ISBN YU 86-7415-065-9
MODA U BEOGRADU 1918–1941 FASHION IN BELGRADE 1918–1941
c m y k
MODA
y Beogrady
1918–1941
Bojana Popovi}
c m y k
MUZEJ PRIMEWENE UMETNOSTI
MODA
y Beogrady
1918–1941
Bojana Popovi}
FASHION
in Belgrade
1918–1941
Museum of Applied Art, Belgrade 2000
Bojana Popovi}
MODA
y Beogrady
1918–1941
Muzej primewene umetnosti, Beograd 2000.
Izlo`bu prire|uje
Autor izlo`be
Autor postavke
Konzervacija
Katalog izdaje
Glavni i odgovorni urednik
Ure|iva~ki odbor
Sekretar
Lektor
Prevod na engleski
Grafi~ka oprema
Autor fotografija
Korektor
[tampa
Tira`
MUZEJ PRIMEWENE UMETNOSTI,
Beograd, Vuka Karaxi}a 18
mr Bojana Popovi}
Irena [entevska
Dubravka Bijeli}
Ivana Kalina
MUZEJ PRIMEWENE UMETNOSTI,
Beograd, Vuka Karaxi}a 18
Svetlana Isakovi}
Svetlana Isakovi}
dr Mirjana Teofanovi}
mr Evgenije Bui}
Ivanka Zori}
Mila Jevtovi}
Leposava @uni}
Linda Louise Krstaji}
Danijela Paracki
Radomir @ivkovi}
Marijana Petrovi}
TIPOGRAFIK, Beograd
1000 primeraka
Ovaj katalog se izdaje povodom izlo`be
ªModa u Beogradu od 1918. do 1941. godine´ i obele`avawa
pedesete godi{wice od osnivawa Muzeja primewene umetnosti
ISBN YU 86-7415-065-9
[email protected]
7
PREDGOVOR
9
KULTURNI I DRU[TVENI @IVOT
ME\URATNOG BEOGRADA
17
MODA IZME\U DVA SVETSKA RATA
53
BEOGRA\ANI I MODA
65
BEOGRADSKA DRU[TVENA ELITA
I SVETSKI MODNI CENTRI
79
STVARAOCI BEOGRADSKOG
MODNOG [IKA
127
I NA KRAJU
137
RESUME
147
APPENDIX
161
KATALOG
PREDGOVOR
B
avqewe ªcarstvom prolaznog´, kako je jedan teoreti~ar nazvao
modu, moglo bi se smatrati intelektualnim avanturizmom. To se
posebno odnosi na modu u Beogradu. Zbog sticaja nesre}nih istorijskih okolnosti, malo je sa~uvano u muzejskim zbirkama i porodi~nim ormarima. Nedostaju toalete ~lanova porodice Kara|or|evi} i wihovog dvorskog kruga, ode}a sa oznakama modnih salona, ali
i delovi dnevne ode}e, koji su najmawe ~uvani, a naj~e{}e prepravqani. Sa~uvana arhivska gra|a, onovremeni novinski tekstovi o
uglednim predstavnicima beogradske mode, samohvalni oglasi
vlasnika modnih salona i trgovina, dragocena se}awa savremenika, fotografije, kao i muzejske i privatne kolekcije ipak su omogu}ili da se prika`e modna atmosfera me|uratnog Beograda.
Svojim istra`ivawem na~ina odevawa u Srbiji tokom XIX i
po~etkom XX veka (studijska izlo`ba Gradska no{wa u Srbiji tokom XIX i po~etkom XX veka, Muzej primewene umetnosti, Beograd
1980), pored ostalog, Dobrila Stojanovi} je ukazala i na ~iwenicu
da je, posle Prvog svetskog rata, srpska sredina prihvatila i modne ideale ªnovog vremena´. Beograd, kao glavni kulturni i ekonomski centar, predwa~io je u tome. On je, zahvaquju}i svojim odli~nim kroja~ima, modistima, obu}arima, ta{nerima, krznarima i
obave{tenim trgovcima, kao i zadivquju}oj brzini usvajawa modnih novina, pratio i na svoj na~in tuma~io pariski ªmodni diktat´, koji su usvojile i sve ostale svetske metropole.
U ªpotrazi za izgubqenim vremenom´ ose}ala bih se nesigurnom
bez pomo}i Vere Avakumovi}-Obradovi}, Radmile-Lale Anti},
Svetlane Bataveqi}, Du{ice Boji}, mr Evgenija Bui}a, Oqe Vasi},
mr Sowe Vule{evi}, Marije Gregori}, Nade Doro{ki, dr Vitomira i \ine Erdeqan, Stanislava Erdeqana, Jelene Ercegovac-Todorovi}, Leposave @uni}, Ivanke Zori}, Dobrile S. Jakovqevi},
8
BOJANA POPOVI]
Mirjane Jevri}, Mile Jevtovi}, Sowe Jerkovi}, Marine Jovanovi},
dr Miodraga Jovanovi}a, Nade Jovanovi}, Tijane Jovanovi}-^e{ke,
Ivanke i Milo{a Juri{i}a, Qubice Krsti}-Popovac, Mire
Kutwak, Aleksandra Lazarevi}a, Jovanke Marinkovi}-\uri}, Vladimira Markovi}a, Vojne Milovanovi}, Du{ice Miti}, Drinke
i Tatjane Ni{i}, Mirjane Obradovi}, Leposave-Bele Pavlovi},
Danijele Paracki, Slobodanke Perovi}-Vasi}, Marijane Petrovi}, Marijane Petrovi}-Rai}, Slobodana Petrovi}a, dr Radmila
Pe{i}a, Mile Pileti}, Bojana Popovi}a, Desanke Popovi}, dr
Bojane Radojkovi}, Fanike Risti}, dr Vladimira i Vojislave Rozi},
Aleksandra Stankovi}a, dr Mirjane Teofanovi}, mr Gordane Tomovi}, Sa{e Furhta, Vere Cuwak i Slobodanke [melcerovi}.
I ovom prilikom svima najtoplije zahvaqujem.
Bojana Popovi}
Kyltyrni
i dry{tveni
`ivot me|yratnog
Beograda
P
1 Q. Dimi}, Kulturna politika
Kraqevine Jugoslavije 1918–1941,
III, Beograd 1997, s. 186–204.
rvi svetski rat je surovo uni{tio »ulep{ani« svet XIX veka.
Posle wega ni{ta vi{e nije bilo kao pre, pa ni dr`avne granice;
raspale su se Habzbur{ka monarhija, carska Rusija i Nema~ka, a formirane su nove dr`ave, me|u kojima i Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Stawe u novoosnovanoj dr`avi Srba, Hrvata i Slovenaca bilo je
veoma te{ko. Posle ogromnih qudskih `rtava i patwi, u zemqi naru`enoj i opusto{enoj ratnim razarawima, nastupile su prve mirne godine koje su ostale zapam}ene po siroma{tvu, besposlici, inflaciji,
nedostatku stambenog prostora, harawu »{panske groznice«, {pekulacijama, korupciji, radni~kim {trajkovima, studentskim demonstracijama, nere{enim nacionalnim pitawem i sporim obnavqawem privrednih i poqoprivrednih potencijala. Kraqevina Srba, Hrvata i
Slovenaca, ipak, ulagala je veliki napor da bi uhvatila korak sa Evropom, koja je postala bli`a zahvaquju}i avionskom i poboq{anom `elezni~kom saobra}aju, i razumqivija nego ikad. Posebno Francuska.
Kultura i duh te dr`ave saveznice u ratu i mo}ne za{titnice u miru
postali su uzor u svim oblastima stvarala{tva i dru{tvenog `ivota.1
Beograd, prestonica nove dr`ave, i pored toga {to jo{ dugo ne}e
mo}i da popravi fasade svojih ku}a, popuni rupe od granata na ulicama i ukloni blato sa turske kaldrme, prigrlio je duh novog doba. Prve
posleratne godine Branimir ]osi} ovako opisuje: »Ceo Beograd, napa}en u ropstvu ili izgnanstvu, sa prepunom du{om ratnih u`asa,
krvi, gladi, smrti, po~e se ludo zabavqati. Htelo se da se nadoknadi
izgubqeno. Po podrumima stado{e nicati barovi (do rata nepoznata
ustanova u dobrom gradu Beogradu), po salama dansinzi, Cigane zameni{e salonski orkestri (made in Tchechoslovakia) i crna~ki xazbandi,
koji su svojom divqom drekom pozivali na radosti ovoga sveta. I ceo
Beograd po~e da igra. Igralo se po `urevima, po slavama, po banketima, posle raznih kongresa i skup{tina, po va{arima, posle koncerta,
12
2 B. ]osi}, Vrzino kolo,
Beograd 1973, s. 58. Prvo izdawe
iza{lo je 1925. godine.
3 N. Vu~o, Privreda Beograda
od 1919. do 1941. godine, Istorija
Beograda, Beograd 1995, s. 350–360.
4 M. Jovanovi}, Francuski
arhitekta Eksper i ar deko u Beogradu,
Nasle|a, br. 3, Beograd (u {tampi).
5 K. \or|evi}, Osnivawe i delatnost
udru`ewa prijateqa umetnosti
»Cvijeta Zuzori}«, Beograd u
se}awima 1919–1929, Beograd 1980,
s. 76–83.
BOJANA POPOVI]
na kermesima, na izletima, za vreme narodnih praznika, po u~ionicama, po ku}ama, jednom re~ju, gde god je postojala prilika. Otmen
svet po~e igrati i po restoranima, izme|u jela. A majke, dobre beogradske gospe, srame`qivo su gledale u sabla`wive figure uanstepa,
fokstrota i tanga, i u pau~inaste haqinice svojih }erkica, potajno
uzdisale i – sme{ile se«.2 Te dvadesete godine XX veka, kasnije nazvane »ludim«, bile su takve u ~itavom svetu.
Privreda Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1924. godine
pokazivala je uzlazno kretawe.3 Beograd je tada po~eo da dobija izgled
svetske metropole, sa arhitekturom koja je na svoj na~in tuma~ila savremene ideje akademizma, nacionalnog stila, ar dekoa4 i modernizma.
Potreba za novim, za umetno{}u i dru{tvenim zbivawima postala je velika. U Beograd su po~eli da pristi`u umetnici iz svih jugoslovenskih krajeva. Zaokupqeni »slikarskom realno{}u« i eksperimentisawem, u wemu stvaraju Jovan Bijeli}, Sava [umanovi}, Petar
Dobrovi}, Petar Palavi~ini, Igwat Job, Toma Rosandi}, Stojan
Aralica, Zora Petrovi}, Branko Popovi}, Marino Tartaqa, Veqko
Stanojevi}, Sreten Stojanovi}, Milo Milunovi}, Vasa Pomori{ac,
Mihailo Petrov, Mirko Kuja~i}, Pjer Kri`ani}, Simeon Roksandi},
@ivorad Nastasijevi}, kao i ugledni Uro{ Predi}, Paja Jovanovi},
Beta Vukanovi}, \or|e Jovanovi}, Bora Stevanovi} i pomodni Kolesnikov. Kafana »Moskva« bila je wihovo omiqeno sastajali{te, gde
su se okupqali i mladi kwi`evnici. Godine 1922. Branislav Nu{i}
je pokrenuo inicijativu za osnivawe udru`ewa prijateqa umetnosti
»Cvijeta Zuzori}«, a potom i za podizawe paviqona u kome bi se odr`avale izlo`be, koncerti, predavawa i kwi`evne ve~eri. Posle vi{e
dobrotvornih balova, predavawa i kwi`evnih okupqawa, nabavqena
su sredstva za podizawe paviqona, koji je otvoren 1928. godine. Tako
su Beograd i Srbija dobili prvi prostor namewen iskqu~ivo
prire|ivawu izlo`bi.5 Zahvaquju}i zalagawu kneza Pavla, u Konaku
knegiwe Qubice 1929. godine otvoren je Muzej savremene umetnosti.
Tokom dvadesetih godina odr`ano je vi{e izlo`bi savremene francuske, ~e{ke, poqske i ma|arske umetnosti.
U mno{tvu dnevnih i nedeqnih listova (»Politika«, »Pravda«,
»Vreme«, »Tribuna«, »Beogradski dnevnik«, »Epoha«, »Republika«, »Balkan«...), ~asopisa (»Srpski kwi`evni glasnik«, »Misao«, »Putevi«,
»Zenit«, »Comoedia«...) i posebnih edicija objavqivali su Branislav
Nu{i}, Jovan Du~i}, Milan Raki}, Isidora Sekuli}, Sima Pandurovi}, Borisav Stankovi}, Augustin-Tin Ujevi}, Aleksa [anti}, Milo{
Crwanski, Stanislav Vinaver, Rastko Petrovi}, Desanka Maksimovi},
MODA U BEOGRADU 1918–1941
6 P. Milo{evi}, Rusi u Beogradskoj
operi, Beograd u se}awima 1919–1929,
Beograd 1980, s. 132–145.
Sa dvorskog bala odr`anog
9. januara 1930.
Muzej primewene umetnosti
13
Sibe Mili~i}, Todor Manojlovi}, Du{an Mati}, Milan Dedinac,
Marko Risti}, Aleksandar Vu~o, Gustav Krklec, Dragan Aleksi}, Qubomir Mici}, Bo{ko Tokin, Branimir ]osi}, Stevan Jakovqevi},
Bogdan Popovi}...
Godine 1919. osnovani su Beogradska opera i balet, ~ijim su visokim umetni~kim dometima znatno doprineli ruski emigranti (Lav
Zinovjev, Aleksandar Balaban, Georgije Jurewev, Pavle Holodkov,
Ksenija Rogovska, Jelisaveta-Liza Popova, Sofija Drausaq, Evgenije
Marija{ec, Neonila Voleva~, Jelena Poqakova, Nina Kirsanova,
Klaudija Isa~enko, Anton Romanovski, Aleksandar Fortunato i Sergije Stre{wev), ali i na{e balerine Sowa Stanisavqevi} i Nata{a
Bo{kovi}.6 Gosti beogradske muzi~ke scene bili su i umetnici poput
Pijetra Maskawija, Ane Pavlove, Tamare Karsavine, Va{e P{ihode,
Artura Rubin{tajna. ^lanovi drame Narodnog pozori{ta: Pera Dobrinovi}, Ilija Stanojevi} ^i~a, Dobrica Milutinovi}, @anka Stoki}, Milorad Gavrilovi}, Sava Todorovi}, Vela Nigrinova, Persa
Pavlovi}, Mara Taborska, Draga Spasi}, Dimitrije Gini}, Aleksandar Zlatkovi}, Nikola Go{i}, Du{an Radenkovi}, Ra{a Plaovi},
Bo`a Nikoli}, Desa Dugali}, Qubinka Bobi} i Lidija Mansvjetova
svojim interpretacijama op~iwavali su publiku, a humorom ih je
uveseqavao Brana Cvetkovi} u svom »Orfeumu«. U Beogradu su gostovali Hudo`estveni teatar Stanislavskog i Xozefina Beker.
Stvarala{tvo Petra Kowovi}a, Stevana Hristi}a, Miloja Milojevi}a i Josipa Slavenskog, delovawe muzi~kih {kola »Mokrawac« i
»Stankovi}« i mnogih peva~kih dru{tava znatno su doprineli podizawu muzi~ke kulture u Beogradu.
Dela »sedme umetnosti« – filma imala su svoje verne poklonike.
Najgledanije su bile komedije i sentimentalni holivudski filmovi,
ali i velika ostvarewa nema~ke kinematografije (Lang, Lubi~, Murnau). Omiqene zvezde bili su ^arli ^aplin, Ramon Navaro i Rudolf
Valentino. Sa puno pa`we i ponosa pra}ene su svetske karijere Svetislava Petrovi}a, Ite Rine i Voje Xorxa (\or|evi}a).
U me|uratnim godinama u prestonici su ostvarivani zna~ajni nau~ni rezultati. Svoja istra`ivawa su nastavili ili zapo~eli Jovan
Cviji}, Viktor Novak, Aleksandar Beli}, Vladimir ]orovi}, Jovan
Radoni}, Nikola Radoj~i}, Miodrag Ibrovac, Slobodan Jovanovi},
Mihailo Petrovi} Alas, Nikola Stanarevi}, Toma @ivanovi}, Jovan
@ujovi}, Vladimir Petkovi}, Stanoje Stanojevi}, Miloje Vasi}, Vladimir R. Petkovi}, Georgije Pio-Uqski, Teodor Taranovski, Aleksandar Solovjev, Georgije Ostrogorski, Veselin ^ajkanovi}. Narodna
14
7 S. Paunovi}, Beograd kojeg nema,
Beograd u se}awima 1919–1929,
Beograd 1980, s. 220–221.
8 O zabavqawu Beogra|ana:
cf. S. @ivanovi}, Zabave u dokolici,
Beograd u se}awima 1919–1929,
Beograd 1990, s. 253–271.
9 O sportu kao fenomenu
modernizovanog dru{tva:
cf. P. J. Markovi}, Beograd i Evropa
1918–1941. Evropski uticaji na proces
modernizacije Beograda, Beograd 1992,
s. 71–74.
Gospodin Jovi~i}, predsednik
»Xokej-kluba«, sa suprugom
i Natalijom Marinkovi}
na trkali{tu, oko 1925.
Vlasni{tvo J. Marinkovi}-\uri}
BOJANA POPOVI]
biblioteka je otvorena za javnost 1925. godine, a slede}e godine po~ela je da radi novoosnovana Univerzitetska biblioteka.
Osim mnogih kulturnih zbivawa, u Beogradu se odvijao i intenzivan dru{tveni `ivot. Posle rata nikle su mnoge {kole igrawa – jer
svuda se igralo – a moda se brzo smewivala: tango, koji je papa anatemisao, uanstep, fokstrot, {imi-perverz, vals-boston i ~arlston, vrhunac ludosti. Bogatiji Beogra|ani su plesne korake u~ili kod Petra
Stoji}a. Balovi su ~esto bili prire|ivani. Najotmeniji su bili dvorski balovi, odr`avani prilikom proslave ro|endana kraqice Marije, i svetosavski. Maskenbali i kostimbalovi (dame su bile obu~ene
u narodnu no{wu, a gospoda u frak, smoking ili vojnu uniformu)
odr`avani su, u velikom broju, tokom zimske sezone. Novost su bili
»vodeni balovi«, koji su prire|ivani na brodovima. Najpoznatiji
brodovi bili su »Aleksandar I«, »Car Nikola II«, »Sveti Arhan|el«,
gde bi sve~ano obu~eni Beogra|ani provodili no}i u igri.7
Matinea (od 16 do 20 ~asova) organizovala su razna dru{tva i
{kole, a najotmeniji su prire|ivani u Oficirskom domu. Dansing
nedeqom popodne bio je »obavezan«. Moderni su bili i privatni `urevi, na kojima se igralo uz zvuke »portabl« (ru~nog) gramofona. Zabave sa igrankama i »dobrovoqnim prilozima« organizovala su razna
udru`ewa – humanitarna, zanatlijska, trgova~ka, sportska i politi~ka. Od prole}a do zime, razna `enska dru{tva su prire|ivala »kermese« na Kalemegdanu, tako|e u dobrotvorne svrhe. No}ni `ivot je
bujao. »Rusku liru«, prvi dansing-klub otvorile su ruske izbeglice.
Klub je u ~itavom me|uratnom periodu ostao na najboqem glasu.8 Poznati no}ni klubovi dvadesetih godina bili su i »Bums-keler«, »Boem«
i »Kazbek«. Najpresti`niji klubovi, zatvorenog tipa, bili su
»Xokej-klub«, »Auto-klub« i »Rotari-klub«.
[etwa na korzou, u Knez Mihailovoj ulici, izleti u prirodu, kao
i |ur|evdanski uranci u Ko{utwaku, Top~ideru, Rakovici, Avali i
Kijevu, postali su sastavni deo gradskog `ivota.
Bavqewe starim i novim sportskim disciplinama, kao i pra}ewe
rezultata postali su va`ni u `ivotu me|uratnog sveta.9 Fudbal je bio
omiqen, doma}i klubovi i me|unarodne utakmice pokrenuli su mnoge navija~ke strasti, kao i pra}ewe boksa, rvawa, ko{arke, stonog tenisa, hokeja, hazene (neka vrsta `enskog rukometa) i sportova na vodi.
Sokolske organizacije su okupqale veliki broj mladih qudi. Otmena omladina je igrala tenis na Kalemegdanu i Ta{majdanu, a golf u
Ko{utwaku. Na Savi su bili jahting klubovi. Hipodromi (»trkali{ta«) bili su kultna mesta, koja su bila i mesta za pokazivawe najno-
MODA U BEOGRADU 1918–1941
10 Ibid., s. 36.
11 N. Vu~o, op. cit., s. 364–373.
12 Narodni muzej i Muzej savremene
umetnosti, oboga}eni privatnim
kolekcijama kneza Pavla 1935. godine
reorganizovani su u Muzej kneza
Pavla. Godine 1936. odr`ana je
izlo`ba modernog francuskog
slikarstva, 1938. italijanskog
portreta kroz vekova, a 1939. godine
izlo`ba Sto godina francuske
moderne umetnosti.
13 Prvu je otvorio 1934. godine
Josef Sandel; tu su mogla da se kupe
dela jugoslovenskih, nema~kih
i poqskih umetnika.
14 Jedna od najupe~atqivijih
bila je izlo`ba savremene nema~ke
umetnosti, aprila 1931. godine.
15
vijih toaleta. Na skijawe se naj~e{}e odlazilo u Sloveniju, a pred
Drugi svetski rat otkrivene su lepote Kopaonika i Zlatibora. »[oferirawe« se u me|uratnom periodu smatralo sportom. Wemu se, pored
ostalih, strasno predavala i kraqica Marija.
U nemogu}nosti da re{i te{ku politi~ku situaciju, 6. januara
1929. godine kraq Aleksandar se odlu~io za radikalan potez: ukinuo je
Ustav, raspustio Skup{tinu, zabranio rad svim politi~kim strankama i organizacijama. Novim administrativnim merama Jugoslavija je podeqena na devet banovina, a Beograd sa Zemunom i Pan~evom
izdvojen je u posebnu upravnu jedinicu. Te mere, me|utim, jo{ vi{e
su doprinele zategnutosti u politi~kom `ivotu zemqe, tako da je kraq
1931. godine obnovio ustavnost i otpo~eo liberalizaciju dru{tva.
Politi~koj krizi uskoro }e se pridru`iti i ekonomska. Krah wujor{ke berze, 1929. godine, nije se odmah osetio u Jugoslaviji, jer je ona
bila lo{e integrisana u svetske nov~ane tokove. Slom austrijskog i
nema~kog finansijskog sistema 1931. godine, me|utim, pogodio je i jugoslovensku ekonomiju. Tih godina je u Beogradu gotovo polovina stanovni{tva `ivela ispod granice pre`ivqavawa.10 Od 1934. godine
i u Jugoslaviji kriza po~iwe da popu{ta. Pozitivna privredna kretawa bi}e prese~ena izbijawem Drugog svetskog rata.11 Posle ubistva
kraqa Aleksandra (Marseq, 9. oktobara 1934) dr`avom je vladalo namesni{tvo, sa knezom Pavlom na ~elu. Oni su poku{ali da re{e srpsko-hrvatsko pitawe i da vode politiku me|unarodne neutralnosti.
Beograd, u kome je znatno uve}an broj stanovnika u odnosu na prethodnu deceniju, i daqe ostaje jedan od najskupqih evropskih gradova.
Uprkos svemu, grad je uspeo da se civilizacijski i kulturno pribli`i
toliko `eqenoj Evropi. U tome su znatnu ulogu imali delatnost Muzeja kneza Pavla,12 privatnih galerija13 i antikvarnica, kao i odr`avawe mnogih izlo`bi strane umetnosti.14 Umetnik je postao javna li~nost, za koju je izra`avawe subjektivnog do`ivqaja svrha umetnosti
ili za koju je dru{tvena aktivnost smisao svega (nadrealisti, poluilegalna grupa »@ivot«). Oni su se i tokom tridesetih godina rado
okupqali u »Moskvi«, kod »Tri {e{ira«, »Dva jelena« i u ba{ti
»Kolarca«.
Od po~etka tridesetih godina zvezde beogradske Opere bili su doma}i solisti: Milorad Jovanovi}, @arko Cveji}, Stanoje Jankovi},
Vladeta Popovi}, Josip Rijavec, Aleksandar Marinkovi}, Nikola
Cveji}, Melanija Bugarinovi}, Anita Mezetova, Zlata \un|enac. Godine 1935. gostovao je Fjodor Ivanovi~ [aqapin. Ton muzi~kom `ivotu davali su »pra{ki avangardisti«: dr Vojislav Vu~kovi}, Milan
16
Artisti~ki program
u no}nom klubu »Kleopatra«,
tridesetih godina XX veka.
Muzej primewene umetnosti
Dragutin i Natalija
Marinkovi} i dr Milo{
Moskovqevi} sa prijateqima
na balu u »Xokej-klubu«, oko 1928.
Vlasni{tvo J. Marinkovi}-\uri}
BOJANA POPOVI]
Risti}, Stanojlo Raji~i}, Dragutin ^oli} i Qubica Mari}. Po~ev{i od 1932. godine, na Kolar~evom narodnom univerzitetu javna predavawa dr`ali su: Isidora Sekuli}, Bogdan i Pavle Popovi}, Ra{ko
Dimitrijevi}, Milo{ \uri}, @an @irodu... Posle vi{e nesre}nih
poku{aja 1929. godine Radio Beograd je po~eo da emituje svoj program.
Krajem te godine po~elo je i prikazivawe zvu~nog filma. Beogradski
sajam, otvoren 1937. godine, organizovao je prole}ne i jesewe sajmove,
me|unarodne salone automobila, koncerte, sportske priredbe i modne revije, privla~e}i veliki broj posetilaca iz zemqe i inostranstva.
No}ni `ivot nije posustao; »Ruska lira« i »Kazbek« i daqe su bili na najboqem glasu, artisti~ki program je izvo|en u »Krokodilu«,
»Kleopatri« i »Lotosu«. Otmene igranke su odr`avane kod »Ruskog
cara« i u »Palasu«, a »Ma`estik« je bio ekskluzivno mesto koje su uglavnom pose}ivali stranci. Bifei »Milanovi}« i »Gajger«, na Pozori{nom trgu (sada Trg Republike), bili su omiqena dnevna sastajali{ta
otmenog sveta. Bawe su tako|e bile u modi – Vrwa~ka i Mataru{ka
bawa, Koviqa~a, Sokobawa, ali i Roga{ka Slatina.
Vreme predaha i prosperiteta, me|utim, isteklo je. Na dan 25.
marta 1941. godine Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu, 27. marta izvr{en je pu~ kojim je kraq Petar II doveden na presto i obrazovana koncentraciona vlada, 6. aprila, bombardovawem Beograda,
»objavqen« je rat Jugoslaviji, a 12. aprila u{le su nema~ke jedinice u
prestonicu.
Moda izme|y
dva svetska rata
SVETSKI MODNI CENTRI
@ENSKA MODA DVADESETIH GODINA
@ENSKA MODA TRIDESETIH GODINA
MU[KA MODA
Svetski modni centri
[
arl Frederik Vort (Charles Frédérick Worth) osnovao je u Parizu, 1857. godine, prvu ku}u visoke mode (Haute Couture), i time »{ivewe« nije vi{e bilo samo zanat ve} umetnost i dru{tveni doga|aj.
Od zanatlije, koji izvr{ava zahteve mu{terije, damski kroja~ se preobrazio u obo`avanog modernog umetnika, koji nudi svoju viziju izgleda `ene i uvodi modne trendove. Pariski kreatori su od svog grada
stvorili svetsku prestonicu mode. U tome su im pomogli ne samo talenat i ose}awe da vreme u kome `ive ima prednost nad »ju~era{wim
svetom«, da je potreba za novim i promewivim nadvladala stati~nost
tradicionalnog, ve} i ~iwenica da je Francuska od po~etka XVII veka smatrana »svetionikom elegancije«. Sna`ne, kreativne li~nosti,
bliska saradwa umetnika, tekstilnih fabrika i zanatlija, ozbiqan
pristup pitawima odevawa, odnegovanost ukusa i odli~na organizacija u predstavqawu kolekcija i prodaji modela doprineli su da me|uratni Pariz stekne poziciju »diktatora mode«, koga je ~itav svet sa
divqewem sledio. U to vreme, Pariz je bio i umetni~ka prestonica
sveta. U toj kosmopolitskoj sredini nastajale su ideje i stvarana su dela koja su, s jedne strane, pro{irila poimawa umetni~kog stvarala{tva, a, s druge strane, brisala ustaqene granice izme|u umetni~kih
disciplina. Po svom talentu, saradwi i prijateqstvu sa vode}im
umetnicima epohe, modni kreatori su potpuno pripadali umetni~koj eliti. I ne samo woj. U gradu gde je talenat po{tovan koliko i bogatstvo ili poreklo, oni su bili uva`eni pripadnici najvi{ih dru{tvenih slojeva. [irewu modnih ideja i slave pariskih kreatora
pomogle su ne samo modne rubrike u dnevnoj {tampi i specijalizovani modni `urnali nego i wihova saradwa sa svetom pozori{ta, varijetea i, svima dostupnog, filma.
U vreme Prvog svetskog rata ve}ina pariskih modnih ku}a nije
radila. Posle prestanka ratne opasnosti, one su nastavile svoju delatnost, nastoje}i da prate zahteve »novog vremena«. Velike modne
20
1 Posle Prvog svetskog rata,
Pol Poare je odbijao da se prilagodi
novim modnim zahtevima; svoju
modnu ku}u zatvorio je 1929. godine.
O Poareu: cf. F. Baudot, Poiret,
Thames and Hudson, London 1997.
2 O Koko [anel: cf. E. Charles-Roux,
Le temps Chanel, Chêne-Grasset,
Paris 1979.
Haqine za ve~e, [anel,
»Vog«, Pariz, decembar 1923.
BOJANA POPOVI]
ku}e, koje su diktirale modu »Belle epoque«: »Vort«, »Duse« (Jacques
Doucet), »Poare« (Paul Poiret), »Ruf« (Rouff), »Marsijal i Arman«
(Martial et Armand), »[erui« (Madeleine Cheruit), »Paken« (Paguin),
»Sestre Kalo« (Callot), »Ber« (Beer), »@eni« (Jenny), »Prene« (Prenet),
»Redfern« (Redfern), »Lanven« (Lanvin) i »Drekol« (Drécoll), uspele su
da odr`e svoj visoki ugled, ali one nisu stvorile i predvodile modu
u me|uratnim godinama. Weni tvorci bili su pripadnici mla|ih
generacija, koji su stvarala~ki sublimisali saznawe da `ive u vreme
koje se – po svojim idealima, etici i, ne najmawe va`nom, odnosu polova – umnogome razlikuje od sveta kome su doskora pripadali. Zahtevima sada{wice trebalo je prilagoditi i na~in odevawa.
Gabrijela-Koko [anel (Gabrielle Chanel), @an Patu (Jean Patou) i
Lisjen Lelon (Lucien Lelong) svojim ostvarewima su najboqe umeli da
izraze potrebe moderne, emancipovane `ene. Ponudili su joj prakti~nu ode}u stroge, jednostavne siluete, oslobo|ene suvi{nih detaqa, u
kojoj se ona ose}ala nesputanom u obavqawu svakodnevnih aktivnosti, prilikom zabave ili bavqewa sportom.
Gabrijela [anel je 1916. godine otvorila salon u Parizu, predstavqaju}i kolekciju jednostavnih linija (ravna sukwa i kratki kaputi}),
od vunenog `erseja. Ve} oko 1920. godine uspela je da potisne »princa mode« Pola Poarea, koji je prezirao jednostavnost posleratne mode
i wen »sirotiwski izgled«.1 Za razliku od wega koji je stvarao samo za
elitu, Koko [anel je bila ponosna zbog ~iwenice da i `ene skromnijih mogu}nosti kopiraju i nose wene modele. Ona je bila bliska sa
kubistima; smatra se da je u wihovom delu na{la inspiraciju za ravne
linije, geometrijske forme i strogost u izboru detaqa svojih modela. Godine 1926. [anel je stvorila »malu crnu haqinu« za ve~e (ravna,
duga do ispod kolena, spu{tenog struka, sa »~amac« izrezom i dugim,
uskim rukavima); 1929. obukla je `ene u pantalone (pixama za pla`u:
ravne pantalone do ~lanaka sa ravnom ko{uqicom do ispod bokova),
a od 1928. godine koristi tvid u svojim kolekcijama.2 Varijante wene
»male crne haqine«, kao i »{anel kostima« koji je kreirala posle svog
blistavog povratka na modnu scenu, 1954. godine, danas predstavqaju
klasi~na ostvarewa mode XX veka.
Na modu dvadesetih godina, osim Koko [anel, presudno je uticao
@an Patu. Modnu ku}u je otvorio 1914. godine, neposredno pred izbijawe rata, da bi 1919. godine ponovo po~eo da radi. Wegovi modeli
su se odlikovali promi{qenom jednostavno{}u, sportskom elegancijom i udobno{}u. Shvatawe da su sloboda pokreta i dinami~nost
neke od najva`nijih odlika epohe, posebno se odrazilo u wegovim
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Haqina za dan, Patu,
»Le `arden des mod«,
Pariz, 15. mart 1924.
21
22
Haqina za ve~e, Vione,
»[ifona«, Pariz,
15. septembar 1932.
BOJANA POPOVI]
sportskim kolekcijama. Svoje svitere je rado ukra{avao kubisti~kim motivima. Patu je, 1929. godine, bio prvi kreator koji je vratio
struk na wegovo prirodno mesto i produ`io sukwu. Time je nagovestio modnu siluetu tridesetih godina.3
Lisjen Lelon je svoju modnu ku}u otvorio 1918. godine. Bio je prvi
kreator visoke mode koji je, od 1934. godine, imao i odeqewe za izradu
konfekcije. Wegovi modeli bili su moderni i isticali su se lepotom
kori{}enih tkanina i savr{enstvom izrade. Za vreme Drugog svetskog rata Lelon je bio predsednik strukovne ogranizacije (Chambre
Syndicale de la Couture Parisienne) i, zahvaquju}i wegovoj upornosti,
Nemci su odustali od namere da ku}e visoke mode presele u Berlin.4
Kraj dvadesetih i po~etak tridesetih godina obele`ile su kreacije Madlene Vione (Madeleine Vionnet, salon je otvorila 1919. godine).
Weni prefiweni, `enstveni i majstorski koso krojeni modeli mnogo su uticali i na druge stvaraoce mode, a woj su doneli kompliment
»arhitekte me|u stilistima«.5
Tokom tridestih godina svojim kreacijama se nametnula Elza Skjapareli (Elsa Schiaparelli), poreklom iz rimske aristokratske porodice. Karijeru je zapo~ela 1927. godine otvarawem butika za sportsku
ode}u. Weno dru`ewe i saradwa sa nadrealistima, me|utim, ubrzo su
doveli do stvarawa originalnih i ekscentri~nih modela, kojima je
uveliko dovela u pitawe vo|stvo Koko [anel.6
Neodoqivi {arm i nivo francuskoj modi dala je Nikol Grul (Nicole Groult), sestra Pola Poarea i supruga poznatog ar deko umetnika
Andre Grula, kao i Edvard Moline (Edward Molyneux), Ogista Bernar
(Augusta Bernard), @ermen Lekont (Germaine Lecomte), Luiza Bulan`e
(Louise Boulanger), @ana Lafori (Jeanne Lafaurie), Madlen de Ro{
(Madeleine de Rauch), Menbo{e (Mainbocher), Nina Ri~i (Nina Ricci),
Aliks (Alix, odnosno Madame Grès) i mnogi drugi.7
U Parizu je i izrada {e{ira postala vi{e od zanata – stekla je
status umetnosti. Najzaslu`nije za to bile su Karolina Rebu (Caroline
Reboux) i wena u~enica Suzan Talbot (Suzanne Talbot). Tokom dvadesetih i tridesetih godina delovao je veliki broj modiskiwa ~iji su
{e{iri, po dizajnu i savr{enstvu izrade, bili vi{e od aksesoara
visoke mode (Awes, Roz Valoa, Albui, Roz Deska, sestre Legru, Polet,
Sizi). Poznati modni kreatori su dizajnirali i {e{ire, pre svih
@ana Lanven, Koko [anel i Elza Skjapareli.8
Neki od najuglednijih »cipelara« XX veka, koji su uveli novine
kako u konstrukciju tako i u dizajn obu}e, tako|e su stvarali u Parizu.
»Bog« cipela bio je Andre Peru|a (Andre Perugia), koji je inspiraciju
MODA U BEOGRADU 1918–1941
3 O Patuu: cf. C. McDowell,
Directory of Twenthieth Century Fashion,
London 1984, s. 218–219.
4 O Lelonu: cf. ibid., s. 196–197, 296.
5 Polaze}i od ideja V. Morisa,
G. Zempera i A. Rigla da je arhitektura
»oblik obla~ewa«, pioniri moderne
arhitekture (A. Los, J. Hofman,
P. Berens, van der Velde, H. Mutesijus,
V. Gropijus, M. Brojer, Korbizije)
u svojim tekstovima, a neki i
dizajnirawem ode}e, dokazivali
su da u potrazi za modernom
arhitekturom i modernim odevawem
va`e ista pravila – funkcionalnost
i ukidawe suvi{nih detaqa;
cf. M. Wigley, White Walls, Designer
Dress, The Fashioning of Modern
Architecture, London 1995; O M. Vione:
cf. E. Ewing, History of 20th Century
Fashion, London 1974, s. 101.
6 O E. Skjapareli:
cf. C. McDowell, op. cit., s. 236–238.
7 Ibid., s. 206–207, 227–228.
8 B. M. du Mortier, Chapeau, chapeaux,
Rijskmuseum, Amsterdam 1997,
s. 15–16.
Haqina za ve~e, Skjapareli,
»Vog«, Pariz, jul 1939.
23
24
Kaput, Vimer, 1922, preuzeto iz:
W. J. Schweiger, Wiener Werkstaette,
Thames and Hudson, London 1985.
BOJANA POPOVI]
MODA U BEOGRADU 1918–1941
9 O Peru|i: cf. C. McDowell, Shoes,
Fashion and Fantasy, Thames and Hudson,
London 1994, s. 179–181, 186–187.
10 O Pineu: cf. Ibid., s. 178.
11 E. Ewing, op. cit., s. 102.
12 B. Mundt, Metropolen Machen Mode.
Haute Couture der Zwanziger Jahre,
Berlin 1977, s. 18.
13 W. J. Schweiger, Wiener Werkstaette.
Design in Vienna 1903–1932, Thames
and Hudson, London 1984, s. 223–224.
14 Ibid., s. 224.
15 O modi u Berlinu: cf. B. Mundt,
op. cit., s. 21–23.
25
nalazio, pored ostalog, u slikarstvu Braka, Le`ea i Matisa.9 Zbog
uspostavqene ravnote`e izme|u udobnosti i lepote svoje obu}e, firma »Pine« (Pinet, osnovana 1855), do kraja tridesetih godina u`ivala
je svetski renome.10
Moda je tokom dvadesetih godina bila jedna od glavnih izvoznih
grana Francuske. Tokom velike ekonomske krize po~etkom tridesetih godina, me|utim, wen izvoz je pao ~ak na dvadeset sedmo mesto.11
Modni diktat Pariza sledio je ~itav svet, ali su drugi centri imali neke svoje posebnosti. Tako je London, i pored velikih nastojawa
pariskih kreatora, ipak ostao simbol mu{ke elegancije. Britanska
aristokratija je bila verna svojim dvorskim kroja~ima (Madame
Hadley-Seymour, Revill & Rossiter, Bradleys, Lucile, Norman Hartnell,
Redfern), koji su stvarali pod velikim uticajem Pariza. Kreacije pariskih modnih ku}a »Vort«, »Moline«, »Paken«, »Drekol«, »[anel«,
»Lelon« i »Patu« bile su omiqene.12
Be~ki umetnici su se od po~etka veka zalagali za racionalizaciju
odevawa; tako se, u modnom salonu sestara Flege (Flöge), ode}a {ila
po nacrtima Gustava Klimta i Kolomana Mozera, a Josef Hofman je,
1908. godine, napisao esej o svom vi|ewu mode.13 »Be~ka radionica«
(Wiener Werkstaette) 1910. godine, `ele}i da potisne pariski uticaj,
otvorila je odeqewe za modu, i svoju prvu kolekciju, koju su zajedno
ostvarili Josef Hofman i Eduard Josef Vimer Visgril (Eduard Josef
Wimmer Wisgrill), predstavila je 1911. godine.14 Wihovi modeli su bili jednostavnog kroja, bez preterivawa u kori{}ewu skupocenih tkanina i li{eni suvi{nih detaqa. Tek tokom Prvog svetskog rata, kada
se, iz patriotskih razloga, insistiralo na odbacivawu pariske i stvarawu »nacionalne« mode, kreacije »Be~ke radionice« bile su {ire
prihva}ene. Posleratne godine, me|utim, pokazale su da je san o »nacionalnoj« modi neostvarqiv i pariska moda je nezadr`ivo pokorila Be~, kao uostalom i ~itav svet.
»Lude dvadesete« po~ele su za Nema~ku 1923. godine, kada je savladana inflacija. Berlin je bio modno sredi{te, sa pribli`no hiqadu
modnih salona koji su nudili pariske novitete. Posebno su se isticale modne ku}e Hermana Gerzona (Hermann Gerson), Rudolfa Hercoga
(Rudolfa Hertzog), Isreala (Isreal) i Varthajma (Wartheim).15 Lajpcig
je bio veliki krznarski centar.
Beogradski modni saloni i radwe bili su u bliskim vezama sa modnim centrima o kojima je bilo re~i, najvi{e sa Parizom.
@enska moda
dvadesetih godina
P
rvi svetski rat je bio velika prekretnica u istoriji XX veka.
Traumati~no ratno iskustvo uzdrmalo je ose}awe sigurnosti, koje je
izgradio XIX vek svojom verom u mo} racionalnog, dobrobit nauke i
tehnike i ispravnost svojih eti~kih principa. Brutalno li{ene tog
varqivog ose}awa sigurnosti, posleratne generacije su napu{tale
vrednosti i ideale svojih o~eva. Posleratni svet je, u odre|enim dru{tvenim sredinama i dru{tvenim slojevima, br`e ili sporije i
mawe ili vi{e radikalno, okretao le|a tradiciji i po~eo da se usagla{ava sa zahtevima stvarnosti.
Moda je uvek svojevrsno ogledalo epohe kojoj pripada. Podse}aju}i,
u op{tim crtama, na modu krajem XIX i po~etkom XX veka, mo}i }emo
da sagledamo revolucionarnost i zna~aj promena u na~inu odevawa
koje su donele dvadesete godine XX stole}a. U skladu sa podre|enom i
pasivnom ulogom u svetu »ozbiqnih mu{karaca« XIX veka, `ena je nosila ode}u koja je nagla{avala sve wene polne atribute. ^vrsti korseti
stezali su joj torzo isti~u}i uski struk, bujna nedra i bokove, daju}i
wenom telu takozvanu »S« modnu siluetu. Haqine su bile toliko duge
da se ni vrh cipele nije video; dugi rukavi, kragna uz vrat, a prilikom
izlaska – rukavice i veliki {e{ir, skrivali su svaki centimetar
ko`e, osim na licu. Samo je balska toaleta dozvoqavala da se poka`e
obna`eni dekolte. Obiqe volana, ma{ni i ~ipke ukra{avali su svaki
odevni predmet, do vulgarnosti. Duga kosa bila je skupqena u »bau{«
pun|u, koju su pridr`avale brojne ukosnice, {nale i ~e{qevi. Tako
obu~ena i doterana dama ose}ala bi se ne samo fizi~ki sputanom ve}
i uskra}enom u iskazivawu emocija, poput glasnog smeha ili pla~a. I
ne samo to: da bi se obukla i o~e{qala, woj je bila neophodna pomo}
slu`avke. Ni mu{ka moda uskih odela, krutih okovratnika i man`etni nije pru`ala ve}u slobodu pokreta.
Dok su se u akademskim krugovima vodile jalove diskusije o potrebi
reformisawa odevawa iz higijenskih i zdravstvenih razloga, fran-
MODA U BEOGRADU 1918–1941
16 O P. Poareu: cf. F. Baudot, Poiret,
Thames and Hudson, London 1997.
27
cuski kreator Pol Poare (Paul Poiret) ponudio je svoju viziju izgleda
`ene. Taj »kroja~ milo{}u bo`jom«, kako je samosvesno sebe nazivao,
ve} 1906. godine je nagovestio modu dvadesetih godina. Tada je Poare
odbacio korset i brojne podsukwe, struk je podigao do ispod grudi,
suzio je i skratio sukwu do ~lanaka, ogolio dekolte i ruke do laktova.
Ta linija je bila inspirisana modom ampira, a jarke boje – fovistima i izlo`bom ruskih umetnika, koju je organizovao Sergej Djagiqev
te, 1906. godine u Parizu. Nekoliko godina kasnije Poare }e, op~iwen
bajkovitom egzoti~no{}u »Ruskog baleta«, stvarati modele opu{tenih linija (tunike, {iroke sukwe, {alvare, turbane), od skupocenih
tkanina upadqivih boja i sa suptilnim detaqima. Ta svestrana li~nost obele`ila je ~itavu epohu, uti~u}i ne samo na modu i modnu ilustraciju ve} na gotovo sve oblasti ar dekoa, ~iji je bio jedan od stvaralaca.16 Do Prvog svetskog rata, me|utim, Poareovu avangardnu i
pomalo ekscentri~nu modu prihvatio je uski krug intelektualne i
umetni~ke elite. Ve}ina je sledila tradicionalni ukus koji su nudile ugledne modne ku}e, kao {to su bile »Vort«, »Duse«, »Paken« ili
»Redfern«, a koje su tek 1913. godine prihvatile i na svoj na~in tuma~ile Poareovu »ampir« liniju.
Tokom Prvog svetskog rata, kad su `ene iza{le iz svog ku}nog carstva i prihvatile se tradicionalno mu{kih poslova, otkrivena je
udobnost jednostavne ode}e li{ene suvi{nih detaqa. Duga~ka pripijena haqina podignutog struka sputavala je kretawe i zato je skra}ena i pro{irena, a struk je spu{ten na svoje prirodno mesto. Haqine ko{uqe, inspirisane ode}om bolni~arki i radnica, {iroke sukwe
duga~ke do polovine listova (ironi~no nazvane »ratnim krinolinama«), {iroke tunike, tamne boje, detaqi iz mu{ke mode (ko{uqe, kravate...) i mawi {e{iri nametnuli su se svojom prakti~no{}u.
Turobna posleratna atmosfera i op{te siroma{tvo nisu bili
pogodni za brzo i {iroko usvajawe modnih noviteta. Velike modne
ku}e, obra}aju}i se bogatim slojevima, trudile su se da nametnu svoje
modne kanone. Oni koji su pre rata diktirali modu nisu odmah mogli
da se prilagode i usvoje zahteve »nove `ene«; poku{avaju}i da se odupru reformi odevawa, tra`ili su nadahnu}e u pro{losti, u epohama
Luja XVI (tokom 1919. godine), sredweg veka i renesanse (1921. godine)
i drugog ampira (1922–1923. godine). Bilo je te{ko shvatiti da se svet
promenio i da je povratak predratnom na~inu odevawa postao nemogu}.
Posleratni na~in `ivota, koji je podrazumevao zapo{qavawe `ena,
zabave sa do tada nezamislivim xez orkestrima i vratolomnim plesovima, sportske aktivnosti, putovawa, ali i prihvatawe Frojdovog
28
17 Novi tip posleratne `ene
nazvan je »garçonne« (»mu{kara~a«),
po naslovu tada skandaloznog romana
La Garçonne Viktora Markerita
(Victor Marqueritte), objavqenog
1922. godine.
Haqina za ve~e, Paken,
»Femina«, Pariz, april 1919.
Kostim, Paken,
»Femina«, Pariz, april 1919.
BOJANA POPOVI]
otkri}a mo}i podsvesnog i vekovima sputavane seksualnosti, zahtevalo je odgovaraju}u modu. Tragawe za novim modnim stilom, koji odgovara zahtevima moderne, emancipovane `ene potrajalo je nekoliko
godina. Nova »de~a~ka«, »garson« (garçonne) moda17 potpuno je uobli~ena 1923. godine i trajala je do kraja decenije. Prihvataju}i »de~a~ku«
modu, moderna `ena je pokazivala svest da su ne samo wene sposobnosti ravne mu{kim sposobnostima nego da ~ak ni fizi~ki ne mora da
li~i na potceweni »drugi pol«.
U zimu 1919. godine u~iwen je poku{aj da se ukine ravna ratna silueta. Lansirana je nova modna linija nagla{enih ramena, uskog struka i
istaknutih bokova, a od detaqa – visoke i ~esto krznene kragne, kimono rukav, falte, volani, porubi od krzna i krzneni kepovi. U ve~erwoj
toaleti preovladavala su dva tipa haqina: haqina sa dowim delom
nalik na krinolinu i haqina bez rukava i sa prorezima sa strane, po-
MODA U BEOGRADU 1918–1941
29
godna za igrawe, kome se strastveno predavao posleratni svet. @eqa
za rasko{nim izgledom ogledala se u izboru tkanina: brokat, svila,
lame, ~ipka, til i, mnogo pristupa~niji, {ifon.
Slede}e, 1920, godine rameni deo je dobio opu{teniju liniju, struk
je nagla{avan {irokim pojasevima i uvedeno je novo pro{irewe oko
bokova. Orijent, kojim su pre rata »Ruski balet« i Pol Poare op~inili Evropu, ponovo je u modi, kori{}ewem lakiranih i pozla}enih
lamea, satena, tkanina cvetnih dezena, kineskih, japanskih, indijskih
i persijskih motiva. Romanti~ni oreol izbegle ruske aristokratije
inspirisao je ~estu upotrebu krzna (bunde, ogrta~i, krznom obrubqeni kaputi i mantili, mufovi, krznene kragne).
Istovremeno sa ovim modnim tendencijama koje su lansirale
ugledne predratne modne ku}e pojavili su se kreatori poput Gabrijele
[anel i @ana Patua, koji emancipovanoj i dinami~noj `eni nude
Haqina za ve~e, Ber,
»Vog«, Pariz, mart 1924.
Ode}a za sport i {etwu, Tolman,
»Vog«, Pariz, mart 1924.
30
BOJANA POPOVI]
ode}u pojednostavqenih, ravnih linija, bez suvi{nih detaqa i isticawa oblina tela. U stvarawu »garson« stila bila je presudna 1921.
godina, kada je po~ela da preovladava ravna silueta, sa linijom struka
koja se spu{ta prema bokovima. Ve} slede}e modne sezone jednostavnost dnevne ode}e je prenesena i na sve~anu toaletu, za koju se nadahnu}e nalazilo u eleganciji anti~kih peplosa i u ode}i starih Egip}ana (Karter je te godine otkrio Tutankamonovu grobnicu). Jo{ uvek
su kori{}ene izuzetno skupe tkanine i krzna, protiv ~ega su se mnogi bezuspe{no borili. Na tkaninama su po~eli da se pojavquju kubisti~ki motivi.
Haqine za ve~e, Patu,
»Femina«, Pariz, decembar 1925.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Haqine za ve~e, Rasin,
»Le `arden des mod«, Pariz,
oktobar 1927.
31
Godine 1923. »garson« stil je uobli~en u svim pojedinostima: ravnu siluetu spu{tenog struka upotpunili su kratko pod{i{ana kosa,
»klo{« {e{ir, cipele sa »{panglom« i ta{na »pismo«. U odnosu na
prethodne godine, kada je du`ina ode}e za dan bila do ispod sredine
listova, sada je wen rub bio na sredini listova. @ersej i tvid po~iwu da se koriste za izradu kostima. Ve~erwa haqina je jo{ uvek duga
do ~lanaka, bez rukava, s velikim dekolteom na le|ima i pojasom spu{tenim na bokove. Jarke, svetle boje potisnule su dugo primewivan
crno-beli kolorit.
@aket, sviter ili bluza, koji pokrivaju bokove, plisirana sukwa,
duga do ispod kolena, »klo{« {e{iri}, ko`na ta{na i cipele sa
pre|icom postali su, 1924. godine, »uniforma« za dan. Haqine mantili i strogi kostimi bili su hit zimske sezone. Haqina za ve~e postala je jednostavnija i kra}a, s naglaskom na spu{tenom pojasu –
e{arpi i razli~itim na~inima drapirawa na bokovima.
Stroga, ravna linija »garson« stila bila je 1925. godine na vrhuncu. Modni kreatori su smatrali da se brzina i pokret, te osnovne karakteristike »duha novog vremena«, moraju ose}ati i u modi. Zbog toga su na popodnevnoj i ve~erwoj toaleti pro{irivani dowi delovi
(pomo}u godea, falti i glokni) – da bi se slobodno mogle izvoditi
figure neodoqivog ~arlstona. Estetika kontrasta bila je u modi:
strogi krojevi i obiqe detaqa (ukrasne bordure, vez, cvetni ukrasi,
orijentalni i kubisti~ki motivi, koloristi~ki kontrasti, suprotstavqawe sjajnih i mat povr{ina, razni opti~ki efekti).
Godine 1926. rafinirano su varirane poznate teme. Uz ve~erwu
toaletu bio je neophodan ogrta~ od skupocene tkanine, katkad s velikom krznenom kragnom, ili svilena, ~esto rukom oslikana, marama –
{al sa dugim resama.
Slede}a modna sezona donela je neusiqenost i meko}u linije.
Struk na kaputima i kostimima po~eo je da se podi`e ka svom prirodnom mestu. Dowi delovi najmodernijih ve~erwih haqina krojeni
su u gloknu, sa obiqem godea i, ~esto, neravnim »repastim« dowim
ivicama. Li~ni izbor detaqa – marama, e{arpi, cvetnih ukrasa i nakita – postao je va`an jer se time izbegavala uniformnost stila.
Sukwa je 1928. godine bila kra}a nego ikada. Ve~erwa haqina, me|utim, produ`ava se do polovine listova, ali samo pozadi, dok je
spreda jo{ uvek duga do ispod kolena. Uo~qiva je i te`wa ka asimetriji. Petogodi{wa vladavina »garson« stila bli`ila se kraju.
Ve} slede}a modna sezona, 1929. godine, donela je novine koje su,
posebno za ve~erwe izlaske, po~ele da vra}aju u modu `enstvenost.
32
BOJANA POPOVI]
Krojewe po~iwe da se tretira kao »posao arhitekte«, koji treba da
neusiqeno prati »konstrukciju« `enskog tela. To se postizalo takozvanim kosim krojewem, koje je znatno prevazilazilo skromne mogu}nosti konfekcijske i ku}ne izrade, koji su cvetali pod vladavinom
jednostavnih, »cevastih« linija »garson« stila. Sukwa je postala du`a, struk je i daqe spu{ten, ali bli`i svom prirodnom mestu. Jedna
varijanta princes haqine, uske do bokova i {iroke u dowem delu, sa
rubom nejednake du`ine, bila je veoma omiqena. Ve~erwe haqine su
dobile opu{teniju liniju, uglavnom sa du`im zadwim delom, i sa naglaskom na obna`enim le|ima.
Godina 1930. ozna~ila je kraj »garson« stila i nagovestila sve modne novosti koje }e doneti ~etvrta decenija. Promene su posebno uo~-
Ode}a za sport i {etwu,
Lelon, Patu, [erui i Rewi,
»Le `arden des mod«, Pariz,
15. decembar 1927.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Haqina za ve~e, [anel,
»Vog«, Pariz, novembar 1929.
33
34
Ode}a za dan i ve~e,
»Le `arden des mod«, Pariz,
15. septembar 1930.
BOJANA POPOVI]
qive na ve~erwoj haqini. Ona je dobila novu liniju: postala je uska,
obna`enih le|a, sa »bluziranim strukom« i duga, ~esto sa {lepom.
Kosim krojewem ili umetawem godea postizao se efekat »uvijawa« oko
tela, kojim se diskretno nagove{tavala senzualnost `enskih oblina.
Takva haqina je {ivena od krepsatena, koji }e tokom ~itave decenije
biti najvi{e kori{}en za izradu ve~erwih toaleta, kao i pan, pro-
MODA U BEOGRADU 1918–1941
[e{iri, @enan Dik,
»Femina«, Pariz, januar 1920.
35
zirni muslin, lame i ~ipka. Somotskim i ~ipkanim cvetovima i dugim rukavicama dopuwavana je ova veoma `enstvena toaleta.
Sa modnom siluetom uvek se uskla|uju i ostali vidqivi i nevidqivi delovi toalete – {e{iri, obu}a, ta{ne, rukavice, nakit, mideri, rubqe i ~arape.
Neposredno posle Prvog svetskog rata `ene su i daqe negovale
svoje duge kose, skupqaju}i ih u pun|u. Uz takvu frizuru no{eni su
{e{iri i kape, nalik na predratne, sa visokim i {irokim kalotama, ukra{eni obiqem perja, traka, porup~i}a, raznim aplikacijama
i {lajerima. Omiqeni su bili oni koji podse}aju na troroge {e{ire. Ve~erwu toaletu dopuwavali su rasko{ni turbani, tijare, perje,
svilene trake obavijene oko ~ela ili »{panski« ~e{qevi.
U zimu 1923. godine po~ela je neprikosnovena vi{egodi{wa vladavina kratke, de~a~ke frizure (»bubikopf«) i »klo{« {e{ira, koji
su postali ne samo upadqivi elementi »garson« stila ve} i simboli
dvadesetih godina XX veka. Taj ~vrsti {e{iri}, visoke kalote i uskog
oboda, mnogima se nije dopao, kao uostalom i druge promene u `enskom na~inu odevawa. No{en je navu~en do obrva, skrivaju}i kratko
pod{i{anu kosu i u{i. »Klo{« {e{ir je nastao iz potrebe da se taj
najsuptilniji detaq `enske mode uklopi u novu, izdu`enu i ravnu,
»de~a~ku« siluetu moderne `ene. Slede}ih sezona »klo{« {e{ir }e
se ukra{avati na razli~ite na~ine, detaqima oduvek zastupqenim na
{e{irima: iglama, trakama, plisiranim dodacima, perjem... Obod je
spreda mogao da bude posuvra}en. No{ene su i drapirane toke, priqubqene uz glavu i ~elo, berete, turbani, a u letwim mesecima i {e{iri {irokog oboda i visoke kalote (»kapelin«, »kaplin«). Uve~e bi
dama obavila ~elo uskim ili {irokim trakama, a 1926. godine Pariz
je lansirao svilene i metalne (od aluminijumskih i zlatnih niti)
perike u boji.
Upadqiva promena je nastala 1929. godine. Glatku »bubikopf« frizuru potisnula je ne{to du`a i ondulirana kosa, {to je uslovilo i
promenu oblika {e{ira. Ulaze u modu {e{iri i kape koji otkrivaju ~elo, ali sa obodom koji je u zadwem delu pro{iren tako da pokriva
vrat. Po~eli su se nositi i »direktoar« {e{iri, sa spreda istaknutim i pro{irenim obodom, kao i koso krojene kape i {e{iri, koji sve
vi{e otkrivaju talasastu frizuru. Istovremeno, u ve~erwim prilikama kapa »kaciga« je skrivala kosu, u{i i ~elo dame koja je nosi. Pri
bavqewu sportom, bere je postao nezaobilazan.
Posleratna moda je otkrila `enske noge, ~ak do kolena, i time skrenula ve}u pa`wu na obu}u. Izgled obu}e, me|utim, mewao se sporije
36
BOJANA POPOVI]
od ostalih delova toalete. Cipele sa {picastim vrhovima, potpeticama koje su u dowem delu pro{irene (»Luj XV«) i sa kai{i}ima oko
~lanaka, kao i dvobojne ~izmice koje se {niraju do polovine listova no{ene su i prvih godina tre}e decenije. Iz sezone u sezonu cipele su postajale sve dubqe, potpetice sve u`e, a kai{i}i se prepli}u
na najraznovrsnije na~ine. Oko 1923. godine nametnula su se dva tipa
cipela: jednobojne sa »{panglom« preko risa, koje su bile simbol
aseksualnosti, kao i kratka kosa i ravna, »cevasta« haqina, i »T« cipele, sa pre|icom izme|u dekoltea i kai{a preko risa. Godine 1927.
za {etwu i za rad postaju moderne dvobojne cipele, sa »{panglom«
ili na {nirawe, inspirisane obu}om koja je no{ena prilikom igrawa golfa. Ve~erwe cipele naj~e{}e su bile izra|ene od iste tkanine
od koje je i haqina, ukra{ene {nalama i vezom, a ponekad i reqefno
obra|enim potpeticima. Krajem decenije u{le su u modu veoma dekoltovane i plitke sandale.
Posle Prvog svetskog rata jo{ su bile moderne »vre}aste« ta{nice sa biglom i odgovaraju}om dr{kom. Ve~erwe ta{ne od finih tkanina i rasko{no ukra{ene perlicama i vezom du`e su sa~uvale takav
izgled. Ta{na za dan, me|utim, dobila je stro`e, geometrijske (kvadrat, pravougaonik, trapez) i pqosnate forme, kao i kra}e dr{ke. Oko
1923. godine po~ela je vladavina ta{nice »pisma«, koja je, naj~e{}e,
imala dr{ku na pole|ini, kroz koju su provla~eni prsti. Krajem decenije one su postale ve}e i dubqe, dok su uz ve~erwu toaletu naj~e{}e
u upotrebi ta{nice sa ravnim biglom, dr{kom – lan~i}em, ukra{ene perlicama i, tih godina, resama. Jedan od statusnih simbola bio je
»neseser« (nécessaire), malena ta{na za sve~ane prilike, izra|ena od
Cipele, Helstern,
»Le `arden des mod«, Pariz, avgust
1927.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
[e{iri i ta{ne,
»Le `arden des mod«, Pariz,
15. jul 1927.
37
plemenitog metala i emajla, ukra{ena dragim kamewem, ~esto cilindri~nog oblika sa dr{kom – lan~i}em sa obru~em za prst. Neke od wih,
koje su osmislile juvelirske ku}e poput Kartijea (Cartier), Bu{erona
(Boucheron) i Tifanija (Tiffany), predstavqaju vrhunska ostvarewa ar
deko stila. Jeftine varijante su uglavnom bile od galalita i {trasa.
Sredinom decenije za serijsku izradu detaqa, ali i ta{ni u celini,
po~eo se koristiti bakelit. Omiqena ornamentika dvadesetih godina – stroge geometrijske {are, bujna floralna dekoracija, motivi
nadahnuti egipatskom, afri~kom i isto~wa~kom umetno{}u – primewivana je i pri ukra{avawu `enskih ta{ni.
Rukavice su bile obavezni deo dnevne toalete. One su bile kratke,
naj~e{}e s nagla{enim gorwim delom. Duge rukavice, uz ve~erwu haqinu, ponovo po~iwu da ulaze u modu krajem decenije.
Skra}ivawem sukwe, vi{e je nagla{ena uloga ~arapa. Najcewenije
su bile svilene ~arape, u boji ko`e, koje su isticale putenost ovog dela `enskog tela, koji nikada pre toga nije bio toliko izlo`en pogledima. Kon~ane ~arape su no{ene uz dnevnu ode}u, a rukom pletene, sa
upadqivom ranflom, bile su veoma moderne 1925. godine.
Uprkos izjavama Pola Poarea da je `enu oslobodio tiranije korseta i ~iwenici da je ideal `enske lepote promewen, i to »emancipovano« telo ipak je trebalo opet preobraziti u ne{to {to ono samo
po sebi nije, ili mu dati suptilniju liniju. Po~etkom dvadesetih godina korseti od kau~uka i fi{bajna zameweni su jednostavnijim miderima, napravqenim od svilenog trikoa ili gumirane svile. Oni su
obavijali torzo ili samo bokove, daju}i im ravnu, de~a~ku liniju.
Starije i bujnije `ene nastavile su da nose starinske korsete, a samo
su izuzetno mlade i vitke mogle sebi da dozvole uski pojas s podvezicama za ~arape.
Najintimnijim delovima `enske toalete posve}ivana je velika
pa`wa. Fino rubqe je {iveno i ukra{avano rukom, a izra|ivano je od
svile (od 1927. godine i od mnogo dostupnije ve{ta~ke svile), krepsatena, krepde{ina, {armeza, vunenog i svilenog `erseja, batista, ali
i od flanela i porheta. ^ipka, plise i vez upotpuwavali su rasko{
rubqa. Za dvadesete godine karakteristi~no je obiqe vrsta i boja
rubqa (ru`i~asta, neboplava, {ampaw, limun, be`, oker, siva i – bela).
Svi delovi rubqa su dobili jednostavan kroj, postali su kra}i i u`i.
Ga}ice su li~ile na {orc sa razrezima sa strane ili na kratke pumparice. Prslu~e je bilo nalik na {iroku traku sa bretelama, da bi
krajem decenije po~elo da li~i na ono {to mi danas nazivamo brushalterom. Kombinezoni su bili ravni, sa bretelama, a jedna od omi-
38
Rubqe i mideri, »Vog«,
Pariz, novembar 1929.
BOJANA POPOVI]
qenih kombinacija bio je kombinezon sa{iven izjedna sa ga}icama.
Podsukwe, nekada pravqene od mnogih metara tkanine, postale su
uske i ravne.
Elegantna dama je veliku pa`wu posve}ivala kvalitetu i lepoti
ko{uqe za spavawe (sa lizezom ili bez we), pixame, kao i ku}ne haqine
(»dezabije«). Pixama, kao ode}a za spavawe i za ku}u, mada se pojavila
oko 1880. godine, tek je posle rata {iroko prihva}ena. Po~etkom dvadesetih godina posebno su bile moderne svilene »kineske« pixame, sa
uskim pantalonama dugim do ~lanaka i sa ravnom tunikom. Ku}ne haqine i ogrta~i tako|e su {iveni od skupocenih tkanina (krepsatena,
krep`or`eta, krepde{ina, ~ipke, svile, muslina, voala) i svojim
oblikom su pratili trenutnu modnu liniju.
Nakit je va`no obele`je »garson« stila. Obna`enost dekoltea, ruku, ramena i vrata »zahtevala« je nakit. Osim vrhunskih dela juvelirske umetnosti, koja su stvarali »Kartije«, »Van Klif & Arpel« (Van
Cleef & Arpels), »Bu{eron«, »Bra}a Laklo{« (Lacloche Frères), »Mobusen«
(Mauboussin), @an Fuke (Jean Fouquet), Rejmon Templije (Raymond
Templier) i @erar Sandos (Gérard Sandoz), veoma je bio popularan nakit
od jeftinih materijala (nikl, hrom, emajl, lak u boji, galalit, {tras,
MODA U BEOGRADU 1918–1941
39
markazit, staklo), koji je brzo prilago|avan novim modnim zahtevima. Pol Poare je 1913. godine prvi po~eo da pravi la`ni nakit, ali
je, deceniju kasnije, Koko [anel to uvela kao pravilo i redovno bi uz
novu kolekciju dizajnirala i odgovaraju}i nakit. Upravo je ona najzaslu`nija {to je biserna ogrlica, ali i niska sa perlama od razli~itih skupocenih ili jeftinih materijala, postala za{titni znak
»ludih dvadesetih«. Ni{ta mawe nisu bili tra`eni ni »kompleti« –
lan~i}i, min|u{e (obi~no vise}e) i narukvice. Narukvice su mogle
biti uske, ali i glomazne, »varvarske«, inspirisane crna~kom umetno{}u. Od sredine tre}e decenije `ena je mogla da nosi prsten gde
`eli i kakav `eli, dok je pre toga gospo|ica mogla sebi da dozvoli
samo neupadqivi porodi~ni prsten. Posebno je bilo omiqeno prstewe od sinteti~kog dijamanta i bele legure, koja je imitirala platinu,
kao i veliki, upadqivi »koktel« prsten. Bro{evi su no{eni na dekolteu, {e{iru i pojasu, a izra|ivani su od pozla}enog metala, srebra,
emajla, {trasa... Monokl, kao deo nakita, uvela je u modu, 1925. godine, modna ku}a »Redfern«. Dizajneri i pravog i la`nog nakita nalazili su nadahnu}e u umetnosti Egipta, u etno-kulturi vanevropskih
civilizacija, ~iji su moderni senzibilitet otkrili Gogen, Pikaso,
Modiqani, Arp, Brankuzi i mnogi drugi, kao i u kubizmu, ~iji su geometrijski motivi, posebno posle pariske izlo`be odr`ane 1925. godine, preplavili svet.
Moderna `ena iz »ludih dvadesetih« po~ela je i da se {minka.
Prilikom ve~erwih izlazaka, vitki preplanuli »de~ak« preobra`avao se u »vamp« `enu, lica napuderisanog belim pirin~anim puderom, sa rumenilom na obrazima, senkom na o~ima, usnama ocrtanim u
obliku srca i »namazanim« crvenim karminom, tamnocrvenim lakom
na noktima i namirisanu zanosnim parfemima. Uzor, kao i u mnogo
~emu drugom, bile su dive nemih filmova. »Vamp« `ena bi rado koketovala, hlade}i se rasko{nom lepezom od nojevog perja i dr`e}i u ruci
upaqenu cigaretu u elegantnoj, duga~koj mu{tikli. U gra|anskim krugovima patrijarhalne sredine, kakav je bio i Beograd, takve slobode u
{minkawu i pona{awu nisu bile po`eqne.
@enska moda
tridesetih godina
K
raj »zlatnih« dvadesetih godina naglo je nastupio 24. oktobra
1929. godine, kada je zatvorena wujor{ka berza. Beznade`nost i siroma{tvo postali su stalni pratioci ve}ine stanovni{tva Amerike i
Evrope. Ekonomsku depresiju pratili su i politi~ka nestabilnost i
agresivnost, pre svega fa{izma. Tek godinu-dve pred izbijawe Drugog svetskog rata ekonomska situacija je poboq{ana. Obele`ja tridesetih godina, me|utim, jesu i kosmopolitizam, novi duh klasicizma,
ugla|enost, naklonost ka modernizmu, serijskoj proizvodwi i novim
materijalima. Moda je uspostavila ravnote`u ne samo izme|u prirode
`enskog tela i `enske psihe ve} je ukqu~ila i dru{tvenu ulogu koju je
`ena osvojila tokom prethodne decenije.
Ve} po~etkom tridesetih godina ustanovqena je osnovna silueta
ode}e za dan, koja se odlikovala nagla{enim ramenima, linijom struka
na svom mestu i du`inom do sredine listova, odnosno do ispod kolena od 1938. godine. Za razliku od takvog izgleda koji je ostavqao utisak sportske elegancije, ve~erwe haqine, duge i mekih linija, odisale
su `enstveno{}u i diskretnim luksuzom. U odnosu na prethodnu deceniju, ukrasni detaqi i prate}i aksesoar ne samo {to su se mnogo
br`e smewivali ve} su i wihovi stilski razli~iti oblici bili istovremeno u modi.
Godine 1931. strogi kostimi i haqine princes kroja, u kombinaciji sa mantilom od iste tkanine, postali su »uniforma« za dnevne
izlaske. »Favorit« te modne sezone bila je ve~erwa haqina »pagoda«
(kao da je obu~eno vi{e tunika razli~itih du`ina). Slede}e godine
u modu su u{li kep i bolero, koji }e, u razli~itim varijacijama, biti no{eni do kraja decenije.
Pro{irena ramena i romanti~ni detaqi, inspirisani `enstveno{}u viktorijanske epohe, bili su glavne modne novosti tokom
1933. godine. Ve} slede}e godine je iz `enske mode ukloweno sve {to
je podse}alo na mu{ku modu (~ak ni kostimi vi{e nisu {iveni kod
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Ode}a za dan, Lanven i Patu,
»Vog«, Pariz, avgust 1931.
Haqine za ve~e, Ogista Bernar,
»Vog«, Pariz, avgust 1931.
41
kroja~a mu{kog odela). Dnevna silueta se jo{ uvek svojom strogo{}u
i jednostavno{}u upadqivo razlikovala od ve~erwe. Dama je za sve~anu priliku mogla da bira izme|u »robklo{« (haqina koja se zvonasto
{iri od struka), »robti`« (haqina sa uskim dowim delom i malim
{lepom) i tunike, sa{ivenih od somota, lamea ili tila ukra{enog
42
BOJANA POPOVI]
{qokicama. Kepom ili duga~kim ogrta~em dama bi upotpunila svoj
izbor.
Godine 1935. dnevna silueta je bila ravna, s naglaskom na okovratniku, ramenima i rukavima. Zahvaquju}i klipsevima kojima su pri~vr{}ivani umeci na dekolteu, le|ima ili rukavima, izgled haqine
i bluze mogao je da se mewa zavisno od potrebe. Izbor detaqa na ve~erwim haqinama bio je gotovo neiscrpan: ve{ta~ki cvetovi, `aboi,
dugmad od {trasa, rese, gajtani, {iroki pojasevi, porup~i}i, ~ipke,
»`abice«, ukrasni {tepovi, plisirani detaqi, vez od svile, konca,
perli, metalnih niti...
Osim sve nagla{enijih reminiscencija na modu XIX veka, slede}e
modne sezone nisu donele neke uo~qivije promene ni u silueti ni u
detaqima. Novost je bila da se pantalone, »zvonastih« nogavica, ukqu~uju u ve~erwu toaletu. Jo{ su no{ene princes haqine, ali i mantil
haqine na preklop, kazak haqine i haqine s plisiranim dowim delom.
U modu su u{le sukwe pantalone. Bolero je krojen zajedno sa haqinom.
Kostim, Patu,
»Le `arden des mod«, Pariz,
15. novembar 1936.
Haqine za ve~e, Skjapareli
i Lelon, »Le `arden des mod«,
Pariz, 1. maj 1936.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
43
Ve~erwa haqina je spreda bila kra}a, a pozadi du`a. Nizovi volana
su ponekad haqini davali izgled krinoline bez obru~a. Omiqeni su
bili »`abo reveri«, »`abice« na grudima, »{esla«, plastroni, asimetri~no zakop~avawe, »garniture« (»veste-prsluci«, izuvijane e{arpe,
ufaltani plastroni koji, pri~vr{}eni za jednostavnu haqinu, mewaju wen izgled). Od tkanina najvi{e su kori{}eni angora, `ersej,
vunene ~ipke, a za ve~e til i sjajne, lame tkanine. »Favoriti« su bili dezeni sa ciframa i slovima, horizontalnim prugama, tufnama i
bizarnim `anr-motivima (Crn~e jede lubenicu, na primer). Sve je bilo u znaku veza ({areni vez, ri{eqe, vez {ujta{em, {upqika, vezeni
monogrami) i »klasika«: ubori, volani, porup~i}i, detaqi od krzna i
plisea, ve{ta~ko cve}e. Novost su bila dugmad od galalita ili stakla
u obliku raznih plodova i `ivotiwa i kori{}ewe rajsfer{lusa
(»ekler«).
Ni posledwe predratne godine nisu donele mnogo novog: ramena
su nagla{ena, struk uzak, a sukwa krojena u gloknu i, od 1938. godine,
Ode}a za dan, Lelon,
»Le `arden des mod«, Pariz,
15. maj 1939.
Haqine za ve~e,
»Le `arden des mod«, Pariz,
15. maj 1939.
44
[e{ir i nakit, Patu i [ome,
»Femina«, Pariz, decembar 1933.
BOJANA POPOVI]
duga do ispod kolena. Osnovnu liniju su dopuwavale mornarske kragne, kravate, ma{ne i »`abice«. Omiqene su bile pantalone, sukwe
pantalone, a na moru i u bawama – {ortcevi. Tufnice, prugice i karirani dezeni bili su najtra`eniji.
Za razliku od dvadesetih godina, kada je vladao jedan tip {e{ira,
sada su {e{iri postali raznovrsniji, sa detaqima koji su mewani iz
sezone u sezonu, s tim {to su pojedini oblici {e{ira no{eni vi{e
godina. Kao i prethodne dve modne sezone, i 1931. godine {e{ir je
otkrivao ~elo, a pozadi i sa strane, pro{irenim obodom, pokrivao
vrat i u{i. Tada je po~eo da se nosi i mali, »nahereni« {e{iri}, koji je dopu{tao da se vidi talasasto oblikovana kosa, koja je bila ne{to
du`a nego ranije. »En vogue« su bile i male, plitke toke od filca ili
satena, koje su pokrivale teme glave. Bere je no{en ne samo prilikom
sportskih aktivnosti ve} i uz haqinu za izlazak i za ve~e; on je osvojio
sve: od `ena iz najsiroma{nijih krugova do najbogatijih dru{tvenih
slojeva. Kape od mekih tkanina i drapirane tako da podse}aju na turbane tako|e su mnogo no{ene. Leti su bili obavezni {e{iri s velikim
obodom; posebno su bili omiqeni oni od ~ipkasto pletene slame i sa
detaqima u vidu ve{ta~kih cvetova, perja ili ukrasnih {tepova.
Takvi {e{iri su no{eni i 1932. godine, osim {e{ira sa obodom
koji je produ`en sa strane i pozadi, a koji je iza{ao iz mode, kao i odgovaraju}a kratka kosa. Novina te modne sezone bio je {e{ir koji
podse}a na mu{ki, sa obodom sredwe {irine i plitkom kalotom.
Onaj »nahereni« {e{iri} (»lova~ki« je jedna varijanta tog {e{ira) 1933. godine po~eo je da se mewa, pokrivaju}i zadwi deo glave i
dobijaju}i razli~ite upadqive ukrase. Godina 1934. donela je vi{e
noviteta: {e{iri su postali ve}ih dimenzija da bi bili u skladu s
pro{irenim ramenima. Stavqani su visoko iznad ~ela, otkrivaju}i
friziranu, poludugu kosu. Veliki {e{iri su mogli da imaju i konturu bidermajer stila, sa plitkom kalotom bogato ukra{enom perjem,
cveti}ima od filca, razli~itim rogqastim ispup~ewima. Istovremeno su bili u modi i mali »xokej« {e{iri.
Obiqe oblika preneseno je i u 1935. godinu, ali je prednost davana
malim {e{irima. Oni su no{eni tako da pokrivaju ~elo i oko. Kalote {e{ira su jo{ uvek bile niske, dok su toke, koje su dobile izgled
fesa, mogle da budu i visoke. »Mu{ki« i »lova~ki« {e{iri bili su
omiqeni. Pojavili su se i {e{iri s nagla{enim predwim delom oboda, kao i rasko{ni turbani. Ukras (perje, ma{ne) stavqan je na predwu
stranu {e{ira. Tokom 1936. godine ovom mno{tvu pridru`ili su se
jo{ neki oblici {e{ira: sa plitkom kalotom i obodom urolanih i
MODA U BEOGRADU 1918–1941
45
Toka, Awes, »Le `arden des mod«,
Pariz, 15. novembar 1936.
uzdignutih ivica, {e{iri za ve~e od somota i ~ipke, s velikim obodom koji je sa strane izvijen i podse}a na prohujala vremena, na doba
kraqice Viktorije, kape koje su kombinacija berea i turbana (ponekad
s predwim delom u obliku velike ma{ne) i visoki »kula« {e{ir. Svi
ti oblici {e{ira zadr`ali su ukrase (krzno, perje, cve}e, ki}anke,
{lajeri) na predwoj strani. Bogatstvo oblika i ukrasa bilo je 1937.
godine ve}e nego ikada. Toke i kape odli~no su pristajale uz moderno
oblikovanu poludugu kosu (lokne, »rolnice«, pun|e) i bile su veoma
ma{tovite: u obliku levka, fesa ili s pro{irewima u gorwem delu
i obiqem ukrasa u vidu tre{awa i vi{awa od plute, s plisiranim
detaqima, porup~i}ima i ma{nama. Mogle su se nositi navu~ene do
obrva ili se staviti na potiqak, po ugledu na doba Luja XV. »Qubim~e
dana« bila je mornarska kapa sa lepr{avim trakama, ali su no{ene i
»naherene« beretke razli~itih oblika. [e{iri su prilago|eni frizuri i sada su plitki i ravni, ~esto sa ivicom oboda koja je uzdignuta
ili sa obodom ~iji je predwi deo veoma nagla{en. Tu su bile i »maju{ne
la|ice povijene na obe strane i ukra{ene ven~i}ima od cve}a«. Razne dijademe – u stilu direktoar (lisnati ven~i}i od razli~itog materijala) i turbani sa nojevim perjem no{eni su uz ve~erwu toaletu.
Tokom 1938. godine bilo je po`eqno da se otkriju lice, ~elo i deo
kose; zato su, ~ak, i veliki {e{iri spreda imali prose~en obod. Kalote, malo vi{e nego prethodne sezone, bile su ~udesnih oblika – trougaone, ~etvrtaste, levkaste, u dowem delu {iroke u sredini skupqene,
a pri vrhu pro{irene; predwi deo oboda bio je veoma nagla{en. Bere
je postao suvi{e jednostavan za izliv ma{tovitosti koja karakteri{e ovu sezonu. Veo je mnogo kori{}en. Prekrivao je veliki {e{ir i
vezivan je ispod brade, klipsom je u~vr{}ivan za kosu i, ~ak, no{en
je kao zar prilikom ve~erwih izlazaka. I slede}ih godina raznovrsnost {e{ira bila je u modi. Obod koji je napred isturen, 1939. godine preterano je nagla{en, tako da je {e{ir trebalo pri~vrstiti trakama za zadwi deo glave da ne bi padao. Toke, visoke i raznovrsnih
oblika, no{ene su navu~ene do obrva. Plenila je qupkost malog »`irardo« {e{ira obavijenog e{arpama, trakama i ve{ta~kim cve}em.
Uve~e je kosa prikupqana u pun|u i ukra{avana mre`icom. [lajeri
su ~esto upotpuwavali {e{ire. Slede}e 1940. i 1941. godine zadr`ano
je `ivopisno obiqe iz prethodne sezone.
Izgled cipela i ta{ni nije se tako brzo mewao kao izgled i oblik
{e{ira. Po~etkom tridesetih godina cipele su imale o{tre vrhove
i potpetice su`ene u dowem delu. Tokom ~etvrte decenije cipele za dan
bile su duboke, ponekad s ukrasnim {nalama i ni`om potpeticom, a
46
Mideri, »Votr bote«, Pariz,
mart 1936.
BOJANA POPOVI]
od 1932. godine ulaze u modu i dvobojne cipele na {nir. Obu}a za ve~e bila je veoma dekoltovana, s vi{om potpeticom; puna rasko{i i
fantazije izra|ivana je od fine ko`e, somota, svile, lamea, celofana,
a ukra{avana je vezom, perlicama, perjem, ve{ta~kim cve}em, klipsevima, {nalama, inkrustacijama od ve{ta~kog dragog kamewa, metala...
Sandale s visokim potpeticama bile su »kraqice ve~eri«, ali su niske
sportske sandale, s puno izukr{tanih kai{i}a, no{ene i uz dnevnu
toaletu. Godine 1938. dvobojne cipele bile su namewene iskqu~ivo
popodnevnim izlascima, a naro~ito je bila moderna plavo-bela kombinacija. Kao ukras, ma{nica je dominirala. ^uveni »cipelar« Salvatore Feragamo (Salvatore Ferragamo) uveo je 1939. godine u modu ortopedske potpetice s platformama, koje }e se nositi i tokom Drugog
svetskog rata.
Tridesetih godina ta{na je dobila ve}i zna~aj u odnosu na celukupni izgled, uskla|uju}i se sa ode}om, {e{irom i, pre svega, sa cipelama, kai{em i rukavicama, ali i u skladu sa stasom dame koja je nosi.
Od sredine ~etvrte decenije ta{ne su po~eli da dizajniraju poznati
kreatori (Skjapareli, Paken, Ruf). Oblici ta{ni postali su funkcionalniji u odnosu na ranije modele. Posebno je bila omiqena ta{nica »pismo«, ~ija je ve~erwa varijanta mawa i mnogo rasko{nija od
dnevne. Godine 1930. postala je moderna ta{na muf, a 1935. sportska
ta{na ranac i sve~ana »minodijera« (minaudière), »kutija« od plemenitog materijala ili hroma, s pregradama za ru`, cigarete, novac i
druge `enske sitnice, koju je osmislila juvelirska ku}a »Van Klif i
Arpel«. U drugoj polovini decenije ta{ne su dobile ve}e dimenzije
i du`e dr{ke. Pred sam rat Elza Skjapareli je kreirala ta{nu sa duga~kim dr{kama koja je no{ena preko ramena, a koja }e se, zbog svoje
prakti~nosti, dosta koristiti tokom ratnih godina.
Rukavice su tokom ~etvrte decenije bile stalno u modi i no{ene
su u svim, pa i najsve~anijim prilikama. Rukavice za dan bile su od
ko`e ili konca i, u odnosu na prethodnu deceniju, du`e i u gorwem
delu trapezasto pro{irene. Ve~erwe rukavice, od glase ko`e, svile
i, krajem decenije, od ~ipke, bile su uske i duge do iznad lakata.
Tokom tridesetih godina mider je bio neophodan u garderobi moderne `ene. Jedan nije bio dovoqan. Trebalo je imati mider za balsku
toaletu, za dan i za sport. Uz ve~erwu haqinu, pripijenu uz telo, no{en
je princes mider, koji je bio krojen zajedno sa »sutijenom« (prslu~etom)
i napravqen od svile ili posebne tkanine. Mider za dnevnu ode}u
obavijao je struk, bokove i deo bedara, a izra|ivan je od gume sa vrlo
malo platna ili svile. Me|u mladim i vitkim `enama bio je omiqen
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Rubqe, »Fransoaz«,
Pariz, 15. april 1935.
47
»sportski« mider, koji je pokrivao bokove i imao »`abice« za pridr`avawe ~arapa. U modnoj silueti za 1939. godinu tanani struk je
posebno bio po`eqan, a da bi se to postiglo, u modu je vra}en korset
od mekog i elasti~nog atlasa, tako da nije sputavao pokrete.
»Dijagonalno«, koso krojewe primewivano je i na rubqu, koje je prete`no {iveno od svile, {armeza i `erseja. Kombinezoni su pratili
liniju tela, a ga}ice su bile u obliku {orca, sa »zvonastim« nogavicama, ili u vidu uskih pumparica. Krajem ~etvrte decenije prslu~i}i
dobijaju sve ~vr{}u i komplikovaniju konstrukciju. Omiqene boje
intimnog rubqa bile su ru`i~asta i boja breskve, a pripadnice vi{ih
krugova otkrile su i ~ari crne boje. Ko{uqe za spavawe i, posebno,
ku}ne haqine veoma su bile nalik na ve~erwe haqine, kako po kvalitetu tkanine tako i po krojevima.
Nakit od ve{ta~kih materijala tokom tridesetih godina postao
je op{teprihva}en, toliko da su i velike juvelirske ku}e po~ele da se
bave izradom »la`nog« nakita. Za takav nakit najvi{e je kori{}en
materijal koji savr{eno imitira zlato (monokraft), otkriven 1930.
godine, i bakelit, koji je opona{ao gotovo sve vrste plemenitih materijala i mogao da se kombinuje sa drvetom, staklom, emajlom, hromom,
bakrom ili drugim vrstama plastike. Kratki lan~i}i, narukvice, bro{evi i, pre svega, klipsevi, bili su omiqeni delovi nakita u ~etvrtoj
deceniji. Na dizajn nakita znatno je uticala zaokupqenost modernim
ma{inama i wihovim elementima i, zahvaquju}i Elzi Skjapareli,
nadrealizam. Posle Kolonijalne izlo`be koja je 1931. godine odr`ana u Parizu, obnovqen je uticaj kubizma i crna~ke umetnosti. Od sredine ~etvrte decenije, posebno na bro{evima, javqa se obiqe novih i
veristi~ki predstavqenih tema, kao {to su figure raznih predmeta,
`ivotiwa, ptica, cve}a, sportske i vojni~ke teme, `anr-motivi...
Tokom tridesetih godina na~in {minkawa je postao mnogo diskretniji. Upotrebqavani su puderi u boji ko`e, dok su senke za o~i,
karmini i lakovi za nokte bili mawe upadqivih boja. Istovremeno
je negovan i kult zdravog i prirodnog izgleda, pri ~emu su preplanula boja ko`e, sjajna kosa i blistav osmeh bili glavni `enski »aduti«.
Preterivawe i ekscentri~nost dvadesetih godina smenili su pristojnost i ozbiqnost u obla~ewu i pona{awu, u skladu s turobnom
politi~kom i ekonomskom atmosferom tridesetih godina.
BOJANA POPOVI]
My{ka moda
U
Mu{ko odelo, »Femina«,
Pariz, jun 1919.
godinama posle Prvog svetskog rata svoj spoqni izgled hrabro i
drasti~no nije mewala samo `ena ve} i mu{karac. On je, u op{tem
duhu polne mimikrije, obrijao svoje mu{ke atribute, bradu i brkove,
skratio kosu i za~e{qao je unazad. Kao i `enska modna silueta, tako
je i mu{ka te`ila vertikalnim linijama, jednostavnom kroju i upotrebi prvoklasnih {tofova. Mu{ka moda je ipak bila mawe kapriciozna od `enske mode.
Tokom dvadesetih godina »nestalnost« mu{ke mode posebno je uo~qiva. Pariz je posle rata (1919–1922) lansirao mu{ko odelo sa sakoom
veoma {irokih ramena, visokog struka i {picastih revera, dok su
pantalone bile duge do ~lanaka i su`avale se ispod kolena. Godina
1924. bila je godina krajnosti: istovremeno su bila u modi uska, »kikiriki« odela i odela s pantalonama veoma dugih i {irokih nogavica
(»oksfordske vre}e«), u kombinaciji sa sakoom uskih ramena i dvorednog zakop~avawa. Upravo »oksfordske vre}e«, kao i puloveri umesto
prsluka u svim, osim u ve~erwim prilikama bili su inspirisani stilom obla~ewa princa od Velsa, koji je veoma uticao na mu{ku modu.
Izgled odela se od 1925. do 1927. godine najvi{e pribli`io idealu
cevi, tela bez nagla{enih telesnih oblina, kome je istih godina te`ila i `enska modna silueta. Sako je bio ravan, kratak i pripijen uz telo, {irokih, ~etvrtastih ramena, uskih rukava, {irokih, kratkih i
{picastih revera i, uglavnom, na dvoredno zakop~avawe; pantalone su
bile prave, s nogavicama ~ija je {irina u dowem i gorwem delu bila
ista, uglavnom bez man`etni; prsluk je bio kratak, {irokih revera i
s jednorednim zakop~avawem. Takvo odelo, leti bele boje, no{eno je u
svim, osim u izuzetno sve~anim prilikama. Kaputi prate liniju sakoa,
dok sportski imaju raglan rukave i jednoredno zakop~avawe. »Tren{-kot«, mantil za ki{u, nosili su svi – mu{karci, `ene i deca. U posebnim prilikama gospodin bi obla~io mantil sa kepom. Krajem tre}e decenije, dobio je prednost sako s jednorednim zakop~avawem.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
49
Oko 1930. godine mu{ka moda je postala umerenija. Silueta je dobila izgled rimskog broja V – sako je {irokih ramena i strukiran,
dok su nogavice pantalona su`ene u dowem delu. Godina 1932. donela
je mu{koj modi ozbiqnost i prirodnost. Mu{karac vi{e ne za~e{qava kosu unazad, ne manikira se, ne puderi{e se i ne miri{e se; igla
u kravati, maramica u xepu, {tap, lanac i druge kico{ke sitnice sada
su prezrene, posebno od pripadnika mla|ih generacija. Bilo je gotovo sa travestijom »ludih dvadesetih« i na scenu stupaju prirodnost,
mu`evnost i sportski duh. London je arbitar kad je u pitawu salonsko
i, delimi~no, sportsko obla~ewe, a ameri~ka le`ernost se nametnula
u izgledu svakodnevne i sportske ode}e. Pariz je svojim smislom za
meru uskladio te dve struje i ponudio modele koje je ve}ina prihvatila. Kroj sakoa je pojednostavqen, mawe {irokih ramena nego ranije i
bez jastu~i}a, sa reverima sredwe {irine i strukom na svom mestu,
Mu{ka odela za dan i sport,
»O Luvr«, Pariz, 1925.
50
BOJANA POPOVI]
koji nije posebno nagla{en. Pantalone su bile duge do cipela, ravnih
nogavica. Takvo odelo upotpuwavali su prakti~na ameri~ka ko{uqa,
s pri{ivenom kragnom i man`etnama, i xemper ili pulover iste boje
kao sako. Nametnuta je uzdr`anost u boji i dezenu tkanine – sve se uglavnom svodilo na nijanse sive i sme|e, a za sportska odela kori{}eni
su {tofovi grubih faktura.
Godina 1934. donela je novine: karirani sako u kombinaciji s jednobojnim pantalonama, kao i mogu}nost da se, u letwim mesecima, obu~e
ko{uqa sa kratkim rukavima, i to bez sakoa. Slede}e modne sezone
nisu donele izmene u mu{koj modnoj silueti, osim u detaqima.
Tokom me|uratnog perioda ta~no se znalo za kakvu priliku se {ta
obla~i i svako odstupawe od predvi|enog smatralo se ne samo neukusom
ve} i nekulturom. Novine su ~esto donosile tekstove o tome kako se
treba obu}i u odre|enoj prilici. Najjednostavnije re{ewe je bilo:
ako je dama u sve~anoj toaleti, onda je wen pratilac u fraku, a ako je ona
u obi~noj ve~erwoj haqini, onda je on u smokingu.
Frak (sa belim prslukom, belom ko{uqom tvrdih grudi i sa bisernim ili sedefnim dugmadima na man`etnama i grudima, s tvrdom
belom kragnom i belom leptir-ma{nom, uz crne lakovane cipele,
Frak, »Femina«, Pariz, jun 1919.
Smoking, »Femina«, Pariz, jun 1919.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
51
cilindar i crni kaput ili pelerinu) bio je reprezentativno odelo za
izuzetno ceremonijalne i sve~ane prilike, kao {to su balovi, zvani~ne ve~ere i skupovi, pogrebi zna~ajnih dr`avnih li~nosti, itd. U pozori{te i otmen no}ni klub odlazilo se u smokingu (sa belim prslukom, belom ko{uqom tvrdih grudi i kragnom, crnom leptir-ma{nom
i u crnim lakovanim cipelama). Kad je re~ o ven~awu, engleska etikecija davala je prednost `aketu (crni `aket, koji je spreda polukru`no
rase~en a pozadi ima pe{eve, i sive pantalone s prugicama ili bez wih,
Svadbena fotografija
Olge i Petra Radojevi}a,
1931. Vlasni{tvo M. Juri{i}a
52
BOJANA POPOVI]
upotpuweni belom ko{uqom s tvrdim okovratnikom, sivim, belim
ili, zimi, crnim prslukom, srebrnastosivom ili crnom plastronkravatom, kao i lakovanim cipelama, belim kama{nama, svilenim
crnim cilindrom, belim ko`nim rukavicama i crvenim karanfilom kao simbolom vernosti, ili ordenom – u rupici revera). @aket
je bio uobi~ajen i prilikom raznih drugih zvani~nih ceremonija i
susreta.
[e{ir je bio obavezan u garderobi me|uratnog mu{karca. Zimi
su no{eni {e{iri od filca, {tofani ka~keti ili beretke, a leti
{e{iri i ka~keti od slame ili platna. Sredinom tridesetih godina »`irardo« {e{ir ustupio je mesto slamnom {e{iru koji je bio
istog oblika kao i filcani {e{ir. U sve~anim prilikama, cilindar, uz frak i `aket, i polucilindar bili su obavezni.
Mu{ka obu}a je jo{ u XIX veku bila standardizovana, a izme|u dva
svetska rata bilo je tri-~etiri vrste cipela. Tokom dvadesetih godina u modu su u{le dvobojne cipele (belo-crne, belo-sme|e, belo-teget), koje }e biti skoro obavezne i u narednoj deceniji. Po~etkom
tridesetih godina cipele za dan postale su masivnije i debqeg |ona.
Uz letwa bela platnena odela no{ene su bele platnene cipele. Lakovane cipele su bile rezervisane za sve~ane prilike, kada se obla~io
frak, `aket ili smoking.
Elegantni gospodin je li~ni stil isticao izborom »modnih sitnica«, kao {to su: kravata, igla za kravatu, leptir-ma{na, {al, maramica, »hozentregeri«, ~arape, kama{ne (koje }e tek 1939. godine
prestati da nosi), rukavice (koje }e tokom tridesetih godina re|e
stavqati, uglavnom zimi i prilikom »{oferirawa«), ru~ni sat, tabakera, prsten i {tap, koji }e u ~etvrtoj deceniji retko koristiti.
Fino mu{ko rubqe izra|ivano je po meri i od kvalitetnih pamu~nih ili svilenih tkanina. U ku}i je gospodin nosio kratak ili
duga~ak »mantil«, od svile ili somota, ~esto ukra{en pozamanterijskom trakom.
Mu{ka me|uratna moda je uvela mawe novina i sporije se mewala
u odnosu na `ensku modu, ali je i ona, posebno tokom tridesetih godina, donela prirodnost i opu{tenost koji su i danas sinonimi elegantno odevenog mu{karca.
Beogra|ani
i moda
»[
1 [Nepotpisano], »[ta je moda?«
(iz odgovora Todora Manojlovi}a),
Nedeqne ilustracije, Beograd,
16. novembar 1929, s. 6.
2 Ibid. (iz odgovora Radeta Drainca)
3 Ibid. s. 7 (odgovor M. M. Kutle{i}a,
novinara; sli~no su odgovorili i
drugi anketirani)
4 M. Wigley, White Walls, Designer Dresses,
The Fashioning of Modern Architecture,
London 1995.
5 Wegov pristup i stavovi o modi
veoma su bliski francuskom
akademiku Rene Bizeu, koji je 1925.
godine objavio kwigu La Mode u
ediciji »L’Art français depuis vingt ans«.
6 Tekst je napisan 1928. godine,
B. Nu{i}, Moda, Sabrana dela
Branislava Nu{i}a, XX,
Beograd 1966, s. 224.
7 Ibid., s. 240.
ta je moda?« Tako je glasio naziv ankete koju su krajem 1929.
godine sprovele »Nedeqne ilustracije«. Pitawe je bilo postavqeno
beogradskim intelektualcima. Neki su o modi razmi{qali kao o vidqivom odrazu estetskih i socijalnih momenata i »dubqeg `ivotnog
ose}awa«,1 ili kao o li~nom shvatawu odevawa,2 a drugi su u woj videli »pora`avaju}e zlo, utisak idiotizma, patolo{ku pojavu i majmunisawe sa krajwim zakqu~kom papagajstva«.3
Osim ove ankete, u me|uratnoj {tampi je objavqen veliki broj
tekstova koji prate i ocewuju modna zbivawa, ali su, koliko je nama
poznato, bila samo dva poku{aja da se ozbiqnije promisli o slo`enom
fenomenu mode. I dok u Nema~koj, Austriji i Francuskoj, jo{ od druge polovine XIX veka, o modi pi{u umetnici i akademici, nalaze}i
u woj bliskost sa arhitekturom i drugim umetnostima,4 dotle su joj u
na{oj sredini posebne tekstove posvetili – jedan komediograf i jedan teolog.
O~ima iskusnog, svetskog ~oveka posmatrao je modu Branislav Nu{i}.5 Smatrao je, s pravom, da se »moda javqa kao revolucionar koji
obara predrasude, kao anarhista koji ru{i tradicije, ali istovremeno i kao despot koji nemilostivo pot~iwava mase i nasilni~ki im
name}e svoju vlast«.6 Po wegovom mi{qewu, moda nastaje iz »dva rudimentarna instinkta« – podra`avawa i sebi~nosti – a »glavni regulatori« su klimatske, ekonomske i socijalne prilike, dr`avna vlast,
dru{tveni motivi (sport, turizam, auto), li~ni razlozi, estetika.
Nu{i} zapa`a da moda nije samo stvar odevawa ve} da ona, shva}ena
kao vladaju}i oblik pona{awa i mi{qewa, deluje na porodi~ne odnose, politiku, umetnost, moral, qubav, uop{te na sve manifestacije qudskog duha. On uo~ava i bitne osobine mode dvadesetih godina:
»podmla|ivawe, isticawe dra`i i maskulizirawe-pomu{kar~ivawe«.7 Nu{i} ne `ali za pro{lo{}u, ve} smatra da mlada generacija
ima pravo da `ivi u skladu sa duhom svog vremena.
56
8 L. Pavlovi}, Moda, moda! Nedeqne
ilustracije, Beograd, 18. jul 1937,
s. 40–42; 25. jul 1937, s. 35–37.
9 Ibid., 18. jul 1937, s. 42.
10 Q. Dimi}, Kulturna politika
Kraqevine Jugoslavije 1918–1941, I,
Beograd 1996, s. 465–506.
11 AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
^asopis je po~eo da izlazi
1921. godine.
12 Bio je to jedan od najzna~ajnijih
francuskih modnih `urnala
(1901–1939), ~ije su korice
predstavqale vrhunska ostvarewa ar
dekoa; cf. P. Frantz Kery, Art Deco
Graphics, Thames and Hudson, London
1986, s. 118. O popularnosti ovog
`urnala svedo~i i ~iwenica da se
nekoliko beogradskih salona upravo
tako zvalo, kao salon Ilonke
Vajnerberg, koji je otvoren 1931.
godine u Ulici knegiwe Qubice 9;
cf. Istorijski arhiv Beograda (daqe:
IAB), Zanatska komora, kartoteka
naziva firmi i wihovih vlasnika.
13 ^asopis izlazi od 1892. godine,
a francusko izdawe od 1920. Korice
su radili najboqi svetski dizajneri;
cf. P. Frantz Kery, op. cit., s. 118.
14 AJ, 74, aj. 194, br. fasc. 134. ^asopis
je izlazio od 1912. do 1943. godine.
15 M. Pro{i}-Dvorni}, Modni
`urnali u Beogradu do kraja Prvog
svetskog rata, »Pariska moda«
vanredno izdawe dnevnog lista
»Mali `urnal«, Zbornik Muzeja
primewene umetnosti, br. 28/29,
Beograd 1984/1985, s. 63–74.
BOJANA POPOVI]
Stav jednog teologa je, naravno, mnogo konzervativniji. Leontije
Pavlovi}, tada mladi studeni~ki monah, razmi{qao je o modi iskqu~ivo kao o ogledalu dru{tvenog `ivota.8 On je iz istorije mode odabrao najbizarnije primere, kako bi o svom vremenu napisao da »danas
po odelu apsolutno ne mo`e ~ovek razlikovati po{teno i ~edno `ensko ~eqade od pokvarenih niti pak mo`e raspoznati seqanku od varo{anke, ni slu`avku od gospodarice«.9 Svojim moralizatorskim
odnosom prema modi Pavlovi} je, u stvari, iskazivao svoje neslagawe
sa napu{tawem patrijarhalnih vrednosti i usvajawem zapadwa~kih
uzora. Veruju}i da tada{wa moda dolazi od |avola, on je pozivao Crkvu
da se, kao u prvim vekovima hri{}anstva, obra~una sa svojim ve~itim neprijateqem. Takve i sli~ne zahteve za o~uvawem i negovawem
nacionalnih kulturnih obrazaca, a protiv »dekadencije« Zapada iznosili su tih godina i mnogi drugi intelektualci, a posebno oni
okupqeni oko organizacije »Narodna odbrana«.10 Takva o~ekivawa,
me|utim, kad je o modi re~, bila su potpuno neostvariva, jer je upravo
ona, na svoj na~in, ukinula nacionalne i smawila stale{ke razlike
time {to su svi, i oni najsiroma{niji i oni najbogatiji, prihvatili isti estetski ideal i potrebu za pra}ewem novog.
U Beogradu je, kao i svuda u svetu, veliku ulogu u preno{ewu modnih novosti i formirawu ukusa imala doma}a i strana {tampa. Kao
i pre Prvog svetskog rata, tako je i posle wega u svim boqim beogradskim kwi`arama postojao veliki izbor stranih modnih `urnala,
kao {to su »Le `arden des mod« (Le Jardin des Modes), na koji je bila
pretpla}ena knegiwa Olga,11 omiqena »Femina« (Femina),12 »Vog«
(Vogue),13 »Lar e la mod« (L’Art et la Mode), »Ar, Gu e Bote« (Art, Goût
et Beauté), »Mari-Kler« (Marie-Claire), »La mod {ik« (La Mode Chic),
»La fam {ik« (La Femme Chic), »Votr bote« (Votre Beauté), »Fam de
Frans« (Femme de France), »[ifona« (Chiffona), »La vre mod« (La vraie
Mode), ili ugledni berlinski »Di dame« (Die Dame), koji je krajem
tridesetih godina ~itala kraqica Marija.14 Mu{ku modu je predstavqao pariski »Adam«, po kome je, verovatno, dobio ime jedan od vode}ih beogradskih salona za gospodu. U beogradskim modnim salonima
prete`no se {ilo prema modelima iz tih `urnala.
Posle Prvog svetskog rata nastavqena je ve} gotovo stogodi{wa
tradicija da u na{im dnevnim i nedeqnim listovima postoji i modna
strana.15 »Politika« je produ`ila da donosi modne novosti, a krajem
dvadesetih godina uvedena je i nova rubrika »@enski svet«, za koju pi{e i crta Milica Babi}-Jovanovi}, Radmila M. Petrovi} {aqe dopise iz Pariza, a Vladimir @edrinski objavquje modne ilustracije.16
MODA U BEOGRADU 1918–1941
16 N. Doro{ki, Slike iz svakodnevnog
`ivota, Beograd u se}awima 1930–1941,
Beograd 1983, s. 32.
Naslovna strana ~asopisa
»@ena i svet«, Beograd,
avgust 1932.
Naslovna strana ~asopisa
»@enski svet«, Beograd, maj 1934.
57
Jedan od najtira`nijih listova u Kraqevini SHS »Ilustrovani list«
(Beograd, 1919–1929) imao je rubriku »Novosti za `enski svet«, za koju je, iz Pariza i Be~a, slala izve{taje gospo|a M. Objavqivani su prevodi iz poznatih svetskih modnih `urnala: iz »Voga«, »Femine« i »Lar
e la mod«, saveti o tome kakve se toalete nose u pojedinim prilikama,
oglasi trgovina i modnih salona. »Nedeqne ilustracije« (Beograd,
1925–1941) donosile su vi|ewa beogradske mode, intervjue sa vlasnicima modnih salona i trgovina, izve{taje sa modnih revija i oglase.
Tu je modna strana bila poverena Mir-Jam (Milica Jakovqevi}), ali
su pisale i Ru`a Petrov i Olga Grbi}. Ru`a Koen, vlasnica poznatog
modnog salona, ure|ivala je rubriku »Moda« u »Ilustrovanom vremenu« (Beograd, 1930–1931). Ona je, osim novosti iz pariskih modnih
ku}a, donosila i fotografije holivudskih starova i kratki komentar wihove ode}e. Milica Babi}-Jovanovi}, koja se tek vratila sa
svojih studija u Be~u, objavqivala je u tom ~asopisu modne crte`e.
58
17 Zahvaqujem gospodinu
dr Dejanu Kosanovi}u {to mi je
skrenuo pa`wu na ovaj list.
18 O »@eni i svetu«: cf. S. Stefanovi},
@enska {tampa: »@ena i svet«
1925–1941, Srbija u modernizacijskim
procesima 19. i 20. veka, 2,
Beograd 1998, s. 408–418.
19 Modna ilustracija,
karakteristi~na za vode}e svetske
`urnale, posebno tokom dvadesetih
godina, pojavi}e se na koricama
»@ene i sveta« tek kad je ovaj
~asopis preuzela porodica Gregori}.
Na `alost, te ilustracije
su retko potpisivane.
20 Prema se}awu gospo|e Marije
Gregori}, od 2. februara 1994. godine,
»@ena i svet« je ure|ivana po uzoru
na nema~ke ~asopise. Nama se ~ini
da bi wen uzor, na osnovu sli~nosti
grafi~ke opreme, mogao biti
»Elegante Welt«, koji je izlazio
u Berlinu od 1913. do 1941. godine.
21 U @eni i svetu, od avgusta 1932.
godine, na unutra{woj strani
korica nalazi se veliki oglas u kome
se obja{wava za{to je ovaj ~asopis
»najboqi drug i prijateq«.
22 Prvi broj lista s istim nazivom
»@enski svet« iza{ao je 9. novembra
1905. godine. Bio je to prvi dnevni
`enski list u Srbiji i, naravno,
imao je modnu stranu. Ne znamo
koliko je dugo izlazio; cf. R. Petrov,
@enski svet, svakodnevni porodi~ni
list za novost i zabavu, Nedeqne
ilustracije, Beograd, 8. januar 1932,
s. 16–17. List sa istim imenom,
»@enski svet«, izlazio je u Novom
Sadu od 1886. do 1894. godine;
cf. M. Pro{i} – Dvorni}, op. cit., s. 65.
BOJANA POPOVI]
Film i moda su bili neke od omiqenih tema me|uratnih generacija. Tokom 1927. i 1928. godine, Vojin M. \or|evi} je izdavao list
»Film i moda«, koji je izlazio svake srede i, kako pi{e u zaglavqu,
pratio »filmski `ivot, modu, sport, teatar, varijete, savremene
senzacije itd«.17
U periodu posle Prvog svetskog rata, kada su polo`aj i zahtevi `ene izmeweni, bilo je neophodno da se pojave, kao svuda u svetu, i specijalizovani ~asopisi koji prate tu promenu. Prvi takav ~asopis bio
je »@ena i svet«, ilustrovani list za `enska pitawa i modu, koji je
izlazio u Beogradu od 1925. do 1941. godine.18 Wegov osniva~ bila je
Jelena Zrni}, koja je, zajedno sa Aleksandrom Jovanovi}, ure|ivala ~asopis do 1929. godine, kada ga je otkupila {tamparija Dragutina Gregori}a. Nove urednice su bile Zora Stanojevi}, Marija Gregori}, koja
je najdu`e radila, i Anastasija-Zaza Gregori}.19 Taj ~asopis je nudio razna korisna znawa vezana za porodi~ne odnose, vaspitavawe dece,
ure|ewe ku}e, ali i za kulturna i dru{tvena zbivawa kod nas i u svetu, u okviru koga je veliki deo bio posve}en modi.20 Iz Pariza, Be~a
i Berlina stizali su ilustrovani modni izve{taji. Budu}i da je ~asopis bio namewen `eni iz svih dru{tvenih slojeva, on je donosio i
{nitove »po kome {tedqiva doma}ica mo`e sama da skroji i sa{ije
haqinu sebi i svojoj deci«.21
Jelena Zrni} je 1930. godine pokrenula »@enski svet«,22 mese~nik
koji je po svom sadr`aju i dizajnu bio veoma nalik na »@enu i svet«.
Urednik modnog dela bila je wena sestra Aleksandra Jovanovi}. Godine 1934, me|utim, ~asopis je uga{en, a Aleksandra Jovanovi} je pre{la
u »@enu i svet«, gde je brinula o izboru modela i ru~nih radova, crtala krojni arak i donosila kuhiwske recepte i prakti~ne savete, dok
je modne izve{taje iz Pariza pisala wena k}er Olga Mihajlovi}-Makovecki, koja je to isto radila i za »@enski svet«.23
U Beogradu su tridesetih godina izlazila i dva iskqu~ivo modna
`urnala. »Moda« je donosila »crte`e i fotografije modela svih vrsta
haqina, de~je mode i ru~nih radova«.24 Taj `urnal, ~ija je vlasnica i
urednik bila Marija @. @ivkovi}, bio je namewen `eni koja je, uprkos
te{koj ekonomskoj krizi, nastojala da ostane u modnim tokovima. On
joj je, osim novosti iz sveta i, veoma retko, iz beogradskih salona, nudio i usluge stru~waka koji izra|uje »{nitove za svaku haqinu, posebno, po vrlo niskim cenama«.25
Slavoqub @ivanovi}, publicista i odli~an poznavalac beogradskih modnih zbivawa, aprila 1939. godine objavio je prvi broj modnog `urnala »Moda u slici i re~i«. Wegova namera bila je da »u sli-
MODA U BEOGRADU 1918–1941
23 O. Mihajlovi}-Makovecki je
u »@enskom svetu« objavqivala
i svoje kreacije, a posle Drugog
svetskog rata je bila urednica
»Prakti~ne `ene« i »Bazara«.
24 Tako se reklamira u Nedeqnim
ilustracijama tokom 1933. godine.
Ta dva ~asopisa su bila na istoj
adresi, u Ulici Stojana Proti}a 52.
Prema podacima koji su nam bili
dostupni, »Moda« je izlazila 1933.
i 1934. godine. U Muzeju primewene
umetnosti, me|utim, ~uvaju se nacrti
Du{ana Jankovi}a za naslovnu stranu
`urnala istog imena, koji se datuju u
posledwe godine ~etvrte decenije.
O Jankovi}evim nacrtima:
cf. V. Rozi}, Du{an Jankovi}.
@ivot i delo, MPU, Beograd 1987,
katalo{ki br. 129 i 130, sl. na s. 114.
25 Oglas u Modi, Beograd, novembar
1933 (~asopis nije paginiran).
26 Moda u slici i re~i, Beograd,
1. april 1939. Naslovne strane su
ilustrovane; korice prvog broja je
uradila Anita Delijani} – Mirit,
poznata beogradska spisateqica,
koja je objavqivala i sama
ilustrovala svoje tekstove
(u »Nedeqnim ilustracijama«)
i kwige.
27 Na podacima o gospodinu
@ivanovi}u srda~no zahvaqujem
wegovoj k}eri gospo|i Gordani
Tomovi}.
28 K., Moda, Umesto nedeqnog
izve{taja, Ilustrovani list,
Beograd, 5. jul 1923, s. 6.
29 Ibid.
30 K., Moda, Ilustrovani list,
Beograd, 12. jul 1923, s. 5–6.
59
ci i re~i prika`e {iroj javnosti sve modne kreacije na{e doma}e
radinosti«.26 Bio je to prvi, i jedini, modni `urnal koji je
predstavqao iskqu~ivo modele beogradskih salona i trgovina. Tu su
jo{ mogli da se vide crte`i modnih noviteta (crtao ih je @ivanovi}),27 fotografski izve{taji sa beogradskih ven~awa, pla`a, ulica i trkali{ta, kao i oglasi, zabavni deo, kozmeti~ki saveti i nacrti za krojewe, koje ~itaoci mogu poru~iti da im se urade po meri.
Modne rubrike pomenutih listova i ~asopisa, kao i modni `urnali osvetqavaju odnos Beogra|ana prema modi svoga vremena. Prvi
nama poznati komentar o modnom ukusu Beogra|anke izrekla je, 1923.
godine, Katarina Mladenovi}, vlasnica uglednog salona i velika nada
beogradske mode. Ona je primetila da Beogra|anka ~esto ume da pogre{i i da ve~erwu toaletu nosi na korzou, kao i da je rado prihvatila
najnoviju »tutankamonovsku modu«, jer voli egzoti~nost.28 Po Katarininom iskustvu velika konkurencija pariskim modnim `urnalima
je berlinski list »Di dame«, po kome su Beogra|anke {ile jo{ pre rata.29 I dok Katarina Mladenovi} slobodno iznosi mi{qewe o svojim
sugra|ankama i zahteva ve}u individualnost u obla~ewu, dotle vlasnica »jednog od prvih mode salona na Terazijama gde su mu{terije Tu-Beograd« odbija da saop{ti modne novosti i ka`e da }e »kada se kroz
mesec dana vrati iz Pariza znati ~ega ima novog u Rue de la Paix«.30
Ve} godinu-dve kasnije Beograd li~i na »petit Paris«, jer se modne
novosti vi|ene u »Vogu« i »Femini« nalaze i u wegovim izlozima.31
Godine 1928. iznosi se mi{qewe da »na{a `ena uvek ide za pariskom
modom u rastojawu od petnaest dana«, a da su za to zaslu`ni i trgovci
~iji su izlozi prave izlo`be pariskih noviteta (tkanine kod »Demajorovi}a«, »Vuleti}a« i »Karija«, balske toalete kod »Koste Jovanovi}a«).32 Krajem dvadesetih godina hvaqen je ukus Beogra|anke i pore|en je sa {ikom pariske Ulice Mira; verovalo se da nije preterano
modernu Beogra|anku porediti sa Pari`ankom.33 Upu}uju joj se, me|utim, i kritike. Mirko Brun, koji je radio kao dizajner kod »Patua« i
»Drekola«, zapazio je da Beogra|anke nose prekratke sukwe i da, poneke,
ne umeju da naprave razliku izme|u dnevne i ve~erwe toalete.34 Isto
im zamera i kwi`evnik Mom~ilo Milo{evi}. U svojim Pismima iz
Pariza, pi{u}i o pariskim »koketama«, koje su obu~ene po posledwoj
modi, ali sa kra}im sukwama nego {to bi to jedna dama sebi dozvolila, i uvek u lakovanim cipelama i svilenim ~arapama, Milo{evi}
prime}uje da wih »na{e dame ~esto podra`avaju iz neznawa«.35
U klimi potpunog prepu{tawa pariskom modnom diktatu bili su
retki glasovi koji su zagovarali autenti~nost. Tako pisac teksta Kako
60
Naslovna strana
modnog `urnala
»Moda u slici i re~i«,
Beograd, 1. april 1939.
Vlasni{tvo G. Tomovi}
BOJANA POPOVI]
MODA U BEOGRADU 1918–1941
31 M.-Ig., Modni pregled,
Ilustrovani list, Beograd 1925.
32 [Nepotpisano], Moda na
Beogradskom korzou, Nedeqne
ilustracije, Beograd,
5. februar 1928, s. 15.
33 H. B., Moda i moderna Beogra|anka,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
25. avgust 1929, s. 26–27.
34 Politika, Beograd, 28. januar 1929.
35 M. Milo{evi}, Pisma iz Pariza,
Beograd 1931, s. 19.
36 [Nepotpisano], Kako da se stvori
beogradska moda? Nedeqne ilustracije,
Beograd, 5. avgust 1928, s. 4–5.
Pretpostavqamo da je autor teksta
Mir-Jam, koja je vodila modnu
rubriku u ovom ~asopisu.
37 Ibid., s. 4.
38 Ibid., s. 4.
39 [Nepotpisano], Jugoslovenski
derbi, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 2. jul 1933, s. 7.
61
da se stvori beogradska moda? objavqenog 1928. godine u »Nedeqnim
ilustracijama«,36 isti~e da »moda, sa svojim savr{enstvom linija,
harmonijom boja, i stilom smatra se kao umetnost«, ali da beogradski
modni saloni, prave}i savr{ene kopije pariskih modela, ne te`e
originalnosti.37 On smatra da, po{to je ve{tina podra`avawa savr{eno savladana, svi veliki modni saloni treba da se udru`e i da
stvore »na{u modu«. Da bi se to postiglo, autor teksta je predlo`io
da oni sara|uju sa umetnicima, »koji bi prou~avali vizantijsku modu, zatim na{u seosku, sve linije i sve stilove, na{ na~in `ivota i
obi~aje, i onda da se stvori ne{to originalno«.38 Pitaju}i se da li
modni saloni uop{te imaju potrebu i `equ da stvore ne{to samosvojnije, autor teksta smatra da bi tu zna~ajnu ulogu u stvarawu beogradske mode trebalo da preuzme Dru{tvo prijateqa umetnosti
»Cvijeta Zuzori}«, koje je jedino u mogu}nosti da okupi i podstakne
umetnike da se bave i modom. Ni »Cvijeta Zuzori}« ni umetnici nisu odgovorili na taj poziv. Moderna Beogra|anka nije imala potrebu
za »nacionalnim stilom« u odevawu, jer u samoj svojoj su{tini moda
ne mo`e da bude nacionalna. Ve}ina modnih salona }e tek tokom naredne decenije slobodnije interpretirati pariske uzore.
Zadovoqstvu {to se brzo i ve{to kopiraju i sa {ikom nose pariski
modeli s po~etkom velike ekonomske krize, tokom tridesetih godina,
do{ao je kraj. Modne salone i trgovine je ekonomska kriza veoma ugrozila. Sve je bilo mawe razumevawa za luksuz, ekskluzivnost i kopirawe
slavnih kreatora, koji su i sami po~eli da se prilago|avaju zahtevima
vremena. Jedna toaleta je sada morala da se nosi vi{e sezona. Te{ke materijalne prilike produbile su stale{ke razlike i u odevawu. Razna
dovijawa, prepravqawa i neminovno ka{wewe za pariskom modom postali su sudbina ve}ine. Uniformnost, koja se u prethodnoj deceniji
nije toliko zapa`ala, sada }e postati op{te mesto u kritikama upu}enim Beogra|anki. Bilo je, istovremeno, i onih koji su, uprkos skupo}i i visokim carinama kojima je trebalo spre~iti uvoz luksuzne robe,
mogli sebi da priu{te najboqe. Tako su na »Jugoslovenskom derbiju«,
1933. godine, kome je poseban mondenski ton dalo prisustvo kneza Pavla, knegiwe Olge i wenih sestara princeza Jelisavete i Marine, »sve
na{e dame imale posledwe pariske toalete po Vogu i Femini«.39 Kada
se, me|utim, pisalo o modnom ukusu Beogra|anke, re~ je bila o dami prose~nih finansijskih mogu}nosti i woj se zameralo, ali su woj bili
upu}eni i razni saveti kako da izgleda {to modernije i {to elegantnije. Tokom tridesetih godina u {tampi gotovo da nije bilo intervjua sa poznatim i skupim kroja~ima i kroja~icama, ve} se pi{e o tome
62
Haqine za dan, Skjapareli,
»Femina«, Pariz, decembar 1933.
40 Mir-Jam, Koliko posla
i nervoze zadaje `eni jedna toaleta,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
31. mart 1935, s. 16–17.
41 [Nepotpisano], Kad nam u ku}u
do|e kroja~ica, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 31. oktobar 1937, s. 11.
42 Mir-Jam, »Skampolo« toalete
i {e{iri, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 6. oktobar 1928, s. 10.
BOJANA POPOVI]
kakve probleme izaziva {ivewe nove haqine.40 Preporu~uje se da doma}ice {iju svoje i de~je haqine kod ku}e ili, kad su prilike povoqnije,
da se kroja~ica pozove u ku}u da bi prepravila staru ode}u.41
Mir-Jam je bila vesnik skromnosti tridesetih godina. Ve} 1928.
godine ona je isticala da »svaka Beogra|anka zna ne{to iz kroja~kog
i modisterskog zanata«42 i ohrabrivala ih da same {iju, prepravqaju
staro i, pre svega, daju li~ni pe~at svom izgledu. Beogra|anke je nisu
poslu{ale, jer im je Mir-Jam, tri godine kasnije, o{tro zamerila da
nose isti model, kao da je on uniforma, `rtvuju}i individualnost i
sklad svojih proporcija.43 Ona je, ~ak, zapazila otpor sredine prema
`enama koje slepo ne prate modu, nego uskla|uju osnovne modne linije
sa svojim ose}awem za lepo. Da ni 1932. godine »Beogra|anke nisu originalne kao nekad {to su bile«, smatrao je pisac nepotpisanog teksta
iz »Nedeqnih ilustracija«.44 Razlog utisku »kao da se kupuje u nekoj
jeftinoj konfekciji, gde se liferuje na stotine istih haqina« nalazio je vi{e u lewosti da se prou~avaju `urnali i da se kombinovawem
razli~itih modela napravi ne{to druga~ije, novo i u skladu sa li~no{}u koja nosi model, nego u ekonomskoj krizi.45 Mir-Jam je, tako|e,
smatrala da nije samo siroma{tvo »krivo« za lo{ izgled Beogra|anki
ve} najvi{e »neodre|eni ukus«, odnosno neve{tina u izboru modela,
tkanina i detaqa koji odgovaraju figuri.46 Preporu~ivala je da se
`ena osloni na znawe i ma{tu kroja~ice.47
O pogubnom uticaju ekonomske krize na modu, ali i o velikom zna~aju dobre kroja~ice svedo~i jedan izve{taj iz Pariza, objavqen u
»Modi« novembra 1933. godine. Pisac teksta prime}uje da je ekonomska
kriza u~inila da i pariska »ulica ne pru`a ni{ta osobito, naprotiv
da je ona neelegantna i da se tek tu i tamo sretne po neka elegantno
odevena `ena« i da nam tada »postaje jasno da te elegantne `ene nisu
ni{ta boqe odevene od `ena u na{em rodnom gradu, koje svoje haqine
{iju kod dobre {najderke i po ugledu na Pariz«.48
Da su »beogra|anke uniformisane«, Mir-Jam ponavqa i 1935. godine.49 Woj se ~ini da su one stvorile neku svoju, sportsku modu, ne prihvataju}i `enstvenu liniju i romanti~ne detaqe, koje su po~etkom
februara lansirale velike pariske modne ku}e. Obja{wewe nalazi u
~iwenici da Beogra|anke vi{e ne {iju po »Vogu« i »Femini«, koji
donose najnovije modne tendencije, ve} da koriste modne `urnale koji
ve} du`e objavquju stare modele sa novim detaqima. Ve}ini Beogra|anki su odgovarali upravo takvi `urnali, nameweni `eni koja svoju
toaletu svake sezone dopuwava detaqem. Pri tome »beogradska je moda
sva izlo`ena na ulici i beogra|anke podr`avaju jedna drugoj«.50 Zato,
MODA U BEOGRADU 1918–1941
43 Mir-Jam, Beogra|anke gube
individualni ukus obla~ewa,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
12. jul 1931, s. 10.
44 [Nepotpisano], Pitawe kratke
i duga~ke sukwe, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 31. jul 1932, s. 26.
45 Ibid., s. 25–26.
46 Mir-Jam, [ta stvara te{ko}e
na{im kroja~icama?
Nedeqne ilustracije, Beograd,
15. januar 1933, s. 24–25.
47 Mir-Jam je s puno razumevawa
i naklonosti pisala o kroja~kom
zanatu, zala`u}i se da se on i kod nas
podigne na nivo umetnosti;
cf. Mir-Jam, Ja sam prosto o~ajna {to
sam kroja~ica, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 8. decembar 1935, s. 17–20.
48 R., [etwa kroz pariske ulice,
Moda, Beograd, novembar 1933.
Sa beogradskih ulica, 5. mart
1939. Muzej primewene umetnosti
63
smatra Mir-Jam, Beogra|anke nikada nisu bile mawe elegantne, a vi{e
uniformisane, kasne}i ~itavu sezonu za »Vogom«, a da su, kao i uvek,
spremne da ismeju svaku osobu obu~enu prema li~nom ukusu. Da Mir-Jam
nije preterala u svojoj oceni, potvr|uju i tekstovi koji su tokom te
godine objavqivani u »@eni i svetu«. U wima se isti~e da biti moderan ne zna~i biti obu~en isto kao drugi, ve} da »svaka `ena treba da
nau~i da samim obla~ewem da izraza svome du{evnom raspolo`ewu«.51
Ali nisu svi bili tako strogi prema ukusu Beogra|anki. U jednom
tekstu iz 1936. godine pisac je, sa puno simpatija, u ode}i svake prolaznice prona{ao ne{to lepo i koketno, gotovo ponosan da »beogra|anke nisu luksuzne devojke i da svi wihovi kostimi}i, mantlovi,
{e{iri nisu skupi«.52 On isti~e skromnost i sposobnost Beogra|anki da pro{logodi{wu ode}u prilagode novom modnom diktatu i
ka`e da se one o modi obave{tavaju na dva na~ina: prou~avawem `urnala i, ~e{}e, osmatrawem onoga {ta se nosi na ulicama.53
I slede}ih godina Beogra|anke su skromne u pogledu toaleta; »ovog
prole}a (1937. godine) nema velike mode u Beogradu, pa nema ni elegancije na ulici, kao {to se vidi ponekog prole}a«, `ali se u jednom
novinskom tekstu.54
Navedene ocene bile su zasnovane na posmatrawu »uli~ne mode«,
{to nije dovoqno za realniji pogled na modni ukus Beogra|anke. Bilo
je prilika, kao {to su balovi, razni dru{tveni i porodi~ni doga|aji,
64
49 Mir-Jam, Beogradska moda.
Ovog leta su sve beogra|anke
uniformisane, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 4. avgust 1935, s. 8–10.
50 Ibid., s. 10.
51 [Nepotpisano], Individualnost
u odevawu, @ena i svet, Beograd,
februar 1935, s. 11–12.
52 [Nepotpisano], Moda i elegancija
Beogra|anki, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 7. jun 1936, s. 8.
53 Ibid., s. 7.
54 [Nepotpisano], Beogra|ani na
ulici, Nedeqne ilustracije, Beograd,
20. jun 1937, s. 24–25.
BOJANA POPOVI]
kada se zahtevala sve~anija toaleta, kojoj je uvek posve}ivana ve}a
pa`wa nego ode}i za dan. Za takve prilike se i Beogra|anka skromnijih mogu}nosti trudila da izgleda moderno. Beograd je imao i svoj
»beau monde«, koji je i te kako pratio modne tokove, »obla~e}i se« u
Parizu, Londonu, Be~u i Berlinu, kao i u beogradskim radwama i
modnim salonima koji su nudili kvalitet po svetskim standardima.
Beogradska
dry{tvena elita
i svetski modni centri
K
1 Mir-Jam, Kraqevska porodica i
ceo narod proslavqaju jedanajsti
ro|endan Prestolonaslednika Petra,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
2. septembar 1934, s. 4.
2 D. Glavini} Knez-Milojkovi},
Na{a kraqica, @ena i svet,
Beograd, februar 1937, s. 2.
3 Dr. M. Zeli}, ^ehoslova~ka `ena
o W. V. Kraqici Mariji,
Beogradske op{tinske novine,
Beograd, januar – mart 1937, s. 8.
4 V. M. \uri{i}, W. V. Kraqica
Marija, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 5. januar 1941, s. 2.
ao i sva svetska elita, tako su se i pripadnici najvi{ih beogradskih dru{tvenih slojeva snabdevali u Parizu i Londonu, re|e u
Be~u i Berlinu. Putovawa u inostranstvo su kori{}ena i za obnovu
toaleta, a postojali su i drugi na~ini snabdevawa. Na beogradski
dvor su dolazile »reprezentantkiwe« pariskih modnih ku}a, koje su
primale poruxbine, uzimale mere i vr{ile probe. Pri kraqevskim
poslanstvima u Parizu i Londonu postojali su specijalni ata{ei,
zadu`eni, pored ostalog, da brinu o poruxbinama ~lanova kraqevske
porodice. U Parizu je, od 1918. do 1941. godine, to bio Toni Sirmaj,
na osnovu ~ije prepiske sa upravnikom dvora mo`e da se prati {ta je
stizalo iz pariskih salona i trgovina. On je dobijao zadu`ewa da
{aqe u Beograd uzorke na osnovu kojih se bira, a potom bi izabrano
poru~ivao kod odre|ene firme. Paketi su se slali preko »Sidna«,
dru{tva za vazdu{ni saobra}aj u Beogradu, i, mnogo ~e{}e, vozom
»Simplonom« – »Orijent ekspresom«. Na isti na~in su prispevale i
poruxbine iz Londona. Sve {to je dolazilo za potrebe dvora nije se
carinilo.
Mi{qewe savremenika o odevawu kraqice Marije bilo je da su
»wene toalete elegantne, ali skromne«.1 Hvaqena je wena »skromnost u
svakom pogledu, a naro~ito u odevawu« i isticalo se da su joj »jednostavne haqine, vi{e sportskog kroja najmilije«.2 ^ehiwa Marija Omel~enkova tako|e je zapazila da se kraqica Marija »kod ku}e i za {etwu
obla~i vrlo jednostavno«.3 Prepri~avala se kraqi~ina poseta jednoj
dobrotvornoj izlo`bi kwiga, kada su »dame iz Odbora – oko pedeset
wih iz najboqih beogradskih ku}a – bile tako luksuzno obu~ene da kada se pojavila Ona, W. V. Kraqica Marija, skromno o~e{qana i jo{
skromnije obu~ena, re~ nisu umele da progovore! (...) Bile su zbuwene
tom neobi~nom skromno{}u koju nikad nisu mogle da zamisle kod
jedne Kraqice«.4 Mnogo godina kasnije, kraqevi} \or|e je u svojim
uspomenama zapisao da je ona bila »dobra, skromna, otmena – prava
68
5 \. Kara|or|evi}, Istina o mome
`ivotu, Beograd 1969, s. 462.
6 L’art vivant, Paris, 15. novembre 1926,
s. 862.
7 Ilustrovani list, Beograd, 22. jun
1922, s. 14.
Rumunska princeza Marija
i wena majka kraqica Marija
po dolasku u Beograd, juna 1922.
Vlasni{tvo D. S. Jakovqevi}
BOJANA POPOVI]
kraqica«, se}aju}i se da je »zimi, godinama, kraqica i{la prestoni~kim ulicama u istom kaputu, a na balovima i sve~anim prijemima bila je jednostavnije obu~ena od mnogih svojih zvanica«.5 ^ini se,
ipak, da tu nije bila u pitawu samo skromnost. Pregledaju}i arhivsku
gra|u, nai{li smo, naime, na vi{e kraqi~inih ra~una za toalete. Nijedan se ne odnosi na beogradske modne salone. Kraqica Marija je bila
mu{terija, kako je i dolikovalo jednoj vladarki, vode}ih pariskih
MODA U BEOGRADU 1918–1941
8 O Redfernu: cf. C. McDowell,
Directory of Twentieth Century Fashion,
London 1984, s. 227–228.
9 Ogrta~ je stajao 4 700 franaka, a
cene haqina su bile od 800 do 3 000
franaka. Ra~un je izneo 31 400
franaka; cf. Arhiv Jugoslavije
(daqe: AJ), 74, aj. 666, br. fasc. 453.
Ne{to od te naruxbine stiglo je u
Beograd krajem oktobra 1923. godine;
cf. AJ, 74, aj. 673, br. fasc. 460.
10 AJ, 74, aj. 672, br. fasc. 459.
11 AJ, 74, aj. 444, br. fasc. 304.
12 Cena bunde je iznosila 10 900
franaka, haqine boje srebra sa
ogrta~em 12 850, bele haqine »Ole«
8 750, a najjeftinija je bila siva
satenska haqina od 3 200 franaka.
Za mantil je pla}eno 3 000 franaka,
a za xempere po 1 200 franaka. Ukupni
ra~un je iznosio 85 300 franaka;
cf. AJ, 74, aj. 675, br. fasc. 462.
13 Haqine su bile od 2 600 (vunena
haqina) do 9 200 franaka (za »robe du
cour lami bleu et argent«; u tu cenu je
ura~unat i metar iste tkanine za
izradu cipela), mantili su stajali
2 000 i 3 000 franaka, astrahanska
garnitura 3 400, garnitura od lisice
13 000 i »krzno« 3 000 franaka. Za
ovu poruxbinu data je »u~iwena cena«
(prix special) od 58 710,60 franaka,
u koju su ura~unati i tro{kovi slawa
»Orijent ekspresom«; cf. AJ, 74,
aj. 675, br. fasc. 462.
14 Na osnovu spiskova transportne
firme »Vale« (A.Wallez) vidi se da je
14. januara 1932. godine »Redfern«
poslao kraqici paket sa toaletama;
cf. AJ, 74, aj. 676, br. fasc. 463.
69
ku}a visoke mode: »Vort«, »Redfern«, »Drekol«, »Marsijal i Arman«,
kao i »Patu« i »Lelon« bili su wen izbor. Re~ je o modnim ku}ama
vrhunske elegancije i zanatskog savr{enstva, ~ije su pomalo konzervativne kreacije bile namewene pripadnicama visokog dru{tva, koje su na~inom odevawa vi{e pokazivale svoje plemenito poreklo ili
pripadnost dru{tvenoj eliti nego svoju individualnost. @an Patu
i Lisjen Lelon, naprotiv, bili su kreatori koji su diktirali modne
promene i stvarali za modernu, samosvesnu `enu, koja je cenila neusiqenost i jednostavnost. Odnegovani ukus, odmerenost (~ini nam
se da je to ono {to se u na{oj sredini tuma~ilo kao skromnost) i naklonost prema pariskim modnim ku}ama kraqica Marija je stekla u
svom Bukure{tu. Mnogo pre nego Beograd, rumunska prestonica je
imala neposredni dodir sa pariskom modom. Rumunska kraqica Marija, majka na{e kraqice, smatrana je lepoticom i uva`avana je kao
`ena sa stilom. Wena k}er je svakako dobila i odgovaraju}e modno
obrazovawe. Majka i k}er su imale i sli~an ukus, naime u poznatom
pariskom ~asopisu »Lar vivan« (L’art vivant), objavqena je, 1926. godine, fotografija rumunske kraqice u haqini @ana Patua,6 a te godine
se i jugoslovenska kraqica opredelila za wegove modele.
Svadbena haqina kraqice Marije, kao i jo{ nekoliko sve~anih
toaleta koje je ona donela u Beograd, bila je sa{ivena u bukure{tanskom
modnom salonu »Maison Nouvelle«.7 Ve} krajem 1922. godine kraqica je
po~ela da poru~uje u pariskom odeqewu modne ku}e »Redfern« (242, Rue
de Rivoli). Ta ugledna ku}a, ~iji je vlasnik 1888. godine dobio presti`nu titulu engleskog dvorskog kroja~a, radila je tada za sve evropske
dvorove, a posebno je bila na ceni zbog elegancije svojih reprezentativnih ve~erwih toaleta.8 Kod »Redferna« je, od oktobra 1922. do decembra
1923. godine, kraqica Marija poru~ila ceremonijalni ogrta~ (od somota i sa hermelinom) i trinaest ve~erwih haqina (od somota, lamea
i ~ipke, u crnoj, sivoj, be`, zlatnoj, crvenoj, ru`i~astoj i zelenoj boji,
kao i u boji jagode i fuskije).9 Kraqica je nastavila da {ije kod »Redferna«. Ta modna ku}a kraqici je 19. novembra 1926. godine poslala
dve kutije sa toaletama,10 a upravnik dvora joj je 22. jula 1927. godine
odobrio isplatu ra~una od 42 900 franaka.11 Sa~uvana su jo{ dva »Redfernova« ra~una. Prvi se odnosi na poruxbine iz novembra i decembra
1928. godine, kada je kraqica Marija boravila u Parizu i kad je poru~ila trinaest haqina, u sivoj, beloj i be` boji (gotovo svaka je imala
i svoje ime – »Ole«, »Artemia«, »Fantasque«, »Come Again«...), sivi i beli
xemper, mantil i astrahansku bundu.12 Drugi ra~un, za osam haqina,
dva mantila, garnituru od astrahana, krzno od lisice i »jedno krzno«,
70
BOJANA POPOVI]
Zaglavqe ra~una modne ku}e Patu,
29. septembar 1926.
Arhiv Jugoslavije
15 To se vidi iz ra~una firme »Vale«,
od 3. maja 1924; cf. AJ, 74, aj. 673,
br. fasc. 460.
16 O Drekolu: cf. J. Peacock, 20thCentury Fashion, Thames and Hudson,
London 1994, s. 234.
17 Za haqinu je pla}eno 11 400, a za
{e{ir 700 franaka; cf. AJ, 74, aj. 667,
br. fasc. 454. Taj ra~un je ispla}en
u februaru 1927. godine; cf. AJ, 74,
aj. 444, br. fasc. 304.
18 AJ, 74, aj. 672, br. fasc. 459.
19 To pretpostavqamo na osnovu
spiska sa depe{ama koje su tokom
1927. godine poslate na ra~un
kraqice Marije, a iz koga se vidi
da je gospo|ica Ri{ar slala
depe{e »Patuu« 13. i 29. avgusta;
cf. AJ, 74, aj. 667, br. fasc. 454.
20 AJ, 74, aj. 445, br. fasc. 305.
21 Firma »Vale« je taj paket
spakovala 9. maja 1931;
cf. AJ, 74, aj. 675, br. fasc. 462.
bio je dva puta poslat: u martu i aprilu 1930. godine.13 Kraqica je i
tokom tridesetih godina {ila kod »Redferna«.14
U maju 1924. godine modna ku}a »Drekol« poslala je kraqici dva
paketa sa haqinama.15 Ta ku}a, koju je, posle be~kog iskustva, Kristofer Drekol otvorio 1905. godine u Parizu, bila je poznata po eleganciji i savr{enosti izrade popodnevnih i ve~erwih haqina.16
Svoju naklonost prema modernoj, prakti~noj i jednostavnoj ode}i
kraqica Marija je pokazivala nose}i modele @ana Patua (7, Rue Saint-Florentin), koji je, prate}i potrebe savremene aktivne `ene, bio jedan od tvoraca mode dvadesetih godina. Sa~uvan je ra~un, od septembra 1926. godine, za haqinu »Caprice« i be` filcani {e{ir, ali
pretpostavqamo da je kraqica i ranije bila Patuova mu{terija, jer
je dobila popust od pedeset odsto.17 U novembru je »Simplonom« u Beograd dopremqen paket od »Maison Patou«.18 Slede}e, 1927. godine u
Beograd je dolazila gospo|ica Ri{ar (Richard), »reprezentantkiwa«
te ku}e, da bi primila nove poruxbine kraqice Marije.19
Ugledna modna ku}a Lisjen Lelona (Avenue Matignon 16) radila je,
tako|e, za kraqicu Mariju. Novembra 1930. godine Uprava dvora je
avionom poslala paket sa kraqi~inom haqinom (verovatno na doradu) na adresu te modne ku}e, i, po{to bi u tom slu~aju adresant morao
da plati carinu, upu}ena je molba Toniju Sirmaju da izdejstvuje da se
paket preda najpre na{em poslanstvu, kako bi se izbeglo pla}awe carine, a potom i da ga prosledi ku}i »Lelon«.20
Po~etkom maja 1931. godine kraqici Mariji je stigao paket od
modne ku}e »Marsijal i Arman«,21 koja je, za razliku od prethodne dve,
MODA U BEOGRADU 1918–1941
22 O »Marsijal i Armanu«:
cf. McDowell, op. cit., s. 216.
23 Ve~erwa haqina je vredela 8 700
franaka, haqine 2 500 i 3 000,
mantil 2 600, {e{iri po 375,
velovi 525 i 925, a kep 1 375 franaka;
cf. AJ, 74, aj. 676, br. fasc. 463.
Kraqica Marija, 1931.
Vlasni{tvo D. S. Jakovqevi}
Kraqica Marija
sa kraqem Petrom II, 1934.
Vlasni{tvo D. S. Jakovqevi}
71
bila poznatija po svom zanatskom savr{enstvu nego po originalnosti modela.22
Kraqica Marija je 1934. godine imala dve poruxbine kod »Vorta«
(7, Rue de la Paix), najstarije ku}e visoke mode. U junu je poru~ila
ve~erwu haqinu od lamea, sa kepom i krznom, a posle pogibije kraqa
Aleksandra i crninu, haqinu od krep`or`eta, popodnevni mantil,
dva {e{ira, dva vela, »rimsku« haqinu i »rimski« kep.23
Obu}ar kraqice Marije nije bio tako poznat kao modne ku}e ~ije
je kreacije nosila. Bio je to »Potri« (G. Poterie) iz Ulice Kardine
(37, Rue Cardinet). U decembru 1923. godine kraqica je kod wega poru~ila crne satenske cipele, cipele sa srebrnom {nalom i sme|e ko`ne
cipele, a u januaru i februaru slede}e godine jo{ sedam pari cipela
crne, bele, sive i sme|e boje, dva para ukrasnih {nala od {trasa i par
72
24 Za par cipela pla}ano je od 290
do 900 franaka, za bukl od {trasa
250, a od galalita 50 franaka.
Ra~un je izneo 3 700 franaka;
cf. AJ, 74, aj. 666, br. fasc. 453.
25 Na osnovu spiskova firme »Vale«
od 25. maja 1924. godine (cf. AJ, 74,
aj. 673, br. fasc. 460), 19. novembra
i 9. decembra 1926. godine (cf. AJ, 74,
aj. 672, br. fasc. 459), i iz pisma
T. Sirmaja, od 30. aprila 1928. godine
(cf. AJ, 74, aj. 445, br. fasc. 305).
26 Tako je 23. januara 1926. godine
stigao jedan paket, a tri dana kasnije
jo{ dva paketa sa haqinama, da bi 25.
oktobra 1926. godine dospeo i paket
sa {e{irima; cf. AJ, 74, aj. 444,
br. fasc. 304.
27 Verovatno je re~ o uglednoj firmi
»Aquascutum«, simbolu engleskog
kvaliteta.
28 AJ, 74, aj. 451, br. fasc. 310.
29 Na osnovu spiskova firme »Vale«
od 19. novembra 1926. godine; cf. AJ,
74, aj. 672, br. fasc. 459.
30 O Molineu: cf. McDowell, op. cit.,
s. 206–207. Molineova mu{terija
bila je i knegiwina sestra princeza
Marina, ~ija je garderoba nabavqena
za weno ven~awa sa vojvodom od
Kenta, 1934. godine, predstavqala
veliki uspeh te modne ku}e.
31 Iz ra~una vidimo da je za haqine
za dan pla}eno od 1 500 do 2 000
franaka, za ve~erwe – od 2 400 do
5 000 (haqina od zlatnog lamea sa
kepom), za crni mantil sa astrahanom
3 800, za ansambl od 2 200 do 3 000,
za {e{ire (toka i »kapelin«) po 250,
a za prepravke dveju haqina 1 000
franaka. Ukupni ra~un iznosio je
BOJANA POPOVI]
{nala od galalita.24 Kraqici su i slede}ih godina stizali paketi sa
»Potrijevom« obu}om.25
Svi ra~uni koji se odnose na toaletu kraqice Marije nisu sa~uvani, ali na osnovu dopisa Uprave dvora Carinarnici znamo da su iz
Pariza stizali i drugi paketi, ~esto bez navo|ewa po{iqaoca,26 i, u
mnogo mawem broju, iz Londona. Tako su, 28. juna 1925. godine, iz britanske prestonice stigla na Centralnu carinarnicu tri paketa sa
sportskim kostimima, a ne{to kasnije paketi sa {e{irom od firme
»Akuarkutum«27 i jednom haqinom; mantil je pristigao 4. februara
1926. godine, a godinu dana kasnije i par cipela koje je kraqica poru~ila kod firme »Empaer Vaterpruf Komp«.28
Knegiwu Olgu savremenici su s pravom smatrali vrlo elegantnom.
Na osnovu sa~uvane arhivske gra|e, moglo bi se pomisliti da su za to,
osim wenog prefiwenog ukusa, vitkog stasa i otmenosti dr`awa, bili najzaslu`niji beogradski modni saloni. I ona je, me|utim, svoju
toaletu upotpuwavala u inostranstvu. Ra~uni iz dvadesetih godina
nisu sa~uvani, ali postoji podatak da su knegiwi Olgi krajem 1926.
godine poslata dva paketa iz »Maison Patou« i kutija sa {e{irima, na
kojoj nije naveden po{iqalac.29 Oni, svakako, nisu bili jedini. U drugoj polovini tridesetih godina knegiwa Olga je postala mu{terija jedne od najotmenijih pariskih modnih ku}a – »Moline« (5, Rue Royale),
~iji je vlasnik kapetan Edvard Moline zapo~eo karijeru u Londonu,
kod ~uvene Lusil. Moline, strastveni kolekcionar umetni~kih predmeta iz XVIII veka i slika impresionista, negovao je stil koji je odgovarao ukusu engleske vi{e klase. Klasi~na jednostavnost linije, meko
krojeni kostimi, plisirane sukwe, beli okovratnici, rukom oslikani
detaqi, siva, be` i marinsko plava boja bili su znaci raspoznavawa
wegovih kreacija.30 Od septembra 1936. do aprila 1937. godine, knegiwa Olga je kod »Molinea« poru~ila petnaest haqina, pet ansambla, jedan
mantil i dva {e{ira.31 Ona se i slede}ih godina koristila uslugama
ove ku}e; tako 20. aprila 1938. godine Toni Sirmaj pi{e upravniku dvora da je li~no predao knegiwinu po{iqku gospo|i Fu{ar (Fouchard),
iz ku}e »Moline«, koja je posredovala i prilikom pro{logodi{we
velike poruxbine.32 Oktobra 1939. godine kwegiwa Olga je poslala
pismo gospo|i Fu{ar, verovatno u nameri da obnovi garderobu.33
Tokom 1939. godine knegiwa Olga je kupovala {e{ire kod »Madam
Sizi« (5, Rue de la Paix), koja je bila me|u najcewenijim modiskiwama
svoga vremena. Toni Sirmaj je madam Sizi, u knegiwino ime, vratio jedan, verovatno neodgovaraju}i, {e{ir,34 da bi joj knegiwa nekoliko
meseci kasnije poslala dva pisma, u vezi sa novim poruxbinama.35
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Knegiwa Olga, 1930.
Muzej primewene
umetnosti
73
74
BOJANA POPOVI]
Zaglavqe ra~una modne ku}e Moline,
17. jun 1937. Arhiv Jugoslavije
Zaglavqe ra~una modne ku}e Paken,
decembar 1938. Arhiv Jugoslavije
55 967 franaka, ali je knegiwa
dobila popust, tako da je u septembru
Uprava dvora isplatila »Molineu«
30 000 franaka (49 004,75 dinara);
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
32 AJ, 74, aj. 446, br. fasc. 306.
33 Ibid.
34 Ibid.
35 Ibid. Iz Izve{taja blagajne vidi
se da je 1935. godine pla}en 321 dinar
da se jedan {e{ir vrati u Pariz,
ali na `alost ne znamo kojoj
modisterijskoj radwi; cf. AJ, 74,
aj. 767, br. fasc. 542.
36 Bunda je stajala 194,50,
a sre|ivawe kaputa 15,15 funti;
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
37 O madam Paken: cf. C. McDowell,
op. cit., s. 214–215.
38 AJ, 74, aj. 451, br. fasc. 310.
39 Firma »Habih« je 19. januara 1934.
godine ponovo zatra`ila ovo presti`no zvawe, sada od jugoslovenskog
dvora, navode}i da dugo radi za dvor,
a posebno za kraqicu Mariju. Titula
joj je bila odobrena, uz taksu od 20 000
dinara, ali koju su vlasnici firme,
Karl i Peter Habih, odbili da plate,
li{iv{i sebe ovog zvawa; cf. AJ, 74,
aj. 304, br. fasc. 214.
Sa~uvano je jo{ nekoliko ra~una knegiwe Olge koji se odnose na
wene londonske, odnosno be~ke kupovine. U londonskom odeqewu modne ku}e »Paken« (39, Dover Street, W.1 i 11, Berkeley Street, W.1), knegiwa
je decembra 1938. poru~ila belu bundu od hermelina, dugu tri ~etvrtine, i dala da joj se sredi jedan kaput.36 Madam Paken je bila pripadnica najvi{ih krugova i prva `ena koja je, jo{ 1913. godine, dobila
Legiju ~asti za svoje kreacije.37 Preko kraqevskog poslanstva stigao je,
28. januara 1937. godine, za knegiwu Olgu paket sa mantilom iz londonske radwe »Ana de Volkof« (Anna de Wolkoff).38 Knegiwa se snabdevala
i kod poznate be~ke firme »Habih« (P. & C. Habig), koja je pre Prvog
svetskog rata imala titulu dvorskog liferanta srpskog dvora.39 Iz
»Izve{taja blagajne Wenog Kraqevskog Viso~anstva Knegiwe Olge«,
za period od 24. januara do 28. februara 1933. godine, vidi se da su pla}ena dva ra~una, ali se ne zna da li za {e{ire, koje firma izra|uje od
1863. ili za mu{ku i `ensku konfekciju koju proizvodi od 1909.
godine.40
Kraq Aleksandar se koristio uslugama beogradskih majstora, ali
i pariskih i londonskih salona i radwi, mada, ~ini se, mawe nego
ostali ~lanovi porodice Kara|or|evi}. Godine 1919. regentu su stigli »novo odelo iz Pariza« i par ~izama od firme »Izberi« (Isbérie,
Maître-Bottier de l’école supérieure de guerre).41 Za kraqa su, decembra
1922. godine, poru~ene ko{uqe u pariskom odeqewu »Va{ington Tremleta« (Washington Tremlett, 13, Rue Auber).42 Tih godina su za wega kupovane kod »@or`a« (Georges, 35–37 Boulevard des Capucines) ~arape,
kravate i okovratnici.43 Kraq Aleksandar je u londonskoj firmi
»Dejvis i sin« (Davies & Son, 19 & 20 Hanover Street, W.1) {io vojne
uniforme, po merama koje je ta firma ve} imala.44 Maja 1932. godine, od
pariske filijale engleske firme »Hildi~ i Ki« (Hilditch & Key, 252,
Rue de Rivoli) stigao je veliki paket sa no}nim ko{uqama, batistanim ko{uqama, man`etnama, mekim okovratnicima, kravatama, ~arapama, rukavicama, maramicama i prslucima.45 Kod »Berberisa«
MODA U BEOGRADU 1918–1941
40 Ra~uni su iznosili ukupno
11 606,50 dinara; cf. AJ, 74, aj. 767,
br. fasc. 542.
41 AJ, 74, aj. 666, br. fasc. 453.
To novo odelo dato je kroja~koj
radwi Trajka Stojanovi}a, Obili}ev
venac 44, da se o~isti i ispegla.
Za ~izme je pla}eno 500 franaka;
cf. AJ, 74, aj. 673, br. fasc. 460.
42 Ra~un je iznosio 4 080 franaka;
cf. AJ, 74, aj. 673, br. fasc. 460.
43 AJ, 74, aj. 673, br. fasc. 460;
aj. 674, br. fasc. 461.
44 AJ, 74, aj. 451, br. fasc. 310.
45 Ra~un je najpre iznosio 4 656
franaka (cf. AJ, 74, aj. 444, br. fasc.
304), a potom su jo{ neke stvari
poru~ene, tako da je krajwi iznos
bio 7 451 franaka (cf. AJ, 74, aj. 676,
br. fasc. 463). Sude}i po prepisci
T. Sirmaja sa upravnikom dvora, od
29. aprila do 7. maja 1931. godine, za
kraqa Aleksandra je rubqe i ranije
izra|ivano u pariskim salonima, na
osnovu izabranih uzoraka i poslatih
mera; cf. AJ, 74, aj. 446, br. fasc. 306.
46 AJ, 74, aj. 444, br. fasc. 304; aj. 668,
br. fasc. 455.
47 Regent Aleksandar je 1919, u
pariskoj filijali, poru~io ~etiri
para ~izama (od 150 do 350 franaka),
dva para ko`nih dokolenica (po 135)
i ~etiri kalupa za ~izme (od 90
do 150 franaka); cf. AJ, 74, aj. 673,
br. fasc. 460. Upravnik dvora je, 26.
oktobra 1925. godine, zamolio
gospodina Jovanovi}a, generalnog
konzula Kraqevine SHS u Londonu,
da kod Loba poru~i par `utih
~izama za kraqa; cf. AJ, 74, aj. 451,
br. fasc. 310.
75
(Burberrys, 8–10 Boulevard Malesherbes) kraq je kupovao kapute.46 Kao
i ostali vladari, kraq Aleksandar je bio, mada retko, mu{terija ~uvenog obu}ara Loba (John Lobb, 47, Faubourg St. Honoré, a u Londonu u
55. St. James’s Street, S.W.1).47 Kod »@eloa«, dvorskog liferanta kraqa
Edvarda VII (Gélot, 12, Place Vendôme) kraq Aleksandar je kupovao {e{ire i ogrta~e,48 rukavice kod »Valijea« (Vallier),49 a »hozentregere«
kod »Musoa« (Moussot, 23, Faubourg St. Denis).50
I kraqevi} \or|e je svoju ode}u i obu}u poru~ivao iz Pariza.51
Wegovi kroja~i bili su Rozen (Rosen, 35 Boulevard des Capusines)52 i,
znatno mawe, »@or`«.53 Toni Sirmaj je ko{uqe za kraqevi}a nabavqao
kod »Mamlenkamp Bradersa« (Mumlenkamp Brothers, 45 Avenue de Villiers),54 potko{uqe kod »Dusea« (Doucet, 21, Rue de la Paix),55 a »hozentregere« kod »Musoa«.56 Snabdeva~ nepromo~ivih mantila i kabanica bio
je »Berberis«.57 Kraqevi} \or|e je obu}u po meri pravio kod poznatog i veoma skupog »Helsterna« (Hellstern & Son, 23, Place Vendôme),58
ali se koristio i uslugama drugih obu}ara, »Buisona« (Buisson, 198
Avenue Jean Jaurès),59 »Henrija Deblona« (Henry Deblon, 75, Rue Oberkampf)60 i »Savila« (Savil).61 Sportske torbe je kupovao kod Luja Vuitona (Louis Vuitton, 70 Champs-Élysées VIIIe)62 i »Hermesa« (Hermès, 24,
Faubourg St. Honoré).63 Kraqevi} \or|e je umeo da odabere najboqe, pa
je tako 1933. godine kupio {e{ir u salonu za sportske potrebe @ane
Lanven (Lanvin sport, 15, Faubourg St. Honoré).64
Knez Pavle je bio poklonik engleske elegancije. Kao i kraq Aleksandar, a krajem ~etvrte decenije i mladi Petar II, i on se koristio ume}em engleskih dvorskih kroja~a »Dejvisa i sina«.65 Odela i uniforme
su poru~ivani i kod »Samjuelsona, sina i Lineja« (Samuelson, Son &
Linney, ltd., Military, Court, Diplomatic Tailors, 44&51, Madox Street, Bond
Street).66 Poneki komad ode}e sa{iven je i kod »Benson i Klegija«
(Benson & Clegy, ltd., Tailors, Eveninig Dress, Waistcoat, Specialists, 34, Bury
Street, St. James’s).67 Knez je imao otvoren ra~un kod »Hoza i Kertisa«
(Hawes & Curtis, Shirtmakers, Hostiers and Tailors, 53, Jermyn, St., St. James’s
S.W. I), gde se snabdevao flanelskim odelima, odelima za odmor, ku}nim mantilima, svilenim pixamama, ko{uqama, kravatama, okovratnicima, pojasevima, ~arapama, maramicama.68 Kravate i ka{mirske
{alove knez Pavle je kupovao i kod »Ternbula i Asera« (Turnbull &
Asser, ltd., Shirtmakers & Hosiers, 71 & 72, Jermyn Street, St. James’s W. 1)
i kod »Bila i Inmana« (Beale & Inman, ltd., Shirt Makers, Hosiers & Outfitters, 131 & 132, New Bond Street).69 Kod »^enija« (J. Chenue, 10, Great
St. Andrew Street) knez Pavle je juna 1937. godine kupio ogrta~.70 [e{ire kraqevske manufakture Henrija Hita (Henry Heath ltd., 172,
76
BOJANA POPOVI]
Zaglavqe ra~una firme
Dejvis i sin, 8. decembar 1938.
Arhiv Jugoslavije
48 AJ, 74, aj. 667, br. fasc. 454.
49 AJ, 74, aj. 673, br. fasc. 460; aj. 674,
br. fasc. 461.
50 AJ, 74, aj. 674, br. fasc. 461; aj. 675,
br. fasc. 462.
51 Zahvaquju}i spiskovima
napravqenim prilikom primopredaje
imovine kraqevi}a \or|a, izvr{ene
u specijalnom paviqonu u Toponici,
1. jula 1926. godine, mo`emo saznati
{ta je sve jedan otmeni gospodin imao
u svojoj garderobi. Na spisku su dva
kompletna fraka, smoking sa jednim
crnim i dva svilena siva prsluka,
`aket sa prslukom i pantalonama, jedan
New Bond Street) knez je rado nosio; tu je, krajem decembra 1936. godine, poru~io tri meka crna {e{ira.71 Cipele i ~izme za wega izra|ivane su po meri kod »Tomasa i sina« (R. Thomas & Son, ltd., 5, St. James’s
Street).72
Kraq Petar II je nastavio da se snabdeva u londonskim ku}ama kojima je i wegov otac bio zadovoqan: odelima »Dejvisa i sina«73 i
ko{uqama i okovratnicima »Va{ington Tremleta« (41, Gonduit
Street).74
U ekskluzivnim pariskim i londonskim magazinima, »La Grand
Mezon de Blan« (La Grande Maison de Blanc), »Galeri Lafajet« (Galeries
Lafayette) i »Harods« (Harrods), tokom ~itavog me|uratnog perioda kupovani su delovi garderobe (flanelska odela, pantalone, kravate, rubqe, ~arape, rukavice, »hozentregeri«) za potrebe ~lanova porodice
Kara|or|evi}.75 Kraq Petar II se posebno rado snabdevao odelima,
pantalonama, cipelama, sandalama i papu~ama u »Harodsu«.76
MODA U BEOGRADU 1918–1941
`aket (samo kaput), `aket sa prslukom,
redengot, redengot sa prslukom, {est
sivih odela, jedno teget i jedno
crvenkasto odelo, dva siva sakoa sa
prslucima, zelenkasti sako, tri letwa
sakoa, tri para prugastih pantalona,
dva crna prsluka za smoking odnosno
redengot, po dva crna i siva mantila,
{tofana crna pelerina, jedno
»doma}e« odelo, lova~ko odelo,
»jelenska ko{uqa«, sportski triko
od vune, ga}e od kamiqe dlake,
cilindar, tri halbcilindra, dva
»{apoklapa«, astrahanska {ubara,
osam »matroskih« kapa, devet mekanih
platnenih {e{ira, dva ka~keta, par
ko`nih ~arapa, dva para pletenih
dokolenica, ~etiri para ko`nih
rukavica, po dva para crnih, dubokih
i plitkih cipela, par lakovanih
plitkih cipela, par `utih, plitkih
cipela i par sobnih, crvenih
lakovanih cipela; cf. AJ, 74, aj. 470,
br. fasc. 324.
52 AJ, 74, aj. 324, br. fasc. 470; aj. 758,
br. fasc. 535; aj. 759, br. fasc. 536.
Tu su ra~uni za »vestone« izra|ene
1936. godine po ceni od 1 400 franaka.
Godine 1937. izrada »vestona« staje
1 500, a dve godine kasnije 2 200
franaka. Godine 1940. wegova cena
iznosila je 2 600 franaka, a sa{iven
je od engleske tkanine nabavqene
u Londonu.
53 Tu su od 1929. do 1931. godine
sa{ivena ~etiri kompletna »vestona«,
po ceni od 1600 franaka i {est
prsluka, po ceni od 225 franaka
komad; cf. AJ, 74, aj. 758, br. fasc. 535.
54 AJ, 74, aj. 758, br. fasc. 535.
55 Ibid.
56 Ibid.
77
Nakit, dugmad za man`etne, satove i tabakere kraqevska ku}a je
poru~ivala kod nekoliko juvelirskih ku}a. »Kartije« (13, Rue de la
Paix) najprisnije je bio povezan sa dvorom.77 Veoma ~esto bi se u Beograd slali paketi sa najnovijim kolekcijama, od kojih bi izabrano
ostajalo, a ostatak bi se vra}ao u Pariz. Kori{}ene su usluge, ali
znatno mawe, i drugih ku}a. Tako je kraq Aleksandar u maju 1922. godine poru~io kod »Faliza« (Falize, 54, Rue Saint-Lazare) ogrlicu i dijademu za svoju budu}u suprugu.78 Kod minhenskog dvorskog juvelira
Rata (P. Rath, Theatinerstr. 37) tokom tridesetih godina knegiwa Olga
i knez Pavle poru~ivali su bro{eve, dugmad za man`etne i tabakere.79 Knez Pavle je, sredinom tridesetih, kod »Van Klifa i Arpela«
(21, Place Vendôme) poru~io zlatan prsten sa smaragdom,80 a kod »Bu{erona« (18, New Bond Street) kupio je par dijamantnih min|u{a.81
Zahvaquju}i retkim novinskim tekstovima, kao i predmetima koji
se danas ~uvaju u Muzeju primewene umetnosti, mo`e se naslutiti kakav
je bio modni ukus nekih od najbogatijih Beogra|ana.
U »divnoj, ~ipkastoj ven~anici model [anel« ven~ala se 1928. godine Dara Pa{i}, k}er Nikole Pa{i}a, sa Bo`om Puri}em, tada savetnikom poslanstva u Rimu.82 Dvorska dama Ela Haxi}, kao i ugledne
gospo|e Kalafatovi}, Vuki}evi}, Bajloni, [i}arevi}, Nestorovi},
Avakumovi}, Mijatovi}, Vulovi}, Spalajkovi} i Pavlovi} nabavqale su svoje toalete i u pariskoj modnoj ku}i »Fransis«.83 To saznajemo
iz jednog novinskog teksta objavqenog 1929. godine, koji prati dolazak
gospo|e Fransis, vlasnice te danas zaboravqene modne ku}e, u Beograd, u goste svojoj prijateqici gospo|i [i}arevi}.84
U Muzeju primewene umetnosti ~uvaju se delovi garderobe \or|a
Ro{a, industrijalca i norve{kog generalnog konzula u Jugoslaviji.
Oni svedo~e o izuzetnoj modnoj obave{tenosti i rafiniranom ukusu
vlasnika. Ro{ je {io odela, prsluke i kapute kod O’Rosena (O’Rossen,
10, Place Vendôme), jednog od naj~uvenijih pariskih mu{kih kroja~a
(kat. br. 200, 202, 205, 206, 213). Wegov izbor ko{uqa, prsluka i tvrdih
okovratnika tako|e pokazuje odli~an ukus, ali i izvanredne nov~ane
mogu}nosti, jer kupovinu kod »Silke« (A. Sulka & Company, 2, Rue de
Castiglione) mogli su sebi da priu{te samo najbogatiji (kat. br. 207,
208, 209, 210, 231). Kao i Kara|or|evi}i, tako je i \or|e Ro{ nabavqao {e{ire kod »@eloa«, ali i u Berlinu kod »Filipa Nojbauera«
(Philipp Neubauer) (kat. br. 216). Wegova obu}a koja je sa~uvana ima
oznake {vajcarske firme »Bali« (Bally) (kat. br. 221, 222, 223, 224),
berlinske »Jakobi (Jacoby) (kat. br. 225) i londonske »R. R. Banting«
(R. R. Bunting, 117, Wigmore Street, W. 1) (kat. br. 226). Toaleta gospo|e
78
57 Ibid.
58 Ibid. Tako je par cipela, prema
ra~unu od 30. aprila 1932. godine,
stajao 880 franaka.
59 Ibid.
60 AJ, 74, aj. 324, br. fasc. 470;
aj. 446, br. fasc. 306;
aj. 759, br. fasc. 536.
61 AJ, 74, aj. 759, br. fasc. 536.
BOJANA POPOVI]
Ro{ ostavqa skromniji utisak. Mawe je o~uvana i nema oznake salona,
osim sandala boje srebra sa etiketom ~uvenog »Pinea« (kat. br. 148),
{to pokazuje da u izboru presti`nih firmi ona nije zaostajala za
svojim suprugom.
Da su Beogra|anke i te kako znale ko je »Pine« svedo~i jo{ jedan
par cipela izra|enih u wegovom salonu, koji se ~uva u Muzeju primewene umetnosti (kat. br. 30). I drugi sa~uvani komadi ode}e i obu}e
pokazuju da su se Beogra|ani i direktno snabdevali u inostranstvu
(kat. br. 5, 9, 29, 38). Beogradski modni saloni i radwe su tako|e
opravdavali poverewe i o~ekivawe svojih sugra|ana istan~anog ukusa i znatnih finansijskih mogu}nosti.
62 AJ, 74, aj. 324, br. fasc. 470;
aj. 758, br. fasc. 535;
aj. 759, br. fasc. 536.
63 AJ, 74, aj. 758, br. fasc. 535;
aj. 759, br. fasc. 536.
64 [e{ir je pla}en 500 franaka;
cf. AJ, 74, aj. 758, br. fasc. 535.
65 AJ, 74, aj. 764, br. fasc. 539. Tako
je ra~un iz decembra 1936. godine
izneo 69,23 funti (15 072,85 dinara).
73 AJ, 74, aj. 671, br. fasc. 458.
Poruxbina iz 1938. godine iznela je
21 373 dinara.
464; aj. 758, br. fasc. 535; aj. 762,
br. fasc. 538; aj. 764, br. fasc. 539;
aj. 767, br. fasc. 542.
66 Ra~un iz leta 1937. godine iznosio
je 22 190, 85 dinara; cf. AJ, 74, aj. 764,
br. fasc. 539.
74 Ibid. Mada je iste, 1939. godine,
imao i poruxbinu ko{uqa i
okovratnika i kod firme »Go to
Hoxkinson« (Go to Hodgkinson, Ltd.).
78 AJ, 74, aj. 673, br. fasc. 460.
67 Ra~un za beli prsluk, cene 17,6
funti, od jula 1939. godine; cf. Ibid.
68 Niz ra~una iz perioda od 1936.
do 1940. godine; cf. AJ, 74, aj. 764,
br. fasc. 539; aj. 451, br. fasc. 310.
75 AJ, 74, aj. 445, br. fasc. 305; aj. 446,
br. fasc. 306; aj. 451, br. fasc. 310;
aj. 666, br. fasc. 453; aj. 671,
br. fasc. 458; aj. 758, br. fasc. 535;
aj. 759, br. fasc. 536.
69 AJ, 74, aj. 764, br. fasc. 539.
76 AJ, 74, aj. 671, br. fasc. 458.
70 Za wega je pla}eno 2 568,05 dinara;
cf. Ibid.
77 AJ, 74, aj. 444, br. fasc. 304; aj. 445,
br. fasc. 305; aj. 446, br. fasc. 306;
aj. 451, br. fasc. 310; aj. 670, br. fasc.
457; aj. 673, br. fasc. 460; aj. 674,
br. fasc. 461; aj. 675, br. fasc. 462;
aj. 676, br. fasc. 463; aj. 677, br. fasc.
71 Ibid. Ra~un je bio 966,30 dinara.
72 Ibid.
79 AJ, 74, aj. 762, br. fasc. 538;
aj. 764, br. fasc. 549;
aj. 767, br. fasc. 542.
80 AJ, 74, aj. 764, br. fasc. 539.
81 Ibid.
82 [Nepotpisano], Nedeqne ilustracije, Beograd, 19. februar 1928, s. 4.
83 [Nepotpisano], Kakva nam
iznena|ewa sprema prole}na moda,
Nedeqne ilustracije, br. 6,
Beograd 1929.
84 Ibid.
Stvaraoci beogradskog
modnog {ika
MODE SALONI ZA IZRADU DAMSKIH TOALETA
MODE SALONI @ENSKIH [E[IRA
OBU]ARSKE TRGOVINE I STOVARI[TA
TA[NERSKO-KUFERXIJSKE TRGOVINE I RADIONICE
KRZNARI
MIDERA SALONI
SALONI ZA BELO RUBQE ZA DAME I GOSPODU
KROJA^I
^ASOVNI^ARI I JUVELIRI, [email protected]
TRGOVINE
Mode saloni za izrady
damskih toaleta 1
1 Ovaj i ve}ina drugih podnaslova
preuzeti su iz Adresara sedi{ta
Dunavske banovine Novog Sada
sa na{om prestonicom Beogradom,
Zemunom i Pan~evom, objavqenog
u Beogradu 1934. godine.
2 @. Lipovecki, Carstvo prolaznosti.
Moda i wena sudbina u modernim
dru{tvima, Sremski Karlovci,
Novi Sad 1992, s. 68.
3 D. M. A., O! O! Zar stvarno
u XIX vek (intervju sa L. Lam Majer),
Moda u slici i re~i, br. 1, Beograd 1939.
4 IAB, Zanatska komora, kartoteka
naziva firmi i wihovih vlasnika.
5 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 15351.
Zaglavqe ra~una salona Ru`e Koen,
16. januar 1936. Arhiv Jugoslavije
P
osle Prvog svetskog rata pariske modne ku}e su nastavile da
predstavqaju svoje kolekcije po~etkom svake modne sezone (u januaru,
aprilu, avgustu i novembru). Tada su u Pariz dolazili kupci iz celog
sveta i birali modele, s pravom da ih kopiraju u svojim salonima,
ili da ih, pojednostavqene, konfekcijski proizvode.2 Ugledni modni ~asopisi, poput »Voga« i »Femine«, svoje ~itaoce su obave{tavali o modnim novostima i time bi za nekoliko nedeqa ~itava planeta bila obu~ena po posledwoj pariskoj modi.
Vlasnici beogradskih salona tako|e su bili u~esnici u ovom preno{ewu pariske mode. Prisustvom na sezonskim predstavqawima
novih kolekcija i pra}ewem modnih `urnala, oni su bili dobro obave{teni, tako da su mu{teriji mogli da ponude savr{ene kopije, kao
i svoje interpretacije novih modela. Kvalitet i originalnost stvarani su virtuozno{}u krojewa, koje je moralo da se prilagodi pojedina~nom stasu, kao i istan~ano{}u ukusa pri izboru i prilago|avawu
detaqa odre|enoj li~nosti, kada su talenat i ukus kroja~ice dolazili do punog izra`aja, {to je uslovqavalo uspe{nost i ugled jednog
modnog salona. »Pariz nam daje glavnu liniju, koju posle mi sami razvijamo, iskori{}ujemo kao osnovu na kojoj vezemo svoje cve}e. Zato
taj, koji ho}e dati ne{to svoje, mora prvo da poseti Pariz, kao {to
slikar koji stvara svoje remek delo mora ipak imati ili `iv model
ili si`e pozajmqen iz prirode. Pariz diktira a mi – razra|ujemo taj
diktat«. Tim re~ima je Lenka Lam Majer, »jedna od najtalentovanijih
kreatorki na{e mode«, objasnila su{tinu u procesu stvarawa beogradskog modnog {ika.3
U Beogradu je bilo vi{e modnih salona za koje se smatralo da su na
evropskom nivou. Jedan od wih bio je modni salon Ru`e Koen (ro|ene
oko 1885. u Po`arevcu).4 On je bio i jedan od najstarijih beogradskih
modnih salona – osnovan je 1910. godine.5 Kao i svi ostali saloni, i on
je mewao adrese, ali uvek na presti`nim mestima; u Knez Mihailovoj
82
6 Ibid.
7 [Nepotpisano], Saveti elegantnoj
gospo|i, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 4. jun 1933, s. 9.
8 Kad je boravila na Bledu, knegiwa
Olga je koristila usluge salona
Anice Kav~i~ i Anice Krageq;
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
9 Prema ra~unu od 4. aprila
1933. godine izrada jednog
originalnog modela stajala je
3 800 dinara, a, pore|ewa radi,
francuski parfem 720 dinara.
Godine 1936. haqine su vredele
od 120 do 980 dinara, a »robe avec
la jaquette bleu marine« ~ak 3 400
dinara. Tada je knegiwa Olga
poru~ila i be` haqinu – kopiju
Molineovog modela, koja je stajala
250 dinara. Iste godine knegiwa je
sa{ila pet haqina kod Molinea;
wihova cena bila je od 1 500 do
2 000 franaka – original je bio
deset puta skupqi od kopije; cf. ibid.
10 IAB, Zanatska komora, kartoteka
naziva firmi i wihovih vlasnika.
11 Ibid.
12 Politika, Beograd,
30. mart 1921, s. 4.
13 Politika, Beograd, 13. novembar
1921, s. 4.
14 [Nepotpisano], Za `enski svet,
Ilustrovani list, 15. februar
1923, s. 14.
15 IAB, Zanatska komora, kartoteka
naziva firmi i wihovih vlasnika.
16 Oglas u Politici, Beograd,
19. jul 1921, s. 4.
BOJANA POPOVI]
ulici 35, na Prestolonaslednikovom trgu 22 (danas Terazije) i u Ulici Vuka Karaxi}a 5/I (zgrada Akademije nauka). U tom salonu, kao i u ve}ini ostalih, mogle su se kupiti kvalitetne tkanine i detaqi potrebni za izradu toalete, ali i francuski parfemi. Zapo{qavao je deset
do dvanaest radnica.6 Ru`a Koen je bila veoma aktivna; pisala je za
»Ilustrovano vreme« (od 1930. do 1931. godine) i »Nedeqne ilustracije« (od 1933. godine), obave{tavaju}i »na{e dame o najnovijim pravcima pariske mode, ~iji je ona dostojni predstavnik«.7 Kad je 1935. godine osnovana Sekcija kroja~a `enskog odela, Ru`a Koen je bila veoma
predana radu ovog strukovnog udru`ewa. Wena stalna mu{terija bila
je knegiwa Olga, a povremeno i wene sestre i majka.8 Knegiwa je poru~ivala ne samo kopije omiqenog Molinea ve} i Ru`ine kreacije.9
Darinka Pivarevi} i Angelina Rusojevna su posle Prvog svetskog
rata s uspehom nastavile svoju modnu delatnost. Darinka je otvorila
salon 1911. godine u Pa{i}evoj ulici broj 20 (danas Nu{i}eva), da
bi se 1934. godine preselila u Ulicu majke Jevrosime 51.10 Iste godine je i Angelina Rusojevna (ro|ena 1885. u Bavani{tu) po~ela da radi: najpre u Kolar~evoj ulici broj 5, a kasnije u Kapetan Mi{inoj
14.11 Po~etkom dvadesetih godina Angelina se ~esto ogla{avala u
»Politici«, obave{tavaju}i svoje mu{terije da je s puta donela kvalitetne i moderne tkanine,12 i da »ima nekoliko gotovih modela sopstvene izrade«.13 O ugledu ovog salona svedo~i i ~iwenica da je u izve{taju sa univerzitetskog bala, odr`anog 1923. godine, »Ilustrovani list« objavio fotografiju dame u modelu Rusojevne, u haqini »od
crne svile (krep simon) postavqene krep-de-{inom boje tirkiz«.14
Godine 1919. otvoren je salon Rebeke Jakovqevi}-Amodaj (ro|ene
1896. u Beogradu),15 koji }e u uspomenama savremenika postati simbol
beogradskog modnog {ika. Salon je najpre bio u Uzun Mirkovoj 4 i, u
skladu sa oskudnim posleratnim vremenima, tu su prire|ivane i rasprodaje ode}e sa{ivene po pariskim modelima.16 Samo nekoliko godina kasnije, Rebeka Jakovqevi}-Amodaj }e – zahvaquju}i svom talentu da
krojewem i detaqem istakne najlep{e na stasu i naglasi li~nu psihologiju mu{terije – biti smatrana za »vrhunskog umetnika, vrhunskog
za Evropu, modnog kreatora najvi{eg stila«.17 Salon je jedno vreme bio
u Ulici cara Uro{a 6a, da bi, po~etkom tridesetih godina, bio preseqen u porodi~nu ku}u u Palmoti}evoj ulici broj 23. U prizemqu te
ku}e bili su prijemno odeqewe i veliki salon za probu, dok je radionica za {ivewe, u kojoj su pred Drugi svetski rat radile pedeset dve
radnice, bila na posledwem spratu.18 U salonu su se mogle kupiti veoma skupe tkanine, ra|ene u malim serijama, kao i detaqi za toaletu
MODA U BEOGRADU 1918–1941
17 Ona je smatrana i najskupqom
modnom kroja~icom u Beogradu, po
re~ima gospo|e Vojne Milovanovi},
kao i Vladimira Markovi}a,
Kontrapunkt mog `ivota,
Univerzitet umetnosti u Beogradu,
Beograd 1996, s. 46. O visokim cenama
svedo~i i sa~uvani ra~un od
19. januara 1929. godine, iz koga se
vidi da je gospo|a Selakovi} jednu
haqinu platila 1 600 dinara. Prema
podacima iz 1930. godine prose~ni
prihod privatnih ~inovnika bio je
2 100, javnih ~inovnika 3 000, radnika
1 400, a nadni~ara 720 dinara; cf. P. J.
Markovi}, Beograd i Evropa 1918–1941.
Evropski uticaji na proces modernizacije
Beograda, Beograd 1992, s. 36.
18 Na ovim podacima zahvaqujem
gospodinu Sa{i Furhtu.
19 Mir-Jam, G-|a Rebeka Amodaj
o ukusu beogra|anki i krizi balskih
toaleta, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 22. januar 1928, s. 18.
20 Ibid.
21 Oglas u Politici, Beograd,
28. februar 1921, s. 4.
22 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 15018.
23 Ibid.
24 IAB, Kwiga trgova~kog suda
za 1921. godinu, pod brojem 6305.
25 \., Beograd stvara modu,
Ilustrovani list, Beograd, 22. mart
1923, s. 5, slika na s. 14; K., Za `enski
svet, Ilustrovani list, Beograd
5. jul 1923, s. 5–6.
26 \., Beograd stvara modu, Ilustrovani
list, Beograd, 22. mart 1923, s. 5.
83
(kat. br. 60, 61, 62, 63). Sa svojih putovawa u Pariz, Rebeka je donosila
gotove modele, ~ije bi kopije izra|ivala u svom salonu i prikazivala ih mu{terijama, kao u velikim pariskim ku}ama, predstavqawem
na manekenima. Kod we modeli nisu birani iz `urnala, kao u ve}ini
drugih salona (kat. br. 99). O svom poslu Rebeka Jakovqevi}-Amodaj je
govorila u jednom intervjuu, datom Mir-Jam, 1928. godine. Ona je tu
iznela mi{qewe da je »boqe kopirati parisku modu, jer svaka dama
voli pariski model«, i da ona ima »svojih detaqa na haqini (...) ali
linije su pariske«.19 Rebeka je bila u bliskim poslovnim vezama sa poznatim pariskim modnim ku}ama »Patu«, »@eni«, »Filip i Gaston« i
»Siber«. Poruxbina za model ili tkaninu, zahvaquju}i brzom »Simplonu«, stizala bi iz Pariza za tri dana. U wenom salonu je {iveno
i do pedeset toaleta nedeqno, za mu{terije iz Beograda, iz unutra{wosti, iz Vojvodine, Zagreba i Sarajeva.20
»Posle dugogodi{we prakse kao ran`erke, ovde i na strani«,21
@ivka Danku~evi} (ro|ena oko 1904. u Beogradu) otvorila je, 1921.
godine, salon u Ulici kraqa Milana 37.22 I taj salon je nudio veliki izbor prvoklasne svile i {tofova, uvezenih iz Francuske, dok su
modele pokazivale manekenke. @ivki su u poslu pomagali brat Bo`a,
koji je bio specijalista za izradu `enskih kostima, i petnaest do dvadeset pomo}nica.23 Kasnije je wen salon, u kome su {ile neke od najelegantnijih Beogra|anki, preseqen u Knez Mihailovu ulicu 17, a potom
u Skadarsku ulicu broj 24 (kat. br. 100, 103).
Iste, 1921. godine protokolisala je salon i Katarina Mladenovi}
(1887–1953), u Ulici Prote Mateje.24 Posle izlo`be u »@enskom klubu«, koju je ova obrazovana i umetni~ki nadarena `ena priredila
1923. godine, u beogradskoj {tampi su se pojavili naslovi kao {to je,
na primer Beograd stvara modu.25 Katarina je predstavila modele ukra{ene ornamentima koje je sama osmislila i izvela originalnom tehnikom slikawa tkanine rastopqenim metalima i sinteti~kim dragim kamewem. Tada je najavila kolekciju sa detaqima inspirisanim
{arama s pirotskih }ilima, koju namerava da ponudi Parizu.26 Slede}e godine, Katarina Mladenovi} je otputovala u Pariz i tamo boravila naredne ~etiri godine, uspe{no se bave}i modom.27 U~estvovala je na
Me|unarodnoj izlo`bi moderne primewene i industrijske umetnosti, odr`anoj u Parizu 1925. godine, radila je modele za poznate modne ku}e »Redfern« i »Marta Pen{ar« (Marthe Pinchart, 2, Rue Volney),
a svoje kreacije haqina i rukom oslikane {alove (kat. br. 6) i e{arpe istovremeno je slala u Beograd i Zagreb.28 Povratak u Beograd za
Katarinu Mladenovi} je ozna~io i prestanak bavqewa modom.29
84
27 Na podacima o Katarini
Mladenovi} zahvaqujem gospo|i
Du{ici Miti}.
28 O svojim aktivnostima i
planovima, Katarina je pisala svom
suprugu dr Qubomiru Mladenovi}u,
jednom od osniva~a Veterinarskog
fakulteta u Beogradu. Pisma, koja mi
je wena k}i, gospo|a Du{ica Miti},
qubazno pokazala datovana su 2. i 11.
februara 1925. godine, 10. juna 1926.
i 11. jula 1927. godine.
29 Na osnovu se}awa porodice, kao i
malobrojnih sa~uvanih dela saznajemo
da se gospo|a Mladenovi} i kasnije
bavila slikawem na platnu, svili
i keramici. Bila je osniva~, »De~jeg
hranili{ta« i »@enskog hri{}anskog
pokreta« u Kru{evcu, u okviru kojih
se bavila humanitarnom delatno{}u
za vreme Drugog svetskog rata.
30 Nedeqne ilustracije, Beograd,
6. jul 1930, s. 25.
31 Mir-Jam, @ene izme|u
35 i 45 godina, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 13. april 1930, s. 13;
Mir-Jam, »Neprijateqica« u garderobi
i na bini, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 9. novembar 1930.
32 Mir-Jam, @ena izme|u
35 i 45 godina, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 13. april 1930, s. 13.
33 Po se}awu gospo|e Marije Gregori},
urednice »@ene i sveta«.
34 IAB, Zanatska komora, kartoteka
naziva firmi i wihovih vlasnika.
35 M., Kroja~ica kao umetnica,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
29. januar 1933, s. 36.
BOJANA POPOVI]
Salon [arlote Alfandari, u Ulici kraqa Petra 26, bio je posebno
cewen u umetni~kim krugovima.30 Mnoge glumice, na sceni i privatno,
obla~ile su se kod we. Wene modele je s puno {arma nosila Desa Dugali}.31 [arlotina specijalnost bila je u tome da tako savr{eno izvede liniju da i najkrupnija osoba bude zadovoqna svojim izgledom.32
Salon »Novak« Julijane Novak (ro|ene 1882. u Pan~evu), u Brankovoj ulici broj 24, a docnije u Kosmajskoj 53 (danas Mar{ala Birjuzova),
tako|e je bio poznat me|u umetnicama, posebno balerinama.33 Julijana
Novak je majstorski ispit polo`ila 1910. godine, da bi tek trinaest
godina kasnije otvorila sopstveni salon.34
Tokom dvadesetih godina otvoreno je jo{ nekoliko izuzetnih modnih salona. Vlasnica jednog od wih bila je Lenka Lam Majer, koju su
savremenici smatrali umetnicom i poredili je sa Polom Poareom i
madam Paken.35 Ona je poticala iz budimpe{tanske aristokratske porodice Lam, ali ju je posleratno osiroma{ewe nateralo da sama zara|uje. Lenka je do{la u Beograd i, oko 1927. godine, na Prestolonaslednikovom trgu 39 otvorila je svoj salon. Ovoj dami prefiwenog ukusa,
umetni~ki obrazovanoj i sa crta~kim talentom, po~etak nije bio lak,
jer je Beograd ve} imao odre|eni broj prvoklasnih salona. Ona je, me|utim, umela da se nametne i opstane, uspevaju}i da i `ene nesavr{enog stasa izgledaju dobro u kopijama »Vorta« i »@eni«.36 Ona je, kao i
wena k}er Agnesa, u~enica Petra Palavi~inija, i sama kreirala.37
Regina Benvenisti (ro|ena 1886. u Beogradu), poput @ane Lanven i
Koko [anel, zapo~ela je svoju karijeru 1913. godine otvarawem modisterijske radwe.38 Godine 1930. ona i wen suprug Boris Leti~evski
reorganizovali su radwu i osnovali modni salon u Knez Mihailovoj
ulici 16. Tu je mu{terija mogla da kupi i tkanine, ukrasne detaqe i,
naravno, {e{ire.39 Kao {to je svake sezone donosila nove modele iz
Pariza, tako je usvojila i obi~aj poznatih pariskih modnih ku}a da
svoje kolekcije ~esto predstavqa publici. Ve} krajem 1930. godine
ona je, zajedno sa firmama »Vinicki« i »Aligator«, u~estvovala na
modnoj reviji odr`anoj u hotelu »Palas«.40 Slede}e godine, tako|e u
»Palasu«, Regina je na samostalnoj reviji predstavila svoju jesewu
kolekciju, koja je bila lepo primqena. U tekstu objavqenom u »Nedeqnim ilustracijama« isti~e se da prikazani modeli nisu previ{e
luksuzni i da gospo|a Benvenisti nudi »modu, lepu u svojim bojama, i
elegantnu u jednostavnosti, sa nekim koketnim detaqem, koji daje
efekta celini«.41 Modeli su dopuwavani {e{irima koji su se posebno dopali publici.42 Salon Regine Benvenisti ostao je na dobrom
glasu sve do Drugog svetskog rata.43
MODA U BEOGRADU 1918–1941
85
Angelina Rusojevna, 1923.
Muzej primewene umetnosti
Rebeka Jakovqevi} Amodaj, oko 1932.
Muzej primewene umetnosti
Jovanka ^olak-Anti}
u kaputu sa{ivenom u salonu
@ivke Danku~evi}, 1939.
Vlasni{tvo J. Marinkovi}-\uri}
Beogra|anka snimqena u modelu
i u salonu Katarine Mladenovi},
1923. Vlasni{tvo D. Miti}
86
36 Ibid., s. 36–37.
37 Ibid. Kreacije ovog salona
objavqene su u ~asopisu Moda u slici
i re~i, br. 1 i 2, Beograd 1939.
38 AJ, 74, aj. 124, br, fasc. 83. U drugoj
polovini tridesetih godina Regina
Benvenisti je bila sekretar Odseka
modiskih majstora, pri Sekciji
majstora tekstilnih zanata.
39 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 15015.
40 [Nepotpisano], Modni revi
u Beogradu, Ilustrovano vreme,
Beograd, 1. novembar 1930, s. 918–919.
41 [Nepotpisano], Modne revije
u Parizu i kod nas, Nedeqne
ilustracije, Beograd 1931.
42 Ibid.
43 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 15015.
44 IAB, Zanatska komora, kartoteka
naziva firmi i wihovih vlasnika.
45 N. Doro{ki, Slike iz svakodnevnog
`ivota, Beograd u se}awima 1930–1941,
Beograd 1983, s. 33.
46 Nedeqne ilustracije, Beograd,
12. decembar 1937, s. 31.
47 N. Doro{ki, op. cit., s. 33. Modeli
Babkove objavqeni su u ~asopisu
Moda u slici i re~i, br. 4 Beograd 1939.
48 Po se}awu gospo|a Dese Popovi}
i Nade Jovanovi}, kojima srda~no
zahvaqujem.
49 Nedeqne ilustracije, Beograd,
januar 1930, s. 8.
BOJANA POPOVI]
Nekoliko Ruskiwa koje su posle revolucije do{le u Beograd i tu izu~ile zanat i otvorile modne salone ostalo je u se}awima svojih savremenika po tome {to su davale modni pe~at Beogradu. Marusja (Marija)
Ninkovi} (ro|ena 1898. u Sankt Peterburgu) polo`ila je majstorski
ispit 1928. godine,44 i ubrzo je imala veliki broj mu{terija, posebno
supruga lekara i advokata45 (kat. br. 84, 85, 102). Kad je 1937. godine
Ludvig ^ernak otvorio sopstveni salon »Revue«, on je u novinskom
oglasu istakao da je wegov vi{egodi{wi rad u salonu »Ninkovi}«
dovoqna garancija za wegovo kroja~ko ume}e.46
U Pa{i}evoj ulici broj 8 nalazio se poznati salon Lazarenke Babkove.47 U tom salonu, osim uobi~ajenog {ivewa po meri i ponude tkanina i detaqa, mogla je da se kupi i kvalitetna `enska konfekcija.48
U tome je wen salon pratio pariske uzore, jer su tokom tridesetih godina mnoge modne ku}e, ~ak i one veoma ugledne kao {to je »Lelon«,
otvorile odeqewa za konfekciju. Babkova se bavila i umetni~kim
vezom. Na izlo`bi odr`anoj 1930. godine u prostorijama hotela »Kod
srpskog kraqa«, pokazala je svoje ume}e da finim vezom ukrasi zavese, jastuke, stolwake, razne pokriva~e i aba`ure.49
Otmene Beogra|anke su rado {ile u salonu madam Grajevske, u Ulici kraqa Ferdinanda 19 (danas Milo{a Velikog), za koju su verovale
da je ruska knegiwa, kao i da su wene pomo}nice plemi}kog porekla.50
Modele za devojke koje su se spremale za svoj prvi bal Grajevska je ~esto poru~ivala kod @ane Lanven, pariske kreatorke koja je bila poznata upravo po svojim mladala~kim »stilskim haqinama«.51
Na dobrom glasu su bili i saloni Marije Luka{eve (ro|ene oko
1898. u Rigi) u Francuskoj ulici broj 5 i 6, koji su po~eli da rade
1929. godine,52 Magdalene Jasjuninski u Ulici kraqa Milana 34,53
Sofije Kiri~enko u Ulici @or`a Klemansoa 24 (danas Svetogorska),
koja je pravila i {e{ire od kombinovanog materijala, u skladu sa haqinama,54 kao i salon Marije Sadovske u Raji}evoj ulici broj 22 (kat.
br. 91, 106).
U drugoj polovini tridesetih godina veliki ugled je stekla Natalija Mona{evi} (ro|ena 1905. u Velikim Le{wacima), vlasnica salona »Nata«, u Ulici kraqa Milana 5. Toj dami, koja je majstorski ispit
polo`ila 1936. godine,55 mu{terija bi donela svoju tkaninu, a model je
biran iz najnovijih modnih `urnala. Bila je cewena kao »izvanredni
stru~wak za kroj i liniju«.56
Krajem tridesetih godina bili su poznati i modni saloni »Stefan«
(Stephan), u Kolar~evoj ulici 9/IV; »\ulinka«, u Ulici kraqa Milana
26/II, ~ija je vlasnica bila Melanija Stanisavqevi}; »Tinka«, Tinke
87
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Haqina i `aket iz salona
Lenke Lam Majer, {e{ir salona
Ercegovac, »Moda u slici i re~i«,
Beograd, juni 1939.
Haqina iz salona Lazarenke
Babkove, »Moda u slici i re~i«,
Beograd, avgust 1939.
Haqina i {e{ir iz salona Sofije
Kiri~enko, »Moda u slici i re~i«,
Beograd, juni 1939.
88
BOJANA POPOVI]
Haqina iz salona Milana
Stanojevi}a, »Moda u slici i re~i«,
Beograd, juli 1939.
Kostim iz salona Tinka,
»Moda u slici i re~i«,
Beograd, juli 1939.
50 J. Markovi}, Ispovest jedne
|eneralice, Politika, Beograd, 31. maj
1995, s. 23. Podsetimo se da su mnoge
ruske plemkiwe u Parizu, u emigraciji, ~esto otvarale sopstvene salone,
ili su radile za ugledne modne ku}e,
kao {to je, na primer, velika
vojvotkiwa Marija bila {ef ateqea
za vez kod »[anel«; cf. E. Charles-Roux,
Le temps Chanel, Paris 1979, s. 130–131.
51 O poslovnim vezama madam
Grajevske i ku}e »Lanven«:
cf. J. Markovi}, op. cit.
52 IAB, Zanatska komora, kartoteka
naziva firmi i wihovih vlasnika.
53 Moda u slici i re~i, br. 1, Beograd 1939.
54 Moda u slici i re~i, br. 2, Beograd 1939.
55 IAB, Zanatska komora, kartoteka
naziva firmi i wihovih vlasnika.
56 Po mi{qewu gospo|e Vojne
Milovanovi}.
57 Intervju sa Tinkom Stanimirovi}: cf. Del-Mir, Kroz beogradske modne
salone, Moda u slici i re~i, br. 2, Beograd
1939. @ena i svet, Beograd, decembar,
1936, s. 29, donosi fotografije dve
dame u modelima ovog salona.
Stanimirovi}, u Ulici kraqa Milana 35;57 »Eva«, u Ulici knegiwe
Qubice 6 (danas Zmaj Jovina); »Leti}«, na Terazijama broj 6/II, kao i
saloni Nade Jovanovi}, u Knez Mihailovoj ulici 17/I, i Milana Stanojevi}a, u Ulici kraqa Milana 10.58 Modeli iz tih salona su tokom
1939. godine predstavqeni u `urnalu »Moda u slici i re~i«.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
58 Po~etkom tridesetih godina ovaj
salon je na Prestolonaslednikovom
trgu 38. Prema ra~unu za gospo|u
Selakovi}, od 22. jula 1933. godine,
vidimo da je izrada jedne bele haqine
stajala 300 dinara. Na ovom podatku
zahvaqujem gospodinu Milo{u
Juri{i}u.
59 IAB, Udru`ewa zanatlija za grad
Beograd i srez beogradski (daqe:
Udru`ewe zanatlija), inv. br. 297.
60 Pre ove podele Sekcija kroja~kih
majstora bila je jedna od najbrojnijih
u Udru`ewu zanatlija i, prema
podacima iz 1934. godine, imala je
460 punopravna ~lana; cf. Ibid.
61 Stevan Dropovi} izu~io je zanat
1907. godine u Mostaru, a od 1926. do
dolaska u Beograd, 1933. godine, imao
je modni salon u Parizu; cf. IAB,
Udru`ewe zanatlija, inv. br. 293/1933.
62 IAB, Udru`ewe zanatlija,
Zapisnik Sekcije kroja~a `enskog
odela u Beogradu 1935–1939, inv. br.
220 (daqe: Zapisnik), na skup{tini
od 21. jula 1935. godine.
63 IAB, Udru`ewa zanatlija,
inv. br. 1889.
64 IAB, Zapisnik, sa sednice
odr`ane 15. septembra 1935. godine.
65 Ibid., sa sednice odr`ane
11. decembra 1935. godine.
66 Ibid., sa sednice odr`ane
24. marta 1937. godine.
67 Ibid., sa sednice odr`ane 25. avgusta
1938. godine. Prema podacima iz
Izve{taja o radu Udru`ewa zanatlija
za grad Beograd i srezove vra~arski i
89
Prema staroj esnafskoj podeli, kroja~i `enskog i mu{kog odela
imali su zajedni~ku strukovnu organizaciju, koja je izme|u dva svetska rata ve} uveliko bila prevazi|ena. Beogradski kroja~i `enskog
odela bili su svesni da bi postojawem moderno organizovanog
udru`ewa ne samo lak{e i boqe re{avali strukovne probleme ve} da
bi i zajedni~kim nastupima u javnosti dali zna~aj svojoj struci, koji je ona u svetu ve} decenijama u`ivala. Zato su 12. juna 1935. godine
uputili zahtev Zanatskoj komori da im odobri izdvajawe iz Sekcije
kroja~kih majstora i formirawe posebnog udru`ewa, odnosno sekcije pri Udru`ewu zanatlija.59 Zahtev im je odobren.60 Na osniva~koj
skup{tini, odr`anoj 21. jula 1935. godine u sali Zanatske komore,
Milan Stanojevi} je izabran za predsednika Sekcije, kao i ~lanovi
Upravnog odbora (Milan Stanojevi}, Nikola Mati}, Zora Jovanovi},
Jelka Mi{kovi}, Milivoje Naumovi}, Mirjana Risti}, Rebeka Amodaj-Jakovqevi}) i Nadzornog odbora (Stevan Dropovi},61 Ru`a Koen,
Julijana Novak).62
Jedan od prvih poslova Sekcije bio je da izvr{i reviziju svih `enskih kroja~kih salona da bi se utvrdilo koliko ima pravnih majstora.
Na taj na~in je sprovedena kontrola bespravnog rada, koji je smatran jednom od osnovnih smetwi unapre|ewu struke.63 Izneseno je mi{qewe
da u Beogradu vi{e od hiqadu kroja~ica radi »po ku}ama«, mnogo jeftinije i bez pla}awa poreza, ~ime preuzimaju posao i spu{taju cenu
rada registrovanim modnim salonima.64 Ispostavilo se da i neki
veoma ugledni saloni rade bespravno, tako da je podnesena tu`ba protiv Lazarenke Babkove,65 a godinu dana docnije tra`eni su dokazi o
protokolisawu salona Marije Ninkovi}.66 ^lanovi Sekcije su 1938.
godine formirali Odbor za suzbijawe i gowewe bespravnog rada.67
Za vreme svog postojawa Sekcija je neprestano bila u sukobu sa
Sekcijom mu{kih kroja~a. Smatraju}i da kroja~i mu{kog odela preuzimaju posao ~lanova Sekcije, stalno su ulagali proteste Udru`ewu
zanatlija, a istovremeno su se borili i protiv sopstvenih ~lanova
koji su davali posao mu{kim kroja~ima.68 ^lanovi Sekcije su smatrali da treba povesti borbu i protiv trgovaca koji prodaju konfekciju.69 Taj sukob je re{en 1938. godine potpisivawem ugovora o saradwi Sekcije kroja~a `enskog odela i Sekcije konfekcionih radnika
Ujediwenog saveza {iva~ko-ode}nih radnika Kraqevine Jugoslavije.70
Svesni ~iwenice da bavqewe modom podrazumeva mnogo {ire obrazovawe nego {to to omogu}ava uobi~ajeno {kolovawe zanatlija,71 ~lanovi Sekcije su razmi{qali o osnivawu svoje {kole.72 Uzor su mogli
imati u tada slavnoj pariskoj {koli koju je 1930. godine osnovalo wima
90
posavski za 1939. godinu, te godine
je bilo registrovanih 277 kroja~a
`enskog odela.
68 IAB, Zapisnik, sa sednice
odr`ane 19. maja 1937. godine.
69 Ibid., sa sednice odr`ane
23. decembra 1936. godine.
70 Ibid., sa sednice odr`ane
24. avgusta 1938. godine.
71 Uobi~ajeni put za izu~avawe
kroja~kog zanata bio je rad kod
majstora. U 13–14. godini po~iwalo
bi u~ewe u modnom salonu, da bi se,
naj~e{}e, posle tri godine, pred
komisijom polagao pomo}ni~ki, a
kasnije i majstorski ispit. Bilo je
i drugih na~ina {kolovawa. Tako je
»@enska zanatska {kola«, od 1919.
godine, nastavila svoju aktivnost
na obrazovawu devojaka za kroja~ki
zanat (na izradi haqina, rubqa i
ve{ta~kih radova), a jedno kratko
vreme i za modiski; cf. T. Kori}anac,
Q. Taneska, Beogradsko `ensko
dru{tvo 1875–1941, Muzej grada
Beograda – Pedago{ki muzej, Beograd
1995, s. 17–22. Godine 1921. upisane
su prve u~enice u »@ensku stru~nu
produ`nu {kolu«, koja je najpre bila
pri »Op{toj mu{koj zanatskoj
{koli kod Saborne crkve«, a od 1925.
godine to je odeqewe za u~enice –
{egrte izdvojeno u posebnu »Op{tu
`ensku zanatsku {kolu kod Saborne
crkve«.U toj trogodi{woj {koli
u~io se i kroja~ki i modiski zanat;
cf. Vodi~ kroz arhivsku gra|u Srbije,
Vodi~ Istorijskog arhiva Beograda, II,
Beograd 1991, s. 157–158.
Zbog velikog broja zainteresovanih
u~enica, Ministarstvo trgovine i
industrije je 1934. godine osnovalo
i Op{tu `ensku zanatsku {kolu
BOJANA POPOVI]
odgovaraju}e strukovno udru`ewe (Chambre Syndicale de la Couture
Parisienne).73 Sve je, me|utim, ostalo na predlozima, tako da je Sekcija poku{avala da poboq{a {kolovawe, rade}i na re{avawu osnovnih problema. Jedan od wih je bio vezan za neprijavqivawe u~enika.
Sekcija je uputila akt Udru`ewu zanatlija kojim tra`i da se takvi
slu~ajevi najstro`e ka`wavaju.74 Raspravqalo se o kvalitetu nastave
u privatnoj {koli Drage Stefanovi} i izneseno je mi{qewe da ta
{kola »slu`i za kulturni razvitak zanata«.75 Godinu dana kasnije,
me|utim, ~lanovi Sekcija zakqu~uju da privatne {kole Drage Stefanovi} i Zore Selakovi}76 osposobqavaju nepotrebno veliki broj pomo}nog osobqa i zahtevaju wihovo ukidawe.77 Udru`ewe zanatlija nije prihvatilo wihove sugestije, podse}aju}i ih da u Beogradu postoje
samo dva priznata te~aja za krojewe `enskog odela, i to upravo gospo|a
Stefanovi} i Selakovi}.78 ^lanovi Sekcije su reagovali i protiv
poku{aja kroja~a mu{kog odela Danilovi}a i Ba{i}a da, 1938. godine, otvore kroja~ku akademiju, tvrde}i »da oni nisu ni znali da je doti~na gospoda upra`wavala `enski kroja~ki posao«.79 Ako su salon
`elele da otvore li~nosti koje su izu~ile zanat u inostranstvu, ~lanovi Sekcije su pokazivali dosta netrpeqivosti. Tako su odbili
molbu Olge Dajkovi} da otvori salon bez polagawa majstorskog ispita, zato {to wena diploma ste~ena na Akademiji krojewa i {ivewa u
Parizu za wih nije bila dokaz da se tu u~ilo krojewe i {ivewe `enske ode}e!80
Po ugledu na odgovaraju}a strana strukovna udru`ewa, i sa sve{}u
o potrebi dru{tvenog i ekonomskog promovisawa svoje profesije,
~lanovi Sekcije su po~eli da organizuju prole}ne i jesewe modne revije. To nisu bile prve modne revije u Beogradu. Wih su, po~etkom dvadesetih godina, prire|ivale trgovine »\ura Jano{evi}« i »Kario«,81
kasnije i preduzimqiva Konstanca de Linden Mata~i},82 kao i pojedini saloni.83 Novina je bila u tome {to su ~lanovi Sekcije smatrali
da treba da predstave ne samo modele pojedinih salona ve} i da poka`u modni »diktat« za odgovaraju}u sezonu.84
Svoju prvu modnu reviju Sekcija je priredila u In`iwerskom domu 22. marta 1936. godine. U~estvovalo je trideset modnih salona, s
pribli`no sto dvadeset modela.85 Svesni da modu ne »prave« samo
kroja~i nego i modisti, obu}ari, ta{neri, krznari i frizeri,
~lanovi Sekcije su ve} na slede}oj reviji, odr`anoj 10. maja, nastupili zajedno sa pripadnicima tih struka.86 Ta revija je smatrana uspelom i »kolektivnom«, i odmah su po~ele pripreme za novu, predvi|enu za kraj septembra. Formiran je Odbor za izradu programa revije, u
MODA U BEOGRADU 1918–1941
»Starina Novak«; cf. ibid., s. 156–157.
Posle Prvog svetskog rata bila je
velika potreba za poznavawem
kroja~kog zanata, ali i neophodnost
da se znawa iskusnih kroja~a upotpune
u skladu sa zahtvima nove mode.
Kursevi su omogu}avali da se takva
saznawa brzo steknu. Po~etkom
dvadesetih godina Milorad
Milojevi}, »svr{eni i diplomirani
na strani profesor kroja«, vodio je
»kurs za modernu kroja~ku nastavu za
`ensko i mu{ko odelo po novoj
metodi« (navodi su preuzeti sa
svedo~anstva izdatog Terezi
Andrejevoj, 12. jula 1922. godine;
cf. IAB, Udru`ewe zanatlija).
Kurs je trajao mesec dana, a predmeti
su bili: krojewe i crtawe, poznavawe
kroja~kog materijala i kwigovodstvo.
Ispit je polagan pred komisijom u
kojoj su bili ~lanovi Zanatske komore
i izaslanik Ministarstva trgovine
i industrije. Tokom 1927. godine
Ministarstvo industrije i trgovine
ogranizovalo je besplatan ve~erwi
majstorski kurs, koji je vodio
J. Bunu{evac; cf. Ilustrovani list,
Beograd, 18. decembar 1927, s. 10.
Postojala je, ~ak, i mogu}nost da se
zanat savlada putem dopisnog kursa;
cf. oglasi S. Poto~nika, u~iteqa
krojewa iz Qubqane, u Ilustrovanom
listu, tokom 1925. godine.
72 IAB, Zapisnik, sa sednice
odr`ane 30. jula 1936. godine.
73 McDowell, Directory of Twentieth
Century Fashion, London 1984, s. 249.
74 Akt je poslan posle slu~aja sa
neprijavqenom u~enicom Marije
Ninkovi}; cf. IAB, Zapisnik, sa
sednice odr`ane 2. jula 1936. godine.
75 Ibid., sa sednice odr`ane
11. decembra 1936. godine.
91
kome su bili Nikola Mati}, Milan Stanojevi}, Dragica [tolc i
Mirjana Risti}.87 U~e{}e na reviji po~elo je da se napla}uje: 50 dinara za jedan predstavqeni model, 150 za dva, 250 za tri, 300 dinara za ~etiri modela.88 U vreme priprema za novu reviju nastala je diskusija o
tome da li izlo`eni modeli treba da budu kopije iz modnih `urnala
ili da imaju originalniji pe~at. Darinka Stojkovi} je bila za li~ni ukus, ali je Qubica Sladojevi} na{la solomonsko re{ewe, naime da
svako mo`e da izlo`i model po svom naho|ewu.89 Posle revije, odr`ane na Kolar~evom narodnom univerzitetu, ustanovqen je Fond za prire|ivawe modnih revija.90 Te revije su dobile odli~nu ocenu, pokazav{i »visoku stru~nost, umetni~ki ukus i solidnost na{ih kroja~a i
kroja~ica `enskog odela« i da »wihove izrade ni po ~emu ne izostaju
iza onih {to daje Pariz, Be~ i ostala velika mesta Zapada«.91
Slede}e, 1937. godine Sekcija je priredila ~etiri modne revije:
13. i 14. marta i 25. i 26. septembra, na Kolar~evom narodnom univerzitetu. U Odboru za modne revije bili su Milan Stanojevi}, Nikola
Mati}, Kosara Gize, Ru`a Koen i Vasa Milinkovi}.92 Revije su, prema mi{qewu jednog kriti~ara, pokazale da »nije preterano tvr|ewe,
imaju}i u vidu materijalne mogu}nosti na{ih kroja~ica i kroja~a
`enskog odela da oni u svom modnom stvarala{tvu ne izostaju iza
najve}ih modnih ku}a, izuzimaju}i razume se Pariz«, kao i da su stvorili »jednu modu visokog kvaliteta i posebnog na{oj publici svojstvenog ukusa«.93
U okviru Prve zanatske zemaqske izlo`be, odr`ane u Beogradu,
prire|ena je i Prva zemaqska modna revija, 15. oktobra 1938. godine
na Kolar~evom narodnom univerzitetu.94 Prvi put izlagali su kroja~ki saloni, modisti, krznari, obu}ari, ta{neri, rukavi~ari, juveliri i frizeri iz ~itave Kraqevine. Na toj reviji se moglo videti
»apsolutno sve ono {to je jedan veliki evropski grad u stawu da pru`i u `enskoj modi«.95 @iri, u kome su bili slikari Petar Dobrovi}
i Stanislav Belo`anski, koji je bio i saradnik za modu u »Politici«,
Ru`a Koen, @ivka Danku~evi} i Ranko ]inkul, dodelio je medaqe.96
Sekcija je priredila i modnu izlo`bu u paviqonu na Sajmi{tu.97
Ve} na po~etku rada Sekcije, Nikola Mati} je predlo`io da se
osnuje »Zemaqski savez svih kroja~a `enskog odela u celoj dr`avi«.98
Tek dve godine kasnije, me|utim, to pitawe je ponovo postavqeno povodom inicijative potpredsednika Sekcije `enskih kroja~a iz Zagreba za osnivawe »Zemaqskog saveza `enskih kroja~a«.99 Prvi sastanak, kome su prisustvovali predstavnici iz cele zemqe, odr`an je 19.
septembra 1937. godine.100
92
76 Zora Selakovi} je od 1935. godine
dr`ala kurseve krojewa za »doma}u
upotrebu« i za pripremawe
majstorskog ispita. Godine 1938. ona
je objavila prvi uxbenik o krojewu
i {ivewu; cf. oglas u listu @ena
danas, br. 16, Beograd 1938, s. 23.
BOJANA POPOVI]
Izbijawem Drugog svetskog rata prekinut je rad Sekcije kroja~a
`enskog odela, ~ija je aktivnost umnogome doprinela da Beograd postane pravi modni centar.
77 IAB, Zapisnik, sa sednice
odr`ane 7. novembra 1937. godine.
78 Ibid., sa sednice odr`ane
21. septembra 1938. godine.
79 Ibid., sa sednice odr`ane
31. oktobra 1938. godine.
80 Ibid., sa sednice odr`ane
12. oktobra 1937. godine.
81 [Nepotpisano], Prva revija mode u
»Palas« hotelu, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 1. decembar 1929, s. 28.
82 Ona je krajem dvadesetih i
po~etkom tridesetih godina u
»Palasu« organizovala vi{e ~ajanki
sa muzikom i modnim revijama,
zajedno predstavqaju}i neke od
najuglednijih salona i trgovina
(salon Regine Benvenisti,
»Kosta M. Jovanovi}«, »Demajorovi}«,
»Vinicki«, »Aligator«, »Pavlovi} i
Nikolajevi}«, »Pariska filijala«);
cf. [Nepotpisano], Prva revija mode u
»Palas« hotelu, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 1. decembar 1929, s. 28;
Gardenia, Karnevalska modna revija u
hotelu »Palas«, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 26. januar 1930, s. 10;
[Nepotpisano], Modni revi u
Beogradu, Ilustrovano vreme, Beograd,
1. novembar 1930, s. 918–919.
83 Tako je na reviji u »Palasu«,
1931. godine, predstavila svoju
jesewu kolekciju Regina Benvenisti;
cf. [Nepotpisano], Modne revije u
Parizu i kod nas, Nedeqne ilustracije,
Beograd, april 1931.
84 IAB, Zapisnik, sa sednice
odr`ane 15. aprila 1936. godine.
85 Povoqnu kritiku i opis te
revije donele su Nedeqne ilustracije,
Beograd, 12. april 1936, s. 21–22.
Autor teksta je Nisim R. Alfandari.
86 IAB, Zapisnik, sa sednice
odr`ane 7. maja 1936. godine.
87 Ibid., sa sednice odr`ane
3. juna 1936. godine.
88 Ibid.., sa sednice odr`ane
26. avgusta 1936. godine.
89 Ibid., sa sednice odr`ane
30. jula 1936. godine.
90 Ibid., sa sednice odr`ane
7. oktobra 1936. godine.
Nedeqne ilustracije, Beograd, 28. mart
1937, s. 21 objavile su fotografije
nekoliko modela »koji su se najvi{e
istakli«.
93 [Nepotpisano], Modna revija
u Beogradu, Zanatlija, Beograd,
28. septembar 1937, s. 5.
94 IAB, Zapisnik, sa sednica
odr`anih 18. jula, 25. avgusta,
21, 28. i 30. septembra 1938. godine.
95 [Nepotpisano], Modne revije,
Izve{taj o radu Zanatske komore u
1938. godini, s. 69–70.
96 IAB, Zapisnik, sa sednice
odr`ane 6. oktobra 1938. godine.
97 Ibid., sa sednica odr`anih
18. jula, 25. avgusta, 21, 28. i 30.
septembra, 31. oktobra i
10. novembra 1938. godine.
98 Ibid., sa sednice odr`ane
10. oktobra 1935. godine.
91 [Nepotpisano], Modne revije u
Beogradu, Izve{taj Zanatske komore
u Beogradu za 1936. godinu, s. 76.
99 Ibid., sa sednice odr`ane
24. marta 1937. godine.
92 IAB, Zapisnik, sa skup{tine
odr`ane 28. januara 1937. godine.
100 Ibid., sa sednice odr`ane
7. novembra 1937. godine.
Mode saloni
`enskih {e{ira
101 Nedeqne ilustracije, Beograd, 19.
februar 1928, s. 10.
102 [e{ir koji je knegiwa Olga,
31. oktobra 1933. godine, kupila kod
»Modes Gaby« stajao je 500 dinara,
dok su cipele od srebrne ko`e,
koje je poru~ila kod »Lektresa« mesec
dana ranije, pla}ene 550 dinara;
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
103 Prema podacima objavqenim u
Izve{taju o radu Udru`ewa zanatlija
za grad Beograd i srezove vra~arski i
posavski za 1939. godinu, u Beogradu je
bilo 82 modisterijska salona.
104 Nedeqne ilustracije, Beograd, 19.
februar 1928, s. 10. Tako su salonu
»Ercegovac« 1941. godine stigla
~etiri sanduka sa materijalom iz
Japana, ali su prilikom bombardovawa
Beograda, 6. aprila, stradala dva
sanduka. Na ovom kao i svim drugim
podacima vezanim za salon
»Ercegovac« srda~no zahvaqujem
gospo|i Jeleni Ercegovac-Todorovi}.
105 Vlasnica salona »Jelka«, u Ulici
Vuka Karaxi}a 7, putovala je u Pariz
najmawe ~etiri puta godi{we i kupovala {e{ire kod poznatih modiskiwa,
kod Awes, Klod, Sen Sir, Sizi [anel
i Roz Deska, a potom ih prodavala
u svom salonu; cf. Obrad (Simi}), Dva
para dama koji je prvi zakrojio kapu
[
e{ir je bio obavezni deo garderobe me|uratne dame. Ona ga je
nosila od svoje petnaeste godine. [e{ir nije stavqan prilikom sve~anih ve~erwih izlazaka, kao {to su balovi, prijemi, pozori{ne premijere, koncerti i opera. U izboru {e{ira nije bilo lako odabrati
pravi. On je morao da zadovoqi vi{e zahteva: da ima modernu liniju,
da bojom, oblikom i detaqem isti~e ono najlep{e na licu, da svojim
dimenzijama ne naru{ava proporcije figure, a da je pri tom u skladu sa ode}om, obu}om, ta{nom, kai{em i rukavicama. Beogra|anka je
volela da mewa {e{ire. Dobrostoje}a bi u jednoj sezoni kupila i do
osam, a `ena prose~nih materijalnih mogu}nosti do tri {e{ira.101
Originalni {e{ir bio je skup: kupqen u ekskluzivnom salonu stajao
je gotovo koliko i cipele za najsve~anije prilike izra|ene po meri,
tako|e u presti`nom salonu.102
U Beogradu je bilo dosta modisterijskih salona, kao i radwi u kojima su prodavani i {e{iri.103 Saloni u centru grada, u ulicama kneza
Mihaila, knegiwe Qubice, Vuka Karaxi}a i na Terazijama, nudili su
pariski »dernier cri«. Oni su, me|utim, retko prodavali {e{ire donesene iz Pariza. ^e{}e su imali svoje radionice u kojima su izra|ivali kopije po modelima iz najnovijih `urnala, od filca nabavqenog
u fabrici {e{ira u Qubqani, ili od slame na metar, svile, somota,
bortni i raznih ukrasa kupqenih »sa strane«.104 Uspe{nije ma{amode
su, ipak, bar dva puta godi{we, u prole}e i u jesen, i{le u Pariz da nabave najnovije modele, koje bi posle prodavale ili kopirale u svojim
salonima.105 Modisti su imali i svoje strukovno udru`ewe, u okviru koga su re{avali zajedni~ke probleme.106 Odr`avali su i kongrese
na kojima su u~estvovala odgovaraju}a udru`ewa iz ~itave Jugoslavije.
Tako je za kongres u Beogradu 1937. godine bila predvi|ena diskusija
o razgrani~avawu modiskog i {e{irxijskog zanata.107
Poznate predratne ma{amode Flora Dvornikovi}108 i Rozalija
Smolka,109 koje su imale salone u Knez Mihailovoj ulici, nastavile
94
mondenskom Beogradu III, Moda u slici
i re~i, br. 4, Beograd 1939.
106 IAB, Udru`ewe zanatlija, br.
9200.
107 Ibid.
108 Neva Stojanovi}, Kako se snabdevao
Beograd oko 1900, Beograd u se}awima
1900–1918, Beograd 1977, s. 52, navodi
Floru Dvornikovi} i Sofiju
\or|evi} kao najpoznatije predratne
modiskiwe. Floru Dvornikovi}
pomiwu i Branislav Nu{i},
u Odgovoru na interpolaciju,
Sabrana dela, XX, Beograd 1966,
s. 215, i N. Doro{ki, op. cit., s. 34.
109 U kwizi Beograd u se}awima 1900–1918, Beograd 1977, s. 54, dat je plan
Knez Mihailove ulice sa obele`enim
radwama, me|u kojima je i Smolkina.
110 AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
111 Oglas objavqivan tokom 1920.
godine u Ilustrovanom listu.
112 Oglasi u Nedeqnim ilustracijama
tokom 1929. godine.
113 Oglas u Politici, Beograd,
30. maj 1921, s. 4.
114 D. M. Popov, Va{ {e{ir, Gospo|o,
Moda, Beograd, novembar 1933.
115 Oglas u Politici, Beograd,
10. oktobar 1921, s. 4.
[e{iri iz salona Milivoja
Popova, »@enski svet«,
Beograd, maj 1934.
BOJANA POPOVI]
su i posle rata da prave {e{ire, prate}i novu modu. Po~etkom tridesetih godina stalna mu{terija Rozalije Smolke bila je i knegiwa
Olga.110
Sima M. Lazarevi}, iz Ulice kraqa Milana 120, po ekskluzivnosti
svojih {e{ira svakako nije bio konkurencija Flori i Rozaliji, ali
se on ve{to prilago|avao zahtevima novog vremena. Svestan zna~ewa
stalne i dobre reklame, on je, neposredno po zavr{etku Prvog svetskog
rata, po~eo da se ogla{ava putem novinskih oglasa, u kojima je isticao
da je wegova radwa »~uvena sa solidno{}u i jevtino}om modernih
`enskih {e{ira i ukrasa«.111 On je kasnije, po veoma pristupa~nim
cenama, prodavao i razne ukrase, cve}e i pribor modisterijskim salonima.112
Milivoj Popov je posle rata snabdevao modiskiwe »skromnim {e{irima u najnovijim pariskim formama«.113 Posao je napredovao i
wegov salon u Francuskoj 5 postao je poznat me|u elegantnim Beogra|ankama. Za novembarski broj »Mode«, 1933. godine, specijalno su
snimqeni {e{iri ove firme, kao ilustracija uz tekst Du{ka M.
Popova o novim tendencijama linija {e{ira.114
»Prva Srpkiwa koja je svr{ila Akademiju mode u Parizu (Academie Geurre)«, Ana Petrovi}eva, otvorila je 1921. godine modisterijski salon u svom stanu, u [afarikovoj ulici broj 4.115 Ona je nudila
»na prodaju i izradu najelegantnije `enske {e{ire po najnovijoj pariskoj modi, uz umerene cene«.116 Kasnije je Petrovi}eva svoj salon
premestila na presti`niju adresu, na Prestolonaslednikov trg 12.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
95
Oglas salona Sime Lazarevi}a,
»Nedeqne ilustracije«, br. 18,
Beograd 1929.
Oglas salona Jovanke Vi{wovske,
»Nedeqene ilustracije«,
Beograd, 4. april 1937.
116 Ibid.
117 Oglas u Ilustrovanom listu,
Beograd, 14. jun 1923.
118 Nedeqne ilustracije, Beograd, 19.
februar 1928, s. 10.
119 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 21. jul 1929.
120 Ercegovac je po~eo kao trgova~ki
putnik, 1918. godine rade}i za
Milivoja Popova.
121 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 271.
122 [Nepotpisano], U sezoni novih
{e{ira, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 8. april 1934, s. 18.
Oglas salona Ilije Milki}a,
»@ena i svet«, Beograd,
januara 1933.
Godine 1923. dve Mice, Vuki}evi} i Jovanovi}, otvorile su salon
»Femina«, u Kosmajskoj ulici broj 28 i na Obili}evom vencu 10, i pravile su {e{ire po pariskim, be~kim i drugim stranim `urnalima.117
Sredinom dvadesetih godina na ceni su bili saloni »Blan{« Sigmunda \or|a, na Prestolonaslednikovom trgu 11, »Olivera« Mice
\enadi}, tako|e na Prestolonaslednikovom trgu 45,118 kao i »Orao«
Olge Milovanovi}, ~iji su {e{iri na me|unarodnim izlo`bama u
Parizu i Amsterdamu, 1928. godine, odlikovani zlatnom medaqom i
diplomom.119
Tih godina osnovano je nekoliko salona, koji }e svoj renome odr`ati do Drugog svetskog rata. Vojislav Ercegovac je svoj prvi salon
otvorio 1927. godine, u Ulici kraqa Ferdinanda 19.120 Vremenom }e
otvoriti jo{ ~etiri salona u Beogradu i po jedan u Ni{u i Skopqu.
Kod wega je bilo zaposleno ~etrdeset radnica i dva trgova~ka putnika (jedan je iz inostranstva i zemqe nabavqao materijal, a drugi je
letwu i zimsku kolekciju predstavqao po jugoslovenskim gradovima
i primao poruxbine). Salon na Terazijama broj 40, otvoren 1932. godine, jedini je me|uratni modisterijski salon koji i danas uspe{no
radi.
Posle dugogodi{weg boravka u [vajcarskoj, Ilija Milki} se, 1928.
godine, vratio u Beograd i od svoje biv{e supruge Jelene preuzeo modisterijski salon u Knez Mihailovoj ulici broj 3.121 Sve do 1941. godine, kada je prilikom bombardovawa izgoreo, salon »Milki}« je bio
jedan od najpopularnijih u glavnoj ulici, jer je nudio veliki izbor
{e{ira – od najjeftinijih do najskupqih.122 Milki} je imao petnaest
96
123 Ibid.
124 Pored Milki}a, bilo je dosta
u~enika kod Flore Dvornikovi},
Danice Kosanovi}, Sime Todorovi}a,
Vojislava Ercegovca, Medine Veze,
Milivoja Popova, Jelene Vu~o,
Sofije Bani}, Gordane Jovanovi},
Olge Milovanovi}, Stevana Jankovi}a
i Vukosave Stojkovi}; cf. IAB,
Privredna komora Beograda
1924–1957, kwiga 297.
125 Nedeqne ilustracije, Beograd, 10.
novembar 1929, s. 16.
126 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 13. oktobar 1929.
127 Nedeqne ilustracije, Beograd, 20.
novembar 1932, s. 27. »Gabi« pomiwe
i N. Doro{ki, op. cit., s. 34.
128 AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
Koliko je madam Gabi bila skupa
razume}emo ako uporedimo cenu
{e{ira koji je knegiwa kupila 31.
oktobra 1933. godine i koji je platila
500 dinara, dok je za 800 dinara
nabavila »astragan« kod dvorskog
}ur~ije Milisava Radosavqevi}a,
6. maja 1933. godine; cf. ibid.
Zora-Cuca Stojanovi}
i Jelka Peri{i} snimqene
u Parizu 1938. Vlasni{tvo
V. Avakumovi}-Obradovi}
BOJANA POPOVI]
stalno zaposlenih modiskiwa,123 a kod wega su i mnogi mladi qudi
izu~ili zanat.124
Svetislav Tanaskovi} bio je vlasnik »pariskog stovari{ta damskih {e{ira« u Ulici kraqa Milana 49. Bio je jedan od retkih koji
je donosio i prodavao {e{ire iz Pariza, ali je imao i sopstvenu ra-
MODA U BEOGRADU 1918–1941
129 Ibid.
130 N. Doro{ki, op. cit., s. 34; prema
se}awu gospo|e Nade Jovanovi}, kojoj
srda~no zahvaqujem.
131 Ova firma osnovana je 1922.
godine; cf. IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 12346. »Pariska filijala«
predstavila se na modnoj reviji
odr`anoj u hotelu »Palas«,
18. januara 1930. godine; cf. Gardenia,
Karnevalska modna revija u hotelu
»Palas«, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 26. januar 1930, s. 10.
132 S.S.S., Pesma o {e{irima, Moda u slici
i re~i, br. 1, Beograd 1939. Na naslovnoj
strani, koju je potpisala Miryt,
predstavqena je `ena koja nosi {e{ir
sa lastama, ~ija je fotografija
objavqena uz intervju sa @anom.
133 Moda u slici i re~i, br. 2, Beograd 1939.
134 Obrad [Simi}], Dva para dama
koje su prve krojile kapu mondenskom
Beogradu, Moda u slici re~i, br. 2,
Beograd 1939.
135 Na ovim podacima
srda~no zahvaqujem gospo|ama
dr Bojani Radojkovi} i Veri
Avakumovi}-Obradovi}.
136 Obrad (Simi}), Drugi par dama
koji je krojio kapu beogradskim
mondenkama, Moda u slici i re~i,
br. 3, Beograd 1939.
137 N. Doro{ki, op. cit., s. 34.
97
dionicu u kojoj su izra|ivani {e{iri za skromniji svet.125 Godine
1929. najjeftiniji {e{ir, od filca, u wegovoj radwi stajao je 65 dinara, a najskupqi, od svilenog somota, ~ak 480 dinara.126
U novootvorenom elitnom lokalu »Pik-bar-dansing«, u palati »Riunione«, 1932. godine odr`avana su razna zabavna takmi~ewa na kojima
su pobednice dobijale {e{ire iz salona »Mod Gabi« (Modes Gaby), iz
Ulice knegiwe Qubice 7.127 [e{iri madam Gabi zaista su bili posebni i, godinu dana kasnije, wene redovne mu{terije postale su knegiwa Olga i princeza Marina.128 Knegiwa Olga mora da je bila veoma zadovoqna wenim {e{irima jer je ubrzo prestala da kupuje kod
Rozalije Smolke, ~ija je mu{terija bila godinama, a kasnije bi retko,
tek poneki {e{ir odabrala u salonu Jovanke Vi{wovske, iz Jak{i}eve ulice broj 11.129
Tridesetih godina isti~u se i saloni »Qiqana« Vukosave Stojkovi}, u Ulici knegiwe Qubice 6,130 »Pariska filijala« vlasnika Karia
Leona, u Knez Mihailovoj 9131 (kat. br. 116, 117, 119, 140), »Vuk« u Pa{i}evoj 10, kao i salon Medine Veze (kat. br. 138). Zahvaquju}i svom
prefiwenom ukusu, nametnuo se i gospodin @an (Jean), sa salonom u
Ulici Vuka Karaxi}a. Po povratku iz Pariza, 1939. godine, on za
»Modu u slici i re~i« govori o novitetima, ilustruju}i ih fotografijama svojih kreacija.132 U tom modnom `urnalu predstavili su
svoje {e{ire i Gordana Jovanovi} iz Knez Mihailove 9, saloni »Lota« u Knegiwe Qubice 6, i »Ercegovac«.133
Krajem tridesetih godina beogradski mondenski svet bio je zate~en
time {to su ~etiri dame iz vi{ih krugova, poznate kao »prvorazredne mondenke«, postale ma{amode. Re~ je o Jelki Peri{i}, Zori-Cuci
Stojanovi}, udatoj Bjeli}, Elzi i Foski. Jelka i Cuca su svoj salon
»Mod« (Modes) otvorile 1938. godine u Grand pasa`u, u Knez Mihailovoj ulici. U jednom duhovitom razgovoru sa poznatim beogradskim
advokatom Obradom Simi}em te dve dame su pomenule da svoje {e{ire {aqu u London – ledi Ha~et, i u Pariz – Anki Barlovac i Olgici
Horstig.134 Posle Drugog svetskog rata Zora Stojanovi}-Bjeli} `ivela je u Australiji, a potom u Londonu, gde je imala svoj modisterijski
salon u kome je rado kupovala i engleska aristokratija.135 Druge dve
dame, Elzi i Foska, otvorile su salon »E. F.«, u Ulici knegiwe Qubice.136 Taj salon bio je »posebno elegantan«, sa pariskim i be~kim modelima, a glavna klijentela su bile glumice, operske peva~ice i `ene
politi~ara.137
Oby}arske trgovine
i stovari{ta
138 [Nepotpisano], Cipela `enska
mora biti elegantna i laka,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
9. jun 1935, s. 28.
139 Sekcija obu}ara i ~izmara bila
je jedna od najve}ih u okviru
Udru`ewa zanatlija; prema podacima
iz Izve{taja o radu Udru`ewa
zanatlija za grad Beograd i srezove
vra~arski i posavski za 1939. godinu,
u woj je bilo 626 ~lanova.
Zaglavqe ra~una salona
Koste Miti}a, 11. septembar 1923.
Arhiv Jugoslavije
I
zbor obu}e bilo je va`no i modno i prakti~no pitawe. Osim {to
je trebalo da bude moderna i udobna, obu}a je, s jedne strane, zahtevala
puno li~nog ukusa da bi se uklopila u ostale delove toalete, a, s druge strane, ta~no se znalo kakva ona treba da bude za pre podne, za po
podne i za ve~e, a kakva za ku}u, {etwu i sport. Beogra|anka je mnogo
pa`we posve}ivala dobroj obu}i. Dama skromnijih prihoda nije uvek
mogla da priu{ti posebnu obu}u za svaku priliku. Zbog toga je kupovala cipele jednostavne linije i neutralne boje (crnu, sme|u, belu),
koje su se mogle uskladiti sa svakom ode}om.
Obu}a je mogla da se izradi po meri ili da se nabavi »gotova« u nekoj od mnogih radwi koje su nudile »solidnu i elegantnu obu}u, ali
jevtinu i laku.«138 Beogradski obu}ari su smatrani prvorazrednim
majstorima, koji su uvek bili u toku modnih zbivawa, tako da su mogli
da ispune poruxbine i najzahtevnije mu{terije.139
Kosta Miti} i Mitrofan Sofronov imali su titulu kraqevskog
dvorskog liferanta. Miti} je mnogo radio za dvor: za kraqa Aleksandra, kneza Pavla i knegiwu Olgu,140 a pravio je i popravqao obu}u posluge.141 Godine 1932. on je oglasio da je iz Frankopanove ulice broj 28
(danas Resavske) pre{ao u »Palatu ^elebonovi}a« (danas Muzej primewene umetnosti). Tada je Miti} istakao da od prvoklasnog materijala pravi mu{ku i `ensku obu}u po meri, kao i da mu je izrada `enskih
~izmica specijalnost.142 Knegiwa Olga je ubrzo kod wega poru~ila
MODA U BEOGRADU 1918–1941
99
Zaglavqe ra~una salona Lektres,
24. februar 1933. Arhiv Jugoslavije
140 Za kraqa je Miti} izradio
veliki broj poruxbina. Pomenimo
samo ~izme od boksa, koje su, prema
ra~unu od 13. maja 1924. godine,
stajale 2 200 dinara; cf. AJ, 74, aj. 666,
br. fasc 453, i sobne cipele od crnog
{evroa, koje su krajem 1930. godine
pla}ene 450 dinara; cf. AJ, 74, aj. 669,
br. fasc. 456. Par lakovanih ~izama
za kneza Pavla pla}en je 1 600 dinara,
prema ra~unu od 5. septembra 1938.
godine; cf. AJ, 74, aj. 766, br. fasc. 541.
141 AJ, 74, aj. 688, br. fasc 475; aj.
440, br. fasc. 300.
142 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
6. novembar 1932. Ve} od sredine
1933. godine, me|utim, on se preselio
u Knez Miletinu ulicu broj 1;
cf. oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 9. jul 1933.
143 AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542
(Izve{taj blagajne Wenog
Kraqevskog Viso~anstva Knegiwe
Olge za 1932. godinu).
144 AJ, 74, aj. 304, br. fasc. 214.
145 Tako je, na primer, kraqu Petru
II podnesen ra~un, 2. februara 1939.
godine, za par ~izama od engleskog
boksa, koje su stajale 1 500 dinara, a
cipele za jahawe, a ne{to kasnije – i ~izme.143 Tokom slede}ih godina,
me|utim, ona je retko poru~ivala kod Miti}a, jer se upravo u to vreme
vezala za »Lektres«, najekskluzivniji beogradski salon za izradu obu}e po meri.
Mitrofan Sofronov je svoj salon, u Ulici kraqa Ferdinanda 17,
otvorio 1922. godine, a titulu dvorskog liferanta dobio je 1937. godine.144 Narednih godina radio je obu}u za kraqa Petra II.145
Molbu za dobijawe titule dvorskog liferanta podneo je 19. aprila 1931. godine Mika Levi}, vlasnik salona »Lektres«, u Grand pasa`u
u Knez Mihailovoj 19.146 Titulu nije dobio, mada su tada kod wega obu}u poru~ivale dvorske dame, ali ne i kraqica Marija. Dve godine kasnije, wegova stalna mu{terija posta}e knegiwa Olga. Ona je ~esto poru~ivala obu}u za sve prilike, na primer cipele od belog platna za
tenis (250 dinara, 1933. godine), cipele od srebrne ko`e (550 dinara, 1933. godine), ukrasne srebrne {nale za cipele (140 dinara, 1933.
godine), obu}u za decu, kalupe (par 50 dinara, 1934. godine) i davala
da se izvr{e sitne popravke (penxeta i flekica, 80 dinara, 1935).147
Kao mladi obu}arski majstor, Mika Levi} je u Parizu specijalizovao
izradu `enske obu}e.148 Posle povratka u Beograd, 1920. godine, otvorio je sopstveni salon, koji je ubrzo stekao najprobirqiviju i najbogatiju klijentelu149 (kat. br. 33). O izuzetnom kvalitetu ovog salona
svedo~e i ~iwenice da je »Lektres« dobio Gran pri (Grand Prix) na
Izlo`bi modernih primewenih i industrijskih umetnosti, odr`anoj u Parizu 1925. godine,150 kao i na izlo`bama u Strasburu, 1924. i
u Nici, 1930. godine.151 Ugled salona koji je pratio najsmelije modne
tokove potvr|uju i fotografije objavqene u prva dva broja ~asopisa
»Moda u slici i re~i«.
Osim »Lektresa«, bilo je jo{ nekoliko presti`nih obu}arskih salona. Jedan od wih bio je »Balnik« u ^ika Qubinoj 5, vlasnika Qubomira Balabana. Na me|unarodnim izlo`bama u Londonu i Briselu
100
prema ra~unu od 30. maja 1939. godine
cena para cipela bila je 600 dinara;
cf. AJ, 74, aj. 671, br. fasc. 458.
146 AJ, 74, aj. 303, br. fasc. 213.
147 U Arhivu Jugoslavije sa~uvani su
»Lektresovi« ra~uni, od 1933. do 1941.
godine za knegiwu Olgu, kne`eve
Aleksandra i Nikolu; cf. AJ, 74, aj.
767, br. fasc. 542. Na osnovu ra~una
koji se ~uvaju u istom Fondu, vidi se
da je knegiwa Olga u tom periodu
kupovala i »gotovu« obu}u, mada veoma
retko, kod »Davini}, Has i Popova«
u Knez Mihailovoj 27, »Bostona a.d.«,
»Karganovi}a«, »Miwon« i »Bate«.
Mawe popravke obu}e obavqao
joj je obu}ar Bogdan Stojkovi},
iz Ulice kraqa Aleksandra 6
(danas Bulevar kraqa Aleksandra).
148 AJ, 74, aj. 303, br. fasc. 213.
149 Ibid.; [Nepotpisano],
Problem elegantnih cipela,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
10. jul 1932, s. 25.
150 U Parizu su svoju obu}u izlo`ili
i »Baci} i Petrovi}« iz Beograda
i Vladimir Dimitrijevi} iz Ni{a;
cf. B. V. Popovi}, U~e{}e Kraqevine
SHS na Me|unarodnoj izlo`bi
modernih primewenih i industrijskih
umetnosti u Parizu 1925. godine,
Zbornik Narodnog muzeja, XVI–2,
Beograd 1997, s. 238.
Ivan Kutwak, 1932.
Muzej primewene umetnosti
Oglas fabrike obu}e Miwon,
»@ena i svet«, Beograd,
januar 1933.
BOJANA POPOVI]
1932. godine, taj salon je bio nagra|en prvom nagradom.152 Sredinom
tridesetih godina u »Nedeqnim ilustracijama« su objavqivani tekstovi o tome gde elegantna dama i gospodin treba da se snabdevaju ode}om i obu}om. Tu se preporu~uje da »treba nositi ›Balnik‹ cipele«153
(kat. br. 142, 144).
Ivan Kutwak (Svibovec, 1907 – Beograd, 1977) izu~io je obu}arski
zanat u Vara`dinu, a po dolasku u Beograd, 1925. godine, radio je kod Milana Lera, ~ija je radwa u Knez Mihailovoj 1 u`ivala izuzetan ugled.
Polo`iv{i majstorski ispit 1932. godine, otvorio je samostalnu
radwu u Ulici bra}e Jugovi}a 8, da bi nekoliko godina kasnije pre{ao u Pa{i}evu ulicu broj 8. Kutwak je u po~etku radio samo mu{ke
i `enske cipele, da bi kasnije po~eo da proizvodi ta{ne, rukavice i
ostalu ko`nu galanteriju. U wegovoj radwi bilo je zaposleno dvadesetak radnika. On je pratio modna zbivawa, ali nije radio kopije. Sve
u wegovoj radwi bilo je izvedeno po wegovim nacrtima. Zahvaquju}i
originalnim modelima, savr{enoj izradi i kvalitetnoj ko`i, nabavqanoj u Italiji, Ivan Kutwak je dobijao nagrade i na me|unarodnim
izlo`bama. Nastupao je i na modnim revijama koje je organizovala
Sekcija kroja~a `enskog odela,154 ~esto predstavqaju}i svoje modele
zajedno sa kreacijama @ivke Danku~evi}. Posle Drugog svetskog rata,
MODA U BEOGRADU 1918–1941
101
Oglas firme Bra}a K. Stojiqkovi},
»@enski svet«, Beograd, maj 1934.
151 Medaqe dobijene na ovim
izlo`bama predstavqene su na
ra~unima firme; cf. AJ, 74, aj. 767,
br. fasc. 542.
152 N. R. Alfandari, Kako }u se
obu}i po posledwoj modi, Nedeqne
ilustracije, Beograd, 8. decembar
1935, s. 26–27.
153 Ibid.; M. Mati}, @ena mora
da je elegantna ako se ho}e svideti
mu{karcu, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 15. decembar 1935, s. 28.
154 Ivan Kutwak je predstavio svoju
obu}u ve} na prvoj modnoj reviji
Sekcije kroja~a `enskog odela,
22. marta 1936. godine; cf. N. R.
Alfandari, Revija mode, Nedeqne
ilustracije, Beograd, 12. april
1936, s. 22.
155 Na podacimi o Ivanu Kutwaku
srda~no zahvaqujem gospo|ama Miri
Kutwak i Svetlani Bataveqi}.
156 Modeli tri prva salona
predstavqeni su u prva dva broja
modnog `urnala Moda u slici i re~i,
Beograd 1939.
157 Oglas u @enskom svetu, Beograd,
maj 1934, s. 25.
158 Oglas u @eni i svetu, Beograd,
januar 1932, s. 28.
Kutwak je nastavio svoju delatnost, u radwi sada u Nu{i}evoj 5, sve
do 1976. godine.155
»Meri«, Poenkareova 19 (danas Makedonska), »Montip«, pasa`
Izvozne banke (na Terazijama), »Bulatovi}«, De~anska 4, »Glogovac«
i »Rai}« (kat. br. 146, 147, 151, 155), tako|e su bili poznati po izradi fine i skupe obu}e.156
Bra}a K. Stojiqkovi}, sa radwama u Ulici kraqa Milana 35 i
Ulici cara Nikole II broj 25 (danas Makenzijeva), u novinskim oglasima isti~u da »elita Beograda« nosi wihovu obu}u.157 Wihove »modele obu}e prema modi vode}ih svetskih ku}a Pariza i Londona«158
rado su poru~ivale i ugledne dame iz unutra{wosti.159
Beogradski trgovci su se postarali da zadovoqe i one koji su `eleli da kupe gotovu obu}u neke od svetski poznatih firmi. Tako je
»Stovari{te obu}e Jankovi} i komp.«, u Knez Mihailovoj 3, nudilo
mu{ke, `enske i de~je novitete »Bally«, »The Tip-Top Shoe«, »ForEver«, »Cooks« i »Hirsch«.160 Obu}a »Bally« mogla se nabaviti i kod
»Lazarevi}a i Stojanki}a« u Ulici kneza Mihaila 29, kao i kod
»Karganovi}a i ]irovi}a«, koji su imali i sopstvenu radionicu za
izradu mu{ke i `enske obu}e161 (kat. br. 141).
102
BOJANA POPOVI]
Oglas trgovine Karganovi}
i ]irovi}, prema nacrtu
Milo{a Babi}a, oko 1930.
Muzej primewene umetnosti
159 Kao gospo|a Mileva ]etkovi},
iz Tuzle, supruga vlasnika
autobuskih linija, kojoj srda~no
zahvaqujem na ovoj informaciji.
160 Uz doplatu, poru~ena obu}a
slata je u unutra{wost; cf. oglasi u
Ilustrovanom listu, Beograd, tokom
1925. godine. Knegiwa Olga je tu
tokom tridesetih godina obavila
samo dve kupovine; cf. AJ, 74, aj. 767,
br. fasc. 542, Izve{taji blagajne
Wenog Kraqevskog Viso~anstva
Knegiwe Olge od 1931. do 1940. godine.
161 Petnaestogodi{we orta{tvo
Milo{a Karganovi}a i Milosava
]irovi}a zavr{ilo se 1940. godine.
Od jedne od najpresti`nijih radwi
nastale su, posle sudskog spora, dve –
]irovi}a, u Knez Mihailovoj 10, i
Karganovi}a, u Knez Mihailovoj 8;
cf. IAB, »Kredit-inform«, dos. br.
9049. U Muzeju primewene umetnosti
~uva se nacrt za reklamni oglas
slikara Milo{a Babi}a, koji je radio
i za »konkurenciju«, plakat za obu}u
»Doder« (1933. godine) i novinske
oglase za radwe fabrike obu}e
iz Zemuna »Mira« (oko 1930. godine).
162 Intervju sa D. J. Ili}em u
Nedeqnim ilustracijama, Beograd,
9. jun 1935, s. 28.
Osim ovih ekskluzivnih salona i radwi, postojalo je i vi{e trgovina koje su prodavale »gotovu« obu}u, izra|enu u sopstvenoj radionici prema modelima iz stranih `urnala. Tako je 1932. godine u ^ika
Qubinoj 15 otvorena radwa »Monden« vlasnika Du{ana J. Ili}a, koja je veoma uspe{no zadovoqavala potrebe i ukus sredweg stale`a.162
Tokom dvadesetih godina u Srbiji je po~ela industrijska proizvodwa obu}e.163 U Beogradu je radio »Boston«, »najve}a doma}a fabrika civilne i vojne obu}e«,164 u Ulici kraqa Aleksandra 162. Fabrika je proizvodila jeftinu mu{ku, `ensku i de~ju obu}u, snabdevaju}i
~itavu zemqu. Od iskqu~ivo doma}ih sirovina, »Boston« je radio po
modelima iz najnovijih pariskih, londonskih i be~kih `urnala.165
Obu}arski majstori bra}a Milenko i Obrad Petrovi} otvorili
su malu obu}arsku radionicu 1923. godine. Ve} slede}e godine po~ela
je da radi i trgovina za prodaju »gotove« obu}e, izra|ene po pariskim
i be~kim modelima. Ona je, po najni`im cenama, nudila mu{ku, `ensku i de~ju obu}u, kao i {ne{ue, ~izmice i kaqa~e poznate marke
»Tretorn«.166 Godine 1933. Petrovi}i su podigli fabriku za proizvodwu obu}e »Miwon«, u Ulici vojvode Stepe 89.167 Wihova obu}a, po
veoma pristupa~nim cenama, mogla je da se kupi u radwi u Ulici
kraqa Milana 54 (Oficirska zadruga).
Mada je do Drugog svetskog rata u Srbiji bilo dvanaest fabrika za
proizvodwu obu}e,168 to nije bilo dovoqno da bi se zadovoqile potrebe Beogra|ana. Zato je obu}a stizala i iz drugih delova Kraqevine.
»Peko«, najve}a i najmodernije opremqena fabrika obu}e u Kraqevini SHS, imala je svoje radwe u Knez Mihailovoj i Ulici kraqa Milana 120. Ta fabrika, osnovana u Tr`i~u (Slovenija) 1903. godine,
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Oglas fabrike obu}e Bata,
»@ena i svet«, Beograd, jula 1933.
163 V. [arac-Mom~ilovi},
Obu}a u Srbiji, Etnografski muzej,
Beograd 1996, s. 13, 59.
164 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 5. januar 1930.
165 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 9. jul 1933.
166 Oglasi u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, tokom decembra 1929. godine.
167 [Nepotpisano], Fabrika obu}e
Bra}e Petrovi}, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 8. oktobar 1933, s. 30.
168 V. [arac-Mom~ilovi},
op. cit., s. 59.
169 Nedeqne ilustracije, Beograd, 19.
septembar 1926.
170 V. [arac-Mom~ilovi},
op. cit., s. 60–61.
103
proizvodila je kvalitetnu, a jeftinu obu}u. Od 1925. godine, kad je
podignuta nova fabri~ka zgrada i kad je wen vlasnik Petar Kozina
uspostavio veze sa pariskim obu}arima, po~ela je proizvodwa i najluksuznijih modela.169
Najve}a me|uratna evropska fabrika obu}e »Bata« otvorila je svoj
pogon u Borovu 1931. godine.170 Mada je ova ~ehoslova~ka firma bila
zastupqena na beogradskom tr`i{tu i tokom dvadesetih godina, ona
}e dominirati tokom slede}e decenije, u vreme kada je ekonomska
kriza nametnula potrebu za jeftinom i trajnom obu}om.
Ta{nersko kyferxijske
trgovine i radionice
S
171 AJ. 74, aj. 194, br. fasc. 134.
172 AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542;
aj. 764, br. fasc. 539.
173 M. Mati}, @ena mora da je
elegantna ako se ho}e svideti
mu{karcu, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 15. decembar 1935, s. 29.
174 AJ, 74, aj. 304, br. fasc. 214.
Oglas trgovine Uzor, »@enski
svet«, Beograd, maj 1934.
a ode}om, {e{irom i cipelama trebalo je uskladiti i »sitnice
koje su va`ne« – ta{ne, kai{eve i rukavice. Kao kad je re~ i o drugim
delovima `enske toalete, ta~no se znalo {ta se nosi u odre|enoj prilici, na primer – kakva se ta{na nosi pre podne, a kakva za ve~erwi
izlazak ili bal. Po mogu}nosti trebalo je da cipele, ta{na i rukavice budu ne samo u istoj boji ve} da su izra|eni i od iste ko`e.
Osim mnogih modnih trgovina koje su, pored ostalog, nudile i veliki izbor ta{ni, putnih kofera, kai{eva i rukavica, u Beogradu je
bilo i vi{e specijalizovanih salona za izradu i prodaju tih delova
`enske toalete.
Kod »Uzora« su ta{nice, nov~anike, bu|elare i kai{eve kupovale
najotmenije Beogra|anke, me|u wima i kraqica Marija171 i knegiwa
Olga.172 Stojanovi} i Ne{i} bili su vlasnici, a firma je imala dve
radwe, u Ulici kneza Mihaila 18 i u Ulici kraqa Milana 6. U jednom
novinskom tekstu iz 1935. godine, koji navodi najotmenije radwe za
kupovinu ko`ne galanterije, preporu~uje se upravo »Uzor«.173
U Beogradu je 1928. godine otvorena »specijalna trgovina ko`ne
robe i putnih potreba« »Aligator«,174 u Poenkareovoj ulici broj 2.
Tu su prodavane i ta{ne izra|ene u prvoj jugoslovenskoj fabrici
MODA U BEOGRADU 1918–1941
175 Ibid.
176 [Nepotpisano], Modni revi u
Beogradu, Ilustrovano vreme, Beograd,
1. novembar 1930, s. 919.
177 [Nepotpisano], Prva revija mode
u »Palas« hotelu, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 1. decembar 1929, s. 28;
Gardenia, Karnevalska modna revija
u hotelu »Palas«, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 26. januar 1930, s. 10;
[Nepotpisano], Modni revi u Beogradu,
Ilustrovano vreme, Beograd,
1. novembar 1930, s. 918–919.
Oglas firme Ekso, »@ena i svet«,
Beograd, oktobar 1936.
Oglas firme Milana
J. Stojanovi}a, »@ena i svet«,
Beograd, oktobar 1936.
105
kov~ega i ko`ne robe »Sqeme«, iz Zagreba. Vlasnik te fabrike, koja
je imala titulu dvorskog liferanta, kao i beogradske radwe bio je
Samuel Gati.175 Ta{ne od skupocenih ko`a (gu{tera, krokodila,
zmije, morskog psa), u finim nijansama i najsavremenijim formama,
ponekad bizarnim (na primer »kombinacija ta{ne sa ki{obranom
koji se, kao notes olovka, stavqa u osovinu ta{ne«),176 bile su
predstavqene i veoma zapa`ene na modnim revijama na kojima su u~estvovale neke od »prvih« beogradskih modnih ku}a.177
Sopstvenu izradu kofera i damskih ta{ni nudila je i radwa »Milan J. Stojanovi} i Komp.« u Ulici kraqa Milana 44. Sredinom tridesetih oni su promenili adresu (Prestolonaslednikov trg 38) i
106
178 Oglasi u Nedeqnim ilustracijama
tokom 1936. Modeli wihovih kofera
i ta{ni objavqeni su u modnom
`urnalu Moda u slici i re~i, br. 2, br. 3
i br. 4, Beograd 1939.
179 AJ, 74, aj. 672, br. fasc. 459.
180 Modeli su objavqeni u modnom
`urnalu Moda u slici i re~i, br. 2,
Beograd 1939.
181 Teget ta{na od velura pla}ena je
700, a teget ta{na od boksa 350 dinara;
cf. AJ, 74, aj. 764. br. fasc. 539. Koliko
su ove ta{ne bile skupe shvati}emo
ako uporedimo wihovu cenu sa cenom
ta{ne koju je kraqica Marija kupila
1939. godine kod »Uzora« i koja je
stajala 152 dinara; cf. AJ, 74, aj. 194,
br. fasc. 134.
182 O »vode}oj ulozi« ove ta{nerske
radwe pi{u Nedeqne ilustracije,
Beograd, 12. april 1936, s. 21. Oglasi
i modeli objavqeni su u modnom
`urnalu Moda u slici i re~i, br. 1, br. 2,
Beograd 1939.
183 Oglasi u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 20. septembar 1936.
i 5. decembar 1937.
184 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 26. novembar 1933.
185 Neki od wihovih modela
objavqeni su u modnom `urnalu
Moda u slici i re~i, br. 1, Beograd 1939.
186 Iz oglasa objavqenog u modnom
`urnalu Moda u slici i re~i, br. 1,
Beograd 1939.
BOJANA POPOVI]
otvorili jo{ jednu radwu u Poenkareovoj 2.178 Kod wih su mogli i da
se poprave koferi, {to su ~inili knez Pavle i knegiwa Olga.179
Veliki izbor ko`nih kofera, nesesera, kutija za {e{ire i ta{ni
nudila je i Jelena Miha} u radwi u Knez Mihailovoj 19 (Grand pasa`).180
Krajem tridesetih godina u Ulici knegiwe Qubice 17 otvoren je
ta{nerski salon »Noj«. Wegov vlasnik bio je Novica V. Krstovi}.
Knez Pavle je tu 1940. godine, kao bo`i}ni dar, kupio dve ta{ne
knegiwi Olgi.181 »Dalmatinac«, sa radwama u Kraqa Milana 17 i u
Pa{i}evoj 24, bio je na dobrom glasu po svojim modernim i savr{eno izvedenim ta{nama i koferima.182 »Ekso«, sa trgovinama u ^ika
Qubinoj ulici broj 17 i na Terazijama, nudio je tokom tridesetih godina posledwe pariske i be~ke novitete.183 »Pariski stru~wak« A.
Puri} u svojoj radwi »Lezard«, u Ulici kraqa Alberta 6 (danas deo
Trga republike), tako|e je prodavao najmodernije ta{ne.184
U isto vreme, kvalitetom svojih ta{ni, rukavica i kai{eva name}u se trgovine »Ika« u Ulici kraqa Milana broj 5 i 74.185 Vlasnici
Matavuq i Pani} snabdevali su »modnim izra|evinama od ko`e« i
Zagrep~ane, Skopqance i Bawalu~ane.186
Krznari
187 U Arhivu Jugoslavije, 74, aj. 669,
br. fasc. 456, ~uva se Spisak za krznene
stvari date na ~uvawe preko leta za
1927. i 1928. godinu kraqice Marije.
Iz tog spiska se vidi da je kraqica
tada imala devetnaest komada krzna,
od kojih su najskupoceniji ogrta~ od
hermelina (vredan 250 000 dinara),
ogrta~ od silbizama sa garniturom
od skanka (150 000 dinara), ogrta~ od
brajt{vanca (vredan 120 000) i mantil
od kolinski (vredan 80 000 dinara), a
najjeftinija »doma}a lisica« (vredna
150 dinara). Kraqica Marija je, osim
kod pariske firme »Morabito«,
nabavqala krzno i u Beogradu. Tako je
18. januara 1927. godine kod »\ure
Jano{evi}a« kupila bundu od sibirske
veverice, koja je pla}ena 45 000 dinara,
i 25 ko`ica, tako|e od sibirske
veverice, koje su stajale 3 750 dinara;
cf. AJ, 74, aj. 667, br. fasc. 454. Krznar
Milo{ Luki}, iz Ulice kraqa
Petra, tokom 1925. godine ~istio je
kraqi~ino krzno; cf. AJ, 74, aj. 666,
br. fasc. 453.
I
zme|u dva svetska rata krzno je stalno bilo u modi i ~ak je no{eno i u letwim mesecima. Smatralo se da je ono atribut prave dame.187 Bunda izra|ena od plemenitog krzna, poput brajt{vanca, astrahana, persijanera, vizona, skanka, ~in~ile, da ne pomiwemo hermelin, predstavqala je pravo bogatstvo. Od krzna nisu izra|ivane samo
bunde i mantili ve} i koqei, kepovi, ogrta~i i raznovrsni detaqi u
skladu sa trenutnim modnim zahtevima. Vrsta, boja i kroj krzna uvek
su pratili modnu siluetu. Zahvaquju}i stalnom usavr{avawu obrade,
krzno je lako krojeno kao tkanina i od wega su mogli da se izvedu najkomplikovaniji modeli. Po svojoj sklonosti za plemenitim krznom
188 Prema podacima iz Izve{taja
o radu Udru`ewa zanatlija za grad
Beograd i srezove vra~arski i posavski
za 1939. godinu, u Beogradu je te godine
bilo 87 krznarskih radwi.
189 On je tu titulu dobio jo{ pre
Prvog svetskog rata, jer u oglasu u
Stevan Erdeqan sa porodicom, oko 1930. Vlasni{tvo V. Erdeqana
108
Politici, od 16. septembra 1921.
godine, isti~e da je »dvorski }ur~ija«.
Podsetimo da je od 1933. godine titulu
jugoslovenskog dvorskog krznara
imala i pariska ku}a »Morabito«;
cf. AJ, 74, aj. 304, br. fasc. 214.
190 Na osnovu ra~una sa~uvanih u
Arhivu Jugoslavije ~ini se da je
Radosavqevi} za dvor obavqao sitnije
naruxbine, kao {to je izrada
krevetskog prekriva~a od hermelina za
prestolonaslednika Petra II (vredan
1 800 dinara) i opravka prekriva~a
za noge od krzna lisice za kraqicu
Mariju (250 dinara), 1924. godine;
cf. AJ, 74, aj. 666, br. fasc. 453,
ili »astragan« (vredan 800 dinara),
za knegiwu Olgu, 6. maja 1933. godine;
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
191 M. K., Svetski salon krzna,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
br. 52, 1929, s. 20.
192 Ibid.
193 [Nepotpisano], Elegancija krzna,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
8. decembar 1929, s. 26; [Nepotpisano],
Moda krzna, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 24. decembar 1929, s. 26.
Ogrta~ od srebrne lisice
iz salona Kam~atka,
»Moda u slici i re~i«,
Beograd, april 1939.
BOJANA POPOVI]
Beograd nije zaostajao za ostalim evropskim gradovima. Dama najskromnijih materijalnih mogu}nosti nosila je bundu ili modne detaqe napravqene od krzna zeca, koje je mawe ili vi{e uspe{no opona{alo druge, skupqe vrste. O toj naklonosti Beogra|anke prema krznu
svedo~i i veliki broj krznarskih salona i radwi,188 ~iji su vlasnici nudili ne samo veliki izbor krzna nego i wegovo majstorsko
kori{}ewe u skladu sa modnim zahtevima.
Zvawe dvorskog }ur~ije imao je Milisav Radosavqevi} (»Milisav
Radosavqevi} i Komp.«), iz Vasine ulice broj 17.189 Wegova radwa,
osnovana 1893. godine, uprkos velikoj konkurenciji, uspela je da odr`i visok nivo i ostane bliska dvoru.190
U Knez Mihailovoj ulici nalazili su se neki od najekskluzivnijih
krznarskih salona. Ve} 1919. godine, u toj ulici broj 24, otvoren je salon Save Stefanovi}a, koji je dvanaest godina u~io krznarski zanat
u Be~u.191 On je svojim mu{terijama pru`ao veliki izbor krzna po-
MODA U BEOGRADU 1918–1941
194 [Nepotpisano], Prva revija mode
u »Palas« hotelu, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 1. decembar 1929, s. 28;
Gardenia, Karnevalska modna revija u
hotelu »Palas«, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 26. januar 1930, s. 10;
[Nepotpisano], Ovogodi{wa krznena
moda, Ilustrovano vreme, Beograd,
18. oktobar 1930, s. 882; [Nepotpisano],
Modni revi u Beogradu, Ilustrovano
vreme, Beograd, 1. novembar 1930,
s. 918–919; [Nepotpisano],
Moda 1931. na velikoj Bo`i}noj
reviji, Ilustrovano vreme,
Beograd, 3. januar 1931, s. 21.
195 [Nepotpisano], Prva revija mode
u »Palas« hotelu, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 1. decembar 1929, s. 28;
[Nepotpisano], Moda 1931. na velikoj
Bo`i}noj reviji, Ilustrovano vreme,
Beograd, 3. januar 1931, s. 21.
196 Videti napomenu br. 193.
197 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 15200.
198 Srda~no zahvaqujem profesoru
dr Vitomiru Erdeqanu, wegovoj
supruzi \ini i in`. Stanislavu
Erdeqanu koji su mi qubazno
stavili na raspolagawe podatke
o Stevanu Erdeqanu.
199 Radwu je protokolisao 1929.
godine; cf. IAB, Zanatska komora,
kartoteka naziva firmi i wihovih
vlasnika. Fotografija jednog
Ra{evi}evog krznenog ogrta~a
objavqena je u modnom `urnalu
Moda u slici i re~i, br. 3, Beograd 1939.
200 Moda u slici i re~i, br. 1,
Beograd 1939.
109
reklom sa Tibeta i Aqaske, iz Sibira, Manxurije i Australije, kojim se snabdevao u Lajpcigu, svetskom krznarskom centru.192
Krznarski salon Jovana Backi}a, tako|e je bio u Ulici kneza Mihaila 6. Osim {ivewa po meri i u skladu sa posebnim `eqama mu{terije, Backi} je nudio i mogu}nost kupovine »gotovih« modela po umerenim cenama.193
Godine 1929. otvorena je firma za konfekciju i promet krzna
»Vinicki A. D.«, u Knez Mihailovoj ulici 18, koja je raspolagala plemenitim krznima najmodernijih krojeva.194 Ta radwa ne samo da je
ostavqala utisak »najboqe snabdevenog magazina u Parizu«195 nego je
u reprezentativnom izdawu nastupala na modnim revijama i na stranicama {tampe.196
Stevan Erdeqan (1898, Plo~ica – 1972, Beograd) preselio se 1928.
godine iz Kovina, gde je imao }ur~ijsku radwu, u Beograd. Najpre je
radio kod uglednog krznara Nikole Jovanovi}a, sa Prestolonaslednikovog trga 1, da bi 1932. godina otvorio svoju »pomodno krznarsku
radwu« u »Palati ^elebonovi}a«.197 Kasnije je Erdeqan premestio radwu u Ulicu \ure Jak{i}a 4a. Veoma su bile cewene wegove bunde od
astrahana, koji je nabavqao u Lajpcigu, kod ~uvene firme »Torer«.198
Pomenimo jo{ nekoliko krznara koji su u`ivali veliki ugled
me|u svojim savremenicima. To su \or|e Nedeqkovi}, iz Kolar~eve
ulice 1; Todor Mi{kovi}, iz Ulice knegiwe Qubice 8; Milan Ra{evi}, iz Ulice kraqa Aleksandra 44;199 Aleksa Peri}, iz Ulice kraqa
Milana 14; Nikola Babadin, vlasnik »Kam~atke«, Kne`ev Spomenik
broj 3 (danas deo Trga Republike)200 i »Kukulidis i Sakaralidis«, u
Ulici kneza Mihaila 35.
Midera saloni
201 R. Petrov, Mider kao neophodna
potreba `ene, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 12. februar 1933, s. 15.
202 Ibid.
203 Iz ra~una knegiwe Olge za 1933.
godinu vidi se da je izradu princes
midera kod »Graziosa« platila 950
dinara, za najskupqe cipele kod
»Lektresa« 550 dinara, a za {e{ir
kod »Modes Gaby« 500 dinara, dok je
za par ~izama kod »Bate« platila
samo 84 dinara. Istovremeno je za
jedan originalan model Ru`e Koen
odvojila 3 800 dinara, cf. AJ, 74,
aj. 767, br. fasc. 542.
Oglas salona Gracioza,
»@ena i svet«, Beograd, jul 1931.
Oglas Stru~nog salona midera,
»Sad i nekad«, Beograd,
10. januar 1937.
U
na{oj sredini midere su prete`no nosile `ene punijeg stasa201,
ali i vitke dame iz visokih dru{tvenih krugova koje su pratile zahteve mode. Otmenoj dami jedan mider nije bio dovoqan. Za balsku haqinu
bio je potreban jedan, a za svakodnevne i sportske aktivnosti drugi tip
midera. Pariz i Be~ su se nadmetali u stvarawu novih materijala i
krojeva midera, koji bi bili udobni za no{ewe i davali finu siluetu `enskoj figuri. Be~lije su tragale za miderom koji bi odgovarao svakom stasu, dok su pariski kreatori prezirali te »lagerske« midere i
zahtevali su da se oni {iju po meri.202 Mider izra|en po meri bio je
veoma skup – skupqi nego prvoklasne cipele, ta{na ili {e{ir.203
MODA U BEOGRADU 1918–1941
204 Oglas u Politici, Beograd,
19. oktobar 1921, s. 4.
205 Oglas u Politici, Beograd,
20. decembar 1921, s. 4.
206 Podaci su uzeti iz molbe,
od 6. jula 1928. godine, za dobijawe
titule dvorskog liferanta, koja joj
nije podarena jer je sa{ila samo
jednu bluzu za kraqicu Mariju
i dve haqine za knegiwu Olgu,
{to nije bilo dovoqno; cf. AJ, 74,
aj. 303, br. fasc. 213.
207 Oglasi u Ilustrovanom listu,
Beograd, tokom 1931.
208 Na osnovu ovih i drugih
sa~uvanih ra~una, vidi se da je i
knegiwa Olga tokom tridesetih
godina ~e{}e opravqala, tako|e
kod »Gracioze«, nego poru~ivala nove
midere. Jedino u tom salonu knegiwa
Olga se snabdevala miderima,
a re|e i rubqem; cf. AJ, 74, aj. 767,
br. fasc. 542.
209 Tako se isticalo u oglasima
objavqivanim tokom 1931. godine
u Ilustrovanom listu.
210 [Nepotpisano], Nekoliko re~i
o miderima, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 12. novembar 1933, s. 19.
211 R. Petrov, op. cit., s. 15;
[Nepotpisano], Novi mideri,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
8. april 1934, s. 19.
111
Otmeni Beograd je uglavnom pratio pariske zahteve. Tako je prvi
»francuski salon midera i damskog finog rubqa« otvorila 1921. godine, u Studeni~koj ulici 23 (danas Svetozara Markovi}a), Vera Markovi}-Gizan, koja je zanat izu~ila u Parizu.204 Ona je beogradskim damama
ubrzo ponudila i jo{ jedan pariski novitet – »umetni~ko molovawe
na svilenoj tkanini, za damske bluze, haqine i dr«.205 Nekoliko godina kasnije, Vera Markovi}-Gizan je po~ela da izra|uje damske toalete
i otvorila je »Francuski salon« na Prestolonaslednikovom trgu 1.206
Jedan od najuglednih stru~nih ateqea za izradu midera, pojaseva i
prsluka (prslu~i}a) imala je Danica Pogorelac, u Ulici knegiwe
Qubice 8. U wenoj »Graciozi« (Graziosa) nije se radilo »{ablonski«,
ve} po meri, po najnovijim krojevima, iskqu~ivo od najboqih francuskih materijala.207 Cene su bile veoma visoke, tako je knegiwa Olga, koja je bila stalna mu{terija, 10. aprila 1937. godine izradu
princes midera od poroznog batista platila 1 800 dinara, a ~ipkano
prslu~e, specijalne izrade sa `icom, 450 dinara, prema ra~unu od 26.
juna 1940. godine.208
Za razliku od »Gracioze«, gde se nisu radile »nikakve kopije, ve}
vlastiti modeli«,209 salon »Koen«, u Pa{i}evoj ulici broj 2, ponosio
se svojim kopijama najmodernijih francuskih i be~kih midera.210
Gospo|a Koen je stekla ugled zahvaquju}i svom talentu da kopiju savr{eno prilagodi potrebama odre|enog stasa.211
Saloni za belo rybqe
za dame i gospody 212
212 Podnaslov je citat iz oglasa
Milice Kosti}, koji je objavqivan
tokom 1920. godine u Ilustrovanom
listu.
213 Oglasi u Ilustrovanim listu,
tokom 1920. godine.
214 S. J., Nova linija modernog ve{a,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
8. april 1934, s. 19. Tokom 1940. godine
knegiwi Olgi su tu vezeni monogrami;
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
Oglasi salona Nina i Brihta,
»Sad i nekad«, Beograd,
10. januar 1937.
E
legantna dama i gospodin nikada ne bi zanemarili kvalitet i
izgled svog intimnog rubqa, ode}e za spavawe i za ku}u. U Beogradu je
bilo vi{e salona koji su mogli da ispune sve `eqe zahtevne mu{terije. Jedan od prvih koji se ogla{avao u ~asopisima bio je »salon za
belo rubqe za dame i gospodu« Milice Kosti} u Kosovskoj ulici 21.
Ona je radila po `urnalima »be~kim, francuskim i engleskim«.213
Tokom tridesetih godina bio je na odli~nom glasu salon za »doma}u proizvodwu ru~nih radova i spreme za udava~e« (u okviru toga i rubqa) @ige Brihte, u Knez Mihailovoj ulici 44 (kasnije u Vuka Karaxi}a 5). Savremenici su verovali da taj salon po kvalitetu ne zaostaje
za najboqim pariskim uzorima.214
MODA U BEOGRADU 1918–1941
113
»@ena i svet«,
Beograd, jul 1933.
215 U »Nini« su mogle da se kupe i
~arape i rukavice; cf. oglasi u
Nedeqnim ilustracijama, tokom 1936.
216 AJ, 74, aj. 671, br. fasc. 458.
217 AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542. Prema
ra~unima od 2. aprila i 31. oktobra
1935. godine, garnitura `enskog
rubqa stajala je 150 dinara.
Godine 1936, u Poenkareovoj ulici 32, otvorena je radwa »Nina«,
za {ivewe po meri najfinijeg mu{kog i `enskog rubqa.215 Krajem decenije veliki ugled su u`ivale radionica belog rubqa Borivoja Jovanovi}a u Raji}evoj ulici 22 i modna trgovina Nikole Luki}a, s posebnim odeqewem za izradu mu{kog rubqa, u Ulici kneza Mihaila 2,
~ija je mu{terija bio i kraq Petar II.216 Knegiwa Olga je tokom tridesetih godina naru~ivala garniture rubqa uglavnom kod Antonine
Hmara-^ujkevi}.217
Kroja~i
218 [Nepotpisano], Kako treba
da se obu~e gospodin? Nedeqne
ilustracije, br. 18, Beograd 1929.
219 Prema podacima iz Izve{taja
o radu Udru`ewa zanatlija za grad
Beograd i srezove vra~arski i posavski
za 1939. godinu, bilo je registrovano
519 kroja~a mu{kog odela.
220 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 8695.
221 P. \ergovi}, Kroja~ka ve{tina
pribli`uje se umetnosti, Nedeqne
ilustracije, Beograd, 31. januar 1932,
s. 14–15.
222 [Nepotpisano], Gospodin
po modi, Ilustrovani list,
Beograd, 19. jul 1925, s. 9.
223 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 8695.
224 Nedeqne ilustracije, Beograd, 13.
decembar 1926, s. 17. Kasnije su
se vlasnici razorta~ili i otvorili
svoje salone, Petar Vukovi} u
De~anskoj 3, a Mihajlo Ma{utkovi}
u Kosovskoj 5; cf. Adresar sedi{ta
Dunavske banovine Novog Sada sa na{om
prestonicom Beogradom, Zemunom i
Pan~evom, Beograd 1934, s. 75. Vukovi}
je 1934. godine bio u komisiji za
polagawe majstorskih ispita; cf. IAB,
Udru`ewe zanatlija, inv. br. 297.
U
periodu izme|u dva svetska rata, elegantni gospodin je iskqu~ivo {io odela po meri. Prema mi{qewu beogradskih arbitara mu{ke
mode, kroja~a Sudarevi}a i Savkovi}a, odela su naj~e{}e {ili in`eweri i bankarski ~inovnici, najelegantniji i najekscentri~nije
obu~eni bili su kroja~i, trgova~ki pomo}nici i studenti, dok su
profesori najmawe pa`we pridavali svojoj ode}i.218 Otmenim Beogra|anima izlazio je u susret ve}i broj prvoklasnih kroja~a.219
Jedan od najboqih, od 1921. godine, kada je u Ulici kraqa Petra 24
otvorio salon, bio je Voja Jeremi} (ro|en oko 1894. godine).220 U odnosu na predratna odela koja nisu skrivala nedostatke figure, sada se o~ekivalo da }e kroja~ svojom ve{tinom ne samo figuri dati {to skladniji izgled ve} i da }e stalno biti u toku modnih promena, koje su bile
br`e nego ikada ranije. Voja Jeremi} je bio me|u prvim beogradskim
kroja~ima koji su umeli da sa{iju moderno odelo.221 Sve {to se pojavilo u Parizu, on bi ve} posle petnaest dana nudio mu{teriji, ne ~ekaju}i da se pojave `urnali koji su u trenutku kad stignu u Beograd sadr`ali ve} demodirane modele.222 Uz odobrewe i finansijsku pomo}
Ministarstva trgovine i industrije, Jeremi} je osnovao »Akademiju
krojewa«, u Jak{i}evoj ulici broj 2, na kojoj je ovaj odli~ni majstor
i poznati boem nau~io zanatu mnoge u~enike.223
Kroja~ki salon »Ma{utkovi} i Vukovi}«, u De~anskoj ulici, prvi
je u Beograd doneo smokinge sa dvorednim zakop~avawem, koji su 1926.
godine preplavili svet.224
Beogradskim arbitrima mu{ke mode smatrani su Sudarevi} i Savkovi}. Oni su imali veliki kroja~ki salon u »Palati ^elebonovi}a«,
u Ulici Vuka Karaxi}a 18 (kat. br. 203). Kad se govorilo o kroja~kom
zanatu kao umetnosti i kad su pomiwani poznati francuski kreatori
koji su se pored mode bavili i drugim umetnostima, onda je u Beogradu
istican Nikola Sudarevi} koji je bio muzi~ar i kompozitor. Komponovao je horske pesme i jednu liturgiju koja je izvedena u [apcu,
MODA U BEOGRADU 1918–1941
225 [Nepotpisano], Kako treba
da se obla~i gospodin? Nedeqne
ilustracije, br. 18, Beograd 1929.
226 IAB, Udru`ewe zanatlija,
inv. br. 297.
227 Na ovim podacima srda~no
zahvaqujem gospodinu Aleksandru
Stankovi}u.
228 T., Dana{wa mu{ka moda,
Ilustrovani list, Beograd,
11. decembar 1927, s. 12.
229 Ibid.; Z. V., Dana{wa mu{ka moda,
Ilustrovani list, Beograd, 8. april
1928, s. 21.
230 [Nepotpisano], Kako se danas nosi
elegantan mu{karac, Ilustrovani
list, Beograd, 12. decembar 1926, s. 12.
231 Ibid.
232 AJ, 74, aj. 304, br. fasc. 214;
IAB, »Kredit-inform«, dos. br. 131.
233 IAB, Zanatska komora, kartoteka
naziva firmi i wihovih vlasnika;
IAB, »Kredit-inform«, dos. br. 131.
234 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 131.
235 A. J, 74, aj. 304, br. fasc. 214;
aj. 671, br. fasc. 458.
236 Nedeqne ilustracije, br. 2,
Beograd 1930, s. 11.
237 Ibid.
238 AJ, 74, aj. 764, br. fasc. 539;
aj. 766, br. fasc. 541.
115
kao {to je i dugo pevao u horu beogradske opere.225 O velikom ugledu
Sudarevi}a svedo~i i wegov izbor za ~lana komisije za polagawe majstorskih ispita, pri Sekciji kroja~kih majstora.226
Od 1939. do 1967. godine, s prekidima za vreme okupacije, u »Palati ^elebonovi}a« nalazio se i kroja~ki salon »Labud«, vlasnika Bo`idara Stankovi}a. On je polo`io majstorski ispit 1926. godine i
ubrzo je otvorio salon ~iji se ugled vremenom pove}avao, pa se iz
Wego{eve ulice broj 2 preselio na Terazije 5, a potom u zgradu Akademije nauka (ulaz iz Jak{i}eve ulice broj 2) u kojoj su svoje prostorije imali neki od najpresti`nijih beogradskih salona i radwi.227
Poznati mondenski kroja~ bio je Sima Stri~evi}, sa salonom u
Prizrenskoj ulici broj 13. Ovaj »diktator mode u Beogradu«228 ~esto
bi, po povratku iz Pariza, za »Ilustrovani list« govorio o najnovijim detaqima mu{ke mode.229
Osim kroja~a koji su pratili francuske uzore, u Beogradu je bilo
salona u kojima se {ilo iskqu~ivo po engleskim modelima. Glavni
predstavnik engleske elegancije bio je Dragutin Kupka, vlasnik kroja~kog salona u Dobra~inoj ulici broj 9, kasnije u Ulici knegiwe
Qubice 2. On je zanat zavr{io u Londonu, 1911. godine.230 Kod wega su
{ili otmeniji Beogra|ani i stranci koji su tu `iveli.231
Karijeru kroja~kog pomo}nika zapo~eo je 1921. godine Pavle Bala{a
(ro|en oko 1901. u Ba~kom Petrovom Selu).232 Polo`iv{i majstorski
ispit, on je 1926. godine otvorio sopstveni salon u ^ika Qubinoj
ulici broj 11233 (kat. br. 212). Bala{a je otmenoj klijenteli u svom salonu nudio prvoklasne engleske i doma}e {tofove.234 Po~etkom 1939.
godine u ovom salonu su sa{iveni `aket i kaput za kraqa Petra II. To
je bio povod da se zatra`i titula dvorskog liferanta. Uprkos ugledu
koji je ovaj salon u`ivao, titula mu nije dodeqena, jer je glavni uslov
bio vi{egodi{wi rad za ~lanove vladarske porodice.235
Po~etkom tridesetih godina isticao se salon Svetislava Lazi}a u
Ulici knegiwe Qubice 10. Lazi} je svoje ume}e stekao tokom vi{egodi{weg boravka u Parizu i @enevi.236 Wegov salon bio je snabdeven
{tofovima proizvedenim u Man~esteru, Edinburgu i Londonu, a modeli su birani iz engleskih i francuskih `urnala. Bio je poznat po
izradi frakova i smokinga i – po visokim cenama.237
Bo`idar M. Maksimovi} bio je vlasnik »modne ku}e za gospodu«
»Adam«, u Knez Mihailovoj ulici broj 23. Svilene ko{uqe su kod wega
{ili i knez Pavle i wegovi sinovi.238
Ekonomska kriza po~etkom tridesetih godina veoma se odrazila na
poslovawe kroja~kih salona. Prvi kroja~ki salon koji je po~eo da radi
116
239 Nedeqne ilustracije, Beograd,
1. mart 1931, s. 11. Milijan Danilovi}
je 1934. godine bio ~lan komisije za
polagawe pomo}ni~kih ispita, zajedno sa
Stevanom Markovi}em i zamenicima
Bogdanom Baji}em i @ivotom
Budimirovi}em; cf. IAB,
Udru`ewe zanatlija, inv. br. 297.
240 Nedeqne ilustracije, Beograd, 18.
decembar 1932.
241 AJ, 74, aj. 666, br. fasc. 453.
242 AJ, 74, aj. 688, br. fasc. 475.
Rukotvorine ovog zavoda bile su
predstavqene na izlo`bi M. [email protected]}, Umetni~ki vez u Srbiji
1804–1904, Prosveta, Muzej
primewene umetnosti, Beograd 1994,
s. 86–87, 210, slika 11.
243 AJ, 74, aj. 666, br. fasc. 453.
244 Tu su, na primer, pro{ireni
frak i smoking kraqa Aleksandra,
1926. godine (cf. AJ, 74, aj. 666,
br. fasc. 453) i sa{iveni »matroska«
(mornarska) bluza od engleskog pikea
za prestolonaslednika, 1927. godine
(cf. AJ, 74, aj. 667, br. fasc. 454),
sokolsko odelo za kneza Aleksandra,
1937. godine (cf. AJ, 74, aj. 764,
br. fasc. 539) i smoking za kraqa
Petra II, 1940. godine (cf. AJ, 74,
aj. 671, br. fasc. 458).
BOJANA POPOVI]
na otplatu, od 1931. godine, bio je salon »Danilovi} i Ba{i}«, iz
Usko~ke ulice broj 3. Kod wih su se mogli kupiti i engleski, nema~ki
i ~e{ki {tofovi.239 Umerene cene i popuste nudili su i drugi saloni, na primer salon Milana Jovi}a, u Ulici kraqa Milana 22 (od
1933. u ^ika Qubinoj 10a/II) i »Engleski kroja~ki salon«, u ^ika
Qubinoj 6. 240
Posle Prvog svetskog rata nastavili su svoju delatnost i zavodi za
izradu uniformi i mu{kih odela. Prvih posleratnih godina odr`avawe ode}e (~i{}ewe, peglawe, opravke) kraqa Aleksandra bilo je povereno »kraqevsko srpskom dvorskom liferantu« »Moricu Tileru i
Kompaniji«.241 Taj »prvi i najve}i zavod za izradu uniformi svakog
reda, kao i za izradu najelegantnijeg gra|anskog odela«, osnovao je Isidor Najman 1883. godine.242 Po~etkom dvadesetih godina kraq Aleksandar je koristio usluge i »uniformnog zavoda« »J. Petrovi}, Lambert
i Stamenkovi}«, iz Ulice kraqa Milana 59.243 Mu{ki ~lanovi dinastije Kara|or|evi} ipak su bili najvi{e vezani za »Oficirsku zadrugu«, osnovanu 1899. godine, gde su odr`avali, {ili i nabavqali
delove vojnih uniformi i gra|anskog odela.244
^asovni~ari i jyveliri
Bi`ynterije
245 Ova ku}a je stekla titulu verovatno
u drugoj polovini dvadesetih godina,
posle mnogih popravki (satova,
lan~i}a, srebrnih igli, ordewa,
bro{eva...) obavqenih za kraqa
Aleksandra; cf. AJ, 74, aj. 688,
br. fasc. 475; aj. 666, br. fasc. 453.
Knegiwa Olga je tu opravqala svoje
bro{eve, satove, upaqa~e, ~e{qeve;
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
246 Iz Stefanovi}eve molba za
dobijawe titule dvorskog liferanta,
od 26. decembra 1927. godine, saznaje se
da je ta firma osnovana 1892. godine u
Po`arevcu i da je u poslovnoj vezi sa
dvorom od 1924. godine; cf. AJ, 74,
aj. 303, br. fasc. 213. U jednom tekstu
objavqenom u Ilustrovanom listu,
Beograd, 19. septembar 1926, s. 28,
na pitawe »gde se otmen Beogra|anin
snabdeva potrebama za svoju garderobu?«
nudi se savet da {vajcarske ~asovnike,
tabakere i brilijantsko prstewe
gospodin traba da potra`i u ovoj
prvoklasanoj juvelirskoj radwi.
247 Titula je podarena 1937. godine.
Iz molbe se vidi da je tu juvelirsku
ku}u osnovao u Moskvi 1863. godine
deda beogradskog vlasnika; cf. AJ, 74,
304, br. fasc. 214.
248 Moda u slici i re~i, br. 2, Beograd 1939.
249 Ibid.
250 N. R. Alfandari, Kako }u se
obu}i po posledwoj modi,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
8. decembar 1935, s. 27.
P
osledwi, ali presudni detaqi koji upadqivo svedo~e o li~nom
ukusu i statusu jesu nakit, dugmad za man`etne, igle za kravate, satovi, tabakere... U Beogradu je postojao veliki broj juvelira i ~asovni~ara, ali titulu »kraqevsko dvorskog ~asovni~ara i juvelira« imalo
je samo wih nekoliko: Mih. P. Petkovi}, Terazije 38,245 M. T. Stefanovi}, Knez Mihailova 10246 i Vasilije K. Isajev, Cetiwska 26.247 Po
kvalitetu rada i naruxbinama koje su obavqali za dvor, oni su smatrani najboqim u svojoj struci.
Za one koji nisu mogli da priu{te dela juvelirskog ume}a, postojale su radwe koje su nudile kopije od jeftinih, sinteti~kih materijala. Za razliku od juvelirnica, takvih radwi nije bilo mnogo u Beogradu. Najboqi glas u`ivala je radwa »Bi`uteri« (Bijouterie), u Knez
Mihailovoj 18, koja je, pored ostalog, nudila nakit za ve~e od {trasa
i la`nog dragog kamewa, koji je savr{eno opona{ao nakit od plemenitih materijala; tu su mogle da se nabave i ta{ne za pla`u izra|ene
od drvenih perli.248 Vlasnik je bio Antonije Rehor`.249 Za ovom radwom nije zaostajao ni »Bi`u de Pari« (Bijou de Paris), na Prestolonaslednikovom trgu 31. Wegov vlasnik Bernald Fi{er donosio je najnovije pariske modele izra|ene od {trasa, markazita i sinteti~kog
dragog kamewa, kao i od plemenitih materijala.250
Trgovine
U
251 Neposredno posle Prvog svetskog
rata vlada je trgovcima ~inila mnoge
olak{ice, kako bi se ova zna~ajna
privredna grana obnovila. Dono{eni
su propisi koji su olak{avali uvoz
i dodeqivani su razni krediti.
Od 1919. do 1929. godine Beogradska
trgovinska komora je izdala 9 344
odobrewa za vo|ewe trgova~kih radwi;
cf. N. Vu~o, Privreda Beograda
od 1919. do 1941, Istorija Beograda,
Beograd 1995, s. 349–360.
Trgovina \ura Jano{evi},
Knez Mihailova 35,
druga polovina dvadesetih godina.
Muzej primewene umetnosti
periodu izme|u dva svetska rata Beograd je imao trgova~ke radwe
u kojima se moglo na}i sve {to je blistalo i u izlozima drugih svetskih centara.251 Odlaze}i vi{e puta godi{we u Pariz, Be~ ili Berlin, kao i naru~uju}i preko agenata koji su dolazili u Beograd, trgovci su nudili najmodernije stvari. Osim toga, oni su svoje enterijere
opremali prema svetskim standardima. Nastojali su, a najboqi od
wih i uspevali, ne samo da izo{tre svoj smisao za trgovinu ve} i da
znatno poboq{aju svoj ukus i odnos prema mu{teriji. Time su i kulturolo{ki delovali na svoju sredinu. Mewane su adrese i ortaci, ali
su kvalitetnom i modernom robom, kao i spremno{}u da pro{iruju
asortiman, formiraju solidne cene i ~ine pogodnosti mu{teriji
trgovci uspevali da savladaju najpre posleratnu besparicu, a potom i
godine ekonomske krize. Izlozi radwi, pogotovo u Knez Mihailovoj
MODA U BEOGRADU 1918–1941
252 [Nepotpisano], U 1929. godini
navr{i}e se 40 godina od osnivawa
radwe \ure Jano{evi}a, Nedeqne
ilustracije, br. 2, Beograd 1929, s. 29.
253 Oglas u Glumi, Beograd,
mart 1922, s. 23.
254 Oglas u Ilustrovanom listu,
Beograd, 21. oktobar 1923.
255 [Nepotpisano], U 1929. godini
navr{i}e se 40 godina od osnivawa
radwe \ure Jano{evi}a, Nedeqne
ilustracije, br. 2, Beograd 1929, s. 29.
256 N. Stojanovi}, Kako se snabdevao
Beograd oko 1900. godine, Beograd u
se}awima 1900–1918, Beograd 1977, s. 51.
257 O ekskluzivnosti ove firme, kao
i o qudskim kvalitetima Marka
Vuleti}a svedo~i i anegdota koju je
Bogdan Bogdanovi} ispri~ao u jednom
intervjuu; cf. B. Krivokapi},
Umorna levica, Beograd 1985, s. 248.
258 Pored ostalih, i {e{ire
poznatih firmi »P. & C. Habig«
i »Panizza«; cf. oglas u Politici,
Beograd, 1. maj 1921, s. 4.
259 Tako je kraq Aleksandar tu , prema
ra~unu od 1. novembra 1923. godine,
kupio slamni {e{ir od 340 dinara;
cf. AJ, 74, aj. 666, br. fasc. 453. Tu su
nabavqeni, 22. avgusta 1929. godine,
sve}e, platno i ubrusi za kr{tewe
kraqevi}a Andreje; cf. AJ, 74, aj. 668, br.
fasc. 455. Kraq Petar II, tokom 1939. i
1940. godine, u ovim radwama snabdevao
se ko{uqama, kravatama, rukavicama,
kai{evima, pixamama, sobnim
mantilima, {e{irima, kama{nama;
cf. AJ, 74, aj. 671, br. fasc. 458. Knegiwa
Olga je tu kupovala xempere, de~je
~arape, rubqe (za kneza Pavla), laneno
119
ulici, posebno su bili rasko{no opremqeni pred Novu godinu i Bo`i}. U februaru su izlozi, tako|e, li~ili na prave male izlo`be tkanina najmodernijih dezena i modela, jer su u to vreme obavqane pripreme za {ivewe novih prole}nih toaleta. Najpoznatije radwe su imale
takav izbor robe da bi i oni sa najprefiwenijim ukusom (i najdubqim
xepom) iz wih izlazili zadovoqni.
Radwa »\ura Jano{evi}«, osnovana 1889. godine, bila je jedna od najstarijih i najuglednijih u Beogradu. Sinovi osniva~a, Milan i Branko,
umeli su da na pariskom i svetskom tr`i{tu odaberu i donesu u Beograd ono {to je najboqe. Izborom robe i brzinom kojom su je donosili, kao i otmenim izgledom svoje radwe oni su »davali ton modi, lansiraju}i novitete, unosili {ik, potiskivali sumwiv ukus i r|avu
robu«.252 Daju}i robu na otplatu, firma je izlazila u susret i onima
skromnijih materijalnih mogu}nosti, a davala je mnoge pogodnosti i
kupcima iz unutra{wosti. Ve} 1922. godine radwa je imala dva odeqewa: jedno u Knez Mihailovoj 35 (zgrada Akademije nauka), gde je prodavana galanterija i »pomodna manufaktura« ({tofovi, mu{ko i `ensko
rubqe, rukavice, ~arape, ki{obrani), i drugo, u Knez Mihailovoj 44,
sa `enskom i de~jom konfekcijom.253 Godinu dana kasnije u tim radwama je, osim »sredweg i jeftinog«, nu|en i »najfiniji `anr `enske
konfekcije,« poru~en iz »naj~uvenijih pariskih salona«, berlinskih
i be~kih radwi.254 Povodom proslave ~etrdesetogodi{wice rada, 1929.
godine, firma »\ura Jano{evi}« davala je velike pogodnosti »kakvih
nije bilo u na{oj zemqi«.255
Pre Prvog svetskog rata »veliko stovari{te Marka Vuleti}a, Gavrilovi}a i kompanije« poredilo se s najboqim be~kim trgovinama.256
Radwe te firme, u Knez Mihailovoj 20 (danas »Fontana«) i u ^ika Qubinoj 9, u`ivale su izuzetan ugled i u periodu izme|u dva svetska rata.257
»Marko Vuleti}, Gavrilovi} i Kompanija« nudili su veliki izbor najfinijeg mu{kog i `enskog {tofa, svile, platna, konfekcije, rubqa,
{e{ira,258 ~arapa, rukavica i spreme za udava~e. Kod wih su se snabdevali i ~lanovi porodice Kara|or|evi}.259
»Pomodnu trgovinu S. D. Demajorovi}«, na Prestolonaslednikovom trgu 12, osnovao je 1895. godine Sabetaj Demajorovi}.260 Wega su
1928. godine nasledila bra}a Lazar i Marko i sin David, koji je dobio da vodi filijalu u Ulici kraqa Milana 68.261 U tim radwama
prodavane su iskqu~ivo luksuzne svilene i vunene tkanine »lansirane od najpoznatijih pariskih i londonskih modnih ku}a«,262 a od 1926.
godine i svila ~uvene marke »Les tissus A.G.B.« (Art, Goût, Beauté), koja
je bila markirana zlatnim slovima na ivici. Svoje skupocene tkanine
120
platno; cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542;
aj. 764, br. fasc. 539.
260 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 6317.
261 Ibid.
262 Oglas u Ilustrovanom vremenu,
Beograd, 26. avgust 1930.
263 Gardenia, Karnevalska modna
revija u hotelu »Palas«, Nedeqne
ilustracije, Beograd, 26. januar 1930,
s. 10.
264 Tako je gospo|a Fanika Risti},
1927. godine poru~ila kod
»Demajorovi}a« »prstensku« haqinu,
sa zahtevom da bude ukra{ena
perlicama, kao {to je moda te godine
zahtevala, i da nijednoj drugoj dami
ne bude naru~ena takva. Ubrzo je iz
Pariza stigla kutija sa zelenom
haqinom i crte`om modela (na kutiji
nema oznake proizvo|a~a, a crte` je
bez potpisa, ali sa nizom broj~anih
oznaka). Haqina je pla}ena 3 000
dinara. Gospo|i Risti} srda~no
zahvaqujem na pomo}i koju mi je
pru`ila tokom istra`ivawa.
265 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 6317.
266 Ibid.
267 Oglasi u Ilustrovanom listu,
tokom 1920.
Oglas trgovine Demajorovi}, »Re~
i slika«, Beograd,
februar 1927.
BOJANA POPOVI]
MODA U BEOGRADU 1918–1941
268 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 15. decembar 1929, s. 27.
269 AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542. Iz
ra~una se vidi da je knegiwa nosila
svilene ~arape poznate marke »Kajzer«,
koje su 1938. godine vredele 110 dinara.
Kraq Petar II je tu kupio, prema ra~unu
od 23. maja 1939. godine, deset pari
zelenih sportskih ~arapa; cf. AJ, 74,
aj. 671, br. fasc. 458.
270 Na osnovu ra~una iz 1937. godine;
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
271 Radwa se godinama ogla{avala u
Nedeqnim ilustracijama, na primer
u broju od 26. novembra 1933. godine.
272 IAB, »Kredit-inform«, dos. br.
15410. Tokom velike ekonomske krize,
ta firma je vr{ila besplatne popravke
robe koja je tu kupqena; cf. oglas u
Nedeqnim ilustracijama, Beograd,
25. maj 1933.
273 Ibid.
274 IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 9667.
275 N. R. Alfandari, Kako }u
se obu}i po posledwoj modi,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
8. decembar 1935, s. 27.
276 Ibid.
277 U pismu kojim se preporu~uju
Upravi dvora, 16. januara 1926. godine,
vlasnici navode da su poslovno
iskustvo stekli rade}i za »Marka
Vuleti}a, Gavrilovi}a i Komp.«; cf.
AJ, 74, aj. 440, br. fasc. 300. Tanaskovi}
je 1930. godine istupio iz firme i
postao poslovo|a zagreba~ke filijale
»Les tissus A.G.B«, ali je drugi ortak,
121
radwa je pokazala na modnoj reviji odr`anoj 18. januara 1930. godine,
u hotelu »Palas«, gde su bile »velika atrakcija ve~erwe haqine, koje je
jedna veoma spretna konfekcioneza na manekenima muwevitom brzinom i veoma ukusno izra|ivala od svilenih tkanina, tila i ~ipaka ku}e Demajorovi}«.263 Ova otmena radwa omogu}avala je nabavku toaleta
neposredno iz Pariza.264 Ekonomska kriza je ugrozila rad ove firme.
Nemogu}nost da se naplate dugovawa modnih salona koji su se tu snabdevali, ~iwenica da je izlo`ena roba bila dostupna iskqu~ivo najbogatijima, kao i postojawe `estoke konkurencije doveli su je 1935.
godine do ste~aja.265 David i Stela, deca Lazara Demajorovi}a, me|utim,
osnovali su 1935. godine firmu »Damping«, u Vasinoj ulici broj 7,
koja je solidno poslovala do Drugog svetskog rata.266
Trgovina `enske konfekcije Koste M. Jovanovi}a, u Ulici kraqa
Milana 76, ve} 1920. godine nudila je »najve}i izbor pariskih noviteta«.267 Godine 1929. ova radwa, sada u Knez Mihailovoj 16, u~estvovala
je na »prvom modnom revi-u« u »Palas Hotelu« sa »najnovijim toaletama posledwe pariske mode«.268
Firma »H. Elijas i komp.«, u Ulici kneza Mihaila 33, raspolagala
je velikim izborom »pomodnih artikala za dame i gospodu«. Wihova
stalna mu{terija bila je knegiwa Olga, koja je, za sebe i decu, tu kupovala svilene i kon~ane ~arape, kupa}e kostime, kape, prsluke, lizeze,
rukavice, de~je cipele, cipele za kupawe...269
»Fabrikacija modernih pletenina Engleska trikota`a«, vlasnika Bo`e M. Savi}a, u Katani}evoj ulici broj 21, prodavala je izuzetno
kvalitetne damske i mu{ke bluze, pulovere i prsluke, koje su rado nosili i knegiwa Olga i wena porodica.270 Prodavnica trikota`e »Vera«,
u Knez Mihailovoj 32, tako|e, je nudila haqine, bluze, pulovere, kupa}e kostime, najmodernije i odli~nog kvaliteta.271
Trgovci Simon i Ruben Romano osnovali su oko 1918. godine depo
~arapa »Bra}a Romano«, u Ulici knegiwe Qubice 14. Od 1925. godine
firmu je vodio samo Simon, koji je dobrim kvalitetom i pro{irewem asortimana (rubqe, bluze), kao i ve{tom reklamom uspeo da privu~e veliki broj mu{terija i da dobro posluje do Drugog svetskog rata.272 Firma je 1937. godine otvorila filijalu na Terazijama 14, a za
wenu modernu opremu enterijera mnogo je ulo`ila.273
Trgovina »Alfa«, u Pa{i}evoj ulici broj 4, osnovana je 1933. godine i nudila je ~arape, rukavice i `ensko rubqe, uglavnom proizvode
»[umadije a. d.«, beogradske fabrike trikota`e i rukavica, kao i strane firme »Kunert«.274 Beogra|ankama koje su zahtevale tkanine dobrog
kvaliteta, savr{enu izradu i najnovije pariske modele, ova radwa je
122
Uro{ Uro{evi} uspeo da odr`i
visoki nivo radwe i tokom tridesetih
godina; cf. IAB, »Kredit-inform«,
dos. br. 1547.
278 Ilustrovani list, Beograd,
19. septembar 1926, s. 28.
279 Nedeqne ilustracije,
8. januar 1928, s. 17.
280 N. Doro{ki, op. cit., s. 32.
Oglas trgovine Xentlmen
i trgovine Bra}a Levi,
»Sad i nekad«, Beograd,
10. januar 1937.
BOJANA POPOVI]
uvek bila na raspolagawu. Wen vlasnik bio je Nisim R. Alfandari.
On je stekao iskustvo rade}i u »[umadiji a.d.« i kod Voje Petkovi}a,
izvoznika. Alfandari je pisao za »Nedeqne ilustracije«, preporu~uju}i, po svom izboru, najboqe beogradske modne trgovine.275
Ugledna radwa, specijalizovana za prodaju rukavica, bila je »Rukavi~ar«, u Pa{i}evoj 5. Wen vlasnik je bio Marko Rajcer. Radwa je
nudila veliki izbor rukavica za svaku priliku, a one za sve~anosti
mogle su biti i ru~no izra|ene.276
Otmeni gospodin bi svoj ukus i eleganciju potvr|ivao izborom
»sitnica«, kao {to su ko{uqa, dugmad za man`etne, kravata, xepna maramica, rukavice, ~arape, cipele, {e{ir, sat, tabakera, prsten i {tap.
Firma »Uro{evi} i Tanaskovi}«, u Knez Mihailovoj 11, osnovana
1925. godine, nudila je prvoklasnu robu nabavqanu »iz prvih svetskih
fabrika, pod najpovoqnijim uslovima«.277 Ve} slede}e godine, u »Ilustrovanom listu« preporu~uje se ova radwa i wen najotmeniji i najmoderniji izbor.278 Tanaskovi} je va`io za dobrog poznavaoca mu{ke mode. U jednom novinskom tekstu on govori o fraku i smokingu.279
Onima koji su bili iskqu~ivo skloni engleskoj eleganciji, »Engleski magacin«, u Ulici Vuka Karaxi}a 14, nudio je sve od »najfinijih
engleskih {tofova pa do svilenih ko{uqa, kravata, {alova, rubqa i
{e{ira do ›hozentregera‹ i maramica«.280 Isti asortiman, tako|e
izuzetnog kvaliteta, od sredine dvadesetih godina nudila je i radwa
MODA U BEOGRADU 1918–1941
281 Ilustrovano vreme, Beograd,
28. jun 1930, s. 493. Kasnije je radwa
promenila adresu (Knez Mihailova 22)
i vlasnika ( @ivota Teodosijevi}).
282 AJ, 74, aj. 670, br. fasc. 457;
aj. 671, br. fasc. 458.
283 Oglas u Ilustrovanom listu,
Beograd, 22. maj 1927, s. 13. Dve godine
kasnije Bra}a M. Levi nude veliki
izbor ~arapa, rukavica i vunene
trikota`e, i to sve sopstvene izrade;
cf. oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 13. oktobar 1929.
284 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 1. maj 1932, s. 31.
285 IAB, »Kredit-inform«, dos. br. 214.
286 Ibid.
287 Ibid.
288 Ibid.
289 Oglas u Ilustrovanom listu,
Beograd, 18. novembar 1923, s. 9.
290 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 17. april 1932.
291 Oglas u Nedeqnim ilustracijama,
Beograd, 31. januar 1934.
292 AJ, 74, aj. 304, br. fasc. 214. Iz
molbe saznajemo da je ova zagreba~ka
firma osnovana 1889. godine.
123
»Petar Petrovi} i Belovi}«, u Knez Mihailovoj 13. Pomodno galanterijska trgovina za gospodu »Xentlmen«, vlasnika Branislava Raki}a
i Lazara Mandi}a, na Obili}evom vencu 34, otvorena je 1930. godine.
U woj su prodavani pariski i londonski noviteti, a specijalnost joj
je bila izrada mu{kog rubqa sa modelom i probom.281 Kraq Petar II je
u ovoj radwi kupovao ko{uqe, pulovere, pixame, kravate, kragne, kama{ne i {e{ire.282
Osim tih ekskluzivnih radwi bilo je i onih koje su nudile kvalitetnu, a jeftiniju robu. U trgovini »Bra}a Levi«, iz Kolar~eve ulice broj 9, prodavani su `enska konfekcije, rubqe, ta{ne, »sunco-ki{obrani«, {e{iri, kao i materijal potreban za rad modiskiwama.283
Tokom ekonomske krize, ova radwa je u novinskim oglasima tvrdila
da »ru{i skupo}u«.284
Trgovina koja je mnogima ostala u se}awu bila je »Vlada Miti} &
Brat«, u Knez Mihailovoj 43. Vlada Miti} (ro|en oko 1885. godine)
najpre je u Ni{u imao pamuklija{ko-jorganxijsku radwu. Zatim je, za
vreme Prvog svetskog rata, radio za Josipa Alkalaja, ~lana firme
»Bra}a Alkalaj«, na liferovawu pamuka za vojsku.285 Po dolasku u Beograd, 1919. godine, Miti} je osnovao svoju radwu, najpre rade}i na veliko, a od 1922. godine i na malo, da bi kasnije pre{ao na sistem rada
na otplatu.286 U filijali u Ulici kraqa Milana 18 roba je prodavana
iskqu~ivo za gotov novac. U okviru radwi bile su radionice za izradu mu{ke i `enske konfekcije, kao i name{taja. Firma je 1935. godine delimi~no pretvorena u akcionarsko dru{tvo, pa od tada postoje
dve firme: »Vlada Miti} & Brat,« kao trgova~ka firma i »Vlada Miti} i brat, a.d«.287 Od osnivawa robne ku}e »Ta-Ta«, Miti}eva radwa
ima slabiji promet u prodaji za gotov novac, ali zato ima ogroman
broj mu{terija na otplatu. Smatra se da je 1938. godine ta radwa imala oko 25 000 mu{terija.288
Beogradske trgovine nisu zaostajale ni po ponudi ode}e i rekvizita za sportske aktivnosti. Prvo stovari{te sportskih artikala
na Balkanu »English Sports House« otvoreno je 1923. godine u Knez Mihailovoj 15.289 U radwama »Sport«, u Ulici knegiwe Qubice 15 i u
Makenzijevoj ulici broj 20, mogli su se kupiti kostimi za kupawe od
najkvalitetnije vune (Esslinger Wolle), oprema i odela za zimske sportove, kao i svileno rubqe.290 Cene su bile fabri~ke.291 U Pasa`u Akademije (dana{wa Akademija nauka), u Knez Mihailovoj 35, bila je »Beogradska sportska radwa«, filijala zagreba~ke firme »H. Drucher«,
koja je 1932. godine dobila titulu dvorskog liferanta.292 Tu je i knegiwa Olga kupovala opremu za tenis, sportske cipele, norve{ke ci-
124
293 AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
294 Tokom 1937. godine ta firma je
dostavila nekoliko ra~una knezu
Pavlu, za ski-cipele i klizaqke;
cf. AJ, 74, aj. 766, br. fasc. 541.
295 Milivoje M. Kosti}, Uspon
Beograda, Beograd 1994, s. 176–177.
296 Tokom 1940. i 1941. godine tu je
za potrebe kraqa Petra II kupovan
{tof i »pribor« za odelo, koje je,
potom, preuzimao \or|e Stankovi},
kroja~ »Oficirske zadruge«;
cf. AJ, 74, aj. 671, br. fasc. 458.
297 [Nepotpisano], Radwa {tofova
Popovi}, Lazarevi} i Komp., Nedeqne
ilustracije, Beograd, 8. april 1934, s. 24.
298 Godina osnivawa i titula
dvorskog liferanta vidi se u
zaglavqu ra~una koji je upu}en Upravi
dvora (verovatno za potrebe kraqice
Marije, a re~ je o 7 m kon~anog krepa),
od 29. septembra 1925. godine;
cf. AJ, 74, aj. 666, br. fasc. 453.
Oglas trgovine Les tissus A.G.B.,
»Sad i nekad«, Beograd,
25. septembar 1936.
BOJANA POPOVI]
pele za decu...293 Prodavnica oru`ja, municije i sportskog pribora za
sve sportove »Kod lovca«, u palati »Luksor« u Balkanskoj ulici broj
2, tako|e je u`ivala dobar glas.294
U vreme kad su usluge kroja~ica i kroja~a smatrane najboqim na~inom da se bude dobro i moderno odeven, bilo je va`no imati kvalitetnu tkaninu modernog dezena. Zato ne ~udi veliki broj radwi koje
su nudile iskqu~ivo tekstil.
U Ulici kraqa Petra, a docnije i u palati »Albanija« nalazile su
se radwe firme »Anastas Pavlovi}«, osnovane 1844. godine. Ta firma je me|u prvima po~ela da nabavqa kvalitetne tkanine sa Zapada, iz
Budimpe{te, Be~a i Trsta, a od 1897. godine – i konfekciju.295 Posle
Prvog svetskog rata firma je propala zbog pada vrednosti dinara,
ali je vremenom uspela da obnovi poslovawe.296
Me|u prvima koje su Beogra|anima prodavale {tof najboqih engleskih firmi bila je radwa »Popovi}, Lazarevi} i komp.«, osnovana
1909. godine. Ona je 1934. godine preseqena u nove prostorije, u Knez
Mihailovu 20; od tada je, uz {tof, kupcima nu|en i najboqi kroja~ki
»pribor«.297
Titulu dvorskog liferanta imalo je »bogato stovari{te {tofova, svile, platna, satena, spreme za udava~e« »Uro{ A. Stevanovi} –
Cupara«, koje se nalazilo na Prestolonaslednikovom trgu 4. Ta firma, osnovana 1919. godine,298 kasnije je promenila ime u »Milivoje
Markovi}«, po novom vlasniku, ali je sa~uvala kvalitet i veze sa dvorom, uspostavqene po~etkom dvadesetih godina.299 U toj radwi, kao i
kod »Bra}e H. Gabaj« u Knez Mihailovoj 33 (kod »Krune«)300 i »Isaka
J. Medine« u Knez Mihailovoj 8, kupovala je i knegiwa Olga.301
Beogradska filijala pariske firme »Les tissus A.G.B.«, u Ulici
kneza Mihaila 17, bila je jedna od najuglednijih u gradu.302 Otvorena
je 1930. i iste godine podnesena je molba za dobijawe titule dvorskog
liferanta, koja joj nije bila dodeqena, sa obrazlo`ewem da je potrebna dugogodi{wa saradwa sa dvorom da bi se titula dobila.303 U toj
elegantnoj radwi prodavana je najfinija svila, krep`or`et, krepde{in, krepmaroken, muslin... u najmodernijim dezenima, kao i kuponi
ekskluzivnih tkanina samo za jednu haqinu.304 Upu}eni u modne tokove, prodavci su pomagali mu{teriji da odabere tkaninu koja odgovara wenom stasu, godinama, boji tena i `eqenom modelu.305
Iste, 1930, godine otvorena je u Beogradu jo{ jedna ekskluzivna
radwa za prodaju najmodernijih svilenih i vunenih tkanina za dame,
»Bogdanovi} i komp.« na Prestolonaslednikovom trgu 14. Vlasnici
su godinama imali radwu u Parizu (21, Rue de Maubeuge) i »tamo li-
MODA U BEOGRADU 1918–1941
299 Sa~uvani su ra~uni iz dvadesetih
godina upu}eni Upravi dvora (za
potrebe kraqa Aleksandra i wegove
porodice); cf. AJ, 74, aj. 688, br. fasc.
475; aj. 666, br. fasc. 453. Knegiwa
Olga je tako|e kupovala u ovoj radwi;
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
300 Godine 1933. otvorena je filijala
u Ulici kraqa Milana 17; cf. oglas u
Nedeqnim ilustracijama, Beograd,
17. decembar 1933.
301 AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
302 Knegiwa Olga je, tokom tridesetih
godina, kupovala u ovoj radwi;
cf. AJ, 74, aj. 767, br. fasc. 542.
303 AJ, 74, aj. 303, br. fasc. 213.
304 N. Doro{ki, op. cit., s. 32.
305 Nisim R. Alfandari, @ena mora
da je elegantna ako se ho}e svideti
mu{karcima, Nedeqne ilustracije,
Beograd, 15. decembar 1935, s. 28.
306 [Nepotpisano], Moda 1931. na
velikoj Bo`i}noj reviji, Ilustrovano
vreme, Beograd, 3. januar 1931, s. 21.
307 Ibid.
308 Gospodin Milo{ Juri{i} mi je
qubazno pokazao jednu takvu razglednicu upu}enu 1931. godine wegovoj
baki gospo|i Ani Juri{i}, na ~emu
mu srda~no zahvaqujem.
Nali~je ra~una trgovine Vlada
Miti} i brat, 10. jun 1932.
125
126
309 [Nepotpisano], Iznena|ewe za
dame u trgovini Boranija{evi}a,
Jovanovi}a i Druga, Nedeqne
ilustracije, Beograd, 28. februar
1937, s. 43.
310 N. Doro{ki, op. cit., 32.
311 Za kraqa Petra II kupqen je,
5. avgusta 1939. godine, {tof (2,70 m)
i »pribor« za odelo; cf. AJ, 74, aj. 671,
br. fasc. 458.
312 Tokom 1940. godine tu su za
kraqa Petra II kupqeni, vi{e puta,
{tof i »pribor« za odelo;
cf. AJ, 74, aj. 671, br. fasc. 458.
313 [Nepotpisano], Kroz najve}u
doma}u fabriku {tofova, Nedeqne
ilustracije, Beograd, 1. decembar 1929,
s. 16–17; [Nepotpisano], Fabrika
Vlade Teokarevi}a i Komp. u Para}inu,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
6. april 1930, s. 23.
314 [Nepotpisano], Fabrika Vlade
Teokarevi}a i Komp., Nedeqne
ilustracije, Beograd, 6. april 1930,
s. 23.
315 [Nepotpisano], Xentlmeni se
obla~e u svojoj zemqi, Nedeqne
ilustracije, Beograd, 30. jul 1933,
s. 16–17; [Nepotpisano], Fabrika
Vlade Teokarevi}a i Komp. u Para}inu,
Nedeqne ilustracije, Beograd,
6. april 1930, s. 23.
316 N. Vu~o, op. cit., s. 356, 365, 369.
BOJANA POPOVI]
ferovali svoju robu najboqim pariskim kroja~ima«.306 Oni su svoj
pohod na Beogra|ane zapo~eli na modnim revijama koje su odr`ane
decembra 1930. godine u zgradi Akademije nauka i u hotelu »Kod srpskog kraqa«.307 »Bogdanovi}« je negovao poseban odnos prema svojim
otmenim mu{terijama, tako da bi im prilikom svakog boravka u Parizu slao razglednice sa obave{tewima da se snabdeo sezonskim novitetima i od kada se oni mogu nabaviti u Beogradu.308
»Boranija{evi}, Jovanovi} i Drug«, u Ulici kraqa Milana 105
(Slavija), bila je jedna od najve}ih beogradskih trgovina. Ona je nudila najkvalitetnije ~ehoslova~ko, englesko i doma}e platno (»Vojka«,
»Princeza Olga«), kao i svilu, somot, {tof u najmodernijim nijansama i bojama. Firma je izlazila u susret i kupcima iz unutra{wosti.
Dama bi, naime, u pismu navela koju vrstu i boju tkanine `eli, a ako
nije mogla da se odlu~i, onda bi dodala i podatke o svojoj visini i te`ini, boji kose i o~iju, a osobqe, upu}eno u tajne mode, biralo bi i
slalo tra`enu tkaninu.309
Radwe »Veqko Petrovi}«, na Terazijama 4, »Draga~evi} i komp.« i
»Montel Almuli«, u Ulici kraqa Milana, tako|e su nudile fine i
skupocene mu{ke i `enske tkanine.310 Iskqu~ivo engleske {tofove
prodavale su trgovine »Rad. Q. Maksi}«, »Qubomir B. Petkovi}«311
i »Voj. A. Para}anin«,312 sve tri u Knez Mihailovoj ulici.
Te{ke godine ekonomske krize nametnule su, pored ostalog, i smawewe uvoza tkanina. Time su proizvodi doma}e industrije postali
tra`eniji, pre svega {tofovi i vunene tkanine izra|ene u koncernu
»Kosta Ili} sinovi« i »Vlada Teokarevi} i komp«. Teokarevi}eva
para}inska fabrika, posle jedne decenije (1919–1929) ulagawa u savladavawe najmodernijih tehnologija i nabavke najboqih sirovina (iz
Australije, Novog Zelanda, Koplanda), nudila je tkanine ~iji kvalitet
nije zaostajao za italijanskim, ~ehoslava~kim, belgijskim, francuskim i engleskim.313 Od 1927. godine fabrika je proizvodila i najfinije vunene {tofove.314 Svetske standarde u pogledu kvaliteta sirovina, postojanosti boja i lepote dezena pratile su umerene cene –
upola mawe od cena engleskih {tofova.315 Fabrika je imala vi{e
filijala po ~itavoj Kraqevini, a u Beogradu je radwa bila u Knez
Mihailovoj ulici. Fabrike vunenih i pamu~nih tkanina koncerna
»Kosta Ili} sinovi«, na Karaburmi i u Leskovcu, prebrodiv{i ekonomsku krizu, postali su glavni snabdeva~i dr`avnih i vojnih institucija tekstilnom robom.316
I na krajy
B
eograd je 1918. godine postao prestonica novostvorene Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Od 1924. godine, kada je privreda Kraqevine Srba Hrvata i Slovenaca savladala posleratnu krizu, Beograd je
po~eo da dobija arhitektonski izgled savremene metropole. Istovremeno, postao je steci{te umetnika i intelektualaca iz svih jugoslovenskih krajeva, kao i ruskih emigranata koji su umnogome obele`ili `ivot u me|uratnom Beogradu, posebno wegovu nauku, arhitekturu,
operu, balet, pozori{te i modu.
Uprkos svojoj patrijarhalnosti, Beograd je tokom dvadesetih godina prigrlio »duh novog vremena« i po~eo da `ivi u ritmu intenzivnih
kulturnih, dru{tvenih i sportskih doga|aja. Kultura i duh Francuske, saveznice u ratu i mo}ne za{titnice u miru, bili su veliki uzor
u svim oblastima stvarala{tva i dru{tvenog `ivota. Tada je brzo i
lako usvojena i nova pariska moda. [iroko prihvatawe novih modnih
kanona omogu}eno je ne samo interesovawem za modu i wenom demokratizacijom, koji su bili zajedni~ki ~itavom svetu, ve} i mogu}no{}u
pra}ewa modnih kretawa posredstvom doma}e i strane {tampe, filma, pozori{ta, varijetea i radija, kao i snabdeveno{}u beogradskog
tr`i{ta modernom uvoznom robom. Uvo|ewem avionskog i unapre|ewem `elezni~kog saobra}aja, olak{ano je ne samo putovawe nego i
blagovremeno pristizawe poruxbina iz inostranstva.
Beogra|ani su jo{ ~etrdesetih godina XIX veka po~eli da prihvataju parisku modu. Tada su u Beograd pristigle zanatlije iz Vojvodine,
Be~a i Pe{te, koje su radile prema modelima iz be~kih i francuskih
`urnala. Istovremeno su i francuski trgovci po~eli da donose svoju luksuznu robu. Kako je Austrougarska dugo imala monopol na plasman
svojih proizvoda u Srbiji, pariska moda je tu, uglavnom, dospevala preko Be~a. Dolaskom na vlast dinastije Kara|or|evi}a, 1903. godine,
politi~ke, kulturne i trgova~ke veze sa Francuskom postale su neposrednije. Posle Prvog svetskog rata odnos Beograd – Pariz postao je
130
BOJANA POPOVI]
bli`i nego ikad, ali su se odr`ale i trgova~ke veze sa Be~om, koji je,
tako|e, bio modni satelit Pariza. Tada su, me|utim, be~ki, budimpe{tanski i berlinski agenti modnih ku}a i trgova~kih firmi s mnogo vi{e uspeha poslovali sa Bukure{tom i Atinom nego sa Beogradom.
Posleratna op~iwenost Beograda Parizom bila je tolika da su nazivi
nekih od najboqih beogradskih modnih salona i trgovina bili transkribovani na francuski jezik, kao {to su i ra~uni za otmenu klijentelu ispisivani na francuskom. Brz modni preobra`aj Beograda
u »petit Paris« bio je tema mnogih kwi`evnih dela i novinskih tekstova. Pripadnici konzervativnih krugova osu|ivali su prihvatawe
nove mode, smatraju}i da se time naru{avaju ustaqene dru{tvene i
moralne vrednosti. Svojim na~inom odevawa, me|utim, Beogra|ani
su pokazivali da dele shvatawe kwi`evnika Rastka Petrovi}a da
»dok ne prebolimo Evropu i ne nau~imo evropski govoriti nikako
ne}emo uspeti ni da prona|emo {ta je u nama od vrednosti; a kamo li
to da izrazimo tako, da to bude od vrednosti i za ostali svet«.
Beogradski listovi, a posebno »Nedeqne ilustracije« i wihov modni komentator Mir-Jam, pisac rado ~itanih sentimentalnih romana,
poredili su modni izgled Beogra|ana sa izgledom stanovnika ostalih
svetskih prestonica. Po~etkom dvadesetih godina, u tim pore|ewima
se zapa`alo da se `eqa prose~ne Beogra|anke za modernim izgledom ponekad sukobqavala sa wenim finansijskim mogu}nostima da za svaku
priliku ima odgovaraju}u toaletu, kao i sa ume}em da modne zahteve
uskladi sa svojim stasom, godinama i dru{tvenim statusom. Zato se
nije trebalo ~uditi {to bi Beogra|anka ponekad na korzou pro{etala u ve~erwoj toaleti ili bi, iz neznawa, ponela kra}u sukwu nego
{to bi to sebi jedna dama dozvolila. Ona je, me|utim, veoma brzo u~ila i ve} krajem decenije kriti~ari su sa zadovoqstvom uo~avali da
Beogra|anka nastoji da u svakom pogledu bude moderna i elegantna i
– da joj to savr{eno uspeva. Ona je sada na pla`u, trkali{te, utakmicu, korzo i bal odlazila besprekorno odevena. Modni komentatori su
zato verovali da mogu da je porede sa elegantnom Pari`ankom.
Tokom tridesetih godina, me|utim, nije bilo takvih komplimenata za izgled prose~ne Beogra|anke. Smatralo se da ona nije tako originalna kao {to je bila, da je zanemarila svoju individualnost u korist
»uniforme«, i da ~itavu sezonu kasni za modnim zbivawima u svetu.
Navedene ocene bile su zasnovane na posmatrawu mode na beogradskim
ulicama. Bilo je, me|utim, prilika kao {to su balovi, razni porodi~ni i dru{tveni doga|aji, kada se podrazumevala sve~anija toaleta,
kojoj je uvek posve}ivana ve}a pa`wa nego dnevnom odevawu. Za takve
MODA U BEOGRADU 1918–1941
131
prilike se i Beogra|anka skromnijih nov~anih mogu}nosti trudila
da izgleda moderno. Wen izgled se tokom ~etvrte decenije, uostalom,
nije mnogo razlikovao od izgleda pripadnice istog stale`a u drugim
zemqama. Kult skromnosti i {tedwe, usled velike ekonomske krize i
slutwe novog svetskog sukoba, bili su nametnuti ~itavom svetu.
Beograd je imao i svoj »beau monde« koji je i tokom depresivnih tridesetih godina pratio modne tokove, snabdevaju}i se u Parizu, Londonu, Be~u i Berlinu, kao i u uglednim beogradskim radwama i salonima, koji su uvek bili u toku najnovijih modnih zbivawa.
^lanovi kraqevske ku}e Kara|or|evi} imali su isti modni ukus
kao i druge evropske dinastije. Oni su delove svoje toalete nabavqali
u vrhunskim pariskim, londonskim i beogradskim modnim ku}ama i
trgovinama, a mnogo mawe u Be~u i Berlinu. Kraqica Marija je nosila
kreacije pariskih modnih ku}a: »@an Patu«, »Lisjen Lelon«, »Vort«,
»Redfern«, »Drekol« i »Marsijal i Arman«. Knegiwa Olga je, za razliku od kraqice Marije, vi{e koristila usluge poznatih beogradskih salona, a najvi{e »Ru`e Koen«, »Lektresa«, »Rozalije Smolke«,
»Modes Gaby« i »Graziosa«. Wen pariski izbor bili su Edvard Moline,
~ije je modele, kao i wegove beogradske kopije najradije nosila, @an
Patu, Paken i modiskiwa madam Sizi.
Mu{ki ~lanovi porodice Kara|or|evi}, a posebno knez Pavle, bili su poklonici engleske elegancije. Oni su bili mu{terije uglednih londonskih firmi (»Dejvis i sin«, »Samjuelson, sin i Linej«,
»Benson i Klegi«, »Hoz i Kertis«, »Xon Lob«, »R. Tomas i sin«, »Henri
Hit«), ili wihovih pariskih filijala (»Va{ington Tremlet«, »Hildi~ i Ki«, »Mamlenkamp Braders«, »Helstern i sin«, »Berberis«),
ali i pariskih ku}a (»@or`«, »@elo«, »Rozen«, »Duse«, »Luj Vuiton«,
»Hermes«, »Lanven sport«). U ekskluzivnim pariskim i londonskim
magazinima, kao {to su »La Grand Mezon de Blan«, »Galeri Lafajet« i
»Harods«, Kara|or|evi}i su, pored ostalog, upotpuwavali i svoju garderobu. Pariski krznar »Morabito« je 1933. godine dobio presti`nu
titulu jugoslovenskog dvorskog liferanta, {to zna~i da je dvor u Beogradu, a posebno kraqicu Mariju, godinama pre toga snabdevao svojim
bundama i garniturama od skupocenog krzna. Kad su u pitawu nakit,
satovi, tabakere i dugmad za man`etne, kraqevska porodica je posebno bila sklona »Kartijeu«, ali je poru~ivala i kod »Bu{erona«, »Van
Klifa i Arpela«, »Faliza«, kao i kod minhenskog juvelira »Rata«.
Pripadnicama beogradske dru{tvene elite dobro su bila poznata
imena ~uvenih pariskih modnih ku}a, kao {to su: »Vort«, »Duse«, »Poare«, »Redfern«, »Drekol«, »@eni«, »Sestre Kalo«, »Ber«, »Marsijal
132
BOJANA POPOVI]
i Arman«, »Lanven«, »[anel«, »Patu«, »Lelon«, »Vione«, »Moline«,
»Skjapareli«, »Menbo{e«. Otmene Beogra|anke su rado nosile wihove
modele, posebno Molineove, dok su mlade devojke za svoj prvi bal ~esto
birale »robes de style« @ane Lanven. Ugledne svetske firme, kao {to su
»Silka i komp.«, »O’Rosen«, »Pine«, »Habih« i »Bali« u svoje mu{terije su ubrajale i bogate Beogra|ane.
Tokom tre}e decenije elegantna Beogra|anka je `elela da bude odevena iskqu~ivo u pariske modele. Beogradski modni saloni su joj izlazili u susret, nude}i joj savr{ene kopije po ceni koja je bila oko deset
puta ni`a od cene originala. Vlasnici najuglednijih salona putovali su bar dva puta godi{we u Pariz, odakle bi donosili najnovije
modele, koje bi u roku od petnaest dana po~eli da nude beogradskim
pomodarkama. Neki od wih, poput Rebeke Jakovqevi}-Amodaj i madam
Grajevske, bili su u prisnim poslovnim vezama sa pariskim modnim
ku}ama »Patu« »Lanven«, »@eni«, »Filip i Gaston« i »Siber«. U Beogradu su tokom dvadesetih godina bili najugledniji saloni Ru`e Koen,
Rebeke Jakovqevi}-Amodaj, @ivke Danku~evi}, Lenke Lam Majer, [arlote Alfandari i madam Grajevske. Po ve{tini kopirawa pariskih
uzora i wihovom prilago|avawu u detaqima ukusu svojih mu{terija,
oni ni po ~emu nisu zaostajali za drugim svetskim metropolama. Po
istim principima i sa istim, izuzetnim, rezultatima radili su i
modisterijski saloni (»Flora Dvornikovi}«, »Rozalija Smolka«,
»Blan{«, »Orao«), obu}arski (»Lektres«, »Balnik«), ta{nerski (»Aligator«), krznarski (»Sava Stefanovi}«, »Jovan Backi}«) i saloni za
izradu midera i rubqa (»Graziosa«), kao i saloni za gospodu (»Voja Jeremi}«, »Sudarevi} i Savkovi}«, »Sima Stri~evi}«, »Pavle Bala{a«).
Oni su se u svom poslu koristili proizvodima najboqih svetskih
firmi, kao {to su bile tkanine francuske firme »Les tissus Art, Goût,
Beauté«, koja je snabdevala i najboqe pariske modne ku}e i bila izdava~, veoma cewenog, modnog `urnala. O visokom kvalitetu koji su nudili beogradski saloni svedo~e i priznawa koja su dobijali na me|unarodnim izlo`bama. Tako je salon »Lektres« za svoju obu}u dobio
Grand Prix 1925. godine u Parizu, na Izlo`bi modernih primewenih
i industrijskih umetnosti.
Godine 1923. beogradska {tampa, ohrabrena modnim ostvarewima
Katarine Mladenovi}, najavqivala je da »Beograd stvara svoju modu«.
I zaista, Katarina je ne samo mnogo slobodnije od ostalih tuma~ila
modne uzore ve} ih je dopuwavala i detaqima nadahnutim, pored ostalog, {arama sa pirotskih }ilima. Ona je patentirala i jednu tehniku
slikawa na tkanini, koriste}i rastopqene metale i ve{ta~ko drago
MODA U BEOGRADU 1918–1941
133
kamewe. Katarina Mladenovi} je, me|utim, svoju karijeru nastavila u
Parizu, rade}i i za modne ku}e »Redfern« i »Marta Pen{ar«. Zajedno
sa grupom jugoslovenskih umetnika, Katarina je u~estvovala 1925. godine na Izlo`bi modernih primewenih i industrijskih umetnosti.
Beograd je tokom tridesetih godina dobio jo{ nekoliko prvorazrednih salona za izradu `enskih toaleta: »Regina Benvenisti«, »Marusja Ninkovi}«, »Lazarenka Babkova«, »Natalija Mona{evi}« i
»Milan Stojanovi}«. Tada su bili omiqeni i modisterijski saloni:
»Milki}«, »Modes Gaby«, »Popov«, »Qiqana«, »Ercegovac«, »Jean«,
»Modes« i »E.F.« Od obu}arskih salona isticali su se: »Kutwak«,
»Glogovac« i »Bulatovi}«, a od ta{nerskih: »Uzor«, »Ekso« i »Noj«.
Po svom krznarskom ume}u posebno su bili ceweni Stevan Erdeqan,
\or|e Nedeqkovi}, Milan Ra{evi} i Aleksa Peri}.
Tridesete godine su beogradskim salonima donele ve}u originalnost u radu. Velika ekonomska kriza, naime, umawila je mogu}nost otkupqivawa pariskih modela, a i sama moda je mewala detaqe, dok je
modna silueta sporije i neupadqivije bila izlo`ena promenama. Kopije pariskih modela i daqe su izra|ivane, ali prete`no na osnovu
crte`a i fotografija iz modnih `urnala. Vlasnici boqih modnih
salona su sve ~e{}e nudili i originalne modele. Neki od wih umeli
su da budu veoma ponosni na svoje tvorevine i da negoduju ako bi neka
dama kopirala wihov model. Samosvest predstavnika beogradske mode
je poja~ana, mada su oni skromno isticali da je wihov »zanat u najbli`oj vezi sa umetno{}u«, za razliku od Pariza, gde je od druge polovine XIX veka damski kroja~ smatran umetnikom ~ije su kreacije bile
zakonom za{ti}ene od plagirawa. Beogradski majstori (damski kroja~i i kroja~i za gospodu, modisti, obu}ari, ta{neri, krznari), ipak
su postali, kao i svuda u svetu, javne li~nosti. [tampa je objavqivala
wihove fotografije i snimke wihovih modela, oni su u intervjuima
govorili o svom radu, modnim novostima i ocewivali modni ukus
svojih sugra|ana. Beograd je imao »arbitra i diktatora mu{ke mode«
Nikolu Sudarevi}a i Simu Stri~evi}a. Isticani su muzi~ki i kompozitorski kvaliteti Nikole Sudarevi}a, a Lenka Lam Majer, ma|arska plemkiwa, pore|ena je s Polom Poareom i madam Paken. Poznata
glumica Desa Dugali} nije propu{tala da naglasi da privatno i na pozornici nosi modele [arlote Alfandari. Ru`a Koen je vodila modne rubrike u »Ilustrovanom vremenu« i »Nedeqim ilustracijama«.
Rebeka Jakovqevi}-Amodaj bila je poznata koliko, na primer, i slavna
glumica Qubinka Bobi}. Prepri~avala se anegdota da je Rebeka oti{la na pozori{nu premijeru zaboraviv{i da stavi jednu min|u{u i
134
BOJANA POPOVI]
da su sutradan beogradski listovi objavili da je Rebeka uvela novu
modu – no{ewe samo jedne min|u{e. Rebeku pomiwe i Branislav Nu{i} u svojoj komediji Dr. Ona i wen suprug Samuilo Jakovqevi}, vojni in`ewer, rado su bili vi|eni u »Xokej-klubu«, steci{tu najotmenijih Beogra|ana, a Voja Jeremi} bio je pripadnik boemskog dru{tva.
Neki, mada retki, pripadnici »modne bran{e« stekli su i bogatstvo,
a ve}ina je pristojno `ivela od svog rada. O popularnosti bavqewa
modom svedo~i i podatak da su krajem ~etvrte decenije neke pripadnice vi{ih dru{tvenih slojeva, kao {to su bile Jelka Peri{i} i
Zora-Cuca Stojanovi}, otvorile modisterijske salone.
Beograd je imao svoje dvorske obu}are (Kosta Miti} i Mitrofan
Sofronov), krznare (Milisav Radosavqevi}) i juvelire (M. P. Petkovi}, M. T. Stefanovi} i V. K. Isajev). Nijedan »mode salon za izradu
damskih toaleta«, kao ni mu{ki kroja~ki salon, me|utim, nije imao
titulu dvorskog liferanta. Osnovni uslov za dobijawe tog presti`nog zvawa bio je vi{egodi{wi rad za ~lanove kraqevske ku}e. Taj
uslov je jedino ispuwavala Ru`a Koen, ~ija je stalna mu{terija godinama bila knegiwa Olga. Sude}i, me|utim, prema sa~uvanoj arhivskoj
gra|i, gospo|ica Koen nikada nije ni zatra`ila tu titulu.
Tokom druge polovine ~etvrte decenije Beograd je postao pravi
modni centar. Tome su doprineli ne samo ve}a originalnost modnih
salona ve} i reorganizacija wihovog strukovnog udru`ewa. Moderno
organizovani, oni su uspe{nije re{avali zajedni~ke probleme (suzbijawe bespravnog rada, {kolovawe i sl.) i, {to je za Beograd bilo
va`nije, po~eli su da redovno prire|uju prole}ne i jesewe revije, u
saradwi sa frizerima, modistima, obu}arima, ta{nerima, rukavi~arima, krznarima i juvelirima. Kao i svuda u svetu, {tampa je donosila izve{taje i komentare sa tih revija, omogu}avaju}i javnosti da,
pored ve} dobro poznate zanatske ve{tine beogradskih majstora, uo~i
i wihov talenat da, prate}i parisku modu, u svoj rad unesu odlike
ukusa sredine kojoj pripadaju. Beograd je tih godina dobio i modni
`urnal »Moda u slici i re~i«, koji je iskqu~ivo pratio beogradska
modna zbivawa.
Zna~ajnu ulogu u modnom `ivotu me|uratnog Beograda imali su i
trgovci. Neprestano u toku najnovijih modnih de{avawa, oni su svoje radwe snabdevali kvalitetnom robom nabavqenom u Parizu, Be~u i
Berlinu. Izlozi trgovina »\ura Jano{evi}«, »Marko Vuleti}, Gavrilovi} i kompanija«, »Uro{evi} i Tanaskovi}«, »Engleski magacin«,
»Xentlmen«, »S. D. Demajorovi}«, »Bogdanovi} i komp.« i mnogih
drugih nudili su sve ono {to je krasilo i izloge ostalih svetskih me-
MODA U BEOGRADU 1918–1941
135
tropola. U Beogradu je 1923. otvorena prva radwa sportskih rekvizita na Balkanu »Englich Sports House«, a 1930. godine po~ela je da radi
i filijala ve} pomiwane ugledne firme »Les tissus Art, Goût, Beauté«.
Me|uratni modni Beograd je »preboleo Evropu i nau~io evropski
govoriti«, a krajem ~etvrte decenije odlikovao se i samosvojno{}u
koja nije bila mawa od, na primer, autenti~nosti modnog Be~a. Stari Beogra|ani se i danas, s qubavqu i po{tovawem, se}aju onih koji
su umeli da im podare eleganciju i lepotu.
Resume
B
elgrade was declared the capital of the newly created Kingdom of
Serbs, Croats and Slovenes in 1918. And it was in 1924, after a post-war
period of economic reconstruction, that Belgrade’s architecture began to
assume the appearance of a contemporary metropolis. Parallel to those developments, the city was becoming a magnet for artists and intellectuals from
all South Slav regions and for Russian émigrés, who were to leave their mark
on inter-war Belgrade, particularly in domains such as science, architecture,
opera, ballet, theatre and fashion.
Despite its inherent patriarchal spirit, in the course of the 1920’s Belgrade embraced the »spirit of the new times« and started to live in harmony with
the rhythm of intensive cultural, social and sports events. The culture and
spirit of France, an ally in war and a powerful protector in peace, were great
models in all spheres of creativity and social life. The new Paris fashions were
also being rapidly adopted at that time. The broad acceptance of new fashion
canons led not only to an interest in fashion and its democratization, which
was happening throughout the world, but also enabled people to keep
abreast with fashion trends by reading the foreign and national press,
watching films, attending the theatre and variety shows and listening to the
radio. Furthermore, the Belgrade market was being supplied with modern
imported goods, and the increasingly swift air and railway transport made
it easier for people to travel and for orders to arrive from abroad.
The population of Belgrade had started to accept Paris fashion as early as
the 1840’s, when tailors, dressmakers and craftsmen from Vojvodina, Vienna
and Budapest had begun to arrive in Belgrade, creating clothes according to
models from the latest Viennese and French journals. It was then that
French merchants had started to bring their luxury goods to the city. As
Austria-Hungary long had a monopoly on the marketing of its products in
Serbia, Paris fashions arrived mainly via Vienna, but political, cultural and
trade links with France became closer when the Karadjordjevi} dynasty came
140
BOJANA POPOVI]
to the throne in 1903. The First World War brought Belgrade and Paris
closer than ever, but trade links were also maintained with Vienna, which
was a satellite of Paris in matters of fashion. At that time, however, agents of
fashion houses and manufacturing firms from Vienna, Budapest and Berlin
were having greater success in Bucharest and Athens than in Belgrade.
In fact, Belgrade’s post-war enchantment with Paris was such that the
names of some of Belgrade’s richest fashion salons and stores were transcribed
in French and bills for the distinguished clientele were written in French.
Belgrade’s swift fashion transformation into »petit Paris« was the subject of
a number of literary works and newspaper articles. The more conservative
circles in the city condemned the welcoming of new fashions, considering
they threatened established social and moral values. With their new way of
dress, however, the people of Belgrade were demonstrating that they agreed
with the writer Rastko Petrovi} when he said: »not until we have been European and made a successful recovery, and not until we have learnt how to
speak the same language as they do in Europe will we be able to discover
what is of value within ourselves, not to mention being able to express
ourselves and being of value to the rest of the world.«
The Belgrade papers, and especially »Nedeljne ilustracije« (Weekly Illustrations) and its fashion commentator Mir-Jam, an author of very popular
sentimental novels, compared the fashion sense and appearance of the citizens
of Belgrade with that of those of other world capitals. At the beginning of
the 1920’s, those comparisons highlighted the occasional conflict between
the desire of Belgrade’s average woman to be modern in appearance, on the
one hand, and her financial capacities, that is the wherewithal to have a
corresponding toilette for every occasion and the ability to adjust fashion
requirements to her figure, her age and her social status, on the other hand.
It was therefore no wonder that women of Belgrade would sometimes be
seen strolling along the »korzo« (promenade) in evening attire or, out of
ignorance, would sometimes wear a skirt shorter than a lady should have
permitted herself. The female population of Belgrade, however, was very quick
to learn and, as early as the end of the 1920’s, the critics could note with
satisfaction that the women of Belgrade were endeavoring to be fashionable
and elegant in all respects and, indeed, were succeeding in doing so. They
could be seen on the beach, at the races and matches, strolling along the
»korzo« and attending balls – immaculately dressed. Fashion commentators considered that they could be favorably compared to the elegant
Parisiennes.
There was a dearth of such compliments concerning the appearance of
the average woman in Belgrade during the thirties. She was criticized as being
FASHION IN BELGRADE 1918–1941
141
less original than she had been, that she was neglecting her individuality in
favor of »uniformity« and that she was a whole season behind fashion innovations. Such criticism was based on observations of women going about
their everyday business, but there were, nonetheless, occasions such as balls
and various family and social events that required a more formal toilette and
to which they always devoted greater attention than to their everyday appearance. Even those women under more strenuous economic circumstances
did their best to look fashionable on such occasions. What is more, the
appearance of the women of Belgrade did not differ greatly in those years
from that of women belonging to the same class in other countries. The
whole world had been forced to accept a cult of modesty and economy due
to the grave economic crisis and the thunderclouds hovering on the horizon
threatening a new world war.
But Belgrade still had its »beau monde« that continued to follow fashion
trends even in the depressed thirties. They bought their clothes not only in
Paris, London, Vienna and Berlin but also in the elite Belgrade stores and
salons, which were always ready to meet the latest fashion requirements.
Members of the Kardjordjevi} royal house had the same tastes in fashion
as other ruling European dynasties. They bought their clothes in part in the
most select fashion houses and stores in Paris, London and Belgrade and, to
a far lesser extent, in Vienna and Berlin. Queen Marija wore creations of Paris
fashion houses such as »Jean Patou«, »Lucien Lelong«, »Worth«, »Redfern«,
»Drécoll« and »Martial et Armand«. Unlike Queen Marija, Princess Olga more
often frequented the Belgrade salons, particularly »Ru`a Koen«, »Lektres«,
»Rozalija Smolka«, »Modes Gaby« and »Graziosa«. Her favorite Paris creators
were Edward Molyneux, whose models, as well as their Belgrade copies, she
wore with the greatest pleasure. She also favored Jean Patou, Paguin and the
milliner Madame Suzy.
The male members of the ruling Karadjordjevi} family, particularly
Prince Pavle, opted for English elegance. They bought their clothes at
distinguished London firms (Davies and Son, Samuelson, Son and Linney,
Benson and Clegy, Hawes and Curtis, John Lobb, R. Thomas and Son Ltd.,
Henry Heath Ltd.) or their Paris branches (Washington Tremlet, Hilditch
and Key, Mumlenkamp Brothers, Hellstern and Son, Burberrys) and certain
Paris firms (Georges, Gelot, V. Rosen, Doucet, Louis Vuitton, Hermes, Lanvin
Sport). The male members of the Kardjordjevic dynasty also supplemented
their wardrobe in exclusive Paris and London stores such as La Grande
Maison de Blanc, Galeries Lafayette and Harrods. In 1933, the Paris furrier
Morabito was granted the prestigious title of supplier to the Yugoslav court,
which means it had been supplying the court in Belgrade, and particularly
142
BOJANA POPOVI]
Queen Marija, in fur coats and luxury fur products for a number of years.
When it came to jewelry, watches, cigarette cases and cufflinks, the royal
family particularly favored Cartier, but it also purchased items from Boucheron, Van Cleef and Arpels, Falize and the Munich jeweler P. Rath.
Members of the Belgrade social elite were well acquainted with the names
of the distinguished Paris fashion houses such as Worth, Doucet, Poiret,
Redfern, Drécoll, Jenny, Callot Soeurs, Beer, Martial et Armand, Lanvin,
Chanel, Patou, Lelong, Vionnet, Molyneux, Schiaparelli, Mainbocher… The
fashionable ladies of Belgrade were happy to adorn themselves in their
models, with Molyneux being their particular favorite, while the young girls
often selected Jeanne Lanvin’s »robes de style« for their first balls. Such renowned firms as »A. Sulka and Company«, »O’Rossen«, »Pinet«, »P. and C.
Habig« and »Bally« counted the rich of Belgrade amongst their customers.
It was the desire of every elegant lady of Belgrade in the 1920’s to wear
Paris models exclusively, and the Belgrade fashion salons met such wishes
by creating perfect copies at some ten percent of the price of the original. The
owners of the most elegant salons traveled to Paris at least twice a year, returning with the latest models. Only a fortnight later, such models would be in
the shops for Belgrade’s fashion devotees. Some of these salon owners such as
Rebeka Jakovljevi} Amodaj and Madame Grajevska maintained close business
contacts with the celebrated Patou, Lanvin, Jenny, Philippe et Gaston and
Cyber. The most prominent Belgrade salons in the twenties were those of
Ru`a Koen, Rebeka Jakovljevi} Amodaj, @ivka Danku~evi}, Lenka Lam Majer,
[arlota Alfandari and Madame Grajevska. These salons in no way lagged behind those in other world capitals thanks to their skill at copying Paris patterns and adapting them, through various little details, to their particular
milieu and its tastes. Millinery salons (»Flora Dvornikovi}«, »Rozalija Smolka«, »Blan{«, »Orao«) functioned according to the same principles and with
the same exceptional success, as did footwear salons (»Lektres«, »Balnik«),
handbag and leather goods salons (»Aligator«), furriers (»Sava Stefanovi}«,
»Jovan Backi}«), corsetry and lingerie salons (»Graziosa«) and menswear
salons (»Voja Jeremi}«, »Sudarevi} i Savkovi}«, »Sima Stri~evi}«, »Pavle Bala{a«). In creating their models, these Belgrade salons used products from
the most renowned world firms such as fabrics from the French firm »Les
Tissus Art, Goût, Béaute«. The prizes won by Belgrade salons at international exhibitions bore testimony to the high quality of their products. The
»Lektres« salon, for example, was awarded the Grand Prix for its footwear
at the Exposition of Modern Decorative and Industrial Arts in Paris in 1925.
In 1923, encouraged by the success of Katarina Mladenovi}’s creations,
the Belgrade press announced: »Belgrade is creating its own fashion«. And
FASHION IN BELGRADE 1918–1941
143
indeed, Katarina Mladenovi} was not only interpreting fashion patterns more
freely than others but she was also supplementing them with details inspired,
amongst other things, by the brilliant colors of Pirot kilims. Furthermore,
she patented a technique for painting on fabric using melted metals and
artificial gems. Katarina Mladenovi}, however, continued her career in
Paris, working for the Redfern and Marthe Pinchart fashion houses. She
participated at the 1925 Exposition of Modern Decorative and Industrial
Arts together with a group of Yugoslav artists.
More first class ladies fashion salons were opened in Belgrade in the
1930’s: »Regina Benvenisti«, »Marusja Ninkovi}«, »Lazarenka Babkova«,
»Natalija Mona{evi}« and »Milan Stojanovi}«. The millinery salons that were
popular at the time were: »Milki}«, »Modes Gaby«, »Popov«, »Ljiljana«,
»Ercegovac«, »Jean«, »Modes« and »E.F«. The most celebrated footwear salons
at the time were »Kutnjak«, »Glogovac« and »Bulatovi}«, and the most popular handbag and leather goods salons: »Uzor«, »Ekso« and »Noj«. Belgrade’s
most esteemed furriers in the 1930’s were Stevan Erdeljan, Djordje Nedeljkovi}, Milan Ra{evi} and Aleksa Peri}.
The Belgrade salons were demonstrating more originality in the 1930’s.
In fact, the great economic crisis had made it more difficult to buy Paris
models, while fashion itself was insisting more on changes in details, and
the fashion silhouette was altering more slowly and less conspicuously.
They continued to make copies of Paris models, but often on the basis of
drawings and photographs from fashion journals. The owners of the better
fashion salons were more and more frequently offering original models too.
Indeed, some of them manifested great pride in their creations and expressed
indignation if anyone were to copy them. The self-awareness of the forerunners of Belgrade fashion was on the increase, although they were still
modest in asserting that their »craft was closely connected to art.« This was
in contrast to the couturiers of Paris who had been considered artists since the
second half of the 19th century and whose creations were legally protected
against plagiarism. Despite this, Belgrade’s forerunners in dressmaking,
tailoring, millinery, footwear, leather goods and furs were public figures, as
were such people throughout the world. Photographs of them and their
creations were to be seen in the press; they were asked to give interviews on
their work, discuss fashion innovations and assess the taste of their fellow
citizens in fashion. Belgrade had its own judges and dictators of men’s
fashion – Nikola Sudarevi} and Sima Stri~evi}. The musical qualities and
composing skills of Nikola Sudarevi} were exalted and Lenka Lam Majer, a
Hungarian noblewoman, was compared with Paul Poiret and Madame Paguin.
The celebrated actress Desa Dugali} made it known that she wore [arlota
144
BOJANA POPOVI]
FASHION IN BELGRADE 1918–1941
145
Alfandari’s models both on and off the stage. Ru`a Koen had her own
fashion column in »Ilustrovano vreme« (Illustrated Time) and »Nedeljne
Ilustracije« (Weekly Illustrations). Rebeka Jakovljevi} Amodaj was as popular,
let’s say, as the famous actress Ljubinka Bobi}. The anecdote circulated that
Rebeka had attended a theatre premier wearing, purely accidentally, only
one earring, whereupon the Belgrade press had announced the next day
that she had heralded a new fashion – the wearing of one earring instead of
two. The well-known comedy writer Branislav Nu{ic even made mention of
Rebeka Jakovljevi} Amodaj in his comedy entitled »Dr«. She and her
husband, the military engineer Samuilo Jakovljevi}, frequented the »Jockey
Club«, a meeting place for the cream of Belgrade, while Voja Jeremi} was a
member of the bohemian set. Some figures in the fashion world, albeit few in
number, became rich thanks to their work, but the majority of them earned
a very good living out of it. The fact that members of the upper classes were
dealing in fashion at the end of the 1930’s speaks of the popularity of such
an occupation. Jelka Peri{i} and Zora Cuca Stojanovi}, for example, had
started to open their own millinery salons.
Belgrade had its own court shoemakers (Kosta Miti} and Mitrofan Sofronov), its own furriers (Milisav Radosavljevi}) and jewelers (M. P. Petkovi},
M. T. Stefanovi} and V. K. Isajev). However, no single »salon for the creation
of ladies’ fashion garments« or any men’s fashion salon had been granted
the title of court supplier. Such a prestigious title could not be obtained
without several years’ previous work for members of the royal house. Only
Ru`a Koen could meet such a condition, for Princess Olga had been a regular
customer of hers for several years, but, judging by archive material preserved,
Miss Koen never sought such a title.
Belgrade became a real fashion center in the second half of the 1930’s. This
was due not only to the greater originality being displayed by the fashion
salons but also to the reorganization of the fashion association. Thanks a
new and modern form of organization, the fashion salons were more successful in solving common problems, such as the suppression of illegal
activities in that branch, training, etc. But, what was more important for
Belgrade was that summer and winter fashion shows had been introduced in
cooperation with hairdressers, milliners, shoemakers, producers of leather
goods, glove makers, furriers and jewelers. As elsewhere in the world, the press
carried reports and commentaries on these shows, thus making it possible
for the public at large to witness not only the renowned skills of Belgrade’s
couturiers but also their talent to introduce the specific tastes of their own
milieu while at the same time following Paris fashion. It was at that time
that the fashion journal entitled »Moda u slici i reci« (Fashion in Picture
146
BOJANA POPOVI]
and Word) was launched to cover the Belgrade fashion scene exclusively.
Shop owners too played a major role in Belgrade’s fashion life between
the wars. In constant touch with the latest fashion developments, they kept
their stores supplied with high quality goods purchased in Paris, Vienna and
Berlin. The windows of such stores as »Djura Jano{evi}«, »Marko Vuleti}«,
»Gavrilovi} i Kompanija«, »Uro{evi} i Tanaskovi}«, »Engleski magacin«,
»D`entlmen«, »S. D. Demajorovi}«, »Bogdanovi} i komp.« and many others
sparkled and shone just like those in other world capitals. The first store to
sell sports requisites in the Balkans, the »English Sports House« was opened
in Belgrade in 1923, while a branch of the celebrated French textile firm
»Les Tissus Art, Goût, Béaute« opened in 1930.
Fashion in Belgrade between the wars had indeed been European, made
a successful recovery and learnt to speak European. At the end of the 1930’s,
it had achieved a self-awareness that could equal, let’s say, the authenticity
of Vienna fashion. Even today, the older citizens of Belgrade remember with
fondness and respect those that were able to bestow elegance and beauty
upon them.
Appendix
I Mali modni re~nik
aksesoar (franc. accessoirs)
an vog (franc. en vogue)
astrahan
bakelit
batist
»bluziran« struk
bo mond (franc. beau monde)
boks (engl. box)
brajt{vanc (nem. Breitschwanz)
brokat
bukl (franc. boucle)
veston (franc. veston)
vizon (franc. vison; nem. Nerz;
engl. mink)
voal (franc. voile)
– dodaci uz glavnu stvar. U kroja~kom zanatu ozna~ava sitan pribor
i ukrase koji su potrebni za doradu odevnog predmeta.
– u modi.
– skupoceno kovr~avo krzno jagweta karakul ovce, starog od jednog do
osam dana.
– prva prava ve{ta~ka plasti~na masa, dobijena na bazi fenola, koju
je 1907. otkrio Belgijanac Leo Hendrik Bekeland (Leo Hendrick Baekeland), da bi je od 1910. proizvodio u svojoj fabrici »General Bakelite
Company« (po kojoj je novi materijal i dobio ime), u Wu Xersiju (SAD).
Bakelit je najpre kori{}en kao elektroizolator (za delove i kutije
radio aparata, telefona i za automobilske delove), potom, potiskuju}i galalit, i za izradu nakita i ostalih sitnih predmeta, posebno
tokom ~etvrte decenije XX veka.
– platno od najfinijih lanenih ili pamu~nih niti.
– tkanina je pri {ivewu zategnuta preko bokova, a iznad je blago, »bau{asto« nabrana.
– otmeno dru{tvo.
– sjajna i meka tele}a, re|e gove|a i kowska ko`a.
– veoma skupo, glatko i svilenkasto krzno tek ojagwenog mladun~eta
karakul ovce.
– tkanina od prirodnog ili ve{ta~kog prediva, krupnih {ara i protkana zlatnim ili srebrnim nitima.
– kop~a, {nala.
– mu{ko odelo sa{iveno po meri, a ponekad se misli na sako bez pantalona.
– skupoceno krzno kanadskih i sibirskih vodenih lasica, tamnosme|e
boje.
– lagana, naj~e{}e jednobojna prozirna tkanina od finog svilenog
ili pamu~nog prediva.
150
BOJANA POPOVI]
galalit
garnitura
glase (franc. glacé)
gode (franc. godet)
gro-gren (franc. gros-grain)
dernije kri (franc. dernier cri)
di{es (franc. duchesse)
`abo (franc. jabot)
`ersej (franc. jersey)
`irardo
znojnica
kep (engl. cape)
keper (nem. Köper)
konfekcija (franc. confection)
koketan (franc. coquet,-te)
kreacija (franc. création)
krepde{in
(franc. crêpe de Chine)
– vrsta plasti~ne mase, dobijene na bazi kazeina, koju je 1897. godine
otkrio Nemac A. [pitler (A. Spittler). Kori{}en je za izradu nakita,
~e{qeva, dugmadi i ostalih sitnijih upotrebnih predmeta.
– predmeti koji se nose zajedno da bi upotpunili odevni predmet.
– vrlo mekana, rastegqiva i glatka ko`a mladih ovaca i koza, od koje
se izra|uju rukavice.
– klin; komad tkanine koji je u gorwem delu uzak ({picast ili polukru`an), a u dowem {irok. Umetawem takvih komada tkanine posti`e
se {irina sukwe ili rukava.
– polusvilena tkanina pamu~ne potke, istaknutih uzdu`nih brazda.
Koristi se za {ivewe kaputa, pravqewe raznih traka za {e{ire, kao
i za presvla~ewe name{taja.
– posledwa re~ mode.
– svileni saten, visokog sjaja i veoma ~vrst. Kori{}en je za izradu
ve~erwih toaleta i ven~anica.
– nabrani komad tkanine ili ~ipke koji prekriva deo grudi, a pri~vr{}uje se ispod okovratnika.
– vunena ili svilena, meka i elasti~na tkanina.
– slamni tvrdi {e{ir, ravne kalote i pqosnatog oboda, koji je dobio
ime po austrijskom komi~aru @irardiju (Girardi) (+1918).
– umetak od navo{tenog platna koji se stavqa pod pazuh da ode}a ne
bi do{la u dodir sa znojem.
– ogrta~ razli~ite du`ine.
– dijagonalni na~in tkawa, pri ~emu tkanina dobija povr{inu izbrazdanu kosim, rebrastim crtama.
– serijsko krojewe i {ivewe odevnih predmeta, najpre sporednih delova toalete (rubqe, marame, {alovi, kaputi), da bi posle 1870. godine
po~ela proizvodwa i haqina, po standardnim merama. Posle Prvog
svetskog rata konfekcija je do`ivela veliki preobra`aj zahvaquju}i
organizovanijoj podeli rada, usavr{avawu tekstilne industrije i
{iva}ih ma{ina. U periodu izme|u dva svetska rata, konfekcija je,
sa mawe ili vi{e zaka{wewa i uspeha, uz neophodno pojednostavqivawe, pratila visoku modu, koja je uvodila modne novine.
– dopadqiv u na~inu odevawa, ukra{avawa i pona{awa.
– u modi: odevni predmet koji je izra|en bez opona{awa drugog. Da bi
ostvarili pravnu za{titu od plagirawa, koju imaju umetni~ka dela i
nau~na otkri}a, u Francuskoj se od 1920. godine modeli prijavquju
kod »Chambre Syndicale de la Couture Parisienne«.
– kineski krep; tanka, mekana i sjajna tkanina, pomalo hrapave povr{ine. Izra|uje se od vunenih ili svilenih niti.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
krep`or`et
(franc. crêpe georgette)
krepmaroken
(franc. crêpe marocain)
krepsaten
(franc. crêpe satin)
krimer
krombi (engl. Crombie)
kutir (franc. couture)
lame
lasteks
matroska kapa
(nem. Matrose – mornar)
ma{amoda (od franc.
marchande de modes)
muslin (franc. mousseline)
organdin (franc. organdi)
ot kutir (franc. Haute Couture)
persijaner
151
– sli~an krepde{inu, ali je te`i, gu{}e strukture, providan, mawe
sjajan i skupqi. Izra|uje se od vunenih ili svilenih niti.
– fina »izbrazdana«, ~esto {tampana tkanina od prirodne ili ve{ta~ke svile i pamuka.
– tkanina sjajnog, glatkog svilenkastog lica sa mat nali~jem. Izra|uje
se od prave ili ve{ta~ke svile i pamuka.
– tkanina koja se zbog svoje »kovr~ave« povr{ine koristi kao jeftina imitacija astrahana.
– {kotska tekstilna fabrika koja je bila poznata po izradi kvalitetnih vunenih tkanina za kapute.
– ve{tina krojewa i {ivewa; kroja~ka profesija.
– tkanine protkane metalnim nitima, koje se koriste iskqu~ivo za
izradu sve~anih toaleta.
– elasti~na tkanina, dobijena od gumene `ice koja je obavijena vlaknima pamuka, vune ili svile.
– mornarska kapa.
– modiskiwa; ovaj izraz je u Beogradu po~eo da se koristi sredinom
XIX veka.
– fina prozirna tkanina od tankih pamu~nih, svilenih ili vunenih
niti.
– fina, prozra~na i kruta tkanina od pamu~nog prediva, sli~na muslinu. Takva tkanina od svilenih niti naziva se »mul«.
– visoka moda, moda najvi{eg stila koja podrazumeva originalne modele, kvalitetne tkanine i zanatsko savr{enstvo u krojewu i {ivewe
po meri kupca. S pojavom visoke mode, sredinom XIX veka, nastao je
pojam mode u dana{wem smislu re~i. To zna~i da je, stvarawem originalnih modela, uvo|ewem stalnih novina i potpomognuta mogu}nostima konfekcije, moda uspela da potisne vekovnu vladavinu nacionalnih kostima i logike nepromewivosti. U periodu izme|u dva
svetska rata visoka moda i konfekcija su modu internacionalizovale i demokratizovale u do tada neslu}enim razmerama. [ezdesetih
godina XX veka visoka moda je izgubila status avangarde, prepu{taju}i kreirawe najnovije mode pretaporteu (prêt-a-porter). Sada je visoka moda usmerena ka ve~nosti, zanemaruju}i osnovni modni princip
– prolaznost. Ona stvara estetska remek-dela, oslobo|ena funkcionalnih i komercijalnih obaveza, koja su namewena veoma malom broju prebogatih qubiteqa i – muzejima.
– skupoceno kovr~avo krzno jagwadi karakul ovce, starih ~etiri do
osam dana. Ono je sme|ecrne boje svilenkasto-sjajne povr{ine.
152
BOJANA POPOVI]
pike (franc. piqué)
pli{ (nem. Plüsch)
pozamanterija (franc. passement)
puplin (franc. popeline)
redengot (engl. redingote)
rips (engl. rib)
sviter (engl. sweater)
sedef
ser` (franc. serge)
sil (engl. seal)
sire saten (franc. ciré satin)
skank (engl. skunk)
sne`ne cipele, {ne-{ue (od nem.
Schnee – sneg; Schuhe – obu}a)
tajer (franc. tailleur)
taft (franc. taffetas)
tvid (engl. tweed)
til (franc. tulle)
toka (franc. toque)
tren~-kout (engl. trench-coat)
filc (nem. Filz)
hermelin (lat. hermellina)
– pamu~na tkanina reqefne povr{ine razli~itih geometrijskih motiva, na primer »waffle piqué« u vidu reqefne romboidne mre`e. Reqefni ornamenti se mogu posti}i i vezom. Pike je naj~e{}e bele boje;
kori{}en je se za izradu detaqa, kao {to su kravate, kragne, man`etne, prsluci i sl.
– vrsta somota, s nali~ja gladak, a s lica pokriven gustim, uspravnim
nitima osnove. Zbog svoje sli~nosti sa krznom, kori{}en je kao wegova jeftina imitacija za okovratnike, man`etne i sl.
– uske trake, vrpce i rese raznih oblika i kvaliteta.
– tanka tkanina koja izgleda kao gusto platno, sa zrnastim licem. Osnova je od prirodne ili ve{ta~ke svile, a potka od pamuka ili vune.
– duga~ak ravan kaput sa dva reda dugmadi i nagla{enim ramenima.
– naziv za tkaninu ~ije je lice rebrasto. Izra|uje se od vune, svile,
ve{ta~ke svile i pamuka.
– pulover, odnosno pleteni komad ode}e duga~kih rukava, sa »V« izrezom.
– unutra{wi deo nekih vrsta morskih i re~nih {koqki i pu`eva,
mle~nobele do crvenkaste boje. Koristi se za izradu dugmadi.
– vunena ili pamu~na postava za kapute, keper ili rips tkawa. Vuneni ser` naziva se »gloria«.
– meko, dugodlako krzno foka i mor`eva. Tkanina koja opona{a ovo
krzno naziva se »silskin« (engl. sealskin)
– kruti saten »metaliziranog« sjaja, dobijen tako {to je topli vosak
pod pritiskom nanesen na tkaninu.
– krzno jedne vrste ameri~kog tvora, crne boje sa belim povr{inama.
– obu}a koja dopire do ~lanaka, za sneg, ki{u i blato. Izra|ivana je
od gume, gumenog ili vunenog gabardena. No{ena je preko cipela i
skidana je u zatvorenom prostoru.
– kostim, kratki sako i sukwa sa{iveni od iste tkanine. Na francuskom jeziku zna~i – mu{ki kroja~.
– tanka svilena tkanina glatke povr{ine, tkana kao platno, i ve}e
~vrstine. Kori{}ena je za izradu popodnevnih i ve~erwih toaleta.
– grube vunene tkanine, naj~e{}e u keper tkawu.
– razne vrste ~ipkastih tkanina, tankih i prozirnih, izra|enih od
finih pamu~nih ili svilenih prediva. Ma{inski se proizvode od kraja XVIII veka.
– mala kapa bez oboda, izra|ena od filca ili tkanine.
– kabanica vojni~kog kroja, od impregnisane tkanine.
– »tkanina« za proizvodwu {e{ira, izra|ena od raznih vrsta vune,
kao i od ze~je i kune}e dlake.
– samurovina. Skupoceno belo zimsko krzno sibirske lasice.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
hozentregeri (nem. Hosenträger)
~in~ila ({pan. chinchilla)
{ampaw boja (franc. champagne)
{apoklak (od franc. chapeau i
claque)
{armez (franc. charmeuse)
{evro (franc. chevreau)
{esla
{ik (franc. chic)
{ifon (franc. chiffon)
{lajer (nem. Schleier)
{tras
153
– tregeri, dr`a~i za pantalone.
– skupoceno krzno jedne vrste ju`noameri~kog ku}nog mi{a, tamnosive, a pri zadwim delovima srebrnobele boje.
– ne`na svetlo`uta boja koja prelazi u belu.
– cilindar koji se sklapa.
– vrsta satena od ve{ta~ke svile. Kori{}en je za izradu rubqa.
– mekana i sjajna jare}a ili kozja ko`a.
– karner koji se pri{iva oko struka haqine ili bluze.
– smisao za obla~ewe sa ukusom, {to podrazumeva da je ode}a zanatski
savr{eno izra|ena, kao i da osoba koja je nosi ima odgovaraju}e dr`awe. Prvobitno je ovaj izraz kori{}en u zanatskim radionicama da
bi ozna~io savr{eno izveden predmet.
– pamu~na tkanina razli~itog kvaliteta za izradu rubqa i posteqine.
[tampani {ifon naziva se »kreton« ili »cic«.
– veo razli~ite du`ine, koji pokriva glavu i lice ili deo lica. U periodu izme|u dva svetska rata nosile su ga samo udate `ene.
– jeftina imitacija brilijanta, dobijena od staklene paste, koju je otkrio pariski dvorski juvelir @or` Frederik Stras (Georges-Frédéric
Strass), 1780. godine.
II Mali beogradski
istorijski podsetnik
POLITIKA I EKONOMIJA
21. oktobar 1918
1. decembar 1918
20. decembar 1918
1919
1919–1922
1923
1924–1925
1926–1930
6. januar 1929
3. oktobra 1929
1930–1934
3. septembar 1931
9. oktobar 1934
decembra 1934
23. jun 1935
1935–1940
26. avgust 1939
– oslobo|en je Beograd od austrougarske okupacije
– progla{eno je ujediwewe i stvarawe Kraqevstva Srba, Hrvata i
Slovenaca
– obrazovana je prva jugoslovenska vlada, pod predsedni{tvom Stojana Proti}a
– Zanatska komora je nastavila svoj rad, sa glavnim ciqem da izdejstvuje obe{te}ewa zanatlijama i da obezbedi kredite za obnavqawe i
unapre|ewe zanata
– inflacija
– stabilizacija nacionalne valute
– kratkotrajna recesija
– privredni uspon
– kraq Aleksandar je ukinuo Ustav, raspustio skup{tinu i zabranio
rad svim politi~kim strankama i organizacijama
– donesen je Zakon o novom nazivu dr`ave (Kraqevina Jugoslavija) i
wenoj podeli na upravna podru~ja
– ekonomska kriza
– donesen je »Oktroisani ustav«, kojim je zavr{en period monarhodiktature, odnosno uvedeno je dvodomno narodno predstavni{tvo,
sastavqeno od Senata i Skup{tine
– ubijen je kraq Aleksandar u Marsequ
– knez-namesnik Pavle formirao je novu vladu, sa Bogoqubom Jefti}em na ~elu
– Milan Stojadinovi} je postao predsednik vlade i ministar inostranih poslova
– o`ivele su i normalizovane privredne prilike
– sklopqen je sporazum Dragi{e Cvetkovi}a i Vlatka Ma~eka, kojim
je predvi|eno obrazovawe Banovine Hrvatske
155
MODA U BEOGRADU 1918–1941
25. mart 1941
27. mart 1941
6. april 1941
12. april 1941
– Kraqevina Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu
– vojni pu~, kojim je doveden na presto kraq Petar II, smewena je vlada Cvetkovi}-Ma~ek i obrazovana je koncentraciona vlada pod predsedni{tvom generala Du{ana Simovi}a
– bombardovan je Beograd
– nema~ke trupe su u{le u Beograd
KULTURNI I DRU[TVENI @IVOT
1919
1921
1922
1923
1924
1925
1926
1927
– po~eo je da radi Univerzitet; osnovan je Narodni `enski savez SHS;
otvorena je Umetni~ka {kola, koja je radila do 1938. godine, kada je
osnovana [kola za primewenu umetnost; po~eli su kursevi francuskog jezika
– prema popisu, Beograd je imao 111 740 stanovnika; osnovani su skiklub, bob-klub i moto-klub
– osnovan je Narodni univerzitet; po~ela je da radi »Dr`avna radionica sa izradu filmova« (deluje do 1925); iza{ao je prvi broj ~asopisa »Putevi« (izlazio je do 1924); osnovani su auto-klub i aero-klub
– uspostavqena je avionska veza Beograda se Parizom, Bukure{tom i
Carigradom
– otvorena je prva tehni~ka {kola; osnovan je Radio-klub; u sali Druge mu{ke gimnazije odr`ana je prva izlo`ba karikatura; ~asopis
»Zenit« je po~eo da izlazi u Beogradu (do 1926); objavqen je prvi broj
~asopisa »Svedo~anstva« (izlazio je do 1925)
– odr`ane su izlo`be ~e{ke umetni~ke grupe »Manes«, poqskih grafi~ara i francuske grafike XVII i XVIII veka; po~iwu da rade tereni za tenis na Kalemegdanu i Ta{majdanu, a za golf u Ko{utwaku;
osnovan je jahting-klub na Savi
– Rabindrant Tagore je odr`ao dva predavawa u Beogradu; obnovqen je
rad »Narodne odbrane«, pod predsedni{tvom Stepe Stepanovi}a;
zahvaquju}i knezu ^erkasovu, u prostorijama »Auto-kluba« otvorena
je galerija slika doma}ih i stranih umetnika; odr`ana je izlo`ba savremene francuske umetnosti; po~eli su kursevi engleskog jezika na
Narodnom univerzitetu; odigrana je prva vaterpolo utakmica; Univerzitetska biblioteka je otvorena za javnost
– odr`an je svetski vizantolo{ki kongres; premijera »Kraqa ~arlstona« Koste Novakovi}a, prvog komi~nog filma ra|enog u Beogradu;
na putu za Avalu odr`ana je prva `enska auto-trka
156
BOJANA POPOVI]
1928
1929
1930
1931
1932
1933
1934
1935
1936
1937
1938
1939
1940
– otvoren je Umetni~ki paviqon »Cvijeta Zuzori}«; sve~ano je otkriven spomenik »Pobednik«, kao i Novo savsko {etali{te; osnovan je
Savez jugoslovenskih filmofila; odr`ana je izlo`ba ~e{ke umetnosti; uspostavqena je prva doma}a avionska linija na relaciji Beograd
– Zagreb, firme »Aeroput«; po~eo je redovni gradski autobuski saobra}aj na liniji Kalemegdan – Terazije – Slavija
– prema popisu, Beograd je imao 226 289 stanovnika; zavr{eni su radovi na Kraqevom dvoru na Dediwu, privatnoj rezidenciji kraqa
Aleksandra; na inicijativu kneza Pavla, za publiku je otvoren Muzej
savremene umetnosti, u Konaku knegiwe Qubice; odr`ana je prodajna
izlo`be francuske grafike XIX i XX veka; po~elo je emitovawe radio
programa (»Radio a.d.«); stigao je zvu~ni film; zatvoren je »Orfeum«
Brane Cvetkovi}a
– odr`an je sajam kwiga; sve~ano je otkriven Spomenik zahvalnosti
Francuskoj; otvorena je izlo`ba Rusa emigranata; odr`an je Prvi svesokolski slet sokola Kraqevine Jugoslavije
– prema popisu, Beograd je imao 238 775 stanovnika; osnovana je Gradska
biblioteka; odr`ana je izlo`ba nema~ke umetnosti i prodajna izlo`ba
ma|arske umetnosti; Jovan Krsmanovi} je podigao prvo zimsko kupali{te, u Du{anovoj ulici
– u Muzeju savremene umetnosti odr`ana je izlo`ba savremene jugoslovenske umetnosti; otvoren je za publiku Kolar~ev narodni univerzitet; odr`ano je vesla~ko prvenstvo Evrope u Beogradu
– otvoren je »Aero-klub«
– otvorena je prva robna ku}a »Ta-Ta«, u Knez Mihailovoj ulici; po~ela je da radi prva privatna galerija vlasnika Josefa Sandela; objavqen
je »Jugoslovenski filmski almanah«, ~iji je urednik bio Vojin M.
\or|evi}
– po~eo je da izlazi humoristi~ko-satiri~ni list »O{i{ani je`«
– otvoren je Muzej kneza Pavla; u Muzeju kneza Pavla odr`ana je izlo`ba modernog francuskog slikarstva; otvoren je Zoolo{ki vrt; Beograd je progla{en turisti~kim mestom
– osnovane su Umetni~ka i Muzi~ka akademija; sve~ano je otvoren Prvi
beogradski sajam
– zavr{en je spomenik Neznanom junaku na Avali; odr`ana je Prva
zemaqska zanatska izlo`ba; odr`an je sajam automobila
– u Muzeju kneza Pavla otvorena je izlo`ba Sto godina francuske moderne umetnosti; odr`ane su prve me|unarodne auto-trke oko Kalemegdana
– otvoreni su Francuski dom, u zgradi hotela »Palas« i Institut za
italijansku kulturu, u Ulici knegiwe Perside 51 (danas Krunska)
III Izvori
ARHIV JUGOSLAVIJE, Beograd
– Fond Dvora Kraqevine Jugoslavije (74)
ISTORIJSKI ARHIV BEOGRADA, Beograd
– Fond Zanatske komore, kartoteka naziva firmi i wihovih vlasnika
– Fond »Kredit-inform«
– Fond Udru`ewa zanatlija za grad Beograd i srez beogradski
– Centralni katalog – li~nosti, doga|aji
– Fond Zanatske komore Beograda 1930–1956, kartoteka zanatskih radwi
– Fond Skup{tine grada Beograda, registar preuzetih trgova~kih i
ugostiteqskih radwi 1948–1968.
– Registrator trgova~kog suda u Beogradu
– Sumarni inventar Trgova~kog suda u Beogradu
– Izve{taj Zanatske komore u Beogradu za 1936. i 1938. godinu
– Izve{taj o radu Udru`ewa zanatlija za grad Beograd i srezove Vra~arski i Posavski za 1939. godinu, Beograd
[TAMPA
– »Beogradske op{tinske novine«, Beograd
– »Vogue«, Pariz
– »@ena danas«, Beograd
– »@ena i svet«, Beograd
– »@enski svet«, Beograd
158
BOJANA POPOVI]
– »Zanatlija«, Beograd
– »Ilustrovani list«, Beograd
– »Ilustrovano vreme«, Beograd
– »L’Art Vivant«, Pariz
– »Le Jardin des Modes«, Pariz
– »Moda«, Beograd
– »Moda u slici i re~i«, Beograd
– »Nedeqne ilustracije«, Beograd
– »Politika«, Beograd
– »Re~ i slika«, Beograd
– »Femina«, Pariz
– »Film i moda«, Beograd
IZABRANA LITERATURA
1925.
– Bizet, René, La Mode. L’Art français depuis vingt ans, F. Rieder et Cie.,
Paris 1925.
1954.
– Esih, dr Vinko, Pomodni rije~nik, Zagreb 1954.
1963.
– Braun-Ronsdorf, Margarete, Modische Eleganz, Europaische Kostümgeschichte von 1789 bis 1929, Verlag Georg D. W. Callwey, München 1963.
1965.
– Bucher, François, Histoire du costume, Flammarion, Paris 1965, 411–415.
1966.
– Ili}, Milo{, Sociologija kulture i umetnosti, Institut dru{tvenih nauka, Beograd 1966, 134–141.
– Stojanovi}, Dobrila, @enska moda od sredine XIX veka do tridesetih godina XX veka, Muzej primewene umetnosti, Beograd 1966.
1969.
– Kara|or|evi}, \or|e, Istina o mom `ivotu, Beograd 1969.
1974.
– Ewing, Elizabeth, History of 20th Century Fashion, B. T. Batsford, London 1974.
1976.
– Battersby, Martin, The Decorative Twenties, Stidio Vista, London 1976.
– Battersby, Martin, The Decorative Thirties, Studio Vista, London 1976.
– Robinson, Julian, Fashion in the Forties, Academy Editions. London, St.
Martin’s Press, New York 1976.
MODA U BEOGRADU 1918–1941
159
– Robinson, Julian, The Golden Age of Style. Art Deco Fashion Illustration,
Orbis Publishing, London 1976.
1977.
– Mundt, Barbara, Metropolen Machen Mode, Haute Couture der Zwanziger
Jahre, Kunstgewerbemuseums Berlin, Staatliche Museen, Berlin 1977.
1978.
– Ewing, Elizabeth, Dress and Undress. A History of Women’s Underwear,
B. T. Batsford Ltd., London 1978.
– Sichel, Marion, 1918–1939, Costume Reference 8, B. T. Batsford, London
1978.
1979.
– Charles-Roux, Edmonde, Le temps Chanel, Chêne-Grasset, Paris 1979.
1980.
– Beograd u se}awima 1919–1929, SKZ, Beograd 1980.
– Ginsburg, Madeleine, An Introduction to Fashion Illustration, Victoria and
Albert Museum, London 1980.
– Stojanovi}, Dobrila, Gradska no{wa u Srbiji tokom XIX i po~etkom
XX veka, Muzej primewene umetnosti, Beograd 1980.
– Todorovi}, dr Aleksandar, Sociologija mode, Gradina, Ni{ 1980.
1981.
– Blum, Stella, Everyday Fashion of the Twenties, Dover Publications, ins.,
New York 1981.
1983.
– Beograd u se}awima 1930–1941, SKZ, Beograd 1983.
– Deslandres, Yvonne, Un témoin bavard de la mentalité des sociétés, Le livre
des expositions universelles 1851–1989, Paris 1983, 268–274.
1984.
– Battersby, Martin, Art Deco Fashion. French Designers 1908–1925, Academy
Editions. London / St. Martin’s Press, New York 1984.
– Le Reste, Fanche, Le gant, J. Damase éd., Paris 1984.
– McDowell, C., Directory of Twentieth Century Fashion, London 1984.
– Schweiger, W. J., Wiener Werkstaette. Design in Vienna 1903–1932, Thames
and Hudson, London 1984.
1986.
– Modes et publicité. Le regard de Marie Claire, Musée de la Publicité, Paris
1986.
– Frantz Kery, Patricia, Art Deco Graphics, Thames and Hudson, London
1986, 269–275
1987.
– Deslandres, Yvonne, Poiret 1879–1944, Thames and Hudson, London 1987.
160
BOJANA POPOVI]
1988.
– Davidov, Corinne – Redington Dawes, Ginny, Bijoux frivoles des années
trente, Lausanne 1988.
– Mulvagh, Jane, Costume Jewelry in Vogue, Thames and Hudson, London 1988.
1989.
– Bouillon, Jean-Paul, Art Deco in Wort und Bild 1903–1940, Skira, Stuttgard
1989, 85–92, 129–136.
– Ginsburg, Madeleine, Paris Fashions. The Art Deco Style of 1920’s, Gallery
Books, New York 1989.
1991.
– Wilcox, C. – Mendes, V., Modern Fashion in Detail, Victoria and Albert
Museum, London 1991.
1992.
– Lipovecki, @il, Carstvo prolaznog. Moda i wena sudbina u modernim
dru{tvima, Sremski Karlovci – Novi Sad 1992.
– Markovi}, J. Pe|a, Beograd i Evropa 1918–1941. Evropski uticaji na proces
modernizacije Beograda, Savremena administracija, d.d., Beograd 1992.
– Moreira, Elena, Hight Fashion: The Search for a Style, The Journal of Decorative and Propaganda Arts, 18, Miami 1992, 171–187.
1994.
– Milutinovi}, Slavica, Kape i oglavqa. ^e{qawe i pokrivawe glave
u Kragujevcu i okolini u XIX i prvim decenijama XX veka, Narodni
muzej, Kragujevac 1994.
– McDowell, C., Shoes. Fashion and Fantasy, Thames and Hudson, London
1994.
– Peacock, John, 20th-Century Fashion. The Complete Sourcebook, Thames
and Hudson, London 1994.
1995.
– Kori}anac, Tatjana – Taneska, Qiqana, Beogradsko `ensko dru{tvo
1875–1941, Muzej grada Beograda – Pedago{ki muzej, Beograd 1995.
– Wigley, Mark, White Walls. Designer Dress, the Fashioning of Modern Architecture, London 1995.
1996.
– Dimi}, Qubomir, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1918–1941,
I–III, Beograd 1996.
1997.
– Budot, François, Poiret, Thames and Hudson, London 1997.
– Mortier du M. Bianca, Chapeau, Chapeaux, Rijskmuseum-Stichting /
Rijskmuseum, Fundation, Amsterdam 1997.
1999.
– Wilcox, Claire, Bags, Victoria and Albert Museum, London 1999.
Katalog
Mesto nastanka i nazivi modnih salona
i trgovina navedeni su na osnovu sa~uvanih
etiketa, kao i prema podacima dobijenim
od vlasnika predmeta. Ako nije navedeno
mesto nastanka, zna~i da ne mo`emo pouzdano
da tvrdimo, ali pretpostavqamo da je re~
o Beogradu, jer su wihovi vlasnici
bili Beogra|ani.
@enska moda dvadesetih godina
ODE]A
1. HAQINA ZA DAN, oko 1923. godine
Svila, pamu~na tkanina; du`ina: 127 cm
Haqina boje slonove kosti, sa du`im
dowim i kra}im gorwim delom koji
je na preklop, sa dugim rukavima i
»~amac« izrezom. Gorwi deo haqine
je ravno krojen; desna predwica na
levom ramenu obrazuje volan. Dowi
deo »tunike« je spreda i pozadi
ukra{en uskim i kratkim
naizmeni~no vertikalno i
horizontalno pri{ivenim trakama.
Uski kai{ je pri{iven za levu
predwicu i provla~i se kroz otvor
na desnoj strani. Rukavi se su`avaju
i {picasto zavr{avaju.
Gorwi deo ravno krojene sukwe
je od pamu~ne tkanine.
MPU, inv. br. 11452. Pripadala je
porodici gospodina Branibora
Debeqkovi}a.
dubokim »V« izrezom spreda i
polukru`nim pozadi. Ravno je
krojena do ispod bokova i na bo~nim
stranama blago nabrana. Dowi deo
haqine je u vidu tri {iroke trake
koje stepenasto nale`u jedna na drugu;
s leve strane je dubok razrez.
Zakop~ava se, na levoj strani, pomo}u
pet drikera. Postava je od sive svile.
MPU, inv. br. 11453. Pripadala je
porodici gospodina Branibora
Debeqkovi}a.
2. HAQINA ZA DAN, Beograd,
oko 1923. godine
Krepde{in; du`ina: 110 cm
Haqina boje kajsije, sa kratkim
»kimono« rukavima i ovalnim
izrezom. Do bokova je ravno krojena,
a u dowem delu je blago pro{irena.
Rukavi i dowi predwi deo haqine
ukra{eni su a`urom i horizontalnim
porup~i}ima. Delovi oko dekoltea
i pojasa {tepovawem su blago
nabrani. Zakop~ava se, s leve strane,
pomo}u {est drikera; na levoj
strani, u visini bokova,
pri{iven je »`enski« deo drikera,
za pri~vr{}ivawe pojasa
ili nekog ukrasa.
Vlasni{tvo gospo|e Qubice
Radunovi}-Sofroni}.
kat. br. 1
3. HAQINA ZA VE^E, 1923. godina
Srebrni lame, svila; du`ina: 134 cm
Haqina boje srebra, bez rukava i sa
kat. br. 3
164
4. HAQINA ZA VE^E,
Be~ ili Pe{ta, oko 1923. godine
Krep`or`et, perlice; du`ina: 126 cm
Crna, ravno krojena haqina bez
rukava i sa kru`nim izrezom. Na
levom ramenu, spreda i pozadi,
slo`ene su falte, koje su u visini
bokova povezane ukrasom u vidu tri
spojena romba ~ije su ivice
op{ivene crnim cevastim
perlicama; dowa ivica izme|u falti
je ne{to du`a i sa unutra{we strane
ima okrugli, tkaninom presvu~eni,
»teg«. Predwi i zadwi deo haqine
ukra{en je perlicama koje formiraju
vertikalne pruge. U gorwem delu
perlice su pri{ivene za haqinu, a u
dowem na trake, ~ije su ivice
za{ivene za osnovu. Na unutra{woj
strani izreza, pozadi, pri{ivena je
mala etiketa sa oznakom 52.
MPU, inv. br. 20089. Pripadala je
gospo|i Katarini Milenkovi}.
kat. br. 4
BOJANA POPOVI]
5. HAQINA ZA VE^E,
Pariz, 1923–1924. godina
Krep`or`et, perlice; du`ina: 141,5 cm
Crna haqina bez rukava, sa dubokim
ovalnim izrezom spreda i pozadi.
Ravno je krojena, s pravougaonim
na{ivcima na bokovima, koji
slobodno padaju. Gorwi deo haqine, u
vidu trapezastog i do struka kratkog
i dekoltovanog prsluka, kao i {irok,
spu{teni pojas ukra{eni su gusto
pri{ivenim crnim perlicama. U
dowem delu haqine su stilizovane
ru`e i pruge izvezene sitnim
perlicama; bo~ne ivice op{ivene su
perlicama koje obrazuju »pasji skok«.
MPU, inv. br. 19939. Pripadala je
gospo|i Jevrosimi Bobarevi}.
6. [AL, Pariz,
Katarina Mladenovi}, oko 1925. godine
Krepde{in, svileni konac; oslikan
rukom, tehnikom koju je sama
Katarina Mladenovi} patentirala;
du`ina (bez resa): 106 cm, {irina
(bez resa): 103 cm
[al marama boje slonove kosti, sa
dugim resama. Oslikan je krupnim
ru`ama crvene, ru`i~aste i `ute boje,
belim radama, zelenim li{}em i
bubamarama. Crte` je reqefan i
izveden `utim rastopqenim metalom.
Vlasni{tvo gospo|e Drinke Ni{i}.
7. HAQINA ZA VE^E,
Beograd, 1925–1927. godina
Til, {qokice, perlice, staklo;
du`ina: 106 cm
Crna, ravno krojena haqina bez rukava
i sa dubokim »V« izrezom spreda i
pozadi. Haqina je od crnih {qokica i
perlica; ru`e u dowem delu izvedene
su od crvenih, qubi~astih i `utih
{qokica i perlica, kao i imitacijom
rubina u sredini svakog cveta.
MPU, inv. br. 5211. Pripadala je
porodici gospo|e Olge Plav{i}.
kat. br. 7
8. HAQINA ZA VE^E,
1926–1927. godina
Til, vez, perlice; du`ina: 94,5 cm
Crna, ravno krojena haqina bez rukava
i sa ~etvrtastim izrezom. Zadwi
rameni deo trouglasto je pro{iren.
Gorwi i dowi delovi haqine
ukra{eni su vezenim sme|im
cvetovima, gran~icama od sitnih
sivih perlica, krupnijim
zlatno`utim perlama i romboidnom
mre`om od sivih i zlatno`utih
sitnih perlica. Sredi{wi deo
haqine ukra{en je vertikalnim
prugama od sitnih perlica. Bordure su
pokrivene nizom rombova izvedenih
od sivih i zlatno`utih perlica.
Krupnije zlatno`ute perlice
obrubquju dekolte i izraze oko ruku.
U dowem delu predwice su rese od
sitnih sivih i zlatno`utih perlica.
Muzej grada Beograda, UPE 1535.
Haqina je pripadala gospo|i
Dobrili Glavini}.
165
MODA U BEOGRADU 1918–1941
9. HAQINA ZA VE^E, Pariz,
1926–1927. godina
Til, {qokice, perlice; du`ina: 116 cm
Ru`i~asta, ravno krojena haqina bez
rukava i sa »V« izrezom spreda i
pozadi. Sa strane ima razreze i
cikcak dowu ivicu, koja je sa leve
strane delimi~no posuvra}ena.
Haqina je od ru`i~astih {qokica i
sivih perlica, koje obrazuju
vertikalne pruge ispuwene
trougaonim ornamentima.
MPU, inv. br. 15883. Pripadala je
porodici gospo|e Ane Juri{in.
10. HAQINA ZA VE^E,
1926–1927. godina
Krep`or`et, {qokice, perlice;
du`ina: 110 cm
Crna haqina bez rukava sa
~etvrtastim izrezom spreda i
pozadi. Ravno je krojena do bokova,
odakle se zvonasto {iri i zavr{ava
kat. br. 10
cikcak ivicom. Gorwi deo je od
sivih i crvenih perlica i crnih,
sjajnih {qokica koje obrazuju
geometrijske ornamente; dowi deo je
od crnih {qokica i sivih perlica.
Na unutra{woj strani naramenica su
uske trake sa drikerom, za
pri~vr{}ivawe bretela prslu~eta.
MPU, inv. br. 13023.
11. HAQINA ZA VE^E, Beograd,
oko 1927. godine
Krep`or`et, ~ipka; du`ina: 106 cm
Sme|a haqina dugih rukava i sa
plitkim »V« izrezom. Gorwi deo je
ravno krojen, a dowi deo je pro{iren
sa ~etiri zrakasto ukrojena godea,
koji na predwoj strani nisu
za{iveni, tako da obrazuju razrez.
Zelenosme|a ~ipka, zrakasto
ukrojena, pokriva rameni deo,
dekolte i gorwi deo rukava. Rukavi su
uski, sa man`etnama u vidu dve
{iroke trake koje se vezuju u ~vor;
zakop~avaju se pomo}u tri drikera.
Sredi{wi deo haqine i, delimi~no,
rukavi ukra{eni su uskim
horizontalnim porup~i}ima.
MPU, inv. br. 19941.
12. KAPUT, oko 1927. godine
Vuneni {tof, ser`, galalit;
du`ina: 105 cm
Kaput od sme|eg {tofa, reqefne
teksture, sa zaobqenim reverima i
dvorednim zakop~avawem pomo}u
{est velikih sme|ih galalitnih
dugmadi. Ravno je krojen, sa dva
ukrasna, vertikalna poruba pozadi.
Na predwem delu su dva velika xepa,
zaobqenih ivica i »talasastih«
klapni. Rukavi su ravni, sa
man`etnama »talasastih« ivica i sa
po jednim velikim dugmetom.
Postavqen je sme|im ser`om. Za
desni {av postave pri{ivena je
traka sa rupicama, a malo sme|e
dugme za{iveno je za ivicu postave
leve predwice.
MPU, inv. br. 21172.
RUBQE
13. GA]ICE, dvadesete godine
Pamu~no platno, vez; du`ina: 39,5 cm
Bele ga}ice kratkih nogavica, sa
bordurom ukra{enom belim vezom
(sitni cveti}i). Blago su nabrane
oko pojasa, sa razrezima na bo~nim
stranama. Na pojasu su rupice za
dugmad.
MPU, inv. br. 19948. Pripadale su
porodici gospodina Milo{a
Juri{i}a.
14. KOMBINEZON, oko 1925. godine
Svila, ~ipka, sedef; du`ina (bez
bretela): 67 cm
Svetloqubi~asti kombinezon,
krojen zajedno sa ga}icama koje se
po sredini zakop~avaju pomo}u
tri sedefna dugmeta.
Ravni dekolte i rubovi ga}ica
obrubqeni su {irokim ~ipkanim
kat. br. 14
166
svetlosme|im trakama.
Bo~ne strane ga}ica su plisirane.
MPU, inv. br. 5216. Pripadao je
porodici gospo|e Teodore [evi}.
MIDER
15. MIDER, oko 1925. godine
Svila, krepsaten, puplin, lasteks,
guma, galalit, fi{bajn, hromirani
metal; du`ina: 33 cm
Mider s podvezicama, od ru`i~aste
svilene tkanine sa mat sitnim
cvetovima. Sastavqen je od sedam
delova: dva su od {iroke lasteks
trake, a deo izme|u wih oja~an je
fi{bajnom. Spreda se zakop~ava
pomo}u trinaest malih ru`i~astih
dugmadi. Za dowu ivicu pri{ivene
su ~etiri podvezice sa »`abicama«.
Iznad svake podvezice je po dugme (da
bi mogle da se skrate). Ivice su
obrubqene ru`i~astom satenskom
trakom. Postava je od svetlosme|eg
puplina.
MPU, inv. br. 21073.
BOJANA POPOVI]
^ARAPE
17. ^ARAPE, dvadesete godine
Svila; du`ina: 73 cm
Duge ~arape, boje slonove kosti, sa
{avom pozadi i gu{}e ispletenom
petom i gorwim delom.
MPU, inv. br. 21102.
kat. br. 19
[E[IRI
18. [E[IR, Beograd, oko 1922. godine
Slama, taft, ve{ta~ko cve}e,
pamu~no platno; du`ina: 42 cm,
{irina: 45 cm, visina: 13 cm
Svetlozeleni {e{ir visoke kalote i
{irokog oboda. Kalota je obavijena
svetlozelenom trakom od tafta. Na
predwem delu oboda nalazi se ven~i}
od sitnih beli~astih cvetova i
zelenih listova. Kalota je
postavqena belim platnom; na wenom
dnu je par~e tkanine na kojoj su grb i
re~ »Nouveauté«.
MPU, inv. br. 5210. Pripadao je
porodici gospo|e Teodore [evi}.
SPAVA]ICA
16. SPAVA]ICA, Beograd,
1923–1924. godina
Batist, ~ipka, vez; du`ina: 123 cm
Bela spava}ica kratkih rukava, sa
~etvrtastim izrezom spreda i
pozadi. Ravno je krojena do bokova,
odakle je nabirawem pro{irena.
Rukavi su u dowem delu otvoreni.
Izrez i rukavi obrubqeni su
~ipkanim trakama. Na predwem delu,
ispod dekoltea, izvezeni su cveti}i,
a na grudima inicijali vlasnice
»JP«.
Pripadala je gospo|i Jeli Pavlovi}Avakumovi}. Vlasni{tvo gospo|e
Vere Avakumovi}-Obradovi}.
kat. br. 18
19. [E[IR, Beograd, oko 1922. godine
Filc, gro-gren traka; du`ina: 40,5 cm,
{irina: 39 cm, visina: 13 cm
Crni {e{ir visoke kalote i
{irokog oboda. Kalota je ukra{ena
crnom gro-gren trakom s ma{nom.
MPU, inv. br. 2171. Pripadao je
porodici gospo|e Olge Peji}.
20. [E[IR, Beograd, oko 1922. godine
Filc, nojevo pero; du`ina: 38,5 cm,
{irina: 36 cm, visina: 8 cm
Crni {e{ir visoke kalote i
{irokog oboda. Ukra{en je crnim
nojevim perom.
MPU, inv. br. 2172. Pripadao je
porodici gospo|e Olge Peji}.
21. [E[IR, Beograd,
1923–1925. godina
Slama, gro-gren traka, svila; du`ina:
24 cm, {irina: 21,5 cm, visina: 16 cm
Zeleni {e{ir visoke kalote i uskog
oboda, koji je pozadi su`en.
Tamnozelenom gro-gren trakom, sa
ukrasom u vidu niza porup~i}a,
ukra{ena je kalota i obrubqen je
obod {e{ira. Postava je od svile
boje slonove kosti, s ru`i~astom
svilenom ma{nicom.
MPU, inv. br. 1891. Pripadao je
porodici gospo|e Teodore [evi}.
22. [E[IR, Beograd,
1923–1925. godina
Slama, gro-gren traka, svila; du`ina:
22,5 cm, {irina: 20 cm, visina: 18, 5 cm
[e{ir svetlosme|e boje, s visokom
kalotom i uskim obodom, koji je
pozadi su`en i obrubqen plavim
koncem. Kalotu obavijaju {iroke
trake od plavoqubi~aste slame,
op{ivene plavim koncem. Kalota je
ukra{ena uskom plavom gro-gren
trakom s ma{nicom. Postava kalote
167
MODA U BEOGRADU 1918–1941
{irokom kariranom (crveno-sivotamnoplavom) trakom s velikom
ma{nom.
MPU, inv. br. 21087
kat. br. 22
je od sive svile, a obod je postavqen
plavom gro-gren trakom.
MPU, inv. br. 1890. Pripadao je
porodici gospo|e Teodore [evi}.
23. [E[IR, oko 1925. godine
Slama, gro-gren traka, pamu~no
platno; pre~nik: 22 cm, visina: 17 cm
Crveni {e{ir visoke kalote i uskog
oboda. Kalota je ukra{ena {irokom,
boje terakote gro-gren trakom i
velikom ma{nom slo`enom u falte.
Postava je od belog platna.
MPU, inv. br. 11448. Pripadao je
porodici gospodina Branibora
Debeqkovi}a.
25. [E[IR »[LEM«, Beograd,
1925–1927. godina
Slama, svila; pre~nik: 18 cm,
visina: 16 cm
Crveni {e{ir »{lem«, koji prati
oblinu glave, s produ`ecima na
bo~nim stranama. Na desnoj strani je
crvena svilena ma{na. Ivice {e{ira
su obrubqene takvom istom svilenom
trakom. Postava je od crne svile.
MPU, inv. br. 2168. Pripadao je
porodici gospo|e Lenke Radanov.
26. [E[IR, oko 1926. godine
Svila; pre~nik: 20 cm, visina: 10,5 cm
Zeleni {e{ir s kalotom ukrojenom uz
glavu i spreda posuvra}enim obodom,
koji je ukra{en romboidnim
{tepovima. Postava je od sme|e svile.
MPU, inv. br. 20048.
Pripadao je gospo|i Osti Ro{.
27. [E[IR, 1927–1929. godina
Filc, pozamanterijska traka,
gro-gren traka; pre~nik: 19 cm,
visina: 16 cm
Crni {e{ir s niskom kalotom i
obodom koji je sa strane du`i, spreda
i pozadi kra}i i kru`no izrezan.
Kalota je ukra{ena uskom crnom
pozamanterijskom trakom s ma{nom.
Unutra{we ivice oboda op{ivene su
uskom crnom gro-gren trakom.
MPU, inv. br. 21092.
kat. br. 23
24. [E[IR, oko 1925. godine
Slama, svila; pre~nik: 23 cm,
visina: 15 cm
[e{ir cinober boje s visokom
kalotom i uskim obodom, koji je
pozadi su`en. Kalota je ukra{ena
OBU]A
28. ^IZME, »American Rubber Co.«,
oko 1920. godine
Triko, ~oja, platno, guma, legura;
du`ina: 26 cm, visina: 26 cm
kat. br. 28
Crne ~izmice s tamnozelenim
predwim delom i dowim delom od
crne gume, od koje je i |on. Na
predwem delu se zakop~avaju pomo}u
~etiri crno obojene metalne kop~e.
Postavqene su crnom ~ojom i
platnom. Na |onu su oznake
proizvo|a~a: »American Rubber Co.«
MPU, inv. br. 5225. Pripadale su
porodici gospo|e Teodore [evi}.
Lit.: V. [arac-Mom~ilovi},
Obu}a u Srbiji, Etnografski muzej,
Beograd 1996, s. 68.
29. CIPELE ZA DAN, Pariz,
»Maurice«, 1919–1927. godina
Ko`a, pamu~no platno, galalit,
hromirani metal, ko`ni |on; du`ina:
26 cm, visina potpetice: 6 cm
Crne lakovane cipele s kai{i}em
preko risa, koji se zakop~ava malim
sme|im dugmetom, i s potpeticama
blago pro{irenim u dowem delu.
Kai{i} i bordura oko dekoltea su u
kombinaciji dve nijanse sme|e ko`e.
Postava je od ko`e i, mawim delom, od
platna. U ko`nu postavu je utisnuto:
»Ht. luxe fatigue Maurice tél. Gutenberg
67.000 38 Faub. 9 Poissonnière Paris«.
MPU, inv. br. 19925.
168
BOJANA POPOVI]
platna, na kome su oznake 27344 38.
MPU, inv. br. 1992. Pripadale su
porodici gospo|e Teodore [evi}.
kat. br. 29
30. CIPELE ZA DAN, Pariz,
»J. Pinet«, oko 1925. godine
Ko`a, pamu~no platno, galalit,
hromirani metal, ko`ni |on; du`ina:
25,5 cm, visina potpetice: 6,5 cm
Crne antilopske cipele s kai{i}em
preko risa, koji se zakop~ava crnim
malim dugmetom. Postava je od ko`e i,
mawim delom, od platna. U ko`nu
postavu je utisnuto: »Le marque J. Pinet,
Paris«. U |on su utisnute oznake 6 i 3.
MPU, inv. br. 11553. Pripadale su
porodici gospo|e An|elije \or|evi}.
32. CIPELE ZA VE^E, do 1927. godine
Brokat, pamu~no platno, ko`a,
ko`ni |on; du`ina: 20,5 cm,
visina potpetice: 7,5 cm
Cipele od belog brokata sa utkanim
cvetnim lozicama izvedenim
zlatnim nitima, {picastih vrhova i
sa blago pro{irenim potpeticama u
dowem delu. Postava je od bele ko`e
i, mawim delom, od platna. Na
ko`nom |onu je oznaka 37.
MPU, inv. br. 6885. Pripadale su
porodici gospo|e Judite Jovanovi}.
31. CIPELE ZA VE^E, 1927. godina
Krepsaten, ko`a, pamu~no platno,
hromirani metal, ko`ni |on; du`ina:
24 cm, visina potpetice: 6,5 cm
Crne cipele s kai{i}em preko risa,
koji se zakop~ava malim crnim
dugmetom, i s blago pro{irenim
potpeticama u dowem delu. Postava je
od bele ko`e i, mawim delom, od
34. POTPETICE, dvadesete godine
Drvo, srebrni lim, {tras;
visina: 6,5 cm
Srebrne potpetice ukra{ene
stilizovanim girlandama od {trasa
i, u dowem delu, komadima {trasa.
U gorwem drvenom delu utisnuta
je oznaka 36.
MPU, inv. br. 19849.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
TA[NE
kat. br. 32
kat. br. 30
kat. br. 33
33. CIPELE ZA VE^E, Beograd,
»Lektres«, druga polovina
dvadesetih godina
Svileni rips, ko`a, pamu~no platno,
ko`ni |on; du`ina: 26 cm,
visina potpetice: 6,5 cm
Tamnoru`i~aste cipele, blago
dekoltovanih bo~nih delova. Postava
je od ko`e i, mawim delom, od platna.
Na postavu, sa jedne strane,
pri{ivena je bela etiketa sa
oznakom: »Made in S.H.S. Lektres«.
U ko`ni |on su utisnute oznake
22 36699 B.
MPU, inv. br. 19926.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
35. TA[NA ZA VE^E, po~etak
dvadesetih godina
Srebro, emajl, zlato, staklena pasta;
du`ina (bez dr{ke): 14,5 cm,
{irina: 21 cm
kat. br. 35
169
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Ta{na sa biglom, dowim trapezastim
delom od pletene srebrne `ice i sa
dr{kom »lan~i}em«. Bigl je u obliku
poluosmougaonika, s predwim delom
ukra{enim plavim emajlom (od koga
je i stilizovani cvet ispod {nale) i
zlatnim geometrijskim ornamentom.
[nala je u vidu dve »~a{ice« sa
imitacijom safira, koja je od
staklene paste.
MPU, inv. br. 9697. Poklon
gospodina dr Radivoja Simonovi}a.
36. TA[NA ZA DAN, »H & B«,
oko 1922. godine
Ko`a, hromirani metal; du`ina
(bez dr{ke): 14 cm, {irina: 16 cm
Svetlozelena ta{na pribli`no
kvadratnog oblika, sa hromiranim
biglom za koji je dvema izdu`enim
alkama pri~vr{}ena dr{ka u vidu
punog kruga. [nala na biglu je
piramidalnog oblika, s poluloptom
pri vrhu i priveskom u sredini. Na
predwoj strani ta{ne je kosi xep sa
ukrasom u vidu potkovice. Postava je
od svetlosme|e ko`e. Na pole|ini
kop~e je oznaka »H & B«.
MPU, inv. br. 1892. Pripadala je
porodici gospo|e Teodore [evi}.
kat. br. 36
37. TA[NA ZA VE^E,
1925–1926. godina
Svila, hromirani metal, {tras;
du`ina (bez dr{ke): 14,5 cm,
{irina: 20 cm
Crna ta{na sa biglom i kratkom
dr{kom, u dowem delu nabrana i
plisirana. Bigl je presvu~en svilom,
s hromiranom pravougaonom {nalom,
ispod koje je cvet od {trasa. Kratka,
svilena dr{ka pri~vr{}ena je za bigl
hromiranim alkama. U unutra{wosti
ta{ne je xep. Postava je od crne svile.
Muzej grada Beograda, UPE 1541.
Pripadala je gospo|i Dobrili
Glavini}.
38. TA[NA ZA DAN, Pariz,
1925–1930. godina
Ko`a, legura, svila; du`ina
(bez dr{ke): 21 cm, {irina: 19 cm
Bela pravougaona ta{na sa biglom,
pqosnatom {nalom i malom dr{kom
od `ute legure. Predwi deo ta{ne je
ukra{en sa ~etiri ukrasna {tepa,
ispod kojih je jednostavna
aplikacija tako|e od `ute legure.
U unutra{wosti ta{ne su dva xepa i,
u sredini, nov~anik sa dve pregrade.
Postava je od bele svile.
kat. br. 38
MPU, inv. br. 19725. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
39. TA[NA ZA DAN,
1925–1930. godina
Ko`a, hromirani metal, emajl,
taft moare; du`ina (bez dr{ke):
24,5 cm, {irina: 18,5 cm
Crna antilopska trapezasta ta{na
sa kratkom dr{kom, u vidu »lanca«
od ko`e, koja je hromiranim alkama
pri~vr{}ena za bo~ne strane ta{ne.
Uzak poklopac, polukru`ne dowe
ivice, izveden je od crnog emajla
i nale`e na hromirani deo
istog oblika. Dowi deo ta{ne
ukra{en je polukru`nim {tepovima.
U unutra{wosti su dva xepa.
Postava je od sivog moare tafta.
Pripadala je gospo|i
Ivanki Pavlovi}-Deroko.
Vlasni{tvo gospo|e Vere
Avakumovi}-Obradovi}.
40. TA[NA ZA DAN,
1925–1930. godina
Ko`a, taft, legura; du`ina
(bez dr{ke): 26 cm, {irina: 30 cm
Tamnosme|a pravougaona ta{na
sa biglom i jednostavnom {nalom
od `ute legure, i sa kratkim
dr{kama. Ispod {nale na biglu je
ukrasna ko`na traka koja se u dowem
delu {iri. U unutra{wosti su jedan
veliki i dva mawa xepa obrubqena
ko`om. Postava je od sme|eg tafta.
MPU, inv. br. 21150.
41. TA[NA ZA DAN,
1925–1930. godina
Ko`a, legura, svileni rips,
pamu~no platno; du`ina (bez dr{ke):
14 cm {irina: 35,5 cm
Zelena, blago trapezasta ta{na
sa ulegnutom gorwom ivicom bigla
i {nalom od `ute legure u vidu
stilizovanog leptira. Dr{ka,
170
talasastih ivica, pri~vr{}ena je za
bigl metalnim ~etvrtastim alkama.
Na predwem delu je veliki xep,
postavqen zelenim svilenim ripsom,
istog oblika kao i ta{na, s tim {to
je u`i. U unutra{wosti ta{ne su dva
xepa obrubqena zelenom ko`om.
Postava ta{ne je od svetlosme|eg
platna, koje li~i na finu ko`u.
MPU, inv. br. 15901.
Pripadala je porodici gospo|e
Dragiwe @ivaqevi}.
42. TA[NA ZA DAN,
1925–1930. godina
Bakelit, hromirani metal, svileni
rips; du`ina: 19 cm, {irina: 15,5 cm
Pravougaona ta{na »pismo«, od
bakelita koji imitira korwa~evinu,
ukra{ena horizontalnim
kanelurama. Na predwem delu se
zatvara polukru`nom {nalom od
bakelita, sa dowim delom od
hromiranog metala. Ta{na je
postavqena tamnozelenim svilenim
ripsom, od koga su i pregrada,
nov~anik sa biglom i kop~om u vidu
dve kuglice, koji je pri{iven za tu
pregradu, kao i xep i korice u vidu
kwige, sa ogledalom.
MPU, inv. br. 13995.
Pripadala je porodici gospo|e
Ane Juri{in.
kat. br. 42
BOJANA POPOVI]
43. TA[NA ZA DAN,
1925–1930. godina
Ko`a, legura, staklo, taft moare;
du`ina (bez dr{ke): 11 cm,
{irina: 18 cm
Zelena, pravougaona ta{na sa biglom
i kratkom dr{kom. Uska, zelena
traka pri{ivena je po sredini
predweg i zadweg dela ta{ne. Ko`om
presvu~eni bigl ima {nalu od `ute
legure sa zelenim, providnim
fasetiranim komadom stakla na
vrhu. Kratka dr{ka pri~vr{}ena je
na krajevima alkama od `ute legure.
Postava je od zelenog moare tafta.
U unutra{wosti ta{ne su dva xepa
op{ivena zelenom ko`om.
Muzej grada Beograda, UPE 1542.
Pripadala je gospo|i Dobrili
Glavini}.
44. TA[NA ZA VE^E, oko 1927. godine
Svila, krepsaten, hromirani metal;
du`ina (bez dr{ke): 17,5 cm,
{irina: 21 cm
Blago trapezasta ta{na od crne svile
nabrane u tri reda sa hromiranim
biglom, {nalom u vidu dve kuglice i
kratkom dr{kom »lan~i}em«. Bigl je
ukra{en reqefnim stilizovanim
cvetnim ornamentima. Postava je od
crnog krepsatena.
MPU, inv. br. 13036.
kat. br. 44
LEPEZA
45. LEPEZA, prva polovina
dvadesetih godina
Kau~uk, nojevo perje, svilena traka;
du`ina: 28 cm
Lepeza od dvadeset dva sme|a nojeva
pera, sa dr{kom od tamnosme|eg
kau~uka. Na dowem delu je crna
svilena traka vezana u ma{nu.
MPU, inv. br. 13753. Pripadala je
porodici gospo|e Milice Baji}.
MARAMICA
46. MARAMICA, druga polovina
dvadesetih godina
Svila, ~ipka, oslikana rukom;
du`ina: 24 cm, {irina: 24 cm
Maramica boje slonove kosti, s
naslikanim poprsjem devojke sa
{e{irom, i bordurom od ~ipke.
Vlasni{tvo gospo|e Vere
Avakumovi}-Obradovi}.
MODNI DETAQI
47. OGRLICA, dvadesete godine
Ve{ta~ki biseri, legura,
staklena pasta; du`ina: 47 cm
Kratka niska od ve{ta~kih bisera,
koji se ka sredi{wem delu uve}avaju
(rivière). Kop~a je ukra{ena
imitacijom safira, koja je od
staklene paste.
MPU, inv. br. 19859.
Pripadala je gospo|i Osti Ro{.
48. OGRLICA, Beograd,
»M. T. Stefanovi}«, dvadesete godine
Srebro, pozlata, hematit; du`ina 39 cm
Ogrlica se sastoji od pet ve}ih i
~etrnaest mawih crnih
pravougaonih, fasetiranih komada
hematita, koji su ufasovani u
171
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Klips prekriven {trasom, sa
{picastim zavr{etkom. Na wegovoj
pole|ini je utisnuto: »G & BR–FN
Czechoslov(akia)«.
MPU, inv. br. 15405.
kat. br. 48
52. KLIPS, Pariz, oko 1927. godine
Legura; du`ina: 7 cm
Klips od `ute legure, u obliku
izdu`enog {tita.
MPU, inv. br. 19891. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
pozla}ene okvire, ukra{ene
stilizovanim lozicama.
MPU, inv. br. 6555. Pripadala je
porodici gospodina Milivoja
Stefanovi}a.
49. KLIPS,
po~etak dvadesetih godina
Hromirani metal, posrebrewe,
{tras; du`ina: 2,5 cm
Trougaoni klips zaobqenih bo~nih
ivica, sa ispup~ewem na vrhu i
stepenastom piramidom u sredini.
Ukra{en je sitnim komadima {trasa
i, u sredi{wem delu, ve}im
pravougaonim {trasom.
MPU, inv. br. 5103. Pripadao je
porodici gospo|e Olge Stojanovi}.
50. KLIPS, Var{ava,
»DRGM«, dvadesete godine
Srebro, bru{eni metal, karneol;
du`ina: 3,5 cm
Trougaoni klips koji u sredi{wem
delu ima pravougaoni karneol, ~ija je
gorwa povr{ina zaobqena. Ukra{en je
bru{enim komadi}ima metala koji
obrazuju cikcak ornamente. Na
pole|ini klipsa je utisnuto: »DRGM«.
MPU, inv. br. 12551. Pripadao je
porodici gospo|e Helene Turas.
51. KLIPS, ^ehoslova~ka,
»G & BR–FN«, dvadesete godine
Hromirani metal, {tras; du`ina: 4 cm
kat. br. 52
53. BRO[EVI, Pariz,
1924–1927. godina
Legura, galalit;
du`ina: 10,5 cm i 7,5 cm
Dva bro{a razli~itih dimenzija,
od `ute legure, u obliku strele sa
obmotanom `icom tamnoplave,
odnosno crne boje. Na vrhu ve}eg
bro{a, na pole|ini, utisnuto je:
»depose«.
MPU, inv. br. 19886. Pripadali su
gospo|i Kolet Jankovi}.
54. BRO[, Pariz,
1925–1930. godina
Hromirani metal, emajl, {tras;
du`ina: 4,2 cm
Pravougaoni bro{ zaobqenih
ivica, ispuwen crnim emajlom,
sa geometrijskim ornamentom od
{trasa u obliku tri latini~na
slova »V«. Ivice su puncirane.
MPU, inv. br. 19896. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
55. UKRAS ZA E[ARPU, Pariz,
oko 1928. godine
Hromirani metal; du`ina: 3,5 cm
Polukru`ni ukras za e{arpu u koji
su utisnute tri crno obojene linije.
MPU, inv. br. 19917. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
56. IGLA ZA [E[IR,
dvadesete godine
Ve{ta~ki biseri, {tras, srebro;
du`ina: 6,5 cm
Igla koja se na oba kraja zavr{ava
krupnim ve{ta~kim biserima,
ispod kojih su po dva prstena
prekrivena {trasom.
Pripadala je gospo|i Ivanki
Pavlovi}-Deroko. Vlasni{tvo
gospo|e Vere Avakumovi}Obradovi}.
57. IGLA ZA [E[IR, Pariz,
oko 1923. godine
Hromirani metal, staklo, {tras;
du`ina: 10 cm
Igla duga~kog vrha od bru{enog
stakla, koji u dowem delu ima dva
prstena prekrivena {trasom.
MPU, inv. br. 19878. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
58. IGLA ZA [E[IR, Pariz,
oko 1927. godine
Drvo, hromirani metal; du`ina: 6 cm
Igla ~iji je drveni vrh, u obliku
paralelopipeda, ukra{en trima
piramidama od hromiranog metala.
MPU, inv. br. 19879. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
59. IGLA ZA [E[IR, oko 1927. godine
Hromirani metal, galalit;
du`ina 7 cm
Igla koja se na oba kraja zavr{ava
zelenim rombovima od galalita.
MPU, inv. br. 19875.
Pripadala je gospo|i Osti Ro{.
172
60. [NALA ZA KAI[,
dvadesete godine
Hromirani metal, {tras; du`ina: 6 cm
[nala se sastoji od dva ista dela, u
vidu a`uriranih kvadrata zaobqenih
ivica, sa stilizovanim cvetovima
ukra{enim {trasom. Kupqena je
u salonu Rebeke Jakovqevi}-Amodaj,
u kome je sa{ivena haqina
za koju je bila pri~vr{}ena.
MPU, inv. br. 21164.
Poklon gospo|e Vojne Milovanovi}.
61. [NALA ZA KAI[,
1925–1930. godina
@uta legura, {tras; du`ina: 8 cm
[nala se sastoji od dva ista krstolika
dela, ~iji su kraci ukra{eni {trasom.
Kupqena je u salonu Rebeke
Jakovqevi}-Amodaj, u kome je sa{ivena
haqina za koju je bila pri~vr{}ena.
MPU, inv. br. 21165.
Poklon gospo|e Vojne Milovanovi}.
62. [NALA ZA KAI[, »MG«,
oko 1928. godine
@uta legura, staklo, {tras;
du`ina: 12 cm
[nala se sastoji od dva ista dela,
osmougaonih imitacija topaza, koji su
umetnuti u metalni okvir. Delovi uz
kop~u su u obliku vrha strele
prekrivenog {trasom. Kop~a je u vidu
pravougaonika sa sredi{wim delom
ukra{enim {trasom. Na pole|ini
{nale su utisnute oznake proizvo|a~a
– kvadrat u kome su inicijali MG
i cvet. Kupqena je u salonu Rebeke
Jakovqevi}-Amodaj, u kome je sa{ivena
haqina za koju je bila pri~vr{}ena.
MPU, inv. 21162.
Poklon gospo|e Vojne Milovanovi}.
63. [NALA ZA KAI[, oko 1928. godine
Hromirani metal, emajl; du`ina: 3,2 cm
[nala se sastoji od dva ista dela, u
vidu pravougaonika ispuwenih
BOJANA POPOVI]
ru`i~astim emajlom, sa ivicama i
sredi{wim delom od hromiranog
metala. Kupqena je u salonu Rebeke
Jakovqevi}-Amodaj, u kome je sa{ivena
haqina za koju je bila pri~vr{}ena.
MPU, inv. br. 21163.
Poklon gospo|e Vojne Milovanovi}.
64. [NALE ZA CIPELE,
1919–1925. godina
Hromirani metal, {tras; du`ina: 5 cm
[nale u obliku voluta, koje su
ispuwene uskim trakama ukra{enim
{trasom, i sa po dva komada {trasa u
gorwem delu.
MPU, inv. br. 19869.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
65. [NALE ZA CIPELE,
dvadesete godine
Hromirani metal, {tras;
du`ina: 3,5 cm
[nale u obliku ma{ni, sa {trasom u
sredini, gde je provu~en i kru`ni
ukras sa tri komada {trasa.
MPU, inv. br. 19868.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
66. [NALE ZA CIPELE,
dvadesete godine
Hromirani metal, {tras,
ve{ta~ki kamen; du`ina: 6,4 cm
[nale u obliku ma{ni, sa crnim
ve{ta~kim kamenom u sredini. Bo~ne
strane ukra{ene su uskim trakama sa
{trasom, koje obrazuju biqni
ornament.
MPU, inv. br. 19870.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
67. [NALE ZA CIPELE, Francuska,
dvadesete godine
Hromirani metal, {tras;
du`ina: 3,5 cm
[nale u obliku stilizovane lepeze
prekrivene {trasom. Na dr`a~ima sa
unutra{we strane utisnuto je: »France«
i, na jednom od wih, broj 1362.
MPU, inv. br. 19856.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
68. [NALE ZA CIPELE,
oko 1923. godine
Hromirani metal, ko`a; du`ina: 7 cm
Pravougaone {nale zaobqenih ivica,
ukra{enih geometrijskim
ornamentom od punciranog metala, a
sredi{wi deo je od crne sjajne ko`e.
Unutra{wa strana je od crne mat ko`e.
MPU, inv. br. 19871.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
kat. br. 68
69. [NALE ZA CIPELE,
oko 1928. godine
Hromirani metal, {tras, staklo;
du`ina: 3 cm
Elipsaste {nale, ~ije su ivice od
{trasa, sa ufasovanim imitacijama
dijamanata. Na unutra{woj strani su
po dve alkice za pri~vr{}ivawe.
MPU, inv. br. 21168.
Poklon gospo|e Vojne Milovanovi}.
70. [NALE ZA CIPELE,
Francuska, kraj dvadesetih – po~etak
tridesetih godina
Hromirani metal, galalit;
du`ina: 4,2 cm
Pravougaone {nale zaobqenih ivica,
ukra{ene komadima galalita crne
boje i boje slonove kosti. Na
unutra{woj strani jedne {nale
utisnuto je: »France«.
MPU, inv. br. 19855.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
@enska moda tridesetih godina
ODE]A
71. KEP, tridesete godine
Hermelin, krepde{in, hromirani
metal; du`ina: 51 cm
Trapezasto krojeni kep s visokom
kragnom, ispod koje je hromirana kop~a
obavijena belim koncem. Za predwice
su pri{iveni repi}i hermelina,
tamnosme|i na krajevima. Postava je
od krepde{ina boje slonove kosti.
Pripadao je gospo|i Marinki
Nestorovi}, udatoj Vasi}.
Vlasni{tvo gospo|e Slobodanke
Perovi}-Vasi}.
72. KAPUT, oko 1930. godine
Vuneni rips, svila, krzno, galalit;
du`ina: 120 cm
Crni, vatirani kaput sa reverima i
zakop~avawem sa strane, pomo}u dva,
odnosno tri (ispod kragne) velika
crna dugmeta. Predwice su od po dve
cvikle, ~iji su delovi, u visini
bokova, sastavqeni »talasastim«
{tepom, koji se nalazi i na le|ima.
Rukavi su ravni. Okovratnik
i trougaone man`etne »talasastih«
ivica su od krzna. Postava je
od crne svile.
MPU, inv. br. 15929. Pripadao je
porodici gospo|e Vide Roguli}.
73. HAQINA ZA VE^E, Beograd,
1930–1931. godina
Krep`or`et, galalit;
du`ina zadweg dela: 133 cm,
du`ina predweg dela: 123 cm
Svetlozelena haqina dugih rukava,
sa »V« izrezom. Do ispod bokova
ravno je krojena, sa »bluziranim«
strukom; dowi deo je od dve velike
glokne, koje na sredini predweg dela
imaju gode, koji je kra}i u odnosu na
celu du`inu. Spreda su glokne i gode
polukru`no povezani s predwicom,
a pozadi – u vidu velikog trougla.
Na predwem ramenom delu su
»`abice«, a sitni ukrasni {tepovi
i nabori su ispod struka. Rukavi
se u dowem delu su`avaju i zavr{avaju
uzanom plisiranom man`etnom,
sa po tri mala, providna dugmeta,
kao i po tri kon~ane »alke« za dodatke.
Izrez je op{iven uskom trakom.
MPU, inv. br. 1897. Pripadala je
porodici gospo|e Teodore [evi}.
74. HAQINA ZA VE^E,
1930–1931. godina
Til, ~ipka, krepde{in; du`ina: 150 cm
Zlatno`uta haqina bez rukava, sa
dubokim ovalnim izrezom. Gorwi deo
haqine je od ~ipke i ravno je krojen,
do iznad kolena; dowi deo je
pro{iren polukru`nim umetawem –
spreda ~etiri i pozadi pet – godea.
Dva predwa sredi{wa godea, kao i
dva bo~na i sredi{wi gode na
zadwem delu su od ~ipke; ostali (dva
predwa i dva zadwa) godei su od tila.
Dowe polukru`ne ivice ~ipkanih
godea su od tila, a godei od tila imaju
~ipkane cikcak bordure. Za dekolte
je pri{iven bolero, od tila i ~ipke,
dug do struka. On je spreda vi{e,
a pozadi mawe polukru`no rase~en.
kat. br. 74
174
Ivice haqine su op{ivene
krepde{inom. Ispod haqine je
obla~ena kratka ravno krojena
podsukwa od tila, koja ispod struka
ima dva metalna »tega«.
MPU, inv. br. 6895. Pripadala je
porodici gospodina @ivana
Vukajlova.
BOJANA POPOVI]
se nalazi i na dowim delovima
haqine. Ispod haqine je obla~en crni
svileni kombinezon s ravnim izrezom
i uskim bretelama. On je, sa strane,
pro{iren umecima i ima razreze.
MPU, inv. br. 15930. Pripadala je
porodici gospo|e Vide Roguli}.
75. HAQINA ZA VE^E, Beograd,
oko 1930–1931. godine
Krep`or`et, ~ipka;
du`ina zadweg dela: 140 cm
Crna haqina bez rukava, sa »V«
izrezom. Do polovine bedara je ravno
krojena i ukra{ena trougaonim
porup~i}ima; spreda je dowi deo
pro{iren s tri velika ~ipkana
godea, a pozadi s tri godea od ~ipke i
dva od krep`or`eta; dowi deo
~ipkanih godea obrubqen je
krep`or`etom. Godei su zrakasto
povezani sa gorwim delom haqine.
Gorwi deo haqine, spreda i pozadi,
ukra{en je ~ipkanim umecima.
MPU, inv. br. 7054. Pripadala je
gospo|i Anki ^ajkanovi}.
Poklon gospo|e Perside Tomi}.
77. BLUZA, 1931–1932. godina
Voal; du`ina: 52 cm
Tamnoru`i~asta bluza kratkih
rukava, sa »V« izrezom. Po dve
{iroke trake na{ivene su na
predwici i na le|ima. One su spreda,
ispod dekoltea, povezane uskim
trakama koje se vezuju u ma{nu, a
pozadi se su`avaju i vezuju iza vrata.
Na le|ima su trake ravno na{ivene;
izme|u wih, ispod izreza je malo
presvu~eno dugme, ispod koga je dubok
razrez. Rukavi su uglavqeni, s malim
trougaonim ispup~ewima na
stranama. Predwica i rukavi
ukra{eni su {tepovima. Pojas, u
vidu {iroke trake, pri{iven je za
le|ni deo bluze.
MPU, inv. br. 19967.
Pripadala je gospo|i Osti Ro{.
76. HAQINA ZA VE^E,
oko 1931. godine
Krep`or`et, ~ipka, a`ur, svila;
du`ina: 120 cm
Crna haqina dugih rukava, sa »V«
izrezom, koji je op{iven uskom
plisiranom trakom s ma{nicom. U
struku je visoko ukrojena, sa dowim
delom koji se gloknasto {iri, a na
bo~nim stranama, ispod bokova, ima
po jedan na{iveni volan. Na ramenom
delu su »`abice«, a iznad struka –
falte. Okruglina rukava je nabrana, sa
faltama do laktova; man`etne su od
plisirane trake. Deo oko
okovratnika, predwica, le|a i dowi
delovi rukava imaju umetke od crne
cvetne ~ipke zavr{ene a`urom, koji
78. KAPUT, 1931–1932. godina
Tvid, svila, ser`, krzno, galalit;
du`ina: 108 cm
Crni kaput s okovratnikom
obrubqenim sme|im kratkodlakim
krznom i sa zakop~avawem sa strane, u
visini struka, pomo}u aplikacije u
obliku }irili~nog slova »V« i dva
crna dugmeta od galalita. Okovratnik
se zakop~ava pomo}u crnog
presvu~enog dugmeta. Blago je
strukiran; predwice su od po dve
cvikle, a le|a od ~etiri. Dowa ivica
je produ`ena za 4 cm. Na predwem
ramenom delu su po dve trougaone
falte. Rukavi su uglavqeni i ravni,
s naramenicama. Postava je od crnog
ser`a. S leve unutra{we strane, u
visini struka, nalazi se xep, a s desne
strane su pri{ivene dve uske trake.
MPU, inv. br. 21171.
79. HAQINA ZA VE^E, SA KEPOM,
oko 1931–1932. godine
Muslin, somot; du`ina zadweg dela
haqine: 153 cm, du`ina kepa: 111 cm
Haqina, u cvetnom dezenu (veliki
crveni cvetovi i zeleno li{}e na
crnoj osnovi), bez le|a, sa {irokim
bretelama koje se vezuju oko vrata.
Ispod grudi se zvonasto {iri, a
pozadi su dva velika na{ivena
volana. Oko pojasa je ukra{ena
ven~i}em od tamnocrvenih i
ru`i~astih somotskih cvetova.
Zakop~ava se s leve strane pomo}u
osam drikera. Kep je od iste tkanine
kao i haqina, nepravilnog je oblika
i dug je do ispod bokova.
MPU, inv. br. 19942.
80. BLUZA, oko 1932. godine
Svileni rips, ~ipka, la`ni biser,
legura, staklo; du`ina: 49 cm
Bluza boje peska poludugih rukava,
s kragnom i plastronom od ~ipke.
Zakop~ava se pomo}u ~etiri dugmeta
u obliku bisera usa|enog u »~a{icu«
od `ute legure. Rukavi se zavr{avaju
man`etnama sa po jednim staklenim
dugmetom u vidu perle.
Pripadala je gospo|i Katarini
Antonijevi}, udatoj Petrovi}.
Vlasni{tvo gospo|e Slobodanke
Perovi}-Vasi}.
81. HAQINA ZA VE^E, Beograd,
oko 1932. godine
Krep`or`et, ~ipka, galalit, legura,
{tras; du`ina: 137 cm
Crna haqina dugih rukava, sa »V«
izrezom. Blago je ukrojena u struku;
ispod bokova, spreda i pozadi,
umetnuta su po tri ~etvrtasta godea.
Na gorwem delu predwice je umetak
175
MODA U BEOGRADU 1918–1941
od ~ipke u vidu slova »Y«; deo le|a,
kao i gorwi i dowi deo rukava su od
~ipke. Rukavi su u sredi{wem delu
od krep`or`eta, gde su pro{ireni i
nabrani. Man`etne su uske i imaju po
dva mala crna dugmeta, ukra{ena
geometrijskim {arama. Za man`etne
su pri{ivene i po dve kon~ane
»alke« za u~vr{}ivawe nekog ukrasa.
Pojas je uzak, od krep`or`eta, sa
romboidnom {nalom od {trasa. Na
unutra{woj strani {nale je
utisnuto: »Made in Zechoslov.«
MPU, inv. br. 5217. Pripadala je
porodici gospo|e Teodore [evi}.
82. HAQINA ZA VE^E,
1932–1933. godina
Svila; du`ina: 137 cm
Crna haqina dugih rukava, sa »V«
izrezom. Blago je strukirana;
od bokova se {iri pomo}u tri godea,
od kojih predwi, desni, polazi
ispod grudi, dok je zadwi, naju`i,
{picasto ukrojen. Rukav je raglan,
{irok do lakta, u dowem delu uzak i
zakop~ava se pomo}u {est sitnih
presvu~enih dugmadi. Zrakasto
raspore|eni a`ur pokriva ramena i
deo le|a. Efekti kontrasta mat i
sjajne povr{ine postignuti su tako
{to se prilikom ukrajawa pazilo u
kom pravcu teku »brazde« tkanine. Sa
unutra{we strane, u visini kolena,
pri{iveni su presvu~eni »tegovi«.
MPU, inv. br. 8299. Pripadala je
gospo|i Ani Jevri}.
83. HAQINA ZA POPODNE,
1933–1934. godina
Taft, ~ipka, pamu~na mre`ica;
du`ina: 116 cm
Zelena haqina kratkih rukava, sa
`aboom. Blago je ukrojena u struku.
Ispod struka je pro{irena pomo}u
dva {picasto ukrojena godea, koji u
dowem delu imaju jo{ ~etiri mala
godea. U gorwem delu predwice, od
ramena do ispod grudi, ima po dve
plitke falte. Ispod dekoltea je
trougaona tkanina ~iji je dowi deo
u{iven za pojas, a preko wega je
pri{iven ~ipkasti `abo sa ~etiri
dugmeta od svilenog konca. Pojas je
spreda ukr{ten, a pozadi se zavr{ava
ma{nom. Rukavi, za nijansu svetliji
od haqine, imaju istaknutu okruglinu,
koja je sa unutra{we strane oja~ana
grubom pamu~nom mre`icom. U
dowem delu rukavi se su`avaju pomo}u
tri uske falte, i ukra{eni su
ma{nom. Ispod `aboa je pri{iveno
{est drikera.
MPU, inv. br. 13017.
kat. br. 83
84. HAQINA ZA VE^E, Beograd,
salon Marije Ninkovi},
1934–1935. godina
Svila s reqefnim kru`nim
ornamentima; du`ina: 151 cm
Haqina boje slonove kosti, bez
rukava i sa »V« izrezom. Do kolena je
ravno krojena, a u dowem delu je
veoma pro{irena pomo}u sedam
godea. Na le|ima je veliki trougaoni
razrez. Na ramenima je po jedna
falta. U visini struka je pri{iven
pojas. Na unutra{woj strani ramenog
dela pri{ivena je po jedna uska traka
sa drikerom za pri~vr{}ivawe
bretela prslu~eta. Haqina je
izra|ena po modelu pariske modne
ku}e »Moline«.
Muzej grada Beograda, UPE 1546.
Pripadala je gospo|i Darinki
Mili}evi}.
85. HAQINA i BOLERO ZA VE^E,
Beograd, salon Marije Ninkovi},
1934–1935. godina
Taft, gro-gren traka, hromirani
metal; du`ina haqine: 143 cm,
du`ina bolera: 41,5 cm
Crna haqina sa bretelama.
Ukrojena je u struku, a u dowem delu
ima pet velikih cvikli. Dekolte,
spreda i pozadi, ukra{en je
pri{ivenom uskom trakom od crnog
tafta, koja obrazuje geometrijski
ornament. Tri karnera nejednake
{irine horizontalno su pri{iveni
za sredinu doweg dela haqine.
Haqina se zakop~ava na le|ima
pomo}u duga~kog rajsfer{lusa.
Crna, {iroka gro-gren traka, koja se
pozadi spaja pomo}u tri metalne
kop~e, pri{ivena je oko struka, na
unutra{woj strani haqine.
Bolero je pozadi dug do struka,
a spreda kra}i, s polukru`nim
predwicama. Ima kratke, »bau{«
rukave. Haqina je izra|ena
po modelu pariske modne ku}e
»Moline«.
Muzej grada Beograd, UPE 1548.
Pripadala je gospo|i Darinki
Mili}evi}.
176
86. HAQINA ZA JUTRO,
oko 1935. godine
Krepsaten, krep`or`et;
du`ina zadweg dela: 145 cm
Haqina boje peska, na preklop, dugih
rukava, sa »{al« kragnom. Ukrojena je
u struku. Dowi deo se sastoji od dve
velike glokne, koje su spreda kra}e.
Rukavi su {iroki, s man`etnama na
zavr{ecima. Ispup~eni
horizontalni {tepovi pokrivaju
najve}i deo haqine. Postava je od
golubijesivog krep`or`eta, za koju
su, s predwe strane, pri{ivene dve
uske trake i »zaka~aqke«, ispod
okovratnika. Kai{ je od krepsatena.
MPU, inv. br. 15899. Pripadala je
porodici gospo|e Dragiwe
@ivaqevi}.
BOJANA POPOVI]
87. BLUZA, oko 1935. godine
Somot; du`ina: 70 cm
Crna bluza (dezen ~ine utisnute ru`e
i izlomqene, uglaste linije) kratkih
rukava, sa {irokim izrezom oko
vrata, koji je skrojen tako da se ispod
wega obrazuju nabori. [iroka
bordura, kojom je obrubqena, razrezi
sa strane, kao i trougaono
posuvra}ene ivice rukava ukra{ene
su nizom {tepova. Ispod pazuha
su pri{ivene znojnice.
MPU, inv. br. 19966.
Pripadala je gospo|i Osti Ro{.
89. HAQINA ZA PRE PODNE,
oko 1936. godine
[antung, svila, galalit; du`ina: 116 cm
Haqina boje peska, kratkih rukava,
sa okruglim izrezom. Ukrojena je u
struku. U dowem delu spreda ima
faltu »u susret«, a pozadi
jednostavnu faltu. Haqina se
zakop~ava do struka pomo}u tri
tamnoplava dugmeta i tri drikera.
Na bokovima su dva mala xepa. Na
okruglinama rukava su po tri plitke
faltice. Sitnim vertikalnim
{tepovima i ispup~enom uskom
trakom ukra{ene su bordure, ivice
izreza, xepova i man`etne. Haqina se
s leve strane zakop~ava pomo}u
~etiri drikera i ima »alkice« od
konca za kai{, koji nije sa~uvan.
kat. br. 87
kat. br. 86
88. KI[NI KEP, 1936. godina
Sire saten, kost; du`ina 114 cm
Tamnosme|i zvonasto krojen kep s
kapuqa~om, koja je delimi~no
postavqena zelenom tkaninom.
Sa strane su razrezi za ruke, a
zakop~ava se pomo}u {est ko{tanih
dugmadi. Izra|en je od niza
sastavqenih horizontalnih traka.
MPU, inv. br. 15892.
kat. br. 89
177
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Unutra{wi rubovi oko izreza i
rukava op{iveni su svilenom trakom.
MPU, inv. br. 19960.
Pripadala je gospo|i Osti Ro{.
90. HAQINA ZA POPODNE,
oko 1936. godine
Svila (reqefna, sa sjajnim
stilizovanim biqnim ornamentima
utkanim u vertikalne {trafte);
du`ina: 120 cm
Crna haqina dugih rukava, sa »V«
izrezom. Blago je ukrojena u struku, s
dowim delom koji se zvonasto {iri.
Dekolte je na preklop; na predwici,
ispod grudi i na bokovima su sitne
»`abice«. Rukavi su uglavqeni,
su`avaju se i zakop~avaju drikerom.
Sa unutra{we strane, okruglina
rukava je oja~ana grubim platnom.
Na le|ima su dvadeset dva sitna
presvu~ena dugmeta.
MPU, inv. br. 13025.
Pripadala je gospo|i Ani Jevri}.
91. HAQINA ZA VE^E, Beograd,
salon Marije Sadovske,
1936–1937. godina
Organdin, somot; du`ina: 141 cm
Bela haqina u cvetnom dezenu
(crveni, plavi i beli sitni cvetovi)
kratkih rukava, sa »V« izrezom. U
struku je ukrojena, a u dowem delu
zvonasta sa godeima – spreda, pozadi
i sa strane – za koje su pri{iveni
karneri. Rukavi u gorwem delu imaju
ispup~ewa koja podse}aju na krila
leptira, a u dowem delu su su`eni.
Haqina se zakop~ava sa desne strane
pomo}u devet drikera. Plavi
somotski kai{, duga~ak i {irok,
predvi|en je da se vi{e puta
obavije oko struka. Na wemu
su za{ivena dva drikera.
Pripadala je gospo|i Tamari
Polonskoj. Vlasni{tvo gospo|e Vere
Avakumovi}-Obradovi}.
92. HAQINA ZA VE^E, Pariz,
1936–1941. godina
Krepsaten, til, galalit; du`ina:117 cm
Crna haqina poludugih rukava,
s polukru`nim izrezom koji je
razrezan po sredini. U struku je
ukrojena, zvonasta u dowem delu.
Rukavi, gorwi deo predwice i le|a su
od crnog tila na koji su aplicirani
komadi}i crne ~vrste tkanine, koji
obrazuju krupne stilizovane cvetove.
Pozadi, ispod izreza, zakop~ava se
pomo}u malog dugmeta, presvu~enog
tilom, ispod koga je razrez. Rukavi su
uski, u dowem delu su`eni, i
zakop~avaju se sa po jednim dugmetom.
MPU, inv. br. 6535.
Pripadala je gospo|i Bodi.
93. HAQINA ZA JUTRO, 1937. godina
Svila, taft, vez; du`ina: 123 cm
Crna, ravno krojena haqina na
preklop, dugih rukava, i sa uskom
»{al« kragnom. Rukavi su »kimono«,
su`eni u dowem delu. Uski kai{ je
pri{iven za desnu predwicu.
Haqina je ukra{ena izvezenim
leptirima i krupnim, reqefnim
cvetovima mimoze. Postava je od
svetlozelenog tafta.
Pripadala je gospo|i Marinki
Nestorovi}, udatoj Vasi}.
Vlasni{tvo gospo|e Slobodanke
Perovi}-Vasi}.
94. KOMPLET ZA [email protected],
oko 1937. godine
[tampano pamu~no platno, galalit;
du`ina bluze: 46,5 cm, du`ina sukwe:
75,5 cm, du`ina {ortsa: 44 cm
Komplet ~ine bluza, sukwa i {orts, u
cvetnom dezenu (crveni, plavi i `uti
cveti}i, sa obiqem li{}a i ma{nica
na svetlosme|oj osnovi). Bluza je duga
do struka, s kratkim »bau{« rukavima
i sa uskim reverima. Zakop~ava se
pomo}u tri velika svetlozelena
dugmeta. Blago je strukirana pomo}u
duga~kih brusni. Le|a i predwi
rameni deo ukra{eni su falticama.
Rukavi i reveri su obrubqeni uskom
svetlozelenom trakom. Po dva zelena
dugmeta pri{ivena su na dowi
predwi i zadwi deo bluze. Sukwa je
zvonasta, napred iz dve, a pozadi iz
tri cvikle. Spreda, po sredini,
zakop~ava se pomo}u sedam
svetlozelenih dugmadi i ima dva koso
ukrojena xepa. Kratki {orts je
zvonasto krojen, sa po jednom faltom
»u susret« spreda i pozadi. Zakop~ava
se sa strane sa po dva svetlozelena
dugmeta. Po dve paspoalirane rupice
za dugmad otvorene su na predwem i
zadwem delu pojasa. [orts je op{iven
svetlozelenom uskom trakom.
MPU, inv. br. 19963.
Pripadao je gospo|i Osti Ro{.
kat. br. 94
178
95. HAQINA ZA POPODNE,
oko 1937. godine
Saten svila, svileni konac, vez
(puni bod); du`ina: 115 cm
Crna haqina kratkih rukava, sa
uskom kragnom uz vrat. Ukrojena je u
struku, sa zvonastim dowim delom,
koji je produ`en trakom {irokom 14
cm. Rukavi su »bau{«, sa okruglinom
slo`enom u faltice; u dowem delu se
su`avaju i zakop~avaju pomo}u
drikera. Rukavi imaju naramenice.
Za {iroki trougaoni pojas, koji se
pozadi vezuje, pri{ivena su dva
komada tkanine u vidu xepa, koji su,
kao i pojas, ukra{eni geometrijskim
ornamentima izvezenim belim
punim bodom. Na kragni su izvezeni
beli cvetovi. Haqina se zakop~ava
pomo}u drikera, na le|ima i na levoj
bo~noj strani.
kat. br. 95
BOJANA POPOVI]
MPU, inv. br. 15895.
Lit.: T. Kori}anac, Q. Taneska,
Beogradsko `ensko dru{tvo 1875–1941,
Muzej grada Beograda, Pedago{ki
muzej, Beograd 1995,
s. 82. slika 199.
96. HAQINA ZA POPODNE,
oko 1937. godine
Svila, taft, rips pike, krep{ifon,
~ipka, {tras; du`ina: 111 cm
Crna haqina dugih rukava, sa
kru`nim izrezom i belom,
{picastom kragnom. Ukrojena je u
struku. Po sredini doweg predweg
dela slo`eno je osam plitkih falti,
a pozadi su dve cvikle. Predwice se
po sredini zakop~avaju pomo}u {est
dugmadi od {trasa i imaju po jedan
mali kosi xep u visini grudi. Za
levi xep je pri{ivena maramica,
boje slonove kosti, od krep{ifona,
sa ~ipkastim volanima. Na ramenom
delu su »`abice«. Rukavi su sa
naramenicama, su`avaju se u dowem
delu i zakop~avaju pomo}u tri
presvu~ena dugmeta. Leptiri od
crnog tafta pri{iveni su za levu i
desnu stranu predwice i po sredini
gorweg dela le|a. Za okovratnik je
drikerima pri~vr{}ena bela kragna
od rips pikea, ukra{ena a`urom.
MPU, inv. br. 13020.
97. PLASTRON, oko 1938. godine
Rips pike, puplin, pamu~na tkanina,
pozamanterijska traka, sedef;
du`ina: 50 cm
Beli plastron sa kragnom
obrubqenom cikcak
pozamanterijskom trakom i sa ~etiri
dugmeta od sedefa. Predwi deo je
ukra{en uskim porubima. Le|ni deo
se sastoji od belog puplina i
mre`aste pamu~ne tkanine.
MPU, inv. br. 19771.
Pripadao je gospo|i Kolet Jankovi}.
98. HAQINA ZA POPODNE,
»Leslie Grey«, oko 1938. godine
Svila, pozamanterijska traka, {tras;
du`ina: 117 cm
Crna haqina poludugih rukava, sa
reverima. Gorwi predwi deo se
zakop~ava pomo}u tri presvu~ena
dugmeta i, odozgo nadole, ima po
jednu nepro{ivenu faltu. U dowem
delu spreda su dve cvikle s razrezom
po sredini i tri cvikle pozadi.
[iroki kru`ni reveri ukra{eni su
pozamanterijskom trakom i {trasom,
kao i na{iveni deo s plitkim
xepovima, ispod struka. Rukavi su
uski, s naramenicama, pozadi du`i
nego spreda. Haqina se zakop~ava na
levoj bo~noj strani pomo}u
rajsfer{lusa. Oko struka su kon~ane
»alke« za kai{, koji nije sa~uvan.
Ispod okovratnika pri{ivena je
etiketa, na kojoj je tekst: »Leslie Grey/
Reg. U. S. Pat. Off.«
MPU, inv. br. 18577. Poklon gospo|e
Leposave-Bele Pavlovi}.
99. HAQINA ZA POPODNE,
Beograd, salon Rebeke Jakovqevi}Amodaj, 1938. godina
Svila, perle; du`ina: 103 cm
Crna haqina dugih rukava, sa »V«
izrezom. Ukrojena je u struku, sa
zvonastim dowim delom. Predwica
se do struka zakop~ava pomo}u ~etiri
presvu~ena dugmeta. Rukavi su
uglavqeni, s naramenicama; uski su i
imaju po {est presvu~enih dugmadi.
Predwi deo haqine od ramena do
ispod grudi i polukru`ni xepovi
ukra{eni su horizontalnim
»osmicama«, izvedenim od iste
tkanine od koje je i haqina, izme|u
kojih su rombovi popuweni crvenim
i belim perlicama. Na levoj bo~noj
strani je rajsfer{lus.
MPU, inv. br. 11564. Pripadala je
gospo|i Miri Obradovi}.
179
MODA U BEOGRADU 1918–1941
sa kru`nim izrezom i {lepom.
Ukrojena je u struku. Dowi deo
obrazuju ~etiri {iroke cvikle, od
kojih su dve predwe kra}e i
polukru`nih ivica. Predwi gorwi
deo haqine je po sredini nabran
pomo}u »`abica«. Rukavi, deo iznad
grudi, le|a i bordure su od
tamnoplavog tila. Rukavi su uski i
imaju po ~etiri mala, tilom
presvu~ena dugmeta. Izrez oko vrata
i rukavi ukra{eni su listi}ima od
svile. Haqina se uskim trakama
vezuje pozadi oko vrata.
S leve bo~ne strane zakop~ava
se pomo}u pet drikera.
MPU, inv. br. 19956.
Pripadala je gospo|i Osti Ro{.
103. BOLERO, Beograd, salon
@ivke Danku~evi}, 1939. godina
^ipka, krep`or`et; du`ina: 37 cm
Kratki crni bolero, od ~ipke s
krupnim cvetovima, sa visokim
okovratnikom. Na bo~nim stranama
zadweg dela su umeci od crnog
krep`or`eta.
MPU, inv. br. 11563. Pripadao je
gospo|i Miri Obradovi}.
kat. br. 99
100. MANTIL, Beograd, salon
@ivke Danku~evi}, 1938. godina
Svila (protkana rebrastim
geometrijskim ornamentom);
du`ina: 117 cm
Crni mantil dugih rukava, sa »V«
izrezom. Ravno je krojen, s
predwicama koje su, od grudi do dowe
ivice, plisirane; u visini bokova
predwice se zakop~avaju pomo}u dve
kop~e. Rukavi su uglavqeni, sa
diskretnom okruglinom na
ramenima, i su`eni u dowem delu.
Kai{ je u vidu pletenice, sa po tri
ki}anke na krajevima.
MPU, inv. br. 11565. Pripadao je
gospo|i Miri Obradovi}.
101. HAQINA ZA VE^E,
oko 1938. godine
Gu`vana svila protkana zlatnim
nitima, til; du`ina: 164 cm
Tamnoplava haqina dugih rukava,
102. VEN^ANICA, Beograd, salon
Marije Ninkovi}, 1938. godina
@ersej; du`ina: 185 cm
Bela haqina dugih rukava, sa »V«
izrezom i {lepom. Ukrojena je u
struku. Dowi deo je obrazovan od
~etiri {iroke cvikle, koje spreda
imaju polukru`ni razrez, a pozadi
gode koji obrazuje {lep. Na
predwici, od dekoltea do bokova,
izvedene su vertikalne »`abice«.
Rukavi su uski i zakop~avaju se
pomo}u ~etrnaest presvu~enih
dugmadi. Na le|ima je duga~ki
rajsfer{lus i, ispod wega,
{est drikera. Haqina je izra|ena
po modelu pariske modne ku}e
»Moline«.
MPU, inv. br. 8298. Pripadala je
gospo|i Darinki Mili}evi}.
kat. br. 102
104. HAQINA ZA VE^E,
1938–1939. godina
Satendi{es; du`ina: 149 cm
Ru`i~asta haqina sa {irokim
bretelama. Ukrojena je u struku, sa
dowim delom od {irokih cvikli, u
tri horizontalna reda, uhva}enih kao
»bobice« i obmotanih uskim trakama
vezanim u ma{nice. Na grudima je
aplikacija u vidu stilizovane
ma{ne, za koju je pri{iven pojas koji
se pozadi vezuje. Haqina se pozadi
zakop~ava pomo}u dvadeset dva mala
presvu~ena dugmeta.
MPU, inv. br. 19945.
180
BOJANA POPOVI]
u~vr{}ivawe bretela kombinezona.
Ispod haqine no{en je plavi
kombinezon od tafta. On je ravan,
blago strukiran i pozadi duboko
izrezan. Bretela kombinezona
zakop~ava se s desne strane pomo}u
jednog drikera.
Pripadala je gospo|i Tamari
Polonskoj. Vlasni{tvo gospo|e
Vere Avakumovi}-Obradovi}.
E[ARPE I MARAME
107. E[ARPA, oko 1936. godine
Organdin; du`ina: 93,5 cm,
{irina: 23,5 cm
Svetloru`i~asta e{arpa
pro{irenih krajeva, koji su
ukra{eni umetnutim reqefnim
trakama u vidu trouglova.
MPU, inv. br. 19741. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
kat. br. 104
kat. br. 105
105. HAQINA ZA VE^E,
oko 1939. godine
Taft, til; du`ina: 147 cm
Crna haqina kratkih rukava, sa »V«
izrezom. Ukrojena je u struku, sa
zvonastim dowim delom, koji se
sastoji od dve {iroke cvikle.
Rameni i dowi deo haqine su od tila
sa apliciranim crnim cvetnim
ukrasima. Ispod tila, na dowem delu
haqine, postava je od ru`i~astog
tafta. »Bau{« rukavi, sa
naramenicama, zakop~avaju se sa po
dva presvu~ena dugmeta. Haqina se na
levoj bo~noj strani zakop~ava
pomo}u {est drikera. Pozadi, ispod
izreza, sa unutra{we strane,
pri{ivena je oznaka s rimskim
brojem II.
MPU, inv. br. 15896.
106. HAQINA ZA VE^E, Beograd,
salon Marije Sadovske, 1940. godina
Muslin, taft; du`ina haqine: 137
cm, du`ina kombinezona: 125 cm
Haqina bez rukava, sa »V« izrezom,
spreda u tonovima svetloplave, a
pozadi ru`i~aste boje. Na ramenima
je nabrana i ima ukrasne trake, koje
su pozadi pri~vr{}ene malom
metalnom kop~om. Haqina je pozadi
duboko izrezana, sa dve izuvijane
trake, ispod kojih je niz nabora koji
obrazuju neku vrstu {lepa. Pozadi, u
visini struka, pri{ivena je
svetloplava uska traka (leva
nedostaje) koja je, zajedno s levom,
slu`ila za to da se spreda, oko
struka, u~vrsti cvet. Uske trake sa
drikerom na unutra{woj strani
ramenog dela slu`ile su za
108. MARAMA, tridesete godine
Krepde{in; du`ina: 45 cm,
{irina 44,5 cm
Tamnoqubi~asta marama, u
sredi{wem delu ukra{ena
prepletom od horizontalnih i
vertikalnih linija boje slonove
kosti. Nepravilni kvadrati, bele
boje i boje slonova~e, raspore|eni
su u uglovima; bordura je boje
slonove kosti.
MPU, inv. br. 19765. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
109. MARAMA, tridesete godine
Svila; du`ina: 44 cm,
{irina: 43 cm
Marama boje slonove kosti, sa
talasastim geometrijskim motivom u
sredi{wem delu, u nijansama sme|ih
i crvenih boja.
MPU, inv. br. 19766. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
181
MODA U BEOGRADU 1918–1941
110. MARAMA, izvedena prema
nacrtu Du{ana Jankovi}a,
1936. godina
Voal, ko`a; du`ina: 47 cm,
{irina: 47 cm
Tamnoplava marama sa crvenim
ko`nim aplikacijama (godina 1936.
i dva mala kruga) u jednom uglu.
MPU, inv. br. 19772. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
111. MARAMA, oko 1937. godine
Svila; du`ina: 100 cm,
{irina: 98 cm
Celina je obrazovana od dve spojene
tamnoplave marame cvetnog dezena
(beli buketi}i).
MPU, inv. br. 19754. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
RUBQE
112. GA]ICE, Beograd,
oko 1930–1935. godine
Svileni `ersej, ~ipka, lasti{;
du`ina: 39 cm
Svetloplave ga}ice sa lasti{em u
pojasu i {irokim, koso krojenim
nogavicama na kojima je bordura od
~ipke boje slonove kosti.
Pripadale su gospo|i Katarini
Antonijevi}, udatoj Petrovi}.
Vlasni{tvo gospo|e Slobodanke
Perovi}-Vasi}.
113. KOMBINEZON, Beograd,
1930–1935. godina
Svileni `ersej, ~ipka; du`ina
(bez bretela): 78 cm
Svetlozeleni blago strukirani
kombinezon, sa uskim bretelama i
ru`i~astom ~ipkom u gorwem delu.
Pripadao je gospo|i Katarini
Antonijevi}, udatoj Petrovi}.
Vlasni{tvo gospo|e Slobodanke
Perovi}-Vasi}.
114. GA]ICE i KOMBINEZON,
Beograd, 1935–1940. godina
Batist, vez, sedef; du`ina
kombinezona (bez bretela): 67,5 cm,
du`ina ga}ica: 45 cm
Beli trapezasto krojeni kombinezon,
ukra{en izvezenim ven~i}ima (beli
vez) i a`urom. Bele ga}ice su ispod
uskog pojasa razrezane na bo~nim
stranama, sa po jednim sedefnim
dugmetom. Nogavice imaju razreze sa
strane i ukra{ene su izvezenim
ven~i}ima i a`urom.
Vlasni{tvo gospo|e Zagorke Tomi}.
MIDER
kat. br. 117
115. MIDER, tridesete godine
Platno, lasteks, fi{bajn,
hromirani metal; du`ina: 45,5 cm
Ru`i~asti mider, koji se sastoji od
{est delova, sa fi{bajnima izme|u
wih. Dowi rub sredi{weg dela
predwice je trougaon. Trinaest
malih metalnih kop~i nalazi se s
leve strane. Dowi deo midera
obrubqen je uskim karnerima. Za
dowi deo su pri{ivene ~etiri
podvezice sa »`abicama«.
MPU, inv. br. 21075.
[E[IRI
116. [E[IR, Beograd, salon »Pariska
filijala«, 1931–1932. godina
Filc; pre~nik: 25 cm, visina: 8 cm
Crni pqosnati {e{ir, u vidu berea,
sa faltom u gorwem delu.
MPU, inv. br. 11572. Pripadao je
gospo|i Miri Obradovi}.
117. [E[IR, Beograd, salon »Pariska
filijala«, 1931–1932. godina
Filc, gro-gren traka; du`ina: 24 cm,
{irina: 20 cm, visina: 14 cm
Crni {e{ir niske kalote i uskog
oboda, koji se u zadwem delu su`ava.
Unutra{wa ivica oboda op{ivena je
crnom gro-gren trakom.
MPU, inv. br. 11571. Pripadao je
gospo|i Miri Obradovi}.
118. [E[IR, 1931–1932. godina
Slama, somot, gro-gren traka;
pre~nik: 26 cm, visina: 10 cm
Svetlosme|i {e{ir niske kalote i
uskog oboda. Kalota je s jedne bo~ne
strane polukru`no produ`ena i
ukra{ena sa tri `uta i dva naranxasta
somotska cveta. Unutra{wi dowi deo
kalote op{iven je uskom sme|om
gro-gren trakom.
MPU, inv. br. 15891.
119. [E[IR, Beograd, salon
»Pariska filijala«, 1932. godina
Filc, gro-gren traka; du`ina: 27 cm,
{irina: 19,5 cm, visina: 10 cm
Crni {e{ir niske ravne kalote i
uskog oboda. Kalota je ukra{ena
{irokom crnom gro-gren trakom,
kojom su op{ivene i unutra{we
ivice {e{ira.
182
BOJANA POPOVI]
MPU, inv. br. 11570. Pripadao je
gospo|i Miri Obradovi}.
MPU, inv. br. 19719.
Poklon gospo|e Kolet Jankovi}.
120. TOKA, Beograd, oko 1933. godine
Filc, somot, til, nojevo pero,
pamu~na mre`ica; pre~nik: 19 cm,
visina: 9 cm
Crna toka s kratkim {lajerom i
nojevim perom na vrhu kalote.
Ukra{ena je drapiranom crnom
somotskom trakom i komadom tila.
Ispod {lajera na zadwem delu je mala
filcana ma{na.
MPU, inv. br. 2190. Pripadala je
gospo|i Lenki Radanov.
125. [E[IR, oko 1935. godine
Filc, perje, gro-gren traka, lasti{;
du`ina: 31,5 cm, {irina: 30 cm,
visina: 14 cm
Tamnocrveni {e{ir visoke kalote,
~iji je predwi deo ukra{en
{tepovima, i oboda sredwe {irine.
Kalota je ukra{ena okruglom trakom,
za koju je, s leve strane, pri{iveno
nekoliko {arenih pera. Unutra{wi
dowi deo kalote je op{iven gro-gren
trakom, tamnonaranxaste boje, za koju
je pri{iven tanki lasti{.
MPU, inv. br. 19711.
Poklon gospo|e Kolet Jankovi}.
kat. br. 122
MPU, inv. br. 15935 . Pripadala je
porodici gospo|e Vide Roguli}.
kat. br. 120
121. TOKA, Pariz, 1933–1934. godina
Filc, lasti{; du`ina: 25 cm,
{irina: 20 cm, visina: 10 cm
Crna plitka toka koja je prilago|ena
okruglini glave, sa {irokom
dvostruko presavijenom trakom,
pri{ivenom tako da obrazuje
reqefni ukras na desnoj strani.
U unutra{wem delu je lasti{.
MPU, inv. br. 19714. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
122. TOKA, 1933–1935. godina
Somot, svila, lasti{; pre~nik: 25
cm, visina: 8,5 cm
Crna somotska toka, s predwim delom
u vidu ma{ne i ukrasnim {tepovima
ispod we. Postava je od crne svile, za
koju je pri{iven lasti{.
123. [E[IR, 1933–1935. godina
Slama, somot, gro-gren traka, svila;
du`ina: 42,5 cm, {irina: 40 cm,
visina: 8,5 cm
Crni {e{ir {iroke kalote, koja je u
zadwem delu spqo{tena, i {irokog
oboda. Kalota je ukra{ena uvijenim
crnim somotskim i gro-gren trakama
i crnom gro-gren ma{nom, ~iji je
sredi{wi deo boje slonove kosti.
Postava je od crne svile.
MPU, inv. br. 9901. Poklon gospo|e
Mile i gospodina Ivana Krsti}a.
124. [E[IR, 1934–1936. godina
Slama, gro-gren traka, lasti{;
du`ina: 35 cm, {irina: 35,5 cm,
visina: 9 cm
Svetlo`uti {e{ir niske kalote i
{irokog oboda. Kalota je ukra{ena
plavim, `utim, belim, ru`i~astim,
zelenim i tamnonaranxastim grogren trakama, koje na zadwem delu
{e{ira obrazuju veliku ma{nu.
Unutra{wi dowi deo kalote pozadi
je polukru`no produ`en i obrubqen
svetlo`utom gro-gren trakom za koju
je pri{iven lasti{.
126. [E[IR, oko 1935. godine
Slama, somot, gro-gren traka;
pre~nik: 43 cm, visina: 6 cm
[e{ir u prirodnoj boji slame,
niske ravne kalote i {irokog oboda.
Kalota je ukra{ena uskom crvenom
somotskom trakom. Unutra{wi dowi
deo kalote op{iven je svetlo`utom
gro-gren trakom.
MPU, inv. br. 13032.
127. [E[IR, 1935–1936. godina
Lakovana slama, krepsaten, pamu~na
mre`ica, gro-gren traka, lasti{;
du`ina: 30,5 cm, {irina: 29,5 cm,
visina: 11 cm
Crni {e{ir niske kalote, koja je u
zadwem delu spqo{tena, i oboda
sredwe {irine. Kalota je ukra{ena
dvema uskim crnim satenskim
trakama koje su spreda vezane u
ma{nu. Za trake je pri~vr{}en crni
{lajer. U unutra{wem dowem delu
kalota je polukru`no produ`ena i
obrubqena crnom gro-gren trakom, za
koju je pri{iven lasti{.
MPU, inv. br. 19715.
Poklon gospo|e Kolet Jankovi}.
183
MODA U BEOGRADU 1918–1941
128. [E[IR, 1935–1937. godina
Filc, perje; du`ina: 26, 5 cm,
{irina: 30 cm, visina: 9, 5 cm
Crni {e{ir niske drapirane
kalote, sa obodom na predwem delu
{e{ira. Obod je ukra{en perjem, u
nijansama od crvene do crne boje.
MPU, inv. br. 9977. Pripadao je
gospo|i Inki \uki}-Vlatkovi}.
129. [E[IR, oko 1936. godine
Lakovana slama, gro-gren traka,
lasti{; du`ina: 34,5 cm, {irina: 32
cm, visina: 10 cm
Tamnosme|i {e{ir niske kalote,
koja je sa strane blago nagnuta, i
{irokog oboda koji na levoj strani
ima »faltu«. Kalota je ukra{ena
{irokom gro-gren trakom, sa strane
vezanom u ma{nu. Unutra{wi dowi
deo kalote je obrubqen uskom
tamnosme|om gro-gren trakom, za
koju je pri{iven lasti{.
MPU, inv. br. 19713.
Poklon gospo|e Kolet Jankovi}.
130. TOKA, 1936–1937. godina
Filc, lasti{; du`ina: 23 cm,
{irina: 18 cm, visina: 11,5 cm
Tamnosme|a plitka toka na ~ijem su
predwem delu dva isturena, spojena
listolika dodatka. Sa unutra{we
strane pri{iven je lasti{.
MPU, inv. br. 19720. Poklon gospo|e
Kolet Jankovi}.
131. TOKA, 1936–1937. godina
Filc; du`ina: 24 cm, {irina: 16,5
cm, visina: 13 cm
Crna toka sa uzdignutim predwim
delom, na kome su ukrasni {tepovi.
MPU, inv. br. 21115.
132. [E[IR, 1937–1940. godina
Slama, pamu~na mre`ica, gro-gren
traka, lasti{; pre~nik: 27 cm,
visina: 9 cm
Crni {e{ir ~ija je kalota u vidu
zarubqene kupe, sa vertikalno
posuvra}enim obodom. [e{ir je
obavijen »ta~kastom« mre`icom, koja
je u zadwem delu vezana u veliku
ma{nu. Unutra{wi dowi deo kalote
op{iven je uskom crnom gro-gren
trakom, za koju je pri{iven lasti{.
MPU, inv. br. 20054.
Pripadao je gospo|i Osti Ro{.
133. [E[IR, 1937–1940. godina
Filc, gro-gren traka; du`ina: 35 cm,
{irina: 33 cm, visina: 16 cm
kat. br. 130
kat. br. 133
Tamnocrveni {e{ir visoke
vaqkaste kalote, sa obodom koji je
spreda pro{iren i blago nabran.
Kalota je ukra{ena uskom gro-gren
trakom i ma{nom na desnoj strani.
Obod {e{ira je obrubqen istom grogren trakom.
MPU, inv. br. 19712.
Poklon gospo|e Kolet Jankovi}.
134. [E[IR, Beograd,
oko 1937. godine
Slama, gro-gren traka; pre~nik:
38 cm, visina: 6 cm
Crni {e{ir niske kalote i {irokog
oboda, sa prugom od bele slame. Kalota
je ukra{ena crnom i, na predwem
delu, belom gro-gren trakom.
MPU, inv. br. 2176. Pripadao je
porodici gospo|e Olge Peji}.
135. [E[IR, oko 1939. godine
Filc, gro-gren traka, lasti{;
du`ina: 24,5 cm, {irina: 22 cm,
visina: 11 cm
Crni {e{ir ~ija je kalota u obliku
zarubqene kupe, sa obodom sredwe
{irine, u zadwem delu posuvra}enim
i ukra{enim velikom crnom
ma{nom od gro-gren trake. Kalota je
ukra{ena crnom {irokom gro-gren
trakom. Unutra{wi dowi deo kalote
op{iven je uskom crnom gro-gren
trakom, za koju je pri{iven lasti{.
MPU, inv. br. 21107.
136. [E[IR, oko 1939. godine
Lakovana tkanina, krepsaten, grogren traka, plasti~na masa, lasti{;
du`ina: 28 cm, {irina: 25,5 cm,
visina: 10 cm
Crni {e{ir visoke, uske i ravne
kalote i oboda sredwe {irine, koji
je, s leve strane, podavijen i ukra{en
crnom satenskom ma{nom. Kalota je
obavijena {irokom crnom satenskom
trakom. Za ivice oboda pri{ivena je
184
»cev« od crnih plasti~nih niti.
Unutra{wi dowi deo kalote
obrubqen je uskom crnom gro-gren
trakom, za koju je pri{iven lasti{.
MPU, inv. br. 21110.
137. [E[IR, oko 1939. godine
Slama, gro-gren traka, pamu~na
tkanina, somot; pre~nik: 28 cm,
visina: 3 cm
Plavi {e{ir niske kalote i ravnog
oboda sredwe {irine. Kalota je
ukra{ena uskom plavom gro-gren
trakom, za koju su pri~vr{}ena dva
buketi}a sitnog `utog i plavog
ve{ta~kog cve}a.
MPU, inv. br. 21112.
138. [E[IR, Beograd, salon »Veza«,
oko 1940. godine
Filc, gro-gren traka, lasti{;
du`ina: 30 cm, {irina: 28 cm,
visina: 9 cm
BOJANA POPOVI]
Tamnocrveni {e{ir niske ravne
kalote i oboda sredwe {irine, koji
je spreda pro{iren i ukra{en
velikom ma{nom od gro-gren trake.
Zadwi dowi deo kalote polukru`no
je produ`en i op{iven uskom crnom
gro-gren trakom, za koju je
pri~vr{}en lasti{. Za zadwi deo
pri{ivena je etiketa sa oznakom:
»Mode salon / ›Veza‹ / Beograd /
Obili}ev venac 27«.
MPU, inv. br. 20051.
Pripadao je gospo|i Osti Ro{.
139. [E[IR, oko 1940. godine
Filc, gro-gren traka, satenska traka;
pre~nik: 23 cm, visina: 7 cm
Crni {e{ir niske ravne kalote i
ravnog uskog oboda ~ije su ivice
vertikalno podavijene. Kalota je na
levoj strani ukra{ena sa ~etiri
satenske ma{ne. Na zadwem delu
{e{ira, ispod oboda, pri{ivena je
za gro-gren traku mre`a od filcanih
traka, koja je na levoj strani
ukra{ena sa dve satenske ma{ne.
MPU, inv. br. 20053.
Prapadao je gospo|i Osti Ro{.
kat. br. 140
140. TOKA, Beograd, salon »Pariska
filijala«, 1941. godina
Filc, perje; du`ina: 21 cm, {irina:
16 cm, visina: 13,5 cm
Crvena toka, koja je s predwe strane
ukra{ena ma{nom, crnim i crvenim
perjem. Oblikovana je tako da
pokriva samo polovinu glave.
MPU, inv. br. 11566. Pripadala je
gospo|i Miri Obradovi}.
OBU]A
kat. br. 138
kat. br. 139
141. CIPELE ZA VE^E, [vajcarska,
»Bally«, kraj dvadesetih – po~etak
tridesetih godina
Krepsaten, ko`a, pamu~no platno,
~ipka, hromirani metal,
ko`ni |on; du`ina: 21,5 cm,
visina potpetice: 7,5 cm
Cipele boje slonove kosti, sa
kai{i}em preko risa koji se zakop~ava
pomo}u malog dugmeta. Ivice dekoltea
obrubqene su tamnosme|om ~ipkanom
trakom. Postavqene su svetlosme|om
ko`om i, mawim delom, platnom. U
postavu je utisnuta oznaka: »Bally
spécialement fabriqué pour Karganovi}
185
MODA U BEOGRADU 1918–1941
kat. br. 141
144. CIPELE ZA VE^E, Beograd,
salon »Balnik«, oko 1930. godine
Svileni rips, ko`a, pamu~no platno,
ko`ni |on; du`ina: 26 cm, visina
potpetice: 6,5 cm
Tamnoplave cipele sa dekolteom
obrubqenim ko`nom trakom boje
zlata. Postava je od `ute ko`e i,
mawim delom, od belog platna.
U |on je utisnuto: »Balnik Beograd«.
MPU, inv. br. 19923.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
]irovi} Beograd Knjaz Mihailova no. 10«
i brojke 55 71061. Na ko`nom |onu je
utisnuto: »Bally / importé de Suisse« /5.
MPU, inv. br. 6888.
Pripadale su porodici gospodina
@ivana Vukajlova.
142. CIPELE ZA VE^E, Beograd,
verovatno salon »Balnik«,
1930–1935. godina
Svileni rips, ko`a, ko`ni |on;
du`ina: 26 cm, visina potpetice: 7 cm
Svetlozelene dekoltovane cipele.
Postava je od `u}kaste ko`e.
MPU, inv. br. 19921.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
143. CIPELE ZA VE^E,
1930–1935. godina
Krepsaten, svileni rips, ko`a,
pamu~no platno, hromirani metal,
{tras, ko`ni |on; du`ina: 26,5 cm,
visina potpetice: 7,5 cm
Crne cipele sa delimi~no
prose~enim dowim delom i sa uskim
kai{evima preko risa i oko ~lanaka,
koji se zakop~avaju pravougaonom
kop~om ukra{enom {trasom.
Prose~eni predwi deo, kai{i}i i
potpetice su od crnog svilenog ripsa.
Postava je od bele ko`e i, mawim
delom, od platna. Iznad potpetica, sa
unutra{we strane, utisnute su oznake:
466001 7 ? 23 37-3 12837.
MPU, inv. br. 19918.
MPU, inv. br. 8296. Pripadale su
gospo|i Darinki Mili}evi}.
147. CIPELE ZA DAN, Beograd,
salon »Rai}«, oko 1934. godine
Antilop ko`a, pamu~no platno,
ko`ni |on: du`ina: 25 cm, visina
potpetice: 6,5 cm
Dekoltovane cipele boje peska, sa
ukrasnim {nirawem pomo}u ko`ne
pertle. Po sredini predweg dela je
umetnuta uska ko`na traka
svetlosme|e boje. Postava je od
svetlosme|e ko`e i, mawim delom, od
platna. Oznaka: »Ru~ni rad Rai}
Beograd« umetnuta je u ko`nu postavu.
U |on je utisnuto: »Rai}
Beograd 3458/5«.
MPU, inv. br. 8297. Pripadale su
gospo|i Darinki Mili}evi}.
kat. br. 144
145. CIPELE ZA VE^E,
1930–1932. godina
Krepsaten, pamu~no platno, ko`ni |on;
du`ina: 24,5 cm, visina potpetice: 7 cm
Dekoltovane cipele od crnog
krepsatena. Postava je od platna
boje slonova~e.
MPU, inv. br. 19920. Pripadale su
gospo|i Olgi Markovi}.
146. CIPELE ZA VE^E, Beograd,
salon »Rai}«, 1931–1932. godina
Ko`a, hromirani metal, ko`ni |on;
du`ina: 24 cm, visina potpetice: 7 cm
Srebrnaste cipele, sa delimi~no
prose~enim dowim delom i delovima
oko peta. Vertikalna pre~ka povezuje
dowi deo sa dva kai{a koji se
ukr{taju preko risa i zakop~avaju sa
strane pomo}u pravougaonih kop~i.
U ko`nu postavu je utisnuta oznaka:
»Rai}, Beograd«.
kat. br. 147
148. CIPELE ZA VE^E, Pariz,
»J. Pinet«, oko 1934. godine
Ko`a, hromirani metal,
ko`ni |on; du`ina: 25,5 cm,
visina potpetice: 7 cm
Srebrnaste cipele sa zatvorenim
predwim i zadwim delom i otvorenim
bo~nim delovima. Tanki kai{, sa
kop~om u obliku osmice, pri~vr{}en
je iznad potpetice. U ko`nu postavu
utisnuta je oznaka: »Le marque J. Pinet
Paris« i brojke 1 1/2 3 F 31.
MPU, inv. br. 19930.
Pripadale su gospo|i Osti Ro{.
186
BOJANA POPOVI]
151. SANDALE ZA POPODNE,
Beograd, salon »Rai}«, 1937. godine
Antilop ko`a, ko`ni |on; du`ina:
25 cm, visina potpetice: 6,5 cm
Tamnosme|e sandale otvorenih
prstiju i bo~nih delova, sa uskim
kai{i}ima koji povezuju predwi i
zadwi deo. Postava je od svetlosme|e
ko`e. U |on je utisnuto: »Rai} Beograd«.
MPU, inv. br. 8294. Pripadale su
gospo|i Darinki Mili}evi}.
kat. br. 148
149. CIPELE ZA POPODNE,
»Farr«, 1935–1940. godina
Ko`a, pamu~ni rips, pamu~no
platno, ko`ni |on; du`ina: 23 cm,
visina potpetice: 6,5 cm
Crne dekoltovane cipele sa crnom
ma{nom od ripsa, kojim je
presvu~ena i potpetica. Postava je
od sive ko`e i, mawim delom, od
belog platna. Oznaka: »?ar – Akead /
Debbys / better choes by Farr«
utisnuta je u ko`nu postavu.
MPU, inv. br. 21148.
150. CIPELE ZA POPODNE,
Baja, »Kattarinka« 1935–1940. godina
Ko`a, pamu~no platno, ko`ni |on;
du`ina: 23,5 cm, visina
potpetice: 6,5 cm
Bele dekoltovane cipele, sa ko`nom
ma{nom. Postava je od svetlosme|e
ko`e i, mawim delom, od belog
platna. U ko`nu postavu utisnuta je
oznaka: »Alapitua Kattarinka 1861
Cipöàruhàz Baja«.
MPU, inv. br. 21149.
152. CIPELE ZA POPODNE,
oko 1937. godine
Antilop ko`a, zmijska ko`a,
hromirani metal, ko`ni |on; du`ina:
23,5 cm, visina potpetice: 7,5 cm
Duboke sme|e cipele, sa potpeticom
od zmijske ko`e. Na predwem delu je
»jezik« obrubqen zmijskom ko`om.
Kroz »jezik« je provu~en kai{,
koji se sa strane zakop~ava pomo}u
hromirane {nale (sa oznakom:
»Koh-i-noor / patent Germany«).
MPU, inv. br. 13011.
svetlosme|eg platna.
MPU, inv. br. 13012.
154. CIPELE ZA POPODNE,
Budimpe{ta, »Bencze«,
oko 1938. godine
Ko`a, pamu~no platno,
ko`ni |on; du`ina: 25,5 cm,
visina potpetice: 7 cm
Dekoltovane cipele ~iji je
predwi i zadwi deo tamnoplave,
a sredi{wi deo bele boje. Vrhovi i
dekolte ukra{eni su zumbawem.
Postava je od sive ko`e i, mawim
delom, od belog platna. U ko`nu
postavu je umetnuta oznake firme:
»Bencze Chaussures de luxe
pour dames Budapest IV Vaci – Utca 8«.
U |on je utisnuta oznaka: 1739.
MPU, inv. br. 21080.
155. SANDALE ZA VE^E, Beograd,
salon »Rai}«, oko 1938. godine
Svileni rips, ko`a, ko`ni |on;
du`ina 25 cm, visina potpetice: 7 cm
Sandale od crnog ripsa, otvorenih
prstiju, ~iji se predwi deo sastoji
od ~etiri isprepletena kai{a.
Potpetice su presvu~ene ko`om
boje starog zlata. Postava je od sive
ko`e. U |on je utisnuta oznaka:
»Rai} Beograd«.
MPU, inv. br. 8293. Pripadale su
gospo|i Darinki Mili}evi}.
kat. br. 152
153. CIPELE ZA POPODNE,
oko 1937. godine
Ko`a, pamu~no platno, ko`ni |on;
du`ina: 23,5 cm, visina potpetice:
7,5 cm
Crne lakovane duboke cipele na
{nirawe. Predwi deo i potpetice
ukra{eni su {tepovima. Postava je
od sive ko`e i, mawim delom, od
kat. br. 155
187
MODA U BEOGRADU 1918–1941
156. SANDALE ZA VE^E, Beograd,
oko 1938. godine
Ko`a, ko`ni |on; du`ina: 21 cm,
visina potpetice: 7,5 cm
Sandale od ko`e boje zlata, ~iji je
predwi deo formiran od niza
kai{i}a, i dekoltovanih strana.
Postava je od sivkaste ko`e. Na
postavi je etiketa sa oznakom:
»Beograd–Zagreb, Novi, Bazar, Sarajevo,
Split«. Na ko`nom |onu su oznake:
37/6/157.
MPU, inv. br. 9899. Pripadale su
gospo|i Nadi Todorovi}. Poklon
gospo|e Dobrile Popovi}-Gaj.
kat. br. 156
157. CIPELE ZA PREPODNE,
oko 1939. godine
Antilop ko`a, hromirani metal,
gumeni |on; du`ina: 25,5 cm, visina
potpetice: 6 cm
Tamnosme|e cipele sa ortopedskom
potpeticom. Traka od svetlosme|e
kat. br. 157
ko`e pri{ivena je za predwi deo,
obrubquje dekolte i, u vidu dve {ire
horizontalne trake, ukra{ava
potpetice. Sa strane imaju ukrasni
{nir sa pertlama, na ~ijim
krajevima su metalni »zvon~i}i«.
Postava je od ko`e.
MPU, inv. br. 19919.
bigl, koji je slu`io kao neka vrsta
dr{ke. U unutra{wosti su dve
pregrade, od kojih svaka ima po jedan
xep. Postava je od crnog krepsatena.
U ta{ni je crni satenski nov~anik
sa »zlatnom« kop~om, postavqen
belom svilenom tkaninom.
MPU, inv. br. 20117. Pripadala je
gospo|i Vidosavi Kehler.
TA[NE
160. TA[NA ZA VE^E,
tridesete godine
Krepsaten, `uta legura: du`ina: 23
cm, {irina: 12 cm
Ta{na »pismo« boje slonove kosti,
s poklopcem koji je u sredini blago
ulegnut i ukra{en dvema uskim
trakama koje se u sredini ukr{taju.
Jednostavna kop~a od `ute legure je na
unutra{wem delu poklopca. Postava
je od iste tkanine od koje je i ta{na.
U unutra{wosti je veliki xep.
Pripadala je gospo|i Ivanki
Pavlovi}-Deroko. Vlasni{tvo
gospo|e Vere Avakumovi}-Obradovi}.
158. MUF, tridesete godine
Astrahan, krepsaten; du`ina: 25 cm,
{irina: 23 cm
Crni muf od astrahana, postavqen
crnim krepsatenom, sa use~enim
xepom koji se zatvara pomo}u
rajsfer{lusa.
Pripadao je gospo|i Zoji Kapitinoj.
Vlasni{tvo gospo|e Vere
Avakumovi}-Obradovi}.
159. TA[NA ZA VE^E,
tridesete godine
Antilop ko`a, krepsaten,
svileni rips, legura; du`ina: 25 cm,
{irina: 17 cm
Crna ta{na »pismo« sa biglom –
»lancem« od »zlatnih« osmougaonih
karika, koji se produ`ava i na obe
strane. Osim dr{ke pri{ivene za
pole|inu, postoji i »lanac«, isti kao
kat. br. 159
161. TA[NA ZA DAN, oko 1930. godine
Slama, du`ina: 21 cm, {irina: 16 cm
Ta{na »pismo«, kariranog dezena
u sme|im tonovima, sa uskom dr{kom
u vidu pletenice i sa gajtanom kojim
se zatvara. U unutra{wosti je xep.
Postavqena je svetlosme|om slamom.
kat. br. 161
188
MPU, inv. br. 19727. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
162. TA[NA ZA DAN, oko 1930. godine
Ko`a, bakelit, hromirani metal,
pamu~no platno: du`ina: 20,5 cm,
{irina: 17 cm
Crna ta{na u obliku trapeza, sa
biglom od crnog bakelita u vidu
vaqka, sa jednostavnom hromiranom
{nalom. Na predwoj strani ta{ne
umetnut je deo od crne ko`e sa osam
ispup~enih pravougaonika. Na zadwoj
strani je dr{ka sa hromiranom alkom
u sredini. U unutra{wosti su tri
xepa op{ivena crnom ko`om, i
pri{iveni nov~anik, sa biglom i
belom ko`nom postavom. Ta{na je
postavqena sivim platnom.
MPU, inv. br. 21076.
163. TA[NA ZA DAN,
1930–1933. godina
Ko`a, svileni rips, hromirani
metal; du`ina: 27 cm, {irina: 17,5 cm
Tamnosme|a ta{na »pismo«, sa
hromiranim biglom i pravougaonom
ispup~enom {nalom. Na predwem
delu ta{ne su ~etiri plitka nabora,
a na zadwem je dr{ka, s metalnim
delom u sredini. Postava je od
crvenog svilenog ripsa, sa jednim
velikim i dva mawa xepa (svi su
obrubqeni tamnosme|om ko`om). U
ta{ni su ogledalce, sa pole|inom od
ko`e, i ko`ne korice za vizit-karte
u obliku nov~anika, sa crvenom
ripsanom postavom, i sa lan~i}em
kojim su pri~vr{}ene za bigl ta{ne.
MPU, inv. br. 21079.
164. TA[NA ZA VE^E, Pariz,
1930–1935. godina
Ko`a, hromirani metal, pamu~no
platno: du`ina: 24 cm, {irina: 13,8 cm
Crvena ta{na »pismo«, s poklopcem
na kome je utisnuto {ahovsko poqe sa
BOJANA POPOVI]
figurama izvedenim u zlatotisku.
[ahovsko poqe je uokvireno sitnim
»zlatnim« palmetama. U dowem
desnom uglu je oznaka »déposé«.
Na pole|ini ta{ne je dubok xep i
horizontalno pri{ivena dr{ka.
Unutra{wost je podeqena na tri dela:
u jednom je mali xep u kome su crvene
korice u obliku pisma, za vizitkarte; drugi deo ima hromirani bigl,
a u wemu je pri~vr{}en nov~anik,
tako|e sa biglom; u tre}em delu je
ogledalo sa pozadinom od crvene
ko`e, pri{iveno za postavu, ali tako
da mo`e da se vadi iz pregrade.
Postava je od svetlosme|e ko`e i,
mawim delom, od zelenog platna.
MPU, inv. br. 21152. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
165. TA[NA ZA VE^E, Beograd,
oko 1933. godine
Ko`a, vez, `uta legura, svileni rips;
du`ina: 19 cm, {irina 20 cm
Sme|a ta{na, polukru`ne dowe ivice,
sa biglom i pravougaonom ispup~enom
{nalom od `ute legure i kratkim
ko`nim dr{kama. Na predwem delu
ta{ne je umetnuta tkanina sa izvezenim
cvetnim motivima. U unutra{wosti je
xep, obrubqen ko`om. Postava je od
svetlosme|eg svilenog ripsa.
MPU, inv. br. 15914. Pripadala je
porodici gospo|e @ivke Obrenovi}.
166. TA[NA ZA VE^E, Beograd,
sredina tridesetih godina
@akar tkanina s metalnim nitima,
pamu~ni rips; du`ina: 20 cm,
{irina: 12,5 cm
Ta{na »pismo«, od tkanine u
geometrijskom dezenu (»sa}e« od malih
{estougaonika zelene, zlatne i sme|e
boje u koje su utisnuti trouglovi u nekoj
od pomenutih boja), koja se zakop~ava
pomo}u drikera. Bo~ne stranice ta{ne
su od zelenog, a postava od svetlosme|eg
ripsa. U unutra{wosti su dva xepa.
MPU, inv. br. 20927. Pripadala je
gospo|i Branki S. Jakovqevi},
koja ju je sama napravila.
167. TA[NA ZA DAN,
1935–1938. godina
Ko`a, taft, legura; du`ina: 30 cm,
{irina: 19,5 cm
Sme|a pravougaona ta{na »pismo«, sa
ukrasom u vidu slova K od `ute legure,
na poklopcu. Dr{ka je horizontalno
pri{ivena za pole|inu ta{ne.
Postava je od tamnocrvenog tafta. U
unutra{wosti su tri xepa, op{ivena
ko`om i korice sa poklopcem, od
tamnocrvenog tafta, sa lan~i}em od
`ute legure kojim su bile
pri~vr{}ene za ta{nu.
Muzej grada Beograda, UPE 1543.
Pripadala je gospo|i Dobrili
Glavini}.
KAI[EVI
168. KAI[, tridesete godine
Antilop ko`a, legura; du`ina: 83 cm,
{irina: 2 cm
Uski tamnosme|i kai{, sa metalnom
{nalom `ute boje. [nala se sastoji
od dva ista trougaona dela dopuwena
sa po dva kruga i po dva mala trougla.
MPU, inv. br. 19737.
Pripadao je gospo|i Kolet Jankovi}.
169. KAI[, oko 1937. godine
Antilop ko`a, hromirani metal,
{tras; du`ina: 78 cm, {irina: 2 cm
Crni uski kai{, ~iji je predwi
sredi{wi deo u vidu pletenice. Uz
pletenicu je postavqena hromirana
aplikacija, ukra{ena {trasom, za koju
je prika~ena ki}anka sa »prstenom« od
{trasa. Kai{ se zakop~ava sa strane
pomo}u hromirane kukaste kop~e.
MPU, inv. br. 21101.
189
MODA U BEOGRADU 1918–1941
RUKAVICE
170. RUKAVICE ZA VE^E,
tridesete godine
Glase ko`a, sedef, du`ina: 51 cm
Bele, duge i uske rukavice. Na
unutra{woj strani iznad {aka su
prorezi, sa po tri mala sedefna
dugmeta. Na unutra{woj strani
gorweg dela rukavica crnom bojom je
ispisana oznaka: X1703.
MPU, inv. br. 20119. Pripadale su
gospo|i Vidosavi Kehler.
171. RUKAVICE ZA VE^E,
tridesete godine
Svila, galalit, hromirani metal;
du`ina: 47 cm
Svetlosme|e, duge i uske rukavice.
Iznad {aka su prorezi sa po dve
svetlosme|e kop~e od galalita.
MPU, inv. br. 21289. Poklon
gospo|e Dobrile S. Jakovqevi}.
172. RUKAVICE ZA DAN,
oko 1935. godine
Somot; du`ina: 38,5 cm
Duge, bele somotske rukavice. Gorwi
deo se zvonasto {iri i ukra{en je
reqefnim horizontalnim {tepovima.
MPU, inv. br. 20059. Pripadale su
gospo|i Kolet Jankovi}.
kat. br. 172
173. RUKAVICE ZA DAN,
1935–1940. godina
Somot; du`ina: 35 cm
Tamnoplave rukavice, sa
pro{irewem u vidu trapeza u gorwem
delu. Sa unutra{we strane, crnom
bojom, je ispisana oznaka: 6 1/2.
MPU, inv. br. 20120. Pripadale su
gospo|i Vidosavi Kehler.
178. RUKAVICE ZA VE^E,
oko 1939. godine
^ipka; du`ina: 42 cm
Crne uske rukavice,
duge do lakta. ^ipka je ukra{ena
stilizovanim cvetovima
i vencima od li{}a.
MPU, inv. br. 21083.
174. RUKAVICE ZA DAN,
1935–1940. godina
Ko`a; du`ina: 33 cm
Rukavice cinober boje, neznatno
pro{irene u gorwem delu. Na
unutra{woj strani desne rukavice
utisnita je oznaka »lavabile« i
osmougaonik u kome su trougao i ta~ka.
MPU, inv. br. 21153.
Poklon gospo|e Mare Vulovi}.
MODNI DETAQI
175. RUKAVICE ZA DAN,
oko 1936. godine
Pamuk, bakelit; du`ina: 31 cm
Mre`aste rukavice, boje slonove
kosti, pro{irene u gorwem delu. Oko
zgloba je bakelitna alka pri{ivena
za tkaninu od koje su i rukavice.
MPU, inv. br. 19767. Pripadale su
gospo|i Kolet Jankovi}.
180. OGRLICA, oko 1936. godine
Hromirani metal; du`ina: 42,5 cm
Kratka ogrlica od uskih
spojenih traka koje obrazuju
osmice, me|usobno povezane
nepravilnim krugovima.
MPU, inv. br. 19938.
179. OGRLICA, oko 1936. godine
Lim, `uta legura; du`ina: 43 cm
Ogrlica od dvadeset sedam crnih
krugova. Na svakom je pri~vr{}ena
i perlica u boji legure od koje je
i kukasta kop~a.
MPU, inv. br. 19735. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
176. RUKAVICE ZA DAN,
oko 1936. godine
Pamu~ni konac; du`ina: 29 cm.
Tamnoplave rukavice, pro{irene u
gorwem delu cikcak uzorkom.
MPU, inv. br. 19768. Pripadale su
gospo|i Kolet Jankovi}.
177. RUKAVICE ZA VE^E,
oko 1938. godine
Ko`a, sedef; du`ina: 36 cm
Bele rukavice, blago pro{irene u
gorwem delu. Iznad {aka su prorezi
i po jedno sedefno dugme.
MPU, inv. br. 21154.
Poklon gospo|e Mare Vulovi}.
kat. br. 180
190
181. PAR KLIPSEVA,
tridesete godine
@uta legura, pasta; du`ina: 4,5 cm
Par trougaonih klipseva, sa
krugovima i malim trouglovima sa
strane. Urezane {are su popuwene
crnom pastom.
MPU, inv. br. 19888. Pripadali su
gospo|i Kolet Jankovi}.
BOJANA POPOVI]
186. KLIPS, Francuska, »Delcia«,
1937–1940. godina
Bakelit, hromirani metal;
du`ina: 7,5 cm
Bakelitni klips u obliku papagaja,
u crvenoj i dve nijanse zelene boje.
Na pole|ini dr`a~a je oznaka:
»Delcia depose«.
MPU, inv. br. 19887. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
182. KLIPS, tridesete godine
@uta legura, drvo; du`ina: 6,5 cm
Trougaoni klips, od legure
talasastih linija, sa drvenim
delom u sredini.
MPU, inv. br. 19893. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
185. KLIPS, Francuska,
1930–1935. godina
Legura, bakelit; du`ina: 6,5 cm
Trougaoni klips obrazovan
od pet cev~ica od `ute legure,
na ~ijim ivicama su tamnoplavi
bakelitni {iqci.
MPU, inv. br. 19892. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
189. BRO[, Francuska,
tridesete godine
Bakelit, hromirani metal;
du`ina: 4,6 cm
Bro{ u vidu jedrilice od crnog
bakelita i hromiranog metala.
Na zadwem delu je utisnuto:
»Made in France«.
MPU, inv. br. 19880. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
190. BRO[, Francuska, »Jeanne«,
1935–1940. godina
Pozlata, staklo; du`ina: 7 cm
Bro{ u vidu stilizovanog petla,
ukra{enog crvenim i belim
komadi}ima stakla koji opona{aju
rubine i dijamante. Na zadwoj strani
je utisnuto: »Jeanne«.
Pripadao je gospo|i Jeleni
Stojanovi}-Obradovi}. Vlasni{tvo
gospo|e Vere Avakumovi}Obradovi}.
183. KLIPS, tridesete godine
Legura, hromirani metal; du`ina: 5 cm
Pravougaoni klips od `ute legure, sa
talasastom ulegnutom hromiranom
trakom u sredi{wem delu.
MPU, inv. br. 19894. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
184. KLIPS, Francuska, »GC«,
1930–1935. godina
Hromirani metal, bakelit;
du`ina: 5,5 cm
Hromirani klips sa polukuglom na
zelenom bakelitnom krugu, sa dowim
delom u obliku lista ispup~enog po
sredini. Na pole|ini je urezan
trougao sa slovima GC.
MPU, inv. br. 19890. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
korala i okruglom krunicom od
neobra|enog korala.
MPU, inv. br. 19913. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
kat. br. 186
187. PAR KLIPSEVA,
1935–1940. godina
Hromirani metal, {tras; du`ina: 3 cm
Par klipseva u vidu stilizovanih
pti~jih krila, »pokrivenih« {trasom.
Pripadao je gospo|i Tamari
Polonskoj. Vlasni{tvo gospo|e Vere
Avakumovi}-Obradovi}.
188. BRO[, tridesete godine
Koral, legura; pre~nik: 4,5 cm
Bro{ od ru`i~astog korala u obliku
cveta sa deset latica od obra|enog
191. BRO[, oko 1937. godine
Bakelit, legura; du`ina: 7 cm
Elipsoidni bro{ s podlogom od
legure u boji starog zlata. Za podlogu
je pri~vr{}ena izrezana plo~ica od
tamnoplavog bakelita, na kojoj su
kat. br. 191
191
MODA U BEOGRADU 1918–1941
prikazani ptica i kineski hram.
MPU, inv. br. 19898. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
192. BRO[, oko 1937. godine
Bakelit, hromirani metal;
du`ina: 7,5 cm
Pravougaoni bro{ svetlozelene boje,
ukra{en izrezanim biqnim
ornamentima.
MPU, inv. br. 19899. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
193. BRO[, oko 1938. godine
Bakelit, hromirani metal;
du`ina: 5 cm
Crni bakelitni bro{
u obliku ma{ne.
MPU, inv. br. 19884. Pripadao je
gospo|i Kolet Jankovi}.
194. IGLE ZA [E[IR,
tridesete godine
Bakelit, hromirani metal;
du`ina: 11 cm
Igle sa bakelitnim kuglicama na
zavr{etku, koje su vertikalno
podeqene na dva poqa – boje slonove
kosti i tamnoplave boje.
MPU, inv. br. 19874. Pripadale su
gospo|i Kolet Jankovi}.
195. IGLA ZA [E[IR,
1937–1938. godina
Sedef, hromirani metal; du`ina: 7,5 cm
Igla koja se zavr{ava velikim
trouglom od sedefa.
MPU, inv. br. 19873. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
196. IGLA ZA [E[IR,
1937–1938. godina
Sedef, hromirani metal; du`ina: 8,5 cm
Igla sa zavr{ecima od sedefa, koji
su nepravilno izdu`enog oblika,
nalik na barokne bisere.
MPU, inv. br. 19877. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
kat. br. 196
197. [NALA ZA KAI[,
tridesete godine
Bakelit; du`ina: 5,5 cm
[nala se sastoji od dva ista dela:
crnih ovala sa uzdignutim i
fasetiranim sredi{wim delom.
MPU, inv. br. 15406.
198. [NALA ZA KAI[,
tridesete godine
Bakelit, hromirani metal;
du`ina: 4,5 cm
Pravougaona {nala zaobqenih ivica,
od crnog bakelita, sa hromiranim
alkicama. Kroz alkice je provu~en
uski pravougaoni komad crnog
bakelita koji je lan~i}em
pri~vr{}en za pozadinu.
Levo i desno od alki inkrustrirane
su hromirane `ice.
MPU, inv. br. 19910. Pripadala je
gospo|i Kolet Jankovi}.
199. NAO^ARI ZA SUNCE,
oko 1939. godine
Plasti~na masa, staklo,
du`ina: 14 cm
@enske nao~ari za sunce, sa okvirom
koji je u gorwem delu {iri i
crvenkasto obojen, a ostali delovi i
dr{ke su svetlosme|i i delimi~no
providni. Dr{ke su ukra{ene
reqefnom linijom, koja se spiralno
zavr{ava. Stakla su zelenkasta.
MPU, inv. br. 21224. Poklon
gospo|e Vere Cuwak.
My{ka moda
ODE]A
200. FRAK, Pariz, »O’Rossen«,
30. jun 1920. godine
Vuneni {tof, krepsaten, taft,
galalit, sedef, hromirani metal;
du`ina fraka: 104 cm, du`ina
pantalona: 110 cm
Frak sa {irokim, {picastim
reverima (na levom je rupica), koji
su presvu~eni krepsatenom.
Predwice imaju po tri crna dugmeta;
kosi use~eni xep sa lajsnom je u
gorwem delu leve predwice. Pozadi
je ukrojen u struku, sa dva dugmeta
iznad pe{eva. Na rukavima su po
~etiri mala crna dugmeta. Frak je
postavqen crnim krepsatenom;
postava rukava je od sivog krepsatena,
a u dowem delu – od belog prugastog
tafta. Na unutra{woj strani
predwica su dva use~ena xepa; u
levom je etiketa sa oznakom:
»O’Rossen/10, Place Vendôme, Paris« i
rukom ispisanim podacima: »No.
4335 Date 30. 6. 20 ...Roch«.
Pantalone spreda imaju po jednu usku
faltu, a nogovice, su`ene u dowem
delu, imaju po dve pri{ivene uske
trake. Pojas pozadi ima trougaono
pro{irewe; ispod wega su dve trake
sa hromiranom {nalom (na kojoj je
utisnuta re~ »Paris«) i dva use~ena
xepa sa sivim sedefnim dugmadima.
Pojas i trake su op{iveni uskim
paspoalom, koji je za nijansu svetliji
od boje pantalona. Na unutra{woj
strani leve trake pri{ivena je
etiketa sa oznakom: »O’Rossen / 10,
Place Vendôme, Paris« i rukom
ispisanim podacima: »Capitaine
George Roch / No. 4036 Date 30. 6. 20.«
Gorwi deo pantalona postavqen je
crnim i boje slonove kosti
krepsatenom i, mawim delom, crnim
ser`om. Na {licu je pri{iveno osam
crnih dugmadi (na kojima je utisnuto:
»O’Rossen Paris«). Na unutra{woj
strani pojasa je {est svetlo`utih
dugmadi (»O’Rossen Paris«).
MPU, inv. br. 19972.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u,
industrijalcu i, od 1924. godine,
norve{kom generalnom konzulu
u Jugoslaviji.
201. @AKET, Beograd, salon D.
Nikoli}a, izme|u dva svetska rata
Vuneni {tof, ser`, vaflpike,
galalit, taft, hromirani metal;
du`ina `aketa (pozadi): 112 cm,
du`ina pantalona: 111 cm,
du`ina prsluka: 52 cm,
du`ina leptir-ma{ne: 81,5 cm
Komplet se sastoji od crnog `aketa
sa pe{evima, crnih pantalona sa
belim prugicama, prsluka i leptirma{ne boje slonove kosti. @aket je
ukrojen u struku, sa {picastim
reverima i rupicom na levom reveru.
Zakop~ava se pomo}u dva svilom
presvu~ena dugmeta i jedne rupice.
Use~eni xep sa lajsnom je u gorwem
delu leve predwice. Na rukavima su
po ~etiri mala dugmeta. Postavqen je
crnim, a rukavi – belim prugastim
ser`om. Na unutra{woj strani leve
predwice je kosi use~eni xep. Ispod
okovratnika je etiketa sa oznakom:
»Kroja~ Tailleur / D. Nikoli} / Beograd«.
Pantalone spreda imaju po dve uske
falte i ravne nogavice. Desno, ispod
pojasa je mali use~eni xep, po jedan
kosi xep je na bokovima i pozadi, a s
desne strane je xep sa klapnom i
sme|im dugmetom (na kome pi{e: »For
Gentlmen«). [lic se zakop~ava
pomo}u ~etiri mala dugmeta (»For
Gentlmen«). Pantalone su postavqene
belim ser`om i sivom tkaninom
ornamentisanom u tkawu.
Prsluk od sjajne reqefne tkanine
ornamentisane {ahovskim poqima,
boje slonove kosti, ima {iroke,
{picaste revere i dvoredno
zakop~avawe (tri puta po dva
svetlosme|a dugmeta). Na
predwicama je po jedan use~eni xep
sa lajsnom. Le|ni deo je od tafta, boje
slonove kosti, razrezan po sredini i
sa dve trake sa hromiranom {nalom.
Prsluk je postavqen prugastim
taftom boje slonove kosti. Za desnu
predwicu, sa unutra{we strane,
pri{ivena je traka od tafta sa
rupicama, a na odgovaraju}em mestu s
leve strane je dugme.
193
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Leptir-ma{na je napravqena od
vaflpikea boje slonove kosti.
MPU, inv. br. 9191.
202. SMOKING, Pariz, »O’Rossen«,
izme|u dva svetska rata
Vuneni {tof, krepsaten, galalit;
du`ina 78 cm
Crni smoking sa {irokim
{picastim reverima (na levom je
rupica), koji su presvu~eni
krepsatenom, sa blago zaobqenim
krajevima predwica. Zakop~ava se
jednim crnim dugmetom. Ima tri
use~ena xepa: dva u dowem delu i
jedan, kosi, sa lajsnom, u gorwem delu
leve predwice. Na rukavima su po
~etiri mala dugmeta. Postava je od
crnog krepsatena, a u rukavima od
iste tkanine boje slonove kosti.
Predwice smokinga, sa unutra{we
strane, imaju po jedan use~eni xep.
Ispod okovratnika na{ivena je
etiketa sa oznakom: »O’Rossen / 10
Place Vendôme / Paris«.
MPU, inv. br. 19974.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
203. SMOKING, Beograd, salon
Sudarevi}a i Savkovi}a, izme|u dva
svetska rata
Vuneni {tof, krepsaten, ser`, taft,
galalit; du`ina: 73 cm
Crni smoking sa {irokim
{picastim reverima, koji su
presvu~eni crnim krepsatenom.
Zakop~ava se pomo}u dva dugmeta i
jedne rupice. Na predwicama su tri
use~ena xepa: dva u dowem delu i jedan
mawi, sa lajsnom, u gorwem delu leve
predwice. Na rukavima su po tri
mala crna dugmeta. Postavqen je
crnim ser`om, a rukavi taftom boje
slonove kosti. Na unutra{wim
stranama predwice smokinga nalaze
se po jedan ve}i use~eni xep, i jedan
mawi, u dowem delu leve predwice.
Ispod okovratnika je pri{ivena
etiketa sa oznakom: »Sudarevi} i
Savkovi} / Beograd – tel. 25–759«.
MPU, inv. br. 11500.
204. ODELO, tridesete godine
Pamu~ni rips, svila, pamu~no
platno, sedef, galalit; du`ina sakoa:
73 cm, du`ina pantalona: 107 cm
Letwe belo odelo. Sako je blago
strukiran, sa dvorednim
zakop~avawem (sa po dva sedefna
dugmeta) i {irokim {picastim
reverima s rupicama. Na predwem
delu sakoa su na{ivena tri xepa; na
unutra{woj strani su tri use~ena
xepa. Na rukavima su po ~etiri mala
sedefna dugmeta. Gorwi deo le|a i
rukavi su postavqeni belom svilom.
Pantalone spreda imaju po dve
plitke falte, a nogavice se u dowem
delu su`avaju i zavr{avaju
man`etnama. Pet use~enih xepova je
raspore|eno napred, sa strane i
pozadi. Pozadi su pri{ivene i dve
uske trake sa dugmetom. Na {licu,
oko pojasa i na zadwim xepovima
dugmad su svetlosme|e boje.
Xepovi i deo oko pojasa
postavqeni su belim platnom.
MPU, inv. br. 19973.
Pripadalo je gospodinu \or|u Ro{u.
205. PANTALONE I PRSLUK, Pariz,
»O’Rossen«, 2. april 1929. godine
Vuneni {tof, taft, galalit,
hromirani metal; du`ina pantalona:
99 cm, du`ina prsluka 53 cm
Crne pantalone spreda imaju po dve
falte i ravne nogavice koje se
zavr{avaju man`etnama. Ispod
pojasa, s desne strane spreda je mali
use~eni xep, a sa strane i pozadi su
po dva xepa. Pozadi, ispod uskog
pojasa sa gajkama, pri{ivene su dve
trake sa hromiranom {nalom (na
kojoj je utisnuto: »O’Rossen«). Za
unutra{wi deo leve trake
pri{ivena je etiketa sa oznakom:
»O’Rossen / 10 Place Vendôme Paris« i
rukom ispisano: »Georges Roche / No.
1579 / Date 2. 4. 29«. Xepovi i deo oko
pojasa postavqeni su crnim, belim i
prugastim ser`om. Na {licu je
pri{iveno pet crnih, a za postavu
oko pojasa {est svetlo`utih dugmadi
(na svakom je utisnuto: »O’Rossen«).
Crni prsluk je sa »V« izrezom i
produ`enim, {picastim
predwicama. Zakop~ava se
jednoredno, pomo}u ~etiri dugmeta.
Ima ~etiri use~ena xepa sa lajsnom.
Le|ni deo je od crnog tafta, u dowem
delu sa {picastim razrezom i dve
trake sa hromiranom {nalom (na
kojoj je utisnuto: »O’Rossen«). Za
unutra{wi deo leve trake
pri{ivena je etiketa sa oznakom:
»O’Rossen / 10 Place Vendôme Paris«
i rukom ispisano: »Georges Roche /
No. 1581 Date 2. 4. 29«. Postavqen je
ser`om boje slonove kosti.
MPU, inv. br. 19986.
Pripadali su gospodinu \or|u Ro{u.
206. PRSLUK, Pariz, »O’Rossen«, 27.
avgust 1929. godine
Vuneni {tof, krepsaten, svileni
rips, pozamanterijska traka, galalit,
hromirani metal; du`ina: 62 cm
Crni prsluk sa dugim reverima, koji
su u gorwem delu {picasti, a u
dowem polukru`ni. Predwice se
{picasto zavr{avaju. Zakop~ava se
jednoredno, pomo}u ~etiri mala crna
dugmeta. Na predwicama je po jedan
use~eni xep sa lajsnom. Reveri i
xepovi op{iveni su uskom crnom
pozamanterijskom trakom. Le|ni
deo je od crnog krepsatena, sa malim
razrezima u sredini i sa strane
i dve trake sa hromiranom {nalom
(na kojoj je utisnuto: »O’Rossen«).
Na unutra{woj strani leve trake
194
pri{ivena je etiketa sa oznakom:
»O’Rossen / 10 Place Vendôme Paris« i
rukom ispisano: »Capitaine Georges
Roche/ No. 4909 Date 27. 8. 29«.
Prsluk je postavqen svilenim
ripsom boje slonove kosti.
MPU, inv. br. 20023.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
BOJANA POPOVI]
oznakom: »A. Sulka & Company
/ 2 Rue de Castiglione Paris / London,
New York, Chicago« i rukom ispisano:
»No. 16890 / M.G. Roche«.
MPU, inv. br. 20016.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
kat. br. 206
207. PRSLUK, Pariz, »A. Sulka &
Company«, tridesete godine
Vaflpike, platno, lasti{;
du`ina: 54 cm
Beli prsluk s dugim reverima,
u dowem delu pro{irenim, i sa
{picasto zavr{enim predwicama.
Zakop~avawe je jednoredno, pomo}u
tri ve}e, odnosno mawe rupice.
Na predwicama je po jedan use~eni
kosi xep sa lajsnom. Le|ni deo
i postava su od finog prugastog
belog platna; za postavu predwice
pri{ivene su dve trake od platna
i jedna od lasti{a. Za dowi deo
le|a pri{ivena je etiketa sa
kat. br. 207
208. PRSLUK, Pariz, »A. Sulka &
Company«, tridesete godine
Pike sa sitnim izvezenim
kru`i}ima, platno, lasti{;
du`ina: 54 cm
Beli prsluk bez le|a, s dugim
reverima, u dowem delu pro{irenim,
i {picasto zavr{enim predwicama.
Zakop~ava se dvoredno (~etiri
velike i male rupice ispod revera) i
ima dva use~ena xepa. Postava je od
belog platna, kao i trake sa
hromiranom {nalom na le|ima
prsluka. Na unutra{woj strani leve
trake pri{ivena je etiketa sa
oznakom: »A. Sulka & Company /
2 Rue de Castiglione Paris / London,
New York, Chicago« i rukom ispisano:
»No. 20658 / M. George S. Roches«.
Za postavu su pri{ivene
dve trake od lasti{a i jedna
od platna sa rupicama.
MPU, inv. br. 20017.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
209. KO[UQA, Pariz, »A. Sulka &
Company«, izme|u dva svetska rata
Pamu~no platno, sedef; du`ina: 91 cm
Bela ko{uqa sa tvrdim grudwakom
(s prepeglanim faltama, prugicama
i sitnim »sa}em« u tkawu). Blago je
strukirana i sa strane rase~ena, a
pozadi du`a. Zakop~ava se do struka, a
ispod tvrdog grudwaka je traka sa dve
rupice, koja se provla~i kroz otvor
na suprotnoj strani. Na rukavima su
dvostruke tvrde man`etne, iznad
kojih je, sa unutra{we strane, po jedno
dugmence sa rupicom. Uzak,
podignuti okovratnik ima napred i
pozadi rupice. Ispod wega je
pri~vr{}ena etiketa sa oznakom:
»A. Sulka & Company / Paris / London
New York« i izvezeni inicijali
vlasnika »GSR«. Isti inicijal je
belim i qubi~astim koncem izvezen
ispod grudwaka, na levoj strani.
MPU, inv. br. 19988.
Pripadala je gospodinu \or|u Ro{u.
210. KO[UQA, Pariz, »A. Sulka &
Company«, izme|u dva svetska rata
Pamu~no platno, sedef;
du`ina: 90,5 cm
Bela ko{uqa sa tvrdim, u tkawu
prugastim grudwakom. Blago je
strukirana, sa strane rase~ena.
Rukavi se zavr{avaju tvrdim
195
MODA U BEOGRADU 1918–1941
koji se »nevidqivo« zakop~ava sa dva
mala dugmeta. Postava je od crnog
krepsatena, ukra{ena {tepovima u
vidu rombova. Na unutra{woj strani
predwica use~en je po jedan xep.
Ispod okovratnika je pri{ivena
etiketa sa oznakom: »O’Rossen /
10 Place Vendôme / Paris«.
MPU, inv. br. 19970.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
man`etnama, iznad kojih je, sa
unutra{we strane, po jedno malo
dugme i rupica. Uzak, podignuti
okovratnik ima spreda i pozadi
rupice. Ispod wega je pri{ivena
etiketa sa oznakom: »A. Sulka &
Company / Paris / London New York«
i izvezeni su inicijali vlasnika
»GR«. Za dowi deo desne predwice,
sa unutra{we strane, pri{ivena je
mala traka sa oznakom 34384.
MPU, inv. br. 19989.
Pripadala je gospodinu \or|u Ro{u.
211. KO[UQA, izme|u dva svetska rata
Puplin, sedefna dugmad;
du`ina: 77,5 cm
Bela ko{uqa, blago trapezasto
krojena, sa duga~kim rukavima bez
man`etni. S leve strane je razrezana
do ispod grudi i zakop~ava se pomo}u
tri sedefna dugmeta. Okovratnik je u
vidu {iroke trake i sa strane se
zakop~ava pomo}u dva dugmeta.
MPU, inv. br. 19995.
Pripadala je gospodinu \or|u Ro{u.
212. KAPUT, Beograd, salon Pavla
Bala{a, tridesete godine
Vuneni {tof, krepsaten, galalit;
du`ina: 128 cm
Crni kaput sa {irokim {picastim
reverima i jednorednim
»nevidqivim« zakop~avawem pomo}u
~etiri crna dugmeta. Dva velika
use~ena xepa su u visini bokova, a
tre}i je, sa lajsnom, u gorwem delu leve
predwice. Kaput pozadi ima kratak
prorez, koji se »nevidqivo« zakop~ava
pomo}u dva mala dugmeta. Kaput je
postavqen crnim krepsatenom. Na
unutra{woj strani predwica je po
jedan use~eni xep s dugmetom. Ispod
okovratnika je etiketa sa oznakom:
»Tailleur / P. Bala{a / tel. 25–183«.
MPU, inv. br. 8300. Pripadao je
suprugu gospo|e Darinke Mili}evi}.
kat. br. 212
kat. br. 213
213. KAPUT, Pariz, »O’Rossen«,
izme|u dva svetska rata
^oja, krepsaten, galalit;
du`ina: 124 cm
Crni kaput {irokih {picastih
revera s rupicama. Zakop~ava se
dvoredno, sa tri, odnosno {est
dugmadi. Rukavi se zavr{avaju
man`etnama. Na predwicama su tri
use~ena xepa: dva velika sa klapnom
i mawi kosi xep sa lajsnom, u gorwem
delu leve predwice. Pozadi je prorez
214. ODELO ZA JAHAWE,
izme|u dva svetska rata
Pamu~ni rips, pamu~no platno,
kost, sedef; du`ina sakoa: 81 cm,
du`ina pantalona: 95 cm
Svetlosme|i blago strukirani sako
sa {picastim reverima (i dve
rupice na levom reveru). Zakop~ava
se pomo}u ~etiri ko{tana dugmeta i
ima tri na{ivena xepa sa klapnama.
Nogavice belih pantalona su {iroke
do ispod kolena, a u dowem delu se
196
su`avaju, {niraju i zakop~avaju
pomo}u tri sedefna dugmeta.
Nogavice su sa unutra{we strane
oja~ane aplikacijama iste boje kao
{to su pantalone. Spreda i pozadi su
po dva use~ena xepa. Deo oko pojasa i
xepova postavqen je belim pamu~nim
platnom. [esnaest malih
svetlosme|ih dugmadi je pri{iveno
za {lic, zadwe xepove i za
unutra{wu stranu pojasa.
MPU, inv. br. 19983.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
[E[IRI
215. CILINDAR U ORIGINALNOJ
KUTIJI, Be~, »Hückel«,
izme|u dva svetska rata
Filc, gro-gren traka, svila; {irina:
27 cm, visina: 14 cm
Crni cilindar sa crnom gro-gren
trakom i ma{nom oko kalote. Istom
trakom obrubqene su i ivice oboda. Na
beloj svilenoj postavi, u dnu kalote,
ispisane su oznake firme: »1799 /
Hückel / Vienne 1873 Philadelphia 1876 /
Paris 1879 Chicago 1893 / Paris 1900
Grand prix / St. Petersbourg 1902/3 /
Vienne 1910« i radwe u kojoj je kupqen:
»Petar Petrovi~ i Belovi~ / Belgrad«. Na
beloj kartonskoj kutiji su iste oznake.
MPU, inv. br. 18638. Pripadao je
gospodinu dr Milo{u Moskovqevi}u.
kat. br. 215
BOJANA POPOVI]
216. POLUCILINDAR,
Berlin, »Philipp Neubauer«,
izme|u dva svetska rata
Filc, gro-gren traka, svila, ko`a;
du`ina: 31,5 cm, {irina: 26 cm,
visina 14 cm
Crni polucilindar sa gro-gren
trakom i ma{nom oko kalote. Istom
trakom obrubqene su i ivice oboda.
Postavqen je sme|om ko`om i belom
svilom. Na ko`i je utisnuto: »Philipp
Neubauer / Königstrasse 37 / Unter den
Linden 33 / Mauerstrasse 68 / Berlin« i
inicijali vlasnika (GR). Pozadi je
bela ma{nica. Na dnu svilene postave
utisnuta je oznaka: »Stammhaus /
Philipp Neubauer / Berlin / Königstr. 37 /
Unter den Linden 33 / Mauerstr. 68«.
MPU, inv. br. 20038.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
kat. br. 216
217. [E[IR, Pariz, »Pinaud et
Amour«, izme|u dva svetska rata
Filc, ko`a, gro-gren traka;
du`ina: 32 cm, {irina: 29 cm
Svetlozeleni {e{ir visoke kalote i
oboda sredwe {irine. Kalota je
ukra{ena sme|om gro-gren trakom sa
ma{nom. U unutra{wem delu
{e{ira je sme|a ko`na traka sa
utisnutom oznakom: »Ancne Maison /
Jte Pinaud et Amour / Paris«.
MPU, inv. br. 19729. Pripadao
je gospodinu Du{anu Jankovi}u.
218. »@IRARDO« [E[IR,
Italija, »Cinelli«, dvadesete godine
Slama, gro-gren traka, svila, til,
ko`a; du`ina: 31 cm,
{irina: 27 cm, visina: 11 cm
[e{ir ravne kalote i oboda sredwe
{irine. Kalota je ukra{ena
{irokom crnom gro-gren trakom sa
ma{nom. Postava je od bele svile,
tila i svetlosme|e ko`e, za koju je
pri{ivena bela ma{nica. Na
svilenom delu su oznake firme:
»Made in Italy by Cinelli« i radwe u
kojoj je kupqen: »Marko Voulétitch,
Gavrilovitch and Co. / Belgrade«. U
ko`nu postavu je utisnuta oznaka:
»Cinelli / Straws / Signa-Near-Florence«.
MPU, inv. br. 9181.
219. [E[IR, 1930–1940. godina
Slama, gro-gren traka, ko`a; du`ina:
34,5 cm, {irina: 33,5 cm
[e{ir visoke kalote i oboda sredwe
{irine. Za kalotu je pri{ivena
trobojna (plavo-crveno-belo) gro-gren
traka sa ma{nom. Postava je od sme|e
ko`e, kroz koju je, pozadi, provu~ena
uska bela traka sa ma{nicom.
MPU, inv. br. 20036.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
220. [E[IR, Italija,
»Lazzaro & Co.«, 1930–1940. godina
Filc, ko`a, gro-gren traka, lasti{;
du`ina: 36,5 cm, {irina: 34 cm,
visina: 15 cm
Crni {e{ir visoke kalote i
{irokog oboda. Kalota je ukra{ena
crnom gro-gren trakom sa ma{nom.
Postava je od tamno`ute ko`e, sa
delimi~no provu~enom belom uskom
trakom, koja je na spoju postave vezana
u ma{nicu. Na postavi su utisnute
oznake firme: »Grand prix / Turin /
1911 / G.B. Borsalino / fu Lazzaro &
Co.« i radwe u kojoj je kupqen:
»Lazarevi} i Stojanki} / Beograd«.
197
MODA U BEOGRADU 1918–1941
marque déposée« / »importé de Suisse«.
U ko`ni |on je utisnuto: »Bally
importé de Suisse 94«.
MPU, inv. br. 19931.
Pripadale su gospodinu \or|u Ro{u.
kat. br. 220
su utisnute oznake: »Importe de
Suisse«, / »Bally / marque déposée«.
U ko`ni |on je utisnuto:
»Bally / importe de Suisse / 9 / 4«.
MPU, inv. br. 19934.
Pripadale su gospodinu \or|u Ro{u.
222. CIPELE, [vajcarska, »Bally«,
tridesete godine
Ko`a, antilop, ko`ni |on, tkanina;
du`ina: 29,5 cm
Duboke crne cipele na {nirawe,
izra|ene od ko`e i antilopa. U
ko`nu postavu su utisnute oznake:
»Importe de Suisse« / »Bally / marque
déposée«. U ko`ni |on je utisnuto:
»Bally / importé de Suisse / 9 / 3«.
MPU, inv. br. 19932.
Pripadale su gospodinu \or|u Ro{u.
224. CIPELE, Lion, »Bally«,
tridesete godine
Ko`a, ko`ni |on; du`ina 30 cm
Crne cipele na {nirawe.
U ko`nu postavu je zlatnom
bojom utisnut {estougaonik
u kome je oznaka: »Bally / Lion«.
U ko`ni |on je utisnuto:
»9 1/2 D«.
MPU, inv. br. 19935.
Pripadale su gospodinu \or|u Ro{u.
kat. br. 222
kat. br. 224
223. CIPELE, [vajcarska, »Bally«,
tridesete godine
Ko`a, ko`ni |on; du`ina: 30 cm
Cipele na {nirawe, izra|ene od
tamnosme|e ko`e i svetlosme|eg
antilopa. U ko`nu postavu
225. CIPELE, Berlin, »Jacoby«,
tridesete godine
Ko`a, ko`ni |on; du`ina: 30 cm
Tamnocrvene cipele na {nirawe. U
ko`nu postavu je utisnuta oznaka:
»Jacoby 1872 / Berlin/ 9f«.
Na ko`nom |onu je utisnuto:
»Jacoby a. g. gegr. / Berlin«.
MPU, inv. br. 19937.
Pripadale su gospodinu \or|u Ro{u.
Ispod ma{nice je oznaka 59. Tanak
lasti{ je pri~vr{}en za ukrasnu
traku na kaloti.
MPU, inv. br. 20037.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
OBU]A
221. CIPELE ZA VE^E,
[vajcarska, »Bally«, dvadesete godine
Ko`a, gro-gren traka, platno,
ko`ni |on; du`ina: 29,5 cm
Crne lakovane cipele, za{iqenih
vrhova, sa ma{nom od gro-gren trake
na predwem delu. Postava je od ko`e
i, u mawoj meri, od platna. U ko`nu
postavu su utisnute oznake: »Bally
kat. br. 221
kat. br. 223
226. ^IZME ZA JAHAWE SA
KALUPOM, London, »R. R. Bunting«,
izme|u dva svetska rata
^izme: ko`a, laneno platno; kalup:
drvo, legura; visina ~izama: 49 cm,
visina kalupa: 46,5 cm
198
^izme za jahawe, visoke do kolena,
od svetlosme|e ko`e i bele
lanene tkanine (na listovima).
Uski kai{ sa belom metalnom
{nalom pri{iven je za
zadwi gorwi deo. Na ko`noj
postavi je utisnuta oznaka:
»London / 117. Wigmore Street,
W. 1 / R. R. Bunting / Paris
/ New York«. Tu su pri{ivene
i dve `utoqubi~aste trake, koje
omogu}avaju lak{e izuvawe.
Drveni kalup se sastoji
od tri dela: na sredwem je alka
za izvla~ewe, od `utog metala.
Na vrhu predweg dela
je prikucana bela
elipsasta oznaka proizvo|a~a
(»R. R. Bunting«).
Svaki deo kalupa je obele`en
slovom R (desni), odnosno L (levi)
i serijskim brojem (43823).
MPU, inv. br. 20044.
Pripadale su gospodinu \or|u Ro{u.
kat. br. 226
BOJANA POPOVI]
MODNI DETAQI
227. TVRDI OKOVRATNIK,
»D. T. R.«, izme|u dva svetska rata
U{tirkano i lakovano
belo platno; br. 37
Tvrdi okovratnik, sa gorwim
ivicama posuvra}enim u obliku
trougla. Na predwem delu su dve,
a na zadwem – jedna rupica.
Na unutra{woj strani su oznake
trgovine i proizvo|a~a: »Kod prole}a
/ Heinrich Akons / Beograd, 33Z3392
D.T.R. (u trouglu sa predstavom
oxa~ara u hodu) Hoover 5 37«, kao i
inicijali vlasnika »G.R.«.
MPU, inv. br. 19997.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
228. TVRDI OKOVRATNIK,
»Astra«, izme|u dva svetska rata
U{tirkano belo platno; br. 36
Tvrdi okovratnik, sa gorwim
ivicama posuvra}enim u obliku
trougla. Na predwem delu su dve, a na
zadwem – jedna rupica. Na unutra{woj
strani su oznake trgovine: »Kod dva
mali{ana« / Beograd / Cara Nikole II 14« i
proizvo|a~a: »828 Astra / trade mark (u
trouglu) / Lord / special quality / 36«, kao
i inicijali vlasnika »G.R.«.
MPU, inv. br. 19998.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
229. TVRDI OKOVRATNIK,
»Erco«, izme|u dva svetska rata
U{tirkano belo platno; br. 39
Tvrdi okovratnik, sa trougaonim
gorwim delovima. Na predwem delu su
dve, a na zadwem – jedna rupica. Na
unutra{woj strani pri{ivena je
etiketa sa oznakama: »Erco the gold
collar reg.: / 885 Starched but not stiff /
registered trade mark / Gold – Wick / the
world’s best / made by Erco/ 15 1/2–39«.
MPU, inv. br. 20006.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
230. TVRDI OKOVRATNIK,
Oplenac, izme|u dva svetska rata
U{tirkano i lakovano
belo platno; br. 39
Tvrdi okovratnik trougaonih
predwih delova. Na predwem delu su
dve rupice, a na zadwem – jedna rupica.
Na unutra{woj strani su oznake
trgovine: »Nikoli} i Petrovi} / Beograd /
marque deposee coeur / a Oplenac 39«.
MPU, inv. br. 20007. Pripadao je
gospodinu \or|u Ro{u.
231. TVRDI OKOVRATNIK,
Pariz, »A. Sulka & Company«,
izme|u dva svetska rata
U{tirkano i lakovano
belo platno; br. 15 1/2
^vrsti okovratnik trougaonih
predwih delova. Na predwem delu su
dve rupice, a na zadwem – jedna
rupica. Na unutra{woj strani su
oznake: »A. Sulka & Company / Paris /
London New York« i crnom bojom
ispisani inicijali vlasnika »G.R.«.
MPU, inv. br. 20015.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
232. KUTIJA ZA ^UVAWE
TVRDIH OKOVRATNIKA,
izme|u dva svetska rata
Ko`a, pamu~ni rips, hromirani
metal; pre~nik: 20,5 cm, visina: 13 cm
kat. br. 232
199
MODA U BEOGRADU 1918–1941
Okrugla visoka kutija od sme|e ko`e
s plitkim poklopcem, preko koga
prelazi uska traka (i slu`i kao
dr{ka), na ~ijem kraju je jednostavna
hromirana kop~a. Na poklopcu su
utisnuti inicijali vlasnika:
»G.R.«. Postava je od svetlosme|e
ripsane tkanine.
MPU, inv. br. 20932.
Pripadala je gospodinu \or|u Ro{u.
233. LEPTIR-MA[NA,
izme|u dva svetska rata
Platno, krepsaten, hromirani metal;
{irina trake: 2,3 cm, {irina
ma{ne: 4 cm, du`ina: 53 cm
Leptir-ma{na od u{tirkanog platna
boje slonove kosti, sa uskim
satenskim trakama – ukrasima na
~voru. Za pole|inu ~vora za{ivena
je polukru`na metalna aplikacija.
Na jednom kraju trake je
hromirana kop~a.
MPU, inv. br. 20124.
kat. br. 233
234. LEPTIR-MA[NA, Pariz,
izme|u dva svetska rata
Svila, krepsaten; du`ina: 73,5 cm,
{irina trake: 2,5 cm,
{irina ma{ne: 4 cm
Leptir-ma{na crne boje, sa ~etiri bele
podu`ne linije u tkawu. Na unutra{woj
strani, u sredini, pri{ivena je etiketa
sa oznakom: »Galeries Lafayette / Paris«.
Pored we je zlatnom bojom ispisana
rimska brojka II.
MPU, inv. br. 20123.
235. KRAVATA, Pariz, izme|u dva
svetska rata
Svileni rips, pamu~no platno;
du`ina: 108 cm, {irina: 11 cm
Crna kravata, sa pro{irewem u dowem
delu u vidu trougla. Na unutra{woj
strani je etiketa sa oznakama:
»Galeries Lafayette / Paris / 2652«.
MPU, inv. br. 20121.
236. [AL, izme|u dva svetska rata
Svila; du`ina (bez resa): 136 cm,
{irina: 27,5 cm
[al boje slonove kosti,
sa svilenim resama.
Vlasni{tvo gospodina @ivorada
Stojilovi}a.
Bele kama{ne sa ~etiri mala dugmeta i
hromiranom {nalom. Na unutra{woj
strani desne kama{ne je etiketa sa
oznakom: »Made in / Northampton /
England by / Church & Co. L.td«.
MPU, inv. br. 20043.
Pripadale su gospodinu \or|u Ro{u.
238. RUKAVICE, Francuska,
dvadesete godine
Ko`a, sedef; du`ina: 24,7 cm
Bele rukavice, koje na unutra{woj
strani imaju razrez i sedefno dugme.
Na pole|ini leve rukavice je
ispisano: »Made in France«, a na
pole|ini desne je du`i ne~itak tekst.
MPU, inv. br. 21157.
Poklon gospo|e Mare Vulovi}.
239. MARAMA, oko 1940. godine
Svila; du`ina: 90 cm, {irina: 81,5 cm
Marama boje slonove kosti, sa nizom
utkanih u`ih i {irih satenskih pruga.
MPU, inv. br. 20028. Pripadala je
gospodinu \or|u Ro{u.
237. KAMA[NE, Engleska, »Church
and Co. L.td.«, izme|u dva svetska rata
Pamu~no platno, hromirani metal;
du`ina: 31 cm
240. MARAMICA,
izme|u dva svetska rata
Svila; du`ina: 28,5 cm,
{irina: 28,5 cm
Maramica boje slonove kosti sa
utkanim satenskim prugama na
rubovima.
Vlasni{tvo gospodina @ivorada
Stojilovi}a.
kat. br. 237
241. MARAMICA,
izme|u dva svetska rata
Svila, vez; du`ina: 45 cm,
{irina: 44,5 cm
Maramica boje slonove kosti,
sa utkanom satenskom prugom,
na svakom rubu. U dowem levom uglu
je belim koncem izvezen inicijal
obrubqen elipsom.
MPU, inv. br. 20033.
Pripadala je gospodinu \or|u Ro{u.
200
242. [TAP, Derventa,
dvadesete godine
Drvo, legura; du`ina: 89 cm
[tap od sme|e i lakovane trske sa
zaobqenom dr{kom. Ispod dr{ke je
okrugla metalna oznaka: »Fabrika
{tapova Derventa / SHS« sa predstavom
dva ukr{tena {tapa.
MPU, inv. br. 20042.
Pripadao je gospodinu \or|u Ro{u.
243. IGLA ZA KRAVATU,
dvadesete godine
Zlato, safiri, dijamanti; du`ina: 7 cm
Zlatna igla sa vrhom u obliku
spqo{tene elipse, ~ije su ivice
ukra{ene dijamantima i safirima.
U iglu je utisnut francuski
uvozni `ig.
MPU.
kat. br. 244
BOJANA POPOVI]
244. IGLA ZA KRAVATU, Beograd,
Kraqevsko-dvorski liferant »M. T.
Stefanovi}«, kraj dvadesetih –
po~etak tridesetih godina
Platina, brilijanti, safiri;
du`ina: 5,8 cm
Igla je u vidu bro{a. U wenom
sredi{wem delu su dva brilijanta,
u kru`nim fasunzima, i dva safira,
u trougaonim fasunzima. Na
pole|ini igle je `ig majstora:
»MS« (Milivoj Stefanovi}).
Igla je sme{tena u originalnu
kutiju od tamnocrvenog laka.
MPU, inv. br. 4478. Pripadala je
gospodinu Q. M. Le{janinu.
245. DUGMAD ZA [email protected],
kraj dvadesetih – po~etak
tridesetih godina
Zlato; du`ina: 3 cm
Dugmad se sastoje od po dve
pravougaone profilisane plo~ice
me|usobno povezane lan~i}em. Jedna
strana plo~ice je od `utog, a druga
od belog zlata. U dugmad je utisnut
jugoslovenski uvozni `ig. Sme{tena
su u plavu somotsku kutiju sa oznakom
kraqevsko-dvorskog liferanta
»M. T. Stefanovi}a«, firme
u kojoj su kupqena.
MPU, inv. br. 13528. Pripadala su
porodici gospo|e Mire Markovi}.
246. PRSTEN, 1933–1941. godina
Zlato, karneol; du`ina karike: 1,8
cm, du`ina geme: 2 cm
Prsten se sastoji od oble karike i
glave sa rimskom gemom od karneola
na kojoj je poprsje bradatog
mu{karca. U prsten je utisnut
jugoslovenski uvozni `ig.
MPU, inv. br. 4546. Pripadao je
gospodinu S. Simonovi}u.
kat. br. 246
SPONZORI
INFORMATIKA
JUGOBANKA A.D. BEOGRAD
RUBIN, Kru{evac
CENTRO PROIZVOD, Beograd
AGRANA Export Import
SOKO [TARK, Beograd
VR[A^KA PIVARA A.D.
AGROEKONOMIK
ZEPTER COSMETICS
POSTBANKA, a.d.
SLOBODNA ZONA BEOGRAD a.d.
ALBA-PER, Beograd
ART PRODUCT, Beograd
QUARTET ADVERTISING
VARO[ KAPIJA, Beograd
HOTEL M, Beograd
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
391 (497.11) »1918/1941«
Popovi}, Bojana
Moda u Beogradu : 1918–1941 / Bojana Popovi} ; [autor fotografija Radomir
@ivkovi}]. – Beograd : Muzej primenjene umetnosti, 2000 (Beograd :
Tipografik). – 204 str. : ilustr. : 23 cm
Na spor. nasl. str. : Fashion in Belgrade. – »Ovaj katalog se izdaje povodom
izlo`be »Moda u Beogradu od 1918. do 1941. godine« – – – ›pole|ina nasl.
str. – Tira` 1000. – Mali modni re~nik: str. 137–141. – Izvori: str. 145–148. –
Resume.
1. Stv. nasl. na uspor. nasl. str. 646.4/.5 (497.11) »1918/1941«
a) Moda – Beograd – 1918–1941
ID=87434508
ISBN YU 86-7415-065-9
ISBN YU 86-7415-065-9
MODA U BEOGRADU 1918–1941 FASHION IN BELGRADE 1918–1941
c m y k
MODA
y Beogrady
1918–1941
Bojana Popovi}
c m y k
Download

y Beogrady - Europeana Fashion