ga je uspavalo.
Usnuo je i drugi san. Dokazivao je ocu Lepuru da `ivot na zemqi
poti~e iz semene tvari i da se ta tvar, zavisno od uslova, posle razmno`ila
u vi{e funkcija. Tako se od materije `ira namno`ila {uma a od materije drveta grane, li{}e i cva}e. Razgranala se i materija sperme u mozak,
srce, ruke, noge, o~i, u{i, usne. Ista materija a mnogo funkcija. Od iste
materije su ni`e i vi{e vrste. Jo{ uvek se pramaterija nije sasvim razgranala.
Probudio se iz sna ali se nije razbudio iz misli.
136
Amnezija / 8. Odniz
„Pramaterija je u po~etku bila jedinstvena“, nastavila je java gde
je stao san. „Tek posle je, delovawem uslova, nastupilo weno cepawe. Zbilo
se to onda kad se razvrstao uslov. Qubav je uticala da se iz srca izdvoji
funkcija ose}awa. Kad je umu zatrebala memorija, materija se preslo`ila
u pam}ewe. U po~etku nije postojala funkcija materije - wena uloga je tek
u izdanku osmi{qena. Materija se, pre pada na zemqu, pona{ala kao voda. Je li na zemqi bila su{a, materija je bila u plinovitom stawu, je li
tlo bilo hladno, materija je bila u krutom stawu.
S vremenom se uslov mewao i uslo`avao pa danas materija nije samo
podre|ena zakonu nastanka i opstanka ve} i neminovnosti mene. Zasad se
tvar ne prestruktuira su{tinom i to ne}e ~initi dok se ne preslo`i i
ne inovira uslov. ^im se struktura uslova preslo`i, preslo`i}e se i struktura su{tine. Tada }e da nastanu novi oblici `ivota i u tim novim
oblicima jedna i jedinstvena Ideja. Bi}e to Ideja koju smisli Samoja.
Dugo se pitao za{to bi, da je ostao u Somi, bio privremen: zbog ~ega
ne bi `iveo ve~no kad mu je telo od ve~nih tvari i kad su mu oseti i ose}awa,
nade i razmi{qawa iz ve~nog iskona; dugo je razmi{qao o svojoj privremenosti i tek na izvoru reke spoznao da smo, dok trajemo u Nizini, trenutni zato {to se ne putuje ka su{tini nego iz su{tine ka povr{ini. Shvatio
je da je ispred dva puta i da prvi vodi u Iskon a drugi izvodi iz Iskona.
Rekao sam mu da po|e ka Iskonu jer je na kraju tog puta Ideja. Priznao sam
da nisam odlu~an u svedo~ewu da je Ideja nastala pre Iskona po{to se jo{
uvek ne uspevam da setim iz kojeg je istekla izvora. Posvedo~io sam da je
Duhu prete~a Vakuum i da se Vakuum, iz neobja{wivih razloga, toliko stisnuo da je iz te wegove ste{wenosti izleteo dah. Tako je dah postao Duh. Onda
je usledilo sa`imawe daha. Sa`imawe i skru}ivawe u semenku. Potom je
semenka po~ela da bubri i posledica toga wenog bubrewa je moja individualnost. Tako sam stvoren ja ali tako nisu stvoreni Oro{ani i Jerseni.
Samoja me nije ~uo. Udubio se u svoj pri~in da je upravo isplivao iz
vode i udaqio od su{tine.
„Ispravi}u gre{ku“, ka`e sebi a misli da govori Egi. „Sko~i}u u
reku i pustiti da me voda vrati u o~ev dom. Ne}u prestati da silazim:
spu{ta}u se sve dok se ne izjedna~im sa Idejom. Ne zaronim li u dubine,
ne zaokrenem li put ka ishodi{tu, desi}e mi se {to i Velikom ~ukundedu.“
Odustao je od skoka u reku ali ne i od nakane da izbri{e razlike u
mi{qewu, veroispovesti, ideologiji i u svakom drugom poimawu sveta.
Izbrisa}e razlike i sve podvesti pod jednu i jedinstvenu Ideju. Samo jednakost zaslu`uje ve~nost. Oturi}e od Velike ideje svaki poku{aj da se qu137
Amnezija / 8. Odniz
di dele na maloumne i veleumne, po{tene i nepo{tene, {tedqive i rasipne. Uznastoja}e da budu}nost ne sazna za ru`nu re~ i lo{ postupak.
Ulep{a}e i bo`je i qudsko delovawe, i u lepotu u}i lepotom, i u ve~nost
u}i ve~nim. Izjedna~i}e ro|ewe i vaskrs. Ako su emocije proizvele praksu, ako od wih poti~e iskustvo, prevrednovati ih i slediti samo one
porive i samo one ushite koji }e da odvedu ka dobru i plemenitosti, ka jednakosti i pravdi; ako je um uslovio qudsko delovawe, ako je prezir wegov u~inak, doterati ga i pri doterivawu ne uzeti ga. Ako zava|a ma{ta,
ako je ona podelila i iskvarila srce, ako je zlo weno ~edo, redukovati je
i uzeti samo ona wena obistiwewa koja nude napredak i sre}u, qubav i
blagostawe. Ukoliko je u nagonu seme zla, preoblikovati ga i u novom obliku dati samo onu funkciju koja ne razdvaja ~oveka i Boga. Promeniti
odnos prema telu je li ono uzrok poroku. Ponoviti lepotu ukoliko je korisna. Prou~i}e sinove od glave do pete i od uma do srca i poboq{ati ih
i tako poboq{ane naterati da seju. Ne zapo~iwati novi `ivot strahom i
pla~em, gla|u i `e|u, nego ga po~eti razumom i osetom, emocijom, ma{tom
i idejom.
A kako sve to posti}i? Ukalupiti sme{u u dosad nevi|eni lik ili
je pustiti da ispari i da posle sama od sebe stvrdne u semenku? Kako
stvoriti seme u kojem je nemewiva Ideja? [ta u~initi da se Ideja, kao i
nagon, prenosi sa oca na sina? [ta uraditi da postane i dokaz sopstvenosti i op{ta osobina? Kako izbe}i gre{ke Tvorca i stvoriti lice otporno
na starewe? Danas je iskon pod belegom sopstva. [ta pridodati a {ta
oduzeti da su{tinom ne upravqa uslov? Rekli su mu da ose}a ali da ne miluje, da strahuje ali da ne pokazuje strah, da se raduje ali da se ne smeje. Tako
su ga u~ili. Ali on ne `eli da `ivi tako unato~ saznawu da se ne umire
su{tinom nego ~inom. Wemu je i te kako va`no da se ispoqi Idejom a
iskazati se Idejom mo`e samo ako upotrebi su{tinu. Ideji je va`nije
grqewe od ose}awa, mi{qewe od razmi{qawa, ostvarewe od nadawa.
Si}i }e i Ega }e da ga pita je li na Izvoru na{ao Ideju. Re}i }e joj
da je ideja i tra`ewe Ideje i da }e ba{ po tome da se pro~uje. To }e da ka`e
Egi. Zatra`i}e da stavi grumen zlata u ilova~u i poku{a da izme{a
zemqu i metal. Koliko god gwe~ila glinu, zlato se ne}e sjediniti s wom.
Zlato }e da ostane zlato i ako ga izmrvi u prah i prah pome{a s ilova~om.
„Dosad je Ideja uspore|ivana sa zlatom“, re}i }e Egi. „Uskoro ne}e
biti tako. Uskoro }e Ideja da bude zlato.“
Ega je umna Oro{anka. Jezik joj je prepun odgovora. Predlo`i}e da
Samoja pomisli da je zlato du{a a glina telo. Glina i zlato su ve~ni ali
je privremen oblik koji ~ine. „Du{a i tvari su ve~ni“, re}i }e Ega, „ali
138
Amnezija / 8. Odniz
je smrtno lice koje tvore. Ko sjedini du{u i materiju, bi}e tvorac ve~nog
lica. Nema ve~nosti dok du{a i materija ne postanu jedno: jedno i nesvewivo.
„Poku{avam da prona|em takvu materiju“, kaza}e joj Samoja. „Zato
sam i uza{ao do izvora. Pro{ao sam kroz `ivot kao kroz grobnicu. Kao
slepac sam sledio oca. Bio je zadovoqan dok sam mislio wegovom glavom
i dok sam se divio wegovom u~inku. Odbacio me ~im sam ukora~io u svoj
korak. U ro|ewu sam video produ`etak `ivota i obnovu zajedni~kih osobina. Veselila me svaka nova kolevka. U to vreme sam mislio da su deca
obnova. Pokazalo se da sam obmanut i da mi se san nije ostvario.“
„Ko veruje da su du{a i materija ve~ni, a ve~ni su“, nastavi}e svoju
pri~u Ega, „morao bi da zna da su ve~ni po sebi a ne po licu kojim se pokazuju. Da su ve~ni licem, lice bi, kao i du{a i tvar, pre`ivelo prelazak u
seme. Forma, na`alost, nema svoje trajno sopstvo. Subjekt je sam po sebi
bezli~an. To je razlog {to se ne zna koje svoje lice otac ula`e u dete.“
Ovim re~ima }e Ega poku{ati da opravda nesli~nost sinova Samoju.
Prva je uo~ila da mu ne li~e. Poku{avala je da ih sakrije. Samoju bi svaki put dojavili gde su skloweni de~aci. Nije se qutio na suprugu. Nadao
se da }e peto dete da mu li~i. Uzdao se u mogu}nost povratka istog. Nije
odmah shvatio da je i povratku odre|eno vreme.
„Ne o~ekuj prevremeno uskrsnu}e“, poru~ila mu je Uma. „Ne govorim
ti ovo zato da bih te odgovorila od umna`awa. @elim samo da ti ka`em
da }e vra}awe da zapo~ne istom po odnizu Prvog naniza semena.“
„Ne o~ekujem vra}awe pojedina~nosti ve} Celine“, poverio se Egi.
„^ekam da se vrati bog i da taj bog budem ja.“
„Otkuda takva `eqa?“ za~udila se Ega.
„Jo{ pita{. Pa i sama si mogla da se osvedo~i{ da se Celina sve vi{e
usitwava i da Bog ne}e pre`iveti sva ta mrvqewa. Bogu je potreban
za{titnik. A za{tititi ga mo`e samo Autoritet. Samo novi bog.“
„Kako da Ga za{titi{?“
„Ne bih obustavio setvu. To nikako. Proizveo bih novo seme. Ne bih
ga sa~inio od me{avine nego od jednog sastojka. U~inio bih da smrt zauvek nestane iz tela.“
„A ma{ta? [ta bi bilo sa ma{tom?“
„Ma{ta je u duhu. Ona je ionako nerazdvojiva od materije. I ma{ta,
kao i para, ima tri agregatna stawa. Prilagodiva je svakom uslovu. U tom
novom semenu bi bio Bog.“
„A Ideja? Gde bi smestio Ideju?“
139
Amnezija / 8. Odniz
„Ideja je semenka. Ko poseje seme, posejao je i Ideju. Ni do sada nije sejana samo tvar. U starom semenu je iskon, a u novom bi, uz iskon, bila
i Ideja.“
„Ti bi, zna~i, bio tvorac ve~nog tela.“
„I ve~nog tela i ve~ne Ideje.“
Tako }e da razgovaraju Samoja i Ega ako Ega uza|e do izvora. Do wenog
uzlaska pri~a}e sa izvorom. Pita}e ga je li se pokajao {to je napustio unutra{wost zemqe i pustio vodu niz strminu ili se, mo`da, obradovao kad
mu je javqeno da je postao reka. To }e da pita izvor. Ali to }e i da pita
sebe. Pita}e se za{to se uspeo kad je u dolini i voda dubqa i obala lep{a.
„Za{to sam uza{ao?“ ~udio se pitawu i ispred sebe ugledao Egu.
Bila je lep{a nego u dolini. Do{la je da ga vrati.
„Da se voda nije odmakla od izvora, ne bi bila reka“, poku{ala je da
ga ubedi.
„Jesi li dobro pogledala reku? Ako si je pa`qivo pogledala, onda
si, kao i ja, videla da se izvoru izgubio svaki trag.“
„To sam primetila i odmah se setila da si mi rekao da }e u novom semenu Tvorac biti jednak svima.“
Ispred wega nije stajala Ega nego wegova sena i ta sena je na izvoru
s wim razgovarala i navela ga da se ispovedi i pohvali da je nadomak velikog otkri}a. Seni se poverio, a ne Egi, da }e da izmisli novu semenku.
Na izvoru je ostao do jeseni. Ega mu je slala hranu i ode}u, sunce ga
grejalo, grmovi hladili.
„Bog }e da do|e tek kad se u seme, iz kojeg Ga o~ekujemo, umetne
samose}awe“, rekao je prvom donosiocu hrane. „Pre povratka }e da se seti
sebe.“
„Vaskrsnuti ne mo`e ko nije svestan sebe“, kazao je drugom donosiocu
hrane.
„O~ekuje na{u pomo}“, {apnuo je tre}em donosiocu hrane.“ Trebalo
bi da ne{to poduzmemo. Ako seme mo`e da primi znak o~instva, mo`e i
da nasledi samose}awe.“
Do jeseni je ostajao na izvoru, u jesen se vra}ao u dolinu.
Pet prole}a je odlazio na izvor, pet jeseni se vra}ao u dolinu, a onda mu se izgubio svaki trag. Jedni su svedo~ili da se sklonio u pe}inu,
drugi da se sakrio pod masku, po tre}ima se, skupa sa Idejom, preobrazio
u semenku iz koje samo {to nije ponikao.
Uma se naqutila na me. U poruci, {to su mi je pokazali oblaci, zamera mi {to sam, daruju}i Samoju previ{e ma{te, uznemirio na{eg
praunuka Lepura. Na zamerku sam uzvratio zamerkom.
140
Amnezija / 8. Odniz
„Sedi uz panoskop“, poru~io sam Umi. „Na ekranu je jasno napisano
da Samoja ne zanosi toliko ma{ta koliko moje saznawe da sam, stvaraju}i
`ivot na Orosu i u Nizini, {to{ta prevideo i da propu{teno mogu da
nadoknadim samo ako izmislim semenku iz koje ne}e nicati ni razli~ita
lica ni protivre~ne ideje.“
Proture~io sam ali i priznao da sam ja, a ne Samoja, pomislio da bi
me moji potomci ve} bili poveli ka ciqu da sam u seme, naporedo sa
iskonom, umesio ideju. Hteo sam da nadoknadim propu{teno i ta moja
`eqa je inspirisala Samoju da iz ukupnosti izabere semenku u kojoj ni
lice, ni iskon, ni ideja nisu podlo`ni promeni.
Uma je podigla bele oblake i to je bio znak da sam dobro postupio.
Samoja su dugo tra`ili. Potragu je pokrenula Ega. Uma misli da ju
je na to navela qubav a Memora da se smilovala sinovima. Moj pomaga~
Bioqub mi ka`e da se udala iz qubavi i da ju je srce povuklo da se
prikqu~i grupi sve{tenika i pretra`i {umu i pe}inu. I Biovid mi je
isto rekao. On joj je u o~ima video suze.
U potragu se nije ukqu~io Lepur. Uma ga je o{tro ukorila.
Farfal se tajno odazvao Eginom pozivu i u potragu poslao svoje
najodanije dvorjane. Nije smeo da li~no sudeluje po{to je znao da bi mu
otac oduzeo krunu i da bi, kao i brat Samoja, morao da ode iz Dvora. O~ekivao je da }e Ega da mu oprosti.
Egu je put odveo u Kardiju. Tamo ju je primila Petala. Za majkom su
do{la i ~etiri sina. Dvadesetak kilometara isto~no od svoje Prestonice
Petala im je, uz pomo} sa Orosa, sagradila ~etiri dvorca .
Egu je vratila na Oros.
Lepuru je nare|eno da uz izvor podigne hram u ~ast svoga sina Samoja
koji je prvi u istoriji Jersene spoznao da je u Ideji ~ovek jednak Bogu.
Ega je svakog prole}a pose}ivala hram.
141
Amnezija / 9. Odniz
9. ODNIZ
Koliko god je Lepur nemilosrdan prema sinovima, toliko je ne`an
prema bratu Timuru i sestri Petali. Sve je poduzeo da se Timur na|e a i
sa sestrom Petalom je ostao u stalnoj vezi.
Do Omlada i Kinge su stizale nepotpune i nepotvr|ene vesti. Wihov
emisar nije bio ni teosin ni saocem pa je zbivawa u Geofreni video vi{e
li~nim predube|ewem nego okom objektivnog promatra~a. Video je da je
Geofrena razapeta izme|u dve vere i o tome je odmah obavestio Kingu i
Omlada. Pisao im je o svemu i sva~emu sem o Timuru.
„Da bi premostila jaz, ve{ta~ki iskopan izme|u isto~nog i zapadnog dela Geofrene, kraqica Sadna je odlu~ila da u prvi plan izvu~e
propovedi o Iskonu“, pi{e izaslanik Emis Omladu ne kazuju}i za{to je
to u~inila Sadna a ne Timur. Iz pisma se ne mo`e zakqu~iti je li Timur
`iv. „Sadna misli da je su{tina oli~ewe Oca. Prihvata veru u Oca i
dokazuje da samo jedinstvo mo`e da oja~a kraqevinu. A jedinstvo je u Ocu.
Sin je ru{ilac autenti~nosti. Izvori amnezije su mnogobrojni: nada,
ma{ta, pre{u}ivawa. Mr`wa je amnezija qubavi, pohlepa dare`qivosti,
rasipni{tvo {tedqivosti. Amnezija je ro|ena sa sinom.“
Ni u drugom pismu Emis ne spomiwe Timura ve} wegove sinove.
„Princ Tipur pori~e krivicu Sina. Misli da je amnezija uzidana
u bitak. Sita usta zaboravqaju glad, utopqeno telo ne misli na hladno}u.
Amnezija je mewawe lica i tela. De~ak nije se}awe na dete, sredoveki ne
li~i mladi}u. Zaborav je u su{tini `ivota. Nastao je kad i Otac.
Princ Baris se ne sla`e sa bratom. Uveren je da je istolikost `rtvovawe i oca i sina. Samosvojnost nalazi u nesli~nosti ocu. Da je sin po svemu jednak ocu, ne bi se znalo ko je Stvor a ko Stvoriteq.
Princ Bitan uva`ava mi{qewa da su materija i iskon ve~ni zato
{to ne mewaju funkciju. Ne uva`ava mi{qewe da promewivost oblika
skra}uje vek trajawa. Misli da du`ina `ivota pojedinca zavisi od dubine
izvora su{tine. Raskol je u su{tini `ivota - u tome {to je individualnost iz tri izvora: iz energije sunca, tvari i semena. Nu`no je najpre sajediniti izvore pa tek potom me|uodnose. Ube|uje sve{tenike da je Sin nova osobnost Oca: da je otac pet puta mewao lice - da je bio dete, de~ak, mladi},
sredove~wak i starac i da je Sin wegovo {esto lice. Ne pobija one koji
142
Amnezija / 9. Odniz
ka`u da se Otac onoliko puta ra|a koliko puta ulo`i seme. Dokazuje da
individualnost ne mewaju samo zrewe i starewe nego i umno`avawe.
Princ Semer misli da je nepromi{qenost Tvorca prouzro~ila zaborav: da je i car Bogdaj `udeo za jednako{}u i da se ne zna koja sila ga
je u tome omela. Pretpostavqa da je gre{ka u gra|evini: da Graditeq nije predvideo posledice i da je, usled toga, do{lo do umna`awa istog u razli~itost. Unizuje teosine i uzdi`e saoceme.
Princ Sentir ukazuje na razmimoila`ewe vere i Prirode. Priroda
nijedanput nije odvojila sina od oca. U svakom semenu je samosvojnost i
pretka i potomka pa ipak se, u nekim prigodama, izjedna~uju. Obojica se
`aloste i raduju, nadaju i se}aju. Bezbroj je dokaza da u su{tini `ivota
ne egzistira raskol.
Princ Nivon ne iskqu~uje podelu. Jedno je semena a drugo nebeska
i zemaqska tvar. Misli da je podela u su{tini svakog nastanka ali da nastavka nema bez asimilacije.
Princ Avil ka`e da je sin mla|e lice oca. Sve je isto, tvari i
konstrukcija, bilo i kretwa, nada i nagon, oset i ose}awe - razlika je samo
u do`ivqaju, izgledu, ~iwewu i pam}ewu.
Princeza Nevina uva`ava me|uzavisnost. Sin bez oca ne bi nastao,
otac bez sina se ne bi nastavio.
Princ Prolet misli da su u tvorstvu neznatni zaboravi. Nos je nos
bio kratak ili dug, uho je uho i kad li~i listu smokve i kad podse}a na
listi} kupine, strah de~aka zebwa je i starca, glad mladi}a problem je i
sredwaka. Tvorac je semenu dao osobinu koja ne nestaje. Wegov sin nije imao
{ta da da. Poku{ao je da sam ne{to stvori i u tom poku{aju poremetio
stalnost i prouzro~io privremenost. Nije na vreme shvatio da }e,
premetawem op{teg u li~no, da ugrozi i sebe i svoju decu. Otad produ`etak
nije obnavqawe. A mogao je da to bude. Princ Prolet ne `eli nikakve
promene. Ugleda}e se na Velikog ~ukundeda i oca Timura. Po}i }e wihovim
putem. Wihovo vreme }e da postane wegova sada{wost. Bi}e iskra u wegovom kamenu.“
Drugi izve{taj Emis zavr{ava konstatacijom da su prin~evi
raspu{teni i slobodoumni i da ih takvim nije u~inila kraqica Sadna
ve} pesnici i filozofi s kojima se dru`e. Napomiwe da u raspravama
obi~no ne sudeluje princ Geom. Geomu je namewena kruna i on je, poradi
toga, posebno vaspitan na Orosu.
Ni u ovom izve{taju Emis ne pomiwe Timura.
Omlad i Kinga su u velikoj brizi. Mislili su da zamene izaslanika ali ih je od tog odgovorio Lepur pokazav{i im pismo u kojem mu iza143
Amnezija / 9. Odniz
slanik Izas pi{e da je Timur `iv i zdrav. U tre}em pismu Emis svedo~i
da Sadna prisustvuje svakom razgovoru svojih sinova i da je sre}na {to
su joj de~aci odrasli i {to zrelo misle.
Emis je od svog dou{nika ~uo da je kraqica, zadivqena umno{}u sinova, nakanila da ih imenuje prvo za nadglednike a zatim i za stare{ine
sveti{ta i tako ostvari Uminu nameru da i duhovnu vlast preda Jersenima.
Jednu grupu }e da po{aqe na istok, drugu na zapad a tre}u i ~etvrtu na sever i jug sa zadatkom da u svim delovima Geofrene prou~e rad sve{tenika i da, po svaku cenu, ili prevaspitaju ili proteraju teosine. Geofrena
mora da postane kraqevina saocema i to bez odlagawa i kompromisa. Emis
je ~uo da im je, pred wihov odlazak, rekla da ih {aqe u svetu misiju uverena da su svesni da je i u wima, kao i u woj i Timuru, zato~en Bog i da su
du`ni da ga oslobode.
„Tek kad iz vas iza|e Bog i postane {to je bio, a bio je celina, jedna i jedinstvena osobnost, tek tad }emo od Wega mo}i da o~ekujemo
samilost.“
„Kako da oslobodimo Boga?“ upitao je majku Prolet.
„Po~nite da pojedina~no sabirete u op{te. Stvorite zajedni~ko
se}awe i ose}awe, mi{qewe i izmi{qawe. Izgradite op{te j a i tim
op{tim subjektom zasenite li~ni subjekt.“
„Kako da steknemo zajedni~ko se}awe kad nas razdvaja{?“ hteo je da
zna princ Tipur.
„Pose}ujte se i ispovedajte se jedni drugima“, pou~ila ih je Sadna.
„Sa~inite dosijee i u wih zapi{ite sve. Neophodno je i da ispravqate razlike: da mawak poravnate sa vi{kom, nema{tinu sa imu}stvom, prazno
s punim. Naterajte sposobne da pomognu nesposobnima, prisilite lewe da
sustignu marqive. Pomo}i svima u kojima, iz kakvih razloga, prestane
verovawe u Oca. Budite za jednakost i pravdu. Ne ulep{avajte i ne pokudite. Ne stvarajte savr{enstvo, ne slavite idole, ne obmawujte ~ula i
pam}ewe. Va{ otac Timur je spoznao da stvarawe nije dovr{eno i da izdanci moraju da dopune, usavr{e i dovr{e zapo~eto. @ivite i srcem i
razborom, i ma{tom i se}awem. @ive}i se otkrivamo. @ivot je provera
qudskog i bo`ijeg. ^ovek je, a samim tim i Tvorac, stalno pred ispitiva~em.
^uvajte `ivot, niste ga stvorili. Pogine li neko, usmrti}e iskon,
a iskon je izumeo Bog; usni li ve~no, izmrvi}e telo a telo je dobio od zemqe;
usahne li, ishlapi}e one koji su ga dolivali sokom; sklopi li o~ne kapke, utrnu}e svetlo koje je primio od neba. Bili ste gladni, dobili ste sisu;
bili ste u mraku, dobili ste dan; bili ste bes}utni, dobili ste qubav; bili
ste bezumni, dobili ste um. Va{a smrt bi bila i smrt onih koji su vas
144
Amnezija / 9. Odniz
smestili u seme.“ U ~etvrtom izve{taju Emis opisuje odlu~nost kraqice
Sadne da dokraja izvede zami{qeno.
„Tvorac je dare`qiv. Svome sinu Klijamu je darovao sve. Onda su to
nasledili Klijamovi sinovi, unuci, praunuci i ~ukununuci. I tako }e
to da te~e dok se ne odni`e Prvi naniz semena. Ne protivim se uzimawu
nego na~inu uzimawa. Ne volim da se uzme deo o~evine i da se uzeti deo
sravni sa uzimaocem. Osobnost je izdvojenost i to izdvojenost ogra|ena
zidom bez vrata i prozora. Vlastitost je prostor bez prilaza, ostrvo bez
la|e, visina bez krila. Ne volim uzimawe koje ne pamti darivaoca. A deca su uzimaoci koji se ne se}aju darivaoca. Prihvate poklon i zaborave
postojawe dobro~initeqa. Poput p~ela slete na cvet i raznesu polen u bilion novih izdanaka. Deca su Boga odvela u anonimnost. Nepokolebqiva
sam u nameri da sakupim razdavano i da ga iz li~nih sudbina premestim
u Celinu. U zajedni~koj sudbini su nestanci neprimetni. Geofreni }e da
budu sre}ni tek kad se li~ne sudbine vrate u sveukupnost, tek po nastanku ¥sveop{te biografije’. Dok postoje ¥li~ne biografije’, dok je ¥op{ta
biografija’ usitwena, a samim tim i izvor o~igledne privremenosti, dok
li~na sudbina ne postane zajedni~ka sudbina, Nizinom }e da vlada zaborav.“
Emis ne zna da sam i sam nezadovoqan {to sam kao i Timur ponovio
svoj prvi propust: {to sam svoj izum, svoje tvorstvo, prepustio komunikaciji, susretu. On ne izve{tava Omlada i Kingu da mi Sadna zamera
{to sam dopustio da se vi{a osobina pome{a s ni`om osobinom i da se,
usled te pogre{ne veze, razvodni vi{a osobina. Emis ne sluti da u tome
mom previdu Sadna vidi za~etak nemo}i stvora da se odbrani od starewa
i smrti. Emis zapa`a da prin~eve nije odu{evila Sadnina odluka da ih
razdvoji i po{aqe na ~etiri strane Geofrene. Te{ko im je pao rastanak.
„Istina je“, pi{e Emis Omladu i Kingi, „da su o{tro polemisali
i da se u mnogim pitawima nisu slo`ili ali je i istina da srce i razbor
nisu uvek usagla{eni. Ose}ali su otpor prema odluci majke, no ni jedan
od wih nije hteo da joj se suprostavi niti da predlo`i neko svoje re{ewe.
Majka je odlu~ila tako i tu sinovi nemaju pravo ni na molbu ni na `albu a nekmoli na protivqewe. Svetost je svetost posebno kad je u pitawu
ga{ewe sukoba izme|u saocema i teosina. Timurovi sinovi su saocemi i
od tog opredeqewa ni u kojem slu~aju ne}e da odustanu niti da ~ine kompromis. Poslu{a}e majku i oti}i svaki ka svom ciqu.“
„Princeza Nevina je ostala uz majku“, pi{e Emis Omladu i Kingi.
„Sakrila je suze i od bra}e i od majke. Nije htela da razo~ara majku i da
145
Amnezija / 9. Odniz
bra}u odvra}a od puta.“ Emis zna da je Nevina s bratom Geomom boravila
na Orosu i da se ~esto vi|ala sa Umom ali ne zna da se, po povratku u
Geofrenu, na{la pred pitawem mo`e li da se rodi dete u ~ijoj je svesti
se}awe na pretka. [ta u~initi da seme obnavqa uspomenu na oca i majku:da
emocije budu i novi do`ivqaji i prise}awe na minulost; {ta poduzeti
da dete ne bude zaborav. Stvoriteq je izmislio telo i svoj izum ovekove~io.
I dan-danas se deca ra|aju s nogama i rukama, ~elom i o~ima, nosom i u{ima.
Stvorio je i druge ve~nosti: oset i ose}awe, razbor i izmi{qawe i sve to.
smestio u seme i u~inio ponovqivim. Svemu je podario ve~nost, osim
licu i zapam}ewu izvora. U sve je udenuo klicu vaskrsnu}a sem u svesnost
subjekta da se vratio.
„[ta da u~inim?“ pitala je sebe i pitawe sakrila od majke. „Kako
da iskustvo presadim u seme i da zaborav zamenim se}awem. Napi{em li
kwigu, odrazi}u ma{tu; izvajam li statuu, kopira}u telo; ispi{em li note,
probudi}u ~ula. Ma {to da u~inim, dete }e mi biti zaborav.“
„Otvori}u Muzej“, poverila se majci. „Moli}u Veliku ~ukunbaku da
u Kamivalu sagradi veliku zgradu u koju }u da smestim sve {to ima vrednost se}awa. @elim da prikupim i sa~uvam uspomene na ceo svoj rod.
Zamislila sam da budu}im pokolewima usadim u pam}ewe pro{lost.
Ima}e sada{wost pa neka imaju i pro{lost.“
Sadna je prihvatila Nevinin predlog i od Ume zatra`ila pomo}.
„Timurova i moja k}i Nevina `eli da otvori Muzej i da u wega
smesti sve {to ima vrednost uspomene“, napisala je Sadna Umi. „Li~no
sam se osvedo~ila u to da je u semenu vi{e zaborava nego se}awa: da je svako
cvetawe i listawe, ra|awe i odrastawe zaborav prethodnika. Dugo sam se
pitala kako da u~iweno otmem od zaborava. Nisam prihvatila savet sa Orosa
da naredim da se Kamival opa{e zidom i da se kapije zakqu~aju i stave
pod nadgled stra`e. Odbila sam te predloge jer opasnost nisam videla u
doseqavawu Oro{ana. Nisam mogla ni da prihvatim savete koji su me
upu}ivali na to da obustavim setvu. Istina je da ra|awe nije ponavqawe
ali je i istina da bez odnizavawa Prvog naniza nema povratka Velikog cara.
Odbila sam predloge ali i ozbiqno shvatila opasnost. Odlu~ila sam da
se izborim za opstanak. Re{ila sam da udvostru~im sejawe i tako ubrzam
odnizavawe Prvog naniza semena. Pozivala sam ~e{}e Timura u svoje odaje i rodila desetero dece. O`enila sam Geoma. Uskoro }u da po`enim i ostale sinove. Pripremam k}er za udaju. Kako sam koje dete rodila, tako sam
saznavala da sejawe ne ponavqa iskustvo. Deca su se ra|ala bez se}awa.
Morala sam da iz sebe izvla~im uspomene i da ih predo~avam deci. Pozvala
sam jezikoslovce s Orosa da Timurove govore raslo`e u re~i i da re~i slo`e
146
Amnezija / 9. Odniz
u ¥Re~nik’. @elela sam da se sa~uva jezik. Naru~ila sam da se napi{e
¥Istorija nastanka Geofrene’. Zatim sam pozvala slikare i skulptore da
ovekove~e Timurovo lice.
Onda sam dovela biografe.
¥Napisa}ete `ivotopis osniva~a Geofrene’, kazala sam im. ¥Voleo je
oca i majku, brata i sestru. Prikupiti svedo~ewa o wegovoj qubavi i predati ih kwizi na pam}ewe. Razmi{qao je o ve~nosti i trenutku. Sabrati
wegove misli. Se}ao se. Pribele`iti wegove uspomene. Spoznao je mnoge
istine. Bio je na domaku velikog otkri}a. Istra`iti doprinose wegovog
uma. Izmi{qao je. Bez mewawa nazora nema napretka. Nadao se. Otkriti
u {to se uzdao i nalaz predo~iti. Verovao je u uskrsnu}e. Ispitati {ta
je pod tim pojmom podrazumevao: je li se zalagao za povratak kroz duh ili
kroz seme; je li `eleo da se vrati u sebe-mladi}a ili u sebe-sredove~waka. Za ~im je vi{e `udeo: da li za vaskrsom lica ili za uskrsnu}em
se}awa na se i na svoje bli`we. Prou~iti {ta je mislio o Bogu: je li istina da se poistove}ivao s Wim i da je poku{avao da Ga opona{a. Je li zato deset puta sejao? Da li je spoznao da se Gospod `rtvovao onog momenta
kad je odlu~io da usavr{i Sina ili kad je po`eleo da se razmno`i kroz
seme. Anketirati dvorjane, kwi`evnike, mudrace, lekare, politologe,
slikare i vajare, glumce i muzi~are, sve{tenike i proroke i sve druge koji su ga li~no upoznali. Prikupiti i svedo~ewa kraqeve bli`e i daqe
rodbine. Sve u~initi da ne bude zaboravqen.’
Prikupqena su i usmena svedo~ewa i materijalni dokazi. Izjave svedoka su unesene u ¥@ivotopis kraqa Timura’ a materijalna svedo~anstva
spremqena u podrume. Pomognete li gradwu Muzeja, ostvari}ete `equ
svoje ~ukununuke Nevine i ukqu~iti se u odbranu od zaborava.“
Uma je pomogla gradwu Muzeja i u poruci, {to ju je na dan otvarawa
„ku}e se}awa“ po li~nom izaslaniku poslala kraqici Sadni, napisala
da „muzej nije potreban Bogu ve} stvoru. Bogu ne preti zaborav nego neznawe i nesaznawe. Bog je u seme umesio se}awe na se. Prisutan je u svakom
pokolewu i u svakom pojedincu. Bio je dete. I Klijam je bio dete. I
Klijamovi sinovi su bili deca. I sinovi sinova su bili deca. Stalno se
ponavqa Wegova nezrela dob - vreme kad nije bio svestan sebe. Onda je bio
de~ak pa je i uspomenu na sebe-de~aka utisnuo u semenu tvar. Od tada sva
mu{ka deca odrastaju u de~ake. Ponavqaju mu se i mladost i sredove~nost.
Ponavqa se vreme ro|ewa i zrewa, vreme pojave ose}awa i saznawa
izmi{qawa i mi{qewa. Ponavqa se konstrukcijom tela, sve{}u i
podsve{}u. Bogdaj nije i{~ezao. On je svi tvoji sinovi. Najvi{e Ga je u
Geomu. Iz Timura je pre{ao u wegovo seme a iz semena u Geoma. Ostatak je
147
Amnezija / 9. Odniz
ravnopravno pripao Geomovoj bra}i. U deobi je u~estvovala i Nevina.
Prvo je bio Klijam. Onda je postao Izdan i Omlad. Zatim se pokazivao kao
Lepur, Timur i Pelud, pa kao wihovi sinovi i unuci. Bogdaj je sa~uvao
uspomenu na se i Wemu je nepotreban muzej. Seme je Wegova ¥ku}a se}awa’.
Tu mu je i lice i Istorija.“ Nevina je bila presre}na a i Sadna je iskazala zadovoqstvo. Geom je voleo da se sa sestrom sastaje u „ku}i se}awa“.
Pose}ivao ju je svakog utorka pre podne.
Lepurov izaslanik Izas je ve} u prvom izve{taju napisao da se
Timur, ubrzo po krunisawu najstarijeg sina Geoma, preselio „na Osmu visoravan, osmu kad se broji od istoka a petu krene li se sa zapada, tamo gde
se, pro{aran ocvalim kro{wama tre{awa, mo`e videti Hram saocema, u
kojem se propoveda da se zaborav mo`e da elimini{e samo ako se produ`i
`ivot pro{losti. Pored Hrama je podignuta Bioteka. Nazvana je tako jer
su u woj pohraweni dokazi da Nizina pre Bogdajevog i Uminog silaska nije bila zemqa `ivota. Bioteka ~uva i dokumente iz kojih se vidi da su
Timura na Osmoj visoravni do~ekali starosedeoci ~ije pretke je ovde ostavio Bogdaj da mu, kad se bude vra}ao na Oros, vatrom poka`u ciq.
Biotekom upravqa sve{tenik Darijum. Isti taj sve{tenik rukovodi
grupom istra`iva~a ~iji je zadatak da pretra`e svaki pedaq Visoravni
i prona|u tragove Bogdajevog i Uminog boravka u ovom kraju. Istra`iva
wa su zapo~eta pre tridesetak godina.“
U istom Izve{taju Izas obave{tava Lepura da je, drugi dan po
uzlasku na Visoravan, ~uo pri~u da su Timur i Sadna sakrili od jasnosti svoga prvog sina zato {to je „vi{e odlomak gline nego ~ovek“.
„Tu je“, pi{e Izas, „u tom Timurovom razo~arawu, verovatno i za~eta
misao o koristi smrti.“
Lepur je ve} od sestre Petale ~uo tu pri~u. Setio se da je pitao sestru je li zna {ta je sve Timur poduzeo da dogradi sina i {ta je sve
pro`iveo pre negoli je od svite, koja je dopratila Sadnu, sakrio svog prvenca. Zna li, mo`da, kako im se ose}ao brat u momentu tako te{ke odluke.
Je li se sa`alio na dete ili na sebe. Setio se i da mu je sestra kazala da
je Sadna bila planirala da „sakriveno ~edo“, kad poraste, izvede iz mraka ali da plan nije ostvarila po{to se detetu ve} u petoj godini `ivota
zaustavio i fizi~ki i mentalni rast.
„On ne ume ni da misli ni da ose}a“, po`alila se Sadna Umi.
„Onda to nije Bogdaj“, kazala je Uma. „Onda je natrun Klijama i to
onog Klijama zbog koga se Bogdaj `rtvovao. Izvedi ga iz mraka i objavi da
dete nije dobilo Duh.“
148
Amnezija / 9. Odniz
„Ne mogu“, zaplakala je Sadna. „Dete mi je.“
„Ako ti je dete“, rekla je Uma, „pusti ga da `ivi s vama.“
Tako je i bilo. De~ak je do dvanaeste godine `iveo s bra}om a onda
mu se izgubio svaki trag. „Misli se“, pi{e daqe Izas, „da su ga sve{tenici sklonili u sveti{te.“
Iste sedmice Emis pi{e Omladu da je kraq Geom, kriju}i to od majke, zabranio bra}i da progone teosine. Prevaspitati ih mogu ali ih izagnati iz Geofrene ne mogu. Geofrena mora da ostane dr`ava kakva je bila
za vladavine oca Timura a bila je zemqa slobodne veroispovesti i politi~ke opredeqenosti. Taj wegov istup nije dugo ostao tajna ve} se ubrzo
pro~uo u celoj dr`avi, i mladom kraqu pribrao velik broj novih prista{a
i tako ga u~vrstio na prestolu. Sadna se nije povukla. Upotrebila je svo
svoje lukavstvo i zadr`ala pravo da i daqe o svemu odlu~uje. Geomu je, unato~ materinoj seni, sve vi{e rastao ugled. Uva`avan je i kao kraq i kao
borac za ravnopravnost i slobodoumnost.
Emis napomiwe da je kraq Geom veoma sposoban vladar i da uop{te
ne podse}a na dete o kojem se pri~alo da je bilo telesno i umno zaostalo i
da ga je majka najpre bila sklonila od javnosti a zatim poslala
prvosve{teniku Pateru na vaspitawe i {kolovawe. Po Emisovoj oceni Geom
ni~im ne li~i onom de~aku kojeg je kraqica Sadna usporedila sa grumenom
gline iz kojeg ne mo`e da ponikne ni seme realnosti ni seme irealnosti.
Omladov brat Izdan je u pismima nazivao Timura „umnim kraqem“
a wegove sinove „pametnom decom“ a u razgovorima sa Arborom i Peludom
„zanesewacima“. Ta wegova dvoli~nost je navela unuka Poeza da mu sla`e
kako wegova pisma nisu stizala do Timura. Kako bi koje stiglo u Kamival,
tako bi ga po{tari, izmoreni uzvisinom puta kojim su morali svakodnevno
da uzlaze, uru~ivali kraqu Geomu.
„Drugi, pak, govore“, {apnuo je Poez dedu da ga otac Arbor ne bi ~uo
i ukorio, „da su pisma uru~ivana ~uvarima reda i da su ih oni mewali i
doterivali i tek posle bri`qive preinake odnosili Timuru.“ Poezova la`
je zaposlila izaslanika Izasa i ~inila da, ne uspev{i da proveri istinitost dojave, napi{e Izdanu da su pisma zadr`avana u Dvoru kraqa Geoma
i da ih je mladi kraq li~no uru~ivao Timuru.
Na svaku Izasovu la` Poez je odgovarao novom pri~om.
„Izgleda da tvoja pisma nisu uru~ivana samo ~uvarima reda“, do{apnuo je Poez dedu, „nego i Timurovom unuku i da ih je ovaj u igri savijao u
oblike poznate samo de~ijoj ma{ti.“
„Nepoznata je, dakle, sudbina mojih pisama“, uzdahnuo je jednog jutra Izdan. „Poznato je samo da mi ni na jedno nije odgovoreno niti i{ta
149
Amnezija / 9. Odniz
poduzeo da mi se dojavi kakvu dr`avu je utemeqio moj sinovac Timur.“
Dedov uzdah je zaustavio Poeza i nagnao da poseti Lepura i da od wega izvu~e
ta~ne informacije.
„Tako sam i mislio“, osmehnuo se {krto Izdan. „Nastavi}u da ga
ohrabrujem“.
Uma je sa zapada dovela tri oblaka, dva bela i jedan taman, i u poruci, napisanoj tim iznenadnim naobla~ewem, me o{tro ukorila {to sam
podstakao Poeza da se naruga ostarelom Izdanu. Ne znaju}i kako da joj se
opravdam, poslao sam Poeza Lepuru. Uma nije ponovo izvela oblake i to
mi je bio znak da sam dobro postupio.
Od Lepura je Poez doznao da je „sveta misija“ Timurovih sinova
uspe{no privedena kraju. Geom je posebno zadovoqan Proletovim i
Tipurovim radom. Obojica su u svojim krajinama na miran na~in preveli
teosine u saoceme. Geom im je u ispekciju poslao inspektora Pazmu da ispita jesu li sve{tenici teosina dobrovoqno promenili veroispovest ili
su ih na to prisilili. Pokazalo se da ih niko ni na {to nije prinu|avao
nego da su sami spoznali da je ~ovek varijanta Boga i da je slavqewe Oca
slavqewe i Sina.
Petala je prabakina miqenica i o bra}i je i blagovremeno i iz prve
ruke obave{tavana. Zauzeta krunisawem i ustrojewem pravne dr`ave, nije stizala da razmewuje poruke pa su joj roditeqi ostajali neobave{teni
i o onom {to je ona znala.
Klijam vi{e nije dolazio ni u Somu ni u Kefaliju a i da je dolazio,
ne bi se upu{tao u „zabrawene pri~e“.
Ni Stegina vi{e nije silazila niti se usu|ivala da se sinovima javi
pismom. Ni Izdan ni Omlad joj nikad nisu oprostili {to ih nije povela
na Oros i {to je od wih sakrivala oca.
Ja sam, dakako, i o Timuru i o Sadni sve znao ali to {to sam znao,
nisam mogao da dojavim po{to moje misli i moj govor ne prelaze granicu
podsvesti niti mogu da uzlete na usne i u u{i. Izme|u mene i Omlada i
Kinge su wihovi sinovi i unu~ad a ni sinovi ni unu~ad ne misle i ne govore, ne ose}aju i ne predose}aju ono {to im iz dubine wih samih poru~ujem.
Do wihovih mozgova ne dose`u moje misli: da dose`u, znali bi da od
Timura krunu nisu oduzele nikakve nevoqe ve} wegovo i Sadnino ube|ewe
da sam car i Orosa i Jersene, a samim tim i Geofrene, a da su potomci samo
izvr{ioci mojih zamisli. Znali bi da je kruna data Geomu jer je oceweno
da sam u wemu prisutniji no u drugim sinovima i da }e on, a ne neki od
wegove bra}e, da bude vi{e obnoviteq nego inovator po{to je u wemu mawe
150
Amnezija / 9. Odniz
ma{te a vi{e sposobnosti da nasledi i produ`i postoje}e. Ute{io bih i
Omlada i Kingu da sam uspeo da im u|em u svest. Ne bi morali da u Geofrenu
{aqu novog emisara i da u strahu ~ekaju potpunije vesti. Rekao bih im
da Timurov novi Dvor nije ku}a nestajawa po{to u wemu jo{ niko nije umro ni prirodnom ni nasilnom smr}u niti je iko iz wega nestao. Doznali
bi da je Geofrena zemqa tra`ewa i nala`ewa i da ni ovde sinovi ne li~e
ocu. Od najpouzdanijeg svedoka bi ~uli da se ni ovde deca ne ra|aju sa
se}awem i da ni ovde roditeq ne mo`e da poseje sebe.
Obavestio bih ih da Dvor, {to ga je na Visoravni podigla kraqica
Sadna, ima ~etiri sprata i na svakom po ~etiri prozora. Najvi{i sprat
je sedi{te mudraca. Tu stanuju filozofi. Na onom ni`em `ive pesnici,
slikari, skulptori i svi drugi ~ije je srce ve}e od razuma. Na drugom spratu
su nau~ewaci a na prvom proroci i propovednici. U prizemqu su sve{tenici. Dvor ima dvadest prozora. Svaki prozor ima strogo utvr|enu namenu.
Kroz prozor nade, na primer, ne mo`e ni{ta da se vidi. Odatle je pogled
u prazninu, u san i ~e`wu. Iza zamra~enog stakla se tek naslu}uje dan. Kroz
prozor se}awa mo`e da se vidi samo ono ~ega se osoba, zagledana u {aru na
staklu, u tom momentu se}a. U tom prozoru se vide iskqu~ivo prizori iz
pro{losti. Na svakom su spratu, dakle, tri prozora oslikana tako da
slike sugeri{u umu da mu o~i vide ono {to je zamislio. Sadna je tu igru
smislila da bi na Visoravan primamila {to vi{e Oro{ana i da bi ne~im
ispunila Timurovu samo}u. Samo ~etvrti prozor na svakom spratu ima pogled u stvarnost u kojoj se `ivi. Ta ~etiri prozora gledaju kapiju. Dvor je
okru`en visokim zidom.
[to{ta bi doznali da moje re~i mogu da dopru do wihove svesti. Ali
im, ni u kojem slu~aju ne bih kazao da Klijam, presvu~en u sve{teni~ku
ode}u, `ivi u Kamivalu.
Ne bih im ni odao tajnu da je i Samoja u Kamivalu. Preru{io se u
lik glumca. Svakodnevno mewa periku i bojama preure|uje lice. Ne bih
im rekao da je i danas uveren da sam Ideja. Stalno sebi smi{qa novi izgled hote}i da se predstavi mno{tvom a ne pojedina~no{}u.
Ko zna sve, ne sme da svedo~i pre no {to se promene prilike. Pametnije
je da tra`im od Ume da ubedi Filiusa i wegove teosine da je du{a izdanka vi{e odraz isku{ewa nego izvora. Filius bi morao da shvati da je subjekt posebnost i da Klijamov duh mo`e da bude samo li~na osobina i da se,
kao li~no svojstvo, mora da vrati u svoju a ne u tu|u vlastitost. Nije duh
tvar pa da mo`e da bude ~as drvo a ~as vrana; nije duh svetlost pa da mo`e
da bude bilo koja boja. Duh je nerazmno`iv. Pripada samo pojedincu. S tim
pojedincem }e da pro`ivi svoj vek, s wim }e i da se ponovo rodi. Trebalo
151
Amnezija / 9. Odniz
bi da dojavim Umi da uveri Filiusa da je i sveop{ti izvor duha naniz
pojedina~nosti i da iz wega izlaze ve} formirane vlastitosti. Morala
bi da mu ka`e da je sopstvenost neuni{tiva i nepresadiva u druge i da }e
Klijam, a posle wega i wegovi potomci, i u Drugom nanizu da bude Klijam
i da }e i po novom ro|ewu da bude {to je bio. Ne smem da u Somu i Kefaliju
{aqem poruku da je Klijam u Geofreni pre no {to Filius shvati da duh
ne postoji izvan semena a da se seme neprestano razmno`ava i usitwuje.
Duh ne silazi u kolevku nego iz we izlazi najpre u teturav a potom u ~vrst
i samosvojan korak.
Da im moje re~i dopiru do svesti, posvedo~io bih da i u Geofreni znaju da sam samo privremeno odsutan i da ne postoji semenka iz koje bih, pre
odniza Prvog naniza, mogao da se poka`em vlastito{}u. Svugde su drugi,
i u pro{losti, i u sada{wosti, i u budu}nosti, nigde moga lica. Svi
seja~i seju samo druge, sve semenke klijaju u druge, svi `irevi, i sva jaja.
Unato~ svemu, Timur i Sadna veruju u moj skora{wi povratak. Pripremaju
sinove za `enidbu i k}er za udaju.
Sa Orosa je stalno nadgledana Nizina. [to Uma ne bi videla na
panoskopu, videli bi izaslanici.
Memorin izaslanik je upu}en u Kamival sa zadatkom da proveri istinitost dojave da se Sadni, po silasku u Nizinu, postaralo lice. Memoru
je interesovalo samo jedno pitawe:koliko je osoba, nakon `ivota u ve~nosti, podlo`na uticajima zemaqske privremenosti. Htela je da dozna je li
i Sadna, kao i Uma i Stegina, ostala nepromewena. Li~no se susretala s
mojim i Uminim potomcima i videla da se mewaju. Izaslanik }e da
odgonetne zagonetku koju Memora nije uspela da odmrsi. Usporedi}e Sadnin
sada{wi izgled sa licem iz uspomene i ustanoviti da li se zapa`a promena. ^ula je da se Timur promenio, da mu se stamilo lice i osenio pogled,
da je ve}im delom uma u se}awu nego u stvarnosti i ma{ti. Obave{tena je,
tako|e, da mu se i sinovi mewaju. Dosta vesti je pristiglo iz Geofrene ali
ni u jednoj nije prona{la opis Sadninog izgleda. Nedostatak glavne informacije o Sadni, devojci koju je Uma takore}i isterala iz Ve~nosti, podstakla je Memoru da u Geofrenu po{aqe poverqivu osobu i iz prve ruke
dobije odgovor na pitawe „jesu li i koliko izlo`eni opasnostima oni
Oro{ani koje Uma {aqe u Nizinu da izrode decu kako bi Bogdaj mogao da
se vrati.“ Izaslanik }e da proceni verodostojnost svedo~ewa da je Sadna
pre{la u redove onih koji propovedaju da je semenu prethodio Duh. Memora
ne o~ekuje da }u da se vratim iz semena. Sve vi{e joj se ~ini da je sva~iji
povratak, pa i moj, mogu} samo po zgru{avawu duha. Voda se vra}a iz pare,
iz vazduha su se izdvojili i metali. I semenka nastaje stvrdwavawem
152
Amnezija / 9. Odniz
duha. Izaslanikov uvid }e da pojasni sve. U isto vreme Sagrana podu~ava
svog poslanika na koji na~in i u ~ijem dru{tvu }e da sazna je li Timur
misli da je vi{a vrsta postala od ni`e i da je qudsko telo neotporno na
bolest, starewe i smrt zato {to je slo`eno od najsitnijih `ivih bi}a i
{to ta bi}a i brzo nastaju i brzo nestaju. Kazao mu je i imena prin~eva od
kojih }e, bude li s wima umeo da razgovara, da dozna koliko je istine u pri~i
da je Timur uveravao decu da je svako telo, pa i wihovo, skup sitnih
`ivih bi}a i da su ta bi}a nekad `ivela samostalno i da su igrom slu~aja
zgrnuta u telo. Od tih i tih prin~eva }e sve da ~uje: i {to je navelo biofore da se udru`e u ve}u i ja~u `ivotiwu i za{to su se, posle izvesnog
vremena, pokajali i odlu~ili da ru{e ono u ~emu sasvim udobno `ive. Sve
}e da mu ka`u i {to od wih ~uje, mora}e da zapamti i da ga, po povratku
na Oros, o svemu usmeno izvesti.
Materijanov izaslanik }e poku{ati da ustanovi `ivi li u Geofreni
verovawe da `ivot u Nizini nije nastao iz duha ve} iz materije. Veruje
li se da je seme doneseno sa Orosa i da je seme-tvar primila zemqa-tvar:
da je onda iz zemqe-tvari iznikla klica-tvar a iz klice-tvari stabqikatvar, pa iz stabqike-tvari peteqka-tvar, list i cvet-tvar i na kraju semetvar. Proveriti je li Geofreni znaju da `ivota nema izvan materije:da
su iz tvari oblik i visina, miris i boja, vid i sluh, razbor i emocija, ma{ta
i se}awe.
Neke Oro{ane odavno zaokupqa pitawe koliko su Jerseni pronikli
u du{u. Izbrojili su sve tvari, ocenili wihova svojstva i pretpostavili
sve wihove mogu}nosti. Ako su izu~ili tvari, onda je logi~no da se poka`e
interesovawe i za du{u. Nemogu}e je da telo bude slo`eno a du{a jedna i
nedeqiva, da telo ~ine vidqivi i nevidqivi sastojci a da du{u ne ~ini
ni{ta, ~ak ni kvalitet i kvantitet tvari, ~ak ni osobina oblika kao
jedinke, ~ak ni svojstvo svetlosti i vode.
Animi bi hteli da i wihov izaslanik si|e u Geofrenu i sazna koliko se veruje pri~i da je svemu prethodila du{a. Posla}e svog izaslanika da ispita da li je i u Nizini, kao {to je neko} bilo na Orosu, odrastawe
tela srazmerno sazrevawu du{e - da li se i du{a ra|a kao dete i da li posle
sazreva u du{u de~aka, mladi}a i sredove~waka: zavisi li od snage tela
snaga du{e. Propovednik Stalan }e u Nizinu da po{aqe osobu koja veruje da se ve~nost ne ra|a sve dok traje odnizavawe Prvog naniza semena.
Izaslanik }e da izvidi je li istina da se u Geofreni ra|a uvek isti
iskon. Taj podatak je Stalanu potreban koliko zbog provere tvrdwe da se
ne ra|am ja nego potomak, toliko i zbog namere da u{utka pri~u u koju se
ukorenilo uverewe da neobnova lica nije i neobnova su{tine.
153
Amnezija / 9. Odniz
Propovednik Tvaram }e li~no da si|e i ispita koliko se u Geofreni
veruje da je telo potomka samo nova slika materije koja je bila moje telo.
Ho}e da proveri jesam li Sinu dao gra|u svoga tela. Interesuje ga, tako|e,
da li Timur i Sadna znaju da telo, preuzimaju}i materiju, koja je bila telo
biqke i `ivotiwe, ne preuzima osobinu onoga ~ije tvari konzumira.
Znaju li da hrana mewa telo a da du{a ostaje {to je bila - da du{a ne prestaje da bude {to je bila zato {to nije ni bila telo. Da je du{a, kao {to neki veruju, istovetna materiji, potomak bi bio samo materija. Potomak se
ne iskazuje samo materijom, licem i stasom, nego i du{om.
Tvaram }e poku{ati da razuveri saoceme da sam posredstvom semena
predao Klijamu, a samim tim i ostalim potomcima, svu svoju duhovnu i materijalnu samobitnost. Re}i }e im da je tako {to nemogu}e: da je istina
da sam potowima dao sve, ~ime bih ostao li~an: kojom osobinom, kojim licem
duha, kojim identitetom su{tastva. Poseti}e oba kraqa: i kraqa-oca i
kraqa-sina i obe kraqice i potvrditi ono {to im je sa Orosa dojavio
sve{tenik Makitan a dojavio im je da je Tvaram uveren da telo i du{a nisu
isto - da nisu isto ruke i zagrqaj, usne i poqubac, grlo i glasovi, mo`dana
masa i misli kao {to nisu isto helijum i svetlo, latica i miris.
Filiusu se ne `uri. U nekoliko navrata je ve} slao sve{tenike s uputama kako da ubede Timura i Sadnu da je Klijam izdanak duha a ne sin Oca.
Upu}ivao ih je s nadom da }e da pridobiju sledbenike i da }e da izgrade
makar jedno sveti{te teosina. Svaki put su mu poslanici bili odbijeni
a temeqi sveti{ta poru{eni. Ovaj put se ne}e prenagliti. Sa~eka}e neko
boqe vreme i nekog razboritijeg kraqa. Nekog ko }e da uvidi da `ivot
po~iwe od sina i da je, samim tim, potomak subjekt i Nastanka i Nastavka.
Stegina se udaqila od teosina zbog wihove namere da usmrte Klijama
ali se, unato~ razlazu, nije odrekla uverewa da je svemu prethodio Duh da je i danas Duh prete~a svakom ~inu i da i sad najpre nastane emocija
pa tek potom zagrqaj i poqubac, da bez nadahnu}a nema izuma ni umetni~kog
dela. Udaqila se od teosina ali se i daqe opire uverewu saocema da je i
Klijam, kao i wegovi sinovi, unuci i praunuci, iz semena. Prihvata sve
ideje teosina, ~ak i to da se Klijam zove Teosin - sve odobrava doli pri~e
da je Duh zato~enik tela i da ga samo smrt mo`e da oslobodi.
Stegina zna da je `ivot amnezija:da je zaborav sve u ~emu se ne naziremo. @ivimo sa metalima i mineralima, fosforom, vodom i sumporom, s
wima smo jedno telo, ali im, usprkos tome, nismo identi~ni. Prisutniji
smo u ogledalu i bistroj vodi negoli u ocu i majci. Vidqiviji smo na
silueti no u svom se}awu. Stegina to zna. Ali ne zna da je i Klijam, wezin
i Filiusov bog, usitwen u subjekte, izdeqen na bezbroj izolovanosti, a ni
154
Amnezija / 9. Odniz
u jednom subjektu, ni u jednoj izolovanosti, nema druge osobnosti doli
vlastitosti same izolovanosti. Iskqu~en je iz svega sem iz ~estice sopstva.
U Geofrenu ne}e slati svoje istomi{qenike, ne zato {to je zadovoqna stawem ve} zato {to se pribojava da bi wezini novi istupi mogli da
otkriju Klijama. Pa`qivo prati pripreme za silazak izaslanika ali se
ne pomi~e iz ta~ke iz koje sve to gleda; ne pomera se jer zna da se iz ti{ine ne podi`e vetar.
Umu nije odvi{e interesovala ideologija i teologija - ona se , posle
moje saobrazbe, iskqu~ivo zanimala za to za{to jo{ uvek nisu svi prin~evi
po`eweni. Znala je i zna da }u da iza|em iz zato~enosti, na koju sam
dobrovoqno pristao, samo ako se seme bude odnizavalo. U Geofrenu ne}e ovaj
put poslati sve{tenike ve} mlade i lepe devojke. Timurova i Sadnina
dr`ava je zemqa saocema i tu ni jedan princ ne sme da ostane bez `ene i
dece. Po`eni}e ih sve i zahtevati da steknu makar po troje dece. Princ
mo`e da bude i slikar, pesnik, skulptor ili glumac - sve mo`e da bude sem
ne`ewa. Tra`i}e od Sadne da u~tivo primi Oro{anke i da priredi takvu
svadbu kakva se u Nizini ne pamti. Tra`i}e i da {to pre uda k}er.
Uma bi htela da svi na{i potomci budu u slu`bi wene `eqe da se
{to pre vratim. Ne protivi se uvek samoispoqewima - htela bi samo da
u~inci potowih ne budu zaborav prethodnika.
Zna da i Geofrenu potresaju dva mi{qewa. Po prvom mi{qewu sam,
posle pretvorbe u Klijama, prestao da postojim materijom a po drugom sam
prisutan i duhom i materijom. Uma zna da sam i u telu i u du{i i da su
Klijam i wegovi sinovi i unuci samo moje novo lice. Ube|ena je da bih i
ja, da se nisam `rtvovao, mewao raspolo`ewa i mi{qewa i da bih se, mo`da
i vi{e od Klijama, prilago|avao uslovu i bio {to se od mene o~ekuje. Uma
je svesna ~iwenice da u semenu nema stalnosti i da, usled toga, ni izdanci nisu nemewivi. Da se nisam ulo`io u sina, ulo`io bih se u svoju
promenu po{to mena ne poti~e samo od Izvora. Preina~avale bi me promene
tela i ~inile da se mewam iznutra i da danas ne budem {to sam ju~e bio i
{to }u sutra da budem. Uverena je da je i telo, na neki na~in, semenka i
da i iz wega izrastaju izdanci - izdanak de~a{tva, izdanak mladosti, izdanak sredove~nosti i izdanak starosti. Uma misli da }e s vremenom
povratak biti mogu} i preko }elija tela: da }e iz tela starca ili iz tela
mrtvaca mo}i da se izvede seme i sa~ini zametak.
Nisam ni ja pesimista iako sve vi{e uvi|am da sam i me|u qudima
i me|u nadqudima bez osvedo~ewa. Moji i Umini potomci se svakotreno
pokazuju i potvr|uju li~nim. Wima se vidi kad vole po{to svoju qubav
155
Amnezija / 9. Odniz
iskazuju zagrqajem i poqupcem; wima se razabire i o ~emu misle. Oni govore a u re~ima su i misli i emocije. Oni imaju ruke, o~i i usne pa im se
vidi i kad su radosni i kad su neveseli, kad su ushi}eni i kad su
obeshrabreni. Moja ose}awa i razmi{qawa, se}awa i nadawa su nedose`na
i vidu i usnama, i uhu i rukama. Ja sam, ma koliko se trudio da budem prisutan, jo{ uvek duboko u mraku. To saznawe me svaki put pokosi.
U po~etku sam se jo{ mawe pokazivao. Nisam odmah uspeo da se setim
ni ko sam, ni odakle sam, ni kako sam se na{ao u mraku. Video sam oko sebe
neka sitna bi}a. Video sam da mi `ele pomo}i. Prihvatio sam wihove
ponude i nisam se pokajao. Ispri~ali su mi moj `ivotopis i sve u~inili
da se setim sebe. Vodili su me i tamo i amo, i gore i dole, i levo i desno.
Prepe{a~io sam s wima celo Klijamovo telo. Bio sam svugde sem u prostoru svesti.
S vremenom sam sazreo u sebe. Setio sam se Ume i na{e zajedni~ke
pro{losti. Setio sam se i na{eg dogovora da }e mi, desi li se {togod nepredvi|eno, slati poruke i da }e na sve na~ine da poku{a da ubrza moj povratak.
Danas mogu sve da vidim i sve da ~ujem ali ni{ta od toga ne mogu da
poka`em nikome mimo panoskopa. Moje poruke samo Uma ume da de{ifruje. Mogu da uti~em na svest i ~ula potomaka ali ne mogu da im se poka`em.
Mogu da ih pospe{ujem na qubav i qutwu, mi{qewe, ma{tawe i se}awe
i da ih, na taj na~in, usmeravam i vodim ka ciqu. A to sve mogu jer smo
jedno su{tinom. Ne mogu da im naknadno biram izgled i u~inim nepromewivim. Nemo}an sam da zaustavim starewe i da od wih odbijem
bolest i tugu, zavidnost i mr`wu. Uma mo`e vi{e, no ni ona ne mo`e sve.
@ivot nije samo iz ruku Stvoriteqa nego i iz ruku stvora.
U vi{e poruka Uma je na{e potomke usporedila sa kremenom a mene
sa dletom i ~eki}em. Iz kremena izbije varnica tek kad ga udare ~eki} i
dleto a iz potomka pote~e aktivnost samo kad zategnem i otpustim niti
iskona. Niti kremen bez udarca mo`e da zasvetli niti se bez mog upliva
mo`e da ose}a i misli. Uti~em na vezu tela i su{tine ne odre|uju}i ni
{ta }e da se misli ni {ta }e da se ose}a. Moje uplitawe ne uti~e ni na
na~in ni na obim primene. I Uma, kao i sve `ene koje vole svoje mu`eve,
preuveli~ava moje mo}i. Bio bih onakav kakvim me zami{qa da u seme nisam
umesio su{tinu sebe. Sve sam dao semenu osim uslova. Uslov sam ostavio
uslovu po{to u malu semenku nije moglo da stane sve. Semenu sam dao
su{tinu i princip klijawa i narastawa, zrewa i ja~awa. Dao sam mu i
na~in kako da uzima iz Uslova. Vi{e istine znaju oni koji propovedaju
da sam seme od onih koji misle da sam apstraktno bi}e, neprisutno izgledom ali prisutno uticajem. Nisam apstraktan nego sam do svesti bog a od
156
Amnezija / 9. Odniz
svesti ~ovek. Pre saobrazbe sam bio bog i do svesti i od svesti. Onda sam
od svesti postao Klijam a do svesti bog.
Uma je o svemu obave{tenija od mene. Bilo bi prirodnije da svedok
zna mawe od onog o kome se svedo~i. Prirodnije je to kad se o~ekuje uvid
u okolnosti u kojima promatrani `ivi i deluje. Tu je subjekt - a u ovom
svedo~ewu sam subjekt ja-kratkovid. Osoba malo zna o tome kakav je u o~ima
svedoka. Svedok svoj utisak ili zataji ili ga neiskreno poka`e. Uma je
iskrena. U wenom karakteru nema dvoli~nosti. Ona je moj prvi i, moglo
bi se re}i, potpuno obave{teni svedok. Samo ona mo`e da revidira i
dopi{e moje [email protected] Klijam i wegovi potomci mogu jedino da dopi{u
svoja iskustva po{to su i ta wihova iskustva moje iskustvo.
Nemogu}e je susresti takvu osobu kakva je Uma budu}i je svaki subjekt, osim wenog, vi{e okrenut ka sebi, promatra~u, nego ka meni, promatranom. Po vaqanosti svedo~ewa su, odmah iza Ume, `ivi}i. Wima je i te
kako poznato da }e, napuste li mene, morati da ~ame u nekoj ni`oj osobnosti i da im je ~asnije biti mawi deo boga nego ve}i deo stvora. @ivi}i
su ve~ni zato~enici ma u kojem bili telu i to zato~eni{tvo im je nekako
lep{e sa mnom nego sa Klijamom i wegovim potomcima. Rastu`e se kad bez
wih pre|em u potoweg. Ra`aloste se ali mi i daqe ostaju odani. Ostavio
sam ih u Klijamu kad sam pre{ao u wegove sinove, ostavio sam ih u Izdanu
i Omladu kad sam preselio u wihovu decu. Te{ko su im padali svi ti rastanci iako su znali da se izme|u nas ne prekidaju veze. Zahvaquju}i wihovoj odanosti i, {to je jo{ va`nije, povezanosti sa `ivi}ima koji su ostali sa mnom, danas me ne informi{e samo Uma. Danas mnogo vi{e znam
no {to sam u po~etku znao. Doznajem {to{ta i to {to doznam me ohrabruje i podsti~e na oprez i strpqivost.
157
Amnezija / 10. Odniz
10. ODNIZ
Videlo se da }e Arborov sin Velik biti visok i razvijen telom i
predubok umom ali se, unato~ svim tim predznacima, nije moglo pretpostaviti da mu visinom niko ne}e biti ravan ni na Orosu ni u Nizini.
A on je ba{ toliko bio visok da se ni u jednoj odaji Dvorca nije mogao da
uspravi.
„Nadma{io je Bogdaja“, za~udila se Uma kad joj je Arbor opisao sina.
„Nije ni vi{i ni umniji od Boga“, rekao je Arbor. „Kad god poku{am
da Ga zamislim, vidim zemqu i nebo, zvezde i planine, reke i potoke, qude,
biqke i `ivotiwe. Nikad nisam pomislio da bi neki od Wegovih potomaka mogao da bude ve}i od Wega.“
Umi su se dopale Arborove re~i.
Velik nikad nije uza{ao na Oros. @elele su to i Uma i Memora, i
Stegina i Pater. Svi su hteli da me tako uve}anog vide, no niko se nije
dosetio da mi po meri izradi vozilo. Ili se nisu dosetili ili im je izgledalo preskupo da zbog jedne posete pro{iruju put i grade prevozku.
Oro{ani se nisu izlo`ili izdatku, Izdan i Arbor jesu. Morali su
da sagrade vi{i i prostraniji dvorac i da razmaknu stabla i pro{ire staze.
Morali su i da dovedu telesno sna`niju poslugu i naru~e ve}i name{taj
i ve}e posu|e.
Velik }e da nasledi presto pa je trebalo misliti i na to da mu se izradi ve}a kruna. Uma je jedva prona{la devojku koja mu koliko-toliko odgovara visinom.
Monta je bila vi{a i od najvi{e devojke na Orosu i u Nizini pa ipak
je, uspore|ena s mu`em, bila mladica u seni hrasta.
„Od Monte si vi{i i krupniji“, rekao mu je na dan ven~awa Izdan.
„Od Boga si ni`i i sitniji.“
„Znam to“, odgovorio je Velik.“ To znam. Nejasno mi je samo kako }e
iz tako male semenke da iza|e moj Veliki ~ukunded.“
„U Drugom nanizu Bogdaj je Velika semenka. Iz te semenke }e da
iza|e.“
„Iza}i }e kao duh“, kazala je prabaka Stegina.“ A onda }e duh da se
preobrazi u telo. Duh se, {to i sam zna{, mo`e i sa`eti i uve}ati. Mo`e
da bude i nisko i visoko telo.“
158
Amnezija / 10. Odniz
Velika je i daqe zabriwavalo to {to je vi{i i krupniji od semena.
Hteo je da sazna odakle bih mogao da se vratim. U tom pitawu ga je na{la
Istorija. Bi}e zapam}en kao kraq koji je, ube|en da sam natprirodno
bi}e, sve uve}ao. Razmakao je granice kraqevine Kefalije, nadozidao
zgrade, ugradio ve}e prozore, {ira i vi{a vrata, odigao tavanice a nove
zgrade gradio za divove i jo{ natprirodnija bi}a. Za mene je sagradio palatu
neuobi~ajene veli~ine sa prostorijama pet puta ve}im od onih koje smo
Uma i ja imali. Pro{irio je puteve, reke, potoke, jezera i basene i od Ume
tra`io da mu po{aqe seme iz kojeg }e da ni~u samo visoke biqke. Molio
ju je, tako|e, da mu po{aqe stru~wake koji }e odabirom i ukr{tawem da
uve}aju `ivotiwe. @irafu, slona i kowa je proglasio svetim `ivotiwama. [to nije moglo da uve}a seme, ukr{tawe i kalemqewe, uve}ali su
slikari i skulptori, kwi`evnici i propovednici. Oni su od mrava
stvarali slona a od slona dinosaurusa.
„Kefalu moramo da prilagodimo Wegovoj veli~ini“, govorio je
Monti, ocu, majci, dedu i narodu. „On je gorostas pa i gradovi, kroz koje
}e da pro|e kad se bude vra}ao na Oros, moraju da budu gorostasi.“
Uma ga je podstrekivala na to jer je znala da ~ovek ne ~ini ni{ta {to
ne ~ini Bog. Znala je da je svaki subjekt, pa i moj, sklon samohvalisawu
i da moje samoveli~awe navodi Velika da ~ini {to ~ini.
„Ti nisi On“, opomenula ga je Monta. „Mawi si od Wega.“
„Ako sam mawi“, osmehnuo se Velik, „onda }u po odnizu Prvog naniza
da se vratim kroz seme. A ako sam ve}i?“
Monta nije znala odakle se vra}aju ve}i pa se nije upu{tala u
polemiku niti tra`ila odgovor od Orosa. Re{ila je da {to pre rodi dete
i mu`a dovede pred kolevku da se uveri da su potowi mawi od prethodnih.
To ro|ewe je Uma videla u panoskopu. Videla je da sam se jo{ jedanput rodio bez svoje fizi~ke osobnosti. Novoro|eni je bio toliko sitan da
je, uspore|en sa Velikovom rukom, li~io vlaknu mahovine na deblu hrasta. Velik mu je nadenuo ime Onaj hote}i da tim imenom ka`e da se nije rodio o~ekivani nego neki drugi sin. Neko ko mu nije u blizini.
Monta je prihvatila to ime uz primedbu da re~ onaj pokazuje nekoga a ne nikoga.
„Onaj }e, kao i wegov otac, da bude neko i ne{to“, poru~ila je Umi,
Stegini i Pateru.
Kroz zamagqene Onajeve o~i razabrao sam da mi Uma, skidaju}i sene
sa dana, poru~uje da ne budem neveseo i zabrinut nego strpqiv i ustrajan.
Navukla je na sunce obla~ak i odmah ga odmakla da vidim koliko je
Ve~nost mo}na.
159
Amnezija / 10. Odniz
Onaj se od mene nije razlikovao samo licem ve} i sposobno{}u da iz
{utwe pre|e u pla~, iz nekoraka u korak, iz neoseta u oset, iz neose}awa
u ose}awe. [to se vi{e peo, ni`e sam padao. Pred wim se otvarala
budu}nost, preda mnom samo pro{lost. On je mogao da hoda i tr~i, ska~e i
preska~e, mogao je da prelazi iz sna u javu, iz bezna|a u nadu. Mogao je sve
i ta wegova sposobnost me sve dubqe ostavqala u pro{losti. Bio sam
blokiran. Ni korak u danas, ni korak u sutra. Tonuo sam u prapo~etak. A
toliko sam `eleo da u|em u sada{wost.
Onaj se ponosio ocem. Za wega je otac bio vi{i i ja~i od boga.
Bilo je prole}e kad je u deblo hrasta zasekao dvadesetu zapetu.
Pro{etao je travwakom i primetio da je semenka, koju je pred nekoliko
sedmica zagrnuo, proklijala i da se klica izvila u stabqi~icu.
Po`eleo je da se i sam razgrana.
Uma mu je poslala lepu i pametnu devojku.
I`a je razumela Onajevu `equ i rodila mu ~etiri sina i dve k}eri.
Kako je koje dete postajalo punoletno, tako mu je otac Onaj govorio da je
pojedinac graditeq svoje sudbine. U~io je decu kako da primene
su{tinu:kako da iskru uve}aju u buktiwu, emociju u qubav, pamet u misao,
misao u mi{qewe, memoriju u uspomenu, ma{tu u nadu. Govorio im je da
je wegov otac Velik uve}ani sledbenik Boga.
„Komunikacija je qudski u~inak“, opomenula ga je majka Monta.“ Stvorio ju je Bog a ~ovek osmislio.“
„Bog je stvorio mu{ki i `enski udeo no dece, unato~ tome, ne bi bilo da se mu{ko i `ensko nisu susreli. Bog nije tvorac ni~ije li~ne sudbine. Wegov izum ne predvi|a ko }e koga da voli. Saodnose je vaspostavio
i usavr{io potomak. Um i oko prosu|uju ko je lep a ko ru`an, ko je drag
a ko antipati~an. Oko je proceniteq visine i nizine. ^ula razlikuju tupo
od o{trog, slano od slatkog, buku od ti{ine, miris od smrada. Bog je tvorac ~ula a ~ovek iskustva. Bog je svoj izum umesio u seme i u~inio ga razmno`ivim ali nepromewivim. O~evo i materino iskustvo nije pretisnuto u seme. Otac Onaj zna da je izostavqen: da ga nema ni u jednom sinu, ni
u jednoj k}eri. On to zna i zato je prepustio deci da sama sebi izaberu put.“
Onajev i I`in najstariji sin Neko uza{ao je na breg i odozgo mahnuo ocu i majci. Tri puta se okrenuo oko sebe. On i sunce su se sasvim
slu~ajno na{li u zenitu. Odlu~io je da po|e za suncem. Tako se, nakon
vi{emese~nog putovawa, na{ao u dubini zapada. Oti{ao bi i daqe da ga
nije zaustavilo more. Na{ao se me|u Filiusovim sve{tenicima. Morao
160
Amnezija / 10. Odniz
je da primi veru teosina. Pre{uteo je odakle je do{ao. Zatajio je svoje plemenito poreklo i predstavio se imenom Neki. Imao je vi{e pameti i
dubqe iskustvo ali se, iz straha za goli `ivot, ni~im nije iskazao.
Pristao je da bude {to i oni. Nije se `enio. Nije hteo da seme, nasle|eno
od mene i Ume, da nepoznatoj `eni. Ko ne rodi, ne stvori, ne potire ni sebe
ni Boga. Tako je mislio pre no {to su ga uveli u svoj manastir. Ro|ewe je
zaborav oca i majke, okrenuo je kqu~ u bravi svoje }elije.
„^ovekovo j a se ne ra|a“, uklesao je u zid samice. „Ono nije produkt
ni tela ni du{e nego posledica saodnosa. Ko rodi, stvori, uni{ti dvoje.“
Zamislio je da je manastir telo i da ima onoliko prozora i vrata koliko je u telu organa. Kako koji organ prestane da obavqa svoju funkciju, tako se na manastiru zatvaraju prozori i vrata. Otka`e li, recimo, erotski izvor, zamra~i}e prozor s pogledom na ulicu kojom prolaze nedovoqno
obu~ene lepotice. ^im oseti umor u nogama, zatvori}e izlaz u ba{tu.
Navu}i }e zamra~nice i na prozor sa kojeg se zagleda u daqinu istog trena kad otkrije da je ostao bez nade. Zamra~i}e i prozor kroz koji proviruje u pro{lost oceni li da je izbledelo se}awe. A kad zamra~i sve prozore
i zakqu~a sva vrata, manastir }e da bude {to i wegov le{: prepun materijala koji se ne se}a.
Zami{qeno je urezao u kameni pod svoje samice i preko teksta
navukao prostira~.
„Ne samujem samo u manastiru ve} i u svom telu“, urezao je u kameni
pod samice. „]elija, u kojoj sam svestan svoje nesre}e, moja je prisebnost;
}elija, u kojoj mislim na oca i majku, bra}u i sestre, moja je uspomena, a
}elija, u kojoj bih `eleo da `ivim, moja je nada. Manastir je na uzvisini a ja u svom telu. Pre ulaska u telo, u li~nu samicu, bio sam u semenu.
Onda sam iz samice-semena preme{ten u samicu-zametak a odatle u samicutelo. Ni ta tre}a samica nije imala prozore pa nisam mogao da vidim i
~ujem. Nije imala ni vrata pa nisam mogao da iskora~im. Zatim sam uveden u samicu za de~ake, pa u samicu za mladi}e i sad, evo, u samicu za
sve{tenike. I Bog je bio u svojim samicama, i praoci i moj otac. Niko od
nas nije bio samo u jednoj samici. Mewali smo samice kao sok grane, listove i cvetove.“
I preko ovog teksta je navukao prostira~.
Onda je po`eleo da iza|e iz samo}e. Dokaze o toj svojoj `eqi ostavio
je u predwem delu poda.
„Ne postoji prostor u koji bi pojedinac bez li~nog svojstva hteo da
u|e makar ta }elija bila od zlata: nema lica s kojim bi se subjekt sravnio ma to lice bilo besmrtno. Ko je po`eleo da bude voda ili ma koja dru161
Amnezija / 10. Odniz
ga ve~na tvorevina, ko je pomislio da je besmrtnost bez osobnosti spasewe,
ko je hteo da bude tamo gde nije sopstvom i uspomenom, je li ikad iko
poverovao u ve~nost ako u ogledalu te ve~nosti nije mogao da ugleda sebe,
je li ikad i~iji glas poistove}en sa tutwem muwe i lomqewem talasa, jesmo li ikad `udeli za postojawem iz kojeg je iskqu~eno na{e sopstvo.
Mislim da je vlastitost ishodi{te nade i da u budu}nost `ele samo oni
koji ~eznu za besmrtno{}u li~nog. Niko ne `udi za ulaskom u }eliju
tu|eg ja. Svima nam je na umu izlazak. @ivot je sam po sebi izlazak. Pile
izlazi iz jajeta, klica iz semenke, varnica iz kremena, ki{a iz oblaka.
Nema ro|ewa bez izlaska ni smrti bez ulaska. @ivot isti~e iznutra ka
vani.“
Ne se}a se kako je upao u ruke teosina. O tome je urezao zapis u zadwi deo poda.
„Odjednom sam se na{ao ispred Manastira. Ne se}am se kako sam
pro{ao kroz kapiju. Ne mogu da svedo~im ni kad sam postao svestan da sam
me|u teosinima. Poku{ao sam da iza|em. Oti{ao sam iz roditeqskog doma hote}i da prona|em mesto do kojeg ne dose`e Istorija, prejaki vetar,
poplava i su{a i da na tom mestu podignem sveti{te saocema. U to Sveti{te
bih doveo svoju bra}u. Sestre bih ostavio da se brinu o roditeqima. Sawao
sam o pretakawu pro{losti u sada{wost.“
Legenda ka`e da je Neki u Manastiru `iveo ~etrdeset godina i da
je u pod i zidove uklesao svoje misli i uspomene: da je na isto~nom zidu
ostavio zapis o ro|ewu, na zapadnom o smrti, na severnom o neodgonetivosti a na ju`nom o saznawu. Pripisuje mu se misao da su „svi stvorovi
stvoreni na isti na~in i da je `ivot ~oveka, `ivotiwe i biqke iz iste
Ideje: da su Otac i majka, Bog i Bo`ica, uskladili `eqe ali da je skladnost nepotpuno ostvarena; da je jedno potisnulo drugo i da je, usled prejake zagledanosti u se, nastalo jedno i da je to jedno samo deo `ivota.“
Pripisuje mu se i mi{qewe da je „mena neminovna samo kad ~iwewe nije istovetno su{tini. Da je, kao {to nije, telo od jedne ve~ne tvari, kakva je, na primer, glina, ne bi ni starelo ni umiralo. Kad bi bivawe bilo
{to i bivstvenost, potomak se ne bi razlikovao od pretka. Su{tinom su
i otac i sin isti - razli~iti su samo nesu{tinom. Odlika li~nog nije
sadr`aj duha ve} na~in, koli~ina i dubina uzimawa.“
Tako svedo~i usmena predaja o potomku koji bi me bio predao budu}nosti da je, kojim slu~ajem, zaobi{ao Manastir teosina.
Manastir je izlomio potres. Izlomine Nekijevih zapisa prona{ao
je Filiusov sve{tenik Usus i u javnost proturio mi{qewe da je Onajev
najstariji sin verovao da je u nesejawu produ`etak `ivota.
162
Amnezija / 10. Odniz
Na put se otisnuo i Onajev mla|i sin Niko. Ni wegovom odlasku Onaj
se nije usprotivio. Mahnuo je ka bregu i za`murio. Tako je ostalo nepoznato je li mla|i sin po{ao za suncem ili za rekom. Ne zna se ni da li je
verodostojna pri~a da je oko u{}a podignut grad sa ~etiri bogomoqe i da
je svaka bogomoqa imala svoga boga. Usmena predaja ne kazuje da je poslu{ao
prvosve{tenika Filiusa i naredio da se sve{tenstvo isto~ne, ju`ne i severne bogomoqe prevede u teosine i stavi pod upravu stare{ina zapadne bogomoqe. Ne zamera mu {to je zatro svaki trag verovawa u `ivot i da je
vernike okrenuo ka nadi u smrt. Ne spomiwe se ni da je propovedao da sam,
pri stvarawu, udahnuo sebe u seme i da je ro|ewe obnova moje biografije.
Pre{u}eno je i to da je po{tedeo bogomoqu koja smrt izjedna~uje s nadom.
Tre}i Onajev sin, Taj, nije oti{ao ni za suncem, ni za vodom. Ostao
je u roditeqskoj ku}i. Voleo je da ore i seje, sadi i presa|uje, ali je odbijao da `awe i kosi, potkresava stabla i ubire vo}e. U kasno leto i u ranu
jesen se povla~io u Dvorac da ne gleda stradawe prirode. Sneg ga je izvodio iz Dvorca jer je po wemu mogao da crta ono {to je u kasno prole}e i
rano leto video na wivama, u ba{ti i vo}waku. Izvla~io je iz se}awa
rascvetale `bunove i kro{we i za{iqenom gran~icom ih crtao po snegu.
@ivi}i svedo~e da je ve} u ranoj mladosti uo~io va`nost uspomene i da
je ime Taj i dobio zato {to je ukazivao na prisustvo drugih. Rano je u sebi otkrio druge. Od wega te~e mi{qewe da jedinka nije subjekt.
„Da sam subjekt“, govorio je, „bio bih gospodar svoga tela. Telo raste,
cveta i vene bez moje voqe. Da sam subjekt, bio bih gospodar nagona. Usta
su gladna a grlo `edno i bez mog podsticawa. Da sam subjekt, upravqao bih
emocijama. Znao bih {ta }e da vidi ma{ta, {ta }e da ~uje uvo i ~ega }e da
se seti um. Taj i taj je u meni. Taj i taj je gospodar. Ne upravqam korakom
ni zamahom , strahom i odva`no{}u. ^ovek je zbir subjekata. Ne postojim
kao jedinka, kao jedno, ve} kao mno{tvo, kao ukupnost. Taj i taj odlu~uje
kad }u da budem zdrav a kad bolestan. Taj i taj je moj gospodar ali i taj ima
toga i toga gospodara.“
Tom pri~om je do~ekivao i ispra}ao goste.
@ivi}i mi ka`u da je Taj prvi Jersen koji je zapazio da vodom
upravqaju sunce, zemqa i mesec. Prvi je shvatio da ga sunce i hrani i poji. Prvi se upla{io da }e, ne stvori li potomstvo, da umre Iskon. Prvi
je spoznao da je u ~oveku osobina Boga i da tu osobinu mo`e da sa~uva samo
setva.
„Ra|awe ~uva Boga“, rekao je svome najmla|em bratu Ovaju i prvog dana
prole}a isprosio stasitu devojku Palvitu. O`enio se sedmi dan po zaruka163
Amnezija / 10. Odniz
ma i s Palvitom izrodio devetero dece, osam sinova i jednu k}er. Ni jednom detetu nije nadenuo ime ni zapisao datum ro|ewa.
„Bezimenost ne umire“, opravdao se Palviti. „Dok gledam travu, ne
razaznajem koja je vlat prva ponikla ni koja }e prva da uvene. Bezimenost
je odmaknu}e od smrti.“
^etvrti Onajev sin Ovaj ne bi ostao uz o~evo ogwi{te da one ve~eri,
kad je hteo da po|e za Mesecom , nije otkrio da se Mesec, koji je koju sedmicu ranije sjao punim sjajem, savio u srp. Poverovao je materinoj pri~i
da mu sa Orosa poru~uju da ne napu{ta rodni Omzak. Ovaj je od kova~a
naru~io da mu, prema prilo`enom crte`u, sakuje srp. Pro~uo se svojim
izumom i od dvanaest devojaka, koje su dolazile da ih nau~i `eti, izabrao
i o`enio rusovlasu Kamenu i s wom stekao {est sinova i tri k}eri. U to
vreme su se imenice vi{e cenile od zamenica pa je deci dao imena zvezda i cvetova. Posle su se deca razi{la po Jerseni, svi sem najmla|e k}eri.
Jedne je odvelo sunce, druge mesec, tre}e oblaci i reka. K}i Karanfila
je ostala uz roditeqe. Umela je lepo da crta. Jedne nedeqe je nacrtala kosu. Prvu kosu u Nizini. Izdu`ila je o~ev srp i docrtala mu dr{ku. Ovaj
je poqubio k}er i svoj najdra`i srp prekovao u kosu. Od tada se ni u
Nizini ne `awe trava. Karanfilu su mnogi mladi sve{tenici prosili,
no ona se udala za onog koji nije imao ni dvorca ni imawa. Udala se za
slikara Kistiboja.
Ovaj je dugo odlagao da napusti presto. Orosu se divio usput i izdaleka. Nije ga interesovala ni pro{lost ni budu}nost, ni ve~nost, ni prolaznost - `iveo je danas i za danas:jeo dana{wi hleb i pio dana{we
mleko, zagledao se u odraz svoga dana{weg lica i kora~ao svojim dana{wim
nogama. Sa Umom je retko sara|ivao. @udeo je za ujediwenom i od Orosa nezavisnom Jersenom.
Uma ne}e da mi opi{e wegov kraj pa ne znam je li umro ili je, kao
{to se pri~a, pre{ao u du{u i telo unuka Srpokosa.
„Bio si on“, odbrusila mi je Uma.“ Morao bi vi{e znati o wemu.“
Naqutio me wezin prigovor.
„Zaboravqa{“, rasplakao sam Srpkosa i taj bezrazlo`ni pla~ deteta je registrovao panoskop, „da sam prelaskom u seme i iz semena u
novoro|en~e izgubio se}awe na Ovaja. Zaboravqa{, tako|e, da deca naknadno doznaju ko su im roditeqi.“
Uma je zaklonila Sunce oblakom.
164
Amnezija / 11. Odniz
11. ODNIZ
Kraqevska kruna Perigone namewena je Peludovom i Tulipinom
najmla|em sinu Poezu. Pre krunisawa }e morati da se o`eni. Uma mu je
namenila lepu i pametnu princezu Prostranu.
Poez je poku{avao da odgodi ven~awe. Razumeo je o~evu `urbu ali i
svoje sustezawe. Hteo je da se jo{ jedanput raspita koliko je istine u pri~i
da deca nisu se}awe. Bio je sa Umom i Steginom, Paterom i Filiusom,
Makitanom i Mirosom da ih pita koliko je istine u pri~i da sam samog
sebe izgnao iz sopstva i da sam se iskqu~ivo svojom oma{kom na{ao izvan vlastitosti.
Nisu uspeli da ga razuvere da sejawe nije `rtvovawe nego nastavak
puta ka ve~nosti. Nisu uspeli da mu to doka`u pored tolikih primera kojima se potvr|uje da prethodnik donese seme i nestane. Takve primere je
video u povrtwaku, na parcelama zasejanim grahom, tikvama, lubenicama
i diwama, a video ih je i u poqima p{enice, je~ma, zobi i ra`i i na mnogim
drugim mestima na kojima su biqke venule po sazrevawu semena. Strepio
je od mogu}nosti da }e, kao i biqke, pre}i u seme i nestati.
„U semenu nema se}awa na seja~a“, branio se od nagovarawa.“ U semenu
je nesli~nost prethodnom. Nenali~nost i zaborav.“
I ko zna dokad bi wegovo sustezawe potrajalo da se, vide}i
Prostraninu lepotu, nije zaqubio.
Prostranu nisu zaokupqala nikakva pitawa osim ona na koja mo`e
da dobije odgovor da }e da `ivi u sre}nom braku i da }e im deca da budu
zdrava i pametna. Nije mislila na to ko }e kome i koliko li~iti ni da
li }e se svedo~ewe o woj prenositi s kolena na koleno. Ta pitawa je nisu
mu~ila jer je znala da je ve~na i da }e, zatreba li, sama o sebi mo}i da
svedo~i.
„Za{to sam ja mu{ko a ti `ensko?“ upitao je Poez Prostranu prve
bra~ne no}i.
„Za{to mu{karac i `ena“, ~udila se svojevremeno i Uma.
Nisam umeo da joj odgovorim. Ne se}am se {ta sam dodao semenoj
sme{i i da li je taj dodatak prouzro~io preobrazbu mu{karca u `enu ili
sam, ponesen lepotom cve}a, `enu stvorio pre mu{karca. Nisam umeo da
odgovorim Umi a sad ne umem ni da razmrsim Poezovu dilemu. Ni Prostrana
165
Amnezija / 11. Odniz
nije znala odgovor. Poez nikad nije sagledao istinu o meni ali me, usprkos
tome, oraspolo`io pitawem kako da on, kao moj ~ukununuk, uvaja u seme
se}awe na me i kako da seme istovremeno pamti i prethodne i potowe. @eleo
je da uvaja semenku u kojoj }emo svi da budemo svesni sebe. Hteo je da iz sebe
iscedi seme u kojem je sin u dru{tvu sa svojim tvorcem, svojim ocem i svojom majkom.
„Uspeo bi da je Iskon mewiv kao telo“, poru~ila mu je Uma.
Istina je da sam, kao i sva mladost, na po~etku stvarawa bio odvi{e
zagledan u se. @eleo sam da budem svi. Iz te moje `eqe je proiza{ao
Iskon. Dok sam stvarao Iskon, hteo sam da svi oni, ~ije `ivote udahwujem u seme, ~uju, dodiruju, ose}aju i misle {to i ja. Onda sam sazrevao i
sazreo i posle svih tih promena shvatio da je boqe da ne li~im nikom nego
da po svemu budem svoj. Prekasno sam, na`alost, pomislio na to i po~inio
nove gre{ke. Ovaj put je uskrsnuo problem uspomene potowih na prethodne. Otkrio sam, naime, da u se}awu potowih ne postojim ni~im doli
iskonom a do tog je do{lo zato {to sam, udahnuju}i se u seme, odbio da se
saobrazim sa potowima. Insistirao sam na samosvojnosti i to mi se obilo o glavu.
„Uzdam se u slu~aj“, odgovorio je Poez Umi tek kad je od „svemo}nog
oca“ Peluda dobio kqu~ i wim otkqu~ao sobu u kojoj se ~uva Dvanaest svitaka sa tekstom ispisanim nevidqivim mastilom.
Tako se na{ao u samo}i. Hteo je da krikne i da u ehu svoga krika ~uje
moj glas ali je od tog, ne znaju}i ni sam za{to, odustao. Odlu~io je da sa~eka
zoru. Dan se pre wega probudio. I ovaj put bez uspomene na no}. Vide}i da
se budi u dan, sklopio je o~ne kapke. @eleo je da me vidi u sebi. Tri puta je na o~i spu{tao kapke, ni jedanput mu se nisam pokazao. Tek posle
tre}eg zamra~ewa o~iju je shvatio da se izme|u nas „uzdiglo vreme“. @eleo
je da mi vidi lice ali mu se `eqa nije ispunila.
„Stani pred ogledalo koje sam sa Orosa donela pa }e{ da Ga vidi{“,
rekla mu je Prostrana.
„To {to sam video, to je moje lice“, vratio se od ogledala.
„Tvoje lice a Wegova du{a“, pogledala ga je umiqato Prostrana. „Nije
li u ogledalu, u tvom je semenu.“
Zagrlio ju je ne`no ali nije u{ao u wenu sobu.
Setila se da je, dok je Petala boravila na Orosu, uo~ila razliku
izme|u ve~nih i smrtnih, izme|u sebe i Petale. Petala je ose}ala strast
i `equ da bude sa mu{karcem, ona nije ni `udela ni poku{avala da se sa
nekim zbli`i. Petala se zaqubila u Isa, ona je `ivela bez qubavi; Petala
je `elela da postane majka, ona na to ni pomi{qala nije. U Petali je
166
Amnezija / 11. Odniz
kqu~ao `ivot, u woj se ni{ta nije uspenilo. ^ak ni `eqa da je neko zagrli i poqubi. Petala je htela da bude voqena, ona se i od tog odmicala.
Bila bi zadovoqnija da je smrtnica jer bi, kao takva, ~eznula za zagrqajem mu`a i jer ne bi bila santa leda ili voda bez talasa. Petala voli svoju smrtnost jer je prepuna `ivota, uspona i sunovrata, ~asti i ne~asti, suza
i radosti. Vratila se iz ve~nosti u privremenost, sre}na {to je sa sobom
mogla da povede Isa. Na Orosu je Petali bilo i lepo i ~asno `iveti sa
prabakom i bakom ali ni u takvoj lepoti ne bi uspela da ostane ve~no po{to
nije isto biti i ne gre{iti i biti i gre{iti. Petala je bila za to da joj
srce gre{i budu}i je samo u grehu mogla da zadovoqi strast.
„Veliki praded je znao {ta stvara“, rekla joj je Petala.“ Da nije znao,
ne bi izmislio emocije niti bi nagonu dao mu{ku i `ensku osobinu.“
Petala je to na vreme shvatila.
„Ne bude li sa Isom kako zami{qam“, {apnula joj je u poverewu, „na}i
}u drugog. Nizina je prepuna mladih i lepih sve{tenika - ne}u se
ustru~avati da se nekom pribli`im. @ena mo`e i vi{e i du`e od mu{karca i ja }u tu dare`qivost nagona da iskoristim.“
Prostrana je prezirala i samu pomisao na prevaru. Poezovo
suzdr`avawe opravdavala je svojom neuko{}u da ga u pravom momentu namami u sobu.
„Strpi se“, poru~ila joj je Uma. „Poez `eli sina.“
Prostrana se strpila i u tom strpqewu smislila kako da oseku
podigne u plimu.
Dete je umiveno na izvoru reke i dobilo ime Klicvet. Ime je smislio Poez uveren da je u wemu dokaz da `ivota nema bez klice i cveta i da
je wegovom sinu namewena uloga sajediniteqa: da je na svet do{ao sa svetim zadatkom da „odmra~i neodmra~en um“ i da „imenuje neimenovane pojmove“.
Klicvet nije li~io ni meni, ni dedu Peludu, ni ocu Poezu.
„Nastavio si put ka Ve~nosti“, po`urila je Uma da ohrabri razo~aranog Poeza.“ Radosna sam {to si uvideo da bez dece nema vaskrsnu}a.“
Kad je Klicvet postao punoletan, oti{ao je da me tra`i. @ivi}i mi
ka`u da se na put otisnuo po nagovoru oca Poeza. Bio je na severu i jugu,
istoku i zapadu - ni u jednom kutku Nizine me nije prona{ao.
Vratio se s pri~om da sam sveprisutan i da ni u kome nisam celina.
Tako je opravdao svoju nesli~nost meni.
Odlu~io je da nastavi potragu. Od Ume je izmolio dotle nepoznatu
napravu i u wenom staklu video da mo`e da primakne daqine ali da me,
167
Amnezija / 11. Odniz
usprkos tome, ne uspeva da identifikuje. Uma mu je poslala nove i savr{enije dalekozore, teleskope i mikroskope. Ni pomo}u tih sprava nije uspeo
da me prona|e. Pomislio je da sam se preru{io.
„Taj koga tra`i{ u tvom je semenu“, poru~ila mu je Uma.
O`enio je Eosu i s wom stekao jedanaest sinova i tri k}eri. Svu decu je umio na izvoru reke. Ni jednom nije nadenuo ime.
„Neka deca sama sebi na|u ime“, rekao je Eosi.
Pre no {to je iza{ao iz de~a{tva, najstariji sin je opazio da u
ogledalu, kojem svako jutro prilazi, nema lica ni oca ni majke, ni mla|e
bra}e, ni sestara. Shvatio je da se razlikuje od drugih.
„Ko je u ogledalu?“ upitao ga je Klicvet.
„Ja sam u ogledalu. Samo ja“, odgovorio je sin.
Sutradan je Klicvet doveo pred ogledalo mla|e sinove.
„Ko je u ogledalu?“
Kako je koji sin prilazio ogledalu, tako je odgovarao ocu.
„Ja sam...“, kazao je i tre}i sin.
„Izabrali ste sebi ime. Svi }ete se odazivati na ime Jasam.“
„A kako }e se zvati moja najmla|a bra}a?“ hteo je da zna Jasam Prvi.
„A na{a sestra? upitao je Jasam Drugi.
„Svi moji sinovi }e da se odazivaju na ime Jasam. Sve va{e sestre }u
da nazovem prema va{em imenu. Svaka }e da postane Jasama.“
„To ime pristaje svakom ~oveku“, kazala je Eosa, “po{to smo svi
vi{e zagledani u se nego u druge. U svima je prevagnulo li~no.“
Zatim se odnizalo novo seme i rodila nova deca. U ogledalu se videlo jedanaest prin~eva i tri princeze. Deset prin~eva je bilo zadovoqno
imenom. Svidelo im se Eosino obja{wewe da je vlastito prevagnulo op{te
i da `ivota nema izvan sopstvenosti. Ime nije prihvatio najmla|i,
jedanaesti, sin. Samo on je odbio da se odaziva na ime Jasam.
„Moje ime je Jabog“, poverio se sestrama a ove majci i bra}i.
„Otad ga bra}a zovu Jabogom.
„Za{to Jabog kad nisi bog?“ upitala ga je majka.
„Od oca sam ~uo da je Bog sveprisutan a od deda Poeza da su u po~etku
postojali samo jednoliki.“
„Nejednakost su prouzro~ili potomci“, kazao mi je ded. „Semena kap
je u svim primerima istolika. Me|usobno je jednako svo zrwe p{enice, svo
zrwe je~ma i svo zrwe ra`i. Istoliki su poleni, `irevi, kapi vode i zraci
svetla. Zrake sunca su jednobojne ali zore nisu; pupovi su istobojni ali
cvetovi nisu. Bog je stvorio istolikost a potomstvo raznolikost. Lice
zemqe su i{arali sinovi i k}eri. Tako mi je govorio ded Poez.”
168
Amnezija / 11. Odniz
„Bog je tvoja su{tina“, nasme{ila se Eosa. „Ti si Wegovo i drugo ime
i duga~ije lice. Nisi On.“
Pred ve~e je Jabog opet postao Jasam. Prihvatio je to ime tek kad mu
je majka, sede}i s wim na obali reke, potvrdila da je lice, {to se quqa u
vodi, wegovo lice. Otad je Jasam Jedanaesti i u du{i Jasam.
„Samo on mo`e da nasledi krunu“, rekao je Pelud sinu Poezu. „Jedino
on se pobunio a pobuna je, to obojica znamo, dokaz da je pobuweni svestan
vrednosti svoje samobitnosti.“
„Zaslu`io je krunu“, potvrdio je Poezov ded Izdan. „Dovedi ga na
presto.“
„Ume}e da vlada Perigonom“, poru~ila je Poezu Uma ne objasniv{i
zbog ~ega ju je odu{evila slobodoumnost Jasama Jedanaestog.
Bra}a su razli~ito reagovala. Jednima je bilo `ao {to nisu
krunisani a drugi su dali prednost Jasamu Prvom.
Sestrama su sva bra}a jednaka.
Jasam Jedanaesti je dobio kqu~ da otkqu~a sobu u kojoj se ~uva
Dvanaest svitaka.
169
Amnezija / 12. Odniz
12. ODNIZ
Kraq i kraqica Geofrene, Geom i Avila, stekli su tri sina:Iniga,
Ibisa i Lauba.
Princ Inigo je ve} u sedamnaestoj godini uo~io da se i poimawem,
a ne samo licem i karakterom, razlikuje od oca i majke. Usporedio je svoje lice sa licem Ibisa i Lauba i video da ni wima ne li~i. Otkud ta razlika, ~udio se, kad i on mo`e da bude gladan i `edan, upla{en i hrabar,
i na svoje pitawe odgovorio tvrdwom, koju je od tetke Nevine ~uo, da se du{a,
kao i materija, stalno javqa u druga~ijem obliku i da ni u jednom izdanku
nije preslika minulosti. Tetka ga je dovela pred sliku, koju je naslikao
Laub, i tra`ila da u~ini istu takvu sliku. Neka naslika drvo i ponad
drveta sunce.
Posle je Inigo vi{e puta usporedio svoje i bratovo delo i tako se
osvedo~io da je isti objekt na dva na~ina vi|en. Gledali su isto sunce i
isto drvo ali je iz wihovih ki~ica iza{la razlika. Ne{to je u wima
promenilo objekt. Tada nije umeo da objasni otkud razlika u gledawu ni
da ka`e tetki da je utisak preina~ena stvarnost. Slike su samo jedan od
dokaza da je subjektov svet stvarnost za sebe i da je toliko samosvojan da
ne mo`e ni da ponovi ni da bude ponovqen.
Inigov mla|i brat Ibis je, naprotiv, umislio da `ivi bratov
`ivot:da ide kuda je brat pro{ao, da se igra pod drvetom pod kojim se i
brat igrao i da ni~im nije razli~it i vlastit sem licem.
Tetku Nevinu je zabrinula Ibisova pri~a pa ga je odvela pred Inigovu
sliku i tra`ila da naslika objekte koji su na slici. Ibis je naslikao jezero i u wemu siluete drvoreda. Onda je pa`qivo usporedio svoje i bratovo
delo i priznao i sebi i tetki da govore istinu samo oni koji tvrde da je
duh osobina jedinke: da je razlika izme|u wega i Iniga u tome {to Inigo
ne veruje da objekt mo`e da promeni subjekt. Ibisu je neprihvatqivo bratovo mi{qewe da je subjekt otporan na uticaje.
„Ni iz jednog do`ivqaja subjekt ne mo`e da iza|e nepromewen“,
kaza}e bratu. Kaza}e mu tako ne zato {to u to veruje ve} {to bi hteo da se
razlikuju.
„Subjekt je nemewiv sve dotle dok je subjekt“, odgovorio mu je Inigo.
„Do promene dolazi tek kad prestane da bude subjekt.“
170
Amnezija / 12. Odniz
Ibis nije ustuknuo. Pre je bio popustqiv, odsad toga nema. Savetuje
bratu da napusti ube|ewe da je Bog vlastit u tu|em semenu i sopstvu.
Pojedinca nema izvan sopstvenosti. U subjektu je `ivot subjekta. U subjektu je i smrt subjekta. Ne postoji objekt u kojem je subjekt jednak sebi.
Objekt je mutno ogledalo, mutnije od jesewe reke. Da bi subjekt, pojedinac,
grupa, dr`ava, raspoznao sebe i svoje vi|ewe sveta, neminovno je da ne gleda druge nego da se {to dubqe zagleda u sebe. Svaki li~ni izbor, ma bilo
koji stav, odnos i mi{qewe, zaborav je drugog. Niti je subjekt u objektu
subjekt niti je objekt u subjektu objekt.
Sadni se nisu svidela Inigova i Ibisova nadmudrivawa. Poku{ala
je da unucima doka`e kako postoji samo op{ti subjekt, samo moja sopstvenost, a da drugi nisu subjekti ve} iveri sa mog subjekta.
Ibis se o{tro suprostavio babi. Inigo se nije izjasnio.
U Ibisovom otporu Sadna je videla buktaw mladosti i odustala od
daqeg ube|ivawa. O~ekivala je da }e i Ibisa, kao i Timura, bezna|e da vrati
k meni i da }e i on da uvidi da je besmrtnost u op{tem a prolaznost u pojedina~nom.
Sadna je pre{utela svoju qutwu jer se pobojala da bi lo{om ve{}u
o`alostila Timura.
Pre{utela je i prvu punoletnu nedoumicu unuka Lauba, tre}eg
Geomovog i Avilinog sina. Pre{utela je, zapravo, prin~evo pitawe jesam
li ve} na po~etku uvaqao Oblik u kojem su na okupu sve prve semenke i da
li sam ve} tom prilikom razudio Izvor na vrste i podvrste i na subjekte
i objekte. Otkud mi na samom po~etku toliko ideja i nacrta da o~i mogu
da budu modre, sme|e i zelene; otkud mi toliko individualnih osobina;
kako sam se samo dosetio da istom licu dam i radost i tugu, i hrabrost i
strah. Kako sam uspeo da sve to ve} u prvim danima Stvarawa osmislim.
Je li se i po tome razlikujem od Sina?
O}utala je i Laubovo pitawe da li se `ivot razvijao i razvija od vi{e
ka ni`oj vrsti i da li je silazak u ni`u vrstu nastanak ili produ`etak,
smrt ili ro|ewe; nije li uzlazak u vi{u vrstu dolazak u `ivot; je li `ivot i na Orosu, kao i u Nizini, zapo~eo od semena ili od duha; da li je
povratak u tvar smrt ili mogu}nost da se o`ivi: da se najpre od`ivi
su{tinom vrste pa tek potom osobinom individue. Je li istina da je
povratak mogu} i preko tvari i kad tvar nije u sklopu vrste i jedinke? Je
li u Drugom nanizu odniz ka po~etku ili ka nastavku?
Ni u jednom Sadninom pismu Timuru se ne spomiwe da Laub ne veruje da je `ivot zapo~eo od semena. Ni jednom re~ju se ne osvr}e na unukovu
tvrdwu da seme nije od zemaqskih tvari ve} od neidentifikovane mate171
Amnezija / 12. Odniz
rije i da su{tina nije u zemaqskoj nego u semenoj materiji. U pismima,
{to su Timuru od supruge stizala, nespomenuta je i Laubova misao da
Po~etak mora postojati. Ne postojati mogu svedo~ewa a ne ~iwenice. Laub
misli da sve ima i po~etak i kraj. Uveren je da Po~etak nije ni polen, ni
seme, ni oblik: da Po~etak nije helijum ni varnica koja ga je upalila.
Nespomenuto je i prin~evo saznawe da je telo i pretka i potomka od iste
gra|e i da se ni on ni wegova bra}a ne razlikuju bitno od oca i majke: da
individualnost nije odre|ena telom i iskonom ve} dubinom i na~inom
primene. Pre{u}eni su i prin~evi poku{aji da doka`e bra}i da se ne razlikuju su{tastvom: da je i u wihovim i u svojim o~ima video tugu i radost, strah i odva`nost.
Timur zna da Laub voli da slika ali ne zna da nije uspeo da naslika autoportret. [to god bi naslikao, ~ime god bi se predstavio, bilo je
tu|e.
„U telu su ve} kori{}ene tvari, u svesti su ve} vi|eni predmeti“,
`alio se tetki Nevini. „Naslikam li smeh i suzu, umiqatost i qutwu,
bi}u jednak bra}i. Sve {to je u meni i {to `elim da iz sebe iznesem na
platno, sve je to postojalo i sve to postoji u bra}i. I bra}i su o~i modre,
kosa crna, zubi beli i usne rumene. Po ~emu }e da me prepoznaju: da li po
nosu ili po u{ima, po obrvama ili po trepavicama, po osmehu ili po
tu`nom pogledu. Koju svoju posebnost da naslikam.“
Nevina je sve to rekla majci.
Timuru je uskra}ena i informacija da je Laub, posle neuspelog
poku{aja da se naslika, odlu~io da bra}i poverava sve {to misli i ose}a,
da im oda svaku svoju zamisao i svaki svoj sud o nebu, zemqi i ~oveku. Ali
kad je otvorio usta, srce i du{u, shvatio je da im nema {ta da ka`e: {ta
god ka`e, morali bi znati - nisu slepi da ne vide da je neven `ut i lan
plav, nebo modro i duga {arena, voda bezbojna i sneg beo. [to je video, videli
su i sami; {to je ~uo, i oni su ~uli; {to je dodirnuo, i oni su dotakli.
Shvatio je, zapravo, da je o~iglednost pristupa~na svima i da nema tajne
koju neko nije pro`iveo.
Ni iz jednog Sadninog pisma Timur nije mogao da dozna da se Laub
na{ao pred pitawem {ta }e od wega da ostane: stih ili slika, statua ili
palata i da je poku{avao da bude slikar, pesnik, vajar i arhitekta - da je
nakon svih nedoumica otkrio da je ma{ta isto {to i voda po{to je i ona,
kao i voda, ~as sneg a ~as bujica, ~as ledenica a ~as rosa; da re~, kao i semenka, ne isklijava u se i da nema kista koji mo`e da naslika sopstvo.
Do Timura nije do{la ni vest da je Laub na kraju odlu~io da postane
glumac po{to jedino glumac mo`e da bude sve.
172
Amnezija / 12. Odniz
I Geom je mnogo vi{e znao nego {to je u izve{tajima ocu napisao.
Znao je da Laub nije napustio slikarstvo samo zato {to je otkrio da u
Nizini ne postoji osoba koja je samosvojna sastavom tela ve} i zato {to
nije mogao da udovoqi svim zahtevima. Svi su tra`ili da na platnu vide
boju svojih o~iju,svoje kose i svojih obraza. S po~etka je odolevao zahtevima ali i tad s uverewem da boja nije li~na osobina. To {to je Laub spoznao,nisu spoznali naru~ioci portreta. Svima se `urilo da {to pre sednu ispred slikara. U toj strci princ je iscrpeo sve zalihe boja pa je
morao da zatvori ateqe. To je Sadna znala budu}i je u svako doba dana
mogla da poseti i kraqa Geoma i wegove sinove.
Timur nije primio nepotpune obavesti samo o Laubu-slikaru nego i
o Laubu-glumcu. Nije obave{ten da mu je unuk levo krilo Dvorca preuredio u glumi{te: da je okupio mlade dvorjane kako bi ih nau~io gluma~kim
ve{tinama; da je u podrumu prona{ao dvadesetak maski i da ih je, ne
pitaju}i se ni ~ije su ni otkud su donesene,razdelio svojim glumcima.
Sadna je mogla da to napi{e mu`u. Mogla je ali nije. I to weno
pre{u}ivawe ne mogu da odobrim ma i znam da je ni{ta nije navelo na to
da pretpostavi da je maske u podrumu ostavio Klijam kad je proletos, u liku
sve{tenika, bio gost kraqa Geoma i kraqice Avile. To Sadna nije mogla
da zna.
Sadna je i iscrpnije i ta~nije bila obave{tena o zbivawima na
Visu. Wezin emisar Istud je iznad svega cenio istinu. Nije bio ma{tovit
ni sklon pre{u}ivawu ve} je,naprotiv,mislio i govorio iskqu~ivo ono
{to je svojim o~ima video i svojim u{ima ~uo. Klonio se pretpostavke i
izmi{qawa, tu|ih svedo~ewa i tu|ih mi{qewa. A postupao je tako iz
li~nog uverewa da sam u svakom potomku, pa i u Timurovoj deci i unucima, {to na ovaj, {to na onaj na~in, prisutan i da se wegovi izve{taji ne
odnose samo na Timura i wegovu u`u porodicu ve} i na mene i moje prisustvo u wima.
Pred svako javqawe kraqici Sadni, Istud bi nadnosio uho nad tihe {apate da bi, ko zna koji put, potvrdio da je istina ono {to }e da dojavi. Izve{taj bi poslao tek kad bi bio siguran da je doznao istinu.
Javqao je samo ono u {to bi poverovao a poverovao je da je Timur celim
srcem okrenut ka meni i da me nestrpqivo i{~ekuje. Poverovao je i pri~i
da osniva~ i prvi kraq Geofrene nijedanput nije si{ao sa Visoravni u
vreme klijawa jer nije hteo da se osvedo~i da se ni jedna klica nije
ponovila; da su mu sinovi vi{e puta poru~ivali da u Kamival do|e u julu ali da se on nijednom nije odazvao jer nije `eleo da bude svedok da se
173
Amnezija / 12. Odniz
ni stabqika nije ponovila; da je, iz istih razloga, odbijao da do|e u jesen, u vreme pribirawa plodova. Proverio je i pri~u da ga sinovi ve} dugo
ne pozivaju po{to su, nakon uvida u ~iweni~no stawe, po~eli da veruju
da je predalek dan povratka istog. Timurove nesilaske nije mogao da
opravda koliko zbog uverewa da ro|ewe nije poni{tewe ni fizi~kog ni
duhovnog lika oca, toliko i zbog ~iwenice da otac nije voda pa da se
sasvim preda pari ili ledenici i da nije ista sudbina oca i semena, oca
i vazduha, oca i sunca po{to otac nije `rtva nastanka deteta. Prevideo
je, ipak, ~iwenicu da svi roditeqi nisu svedoci ro|ewa i odrastawa svoje dece - da semenka, na primer, ne nad`ivi klijawe i cvetawe. Istud je
svojim u{ima ~uo da se Timur pita „je li Bog svedok cvetawu, zrewu i ubirawu; je li o~evidac ro|ewa, stasawa i svenu}a i da li se jo{ uvek ula`e
u setvu.“
Li~no se uverio i o tome izvestio Sadnu da wezin mu` Timur ne poseduje original mog [email protected] ve} wegov dopuweni prepis, ali nije mogao
da potvrdi da je [email protected] Timurovom rukom. Video je tri skra}ena
i tri pro{irena rukopisa, video je i da je tre}a verzija najkra}a ali po
onom, {to je video, nije mogao da izvede tvrdwu da je prepisiva~ Timur.
Odbio je svaku pomisao da je Timur kanio da svoj `ivotopis izlu~i iz mog
i da ga je u tome zaustavila nedoumica da li da uzme ve~no ili trenutno.
Preuzme li ve~no, izgubi}e osobnost i ostati bez uspomene na se i svoje
najbli`e. Kroz postojanost se ne ide u uspomenu.
Odbio je i da potvrdi da je Timur nameravao da ode pod Zvezdu ve~nosti i kao dokaz za to uzeo Timurovo priznawe da je i wegovom unuku, a ne
samo wemu, znano da }e, ode li tamo, da ostane bez vlastitosti.
„Ko ode pod tu Zvezdu“, izjavio je Timur, „mora}e da subjekt premetne
u objekt a objektu je, kao {to se zna, vidqivo samo vawsko lice. Objekt se
pokazuje unutra{wo{}u tek kad se ukqu~i u tok i postane subjekt. @ivot je jednako razme{ten u objekt i subjekt. Bez vlastitosti je dok je u
objektu. Li~nim se pokazuje samo dok je u subjektu. Ko u `iru vidi drvo?
Ko u zrnu vidi klas? U semenu su stablo i klas objekti. Ta~nije re~eno:
zatajeni subjekti. Pokaza}e se tek po prelasku iz objekta u subjekt.“
U Istudovom izve{taju Sadni Timur se se}a saveta majke Kinge da
ne ide ka Zvezdi ve} ka Orosu i ta wegova uspomena je jasan dokaz da se u
Somi nije verovalo da je Sunce uzrok i `ivota i smrti.
„Na Visu se ni dete ne ~udi otkud Timuru toliko palata. Svako zna
da mu je Uma uveliko i na svakom mestu pridodavala. Prvu palatu, onu u
kraqevini Somi, sagradila mu je da bi mu ulep{ala detiwstvo. Prelaskom
iz detiwstva u de~a{tvo dobio je novu palatu. Onda je, ne osvr}u}i se na
174
Amnezija / 12. Odniz
protivqewe majke, osnovao Geofrenu. Prva zgrada u prestonici nove
dr`ave bila je wegova palata. Onda je iz zdawa zrele mladosti morao da
se preseli u zdawe sredove~nosti. Godine su mu i{arale lice. Zarekao se
da vi{e ne}e zidati palate. Posle sedmog potresa prva palata se raspuknula. Uma mu je opet pru`ila ruku. Tako se na Visoravni pri~a i ja tu
pri~u od re~i do re~i navodim.“
„U novoj palati }e{ da kruni{e{ novog kraqa“, poru~ila mu je
Uma.
Krunisao je Geoma.
„Palate je napu{tao naporedo sa ja~awem i kopwewem tela“, napisao
je Sadni izaslanik Istud.“ U svakoj je ostalo po nekoliko ogledala.
Postavio ih je iz uverewa da }e se iz wih jednog dana da poka`e wegovo,
o~evo, maj~ino, bratovo i sestrino lice. Odredio je da ogledala naslede
sinovi, iza sinova unuci, praunuci, ~ukununuci. Prvi naslednici }e da
vide {to i o~i, drugi {to i nada, tre}i {to i spoznaja. ^etvrta generacija }e da shvati da su ogledala, {to ih je razmestio po palatama, Bo`ije
o~i. Tad se ne}e gledati u ogledalo nego iz ogledala. Ko misli da sagleda
stvarnost, mora}e da u|e u dubinu ogledala i da iz su{tine promatra
zbiqu.
„Na sve }e da se gleda iz su{tine“, zapisao je Timur. „Nema obznawewa istine dok o~i mawe vide od ma{te.“
Na zidu Timurove radne sobe je najve}e ogledalo. Ko mu pri|e, vidi
kraqevu sliku nasen~enu s druge strane stakla. Vidi ~elo ali ne vidi um;
gleda grudi ali ne ~uje srce.
Istud stoji ispred ogledala i uvi|a da je qudski `ivot neiskazan
i nespoznat.
Istud je i o Sadni {to{ta doznao. Doznao je da ju je u susret Timuru poslala Uma. Doznao je da je nagovarala sinove i k}er da opi{u svoja
iskustva i da napisano smeste u nepromo~ive {kriwe. Autobiografije ne}e
potpisati pa budu}e generacije ne}e imati uvid u wihove pojedina~ne `ivote. Izostavi}e svoja imena, dane, mesece, godine i mesta ro|ewa. Li{i}e
se svakog li~nog znaka i u budu}nost u}i bezimeni i nepoznati. Ni o Bogu
se ni{ta pouzdano ne zna. Anonimnost je isto {to i ve~nost.
Svi su prihvatili Sadnin predlog osim Geoma.
Geom je sa~ekao da majka Sadna ode i odmah po wenom odlasku pozvao
bra}u da napi{u svoje autobiografije i da onda iz tih zapisa preuzmu ono
po ~emu li~e sebi. Bra}a su dolazila i odlazila, pisala i u {kriwe
odlagala napisano. Dogovoreno je da }e autobiografije da prepi{u
kaligrafi i da }e rukopisi biti stavqeni u zajedni~ku {kriwu i da }e
175
Amnezija / 12. Odniz
posle deset godina svaki princ da preuzme onaj spis za koji bude mislio
da je u wemu opis wegovog `ivota.
„Prin~evi su pretra`ili {kriwu“, ka`u mi `ivi}i, “i otkrili
da vi{e nisu ono {to su o sebi napisali.“
Princ Tipur je budno pratio rad brata Geoma, uvek s nadom da }e wegov a ne Geomov sin da preuzme krunu.
Pozvao je svog najiskusnijeg agenta da ga pripremi za put u Kamival.
Avaz je saslu{ao Tipurovo uputstvo, ne{to pribele`io, ne{to zapamtio, svestan da u Kamival ne ide da predvi|a ve} da vidi i ~uje.
Planirao je da u Prestonicu Geofrene stigne usred belog dana i da pred
Geoma i Avilu ne izlazi u sumrak. Izra~unao je da }e u Kamival sti}i u
podne i taj podatak ga je toliko razvedrio da nije primetio da je, napustiv{i Tipurovu palatu, u{ao u mrak i da je put, kojim je krenuo, jedva
vidqiv i da }e, kad god u|e u tamu, morati da zaustavi korak i sa~eka mesec
ili zoru. Nije mislio na to kako }e da ga do~ekaju ni da li }e mu pri}i s
poverewem ili sa sumwom.
Znao je da Tipur zazire od neizvesnosti i da jedva ~eka prvi izve{taj.
Avaz se, pred ulazak u Kamival, presvukao u ode}u sve{tenika saocema i kao takav je ne samo po slu`benom protokolu ugo{}en ve} mu je,
{tavi{e, omogu}eno da odmah poseti Geoma i Avilu i da se sprijateqi s
mladim prin~evima.
Ve} prvog dana je Avaz ~uo, ali o tome nije hteo da izvesti Tipura,
da je princ Laub, pored bake Sadne i majke Avile, imao i druge vaspita~e
i da su neki od tih u~iteqa uticali na wegovo shvatawe: da su ga, kao tle
vodu, istrgli iz toka i odveli podaqe od glavne struje stvoriv{i tako od
wega lokvu u kojoj se stvarnost samo senkama odra`avala; da su ga, takore}i,
pretvorili u ostrvo i da je Laub posle u~inio velik napor da se iz lokve
prelije u sliv.
^uo je, tako|e, da je Laub, u vreme dok se bavio skulpturom, izradio
statuu od stakla hote}i da odjedanput vidi i svoju figuru i svoj `ivi odraz;
da je zatim istesao skulpturu od drveta i da ju je, odmah po izradi, zapalio
ube|en da }e iz we, mesto plamena, da zasja du{a. Sasu{eno drvo je izgorelo ne pokazav{i ni{ta drugo doli stru~ak plamena i {aku pepela. Da se
onda uvajao od gline uveren da je zemqa ~uvar uspomene.
„Laub se pla{i zaborava“, zakqu~io je Avaz. No i taj svoj zakqu~ak
je sakrio od Tipura.
Avaz je otkrio za{to je Laub prestao da bude skulptor i za{to se opredelio za glumu. Ali ni o tome nije hteo da pi{e Tipuru. Izbegao je da ka`e
da se duh preta~e u materiju kad vajar opredmeti svoju viziju glinom, drve176
Amnezija / 12. Odniz
tom, staklom, metalom, kamenom i da je oblikovawe materije dokaz da duh
dobija lice skulpture a ne lice osobe; da li~no nestaje ~im se subjekt sajedna~i sa objektom. Pre{uteo je i svoje ube|ewe da subjekt mo`e da bude i
samo tvar i samo duh.
Ali je, takore}i s obe ruke, napisao da Geom ~ini samo ono {to mu
ka`e majka Sadna svestan da Istorija tek u iznimnim prilikama mo`e
da postane biografija.
Avaz je od Geoma izmamio mi{qewe da wegov sin Laub univerzalno
do`ivqava, vidi, ose}a i ispoqava konkretnost - da je gleda bez pristrasnosti i da u sebi neguje sveop{te a ne li~no - da u Laubovo j a mo`e da stane
ceo svet, sva istina, sva lica, sva svetla i sve sene po{to to j a nije samo
uho ni samo oko, ni samo srce, ni samo razum.
„Laub je umetnik“, navodi Avaz Geomove re~i, „a umetnikovo ja je ve}e
od savremenosti.“
U pismu Tipuru Avaz ukazuje i na Sadnino svedo~ewe da je Laub
„tra`io ono svoje j a u koje je, `ive}i, slagao cvetove i zvezde, ptice i mrave,
qude i leptire: da je poku{ao da objedini iskustvo i pretpostavku, mogu}e
i nemogu}e, i da je, dok je slikao i vajao, klesao kamen i tesao drvo, savijao metal i staklo, smatrao da je istina o pretku i potomku samo u
sveop{tem: tamo gde su pojedina~nosti sakupqene u sveop{tost.“
Avaz nije mogao da svedo~i o nekom kome istina nije iskqu~ivo u onom
{to je video i ~uo.
Jo{ vi{e su ga nervirali stavovi Laubovog brata Iniga, pa i o wima
nije mogao da pi{e. Kako da napi{e da je uzrok kretawu u sposobnosti materije da prelazi iz oblika u oblik. Kako da uva`i mi{qewe da materija stvara, svrstava i razvrstava. Uverqiva mu je samo Inigova misao da semena tvar ~oveka nije identi~na semenoj tvari `ivotiwe. I sam misli,
ali to {to misli, nije za izve{taj, da `ivot nije od jedne materije ni od
jednog duha. Ali nikad nije ni ~uo ni pomislio da kretawe materije
stvara, mewa i razara oblik. Prihvatqiva mu je, dodu{e, Inigova misao
da pripadawe vrsti ne podle`e evoluciji. Nejasno mu je, a to ni Inigo nije dokraja sagledao, je li tvar odre|uje kvalitet vrste ili vrsta odre|uje
kvalitet materije. Ukoliko materija odre|uje osobinu vrste, onda vrsta
ima svoju materiju; ako vrsta uslovqava pripadnost materije, onda je materija naknadno razvrstana. Avaz ne veruje u stvarala~ku mo} materije.
Izuzima, ipak, materiju mozga. Da materija odre|uje boju cveta, cvet bi
bojom bio jednak semenci. Princ Inigo ne zna {to Avaz misli: da zna,
potvrdio bi da tvar prima ili odbacuje boju: da svetlost pada i na pero
gavrana ali da ga ne ~ini belim, `utim, modrim ili crvenim.
177
Amnezija / 12. Odniz
Od svih svedo~ewa, koja je za svog boravka u Kamivalu ~uo, Avaz je u
Izve{taju princu Tipuru od re~i do re~i citirao samo Sadninu izjavu
da }e da savetuje Geomu da krunu preda princu Inigu. Sadnino obe}awe je
ponovila mlada kraqica ali je vest o smeni na prestolu mogla da u|e u
Izve{taj tek kad ju je potvrdio kraq i kad su Ibis i Laub posvedo~ili
da }e verno da slu`e novom kraqu.
„Princeza Nevina je o~ekivala da }e Geom da kruni{e Lauba“, pi{e
Avaz Tipuru. „Bila je iznena|ena kad je obave{tena da }e Inigo da preuzme
presto.“
Iznena|en je i sam Inigo ali to svoje iznena|ewe ve{to prikriva.
Laub je umetnik, slikar, skulptor i glumac, a posao tih umetnika je
najbli`i radu dr`avnika budu}i su i dr`avnici i te kako sposobni da
od svog lica stvore masku. Da je Laub pesnik ili mislilac, shvatio bih
za{to mu nije data kruna. Ali on nije ni pesnik ni mislilac.
Geom nije mislio {to i ja pa je krunu namenio Inigu u kojem nisam
odvi{e prisutan.
Avaz bi krunisao Ibiza. Svidelo mu se {to i on, kao i Avaz, misli
da kopija bez originala nije vaqana. Original je nezamewiv i neporediv.
Niti je ~ovek varijanta Boga niti je Mesec izbledela slika Sunca. @ivot je razvrstan u subjekte i ti subjekti su samosvojni i stvarnim i prenesenim zna~ewem, i ~iwenicom i metaforom.
Avaz posebno isti~e Ibisovu ocenu da su teosini precenili i sebe
i svog Idola kad su u redosledu nastajawa videli Sina ispred Oca.
„Usporediti deo sa Celinom, kap sa rekom, novoro|en~e sa starcem
isto je {to i izjedna~iti dan i no}, san i javu, lepo i nakazno.“
Avaz se protivi svakoj nelogi~noj usporedbi i svakom poku{aju da
me izjedna~e sa Klijamom i wegovim potomcima.
I Ibis misli „da Boga i stvora ne mogu da usporede oni koji nisu
videli obojicu. Otkud svedo~ewe da potowi nisu obnova Prethodnika kad
Prethodnika nismo videli. Procena sli~nosti tra`i obojicu: i oca i sina,
i suncokret i sunce, i tratin~ice i zvezde. Tek kad u istom trenu svanu
pro{lost, sada{wost i budu}nost, tek tad }e se mo}i da razabere ko kome
nali~i.“
Bez obzira na nepotpunosti i svo|ewa istine u vlastite kalupe Avaz
je bio zadovoqan svedo~ewem. Posebno ga je oraspolo`ila ~iwenica da ni
Geom ni Inigo ne planiraju da pro{ire Geofrenu ve} da, {tavi{e,
pomi{qaju na pregovore o ujediwewu kraqevina. Nisu ga uzbu|ivale razlike u pogledima. Zabriwavalo ga je samo jedno: kako }e princ Tipur da
primi vest da je poni{teno Timurovo obe}awe da }e „kraqevska kruna da
178
Amnezija / 12. Odniz
se sija na svim glavama zaslu`nih sinova i unuka.“ Bojao se da }e
razo~arani sin da se odrekne oca i da }e iz porodi~nog doma da iznese svu
svoju imovinu. „Izvu}i }e se iz Istorije i o~eve biografije“, predvideo
je Avaz, „i postati samom sebi svedok.“ Toga se Avaz bojao i zato je prvi
put u svojoj izvi|a~koj karijeri odlu~io da napi{e dvosmislen izve{taj.
179
Amnezija / 13. Odniz
13. ODNIZ
Kraq Farfal se ~etiri puta `enio. Tri `ene su mu si{le sa Orosa
a ~etvrta je ro|ena u Nizini. Ta ~etvrta je k}i arhitekta Asina i lekarke
Nemine. Oboje su si{li sa Orosa i oboje zaslu`ni za osnivawe kraqevine
Some. Omlad i Kinga su odlu~ili da se s wima srode. Jedva su do~ekali
da im k}i Gorena prispe za udaju.
S prvim `enama Farfal nije hteo da ima decu. ^ekao je da poraste
Gorena. Pre Gorene se ne bi ni `enio da je neo`ewen mogao da preuzme krunu.
Gorena je dvanaesto Asinovo i Neminino dete i jedina k}i.
„Obe}ali smo Omladu i Kingi k}er i to obe}awe }emo da ostvarimo“,
rekao je Asin Nemini kad je video da mu je rodila k}er.
„Ne misli{ li da su Lepur i Timur prestari za na{u k}er?“
„I Omladovi unuci su prestari. Jerseni stare ali zadata re~ ne
stari.“
Podstaknut davnim obe}awem i Goreninom lepotom Farfal se i
~etvrti put o`enio. Sa Gorenom je stekao mnogo sinova i ni jednom nije
namenio krunu. Re{io je da sam vodi Somu. Sinove je razaslao po kraqevini i svakome podigao palatu. Sve im je dao samo krunu nije.
Najstariji princ Span se dvaput `enio. S prvom `enom se razveo uo~i
svog dvadeset {estog ro|endana. Razveo se u jesen a ve} u prole}e o`enio
glumicu Venu. Mlada `ena je odmah odlu~ila da sa mu`a skine svaki
trag pro{losti. ^e{qao se bez razdeqka, ima}e razdeqak, voleo je sivu
boju, divi}e se plavoj; nosio je jednobojne ko{uqe, obla~i}e {arene.
Pusti}e brkove i bradu i promeniti sedi{te u pozori{tu. Obala reke ga
ne}e vi{e videti, sun~a}e se kraj jezera. Bi}e sasvim drugi ~ovek. Ni~im
ne sme da podse}a na mu`a svoje prve `ene.
Princ Eger se u cvetu mladosti razboleo. Saznav{i da je bolest neizle~iva, odlu~io je da od roditeqa i bra}e sakrije bolest. Za{to da vide
da mu je opala kosa kod tolikih vlasuqa, za{to da se vidi da mu je ubledelo lice kod tolikog rumenila. Ode}om }e da popuni telo, smejawem }e da
otkloni bol, gipkim korakom ote`ali hod. Trpe}e bol i pro}i kroz pqusak
i oluju da pomisle da je sna`an telom. Kada umre, svi }e da se pitaju je li
mogu}e da je mrtva stena, zar je istina da i zemqa sahne i da nebo gine.
Pri~a}e se da je zdravo telo oti{lo u grob.
180
Amnezija / 13. Odniz
I na druge na~ine se branio od smrti. Preselio je u kamenu ku}u. Od
zlatnih niti je otkao obu}u i ode}u, {al i kapu, rukavice i postequ. Pio
vodu jer se voda vra}a, jeo semenke jer seme obnavqa.
Princ Goj je `eleo da postane pesnik. Verovao je da se sa slavom sti~e
i ve~nost. Sawao je o ve~nosti dok ga srce nije povelo za Aznom. Od susreta s Aznom sve se promenilo. Vi{e ne mari za ve~nost. Svom du{om se okrenuo ka `eni.
Princ Nihil ne `eli u Ve~nost jer bi u woj bio neprisutan licem
i jer ne bi bio svestan svoje zbiqe. Re{io je da se preda trenu i da u wemu i stasa i kopni. Napustio je udobnost u palati i ispleo kolibu od slame,
slamu prostro, slamom se pokrio. Iz vo}aka je cedio sok da ne pije vodu
jer je voda ve~na, odmarao se u hladu drveta i sklawao se od sene oblaka,
toplio se obu}om i ode}om da ne izlazi pred sunce i vatru. Bosa noga nije smela na tle jer je zemqa ve~na. Nije hteo da se potpisuje, ni da pi{e
pisma, ni da pi{e kwige, ni da se la}a dleta niti i~eg {to bi moglo da
ga odvede u Ve~nost. I od groba }e da udaqi telo. Voda je ve~na, ni woj ne
da telo. Ne da ga zemqi, vodi, vatri - preda}e ga zveri. Ne na|e li zver, uspuza}e na cer i privezati se za wegove grane, i pustiti da ga uzmu ptice.
Princ Simas se pro~uo mi{qewem da ve~nosti nema dok god traje setva i dok je u semenu vlastitost. Pre smrti }e da potro{i sebe. Glas }e da
da re~ima i notama, smehu i jauku, jezik soli, {e}eru i vinu, zube orahu,
bademu i le{waku, o~i svemu `ivom. Potro{i}e noge u korake, ruke u zamahe, mozak u razmi{qawe. Simas u smrti vidi o~i{}ewe. Samo kroz smrt
se sti`e na po~etak, tek iz praha se `udi za celinom, tek iz ru`nog ceni
se lepota. Samo sa odra `ivot li~i cvetu. @ivot ima lice i zato je mewiv.
Uvek je du`e vreme onog ko zi|e bezli~nost.
Princ Temil kani da uni{ti vreme. On je pesnik pa je svemu vi~an.
Bog je izumeo sumrak i svanu}e, smenu sunca i dalekih zvezda, a Temil }e
da izmisli izvor ~ija svetlost ne}e zalaziti ni za oblak ni za globus;
obrtawe Zemqe stvorilo je prole}e i jesen a pesnik }e da sa~ini izvor u
~ijem }e plamenu i sene da gore; u semenu su cvetawa i svenu}a, pesnik }e
da prebere seme i prona|e zrno gde je mladost ve~na.
Prethodni su mnogo sagre{ili izmisliv{i brojke i izdeliv{i
kratki qudski vek na godine, mesece, sedmice, ~asove, minute, sekunde.
Temil }e da napuni xak i da s mosta baci u reku sva merewa vremena. ^im
primeti da mu sede vlasi, umo~i}e pero u crno mastilo; ~im opazi da mu
drhti ruka, izume}e stih u kojem se wi{e mlada grana; posrne li noga, zaquqa}e {ibu i posrtaj zameniti gibom. Ma{ta i o~i ne gledaju isto.
Osta}e u ma{ti.
181
Amnezija / 13. Odniz
Princ Pomen se ne uzda u se}awe. I uspomena je, kao i `ivot pojedinca, samo jedan trenutak.
„Svi smo u trenutku: Bog, ~ovek, `ivotiwa, biqka, stvar. Ni{ta
nije ve~no: ni du{a, ni telo, ni ideja. Niko ne `ivi ni po svom ni po tu|em
se}awu. Ne gladuju usta uvek istom snagom, nisu `edna danas kao ju~e;
neponovqivi su koraci, misli i ose}aji. Jutro ra|a uvek novo sunce i
svawuje uvek novi dan. Nema istog sumraka niti iste no}i. Sa odrastawem
tela mewa se i lice, sa zrewem ~ela zori i mi{qewe. Tmasti oblak ve} je
bistra reka, davne kapi cvetaju na grani. Sa kopwewem tela sahne i du{a.
Nikom nije lice ve~no. Nema povratka istog. @ive}i se putuje ka novom.
Nestalni smo bitkom, se}awem i vidikom. Ne vra}a nas seme, ne vra}a nas
grob. Prva sekunda nije zora druge.“
Besmrtnost je u Nizini, nepoznat je put do wezinog zdenca. Princ
Ivakon traga za tim zdencem. ^im ga prona|e, objavi}e svima da je otkrio
vodu koja pomla|uje, ulep{ava i le~i i koja, {to je najva`nije, ~ini
smrtnika besmrtnim .
Zanesen je ovom svojom idejom i ne vidi da mu se podsmevaju bra}a.
Jedni misle da se u Ve~nost mo`e da u|e bez prethodnog o~i{}ewa tela i
du{e od uzroka smrti, drugi veruju da }e smrti da umaknu tek oni koji delom prevazi|u Trenutak.
Princ Ivakon zna da su telo i du{a ve~ni gra|om i da je klica
promene u uslovu. Potrebno je prona}i primeren uslov a ba{ takav uslov
je u zdencu koji tra`i. Misao se iskazuje glasom a taj ve~ni glas je sakriven u zdenac, misao se sa`ima u re~i a i re~i su sklowene u zdenac.
Princ Jovakov pri~a staru pri~u po kojoj je telo tro{no zato {to
je od vi{e tvari. Mno{tvo se privremeno vezuje u jedno i u toj vezi je uzrok
starewu i smrti. Ne umiru tvari, trgaju se konci koji materiju, razli~itu
svojstvom i namenom, ve`u u celinu.
Princ Sloban gaji nadu da }e da pre`ivi delom.
„Ra|amo se deli}em Nadbi}a i taj deli} produ`uje seme. Postojimo
i deli}em ma{te i taj deli} produ`uje delo.“
Princ Bodar vidi {ansu u posebnosti iskustva i nu`nosti da se `ivi
tren. Kada bude sejao, poseja}e um. Sawa dan bez magle, no} bez vlage i punog
meseca. Nada se da je starost kratkog veka i da }e, posle du`eg po~inka,
opet biti mlad. Vra}awe op{teg vrati}e i li~no. Misli da bi `ivi
lak{e preboleli mrtve kad bi se slika lica i tela, kao sena od predmeta,
u posledwem izdahu, odvojila i produ`ila trajawe na zemqi i kad bi se
ponavqao pomen na se i one s kojima se `ivelo. A tek kakva bi se radost
posle smrti zbila kad bi i pokojnik gledao tu senku i slu{ao svoje raz182
Amnezija / 13. Odniz
govore. Nu`no je ugraditi iskustvo u seme. Tek kad se to ostvari, deca }e
da se ra|aju sa uspomenom na roditeqe. Tek tada }e da budu amnestirani
otac i majka. Tek kad smrt bude {to i prelazak iz detiwstva u mladost.
Lice se mewa i usled te mene postaje zaborav. Samose}awe se dugo opire
zaboravu i wega bi trebalo produ`iti sa oca i majke na dete.
Farfala su razo~arali sinovi. I oneraspolo`ili i naqutili.
Posebno je bio qut na one koji su izbegavali da se o`ene.
Naredio je da se svima dovedu devojke. Samo one mogu da poprave
stawe i iz glava izbiju ludorije. Svaka ~ast ma{ti i mudrosti ako se primaju razborom. Wegovi prin~evi su prevr{ili meru i mora ih odmah
po`eniti. Ko se ne o`eni, neka napusti Somu.
Tako je Farfal reagovao na optu`bu da je za sve on kriv. A wegova
krivica je u tome {to je otpustio tri ve~ne Oro{anke i o`enio smrtno
~eqade. Da se nije ven~ao sa Gorenom, sinovi mu ne bi ni tako brzo klonuli
niti bi bili toliko druga~iji od svojih ro|aka. Farfalova nepromi{qenost i `eqa da ima najlep{u `enu u Somi uzrok je svih tih nevoqa. On
je sagre{io a ne wegovi sinovi.
I sam Farfal je optu`ivao sebe.
Poku{avao je da urazumi decu. Sve im je nudio, samo presto nije.
Gorena je bila na strani sinova. ^udila se otkud toliko razli~itih
lica, mi{qewa, htewa i iluzija u wenom i Farfalovom semenu. Otkud im
toliko ideja, nada i bezna|a, zaleta i odustajawa, hrabrosti i kolebawa.
Kako su mogli sve to da zamisle i realizuju. Razumela je Farfalovu
qutwu.
Ni Uma mu nije zamerila {to je ukorio sinove iako je znala da,
kude}i wih, kudi i mene. Pustila je da uozbiqi mladost i neo`ewene
po`eni a mene upozorila da budem oprezan pri izboru u kojeg }u Farfalovog
unuka u}i ve}im a u kojeg mawim delom sebe. Nikad nije bila za to da se
ravnomerno raspore|ujem i da u svima budem jednako prisutan. Svaki put
mi je savetovala da budem novoro|en~e sa lep{im licem i stasom, dubqim
umom i dalekose`nijom ma{tom. Znala je da }u da budem u svima ali nije mogla da me vidi jednako raspore|enog. Volela je da budem taj i takav
princ i taj i takav kraq.
Lepur je mawe bio okrenut ka budu}nosti a vi{e ka pro{losti.
Se}ao se zajedni~kog `ivota s bratom Timurom i sestrom Petalom i `eleo
da ih makar jo{ jedanput vidi.
Omlad je pred deset godina izgubio korak i otad ga Kinga svako jutro
privede prozoru da odatle gleda {ta se „preko puta zbiva“. U dvori{tu je
`ivot. U}i }e {togod i u ostarelo telo. Makar neki glas i neki zvuk, ne~iji
183
Amnezija / 13. Odniz
korak i ne~iji smeh. Dok bude gledao decu, verova}e da je mlad; kad ~uje
smeh, pomisli}e da je radostan. Tu|im `ivotom ispuni}e du{u, tu|om mlado{}u pomladiti telo, tu|im smehom razvedriti pogled.
Omlad je sedeo uz prozor a tr~ao duhom, a pevao duhom; prihvatao smeh
sme`uranom usnom, hvatao korak nepokretnom nogom.
Petala je morala da napusti stari Dvorac. Zgrada se usred no}i nagnula i raspukla. Od Ume je primila savet da useli u jednu od palata svoje dece.
Uvedena je u najbli`u palatu i, odmah po ulasku, ustanovila da tu
nije mesto za wu. U wenom Dvoru je balkon bio na jugu a u ovoj palati je
na zapadu; pre je s prozora mogla da vidi „celu Kardiju“ a sad joj je vidik
sa svih strana zaklowen. Ne odgovaraju joj boje zidova, vrata i prozora.
Ni{ta nije kao {to je bilo. Svet sinova nije wezina uspomena.
Onda je od Rastema i Stasama dobila kqu~eve od tek sagra|enih palata u koje }e, kad porastu, da usele wihovi sinovi. Obi{la je sve palate,
ni jedna vrata nije umela da otvori. Ili nije umela ili nije htela.
Lepur misli da nije ni nameravala da u|e ni u jednu od ponu|enih
palata nego da je kanila da iz privremenosti preseli u Ve~nost.
Uma nije smela da je dovede na Oros. Ni wu, ni Klijama, ni Omlada,
ni Lepura, ni Timura, po{to je na Oros zabrawen pristup bolesnim i
ostarelim smrtnicima.
Kinga je `ena sa Orosa. I na wu je, kao i na Omlada i Lepura, nasrtalo vreme, no na woj se ni{ta nije promenilo. Ostala je onakva kakva je
i do{la, bez bledila i bora na licu, zdravih zubi, neo{te}ena sluha i
neusporena koraka. @ali {to i Omlad, sinovi i k}er, nisu ve~ni.
^eka}e strpqivo da se Omlad vrati. Sa~uva}e wegov jezik i obi~aje,
veroispovest i sve drugo {to je Omlada ~inilo Omladom.
Samoja je prekinuo svaku vezu sa ocem Lepurom i bratom Farfalom.
Deda Omlada i babe Kinge se rado se}a.
Egina se vratila na Oros. Panoskop joj je jedina veza sa Somom.
Geom i Farfal odnedavno razmewuju ro|a~ke poruke i tako omogu}uju
Timuru i Omladu da jedan drugom zavire u `ivot.
Steginin izvestilac Izvest ume boqe i lep{e da izmi{qa nego da
pi{e o istini. Wegovi izve{taji su ma{toviti i do u detaq ulep{ani
ali ni oni, kao ni wihov autor, nemaju ni istinito polazi{te ni istinit
tok i svr{etak. Da mu Stegina ne zapreti, o mnogo ~emu je ne bi obavestio.
Ne bi saznala ni takvu o~iglednost kakva je izgon princa Egera.
Stegina ne zna da je Eger iznudio od oca Farfala svoj izgon. Ni Izvest
nije znao da se Eger nije hteo da o`eni zato da bi mogao da ode iz Some u
184
Amnezija / 13. Odniz
daleki kraj me|u nepoznate, i sakrije najpre bolest a potom i smrt. Pre
smrti }e da napi{e nekoliko pisama i u svakom vest da se udobno smestio
i da nije ni go ni bos, ni gladan ni `edan. Svi }e da mu poveruju. ^ak i
sumwi~avi ded Lepur koji mu je, primetiv{i mu neke promene na licu,
rekao da se „bez svedoka ne umire“, da je „smrt u vesti a ne u neobave{tenosti.“ To Izvest nije znao. Ali je vlastitim u{ima ~uo Egerov predlog da
se „rasele ~lanovi porodica i prese~e svaka rodbinska veza da ne znaju {ta
se kome zbilo i da ne doznaju je li ko nestao, je li bolestan, rawen, spaqen
ili obe{en.“ Izvest je ~uo i da Eger nagovara bra}u da se odvoje od onih
koje vole i da odmaknu}em stvore privid ve~nog postojawa. I {to{ta
drugo je Izvest ili svojim u{ima ~uo ili „od svojih dou{nika doznao {to
u dojavama Stegini nije spomenuo.“
Od Klijama se ni{ta nije o~ekivalo. Pred Omladom se o wemu nije
govorilo. Kinga je strogo pazila na to da suprugu ne sru{i iluziju da je
dete Duha i ta wezina opreznost se prenela i na svitu i na poslugu. Ista
pravila su vredela za posetioce. Lepur je ~uo za „deda-~oveka“ tek kad je
postao punoletan. Klijam je vi{e puta preru{en dolazio u Somu i svaki
put samo izdaleka video Omlada i Lepura. Na isti na~in se susretao i sa
Izdanom, Peludom, Timurom i Petalom.
O meni i Umi se u Omladovom prisustvu govorilo samo kao o dedu i
baki „brata Izdana i sestre Petale“. Omlad je verovao da je „sin Duha“ i
da sa o~eve strane nema ni deda ni babe. Izdan je mogao da mi su{tinom
bude jednak, Omlad nije. Oni su bra}a po majci a ne po ocu. Omlad ne ose}a
moju prisutnost. Ne dose}a se da nema toliko uma da bez Umine i moje pomo}i
sazi|e sve te palate i izumi ogledala, alatke i oru`je, da izlije boje u cvetove i izmisli re~i i kwige. Ne pita se otkud mu ideja da podigne sela i
gradove i napi{e Ustav i zakone.
Ne javqam mu se ni u snu ni u privi|ewu. Pu{tam ga da `ivi u obmani i uverewu da ga se ne ti~e moje saobra`ewe sa Klijamom.
Lepur i Timur su bili znati`eqni mladi}i. Sa ocem su o svemu
pri~ali. Umeli su da ga i naqute i oraspolo`e. Kinga je strogo kontrolisala i usmeravala wihov dijalog. Prekidala je svako „suvi{no
pitawe“. Tako su mnoga pitawa bila ometena. Nijedanput do Omlada nije
stiglo pitawe za{to i oni, kao i on, nisu „deca Duha“. Pre}utano je i
pitawe je li Drugi naniz u semenu ili u duhu. Je li u skladi{tu na
Orosu ili, mo`da, na Zvezdi ve~nosti? Ako je na Orosu, uza}i }e gore; je
li na Zvezdi, ne interesuje ih ni nailazak te Zvezde ni susret s wenim svetlom. Kinga je znala da weni „umni sinovi“ ne veruju u nadmo} Duha ni u
nadmo} Zvezde. Znala je to i zato im je skidala pitawa sa usana i razgo185
Amnezija / 13. Odniz
vor pomerala ka drugoj temi. Znala je da veruju u povratak kroz seme i da
im je neuverqiva svaka vera koja tra`i nadu izvan setve. Znala je i da se
qute na me {to sam pri stvarawu Prvog naniza semena prevideo da }e potowi da bude zaborav prethodnog.
186
Amnezija / 14. Odniz
14. ODNIZ
A kad se Omlad, sede}i svakodnevno uz prozor, nagledao „sveta iz
dvori{ta“ i kad se, {tavi{e, sa wim sa`iveo i video sebe na nogama,
po`eleo je da vidi i daqe. Hteo je da od pouzdanog svedoka ~uje {ta mu rade
k}i Petala i sin Timur. Tra`io je da Farfal poseti Kardiju i Geofrenu
i da se sastane sa stricem i tetkom.
Farfal je poku{ao da odlo`i put i da se osloni na dojave emisara
i sve{tenika. Omlad i Lepur su ostali uporni i Farfal bi morao da ode
da ih sa Orosa nisu izvestili da je Kardija „oaza mira“ i da je predvode
dva mlada kraqa i wihova majka Petala.
„Kardija je zemqa srca“, pi{e Stegina Kingi.“ A do takvog zakqu~ka
smo do{li ne samo zbog srcelikog ostrva na kojem je osnovana ve} i zbog
wenog ~ovekoqubivog vaspostavqewa. Osnovali su je Is i Petala. Vi{e
od dva decenijuma Petala je bila wena kraqica. Danas je vode bra}ablizanci, Rastem i Stasam. Ministri su im ro|aci Vastok. Preod, Jugot
i Severa.
U Kardiji odnedavno `ivi svrgnuti kraq Samoja. Rastem i Stasam
su ga primili nakon {to je spoznao da ~ovek ne mo`e da bude bog. Ideja
mo`e da bude bog, ~ovek ni u kojem slu~aju.
Ega nije s wima. Vratila se na Oros kad je izgledalo da je Samoja mrtav. Pred odlazak je zamolila Petalu da joj primi sinove. ^esto prilazi
ekranu panoskopa da vidi sinove i mu`a. Na Orosu `ivi pri~a da je
Petala i u semenu bila lepa. Lepotu nije prenela na decu.
Oba Isova i Petalina sina su o`eweni. Obojica imaju po dva sina
i po jednu k}er.
Obe k}eri su udate. Linija se udala za princa Igara. Pre no {to mu
je postala supruga ubedila ga je da blizance, ako ih steknu, ne treba hraniti iz istog povrtwaka ni pojiti iz istog izvora. Nervira je istolikost
bra}e. @eli da razlikuje dete od deteta. Uznemiruje je i ~iwenica da se
u Kardiji `ivi prema propisima Orosa.
Princ Igar je pristao na sve osim da }e blizance razdvajati na~inom ishrane. Esta svoga mu`a Draga nije ni~im uslovqavala. Udala se iz
qubavi spremna da izvr{ava bra~ne obaveze. Sre}na je uz oca i majku,
bra}u i sestru.
187
Amnezija / 14. Odniz
„Bog je zanemaren“, uverava Draga. „Teosini slave Sina a saocemi sebe. Teosinima je iskupqewe smrt. Va`nija im je humka od `ive glave.
Propovedaju o ulasku u Raj kriju}i se u neprobojnom oklopu. Ako je smrt
tako lepa, za{to se boje ubica.“
Strahuje za pradeda Klijama.
[email protected]}e ga da se sa Bogom ne bi sastao u semenu. Tog sastanka se
pla{e. Zato su tako uporne ne`ewe. Izbegavaju susret sa Bogom. Wihov put
je ukra{en sve}ama. Ispod svake sve}e }e da iskopaju raku. Istoku su
okrenuli le|a da ne misle na ra|awe.“
Esta zamera i onim sve{tenicima koji slave sunce.
„Slave Sunce a ne helijum i prvu varnicu. Dive se Suncu a ne semenu,
tlu i vodi.“
Pita Draga jesu li pohvale Sinu iz mog semena.
Drag to ne zna. Ne zna ni da li sam zbog vere teosina izumeo smrt ni
da li sam hteo da se nastavi `rtvovawe i da se potowi o~evi saobra`avaju sa decom.
Mnogo toga ne razume ni otac Is. I wega zbuwuju posledice Stvarawa.
Zbuwen je pred ~iwenicom da sam ve~ni tok ispregra|ivao branama i da
sam tako usitnio ve~nost u nebrojeno individualnih privremenosti. Ne
shvata otkud mi potreba da se oslonim na potomke i da im u nasledstvo ostavim seme. Ne sagledava posledice mojih nakana. Misli da me nije dostojan i da je tmina, u koju sam odgurnut, moj nesvanuli dan. Voli da pri~a
o vremenu kad su Oro{ani bili smrtni.
„Prvi Oro{anin je saznao za smrt tek kad je, beru}i divqe jagode,
nai{ao na uginulu pticu. Jeo je plodove ne slute}i da i vo}ke `ive.
@iveo je spokojno sve do pada ptice.
Vest o padu ptice uznemirila je sve. Dotle se ni{ta nije znalo o smrti. Od tog dana sve se promenilo. Tad sam i sam po~eo da prime}ujem da
bolesni odlaze i da se sa danom ne vra}aju ku}i. Sunce ode ali se i vrati,
zemqa je zemqa i kada je humka.“
Petala se uvek ume{a u pri~u.
„Ne bi trebalo da to pri~a{ deci.“
„Neka pri~a“, ka`e majci Rastem. „Ko vi{e zna, lak{e se odbrani.“
„Smrt bi trebalo sakriti“, misli Stasam. „A sakri}emo je ako ve~no
odmaknemo od trenutka: ako zemqu pokrijemo {umom i travom, nebo maglom
i oblakom“.
„I Bog je, kao i ~ovek, na tri hrpe“, ne odustaje Is od pri~e o Oro{anima. „Na jednoj hrpi je du{a, na drugoj materija, na tre}oj sopstvo. Kad
je prvi sin stvaran, wegovi roditeqi su mogli da izaberu ovu ili onu hrpu.
188
Amnezija / 14. Odniz
Uzeli su sa prve i druge. Znali su da je na tre}oj privremenost i zato je
nisu na~iwali. Prvi sin je, me|utim, bio lakom pa je uzeo i sa tre}e
hrpe. Zagrabio je i sa kamare u kojoj je seme smrti.“
„Znamo da su svi Oro{ani prvo pomrli pa tek potom se vratili. Je
li s vama umirao Bog?“ pita punca Isa zet Igar.
„Bog nikad nije bio mrtav. Iz smrti ne nastaje `ivot. Samo `ivo seme
mo`e da proklije. Bog je ta `iva semenka. Iz te semenke smo svi mi.“
„Bog se saobrazio sa Sinom“, dopuwuje mu`a Petala, „a sin je, kao {to
se zna, poni{tewe se}awa na oca. U semenu je stalan samo iskon. Si{av{i
sa Orosa i u{av{i u seme, Bog je ostao bez svog lica. Onda je usledilo
mno`ewe semena a sa mno`ewem i deoba Boga. Svaki novi prelazak u seme
je ulazak u zaborav. Deca se ra|aju bez lica, znawa, saznawa i se}awa
prethodnika.“
„Ne molite se, u molitvi je zaborav“, obra}a se Esta ocu, majci i bra}i
citiraju}i propoved mislioca Timusa. „Molitva je nada a u nadi nema
jasnog dana. Ne verujte onima koji propovedaju da je `ivot potpun samo u
nadi i ma{ti. Pomislite da je i uspomena tek deli} `ivota. Pomislite
da ste i sami bili semenka i da iz te semenke niste iza{li sa uspomenom.
@ivima su nepotrebne molitve. Pam}ewe je korisnije od molitve. U
pam}ewu je istina a u molitvi ma{ta“
„Sagradite muzeje i arhive i u wih spremite uspomene na se“, prekida Is Estino citirawe Timusove propovedi.
„U prastaro vreme carevala su dva brata-blizanca“, nastavqa Is
pri~u o svom prvom `ivotu.“ Jedan brat je bio car Orosa, drugi car Nizine.
Caru Nizine telo je kopnelo. Car Orosa nije se mewao. Obojicu je nadzirao Bog. Car Nizine je u dubokoj starosti. Nije vi{e sposoban da upravqa
carstvom. Te ~iwenice su svesni svi, posebno Carica. Imali su trinaest
sinova. Nijedan sin nije li~io ocu. A krunu je mogao da nasledi samo potomak koji bude li~io Caru. Dok se ne rodi isti, vest o Carevoj
onemo}alosti i smrti ne sme u javnost. O caru Nizine mora da ostane
pri~a da mu je seme darovalo ve~nost. Carica je dugo razmi{qala kako da
na presto dovede jednog od svojih trinaest sinova. Najzad je smislila da
preru{i najmla|eg sina. Trinaesti sin nema ni odvi{e znawa ni odvi{e
ma{te. Preru{i}e ga u lik oca. Pokazalo se, me|utim, da je Trinaesti sin
tvr|i kamen no {to se mislilo i da iz tog i takvog kamena vrcaju iskre
ma sa koje ga strane dotakli. Ispostavilo se da je preru{avawe beskorisno. Onda je Carica ubedila sina da ne izlazi iz odaja. Ne bude li izlazio
pred dvorjane i narod, izjedna~i}e ga i sa ocem i sa Bogom. Ni Bog se ne
pojavquje.
189
Amnezija / 14. Odniz
Naporedo sa sakrivawem mladog cara od pogleda svedoka traje i
prepisivawe `ivotopisa cara-oca. Carica je ustrajna u nameri da izjedna~i oca i sina. Biografi nisu shvatili Cari~inu nameru pa su Carev
`ivotopis uve}ali opisima `ivota i rada svih trinaest sinova. Tako je
nastala sva~ija i ni~ija biografija. Istorija je posle tu „ni~iju i sva~iju
biografiju“ pripisala Caru Orosa. Ka`u da je to u~inila Carica Nizine
da bi kaznila svoje neposlu{ne sinove. Druga predaja misli da se Carica
Nizine zaqubila u Cara Orosa i da je sve to u~inila iz preduboke qubavi.“
„Je li pri~a o dva cara navela na{u majku da nas obojicu kruni{e?“
pita Stasam oca Isa.
„Nije. U~inili smo {to je odredila Uma.“
„Ti i majka ne znate ni{ta bez Orosa“, zamerila mu je k}i Linija.
„Neizdr`ivo je u ovoj jednoli~nosti. Promatram vrt i vidim da klica
izlazi iz semenke, peteqka iz stabqike, cvet iz pupoqka. Ako oni
napu{taju svoje dvore, za{to i ja ne bih iza{la. Tako mislim i odlu~ujem
da sa mu`em i decom odselim. Izne}u svu svoju imovinu, svaku stvar~icu,
jer ne `elim da ostavim uspomenu na se. Izvu}i }u se iz zajedni~ke biografije i biti samoj sebi svedok.“
Samoja se prvi put nasmejao otkako je do{ao u Kardiju.
Linija je razumela wegov smeh.
„Cvet ne pokazuje pupoqak ve} sebe“, pogledao je suprugu Igar. „Ni
klica nije uspomena na semenku. Priroda je planirala da budemo zaborav.
Tako mislim ali ne pristajem da napustim ovaj lepi Dvor.“
Samoja je zagrlio Igara.
Linija se zastidela i iza{la.
^etiri dana se qutila na mu`a a onda je i sama uvidela da je prenaglila i da je te`e plivati uz vodu nego niz vodu.
Tri meseca kasnije Uma je upozorila Petalu da je potres u temequ
uzdrmao stari Dvor i da, u {to kra}em roku, mora da preseli u novu palatu.
Petala se opirala preseqewu. Pristala je tek kad su Rastem i Stasam dozvolili da palata iznutra bude kopija starog zdawa: da se u wu unese stari
name{taj i sve drugo {to pripada ocu i majci. U palati mogu da `ive obe
sestre s decom i mu`evima ali ne mogu da se slu`e poku}stvom roditeqa.
O~evi i maj~ini predmeti su istorijsko blago pa je nu`no da budu podaqe
od nevi~ne ruke.
„Misle na na{u decu“, podviknula je Linija i odustala od useqewa.
Danas odustala, sutradan se predomislila. A pristala je da s porodicom
`ivi u novoj palati jer u ju`nom krilu, gde }e da stanuje, nema starih
stvari.
190
Amnezija / 14. Odniz
Igar je s vremenom zavoleo nedoslednost svoje supruge. Popu{tao je
do izvesne granice a onda je ne`no i oprezno osve{}ivao i izvodio na napu{tenu stazu. ^inio je to odlu~no ali dopadqivo i ne`no. Toliko
proumqeno da Linija ~esto ne bi ni primetila da je odvodi od wene
nakane.
Drag je bio sre}nije ruke. Wegova supruga Esta se su~eqavala vi{e
sa planovima nego sa primenama. Wezina kritika je uop{tena i na~elna,
namewena svakome i nikome. Malo o{trije je razgovarala o teosinima ali
ni ti weni prigovori nisu bili ni mrgodni ni konkretni.
I Drag i Igar su mnoge svoje stavove pre{uteli ili ulep{ali. Nisu
hteli da nerviraju punicu Petalu niti da se sukobqavaju sa {urjacima.
„Re~i su {to i vetar“, rekao je jednom prilikom Drag Igaru. „Nanesu
i miris i smrad i onda se povuku u ti{inu.“
Drag jo{ uvek misli da se odsutni ve} vra}aju op{tim i da je neumesna tvrdwa da vaskrsa nema pre mog povratka.
Ne poverava se. Jedno misli a drugo govori svestan da stvarnost, koju pro`ivqava, nije snimak zbiqe i da potpune istine nema ni u jednom
ispoqewu A neke istupe sve{tenstva i politi~ara je trebalo zaustaviti.
Trebalo je, recimo, oduzeti re~ sve{teniku Lalosu kad je pred kraqicom
Petalom izjavio da se jo{ niko nije preslikao u budu}nost. Morao je da
mu ka`e da je budu}nost u semenu i da se u wu preslikao Bog. Isti taj Lalos
ne o~ekuje Oca ve} Sina. Trebalo je i to mi{qewe osporiti. Ali kako da
ga ospori kad je Sin, u kojeg teosini veruju i kojeg nazivaju iskupiteqem,
Petalin ded. Trebalo je pokuditi i sve{tenika Ermila istog trena kad
je konstatovao da se „svi uzdamo u vaskrsnu}e ali da se tek poneki pitaju
je li vaskrsu za~etak u zrnu ili u klici, u cvetu ili u polenu.“ Da je
~asno izvr{avao svoje obaveze, Petala bi mnogo vi{e znala o onima {to
su si{li sa Orosa da se brinu o du{ama Kardijana. Znala bi da mu je
du{a zadrhtala kad je sve{tenik Mitrofan, podigav{i o~i prema nebu,
izjavio da Sunce na svom putovawu kroz ve~nost ne svra}a u pro{lost nego
da izlazi u danas a zalazi u sutra. Bilo bi normalno da ga priupita odakle Sunce dolazi u danas i da mu, ne ~ekaju}i wegov odgovor, ka`e da je u
pro{losti po~etak svakog puta pa i sun~evog. Da je bio dostojan zadatka,
kazao bi popu Mitrofanu da voda ispari u pro{lost i da se iz we vrati.
Nije prigovorio ni nastojawu sve{tenika Trofima da doka`e da seme
ne ponavqa i da se kroz wega Veliki car ne mo`e da vrati po{to jo{ ni
jedna majka nije rodila nekog ko je ve} bio ro|en.
„Otkud pri~a o vra}awu istog?“ i{~u|avao se Trofim. „Nije li je
izmislio neko ko je video kako se para, {to je malopre bila voda, na hlad191
Amnezija / 14. Odniz
nom poklopcu pretvara u kapi i postaje {to je bila. Samo ma{ta je mogla
da izumi pri~u o povratku istog, samo onaj ko je prevideo da semenka ne
klija u isto i da dete ne raste u oca. Samo nada je mogla da izumi vaskrs.“
I Igar je prisustvovao mnogim besedama. I on se naslu{ao pri~a koje se Umi ne bi dopale.
I {ta je u~inio?
Prijavio ih je Isu i Petali. Zapisao ime propovednika i wegove re~i
i bele{ke predo~io kraqici Kardije.
„Igar je ~asno obavio svoju dou{ni~ku du`nost. Zato ga punica tako
vedro gleda“, misli Drag qute}i se na svoj nemar. „Is i Petala, dakle, znaju da se neiskreno poneo. Nije bio obavezan da polemi{e ve} da izvesti.
To }e da mu zameri Uma. Taj pre{ut }e da ga kompromituje.“
O~ekuju}i poziv sa Orosa, smislio je nekoliko pitawa kojima }e, ~im
uza|e, da zbuni Umu i zata{ka svoju gre{ku. Pita}e je da li pisac stvara
mimo Boga. Jesu li junaci kwi`evnog dela jednaki `ivim qudima? Slika
li slikar mimo Boga? Je li lik sa slike jednak liku „bo`ijeg stvora“?
Ponavqa li ~ovek Boga setvom, `etvom, slikom, skulpturom, gra|evinom?
Sledi li Ga? Je li `ivotopis ~oveka jednak `ivotopisu Boga?
Saslu{a}e Wezine odgovore i pred odlazak izvesti zakqu~ak.
„Ako ~ovek ~ini {to i Bog, onda ~ovek nije ~ovek, onda je i ~ovek bog.“
Tako }e da udaqi Umu od teme i razloga poziva. Zbuni}e je i potro{iti
vreme. Uma ga nije pozvala. A i {to bi kad se pokajao. Wega nije pozvala
ali je mene, razme{tawem oblaka, upozorila da ne gubim vreme na pra}ewe
ve~nih. Saobra`ewem sa Klijamom i ulaskom u seme izgubio sam svaku nadle`nost i mo} da upravqam Oro{anima. Oni su u ve~nosti a ja u privremenosti. Wima vreme ne mo`e da promeni lice i stas, mene mo`e i da
razboli i da ostari. Mo`e ~ak i da me usmrti. Oro{ani su, do mog povratka, u wezinoj nadle`nosti. To moram da zapamtim i da se okrenem sebi i
onima ~ijim licima se pokazujem.
Umina opomena uozbiqila je i mene i `ivi}e. Okrenuli smo se
Petali i Samoju i wihovoj deci a iz vidokruga ispustili Isa, Draga, Igara,
sve{tenike i proroke. Nismo vi{e marili ni za svitu ni za poslugu.
Ni jedan od ~etvorice Samojevih sinova ne misli da je bog Ideja. Pomo}i }e ocu da u du{i sti{a vetrove i da ostatak svog `ivota od`ivi u
poslu{nosti i uverewu da osim mene nema drugih bogova.
Prevaspita}e ga i ubediti da je sve iz izuma Prvog:glad i `e|, umor
i pospanost, smeh i tuga, ustra{enost i hrabrost, ~e`wa i se}awe. Vrati}e
ga me|u smrtnike i sve u~initi da zaboravi nerealne snove. Miriti ga sa
Somom ne}e. Ni sa ocem Lepurom ni sa bratom Farfalom.
192
Amnezija / 14. Odniz
Petala ih je lepo zbrinula.
„Svi su ministri“, podse}aju me `ivi}i. „Zadovoqni su poslom i
nezadovoqni onim {to su dobili u semenu. Princ Severa ne ume da
izmi{qa. @ivi vidom, sluhom, wuhom, dodirom i se}awem a ne `ivi
pogledom u sutra. Od tri prozora samo kroz dva vidi:kroz onaj s pogledom
u pro{lost i kroz onaj s pogledom u sada{wost. Prozor ma{te stalno je
u mraku. Nedavno je od nekoga ~uo da bez imaginacije nema perspektive i
napretka - da je vizija {to i sunce biqci, {to i jutro oku, {to i kopno
utopqeniku. Iz ma{te su gradovi i sela, vo}waci i ba{te, putevi i staze.
Bez ma{te se ne bi otkrila pe}ina a kamoli palata, muzej, arhiv, mauzolej.
Bez ma{te ne bi bilo poema i statua, slika i muzike. Ni princ Preod nije sasvim sre}an. Stalno sawa neugodne snove. Usnuo je da je ni`i od svog
malog prsta i da nije debqi od gliste. Ujutro je po`urio na posao da se
vidi da je san lagao. Onda je sawao da je glup i ru`an pa je opet tr~ao na
posao. Zatim su mu u san do{li nepoznati qudi i kazali da }e biti sre}an
ako sebe ceni vi{e nego druge. Neka stane ispred ogledala i neka se divi
svome licu, neka se nadviri nad duboki bunar i neka pomisli da je umom
dubqi. Posle wih su stigle neke `ene i rekle mu da }e da bude sre}an ako
izmisli legendu o sebi. Narod veruje i danu i no}i, i la`i i istini, s qudima }e mo}i od la`i da `ivi. Princ Jugot se `ali na pam}ewe. U {koli
je bio uvek zadwi. Sto puta se postideo uma i sto puta bio ukoren. Ni{ta
nije primao su{tinom nego zra~kom, odrazom i senkom. U wemu se rastapalo znawe poput pahuqice na vru}em dimwaku, u wemu se gubila lekcija
poput bistre kapi u mutnom jezeru. On je vatra {to ne pamti drvo. Du`e
pesak zadr`ava ki{u, du`e vodu dr`i {upaq sud. P~ela ume natrag u
ko{nicu, on zaluta u parku i {umi; lasta se vra}a svome starom gnezdu,
on se ne se}a gde je bio ju~e. Du`e pamti polen, du`e pamti seme. Oni se
trajno se}aju iskona, oni stalno obnavqaju nagon. Wegov um je staklo koje primi zraku i odmah je odbije od sebe. Wegov um je voda koja uzme so i
odmah je pretvori u sebe. U umu mu je pro{lost primetqiva koliko i
zvezda u danu.“
„A princ Vastok?“ pitam Biovida. „Na {to se on tu`i?“
„On se ne tu`i, `ali mu se `ena jer je ~e{}i od zeca i petla.“
„I jer sale}e svoje slu`benice“, dopuwuje Biovida Bioqub.
„Ponedeqkom je u~io sekretaricu Vrevu da je qubav izvorom ve~na a primenom trenutna i da ju je nu`no stalno obnavqati. Utorkom podu~ava
pravnicu Leptonu, sredom arhivistkiwu Steonu a ~etvrtkom {eficu
kabineta Lamuru. Petak mu je slobodan dan.“
„A na koje dane se tu`i supruga?“
193
Amnezija / 14. Odniz
„Ona se ne `ali na dane ve} na no}i.“
„Da je Vastok Izdanov praunuk, bio bi do`ivotni kraq“, {ap}em
`ivi}ima. [ap}em okrenut le|ima Orosu da mi re~i ne registruje
panoskop. Nikad se ne zna kako bi Uma mogla da me shvati. Ne bih hteo da
staroj nadi dodajem novu.
I Rastem i Stasam su imali svoja mi{qewa, i oni su mogli i da hvale
i da kritikuju i da savetuju i da upozoravaju. Mogli su ali nisu. [uteli
su i kad nije trebalo. Pazili su da ne uznemire oca i majku i da ne okrwe ste~eni ugled Kardije.
@ivi}i i ja znamo da su jedno mislili a drugo ~inili. I Uma je mogla
da to zna da se nije vi{e bavila Laubom, Jasamom, Farfalom i Poezom.
Mislila je da su Rastem i Stasam i poimawem jednaki ocu i majci.
Uma se prevarila. Nije o~ekivala da }e blizanci jedno da misle a drugo da ~ine. I ja sam se iznenadio kad mi je Biovid kazao da Rastem misli
da ne bi trebalo da `ivot i u Drugom nanizu zapo~iwe strahom i pla~em,
gla|u i `e|u, nego sve{}u, spoznajom, ma{tom i se}awem. [ta }e deci osobine prapo~etka ako ne znaju ni ko su ni za{to su ro|ena. Iznenadilo me
da misli da je u seme trebalo umesiti ili samo promewivost ili samo stalnost. Nikako oboje. I `ivi}i su se zgranuli kad su otkrili da misli kako
se nije smela stvoriti mogu}nost izbora. Da te mogu}nosti nema i da je seme
samo od nestalnosti, preneo bih ga u budu}nost po{to ne bih imao drugog
izbora. Bio bih spre~en da uzmem ve~ni iskon a da deci ostavim mewivost
i smrt.
I Stasam jedno misli a drugo kazuje. Govori, na primer, da je besmrtnost u semenu a misli da je izvor ve~nosti na najudaqenijoj zvezdi.
Pretvara se da je veran supruzi a u isto vreme ~ini prequb.
„Ali on to ne radi samo da bi zadovoqio sebe ve} da ubrza odnizavawe
Prvog naniza“, ka`e Biovid.“ I wega, kao nekad Izdana, naporedo vode
strast i ideja. Od Izvora je nasledio strast i on ho}e da je potro{i. Ne}e
da ~eka na nebeski znak. Nado|e li ~e`wa, pusti}e talase da potope i raznesu cvetwake i podi}i vetrove da pokr{e drve}e. Istro{i}e strast i pred
sunce izvesti Boga.“
„Ne misli samo na moje izbavqewe“, ka`em Biovidu. „Hteo bi da
potro{i mr`wu, zebwu, dilemu, strah i izrodi decu bez tragova iskona
i bez klice smrti. @eli da mu deca `ive samo telom. Kao glina, zlato i
platina. Ako sam u srcu, isprazniti srce; jesam li u ma{ti, isprazniti
glavu.“
„Bezumna nakana“, misli Bioqub. „Izvesti iz bi}a Boga isto je {to
i ubiti bi}e. Zatra`i li se od wega obja{wewe, re}i }e da je oduzimawe
194
Amnezija / 14. Odniz
su{tine od potowih uskrsnu}e prethodnih. Jutro budu}nosti ne bi svawivalo niti bi se jedno granalo u mno{tvo. O~evi bi bili preci i potomci a ro|ewe povratak u pro{lost.“
Da je otkrila {to i `ivi}i, Uma bi na to gledala blagonaklono.
Stasam `eli da me izbavi i ta wegova namera zasewuje svaki greh.
Rastem je potro{io samo deo strasti. To je Bioqub prvi zapazio i svoje otkri}e opravdao mi{qewem da su potowi nejednako dobili i da nenasle|eno ne mogu da tro{e. Dovoqno je da spoznaju da sam u wima.
Prime}eno je da se blizanci nikome ne poveravaju. ^ak ni me|usobno ne razmewuju intimna razmi{qawa. Da nije `ivi}a, ni ja {to{ta ne
bih doznao. Od koga bih, na primer, ~uo da Rastem misli da se iskon
jednoobrazno iskazuje: da u istom uslovu svi strahuju i streme ka istom
ciqu. Ko bi mi drugi rekao da Rastem veruje da je besmrtnost u ponavqawu
istog i da je ma{ta i uzrok i posledica promene.
„Stvoriteq je najma{tovitiji umetnik“, prenosi mi Biont Rastemove
misli. „Stvorio je `ivot i smrt, bi}a i nebi}a i sve te svoje izume ozakonio pa seme i danas na isti na~in i u isto vreme klija kao i prvog dana.“
Kao kraqevi su istomi{qenici. Obojica se zala`u da od Kardije
stvore modernu i mo}nu dr`avu. Ne mogu da ih pokolebaju prigovori da
Kardiju pretvaraju u kopiju Orosa.
[email protected] ne zna {ta je kopirawe“, poru~uju zabrinutim rodoqubima.
„Suncokret nije sunce niti je parcela rascvetalog lana nebo. Jo{ niko
nikoga nije uspeo da ponovi. Vaskrs tek predstoji. Zalaz sunca, svewivawe
cve}a i starewe lica nisu dokazi vra}awa. Nije vaskrsnu}e to {to je pri
Stvarawu odre|eno da oko u svim generacijama gleda, uho slu{a, usta govore, um misli. Protivnici ugledawa na Oros ne vide da kopirawa nema.
Sva su{tina je apsolutna a samim tim i sva~ija. Apsolutno je klijawe,
stabqi~ewe, granawe, listawe i cvetawe. Apsolutan je zakon razmno`avawa. Apsolutan je i zakon po kojem voda isparava i po kojem para postaje kapqa. Apsolutan je na~in oplodwe, zametawa, ra|awa i odrastawa. Relativnost mo`e da bude govor, mi{qewe, ispoqewe ostvarewa oseta i ose}awa.
Relativna mo`e da bude primena su{tine. U Drugom nanizu sve je apsolutno. Na Orosu je ve} sve apsolutno. Vaskrsewe podrazumeva nestanak relativnosti.“
@ivi}i su se u ~udu pitali otkud blizancima toliko umnosti.
Nisam hteo da im ka`em da je „Poruka kraqeva“ doslovno preuzeta iz mog
[email protected] Nisam `eleo da pomisle da se hvali{em.
195
Amnezija / 15. Odniz
15. ODNIZ
Uma me upozorava da ne zaboravim da sam petinom sebe kraq Kefalije.
Koliko je va`no postojati, ka`e, toliko je va`no biti svestan sebe. Se}ati
se sebe.
Na poruku uzvra}am porukom i potvr|ujem da znam da je Srpokos
grana Izdanovog stabla. Znam da je od deda Ovaja nasledio krunu i da je kraq
Kefalije. Znam da je Ovaj izmislio srp a wegova k}i Karanfila kosu.
Pamtim da je Ovajev zet Kistiboje prvi u istoriji Kefalije nacrtao zvezdu i smislio kako }e ta zvezda, kad je sa crte`a prelije u metal, da pokre}e
mehanizam ~asovnika. Se}am se da su Karanfila i Kistiboje stekli sinove
Stelina i Srpokosa.
Stelin je izbegavao da se o`eni. Kroz srce mu je pro{lo nekoliko
lepotica. Ni jednu nije o`enio. Kao da je slutio da mu je seme neplodno.
Uma me upozorila da ne budem lakomislen i da ne ulazim u jalovo seme.
Nai|e li, na primer, kakva nerotkiwa, obavezan sam da pospe{im razvod
kako bi se wenom mu`u mogla na}i zdrava devojka. Dogodi li se, pak, da
je mu{ka strana neplodna, navesti je da oku{a so~niji plod.
Pokazalo se da je Stelinovo seme jalovo. Podstakao sam ga na razvod.
O`enio je Imu i opet ni{ta. Ven~ao se osam puta. Tek mu je osma supruga
rodila sina.
Srpokos nije sa semenom imao problema. O`enio je princezu Leporu
i ona mu je rodila sina. Dete su umili na izvoru reke i nadenuli mu ime
Okto.
Lepora je k}i sudije Lepidusa. U predistoriji Orosa Lepidus je osudio Papolana zbog ubistva oca. Izrekao mu je najstro`u kaznu. Presudio
je da zajedno sa psom, zmijom, majmunom i petlom bude zavezan u vre}u.
Okto je brzo rastao. Br`e od dece iz prethodnih generacija. Nadvisio
je i oca i majku. Govorilo se da je nadma{io i kraqa Velika. Kao da je iz
semena topole. Ulaz u Dvor je bio nizak i uzak pa su mu sagradili palatu
po meri. Bilo je to lepo zdawe. U wemu su se rodila ~etiri Oktova sina.
Svaki sin je sagradio sebi dvorac.
Najstariji sin se zvao Netresak. Ime je dobio po cvetu netresku. Pri~a
se da je Netresak, dok je bio u kolevci, neprekidno plakao i da se sti{avao
samo dok mu je nadohvat ru~ice bio netresak. Drugo cve}e ga nije smiri196
Amnezija / 15. Odniz
valo. Majka Septema je leti brala i su{ila netresak da bi belim, ru`i~astim i qubi~astim kiticama i ven~i}ima u jesen, zimu i prole}e mogla
da zabavqa sina.
I kada je prestao da pla~e, Netresak je s nestrpqewem do~ekivao jun.
Tog je meseca netresak cvetao. Bilo je tako sve dok se nije zaqubio u drugi cvet.
Kana je lepa i otmena devojka. Kitila se svakojakim cve}em i tako
oki}ena silazila na reku. Tamo ju je ugledao Netresak. Nije imala jersensko ime pa ju je nazvao Kanom. Svidelo joj se to ime pa je pristala da se
ven~aju.
Drugi Oktov sin se zanimao za lov. Svakodnevno je zalazio u {umu
i otud se vra}ao sa ulovqenim pticama. Lovio je sve ptice svoga kraja sem
goluba. A golubove je po{te|ivao zato {to su mu otac i majka nadenuli ime
Golub. Podstakao sam ga da usavr{i luk i strelu. U~inio sam to iz dva razloga. Primetio sam da mu slabi vid i da }e, ne poboq{a li oru`je, da ostane bez ulova. Drugi razlog je moja `eqa da Nizina ne uzme ni{ta iz predistorije Orosa. Nisam `eleo da se ponovi „istorija krvoproli}a.“ Hteo
sam da se zanavek zatre vreme Papolanovih i Tujemanovih zlo~ina.
Golub se o`enio i sa `enom Kleomom stekao punu palatu dece.
Uma me sve ~e{}e opomiwala da ne podstrekavam svoje varijante da
sami izmi{qaju oru|e i oru`je jer svojim podsticajima udaqavam Jersenu
od Orosa. Nisam se obzirao na Umine prigovore jer sam znao da povratka
nema pre no {to se `ivot iska`e svim svojim mogu}nostima. Nije va`no
da li kora~amo napred ili unazad, va`nije je da ne stojimo. Re{io sam da
inspiri{em i Golubovu decu.
Tre}i Oktov sin se utopio u reci. Okliznuo se pecaju}i ribu. Nije
imao ime. Zvali su ga Ej ali mu to nije bilo ime. Na taj povik su se odazivali i drugi. Morao sam da ga okliznem u reku nakon otkri}a da je peti
Golubov sin iz wegovog semena. Zatekao sam ga sa Kleomom i sa~ekao da si|e
na reku.
^etvrti i najmla|i Oktov i Kanin sin Ilo bio je nizak rastom ali
sna`an. Izumeo je kramp i motiku, nakopao i navla`io glinu i po se}awu
izvajao figuru brata Eja. @eleo je da sa~uva uspomenu na brata i da
proveri mo`e li se o`iviti glina. ^uo je da nosi ime moga predistorijskog sina kojeg sam izvajao od ilova~e i kojem sam dahom o`ivio telo.
Poku{ao je da vaskrsne brata Eja ne znaju}i da mu nisam poverio tajnu
Stvarawa i da, usled neobave{tenosti, ne}e uspeti da me dostigne. Umeo
je da izvaja lice ali nije umeo da odmra~i o~i i o`ivi usta. Statua je ostala gluha i nema. Nije mogla da misli, ose}a, izmi{qa i pamti.
197
Amnezija / 15. Odniz
Trebalo je da ga Uma nau~i da Po~etak nije imao oca ve} Tvorca.
Morala je i da mu ka`e da Klijama nisam uvajao od gline ni o`ivio dahom. Izvan semena i tela zasad nema izvora `ivota. Dok je u visinama, Sunce
nije u `ivotu: u `ivotu je tek kad u|e u boju cveta i lista. I ki{a silazi
i ulazi u tok `ivota, u klijawe, stabqi~ewe, listawe i cvetawe. To smo
Uma i ja znali pre no {to smo odlu~ili da se saobrazim sa Klijamom. Znali
smo da nije `iveo ko nije pro{ao kroz seme. Moje poreklo nije iz semena.
Bio sam u `ivotu samo kao tvorac. Po silasku u Nizinu postao sam otac.
Nisam mislio na posledice - na gubitak li~nog. Nisu me pla{ile preinake
jer sam znao da ni jedan put, pa ni moj, ne vodi mimo semena. Znao sam da
u seme ulaze i seja~i i neseja~i, o~evi i neo~evi, majke i nemajke. Ko ne
poseje, u seme ulazi duhom; ko poseje, u seme ulazi i duhom i materijom;
ko procveta, u seme ulazi polenom; ko se isije, u seme ulazi energijom. Svi
putevi vode u seme. To smo i Uma i ja znali i zato nismo strepeli ni u vreme
setve, ni u vreme dogradwe. Saobrazio sam se sa Klijamom svestan da je predug put do povratka. Ne kajem se iako Klijam nije ono {to smo zami{qali
i `eleli.
Ilo nije prestajao da vaja. [to je vreme neumitnije prolazilo, sve
jasnije se se}ao brata Eja i sve vernije mu u glinu utiskivao lice i stas.
U trenucima predaha razgledao bi statue da proveri jesu li o`ivele: da
li di{u Ejevim dahom. Naj~e{}e je vajao na obali reke nadaju}i se da }e
u bistrom i prohladnom talasu, oivi~enom senkama i retko kad osvetqenom
odozgo, s Orosa, ugledati bratovo nasmejano lice.
Imao je nekoliko skladi{ta i u svakom seme odre|ene vrste biqa i
drve}a. Sejao je sve dok nije ispraznio sva skladi{ta. Napunio je {tale
i torove, sviwce i koko{iwce, gnezda i krletke. Pazio je da sve bude onako kako je iza Eja ostalo. Posetio je Ejeve devojke da izvidi je li mu koja rodila sli~noga.
I {ta je video?
Video je da uslov, u kojem je Ej `iveo, nije ponovqen. Bio je tu`an
ali je tugu potiskivao nadom da je vaskrsnu}e u nekom budu}em pokolewu.
Kad je istekla prva godina od bratove smrti, pozvao je projektante
i graditeqe; po isteku druge godine naredio je da se naveze kamen, pesak
i sve drugo {to je neophodno za gradwu; na izmaku tre}e godine je naru~io
da se oko Hrama, koji je u bratovu ~ast podigao, ozi|e visoka zgrada sa ~etiri
ulaza. Kroz prvi ulaz }e da se vrati Ejevo telo, kroz drugi du{a, kroz tre}i
iskustvo a kroz ~etvrti nada. Zatim je oko visoke zgrade, opet u znak
se}awa na brata, podigao grad sa visokim zgradama i gorostasnim stablima, gustim grmovima i {irokim cvetnim alejama, bistrim jezerom i sen198
Amnezija / 15. Odniz
ovitim potokom. Bio je sam u toj lepoti: u sjaju sunca, boji i mirisu biqaka i ne`nom `uborewu vode. Sedam dana je `iveo sam. Osmi dan se upitao
ko }e da ga nasledi. Bojao se preinake i sve u~inio da se sa naslednikom
ne rodi promena. Sin mora da prihvati ve} stvoreni svet. Deveti dan se
predomislio i, iz straha od promene, odlu~io da ne daje seme ni zemqi ni
`eni. Deseti dan je susreo prelepu Teru i pristao da sejawem odr`i stalnost. Pokajao se ~im se rodilo prvo dete. Pokajao i shvatio da se ve~nost
rasprsla u trenutke. Bio je o~ajan ali i nemo}an da sakupi rasuto.
Neoprezno ispu{teno seme je, br`e no {to je o~ekivao, prionulo za
budu}nost, pustilo klice i korewe i iznelo izdanke koji Eju ni telom ni
pame}u nisu nali~ili. Onog trena kad je nastao izdanak nastao je i zaborav. Potowi nisu uspomena na prethodne. Setva je prouzro~ila amneziju.
Zaborav se ponavqa iz generacije u generaciju i traja}e dok god se ne
potro{i Prvi naniz.
Glas o poku{aju da se o`ivi statua s qudskim likom nadaleko se ~uo.
Uma je pre svanu}a odmra~ila nebo i tim gestom potvrdila zadivqenost
Orosa.
Ilov i Terin Kal je, primaju}i od oca krunu, obe}ao da }e statua wegovog strica Eja jednog dana da o`ivi i da }e sa wezinih usana da pote~e
istina o osniva~u Jersene. Re~i }e da {trcnu kao kapi i u svakoj }e mo}i
da se vidi lice Boga.
Tako je Ej postao oli~ewe bo`anstva. Pri~a se da }u u wegovom liku
da iza|em iz gline i da se posle mog povratka ne}e umirati. Svima }u da
dam ve~nost zemqe.
Pokajao sam se {to sam u liku Kala iskora~io na stranputicu. Ko
je mogao da, bez osvedo~ewa, zna da su toliko zaglupqeni da ne uo~avaju da
je trajnost u iskonu a ne u ma{ti. Otkud da znam da se vi{e uzdaju u statuu
nego u seme.
Umi nisam prigovorio {to se odu{evila Ilovim poku{ajem da
o`ivi statuu s bratovim likom. Nisam joj zamerio jer sam Ila ja na to naveo
da bih mu obrisao suze sa lica i srca.
Pokajao sam se zbog izleta u ma{tu i odlu~io da se vratim iskonu.
Ra~unao sam da }u Kalove podanike vratiti verovawu u vaskrsnu}e kroz
seme. Nisu mi svi pristupili. Otad se jedni uzdaju u vaskrs kroz seme a
drugi kroz se}awe. Prvi veruju da }u da se vratim kao novoro|en~e a drugi me u novom `ivotu vide u godinama koje sam imao kad sam sa Umom si{ao
u Nizinu. I jedni i drugi veruju da }u da se vratim u svoje se}awe. Niko
ne sumwa u moje postojawe, samo se pitaju da li }u da se vratim kao otac
ili kao tvorac. Ako sam stvorio polen, mu{ki i `enski udeo, ko je ume199
Amnezija / 15. Odniz
sio semenke i proizveo zametak i izdanak. Ukoliko su zametak i izdanak
moje delo, ko je uvajao lice de~aka, ako sam de~aka preobratio u mladi}a,
ko je uvajao lice sredove~waka; jesam li izvajao lice sredove~waka, ko je
vajar starca. Interesuje ih {ta sam stvorio ja a {ta potowi. Znaju da sam
izmislio nagon ali ne znaju je li me na to navela inspiracija ili potreba da utolim glad i `e|. Znaju da sam tvorac emocija ali ne znaju otkud
mi `eqa da volim. Znaju da je razum moje delo ali ne znaju da je moj um samoniklost. Znaju da sam jednima dao talenat ali ne znaju {to me navelo
da jednima dam vi{e a drugima mawe. Znaju da sam u seme utisnuo memoriju, nepoznato im je, me|utim, da li su od mene nau~ili da pro`ivqeno
sabiru u se}awe. Te{ko im je da odvoje u~inak Stvora od dela Tvorca. Ne
razlikuju ko je {ta stvorio. Znaju samo da sam izvor a oni korisnici. Ne
uspevaju da u Nastavku prepoznaju tragove Nastanka. Ne znaju jesam li sam
stvorio Po~etak ali znaju da Sin nije sam tvorac Sleda. Znaju da sam iz
Ila pre{ao u Kala ali ne znaju jesam li u Kalu ceo ili sam jednim delom
ostao u Ilu. Veruju da sam novoro|en~e samo delom su{tine. Misle da me
je vi{e u mladosti i zrelosti. Tu sam vi{e primewen a samim tim i vi{e
vidqiv. Ube|eni su da }e seme da me ponovi. Zasnovana na redu i sledu,
priroda }e da vrati atome u praredosled a odatle u praoblik i `ivot }e,
{to se udela iskona ti~e, da pote~e prastarim slivom. Mu{ki i `enski
praatomi sastavi}e seme ali tu }e vaskrs da se zaustavi po{to utroba, u
koju }e seme biti posejano, ne}e biti ona i onakva koja i kakva je bila uo~i
Nastanka. Uslov ne}e biti raspore|en od po~etka ka kraju i od prve semenke
ne}e nastati prvi izdanak. Ne mo`e iskon sam da ponovi li~no. Potomci
bi morali da prerasporede iskustvo i da uslov sravne sa prauslovom: da
zaseju ispod iste zvezde i da othrane dete istovrsnom hranom i podu~e istovrsnim znawem. Morali bi da zapamte sve i da po se}awu podi`u dete.
Kal nije kraq koji zabrawuje mi{qewe. Nije ni od onih koji reaguju na svaku tu|u re~. Stupa u dijalog samo kad ima {ta da ka`e. Ili kad
uvidi potrebu da nekoga posavetuje. Posebno se interesovao za vaspitawe
dece. Smatrao je nu`nim da se roditeqi odmaknu od o~iju novoro|en~eta
i da puste dete da samo odraste:da mu daju re~i ali da mu ne poka`u usne,
da mu odmra~e um ali da mu ne poka`u ~elo, da ne uti~u na wegovo pam}ewe,
imaginaciju i ose}awe ali da mu ostvare ba{ onakav uslov kakav je wima,
pred ro|ewe, darovala majka. Tek u takvoj okolnosti mo`e da se vrati lice
Prapo~etka.
„Ne bi trebalo zaboraviti da je u svakom na{em detetu deo Boga i da
Bogu nije potrebno obi~no qudsko vaspitawe. Bog i u kolevci zna vi{e
od nas. Na{ problem je u tome {to ne znamo u koje vreme da posejemo.
200
Amnezija / 15. Odniz
Enigma nam je pro{lost. U enigmu ne mo`emo da sejemo. Ni budu}nost se
ne mo`e da nazre. I ona je magla do koje ne dopire svetlost sada{wosti.
Preostaje nam samo sada{wost a sada{wost je ve} izdeqena na subjekte.
Sve subjekt do subjekta. A u subjekt jo{ niko nije uspeo da poseje. ^ak i
kad bismo mogli da dete primimo u svoju vlastitost, postavqa se pitawe
u koji deo sebe da ga primimo. Iskon je iskustvo Boga i tu nema pristupa.
Tu su, zatim, na{i li~ni do`ivqaji. Ni tu nema ulaza. I se}awe je bez
ulaznih vrata. I nada. ^ak i ma{ta. Ku}a sopstva je zakqu~ana. U wu ne
mo`emo da primimo dete iako je svako na{e dete varijanta Boga. Ostavimo
li ga na livadi, odbi}e ga trava; preseli li u {umu, odbi}e ga drve}e. U
vodi }e da se ugu{i, u vatri }e da izgori. Nizina je zemqa vlastitosti a
vlastitost ne prima tu|e lice. Deca ne mogu da ponove oca i majku. Sejemo
seme u kojem ne postojimo. Sve kapije su zakqu~ane, svako ja je pod kqu~em.
Niti ko mo`e da u|e niti ko mo`e da iza|e. Bog je pred neprobojnim vratima. I on je, kao i svi mi, u lavirintu vlastitosti. Nu`no je da se razmotri pitawe prelaska iz sopstva u sopstvo. Dok god otac ne uspe da pre|e
iz vlastitosti u seme koje seje, sve dotle }e da se pokazuje licem sina ili
k}eri. Sa Orosa mi poru~uju da se pozabavimo odgonetkom kako da iz sebe
pre|emo u sebe.“
Kal se nada da }e statua sa likom strica Eja da o`ivi. Kal ne zna da
Ej ima vanbra~nog sina. Da zna, branio bi mi{qewe da }e svi, pa i Ej, da
se vrate kroz seme. @ivi}i mi nisu mogli da potvrde da je ikad porekao
da }e da me ponovi jedno od brojnih ro|ewa i da }e makar iz jedne vre}e da
isklije moj vrt.
Kal je o`enio Animu i taj brak je inspirisao pri~u da su Jerseni
iznutra du{a a izvana zemqa. Pri~a nije poricala ni mene ni moje prisustvo u potowima ve} me samo premestila iz privremenog tela u ve~nu
zemqu. Po ovoj pri~i Sin je ve~an i izvana i iznutra. Oba lica su mu nemenqiva.
Uma je od Kala tra`ila obja{wewe. Htela je da zna je li i on misli
da }e tvari, od kojih je sazdano telo, u~vrstiti me|usobne veze i postati
nedeqiva celina. To o~vr{}ewe povezanosti me|u tvarima smo Uma i ja
oduvek pri`eqkivali jer smo znali da bez ve~ne povezanosti delova nema ve~ne celine. Tek kad se elementi zauvek sliju u telo, tek tad }e telo
da postane neru{ivo i otporno na bolesti i starewe. Du{a ne umire, ne
umire ni materija - uzrok smrti je u prekidawu povezanosti du{e i tela
i povezanosti tela i wegovih sastojaka.
Kal se samo verbalno ogradio od pri~e, u du{i je ostao uveren da }e
iz semena da se vrate seja~i a iz duha neseja~i.
201
Amnezija / 15. Odniz
Verovawe u povratak kroz seme potvrdio je delom. Sa Animom je
stekao dva sina i k}er.
Sinu Kamu je namenio krunu a sinu Akvi sve{teni~ku mantiju. K}i
Ilova }e da vaja statue.
Animu i sebe je odmakao od dece.
„Ne razvijajte kod wih ni kult roditeqa ni kult bo`anstava“, rekao
je vaspita~ima.“ Ponudite im sve i pustite da sami izaberu. Ne veli~ajte
ni Oca ni Sina. Recite im samo ko je ko. Pootvarajte sve prozore i recite
{ta je iza wih ali ih ni pred jedan ne odvodite. Neka sami odlu~e gde je
`ivot puniji i lep{i. Neka se nadaju ako je lep{e u nadi, neka se se}aju
ako im je lep{e u uspomeni, neka izmi{qaju je li im lep{e u ma{ti, neka saznavaju ukoliko im je lep{e u spoznaji.“
Deca su li{ena svakog uticaja roditeqa. Vaspita~i su ih prepustili prvo wima samima a onda su ih izvukli iz samo}e i vaspitali kako
su umeli i mogli sakrivaju}i svoj rad i od kraqa i od kraqice. Kamu su
rekli da }e biti kraq, Akvi da }e da postane sve{tenik a Ilovi da }e umeti
da vaja.
Ilova je `elela da bude vajar ali za to nije imala dara. Udala se i
saznala kako se stvaraju deca. Rodila ih je sedmero i svakom savetovala
da bude vajar. Htela je da sazna je li u svom delu semena ima talenta.
Kam se nije obradovao saop{tewu da je odre|eno da bude kraq. Poku{ao
je da se sa bratom zameni, da Akva uzme krunu a on sve{teni~ku mantiju.
Otac i majka ih ionako ne poznaju. Sestra Ilova zna da ~uva tajnu a vaspita~ima otac nikad nije previ{e verovao. Zameni}e identitete i razmeniti darove i postati ono {to `ele a ne ono {to je odre|eno.
Bilo bi kako su se dogovorili da jedan od vaspita~a nije potajno
naslikao obojicu i slike dao kraqu i kraqici. Kal i Anima su ta~no znali
ko je na ve}oj a ko na mawoj slici pa je Kam krunisan a Akva izabran za
sve{tenika.
Na vest da je odre|eno da Akva bude sve{tenik odmah je reagovao prvosve{tenik Pater. Zahtevao je da se odluka poni{ti. Citirao je ~lan
Zakona koji zabrawuje da kraqev sin bude sve{tenik. Paterovu poruku
susti`e Umina zabrana pa je Akva ostao bez zadu`ewa. Uza{ao je na Oros
da izu~i ve{tinu govorni{tva. Vratio se u Kefaliju s pri~om da je i
Ve~nost privremena: da sam privremeno dete, da sam privremeno de~ak, da
sam privremeno mladi}, sredove~wak. Dok sam dete, privremen sam samo
telom, kad odrastem, stalnost se smawi a upotreba uve}a. De~ak je vi{e
privremen nego {to je to bio u kolevci. Starac je gotovo u celini privremen jer je istro{io sve {to je u wemu bilo ve~no. Ako je istina da posto202
Amnezija / 15. Odniz
ji ve~no vreme, onda to vreme nije nameweno Nizini po{to u woj ~ovek nema drugog vremena do onog koje stekne kad postane svestan svog u~e{}a u
`ivotu i koje izgubi kad prestane da bude svestan svog prisustva. U
Nizini ni ve~no vreme nije ve~no: i ono nastaje i nestaje. I moje vreme
se ra~una trenucima od onog momenta kad sam se saobrazio sa ~ovekom. Pre
saobra`ewa moje vreme nije bilo i vreme stvora. Danas smo izjedna~eni
vremenom.
Kal se ~udio otkud wegovom sinu toliko pameti. Animu ni{ta nije moglo da iznenadi. Na Orosu se naslu{ala svakojakih mudrosti. ^ula
je i mi{qewe da je u Nizini i ve~nost privremena.
„Na{ sin je govornik“, rekla je Kalu, „a govornici ne kazuju svoja
ve} tu|a mi{qewa.“
„I tu|e i svoje misli bi trebalo prebrati“, upozorava Animu Kal.
„Na{ Akva ne prebire misli. Nije trebalo da prihvati misao da je u
Nizini i ve~ni Bog privremen. Mogao je re}i da je privremen licem a trajan iskonom. Ili je mogao da ka`e da je Bog ve~an ma koliko imao lica.
@ir je `ir ma imao izgled klice, mladice, debla, kro{we, cva}a ili polena. I ~ovek je ~ovek i kad se pokazuje licem mladosti i kad se o~ituje licem
starosti. Bi}e i nadbi}e su ve~ni dowim a trenutni gorwim slivom. Pena
je privremena a pene nema na dnu reke.“
Kam je poznavao umne sposobnosti brata Akve. Znao je da Akva ne
govori kako misli. Mnogo puta su pri~ali o tome koliko je Bog izjedna~iv
sa ~ovekom i svaku diskusiju zavr{avali konstatacijom da vreme Boga nije izdeqeno na pro{lost, sada{wost i budu}nost.
Ilova se odmakla od bra}e i primakla suprugu i deci. Nije imala
vremena ni za predah a nekmoli da pri~a o vremenu. Mislila je {to i wezin
mu`: da u Prvom nanizu niko nije stalan. Misle da me prevarilo seme: da
sam stvarao ve~nost ne o~ekuju}i da }e seme da je preokrene u privremenost; da sam pustio niz vetar polen ne upitav{i se je li u wemu zdravo potomstvo. Ne umawuju vrednost mog dela, samo ho}e da ka`u da je i Bog
ponekad neoprezan.
Kam bi hteo da zna u kome sam. Jesam li jo{ uveku u sinu Klijamu
ili sam u nekom potomku. Da ume da odgoneta talasawe svoje krvi, ne bi
se pitao gde sam i za{to sam nevidqiv; da zna da ~ita otkucaje svoga bila, ne bi se ~udio za{to sam neuo~qiv.
I Kal se svojevremeno pitao gde je izvor sunca, gde je za~etak cveta,
gde je tvorac polena.
I Kal i Kam znaju da nisam mrtav. Nevidqiv jesam ali mrtav nisam.
Obojica znaju da ro|ewe nije poni{tewe ve} zataja prethodnog. Obojici
203
Amnezija / 15. Odniz
je znano da postoje vidqivi i nevidqivi subjekti - oni koji su zavr{ili
svoje delo i oni koji su ga zapo~eli ili koji ga tek izvode. Znaju da su tvorci pro{losti i budu}nosti zatajeni i da se svedo~iti mo`e samo o dograditeqima sada{wosti. Ali ni oni ne znaju da sam u ulozi sva tri subjekta i da sam tri puta zaboravqen. Ne uvi|aju da ni svi dograditeqi nisu
vidqivi:da su nevidqivi pokreta~i koraka, zamaha, emocija i misli,
izaziva~i radosti i tuge, juna{tva i straha, bolesti i smrti, zrewa i starewa. To Kal i Kam ne znaju i zato mi i nisu pouzdani svedoci.
Akva je ve} triput uzlazio na Oros i svaki put se vra}ao s novom pri~om. Prvi put je si{ao sa pri~om da „sunce izra~uje boje ne odre|uju}i
im u {to }e da se utkaju. Izra~uje boje bez namene. U Nizini ih prihvataju biqke i `ivotiwe, qudi i stene. Primaju ih prema potrebi i zakonu
semena i tela. Gotovo na isti na~in i Bog seje `ivot. Natitrava polen a
zemqa ga raznosi i me{a. Bog nije odredio ko }e da bude lep a ko ru`an,
ko uman a ko malouman, ko ma{tovit a ko nema{tovit. Bog ni{ta nije
odredio: dao je polen i uzrok susreta, uzimawa i pretakawa. Onda su se
sastali wih dvoje, mu{ko i `ensko, i prouzro~ili ro|ewe. Bog nije sudelovao u naknadnom stvarawu. On nije tvorac pojedina~nosti. Drugi Akvov
povratak sa Orosa zapam}en je po govoru u kojem se ka`e da u drugom
stvarawu, onom {to }e da usledi po isteku svih varijanti Privremenosti,
mora da se sastane udeo ve~nosti sa udelom privremenosti. Otad }e jedna
majka da ra|a besmrtnost a druga smrtnost. Jedna }e da ra|a pojedina~nost,
druga sveop{tost. Posledice toga drugog naknadnog stvarawa potraja}e dugo.
Tad }e se ta~no znati ko }e da `ivi ve~no a ko privremeno. Tek u tre}em
naknadnom stvarawu }e svi subjekti biti ve~ni. Tre}i Akvov silazak
obele`en je pitawem kad }u da vaskrsnem. Ako me uskrsnu}e zatekne u mladosti ili u kakvoj-takvoj fizi~koj i duhovnoj snazi, onda }u da se obradujem povratku, ali ako vreme sveop{te sre}e osvane u ~asu moje malaksalosti,
onda }u da odustanem od povratka. Kako da do|em me|u mlade i lepe dvojke, me|u sna`ne i odva`ne mladi}e, kako da se vratim starim telom i prezrelim iskustvom me|u mladost i neiskustvo; {ta }e mi vaskrs ako mi je
od `ivota preostala koja godina i koji mesec, ili koji dan, ili koji ~as.
Nije neva`no u kojem svom `ivotnom dobu }u da vaskrsnem. [ta }e mi vaskrs
ne uskrsnem li celim bi}em, punim umom i jakim telom; {ta }e sve to pored
saznawa da sam ostareo i da vi{e ne}u biti mlad.
„Pogre{no je misliti“, zakqu~uje Akva svoj govor, „da se pro{lost
produ`uje u sada{wost i da }e starost da vaskrsne u mladost. Svaki `ivotni dob ima svoje vreme i ogradu preko koje ne mo`e. Ne postoji sme{a
vremena. Izvor ima svoje pro{lo vreme, i tok ima svoje vreme, i u{}e je
204
Amnezija / 15. Odniz
samo u svom vremenu. Niti je tok obznawewe izvora, niti je u u{}u prepoznatqiv tok. Svi imamo samo svoj trenutak.“
Ilu i Teri se nije svideo ni jedan unukov govor pa je Akva morao da
obustavi uzla`ewe na Oros. Nastavio bi da neguje govorni{tvo da mu se u
me|uvremenu nije rodio sin bez sluha.
„Zalud ga je majka nosila na reku da mu huku slapa udene u u{i“,
po`alio se Akva Umi, „zalud ga je vodila kova~u, u pilanu i blizinu zvona,
uzalud je otvarala prozor da mu u{i probude gromovi. Sin je sedeo u svojoj ti{ini, i tr~ao i {etao kroz wu, ne saznav{i {ta je cvrkut, lave`,
{ta je pesma, {ta su ne`ne re~i, ne otkriv{i lepotu `ubora, ni graktawe
vrana, ni hujawe vetra. U{i su mu poklopqeno zvono, usne majke i pesma
i pri~a, prsti ruku slova, zapete i ta~ke, blesak oka i radost i tuga, rumen obraza i stid i veseqe. Nikog ne poznaje po glasu i koraku, zvi`duku
i pqesku. Ispred wega se tuguje suzom, smeje vedrim pogledom i pla{i
bledilom obraza. Kao da su mu bubwi}i od gline koju ne mogu da razmrve
zvukovi. @ivi na dnu okeana i gleda muklo lelujawe. Kraj wega prolaze
dvorjani i otvaraju svoja nema usta, i hodaju ne~ujnim koracima, i be{umno ma{u rukama; kraj wega proti~e reka bez `ubora, vrewa, pquska; u oblaku
seva muwa bez tutwa groma i romora ki{e. Sva {uma je nikla iz ti{ine,
i sva trava, i svi povrtwaci. Iz muka su se izlegle i zmije i ptice, iz muka je ustao i vetar.“
Uma je beli oblak savila u oblik usne {koqke i zatim ga prekrila
tamnim pramenom.
Tu poruku sam odmah razumeo.
„Akvov sin je gluv“, rekao sam Bio~utu. „Uma tra`i da mu se pomogne.“
Bio~ut je odmah si{ao u Aurisove u{i i otud se vratio tek kad se
uverio da se sluh mo`e popraviti ako se u posao ulo`i vreme i strpqewe.
Panoskop je primio Bio~utov nalaz i Uma je o tome odmah obavestila Akva.
Akva se smirio ali nije nastavio da neguje govorni{tvo. ^eka}e
oporavak sina Aurisa. Samo wemu }e da govori. Samo wemu }e da poveri
da u wegovim govorima nema wegovih misli i uverewa.
Kamov i Panagijin sin se rodio kao zdravo dete. Umili su ga na
izvoru reke i nadenuli mu ime Zdrav.
Uma je na istok navukla dva oblaka. Desni je bio beo a levi crn. Beli
oblak je bio bli`i suncu.
Razumeo sam i ovu poruku. Uma tra`i da iz Aurisa preselim u Zdrava.
Ne `eli da budem ni gluv ni nem, ni sakat ni slep. Boji se svake qudske
mane i uvek me {aqe u moju zdraviju varijantu.
205
Amnezija / 15. Odniz
Tako sam postao prestolonaslednik Zdrav. Imao sam zdravo i veselo detiwstvo i jo{ ~iliju mladost. Kraq Kefalije sam postao u dvadeset
drugoj godini i na toj du`nosti ostao punih ~etrdeset godina.
Povremeno sam prelazio u Aurisa. ^inio sam to u vreme dok je kraq
Zdrav spavao. Poku{ao sam da Aurisa uvedem u ve{tinu govorni{tva.
Princ je to i sam `eleo ali ga je pri svakom poku{aju zaustavqao strah
da }e, bude li govorio du`e, da zanemi. Nije mu se ostvarila `eqa da
postane orator. Podstaknuo sam ga da bude astronom. Udesio sam da ga na
to nagovori ro|ak Zdrav. Aurisa je odu{evio predlog ali Akva nije.
„Ne bi trebalo da ga iz jedne ti{ine {aqemo u drugu“, rekao je Akva
Zdravu. „Nebo je u visinama gluvo. U teleskopu }e da vidi ustreptalost zvezda ali ne}e ~uti tresak sagorevawa. Nebo je ti{e od gluho}e u kojoj je bio.“
Zdrav je razumeo stri~ev strah i nagovorio Aurisa da mu bude savetnik {to je Auris rado prihvatio. I meni je bilo milo {to sam se svojim
mawim delom zbli`io sa svojim ve}im delom i {to sam, zahvaquju}i
zbli`enosti, mogao da iza|em iz jednog i u|em u drugo telo. Tako sam u jednom danu i no}i bio i kraq i savetnik.
Zdrav je o`enio Du{u. Du{a je du{a pa }e, sjediwena sa materijom,
da rodi sina Tvardu{a, dete od dve zasebnosti: od emocija i srca, mozga i
misli, o~iju i vida, nosa i wuha, uva i sluha, ruku i pokreta.
Uma je predvidela da }e i Tvardu{a, kao i otac mu Zdrav, da bude i
mudar i telesno ~vrst. Poruku su primili i sa~uvali `ivi}i. U to vreme
ja sam bio dete - sin~i} koji nije svestan sebe. Ni sebe ni svojih nestajawa.
^ak ni danas, kad sam ve} sazreli princ Tvardu{a, ne uspevam da se setim koliko sam puta nastajao i koliko sam puta nestajao. ]elije se
svakotreno tro{e, voda hlapi, metali r|aju, minerali i fosfor se rastapaju, energija se gasi. I to iz sekunde u sekundu. Neizbrojivi su nastanci i
nestanci. Kao da i nisam u jednom subjektu.
Tvardu{a je bio i mudar i dugove~an. Bolest ga je do smrti zaobilazila. @iveo je sto dve godine. Mo`da bi po`iveo jo{ koju godinu da se, {e}u}i
cvetwakom, nije okliznuo i slomio desni kuk.
Dvadesetak godina pre Tvardu{ovog pada presto je preuzao najmla|i
sin Pantos. Te godine je u Omzak do{la mlada i lepa Oro{anka Orhidija.
Pantos se zaqubio u wu. Podstakao sam ih da u|u u sobu ~iji prozor gleda u cvetwak i da, razdra`eni opojnim mirisom, za~nu sina Astera. Hteo
sam da u seme spustim zvezdu i da, objediwuju}i nebesku i zemaqsku osobinu,
ubrzam pretok trenutka u ve~nost. Nisam uspeo jer se Aster u krilu dadiqe
razboleo. Preminuo je pre no {to je progovorio pa se ne zna je li u sebi
imao koju re~ ili je bio nema zemqa i bezglasno nebo.
206
Amnezija / 15. Odniz
Pantos i Orhidija su se jo{ jedanput sklonili u sobu s pogledom na
cvetwak. Ovaj put se rodila lepa i zdrava k}i Torenija. Iz straha da se
ne uda za Aurisovog praunuka Gnoma, Toreniji je Uma poslala Miloduha.
Torenija i Miloduh su stekli sina Kveta. Pri~alo se da je Kvet sin
ro|aka Gnoma. Ne verujem u tu pri~u. Naredio sam da Biopos nadgleda
Toreniju {to iz straha da sa ro|akom, usled srodstva krvi, ne za~ne kretena, {to iz `eqe da budem Miloduhov sin. Verovao sam da je Kvet Miloduhovo
dete. Miloduh je, dakako, najboqe poznavao svoje seme. Znao je da mo`e da
oplodi samo Oro{anku i da dete, koje mu se pripisuje, nije wegov sin. Vi{e
puta je silazio u Nizinu da isproba svoje seme i svaki put se osvedo~io
da ne mo`e da oplodi Jersenku. Isti razlog ga je i ovaj put doveo u Nizinu.
Nije bio iskren prema Umi a Biopos je nadzirao Gnoma a ne Miloduha.
Kvet je, prislu{kuju}i razgovor Torenije i Miloduha, saznao da mu
je otac Gnom. Ra`alostio se i odlu~io da otruje Gnoma. Planirano je
izvr{io tri meseca kasnije. Za Gnomom je zaplakala Torenija. Vide}i suze
u o~ima majke, Kvet je i wu otrovao. Miloduha je po{tedeo.
Oba ubistva je Kvet izvr{io kad je imao dvanaest godina.
Danas je Kvetu dvadeset peti ro|endan. Nasledio je krunu i o`enio
Oro{anku Malvu. Otac je sina Likorisa. Kad je dete postalo de~ak, videlo se da je ja~i umom nego telom i da mo`e {to drugi ne mogu. Mo`e da
dodirom izle~i i neizle~ivu bolest i da mrtvaca povrati u `ivot. Pro~uo
se i na Orosu i u Jerseni. Pospe{ivao sam tu wegovu sposobnost sve dok
sa Orosa nije stigla presuda da se u najhitnijem roku umori i da se wegova nagla smrt uzme za dokaz da u Nizini ne postoji um koji ume da izle~i
sebe. Likoris je umro u mukama ali je energija, kojom je le~io bolesne,
pre`ivela i, ne ulaze}i u drugo telo, nastavila da le~i. Dovoqno je bilo
pri}i Likorisovom grobu.
Iza Likorisa je ostao sin Trator. Si{ao sam u wegovo seme i pre{ao
u utrobu prelepe Bletile i postao wihov sin Petunije. Imao sam zdravo
detiwstvo. Kao mladi} sam nespretno uzjahao na kowa. I{~a{ewe je namestio otac Trator pa sam opet mogao da se zatr~im i da se, poput lavice,
vinem na le|a kowa. Inspirisao sam Petunija da napi{e `ivotopis premudroga Likorisa. Poslao sam mu u san Biostoma da ga iz sna prevede u misao
da Likoris nije samo le~io nego da je i mudro govorio. Umeo je da zapazi
i izrekne nepobitan sud. Razlikovao je istinu od istine. Bio je saocem
ali i `estok protivnik mi{qewa da sam tvorac svega. Od wega poti~e misao
da bitak neizmewen prelazi iz polena u seme i iz semena u zametak i telo.
Uma je vi{e puta poku{ala da me izvede iz Likorisa. Tada nisam znao
za{to je toliko uporna. Ko zna {ta bi mi se dogodilo da me `ivi}i nisu
207
Amnezija / 15. Odniz
na silu izvukli iz tela kojim se otrov ve} po~eo da {iri. Uma je uz
panoskop probdela ~itavu no} a i Memori se od straha bilo steglo srce.
Obe su te no}i pustile oluju na Omzak da me upozore na opasnost u kojoj
sam se, ni kriv ni du`an, na{ao.
208
Amnezija / 16. Odniz
16. ODNIZ
Uma me upozorila da ne zaboravim da sam stablo usa|eno nasred
Nizine i razu|eno u ~etiri ra~ve. Svaka ra~va je kraqevina. Severnoj
kraqevini je ime Kefalija, zapadnoj Geofrena, isto~noj Soma a ju`noj
Kardija. Peta kraqevina, Perigona, nije sme{tena ni na jednu ra~vu.
Ona je deblo. U istoj poruci Uma me podsetila da sam petinom sebe u
Geofreni: da sam i tu, kao i u drugim kraqevinama, u nekome kraq a u
nekome princ.
U Laubu sam princ.
Laubu je uskra}ena kruna zato {to je „ve}i umetnik nego {to bi bio
vladar“ i „{to je poverovao pri~i propovednika Sagrane da su biqke
nastale pre qudi i `ivotiwa.“
Oba ova razloga su navela kraqa Geoma da ne kruni{e svoga „najsposobnijeg sina“.
Kraqica Avila je podr`ala supruga Geoma iz sasvim drugog razloga: {to je Laub odbio ruku „maj~ine izabranice Odene“ i odlu~io da
o`eni princezu Javoru i {to je statuetu s Javorinim likom stavio u svoju staklenu statuu „kako bi oko, koje se zagleda u prin~evo lice, moglo da
vidi i Javoru“. To mu majka Avila nije mogla da oprosti.
Avila je vi{e puta krala statuetu.
Laub nije znao ko otvara statuu i odnosi statuetu pa je, kad god bi
otkrio kra|u, stavqao novu statuetu. Bio je uporniji od majke. Uporniji
i odlu~niji. O`enio je Javoru i s wom stekao dva sina, Daniora i Letrasa.
Danior je voleo samo}u i ti{inu jer je tad mogao da razmi{qa i izmi{qa dokaze da su „Bog i ~ovek jedno bi}e“ i da }e to da budu dok god sam u
potowima. ^im postanem {to sam bio, opet }u da budem Bog. Dok je sin `iv,
iskon i telo su jedno. Kad nai|e smrt, iskon }e opet da bude iskon. U
`ivom telu du{a i materija su isto. Posle smrti telo }e da se prospe u
tvari pa }e materija opet da bude materija a du{a su{tina. Danior misli da je Sin privremeno bog i da }e to da ostane dok sam u wemu.
Wegovog mla|eg brata Letrasa je tako|e zaokupqalo pitawe saodnosa
~oveka i boga. Hteo je da zna mo`e li Boga adekvatno da zameni ~ovek.
Ne prona{av{i odgovore na „preurawena pitawa“, po~eo je da pi{e
pesme. Pisao je stihove i mislio da re~ mora da bude {to i vid i emoci209
Amnezija / 16. Odniz
ja, {to i zvuk i miris, {to i svetlost i tama a ne {to i oko, srce, uvo, nos,
da je re~ u pesmi isto {to i du{a u `ivom telu. Stotinu bi puta pro~itao
svoju novu pesmu, sve u nameri da otkrije je li re~, ulo`ena u stih, ~elo
ili misao, telo ili gib, vijuga ili ma{ta. Ako bi re~ bila ~elo, zamenio
bi je ma{tom; ako bi bila srce, zamenio bi je emocijom. Hteo je da mirisom potisne cvet, svetlom istok, mrakom zapad; da put li~i dugi, bre`uqak
oblaku, magla pau~ini. Uveravao je i brata i majku, i oca i deda da re~ u
imaginaciji nije {to i re~ u zbiqi, da se u re~i, kao u bistroj vodi,
stvarnost mo`e da poka`e samo siluetom. No} je pretvarao u dan, pepeo u
drvo, cvet nevena u sunce, plavet jezera u nebo. U pesmama nije spomiwao
mr`wu, sebi~nost, pohlepu ve} qubav, nesebi~nost i negramzqivost. Pevao
je i o telu i o duhu, i o uro|enom i o ste~enom, i o svesti i o podsvesti, i
o iskonu i o instinktu. Istra`ivao je svrhu `ivqewa i poku{avao da
neizrecivo u~ini izrecivim, mrtvo `ivim, uvelo sve`im. U suzama je
nalazio radost, u skrhanosti ~ilost, u starosti mladost. Trudio se da
opeva ve~nost i pre}uti li~nu osobinu. Hteo je da mu pesme budu qubav i
nada i sve drugo {to nadolazi iz Ve~nosti. I on je, kao i Samoja, bio
uveren da Ideja prethodi stvarnosti. Iskustvo pesnika mu je potvrdilo
da prvo nastane Ideja pa tek zatim stih ili slika. Sve poti~e iz
inspiracije a nadahnu}e je i qubav i po`uda.
Danior se, kad god bi mu se za to ukazala prilika, suprostavqao
bratu tvrdwom da re~ nije ogledalo du{e ve} lica, da se u wu ne utitrava odraz ve} sunce - da je re~ re~ a ne voda po{to ne mo`e da ishlapi u vazduh ili oblak ni da se smrzne u pahuqicu. Bio je svestan prolaznosti i
prednosti trajnosti, ali i ~iwenice da u ve~nom nema li~nog. Znao je da
nastanku materije prethodi duh ali je i znao da se duh mo`e da iska`e samo
materijom. Nije mogao da odgonetne je li `ivotu po~etak u duhu ili u semenu ali je, uprkos tome, ube|ivao brata da Ideja mo`e da se javi tek kad
je izra~e mo`dane tvari.
Javora je bila ponosna na sinove. Odu{evqavala ju je Daniorova
razboritost i Letrasova ma{tovitost. Govorila je da je Letras duh a
Danior materija sve dok nije pomislila da to weno umiqavawe uve}ava
razmak me|u bra}om. @udela je za tim da joj se sinovi ugrade u ve~nost.
Kad je po`elela da im Laub izvaja lica u statue, obrazlo`ila je tu svoju
`equ izjavom da se um i du{a ne razvijaju mimo izvawskog uticaja.
Pojedinac ne ume da misli i ose}a bez susreta sa okolno{}u. Ne{to je
nau~io od visine a ne{to od dubine. Bez tih susreta bio bi pustiwa.
Objekti su nam izbrusili smisao za lepotu i u nama probudili qubav. Javora
je mislila i na to da }e statue da zaustave vreme, starewe i smrt.
210
Amnezija / 16. Odniz
Laub se nije odvi{e divio pameti sinova. Potajno se ~ak ~udio kako
Letras nije uo~io da je izme|u Prvog i Potoweg stvoriteqa razlika tek
u tome {to je Prvi tvorac o~igledni i zatajeni svet ostavio u minijaturi
sa mogu}no{}u da se minijatura uve}a a enigma odgonetne. Kako ne vidi
da potomak stvara uve}anost i to onim redosledom kojim mu iz prethodnosti sti`u do svesti informacije.
Laub je hteo da upozori sina da potomak nije ni{ta stvorio izvan
nadahnu}a koji je odblesak sa minijature; da je sve nastalo na Po~etku i
da su potowi samo spoznali u~inak Prethodnika. Kanio je da upozori sina
i od toga odustao iz straha da bi pri~a o ve} stvorenom mogla da zaustavi
Letrasa i navede na pomisao da je falsifikator. Ostavi li ga, pak, u neznawu, ostavi}e ga u wegovoj li~noj nedoumici. Ka`e li mu {to misli, podredi}e ga meni pa se u svom j a ne}e mo}i da vidi. Odgonetne li, mesto wega, zagonetku, dogodi}e se {to ne `eli a ne `eli da mu sin, i kao ~ovek i
kao pesnik, ne postoji sobom. Ne bi hteo da Letras ponovi wegove nedoumice i da i on, kao i otac mu, poveruje da umetnik nije stvaralac ve}
„falsifikator bo`ijeg ostvarewa“. To Laub ne `eli i zato i ne govori o
vlastitim spoznajama unato~ uverewu da i Letras, ma koliko bio svestan
sebe, nije subjekt ve} sluga svemo}nog Subjekta
[to se Daniora ti~e, tu su i Laub i Javora nezaustavqivi u nameri
da starijeg sina zadr`e u realnosti. Ne}e ga odmicati od iskustva deda
Geoma. Ostavi}e ga u se}awu na drvo pod kojim se igrao, na ptice koje je
hranio, na vrt koji je zalivao. Zadr`a}e ga u tradiciji.
Letras ne}e biti podveden ni pod jednu ustaqenost. Pesni{tvo je novi
glas. Pesma ne pripada samo jednom vremenu. O woj se ne mo`e izre}i
kona~an sud.
Laub je sve to li~no spoznao i zato ni u najpovoqnijoj prilici nije kriti~ki razmi{qao ni o Letrasu-~oveku ni o Letrasu-pesniku. Bila
u metalu ili u kamenu iskra je iskra. Slede}i tu istinu, Laub je odlu~io
da u svim uslovima sa~uva Letrasovo pesni~ko j a. Odlu~io je tako usprkos
strepwi od nepovoqnih posledica. O~uva li i dogradi li identitet pesnika, iskqu~i}e sina iz svakodnevnog `ivota; ugradi li mu li~no u svakodnevnost, izbrisa}e mu nadarenost. Laub ostaje u dilemi i ~as `eli da
mu sin bude pesnik a ~as obi~an ~ovek. Razapet je izme|u ma{te i stvarnosti ali to, {to uvi|a i ose}a, ne poverava nikome.
Letras nije mogao da se po`ali ni na oca ni na majku. On to i nije
~inio ali je zato, ne kriju}i svoju uzbu|enost, korio brata Daniora {to
mu pesme, a pesme su duh, svodi na svakodnevnost. Letras `eli da materiju ishlapi u duh a Danior bi duh stvrdnuo u materiju. Letras bi cvet pois211
Amnezija / 16. Odniz
tovetio s onim {to je cvet bio, a bio je svetlost i dah, a Danior bi iz tog
istog cveta iscedio med i vosak. Ni u ~emu se nisu mogli da slo`e, ~ak
ni u pitawu je li vazduh prethodio vodi.
Wihove razmirice su qutile Sadnu i Geoma a ni Uma ih nije
odobravala. Javora je, jo{ dok su bili deca, shvatila da je Letras, iako
mla|i i fizi~ki neja~i, previsoka sena iz koje bi Danior {to pre morao
da iza|e.
Letras misli da se `ivot u Nizini ve} rascepio u tri dela: da je u
jednom delu dominantna ma{ta Boga, u drugom zakon prirode a u tre}em
imaginacija ~oveka - da danas moje varijante uzimaju i od Prirode i od
Iskona i od o~eva. Priroda im puni u{i grmqavinom i pquskovima a otac,
ded, praded i ~ukunded zvukovima metala, klesawa, tesawa, kovawa. Iz
iskona dolaze krik, jecawe, zapomagawe, usklik i ushit. Iz iskona su i
bat koraka, pqesak, tuga i radost. Letras misli da se vi{e uzima od
prirode i ~oveka nego od iskona. Misli da je Iskon mawe dare`qiv.
Veruje da sam to i sam zapazio jer da to nisam uo~io, ne bih Iskonu
omogu}io da mu uspavane funkcije bude ~ovek i priroda: ~ovek odnosima
a priroda lepotom i zastra{ivawima. Ne bih, na primer, sluh budio gromovima i vetrovinama niti bih neja~e stra{io potresima i zverima.
Danior ne misli tako. Na Orosu je ~uo da je sve iz Velike semenke i
da bi deoba, da je ima, bila isto {to i razdvajawe o~iju i vida, u{iju i
sluha.
Javora je uspela da i u ovoj polemici pomiri sinove. Izmirila ih
je pri~om da je sve izumeo Bog: i grom i muwu, i buku i ti{inu, i bi}e i
nebi}e. Bra}a su jedno vreme `ivela bez vlastitih mi{qewa. Prepri~avali
su razgovore sa ocem i majkom ne izri~u}i sud o onom {to su ~uli.
Primetili su da ih samo ideje sva|aju.
Primirje je kratko potrajalo. Letras je napisao novu pesmu i od
Daniora tra`io ocenu. Daniora je odu{evilo savr{enstvo iskaza ali ne
i primerenost ideje.
Letrasove pesme su te{ko nalazile po{tovaoce i to neprihvatawe
je podstaklo Daniora da pomisli da je svaki uspeh, pa i uspeh u pesni{tvu,
zavisan od stepena poistove}ivawa. Ko u delu na|e vi{e sli~nosti sa sobom,
svojim radostima i svojim stradawima, privr`eniji je umetnikovim
stavovima. Pojedinac je sre}an samo ako je okolina podvrgnuta wegovom
duhu. Poezija, naprotiv, nije uvek radosna vest. Posebno to nije Letrasova
najnovija pesma. A nije zato {to je u woj li~no zaseweno op{tim.
Letras je druga~ije mislio: da pesma ne sme da bude subjektivna
po{to se u wu ne ugra|uje li~ni do`ivqaj ve} sudbina mno{tva.
212
Amnezija / 16. Odniz
Danior je uveren da je ~ovek dovr{en ne samo gra|om i konstrukcijom tela ve} i gra|om i konstrukcijom duha. Nedovr{en je samo do`ivqajem, iskazivawem i transformisawem stvarnosti koju je nasledio.
Letras opovrgava svaki sud o dovr{enosti. Duh je samo mogu}nost da
se iska`emo, nikako kona~nost pojedinca. Kao {to se telo, odrastaju}i,
mewa i preobra`ava iz lica u lice, zavisno od `ivotne dobi, ishrane,
zdravstvenog stawa, tako se i duh razvija i iskazuje. Mozak je, mo`da,
dovr{en gra|om, ali ne i umom. Kao {to ni glina, boja ili vosak, samim
tim {to su dovr{eni gra|om, nisu dovr{eni oblikom, nijansom li~nog
izgleda, tako ni mozak nije dovr{en ro|ewem. I wega }e da dovr{i neki
slikar, vajar ili pesnik, ali taj, koji }e da ga dovr{i, ~ami u semenu. Mozak
bi, dodu{e, i{~ezao bez hrane i vode unato~ ~iwenici da ni hrana ni voda ne odre|uju da li }e neko da bude uman ili malouman, skulptor ili kova~, slikar ili moler. Program je u semenu i iz semena je po~etak, nastavak
i kraj.
Ni jedan wihov razgovor, ~ak i o problemima na koje su gledali jednako, nije protekao bez poku{aja da jedan zaseni drugog. Obojicu je, u isto vreme i iz iste pobude, mu~ila zagonetka jesam li samo u iskonu ili
sam i u iskonu i u iskustvu potowih: egzistiraju li prethodni i potowi
odvojeno ili su u svemu i po svemu jedno i jedinstveno bi}e. Letras je u
vi{e prigoda dokazivao da i ja, kao i sunce, pro`imqem svaku individualnost i da bez mog prisustva ni razbor ni ma{ta potowih ne bi imali
osobinu kao {to ni cvet bez svetla ne bi imao boju. Danior je, dakako, imao
opre~no mi{qewe: da su materija, to jest telo, i duh, to jest i s k o n, nerazdvojni - da materija i nije ni{ta drugo doli stvrdnuti duh i da ih ne
bi trebalo odvojeno promatrati i tuma~iti. Nije odustajao od uverewa da
su prethodni i potowi ista osoba, od iste gra|e i od istog duha, i da razlika u izgledu i poimawu ne umawuje wihovu jednakost.
Neslagawa su se jo{ vi{e uve}ala kad se Danior o`enio. Una je
odmah stala uz mu`a i odlu~no zastupala Daniorovu tezu da su duh i tvar
isto i da naporedo odrastaju, ja~aju i postaju svesni da zajedno vole, boluju, strahuju, da se zajedno smeju i igraju, jedre i svewuju i da zajedno misle i ma{taju, da se materija, budu}i je skrutak duha, sama od sebe razmna`a
i da, usled neprestane kretwe i te`we ka novom i druga~ijem, mewa izgled i da se, iz istih uzroka, razvija osetom i ose}awem, pam}ewem i saznawem.
Letras se nije predavao. Nastavio je da pi{e pesme i da u wima
dokazuje da tvar nije zgru{ak duha, da je to, bra}a-blizanci bi bili istovetni i duhovnom osobinom a ne samo licem: bili bi jednako sna`ni i
213
Amnezija / 16. Odniz
odva`ni, umni i ose}ajni, dobri i nevaqali; da je materija kruto stawe
duha, ni`a vrsta bi ~inila i ose}ala {to i vi{a pa bi golub bio dvojnik
~oveka a ~ovek Boga.
Daniora je prva podr`ala Uma, zatim Sadna i Avila. Geom se nije izjasnio unato~ ube|ewu da su od pratvari i iskon i telo.
Inigo i Ibis nisu u~estvovali u raspravama niti su se izjasnili
na ~ijoj su strani a izbegli su sve to zato da ne potaknu zapretani sukob
s bratom Laubom a i zato {to su ~esto uzlazili na Oros.
Da su bili sasvim uvereni da sam gde misle da jesam i da mogu da ih
~ujem, pitali bi me kome sam privr`eniji: da li Danioru ili Letrasu.
Na wihovo pitawe bih, bez oklevawa, odgovorio da sam oduvek verovao da
i duh, kao i vazduh, ima tri agregatna stawa:da je na po~etku plinovit a
zatim te~an i krut - da je najpre ~e`wa, uzdah, qubav i strast a potom semena kap, pa zametak i telo. Tako bih odgovorio da znaju da odgonetaju moje poruke. Doznali bi da mi je bli`i Daniorov stav jer ni sad, iako bez
vlastitog lica, ne mislim da sam samo duh.
Verovatno se Uma setila {to sam joj govorio dok smo, zagrqeni,
{etali i verovatno je, podstaknuta tom uspomenom, prihvatila Daniorovo
a ne Letrasovo mi{qewe.
Dvadesetak godina ranije, u vreme kad Danior i Letras nisu znali
misliti, Inigo i Ibis su uza{li na Oros da se svide devojkama koje im
je namenila Uma i da ih svedu u Nizinu. Hteli su da se o`ene istog dana,
no Sadna je ocenila da je tako {to nemogu}e po{to Inigo, kao kraq, mora da ima kraqevsku svadbu. Ibis se nije usprotivio. Tako se Inigo
o`enio u maju a Ibis u junu. Inigova supruga Reina je bila dve godine mla|a
od Ibisove `ivotne saputnice Jeine. Obe su bile lepe i razborite i obe
su mogle da budu kraqice.
Na svadbama su bili svi osim Lauba. Bio bi on da koji mesec ranije
nije oti{ao da se upozna sa Peludom i Poezom.
Posle vesele svadbe do{lo je veselo ro|ewe. Inigo i Reina su stekli sina i nadenuli mu ime Anor. Na ovo ime se Anor odazivao do svoje
devetnaeste godine. Onda su ga nazvali Maludom zbog jedne neobi~ne
fizi~ke mane.
Princ je odrastao u lepog i pametnog mladi}a. Bio je visok i vitak,
s modrim o~ima i napu}enim usnama, rumen u licu i tvrd u du{i. Jednom
re~ju, sasvim normalno telesno razvijeno ~eqade. Sve mu je, srazmerno godinama, raslo i naraslo - sve, sem uda. Ud mu je ostao onoliki i onakav koliki i kakav je bio na prin~ev dvanaesti ro|endan. Tu nije ni rastao ni
214
Amnezija / 16. Odniz
odrastao. Tu je ostao de~ak. Neko ko je udom okrat. Do punoletstva se nadao,
od punoletstva je shvatio da na tom mestu ne}e odrasti. Bilo mu je ime Anor
i to ime bi mu zasigurno i ostalo da ga qubavnica Imera, ponesena
stra{}u, nije svukla dogola. Otad nije Anor ve} Malud.
Posle tog otkri}a Uma mi je re|e slala poruke. ^ekala je da si|em
u seme i postanem mu`evnije mu{ko. Memora se ponadala da }e da se zaustavi razmno`avawe i da }u, umesto kroz seme, da se vratim kroz duh. U duhu
je, za razliku od semena, sve uve}ano. Filius je bio zadovoqan, i to ose}awe
nije krio, {to kraqev sin nije teosin. Materijan se mnogo uzbudio i sve
poduzeo da opovrgne pri~u da je materija po~ela da hlapi i da se, srazmerno tome, uve}ava duh. Sadna se pitala ko }e od Iniga da preuzme krunu.
Sve ih je, {to iz ovih, {to iz onih razloga, potresla Maludova
nesre}a. A i mene je, da istinu ka`em, zaokupqalo pitawe gde se zdenu tako
vredna stvar. Nije ledenica pa da se istopi.
Dvorjani su istog momenta posvedo~ili da kraq voli kraqicu ali
da je nezadovoqan {to mu je rodila ni sina ni k}er. Dvorjani su smislili
pri~u da je Maludova mana prouzro~ila pitawe o~instva: da je do kraqevih u{iju do{ao {apat da je kraqica vi|ana u dru{tvu sve{tenika Peda
i da se u Dvoru {apu}e da Inigo nije Maludov otac.
Reinu nije zabrinula dojava. Setila se da je tog maja, kad je Malud
za~et, bila samo sa Inigom. Boravili su u lova~koj ku}ici. Okru`ivale
su ih `ene. Ni telohraniteqi nisu bili mu{karci.
^im je ~uo {ta se u Dvoru {apu}e, sve{tenik Ped se, kao kroz maglu,
setio da je u kraqicu bio ludo zaqubqen ali nije mogao da se seti je li
tri dana pre svadbe ili sedam dana posle ven~awa proveo pove~erje sa kraqicom.
Princ Malud se kratko vreme dopisivao sa sve{tenikom Pedom. U
svakom pismu se zahvaqivao za darove. Molio je Peda da mu pomogne da se
pomiri sa ocem. Ped mu je na sva pisma odgovorio. Ni u jednom odgovoru
nije izrekao obe}awe. Svi su govorili da Malud li~i majci. Iniga su nervirala zlobna {aputawa pa je prestao da vi|a sina. Malud je rastao podaqe
od oca. Sa stricem Ibisom se ~esto susretao. Pose}ivao je i strica Lauba.
Ocu Inigu nije prilazio.
Filius je tra`io da se Inigo pomiri sa sinom i taj svoj zahtev
opravdao hipotezom da je Maludov ud dopola telo a otpola duh i da je
vidqiv samo materijalni deo. Uveravao je Iniga da su i ostali delovi tela
du`i nego {to ih vidimo a ne vidimo im celinu zato {to im je nastavak
svetlost, duh, energija.
Stegina je istim argumentom opravdala svoj predlog pomirbe.
215
Amnezija / 16. Odniz
Materijan se nije usprotivio ni Filiusu ni Stegini jer je i sam
`eleo da se otac i sin pomire.
Umu je interesovao materijalni deo a Memoru duhovni pa su i one,
svaka zbog svog razloga, izrazile `equ da se Inigo i Malud nagode.
@ene ne bi bile ono {to jesu da se ne interesuju i za najmawe stvari.
Malud je imao vi{e devojaka nego wegovi vr{waci. Samo neke je privukla kraqevska loza. Ve}inu je namamila znati`eqa. S tih razloga mu je
pri{la i lepotica Vitka i, u momentu nepa`we, zatrudnela. Princ je pristao da se ven~aju i steknu potomstvo.
Vitka je rodila sina Argila. Tih dana su u palatu, {to sa odobrewem,
{to kradomice, nahrupile `ene i devojke, stare i mlade, lepe i ru`ne sve sa jednim ciqem: da provere je li Argil nadma{io oca ili mu je
nasledio nevoqu.
Uma se tih dana nije odmicala od panoskopa. Jedanput se ~ak pogurala sa sestrom Memorom. Malud je svakodnevno ulazio u de~iju sobu da vidi ono {to kod sebe nije video. Kako je Argil rastao, a sa wim i sve ostalo, i u Maludu je narastala radost {to je posejao zdravo seme.
Unato~ svemu Inigo je ostao pri odluci da Malud ne mo`e da ga nasledi. Da bi mu od Istorije sakrio manu, re{io je da mu biografiju skrati
i svede na ~iwenice kojih se ne}e postideti kad se, po isteku Prvog
naniza, u novi `ivot vrati.
Argil je od deda nasledio palatu i u palati deo imovine. Baba Reina
mu je zabranila da se slu`i stvarima koje mu je Inigo darovao.
„Uspomenu ne smemo razbiti a tawur je lomqiv“, upozorila je unuka.
„ U tu|e se}awe je nepristojno zavirivati“, odmakla je ogledalo. „Uspomenu
ne}emo tro{iti“, uzela mu je pero iz ruke.
I tako iz dana u dan. ^im bi primetila da je blizu nekog predmeta,
odnela bi predmet u spremi{te. Iznela je posu|e i vr~eve, name{taj, svetiqke, prostira~e, slike, statue, ode}u, obu}u i sve drugo {to bi Iniga,
kad se iz Drugog naniza vrati, moglo da podseti da je u prvom svom `ivotu bio kraq Geofrene i da mu je ona bila supruga. Sama je ulazila u spremi{te i tu dugo i ne`no brisala pra{inu. Argil bi ponekad zavirio za
wom ali ne bi ulazio. Nije hteo da joj se me{a u se}awe.
„Otkud jednoj Oro{anki, koja zna da je ve~na, potreba da ~uva tro{ne
stvari?“ pitao je sve{tenika Morusa.
„Oro{anima se osipa vreme a vama i vreme i telo“, rekao je Morus.
„Jerseni se mewaju i te promene na telu i u shvatawu im omogu}uju da budu
216
Amnezija / 16. Odniz
svedoci da se i vreme ra|a, sazreva, stari i umire. Oro{ani su nestalni
vremenom ali im tu nestalnost ne pokazuje wihovo telo. Da se ne se}aju
da su u prvom `ivotu bili nestalni, ne bi uop{te znali da je `ivot mena.
Mislili bi da su zvezde ve~ne i da seme ne prelazi iz cveta u cvet.
Verovali bi da je sve oko wih ve~no. Pro`iveli su, me|utim, sve faze prolaznosti, bili maloletni i punoletni, nejaki i sna`ni, sre}ni i nesre}ni,
stari i mrtvi, i iz tog i takvog `ivota iza{li sa se}awem. Eto, tu je odgovor za{to besmrtnici neguju i ~uvaju privremene stvari.“
„Mora}u da se pripremim za budu}nost“, pomislio je Argil i preselio u novu palatu.
U novoj palati je sve bilo wegovo.
Onda se u wega zagledala princeza Kela. Upoznala ga je na Orosu i
otad nije prestajala da sawa o silasku u Nizinu.
Argil je pristao da se ven~aju unato~ strahu da }e i wemu, kao i dedu Inigu, `ena da rodi „ni mu{ko ni `ensko“.
„Zemqa nikad nije rodila“, kazao je sve{tenik Morus, „ali nikad
nije ni odbila da se ulo`i u tu|i plod. Zemqa ne ra|a: {to se od we uzme,
mora da se vrati. Uzmu se metali i minerali pa joj se vrate.“
Argil ne}e da ula`e i da posle ru{i one u koje je ulo`io. Ne}e da
se ugleda na zemqu.
Tvrdo veruje da je du{a u svakoj ~estici ma ta ~estica bila `elezo,
so, {e}er, krv. U ~estici je du{a ~estica, u telu telo; u deli}u je misao
deli}, u celini celina. I emocije mogu da budu i }elija i telo, i semenka i stablo, i de~ak i starac. Ube|en je da `elezo, dok je izvan tela, misli, ose}a, predose}a i pamti kao `elezo a da, kad postane telo, sti~e osobinu tela i da ~ini, ose}a misli, izmi{qa i pamti {to i telo. Veruje da
su tvari, bez obzira na veli~inu, li~ne samo dok su izvan tela. Misli da
svaka ~estica mo`e da ima i odliku sebe i odliku zdawa u koje je ugra|ena
- da je li~nom osobinom ve~na a funkcijom privremena. Uveren je da je
privremenost u celini a ne u pojedina~nosti.
„Samo neseja~i su ve~ni“, opravdava se supruzi Keli kad god ga pita za{to ne}e decu.“ Na Orosu sam ~uo da ne umiru oni koji ne ra|aju. Ne
bih hteo da svedem sebe na to da proklijem i procvetam i da, kao cvet, svenem u seme. Ne}u da putujem u Drugi naniz. Ne}u da na putu ka ve~nosti
budem voda, sneg, vazduh... Ho}u da ostanem ovakav kakav sam. Pametnije je
da budem neplodna glina nego otac unaka`enog.“
Kela ne misli da metali i minerali, fosfor i sumpor umeju da misle. Nije se uverila da su iz zemqe emocije: da brazda voli brazdu, prah
pra{inu. Nedokaziva je i postavka da voda voli vodu, metal metal, mine217
Amnezija / 16. Odniz
ral mineral. @elezo je i u krvi i u spana}u ali krv i spana} ne ose}aju
isto. Qubav ustalasa krv a ne spana}. Nisu isto glava kupusa i glava zeca mada obe piju vodu i uzimaju metale i minerale. Ne dolazi razum iz jela
i pi}a ve} iz bitka bi}a. Ne obasjavaju um jutra niti ga mra~i maglu{tina
ve} nada u sutra i su{tina. Kela zna da telo od zemqe uzima tvari ali ne
misli da su tvari izvor misli i ose}awa, ma{te i se}awa. Zemqa hrani
i napaja telo, mewa mu te`inu i snagu, ali je bez upliva na su{tinu. Zemqa
ne odre|uje ko }e da bude uman a ko malouman, ko plemenit a ko zao. Ne
odre|uje ni koliko }e ko da `ivi. To ne odre|uje zemqa ve} seme. @ivot
ne ni~e iz zemqe nego iz semena. Iz semena su i `ivot i smrt. Iz semena
su i radost i `alost, i qubav i mr`wa, i strah i bezbriga. Zada}a zemqe
je da odr`i ve} stvoreno. Bez we bi i du{a i telo svenuli.
Kela je na Orosu ~ula, i u to, {to je gore ~ula, veruje, da biogeni, zdru`eni u telo, postaju jedno i da isto misle i ose}aju. Samosvojni su samo
dok su razdvojeni i osamqeni. ^im se udru`e, gube samosvojnost.
I Vitka misli {to i Kela: da vi{e osobine ne bi bilo bez zdru`be
ni`ih osobina. Misli da ni Boga ne bi bilo bez udru`enosti ni`e i vi{e
vrste.
Malud je daleko, u planini, pa se ne zna da li jo{ uvek veruje u
Materijanovu pri~u da je na Po~etku postojala samo semena tvar i da su
iz we biqke, `ivotiwe i qudi. Iz prasemene tvari su i voda i vatra.
Inigo je prestao da veruje u mo} semena onog dana kad je doznao da mu
sin Malud „nije u ga}ama odrastao“. Danas u svakoj prilici i na svakom
mestu govori da }e „svi oni koji imaju lice da postanu duh i da u svom novom
`ivotu ne}e imati tela“- da }e i na Orosu i u Nizini da `ive siluete i
da }e te `ive senke mo}i da misle, ose}aju, ma{taju, govore i pamte ali
da „ne}e mo}i da se razmno`avaju i pokazuju mu{kost“.
Od Maludovog odlaska Reina nije u~estvovala ni u jednom razgovoru.
Svim ~ulima se okrenula ka planini i odozgo ~ekala poruke: i {ta je Malud
ru~ao, i {ta je ve~erao, i da li je za{ti}en od studeni i zveri. Pla{ila
se za sina i taj strah joj nije dopu{tao ni da razmi{qa ni da govori. Bila
je, takore}i, zanemela. Posebno se ra`alostila onog dana kad je spremnik,
u koji je iz Dvora prenela Inigove i Maludove stvari, izgoreo. Patila je
ali nije odala tajnu da je po`ar podmetnuo Inigo i da ga je na to navela
brzopleta odluka da izbri{e uspomenu na sina i poni{ti dokaze da je
prestolonaslednik imao „ud deteta“. Inigo nije znao da je u spremi{te,
u kojem su bile samo Maludove stvari, Reina prenela i wegove stvari.
Po`ar je zaustavio pri~u da je Inigova oporuka krivotvorena i da
je, zahvaqu}i tome, na presto, umesto Maluda, zaseo wegov sin Argil. Nije
218
Amnezija / 16. Odniz
se pouzdano znalo da li {apu}e istina pa je, u strogoj tajnosti, provedena istraga. Po`ar je u{utkao dvorjane.
[utwa je potrajala samo dve-tri sedmice. Onda se javilo novo
„svedo~ewe“: da je Inigo ostavio presto kraqici Reini ali da ga se ona
odrekla u korist unuka Argila.
Tre}a pri~a poni{tava obe prethodne „svedo~ewem“ da je na skrovitom mestu na|en original zave{tawa i u wemu Inigova `eqa da ga nasledi unuk Argil uz uslov da „ni jednoj devojci ne da seme.“
^etvrto „svedo~ewe“ se svodi na to da je Inigo, vide}i da bolest ne
jewava i da mu mrak sve upornije su`ava svest, zapovedio da se sa wiva,
iz povrtwaka, vo}waka i {uma prikupi seme i da se biqke saseku; da se
u torovima, sviwcima, {talama i peradarnicima ostavi samo po jedna rasplodna `ivotiwa. „Neka Argil, po dolasku na presto, zatekne isto onoliko ni`ih `ivih vrsta koliko ih je Timuru dovedeno sa Orosa. Seme i
stoku zakqu~ati i kqu~eve predati mladom kraqu da sam odlu~i gde }e
da produ`i a gde da ugasi `ivot. Neka se uveri da je nasledio mo} da upravqa `ivotima drugih. Neka spozna da je u wemu bog.“
Ne mogav{i da otrpi tolika sa{aptavawa, Argil odlu~uje da se
skloni u odaje u kojima je pre krunisawa `iveo. Dolazi pred ulaz u to krilo Dvora i otkriva da ni jedan kqu~, kojim se slu`io dok je bio princ,
ne mo`e u bravu.
Vratio se u kraqevske odaje. Te no}i se kraqica dugo umiqavala da
bi od kraqa izmamila seme i da bi mu rodila lepog i zdravog sina Gorka.
Bez tog deteta Sadna ne bi mogla da uveri saoceme da Maludov „okrat“ nije u semenu.
Istraga je utvrdila da su pri~e o krivotvorewu Inigove oporuke smislili i u javnost proturili Ibis i Jeina. Oboje ih je naqutila Inigova
i Reinina dvoli~nost prema Laubu i wegovim sinovima Danioru i Letrasu.
Ozlojedila ih je i nekorektnost prema Maludu. Smislili su te pri~e da
bi Iniga opomenuli a Argila naterali da se odrekne krune.
Istra`iteqi su uspeli da kroz prozor u|u u zakqu~ano krilo Dvora
i da otkriju i ono o ~emu se nije {aputalo: da su odaje, u kojima je pre krunisawa stanovao Argil, prepune Maludovih stvari. Ispitano je nekoliko
dvorjana i ustanovqeno da je uno{ewe poku}stva organizovala kraqica
Reina. U~inila je to nakon {to se pokajala {to nije za{titila sina i {to
nije spre~ila wegov odlazak.
Uma je o svemu bila obave{tena ali ni{ta nije poduzela jer je, kao
i Sadna, strahovala da varnica ne plane u po`ar i da sva|e Timurovih potomaka ne razjedine i ne podele Geofrenu. Timur nije vi{e me|u `ivima
219
Amnezija / 16. Odniz
a Sadnin autoritet se sve mawe uva`ava. Uma se bojala Memorinog
predvi|awa da }e Geofrenom da zavladaju teosini.
^im su ~uli da je otkriveno da su oni autori la`nih pri~a o Inigu,
Ibis i Jeina su napustili Geofrenu i na{li uto~i{te u Kardiji gde je
ve} `iveo wihov sin Onad sa porodicom.
Uma nije bila zadovoqna {to se Ibis i Jeina nisu posavetovali ni
s wom ni sa Sadnom a ni meni nije bilo svejedno da me rodbinske zajedice
dele i raznose ~as na jednu a ~as na drugu stranu Jersene. [to se niska vreme
na vi{e odnizuje, sve jasnije uvi|am da se jaz izme|u mene i mojih varijanti produbquje. Nisu tome uzrok samo razlike Po~etka i Nastavka nego
i uticaji uglednika Orosa i Umina `eqa da se {to pre vratim.
Argila nije ni ra`alostio ni obradovao Ibisov i Jeinin odlazak.
Mu~ilo ga je sasvim drugo pitawe: za{to mu se, kao zemqi, nije vratilo
ulo`eno. Zemqi se vrati svaka ulo`ena troha i zato stalno li~i sebi. On
je u sinove ulo`io sebe ali ga ni jedan od wih dvojice, ni Gork ni Nuj,
nije ni~im ponovio. Li~no iskustvo ga je uverilo da sin i otac nisu
isti.
Malud je `iveo u planini i do wega su vesti, kao i vazduh, stizale
prore|ene.
Letras i Danior se nisu izjasnili a i Laub se zavio u {utwu.
Geom i Avila su `iveli na ostrvu Mimiku bez mogu}nosti da primaju i {aqu poruke.
Argilov i Kelin stariji sin Gork nije dugo ~ekao na krunu. Krunisan
je ~im je provereno da mu u ga}ama nije okrwak i odmah naredio da se ukine
„kult mu{kosti“. Zabranio je javno pokazivawe slika i statua koje na bilo koji na~in podse}aju na „intimni ~in“. Zabranio je i najmawu
razgoli}enost u odevawu. Nije bilo dopu{teno javno iskazivawe qubavi.
Pozori{ne predstave su strogo cenzurisane.
Tri puta je odbijao da se o`eni.
„O`enio bi se kad bi znao da }e supruga da mu rodi k}er“, opravdavala
ga je Kela Umi i Sadni. „Boji se polupraznih ga}a.“
Ven~ao se tek kad mu je Uma obe}ala da }e, o`eni li devojku s
mlade`om ispod leve dojke, biti ponovqena wegova mu{ka osobina.
„To dete ne}e biti samo Va{ sin“, rekao mu je Umin izaslanik, „nego
Vi. Bi}e kopija Va{e mu{kosti.“
Dok to obe}awe nije izre~eno, odbijao je da se o`eni. Mnogim devojkama je razgrnuo grudi dok se pred wim nije na{la Siwa. U{ao je u prvu
bra~nu no} sa nadom i to ushi}ewe je potrajalo sve dok se na licu Akila
220
Amnezija / 16. Odniz
nije po~ela javqati razlika izme|u oca i sina: najpre razlika u boji o~iju,
pa u silueti puti, pa u visini ~ela i debqini usana a posle i u na~inu
hoda, gestikulaciji, boji glasa i umnosti. Akil se odmicao od o~evog lika kao klica od zrna. Sve je imao du`e i krupnije od oca: nos, u{i, vrat,
ruke, noge, prste i - {to je najva`nije - ud. Akil je i tu nadma{io oca.
Zatim je Gorku re~eno da jo{ jedanput proveri svoje seme. Proverio
je seme i stekao sina Nuja. Re~eno mu je da Nuj ne}e biti samosvojan nego
da }e da ponovi `ivot predaka. Verova}e da je ve} `iveo i da je u novo telo
u{ao starim iskustvom. Tako su mu rekli na Orosu. U Nizini je ~uo
druga~iju pri~u: da }e Nuj da ponovi `ivot svoga oca i da je zato neophodno da Gork napi{e svoju biografiju i da uveri Nuja da je ve} `iveo i da
je biografija, koju }e da prepi{e, opis wegovog prethodnog `ivota. Gorku
su se svidele obe pri~e. Nastoja}e da ih ostvari. Uveri}e Nuja da je ve}
`iveo i da je biografija wegov `ivotopis.
„[ta }e da bude ako Nuj otkrije prevaru?“ pita me Biopis.
„Tu|i `ivot se mo`e pripisati sebi ako je mrtav onaj ~iji se `ivotopis uzima“, ka`em Biopisu. „Gorkova biografija mo`e da postane
Nujeva samo na papiru. Budu}nost }e da prona|e napisano i da mu poveruje. Gork }e da bude zaboravqen jer u prona|enom rukopisu ne}e biti wegovo ve} Nujevo ime. Zaustavimo to.“
„U}i }u mu u svest“, ka`e Biopis, „i navesti ga da spozna da iz `ivota oca ne nastaje `ivot sina.“
„Kad vidi da mu Nuj nije kopija“, ka`em Biopisu, „za~udi}e se isto onoliko koliko sam i sam bio iznena|en kad sam uvideo da u seme nisam
ulo`io svoju samosvojnost - isto tako }e da se zabezekne kad opazi da iz
wegove vlastitosti izrasta sasvim drugo i dotle nepoznato sopstvo.“
Biopis je u~inio obe}ano i Gork je odustao od namere da Nuja poistoveti sa sobom. Obojici sinova je zabranio da izlaze iz Dvora. Iza|u li,
otkri}e se da mu ne li~e. Pusti li ih me|u dvorjane, kaza}e da je, umesto
uspomene na se, stvorio zaborav.
@eqni da se predstave javnosti, Akil i Nuj preina~uju tekstove
o~evih ukaza i zakona. U Geofreni se postepeno ukidaju stare obaveze i
navike. Stvara se nova slika krajolika, ukr{taju se `ivotiwe i kaleme
vo}ke. Odbacuje se stara ode}a i obu}a. Gork zabrawuje da sve{tenstvo
mewa na~in obavqawa bogoslu`ja i tekst zabrane daje sinovima na prepisivawe. Sinovi preina~uju tekst i dozvoqavaju da se bogoslu`je izvodi
prema li~nom opredeqewu sve{tenika. Gork propisuje da svako ro|ewe bude
upisano samo u verske kwige a prepis propisa dozvoqava i kori{}ewe svetovnih kwiga.
221
Amnezija / 16. Odniz
Doznav{i da se u Geofreni ne `ivi prema wegovim propisima i da
su zaveru organizovali wegovi sinovi, Gork nare|uje da se Akil i Nuj oteraju iz Dvora. ^im su pro{li kroz kapiju, bra}a uvi|aju da nova stvarnost
nije identi~na wihovim zamislima. Otkrivaju samovoqu podanika i
neusmerivost procesa `ivqewa. Ustanovquju da „u semenu nema ni bo`ije
ni qudske voqe“ i da o~evi propisi i wihove preinake nisu uva`ili zakoni semena.
Siwa nije mogla da pre`ali izgon sinova. Improvizuje sva|u sa
mu`em da bi stekla razlog da iza|e. Odlazi da tra`i sinove. Pomislila
je da bi mogli da budu sa Maludom i po{la za svojom mi{qu. Na{la ih je
i uspela da se dogovori s wima. Zatim se vratila u Kamival i izvinila
se mu`u. Do{lo je do obostrane ne`nosti. Iskoristila je momenat predaha da Gorku sla`e da je od sinova stigla poruka i u poruci pretwa da }e
da „skrate svoje udove ako ne budu pomilovani i vra}eni u Dvor.“
Pre nego }e ih pomilovati, Gork nare|uje posluzi da svu wegovu
imovinu razmesti u sedam odaja i odaje zakqu~a a kqu~eve preda prin~evima. Sinovi }e da naslede one odaje ~ije izvuku kqu~eve. U jednoj odaji je
kruna. Kraq }e da postane onaj ko dobije kqu~ od odaje u kojoj se ~uva kruna.
Ube|en da je u svakom izlivu wegovog semena normalno razvijen ud,
Malud je po celoj planini namno`io sinove. Neki su svetlost dana
ugledali wegovom zaslugom a neke mu je pripisala ma{ta `ena. Iz tog
mno{tva pri~a izdvajam sudbine sedmorice. Jednog sina je poslao Poezu.
Neka mu dete odraste u mestu u kojem je prvi Jersen ro|en. Neka razgleda
palatu u kojoj je i sam bog `iveo. Tamo }e da ga o`ene i da se uvere da je
„punih ga}a“. Drugog sina je otpremio u Kefaliju. Neka se i tamo osvedo~e
da je Malud otac mu{kar~ine. Tre}i sin je ispra}en u Somu. Neka rodbina vidi da Malud nije nevoqnik iz pri~e. ^etvrti sin je odveden u
Kamival. Neka se baba Reina uveri da poruke koje je primila s planine
nisu la`ne. Neka vidi {to kod sina nije videla. Peti sin se na{ao u
Kardiji. Tamo je Petala okupila lepe Oro{anke pa }e lako da proveri
mu{kost Maludovog sina. [estog sina je odveo s druge strane planine. Dole
se ni{ta ne zna o Maludu. Neka dete samo sebi stvori stvarnost. Neka izmisli {to nije videlo i {to nije ~ulo. Malud bi hteo da proveri je li svedo~ewe o wegovoj zloj sudbini `ivi u semenu. Onda je naredio da mu se dovede
sedmi sin. Ime mu je Galub.
„U wemu sam, u wemu je sve {to jesam“, rekao je svojim dvorjanima.
„On je onakav kakav }u da budem kad se ponovo rodim. Ko ga vidi nagog, sazna}e ho}u li vaskrsnuti osaka}en.“
222
Amnezija / 16. Odniz
Galub je odbio o~evo tra`ewe.
„Nagog me mo`e da vidi samo supruga“, poru~io je ocu.
„O`enimo ga“, ka`e Malud.“ Na|imo mu najlep{u devojku na Orosu.“
Galub je pristao da se o`eni uz uslov da otac i on razmene identitete.
Tako Galub postaje Malud. Deset godina `ivi pod imenom oca. Putuje
po Jerseni preru{en u oca i koristi svaku priliku da `enama poka`e
svoj veliki ud. Naro~ito je aktivan me|u sve{tenicama. Svedokiwe mu
mewaju ime. Nije vi{e Malud ve} Velud. Svidelo mu se to ime. Zadr`a}e
ga i po povratku na planinu.
@eni Ninonu i pri`eqkuje da mu rodi Maludovog dvojnika. Hteo
bi da mu sin po svemu bude jednak Maludu sem po udu. Sawa o tome da ocu
Maludu doka`e da je i u unuku ~itav udom.
Ninona ra|a Artusa. De~ak ne li~i dedu. Onda Velud ide od devojke
do devojke. Ni jedan sin ne li~i dedu. U me|uvremenu se razvodi od Ninone
i preseqava u novu palatu. Artus ostaje s majkom. Velud se ven~ava sa
Kasisom i ona mu ra|a Oruda. Ni Orud nije Maludov dvojnik. Nasewuje jo{
nekoliko lepotica a onda vi{e na put ne ide bez Kasise.
Svakog Veludovog sina Malud je pa`qivo pogledao da bi se vlastitim
o~ima osvedo~io da je u semenu svakim delom tela razvijen dokraja i da }e
ba{ takav da bude kad se ponovo rodi.
Reini je od radosti zaigralo srce. Argil je po`urio da se pohvali
Keli da u Maludovom gnezdu nema okrwaka.
I Velud je bio sre}an {to je uspeo da uveri oca da mu u semenu nema
mane i da mu na porodi~nom stablu ne}e biti uveoka.
Uma mi se otad ~e{}e javqa. Memora je prestala da pri~a da je duh
mo}niji od materije. Vitka se nije izjasnila. Inigov grob se celom du`inom raspukao.
223
Amnezija / 17. Odniz
17. ODNIZ
Uma je uokvirila sunce oblacima i tom slikom me podsetila da sam
u osobi koja misli da je bog Nizine. @ivi}i su se pre mene setili da sam
petim delom sebe u Jasamu Jedanaestom i da se, stoje}i pred ogledalom, pitam
gde sam samosvojniji:u ma{ti ili u iskustvu. Ma{tu nisam smislio da bi
svedo~ila ve} da bi mojim varijantama u~inila `ivot lepim i sadr`ajnim i da bi ih uvela u budu}nost. Ni se}awe nisam izumeo zbog sebe. Ni
ose}awa, ni uzdawa. Sve sam namenio potowima jer sam, odmah po saobra`ewu sa Klijamom, shvatio da }u mo}i da se vratim ceo samo ako u seme
ulo`im sve. Znao sam da }u do povratka da budem u wima. Od po~etka se vi{e
uzdam u Drugi naniz nego u silazak duha u `enu. Istolikost sa seja~em nije vaskrsnu}e. Ne ushi}uju me delomi~na ponavqawa, male sli~nosti. To
~ak nije ni najava mog povratka. Dokle god sam drugi, nisam svoj. Li~iti
ocu nije isto {to i biti otac.
Neznatna je razlika izme|u mene i Jasama. Ja u budu}nosti vidim raj
u Nizini a Jasam u sada{wosti. Obojica predvi|amo nailazak sveop{te
usre}enosti. Jasam, dodu{e, ne govori o rajskom vrtu i pomirewu ni`e i
vi{e vrste. On jednakost vidi samo me|u qudima. Ne vidi je u saodnosu
~oveka i `ivotiwe i zato je primereniji qudskoj nadi. Ja ne o~ekujem da
}e raj u Nizini da ostvari ~ovekov rad. O~ekujem dar od semena.
Obe hipoteze, i Jasamova i moja, produkt su imaginacije a imaginacija odstupa od zakona semena. Odstupa i zaboravqa da je u semenu zapisano
da }e ve~nost u Nizini da nastupi tek kad zapo~ne odnizavawe Drugog
naniza.
Kao de~ak Jasam je bio prepun ma{te. Izmi{qao je i {to jest i {to
nije ostvarivo i mislio da je sve {to govori prvi put re~eno. Po ulasku
u punoletstvo prestao je izmi{qati i po~eo da misli. Mislio je {to i
drugi i govorio da je sve {to govori prvi put re~eno. Zatim je u{ao u zrelo punoletstvo i prestao da misli. Ocenio je da je sve {to je mislio i
smislio tu|e i da on ni imaginacijom ni mi{qewem ne postoji kao individualnost. Tvrdio je da svedo~ewe o meni proizilazi iz pitawa da li
sam se, vide}i da sam sina u~inio smrtnim, pokajao i {ta sam poduzeo da
se oma{ka ne ponovi a to isto su pre wega rekli teosini. Pitao se jesam
li potowe namerno u~inio privremenima da bi sebi-iskonu obezbedio
224
Amnezija / 17. Odniz
ve~nost a pred tim pitawem je pre wega bio Samoja. Tu|a su i pitawa „otkud
mi `eqa da se neprestano pokazujem mladim licem“ i „ru{im li starost
iz istih razloga iz kojih bi ih smrvio svaki starac“. Ponovio je druge i
kad se pitao jesam li izumeo smrt da bih iznova stvorio svet. Ube|ivao je
saoceme da je du{a besmrtna ne znaju}i da su to ve} ~uli na propovedima
prvosve{tenika Patera. Nije znao da je citirao Filiusa kad je govorio
da sin nije produ`etak oca: da je prethodno nenasledivo i da je Sin za~etnik `ivota u Nizini. Slavio je mudrost Velikog cara ne slute}i da to isto ~ine Paterovi sve{tenici. Govorio je da je uspomena ve~na tek kad je
primi seme ne setiv{i se da je i to ~uo na Orosu. Pre wega je re~eno da je
„iskon se}awe na Boga“i da to ¥se}awe prelazi s kolena na koleno.’ Pre
wega je Pater kazao da se „Bog uvek iznova ra|a“ i da „~ovek nezaustavqivo odlazi.“ Pre wega su teosini upozoravali na opasnost vra}awa istog.
Pre wega su ukazali na to da bi deca ostala bez do`ivqaja, saznawa i izmi{qawa kad bi o~evi uspeli da se iskustvom utkaju u seme. Bila bi zavisna od oca kao {to je mesec zavisan od sunca. Mislio je {to i saocemi:da
bi iskustva o~eva, da se kojim slu~ajem ra|aju sa decom, odmra~ivala
pro{lost i pripomagala novoro|enima da bez lutawa u|u u sada{wost.
Znali bi ko su i dokle su i u kakva isku{ewa ulaze. Onda se na{ao u
mi{qewu teosina Filiusa da istovremeno ne mogu da sjaju oba dana, minuli i sada{wi, i da dolazak sina podrazumeva odlazak oca. Pile mo`e
da iza|e kad se raspukne quska. Nije wegova ni misao da zasad samo
su{tina vaskrsava i da }e vaskrs iskustva da usledi tek kad iz trajnog protoka ispliva spasonosno seme. Vi{e puta je uhvatio sebe kako misli
Memorine misli da se “uzalud nadaju oni koji o~ekuju da }e da ih ponovi
vlastito seme.“
„Subjekt ne mo`e da stvori sebe“, rekla mu je jednom prilikom
Memora i te wene re~i su postale wegove. „Mo`e da bude otac drugima ali
sebi ne mo`e. Ispuni}e se nada tek onima koji su spoznali da i Stvoriteq
ima svoga prethodnika. Niko nije samo otac: svaki otac je i sin i otac.
I Prvi otac je bio najpre sin pa tek zatim otac. I u drugom svom dolasku
bi}e najpre sin. Biti Bog isto je {to i biti prvi sin po{to su obadvojica od nekoga posejani. U Nizini se {to{ta de{avalo, i grmovi nicali i
rasli, i majke se radovale deci, i vode se slivale u biqke, i sunce krunilo u cve}e. Ali niko nije zapamtio da je `ena, ma i bila svetica, vaskrsnula mu`a. Sve se ra|a u se, sve narasta u se, svagde posebnost, nigde lika
prethodnog. Da je Klijam jednak Ocu, ne bi postojao. Da su deca vaskrs
roditeqa, u Nizini bi postojao jedan i taj jedan bi bio razmno`en. @iveo
bi sa svojim kopijama, i mislio kako deca misle, i `udeo za ~im deca ~eznu.
225
Amnezija / 17. Odniz
Bio bi niko u dru{tvu jednakih. To bi bio pakao na zemqi, ta jednakost
qudi, ta voda bez pene, ta svetlost bez sene. To bi bio uzaludan `ivot, neprepoznatqiv i nevidqiv. To bi bila patwa, tragedija.“
Za~udio se kad je ustanovio da je sve to ~uo od Memore i da je tom
mi{qewu zaboravio izvor. A ba{ wim je kanio da istupi pred pradeda
Peluda. Osramotio bi se kao onomad pred ocem Klicvetom kad je, zaboraviv{i da je to, {to }e re}i, ~uo od teosina Papnora, rekao da Boga ne bi
trebalo tra`iti me|u sinovima, unucima i praunucima.
„Tako je govorio Filius“, opomenuo me otac. „Meni li~no je to kazao
kad sam pitao da li zna gde je Bog. ¥Ne tra`ite Ga ni na Orosu, ni u
Nizini“, rekao mi je. ¥Nije ni me|u drve}em, ni me|u cve}em, ni u vodi,
ni u oblaku. Ne tra`ite Ga i ne ~ekajte Ga. Ne}e do}i iz semena. I{~ezli
}e da se vrate iz Duha. Bi}e opet u kolevci, gladni i `edni, bez misli i
ose}awa, ma{te i se}awa. Duh u kolevku silazi postepeno: od visine se najpre odvoji osmeh i ustreptalost ru~ica i no`ica, onda gugut, pa korak,
pa zatrk, pa skok, razbor, ose}awe, ma{ta, nada, se}awe. A kad Duh sasvim
si|e i kad se sklopi sa sluhom, vidom, wuhom i dodirom, sazna}e se je li
se neko novi rodio ili je neko stari vaskrsnuo. ¥Govori{ Filiusove re~i
i kad se pita{ kako da novoro|en~e, dete bez emocija i mi{qewa, ma{te
i se}awa, bude dvojnik jednom tridesetgodiwaku, kako da mu bude kopija
kad }e do tog uzrasta da se namewa lica i kad na svoj trideseti ro|endan
ne}e li~iti ni sebi-detetu, ni sebi-de~aku, ni sebi-mladi}u. Filius misli da otac i sin nikad ne}e biti izjedna~eni i to wegovo mi{qewe ne bi
trebalo prisvojiti ~ak i ako se odnosi na to da vreme ne dopu{ta nepo{tovawe redosleda.“
Bio bi se i pred pradedom osramotio da se pred sam susret nije upitao je li i ovo, {to }e da ka`e pradedu, tu|e mi{qewe. Setio se, sre}om,
da mu je ded Poez kazao da tu|e mi{qewe brane samo oni koji nemaju svog.
„Ne tra`i se u mi{qewu“, savetovao ga je ded. „U mi{qewu ni~eg
nema sem ideje. U wemu nema ni klice, ni korena, ni izdanka, ni cveta.
Od mi{qewa niko nije postao. Ni nastanak ni opstanak nisu sudbinski
vezani za wega. Nastali smo negde drugde, izvan zemaqskog tla, u nekom
nama nepoznatom prostoru. Nastanku je prethodila inspiracija a ne
mi{qewe. Ne ra|amo se sa mi{qewem, i u drugom `ivotu }emo ga naknadno ste}i. Roditeq semena je Duh. Roditeq ~oveka, biqke i `ivotiwe je seme.
Zemqa nam nije roditeq. Ona nas je samo primila, udomila, i pomogla da
se prehranimo. Nije nas nahranila sobom, nije nas ni napojila sobom, ni
ogrejala nas nije. U zemqi je samo onoliko `ivota koliko su joj dali seme,
sunce, voda i biogeni elementi. Tra`imo li od zemqe vaskrs, dobi}emo
226
Amnezija / 17. Odniz
statuu. Zemqa ne ra|a i ne vaskrsava. Isto je i sa mi{qewem. Nije izvor
ni su{tine ni telesne osobine. Stvaraju ga emocije i svest.“
Taj Poezov savet je nagnao Jasama da odvoji tu|e od svoga i da pred sa
govornika iza|e tek onda kada `eli re}i sopstvenu misao.
Ne uspev{i da identifikuje sopstveno mi{qewe, odlu~io je da
tra`i vlastito ose}awe. Uma mu je pomogla da na|e sebi ravnu. Odbio je
predlog brata Jasama Sedmog da je zove svojim imenom iako je i ona, kao i
on, bila zarobqenica samoqubivosti. Nije hteo da joj mewa ime jer je ve}
pri prvom susretu uo~io da se razlikuju u svemu. Nisu mislili i ose}ali
isto. Nije ih ven~ala preduboka qubav ve} wegova `eqa da proveri je li
u semenu vlastit.
Sedma mu je rodila tri sina i dve k}eri. Pratio je odrastawe dece
ne prestaju}i da se pita je li mogu}e posejati sebe. Nije odustao od tra`ewa
sebe ni kad je video da su se deca izvila u ne{to {to nije ni `iveo ni stvorio. Poku{ao je da ih privu~e ka sebi, ustaqenim obi~ajima i zakonima,
staroj veri i osvedo~enom iskustvu. U~io ih je da veruju u ve~nost `ivota u Nizini. Be`ali su od wegove {kole i ma{tali o budu}nosti.
Tra`ili su da pro{ire Dvorac. To im je, nakon dugog odlagawa, dozvoqeno.
Oko Dvorca su podignuti novi zidovi i u wih ugra|ene ve}e kapije. Tako
je ulaz u stari deo Dvorca zaobi|en.
Jasam je i zadovoqan i zabrinut. Zadovoqan je {to i deca tra`e
sebe, a zabrinut jer se ne nada uspehu.
„[to vi{e uzimamo, sve udaqeniji smo od sebe“, ka`e supruzi Sedmi.
„Otac nije u deci. Otac je `ir a oni hrastovi. U wima se i ne vidim i ne
~ujem. Deca su dokaz da nisam u semenu.“
„Ne tra`i se u semenu“, rekao mu je sin Olus. „Tamo nema ni tvoje nade,
ni tvojih uspomena. Sve je utrnula sada{wost. Pro{lost je dogorela kao
sve}a.”
„U pro{losti nije ni{ta ostalo doli senke se}awa“, kazao mu je sin
Anisum.
„Jednaka je sudbina ~oveka i snega: ishlapquju ne ostavqaju}i trag“,
nasmejao se najmla|i sin Olor. A onda se uozbiqio i upitao je li ro|ewe
povratak istog.
Jasam je, umesto odgovora, odveo Olora na livadu. Obojica su bili
zadovoqni vi|enim jer je izgledalo da se zemqa ogrnula lawskom {arom
i da vo}wak ima sve pupove na broju. I druge godine su razgledali livadu
i vo}wak i primetili da se {ara proredila i da vo}wak ima vi{e listova nego cvetova. Pet prole}a su odlazili na livadu i u vo}wak pre no
{to su se uverili da ro|ewe nije povratak istog.
227
Amnezija / 17. Odniz
„Ni u jednom svom sinu nisam na{ao svoj identitet“, po`alio se dedu Poezu.
„Ni Bog se nije prepoznao u nama“, rekao mu je Poez.
„Ni jedan moj sin ne misli kako sam mislio“, pojadao se ocu Klicvetu.
„Deca dolaze iz semena a u semenu nema o~evog mi{qewa“, rekao mu
je Klicvet.
„Zamisli da subjekt, potpuno svestan sebe, svoje pro{losti i svoje
savremenosti, putuje kroz seme sa `eqom da ponovi svoju vlastitost“,
kazala mu je Sedma. „Taj putnik je najpre semenka, zatim klica, pa mladica, pa deblo, pa kro{wa, pa list i cvet i na kraju semenka bez wegovog
identiteta. Celim putem je verovao da putuje ka sebi, svojoj individualnosti, u svoju biografiju, a put ga je odveo u tu|u osobnost.“
„Seme ne vra}a ulo`eno“, kazao mu je praded Pelud.“ Seme ne vra}a
zemqi ono {to je u wega ulo`ila ve} joj daje travu i cvetove, grmove i {ume.
Sunce se izra~uje u kro{we i `bunove a ovi mu se odu`uju bojom cve}a i
li{}a. Niko ne vra}a darovano. Odasvud se uzvra}a promena. Ko ula`e, ne
ula`e u se. Poznato se preta~e u nepoznato, staro u novo i druga~ije. U semenu nije obnova nego preinaka. Ko vodi da vatru, dobi}e paru; ko studeni
da paru, dobi}e sneg. Bog mo`e da se vrati ali nas wegov povratak ne}e
u~initi besmrtnima; mo`e i da poku{a da nas dovr{i ali ni posle
dovr{ewa ne}emo postati ve~ni. Nema primera da se ne{to promenilo u
se. Slavimo Boga: stvorio nas je; slavimo Oca: podigao nas je. Ali ni u jednom momentu ne zaboravimo da smo sami. Svakome je znano da Stvor nije prvi
seja~. Bog je odsutan ali Wegova mo} nije. On jo{ uvek upravqa onim {to
je stvorio. Nadgradwa je u na{im rukama. Na{e iskustvo nije samo od sebe
nastalo.“
„Tra`i se u strahu, patwi i zaboravu“, rekle su mu obe k}eri. „Stani
pod sunce kad je u zenitu. U~ini{ li kako ti ka`emo, osta}e{ bez sene.
Bi}e{ svoje telo. Za|i u mrak i upali sve}u. Bi}e{ svetlo. Prvi put si
na{ao sebe-telo, drugi put sebe-duh. Be`i{ li, strah si; ne boji{ li se,
hrabrost si; ako si gladan, glad si; jesi li `edan, `e| si. Dok voli{, qubav
si; dok nenavidi{, mr`wa si. Kad god na|e{ sebe, na{o si i Boga jer su
strah i odva`nost, glad i `e|, qubav i ne`nost Wegove osobine. U iskonu
si jednak Bogu, u iskustvu ~oveku.“
„Nigde nisam svoj.“
„Sopstven si samo onde gde ti izvori nisu saodnosi i su{tina. Samo
kad si samom sebi izvor.“
„Niko nije samom sebi izvor“, u razgovor se ume{ao Poez. „I izvoru
prethodi izvor.“
228
Amnezija / 17. Odniz
Jasam vi{e nikom nije verovao. Poezu i Klicvetu se ~esto `alio da
se, do|e li do uskrsnu}a, nema ~ime vratiti budu}i je sav od tu|e gra|e.
Duh je svojstvo Boga, telo zemaqskih i nebeskih tvari. Nije sopstven govorom i molitvom, krikom i smehom. Suze su se digle u oblake, ose}awa svela,
lice uvenulo, korak ote`ao. Svemu se sme`urala mladost i lepota. U svoj
biv{i `ivot ne mo`e da se vrati jer taj `ivot vi{e ne postoji. U {to god
se vrati, ne}e biti svoj. Ulazak u tu|u biografiju ulazak je u zaborav.
Pre susreta sa Sedmom je triput uzlazio na Oros i svaki put se zaqubqivao u drugu devojku. Ni jednu nije voleo jednako. Prvoj se pokazao
stra{}u, drugoj ~edno{}u, tre}oj suzdr`ano{}u. Tri puta je bio razli~it
i to ga je navelo da zakqu~i da u qubavi nije li~an: da je vlastit, ne bi
se mewao. Nije bio jednak samom sebi i te razlike je uzeo za dokaz da u
qubavi ne postoji sopstvom.
Nije uvek isti ni osetom. Jedanput je preosetqiv na dodir, drugi put
ga jedva registruje.
Mnogo puta se zagledao u pro{lost i uvek sebe vi|ao druk~ijeg. Ni
u se}awu nije ujedna~en, ni tu nije dosledan samom sebi. Nejednakost nije potvrda da je neko samosvojan.
Katkad se zagleda i u sutra{wicu. Jednom vidi sebe u usponu, drugi put u padu. Ni u nadi nije izjedna~en.
„Nisam uspeo da se na|em“, po`alio se dedu Poezu.
„Jesi li se tra`io u sebi ili u drugima?“ pitao ga je ded.
„I u sebi i u drugima“.
„Li~an je ko se ne na|e u drugom. Nije se spoznao ko se ne prepozna
u sebi“, te{io je Poez unuka.
„Kako da se spoznam kad ni~im nisam svoj. Iskon je osobina Boga,
mi{qewe iskustvo prethodnika i savremenika. Ni u se}awu nisam onakav
kakav sam bio u stvarnosti. U preostatku budu}nosti se ne nazirem.“
Sa istim pitawem je oti{ao pradedu Peludu. I Pelud mu je rekao {to
i Poez. I otac Klicvet i Uma su ga na isti na~in sokolili. Svi su mu priznali osobnost, niko mu, me|utim, nije kazao po ~emu se razlikuje od
drugih. Samo Memora je uspela da ga smiri rekav{i da je „~ovek sopstven
onim {to ne zna o sebi.“
Jasam je jo{ uvek pred zagonetkom. Izgubio je svaku veru u me. Nije
usli{io ni Umina ni Sedmina tra`ewa da ne gubi veru u povratak istog.
Jasamovo bezna|e nije pokolebalo Sedmu nego ju je, {tavi{e, utvrdilo u verovawu da }u, kad se Prvi naniz odni`e, uspeti da se vratim svome
licu i, {to je jo{ va`nije, uspomeni na se i svoje savremenike. Okupila
je oko sebe decu i, taje}i pred suprugom svoje namere, u~ila ih da me
229
Amnezija / 17. Odniz
po{tuju i slave. Svi su bili uz wu, osim prestolonaslednika Olora. Wemu
je bila strana svaka tajnovitost pa i tajna odanost Bogu. Znao je da pri~a
o putniku koji nije uspeo da doputuje do sebe ne mo`e da se odnosi samo
na Jasama Jedanaestog ve} i na mene. I ja sam na putu ka sebi. Moje putovawe, dodu{e, ne}e biti uskoro zavr{eno pa se ne mo`e znati da li }u ili
ne}u doputovati do sebe. U Sedminoj pri~i Jasam je izjedna~en sa mnom.
To jedna~ewe sa mnom nije mu uteha. On to ne `eli. On ne}e da bude
izjedna~en. Hteo bi da se odmakne od drugih i da bude svoj. Hteo bi da od
sebe stvori posebnost.
„Pretvori}u svoj `ivot u tajnu“, obe}ava sebi. „Voleti a ne priznati,
~eznuti i sakriti `udwu, odabrati objekt pa mu se tajno diviti, izumeti
re~i koje samo on razume, izmisliti slova kojih nema ni u jednoj kwizi,
stare boje sme{ati u nove, ispreme{tati redoslede i ne otkriti re{ewe,
izmisliti igru pa se igrati sam. Nadenuti nova imena sinovima i k}erima i ne zvati ih tim imenima. Ne re}i {ta vidi i ~uje, ose}a i dodiruje.
Pre{uteti spoznaju i nadu, do`ivqaj i uspomenu. Zatajiti pro`ivqeno
od drugih i eto posebnosti. Biti {to niko nije bio i ~ime se nije pokazao.
Ne ~ini posebnost obznawewe ve} zatajivawe.
A svedoci }e da posvedo~e da je poseban.
Svedok mo`e da bude intimni dnevnik. Opisati tajne i rukopis
skloniti od o~iju savremenika. Predstaviti se jo{ nero|enima. Isto
onako i onoliko kako i koliko se seme naknadno poka`e seja~u. Najva`nije je iza}i iz svog vremena. Vreme je ustajala voda u kojoj su identi~ne sve
kapi. Vreme ne oti~e. Vreme je mladost a mladost u svim generacijama postoji. Vreme je sredove~nost. Vreme je i starost. Vreme ne prolazi - kroz wega se prolazi, u wemu se bude, pro`ivi i ode. Pojedinac pro|e kroz vi{e
vremena. Ne odlazi vreme ve} ~ovek. Izlazak iz vremena je neminovan i ja
se ne `alim na tu neminovnost. Ja samo ho}u da u deli}u vremena, u kojem
sam bio, ostavim dokaze da sam ne~im svoj. Zami{qam vreme kao palatu.
Svaka soba je zasebno vreme. U prvu sobu ulazi dete. Detiwstvo ne uo~ava
i ne pamti posebnost i tu se ne}u ostaviti. U drugoj sobi je vreme de~a{tva.
Tu je gospodar ma{ta a ne ~iwenica. Ni tu se ne}u ostaviti. Ni u mladosti
se ne}u ostaviti. Ugradi}u se u sredove~nost. To je dob pokazivawa individualnog.“ Retko je bio toliko smiren kao ovaj put. Verovatno bi te no}i
imao miran san da se, zastav{i pred ogledalom, nije upitao je li li~i sebi ili mu se promenio izgled.
„Gde mi se zdelo lice?“ upitao je Sedmu.
„Pre{lo je u posebnost“, sna{la se Sedma.
Nije joj poverovao.
230
Amnezija / 17. Odniz
„Koje lice tra`i{?“ upitao ga je Olor. „Nemamo samo jedno lice.
Jedno je na glavi, drugo u ogledalu, tre}e je silueta, ostala uspomena.
Koliko imamo svedoka, toliko imamo i lica. Koje lice tra`i{?“
Olor ga je i zbunio i zabrinuo.
„Ako imam toliko lica“, mislio je, „onda moram da prona|em ono kojim sam najvi{e svoj.“
Pozvao je nekoliko slikara i zahtevao da ga po se}awu naslikaju. Bili
su vi{e puta s wim pa neka mu se sete lica.
Primio je slike i video da mu ni jedna ne li~i.
„Nesli~nost je posebnost“, rekao mu je sin Olor. „Slikari pamte lica i na slikama si onakav kakav si bio i kakav }e{ i u drugom `ivotu da
bude{. ^iwenica da te se se}aju je dokaz da te razlikuju a razlikovati te
ne bi mogli da si jednak drugima.“
Olorove re~i su ga smirile.
Da bi mu skinula senku sa du{e, Sedma ga je odvela na Oros. Gore }e
da ga nagovori da sedne kraj ekrana panoskopa da se vidi u svim svojim `ivotnim dobima. Ukqu~i}e ekran i pustiti ga da se sam prepozna. Pre toga }e dobro da pripazi da ga ne sedne pred ekran koji pokazuje dvojnike.
Ne bi htela da otkrije da lice nije dokaz samosvojnosti. U privremenosti je mawe va`na istina od uverewa.
Olor je krunisan jedanaest dana pre Jasamovog i Sedminog uzlaska
na Oros.
Da mu Uma nije odobrila uzlazak i da ga nije zabavila „li~nom
slikotekom“, Jasam bi najverovatnije otkrio da sam u Nizini stvorio sebe
i da sam varijantama sebe smislio sva ta brojna lica i sve brojne sudbine.
231
Amnezija / 18. Odniz
18. ODNIZ
Omlad je krunisao sina Lepura, Lepur sinove Samoju i Farfala a
Farfal ~ukununuka Papila.
Farfalov praunuk Lepotir je o`enio princezu Antiopu i ja sam se,
posle dva-tri wihova bra~na u`itka, na{ao u zametku i postao princ
Papil.
I Papilov `ivot, kao i `ivot svakog ~oveka, po~iwe i skon~ava
zagonetkom. Tajna nastanka i svr{etka je u semenu, no on je, kao i wegovi
prethodnici, ne uspeva da odgonetne. Ne vidi unapred svoj put. Ne zna iz
~ijeg izvora }e da mu pote~e `ivot. Ne zna da je ro|en sa iskonom i da }e
iskon da mu postane iskustvo. Ne ume da usporedi du{u i vazduh i da ka`e
da i du{a, kao i vazduh, mo`e da bude i ki{a i tu~a, i sliv i sneg. Ne zna
da je srce skrutak emocija, da je mozak skorak ma{te, misli i se}awa, da
su o~i ugru{ak vida, u{i sluha, ruke i noge pokreta. Ne zna da i energija kao i vazduh ima tri agregatna stawa i da istovremeno mo`e da bude i
mozak i misao, i oko i vid, i uho i sluh. Mrak je i ispred i iza wega. ^ak
mu je i svest tkalac zaborava po{to se i u woj trnu do`ivqaji i utisci,
predvi|awa i obistiwewa. [to sad ~uje, vidi i dodirne, ve} je u slede}em
trenu zaboravio. I ma{ta mu je mrak:ni u woj nema budu}ih osvita. I u
telu mu je zaborav jer i ono br`e skopwava nego {to pamti. Sav je od
strepwi i neizvesnosti, bezna|a i nepredvidivog. Od oca Lepotira i
majke Antiope je ~uo da je wegov mrak bio moj dan a wegova neizvesnost moja o~iglednost.
Vide}i kakvog sina je stekao, Lepotir je pozvao biografa Langustina
i naru~io da Papilovu biografiju izvede iz Omladova i Farfalovog `ivotopisa. Sinu }e zabraniti da se pokazuje javnosti. Razasla}e po Somi wegovu biografiju pa neka u woj vide i ko je i kakav je. Biografija je i umnija i dugove~nija od ~oveka. Omladova biografija je dopuweni prepis
Klijamovog `ivotopisa a i Klijamov `ivotopis je verzija moga [email protected] To je Lepotir imao na umu kad je odlu~io da Papila sakrije iza biografije i da ga podanicima poka`e samo onim {to je biograf Langustin
napisao.
Prepisuju}i Omladovu biografiju i uskla|uju}i je s onim {to je
Papil pro`iveo i zaboravio, Langustin je nai{ao na poprili~an broj po232
Amnezija / 18. Odniz
dataka koji se ni kojem slu~aju ne mogu pripisati Papilu. Omlad, na
primer, ni{ta ne zna o svom ocu po{to je ro|en kad je Klijam ve} bio preru{en i sakriven od teosina. Papil je, naprotiv, odrastao uz svog oca.
Otkrivene razlike Langustin je mogao da uskladi samo na dva na~ina:
ili da preina~i Omladov `ivotopis ili da Papilu pripi{e i ono {to
nije. Tra`io je Lepotirovo mi{qewe, i istog dana primio nare|ewe da
se od dva `ivotopisa sa~ini jedan. Papila i Omlada izjedna~iti u~e{}em
i u~inkom u Istoriji Some i svim drugim {to jednog kraqa mo`e da
u~ini najve}im i najmo}nijim. U biografiju utkati Farfalov `ivotopis. Utkati ga nevidqivim nitima.
Pred Langustinom su Omladov i Farfalov `ivotopis i Lepotirov
zahtev da tri iskustva slo`i u jedno.
„Pripazite da Vas vreme ne pretekne“, poru~uje Lepotir. „A kad
napi{ete posledwu re~, stavite ta~ku i na rukopis i na svoj jezik.
Zaboravite {ta ste pisali. U na{u tajnu niko ne sme da pronikne.
Udvostru~i}u stra`e na kapijama i li~no paziti da se neko, ko je izbrisan
sa spiska rodbine, ne u{uqa u Prestonicu i Dvor. Mogao bi da postane svedok i da svojim svedo~ewem uka`e na krivotvorstvo.“
„Nema Omladove i Farfalove biografije“, otpisuje Langustin
Lepotiru. „Sve biografije u Nizini i na Orosu samo su verzije Bogdajevog
¥@itija¥. Ne postoji mla|i i stariji narod, postoji samo mla|e i starije ime. Sve nas je u istom mahu umesio u seme ali sve nas nije u isto vreme
posejao. Nastanak nam je istovremen, razli~iti su nam tek datumi ro|ewa.
Ne postoji mla|i i stariji sin, mla|a i starija k}i, postoji samo ranija i kasnija setva. Svi smo iz semena a semena nema mla|eg i starijeg - seme
je, kao {to i sami znate, odjedanput ume{ano za sve generacije Prvog naniza. Tvorac je odjedanput stvorio sve svoje varijante a ja }u, ako dopustite, sastaviti sve dosada{we biografije u jednu, u `ivotopis kraqa
Papila.“
„U~inite kako ste zamislili. Vratite boga bogu pre odniza Prvog
naniza. Papil }e da obave`e svoga sina da to isto uradi. Zatim }e i moj
praunuk isto to da u~ini. I tako sve do odniza Prvog naniza. U~ini}emo
sve da se spre~i zaborav.“
Langustin je zasukao rukave. Neko vreme je sve teklo kako je zamislio a onda je nai{lo pitawe ho}e li Papil mo}i i hteti da `ivi prema
napisanom.
„Papil ve} `ivi prema napisanom“, poru~io mu je Lepotir.
Langustin li~no proverava Lepotirovu tvrdwu i ustanovqava da mladi kraq nastoji da bude onakav kakvim ga prikazuje „`ivotopis“. A u „`i233
Amnezija / 18. Odniz
votopisu“ se ka`e da je otac troje dece, dvojice sinova i k}eri. Tako je
napisano ali tako nije. Seme je odredilo da Papil nema dva sina i jednu
k}er ve} da bude otac triju k}eri i jednog sina. Potpuno suprotno
Omladovom `ivotopisu. Osniva~ i prvi kraq Some je sa suprugom Kingom
stekao dva sina, Lepura i Timura, i k}er Petalu.
Papil je odstupio od „`ivotopisa“, u kojem se ne spomiwu imena dece,
i svome sinu nadenuo ime Kvet a k}erima Lista, Foqa i Feja.
Feju je privukla daqina pa se, usprkos protivqewu roditeqa, otisnula na put. Putovala je od mesta do mesta, od kraqevine do kraqevine, od
isku{ewa do isku{ewa, trpela pripeke i ki{e, snegove i tu~e. Te{ilo
ju je cvetawe, pla{ilo svewivawe. Sve je izdr`ala i ta wena upornost je
zadivila Memoru. Memora ju je pozvala na Oros.
Nije se odazvala pozivu nego je, kao nekad Timur, iza{la na put koji vodi ka moru.
U Kamivalu se kratko zadr`ala. @eqa ju je odvela na ostrvo. Tamo
su je uhapsili i pritvorili. Pu{tena je iz pritvora tek kad je Is, koji
se odmah po Petalinoj smrti vratio na Oros, obavestio kraqa da je pritvorena Omladova potomka.
Feja je ostala u Kardiji. Udala se i sa mu`em Oditom stekla pet sinova i tri k}eri.
Lista i Foqa nisu izlazile na put. Ostale su uz oca i majku i uz pri~u
da je Papil inkarnacija Boga.
Princ Kvet je zamislio da mu potomstvo te~e u dva smera, da `enski rod neguje legende o meni a da se mu{ka deca brinu o Somi. Hteo je da
iz istog korena izrastu dva izdanka. Poduzeo je sve to zato {to je verovao
da nemam upliva ni mo}i da mewam ono {to sam stvorio. Na moje delo je
gledao kao na delo umetnika po{to sam i ja, kao i umetnik, posle stvarawa
bio prisutan samo ulo`enim. Samo toliko sam u nastavku prisutan i
mo}an. Kao {to pisac ne mo`e naknadno da vlada likovima, tako ni ja, po
Kvetovom uverewu, nemam mo}i da naknadno upravqam svojim varijantama niti i~im {to sam stvorio. Nemo}an sam. Ja sam u svom ostvarewu i to
ostvarewe upravqa mnome a ne ja wim. Kad neko napi{e autobiografiju,
a Papil je „`ivotopis“ nazivao svojom velikom autobiografijom, postaje junak koji posle ne mo`e da bude druga~iji no {to se u autobiograji
prikazao. Kvet veruje da ni ja nisam druga~iji od onog {to sam umesio u
seme. Misli da je seme moja autobiografija.
Prou~io je moje [email protected] i ustanovio da je Papilov „`ivotopis“
falsifikat. Nije kritikovao ni oca ni deda jer je, pre nego se vratio sa
Orosa, odlu~io da mom stvarawu podredi prvo svoj `ivot a onda i `ivote
234
Amnezija / 18. Odniz
svoje dece i svojih podanika. Oduze}e biografije i `ivima i mrtvima,
poni{titi im identitete, ime, dan, godinu i mesto ro|ewa, podatke o
roditeqima, u`oj i bli`oj rodbini, i narediti da li~ne kvalitete zamene
bo`anskim atributima.
Ubrzo po povratku sa Orosa ukqu~uje se u javni `ivot Some. Govori
da su i kraqevi i podanici iz istog semena i da su svi, a ne samo kraqevi, deo biografije Boga.
Iz straha da }e Kvet, ne kruni{u li ga, da poka`e prstom na kradqivce moga [email protected], Antiopa je ubrzala Papilov odlazak sa kraqevskog
trona. Tako je Kvet pre vremena i o`ewen i krunisan.
O wemu nisu sa~uvani nikakvi pisani dokumenti. Ostao je dosledan
ideji da su stvorovi re~i moje biografije i da re~i imaju zna~ewe samo
ako su slo`ene u re~enicu.
Po se}awu unuka je `iveo obi~an qudski `ivot. Prvo mu je umro
najstariji sin. Humka se, ubrzo po sahrani, slegla, venci povenuli, sve}e
utrwene. Onda mu je umro mla|i sin. Nije hteo da mu telo polo`i u zemqu.
Ovaj put je vi{e verovao vodi. Nad mrtvim telom su se sklopili `ivi talasi. Voda je najpre ugasila sve}u a onda uzela venac. Potom mu je umro unuk.
Smrt ga je sustigla na putu pa su ga ptice uznele ka visini. Zatim mu je
izgorela sestra Lista. Od visokog i vitkog tela, ruse kose i nasmejanog lica ostale su samo dve tri {ake pepela.
Unuci govore da je obele`io godi{wicu sinovqeve smrti. Praunuci
se ne se}aju da je bio na grobqu. Nije i{ao na grobqe jer je znao da zemqa
ne ~uva uspomenu. Na dan odlaska mla|eg sina gledao je talase i shvatio
da je i voda samo svoja slika. Do smrti unuka nije mario za ptice, sad ih
je i hranio i pojio. Kad god bi primetio da se vatra gasi, `urio bi da joj
doda goriva. Verovao je da }e, razgori li ogaw, da o`ivi sestru.
Dugo je tra`io uzrok svojoj nesre}i, i{ao i tamo i onamo, susretao
i stare i mlade, savetovao se i tra`io istinu. Verovatno bi nastavio
odgonetawa da mu nije stigla anonimna poruka da se sve to dogodilo zato
{to je tekst moga [email protected] ukovao u zlatnike. Pretopi li dukate, ste}i
}e sina prestolonaslednika. Poslu{ao je poruku i pretalio nov~i}e.
Otad te~e pri~a da je od dana „kad je kraq Kvet otvorio {kriwu i iz we
po~eo da vadi deli}e moje autobiografije cvetovi venu i voda hlapi. Toga
jutra je ro|ena smrt, te ve~eri je iza{ao Mesec bez svetlosti sunca. Tad
je nastao zaborav.“
Antiopa druga~ije pri~a: da je Kvet, nezadovoqan `ivotom, po`eleo
da umre. Prvo je naredio da se sveti{ta sru{e, parkovi saseku, prilazi
prekopaju, vrtovi preoru. Verovao je da }e, razori li la` o Bogu, razori235
Amnezija / 18. Odniz
ti i sebe i da }e, razoren, mo}i br`e da umre. Ali smrt nije dolazila pa
je pomislio da }e da umre ako otvori {kriwu i daruje zlatnike u koje je
utisnuo tekst [email protected] Nije se setio da je u zlato ukovao su{tinu. Mora
da se pokajao jer je koji mesec kasnije razaslao unuke da darovano prikupe.
Neki tvrde da potragu za zlatnicima nije pokrenuo iz pokajawa nego da
ga je na to navela wegova druga `ena, kraqica Ilga, pri~om da je, daruju}i
otiske tekstova iz mog [email protected], naqutio Umu i sebi zapre~io ulaz u Drugi
naniz.
„Ako ne mo`e{ da pro|e{, a bez zlatnika ne mo`e{, onda ne daj ni
drugima da pro|u“, rekla mu je Ilga. Tako je, na Ilgin poticaj, prvo ispregra|ivao Prestonicu a potom i celu Somu i u ograde uzidao kapije. Svaka
kapija je imala svoj kqu~. Kqu~eve je ~uvao na skrovitom mestu.
Ilga je uspela da uveri Umu da je Soma ispregra|ena zato {to je me|u
ogradama bilo lak{e prona}i zlatnike. Tako je prvi put izjavila. U drugom svedo~ewu je rekla da je poku{ao da nadoknadi razdavano i da je,
rekonstrui{u}i se}awe na me, zasadio spomen-vrt, spomen-vo}wak, spomenpark i spomen-{umu i izgradio spomen-grad i spomen-selo i tako sa~inio
Somu-mozaik sa bezbroj dokaza o mom `ivotu u Nizini. Dokaze je na~i~kao
po celoj Somi. Ovde stena pod kojom sam se odmarao sa Umom, onde potok
na kojem sam se umivao. Posvuda je obnovio moj `ivot. Ko u|e u tu biografiju, `ivi `ivotopis, posta}e {to i ja.
Princ Paon je uveren da je wegov otac Kvet razdvojio iskonu i qudsku stvarnost. Se}a se da mu je otac dokazivao da je „Bo`ije iskustvo u semenu a qudsko u u~inku. U~inku je odre|eno vreme, semenu nije. Seme je
tvar duha a duh se ponavqa. Qudski u~inak je cvetwak i Bo`iji cvet. Bez
Bo`ijeg iskustva ne bi bilo ~ovekovog ostvarewa. Prvo Bog ne{to u~ini
pa tek zatim to isto u~ini ~ovek. Biografije Boga i ~oveka se naizmeni~no
ispisuju. Bog je u izvoru, ~ovek u toku. Bog nikad nije tamo gde je privremenost. Wegovo mesto je u ve~nosti.“
Kvet je poku{avao da uveri decu da su wihovi `ivotopisi izvodi iz
mog [email protected] @udeo je za tim da ve~nost ugradi u svest, u se}awe subjekta na sebe. Nije mislio na za{titu tela, ni na uskrsnu}e licem, ve} na
trajnost svesnosti. Tek u starosti je uvideo da nije uspeo da izjedna~i iskon
i iskustvo.
„Autobiografija svewuje poput li{}a u kro{wi“, u~io je Paona.
„Gubi stvarnost i to posebno tamo gde je `ivot svakodnevan i nestalan.
Otapqa se sa slova kao pahuqice sa grana. Ostaje samo su{tina.“ Svakog
jutra {aqe Umi izve{taje, stalno nove dokaze da mu `ivot raznosi vreme.
236
Amnezija / 18. Odniz
„Svaki osvit mi sa slova ¥Autobiografije’ odgurne prethodni dan.
Nekad je u meni bilo i cvetawa i listawa, jarkog svetla i sve`ih pupoqaka, danas su mi ~ak i slova u `ivotopisu povenula. Blede senke su
potamnele, veliko se sunce smawilo, vrtove i vo}wake osvojili mla|i izdanci. Sve mawe je iskona u meni.“
„Samo starost ume da upita gde se zdenu mlado lice, vitak stas i sve`a
boja puti“, u~io je sina Paona. „Samo ona ume da mi ka`e da sva materija,
pa i telo, hlapi u duh. Samo ona mo`e da poveruje onima koji ka`u da }e
jednog dana da se stvrdne duh.“
Nije verovao nikom ko je mislio da okru}ewe duha u materiju ne}e
vratiti li~no.
„Povratka nema, ni obnove tela nema, ni duh deteta nije duh oca, ni
iskon oca nije iskon sina. Osobina se neprestano mewa“, rekla mu je
strina Jejana i zbog takvog wenog razmi{qawa je vi{e nije primao.
„Vraxbine izmi{qenih izbaviteqa ne}e promeniti ni jedan paragraf u zakonu Nastanka i Opstanka“, rekao je Paonu. „Ne veruj im.“
Kvet se retko kome poveravao. Nije bio voqan da za sobom ostavqa
tragove. Poodavno je spoznao da varijanta nema svoj `ivotopis i da je
svako li~no pokazivawe objava prisustva Boga. ^ovek nije bog ve} wegova silueta. ^ovek nije bog ali nije ni nebog po{to su sva wegova ~iwewa
produkt Iskona a iskon je svojstvo Boga. Stvoru je dostupna ta osobina, on
je, {tavi{e, i koristi. Su{tina je izvor i dograditeq-zdenac bez ~ijih
isparewa ne bi bio ono {to jest ni ono {to `eli da bude. U ~oveku di{e
su{tina ali tim dahom se ~ovek ne mo`e da poka`e. Ne pokazuje se su{tinom ve} primenom su{tine. ^ovek nije qubav, izvor emocije, ve} ose}awe
i ispoqewe qubavi. Svaka li~na biografija svedo~ewe je o Bogu.
„Po mom shvatawu“, u~io je Paona, „cvet na po~etku Stvarawa nije
postojao kao cvet. Ni ~ovek nije postojao kao ~ovek. I sa licem Boga je tako.
I Bogu je prethodio izvor. Wegov izvor je Duh a moj i tvoj seme.“
Pustio je da se pri~a o wemu ne shvataju}i za{to autori i prenosioci tih pri~a ne uvi|aju da se wihova svedo~ewa ne odnose na wega ve} na
ono ~ime je ponovio Tvorca.
„Svedo~iti o vatri isto je {to i svedo~iti o suncu“, podu~avao je
Paona. „Diviti se {umi a ne slaviti seme ravno je negirawu Po~etka.
Usporedimo li borovu lu~ i kamen, pomisli}emo da su nejednaki. Izgledaju
nejednaki a jednaki su. Jednaki su po vatri koja je pritajena u wima. I u
borovoj lu~i i u kamenu je vatra. Kamen }e da zaiskri pod udarcem a lu~
kad ga dotakne plamen. Tako je i sa ~ovekom i Bogom. Bog je vatra a mi lu~i.
Bog mo`e da poka`e sebe tek kad udari kamen ili kad navede seja~a da pose237
Amnezija / 18. Odniz
je.“ Jedno vreme je bio zabrinut za me. Hteo je da me razgrana po dubini i
{irini, unapred i unazad. Verovao je tada da je moje sopstvo samo u jednom
vremenu. Bojao se da }e me samobitnosti potomaka ostaviti u pro{losti
i da }u biti zanemaren i zaboravqen. Poku{ava da ogradom, kojom opasuje Prestonicu, obuhvati i posebnosti potomaka. Nesre}an je {to individualno{}u ne mogu u budu}nost. Ostavqa me u sinu svestan da me premestio
u druga~iju stvarnost.
„Ne ostavqam ti ni{ta li~no ja“, ka`e Paonu. „Sve ti ostavqa Bog:
i seme da se prehrani{, i vodu da utoli{ `e|, i vatru da se ogreje{, i kamen i pesak, drvo i metal da sebi podigne{ i ulep{a{ skloni{te. Ostavqa
ti zlato i srebro, drago kamewe i bisere da okiti{ sebe, svoju suprugu, svoje k}eri, sinove, unuke. Ostavqa ti miris da se miri{e{ i vodu da se umiva{ i kupa{. Ostavqa ti hladovinu da se rashladi{. Sve ti ostavqa Bog.
Budi dostojan onog koji ti je darovao bogatstvo.
Ne zaboravi da je sve {to je ikad postojalo pod nebeskim svodom
pokaz Boga. Na{ um je samo deli} Wegovog uma. No i taj deli} vi{e
pokazuje Wega nego nas. I mi{qewem i zami{qawem, i se}awem i saznawem, i nedoumicama i osvedo~ewima potvr|ujemo Wegovu veli~inu.
^ovek je slovo u biografiji Boga.“
Krunisao je sina Paona i iza{ao na put koji vodi ka Drugom nanizu.
Paona je ucvelio o~ev odlazak. I ra`alostio i naveo da pomisli da
sam malo radio na telu i da bi trebalo da mu u Drugom nanizu sastojci budu
~vr{}e povezani - da ih u~inim me|usobno zavisnim i da im opstanak
uslovim zajedni~kim `ivotom. Trebalo bi da tvarima, od kojih je sazdano
telo, poni{tim li~ne osobine i u~inim da im otcepqewe od tela bude kraj
egzistencije. Da tvarima nisam ostavio li~ne osobine, ne bi `urile da
napuste telo. Trebalo je da i wih tretiram kao i iskon. Iskon bez semena
i tela ne `ivi. To isto je trebalo u~initi i tvarima. Nisam smeo da im
dam stalnost li~nog obele`ja po{to ba{ ta stalnost ~ini telo krhkim i
privremenim.
I Uma misli {to i Paon.
Znaju}i da je i pred Kvetom, kao i pred svakim smrtnikom, zaborav,
Uma nagovara Paona da napi{e o~ev `ivotopis. Paon dugo razmi{qa o tome
{ta da opi{e a {ta da pre{uti. Odlu~uje da opi{e samo u~inke iskona
i da potomcima ostavi svedo~ewe o tim u~incima. Bojao se preranog uvena semena i mogu}nosti da se obustavi putovawe ka Drugom nanizu. I meni
i Kvetu. Slova ne venu i zato je najsigurnije da se u wih smesti uspomena. Tako }e da pre`ivi pomen na qudsku vrstu. Iz slova }e se}awe da
238
Amnezija / 18. Odniz
izra~i u ne~iji um i tako }e osnov Kvetovog i mog postojawa biti sa~uvan.
Kwiga je spasewe i zato je Paon nepokolebqiv u nakani da tekst slo`i u
zlatni slog. Zlato ne r|a. U wemu nema smrti, i tu }e duh da opstane.
Vest o pisawu Kvetove biografije brzo se pronela Somom. Sve u{i
su ~ule da kraq Paon zanemaruje zemaqsko iskustvo i da ga, isticawem
Iskona i poni{tavawem svakodnevice, otiskuje u zaborav. Cela Soma je
ustala da se odbrani. Mnogo je ruku tajno otvorilo vrata odaje u kojoj je
kraq iz jutra u jutro slagao Kvetovu biografiju. Mnogo je do`ivqaja i doga|aja potajno umetnuto u zlatni slog. Pred Paonom su se istovremeno umna`ale i stranice su{tine i stranice iskustva.
Paon ne otkriva ko su dopisiva~i. Hapsi gra|ane kod kojih su
prona|ena zlatna slova i ustanovquje da uhap{eni nisu dopisiva~i.
Okrivquje teosine. Ru{i sveti{ta koja je svojevremeno sagradio Omlad.
Zabrawuje propovedawa o Sinu. Dokazuje da Omlad nije sin Duha ve} oca
Klijama i majke Stegine. Poziva sa Orosa stru~wake da prona|u i odstrane
umetke. Zabrinut je. Ne bi `eleo da iskrsne pitawe koji Kvet se vratio u
Somu. Hteo bi da mu se otac vrati u stvarnost u kojoj je `iveo. Nastoji da
rekonstrui{e rastureni slog. Ne odustaje ni od pozivawa gra|ana da
vrate zlatnike sa otisnutim tekstom iz mog [email protected]
„^inim to premda mislim da je Boga vi{e u ~oveku nego u metalu,
kamenu, drvetu, glini i hartiji“, rekao je Paon sinu Janasu.
„I Bog je svoj `ivotopis, svoju korpu semena, rasturio po Nizini“,
govorio je Janas ocu. [email protected] nije samo prikupqawe. @ivot je i rasturawe.“
Paon je vi{e voleo da bude podu~avan nego da podu~ava. Rado je slu{ao savete ali je nerado savetovao sinove. Vi{e je cenio samostalnost dece
od okamewenog vaspitawa. Janas je te~no i pametno govorio, no Paon ga nije usmeravao ni jednom zanimawu kojem je potrebna ve{tina govorni{tva.
Namenio mu je krunu i zahtevao da radom a ne govorima opravda poverewe.
Prvi zadatak mu je bio da sa bra}om na|e zlatna slova i wima popuni praznine u slogu mog [email protected]
Janas okupqa bra}u i predla`e da zajedni~ki izrade plan tra`ewa
zlatnika. Bra}a se nerado prihvataju posla.
„Mislim da slova nisu u Somi“, ka`e princ Alnaf. „Sve mi se ~ini
da se no}u sjaje sa Orosa.“
„I ja ponekad vidim vi{e izvora svetla nego {to ima zvezda“, ka`e
princ Deman.
„^uo sam dve pri~e“, ka`e princ Dior. „Po jednoj je ¥@itije’ ostalo u zlatnom slogu, po drugoj mu je tekst bio ukovan u zlatne nov~i}e. Slog
239
Amnezija / 18. Odniz
su ispreme{tali nestru~ni slagari a nov~i}a su se dokopali sve{tenici. Obe pri~e se sla`u u jednom: da ¥@itija’ nema u izvornom obliku.
Odustao bih od tra`ewa slova. Dopunio bih i pro{irio sa~uvani deo
sloga novim zlatnim slovima. Pretvorio bih biografiju Boga u `ivotopis
potomaka. Oti{ao bih me|u svedoke i prou~io `ivote kraqeva i wihove
dece. Onda bih obavezao podanike da `ive u skladu sa ¥Velikom biografijom’ i da zlatnom slogu dodaju svedo~ewa o sebi. Ako je Bog svi mi, onda
bi i Wegovo ¥@itije’ moralo da bude svi mi.“
Princ Jevem se protivi jednoli~nosti. Misli da svaki subjekt mora da ima svoj `ivotopis. Odbija svaku pomisao na sajedna~ewe Boga i stvora. Ne bi odustao od tra`ewa zlatnih slova ali ih ne bi ni stavio u zajedni~ki slog.
Princ Lepav veruje da je zlatni slog materijalizovani `ivotopis
i da su i u budu}nosti neizbe`na wegova sa`imawa i pro{irivawa.
„Zlato nije na sve otporno. Mo`e da ga rastali vatra a mo`e i da ga
prekuje qudska ruka. Danas je slovo, sutra nau{nica, prekosutra prsten.“
Predla`e da si|u u podzemqe Prestonice i da odozdo, iz korena,
sagledaju zbiqu.
Princ Uskani bi prikupio zlatnike. Obe}ao je Umi da }u, kad se vratim, na}i svoje dukate onde gde sam ih ostavio.
Princ Davidan je u Dr`avnom arhivu prona{ao rukopis od stotinak listova ispisan nepoznatim pismom. Veruje da je to jedan od brojnih
prepisa [email protected] Me|u dvorjanima je nai{ao na kwi`evnika koji u
nepoznatom pismu prepoznaje rukopis svoga pradeda. Pristaje da transliterira rukopis.
Janas misli da dvorjanin ne poznaje pismo i da izmi{qa novi tekst.
Princeza Dobuja pi{e „Porodi~nu biografiju“. Pod pojmom
„porodica“ podrazumeva dr`avnu zajednicu. Tvrdi da je kraqu i narod rod.
Princeza Ostaja misli da je biografija ogledalo pred koje ne bi trebalo dovoditi starce i starice.
Janas je morao da odustane od tra`ewa zlatnih slova. Paon mu zbog
tog nije zamerio. Ni wemu ni ostalim sinovima.
„Naterati decu da ne{to ~ine isto je {to i tra`iti da se odreknu
sebe“, objasnio je Paon svoju blagost.
Uma nije cenila opra{tawa. Po`enila je prin~eve i naredila da svaki od wih zlatom okiti svoju suprugu. Ko nema zlata, neka tra`i razdavane dukate s tekstom iz [email protected] Ili dukate ili zlatna slova.
Tako je nastavqena potraga za zlatom.
240
Amnezija / 18. Odniz
Prvo sam se na{ao u liku Janasovog sina Abrena. Ovaj put sam
poti{tena osoba. Neko ko }e hteti da Tajna ostane neodgonetnuta. Zatim
sam ostatkom sebe stekao jo{ nekoliko lica. Bio sam i lep i ru`an, tvrdog i mekog srca, i sa vi{e i sa mawe ma{te, i sa dubqim i sa pli}im umom,
i sa vi{im i sa ni`im stasom. U jednim varijantama sam boqe ~uo, u drugim
daqe video, u tre}im strastvenije voleo. Nigde ujedna~en ni dokraja nalik
sebi. Ulo`io sam se delom, no ni taj deo mi se nije vratio.
„I ovaj put se pokazalo da me preina~ilo seme“, `alim se `ivi}ima
a preko wih i Umi.
„Nikome se ne vra}a ulo`eno“, te{e me `ivi}i.
Od Ume ne sti`e uteha. Ona ta~no zna da sam sve to sam prouzro~io
i da }u svoje oma{ke morati sam da ispravim. @ao joj je {to }u na popravke
da potro{im dragoceno vreme.
Najve}im delom sam u princu Abrenu. Tu sam lep i stasit, uman i
ma{tovit, stalo`en i lepo vaspitan. Najvi{e sam privr`en sestri
Istiki. Woj poveravam svaku svoju misao. Samo ona zna da sam uveren da
je besmrtnost u tajni.
„U tajni su predmeti bezimeni“, govorim Istiki ne o~ekuju}i da }e
da mi se suprostavi. „Tu vreme stoji. Tu nema vlastitosti. U tajni su nevidqive mene i smene, jutra i sumraci. U tajni je i smisao i besmisao.“
„Tajna je svaka posebnost“, dopuwuje me Istika.
Oboje `elimo da odgonetnemo pro{lost ube|eni da se tek po sagledavawu minulosti mo`e da razotkrije tajna. Bili smo svesni toga da sa
nestankom tajne nestaje nada. Znali smo i da spoznaja poni{tava ma{tu.
Svaka tajna, pa i tajna brata i sestre, na kraju postane javna. Istika
se zaqubula u sve{tenika Aprosa i u strogom poverewu mu prepri~ala jedan
od svojih razgovara s bratom Abrenom. Apros se poverio svome stare{ini
a stare{ina svome stare{ini.
„Ma{ta mu je preduboka“, poku{ao je Janas da opravda sina.
„Ma{ta ne ponavqa ve} iznova stvara“, poru~ila je Janasu Uma.
Abren }e da se uzdr`i od `eqe da sve vidi i ~uje. Ma{ta je iskra koja pali
novu vatru. Od wene kapi preliva se reka. Pod wenom pahuqicom smrzava se zemqa I Abrenu je dobro poznato da u ma{ti nema iskre davne zore.“
Uma je o{tro ukorila Janasa i Abrena i na taj na~in me upozorila
da svoje varijante ne odvodim s druge strane ograde.
Naqutilo me upozorewe. Toliko sam tih dana bio qut da sam, ne
misle}i na posledice, zadu`io `ivi}a Biomensa da uti~e na Istikinu
svest sve dok je ne nagovori da napi{e Umi pismo.
Biomens je uspe{no obavio posao.
241
Amnezija / 18. Odniz
„Moj brat Abren“, pi{e Istika Umi, „nije prvi pronikao u Enigmu
nego je u wu preduboko zavirio i otkrio da je Gospod, pri stvarawu, sakrio
od potowih istinu i tim zatajivawem ih naveo da izmi{qaju.“
Zatim je Biomens uticao na svest sve{tenika Aprosa pa se i on javio
pismom Umi.
„Jerseni nemaju pro{lost iako im iz wenog izvora doti~u oseti i
ose}awa, konstrukcija tela i dah plu}a. Pripada im deo sada{wosti, tek
li~no iskustvo, tek primena op{teg. Jersenima je uskra}en i pogled u
budu}nost po{to je ona daqa od dometa wihovog pogleda. Zaborav je u wihovom umu ali i u onom {to su nasledili. Zaborav je i u wihovoj ma{ti
ali i u onom koji je u semenu. Abren je hteo da izbavi Boga i da ga smesti
u se}awe qudi. I Abrena pla{i zaborav.“
Uma nije odgovorila ni Istiki ni Aprosu.
Naqutila me ta wezina {utwa pa sam opet tra`io od Biomensa da
Istiki izdiktira pismo i da u wemu ka`e da je {utwa izvor tajne i da
je zbog toga odala Aprosu o ~emu je razgovarala s bratom. Re~ tajna }e da
opomene Umu da je uskra}ivawe odgovora nekom izravno priznawe da sam
od potowih sakrio istinu.
Osvestio sam Umu i doveo do ta~ke od koje nije mogla ni levo ni desno,
ni napred ni nazad. Doveo sam je u sada{wost i naveo da se naknadno saglasi sa Abrenovim mi{qewem da se delovawem postvaruje duh.
Abren je postao kraq ali nije zaboravio da je sestra Istika prokazala wihovu tajnu.
Istika se pokajala, no tim pokajawem nije povratila bratovo
poverewe.
Abren se nije odmakao samo od sestre ve} i od svih drugih sagovornika. Vi{e se nikome nije poveravao. ^ak ni ocu i majci. A imao je {ta da
im ka`e. Mogao je, recimo, da ka`e ocu da je svaka biografija, pa i [email protected], proiza{la iz semena i da je, shodno tome, zajedni~ka i ocu i sinu.
Prote`e se od prapo~etka i traja}e do svr{etka. Sa~iwena je od mnogo mawih celina pa imamo opis srca, opis iskona, opis iskustva, opis ideje.
Tu su i poglavqa o rukama, nogama, licu, vratu, le|ima, grudima. Neodvojivi
su opisi nasle|enog i ste~enog. Te{ko je razlikovati brzinu hoda od
brzine misli, tromost nogu od sporosti uma. Mo`e se, bez oklevawa, re}i
da je biografija sam ~ovek. Ko sagleda i protuma~i `ivotopis pojedinca,
sagledao je i shvatio istinu o semenu. To je mogao da ka`e svakom svom sagovorniku. Mogao je i da im ka`e da je biografija tela nepotpuna bez biografije tvari od kojih je sastavqeno telo i bez biografije energije koja pokre}e
telo. Krwa je bez biografije lepote i biografije umnosti. Svaka biografi242
Amnezija / 18. Odniz
ja ima svoju biografiju kao {to i svaka molekula ima svoje atome.
Biografija bi se mogla usporediti sa jekom budu}i i ona, kao i zvuk
prouzro~en udarcem, ostaje posle ~ovekovog pada. Biografija je subjekt koji ne nestaje. Ako je telo voda, onda je biografija vazduh; ako je telo sunce,
onda je biografija zraka.
Abren je uporan u {utwi. Sagledao je `ivot i iznutra i izvana, iz
srca i se}awa, iz razbora i ma{te, iz li~nog i tu|eg iskustva, i u svemu
prona{ao isto: da o~eve nisu ponovila deca. Ne `ele}i da to, {to je spoznao, doznaju drugi, odlu~io je da raskopa pre|ene puteve i poni{ti li~ne
do`ivqaje, da se vrati op{tem, tamo gde je prabit, praiskustvo, da se
vrati na Po~etak po{to tu nema enigme. Uzeo je kqu~ i u{ao u odaju se}awa da proveri je li otac u woj. Primetiv{i da tu nema oca, prelazi u odaju emocija i vidi da ni tu nema oca. Nije ga na{ao ni u odaji nade. Ne
na{av{i me ni u odaji se}awa ni u odaji nade, re{io je da u Drugi naniz
u|e punog srca i praznog uma i da u drugi svoj `ivot do|e bez iskustva.
Wegova razmi{qawa su ~esto prepuna magle i sumraka, mutnih jutara i jo{ mutnijih pove~erja. Bio je sav od tvrdih i mekih imenica, bez
glagola, prideva, brojeva i zamenica, bez naznaka vremena i prostora,
uzroka i posledice, na~ina i koli~ine. Ko je hteo da otkrije neki wegov
svetao trenutak, morao je da svetlo tra`i u imenici; ko je kanio da u wemu prona|e tugu i radost, qubav i zavist, morao je da se zagleda u imenice
i da u wima napipa otkucaje srca. Nikom nije rekao da je, prepisuju}i moje [email protected], izostavio svaki mogu}i rasplet enigme: i da je istinu prepustio odgonetawu. Deca }e da dopune tekst glagolima kad im zaigraju srca, pridevima kad im se zarumene obrazi, brojevima kad po`awu `ito i
poberu vo}e; deca }e da dopi{u izostavqene re~i u momentu kad im zatrebaju ili kad ih prepoznaju u sebi. Kanda je slutio da je, slu`e}i se samo
imenicama, utemeqio novi na~in sporazumevawa. Napisao je imenicu
oko a o~i imaju i deca, imenicu uvo, a i uvo imaju deca. Nije objasnio za{to
se uzda u decu i za{to im ostavqa zagonetku.
Pre{uteo je i to da je moje odvojio od qudskog i da je u op{tem video individualno. Nije hteo da otkrije potomku da je od tri sloja i da iskonsko i op{tequdsko nisu wegove osobine i da je sopstven samo onim po ~emu
je nov i druga~iji.
„O sebi }u da ostavim tri svedo~ewa“, misli ali misao ne odaje pred
drugima. „Prvo osvedo~ewe je u primeni iskona, drugo u `ivotopisu oca
i majke, tre}e u li~nom u~inku.“ ^ak ni sinu nije hteo da ka`e da je vlastit
i onim {to je doneo iz semena. A do takvog zakqu~ka je do{ao uspore|uju}i
cvet i sunce. U cvetu je sunce ali cvet, unato~ tome, nije sunce. Cvet je
243
Amnezija / 18. Odniz
vlastit. Seme je asimilovalo sunce i nametnulo mu svoju osobinu. Isto je
i sa atributom bo`anstva. I Bog je asimilovan. U ~oveku je Bog ali je ~ovek,
i pored toga, subjekt.
Spoznao je da Iskon nije izdeqen na pro{lo, sada{we i budu}e ali
ni to saznawe nije hteo da oda sinu. A bila je prilika da mu to ka`e kad
je Parmen iz de~a{tva pre{ao u mladost i kad se, nakon vi{egodi{weg
{kolovawa na Orosu, vratio u Somu.
„Biografija ne dokazuje postojawe li~nog“, rekao je Parmen ocu.
Abren je {uteo. Pre{uteo je da sinu prizna da je i sam uveren da ni
u jednoj biografiji ~ovek nije samosvojan po{to usta oduvek tra`e zalogaj i kap, noge prolaz, o~i razdan i po{to od prvog ~asa uvo hvata jeku, nos
mirise, ruke milovawa. Gledao je sina i mislima sebi govorio da je sve
qudsko stiglo iz davnine.
„Izdeli}u sebe na li~no i op{te, smrtno i besmrtno“, nastavio je svoju pri~u Parmen, “i o svakom delu sebe ostaviti dokaze i kroz odeqewa
Muzeja provesti de~icu da se uvere da ne postoji li~no. Pre toga }u da ih
provedem kroz Muzej predaka.“
Abren je video da se Parmenu mi~u usne ali nije ~uo {ta mu govore.
Nije ~uo sina ve} sebe. ^uo je svoje davne re~i izgovorene pred sestrom
Istikom „da je svaka biografija `ivotopis Prvog po{to se od ro|ewa
Klijama naovamo ni{ta novo nije ra|alo osim lica. Stalno se na isti na~in
ose}alo, se}alo i nadalo.“
„Samo Bog ima biografiju“, ustao je Parmen. „Wegove varijante je nemaju.“
Abren je na trenutak iza{ao iz svojih misli i odmah se u wih vratio da ~uje {ta je o tome rekao sestri Istiki.
„Kao {to seme umno`ava uvek istu su{tinu“, uveravao je Parmen oca,
„tako se umno`ava stalno ista biografija.“
Abren se na~as istrgnuo iz se}awa i na usnama sina razabrao svoje
misli. „Tako sam i ja govorio dok sam bio mlad“, prekinuo je Abren svoju
{utwu. „Otkud ti moje mi{qewe?“
„Doneo sam ga iz semena“, slagao je Parmen ne smev{i da ka`e da ga
je pro~itao na ekranu panoskopa.
„Iz semena?“ za~udio se Abren.
„Pa i sam zna{ da seme sve zapisuje i da bez tih bele`aka u svom drugom `ivotu ne bismo bili ovakvi kakvi smo danas.“
„To znam. Ali nisam ~uo da se neko rodio sa tu|im mi{qewem.“
„Svi smo se rodili sa tu|im mi{qewem. Ta~nije re~eno: sa ube|ewem
Boga. I ti i ja mislimo {to je mislio Bog.“
244
Amnezija / 18. Odniz
„I to znam. Ali nisam ~uo da otac i sin misle isto.“
„Ako stvor misli Bo`ije misli i ponavqa Bo`ije emocije, za{to i
kraqev sin ne bi makar po ne~emu bio jednak ocu. Verujem da nas je seme
dovelo u ve} od`ivqeni `ivot. Dovelo nas je da bi preko nas omogu}ilo
izlazak Tvorca. Ovde smo da sejemo a ne da `ivimo svoj `ivot. Na{eg `ivota nema izvan Boga. Kamo god se okrenem, kojom god stazom krenem, na|em
se u onom u ~emu su bili moji prethodnici. Na|em se u gladi i `e|i, qubavi
i mr`wi, nadi i bezna|u, uspomeni i zaboravu. Moja biografija bi mogla
da opi{e samo kojom nogom sam u{ao u svoj prvi korak i kad sam ustao,
po{ao i stao. ^ak i to je neko pre mene u~inio. Pojedinca ne odlikuje posebnost. Svi smo i iznutra i izvana prema istom nacrtu. @ivot nije stvoren
za nas i zbog nas. Tvorac ga je stvorio za sebe i zbog sebe. Ovde smo da obavimo svoju misiju: da obelodanimo kako se iskon kroz nas iskazuje. Na
proveri je i na{e seme. Poseja}u i uzgojiti mlade` i zaputiti se ka
Drugom nanizu.“
„Uveren si da }emo u drugom `ivotu da budemo vlastiti“.
„U to i ti veruje{. Tome se nadaju svi.“
„Ne bih to rekao tako. Kazao bih da nam budu}nost pi{e `ivotopise
u kojima su pro{lost i budu}nost sa`eti u sada{wost i u kojima i stvor
i Bog imaju svoju individualnost. Tu je svakom subjektu omogu}eno da svedo~i o sebi i svom u~inku.“
„Danas je samo Bog subjekt“.
„Misli{ da u na{em drugom `ivotu Bog ne}e biti vrhovni subjekt.“
„Verujem da }e tada Bog da bude, kako ka`e{, ¥vrhovni subjekt’ ali
se uzdam i u obe}awe da ~ovek ne}e biti ~estica u Velikoj semenci. O~ekujem suprotno od toga.“
„Nada{ se da }e ~ovek da bude oslobo|en prisilnog zajedni{tva.
O~ekuje{ neovisnost od Boga.“
„Ne bih rekao neovisnost ve} ¥samostalnost’. Hteo bih da mi se
omogu}i da postanem {to `elim: da budem pisac ako to `elim, ili slikar,
ili muzi~ar. Ne volim zavisnost od porekla. Nervira me to {to nam je u
semenu odre|eno kakvi }emo biti. Voleo bih da mi se prepusti izbor.“
Posle svakog razgovora sa sinom Abrenu se ~inilo da je razgovarao
sam sa sobom.
„Iz wega govorim ja“, pomislio je i upla{io se te svoje tvrdwe.
„Otkud o~evo mi{qewe u sinu. Iz semena ga nije doneo po{to u to vreme
nisam tako mislio. Od mene ga nije mogao ~uti. Ni od Istike, ni od majke, ni od bra}e, ni od sestara. Nikome se nisam poveravao, ni pred kim nisam
govorio. Pola svog `ivota sam proveo u {utwi.“
245
Amnezija / 18. Odniz
„Iz tebe govori tvoj otac“, rekao je Abren Parmenu.
„Iz obojice govori Bog“, sna{ao se Parmen. „Iz tebe govori dok
}uti{, iz mene dok pri~am.“
„Od danas }u da }utim. Razgovara}u, kao i dosad, sa samim sobom.“
Abren se vratio u {utwu. Parmen nije smeo da mu prizna da je,
{koluju}i se na Orosu, ~esto sedeo kraj ekrana panoskopa i ~itao duge
monologe svoga oca i da je one najva`nije od re~i do re~i zapamtio.
Da bi istrajao u {utwi i samo}i, Abren se povukao sa kraqevskog
trona i prisilio Umu da kruni{e Parmena.
Uma je to nerado u~inila. Nije bila zadovoqna Parmenovom pri~om
„da je ve~no sve {to je dostupno ~ulu vida, sluha, wuha i oseta. Sve osim
svesnosti sebe. Jedino samosvedo~ewe je privremeno. Se}amo se jutra u
{qiviku, i u dedovima je ista uspomena; se}amo se pove~erja u vinogradu,
i u pradedovima je isto se}awe. Oduvek su isti izlasci i zalasci sunca
i meseca. Oduvek je klica u semenu a cvet u pupoqku. I prethodni i potowi su u istom. @ivot se ponavqa a ve~no je sve {to se ponavqa. Svi
pokazuju smeh usnom i okom, niko uvom i nosom; svi gledaju okom, niko obrvom. U svim generacijama su i izvori i u~inci isti. @ivot je i u Prvom
nanizu ve~an.“
Umu ne raduju prerana saznawa niti i{ta {to postvaruje nadu.
„Ne otkrivaj im sve“, rekla mi je pred moje saobra`ewe sa sinom
Klijamom. „Presta}e da seju ispune li sve svoje nade. Sa Bogom su samo oni
koji se nadaju.“
Tako je govorila meni i po tome, {to mi je pred na{ rastanak rekla,
zakqu~ujem za{to joj smetaju Parmenova razmi{qawa. ^ak se ni ona nije setila da su sve Parmenove pri~e sa ekrana panoskopa.
Umi se ne svi|a ni Parmenova tvrdwa da je u svemu potowi zaborav
prethodnog. Prvo se praotac ogradio od svog oca, onda se otac odvojio od
svog oca i tako sve do na{ih dana. Sve pregrada do pregrade.
„Prva pregra|ivawa je izveo Tvorac“, napisao je Parmen ocu ali mu
Abren nije odgovorio na pismo.“ Pregradio je Veliku semenku na pro{lost
i budu}nost i tim pregradama me sveo na trenutak, na jedno vreme.“
„To saznawe je i mene slomilo“, mislio je Abren, „to da je pojedina~nost svedena iskqu~ivo na li~no prisustvo makar se to prisustvo
iskazivalo se}awem i nadom.“
„Uporedimo li qudsko postojawe sa niskom bisera nejednakih boja
i veli~ine, oblika i simbola“, napisao je Parmen novo pismo ocu, „pokaza}e
se da je na tom nanizu razli~itosti pojedinac predstavqen jednom kuglicom i da je to tako od po~etka do kraja naniza. Svaka kuglica je deo `ivo246
Amnezija / 18. Odniz
ta. Odnizavawe kuglica odruwivawe je celine `ivota. Kuglice se odnizuju a konac na koji su nanizane ostaje. Taj konac koji nas povezuje je Bog.
Na wega }e da budu nanizani na{i obnovqeni dani.“
Ni na ovo pismo Abren nije odgovorio.
Parmen poku{ava da odobrovoqi oca. Javqa mu da }e da napi{e svoju autobiografiju i da }e u woj da opi{e samo ono iz ~ega se vidi da je bio
zavisan od nasle|enog. Napisa}e da je od semena dobio sve {to ima: oset,
ose}awe, ma{tu, misao, nadu i bezna|e. Iz semena je i ono ~ega se se}a.
Ro|ewe je prelazak iz semena u seme. Izlaska iz Velike semenke nema. Seme
je kap ali je seme i telo, seme je `ir ali je seme i hrast. Sve je iz semena
i sve ostaje u wemu.
Abren se nije oglasio. Zabranio je svaki pristup sebi.
Parmen je, pi{u}i autobiografiju, napisao „Istoriju semena“. Tako
je naslovio rukopis da bi i naslovom uverio oca i sinove da ro|ewe nije
samo izlazak iz semena nego i ostanak u wemu.
@ivotopis sadr`i dokaze da ni seme, kao ni voda, nema samo jedan
oblik. Voda mo`e da bude para, led, sneg a seme kap i telo. Prelaskom u
telo seme ne prestaje da bude seme.
„Moja kwiga je tanka obimom i duboka idejom“, pohvalio se Parmen
sinu Agavu. „U biografiju ne mo`e da stane sve. Ni u ~oveku nije sve.“
Agav i wegov ded Abren su iste jeseni iza{li na put. Agava je put
odveo na Oros a Abrena ka Drugom nanizu.
Za ocem }e oti}i i Parmen. Pre toga }e Agav si}i sa Orosa i postati kraq Some.
„Pro{lost je pusto{, moram je prema se}awu ispuniti; budu}nost je
u mraku, moram je svanuti“, pomislio je Agav vide}i ispred sebe beli papir .„Dopisa}u o~evu ¥Istoriju semena’. Kao {to telo iz kapi naraste
najpre u plod a zatim u dete, de~aka, mladi}a i sredove~waka, tako }e i
o~eva tanka kwiga da se uve}a. Prvo }u je ja dopuniti svojim iskustvom,
potom i moja deca. Mali `ir }e da postane veliko drvo. Mno`i}e se iz godine u godinu, iz generacije u generaciju. Tanka ¥Istorija semena’ }e da
postane lavirint sa hiqadu ulaza i prolaza, enigma do enigme, senka do
senke, zraka do zrake. ^ini}e se da se u wu utisnula zemqa sa svim svojim
bre`uqcima, brdima, planinama, potocima, jezerima, rekama, morima i
okeanima, sa svim svojim {umama i travwacima, stenama, pe}inama i
zgradama. Kwiga je ve}a i od najve}eg mozga jer su u woj vijuge svih mozgova. Ko bude hteo da unapred sazna svoju sudbinu, mora}e da pro~ita
¥Istoriju semena’. U woj su sve sre}e i nevoqe, svi `ivoti i sve smrti, sve
247
Amnezija / 18. Odniz
nade i sva bezna|a. Opisa}u i pro`ivqeno i nepro`ivqeno.“ Hote}i da
od sebe, svojih prethodnika, svoje dece i wihovih potomaka odmakne zaborav, Agav je u ¥Istoriju semena’ umetnuo i moje [email protected]
„Gospod nije zbrinuo lice i se}awe na se i taj neza{ti}eni deo
za{titi}e pero“, poru~io je Umi. „U mastionici je ve~nost. I moja }e da
bude ve~nost. Mastionicu }e da naslede deca, posle }e da do|u unuci,
praunuci i ~ukununuci.“
Uma nije uspela da sazna je li Parmen u „Oporuci“ dozvolio sinu da
dopuni „Istoriju semena“ doga|ajima u kojima nije sudelovao. Pri~alo
se {to{ta, no ni jedno svedo~ewe nije poteklo od Parmena. Mnogi misle
da je Agav napisao „Istoriju semena“ ne da bi se odbranio od zaborava nego
da bi uverio protivnike da je sve {to imaju poteklo od Jednog i da ih samo
taj Jedan mo`e da i{~upa iz trenutka i presadi u vrt ve~nosti. Tek
poneko misli da je, iz straha od zaborava, poku{ao da objediwewem iskustava ubedi sebe da je toliko razgranat da mu uven jedne gran~ice ne mo`e
da na{kodi.
Ni jedna pri~a nije istinita. Svaka se, pre no {to bi stigla u uvo,
topila poput pahuqice. ^ak i ona {to je htela da uveri Umu da se Parmen
smilovao sinu.
Ne verujem u to jer znam da Parmen nikad nije pomislio, a nekmoli
izgovorio, da „mu{karac i `ena nisu nastali na istom mestu i u isto
vreme.“ Te misli nema ni u jednom wegovom tekstu. Parmen nikad ne bi
napisao da sam mu{karcu pridodao `enu onog momenta kad sam shvatio da
je Nastavak zavisan od dvoga.
„Prvo je ponikao mu{ki `bun“, pi{e Agav, „razgranao se, razlistao
i procvetao. Posle cvetawa je, neopra{en, svenuo. I slede}eg prole}a je
posejano samo mu{ko seme. Opet se cvet nije svio u seme. Onda se Tvorac
dosetio i umesio `ensko seme.“
Nije me odu{evilo ni Agavovo uveravawe da je klijawe prelazak iz
semena u seme. Kad bi bilo kako on misli, nikad ne bih stigao do sebe. Ostao
bih stalno u semenu. Cenim svedo~ewa koja govore istinu. A istina je da
sam umesio dve semenke: onu u kojoj je privremenost i onu u kojoj je ve~nost.
Umesio sam ih i odredio da se iz ve~nosti prelazi u privremenost i iz
privremenosti vra}a u ve~nost. Kad bi `ivot bio jedna i jedinstvena semenka, odlazaka i povrataka ne bi bilo. A to nisam `eleo. Hteo sam da ~ovek
prvo prepozna sebe i da onda po`eli da do|e do sebe. I Uma je u Agavinom
mi{qewu nazrela opasnost ali ni{ta nije poduzela da se pisawe „Istorije
semena“ obustavi. Dopustila je da se Agav utvrdi u svom uverewu. Wegova
misao }e da se ukoreni u nekoliko budu}ih generacija.
248
Amnezija / 18. Odniz
I Umu i mene je posebno zabrinulo Agavovo pitawe da li u jednoj semenci mogu da postoje razli~ita lica a usagla{ena mi{qewa: mo`e li
neko ko ne li~i sebi pre|a{wem da ostane isti ube|ewem kao {to je ostao isti iskonom. Iznenadilo nas je to pitawe posebno zato {to u Drugom
nanizu pojedinac ima jedno lice i vi{e mi{qewa. Izabrao sam mu samo
jedno wegovo lice a ostavio mu sve {to je mislio kao de~ak, mladi}, sredove~wak i starac. Vrati}e se sa svim svojim razmi{qawima i samo sa
jednim uzrastom. Agavovo pitawe shvatam kao primedbu. Kasno je za svaki prepravak.
Poslao sam Biomensa da iz Agavove svesti izbri{e ovo opasno pitawe.
U isto vreme Uma je me|u prepisiva~ima „Istorije semena“ na{la svoju
poverqivu osobu i zadu`ila je da ne prepi{e sporno pitawe.
Agavov sin Ruf je podigao novi Dvor i oko wega posejao „`ensko biqe
i drve}e“ i namestio gnezda za grlice i krletke za papige. Hteo je da proveri
o~evu pri~u o naknadnom stvarawu `ene.
Onda je uz „`enski deo vrta“ posejao „mu{ko seme“ a u „`ensku krletku“ i u „`ensko gnezdo“ propustio mu`jake.
Pokazalo se da je Agav napisao istinu.
Vide}i da se u povrtwaku i vo}waku rumene i `ute vo}ke i da se ptice,
p~ele i leptirovi umna`aju, Ruf odlu~uje da iz starog Dvora, u kojem je
`iveo sa ocem i majkom, preseli u novi Dvor i da o`eni princezu Anasiju.
Prvu godinu su Ruf i Anasija `iveli u slozi. Druge godine se
pokazalo da Anasija ne voli Rufa. Otkrilo se to posle wezinih ~estih
uzlazaka na Oros i dru`ewa sa slikarom Nimrodom.
Rufa su uznemiravala Anasijina sastajawa sa Nimrodom. Vi{e puta je napu{tao Dvor, svaki put s namerom da sebi uskrati `ivot. Obi~no
se zaustavqao na usamqenom i opustelom mestu odlu~an da se tu, u divqini, umori gla|u. Zamislio je da samoubistvo ne bude protuma~eno kao ~in
voqe nego kao nesre}an slu~aj. A nesre}an slu~aj je zalutati i ostati bez
vode i hrane. Kad je prvi put nestao iz Dvora, odneo je sa sobom xak odabranog semena. U xaku je bio samo mu{ki ubir. Posejao je seme svestan da usev
ne}e dati `etvu. I drugi i tre}i put je u~inio isto.
Doznav{i da Rufu setva nijedanput nije ponela, Nimrod svla~i sa
sebe mu{ku ode}u i Anasiji otkriva da se zaqubila u devojku. Vra}a se svome
`enskom imenu i silazi u Nizinu, prikrada se usamqeniku dopremiv{i,
pored svoje lepote, i vre}e sa „`enskim semenom“. Nagovara Rufa da zagrne
preostatak „mu{kog zrwa“. Ona }e da podgrne „`ensko seme“. [to je nakanila, to je i ostvarila i sa Rufom stekla sina Prolesa. Pre toga ju je
249
Amnezija / 18. Odniz
Ruf odveo u svoj Dvor i ven~ao. Anasija se ose}a prevarenom. Misli da su
Ruf i Nimroda bili u dogovoru i da su oboje smislili plan kako da je oteraju iz Some. Smi{qa osvetu. [aqe Rufu sve{tenika Vaga da ga uveri da
je naslednik Boga. Ruf prima la` kao istinu i odlu~uje da uni{ti
stvoreno i da `ivot u Somi iz temeqa promeni. Planove krije od oca
Agava. U potaji uni{tava skulpture, slike i kwige. Prisvaja jezike susednih naroda i sa`ima ih u novi jezik. Prisvaja istoriju i obi~aje Geofrene i Kefalije. Prihvata veroispovest teosina i progawa saoceme.
Spaquje im kwige ro|enih, ven~anih i umrlih. Bri{e ih iz Pam}ewa.
Saocemi se okupqaju oko Tajnog jezgra i izglasavaju osvetu. Izmisli}e
mu mnogo biografija i tako zamrsiti prilaze istini. Na taj na~in }e Rufu
biti onemogu}en ulazak u Istoriju. Osveta se provodi na svim nivoima,
i horizontalno i vertikalno. Saocemi presvla~e svoje sve{tenike u ode}u
teosina i {aqu ih da nagovore Rufa da prizna sve biografije. Tako se Ruf
na{ao u {umi izmi{qenih `ivotopisa.
„Namera saocema je sasvim jasna“, ka`e mi Biomens. „Izmi{qene biografije propustiti u Istoriju. Ne dozvoliti da mu potomci prepoznaju
samobitnost. Izvu}i ga iz se}awa. Obezli~iti ga kao {to je on obezli~io
wih.“
„Nije to namera samo saocema“, upozoravam Biomensa. „Sve je to inspirisala i pokrenula Anasija.“
„Uzrok svemu je Rufovo nepoznavawe sebe“, poru~uje mi Uma. „Ruf nije znao {ta mo`e a {ta ne mo`e da bude. Nije znao da pojedinac mo`e sve
da bude osim utiska koji }e o sebi da ostavi u glavama svedoka. Da je to znao,
ostao bi kakav je bio. Nije se sagledao u stvarnosti ve} u imaginaciji. Nije
umeo da se upita otkud tolika razlika izme|u wega sada{weg i wega
ju~era{weg.“
Memora je otpo~etka znala da je Rufova sudbina istovetna nesre}i
svakog ~oveka po{to su mr`we, zavisti, podvale i smi{qena uni{tavawa
dokaza o wegovom identitetu prepoznatqivi u Staroj istoriji Orosa. I
u prvom `ivotu na Orosu qudi su potiskivani u asimilaciju ili u
pre{u}ivawe i zabranu; i na Orosu su se u stara vremena o~itovali
primeri spaqivawa ili skrivawa kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih; i
ovde su se me|uqudski i me|uplemenski sukobi svodili na brisawe i
preinaku imena i prezimena, porekla i veroispovesti. Setimo se samo {ta
se sve doga|alo u Radazi dok je bila u rukama Davorasa, Tujemana i
Papolana.“ Memora mi u poruci ka`e da je „hajka protiv Rufa jednaka
progonu svakog ~oveka“ a ne ka`e da je i Ruf palio i progawao. To ne spomiwe jer se Ruf priklonio teosinima.
250
Amnezija / 18. Odniz
Rufov i Nimrodin sin Proles je bio nizak i sitan ~ovek. Po`eleo
je da se kroz potomstvo uve}a. Posetio je mnoga plemena na Orosu i iz plemena, u kojem `ive visoki i mi{i}avi mu{karci, izabrao devojku i dao
joj svoje seme. Budu}i je bio bledoput i ru`an, dao je seme i lepotici iz
susednog plemena. Kako nije bio ma{tovit, prona{ao je pleme ~uveno po
darovitim pesnicima. Izabrao je, zatim, devojku koja }e da mu popravi memoriju. Peto pleme je trebalo da mu produbi emocije pa je seme predao devojci koja je mogla i da strasno voli i da sa dna sebe mrzi. Tako je i peti
put u{ao u budu}nost s nadom da je u semenu vi{i, ja~i, lep{i, darovitiji, umniji i ose}ajniji.
Pustio je da godine proteku i da deca odrastu. Onda ih je pozvao u
Dvor da vidi kakav je u svom semenu i ve} u prvom susretu sa decom shvatio da ni jedno dete nije on.
Od tada se o wemu ni{ta ne zna. Deca se ra|aju, `bunovi cvetaju, ali
ni jedna novoro|ena osobnost nije dokaz da se ponovio ni razlog za nadu
da }e uskoro da se vrati.
Tra`ili su ga svuda:u ogledalima pred kojima je bio kad se brijao,
umivao, ~e{qao i kad je prebrojavao bore; u vodi reke i jezera; me|u senkama u parku, vo}waku, cvetwaku. Posetili su sinove i k}eri - nije bio s
wima; bili mu sa `enama - ni tamo ga nisu na{li. I{~ezao je kao {to para
neopa`eno napusti sneg ili kao {to sve`ina nezametno svene na listu.
„Da se nije preru{io?“ pitala se Nimroda.“ Ne skriva li se ispod
kakve maske?“
Nimroda se po`alila Stegini i ova je po Jerseni razaslala izaslanike da prema slici na|u ~oveka koji ba{ takvo lice ima. Rekla im
je da `eli da proveri je li istina da qudi jo{ za `ivota otkapaju u seme.
Izaslanici su pretra`ili Nizinu, no nisu uspeli da prona|u
mu{karca koji li~i licu sa slike.
Podanici uporno i strpqivo ~ekaju svoga kraqa i usput o wemu ispredaju pri~e.
Proles im ne {aqe nikakav znak, osim {to ponekad „odozgo prolije ki{u“ ali i to ~ini samo u pri~i.
Jo{ uvek sam deo sebe u wemu i znam da se sklonio na kamenito i nenaseqeno ostrvo u blizini Kamivala. Sakrio se tamo gde nema qudi, trave,
drve}a. Poneo je sa sobom pet-{est grumenova zemqe, dve-tri {ake semena
i nameru da na goleti za~ne novi `ivot. Doneo je vatru ali nije doneo suvu granu, naviqak slame, hartiju niti i{ta {to bi od varnice, izbijene
iz kremena, moglo da stvori plamen. Doneo je zemqu i seme ali nije doneo
vodu kojom bi mogao da napoji usev.
251
Amnezija / 18. Odniz
Tako smo se na{li u nevoqi iz koje bismo se, bez pomo}i ribara, te{ko
izvukli. A ribare je poslala Anasija kad je na ekranu panoskopa prepoznala pastorka Prolesa.
Prolesa su ribari nahranili i napojili i dovezli do najbli`e
obale. Tamo ga je ~ekala Anasija. Do{la je da se uda za wega i da, po
povratku u Prestonicu Some, otera iz Dvora kraqicu Nimrodu. Planirano
je ostvareno. Proles i Anasija su se ven~ali i Nimrodu vratili na Oros.
Proles se brzo sna{ao u novonastaloj situaciji i odlu~io da se
udaqi od teosina i oprosti saocemima. Poku{ao je da u mno{tvu Rufovih
biografija prona|e istinu. Nije na{ao istinu i taj svoj neuspeh opravdao mi{qewem da ¥potpune biografije’ ne}e biti sve dok se opisu posledice
ne pridoda opis uzroka. „Posledicu mo`e da opi{e ~ovek a uzrok Bog.“
Iz obzira prema supruzi Anasiji i deci koju je stekao s wom Proles je
prekinuo svaku vezu s majkom Nimrodom i decom iz svojih prethodnih veza.
Odmakao se i od matera te dece.
Iza Prolesa je ostalo osam sinova i ~etiri k}eri. Tri sina i ~etiri
k}eri mu je rodila Anasija. Najstariji sin Astrah je izrastao u visokog
i lepog mladi}a, bistrog uma i osebujne ma{te. Svestan svoje vrednosti,
po`eli da ima istu takvu decu, ali su mu se rodila nema{tovita i
boja`qiva deca. Te{ko se ra`alostio kad je video da mu deca ne li~e i
usled razo~arawa i naleta nade, odlu~io da iz sebe iscedi i posledwu kap
semena. Sejao je nemilice da bi do{ao do spasonosne semenke ne slute}i
da je u svakoj semenci, ~ak i u onoj s klicom ve~nosti, zaboravqena samobitnost oca i majke.
Prolesov i Anasijin mla|i sin Solus uvi|a da je sam i jedinstven
u Nizini i da sopstva, kakvo je wegovo, nema ~ak ni u wegovom semenu.
Upla{en ovim saznawem, povla~i se u samo}u. Tra`i da mu se palata ogradi i zabrani pristup devojkama. Ne `eli da uve}ava svoju samo}u.
Anasija je uznemirena. Moli sina da iza|e iz palate. Solus odbija
sve wene molbe. Ne prihvata ni uveravawa bra}e i sestara. Ne slu{a ni
Umu.
U samo}i je ostao dve i po godine. Verovatno bi i du`e izdr`ao da
nije poverovao anonimnoj poruci da }e, preda li seme odabranoj devojci,
da se razmno`i u se.
Sedam puta se `enio, ni jedna mu `ena nije rodila jednakog.
Astrahov i Solusov najmla|i brat Mosej ne prepoznaje sebe u sinu
Ilarionu. Sin mu ne li~i ni licem ni iskustvom, ni ma{tom ni nadom.
Razlikuju se kao led i voda. @uri da ute{i bra}u i da im prizna da je po252
Amnezija / 18. Odniz
sumwao u pri~u koja ka`e da je ro|ewe povratak istog. „Moj Ilarion je
po svemu druk~iji od mene. Pli}i je osetom i ose}awem, spoznawem i razmi{qawem.“
Ali Mosej nije otkrio bra}i da je Ilariona zatvorio u Dvorac i da
ga nije odvajao od sebe uveren da }e mu sin, ostavi li ga uza se, da nali~i
mi{qewem. Nije kazao bra}i da je Ilarion, a s wim i ja, pro`iveo mladost u dru{tvu sa ocem i da u tim uslovima nije mogao da ispoqi li~no.
U wemu je iskon ostao neisproban.
Ilarion se ~esto, uz sme{ak, poredio sa prvim ~ovekom budu}i je, kao
i wegov prvi predak, izrastao iz samo}e. U wegovu samo}u je ulazio samo
otac. ^eznuo je da se susretne s majkom i iza|e iz o~eve sene. ^eznuo i uspeo zahvaquju}i Memorinoj pomo}i.
Memora se sa`alila na princa i u Dvor poslala mladog sve{tenika koji je licem i stasom li~io Ilarionu. Sve{tenik je dva-tri dana zamewivao Ilariona. Za to vreme princ je s majkom Duvom otputovao u
Geofrenu. Tamo se zaqubio u rodicu Nijelu i s wom stekao Atima i
Visariona.
Atim je hteo da ubrza moj povratak pa je davao seme i lepim i ru`nim
devojkama i udatim i razvedenim `enama.
Wegov mla|i brat Visarion se pla{io setve. Mislio je da je sejawe
isto {to i smrt. Ne uspevaju da ga namame u dru{tvo ni jedne devojke. ^ak
ni u dru{tvo princeze Matrone u koju je bio zaqubqen.
Poginuo je dva meseca pred krunisawe. Iza wega je ostala pri~a da
se nije bojao sejawa nego da je bio odan svojoj prvoj qubavi i detetu koje
mu je rodila.
Uma je proverila tu pri~u i otkrila da je „semenka posejana u
Kamivalu i da su wenu klicu zalivale i odnegovale tople ki{e i da su
novo seme obrale mla|e princeze i raznele na sve strane Jersene.“
Uma ne mo`e da predvidi u kojim kraqevinama }e „iz tog semena da
poniknu nova stabla, zna samo da }e jednog jutra nasred Jersene da iznikne
mladica i da }e ta mladica da se izvije u stablo visoko deblom i {iroko
kro{wom i da }e od tog stabla da po~ne moja nova biografija.“
„Uma izmi{qa“, mislim i svoju misao sakrivam od Biomensa. „Ili
izmi{qa ili je toliko nestrpqiva da ne razlikuje istinu od ma{te.
Wena pri~a mo`e da izgleda uverqiva ali ne mo`e da me ubedi da je
Visarion u Kamivalu ostavio seme i da je to seme ulo`io zato {to je
verovao da }u iz wega da se vratim.“
Biomens verovatno sve to zna ali i on ume da se pretvara. Visarion
je poginuo mlad i Soma se na{la pred pitawem ko }e da ga zameni na
253
Amnezija / 18. Odniz
kraqevskom tronu. Atim je iskqu~en iz nasledstva onog dana kad je
obqubio maloletnu praunuku kraqa Veluda i kad je u dvoboju sa ocem
maloletnice izgubio obe ruke.
254
Amnezija / 19. Odniz
19. ODNIZ
Kad je Jersena bila carevina, bio sam car. Kad je ona izdeqena na pet
kraqevina, stekao sam pet kraqevskih kruna.
U Geofreni sam kraq Akil. Pre toga sam bio kraq Gork.
Akil je, ubrzo po krunisawu, naredio da se ograda, koju je oko Dvorca
ozidao wegov otac Gork, odmakne od Dvora, pro{iri i odigne i dovede u
stawe u kakvom ju je ostavio ded Argil: da zid bude vi{i od Dvorca i da
se na isto~noj strani otvori Kapija se}awa a na zapadnoj Kapija nade i
da se ispred obe kapije podignu kameni spomenici sa uklesanim izvodima iz Argilovih „Razmi{qawa“. Namena kapija, okrenutih severu i jugu,
bi}e naknadno odre|ena.
„Ded Argil se ugledao na Tvorca a Tvorac je najpre stvorio sada{wost
i tek onda pro{lost i budu}nost. Se}awe je umesio u seme u momentu kad
je otkrio da u wemu nema dovoqno pam}ewa. Nada je izvu~ena iz saznawa
da je stvarnost trenutna i nepotpuna. Onda se nada po~ela ne ostvarivati
pa je stvorio imaginaciju i tako usmerio um ka budu}nosti. I ded Argil
i Tvorac su uvideli da je sada{wost trenutak“, opravdao je Akil svoju odluku da opa{e Dvorac onakvim zidom kakvim ga je bio opasao Argil i da
kraj vrata, koja vode u pro{lost, postavi „reqef pro`ivqenog“ a kraj vrata, kroz koja se ulazi u budu}nost, „reqef obe}anog.“
Nameravao je da u|e u pro{lost, u `ivot predaka. Okrenuo se ka
pro`ivqenom jer je mislio da je ve~nost u isku{anom zanemariv{i
~iwenicu da dleto nije seme pa da prikupqa pro{lost i da je dodaje
budu}nosti i da sam umetniku darovao mo} da izmi{qa a ne da, bele`e}i
svoja i tu|a se}awa, o`ivquje.
Kad je zidawe dovr{eno, video je da ogradom nije opasao samo svoj Dvorac nego i Dvorac deda Argila; video je, tako|e, da su graditeqi i sebe
ogradili i da su odvojili brata od brata, suprugu od mu`a, decu od roditeqa, da niko od wih nema kqu~eva: da mu je iza zida ostalo detiwstvo i
de~a{tvo, maj~ino krilo, kolevka i igra~ke i da vi{e ne mo`e do wih.
Izvan ograde je ostala i mladost. Zidao je ogradu ne slute}i da se i od sebe
pregra|uje. I kraq i graditeqi su naknadno shvatili da je zidawe ograde
isto {to i odvajawe sebe sada{weg od sebe pro{log i od sebe budu}eg: da
je dete u svom obru~u, da je de~ak me|u svojim zidovima, da je mladi}
255
Amnezija / 19. Odniz
pregra|en od sredove~waka a sredove~wak od starca - da je svako u svom pregratku i da nema biografije koja nije isprezidana na sobe i sobice.
„Nismo se sami ispregra|ivali“, opravdava se graditeq Akilu.
„Neko nas je jo{ u semenu razdvojio na svesno i nesvesno, nadu i se}awe,
oset i ose}awe, mi{qewe i izmi{qawe. Neko nas je, pre ro|ewa, sastavio od delova.”
„Spasewe je u obnovi celine“, odgovara Akil graditequ. „Dok god
~ovek ne postane jedan i jedinstven, jednak u detiwstvu, mladosti, sredove~nosti i starosti, dotle }e umirati. Nu`no je novo Stvarawe. Potrebno
je najpre stvoriti ve~nu materiju, metal koji ne r|a i mineral koji se ne
rastapa, a onda tu materiju povezati ve~nim nitima.“
Tek posle su graditeqi i Akil shvatili da je ograda podignuta na
liniji koja odvaja ve~no od privremenog. Uvideli su da je ograda, u izvesnom smislu, granica izme|u individualnog i op{teg i da je u svakom subjektu. Uvideli su da to nije obi~na ograda ni obi~ne kapije: da otac mo`e
da do|e do kapije sina ali da kroz wu ne mo`e da pro|e bez poni{tewa svoje samobitnosti - da prva kapija pripada ocu, druga sinu, tre}a unuku, ~etvrta praunuku i da nijedanput kroz kapije nije pro{la pro{lost - da je iza
wih, duboko u vremenu i prostoru, sme{ten dvorac koji se samo ma{tom
mo`e nazreti i u koji }e, kad se jo{ vi{e odni`e Prvi naniz, da useli
potomak potomaka. @ive}e u tom Dvoru i ~ekati da se obistini Obe}awe
i da kroz nebrojene kapije, {to }e od wega da se odni`u, pro|e vest da sam
se vratio. Setio se da se sve to dogodilo zato {to zidari nisu imali ni
nacrt ni maketu i {to im je, zadivqen izgledom neba, naredio da u zemqu
usade ~etiri bora, svaki na jednu stranu sveta, i da ih pove`u kamenom
ogradom. Ograda mora da nadvisi borove i da li~i rastvorenom cvetu.
Setio se da je zahtevao da kapije li~e laticama i da se u wih uzi|u ~etiri
zdrava jajeta i ~etiri {ake p{eni~nog semena. Setio se, najzad, da je sve
to u~inio u ozarewu i u momentu kad je iz dna sebe verovao da se ~ovek i
delom, a ne samo iskonom, ostavqa u semenu. Zazidao je seme hote}i da u novom
`ivotu ima sopstveni urod i svoje ptice. Setio se da je u momentu nadahnu}a
bio daleko od pomisli da }e potowi da se polakome i da }e od wegovog semena da o~ekuju svoje klasove i svoje ptice: da }e u setvu da ulo`e deo svoje oranice, deo svoje vode i deo svoga sunca i da }e sve to da u~ine da bi
klasovi bili wihovi i da novi prinosi ne li~e wegovom ulagawu.
Obzi|ivao je Dvorac da bi se za{titio od ishlapqewa i amnezije ne
slute}i da su prolaznost i zaborav uzidani u wega: da je amnezija u samome
bitku, u tom da nije li~an gla|u, `e|u, rado{}u i tugom, `udwom i
mr`wom. Ogra|ivao se ne misle}i na to da je postvarewe wegove ideje iz256
Amnezija / 19. Odniz
van ograde. Odvojio se od vawskog `ivota ne dosetiv{i se da ni u jednoj
svojoj semenoj kapi ne postoji licem, samospoznawem i poimawem.
Na kraju je ipak shvatio da nije samo on u ogradi: da je cvet ogra|en
od cveta, drvo od drveta, ~ovek od ~oveka, golub od jastreba, vrsta od vrste,
noga od noge, vlasi od vijuga. Akil se dosetio ali svita nije. Svita je ~eznula za `ivotom izvan ograde. Tamo su im deca, sinovi i k}eri, tamo bi i
oni. Svako se snalazio kako je umeo. Preko ograde se tajno prebacivalo seme,
ode}a i obu}a, nakit - sve u nadi da }e, prenesu li tamo imovinu, re~i, ideje i navike, da postanu slobodni i ve~ni. Akil je o svemu obave{tavan ali
se nije usudio da zabrawuje ono za ~im je i sam `udeo. Nije smeo da im obelodani istinu da seme tamo prelazi u travu, grmove, vo}wake i {umu; da jaja postaju krila, re~i novi jezik; da se od dasaka ormana izra|uju sedalice, od xempera {alovi i rukavice. Nije se osmelio da im prizna da ni kraq
nije gospodar svoga tela budu}i da telo raste i vene mimo wegove voqe; da
nije ni gospodar nagona po{to usta, i bez wegovog naloga, tra`e pi}e i
hranu; da ne upravqa ni emocijama, ni ~ulima, ni mislima i da i wemu,
kraqu, nepoznati pote`e korake i rasplamsava strast; da i on, kraq, ne
postoji kao subjekt i da bi trebalo da slave seme a ne wega jer je u semenu
sve: i srce i ose}awe, i glava i razmi{qawe, i ruka i grqewe, i noga i
kora~awe, i nos i mirisawe. Nije smeo da im prizna da bi Nizina bez semena bila u pra{ini i da su od semena, a ne od oca i majke, i sinovi i k}eri,
i unuci i praunuci.
Akil nije bio ono {to je o sebi govorio. Nije se ogradio iz straha
od smrti niti iz uverewa da je ve~nost unutar ~oveka nego da odbrani uspomenu na deda Argila i sa pro{losti skine senu zaborava. Iznenadio se
kad je sa Orosa primio poruku da Uma ne odobrava wegov postupak i da od
Sadne o~ekuje da {to pre otkqu~a kapije. Za~udio se i kad je obave{ten
da je Pater obavezao sve{tenike saocema da po svaku cenu prona|u kqu~eve.
Svi su pomislili, svi sem Sadne, da su kqu~eve ukrali teosini. Sadna nije prihvatila ni pretpostavku da se kqu~eva domogao neko od Maludovih
brojnih potomaka. Skinula je senku i sa drugih ~lanova svoje porodice i
na Uminu poruku odgovorila da kapije kraqa Akila nisu „ni prva ni
posledwa vrata bez kqu~eva“: da kqu~eve nema ni jaje, ni krastavac, ni
bundeva; da Jersen nikad nije samo u jednom vremenu po{to se u trenutku
~iwewa se}a i nada.“
U Jersenu je vi{e `ivota, paralelnih ili su~eqenih. Dok misli,
ne misli sam: misle i tvari od kojih su vijuge; dok ose}a, ne ose}a sam:
ose}aju i tvari od kojih je srce; dok grli, ne grli sam:grle i tvari od kojih su ruke. Ne ~ezne i ne qubi sam, ne pla~e i ne raduje se sam. Ne tr~i
257
Amnezija / 19. Odniz
i ne pada sam. Nije sam u bolesti i zdravqu, strahu i hrabrosti. Ne ma{ta
sam i ne spoznaje sam.“
Sadna podse}a Umu da je u svakom Jersenu, pa i u Akilu, vi{e `ivota.
„Jerseni bi hteli da budu satvorci. @eleli bi da nau~e imitirati
vodu pa da danas budu ki{a a sutra sneg, prekosutra oblak a zakosutra
plavet. Misle i da bi bilo umno opona{ati seme pa ~as biti dete a ~as mladi}, ~as sredove~wak a ~as starac. Onda misle da bi najkorisnije bilo
opona{ati ve~nost pa danas i sutra biti {to si bio ju~e i prekju~e.
Poku{avaju da svoju privremenost obele`e ve~nim. ^ime da je obele`e kad
su u Nizini svi znakovi privremeni. Cvet vene i on ne mo`e da bude simbol ve~nosti. Sunce sagoreva, voda isparava, bi}e i biqka stare i nestaju, kamenovi se mrve, metale izgrize r|a ili istali vatra. U Nizini nema trajnih znakova i zato i nema dokaza da je postojala pro{lost.“
Tako je Sadna odbranila Akila i zasluge za pregrade pripisala
meni tvrde}i da dana{we nije izlo`ba pro{losti iako se o~ima pokazuje ve} nastao cvet, ve} formiran oblak, ve} ro|eno lice.
Da me ~uje, podsetio bih je da sam u [email protected] napisao da je „sada{wost
novo nastajawe ali da }e wen u~inak tek budu}nost da vidi.“
„A ja bih joj rekao“, ka`e mi Biomens, “da je proces nevidqiv, a ako
se i uo~ava, vidi se tek obrisom.“
„A ja bih je uverio“, ka`e Biomislim, „da je sada{wost potpuna
slikom i smislom tek kad je izlo`ba pro`ivqenog.“
„Trebalo bi joj re}i“, misli Biogenis, „da se Akil sam zato~io u
vlastitost i da otud ne mo`e da iza|e.“
„Ne mislim da se sam zato~io“, ka`e Biores. „Mislim da su zar|ale
brave i da ih usled toga ne mogu da otkqu~aju.“
Okon~ao sam naga|awa nare|ewem da se Akilu do{apne da polomi
brave.
Sadna je odobrila wegov plan i Umu obavestila da su kapije otvorene.
Akil se triput `enio i tek sa tre}om `enom Vorom, stekao dvoje dece:
sina Mima i k}er Jiru. Mim nije li~io ni jednom Timurovom potomku.
Za wega se govorilo a i sad se tako misli da je tre{wa me|u jabukama. Kao
de~ak je bio pla{qiv. Posebno se bojao gomile. Nerado je izlazio na ulicu
a izbegavao je i odlaske u pozori{te i na sportska takmi~ewa. U`asavao
se ulaska u kolonu. Pla{io se svakog kolektiva. Bio je su{ta suprotnost
sebi sada{wem. Danas se toliko odu{evqava op{tim da ne mo`e da vidi
258
Amnezija / 19. Odniz
modre o~i a da ne vidi nebo, `utu kosu a da ne vidi zrelo poqe p{enice.
Sasvim se udaqio od sebe -de~aka. Vi{e se ne skriva ni od svite ni od gostiju.
Jo{ kao de~ak je bio sklon glumi. Oca Akila je nervirala wegova
sposobnost. Majku Voru je uzbu|ivala sinovqeva mo} da iz sebe izvede vi{e osoba. Nije znala da to Mim ~ini zato da bi iz sebe izagnao mno{tvo.
Sestra Jira je bila sre}na {to Mim ne li~i dedu Gorku i nesre}na {to
se po svemu razlikuje od oca Akila. I Mim bi se svaki put rastu`io kad
bi ogledalo pokazalo da ne li~i ocu. Sviti se ~inilo da princ ne glumi
nego da u sebi tra`i jednakost sa prethodnima. Svita je to svoje ube|ewe
dokazivala ~iwenicom da se Mim ~esto preru{avao u Timurov lik. ^inio
je to jer je verovao da je u glumi vaskrsnu}e budu}i je glumac sposoban da
o`ivi mrtve i da ih izvede pred gledaoce, da do`ivi wihove do`ivqaje
i da svoje lice preobrazi u wihova lica i da im bude kopija ~ak i kad ne
zna da li su i oni, od ~ijih sudbina je sa~inio svoje uloge, kopije prethodnika.
Gluma ga je ~esto odvodila u pri~in. ^esto mu se, naime, pri~iwalo
da je sada{wost preslika pro{losti. ^inilo mu se da svakog prole}a
cveta isto cve}e. Istu iluziju je imao i dok je komparirao dana{we i
ju~era{we sunce, no}a{we i sino}ne zvezde. Nije razlikovao kap od kapi,
pahuqicu od pahuqice. Pri~iwalo mu se da se svici pokazuju uvek istim
ukresom i da je p{eni~no zrwe jednoliko. Taj privid, tu jednakost minulog i teku}eg, Boga i ~oveka, oca i sina mo`e da vaspostavi samo varka oka
i glumac. Mim ume da se pretvara i da pode{ava {minke i vlasuqe. Ume
da bude i mladi} i starac, i lav i jarac. Zamisli lice pa ga navu~e na se.
Oslu{ne bilo svoga srca i ose}a o~ev puls. Gluma ga izjedna~uje sa ocem
hodom, stajawem, sedewem, pognu}em gorweg dela tela, smejawem, bojom
glasa i tempom govorewa. Opona{ao je oca izborom jela i pi}a, bojom i krojem ode}e i obu}e, {i{awem, ~e{qawem, mirisawem. Sve je na sebi imao
o~evo sem lica i visine.
Akil nije voleo tu sli~nost unato~ uveravawu stru~waka da je Mim
nadaren glumac.
„Nadarenost je potvrdio ulogom u drami ¥Povratak oca’“, podse}a me
`ivi} Biomislim. „Trebalo je da kroz glumu vaskrsne Oca. Nije to pri~a
o glum~evom ocu Akilu. Mim redovno dolazi na probe i iz petnih `ila
se upiwe da ispuni zadatak. Ne uspeva da se iznutra identifikuje sa
Ocem. Shvata da se iznutra toliko razlikuje od Oca da ga ni kao glumac
ne mo`e da izvu~e iz sebe. Napu{ta ideju da se iznutra izjedna~ava sa
likovima. A onda se opet vra}a napu{tenoj `eqi.“
259
Amnezija / 19. Odniz
„Istina je da se Mim, uz talenat, isti~e i `eqom da nekome li~i“,
ka`e Biogenis. „Ve} deset godina istrajava u poku{aju da sebe-sina i
sebe-~oveka poistoveti sa ocem. Ho}e da doka`e da je glumac sposoban da
se sravni i sa najni`im i sa najvi{im subjektom. Ve} deset godina se trudi da ostvari svoju `ivotnu ulogu.“
„Ho}e da ode od sebe“, mislim i misao tajim od `ivi}a.
„Ko ho}e da odustane od puta ka sebi?“ pitam sebe i od `ivi}a sakrivam pitawe ne `ele}i da ih podse}am da sam Mim ja i da je napu{tati put,
koji }e da me dovede do mene, glupost kakvu mo`e samo umetnik da smisli.
Jedanput u sedmici Mim pose}uje ro|ake da i wihove li~ne crte ugradi u svoje uloge. Misli da se iskustvo ne mo`e izravno uneti u seme ve}
preko pri~e, slike, muzike i glume. Biografiju je nu`no dati na u~ewe
i prenositi je s kolena na koleno kao {to se prenosi rodoqubqe i pripadnost plemenu, veroispovesti, istoriji i porodici. Oteti ~oveka od
zaborava mo`e samo pam}ewe. Seme pamti su{tinu a zaboravqa li~no.
Gluma ~uva i jedno i drugo.“
Voli da se sakrije pod masku. Neko vreme nosi masku de~aka, onda
masku mladi}a, onda masku sredove~waka. Kako bi koju masku upotrebio,
tako bi je odbacio. Navla~io je na lice i maske junaka i pla{qivaca, {krtaca i rasipnika, lopova i qubavnika. Na kraju bi se na{ao pred zadwom
maskom -maskom smrti. Na tu masku bi naslikao osmeh „da dvorjani vide
da je i smrt `ivot.“ Ceni uloge koje mu omogu}avaju da iz smrti izvu~e
`ivot. Kad je pred wim neki prizor smrti, on ga glumom preme}e u `ivot.
„Smrt nije svr{etak“, uverava rediteqa Oveda, „nego nastavak `ivota: klijawe i ra|awe. Od suze i bezna|a je uverqivija nada, od rastanka susret, od kraja po~etak. Iz smrti smo do{li, wom se hranimo, iz we
}emo da iza|emo. Iskon ima vi{e uloga od glumca: da bude semenka, klica, mladica, stablo, grana, pup, cvet i polen.
Mislim da je `ivot ulazak u budu}nost, pewawe uz stepenice ili uz
kosinu, prolaz kroz {umu u kojoj je, odmah pri ulasku, sada{wost. U tom
prvom delu {ume je sin. U drugom, senovitijem, delu je unuk. Posle nailazi
jo{ gu{}a tama i u woj praunuk. Tu nema tragova pre|a{weg dana. Odatle
se ulazi u dubqu neizvesnost, u svet ~ukununuka i wegove dece. Ne ra|amo
se ka Bogu ve} od Boga. Klijawe nije pribli`avawe ka zrnu. @ivot te~e
mimo smera logike. U senci tog zakona je glumac. Gluma i sledi i ne sledi logiku. Ta naizmeni~nost saodnosa ~ini umetnost umetno{}u. U gesti
je izvor novog i starog, istorije i hipoteze. Preinaku ~ini ~ak i se}awe.
260
Amnezija / 19. Odniz
Glumac ne glumi uspomenu nego izmi{qawe. Tu nazirem razlog {to ne uspevam da se poistovetim sa ocem. Odsad }u da uzimam samo one uloge u kojima je opis uspomene.“
Potresa ga bolest oca. Upla{en je ali i zadivqen optimizmom
bolesnika. Jo{ jedanput odlu~uje da se izjedna~i sa ocem. Urawa u Akilovu
biografiju i zanemaruje vlastito postojawe. Naknadno uvi|a da jednakost
iskqu~uje obojicu.
„Bog je stvorio osnov, temeqnu osobinu i mogu}nost simbioze
nejednakosti“, zapisuje Mimove re~i rediteq Oved.“ Sin nije uzurpator
O~eve biografije ve} wezin o`ivotvoriteq.“
^im je napisao svoju autobiografiju, Mim je shvatio da nije pisao
o sebi ve} o ocu. Biografije su se izjedna~ile pa su obojica, i Mim i Akil,
ostali bez sopstva.
Otkriva da je nu`no kombinovawe postoje}ih podataka, da je `ivot
samo su{tinom dovr{en i da budu}nost zavisi od naknadnog delovawa. Ne}e
da umna`a zate~eno. Ne `eli to jer se, prou~avaju}i `ivote potowih,
uverio da deca nisu obnova.
„Ako oca ne ponavqa sin“, zapisuje Oved wegove re~i, „onda ga jo{
mawe obnavqaju unuk i praunuk. Unuk }e da umno`i nasle|eno a praunuk
}e i da umno`i i da ispreme{ta. ^ukununuk }e sebi da smisli i novu
telesnost i novi duh. Danas se ~ovek divi Bogu, po{tuje ga, boji ga se i veruje u Wegovu samilost i mo} – sutra }e da se odmetne od Wega. Poku{a}e da
mu ospori postojawe.“
^esto mu se javqa misao da je ubistvo osnov egzistencije.
„Da bi se ~ovek nahranio“, zapisuje Oved, „mora da pose~e biqku i
`ivotiwu. Ubice su i `ivotiwe i biqke. @ivot je, na`alost, zavisan od
ubistva. Ko ne ubije, ne mo`e da opstane.“
Planira da oca Akila sakrije od smrti. Uvi|a, me|utim, da sakrivawe tra`i da cela porodica i prisni prijateqi promene identitet: da
preru{e lica i promene navike. Ne veruje u dobrovoqna `rtvovawa
bli`wih i odustaje od zamisli.
Namerava da pri~u o ocu razvije u dva plana. U gorwem, deklarativnom, ispoqilo bi se nastojawe sina da spasi oca. Tu je sa`etak svih
va`nijih pozitivnih i negativnih ~iwenica iz iskustva Prvog sina. Tu
je sukob an|ela i demona, humanizma i zlo~ina. Taj sloj je metafora. U dowem
sloju je u prvom planu osu|enik i wegovo pitawe kome da ostavi svoju
vlastitost. Opisana je intimna nedoumica o svrsishodnosti preinake
lica, na~ina razmi{qawa i ~iwewa. Planovi se nadopuwuju i proizilaze
jedan iz drugog: u gorwem planu se, na primer, polemi{e o slobodi govo261
Amnezija / 19. Odniz
ra, a u dowem osu|eniku preina~uju kazane misli. Glavni junak je Otac.
Re~ je o „svetom ~oveku“. Jednog dana mu je poru~eno da je, dok je bio u semenu, osu|en na smrt. Sprva ne veruje dojavi, no posle uvi|a da }e presuda da bude izvr{ena ne prestane li da se divi danu. Iz dobra prelazi u zlo.
Pretakawe dobra u zlo nije samo prelazak mladosti u zrelost i starost ve}
i sticawe razli~itih privremenih osobina.
„Drama ukazuje na to da `ivot narasta od dobra ka zlu, od radosti ka
tuzi, od zdravqa ka bolesti, od postojawa ka nepostojawu“, izve{tava
Oved Akila.
Princ nije zadovoqan. Hteo je da napi{e dramu u kojoj nema ni
tra~ka psihologije - potpuno neutralan tekst ali sa mnogo znakova-izaziva~a emocija ~italaca i gledalaca. @eleo je da gledalac upozna ~oveka
kao {to je upoznao kamen, travku, cvet:da mu ne upozna duh ali da ose}a
kako ga uzbu|uje i kako u wemu budi lepotu i strah, sa`aqewe i ga|ewe.
Hteo je da junak drame ne postoji unutra{wim ve} telesnim likom i da
traje ne~im {to ne odaje wega nego gledaoca. To ~ini ru`a, gqiva, jabuka; to ~ini Mesec, zvezda, zora, ~ine to sna`nije od ~oveka. Nameravao je
da napi{e dramu u kojoj lik nije izvor sebe nego izazov gledao~evih
ose}awa i poimawa.
„Sa nestrpqewem je ~ekao takav pozori{ni komad“, pi{e Oved Akilu,
„predstavu u kojoj bi ~ovek postojao samo onoliko i samo onako koliko i
kako postoji Bog u du{i i svesti ~oveka. Gospod je neprisutan telom i
iskustvom. Takav lik je trebala da ima prin~eva drama. Nije uspeo da je
napi{e i zbog toga je nesre}an.“
„Junak bi morao da preseli u du{u i svest svedoka“, prihvatio je Mim
ocenu rediteqa Oveda. „Ne bi smeo da se pokazuje sobom nego da, kao i Bog,
bude odsutan licem a prisutan duhom.“
Princ misli da se kwi`evnost na Orosu naj~e{}e interesuje za
od`ivqeno. Budu}i da je pro{lost tkawe magle i nejasno}a, kwi`evnici i sami moraju da izmi{qaju mitove. Hote}i da odgonetnu minulost, ne
opisuju istorijski verodostojna iskustva.
„Princ obo`ava takvu kwi`evnost“, pi{e Oved Akilu ne pokazuju}i
pisma Mimu. „Uverava me da kwi`evnost ne mo`e da bude presnimak
stvarnosti nego paralelna stvarnost.“
Oved nije dobro razumeo prin~evu privr`enost mitu. Nije shvatio
da Mim zna da je Akil varijanta mene i da se o wemu mo`e misliti i pisati
samo kao o bo`anstvu.
„Boga ne pamte o~i i u{i, nos i prsti ve} ma{ta“, kazao je Mim jednom prilikom Ovedu, no Oved je ovu misao zanemario iako je u woj odgo262
Amnezija / 19. Odniz
vor za{to se princ okrenuo ka mitu i za{to misli da je mit neodvojiv od
Boga. Oved je povr{no razumeo i Mimovu dramu u kojoj o~evi o~ekuju da
im deca ponove iskustvo. Jedne nada vodi ka sinu, druge ka unuku, tre}e
ka praunuku. Pri~aju deci svoje `ivotopise hote}i da uspomenu na se ostave budu}nosti. Posle usledi provera i gorko saznawe da je istina o
wima nestala: da se pome{ala sa `ivotima dece i zagubila. Uvi|aju da su
zaboravqeni i da stvaraju}i potomstvo nisu ponovili sebe. Saznaju da je
pro{lost samo u semenu. ^im seme proklije, pro{lost nestaje.
Akil je razumeo svoga sina. I sam je mislio da je uzaludna nada u seme.
Sagledav{i svoj gluma~ki rad, Mim ustanovquje da je odigrao vi{e
uloga pod maskom ~oveka nego pod maskom boga. Hteo je da se poistoveti sa
Ocem a izjedna~io se sa Sinom. Poku{ava da izmisli dramu u kojoj nema
iskustva potowih. Javqaju se svakojake pri~e, stvarne i iracionalne,
qubavne, politi~ke, religiozne, filozofske - ni jedna ga ne zadovoqava.
U svima je iskustvo Sina.
Otad svakom pisawu drame, u~ewu i razra|ivawu uloge prethodi boravak na Orosu. Uzlazi „kao sasu{en list“ a silazi prepun znawa i saznawa. Ko bi dole mogao da mu ka`e da se u ve~nost ugra|uje samo ona ideja koja glumcu ne zasewuje individualnost. Od koga bi u Nizini saznao da
sam razvrstao `ivot u subjekte i da sam usled toga odsutan. Ko bi umeo da
mu savetuje da ne su~eqava vlast i vlastitost. U~ini li {to i prethodnici, vlast }e mu pre vremena da isklizne iz ruku. Podanik slu{a kraqa
samo dok se ostvaruje wegova te`wa.^im tu povla{tenost izgubi, povla~i
se u suprostavqawe.
Oros mu je otvorio oba oka: i ono koje gleda unutra i ono koje gleda
vani. Pomogao mu je da shvati i prihvati moje delo. Ali Oros nije uspeo
da ga oslobodi strahopo{tovawa i `eqe da me u svemu ponovi. Gore mu nisu
znali re}i da su i duh i telo glumci:da umeju boqe od najboqeg glumca da
odglume radost i tugu, strah i hrabrost, bolest i zdravqe. To nisu znali
da mu ka`u i zato je tek u retkim momentima poku{avao da glumom sravni
telo sa duhom. Uskra}ena mu je najva`nija informacija: da gluma, vi{e
od poezije, muzike i slikarstva, zavisi od oseta i ose}awa i da zato glumac
opona{a ve} pokazano. Mogli su da ga obaveste da je gluma pokaz i potvrda moga postojawa i da je glumac onakav kakvim ga zamisli pisac:da je
li{en li~nih kvaliteta i da je, hteo-ne hteo, obavezan da se mimikom,
gestikulacijom, mi{qewem, emocijom i glasom sravni sa junakom drame
i da, kao i ja, `ivi tu|i `ivot.
Mim je zadovoqan uzlascima na Oros i nezadovoqan saznawem da
klijawe i cvetawe ne potvr|uju postojawe semena. Posete Orosu su u we263
Amnezija / 19. Odniz
mu sru{ile ~ardak stvarnosti i ukazale na potrebu da se stari materijal uzi|e u novo zdawe. Ose}a da se u wemu ne{to prelomilo i da vi{e nije onaj koji je bio: da je pre u svoje drame zgrtao a da sad razgr}e. Pre je
kopirao stvarnost a sad je pro`ivqava kroz prosudbu. Posebno ga je uzbudilo priznawe da je glumac ~uvar uspomene. Slikar je mo}an da promeni lice
i stas i da nakaznost preobrati u lepotu, muzi~ar je neuhvatqiv kao eho
davnih prasaka, pesnik svojom nadahnuto{}u opra{uje du{e drugih. I pesnik, i slikar, i muzi~ar su okrenuti ka pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. Glumac je zagledan samo u pro{lost, u iskon. Kad bi umetnost mogla
da vaskrsne, pre{ao bih na put glumca. Izabrao bih taj put da spre~im Mima
da me uvede u senu svoga sopstva
Zatim je Orosu pokazao le|a i okrenuo se ka Izdanovoj kraqevini
Kefaliji. Tamo nema mnogo novih spoznaja. U Kefaliji se `ivi ve} stvoreno. Tu je svet dovr{en u prvom pretku sunca, cveta, ptice, leptira i ~oveka. U Kefaliji je zora najava davno svanulog dana. Tu je lepet krila lepet minulog, tu je oblak isparena reka a reka ohla|eni oblak. Ali ni
Kefaliji tok ne nali~i izvoru. Pro{lost se, i ovde, razlikuje od sada{wosti i budu}nosti samo izvana. U semenci uma, a Kefalija je iz te semenke,
potomak samo licem nije bio predak. Po~etak svake biografije je iskqu~ivo
vezan za Nizinu. Drvo i cvet, a i svi drugi izdanci zemqe, po ne~emu li~e
~oveku ali mu zvezde ni jednom osobinom ne li~e. Otac i mati su si{li
odozgo ali im sin nema ni{ta zajedni~ko sa zvezdom. Zemqa je ne{to drugo: na zemqi oko li~i jezeru, noge korenovima, ruke granama, trup deblu.
U Kefaliji ne priznaju da sunce ima oblik oka i cveta po{to je kru`nica
sunca samo privid. Oko ne registruje sunce ve} u`arenu mrenu sunca.
Oko ne vidi stvarnost ve} iluziju. A i to je nepobitan dokaz da je Sin
naslednik privida. Sin je i samom sebi privid. Sve biografije, pa i
biografija zemqe, samo su prividi su{tine. Ni u Kefaliji Sin nije produ`etak ni dokaz postojawa Oca. U Kefaliji se ozbiqno razmi{qa o
tome kako dosegnuti ume}e Tvorca. Veruje se da }e neki potomak dosti}i
i nadma{iti Bo`je delo. O~ekuje se ro|ewe novog boga. Stari bog je stvorio sve, a onaj koji je stvorio sve, stvorio je i seme sa licem, stasom i duhom
novog boga.
Iako i sam pred pitawem da li }e u potomku da nastavi svoje postojawe, Mim je podr`ao samo ona mi{qewa koja ne pori~u da }u da se ponovo rodim. Posebno se o{tro suprostavio hipotezi da je u posledwoj semenci novi bog. To {to danas dete vaw{tinom ne li~i ocu, nije i ne mo`e da
bude dokaz da potowi nisu varijante Prvog. Sva lica su varijante prvog
lica. Delo Tvorca toliko je kona~no da ga ni sam wegov graditeq ne mo`e
264
Amnezija / 19. Odniz
su{tinski da preina~i. To {to se jedinki mewa lice, nije dokaz da taj,
kome lice mladosti ne li~i licu starosti, ne postoji. Svest o sebi pre`ivqava svaku promenu. Vlastitost nije samo u licu ve} i u na~inu primene su{tine. Mim nije odobrio ni mi{qewe da svet zemqe nije moj autopotret. Slika zemaqske zbiqe izri~ita je potvrda postojawa Tvorca. Nije
izli{no tra`iti lik Boga u zemaqskom bi}u kao {to nije ni uzaludno
tra`iti pretka u osobinama potomka. Pogre{na su verovawa da iskon izdanka nije identi~an iskonu semena. To {to klica, stapka, peteqka, list
i cvet ne li~e izgledom semenci, samo je osvedo~ewe vi{e da je su{tina
u svemu i da }e, po svijawu cveta, da se vrati u seme. Bogu se mewa lice isto onako i onoliko kako i koliko se mewa prvom semenu. Mim bi `eleo
da odigra sve te promene.
Mim je u Kefaliji boravio sedam meseci i za to vreme upoznao mnoge
uglednike. Raspitivao se za sudbinu Prvog sina. Niko nije znao da mu ka`e
da smo Uma i ja predvideli da }e Klijam, saobrazim li se s wim, da nad`ivi osam generacija svojih potomaka. Ra~unali smo na to da }e dve
ve~nosti, Umina i moja, biti dugove~nije od jedne ve~nosti. O~ekivali smo,
i to se obistinilo, da }e sinovi da odu pre oca. Nisu samo pre wega oti{li
Izdan i Omlad ve} i wihova deca. U Kefaliji se nije znalo da je Omladov
mla|i sin Timur si{ao u lavirint i da se otud vratio samo du{om. Svi
su verovali da se predao ti{ini mora i da mu telo nije prona|eno.
Naslu{ao se verovawa da telo nije prona|eno zato {to je ishlapelo u duh.
Bilo je duh i postalo duh. Ni Mim, kao ni ja, nije mogao da shvati otkud
saocemima pri~a teosina da ~ovek nije iz semena ve} iz duha. Oduvek je
sumwao u pri~u da je qudskom i `ivotiwskom telu prethodio duh- ali je
u wemu sumwa jo{ vi{e narasla kad je u Muzeju u Omzaku video maske koje su, kao jaje jajetu, li~ile maskama {to ih je u Kamivalu video.
Iz Kefalije je otputovao u Somu i tamo se, posle dugog i te{kog puta, upoznao sa Kingom i wezinim potomcima. Omlad i Lepur su ve} bili
na putu ka Drugom nanizu. U Somi je ~uo da bi razlike izme|u `ivota i
smrti postojale da `ivot ne ru{i sliku tela. Re~eno mu je da smrt i nije ni{ta drugo do preslagawe materije iz jedne u drugu sliku. Smrt presla`e samo materiju a `ivot i materiju i duh. Rekli su mu da je smrt novo lice starog postojawa: da je cvet znak da je semenka postala novo seme,
da bez smrti `ivot ne bi opstao. Upozorili su ga i na opasnost od zaborava. Ko gleda cvet, ne vidi mu po~etak, prethodnu semenku.
Iz Some se zaputio ka planini i stigao u kne`evinu Hrastibor. Tamo
ga je primio ro|ak Velud. U Hrastiboru je ~uo da u semenu nije po~etak
ve} nastavak: da sam ja, a ne moj sin Klijam, za~et u duhu. ^uo je, dakako,
265
Amnezija / 19. Odniz
i mi{qewe da su Po~etku prethodili i duh i materija i da ne poti~em
samo iz duha ni samo iz materije - da svakom pojedincu, pa i meni, prethode dvoje, da je svima otac Duh a majka Materija.
Mima je iznenadilo ovakvo razmi{qawe. Razlikovalo se od svega {to
je na Orosu ~uo. Nije se upustio ni u kakvu polemiku. Suzdr`ao se ba{ kad
je hteo da upita gde je materija kad se otopi sneg.
Na svom putovawu po Jerseni Mim nije promatrao samo qude i `ivotiwe ve} i biqke, vode, oblake i zvezde. Hteo je da opovrgne pri~u o zaboravu i da me makar u ne~emu na|e i da se onda preru{i u moj lik i da tako
preru{en iza|e pred Jersene i ka`e da sam uskrsnuo kroz glumu. Promatrao
je sve i video da sam u svemu i po svemu zaboravqen: da mo`e da se nadnosi
nad cve}e i li{}e, travu i drve}e, nad senu ~oveka ili nad odraz sunca u
vodi - mo`e da se zagleda u sve {to `ivi u Nizini, no ne mo`e da me vidi. Nigde ogledala sa mojim licem.
Na putovawu je ~uo da je ~ovek, dok boravi u semenu, jednak biqci po{to je, kao i biqka, nesvestan sebe. Susretao se i sa tvrdwama i sa pitawima. ^e{}e su pitali nego tvrdili. Pitali su ga otkud biqci, dok je u semenu, pamet da se zadr`i u svojoj vrsti: kako ru`a gre{kom ne postane
bo`ur; da li isti nivo sposobnosti pam}ewa te~e od Po~etka ili je i ta
sposobnost naknadno nastala. Svima je odgovarao samo ono {to je na Orosu
~uo: da je seme prvo razvrstavawe a svest prvo prepoznavawe.
Prou~avaju}i `ivot u Jerseni, spoznao je koliko je `ivotopis ~oveka istovetan mojoj biografiji i odlu~io da u slede}im svojim dramama ne
istra`uje samo sopstvenosti qudi ve} i wihove nevlastitosti. Dosada{wa
wegova kwi`evnost se zasnivala na dokazivom. Odsad }e da pi{e i o onom
{to pojedinac u svom kratkom veku ne stigne da pro`ivi. Od sada mu junaci drame ne}e postojati samo onim po ~emu su poznati ve} i onim ~ime
se nisu iskazali. Razotkriva}e sakriveno i nepro`ivqeno. Krajwe je
vreme da ~itaocima drama i gledaocima pozori{nih predstava ka`e da
ni jedna individualnost, ~ak ni individualnost Boga, nema pouzdanog biografa po{to ni jedno pero ne mo`e da opi{e prostranost iskona. Mo`e
da sagleda iskustvo ali ne mo`e da dosegne do dna iskona. Posvedo~i}e da
je svakom umu, pa i umu pisca, zasad spre~en uvid u celinu `ivota - da ni
sam, unato~ ~estim uzlascima na Oros, nije sposoban da prodre do sr`i
Tajne. O ~oveku se zna samo onoliko koliko se ukqu~io u svoj deo `ivota.
U kne`evini Hrastibor se nije dugo zadr`ao. Akil i Vora su uspeli
da ga nagovore da prihvati krunu.
Kraqevska kruna skinula je aureolu glumca ali nije zaustavila
pisca. Prvo nare|ewe kraqa Mima odnosilo se na gradwu pozori{ta.
266
Amnezija / 19. Odniz
Pozvao je graditeqe da mu sagrade isto onakvo zdawe kakvo je video na
Visoravni kad je oti{ao da pogleda gde je `iveo osniva~ Geofrene Timur
i da u kameno pro~eqe useku misao da je „lice maska iskona.“ Ispod zdawa
}e da sagrade podzemqe sa onoliko ulaza i izlaza, pre~ica i zavoja koliko
ih je u qudskom telu.
Mnogi su govorili da to i nije pozori{te u uobi~ajenom smislu re~i nego da je to moja biografija. Tu su mirisali samo oni mirisi koje sam
voleo, tu su se mogli ~uti izvodi iz mog [email protected] Podzem je moja prekopirana i osmi{qena biografija. U wemu je naplavina svega: utisaka, do`ivqaja, pretpostavki. Zamislili su ga najume{niji arhitekti. Zami{qen
je tako da svojim zakrivqenim usecima, ulicama i uli~icama, uglovima
i poluuglovima, udubqewima i ispup~ewima li~i unutra{wem spletu
qudskog organizma.
^im je dovr{en, ~im je o tome do{la vest do u{iju Dvora, Mim je
po`urio da si|e kako bi ga li~no razgledao i sagledao. U mre`i staza,
uli~ica, pre~ica, ulica i trgova sme{tene su kopije svega {to sam do saobra`ewa sa Klijamom stekao. Kopije je naru~ivao Mim svaki put kad bi
uza{ao na Oros. Za~udila ga je ti{ina u koju je u{ao. Toliko zlata i srebra, statua, slika i dragog kamewa a ni jednog zvuka. Sve miruje. ^ak i vazduh. Kriknuo je, nije bilo jeke. Toliko sve}a a ni jednog treptaja.
„Podzem je bez du{e“, pomislio je. „Nije onakav kakvog sam ga na
Visoravni video.“
Od tada je ~esto silazio. Posetio je sve isprepletene prolaze, bio u
svim sobama. Kad je otvorio vrata, iza kojih se nalazio odeqak potpuno
sli~an obrvama, trepavicama i o~ima, wegov tek ro|eni sin Jakim je
progledao; kad je u{ao u prostoriju nalik usnama, dete se nasme{ilo; kad
se sagnuo nad ~elo, sin je po~eo da misli. Spustio se ka srcu arterijama
i venama i u tom trenu sinu je zaigralo srce. Kako je {etao podzemom, tako
je Jakim odrastao iznutra i izvana. Niko vi{e nije verovao da je Mim u
podzemu. Svi su mislili da je si{ao u sina i da otuda ne}e umeti da iza|e.
Nekima se ~inilo da }e da iza|e ukoliko se ne sa`ali na neukost sina i
ako, iz sa`aqewa, dobrovoqno ne ostane.
Mim je iza{ao ali Klijam nije. Klijam se preru{io u Mima i si{ao
u podzem.
„Kraq se nije vratio“, uzbudili su se ~uvari.
Poku{ali su da ga prona|u i izvedu. Poku{ali i zalutali. Neko
vreme su po golubovima slali izve{taje. Onda su i golubovi zalutali.
Klijam je predosetio blizinu odlaska pa je si{ao u podzemqe da mi
vrati {to sam u wega ulo`io. Prelazi}e iz sobe u sobu i u wima ostavqati
267
Amnezija / 19. Odniz
nasle|eno. Svoju nakanu je poverio Stegini i ona je, saznav{i {ta se dogodilo, tajno poslala grupu traga~a da pretra`e „podzemqe“. Niko nije
video kad su si{li pa su se ~uvari silno iznenadili opaziv{i da iz
podzemqa izlaze. Izlazili su po generacijama: najpre najstariji, pa
mla|i, pa najmla|i. Gore su ih pohapsili ~uvari.
Stegina ih je jedva oslobodila.
Po izlasku grupe traga~a u podzemqe je, preru{en u lik ministra
unutra{wih dela, si{ao Mim. Obi{ao je svaku odaju i sve hodnike i
ustanovio da to nije vi{e ona moja biografija kakvu ju je bio zamislio i
ostvario.
„Jakim je sve izmenio“, pomislio je. [email protected]}i da {to pre stigne do
kraqevske krune, izmewao je raspored predmeta.“
„Jakim ni{ta nije mewao“, rekao sam Biosvedu.
„Jakim je nevin“, pri{apnuo je Biosved Mimu.“ Vinovnik je Prvi
sin.“
Mim je re{io da sam pretra`i podzem. Postupio je tako da ko drugi ne bi otkrio tajnu da su u zid, na samom dnu podzema, ugra|ena vrata kroz
koja se ulazi u Mauzolej. Kad se vrata zatvore, zid ostaje kakav je i bio bez vidqivog znaka da je na wemu ulaz. Mim je znao da se u Nizini umire
pa je, grade}i podzem, predvideo tajnu grobnicu.
Stegina misli da je Mim pogre{io {to sa sobom nije poveo svedoke:
da ih je poveo, mogli bi da posvedo~e da du{a i telo nisu isto – da je du{a
uspela da iza|e a da je telo ostalo u podzemu. Stegina misli svojom glavom
a ja, evo, glavom Filiusa koji je, doznav{i {ta se pri~a o Klijamovom nestanku, upitao kraqa da li u podzemqu postoje kakva tajna vrata i nije li
onaj koga tra`e kroz ta vrata pre{ao iz tela u duh.
Mima je zabrinulo ovo pitawe budu}i je i sam znao da }e telo da otkrije zapah i da }e otkri}e le{a biti dokaz da duh i tvar nisu isto.
„Si}i }u u podzem da proverim postoje li dokazi za pri~u“, odgovorio je Filiusu.
Tako je zaustavio Filiusovo raspitivawe.
Neko vreme se sa`ivquje sa ulogom kraqa a onda, iznenada, nailazi
`eqa da se vrati karijeri glumca. Otad je i glumac i kraq: kraq u lo`i
a glumac na pozornici. Zajedno su za ru~kom, u molitvi, na po~inku.
Kraq spava spokojnim snom a glumac sawa da je osu|en na smrt i da }e presudu da izvr{i kraq. Ho}e da pobegne ali ne nalazi kqu~eve tamnice. Kad
osvane dan, kraq je sve` i pribran a glumac pospan i umoran. Kraqu
niko ne preti a glumcu prete tvrdice jer se pla{e da }e im u nekoj drami da oduzme imovinu; prete mu pesnici i politi~ari, slikari i vajari
268
Amnezija / 19. Odniz
i svi drugi koji misle da }e da ih ocrni na pozornici. Slepi veruju da
im je ukrao dan a gluvi da ih je odveo u ti{inu. Nemi su ube|eni da im je
pokrao re~i. Kraqa niko ne mrzi a glumca svi. Kraqa ne mu~e ru`ni snovi.
Glumac sawa da posetioci wegovih predstava o{tre no`eve, pale loma~e
i te{u sanduke. Jedni rasipqu da ga osiroma{e i odvedu u glad, drugi su
{krti i sebi~ni, tre}i qubomorni. Sude mu sve dok se ne probudi. A kad
se probudi i pogleda u ogledalo, vidi odmornog i nasme{enog kraqa.
I tako iz no}i u no}, iz dana u dan.
Na pozornici je kraq koji gre{nicima oduzima ime i pu{ta ih u
`ivot da `ive iz po~etka. Onda igra svemo}nog diktatora u ~ije ime se
hapsi, mu~i, sudi. U dr`avi je op{ti strah. Diktatora slave, veli~aju,
izjedna~uju sa bo`anstvom. O wemu se pi{u pesme, pi{u i mno`e, slike
su mu u svim ku}ama. Oko rezidencije su jake stra`e. Onda se vojska buni.
Oficiri upadaju u rezidenciju i otkrivaju da u woj nema vladara.
Ispostavqa se da je diktator odavno mrtav i da je smrt pre{u}ena. Zatim
je u ulozi starca koji pi{e pisma nero|enima. Pi{e im da zaustave
odgonetavawe Velike tajne. Budu li znati`eqni, otkopa}e smrt. Totalna
smrt je duboko zakopana, niko ne zna gde, i nauka bi mogla da nai|e na wezin
grob i da je nehotice pusti u `ivot. Udaqiti se od smrti - to je obaveza
svakog ~oveka. Zapa`en je i u ulozi osu|enika koji, be`e}i od om~e,
utr~ava u {upqinu kipa. Kip je dugotrajan i u wemu ga ne}e na}i ni
starost ni smrt. Saznav{i da se osu|enik dawu skriva u {upqini wegovavog kipa a no}u odlazi u potragu za hranom, dobro}udni kraq nare|uje
da se na mesto wegovog kipa postavi statua sa licem i stasom begunca.
Begunac prime}uje promenu i misli da mu se smilovalo nebo. Sre}an je {to
je pre vremena dospeo u ve~nost. Ne ose}a da stari i da sve mawe li~i sebi - spome niku. Ne prime}uje da odlazi iz `ivota i da Statua, u kojoj }e
da ostane wegov prah, nema vi{e wegovo lice. Umire ne spoznav{i da je
rastao i padao mimo predoxbe o sebi.
Nagra|en je za glavnu ulogu u komediji „Senka“. Tu je car koji je usnuo da }e da umre ne uni{ti li svoju siluetu. Probudio se u znoju i
po`urio da smakne senku. Je li silueta pala na zid, zid je sru{en; je li
se uspuzala uz drvo, drvo je pose~eno. Ko{ena je trava, grmqe sasecano,
obarane vo}ke i ru{ene ku}e. Vide}i da je silueta neuni{tiva, zabrawuje da se pale vatre. Ali senka se, ~im bi zasjao mesec ili iza{lo sunce,
odvajala od tela.
„Usmrti}u telo i `iveti du{om“, kleknuo je pred siluetu i primetio da je i ona kleknula. Kad je ustao, i silueta je ustala. Silueta je
mogla da kora~a samo ako je on kora~ao, morala je da stane kad god bi stao,
269
Amnezija / 19. Odniz
morala je da legne kad bi legao i da ustane kad bi ustao. „Ja sam car a ona
podanik“, prestao je da progawa senku.
Lik vladara je smi{qeno i nadahnuto odigrao.
Tih godina se ~esto susre}e sa sinovima, uvek sa `eqom da ih vidi
punoletne i da jednom od wih {to pre preda krunu. I daqe je udvojena
li~nost. I daqe je i glumac i kraq. Ali ovaj put su izmewene uloge.
Glumac se za{titio delom i pustio kraqa da se pita za{to stari licem,
korakom i razborom i za{to je sve mawe u nadi i sve vi{e u se}awu. Sad
kraq ne `eli da putuje, sad u wemu tiwa strah. Sad on ne otvara prozor
{to iz straha da je atentator iza prvog ugla, {to iz ube|ewa da se
mirovawem ne tro{e koraci i da se negledawem ne umaraju o~i i da se {utwom ne prosipqu re~i. Sad kraq tra`i savete od glumca. Tra`i i uva`ava.
A glumac ga, vra}aju}i mu milo za drago, nagovara da ubrza vreme i da od
`ivota uzme ponu|eno. Kraq prihvata glum~ev savet i otkriva da niko,
pa ni kraq, ne postoji izvan sebe. ^ak je i u sebi razre|en i mutan. Dosad
nije znao da je sav u sebi. Iza|e li, napusti li sebe, eto ga u zaboravu. Osta}e
u sebi. Ne `eli da do`ivi udes klice, stapke i svih onih koji su, po izlasku
iz sebe. postali drugi. Semenka je napustila sebe pa postala klica. I klica je napustila sebe i postala stapka. I Gospod je iza{ao iz sebe i postao
Sin. Osta}e u sebi, u vlastitom ja. @eli da samom sebi bude vaskrs.
Ustrajati i ostati u svom licu, svom u~inku i svom saznawu. Pripaziti
da ga ne zavede ma{ta i da ga ne primami obzor nepoznatog. Ograditi se od
svega i ostati u svom sopstvu, u sebi sada{wem. Ve~nost je u nepromeni.
Dan ne sja u pro{lost i budu}nost. Cvetovi miri{u samo svom trenutku.
Svi imamo samo svoje danas, ~ak i sunce. Danas je ve~nost pojedinca. U semenu je deoba vremena. Osta}e u svom telu. Samo u wemu je li~an.
Tako razmi{qa kraq. Glumac se ne bavi sobom. On je ve} u rano jutro
duboko u ma{ti. Sedi i pi{e dramu „Ogledalo“. Ulogu majstora dodeli}e
mladom i talentovanom glumcu Daju. Veruje da }e i Daju da se svidi pri~a
o majstoru koji je zapazio da mu ni jedno dete ne li~i. Pomislio je na neverstvo `ene. Prvo na to a onda na pitawe je li ~ovek slika i prilika Tvorca
i da li je on, takav kakav jest, Wegov stvarni izdanak. Ako nije dete
Stvoriteqa, onda je sin nekog drugog tvorca. Isku{a}e nebo i sa~initi
ogledalo u kojem }e da mu li~e deca. Deca wemu a on Stvoritequ. Pravio
je otad ogledala i pred wih dovodio decu, jedanput sa sumwom a jednom sa
nadom, no staklo je stalno odbijalo sli~nost. Bo`je delo je nepromewivo.
Razbio je prvo ogledalo. Tok iskona nije i tok ma{te, razbio je i drugo
ogledalo. Semenka je slika budu}nosti, slomio je i tre}e ogledalo. Onda
je seo pred ~etvrto ogledalo da se nagleda smena i promena: da bude svedok
270
Amnezija / 19. Odniz
prelaska u starost i da u smrt ode sa saznawem da ni samom sebi nije
nali~io.
Na kraju i kraq i glumac napu{taju svoje uloge: kraq uru~uje krunu
sinu Jakimu a glumac masku komi~aru Daju. Glumac je svoje pero darovao
sinu Jutrosu a pozori{te sinu Epatanu.
I po silasku sa pozornica, dr`avni~ke i umetni~ke, kraq i glumac
su nastavili da `ive odvojeno, svaki u svojoj uspomeni. Kraq se se}ao putovawa po Jerseni a glumac uloga, preru{avawa i nastupa pred gledali{tem.
271
Amnezija / 20. Odniz
20. ODNIZ
Princ Likoris, sin kraqa Kefalije Kveta, umoren je zato {to je bio
na domaku odgonetke Velike tajne. Kwiga „Lekovi du{e“ je uspomena na
wega. Napisao ju je wegov unuk Petunije.
Ve} na prvim stranicama „Lekova du{e“ Petunije tvrdi da je Likoris
znao da wegov subjekt nije moje sopstvo: da je moj subjekt iskon a wegov primena iskona - da ja mogu samo da nadahwujem ali ne i da izvr{avam. Znao
je da je on izvr{ilac a ja inicijator i da ve~nosti nema dok se ne sa`ive
oba subjekta. Tek kad se iskonu vrati sposobnost da se iska`e li~nim, tek
tad }e nastavak da bude ogledalo i sebe i nastanka. „Pre no {to se razvrsta i obele`i posebno{}u vrste i jedinke, iskon }e mo}i da bude {to `eli.
Na}i }e se pred izborom. Ne}e se dugo dvoumiti. Izabra}e da bude ~ovek
jer }e na dnu sebe da primeti siluetu `ene. Silueta }e da mu se nasme{i
i to }e da odredi wegov izbor.“
Petunije misli da na izbor ne}e uticati lepota devojke nego zga|enost
nad neizbirqivo{}u le{inara.
Biohom veruje da }u po`eleti da budem ~ovek jer }u jedino kao ~ovek
mo}i da odgovorim na devoj~in sme{ak.
Petunije tvrdi da je Likoris verovao da je `iva materija ve} razdeqena dospela u Nizinu. Odbijao je da misli da su u zemqi uzroci deoba.
„I uzrok i uslov proizilaze iz prasemena. Ne mo`e se re}i da su semenka
i klica nejednake su{tinom. Razlika ima ali ni jedna nije su{tinska.
Nailazi vreme kad }e i te razlike da nestanu: kad }e dete da bude jednako
ocu licem i stasom, ma{tom i se}awem. Emocije su najpre pripadale jednom. I glad i `e| su bile svojstvo jednog. Onda su se lica namno`ila a sa
licima i iskon.“
Ni Likoris ni Petunije ne pridavaju va`nost licu. Sa`ivquju se
sa iskonom ube|eni da iskon, pri umirawu, izlazi iz tela. Naziru spasewe
u iskonu iako znaju da u wemu nema uspomene na individualnost.
Petunije je dao prednost iskonu jer mu je bila prihvatqivija misao
da duh prethodi tvarima od tvrdwe da je u materiji po~etak, nastavak i
kraj. Wegovo uva`avawe duha ne pori~e mi{qewe da je duh bez tela {to
i vetar bez oblaka, kro{we, trave i pra{ine. Petunije i sam misli da nije isto `eleti poqubac i poqubiti, sawati milovawe i milovati, hteti
272
Amnezija / 20. Odniz
i imati. Petunije ne osporava ni mi{qewe da je duh te`wa ~ije ostvarewe zavisi od tela i da samo materija mo`e da ga u~ini vidqivim i
prisutnim. Uzveli~ao je iskon iz uverewa da emocija qubi i grli emociju a ne iz nakane da suzbije mi{qewe da se ni poqubac ni grqewe ne bi
o~itovali bez usana i ruku i da niko ne bi znao da postoji strah bez bledila i gr~a na licu i sene u oku i bez u`urbanosti srca i koraka. Daje prednost duhu ne pori~u}i da samo telo mo`e da poka`e lepotu i nameru,
osete i ose}awa.
Wegov ded Likoris, naprotiv, vidi u duhu izvor `ivota. Materija
je bez duha prah bez `ive klice. Materija je mrtvac kojeg samo duh mo`e
da o`ivi. Istra`ivao je u kojim uslovima je napu{ta energija i kojim
lekovima se mo`e spre~iti to izvetravawe. Kako da me zaustavi onde gde
sam i kako da mi doka`e da moje prisustvo u telu obezbe|uje zdravqe i
dugove~nost. Nameravao je da me izle~i od `eqe da iz jedne individualnosti prelazim u drugu. Tragao je za lekom koji mo`e da umrtvi nadu i
potrebu da se sve vidi, ~uje i oseti. Telo je zdravo samo dok je sa}e energije. Sa smawivawem energije smawuje se i wegova otpornost.
„Energija je ve~na i woj nije potreban lek“, pisao je Umi. „Ne mewa
se nego se prilago|ava. Mo`e da bude sve i ni{ta: mo`e da bude qubav i
mr`wa, iracionalno i racionalno. Kad nije neko ili ne{to, onda je
mogu}nost da to bude. Ne stari i ne pomla|uje se. Sau~esnik je ali ne i u~esnik. Energija je bog. Bez sjediwewa sa telom i uslovom neiskaziva je.“
Mislio je da je `ivot zagonetka i da svedo~ewa o wemu nisu na licu.
Odgonetku je tra`io u podsvesti. Govorio je da je `iveti isto {to i
otkrivati. Bojao se da }e ~ovek, ne si|e li u se, morati da se bori za opstanak.
„Bog je svugde osim u qudskom j a,“ ube|ivao je majku Malvu. „Ni u
mom ni u tvom sopstvu ga nema. Bog je u svom j a a stvor u svom.“
Malva se nije suprostavila ovom mi{qewu unato~ ube|enosti da je
moje j a sveobuhvatno i sveprisutno.
„Qudsko j a je zrno a bo`je nepregledna wiva klasova“, u~ila je
unuka Petunija.
Malva je pazila {ta pred Likorisom govori. Trudila se da ga u razmi{qawu ne ometa.
I Likoris je pazio da ne omalova`i mi{qewe majke. Saglasio se s
wom da sam stvorio sve i pre{uteo da ne misli da sam postao sve. Od{uteo
je svoje ube|ewe da nisam i stvoriteq i stvoreni i da ni moj subjekt ne sadr`i i ne odra`ava osobitost bitka. I moj subjekt je tek deo celine. I moje j a je pojedina~nost.
273
Amnezija / 20. Odniz
„Da je stvor varijanta Boga“, rekao je lekaru Odvisu, “ i Bog bi
stareo, bolovao i umirao.“
Likoris nije zapisivao svoje ideje. To je i razlog {to Petunije u
„Lekovima du{e“ ne govori o wegovom najve}em otkri}u o leku koji, kad
se unese u organizam, zaustavqa starewe i umirawe. Lek, na`alost, smrtonosno deluje na seme. Ko se wim le~i, postaje neplodan.
Uma je u tom leku videla opasnost. Zaustaviti setvu zna~ilo bi ostaviti me u onom u kome sam zate~en. To Uma nije mogla da odobri.
Likoris je po svaku cenu hteo da na sebi isproba lek. Prvo na sebi
pa onda na drugima.
Petunije ne spomiwe to Likorisovo otkri}e. „Lekovi du{e“ su
kratkose`an provir u zemaqske i nebeske tajne.
[email protected] je provera Bo`jeg i qudskog ~iwewa“, zapisao je Petunije
dedove re~i izgovorene na skupu lekara. „Bog i ~ovek su stalno pred
Sudijom.“
„Umire li semenka kad postane klica?“ pitao ga je po zavr{etku skupa lekar Odvis. „Je li mrtva ili se preru{ila u klicu?“
Likoris se nasmejao.
„Ne umire nego se preru{ava“, odgovorio je na svoje pitawe Odvis.
„Na isti na~in je i{~ezao i Bog. I on se, kao i semenka, preru{io.
Klijawe, stabqi~ewe, pupawe, listawe i cvetawe pokazuju ve} stvoreno.“
„To je dokaz vi{e“, kazao je Likoris, „da je `ivot razotkrivawe
Bo`jih u~inaka. @ivot je tu`ba i odbrana, svedok i sudija. @ive}i se istra`uje i iskazuje uzrok, `ive}i se putuje ka identifikaciji.“
Petunije se odu{evio dedovim mi{qewem da je „`ivot istraga“ i
od te svoje ushi}enosti ne sti`e da se upita koji pronalazak je proiza{ao
iz tog razmi{qawa. Zaboravio je da je u pozadini svakog dubqeg
Likorisovog razmi{qawa neko nau~no otkri}e. Tako je i meni svojevremeno promakla ~iwenica da potowi nije uspomena na prethodnog.
Petunije je sledbenik i prepisiva~. Likoris je bio ne{to drugo. On
je umeo da i u {utwi nazre sagovornikovu misao.
„Mislim da posledwi ~ovek ne}e biti sre}an“, rekao je majci Malvi.
„Pred wim je sveop{ta spoznaja, pokaz i istine i neistine; pred wim je
odgonetka i odgovor na sve nedoumice. @ivot }e da mu bude nezanimqiv. [to je danas neobja{wivo, sporno i nedefinisano, sutra }e da bude
obelodaweno i protuma~eno. Ne}e mu biti potrebna ma{ta i spoznaja.
Ne}e mo}i da pre}uti misli i sakrije ose}awe: o wemu }e se sve unapred
da zna. Izgubi}e svaki smisao postojawa.“
„U tom posledwem sam seme“, poverio sam se Biohomu.
274
Amnezija / 20. Odniz
„Znam to“, ka`e Biohom, „i zato me i zabriwava pitawe {ta }e da bude
sa nespoznatim i nedosegnutim: sa zvukom koji ne}e imati svoje uvo, sa
re~ima koje ne}e imati sagovornika, sa usnama koje ne}e imati koga da poqube, sa rukama koje ne}e imati koga da miluju; {ta }e da bude sa lekom
{to ga u tajnosti dr`i trava, sa vatrom duboko sakrivenom u stenu i
zemqu; {ta }e da bude s tolikim tajnama na zemqi: ho}e li iza}i na videlo i u koje svrhe }e biti upotrebqene.“
„Ta pitawa i mene zaokupqaju“, priznajem Biohomu. „Ne daju mi da
se mirno izle`avam. Mu~e me te{ka predvi|awa i jo{ te`e pitawe koliko vremena }u morati da ~ekam na povratak Klijama i wegovih sinova,
unuka, praunuka i ~ukununuka. Prepozna}u sebe tek po wihovom povratku.“
„Potomci nisu ~uvari uspomena“, upozorava me Biohom.
„To saznawe je i navelo Likorisa da na|e lek besmrtnosti“, ka`em
Biohomu. „Ja sam se za{titio opreznim ula`ewem u budu}nost. Prvi put
sam se nepromi{qeno odjedanput ceo dao, u novom `ivotu ne}e biti tako.
Shvatio sam {to pre nisam znao: da je Bog najsli~niji suncu po{to i on,
kao i ta bliska zvezda, isijava sebe u tu|e sudbine, u neizvesnost i mrak,
pretpostavku i san, nadu i se}awe. Ni Bogu ni ~oveku nije budu}nost u novoj
semenci. ^ovek je u izvesnoj prednosti jer lice mo`e da utisne u glinu,
vosak, metal, drvo i kamen.“
„Pomogli ste Petuniju da napi{e 'Lekove du{e'.”
„Nisam dugo radio, s wim. Doveo sam ga do Likorisove smrti i odustao. Nisam znao ko je u Likorisov organizam umesto leka uneo otrov. Bio
sam skoncetrisan na preseqewe iz opasnosti u bezbednost pa mi je promaklo lice ubice. Za svedo~ewe je dovoqna i jedna kwiga. Skicu drugog i tre}eg
toma spremili smo u arhiv. Petunije se obradovao kad mu je pod ~elom zatreperilo uverewe da je napisao sve. Istog trena je zakqu~ao arhiv i
izjurio u `ivot. Nagovorio sam ga da uza|e na Oros i potra`i sebi ravnu.“
„Likoris je nerado uzlazio na Oros“, setio se Biohom. „Sustezawe je
opravdavao dosetkom: da do ciqa ne sti`e ko ka wemu po|e po{to onaj koji je koraknuo nije onaj koji je hteo da korakne. U prvom koraku je jedna
osobnost a u drugom druga. Drugi korak ne obnavqa prvi. @ivot je preobrazba a ne putovawe. Niko ne putuje iz sebe u sebe ve} iz sebe u nesebe. Sunce
je nepomi~no i iz tog svog nepokreta izra~uje `ive tvari. Ni seme ne putuje. Drvo je put sa mnogo raskrsnica i puteqaka, grana i gran~ica i tim
putem `irevi odlaze iz sebe u nesebe. Ka nesebi putuje i ~ovek.“
„Ne zami{qam tako ni svoje ni ~ovekovo putovawe. Na kraju puta su
oni koji su zapo~eli putovawe.“
„Je li Petunije na{ao sebi ravnu?“ mewa temu razgovora Biohom.
275
Amnezija / 20. Odniz
„Upoznao se sa Pahisandrom. Uma je udesila da se ven~aju {est meseci pre ro|ewa wihovog prvenca Pajasena. Potrudio sam se da im de~ak bude
telom zdrav a umom dubok. Poku{ao sam da sa~inim novog Likorisa.
Iznenadio sam se kad sam otkrio svoj neuspeh. Pajasen nije postao Likoris
niti je licem i stasom li~io Petuniju. Li~io je majci Pahisandri i wezinom pradedu Nagqenu. Naqutila me ta sli~nost pa odlu~ih da se rascepim nadvoje i da jednim delom u|em u Pahisandru i da je iznutra mewam
sve dok je ne porazlikujem od sina. Uspeo sam da se raspolutim ali nisam
uspeo da razorim sli~nost majke i sina. Pomislio sam da ih {titi drugi deo mene pa sam ga pozvao da mi se pridru`i. Triput sam ga zvao, ni na
jedan poziv se nije odazvao. Dopalo mu se `ensko telo. Tako sam se i drugi put suo~io sa spoznajom da Tvorac i otac ne mogu da stvore sebe. Poku{ao
sam da umorim Pahisandru i da s wom u grob otpremim i neposlu{ni deo
sebe. Pre`ivela je ~etiri trovawa. Neka sila ju je svaki put dizala iz zamrlosti. Posle svakog bu|ewa iz nesvesti bivala je lep{a i mla|a.
Pomislio sam da je moj neposlu{ni deo sposobniji i mo}niji od mene. Morao
sam da se povinem ja~em. Posle sam od Bioleka saznao da se Pahisandra od
umorstva odbranila Likorisovim lekom. Doznao sam to kad smo ja i moj
deo ve} bili na dve staze: on na `enskoj a ja na mu{koj. Bili smo svesni
da jedan bez drugog ne mo`emo: da potomka nema bez udela i oca i majke.
Znali smo to ali smo, unato~ tome, ostali na rastojawu.
Petunije i Pahisandra su izveli pred sunce jo{ {est sinova. Ni jedna im se k}i nije rodila i ta slu~ajnost me navela da poverujem da sam nadmudrio neposlu{nog. Nije bilo kako sam mislio. Neposlu{ni se i daqe
pona{ao drsko. Podsetio me da ni sam nisam imao k}er. Najavio je ro|ewe
savr{enije osobe. Naveo me da podgovorim Petunijeve i Pahisandrine
sinove da se ven~aju s devojkama iz Nagqenovog plemena. Kazao je da se jedino preko te porodi~ne loze mo`emo sjediniti. Namagar~io me: wegove
nagqenke su nadja~ale Petunijeve lepotane. U kolevkama su vi{e od dvadeset prole}a zibana samo `enska deca. Neposlu{ni me pretekao. Ostavio
me tamo gde sam i bio.
U to vreme je umukla svaka pri~a o meni. Mislilo se samo na ro|ewe
sina. Verovalo se, i to verovawe se prenosilo sa usana na usne, da }e iz
kolevke da se oglasi mu{ko dete tek kad se Likorisovo telo prenese iz
zemqe u Mauzolej. Na nebu }e se tada da pojavi tekst tajnovite sadr`ine.
Ko bude umeo da pro~ita taj tekst, sazna}e u ~ijem semenu je mu{ki izdanak.
^im poruka bude de{ifrovana, po~e}e da se ra|aju mu{ka deca.
Shvatio sam da sam zauvek prese~en na dve polutke i da sam neja~im
delom u mu{karcu a ja~im u `eni. Zaplakao sam i spazio da mi ni suze
276
Amnezija / 20. Odniz
nisu iste: da su jedne mutne a druge bistre. Iz nevoqe sam se izbavio
tridesetak godina kasnije. Uma je sa Orosa poslala ~etiri mladi}a i otad
su u zipkama quqana samo mu{ka deca. Neposlu{ni se dvadeset godina opirao mu{koj premo}i. Na kraju je i sam postao mu{karac. Istorija je moju pobedu nazvala patrijarhatom a poraz Neposlu{nog matrijarhatom.
Nizinom vladaju mu`evi. @ene su zanemarene. Nema im slika u
sveti{tima ni u dr`avnim uredima.
Onda su prestale da se ra|aju devoj~ice. Nera|awe `enske dece zabrinulo je narod Kefalije. Nije bilo ku}e u kojoj mu` i `ena nisu ~eznuli
za `enskim de~ijim pla~em. Za devoj~ice je krojena ode}a i obu}a, samo
za wih su pravqene igra~ke, samo za wih je {ivana posteqa, samo za wih
su tesane kolevke. Mu{ka deca su preru{avana u k}erke.
Ko zna dokad bi moja upornost potrajala da sa Orosa nisam upozoren
da potomstva nema bez dvoga i da }e u Kefaliji seme da izumre ne budu li
se ra|ala oba pola. Izumre li seme, nesta}e i mene.
Nisam nestao. Postao sam princ Svib. Svib je obi{ao brda i doline
i tek u maju prona{ao devojku koja mo`e da mu rodi k}er. Princeza Tisa
je zazirala od stranca pa sam morao da joj u|em u san i da je, prikazav{i
se u obli~ju wenog oca, najozbiqnije opomenem. Kad je ~ula da }e, ne uda
li se za stranca Sviba, da izgubi oba brata, kriknula je i sko~ila iz sna.
Tisa i Svib su se posle zavoleli. Iz te qubavi se rodila Skimija. Sa svih
strana sjatio se narod - svi iz `eqe da vide curicu i da joj okite be{iku.
U to vreme cenilo se zlato pa je i ono davano detetu.“
„Iza Skimije rodila se Udika“, primetiv{i da sam umoran pri~u
je nastavio Biokaz, „iza Udike Kolkvicija. Skimija i Udika su rodile
sinove, Kolkvicija k}er Vajgeliju.“
„Vajgelija ne `eli da ima decu“, oduzima re~ Biokazu `ivi} Biogen.
„Odbija dvanaest prosaca. Napisa}e hiqadu pesama i u svakoj se pesmi upitati otkud ve~nosti potreba da se udru`uje sa trenutkom: otkud Bogu `eqa
da ima nebrojena lica i da danas bude dete a sutradan starac; za{to je, i
po stvarawu ~oveka, ostao pritajiv. Nije li nas se zastideo? Je li se pokajao? Zbog ~ega je, i po izumu re~i, ostao nem; za{to je, i po izbijawu zvuka, ostao gluv; usled ~ega je, i nakon tolikih svanu}a, ostao slep. Odbijawe
prosaca opravda}e strahom da }e sa ro|ewem deteta roditi i smrt. Tra`i
da Uma poni{ti svoje oma{ke pri izboru mladi}a i da se zakune da u
proscima, koje {aqe, nema klice smrti. Rodila bi smeh a ne suzu, rodila
bi zdravqe a ne bolest, rodila bi `ivot a ne smrt. Obavezuje se da }e da rodi i sina i k}er tek po mom povratku. Dok se ne vratim, nema ni qubavi
ni udaje.“
277
Amnezija / 20. Odniz
„Hteo sam da je umorim“, {ap}em sebi ne `ele}i da me ~uju `ivi}i.
Bio bih to i u~inio da na nebu, levo od severnice , nisam spazio Uminu
novu poruku. Pita me da li znam da Vajgelija tra`i idealnu semenku i da
se ne}e udati dok ne sazna koji mladi Oro{anin ima takvu semenku.
Zahteva da ne diram pesnikiwu. Nada se da }u da se priberem i da }u najzad da shvatim da zavisim od qubavi qudi. Pesnikiwa Vajgelija ne misli ni{ta lo{e kad se pita „s kojih razloga se jedan Besmrtnik krije od
privremenosti. Za{to ne zameni Sunce nekom ve}om zvezdom? Za{to ne uvaja novu semenku?“
„Uma je `ena“, mislim, „a od `ene, ma i bila bo`ica, ne mo`emo da
o~ekujemo ~uda. @ena je za{titnica `ene. Ako pesnikiwa Vajgelija ne
zna da moj povratak ne zavisi od moje voqe, zna Uma. Pesnikiwa ne zna da
sam delom sebe u woj. Da bi to saznala, trebalo bi da je izmu~im bole{}u.
Uma ne dopu{ta da je mu~im. Hteo sam da je zaqubim. Uma me zaustavila
pred ulazom u weno srce.
„Ve} si joj u srcu“, kazala je. „Ona to ne zna. Mi joj to ne smemo re}i.
Neka sama otkrije istinu. Neka spozna da nisi zvuk nego izvor zvuka, da
nisi miris nego izvor mirisa, da si vid a ne vi|eno.“
„Sve to Vajgelija zna“, uveravam Umu. „Zna da sam iz savr{enstva
pre{ao u nesavr{enstvo.“
„Ko joj otkri na{e tajne?“ pita Uma i mene i sebe.“ Ko joj utka sve
te misli? Nisi li se ume{ao u moj posao? Da te nije nagovorila Memora
da me iskqu~i{ i da sam preuzme{ ulogu za{titnika i ~uvara? Ne}e{ li
me jednog jutra iznenaditi i umesto sunca u`e}i ve}u zvezdu? Sve re|e se
odaziva{ na moje poruke pa ne znam ni {ta ose}a{ ni {ta misli{.
Vajgelijine pesme su mi otvorile o~i no ni one mi nisu rekle svu istinu.“
„Ni meni. Nisu me, na primer, upitale da li znam da me Uma u svom
panoskopu jedva razaznaje budu}i sam se, borave}i u svojim varijantama,
ra{~lanio u vi{e delova: da sam jednim delom emocija, drugim mi{qewe,
tre}im ma{ta a ~etvrtim i petim uspomena i nada.“
„Trebalo je da vam ka`e“, upada mi u razmi{qawe `ivi} Bio~ut i
to wegovo reagovawe me najpre iznenadi a zatim i podseti da `ivi}i sve
~uju, vide i ose}aju, „da Vas, usled izmrvqenosti na ko zna koliko osobnosti, ne mo`e da sagleda: da Vas tra`i i u ovom i u onom pregratku ali
da Vas, uza svu svoju svevidnost, ne uspeva da identifikuje.“
„Uma mi je govorila da je vlastitost puka izmi{qotina i tu wenu
misao nalazim u stihu pesnikiwe Vajgelije“, prihvatam razgovor sa Bio~utom.“ Pomi{qam da se Uma preru{ila u Vajgeliju i da me kroz pesme
savetuje. Zgrozim se od pomisli da sam, di`u}i ruku na pesnikiwu, mo278
Amnezija / 20. Odniz
gao da na{kodim Umi.“ „Vajgelija se udala za slikara Acera i rodila tri
sina i dve k}eri“, odgonetam Uminu poruku ispisanu po dnu neba. „Petunije
je, pred izlazak na put ka Drugom nanizu, uvideo da je o Likorisu malo i
nestru~no napisao pa je pozvao sa Orosa biografa Taona da o Likorisu
napi{e i boqe i vi{e. Taon se odmah prihvatio pera. Naslov biografije ne}e promeniti. Ima delova koje ne bi trebalo dirati. Proputova}e celom
Jersenom i zadr`ati se u svim mestima u kojima je Likoris bio. Dve godine }e da prikupqa dokumente. Pretra`i}e arhive i prikupiti izjave
svedoka. Pa`qivo }e da saslu{a one koje je Likoris le~io i izle~io. Po}i
}e od ta~ke od koje je po{ao Likoris i, slede}i trag istra`iva~a, do}i
do rezultata.“
„To nije cela poruka“, upozorava me `ivi} Biovid i pokazuje mi desni
kvadrat neba i u wemu vest da je Taon „otkrio da je Likoris le~io i duh
i telo. Telo je zapo~eo da le~i kad je uvideo da uzrok starewa mo`e da bude
otklowen ako se u materiji zaustave promene. Onemogu}iti da jedna tvar
uzima od druge tvari isto je {to i ne dati mutnoj bujici da se izlije u
bistro jezero. @elezo dohrawivati `elezom, fosfor fosforom, mineral
mineralom i to samo do mere koja ne nabubrava i ne mr{avi telo. Uzrok
bolesti je u prekomernosti i u neuskla|enosti vremena konzumirawa
hrane i pi}a. Vi{ak otkloniti, mawak nadoknaditi. Ni mawe ni vi{e
biogena.“
„Ni to nije cela poruka“, pokazuje mi levi kvadrat `ivi} Biore~
sa zapisom iz Taonove verzije ¥Lekova du{e’. ^itam poruku naglas da i
`ivi}i ~uju da je Likoris spravio lek kojim se spre~ava mno`ewe i odumirawe }elija.
„Na{timavao sam Likorisove vijuge“, ka`e mi s ponosom `ivi}
Bio{tim,“ kad je otkrio pra{ak za pomla|ivawe. Pod dejstvom tog leka
telo }e da se oqu{ti i dobije svoj prethodni izgled. Novim uzimawem leka lice i stas }e da postanu jo{ mla|i. I tako }e se telo qu{titi sve dok
se iz maske sazrelosti ne pojavi lice i stas mladosti. Tad }e qu{tewe da
stane. Nesta}e svake mene. Jerseni }e da postanu ve~ni. ¥Konac se uvek odmotava ka prvom namotaju’, govorio je majci. ¥Telo je klupko i to klupko }e
da se odmota. Starost }e da se pomladi. Ogledala }e da poka`u isto ono lice
koje su pokazivala dok je starost bila mladost. Dosad se telo odmotavalo
od mladosti ka starosti, odsad }e da se odmotava od starosti ka mladosti.
Sve ima svoj kraj pa i putovawe od po~etka ka svr{etku. Vrati}e se telo
iz uvelosti u jedrost. Sa lica }e da se oqu{te bore. Sme`urana ko`a }e
da se zategne i popuni. O~vrsnu}e mi{i}i, posko~i}e noge, progleda}e o~i,
stami}e se kosa. Ve~nost je od jednog lica i to jedino lice bi}e lice mla279
Amnezija / 20. Odniz
dosti.’ Na{timavao sam mu vijuge i znam i {ta je izumeo i {ta je mislio
i govorio.“
„Je li Taonova verzija ¥Lekova du{e’ kazala sve {to se o Likorisu
mo`e da ka`e?“ pitam Bio{tima iako znam da je i Taon, kao i Petunije,
ispustio iz vida mnoge podatke: da je zanemario Likorisovo uveravawe majke da je u prasemenu sve bilo skupno, i da je tu svaki subjekt bio dovr{en.
Tek po ulasku u zametak celina se redukovala i postala nedovr{eni
primerak li~nog. Razdvojili su se {krtac i rasipnik, blagost i nasilnost. Niko se ne ra|a celinom niti iko raste sa celinom. Potomak je odeqen od predaka. Hote}i da sa~uva uspomenu na se, Tvorac je napisao ¥@itije’. Tekst ¥@itija’ je iskoristio Klijam. Dopune i preinake su u~inili
i Klijamovi i Steginini sinovi Izdan i Omlad. Iza wih dolaze novi
prepisiva~i i dopisiva~i. Naporedo sa usitwavawem Velike semenke
uve}ava se ¥@itije’. @rtva je bog. Taon je zanemario i Likorisovo uverewe
da su u semenu sve promene tela i sva narastawa emocija i razuma. Ne razmi{qamo kako }emo da izgledamo sutra niti o tome o ~emu }emo da mislimo sutra, govorio je majci. „Tu smo dovr{eni. U te predele ne dopire
nada. Dovr{eni smo gde god ne `elimo i gde god se ne nadamo. Uskra}eni
smo samo onim o ~emu sawamo. Da smo dobili ve~no zdravqe, ne bismo se
nadali ozdravqewu; da nam je dat ve~an `ivot, ne bismo se molili za
dugove~nost. Nedovr{enost je izvor nesigurnosti, straha i uzdawa. Ve~nost
je sloboda. Nema nade ali nema ni straha.”
Taon je prevideo i Likorisovo ube|ewe da vaskrsnu}e nije povratak
u ve~nost ve} silazak u pro{lost, u biv{i strah i biv{e ozarewe. Jedini
spas je video u leku za pomla|ivawe.
„Ni Taonovo ¥Le~ewe du{e’ ne obuhvata sve. Nedostaju dijalozi s majkom. A ba{ u wima su najave ideja“, odgovara na moje pitawe Bio{tim. „Iz
tih dijaloga se mo`e da nazre {ta je majka mislila o izumima sina. ¥Ne
bi trebalo da se quti{ na me’, rekao je jednom prilikom majci. ¥Telo je
uvajano na Po~etku. I danas je onakvo kakvo je bilo u pradavnini. Nije
usavr{avano. Izostalo je naknadno doterivawe. A i kako da bude ugla~ano
ne{to {to se preme{ta iz jednog u drugo lice. Telu je potreban lek koji
bi mu onemogu}avao seqewe iz jedne u drugu osobnost. Nije ga lako svaki
put adekvatno popuniti. Te{ko je zamisliti a kamoli ostvariti uvek isto srce i uvek isti mozak. Tu se ima {ta da radi. Tu su jedva savladive
prepreke. Neophodno je razdvojiti qudsko i `ivotiwsko. Ne bi trebalo
da mi zamera{ {to se pitam kako da zaustavim promene i smene. Zapreka
vaskrsnu}u je i to {to telo, od momenta kad ga napusti duh, prestaje da bude
u slu`bi subjekta. Ne smeje se i ne pla~e, ne ~uje i ne vidi. Kratko re~eno:
280
Amnezija / 20. Odniz
Prestaje da bude ~ovek i postaje hrpa tvari. Na putu sam da na|em lek kojim bi se spre~avao izlazak du{e iz tela. Hteo bih da je zadr`im u telu
i da licu vratim ozarewe’. Nije `udeo da stvori novo ve} da usavr{i i
za{titi staro. ¥Dok se ne spozna ko smo i odakle smo, {ta ~inimo i kamo
putujemo, dok se kraj ne susretne sa po~etkom, mrtvi sa `ivima - sve dotle
}e da va`e zakoni prve semenke’, govorio je majci. ¥Drugi nastanak }e da
usledi po izra~ewu sunca i prve semenke. Tad }e da nastupi ve~nost.”
Taonova verzija pre{u}uje Likorisovo predvi|awe da }e ulazak u
ve~nost prouzro~iti mnoge nestanke.
¥Prethodni moraju da i{~eznu da bi potowi postali ve~ni. Danas
ve~nost pripada Stvoritequ, sutra }e da pripada Stvorenom. Stari car }e
morati da abdicira. Mladi car }e da zasedne na o~ev presto. Pro{lost mora da bude zaboravqena pre no svane nova sada{wost. Nema ve~nosti dok
se vreme deli na saznato i nesaznato. Ve~nost podrazumeva jedinstvo i nemewivost. Ne}emo biti ve~ni dok smo poreklom i `udwom u mraku. U
ve~nosti su vidqiva sva tri vremena. Dok god su dani odeqeni no}ima, dok
god smo delom u se}awu a delom u nadi, dotle smo izvan stalnosti.
Potrebniji nam je objediniteq od tvoriteqa. Tvorac nas je usitnio na emocije i razbor, izmi{qawe i se}awe, i na hiqade drugih mrvica. Tvorac
nam je iseckao vreme i zamrsio puteve. Ostavio nas u lavirintu. Potreban
nam je neko ko }e da nas sastavi u celinu’.”
Taonova verzija zaobilazi i Likorisovo uverewe da }e stalnost da
nastupi istom kad se celina bude ra|ala kao celina.“
Biokaz ocewuje da je Taon izostavio mnoge delove Petunijevog teksta u kojima su odgovori na pitawa koja su Likorisa dovela do velikih
otkri}a. „Izostavio je, na primer, misao da ¥o`ivqavawe srca nije o`ivqavawe emocija, da bu|ewe uma ne podrazumeva povratak inteligencije i
imginacije’. Izostavio je ove misli iako je u wima odgovor za{to je
Likoris najpre otkrio lek za du{u pa tek zatim lek za telo.“
„Uo~io je razliku izme|u mene i mojih verzija“, ka`em `ivi}ima.
„Priznao je majci da sam im dao su{tinu ali mi je odmah zatim zamerio
{to sam odredio da izviru iz li~nih saznawa i izmi{qawa i da uviru u
sopstveno se}awe.“
„Da nas nije sveo na vlastitost, ponovili bismo i oca i majku.
Uzimamo sa iste kamare i uzeto preme}emo u se. Dao nam je o~i, u{i, nos
i usta ne usloviv{i nas da pro|emo kroz wegove kalupe. Otkrili smo
mirise koje nije mirisao, zvukove koje nije slu{ao, izgradili objekte koje nije nacrtao. Ostavio nam je pesak i kamen ali ne i maketu. Prona{li
smo srebro i zlato ali ne i crte`e prstenova, nau{nica, narukvica i ogr281
Amnezija / 20. Odniz
lica. Ube|ivao je majku da sam u seme umesio nesli~nost deteta roditequ
i da zato potowi ne `ivi kako je prethodni `iveo.
¥Iz tog izvora te~e zaborav. Otad Bog nema svoje lice. Otad teosini
podsti~u sinove da preuzmu ve~nost. Otad saocemi tra`e da se dovede Otac
i otera Sin. Otad zahtevaju da se rekonstrui{e Beli dvor. Otad u~e vernike
da Velikog cara do~ekaju u svili i kadifi, srebru i zlatu, miru i
ti{ini’.“
„Likoris se podsmeva i teosinima i saocemima“, ka`e Biovera. „Taj
wegov podsmeh naro~oto je vidqiv u ¥Poruci popovima’. Pro~ita}u sedmu poruku. ¥Navucimo maske s Wegovim licem i uskladimo govor i korak.
Budimo On. Ka`imo mu da nas je iskon izjedna~io s Wim. Doka`imo da
je `ivot u Nizini kopija `ivota na Orosu. Recimo mu da je sve od Boga.
Posvedo~imo da se Wegov izum dosledno primewuje i da potowi ne bi
ni{ta izmislili da se ne ra|aju s Wegovom idejom. Budimo oprezni. Ne
propustimo ni jednog izumiteqa ka Wemu. Ne dajmo im priliku da se raspojase i razve`u jezike. Ka`imo Velikom caru da mu ne treba izum podanika’.“
„Ironi~na je i trinaesta poruka“, ka`e Biorad. „Pro~ita}u je. I on
ju je jednom prilikom pro~itao pesnikiwi Gauki.
¥Uveren sam da postoji `ena koja nosi seme uskrsnu}a, istolikost
Prvog i potowih, Boga i ~oveka. Tra`ite je po belome svetu. Ko je susretne
prvi, neka je prostre po svom le`aju i neka se {est dana ne odmara. Prvog
dana izvaja}e telo, modar pogled i visoko ~elo, sne`no lice i gvozdene ruke;
drugog jutra da}e oku svetlost, u{ima zvuk, nozdrvama miris i jeziku
okus; tre}eg dana izvaja}e srce. A onda }e dobro da razmisli pre no {to
po~ne da nadeva nutrinu. U tom nadevu je besmrtnost. ’
Tako pi{e u trinaestoj poruci.“
„U pismu, koje je Petunije nazvao ¥Poslanica svecima’, misli da se
ve} vra}am su{tinom. Odsutan sam jedino licem. Ka`e da ~ovek ne ose}a
moje prisustvo. Ne zna da sam izvor wegove gladi i `e|i, `udwe i strepwe, ne`nosti i surovosti, istine i la`i, nade i bezna|a. Ne sluti da smo
semenka do semenke, du{a do du{e i telo do tela. Ne ose}a moj dodir i ne
prima moje poruke. O~ekuje da }e nauka da nas pribli`i i da }e oba subjekta, i Bog i ~ovek, da iza|u iz svojih utvr|ewa i da }e onima, koji se susretnu sa mnom, biti uve}ana osobina. O~ekuje da }e bog i ~ovek da imaju
isto lice kao {to danas imaju istu su{tinu.
¥Ra|a}e se uvek isto lice i uvek ista su{tina. Bog }e da bude original a stvorovi kopije’.
U jednom pismu me uspore|uje s drvetom.
282
Amnezija / 20. Odniz
¥Drvo stvara polen misle}i da je stvorilo ve~nost. Dolazi p~ela, za
wom vetar i leptir i odnose polen ka polenu. Iz tog susreta poti~e plod.
Onda grana ispu{ta plod. Potom se semenka odvaja od ploda, klica od semenke, mladica iz klice - svi iz nade da }e da se ponove. Tako i Bog putuje iz verzije u verziju. I Wega, kao i staro drvo, predvodi nada.’“
U nekoliko poslanica govori o nadi.
„Bez nade ne bih mogao napred“, poverio se pesnikiwi Gauki.
„Pred svako pisawe pesme di`em o~i ka nebu“, ka`e mu Gauka, „uverena da je sve odozgo.“
„Ja ne upirem o~i ka nebu ve} ka zemqi“, smeje se Likoris. „Seme se
zagr}e u zemqu a ne u nebo, iz zemqe se pojavquje klica, iz zemqe su hleb
i vino.“
„Bez neba ni~eg ne bi bilo“, ne popu{ta Gauka.
„Ni uvelosti, ni smrti“, smeje se Likoris.
„Rekli ste da je po~etak u svetlosti“, podse}a ga Gauka na wihov razgovor. „A svetlost je sa neba. Kazali ste da je materija skrutak energije i
da je energija ista u ~oveku i majmunu, u slavuju i lisici. ¥Energija je ista,
razli~ite su samo wene funkcije’. To su Va{e a ne moje re~i.“
Likoris se nije branio. Provocirao je Gauku da bi proverio jesu li
wegova otkri}a sa izvora qudskog iskustva.
„Trebalo bi napisati novu monografiju i u woj obraditi nau~ni rad
princa Likorisa“, ka`e Biore~.
„Vreme }e da je napi{e“, ka`e Biometis.“ Kako se koja enigma bude
odgonetavala, tako }e da se potvr|uju Likorisova otkri}a.“
„A kad bude potvr|eno sve {to je qudska glava odgonetnula, nesta}e
potrebe za naukom. Tad }e da se vidi da je qudski u~inak Bo`je delo“, zakqu~uje razgovor `ivi} Biobit.
Vajgelija i Acer su stekli tri sina i dve k}eri. Ve}im svojim delom postao sam wihov najmla|i sin Ruj.
Da do Rujevih roditeqa dopire moj glas, rekao bih im da mi wihov
sin samo du{om nali~i. Jo{ jedanput se pokazalo da je ~ovek na po~etku
svog postojawa vi{e biqka nego qudsko bi}e po{to je, kao i biqka, bez
koraka i mo}i da bez pomo}i pre`ivi. Opet se obistinilo da je mladun~e
`ivotiwe u svom po~etku uspe{nije po{to takore}i odmah po ulasku u dan
ume da hoda i da sebi pribavi hranu i pi}e i da mo`e da pre`ivi i u odsutnosti hraniteqa. Mladun~e ~oveka je nesposobno da opstane bez pomo}i.
Umu i ovaj put brine vreme moje ovisnosti. Oraspolo`i se tek kad
dete, ~ijom osobno{}u se predstavqam, stane na vlastite noge. Ali mi, una283
Amnezija / 20. Odniz
to~ zebwi, savetuje da ne napu{tam seme i da se ne udaqavam od lica svojih verzija. Tra`i to iako je svesna da je ve~nost u nepromewivosti oblika: da je seme ve~no samo dok je seme. Uma sve to zna ali zna i to da sam joj
va`niji od ve~nosti i da bi je obradovao susret sa mnom makar to vi|ewe
potrajalo samo jedan dan.
Memora se, me|utim, pred svako moje novo ro|ewe oglasi mi{qewem
da je krajwe vreme da se obustavi setva budu}i da je put od nesebe ka sebi
preko semena mnogo du`i od puta kroz duh. Tra`i da se semenu oduzme mo}
reprodukcije i da se oni koji su u wemu, a u wemu sam i ja, prisile na povratak kroz duh. Od duha sam nastao pa neka se i vratim iz duha. Memora bi
htela da ostanem ve~an. Nije joj toliko va`an moj fizi~ki izgled koliko
du`ina mog li~nog prisustva. Ka`e da nikad nisam bio samoqubiv i da
me izgled lica, takore}i, i nije interesovao - da sam tu eksperimentisao
i stvarao lepe i ru`ne, zdrave i bolesne, sna`ne i slaba{ne i da sam vi{e
radio na usavr{avawu su{tine ali da se ni tu nisam razmetao: da sam mnogima dao tek zrnce pameti. Misli da sam posebno nerado delio talenat i da
sam samo retkima dao vidovitost i dar kreativnosti.
I Vajgelija je, kao i ostale majke, podjednako volela i negovala svu
svoju decu. Ruj joj je postao miliji od drugih sinova tek od one no}i kad
joj se u snu ukazao Duh i rekao da je Ruja zanela s wim. Probudila se i
pri{la kolevci i videla da je dete pokriveno svetlom. Otada se svake no}i
budila i u zipki zaticala svetlo. Nije se poverila mu`u. Nije smela da
mu prizna prequb. Svu pa`wu je posvetila Ruju. S wim je bila i dawu i
no}u. Sve mawe je spavala i sve vi{e bdela. Bila bi se te{ko razbolela da
joj se u svest nije uspuzao Biometis i kazao da Ruj nema samo jednog oca
po{to seme, iz kojeg je ponikao, nije izum jednog. Dete se najpre rodilo
nagonom i telom. Nagon i telo su od prvog oca. Onda se rodilo razumom i
emocijom. Razbor i ose}awe su od drugog oca. Zatim se rodilo saznawem i
ma{tom. Spoznaja i imaginacija su od tre}eg oca. Na kraju }e da se rodi
pam}ewem i nadom. Se}awe i nada su od ~etvrtog oca. Tu su zatim i drugi
o~evi: otac vida i otac sluha, otac wuha i otac okusa, otac opipa i otac
intuicije, otac koraka i otac zamaha. Ruj je dete od vi{e o~eva i zato je
jedanput radost a jedanput tuga, danas dete i de~ak a sutra mladi},
sredove~wak i starac. Sebi~nost o~eva ga izdelila na pro{lost, sada{wost
i budu}nost i prouzro~ila da ne bude integralno bi}e. Najgore od svega je
to {to se ne zna ko je ~emu otac: ko je otac emocija a ko otac razbora, ko
je otac izmi{qawa a ko otac se}awa. Da se zna ko je ~emu otac, znalo bi
se i ko su Rujevi o~evi. Seme nije odjedanput nastalo i zato se ne ra|a celina. Pogledajmo stablo cera. Prvo se izvije u klicu a odatle u korenove i
284
Amnezija / 20. Odniz
mladicu, grane i pupove, li{}e i `irove. I cer je, kao i Ruja, stvaralo
vi{e o~eva. Bog se ni u kome nije definisao ve} je samo nazna~io osobinu
i zbirom osobina izazvao i usmerio nastajawe. Tako je Biometis rekao
Vajgeliji i iz wene svesti se vratio u wenu podsvest. Pri silasku je
opazio da joj srce ubrzano kuca, ~uo je i pqusak suza. Znao je da je nesre}na
{to joj sin ima toliko o~eva. Ni tu tajnu nije poverila mu`u. Izbegavala
je da se grli s wim. Prestala je i da Tvorca obo`ava. Pevala je samo o svom
sinu. Trebalo je da joj se Biometis vrati u svest i poku{a da je opameti.
Tra`io je savet od mene a dobio odgovor od Ume. Poruku je na{ao u
Vajgelijinoj podsvesti i u poruci obavest o tome da su `ene i stvorene tako
da vi{e vole decu od mu`eva. Vajgelija ~ini {to i druge majke i tu qubav
ne sme da iskorewuje.
Umina opomena je naqutila Biometisa. On se ovde bori sa ne~astivima a ona ga kori. Zabrawuje mu da poka`e na me kao na Boga koji je stvorio sve ostale bogove. Posumwao je u wezinu odanost meni i odlu~io da ne
postupi prema wenoj uputi. Sa~eka}e da Ruj i ja odrastemo. Iza}i }e iz
Vajgelije preko dojewa.
A kad je Ruj dospeo u godine mi{qewa, prepustio ga je meni.
U{ao sam mu u um da ga u~vrstim u odluci da tra`i koren svog nastanka. Otvarao sam mu prozor po prozor i stalno ga izvodio pred enigmu.
Naterao sam ga da upita oca Acera za{to mu ne li~i licem i stasom, spoznajom, ma{tom, nadom i se}awem. Sa~ekao sam da se rasplete i rasvetli odnos
oca i sina. O~ekivao sam da }e otac Acer da istera sina iz ateqea. Acer
je saslu{ao Ruja i posle kratke {utwe povukao ki~icu po platnu.
„Vidi{ li liniju?“
Ruj je {uteo.
„Naravno da je ne vidi{. Kist bez boje ne ostavqa trag.“
Onda je ki~icu umo~io nekoliko puta, svaki put u drugu boju, i na
platnu se pojavilo Rujevo lice.
„Ko je autor slike: kist ili boja, platno ili moje oko i moja ruka?“
Nisam uspeo da razvijem sumwu u o~instvo. Re{io sam da ostanem u
Ruju i da ga i daqe podsti~em na pitawa. Znao sam da se Uma quti ali nisam
mogao da zanemarim svoje zasluge. Od Ruja sam tra`io da poseti oca i da
ga pita za{to bi on bio wegov otac ako nije tvorac semena iz kojeg je
ponikao. Zbunio sam Acera. Priznao je da je posejao seme ali se nije usudio da ka`e da je otac isto {to i tvorac.
Opet sam se raspukao nadvoje. Levim delom sam ostao u sinu a desnim
u ocu. Naveo sam Ruja da ka`e da je Acer nepovratno okrenut ka sebi i da
je to u svim susretima pokazao. Toliko je zagledan u se i toliko `eli da
285
Amnezija / 20. Odniz
mu niko ne li~i, da je posejao seme u kojem je klica smrti. Sebe je ostavio
u nemeni a svoju decu izgurao u nestalnost. Dok je stvarao, nije se razmetao
pame}u. Ni na jednog sina nije preneo svoj talenat.
Ovako je Acer kritikovao mene pa sam hteo da mu vratim istom
merom.
„Ovde nije samo re~ o tome“, {apnuo je Biokaz Ruju. U~inio je to na
moj mig. „Va`nije je pitawe ko mi je naknadno osvetlio um i probudio emocije. Ko je taj naknadni tvorac?“
„U semenu je sve“, u{utkala je Rujevu raspitanost Vajgelija. „U semenu je Duh a Duh ni po prelasku u telo ne prestaje da stvara.“
Na moj znak na Rujev jezik silazi Biore~ i priznaje da je Tvorac
nadmudrio stvora i da je u seme umetnuo iskon. „Sebe smestio a mene
izop{tio“, zbacio je Ruj Biore~a sa jezika.“ Zbog te wegove sebi~nosti ostao sam u privremenosti. Mogao je da da a nije dao. Ko je od wih dvojice
altruista: Otac semena ili otac sopstva? Ko je od wih dvojice ve}i egocentrik: Bog koji mi je dao iskon i tako produ`io svoje postojawe ili otac
koji }e da ode iz svog sopstva bez uspomene na se? Ko je mawe mislio na se?
Je li zaista Gospod ostavio svoga sina u privremenosti ili je sin, sticajem okolnosti i li~nom nebrigom, ostao pred kapijom kroz koju se ulazi
u Ve~nost? Ko je raspolutio nebo i razdvojio Oca i Sina? Ko me rasekao
na telo i du{u? Je li Otac kaznio sina ili je Sin kaznio Oca?“
Biore~ se oporavio od udarca i uspuzao na Rujeve usne i upitao
Acera jesu li deca pri stvarawu izgnana iz Ve~nosti.
„Jesam li izgnan pre ro|ewa?“
Acer je }utao. A }utao je zato {to mu moj desni deo nije pri{ao usnama. Moj levi deo nije bio ni pomirqiv ni obziran. Hteo je da okrivi
Oca.
Razdra`ilo me takvo wegovo pona{awe pa sam i levim delom pre{ao
u Acera.
U isto vreme Biokaz se uspeo na Acerove usne i poku{ao da do wih
dovu~e re~i. Nije uspeo.
„Acer je zanemeo“, do{apnuo mi je.
„Vratimo se u Ruja“, istrgnuo sam ga iz Acerovog uko~enog tela.
Ruj nije znao da mu je otac zanemeo. Nastavio je da kori o~eve i kad
mu je Biokaz za zube privezao jezik.
Pitao sam se otkud mu toliko snage i tek po ko zna kojem zagledawu
u se spazio da je tre}ina mene ostala u Aceru i da ga je ta tre}ina onesposobila da nastavi dijalog. Ne uspev{i da prizovem tu svoju tre}inu, napustio sam delom sebe Ruja i u{ao u Vajgeliju. Nije me primetila. I daqe je
286
Amnezija / 20. Odniz
ostala privr`ena sinu. Ili nije ~ula za nesre}u mu`a ili je i du{om i
srcem stala uz Ruja.
Acera su vidali najugledniji travari no ni jedan nije uspeo da mu
vrati sposobnost govora. Re~i su mu dolazile do usana i tu se, poput
pahuqica na usijanom metalu, rastapale u ti{inu. Vajgeliji se razbolelo srce pa ju je Biolek, unato~ pre~im obavezama, morao da le~i. Ruja je
preuzeo Biohod i vodio i tamo i ovamo. Bio je zadovoqan wegovom poslu{no{}u.
Onda se javila Uma s prigovorom da smo zanemarili `ensku stranu:
da smo Vajgeliju sveli na privr`enost sinu i da Ruja nismo o`enili. Wene
primedbe su me trgle iz dreme`a i podstakle da izvedem Ruja iz maj~ine
sene. Biore~ ga je nagovorio da obznani svoju pritajenu misao i da sviti
prizna da je potekao iz vi{e izvora i da nije dete samo jednog oca. Zaleteo
sam se. Naveo sam jo{ jednu od svojih varijanti da me napusti. Ruj je u ranu
zoru probudio dvorjane da im ka`e {ta je te no}i usnuo. Sawao je da je bio
na Orosu i da se tamo upoznao s nekoliko bogova i da su mu svi ti bogovi
obe}ali da }e Jerseni da `ive onoliko prole}a koliko u svojim ku}ama
budu imali kipova bogova. Isto to je kazao i narodu Kefalije i otad se u
toj kraqevini ne slavi samo jedan bog. Otad se u Kefaliji mole i kravi i
kozi, i cvetu i kamenu, i ceru i golubu. Svaka ku}a slavi svoga boga.
Acer je ostao nem. Ne mo`e da se javi pa se ne zna ni {ta misli ni
{ta ose}a.
Ruj je sebe proglasio predvodnikom ku}nih bogova.
Naqutila me ta wegova drskost pa sam ve} idu}eg dana aktivirao svoje prisustvo u Rujevom „lepom bratu“ Lijeru. Mislio sam da mi je Lijer
odan. Prevario sam se. Ostao sam u wemu tek iz puke znati`eqe. Hteo sam
da saznam {ta misli o meni.
Lijer nije skrivao svoje uverewe da sam osudio Sina, a s wim i wegovo potomstvo, na samoprepoznavawe i samostvarawe.
„Od prvog dana se tra`imo i otkrivamo. Svaka generacija `ivi iz
po~etka“.
Zamalo mu se Uma nije javila. Razum joj je jedva nadvladao `equ da
mu poru~i da se ~ovek ra|a sa ve~no{}u ali da ne ume da je i primeni i
sa~uva. I ja sam po`eleo da mu odam tajnu i otkrijem da je mozak preuzeo
funkciju stvarawa i da od wega zavisi kad }e svesnost da bude probu|ena.
Uma se suzdr`ala u posledwem momentu. Setila se da ne sme da im skra}uje
put do istine. Umesto we Lijerovu besedu je dopunio wegov brat Salep
mi{qewem da ~ovek ni{ta nije stvorio, ~ak ni sebe, bez doprinosa
Prirode.
287
Amnezija / 20. Odniz
„Stvarawu Nastavka prethodi stvarawe Nastanka. Srp je kopija polumeseca, vile palmine grane. ^ovekovo delo je odsen Bo`jeg dela. Stvarawe
je ostvareno pre bu|ewa svesti. Ko stvara, nije preokupiran sobom ve} predmetom koji namerava da izdela. U ~asu stvarawa Bog nije video sebe nego
obli~ja svoje ideje. Je li imao uzor? Na to pitawe ne umem da odgovorim:
mogu samo da vas podsetim na to da je oblik sunca uzor i glavi i cvetu.“
Salepa je u{utkala wegova sestra Selvija. Pro~itala je Vajgelijinu
pesmu „Opomena“. Podsetila je na va`nije misli pesme i potvrdila da
Vajgelija veruje da je naklonost sebi isto {to i `udwa za nestankom
budu}i je li~no zaborav sveop{teg. Otkrivam da ona slavi mene kad ka`e
da je op{te nepromewivo i da se iskon ponavqa zato {to je izvor: da je subjekt, {to se vi{e isti~e vlastito{}u, sve udaqeniji od iskona.
Prihvatqiva je i wezina misao da je smrt pomra~ewe svesti a ne iskona
i da samospoznaju nisam stvorio ja ve} subjektova te`wa da upozna sebe.
Uvi|am da je Selvija nazrela istinu.
Oceniv{i da }e Selvija, ne zaustavimo li je, da ka`e da je Likoris
pronikao u Veliku tajnu i da Vajgelija u pesmama slavi wegov uspeh,
re{io sam da joj oduzmem re~. Dao sam znak Biosluhu da zasmeje Salepa.
Selvija se na trenutak zbunila a onda se okrenula bratu da mu ka`e
da se neznalice kriju iza smeha. Dao sam znak Biore~u i on je sko~io na
wezin jezik i sa wega otisnuo re~i kojima je htela da izgrdi brata.
Izbrisao joj je crvenilo sa obraza i navla`io osu{ene usne.
Zatim sam dao znak Biokazu da pred prisutne izvede Selvijinu mla|u
sestru Rubru da im ka`e da je Nastavak nadgradwa Po~etka i da bez
~ovekove ruke Bo`ji dar ne bi bio {to jest niti bi izgledao kako izgleda.
„Oduvek se udvoje stvaralo. Bog je izlio seme i odredio da Sin seje.“
[apnuo sam Biokazu a on Rubri da im ka`e da sam prisutan u svima i da upravqam wihovim postupcima. Rekla im je to uz napomenu da su
za razmno`avawe `ivota zaslu`ni i otac i majka.
Umi se svidela Rubrina poslu{nost pa je odlu~ila da je uda. Dugo
je promatrala momke i za mu`a joj izabrala Klematisa.
Bioqub je pospe{io setvu a Biogen se pobrinuo da steknu sina. Dete
je umiveno na izvoru reke i dobilo ime Pamjat. Planirao sam da se Pamjat,
po izlasku iz maj~ine utrobe, ne oglasi pla~em ve} smehom. Nisam uspeo.
Hteo sam da se od prvog trenutka osloni na noge i zatr~i ka sisi. Ni ta
`eqa mi se nije ispunila. Nadao sam se da }u odmah po ulasku u zemaqsku
stvarnost da budem svestan sebe i svoje misije. Zakon postupnosti je odbio
288
Amnezija / 20. Odniz
da mi ostvare nadu. Zamislio sam da se kao Klematisov i Rubrin sin
odmah po ro|ewu ispoqim emocijama i ma{tom, spoznajom i nadom. Iskon
se narugao mojoj nestrpqivosti. Svaki put sam se su~elio sa svojim izumom.
„Trebalo je da mislim na posledice“, kazao sam `ivi}ima, „i da predvidim da je ulazak u seme isto toliko zaborav koliko i prelazak iz jedne
u drugu individualnost ili boravak u utrobi majke i kolevci. Iznenadila
me moja neopreznost .“
Poku{ao sam da iz svog iskonskog odlomka izdvojim sastojke kojima nalikujem sebi i da od wih sa~inim Pamjata. Uma mi je u jednoj poruci napisala da mi je boja kose li~ila boji zrelog klasa p{enice. Hteo sam
da Pamjat ima takvu boju kose. Nije mi se ispunila `eqa. Hteo sam da iz
jezera uzmem modrinu i da je uokvirim svetlosme|im obrvama. Nisam uspeo. Nisam uspeo ni da Pamjat ima moju visinu i {irinu mojih ramena.
Zakon semena je odbio da Pamjat bude beloput i da mu brada bude gusta i
kovrxava. Onemogu}io je da mi li~i nosom i usnama, u{ima i zubima.
Oduzeo mi je dleto kad sam hteo da skratim vrat i stawim grudi. Odredio
je da se razlikujemo. Kad se Pamjat rodio, video sam da moj nacrt ni jednim detaqem nije ostvaren. Pomislio sam da mi se u posao ume{ala Rubra.
Bio~ut joj se u{uqao u misli i ustanovio da nije uticala na izgled sina.
„Ako majka nije u~estvovala u stvarawu deteta, a nije, onda sam u seme
zabunom umesio odredbu da ni u jednoj kombinaciji, ni u jednom susretu
mu{kog i `enskog udela, ne budu jednaki stvor i Stvoriteq. Sam sam se
ogradio od svojih varijanti. Izolovao sam se i onemogu}io da se pre odniza
Prvog naniza poka`em vlastito{}u. Samo neopreznost je mogla da
prouzro~i da potowi ne li~i prethodnom. Saobrazio sam se sa iskonom
umesto sa licem. @ivi}i su mla|i od mene i ne mogu da svedo~e.“
Uma je potvrdila da sam, pre vajawa Velike semenke, tvari pro`eo
osetom i da nam je zato Klijam bio osetqiv na hladno i vru}e i da se zato
trzao na ubod.
Proverio sam wezinu pri~u. Poslao sam Bioleka da je nagovori da
pozove lekara. Pre toga je rasplakao dete. Lekar ga je bocnuo iglicom pa
se sasvim jasno videlo da se ru~ica, koju je dotakla iglica, uznemirila.
Zatim sam hteo da doznam jesu li mu u telu emocije. Otpremio sam Rubru
na put. Dete je bez otpora i pla~a prihvatilo novo naru~je. Upitao sam se
da li sam mu ve} na po~etku dao pam}ewe. Nije primetio zamenu sise ni
odsutnost majke. Rastu`ilo me otkri}e da Pamjat nema sve.
„Ako verzija mene nema sve, onda ni sam nemam sve“, `alim se Umi.
„Da sam imao sve, sve bih i ulo`io i pred sobom bih od prvog momenta imao
289
Amnezija / 20. Odniz
~oveka a ne dete. Posedovao sam mo} da stvorim samo deo. Uskra}eni su mi
u`ici emocija i ~arolije izmi{qawa, saznavawa i se}awa.“
„Pita li te kogod za{to si ~as u jednoj a ~as u drugoj individualnosti, javi mi to da mogu da mu ka`em da je zaboravio da si u svima.
Usporedi}u te sa suncem a wega i wegove sa sobama u palati. Dok je prozor jedne od mnogobrojnih soba zamra~en, zamra~eno je i tvoje prisustvo.
^im se roleta smota, u sobi nestaje tame. Ti si, na primer, u sobi oca dok
je ta soba osvetqena. Kad se oglasi{ iz sina, u sobi oca se gasi svetlo i
pali u sobi sina. ^as si o~igledan u jednom a ~as u drugom. Stalno si prisutan u svima ali nisi uvek vidqiv u svima.“
Ovako mi je govorila Uma uo~i mog saobra`ewa sa Klijamom. Tad smo
oboje mislili da sam du`an da dajem. Tek posle }emo da uvidimo da sam
`rtva nepromi{qenosti: da mogu da u`e`em zoru ali da ne mogu da
postanem dan, da mogu da proklijem semenku ali da novoro|en~etu ne mogu
da dam svoje lice.
„Pamjat je u prednosti“, misli Biokaz. „Mo`e da se preru{ava i da
bude dete, de~ak, mladi}, sredove~wak, starac. Mo`e da mewa mi{qewa i
raspolo`ewa i da pro`ivqeno spremi u se}awe. Dobio je mnoga ovla{}ewa.“
„Najmawe sam sebi ostavio. U{ao sam u tu|e seme i ~amim iza tu|eg
lica. Znam da je sloboda mewiva ali znam i da ~eznem za onim {to sam
ulo`io. Nije ve~nost lepota kakvom je prikazuju pri~e. Te{ko je uvek biti
isti. Naporno je iz generacije u generaciju biti neko drugi. Bio bih zahvalan svakom ko bi mi vratio moju individualnost i ko bi me iz ve~nosti preveo u privremenost. Samo u trenutku bih mogao da primenim emocije: da grlim i qubim, zavidim i mrzim, samo u privremenosti bih mogao
da saznajem i izmi{qam, la`em i govorim istinu. Usre}io bi me onaj ko
bi me izgnao iz ve~nosti i ostavio tamo gde se voli i ~ezne.
Da Klijama nisam otpustio iz stalnosti, ne bi znao da cve}e i cveta i vene, da se voda i isparava i sle|uje i da dani svi}u i zamr~u. Ni{ta
ne bi znao niti bi mogao da svedo~i. @udim za promenom isto onoliko koliko }e Pamjat, kad poraste, da ~ezne za ve~no{}u. Obojica }emo da budemo nezadovoqni. Ni jednom ni drugom nije dato da ostane gde je ponikao.
Obojica smo zato~eni. Nisam smeo da zakqu~avam kapije.“
„Ne razmi{qaj tako“, poru~uje mi Uma. „Pro`iveo si sve {to su
pro`iveli drugi. Pro`ive}e{ i {to pro`ivi Pamjat. Nisi ~ovek pa da
`ivi{ jedanput.“
„Bog je ~ovek dok god se predstavqa qudskim licem“, otpisujem Umi.
„Zasad je tako. [to se ti~e dalekih potomaka, wihovu mo} }u tek da
iskusim. Mo`da }e oni da se toliko poistovete sa su{tinom da }e mo}i
290
Amnezija / 20. Odniz
da uti~u na uve}avawe oseta, ose}awa, ma{te i poimawa. O~ekujem op{te
zbli`avawe. O~ekujem da }e predstoje}i nara{taji da shvate {ta ho}u a
{ta ne}u. Danas znaju vi{e nego {to su znali ju~e. Danas {to{ta znaju o
telu a sutra }e umeti i da upravqaju duhom. Pomaga}u im jer od na{e saradwe zavisi uzdig ~oveka a samim tim i moj izlazak iz tu|e u vlastitu individualnost.“
Uma se razo~arala u me i pored uverewa da }e da do|e vreme kad }e
sve tajne kapije, pa i kapija kroz koju sam u{ao u Klijama i wegove potomke, da se same od sebe otvore. Isto smo mislili ali se nismo isto pona{ali.
291
Amnezija / 21. Odniz
21. ODNIZ
Princeza Gruna se udala za kraqa Perigone Robura i rodila mu
sina Noeta.
Dve-tri godine kasnije Robur je zbog prequba oterao Grunu.
Gruna se udomila kod kraqa Kardije Rigora pa i wemu rodila sina
Noeta.
Polubra}a su odvojeno odrasla i postali kraqevi svojih kraqevina.
Stariji je nagiwao razmi{qawu a mla|i pesni{tvu.
Vide}i da se po svemu razlikuju, osim po imenu, dogovorili su se da
se kraq Kardije ne zove Noet nego Poet.
Otad Perigonom vlada Noet a Kardijom Poet.
Noet je verovao da su telo i duh jedno i to uverewe bi ko zna dokad
potrajalo da nije primetio da jedan dvorjanin boqe pamti od drugog, da
se jasnije se}a i dubqe razmi{qa. Pomislio je da su razlike slu~ajne i
da se ne odnose na sve delove tela. Verovao je u to dok nije spazio da je jedna dvorkiwa veselija od druge. Onda je zapazio da dve dvorkiwe ne hodaju istom brzinom i zakqu~io da se duh i telo ne pona{aju isto. Potom je
opet poverovao da su duh i telo jedno i to uverewe bi unedogled ostalo da
na Orosu nije susreo blizance jednake visinom i te`inom a nejednake
snagom i umno{}u. Otad ne misli da su duh i telo jedno.
„Vlastitost je u licu, se}awu i mi{qewu“, u~io ga je Robur i Noet
}e tu svoju samosvojnost da neguje i produbquje i da se diferencira od brata Poeta. Misli}e vlastitom glavom. Ideja pripada umu a um mi{qewu.
U emociji je, takore}i, i nema. Nevidqiva je u pogledu, opipu, kretwi. Noet
ne}e ni da ose}a, ni da slu{a, ni da gleda, ni da grli, ni da qubi. On }e
da misli.
Da ne bi zaostao za bratom, i Poet se upu{ta u razmi{qawe. Na
Orosu je ~uo da je i za misao, kao i za sliku i muziku, nu`no nadahnu}e.
Inspiracija mu, i pored strpqivog ~ekawa, nije dolazila pa je ponovo
uza{ao na Oros i gore ~uo da inspiracija ne sti`e sa oblaka ve} iz ukresa u mozgu. Ali je i doznao da se nedostatak talenta mo`e da nadoknadi
radom. Savetovano mu je da se sna|e i da tu|e misli izokrene. Kazati n e
ne~ijem d a nije plagijat nego protustav. Suprostaviti se i eto mi{qewa, citirati ne~ije postavke i onda im se uverqivo suprostaviti. Jutrom
292
Amnezija / 21. Odniz
otisnuti no}, pove~erjem dan. Poricawe je osobina i semena i izdanka. Ako
je `ivot poricawe, za{to se i mi{qewa ne bi negirala i za{to i tu na
dan ne bi nasrnula no} a na no} dan.
Poet je poslu{ao savet i Noetovom d a suprostavio n e a Noetovu negaciju zamenio afirmacijom.
Prvo Poetovo n e palo je na Noetovu tvrdwu da je umetnost preslika
stvarnosti.
„Sunce nije zemqa“, podsetio je brata na ono {to ovaj zna i to
podse}awe je uznemirilo Noeta vi{e od osporavawa wegovog mi{qewa, „ali
nagla{ava sve prednosti i sve nemo}i zemqe. Sunce je, u stvari, verniji
slikar zemqe od same zemqe. Zemqa se bez sunca ne bi okitila ni cve}em,
ni travom, ni drve}em. Lepota zemqe poti~e od sunca.“
„I zemqa {ara nebo“, osporava Noet Poetovo znawe. „Tu {aru nebo
ne bi imalo bez doprinosa zemqe. Nebo se pokazuje licem zemqe a zemqa
licem neba. Mislim da je zemqu trebalo nazvati nebom a nebo zemqom.“
Kraqica Gruna poku{ava da sti{a polemiku tvrdwom da su i slike
neba i slike zemqe privid. A sve to govori s namerom da porekne mi{qewe
da je zadatak umetnika da bude svedok iskustva.
„Umetnost je do`ivela poraz gde god se izjedna~ila sa svakodnevicom“, uverava Gruna Noeta uva`avaju}i mi{qewe Poeta. „Wezin poraz je
neminovan kad god preuzme ulogu svedoka. Zadatak pisca, slikara, skulptora i muzi~ara je da stvarnost shvati a ne da je umno`ava u kopije.
Umetnost nije stvarnost ve} podse}awe na stvarnost. Titravost svetla je
primer kako nastaje umetni~ko delo. Sunce izra~uje svetlost kao {to i
seme isklijava svoje sadr`aje. Svetlost prima osobinu zemqe ali i
zadr`ava odlike sunca usled ~ega ne nastaje ni lik zemqe ni lik sunca.“
Noet se ne suprostavqa majci.
Bratova {utwa uve}ava Poetova krila i navodi ga da Noetu po{aqe
svoju novu pesmu i u pesmi stih u kojem ka`e da“oko vidi sunce kao cvet,
penu mora kao belu ru`u, zemqu kao senu neba.“
Noet se zahvaquje za pesmu ne osvr}u}i se na stavove autora.
Noetovo novo suzdr`avawe podsti~e Poeta da preokrene bratovu sentencu u izjavu da je i su{tina pod uplivom mi{qewa. Na momente se
sagla{ava sa Noetom, posebno kad tvrdi da je najve}i deo ~ovekovog i
Bo`jeg dana ispuwen razmi{qawem. Uveren je, i tim uverewem se
suprostavqa Noetu, da je misaono iskustvo semenka iz koje izni~e
umetni~ko delo. [to je pesnik udaqeniji od refleksije, to mu je pesma
nemo}nija po{to o egzistenciji svedo~i usput i povr{no, bez uvida u
su{tinu. Remek-delo je korenom u su{tini a su{tinu ne obelodawuju
293
Amnezija / 21. Odniz
samo emocije ve} i mi{qewa. I ovaj put odbacuje Noetovu tvrdwu da poezijom ne oslikava stvarnost.
„Poezija je autobiografija pesnika. Ona i nije ni{ta drugo do obistiwewe li~nih planova. Korigovawe ili napu{tawe sopstvenog puta
mo`e da usledi samo kad se li~ni planovi sravne sa zamislima dru{tva.“
Dugo je razmi{qao da li da se osvrne na Noetovo razmi{qawe o
totalitarizmu. Nije se dvoumio zato {to nije razumeo bratov stav niti
zato {to nije druga~ije mislio ve} zato {to su obojica, {koluju}i se na
Orosu, pro{li kroz ruke samovla{}a. Hteo je da izbegne priznawe da je
svaka vlast, pa i najvi{a, ku}a sa jednim kqu~em. @eleo je, zapravo, da
ne proka`e bratovu nesmotrenu misao da je „svevlast ustoli~io Bog.“ Znao
je da bi wegovo osporavawe optu`ilo Noeta i to ga je ~as odmicalo a ~as
primicalo ka temi totalitarizma. Jedva je savladao dilemu i napisao da
„`ivot bez dvoumqewa vodi ka jednoli~nosti a jednoli~nost ka bezli~nosti.“
Pitawa o materiji nije razmatrao jer je ve} pri prvom ~itawu
Noetovih „Razmi{qawa“ shvatio da su Noet i Materijan istomi{qenici. Kritikovati Noeta isto je {to i prigovarati Materijanu a to Poet
ne sme i ne `eli da u~ini.
„Duh je materija“, tvrdi u „Razmi{qawima“ Noet, „ali materija sa
funkcijom. To isto je i seme. Dok se ne stvrdne u tvar, duh je bez funkcije. Funkciju sti~e tek kad postane materija.“
Noetov brat Poet bi se, da sme, suprostavio mi{qewu da je duh zavisan od preobrazbe u tvar. Da mu na ~elu nije Materijanove sene, upitao bi
brata kako je Duh uspeo da postane materija ako pre toga nije bio subjekt.
Kako nesubjekt mo`e da smisli oblik u koji }e da se skruti. Otkud jednom
nesubjektu spoznaja da nije isto biti ~ovek i `ivotiwa, leptir i ptica,
vrana i svraka, jabuka i jagoda. Otkud mu toliko funkcija ako na po~etku
nije imao ni jednu.
„Duh se na Po~etku skrutio u klicu i kao klica prelazi iz generacije u generaciju“, tvrdi u „Razmi{qawima“ Noet.
Poet bi odelio duh od materije kad bi znao da poricawe uverewa“da
je tvar zgru{ak duha“ ne bi naqutilo Patera.
„Kad tvar u|e u oblik, prestaje da bude materija i postaje oset i
ose}awe, misao, nada i se}awe“, misli Poet ne usu|uju}i se da svoje misli suprostavi Neotovom uverewu. „^im postane ne~ije lice, materija ostaje bez svoje osobine. Tvar je tvar samo dok je slika sebe a duh je duh i kad
nije slika sebe.“
Hipotezu o poreklu i razvitku Noet je preuzeo od Sagrane a Poet od
294
Amnezija / 21. Odniz
Noeta. I Noet i Poet govore isto. Razlika je samo u polaznoj ta~ki. Noet
misli na nastanak i razvitak jedinke, vrste i podvrste na Orosu a Poet u
Nizini. Obojica tvrde da je Po~etku prethodio po~etak i da je razvitak
put ka izvoru: da vi{e bi}e odrasta u jo{ vi{e bi}e i da }e ~ovek, na kraju, da prona|e idealan polo`aj naspram Zemqi i wezinom okru`ewu kao
{to se Zemqa na{la u sre}nom odnosu spram suncu. Obojica se nadaju da
}e i ~ovek da otkrije spasonosnu ta~ku i da }e, zajedno sa Zemqom, da se
obr}e u ve~nost. Zemqa je dugo bila bez `ivota. I danas bi bila pusta da
se nije na{la na pravom odstojawu od sunca. Telo je od svog po~etka skup
raznovrsnih i labavo povezanih ~estica pa je stoga mewivo i smrtno.
Posta}e besmrtno tek kad u|e u orbitu ve~nosti.
Noet poku{ava da pretpostavi gde je ta spasonosna ta~ka. Tvrdi da
Sunce izra~uje polen bez kojeg se prah u Nizini ne bi mogao da oblikuje
u `ivi oblik. Trajnost sun~evog praha danas je u kontaktu sa privremenim oblicima u Nizini. Dolazi vreme kad }e i u Nizini, kao i na Orosu,
Sunce da ostvari dodir sa stalno{}u. Tad }e svaki oblik, pa i qudsko i
`ivotiwsko telo, da postane otporan na promenu.
Noet je uzeo za primer Oros iz tri razloga. Prvi je ~iwenica da se
tu `ivi ve~no. Drugi razlog je namera da uka`e na prednosti stalnosti
a tre}i da se autoritetom za{titi od bratovih nasrtaja.
Poet nije voleo Oros jer je u nepromewivosti video opasnost po duh.
Bio je uveren da ve~nost zaustavqa duh i ~ini ga nedelotvornim i okamewenim. Poet misli da je Nizina prikladnija i prilagodivija vitalnosti
duha. Ne zaustavqa ga i ne okamewuje nego mu omogu}uje da nastavi da stvara
i razara.
Poet je znao da dvojica nemaju {ta da tra`e na Orosu pa je odustao
od uzlazaka i okrenuo se Noetovom delu sa zadatkom da svako bratovo da
zameni svojim ne, a svako ne svojim da.
Noet nije stizao da odbrani svoja „Razmi{qawa“. Potra`io je
skloni{te i otkrio da ga Poet ne kritikuje kad je rasprava vezana za ugledno ime. Zapazio je, na primer, da mu nije kritikovao poglavqe „Zemqa
`ivi“ jer je u tom tekstu uva`io Materijanove stavove. Posle ovog otkri}a
Noet je re{io da svaku novu raspravu dovede u vezu sa razmi{qawem nekog
Oro{anina. Tako je na izvesno vreme zaustavio Poetovu nasrtqivost.
Naknadno se setio da se i na drugi na~in mogao da za{titi: da je mogao da ka`e da Poet nije autor potpisanih pesama ve} neko ko ume ve{to
da prepeva tu|e stihove. Mogao je da spomene prepev „Infantilija“ pesnika Xonama. Bra}a su nepomirqiva u razmi{qawu. Noet ograni~ava akciju pojedinca i daje prednost akciji mase. U Poetovoj verziji pojedi295
Amnezija / 21. Odniz
na~nost nije podre|ena kolektivnom. Poet bri{e akciju mase i zagovara
akciju pojedinca. Zatim bri{e Noetovu ube|enost u neophodnost uskla|ivawa pona{awa i razmi{qawa pojedinca sa etikom i estetikom kolektiva.
„Kolektiv ne sputava pojedina~nost svojim zakonima. Mi{qewe nije ni~iji zakon. U svojoj osnovi misao nije u sada{wosti. Ona zastupa samo
one svoje postavke kojima mo`e da se obra~una sa pro{lo{}u.“
Noet uzalud nastoji da za{titi svoja „Razmi{qawa“ i u tom
poku{avawu mi li~i detetu koje ho}e da iz vode izvu~e svoju senku.
Materijanu se posebno dopalo izlagawe o amresima. Nije znao da to
nisu Poetove ve} Noetove misli. To }e da sazna tek kad pro~ita Noetova
„Razmi{qawa“. Sazna}e da je Noet autor mi{qewa da je amres objediwenost
duha i materije i da nije podlo`an uticaju ni li~ne kvalitete ni osobine
vrste. Promene trpi telo a amres nije telo nego ~estica iskona. Amres je
prvi oblik. Pre no {to je nastao, bio je a m (du{a) i r e s (stvar). Noetovu
misao da sam ja a m Poet je pripisao sebi i taj ~in je Materijan kritikovao a kwi`evnik Dezara branio. Po`ar je utrnuo sam Poet priznawem da
je autor pri~e o amresima wegov brat Noet. Nije se usudio da svoju kra|u
uporedi sa literarnim kra|ama kwi`evnika Dezare. Ni Materijan nije
hteo da podse}a na to.
Ne ~udi me Poetovo pona{awe kao {to me nekad nije mu~ilo pitawe
otkud Dezari `eqa da se kiti tu|im perjem i da slavu sti~e kra|om tu|ih
dela. Ne ~udi me to po{to znam da su netalentovani pisci ve{ti kradqivci.
Razveseqavala su me Noetova i Poetova su~eqavawa. Umu su nervirala.
„Nedostupna im je istina“, poru~io sam Umi, „a ko ne zna istinu, mora da pretpostavqa. Ti i ja nemamo takvih dilema. @ivot je enigma samo
za neobave{tene, samo wima je pod ~elom tmina, samo su oni stalno pred
neizvesno{}u.“
Nisam joj rekao sve. Ukorila bi me kad bi znala da sam poku{avao
da im dojavim istinu. Ili bi mi zamerila ili bi se setila da im u{i ne
primaju moj glas: da su ma{ta i predose}aj jedina veza izme|u wih i mene.
Ma{ta im poma`e da predosete i predvide. Ona im, na`alost, ne otkriva
da je wihovo sutra moje ju~e i da su sva potowa saznawa odjeci davnine.
Oni to ne naslu}uju i zato su, umesto u pro{lost, zagledani u budu}nost.
Uma ne misli da su izdanci mawe obave{teni od semena. Se}am se da
je, dok smo oboje `iveli na Orosu, ~esto govorila da se polemike, {to su
se tada bile razbuktale me|u propovednicima, prevashodno ti~u mene i
296
Amnezija / 21. Odniz
mog stvarawa. Posebno je ukazivala na neslagawa o pitawu totalitarizma. Govorila je da propovednici ne misle samo na totalitarizam u strukturisawu vlasti ve} i na posvema{nost u ustrojstvu su{tastva - na to da
sam unifikovao zakone nastajawa, postojawa i nestajawa odrediv{i vreme
setve, zrewa i svenu}a. Totalitarizam je obnavqawe vrsta i podvrsta.
Uma misli da se Noet i Poet samo prividno ne sla`u a da su u su{tini
istomi{qenici po{to obojica veruju da je totalitarizam u osnovi svakog
mog izuma.
Sagrana se ~udi za{to su, govore}i o nastanku i razvitku, pre}utali
wegovu postavku da je bi}e i najvi{a i najni`a ta~ka: najvi{a kad je na
vrhu `ivota a najni`a kad je na dnu smrti. ^udi se za{to su zanemarili
wegovu misao da qudi, `ivotiwe i biqke umiru u bi}a a ne, kako se
obi~no misli, u dah i prah. Morali su znati da ne postoji smrt `ivota
ve} smrt forme. Morali su, tako|e, znati da najni`i `ivi oblik ne umire
nego da umiru vi{i oblici ali i oni do ta~ke od koje po~iwu da postoje
kao najni`a bi}a. Druga~ije re~eno, `ivot ne prestaje da postoji. Prvo
je u najni`em a onda u sve vi{em obliku.
Memora se nije okomila na Noetova i Poetova razmimoila`ewa ve}
na Sagranovo reafirmisawe svoje rane postavke da sam najpre stvorio
ni`a a zatim vi{a bi}a.
Stegina ne mo`e da oprosti Sagrani {to je i ovaj put zanemario
~iwenicu da onaj od kojeg je u Nizini zapo~elo postojawe oblika nije ni`e
bi}e ve} wezin suprug Klijam.
Filius je ostao u svom uverewu da je Duh otac Prvog sina i da su ni`i
oblici nastali tek po razgra|ivawu vi{e forme. Naglasio je da ne postoje naknadna razvrstavawa i sa`imawa po{to je ve} u duhu odre|eno ko
}e da bude vi{i a ko ni`i oblik.
Tvarduh veruje da su Noet i Poet na pogre{nom putu jer o duhu govore isto {to i o telu ne mare}i za to da razvitak tela ne uti~e na promenu
duha. Mewawe se ti~e samo tela. Su{tina se ne mewa. Telo je moglo da u
po~etku pripada ni`oj vrsti ali tako {to se nije moglo dogoditi duhu.
Su{tina je osobina Boga a Bog nikad nije bio ni`e kvalitete. Ni ~ovek
to nije bio. Seme je grudica duha a ne zgrtak tvari. Seme je gruda ve~nosti a ve~nost ne doti~u zakoni evolucije.
Noet nije reagovao ni na jedno mi{qewe. ^ekao je da ovaj put prvi
progovori Poet.
Poet je ~ekao da se, kao i uvek, prvi javi Noet i u tom ~ekawu je isteklo vreme za odgovor.
U me|uvremenu su obojici porasla deca pa je trebalo da se razmisli
297
Amnezija / 21. Odniz
kojem sinu ostaviti presto.
Noet nije dugo razmi{qao. Od ~etiri sina i dve k}eri izabrao je
najstarijeg i najumnijeg.
Nikomed je voleo da odgoneta moje neodgonetnute tajne ali nije voleo
da se s drugima nadme}e u mi{qewu. Prou~avaju}i o~eva „Razmi{qawa“,
do{ao je do otkri}a da du`ina postojawa oblika zavisi od brzine kretawa
~estica koje ~ine oblik. To svoje otkri}e je obrazlo`io na primeru tela
sunca i tela ~oveka. Po{ao je od pitawa za{to je telo sunca dugotrajnije od tela ~oveka i do{ao do odgovora da du`ina trajawa oblika zavisi od
brzine kretawa ~estica unutar oblika. [to je kretawe br`e, postojawe
oblika je dugotrajnije. ^estice sunca se br`e kre}u od ~estica zgrudanih
u telo bi}a i zato sunce nad`ivquje zemaqske oblike. Izvorom su isti i
sunce i semenka pa ipak oblik semenke, usled sporosti kretawa wenih ~estica, kra}e traje. Nije smrt ishlapqewe energije iz materije. Nije ni
izlazak du{e. Smrt je zaustavqawe kretwe. A kad telo prestane da se
kre}e, me|u ~esticama se prekida povezanost. ^im se telo iz zamrlosti
dovede u svest, kretawe zapo~iwe i subjekt se vra}a u `ivot. Kretawe
dr`i ~estice na okupu i to suzbijawe osipawa ~estica je uslov da ~ovek
bude `iv. Tako misli Nikomed otkako je otkrio da je razlika izme|u
`ivota i smrti samo u tome {to se `ivo telo kre}e a mrtvo miruje.
„Tvorac forme je kretwa. I tvorac i ~uvar.“
Noet je pogledao sina. Pogled mu je bio mutan i star.
„Ne mislim na kretawe tela kao takvog - ne mislim na hodawe, tr~awe, skakawe. Ne mislim na gibawe forme ve} na kretawe ~estica unutarwe.“
Noet nije ni ohrabrio ni obeshrabrio sina. Sklup~ao se kao kamen
u }utwu i iza{ao na put koji vodi ka Drugom nanizu.
Noeta je Poet nad`iveo dvadeset godina. Wegov jedinac Honestus nije krunisan. Poet je presto namenio unuku Sobolu.
S vremenom su „Razmi{qawa“ pala u zaborav. Te{ka sena pokrila
je i wihovog autora Noeta.
Kraq Nikomed je ve} odavno zavr{io svoju kwigu „Movens“i sakrio
je od javnosti. Ne bi je nikad ni pokazao da nije primetio da mu se oko oca
obavila sena zaborava. Strah da }e otac Noet, ne poduzme li ne{to, biti
otisnut u zaborav, nagovarao ga je da „Movens“ potpi{e o~evim imenom i
poka`e javnosti uz obrazlo`ewe da je rukopis na|en u Noetovom arhivu.
Bilo bi kako je planirao da mu supruga Gosveta nije savetovala da
se ne odri~e autorstva nego da kwigu posveti ocu Noetu.
Nikomed je poslu{ao Gosvetu i tako sa~uvao uspomenu i na se i na
298
Amnezija / 21. Odniz
oca Noeta.
Nikomedov i Gosvetin sin Prostran nasledio je i kraqevsku krunu
i obavezu da, u znak uspomene na deda, svome imenu doda Noetovo ime i da
to isto u~ine i wegovi potomci.
299
Amnezija / 22. Odniz
22. ODNIZ
Prerana smrt prestolonaslednika Visariona ra`alostila je i uznemirila Somu. Postavilo se pitawe ko }e da bude novi kraq. Dr`ava bez
vladara je {to i siro~e bez oca. Visarion je propustio nekoliko prilika da se o`eni. Umro je ne ostaviv{i naslednika. U krunu se zagledao wegov prvi ro|ak Mihej ali mu narod nije bio naklowen. Verovalo se da je
princeza Teona pogodnija li~nost. Protiv Teone se izjasnila princeza
Matrona tvrdwom da je majka Visarionovog sina. U Dvoru je, me|utim,
iskqu~ivana svaka pomisao da je Tirvot Visarionov sin.
Princeza Teona nije odmah krunisana. ^ekalo se da ve{taci provere
Matroninu izjavu. Nekako u isto vreme je ubijen princ Mihej pa je i to
odlo`ilo Teonino krunisawe. Dugo se pri~alo da su atentat na Miheja organizovale Teonine prista{e. Ta bi pri~a u{la i u istoriju Some da
pred sudiju nije istupila dvorkiwa Lila sa izjavom da je kobnog dana s
princom videla nepoznatu `enu.
Princ Mihej je ve} bio oplakan kad se saznalo da je Visarion prilikom jedne posete Kamivalu posejao seme i da mu sin Niores `ivi s majkom Idanom. Miheja je, izgleda, usmrtila Idana da bi presto sa~uvala sinu
Nioresu. Pet puta je poku{ala da otruje Teonu. Verovatno bi je i daqe pri~a
tajno dovodila u Dvor da nije „obelodawena istina.“
Teona je morala da abdicira.
Princ Niores nije mogao da postane kraq sve dok se Idana nije
posthumno udala za Visariona. Pristala je da se. „ven~a sa duhom“ i otad
su je zvali „suprugom Duha“.
Mihejev ubica bi ostao nepoznat da kraqica Idana nije umislila
da je Mihej ustao iz groba i da je, preru{en u nevidqivost, ~eka u zasedi.
^ekao ju je u „ru`i~astoj palati“ koju je tek sagradila i koju je mogla da
vidi sa prozora starog Dvora. Dawu je imala stvarni izgled. No}u je postajala prozirna pa joj se, stoje}i uz prozor svoje spava}e sobe, jasno videla
unutra{wost. A iznutra je bila u obliku vrte{ke ali vrte{ke koja vi{e
li~i zemaqskoj kugli nego vrte{ki. Na tom pokretnom unutra{wem zdawu
sme{tene su odaje. Najve}i stan je Mihejev. Oni mawi pripadaju Idani i
wenom sinu Nioresu. Vrte{ka se vrti u smeru obrtawa zemqe. Sve ideal300
Amnezija / 22. Odniz
no funkcioni{e: ~as je Mihej u svetlu a ~as Idana i Niores. Onda nastane kvar. Mihejev stan se otka~i i surva u dubinu mraka. Idana poku{ava
da ga prika~i i zavrti ka danu.
I tako svaki put kad pri|e prozoru.
Tirvot je `iveo s majkom Matronom i mla|im bratom Mitom. Nije
uspeo da dozna je li Nioresov otac i wegov otac. Majka mu se nije poverila niti je tako {to smeo da je pita.
Mit se u dvanaestoj godini razboleo. Matrona je htela da tu wegovu
bolest unese u sebe. @elela je da sin ustane iz bolesni~ke posteqe. U to
vreme k wima je ponekad svra}ao Visarion. Tirvot jo{ uvek ~uva darove
koje mu je doneo. Darivao je i Mita. Wemu je donosio lep{e igra~ke. Tirvot je zbog toga bio qubomoran. Jednom prilikom je kradomice u{ao u porodi~nu grobnicu i vratio Miti pokradene igra~ke. Smestio ih je uz kov~eg
i zaplakao. Te suze ni do danas nije obrisao.
Uveren da je sakovao kqu~eve koji mogu da otvore svaku bravu i
omogu}e ulaz i izlaz kroz sva vrata, Tirvot tajno prilazi kapijama na dan
kad je seme, zasejano u vrtu, po~elo da klija. Najpre je poku{ao da otkqu~a
Zapadnu kapiju. Vi{e puta je okrenuo kqu~ ali se brava nije otkqu~ala.
Onda je poku{ao da otvori Isto~nu kapiju. Ni wenoj bravi nije odgovarao kqu~. Nije uspeo da pro|e ni kroz kapiju pro{losti, ni kroz kapiju budu}nosti. Ostao je gde je i bio: u sada{wosti.
Zato~en u sada{wost po~eo je da izmi{qa pri~e uveren da su „u
ma{ti Bo`ji kqu~evi.“
Prva pri~a je o Visarionu i wegova dva sina. Pripoveda~ poku{ava
da odgonetne u kojim sve slu~ajevima jedan otac ne `eli da prizna o~instvo. U pri~i su na {aqiv na~in prikazana preru{avawa oca i sakrivawa
~as pod jednu a ~as pod drugu masku. Tirvot ukazuje na licemerje.
Druga pri~a je o majci. Ne spomiwe se ime Matrone. Tu sin pita
majku je li ga Bog vajao u wenoj posteqi. Pitawa su naizgled naivna,
de~ja, a u su{tini su aluzija na pravdawe prequba i skrivawa bluda.
Tre}a pri~a je o sinovima koji ne znaju ko im je otac. U woj maloletna bra}a odlaze u potragu za ocem. Stariji i hrabriji ulazi u {umu i
nailazi na majmuna a mla|i se spu{ta na jezero i susre}e Boga.
Tirvot je ovim svojim pri~ama uveseqavao svoje retke vr{wake.
Niores se nije `alio ve} je, nakon podu`eg odlagawa, odlu~io da sazna istinu o `ivotu ~oveka koji bi, prema svedo~ewu majke Idane, morao
da bude wegov otac. Krilo palate, u kojem je Visarion `iveo, odavno je ve}
301
Amnezija / 22. Odniz
zakqu~ano. Nije imao kqu~eve pa je morao da obije vrata.
U prvoj sobi su bili predmeti iz Visarionovog detiwstva, u drugoj
uspomene na ranu mladost, u tre}oj se}awe na zrelu mladost. Niores je i{ao
od sobe do sobe s nadom da }e makar u jednoj da prona|e dokaze da mu je Visarion otac.
Pretra`io je celo krilo palate - ni u jednoj prostoriji nije bilo
dokaza.
Ne uspev{i da po~etak sastavi sa krajem, odlu~io je da stekne mnogo dece i da svakom detetu prizna o~instvo. Putuje po Jerseni i sawa o ostvarewu svoje velike zamisli. Ponekad posusta. Posebno kad se seti da sam
ga pretekao: da sam ve} izjedna~io qude nagonom gladi i `e|i, straha i
putenosti. Tada uvidi da je pro{ao utabanu stazu i da }e ostvarewem svoje nakane da ponovi moje delo. Neko vreme je razo~aran a onda mu se ponovo vrati nada.
Sravnuju}i posebnost i op{te izjedna~uje pretka i potomka, pro{lost,
sada{wost i budu}nost, ~ini Oca bezli~nim. Ne zasewuje samo posebnost
oca nego i svojstvenost majke. Hteo bi da majke ne budu samo majke svojih
sinova ve} da budu i majke nezbrinute dece. Takvu ulogu je namenio i sebi. I sebe je zamislio kao oca sve dece. I to oca koji ne skriva svoj identitet. Visarion je opona{ao Boga a Niores to ne}e. On }e svojoj deci da
prizna o~instvo. Re}i }e da im je jedini otac i da osim wega nemaju drugog oca.
Tirvot misli da pri~a o izjedna~ewu Oca i wegove dece nije realna. Jedan mozak mo`e da bude te`ak koliko i drugi ali to ne zna~i da }e
ta dva mozga da misle i ose}aju isto i da }e da imaju jednaku snagu pam}ewa
i izmi{qawa. Ako smo nejednaki nastankom, nismo isti ni nastavkom.
Niores se ne osvr}e na Tirvotove primedbe. Planira da napi{e
„Istoriju celine“. Ne misli da Celina poni{tava individualnosti.
Ona ih samo pribli`ava. Dokaz za to je telo. U telu su individualizovane
sve osobine su{tine. Unato~ tome telo je skladno i lepo.
„Re}i }e se da iskon nije vlasni{tvo jednog. To je istina. Ali je istina i to da se ne govori o izvoru nego o nasledstvu izvora. Nasledstvo
prelazi u vlasni{tvo naslednika a vlasni{tvo nije ni{ta drugo doli individualnost. Ne iskazuje se su{tinom ve} li~nom osobinom. Ta li~na osobina je individualnost. Ne umire se su{tinom nego li~nim belegom.
Su{tina prelazi u seme. Seme ne prima li~ni beleg.“
Niores je svestan da vlastitost oca ne prelazi na sina.
„Sunce je samo prividno jedna vatra. Da je stvarno jedna vatra, ne bi
izra~ivalo na{aricu boja. I zemqa je sakup pojedina~nosti. ¥Istorija ce302
Amnezija / 22. Odniz
line’ }e da bude svedo~anstvo li~nih sudbina.“
Niores tvrdi da je svoju privremenost otkrio onog trena kad se usporedio sa mnom.
„Ve~nost je u su{tini a ne u licu, u koraku a ne u nozi, u qubavi a
ne u srcu, u umu a ne u mozgu. ^ovek je sa~iwen od ve~nih tvari i ve~ne
su{tine pa ipak je privremen. A trenutan je zato {to se izdvojio li~nim
i po`eleo da mu potomstvo li~i obrazom a ne lepotom, uvom a ne sluhom,
nosom a ne wuhom, ~elom a ne umom.“
U „Istoriji celine“ Niores vi{e ceni su{tinu od tela. Va`niji
mu je smeh od usana i vid od o~iju.
Tirvotu je stalnost nezamisliva bez konkretnosti. Misli da je
nemogu}e sti}i u sutra samo su{tinom. I}i ka iskonu isto je {to i silaziti u pro{lost, u arheolo{ko nalazi{te, u otkri}e davnog. U budu}nost
se mo`e sti}i tek kroz stvaran `ivot i tek slede}i klicu i mladicu. Tek
tamo je novo lice i druga~ija ideja.
Niores je, naprotiv, nakanio da se ne udaqava od su{tine unato~
o~ekivawu da }e odabrani put da ga izvede iz iskustva i dovede do neidentifikovane vaqanosti oseta i ose}awa, imaginacije i mi{qewa.
Po Tirvotu je nepotrebno prevaliti dug put i tek pred ciqem uvideti da smo uzalud izrunili vreme.
„Ni u jednom primeru `ivot nije univerzalan. Iz semena stalno ni~e
pojedina~nost. ^ak je i polen sopstven. Da bi se nered pribrao u red,
vlastite posebnosti u sveop{te lice, potreban je novi po~etak - onaj koji bi vo}wak vratio u prvu semenku, po`ar u varnicu, reku u kap, potomke
u pretka. Bez novog po~etka nema ni novog toka kao {to bez svenu}a semenke
nema klijawa. Potreban je novi po~etak i ~oveku i `ivotiwi, i biqkama i prirodnim pojavama, i vatri i vodi.“
Nioresa nije pokolebalo Tirvotovo ube|ivawe. Mewana i dopuwavana
iz dana u dan, iz ~asa u ~as, „Istorija celine“ se sasvim izjedna~ila sa
`ivotom prestolonaslednika Visariona i wegovim usponima i padovima.
Ko je hteo da sazna {ta je Visarion mislio i ose}ao, nije morao da se
raspituje: bilo je dovoqno da pro~ita delove „Istorije celine“. Tu je sve
opisano: i listawe drvoreda i ba{ta u pqusku, i svetlost u prozorima.
„Istorija“ je oko i uvo: ume da prima mirise, opipa predmete, zna da
naquti i zasmeje, da misli i da izmisli. Moglo bi se re}i da je vi{e `ivo
bi}e nego mrtvo slovo.
Godinu dana pred krunisawe Niores se, niko se vi{e ne se}a kad i
u kakvim okolnostima, upoznao sa princezom Anikitom. Iz tog braka je
303
Amnezija / 22. Odniz
princ Tanas.
Tanas je o`enio princezu Sofu i s wom stekao sina Pahomija. Pre
nego su ga svrgnuli sa prestola, Pahomije je o`enio Diramu. Iz tog braka je princ Atanas. Atanas se zagledao u Epistinu. Iz wihovog braka su
princ Varula i princeza Pelagija. @ivi}i ne mogu da se sete kad je
Pelagija saznala da sam izgubio lice ali se se}aju da je iznenada odlu~ila
da od svog daqeg ro|aka uzme seme. @ivi}i se se}aju i toga da je Pelagija
uveravala svoga brata Varula da su svi Jerseni od jednog Oca i jedne Majke
i da ih je priroda usmerila ka uzimawu semena i ra|awu potomaka.
Izdanak prvog semena je i wezin sin Tiris. Znalo se da je princ Tiris
nezakonito dete ali je, unato~ tome, krunisan.
Nezadovoqan pobedom sestre Pelagije Varul poku{ava da omete
krunisawe dokazuju}i da je dete bez oca samo pola subjekta. Trebalo bi da
sin bude naslednik oca.
Varula nije uspeo da omete krunisawe ali je uspeo da ubrza Tirisov
odlazak sa vlasti. Tiris je o`enio ro|aku Vasilisu i tim ven~awem prelio ionako prepunu ~a{u. Wegov brak je progla{en rodoskvrnu}em. Tiris
je izgnan iz Some pre ro|ewa wegovog sina Tada. Iz izgnanstva se vratio
na Tadov petnaesti ro|endan.
U sinu se nije prepoznao. Nisu li~ili ni licem ni navikom. Da je
istupio pred sunce, li~io bi seni; da se nadneo nad vodu, li~io bi odrazu;
da je legao u sneg, ostao bi otisak. Vasilisu nije zatekao. Ujak Varul se
pobrinuo da je otpreme u Kardiju i da se tamo uda i rodi dva sina i dve
k}eri.
Kad se vratio u Somu i od majke Pelagije preuzeo krunu, imao je ~etrdeset godina a to su godine kad mu{karac ne mo`e da odoli umiqatosti lepotica. Tiris ih je i primao i otpu{tao. Kako bi mu koja rodila nesli~nika, tako bi je iselio iz Dvora. Na kraju je o`enio princezu Kninu i s wom
`iveo do posledweg dana. Odlu~io je da napi{e autobiografiju i da se u
woj prika`e dvojnikom Boga. Verovao je da smo istovetni su{tinom.
„Su{tina je biografija Boga“, rekla mu je Knina.
„Su{tina je i moja biografija“, odgovorio je Knini. „U meni su se
podudarili `ivotopisi Tvorca i stvora.“
Poku{avao je da se pred svedocima iska`e samo su{tinom.
Pred kraj `ivota se povukao u samo}u. Niko ga vi{e nije video, ni
~uo, nikome se ni u snu nije pokazao. Primao je samo Kninu.
Vi{e puta je dosad nestajao, mewao telo, snagu i razboritost, ali
nikad kao ovaj put. Trnuo se i ja~ao `arom, bio dete i sazreo ~ovek, bio
otac i svestan istine da u semenu nema produ`etka, oduvek se gubio u
304
Amnezija / 22. Odniz
tminu ali nikad nije ostao bez daha. Ovog jutra se rastao sa vazduhom i svetlom i predao krhko telo zemqi. „Sve je iz smrti“, u~io je Kninu, „i plamen i kap, i klica i cvet - sve nastaje po nestanku pretka i sve traje do
slede}eg groba.“
Biomor mi ka`e da je umro u zoru.
„Dahnuo je u nebo kao da je nad wim ogledalo i zamaglio tek iza{lo
sunce.“
Druge godine po krunisawu kraq Tad se te{ko razboleo. Na tu vest
se cela Soma digla, ~ak i deca i bolesni starci. Svi su pohitali da
izle~e kraqa. Svako je nosio lekovitu travu.
Tad se na{ao izme|u `ivota i smrti. Preda li se semnu, bi}e umno`en
u tu|a lica i zaboravqen. Odnese li seme u grob, uze}e ga ru`a, neven,
tre{wa. I telo }e da mu bude izmrvqeno. Prvo }e da bude razvrstano u tvari,
onda razdavano semewu, pa{waku i {umi. Ni u smrti ne}e biti svoj.
Svestan da je i smrt prelazak u `ivot nastoji da umre tamo gde su
lep{i predeli, `ivotiwe i qudi. Seli iz mesta u mesto, iz grada u selo
i iz sela u grad.
Pred svako preseqewe u novo mesto seda pred ogledalo da proveri je
li mu jo{ uvek usahlo lice. Svaki put ~vrsto odlu~uje da iz sebe iscedi
zadwu kap semena.
„Prime}ujem da mi telo slabi“, otkriva svoje misli supruzi Lumeni.
„Telo nestaje a nigde ga nema. Kad se otopi sneg, pote~e voda; kad uvene list,
ostane prah. Telo okopni a ni{ta ne ostaje. Iz voska se izvije plamen, iz
sunca zrake - telo i{~ezne bez traga. Kao da nije od materije.“
„Sahnemo u seme“, te{i ga Lumena.
Lekovite trave su pomogle da prizdravi. Iz straha od novog naleta
bolesti poku{ava da se utisne u memoriju sina Danija. Svakodnevno ga
pose}uje i odmah po ulasku u sobu `uri ka kolevci. Svojevremeno je nastojao da se ugradi u oca. Nije uspeo. Sad dolazi pred kolevku. Danije jo{
nije svestan sebe i sredine u kojoj je ro|en. Darova}e mu svoja saznawa. Sedam
meseci je dolazio a onda odustao.
„Ni Bog nije uspeo da se ponovi licem“, kazao je Lumeni.
Lekovite trave su ga odr`avale u `ivotu punih sedamdeset godina.
Nijedan dan se nije odvajao od svoje supruge Lumene. Negovala ga je vi{e
nego sinove i k}eri.
Lumena i Tad su stekli osam sinova i tri k}eri. Ni jedno dete nije
li~ilo ni ocu ni majci. „Ne upore|uj se licem sa sinovima“, upozorava
Lumena Tada. „Zagledaj se u unutra{wost. Prvo u svoju a onda u wihovu
305
Amnezija / 22. Odniz
ako `eli{ da vas vidi{ jednake.“
„Znam to“, ka`e Tad. „Promatrao sam ih u trenucima ne`nosti i razdra`enosti i video da smo iznutra isti. Iznutra smo dvojnici.“
„Ka`em da se ne uspore|uje{ licem jer je lice zasad mewivo a
mewivim ga je u~inio Tvorac da se sa stvorovima ne izjedna~i po svemu.
Znao je da bi vawsko izjedna~ewe poni{tilo razlog umno`avawa. Da se
sasvim izjedna~io, smisao sejawa bi se sveo samo na odr`avawe roda.“
„I smrt bi bila suvi{na.“
„Ta~no. Danas smrt ne mo`e da ubije iskon - kad bi se ra|ali samo
dvojnici, ne bi mogla da naudi ni licu. Bog to nije hteo. Odredio je da se
u Prvom nanizu ~ovek i ra|a i umire. Hteo je da dovede stvora u situaciju da po`eli besmrtnost a ne da je tek onako dobije.“
„Bog nije rekao da zaustavimo sejawe.“
„Nije.“
Tako sam se na{ao u liku Tadovog i Lumeninog najmla|eg sina
Bo`ida. I on mi je samo iznutra li~io.
I Bo`id se {kolovao na Orosu. Uma je u wemu prepoznala moju gvozdenu voqu i nepokolebqivost u nakani.
Negovao je autoritet krune, za{titio ga Ustavom i zakonima, sazidao lep{i Dvorac i oko wega zasadio drvored.
Poverovao je Lumeninoj pri~i da je `ivot ve~an. Onda je do{la jesen i povenula cve}e i listove. Zatim su po~ele da ugibaju `ivotiwe.
Zagledao se u nebo i usporedio zvezde i cvetove. Video je da se zvezde
vra}aju. Onda je spustio pogled i video da se i cve}e ponavqa. Jo{ jedanput se zagledao u se i u prikrajku jedne svoje vijuge otkrio poruku da se
od smrti mo`e da brani sejawem.
[email protected] }e da izgubi atribut ve~nog ne stekne{ li decu“, rekla mu
je majka Lumena.
Na{ao je devojku Hipsu, nasenio je i odmah po ven~awu se povukao u
samo}u. Iza}i }e iz samo}e tek kad mu Hipsa rodi sina. Samo sin, koji je
licem i stasom, spoznajom, ma{tom i se}awem jednak Bogu, mo`e da postane
besmrtan. Takvog sina o~ekuje.
Hipsa je rodila prvog sina. Nije li~io ocu. Sakrila je nesli~nost
i od mu`a izmamila drugo seme. Ni iz drugog semena nije iza{ao `eqeni
dvojnik. Sakrila je i drugog sina. I tako je osam puta primila seme i osam puta rodila nesli~nog. Poku{ala je i deveti put. Iz devetog semena je
iza{la k}i Tisa. Posledwi put je primila seme u jesen i slede}e godine
u leto rodila ~etiri blizanca. Sli~ili su jedan drugom kao latice
306
Amnezija / 22. Odniz
qiqana. Nije im se obradovala jer nisu li~ili ocu.
Lumeni je dojadila Bo`idova upornost pa mu je poslala ogledalo i
~etiri wegove slike. Sve su iz ki~ice slikara Vermona. Neka se u ogledalu
uporedi sa sobom-detetom, de~akom i mladi}em. ^etvrtu i najstariju sliku
mu {aqe zato da je usporedi sa slikom oca Tada.
Otad se Bo`idu izgubio svaki trag.
Kako je koji sin ulazio u punoletstvo, tako ga je Hipsa `enila.
@urila je sa ven~awima da bi unuci ostvarili Bo`idovu `equ.
Unuci su se ra|ali i ra|ali ali ni jedan nije ponovio Bo`ida.
Posle svih tih ro|ewa u{ao sam u lik kraqa Jopa. Jop nema mnogo
ranih svedoka. O~evici wegovog ro|ewa su ili pomrli ili vra}eni na Oros.
I svedoci wegove pozne mladosti su odselili. Nema vlasti koja mo`e da
ih sakupi i da im ujedna~i uspomene. S prvom suprugom je `iveo kratko
i te godine su potonule u mrak. Osveta je spalila portrete i pisma.
Pre`ivela je samo ~iwenica da je bio o`ewen i da iz prvog braka ima sina
Homileta. Ni wemu, kao ni drugim o~evima, sin nije uspomena. Qubavnice
se jedva se}aju wegovih milovawa. Kraqica Bluna je pobrkala `ivot sa
mu`em i ne`nosti sa qubavnicima. Princ Aristos je kao de~ak odveden
na Oros. Princ Homilet i prin~evi iz Jopovog vanbra~nog `ivota nisu
`iveli sa ocem. S kraqem i kraqicom su `ivela samo dva deteta:
prestolonaslednik Granim i princeza Omka. Retko su se vi|ali s roditeqima. Jasnije se se}aju dadiqa, u~iteqa i posluge. Jedini pouzdani svedok je dvorska poetesa Domoveja. Wu je Jop ~esto pozivao u svoje odaje. Zapisala je svaki razgovor s wim. Tu su i istori~ari, lekari,slikari, vajari.
Ali tu su i poplave i po`ari, stalne promene tela i uvek nova shvatawa
i neumitno izble|ivawe se}awa. Jop nema svedoka. Nema ga ni jedna individualnost. Niko nije svedok ni sebi ni drugima.
Granima je odmalena interesovao `ivot biqaka. Voleo je da ih promatra od truqewa semenke do ustajawa klice i mladice, od granawa,
listawa i cvetawa do svijawa mahuna. Pratio je i daqe: do sazrewa i
prskawa mahuna. Uveren je da se `ivot ne mewa: da smo ~ovek i ja iz iste
semenke. Misli da se svi vra}amo u Veliku semenku. Razlikuje `ivot
donesen iz semena od `ivota preuzetog iz iskustva. Veruje da je iskon graditeq iskustva:da je u iskonu izvor ose}awa qubavi a ne ~in milovawa da najpre uskipti strast pa tek zatim qubav.
Od biografa tra`i da, pi{u}i o wemu, pi{u i o meni: da sagledaju
`ivot u svim wegovim bojama ali tako da se zna da tog i takvog `ivota ne
307
Amnezija / 22. Odniz
bi bilo da ga potowi nisu osmislili. Poku{ati odgovoriti na pitawe koliko se sa ro|ewem subjekta uve}ava vrednost `ivota u Nizini. Zamisliti
subjekt kao semenku i gledati kako iz wega ni~e `ivot okoline; zamisliti ga kao sunce i opisati kako se i{~ijava u zrake.
Izmislio je novo pismo i naredio da se wim prepi{e i dopi{e moje [email protected] Tada nisam znao da je izumqena i samo wemu i prepisiva~ima
poznata slova izlio u zlato. Uma me nije obavestila da je zlatni slog moga dopuwenog `ivotopisa darovao sinovima niti da je ta wegova
dare`qivost izjedna~ena s nadom da }e darovana slova neko od dalekih potomaka da prikupi i slo`i u odgonetku.
^esto ~ita [email protected] i pri svakom ~itawu se ose}a kao de~ak koji pred
sobom vidi primamqiv svet ali ne mo`e da ga shvati i prihvati.
Od prepisiva~a tra`i da doslovno prepi{u [email protected] a od dopisiva~a
da ne opisuju svet du{e.
„Ne doticati du{u. Du{a je magla. Ona ne mo`e da svedo~i o
individualnosti. Du{a je tvorac a ne svedok.“
Zahteva da se u dopunama [email protected] odvojeno opi{u li~no i univerzalno.
„Stvar je izum ma{te a sud o woj rezultat spoznaje. Stvar je statua,
ku}a, ode}a, obu}a i sve drugo {to je smislila ma{ta. Stvari nisu od
Boga.“
Sawa o kwizi koja }e da nastane isto onako kako je nastao `ivot.
„Opisati sve ali ni{ta ne definisati, ni~emu ne dati ime, zna~ewe i svrhu. Ne otkriti tajnu, pustiti da ~itaoci sami odgonetavaju i spoznavaju.
Izjedna~iti ~itaoca s prvim ~ovekom i takvog ga uvesti u Dopune [email protected] Neka ~itawem upozna sebe. Bog je stvorio qude, biqke, `ivotiwe, vodu, vatru, nebo, zemqu i svakom ponaosob dao osobinu. Nije ih za se direktno vezao niti je me|u wima vaspostavio odnose. U~inio ih je zasebnima
ali sa osobinama koje ne mogu da se ispoqe bez saodnosa. Stvorio je glad
ali nije umesio hleb; stvorio `e| ali nije pokazao na izvor. Stvorovi su
se sami pokrenuli i stupili u saodnose.“
Takvu Dopunu [email protected] je o~ekivao: da se opi{u savremenici i akteri u wegovom `ivotu ali da se izme|u wega i wih ne vaspostavqaju
direktni odnosi nego da se same od sebe poka`u dodirne ta~ke.
Prvi put se upla{io smrti kad je u ma~evawu bio te{ko rawen.
Toliko je bio upla{en, da su mu, o~ekuju}i najgore, sakovali mrtva~ki sanduk i u porodi~nom mauzoleju otvorili grobnicu. Otad je `iveo u seni smrti. Video ju je u vodi i vatri i ~uo u vetru i gromu. Poku{ao je da se odbrani
poezijom i muzikom, skulpturom i slikom ali ni u jednom rezultatu ni308
Amnezija / 22. Odniz
je na{ao za{titu.
Nije mogao da veruje da se usred prole}a, kad `ivot klija i buja, mo`e
da umre. Ako sve raste i cveta, za{to bi svenulo telo. Misao o smrti zaticala bi ga obi~no u cvetwaku i dok ga ne bi napustila, ne bi smeo da se
odmakne od cvetova. Verovao je da }e, udaqi li se od cvetawa, da ubrza wezin
dolazak. U cvetwaku se ose}ao za{ti}enim.
Jedno vreme je `eleo da promeni sebe. Bilo je to one godine kad je
verovao da je subjekt graditeq sebe. Primetio je da mu starost trne neke
funkcije pa je nastojao da ih obnovi i za{titi. Kako bi koju osobinu gubio, tako bi je nadokna|ivao glumom hote}i da sebi i svojim najbli`im
doka`e da su{tina ne stari i ne umire. Nastojao je da sve izgubqeno prepozna u sinovima i k}erima. Ne{to u wima a ne{to u se}awu i veselom
pona{awu.
Granim je jedna od boqih varijanti mene. Umu su odu{evqavali wegovi poku{aji da u Dopunama [email protected] opi{e sve {to je pro`iveo i {to
je `eleo da `ivi. Oboma nam se svidela i wegova azbuka mirjanika. Uma
}e da se izbori da se mirjanikom slu`e svi Jerseni. Uveri}e kraqeve i
kne`eve da je mirjanika, samim tim {to se sastoji od samo trideset znakova, i prakti~no i lako zapamtqivo pismo.
Naporedo sa stvarawem nove azbuke, nazvane po princezi Mirjaniki
koju je upoznao i zavoleo na Orosu a o`enio u Nizini, Granim je reformisao i poboq{ao upravqawe dr`avom i narod Some oslobodio svake
sene ideologije i religije. Moglo bi se re}i da je vlast preneo na narod i
da je dosad jedini suveren u Nizini koji nije imao telohraniteqe.
Bio je aktivan i kao kraq i kao mu`. Iza wega je ostala moderna i
mo}na Soma, jedanaest sinova i ~etiri k}eri i pet puta vi{e unuka i
praunuka.
Na putu, koji }e da ga odvede u Drugi naniz, na{ao se u svojoj devedeset
drugoj godini. Ispratila ga je supruga Mirjanika, sinovi i k}eri, unuci
i praunuci, svita i podanici. Ispratio sam ga i ja {to u liku wegovih
sinova, {to u liku wegovih unuka i praunuka. Ispratio sam ga i onim delom sebe koji se nalazio u semenu. Sa mnom su bili moji verni saputnici
`ivi}i.
Uma, Memora i Stegina su nas gledale na ekranu panoskopa. Ni jedna nije uzdahnula jer su znale da nisam umro ja nego jedno od mojih lica
i da }e umrlo lice da uskrsne kada Granim postane vlastit iskonom kao
{to je u prvom `ivotu bio sopstven licem.
309
Amnezija / 23. Odniz
23. ODNIZ
Kraq Jakim nije imao sinova. Supruga Josima mu je rodila tri
k}eri: Tajenu, Maninu i Sjanu.
Princeza Tajena se udala za sve{tenika Kardina iz Perigone a
princeza Manina za pesnika Odrena iz Kardije. Princeza Sjana je ostala u Geofreni gde do udaje `ivi sa roditeqima.
Pete godine po odlasku sestara, Sjana se udala za ro|aka Vrana i tom
vezom zabrinula dostojanstvenike Orosa. A zabrinula ih je zato {to su
znali da su deca iz semena Jersena jednom nogom u `ivotu a drugom u
grobu.
Sjanu i Vrana nisu upla{ila mra~na predvi|awa i zbog te wihove
hrabrosti svetlost dana su ugledali blizanci.
Novoro|eni su po svemu bili isti osim po boji kose. Bojom kose su
se razlikovali kao sunce i wegova sena. @utovlasi je boju kose nasledio
od majke a crnokosi od oca. Prvi je dobio ime Koseplav a drugi Kosevran.
Boja kose Jakimovih unuka podelila je Geofrene na one koji za~etak
`ivota vide u svetlu i na one koji veruju da je izvor svemu mrak.
Teosini su se divili Kosevranu. Verovali su da su u wemu obe semenke:
i kap `ivota i kap smrti i da }e kap `ivota, kada tome do|e vreme, da se
slije sa kapqom smrti. Na kraju }e obe kapi da ishlape u duh.
Saocemi su prihvatili Koseplava kao donosioca semena iz kojeg }u
da vaskrsnem.
Stegina se na{la me|u prvim posetiocima koji su do{li da vide
blizance. U Nizinu je nije dovela pri~a da se rodio Bog ve} nakana da
ukrade decu i da ih odneguje na Orosu. Znala je da teosini vi{e veruju u
smrt nego u `ivot i da je onaj kojeg obo`avaju ve} osu|en na pogubqewe.
Prvi put je do{la preru{ena u staricu. Starice su bez provera
mogle da u|u u de~iju sobu.
Drugi put se preru{ila u u~iteqicu. Ve} je bila odustala od kra|e
i sakrivawa dece. Ovaj put je do{la da uveri Sjanu i Vrana da su im deca
u opasnosti i da }e, ne budu li sakrivena, biti `rtve verovawa da se
smrt iz Jersene mo`e da iskoreni samo ako se umori iskupiteq, a iskupiteq je jedan od wihovih sinova. Predlo`ila je Sjani i Vranu da bojewem
310
Amnezija / 23. Odniz
Kosevranove kose izjedna~e bra}u i tako onemogu}e identifikaciju
iskupiteqa. Sjana i Vran su prihvatili predlog i otad su blizanci isto onoliko jednaki koliko sunce i wegov odraz u bistroj vodi.
Bra}a su izvana izjedna~ena ali iznutra nisu. Kosevran je umeo samo
da pita a Koseplav da odgovara. Koseplavu je sve bilo jasno kao dan a
Kosevranu tajanstveno i neodgonetivo kao no}. Iz Koseplava je naviralo
svetlo a iz Kosevrana mrak. Kao da je jednom du{a dan a drugom no}.
Stegina je poslala poverqivog psihologa da poku{a da ih iznutra
izjedna~i . Psiholog je poku{ao i odustao.
„Kosu mo`emo da obojimo ali razbor i ma{tu ne mo`emo. Unutra{wost je nemewiva.“
Stegina je prihvatila wegovo opravdawe budu}i se i sama osvedo~ila
da i nemewivost mo`e da bude li~na.
Koseplav je toliko poznavao stvarnost da se u Geofreni i na Orosu
pri~alo da se rodio sa znawem. Sve je znao ali je govorio samo ono {to, ni
u kojem slu~aju, nije moglo da bude hipoteza. Hiqade zidova je sazidao
izme|u stvarnog i imaginarnog. Klonio se izmi{qawa govore}i da nije
isto znati i izmi{qati i da nije isto ~uti i osvedo~iti se. A mnogo vi{e
je ~uo nego video i do`iveo. ^uo je, i to {to je ~uo istog trena je odbacio
- da se `ivot razvio iz vode: da je najpre stvorena ni`a vrsta, da je vi{a
vrsta nastala sjediwavawem bi}a ni`e kvalitete i da je zato konstrukcijom i gra|om slo`enija, raznovrsnija i umnija; da je telo isto {to i
mraviwak po{to je i ono, kao i mraviwak, zajednica mno{tva - da i u telu
ni`i oblici grade vi{e oblike. ^uo je, tako|e, da je na Orosu konstruisana naprava koja, nadnesena nad telo, mo`e da vidi sve. Ko god se nadvirio nad weno staklo, osvedo~io se da je u telu, kao i na nebu, bezbroj sitnih titraja i da je svaki taj titraj `ivi sastojak nekad samostalne i
samosvojne ~estice. Veruje se da su u tom `ivom sa}u izvori `ivota i smrti. Svojim u{ima je sve to ~uo ali u to nije mogao da poveruje. ^uo je da
`ivim me|u tim sitnim bi}ima i da, skupa s wima, upravqam qudima,
biqkama i `ivotiwama. Ni toj pri~i nije hteo da veruje. Re~eno mu je da
se semena tvar uve}ava i smawuje i da to weno uve}avawe i spla{wavawe
zavisi od toga je li u `ivom ili u mrtvom obliku. Sa oba svoja uva je to
~uo ali ni pomislio nije da u toj pri~i ima zrno istine. Istinito je samo
ono {to li~no pro`ivi. Nije bio ni uveren ni neuveren da svaki Jersen,
pa i on, ima dva lica i da se jednim licem pokazuje u prvom a drugim u
drugom `ivotu. Prvo lice je mewivo a drugo nemewivo. Pre{uteo je i,
{tavi{e, prezreo mi{qewe da ni on, kao ni zemqa, ne pamti Po~etak. Nije
`eleo da misli, ose}a i govori ono u ~emu nije u~estvovao. Nije ni mogao
311
Amnezija / 23. Odniz
ni `eleo da potvrdi da oblik odre|uje svojstvo tvari i da se kvalitet te
preobrazbe uve}ava i smawuje u skladu sa osobito{}u pojedinca i vrste.
Hipoteza je nedokaziva a Koseplav ne uva`ava nedokazivost. Neprihvatqiva mu je misao da sam u seme ucrtao vi{e oblika nego {to u Nizini
ima tvari. Nacrt i maketa }e da postanu ku}a samo ako za gradwu ima dovoqno materijala. Odmakao se od svedo~ewa koje tvrdi da je foton u zraci ~estica a u oblaku svetlica. Niko ne mo`e da ga uveri da forma odre|uje svojstvo tvarima. Ako oblik odre|uje svojstvo tvarima, za{to su on i Kosevran
iznutra razli~iti. Za{to ujedna~enost lica i stasa nije izjedna~ila unutra{wi lik. Nije voleo ni da pita ni da pretpostavqa iako ga je, kao
blizanca, interesovalo za{to unutarwa osobina blizanaca nije jednaka
vawskoj. Za{to se iz dva jajeta, jednaka bojom i oblikom, legu krila nejednaka bojom i veli~inom: za{to iz dve iste semenke rastu dva razli~ita
stabla, jedno nisko i kr`qavo a drugo visoko i razgranato. Strana mu je
hipoteza da bi jedinka bila ve~na da se ne zatvara: da bi iz cveta trajno
iscvetavalo istoliko cve}e da se cvetawe ne prekida zatvarawem i da se
usred tog zatvarawa ne trga veza sa kosmosom. Odbio je i da prihvati
mi{qewe da drve}e ne svewuje zemqa ve} nebo. Nije se saglasio ni sa
pri~om da je prolaznost prouzro~ena razmno`avawem. Ali je zato bez
sustezawa priznao da je otvoren svaki oblik svetla i da bi zatvarawe
izra~enih ~estica u novo sunce oduzelo zemqi i dan i toplinu. Svedo~io
je samo o onom u ~emu je li~no sudelovao.
Kosevran ga je pitao za{to potomak ne li~i pretku. Znao je za{to su
nesli~ni i to {to je znao nije pre{uteo. A znao je da predak nije izjedna~en
s potomkom zato {to mu nije dao svoju vlastitost.
Kosevran je obema nogama bio u ma{ti. U konkretnost bi ukora~io
samo kad bi se izjedna~ila sa izmi{qenim. Mawe je znao od Koseplava ali
i to {to je znao, bilo je i previ{e i opasno za wegove ma{tarije. Lep{e
je izmi{qati stvarnost nego je `iveti. Sre}niji je onaj koji mawe gleda
i oslu{kuje i koji trn mo`e da zamisli cvetom. Kosevran je malo pamtio
a mnogo izmi{qao. Vi{e je izmi{qao nego pitao i istra`ivao. ^ovek je
dovr{en u prvoj semenci i wegovo je samo ono {to izmisli. Izmi{qene
su palate, putevi, ode}a i obu}a, oru`ja i oru|a, pribor za jelo i pi}e, sto
i stolica - {to{ta je Nastavak dodao Po~etku i to dodano nije jednako
nasle|enom. @ivot je za~eo Bog a dovr{i}e ga i usavr{iti ~ovek. Bog nije hteo da bude i tvorac Nastavka. Darovao je deo svoje svemo}i qudima da
mogu izmi{qati i mewati, dozi|ivati i graditi. Kosevran je sebe zami{qao subjektom preinake i nadopune i zato je zazirao i od najmawe
odanosti konkretnosti. Kojoj konkretnosti kad je sve, {to se vidi, ~uje i
312
Amnezija / 23. Odniz
dodiruje neko} bilo ma{ta. U ma{ti je jo{ mnogo nekazanog i neiskori{}enog. [to je ma{ta neprovidnija, vi{e joj se veruje. Ma{tovitost
je sve {to dosad nije pro`ivqeno. Stvarnost je samo ono u ~emu su sva
o~ekivawa ostvarena. Sve drugo je irealnost. @ivot se nigde nije dokraja realizovao. Sada{wost br`e nestaje no {to se sti`e pro`iveti. Dan
se u~as smra~i a o~i nisu sposobne da ga vide u mraku. No} je, dodu{e, druga boja dana ali ta boja, ma koliko duboko bila u se}awu, nije {to i dan.
Vreme delovawa i pro`ivqavawa je kra}e od vremena se}awa. Oko je svedok tek deli}a istine. „Ne gubimo sve“, upozorava sinove kraq Jakim. „Bog
je ostao vlastit iskonom a ~ovek idejom.“
„U ideji nam nije lice“, ne odstupa Koseplav. „Ideja se iskazuje
li~nim kvalitetom. Sli~na je ogledalu koje iz sebe izble{tava tu|a lica ne vide}i ni wih ni sebe. Samo u iznimnim primerima lepota ~estice
je jednaka lepoti vi{eg oblika. Razgra|en u ~estice cvet gubi privla~nost.
Gubi i boju i miris. Za razliku od zemaqske lepote koja nije ista u
deli}u i celini, nebeska lepota je u svim veli~inama lepota. Lepota fotona jednaka je lepoti zrake a lepota zrake lepoti sunca. Zanimqivo je
da i najru`nije ~estice mogu da formiraju lep oblik. A to zna~i da osobina forme ne zavisi od osobina ~estica. Ponegde je lepota rasko{na
slika smrti. Sunce umiru}i isijava lepotu.“
Jakim je obi~no odustajao od nadmetawa sa Koseplavom. Kosevran je
primao samo ona o~eva razmi{qawa u kojima je bilo pretpostavke.
Blizanci su o svemu razli~ito mislili, ~ak i o lepoti o kojoj su tako
malo znali. Nisu uspevali da se slo`e ni kad su isto ose}ali i isto
gledali. A nisu mogli da usaglase mi{qewa zato {to je Kosevran praizvor
video u duhu a Koseplav u materiji. Nisu bili istomi{qenici ni u
oceni da sam uzimao od neba dok sam mesio seme: da sam od sunca uzeo boje
i dao ih cve}u, da sam oblake iscedio u reke i jezera, da sam stvorovima
darovao vitak stas, lepo lice, dubok um i ne`no srce. Nisu se slo`ili ni
u tome da su moje delo izmenile potowe setve i da ni potowi ni wihovi
`ivoti nisu prema mojoj zamisli. Kosevran je mislio da je zaborav ~edo
nastavka. Koseplav je odbio da misli da je amnezija posledica setve.
„Zaborav je nastao kad i seme“, rekao je odlu~no. „Svejedno je u {to
se sunce isijava: u pesak pustiwe ili u cvetwak po{to ni pesak ni polen
ne mogu da ga ponove. U {to god se izra~i, ne}e se natitrati u se. Mislim
da se ni Bog nije nasenio u se. Praiskon se prenosi iz kolevke u kolevku.
Ta istolikost prapo~etka i wezino ustrajno ponavqawe o~igledan je
dokaz da je zaboravu po~etak u praiskonu.“
„I iskon je, kao i tvar, kvalitet subjekta“, brani svoje stanovi{te
313
Amnezija / 23. Odniz
Kosevran. „Nije besmrtan i ne prenosi se sa oca na sina.“
„Mislim da su{tinom nismo vlastiti“, ne popu{ta Koseplav.“ Da
je su{tina li~na crta pojedinca, onda u nama ne bi bilo ni~eg {to imaju biqke i `ivotiwe. Bio bi isu{en zajedni~ki izvor. Su{tina je jezgro
a ne li~ni znak. Stvaraju}i je, Tvorac nije stvarao sebe. Stvarao je izvor
`ivota. Izvor koji ne}e ponoviti seja~a. Iz su{tine nikad niko ne}e
vaskrsnuti.“
„Su{tina je izvor se}awa“, misli Jakim. „Da zaborav poti~e od
Tvorca, ne bismo svi imali srce i kostur, istu funkciju o~iju i u{iju,
nosa, jezika i grla niti bismo bili svesni sebe i svoje okoline. Ne
okrivquj Po~etak, u wemu nije za~et zaborav.“
„Amnezija se kasnije javila“, preuzima re~ kraqica Josima.
„Naknadni izvor bi trebalo zagrnuti i sagraditi most od potomka do
pretka. Poni{titi vreme zaborava i povezati ta~ke pam}ewa. Vatra nije
veza sa suncem: produ`etak trajawa svetlosti je toplota i taj most od
toplote do sunca bi trebalo vaspostaviti. Voda i pahuqica, vazduh i
magla su povezani i zato je voda ve~na. Bez direktne povezanosti op{teg
sa op{tim i li~nog sa li~nim nema ve~nosti. Ve~nost je savez istih. Tek
kad sin mogne da ponovi oca uspomenom i imaginacijom, tek tad }e da nestane zaborava.“
„Dok god se ra|a razli~itost“, od Josime uzima re~ Jakim, „nema ve~ne
uspomene. Tek kad osvane jutro koje li~i prethodnom jutru, tek tad }e seme
da postane se}awe.“
„U semenu bi ve} postojalo se}awe da je seme bilo poslu{nije i da
nije izigralo Tvorca i pustilo klice nesli~nosti“, zaustavqa deda i baku
unuk Koseplav da ko zna koji put ne bi slu{ao pri~u: da je seme samo u
po~etku bilo izvor i da mu se od ro|ewa Klijama naovamo sliv razliva u
pritoke, lokve i zalive.
„Kako da sagledamo Po~etak kad su vode od izvora napravile tok i
kad se reka razudila, kad se deblo razgranalo i kad biografija semenke se`e
tek do polena. Prekinuta je nit, zatravwen je put od su{tine do lica, od
uzroka do posledice. @rtve smo zaborava. Amnezija je svako pomerawe od
stati~ne ta~ke, od jezgra u kojem smo licem i iskustvom. Zaborav je silazak
i uzlazak, okret levo i okret desno, korak napred i korak unazad. Zaborav
je svako napu{tawe ta~ke, ali zaborav je i sama ta~ka: nesilazak i neuzlazak, neokret i nekorak. Amnezija je i kretwa i stajawe, i uzlet i pad.
Zaborav je isto {to i sila koja nagoni seme da bude klica, isto {to nagon
gladi i `e|i, strasti i malaksawa, isto {to i govor i {utwa, san i privid, verovawe i sumwa, bezna|e i uteha. Zaborav je isto {to i ja~awe i
314
Amnezija / 23. Odniz
propadawe tela. Zaborav je smewivawe sunca i meseca, zvezde i cveta,
reke i oblaka, snega i vazduha. Niko nikome nije uspomena. Ni jedna biografija, ma bila op{ta ili pojedina~na, nije iza{la iz svog trenutka.“
„Nisam vas tako u~io“, ne ispu{ta svoj red u razgovoru Jakim. „U~io
sam vas, a to vam i sad savetujem, da se ugledate na seme. U semenu je stalno isto klijawe, stabqi~ewe, granawe i cvetawe, uvek ista vrsta i podvrsta, stalno ista boja listova i cvetova. Govorio sam vam i sad opet
ka`em da gledate nebo i ve~ito isto treperewe zvezda. .“
„A mo`emo li da pogledamo zemqu?“ smeje se Koseplav.
„Gledamo je iz dana u dan i stalno se iznova uveravamo da dole nema
ni sunca, ni meseca, ni zvezda. Ovde su po`ari, sve}e, lu~i, svici, varnice
kremena i metala. Ni{ta ne li~i onom {to nebo ula`e. Po~etak je gore,
uz zvezde, a nastavak dole, uz cvet. Nebo i zemqa nisu dvojnici. Zemqa je
otaxbina i `ivota i smrti a nebo postojbina ve~nosti“, brani se od unukove
ironije ded Jakim. „Ujedna~enosti nema ni na nebu ni na zemqi. Zvezda
od zvezde se razlikuje veli~inom a cvet od cveta i veli~inom i mirisom.
I gore i dole `ivot je razvrstan u li~no.“
„I razvrstanost u li~no je zaborav“, misli Kosevran. Misli i }uti.
Ne `eli da izaziva i nervira deda.
„Bog je tvorac zaborava“, ka`e Koseplav a kad on ne{to ka`e, onda
za to postoje dokazi. „Stvorio je vatru a vatra ne pamti, stvorio vodu a ni
voda ne pamti. @elezo bude u telu ali u sebe ne prima osobine tela. Ni u
sumporu, ni u fosforu, ni u mineralu nema osobine tela. Ne uspevamo da
se utisnemo u ma{tu, strepwu, `udwu, smeh, nadu. Nismo li~ni ni u svedoku ni u potomku.“
„Zaborav je stvorio i ~ovek po{to u re~ima, koje izgovorimo, nema
usana govornika“, ka`e Jakim.
„Tvari pamte sebe“, ne odstupa Koseplav.“ Sve svr{ava u se: metal i
mineral, sumpor i fosfor. Ni u ~emu ne ostaje uspomena. Celo telo je od
zaborava. Bol u prstu nije bol u ramenu, zdravqe noge nije zdravqe ruke.
Da je Tvorac hteo da budemo ve~ni, dao bi tvarima sposobnost da nas pamte
i da se, posle obaveznog izbivawa, opet u nas vrate.“
Kosevran je }utao i ta wegova {utwa je nervirala Koseplava.
„Dokazano je da materija ne umire“, okre}e se Koseplav ka dedu iako
pri~u, {to je kani re}i, nije namenio dedu ve} bratu. „Mewa oblik ali
ne nestaje. Iz te istine”, osmehuje se dedu a za dedom i babi, „izvodim zakqu~ak da ni du{a ne umire. Bez `eleza nema zdrave krvi, ni bez du{e nema zdrave krvi; bez vazduha bi}e se ugu{i, i bez du{e se usmrti telo.“
„Su{tina nije smrtna“, Kosevranovu pri~u nastavqa Josima, „trenu315
Amnezija / 23. Odniz
tan je li~ni beleg. Uzmimo za primer re~ koja je ~as u jednom a ~as u drugom pam}ewu. Re~ je uvek re~ ali misao, {to se u wu slila, nije ista
misao. Ili uzmimo za primer drvo. Sve je iz istog `ira, i deblo, i grane,
i li{}e - sve je od jedne su{tine ali ni{ta, osim soka i polena nije
su{tina drveta.“
„Verujem da su Bog i ~ovek isti su{tinom“, koristi Jakim Josimin
predah i nastavqa odande gde je bio prekinut. „Nejednaki su funkcijom,
namerom, u~inkom i licem.“
„Dete je ve} u zametku zaborav roditeqa“, zbuwuje Josima Jakima i
oduzima mu re~. „Ne li~i im ma je nastalo od wih. Su{tina je subjekt za
sebe i taj subjekt su nasledili i otac i majka. I subjekt izdanka je osobnost za sebe. Za nastanak tog subjekta su zaslu`ni i otac i majka. Nisu isto seme i izdanak .“
„Nisu isto ni seme i roditeq“, uzima re~ br`i. A Jakim je i br`i
i ve{tiji i od supruge i od unuka. „Su{tina je osobina Boga. Zato je Bog
ve~an a ~ovek trenutan.“
Kosevran {uti. Da se nije zarekao da }e da {uti, kazao bi da „su{tina,
kao i tvar, prestaje da postoji sobom onog trena kad se iska`e emocijom,
mi{qewem, osetom i nadom, to jest: kad postane iskustvo. Rekao bi im da
se su{tina pokazuje samo u~inkom i da je zato ~ovek tek titrak wene ve~nosti. Su{tinom se ne ulazi u biografiju - da se ulazi, ~ovek bi bio
ve~an. ^ovek uzlazi i pada a su{tina ostaje u gnezdu da salije novo jaje.
Da ne ose}a kako u wemu buja penica bolesti, stao bi na stranu onog koji
misli da je Tvorac prestao da stvara onog momenta kad je stvorio ma{tu.
Bog je stvorio ilova~u i predao je ma{ti da od we umesi crep i ciglu, posudu i statuu. Bog je stvorio drvo i dao ga ma{ti da od wega sa~ini vrata
i prozore, pod i tavanicu, sto i stolicu, krevet i orman. Ukazao bi im i
na to da zaborava ne bi bilo da se potomstvo okrenulo ka izvoru. Da se zadovoqio nasle|enim i da nije pomislio na promenu, sin bi ~inio {to i otac
a unuk {to i otac i ded. Zaborava ne bi bilo ali ne bi bilo ni progresa.
Pitao bi ih {ta bi vi{e voleli: biti bli`e Bogu ili `ivotiwi. Pou~io
bi ih da ih samo ma{ta mo`e da primakne Bogu.
Kosevran ve} ose}a bolest, ali, uprkos wenim povremenim udarima,
ne napu{ta svoje uverewe. Ostao je dosledan i kad je primetio da je
Koseplav ~as tvrd kao kamen a ~as mekan kao vosak. Nije znao da je wegovo pobolevawe uzrok tim promenama. Nije znao ni da su se ded i baka zbog
tog ukqu~ili u polemiku. To }e da shvati tek kad se i wemu i Koseplavu
suprostave otac Vran i majka Sjana. Tek tad }e da uvidi da umna aktivnost
mo`e da ubla`i bolove. Istom tad }e da prihvati dedovo mi{qewe da }e
316
Amnezija / 23. Odniz
u novom `ivotu da bude prepoznat najpre onim {to je mislio a tek potom
kako je izgledao. Nisu samo ded i baka opreznije razgovarali s wim, nisu
samo oni birali prikladne teme, uqudan ton i bezazlene re~i, i Koseplav
je, saznav{i za bolest, popustio i odustao od preterivawa i nametawa svog
mi{qewa.
Sti{ao je glas i oprezno nastupao i, {to je sme{no i neobi~no, govorio i ono {to dotle nije mislio. Samo namerno povla|ivawe je moglo
da mu iznudi mi{qewe da je qudsko j a pretpostavka stvarnosti. Dok
preko zelene boje gleda `utu, ne vidi ni zeleno ni `uto, ni list ni cvet,
ve} boju neba. Isto je i sa impresijom i ekspresijom. Gledaju}i tu|u osobinu, sliku biqke, ~oveka ili `ivotiwe, promatraju}i bilo koji predmet, ne}e sagledati objekt u wegovoj stvarnoj osobini ve} u smesi svoje i
wegove pojave. Ako `uti grm gleda kroz zeleno staklo, grmu }e da se
promeni boja. Utisak je, dakako, varqiv. Samo samilost je mogla da omek{a
stav mladi}a koji se ni u snu nije odmicao od zbiqe, samo sa`aqewe je moglo da progovori iz Koseplava tvrdwom da je nerealan svaki do`ivqaj, svaki pogled i svaka percepcija i da je stvarnost u svedoku isto onoliko iluzija koliko i opti~ka varka u pustiwi. Jedino `eqa da ute{i i ohrabri
mo`e da u usta jednog Koseplava stavi tvrdwu da istinite istine nema u
svedo~ewu subjekta.
„Osobina je stalna sobom i svojom pripadno{}u predmetu ali je
nestalna kad se o woj sudi, kad je gleda svedok“, uverava Koseplav deda
Jakima mis{qewem koje nije wegovo ve} Kosevranovo. „Ne mo`e se re}i
da je vlastitost presnimak objektivnog, boqe je kazati da je pojedinac
tvorevina iluzije: da `ivi u stvarnosti nemo}an da je preuzme i da se s
wom poistoveti.“
^im zaboravi na bratovu bolest, Koseplav se vrati ka svom uverewu
da stvarnost ima samo jednu osobinu a da je sve drugo nanos vetrova, titraj
sena i odblesak tu|ine.
„Iznad stvarnosti lebdi mnogo silueta. O~i vide {to otkrije svest
a ne ono {to zamisli ma{ta i predvidi instinkt“.
Ovako misli dok se ne seti Kosevranove bolesti. ^im ugleda bledilo na licu brata, odri~e se svog stava i ube|uje deda Jakima i babu Josimu
da o~i ne vide stvarnost predmeta ve} iluziju.
„Pri sudaru s predmetom, trnom ili iglom, kopqem ili no`em, telo
ne ose}a toliko udar bode`a koliko udar boli. Trpi posledicu a ne uzrok.
Do stvarnosti jo{ niko nije prodro ni ~ulom, ni imaginacijom, ni
se}awem. @ivot je privid. Gledamo znane i neznane - gledamo ih, ~ujemo
ih, mo`emo da ih dotaknemo, znamo im `ivotopise - ali im ne naziremo
317
Amnezija / 23. Odniz
su{tinu, stvarnu stvarnost. Ne uspevamo da ih sagledamo iznutra.“
Jakim i Josima znaju da Koseplav ne misli {to govori ali se pretvaraju da tako {to prvi put ~uju i da je to {to ~uju neophodno pore}i. I
oni, kao Koseplav, zaboravqaju da se poni{tavawem mi{qewa poni{tava i autor mi{qewa. A autor je Kosevran a ne Koseplav. Koseplav je, u ovom
slu~aju, glumac koji govori tu|i tekst.
„Problem je u tome“, nastavqa glumac da govori tu|i monolog, „{to
ni jedan subjekt, ~ak ni onaj koji nam je u pam}ewu, nije izjedna~iv sa
su{tinom. Niko se ne razmno`ava u se: ni jedna semenka, ni jedno deblo,
ni jedan pupoqak, ni jedna zvezda. Svi prelazimo u novu posebnost i svoju nesli~nost. To je amnezija - ti odlasci u drugog, ta seoba iz svoga u tu|e,
iz pretka u potomka, iz oca i majke u dete, iz semena u klicu, iz grane u
pupoqak, iz pupoqka u cvet, iz cveta u polen, iz polena u seme. Te pretvorbe
su amnezija. Ta stalna preina~avawa, to topqewe snega u vodu, to isparavawe vode u oblak i maglu, to ga{ewe i osvitawe, to odrastawe deteta u
de~aka, de~aka u mladi}a i mladi}a u sredovekog. To ve~ito gubqewe
prethodnosti i ta ustrajna nemo} uma da u sada{wosti nazre lice budu}nosti.“
„Amnezija je i vi{e od toga“, prise}a se svojih misli Kosevran i u
se}awu ~uje svoj a u zbiqi Koseplavov glas. „Amnezija je i nemo} subjekta da nasledi i da bude nasle|en.“
Otkako su od lekara ~uli da im je sin Kosevran oboleo, Vran i Sjana
se ne izja{wavju. Tuga im ne da ni da misle ni da govore. Progovori}e tek
kad im Josima ka`e da polemika iz svesti bolesnika potiskuje bolest.
„Bog je qudima dao i ma{tu i nadu“, kazala im je, „da bi zaboravili
tegobe i izmislili izbavqewe.“
^im je ~ula da aktivnost, bila fizi~ka ili umna, mo`e da udaqi svest
od bola, Sjana se ukqu~ila u polemiku mi{qewem da shvatawe pojma zaborava i pojma pam}ewa zavisi od pitawa koga je Tvorac nameravao da
stvori: sebe ili iluziju sebe. Je li kanio da sa~ini i umno`i sebe, onda
je `ivot, ma iz kojeg ga uma gledali, zaborav Stvoriteqa; ukoliko je kanio
da stvori iluziju sebe, onda zaborav nije ni u semenu ni u izdanku ve} u
iluziji. A iluzija nije vlastitost ni Boga ni ~oveka.
Kosevran se nije slo`io s majkom. Bio je uveren da je nestanak senke
posledica nestanka tela.
Vran je odbio da u~estvuje u polemici opravdav{i svoj odstup
mi{qewem da razgovor o zaboravu podse}a bolesnika na to da }e, po odlasku,
da bude zaboravqen.
„Da nije ovako kako vam govorim“, obja{wava Vran svoje odstupawe,
318
Amnezija / 23. Odniz
„Kosevran ne bi {uteo nego bi se, kao i nekad, svom `estinom okomio na
postavke sa kojima se ne sla`e. Ako Kosevran {uti, u{utimo i mi.“
„Ne smemo da {utimo“, ka`e Josima. „[utwa bi ga upla{ila i
navela da pomisli da smo od wega digli ruke.“
„Osve`i}emo mu se}awe na vreme kad se, prepun zdravqa, su~eqavao
s na{im mi{qewima“, predla`e Koseplav.“ Polemisa}emo dok ga ne
izvu~emo iz straha i ne uverimo da smrt nije izlazak iz `ivota ve} iz sopstva.“
„Odve{}u ga u cvetwak“, ka`e Josima, „da se osvedo~i da se ovogodi{wi cvet ne razlikuje bojom i mirisom od lawskog. Razgleda}emo nebo
da se uveri da zvezde ne prestaju sjati kad ih zakloni oblak ili okret
zemqe.“
„Izmi{qa}emo. Mo`da ga ma{tovitost ozdravi i u~ini besmrtnim.“
„Usplamsa}emo u wemu ose}awa. Verovatno su u emocijama zdravqe
i besmrtnost.“
„Izbavqewe je u nadi - podstaknu}emo ga da se nada.“
„Odve{}emo ga u se}awe. Iskon je uspomena na Tvorca, a pri~a, slika i statua se}awe na ~oveka.“
„Ako je besmrtnost, kao {to verujemo, u primeni iskona, nave{}emo
ga da naseni `enu i da, prelaze}i iz kolevke u kolevku, stigne do Drugog
naniza.“
Kosevran ne ~uje wihova dogovarawa. Moj saradnik Bio~ut razabire
svaku wihovu re~. Kako {to ~uje, tako mi dojavquje.
„Kosevran ne}e ni ozdraviti ni pre`iveti“, ka`em Bio~utu. „Ne}e
ga spasiti ve~nost materije od koje mu je telo, ni ve~nost iskona. Ne}e uspeti da ga zadr`e u `ivotu. Oti}i }e u sam smiraj dana. Sunce }e da se vrati
a on ne}e.“
„Kvar je“, ka`e mi Biolek, „nastao u za~e}u a o~ituje se nekontrolisanim razmno`avawem }elija.“
@alim se Umi. Poru~ujem joj da sam u smrtnoj opasnosti. Tra`im da
u najhitnijem roku o`eni bolesnika. Spasi}u se ako na vreme pre|em u
Kosevranovo dete.
Uma se, kao i obi~no, odmah uspani~ila i taj wen strah je, po
mi{qewu `ivi}a, jasan znak da }u da budem spasen.
Memora se za~udila mome strahu. Poru~ila mi je da pla{qivost ne
dolikuje jednom besmrtniku. Podsetila me da sam bog i da uloga boga nije samo da stvara ve} i da te{i i izbavqa. Razo~arala me wezina nebriga
pa nisam hteo da joj obja{wavam da sam ja Kosevran i da, unato~ ~iweni319
Amnezija / 23. Odniz
ci da sam besmrtan, predose}am skora{we skon~awe.
Da sam se odazvao na Memorin izazov, opomenula bi me Uma.
Izbegao sam opomenu ali ne i zapoved da {to pre i najmawim ostatkom
sebe si|em u seme kojim }e Kosevran uskoro da naseni princezu Osvitu.
„O~ekivati spasewe od potomka isto je {to i ~ekati da sasu{ena grana
propupa“, ka`em Bioleku. „Uzdamo se u budu}nost ne misle}i da je i ona
jednom nogom u grobu.“
@ivi}e ne zabriwava {ta }e da bude sutra. Prelazak iz jednog u drugi oblik ne mewa ih ni izvana ni iznutra. Ne pla{e se za se ve} za me. Znaju
da i iskon, ne pre|e li na vreme u zdravo telo, mo`e da umre. Iskustvo ih
je nau~ilo da se su{tina individualizuje i da dve varijante mene nisu
iste iskonom. Umre li Kosevran, umre}e i wegova unutra{wa osobina. To
saznawe }e ih podsta}i da ometu prodor bolesti u seme. Napusti}e odbrambene linije u telu i grupisati se oko semena. Zahvaquju}i tome osta}u nedotaknut i u punom zdravqu u}i u utrobu princeze Osvite. Sa mnom }e da
po|u i `ivi}i.
Predvi|awe se obistinilo. Bolest se, kao sena uz drvo, pripila uz
Kosevranovo telo i od wega se nije odvajala ni kad bi sunce iza{lo iz zenita i po{lo ka zapadu.
U Geofreni se malo znalo o smrti po{to ovde dosad nije bilo mnogo
umirawa. Timur je izdahnuo nesre}nim slu~ajem. Wegovu smrt nije prouzro~ila Bo`ja ruka. Kosevran }e biti prva `rtva moje rane zablude da
se u Ve~nost ulazi preko smrti Iskupiteqa.
U Geofreni se nije znalo za kvar u za~e}u. Verovalo se da je bolest
posledica udaje rodice za ro|aka.
Donedavno Sjana i Vran nisu ozbiqno shvatali upozorewe da }e wihova veza da prouzro~i nesre}u, odnedavno se oboje pitaju otkud smrt tamo gde je qubav. I sam Kosevran se ozbiqno zabrinuo, naro~ito posle
ote`anog disawa, ali je na sve na~ine sakrivao upla{enost. ^esto je govorio mimo uverewa ne slute}i da }e mewawem stava da upla{i roditeqe. Sjana je prva zapazila wegove nedoslednosti. I sam princ se u ~udu
pitao otkud mu mi{qewe da je „ustaqenost postojawa i na~ina `ivqewa
toliko izjedna~ila Oro{ane da se mo`e re}i kako psiholo{ke osobine nisu
vi{e karakteristike po kojima se mogu me|usobno razlikovati individualnosti.“ Nije znao ni otkud mu ideja da se te{i pri~om da se neprisustvo pojedinca jedva prime}uje budu}i se gotovo na isti na~in iskazuju qubav, qubomora, qutwa, {krtost, mr`wa i da se jednako slave zvezde,
cve}e i lepo lice. Iznenadio se i kad je uo~io da je prisvojio uverewe da
320
Amnezija / 23. Odniz
se individualnost sve vi{e svodi na sli~nost i da se `ivot zgu{wava i
uvire u jedno: da je po~eo da se osipa ka Drugom nanizu i da }e u doglednoj
budu}nosti da postane i individualno a ne samo univerzalno ve~an. Bolest
mu je oduzela ma{tu i svela ga na trenutke zbiqe.
Od Koseplava je doznao da je „smrt odlazak svesti iz onog {to ju je
~inilo i iz onog {to je htela da bude.“ Saznao je i to da bi i posle smrti
bio pred svojim umom kad bi svest mogla da seli kao {to voda seli iz reke
u oblak, iz oblaka u pahuqice, iz pahuqica u slap. Saslu{ao je prve dve
bratove utehe, tre}u nije mogao. Nije imao ni voqe ni snage da zapodene
polemiku i ospori pri~u da je „~uvawe uspomene izvor besmrtnosti.“
Koseplav nije uspeo da ga ubedi da je individualnost svest o sebi unato~
o~ekivawu da }e Kosevran, kad ga uhvate bolovi, i sam da pomisli da je
nu`no sa~uvati tra~ak sebe i da se to mo`e da ostvari samo uno{ewem uspomene u seme.
Neko je predlo`io, neko ko ne zna da je i smrt li~na, da se umesto
Kosevrana o`ali Koseplav. Prirodnije je da umre onaj koji ima boqe
pam}ewe jer }e, po ponovnom ro|ewu, mo}i da se seti sebe i onih s kojima
je `iveo.
[to iz qubavi prema bratu, {to iz `eqe da ute{i roditeqe, Koseplav
je pristao da odmeni Kosevrana. On je pristao ali bolest nije.
„Smrt je posejana kad i seme“, odbijao je Kosevran bratovo dobro~instvo. „Raste zajedno sa telom. Ne prenosi se sa osobe na osobu. Pripada samo
onom s kojim se rodila. Siguran sam da brat umesto brata, ma i bili
blizanci, ne mo`e u grob.“
Koseplav je saslu{ao brata ali nije hteo da mu poveruje. Svojevremeno
je osporio Kosevranovu tezu da nisam posejao ni bolest ni smrt ve} su{tinu
ne odre|uju}i joj ni s kim }e ni koliko }e da ostane u zajedni{tvu a sad,
evo, osporava mu i pravo da odbije ponudu.
„Smrt nije namera“, misli Kosevran. „Tvorac nije imao razloga da
je stvori. @iveo je me|u ve~nima i smrt mu ni za {to nije mogla da
poslu`i.“
Koseplav je ~uo, no to {to je ~uo, nije preneo bratu, da u vreme
Stvarawa nisam strepeo od bolesti ali da danas uvi|am da nisam umno postupio kad sam pleo vezu izme|u su{tine i nesu{tine. Trebalo je da ih spojim neraskidivim koncem. Setio se da ga je vi{e puta Kosevran ube|ivao
da „Bog nije zaustavio menu i smenu ponajvi{e zato {to bi, da ih je zaustavio, ostao ve~no u tu|em semenu i u tu|em telu po{to se, bez promene, seme
ne bi umna`alo pa bi ostao u trajnom zato~eni{tvu.“
Sjana i Vran misle samo na Kosevranovu smrt. Niko od wih, niko sem
321
Amnezija / 23. Odniz
Ume, nije zabrinut za me. Nisu zabrinuti ~ak ni oni koji znaju ili koji
veruju da je Kosevranovo bledilo pokaz moje a ne prin~eve bolesti. Stra{e
me te pri~e iako znam da do su{tine, a su{tina sam ja, ne dose`e bolest.
Bolest je ubrzala Uminu odluku da o`eni princa Kosevrana pre no
{to mu se bolovi razmile po telu. Uma je `urila da spasi mene a Sjana da
omogu}i sinu da do|e do Drugog naniza.
Devojka se nije dopala princu ali je ven~awe, usprkos protivqewu
mlado`ewe, obavqeno sa svim po~astima. Sadna im je poslala darove a Uma
obe}ala sre}nu budu}nost wihovom porodu. Memora je, kao i uvek pred moj
prelazak u novu individualnost, o{tro zamerila Umi {to je pospe{ila
da se seje seme bolesnika.
Princeza Osvita je i pre udaje za Kosevrana silazila u Geofrenu i
vi|ala blizance. Iako se susrela s obojicom, zaqubila se u Kosevrana i s
tom qubavqu uzlazila na Oros i silazila u Kamival. Vi{e je volela da
silazi nego da uzlazi. Nije znala za{to voli jednog kad su obojica isti
i licem i stasom. Nije li je op~inila Kosevranova ma{tovitost? Nije li
je odbijalo Koseplavovo sveznawe? Ili je svemu kriva Kosevranova
suzdr`anost i `eqa da je udaqi od sebe. Umela je i da voli i da razmi{qa.
S prvom osobinom se sasvim sa`ivela a drugu je, otkako se udala, posve zanemarila. Danas se jedva i prise}a da se, dok je `ivela na Orosu, iz petnih
`ila upiwala da saocemima doka`e da je sve, {to se razvija i {to raste,
bli`e smrti nego `ivotu: da je svaka kona~na forma smak prethodne
kona~ne forme - da je pupoqak bli`i `ivotu jer je bli`i novom semenu
a da je deblo na ivici groba. Danas ni ne pomi{qa na to da bi pred
bolesnim mu`em spomenula prolaznost i smrt. Danas ne `eli ni da se seti
nekada{weg svog uverewa: danas je i natruli paw `ivot, danas nema
uvenule travke, ni sagwile grane. Svu pa`wu je usmerila na to da ohrabri mu`a i da sebe, koliko je to mogu}e, uveri da se u raku ne odlazi
duhom i da }e Kosevran, {to kroz seme, {to kroz izra~ewe energije, da se
vrati svom licu i se}awu. Danas veruje da je i smrt `ivot.
Nada je odvodi na Oros da od predskaziva~a budu}nosti dozna kad se
predvi|a Op{ta amnestija. @eli da to zna kako bi mogla da planira
vreme obnove palate, vo}waka, cvetwaka, vrtova i {uma i kako bi povratnika mogla da do~eka u uslovu u kakvom je `iveo. Predskaziva~i je ube|uju
da je povratak u isto mogu} tek kad se uslov u Nizini izjedna~i sa uslovom
na Orosu. Da bi ubrzala izjedna~ewe uslova, Osvita iz Skladi{ta krade
seme i odnosi ga u Nizinu. Setva je, me|utim, ne ohrabruje pa ponovo
uzlazi na Oros i iz drugog spremi{ta uzima seme. Ni ovaj put izdanci u
322
Amnezija / 23. Odniz
Nizini ne li~e izdancima na Orosu. Uzlazi i tre}i put. Predskaziva~i
joj savetuju da odlo`i silazak kako dete ne bi bilo ro|eno u privremenosti. Osvita ne mo`e da odlo`i silazak. Pomi{qa na najgore, na skora{wu
smrt mu`a, i silazi. Ovaj put ne krade seme. Nada se da }e izjedna~ewe uslova samo od sebe da do|e.
Kosevran se vi{e ne nada. Zna da je pred wim kraj. Povremeno sa
Osvitom pose}uje drvo pod kojim }e da ga sahrane. ^ini mu se da je telom
pod zemqom, a du{om na kro{wi. Prvo na kro{wi a zatim na oblaku i,
na kraju, na Zvezdi ve~nosti. Onda mu se privi|a da mu se dah vratio u
Nizinu da prikupi tvari koje su mu pre smrti ~inile telo.
Kraqu Jakimu i kraqici Josimi sti`u poruke iz Some, Kefalije,
Perigone i Kardije i u porukama uveravawa da sam klicu smrti uvajao u
seme da bih skratio put do Drugog naniza.
„Ne zove li nas k sebi zato da nas prevaspita?“ smeje se preko gr~a
Kosevran. „Nije li odlu~io da popravi svet?“
Mnoga bolesnikova pitawa nisu dobila odgovor ve} tvrdwu da bih i
sam bio zadovoqan da sam stvorio zdravo telo i zdrav duh.
Bez odgovora je ostalo i pitawe kojom varijantom sebe sam zadovoqan.
A pitawe je postavqeno zato {to princ ne zna za{to ga pozivam k sebi u
wegovim najlep{im godinama. Nepoznato mu je kad je toliko sagre{io. Ne
zna za{to ga Uma, ako je toliko skrivio, nijedanput nije opomenula.
Slala mu je pisma bez opomene.
^uo je da }e da ga opla~u. Pametnije bi bilo da mu sprave lek i da ga
odr`e u `ivotu. Neka ne dolivaju suze u modre o~i wegove Osvite. Neka
mu ne ostavqaju nezbrinutog sina Jonava.
Memora misli da se Velika semenka zauvek usitnila i da samo moja
ruka mo`e da prikupi rasuto. Zahteva da ne ka`wavam nedu`ne zato {to
mi nisu uspomena: {to mi ne li~e licem i stasom, mi{qewem, ma{tom i
uspomenom. Zala`e se za pomilovawe. Tra`i da bolesnima vratim zdravqe
i da princu Kosevranu dozvolim da zapodene i dovr{i igru sa svojim sinom
Jonavom. Zna da sam o~ajan {to mi je i ro|ewem Jonava odlo`en povratak.
Priznaje mi zasluge ali ne mo`e da shvati da ne uvi|am da Umine ambicije prevazilaze moju mo}. Nema ruke koja mo`e da izjedna~i seja~a i izdanke.
Prvosve{tenik saocema Pater uverava Kosevrana da }u da pomilujem bolesne. Veruje u pobedu qubavi. Wegova pisma ubla`uju bolove i
izvode bolesnika na balkon da me tra`i me|u zvezadama. Sutradan ga
odvode u cvetwak. Pa ga onda vode do jezera.
Prvosve{tenik Filius ne pokazuje bolesniku ni zvezde, ni cve}e,
323
Amnezija / 23. Odniz
ni jezero nego ga odvodi na grobqe da mu doka`e da je cve}e, izniklo iz
groba, dugotrajnije i lep{e od cve}a iz cvetwaka. Uverava ga da je smrt
spasewe. Tra`i da umre i da se o~i{}en vrati u `ivot.
Uma je presre}na {to je Timurov potomak, unato~ bolesti, posejao zdravo seme i stekao zdravog sina.
Kosevran prima poruke i samo na neke odgovara.
Ose}a se mu~no. Najte`e mu je za ki{nih dana kada gusti mlazovi
pokupe svetlost. Tada se na|e pred saznawem da je sam u svetu i da se, usprkos nastojawu, ni u kome nije ostvario. Osu|en je na smrt, na dve smrti, na vi{e umirawa. Moli {umu da ga sakrije, no {uma ga ne prihvata;
ho}e u oblak, visina nedose`na. U dubokoj je dilemi: da li da se preru{i
i zameni identitet ili da si|e u grob sa priznawem da je ba{ on taj koji
jest i da ba{ on ne uspeva da na|e uto~i{te. Nevidqivi krvnik ho}e da
mu izbri{e individualnost, na~in hoda, opho|ewa, razmi{qawa i ose}awa.
Lice i stas mu je ve} izbrisao izjedna~ewem s bratom. Svlada li strah i
pristane li da nesakriven i nepreru{en do~eka sudwi dan, zaklopi}e o~i
i pustiti mrak u svest ali ni tad ne}e umreti sopstvom. Preru{avawem
bi otklonio vest o smrti. Ali preru{avawe podrazumeva rastanak od
Osvite i sina, od majke i oca, bake i deda, brata i ro|aka, od palate, ode}e,
obu}e i od svega drugog po ~emu bi mogli da ga identifikuju. Ne odupre
li se mraku, odre}i }e se samo svetla - svim drugim }e da pre`ivi.
U oba slu~aja re~ je o smrti.
Ne zabriwava ga toliko smrt koliko saznawe da nema kome da ostavi
svoje iskustvo. Kome god ga ponudi, bi}e odbijen. Tra`i uto~i{te unutra{wem a ne vawskom sebi.
Nastoji da ne misli na bolove. Podi`e zid izme|u svesti i bola. Pije
~ajeve i uzima lekove. Pose}uje ga rodbina. Dolaze i odlaze, seju nadu ne
slute}i da se posejano ne prima. Wihove posete mu ne smawuju bolove.
Pi{e Umi pismo i u pismu pitawe za{to mu je oduzeto pravo da se
odbrani: {ta me navelo da mu uskratim sposobnost da upravqa svojom sudbinom i da sam planira vreme odlaska.
Uma mu odgovara na pismo ne osvr}u}i se na pitawe.
Pose}uju ga ded Jakim i baba Josima. Vidi da su nemo}ni pa im se
preko bola osmehuje. Nastoji da ih ni~im ne razo~ara. Ne moraju da znaju {ta misli. Ne}e da ih udaqava od nade. Prihvata wihovo verovawe da
}e Uma da mu pomogne. Ne govori im da ju je molio i da mu nije usli{ila
molbu. Ne spomiwe ni svoje strahove. Izdi`e sre}u iznad bola i ispra}a
ih ube|ewem da }e da pre`ivi. Pose}uje ga majka Sjana.
„Majka ne ra|a ve~nost“, opravdava se. „Majke rune Ve~nost i koma324
Amnezija / 23. Odniz
di} po komadi} pokazuju suncu. Nisu sre}ne {to im deca umiru niti
mo}ne da zaustave odlaske. Sudbina ~oveka je i sudbina Boga. Kad se razboli
Bog, razboli se i ~ovek; kad umre deo Op{teg, umre i deo Li~nog. Ga{ewem
velike svesti trne se i mala svest. Bolest stvora posledica je bolesti
Stvoriteqa.“
Sjana bi htela i da opravda mene i da ute{i sina. Majka je majka. Nema
boga kojeg }e da voli vi{e od svog deteta. Di`e pogled ka nebu i moli ga
da joj po{tedi sina. Zatim obara o~i ka zemqi pa i wu prekliwe da joj ne
oduzima sina.
Kosevrana ne iznena|uje poseta strica Histrija. Glumci su ose}ajna bi}a. Zanemario je staru zavadu i do{ao da ga ute{i. Kosevran mu se
izvinio za te{ke re~i i povukao {to je u afektu napri~ao. Priznao je da
u po~etku nije shvatio wegovo nastojawe da kroz glumu vaskrsne Boga.
Narugao mu se onomad i ta poruga je Histrija toliko bila potresla da je
izbegavao susrete sa bratom Vranom. Sad je do{ao da vidi sinovca. Zna da
}e da otputuje. Nazire mu se odlazak u o~ima. Gleda ga preko suze. Mo`da
mu pamti zdravo lice i vedru boju glasa. Mo`da se priprema za novu ulogu. ^uo je da je brata Vrana pred svatovima verno imitirao. Sa sinovcem
}e da ima mnogo vi{e posla. Gledaoci }e da ga gledaju vi{e kroz svoje se}awe
na bolesnika nego kroz pri~u koju im saop{tava. Ne razgovaraju o tome.
Prise}aju se zajedni~kih izleta. Konstatuju da se retko vi|aju. Mnogo re|e
no {to bi `eleli. Dosad ih je razdvajao `ivot, odsad }e da ih razdvaja
smrt. Gledaju se ne`no i ti meki pogledi ih rastu`uju.
Onda je stric oti{ao. Dok je odlazio, Kosevranu se ~inilo da ga
~vrsto dr`i za ruku i da s wim odlazi u `ivot.
Otac Vran je do{ao u nevreme. Podsetio ga je na bolove u trenutku
kad je pomislio da su zauvek minuli. Zapodeo je pri~u o Zvezdi ve~nosti.
Glas mu je bio drhtav a re~i jedva razgovetne. Bio je neuverqiv. Perennis
}e verovatno da zameni sunce ali ta promena na nebu ne}e promeniti
stawe u obolelom telu. U telu se, poput kro{we kru{ke, razgranala smrt
i Zvezda mu, ma i bila trajna, ne mo`e da pomogne. Otac Vran ne `eli da
misli da je beskorisna nada onom ko je na ivici groba.
Kosevran prihvata razgovor o zvezdi Perennis i ka`e da }e budu}e
generacije imati vi{e {anse. Besmrtnost je namewena onima koji }e da
gledaju svetlost Perennisa.
Vrana ushi}uje sinovqeva izjava. Ne prime}uje da su je izrekle
zgr~ene usne. O~ekuje da mu ko zna koji put ka`e da su, `ive}i pod suncem,
stvarni samo licem, kretwom i glasom. ^eka da zapodene tu davnu pri~u
pa da mu otkrije istinu: da mu se sin u ovom trenu prepoznaje samo bolom
325
Amnezija / 23. Odniz
i strahom. Ju~e se se}ao zagrqaja i poqubaca, ju~e je mogao i da ma{ta, danas
se ne obzire ni na minulo ni na dolaze}e - danas je tek minut. Nepodno{qivi minut. Ne okrivquje oca. Do{ao je da ga ute{i. Pokazuje mu nevidqivu ta~ku iz koje }e da izasja zvezda Perennis. Misli da ga te{i. Ne
sluti da ga `alosti rastanak sa suncem.
Ded po ocu, Jopis, doneo mu je buket crvenih ru`a. Verovatno ih je
ubrao u svom cvetwaku. Je li ih doneo zato {to zna da }e pre tela da
povenu? Nije li nakanio da ohrabri unuka?
„Mawe je va`no ko }e prvi da uvene“, misli Kosevran, „va`nije je
ko }e da pre`ivi.“
Pred dedom ne sme da me kudi. U Jopisovoj predoxbi Bog je `rtva stvora, otac i majka sina. Tako ded Jopis misli i Kosevran ne}e da mu se
suprostavi. Ne}e da ga pita ko je posejao semenku smrti. Ne `eli da mu omalova`ava odanost Bogu . Previja se od bolova ali se ne `ali. Po{tuje
Jopisovo verovawe da sam `rtva ja a ne moj sin Klijam: da sam bolestan ja
a ne wegov unuk Kosevran.
Bio~ut strpqivo slu{a obojicu.
„Jopis uverava unuka da smrt nije kraj: da }e du{a da nastavi da
`ivi“, izve{tava me Bio~ut. „U~i ga kako da se susretne sa Bogom. Ka`e
da mu se Bog dvaput javio u snu i oba puta mu rekao da i stvor i bog imaju
privremeno i ve~no lice. Toliko se raspri~ao o svojim susretima sa mnom
da je Kosevran osetio olak{awe i da je na~as poverovao da vi{e ne ose}a
bolove.“
Jopisu se u~inilo da je iz Kosevranovog tela izvukao bolest pa je u
jo{ ve}em zanosu nastavio svoju pri~u priznawem da me otad zami{qa kao
nekog ko ne mo`e da iza|e iz sebe. Li~im mu na drvo koje u sebi ima soka
ali koje ne mo`e da ozeleni po`utelo li{}e svoje kro{we. ^as uspore|uje
mene a ~as sebe sa drvetom. Priznaje da je nekad bio pun `ivota i da je taj
svoj `ivot poku{avao da poseje. Dovodili su mu devojke, udate i raspu{tene
`ene, mamili iz wega strast. No strast se, kao sok drveta, dizala ispod
potrebne visine. Nijedanput nije dosegla ta~ku usijawa. Podse}ala je na
plamen koji ne uspeva da se uhvati za cepanicu. Oble}e vla`ne cepanice
ali ne mo`e da ih u`e`e. Tako je to bilo do susreta sa Spasijom.
„Spasija mu je pomogla da se oslobodi straha od kontakta sa `enom“,
podse}a me Bioqub. „Ona mu je rodila Vrana i Histrija.“
„Zbog we i uzdi{e za mlado{}u“, smeje se Biokaz. „I uzdi{e, i misli da je nemo} te`a od bolesti.“
„^uo sam kako govori sebi da je zlo hteti a ne mo}i, biti voda a ne
pote}i, biti pupoqak a ne procvetati, biti varnica a ne u`e}i“, ka`e
326
Amnezija / 23. Odniz
Bio~ut. Lep{e je oti}i kao gospodar nego kao su`aw. [ta }e noga onom
ko ne mo`e da je uspravi, {ta }e mu seme ako ne mo`e da ga poseje.“ Princ
je {uteo. Bolest je zatvorila sve otvore na wemu. Nije mogao da iza|e iz
sebe. A izlazak bi ga oslobodio bolova.
Nedeqom ne prima posete. Tog dana je sa Osvitom i Jonavom. Gleda
Osvitine nabrekle grudi i prise}a se ne`nih milovawa. Zagleda se u beli vrat, ni traga strasnom grqewu; gleda so~ne usne, ni na wima nema uspomene. I{~ezao je s wenog tela kao sneg sa latice. Sin Jonav se razigrao.
Hteo bi da ga uvu~e u igru. Ne shvata da mu je otac prikovan za postequ.
Ne zna da je zakqu~an u sebe. Ne}e zaplakati kad ode. Svest mu ne dose`e
istinu.
Ponedeqkom se otkqu~avaju vrata palate. Izmewuju se posete. Dolaze
brat i nevesta s decom. Gleda brata i vidi svoje zdravo lice i svoje `ivahne kretwe. Slu{a govor brata i ~uje svoj zdravi glas. ^ini mu se da je razdvojen na zdravi i bolesni deo sebe: da je bolesni deo u krevetu a zdravi u
foteqi. S bratom i nevestom su i rodice Alga i Alika. Obe su lepe. Alga
mu je dra`a. Ume da ga oraspolo`i i nakratko izvu~e iz bolesti. Ne voli
Alikine dolaske. Nerviraju ga weni strogo kontrolisani pokreti. Trudi
se da bude ne`na. Ne sluti da se ispod prividne ne`nosti nazire stena.
Doputovala je iz kne`evine Hrastibor. Donela mu je svoju kwigu pesama.
U jednoj pesmi ka`e da `ivota nema izvan sopstva. Kosevran to i bez wene
pesme zna. Ose}a da ga nema izvan sopstva ali ose}a i da ga nema u sopstvu.
Izbrisala ga je bolest. Alika je svoju kwigu posvetila izgnanom pesniku
i dalekom ro|aku Letrasu. U predgovoru pi{e da je Letrasu bio zabrawen
povratak u Kamival: da je zabranu izrekla kraqica Sadna. Alika ne pi{e
da je Sadna zbog mene postupila tako. Nije mogla da dozvoli da budem meta
wegove o{tre re~i. Letras me vi{e puta omalova`io.
Alika mu je pro~itala dve pesme. Ganule su ga koliko zbog wegove
vezanosti za postequ toliko i zbog ~iwenice da je pesniku bilo zabraweno
da vidi svoj rodni Kamival.
„I ja sam u egzilu“, po`alio se Aliki.“ Zato~en sam u bolesno telo.“
Baba Spasija ne dolazi ~esto. U wenim godinama nisu preporu~iva
izla`ewa. Ovaj put je do{la da vidi Aliku. Htela je da upozna Maludovu
i Veludovu potomku. Raspla~e se svaki put i te suze bi mogle da joj ugu{e
srce. Lekari tra`e da ne izlazi.
„Hteli bi da umrem zdrava“, obri{e smehom suze i onda se opet raspla~e.
„Smrt je oslobo|ewe“, ka`e Alika, i po tome {to ka`e Kosevran zakqu~uje da kne`evina Hrastibor pripada teosinima. Tek kad umre, ~ovek
327
Amnezija / 23. Odniz
mo`e da seli iz tela u telo. Za `ivota je mawe slobodan.“
Koseplav je neumoran posetilac. Svaka wegova poseta podseti
Kosevrana na popodneva kad su se igrali sakrivawa. Danas se ne bi sakrivao od brata ve} od bolova. Ne bi hteo da se krije od `ivota.
Nekad je ube|ivao Koseplava da se i `ivot ~as pojavi a ~as sakrije.
Pojavi se kao cvet pa se sakrije u seme; pojavi se kao klica pa se sakrije
u stapku, peteqku i pupoqak; pojavi se kao voda pa se sakrije u paru ili
u sneg; pojavi se kao dete pa se sakrije u de~aka, mladi}a, sredove~waka i
starca. Ne sakrivamo se samo jedanput. Nije smrt jedino pritajewe. Ne se}a
se {ta je Koseplav na to odgovorio.
Koseplav mu predla`e da sinu promeni ime: da ime Jonav zameni svojim imenom. Dete mu, dodu{e, ne li~i ali to i nije toliko va`no. Va`nije je da se predstavqa o~evim imenom. Uspomena nije samo u glavi. Dokumenat
nad`ivquje ~oveka.
Kosevran misli da samo bezimenih nema na spisku umrlih. Imena se
umno`avaju ali ne prestaju da budu identitet.
Koseplav }uti. Sagla{ava se i ne sagla{ava s bratom.
„Da smo bez imena, ne bi se znalo ko je kad oti{ao. Kwige su vi{e
podse}awe na odlazak i povratak no na postojawe. Ime je neslikovita
re~. Slikovita je re~ ~ o v e k. Kad ka`emo tu re~, vidimo brata ili prijateqa, oca ili strica. Kad izgovorimo re~ voda, vidimo reku, jezero,
ki{u, slap. Vi{e je uspomene u op{tim nego u vlastitim imenicama. Da
se Timur zove voda niko ne bi znao da je umro.“
Iza Koseplava su do{li oni kojima se nije nadao. Prvi je u{ao
sve{tenik Dvojan. Kosevran je znao da je parantista i da {tuje i Oca i
Majku, da je u ~ast svojih roditeqa, podigao crkvu i pozvao slikare da joj
oslikaju zidove. Tra`io je da na freskama uz lice oca bude i lice majke.
„Naslika}ete Po~etak“, rekao je slikarima, „a Po~etak je, kao {to
se zna, od mu{kog i `enskog udela. Bog je posejao samo deo `ivota. Drugi
deo je doprinos Bo`ice“
Parantizam su poku{ali osporiti i saocemi i teosini. Sukob ni do
danas nije jewao. I dan-danas nevidqiva ruka preko lica Oca slika lice
Sina. Dvojana je potresla moja nesre}a pa je lik Sina zamenio likom Oca.
Ne mogu da ka`em mojim l i k o m jer se moje lice ovde ne pamti. Dvojana
je uzbudila i vest da se Kosevran razboleo. Po`urio je da ga vidi i zamoli
da mi ka`e da se po Jerseni pri~a da }e uo~i mog povratka Uma da zato~i
svoju sestru Memoru i da je, na taj na~in, onemogu}i da me, kao onomad, uvede
u svoje odaje. Dvojan odobrava izolaciju Memore.
Sutradan je bolesnika posetio sve{tenik Spadin. Do{ao je da mu
328
Amnezija / 23. Odniz
saop{ti da se samo kroz smrt mo`e da u|e u besmrtnost. Ve~nost prima du{u
a ne gre{no telo. Telo se vra}a zemqi. Od we je i nastalo. Ve~nost je
stvoru posudila duh a posu|eno se mora da vrati. Qudska umirawa uve}avaju Duh. Qudska ro|ewa iscrpquju Duh.
Posle podne je propu{ten sve{tenik saocema Soter. [aqe ga kraq
Perigone s porukom da se `ive}i vra}amo u Veliku semenku.
„Bog je `rtvovao sebe da bi stvorio nas“, pi{e Kraq princu. „Vreme
je da mu se odu`imo.“
Kosevran ne osporava Kraqevo mi{qewe. Bolovi mu ne dopu{taju da
se upusti u dijalog a da mu dozvoqavaju, otporu~io bi Kraqu da i sam misli da je `rtva Otac a ne Sin.
„Bog je zato~en“, pi{e daqe Kraq. „Ne mo`e da se poka`e svojim
licem.“
Kosevran to zna. Zna to i wegova supruga Osvita. Poku{ali su ve}
da prona|u u sebi seme u kojem je moje lice.
Sve{tenik teosina Spadin se izborio i za drugu posetu. Pri prvom
susretu je zaboravio da ka`e da mladi odlaze samo probrani izdanci Duha.
„Duh je stvarao sam. Nije mu trebala `ena. U Wemu je i mu{ka i `enska osobina. Seme Duha je {to i svetlo sunca: tvar, te~nost i plin. Seme
bi}a i biqaka poti~e od Duha. Tek prvom izdanku je zatrebala `ena.“
Kosevran je hteo da mu protivre~i ~iwenicom da u mu{kom polenu
nema `enskog svojstva ali ga je u tome omeo udar bola. Kanio je i da ga uveri
da sinovi nisu izdanci Duha.
S vi{e nade prima duhovnika Jaluda. Zna da je do{ao da ga ubedi da
prerana smrt obezbe|uje prekoredni ulazak u Ve~nost. Povratak mimo reda tra`i `rtvovawe.
„Ako pristanem da se `rtvujem“, odi`e o~ne kapke princ, „ho}u da
znam {ta }e Ve~nosti `rtvovawe onog ko je ve} u semenu `rtvovan.“
Duhovnik se iskosa zagleda u bolesnika i ka`e da je odre|eno da mlad
umre da bi se obistinilo da dve stalnosti, materija i duh, ne ~ine u Prvom
nanizu besmrtnost. A ne tvore je zato {to nisu slo`ene po srodnosti.
Bi}a }e i da stare i da umiru sve dotle dok se ne preslo`e tvari i duh.
Preslo`iti ih mogu samo potomci. Deca su tvorci Nastavka i u wihovom
semenu su sva re{ewa. Tvorac Prvog naniza nije bio oprezan pri slagawu
semenki. Nije ih pore|ao po srodnosti. Mnogi misle da je tako postupio
jer je znao da bez sagora helijuma ne bi bilo dana i da bez svenu}a semenke
ne bi bilo izdanka. Naizmeni~no je pore|ao tvari i duh da ih me|usobno
suprostavi i podstakne na me|usobna potkradawa: da duh potkrada tvari
a tvari duh i da u tome istraju dok jedna strana ne uvene.
329
Amnezija / 23. Odniz
„Ne mislite, vaqda, da je moje telo razboleo duh.“
„Mislim. Uveren sam, {tavi{e, da }e Va{a smrt da o`ivi neki deo
Duha. Verujem da su deca plamenovi Bo`je sve}e: da }e Bog da pre`ivi ako
se sve}e ugase. Smrt stvora je izbavqewe Boga. Tu je obja{wewe za{to rado ispra}am umrle. Nemilosrdan sam iz qubavi prema Svevi{wem. O~ekujem da }e, kad se vrati, da me pohvali.“
Utorak mu proti~e u samo}i. Sreda je predvi|ena za primawe izaslanika iz Some, Kefalije i Kardije. Taj dan nestrpqivo ~eka. @eli da sazna
kako se u tim kraqevinama le~e oboleli. Osvita zna za tu wegovu `equ pa
najpre propu{ta one ~ijom se humano{}u odu{evqavao dok je bio zdrav.
Verovao je tada da sam me|u dobrotvorima: da se s wima ra|am i da s wima
rastem ali da s wima ne umirem - da im se pre sudweg ~asa sklonim u seme
i da odatle ne izlazim dok ne pro|e opasnost. Ushi}ivala ga je tada svaka pri~a o mom boravku u Nizini. Danas ne `eli da sam ovde. Voleo bi da
sam u Drugom nanizu. Ne bi hteo da otputuje bez mene. [ta }e sam me|u nepoznatima. [ta }e mu ve~nost bez oca i majke, brata, dedova i baba. [ta }e
besmrtnost bez Osvite i Jonava.
Sreda je prepuna posetilaca. Dolaze da ga mole da se {to pre vrati.
Isto to tra`e saocemi od mene. Ne bi hteli da dugo budem bez svog identiteta. Bogu pripada Nizina. Kosevranu savetuju da {to dubqe si|e u
pro{lost. Ko se spusti duboko, nai}i }e na izvor. Kad se vrati, mo}i }e
da im ka`e iz kojeg su korena. Smrt je koristan izlet u minulost. Povratak
je neminovan. Od `ivota se ne mo`e pobe}i. Isprati}e ga ali }e i do}i da
proslave wegovo novo ro|ewe.
Drugu grupu posetilaca prima posle podne. Wihova uverewa je prihvatio tek kad ga je savladala bolest. Po`eleo je da sam na nebu, i ispuwewe
svoje `eqe na{ao u pri~i da `ivim na dalekoj zvezdi: da sam u davno vreme
si{ao u Nizinu i u~inio je plodnom i da sam, posle setve, sagradio prestonicu Perigon i osnovao carevinu Jersenu. Kosevran je prihvatio tu
pri~u ne toliko zato da se pridru`i onima koji mi se mole, koliko iz nade
da }e da me susretne. Ne misli da }e da me razo~ara kao onda kad sam, ne
veruju}i svojim o~ima, otkrio da ne li~i meni ve} bratu-blizancu.
Posetioci {to{ta o~ekuju: da me zamoli da im vratim pokojnike, da me
nagovori da se vratim i da nestalnost zamenim stalno{}u a grobove
kolevkama. Tra`e da ih poimenice spomene i da o svakom nabroji vrline
i mane. Bog mora da zna sve. Poru~uju mi da su ucveqeni zbog udesa koji
me zadesio i da se iz petnih `ila upiwu da sastave sinove i devojke,
k}eri i mladi}e. Nadaju se da }u da ih prevedem u ve~nost. Obe}avaju da
}e svi Jerseni da mi li~e. Svi }e da misle {to mislim. Svi }e i da ose}aju
330
Amnezija / 23. Odniz
kao {to ose}am. Ima}emo i zajedni~ko se}awe. Ispuni}e svaku moju `equ. Posta}u car i neba i zemqe. ^ovek }e da ima lice Boga a Bog lice ~oveka. Obojica }e da budu besmrtni. O~i ne}e mo}i da nas razlikuju. Ko stane
pred ogledalo, misli}e da je stupio pred Boga. Tek tada }e mo}i da se
ka`e da sam u qudima.
Osvita ulazi u sobu u momentu kad se Kosevran pita da li je makar
jedna re~, koju je od posetilaca ~uo, si{la u su{tinu i da li }e, kad se
ponovo rodi, mo}i da se seti ovih poseta i da li }e, pri susretu sa mnom,
uspeti da opi{e svoje do`ivqaje.
Posetioci izlaze. U sobu ulazi Koseplavov sin Svetak s pitawem je
li Sunce spava na Mesecu. Ka`e da mu je jedan ~i~a rekao da Sunce no}u
zaspi na Mesecu i da je mese~ina svetlost sna. Pita strica ko u wemu spava. Stric ne sti`e da mu odgovori jer mu bolovi odnose re~i. Osvita otvara prozor a dvorkiwa izvodi Svetaka iz sobe. Izme|u Kosevrana i wih
se razre|uje sumaglica. Zahteva da Svetaka vrate. Ne}e da ga ostavi pred
zagonetkom. [to je pred wim mawe zagonetki, to }e da mu bude jasnija
stvarnost. Osvita odbija da pozove Svetaka. Dokazuje mu`u da je umoran.
Vreme je da uzme lekove i zaspi. Bolovi su u svesti. U snu ih ne}e ose}ati.
San je mesec a java sunce. Sunce zaspi na Mesecu a java u snu. Svetak }e sam
da odgonetne enigmu. Odgonetka je u wemu. Princ nije prihvatio Osvitino
obja{wewe ali je, da u prepirku ne bi ulo`io dragoceno vreme, odustao
od namere da podu~ava sinovca.
Oko wega su se okupili lekari. Opire se. Ne dozvoqava im da ga pre
vremena istisnu iz `ivota. Ne pristaje da ga operi{u. S wihovog stola
retko ko ustane. U u{ima mu tutwi dedov savet da se odupre bolu, demonu
i lekaru.
[email protected] je svom svojom su{tinom odbrana“, potvrdila je Jakimove re~i
Osvita. „Branimo se od bolesti, gladi, `e|i, nema{tine, studeni, vatre,
umora, starewa. Obavezni smo da se branimo. Izdr`i. Nastoj da od sebe
odgurne{ zemqu. Biqke ni~u u visinu, i na{e telo raste u visinu. Udari
ve~nu loptu nogom. Odsko~i .“
Princ poku{ava da skvr~i desnu nogu i da je zatim naglo ispru`i.
@eli da jednim udarcem oturi od sebe zemqu.
Osvita mu poma`e da premakne nogu. Ona ne zna da se princ brani.
Dok mu iz gr~a izvla~i nogu, ne sluti da mu poma`e da od sebe otkotrqa
i zemqu i grob.
Tra`i da mu donesu slike. Ho}e da vidi koliko je puta nestajao. @eli
da se vidi u kolevci, u prvom koraku, u igri, u {koli, na ven~awu, na putovawima. Ho}e da zapamti gde je sve `iveo i da s tom uspomenom pre|e u Drugi
331
Amnezija / 23. Odniz
naniz. Ne `eli da mi do|e bez uspomene i da, kao Timur, ne ume da iza|e
iz lavirinta. Ne `eli da ne zna gde je koje lice ostavio. Ho}e da zna da
je sebe-novoro|en~e ostavio u kolevci a sebe-dete u prvom koraku, a sebede~aka u |a~koj ode}i, a sebe-mladi}a na Orosu; ho}e da zna da je suprug
princeze Osvite i otac princa Jonava. @eli da se i mrtav se}a da mu je
Koseplav brat, Sjana majka, Vran otac, Jakim ded i Josima baba.
Osvita ga za~u|eno gleda. Zar se ne se}a da su mu ju~e donosili slike.
Trebalo bi da odmara o~i. Osvita je dobro zapamtila da ga slike svaki put
raspla~u. Ne dozvoqava da ga bilo {ta podse}a na odlazak. Neka gleda wu
i Jonava. U slici je premalo istine.
Tra`i da unesu statue. Ho}e da vidi zdravog sebe. @eli da zna ostaje li iza wega trag.
Osvita mu bri{e znoj sa ~ela. Ve~e nije vreme za tra`ewe tragova.
Neka se strpi do jutra. Done}e mu i slike i statue.
Princ sluti da ga obmawuje: da ne `eli da ga suo~i sa ~iwenicom
da je iz svega i{~ezao - da mu ne li~i ni jedna slika i statua i da na platnu, u glini, vosku i kamenu nije on nego wegova nekada{wa lica. Ne `eli
da se osvedo~i da je `ive}i nestajao. Ne}e da mu ka`e da je uspomena grobnica. Ne da da se davne smrti sastanu sa ovom koja samo {to nije do{la.
Nastoji da ga uveri da se samo jedanput umire. Ne sluti da i sam misli da
je, poziraju}i pred slikarom i skulptorom, stajao pred zaboravom.
Zaboravqa da se uo~i smrti boqe vidi i ~uje. Ne uvi|a da se, posle bu|ewa
iz nesvesti, celim bi}em predaje `ivotu i da u tom punom sa`ivqewu sa
stvarno{}u ose}a i predose}a i ono ~ega u zdravom `ivotu nije bio svestan.
Budi se i u prozoru vidi dan. Sre}an je {to u snu nije umro. Lak{e
je trpeti bolove nego crvqivi mrak. U sobu ulazi bolni~arka da mu izmeri
temperaturu. Ne odbija je. @eli da vru}inu tela usporedi sa vru}inom jutra. Ustanovquje da je telo vrelije od dana. ^udi se. Dan nije u seni ali
je, unato~ izlo`enosti suncu, hladniji od prin~evog tela. Otkud toliko
sunca u telu? Bolni~arka ne razume pitawe. Upisuje temperaturu i izlazi.
Iza we dolazi druga devojka da uzme mokra}u. Ne odbija ni wu. Neka iza
wega ostane kakav-takav zapis. Osmehuje se i tre}oj bolni~arki. Ispita}e
zdravqe krvi. Stalo mu je da ne ode bez uspomene. Krv je potvrda samobitnosti. Bez we se ne bi moglo dokazati o~instvo. Oti{ao bi kao i ja ne znaju}i
je li otac. Krv je dokaz da nad ocem ne postoji Otac. Ne zna dokle sam stvarao
ja ni odakle je po~eo da stvara on ali zna da je Jonav wegovo i Osvitino
dete. Krv je svedok da Bog nije jedini tvorac. Pita bolni~arku da li }e i
u Ve~nosti da mu uzimaju krv. Bolni~arka nije o tome obave{tena. Nije
332
Amnezija / 23. Odniz
an|eo pa da zna {ta se gore doga|a. Izlazi nasmejana. Odlazi ba{ kad je
hteo da je upita je li se otisak prsta {aqe na nebo. U tom otisku mu je identitet pa ga interesuje da li zemaqski dokazi o postojawu individue vrede
i na nebu. Bolni~arka ne ume da mu odgovori. Predla`e mu da pita
sve{tenika. Sveti qudi bi morali da znaju kamo odlazimo. Ne}e da ga pita. Ne uzda se mnogo u sve{tenike. Zna da }e prsti, a s wima i otisci, zale}i
u grob; zna da }e krv, a s wom i dokazi da je Jonavov otac, pod zemqu - poznati su mu svi odgovori crkve i ba{ zato ne}e da pita. Primi}e sve{tenike
ali ne}e da se raspituje. Te`e }e da ode ako sazna sve.
U wemu raste mrak, u prozoru dan. ^eka Osvitu i gleda kako svetlost
klizi niz kro{we. Opire se silasku na zemqu. Kao da zna da je silazak
ga{ewe. Radosno je buknula u visinu i poletela ka oblacima a onda se
odjedanput predomislila. Poku{ava da se vrati. Predosetila je da je na
zemqi smrt. Htela bi da uzleti. Princ ne `eli da uzleti. Opire se
uzlasku. Zna da je smrt na nebu. I svetlo i on se brane: svetlo od silaska
a on od uzlaska.
Svestan je da ga neko podsti~e na odlazak. Ne zna ko je to ali zna da
je neumoqiv. Na kraju puta je cvet. Zale}i }e u taj cvet. Od sunca }e cvet
da uzme boje a od tela senku. Kosevranov dah }e da mu bude miris, noga stapka, ruka peteqka, u{i listovi, usne latice. Ko ga bude ubrao, ne}e znati
koga je otkinuo;ko ga bude mirisao, ne}e znati ~iji dah miri{e; ko ga bude
gledao, ne}e znati koga vidi.
Poverava se Osviti. Ona {utke iznosi vaze iz sobe.
„Zabrawujem da mi se kiti grob“, ka`e Osviti. „Ne}u da budem cvet.
Ne}u da me beru devoja~ke ruke. Ne `elim da ih kitim. Ho}u da budem telo.
Od jutros verujem u pri~u o premotavawu klupka starosti na kalem mladosti. @elim da i telo, kao i semenka, umre u klicu: da iz starosti ni~e
mladost, iz bolesti zdravqe, iz ru`no}e lepota.
Osvita mu donosi mapu sa slikama. Nailazi na prvu sliku i vidi dete.
Dete le`i u kolevci a on u krevetu. Stavqa ruku pored de~ije ruke.
Premerava prste: nisu jednaki. Ni licem nisu isti. Na prvoj slici nema dokaza da je on to dete. Nastavqa da prelistava mapu. Odlistava list
po list istim onim redom kojim su se promene namotavale oko tela. Drugi
namotaj je pokrio lice deteta. Onda je novi namotaj pokrio lice de~aka.
Svaki novi list je novi namotaj. Zove Osvitu i tra`i da se na prazne listove nalepe slike wihovog sina. Prvo ona gde je Jonav u kolevci a zatim
ostale. Ne}e da skon~a u zemqu - `eli da wegov kraj bude Jonavov po~etak.
Dvorkiwa donosi Jonavove slike. Osvita ih razme{ta. Dok ona to
~ini, Kosevran misli kako bih, da sam boqi bog, mogao da ga premestim iz
333
Amnezija / 23. Odniz
mape bolesti u mapu zdravqa. Tek {to je Osvita zavr{ila posao, kroz glavu
mu sevnu nova ideja: da se i wegove slike ispreme{taju i da on-dete do|e
na kraj mape a on-tridesetogodi{wak na po~etak. @eli da mu se nit vremena odmotava a ne da se namotava.
Osvita presla`e slike.
Princ joj diktira dopunu Oporuke. Zavetuje Jonava da i on, kad za
to do|e vreme, ispreme{ta svoje slike. Savetuje mu da ne pliva niz vodu.
Pre`iveti mo`e samo ko putuje ka sebi. Ne putovati ka potomku nego ka
sebi. Podstrekuje ga na otpor. Tra`i da ne uva`ava moje zakone. Nabraja
moje neuspehe.
Osvita zna da iz wega govori bolest. Ne quti se. Spremna je da mu ispuni svaku `equ. Svesna je da je ispred we utopqenik koji se hvata za slamku. Podse}a ga na zdrave godine - na vreme kad je putovao i kad su mu na brodu vijorile zastave svih kraqevina. Hvali wegovo ~ovekoqubqe i wegovo
opirawe podelama. Vra}a ga u vreme kad je bio zdrav. Priznaje da ju je
odu{evqavalo wegovo nastojawe da pomiri mi{a i ma~ku. Ne veruje u
sveop{te pomirewe ali se i ne odri~e pri~e o slozi vuka i jagweta. Misli
da je prva i dosad jedina moja varijanta koja je uznastojala da u Nizini
stvori Veliku zajednicu i izjedna~i prava i pona{awe qudi i `ivotiwa. @ao joj je {to nije uspeo da oplemeni stvora i {to Jonavu ostavqa razjediwenost i netrpeqivost. Ka`e da je pri~a o pomla|ivawu uverqiva.
Poznaje osobu koja se u mrtva~nici probudila i koja vi{e nije bolovala.
^ula je da je neki starac u snu postao mladi}.
Tako Osvita te{i Kosevrana. Misli da je izgubio pamet i da ne razlikuje stvarno od izmi{qenog. Ko u snu nije bio i ovo i ono, i mlad i
star, i `iv i mrtav. Bu|ewe iz zamrlosti je mogu}e ako zamrli nije zaspao u stawu u kakvom je on. Siguran je da se ne}e probuditi. Dah se ne vra}a
u svenula plu}a, krv ne pokre}e izagwilo srce. Osvita zna da je iznutra
iskopneo ali ga, usprkos tome, sokoli pri~ama o ve~nosti tela i du{e.
Uverava ga da je telo od ve~ne materije i da je otporno na smrt. Mo`e da
bude izmrvqeno ali ne mo`e da bude uni{teno. @ive}e i kad postane prah.
O~i ga ne}e videti ali }e da ga vidi nebo. Tvari pamte i sebe i one ~ije
telo su bile. Svaka tvar se se}a u kojem delu tela je bila i koju je obavqala
funkciju. Osvita veruje da }e vreme da okupi tvari u individualnost u
kojoj su bile u prvom `ivotu ~oveka, `ivotiwe i biqke i da }e to wihovo okupqawe vaskrsnuti i stvora i mene. Du{a ni u smrti ne napu{ta materiju. Usitwuje se skupa sa tvarima ali ne gubi uspomenu na onog ~ije je
sopstvo ~inila.
Moli Osvitu da upita majku je li ro|en zdrav. Osvita `uri po odgo334
Amnezija / 23. Odniz
vor. Majka Sjana `uri da mu ka`e da je ro|en zdrav.
„Koseplav je za obojicu odbolovao de~ije bolesti. Koseplav je no}u
plakao. On nije. Iz semena je doneo zdravqe. Ne zna otkud mu bolest. Jeo
je {to i brat. Hrana ga nije razbolela. Obla~io se kao i brat. @iveli su
u istim uslovima. Voqen je koliko i Koseplav. Ne veruje da su ga razbolela
putovawa.“
„I bolest ima svoje seme“, {ap}e princ. „Posejana je kad i `ivot.
Sporije raste od tela. Zato je u detiwstvu i ranoj mladosti bio zdrav. Onda
je telo prestalo da raste. Razvoj bolesti je nastavqen. Od mladice je postalo deblo. Deblo se razudilo u grane. Iz bolesne semenke razvilo se drvo i
to drvo ga je pojelo iznutra.“
Sjana i Osvita ga upla{eno gledaju.
„U besmrtnom semenu ne postoji bolest“, uverava ga Sjana. „Sve tegobe
dolaze sa zemqe.“
„Pri|i prozoru i pogledaj kro{wu“, {ap}e princ majci. „Upitaj se
ko joj dade boje. Od sunca ih je uzela. Uzela svetlost i od we proizvela
privremenu boju. Pretvorila stalnost u trenutak.“
Sjana klima glavom. Prihvatila bi wegovo mi{qewe i da je rekao
da sam ja posejao smrt.
Sa Osvitinog lica nestaje straha. Ne pla{i se kada kudi zemqu. Boji
se neba.
„^ovek se hrani smr}u“, {ap}e princ. „Jede mrtve biqke i `ivotiwe i postaje smrtan. Ne stavqa u se `ivot. Da `ivo telo dogra|uje i
odr`ava `ivotom, `iveo bi ve~no.“
Osvita ga zabrinuto gleda. I veruje i ne veruje wegovim re~ima. Ne
mo`e da ka`e da ne jede smrt ali ne mo`e ni da prihvati mi{qewe da su
Jerseni zbog toga smrtni. Mrtvo gove~e je i u zdelama ve~nih Oro{ana.
„Jedemo smrt da bismo je pretvorili u `ivot. Od mrtvog mesa pravimo `ivo meso. Gradimo ga i od pose~ene biqke. Bi}a su i `rtve i
proizvo|a~i `ivota“.
Sjana prihvata Osvitino uverewe.
„Zdravo telo proizvodi `ivot“, {ap}e Kosevran, „a bolesno smrt.“
Osvita odustaje od daqeg razgovora. Ili ne zna {ta da ka`e ili
ne}e da mu protuslovi. Zove sobaricu da uredi sobu. Posetioci su takore}i
pred vratima. Danas }e da ga posete hagiografi. Kosevran ih sa nestrpqewem
~eka. Zna da nemaju uvid u wegov `ivi `ivot ali je svestan od kolike je
va`nosti wihovo svedo~ewe o vremenu {to }e da ga provede u smrti.
Poznato mu je da ga je vi{e u nespoznatom nego u spoznatom.
Po izlasku sobarice ulaze bolni~arke. Daju mu napitak protiv bolo335
Amnezija / 23. Odniz
va. Pred hagiografima je du`an da sakrije bolest. Oni ne svedo~e o bolesti
ve} o ~asti. Ne sme da im omalova`ava uverewe da je ~ast najsvetliji deo
egzistencije. Obavezan je da pred wima izjavi da je smrt poseta Svevi{wem.
Neka misle da mu du{a dobrovoqno napu{ta telo i da }e imati u {to da
se vrati. Tvorac mo`e da `ivi bez tela, stvor ne mo`e. Stvor mora da zna
u koje wegovo telo }e da se vrati du{a: u mlado i zdravo ili u staro i
bolesno.
Lekari su se nadneli nad wega kao beli leptiri nad `uti cvet.
Hteli bi da ga podignu iz praha. Pipaju mu puls i prislu{kuju disawe,
mere krvni pritisak i sposobnost srca. Zaviruju mu u o~i, nos, grlo i u{i.
Tra`e zdravqe u bolesnom telu. Ne nadaju se ali ga te{e.
Wega ne mogu da ute{e, Osvitu mogu. Ona }e da ga verno ~eka.
Izviriva}e kroz prozor i od magle grudati wegovo lice. Dobro poznaje
Osvitu. Zna da }e da `ivi u wenom se}awu. Zna i da }e joj dolaziti u san.
Zna i da }e joj se privi|ati. Nema te smrti koja mo`e da ga i{~upa iz wene
uspomene. Jonav je dete a u deci ne ostaju otisci. U de~ijoj svesti je magla
i u magli zrno nesvanulog dana. Jonav }e da ga izjedna~i sa bogom. Bi}e
metafora. Neko ko je mo`da `iveo u Kamivalu i ko mu je mo`da otac. Ne}e
ga razlikovati od boga. Ne}e znati po ~emu da ih razlikuje. Misli}e da
je otac prapo~etak i da pre wega nije bilo drugog oca. Jo{ dubqe }e da ga
otisne u mrak. Uveri}e vernike da je Kosevran bog i da, osim wega, nema
drugog boga. Sazida}e crkvu i na wenom stropu naslikati majku s detetom.
Ta majka ne}e biti Uma. Ta majka }e da bude Osvita a sin u wenom naru~ju
Jonav. Oca ne}e biti na fresci. Ni na ikoni ga nema. Otac }e, kao i Bog,
da i{~ezne iz se}awa. Hagiografi }e da posete Jonava. Ne}e mu priznati
da su, pi{u}i hagiografiju pretka, umakali pero u bistru vodu. Uveri}e
ga da je u nedo`ivqenom istina. Podstreknu}e ga da se nada. Obe}a}e mu
i ostvarivo i neostvarivo.
Hagiografi su do{li da mu ka`u {to ve} zna: da je qudski vek
kra}i od `ivota - da je semenka neiscrpan izvor i da se nije rodio pojedinac sposoban da je do kraja istro{i. Potro{i samo deli} `ivota a sve
ostalo odnosi u grob. Hagiografija je zapis o nepotro{enom. Hagiografi
su odgoneta~i zagonetki - osobe koje nastavqaju da `ive `ivote pokojnika. Za wihovo pero smrt je `ivot. Ne silaze u grobnice ve} u nastambe du{a.
Susre}u sve}e i pokajnike, `rtve i ubice. Ne razgovaraju o pro`ivqenom
nego o nepro`ivqenom. Ne se}aju se `ivota u Nizini. Misle da im je
podzemqe jedina postojbina. Ne razlikuju se od du{a pokojnika: misle {to
i one misle, ose}aju {to i one ose}aju.
Hagiografi pi{u o zagrobnom `ivotu svetaca. U wihovom verovawu
336
Amnezija / 23. Odniz
i Kosevran je svetac. Ne interesuju ih je li svetac za `ivota u Nizini bio
po{ten ili nepo{ten, nemilosrdan ili milostiv. Ne zanima ih ko je prolivao nedu`nu krv. Nabrajaju samo zasluge. Ukr{tavaju krvave no`eve u
simbol svoje vere. Smrt cene vi{e od `ivota. Dolaze bolesnima da ih
osokole pri~om da ih ostatak `ivota ~eka u podzemqu i da taj deo nije
bolestan. Ne pitaju ih da li odlaze dobrovoqno. Danas su kod Kosevrana.
Nadnose mu se nad uvo i predla`u da uni{ti slike, statue i pisma i sve
drugo {to dokazuje da je `iveo u Nizini. Dva `ivotopisa ne mo`e da ima.
„Sa~eka}emo Va{u odluku“, ka`e hagiograf Tma. „Moramo znati gde
`elite da ostanete: u se}awu `ivih ili u zbiqi umrlih. Opredelite se
za zbiqu umrlih, napisa}emo hagiografiju.“
Pretvara se da ih ne ~uje. Hteo bi da se mirno rastanu. Ne `eli da
omalova`i wihov posao. Divi se svakom ~ovekovom poku{aju da nad`ivi
smrt.
Nadnose mu se i nad desno uvo.
„Pogledajte bokal vode i recite gde je vetar, `ubor, sliv i uvir“, govori mu Tma. „Poslu{ajte vetar i ka`ite gde je voda. Dotaknite grudu snega i recite gde je `ubor. Li~i li mlaz magli i oblaku? Je li voda ve~na?
Ve~na je su{tinom - mogu}no{}u da se vrati. Ve~na je su{tinom a nestalna oblicima u koje se preliva. Istu sudbinu ima i semenka jer je i ona mewiva oblikom i nemewiva su{tinom i jer i wu put provodi kroz zaborav. Na
taj put ste osu|eni i Vi ukoliko se oslonite na se}awe `ivih.“
Prekida {utwu i ka`e da }e da razmisli. Neka do|u za dve sedmice.
Zna da ga tada ne}e zate}i i da }e, uznastoje li u nakani da saznaju wegovu
odluku, morati da ga potra`e u onostranstvu. Samo tako mo`e da ih udaqi
od sebe - samo dokazom da je i wima, kao i wemu, dra`e biti u se}awu nego
u zaboravu.
Obe}ali su da }e da navrate.
Predla`e Osviti da sakrije slike, statue, pisma i li~ne dokumente.
Strahuje da }e da se prikradu u palatu. Boji se da }e i wemu, kao i meni,
biti izbrisan svaki trag boravka u Nizini. Moli je da o svemu obavesti
deda Jakima i da ga zamoli da upozori dr`avna nadle{tva. Boji se po`ara.
Neka ded pozove ministra unutra{wih dela i neka ga upozori na zle
namere teosina. Hagiografi su preru{eni sve{tenici.
Osvita ne razume wegov strah. Uverava ga da slike i statue nisu
uspomena. Na wima su presnimci lica koja mu vi{e ne li~e. Neka se ne
brine. U tvarima koje mu ~ine telo su sva se}awa na wega. Ta se}awa }e da
okupe tvari i on }e opet da bude kakav je pre bolesti bio. Ona }e da ga ~eka.
Ne}e joj trebati slike i statue. Prepozna}e ga ma do{ao bez mlade`a na
337
Amnezija / 23. Odniz
desnom obrazu. Nema zaborava koji mo`e da ga od we sakrije.
Gleda svoje lice u prozorskom staklu i pita se kakav je u o~ima svedoka.Osvita ga voli: kakav je u qubavi, Jonav ga ne raspoznaje: kakvog li
}e da ga zami{qa. Majka i otac, ded i baba }e pre Osvite da ga prepoznaju. Ona }e morati da ~eka da sazre u mladi}a.
Osvita mu miluje ruku i on zna da }e da bude zapam}en. @alostan je
{to ostavqa dete bez se}awa.
„I Bog je svog sina ostavio bez se}awa“, te{i ga Osvita.
„Nije li u tome uzrok {to se Jonav rodio bez se}awa? Je li i na{ sin
`rtva stare oma{ke?“
Osvita ne veruje u to. Ne odstupa od svog uverewa da sam se}awe ostavio u tvarima i da je mogu}nost vaskrsa u wihovom ponovnom zdru`ivawu.
Misli da sam zavr{io stvarawe ali da u~inak nisam imao kome pokazati po{to je Klijam, kao i Jonav, bio nesvestan stvarnosti.
Ne veruje da me u stvarawu zaustavila smrt. Prihvatqivije mu je mi{qewe da sam, vide}i koga sam stvorio, odustao od dovr{ewa zapo~etog i da
su mi zato potomci neobave{teni.
U sobu ulazi dvorkiwa da podseti da je u predvorju duhovnik Svetnije.
„Ne poznajem ga“, ka`e Osviti.
„Si{ao je sa Orosa da te vidi. Umislio je da si ve} `iveo i da ste se
upoznali u Uki u vreme kad su Tujemanovi bojnici klali po Jakrini
star~ad i decu.“
„Da sam tada bio s wim, danas bih bio besmrtan i zdrav.“
„Pazi {ta govori{. Smrt nije premo}.“
Osvita ne sluti da je Svetnije do{ao da ka`e princu da vojnici nisu
okovali i usmrtili wega nego wegovog prijateqa. Princ je u tom pokoqu
pre`iveo. I Svetnije se tada spasao. Umrli su prirodnom smr}u. Wihova
patwa je neusporediva sa stradawem onog koji je na strati{tu dobrovoqno
odmenio princa. Osvita nije o~ekivala ni da }e Svetnije da ka`e da je
prin~eva bolest samo wegovo stradawe a da je patwa Iskupiteqa patwa
~ove~anstva. Duhovnik je uveden u sobu i ve} sedi u naslonu. Na lice mu
pada senka sa buketa cve}a koji je zaboravio da pokloni doma}inu. Buket
dr`i u levoj ruci a desnom se ispoma`e u razgovoru.
Princ ga slu{a i konstatuje da me nema u wegovoj veri. Tra`i da me
ne slavi. Sin je mo}niji i pravedniji. Dobrovoqno je ponudio xelatu da
mesto wih dvojice umre. Ne bi trebalo da princ pomisli da mu je ravan.
Kosevran }uti. Osvita mu je rekla da je Svetnije Filiusov izaslanik
i da mu na onom svetu mo`e da zagor~a `ivot. Ko je mo}an gore, mo}an je i
dole. Biti pristojan ali mu ni{ta ne obe}avati. Upita li je li Sin ve}i
338
Amnezija / 23. Odniz
od Oca, nasme{iti se blago. Neka pomisli da su istomi{qenici.
Duhovnik zahteva da princ iz pam}ewa izbri{e svaku re~ saocema.
S verom saocema ne sme na nebo. Mora da zaboravi da je, {koluju}i se na
Orosu, ~uo da na po~etku nije postojala re~ i da se u ~asovima Nastajawa
odre|ivalo kojim jezikom }e da govori ~ovek: da li cvrkutom ili lave`om,
rikom ili govorom. Baciti u zaborav misao da `ivot nije zapo~eo ro|ewem
Sina i da re~i nije bilo pre odvajawa ~oveka od `ivotiwe. Oseniti onaj
deo mozga koji ne veruje da je prve re~i smislio i izgovorio Sin. Teosini
se ne odri~u uverewa da je Sin tvorac `ivota u Nizini. Princ je du`an
da to zapamti i da mrtvima ka`e istinu. U Sinu su se uskladili Nastanak
i Nastavak, du{a i materija, iskon i uslov. Duhovnik tra`i da odmah
odseli. Ne `eli da se u Nizini sazna da je pre`iveo pokoq Jakrina i da
se teosini mole samoubici a ne Sinu.
Kosevran moli Osvitu da preuzme ru`e. Ne mo`e vi{e da gleda senu
na duhovnikovom licu. Zahvaquje se na lepom buketu. Predose}a nailazak
velikog bola. Otrpe}e makar se raspadao. Pita Svetnija je li smrt nestanak.
„Smrt je preseqewe“, ka`e Svetnije. „Prvo iz tela iza|e du{a a zatim i sve ostalo. Du{a uzlazi na nebo a telo ostaje na zemqi. Smrt je otcepqewe nebeskog od zemaqskog. Izlazak du{e je bolan. Bolno je svako isparewe. U gr~u venu grmovi i {ume, pa{waci i vrtovi. Dawu boluje sunce,
no}u udaqene zvezde. Svi umiru iz sebe. Neta~na je pri~a da najpre umre
deo neba pa tek zatim deo zemqe. Smrt je individualna. To Vam je poznato.“
Kosevran }uti. Ne sme pred Osvitom da ka`e da dosad nije umirao.
Mo`da je Osvita i smislila da je Kosevran ve} umirao da bi zaustavila
teosine u nakani da ga `rtvuju. ^itala je „Istoriju Jakrine“ i uverila
Svetnija da je i wezin mu` `iveo u Jakrini. Wena pri~a je podsetila
sve{tenika da je s wim bio neki princ i da su obojica, zahvaquju}i
slu~aju, izbegli smaknu}e i da su umrli u dubokoj starosti. Verovatno je
ra~unala na to da bi duhovnik izgubio ugled kad bi priznao da je u Jakrini
pre`iveo pokoq.
Kosevran se nije usudio da duhovnika pita otkud verovawe u nadmo}
Sina kad je poznato da je zemqa grobnica wegovih potomaka. Otkud privremenosti premo}? Iz kojeg izvora uma izvire nada da }e da vaskrsnu pomrli? Ko mu stavi bubicu u glavu da }e pre Oca da se vrati? Pre{uteo je puna
usta pitawa jer je Osvita tako odlu~ila.
Svetnije nije mario za Osvitino prisustvo. Iz usta su mu, kao `abe
iz mo~vare, iskakale re~i. Kudio je prin~evo pona{awe i zahtevao da se
odrekne ste~enih navika i u`ivawa zameni pokajawem. Teosini su odredili
339
Amnezija / 23. Odniz
da poseti mrtve i pre odlaska u svetu misiju odglumi bolesnika kako bi
Jerseni bili ube|eni da Sin mo`e {to Otac ne mo`e. Otac ne mo`e da se
vrati a Sin mo`e i da umre i da o`ivi. Ostaviti Nizini {to je od we uzeto i na nebo uza}i bez zemaqske uspomene. Ve~nosti su nepotrebna iskustva smrtnika.
Osvita je predlo`ila da se dijalog nastavi idu}eg dana {to je
duhovnik sa razumevawem prihvatio. Osvita je, u stvari, zaigrala igru koju je smislila Stegina: da Koseplav preuzme ulogu bolesnika a da se Kosevran sakrije najpre u zaturenu sobu palate a zatim u kne`evinu Hrastibor.
„Staviti u sanduk vo{tanu figuru sa licem princa i onda sanduk
zakovati i spustiti u raku pred sve{tenicima teosina. Zatim pred iste
te svedoke sutradan izvesti oba brata i re}i im da je umrli vaskrsnuo.
U~initi Koseplava kraqem nad kraqevima a Kosevrana pustiti da mirno
umre.“
Ovako je Stegina obrazlo`ila svoj predlog i pismo u najstro`oj
tajnosti poslala Osviti.
Osvita je odlu~ila da ostvari Steginin savet.
Kosevran nije pristao da se razgovor danas prekine i sutra nastavi.
Re{io je da vi{e ne trpi bolove. Svetnije mu ne}e poverovati. Misli}e
da se pretvara. A Filius je ba{ to planirao: da princ pred svedocima odglumi mrtvaca i da se sutradan probudi iz smrti. Samo uskrsnu}e Sina mo`e
da im pomogne da od saocema oduzmu krunu.
Svetnije je po`urio da preokrene besedu i da prizna da je spasewe
Duha izbavqewe Sina. Sin je car i neba i zemqe, i cve}a i zvezda, i oblaka i {ume, i plaveti i vode. Sin je prvo lice Duha. Sin je Duhu {to i sunce
cve}u. Opstane li sunce, opsta}e i cve}e. U suncu je i ki{a i su{a, i dah
i uzdah, i fijuk i huk. Duh je i izvor i prva varnica sunca. Iskra velike
loma~e i kap nezaustavqive bujice.
Osvita je Kosevranu utoplila grudi i ramena. Svetnije se nije pomakao. Odlu~io je da prekr{i re~ i da ne prekine razgovor.
I Kosevran je ~ekao da Osvita iza|e kako bi, oslobo|en wenog prisustva, mogao da ka`e da je Sin varijanta Oca. Jedna od bezbroj varijanti.
Osvita nije iza{la pa je princ i daqe morao da skriva bolove.
Ne zna {ta je te`e: trpeti bol ili bez protivqewa slu{ati sagovornika. Duhovnik ga izlu|uje svojom neuverqivom pri~om a on ne sme da
mu protivre~i. Obe}ao je Osviti da }e da bude tolerantan.
Svetnije ga uverava da su u smrti svi jednaki. Sve dvojnik do dvojnika.
„Ne vidi da su tvari, od kojih je telo, samosvojne“, misli princ.
340
Amnezija / 23. Odniz
„Razlikuju se u dubini sebe. Jednakost je privid. Jo{ jedan od mnogobrojnih previda uma. Ne zna da ne postoje apsolutni dvojnici. Blizanac
blizancu li~i licem i stasom ali nisu isti. Da su on i Koseplav isti,
ista bolest bi ih morila.“
Osvita je u sobi pa se ne usu|uje da duhovniku ka`e da je Celina bezli~na kamara sa koje je Tvorac uzimao da bi stvorio individualnost. Ne
sme da pita mo`e li razli~itost da ~ini istost. Da je Stvoriteq kanio
da stvara isto, ne bi blizance iznutra ispregra|ivao ni izdelao srce,
bubrege, slezinu, creva, vene i arterije niti bi mozak ispleo od vijuga;
da je istina {to teosini govore, telo se ne bi razgranalo u osete i ose}awa,
izmi{qawe i se}awe niti bi se ruka razlikovala od ruke, noga od noge,
uvo od uveta, usna od usne.
„Ni u `ivotu nisam potpun dvojnik a kamoli u smrti“, misli princ.
„Kad odem, oti{ao sam. Vaskrsnuti mogu samo li~nim. Nad`ive}e me moj
brat-blizanac, no wegov `ivot ne}e biti produ`etak moga postojawa.
Stvaraju}i sli~nost, Bog je stvorio nejednake. Nije nas u svemu izjedna~io.“
Da nije obe}ao da }e da {uti, kazao bi duhovniku da iznutra nije jednak bratu ve} Stvoritequ. Priznao bi da veruje samo onima koji misle da
ni jedan subjekt, pa ni onaj najmo}niji, nije stvorio sebe. Pitao bi lukavog
teosina mo`e li posebnost da bude kopija: mo`e li bog-sin da bude bog-otac.
Zahtevao bi da mu doka`e po ~emu je Sin jednak Ocu ako ga ne dose`e dubinom uma i emocija i ako nemaju iste osobine i iste spoznaje. [to{ta
bi pitao duhovnika Svetnija da se nije zakleo na {utwu.
Ne sme da mu se suprostavi ali sme da otrpi bol i da ga upla{i ozdravqewem. Svetnije je teosin a teosini bi hteli da {to pre umre. Razabire
im tu `equ u naklonosti bolesnima. Predose}a da }e na vest o wegovoj smrti prvi da uzviknu da je bog jedan i jedinstven i da drugog boga osim boga-sina nema ni na nebu ni na zemqi: da odsad bog-sin ima ~etiri lica da je jedno lice uza{lo na nebo a drugo za{lo za planinu, da je tre}im licem
okrenut ka Zvezdi ve~nosti a ~etvrtim ka zemqi. Tako }e da objavi vest o
wegovoj smrti prvo duhovnik Svetnije a zatim i svi ostali. Misli}e da
ih du{a ne ~uje.
Duhovniku se u~ini da se princ danas ose}a boqe nego ju~e i taj utisak ga rastu`i. O~ekivao je pogreb a ne ozdravqewe. Ne sluti da se bolesnik
lomi iznutra. Teosin se boji ozdravqewa i otkri}a da bog-sin nije uza{ao
na nebo i da je i du{om u Nizini. Podnosio je prin~evo postojawe dok je
putovao. Slao je za wim sve{tenike da propovedaju kako je bog-sin svuda.
Narod im je verovao. Hrlio je ka obali mora da na brodu vidi `ivog boga.
Princu su godila ta sve~ana do~ekivawa. I danas bi bio `ivi bog da se
341
Amnezija / 23. Odniz
nije razboleo. Sad su bez boga. Uveravaju vernike da je uza{ao na nebo.
Smi{qaju novu pri~u. Kosevran i Koseplav li~e prvom sinu Klijamu licem
i stasom i ta sli~nost omogu}ava teosinima da Kosevrana sahrane a
Koseplava proglase onim koji je ju~e umro a danas o`iveo. Bog-sin je jedno svoje lice ulo`io u nadu i tu sve{tenici nemaju {ta ni da dodaju ni
da oduzmu. Potrebno je samo po`uriti Kosevrana da umre.
„Princ ne `eli da umre“, obave{tava me Biovita. „Zna da }e smrt
da mu izbri{e se}awe da je `iveo u Nizini. Zaboravi}e roditeqe, brata,
suprugu i sina.“
„Morao je da se pobuni“, mislim ali svoju misao ne govorim Bioviti.
„Trebalo je da odbije preseqewe u Ve~nost. [ta }e mu besmrtnost bez onih
koje voli.“
„Ozdravi}u“, obe}ava princ supruzi. Govori glasno da bi snagom
glasa nadja~ao bol. „Za dve-tri sedmice sam na nogama.“
Duhovnik isko~i iz naslona. Kao lopta kad je ispustimo na pod.
Uznemirila ga je prin~eva izjava.
„Ne}u da li~im Bo`jem sinu. Ne pristajem da budem kopija Ve~nog
i da, usled te sli~nosti bogu-sinu, zaboravim svoje najmilije.“
Osvita je sela s wegove leve strane i u krilo posadila Jonava.
Sve{tenik se brzo pribrao i ugurao se duboko u naslon. Odlu~io je
da ostane jo{ koji minut i da prizna da je wegova misija bezizglednija
no {to mu se ~inilo. Nadao se da }e princ da se raduje smrti. Iznenadila
ga je pobuna. Ako je, kao dosad, odan Bogu-sinu, onda je du`an da to i
poka`e. A pokaza}e ako mu na nebo odnese vest da mu se iz semena, koje je
ostavio u Nizini, rodio dvojnik. O~ekuje da }e Bogu-sinu da poka`e svoje lice i doka`e da je on taj dvojnik i da je uza{ao na nebo da posvedo~i
da je Nizina ostala bez boga i da ga, iz tih razloga, moli da se najhitnije vrati i iz smrti podigne umrle. Do{ao je i da vrati du{e pokojnika.
Potrebnije su Nizini nego nebu. ^im Bog-sin si|e me|u vernike, princu
}e da se promeni izgled. Ne}e vi{e nali~iti ni bogu ni bratu. Bi}e svoj
i licem i stasom kao {to je danas svoj nadom i se}awem. Ne ide u ni{tavilo ve} u promenu. Smrt }e da mu ispuni davnu `equ. Iskon pre`ivqava
svaki odlazak a u iskonu su, uz ostale ve~ne vrednosti, i emocije. A u emocijama je se}awe na one koje voli. Va`no je da umre dobrovoqno. I najmawe
opirawe mo`e da na{kodi. Za{to da podnosi nesnosne bolove kad mu se daje prilika da umre. Besmislen je svaki otpor pa i verbalni. [ta }e
napa}enim usnama re~i kad mogu da za{ute. Wegov portret }e uneti u
crkvu i vernicima kazati da je pred wima Bo`je lice. Re}i }e im da je
Sin mo}niji od Oca: da je Otac bez lica a da ih Sin ima ~etiri. Posvedo~i}e
342
Amnezija / 23. Odniz
da je ~etvrto lice `rtvovano da bi se iskupili gresi Jersena. Neophodno
je da i sam uvidi da }e sebi da pribavi slavu ako u smrt ode dragovoqno.
Sede}e na rubu zvezde i na zemqi razabrati sebe. Postoja}e i gore i dole,
i povi{ i poni` oblaka, iznad i ispod sunca. Gore }e da bude od svetla a
dole od senki. Dve boje istih obraza, dva mi{qewa istog ~ela, dva zanosa
istog srca. Prvi }e da sazna kako se ose}ao Duh kad je ispred sebe ugledao
svoje svetle i tamne siluete. Bezbroj razloga je za odlazak. Prvi i najhitniji je neophodnost da se saocemima doka`e da bog teosina ima svoje lice
i na nebu i u Nizini. Drugi razlog je sli~nost sa Prvim sinom.
„Ne li~im mu samo ja“, ka`e Kosevran.
„Koseplavu smo namenili drugu ulogu.“
Svetnije ne ka`e koji zadatak }e morati da izvr{i Koseplav. Ne govori da }e zdravi princ da odglumi povratnika iz smrti.
„Teosini ne}e da se mole dvojici. Moli}e se samo `rtvovanom.“
„Mene su izabrali“, misli Kosevran, „jer su znali da u svim telima,
pa i u neizle~ivom, postoji zrno `ivota i zrno smrti. U zrnu `ivota je
svetlost a u zrnu smrti mrak. Zrno smrti ne proklije kad i zrno `ivota.
Iz wega izbije klica tek kad je izazove uslov. Na to pogubno zrno mo`e
da se uti~e prirodnim i ve{ta~kim podstrekom. Teosini se nisu otprve
saglasili na koji na~in da me umore. Izabrali su mene a ne brata zato {to
sam, plove}i svojim brodom i obavezno pod zastavom kraqevine u ~ijim vodama sam, stekao ugled i popularnost. Izabrali su me za svog boga ne
znaju}i kako da me otpreme na nebo. Dilema je odmr{ena tek kad su lekari
otkrili da je u meni proklijalo zrno smrti.“
„Ozdravqewa bez smrti nema“, {ap}e duhovnik princu. „Iz zrna je
ve} izbila klica. Uskoro }e klica da postane stablo. [to se stablo bude
vi{e granalo, drvo `ivota }e vi{e da svewuje.“
„Ne mislimo da je smrt zagonetka“, prekida duhovnikov {apat Osvita.
„Smrt je dan u odnosu na starost. Starewe je zagonetka i do wegovog izvora bi trebalo {to pre prodreti. Ko prona|e izvor starewa, na{ao je
ve~nost.“
„Preurawena smrt je zaobilazak starewa“, okre}e se duhovnik Osviti
i odmah zatim princu. „Ko umre mlad, sa~uva lice mladi}a.“
Duhovnik se ~as nagiwe ka princu a ~as ka Osviti da im ka`e da je
Koseplav odnedavno umislio da je on, a ne Kosevran, u bolesni~koj posteqi i da }e on, a ne brat mu, da zalegne u grob. Svako jutro silazi na jezero
da u vodi proveri koliko mu se promenilo lice.
Duhovnik je ~uo da Koseplav ~esto pose}uje bolesnika i da svaki put
oplakuje sebe. Zaboravqa da ima svoje uspomene i svoje nade. Umislio je
343
Amnezija / 23. Odniz
da }e da umre i da ga, kad se iz smrti vrati, ne}e prepoznati: da mu niko
ne}e verovati da je bio gore.
„Tako {to ne li~i Koseplavu“, ka`e Osvita. „On ne ume da izmi{qa
i umi{qa. On misli i govori samo ono {to vidi, ~uje, takne, owu{i i
okusi.“
[email protected] se sve{tenicima da ga od Kosevrana ne}e razlikovati ~ak
ni sam Kosevran.“
„Svetnije je ta~no obave{ten“, ka`e mi Biozna. „Koseplav ve} tri
sedmice glumi smu{ewaka. Poku{ava da odbije ulogu koju su mu namenili
teosini. Ne}e da bude onaj koji je ustao iz groba. Ne `eli da obmawuje. Ne
ume da `ivi izvan istine.“
„^ini mi se da Uma nije dovoqno prou~ila Filiusovu igru“, ka`em
Biozni tonom koji vi{e sugeri{e pitawe nego tvrdwu.
„Ne mo`e se re}i da je nije sagledala“, odgovara mi Biozna. „Verovatnije je da ju je ponela ~iwenica da su Kosevran i Koseplav dvojnici
mladog cara Klijama. Filius je zaigrao na tu kartu. Nepoznato mu je kako
i gde je Klijam umro, ne zna ~ak ni da li je mrtav, pa je smislio pri~u da
je i umro i o`iveo. Ko `eli da se uveri da je umro, pokaza}e mu Kosevranov
le{ a ko ho}e da ga vidi `ivog, dove{}e mu Koseplava. Prvo }e da poka`e
mrtvo a zatim `ivo lice. A to je dovoqno za utemeqewe verovawa da je Bogsin ju~e umro a danas o`iveo. Umu mawe interesuje put do Drugog naniza
od povratka.“
„Filius bi odustao od igre kad bi mu Uma rekla da sam i Kosevran
i Koseplav i da, pokazuju}i i slave}i wih, pokazuje i slavi mene.“
„Promenio bi samo redosled predstavqawa. Pokazao bi Kosevranov
le{ i proglasio Boga-oca mrtvim. Onda bi pred vernike doveo Koseplava
i izjavio da je Bog-sin ustao iz groba.“
Biozna se okrenu od mene da oslu{ne {ta se gore zbiva. U istom
trenu Kosevran se osmehnu. Po tom osmehu, ukoliko ga je video, duhovnik
je mogao da razume da princ razlikuje istinu od ma{te i da se, sve vreme
razgovora, pita kome da ostavi telo. Je li uputno da ga preda zemqi ako
od we nije uvajano ili je pametnije da ga da semenu. Nije li boqe da ga prepusti vodi da ga ona smrvi u metale, minerale, sumpor i fosfor ili da ga
ostavi suncu i mravima. Kome da ostavi telo kada niko nije bez vlastitosti. Ako odlu~i da ga preda zemqi, onda mora da kopa grobove svugde gde
je bio. Nije se pokazivao samo jednim licem.
Duhovnik je podavio noge i iz ta{ne izvukao tekst Ugovora koji
obavezuje princa da ode u smrt. Kosevran je bez protivqewa potpisao
Ugovor. Osvita ne zna da ga je na to navelo uverewe da je Sin samom sebi
344
Amnezija / 23. Odniz
na{kodio i da kazna ne poti~e od Oca ve} od samoubila~ke odluke Sina
da preina~i nasle|eno. Ni duhovnik nije odmah razumeo za{to je, ne
dvoume}i se, potpisao Ugovor. Mislio je da se predomislio i u~vrstio u
verovawu da je smrt spasewe. Shvata to tek kad je, staviv{i Ugovor u
ta{nu, primetio da se podsmeh na prin~evom licu otvara u smeh. Kao pup
u cvet.
Osvitu su pozvali u salon.
Princ prislawa uvo na zid da ~uje {ta se u salonu zbiva. Zami{qa
da le`i u grobu i da odozdo vreba Osvitine korake. Prislu{kivawe ga odmi~e od bolova. Vidi je kako `uri grobqem i kako mu stavqa buket povi{e
lobawe. Za wom sti`e Jonav. U ruci mu sve}a.
Iz misli ga budi `amor. Otvara o~i i pred prozorom vidi grupu qudi. Poku{avaju da provire u sobu. Kao da bi hteli da provere je li `iv.
Telohraniteqi ih odvode ka kapiji. Duhovnik bri{e znoj sa ~ela.
U sobu ulazi Osvita. Pita je za{to je usplahirena. Mesto odgovora
dodaje mu omotnicu i u woj molbu biografa da ih primi. @ele da razgovaraju s wim. Dosad nisu bili u prilici da susretnu ni `ivog ni mrtvog
~oveka. Jedva su uspeli da ga prona|u. Nisu znali koji brat se razboleo.
Koji je toliko zaslu`an da u cvetu mladosti bude pozvan. Kome se to
smilovao Bog. Kojeg odvodi iz privremenosti. Mole ga da ih ne odbije. Hteli
bi da saznaju je li ga raduje poziv i da li ga veseli predstoje}i susret sa
Gospodom. Misli li {to i saocemi: da smrt stvora nije i smrt Boga - da je
bog iskon i da iskon ne umire. Veruje li da sa smr}u nogu ne umire korak,
da sa kopwewem srca ne kopni ose}awe, da se sa nestankom o~iju ne smra~uje
vid. Zna li da je Bog energija kojom je pro`eto telo i koja ne vene sa
svewivawem tela ve} prelazi u seme. @eleli bi da im posvedo~i da mu je
poznato da u Iskonu nema zrna smrti i da ne postoji uzrok koji mo`e da
ga razboli. Ostali bi tek koji ~asak, tek koliko je potrebno da ga upoznaju. Mole ga da ih primi u nedequ. Na taj dan Bog je sagledao svoje stvarawe.
Princ ne odaje duhovniku sadr`aj pisma.
Duhovnik i daqe bri{e znoj sa lica. Bri{e lice i preko maramice
gleda pismo. Ne skida pogled sa pisma ni dok ga Osvita ispra}a do vrata.
Princ namerno Stavqa pismo pod jastuk.
Po odlasku duhovnika tra`i od Osvite savet. Zdrava glava je bistrija od bolesne.
Osvita mu ka`e da ih primi. Susreti otkrivaju vlastitost a wemu
su i te kako potrebna dokazivawa. Do nedeqe su ~etiri dana. Dovoqno vremena da se pripremi.
Pristaje ne zato {to `eli da se porazlikuje od Koseplava ve} {to
345
Amnezija / 23. Odniz
se nada da }e smi{qawe odgovora da ga udaqi od bolova. Ne `eli da se odvaja od brata: dok su jednaki, smrt ga ne}e mo}i da prepozna. Desi li se da
ga po nekom znaku ili instinktu identifikuje, pre`ive}e bratovim
licem i stasom. Telom }e ostati na zemqi a siluetom oti}i pod zemqu.
Zbuni}e svedoke. Zbuni}e i Boga. Mawe je va`no spasavati tren mnogo je
va`nije za{tititi ve~nost. Dokazati da je besmrtan onim {to je doneo iz
semena. A iz semena je doneo konstrukciju tela, funkciju srca i `eluca,
plu}a i mozga, u{iju i nosa, usta i o~iju, krvotoka, ruku i nogu. Nasledio
je korak i zagrqaj, udah i izdah, qutwu i pomirewe, qubav i mr`wu, zavist i nesebi~nost. Ni{ta od toga ne}e u grob s wim. To }e da izjavi: da
smrt mo`e da odnese samo individualnost. Samo li~nu osobinu. Sve drugo }e da preuzme Jonav. Otkri}e biografima ~ime je smrtan a ~ime besmrtan.
Kaza}e im da sam su{tinom ostao u Nizini i da upravqam disawem
i kora~awem, razmi{qawem i saznawem, nadom i se}awem. Ubedi}e ih da
sam umna`awem semena i potomaka umno`io i sebe. Prvosve{tenik saocema Pater }e da bude zadovoqan. I parantiste }e da odobrovoqi wegovo
uva`avawe zasluga majke. Ne zna kako }e da mu prime mi{qewe da i majka, kao i zemqa, prehrawuje i uve}ava primqeno seme i da u wenom udelu
nije samo deo semena ve} i uslov da op{te postane li~no. Ne mo`e da pretpostavi kako }e da reaguju teosini i saocemi kad ~uju mi{qewe da majka
preina~uje ve~nost u privremenost. Ne naslu}uje ni `estinu reagovawa
majke Sjane i babe Josime. Ne uspeva da unapred sagleda da li }e da ga ospori
Koseplav. Jednakost lica ne podrazumeva istomi{qenost.
Izjavu diktira Osviti. Izvla~i re~i iz bolova kao sunce zrake iz
oblaka. Svestan je da nematerijalno, misli i emocije, predaje materijalnom, re~ima, zapetama, upitnicima, uskli~nicima i ta~kama. Predvi|a
da biografe ne}e zanimati samo wegova ve} i moja smrt. Pita}e ga kamo
odlazi ve~no: u {to se sklawa iskon, kamo nestaju misli, oseti i ose}awa
kad se sasu{e vijuge, ~ula i srce. Interesova}e ih je li u nama `iva samo
energija, tek moj dah, jedino moja osobina. Podseti}e ga na moje [email protected]
i upitati je li prihvata mi{qewe da i du{a umire sa telom. To }e da ga
pitaju i on }e da im ka`e da ne umiru ni du{a ni materija. Smrtna je samo
individualnost. Osmehnu}e se i kazati da mu ne umire lice. Lice ima dvojnike. Red je da i wega neko nad`ivi. Dosad su drugi nestajali a on ostajao. Nad`iveo je vi{e svojih lica: ono u kolevci, pa ono u prvom koraku,
pa ono u obdani{tu, pa ono u {kolskoj klupi, pa ono na fakultetu.
Nad`iveo ih je nekoliko, pravedno je da i wega jedno nad`ivi. Kosila ih
je wegova `eqa da odraste i postane mudriji. Pogleda}e ih ravno u o~i i
346
Amnezija / 23. Odniz
kazati da on takore}i i ne umire. Nestao bi licem i stasom da mu ne li~i
Koseplav. Jezik, obi~aje i rodoqubqe }e da preuzme Jonav. Su{tina ne pripada wemu ve} Bogu. Nije vlastit ni unutra{wom konstrukcijom, ni brojem i funkcijama organa. Mo`da je u semenu koje }e da poseju potomci.
Mo`da je odre|eno da se mimo reda rodi kao {to }e mimo reda i da umre.
Veruje u Obe}awe da }e na kraju da se rodi prvi ali veruje i u iznimke.
Mo`da se Gospod smiluje onima koji su pre vremena prozvani. Bude li morao
da ~eka na red, zamoli}e Koseplava da se odaziva na wegovo ime. Smrt je
odsutnost a on }e licem, stasom, glasom, govorom, osetom i ose}awem da bude
prisutan. Ne mu~i ga neizbe`nost smrti ve} stawe zdravqa. Iznurava ga
bolest - nepodno{qivo kqu~awe krvi a ne strah od memle i mraka.
Biografi }e hteti da im odgonetne neke zagonetke. Pita}e ga da li
}e sa telom u grob da ode i bolest i da li }e i ona, u ~asu sveop{teg svanu}a,
da vaskrsne kad i umrli. Izvu}i }e iz bolova tra~ak vedrine i priznati
da veruje u mo} uma i otkri}e lekova. Ubedi}e ih da je pred Jersenima vreme
zdravqa i besmrtnosti. Osokoli}e ih. Verovatno s wima ima bolesnih. Bi}e
im drago da vi{e veruje u ozdravqewe nego u nestanak: da je, unato~ blizini kraja, vedar i da smrt ne mo`e da naudi nadi. Razveseli}e ih optimizmom. Uvide}e da u svima nisam jednako prisutan: da me je negde vi{e a negde
mawe. Otkri}e da od kvantuma mog prisustva zavisi koliko ko mo`e da voli,
spoznaje, misli i izmi{qa i koliko je otporan na bolest i mo}an da
odlo`i smrt. Shvati}e da ne mogu ni{ta da u~ine da bi u sebi uve}ali moje osobine: da su onakvi kakvim sam ih stvorio i da imaju onoliko koliko
sam im dao. ^u}e se i pitawe uti~e li moje prisustvo na to ko }e u drugom
`ivotu da bude ve~an. Ve} sam podu~io `ivi}e da potaknu princa da im
ka`e da su u Drugom nanizu svi ve~ni i da }e ono {to se danas naziva mojim prisustvom u drugom wihovom `ivotu da bude wihova osobina. Su{tina
tada ne}e pripadati samo meni. Bi}e umno`ena i pravedno razdeqena. Svi
Jerseni }e, u izvesnom smislu, da budu bogovi.
Princ ne}e zatajiti svoj `al zbog rastanka sa suprugom i sinom, ocem
i majkom, dedovima i babama. Ne}e ni da zataji radost {to odlazak nije
rastanak s bratom koji mu, kao jaje jajetu, li~i vaw{tinom i {to }e, po
ulasku u Drugi naniz, da se susretne s Klijamom.
Gane li koga wegovo vedro pona{awe, primeti li neko da je veselost
iznu|ena, ute{i}e ga ote`alim dahom i drhtawem ruku. Razveseli}e i one
koji pri`eqkuju da {to pre ode kako bi mogli da objave razgovor s wim.
Pristao je da biografe primi samo ako se obave`u da }e biografiju da obelodane posle wegove smrti. Prihvatili su sve {to je tra`io.
Ve} zami{qam kako Uma sedi uz ekran i ~ita moj `ivotopis po ko
347
Amnezija / 23. Odniz
zna koji put. Ve} ~ujem wenu poruku princu da je rastanak sa Nizinom sastanak sa Ve~no{}u. Ve} slutim kako se biografi naknadno dose}aju da
princa nisu pitali sve: da je ostalo neodgonetnuto je li smrt rastanak du{e
i tvari. Ve} vidim kako tra`e novi susret i wegovo priznawe da je smrt
razdvajawe a `ivot spajawe neba i zemqe.
Kosevran slu{a svoj daleki glas ne slute}i da vi{e od tri minuta
ne diktira odgovore. Misle}i da je zadremao, Osvita je odlo`ila pero i
na~as iza{la. Ni sam ne zna kako se razbudio. Se}a se samo da je dvorkiwa vrisnula i da ga je wezin krik osvestio.
Toga popodneva nije diktirao.
Sutradan se boqe ose}ao pa su nastavili da pi{u odgovore na pitawa
biografa.
Osvita se ve} pomirila sa smr}u. Ona se pomirila ali princ nije.
Princ je smi{qao kako da pobegne od smrti. Putova}e i putuju}i iza}i
iz bolesti i u}i u telo u kojem je bio zdrav. Umislio je da ga to telo ~eka
na jednom od ostrva. Na mnogim ostrvima je bio i na svakom ostavio sliku
sebe. U jednu sliku }e da u|e. Mora samo da prona|e ostrvo koje mu je
sa~uvalo lice i da se na tom ostrvu zauvek nastani. Svo vreme je mislio o
bekstvu i preko tih misli diktirao Osviti. Video je sebe pred kapijom.
Dotr~ao je do kapije i odustao. Vra}a se u sobu uveren da samo tu mo`e da
pre`ivi. U sobu ga je vratila misao da je smrt isto {to i `ivot po{to se
telo mrvi u ~estice a u svakoj ~estici je, po Osvitinom svedo~ewu, se}awe
na individualnost koju su ~inile. Duh i materija se ne razdvajaju, samo
se usitwuju i iz ve}eg oblika prelaze u mawi. Wihovo usitwavawe usitwuje i svest, pa se usled te rasutosti, umrli ne se}a sebe kao celine. Smrt
nije uni{tewe ve} usitwavawe i pomra~ewe se}awa.
Nada je upornija od kolebawa. Ona je ta koja ne odustaje od bekstva.
Neka se dokopa broda i neka, kao i nekad, mewa zastave i uverewa. Neka se
ne predaje smrti. Nada ga prisiqava da shvati da iz smrti mo`e da prebegne u se}awe ~estica.
Osvita pretpostavqa da me|u biografima ima i teosina. Teosini se
pla{e da }e da pre`ivi. Potreban im je dokaz, a wegova smrt bi to bila,
da je istina {to je prore~eno: da }e Jedan da umre za sve i da }e wegove
predsmrtne muke iskupiti sagre{ewa ostalih. Boje se da }e da se izle~i.
Wihovi dou{nici su mu ~esto u blizini, uvek sa zadatkom da izvide je
li napreduje bolest. Prestravi ih i najmawa ~ilost. Wihova pitawa }e
tra`iti u wemu smrt. Tra`i}e je u o~ima i dahu, u kretwi ruke i razgovetnosti govora. Pripazi}e da ih ne razo~ara. Na wihova pitawa odgovara}e
zadihano. Potkrepi}e im nadu da mesto wih umire i da }e o wima, kad uza|e
348
Amnezija / 23. Odniz
na nebo, da propoveda isto onako lepo kao {to oni pri~aju o mrtvima.
Ostvari}e im `equ i uzveli~ati smrt. Re}i }e da du{u, zato~enu u telo,
samo smrt mo`e da oslobodi. Prizna}e im da se bez smrti mnogo toga ne bi
znalo o `ivotu. Ko bi znao da je sumpor `ut i krhak i da fosfor svetluca hladnim svetlom. Da je besmrtnost na vlasti, tvari nikad ne bi postale
vlastite likom i funkcijom. Smrt je posvedo~ewe da smo `ivotom s neba.
Veli~a}e je sve dok ne primeti da mu zavide.
Saocemi mu `ele brzo ozdravqewe. Boje se da }e wegov prerani odlazak da odgodi moj povratak. Misle da }u da odustanem kad od princa ~ujem
kakve grehe su po~inili: kad mi ka`e da su izmislili osvetu i mu~ewa
i da su, u moje ime, progonili teosine. Strepe od svedoka. Pla{e se
posthumne re~i. Da znaju {to ne znaju, zadr`ali bi ga u `ivotu. Nesre}ni
su {to jo{ nije prona|en lek. ^ekaju da Zemqu ozra~i Perennis. Princ
}e da ih te{i pri~om da se}awe ne putuje s du{om: da se du{a, po izlasku
iz tela, vra}a praiskonu i da se, ma koliko da je bila u telu, ne se}a svoga boravka u Nizini. Usporedi}e du{u s vodom i kazati da u vodi, dok je
izvan doma{aja hladno}e, nema se}awa na led. Bog }e da se seti stvorova
tek pri susretu s wima. Seti}e se duha ali ne i lica. Zemaqsko isku{ewe
ne uzlazi na nebo. Ne ide se gore sa cve}em i sve}om, no`em, konopcem i
otrovom. [ta }e nebu zemaqske nevoqe. I uspomene ostaju u Nizini. Nebo
ni{ta ne zna o qudima. Poznaje du{e a u du{i ~ovek nije zemaqsko ve}
nebesko bi}e. Tako }e da izjavi pred biografima. Odglumi}e da ba{ tako
misli. Pre{ute}e da je od Stegine ~uo da se `ivot Nizine izra~uje ka Orosu
i da mu zrake prima panoskop. Primi zraku pa je pretvori u re~. O}uta}e
da }e da poru~i Filiusu da ne `eli da mu se lice na|e na ikoni i da daleko
pokolewe ne zna da je i izvan pri~e postojao. Zaobi}i }e istinu gde god je
to mogu}e. Izmi{qa}e kao {to i oni izmi{qaju.
Osvita naslu}uje wegove namere. Vidi da odgovori na pitawa ne
isti~u iz wega. Ne prekida ga. Zna da biografe ne}e do~ekati `iv i da }e
pred wih sama da istupi. Ima vremena za doterivawa i prepravke. I ne
pomi{qa da ga uznemirava primedbama. Zapisuje wegove ustreptale re~i
ostavqaju}i sebi obavezu da ih slo`i u smisao. Hvata vazduh koji ispuhuje i daje mu zvuk i zna~ewe re~enice.
U sobu ulazi dvorkiwa da najavi posetu sve{tenika Nikanora.
Kosevran prekida diktirawe. Osvita ga name{ta za susret. Nikanor
je doneo poruku od Ume da ga u Drugom nanizu ~eka wegovo mesto.
„Besmrtnost je potpuna sli~nost sebi“, pi{e mu Uma.
U princu se nasmejala du{a. I usne bi da ih ne gr~i bol.
„Kosevran zna da su u wemu i `ivot i smrt“, uverava Nikanora
349
Amnezija / 23. Odniz
Osvita. „Poznato mu je da je u Nizini trenutak a na nebu ve~nost. Zna da
odlazi u Ve~nost i da }e po povratku i sam biti ve~an.“ Kosevran }uti.
Lak{e mu je da misli nego da govori. Misli da }e da bude ve~an tek kad i
iznutra bude jednak bratu. Besmrtnost nije potpuna sli~nost sebi ve}
potpuno izjedna~ewe sa svima. Ve~nosti nema dok o~evi i majke ne po~nu
da sti~u jednake sebi.
Osvita obe}ava da }e wezin suprug da u~ini sve {to se od wega o~eku
je. Uveri}e ga da je nebo milosrdnije no {to se zna: da }e da usli{i svaku
~ednu molitvu ma i poticala od gre{nika.
Nikanor informi{e princa da je odre|eno da bez ispitivawa u|e u
zvezdane dvore kako bi se {to pre na{ao u Drugom nanizu.
Kosevran priznaje da to nije znao i da ga ta vest ushi}uje. Tako govori Nikanoru ne mi~u}i sa uma pitawe otkud Drugi naniz na nebu kad
su ga na Orosu u~ili da su mu oba `ivota u Nizini.
Nikanoru se svaki ~as mewa boja lica. O~igledno je da se ose}a
nelagodno. ^as su mu obrazi beli a ~as rumeni.
„Izgleda da je svestan da ne sedi bilo s kim“, misli Kosevran. Misli
su mu vedre a pogled mutan. „Svestan je da je pred wim neko ko }e ve} sutra mo}i da stane pred Boga i nabroji grehe sve{tenika.“
Posetilac boja`qivo ustaje. Ne pru`a bolesniku ruku. Ili se boji
da }e, rukuje li se s wim, da mu uve}a bol ili se suste`e zbog preokreta
koji se u wemu zbio i ube|enosti da je pred wim nedodirqivi.
Opet je samo sa Osvitom. Razmi{qa. I Osvita je zami{qena. Niti
ona zna o ~emu on misli niti je wemu poznato koje misli zaokupqaju wu.
Proti~u jedno pored drugog kao dve paralelne reke. Ni Osvita ne}e mo}i
da mu, kad se vrati, bude svedok. Ne ostavqa sebe celog u woj. @iveo je izvan se}awa. Ne}e biti zapam}en. Oti}i }e neshva}en i neupoznat. @ivi u
zaboravu i u zaborav }e da otputuje. Za `ivota je nevidqiv, i u smrti }e
da bude nevidqiv. Ni u onom {to ostavqa u tvarima ne}e biti uspomena
na wega. Tvari }e da se vrate k sebi. Osvitina pri~a o se}awu tvari samo
je lepa uteha. Vera u jednakost s Bogom isto je {to i potraga za poreklom
i identitetom prapo~etka. Ni u se}awu ni u ma{ti ne mo`e da sagleda svoj
identitet. Kad god se zagleda u uspomenu, vidi Osvitu, oca, majku, brata,
dedove i babe, ro|ake, prijateqe i poznanike - nikad sebe. Zna da je lice
Praoca u semenu i da }e to seme da poka`e lice Stvoriteqa: da }e tada sve
da bude obelodaweno. Zaboravqeni }e da budu izbavqeni iz zaborava, a mrtvi
iz smrti i da niko ne}e biti ni mrtav ni nero|en. Sve to zna pa ipak ne
uspeva da zamisli kako }e u toj sveop{toj sre}i da izgleda. Nije zapamtio sebe pro{log, ne nazire ni sebe budu}eg. Ni sebe ni one koji su ga stvara350
Amnezija / 23. Odniz
li. A nije ga samo stvarao Bog ve} i oni koji ga vole i mrze, veli~aju i
omalova`avaju. Mnogo ga je tvoraca stvaralo i ni jedan ne mo`e da mu pomogne. Gleda Osvitu i po izrazu wenog lica mo`e tek da pretpostavi {ta
misli. Verovatno misli ono {to mu je ve} re~eno: da je duh ispod telesnosti i da ga ne doti~e bolest. Ili mo`da misli da do su{tine ne dopire
smrt i da se umreti mo`e samo telom.
Sme{ka se ali ne zapo~iwe razgovor. Ne}e da joj ka`e da je vaskrs
ro|ewe a ne ustajawe iz groba. Ne `eli ni da je podse}a na to da je u wemu
vi{e smrti nego `ivota.
Osvita prva prekida {utwu. Predla`e da nastavi diktirati.
Biografi }e da ga pitaju ho}e li i u drugom `ivotu li~iti bratu. U smrti se ne stari. Osta}e kakav je bio u prvom `ivotu. Koseplav }e da ostari.
Raduje li ga ta ~iwenica: to da po povratku ne}e li~iti bratu. Tra`i}e
da im iskreno ka`e ho}e li ga rastu`iti ili obradovati nesli~nost. Ako
wu, Osvitu, interesuje wegov odgovor, kakvo }e tek zanimawe da poka`u
biografi. Odgovori}e im isto {to i supruzi: da ga ne veseli pretpostavka
da }e da izgubi sli~nost. Dosad su on i brat zajedno gubili. Prestali su
da budu deca i de~aci, sredwo{kolci i studenti. Nije tugovao zbog tih
nestajawa. Nije ih, takore}i, ni bio svestan. Ose}ao je da sazreva iznutra,
no to ose}awe ga nije rastu`ivalo. Nije ga zabriwavalo ni bu|ewe emocija ni zrewe razmi{qawa. Bilo mu je drago {to li~i bratu. Opona{ao
ga je koliko god je mogao: obla~io se kao on, {i{ao se i brijao kao on. ^ak
se i mirisao kao on. Kao da je znao da }e pre wega u grob. Bog mu je svedok
da ga nije podra`avao zato da bi mu zasenio posebnost. Li~ni beleg je na
dnu svakog pojedinca i tim znakom niko nikom ne li~i. U wemu je slika
wega samog i tom slikom ne nali~i nikom: ni Bogu, ni ocu, ni majci, ni
bratu. Tom se slikom odlazi u ve~nost.
Osvita mu ka`e da }e da ga poseti Koseplav. Do}i }e da ga ubedi da
razmene identitete: da on bude Koseplav a Koseplav on. [aqe ga Sadna jer
zna da se vole i da obojica `ele da Jerseni {to pre postanu ve~ni.
Kosevran zna da im je to posledwe vi|ewe. Ose}a kako mu se talas tuge di`e do grla.
Koseplav ulazi i, takore}i s vrata, ka`e da je svratio da jo{ jedanput porazgovaraju o neophodnosti da se sakrije smrt. Narod mora da veruje da je ozdravio. Zna da je smrt neodlo`iva ali i zna da ju je mogu}e
sakriti. Zameni}e identitete i objaviti da je ozdravio. Zataje li smrt,
niko nije umro. Nu`no je dokazati da smrti nema po{to se samo tim dokazom mo`e da obezvredi pri~a teosina da nije samo Bog nastao iz Duha. Va`no
351
Amnezija / 23. Odniz
je na vreme u{utkati Filiusa i wegove sve{tenike. A to je ostvarivo samo
ako se zamene identiteti i javnosti poka`e izle~eno telo. Koseplav }e da
legne u krevet. Ubledi}e lice da se ne posumwa. Kosevrana }e da sakriju.
Dve tri sedmice Koseplav }e da glumi bolesnika a onda }e da ozdravi. Zatim
sledi saop{tewe da je princ ozdravio.
Kosevran prihvata bratov predlog. Ne misli na zatajivawe smrti ve}
na sakrivawe od smrti. Zna da se zadwi put vide. Ne govori to bratu. ]uti
i misli kako su se stalno zadwi put vi|ali. Svaki istek trenutka je zadwe vi|ewe. Ko nekamo po|e, nije onaj koji }e da do|e.
„Je li i danas, kao i pre nekoliko dana, misli{ da se odlagawem odlaska odla`e i vreme povratka?“ interesuje se Koseplav.
„Danas mislimo isto“, ka`e Kosevran i obe}ava da }e, pri susretu s
Bogom, da ulep{a `ivot u Nizini.
Koseplav ga gleda zbuweno.
Kosevran mu pokazuje sto i na stolu hartiju, mastilo i pero.
„Pi{e{ autobiografiju?“ ~udi se Koseplav. „Nismo ovde da se poveravamo hartiji. Vi{e se uzdam u um nego u mastilo. Nije nas stvorio da
se s wim dopisujemo ve} da ga `ive}i ponavqamo. Bogu je dovoqna samo jedna re~. Tek naslut da smo bez Wega siro~ad. Nepotrebne su preduge molitve.
Kad vidi da si lep i kad ~uje da si istog takvog u Nizini ostavio, po`uri}e
da te vrati dole da nastavi{ setvu i namno`i{ ~etu lepotana.“
Kosevran ga upozorava da se prelaskom u Ve~nost poni{tava Trenutak:
da je put ka Bogu isto {to i svijawe latica u semenku. U semenu je izmewena slika pro{losti. Niko ne klije u se ve} u druge. Pred Boga se ne ide
svojim licem. Ta je poseta nemogu}a bez prethodne preinake. Uzlazak na
nebo isto je {to i ulazak u seme. Klica je novo lice semenke. U drugom koraku nema prvog koraka. Dana{wa zora sutra{wi je mrak.
„U drugom nismo onakvi kakvi smo u sebi“, ka`e Koseplav.
„Jedno je zbiqa su{tine a drugo zbiqa primene. Nema sina koji je
pro`iveo `ivot oca. Sin je pena a otac voda. Iskustvo zemqe ostaje na
zemqi. Na nebu se sti~u nove biografije.“
Te{e jedan drugog. Ohrabruju se pri~om o ve~nom kru`ewu:o uzlasku
i silasku, o isparewu i zgru{wavawu, o pari i pahuqici, magli i iwu.
Izvla~e iz bezna|a nadu. Poku{avaju da od mraka otmu dan. Ukazuju na
va`nost moga `rtvovawa. Shvataju moju nestrpqivost ali i ukazuju na opasnost `urbe.
„Ubrzam li nailazak mraka“, ka`e Kosevran, „ubijem li se, pomrsi}u
ra~une materijalistima: ishlapi}u materiju u paru; odgodim li odlazak,
ne ubijem li se, izazva}u protiv sebe idealiste: zazida}u duh. Odmalena
352
Amnezija / 23. Odniz
sam bio na obema stranama: voleo sam da zgr}em sneg i da se divim oblacima.“
„Se}am se da si se rasplakao kad sam utrnuo sve}u ali se se}am i da
si me ukorio kad sam je upalio. Hteo si i da gleda{ plamen i da ima{
sve}u.“
„Oduvek sam bio i materijalista i idealista. Preda mnom je va`na
odluka: da budem plamen ili da budem sve}a. Sakrijemo li smrt, obradova}emo materijaliste potvrdom da je materija neuni{tiva. Obelodanimo
li je, razveseli}emo idealiste. Ima}e dokaz vi{e da je samo duh ve~an.“
„Ne `elim da se me{am ali ti, unato~ tome, moram da ka`em da sam
uvek vi{e voleo sve`i od uvelog cveta. Du{a je nematerijalna a telo materijalna slika tvorstva. Nizini pripada telo, visini du{a. Umre{ li,
izgubi}e{ telo: pre`ivi{ li sa~uva}e{ i telo i du{u. Bog je izgubio telo
i sa~uvao du{u. Za Wega ne va`i zakon smrti. On je besmrtan. Izgubio je
lice a ne `ivot. Kod nas dvojice je obrnuto. Mi smo blizanci. Kad nam uvene
jedno lice, ostane nam drugo. Kad umrem ja, pre`ive}e{ ti; kad umre{ ti,
vrati}u se ja. Imamo besmrtno lice. Da smo i primenom iskona isti, bili
bismo besmrtni i individualno{}u. Ne bismo bili zasebni ali ne bismo
ni nestajali. Jedan bi `iveo za obojicu.“
„Umirao bi broj a ne mi.“
„Ne bi trajno `ivela dvojica niti bi zajedno umirala dvojica.
@eqe su jedno a zbiqa drugo. Kosevran i Koseplav bi hteli da su i iznu
tra isti. Uvereni su da bi ih potpuna izjedna~enost za{titila od smrti.
@ao mi je {to su nejednaki. Nisam stvarao ni jednakost ni nejednakost
ve} neidentifikovanost koja }e samu sebe da identifikuje. Stvorio sam
mu{ki i `enski deo i mogu}nost saobra`ewa. Nisam posebno stvarao ni
Kosevrana ni Koseplava ni odredio ko }e koga da nad`ivi. Nisam odredio
da Koseplav bude sin koji se ne raduje pobedi Sina i koji }e da uvidi da
je „Roditeq `rtvovao sebe da bi iskupio svoju decu.“ Nisam mu ja stavio
na jezik pitawe „kako mo`e da bude `rtva neko ko i na nebu i na zemqi
ima dvojnika. Kako mo`e da bude `rtva Sin kome je data sposobnost da se
probudi u grobu.“
Do Koseplavove svesti ne dopiru glasovi podsvesti. Ne ~uje ni moje
odobravawe ni moje protivqewe. Moli Kosevrana da se ne quti na wega.
Uze}e hartiju i pero i napisati opro{tajno pismo. Pismo }e da umno`i
i raza{aqe sve{tenicima. Od wih dvojice umro je onaj ~ije napi{e ime.
„Dete je dokaz“, upozorava ga Kosevran.“ U krvi deteta je potvrda o~instva. Analizom krvi bi mogli da ustanove da me nema. ^ovek je uvek negde
upisan. Nemogu}e je sakriti odlazak.“
„Sakri}u Jonava od lekara“, ka`e Osvita. Kosevran odbija `enin
353
Amnezija / 23. Odniz
predlog. Ho}e da pred sinom umre. @eli to ma i zna da Jonav ne}e biti svestan da mu otac umire. Koseplav zna da bi Kosevran hteo da proveri jesu
li on i sin jednaki su{tinom. Zna da bi i sam, da je na umoru, po`eleo da
sazna ho}e li sin da ose}a {to je ose}ao i da li }e da se nada ~emu se nadao.
Nepoznanica je bezbroj i wihovo razja{wewe je u Drugom nanizu. Se}a se
da mu je teolog Parla~in rekao da je „bog `rtvovao lice da bi i licem bio
jednak qudima.“ Pamti i da mu je i Kosevran priznao „da je vi{e nejasno}a
u `ivotu nego u smrti“ ali da „zbog odgonetke ne bi hteo u grob.“
Osvita insistira na predlogu da se zamene identiteti. Ne `eli da
preurawena smrt wenog mu`a bude iskori{}ena u teolo{ke svrhe. Kosevran
nije sin Duha ve} svog oca Vrana.
„Kraq }e da izjavi da mu je unuk ozdravio: da ga je ozra~ila zvezda
Perennis i da su weni zraci uni{tili semenku smrti.“
Pater }e li~no da se pobrine da se ne primeti zamena. Koseplav }e
da bude obave{ten o svim Kosevranovim navikama. Sazna}e gde, kada i
kako se upoznao sa Osvitom. Bi}e informisan o putovawima i susretima,
prijateqstvima i neprijateqstvima. Iz svog `ivotopisa }e da preseli u
Kosevranovu biografiju. Desi li se kakav previd, na}i }e izgovor u zaboravu. Kaza}e da su to posledice bolesti.
Kosevran odbija da prisvoji Koseplavovu biografiju. Ne bi hteo da
je odnese u grob.
Pipa levu pa desnu ruku, zatim levi pa desni obraz, ~elo, nos, usne,
bradu, vrat, grudi. Doti~e jednu pa drugu nogu. ^ini sve to s namerom da
prekine razgovor o zameni identiteta. Poku{ava da ih zainteresuje za drugu
pri~u:da mu bolest nije u celom telu. Bolestan je centar. Zbog wegove
bolesti i zdravi delovi moraju pod zemqu. Kritikuje me. Konstatuje da
nisam dobro rasporedio `ivot. Trebalo je da telo konstrui{em tako da zbog
jednog dela ne stradavaju drugi delovi. Trebalo je da svaki organ bude centar identiteta pojedinca. Da je on vajao telo, krv ne bi zavisila od srca
ni mozak od krvi. Svaki organ imao bi sve i svaki bi bio svestan i sebe i
celine. Ko bi umro jednim delom, pre`iveo bi drugim.
Koseplava ne zanima ova pri~a. Izvor joj je u ma{ti a on ne ceni
ma{tu. Ne razaznaje nadu od izmi{qawa. Ne shvata da se bolesnik svim
i sva~im te{i i da ma{tom odmi~e odjek bola od svesti. Ne dopu{ta da se
odgodi dogovor o danu i satu razmene uloga.
Kosevran mu uzima re~i sa usana i sla`e ih u nadu da }u zemqi dati
novo seme i da u tom semenu ne}e biti bolesti i smrti. Vidi da ga brat preko
uva slu{a i da poku{ava da preuzme re~. Iscrpen je ali ne popu{ta.
Otkriva mu svoju tajnu: da }e, odmah po uzlasku, da prona|e semenku ve~nos354
Amnezija / 23. Odniz
ti i da }e je poslati Jonavu. Ako ne ume da stvori novo, ume da poboq{a
stvoreno. Mo`da seme ne}e morati da krade, mo`da uspe da ga izmoli. To
je rekao i za}utao. Nesvestica je potrajala samo nekoliko trenutaka.
Koseplav je otvorio prozor. Osvita je pritr~ala da mu namesti jastuk. [email protected] {to i ti“, ka`e Koseplav ne zato {to tako misli ve} da izvu~e
brata iz zamaglice, „da se izoluju zdravi delovi tela i da se wima nastavi
da `ivi.“
Kosevran {uti. Malaksalost mu ne propu{ta re~i na usne.
Koseplav ~eka da se bolesnik pribere i da ka`e sve {to mu je na jeziku.
Kosevranovo vreme je na izmaku a wegovo u rascvatu. @eli da pomogne. Jedno
je nadati se a drugo pre`iveti. To je istina. Ali on nije ovde zbog istine
nego zbog utehe. Bolesnik se ne te{i istinom ve} nadom. Re}i }e da su i
iznutra jednaki. Isti su osetom i ose}awem. Razlikuju se samo se}awem.
Uz malo truda i tu nejednakost }e da izbri{u. Niko ne}e mo}i da otkrije razmenu. Iza wega }e da ostane radost a ne suza. S vremenom }e i drugi
brat da oboli. I iza wega }e da ostane nasmejan Kamival. Tako }e, malo po
malo, da presu{e suze. Nove generacije ne}e imati od koga da naslede
tugu. Jersena }e da postane zemqa radosti.
„Va`no je da se ne sazna da sam umro“, i{~upa se Kosevran iz {utwe.
„Istog smo dana ro|eni, istog meseca i u istom mestu, s istim licem i stasom.“
„Li~imo jedan drugom kao latice qiqana“, obradova se Koseplav bratovim re~ima.“ Ne postoji svedok koji mo`e da nas razlikuje.“
Tog popodneva je dogovoreno da Koseplav u subotu legne u bolesni~ku
postequ a da Kosevran otputuje u kne`evinu Hrastibor. Tamo }e da umre
u najstro`oj tajnosti. Ne}e mu biti obele`en grob. Koseplav }e neko vreme
da bude bolestan a onda }e da usledi zvani~no saop{tewe da su le}om
uhva}ene zrake zvezde Perennis i utitrane u bolesno prin~evo telo. Tri
puta su hvatane i utitravane.
„Princ je ozdravio“, izve{}e pred svedoke Koseplava.
„Gleda}e{ sve to sa neba“, zadr`ava Osvita suze. „Bi}e{ svedok veseqa na zemqi i odavawa po~asti pobedniku smrti.“
„A posluga? [ta }e posluga da pomisli kad primeti da sam se promenio?“
„Trudi}u se da ne uo~e promenu. [to se vi{e budem previjao od bolova, to }u lak{e da se prikrijem.
U nedequ }e da me posete ro|aci. Ti }e{ ve} biti na putu. Do}i }e s
porodicama.“
„Mora}e{ da odglumi{ bolesnika“, sme{ka se Kosevran. „Deca }e da
355
Amnezija / 23. Odniz
se igraju sa Jonavom a odrasli }e da te te{e. Ve} naslu}ujem {ta }e da tra`e.
Moli}e te da uka`e{ Bogu na wihovu odanost i da Ga nagovori{ da se vrati
i prevede Nizinu u Ve~nost.“
„Re}i }e{ Bogu da se u Nizini o~ekuje da }e pri novom stvarawu, da
se pribere, i da pou~en lo{im iskustvom, izvaja neraspr{ivo telo. Danas
je `ivot mena. @eli li da bude nemewiv, mora}e da ga udahne u svaku tvar.
Svaka tvar ima svoje vreme. Nejednakost trajawa prouzrokuje pucawe veza
me|u biogenima. Kidawe tih veza uzrok je starewu, bolesti i smrti. Tako
se misli u Nizini. Ne protuslovi ovom ube|ewu ve} prenesi Bogu ovostrane
poruke.“
Kosevran }uti. Ne obe}ava ono {to ne `eli da u~ini. A ne `eli da
me uznemirava kojekakvim primedbama. Ukoliko mi ne{to i ka`e, re}i
}e to u svoje ime. Mewa temu razgovora i ka`e da smrt nije odlazak iz
pro{losti i budu}nosti. Pro{lost ne umire. Tu se iskazao sobom. Budu}nost
je nada. Uvek se ne~im pre`ivi.
„Pro{lost nije onakva kakvu smo `eleli“, misli Koseplav. „Nadao
sam se da }u, uza|em li na bre`uqak, mo}i da vidim Po~etak i Kraj. Nisam
o~ekivao da stvor mora da umre da bi upoznao nepoznato i spoznao nesaznato.“
„Gospod je nesre}niji od nas jer je pre nas i dubqe od nas spoznao da
je ulagawe u `ivot istovremeno i ulagawe u smrt“, ka`e Kosevran. „Pre
nas je prestao da se raduje sazrevawu. Izlazio je ~esto pred ogledalo i svaki put padao u {utwu. Tih godina sam bio bezbri`an i zdrav. Divio sam
se lepoti tela. Zasmejavao me Bo`ji strah od prolaznosti. Tako je bilo onda. Danas se ne smejem. Tebe nije zasmejavala pri~a na{e majke o strahovima Boga“.
„U ~oveku je svet koji su o~i videle, u{i ~ule, prsti opipali, jezik
okusio i nos omirisao. ^ovek bez ~ula ne mo`e da stvara. Bog je i bez ~ula
stvarao, ~ovek mo`e da izmisli i novi oblik i novi sadr`aj ali sve linije i sve ta~ke u wegovoj ideji su ili vi|ene ili spoznate. Bog nije imao
uzorke. Bog je tvorac. Ali i on se, kao i na{a majka, na{ao pred ogledalom.
Majka se usporedila sa sinovima a Bog sa stvorovima. Oboje su videli da
im ne li~imo.“
Pitaju Osvitu {ta misli o tome.
Osvita ka`e da su preterali. Ne ka`e to iz uverewa ve} iz `eqe da
ih uvu~e u polemiku. Samo o{tar dijalog mo`e da udaqi svest od bolova.
„Bog je su{tina. Postojan je i nema razloga da strepi od prolaznosti. Majka Sjana nije sa Orosa i wezin strah je opravdan.“
Bra}a ne pori~u Osvitino mi{qewe.Ne `ele prepirku. Kosevrana
356
Amnezija / 23. Odniz
mu~i bolest a Koseplava pitawe ho}e li uspeti da izvr{i zadatak.
Javqaju im da pesnici ~ekaju da budu primqeni. Trebalo je da do|u
u sredu a stigli su danas. Koseplavu je drago {to su uranili. Ne}e morati
da se pred wima prenema`e.
Dolaze da vide Kosevrana.
„Nepotrebno je da zbog tog dolaze“, ka`e Kosevran.“ Mogu da me vide
kad susretnu Koseplava. [to se tela ti~e, ne}e opaziti da me nema. Ne dolaze
da me vide nego da mi ka`u da moj odlazak nije prava smrt. Prave smrti
takore}i i nema. Ne li~e mi licem i stasom ali mi li~e iskonom, konstrukcijom i gra|om tela i rasporedom i funkcijama organa. Ruke i noge
nisu inventar jednog. Nisu to ni o~i i u{i, ni usne i nos. Op{tim crtama se ne razlikujem od wih. Tvorac nije hteo da nas u svemu individualizuje. Tvorac i nije stvarao nas ve} sebe. Mi se ra|amo da bismo mu ponovili
ruke i noge, vrat i ramena, srce i plu}a, `eludac i creva, o~i i usne, jezik
i grkqan.“
„Ko umire: ti ili On?“ pita Koseplav i u tom pitawu i Osvita i Kosevran ~uju prizvuk qutwe. „Ho}e li tvoja smrt da Mu na{kodi - ho}e li da
Mu onemo}aju ruke i pokleknu noge? Da li }e da ogluvi i zanemi?“
„Pesnici dolaze bez namere“, zaustavqa Osvita Koseplavova nabrajawa pitawa. „Odazivaju se srcu a ne umu. Ne nameravaju ni da dele utehe
ni da mole za uslugu. Dolaze tek onako: tek iz potrebe da svoj vidi svoga.
Samo zato }e da nas posete.“
„Uveri}e se da nismo isti: da moj bol nije wihova bolest.“
„Dolaze s ~istom nakanom: da se oproste.“
Koseplav tra`i bratove misli pod svojim ~elom i konstatuje da ne
misle isto: da su Kosevranove misli mra~nije od wegovih.
„I pesnici }e, kao i ostali, da priznaju da sam nepravedno ka`wen
i da imam pravo da se branim“, ruga se Kosevran.
Ne razumem za{to prkosi: da li {to jo{ nikom nisam osu{io suze
ili {to ho}e da mi napakosti.
„Testira Osvitu“, tvrdi Bioqub. „Interesuje ga je li odobrava wegove istupe. @eli da sazna da li i daqe misli da ga Koseplav ne mo`e u
svemu da zameni. Nije qubomoran ali nije ni ravnodu{an. Hteo bi da se
vrati vernoj a ne nevernoj `eni.“
U sobu je, odmah po izlasku pesnika, u{la baba Josima. Do{la je u
nepredvi|eno vreme i po nalogu stare kraqice Sadne. Kraqica je naredila kraqici da odgodi Kosevranov odlazak u Hrastibor. U nedequ dolazi
rodbina i sa rodbinom princeza Oznaka. A Oznaka razlikuje Kosevrana od
Koseplava po jednoj ta~ki na levom uvu koju samo ona mo`e da vidi. Vi{e
357
Amnezija / 23. Odniz
puta je ve} dokazala tu svoju sposobnost. Oznaka nije ni poverqiva ni
{utqiva osoba. O razmeni identiteta blizanaca ve} sutradan bi saznala
cela Nizina. Josima je do{la da spre~i izbijawe skandala.
Tako jo{ jedna nedeqa zati~e Kosevrana u istoj posteqi.
^uje korake i smeh, glasove odraslih i de~iju vrisku i ~eka da se vrata otvore. Interesuje ga jesu li do{li svi. Kroz zastrti prozor vidi kako
ulaze u salon. Nisu poti{teni, ~ak mu se na momente ~ini da im blistaju o~i.
U salonu se nisu dugo zadr`ali. Tek toliko koliko im je bilo potrebno da razmene vesti o svom zdravqu i da se okrepe pi}em.
Iz salona prelaze u salu za ru~avawe. Ro|aci kao ro|aci, zaseli za
trpezu i tek usput, takore}i preko zalogaja, od{krinu vrata da bolesnika upitaju za zdravqe. U drugoj i mawoj prostoriji su deca. Nadzire ih
stroga dvorkiwa Nama. Ne dopu{ta da se za jelom pri~a. Odrasle niko ne
nadzire pa su razvezali jezike. Znaju da ih kroz prozor gleda i da im ~uje
svaku re~. Verovatno zato i govore glasno. @ele da ~uje da se od wega
o~ekuje da ozdravi.
Osvita {uti. Verovatno ne zna {ta da im odgovori.
Svaki ~as ustaju i ispijaju prepune ~a{e. @ele da zna da su voqni
da mu pribave zdrave delove tela. Na Orosu medicina ~ini ~uda. Potrebno
je da istera iz sebe bolest a istera}e je ako bolesne organe zameni zdravim.
Prihvata wihov predlog. Pre{u}uje da ono {to ga boli ne mo`e da
bude zameweno. Ne}e da im se petqa u posao. Dok mu oni kupe srce i
bubrege, on }e ve} da bude u neobele`enom grobu. Glumi odu{evqenost i tom
prividnom razdragano{}u sakriva gr~ na licu.
Ovaj put ne ustaju i ne uzimaju ~a{e. Ili ih je zbunio wegov pristanak ili im je na um palo pitawe koliko }e da ih ko{ta ro|a~ka qubav.
Ti{inu prekida {kripa vrata. Po glasu prepoznaje da je u{la
princeza Oznaka .
Osvita je obave{tava o svemu: da je no}as dobro spavao i da se re|e `ali
na bolove. Osvita izmi{qa. Zna da je bolesniku dra`e ~uti la` nego
istinu. Zna i to da bolesnik prvo mora prizdraviti pa tek zatim ozdraviti. Uskoro }e Koseplav u postequ i ro|acima }e vest o ozdravqewu
uverqivo da zvu~i samo ako mu na licu vide prizdravqewe. Celo jutro mu
je rumenila lice i sakrivala `utilo sa vrata i ruku.
Ro|aci se bude iz {utwe i podi`u ~a{e. Vesele se vesti da mu se
poboq{alo zdravqe.
„Ne}e morati da kupuju skupe organe“, misli Kosevran i od prozora
358
Amnezija / 23. Odniz
okre}e glavu. Ne mo`e da gleda wihovo veseqe.
U istom momentu gosti napu{taju salu za jelo i nesigurnim ali
upornim koracima ulaze u sobu.
Princ im se sme{i i sme{kom sakriva bol.
Oznaka mu prva prilazi.
„Ovde smo i zbog jedne sitnice. @eleli bismo da nas jednog po jednog
osmotrite kako biste mogli da nas zapamtite i da sa se}awem na nas u|ete
u Ve~nost. Hteli bismo da nam, po povratku, budete svedok. Blizu je dan
Wegovog i na{eg susreta.“
Iza Oznake pristupa mu ro|ak Dansun da mu ka`e da odustaju od
kupovawa zdravih delova tela nakon spoznaje da je korisnije da umre nego
da pre`ivi. Va`nije je imati svedoka u Ve~nosti nego u Trenutku. U
Nizini i sami mogu da svedo~e. Ka Bogu ne mogu svi. Samo izabrane pre vremena prozivaju.
[email protected] da Vas odobrovoqe“, ka`e Biozna.
„Razumem wihove `eqe ali ne verujem da }e da se pokaju. U wima je
la` mo}nija od istine. Ne slute da ih Uma nadzire i da svemo}ni iskoni
senzor razlikuje neiskrenost od iskrenosti, crvenilo stida od rumenila radosti, senu zabrinutosti od sene lukavstva. Nebeski sudija nije
naivan koliko zemaqski. Ne sudi samo optu`enom nego i tu`iocu.
Izgleda da je, povu~en u dubine misli, sklopio o~ne kapke i da je to
kratko odsustvo iz jave poistove}eno sa smr}u. Koji drugi razlog bi naterao Osvitu u pla~ a lica ro|aka u bledilo. Kad je otvorio o~i, svi su se
u strahu odmakli od posteqe. Shvativ{i {ta se doga|a, ponovo spu{ta kapke na o~i. Ovaj put to ~ini namerno. @eli da sazna kako }e ro|aci da se
pona{aju kad otkriju da je izdahnuo.
Igra bi jo{ koji trenutak potrajala da u sobu nije utr~ala lekarka.
Pregled je ustanovio da je preumoran i da posetioci moraju da se udaqe.
Ostaje sam sa Osvitom. Ne uspeva da je uveri da je glumio. Misli da
je te{i. Ne veruje da je hteo da izvidi koliki je uticaj smrti na `ive.
Predose}a skori rastanak ali tu svoju slutwu ne}e da mu otkrije.
Kosevran {uti. Ne}e da je podse}a na to da su je, dok je bio zdrav, razdra`ivale posete. Ne `eli da je i ovaj put izgrdi.
Sutra }e da ga posete biografi. Ne}e ih pu{tati u sobu. Sama }e da
ih primi u salonu. Mo}i }e da ih gleda kroz prozor. Oni wega ne}e videti. Dobi}e wegove odgovore.
„Zabrani im da {tampaju moju sliku“, moli je princ. „Reci im da
dvojnik nema svoje lice i da mu se, s obzirom na to, oduzima pravo da se
pokazuje ne~im {to ne pripada samo wemu: da je obavezan da {titi onoga
359
Amnezija / 23. Odniz
kome li~i isto onoliko i onako koliko i kako {titi sebe. Dok nisam
oboleo, nisam znao da postojim. Bolest i malo li~nog isku{ewa - to je sve
po ~emu se razlikujem od Koseplava.“
Osvita doteruje izdiktirani tekst. Gdegde skra}uje a gdegde dopisuje.
Princ je ne ometa u radu. Svestan je da u wenoj predoxbi nije kakav
je u sebi i da ne}e pre`iveti onim {to jest nego onim {to misle da jest.
Pu{ta je da sama dotera i prepi{e Izjavu. I woj je, kao i wemu, znano da
ro|ewe nije {to i nastanak individualnosti. Zna da se niko nije rodio
odjedanput. Prvo ro|ewe nije potpuno ro|ewe. Nedostaje svesnost sebe i
sredine u koju je ponikao. Kolevka ne raspoznaje ni oca ni majku niti ikog
ko joj je u blizini. Ne zna ni da postoji zemqa ni da postoji nebo, cve}e
i trava, zvezde i oblaci. Drugo ro|ewe je ro|ewe svesti. Zatim slede ostala ro|ewa: ro|ewe emocija, pa ro|ewe mi{qewa, ma{te, nade i na kraju spoznaje i se}awa. Ali ni tad individua nije sasvim ro|ena. Da bi se
neko dokraja rodio, trebalo bi mu nekoliko `ivota i nekoliko mirijada,
mo`da i cela ve~nost.
Neko se rodi vi{e a neko mawe. Jedni se ne rode ma{tom a jedni pam}ewem.
Ni Bog se nije sasvim rodio i zato se i saobrazio sa sinom a posle i
sa unukom, praunukom, ~ukunukom i ostalima. Znao je da se mo`e potpuno
roditi samo ako nastavi da se ra|a.
I princu }e da se dogodi isto. I wemu je odre|eno da u|e u seme drugih i da sti~e lica drugih. A kad se nara|a kao drugi, nastavi}e da se ra|a
vlastito{}u. Ne zna koliko }e mu za potpuno ro|ewe trebati mirijada ali
zna da je do kona~nosti dug i uzbrdit put. Svestan je da nije od danas. Zna
i da nije od ju~e. Jasno mu je da je i pre ro|ewa postojao. Telo mu je od tvari
a tvari su odvajkada. Du{a je jo{ starija. Izvor je stariji od toka. Sve je
nasledio, sve sem iskustva. A i iskustvo nije uvek samo wegovo. Wegova
biografija je, na izvestan na~in, `ivotopis sviju, budu}i su svi izdanci prve semenke. Priprema se za susret sa mnom nakon spoznaje da sam isto {to i pahuqica sa velike vode i da je `ivot moje kruto a smrt moje
plinovito stawe: da sam u drugima kapqa i pahuqa a u sebi da{ak. Ne govori to Osviti {to iz straha da }e da je uznemiri i raspla~e, {to iz `eqe
da preda me istupi ne~im ~ime se nije prikazao Jersenima. Ho}e da mi do|e
s tajnom. Uveren je da je u zatajivawu jedina samosvojnost subjekta i da sam
zato zazidao prozore okrenute ka pro{losti i budu}nosti.
Osvita je jednim okom na tekstu a drugim na mu`u. Kosevran je gleda kroz sme{ak zadovoqan {to uspeva da zataji bol. U tajni je samobitnost
360
Amnezija / 23. Odniz
i ta vrata ne}e otvarati. Otkrije li tajne, po ~emu }e, kad se vrati, da se
razlikuje od brata. Ko }e da mu poveruje da je koji jest. Kako da uveri Osvitu
da je wezin mu`. Ali ako ne ka`e {ta misli i ose}a, po ~emu }e da ga razlikuje. Dvoumi se. Osvita ustaje da mu pokrije ramena. Ne pita ga o ~emu
razmi{qa. Sme{ka se. Ne sluti da trpi bolove. Nedostupna joj je wegova
tajna. @alosti ga to {to malo zna o wemu pa odlu~uje da joj se indirektno poveri: da ka`e da je zemqa pokrila mnoge neiskazane ideje. O~ekuje
da mu ona ka`e da je i `ivot grobnica ideja. O~ekuje i da zapla~e.
Pri`eqkuje ko zna koji dokaz qubavi i odanosti. Nije reagovala.
Prihvatila je wegovu misao o neiskazivosti kao neminovnost i osvedo~ewe
da se i ideje ra|aju i da i one, kao i sve {to se ra|a, mora da umre.
Koseplav je pristao da odglumi bolesnika ali ve} sedam dana okleva da se sasvim izjedna~i s bratom. Kosevran se pla{i vatre, potresa i muwe
- Koseplav se takore}i ni~ega ne boji. Ne strahuje od po`ara ma i zna da
je vatra mo}na i da je ima i na nebu i na zemqi. Ima je u kamenu, metalu,
{umi, travi. Neiskorewiva je po{to se u istom omeru ne pali i ne gasi.
Koseplav se ne pla{i vatre unato~ ~iwenici da ju je nemogu}e sasvim utrnuti. Mogu da se uni{te biqke i svi drugi pospe{iva~i po`ara ali se
ne mogu zaustaviti sudarawa atoma, bleskovi muwa i izbijawa lave. Sunce
je daleko, ve}e zvezde jo{ udaqenije, a sve su to izvori vatre.
Ni Kosevran se ne bi pla{io da veruje da se kvalitet vatre ne uve}ava:
da je svaka su{tina, pa i su{tina vatre, nerazmno`iva. Umno`avaju se oblici a ne su{tina. Vatra nema li~ni oblik: wezino obli~je je jednako obliku predmeta koji sagoreva. Kosevran ne bi strepeo da veruje da se su{tina
ne mno`i i ne mewa. Zemqa se ne umna`a ni su{tinom ni oblikom :{to
dobije od smrti, mora da da `ivotu. Ne umna`aju se emocije. Ne umna`a
se razbor niti i{ta u ~emu je osobina bo`anstva - mno`i se samo u~inak
~oveka: mno`e se iskustva, izumi, mi{qewa, se}awa i zaboravi, susreti
i vi|ewa. Zaborava nema u stalnosti - zaborav je u umna`awu. Tvar je osobinom nemenqiva i ve~na. Mewiva je samo funkcijom. Voda je {to jest
ma u kojem obliku bila. Vlastita je osobinom a nevlastita ulogom. Tvar
je nemewiva kakvo}om a menqiva funkcijom.
Koseplav }e da se promeni funkcijom. Preuze}e Kosevranov strah.
Boja}e se zaborava a ne smrti. Vi{e }e da se pla{i vatre nego vode. Voda
ne skriva ni sebe ni objekt. U woj je i telo i dah, i `e| i uzdah. Pla{i}e
se vatre ma i zna da je vek vatre kra}i od qudskoga i da Jersena ne}e, kao
{to Kosevran pri~a, skon~ati u vatri po{to se ne razmna`a iz svog izvora. Do|e li ikad do Velikog po`ara, do}i }e i potpuno uni{tewe vatre.
361
Amnezija / 23. Odniz
^im izgori {uma, nestalo je vatre ali nije nestalo semena ni `iqa. Seme
}e da nad`ivi vatru. Vatra ne mo`e da bude sveop{ti pomor. Bez razloga
}e morati da se pla{i vatre. Bez razloga se vatre boji i Kosevran. Nepotreban je strah od Velikog po`ara. Danas je Sunce sna`nije no {to }e da
bude sutra. U dalekoj budu}nosti }e sasvim da oslabi. I Sunce stari. Od
wega ne mo`e da preti opasnost. Slaba sve}a, dodu{e, mo`e da izazove po`ar,
vatra je vatra ma i varnica bila, ali Sunce samo i bez podr{ke predmeta
na zemqi ne mo`e da spr`i `ivot po{to i ono pomalo izdi{e, po{to je
i pred wim tiwak i posledwa zora. Opasnost bi mogla da zapreti sa zemqe
ali i to samo pod uslovom da toplina, u koju se sunce trnulo, postane
svitawe i dan. I da se tako {to dogodi, ni toplina, kao ni sunce, ne bi
odjednom buknula pa je Op{ti po`ar, izazvan uskrsnu}em sunca na zemqi,
nemogu}. Sve to Koseplav zna. Ali uloga je uloga. Kasno je da savetima mewa
brata. Kasno je da ga ube|uje da ne bi trebalo da se pla{i vatre. Opasnost
mo`e da izazove voda. Sa hla|ewem se pove}ava koli~ina vode i ona bi, po
nastupu sveop{teg mraka, mogla da nabuja i ugu{i `ivot na zemqi. Op{ti
potop je, mo`da, neizbe`an ali }e i wega neko da pre`ivi. Sa nestankom
Sunca nestalo bi pare, naobla~ewa, ki{a, snegova, nestalo bi vetra, groma i muwe, nestalo bi vazduha a sa wim i daha. Bez sunca se zasad ne mo`e
opstati. Koseplav se uzda u pomo} zvezde Perennis i tu su on i brat istomi{qenici.
Kosevran se boji Posledweg su|ewa. Zaboravqa da sud u op{toj ravnopravnosti gre{nih i pravednih ne}e imati ra{ta da postoji. [ta }e sud
zadwem cvetu, onom koji se ne}e sviti u semenku; {ta }e sud posledwem
mu{karcu i posledwoj `eni kad }e i jedno i drugo biti bez semena; {ta
}e sud posledwem jutru i posledwem sumraku. Smaknuti nikad ne}e tra`iti
pomilovawe ni po`eleti da se vrate u smaknu}e. Smak sveta je presuda i
posle te presude je suvi{an svaki stra{ni sud. Taj Kosevranov stra{ni
sud li~i Koseplavu kongresu xelata koji su se, posle pogubqewa posledweg osu|enika, sastali da planiraju koliko osu|enici smeju da se
razmno`avaju. Stra{ni sud je nerealnost - realnost je smak sveta. Semenka
je samo do odre|enog roka rasplodna - posle tog roka }e da nastupi smak
po{to otad seme ne}e klijati, ni voda isparavati, ni dani osvitati. Smak
sveta je mogu}. Stra{ni sud se sastao pre Nastanka, onda kad je vaqano seme
i kad je nazna~en kraj wegove reprodukcije. Tad je zasedao Stra{ni sud i
otad je svaki smrtnik, pa i Kosevran, osu|en. Nepotrebno je da se pla{i
smrti. Svenu}e je prelazak u mladost. Cvet uvene kad postane seme. Iz istih razloga i semenka vene. Nema nestanka: koli~ina semena se stalno
uve}ava. Ne predstoji uni{tewe, kraj sveta, ve} pove}avawe broja subjeka362
Amnezija / 23. Odniz
ta. Pojedinac, dodu{e, zasad nije ve~an jer je deli} op{te semenke i jer
se svojom te`wom da bude obele`en odvaja od celine. Moglo bi se re}i da
~ovek nije smrtan onde gde nije li~an. Dok seme `ivi, nema nestajawa. Vreme
je da se pojedina~nost prestane izjedna~avati sa `ivotom. @ivot ima
svoje vreme i to vreme nadma{uje vreme pojedinca. Smrt svesti nije i iskorewe `ivota. @ivot ostaje u semenu.
Ako dani osvi}u iz dana, ako reka te~e iz izvora, ako `ivot ne nastaje iz smrti, otkud nada i stalna potreba da se odr`i i produ`i iskustvo; zbog ~ega je Kosevran po`eleo da mu Jonav, kad odraste, ponovi kretwe,
one za doru~kom, ru~kom i ve~erom, one u kabinetu i krevetu. Otkud mu `eqa
da mu se zapamti glas, jezik, vera, za{to ho}e da ga zapamte ako zna da je
`ivot potekao od Istog i ako je spoznao da je sada{wica jednaka pro{losti
i budu}nosti; otkud uzdanica, ~e`wa, htewe, vizija: {ta }e mu sve to ako
je, kao {to ka`e, Po~etak jednak Svr{etku. [ta ga nagoni da skladi{ti
iskustvo?
Da Koseplav zna da su Kosevranove `eqe i ideje moje, prigrlio bi
ih i bez sustezawa saop{tio onima koji }e, ne znaju}i ko je u bolesni~koj
posteqi, do}i da vide bolesnika i da pred wim izraze pokajawe i
privr`enost bogu. Ne bi odbio ni strah od Velikog po`ara jer su i strah
i hrabrost iz mog semena. Dok se Kosevran nije razboleo, bio sam mnogo
prisutniji u wemu nego u Koseplavu. Danas me u wemu gotovo i nema.
Nisam pre{ao u Koseplava nego u Kosevranovo seme a odatle u Jonava. Sad
sam u Jonavu ali i u wemu vi{e potencijom nego o~igledno{}u. Bi}u
vidqiv istom kad Jonav emotivno i misaono sazre. Dotle sam zatajen. U
Kosevranu sam odjekom. Sunce sja i kad napusti zemaqsku polutku. Isto
biva i kad duh iza|e iz tela. I zraci duha, kao i zraci dana, ostanu neko
vreme i po odvajawu od izvora.
„Nesre}an je ko nije shvatio da je odlazak u smrt isto {to i prelazak
sunca na drugu stranu zemaqske kugle“, ka`e `ivi} Biozna.
„Razlika je ipak u tome {to no} pomra~uje zemqu a smrt svest“,
podse}a Biokaz Bioznu. „Nu`an je napor uma da svest o samobitnosti
utisne u su{tinu. Kad to postigne, smrt }e i u shvatawu subjekta da bude
{to i starewe. Nu`no je otkriti na~in pretisnu}a li~nog u su{tinu. Smrt
ne uni{tava ni materiju ni iskon. Smrt je zastor na prozoru. Preina~uje
lice - to ~ini i starost; izble|uje utiske i uspomene - to ~ini i vreme.
Lice bi i bez smrti bilo promeweno. I bez smrti bi se sru{ilo u prah.
Lice i nije toliko va`no: va`nija je uspomena na wegovo postojawe. Smrt
trne se}awe. Ko uspe da iz smrti pre|e u se}awe na se, vaskrsnuo je. Va`no
je da zna ko je, ~iji je i odakle je. Mawe je va`no {ta je mislio i ~inio,
363
Amnezija / 23. Odniz
ose}ao i izmi{qao. Ve~an je ko se i u prahu se}a sebe.“
„^ovek je `iv dok sam u wemu“, ka`em `ivi}ima ne bi li to {to
ka`em dojavili Koseplavu. „U Kosevranu smo ostatkom dana koji se
odblesnuo od sunca i kojem je preostalo onoliko postojawa koliko mu je
potrebno da pre|e put do svoje no}i. Sunce je u{lo u novi dan, i mi sa
suncem, a odblesak, {to }e re}i Kosevran, mora u no}. Mi ne idemo u no}.
Ve~nost iz dana prelazi u dan, u no} idu smrtnici. Na{e postojawe u
Kosevranu je pri kraju. I odblesku sunca je na domaku no}. Samo odbleskom
smo ostali u Kosevranu i u tom odblesku je i ovaj na{ razgovor. U Kosevranu
smo pro{lost a u wegovom sinu mawim delom u sada{wosti a ve}im u
budu}nosti.
@ivot nisam postavio na temeqe smrti ve} na pomi~an teren,
neprestani tok, na to~kove mene i smene. Vreme ne odgoni bi}a u smrt: wegovo delovawe se o~ituje preme{tawem ka savr{enijem obliku. Da vreme
odgoni `ivot u smrt, iz jajeta ne bi izlepr{ao pti}, ni iz `ira klica,
ni iz sperme zametak, niti bi po raspadu tela opstale tvari. Smrt je zaborav a ne uni{tewe. Ali nije samo smrt zaborav - amnezija je i `ivot: potiskivawe izvora ka slivu i u{}u.”
„A smrt? [ta je smrt?“ pita me Biolik.
„Smrt je izdu{ak daha, izdvajawe dima i pepela.“
„Ima li je u osvitu i zalasku dana, u nastanku leda i pahuqice, u
ro|ewu? Je li smrt i postanak a ne samo nestanak?“
„Jedinka je zbirka subjekata: jednim nestaje a drugim nastaje, jednim
se raduje a drugim tuguje, jednim ma{ta a drugim se se}a. U tom mno{tvu
uvek neko pre`ivi. Umre detiwstvo a de~ak pre`ivi, svene de~a{tvo a mladi} pre`ivi. Jednom se pre`ivi uspomenom, jednom semenom i izdankom,
idejom i u~inkom. Ni jedna smrt nije kona~na. @ivot ima dva toka: gorwim hlapi a dowim ostaje.“
„Delo Tvorca ne poznaje smrt po{to ruke ni~u na svakom telu, po{to
oset struji kroz svaku }eliju. Ne umire su{tina nego osobina, ne trunu
emocije nego srce, ne umiru re~i nego grlo, ne umire okus nego jezik, ne
nestaje sluh nego uvo. Umire oblik a ne materija“, te{io je Koseplav brata citatima iz Materijanovih „Govora“. „Ne postoji mrtva materija.
Postoje samo `ive tvari. Ne mo`e mrtvo `elezo da r|a niti da se mrtvi
kamen runi u iskre. Nema promene tamo gde nema `ivota. Raspadawe je isto toliko `ivo koliko i nastajawe. Otkud u snegu i ledu `ivost vode ako
su pahuqice i ledenice mrtve; otkud u metalu rastopina ako je {ipka mrtva. @ivot je i u `ivom i u mrtvom licu, i u santi leda i u brzaku reke.
Smrt ne postoji. Ona je pritajeni `ivot.“ Koseplav me ne izjedna~uje ni
364
Amnezija / 23. Odniz
sa sobom ni sa Kosevranom. Ja sam za wega bog i on o meni govori kao o besmrtniku. Ne prihvata Osvitina uveravawa da nisam samo u jednom obliku:
da sam i ja, kao i svaki dugove~ni ~ovek, i dete i de~ak i mladi}, i sredove~wak i starac, bez emocija i sa emocijama, bez uma i sa umom. [ta da
se ka`e o semenu doli da je ~as klica a ~as koren, stablo i kro{wa, ~as
pupoqak a ~as list i cvet; {ta da se ka`e o vodi koja je i para i kap i
pahuqica. Niko nije stalan oblikom pa ni ja. @ivot je nestalnost. Da je
nemewiv, ne bi se ni starelo ni umiralo.
„Nada nas vodi u promenu, u ru{ewe i gradwu, obnovu i nadgradwu“,
govori Koseplav Osviti paze}i da ga ne ~uje Kosevran. [email protected] nije
mirovawe i ostajawe: `ivot je nezaustavqivo odla`ewe u budu}nost.“
Osvita {uti. Misli {to i Koseplav ali ne mo`e i ne}e vi{e da misli druga~ije od Kosevrana.
„Zna da se Koseplav nerado odri~e svog uverewa“, ka`e Biokaz.
„Kosevran je tra`io da se otvore kapije i da se ~ovek pusti iz ogra|enosti. Protivio se svakoj izolovanosti i zahtevao da se brane odignu i da se
sva vrata i svi prozori otvore. Koseplav je, naprotiv, ube|en da je su{tina
i snaga `ivota unutra, u ogradi, u li~nom. Borio se za svoj stav dok mu je
brat bio zdrav. Danas su se uloge izmenile. Danas i mi{qewem postaje
Kosevran. Odri~e se li~nog ube|ewa i tra`i da se iz ogra|enosti iza|e
bez ru{ewa.“
„U semenu je i gre{ka i korekcija. Moramo biti strpqivi i ~ekati
semenku ve~nosti. U toj semenci je Bog.“
Koseplav ne ide daqe. Ne mo`e da prizna i usvoji Kosevranovu misao
da je smrt u sr`i mog stvarawa i da se ~ovek i po tome razlikuje od mene
po{to mo`e da stvara i bez ru{ewa: mo`e da svira ne lome}i tipke i `ice,
mo`e da slika po `ivom jajetu i `iru, po drvetu i listu.
„Bog ne ume da stvara bez ru{ewa“, smeje se Biokaz dok mi ~ita
Kosevranov tekst koji Koseplav ne mo`e da usvoji. „Qudska glava ume da
izmi{qa ne poni{tavaju}i uspomene.“
„Koseplav misli da i ma{ta ~ini {to i seme: da sabire pojmove u nove
smislove, okupqa re~i kao izdanak tvari“, ka`e Biozna. „Ne `eli da
pre{uti da je ma{ta, samim tim {to odstupa od konkretnog, zaborav tradicije. Uzima za primer skulptore po{to wihovo dleto lomi stenu i drvo
da bi ih poravnalo sa vizijom. Misli da i vajari preoblikuju materiju.“
„Zna da je Kosevran `eleo da stvara, da se la}ao ki~ice i pera“, ka`e
Biozna, „ali ne zna da je, vide}i da dleto ru{i, odustao od namere da bude
skulptor. Ne zna da je razbio vrata u koja je bio urezan Timurov lik da bi
u{ao u Lavirint.“
365
Amnezija / 23. Odniz
„Ali zna da je, prepisuju}i moje ¥@itije’, izostavio poprili~an deo
teksta i na izostavqena mesta dopisao biografiju deda Jakima i oca
Vrana“, ka`em `ivi}ima ne `ele}i da se to ra{~uje po Geofreni. „[to{ta
mu je poznato ali je, unato~ tome, pristao da zameni brata i da misli {to
i Kosevran. Usvojio je ~ak i mi{qewe da je vlastitost uzurpacija op{teg:
da subjekt ne stvara `ivot nego da pro`ivqava ve} stvoreno.“
Ne smem da pred `ivi}ima grdim Koseplava. Mogli bi da me podsete
na moje saobra`ewe sa Klijamom i da mi ka`u da sam i sam napustio
li~no uverewe i po~eo da mislim {to i moje varijante. Pre{u}ujem i ono
{to znaju i ono {to ne znaju. A ne znaju da sam i sam spoznao da osobnost
nije iz moje radionice. Sopstvenost je nastala posle Stvarawa. Stvorio
ju je susret mu{karca i `ene. Ne znaju da i sam mislim da ne postoji op{te
i bezli~no - da je ceo `ivot svrstan u li~no: svetlost u zvezde, mesec, vosak,
kamen, metal, sasu{enu travu, drvo; boja u cvet, o~i, kosu. Sve je prikupqeno
i sve raspore|eno u odeqke vlastitosti. Nema op{teg ~ak ni u besvesnom
jer su i tamo instinkt i nagon pojedina~ni. Nije u zrnu bezli~nost ve}
klas. Vlastitost je i u jajetu i u polenu. Uop{tenost je privid i nemo}
svedoka da uo~i li~no. Osoban je svaki deo tela, palac i ka`iprst, {aka,
lakat, nos, u{i, usta; osoban je svaki deo emocije, qubav, mr`wa, zavist.
qubomora. Sve je vlastito ali i sve povezano. Prva sveza traje od prapo~etka. Wene niti nas ve`u po sli~nosti, po iskonu i po ~iwenici da je sav
`ivot i svi wegovi subjekti, ma bili svesni ili nesvesni sebe, iz istog
ishodi{ta. Osobnost je ovde sravwena s Celinom: ~inom ro|ewa, zrewa i
smrti. Druga nit se odmotava s klupka vlastitosti. Ta nit povezuje posebno sa posebnim i razli~ito sa razli~itim. Tre}u svezu izatkala je ma{ta.
Tom niti smo povezani sa predawem i nadom, obe}awem i izlazom, spa
sewem i verom. Ta nit nas i povezuje i udaquje od sada{wosti i pro{losti:
ona osmi{qava i obesmi{qava saznawe o nama i na{em iskustvu.
„Prvi saodnos stvorio je Bog“, misli Koseplav. Kosevran to nije priznavao tvrde}i da su svi saodnosi rezultat setve.
„Bog je izlio seme, izvor postojawa, posebnost su umno`ili i
usavr{ili nagon, razum, ma{ta i uspomena, svesno i nesvesno, emocije i
~ula“, ube|ivao je Kosevran Osvitu. „Bog je tvorac uzroka saodnosa. Bog nije razmestio ni drve}e ni travke niti izumeo gnezda i kolevke: On je samo
umesio u seme potrebu da se mu{ka i `enska stvarnost pro`mu ili iskqu~e.
Raspored su u~inili potowi.“
@ivi}i su primetili da su se u Koseplavu pome{ala mi{qewa i da
vi{e ne misli ni svojom ni bratovom glavom. Ne se}aju se da je neko od wih
366
Amnezija / 23. Odniz
dvojice govorio da subjekt poni{tava svaku sli~nost sa objektom i da nema sajediwewa li~nog i op{teg. Ne pamte da su ikad govorili da je
nemogu}e iza}i iz sebe i da su jedan u drugom samo do`ivqajem i se}awem.
Ne se}aju se ni da je Kosevran poku{avao da od brata-blizanca sakrije svoju unutra{wu vlastitost.
„Sve te naknadne pri~e su Koseplavov poku{aj da izbegne unutra{we
saobra`ewe sa blizancem“, misli Biont i od tog svog ube|ewa ne odustaje ni kad mu Biovita ka`e da je u svakoj mojoj varijanti vi{e mi{qewa
i da je lepota `ivqewa ba{ u tome da individua mo`e da se prilagodi.
Koseplavu su svi pomagali. Posebno ded Jakim i baba Josima. Odre|en
je za prestolonaslednika pa je morao da ovlada ve{tinom kraqevawa i nau~i
da vlast pripada kraqu a kraq narodu. Kosevranu je re|e pru`ana ruka.
Unato~ tome Koseplav se pita otkud razlike kad su `iveli isto: kad su
im ista jutra svitala i kad ih je isti izvor pojio, kad su uzimali sa iste
trpeze i kad su naizmeni~no obla~ili istu ode}u i obuvali istu obu}u.
Otkud nesli~nosti kad su iste qude susretali i iste devoj~ice voleli. Ko
ih porazlikova iznutra kad su im tela od iste gra|e i na isti na~in
slo`ena - kad obojica misle i ose}aju, pamte i zaboravqaju, sede i hodaju.
Sadna ne razume wegovu dilemu. Ne interesuju je wegova pitawa.
Zahteva da izvr{i obe}awe i da se u svemu izjedna~i s bratom. Potrebno
je da na|e zajedni~ki subjekt. Ne mo`e biti Kosevran i nekati da ~ovek
nije satvorac `ivota u Nizini. Mo`e da se ne sla`e s bratovim mi{qewem
ali ne mo`e da svoje neslagawe obelodani. Ne sme ni da se pita ~ijom voqom je odrastao. Najpre mora da na|e svoj subjekt i da mu prozre namere i
da ga, na svaki na~in, omete da u~ini {to je zamislio. Potrebno je da se
li{i vlastitosti po{to samo op{tim mo`e da i iznutra bude jednak
Kosevranu. Biti neko drugi mo`e samo ako obezli~i sebe i postane onaj s
kojim `eli da se izjedna~i. Koseplav prihvata savete i prestaje da misli {to je mislio. Prestaje i da ose}a {to je ose}ao. Zanemaruje i li~ne
uspomene. Toliko se izjedna~uje s bratom da ~ak ni Osvita ne prime}uje
odmah da u posteqi ne le`i Kosevran .
Koseplav je u bolesni~koj posteqi. Izvan sobe je wegov biv{i `ivot. Zna da je taj `ivot wegov samo u `eqi i se}awu. Ne sme da napusti
sobu. Palata ima vi{e vrata ali ni jedna ne vode u wegovu stvarnost. Ded
Jakim misli da je nu`no da se promeni i da, prilago|en novom ose}awu i
novom shvatawu, u|e u Kosevranovu stvarnost.
Prestolonaslednik ne odbija `rtvovawe. Ne ~ini to zbog krune nego
367
Amnezija / 23. Odniz
zbog neophodnosti da se Geofrena, zemqa saocema, odbrani od teosina.
U}i }e u bratovo iskustvo i opovr}i nadmo} smrti nad `ivotom. Toliko
se udubio u ulogu da mu se, dok le`i, ~ini da mu se smra~uje u svesti i da
se primi~e ~as smrti. Prestaje da veruje nalazu lekara da je zdrav. Ube|en
je da je i on, kao i Kosevran, na prevaru izmamqen iz `ivota. Uveren je da
se sve to zbilo wemu i da je on, a ne Kosevran, dao deo sebe zemqi a deo nebu.
Odmah po ulasku u sobu Osvita je na zidu videla dve slike. Znala je
da su obe odsen sa jednog lica ali se, ipak, iznenadila kad ih je ugledala.
Pomislila je da Koseplav `eli da istakne sebe, da se namno`i i popuni
ispra`weno mesto. Mislila je tako sve dok od Josime nije saznala da je
Koseplav po`eleo da kraj svoje slike vidi i bratovu sliku. Kosevranove
slike su, me|utim, otpremqene u Hrastibor pa su morali da podmetnu
kopiju iste slike. Josima je Osviti tako|e rekla kako Koseplav ~esto prilazi ogledalu i umesto svog odraza vidi brata. Dugo stoji pored svoje
senke obra}aju}i joj se kao da je pred wim Kosevran. Bilo je ve~eri kad je
u mraku sobe ~ekao mese~inu da mu od tela odvoji siluetu.
Osvita je znala da sa zalaskom sunca gasne dan i da sa nastupom jeseni povene cve}e i li{}e ali nije ni znala ni o~ekivala da }e se, po odlasku Kosevrana, u Koseplavovom licu utrnuti radost i da }e, umesto
`ivahnog i o{trog koraka, gledati posrtawe i da }e, umesto bu~nog govora, slu{ati {aputawe. Kako je mogla da nasluti da }e Koseplav ve} drugog jutra po odvo|ewu wegovog blizanca kroz suze da izjavi da mu je iz tela
izletela du{a i da se ose}a kao prazan xak. A stvarno se tako ose}ao: kao
ispuhana me{ina i kao pepeo u kojemu je i posledwa varnica uga{ena. Dok
je hodao, onako bez emocija i misli, ~ulo se {u{tawe sasu{ene slame, jedva ~ujno proticawe vode i gotovo ne~ujno pucketawe vatre na zgari{tu.
Veliki po`ar se utrnuo, dan svenuo, vode presahle - ni~eg vi{e nije bilo doli uspomene i ube|ewa da mu je iz tela i{~upana du{a i odnesena iz
Nizine. Tako se i{~upa zasad i presadi u novi povrtwak. Ba{ tako se
Koseplav ose}ao: kao zasadnik iz kojeg su, pred izlazak sunca, po~upali
sadnice; ba{ tako se ose}ao: kao sve}a sa koje je vetar otkinuo plamen ili
kao cve}wak sa ~ijih je `bunova jesen pokupila mirise i boje.
Iz dana u dan se pitao otkud u wemu toliko `alosti kad se i u
Nizini i na Orosu naslu{ao pri~a da je i smrt, kao i zalaz sunca, privremeno pomra~ewe dana, {to ga nagna da se poredi sa Mesecom i da misli da
je i on, kao i Mesec u razdanu, ostao bez svetla i da se sve do slede}e no}i
beli kao gruda snega i da zasja samo po dolasku mraka ali da mu svetlo sti`e
izdaleka, sa druge polutke zemqe, ba{ sa mesta gde je Kosevrana umilo tu|e
jutro. Ba{ odatle je uzleteo duh i skinuo tamu sa Kamivala. ^udi se,
368
Amnezija / 23. Odniz
tako|e, da se usporedio s rekom koja je, ostav{i bez izvora, prestala da te~e
i da je, usled samo}e i tuge, bio uobrazio da je cve}e izgubilo miris,
li{}e {u{aw, metal zvuk i da su se noge umrtvile, i da su se ruke uko~ile,
i da su grla zanemela, i da su usne ostale bez re~i, ~elo bez misli, srce
bez otkucaja - da je s bratom oti{ao `ivot i da u wemu ni~eg vi{e nema
doli okopnelog dana i neprozirnog mraka, i da je na tren ostao bez daha,
i da je, odmah po nadolasku svesti, pozvao Osvitu da mu iz sobe otera tamu.
Osvita je odmra~ila prozor i Koseplav se video u staklu ali, usprkos
jasno}i odraza, nije mogao da potvrdi svoje postojawe. Kad bi tako ne{to
izjavio, morao bi da doka`e da je on ono dete {to se sa slike smeje ili da
je on onaj de~ak {to sedi za klupom, ili da je momak {to stoji pod drvetom. Morao bi da uveri drugove da je na slikama on a ne Kosevran. Pa ~ak
kad bi kogod priznao slike za dokaz da je postojao, ~ak ni tada ne bi mogao da tvrdi da je danas onakav kakav je bio ju~e. Vlastitost se mewa i oti~e
kao voda niz strmo korito. Subjekt je sopstven samo jednim trenom, samo
dok se ne seti drugog, dok ne o}uti bol, dok se ne zamisli, dok se ne zagrli i poqubi. Retko kad li~imo sebi ali i tad, kad li~imo sebi, nismo sopstveni celinom.
„Ne `ivimo samo li~ni `ivot“, ka`e Osvita, „nego i `ivot oca i
majke, brata i sestre, sudruga i sina, znanca i prijateqa, psa i ma~ke, vrapca i papige, parka i cvetwaka. Kroz u{i nam pro|u oluje i ki{e treskom
i `uborom, u o~i nam uble{ti muwa i svetiqka, plamen sve}e i lu~i. Ne
`ivi se samo vlastit `ivot ve} i `ivot onih s kojima `ivimo, ne pri~a
se samo li~na pri~a nego i pri~e onih koje smo susretali. Um ne pamti
samo li~nu pro{lost, ma{ta ne smi{qa tek jednu budu}nost. Niko ne ume
biti samo jedan `ivot. @ivotopis oca nije samo wegova biografija i zato se i ne mo`e re}i da je neko slika i prilika oca i da je blizanac kopija blizanca.“
„Nema kopije - dete je preinaka“, ka`e Koseplav. „Pro{lost ne pripada potowima kao {to ni budu}nost ne pripada prethodnima. Tragovi
Po~etka su u mraku. U mraku je i iskra jutra. Kosevran mi je ~esto govorio da je zemqa izlo`ena smrti i da se na woj umire od za~etka. Prvo umre seme, onda umre plod razvitkom u dete, onda umre dete, onda umre de~ak,
onda umre mladi}, onda umre zrelost, onda umre starac, onda umre smrt.“
„I meni se ponekad `alio“, ka`e Osvita.“ Branio je Boga i kudio
Sunce. Bio je uveren da je Sunce seja~ smrti.
¥Umire se zato {to se ve~ne tvari zemqe dodiruju sa prolaznim
~esticama neba. Iz istih razloga se i ra|a.’
¥Ne mislim tako’, rekla sam mu. ¥Ne mislim da su Sunce i Mesec
369
Amnezija / 23. Odniz
iskqu~ivi krivci. Poznati su nam i drugi izvori smrti. Ne idemo pod
drvo dok grmi, ne prelazimo tek zale|enu reku, ne spavamo na snegu, ne ostajemo u po`aru.’
¥Kad bi znao gde je uzrok smrti, ~ovek bi umeo da se za{titi. Smrt
nije uvajana u seme. U seme je uvajan `ivot. Smrt dolazi odozgo, sa Sunca
i Meseca.’
¥I voda i vatra su odozgo.’, rekla sam. ¥I `ivot. Zemqa je samo plodno tlo. Jednaka je biografija zvezde i cveta, vode i bi}a. Ne padaju `ive
zvezde u crnu rupu ve} u `ivu semenku.’
Nisam razumela wegovu srxbu. Tad je bio zdrav i ja sam mu na sve na~ine protivre~ila. Nisam mogla da se saglasim s mi{qewem da smrti ne bi
bilo kad bi Sunce zamenila zvezda me|u ~ijim zrakama nema zrake smrti.
Nau~ili su me da nema smrti i od toga {to sam nau~ila nisam mogla da
odustanem. Rekli su mi da je crna rupa ostrvce `ivota i da to ostrvce naseqavaju mrtvi. Ubedili su me da je umirawe odlazak u `ivot: da cvet uvene
po nastanku ploda, da izvor vatre nestaje u vatru, da izvor vode uti~e u tok,
da se Bog preobrazio u Sina i da se i s Wim zbiva {to i s ~ovekom, {to i
s rekom, danom i semenkom - da se s ~ovekom ra|a i da s ~ovekom umire , da
mewa lice i obli~je, da ga mewa zbiqa i da je, kao i sve {to `ivi u
Nizini, stalan iskonom.
¥Mewa li se duh sa promenom tela?’ pitao me. ¥Ima li i on detiwstvo, mladost, zrelost i starost? Ko kome izaziva menu: telo duhu ili duh
telu? Je li opstanak duha uslovqen postojawem tela?’
Na svoja pitawa je uvek sam odgovarao. Vi{e ga je interesovala istina nego mi{qewe.
¥Ako je duh, kao {to si htela da mi ka`e{, zavisan od tela, onda je
i on privremen i smrtan. Nije li zavisan, kao {to ja mislim, pita}e{ me
za{to sporije rastemo saznavawem nego telom.’
Verovao je da je i duh najpre kap pa tek potom zametak i telo. Da nije tako, dete bi, odmah po ro|ewu, umelo da misli i pamti. Nije prihvatao
pri~u da se duh ra|a gore, u nebesima, i da odozgo silazi u telo i da sa wegovim dolaskom dete napu{ta kolevku i po~iwe da ose}a, misli i pamti.
Nije mogao da se slo`i s tim da se i duh, kao i sunce, uzra~uje u svoj cvet.
Prihvatqivije mu je bilo mi{qewe da je u semenu ceo `ivot. Sve osim
uslova.
¥Semenka je sitna i takva bi i ostala da je ne hrane i ne nadopuwuju zemqa i nebo.’
Nerado je govorio o saodnosu zemqe i neba, Nizine i Orosa, mada je
znao da zemqa nebu daje oblak, nebo zemqi dan. Govorio je da komunici370
Amnezija / 23. Odniz
rati sa iskonom zna~i probuditi u sebi bi}e.
S bolesnikom nisam polemisala. Odobravala sam svako wegovo
mi{qewe. Nisam to ~inila da bih ga oraspolo`ila ve} {to nisam uspevala da razaberem {ta je wegovo a {ta tu|e.
Sledila sam ga koliko je dozvoqavao. I sledila i te{ila. Govorila
sam mu da }e da do|e vreme kad }e se potomci zainteresovati za pro{lost
i iskustvo predaka. Usledi}e to ~im se odmrsi zagonetka `ivota. Tad }e
tajne iskona biti obja{wene. @ivot }e da postane vedar dan pa Jonav, u
potpuno obja{wenom `ivotu, u vremenu i prostoru gde je budu}nost jasna
koliko i sada{wost, ne}e imati {ta da istra`uje i otkriva. Dignu}e se
izmaglica i sa danas i sa sutra.
Nije se slo`io sa mnom. Upozorio me da }e pro`ivqeno i odgonetnuto odjedanput da postanu zagonetka. Umesto da razmrsuje spletove
nepro`ivqenog, Jonav }e da se na|e pred izazovom i potrebom da usporedi zapam}eno sa zaboravqenim. Mawe }e da ga zanima izgled vlastitog lica od pitawa kakve su obraze, obrve, o~i, bradu i nos imali Bog i Prvi
~ovek.“
„Verovao je u mo} pera, dleta i ki~ice“, ka`e Koseplav, „i mislio
da se samo imaginacijom mogu}e odbraniti od zaborava, samo mastilom i
urezom u kamen i ilova~u, samo zapisom, statuom i slikom. Nanizati re~i
i Jonavu re}i da je takva i takva na{a sada{wost i da }e takva da bude i
wegova pro{lost. Preto~iti trenutak u ve~nost i u~initi {to i priroda: protegnuti dana{wost u pro{lost i budu}nost. A da bi se zaustavilo
vreme, nu`no je sa`eti iskustvo i sjediniti namere i nade. Nanizati re~i
pa ih umno`iti i Jonavu re}i da po zapisanom `ivi. Do ve~nosti mo`e
sti}i samo ako `ivi uvek isto. Na nebu je bezbroj `ivih du{a i sve su se
priklonile Bogu; i pod nebom `ivi mnogo qudi, i oni }e da postanu jedno kad se izjedna~e svrhom i navikom. Bog je ve~an jer je jednak svima.
Bio je ispuwen verom. U isto vreme se bojao smrti i govorio da stapka ne svewuje klicu nego je odvodi u budu}nost, u novu semenku; da cvetawe
ne poni{tava pupoqke nego ih svija u plodove.
¥Ra|awe nije uni{tewe. ^ovek ne nestaje sa promenom lica i sa izgnanstvom iz mladosti u starost.’
Se}am se da mi je jednom prilikom rekao da se Bog i stvor mogu sastati samo posredstvom smrti, tek po isparewu materije i povratku plinovitosti, tek kad materijalizovano lice postane plinovito. Tad se i stvor
osloba|a privremenosti i postaje deo Ve~nosti.
¥Nije to verovawe u bezazlenost smrti ve} ~iwenica da voda i sneg,
led i iwe mogu da postanu vazduh istom kad promene izgled. Nema povrat371
Amnezija / 23. Odniz
ka izvoru dok smo u svom licu, u svom se}awu, mi{qewu i izmi{qawu:
povratak je mogu} tek po{to se li~no sajedna~i sa op{tim. ^ovek }e mo}i
da sagleda `ivot tek kad svoju svest, svoju jedinu osobitost, izjedna~i sa
su{tinom -tek tad }e da sazna koliko je su{tastvo op{ta a koliko li~na
stvarnost; tek tad }e da spozna da li je su{tinom u izvoru, u prapo~etku,
i da li je bitkom jednak Bogu ili je vlastit svim svojim bi}em; tek tad
}e da se razazna lice pretka i lice potomka - tek kad se svest izjedna~i
sa su{tinom, tek tad }e mo}i da sazna gde je izvor postanka i ro|ewa: postanka polena i ro|ewa izdanka, tek tad }e da odgonetne zagonetku `ivota. Kad
se li~no iskustvo izjedna~i sa prauzrokom, uskrsnu}e se}awe. Bi}e to op{te
svanu}e, tren sjediwewa svesnog i nesvesnog, do`ivqenog i `eqenog.’
O~ekivao je svawivawe jutra kad }e se kroz prozore sada{wosti
mo}i da vide pro{lost i budu}nost, detiwstvo i starost.“
„Bila sam u sobi kad je Parla~inu rekao da je nada slaba uteha po{to
onaj, koji se uzda, ne do`ivi ishod svojih o~ekivawa. Nada nije dubqa od
povr{ine. Ona je pena i talas. Udaqena je od su{tine. Iz we ne ustaju mrtvi.
Nije ni stvarno svitawe ni stvarno klijawe. Nesre}a je biti izop{ten
iz stvarnosti: stalno planirati, ~eznuti i o~ekivati, uvek biti pripravan na korak i misliti da su iza horizonta lep{a svitawa.’
¥Nesre}niji je onaj koji je morao da se pomiri sa trenutkom’, nasmejao se Parla~in.“
„A meni je obe}avao da }e da pro|e pra{wavim putem i da }e, poput
deteta, da se raduje kad u pra{ini vidi svoje stope.“
¥Ta radost }e da potraje kratko po{to }e iza mene da nai|u drugi i
da mi izbri{u tragove. Onda }u da nai|em na sneg. Moje stope istopi}e sunce
i tako }e biti dokazano da se u budu}nost ne ide pro`ivqenim.’
Govorio je o sebi ma je znao da niko ne ide u budu}nost sobom.
¥Ne sti`emo na kraj isti’, podsetio sam ga na wegovu davnu izjavu.
¥Mi smo jedno a na{a pro{lost drugo. Mi dana{wi nismo mi ju~era{wi.
Gde su deca koja smo bili, gde su misli koje smo mislili, gde su uzbu|ewa
koja smo trpeli.’
¥@ive}i se nestaje’, rekao je, i ja sam se, u tom momentu, pokajao {to
sam ga podsetio na wegovo mladala~ko bezna|e.“
„Vi{e se bojao zaborava nego smrti. Govorio mi je da je zaborav svako
narastawe u novo i druga~ije. Samim tim {to prerasta svoj po~etak i {to
se preta~e iz lica u lice, ~ovek zaboravqa sebe. Ta~nije re~eno: Prinu|en
je da se zaboravqa. Telo se mewa, ma{ta razgoreva, iskustvo narasta - ko
da zapamti sve te jedva primetne promene i sva ta lica koja sa ogledala,
pred kojim iz jutra u jutro stojimo, nestaju kao pahuqice sa toplog dlana.
372
Amnezija / 23. Odniz
Ko da se seti cvetawa i svenu}a, svawivawa i smra~ivawa, vetrova i
ki{a. Zaborav je svugde gde `ivot nastaje. Zaborav je i tamo gde `ivot nestaje. Pam}ewe je poko{ena trava, obran vo}wak i zarasla staza, usahla suza
i izbrisan sme{ak. Pam}ewe je proce|ena zbiqa.“
„Na kraju ne}u biti ni uspomena“, uzdahnuo je pred dedom Jakimom.
„Preko svesti svedoka preli}e se zaborav kao reka preko neobrane wive.
Bi}u strmoglavqen u mra~ne dubine, na dno korena. Mica}u senama i misliti da mi~em nogama i rukama, usnama i jezikom. Budi}e me ve} ugasla
jutra i uveli mirisi. Izvor qubavi ne}e biti srce. Si}i }u u bezdan zaborava. Senke }e mi biti sto i stolice, `lica i tawur, ode}a i obu}a.“
„Tu`io se na ubrzano kretawe materije uveren da ubrzawe pospe{uje
obrtawe zemqe i da je tu uzrok prekomernom mno`ewu }elija. O~ekivao
je vreme usporenog kretawa materije. Verovao je da }e sa usporewem brzine
biti smaweno razmno`avawe }elija a samim tim i wihovo umirawe pa }e
~ovek du`e da `ivi.“
Tako su Osvita i Koseplav razmewivali se}awa na Kosevrana. Ti
razgovori bi dugo potrajali da Koseplav nije primetio da je Osvita, posle
svakog razgovora, bleda i uplakana.
Oboje su u{uteli.
Osvita je nastavila da dolazi i odlazi, prima rodbinu, sve{tenike,
biografe i izaslanike. Svaki put je najpre ulazila u se}awe pa tek zatim
u bolesni~ku sobu. U wenoj svesti Koseplav je bio Kosevran. @ivela je u
uspomeni, u woj sedela, mislila, otvarala i zatvarala prozor, palila i
gasila svetlo.
Jakim i Josima su bili zadovoqni {to je opho|ewe sa Koseplavom
jednako opho|ewu sa Kosevranom.
Koseplav se te`e sa`ivqavao sa ulogom. ^eznuo je za suprugom i
sinom koji su morali da otputuju iz Kamivala kako wihova blizina ne
bi pokvarila posao. I `udeo i sawao nesno{qive snove.
Snove je poveravao majci.
U san mu je stalno dolazio Kosevran. Prvi put je do{ao da mu se
po`ali da ga `ivot, oti~u}i ka svom neumitnom ciqu, ne doti~e: da je,
poput le{ine, ispqusnut na obalu i da stvarnost te~e mimo wega. U drugom snu je bio zabrinut za Jonava. ^as je `alio {to ne li~i sinu a ~as se
pla{io sli~nosti.
„Savetovao sam mu da u sebi pomiri obe ove krajnosti i udvoji svoj
subjekt. Rekao je da sam u zabludi i da }u tu i da ostanem sve dok ne uvidim
da je objediwewe isto {to i poni{tewe li~nog. U tre}em snu je okupqao
svedoke koji bi posvedo~ili da mi ne li~i: da je promenio mi{qewe i
373
Amnezija / 23. Odniz
odnose i da je me|u nama podigao visoku ogradu; da o~ekuje da }e da se vrati
oja~an i potpuno razli~it od mene; da se nada da }e tada mo}i da doka`e
da je Bog neve{t tvorac i da ga je neznawe potislo u seme, na popravak, a
mo`da i na potpunu preinaku; da sebe vidi na ikoni iznad oltara a mene
prikovanog za drvo.“
U ~etvrtom snu se raspitivao gde je Bog i Koseplav je u tom pitawu
prepoznao zabrinutost za zagubqenost vode, `eleza, fosfora, sumpora i minerala u telu. Dok su se, kroz razmaknut mrak, gledali, nije znao ko je ispred wega. Slu{aju}i pitawa, ~uo je klijawe i udaqeni `ubor izvora,
vewewe li{}a i cve}a i titrawe plamena na sve}i. Video je svoju suzu u
wegovim o~ima i ~uo svoje disawe u wegovim grudima.
„Ne umem da na|em Po~etak“, po`alio se Koseplavu. „Iza mene je mrak,
i ispred mene je mrak, a ovo malo osvetqene sada{wosti ne zna da mi
poka`e put. Ni{ta ne zna ta lokva svetlosti. ^ini mi se da je i ona samo
izvana dan: da je i ona u su{tini sebe mrak i da ni u woj nema odgovora
na sva pitawa.“
Zatim je Koseplav sawao da sa Kosevranom deli o~evinu. Pri deobi
je Kosevran izabrao tri sanduka.
„Nedra i ja smo pitali babu Josimu {ta bi moglo da bude u tim
sanducima.
¥Ne znam {ta je u prva dva’, kazala je baba, ¥ali znam da je u tre}em
seme.’
¥Uzeo je seme’, pogledala me Nedra. ¥Za koji decenijum ima}e novu
{umu. [umu }e da ostavi sinu. Sin }e da sagradi palatu i da oko palate
zasadi novi vo}wak. Uzeo je svoj zaborav. Seme je prouzro~ilo vi{e zaborava negoli ~ovek. ^ovek svoje delovawe usmerava ka pam}ewu a seme ka
zaboravu. U su{tini semena je amnezija. Tvorac se uvajao u seme ne znaju}i
da se vaja u zaborav.’
Pre dve-tri no}i sam sawao ku}u bez prozora i ulaznih vrata. Stanari
su bili u svojim stanovima. Ko je hteo da iza|e iz zgrade, morao je da
pro|e kroz moje odaje. Kako bi se ko pribli`io ka meni, tako bi ga pokosila smrt.“
U jednom snu je Kosevran tra`io od Koseplava da Jonavu planira
budu}nost na isti na~in kako sam to u~inio ja: da mu ostavi tek mogu}nost
da ne{to bude, tek izvor, samo princip.
„Uvajaj od zemqe nekoliko kuglica. U svaku kuglicu, skupa sa klicom `ivota, stavi klicu smrti. Jonav mo`e da umre od razli~itih uzroka i te uzroke umesi u kuglice sa znakom srca i znakom mozga, sa znakom
bode`a i znakom om~e, sa znakom vode i znakom vatre, sa znakom bolesti
374
Amnezija / 23. Odniz
i sa znakom starosti.“
Jakim je odbio da veruje da neko u kontinuitetu mo`e da usni ~etiri
sna. Koseplav nema dara za izmi{qawe ali ima savetnike koji i u mraku
mogu da vide dan. Pri~a o snovima verovatno ima neki ciq ali ni Jakim
ni Josima nisu nazirali unukovu nameru. Ili je ne{to nakanio ili se
toliko u`iveo u ulogu da vi{e ne razlikuje stvarno od izmi{qenog.
Sjana i Vran su boqe poznavali svoje sinove i wima je sasvim normalno da nema{toviti brat pri~a pri~e ma{tovitog brata, pogotovo ako
nema{toviti dobije zadatak da se poka`e imaginacijom.
Osvita nije ni{ta rekla. Ona ta~no zna da se Kosevran ne bi u snu
~etiri puta javio bratu a ni jedanput woj. Koseplav je pro~itao Kosevranove
bele{ke i preuzeo pri~e koje nije te{ko zapamtiti i prepri~ati. Kosevran
je ~esto pisao o snovima, naj~e{}e kad je hteo da ka`e da je neko ma{tovit
dok je budan a neko dok spava.
Ded Jopis je vi{e puta razgovarao sa blizancima i primetio da se
mi{qewem potpuno razlikuju. Uo~io je da je Kosevran sklon pomirqivosti.
Koseplav je, naprotiv, bio nepopustqiv. Ni za {ta na svetu ne bi odstupio od istine. Kosevranova re~enica je bila prepuna uzvisina i uvalica
a Koseplavova glatka kao izgla~an kamen.
Baba Spasija se se}a da ju je Kosevran pitao je li istina da su Jerseni
naslednici Boga. Kad mu je rekla da je Bog u qudima, ~udio se za{to qudi nisu bogovi. Se}a se da ju je uveravao da se celog `ivota umire. Pamti
da joj je jedanput rekao da je sawao da mu je dozvoqen izlazak iz groba.
„A mene je upla{io pri~om“, setio se ded Jopis, „da ne mo`e da se
odlu~i na koji na~in da se umori. Sko~i li u reku, vide}e ga mrtvog;
uleti li u po`ar, izmu~i}e du{u. Ukoliko bi morao da izabere u ~ije
se}awe da ga smeste, ne bi izabrao seme po{to ono ne isklijava pro{lost;
kad bi ga pitali gde bi se sakrio, ne bi izabrao ni unuka ni praunuka. Odbio
bi da ga naslikaju i uvajaju ali bi, bez razmi{qawa, pristao da Jonavu
dolazi u san.“
„Kad odem“, rekao je Osviti, „ne pomisli da sam u grobu. Ne idem pod
zemqu nego u tvoje i Jonavove snove. U tvom snu }u da li~im Koseplavu a
u Jonavom }e Koseplav da li~i meni. Ti }e{ da me vidi{ u se}awu a Jonav
na slici. Ti }e{ da ~uje{ moj glas, Jonav ne}e. Ti }e{ da vidi{ moj korak, Jonav ne}e. U Jonavovom snu }u da budem slika a u tvom ~ovek.“
Koseplava nisu zaustavili prigovori. Nastavio je da prepri~ava
pri~e koje, po re~ima deda Jopisa, „nije crpeo iz snova ve} iz se}awa na
razgovore sa Kosevranom.“ Brat je izmi{qao a on }e da sawa.
Bilo bi kako je zamislio da Sadni nije poru~ila Uma - Uma Sadni
375
Amnezija / 23. Odniz
a Sadna Josimi, Josima Sjani a Sjana Osviti - da zaustave pri~e pre no {to
do|u do u{iju onih koji }e se lako dosetiti da sniva~ nije Kosevran ve}
Koseplav. Koseplav se ne bi povinuo „vi{em nare|ewu“ da ga ded Jopis nije upozorio da }e, preme}u}i Kosevranove ma{tarije u svoje snove, otisnuti izvor u zaborav a sa izvorom i wegovog tvorca.
Koseplav nije `eleo da brat bude zaboravqen pa je Umi odgovorio da
mu „bolest ne dopu{ta ni da spava a nekmoli da sawa.“ Poruku je uru~io
Osviti, Osvita Sjani, Sjana Josimi, Josima Sadni, Sadna Umi.
Osvita nije mogla da izdr`i. Srce ju je izvelo iz Dvora a Mesec joj
pokazao put.
Sadna je po`urila da izjavi da princeza voli svoga mu`a i da je, da
ne bi prisustvovala wegovom posledwem gr~u, istr~ala na put koji ju je
odveo u nepoznatom pravcu. Od Jakima je istog dana zatra`ila da organizuje potragu {to je kraq odmah i u~inio. Potera je pretra`ila Kamival.
Bila bi iza{la i na put koji vodi u Hrastibor da je nije sustigla poruka da je princeza vi|ena na Orosu. A poruku je poslala Sadna jer se setila da bi goni~i mogli da otkriju da je u Hrastibor sklowen Kosevran i
da se Osvita zaputila ka wemu. Pretpostavila je, i wena pretpostavka se
ubrzo obistinila, da Osvita ne}e na}i `ivog princa.
I Princ Kosevran je ve} bio pod zemqom kad je Osvita, {to iz
qubavi, {to zbog istorije, odlu~ila, da o wegovom kraju ustanovi istinu.
Na ovaj korak je odavno po`uruje i misao da su svedo~ewa o Kosevranu izmi{qena i da su svedoci pozaboravqali wegove posete Hrastiboru.
Zaboravili su da je mirio plemena i da je, putuju}i od kraqevine do
kraqevine i od kne`evine do kne`evine, stalno mewao zastave - da je
pred wim uvek vijorila zastava dr`ave u kojoj je bio. Zaboravili su da je,
~im bi stupio na ne~iju teritoriju, slao pratioca da raskrili novu zastavu. Sunce je isijalo zrake, oblaci izlili ki{e. Ni u ~emu i ni u kome
wegove samobitnosti. ^ak i kad bi se iz semena u seme, iz izdanka u izdanak, iz generacije u generaciju ponavqao, bio bi zaboravqen po{to amnezija nije samo razmno`avawe u razli~itost ve} i u uvek isto lice i u
isti stas, u isto mi{qewe i u istu nadu. Nije zaborav samo odnizavawe
Celine nego i unizavawe u Celinu. Niko se ne se}a ba{ te i te kapi, ba{
one i one suze ili ba{ takve i takve zrake sunca. Smrt je zaborav ali je
zaborav i besmrtnost. Dok god sunce sja, ne}emo mu videti su{tinu. Ko vidi sok u nerase~enom drvetu, kap u pahuqici, granu u `iru, iskru u kamenu, misao na ~elu. Kosevran je bio svestan toga i zato je hteo da u
su{tinu udene se}awe i da otac i majka i u deci budu svesni sebe. @eleo
376
Amnezija / 23. Odniz
je da se i svest, kao i glad i `e|, strast i obele`je vrste, prenosi s kolena na koleno. Nagovarao je Umu da poni{ti uzrok zaborava produ`ewem
veka samose}awa. Seme pamti ~ula, nagon i emocije, zoru razbora i ma{te,
za{to ne bi pamtilo i iskustvo i za{to ga ne bi prikupqalo u gene.
Za{to seme ne ~uva biografije kao {to ~uva iskon. Verovao je da }e da se
odbrani od zaborava ako si|e u sr` su{tine i ako odatle krene kroz
klicu, koren, stablo i grane. Znao je da je vlastitost kratak pogled na se:
da su „svi li~ni `ivoti, i oni davni i ovi sada{wi, samo poku{aji da
se sa pro{losti sastru`u naslage tame; da je uzalud tra`iti utrwenu zraku
i `eleti da jutro izbri{e zaborav kao {to bri{e mrak.“
„Zaborav se“, misli Osvita, „ne bi za~eo i ispoqio, niti bi ga deca
nasledila i trpela da Tvorac nije razdvojio seme na mu{ki i `enski deo
i da jedna polovina ne ni~e u dan a druga u no}. Ne mo`e neko da se rodi
delom i se}a celinom.
Drugi izvor zaborava je ~iwenica da su{tina nije osobina ~oveka,
Kosevrana, nego Boga. A kad ne{to nije ne~ije svojstvo nego samo izvor
postojawa, onda to ne{to ne mo`e da bude o~evidac i svedok. Kao {to u vatri nema se}awa na gorivo, tako ni u su{tini nema uspomene na ~oveka,
Kosevrana.
Tre}i izvor zaborava, a sa zaboravom i smrti, o~igledno je u tome {to
je telo uvajano od mnogo tvari. Tvari, dodu{e, pamte biografiju individue
koju su ~inile ali to pam}ewe }e da se iska`e tek kad se tvari opet okupe
u telo u kojem su bile.
^etvrti izvor zaborava je odvojenost tela od du{e, ve~nog od privremenog, op{teg od li~nog. Celovitosti nema ni u semenu ni u iskustvu. Nema
je, {tavi{e, ni u nasle|enom. Kroz `ivot se putuje i horizontalno i vertikalno. Vertikalni put vodi u ponore du{e. Iskustvo je privremeno gde
god nije utkano u iskon. U iskon su, na primer, udenute neke nasledne
bolesti, zatim jednoobraznost smejawa i plakawa, ustajawa i sedawa, hodawa i tr~awa. Svest je apstraktna je li izvan stvari.
Izvori zaborava su, dakle, u neujedna~enosti gra|e i funkcije, u
raspr{enosti su{tine na osete, ose}awa, razbor, ma{tu, nadu, se}awe,
svesno, podsvesno. Pam}ewe je podre|eno svesti a u svesti nije ni ceo
~ovek ni sva istina o wemu.
Najdubqi i najneiscrpniji izvor zaborava je u semenu. Seme je
prokapnik koji samo u iznimnim slu~ajevima propu{ta individualno.
Propusti, na primer, telesnu sli~nost oca i sina, boju glasa, mlade`,
bolest. Prokapa poneka neva`na osobina ali i u tom prokapu je zaborav.
Jonav je zaborav. Izme|u wega i oca su nevidqivi graditeqi podigli ne377
Amnezija / 23. Odniz
providan zid. Kosevran se ra`alostio kad je video da mu sin ne li~i. Kanuo
je u dno sebe suzu kad je shvatio da mu je i u sinu zatrven svaki trag. Nije
prihvatio napomenu da se ni Bog ne ponavqa. A odbio je usporedbu sebe
sa Bogom jer je znao da je uzrok nestanka Boga u samoobmani i uverewu da
se me|u semenkama, u kojima su `ivot i smrt, nalazi i semenka u kojoj je
samo `ivot. Bog je sejao nemilice da bi do{ao do te spasonosne semenke
ne slute}i da je u svakoj semenci, ~ak i u onoj s klicom ve~nosti, zaboravqena samobitnost oca i majke. Hote}i da `ivot u~ini ve~nim, obezli~io je
sebe. Poku{avao je i poku{ava da dovr{i ~oveka. Kosevran nije mnogo sejao. Znao je da subjekt nije u svom semenu i da }e da nestane kao i cvet kad
se svije u semenku. Nije hteo da umno`ava zaborav. Odmakao je ruke od zagrqaja, usne od poqupca, srce od emocija. Znao je da ne postoji pouzdan svedok: da nema uma koji mo`e da razazna {ta je nekom u srcu i u vijugama i
da ne postoji qudski um koji unapred mo`e da predvidi kad }e da bukne
radost a kad tuga. Ko mo`e da pretpostavi ~ega }e da se seti i od ~ega }e
da se upla{i. Ko unapred mo`e da sagleda budu}nost ma i bila u dolaze}em
koraku. Nikome nije verovao. Izbegavao je svaku obmanu i govorio da ni
sam ne mo`e da svedo~i o svojim `eqama, ni o svojim nadama: da ni{ta ne
zna o su{tini ni o svom zaumnom bi}u, da ne sudeluje u proticawu krvi
i u otkucavawu srca i da ne zna ko mu preme{ta noge u korake i ruke u zamahe. Kako da svedo~i o onom u ~emu nije sve{}u. Kako da opi{e odrastawe
tela, debqawe i mr{avqewe, ja~awe i starewe kad ga niko ni za {ta nije pitao i kad nigde nije bio ukqu~en. Nije umeo da odgovori Koseplavu
je li ma{ta mo`e da predvidi {ta }e da bude, je li u woj seme budu}nosti ili je i ona, kao i se}awe, odsen sa stvarnosti. Nije znao ni da ka`e
je li stvarnost Bo`ji crte`: je li Bog, stvaraju}i li~no, stvorio i op{te.
Nije li, pri smi{qawu sada{wosti, smislio i budu}nost. Stvorio je vodu, je li tvorac snega; stvorio je iskru, je li tvorac kremena; umesio je seme,
je li tvorac izdanka. Nije li potowe uvajao zato da mu produ`e su{tinu;
nije li, preta~u}i se u seme, odredio da mu stvorovi budu nastavak
pro{losti i nije li prevideo da je dan ranije po`eleo da se li~nim razmno`i u razli~ito i da bude smrtan licem i besmrtan bitkom. [ta je
`eleo stvaraju}i ma{tu? Nije li izum imaginacije dokaz da se predomislio i da je naknadno uvideo da ne postoji u svom delu; nije li hteo da
poni{ti stvoreno? Je li ma{ta poku{aj bekstva iz stvarnosti ili je, kao
{to misle mudraci, skladi{te u koje se odla`u prethodna iskustva?
Na mnoga pitawa nije znao da odgovori. I wemu je, kao i Koseplavu,
`ivot pro`et nedoumicama, i wega je, kao i brata mu, proveo put kroz mrak.
Je li bio svedok ili sawar? Ako je bio ma{tar, {ta je izmislio?
378
Amnezija / 23. Odniz
Zvezde i cve}e, dane i no}i, vode i kamenove? Ra|awa, zrewa, starewa i umirawa? Je li bio tvorac ili primewiva~ stvorenog? Umeo je da izmi{qa,
koriguje i nadzi|uje ali nije bio tvorac. Nije znao je li sveukupnost ili
deli} sveukupnosti. @eleo je da sazna je li mu biografija iz semena ili
je, kao i slika, delom od vi|enog a delom od izmi{qenog.
„Stalno bih se ra|ao da sam ceo iz semena“, govorio je i tu wegovu misao je posle citirao Koseplav kad god je trebalo da umawi vrednost ma{te.
„Ako je Bog, kao {to pri~a{, tvorac potrebe“, ukorio je Koseplava,
„onda mi je nejasno za{to se protivi{ meni i smeni. Morao bi da zna{ da
su sve promene, pa i promena koju smo nazvali smrt, posledice ukr{tawa
razli~itih potreba. Potreba je prauzrok deobi a deoba uzrok zaborava.“
Strepeo je od zaborava i mislio da u~estalost obezvre|uje funkciju
opa`aja.
„Ne prime}ujemo promene na svom licu istovremeno kad se zbivaju
mada smo svakodnevno pred ogledalom. ^ini nam se da svi vrapci na isti
na~in cvrku}u i da vode jednako `ubore. Ubod poistove}ujemo sa bode`om.
Sve vi{e verujem da je ~ovek tvorac zaborava i da je nejasnu predod`bu o
sebi, zemqi i nebu stvorio usled ambicije da u svemu bude li~an i , samim
tim, odmaknut od Stvoriteqa.“
Koseplav nije odustao od odbrane ~oveka. Bio je ube|en da je seme kolevka zaborava.
„Ko je stvorio dva brata-blizanca, odredio je da obojica budu zaboravqeni. Ako je Tvorac smislio da kroz `ivot pro|emo nepoznati i neupoznati, onda je prirodno da jednom da ma{tu a drugom ~istu razboritost.“
Kosevran nije ni{ta rekao iako je, kako je majci Sjani posle priznao, bio zazinuo da ka`e „da je Bog odredio da jedan ima a da drugi otima:
da Sunce gori a da mu Mesec prisvaja svetlost.“
O Koseplavu se mislilo kao o nekom ko ume samo da pita. Kosevran
je ocewen vi{om ocenom i uva`avan kao neko ko je ma{tovito{}u ravan
Bogu.
Osvita ni danas ne misli tako. A ni Biozna, koji mi sve ovo pri~a,
ne misli da je blizanac nadma{io blizanca i da je imaginacija ne{to {to
stvora mo`e da izjedna~i sa Stvoriteqem.
Po Bioqubovom svedo~ewu blizanci su i srcem bili isti. Samo
obostrana qubav je mogla da ih navede da zamene identitete i da pristanu
na `rtvu kakva se ne pamti. Kosevran je `rtvovao o~instvo a Koseplav
krunu. Obojica su izgubili sve.
„A Osvita? Kakvi su vam utisci o woj?“ pitam iako sam na dnu
ju`nog neba ve} pro~itao Uminu poruku da „princeza razmi{qa o zabo379
Amnezija / 23. Odniz
ravu da ne bi mislila na smrt. Od agenata je saznala da je knezu Hrastibora
re~eno da je princa Koseplava ugrizla zmija otrovnica i da ujed nije
pre`iveo i da je, nakon vesti o smrti, u prestonicu kne`evine doputovala
princeza Nedra da od kneza izmoli preno{ewe posmrtnih ostataka. Knez
je Nedri izrazio sau~e{}e ali nije pristao da se prin~evo telo iznosi
iz groba pre isteka zakonski utvr|enog roka. Princ je sahrawen pre dvadeset dana i nije vreme za ekshumaciju. Nedra je zaplakala. Prolila je suze
za Kosevranom a ne za Koseplavom koji je u punom zdravqu ostao u bratovoj
palati.“
Na moje pitawe odgovara Bioqub.
„Princeza je, kao i svaka zaqubqena `ena, privr`ena mu`u.
Prin~eva bolest ju je o{amutila. Tuga joj je takore}i narasla do grla.
Posebno kad je princ odveden u Hrastibor. Morala je da ostane sa
Koseplavom i da glumi wegovu suprugu. Nije dugo izdr`ala. Iskrala se
iz palate i zaputila ka Hrastiboru. Na putu saznaje da ju je preduhitrila Sadna poslav{i u kne`evinu princezu Nedru. Tek tad shvata da bi wezin
ulazak u Hrastibor otkrio koji princ je umro. Sti{}e srce i odustaje od
puta. Neko vreme se skriva a onda se rastaje sa srcem i pred ulazak u
Kamival bri{e suze. U Koseplavu vi{e ne vidi blizanca ve} Kosevranovo
lice sa slike. Skriva suze, ne pokazuje du{u. Seme krije {aru, sunce dugu,
pahuqica kap a Osvita tugu. ^uva tajnu kao grumen zlata. Kad se se}a, sakriva se}awe; kad je nevesela, dodaje usnama sme{ak. Ispred svedoka zatajuje uzdah. @ivi s druge strane jave, izvan re~i, smeha, zagrqaja, izvan
~ina, greha i kajawa. Nije onakva kakvom se predstavqa.
Od Sadne izmamquje nalog da se Koseplav, „po ozdravqewu“, po{aqe
na Oros i da se nakon odre|enog vremena vrati u svoj lik. Koseplav pristaje da otputuje ali odbija da se vrati u svoj lik. Dao je bratu identitet,
i svoju re~, ni za koju cenu, ne}e da prekr{i. Isti su licem i iskonom pa
neka budu isti i `ivotopisom. Sve }e da u~ini da se odr`i verovawe da
su oba brata `iva.“
„Uma je odu{evqena Koseplavovom odano{}u bratu“, ka`em.
„I Sadna“, dodaje Bioqub i nastavqa svoju pri~u.
„Osvita je svesna da }e Jonav misliti da mu je Koseplav otac. Svesna
je da }e i Jonavovoj deci Koseplav biti svetla ta~ka detiwstva. Ali je i
svesna da }e i Koseplava da izbri{e vreme: da }e svoje retke pri~e o wemu praunuci da izvode iz uspomena roditeqa i da ~ukununuci ne}e u
~ukundedu videti ni svoje detiwstvo ni uspomenu svojih roditeqa. Za wih
}e i Koseplav i Kosevran da budu junaci stare pri~e: dva-tri retka, dvetri re~enice u Istoriji velikog Timura. Princeza je, tako|e, svesna i
380
Amnezija / 23. Odniz
toga da }e i wezin i Kosevranov sin Jonav biti zaboravqen. U ¥@itiju’ je
pro~itala, a i Uma ju je u to uverila, da je ¥amnezija’ nastala jo{ onog jutra kad se op{ta semenka raspolutila na mu{ki i `enski deo. Toga dana
se svetlost odvojila od mraka, klica od zrna, stapka od klice. Od tog jutra deca ne li~e ocu i majci, ba{ tog svanu}a subjekt je postao li~an. Od
tada se`e zaborav: od tada se otac ne nastavqa. Tog jutra se dan otcepio od
no}i, zemqa od neba, cvet od sunca, ki{a od oblaka, voda od snega. Nije
trebalo da joj se dvaput {apne da ni Jonav ne}e odjedanput nestati nego
da }e i wegovo odla`ewe da zapo~ne razvijawem tela, bu|ewem svesti,
emocija, ma{te, nade i mi{qewa. Svesno }e da iznikne iz nesvesnog a nemo}
nespoznavawa u mo} saznavawa. Posle toga }e da uslede nova nestajawa pa
}e i Jonavovi potomci da iza|u iz uspomene. [to se `ivot bude vi{e razmno`avao i {to se porodi~no stablo bude vi{e razgranavalo, i Kosevran,
i Koseplav i Jonav }e sve neumitnije da padaju u zaborav. I sam Kosevran
je govorio da se ¥sada{wost ne se}a pro{losti i da je ne ume preneti u
budu}nost.’ I sam je predvideo da }e da bude zaboravqen.“
381
Amnezija / 24. Odniz
24. ODNIZ
Prestolonaslednik Pamjat je br`e rastao umom nego telom. A kruni
je svugde, pa i u Kefaliji, potrebnije kraqevo telo od uma. Pamjat je, ipak,
na kraju odrastao i postao kraq. Istorija }e da ga pamti po privr`enosti tradiciji. Ve} danas se o wemu pri~a kao o vladaru koji ne dozvoqava da se obnovi prestonica Omzak. Zgrade je vreme dosta oqu{tilo no on
ne odobrava ni popravke ni kre~ewe. ^im se o tome povede razgovor,
povla~i se u odaje. Misli da je ve~nost u identifikaciji sa pro{lo{}u.
Zaboravqa da se, ho}e li jednakost sa Po~etkom, mora da prilagodi mome
razmi{qawu i da gleda na me kao na oca koji se saobrazio sa potowima.
Prenebre`e i ~iwenicu da se poku{ajem poistove}ivawa sa mnom osu|uje
na zaborav. Izjedna~iti se sa mojom osobno{}u isto je {to i prestati postojati sobom. Ne verujem da }emo se, unato~ obostranoj `eqi, izravnati
iskustvom i perspektivom. Jednaki smo samo `eqom. Savetujem mu da ne
gubi glavu i da ~uva svoju posebnost. @ivi}i ne uspevaju da ga urazume.
Ne prestaje da veruje da nam je obojici su|eno da ne putujemo ka sebi ve}
od sebe. Ne odustaje ni od ube|ewa da se seobom iz cveta u polen i iz polena u plod i semenku ne poni{tava pripadawe vrsti. Ma gde da proklije,
semenka }e da ponovi iskon. A u iskonu je pralice pro{losti. Neprimewiv
je zakon uslova kad se `ivot reprodukuje, kad `ir svewuje u klicu i kad
grana pupa. @ivot ne mo`e da omete smrt niti smrt mo`e da zaustavi `ivot. Oni se odvojeno razvijaju. Pamjat zna ko je odredio da smrt smeni `ivot i da `ivot smeni smrt. Znano mu je da sam tvorac polena i da je u polenu
po~etak i kraj. Uveren je da sam utemeqio zakon nastanka, opstanka i
nestanka. Kori one koji mi pripisuju svoja sagre{ewa i za dokaz moje nevinosti navodi ~iwenicu da nisam izmislio otaxbinu ni izdelio pleme u
porodice i da nisam imao razloga da budem qubomoran. Zavist i `eqa za
presti`em poti~u od ~oveka. Ne mo`e se re}i da je u sefu tvorca ma{te
prona|en nacrt luka i strele, tamnice, loma~e i ve{ala. Nije Bog smislio da patriotizam bude vrlina a internacionalnost mana. ^ovek je crta~ ograda i granica. Bog je uvajao ruke ali im nije dao ma~.
Pamjat zna da sam umesio seme ali ne zna da sam sebi zadr`ao jezgro
i da je zato privremen i smrtan. Zna da sam se saobrazio sa ~ovekom ali ne
382
Amnezija / 24. Odniz
zna da je saobra`ewe nepotpuno. Zna da sam u qudima ali ne sluti da im
ne dajem sve. Uzda se u moj povratak ne pitaju}i se ho}e li moj izlazak da
ugrozi stvorove. Misli da vreme ~oveka traje koliko i vreme Boga. Ka`e
da }e ideja o podizawu ograde trajati koliko i ograda. Sa ru{ewem ograde
bi}e sru{ena i ideja. Ideja }e da nad`ivi ogradu samo ako se sa~uva
crte`. Ne postoji ve~na tvorevina, postoji ve~ni tvorac. Unato~ tome o~ekuje uskrsnu}e i autora i dela.
„Poti~emo iz reda. Najmawa ~estica, na{a prethodnica, bila je
sopstvo a sopstvo je u~inak reda. Uve}ana ~estica nije uni{tila svojstvo male ~estice nego ga je slo`ila u svoj red i svoju samobitnost. I ~ovek
je uve}ana ~estica kosmosa. Sa~iweni smo od reda prethodnih osobnosti.
Nismo nered. Bili bismo nered da ~esti~ice, pri ulasku u veliku ~esticu,
nisu sa~uvale se}awe na ustrojstvo reda. Nereda nema niti ga je ikad bilo. Haos je izmislila ma{ta i poku{aj ~oveka da opravda svoje haoti~no
pona{awe.“
Ne dopu{ta da se spre~avaju razgra|ivawa jer misli da se i tvari
moraju prepustiti prolaznosti kako bi u drugi `ivot u{le sa iskustvom
i se}awem na od`ivqeno. Ne dopu{ta da se pred wim pri~a da negovawe
tradicije nije izbavqewe. Vi{e se uzda u pam}ewe ~estica nego u memoriju oblika.
Do dvadeset pete godine je verovao ocu, majci i meni, od dvadeset pete ocu, majci, meni i supruzi, a od dvadeset sedme ocu, majci, meni,
supruzi i sinu Obliviju.
Pamjat veruje sinu a ja ne verujem. Nisam zadovoqan {to se stalno
ra|am kao tu|a osobnost. Otkud toliko zasebnika u mom semenu: otkud razlike u du`ini ruku i nogu, visini ~ela i obliku lica, boji o~iju, kose
i puti; otkud nejednakosti uma, oseta i ose}awa; otkud ja-junak i japla{qivac, ja-rasipnik i ja-tvrdica, ja-krvnik i ja-svetac - ko me osudi da ne li~im sebi:da se javqam tu|im glasom i da qubim tu|im usnama.
Otkud moja su{tina u Pamjatu i wegovom sinu Obliviju. Otkud j a ni previsok ni prenizak, ni lep ni ru`an, ni debeo ni mr{av u Pamjatovom
vitkom i izdu`enom telu; otkud tamilo na mojim obrazima, ko mi smra~i
boju o~iju i kose i uspori korak i misao.
Ni jedna me varijanta nije ponovila. Mewam se iz trena u tren i nijedanput se ne vra}am u isto: stare mi }elije, stare i odumiru. Kako da
pohvatam sve tajne `ivota, sve izvore, tokove i u{}a; kako da izjedna~im
`ivot materije sa `ivotom du{e, `ivot }elije sa `ivotom ruke, `ivot
dlake sa `ivotom lica, `ivot nokta sa `ivotom prsta; kako da uskladim
svu tu raznolikost i da jedno vreme dadem temenu i kosi, uvu i oku, ma{ti
383
Amnezija / 24. Odniz
i se}awu; kako da sagledam celinu `ivota: u ~iji bi um mogao da stane kosmos vlastitosti i kosmos celine. Jesu li istinite Pamjatove re~i da sam
prvo stvorio sitna i nevidqiva bi}a pa tek onda ~oveka, `ivotiwu i biqku:
da sam sitna bi}a okupio u seme i da sam svakom od wih dao dve funkcije: ulogu posebnosti i ulogu objediniteqa. Kad se semenka otvorila,
`ivi}i su se predali poslu. Kao p~ele po ulasku u ko{nicu. Jedni su
gradili mozak, drugi krvne sudove, tre}i o~i, ~etvrti u{i, peti usta, {esti
grlo, sedmi srce, osmi `eludac, ostali preostale delove. A kad su svi organi stvoreni i kad im je svima data funkcija, pre{lo se na zidawe tela
i usagla{avawe funkcija organa.
Zami{qam `ivot kao preduboku vodu a sebe kao dete koje plamenom
sve}e ho}e da osvetli dno.
@ivi}i mi ne znaju re}i otkud Pamjatu moje [email protected] Jedni misle da ga je nasledio od Izdana, drugi da mu je doneseno s Orosa. Znaju samo
da je u {kriwama dopremio sa Orosa seme i da mu je u Omzaku savetovano
da ne `uri sa setvom. [to mawe poseje, mawe }e biti zaboravqen. Nije
poslu{ao savetnike ve} Umu. O`enio je princezu Igru i s wom stekao tri
k}eri i osam sinova.
Pamjat i Igra su uveli obavezu izra|ivawa statua od zlata sa likovima roditeqa i dece. Prvi su na red dolazili otac i majka. Kad bi se dovoqno prikupilo plemenitog metala, pozvali bi skulptore. Desilo se,
me|utim, da zlato nisu mogli da prikupe one godine kad je trebalo da izvajaju osmog sina.
Pamjat se sa`alio na sina, i odlu~io da istopi svoju statuu i salije statuu sina.
„Moja statua }e biti od gline“, rekao je supruzi Igri. „Glinu ne mo`e
da istali vatra.“
Igra je prihvatila voqu mu`a.
Onda su Pamjatovi i Igrini sinovi odrasli.
„Koga da kruni{em?“ pitao je Pamjat sinove. „Oblivio je najstariji a Teris najmla|i. Ko da bude kraq: prvi ili osmi sin?“
[est sinova se nasmejalo, prvi i osmi nisu. Oblivio i Teris su
mutno pogledali oca i u wihovim pogledima Pamjat je video srxbu.
„Neka izvla~e papiri}e“, rekao je sin James. „Kraq je onaj koji
izvu~e svoje ime.“
Pamjat je prihvatio Jamesov predlog. Ne bi ga prihvatio da nije
primetio da Oblivio nije sklon tradiciji.
@ivi} Biomena je, ne tra`e}i moje odobrewe, prisko~io u pomo}
Obliviju i sugerisao mu da izvu~e peti listi}. Na tom listi}u je bilo
384
Amnezija / 24. Odniz
Oblivijevo ime.
^im je postao kraq, Oblivio je uveo pravilo da se preko o~eve statue salije zlatna statua sina. Tako je oko Pamjatove glinene statue salivena Oblivijeva zlatna statua.
Oblivio je jo{ za o~evog `ivota izvr{io temeqite reforme u
Kefaliji i na mestu starog Omzaka, koji je sravnio sa zemqom, podigao modernu prestonicu.
Pamjat nije mogao da podnese sve te promene pa je sa suprugom Igrom
i sinom Terisom preselio u nenastaweni deo Kefalije i tu, potpomognut
od Stegine, sagradio istu onakvu palatu u kakvoj su se rodili Izdan i
Omlad.
U Omzaku su nastavqena ra|awa sinova i salivawa zlatnih statua.
Nova statua je salivana preko prethodne statue.
Kraqevi su se smewivali. Na presto je zaseo i Pamjatov ~ukununuk
Zlat.
Zlat nije uspeo da prikupi dovoqno zlata pa je oko o~eve zlatne
statue salio svoju srebrnu statuu.
Onda je u Muzeju izbio po`ar i Istorija se vratila na po~etak.
Pamjatova glinena statua je ostala neo{te}ena. Ostale statue su se istopile.
Otad traje verovawe da Pamjat nije umro i da }e jednog prole}a da iza|e
iz kipa. Potomci }e da iza|u iz semena a on iz statue.
Dve-tri godine nakon po`ara kraq Zlat odlu~uje da iz svog `ivotopisa izlu~i su{tinu i da je prepi{e mastilom koje, iscureno na belu
hartiju, ostaje nevidqivo ali iz kojeg, kad ga dotakne dnevno svetlo, izbije dotle nevidqivi tekst. Takvom tintom sam u [email protected] opisao osobinu
sebe koja se preta~e iz semena u seme. Listovi hartije, ispisani nevidqivim mastilom, uredno su slo`eni i spakovani a onda uru~eni Zlatovim
sinovima da na wima ispi{u svoje `ivotopise.
Sinovi su se uhvatili posla. Kad je pisawe biografija zavr{eno,
ispisani listovi su uramqeni i pove{ani po zidovima novosagra|enog
Muzeja. Kroz prozore je na uramqene tekstove iz dana u dan padala dnevna svetlost pa su iz hartije po~ela da izbijaju crvena slova, najpre slova a potom re~i i re~enice, i to toliko intenzivnom crvenom bojom da je
tekst, koji su sinovi ispisali plavim mastilom, potonuo u crvenilo kao
{to listovi ru`e potonu u crvenilo latica.
Biopis mi je objasnio Zlatovu nameru. Hteo je da upozori sinove na
to da samosvojstvom mogu u}i u Drugi naniz samo ako svoju svakodnevnost
prilagode Iskonu.
Znao sam da }e plava boja, kojom su prin~evi ispisali svoja mlada
385
Amnezija / 24. Odniz
iskustva, s vremenom da izbledi. [to se ti~e [email protected], napisanog nevidqivim mastilom, ~uo sam da }e crvena boja, zamra~i li se prostorija,
da se povu~e u nevidqivost i da }e iz hartije da se pojavi ~im se odmra~e
prozori. To sam ~uo od slikara na Orosu.
Do Ume je stigla druga pri~a: da su Zlatovi sinovi dobili hartiju
koja je mewala boju mastila. Da{ joj `utu i plavu boju, poka`e ti zelenu.
Prin~evi su se mnogo namu~ili da bojom mastila ponove boju [email protected]
Kao da su pisali po semenu: pisali jedno a isklijavalo drugo.
Na poziv Zlatove supruge Ovule u Omzak je sa Orosa do{ao mlad i lep
biograf. U to vreme je Zlat bio u dubokim godinama. ^esto su mu dovodili
mladog biografa i svaki put bi se Zlatu u~inilo da je wegova mladost
pre{la na tog mladi}a.
„Ukrao mi je mladost“, po`alio se Ovuli.“ Prvo je uzeo lepotu a sad,
evo, i brzinu koraka. Sutra }e da mi uzme emocije a prekosutra i pam}ewe.
Ukrao mi je crnu boju kose i puno}u obraza, hitrost ruku i strast zagrqaja. Ja kopnim a biograf ja~a. Taj ne uma~e pero u mastilo nego u me.“
Ovula je naredila da se biograf udaqi.
Tako je Zlatov `ivotopis ostao nedovr{en. Napisana poglavqa bi
verovatno bila uni{tena da se Ovuli nije javila poetesa Orniza s ponudom
da dovr{i pisawe biografije.
Orniza se namu~ila dok je preuredila zate~eni tekst biografije.
Morala je da ga takore}i od re~i do re~i promeni. Mladi pisac je, naime,
zamislio da Zlatov `ivot sagleda prate}i istovremeno i starewe tela i
ga{ewe duhovne mladosti.
Zlata je odu{evila Ornizina verzija biografije. Svako predve~erje je primao poetesu da mu pro~ita nove stranice teksta. ^inilo mu se da
ga svako ~itawe podmla|uje.
Biografija nije umno`ena. Original je stavqen u sanduk i zakqu~an.
Nije bilo dozvoqeno ni otvarawe sanduka ni listawe i ~itawe rukopisa.
Sanduk je, ubrzo po Zlatovom odlasku, prenesen na Oros. O wemu se stara
kraqica Ovula.
„Sanduk }e da otkqu~a kraq Zlat kad se iz Drugog naniza vrati“, kazala je Ovula svima. „To je kraqeva voqa i od wegove `eqe ne mislim da odstupim.“
Orniza je obe}ala kraqu da }e da zaboravi {ta je napisala i tog obe}awa se strogo dr`ala.
O „Kraqevoj biografiji“ se {to{ta napri~alo. Ve}ina pri~a je
potekla od dvorjana i Zlatovih ro|aka, sinova i k}eri.
Princ Poned je ~uo da je „o~ev `ivotopis otisnut na zlatnike i da
386
Amnezija / 24. Odniz
su zlatnici ispoklawani rodbini i prijateqima. Princ Sred nije imao
u rukama zlatnike ve} deo zlatnog sloga. Zlato je morao da vrati biografkiwi. Ne se}a joj se imena. Prema svedo~ewu princa Similisa
„Kraqeva biografija“ je bila i na zlatnicima i u zlatnom slogu. Se}a se
da je kao dete preme{tao slova i da se majka zbog toga qutila. Princ
Ratmir je ~uo da je biografija napisana u dve verzije. U prvoj verziji je
opisana samo su{tina a u drugoj su{tina i iskustvo. U prvoj i kra}oj verziji, otisnutoj u zlatnike, Zlat je poku{ao da svoj `ivotopis sravni sa
[email protected] Druga verzija je opse`nija. Bila je u zlatnom slogu. U woj su
dokazi da se kraq iskustvom razlikuje od Boga. Pri~a princa Rimitra ne
deluje uverqivo. Te{ko je, naime, poverovati da je postojala i tre}a verzija i da se u woj Zlat proglasio naslednikom Boga. Princ Rimitar je ~uo
da su tre}u verziju spalili saocemi. U tom spisu su opisane samo Zlatove
zasluge. Princeza Koneva se se}a da je u „o~evoj pokrajnoj sobi“ videla „mnogo gumenih lutki. Sve lutke su imale o~evo lice. Upuhivawem i ispuhivawem vazduha lice se uve}avalo i smawivalo. Lutke su bile slo`ene
u vitrine onim redosledom kojim je otac pro{ao kroz `ivot. Prva lutka
je imala lice deteta a posledwa lice starca. Vitrina je pokrivala ceo
pro~elni zid. Lutke su bile raspore|ene u pet redova. Koneva ne zna
kako su lutke nestale. Pamti da je dve-tri godine ranije u blizini Omzaka
otvoren rudnik zlata i da su u palatu svakodnevno uno{eni skupoceni sanduci. Se}a se da je u svakoj gumenoj lutki bilo po nekoliko zlatnika. Ne
zna da li je u nov~i}e bilo {togod ugravirano. Princ Ostaj je posvuda vi|ao
zlatnike. ^ak i u {akama svojih {kolskih drugova. Ne ume da ka`e otkud
zlatna slova narodu. Princ Parun je ~uo da su zlatna slova, ukradena iz
sloga „Kraqeve biografije“, prekivana u nakit.
Zlatni slog su potkradali svi. Najvi{e ih je ukrao Zlatov i Ovulin
najstariji sin Otmar. Kra|u je zapo~eo odmah po krunisawu. Krao ih je s
namerom da ih slo`i u svoju biografiju. Kra|a je brzo uo~ena pa je po~ela
potraga za kradqivcem i pokradenim zlatnim slovima. Iz straha da }e da
bude otkriven, Otmar guta pokradena slova. Ubija se sa uverewem da je u
sebe slo`io istoriju, kulturu, jezik, obi~aje i religiju Kefalije i da }e
neko budu}e pokolewe da prona|e pod zemqom dokaze da je postojao.
Krunu preuzima Otmarov sin Katmer. @ivi}i mi ka`u da je Katmer
svoj `ivotopis ugravirao u cekine i spremio u onoliko trezora koliko
je imao dece. Svakom detetu po trezor. Sefove je bri`no zakqu~ao i umro.
Ispostavilo se da nijedan naslednik ne zna svoju {ifru. Svaki je dobio
tu|u {ifru. Stvari su toliko iskomplikovane da niko nikome nije smeo
u palatu i da niko nije uspeo da otkqu~a svoj trezor. Katmerova biografi387
Amnezija / 24. Odniz
ja ostaje pod kqu~em. Naslednici se ni do danas nisu izmirili. A nisu
se pomirili zato {to je u me|uvremenu iskrslo pitawe u kojem trezoru ima
vi{e cekina. Jednima su o~i zapele za prvi a jednima za posledwi trezor.
Najmla|i Katmerov sin Otvet obija svoj trezor i u wemu nalazi
zlatni slog biografije koju }e, kao novi kraq Kefalije, morati da pro`ivi.
Ne bude li `iveo prema napisanom, mora}e da preda krunu onom svom
bratu koji pristane da se odrekne sopstvenosti. Trezore su na silu otvorili i drugi Katmerovi sinovi. I wima je ponu|ena kruna.
Otvet vra}a trezor. @eli da vlastitim tragom u|e u Istoriju
Kefalije. Ni princ Lutum ne prihvata uslov. Interesuju ga samo oni
zlatnici u koje su urezani opisi Omzaka. Ne zanima ga iskustvo oca.
Princ Astrum bi uzeo cekine u koje je urezano verovawe u nailazak Zvezde
u ~ijim zrakama nema klica smrti. Princ Volislav bi nasledio trezor
da je na cekinima opis wegovih zasluga. I drugi prin~evi se odri~u
nasledstva. Svima je vlastitost skupqa od zlata.
Trezori su popravqeni i zakqu~ani.
Iza Katmerovih sinova dolaze Katmerovi unuci, iza unuka praunuci,
iza praunuka ~ukununuci. Svi bi nasledili zlato, niko uslov Oporuke.
„Vreme }e da ih otkqu~a“, misli Biont. „Biografije se preina~uju
i dopisuju. Celina se osipa u pojedina~nosti. Voda se razla`e na vodeonik
i kiseonik, molekula na atome, atomi na neutrone. @ir se izvija u klicu,
klica u mladicu, mladica u deblo, deblo u grane, grane u listove i cvetove. Raspr{uje se sve. Oca nema u sinovima, deda u unucima. Trezori }e
da budu otkqu~ani, cekini razneseni i pretaqeni. I Katmer }e, kao i toliki pre wega, biti zaboravqen“.
Ili je nada u moj povratak neostvariva ili sam se, zaigran sa Umom,
ceo ulo`io u seme - tek ja se, i po isteku tolikog vremena, ra|am s tu|im
licem. Pred petnaest godina sam ro|en kao princ Nizak. Majka i otac su
visoki i lepi a ja nizak i ru`an. Rano sam primetio da ro|aci br`e rastu. Prestao sam da se dru`im s wima. Ro|aci su rasli a ja silazio u se.
„Ne dam da ih od mog tela grade“, zakqu~ao bih se u odaje kad god bi
do{li da me tra`e.
Otac i majka su poku{avali da mi pomognu. Hranili su me najboqom
hranom i pojili najkvalitenijim sokovima. Vide}i da mi nema pomo}i,
po`eleo sam da umrem. Nadao sam se da }e u Drugom nanizu da mi bude uve}ano
telo. Svoju `equ sam poverio majci.
„Lako je umreti“, kazala je majka, „ali je te{ko na}i po~ivali{te.
388
Amnezija / 24. Odniz
Spuste li ti telo u zemqu bez semena i korewa, osta}e{ ve~no mrtav.
Sahrane li te pored kakve biqke, zavisi}e{ od }udi semena. Bi}e{ klica, stapka, peteqka i cvet. Pr`i}e te sunce i kr{iti vetar. Iz biqke }e{
oti}i u `ivotiwu a iz `ivotiwe u ~oveka. @ive}e{ bez vlastitog lica
i nijedanput ne}e{ pomisliti da si onaj drugi. Zaboravi}e{ samog sebe.“
Po`alio sam se Umi. Priznao sam da me mu~i kompleks ni`e vrednosti i da bih hteo iza}i iz Nizaka.
„Ostani gde si“, poru~ila mi je Uma. „Strpi se. Panoskop pokazuje
da }e Nizak da naraste. Lepote ti ne}u dodavati. Kad si ~uo da je Bog ru`an
ili lep.“
Nizak se izdu`io telom ali se nije prolep{ao. Bio je vi{i od
ro|aka.
O`enio se i sa suprugom Dunom stekao sina Muwa. Dete je bilo lepo,
ali boja`qivo.
„Vreme }e da ga ohrabri“, govorili su Duni. „Otac mu je bio nizak
pa narastao.“
Vreme nije ni{ta promenilo. Sa odrastawem tela rastao je i strah.
Neka nevidqiva ruka, ne zna se iz kojih razloga, kvarila je brave na vratima prin~evih odaja. Retki svedoci su videli da svake no}i, uvek u drugo vreme, s neba sleti svetlost i da se vrata, kao latice na cvetu, odjedanput sklope. Uzalud je princ poku{avao da ih otvori.
„Mogao je da ih polomi“, kazao sam Bio{timu.
„Mogao je ali nije. A nije ih izlomio zato {to je u wih bio urezan
Nizakov lik. Nizak je, kao {to znamo, najru`niji kraq koji je ikad
vladao Kefalijom pa je, da bi sakrio svoje ru`no lice, naru~io da mu se
na svim statuama, freskama, slikama, intarzijama i gravirama izradi
ulep{an izgled. To je Muw znao i zato nije nasrnuo na vrata.“
„Bilo mu je `ao da razbije rezbariju s o~evim likom.“
„To je jedini razlog {to je, zakqu~an u svojim odajama, strpqivo ~ekao
majstore.“
„I to iz jutra u jutro.“
„Majstore je ~ekao u strahu.“
„Bojao se svega i svakoga pa i o~eve reakcije.“
„Najmawe se pla{io oca i majke. [titili su ga koliko im je dozvoqavao i koliko je od wih o~ekivao.“
„Nije im bilo lako.“
„I danas su na mukama. Jo{ uvek misli da ga nebo zakqu~ava. Jo{
uvek misli da mu kqu~eve kradu du{e umrlih.“
„Ni do danas nisu otkrili {ta mu se u du{i zbiva. Izlazi na ru~ak
389
Amnezija / 24. Odniz
i ve~eru tek po{to se udaqi posluga. U odsutnosti posluge se umiva i kupa, brije i ~e{qa, presvla~i i obuva. U salonu je dok mu spremaju spava}u
sobu, u radnom kabinetu dok ~iste salon. Izbegava da se susretne s wima.
Da bi ga izmamili na prozor i odozdo videli kako izgleda, ~uvari su, ne
tra`e}i dozvolu, prisilili ba{tovane da svakodnevno mewaju izgled
okoli{a i da stalno pridodaju novo cve}e. Verovali su da }e da ga zainteresuju.
Ne dopu{ta da ga slikaju, da mu lice izvla~e iz boje, gline, metala
i kamena, hteo bi da sam sebe zapamti.“
[email protected]}e dok je svestan sebe“, upada nam u razgovor Biobit.
„Biqka `ivi ne znaju}i ni{ta o sebi“, smeje se Biogen.“ I leptir,
i som, i sova, i lasta. Wima je svest {to i nama mrak.“
„Wima je i smrt tek nestanak tela i instinkta. Po tome se razlikuju od ~oveka“, dopuwuje Biogena Biomor.
„Qudska smrt je ve}a. ^ovek ne umire samo telom, ni samo umom.
Wegova je smrt sveobuhvatnija jer odnosi i li~no i op{te, razbor i
mi{qewe, imaginaciju i uspomenu.“
„U ¥@itiju’ pi{e da je i smrt, kao i ro|ewe, prelazak u druge.“
„Taj prelazak je stra{an.“
Tako sinu govori Duna kad god predoseti da wezin jedinac pomi{qa
na samoubistvo. Govori mu tako iako zna da smrti nema tamo gde se seje.
Muw tera svoje. Rve se sa zlim dusima. Ne dopu{ta im da ga vide. Moli
oca da wegov odeqak palate sa vawske strane oblo`i ogledalima. Ko pogleda palatu, ugleda}e sebe. Samo tako }e svoje progoniteqe mo}i da odbije od
sebe.
Nizak mu ostvaruje `equ.
Muw se ne zaustavqa. Moli oca da mu odaje izoluje od zvukova i
glasova. Ne `eli da ~uje razgovore - ho}e da `ivi u ti{ini, daleko od vike
i cike, buke i lupe, salva i kaskada.
Nizak mu ostvaruje i ovu `equ.
Muw ne posustaje. Moli Umu da mu po{aqe zidara koji ume da mu ispregra|uje mozak i odvoji sada{wost od pro{losti i budu}nosti. Hteo bi
da ostane sam u svom praznom trenutku i da vidom i sluhom, dodirom i
wuhom ne bude ni u se}awu ni u nadi. @eleo bi da ne `ivi tamo gde je nejasno vi|en i povr{no shva}en.
„Od Ume je tra`io pomo} jer je umislio da je seme, iz kojeg je potekao,
zajedno s wim, wegovim po~etkom i svr{etkom, rodilo i pro{lost i da osobe, koje su neko} `ivele, nastawuju wegovu du{u, wegove emocije, wegov
razum i wegovu ma{tu, i da se jedanput iz wega pojave emocijom qubavi a
390
Amnezija / 24. Odniz
jedanput emocijom mr`we; da mu jednom daruju radost, drugi put tugu; da
ga danas opsedaju bole{}u a sutradan zdravqem. Bori se s wima, prihvata ih ili ih odbija, brani ih ili ih ubija, govori wihov jezik, se}a se wihovim pam}ewem i misli wihove misli. @ivi kroz wih i mimo wih, sledi ih i be`i od wih. Gledao u mikroskop i video ih sitne i `ivahne, gladne
i site, gramzqive i nemilosrdne; gledao ih izbliza i izdaleka i zakqu~io
da su jedni milosrdni a jedni nemilosrdni. Stalno su mu pred o~ima ~as
svetle a ~as tamne ta~ke. Pla{i ih se i raduje im se, ~as `eli da ih
uni{ti a ~as da im ulep{a postojawe. Hteo bi i da budu s wim i da `ivi
bez wih. Svestan je da bi wihov odlazak bio wegov kraj. Shvata wihovu
te`wu da pobegnu iz zatajenosti i da se poka`u kroz bolest i patwu;
shvata wihovu `equ da budu sopstveni i u svesti svedoka.
Duna poku{ava da ga urazumi. Ne vidi da ga uteha odvodi u jo{
dubqi strah. Posle svake wezine posete Muw pove}ava dozu lekova. Samo
lekovima je mogu}e isterati iz sebe du{e umrlih. Sve nemilosrdnije ih
istrebquje i verovatno bi dokraja ostvario svoj zlo~in da se nije setio
da se sa wihovim nestajawem rasta~e i wegovo telo i da }e, uni{ti li sve
te male svetove, sva ta nevidqiva bi}a, sve te samotne i ustrajne zlo~ince,
usmrtiti i sebe. A ne bi se toga setio da mu Duna nije rekla da vatra spaquje telo izvana a lekovi iznutra. Bacio je mikroskop i sve {to uve}ava zbiqu
i re{io da `ivi u skladu sa zakonom prirode i da se iskqu~i iz samospoznaje, se}awa i izmi{qawa.
Duna je pomislila da je odustao od samoubistva. Nizak je smislio kako
da ga pribli`i qudima. Predlo`io mu je da dopisuje moje [email protected]
Mo`e da pi{e o svemu budu}i je „sve od Boga.“
Nije prihvatio o~ev ve} Ornizin predlog. A Orniza mu je predlo`ila
da u~i napamet odlomke iz [email protected] i da ih kazuje vernicima. Ko god ga
bude slu{ao, pomisli}e kako je to o ~emu pri~a wegovo iskustvo i kako je
wegov `ivot i pre ro|ewa postojao. Svi }e, slu{aju}i „Bo`je propovedi“,
morati da poveruju da je `iru prethodila kro{wa.
Muw se prihvatio u~ewa i propovedawa. Orniza se nije odvajala od
wega. Bojala se da }e da posusta.
Biomor sluti da }e da se usmrti.
„Zdrav mladi} ne bi potkresavao grmove niti bi pred oca izlazio u
hoduqama.“
„Podse}ao je oca na vreme kad je patio {to je ni`i od ro|aka“, ka`e
Biogen.
„Mislim da se ne ruga ocu“, ka`em im. „U wemu odavno tiwa `eqa
da se uspne na nebo. Odavno se bojim da }e da nas ostavi bez tela. Du{a bez
391
Amnezija / 24. Odniz
tela ne prima stvarnost. U wenoj uspomeni nema do`ivqaja, spoznaje i
utiska. Ne se}a se zemaqske stvarnosti. Mo`e da pre`ivi ali se, bez tela,
ne ume da sna|e. Dolazi i odlazi bez o`iqaka. Voda prima boju neba, oblaka, drve}a i dna korita, du{a ne prihvata ni{ta. Odbije i no} i dan, i san
i javu.“
Muw je sve ~e{}e uzlazio na najvi{i sprat i odozgo premeravao dubinu.
Poku{ao sam da ga odgovorim od sulude namere. Zadu`io sam Bioquba
da mu se u snu prika`e u liku dvorske poetese Ime. Princ je zaqubqen u
Imu i samo ona mo`e da mi pomogne da iz princa pre|em u wegovog sina.
Bioqub je u wemu uve}ao `udwu. Znao je da joj onako vitkoj, visokoj
i lepoj `eli dati seme. Poja~ao mu je `equ. Onda se prikrao u san poetese. Obe}ao joj je da }e, primi li od prestolonaslednika seme, da postane
kraqeva majka. Znao je da Ima odavno `eli da u|e u visoko dru{tvo.
Bioqub je samo na vatru dolio uqe.
^ekao sam da im se snovi ostvare. Princ je, me|utim, i daqe uzlazio
na najvi{i sprat. Jednog predve~erja gore ga je do~ekala Ima. Bioqub se
ne se}a kako je zapo~ela igra a i Biogen je zaboravio kako sam iz Muwa
pre{ao u Imu i postao princ Oluj.
Posle sam doznao od Ume da je Ima dugo skrivala trudno}u i da je Muw
poleteo sa krovne terase tek kad mu je na svest pala misao da mu u semenu
nema `ivota.
„Na dozidani sprat, {to je bli`i zvezdama nego procvetalim kro{wama tre{awa, i {to, kad se Dvor pogleda sa odstojawa, nali~i belom oblaku
i pla{tu magle, prestolonaslednik se, bez najave i obja{wewa, uspeo i,
nekolko ~asaka po uzlasku, ispilao dr`a~e drvenih stepenica. Tako se odvojio od zemaqskog `ivota. Oti{ao je sa zalaskom sunca. Nije i{~ezao samo
princ, i{~ezla je i stvarnost koja ga je ~inila.“
Tako mi u poruci, ispisanoj pri dnu zapadnog neba, pi{e Uma.
Poruka je napisana modrim a pripis `utim suncilom. Tekstu je, naime,
pripisana napomena da smrt nije poni{tewe ve} pribavak gra|e za nova
tela. Smrt je drugo lice polena. Polen se sastaje sa polenom a smrt razla`e
materiju i osposobqava je za novu funkciju. Smrt ne usmr}uje `ive ~estice nego ih privremeno vra}a u wihove osobine. Seme im, naprotiv, mewa
i ulogu i vlastitost. @ivot sakupqa tvari uzimaju}i im sopstvo a smrt
ih osloba|a bezli~nosti i su`awstva. Jerseni to ne vide i zato i ne znaju da je ¥@itije’ napisano i svetlom i tamom. Svetlim suncilom je opisan
`ivot a tamnim smrt. Vama, tvorcima wihovih biografija i hagiogrfaija, poznat je broj godina i dana, ~asova i minuti, sekundi i stotinki wi392
Amnezija / 24. Odniz
hovog prebivawa u biografiji i prebivawa u hagiografiji. @ivotopisi,
kroz koje stvorovi pro|u, napisani su pre setve. Princ Muw je iz biografije pre{ao u hagiografiju.“
Muwev i Imim sin Oluj je mnogo li~io ocu i ta sli~nost mu je
pripomogla da bude odre|en za prestolonaslednika. Rastao je kao biqka
iz vode i visinom nadma{io dedove ro|ake. Da je Muw `iv, imao bi ra{ta
da se ponosi.
Krunisan je ~im je u{ao u punoletstvo. Seo je na tron da vaspostavi
ve~nost i ostvari dedovu `equ: da Kefalija bude iznimka u Nizini i da
u woj seme ne klija u privremenost. Seo je na presto ozaren nadom da }e da
ispuni svaku dedovu nadu. Svedok sam {ta je sve poku{ao i kako su
zavr{ili wegovi napori. Svedok sam i mogu da konstatujem da su mu `eqe
ve}e od uspeha. Planirao je da napi{e autobiografiju i da u wu smesti
ceo svoj `ivot, od momenta kad je bio seme pa do trenutka kad }e da postane
prah. Dopuni}e ko zna koju verziju [email protected] ali tako da mi pripi{e najpre biografije onih koji su prethodili dedu Nizaku, ocu Muwu i wemu
a posle i `ivotopise sinova i k}eri, unu~adi, praunu~adi i ~ukununu~adi.
Objedini}e sve jer je u svemu nastanak jednak nastavku.
„U posledwem su, a ja sam u ovom momentu posledwi, i Stvoriteq i
stvorovi. Wihove biografije su moja autobiografija.“
Ima se nasmejala a i dedu Nizaku je bilo sme{no ~uti da se „kraq
trenutka“ jedna~i sa mnom. Kraqica Palekija se suzdr`ala od kritikovawa mu`a.
Oluj je odbio primedbe.
„Ja sam kraq trenutka a u trenutku je Bog. Pribavio sam biografije kraqeva. Domogao sam se i ¥@itija’. Uze}u od svakog onoliko koliko od
mene bude uzimao `ivot. Kad primetim da mi ponestaje snage, uze}u od onog
ko je ima previ{e. Uzima}u emocije, mi{qewa, nadu, se}awa.“
Kraqicu Palekiju ne interesuje ni pro{lost ni budu}nost. Nastoji
da {to lep{e pro`ivi sada{wost. Svesna je svoje lepote. Zna da }e biti
„cvet sa Petaline grane“samo dok je mlada. Ne raduje se budu}nosti. Zna
da je tamo ne ~eka mladost. Suzdr`ava se od mu`evqevih namera. Lepota
nestaje kad se pome{a sa nelepotom. Spasewe je u produqewu sada{wosti.
Oluj je u „Autobiografiji“ sa svima a u `ivotu sam. U `ivotopisu
je sa mnom i mojim sinom Klijamom, sa Izdanom i Omladom, Peludom,
Lepurom i Timurom, ~ukundedom, pradedom, dedom i ocem a u `ivotu sam.
Palekija mu ne poma`e i ne odma`e. Vi{e je sa ogledalom nego sa suprugom. Prepustila ga je hartiji, mastilu i peru i strogo pazi da je wegove
nade ne povuku u budu}nost. Svesna je da }e, napusti li sada{wost, da uvene
393
Amnezija / 24. Odniz
„cvet sa Petaline grane“. Vi{e se boji oticawa vremena nego potopa i
ga{ewa sunca. Imu interesuje rad kraqa a ne pisawe „Autobiografije“.
Pisawe ju je zanimalo samo dok se nije uverila da je i u kwizi Muwa nazvao ocem. Odnedavno mu ne dolazi ni ded Nizak. Zaobilaze ga i ro|aci i
rodice. ^ak mu i Uma i Stegina ne odgovaraju na pisma. Jedino ga podr`ava
Memora. ^ini to da bi me podsetila na svoje pradavno upozorewe da }u,
si|em li u Nizinu i nasenim li dole wezinu sestru Umu, biti izjedna~en
sa smrtnicima. Izjedna~en i zaboravqen.
Gleda beli papir a vidi sneg od kojeg je vajao statue deda Nizaka i
majke Ime. Oca je video na slici ali se nije usu|ivao da mu od snega gruda lice. Otac mu je vi{e li~io Bogu nego ~oveku. ^ovek govori a otac {uti.
Nije mu ~uo smeh ni video suzu. Nije ga bilo ni u stvarnosti ni u se}awu.
Postojao je samo na slici i u imaginaciji. I danas je samo slika i pretpostavka. Zato i gleda beli papir i lopaticom razgr}e sneg. Tra`i oca a
nalazi travu.
[ta da napi{e o ocu? Otac je sneg, pisa}e o snegu; otac je oblak,
opisa}e nebo; otac je voda, opisa}e reku. Pisa}e o grmqu i cve}u. Opisa}e
{arene livade, {u{tawe kro{wi, `uborewe izvora. Otac je zemqa, opisa}e
zemqu. A onda }e sve to da slo`i u `ivotopis.
„I {ta je na kraju ispalo?“ pitam Biopisa.
„Te opise je ukomponovao u stari rukopis i na kraju uvideo da ni u
novim svedo~ewima nema oca. Shvatio je, naime, da je izme|u oca i sina
nevidqiv zid.“
„Otac je bli`i iskonu“, ka`em, „a iskon nije ~ovekova ve} moja osobina.“
„Posle vi{e poku{aja shvata da ¥Autobiografiju’ nije ni zamislio
ni napisao u skladu sa zakonima prirode. Prevideo je da pojedina~nost
nije isto {to i celina i da `ivot ne traje i ne nestaje jednoobrazno.“
„Nikad nisam bio za izjedna~enost lica, duha, mi{qewa, uspomene
i imaginacije. Oduvek sam za razli~itost i posebnost. Sme{an mi je
Olujev napor da od bezbroja pojedina~nosti sastavi Celinu. Ne postoji
neusitwena individualnost. U istom telu su uspomena i vidovitost, qubav
i qubomora, samilost i kazna. Telo, dodu{e, objediwuje razli~itosti ali
to objediwewe ne usmr}uje ni jednu individualnost. Oluj ~ezne za jedinstvom bez razlika. Mislim da ga je na to podstakla `eqa da od Istorije
sakrije dedovu nakaznost i o~evo ludilo.“
„Ne znam {ta ga je na sve to navelo ali znam da nije sledio zakon Stvarawa. ¥Autobiografija’ bi tekla prirodnim tokom da je namera autora bila usagla{ena sa procesom nastanka, delovawa i nestanka. Dok god je iz394
Amnezija / 24. Odniz
van iskustva, te`we i sna, dok god ne sledi doga|awa u semenu, osetu i
ose}awu, ma{ti i se}awu, biografija }e biti mrtvo slovo i izvor svekolikih zaborava.“
Oluj ne zna da sam sa `ivi}ima o wemu razgovarao. Ne zna ni da mi
je Uma jutros poru~ila da se „mladi kraq razo~arao u podanike i da ve}
tri sedmice ne veruje ni svom uvu, ni svom oku, ni dnevnome svetlu. Za wega je no} dan a dan no}. Oko ne vidi niti uvo ~uje, jezik ne prepoznaje okus,
nozdrve miris. Sumwa u zemqu i ~oveka, ne veruje nebu. Sumwa u sve i pori~e
zbiqu. Misli da je stvarnost privid uma, oseta i ose}awa, vi{e pretpostavka nego istina, vi{e patvorba no su{tina. Usta la`u, ~ula obmawuju, ruke ne grle prijateqe nego zavist, usne ne qube qubav nego strast.
Nisam poku{avala da ga razuverim jer sam primetila da i u mene sumwa.“
Ne sluti ni{ta. Sve re|e se susre}e sa Palekijom. Izbegava je zato
{to kraqica ne odustaje od zahteva da ne izmi{qa i da se ne izra`ava u
metaforama. Konkretnost je ogra|ewe od budu}nosti i zato je kraqica, u
svim prilikama, nastojala da se na|e u woj. Budu}nost je la`, fikcija,
hipoteza i, {to je najgore, svenulost lica i tela. Opirala se kad god je mogla. Oluj je blagovremeno otkrio uznemirenost „cveta sa Petaline grane“
i strogo pazio {to i kako pri~a. Zbiqa se nije smela ni uve}ati ni umawiti. Beli `bun nije li~io oblaku, suncokret suncu, cvetovi lana nebu.
Nebo i zemqa su ono {to o~i vide, u{i ~uju i prsti dodiruju.
Palekija tra`i vi{e. Htela bi i da „Autobiografija“ bude o~i{}ena
od pesni~kih natruha i, posebno, od pretpostavki i vizija. Uverava Oluja
da je praotac vi{e cenio sada{wost od pro{losti i budu}nosti. Htela bi
da i sama `ivi samo u svom trenutku i da ne u~ini ni korak nazad ni korak napred. Ube|ena je da su prethodnici, sawaju}i i veli~aju}i budu}nost,
zapustili sebe, svoju porodicu i svoju sada{wicu pa od Oluja o~ekuje da
ne opisuje `ivote prethodnih generacija nego da opi{e doga|aje i do`ivqaje savremenika.
„Kako je kraq reagovao na kraqi~in zahtev?“ pita me Biont.
„Uma mi o tome ne pi{e ali iz prethodnih wenih poruka sam saznao
da ga podjednako zanima nastanak i nastavak. Ne{to uzme iz ¥@itija’, ne{to
iz `ivopisa kraqeva i preuzeto utka u svoje do`ivqaje. [to ne na|e i ne
do`ivi, izmisli. Dosetio se da je ma{ta moje se}awe pa iz we najvi{e uzima. Ne vidi u vodi vodu ni u vazduhu vazduh. Vidi kiseonik i vodeonik i
prauzrok koji im prethodi; ne zagleda se samo u lica, struk, grudi, ~elo
ve} i u ono iz ~ega je proisteklo telo. Zna da je sve nastalo u prvom trenu.
Zna da sam autor svih `ivotopisa pa i wegove ¥Autobiografije’ i to saznawe ga upu}uje na to da je u jednom sve i da je nemogu}e ustanoviti {ta je
395
Amnezija / 24. Odniz
sada{we a {ta pro{lo i budu}e. Iskustvo je isku{ani iskon, upotrebqavano i spoznavano su{tastvo. Samobitnost ima dva toka: dowi, iskonski,
i gorwi, li~ni. Dowi tok pokre}e i usmerava gorwi tok i pospe{uje
um da sagleda i upotrebi iskon. Gorwi tok ga u tome ometa: ne dopu{ta mu
da spozna su{tinu. Dosada{wim kraqevima `ivotopise je pisao iskqu~ivo
um. Pisci ¥Autobiografije’ su svi: i svesno i nesvesno, i oset i ose}awe.
i razbor i ma{ta. Ko god je u telu, ima svoje mastilo i svoje pero. Oluj polazi od ~iwenice da bolest ne mo`e da bude se}awe zdravqu, smeh suzi,
starost mladosti, smrt `ivotu i dolazi do zakqu~ka da wegovo delo ne mo`e
da bude biografija nego zbornik autobiografija. Svi ~inioci, bili u
Stvoritequ ili u stvoru, pi{u autobiografije. Oluju je neko do{apnuo
da je varijanta mene i da je `ivot, koji `ivi, nastavak mog `ivota. Taj
neko mu je rekao da je pro{lost seme, sada{wost drvo a budu}nost polen.
Pre tog do{apta ¥Autobiografija’ je uspore|ivana sa ku}om od vi{e spratova. U temequ te ku}e Po~etak je jednak sebi. Na spratovima su dva nastavka, sada{wost i budu}nost. Oba nastavka su varijante Po~etka. Palekija
je omalova`ila Olujev plan i u toj izjavi je iskra wihove nesloge i
pitawa koji sin mo`e da nasledi oca. Kraq bi hteo svog a kraqica svog
istomi{qenika. De~aci se bezbri`no igraju i zasad se ne zna koji }e od
wih dvojice da bude na o~evoj strani. Kojem sinu dati Kefaliju? U obojicu je ugra|ena ve~nost (su{tina), pro{lost (se}awe) i budu}nost (nada).“
„Se}am se da je, razmi{qaju}i o prestolonasledniku, bio neodlu~an,
posebno kad mu je kraqica rekla da se ve~nost mo`e da iska`e samo prezentom“, ka`e Biomislim. „Kraqi~ina tvrdwa ga je toliko zbunila da je nekoliko ~asaka i sam bio uveren da Ve~nost nema ni pro{lost ni budu}nost
po{to nije ni dovr{ena ni ostala u nadi. U tom momentu nije znao ni {ta
da misli ni u {to da veruje. Kraqica je primetila wegovu zbuwenost pa
je po`urila da od wega izmami saglasnost da je ¥sada{wost i polen i stablo’: da se u budu}nost ne putuje sobom i da svi ostaju tamo gde su nastali.
Od ro|ewa do smrti ~ovek nosi vi{e lica ali ni jednim ne ulazi u
budu}nost. Sada{wost je neugasiva. Koji trenutak kasnije kraq se pribrao
i vratio svom uverewu da je ¥individualnost lice kojem vi{e ne nali~i
i da je `ivot du`i od wenog postojawa.’ Setio se da je u ¥Autobiografiji’
napisao da `ivotopis nije samo svedo~anstvo o licu sada{wem. Setio se
i da je supruzi rekao da ¥biografiju ne bi trebalo izjedna~avati samo sa
li~nim iskustvom budu}i je u woj i `ivot predaka. U iskustvu pojedinca subjekt je razmrvqen u delove i deli}e, grumenove i mrvice, a u biografiji je, poput zlatne statue, odvaqen od jednog komada.’ Nakanio je da opi{e
sve isti~u}i da ¥Autobiografija’ nije pri~a u kojoj se `ivot svodi na dan,
396
Amnezija / 24. Odniz
mesec i godinu ro|ewa i u kojoj se ne spomiwe ni krilo majke, ni prvi pla~,
ni prvi korak, ni prva re~ niti i{ta {to je nasle|eno od Boga. Nije qudski vek bez izvora i u{}a niti je samo do`ivqaj i spoznaja. Pro~itao je
mnoge biografije i utvrdio da nijedna nije potpun izve{taj. Svi navode
datum ro|ewa, niko datum oplodwe; svi opisuju detiwstvo, ranu i poznu
mladost, sredove~nost, starost i smrt; nikom iz pera nije kanula vest o tome
{ta su u to vreme radile }elije, ni kako je proticala krv, ni kako su navirale misli, ni {ta je sawano, ni {ta je `eqeno; ni u jednom slovu nema
otkucaja srca, ni gr~a `eluca. Gde je opis popijene vode, pojedenog hleba; gde je opis jagoda, banana, jabuka, celera, mahuna, raj~ica i gro`|a; gde
su zore i sumraci, poqupci i milovawa, poleti, sva|e i osvete. Ni jedna
biografija nije dovr{ena. Niko nije do{ao do kraja. Niko nije sagledao
sebe niti je iko sagledan od drugih.
'Biografijom se ne mo`e obnoviti pro`ivqeno’, rekla mu je kraqica. 'Iz we ne svi}u poga{eni dani. Ona se nejasno prise}a pro{losti.
Tvorac je iseckao ve~nost na zoru, jutro, podne, sumrak, no}'.”
„Bez razdeobe Ve~nosti ne bih uspeo da stvorim pojedina~nost“,
opravdavam se pred `ivi}ima. „Svaka individualnost ima svoje vreme.
Vreme pahuqice nije vreme kapi, vreme kapi nije vreme da{ka. Vreme oca
nije vreme sina. Vreme `ivi dok `ivi jedinka. Mno`ewem sopstva mno`i
se i vreme.“
„Neophodno je sjediniti vremena jer bez brisawa razlomqenosti nema stalnosti“, uverava kraq kraqicu. Govori woj a meni se ~ini da ube|uje
mene.
„Pri{apni im da se vreme samo usitnilo“, ka`em Bio~utu.
„Kraq to zna“, ka`e Bio~ut. „Svojim u{ima sam ~uo da je, polemi{u}i
sa kraqicom, rekao da je vreme neba celovito.“
„Osporio je postojawe sada{wosti“, ka`e Biokaz. „Uveravao je
kraqicu da sada{wost ne sti`e do svesti: kad do we stigne, postala je
pro{lost. Ne{to se najpre dogodi i tek kad se to dogodi, bude ubele`eno
u svest. Govorio joj je ovo ne bi li i sama shvatila da seme nije svedok sada{wosti. ¥Seme je ~uvar ve~nosti’. Kraqica se nasmejala pre{utiv{i ono
{to je zazinula da ka`e. A htela je da ka`e da ni ve~nost nije ujedna~ena
vremenom. ¥Ne traju sve emocije jednako. Nejednake su trajawem ma{ta i
se}awe.’ Kraqa bi iznenadila `enina o{troumnost. Bio bi joj se javno podivio da se nije bojao da }e posle pohvale da usledi wezin predlog da iz
¥Autobiografije’ izostavi najave budu}nosti. Pribojavao se i pitawa
mo`e li neko da `ivi tri vremena ako ne vidi daqe od svog nosa i ako ne
~uje daqe od svog uva i ne pamti {to je malopre mislio. Kako da se brani
397
Amnezija / 24. Odniz
kada i sam zna da se pam}ewe trne kao dan.“
„Mogao je da joj ka`e“, misli Biozna, „da i sada{wost, kao i pro{lost
i budu}nost, zavisi od svesti.“
„To je napisao u ¥Autobiografiji’. Bilo mu se lak{e poveriti peru
nego kraqici. Peru je, bez ustru~avawa, kazao da ~ovek ne postoji samo u
svesti. Mislio je na svest uma a ne na samosvest tvari koje ~ine telo.“
„Ko rasprostre vreme svesti na vreme iskustva i neiskustva, ko ih
izjedna~i i pove`e, otkri}e da je `ivot subjekta du`i od saznatog i da
je, sagledan u ozarju Univerzuma, nezavisan od trenutka i vi{e stalnost
nego privremenost. Kad bi ve~na zemqa izjedna~ila trajawe svetla i mraka sa trajawem svoga postojawa, onda bi i ona verovala da je no}u mrtva i
da }e u svanu}e da vaskrsne. Zemqa, sre}om, nije neobave{tena: woj je,
vi{e nego umu, znano da je vlastitost tek talas u slivu i da voda nije mrtva u snegu i vazduhu. Vreme je da se iz op{teg slijemo u posebnost. Pre`ive}e
ko `ivot ne deli na op{te i li~no, na svoje i Bo`je.“
„Zamislio je, i tu zamisao uveliko i ostvario, da opi{e i zbivawa
u telu koja nisu dostupna svesti. Mislio je, uz ostalo, na ¥no}i nero|enog
i nedo`ivqenog’ i na to da spis mora da ima ¥vi{e svetla i vi{e prostora ako misli da ka`e istinu’. Bio je i ostao uveren da se `ivotopis ne mo`e
svesti iskqu~ivo na svedo~ewe o svesnom.“
„Ne{to }e da preuzme iz stvarnosti, ne{to iz ma{te a ne{to iz
¥@ivotopisa kraqeva’. Da se prikupqeni materijal ne bi zagubio, naru~io
je da mu se izrade ~etiri statue s wegovim likom: da se u statuu sa wegovim de~jim licem spreme podaci o detiwstvu i da se ta statua stavi u ve}u
statuu, onu u ~ijim {upqinama su dokumenti o mladosti pa da se prethodne dve statue umetnu u jo{ ve}u statuu, u onu u kojoj su zapisi o zrelosti.
Na kraju sve tri statue ume}e u najve}u statuu, u onu {to je pripremqena
za prikupqawe ~iwenica iz predstoje}e starosti.“
„Kraqica je dobro obave{tena o svemu. Naru~uje da se oko statua izvaja statua jednaka kraqu visinom i licem. Kraq se nije naqutio jer je
ve} znao da je vajar, svestan odgovornosti pred kojom se na{ao, sakrio od
kraqice sve statuete-originale i u veliku statuu stavio kopije. Originali
su posle tajno vra}eni kraqu i on ih je spremio u sef. Kraqica je mislila da se kraq samo na{alio. I ranije se rado igrao s wom.“
„Zatim dolaze godine smirewa“, ka`e Bioqub.
„Kraqica se prva smirila“, uzdi{e Biovetus. „Prestala je da se
bori za sada{wost istog trena kad je u ogledalu videla bore na svom licu.
Okre}e se ka vremenu u kojem je bila lep{a i mla|a. Ogledala zamewuje
¥mladim slikama’. Iz odaja izlazi samo no}u i uvek tamo gde je ne mo`e
398
Amnezija / 24. Odniz
videti neko od svite.
Kraqa ne iznena|uje wezin preokret po{to i sam prime}uje da sve
vi{e izlazi iz ¥Autobiografije’: da mu vreme i pero ne pi{u isto ¥@itije’ - da mu na um, kao pahuqice na {arenu livadu, sve upornije sle}u bele
ta~kice.“
„Odlu~uje da ¥Autobiografiju’ prilago|ava promenama u svom telu“,
od Biovetusa preuzima pri~u Biopis. „Nare|uje da se dovedu ~etiri vrsna
prepisiva~a, po jedan za svaku `ivotnu dob. Nare|ewe je odmah izvr{eno
i prepisiva~i su seli za dugi radni sto na kojem je bilo vi{e mastionica i u svakoj druga~ija boja mastila. Na sredini stola je najve}a mastionica do vrha nalivena bojom koja na papiru ne ostavqa vidqiv trag. Tu
te~nost su prepisiva~i mogli da koriste samo kad nai|u na opise u kojima su{tina nije upotrebqena. Jedna mastionica i boja wenog mastila je
za o`ivotvorenu i isku{anu strast, qubav i mr`wu, qubomoru i
ravnodu{nost; u drugoj mastionici je tinta za opis okusa i izvora gladi
i `e|i; tu su, zatim, mastila za se}awa i izume, kretwe i radwe.
Kako se koja funkcija bude gasila u telu, tako }e se, pri prepisivawu,
izostavqati zapis o woj. Prepisiva~i su marqivo radili svoj posao i strogo se pridr`avali uputa.
Primetili su da ni jedno pero ne dodiruje mastilo u velikoj mastionici i da ni jedna re~ iz opisa su{tine nije izostavqena. Uvideli su,
naime, da se u ¥Autobiografiji’ ni na jednom mestu ne pokazuje nevidqivost
i zakqu~ili da su opisi su{tine negde pod senom drugih boja. Opazili
su, tako|e, da se na mnogim mestima opisi kraqevog lica i dr`awa ne podudaraju sa sada{wim stawem.“
„To je i kraq primetio“, ka`e Biovetus.
„Kraq vi{e od prepisiva~a“, nastavqa pri~u Biopis. „Otkrio je da
opisi ne kazuju pravo stawe. U rukopisu je opis puna~kog lica koje je danas
dobrano uvenulo. Iz o~iju je i{~ezla vedrina i sa usana osmeh. Kosu je
pro{arala belina a i telo se tu i tamo pogurilo. Nije vi{e korak ni brz
ni stabilan a i ruke su nejake i drhtavije.
¥Izostaviti sve {to ne li~i stvarnosti’, zapovedio je kraq i od
prepisiva~a sakrio suzu. ¥Izostaviti nesli~no i dopisati sli~no. Ostavimo li opise i{~ezlog, posta}u izmi{qotina. Mlada pokolewa ne}e mi
verovati. Vi{e ni~im ne podse}am na se. Kwiga je uspomena a u uspomeni
ne sme da bude la`i. ^ovek mo`e rasti i stareti, mo`e da se mewa i da bude
mewan ali u kwizi ne mo`e da umre niti da li~i bratu i sestri, ocu i
majci, sinu i unuku. Dan je si{ao sa sunca ali ne li~i suncu’.“
„Spoznao je da postoji samo jedna biografija“, poru~uje mi Uma. „To
399
Amnezija / 24. Odniz
je `ivotopis Boga. Naknadno je shvatio da wezin autor mo`e da bude samo
kolektiv. Pojedinac mo`e da napi{e li~nu biografiju. Pojedina~nost
je tek iver Celine. Autori li~nih biografija dosledno slede prirodne
procese i opisuju ono {to su li~no do`iveli. ^ine isto {to i izdanci
a izdanci, kao {to znamo, ne preslikavaju u se prethodnike. Opisuju samo
ono ~ime se razlikuju od drugih.
Op{te j a razla`u u li~no j a.
Oluj je poku{ao da sakupi rasuto. Sakupi i sa`me. Hteo je da autobiografija bude `ir. Opisao je pupoqak, cvet, polen, plod a zanemario put
od semena do kro{we. Kro{wu nije opisao. Tu je mnogo vidqivih subjekata a tu|im iskustvima nije mesto u autobiografiji. Opisao je `ir, izvor
razgranatosti. Zazirao je od deoba i usitwavawa. Zamislio je da ¥Autobiografija’ bude od jednog komada i sva od nepomi~nih slova. Palekija ga je
s razlogom upozoravala da `ivot nije nepomi~an. Govorila mu je da je
¥Autobiografija’, koju s toliko ponesenosti pi{e, nalik semenci koja
nikad ne}e proklijati. Iz su{tine isijavaju svrha i funkcija a iz
„Autobiografije“se ne izra~uje ni{ta. Predvidela je, i taj wezin progled
u budu}nost se ve} obistinio, da }e mu delo iznutra da uvene. Isteklo je
vreme kad je iskustvo bilo u semenu. Danas se Po~etak toliko razlikuje
od Nastavka da se sa sigurno{}u ne mo`e svedo~iti da je Bog `iveo u Nizini
i da su Jerseni wegovi potomci.
Oluj bi retko kad uva`io kraqi~ine primedbe. Bio je tvrdoglav u
nakani da svoje iskustvo na|e u su{tini. Prihvatio je pri~u da je ~ovek
varijanta i iz we izveo zakqu~ak da se stvor ni telom ni su{tinom ne razlikuje od Tvorca. Palekija ga je i ovaj put upozorila. Nije mu se, kao dotle,
suprostavila nego ga je samo upitala za{to qudska individualnost nije
i po trajnosti jednaka Bo`joj, na {to joj je on odgovorio da je nu`no obrnuti tok reprodukcije i preokretom zdru`iti osobno i op{te. Dok se to
ne u~ini, sopstvo }e da se umno`ava a sa wegovim gomilawem }e da narasta nejednakost sa Tvorcem. Po~etna semenka se nepovratno deli i od
izvorne osobine nastaju pojedina~ne osobine. Kraq je ve} tad bio za
ru{ewe zidova najpre izme|u kraqevina a zatim i izme|u ~oveka i ~oveka i stvora i Tvorca. Ve} onda je gajio nadu da }e da osvane dan izjedna~ewa.
Danas o sebi misli kao o nekom ko ne `ivi svoj ve} tu|i `ivot i ko
ne postoji svojom individualno{}u ve} nasle|enim i preotetim. @eli da
poni{ti nepravdu ali tako da ne izbri{e svoj `ivotopis nego da omogu}i
Bogu da iz tu|e biografije pre|e u svoju. A moja biografija je, po Olujevom
uverewu, svaka potpuna biografija stvora. Ko pro`ivi `ivot Boga,
napisa}e i biografiju Boga. Pojedina~nost je deli} Boga a svi qudi ceo
400
Amnezija / 24. Odniz
Bog. Ovim re~ima je opravdao rad na prikupqawu biografija `ivih i umrlih, dece i odraslih, i pisawu ¥Autobiografije’ koja }e, kako je zamislio i najavio, da bude `ivotopis i Tvorca i stvora. Nagovarao je i sebe i
svoje savremenike da svoje `ivqewe prilagode iskustvima dalekih i
bli`ih predaka. Pred Bogom je samo deo Velike kwige, tek nekoliko zlatnih slova, a da bi Kwiga bila dovr{ena, morali bi svi da ulo`e svoja slova. Palekija ga je pitala koja slova tra`i i on je po`urio da joj ka`e da
su qudi slova koja Gospod sla`e u Kwigu. Svaki stvor je slovo a svi skupa Kwiga.“
„Uspore|ivao je ¥Autobiografiju’ sa gradom u kojem se, iz dana u dan
i iz no}i u no}, susre}e samo jedan ~ovek“, otvara svoju pri~u Biokaz. „Zatim
je upitao kraqicu da li mo`e da zamisli grad ~iji svi stanovnici isto
misle i ose}aju. Takav grad bi bio Omzak kad bi se ispunilo predvi|awe
da je na vidiku vreme sveop{te izjedna~enosti. Takva bi bila i cela
Nizina da Tren nije usitnio `ivot.“
„Svedok sam da je odbio da nastavi sejawe. ^uo sam kad je kraqici
rekao da }e ubudu}e mo}i da se igraju samo u dane kad ne mo`e za~eti. Svoju
odluku je opravdao strahom da }e im i novo dete li~iti samo sebi. Sejao
bi da zna da }e da mu rodi jednakog. Kraqica nije razumela wegovu `equ
niti se veselila vremenu u kojem }e majke stalno ra|ati isto lice, jednak stas, istu ma{tu i isto se}awe. Na {to bi nali~io svet u kojem su svi
qudi jednaki. ¥Zamisli’, rekla mu je, ¥da su svi istovremeno bolesni,
tu`ni, gladni i `edni. Pomisli u kakve bi pote{ko}e ~ove~anstvo dospelo kad bi mu potomci bili izjedna~eni. Ne `udi za istim jer bi `ivot,
u slu~aju op{teg poravnawa, bio {to i smrt: ulazak u bezli~nost.’ ¥A ti
razmisli’, uzvratio je kraq kraqici, ¥kako se ose}ala semenka kad je
spazila da je klica izdu`uje u se, {ta je ose}ala klica dok ju je mladica
istezala u se, ~emu se nadala mladica dok je odrastala u deblo, je li se
radovalo deblo nicawu grana, je li grana slavila pupawe, listawe i
cvetawe’. Ni kraq ni kraqica nisu znali da objasne za{to individualnost nema naslednika i za{to je neponovqiva.“
Posle Bio~utovog izve{taja primio sam vesti od Biovetusa.
„Zbli`ila ih je starost“, pi{e Biovetus. „Kraqicu je odmakla od
sada{wosti i za budu}nost vezala nadom. Ni kraq nije vi{e {to je bio.
Oboje prelistavaju stare mape i na slikama tra`e svoja nestala lica. Ni
na jednoj slici ne li~e svojoj starosti. Zajedno ~itaju svoje zapise i vide
da ne misle i ne ose}aju kao pre. Ni~im vi{e ne nalikuju sebi: ni licem,
ni umno{}u, ni bojom puti, kose i o~iju. Zajedno izlaze u cvetwak. Ne nalaze
nekada{wi miris. I povetarac im je hladniji, i voda u potoku mutnija
401
Amnezija / 24. Odniz
i dan ble|i. Ko bi pred dvadesetak godina mogao da zamisli da }e u
zajedni~koj {etwi videti kraqa i kraqicu. A ja sam ih ovih dana video
kako, priqubqeni jedno uz drugo, idu od reke do jezera i od ba{te do
vo}waka i {ume. Ne bih ih primetio da me na to nije upozorio Biovid.
On ih je prvi opazio. Bio~ut je ~uo wihove uzdahe a Biore~ razabrao wihove re~i pune tvrdwi da ih je zaboravila vlastita pro{lost i da su sami i u ve~nosti i u trenutku. Gledaju kro{we i vide pupove, listove i cvetove i u istom trenu oboje shvataju da ¥kroz drvo teku tu|i `ivoti’. Kraq
se setio svojih sejawa i trenutka kad je, vide}i u kolevci sina, spoznao
da je posejao `ivot u kojem ne}e `iveti. Setio se da je ba{ tog jutra
odlu~io da napi{e ¥Autobiografiju’ ne slute}i tada da ni u kwizi ne}e
biti ve~an. Kraqica je dvaput pogledala drvo, oba puta da bi proverila
je li mu se su{i deblo i da li mu sahnu grane. ¥Dve smrti nam je seme dosudilo’, ka`e kraq. ¥Prva je nesli~nost potomcima a druga je stvarno
uginu}e.’ ¥Ne `alosti se i ne misli da je samo nas seme izagnalo’, te{i ga
umiqato kraqica. ¥I drugi su vi{e puta obmanuti.’ ¥Prvi put mi je re~eno
da iza|em iz kolevke’, ka`e kraq. ¥Drugi put mi je savetovano da se dru`im
sa qudima jer }u u wima na}i pravednost, nesebi~nost i dobrotu. Onda sam
susreo novog savetnika i on mi je kazao da }u ve~nost na}i ispod temeqa
Dvorca. Oterao sam savetnika i po{tedeo staru palatu. Onda mi je re~eno
da posejem. Stekao sam s tobom decu ali ni u wima nisam na{ao ve~nost.
Taman kad sam razumeo `ivot i postao oprezan, nai{la je starost sa dokazom da sam iza{ao iz `ivota a samim tim i iz ¥Biografije’. ¥Sti{aj glas,
kazala sam sebi’, poverava se kraqu kraqica, ¥razmisli i reci ko je tvorac svih tih zaborava: ko izliva vodu u `ubor, mlaz i sliv, maglu i sneg.
Nemoj re}i da si pomislila da je voda samu sebe kaznila’. ¥Nije jedan tvorac zaborava’, ka`e kraq, ¥To znam. Mnogo nas je i gore i dole. Svako
svakog izgoni iz se}awa: sin oca, unuk i deda i oca. Sin ne pamti, se}a li
se Bog; bi li mogao da nam ponovi lice i da se seti da je odredio da gradimo i razaramo i da sledimo ma{tu i odgonetavamo tajne; je li pamti da je
zamislio da potomak ne ponovi pretka nego da ga prevazi|e’. ¥Seme pamti
u~inak Tvorca’, misli kraq, ¥a zaboravqa doprinose stvora. Kolevka }e
narasti u qubav, mr`wu, strah. Zaplaka}e, biti gladna i `edna ali ne}e
umeti da pri~a, pi{e i crta. Bi}e nagon, tvar i disawe, bi}e emocija, glas
i misao ali ne}e biti svedok ni svom ro|ewu ni svom prvom koraku.
Kolevka je spomenar semena i zaborav ~ovekovog dela.’ ¥Seme pamti i vi{e
i du`e od pameti’, ka`e kraqica. ¥Pamti iskon, konstrukciju i gra|u tela.
Svest je mrak koji stalno treba osvetqavati. Seme ne pamti lice, stas, glas,
boju kose i o~iju, i dubinu uma prethodnika. I u semenu je klica nese}awa.
402
Amnezija / 24. Odniz
Stvaraju}i `ivot, Tvorac je oma{kom stvorio i zaborav. Bog je stvorio ilova~u i um koji }e od ilova~e da izradi crep i ciglu, zgradu i statuu. Bog
je stvorio drvo i ruke koje }e da ga izdelaju u lice ~oveka. Stvorio je ~oveka i dao mu memoriju: da pamti ishlapelost i da u se}awu bude senka. Je
li znao da je i u uspomeni zaborav? Je li znao da je Ideja ru{ewe? Je li
znao da je seme preinaka? Ako je sve to znao, onda je namerno stvorio zaborav. Tu ga nijedan stvor, ~ak ni kraq i umetnik, ne mo`e da nasledi. U tom
nedelu ne mo`e da ima nastavqa~a'.“
„Danas su si{li na jezero“, javqa mi se iz kraqeve svesti Biomislim.
„Silaze}i su razgovarali o su{tini. Konstatovali su da su{tina prelazi
iz pokolewa u pokolewe i da je to dokaz da Bog ostaje i da je sad u ocu i
majci a sutra u sinu i k}eri. Kraqica misli da se i roditeqi nastavqaju u deci: da se Bog produ`ava iskonom a otac i majka porodi~nom tradicijom, rodoqubqem, veroispove{}u, jezikom. ¥Pred detetom su dva izvora:
izvor stalnosti i izvor privremenosti. Dete prisvaja ili ne prisvaja ostav{tinu oca i majke. Mo`e da uzme ovo a ne uzme ono. Nasle|eno od Boga,
me|utim, mora da uzima odreda.' Kraq potvr|uje kraqi~ino mi{qewe uz
napomenu da wihova deca ne}e zaobi}i nijedan izvor nego da }e da prikupqaju postoje}e i da mu daju svoje ime. Falsifikova}e potpis da ne bi ru{ili.
Ne}e im se, kao Bogu i meni, desiti previd i ka Drugom nanizu oti}i bez
spoznaje da sunce, utitravaju}i se u biqku, nestaje i da vatra, spaquju}i
spaqivo, rasplamsava i gasi sebe. Po{tede}e pro{lost i prikupiti je pod
~ador svoga imena.
Dugo su se zadr`ali na jezeru i svo vreme razgovarali o tome {ta }e
o wima znati ~ukununuci. Slede}eg prepodneva su oti{li na izvor. Tamo
su nadevali imena deci. Pri~ali su o ¥Autobiografiji’. Kraqicu je interesovalo je li prepisivawe dovr{eno.
¥Nije i ne}e biti sve dok se nada mnom ne sklopi zemqa’, ka`e kraq.
¥Tad }e se znati {to sam potro{io a {to ostavio deci. Kako se u meni trnu funkcije, tako prepisiva~i iz mog `ivotopisa izostavqaju opise tih
funkcija. Rukopis i ja zajedno kopnimo. U kwizi }e ostati su{tina a u
meni ni su{tina. Kwiga je sli~nija Bogu nego svom autoru. ^esto sam se
pitao {ta je biografija, odakle po~iwe i dokle dose`e. Nagon ne pripada jednom. I ~ula su zajedni~ka osobina. Svi gledamo i svi miri{emo. Ni
seks nije osobina jednog. Je li mi{qewe svojina jednog? Pripada li ma{ta samo jednom? [to je sa glasom i re~ima: je li u wima vlastitost? [to
je sa hodawem i okretawem, tugom i rado{}u, strahom i bole{}u? Ima li
dvojnik ne{to svoje: da li je makar ne~im obele`en, postoji li ne{to {to
ga razlikuje i {to mu daje pravo na vlastitost, je li doista sopstven u
403
Amnezija / 24. Odniz
se}awu i saznawu, utisku i mi{qewu ili je ceo sa~iwen od op{teg.’
¥Pre nastajemo nego {to se poka`emo’, ka`e kraqica. ¥Jo{ u kolevci smo imali sve ali ni{ta od tog nismo mogli da poka`emo.’
¥@ive}i se pokazujemo’, ka`e kraq. ¥Izvla~imo iz sebe i pla~ i
smeh, i ushi}ewe ruku i odva`nost prvog koraka. Sve je u nama i na{a je
stvar koliko }emo uspeti da to odgonetnemo.’
¥Ra|amo se prepuni sebe’, povla|uje mu`u kraqica, ¥ali to {to jesmo u sebi, nismo na javi dok se ne iska`emo.’
¥Kako se iskazujemo, tako se gasimo.’
¥Koliko me raduje spoznavawe, toliko me `aloste i{~eznu}a.’
¥Jo{ kao mladi} sam primetio nezaustavqivost nestajawa i zato
sam odlu~io da izjedna~im svoju i Bo`ju biografiju. Pomislio sam da i
kwiga mo`e {to i seme: da sa~uva ve~nost i postane li~na. Nisam ra~unao
s tim da }e i kwiga, kao i telo, po~eti da kopni i da }u u woj prestati da
nali~im sebi. A ba{ to se desilo. [to sam vi{e stareo, sve mawe me bilo u kwizi. Pozvao sam pisce i prepisiva~e i naredio im da redukuju
¥Autobiografiju’ i izostave sve ~ega vi{e nema u meni. Pokazalo se da sam
se gotovo sasvim potro{io.’
Oboje su samokriti~ni i prestrogi svedoci i sudije. Koliko su u mladosti bili razmaknuti, toliko su danas zbli`eni. Svakodnevno odlaze u
{etwu biraju}i uvek one staze koje }e ih odvesti u se}awe.“
I tako me, od saobra`ewa sa Klijamom naovamo, moji saradnici i moja Uma obave{tavaju o svemu {to se zbiva gore, u svesnom predelu qudskog
uma. Uma me obave{tava o tome {ta se ~ini a `ivi}i {ta se ose}a i misli. Bez wihove pomo}i te{ko bih do{ao do mnogih informacija. Do{ao
bih ali bih se naradio de{ifruju}i odjeke koji do mene sti`u. Trebalo
bi mi vremena i vremena da saznam da je starost i pomirila i pribli`ila
kraqa i kraqicu. Samo Uma i `ivi}i su mogli unapred da vide da }e dva
razli~ita sopstva, Olujev i Palekijin, da postanu jedno. Znao sam da
starost izjedna~uje osobe gubitkom `ivotne vitalnosti i senom zaborava
ali nisam znao da se dva protivre~na razmi{qawa na kraju usagla{avaju i postaju jedan stav. Mora da je Bioqub bio aktivniji no {to mi se ~inilo i da je poja~avawem ose}awa qubavi izbrisao razlike u poimawu.
Palekija je tek u starosti shvatila da u „Autobiografiji“ nisu
zanemarene ni zbiqa ni imaginacija. Oluj je pru`io pero ispod svetla i
sene. Nije ga umakao u sok semenke ve} u tintu ma{te i zato mu kwiga nije ni smra~qivi dan ni svewivo stablo. Niko tako jasno nije pretpostavio
da je iza mene ostalo nezavr{eno [email protected] I sam sam, tek po ulasku u seme
i nekoliko prelazaka iz jedne varijante u drugu, ustanovio da nisam
404
Amnezija / 24. Odniz
napisao sve i da }e [email protected] morati da dopisuju potowi.
Iz „Autobiografije“ isti~u ~etiri toka. U prvom toku su opisi
nestanaka i konstatacija da ~ovek stalno nestaje. Bude dete pa nestane, bude
de~ak, mladi}, sredove~wak, starac pa nestane. Pri~u o nestancima
izlo`io je hronolo{ki. U drugom toku razmatra pitawe nemogu}nosti
nasle|ivawa. Tu je misao da je vlastitost nenaslediva i da }e tako da ostane dok god su potomci samosvojni shvatawem i primawem, pam}ewem i
izmi{qawem. Ovde se ukazuje i na pojedina~ne poku{aje da se nasledi Bog.
Tre}a linija „Autobiografije“ dovodi nas do zakqu~ka da se stalnost
rasipqe u razli~itost i da se nikad ne vra}a isto: da se neprestano javqaju novi oblici, nova lica, druga~ije ideje i vlastita ispoqewa. ^etvrta
linija je savijena u kru`nicu. Tu Oluj tvrdi da ~ovek nema uvid u doga|awa
u telu: ne ose}a razmna`awe i umirawe }elija, nije svestan procesa
odrastawa, debqawa i mr{avqewa. @ivi ve} pro`ivqeno. Do srca mu
sti`u ve} usplamtela ose}awa. Ne `ivi istovremeno sa `ivotom koji mu
se u telu zbiva. Ve~ito je na obali i od `ivota prima samo zapqus. Do wega dopire tek eho moje egzistencije. @ivi dva `ivota: `ivot toka i `ivot posledice. Svestan je samo posledice. Svest mu ne registruje uzrok.
„Autobiografija“ je pre najnovijeg prepisivawa imala tri toma. U
prvom su svedo~ewa o ocu. Nije nazna~eno na kojeg se oca misli: na oca
Muwa, na praoca ili na mene. U prvom tomu je i `ivotopis majke Ime. Drugi
tom obuhvata `ivotopise bli`ih i daqih predaka. Tu su i biografije deda Nizaka i babe Dune. U tre}em tomu su poku{aji da se nazre budu}nost.
Ako bih Olujevu „Autobiografiju“ usporedio s drvetom, ispostavilo bi se da je u prvom tomu opisan `ivot korena, u drugom `ivot debla i
kro{we a u tre}em pretpostavka `ivota cveta i polena.
Ni u jednom tomu se ne izoluje sudba stvora od moje sudbe. U ve}ini
poglavqa se istovremeno razmatraju pitawa o meni i ~oveku. U kona~noj
verziji svi tekstovi imaju jednaku funkciju. Re~ otac je dominantna jer
je otac ~as otac, ~as ~ovek uop{te a ~as Bog. Uzmimo za primer tekst o deobi na individue, vrste i podvrste. Tu deobu ne pripisuje samo Stvoritequ
ve} i stvoru. Qudske sudbine nisu direktno povezane. Sudbina glumca nije sudbina kova~a mada se obojica bave preinakom. Glumac mewa izgled lica a kova~ oblik metala.
„Autobiografiju“ pi{e nevidqivi autor. Nakana tog autora je da
sagleda istinu i da je onda sravni sa fikcijom. Pisac postupa tako iz vi{e
razloga. Prvi je taj {to ne zna ko u mom odsustvu stvara nova lica i poimawa. Nepoznati su mu novi autori. Drugi razlog je u li~nom ube|ewu da
je `ivot sam po sebi fikcija. Tre}i razlog je rezultat verovawa da je fik405
Amnezija / 24. Odniz
cija dugove~nija od fakcije.
Na mnogim mestima „Autobiografija“ je svedo~ewe o `ivotu i radu
kraqevske porodice i dopuna `ivotopisa prethodnih vladara Kefalije.
Nije preinaka ve} dopis [email protected] ili, kako on ka`e, „dovr{etak onog {to
je Svevide}i iz opreza sakrio i izostavio.“ Ne sla`em se sa Uminom
ocenom da je „Autobiografija“ kopija sa dopunom. Olujevo delo je zapis o
onom {to se samo jedanput pro`ivi. U [email protected] se govori o su{tini a u
„Autobiografiji“o ~inu. Oluj razmi{qa o iskustvu a ja o iskonu. Po wemu je „iskon zaborav jer je op{ta crta i predubok izvor potrebe i htewa.
Iskon se ponavqa ali nijedanput sa se}awem na osobu u kojoj je boravio.
Iskon je osobina svake semenke i do wega ne dopire li~no.“
Uma samo delomi~no prihvata kraqevo mi{qewe. U wenom saznawu
`ivot nije ni samo poezija ni samo dokument nego sme{a i grube i ne`ne
stvarnosti. „Olujev rukopis je poetizovan i naj~e{}e sveden na emocije.
U `ivotu se prethodnik ne ponavqa, u ¥Autobiografiji’ se preci poistove}uju sa potomcima.“
I Memora je predlagala kraqu da iz `ivotopisa o~isti emocije i
da ih ostavi „samo onde gde je priroda ulep{ala stvarnost, gde grm cveta
i gde se reka modri, gde je nebo vedro a vo}wak u {ari“. Protivila se
ulep{avawu zbiqe. „Biografija bi morala da bude jednaka stvarnosti.“
Memora ne misli na trenutak zbiqe nego na stvarnost koja se ponavqa. @ivotopis zami{qa kao zajednicu u kojoj individualnost `ivi punim svojim bi}em. Biografija je dvorac s mnogo odaja. Svaka odaja je subjekt za
sebe. Iako autohtone, odaje se savr{eno uklapaju u celinu zdawa. Ta~no
se zna {to je {to i ~ije je {to. Individualnost je i kolektiv i pojedinac.“
Uspore|uje `ivotopis sa cvetwakom. „Gledamo li cvetwak kao celinu,
vidimo {aru; zagledamo li se u pojedinosti, prepoznajemo ovu ili onu boju.“
Prvosve{tenik saocema Pater ocewuje da je „Autobiografija“ sasvim
jednostavna. U woj su se „deca suo~ila sa istinom da je o~evo iskustvo druga~ije od wihovih i da je nasledstvo neostvarivo. I Bo`ja i o~eva
individualnost je bez naslednika.“
Prvosve{tenik teosina Filius ka`e da su biografije obi~no nepotpune. „Ne postoji se samo od ~asa za~e}a ni od dana ro|ewa nego i od
trenutka kad je uvajano seme. Tada se nastalo, tad je osobnost dobila svoju fizionomiju. Otud se dolazi i tamo se vra}a. Na tom predugom putu ~ovek
se dvaput pojavi. Oba puta dolazi iz duha.“ Filius ocewuje da Olujevo delo ne urawa preduboko u vreme. „U ¥Autobiografiji’ nema opisa smrti“,
`ale se teosini. „Opisani su samo neki ishlapqivi predmeti ali o smr406
Amnezija / 24. Odniz
ti nema ni re~i.“
„Kwiga je dugove~na i u woj ne mo`e da bude opisa umirawa“, opravdava kraqa Biomor. „^ovek mo`e rasti i stareti, mo`e da se mewa i da
bude mewan ali ne mo`e zauvek da i{~ezne.“
„Biografija mo`e da svedo~i samo o `ivotu“, ka`e Bio`iv. „I to
prvenstveno o spoznatom `ivotu.“
Oluj se ne bi saglasio sa Bio`ivovim mi{qewem nego bi istrajao u
uverewu da bi „biografija morala da bude {to i ~ovek a ~ovek je i iskazan
i zatajen, pretpostavqen i konkretan. Opisana osoba bi morala da bude i
subjekt iskona i subjekt spoznaje. Totalan `ivotopis je izve{taj iz zrna, klice, stapke, peteqke, pupoqka, cveta i polena, pri~a o Bogu i ~oveku,
nastanku i nastavku, o ve~nosti op{teg i trenutku li~nog, sveukupna
povest o u~inku razbora i ma{te, se}awa, sna i privida.“
„Samo takva biografija bi kazala istinu“, misli Biont.
„Tra`i{ li da te obavestim ~ije sve `ivote opisuje Oluj“, pi{e mi
Uma, „re}i }u ti da su opisane uglavnom dve kategorije: osobe koje su o svemu obave{tene i koje su svemu svedoci, ~ak i nevidqivom procesu, `ivi
i ve~iti u~esnici i dora|iva~i egzistencije. Su{tinska pitawa se
iskazuju kroz poruke anonimnih ~inilaca a svakodnevni `ivot je mre`a
u koju su se upleli i u koju se zapli}u ~lanovi u`e i daqe porodice. Opise
nevidqivih ~inilaca preuzeo je iz ¥@itija’ a opise delovawa ~lanova
porodica iz postoje}ih biografija. Tu je zapisano ko je ko, {ta je radio
i dokle je stigao. U tim `ivotopisma nema ni srca, ni misli, ni imaginacije. Nanizane su gole ~iwenice. Retko kad se istra`uju uzroci zaborava. Naj~e{}e se rasvetqava iskustvo i ispituje mogu}nost wegovog
preno{ewa na potomke.“
Memora je otkrila tajnu kako da mi, bez posrednika, {aqe poruke.
Nau~ila je da pi{e po nebu. Tako mi ovih dana pi{e da je Oluj zadu`io
tajne emisare da iz novina i kwiga kopiraju napise o kraqevima Kefalije
kako bi mogao da ih prou~i i va`nije informacije unese u „Autobiografiju“. ^ini to iz uverewa da }e „istina o Bogu biti prepoznata tek kad
se sagleda svaki detaq iz `ivota kraqeva“. Emisari svakodnevno {aqu
tajne izve{taje, uvek s napomenom da su potowi druga~ije razmi{qali i
ose}ali od prethodnih. Jedan emisar je odlu~io da ne {aqe kraqu kopije ~lanaka u kojima su vesti o bolesti, starosti , smrti i zaboravu. Umesto
tih „mra~nih tekstova“ slao je „vedre vesti“. Tako se i dogodilo da je Timur
u staroj verziji „Autobiografije“ iz zdravstvenih razloga pio sokove i
jeo crni hleb a u novoj vino i beli hleb. Drugi emisar, onaj {to je otputovao u Somu, nije hteo da kopira napise o izumima. Nije podnosio ma{tovi407
Amnezija / 24. Odniz
tost vladara. U prvoj verziji Olujevog dela Lepur je bio pesnik, slikar,
vajar i izumiteq a u drugoj se nije odmicao od stvarnosti. Izve{ta~ iz
Kardije je pre{uteo Petaline qubavne avanture pa je u drugoj verziji
„Autobiografije“ Omladova k}i ~edna devojka i verna supruga.
U „Autobiografiji“ su kraqevine objediwene u carevinu Jersenu. Car
sam ja. Nevidqiv sam ali svemo}an. A nevidqiv sam zato {to Olujevi saradnici nisu uspeli da na|u sliku sa mojim licem i {to se ni jedna Oro{anka, udata za Jersena, nije mogla da seti kako sam izgledao. Uma veruje da
}e Jersena biti ujediwena pre mog povratka. Memora sluti da }e i to
jedinstvo, ostvari li ga neka umna snaga, biti samo prividno ~vrsto i da
}e kad-tad da se razgradi i jo{ vi{e usitni u etni~ke i verske subjekte.
Veliko carstvo mo`e da se obnovi samo ratom. A rata nema bez velikog vojskovo|e. Jersenu ne}e ujediniti ni [email protected] ni „Autobiografija“. Oluj
je samo na re~ima hrabar. Umislio je da je toliko zaslu`an da }e mu, kad
umre, da razgrabe mo{ti i da }e da ima vi{e grobova. Misli da }e, pokopan
u vi{e kraqevina, posthumno da postane car. Ne vidi da se sunce raspr{uje
u zrake, `ir u grane, listovi u cvetove, cvetovi na latice, polen i tu~ak.
Ne vidi da se ceo `ivot deli i usitwuje.
Znam da je ~ove~anstvo moja rasuta biografija. Znam da u Nizini imam
onoliko `ivotopisa koliko je iz mog semena izniklo osobnosti. Svestan
sam i toga da nikome nisam dao ~itavog sebe i da je ~ovek tek re~enica u
Sveop{toj biografiji. Sve mi je to poznato pa ipak poku{avam da od podanika izmamim wihove biografije. Sad to ~inim kao kraq Oluj a sutra
}u isto to ~initi kao wegov sin. Nakanio sam da dopi{em nedovr{eno
[email protected] Kako se nova pokolewa budu ra|ala, tako }e [email protected] biti dopisivano i mewano u `ivotopis besmrtnih. Zabrani}u da se iz biografija stvorova preuzima li~no. U [email protected] ne mo`e da bude ni{ta {to bi pojedinca izvelo na ~istinu i, isturenog i samotnog, pokazalo promeni.
Posta}e ve~an tek ko izgubi li~no. I ja sam li{en li~nih osobina, i meni
je nevidqivo lice, i ja sam se morao da sakrijem od svedoka i urokqivog
oka, od ma~a i no`a, strele i otrova. Ni u jednom trenu nisam pomislio
da svoje varijante nazovem svojim imenom. Qudi su autori pri~a da sam
im dao svoje mo}i. Qudi me zami{qaju kao nekog kome pripada sav `ivot na nebu i na zemqi, sve {ume i svi vrtovi, svi cvetwaci i svi parkovi,
sve oranice i svi pa{waci, svi sinovi i sve k}eri, svi o~evi i sve majke, sve no}i, svi dani, sve velike i sve male vode, sve zvezde i svi oblaci.
„Ako je Bog takav subjekt“, pi{e Oluj, „onda nam ne nali~i ni duhom
ni iskustvom. Ni~im nam ne li~i taj Op{ti subjekt: da nam nali~i, bio
bi ve}i patnik od nas, i ve}i zavidnik, i ve}i stra{qivac, i ve}i junak.
408
Amnezija / 24. Odniz
Da je Bog onakav kakvim ga vidi ma{ta, bio bi uni{titeq na{e sre}e i
na{e nade. Ne bismo smeli da se pokrenemo ni da se u nepredvi|en ~as nasmejemo - bili bismo neme statue, bi}a bez oseta i ose}awa, mi{qewa i
se}awa. Da je Gospod, kao {to neke vere tvrde, nadbi}e i da nas je pro`eo
sobom, ne bismo bili stvorovi ve} bogovi. Bog je u ~oveku ~ovek, u semenu
seme, u cvetu cvet. U svemu je ali to u ~emu je nije bez svog sopstva. U telu
su metali, minerali i drugi biogeni elementi. U telu su ali su i u sebi.
I Bog je u nama i mi i On.“
Istra`iva~i su na{li i spise u kojima se pori~e jednakost Boga i
~oveka. Autori tih spisa dokazuju da nisam u stvoru nego da `ivim daleko
od sunca, zemqe i semenke i da sa najudaqenije zvezde ozra~ujem Nizinu
energijom u kojoj su sve vrste semena.
Svima se dopada Olujeva te`wa da postoje}i svet, ve} stvorene objekte, pove`e nitima novih saznawa. Svi|a im se wegovo odstupawe od mre`e
kojom su prethodnici isprepleli saodnose. Oluj izmi{qa veze me|u predmetima koje priroda nije vaspostavila. U „Autobiografiji“ su, na primer,
dovedeni u vezu srce i strela, dva predmeta koja nisu jednaka ni izgledom
ni namenom. Oluj je shvatio da je re~ mo}na da pove`e i nepovezivo i da
harmoniju prirode premetne u haos i da tako uka`e na uzroke a ne samo
na posledice. Oluj nije pisao li~nu biografiju - da ju je pisao, nastojawa
bi mu bila usredsre|ena na poznato: na sagledavawe i preme{tawe ve} istra`enog. Nije napisao li~nu ve} sva~iju biografiju. „Autobiografija“
nas odvodi dubqe u `ivot, u neistra`eno. U woj su, kako ka`e mudri
Parla~in, i „bog i ~ovek sagledani i vodoravno i horizontalno.“
„Nisam napisao li~nu biografiju“, obja{wava Oluj, „zato {to nisam
bio uveren da u `ivotopis pojedinca mo`e da stane sve {to se od Klijama
naovamo ose}alo, mislilo i saznavalo. Nemogu}e je i pomisliti a nekmoli
tvrditi da je individualnost proiza{la samo iz strasti oca i majke - pre
bi se moglo re}i da su i drugi dodavali: da su me dogra|ivali nebo i
zemqa, vreme i objekti. Otkud ja ovoliki u tako maloj kapi, pitao se svojevremeno osniva~ kraqevine Some Omlad, otkud moja strast u tu|oj strasti,
moja qubav u tu|oj qubavi, moja nada u tu|em snu, moje se}awe u tu|oj uspomeni-otkud moja osobnost u tu|oj posebnosti. Dok su me stvarali - dok
su sejali seme iz kojeg sam iznikao - ose}ali su, qubili se i grlili. Sve
to sam dobio. Ali dok su goreli u strasti, nisu mislili i ma{tali, spoznavali i ispoqavali talenat, nisu pisali govore, pesme i pri~e. Otkud
mi nove misli i nova saznawa? Usled ~ega sam druga~iji od seja~a? Ne verujem da sam samo iz udela dvoga. Ube|en sam da su svi sudelovali u stvarawu
i da sam sin i neba i zemqe, i sunca i vode a ne samo Boga, oca i matere.
409
Amnezija / 24. Odniz
Nije li istina {to zapisujem, otkud moje ovoliko telo u maloj semenoj kapi,
otkud iskustvo u neiskusnoj kolevci i otkud mi nesli~nost prethodnima. Ne umem da ka`em ni kako sam nastao ni ko je sve u~estvovao u stvarawu
moje vlastitosti.“
Kad je prvi put odlu~io da preina~i „Autobiografiju“, naredio je
da se u napisane tekstove ukomponuje „istorija Kefalije“ i to tako da ~italac ve} pri prvom ~itawu sazna kako se i u davna i u sada{wa vremena
`ivelo i vladalo. Istra`iti koliko je u `ivotima kraqeva i wihovih
podanika, u malim, ve}im i najve}im sre}ama i nesre}ama, bio prisutan
Bog. Nare|ewe je iste godine izvr{eno i otad se u kraqevim sefovima
nalazi zlatni slog nove verzije. Istra`iva~i su korektno i na vreme
izvr{ili zadatak i dokazali svoju privr`enost Prevashodstvu. ^uvari
kqu~eva sefa, me|utim, nisu onakvi kakvim ih vidi kraq. Wihova nevidqiva ruka ispreme{tala je zlatna slova usled ~ega je „Autobiografija“
ostala bez svoje ranije pri~e. Preme{tawe slova nije prekinuto. Biopis
svakog dana otkrije poneku promenu. Stalno se ne{to novo ra|a: opis nove
bore na kraqevom licu, novog ose}awa i novog saznawa. Neprekidno se presla`u slova i ve} sad se mo`e re}i da moje [email protected] nije vi{e izvor ni
uzor i da su me nevidqivi zakoni egzistencije mojih varijanti otisnuli
u zaborav premetnuv{i izvore Nastanka u druga~ije saodnose i istine. Ve}
sada se mo`e svedo~iti da dani ne svi}u isto i da nebo ne greje jednako.
Qutio se na teosine i {to{ta zamerao saocemima i parantistima.
„Govore mi, obmawuju i narod, da }u u onostranstvu biti ve~an“,
po`alio se Umi, Memori i Stegini. „Misle da }e da me ute{e ako mi ka`u
da }u da budem ve~no mrtav. Kako neko mo`e da bude ve~an u smrti ako je
trenutak u `ivotu i kad su smrt i `ivot jednako izlo`eni meni. Zar da
ube|ujemo sneg da ne}e pote}i u vodu, zar da obe}avamo vodi da je ne}emo
udisati, zar da govorimo cvetu da ne}e svenuti. Varaju nas svojim uvewivim
propovedima. Ako u `ivoj materiji, semenoj tvari, nema jednakog, zbog ~ega
bi ga bilo u mrtvom telu. Ako klijawe, bujawe, listawe i cvetawe ne
vaskrsavaju svoje prete~e, kako da ih vaskrsnu uvelost i trule`.“
„Mora}emo da se zadovoqimo saznawem da se ne vaskrsava celinom i
da se ne vra}a sopstvom nego osobinom koja je prethodila li~nom belegu“,
odgovorile su zajedni~ki one. „Pre`ivqujemo samo op{tom crtom, nikad
svojom sve{}u i svojim iskustvom. Vaskrsnu}emo zajedni~kim - onim ~ime
smo jednaki prvom semenu.“
Wihov odgovor ga nije zadovoqio. Odgonetku ponovo tra`i u [email protected] i nalazi moje priznawe da nisam uspeo da premetnem li~no u op{te i
da ni{ta {to sam stvorio nije izvan sopstva - da ~ak ni u polenu nema uslo410
Amnezija / 24. Odniz
va da li~no bude zameweno op{tim po{to je `ivot i u najsitnijoj ~estici li~an. [email protected] ga inspiri{e da iz „Autobiografije“ izbri{e opise
iskona i svega drugog {to se ne pokazuje sopstvom. Dopune izvla~i iz
`ivotopisa savremenika i prethodnika. Kad je nova verzija bila zavr{ena,
u~inilo mu se da je prethodna verzija boqa i sadr`ajnija. Uzima iz we podatak po podatak i na kraju se opet sravwuje sa op{tim. To wegovo odla`ewe
i vra}awe po~etku podse}a na moje putovawe ka sopstvu. I ja sam, kao i
Olujeva „Autobiografija“, ~as stalnost, iskon, a ~as trenutak, lice.
Razmi{qa o novoj verziji. Preslo`i}e zlatna slova u novu pri~u.
U~ini}e {to i izdanak: razru{iti staro i stvoriti novo. Odustaje.
Preslagawe sloga bi ga otisnulo u bezli~nost i zaborav. I ranije se
pla{io zaborava, sad se strah udvostru~io.
„Nu`no je na}i svoj subjekt“, setio se ne~ije misli. „Sve u~initi da
postane samom sebi stvoriteq. Samo tako }e u ve~nost, samo ako preuzme
najvi{u ulogu. Bi}e Vrhovni subjekt tek kad se izjedna~i s Bogom.“
Naredi}e da se „Autobiografija“ prepi{e u perfektu, prezentu i futuru. Primerak ispisan u prezentu namenio je sinu-prestolonasledniku
a primerak prepisan u futuru unuku-prestolonasledniku. Primerak
prepisan u perfektu zakqu~a}e u sef i jedan kqu~ ostaviti sinu a drugi
unuku.
Nije stigao da ostvari zami{qeno. Starost ga je izvela na put koji
vodi ka Drugom nanizu. Posledwu verziju uvek pi{e seme.
Kraqica Palekija ga je nad`ivela jedanaest godina. Koliko se pre
bojala odlaska, toliko je sada po`urivala vreme. Uzdu` puta postavila
je stra`u i naredila da ne propusti nikog ko bi pre we umro. Kraqici je
mesto uz kraqa i to mesto niko ne sme da zauzme.
411
Amnezija / 25. Odniz
25. ODNIZ
Znatnim delom sebe sam kraq Svenad. Donedavno sam bio princ i mezimac oca i majke - odnedavno sam kraq i qubimac Kardije.
„Nisi kraq nego car“, opomiwe me Uma. „Kraq je Svenad. U wemu si
silom prilika. Bi}u sre}na kad mi panoskop poka`e da si pre{ao u seme.
Ne govorim to {to mislim da je Svenad lo{ ~ovek ve} {to `elim da se Prvi
naniz {to pre odni`e.“
Svenad je bio de~ak kad je prvi put ~uo da svako ima svoju zvezdu, svoju du{u na nebu, i da ta zvezda usijava svoje zrake u ~oveka. U tim zrakama su oseti i ose}awa, mi{qewa i saznawa, san i java, nade i se}awa i sve
drugo {to ~oveka ~ini ~ovekom. Ta Zvezda i uspavquje i budi, i ~ini osobu veselom i tu`nom, zaqubqenom i usamqenom. Svenad je od dvorjana ~uo
da je wegov najstariji brat uspeo da prona|e svoju zvezdu i da je no}u sa
prozora gleda. Da ne bi zaostao za bratom, Svenad se i sam potrudio da me|u
mno{tvom zvezda ugleda svoju. Prona{ao ju je na istoku i odmah pomislio kako je boqe da je na istoku a ne, kao bratova, na zapadu po{to je od
majke ~uo da je na istoku kolevka a na zapadu grob. Onda se najstariji brat
razboleo i umro. Svenad je morao da prepusti bratu svoju zvezdu. Zvezda je
na istoku a otud }e da se vrati brat. A vratiti se mo`e samo ko na istoku
ima zvezdu. Dao je bratu svoju zvezdu i odlu~io da na severu potra`i zvezdu Perennis. Ba{ kad je hteo da majci ka`e da }e da se okrene ka severu,
u{i mu je ispunio nepoznati glas i kazao da put ka Ve~nosti vodi kroz
privremenost po{to je ve~nost sr` svakog vremena pa i Trenutka. Putevi
su razgranati poput grana na stablu i nijedan ne ide daqe od semena. Isti
glas mu se pri{uqao i u san i uspeo da ga nagovori da pred ocem i majkom
po`eli da mu se od voska uvaja statueta i postavi na kameni vrh planine.
Roditeqi su saslu{ali Svenadovu pri~u i pozvali najboqeg vajara.
Vajar se odmah prihvatio posla. Kad je statueta bila dovr{ena i kad se
ustanovilo da je ve{ta ruka umetnika utisnula u vosak Svenadovo lice i
stas, statueta je spakovana i otpremqena za planinu. Zadovoqan