REZIME
poravak globalnog rasta koji je otpočeo 2010. godine počeo je da slabi tokom 2011. Tokom
prve polovine pogoršanje je bilo povezano sa katastrofom u japanskoj regiji Tohoku i visokim
cenama nafte, ali do kraja jula, privremene posledice iz Tohokua poĉele su da nestaju, a svetska
industrijska proizvodnja da raste. MeĊutim, od avgusta meseca svetsku ekonomiju poĉinju sve više da
opterećuju problemi drţavnog duga u Evropi, slabog rasta u SAD, kao i ekonomskog usporavanja u Kini i
drugim glavnim novim trţištima. Najnoviji vodeći pokazatelji i predviĊanja ukazuju na sporiji rast u
Evropi. U meĊuvremenu i dalje postoje rizici da će u SAD doći do recesije sa dvostrukim padom i do
naglog usporavanja u zemljama novim velikim ekonomijama.
O
Kratkoročno gledano, razvoj dogaĎaja u SEE61 suštinski zavisi od faktora koji su u najvećoj meri
van kontrole vlada ovih zemalja. Dok se ovo piše, rukovodstva najvećih zemalja EU i dalje nastoje da
primene set pouzdanih politika kojima bi se uspostavio ureĊen proces za upravljanje grĉkim drţavnim
dugom, spreĉio rizik širenja na druge ekonomije u evro zoni, obnovio kapital banaka koje su pogoĊene
pre svega otpisom drţavnog duga i uspostavio jedinstveniji i delotvoran fiskalni okvir za drţave u evro
zoni (EZ). Neizvesnost da li će biti u mogućnosti da uspešno okonĉaju ovaj proces, kao i niz spuštanja
rejtinga, kolebanje berze i neizvesnost u vezi sa politikom SAD-a za rešavanje deficita poljuljali su
poverenje investitora i privrednika, a potrošaĉe drţe na oprezu. Većina analitiĉara već su spustili
projekcije za globalni rast u SAD i EU za 1% i više. Naše projekcije za rast u SEE6 od 2,6% u 2011. i
2,1% u 2012. godini priliĉno su ispod stopa od 6-10% iz perioda pre 2008. Ĉak i ove projekcije skromnog
rasta pretpostavljaju da će evropski lideri uspeti da reše krizu tako da ne doĊe do meteţa i neizvršenja
obaveza, i da se izbegnu posledice neţeljenog širenja takve situacije. MeĊutim, u sluĉaju da kreatori
politike u tome ne uspeju i kriza se pogorša, rezultati u SEE6, kao i u ostatku sveta, mogli bi biti još lošiji.
Tabela 1: Stvarna stopa rasta BDP u SEE6 (%)
2007.
2008.
2009.
Albanija (ALB)
Bosna i Hercegovina
(BIH)
Kosovo (KOS)
BJR Makedonija (MKD)
Crna Gora (MNE)
Srbija (SRB)
SEE6
6,0
7,7
3,3
2010.
UtvrĎ.
3,5
2011.
Proj.
3,0
2012.
Proj.
2,0
6,8
6,3
6,1
10,7
5,4
5,7
6,9
5,0
6,9
3,8
-3,1
2,9
-0,9
-5,7
-3,5
0,8
4,0
1,8
2,5
1,0
2,0
5,3
3,0
2,9
2,0
1,0
5,0
2,5
2,0
2,0
6,8
5,9
-1,7
2,0
2,5
2,5
Izvor: SEE6, nacionalni zavodi za statisitku i projekcije eksperata SB. EU10 i EU15.
Posledice daljeg globalnog usporavanja i sve dublje krize u EZ preneće se na SEE6 preko nekoliko
kanala. EU, a naroĉito zemlje EZ, najveći su partneri svim zemljama SEE6: trgovina sa EU iznosi
izmeĊu 30% i skoro 50% BDP zemalja SEE6. Pored trgovine, EU takoĊe obezbeĊuje najviše ukupnih
stranih direktnih investicija (SDI) ovom regionu, pri ĉemu neto priliv SDI ĉini preko 2% BDP zapadnog
Balkana. Prisustvo stranih banaka stvara još jedan kanal za potencijalno prenošenje krize iz EZ na SEE6:
ne samo da je udeo stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sistema u regionu veoma veliki (sa oko
89% ukupnog iznosa), već ovo strano prisustvo u nekim sluĉajevima podrazumeva i znaĉajno inostrano
1
Region SEE6 ĉine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.
3
finansiranje poslovanja lokalnih podruţnica. EU je takoĊe znaĉajan izvor novĉanih doznaka koje stiţu u
region. Dublje ekonomske i finansijske tenzije u EU/EZ uticale bi na sve ove kanale prenošenja krize.
Trenutno se moţe reći da je bankarski sektor u zemljama SEE6 otporan, visoko likvidan i ima
značajne rezerve kapitala, mada bi ova situacija mogla naglo da se promeni, naročito za odreĎene
banke. Region SEE6 karakteriše relativno visok udeo banaka u grĉkom i italijanskom vlasništvu.
Austrijske banke takoĊe imaju znaĉajnu prisutnost u regionu, mada se one suoĉavaju sa manjim rizicima
na svojim trţištima suverenog duga. Zajedno sa pozivima širom EU da se poveća kapital vodećih banaka,
svaki dodatan stres po finansiranje matiĉnih banaka moţe predstavljati pritisak na lokalne banke u
stranom vlasništvu da obezbede likvidnost odnosno dividende svojim matiĉnim bankama. Dodatno, poĉev
od 2009, došlo je do brzog povećanja problematiĉnih kredita (NPL) u svim zemljama SEE6.
Problematiĉni krediti su se u meĊuvremenu stabilizovali u nekim, ali ne u svim, zemljama i oni ostaju
znaĉajno iznad nivoa iz vremena pre krize. Ovi faktori bi mogli potencijalno da prouzrokuju još jednu
kreditnu krizu u regionu. S druge strane, ĉini se da su lokalna banke u stranom vlasništvu trenutno
likvidne i dobre kapitalizovane. Osim toga, većina ovih banaka su domaća pravna lica, a ne ogranci, te
samim tim podleţu praćenju i regulaciji od strane lokalnih regulatornih organa u zemljama SEE6, što
daje dodatne garancije da najverovatnije neće doći do brzog popuštanja njihovih pozicija. TakoĊe, ukupan
nivo zavisnosti banaka u SEE6 od stranih izvora finansiranja je niţi nego u zemljama EU102. To delom
odraţava ĉinjenicu da se banke u stranom vlasnišvu u zemljama SEE6 oslanjaju na domaće depozite kao
izvor finansiranja. Trenutno nema indicija o povlaĉenju depozita u meri u kojoj je to bio sluĉaj tokom
potresa iz 2008. godine, mada je situaciju potrebno paţljivo pratiti. MeĊutim, strano finansiranje
predstavlja za banke vaţan izvor sredstava za kreditiranje realnog sektora, pošto direktno inostrano
zaduţivanje realnog sektora u SEE6 iznosi oko 18% BDP. Priliv SDI i portfolio investicija obiĉno
predstavlja stabilniji izvor sredstava. MeĊutim, SDI prema zemljama SEE6 smanjio se od druge polovine
2008. godine i sada se nalazi na nivou od oko 60% u odnosu na nivo pre krize.
Fiskalna situacija i dalje je krhka, a vlade zemalja SEE6 treba ponovo da stvore fiskalne rezerve i
da se pripreme za dalju konsolidaciju izdataka u slučaju da se ne ostvare predviĎanja prihoda zbog
pogoršanja globalnih uslova. Tokom poslednjih nekoliko godina, zemlje SEE6 iscrple su skromne
rezerve koje su stvorene u predkriznom periodu visokog rasta i uzleta prihoda. Sa izuzetkom Kosova,
nijedna zemlja nema znaĉajne depozite koje bi mogla da povuĉe. Osim toga, domaća trţišta kapitala su
plitka i mada se moţe reći da banke trenutno imaju dobru likvidnost, to bi moglo brzo da se promeni u
sluĉaju naglog zastoja privrednih aktivnosti. Štaviše, pristup spoljnim trţištima finansiranja ostaće teţak i
u narednom periodu za zemlje SEE6. To znaĉi da mali broj zemalja SEE6 i dalje ima prostora da se
prilagoĊava pogoršanju krize kroz fiskalne podsticaje ili ĉak tako što će dopustiti automatskim
stabilizatorima da funkcionišu, a nekoliko zemalja bi trebalo da ubrza fiskalnu konsolidaciju, naroĉito
reforme za unapreĊenje dugoroĉne fiskalne odrţivosti. TakoĊe, u nekoliko zemalja SEE6 ograniĉena je i
monetarna politika zbog deviznih reţima koje su usvojile.
Vaţno je imati na umu činjenicu da, uprkos nedavnim poremećajima, model rasta na bazi dublje
integracije sa EU u smislu finansija, trgovine, trţišta rada i institucija ostaje dugoročno najbolji
model za zemlje SEE6. Postoje dve osnove pouke koje treba izvući iz nedavnih dogaĊaja, a koje će
omogućiti zemljama SEE6 da bolje iskoriste prednosti ovog modela rasta. Prva je da pokretaĉ budućeg
rasta treba više da budu investicije i poboljšanje produktivnosti ĉime bi se povećali konkurentnost i
proizvodni kapacitet, a manje spoljno finansiranje potrošnje ili investiranja u nekretnine i druge
“naduvane” sektore, što je bila karakteristika perioda pre 2009. godine. Druga je da većina zemalja SEE6
ima dugaĉak spisak neostvarenih strukturnih reformi. Ove stvari bi trebalo hitno rešavati kako bi se
iskoristile prednosti pristupa trţištima, kao i pristupa SDI, finansiranju od strane banaka i novĉanim
doznakama, što obezbeĊuje model zasnovan na integraciji.
2
Nove zemlje ĉlanice Evropske unije.
4
Download

JugoistoĊna Evropa Redovni ekonomski izveštaj