Naslov originala: Diana Palmer - HEART OF ICE
- To nisi smela da uĉiniš! – jauknula je Dţesika, gledajući izbezumljeno svoju
najbolju drugaricu. - Bar ne za Novu godinu!
Dona je bila bleda i zbunjena.
Ali, Dţes... - poĉela je oprezno - sada imamo veliki stan. Osim toga, ti i
ja ćemo ići na zabave i na bal kod Vajldelovih... Videćeš da će sve biti u redu.
Nećeš ni primetiti da je on ovde.
Primetiću - rekla je Dţesika kratko. Njena zlatnocrvena kosa
presijavala se na svetlu dok su joj smeĊe oĉi bleštale.
To nam je prva Nova godina bez majke - pokušala je Dona ponovo. Moj brat nema nikoga sem mene.
Mogla si da odeš na ranĉ i tamo provedeš Novu godinu - sugerisala je
Dţesika mada se uţasavala te mogućnosti.
-I da te ostavim ovde samu? Kakva bih ja bila prijateljica?
Prijateljica koja bi me oslobodila svog uţasnog brata! - glasio je ţustar
odgovor. - Rad na poslednjoj knjizi me je uţasno iscrpeo. Jedva sam ĉekala da
doĊe praznik i da se odmorim. I, kako ću se sada odmoriti pored Grisona?!
Biće nam zabavno s njim - promrmljala je Dona tiho.
- Ubićemo jedno drugo! - progun- Ċala je Dţesika. - Dona, zašto me mrziš? Znaš
da se Grison i ja ne podnosimo. Nikada se nismo trpeli. Za ime sveta, ne mogu da
provedem praznike pod istim krovom s tvojim bratom! Zar si zaboravila šta je
bilo zadnji put?
Dona proĉisti grlo.
- Ĉuj, planirala si da radnja tvog sledećeg istorijskog roinana bude u Kanzasu,
zar nije tako, i to na ranĉu? Ko zna boije o ranĉevima u Kanzasu od Grisona?
Mogla bi da se posavetuješ s njim... da razmenite iskustva.
Dţesika je uzdahnula iznervirano i odmahnula rukom.
- U suštini - nastavila je Dona, - vas dvoje se volite... samo nećete to da priznate.
- U suštini - odgovorila je njena prijateljica - ja ga mrzim. Prezirem ga celim
svojim bićem.
- To su samo prazne reĉi - naglasila je Dona.
- Ti si glumica, a ne psiholog - odvratilaje Dţesika.
Donaje uzdahnula. Izgledalaje tako neţno i krhko... sušta suprotnost svom
bratu.
- U sadašnjoj situaciji moglo bi se desiti da promenim profesiju - rekla
jo s uzdahom. - Trenutno sam bez uloge.
- Dobićeš neku ulogu - rekla je Dţenifer optimistiĉki. - Ti si talen- tovana.
- Pa, moţda će nešto iskrsnuti. Ali, da se vratimo na razgovor o Gri- sonu...
- Moramo li? - progunĊala je Dţesika. Prstima je prošla kroz svoju dugu. gustu
kosu. - Nemoj mi to ĉiniti, Dona. Javi mu da ne dolazi.
- Ne mogu. On je već krenuo ovamo.
- Već je krenuo? - Dţesika je izgledala izbezumljeno. Podigla je ne- moćno ruke
uvis. - Prvo sam izgubila ĉekovnu knjiţicu, a sada ĉujem da ću provesti praznike
sa najomraţenijom osobom koju sam mogla da zamislim!
- On mi je brat - rekla je Dona tiho. - Nema nikoga... ĉak ni devojku.
- Grison? - Podigla je obrve podrugljivo. - Grison uvek ima devojku. Nikada nije
bez neke prijateljice.
- Sada je sam.
- Raskinuo je? - upitala je Dţe- sika sa slatkim osmehom.
- Nije on tako loš, Dţes. Dţesika je prekrstila ruke i uzdahnula rezignirano.
- Pa, do pre šest meseci Koriola Metjuz je smatrala da je on najlepši muškarac na
svetu - podsmehnula se.
Dona je pogledala pravo u oĉi.
On je samo jedan jadan i usamljeni ranĉer i nije kriv što se devojke zaljubljuju u
njega, a njemu je posao koji obavlja najvaţniji na sve, a to mnoge ţene ne umeju
da razumeju. Jadni Grison!
- Grison Spajk jadan? Usamljen? - Dţesika se nasmejala izveštaĉeno. - Sloţila
bih se jedino da je zaokupljen svojim poslom i priliĉno star.
- Ima trideset i ĉetiri godine - podsetila je Dona. - Ne bi se moglo reći da je
priliĉno star.
- Za mene jeste - promrmljala je Dţesika, gledajući tupo u neonske reklame
prekoputa.
- Obe imamo po dvadeset i pet godina - nasmejala se Dona. - Devet godina nije
velika razlika.
- Gluposti! - Naslonila je glavu na hladan prozor. - On me mrzi, Dona - rekla je
posle nekoliko minuta i osetila jezu po celom telu. - Odmah će zapoĉeti svaĊu,
videćeš. Uvek prvi poĉinje.
- Znam - priznala je Dona. Prišia je prozoru i stala pored svoje druga- rice. - Ne
shvatam zašto je takav prematebi. Obiĉno je ljubazan i prijatan prema ljudima.
- To je samo maska, Dona. On je po prirodi zatvoren i odbojan.
- Govoriš kao da ga dobro poznaješ, a bila si s njim samo nekoliko puta promrmljala je Dona.
- Znam taj tip ljudi - odgovorila je kratko. - On samo uzima, a ništa ne daje.
- Oboje ste tvrdoglavi i nećete da. popustite jedno drugom - primetila je Dona
zamišljeno. Gledala je netremice svoju prijateljicu. - Ali, moraia sam da ga
pozovem. Nikog nemam osim njega.
Dţesika je uzdahnula i odjednom je obuzeo osećaj krivice. Impulsivno je zagrlila
svoju drugaricu.
-Izvini...nisam htela da budem neprijatna prema tebi. Ti si mi najbolja
drugarica. Naravno da moţeš da pozoveš svog uţasnog brata. Stisnuću zube i
izlaziti sa Oskarom i pretvarati se da mi je drago što je ovde. Dobro?
-Verovaću tek kad vidim- odgovorila je Dona.
Dţesika je stavila ruku na srce.
-Poštenja mi!
-pošto smo to sredile, kako bi bilo daodemo i kupimo jelku? – predloţila je
Dona veselo.
Dţesika se nasmeja. – Odliĉno- rekla je ona, uzela svoj kaput i krenula za
Donom.
Kupile su veliku jelku koju su stavili u prtljaţnik Dţesikinih kola, a zatim se
vratile kući. Dona je ponovo otišla da kupi pice, a Dţesika je ostala da okiti jelku.
Ukljuĉila je radio, našla stanicu koja je emitovala muziku i pokušala da ne misli
na Grisona. Ĉinilo joj se daje prošlo mnogo vremena otkako su imali onu uţasnu
svaĊu...
Prošlo je pet godina otkako je Dţesika upoznala Grisona Spajka. Ona i Dona su se
upoznale u školi, jer su slušale ista predavanja. Dona se kasnije opredelila za
gkumu, a Dţesika za engleski jezik, da bi uskoro poĉela da se bavi beletristikom,
taĉnije reĉeno, pisanjem istorijskih ljubavnih romana. Pre tri godine, pošto su
diplomirale, iznajmile su zajedniĉki stan.
Grison i Dţesika se nisu slagali još od prvog susreta. Dţesika je prvi put videla
tog visokog ranĉera na školskoj priredbi. Dţesi nije imala roditelje i Dona je
pozvala da izaĊe na veĉeru s njenom majkom i bratom. Grisonu se nijeto dopalo.
Postali su neprijatelji već pri tom prvom susretu. Zamerao je Dţesiki što piše
ljubavne romane, stavljajući joj jasno do znanja da to nije posao za jednu ozbiljnu
devojku. A onda je došlo ono sudboriosno leto kadaje Dţesi otišla sa Donom na
ranĉ da tamo provede svoj odmor.
Bilo je to gotovo pre tri godine. Donina majka je obolela od raka i svi su znali
da neće ţiveti duţe od godinu dana. Svi su došli na ranĉ u Kanzasu... ukijuĉujući i
Dţesiku, jer Dona nije htela da je ostavi samu u Sinsinatiju.
Nikada neće moći da zaboravi izraz Grisonovog lica kada je video kako izlazi iz
aviona s njegovom sestrom. Nije se ĉak ni potrudio da sakrije svoju netrpeljivost
prema njoj. Grison je imao pogrešno miš- ljenje o moralu spisateljice ljubavnih
romana i verovao je da Dţesi ţivi ţivotom svojih junakinja. To, naravno, nije bilo
taĉno, ali njemu je izgleda odgovaralo da tako veruje. Doĉekao je hladno...
njegove sive oĉi govorile su da bi više voleo da je ostala u Sinsinatiju.
Ali, Grisonovu osornost nadoknadio je Dalton, njegov roĊak, koji je pri doĉeku
srdaĉno zagrlio. Dalton je bio njen vršnjak, tamnokosi i crnooki arhitekta s
blistavom budućnošću i velikom popularnošću kod ţena. Da nije bio takav
šarmer, moţda ne bi došlo do onog incidenta. Ali on je bio i došio je do
neprijatnog nesporazuma koji je ostavio vrlo ruţan utisak.
Daltom je odveo Dţesiku na izlet u Nacionalni park dok su Dona i njen brat
ostali kod kuće da prave društvo gospoĊi Spajk. GospoĊa Spajk je bila ista kao
Dona: blaga, neţna i osećajna osoba. Nije imala nimalo Grisonovog cinizma.
Dţesika je mnogo volela, ali ona i Dalton su osećali da gospoda Spajk treba da
ostane sama sa svojom decom, pa su se odvezli u park gde su proveli ceo dan.
Pri povratku kući, imali su gumi- defekt, a Dalton nije imao u kolima rezervnu
gumu. Na tom delu puta i u to doba noći saobraćaja gotovo i nije bilo. Tako su se
oni pešice vratili na ranĉ... stigavši teku ĉetiri sata ujutro,
Grison je bio budan i ĉekao ih. Ništa nije rekao Daltonu, koji je bio tako umoran
da je jedva stajao na nogama. Daiton je ušao u kuću, da opere ruke umrljane od
motornog ulja, ostavljajući Dţesiku da objasni šta im se dogodilo.
„Tebi nije stalo do tvog ugleda, zar ne?" upitao je s osmehom od kojeg se slediia.
"„Pobogu, mogla si da imaš bar malo obzira prema mojoj majci. Bila je toliko
zabrinuta."
Dţesi je htela da mu objasni, ali on je prekinuo grubo. „Nemoj pokušavati da
laţeš," rekao je kroz stisnute zube. „Oboje znamo ko si i šta si... devojka
slobodnog morala... spisateljica onih odvratnih romana. Ne tiĉe me se šta si sve
radila s mojim roĊakom, ali ne ţelim da mi neko kao što si ti remeti mir u ovoj
kući u kojoj se nalazi teško bolesna ţena. Nepoţeljna si u našem domu. Naţi neki
izgovor i otputuj sutra."
Okrenuo se i otiţao, ostavljajući Dţesi zgranutu i sa suzama u oĉima. Ali,nije
zaplakala pred njim, bila je i suviše ponosna da bi to uĉinila. Sutradan ujutro,
rnrzeći Grisona više nego ikada, spakovala se, objasnila svima da su iskrsli neki
problemi oko njene knjige i zamolila Daltona da je odveze na aerodrom.
Stajali su na tremu kada je Grison izašao iz kuće, neraspoloţen i smrknut.
„Hteo bih da razgovaram s tobom", rekao je on Dţesiki.
Ona ga je gledala oĉima punim mrţnje.
„Reci šta imaš", odvratila je gnevno.
On je pogledao Daltona, koji se nakašljao i promrmljao nešto u smislu da ide da
proveri ulje u motoru.
„Zašto mrnisi rekla šta vam se dogodilo?" upitao je nabusito.
„Zašto je trebalo da ti kaţem kad si već znao?" Njen ton je bio hladan kao led.
„Nisam znao", odgovorio je jetko. „Ĉudno", reklaje mirno. „Aja sam mislila da ti
sve znaš."
Videla je da mu je neprijatno, ali se nije izvinio.
„Pobogu, prava madam Pompadur" primetio je podrugljivo, gledajući je s visine.
Ona ga je pogledala ljutito. „Pogrešio si", rekla je zajedljivo, ,,nije u pitanju
Francuska već Juţna , Karolina. Ali, otkuda bi ti to mogao da znaš?!" On podiţe
obrve. „Zašto ne bih znao? Ako sam ranĉer, ne znaĉi da sam neobrazovan."
„Ja to nisam rekla, dragi moj gospodine Spajk", odgovorila je i za- treptala
svojim dugim trepavicama.
Na njegovim usnama se pojavi neprijatan osmeh.
„Tako obuĉena mogla bi slobodno da staneš na ćošak i okušaš sreću..."
Ona je podigla ruku da ga ošamari, ali on je uhvatio još u letu.
„Nemoj da se usudiš da podigneš još jednom ruku na mene", rekao je
zastrašujućim tonom, „jer ćeš zaţaliti dan kad si me upoznala!"
„Već ţalim, Grisone Spajk! Već ţalim!"
Tada je poslednji put videla Grisona Spajka. I nikada više nije ţe- lela da ga vidi.
Oh, zašto ga je Dona pozvala kad je dobro znala da se njih dvoje ne trpe? Zašto?
Upravo je stavljala poslednji ukras na jelku kad je ĉula da se otvaraju vrata. To
mora da je Dona i da je donela picu, a ona je naravno umi- rala od gladi. Podigla
se na prste da stavi ukras na vrh jelke i rukom je zakaĉila jednu kuglu, ali je
uhvatila na vreme da ne bi pala na pod.
- Već si se vratila? - doviknula joj je, ne okrećući se. - Umirem od gladi!
Hoćemo lijesti ovde pored jelke?
Zavladala je napeta tišina i ona je osećala neĉiji pogled na sebi. Ner- vozno,
okrenula se i našla licem u lie s Grisonom Spajkom. Instink- tivno je stegla kuglu
u ruci i ona je pukla pod pritiskom.
-Ludo jedna mala - promrmljao je Grison, a zatim joj je prišao i ot- vorio šaku.
-Nisam.... oĉekivala....tebe... - zamucala je nervozno, gledajući u svoju
okrvavljenu šaku.
- Oĉito da nisi. Imaš li alkohola?
- U kupatilu.
Uveo je u kupatilo gde je iz ormarića uzeo alkohol i zavoj.
- Gde je Dona? - upitao je dok je alkoholom ĉistio malu posekotinu na njenoj
šaci.
- Otišla je do obliţnje picerije – odgovorila je prigušeno.
On podiţe glavu i pogleda je u oĉi. Gledao je prodorno i bez osmeha. Ali, to nije
bilo ništa neuobiĉajeno. Videla je da se osmehivao samo Doni i svojoj majci.
Uglavnom je bio ozbiljan i rezervisan. Teţak ĉovek... hladan i...
Nešto u njegovim oĉima primora je da skrene pogled u stranu.
- Nervozna si, Dţesika? - upitao je mirno.
- Da, nervozna sam - priznala je.
- Koliko je trebalo Doni vremena da te ubedi da pristaneš da vam doĊem u
posetu?
Ona je udahnula duboko.
- Oko pola sata- odgovorila je nabusito. - još uvek mislim da je na- pravila
uţasnu grešku. - Podigla je glavu i pogledala ga ratoborno.
- Ne ţelim da joj upropastim Novu godinu time što ću se svaĊati s tobom.
- Znaĉi, moraćeš da budeš ljubazna prema meni, zar ne? - zadirki- vao je. - Bez
zajedljivih primedbi i bez sraĉunatih aluzija...
- Gle, ko mi to kaţe! - odvratila je jetko. - Ti uvek prvi poĉinješ!
A ti mi ne ostaješ duţna, zar ne?- upitao je.
Ona se ugrize za usnu.
- Sada je Nova godina.
- Znam. - Posrnatrao je pronicljivo. - Volim poklone.
- Zar ih oĉekuješ? - upitala je zapanjeno.
- Da. Dobiću poklon od Done - podsetio je.
Ta osećajna duša zaista te voli -rekla je, gledajući ga pravo u oĉi. Vratili su se
u dnevnu sobu i on je seo u fotelju. Iz dţepa je izvadio ktiju sa cigaretama i
zapalio jednu. Ona je kleknula na tepih i poĉela da skuplja ostatke razbijene
kugle.
- Mislim da mi je Dona rekla da si prestao da pušiš - primetila je kad je pokupila
komadiće stakla i uspravila se.
- Prestao sam da pušim. Sada pu- šim samo kada sam nervozan. - Po- vukao je
dim dok su mu se oĉi podsmevale. - Tvoje prisustvo me uz- buĊuje, nisi li to
znala, draga?
- Ja i atomska bomba, moţda - rugala se Dţesi. Stavilaje komadiće stakla u
pepeljaru i provukla nervozno
prste kroz kosu. - Hoćeš li da mi kao dobra domaćica, pokaţem tvoju sobu? upitala je.
Ti bi mi radije pokazala izlazna vrata - odgovorio je. - Saĉekaću moju sestru i
srdaĉniji doĉek.
Dţesika je prišla prozoru i zagledala se dole u prometnu ulicu. Dona, poţuri,
došlo joj je da viĉe.
Video sam pre neki dan televiijsku reklamu za tvoju knjigu - pri- inetio je.
Ona se okrenula polako i prekrstila uake preko grudi.
Zaista? Ko bi rekao da ti gledaš televiziju.
Ugasio je cigaretu i nastavio, ne ubraćajući paţnju na ovu njenu
zajedljivu primedbu.
- Kod nas se rasprodala ĉim se pojavila u kiosku.
- Sigurna sam da si kupio sve primerke... da bi spasao svoje susede negativnog
uticaja - izazivala ga je.
On podiţe obrve.
Da budem iskren, zaista sam kupio jedan primerak... da proĉitam.
Ona je pocrvenela od glave do pete. Zamislivši Grisona kako ĉita „Besane
noći" poţelela je da se zavuĉe u mišju rupu. To je bila „goli- cava" knjiga sa
senzualnim ljubavnim scenama i naĉin na koji je pos- matrao govorio je jasno šta
misli o toj knjizi i njenom autoru.
Volim istorijsku fantastiku - primetio je - mada je ona kod tebe proţeta
obiljem seksa.
Pocrvenela je još jaĉe i okrenula mu leĊa, ne znajući šta da mu odgovori.
- Kako izdrţavaš sve to?
Ona se okrete oĉiju sjajnih od gneva.
- Šta si time hteo da kaţeš? - planula je.
On se nasmeja prigušeno.
- Znaš ti dobro na šta mislim. Sa koliko muškaraca treba da isprobaš te scene da
bi ih verno opisala?
Vrata su se otvorila na vreme da ga spasu njenog ţestokog izliva gne- va. Dona je
ušla u sobu i lice joj se ozarilo od sreće kad je ugledala svoga brata. Spustilaje pice
na obliţnju stolicu i pojurila mu u zagrljaj.
-Svaki put si sve lepša i lepša - rekao je smejući se.
-A ti sve zgodniji i zgodniji. Tako se radujem što si došao - rekla je Dona
iskreno.
Drago mi je što se bar neko raduje što me vidi - promrmljao je,
pogledavši naĉas Dţesikino od gneva crveno lice.
Znaĉi, poĉelo je - promrmljala je Dona, uputivši Dţesiki znaĉajan
pogled.
Dţesi je progutala teško. Ne bi mogla da pokvari Doni novogodiš- nje
praznike... ne bi mogla. Udahnula je duboko i primorala sebe da se osmehne.
Sve je u redu. Pomogao mi je da previjem šaku kada sam je posekla.
Sada smo prijatelji. Zar nije tako? - upitala je, steţući zube dok je gledala Grisona.
Naravno - sloţio se Grison. - Sada smo prisni prijatelji. Nije skidao
pogled s njenih grudi.
Dona ga je uhvatila za ruku i povukla napolje iz sobe.
- Hajde da ti pokaţem tvoju sobu, Grisone! - rekla je uţurbano.
Dţesika je uzela pice i otišla u kuhinju da skuva kafu. I izbrojala je do deset.... pet
puta!
II
- Kako si inaĉe? — upitala je Dona svog brata dok su svi troje sedeli za
trpezarijskim stolom i jeli pice i pili kafu.
- Dobro - odgovorio je gledajući netremice u šoljicu. - A ti?
- Zauzeto - osmehnula se Dona. - To mi je pomoglo da ne mislim na mamu.
- Za nju je bilo bolje da umre - podsetio ja Grison prigušenim glasom.
- Znam - rekla je Dona i suze joj navreše na oĉi. Zavrtela je glavom i uzela još
jedno parĉe pice. - Ţeli li još ko? Ostalo je još tri parĉeta.
- Ja neću - odgovorila je Dţesi, pogledavši znaĉajno Grisona. - Ne bih volela da
postanem „raskošna" ţenska.
- Koješta - promrmljala je Dona. - Izgledaš kako treba. Hajde, uzmi još jedno
parĉe.
- Uzmi slobodno, nemoj da se stidiš - zadirkivao je Grison.
- Zašto ti ne uzmeš? - upitala ga je drsko.
-Pa da mi posle kaţu da sam napravio debelo ĉudovište od sebe?
-Ko bi to bio tako neljubazan da te nazove ĉudovištem? - upitalaje Dţesi ljupko.
- Izvinjavam se - prekinula ih je Dona - ali moram da vas podsetim da je praznik.
Hajde da gledamo televizijski program! - predloţila je paniĉno. Odvukla je Dţesi
u dnevnu sobu i ukljuĉila brzo televizor. - Ja ću raspremiti sto, a ti pravi društvo
Grisonu.
Grison je seo u fotelju i zagledao se u Dţesi. Skinuo je sako i dţem- per. Kroz
tanak materijal košulje nazirale su se mišićave, maljave grudi.
- Kako tvoje pisanje? - upitao je da bi zapoĉeo neki razgovor.
- Odliĉno, hvala - odgovorila je kruto.
- Sta sada pišeš?
- Pišem još jedan istorijski lju- bavni roman.
-O...?
Ona se nakašlja da proĉisti grlo.
- Radnja se dešava u Kanzasu - promrmljala je.
- Molim?
Ona stisnu usne.
- U Kanzasu - rekla je glasnije.
- Istorijski roman o Kanzasu? Znaĉi, tako? Jesi li puno izuĉavala?
Pogledala ga je usplahireno.
- Kako to misliš?
- Mislim na izuĉavanje istorije - odgovorio je gledajući je pronicljivo. Pretpostavljam da ćeš morati da pišeš o tadašnjem ţivotu na ranĉu i sliĉno?
- Da - rekla je nabusito.
- Znaš dosta o tome, velegraĊanko? - podsmehnuo se.
Ona ga je gledgla gnevno.
- Bila sam već na jednom takvom ranĉu.
- Naravno... bila si na mom ranĉu. Osmehnuo se podrugljivo i dodao. Sumnjam da u Minesoti ima velikih ranĉeva?
- Nema, ali ima dobrog sveta - odvratila je. - Lepo vaspitanog sveta.
On izvi obrve.
- Da, znam to. Moja baka je bila iz Minesote.
- Stvarno? - upitala je hladno. Pogledala je na svoj sat. - Izvini... mo- ram da se
obuĉem.
- Izlaziš veĉeras? - upitao je zajedljivo.
- Da. - Ostavila ga je u dnevnoj sobi i otišla da potraţi Donu. - Os- kar dolazi po
mene u sedam - podsetila je svoju drugaricu. - Moram se spremiti.
-Ja ću praviti Grisonu društvo. Srećna si što imaš prijatelja u gradu. - Uzdahnula
je duboko. - Moj mladić je ponovo otplovio.
- Brajan će se vratiti pre nego što misliš - promrmljala je. - Izvini, ni- sam htela
da te podšećam na to.
- Biće ti lepo - osmehnula se Dona. - I meni će biti lepo. Drago mi jc što je
Grison tu.
I meni je drago ako ti to priĉinjava toliko zadovoljstvo.
*
Dţesi je obukla crnu koktel haljinu i stavila nakit u crvenoj boji. Našminkala se
diskretno, akosu je pokupila u punĊu. Zatim je stala pred ogledalo i osmehnula se
zadovoljna svojim izgledom. Oskaru će se dopasti kako izgleda.
Oskar Krendel je bio novinar u najvećoj novinskoj kući u Sinsina- tiju i pisao je
za politiĉku rubriku. Bio je inteligentan i duhovit. Poznavala gaje nekoliko
meseci i uţivala je u njihovim povremenim izlascima. Ali, njihovi odnosi si bili
na platonskoj osnovi, jer ona nije ţelela neku ozbiljniju vezu. Bilaje i suviše
nezavisna.
Zvono na ulaznim vratima je zazvonilo i ona je pohitala u dnevnu sobu. Oskar
je stajao u holu i razgovarao sa Donom dok ga je Grison posmatrao smrknuto.
Nakašljao se kad mu je Dţesi prišla i na licu mu se videlo olakšanje.
Zdravo, lepotice - rekao je s usiljenim osmehom. Imao je plavu kosu i
plave oĉi i nije bio ni biizu toliko visok i mišićav kao Grison.
Dţesi mu se osmehnula kao da je sve bilo u najboljem redu.
Spremna sam, moţemo da poĊemo. Laku noć, Dona. Laku noć, Grisone
- dobacila je preko ramena.
Grison je ćutao. Još uvekje gnevno gledao Oskara oĉima koje su sa- da imale
srebrnastu boju.
Laku noć, Dona - rekao je Oskar i poveo Dţesiku prema vratima.
-Uh! - odahnuo je kad su došli do lifta. Osećao sam se kao uljez! Da lije uvek
takav? Tako.... nekomunikativan?
- Grison? - Dţesikine oĉi sevnuše od srdţbe. - On je obiĉno i suviše
komunikativan. ako baš ţeliš da znaš. Biće nain na vratu za vreme praznika.
Dona ga je pozvala, jer im je majka umrla pre nekoliko meseci. Bilo joj je ţao da
provede sam novogodišnje praznike.
- Pa, moţda će s njom više priĉati. - Oskar se namrštio. - Nije ti simpatiĉan, zar
ne?
- Uopšte. Ni delić. - Dţesi je to izgovorila u jednom dahu.
Oskar se nasmeja.
- Baš ga ţalim!
- Njega ne treba ţaliti. Ţali mene. Biću nedelju dana pod istim krovom s njim progunĊala je nezadovoljno.
- A sada, kuda ţeliš da te odvedem? U „Grinberg palas"?
- Tamo ćemo nekom drugom prilikom. Kako bi bilo da odemo kod „Bafija"?
On se nasmeja prigušeno.
- Ide ti se tamo zato što irnaju dobar kolaĉ od ĉokolade - proĉitao je kao otvorenu
knjigu.
- Pa, moraš priznati da je odliĉan - podsetila ga je.
- Znam, znam! U stvari, i sam ga jako volim.
Ušli su u lift i ona je prestala da misli na Grisona.
*
Posle izvrsne veĉere, Dţesi je sedela i pijuckala kafu, gledajući za- dovoljno
oko sebe. Spazila je jednog starog konobara koga je znala od ranije i osmehnula
mu se.
Neki tvoj prijatelj? - upitao je Oskar.
Svako mi je prijatelj - rekla je lakonski i nasmejala se. - Kad sam se
Ċoselila ovamo, mislila sam da je Sinsinati hladan i odbojan. S ljudima iz ovog
grada ĉovek se lako sprijatelji. Mnogo volim Sinsinati - rekla je setno i nasmešila
se ponovo.
-I ja. Naravno, ja sam ovde roĊen - dodao je. Pogledao je kroz pro- zor i
nastavio. - Imam karte za predstavu modernog baleta. Ako hoćeš, moţemo otići
da pogledamo tu predstavu.
- Zaista?
- Naravno! Idemo!
Posle predstave otišli su u noćni klub gde su popili nekoliko pića i igrali iz
kubansku muziku.
- Bilo je divno - rekla je Oskaru kad je dovezao kući. - Moraćemo to ponoviti.
- Zaista ćemo morati ponoviti. Javiću ti se ovih dana. Izgleda da ću morati da
odem iz grada zbog jedne specijalne reportaţe. Mi novinari nikada ne moţemo
dugo sedeti na jednom mestu, znaš već i sama.
- Pozovi me kad se vratiš, vaţi?
- Vaţi! Laku noć, lepotice! – Namignuo joj je i otišao. Nikada nije pokušao daje
poljubi... njihovo odnos je bio drugarski i ona je uţivala je u njegovom ovom
društvu. Oskar je već jednom bio oţenjen i ţena mu je umrla pre nekoliko
godina. On je još manje neku ozbiljnu vezu i bilo mu je drago što ima nekog s
kim moţe da izlazi bez straha da će biti odveden pred matiĉara.
*
Duboko zamišljena, Dţesi je otkljuĉavala vrata i ušla u stan. Zatvorila je vrata i
naslonila se leĊima na njih, pevušeći neku poznatu melolodiju.
-Da li uvek dolaziš tako kasno? - upitao je Grison iz dnevne sobe. Stajao je
pored prozora sa ĉašom viskija u ruci. Ona ga je gledala tupo.
-Imam dvadeset i pet godina - podsetila ga je. - Mogu da ostanem dokle hoću.
Krenuo je polako prema njoj, hipnotišući je svojim pogledom.
Da li spavaš s njim? - upitao je drsko. Njoj zastade dah u grlu.
-Grisone, tebe se apsolutno ne tiće šta ja radim.
On je ispio ostatak pića i spustio i ĉašu na obliţnji stoĉić. Krenuo je ponovo
prema njoj i ona je poĉela da uzmiĉe.
Kakav je? - upitao je lenjo. A onda je uhvatio za ramena i zagle-dao joj se u
lice.
Od tog prodornog pogleda osetila je jezu.
-Grisone...
On uzdahnu duboko i steţe je za ramena.
- Da li je po celom telu onako beo? - nastavio je podrugljivim to- nom. VelegraĊanin.
- Pa, ovde nema mnogo stoke da bi provodio vreme na otvorenom ĉuvajući je odgovorila je napeto.
- Nema, ali ima prokleto mnogo ljudi. Ne moţeš da napraviš dva ko- raka, a da
ne naletiš na nekoga - negodovao je. - Umro bih da moram ovde da ţivim.
Odgovori mi. Da li spavaš s njim?
- To te se ne.... - poĉela je.
- Znam, ali reci mi... baš me interesuje. Da li radite sve one stvari o kojima pišeš
u svojim knjigama?
- upitao je, gledajući je pronicljivo.
- Da li te svlaĉi polako? Da li te podilaze ţmarci od dodira njegovih prstiju?
- Grisone! - viknula je izbezumljeno i stavila ruku preko njegovih. usana.
On nije oĉekivao da će ona to da uĉini. Uhvatio je lijenu ruku i gledao je
netremice. Ona je imala utisak da je hipnotisao.
- Da li je on tip ĉoveka koji ti se dopada, Dţesika Kejsi? - Oslovio je punim
imenom, i to je zbunilo.
Posmatrala ga je bespomoćno.
- Meni se dopadaju... pisci - uspela je nekako da kaţe.
- Stvarno? - Prineo je njenu ruku svojim usnamai poljubio je neţno u dlan.
- Grisone... - disala je teško i ubrzano.
Stegao je njen kaţiprst i dodirnuo ga vrhom jezika.
Bojiš se? - promrmljao je. - Zar se ne kaţe da ţena instinktivno oseća
strah prema muškarcu koji joj se dopada?
Otrgla se od njega kao preplašena ţivotinjica.
Imaš ludu sreću! - prošaputala je. Glas joj je primetno podrhtavao.
On je posmatrao netremice dok je palio cigaretu.
I ti - odgovorio je. - Ali moţe se desiti ovih dana da ti pruţim jedno
pravo zadovoljstvo, dušo. Oduvek su me privlaĉile iskusne ţene, a ne device.
Osetilaje dajoj je krv jurnula u lice, pa se okrenula i otišla demons- trativno u
svoju sobu.
III
. Dţesi nije mogla da zaspi. Kad god je zatvorila oĉi, osetilaje Gri- sonove prste na
svojim ramenima i dodir njegovih usana na svom dlanu. Mrzela ga je i zato nije
mogla da spava.
Otišla je u kuhinju ĉim je svanulo. Kosa joj je bila simpatiĉno neu- redna, a oĉi
sanjive i zamagljene. Ukljuĉila je automat za kafu i poĉe- la da priprema sebi
doruĉak. LeĊima je bila naslonjena na friţider sa kutijom jaja u jednoj ruci i
buterom u drugoj kad su se kuhinjska vrata otvorila i Grison ušao unutra... bio je
gotovo nag, samo u gaćicama. Stajali su i gledali se zapanjeno.
- Hteo sam da skuvam sebi kafu - rekao je tiho.
- Upravo sam ukljuĉila automat za kafu - promrmljala je, gledajući negde u
stranu.
On izvi obrve.
- Znaĉi li to da ću morati da saĉekam dok ti ne popiješ kafu? - upi- tao je
zajedljivo.
Ona ga pogleda gnevno.
- Ne moraš da ĉekaš... na uglu se nalazi jedan lep kafić - predloţila mu je sa
zlobnim osmehom na usnama.
- Reći ću Doni da si neljubazna prema meni - pripretio je. - Znaš Donu? Moju
sestru? Devojku kojoj si obećala da joj nećeš pokvariti praznike?
Ona je udahnula duboko.
- Izvinjavam se, gospodine Spajk - rekla je toboţe pokajniĉki. - Bu- dite ljubazni
i sedite... sada ću vam doneti kafu.
Kada je napunila dve šoljice i okrenula se, videlaje da je posmatra. To je
iznerviralo, tako da je prosu- la malo kafe na tanjirić.
- Nisi mogla da spavaš?' - upitao je najljubaznije.
- Nisam - odgovorila je. - Nisam navikla da spavam dugo. Najaktiv- nija sam
rano ujutro.
-Većina nas je aktivnija rano ujutro - prokomentarisao je.
Znala je šta on misli i pocrvenela je naglo. Postalo joj je još neprijat- nije kad je
prasnuo u smeh.
- Prestani! -planulaje, gledajući ga gnevno. - Oh, zašto ne uzmeš tu kafu i ne
vratiš se u krevet?
Zatoo što sam gladan. Zar to ne miriše slanina?
Slanina! - ustala je brzo i prišla štednjaku. Slanina je upravo dobila
zlatnosmeĊu boju.
Hoćeš li razbiti i koje jaje? - upitao je.
-Neću, mislila sam da voliš presna jaja - odgovorila je zajedljivo. On se
nasmejao i nastavio da pije
kafu.
Hoćeš li da napravim tost? - upitao je u sledećem trenutku. Umeš da kuvaš?
Prestani sa vreĊanjem. - Ustao je i našao i buter hleb. - --Dodaj mi loster.
Ko ti je do juĉe bio rob? – upilala je pruţajući mu toster.
Ćeznem za tim dobrim vremenima – promrmljao je, pogledavši je
znaĉajno. - Kad su muškarci išli u lov, a ţene kuvale i gajile decu.
- Kuluĉenje - podsmehnula se. - Ţene su bile isto što i robinje!
- Ali, bile su štićene i voljene do smrti - nastavio je, ne skidajući pogled s nje. A sada su dosadne, samouverene i ne moţe se izaći s njima na kraj... tvrdoglavije
su od mazge!
Ko govori o tvrdoglavosti! - planula je.
- Ne zaboravi da sam muškarac. Ona je udahnula duboko i pogledala ga ispod oka.
Ostala si bez reĉi? – zadirkivao je.
Ona mu okrete leĊa.
Gori ti tost - opomenula ga je jetko.
On je izvadio tost i stavio ga na tanjir dok je ona prţila jaja.
- Zar se nećeš obući pre nego što doruĉkujemo? - promrmljala je.
On joj je prišao i stao iza njenih leĊa. Bio je tako blizu daje osećala toplinu
njegovog tela. Obujmio je oko pasa i privukao sebi.
Osećala je njegove prste na svojim bokovima.
- Grisone, nemoj - prošaputala je glasom koji je podrhtavao.
Dah mu je bio topao, a prsti uţareni dok je milovao.
- Ostavi tu prokletu kašiku i okreni se - rekao je tonom koji je za- panjio.
Ona je drhtala kao prut i ko zna šta bi se dogodilo da se u hodniku nisu ĉuli
Donini hitri koraci. Grison je pustio i odmakao se u trenutku kad je Dona
otvorila vrata i ušla unutra.
- Tu ste! - rekla je veselo, gledajući svoju drugaricu kako priprema doruĉak. Umirem od gladi!
- Sada će biti gotovo - obećala je Dţesi, nadajući se da joj glas zvuĉi normalno.
- Idem da se obuĉem - rekao je Grison, namignuvši Doni. - Ĉini mi se da
nekome smeta što sam poluodeven.
Dţesi je promrmljala nešto sebi u bradu dok je on izlazio iz kuhinje.
- Vidim da je opet poĉelo - uzdah- nula je Dona.
- On je prvi poĉeo - rekla je Dţesika kroz zube. - Nisam mu rekla da doĊe nag u
kuhinju.
- Šta? - Dona je zatreptala zbunjeno.
Dţesi je pogledala svoju drugaricu s bolnim izrazom lica.
- Oh, kako je samo zgodan, zar ne? - prošaputala je sa iskrenim priznanjem.
Dona se nasmeja prigušeno.
- Iako mi je brat, uvek sam smatrala da je zgodan. Ali, iznenaĊuje me da ti kaţeš
tako nešto za njega.
- Izletelo mi je. Zaboravi. Mislim da bi trebalo da se i ja obuĉem.
- Nemoj dugo - upozorila je Dona.
- Brzo ću.
Kad se vratila, Grison je sedeo za stolom i doruĉkovao. Bio je u sme- Ċem
puloveru koji je isticao njegovu crnu kosu i ten i snaţne mišiće koje je već videla.
- Ostavili smo ti malo - rekao je kada je sela za sto. Odgurnuo je svoj prazan
tanjir i usuo sebi još jednu šoljicu kafe.
- Vro si ljubazan - rekla je ljupko. Pruţila mu je svoju šoljicu i on je napunio
kafom.
- Cime se bavi tvoj momak? - upitao je neoĉekivano.
- Oskar nije moj momak - odgovorila je . - S njim samo izlazim po- vremeno.
Novinar je i radi za „Sinsinati tajms".
On se leĊima naslonio na stolicu dok je Dona grizla usnu i gledala paniĉno.
- Stvarno? - upitao je Grison. - Ne bih rekao da se bavi novinarstvom. Nekako je
trom i usporen, zar ne?
Ona ga pogleda gnevno.
- Pun je energije i vrlo je pametan. Zar bi inaĉe imao uspeha kao novinar?
On se samo nasmeja i nastavi da pije kafu.
- Kad bih ga odveo na moj ranć, slomio bih ga za jedan dan.
- Slomio bi ti vraga - planula je Dţesi. - Šta te se tiĉe s kim ja izla- zim?
- Pametno pitanje - odgovorio je. Suzio je pogled, a na usnama mu se pojavio
zagonetan osmeh. - Moţda ţalim tog jadnika. On ne zna ĉime se ti baviš, je li
tako? Verovatno bi podivljao da zna da je' u tvojim knjigama opisano sve ono što
on radi s tobom...
- Grisone! - uzviknula je Dona, pokrivši lice rukama.
- Ti nadmeni, uobraţeni, pokvareni... - poĉela je Dţesika priguše- nim tonom.
Bacila je salvetu na sto i ustala naglo.
- Nema sumnje da si ustala na levu nogu - prokomentarisao je Gri- son. - Ali...
pošto sam vaš gost...
- Bolje da smo pozvale kobru! - procedila je gnevno kroz zube.
- Mogle ste - promrmljao je paleći cigaretu.
Izašla je iz stana, pre nego što je Dona istrĉala iz kuhinje, i šetala ulicama sve
dok se nije smrzla i odluĉila da se vrati.
Grison nije bio u stanu kad se vratila, a Dona je izgledala tuţno i po- tišteno.
- Ne razumem ga, jednostavno ga ne razumem - promrmljala je Dona. - Oh,
Dţesi, tako mi je ţao. Da sam znala da će ovako ispasti, ne bih ga pozvala.
Dţesi je sela aa sofu i uzdahnula teško.
-Preţiveću nekako. Gde je? - dodala je smrknuto.
-Otišao je da se naĊe s nekom svojom devojkom - odgovorila je ona odsutno.
- Rekao je da će se moţda vratiti vrlo kasno.
Dţesi nije mogla da objasni sebi bog ĉega je to tako oneraspoloţilo. Pomisao da
je Grison s nekom drugom ţenom, ispuni je gnevom.
- Pitam se koliko mu je trebalo da je podmiti? - rekla je zlobno.
- Sram te bilo - ukorila je Dona. Kasnije, ona i Dona su otišle u kupovinu i ruĉale su u jednom malom italijanskom restoranu nedaleko od njihovog
stana. Kad su se vratile kući, gledale su televizijski pro- gram, zatim otišle ne
spavanje. Grison se još uvek nije vratio kući. Nije se vratio sve do sutradan
ujutru.
*
Dţesi je sedela na podu u dnevnoj sobi i sreĊivala neke papire. To je bio rukopis
njene poslednje knjige i ona ga je slagala po stranicama. Dona je otišla na
audiciju i Dţesi je strepela od Grisonovog dolaska kući.
U tom poslu je provela sat vremena, a onda je ĉula kucanje na ulaz- nim
vratima. Otvorila je vrata i ugledala Grisona koji se osmehivao podrugljivo.
- Izgubio si kljuĉ? - upitala ga je nabusito.
- Mislio sam da je pametnije da ga ne upotrebim... u sluĉaju da si zauzeta s
nekim - odgovorio je.
Pustila ga je unutra, zalupila vrata i vratila se svom poslu.
- Kafa je još topla ako ţeliš da je piješ - rekla je hladno. - Ja imam posla...
lektorišem roman.
- Samo nastavi... neću ti smetati. Idem da se istuširam i presvuĉem. Imam
zakazan ruĉak.
Zašto, oh, zašto se osećala tako jadno? Namrštila se i koncentrisala na ono što je
radila. Nekoliko minuta kasnije on se vratio u marinsko- plavom odelu i beloj
svilenoj košulji i zagasitocrvenoj kravati. Bio je savršeno elegantan.
Dona se nije brinula, zar ne? - upitao je, pogledavši naĉas na svoj
ruĉni sat.
- Ne, nije. Navikla je na to - slagala je namerno, gledajući gau oĉi.
On nije ništa rekao već je sarno posmatrao. Postaia je nervozna od njegovog
prodornog pogleda i pokušala je da se koncentiše na ĉitanje.
On je prišao bliţe i sagnuo se neoĉekivano da uzme jednu stranicu. Dok je
ĉitao, izvio je obrve, a na usnama mu se pojavio blag osmeh.
Ona uze list iz njegovih ruku i pogleda. Pocrvenela je i tutnula ga meĊu ostale
listove. Zašto je morao da uzme baš tu stranicu, zavapila je u sebi?
- To ti se dopada kod muškarca? - upitao je, gledajući je pravo u ze- nice. Nikada nisam radio to u kadi, ali pretpostavljam da je...
- Ostavi me, molim te, na miru, hoćeš li? - zajeĉala je sklanjajući kosu s lica. Ne interesuje me gde to radiš i s kim, idi molim te na taj tvoj ruĉak i ostavi me da
radim.
- I ja mislim da bi trebalo da poĊem. Ljudi saberze ne vole da traće svoje
dragoceno vreme.
Podigla je glavu kad se on okrenuo da pode.
Ljudi sa berze? - promrmljala je s nevericom.
On je pogleda sa zagonetnim izrazom lica.
, - Ja sam poslovan ĉovek - podsetio je. - Mene interesuju berzanski poslovi.
- Da, znam - rekla je brzo. - Ali mislila sam...
- Mislila si da idem na ruĉak s nekom ţenom? - upitao je s podsme- hom.
Ona je nastavila da ĉita, ignorišući njegovo prisustvo.
- Razlozi zbog kojih sam proveo noć van kuće mogli bi te šokirati, gradanko rekao je nakon nekoliko minuta.
- U to ne sumnjam – promrmljala je.
- Kisam na to mislio. To bi moglo da ima neke veze s tobom.
Ona ga pogleda zaprepašćeno. Blaga jeza prostruja joj telom od njegovog
prodornog pogleda.
- Nisam oĉekivao da ćeš zadrhtati onog trenutka kad te dodirnem - rekao je
hrapavim giasom. - Ne posle svih ovih godina. Pa biii smo neprijatelji.
- To smo još uvek - rekla je, tako se bar nadala, ubedljivim tonom dok joj se grlo
stezalo od straha.
- U pravu si - odgovorio je hladno. -I ostaćemo neprijatelji. Ne ţe- lim nikakve
komplikacije za vreme praznika.
- Nije - rekla je kruto. -I nemoj se razmetati svojim fiziĉkim izgle- dom, Grisone
- dodala je. - Onda u kuhinji... nisam se bila još rasani- la!
Njegove tamne oĉi gledale su je prodorno i ona je bila svesna nje- ga... njega
kao muškarca. Bila je svesna njegove snage i razornog efekta koji je imao na
njena ĉula.
- Ĉuvaš svoj ponos, Dţesi? - upitao je prigušeno.
Ona je gledala u svoje dugaĉke nokte.
- Zadovoljna sam svojim ţivotom - odgovorila je. - Dovoljno sam sa- mostalna
da me ne interesuje nikakva ozbiljna veza.
- Ko se sada razmeće? - upitao je, suzivši pogled. - Volim iskusne ţe- ne, ali
nisam pristalica slobode u pitanjima seksualnog morala!
Ustala je s poda u nameri da izaĊe iz sobe, ali je njegov prodoran pogled
hipnotisao, tako da nije bila u stanju da napravi ni jedan korak.
- Jednom si pokušala da me ošamariš i nije ti pošlo za rukom - re- kao je mirno.
- Ako sada pokušaš, naći ćemo se zajedno u krevetu.
Zadrhtala je od ovih njegovih pretećih reĉi.
- Nećemo! - procedila je kroz zube.
- Hoćemo. - Disao je teško, a oĉi su mu sijale ĉudno. - Zar ne shva- taš da je
naĉin na koji se mi ponašamo jedno prema drugom kao kresivo i ĉelik? Potreban
je samo jedan poljubac, pa da se oboje raspalimo. Znam to još od samog poĉetka.
Dţesikino srce poĉelo je snaţno da udara i ona mu okrete leĊa, obujmiv- ši
rukama zaštitniĉki svoje vitko telo.
- Ne brini. Nisi u opasnosti, graĊanko - rekao je podrugljivim to- nom. - Nisam
tako ugroţena. Samo me nemoj previše izazivati.
Dţesi je morala da proguta sve ove uvrede. Grison je bio njen nepri- jatelj.
Gledala je tupo kroz prozor.
- Dţesi - rekao je prigušeno.
Ona se ukruti odjednom.
- Zar nisi rekao da ideš na ruĉak s poslovnim partnerom? - upitala je tiho.
On se namršti.
- Do vraga, šta je to s tobom?
- Pretiš mi seksom, a onda me pitaš šta mi je? - planula je, gledajući ga gnevno
preko ramena.
On je zatreptao kapcima, kao da gaje zbunilo to što je ĉuo.
- Nisam ti pretio.
Ona pocrvene i demonstrativno napusti sobu.
*
Dţesi je pakovala svoje stvari u vreme kad se Dona vratila sa audi- cije.
- Šta to radiš? - upitala je Dona zapanjeno, stojeći na pragu Dţesi- kine sobe.
- Praznim fioke - odgovorila je nabusito.
Dona se nakašljala da proĉisti grlo.
-I kuda nosiš te stvari koje si izvadila iz fioke?
- U hotel.
Dona uzdahnu duboko i nasloni se na dovratak.
- Grison je došao kući.
- Kako si pogodila? - upitala je Dţesi podrugljivo. Zatvorila je kofer i spustila ga
na pod.
. - Oboje ste odrasli ljudi - poĉela je Dona. - Pretpostavljam da moţe- te izdrţati
da se ne svaĊate nekoliko dana? Jesi li za primirje?
- Nema primirja tamo gde je tvoj brat - odgovorila je Dţesika jetko. Zabacila
kosu unazad i suzila pogled. - Ĉudi me da ima takvih ljudi koji saraĊuju s njim!
Dona je uzdahnula duboko.
- Ma koliko ti to zvuĉalo ĉudno, ljudi ga vole i rado saraĊuju s njim. - Pogledala
je znaĉajno Dţesi. - Ima uspeha i kod ţena. Oboţavaju ga zato što je uĉtiv,
paţljiv...
- Govorimo li o istom ĉoveku? - upitala je Dţesi. - Da li misliš na onog veli'kog,
ruţnog ĉoveka koji je kod nas dva dana i jednu noć?
Dona je odmahnula glavom sme- jući se.
- Oh, Dţesi, Dţesi - okrenula se i pošla holom prema svojoj sobi. - Pobedila si.
Idem da se spakujem.
Grisonu ćemo ostaviti stan, a mi ćemo obe otići u hotel.
-Ĉekaj - protestovala je Dţesi. Nova godina je i on je tvoj brat... pozvala si ga
zato da ne bi bio usamljen...
Nisam ga pozvala da bi tebi pokvario praznik - rekla je Dona i .k reno. - Ti si
mi kao sestra. Kako da te ostavim samu?
Dţesi se ugrizla za usnu i pogleda nemoćno u svoj kofer. Više nije znala šta da
radi.
Kad bi se moţda pretvarala kao da on nije ovde? - sugerisala je Dona oprezno.
Dţesi podiţe poglea.
On mi neće to dozvoliti. Izaziva me stalno svojim uţasnim pri- un'dbama...
kaie... - pocrvenela je i oborila pogled. - Ima ĉudne ideje o tome odakle iznalazim
materijal za svoje knjige.
-A kad bi ja razgovarala s njim?
-Time bi pogoršala celu stvar. Spustila se tromo na krevet. - Neću otići i u
hotel. Ostaću ovde. Ne ţelim da se vas dvoje posvaĊate zbog mene.
- Ti si srce - osmehnula se Dona zahvalno. - Ponašaj se prema nje-mu kao
prema nekome koga si prvi put srela - predloţila joj je Dona.
- To nije loša ideja.
- Vredi pokušati.
*
Bilo je kasno uveĉe kada se Gri-son vratio kući. Bio je neraspoloţen i ćutljiv.
- Ostavile smo ti veĉeru, Grisone - rekla je Dona.
- Nisam gladan - odgovorio je natmureno, ne skidajući pogled sa Dţesike.
- Doneću ti kafu - rekla je Dţesi ljubazno i s uĉtivim osmehom na usnama.
Grison je gledao tupo za njom.
- Šta je s njom? Da nije imala potres mozga? - upitao je Donu.
Dona se nasmejala i otišla za svojom drugaricom u kuhinju.
- Uspelo je - šapnula je dok su stavljale šoljice na tacnu. - Misli da si se
razbolela.
- Zaista?-promrmljalaje Dţesi. Odsekla je dva parĉeta torte i stavi- la ih na
tacnu zajedno sa kašiĉicama i salvetama.
Grison je sedeo u velikoj fotelji koju je prisvojio otkako je stigao kod njih.
Gnevnim pogledom pratio je Dţesi dok je spuštala tacnu na mali sto.
- Rekao sam da nisam gladan - ponovio je mrko.
- Torta nije za tebe - odgovorila je Dţesika ljupko. - To je za mene i Donu.
Uzeo je kafu koju mu je Dţesi usula i poĉeo da je pije. Odjednom mu se na licu
pojavi smrknuti izraz.
-Kafa je preslaba - rekao je, gledajući Dţesi.
Ona je narnestila ozbiljan izraz na lice.
- Zaista? - Probala je svoju kafu.
- Jeste - potvrdila je i obratila mu se sa najslaĊim osmehom na svetu.
- Zaista je slaba. Skuvaću drugu.
- Nemoj se truditi - odvratio je kruto, prinoseći šoljicu ustima. - Popiću ovu.
Ona je jela tortu i nezainteresovano gledala televizijski program. Bila je to jedna
romantiĉna komedija o detektivima.
- Nije li zgodan? - uzdahnula je. Dona kada se na ekranu pojavio glavni glumac.
- Priliĉno - odgovorila je Dţesi teatralno. - Vrlo je markantan. - Pogledalaje
naĉas prema Grisonu koji je izvio obrve.
Grison joj je uzvratio pogled, ali se uzdrţao od bilo kakvog komen- tara.
- Jesi li sredio ono s onima sa berze? - upitala je Dona kada su poĉele reklame.
- Jesam - odgovorio je nervozno. Popio je kafu i ustao. - Idem na spavanje. Imao
sam naporan dan. Laku noć. - Otišao je, ne rekavši ni reĉ Dţesiki.
- Nema još ni devet sati - promrmljalaje Dona, gledajući mrko za njim. - Grison
nikada ne leţe tako rano.
- Moţda ga muĉi savest - osmehnula se Dţesi. - Zbog nekorektnog ponašanja
prema meni.
Telefon je zazvonio i Donaje ustala lenjo da se javi. Lice joj se ozarilo kadje ĉula glas na drngom kraju ţice.
- To je Brajan! - šapatom je rekla Dţesiki.
Dţesika se osmehnu. Donin momak je bio odsutan nekoliko nede- Ija i u oĉima
joj se videla radost zbog njegovog povratka kući. Pre- nelaje telefon u hol, a
Dţesi je nas- tavila da gleda teleyizijski program.
- Hoće da izaĊemo uĉetvoro sutra uveĉe. Hoćeš li pozvati Oskara? - upitalaje
Dona.
- Rado bih, ali Oskar je na putu. Kako bi bilo da odloţimo to za petak uveĉe?
- Odliĉno! Proveriću da li je Brajan slobodan.
- Šta ćeš to proveriti? - upitao je Grison sa praga, drţeći u ruci kra- vatu. Upravo
je raskopĉavao košulju.
- Da li je Brajan slobodan u petak uveĉe - odgovorila je Dona. - Vodi nas na
veĉeru. Hoćeš li i ti s nama? Imam jednu zgodnu prijateljicu...
- Sam biram s kim ću izaći - rekao je s podmgljivim osmehom. - Kaţeš u petak
uveĉe? Pozvaću Sindi. U koliko sati?
Dţesi je osetilabol u srcu, i to se videlo u njenim oĉima. Grison je to primetio i
osmehnuo se zlobno.
- Šta ti je dušo, hoću li ti smetati ako poĊem s vama? - upitao je.
Dţesi se jedva uzdrţavala da ne plane.
- Naravno da mi neće smetati - odgovorila je s usiljenim osmehom.
IV
Grison je već otišao od kuće kad se Dţesi probudila sledećeg jutra. Oskar joj je
telefonirao da joj kaţe da se vratio i da je pozove da izaĊu negde na veĉeru.
- Smatraš li da sam skandalozna?
- upitala je Dţesi neoĉekivano dok su ona i Oskar pili kafu posle izvrsnog
telećeg odreska.
On je pogleda iznenaĊeno.
- Ti?
- Zato što pišem ljubavne romane
- dodala je. - Vaţno mi je da znam tvoje mišljenje.
- Ne, ne smatram da si skandalozna - odgovorio je iskreno i osmeh- nuo se. Mislim da si izuzetno talentovana i da je zadovoljstvo ĉitati tvoje knjige.
- Ne misliš da vodim nemoralan ţivot?
On se nasmeja.
- Ne mishm. Šta te to muĉi? Jesi li opet dobila neprijatna pisma?
- Nisam. Jednostavno... - Uzdahnula je i rukom podboĉila bradu. - Radi se o
Grisonu.
- Nemoj, molim te, kvariti ovako prijatno veĉe - rekao je, mršteći se blago.
- Zamera mi što pišem ljubavne romane.
- Zar on ne razlikuje fikciju od istine?
- Ne, jer ne ţeli - odgovorila je i nasmejala se nervozno. - Grison ima sovja
pravila ponašanja i oĉekuje da ih se i drugi pridrţavaju.
- U to ne sumnjam. - Posmatrao je njeno tuţno lice i impulsivno je pomilovao
po ruci. - Otići će posle Nove godine - rekao je utešnim tonom.
Posle veĉere, otišli su u bar gde su igrali i Dţesi je za izvesno vreme zaboravila svoje probleme. Lebdela je od sreće sve dok se nije vratila u stan i
zatekla Grisona kako je ĉeka u holu.
- Gde ti je ljubljeni? - upitao je smrknuto dok je ona zatvarala vra- ta. - Zar
nema obiĉaj da svrati kod tebe na piće?
- Nema - odgovorila je kratko, okrznuvši ga pogledom.
Gledao je netremice i prodorno, ne skidajući pogled s njenih obnaţenih
ramena.
Ona je vratila na mesto bretelicu koja joj je pala s ramena i podigla bradu
prkosno.
- Stidiš se? - upitao je tiho i krenuo prema njoj.
Dţesiku je uhvatila panika. Za ime sveta, gde je ta Dona?
- Gde je Dona? - upitala je brzo.
- U svojoj sobi, razgovara sa Brajanom - odgovorio je. - Zašto pitaš? Ti si odrasla
i nije ti potrebna zaštita, zar nije tako?
Osetila je dodir njegovih toplih ruku i zadrhtala je celim telom. Ţmarci su je
podilazili dok je milovao po obnaţenim ramenima.
- Ovo ti se dopada, zar ne? - promrmljao je, saginjući glavu. - Gri- sone... poĉela je izbezumljeno, osećajući da gubi glavu.
Ćuti... ne miĉi se. - Njegove us- ne su klizile po njenim ramenima, hudeći
sraĉunato sva njena ĉula.
- Nemoj - zavapila je i zatvorila oĉi, prepuštajući se tom slatkom blaţenstvu.
- Ali ti to ţeliš - prošaptao je promuklo. - A ija. Oĉajniĉki te ţelim.J - Panovo je
osetila njegove usne na svojoj koţi i obuzela je prijatna jeza.
Disanje mu je bilo isprekidano kada je privukao sebi.
- Divna si - promrmljao je zadihano steţući je u svom zagrljaju. - Mi- la prošaptao je tonom punim strasti i poĉeo da je ljubi u vrat. - Mi- la, dovodiš me
do ludila.
Potraţio je njene usne i onaje bila spremna da mu ih da... i više od usa- na. Ali,
taman kad je on hteo da je poljubi, vrata su se otvorila.
- Do vraga! - promrmljao je Grison. Oĉi su mu se sijale od strasti kad je
odmakao od sebe i okrenuo se da vidi ko je otvorio vrata.
- Brajan je sit mora, ali ga ne puštaju kući - uzdahnula je Dona, nes- vesna
situacije u kojoj se našla. - Zašto nisam naišla na nekog nor- malnog ĉoveka
umesto na mornara? Zdravo Dţes. Jesi li se lepo provela?
- Jesam - odgovorila je Dţesi, osmehujući se usiljeno. Pogleaala je Grisona, srela
sa s njegovim pogledom i pocrvenela naglo. Grison je progunĊao nešto sebi u
bradu, okrenuo se i ušao u svoju sobu, zalupivši vratima.
- Šta mu je ? - upitala je Dona tiho.
- Ne znam - odgovorila je Dţesi iskreno. - Pobogu, kako sam umor- na! Bili smo
ubaru i igrali... za noge ne znam da li su moje!
- Nadam se da će to proći do petka - nasmejala se Dona. - Laku noć.
Laku noć - promrmljala je Dţesi, odlazeći u svoju sobu. Gotovo se sruĉila na
krevet. U stvari, nije je ni poljubio, a ona je drhtala kao prut. Ko zna šta bi se
dogodilo da je bio uporniji? Nije se usuĊivala da misli o tome. Legla je u krevet,
ali dugo nije mogla da zaspi.
*
Sutradan se Dţesika probudila s jakom glavoboljom.
Grison je bio ceo dan neraspoloţen i zlovoljan. Šetao je nervozno po stanu kao
lav u kavezu.
- Izlizaćeš tepih - promrndjala je Dţesi posle ruĉka dok je Dona prala sudove.
Okrenuo se s rukama u dţepovima svojih pantalona i pogledao je mrko.
- Ako ga izliţem, kupiću novi.
- Nisam to mislila - rekal je, trudeći se da ne izgubi kontrolu nad sobom. - Ne
voliš da sediš u kući, zar ne?
- Da - odgovorio je kratko. - Ne bih mogao ovako da ţivim.
- Bar u Sinsinatiju ima šta da se vidi - rekla je gestikulirajući ru- kom. Stanujemo blizu centra. Što ne prošetaš po gradu?
- Sve sam već video - rekao je. - Ono što ţelim, ne bih mogao da na- Ċem van
kuće.
Ona je podigla glavu i srela se s njegovim prodornim pogledom.
Prišao joj je tako iznenada da nije imala vremena da reaguje.
- Ţelim tebe - rekao je muklo. - Ne mogu više da se pretvaram.
- Pa... ja se ne pretvaram... ja te ne ţelim... rekia je gotovo šapatom.
- Imam momka...
-I to mi je neki momak! - odvratio je drsko. - Ĉega se bojiš? Nisam grub u
krevetu. Neţan sam i paţljiv.
Ona je pocrvenela od gneva i jedva se uzdrţala da ga ne ošamari.
- Volela sam više kad si me mrzeo-odvratila je, gledajući ga gnevno. On je
ispitivao pogledom.
- Da li je mrţnja ikada i postojala?
Pre nego što je mogla da mu odgovori, Dona je završila s pranjem sudova i vratila
se u dnevnu sobu. Dţesi se nije odvajala od nje sve dok nije bilo vreme da se
spremi za izlazak sa Oskarom.
*
Oskar se osmehnuo zadovoljno kad je video Dţesi u somotskoj ha- ljini boje
crvenog vina.
- Kakva lepotica - promrmljao je, gledajući je zadivljeno. - Dopada mi se kad
raspustiš kosu.
- Hvala. Ni ti ne izgledaš loše. Oskare, poznaješ Brajana - rekla je,
pokazujući rukom na visokog mladića koji je stajao pored Done.
-Naravno da ga poznajem. - Oskar mu je pruţio ruku. - Drago mi je što te vidim
ponovo.
-I meni - odgovorio je Brajan. Zagrlio je Donu i privukao je bliţe se- bi. - Volim
more, ali ponekad ĉeznem za kopnom.
- Mogu da zamislim. Ĉuj, zar nije trebalo da i tvoj brat poĊe s nama?
- Oskar je upitao Donu s primetnim nezadovoljstvom.
- Ĉekaće nas u „Grinbergpalasu"
- odgovorila je Dona. - Rezervisala sam sto.
- Pametno - rekao je Oskar. Uhvatio je Dţesi ispod ruke. - Pa, pre- ţivećemo
nekako i to - promrmljao je sebi u bradu.
- Biće sve u redu - obećala mu je Dţesi kad su izašli iz stana i uputi- la se prema
liftu. - Ne brini, sve će biti u redu.
Setila se tih svojih reĉi kasnije kada im se Grison pridruţio za stolom tog
luksuznog restorana na poslednjem spratu jedne poslovne zgrade. Drţao je ispod
nike jednu platinastu lepoticu, našminkanu i odevenu upadljivo.
- Znaĉi, to je Dona - zacvrkutala je platinasta lepotica, gledajući Dţesi.
- Pogrešili ste - rekla je Dţesi oštro. - Ja sam Dţesi, a ono je Dona.
Blondina je slegla ramenima, osmehnula se nemarno i okrenula pre- ma Doni da
je pozdravi.
- Znaĉi, vi ste Dona. Drago mi je što sam vas konaĉno upoznala. Grison mi je priĉao mnogo o vama. Znate, mi se dugo poznajemo. Svrati kod mene
kad god je u Sinsinatiju. Inaĉe, ja sam model.
Blondina je sela pored Dţesike i zapahnula je svojim skupim miri- som.
- Nije li ovde super? - nastavila je blondina, trepćući koketno. - Dopada mi se
ovaj ambijent. A i muzika je super, zar ne?
Grison je seo s druge Dţesikine strane i njoj je odmah bilo jasno da će joj celo
veĉe propasti.
- Sindi, ovo su Dţesika Kejsi i njen momak - upoznao ih je Grison. Dţesi ga
pogleda gnevno.
- Oskar Krendel - dopunila ga je.
- Drago mi je - promrmljala je Sindi. - Ĉime se bavite, gospodine Krendel? obratila se Oskaru, osmehujući se koketno.
- Novinar sam i pišem za politiĉku rubriku. Radim u „Sinsinati tajmsu"
- odgovorio je Oskar.
Sindino lice se ozari.
- Stvarno? Ja oboţavam pametne muškarce.
Dţesi se jedva uzdrţala da ne prasne u smeh. Ovablondinkaje za- ista zabavljala
celo društvo!
- Nešto vam je smešno, gospoĊice Kejsi? - upitao je Grison ledenim tonom.
Ona se brzo pribrala.
- Nešto me guši, gospodine Spajk
- uspela je nekako da mu odgovori.
- Šta vas to guši? Vazduh?
- Grisone - umeša se Sindi, pogledavši prekorno Dţesi. - Smiri se...
kasnije kad odemo kod mene, sve će biti u redu.
Dţesi je salvetom prikrila osmeh na svojim usnama. Nije se usuĊivala da
pogleda Grisona... znala je da bi to bio kraj!
- Sindi, pogledaj jelovnik - rekao je Grison uštogljeno.
- Kako ti kaţeš, dušo.
- Ja ću uzeti biftek - rekla je Do- na. - A ti, Dţesi?
- Sluţe li ovde i guske? - upitao je Grison prigušeno.
- Ako ih imaju - odgovorila je Dţesi sa zlobnim osmehom i pog- ledala znaĉajno
prema Sindi.
Predosećajući opasnost, Oskar je brzo intervenisao.
- Dţesi, zar nisi rekla da ćeš probati patku u pikantnom sosu?
Ona je odvojila pogled od Grisona i osmehnula se ljupko preko stola.
- Jesam.
Sada je konobar prišao njihovom stolu da primi porudţbine.
-Ja ću punjene teleće grudi - rekla je Sindi nemarno.
- I ja ću to isto - promrmljao je Grison.
Posle veĉere, dok su pih kafu i jeli desert, Grison se leĊima naslonio na stolicu i
obratio Oskaru.
- Proĉitao sam onaj vaš ĉlanak o vašingtonskom skandalu.
- Zaista? - upitao je Oskar s uĉtivim osmehom.
- Zanimljivo... posebno onaj deo o deficitu drţavnog budţeta- nastavio je. Zapanjuje me konstantna drskost politiĉara i apatija javnog mnjenja.
Ovo je privuklo Oskarovu paţnju.
Da. Ono što ne mogu da shvatim je kako je oĉekivao da će to proći rekao je zaboravljajući na svoj desert i upuštajući se vispreno u ovu, za njega,
interesantnu temu razgovora.
Grison mu je bio dostojan sagovornik i ceo njihov razgovor je fas- cinirao
Dţesi. Slušalaih je paţljivo, a i ostah za stolom sem Sindi... koja se oĉigledno
dosaĊivala.
S obzirom da ste ranĉer, gospodine Spajk, iznenaĊuje me kako ste
dobro upućeni u politiku - rekao je Oskar na kraju i nasmejao se.
Studirao sam politiĉke nauke - glasio je hladan odgovor. - Nisam ja
izabrao ranĉerstvo, već je ono izabralo mene. Kad mi je otac umro, neko je
morao da preuzme brigu oko imanja, a Dona i moja majka nisu bile sposobne za
takav jedan odgovoran posao. - Slegnuo je ramenima. - I taj posao je izazov dodao je s osmehom. - Nije lako baviti se stokom, gospodine Krendele.
Oskar se nasmeja.
U to ne sumnjam.
Zar ne moţemo da priĉamo o nekim interesantnijim stvarima? - upitala
je Sindi patetiĉnim tonom. - Znaš da smo pozvani na zabavu kod Majlsa.
Zakasnićemo ako nastavite takav razgovor.
Grison je gledao tako mrko da je odjednom pocrvenela i zbunila se primetno.
Htela sam da kaţem da bi mogli da poĊemo ako nemaš ništa protiv,
dušo - rekla je blagim tonom.
Dţesi je podigla bradu. Onabi mu uzvratila istom merom umesto da ga moli i
pokunji se! I on je to znao, -jer je pogledao znaĉajno i osmehnuo se podrugljivo.
- Videćemo se kasnije - rekao im je Grison, ustajući od stola. - Uţivao sam u
razgovoru - obratio se Oskaru.
Kad su on i Sindi otišli, Oskar je zavrteo glavom.
- A ja sam mislio da me on mrzi. Prosto neverovatno, kakav mozak. Kakva šteta
što sedi na onom ranĉu i uzgaja stoku!
Dona se osmehnula.
- Znate li da su mu ponudili posao savetnika na berzi? - upitala je. - On poznaje
mnoge ljude sa berze, ali odbio je posao zbog majke i mene. Od tada se posvetio
potpuno ranĉu.
- Nije se posvetio samo ranĉu - promrmljao je Brajan. - Njegova devojka me je
nokautirala svojom lepotom.
-Volela bih da sam mogla daje nokautiram - promrmljala je Dţesi i pocrvenela
od Doninog šokantnog pogleda. - Mora da se okupala u parfemu... nisam mogla
da dišem - rekla je braneći se.
Ali Donase samo osmehnula i Dţesi se trgla kada je Dona pogledala reĉitim,
znaĉajnim pogledom koji je govorio: oĉigledno si ljubomorna! Znaĉi, bilaje
ljubomoraa! Dah joj je zastao u grlu. Ona je bila ljubomorna? Prinela je ĉašu
ustima i ispila vino do dna.
*
Grison nije bio kod kuće kad su se konaĉno vratile i Dţesi je mogla da
pretpostavi šta radi sa onom platinastom lepoticom. Nešto je štrecnulo bolno oko
srca. Istuširala se i spremila za spavanje, a onda je šetala gore-dole po sobi.
- Nešto te muĉi? - upitala je Dona, ušavši u njenu sobu da joj poţeli laku noć.
Dţesi nije imala obiĉaj da šeta po sobi. -I ti ćeš izlizati tepih ako nastaviš tako.
- Malo sam nervozna, i to je sve - odgovorila je Dţesi i slegnula ra- menima.
Dona je ispitivala pogledom svoju drugaricu.
- On je izazovan muškarac - rekla je tiho.
Dţesi je pocrvenela i okrenula joj leĊa.
- Oprosti, nije trebalo to da ti kaţem - rekla je Dona nesigurno. - Ali, znaš,
primetila sam kako ga gledaš... i kako on tebe gleda. U normalnim situacijama
ljudi se ne ponašaju tako kako se vas dvoje ophodite jedno prema drugom.
- Mrzim ga - rekla je Dţesi kroz zube.
- Ali, ti ga ţeliš.
Dţesi zatvori oĉi.
- Sutra je Nova godina - promrmljala je. - Prekosutra on će se vrati- ti u Kanzas,
a ja svom pisanju i to će biti bolje. Nema te ţene koja će imati budućnost s tvojim
bratom, Dona, i ti to znaš. - Okrenula se i pogledala svoju prijateljicu. - On nije
tip ĉoveka koji ţudi za porodiĉnim ognjištem.
- Ni jedan muškarac ne ţudi za ţenidbom, zar ne? Sve zavisi od to- ga na kakvu
ţenu će naići.
Dţesi se nasmeja prigušeno.
- Na ţenu kao što je Sindi? Ona mu savršeno odgovara, zar ne? - upitala je
zlobno.
Dona je zavrtela glavom.
- Njom leĉi rane i ništa više. On je usamljen ĉovek.
- Jednom se opekao i ne ţeli više, je li tako? - upitala je Dţesi.
- Ne verujem da se Grison ikada opekao - odgovorila je zamišljeno.
- Malo znam o njegovom privatnom ţivotu... ali, mislim da si ga ti sada
zaintrigirala više nego ikada.
- Nikada me nije ni dotakao – slagala je.
- Znam, ali nisam mislila u fiziĉkom smislu - odgovorila je Dona.
- Mislila sam u emotivnom smislu. Zar ne shvataš da je to razlog njegovog
grubog ponašanja prema tebi?
- Grub je prema meni zato što me ţeli... fiziĉki - rekla je otvoreno. - Rekao mi je
to. Smatra da sam ja laka ţenska. Dona je bila zaprepašćena.
- Pa, jesi li mu rekla istinu?
- Naravno da nisam! Nema šta da objašnjavam tom tvom uţasnom bratu. Neka
misli šta hoće!
Dona se namršti blago.
- Dţesi, njega ne treba pustiti da misli šta hoće. Mislim da bi bilo pa- metnije da
mu kaţeš.
- Ĉemu taj trud? Ionako će otići prekosutra.
- Dţesi...
- Idi u krevet i ne brini za mene - reklaje Dţesi blago i zagrlila svoju drugaricu.
- Grison i ja ćemo ostati neprijatelji, jer ja neću popustiti i on će odustati na
kraju. Laku noć.
Dona se osmehnula i krenula prema vratima.
- Laku noć... lepo spavaj!
Ali, Dţesi nije mogla da zaspi. Prevrtala se dugo i zaspala je tek negde pred
zoru.
*
Nešto je probudilo, ali nije znala šta. Polako je otvorila svoje usnule oĉi. Grison
je stajao pored njenog kreveta... samo u gaćicama i sa šo- ljicom kafe u ruci.
Namrštila se blago kad je shvatila da njegov pogled nije bio na nje- nom licu.
Pogledala je dole i šokirala se spazivši da joj se spavaćica smakla i da su joj grudi
bile potpuijo obnaţene.
Namakla je brzo spavaćicu i pocrvenela u licu.
- Pusti, Dţesi - rekao je promuklo, gledajući je poţudno. - Neka bude ono što
morabiti. Prišao je bliţe i spustio šoljicu na stoĉić pored kreveta. Seo je na krevet
bez ustezanja i ona je mrzela sebe zbog iznenadne slabosti i gladi svoga tela dok
ga je gledala netremice.
Zagrlio je i grudima se naslonio na njene delimiĉno obnaţene grudi. Dah joj je
zastao od tog nepoznatog
uzbuĊenja, izazvanog dodirom tela i zadrhtala je od blaţenstva.
- Ljubiću te sve dotle dok ne izludiš - rekao je muklo, spuštajući gla- vu. Gospode, koliko te ţelim.
Uplašila je glad kojom je zarobio njene usne. Uhvatila ga je instinktivno za
ramena i poĉela da ga gura od sebe. Ali njeni protesti su postajali sve slabiji i
slabiji da bi konaĉno potpuno išĉezli i pretvorili se u neţno milovanje njenih
vlastitih ruku.
- Ne voliš kad je to grubo, je li tako? - upitao je promuklo. - Ja volim. Volim kad
je grubo, vatreno i strasno. Ali, tradiću se da udovoljim tvom ukusu.
Sagnuo se ponovo i zarobio njene usne. Nije mogla da odoli ovom iza- zovu i
odgovorila je strasno na njegov poljubac.
- Zeliš li me, Dţesi? - upitao je tiho milujući usnama njene ĉvrste grudi. - Da
zakljuĉam vrata?
Ovo pitanje razbistrilo joj je mozak dok je gledala netremice u nje- gove
zacakljene oĉi. Postavio joj je otvoreno pitanje na koje je trebalo da odgovori
,,da" ili ,,ne". Ali on joj je nudio samo trenutno telesno zadovoljenje kojeg bi se
kasnije stidela. I šta bi Dona mislila?
Osetivši njeno kolebanje, stisnuo je za mišicu i pogledao u oĉi.
- Razmišljaš? - upitao je tiho.
- Ne... ne mogu - prošaptala je.
- Shvatam - promrmljao je, pogledavši prema vratima i osmehnuvši se znaĉajno.
- Nećemo biti još dugo sami.
Mislio je da je to bilo zbog Done, a ona nije imala ţelju da mu objasni pravi
razlog zbog kojeg nije htela da vodi ljubav s njim.
Pogledao je ponovo i poĉeo da se pomera polako ulevo i udesno, milujući joj
obnaţene gradi svojirn kosmatim grudima. Osmehnuo se videvši njenu reakciju.
- Da li ti se ovo dopada? - promrmljao je arogantno.
- Prestani - rekla mu je isprekidanim glasom.
- Stvarno ţeliš da prestanem? - upitao je muklo, ljubeći je u vrat.
- Grisone? - prošaptala je, privijajući se uz njega. Zavukla je prste u njegovu
gustu kosu i njeno telo nije bilo više deo nje. Bilo je njegovo, potpuno njegovo,
svaki delić njenog tela to mu je govorio.
- Oh, boţe - zastenjala je, zagnjurivši glavu u njegove kosmate gradi.
- Divna si - prošaptao je, uzimajući poţudno njene usne.
A onda, sasvim neoĉekivano, vratio joj je spavaćicu na mesto i prekrio njeno
uzdrhtalo telo prekrivaĉem.
- Dona - promnnljao je kroz zube, pruţajući joj šoljicu s kafom.
Dona je otvorila vrata bez kucanja i ušla unutra zevajući.
- Dobro jutro - rekla je osmehujući im se oboma. - Spremila sam doruĉak.
Ponesi svoju kafu sa sobom. Hvala, Grisone, što si joj doneo kafu.
- Bilo mi je zadovoljstvo - promrmljao je i izašao iz sobe.
- Opet je loše volje?-Donajena- pravila grimasu. - Mislila sam da
ću ga odobrovoljiti time što sam ga poslala da ti odnese kafu. Poţuri i obuci se,
priredila sam vam iznenaĊenje! - dodaia je i smejući se izašla iz sobe.
Dţesije sedela na krevetu dok su joj se suze slivale niz lice. Bila je toliko
iizbuĊena i šokirana da je htela di vrišti od stida i muke. Trebalo je da posluša
Donu, ponavljala je u sel)i. Dona je znala ono što ona nije... da je Grison bio
uporan kad je nešto ţeleo. A ono što je sada ţeleo, bilije Dţesi.
V
Dona je napravila sveţe uštipke, ali Dţesi ih je jela bez apetita. Imala je osećaj
da je obuzela strašna groz- nica i kad god bi pogledala Grisona, bilo joj je sve
gore.
Sadaje bio u košulji i tamnim pan- talonama i delovao je privlaĉnije nego ikada.
Dţesi nije mogla da odvoji oĉi od njega.
- Mcra da si došao kasno sinoć - primetla je Dona obraćajući se svom bratu. Nisam te ĉula kad si se vratio.
- Posle pozorišta otišli smo na neki ţur- promrmljao je. - Društvo degenerika.
Imao sam utisak da se nalazin meĊu drogerašima.
-I otišao si odande, naravno – rekla je Dona samouvereno.
- Da, i odveo sam i Sindi sa sobom. Kukala je sve do kuće. - Nas- mejao se
kratko. - Ali, to joj nije pomoglo. Ona zna dobro šta ja mis- lim o takvim
skupovima.
- U gradu je to drugaĉije, Grisone - rekla je Dona tuţno. - Ljudi su ovde navikli
na takve zabave.
On podiţe glavu i pogleda je mrko.
- Dobro i loše nemaju veze sa geografskim poloţajem - rekao je otresito.
- Znam - sioţila se Dona. -- Ni ja ne volim takve skupove, ali smatram da
nemam pravo da drugima namećem svoje mišljenje. Dţesi i ja drţimo to
mišljenje za sebe.
Pogledao je Dţesi i osmehnuo se podrugljivo.
- Znaĉi li to da o tom pitanju imaš staromodno shvatanje? - upitao je, ali glas mu
nije zvuĉao sarkastiĉno kao inaĉe. - Uzimaš li pilule i pušiš marihuanu?
- Pijem koka-kolu - odgovorila je mirno. - A aspirine pijem samo kad me boli
glava. - Gledala ga je širom otvorenih oĉiju. - Ne verujem da bih ikada probala da
pušim marihuanu, jer inaĉe ne pušim i pristalica sam zdravog naĉina ţivota.
On prasnu u smeh.
- Kako smo jutros mudri!
Ona je oborila pogled pre nego što je on mogao da proĉita zbunjenost u njenim
oĉima.
- Jelo mi okrepljuje um - promrmljala je sebi u bradu.
- Znam nešto bolje od toga - primetio je kad je ona prinela šoljicu ustima.
- Ne miĉi se! - uzviknula je Dona kada se vruća kafa razlila po stolu
i poĉela da curi u Dţesikino krilo. - Doneću peškir!
Otrĉala je u kupatilo, a Grison je poĉeo salvetom da briše prosutu kafu po njenoj
haljini.
- Nije trebalo to da kaţem - promrmljao je. - Nisam mislio da ćeš tako reagovati.
Ona je giedala zaprepašćeno u njegove sive oĉi.
- Nije vaţno - rekla je šapatom.
On je prestao daje briše i gledao je pronicljivo.
- Da li sam ti rekao da si divna? - upitao je prigušeno. - Da li sam ti rekao koliko
me uzbuĊuješ kad te doĊirnem?
Ona pocrvene i obori pogled.
- Grisone... ono što se dogodilo... malopre...
- Zelim da se ponovi - promrmljao je na njenim usnama. - Ţelim da te grlim i
ljubim do iznemoglosti.
- Ne shvataš - prošaptaia je nemoćno.
- Ti me ţeliš - odgovorio je promuklo. - To je sve što treba da shvatim.
To je bila istina, ali nije bila tako jednostavna. Pre nego što je mogla to da mu
objasni, Dona se vratila i nije bilo više prilike..
Dţesi se osećala kao robot dok je pomagala Doni u kuhinji. Pozvale su Brajana i
Oskara na veĉeru sutradan uveĉe i sada su imale pune ruke posla.
Grison je gledao televizijski program i šetao nervozno gore-dole po sobi,
Konaĉno, uzeo je jaknu i šešir i otišao od kuće i Dţesiki je laknulo.
Vratio se baš kad je poĉeo novogodišnji program, bacivši nemarno šešir i jaknu
na obliţnju fotelju.
- Kulturni program - promrmljao je, posmatrajući izvoĊenje operskog liora.
- Saino napred, kantri-boju, gorim od ţelje da ĉujem neku zajedljivu primedbu rekla je Dţesi, osećajući se mladom i punom ţivota, jer joj je srce igralo od radosti
što ga vidi. - Hoćeš li da promenimo kanal?
On joj se osmehnu bez imalo zlobe.
- Volim opere.
- Ti?
- Bio je jedan interesantan ĉlanak o tome kako muzika utiĉe na proizvodnju
mleka - rekao je, sedajući tromo u svoju fotelju ispred televizora. - Tvrde da
krave daju više mleka ako slušaju klasiĉnu muziku.
- Mora da je skupo - nasmejala se Dţesi.
- Dovesti ceo orkestar na ranĉ.
- Mali vraţe - promrmljao je, igrajući se uvojkom njene kose.
Videvši sve ovo, Dona ih je gledala zbunjeno.
- Nešto nije u redu? - upitao je Grison.
Dona je slegnula ramenima.
- Sve je u najboljem redu, veliki brate.
- Gde ti je momak? - upitao je, osmehujući se.
- Na kolenima moli za slobodu - odgovorila je Dona, zatim prasnula u smeh. - Ako je dobije, stići će svakog momenta.
- Kladim se da će ga pustiti. - Pogledao je naĉas u Dţesiku. - A
tvoj? - upitao je napeto.
- Oskar obilazi rodbinu - odgovorila je. - Biće zauzet sve do sutra.
Nije ništa rekao već je nastavio da gleda program sa zadovoljnim osmehom na
licu.
*
Brajan je došao nekoliko minuta kasnije i pravio je Grisonu društvo dok su Dona
i Dţesika servirale veĉeru. Uz veĉeru su pili vino, a posle veĉere jeli tortu i Dţesi
je mislila da nije nikada bila srećnija u svom ţivotu.
U ponoć ĉestitali su jedni drugima Novu godinu i Brajan je odveo Donu ustranu
gde je zagrlio i poljubio strasno. Dţesika im je zavidela u tom momentu.
Oko dva ujutru, Brajan je ustao da krene kući.
- Otpratiću Brajana do lifta - rekla je Dona. - Nemojte me ĉekati.
- Pazi da lift ne propadne! - doviknula je Dţesi za njom.
Vrata su se zatvorila uz Donino prigušeno kikotanje. Ostavila je Dţesiku samu sa
Grisonom.
On je ustao i pruţio joj ruku. Ona mu je dala ruku i pustila da je od- vede do
prozora. Obujmio je oko pasa i privukao u svoj zagrljaj.
- Ceo dan sam ĉekao na ovaj trenutak - prošaptao je saginjući se da je poijubi.
Ona se ukruti odjednom. Osetivši to, Grison poĉe neţno da je miluje po leĊima.
- Znam kako to voliš, mala moja
-prošaptao je. - Biću neţan!
Ona nije bila u stanju bilo šta da mu kaţe. Srce joj je snaţno udaralo, a puls joj se
ubrzao. Bila je to najĉudnija fiziĉka reakcija koju je do sada osetila i nije bila u
stanju da je kontroliše.
Doĉekala je njegove usne sa nestrpljenjem i utonula u ĉar tog dugaĉkog, slatkog
poljupca.
- Ţelim te - prošaptao je zadihano.
Ona se odmaĉe od njega, pokuša-vajući da doĊe do vazduha i razuina.
Ali, to je bilo nemoguće, nije mogla ĉak ni da govori. Na ovakav naĉin muĉili
sujednostavno jedno drugo. Ali, kako da mu to objasni?
- Ne odustaješ od te tvoje igre, Dţesi? Preda mnom ne moraš da se pretvaraš. To
deviĉansko kolebanje...
- Grisone, moraš me saslušati - uspela je da kaţe, pogledavši ga u trci.
- Iznajmio sam stan dve ulice niţe
-rekao je dišući isprekidano. - Ĉak ni Dona ne zna za njega. Mogli bismo da
odemo tamo na petnaest minuta, a da ona ne zna.
Njoj je dah zastao u grlu. Kolena su joj klecala dok je gledala u njegove oĉi koje
su se caklile od ţudnje.
- PoĊi sa mnom, Dţesi - nagovarao je, milujući je sve strasnije i strasnije. Ovako se samo muĉimo. Moram te imati.
- Ne mogu - zajeĉala je. Spustila je glavu i pokušala da se izmigolji iz njegovog
zagrljaja.
On je steţe još jaĉe i prošapta uz njeno ĉelo.
- Poludeću! Znaš i sama kako se osećam.
Ona zatvori oĉi. Nije bila glupa, moglaje da pretpostavi daje njemu deset puta
gore nego njoj.
- Izvini - prošaptala je. - Ţao mi je, Grisone, ali ne mogu.
On je uzdahnuo iznervirano, ali nije ništa rekao. Pustio je iz svog zagrljaja da bi
je odmah zatim zagrlio i ponovo privukao neţno sebi.
- Mogao bih da te nateram - šapnuo joj je na uho.
- Da, znam - priznala je tiho. Priljubila je obraz nz njegove snaţne grudi.
- Pruţio bih ti zadovoljstvo kakvo ti nijedan muškarac nije do sada pruţio.
- Ne mogu - odgovorila je šapatom. - Ţelim, ali ne mogu.
Rukama je mrsio neţno njenu dugu kosu.
- Zbog njega?
Ona je udahnula duboko. Moraće da mu kaţe, a to neće biti lako.
Srećom, vrata su se otvorila i Dona je ušla unutra, ali je stala kao ukopana kada ih
je videla zagrljene.
- Nadmudrujete se? - upitala je zbunjeno. - Ko pobeĊuje?
- Ona-promrmljaoje Grison, po- kazujući oĉima na Dţesiku. - Dotukla me je.
-I treba - osmehnula se Dona.
Dţesi se izmigoljila iz njegovog zagrljaja i on je pustio priliĉno nerado.
Ubrzo zatim otišli su svako u svoju sobu, ali Dţesi nije mogla da spava. Ţelela je
Grisona. Ali to nije bilo sve. Poĉela je da oseća nešto što nije nikada oĉekivala.
Pomislila je na sutrašnji dan kada će on otići u Kanzas i srce joj se steglo od tuge i
bola. Nije mogla da zamisli dan bez njega.
Sedela je u krevetu i gledala netremice u zid. Nije znala da se to moţe dogoditi
tako brzo. Naravno, to je mogla da bude samo fiziĉka privlaĉnost. Ţelela ga je i to
je bilo prvi put da je ţelela nekog muškarca. Praktiĉno, znala je vrlo malo o
njemu i nije mogla da bude zaljubljena u ujega.
- Ljubav - prošaputala je naglas. Ovlaţila je svoje suve usne i progutala teško. Volim... Volim Grisona.
VI
Pomisao na onaj iznajmljen stan muĉila je Dţesi. Nije mogla da zaboravi da joj
je Grison rekao da Dona ne zna za to, što je znaĉilo da ga je on drţao iz samo
jednog razloga. Ako je hteo da odvede tamo Dţesiku, mora da je vodio i druge
ţene. Odjednom joj je bilo drago što je imala snage da mu se odupre. Grison je
ţeleo samo fiziĉki. Jednog dana, uz malo sreće, naići će na ĉoveka koji će je
voleti.
Ali ako je ona odluĉila da bude hladna i rezervisana, Grison nije. Gledao je
ĉeţnjivo dok su svi troje sedeli za stolom i doruĉkovali.
- Lepo izgledaš - promrmljao je.
Ona se osmehnula što je mogla hladnije.
- Hvala.
Dozvolila mu je da joj pridrţi stolicu i zaprepastila se kad je seo pored nje.
- Pomoći ću ti - ponudila se Dţesi kada je Dona poĉela da rasprema sto.
Oĉajniĉki je ţelela da se oslobodi Grisonovog prisustva, ah Dona je preduhitrila.
- Ne treba - odgovorila je hitajući u kuhinju. - Samo ti sedi. Napravićemo red
kasnije.
I tako je ona sedela nervozna, osećajući topiinu i iniris Grisonovog tela.
- Bojiš se da ostaneš sama sa mnom? - zadirkivao je Grison kada je Dona izašla iz
trpezarije.
- Da - priznala je tiho.
Njegov pogled je bio topao i neţan, a na usnama mu je treperio pri- jatan osmeh.
- Zašto? - upitao je. - Zbog onog sinoć?
Ona je spustila glavu, smišljajući grozniĉavo šta da mu odgovori.
- Nemoj skrivati pogled. - Uhvatio je za bradu i primorao da podigne glavu. Mogu da ĉekam. Toliko koliko ti je potrebno da raskineš s Krendelom.
Znaĉi, to je on mislio! Zato je bio strpljiv sinoć. Mislio je da ona spava sa
Oskarom i da mora da raskine s njim pre nego...
Dah joj je zastao u grlu.
- Ali, ne mogu...
- Moţeš - rekao je. - Reci mu otvoreno kako stvari stoje. Ĉini mi se da je on
razuman ĉovek. U stvari - nasmejao se kratko - on te u stvari i ne dotiĉe kad ste u
društvu. Ponaša se ĉudno...
- Ne trpim nikakve male neţnosti pred publikom - proinrmljala je.
- Ni ja - rekao je otresito. - Ali kad se dvoje zabavljaju, to se po- nekad dešava.
Neţni pogledi, hva- tanje za ruku... Kod tebe i Krendeia nisam to primetio.
- On je... veoma uzdrţan – odvratila je muklo.
- Kao i ti. Ĉak i kada si sama sa mnom. - Nagnuo se i poljubio je ovlaš u usta. Dona će se brzo vratiti... zatim ćemo imati goste. I neću imati priliku da te
poljubim...
Spustio je svoje usne na njene i zarobio ih jednim strasnim poljupcem. Kad je
oslobodio njene usne, ona je zastenjala negodujući.
- Ne smemo više, maia moja - prošaputao je promuklo. - Nismo sami, a meni
nije lako da se obuzdam. Iskusio sam to sinoć.
Ona otvori oĉi i uzdahnu duboko.
- Nisam htela da te izazovem. Tako nešto nije mi bilo ni na kraj pa- meti prošaptala je iskreno.
- Znam - odgovorio je tiho. - Sve se odigralo spontano. Problem je u
okolnostima. Potrebnoje dabudemo sami. Potpuno sami. - Udahnuo je duboko.
- PoĊi sa mnom u Kanzas, Dţesi.
U njenim oĉima se videlo zaprepašćenje.
- Molim?
- Rekla si da treba da prikupiš materijal za tu ivoju prokletu knjigu. Dobro, ja ću
ti pomoći. PoĊi sa mnom sutraujutru i ja ću ti pokazati sve što ti je potrebno da
znaš o ranĉerstvu.
Ona je ispitivala pogledom njegovo markantno lice. Znala je dobro štajemislio.
- Još uvek se bojiš? - upitao je zamišljeno, gledajući njeno mlado lice. - Budimo
otvoreni. Zašto se bojiš? Da li sam brutalan prema tebi? Da li misliš da sam
perverzan u krevetu?
Lice joj je gorelo i ona je spustila glavu.
- Nikada nisam to pomislila.
- Laţeš. Misliš na to od juĉe ujutru... baš kao i ja. - Sagnuo se i poljubio je brzo,
ali poţudno. - Obećavam ti, Dţesi, da ću biti neţan ljubavnik... videćeš...
- Ti... ti nikada ne moţeš biti ne- ţan - promrmljala je. - Uvek si grub prema
meni...
Sklonio joj je s lica pramen kose i namrštio se dok je gledao.
- Do vraga, pišeš tako u tvojim knjigama - rekao je. - Tako... otvoreno...
- Grisone, ja ne vodim ljubav u kadi - rekla je.
On je slegnuo ramenima.
- Moţda, ali nijednom muškarcu se ne bi dopalo da posluţi kao mo- del za
glavnog junaka u tvojim romanima.
Njene oĉi se raširiše od zaprepašćenja.
- Ne misliš valjda da ja... - Odjednom je obuze uţasan gnev. - Pa, ti si ĉudovište!
Ustala je naglo i pogledala ga oĉima punim jarosti.
- Sta misliš da sam ja... beskrupulozna prostitutka?! Ono o ĉemu pišem je plod
moje mašte, a ne mog bogatog iskustva!
- Smiri se, Dţesi.. - poĉeo je diţući se polako.
- Ali ti moţeš da misliš kako hoćeš, Grisone – nastavilaje još jarosnije. - Samo
izvoli... baš me briga. Nimalo mi nije stalo do tebe i tvog mišljenja!
Sa suzama u oĉima, okrenula se i otrĉala u svoju sobu, naletevši zamalo na Donu.
- Hej, šta ti je? - upitala je Dona zapanjeno.
- Pitaj Drakulu! - odvratila je, uputivši Grisonu optuţujući pogled pre nego što
je ušla u svoju sobu i zalupila vratima.
Dan je poĉeo loše. Nije joj bilo ništa lakše kad se smirila i vratila u dnevnu sobu i.
konstatovala da je Grison otišao. Znalaje daje preterala i bilo je sramota.
- Hoće li se vratiti? - upitala je skrhano kada joj je Dona rekla da je Grison
otišao od kuće.
Dona je slegla bespomoćno ramenima.
- Ne znam.Od jutros je sve krenulo naopako. Šta se dogodilo?
- Optuţio me je da koristim svoja ljubavna iskustva pri opisivanju ljubavnih
scena - promrmljala je. - Kao na primer, voĊenje ljubavi u kadi. - Rukama je
pokrila lice. - Nemaš pojma kako to boli... kad neko ima tako nisko mišljenje o
tebi!
- Zašto mu ne kaţeš onda istinu?
- upitala je Dona. - On ne ĉita niĉije je misli.
- Zato... - Stisnula je pesnice i zamahnula njima nemoćno. - Zato - ponovila je
prigušeno - zato što je moje iskustvo jedina stvar što ga privlaĉi kod mene.
- Ti si se zaljubila u njega - rekla je Dona gotovo šapatom.
Dţesi se osmehnu tuţno.
- Zar se to vidi? Oh, Dona, dala bih sve samo da me voli.
- A ja sam verovala da ga mrziš.
- Mrzela sam ga. Zato što je on mrzeo mene. - Provukla je prste kroz svoju
gustu kosu. - Ali sada je još gore... jer ga se bojim.
- Upozorila sam te - podsetila je Dona. - On je neumoljiv.
- Ţeli da poĊem s njim u Kanzas
- rekla je tiho.
- Stvarno? Hoćeš li poći s njim?
- Ne budi luda, znaš da ne mogu! Ako odem s njim, otkriće kakav sa.m idiot i
šta ću onda? Oteraće me istog momenta!
- Moţda i neće.
- - Neću da rizikujem, Dona. Radi- je ću ostati ovde i pomiriti se sa sudbinom.
Moţdaje to samo zanos koji će proći... koji će popustiti - dodala je glasom punim
nade.
- Ne verujem da je to zanos - primetila je Dona blago.
- Ali šta da uradim? - jadikovala je Dţesi. -- Dona, ja nisam za prolazne
avanture. I suviše sam krata kad su u pitanju emocije.
- Nisi kad pišeš, je li tako?
- To je nešto drugo. Kad pišem, ponašam se kao svaki pisac... priĉam neku priĉu.
Osećajna sam i ne mogu da zamislim neku vezu bez emocija. A Grison se uţasava
i pri samoj pomisli na neku ozbiljniju vezu.
- Jutros je delovao priliĉno emotivno. Sve vreme doraĉka nije skidao pogled s
tebe.
- Znaš i sama zašto.
- Ţene privlaĉe muškarce najpre fiziĉki, zatim emotivno. Pogledaj Brajana i
mene! Poĉeo je da se zabavlja sa mnom zato što su mu se dopale moje noge. A
sada smo maltene vereni!
Sve je bilo spremljeno kad su Brajan i Oskar stigli i njih ĉetvoro su sedeli i
priĉali sve do podne.
- Hoćemo li saĉekati Grisona? - upitao je Brajan.
- Ne znam kada će se vratiti - odgovorila je Dona, ugrizavši se za usnu.
Samo što je to rekla kad su se ulazna vrata otvorila i na njima se pojavio Grison.
Bacio je svoj šešir na stoĉić u holu.
- Mene ĉekate? Za.drţao sam se kod Sindi - dodao je, uputivši Dţesiki pogled
pun zlobe.
To je bio odgovor na Donin optimi- zam, pomislilaje Dţesi dok je skidala kecelju.
Nije ga udostojila nijednim pogledom i ponašala se hlad- no i rezervisano sve
vreme prazniĉnog raĉka.
- Ova pita od višanja je izvrsna - rekao je Oskar, stavljajući u usta poslednji
zalogaj kolaĉa.
- Hvala - rekla je Dţesi s osmehom.
- Dţesi je majstor za kolaĉe - obratila se Doria Brajanu. - Ja ne umem da
pripremim baš ništa.
Grison nije probao ni tortu ni kola- ĉe. Jeo je vrlo malo, baš kao i Dţesi.
- Najviše mrzim kad jedem i moram odmah da idem - rekao je Oskar. - Ali
obećao sam mom roĊaku da ću doći kod njih danas popodne.
- Nemoj se izvinjavati, Oskare - osmehnula mu se Dona topio. - Ja te razumem.
Drago mi je što si došao.
-I meni - rekia je Dţesi, izbega- vajući Grisonov pogied kad je ustala da otprati
Oskara.
- Bilo mi je prijatno - zahvalio se Oskar. - Sreĉna Nova godina!
Dţesi ga je otpratila do vrata.
- Videćemo se kasnije.
Oskar je gledao netremice.
- Da li si svesna šta taj stoĉar oseća prema tebi? - upitao ie neo- ĉekivano.
Ona prebleĊe odjednom.
- Šta?
- Dok te gleda, guta te oĉima. Kad sam ti se osmehnuo, pomislio sam da će
skoĉiti i zadaviti me. - Nasmejao se samouvereno. -Kako bi bilo da mu objasniš
da izmeĊu nas dvoje nema ništa ozbiljno?
I Dţesi se nasmejala, jer su oni bili prijatelji i mogli su tako da razgo- varaju.
- Javiću ti se, vaţi?
- Vaţi! - odgovorila je, a zatim dodala: - Srećna ti Nova godina.
-I tebi. - Sagnuo se i poljubio je ovlaš u obraz. Samo što je poljubio kad se na
vratima pojavio Grison., oĉiju sjajnih od gneva.
- Trebalo ti je mnogo vremena da se oprostiš - promrmijao je.
- Razgovarali smo o vremenu - rekao je Oskar brzo. - Napolju je vraški hladno!
A i ovde! Zdravo, Dţesi! - osmehnuo se znaĉajno i pohitao prema liftu.
Grison je uhvatio Dţesi za raku i uveo je unutra. Zatvorio je ulazna vrata i
okrenuo se prema njoj.
- Ne mogu više da izdrţim - promrmljao je, hvatajući je za mišice kao da se
bojao da će ona pobeći. - Lud sam za tobom!
- Ti si poĉeo prvi - rekla je prigušenim glasom.
Zagrlio je i privukao na svoje gradi.
- Dţesi, navikao sam da te podbadam... ali, jutros nisarn hteo...
Usne su joj podrhtavale dok gaje gledala.
- Bio si kod nje - prošaptala je potresnim tonom.
Na njegovom licu se pojavi ĉudan izraz.
- Nisam je ni dotakao - rekao je promuklo. - Kako bih i mogao? Jedino što ţelim
to si ti!
Sagnuo je glavu i poĉeo neţno da je ljubi po licu.
- Dţesi? - doviknula je Dona iz dnevne sobe.
Grison je podigao glavu i uzdahnuo iritirano.
- Razgovaramo, dozvoljavaš? - doviknuo je Grison.
- Izvinjavam se! - odvratila je Dona i nasmejala se.
Grisonove oĉi upile su se u Dţesine.
- Da li ti je dobro? - šapnuo je, primetivši suze u njenim oĉima. '
- Jeste... samo sam malo uzbuĊena - zamucala je.
-I ja - rekao je. - Poludeću od ţelje za tobom!
Ona ga je posmatrala ispitivaĉki.
- Ti si temperamentan ĉovek - prošaptala je. - Pretpostavljam da te većina ţena
uzbuĊuje.
On je polako zavrteo glavom.
- Nisam za promiskuitet, Dţesi. Probirljiv sam. UzbuĊuju me izuzet- ne ţene.
- Ne zaboravi da sam ja lakog morala, - podsetila ga je podrugljivo. - Zavodim
muškarce da bih lakše opisala Ijubavne scene...
On stavi prst preko njenih usana.
- Ni ja nisam svetac.
- Ako hoćeš da me saslušaš, ispriĉaću ti sve o sebi.
- Ne ţelim da ĉujem - rekao je otresito-. - Ne interesuje me tvoja prošlost.
Poĉećemo od ovog trenutka. Hoćeš li poći sa mnom?
Postavio je pitanje za kojim je ţudela i kojeg se plašila. Gledala ga je, znajući da
neće moći da bude toliko jaka da ga odbije.
-Nećeš oĉekivati... previše? - upitala ga je kolebljivo.
- Slušaj - poĉeo je milujući je prstima po obrazu. - Sto se mene tiĉe, ti ćeš doći
da prikupiš materijal za svoju novu knjigu. Ne traţim ništa zauzvrat. MeĊutim naglasio je - dozvoliću ti da stanuješ kod inene. Traţiću od tebe samo onoliko
koliko ţeliš da mi pruţiš.
Spustiia je pogled i poĉela grozniĉavo da razmišlja o njegovom predlogu.
- PoĊi samnom - nagovarao je, hvatajući je za bradu i podiţući joj lice. - Okolne
planine su sada prekrivene snegom, a reka Arkanzas podseća na srebrnu nit.
Pokazaću ti gde su nekada pasla stada bufala i gde su kampovali kopaĉi zlata.
To što je rekao zvuĉalo je tako romantiĉno, a njegove reĉi su obećavale više.
Biioje ludo. I onaje bila luda!
- Poći ću s tobom, Grisone - rekla je šapatom.
VII
Prvi prizor planina koje su se prostirale ispod njih, dok su ona i Grison leteli
iznad tog krajolika, Dţesiki je oduzeo dah.
Sedeći pored Grisona u malom avionu, posmatrala je baršunasto bele vrhove
obavijene izmaglicom.
- Oh, kako je divno! - prošaptala je. - Takvu lepotu nisam još videla!
- Nisi bila ovde zimi, zar ne? - upitao je osmehujući se. - Zaboravio sam. Ako
misliš da je ovo nešto izuzetno, saĉekaj da te odvedem na Arkanzas.
- Arkanzas? - pogledala ga je zaĉuĊeno.
- Na reku - objasnio je. - Naša kuća gleda na Arkanzas koji protiĉe kroz ove
planine.
- Znala sam da je prekrasno u proleće i leti - uzdahnula je gledajući kroz prozor
- ali ovo je fantastiĉno.
On je posmatrao nasmejanim oĉima.
- Iako sam roĊen ovde, srce mi zaigra od sreće kad god se vraćam kući. Mnogo
bitaka je voĊeno u ovom kraju. Viĉita je pozhata po bitkama izmedu Indijanaca i
belaca, izmeĊu ranĉera, stoĉara i kradljivaca štoke.
Pogledala ga je iznenaĊeno.
- Ima li ovde još kradljivaca stoke?
- Naravno da ih ima, ali sada to rade kamionima. Imamo priliĉno dobro
obezbeĊenje, tako da ne gubimo mnogo stojce. Ishrana stoke u zimskom periodu
predstavlja nam najveći problem - rekao je. - Znaš li da krava neće da kroĉi u
sneg da bi došla do hrane? Pre će uginuti od gladi nego zakoraĉiti u sneg.
- Nisam to znala - rekla je oduševljeno.
- Imaćeš mnogo toga da nauĉiš, graĊanko - rekao je kroz prigušen smeh. - Ja ću
te nauĉiti.
To je bilo ono ĉega še bojala, pomislila je u sebi. Ali se samo osmehnula dok je
gledaia konture velike dvospratne farmerske kuće koja se pojavila na vidiku dok
su sletali na pistu.
- Koliko je stara kuća, Grisone? - upitala je dok je avion rulao po pisti,
- Mislim oko osamdeset ili devedeset godina - odgovorio je. Uhvatio je za ruku i
poveo prema jednom kamionetu. - Sagradio je moj deda.
- I nazvao je „Orlovo gnezdo"? - upitala je, setivši se da se i ranĉ zo- ve takvim
imenom.
- Nije. Kuću je krstila mojabaka. Ona je bila Indijanka - dodao je s osmehom.
Ona ga je gledala ćuteći.
- A tvoj deda? ,Da li je i on bio tamnoput?
On klimnu glavom.
- Potamnimo od sunca. Iako se bavim administrativnim poslovima, dosta
vremena provodim na konju.
- Zdravo, gazda! - viknuo je Troj, proturivši glavu kroz prozor kami- oneta.
- Zdravo, Troj! - doviknuo mu je Grison. Otvorio je vrata i smestio Dţesi
unutra, zatim palcem pokazao Troju da se skloni sa vozaĉkog mesta.
- Nisam baš tako loš vozaĉ - Ċao je Troj.
- Ne interesuje me kakav si vozaĉ
- nasmejao se Grison kad je seo za volan i. zatvorio vrata. - Nikom ne
dozvoljavam da me vozi – objasnio je.
- Sem Arlisu koji je udario u drvo
- nasmejao se Troj, zatvarajući svoja vrata pre nego što je Grison uk- ljuĉio
motor i krenuo polako putem prekrivenim snegom.
- Do vraga, sneg je dubok! - negodovao je Grison, vozeći sve spori- je i sporije.
Sneg je poĉeo ponovo da pada i duvao je boĉni vetar.
- Išli bismo brţe da idemo pešice
- našalio se Troj.
- Ili na konjima. - Pogledao je naĉas Dţesiku koja je bila u kratkoj bundi i
cipelama sa visokim potpeticama. - Pobogu, kako bi jahala u tome? Hteo sam da
te nateram da se presvuĉeš pre nego što smo otišli od Done.
Hteia je da protestuje, ali se predomislila u poslednjem trenutku. Zašto da izaziva
vraga?
- Ćutiš? - zadirkivao je Grison. - Nemaš nikakvu primedbu na moje tiransko
ponašanje?
- Ja sam puna takta, gospodine Spajk - odgovorila je oholo.
- Pogotovu kad me šalješ do vraga - primetio je podrugijivo.
Ona je pocrvenela, primetivši Trojev zbunjen pogled.
- Pa... ponekad nam se mišljenja razilaze - pokušala je da objasni.
Tako je, gospoĊice, sećam se dobro - promrmljao je Troj i ona se setila da je i on
bio svedok one ne prijatne scene kad je onako demon- strativno napustila
Grisonov ranĉ.
Nakašljaia se da proĉisti grlo.
- Pa, planine su stvarno upeĉatljive, stvarno su vam na domaku ruke, zar ne? obratila se neduţno Grisonu koji je uţivao u njenoj nelagodnosti.
Videla je kako Grisonova domaćica izlazi na trem i rukom zaklanja oĉi od
zaslepljujuće beline snega. Grison je pomogao Dţesiki da izaĊe iz kamioneta tako
što je podigao u svoje naruĉje.
- Nisi opremljena za hodanje po dubokom snegu - promrmljao je, pokazujući
glavom na njene cipele.
- Nadam se da si spakovala i koju pametnu stvar.
- Ĉizme, pantalone i dţempere – rekla je ljupko.
- Pametno. Drţi se mene.
Sklopila je ruke oko njegovog vrata dok je on koraĉao lako kroz dubok sneg. Eli
Morgan ih je gledala s osmehom dok su se penjali uz stepenice.
- Nikada ne bih poverovala u ovo
- promrmljaia je kada je Grison spustio Dţesi. -I ne vidim modrice ni na jednom
od vas dvoje.
- Ne tuĉemo se sve vreme - rekao je Grison hladno.
Eli se nasmeja od srca.
- Htela sam da kaţem da mi je drago što ste se ti i gospoĊica Kejsi pomirili.
- Došla je ovamo da prikupi materijal za svoju novu knjigu... radnja se dogaĊa u
Kanzasu... pre sto ili dve stotine godina - objasnio je
staroj ţeni. Ton mu je bio zlovoljan i otresit.
Eli je slegnula ramenima.
- Nazovite to kako hoćete. Znaĉi, pišete knjigu o Viĉiti u drevnim danima? upitala je uvodeći Dţesi u kuću. - Obratite se Donu, on će vam reći više od bilo
koje knjige. Njegova porodica je jedna od najstarijih u ovom kraju i oni su
ponosni na ĉinjenicu da su uĉestvovali u ratu za ovu oblast.
Dţesi je pitala kakav je to bio rat i Eli joj je objasnila, ispriĉavši joj ukratko
istoriju Viĉite kao i lokalne ratove izmeĊu kauboja i ovĉara i surovost kanzaških
zima.
- Moj brat se smrzao kad je jedne zime gonio stoku - dodala je Eli nešto kasnije
kad se Dţesi presvukla i pila s njom kafu u kuhinji. - Pao je i slomio nogu i nije
mogao da se digne. Bukvalno se zaledio kad ga je našao jedan od radnika. - Stresla se od jeze. - Ovo nije mesto za neţne osobe. - Prestala je naĉas da priĉa da bi
stavila meso u pećnicu. - Kako to da se vi i Grison više ne svaĊate?
- Odustao je zato što ţeli da spava sa mnom - odgovorila je drsko i osmehnula se
vragolasto kad je domaćica pocrvenela u licu.
- Tako mi i treba - promrmljala je Eli i prasnula u smeh. - To sam i zasluţila.
Postavila sam glupo pitanje... ali mogu dapostavim još gluplje pitanje. Da li ćete
spavati s njim?
Dţesi je odmahnula glavom.
- Ni mrtva - odvratila je. - Ja sam staromodna devojka.
- Svaka vam ĉast - rekia je Eli tonom odobravanja. - Ne shvatam da- našnje
devojke. Nekadaje trebalo da proĊe dva-tri sastanka pre nego što dozvolimo
miadiću da nas uhvati za ruku, a danas završavaju u krevetu već posle prvog
sastanka. I pitamo se zašto nikc nije srećan.
- Vi i ja ne pripadamo ovom modernom svetu.
Elijoj se osmehnula.
- Pa, što se mene tiĉe, ja mu ne pripadam. Ne moţe biti primitivni- je nego što
je danas... uprkos svirn ovim savremenim ureĊajima kojima me je Grison
opremio - rekla je, pokazujući rukom na savremeno opremljenu kuhinju.
- Jasno mi je šta mislite. - Naslonila se na naslon stolice i pijuckala kafu. - Da li
Grison stvarno ne ţeli da bude ranĉer?
Eli se zamisiila pre nego što je odgovorila na ovo pitanje.
- Mislim da ni on ne zna šta hoće. Nekada je bio oduševljen politikom, zatim
poslom. Ranĉerstvo je danas pravi biznis.
- Da li je srećan? - upitala je Dţesi zainteresovano.
- Nije - odgovorila je Eli tiho. - Nema nikog sem gospoĊice Done.
Dţesi se zagledala u svoju šoljicu.
- On nije... neki lepotan, ali je vrlo šarmantan. Ţene ga smatraju priv- laĉnim dodala je, setivši se Sindi.
- Ali ns one prave ţene - glasio je opor odgovor. - Nijedna od njih ne bi mogla
da doĊe ovamo na ranĉ... sem vas.
Dţesi je naglo pocrvenela.
- Šta radite? - upitao je Grison sa vrata, primetivši da je Dţesi pocrvenela i da se
Eli zbunila njegovom iznenadnom pojavom. - Ogovarate me iza leĊa, je li tako?
- A koga bisrno drugog mogle da ogovaramo? - nasmejala se Eli. - Mogle bi.
doduše, Troja, ali on nije interesantan, zar ne?
Grison je vrteo glavom i uzdahnuo rezignirano.
- Priznajem da nije. - Skinuo je šešir i jaknu. - Šta ima za veĉeru? Umirem od
gladi.
- Uvek umireš od gladi. U friţide- ru ima hladnog ćurećeg peĉenja koje je ostalo
od novogodišnje veĉere.
- Jesi li se lepo provela za Novu godinu, Eli? - upitao je.
- Divno... veĉerala sam sama - odgovorila je zlovoljno.
- To znaĉi da nisi imala društvo - rekao je Grison ljubazno i namignuo Dţesiki.
Ovakvog Grisona Dţesi nije poznavala. Dopadao joj se ovako nas mejan i dobre
volje. Eli je prelila peĉenje i vratiia ga u pećnicu.
- Izvinite, moram da idem u podrum po jabuke. Pomislila sam da ćeš ţeleti pitu
s jabukama. Naravno, to ne znaĉi da si je i zasluţio - dodala je preko ramena
iziazeći iz kuhinje.
Grison se samo nasmejao.
- Dodaj mi hleb, dušo, pa ću i tebi napraviti jedan sendviĉ - rekao je Dţesiki.
Ustala je i prišia polici da uzme hleb, ali pre nego što se okrenula, on se stvorio
iza nje.
- Upala si pravo u klopku, zar ne? - upitao je muklo, okrećući je polako prema
sebi. Rukama se oslonio na zid i pritisnuo je svojim telom.
- Ovako je iudo, zar ne? - promrmljao je zadihano. - Osećam kako goriš.
Otvorila je usta da protestuje, a on se sagnuo i poljubio je strasno. Zastenjao je,
ljubeći je sve poţudnije i poţudnije. Glad i ţelja njegovog poljupca rasplamsali su
i nju i ona je poĉela da rnu otkopĉava košulju.
Nikada nije imala ţelju da miluje prstima neĉije telo. Tako nešto nije joj nikada
palo na pamet. Ali sada jeste. Osećala je svaki mišić na njegovom telu i prsti su joj
se paralizovali od velikog uzbuĊenja.
Odvojio je svoje usne od njenih i pogledao njene prste.
- Jesi li uvek tako nesigurna u sebe kad si s muškarcem? - upitao je promuklo. Ili si takva samo sa mnom? Miluj me ako ţeliš, Dţesi. Neću izgubiti glavu i
oboriti te na kuhinjski sto.
Ovo što je rekao zvuĉalo je jeftino i ona se osećala jeftinom. Prebledela je
odjednom i odmakla se od njega.
On je progunĊao prigušeno, pos- matrajući je kako seĉe hleb u nape- toj tišini.
- Šta ţeliš od mene? - procedio je kroz zube.
Ona udahnu duboko.
- Malo više poštovanja. Toliko koliko bi ukazao bilo kom strancu koji bi došao u
tvoju kuću. - Suze joj zamagliše oĉi dok je mazala buter na hleb. - Ja nisam
uliĉarka, Grisone.
Video je dajoj se jedna suza skotrljala niz lice i obujmio je oko pasa i okrenuo
prema sebi.
- Nemoj... plakati - rekao je ljutito, steţući je izbezumljeno.
- Ne dodiruj me! - ciknula je i odgurnula ga od sebe.
Oslonio se na ivicu stola i posmatrao je smrknuto kako pravi sendviĉe. Stavila je
pred njega tanjirić sa sendviĉem.
On je usuo kafu sebi i njoj i seo za sto. I ona je uĉinila isto i jela je ćuteći, ne
pogledavši ga. Budalo, rekla je sebi. Ko te je naterao da poĊeš s njim!
Eli se vratila i zatekla ih kako sede u tišini. Donela je korpu s jabukama,
pogledala ih oboje i napravila grimasu.
- Ostavila sam vas samo pet minuta nasamo i vi ste se već posvaĊali.
Grison je popio kafu i ustao od stola.
- Idem da obavim neki posao.
Uzeo je jaknu i šešir i izašao iz kuhinje. Eli je samo odmahnula glavom i poĉela
da ljušti jabuke. Posle nekoliko minuta, uzelaje još jednu ĉiniju i noţ i stavila
pred Dţesiku.
- Dok plaĉete moţete da ljuštite jabuke - rekla je negodujući. - Mozak ste
zaposlili, a ovim ćete i rake.
- Nemam ja mozga - odgovorila je Dţesika hladno, - Jer da ga imam, ne bih
došla ovamo.
*
Nakon te male epizode, Grison se nekako udaljio. Ponašao se kao savršen
domaćin... bio je uĉtiv i ljubazan, ali hladan kao stena.
Dţesika je odluĉila da se ponaša isto kao i on. I ona je bila uĉtiva i ljubazna, ali
rezervisana. Ma koliko izgledalo ĉudno, prestale su sve one ţuĉne prepirke i mir
je zavladao meĊu njima. Nestao je onaj strasni i temperamentni Grison, onaj Grison koji je doveo na ranĉ.
Ali, ona je ipak. ostvarila jedan od ciljeva zbog kojih je došla u Viĉitu. Nauĉila
je mnogo o ranĉerstvu da bi mogla verodostojno da piše o njemu.
Fascinirali su je podaci koje je prikupila. Grisonove krave i junice bile su steone
i trebalo je da se otele u februaru i martu. Tokom januara upravitelj ranĉa i
njegovi ljudi imali su pune ruke posla. Trebalo je utvrditi datum zaĉeća da bi se
odredio datum telenja i organizovati sve potrebne pripreme.
Kauboji su motrili budno na krave da ne bi došlo do nekih problema. Jedan od
starijih radnika rekao joj je da je uvek mrzeo najviše to doba godine i teranje
stoke na ispašu u proleće kad je stoku trebalo ţigosati i goniti preko pedeset milja
do letnjih pašnjaka.
Najviše je volela da sluša priĉe o njihovim doţivljajima, alivodilaje raĉuna da ih
ne ometa u poslovima. Posećivala ih je za vreme njihovog odmora ili posle
veĉere kad bi dolazila sa olovkom i beleţnicom i postavljala im sijaset pitanja.
Sve bi bilo u redu da je Troj nije pozvao da poĊe s njim na igranku. Desilo se da
je Grison ĉuo kad je Troj pozvao i pre nego što je Dţesi mogla da mu kaţe „hvala,
ali ne mogu", Grison je preduhitrio.
- Prestani da dosaĊuješ mojim Ijudima - rekao je oštro - njima je potreban
odmor.
Ustala je savlaĊujući se da ne brizne u plaĉ.
- Izvinjavam se... nisam mislila...
- Ali, gazda - umeša se Troj - nije nam dosaĊivala!
Ostali kauboji propratiše ovo negodujućim ţagorom.
- Nije vaţno, laku noć - rekao je Grison ledenim tonom. Otvorio je vrata barake
i pogledao znaĉajno Dţesi. Ona je siegnula ramenima, sa osmehom im poţelela
laku noć i kroz dubok sneg krenula prema kamionetu kojim se dovezla.
- Ovamo - rekao je Grison krato, hvatajući je ispod rake. Odveo je do svog
kamioneta i smestio je unutra.
- Postavljala sam im samo pitanja - promrmljala je. - Rekao si da ih ne ometam
u poslu...
- Nisam rekao da moţeš da spavaš s njima - zagrmeo je.
- Bezobrazan si! - planula je gnevno. - Kako moţeš tako nešto da mi kaţeš!
- Troj te je pozvao u šetnju... zar misliš da ga nisam ĉuo? - upitao je. Zapalio je
cigaretu što je iznenadilo, jer poslednjih nekoliko dana nije ga videla da puši.
- Pozvao me je na igranku i ja sam htela da ga odbijem – odgovorila je. - On je
pristojan mladić, ali...
- Ali nije dovoljno iskusan za ţenu kao što si ti, je li tako? - upitao je osmehujući
se drsko.
Dah joj je zastao u grlu.
- Šta hoćeš time da kaţeš ,,za ţenu kao što sam ja"? - insistirala je kipteći od
gneva.
- Šta misliš?
Stegla je beieţnicu i gledala tupo ispred sebe.
- Ostala si bez reĉi?
- Nema svrhe da se raspravljam s tobom. Odlazim kući.
- To ćemo još da vidimo!
- Šta nameravaš da uĉiniš... da me veţeš i zatvoriš u baraku?
Pogledao je ispod oka.
- Ako prestanem sa zajedljivim primedbama - rekao je posle nekoli- ko minuta smatraš li da bismo mogli da ţivimo zajedno?
- Sumnjam - rekla je otresito. - Nećeš mi pruţiti priliku ni da ti po- verujem.
- Dobro - promrmljao je gaseći cigaretu. - Izvinjavam se za ono što sam ti rekao
u kuhinji. Jesi li sada zadovoljna?
- Ţelim da rašĉistim jednu stvar - odgovorila je steţući beleţnicu. - Što se mene
tiĉe, došla sam ovamo da prikupim materijal za knjigu.
On je posmatrao ispitivaĉki.
- Budi jasnija.
- Ne ţelim da se sa mnom manipuliše - odgovorila je.
- Reci to Troju. On je hteo da te odvede u šumu u šetnju - rekao je i nasmejao se
zlobno.
-I ti si hteo! - optuţila ga je.
On je zavrteo glavom.
- Ne, ja sam hteo da te odvedem u moj krevet. To nije isto... u tome je razlika.
- Geografska - promrmljala je sebi u bradu.
On je uzdahnuo i pomilovao je po kosi.
- Ţelim te. Ne krijem to. I ti mene ţeliš. Ali trebaće više vreinena nego što sam
mislio.
- Neću da spavam s toboin - rekla je odluĉno.
- Hoćeš - odgovorio je, gledajući je u oĉi. - Hoćeš na kraju.
- Da li mi pretiš?
- Ne - odgovorio joj je s osmehom.
Ona ga je posmatrala sumnjiĉavo.
- Ja te ne razumem.
- Nisi jedina - promrmljao je i pustio joj kosu. - Nemoj dolaziti ovamo uveĉe.
Momci ne mogu posle da spavaju.
- Moram da nauĉim nešto više o ranĉu - protestovala je.
- Stvarno? Šta te interesuje? - upitao je sa podrugljivim osmehom.
- Oh, prestani...! - poĉela je.
- Stvarno me interesuje - rekao je toboţe ozbiljno dok je izlazio iz kamioneta. Znaš i sama da sam obiĉan provincijalac.
Otvorio je njena vrata i poaigao je u svoje naruĉje. Poĉela je da se otima, ali on
je stegao ĉvrsto.
- Ne otimaj se - rekao je. - Da- nima izbegavamo jedno drugo. Ţelim da te drţim
u naruĉju.
Dţesi sklopi ruke i pusti ga da je ponese. Uvreme kadjepoĉeo dase penje uz
stepenice, njena glava je poĉivala na njegovom ramenu i puls joj se ubrzao.
- Nismo se voleli još od Sinsinatija - prošaputao je dok je unosio u svoj kabinet i
zakljuĉavao vrata za sobom.
Osetila je da joj se grlo suši dok je gledala u njega. Skidao je jaknu i šešir i
giedao je tako da je obuzeo neki strah.
-Dostajebilo igre, Dţesika - rekao je prigušeno. Iz ruke joj je uzeo beleţnicu i
olovku i skinuo joj bundu. Zatim je podigao u naruĉje. - Neću biti grub.
Sada je bila prilika da mu kaţe istinu. Ali kad je otvorila usta, on se sagnuo i
poljubio je. Ona je zastenjala od miline i spusrila glavu na njegovo rame.
On nije rekao ni reĉ. Spustio je polako sa prostirku ispred kamina. Legao je
pored nje i ljubeći je po vratu poĉeo da joj otkopĉava košulju.
- Grisone - protestovala je nejako.
- Draga, kako si lepa! - rekao je zadihano, skidajući joj košulju i obnaţujućijoj
grudi. ,
U sobi se ĉulo sanio blago pucke- tanje vatre. Dţesi je znala šta će se dogoditi,
ali bila je nemoćna da ga
zaustavi. Volela ga je... Oh, kako ga je volela!
- Grisone... - zastenjala je, gurajući ga blago od sebe.
- Opusti se - prošaptao je, trazeći njene usne. - Dozvoli mi da ti pokaţem koliko
te mnogo ţelim.
Zarobio je njene usne, izazivajući buru strasti u njenom uzdrhtalom telu.
- Idemo u moju sobu - prošaptao je zadihano. - Iz ovih stopa!
Ustao je i dodao joj košulju koju joj je skinuo pre nekoliko minuta.
- Obuci košulju - rekao je nape- tim tonom. - U sluĉaju da je Eli budna.
Oblaĉila je košulju i gledala ga kao da se probudila iz transa. - Poţuri - rekao je
nestrpljivo. - Ţelim te, Dţesi!
Onaje progutala teško, pokušava- jući da naĊe prave reĉi.
- I ja tebe ţelim, Grisone - rekla je drhtavim glasom. - Ali treba prvo nešto... da
ti kaţem.
- Šta? Da ne koristiš pilule za kontracepciju? - upitao je. - Nema problema.
Paziću. Nećeš ostati u drugom stanju.
Ona je pocrvenela i pogled joj je skrenuo na njegove grudi koje su se nadimale
od uzbuĊenja.
- Ja sam nevina - prošaptala je konaĉno.
- Gospode boţe, zar ti je sada do šale?! - Nasmejao se hladno.
- Ne šalim se - rekla je trudeći se da saĉuva svoj ponos i samopošto- vanje. Rekla sam ti istinu.
- Naravno, i ja sam nevin - rekao je. - Moţemo li sada u krevet?
- Samo izvoli - rekla je s gorĉi- nom u glasu. - Ali bez mene! Do vraga, zar nisi
ĉuo šta sam ti rekla, ja sam nevina!
- Sa dvadeset i pet godina? - upitao je zajedljivo. - Nevina, a pišeš onakve
knjige?
- Rekla sam ti hiljadu puta da to što pišem je rezultat moje mašte, a ne mog
bogatog ljubavnog iskustva! - Pocrvenela je ponovo i oborila pogled da se ne
sretne s njegovim oĉima. - Ljubavni romani ne mogu se objaviti bez takvih scena.
Ali, ja nisam kao neke ţene u mojim romanima - dodala je, podiţući glavu i
gledajući ga prkosno. - Ne mogu da spavam s muškarcem koji ništa ne oseća
prema meni... nisam tako vaspitana.
- Nikada nisi...
Nikada! - odvratila je gnevno. - Grisone, zar ti Dona nije priĉala 0 mojim
roditeljima?
Sadaje disao mirnije, alibio je još uvek pun gneva i zlobe.
- To da su biii jako stari?
Ona uzdahnu duboko.
Moj otac je bio sveštenik - rekia je šapatom. - A majka mi je bila misionarka.
Da li ti je sada jasno?
Izgledaoje kao da ga je neko udario maljem po glavi. Odmerio je polako od
glave do pete.
- Zašto mi nisi to rekla? - procedio je kroz zube. - Znaĉi, ti si Dţejn Ejr
modernog doba! Pobogu, sve ono što sam ti rekao.
Uzeo je svoju košulju i obukao je besno.
- Odlazi - rekao je ledenim glasom.
Ona je ustala polako i upasala košulju u farmerke.
- Za ime sveta, skloni mi se s oĉiju! - zagrmeo je i okrenuo joj leĊa.
Ruke su joj drhtale dok je otvarala vrata. Zatvorila ih je tiho za sobom i krenula
što je brţe mogla u svoju sobu. Kad je ušla u svoju sobu i zakljuĉala vrata,
briznula je u grĉevit plaĉ.
VIII
Bila je to najmuĉnija noć koju je ikada imala. Grison je na najbolni ji naĉin
povredio njena osećanja. Odgurauo je i to na najgrablji naĉin! Srce joj se steglo od
bola kad se setila kakav je bio pre nego što mu je priznala istinu. Dona je
upozorila. Zašto je nije poslušala?
Najgore od svega bilo je to što je ona bila spremna da mu da sve što je traţio od
nje. Htela je da mu kaţe istinu zato što se bojala da ne bude grub prema njoj. Ali
njeno priz nanje imalo je potpuno drugaĉiji efekat. Umesto da je uteši, on je isterao iz sobe i. okrenuo joj leĊa.
Pa, ako ništa više, bar je znala šta stvarno oseća prema njoj, tešila je sebe.
Znalaje da je samo ţeleo i da je poţuda bilo sve što je osećao prema njoj.
Ustala je pre svitanja. Spakovala se brzo, obukla farmerke i debeli dţemper i
obula visoke ĉizme. Odluĉila je da ode dole i doraĉkuje, a kad Grison ode od
kuće, pozove taksi. Bilo je osam sati i on obiĉno nije u to vreme više bio u kući.
Nije znala kako bi mogla da ga pogleda u oĉi posle onog sinoć.
Usporila je korake kad je stigla do kuhinje. Odškrinula je vrata i videla Eli kaico
radi nešto pored štednjaka. S uzdahom olakšanja otvorila je vrata širom i našla se
licem u lice sa Grisonom.
Bukvalno je odskoĉila u stranu. Posmatrao je sa izrazom koji nije mogla da
shvati. Oĉi su mu bile hladne i gnevne.
- Ţeliin da razgovaram s tobom - rekao je krato.
Nije joj dao priliku da protestuje. Uhvatio je ispod rake i poveo hodnikom u
dnevnu sobu. Zatvnrio je vrata i pogledao je mrko.
- Pre nego što poĉneš - rekla je prigušeno - ţelim da ti kaţem da sam ja bila
kriva i da mi je ţao.
On je izvadio cigaretu iz dţepa i pripalio je.
- Nećemo priĉati o onome što je bilo sinoć - rekao je otresito. - Ostani ovu
nedelju i završi svoj posao. Ako sada pobegneš, uznemirićeš Eli i Donu.
- Kako to misliš, ako sada pobegnem? - upitala je ratoborno.
- Zar nisi spakovala stvari? - Na- krivio je glavu arogantno.
Sve zna, pomislila je gnevno, okrećući glavu prema prozoru.
- Jesam - obrecnula se.
- Onda ih raspakuj. Došla si ovamo iz drugaĉijeg razloga nego što sam mislio rekao je podragljivo.
- Pošto ti je oĉito stalo da prikupiš materijal za tvoju knjigu, onda ga prikupi.
Ali ne odlazi u baraku kad padne noć. Imam nekoliko novih radnika koje ne
poznajem dobro.
- Razgovaram samo sa Ariisom i Trojem - rekla je što je mogla dostojanstvenije. - Da li se slaţeš da ih pozovem ovde?
- Ne budi smešna - obrecnuo se gaseći cigaretu. - Ja ne izigravam velikog
gazdu... moji ljudi su uvek dobrodošli u mojoj kući.
- Nisam to mislila - rekla je tiho.
- Nemoj me prezirati, molim te, Grisone.
On joj je prišao gledajući je optuţujuće.
- Znala si zašto sam te pozvao da doĊeš ovamo, Dţesi - rekao je nakon nekoliko
minuta. - Rekao sam ti otvoreno da te ţelim i pretpostavljao sam da i ti osećaš
isto.
Ona obori pogled.
- Mislila sam da ću moći - priznala je. - Ali sinoć... - progutala je teško - uplašila
sam se... bojala sam se da bi mogao da budeš grab ako ti ne kaţem istinu.
On je uzdahnuo iznervirano i okrenuo joj leĊa. Vladalaje napetati- šina kojuje
remetilo jedino kucanje sata iznad kamina.
- Rekao sam ti jednom da volim iskusne ţene. Nisam se šalio. Ne privlaĉe me
device. - Zapaho je dragu cigaretu i poĉeo da se šeta nervozno po sobi. - Ovde ste
bezbedni, gospoĊice Kejsi - rekao je konaĉno, gledajući je gnevno. - Sada ne bih
spavao s tobom ni za šta na svetu.
Pre bi umrla nego što bi mu pokazala koliko je to povredilo. Podigla je glavu
ponosno.
- Neću ti smetati - obećala je tiho.
- Raduje me - odgovorio je sarkastiĉno i s osmehom, koji joj se nije svideo.
Slegnula je ramenima i prekrstila ruke preko grudi.
- Ako je to sve, popila bih sada kafu.
- Samo izvoli.
Izašla je iz sobe s bolom u srcu. Bilo je bolje kada gaje mrzela... kad nije ĉeznula
za njegovim zagrljajem i toplim poljupcima. Ali, on joj je sada zatvorio sva vrata i
neće ih nikada više otvoriti. Konaĉno, rekao joj je otvoreno. Ne privlaĉe ga
nevine devojke.
Nasmejala se jadno u sebi. Bar nije znao da se ona zaljubila u njega. Veći deo
prepodneva provela je tako što je sedela u kuhinji i razmišljala o svemu i
svaĉemu. Osećala se beţivotnom i gledala je tupo u pod ili kroz prozor.
Svesna da time neće ništa postići, odluĉila je da se prihvati posla. Otišla je u
svoju sobu i poĉela da piše, iznoseći na papir sve svoje jade i nevolje. To što je
pisala bilo je upućeno Grisonu i rekla mu je sve što misli o njemu. Kada je
završila, osećala se mnogo bolje. A onda je poĉela da piše svoju knjigu.
*
Kada je Dţesika pogledala na zidni ĉasovnik, shvatilaje da je radila satima. Ustala
je i proteglila se. Bila je umorna. Pošto se istuširala, otišla je dole da vidi treba li
da po- mogne Eli oko pripremanja veĉere.
- Nerna potrebe - rekla joj je Eli s osmehom. - Za veĉeru imamo goveĊi gulaš,
domaće pecivo i salatu. Da li ste zadovoljni?
- Veoma sam zadovoljna! Oboţavam goveĊi gulaš! - odgovorila je oduševljeno.
- Hoćete li sesti za sto dok ja ne serviram?
Dţesia je sela za sto, primećujući da je postavljen samo za dvoje.
- Samo nas dve ćemo veĉerati? - upitala je što je mogla nemarnije.
- Gazda pomaţe kod telenja. Neko liko junica teli se prvi put i ne bi valjalo da
izgube telad - objasnila je.
- Da li sneg još uvek veje?
- Pada - odgovorila je Eli negodu- jućim tonom dok je stavljala hranu na sto. Meteorolozi kaţu da će vejati celu noć. Zna ponekad da naveje tako da vrata ne
mogu da se otvore.
Dţesikino srce sišlo je u pete.
- Nije moguće?!
- To je Kanzas - nasmejala se Eh. - Kod nas zima poprima mnogo veće dimenzije
nego u gradovima poput vašeg. Ali, ne brinite. Momci će nas otkopati ako nas
sneg zatrpa. Moglo bi se desiti dazaduva ĉinuk... topao vetar koji ponekad duva
zimi.
- Sećam se jedne Galagerove slike - promrmljala je Dţesi. - Na slici je
bilajednakrava u snegu, okruţena vukovima, a ispod slike je pisalo: „Ĉekajući
ĉinuk". Nisam znala šta to znaĉi sve do sada.
- Vidite? Još uvek uĉite. Treba da znate da su taj naziv dali Indijanci iz plemena
Ĉinuk. Pošto je to bila domorodaĉka reĉ, mi smo je usvojili. Zar to nije
interesantno? - S apetitom je jela gulaš, gledajući Dţesi ljubopitljivo. - Da li biste
hteli da mi ispriĉate o vašoj novoj knjizi? Proĉitala sam sve vaše knjige.
Dţesino lice se ozari.
- Stvarno?
- Naravno. A sada sam vas i upoznala. - Klimnula je glavom znaĉaj- no. Dopada mi se kako pišete.
- Ispriĉaću vam ceo zaplet - rekla je Dţesi i poĉela da priĉa.
A Eli je sedela, slušala zainteresovano, uzdisala i smeškala se.
- Kako izgleda glavni junak? - upitala je Eli na kraju. - Da li je plavokos kao
obiĉno?
- Nije, ovaj je crn i ima sive oĉi.
- Kao Grison?
Dţesi je pocrvenela.
- Grisonove oĉi su... drukĉije - protestovala je.
- Nisu kad se naljuti. Onda su suve i cakle se. - Ispruţila je ruku i potapšala
Dţesi po šaci. - Ĉujte, neću ništa reći Grisonu. Stara sam, ali još uvek dobro
vidim. Osim toga - dodala je sipajući kafu - jutros je doruĉkovao kobasice.
- Šta to znaĉi?
- Obiĉno doruĉkuje slaninu ili šunku. Mrzi kobasice. Kobasice su bile za mene.
- Osmehnula se. - Ne bi primetio ni da sam mu dala rovita jaja. Bio je zle volje.
Dţesi je znala zašto je bio zle volje, ali je ćutala.
*
Sneg je padao cele noći i Grison, se nije pojavljivao. Dţesi ga je videla tek
sutradan ujutru. Ušao je unutra gunĊajući', ĉak je bacio jaknu na stoĉić u holu
dok je bitao prema svom kabinetu.
- Prokleti bik - promrmljao je. - Trebalo je da mu saseĉem rogove... Eli! viknuo je gromko.
Ona je došla trĉeći dok je Dţesi stajala kao skamenjena na stepenicama.
- Šta?! - upitala je Eli.
- Onaj veliki bik ubo je Dena - progunĊao je. - Donesi mi jod i za- voje.
Odvešću te u baraku da ga pre- viješ dok ne doĊe lekar. Poslao sam Troja po
njega. - Prišao je telefonu i podigao slušalicu. - Dţesi! - viknuo je.
Ušla je unutra kad je on poĉeo da okreće brojĉanik.
- Šta mogu da uĉinim? - upitala je kolebljivo.
- Ostaćeš sa Denovom ţenom i pokušati da je umiriš - rekao je. Podigao je ruku
i rekao u slušalicu: - Arĉi, jesu li momci'ušli u trag onom vuku? Dobro, reci
Vilmoru da ću mu platiti hiljadu dolara za tog prokletog vuka. Odliĉno. - Spustio
je slušalicu. - Denova ţena, Ajiin je u drugom štanju - nastavio je, gledajući je
namrgoĊeno. - Ne sme da ga vidi u takvom stanju. Postane histeriĉna kad vidi
krv. Hoćeš li ostati pored nje?
- Naravno - odgovoriia je bez oklevanja. - Koliko ima godina?
- Dvadeset. I sama je još dete. Den je hteo da pogleda ranu na tom prokietom
biku i bik je podivljao. Ja sam kriv... trebalo je da nm odseĉem rogove - rekao je
otresito dok se dizao od stola. - Ubo je Dena u stomak. Gadno gaje povredio.
- Ako radi za tebe, mora da je jak - rekla je tiho. - Biće mu dobro, Grisone.
On je posmatrao prodorno nekoliko trenutaka.
- Idi po kaput - rekao je konaĉno.
Otrĉaia je gore po svoj kaput i vratila se već kroz nekoliko minuta. I Eli je već
obukla kaput i ĉekala u holu.
- Idemo - promrmljao je Grison, vodeći ih kroz dubok sneg do mesta gde je bio
parkiran njegov kamio- net.
Vozili su se polako. Put je bio gotovo neprohodan od snega koji je neumorno
padao. Dţesiki se ĉinilo da je prošla ĉitava veĉnost dok nisu stigli do barake.
Grison joj je rekao da ostane u kolima dok su on i Eli otišli unutra da vide kako je
Denu. Vratio se nakon nekoliko minuta.
- Prestao je da krvari - rekao je sumorno, ukljuĉujući motor. - Aii, jako je bled i
ima jake bolove. Siguran sam da će morati u bolnicu. Rekao sam momcima da ga
smeste u kamionet i odvezu u grad,
- Dan je poĉeo loše, zar ne? - primetila je, misleći na Denovu jadnu ţenu kojoj
je tek trebalo reći šta se dogodilo.
-Uţasno! - Zapalio je cigaretu.
- Vuk nam je zaklao dve krave.
- Vuk? - zaprepastila se.
- Star je i lukav - rekao je kratko.
- Mesecima mi kolje krave i telad i sada mi je prekipeio. Pozvao sam u pomoć
tragaĉe, jednog Indijanca, i verujem da ćemo ga pronaći.
- Mora da si izgubio mnogo novca zato što ti je taj vuk klao stoku.
- Ne radi se o novcu. Gnušam se ubijanja, pa makar to bilo i od strane starog
vuka. Pretpostavljam da nisi nikada videla kravu ili konja koje je napao vuk. Stegao je vilice. - To nije obiĉno ubijanje... to je pravi masakr.
Dţesi je zamislila takvu scenu i prebledela.
- Ulovićemo ga i pustiti na slobodu u visokim planinama. - Zausta- vio je
kamionet pred jednom malom kućom nedaleko od barake.
- Hoće li vukovi napasti ljude? - upitala je zabrinuto.
- Tebe neće - rekao je s blagim osmehom. - Ti se nećeš sama šetati po ranĉu.
- Nisam to mislila. - Pogledala ga je krajiĉkom oka.
- Brineš se za mene? - upitao je podrugljivo.
Ona je okrenula glavu.
-Moţda se brinem za vuka – promrmljala je.
On je izašao iz kamioneta i pomogao joj da proĊe kroz visok sneg.
-Pokušaj da je privoliš da legne i spava - rekao je pre nego što je zakucao na
vrata. –Pozvaću troja ĉĉim doktor pregleda Dena
Vrata im je otvorila jedna lepa ţe-na crne kose i tamnih oĉiju.
- Nikada ne
Grisone! - rekla je oduševljeno.- Sta te je nateralo da doĊeš kod nas?
-
Grison je napravio grimasu, zatim skinuo šešir. i
-Ajlin, veliki bik je ubo Dena .- Nije ništa ozbiljno,ali momci su ga odvezli u
grad da ga lekar pregleda.
Ţena je prebledela i Dţesi i Grison su je uhvatili ispod jedne ruke i uveli unutra,
zatim smestili u fotelju.
-Ja sam Dţesi - predstavila se Dţesi. - Ostaću s vama. Biće mudobro. Ajlin, ne
brinite. Grison je rekao da nije ništa ozbiljno.
Grison je pogledao sa blagim osmehom u oĉima.
-Biću na ranĉu sa tragaĉem- rekao je Dţesiki. – Ako se Den ne vrati kući,
spavaćeš kod nas, Ajlin.
- Pokušaj da je smiriš- rekao je na tremu. – Ako ti zatreba pomoć, idi po Eli.
- Grisone! - zastenjala je kad je zarobio njene usne.
On je privukao na svoje grudi i ljubio strasno... pomahnitalo.
Moramo da prestanemo s ovim
- promrmljao je, steţući je u svom zagrljaju. - Bojim se da neću moći još dugo da
se obuzdavam. Poludeću od ţelje za tobom!
- Znam - prošaptala je tuţno. - I ja za tobom!
Bilo joj je prijatno u njegovom zagrljaju dok se sneg nošen vetrom kovitlao oko
njih.
- Moram da idem, Dţesi. Ona ga zagrli ĉvršće.
- Ĉuvaj se! Molim te, ĉuvaj se! Disao je teško, a oĉi su mu poprimile srebrnast
sjaj.
- Kekada sam se ĉuvao - rekao je zagonetno. Pustio je i povukao za pramen kose.
- Videćemo se kasnije, graĊanko.
Ona je klimnula glavom i osmehnula se blago.
Do viĊenja, kauboju.
Okrenula se i vratila u kući.
Da li ste vas dvoje u vezi?- zapital je Ajlin.
- Nismo - uspela je nekako da odgovori. - On je brat moje najbolje drugarice.
Pomaţe mi da prikupim materijal za knjigu koju pišem.
- Pišete knjige?
- Da. Ljubavne romane - objasnila je Dţesi.
- Mora da je to interesantno. - Iz plakara je izvadila šoljice. - Ja sam ţelela da
postanem pevaĉica, ali umesto toga, udala sam se za Dena. U braku smo dve
godine. - Gledala je kroz prozor kako sneg pada. - Mnogo ga volim. Koliko smo
se ra- dovali ovom detetu.
- Štabiste voleh? - upitalaje Dţe- si. - Deĉaka ili devojĉicu?
- Deĉaka - odgovorila je Ajlin. - Isplela sam plavi dţemperić i kapicu. Biće mu
dobro, zar ne?
- Tako je rekao Grison, zar ne?
Ajlin se osmehnula tuţno.
- Jeste, a on nikada ne laţe.
Dţesi je klimnula glavom, ali njene misli bile su koncentrisane na onog vuka i
Grisona.
*
Prošlo je puna dva sata pre nego što je zazvonio telefon. Dţesi je podigla
slušalicu.
- Ajlin? - upitao je Troj.
- Nije Ajlin nego Dţesi. Kako je Den? - upitala je brzo.
- Otrovniji od zmije - zakikotao se Troj. - Hoće tog bika da vidi na raţnju.
- Dobro mu je! - rekla je Ajlini kroz smeh, a Ajlin je sela na stolicu s uzdahom
olakšanja.
- Den će ostati noćas u bolnici i ţeli da Ajlin bude s njim. Spakujte joj stvari,
hoćete li? Ubaciće u sobu jedan krevet za nju.
- Hoću. Hoćete li vi doći po nju?
- Tako mi se ĉini. Gazda je otišao sa Vilmorom.
Dţesi obuze strah.
- Šta mislite, hoće li im trebati mnogo vremena da pronaĊu tog vuka? - upitala
je sa zebnjom u glasu.
- To se nikada ne zna, gospoĊice Kejsi. Videćemo se kasnije.
- Do viĊenja!
Spustila je slušalicu i uzdahnula duboko.
- Den ţeh da provedete s njim noć u bolnici. Obezbedili su vam ĉak i krevet rekla je veselo. - Dobro mu je, aii zadrţaće ga preko noći.
- Oh, Dţesi! Hvala ti! - prošaptala je Ajlin. Trebalo joj je nekoliko minuta da se
pribere. - Odmah ću se spakovati. Jadan moj Den!
Dţesi joj je pomogla da se spremi, znajući dobro kako bi se ona osećala u istoj
situaciji. A Grison je sada lovio opasnog vuka. Šta ako mu se nešto dogodi? Kako
će ona to preţiveti?
Troj je došao i odvezao uz put i Dţesi. Dţesi im je mahnula rukom i pohitala da
naĊe Eli.
- Da li se Grison vratio? – upitala je domaćicu.
Eli je zavrtela glavom.
- Mogu da ostanu i celu noć... ĉak i duţe - rekla je zabrinutoj Dţesi. Dţesi;" on je ranĉer. Ovo nije prvi put da on tragaza grabljivcem... a ni poslednji
put. Morate se na to navići.
Dţesi je uzdahnula.
- Pa... idem da pišem svoju knjigu - promrmljala je stavljajući ruke u dţepove
svojih farmerki.
- Pametno. A ja ću da raspremim kuhinju. Neće vam smetati ako ja ostanem u
krevetu? Nećete se plaši- ti da ostanete sarni?
- Naravno da neću. Idite slobod- no na spavanje. - Znala je da Eli leţe rano. Ja ću malo raditi i gledati televizijski program.
Dţesi je otišla u dnevnu sobu i gledala televizijski program. Na satu je izbilo
jedanaest, a Grisonajoš nije bilo. Razmišljala je o toine da ode na spavanje, ali
znala je da neće moći da zaspi. Stoga se skupila na sofi i gledala film u kasne sate.
Negde u sredini filma zatvorila je oĉi i utonula u san.
*
Sanjala je jedan divan san. Neko je drţao u naruĉju i šaputao joj neţne reĉi.
Osmehnula se u snu i privila uz te snaţne grudi.
- Ĉuješ li me?
Iz sna je probudio dubok Grisonov glas. Otvorila je oĉi i zatreptala zbu- njeno
kapcima.
- Koliko je to sati? - upitala je sanjivo.
Šest sati ujutru - odgovorio je, gledajuć ije netremice. Stajao je i drţao je u svom
naruĉju. Ona je pogledala oko sebe i shvatila da se nalaze u njenoj sobi.
- Htela sam da legnem - protestovala je.
-Pretpostavijam da jesi.
Nije skidaia pogled s njegovog umornog iica.
- Jeste li uhvatili vuka? - upitala je tiho.
- Jesmo, miia, uhvatili smo ga. - Sagnuo se i spustio je na krevet, gledajući je u
oĉi. - Jesi li mene ĉe- kaia, Dţesika?
- Nisam, gledala sam teievizijski program - odgovorila je brzo.
Seb je pored nje na krevet, još uvek u svojoj jagnjećoj jakni i sa šeširom na glavi.
- Pitao sam te - ponovio je prigušeno —da li si mene ĉekala?
- Pa, rekao si da vukovi mogu da napadnu i ljude, je li tako?
- Znao sam da ti neće biti ţao ako mi odgrize ruku - promrmljao je, zagledavši
se u njeno sanjivo lice.
- Ti uvek poĉinješ prvi svaĊu, a ne ja - obrecnula se.
- Ţelim te, vrag da te nosi! - planuo je, gubeći kontrolu nad sobom.
- Ţelim te, ludo jedna mala! Pišeš izvanredno o tome, ali da li znaš kako to
izgleda? Muškarcimaje teško kad se uzbude onako kako si ti mene uzbudila one
noći!
Ona obori pogled.
- Nisam htela da ti kaţem ,,ne" - odgovorila je kruto.
- Ali, znala si da ću ja reći ,,ne"
- odvratio je. - Znala si da neću spavati s tobom kad saznam istinu.
- Nisam o tome razmišljala - promrmljala je.
-Nija. Doveo sam te ovamojer sam mislio da ću moći da vodim ljubav s tobom.
Znala si to. A onda, kad si me uzbudila kao nekog šesnaestogodišnjaka, povukla
si se... tek tako - pucnuo je prstima.
Nije mogla da podnese ovu optuţbu i njegov ljutit ton. Zatvorila je. oĉi i stegla
pesnice.
- Najgore od svega - nastavio je još gnevnije - je to što ja mislim da si uradila to
namerno. Mislim da si mi to uĉinila da bi mi se osvetila.
Ovo je bilo previše. Suze joj navreše na oĉi.
- Lepo mišljenje imaš o meni - prošaputalaje glasom koji je podrhtavao i s
usiljenim osmehom na usnama. - Prvo me nazivaš skitnicom, zatim pokušavaš da
me zavedeš, a sada izjavljuješ da sam lazljivica.
- Napad je najboija odbrana! - zagrmeo je.
- Ti si bio taj koji je navaljivao, zar ne? - Podigla se u sedeći poloţaj i gledala ga
oĉima punim gneva. -I, kad god sam pokušala da ti objasnim, nisi hteo da me
saslušaš!
- Znala si .zašto sam te pozvao - odvratio je. - Za ime sveta, šta si oĉekivala
došavši ovamo, braĉnu ponudu?!
- Naravno da nisam - odgbvorila je što je mogla hladnije. - Nadala sam se da ćeš
mi pomoći u prikupljanju materijala za moju knjigu. Osim toga, rekao si mi dodala je - da nećeš ništa traţiti zauzvrat, je li tako?
On je uzdahnuo ljutito, ali nije porekao. Posmatrao je njeno, od gneva, rumeno
lice i sjajne oĉi.
- Tako je - promrmljao je konaĉno.
Ona.je disala ubrzano.
- Ĉim sneg malo okopni, vratiću se kući. Imam dovoljno materijala za knjigu.
- Pisanje ti je najvaţnija stvar u ţivotu, zar ne? - upitao jehladno.
Ona ga pogleda u oĉi.
- Grisone, imam li boljeg izbora?
On nabra obrve.
- Mlada si.
- Na leto ću napuniti dvadeset i šest godina - odgovorila je. - Sve što sam
postigla u ţivotu je to da sam napisala nekoliko ljubavnih romana. Nemam
porodicu. Nemam dece. Nemam ništa.
-I meni je skoro trideset i pet godina i naiazim se u istom poioţaju, ali ne
jadikujem - rekao je.
Ona je ispitivala pogledom njegovo lice.
- To me ne iznenaduje. Tebi niko nije potreban.
- Potrebna mi je ţena... s vremena na vreme - odgovorio je.
- Ţao mi je, ali ja nisam za prolazne avanture - rekla mu je. - Ja sam za trajnu
vezu i ako si stvarno proĉitao neku od mojih knjiga, trebalo je to da znaš pre
nego što si sve uništio.
- Ja sve uništio? - Gledao je zastrašujućim pogledom. - Zar se ne sećaš da nisi
mogla dovoljno brzo da se skineš?!
- Pokvarenjaĉe' jedan! – Pocrvenela je od stidai suze sujojnavrele na oĉi.
Pokušala je da ustane, ali on je uhvatio i zadrţao.
- Nisam hteo to da ti kaţem - procedio je kroz zube. - Do vraga, Dţesi, kada sam
s tobom, uvek kaţem nešto neumesno!
- Zato i odlazim... da te ne bih pokvarila - rekla je kroz plaĉ.
On je udahnuo duboko.
- Oh, mala moja - prošaptao je, privlaĉeći je na svoje grudi.-Mila, ne ţelim da te
uvredim.
Glas mu je bio ĉudno neţan,mada je jedva razumela šta joj je rekao. Gušila se u
suzama i jecalatuţno.
- Ni tebi nije bilo lako, zarne? Ne bih insistirao da ostaneš sa Ajlin, ali Eh je
morala da previje Dena.
- Nije mi smetalo, zaista nije. Bila je tako hrabra.
- Mora da bude hrabra. Ovde nije lako ţiveti. Ovo je još uv.eksurov kraj i zime
znaju da budu okrutne. U proleće nastupaju poplave, a leti suše. Ĉovek moţe da
izgubi sve preko noći. — Milovao je odsutnopo kosi. - Ajlini je bilo još teţe... jer
je došla iz San Franciska.
- Ona ga voli, Grisone.
On se nasmejao kratko.
- Misliš da je Ijubav dovoljna?
- Rekao si to tako kao dajeljubav otrcana stvar - promrmljala mu je na uho,
zadrhtavši blago.
- Pretpostavljam da je ţene dobro unovĉavaju - primetio je mirno. - Ja je nikada
nisam.
Zapanjio je njegov cinizam i odmakla se maio od njega da bi ga pogledala u oĉi.
—Zar nikada nisi voieo? - upita- iagajetiho.
- Jesam... moju majku, Donu...
- Mislim na neku devojku - insistirala je, gledajući ga u oĉi.
- Nisam, Dţesi - rekao joj je ozbiljno.,-Pokušao sam nekoliko puta, ali brzo sam
shvatio da nisu ţelele mene, već moj novac. - Uhvatio je zabradu i podigao joj
lice. Usne su mu bile tako blizu njenih.
- Prošlo je mnogo vremena... otkako je neko ĉekao i brinuo se za mene - rekao
je promuklo. Disanje rnu je postalo oteţano. - Dţesi, ne daj mi svoje usne.
Ali ona je ţelela da im se usne spoje. Ţudeiaje zatim. Oĉi su joj to govoriie.
- Biću grub - promrmljao je.
- Ne marim. - Podigla je ruke i sklopilaih oko njegovogvrata, traţeći pohlepno
njegove usne.
- Dţesi... - zastenjao je kad su im se usne odvojile. - Oh, boţe, koliko te ţelim...!
Ona je ponovo potraţila njegove usne, ali on je blago odgurnuo od sebe.
- Ne smemo više... biće nam još gore!
- U pravu si - prošaptala je drhtavim glasom. Spustila je glavu na njegovo rame,
ţudeći više no ikada ţa njegovim milovanjem.
Milovao je neţno po obrazu.
Poĉela je da shvata šta se dogaĊa s njim i znala je da je to bila njena krivica.
Umirila se potpuno u njegovom zagrljaju i ostala tako sve dok mu disanje nije
postalo ravnomerno.
- Ţao mi je - prošaptala je.
- Znam da ti je ţao, ali to ne pomaţe - promrmljao je.
- Nemoj svaljivati svu krivicu na mene! - zajecala je, pokušavajući da ga
odgurne od sebe.
- I ne pokušavam. Prestani da budeš zajedljiva prema meni.
- A ti prestani s tim tvojim podrugljivim prhnedbama.
On je prasnuo u smeh.
- Ti si nešto drugo - rekao je i ona se setila one noći kad je milovao na prostirci
ispred kamina. Pocrvenela je odjednom i on je podigao obrve. - Setila si se, zar
ne? - Pogled mu je kliznuo do njenih grudi. - Neću nikada zaboraviti.
Zatvorila je oĉi, jer nije mogla da izdrţi njegov poţudan pogled.
- Ni ja. Nisam htela da...
- Ćuti - prošaptao je, privlaĉeći je ponovo u svoj zagrljaj. - Bilo nam je divno te
noći. Imao sam pogrešno mišljenje o tebi... veoma dugo, Dţesi. Slagao sam ti kad
sam rekao da sam ĉitao tvoje knjige. Proĉitao sam samo nekoliko odlomaka...
dovoljno da dofiesem negativan sud o tvom karakteru. - Podigao je glavu i
pogledao je u lice. - Preksinoć sam prpĉitao jedan tvoj roman. Zaista sam ga
proĉitao. Ima praznina u onim ljubavnim scenama. Ipak, opisane su sa puno
emocija. Divne su.
Njene oĉi sijale su od suza.
- Hvala.
- Voleo bih da na takav naĉin vodim ljubav s tobom, Dţesi - prošaptao je. Voleo bih da leţimo na pustoj obali i da gledam tvoje obnaţeno telo posuto
srebrnom meseĉinom...
- Prestani... - zavapila je, spustivši glavu na njegove grudi.
- Tako si stidljiva kad. si sa mnom - rekao je promuklo. - Ja sam prvi, zar ne?
Prvi muškarac koji te je milovao i bio intiman s tobom. - Milovao je neţno po
leĊima. - Osećam se kao deĉak kad sam s tobom, Dţesi. Kad se ljubimo, sav
drhtimod uz- buĊenja.
Dţesi se igrala sa dugmićima na njegovoj košulji. Priznao je da je ţeli, ali, ona je
ţelela više... mnogo više.
- Idem sada da se istuširam i obrjem - promrmljao je. Podigao je glavu i ispitivao
pogledom njene zajapurene obraze. - I, još nešto - dodao je s lenjim osmehom. Ako pre- poznam sebe u jednom od tih tvojih vraţjih romana, teško tebi.
- Ja ne pišem o stvarnim liĉnostima - branila se, strahujući da on ne proĉita
prvih nekoliko poglavlja njene najnovije knjige, pre nego što izmeni lik glavnog
junaka.
-I nemoj - rekao je ozbiljnim glasom. - Ono što nas dvoje radimo je naša
privatna stvar. Tiĉe se samo nas dvoje.
Ona se namrštila.
- Ne misliš valjda da bih mogla tako nešto da uĉinim!
Zagledao se u njene oĉi.
- Nisam pisac. Objasni mi.
- Za to bi mi trebalo mnogo vre- mena - odgovorila je.
- Biću kod kuće ceo dan - rekao je. - Ali, idem najpre da se istuširam i obrijem.
Naći ćemo se dole.
- Namignuo joj je i krenuo prema vratima. Bio je to jedan drugi ĉovek.
Preostali deo dana razgovarali su kao nikada ranije. On joj je priĉao kako je
nekada izgledao ranĉ i kako mu je deda došao do njega. Priĉao joj je o svojim
planovima, svojim snovima i politiĉkoj karijeri kojom je nekada bio opsednut.
Zauzvrat, onaje njemu objasnilakako oţivljva svoje likove i doĉarava ijubavne
scene.
- Vidiš, ljubavni roman mora da ima elemente melodrame. - Uzdahnula je. Ljubavne scene su obavezne, a danas se sve više traţi seks. Najbolje se prodaju
knjige koje obiluju seksom.
On je zavrteo glavom, sedeći pored kamina i posmatrajući je.
- Devica, a piše takve knjige.
- Pa, većina autora nauĉnofantastiĉnih romana nisu nauĉnici. Sve je to plod
mašte i temeljnog prouĉavanja - dodala je.
- Ti pišeš to veoma...
Prekinuo ga je teiefon koji je zazvonio u tom momentu. Oĉekujući vesti o Denu,
ustao je brzo i podigao slušalicu.
- Halo? - izraz lica mu se prome- nio. - Da, kako si, Sindi?
Dzeni se trţe i ukruti.
- Da, znam. - Igrao se garniturom za pisanje koja je stajala na stolu.
- Hm! Da, jesmo, zar rie? - Osmeh nuo se.
- Ovde? Mislim da ne bi bilo pametno, dušo. Zavejani smo. Ne, aerodrom je
zavejan. Morala bi da se spustiš u Topiku. Moţda. Ĉuj, kako bi bilo da odloţimo
to za proleće? Da, znam, ali tako stvari stoje. Dogovorili smo se da to bude bez
obaveza, zar ne? Rekao sam ti još na poĉetku kako će to izgledati. Tako je.
Naravno. Sledeći put kad doĊem u Sinsinati. Do viĊenja. - Spustio je slušalicu i
okrenuo se da vidi Dţesin izraz lica.
- Htela je da svrati ovamo na nedelju-dve pre nego što otputuje u Los AnĊeles
na probno snimanje. Rekao sam joj da ne dolazi - objasnio je. - Da li te još nešto
interesuje?
- Ona je... veoma lepa - promrmljala je Dţesi.
- Naravno da je lepa... i iskusna
- dodao je znaĉajno. - Ali, ţeli trajnu vezu, a ja je ne ţelim.
- Sloboda je tvoj najveći problem, zar ne? - upitala ga je s osmehom.
- Ne gledaj me tako kao da drţim uţe u ruci... ni ja ne ţelim da se vezujem za
nekoga - slagala je i pogledala u stranu tako joj je promaklo da primeti grĉ na
njegovom licu.
- Mislio sam da sve ţene ţele da se udaju - rekao je ĉudnim tonom.
- Ja, zasada, ne ţelim – odgovorila je što je mogla nemarnije. - Brak me ne
interesuje.
- Znaĉi, celog ţivota ćeš ostati devica? - upitao je zajedljivo. - Odreći ćeš se
doma i dece samo da bi mogla da pišeš te tvoje proklete romane?
Ona ga je pogledala s drskim osmehom.
- Volim da pišem te proklete romane.
On joj okrete leĊa.
- To sam primetio. Neću te više zadrţavati. Pretpostavljam datreba još mnogo
toga da uradiš ako misliš da otputuješ krajem nedelje.
Izašao je iz sobe, ostavljajući je nemu zbog šoka. Šta je oĉekivao da mu kaţe,
zapitala se odjednom... da ga voli? Da bi mu dozvolila da je potcenjuje samo da
moţe da ostane s njim?
To neće doţiveti! Ako je mogao tako lako da odgurne Sindi, sa kojom je ĉesto
bio u intimnim odnosima, kakvu šansu bi tek ona imala?
IX
Posle toga nije bilo teško izbegavati Grisona. Bio je retko kod kuće. Radio je od
zore do mraka i pojavljivao se na kratko da bi ruĉao ili veĉerao. Bio je ljubazan
prema Dţesiki, ali joj nije prilazio.
Spakovala se u petak ujutru da se vrati u Sinsinati. Sneg se topio i biio je vedro i
sunĉano.
- Nedostajaćete mi - rekla je Eli tuţno dok je doruĉkovala sa Dţesi i Grisonom. Bilo mi je lepo, jer nisam bila sama.
-I vi ćete meni nedostajati – rekla je Dţesi iskreno kad je pojela kajganu i
poĉela da pije kafu. - Mnogo sam nauĉila boraveći ovde.
- Kladim se da je Troj govorio za ove dve nedelje više nego za sve ono vreme od
kako. se rodio - primetio je Grison podrugjlivo. Zavalio se u stolicu i posmatrao
je pušeći cigaretu. Pušio je mnogo poslednjih nekoliko dana. - Jeste li nauĉili sve
o ţivotu na ranĉu, gospoĊice spisateljice? - dodao je.
- Jesam - odgovorila je mirno, jer nije htela da mu dozvoli da je isprovocira. Ne samo o ranĉu, već i o stoĉarstvu. Hvala što ste mi dozvolili da doĊem.
- Molim, i drugi put. - Ispio je kafu i ustao. - Troj'će te odvesti na ae- rodrom.
- Troj? - zaprepastila se Eli. - Ali, Grisone, nisi nikada dozvolio Troju da...
- Nećemo se raspravljati - rekao je domaćici definitivnim tonom. Pogled koji je
uputio Dţesi bio je pun optuţbe.
- Idem da operem sudove - promrmljala je Eli brzo i pohitala u kuhinju sa dva
prazna tanjira.
- Srećan put - obratio se tiho Dţesiki. - I pozdravi mnogo Donu.
- Hoću - odgovorila je kruto.
Krenuo je prema vratima, a onda
zastao i, sasvim neoĉekivano, uhvatio je za obe ruke i podigao sa stolice.
- Đavo da te nosi! - procedio je kroz zube i privukao je u sivoj zagrljaj. - Misliš li
da će te tvoja karijera noću grejati? Hoće li ti pisanje pruţiti ono što sam ti ja
pruţio one noći na prostirci ispred kamina?
- A šta mi ti nudiš? - upitala je drsko. - Jednu noć u tvom krevetu?
Stegao je još jaĉe i delovao je zbunjeno.
- Ne ţelim da ideš - rekao je na- busito. - Smislićemo već nešto.
- Šta, Grisone? - insistirala je. - Ja nisam kao Sindi. Ne ţelim prolaznu avanturu.
- Šta onda ţeliš? - upitao je iritirano. - Brak?
Gledala ga je poraţeno.
- Mrzeo bi me zbog toga - rekla je tiho.
- Ne znam - odgovorio je. – Moţda bismo se navikli jedno na drugo.
Podigla je ruku i pomilovala ga neţno po obrazu.
- Bolje ostani sa devojkama kao što je Sindi - rekla je prigušeno. - Ne bih mogla
da budem zadovoljna s onim što bi mi pruţio. Ne bih mogla da se zadovoljim
mrvicama.
- Ja sam bogat ĉovek - rekao je uvreĊeno. - Mogu da ti pruţim sve što zaţeliš, a i
u krevetu doţivela bi ono što nikada nisi.
- Znam - odgovorila je. Prstima je prelazila preko njegovih stisnutih usana. Ali, to ipak nije dovoljno.
- Za ime sveta, zašto nije dovoljno? - zagrmeo je, uhvativši je za prste i
stegnuvši ih grubo.
-Zato što te ja volim, Grisone - odgovorila je ponosno. - Ljubav ne moţeš da
nadoknadiš novcem ili seksom. Bila bih nesrećna i umrla bih od bola i tuge. Ne,
radije ću osta ti potpuno sama nego patiti pored tebe.
Otvorio je usta da nešto kaţe, ali izgleda da nije mogao da naĊe prave reĉi.
Zatim je pomilovao po kosi.
- Voliš me? - prošaputao je muklo, mršteći se kao da nije mogao da shvati to što
mu je rekla.
- Profesionalni hazard - promrmljala je, trudeći se da ne zaplaće. - Preboleću
nekako. Zbogom, Grisone.
On je steţe za kosu.
- Ne, još ne ideš - rekao je nesi- gurno. - Ne moraš još da kreneš...
- Moram - promrmljaia je na ivici suza. - Osećam da gubim ponos... - Glas je
izdao i pokušala je da se izvuĉe iz njegovog naruĉja, ali on je stegao još jaĉe.
- Nemoj ići - šapnuo je potresno. - Za ime sveta, Dţesi, nemoj beţati.
- Grisone - zavapila je.
- Grisone! - viknula je Eli iz ku- hinje. - Zovu iz bolnice! Nešto u vezi sa
Denom... moţeš li doći?
On je progunĊao nešto sebi u bradu, gledajući u suze koje su se slivale niz
Dţesino lice.
- Ostani tu gde jesi - naredio je oštro. - Da se nisi pomerila. Jesi li ĉula?
Ona je klimnula glavom, ali ĉim je on izašao iz trpezarije, uzela je svoju putnu
torbu i pojurila prema izlaznim vratima.
Kao poruĉen, Troj je upravo izlazio iz kamioneta. Sela je brzo na prednje sedište.
- Troje, moţeš li da me odvezeš na aerodrom? - upitala je u jednom dahu. Moram hitno da se vratim u Sinsinati!
- Kako da ne, gospoĊice Kejsi - odgovorio je Troj, uskoĉivši u kamionet i
ukljuĉivši motor. - Ne brinite, odvešću vas na vreme na aerodrom.
Voţnja je trajala ĉitavu veĉnost. Uprkos zimskim gumama, zaglavlji- vali su se
nekoliko puta. Ali Troj je odvezao na aerodrom.
- Srećan put! - doviknuo joj je Troj i mahnuo rukom pre nego što s'e odvezao.
Dobila je mesto u avionu koji je leteo za Topiko. Ostaće tamo nekoliko dana i
javiće se samo Doni gde je. Gledala je neprestano u vrata mada nije znala zašto to
ĉini. Gri- son ne bi došao za njom.
Predala je prtljag, ukrcala se u avion i sela tromo na svoje sedište. Gotovo je.
Odlazi. Sada joj je preostalo jedino to da zaboravi Grisona i da ne misli više na
njega.
Avion je rulao po pisti i znala je da će uskoro poleteti. Taman je htela da
zakopĉa pojas kada je ĉula neko komešanje u zadnjem delu aviona.
Odjednom, spazila je jaknu od jagnjeće koţe i prepoznala je to namršteno,
gnevno lice. Dok se oporavljala od šoka, Grison se sagnuo, otkopĉao joj pojas i
podigao je u naruĉje.
- Pusti me! - ciknula je paniĉno. - Nemaš pravo da me...
- Ko kaţe da nemam? - odgovorio je hladno i izneo je iz aviona.
- Grisone, pusti me, molim te! - zacvilela je dok je on nosio prema terminalu.
- Ne mogu - prošaptao je promuklo i stegao je još ĉvršće.
Suze su se kotrljaie niz njene obraze. On je ţeleo, to je bilo sve, a ona nije bila
dovoljno jaka da mu se odupre i pobegne, ĉak i kad bi je pustio. Opustila se
beţivotno u njegovom naruĉju i piakala tiho dok je on nosio prema kamionetu.
- Moja torba - poĉela je.
- Nadam se da će lepo putovati - rekao je kruto, ukljuĉujući motor. - Rekao sam
ti da ostaneš.
- Nisam mogla - promrmljala je jadno, gledajući netremice u svoje krilo. - Bila
sarn izbezumljena...
- Poznata spisateljica - podsmehnuo se, pogledavši je gnevno. - Ljubavnice svih
vremena. A nisi u stanju da kaţeš muškarcu da ga voliš i da pri tome ne
pocrveniš?
- Nemam iskustva u takvim stvarima! - obrecnula se i pogledala ga gnevno.
Njegove srebranastosive oĉi sijale su ĉudnim sjajem.
- Sa mnom ćeš steći velika iskustva, graĊanko.
- Neću spavati s tobom, Grisone - rekla je ljutito.
- Stvarno? - Upalio je cigaretu i pušio je sa arogantnim osmehom.
- Hoću da se vratim kući!
- Vodim te kući, dušo - odgovorio je. - „Orlovo gnezdo" je od sada tvoj dom.
- Budi razuman - preklinjala ga je, okrećući se prema njemu. - Traţiš od mene
nemoguće!
- Grešiš, Dţesi. Ne traţim, nareĊujem.
- Vikaću - zapretila mu je.
Osmehnuo se vragolasto.
- Da, verovatno ćeš vikati - promrmljao je prigušeno.
- Oh, idi do davola!
- A sada se smiri, mila - rekao je - Kad stignemo na ranĉ, sve ću ti objasniti.
Ona uzdahnu duboko.
- Kako je Den? - upitala je tiho, setivši se telefonskog poziva.
- Vratio se kući. Pozvao me je da bih poslao nekoga po njega. A sada ćuti.
Grison je zaustavio kamionet pred kućom i iskljuĉio motor.
- Neću unutra - promrmljala je Dţesi, prekrštajući ruke preko grudi.
- Pretpostavljao sam da ćeš tako reagovati - rekao je s uzdahom. Uzeo je u
naruĉje i uneo u kuću.
- Eli, iskljuĉi telefon - viknuo je domaćici. - Treba da razgovaramo i neću da nas
iko uznemirava.
- Stajaću pred vratima sa oklagijom u ruci - rekla je Eli i namignula Dţesiki.
On se nasmejao prigušeno, unoseći Dţesi u svoju radnu sobu. Zaiupio je vrata za
sobom i spustio je da bi mogao da ih zakljuĉa.
Ona je otišla do kamina, gde je vatra veselo pucketala, i pogledaia naĉas u
prostirku. Brzo se odmakla.
-Nije bilo loše, zar ne? - upitao je, pokazujući glavom na prostirku. - Mislio
sam da si uţivala u onome što se tu dogodilo.
- Zar ne treba da radiš? - upitala ga je i stala iza pisaćeg stola.
- Bojiš me se, Dţesi? - upitao je prigušeno, prilazeći joj.
Izgledao je neodoljivo. Kosa mu je bila razbarušena, a oĉi senzualne.
Grisone, pusti me da odem - rekia je nesigurno, povlaĉeći se sve do
zida kad dalje nije mogla.
Stao je pred nju, naslonivši se obema rukama na zid.
- A sada ćemo razgovarati - rekao je tiho, ne skidajući pogled s njenog iica. –
-Rekla si da me voliš. Kako me voliš? Fiziĉki iii više od toga?
Onaje ćutala.
Reci mi - prošaptao je. - Uĉi- niću sve što traţiš od mene.
Ona je progutala teško.
- Volim te - promrmljala je. - Volim te na svaki mogući naĉin.
- Ali, ja imam preku narav - podsetio je tiho. - Imam svoje navike. Dugo sam
ţiveo sam. Neće ti biti lako sa mnom.
Kolena su joj klecala dok ga je posmatrala.
- Volim te - prošaptala je. - Volim te!
On je obujmi oko pasa i privuĉe na svoje grudi.
- Ţeleću da mi rodiš sina - promrmljao je. - Moţda troje ili ĉetvoro dece.
Ona se osmehnu stidljivo.
- Nemam ništa protiv - odgovorila je i zadrhtala, shvativši šta joj je rekao.
Uhvatio je za bradu i primorao da podigne glavu.
- Volim te, Dţesi - šapnuo je na njenim usnama. Potraţio je njene usne koje su
ţudno išĉekivale njegov poljubac.
KRAJ
By Voki
Download

Naslov originala: Diana Palmer - HEART OF ICE