PSIHOTERAPIJSKI METODI (1 DEO)
PSIHOANALIZA I NEDIREKTIVNO SAVETOVANJE
Nebojša Jovanović
1
Ovu knjigu posvećujem ĉoveku koji me je uveo u veštine
psihoterapijskog poziva. Svom profesoru, mentoru,
psihoterapeutu i, pre svega, prijatelju-Vladimiru Petroviću
2
Šta je to psihoterapija
Psihoterapija je traganje za istinom o sebi, afirmacijom istine, odbrana te istine i zauzimanje
odgovornog ličnog odnosa prema njoj.
Psihoterapija je metod i proces u kojem jedna osoba pomaţe drugoj da ostvari odreĊene
promene i ponašanju i liĉnosti. Postoje brojne, razliĉite definicije psihoterapije koje daju terapeuti
razliĉitih terapijskih škola i pravaca. Neki od njih smatraju je vaspitnim procesom, drugi procesom
leĉenja, treći metodom modifikovanja ponašanja...Ljudi pomaţu jedni drugima u psihološkom i
emotivnom razvoju, u menjanju ponašanja, percepcije, stavova...i taj proces obiĉno ne zovu
psihoterapijom. Iako moţe biti dosta sliĉnosti izmeĊu tih svakodnevnih pokušaja ljudi da pomognu
onima do kojih im je stalo i procesa koji se odvija izmeĊu klijenta i struĉnjaka-psihoterapeuta, termin
psihoterapija je rezervisan za proces koji se odvija u susretu struĉnjaka i klijenta, koji traje
odreĊeno vreme, a vodi se na osnovu struĉnih, zakonskih, etiĉkih i eventualno institucionalnih
pravila.1
Suština tog odnosa je u tome da je jedna osoba, klijent, u stanju odreĊenog nesklada i traţi
struĉnu pomoć u ostvarivanju odreĊenih promena, dok je druga osoba obuĉena i sposobna da joj u
tome pomogne. Osoba u ulozi klijenta dolazi na terapiju zbog odreĊene patnje, zbog neĉega što ĉini da
se oseća loše i da ţeli promenu. Uĉesnici u psihoterapijskom procesu sklapaju odreĊeni, usmeni ili
pisani, ugovor o odreĊenim uslovima pod kojima će se taj proces odvijati. Klijent definiše svoju
motivaciju za promene i cilj koji ţeli da postigne psihoterapijom, a terapeut uslove pod kojima je
voljan da svoje znanje, umeće i svoje ljudske kapacitete usmeri na pruţanje pomoći klijentu.Motiv
klijenta za ulaţenje u proces psihoterapije ne mora biti samo prevazilaţenje nekog “simptoma”, neke
neadekvatnosti ili smanjivanje patnje. Ima ljudi koji ţele da “rade na sebi”, da poboljšaju kvalitet
ţivota, sopstvenu kreativnost, spontanost, razvoj, da bolje upoznaju sebe.
Cilj ove knjige (Psihoterapijski metodi 1, 2 i 3) je da se ĉitaocima pruţi mogućnost da steknu
uvid u metode najraširenijih psihoterapijskih pravaca: psihoanalize, nedirektivnog savetovanja
(klijentom centrirane terapije), telesnih psihoterapija (bioenergetika, radix, orgonomija) geštalt
psihoterapije, transakcione analize, primalne terapije, N.L.P. (neurolingvistiĉkog programiranja),
R.E.B.T.a (racionalno emotivno bihejvioralne terapija)...Naglasak je stavljen na metod, teoriju
terapije, osnovne terapijske pojmove koje odreĊeni metodi koriste i “tehnike” rada, uz primere koji to
ilustruju.
1
Berger J.-”Treći roditelj”, str. 7. C.P.P. Društva Psihologa Srbije, 2000
3
I deo - Šta je psihoanalitiĉki metod-sistem vrednosti i odnos prema
ĉoveku
Psihoanalitički metod kao vaspitni proces
Još je Frojd 2 definisao psihoanalizu kao vaspitanje istinoljubivosti prema samom sebi, tj. kao
jednu vrstu naknadnog, korektivnog vaspitanja. Smatrao je da psihoanaliza predstavlja obrazovni, a ne
medicinski poduhvat i borio se protiv pripajanja psihoanalize medicinskoj psihijatriji, ţeleći da je
„zaštiti od lekara i sveštenika“ 3.
Sa druge strane, jedna velika grupa tzv. Novih grupnih pravaca, „pokreta za razvoj ljudskih
potencijala“, „humanistiĉkih psihoterapija“ svrstava se zajedno u okvir pokreta „nove edukacije“ 4.
Sam naziv jasno pokazuje da se, u tom okviru, psihoterapija shvata i razvija kao proces edukacije, a ne
leĉenja. U ĉemu je problem ?
Ideja je stara i od mnogih prihvaćena, ali uopštena, nedovoljno razjašnjena. Malo je radova koji
pokušavaju da eksploriraju i jasnije odrede taj odnos. Kakva je vrsta vaspitanja psihoanaliza ? Koji je
sistem vrednosti koji stoji iza tog vaspitanja ? Kakav je cilj vaspitanja, metod, pogled na „objekat
vaspitanja“ – ĉoveka ? Šta se to menja u psihoterapijskom vaspitnom procesu ? Kako i pod kojim
uslovima dolazi do promena ? I još bezbroj je sliĉnih pitanja koja nemaju jasan odgovor.
Šta je to vaspitanje?
Evo definicije iz pedagoškog reĉnika: „Vaspitanje je svesna, namerna i organizovana delatnost
koju vrši vaspitaĉ kao posrednik izmeĊu društva i vaspitanika, razvijajući prema odreĊenom
drštvenom cilju i pomoću odreĊenih sadrţaja, psihofiziĉke dispozicije vaspitanika.“
Da li je vaspitanje uvek svesna, namerna i organizovana delatnost ? Nije. Psihoanalitiĉka, a i druga
istraţivanja su pokazala koliki je vaspitni uĉinak nesvesnih, nenamernih i neorganizovanih uticaja
osoba koje vaspitavaju.
Koji je cilj vaspitanja ? Onaj koji vaspitava trebalo bi da ima jasan cilj pred sobom. To ĉesto nije
tako. Kako će postaviti cilj ? Šta je to „društveni cilj“? OdreĊivanje cilja podrazumeva sistem
vrednosti. Vaspitanje bi trebalo da teţi razvoju onoga što se smatra dobrim. A šta je dobro ? Veĉito
pitanje. Razliĉita društva, razliĉiti ciljevi i sistemi vrednosti. Da li postoje neke opšte vrednosti?
Vaspitanjem se prenosi sistem vrednosti i pogled na stvarnost. Dva razliĉita pitanja – šta je dobro i šta
je istina.
U pedagogiji se vaspitanje deli na intelektualno, moralno, fiziĉko, estetsko i radno tehniĉko
vaspitanje. Navešću definicije intelektualnog i moralnog vaspitanja (o ostalim aspektima vaspitanja
govoriću kasnije ), da bih istakao tenziju koja postoji izmeĊu vrednovanja i istinitosti, i koja se
ispoljava i u samim definicijama vaspitanja za istinu ( intelektualno vaspitanje ) i vaspitanje za dobro (
moralno vaspitanje ).
Intelektualno vaspitanje se, u pedagogiji, definiše kao proces „osposobljavanja uĉenika za
upoznavanje, traţenje i otkrivanje istine, i formiranje odgovornog liĉnog odnosa uĉenika prema istini.“
5
2
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, str. 425. Matica Srpska, 1976.
Freud, S. – Psychoanalysis and Faith, „The letters of S. Freud and Oscar Pfister“, New York, Basic Books,
1963. str. 126.
4
Kelley, C. – The New Education, Interscience Research Institute, 1972.
5
Šimleša, P. – Pedagogija, Pedagoško knjiţevni zbor, Zagreb, 1978.
3
4
Moralno vaspitanje je, po definiciji, „razvijanje i formiranje moralne svesti, osećanja i volje, s
odreĊenim sadrţajem i smerom, ĉime se pridonosi izgraĊivanju karaktera i odreĊenog ponašanja u
društvu u skladu sa prihvaćenim moralom.“ 6
Samo ovo razdvajanje intelektualnog i moralnog vaspitanja izraţava tenziju. Šta kada se
posvaĊaju istina i „prihvaćeni moral“ ? Pitanje je još starije. Sama pojava svesnosti nosi u sebi tu
tenziju. Ĉovek moţe, na neki naĉin, „birati“ ĉega će biti svestan, a ĉega ne, moţe da laţe sebe i druge,
svesno ili nesvesno. Biblija kaţe da je ĉovek, kada je pojeo plod sa drveta znanja, postao kao bog,
saznao je dobro i zlo.
Postajući svestan poĉeo je da vrednuje. Tada je izgubio nevinost koja karakteriše ţivotinje –
rajsko neznanje. Prvi greh je svesnost, znanje. Sa njim je ĉovek postao odgovoran za svoje delanje.
Pošto nazad ne moţe ostaje mu da usavrši svoj greh – svesnost, znanje. Svaka individua prolazi taj put
u svom razvoju. O tome govori i psihoanalitiĉka „priĉa“ o principu zadovoljstva i principu realnosti.
Oskudica, kaţe Frojd pokazuje ljudima da ne mogu slobodno zadovoljavati svoje nagonske teţnje, da
ne mogu ţiveti po principu zadovoljstva. Ţivotinjski ĉovek postaje ljudsko biće preobraţavanjem
svoje prirode. Taj preobraţaj ne zahvata samo nagonske ciljeve već i „nagonske vrednosti“. Ta
promena u vladajućem sistemu vrednosti moţe se odrediti ovako 7 :
Princip zadovoljstva
Od:
Neposrednog zadovoljenja
Uţitka
Radosti ( igre )
Receptivnosti
Odsutnosti potiskivanja
Princip realnosti
Do:
Odloţenog zadovoljstva
Ograniĉenog uţitka
Truda ( rada )
Proizvodnosti
Sigurnosti
To je promena od principa zadovoljstva ka principu realnosti. Nesputani princip zadovoljstva dolazi u
sukob sa prirodnom ili ljudskom okolinom i individua dolazi do shvatanja da je potpuno i bezbolno
zadovoljenje njegovih potreba nemoguće. Ovo razoĉarenje dovodi na vlast princip realnosti koji, po
svojoj suštini, ne bi trebalo da bude neprijatelj principa zadovoljstva, već da ima funkciju da ga „štiti“,
„modifikuje“, a ne da ga poriĉe. Tada se sloboda i nuţnost podudaraju. Postoji, meĊutim, nešto što
Markuze naziva „viškom potiskivanja“, i što je uslovljeno društvenom dominacijom, za razliku od
„osnovnog potiskivanja“ – modifikacije nagona, koja je potrebna radi opstanka i produţavanja ljudske
rase u civilizaciji.
Ljudska dilema se pojavljuje u naporu sa de prevaziĊe priroda ili sudbina što moţe dovesti do
uţasnije sudbine od one koja se pokušava izbeći. Dolazi do raskoraka izmeĊu istine – ĉovekove
prirode ( polazim od toga da ĉovek ima neku svoju prirodu, da nije prazna tabla po kojoj se moţe
pisati bilo šta ) i ideje o dobru i zlu, o tome kakav treba da bude – moralu. Ovaj raskorak raĊa
strepnju koja je osnovni pokretaĉ svakog vaspitanja 8. Kako stvaralaĉki upotrebiti tu strepnju,
„preobraziti je iz one koja nas usitnjava u silu koja nas i naš ţivot umnogostruĉava“ osnovno je pitanje
psihoanalitiĉkog vaspitanja. Polazeći od navedene definicije, iskrsavaju brojna pitanja koja se tiĉu cilja
i „objekta vaspitanja“. Oĉito je da se cilj vaspitanja menja kao i „prihvaćeni moral“. Moţe li se
„objekat vaspitanja“ tako lako modelirati prema cilju, a da to ne dovede do ozbiljnih oštećenja
„objekta“. Moţe li se strepnja, koja je proizvod takvog raskoraka, „stvaralaĉki upotrebiti“ ? Kojim
metodama ? Pedagogija govori o metodama: uveravanja, navikavanja, podsticanja, spreĉavanja,
prisiljavanja i takmiĉenja ( Pedagoški Reĉnik ).
Moglo bi se reći da osoba dolazi na terapiju onda kada je, na neki naĉin, zakazalo vaspitanje
koje je do tada imala. Šta to u rešavanju ove veĉne dileme nudi psihoanalitiĉki metod ? Ako je on
„naknadno vaspitanje“ koji je njegov cilj ? UgraĊen sistem vrednosti ? Pogled na vaspitanika ? Naĉin
6
7
8
Enciklopedijski reĉnik pedagogije, Matica Hrvatska, Zagreb, 1963., str. 499.
Marcuse, H. – Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1985., str.24.
Betelhajm, B. – Samerhil: za i protiv – zbornik, Prosveta, 1982., str. 107.
5
dolaţenja do cilja ? Ali, pre nego što preĊemo na psihoanalitiĉki metod i ova pitanja u vezi sa njim, da
vidimo prvo šta je to uopšte moral ?
Šta je to moral ? Na izgled jednostavno pitanje. Reĉ koja je ĉesto u svakodnevnoj upotrebi i imamo
utisak da znamo šta pod time mislimo. Ali, kad pokušamo da ga definišemo stvari stoje drugaĉije.
Radeći na ovom radu proĉitao sam brojne knjige koje u svom naslovu imaju ovu reĉ, kao na primer
„Moralno vaspitanje“, „Moralno suĊenje deteta“, „Uvod u psihologiju morala“, razne pedagogije,
pedagoške reĉnike i nigde ni jedne definicije morala. Ima, doduše, definicija moralnog vaspitanja,
moralnog suĊenja, moralnih anomalija... Ali samog pojma moral gotovo nigde. No, da vidimo šta
kaţu, ĉini mi se usputne, definicije tamo gde ih ima.
Pijaţe kaţe „moralnost se sastoji iz sistema pravila, a suštinu moralnosti treba traţiti u
poštovanju koje jedna jedinka traţi za ta pravila“ 9. On naglašava da su prateća osećanja obaveze da se
podvrgne ovim pravilima neizostavni deo moralnosti.
Kod B. Popovića 10 „moralnost ... uzima se u psihološkim radovima kao niz kulturnih pravila
društvenog reda, ili kao usvojena pravilima o meĊuljudskim odnosima koja su unutrašnja stvar
svalkog pojedinca, bilo da su internalizovana ili su, pak, delo unutrašnje organizacije liĉnosti.“ Neki
autori pokušavaju da razdvoje socijalne konvencije i moral. Turiel 11 , na primer, kaţe da moralne
norme nisu zasnovane samo na socijalnom konsenzusu i nisu, zato, tako relativne i zavisne od
konkretnog društva već su univerzalnije, sliĉnije onome što je Aristotel nazivao „prirodnom pravdom“
za razliku od „konvencionalne pravde“.
Imajući u vidu ono o ĉemu nameravam da pišem nisam mogao da se zadovoljim definicijama
koje sam našao, posebno kada se radi o razvoju moralnosti, primitivnim oblicima vrednovanja i
njihovoj transformaciji. Teško da na tim stadijumima moţemo govoriti o nekakvim sistemima pravila
društvenog reda. Najbliţa ovim zahtevima je definicija koju sam našao u Reĉniku psiholoških i
psihoanalitiĉkih pojmova ( Ingliš i Ingliš ) 12 koja kaţe: „Moral su liĉna merila individue o ponašanju
kao dobrom ili lošem, ili ĉešće merila grupe sa kojom se individua identifikuje. 2. Stvarno ponašanje u
odnosu na merila o dobrom i lošem.“ Nedostatak ove definicije je što moral odreĊuje kao merila za
procenu ponašanja. Znamo da ljudi procenjuju moralno ne samo ponašanja već i svoje ili tuĊe misli,
osećanja, ponašanja. Imamo „ruţne reĉi“, „loše misli“, „grešne delove tela“, „loša osećanja“ ... Zato ću
malo izmeniti ovu definiciju – „Moral su merila za procenu bilo kog aspekta sebe ili druge osobe
na kontnuumu dobro – loše i stvarno ponašanje u odnosu na ta merila.“ I ova definicija ima
nedostataka ali prikladniju nisam mogao da naĊem ili da smislim. Moguće je da svakodnevno znaĉenje
reĉi dobro pravi konfuziju jer se obiĉno pod tim misli lepo, zdravo, solidno... npr. dobri zubi – zdravi
zubi, lepi zubi... Mada i ovo brkanje u uobiĉajenom govoru pokazuje koliko je teško razluĉiti estetska
vrednovanja od moralnih ( ako je to uopšte moguće ).
Vratimo se sada postavljenim pitanjima i dilemama sa kojima se suoĉava vaspitanje. Šta to u
rešavanju ovih starih dilema nudi psihoanalitiĉki metod ? Koji je njegov vaspitni cilj ? UgraĊen sistem
vrednosti ? Pogled na vaspitanika ? Naĉin dolaţenja do cilja ?
Šta je to psihoanalitiĉki metod ?
Frojd je psihoanalizu definisao kao naknadno vaspitanje 13, „Vaspitanje ka
istinoljubivosti prema samom sebi“ 14. On je svoj metod i nazvao psihoanalizom, a ne psiho
terapijom da bi istakao da se radi o saznajnom, analitiĉkom procesu, a ne o leĉenju. Mogli bismo reći
9
Piaget, J. – Moral Judgement of the Child (1932.), Routledge and Kegan Paul, London, 1960. str. 1.
Popović, B. – Moralne vrednosti dece i mladih, i njihov razvoj, Institut za pedagoška istraţivanja, Beograd,
1977., str. 14.
11
Turiel, E. – The Development of Social Knowledge, Cambidge University, Press, 1983., str. 35.
12
Ingliš i Ingliš – Obuhvatni reĉnik psiholoških i psihoanalitiĉkihg pojmova, Savremena administracija, Beograd,
1972. str. 297.
13
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 425.
14
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 406.
10
6
ovako: - psihoanaliza je vaspitni proces „osposobljavanja uĉenika za upoznavanje, traţenje i otkrivanje
istine ( o samom sebi ) i formiranje odgovornog liĉnog odnosa prema istini“ ( definicija intelektualnog
vaspitanja iz pedagoškog reĉnika ).
Oĉito je da u samoj definiciji intelektualnog vaspitanja postoje i moralne odrednice – treba
formirati odgovoran liĉni odnos prema istini. Moralno i intelektualno vaspitanje su dva nerazdvojiva
procesa. To su, u stvari, dva pojavna vida istog procesa. „Onaj koji je sa uspehom prošao kroz
vaspitanje u istinoljubivosti prema sebi...“ veli dalje Frojd, „... trajno je zaštićen od opasnosti
nemoralnosti, makar njegovo merilo moralnosti, na neki naĉin, i odstupalo od onoga koje je u društvu
uobiĉajeno.“ 15 Ova izjava implicira postojanje univerzalnijih moralnih naĉela koja nisu relativna kao
što su to socijalne konvencije. Nemoralnost se zasniva na nedostatku istinoljubivosti prema samom
sebi. Znanje – istina je lekovita i vodi do promena u sferi moralnosti.
Moralno i intelektualno vaspitanje su, za Frojda, jedan proces. Tenzija izmeĊu njih nastaje
zbog nerešenog konflikta izmeĊu socijalnih i moralnih osećanja, sa jedne strane, i instinktualnih ţelja
sa druge strane, što vodi do mentalnog bola i poremećaja 16. Njihovo pomirenje je uslov za
„ozdravljenje“.
Osnovna vrednost je, za Frojda, bila istina. Tu psihoanaliza ima etiku nauke uopšte. Njena
najveća vrednost, ili „ĉisto zlato“, kako je to nazvao Frojd, je metod za sakupljanje plodova sa
drveta znanja – istine. Terapija je traganje za istinom o sebi, afirmacijom istine, odbrana te
istine i zauzimanje odgovornog liĉnog odnosa prema njoj.
Cilj terapije Frojd izraţava ovako: „ ... pacijent treba da bude pouĉen da oslobodi i ispuni
sopstvenu prirodu, a ne da liĉi na nas.“ 17
Pod istinom se misli na istraţivanje vlastite psihiĉke realnosti, na nalaţenje svoje istine o
sebi, a ne neke „nauĉno dokazane, univerzalne istine“. Mada, liĉno verujem, da je ono što
doţivljavamo kao najsubjektivnije i najintimnije ĉesto i najuniverzalnije.
Cilj psihoanalitiĉke terapije – vaspitanja je: istraţivanje istine o sebi, svoje psihiĉke realnosti, do
prestanka potrebe za terapijom – vaspitanjem. Jednom reĉju cilj je autonomija ( ako je analizant
hoće ). Dve osnovne vrednosti ugraĊene u psihoanalitiĉki metod su autonomija i istina. 18
Metod – naĉin odgovara cilju. Osnova psihoanalitiĉkog metoda je odnos, pristup ĉoveku koji
omogućava ostvarivanje ovih vrednosti. U osnovi psihoanalitiĉkog metoda je poštovanje
autonomije analizanta. Prihvatanjem, razumevanjem, nevrednovanjem analizanta, kreira se
atmosfera koja mu omogućuje samoistraţivanje bez straha od osude zbog otkrivanja i
iznošenja istine o sebi ( iako taj strah uvek postoji, on se vremenom doţivljava kao nerealan u
odnosu na terapeuta ).
Frojda su ĉesto optuţivali za moralni relativizam upravo zbog vrednosne neutralnosti
psihoanalitiĉkog metoda. Taĉno je to da psihoanalitiĉki terapeut moralno ne vrednuje sadrţaje koje
donosi analizant, ali sam taj stav nosi jednu vrednosnu poruku – osnovna vrednost je istina. Da bi se
do nje došlo neophodno je odsustvo moralnog procenjivanja od strane terapeuta ( tzv. „tehniĉka
neutralnost“ ). Ali ni dolaţenje do istine nije imperativ. Analitiĉar ne vrednuje negativno ni
otpore koje analizant postavlja na putu ka istini o samom sebi. On će doći do saznanja onda kada
to bude mogao i hteo, i odgovoran je za svoj napredak. To svakako nije moralni relativizam. Za Frojda
je, podsetimo se, „onaj koji je prošao sa uspehom kroz vaspitanje za istinoljubivost prema samom sebi,
trajno zaštićen od opasnosti nemoralnosti, makar njegovo merilo moralnosti na neki naĉin i odstupalo
od onoga koje je u društvu uobiĉajeno“.
Na narednim stranicama analiziraću detaljnije psihoanalitiĉki metod u odnosu na navedene
osnovne vrednosti. Poĉeću od odnosa analitiĉara i analizanta, analitiĉke situacije, osnovnog pravila,
pravila apstinencije, preko otpora i transfera do interpretacije i radnog saveza.
15
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 406.
Freud, S. – Studies of Histeria ( 1895 ), The standard edition, London, Hogarth Press, 1957.
17
Freud, S. – Lines of Advance in P.A. Therapy, Standard edition
18
Petrović, V. – Diskusija za okruglim stolom „Šta psihoterapija danas nudi pojedincu i društvu“, Vrnjaĉka Banja,
1987., ( neobjavljen zapis )
16
7
Odnos analizanta i analitičara
Istorijat razvoja psihoanalitiĉkog metoda pokazuje da se on kretao ka sve većem priznavanju
autonomije analizanta. U kakvom je odnosu razvoj analitiĉkog metoda i ideje o tome šta je „lekovito“,
sa već spomenutim osnovnim vrednostima – istinom i poštovanjem autonomije ?
Kada je u pitanju „lekovita“ vrednost istine, moglo bi se reći da je nju Frojd shvatio od samog
poĉetka razvoja analitiĉkog metoda. Kao poĉetak razvoja psihoanalitiĉkog metoda uzima se zajedniĉki
rad Brojera i Frojda koji su objavili u „Preliminarnom saopštenju o psihiĉkom mehanizmu histeriĉnih
fenomena“, 1893. godine. 19 Tu se kaţe da svaki histeriĉni simptom nestaje odmah i trajno ako uspemo
da dovedemo osobu do sećanja na dogaĊaj koji ga je pobudio, i kada ona opiše taj dogaĊaj što je
moguće detaljnije pretvarajući afekte u reĉi.“ Uzrok simptoma je potisnuto sećanje – potisnuta
istina. Istina, dakle, „leĉi“ ako moţe da se prihvati, ako je osoba u stanju da se suoĉi sa njom. Do
zakljuĉka o vaţnosti spremnosti analizanta da prihvati istinu Frojd je došao tek kasnije. Šta se
istorijski dešavalo sa poštovanjem autonomije analizanta ?
Frojd je ukazao na tri etape u razvoju psihoanalitiĉkog metoda.
Prva etapa je primena katartiĉkog postupka uz pomoć hipnoze i koncentracije. Katartiĉki
postupak je uveo u psihoterapiju Brojer u radu sa Anom O., dvadesetogodišnjom devojkom koja je
razvila razne konverzivne simptome u vreme kada je oboleo njen otac. Ana je imala posebna stanja
koja je nazivala „ĉišćenjem dimnjaka“, pri kojima je dolazila do raznih sećanja i izraţavala osećanja
vezana za njih. To abreagovanje i verbalizovanje dovodilo je do nestajanja pojedinih simptoma.
Frojd je, inspirisan Brojerovim iskustvom, poĉeo da primenjuje hipnotiĉku sugestiju u cilju
katartiĉkog praţnjenja klijenta. Osnovno u ovom principu je da je terapeut doktor. Aktivan je, on
nešto radi „pacijentu“, izvlaĉi iz njega sugestijom i hipnozom nešto i tako ga „leĉi“. Vadi iz njega
„patogene ideje“ kao viruse ili bakterije i onda nestaju simptomi bolesti. Pacijent je pasivan i nije
odgovoran za terapijski progres.
U „Uvodu u psihoanalizu“ ( str. 420 ), poglavlju o psihoanalitiĉkoj terapiji Frojd kaţe:
„Direktna sugestija – to je sugestija upravljena protiv ispoljavanja simptoma, borba izmaĊu vašeg
autoriteta i motiva oboljenja.“ Frojd je, kao Berhajmov Ċak, u poĉetku „leĉio“ hipnozom i sugestijom
zabrane simptoma, a kasnije Brojerovim „ispitivanjem bolesnika“. Ovde se već vidi postepen prelaz
od onoga što je kasnije nazvano pokrivajućom terapijom ka zaĉetku otkrivajuće psihoterapije.
Dakle, Frojd kaţe: „Za lekara je vremenom postalo monotono da u svakom sluĉaju na isti naĉin, sa
istim ceremonijalom, spreĉava najrazliĉitije simptome da se pojavljuju, a da ništa ne moţe da shvati od
njihovog smisla i znaĉenja. To je nadniĉarski posao, a ne nauĉni rad, i opominjao je na maĊiju, bajanje
i hokus – pokus, ali s pogledom na bolesnikov interes to nije dolazilo u obzir. Treće je nedostajalo –
postupak nije bio pouzdan ni u jednom pravcu. Kod jednoga se mogao primeniti postupak, kod drugog
ne. Kod jednoga je uspevao mnogo, kod drugog vrlo malo, a nikad se nije znalo zašto. Gori od te
ćudljivosti postupaka bio je nedostatak u trajanju uspeha. Posle nekog vremena, kad se opet ĉulo o
bolesnicama, stara bolest je ponovo bila tu, ili je bila zamenjena nekom novom bolešću.“ Oĉigledno je
da je „lekar“ bio koncentrisan na „bolest“, a ne na samu osobu. Osoba je bila objekat koji ima
bolest, a bolest je bila ćudljiva.
MeĊutim, Frojd već tada poĉinje da se pita kako to da je kod nekih pacijenata uspevao, a kod
drugih ne. Primetio je da uspeh „leĉenja“ zavisi od odnosa „bolesnika“ prema njemu. O tome piše:
„Jednom mi se desilo da se jedno teško stanje, koje sam kratkim hipnotiĉkim leĉenjem bio potpuno
uklonio, vratilo nepromenjeno pošto se bolesnica, bez povoda sa moje strane, bila naljutila na mene;
posle izmirenja, ponovo sam uspeo, još potpunije, da bolesno stanje išĉezne, ali se opet povratilo kada
se bolesnica jednom drugom prilikom otuĊila od mene. Drugi puta sam doţiveo da mi je jedna
bolesnica, kojoj sam više puta hipnozom pomogao protiv nervoznih stanja, za vreme leĉenja jednog
osobito upornog sluĉaja, najednom obavila ruke oko vrata. To je, meĊutim, nagonilo ĉoveka da se,
hteo ne hteo, pozabavi pitanjem o prirodi i poreklu svog sugestivnog autoriteta.“ 20 Tu je već izneta
19
Breuer, J., Freud, S. – ( 1893. – 1895. ) Studies on Hysteria, Standard edition, London, Hogarth Press, 1955., str.
6.
20
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 422.
8
ideja da „pacijent“ nije tako pasivan, da nije ćudljiva bolest nego on, kao i ideja da je odnos
„pacijenta“ prema terapuetu vaţan faktor u „izleĉenju“ ( kasnije je takva pojava nazvana
transfernim izleĉenjem ).
Opisujući sluĉaj Elizabete von R. ( 1892. ) Frojd je prvi put upotrebio termin otpor, odreĊujući
ga kao pacijentovo izbegavanje nekih neprihvatljivih ideja. U „Psihoterapiji histerije“ ( 1893. –
1895. ) objašnjava nemogućnost pacijenta da bude hipnotisan njegovim nesvesnim odbijanjem, tj.
nevoljnošću da bude hipnotisan. Ta ista psihiĉka sila, kaţe on, koja se protivi tome da patogene ideje
postanu svesne, mora da igra ulogu u kreiranju histeriĉnih simptoma. Zbog toga što je ideja bolna,
pacijentov ego se brani silom koja izbacije patogene ideje iz svesti i opire se njihovom vraćanju u
sećanje. Pacijentovo neznanje je, u stvari, neţeljenje da se zna. U tom sluĉaju je zadatak terapeuta
da prevaziĊe otpor, a to je, tada, Frojd radio sugestijom, pritiskom na ĉelo, kao i insistiranjem da
pacijent oţivi sećanje. Ovde je već razvijenija ideja o „lekovitosti“ istine i o „bolesti“ kao potiskivanju
istine. „Pacijentu“ je priznato da aktivan u odrţavanju svoje bolesti. On se opire „leĉenju“ tj. promeni,
ali terapeut je, još uvek, doktor – on nešto radi pacijentu, vadi mu „patogene ideje“ kao zubar
pokvaren zub, snagom autoriteta, tj. sugestijom. Pacijen je, još uvek, objekat, a odnos prema njemu
heteronoman.
Druga etapa u razvoju psihoanalitiĉkog metoda je uvoĊenje slobodnih asocijacija i analiza
otpora, s tim što se i dalje usredsreĊivalo na sadrţaje u neposrednoj vezi sa simptomima. Frojd
sve više postaje „klijentom centrirani terapeut“. Na korišćenje slobodnih asocijacija ga je navela
pacijentkinja Elizabeta von R. koja mu je zamerila da ometa tok njenih misli kada je iznosila sadţaje
koji na izgled nisu imali veze sa simptomima i postavljenim zadatkom da se koncentriše na neki
odreĊeni sadrţaj. Kako je umeo da ĉuje, Frojd nije odbacio ovu primedbu već je istraţivao njene
„verbalne izlete“ i ustanovio da nisu sluĉajni. I na drugim pacijentima je video da ovi sadrţaji koji
spontano izviru potpomaţu oţivljavanje sećanja. Ti „izleti“ ili slobodne asocijacije postaju osnova
metoda – osnovno pravilo-”Pravilo slobodnog asociranja”. Ono se sastoji u tome da analizant
treba da verbalizuje ono što mu se pojavi u svesti, „da ne popušta nikakvom motivu koji bi ţeleo
uĉiniti neki izbor ili iskljuĉenje meĊu pomislima, pa bilo da motiv glasi: to je suviše neprijatno,
ili suviše indiskretno da bi se moglo reći, ili to je suviše beznaĉajno, to ne spada ovamo, ili to je
besmisleno pa ne treba da se kaţe... I kaţemo mu, u poverenju, da uspeh leĉenja, a pre svega
njegovo trajanje, zavisi od savesnosti kojom se on bude pokoravao tom osnovnom tehniĉkom pravilu
analize.“ 21
Oĉigledno veliki pomak u aktivnosti analizanta i naglašavanju njegove odgovornosti za
napredak terapije i sopstveni razvoj. Njemu se ne sugeriše sadrţaj, ne radi mu se ništa u smislu
„vaĊenja patogenih ideja“. On postaje odgovoran za to da ih iznese ili ne iznese. On odreĊuje
sadrţaj sastanka – to je već prelaz u treću etapu u razvoju metoda kada se više ne nastoji da se
koncentriše na neke posebne sadrţaje već se posmatra sve što se javi na površini svesti – time
analizant postaje vodiĉ u svom samoistraţivanju. 22
Treća etapa: Od analize simptoma prešlo se na analizu celokupne liĉnosti. Na tom putu
samoistaţivanja dešava se, kaţe Frojd, nešto na izgled paradoksalno. Pacijent je došao da se „izleĉi“, a
kada mu je ponuĊen lek ( slobodno asociranje ) on se ne pridrţava „uputrstva za upotrebu“ ( osnovnog
pravila ). On nalazi raznovrsne, ĉesto lukave naĉine da sabotira terapijski rad. Sve te snage unutar
analizanta koje se protive proceduri i progresu analize Frojd naziva otporom. Rad na
savladavanju otpora „bitan je deo analitiĉke terapije, bolesnik ima da ga izvrši...“ 23 Analitiĉar mu u
tome pomaţe uĉeći ga kako da analizira svoje otpore i to je jedna vrsta „vaspitanja za terapiju“. Ovde,
još uvek, koristim Frojdove termine pacijent, leĉenje, lekar... mada je iz sadrţaja jasno da se ne radi o
bolesti i leĉenju.
„Zato je i reĉeno, s pravom, da je psihoanalitiĉko leĉenje jedna vrsta naknadnog vaspitanja.“ 24
Analizant je taj koji donosi sadrţaj, odreĊuje tok terapije, opire se i analizira svoje otpore. Njegova
uloga je, u ovoj fazi razvoja metoda, daleko autonomnija. A šta je sa terapeutom? Prisetimo se
21
22
23
24
Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 269.
Petrović, V. – Osnovi psihoterapije i savetovanja, skripta, posebno izdanje, str. 5.
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 423.
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 417. – 418.
9
Frojdovog pitanja o prirodi autoriteta koji ima analitiĉar, o posebnoj prirodi odnosa koji analizanti
razvijaju u odnosu na analitiĉara. Taj posebni odnos je on nazvao prenosom. Po definiciji prenos je
doţivljavanje osećanja, fantazija, stavova, nagona i odbrana prema osobi u sadašnjosti koje nije
adekvatno u odnosu na tu osobu, već je ponavljanje reakcija prema znaĉajnim osobama u
ranom detinjstvu preneto na osobe u sadašnjosti.
Sposobnost prenosa imaju svi normalni ljudi, a kod neurotiĉara je, kaţe Frojd, samo izuzetno
povećana sklonost ka prenosu. „Bernhajm je uĉenje o hipnotiĉkim pojavama sa nepomućenim,
pronicljivim pogledom, zasnovao na tvrdnji da su svi ljudi, na neki naĉin, podloţni sugestiji –
sugestibilni. Njegova sugestibilnost nije ništa drugo do sklonost ka prenosu, shvaćena priliĉno usko,
tako da negativnom prenosu tu nije bilo mesta... I mi moramo uvideti da smo u svojoj tehnici napustili
hipnozu samo zato da bismo ponovo otkrili sugestiju u obliku prenosa.“ 25
Ova primedba dovodi u pitanje sve što je do sada reĉeno o istini i autonomiji kao vrednostima
sadrţanim u psihoanalitiĉkom metodu. Frojd tu kaţe: „Primećujem kako u vama raste tako silno jedan
prigovor koji bi vam oduzeo sposobnost da slušate kad mu ne bismo dali da doĊe do reĉi. Dakle,
priznali ste najzad da radite pomoćnom silom sugestije kao i hipnotiĉari. To smo već odavno mislili.
Ali našto onda zaobilazni put preko uspomena prošlosti, otkrića nesvesnog, tumaĉenje i obratno
prevoĊenje izopaĉenja, ogroman izdatak truda, vremena i novca, ako je ipak sugestija ono što jedino
ima dejstva ? Zašto ne sugerišete direktno protiv simptoma kao što to ĉine drugi, pošteni hipnotiĉari ?
A zatim, ako hoćete da se izvinjavate time što ste, na okolišnom putu kojim idete, uĉinili i mnoge
znaĉajne psihološke pronalaske koji se pri direktnoj sugestiji skrivaju, ko li sad jamĉi za sigurnost tih
pronalazaka? Zar i oni nisu rezultat sugestije? Zar ne moţete i na tom polju nametnuti bolesniku ono
što hoćete i što se vama ĉini taĉno? “
Postavljeno je, dakle, pitanje indoktrinacije analizanta, nametanja putem sugestije hranjene
transfernim odnosom jednog interpretativnog sistema, intelektualne i moralne indoktrinacije.
Heteronoman odnos dovodi u pitanje i istinosnu vrednost podataka dobijenih u takvom odnosu i
nauĉnu zasnovanost cele teorije. Kakav je Frojdov odgovor ?
„Ali kad bi taj prigovor bio opravdan, onda psihoanaliza ne bi bila ništa drugo do jedna osobito
dobro maskirana i osobito uspešna vrsta leĉenja sugestijom, te bismo smeli uzeti olako sva njena
tvrĊenja o ţivotnim uticajima, o psihiĉkoj dinamici, o nesvesnom. Tako i misle protivnici. Naroĉito uz
sve što se odnosi na znaĉaj seksualnih doţivljaja, ako ne ĉak i same te doţivljaje, mi smo, vele,
„ubedili“ bolesnike, pošto su takve kombinacije postojale u našoj pokvarenoj fantaziji. Opovrgavanje
takvih prigovora uspeva lakše prizivanjem na iskustvo nego pomoću teorije. Ko je sam vršio
psihoanalize mogao se nebrojeno puta uveriti o tome da je nemoguće na taj naĉin sugerisati bolesniku.
Nije, naravno, nikakva teškoća da se on uĉini pristalicom izvesne teorije i da tako i on sudeluje u nekoj
mogućoj zabludi lekarevoj. On se u tome ponaša kao i drugi, kao Ċak, ali se time uticalo samo na
njegovu iteligenciju, a ne na njegovu bolest. MeĊutim, rešenje njegovih konflikata i savlaĊivanje
njegovih otpora polazi za rukom samo ako su mu date takve pripremne predstave koje su u
skladu sa stvarnošću u njemu. Šta je u lekarevim pretpostavkama bilo netaĉno, to opet ispada u toku
analize, mora biti povuĉeno i zamenjeno onim što je taĉnije. Briţljivom tehnikom traţimo da
predupredimo ostvarivanje privremenih uspeha sugestije, ali je bezopasno ako se i jave takvi uspesi jer
se ne zadovoljavamo prvim uspehom...U uspesima koji se jave suviše rano vidimo pre smetnje nego
pomoć analitiĉkom radu, te opet uništavamo te uspehe raskidajući uvek ponovo prenos na kome
oni poĉivaju. Ta poslednja crta u osnovi je ona koja odvaja analitiĉko leĉenje od ĉisto
sugestivnog, i sa analitiĉkih rezultata skida sumnju da su sugestivni uspesi. U svakom drugom
sugestivnom leĉenju prenos se briţljivo ĉuva, ostavlja netaknutim, a u analitiĉkom predmet
leĉenja je sam prenos koji se raskida u svakom obliku u kome se javi. Na kraju analitiĉkog leĉenja
mora sam prenos biti otklonjen, pa ako se sad uspeh pojavi ili odrţi, onda ne poĉiva na sugestiji već na
delu savladavanja unutrašnjih otpora, izvršenom uz pomoć sugestije, na unutrašnjoj promeni
postignutoj u bolesniku.“ 26
Prenos – sugestibilnost je, dakle, nešto što se javlja u izvesnom stepenu u svim ljudskim
odnosima, hteli mi to ili ne. On se pojavio kao prepreka na putu ka istini – moralnoj autonomiji
25
26
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 418.
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 423. – 424.
1
0
analizanta. Frojd nije hteo sugestiju. Zato je i napustio prethodni naĉin rada. Ali ona se ponovo
uplela u rad u obliku transfera - postala je otpor. Frojd, oĉigledno, nije bio osoba koja bi zaţmurila
pred preprekom ili pokušala da je zaobiĊe. Kada već postoji, hteo je da razume i njenu prirodu.
Prepreke – otpor i transfer, tj. njihova analiza, postali su prednost, jer upravo njihovo analiziranje
omogućuje da se doĊe do najvaţnijih sadrţaja, razumevanja analizantove neuroze i nastavljanja rasta
tamo gde je on zaustavljen. Ako je analizant sugestibilan i heteronoman, upravo analiza te
sugestibilnosti – heteronomnosti vodi do autonomije. Prenos je nešto što dolazi iz analizanta,
sugestibilnost koja izvire iz njega samog, a ne iz heteronomnog odnosa analitiĉara prema njemu.
Ukoliko se analitiĉar dosledno ponaša prema analizantu kao prema autonomnoj osobi ( ne
vrednuje, ne sugeriše, ne upliće svoje stavove u analizu, ne pritiska... ), stvaraju se uslovi da ovaj
to i postane. Preporuka da analitiĉar treba da bude kao ogledalo ima to znaĉenje. On ne sugeriše
i tako omogućava analizantu da, kao u ogledalu, prepozna svoju sugestibilnost u obliku prenosa.
Analiza kontratransfera ima ulogu da pomogne analitiĉaru da se što doslednije pridrţava ovakvog
odnosa i zadrţi tu poziciju tzv. „tehniĉke neutralnosti“.
Nastaviću dalje sa analizom osnovnih pojmova analitiĉkog metoda. Sva bi dalja analiza mogla
da stoji pod istim naslovom – odnos analizanta i analitiĉara, ili osnovni pristup osobi sa kojom radimo.
Dalja analiza, pod drugim podnaslovima, biće u stvari, detaljnije razjašnjavanje odnosa, tj. pristupa
ĉoveku koji je srţ metoda i etike na kojoj on poĉiva.
Analiza analitičke situacije
Kao cilj psihoanalitiĉke terapije oznaĉeno je povećanje analizantovog poznavanja sebe i
drugih, a tome i njegove slobode izbora u ţivotu, tj. autonomije. „Pacijent treba da bude pouĉen da
oslobodi i ispuni svoju prirodu, a ne da liĉi na nas.“ – kaţe Frojd. Kako i koliko je analitiĉka situacija
usklaĊena sa tim ciljem ?
Da oslobodi i ispuni sopstvenu prirodu... Ta „priroda“, šta je to ? Ona je iz nekog razloga
potisnuta. Rekao sam ranije da osoba dolazi na terapiju kada vaspitanje koje je imala nije uspelo da joj
pomogne u konstruktivnom prevazilaţenju strepnje koja nastaje u sukobu izmeĊu njegove nagonske
prirode i stvarnosti. Nosioci tog neadekvatnog vaspitanja su porodica, društvene institucije i samo
društvo. Neurotiĉni problem je, u svojoj suštini, društveno uslovljen. Kakvo je mesto analitiĉara u
relaciji analizant – društvo ?
Vratiću se, „za promenu“, opet Frojdu. Jednom, pripoveda on, u ĉlanku „O istoriji
psihoanalitiĉkog pokreta“ 27 , zamolio ga je stariji kolega i prijatelj Krobak da preuzme jednu njegovu
pacijentkinju kojoj on nije bio u stanju da posveti dovoljno vremena. Frojd je ustanovio da ona pati od
„napada besmislenog nespokojstva koje se moţe umiriti samo detaljnim izveštajima o tome gde je
njen lekar bio tokom celog dana.“ Kasnije mu je Krobak saopštio da je nespokojstvo njegove
pacijentkinje posledica toga što je ona nevina, iako je već osamnaest godina udata. Njen muţ je bio
impotentan. U takvim sluĉajevima, rekao je on, „lekar ne moţe ništa drugo do da ovu braĉnu nesreću
zakloni štitom sopstvene reputacije i pomiri se sa tim da će ljudi slegnuti ramenima i reći za njega : on
nije nikakav lekar kad tolike godine nije mogao da je izleĉi. Prihvatajući dakle suprugu kao duševnog
bolesnika, lekar je „u sluţbi porodice“, tj. podrţava muţevljevu javnu sliku normalnog, sposobnog
ĉoveka.
Frojd je bio razljućen jer se ponovo suoĉio sa dokazom hipokrizije svojih kolega koje su znale
da je kod histerije u pitanju „La chose genitale... toujours, toujours“ , kako je govorio Šarko. Lekari
oĉito nisu bili zastupnici svojih pacijenata. Oni su bili zastupnici društva ili neke grupe, „javno
prihvaćenog morala“. Iako je izgledalo da pomaţu pacijentu, u stvari su štitili društvo od njega.
Frojd je preuzeo ulogu zastupnika analizanta, bio je na njegovoj strani u borbi protiv sila koje
su ga sputavale. Da li je tako rešio suprotnosti koje postoje izmeĊu autonomije i heteronomije,
27
Freud, S. – On the History of the Psycho – Analitic Movement, 1914., The standard edition XIV ( London, 1957.,
Hogarth Press ) str. 14.
1
1
individualizma i kolektivizma ? Da li je, stavljajući se na jednu stranu, bio protiv druge ? Da li se
analizant time okreće protiv društva ? Pre odgovora na ova pitanja, da vidimo prvo kako se to Frojd
stavio na stranu analizanta.
„Ali iz revnosti sa kojom se branim od prekora da se nervozni u analitiĉkom leĉenju upućuje na
iţivljavanje, ne smete izvući zakljuĉak da mi na njega dejstvujemo u korist društvene pristojnosti. To
je od nas u najmanju ruku isto tako daleko. Mi, doduše, nismo reformatori, već samo posmatraĉi, ali
ne moţemo a da ne posmatramo kritiĉnim oĉima, pa smo našli da je nemoguće da budemo na strani
konvencionalnog seksualnog morala i da visoko cenimo naĉin na koji društvo pokušava da praktiĉno
uredi probleme seksualnog ţivota. Mi moţemo društvu lepo pokazati da ono što naziva svojim
moralom, staje više ţrtava nego što samo vredi, i da njegovo postupanje niti poĉiva na istinitosti, niti
svedoĉi o mudrosti. Mi ne ĉuvamo naše bolesnike da i oni ne ĉuju tu kritiku, navikavamo ih da bez
predrasuda rasuĊuju o seksualnim pitanjima, kao i o svima drugima, i kad se oni, postavši
samostalni po završetku leĉenja, po sopstvenom nahoĊenju, odluĉe za neki srednji poloţaj izmeĊu
potpunog iţivljavanja i bezuslovne askeze, mi ne osećamo ni jedan od tih ishoda kao teret na svojoj
savesti. Mi sebi velimo: ko je sa uspehom prošao kroz vaspitanje ka istini o samom sebi, taj je
trajno zaštićen od opasnosti nemoralnosti, makar njegovo merilo moralnosti na neki naĉin i
odstupalo od onoga koje je u društvu uobiĉajeno.“ 28
„Navikavajući“ analizanta da „bez predrasuda rasuĊuje“ analitiĉar mu pomaţe da se
„oslobodi“. Ali o kakvoj slobodi je reĉ ? Cilj analize je, od samih poĉetka, da „oslobaĊa“ analizanta. U
poĉetku ga je oslobaĊala simptoma, „patogenih ideja“, „traumatskih sećanja“ – neke vrste moralnog
tereta. Zatim su došle ideje o oslobaĊanju od nekih ranih zabrana, oštrog „arhaiĉnog super ega“, krute
karakterne strukture... Jednom reĉju od nesvesnih, automatskih uticaja i ideja koje su mu usaĊene dok
je bio dete. Normalnost se izjednaĉava sa slobodom – liĉnom slobodom, slobodom svesno
odabranog, odgovornog ponašanja. Kakva je to sloboda ?
Prizvaću u pomoć Tomasa Sasa. U „Etici psihoanalize“ Sas govori o dve vrste slobode –
individualistiĉkoj i kolektivnoj. Individualistiĉka sloboda je sloboda da se bude individualizovan,
autentiĉan, autonoman, samoodgovoran ĉovek. Iako su neke od tih sloboda definisane kao sloboda od
neĉega ( npr. od teološke ili od vladavine tiranije ) one su, u stvari, bile u velikoj meri slobode za
nešto. Drugim reĉima, sadrţaj slobode bio je definisan u smislu ciljeva koje je ĉovek morao sam sebi
da postavi.“ 29
Što se tiĉe kolektivistiĉke slobode, Sas kaţe: „Postoji, meĊutim, još jedna vrsta slobode, za nju
se ne moţe reći da svaki ĉovek mora da je zasluţi... Ciljevi kolektivistiĉke slobode su sloboda od
politiĉkog ugnjetavanja, ekonomske eksploatacije, ropstva, kolonizacije i verskog, rasnog i politiĉkog
proganjanja. Ukratko, to je sloboda jedne grupe ili kolektiva da uţiva privilegije date drugima. Sadrţaj
te slobode je izraţen kao sloboda od neĉega – obiĉno od proganjanja od ugnjetaĉke grupe.“
Kakav je bio Frojdov stav prema ove dve vrste slobode ? „Ne na nekom drugom svetu, već
ovde, na zemlji, većina ljudi ţivi u paklu... Moje znanje, moje teorije i moje metode imaju za cilj da
uĉine ĉoveka svesnim toga pakla kako bi mogao da ga se oslobodi.“ 30 Kada je u pitanju
kolektivistiĉka sloboda, psihoanaliza, kao i druge nauke, moţe da bude od pomoći svojim saznanjima.
Kada je u pitanju individualna sloboda i mogućnosti terapije, Frojdov odgovor je nedvosmislen. U
meri u kojoj je civilizacija potiskivanje, individualna terapije je obrazovanje za potiskivanje – istina
svesno potiskivanje. U „Studijama o histeriji“ 31 navodi tipiĉne primedbe pacijenta koji se ţali: „Vi
sami kaţete da moja patnja verovatno ima dosta veze sa mojim vlastitim odnosima i sudbinom. Vi
ništa od toga ne moţete da izmenite. Na koji naĉin, onda, vi moţete da mi pomognete? Na to ja uvek
odgovaram: Ja uopšte ne sumnjam da bi sudbini bilo mnogo lakše nego meni da ukloni vaše patnje, ali
vi ćete se uveriti u to da se mnogo dobije ako uspemo da vašu histeriĉnu bedu izmenimo u
svakidašnju nesreću.“
28
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 406.
Sas, T. – Etika psihoanalize, Vuk Karadţić, Beograd, 1978., str. 38.
30
Frojd, S. – Navedeno kod Helmut Dahmer, u prikazu B. Goetz, Erinnerungen an S. Freud, u Psyche XXIV (
1970. ) str. 132.
31
Breuer, J. And Freud, S. – Studies in Histeria, Boston, 1964., str. 232.
29
1
2
Psihoanaliza kao teorija je teorija neslobodnog društva koje ĉini potrebnom psihoanalizu kao
terapiju. Bez promena društvenih uslova, krajnji domet psihoanalitiĉke terapije je pretvaranje
„neurotiĉne bede“ u „svakidašnju nesreću“. Analiza otkriva društvo u pojedincu, skida ĉauru sa
„autonomne individue“, otkriva vlast društva u pojedincima i nad njima. Vrednost metoda upravo leţi
u njegovoj vrednosti za otkrivanje istine. Svesti psihoanalizu na metodu leĉenja znaĉi izmeniti
njenu suštinu.“ Ja psihoanalizu nisam hteo preporuĉiti vašem interesovanju kao naĉin leĉenja, nego
zbog njene istinitosti... Kao terapijska metoda, psihoanaliza je jedna meĊu mnogima.“ 32
Jasno je da je individualistiĉka sloboda uslovljena i ograniĉena kolektivom. Saznajući istinu o sebi,
drugima i svetu u kojem ţivi, osoba „spoznaje muţnost“, tj. ograniĉenja svoje slobode koja ne
moţe izmeniti za razliku od onih ograniĉenja koja moţe izmeniti.
Definisanje analitiĉke situacije kao tehnike leĉenja, a neuroze kao bolesti, zatamnjuje
društvenu dimenziju i ove, u suštini, moralne dileme. Rekli smo da je analitiĉka situacija jedna vrsta
vaspitanja ili obrazovanja koje je usmereno na to da pruţi osobi adekvatnije naĉine za prevazilaţenje
strepnje i omogući joj put ka autonomiji. Kakva je to vrsta vaspitanja – obrazovanja?
Govoreći o psihoanalizi kao obrazovanju Sas 33 je naveo tri vrste uĉenja i tri tipa obrazovnih
situacija na kojima se ona zasnivaju:
1) Protoobrazovanje – njegove odlike su da je a) uĉenje ograniĉeno na jednu posebnu stvar, b)
uĉenik ne raspolaţe uspešnim sredstvima za proveravanje taĉnosti uputstva koje je dobio. Tipiĉan
primer je davanje i primanje saveta. Ako smo, na primer, u nepoznatom gradu i pitamo za neku ulicu,
dobićemo savet kako da stignemo tamo, ĉiju taĉnost utvrĊujemo tek kada to uradimo. U terapiji je
takva vrsta uĉenja direktivno savetovanje koje se zasniva na sugestiji.
2) Druga vrsta situacije je obrazovanje – metod uĉenja postaje sloţeniji kad nastavnik poduĉava, a
uĉenik uĉi nešto više od saveta. Iz dobijenih informacija uĉenik sam moţe da izvuĉe savet. Tu vrstu
saveta Sas naziva „metasavetom“. Na primer, ako putujemo i potreban nam je matasavet, onda
uzmemo mapu, ako uĉimo strani jezik – reĉnik... Odlike ovakvog uĉenja su: a) nije ograniĉeno na
neko posebno pitanje ili predmet, jer ako ume da se koristi metasavetom ( npr. mapom ili reĉnikom )
uĉenik će moći da nauĉi mnoge stvari koje pripadaju istoj logiĉkoj klasi. b) Uĉenik moţe više da
proceni taĉnost steĉenog obaveštenja nego u situaciji protoobrazovanja. Ovde spada većina poznatih
obrazovnih situacija. U terapiji osoba uĉi o svojim nepriznatim osećanjima i sklonostima, iz
analize otpora i prenosa shvata inventar svojih osnovnih interpersonalnih strategija ponašanja,
njihovo poreklo, ciljeve i sl. I na osnovu toga moţe da izvuĉe „metasavet“. Dobija svoju „mapu“, i
ako nauĉi da se njome sluţi oslobaĊa se potrebe za stalnim traţenjem saveta.
3) Metaobrazovanje – je na vrhu hijerarhije obrazovnih situacija. Odlike ovog tipa obrazovanja su:
a) Uĉenje nije ograniĉeno ne jednu jedinu klasu predmeta. To je uĉenje o tome kako se uĉi.
Metanastavnik poduĉava uĉenika kako je nešto nauĉio i kakve liĉne i društvene posledice
proistiĉu iz tog stila uĉenja. b) Pošto cilj metaobrazovanja nije u tome da pruţi faktiĉka
obaveštavanja, istinitost ili laţnost onoga što nastavnik saopštava nije od znaĉaja. Nastavnikov zadatak
je da pomogne uĉeniku da prema sebi stekne meta obrazovnu perspektivu. Ovde nastavnik nudi sistem
za organizovanje znanja i podstiĉe uĉenika da se koristi autonomnijim i kritiĉkim metodom uĉenja. U
terapiji se meta obrazovanje podstiĉe analizom same analitiĉke situacije, samog metoda sticanja
znanja, što postaje oruĊe u rukama analizanta za suoĉavanje sa ţivotom.
Da se vratimo ovde još malo na pitanje kako se to Frojd stavio na stranu analizanta. Verujem
da bi se on sloţio kada bismo analizantu rekli, na primer, ovako: „Realnost je takva da izaziva
strepnju. Ona je, izgleda, nuţna i protiv nje ste se morali braniti. Izgleda da naĉin odbrane koji ste
odabrali, iako je tada kada ste ga nauĉili verovatno bio adekvatan, sada nije zadovoljavajući. Verujem
da bi postepeno ( poštovanje autonomije ) suoĉavanje sa istinom o vama samima, a time i strepnjom,
moglo da vam pomogne da je na adekvatniji naĉin prevaziĊete. Patnja je nuţna u izvesnom stepenu,
dobrim delom društveno uslovljena. Istina ( analitiĉki metod ) vam moţe pomoći da razumete uzroke i
poreklo vaše patnje i vaših odbrana i svesno odredite šta je od toga nuţno, a šta ne – da odredite svoje
mesto u ovom svetu.“
32
33
Frojd, S. – Nova predavanja za uvoĊenje u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976.
Sas, T. – Etika psihoanalize, Vuk Karadţić, Beograd, 1978., str.67.
1
3
Analitiĉka situacija je i jedna sliĉna vrsta eksperimentalne situacije. U tom eksperimentu
analitiĉar pokušava da iskljuĉi sve ometajuće varijable. U istraţivanju istine o sebi ometajuća varijabla
je društveni uticaj. On je moguć preko srodnika ( ako bi analitiĉar kontaktirao sa njima ), davanja
lekova ( to je vrsta vrednovanja neurotiĉnog ponašanja ), vrednovanja i uplitanja analitiĉarevih
stavova, smeštanja u bolnicu, kontaktiranja sa drugim ustanovama u vezi sa analizantom i sl.
Analitiĉar pokušava da, u što većoj meri, odstrani te uticaje. On ne vrednuje analizanta ( analitiĉar
kao ogledalo, pozicija „tehniĉke neutralnosti“ ), ne kontaktira sa rodbinom i ne upliće se u analizantov
van analitiĉki ţivot, ne daje lekove, ne smešta u bolnicu, i što je više moguće, kontroliše svoje
kontratransferne reakcije. Svako odstupanje u ovom smislu narušava istraţivaĉki proces.
Kada su, u analitiĉkoj situaciji, u što većoj meri odstranjeni društveni uticaji ( spoljašnja
sugestija ), ostaje „varijabla“ koja se istraţuje – priroda analizanta. MeĊutim, ranije smo već ĉuli da se
sugestija opet javlja u obliku prenosa. Društvo je u samom analizantu u obliku njegovog super –
ega. Taj unutrašnji ometajući uticaj ispoljava se kroz pojave otpora i prenosa, a njihova analiza
omogućava oslobaĊanja ( delimiĉno ) tih uticaja i autonomije odreĊivanje u odnosu na njih. Kada
spozna svoju „pravu prirodu“, sazna ono što „jeste“ koje je bilo skriveno iza „treba“, osoba će
svesno odrediti svoje „treba“ koje je u skladu sa onim što „jeste“, odluĉiće koje svoje aspekte
smatra nepoţeljnim i sputati ih.
Ovde leţi ideja o mogućnosti samoregulacije i vere u nju. Jer, ako analiza teţi „osloboĊenju
i ispunjenju“ prirode analizanta sledi da se, u osnovi, veruje da je ta priroda dobra i sposobna za
samoregulaciju koja će voditi punijem ţivotu od spolja nametnute regulacije. Na primer, u ĉlanku
„Egi i Id“, kada govori o nesvesnom osećanju krivice, Frojd kaţe da je psihoanaliza otkrila da ĉovek
nije samo „nemoralniji nego što je verovao, već da je i moralniji nego što je znao.“ 34 On je izjednaĉio
moralno sa onim što je dobro u ĉovekovoj prirodi. Uloga analitiĉara je da otkrije potisnuto „dobro“
kao i potisnuto „loše“. Svesnost sopstvene dobrote je vaţan terapijski zadatak jer od toga zavisi
poverenje osobe u sebe, sposobnosti samoregulacije i sposobnost borbe sa vlastitom destruktivnošću (
bez obzira da li poreklo destruktivnosti traţimo u „instinktu smrti“, ili reakciji na frustraciju ili na
nekom trećem izvoru ). Upravo ispunjenje tog „dobrog“ je Frojd izjednaĉio sa moralnim. Etika i
ostvarivanje te „prirode“ u ĉijoj je osnovi naĉelo zadovoljstva su tesno povezani.
Kada u delu „Nelagodnost u civilizaciji“ 35 govori o vaspitanju mladih i moralnim zahtevima
koji im se postavljaju, misli da tim zahtevima treba dodati i obrazloţenje „takav ĉovek treba da bude,
da bi bio srećan i uĉinio i druge srećnim“. Šta je „dobro“, a šta „loše“ u ĉovekovoj prirodi i u odnosu
na koje kriterijume se procenjuje u psihoanalizi, pitanje je koje se nameće, ali ću ga odloţiti za kasnije.
Vratiću se pojmu autonomnosti i pitanju – da li je, stavljajući se na stranu analizanta, analitiĉar protiv
društva ?
Ako je autonomija pozitivan pojam, zašto bi onda društvo bilo protiv nje? Autonomnost je, u
psihoanalizi, definisana kao sloboda razvijanja svoga ja ( “što je bilo Id neka bude Ego” ),
povećavanja svoga znanja, usavršavanja svojih veština i sticanje odgovornosti za svoje ponašanje. Zar
se ne bi moglo reći da je, u savremenom društvu, autonomna osoba korisnija od heteronomne. Da li je
autonomnost vrsta slobode koja šteti ljudima? Napraviću jednu malu digresiju da bih se pribliţio
odgovoru.
U svojoj diskusiji o Samerhilu, školi u kojoj je A.S. Nil vaspitanje zasnovao na
psihoanalitiĉkim principima, E. From 36 govori o vrednosnom sistemu koji leţi u korenu takvog
vasptianja. Pa kaţe: „... u traganju za principima iz kojeg bi proistekli svi ovi, došao sam do zakljuĉka
da osnovna Nilova poruka nije ništa drugo do ljubav prema ţivotu. Samerhil je izraz biofilije.
Praktiĉna primena Nilovih principa pogoduje stvaranju ljubavi prema ţivotu kod mladih ljudi koje on
vodi... Biofilija ima sopstvenu etiku, svoj sopstveni princip dobra i zla. Albert Švarcer formulisao je
ovaj pricip u njegovoj najuniverzalnijoj formi kao „poštovanje ţivota“. U biofilnoj etici dobro je sve
što pogoduje rastu i otvaranju, dok je zlo sve što guši ţivot i što ga rastaĉe. „ Dalje, kaţe From,
biofilija se moţe potpuno razumeti kada se uporedi sa svojom suprotnošću – nekrofilijom.“ Nekrofilija
je privlaĉnost i sklonost ka smrti, razaranju, truleţi i bolesti... Nekrofilnu osobu privlaĉi sve što je
34
35
36
Freud, S. – The Ego and the Id, ( 1923. ), Standard Edition, str. 19.
Freud, S. – Civilisation and its Discontents, ( 1930. ), Standard Edition, str. 21.
From, E. – Samerhil za i protiv, zbornik, Prosveta, Beograd, 1982. str. 169 – 182.
1
4
protiv ţivota, ona ţudi za izvesnošću i mrzi neizvasnost, ona mrzi ţivot koji, po sopstvenoj prirodi,
nikad nije izvestan, nikad predvidljiv, retko podloţan kontroli... Podrobnije sam govorio o biofiliji i
nekrofiliji zato što verujem da je sistem Samerhila ukorenjen u biofilnom principu, da je Nil zato
probudio entuzijazam i interesovanje tolikih ljudi i da je zato Samerhil jedan od presudnih ogleda
našeg doba, jer Samerhil pruţa mogućnosti kulture usmerene prema ţivotu, a ne prema smrti. „
Mislim da je ukorenjenost u biofilnom principu ono što je privuklo mnoge ljude i psihoanalizi.
Psihoanaliza i jeste nauka u sluţbi Erosa ( biofilni princip ) u borbi protiv Tanatosa ( nekrofilni princip
). Ono što sluţi Erosu je dobro. Dve osnovne vrednosti psihoanalitiĉkog metoda – istinoljubivost i
poštovanje autonomije drugog, su vrednosti koje vode ispunjenju baziĉne vrednosti – ţivotnosti.
Osnovni Nilov cilj jeste da podigne decu koja su ţiva, koja su u duši aktivni pojedinci pre nego pasivni
posmatraĉi i potrošaĉi. Vaspitanje, za njega, ima samo jedan cilj: ţivljenje. A ţivljenje nema druge
svrhe osim ţivljenja. Biti pametan, vešt, briljantan, kreativan, sve je to lepo i krasno. No, ti ciljevi ne
treba da budu prevashodni, oni ne treba da budu ciljevi po sebi. Njima ne treba dozvoliti da kontrolišu
ţivot. Ono što Nil ţeli da proizvede je dobar ĉovek. Dobar ĉovek je ţivotan ĉovek koji je u skladu sa
prirodom, u skladu sa ritmom koji pulsira kroz ĉitavo postojanje.
Psihoanalitiĉki metod jeste vaspitanje da se bude ţivotniji. Iz ovog principa proistiĉu druga
dva. Prvi princip je, kao što sam već rekao, istinoljubivost. Kakva je veza izmeĊu ljubavi prema istini i
ţivotnosti? Neistina je odbrana od ţivota. From kaţe da su „neistina i iluzije nuţni samo u onoj meri u
kojoj se ţivotom ne ţivi u potpunosti, u kojoj se on izvitoperuje i prigušuje. Dokle god opstaju
nezadovoljavajući stvarni uslovi ţivota, oni zahtevaju iluzije da bi bili podnošljivi. Nasuprot tome, što
više ĉovek preobraţava svoje stvarno postojanje u onakvo koje pogoduje obogaćivanju ţivota, tim pre
moţe da podnese istinu. Ĉovekova snaga leţi u njegovoj sposobnosti da zna šta je stvarno, kako bi
izmenio tu stvarnost u skladu sa svojim potrebama. Što je veće njegovo znanje, veća je njegova
snaga.“ 37
Ako uporedimo ovaj Fromov citat sa sledećim Frojdovim, uoĉićemo da polaze od, u suštini
iste, ideje o povezanosti ljubavi prema istini i ţivotu i „lekovite“ uloge istine u podsticanju ţivota. „Ne
na nekom drugom svetu, već ovde, na zemlji, većina ljudi ţivi u paklu... Moje znanje, moje teorije i
moje metode imaju za cilj da uĉine ĉoveka svesnim tog pakla kako bi mogao da se oslobodi.“ 38 Frojd
je odbijao svoĊenje svoĊenje psihoanalize na instrument medicine jer je shvatio u kojoj meri to
podrazumeva i podvrgavanje psihoanalize datom društvenom poretku koji je ona trebalo da
razume, i na taj naĉin svedena psihoanaliza gubi vrednost istine – svoju suštinu. A kakav je odnos
principa poštovanja autonomije i ţivotnosti ?
Ĉuli smo, od Froma, da je neistina odbrana od neprihvatljive realnosti. Istina se moţe prihvatiti
u onom stepenu u kojem se moţe odbaciti odbrana i prihvatiti stvarnost, tj. zavisi od stepena
ţivotnosti. Što je osoba bezţivotnija i okoštalija, što vaţi i za društvo, tim je manje u stanju da podnese
istinu. Za takve osobe i takvo društvo istina postaje napast jer bi ih nagnala na promene koje nisu
spremni da obave. Ĉitav niz terapijskih tehnika tzv. “Pokrivajućih terapija” (bihejvioralnih), kao i
farmakološka sredstva, imaju za cilj zatrpavanje neprijatne istine da ne bi uznemiravala pacijenta ( i
društvo ) . Frojd je razumeo da neuroze imaju svoju društvenu opravdanost, da su odbrana protiv
nprihvatljive realnosti, i nauĉio da poštuje otpore koje osoba postavlja otkrivanju istine o sebi i
realnosti. Menjanje u psihoanalizi nije revolucija u ţivotu analizanta, već jedan evolucioni proces
u kome se poštuje njegov tempo rasta i sposobnosti za suoĉavanjem sa istinom. „Ljubav prema
ţivotu ima svoj naĉin izazivanja promene – razumevanjem“ ( From )
Razumevanje osobe sa kojom radimo omogućava nam da stvorimo takvu situaciju u kojoj će
osoba moći da istraţuje po sebi i razvija sopstvenu autonmomiju. Razumevanje nije tehnika već
sposobnost jedne osobe da oseti drugu. Sva naglašavanja „tehnike“ u terapiji potiĉu od
nedostataka razumevanja i potrebe koja iz toga proistiĉe – da se naĊu „oruĊa“ koja bi taj
nedostatak zamenila.
Vratiću se na pitanje koje sam ranije postavio – da li je autonomoija vrsta slobode koja šteti
drugima? Frojd je dao jasan odgovor da je onaj koji je, sa uspehom prošao kroz vaspitanje ka
37
From, E. – Samerhil za i protiv, zbornik, Prosveta, Beograd, 1982. str. 174.
Frojd, S. – Navedeno kod Helmut Dahmer, u prikazu B. Goetz, Erinnerungen an S. Freud, u Psyche XXIV (
1970. ) str. 132.
38
1
5
istinoljubivosti prema samom sebi, trajno zaštićen od opasnosti nemoralnosti makar se njegova merila
moralnosti razlikovala od opšte prihvaćenih. O tim merilima biće još reĉi na narednim stranicama.
Psihoanaliza „ne podstiĉe iţivljavanje“, raspuštenost je antiteza slobode. Sloboda sadrţi u sebi
samokomtrolu koja nije nesvesno potiskivanje već „... sposobnost da se misli na druge ljude, da se
poštuju prava drugih ljudi.“ 39 Ovakav pojam slobode nije antidruštven, ali moţe biti protiv oblika
društva koji ne podrazumevaju poštovanja prava svake osobe na autonomiju. Oĉito je da psihoanaliza
ima politiĉku dimenziju i implikacije, i upravo ta dimenzija se pokušava potisnuti i razvodniti njenim
utapanjem u medicinu, o ĉemu argumentovano govori R. Dţekobi u svojim knjigama „Društveni
zaborav“ i „Potiskivanje psihoanalize“.
I druga osnovna vrednost pasihoanalitiĉkog metoda – poštovanje autonomije, usko je vezana za
biofiliju. Obrazlaţući ovu vezu, From govori o razlici izmeĊu dva pojma koja se u praksi ĉesto
koriste jedan umesto drugog – pojma odgovornosti i duţnosti.
Reĉ duţnost potiĉe od latinskog korena debere, što znaĉi dugovati. Osoba koja „vrši duţnost“
plaća ono što duguje drţavi, društvu ili svojim roditeljima, tj. autoritetu koji ga kontroliše. Ako je
autoritet pounutren u obliku Super ega, onda se javlja i duţnost prema tom unutrašnjem autoritetu.
Ako osoba ne vrši svoju duţnost, onda treba da bude kaţnjena od tog istog spoljašnjeg ili pounutrenog
autoriteta.
Reĉ odgovornost potiĉe od latinske reĉi – respondere – odgovoriti. Ljudsko biće koje odgovara
na ono što je pred njim, na realnost, svoje potrebe, drugu osobu... jeste „odgovorna“ osoba.
Sposobnost da se odgovori je osobina ţivih bića. „Samo osoba koja je ţivotna moţe da odgovori, ili
taĉnije, opseg u kome je neka osoba ţivotna jeste opseg u kojem ona odgovara. U meri u kojoj je
neţivotna, ona ne moţe da odgovara... Iz prethodnog priozilazi opšta formulacija: sloboda sadrţi u
sebi odgovornost, odgovornost sadrţi ţivotnost.“ 40 Sledi iz ovoga da osoba sa znatno smanjenom
ljubavlju prema ţivotu ( nekrofilna ) nije sposobna da reaguje odgovorno ( iako je sposobna da vrši
duţnost ) jer nije u stanju da odgovori u onom stepenu u kome je njena ţivotnost smanjena. „Vršeći
svoju duţnost, ĉovek moţe odreći vlastitu odgovornost.“ 41
Moglo bi se reći da se izvor promene kod analizanta moţe naći upravo u tom prelasku sa
etike duţnosti na etiku odgovornosti – promeni u Super egu. Istraţivanje koje je sproveo Money –
Kyrle ( 1952. ) potraţilo je odgovor na pitanje „kakve se promene u etiĉkim preferencijama odigravaju
kod osoba koje postaju mudrije, tj. stiĉu više psihološkog znanja o sebi i drugima ?“ 42 O promenama
u moralnoj sferi kod analizanta u toku psihoanalitiĉkog tretmana govoriću detaljnije i konkretnije u
delu o psihoanalitiĉkoj teoriji o razvoju moralnosti. Za sada ću izneti samo to da analitiĉka istraţivanja
pokazuju da se etiĉke preferencije, tj. moralnost osobe menja kako ona stiĉe više znanja o sebi,
posebno u meri u kojoj prevazilazi progoniteljsko jezgro svog infantilnog Super ega. Razvojni
proces Super ega kreće se ( prema navedenom istraţivanju ) od
1) Hipomaniĉnog stanja – koje karakteriše poricanje osećanja krivice. To stanje je uoĉljivo
kod onih koji sebe smatraju supermenima, kod amoralnih osoba koje preziru one sa skrupulima
i koje nisu u stanju da vide i razumeju sebe. Krivicu poriĉu jer je suviše jaka, progoniteljska
i preti dezintegraciji ega.
2) Hipoparanoidno stanje – i ove osobe poriĉu osećanje krivice, ali ono što je loše projektuju
i optuţuju druge. Za njih je krivica roba za izvoz.
3) Autoritarna savest – osobe na ovom stadijumu su svesne da imaju moralnu savest, ali u
njihovom Super egu još uvek dominiraju progoneći aspekti. Mogli bismo reći da oni „vrše
duţnost“, sposobni su da doţive osećanje krivice koje ih nagoni da budu poslušni prema svom
naredbodavnom Super egu – pounutrenom i spoljašnjem autoritetu.
Onda kada se ova stanja postepeno prevaziĊu u toku analize ( mada ona nikada u potpunosti ne
nestaju ) razvojem samorazumevanja, pojavljuje se ĉetvrto stanje – humanistiĉka ili depresivna savest.
4) Humanistiĉka savest – u osnovi „humanistiĉke savesti“ je ono što M. Klajn naziva
depresivnom pozicijom ili depresivnim elementima savesti. Ova pozicija je direktno vezana sa
39
40
41
42
Neill, A.S. – Freedom – Not Licence, Hart Publishing Co. , N.Y. 1966., str. 7.
From, E. – Samerhil za i protiv, zbornik, Prosveta, Beograd, 1982. str. 180.
From, E. – Samerhil za i protiv, zbornik, Prosveta, Beograd, 1982. str. 180.
Money – Kyrle, R. – Psychoanalysis and Ethics, ( 1952. ), Int .J.P.A., anal. 33
1
6
razvojem odnosa prema objektu – objektne ljubavi. Ona sledi posle paranoidno - shizoidne,
progoniteljske faze u razvoju odnosa sa objektom ( i razvoju Super ega ). Dete, na poĉetku, ima
razdvojene predstave „dobrog“ i „lošeg“ objekta, „dobre“ i „loše“ dojke. Nema još doţivljaj
majke kao celovite osobe koja i zadovoljava i osujećuje. Dete, dakle, još nema odnos prema
osobi već razdvojenim parcijalnim reprezentacijama objekta i sebe. „Dobru“ dojku „voli“, a
„lošu“ mrzi i doţivljava je kao progonitelja projektujući vlastitu agresiju u parcijalni objekat.
Stapajući predstave dobrog i lošeg objekta u jedan celovit objekat, doţivljavajući majku kao
celovitu osobu, dete se suoĉava sa svojom ambivalencijom, agresijom prema voljenom
objektu, osećanjem krivice, što vodi do ţelje da se popravi šteta i nepravda uĉinjenom
objektu.
Osobe kod kojih je došlo do fuzije libida i agresije i razvoja depresivne – humanistiĉke savesti,
su manje poslušne jer se manje osećaju progonjenima, ali ih uznemirava povreda koju nanesu
svojim unutrašnjim i spoljašnjim dobrim objektima – prema svojim „bliţnjima“ osećaju više
odgovornosti. Humanistiĉka savest oĉito nije antidruštvena. Ona je društvena na jedan kvalitativno
nov naĉin, korak je dalje u moralnoj evoluciji ĉoveka. Psihoanaliza je pokazala da je diferencijacija
izmeĊu doţivljaja sebe i druge osobe, u izvesnim aspektima, iluzija. Naĉin na koji se naš Super
ego odnosi prema egu – što odreĊuje osećanje samopoštovanja – boji i naš odnos prema drugoj osobi –
poštovanje drugoga. Stavljajući se na stranu analizanta i omogućujući mu da se oslobodi
progoniteljskih elemenata svog arhaiĉnog Super ega, analitiĉar nije protiv društva. Analizant ne ostaje
bez savesti već se njegova savest kvalitativno menja tako što joj je motivaciona osnova sve manje
strah, a sve više „ljubav za bliţnjega svoga“, da ne kaţem objekat. Analitiĉka etika je za društvo u
ĉijem „prihvaćenom moralu“ neće dominirati progoniteljski elementi, za društvo „humanistiĉke
savesti“.
U daljoj analizi ispitivaću takozvane „tehniĉke“ pojmove i pravila analitiĉkog metoda da bih
pokazao kako su spomenute osnovne vrednosti dosledno ugraĊene u „tehniku“.
Osnovno pravilo-pravilo slobodnog asociranja
Analizant se obraća za pomoć analitiĉaru jer je u stanju tenzije. Traţi „lek“ za oslobaĊanje
tenzije. Analitiĉar mu nudi „lek“ – naĉin kojim moţe doći do istine o njemu samome i stvoriti uslove
da izmeni ono što stvara tenziju. Osnovno pravilo se odnosi na uslove koji su potrebni da bi
analizant došao do te njegove subjektivne istine – vlastite subjektivne realnosti. Ono je jedna
vrsta istrašivaĉkog dizajna. „Nalaţemo bolesniku da se prenese u jedno stanje mirnog
samopsmatranja bez razmišljanja i da saopšti sve svoje unutrašnje opaţaje koje bi pri tom mogao
imati: osećanja, misli, sećanja, po redu kako mu se javljaju. Pri tom ga izriĉno opominjemo da ne
popusta nikakvom motivu koji bi ţeleo uĉiniti neki izbor ili iskljuĉenje meĊu pomislima, pa bilo da
motiv glasi: to je suviše neprijatno, ili suviše indiskretno da bi se moglo reći, ili to je suviše
beznaĉajno, to ne spada ovamo, ili to je besmisleno, to ne treba da se kaţe. Kaţemo mu da ide uvek
samo površinom svoje svesti, da izostavi svaku kritiku onoga što navali ma koje vrste bila kritika, i
kaţemo mu, u poverenju, da uspeh leĉenja, a pre svega njegovo trajanje, zavisi od savesnosti sa kojom
se bude pridrţavao ovog osnovnog pravila analize.“ 43
Analizant, dakle, treba da kaţe istinu o sadrţajima svoje svesti ( „istinu, istinu i samo istinu“ ),
a analitiĉar zapaţa nedoslednosti, praznine i komunicira ih analizantu. Analizant je odgovoran
za svoj napredak. Ne mora reći ono što ne ţeli, ali mora znati da ono što ne unese u analizu ne
moţe biti predmet analize. Analitiĉar se obavezuje na potpunu diskreciju.
„Slobodne asocijacije su slobodne i zbog toga što analizant slobodno odluĉuje da li će, koje od njih i
kada uneti u analizu. Osnovno pravilo, prema tome, nije nametanje nekog asociranja uz obećanje
da će biti izleĉen od simptoma. Ono je pruţanje prilike da se izvrši suoĉavanje sa sobom i svojim
43
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 269
1
7
protivureĉnostima, a da se pri tome ne bude poniţen, postiĊen, osuĊen i sl. To je ponuda modela
odnosa kakav analizant nije imao prilike da ostvari u svojoj sredini. Analitiĉar je odgovoran za
kreiranje takvog odnosa.“ 44
Za slobodno asociranje se ĉesto vezuje kauĉ – kao neki pseudo instrument. Kauĉ je ostatak iz
hipnotiĉkog doba razvoja psihoanalitiĉkog metoda. Frojd ga je smatrao korisnim jer je verovao da
olakšava tok slobodnih asocijacija, pomaţe da se analizant „prenese u stanje mirnog
samoposmatranja“, a i njega je štitio od toga da „pacijenti iz dana u dan zure u njega“. Analizant nije
obavezan da legne na kauĉ. To mu se moţe predloţiti kao i slobodno asociranje, ali da li će on
prihvatiti tu „pogodnost“ je njegova stvar.
Osnovno pravilo je preporuka naĉina istraţivanja gde se pokušava prevazići iskrivljujući
uticaj moralnih faktora na opaţanje unutrašnje i spoljašnje realnosti – istine. Analizant nije u stanju
da ga se pridrţava od poĉetka ĉak i ako postoji svesna namera jer postoji unutrašnja „svaĊa“ izmeĊu
„jeste“ i „treba“ – moralnog iistinitog, kao i strah ( koji proizilazi iz unutrašnje „svaĊe“ ) od mogućih
sukoba izmeĊu pretpostavljenog analitiĉarevog moralnog „treba“ i analizantove istine. Dosledno
pridrţavanje osnovnog odnosa o kome sam govorio, omogućava da se umanji strah od moralne osude
spolja i iznutra. Slobodno asociranje se uĉi prevazilaţenjem otpora.
Otpor
Otkrivanje istine o sebi nailazi na intenzivne otpore od strane analizanta. Ti faktori
unutar samog analizanta koji ga spreĉavaju da spozna veliki deo svoje unutrašnje realnosti –
nesvesnog, operišu kroz Ego i uglavnom su moralne prirode ( iako je Frojd govorio o otporima Ida,
Ega i Super Ega, otpori operišu kroz Ego, vezani su za neki objektni odnos i nose u sebi neku vrstu
procene izvesnog aspekta sebe kao lošeg ).
Po definiciji, otpor su sve one snage u analizantu koje se opiru terapijskom procesu. U
izvesnom stepenu, on je prisutan od poĉetka do kraja rada. Iako neki aspekti mogu biti svesni,
otpori su uglavnom nesvesni. Otpori nisu nešto zbog ĉega analizant treba da se oseća krivim,
lošim pacijentom, oni nisu prekršaji ( iako se analizant ĉesto oseća upravo tako ). Analitiĉar ih ne
vrednuje, kao analizantov neuspeh, grešku, nedostatak dobre volje i sl. Njegov posao je da ih
prepoznaje i to saopšti analizantu. Saopštenje je u obliku pretpostavke, npr. „Izgleda mi da
izbegavate...“ koju treba proveriti. Analizant treba da shvati da su mu otpori nešto što on radi,
njegova aktivnost, a ne nešto što mu se dešava. Postajući svestan svojih otpora on postaje i
odgovoran za njih, njihovo prevazilaţenje i nastavljanje terapijskog procesa. Svesnost je osnova za
odgovornost i vodi, kako kaţe Sas, od jezika izgovora do jezika odgovornosti.
Analizant ima pravo da se opire i da odluĉi, u skladu da svojim mogućnostima, kada i kako
će ih napustiti, ali treba da bude svestan da je uspešnost i brzina terpaijskog procesa u njegovim
rukama. Pokušaji da se „rasture“, „probiju“ otpori „dubokim“ interpretacijama ili drugim
nasilnim sredstvima su nepoštovanje analizantove autonomije, njegovog tempa razvoja i, u suštini,
samo pojaĉavaju otpor koji ĉesto nalazi mnogo suptilnije, teţe primetljive oblike dejstvovanja.
Jedna od osnovnih „tehniĉkih“ preporuka u radu sa otporom je da se uvek „poĉinje od površine“ (
onoga što je u tom trenutku na površini svesti ) od Ega prema Idu. Poštujući otpore mi poštujemo
samog analizanta, ne pokušavajući da „za njegovo dobro“ preuzmemo na sebe njegovu odgovornost i
pravo odluĉivanja. Pogrešna je predstava o interpretiranju kao o „sipanju iz rukava“ gotovih,
analitiĉarevih istina o analizantu. Interpretiranje je jedan proces postepenog suoĉavanja
analizanta sa njegovom istinom o sebi do koje treba sam da doĊe.
Druga znaĉajna preporuka koja proistiĉe iz prve je da se uvek prvo analizira otpor pa onda
sadrţaj. I ova preporuka ukazuje na to da bi analiza neĉega što analizant neće da se analizira ( bez
44
Petrović, V. - Osnovi psihoterapije i savetovanja, posebno izdanje, 1983., str. 8
1
8
obzira što je to „neću“ nesvesno ) bila nepoštovanje analizanta i omelo razvoj odnosa u smeru
autonomije što se uvek mora imati na umu.
Postoje razne klasifikacije otpora o kojima ćemo govoriti kasnije, u praktikumu za
psihoanalitiĉki metod. Od praktiĉnog znaĉaja je posebno razlikovanje otpora bliskih Egu ( Ego
sintonih ) od otpora stranih Egu ( Ego distonih ). Kod otpora koji su strani egu analizant je spreman
da radi na njihovom prevazilaţenju jer ih doţivljava kao „neprijatelje u svojim redovima“. Rad je
mnogo teţi kad se otpori doţivljavaju kao bliski, racionalni i svrhoviti. Oni se teţe prepoznaju i teţe je
uspostvaiti radni savez sa analizantovim racionalnim Egom za rad sa njima. To su, obiĉno, dobro
utvrĊene, naviknute šeme ponašanja, karakterne crte, ĉesto društveno poţeljne, karakterni otpori,
reaktivne formacije, kontrafobiĉni stavovi... Analizant će ĉesto reći: pa to sam ja, to je moj karakter.
Napadajući takve otpore, napadamo samog analizanta ( njegovo opaţanje sebe ). Da bi se takvi
otpori analizirali potrebno je da nalizant shvati da su i oni „neprijatelji u sopstvenim redovima“, da se
od njih distancira. To je moguće tek ako je on u stanju da „stavi na kantar“ ono što dobija od tih
izbegavajućih naĉina ponašanja sa jedne strane i ono što bi dobio njihovim napuštanjem. Ali da bi
došao do situacije uporeĊivanja on je morao imati neko iskustvo o tome šta dobija napuštanjem otpora
i otkrivanjem istine o sebi od koje je beţao.
Obiĉno se, na poĉetku, radi sa otporima koji su strani Egu. Uspeh u njihovom
prevazilaţenju i prihvatanje odcepljenih delova svog iskustva ( uz prihvatanje od strane
terapeuta ), promene u doţivljavanju sebe koje iz toga proizilaze, daju analizantu takvo iskustvo
dobrobiti i ohrabruju ga da se suoĉi i sa jaĉim otporima, pa i onima koji su bili Ego sintoni. Taj
proces je, u stvari, vaspitavanje analizanta na terapiju. Na osnovu pozitivnih iskustava u
samoistraţivanju stvara se „radni savez“. Kada se stvori radni savez analizant poĉinje sam da
prepoznaje i analizira svoje otpore.
Sve mentalne i telesne mogućnosti mogu biti upotrebljene u svrhu otpora. Otpor se moţe
ispoljiti preko emocija, stavova, ponašanja, drţanja tela, fantazija... tj., sve moţe biti u funkciji
otpora. Interpretiranje otpora nije davanje gotovih „istina“ do kojih je analitiĉar došao tako što je
„mozganjem provalio“ analizanta, što je raširena predstava. To je proces postepenog dolaţenja do
odgovora na pitanja šta, kako i zašto analizant izbegava, u kome je uloga analizanta u
pronalaţenju odgovora aktivna. Proces analiziranja otpora ukljuĉuje pet postupaka. 45
1. Prepoznavanje: Pre nego što otpoĉne analiza otpora on se mora prepoznati. Otpor se
prepoznaje kao nemogućnost pridrţavanja osnovnog pravila. Kako sve odbrambene
mogućnosti analizanta mogu posluţiti u svrhe otpora nije moguće nabrojati ni sve moguće
manifestacije otpora. Naĉin ispoljavanja otpora je individualan kod svakog analizanta.
Pitanje koje analitiĉar uvek sebi postavlja je: da li mi izgleda da analizant ide ka
neĉemu, ka nekom saznanju, uvidu, istini ili ide od nje? Kada oseća da ide ka neĉemu, ne
prekida ga već prati razvoj situacije. Onda kada oseća da je došlo do zastoja na tom putu, da
analizant izbegava nešto, analitiĉar ga suoĉava sa tim izbegavajućim ponašanjem
2. Suoĉavanje ili demonstriranje otpora je drugi korak u analizi otpora. Demonstriranje moţe
biti relativno jednostavno ili nepotrebno ako je otpor oĉigledan analizantu. Kako i kada ćemo
suoĉiti analizanta sa otporom ? I ovde postoji nekoliko „tehniĉkih“ preporuka koje odraţavaju
vaţnost poštovanja autonomije analizanta, i pokazuju da su pomenute vrednost protkane kroz
„tehniku“. PoĊimo od pitanja kako. Suoĉavanje je u obliku pretpostavke koju analizant, tj.
dalji razvoj situacije treba da potvrde. Analitiĉar ne tvrdi da analizant nešto izbegava već
pretpostavlja i uz to iznosi i razloge zbog kojih to pretpostavlja – obrazlaţe analizantu
naĉin na koji je došao do tih pretpostavki. Kao prvo, moţda nije u pravu, a drugo, i ako je u
pravu, analizant ima mogućnost da izbegne suoĉavanje sa otporom ako na to nije
spreman. Time što analizantu pokazuje naĉin na koji je došao do svoje pretpostavke
analitiĉar demistifikuje svoj misaoni proces. On nije nikakav „ĉitaĉ misli“, već se samo sluţi
jednim metodom dolaţenja do saznanja koji je dostupan i analizantu i koji analizant
vremenom i usvaja. Time postaje aktivan, ravnopravni saradnik što pogoduje razvoju
radnog saveza o kome ću kasnije govoriti. Kada suoĉiti analizanta sa otporom ? To će
45
Greenson, R. – The Technique and Practice of Psycho Analysis, Hogarth Press and Inst. Of P. A., London,
1978., str. 101. – 121.
1
9
zavisiti od dve stvari: a)od stanja analizantovog racionalnog Ega i ţivosti otpora. Svi smo
ponekad spremni ili nespremni da prihvatimo neku istinu o sebi zavisno od „raspoloţenja“ i
naravno, od toga ko nam je kaţe. Visoko razman Ego će biti u stanju da prihvati i uoĉi i
najmanje otpore, dok će oslabljeni Ego demantovati i oĉigledna ispoljavanja otpora. Ništa se ne
moţe na silu i sve u svoje vreme, kako kaţu narodne mudrosti. Stanje racionalnog Ega stalno
varira u toku terapije i u zavisnosti je u velikoj meri od odnosa sa terapeutom, stanja
radnog saveza, van analitiĉkog dešavanja regresije i mnogo drugih faktora. Zato je
potrebno da analitiĉar, kroz opservaciju i empatiju, prepozna u kakvom se stanju nalazi
analizantov racionalni Ego, kako bi odredio koliko jasna mora biti evidentnost otpora da
bi ih analizant prepoznao. Empatiĉkom roditelju je, sliĉno ovome, uglavnom jasno kada je
njegovom detetu nešto moguće „dokazati“, a kada nije.Suoĉićemo, dakle, analizanta sa
otporom tek onda kada osetimo da će suoĉavanje imati smisla za njega, bez obzira koliko
je otpor nama evidentan. Ukoliko suoĉavanje nema istinosnu vrednost za analizanta u tom
trenutku jer on nije u stanju da ga prihvati, svako insistiranje je odraz nerazumevanja i
nepoštovanja njegovih trenutnih ograniĉenja. Analitiĉareve intervencije ne treba da budu samo
istinosne već i uvremenjene jer istina, bez poštovanja mogućnosti osobe da je prihvati nije
delotvorna.
3. Razjašnjavanje: Kada je analizant suoĉen sa otporom i postao je svestan svog izbegavanja,
ono postaje predmet daljeg istraţivanja. Njemu je jasno da se opire, ali postoji izvesna
nejasnoća i osećanje nepotpunosti i nedovršenosti saznanja. Pokušavajući da razjasnimo te
nejasnoće moţemo okrenuti istraţivanje u tri pravca. Jedan bi bio traţiti odgovor na pitanje
zašto, drugi šta analizant izbegava, a treći kako on to radi. Prva dva pitanja se odnose na
motiv otpora, a treće na naĉin – sredstva izbegavanja. Razjašnjavanje motiva i naĉina
otpora su meĊusobno povezani.Bez obzira da li se traga za motivom ili naĉinom izbegavanja,
analitiĉar nastoji da izoštri fokus na psihološkim procesima koje analizira i izoluje posebne
motive ili naĉine ispoljavanja otpora koji pokušava da objasni i da odvoji znaĉajne detalje od
nebitnih stvari. Prilaţenje rasvetljavanju otpora je, najĉešće, preko emotivne komponente.
Pitanje zašto se analizant opire moţe se svesti na pitanje koje neprijatno osećanje pokušava
da izbegne. Odgovor na to pitanje je obiĉno bliţe svesti od odgovorana pitanje koji
sadrţaj ( šta ), tj. koji instinktualni impulsi, aspekti odnosa sa objektom ili traumatska
sećanja izazivaju bolni afekat. Rasvetljavajući otpor, analitiĉar se trudi da, što
jednostavnijim, jasnim, konkretnim i direktnim jezikom, jasnije odredi analizantova
osećanja, postavljajući svoje opaţanje kao hipotezu ( Izgleda da ste..., kao da..., ĉini mi se... )
koja se potvrĊuje ili obara. Svi ovi koraci su priprema za interpretaciju. Ĉesto ove korake
obavi sam analizant i najbolje je kada i interpretacija doĊe sa njegove strane. Ponekad se svi
postupci odigravaju gotovo simultano, ili obrnutim redom, uvid moţe prethoditi
suoĉavanju i rasvetljavanju otpora.
4. Interpretacija: Oĉito je da je interpretiranje jedan proces dolaţenja do istine o sebi u
kome je analizant aktivan. Interpretacija – uvid je trenutak kada dolazi do otkrića (
eureka ), proces uĉenja putem otkrića, kvalitativan skok u prelaţenju nesvesnih sadrţaja u
svesne i njihovom povezivanju – integrisanju u liĉnost osobe. Naveo sam ranije da
interpretacija nije „mozganje“ analitiĉara da iz enigmatskog materijala koji analizant
produkuje odgonetne neki smisao koji bi se uklapao u psihoanalitiĉku teoriju i tako
potvrĊivao teoriju vrteći je u krug. Interpretacija – uvid je analizantova istina. Ona dolazi
kao kruna jednog procesa istraţivanja onda kada je istina već u predsvesnom, „na vrhu
jezika“, kada je analizant spreman da je propusti u svest i prihvati. Nema bojazni da će
analizant stvarno prihvatiti „istine“ koje su mu nametnute. On se moţe, iz nekih transfernih (
sugestibilnost ) razloga sloţiti sa nekom teorijom, analitiĉarevom idejom, ali „ko je sam vršio
analize, mogao se nebrojeno puta uveriti o tome da je nemoguće na taj naĉin sugerisati
bolesniku. Nije, naravno, nikakva teškoća da se on uĉini pristalicom izvesne teorije i da tako i
on uĉestvuje u nekoj mogućoj zabludi lekara. On se pri tome, ponaša kao i drugi, kao Ċak, ali
se pri tome uticalo na samu njegovu inteligenciju, a ne na njegovu bolest. MeĊutim, rešenje
njegovih konflikata i savlaĊivanje njegovih otpora polazi za rukom samo ako su mu date
2
0
takve pripremne predstave koje su u skladu sa stvarnošću u njemu. Što je u lekarevim
pretpostavkama bilo netaĉno, to opet ispada u toku analize, mora biti povuĉeno i zamenjeno
onim što je taĉnije. 46 Zvuĉi paradoksalno, ali izgleda da ĉovek moţe biti na jednom nivou,
jako sugestibilan i „naivan“ dok na drugom nivou nije podloţan sugestiji i ne da se
prevariti. Analizant će, dakle, stvarno prihvatiti interpretaciju i asimilovati je samo ako je
doţivljava kao istinu o sebi i ako je spreman da je primi. U „Analizi karaktera“ V. Rajh 47
govori o „haotiĉnoj situaciji“ u analizi koja nastaje kada analitiĉar interpretira sadrţaj
onim redom kojim se pojavljuje ne obazirući se na otpore. To dovodi do obilja materijala
koji se vrti u krug i u kojima se on više ne snalazi. Ispucao je svoje interpretacije, analizant jer
postao obrazovan – dobar poznavalac psihoanalitiĉke teorije, a ništa se nije promenilo.
Analitiĉar je, jureći za znaĉenjem materijala, zanemario analizantovo „neću“, nije ga
poštovao i to je dovelo do zastoja u terapiji. Analizantovo verbalno da ili ne je varljiv
kriterijum taĉnosti ili uvremenjenosti interpretacije. I ovde je „praksa“ kriterijum realnosti.
Ako interpretacija vodi do novog, produbljanog sadrţaja, njegovog daljeg rasvetljavanja,
produbljivanja uvida koji vode promeni, onda je to pouzdaniji kriterijum da je sadrţala
oba elementa – istinu i uvremenjenost ( poštovanje autonomije ). Uvid nije samo
intelektualno saznanje, što je jasno iz navedenog Frojdovog citata. To nije samo uticanje na
analizantovu „inteligenciju“. Uvid je pun doţivljaj koji ima svoju intelektualnu i afektivnu
komponentu. Samo jedna komponeneta doţivljaja nije cela istina i moţe biti
intelektualna igra ili katartiĉko praţnjenje bez trajnijeg efekta. Za terapijsku promenu
potrebna je cela istina, tj. obe njene komponente. „Stalni i vaţan zadatak analitiĉara je da
drţi kurs izmeĊu Scile priĉanja umesto doţivljavanja i Haribde – nesistematskog „slobodnog
lebdenja“ koje odgovara odigravanju pacijenta i nije praćeno razumskom snagom koja drţi te
skrivene ciljeve na vidiku“. 48 Interpretacija otpora je odgovor na pitanje šta – koji bolni
afekat izaziva otpor, protiv ĉega se analizant opire, zašto – koji sadrţaji i zašto izazivaju
taj afekat i kako – se analizant brani, tj. kako je u svojoj istoriji izabrao baš takav naĉin
odbrane.
5. ProraĊivanje: Bez obzira na to koliko vešto radili na otporima oni će se ponovo vraćati.
Potrebno je njihovo proraĊivanje. Novi uvid je hipoteza koju je potrebno stalno
proveravati u novim situacijama. Interpretacija da ta jednom, i kad je dinamiĉki i
ekonomiĉki korektna, nije „cela istina“, već samo parcijalno otkriće. Psihiĉka struktura
koja se odrţava godinama ili decenijama ne menja se lako. Nema ĉuda. Taj proces
proraĊivanja traje obiĉno najduţe. Svako ima svoj ritam menjanja i asimilovanja istine.
Terapeutova potreba da ubrza taj ritam nije u skladu sa naĉelom poštovanja autonomije.
Posle uspešnog analiziranja otpora analizant ĉesto postaje pokretljiviji, elastiĉniji, donosi
novi materijal, a onda se doĊe do neĉega protiv ĉega postoji jaĉa odbrana. Nekada je
dovoljno podsetiti analizanta na prethodni razgovor o otporu, ali obiĉno to nije sluĉaj. Proces
analiziranja poĉinje ponovo, ali ovaj put nešto lakše i brţe. To ponovno demonstriranje iste
stvari u razliĉitim situacijama, odnosima i u razliĉitom vremenu je proraĊivanje. Analiza
traje onoliko koliko je potrebno analizantu za proces proraĊivanja. Taj proces traje i
posle terapije. Verovatno celog ţivota. Taĉka na kojoj će analizant osetiti da je bilo dovoljno
analize i da moţe da nastavi proces razvoja bez pomoći terapeuta je stvar njegove odluke. O
tome ne odluĉuje analitiĉar na osnovu nekih „kriterijuma normalnosti“. Analizant
autonomno odluĉuje i o završetku svoje analize.
Transfer
46
47
48
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 424.
Reich, W. – Analiza karaktera, ( 1933. ), Naprijed, Zagreb, 1983., str. 18. – 34.
Fenichel, O. – Problems of Psychoanalytic Technique, The Psycho Analytic Quaterly, Inc.N.Y. , str. 6.
2
1
Transfer je, po definiciji, doţivljavanje osećanja, fantazija, stavova, nagona i odbrana
prema osobi u sadašnjosti koje nije adekvatno u odnosu na tu osobu, već je ponavljanje reakcija
prema znaĉajnim osobama u ranom detinjstvu preneto na osobe u sadašnjosti.
U terapijskoj situaciji, osoba na koju se vrši prenos je terapeut. Transfer je opšte ljudska
karakteristika i ne ispoljava se samo u analizi niti je njen produkt. Svi ljudski odnosi su
kombinacija realnih i transfernih reakcija. Psihoanaliza je samo uoĉila tu pojavu i ponudila
naĉine za njenu analizu i razrešavanje.
Iz definicije se vidi da je transfer iskrivljavanje realnosti – iskrivljavanje istine, koje osobu
ĉini neautonomnom jer ona ne moţe da adekvatno odgovori sadašnjoj realnosti. Ako se prisetimo
Fromovog razmatranja o odgovornosti kao sposobnosti da se odgovori, moţemo reći da je osoba koja
ponavlja prošlost umesto da reaguje na sadašnjost neodgovorna – nesposobna da odgovori na
realnost. Prenos je nesvesna pojava. Mada osoba moţe biti svesna da su neke njene reakcije
nerealne, ĉudne, preterane... obiĉno ne razume znaĉenje takvih reakcija.
Transferne reakcije su „motor“ analitiĉkog rada, one „teraju“ analizanta da radi u
terapiji, izvor su najznaĉajnijeg materijala, ali u isto vreme, i najveće prepreke u analizi.
Transfer je otpor po definiciji jer je nesvesno ponavljanje neĉega umesto sećanja. Frojd je, u
ranije navedenom citatu, razmatrao vezu izmeĊu transfera i sugestije. U terapeutu analizant vidi
mogućnost zadovoljenja potreba koje nisu bile zadovoljene od strane znaĉajnih osoba iz
detinjstva i ta nada mu daje dodatnu energiju za analitiĉki rad. Insistiranje na zadovoljenju
oĉekivanja od strane analitiĉara i razoĉarenje analizanta zbog njegovog neispunjavanja tih
oĉekivanja vodi do negativnih reakcija – transfer postaje otpor i potrebno ga je analizirati.
Koji su uslovi za analizu transfera, preporuke za rad sa transferom i kakva je njihova
povezanost sa dve osnovne vrednosti psihoanalitiĉkog metoda – istinoljubivošću i poštovanjem
autonomije? I ovde će moja „epska opširnost“ biti u funkciji razjašnjavanja naĉina na koji se u
„tehnici“ samo konkretizuju ove vrednosti.
Da bi se analizirao transfer, kao i otpor, treba da se razvije, inaĉe bi analiza bila pre
intelektualna igra nego doţivljeno otkrivanje istine o sebi. Analitiĉka situacija je takva da
omogućuje analizantu da razvije svu raznolikost i intenzitet transfernih reakcija u skladu sa svojom
individualnom istorijom i potrebama. Transfer je nešto što se dešava „ovde i sada“. On je saznanje
prošlosti preko njenog prenošenja u sadašnjost, što je ĉini dostupnom posmatranju i analizi.
Transferne reakcije se doţivljavaju kao aktuelne – kao realnost.
Šta je to u analitičkom odnosu što omogućuje razvoj transfera ?
a) Analitiĉar kao ogledalo – Frojd je ( 1912. ) dao preporuku da analitiĉar treba da bude
kao ogledalo u odnosu na analizanta. Ova preporuka je ĉesto pogrešno shvatana kao da to znaĉi da
on treba da bude hladan, nepristupaĉan analizantu. Ovakvo iskrivljeno shvatanje je dovelo do raširenih
predrasuda o ponašanju analitiĉara i odnosu izmeĊu njega i analizanta. Preporuka ima drugi smisao.
Ona znaĉi da analitiĉar treba da reflektuje analizantu ( kao ogledalo ) samo ono što je on sam
manifestovao. Analitiĉar neće unositi svoje stavove i vrednovanja u analizu sadrţaja koje iznosi
analizant (mada osnovne vrednosti unosi samim ovakvim odnosom prema analizantu). Njegova
neutralnost u odnosu na sadrţaje koje analizant iznosi omogućuje analizantu da se suoĉi sa
sopstvenim vrednovanjima svojih nesvesnih sadrţaja. Analitiĉar se podjednako odnosi, na
primer, i prema pozitivnim i prema negativnim osećanjima koja analizant ispoljava prema
njemu – on ih analizira. Ne ocenjuje ih ni kao dobra, ni kao loša, što omogućuje da se ispolje i
jedna i druga. Samo u tim uslovimamoguće je dosledno pridrţavanje osnovnog pravila.
Takva neutralnost ĉini liĉnost analitiĉara relativno anonimnom za analizanta i on
ispunjava prazan prostor svojim fantazijama. Ako analitiĉar nije provocirao takve fantazije
svojim ponašanjem, onda je lakše demonstrirati njihovu nerealnost i analizirati njihovo
transferno poreklo. Ako se analitiĉar, u svojoj neutralnoj poziciji, odnosi prema analizantu kao
prema autonomnoj osobi, ne sugeriše mu svoju istinu, analizant se, kroz razvoj transfernog
odnosa, suoĉava sa svojim heteronomnim teţnjama, svojom „sugestibilnošću“.
2
2
b) Apstinencijalno pravilo – Kada je neurotiĉna osoba pod tenzijom, obiĉno nalazi razne
naĉine kako bi tu tenziju ublaţila, potisnula ili delimiĉno ispraznila. Tenziju izaziva neko potisnuto
osećanje, sadrţaj – neka odstranjena istina. Praţnjenje tenzije dovodi do toga da se ona ne unosi u
terapijsku situaciju i izbegne suoĉavanje sa potisnutom istinom o sebi. To se moţe uĉiniti na razne
naĉine, npr. uzimanjem alkohola, cigaretama, drogom, kompulzivnim seksualnim i drugim
aktivnostima, preteranom ishranom, nespavanjem, brzom voţnjom kola i bezbrojnim drugim, ĉesto
mnogo suptilnijim naĉinima. Jedan od takvih je prepriĉavanje sadrţaja analitiĉkih sastanaka drugim
osobama što dovodi do praţnjenja napetosti vezane za analizu i odigravanja transfernih reakcija prema
analitiĉaru spolja. Ovakvim ponašanjem osoba izbegava porast tenzije i suoĉavanje sa njenim
uzrokom. Obiĉno, kada ti ventili nisu dovoljni, osoba i dolazi na terapiju. U terapijskoj situaciji kada
doĊe do nekog neprijatnog, potisnutog sadrţaja, tenzija će porasti i analizant će pokušati da se
posluţi starim naĉinima rasterećenja, ili nekim novim koji ima istu funkciju. Ukoliko bi on to
stalno radio, analitiĉka situacija mu ne bi mogla pomoći da se suoĉi sa onim što izbegava. Zato se
ovakva ponašanja prepoznaju kao otpor, naĉin izbegavanja tenzije i unošenja neke istine u
analitiĉku situaciju, i analiziraju se. Posle uspešne analize ovakvih ponašanja i njihove funkcije
otpora, analizant se uĉi da ona ometaju razvoj terapije, tj. njegov razvoj, i uĉi da se uzdrţava od
njih. On na taj naĉin uĉi apstinencijalno pravilo. Svako uspešno analiziranje ovakvih ponašanja
moţe se iskoristiti da se analizant sam uveri u potrebu uzdrţavanja od njih.
Osnovni smisao je da se nauĉi uzdrţavanje od trenutnih zadovoljenja radi budućih, zrelijih
naĉina zadovoljenja. To, dakle, nije nikakva zabrana od strane terapeuta ( što ne bi bilo u skladu
sa osnovnim pravilom – slobodnim ispoljavanjem ), već preporuka za uzdrţavanje od izvesnih
ponašanja – ne zato što su „loša“ iz nekih „moralnih“ razloga, već zato što su se pokazala (
analizom ) kao ometajuća za analitiĉki rad i razvoj analitanta.
Moglo bi se reći da je uĉenje apstinencijalnog pravila u stvari uĉenje – vaspitanje kako da
se na zreliji – po razvoj osobe povoljniji naĉin, preĊe sa principa zadovoljstva na princip
realnosti. Kada govori o vaspitanju i primeni psihoanalize na vaspitanje, Frojd kaţe: „Stvorimo sebi
jasnu sliku o tome šta je neposredni zadatak vaspitanja. Dete treba da nauĉi da vlada svojim nagonima.
Nemoguće je da mu se pruţi sloboda bez ograniĉenja svih njegovih impulsa. To bi bio vrlo pouĉan
eksperiment za deĉije psihologe, ali roditelji pri tome ne bi mogli da opstanu, a i sama deca bi
pretrpela veliku štetu, kao što bi se to pokazalo delom odmah, delom u kasnijim godinama. Zadatak
vaspitanja je, dakle, da koĉi, da zabranjuje, da suzbija. Ovaj svoj zadatak vaspitanje je u svim
vremenima obilno izvršavalo. Ali smo iz analize saznali da baš ovo suzbijanje nagona donosi sa
sobom opasnost oboljenja od neuroze. Sećate se da smo podrobno ispitivali naĉine kako se to
odigrava. Vaspitanje, dakle, ima da pronalazi svoj put izmeĊu Scile dopuštanja i Haribde zabrane.
Ukoliko je problem uopšte ostvarljiv, mora da se pronaĊe optimum vaspitanja koji ĉe doneti
maksimum koristi i najmanje štete. Treba da se reši pitanje koliko da se zabranjuje, u koja vremena i
kojim sredstvima. A tada treba uzeti u obzir i to da objekti vaspitnog uticaja sa sobom nose veoma
razliĉite konstitucionalne sklonosti, tako da isti postupak vaspitaĉa ne moţe biti podjednako dobar za
svu decu. Neposredno procenjivanje pokazalo je da je vaspitanje, do sada, svoj zadatak vrlo loše
ispunjavalo i da je nanelo deci veliku štetu... 49
Ferencijevi eksperimenti sa Scilom dopuštanja – zadovoljavanjem transfernih potreba analizanata, i
Haribdom zabrane – zaoštravanjem apstinencijalnog pravila, su pokazali koliko ove Frojdove reĉi vaţe
i za analitiĉki metod – vaspitanje analizanta. Kako analitiĉki metod rešava svoj odnos izmeĊu
dopuštanja i zabrane ?
Apstinencijalno pravilo se odnosi i na analitiĉara. Jedno od pravila u analizi transfera je
da analitiĉar ne zadovoljava svoje kontratransferne potrebe i transferne potrebe analizanta, (
smanjujući mu tako tenziju ), kako bi omogućio suoĉavanje sa tim potrebama i njihovo
analiziranje. Analitiĉar u svom „ugovoru“ sa analizantom nije ni obećao ništa drugo do da pošteno
obavlja svoj posao – da analizira. Tako da, kako kaţe Sas u „Etici psihoanalize“, ispunjavajući svoj
„ugovor“analitiĉar ne osujećuje niti zadovoljava analizanta već samo pošteno vrši svoj posao
49
Frojd, S. – Nova predavanja za uvoĊenje u psihoanalizu, str. 254.
2
3
ispunjavajući obaveze na koje se obavezao. MeĊutim, bez obzira što mu nije obećano ispunjenje
njegovih transfernih potreba ( ako mu analitiĉar svojim nesvesnim, kontratransfernim
ponašanjima nije dao „nadu“ da će ih ispuniti ), analizant to i dalje oĉekuje. Porast tenzije zbog
nezadovoljavanja tih oĉekivanja dovodi do intenzivnog razvoja transfera i zato se moţe reći da
apstinencijalno pravilo pospešuje razvoj transfera. Da li je, meĊutim, taĉno da analitiĉar ne
zadovoljava transferne potrebe analizanta ?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga kako shvatamo transfer. Ako poĊemo od toga da je
transfer ponavaljanje reakcija prema znaĉajnim osobama iz detinjstva na osobe u sadašnjosti, moţemo
se zapitati nisu li potrebe za razumevanjem, poštovanjem autonomije, empatiĉkim odnosom i sl.
nezadovoljene potrebe koje se prenose na osobe u sadašnjosti. Da su roditelji bili u stanju da empatišu
sa analizantom dok je bio dete, da razumeju njegove razvojne potrebe i poštuju njegovu autonomiju,
verovatno je da ne bi ni bio na terapiji. Te potrebe analitiĉar zadovoljava ( u odreĊenoj meri ) i to
je neophodno za razvoj radnog saveza. Dakle, neke transferne potrebe se zadovoljavaju. Koji je
to kriterijum na osnovu koga se neke potrebe zadovoljavaju, a neke ne ? Koja je to „odreĊena mera“ ?
Sledeći dalje definiciju transfera dolazimo do toga da se radi o osećanjima, stavovima... koji su
„neadekvatno“ preneseni na osobu u sadašnjosti. Ali šta to uopšte znaĉi neadekvatno ?
U objašnjenjima obiĉno stoji da su to osećanja koja analitiĉar nije provocirao svojim ponašanjem već
su ona analizantova projekcija. Tom logikom bi i potreba za razumevanjem, empatiĉkim odnosom,
poštovanjem... mogla biti neadekvatna ako bi se analitiĉar ponašao hladno i autoritarno sa idejom da
terapeut treba takav da bude. Sa druge strane, ako bi analitiĉar smatrao da treba zadovoljavati
transferne potrebe analizanta i to pokazivao u svom ponašanju, reakcije se ne bi mogle nazvati
neadekvatnim situaciji iako su prenesene. Ĉak bi se moglo reći da, kako su sve naše reakcije prema
osobama u sadašnjosti „obojene“ našim karakterom, našom strukturom koja je formirana u ranim
odnosima sa objektima, i kako se sve naše reakcije „filtriraju“ kroz tu strukturu, da su svi odnosi
transferno obojeni.
Dakle, šta je neadekvatno je relativno, sve što je preneseno ne mora biti neadekvatno, koji je
onda kriterijum ? Kako ga odrediti ? Pokušaću da dam nekakav odgovor iako je na ovo pitanje teško
konkretno odgovoriti. Na primer ovako – zadovoljavaju se one potrebe analizanta koje vode
razvoju, a ne zadovoljavaju se one koje teţe odrţavanju zastoja u razvoju, neuroze ili regresiji.
To je nešto što je lako reći, a teško konkretno odrediti.
U apstinencijalnom pravilu se suoĉavamo sa istom onom dilemom koju imamo u
vaspitanju. Zadovoljenje kojih potreba je u funkciji razvoja ? Ovako uopšteno postavljeno pitanje
je besmisleno. Moramo postaviti pitanje koje su potrebe kod konkretne osobe, u konkretnoj ţivotnoj i
terapijskoj situaciji razvojne. Isto vaţi i za vaspitanje – zadovoljenje kojih potreba je, kod konkretnog
deteta, u kom periodu razvoja, na koji naĉin, u sluţbi razvoja. Kada je u pitanju vaspitanje dece
odgovor je mnogo teţi i neću ni pokušavati da o tome diskutujem. Što se tiĉe analitiĉkog naknadnog
vaspitanja mogao bi se izvući nekakav odgovor. Sasov odgovor da za analitiĉara, pridrţavanje
apstinencijalnog pravila znaĉi pridrţavanje „ugovora“, tj. svoje obaveze da analizira, nije jasan. Šta to
znaĉi analizirati? Ne sastoji se analiziranje samo u intelektualnim operacijama analitiĉara i
pridrţavanju odreĊenih pravila analitiĉkog ugovora. Analiza je, pre svega, odnos izmeĊu dvoje ljudi
u kome je emotivni odnos, nesvesna komunikacija, kontakt od presudnog znaĉaja. Te aspekte
odnosa nije lako, ako je uopšte moguće, jasno odrediti i podvesti pod pojam ugovora.
Tendencija da se odgovor na ovo pitanje pretvori u terapijsku tehniku je ista kao pokušaj da se
naĊe recept za vaspitanje dece. Kljuĉno u terapiji i vaspitanju je razumevanje. Setimo se, ranije
navedenih, Fromovih reĉi: „Ljubav prema ţivotu ima svoj naĉin izazivanja promene –
razumevanjem... sva ţiva materija raste sopstvenim tempom. Drvetu je potrebno dato vreme da
poraste, baš kao i malom detetu. Onaj ko bi upotrebio silu da promeni ritam razvoja u stvari bi uništio
biće koje raste. Ne samo što je sila štetna po razvoj, već su, da bi se doprinelo rastenju potrebni briga i
znanje. Ĉovek koji zaboravlja da zalije biljke ili ih suviše zaliva, liĉi na majku koja hrani odojĉe samo
kada joj ono uzvraća smeškom. Takav baštovan mora da uţiva nadmoćnost, bilo preteranom paţnjom
koja guši, bilo zanemarivanjem.“
Bez razumevanja, terapijska „tehnika“ nema smisla niti je efektivna na dubljem nivou.
Samo razumevanjem se moţe pruţiti stvarna pomoć. Ali za razumevanje nema recepta, nema
2
4
tehnike razumevanja. Roditelju nećemo puno pomoći da razume svoje dete time što mu kaţemo da
treba da ga razume, ili mu damo neke psihološke informacije o deĉijoj psihi. Preduslov za
razumevanje drugoga je razumevanje sebe. Vapaj za odreĊenom tehnologijom leĉenja potiĉe iz
nedostatka sigurnosti u vlastitu sposobnost razumevanja i podseća na grĉevitu potrebu mnogih
roditelja da se u vaspitavanju dece drţe bilo tradicionalnih uputstava, bilo savremenih, „nauĉnih“
saveta i metoda savremenog vaspitanja. Ne postoji posebna „tehnika“ vaspitavanja dece od godinu
dana, dece od dve, tri godine. Na svakom uzrastu, za svako konkretno dete, delanje roditelja treba da
proistekne iz njegovog razumevanja deteta. To je, naravno, ideal. Sliĉno tome, izgledaju neopravdani
pokušaji da se odredi tzv. „klasiĉna“ tehnika analize za neuroze i razdvoji od psihoanalitiĉke
psihoterapije koja je zasnovana na postignućima ego psihologije u radu sa teţim patologijama. Ne
postoji „ortodoksna ili klasiĉna tehnika“. Ako je analitiĉka „tehnika“ konkretizacija osnovnih naĉela –
istinoljubivosti i poštovanja autonomije na konkretnu osobu, i ako proizilazi iz razumevanja, onda
moţemo postaviti pitanje kako naše razumevanje osobe odreĊuje šta je, u konkretnoj terapijskoj
situaciji, poštovanje njenih razvojnih potreba.
Vratiću se na analizu transfera analizirajući dalje preporuke za rad sa transferom. Kada ćemo
analizirati transfer ? Preporuka je da se transfer analizira onda kada postane otpor. Tu postoji
mala nejasnoća. Transfer je, po definiciji, uvek otpor jer predstavlja nesvesno ponavljanje
umesto sećanja i uvida. To je, meĊutim, teorijsko izjednaĉavanje. Transfer se analizira kada se
doţivi kao otpor od strane analizanta ili analitiĉara, tj. kada se oĉita njegova ometajuća uloga za
razvoj analitiĉkog procesa. Zašto se transfer ne analizira odmah kada se uoĉi ? Ako je on
iskrivljavanje realnosti, zašto to odmah ne izneti analizantu ?
Negativan transfer se uvek doţivljava kao otpor ( ako je analizant svestan negativnih
osećanja prema terapeutu ) i analizant se sa njim suoĉava ako postoje neophodni preduslovi –
dovoljan intenzitet, demonstrabilnost, stanje analizantovog ega koje omogućava prihvatanje
takvog suoĉavanja... Pozitivni transfer se, meĊutim, ne analizira ni kada postoje svi preduslovi
ukoliko nije doţivljen kao ometajući za razvoj analitiĉkog procesa. Obrazloţenje za to je da
pozitivna transferna osećanja sluţe kao generator, pokretaĉka snaga napretka u terapiji.
Prisetimo se Frojdove diskusije o transferu i sugestibilnosti kao pomoćnim snagama u terapijskom
procesu. Jednostavnije reĉeno, analizant radi „za ljubav terapeuta“, nadajući se da će, ako bude dobar
analizant, dobiti neku vrstu zadovoljenja od terapeuta ( divljenje, ljubav, seksualno zadovoljstvo,
priznanje... ) To podseća na odnos izmeĊu roditelja i dece. Dete se odriĉe mnogih instinktualnih
gratifikacija, modifikuje ih, postaje „dobro“, „vaspitano“, uĉi, dobar je Ċak... za ljubav roditelja (
osobe koja ima roditeljsku ulogu ). Ali cilj analize nije vaspitati analizanta prema svojoj slici i za
to ga nagraditi ljubavlju.
Verujem da je identifikacija sa roditeljskim standardima nuţna stepenica u razvoju ka moralnoj
autonomiji, te je, i u terapijskoj situaciji, identifikacija sa realnim ili izmišljenim oĉekivanjima
terapeuta kroz razvoj pozitivnog transfera takoĊe nuţna. Ĉesto ĉujemo kako roditelji, suoĉeni sa
odbijanjem deteta da prihvati neko odricanje ili obavezu, kaţu: „Ne radiš ti to za mene, tebi treba
škola, a ne meni... to je za tvoje dobro.“ To je, u suštini, taĉno ( delimiĉno ) ali obiĉno „ne pali“, sve
do uspostavljanja „unutrašnjeg regulatora“ ili zrelog, autonomnog Super Ega. ( o teorijskom
objašnjenju ovog procesa pisaću kasnije ). Kako je upravo nedostatak u formiranju autonomnog,
depersonalizovanog, „ego sintonog“ Super Ega, uz neadekvatno funkcionisanje Ega, problem koji
dovodi do potrebe za traţenjem pomoći od terapeuta, razumljivo je da strukturalni konflikt ponovo
postaje interpersonalni upravo kroz pojavu transfera.
Onda kada, zbog nezadovoljenja transfernih potreba od strane analitiĉara, pozitivni transfer
postane negativan, analitiĉar se naĊe u istoj situaciji kao i roditelj. Ispada kao da je njemu više stalo do
analizantove autonomije nego samom analizantu. Analizant ima potrebu da ga kazni, obezvredi... jer
nije ispunio nešto što nije ni obećao ( pod pretpostavkom da analitiĉar svojim nesvesnim,
kontratransfernim ponašanjem nije „zavodio“ analizanta ). Ukoliko nije ranije propustio da definiše
terapijsku situaciju, razjasni uloge, oĉekivanja i motivaciju analizanta ( svesnu ), i na osnovu toga
sklopi sa njim „terapijski ugovor“, analitiĉar ima mogućnost da na to podseti analizanta.
Odnos izmeĊu dve autonomne osobe koje saraĊuju u nekoj aktivnosti, odreĊuje njihov ugovor
koji predstavlja definisanje uloga, zadataka, oĉekivanja... U terapijskom ugovoru, analitiĉar je pristao
2
5
da odvoji svoje vreme i uloţi svoje sposobnosti i znanje u analiziranje analizanta. ( T. Sas – Etika
psihoanalize ). To je jedino što mu je obećao. Analizant je obavezan samo da plaća svoje sastanke (
ako su se tako dogovorili ). Ako je analizant došao na terapiju „za svoje dobro“, bez prinude, i ako mu
je analitiĉar objasnio šta nudi i šta treba da radi da bi od analize imao koristi ( osnovno pravilo, pravilo
apstinencije... ), onda, kada analizant to poĉne da izbegava, on krši „ugovor“ i to postaje predmet
analize. U tom trenutku, transfer postaje neadekvatno ponašanje jer nije u skladu sa ugovorom.
Dakle, neadekvatnost se ne procenjuje u odnosu na neke terapeutove norme ponašanja,
vrednosti, teorijske postavke, već u odnosu na dogovor koji su analitiĉar i analizant postigli bez
ikakve prinude, sa slobodom da biraju hoće li ili neće da pristanu na takvu vrstu odnosa. Ako
analizant hoće autonomiju, ako je prihvatio i „osetio na svojoj koţi“ vrednost koju istinoljubivost ima
na tom putu ostvarivanjem njegovog cilja, onda je svako ponašanje koje ga odvaja od tog cilja –
neadekvatno. Taj „ugovor“ postaje njihova unutrašnja vrednost u odnosu na koju se procenjuje
adekvatnost ili neadekvatnost nekog ponašanja. Svako je odgovoran za ispunjavanje svoje ugovorne
obaveze, na koju je slobodnom voljom pristao.
Ovde je terapeut u boljem poloţaju od roditelja, jer je teško reći da je dete slobodno izabralo
npr. da ide u školu. Ono je heteronomno. Roditelji su u situaciji da ga ubeĊuju da je to za njegovo
dobro i da pronalaze naĉine kako da ispune svoju obavezu prenošenja nekog sistema vrednosti, navike,
ciljeve... ukratko, kako da socijalizuju dete, što teško da je detetov cilj. Dete nije u stanju da sklapa
autonomni ugovor jer je u heteronomnoj poziciji, ali sklapa neke svoje „ugovore“ koji su zasnovani na
nedovoljno razvijenom opaţanju realnosti ( ako se to moţe nazvati ugovorom ). Neuroza je takva vrsta
„ugovora“. Iako je sa analitiĉarem sklopio jedan ugovor, kroz transfer analizant pokušava da,
nesvesno, ugura i „odigra“ „ugovor“ koji je „sklopio“ sa roditeljskom figurom i zapisao ga negde u
svom Super Egu. Iako je ovo suviše pojednostavljeno, mislim da moţe posluţiti kao ilustracija onoga
što sam hteo da kaţem, a to je da analiza transfera poĉinje onda kada se prekrši unutrašnji
terapijski dogovoreni moral – terapijski ugovor. Kazne za „prekršaj“ – otpor, nema od strane
terapeuta. On i nije odgovoran za analizantov deo posla već samo za svoj ( da analizira ).
Napredak u analizi je analizantov cilj i odgovornost, pa je zastoj na putu ka tom cilju
njegov neruspeh i analitiĉar nije u situaciji da ga „ubeĊuje“ da je to za njegovo dobro, niti treba
da se oseća ugroţenim kad se pojavi otpor, osim ako i njegove kontratransferne potrebe, ĉije
ispunjenje, takoĊe, nije u ugovoru ( npr. da bude uspešan analitiĉar ) do toga ne dovode. Ako se
pridrţava osnovnog terapijskog stava, analitiĉar nema progoniteljsku funkciju Super Ega, već funkciju
ego sintonog Super Ega ( ego sintono je ono što vodi ciljevima koje je Ego postavio – ispunjenju
ugovora, napretku u terapiji, autonomiji ). Dakle, onda kada ugovori analizanta i analitiĉara i
analizantov „nesvesni ugovor“ sa roditeljskim figurama poĉinju da se prepliću na takav naĉin da je
„terapijski ugovor“ ugroţen, potrebno je analizirati situaciju, tj. transfer se analizira kada postane
otpor.
I otpor se definiše kao „sve one snage koje se opiru terapijskom procesu“. Otpor nije „loše“,
„neprilagoĊeno“, „neadekvatno“ ponašanje prema nekim spoljašnjim kriterijumima, niti prema
nekim terapeutovim standardima. To je, naprosto, ponašanje koje je suprotno ciljevima koje je
analizant svesno postavio u terapiji. Analitiĉarev posao je da suoĉi analizanta sa
protivureĉnostima izmeĊu ciljeva koje je sam postavio i ponašanja koja ne vode ostvarivanju tih
ciljeva. Analizant tako uĉi da preuzme odgovornost za svoje aktivnosti koje ometaju postizanje ciljeva
koje je sam sebi postavio u terapiji i šire, uopšte u ţivotu, kao i to da ne brka svoje „infantilne
ugovore“ i pravi zbrku u svojim sadašnjim osnosima sa ljudima. Upravo zbog te jasnoće odnosa kojoj
teţi analitiĉki odnos Sas i kaţe: „Ja verujem da glavna intelektualna i nauĉna vrednost
psihoanalitiĉkog leĉenja leţi... u vrsti uzora koji analitiĉki odnos pruţa za postizanje boljeg
shvatanja etike, politike i društvenih odnosa uopšte.“ 50
Prodiskutovaću, u ovom svetlu, još nekoliko preporuka za rad sa transferom. Jedna od njih je
da ćemo transfer analizirati onda kada se razvio do optimalnog intenziteta. To je samo dodatatna
preporuka prethodnoj. Koji je to optimalni nivo ? To nije neki fiksirani kvantitet već zavisi od
stanja analizantovog Ega. Najvaţnije je da transferno iskustvo bude emocionalno znaĉajno i
smisleno za analizanta, ali da ga ne preplavi i to doţivi kao traumu. Analitiĉar treba da oseti koji
50
Sas, T. – Etika psihoanalize, Vuk Karadţić, Beograd, 1978. , str. 33.
2
6
je to nivo u svakoj posebnoj situaciji. Kada je u pitanju negativni transfer, situacija je jasna.
Negativne reakcije prema terapeutu, ako ih nije izazvao nekim svojim ponašanjem – nepridrţavanjem
ugovora, su oĉito otpor, tj. ometaju analitiĉki rad. One se mogu analizirati ĉim postanu dovoljno
demonstrabilne ako je analizantov Ego spreman da se suoĉi sa tim osećanjima.
Sa pozitivnim transfernim osećanjima je stvar sloţenija. Zar nije prirodno da se razvijaju
pozitivna osećanja prema osobi kojoj se poveravaju intimne stvari, od koje se oĉekuje pomoć i
koja je spremna da razume. Takva osoba ima roditeljsku ulogu. Poverenje je neophodno za rad.
Osećanja ljubavi, poverenja i poštovanja prema roditeljima pokreću decu da prihvate zahteve realnosti.
Kada budem govorio o radnom savezu pokušaću da detaljnije objasnim ulogu realnog poštovanja koje
se zasniva na stvarnoj moći terapeuta da pomogne, na analizantovom realnom opaţanju terapeutovih
sposobnosti. Kod pozitivnih transfernih osećanja radi se, meĊutim, o prenosu idealizovanih
predstava objekata koje su odbrana od gubitka ili razoĉaranja i vlastite agresivnosti prema
njima. U delu o psihoanalitiĉkoj teoriji razvoja moralnosti biće više reĉi o procesu kroz koji preolazi
razvoj odnosa prema objektu od simbioze do autonomije. Za ovu priliku, uzeću samo zapaţanje koje
potiĉe od Frojda i kasnije se razraĊuje kod ego psihologa, o vaţnosti „optimalnih frustracija“ za
normalan razvoj odnosa prema objektu.
Najjednostavnije reĉeno, u procesu razvoja dolazi do postepenog, doziranog razoĉarenja u
idealizovane predstave omnipotentnog objekta i sebe. Detetova postignuća i postepene
identifikacije sa realnim predstavama objekta omogućuju razvoj samopoštovanja u normalnom
procesu razvoja. Ukoliko doĊe do preranih i prejakih razoĉarenja, oštećuje se razvoj
samopoštovanja i dolazi do odbrambenih fiksacija za idealizirane, nerealne predstave objekta i
sebe. Taj proces se reaktivira u prenosu. Idealizovanje terapeuta kao objekta prenosa pokreće i
oĉekivanja gratifikacija koja su bila usmerena prema idealizovanim objektima u detinjstvu.Ovaj
put, meĊutim, sposobnost analitiĉara da razume analizanta treba da spreĉi traumatska
razoĉarenja. Zato se transfer analizira kada je optimalni nivo intenziteta postignut. U proceni tog
trenutka je od presudnog znaĉaja kontakt koji je analitiĉar u stanju da ostvari sa analizantom. Ni tu
nema nekog odreĊenog recepta. „Optimalna frustracija“ se sastoji u tome da analitiĉar ne
zadovoljava transferne potrebe analizantu koje nisu razvojne, ne ponaša se kao „idealni dobar
objekat“ jer bi to samo pojaĉalo fiksaciju, ali mu pruţa mogućnost da doĊe do uvida, spreman je
da prihvati i razume njegovo razoĉarenje, negativna osećanja, bez osude i odbacivanja – ne
pretvara se u „progoniteljski loš objekat“ što omogućuje integraciju opreĉnih osećanja i
predstava kod analizanta i identifikaciju sa realnom predstavom analitiĉara kao „celog
objekta“. Ove pojmove ću razjasniti kasnije u delu o teoriji. Uporedo sa razvojem transfera i
njegovim razrešavanjem razvija se i radni savez kao i realni odnos sa analitiĉarem koji su
amortizeri za razoĉarenja proistekla iz transfernih osujećenja.
Radni savez
Ovaj deo odnosa analizanta i analitiĉara Frojd je nazivao „raportom“. Kasnije se susreću nazivi
kao „zreli transfer“, „racionalni transfer“, „terapijski savez“... Naziv radni savez je uveo Greenson.
Termin se odnosi na „relativno neneurotiĉni, racionalni odnos koji pacijent ima sa svojim
analitiĉarem. To je onaj razumni i svrhoviti deo osećanja analizanta prema analitiĉaru koji ĉini
radni savez.“ 51
Pozitivna transferna osećanja su prenesena i nisu odgovor na analitiĉarevo realno ponašanje.
Transferno „poverenje“ je, na primer, poverenje „na veresiju“ i obiĉno prikriva suprotno osećanje.
Kod radnog saveza nije takav sluĉaj. Analizant moţe doći na analizu sa već izgraĊenom predstavom o
analitiĉaru i analizi, na osnovu onoga što je ĉuo, proĉitao, reputacije analitiĉara i sl. Moţe biti, od
51
Petrović, V. – Poglavlja o psihoanalitiĉkom metodu i terapiji usmerenoj klijentom, Posebno izdanje, str. 47
2
7
poĉetka, „ubeĊen“ i „oduševljen“ psihoanalizom. MeĊutim, tek kada u odreĊenoj meri oseti na sebi
vrednost analize i sposobnost terapeuta da ga razume, on ima realnu osnovu za poverenje. 52
Videli smo koji aspekti psihoanalitiĉke situacije pogoduju razvoju transfera. Reaktiviranje
infantilnih aspekata analizantove liĉnosti u transferu omogućava njihovo neposredno analiziranje i
razrešavanje. Mora se, meĊutim, sve vreme voditi raĉuna o zrelim aspektima analizantove liĉnosti.
Ove dve vrste odnosa se uporedno razvijaju. Analizant, u isto vreme, preuzima rizik regresivnog
ulaţenja u svoje infantilne doţivljaje i zadrţava sposobnost kontakta sa realnošću. To je moguće, kaţe
Grinson, zato što je analizant izdvojio svoj Ego, posmatrajući, opservirajuĉi Ego od Ega koji
doţivljava. Analizant je, u isto vreme, i subjekat i objekat. On moţe duboko proţivljavati muke
transferne neuroze i osećati da su njegova doţivljavanja stvarna, i u isto vreme, biti spreman da
prepozna njihovu nerealnost i upusti se u analizu sopstvenog prenosa.
Preţivljavanje transferne neuroze moţe izazvati veoma neprijatna osećanja kod analizanta,
poljuljati samopoštovanje, izazvati osećanje poniţenosti i sl. Neophodno je da analitiĉar vodi raĉuna o
analizantovoj potrebi za samopoštovanjem i dostojanstvom za vreme tretmana. Mislim da se, iz
dosadašnje analize „tehniĉkih“ preporuka za rad sa otporom i transferom i analitiĉke situacije, moglo
videti kako je cela „tehnologija“ ustvari usmerena ka tom cilju. Šta je to što doprinosi razvoju takvog
cilja, usmerenog, adekvatnog ponašanja analizanta ? ( adekvatnost mu se, opet, procenjuje u odnosu na
unutrašnji, terapijski odgovor izmeĊu analitiĉara i analizanta o cilju i naĉinu ostvarivanja cilja.
Kriterijumi adekvatnosti nisu importovani u analitiĉku situaciju već su dogovoreni. Izbor cilja i
pristajanje na naĉin dolaţenja do tog cilja samootkrivanjem su slobodan izbor. ) Citiraću deo
Grinsonove rasprave o radnom savezu. 53
„Nove ili neobiĉne procedure objasnim pacijentu. Uvek objasnim zašto je potrebno da
slobodno asocira i zašto preferiramo upotrebu kauĉa. Ĉekam pacijentovo pitanje ili odgovor pre nego
što predloţim da legne. Svi moji iskazi su izreĉeni tonom koji indicira moju svesnost njegovog
neprijatnog poloţaja. Koristim uobiĉajeni jezik, a ne tehniĉke termine i intelektualni naĉin govora.
Tretiram ga kao odraslu osobu ĉija saradnja mi je potrebna i koja će uskoro doţivljavati ozbiljne
teškoće u radu sa psihoanalitiĉkim materijalom. Ja objasnim pacijentu da ću mu naplatiti
propušteni sat koji ne mogu iskoristiti za drugog pacijenta. Objasnim mu da ću biti relativno
ćutljiv da ne bih ometao njegovu produkciju. Prvi put kada postavi pitanje objasnim mu zašto
ne odgovaram. Sledeći put ćutim. Ako ne razumem znaĉenje nekog sata, to mu kaţem. Ne otpuštam
ga bez reĉi. Ako se oseća postiĊenim govoreći o neĉemu prvi put, kaţem mu da je to bolno za
njega ali je veoma vaţno za terapiju da bude što otvoreniji. Kada se buni protiv mog nereagovanja
na neka njegova osećanja, mogu mu reći da bolje obavim svoj posao ako mu pokaţem šta razumem,
nego ako mu pokaţem svoja osećanja. Odgovaram na njegove zahteve za tešenjem tako što mu
kaţem da znam kako se jadno oseća, ali da je tešenje samo privremena i varljiva pomoć. Sledeći
put na takav zahtev ćutim. Spreman sam da priznam mogućnost da mogu grešiti u interpretaciji i
izmeniti je ako to kliniĉki materijal indicira. Ne prekidam sastanak usred neke priĉe ili
intenzivne emocionalne reakcije. Dozvolim da nekada prekoraĉi uobiĉajenih 50 minuta. Ako
zakasnim, nadoknadim vreme. Obavestim ga o mojim planovima za odmor... S vremena na
vreme, pitam ga šta misli o tome kako radi sa mnom i kako rad napreduje. Obiĉno mu kaţem
svoj opšti utisak kad on završi i analiziram reakciju na to.“
T. Sas je, u Etici psihoanalize, istakao upravo ovu komponentu analitiĉkog odnosa.
UporeĊujući psihoanalizu sa obrazovanjem, gradirao je tipove obrazovanja po stepenu autonomije koji
pruţaju uĉeniku. U tri obrazovne situacije o kojima Sas govori, nastavnik ( terapeut ) komunicira na
dva nivoa sa uĉenikom: eksplicitno, on prenosi informacioni sadrţaj, implicitno, daje metod uĉenja.
Kod prvog tipa uĉenja „protoobrazovanja“, uĉitelj daje savet i podstiĉe uĉenika da uĉi putem traţenja
pomoći. Tipiĉan primer takvog odnosa u psihoterapiji je direktivno savetovanje. U drugom tipu uĉenja
– „obrazovanju“, on daje samo saznanje i poduĉava uĉenika kako da uĉi putem metoda samopomoći.
Sas je smatrao da je to model obrazovne situacije koju je postavio Frojd. Mislim da ovde Sas nije
shvatio Frojda. Evo zašto. UporeĊujući psihoanalizu sa obrazovanjem Sas kaţe: „Mnogi
psihoanalitiĉari i psiholozi smatrali su da psihoanalitiĉko leĉenje predstavlja jednu prefinjenu vrstu
52
53
Petrović, V. – Poglavlja o psihoanalitiĉkom metodu i terapiji usmerenoj klijentom, Posebno izdanje, str. 47
Greenson, R. – The Technique and Practise of P.A. , str. 47.
2
8
obrazovanja: pacijentu se ne daje savet već se poduĉava izvesnim stvarima o sebi koje on nije znao (
na primer, o svom nesvesnom, o Edipovom kompleksu itd. ) To je, u suštini, bilo Frojdovo shvatanje.
Ono je ispravno, ali ne ide dovoljno daleko... ono pretpostavlja, što smatram da je netaĉno, da je
psihoanalitiĉar nastavnik, manje više kao i drugi nastavnici, i da se razlikuje samo po predmetu koji
poduĉava... Analitiĉarev doprinos... leţi, ne toliko u onome ĉemu on uĉi koliko u uzdizanju situacije
uĉenja na jedan nov i viši nivo... Pacijent uĉi o sebi i samoanalizi. ... u metaobrazovanju on daje sistem
za organizovanje znanja i podstiĉe uĉenike da se koristi autonomijom i kritiĉkim metodom uĉenja...
Metaobrazovanje je uĉenje o tome kako se uĉi.“
Frojd je, u pojmu raporta ( radnog saveza ), naglasio upravo ovaj „metaobrazovni aspekt, što je,
nadam se, uoĉljivo iz dosadašnje analize analitiĉkog metoda. „Kriterijum prihvatanja analize,
uspostavljenosti radnog saveza, je promena odnosa analizanta prema analitiĉkim zadacima. On poĉinje
i sam da uoĉava izbegavajuće tendencije, ne ĉeka analitiĉareve intervencije, više nastoji sam da ih
uobliĉi u reĉi, jednom reĉju, radi sam dosta toga što je do tada radio analitiĉar.“ 54 Ovo preduzimanje
inicijative i odgovornosti za vlastiti napredak je nuţan uslov za odvajanje analizanta od sila koje
ga veţu za analitiĉara i razrešenje transferne neuroze, kao što je, u vaspitanju, identifikacija sa
funkcijama roditelja i njihovo preuzimanje ( briga o samom sebi ) nuţno za odvajanje. Bez radnog
saveza transferna neuroza ne bi mogla biti analizirana i razrešena.
Transferne reakcije i radni savez su dva najvaţnija oblika objektnih relacija u analitiĉkoj
situaciji. Ima i arhaiĉnijih tipova interakcija u regresivnim stanjima analizanta koje se smatraju
prethodnicima ili prelazom ka objektnom transfernom odnosu, ali o tome u delu o teoriji. MeĊutim,
postoji deo odnosa koji se naziva „realnim“. Šta je to realni odnos ? Kako odrediti šta je realno ? Svi
ljudski odnosi su mešavina realnog i transfernog jer naša ranija iskustva utiĉu na opaţanja novih
odnosa. Transferne reakcije su iskrivljavanje sadašnje realnosti pod uticajem ranijih doţivljaja ( mada
je ovo suţavanje pojma transfera jer ne mora svako prenošenje da vodi iskrivljavanju ). Sa druge
strane, radni savez je ponašanje koje je realistiĉno i prikladno situaciji ( iako i ono moţe biti transferne
prirode), ali je ono veštaĉki produkt analitiĉke situacije, nije rezultat uzajamnog poznavanja dve
osobe. Analizant se pred analitiĉarem izlaţe maksimalno dok analitiĉar ostaje relativno
anoniman. Mogućnost ostvarivanja autentiĉnog, realnog odnosa je, tokom terapije, ograniĉena
podelom uloga, ali to ne znaĉi da analizant u toku analize nema realnih opaţanja analitiĉara.
Sva tri oblika odnosa ne mogu se jasno razgraniĉiti jer se stalno prepliću kod analizanta.... Transferne
reakcije se razvijaju od poĉetka, dominiraju u transfernoj neurozi, tj. u sredini terapije. Radni savez se
formira negde pri kraju uvodne faze i sa osilacijama, traje do kraja, dok realne reakcije – odnos
dominiraju pri kraju analize.
Kod analitiĉara od poĉetka dominira radni savez, kontratransfer bi morao biti pod kontrolom,
dok se radni odnos moţe ostvarivati tek pri kraju rada. Navešću jedan kratak Grinsonov primer radi
pojašnjenja i ilustracije ovih preplitanja:
„Mladi ĉovek, u završnoj fazi svoje petogodišnje analize, kolebao se posle jedne moje
interpretacije i onda mi saopštio da ima da mi kaţe nešto što mu je veoma teško. Hteo je da to
preskoĉi ali je shvatio da je to radio godinama. Duboko je uzdahnuo i rekao: „Vi uvek malo previše
govorite. Teţite da preuveliĉate. Bilo bi mnogo lakše da pobesnim na vas i kaţem da ste razroki ili da
niste u pravu, ne razumete ili da jednostavno ne odgovorim. Uţasno mi je teško da kaţem šta mislim
jer znam da bi to povredilo Vaša osećanja.“
“...Verujem da je pacijent korektno opazio neke moje crte i bilo mi je, na neki naĉin, bolno
njihovo isticanje. Rekao sam mu da je u pravu, ali sam ţeleo da znam zašto mu je bilo teţe da mi to
kaţe jednostavno i direktno kao što je to sada uradio, nego da to uradi u besu. Odgovorio mi je da zna
iz iskustva da ne bih bio uznemiren njegovim besom, to je oĉigledno njegova neuroza i time ne bih bio
dodirnut. Saopštavanje moje priĉljivosti je liĉni kriticizam i bilo bi povredljivo. On je znao da sam ja
ponosan na svoju terapijsku veštinu. Ranije se bojao da bih mogao da uzvratim, ali sada zna da nije
tako. A i da jeste, to ga ne bi ubilo. Ovo je primer realistične reakcije na analitičara. Pacijent je imao
taĉno zapaţanje i takoĊe je bio u stanju da predvidi moju reakciju bez iskrivljavanja. I ranije su
njegove percepcije bile taĉne, ali su fantazije o mojim reakcijama bile fantastiĉne tj. transferna
iskrivljavanja. Osećao je da bih ja mogao uzvratiti i da bi ga to moglo ubiti. U ovom periodu razvio je
54
Petrović, V. – Poglavlja o psihoanalitiĉkom metodu i terapiji usmerenoj klijentom, Posebno izdanje, str. 52.
2
9
dobar radni savez u vezi sa ispoljavanjima besa prema meni, ali se savez nije proširio i na realistiĉni
kriticizam prema meni. To je postignuto tek u završnoj fazi.“
Nadam se da je, iz do sada reĉenog, razjašnjeno kakva je vrsta eksploratornog istraţivaĉkog
nacrta psihoanalitiĉki metod. Njegov cilj je, kao i svakog istraţivanja, „dolaţenje do istine“, ovde
istine o sebi. Istina je „sredstvo leĉenja“ ( ali i cilj ) koji vodi ka autonomiji. Korišćenjem ovakvog
oblika istraţivanja kakav je psihoanalitiĉki metod, dolazi se do podataka o psihiĉkom ţivotu ĉoveka od
kojih se oblikuje teorija. Saznanje se stalno obogaćuje, teorija menja, ali metod ostaje isti.
U daljem tekstu pokušaću da dam saţet pregled nekih teorijskih objašnjenja procesa razvoja
moralnosti koja dalje osvetljavaju šta se to, kako i zašto, dogaĊa i menja kod analizanta tokom analize.
Reĉ je dakle, o teorijskim objašnjenjima koja su oblikovana na osnovu podataka dobijenih primenom
analitiĉkog istraţivaĉkog metoda na odraslima, analizi dece i direktnom posmatanju dece.
Terapijski odnos, vaspitanje i zrela ljubav
Kao most od terapije ka teoriji dodaću još kratak prikaz jednog shvatanja terapijskog odnosa
kao zrele ljubavi koje iznosi Scott Peck u knjizi „Put kojim se reĊe ide“ 55
Ako bismo izvukli suštinu svih ovih „tehniĉkih“ pojmova i naĉina delovanja analitiĉara u
odnosu prema analizantu, mogli bismo, svakodnevnim reĉnikom, reći da je odnos analitiĉara prema
analizantu zrela ljubav. Šta je to zrela ljubav ? Peck je definiše teleološki. Ljubav je, po njemu, volja
da se proširimo da bismo potpomogli sopstveni i tuĊi duhovni razvoj i sazrevanje. Zrelost ljubavi ne
odreĊuje intenzitet osećanja već svrsishodnost aktivnosti. Osoba moţe, sa intenzivnim osećanjem,
„iz velike ljubavi“, „jer ne moţe bez voljene osobe“... i sliĉnih osećanja, ĉiniti mnoge stvari koje su
destruktivne za razvoj „voljene“ osobe. Dete se moţe ugušiti „roditeljskom ljubavlju“. Ljubav je,
dakle, odreĊena kao aktivnost koja potpomaţe duhovni razvoj onoga prema kome je usmerena.
„Ţivot je teţak“, tako poĉinje Peck svoju knjigu, „ţivot predstavlja niz problema. Da li ćemo da
kukamo nad njima ili da ih rešavamo i nauĉimo svoju decu da ih rešavaju. Disciplina je osnovno oruĊe
za rešavanje ţivotnih problema. Bez discipline ne moţemo ništa rešiti.“
Ovo je samo još jedan naĉin da se govori o prihvatanju principa realnosti. Jung je rekao da je
neuroza uvek zamena za legitimnu patnju. Teţnja da se izbegavaju problemi i emotivna patnja koju
donosi suoĉavanje sa njima je osnova „mentalne bolesti“. Izbegavajući pravu patnju koju stvara
suoĉavanje sa problemima izbegavamo i razvoj koji je produkt procesa rešavanja problema.
Vaspitanje i psihoterapija su procesi koji bi trebalo da pomognu vaspitaniku da prihvati patnju
i nuţnost suoĉavanja sa problemima i iskustvom bola koje oni nose. Disciplina je osnovno oruĊe u
rešavanju ţivotnih problema. Disciplina se sastoji od „tehnika patnje“ ili „sredstava za konstruktivno
doţivljavanje bola“. Peck ih navodi ĉetiri:
1) Odlaganje zadovoljstva;
2) Prihvatanje odgovornosti;
3) Posvećenost istini;
4) Balansiranje.
Problem nije toliko u sloţenosti ovladavanja ovim oruĊima, već u volji da se ona upotrebe.
Volja da se ona upotrebe je ljubav. Ove „tehnike patnje“ oĉito predstavljaju jedan vrednosni
55
Scott Peck – „Put kojim se reĊe ide“, Biblioteka Astra, Arion, 1987., Beograd, str. 75.
3
0
sistem. Unutrašnja instanca koja bi bila odgovorna za sprovoĊenje ove vrste „discipline“ (
humanistiĉki Super Ego ) formira se pod uticajem osoba koje su sposobne i voljne da se
ponašaju – vole disciplinovano. Disciplina ( ova vrsta discipline ) se prenosi procesom identifikacije,
a volja da se disciplina koristi zrelom ljubavlju. Disciplinovana ljubav je osnovno sredstvo
formiranja kohezivnog „humanistiĉkog“ Super Ega ( ovaj pojam ću objasniti kasnije u delu o
teoriji M. Klajn ).
Ono što ću pokušati da izvuĉem u teorijama o kojima ću govoriti je upravo taj proces uĉenja
ovih „sredstava za konstruktivno doţivljavanje bola“, proces prelaţenja sa principa zadovoljstva na
princip realnosti koji je u funkciji zaštite principa zadovoljstva, proces dostizanja moralne autonomije.
Kako se to dešava ? Kako se ometa i skreće sa puta ? Kako se moţe korigovati ? Mislim da su to
osnovna pitanja na koja teorija o razvoju – vaspitanju i teorija o terapiji kao naknadnom, korektivnom
vaspitanju, treba da odgovore.
Pre nego što preĊem na teoriju da još malo razjasnim ove „tehnike patnje“ da ne bi ostale
prikazane samo kroz nabrajanje, mada sam, drugim reĉima, već pisao o njima na prethodnim
stranicama.
Odlaganje zadovoljstva je proces planiranja i rasporeĊivanja patnje i zadovoljstva u
ţivotu tako što se prvo suoĉavamo sa neprijatnošću da bismo je pregurali i time povećali
zadovoljstvo. Dete postepeno ovladava sposobnošću da toleriše napetost, odlaţe neposredno
zadovoljenje i energiju ulaţe u ovladavanje razliĉitim veštinama kroz koje se odloţeno rasterećuje
napetost i dobija zadovoljstvo na naĉine koji su prikladniji realnosti, sredini u kojoj ţivi i njegovom
uzrastu. Mnogima to ne uspeva.
Ĉesto se susrećemo sa „ţivotnim filozofijama“ tipa „ţivim danas, briga me za sutra“ koje su
racionalizacija nesposobnosti odlaganja rasterećenja i ulaganja energije u trajnije ciljeve koji bi doneli
veće zadovoljstvo i dublje kontakte u interpersonalnim odnosima. U terapijskoj situaciji uĉenje
apstinencijalnog pravila ima tu funkciju. O prihvatanju odgovornosti i posvećenosti istini bilo je
dovoljno reĉi. Još nešto malo o balansiranju.
Balansiranje – „je vrsta discipline potrebna da se disciplinuja disciplina.“ To je disciplina
koja nam daje fleksibilnost. U vaspitanju i psihoterapiji ono je neobiĉno vaţno. Inaĉe dobro
„pravilo“ moţe postati prepreka ukoliko se stalno ne vodi raĉuna o tranitnoj realnosti. Frojd je,
kada je u pitanju analitiĉka tehnika, izbegavao izraz pravila i isticao da su to samo preporuke
ĉija se vrednost mora ponovo proveravati u svakoj novoj situaciji. „Stavljanje u zagrade“ starog
iskustva, prigušivanje poznatog da bi se prihvatilo nepoznato je proces kome se ljudi veĉno opiru.
Pojave otpora i transfera u terapiji su oĉigledan primer ove „inertnosti psihe“. MeĊutim, da bi se
postiglo balansiranje, potrebno je prethodno izgraditi stabilan sistem reagovanja. Balansiranje
se ne raĊa iz haosa, već je proces postepenog labavljenja stabilne strukture. Moramo razviti Ego
ili Super Ego da bismo doveli u pitanje krutost ili neprikladnost nekih njegovih aspekata. U terapiji, u
radu sa osobama koje nisu razvile tzv. „intaktni Ego“ i „koherentni Super Ego“, potrebno je
prvo raditi na njihovoj izgradnji i strukturisanju ( tehnike „izgradnje Ega“ o kojima govore ego
psiholozi, proces identifikacije sa analitiĉarem ). U vaspitanju, normalno, put ka autonomiji vodi
preko identifikacija sa vaspitaĉima, heteronomnih faza u kojima se stvara dovoljno snaţna struktura
liĉnosti koja moţe da podnese „razlabavljivanje“ i preispitivanje bez opasnosti raspadanja.
Šta kaţe psihoanalitiĉka teorija o uslovima pod kojima se razvijaju ili ne razvijaju ove
sposobnosti za konstruktivno doţivljavanje bola ? Ili, drugim reĉima, koji uslovi pogoduju ili ometaju
zdrav razvoj Ega sposobnog da se suoĉi sa unutrašnjom i spoljašnjom realnošću i Super Ega koji mu je
u tome od pomoći ? Naravno, ne postoji jedna psihoanalitiĉka teorija. Ovde ću se ograniĉiti na
posebno znaĉajne doprinose koje su, u razjašnjavanju ovih pitanja, dali Frojd, M. Klajn i E. Jakobson.
Psihoanaliza o razvoju moralnosti (i sposobnosti za opaţanje realnosti)-Veza sa
teorijom o terapiji
3
1
Frojdov put istraživanja
Ispitujući pojavu potiskivanja, Frojd je otkrio instancu u mentalnom aparatu koja nagoni ego da
potiskuje i nazvao je ego idealom (kasnije super egom). Kliniĉkim opservacijama došao je do
zakljuĉka da je formiranje ove instance koja neprestano posmatra i procenjuje ego, podstaknuto
kriticizmom roditelja. Da li postoji neka unutrašnja dispozicija koja bi omogućila da se ovi spoljašnji
uticaji unesu u liĉnost?
Frojd je, dalje, otkrio da je formiranje super ega u tesnoj vezi sa Edipovim kompleksom.
“Super ego je naslednik Edipovog kompleksa”. Edipalno iskustvo vodi do identifikacija sa
roditeljima koje zauzimaju posebno mesto u egu odreĊujući kakvo dete mora biti (kao otac ili kao
majka) i kakvo ne sme biti ( ono što je dozvoljeno samo ocu ili majci). Super ego ima ovaj dvostruki
aspekt jer se npr. deĉak identifikuje sa ocem koji zabranjuje njegove edipalne teţnje da bi ojaĉao u
svojoj borbi protiv tih teţnji. Strah od oca se razrešava neseksualnom identifikacijom 56 sa ocem
(muško dete - identifikacija sa ocem, usvajanje oĉevog seksualnog tabua, potiskivanje ţelje prema
majci i pomeranje na druge ţenske osobe). “Objektivna strepnja” (kastracioni stah od oca) prethodnik
je kasnije “moralne strepnje”- strepnja od super ega. Super ego, tako, stiĉe funkciju roditelja i “
nadalje posmatra, vodi i preti egu na sliĉan naĉin na koji su roditelji to ĉinili ranije detetu 57 . Super
ego deteta izgraĊuje se po uzoru na roditeljski super ego.
Frojd je zeleo da proširi svoja istraţivanja sa individue na društvo ispitujući neke obiĉaje i
institucije primitivnih naroda. Analizom tabua - prethodnika zapovesti naše moralne savesti, npr. onih
u vezi sa voĊama i kraljevima, došao je do toga da su tabui zasnovani na ambivalenciji osećanja prema
tim objektima. Tabui ĉiji je cilj da zaštite voĊe su, manifestno, izraz ljubavi i poštovanja prema njima,
ali, neophodnost njihovog nastajanja govori o tome da potiĉu iz potrebe da se ojaĉaju pozitivna
osećanja kako bi spreĉila latentno neprijateljstvo prema njima.
Sliĉan proces se odvija i kod dece. Tako je Frojd došao do zakljuĉka da moralna savest ĉoveka
ima poreklo u oceubistvu u primitivnim hordama gde su svemoćni oĉevi dominirali sinovima. Sinovi
su se pobunili i ubili oca. Posle praţnjenja mrţnje, kod sinova se ponovo javilo potisnuto osećanje
ljubavi izazivajući kajanje i osećanje krivice. Iz tog osećanja krivice proistekla je zabrana ubijanja
substituta oca – totema i seksualnog odnosa sa njegovom ţenom – majkom.
Nova otkrića dolaze sa kliniĉkim materijalom iz rada sa melanholiĉnim analizantima. Frojd
nalazi da se melanholiĉni odnos prema sebi kao prema voljenom pa izgubljenom objaktu kojeg su
introjektovali u ego. Tako je super ego kao kritiĉka instanca, u stvari, glas optuţbe samog deteta prema
roditelju kojeg je introjektovalo u svoj ego. Kasnije je Frojd otkrio da taj proces nije ograniĉen samo
na melanholiĉne anelizante već je kod njih samo prenaglašeno ono što se dešava i kod ostalih ljudi.
Takva savest je, u stvari, ekspresija detetovog besa.
U „Nelagodnostima civilizacije“ 58 Frojd ponovo postavlja pitanje porekla etike i moralnosti
razmišljajući o tome šta civilizacija radi da bi inhibirala ljudsku agresiju koja joj se suprotstavlja.
Osnovni metod civilizacije je da se ta ista agresija usmeri prema egu preko super ega. Rezultat je
osećanje krivice i potreba za samokaţnjavanjem. Ovde se, meĊutim, nameće jedno pitanje. Osećanje
krivice iskrsava pošto smo uradili nešto loše ili postali svesni namere da to uĉinimo. To znaĉi da je zlo
već spoznato kao takvo. Ali kako smo došli do te spoznaje ? 59
Frojd je odbacivao ideju o postojanju spontane, priroĊene sposobnosti da se razlikuje dobro i
zlo. On kaţe: „Ono što je loše, ĉesto uopšte nije ono što je povreĊujuće za ego. Naprotiv, to moţe biti
nešto poţeljno i ugodno egu. Ovde, meĊutim, neki spoljašnji uticaj odreĊuje šta će se smatrati dobrim,
a šta lošim. Pošto osećanja osobu neće voditi da se uskladi sa tim putem, onda mora imati neki motiv
da se podredi tom spoljašnjem uticaju. Taj motiv je lako otkriti u njenom zavisnom i bespomoćnom
56
57
58
59
Freud S.- The Ego and the Id- Standard edition (1923)
Freud S.- New Introductory Lectures on P.A. – Hogarth Press. London 1957. str. 86
Freud, S. – Civilisation and its Discontents ( 1930 ) Standard Edition, str. 21.
Racker, H. – Ethics and Psychoanalysis and Psychoanalysis of Ethics, Int. J. P. A. ( 1966 ), 47, 63, str. 69.
3
2
poloţaju u odnosu na druge ljude i moţe se najbolje odrediti kao strah od gubitka ljubavi. Ako izgubi
ljubav osobe od koje zavisi, gubi i zaštitu od raznih opasnosti. Iznad svega, izloţen je opasnosti da će
ta jaĉa osoba pokazati svoju nadmoćnost kaţnjavajuci je. Zato je, na poĉetku, loše sve sto bi moglo
dovesti do gubitka ljubavi. Iz straha od tog gubitka, takve aktivnosti se moraju izbegavati. To je,
takoĊe, razlog zbog koga je malo bitno da li je neko uradio lošu stvar ili samo namerava. U oba sluĉaja
opasnost nastaje ako i kada autoritet otkrije, i u oba sluĉaja autoritet će postupiti isto.”
Racker, u ĉlanku o poreklu etike, kaţe da se ova Frojdova otkrića podudaraju sa serijom
ĉinjenica koja se moţe posmatrati, ali se pita da li je to sve. On smatra da postoji prirodni kapacitet da
se diferencira dobro i zlo na samom poĉetku, ali ne u etiĉkom smislu, pogotovu ne u odnosu na drugu
osobu. Taj kapacitet postoji u odnosu na ono što se tiĉe ega. To je prvo sposobnost da se diferencira
zadovoljstvo od nezadovoljstva. Zadovoljstvo (ili ono što ga izaziva) je originalno “dobro” a
nezadovoljstvo “loše”. Ta razlika će, kasnije, igrati vaţnu ulogu u diferenciranju onoga sto je dobro ili
loše za drugu osobu kada je ljubav prema objektu ustanovljena. Ova ĉinjenica je izraţena u maksimi
“ne ĉini drugima ono što ne bi voleo da se tebi ĉini” ili “ljubi bliţnjeg svoga kao sebe sama.” Racker
nastavlja dalje svoju analizu ovako - nije problem u tome da li postoji prirodni kapacitet za
diferencijaciju dobra od zla, već kako dolazi do toga da individua (dete) poĉinje da primenjuje tu
sposobnost diskriminacije na svoje objekte. Ovde se srećemo sa “spoljašnjim uticajem “ o kojem Frojd
govori kao o “strahu od gubitka ljubavi” izvedenom iz detetove zavisnosti od odraslih. Psihoanalitiĉka
istraţivanja govore o razliĉitim stadijumima u razvoju moralnosti deteta.
U prvom stadijumu beba je potpuno u svojim potrebama i doţivljava dobro i zlo reagujući
na prvo zadovoljstvom i nekom vrstom “primarne ljubavi” za “ dobar objekat” koji pruţa
zadovoljstvo, i mrţnjom i besom na “loš objekat” koji pruţa nezadovoljstvo 60. Moralni problem još
ne postoji na ovom stadijumu. Dobar objekt se voli, a loš mrzi. Oni su doţivljajno razdvojeni i nema
dileme koja postoji u ambivalentnom odnosu prema celovitom objektu koji je i dobar i loš, i
zadovoljava i osujećuje. Ono što stvara osećanje zadovoljstva kod bebe, hrana, briga, bliskost, potiĉu
iz ljubavi koju majka ispoljava prema njoj, biva opaţeno i doţivljeno izazivajući odgovor ljubavi od
strane deteta koji se veţe za njegovo osećanje “dobrog”. “Ta ljubav ĉini da se ono oseća spojenim sa
svojim objektima i vodi do identifikacije sa njima - svojim bliţnjima, ljudskim bićima. Udruţivanjem
ta dva procesa, unutrašnjeg kapaciteta za diferencijaciju izmeĊu zadovoljstva i patnje ( i sa tim izmeĊu
onoga što izaziva i jedno i drugo) i znanja (podjednako untrašnjeg i aktuelnog u smislu liĉnog
iskustva) da je ljubav i identifikacija sa drugima “dobro”, postaje jasno da ljudska bića znaju, izvorno,
šta je dobro ili loše za njihove bliţnje. Normalno, ovde mislim na ono što je fundamentalno i
elementalno (“od poĉetka”) ne zaboravljajući ĉinjenicu mnogostrukih etiĉkih dilema koje neizbeţno
iskrsavaju iz kompleksnosti ţivota 61”.
U drugom stadijumu i dalje se nastavlja dominacija potreba ali sada majka koja pruţa
zadovoljstvo (dobar objekt) i ona koja frustrira (loš objekt) opaţaju se istovremeno i sve više i
više kao jedan objekt. Sada se tek za dete javlja onaj problem koji je Frojd istakao- agresija
prema objektu moţe implicirati gubitak ljubavi, osvetu, kaznu ili destrukciju u fantaziji
ţeljenog objekta.
Moralni problem iskrsava realno i autentiĉno tek u trećem stadijumu, onda kada
dovoljno ljubavi i identifikacije postoji izmeĊu ega i objekta. Frojdova poslednja koncepcija o
super egu se slaţe sa ovim nalazima. On je, istraţivanjem, došao do toga da super ego nije samo
produţetak spoljašnjeg autoriteta kroz internalizaciju, već formacija super ega, posebno
njegova agresivnost, zavisi, takoĊe, i od agresije koju je dete osećalo prema svojim objektima.
Ta agresija je, prema Frojdu, odbaĉena preteţno zbog spoljašnje zabrane. Dete je okreće prema sebi
da bi izbeglo agresiju prema objektu, te na taj naĉin, oštrina super ega ne proizilazi samo iz
strogosti roditelja već i iz detetove agresivnosti okrenute na sebe. Striktnost super ega je
rezultat dva uticaja– institualnih frustracija koje oslobaĊaju agresiju i iskustva prema
objektima zbog koje dete okreće agresiju prema sebi, transformišući je u super ego.
Frojd je ovde dodao i unutrašnje, konstitucionalne faktore. Oštrina super ega, po njemu,
odgovara i filogenetskoj proto slici opasnog ubijenog pra oca (Mojsije i monoteizam). MeĊutim, pita
60
61
Klein M.- Love, Hate and Reparation (1937) London, Hogarth Press
Racker H.- Ethics and Psychoanalysis and Psychoanalysis of Ethics, Int. J. P. A. (1966) 47,63 str.
3
3
se ovde opet Racker, ako ĉovekovo osećanje krivice potiĉe iz ubojstva pra oca, ili preciznije iz kajanja
zbog tog ĉina, kako se to kajanje moţe objasniti u vreme kada moralna svest i krivica nisu jos
postojali? Frojd kaţe da je to kajanje rezultat prvobitne ambivalencije osećanja prema ocu. Sinovi su
ga mrzeli, ali i voleleli. Pošto je njihova mrţnja bila zadovoljena ubistvom, ljubav je izašla na površinu
u obliku kajanja za uĉinjeno delo. Tako je nastao super ego identifikacijom sa ocem kao instanca koja
bi trebalo da spreĉi ponavljanje zloĉina. Ovde, kaţe Frojd, moţemo jasno videti ulogu ljubavi u
poreklu savesti. Pre nego što je identifikacija sa ocem dovela do ustanovljavanja super ega, postojala
je afektivna (empatiĉka) identifikacija sa ocem koji je ubijen. Tako da, izgleda, baziĉni, prirodni
kapacitet za diferencijaciju dobra i zla postoji. On je ukorenjen, sa jedne strane, u našoj sposobnosti
da diferenciramo zadovoljstvo i bol, i, sa druge strane, u ljubavi i identifikacija sa našim objektima.
Dakle, ljubav prema sebi daje osnovu za kasnije razumevanje onoga što je za druge dobro ili
zlo. Ovi osnovi moralnosti nisu importovani, i s pravom se moţe predpostaviti da se javljaju kod svih
ljudi, u svim kulturama, i daju osnovu za kasnije etiĉke sudove. Ljubav prema sebi je u osnovi
moralnosti. Osoba voli sebe onda kada je ego uspostavio dobre “meĊuljudske odnose” sa svojim
unetim objektima koji saĉinjavaju super ego. Odnos prema drugima je, tako, projekcija odnosa
na unutrašnjoj “politiĉkoj sceni” liĉnosti.
Racker smatra da upravo ovo izjednacavanje “Ja” sa “Ti” predstavlja osnov etike i
moralnosti. Psihoanaliza je, kaţe, pokazala da je suprotstavljanje , pa ĉak i diferencijacija izmeĊu
“Ja” i “Ti” , izmeĊu ja i druge osobe, u izvesnim aspektima, samo iluzija. Prvo, predstava objekta je
uvek i projekcija ega. Drugo, svako razumevanje drugoga zasnovano je na identifikovanju ljudi jednih
sa drugima, a takva identifikacija ima osnova u već postojećoj baziĉnoj identiĉnosi. Treće, takva
identifikacija, koja ĉini jedno od dva bića, je nešto inherentno u ţivotu kao teţnja da se sjedini sa
drugima kao deo Erosa. Ta teţnja moţe biti i impuls da se ponovo uspostavi jedinstvo koje je ranije
postojalo pa je izgubljeno (majka - dete, ĉovek - priroda. . . ) Na unutrašnjem planu ova teţnja postoji
kao potreba za unutrašnjim integritetom delova liĉnosti. Eros, kaţe on dalje, pokazuje put - na
instiktivnom nivou vodi do seksualnog sjedinjavanja, na nivou osećanja do ljubavi, na mentalnom
nivou do znanja ( koje je isto tako sjedinjenost izmeĊu subjekta i objekta), i na voljnom, svrhovnom i
etiĉkom nivou, kako god da nazovemo taj specifiĉno ljudski nivo, do jedinstva izmeĊu znanja o
zakonima prirode i ĉovekove aktivnosti. Taj zakon bi trebao biti pretvoren u zakon naše volje i akcije.
Racker ovde razmišlja o jednom prirodnom zakonu kod svih ljudi da vole sebe (“Eros deluje za
dobrobit ega) kao i da vole druge i da budu integrisani sa njima (“Eros deluje u subjektu u korist
objekta, navodeći subjekta da se identifikuje sa njim”).
Ako je ljubav prema sebi polazna taĉka razvoja moralnosti pitanje je šta to u razvoju “posvaĊa”
super ego i ego? Psihoanalitiĉka istraţivanja pokazuju da “moralno defektne” osobe ne pate od toga
što nemaju super ego, već zato što je njihov “arhaiĉni super ego” preoštar i primitivno sadistiĉkog tipa.
Posmatranja pokazuju da nije naredba u super egu ono što ĉini super ego oštrim, već je super ego taj
koji ĉini naredbu oštrom. Greška nije toliko u moralnim zahtevima, već u oštrini i surovosti sa kojom
ih super ego usmerava prema egu. Teţnja da se zbaci tiranin, “unutrašnji diktator” , vodi do revolta u
vidu raznih oblika “nemoralnih” ponašanja.
U “ Nelagodnostima u civilizaciji” Frojd kaţe: “Prema tome, ĉesto nam je posao da se, u
terapijske svrhe, suprotstavimo super egu trudeći se da ublaţimo njegove zahteve. . . Ista primedba se
moţe staviti i etiĉkim zahtevima kulturnog super ega. On se, takoĊe, ne obazire u dovoljnoj meri na
ĉinjenice o mentalnoj konstituciji ljudskih bića. On komanduje, a ne pita da li su ljudi u stanju da
odgovore na te zahteve. . . Ako se više zahteva od ĉoveka, revolt će izazvati u njemu neurozu ili će
biti nesretan. Zapovest voli bliţnjega svoga kao sebe sama je najjaĉa odbrana od ljudske agresije i
odliĉan primer nepsihološkog postupanja kulturnog super ega “ (obrazloţiću malo kasnije ovaj
Frojdov stav u poslednjoj reĉenici citata).
Ovo ne znaĉi da ublaţvanjem super ega osoba postaje nemoralna. Naprotiv, nemoralnost,
pobuna, sebiĉnost, produkt su ekscesivne storgosti super ega, njegovih progoniteljskih aspekata.
Upravo smanjenje ovih progoniteljskih aspekata omogućava egu da ispuni zahteve, popravlja
“meĊuljudske odnose” izmeĊu ega i super ega, povećava se samopoštovanje, ljubav prema sebi, a time
i sposobnost za ljubav prema drugome. Umanjuju se samo oni zahtevi super ega koji nisu u skladu sa
realnošću jer imaju poreklo u fantaziji i prošlosti. Preterana oštrina super ega, njegov progoniteljski
3
4
odnos prema egu, ne samo što ĉini osobu nesretnom, većje štetna i za društvo i u osnovi je mnogih
društvenih i politiĉkih poremećaja. Interesi individue i društva nisu, u tolikoj meri , u koliziji u kojoj to
po nekad izgleda. Ono što je loše za individuu, loše je i za društvo.
Ako se uspešnom psihoanalizom doĊe do dubljih slojeva liĉnosti i umanji progoniteljski aspekt
“arhaiĉnog”, infantilnog super ega, time smanji i anksioznost i agresivnost, potisnuta ljubav isplivava
na površinu i s njom i benignije osećanje krivice i moralnije ponašanje. Socijalna i moralna osećanja
izrastaju iz benignijeg super ega (super ega sa genitalnog nivoa instiktualnog razvoja). Zašto, npr.
Frojd kaţe da je moralna zapovest “ljubi bliţnjeg svog kao sebe sama” primer nepsihološkog
postupanja kulturnog super ega? Zar to nije ideal tesne povezanosti, ĉak identiteta izmeĊu “Ja” i “Ti”.
U stanju u kojem je sada naša civilizacija, kaţe Frojd, onaj koji bi se te zapovesti pridrţavao bio bi u
lošijoj poziciji od onoga koji je ne prihvata. Šta više, pošto naši bliţnji ĉesto i ne zasluţuju našu
ljubav zbog svoje agresivnosti i nedostatka obzira prema nama, ispunjavanje ove zapovesti je
jednako predaji Ċavolu. U tom smislu on je iskrenuo zapovest u “ Voli bliţnjeg svoga koliko i on
tebe”.
Racker smatra da je ovde, u odbrani ega, Frojd otišao predaleko jer bi nas ovo vratilo
talioniĉkom zakonu osvete i okretalo moralnu evoluciju u krug. Frojd u svom ţivotu nije delovao
prema tom principu. Analitiĉka tehnika je upravo bazirana na principu identifiklacije sa svojim
bliţnjim, i principu netalioniĉkog odgovora (na jedan “šamar”, naravno agresivnost na psihološkom
niovou, verbalnom, analitiĉar odgovara razumevanjem i interpretacijom i eventualno okrene “i drugi
obraz”, omogućuje analizantu da verbalno ispolji svoju agresivnost da bi i na to odgovorio isto.
“Interpretacija za oko, interpretacija za zub”. Ovaj ideal, kao i svaki drugi, treba prihvatiti sa
umerenošću i fleksibilnošću, zavisno od vrste odnosa i stepena bliskosti izmeĊu osoba, inaĉe se i on
pretvara u agresivni zahtev prema egu. Racker prevodi ovaj zahtev u “Voli bliţnjeg svoga koliko i on
tebe, osim ako si u stanju da ga volis malo više, ili ĉak da ga voliš kao sebe”.
Kod mnogih neurotiĉara, pogotovu tamo gde mazohizam igra znaĉajnu ulogu, zapovest prelazi
u “voli sebe koliko voliš bliţnjega”. Da li je uopšte moguće voleti po zapovesti, bilo da je ona
spoljašnja ili unutrašnja? Kako dolazi do formiranja sadistickog super ega i neuspeha u prevazilaţenju
njegovih progoniteljskih aspekata? Traţenje odgovora na ovo pitanje vodi nas do teorijskih doprinosa
koje je Melanija Klajn dala u razumevanju ranih odnosa sa objektom, i razumevanja razvoja savesti,
posebno njenih najranijih oblika.
Doprinos Melanije Klajn-Teorija objektnih odnosa
Super ego se pojavljuje, prema teoriji M. Klajn, mnogo ranije nego što predpostavlja Frojdova
teorija, i izgleda da je veoma okrutne prirode. “Nad ja se u oba spola javlja u toku oralne faze. Pod
uticajem fantazija i opreĉnih emocija, dete u svakoj fazi libidne organizacije introjektuje svoje objekte,
prvenstveno roditelje, izgraĊujući svoje Nad Ja. . . Prvi introjektovani objekt, majĉina dojka, saĉinjava
osnovu Nad Ja. . . Neka od najvaţnijih svojstava Nad Ja, bilo da su vezani za ljubav i zaštitu ili
razaranje i proţdiranje, potiĉu iz ranih materinskih karakteristika Nad Ja.” 62
Teorija M. Klajn se naziva teorijom objektnih odnosa. Da bih prikazao, u osnovnim crtama,
teorijske doprinose M. Klajn vezane za razvoj moralnosti i razmotrio implikacije na teoriju o terapiji,
razjasniću prvo neke njene koncepte - koncepte fantazma, objektnih odnosa, introjekcije, projekcije,
cepanja i razvojnih pozicija (paranoidno - shizoidne i depresivne pozicije).
Fantazija je psihiĉka reprezentacija ili mentalni korelat instinkta, mentalna ekspresija
instinkta. Fantazija je funkcija ega. Ego je, prema M. Klajn, od samog poĉetka u stanju da formira
pod uticajem instikata i anksioznosti, primitivne oblike objektnih relacija u fantaziji i realnosti.
Instinkt, dakle, nalazi svoju mentalnu reprezentaciju u fantaziji koja je uvek vezana za
62
Klein M.- Edipov kompleks u svetlu ranijih teskoba (1945), iz zbornika “Zavist i zahvalnost” str. 148. Naprijed
Zagreb 1983.
3
5
zadovoljenje tog instinkta odgovarajućim objektom. Fantazija je, dakle, uvek vezana za objekt.
Spoljašnji stimulusi investirani libidom ili agresijom postaju primitivni objekti. Objekti su prvo
parcijalni (termin parcijalni objekt ima dva znaĉenja. O drugom znaĉenju ću govoriti kada budem
objašnjavao mehanizam cepanja). Kao objekt koji zadovoljava glad je prvo investirana dojka, a
tek kasnije majka kao cela osoba- ceo objekt.
“Kako fantazija proistiĉe direktno iz instinkata, na granici izmeĊu somatske i psihiĉke
aktivnosti, te prvobitne fantazije se doţivljavaju i kao somatske i mentalne pojave. Dokle god je
princip zadovoljstva na vlasti, fantazije su svomoćne i nema diferencijacije izmeĊu fantazije i
realnosti. Fantazirani objekt i zadovoljstvo dobijeno od njega se doţivljavaju kao fiziĉko
dešavanje.” 63
Primarni odnosi sa objektom se uspostavljaju posredstvom fantazije. Ona omogućuje egu da
izdrţi tenziju bez neposrednog motornog praţnjenja dok u realnosti ne doĊe do mogućnosti
zadovoljenja. MeĊutim, ako je frustracija oštra, ili dete ima slab kapacitet da odrţi fantaziju,
dolazi do motornog praţnjenja ĉesto praćenog dezintegracijom nezrelog ega. Fantazija ima, u
ranom mentalnom ţivotu, neke funkcije koje kasnije preuzima mišljenje kada se uĉvrsti proces
testiranja realnosti. Kako nezreli ego nije u stanju da adekvatno opaţa objekt i opaţanja objekta su
iskrivljena detetovim projekcijama. Najraniji mehanizmi koji stoje egu na raspolaganju su
introjekcija i projekcija. Dete od samog poĉetka introjektuje “dobre” i “loše” objekte ĉiji su prototip
majĉine dojke. One su dobre kad zadovoljavaju, a loše kad ne zadovoljavaju detetovu potrebu.
Mehanizam introjekcije znaĉi da dete, u fantaziji, doţivljava da ono što postoji spolja postoji i
iznutra. “Malo dete doţivljava svoje pounutrene roditelje kao ţiva bića u vlastitom telu. . . u
detetovom nesvesnom izgraĊuje se jedan unutrašnji svet koji je odraz njegovih stvarnih iskustava i
utisaka koje stiĉe o ljudima u spoljašnjem svetu, koji je, meĊutim, izmenjen pod uticajem njegovih
vlastitih fantazija i impulsa ... “ 64 Sa druge strane, mehanizam projekcije znaĉi da se sopstveni
doţivljaji, priroda detetovih impulsa, projektuje spolja i prepisuju spoljašnjem objektu ĉija
slika se tako iskrivljuje. Dete naizmeniĉno projektuje i introjektuje objekte svojih id impulsa.
Doţivljaj spoljašnjeg objekta zavisi od karaktera impulsa deteta koji se projektuje u njega. Na primer,
u fazi kada dominira oralna agresija i kada se oralna agresija projektuje na spoljašnji objekt - majĉine
grudi, one se doţivljavaju kao loše, progoniteljske i proţdiruće. Introjektovani, ti loši objekti u
fantaziji postaju unutrašnji progonitelji i osnova su prve “loše savesti”, progoniteljskog super ega. Sam
izraz “griţa savesti” povezan je sa oralno agresivnim unutrašnjim objektima. U našem narodu postoji
izraz koji oznaĉava krajnje ispaštanje i kaznu- “setićeš se kad si majku za sisu ujeo”.
Sliĉna je situacija i sa libidinoznom investicijama objekta. Zadovoljavajući kontakt sa
objektom vodi do introjekcije “dobre dojke”, idealno dobrog zadovoljavajućeg objekta, sa osećanjima
koja su najranija manifestacija ljubavi. Fantazije o “dobroj dojci” koja zadovoljava introjektovane su u
ego kao centralne ego identifikacije ili dobar unutrašnjio objekt. Projekcije dobrog unutrašnjeg
objekta na spoljašnje objekte predstavljaju osnov poverenja, ţelje za istraţivanjem relnosti,
uĉenja i znanja.
Ove predstave “dobrog” i lošeg objekta su, meĊutim, razdvojene jedne od drugih
mehanizmom cepanja. Ta razdvojenost potpuno “dobrih” i potpuno “loših” aspekata jednog objektamajke, je drugo znaĉenje pojma parcijalni objekt. Dobro i loše se ne doţivljavaju kao suprotni
aspekti istog - celog objekta. (Crno - beli svet sastavljen od vila i veštica) Pojmovi paranoidnoshizoidna i depresivna pozicija su, u stvari, opisi detetovog doţivljavanja i odnosa prema objektu
i opisi procesa prevazilaţenja mehanizma cepanja spajanjem ovih opreĉnih aspekata doţivljaja
objekta i sebe u celovit doţivljaj objekta (“konstantnost objekta”). Cepanje objekta, introjekcija
i projekcija su baziĉne odbrane na najranijem uzrastu.
Cepanje je aktivno razdvajanje dobrih i loših iskustava, percepcija i emocija vezanih za
objekt. Moţemo videti kako se nezreli ego deteta, od najranijih dana, brani od realnosti njenim
iskrivljivanjem - projekcijom, introjekcijom, cepanjem, poricanjem. Proizvod takvih odbrana
od realnosti je arhaiĉna, primitivna moralnost. Moralnost paranoidno - shizoidne pozicije je
63
Segal H.- Introduction to the work of M. Klein (1988) Karnac Books, London 1988.
Klajn M.- Tugovanje i maniĉno depresivna stanja (1940) iz Zbornika Zavist i zahvalnost, str. 73. Naprijed,
Zagreb 1983.
64
3
6
rascepljena, dobro i zlo su smešteni u dve razliĉite “fijoke” detetove fantazije. Moralni problem
još, ne postoji u pravom smislu. On nastupa tek sa doţivljajem vlastite ambivalencije prema
celom objektu, tek kada postoji odnos sa osobom kao celinom.
Kako M. Klajn polazi od postojanja bipolarnosti instinkata ţivota i smrti, nezreli ego je, od
roĊenja, izloţen anksioznosti koja potiĉe iz ovog uroĊenog sukoba instikata. Dete je, takoĊe, odmah
izloţeno i polarnosti spoljašnje sredine. Ona, s jedne strane, izaziva anksioznost, kao npr. trauma
rodjenja, glad i sl. A sa druge strane je ona koja omogućuje ţivot - toplinom, hranjenjem, brigom.
Sukob izmeĊu dobra i zla, ţivota i smrti, agresije i libida, mnogo je intenzivniji na ranim stadijumima
razvoja. Najranije odbrane su mnogo više vezane za agresiju nego za libido. Prema ovakvom
shvatanju sredina ima svakako vaţan uticaj na razvoj, ali to ne znaĉi da bez loše sredine i frustracija ne
bi bilo agresivnih i progoniteljskih fantazija i anksioznosti. To je, izgleda, uslovljeno samom prirodom
instinkata. Sredinski faktori se mogu vrednovati samo u vezi sa detetovim instinktima i fantazijama.
Na primer, kada je dete pod uticajem agresivnih fantazija napada dojku, stvarno iskustvo sa
spoljašnjim objektom, nezadovoljenje, agresivnost ili nervoza majke, moţe potvrditi detetovu fantaziju
- osećanje da je spoljašnji svet loš, kao i njegovu sopstvenu destruktivnost i svemoć njegovih
destruktivnih fantazija. Sa druge strane, stvarna i dobra iskustva modifikuju iskustva proganjanja i
mobilišu ljubav i zahvalnost dateta i njegovui veru u dobar objekt i svoju konstruktivnost.
Moralno vaspitanje poĉinje, moglo bi se reći, “ od sise”. Upravo objekt, t.j. osoba koja se brine
o detetu, svojim razumevanjem njegovih potreba, empatijom, pomaţe egu deteta da prihvati realnost i
doĊe do novog oblika nerascepljene moralnosti koja je odlika depresivne pozicije. Da razjasnim ovde
šta su to paranoidno shizoidna i depresivna pozicija.
M. Klajn koristi termin pozicija a ne faza ili stadijum da bi naglasila ĉinjenicu da to nisu
prolazni stadijumi ili faze, već specifiĉne konfiguracije objektnih odnosa, anksioznosti i odbrana
koje perzistiraju tokom ĉitavog ţivota. Depresivna pozicija nikada potpuno ne zameni
paranoidno shizoidnu. Individua moţe stalno oscilirati izmeĊu ovih pozicija. Isto tako se i
problemi sa kasnijih stadijuma razvoja, npr. Edipov kompleks, mogu posmatrati kroz prizmu
ovih pozicija. Ja ih razumem kao neku vrstu forme kroz koju se organizuju opaţanja, kao, na primer,
dva para naoĉara gde bi kroz jedne, one “depresivne”, videli celu sliku sa raznim bojama, dok bi
druge, one “paranoidno shizoidne” razdvajale svetle i tamne boje i davale sliku crno - belog sveta. Isti
sadrţaj, bez obzira sa kojeg stadijuma razvoja, drugaĉije bi se doţivljavao u zavisnosti od naoĉara
(pozicija) kroz koje gledamo. Kada, na primer, pobesnimo na voljenu osobu toliko “da bismo je ubili”,
u nama proradi paranoidno-shizoidna pozicija. U tom trenutku nismo svesni onih pozitivnih aspekata
liĉnosti voljene osobe i pozitivnih aspekata odnosa sa njom. Kasnije, kada nam proĊe “ţuta minuta”,
osetimo se tuţnima jer ponovo osobu koju smo napali doţivimo kao celovito biće, i dobro i loše, a
sopstveni odnos kao mešavinu osećanja prema istoj osobi (ambivalencija).
M.Klajn smatra da je infantilna neuroza odbrana od paranoidno shizoidnih i depresivnih
anksioznosti, jedan oblik njihovog proradjivanja. Koncept pozicije nije u suprotnosti sa konceptima id,
ego, super ego, vec samo pomaţe da se bolje razume njihova struktura, meĊuodnosi i formiranje.
Paranoidno shizoidna pozicija je prvo razvojno dostignuće ega u sredjivanju haoticnih
iskustava. To sreĊivanje se odvija pomoću procesa razdvajanja dobrih i loših iskustava i stvaranja
predstava dobrog i lošeg objekta. Iako ekstremno kao poĉetak, to razdvajanje omogucuje detetu da
uvede neki red u svoja iskustva i preduslov je kasnije integracije, osnova za kasniju diskriminaciju i
diferencijaciju izmeĊu dobra i zla, osnova kasnije sposobnosti de se privremeno odvoje emocije kako
bi se moglo “objektivno” suditi, kao i osnova sposobnosti potiskivanja. Naravno, cepanje je razvojna
osnova u koliko nije rigidno i ekscesivno. Progoniteljska anksioznost koja nastaje projekcijom
lošeg objekta napolje, ako nije preterana, preduslov je za kasnije prikladno prepoznavanje i
reagovanje u situaciji opasnosti, a idealizacija, kao projekcija dobrog objekta, osnova je
poverenja u dobrotu objekta i sebe, i vodi do zadovoljavajućih objektnih odnosa. Projektivna
identifikacija, mehanizam projektovanja odcepljenih delova reprezentacija selfa i unutrašnjeg objekta
na spoljašnji objekat i povratna identifikacija sa sopstvenom projekcijom je, takoĊe, najraniji oblik
empatije i predhodnik kasnije sposobnosti da se stavi na tuĊe mesto.
Paranoidno- shizoidna pozicija je, dakle, nuţan razvojni korak. Da bi se iz nje prešlo na
sledeću razvojnu stepenicu neophodno je da dobra iskustva dominiraju u odnosu na loša. Tome
3
7
doprinose i spoljašnji i unutrašnji faktori. U situaciji kada preteţu dobra iskustva, dete stiĉe poverenje
u svoj idealni objekt i u to da su njegovi libidinalni impulsi jaĉi od lošeg objekta i vlastite agresivnosti.
Ego postepeno jaĉa kroz identifikaciju sa “dobrim objektom”, smanjuje se strah od sopstvene
agresivnosti i potreba da se ona projektuje spolja. Kako se smanjuje projekcija agresivnih impulsa,
opada i snaga koja se prepisuje ”lošim objektima”, a sa tim i anksioznost proganjanja. Ovde se vidi
tesna veza izmeĊu jaĉanja ljubavi i sposobnosti da se opaţa realnost, kao i razvoja moralnosti.
Depresivnu poziciju M. Klajn definiše kao korak u razvoju kada dete prepoznaje ceo
objekt - majku u oba ranije spomenuta znaĉenja. Prepoznaje je kao ceo objekt znaĉi da objedinjuje
ranije parcijalne objekte - grudi, lice, ruke, oĉi...u jednu osobu i svesno je toga da dobra i loša
iskustva dolaze od iste osobe, koja je odvojena od njega i komunicira i sa drugim ljudima. Dete
otkriva i svoju bespomoćnost, zavisnost od majke, kao i ljubomoru u odnosu na druge.
Kako majka postaje ceo objekt, dolazi i do fundamentalne promene u egu. On postaje ceo
(intaktni ego). Sve je manje rascepljen na dobre i loše komponente. Integracija ega i objekta idu
simultano. Dete postaje svesno svoje ambivalencije - da voli i mrzi istu osobu. Menja se
postepeno i vrsta anksioznosti. Dok je u paranoidno - shizoidnoj poziciji osnovna anksioznost
bila vezana za uništenje ega od lošeg ili loših objekata, u depresivnoj poziciji anksioznost potiĉe
iz ambivalencije. Dete se boji da su njegovi agresivni impulsi uništili ili da će uništiti objekt koji
voli i od kojeg je zavisno. Javlja se osećanje krivice, ţaljenje i depresivno stanje, što mobiliše
detetovu ţelju da se obnovi uništeni objekt, popravi šteta. Javlja se potreba za reparacijom. Ako
su povoljni uslovi, povratak majke posle odsustva, njena briga za dete, stalne potvrde ljubavi
postepeno modifikuju detetovo verovanje u omnipotenciju svojih destruktivnih impulsa. Sa druge
strane, neuspeh magiĉnih maniĉnih pokušaja reparacije umanjuje veru u svemoć ljubavi. To postepeno
otkrivanje ograniĉenja misli i fantazija vezanih za ljubav i mrţnju dovodi do razvoja ega i otkrivanja
prikladnijih naĉina odnošenja sa spoljašnjim svetom.Menja se i karakter super ega. Podsetimo se da su
u paranoidno-shizoidnoj poziciji progoniteljski i idealni objekt introjektovani i postali su prvi
koren super ega. Idealni objekt je postao ego ideal, deo super ega koji je, takoĊe, ĉesto
progoniteljski zbog visokih zahteva za perfekcijom. Kada se u depresivnoj poziciji idealni i
progoniteljski objekt doţivljavaju kao ceo, ambivalentno voljeni objekt, super ego postaje
integrisan i manje oštar. On nije samo izvor krivice već i objekt ljubavi koji pomaţe detetu u
borbi protiv agresivnih impulsa.
Postepenim razrešenjem depresivne pozicije dete razvija sposobnost da voli ljude kao
odvojene individue, da realnije opaţa i kontroliše svoje impulse, ambivalenciju, razvija osećanje
odgovornosti za njih i toleriše osećanje krivice. Depresivna pozicija se proraĊuje tokom celog
ţivota, kroz razvoj sposobnosti da se voli prihvatajući neizbeţnost fuzije ljubavi i agresije u
ljudskim odnosima i nesavršenost objekta ljubavi.
Analitički metod u svetlu teorije objektnih odnosa M. Klajn
Kako se saznanja u teoriji M.Klajn odrazavaju na analiticki metod? Jasno je da teorijski
koncepti kao sto su paranoidno – šizoidna pozicija i depresivna pozicija, razumevanje primitivnih
mehanizama odbrane, utiĉu na to kao vidimo sadrţaj koji donose analizanti. Drugacije ćemo
posmatrati, npr., Edipov kompleks ako imamo u vidu ulogu projekcije, introjekcije i projektivne
identifikacije u opaţanju posmatranja roditelja, kao i to da je infantilna neuroza proraĊivanje ranijih
psihotiĉnih anksioznosti. Postavlja se, meĊutim, pitanje: ima li to uticaja na modifikovanje baziĉnog
psihoanalitiĉkog metoda? Da li saznanje o ranim, preedipalnim anksioznostima zahtevaju odstupanje
od neutralne interpretativne uloge analitiĉara prema izvesnim transfernim grtifikacijama.
Odgovor M.Klajn je “ne-naprotiv”. Upravo zato što je arhaiĉni super ego oštriji i
progoniteljskiji nego super ego na kasnijim stadijumima, uloga analitiĉara je da smanji njegovu oštrinu
interpretacijama i tako omogući egu da se slobodnije razvija. Svako odstupanje analitiĉara od
neutralne pozicije ometa taj proces. Zašto? Što analiza ide dalje i dublje, mobilišu se primitivniji
3
8
procesi, sve je vaţnije da se analitiĉar pridrţava baziĉnog psihoanalitiĉkog metoda, t.j. pozicije
neutralnosti, kako bi analizant mogao da razluĉi šta je spoljašnje, šta unutrašnje, koliko je
spoljašnji svet iskrivio svojim fantazijama. Vidimo da, što je veći raskorak izmedju “moralnosti” i
realnosti, veća je potreba za naglašavanjem neutralnosti analitiĉara.U analitiĉkom odnosu trebalo bi
da se prekine zaĉarani krug neuroze koji zadrţava status quo. Već sam govorio, u delu o transferu, o
tome da, u svakodnevnom ţivotu, osoba teţi da projektuje svoje introjektovana arhaiĉne objekte na
nove objekte. Novi objekti, zavisno od stepena iskrivljavanja realnosti projekcijom, postaju
fantazmatski objekti. Objekti su, više ili manje, oštro separirani u dve grupe - “dobre” (blagi super
ego) i “loše”(ostar super ego) introjektovane objekte. Novi objekti se ukljuĉuju u staru šemu –
projekcija destruktivnih impulsa na spoljašnji objekt koji se onda doţivljava kao agresivan i
introjektuje u sadistiĉki super ego koji je agresivan prema egu. Dakle, novi objekti se stavljaju u već
postojeću “fijoku” loših, ako je na njih projektovan arhaiĉni “loš” objekt, ili u “fijoku” za
“potpuno dobre”, ako je na njega projektovan arhaiĉni dobri idealizovani objekt. Kako “loši” u
neurozi dominiraju, postoji velika verovatnoća da spoljašnji objekt na koji je projektovan
arhaiĉni dobar objekt, ubrzo postane loš zbog nerealnosti oĉekivanja vezanih za arhaiĉni dobar
objekt i nuţnog razoĉarenja koje iz tog proistiĉe. U terapiji je gotovo redovna pojava okretanja
“pozitivnog” transfera u negativna kada izostanu oĉekivana transferna zadovoljenja.
Kako i gde se moţe prekinuti taj zaĉarani krug? Kada anilizant susreće novi objekt u analizi –
analitiĉara, od poĉetka se pokušava stvoriti drugaĉija situacija. Ako analizantov super ego nije
homogen i dobro organizovan, onda će introjektovane predstave koje ga saĉinjavaju poticati sa raznih
stadijuma i funkcionisaće, u izvesnom stepenu, nezavisno i rasparĉano. Tako, zbog ranije navedenih
specifiĉnosti analitiĉke situacije, (neutralnost, nevrednovanje, usmerenost istini, poštovanje
autonomije...) introjektovana slika analitiĉara je, najĉešće, odvojena od ostatka analizantovog super
ega. Analitiĉar nudi analizantu vrstu odnosa u kakvom on, verovatno, nije imao priliku da bude .
Analiticar, kaţe J. Strachey 65 , postaje “pomoćni super ego analizanta”. Introjektovana
slika analitiĉara je jedno novo, izolovano parĉe koje se postepeno širi kako terapija napreduje. To
izdvajanje moţemo pratiti od samog poĉetka analize. Na primer, u vezi sa osnovnim pravilom
slobodnih asocijacija, novi deo super ega ohrabruje analizanta da moţe da iznese sve što mu padne na
pamet. To ide neko vreme, ali, ubrzo doĊe u konflikt sa starim super egom koji preti: ne smeš to reći,
to je bezobrazno, ludo, glupo i sl. Ovaj novi deo je drugaĉiji ne samo od “lošeg”, progoniteljskog
arhaiĉnog super ega, već i od arhaiĉnog “dobrog” introjektovanog objekta. Iako je “pomoćni super
ego” analitiĉar blagonaklon i dopustljiv, on to nije na naĉin arhaiĉnog dobrog objekta. Njegov odnos
prema egu je zasnovan na realnosti i sadašnjim uslovima. Apstinencijalno pravilo upravo ima
smisao odrţavanja ove distinkcije. Analitiĉar neće reagovati kao arhaiĉni objekt, neće zadovoljavati
analizantove transferne potrebe (osim onih ĉije zadovoljenje podstiĉe razvoj analizanta – o ĉemu sam
vec govorio u delu o apstinencijalnom pravilu), već će ga usmeravati ka uvidu, t.j. razdvajanju
fantazije i realnosti.
Kada je u pitanju analitiĉarev odgovor na agresiju, i tu je situacija drugaĉija od one sa
originalnim objektom. Nema talioniĉkog odgovora. Analitiĉar će, na jedan “šamar” (razumljivo na
psihološkom nivou) odgovoriti i interpretacijom, ponuditi i drugi obraz za sledeći “šamar” da bi i na
njega odgovorio isto. Ovakvo (neutralno, cilju usmereno) ponašanje analitiĉara ima funkciju
odrţavanja razlike izmedju fantazije i realnosti ( doprinosi stvaranju radnog saveza i realnog odnosa
izmeĊu analitiĉara i analizanta.) I pored doslednosti ovakvog ponašanja analitiĉara postoji stalna
tendencija da se ovo razdvajanje realne i arhaiĉne predstave objekata sruši. Ĉesto se dešava da
analizant projektuje na analitiĉara zastrašujucu sliku koja se reintrojektuje u njegov progoniteljski
super ego i funkcija pomoćnog super ega privremeno nestaje. Tada, iako je poruka pomoćnog super
ega drugaĉija, ili suprotna od poruke arhaiĉnog super ega, ona se ĉesto doţivljava kao da je istog
kvaliteta. Analizant moţe, na primer, osećati da mu analitiĉar osnovnim pravilom u stvari kaţe: “Ako
ne kaţeš sve što ti padne na pamet prekinuću da radim sa tobom! Napustiću te!” Ili “kazniću te.”
Osnovno oruĊe koje analitiĉar ima u toj situaciji je interpretacija.( Ali kakva interpretacija? ).
Strachey, u pomenutom ĉlanku, govori o “menjajućoj interpretaciji” . Menjajućoj u smislu dovoĊenja
do promena u super egu. Kakva to treba da bude interpretacija da bi bila menjajuća?
65
Strachey J. – The Nature of Therapeutic Action of Psichoanalysis. Int .J. P.A.- 15(1934)
3
9
Uzmimo, na primer, interpretaciju jednog neprijateljskog impulsa. Kao pomoćni super ego,
analitiĉar daje dozvolu da izvesni kvantitet analizantovog agresivnog impulsa doĊe do svesti. Pošto je
analitiĉar istovremeno i objekt, taj impuls se svesno upravlja prema njemu. To je kritiĉna taĉka. Ako
sve ide dobro, analizantov ego će postati svestan kontrasta izmeĊu agresivne prirode svojih osećanja i
stvarne prirode analitiĉara koji se ne ponaša ni kao “dobar” ni kao “loš” arhaiĉni objekt. Postaće
svestan razlike izmeĊu arhaiĉnog objekta fantazije i realnog spoljašnjeg objekta. Tada interpretacija
prekida zaĉarani krug i postaje menjajuća. Novi objekt koji se introjektuje će biti manje agresivan i,
kao posledica toga, agresivnost njegovog super ega se smanjuje. Ovaj proces se odigrava u “malim
dozama”, promene u analizi su, po pravilu, uvek postepene.
U koliko analitiĉar ne poštuje analizantove kapacitete suoĉavanja sa istinom o sebi,
anksioznost izazvana interpretacijom moţe biti suviše velika i narušava se mogućnost
analitiĉara da funkcioniše kao pomoćni super ego. Prema Strachey je, dakle, analiza neka vrsta
infiltracije pomoćnog super ega (analitiĉara) koji je u boljem kontaktu sa egom i realnošcu, u
rigidni, neprilagodljivi, arhaiĉni super ego. Infiltracija bi mogla znaĉiti da analitiĉar ipak prenosi na
analizanta neki sistem vrednosti, vrši neku vrstu moralnog vaspitanja. Setimo se Frojdove diskusije o
pitanju sugestije i prenosa i mogućnosti moralne indoktrinacije u psihoanalizi. Analitiĉar ne unosi
direktno svoje stavove i etiĉka ubeĊenja u analizu analizantovih sadrţaja ( preporuka o neutralnosti
analitiĉara ). Šta to analizant introjektuje? Sama analitiĉka situacija u sebi sadrţi etiku o kojoj sam već
govorio, etiku istinoljubivosti i poštovanja autonomije. Terapijskim stavom, odnosom, analitiĉar
prenosi tu etiku, a analizant je introjektuje u svoj super ego. Super ego analizanta se odnosi prema egu
u skladu sa ovim etiĉkim principima – poštuje njegovu autonomiju, što egu omogućuje neiskrivljeno
opaţanje vlastite psihiĉke realnosti – istine. Iz Streĉijevog ĉlanka se jasno vidi da je menjajuća
interpretacija proces postupnog suoĉavanja sa istinom o sebi, postepena i sistematska analiza otpora i
transfera, uz poštovanje autonomije i ritma analizanta. On govori o analitiĉkom metodu u svetlu teorije
objektnih odnosa M.Klajn , i njegova obrazloţenja se podudaraju sa onim što sam do sada rekao o
osnovnim naĉelima psihoanalitiĉkog metoda. Medjutim, kada je u pitanju nacin rada same M.Klajn,
ima dosta opreĉnih mišljenja. Što se tiĉe zadrţavanja pozicije neutralnosti analitiĉara stvar je jasna,
potrebno je zadrţati je. Sudeći po nekim kritikama 66, 67 sporno pitanje je zanemarivanje analize
otpora. Prema ovim kritiĉarima, klajnijanski analitiĉari se sluţe iskljuĉivo interpretacijama transfera i,
za razliku od ego psihološkog pristupa, koji naglašava vaţnost interpretiranja od površine ka dubini,
od analize otpora ka analizi sadrţaja, klajnijanski analitiĉari zanemaruju analizu odbrana i, zaobilazeći
ih, interpretiraju veoma rani nesvesni materijal. Prerane “duboke” interpretacije nesvesnih fantazija
od samog poĉetka analize, koje zanemaruju odbrambenu organizaciju analizanta, posebno karakterne
odbrane, prolazeći pored njih, otvaraju mogućnost intelelktualnog indoktriniranja analizanta umesto da
vode do prirodnog i postepenog otvaranja i produbljivanja uvida, kriza, razrešavanja otpora i
produbljivanja odnosa sa analitiĉarem.Ovo zanemarivanje strukturalnog razvoja ega, njegove
odbrambene organizacije, odstupanje je od osnovnog etiĉkog naĉela analitiĉkog metoda –
poštovanja autonomije analizanta. Prolaţenje pored njegovih odbrana je manupulativni i
nasilniĉki ĉin i odraz nepoštovanja njegove trenutne nespremnosti za suoĉavanje sa nekim
svojim sadrţajem. Nedovoljno razjašnjavanje spoljašnje realnosti u ranim stadijumima analize,
nedostatak sistematiĉnog proraĊivanja otpora, moţe dovesti do podĉinjavanja analitiĉarevim
teorijama, pasiviziranja i nedovoljnog razvoja radnog saveza. Tako se, kako reĉe Frojd, utiĉe
samo “na njegovu inteligenciju, a ne na njegovu bolest”. Rajhova diskusija o “haoticnoj situaciji” u
analizi govori o posledicama ovakvog zanemarivanja analize karakternih odbrana. Zvuĉi mi
prihvatljivom, meĊutim, ideja da, kod osoba sa slabim egom, direktna interpretacija primitivnog
transfera dovodi do jaĉanja ega. Tu se, meĊutim, ne radi o dubokim potisnutim nesvesnim sadrţajima
već o rascepljenim, parcijalnim objektnim relacijama koje su svesne ali disocirane i, od samog poĉetka
predstavljaju ozbiljnu smetnju terapijskom radu.
66
67
Kernberg O. – Internal World and External Reality. N.Y.Jason Aronson 1980. str.37.
Greenson R. – The Technique and Practice of P.A. Hogarth Press London 1978. str. 169
4
0
Kako klajnijanci gotovo uopšte ne pišu o neuspesima u tretmanu, a sama M.Klajn je samo
uzgredno govorila o tehnici i veoma retko davala kompletnije prikaze terapija, teško je proceniti u
kojoj meri su ove kritike opravdane. Zakljuĉiću ovo poglavlje konstatacijom da, ako je taĉno to da je u
metodu koji koristi M.Klajn zanemarena analiza otpora, t.j. prekršeno osnovno naĉelo - poštovanje
autonomije analizanta - (poštovanje i njegovih odbrana), onda se takav metod ne moţe smatrati
analitiĉkim u onom smislu kako ga je Frojd odredio (“svaki pravac istraţivanja koji polazi od analize
otpora i transfera moţe se smatrati psihoanalizom i ako vodi rezultatima drugaĉijim od mojih”). Kako
su otpor i transfer dva kamena temeljca, dve noge na kojima stoji psihoanalitiĉki metod, i u isto vreme
implicitno sadrţe dva osnovna etiĉka naĉela - ovakva “ćopava” analiza, bez analize otpora, a time i
poštovanja autonomije analizanta, odvaja se od svoje izvorne suštine.
Doprinos Edit Džekobson
Ego psihološka razmatranja Edit Dzekobson su, u mnogo ĉemu, dogradila i razjasnila Frojdova
saznanja, kao i saznanja teorije objektnih odnosa, o razvoju ega, super ega i ego ideala. Od posebnog
znaĉaja za ovu temu su razmatranja o razvoju osećanja identiteta, pogleda na ţivot, izgradnji i
restrukturaciji tokom celog ţivotnog procesa, ega, super ega i ego ideala.
Simbiotiĉki odnos izmedju majke i deteta je poĉetak formiranja – raĊanja identiteta. “Majka
utiskuje u dete, ne identitet, već temu identiteta...” Osnovna potreba na najranijem uzrastu je potreba
da se bude jedno sa objektom ljubavi, t.j. sa objektom koji zadovoljava potrebe i pruţa sigurnost. Dete
ne moţe da razdvoji svoje prijatne senzacije i objekt koji ih omogućuje, tako da je, u toj fazi, teško
razdvojiti odnos sa objektom ljubavi i identifikacije. Te najranije fantazije stapanja sa objektom
ljubavi – majkom – grudima, osnov su svih kasnijih objektnih odnosa kao i budućih oblika
identifikacije. Ovaj odnos je osnova za formiranje ego ideala koji potiĉe iz idealne predstave o
sebi i objektu. Ţelja da se postigne istovetnost, spajanje ega sa ego idealom, je produkt veĉne potrebe
da se bude jedno sa objektom ljubavi. Ova najranija magiĉna poistovećivanja, koja ne ukljuĉuju
razlikovanje izmedju sebe i objekta, osnov su za razvoj empatiĉke sposobnosti.
Dakle, prva intrapsihiĉka struktura je “fuzija self i objektnih reprezentacija”. Zatim dolazi
postepeno razdvajanje predstava sebe od predstava objekta. Ovaj, za dete bolni proces, dovodi do
razdvajanja bolnih iskustava agresivno investiranih self – objekt reprezentacija od libidinalno
investiranih self – objekt reprezentacije (cepanje o kojem govori M.Klajn) kako bi se odvojile ili
negirale frustrirajuće interakcije deteta i majke i njihove intrapsihiĉke reprezentacije.
“Loše” self i objekt reprezentacije su sadistiĉki predhodnici super ega. Kasniji razvoj vodi do
realistiĉnije intergracije dobrih i loših reprezentacija sebe i reprezentacija objekta. Završavanje faze
separacije – individuacije i uspostavljanje “konstantnosti objekta” podrazumeva ispunjenje
ovog razvojnog zadatka. Ego ideal je najranija formacija koja sadrţi prve vrednosti i razvija se
prvo kod identifikacije sa grandioznim, a kasnije idealizovanim predstavama roditelja. On je,
meĊutim, samo deo super ega, jedan od njegovih predhodnika. Ego ideal je, kao i drugi
predhodnici, u poĉetku primitivan, i kasnije prolazi kroz razvojne faze, sazreva i integriše se u
sistem super ega.
Drugi predhodnik super ega, sliĉno kao kod M.Klajn su “sadistiĉki predhodnici” koji
predstavljaju internalizovane, fantazmatske, progoniteljske, zabranjujuće reprezentacije
objekta, t.j. fuzionisane self i objekt reprezentacije agrsivno investirane. U koliko dodje do
ublaţavanja i integracije sadistiĉkih i libidinozno investiranih predhodnika super ega –
uspostavljanja konstantnosti objekta, omogucuje se internalizacija realistiĉnih zahteva i
zabrana roditelja (realistiĉne identifikacije - treci predhodnik super ega), što u kasnijim
stadijumima, kroz razrešenje Edipovog kompleksa, vodi do konaĉnog konstituisanja super ega
kao integrisane stukture.
Super ego se kao psihiĉki sistem uobliĉava tek sa prolaskom Edipalnog konflikta, kada dolazi
do integracije njegovih pregenitalnih predhodnika. On se moţe izgraditi kao funkcionalni sistem pre
4
1
sazrevanja ega i objektnih odnosa. Tek razvojem sposobnosti ega od konkretnih predstava objekta i
sebe do konceptualnijeg, apstraktnijeg i diskriminativnijeg opaţanja roditelja, razumevanja njihovih
mentalnih karakteristika, moralnih standarda, ideja, stavova, oĉekivanja, zabrana, stvara se mogućnost
formiranja super ega kao funkcionalnog sistema.
“Zavisno od stepena razvijenosti konceptualnog i emotivnog razumevanja, imaginativne
komponente iz kojih potiĉe super ego sazrevaju, menjaju sadrţaj i dobijaju apstraktni kvalitet...” 68 Od
introjektivnih mehanizama koji su dominirali prelazi se na selektivnu internalizaciju takvih
konceptualizovanih standarda poţeljnog ljudskog ponašanja, i na proces parcijalne identifikacije, do
apstraktnog moralnog nivoa i impersonalnih etiĉkih principa i regulacija ljudskog ponašanja. Super
ego se razvija u “autonomni centralni sistem za regulaciju libidinalnih i agrsivnih kateksi self
reprezentacija, nezavisno od spoljašnjeg sveta.”
Ovaj razvoj se odvija tokom celog ţivotnog procesa. Razvoj sistema vrednosti ne završava sa
uspostavljanjem super ega, kaţe Dţekobsonova, iako je naše moralno samoprocenjivanje preteţno
funkcija super ega. “ Sazrevanje ega i kritiĉkog suĊenja znatno modifikuje naš koncept vrednosti i
naše akcije vodeći do prihvatanja onoga što je realistiĉno i razumno, postiţe se parcijalna pobeda
principa realnosti, ne samo nad principom zadovoljstva, već i nad prenaglašenim “idealizmom” , tako i
super egom.Tek tada super ego funkcioniše sa više neutralizovane energije. U stvari, krajnje
sazrevanje i ega i super ega dolazi tek posle slabljenja instiktualnih konflikata u adolescenciji. Tada
vidimo postepeno modeliranje mladalaĉkog idealizma i iluzija, što vodi do uspostavljanja razumnijih
ciljeva i daljeg razvoja moralnog suĊenja, sposobnosti da se testira i procenjuje spoljašnja i unutrašnja
realnost ispravno, razumno i sa većom moralnom tolerancijom, kao i da se dela u skladu sa takvim
suĊenjem . 69
Vidimo da, i kad je moralno suĊenje u pitanju, razvoj kritiĉkih funkcija ega vodi do smanjenja
dominacije super ega nad egom koji više nije samo “sluga pokorni” vec ravnopravni saradnik.
Autonomni misaoni procesi zamenjuju identifikacije (mada uloga identifikacija ne prestaje da bude
vaţna ni kasnije u ţivotu) što vodi do moralne autonomije i autonomije u proceni realnosti u koliko se
uspostavi uspešna saradnja izmedju etiĉkih standarda super ega i ciljeva ega usmerenih ka realnosti.
Vratimo se, ponovo, unazad na formiranje, prema ovoj teoriji, prvih moralnih vrednosti. Kada
govorimo o vrednostima u najranijem dobu ţivota, moţe se reći da su one “oralnog porekla”. Prvi
infantilni pojmovi dobrog i lošeg vezani su za doţivljavanje prijatnosti i neprijatnosti. Oralno
zadovoljenje smenjuje se sa deprivacijom i ova iskustva se povezuju sa objektom koji zadovoljava ili
osujećuje. Tako se javljaju predstave “dobre” i “loše” majke vezane za stanje zadovoljstva i
osujećenosti. Ako je dete, na primer, agresivno prema majci, to izaziva strah od osvete. “Loša” majka
će se ponašati loše, i to se moţe ispraviti ako dete opet “bude dobro”. To je emocionalna logika prema
kojoj moralno “loše” ponašanje (i osećanje, mišljenje...) vodi do kazne i neprijatnosti, a moralno
“dobro” do zadovoljstva, prijatnosti. Ova emocionalna logika nikad ne prestaje da deluje u ljudskoj
psihi i jako utiĉe na intrapsihiĉke odnose ega i super ega. Na ovu emotivnu logiku, t.j.moralnost
prijatnosti - neprijatnosti nadovezuje se navikavanje na ĉistoću.
Na liniji razvoja ljubavi, odnos sa “dobrom dojkom” prenosi se na analnu zonu. Dete uĉi da
ljubav nije samo primanje već i davanje. Ono doţivljava zadovoljstvo u odnosu na svoje “dobro”
analno ponašanje, davanje “analnog poklona” majci, sposobnost kontrole sfinktera...Što se tiĉe
agresije, primitivni fiziološki mehanizam povraćanja vezan za “lošu” hranu, prenosi se na analna
iskustva. Agresija usmerena ka objektu okreće se prema sebi, što vodi do osećanja prezira, odvratnosti,
vezane sada za delove tela samog deteta, feces i “loša” ponašanja. Razvijaju se prve reaktivne
formacije, veoma ambivalentni stavovi prema anusu i fecesu. Ono što je nekad bilo vredan poklon
majci postaje objekt osećanja odvratnosti. Razvija se i osećanje stida. Sve ovo govori o znatnim
promenama u stavovima deteta i njegovom konceptu vrednosti.
Ovde je znaĉajno napomenuti da Dţekobsonova izdvaja dva izvora promena infantilnog
sistema vrednosti. Od izvora dva putića vode na dve strane, kaţe ona. Jedan put razvoja vezan je za
uticaj edukacionih standarda ĉiji je cilj uspostavljanje kontrole i inhibicije instikata (u suštini za
odnos sa objektom) , a drugi za razvoj narcistiĉkih teţnji i autonomnih ego funkcija samog
68
69
Jacobson E. – The Self and the Object World. International Universities Press.Inc. New York 1973. str.126.
Jacobson E. – navedeno delo, str.130.
4
2
deteta. Videli smo da edukacioni uticaji vode do razvoja povećane sposobnosti tolerancije napetosti i
prihvatanja prve “moralnosti sfinktera”, zatim standarda socijalnog ponašanja i na kraju opštih etiĉkih
principa ĉija je osnova u tabuu incesta i zabrani ubistva roditelja. Kada je u pitanju menjanje
infantilnog koncepta vrednosti pod uticajem razvojnih promena infantilnog narcizma i razvoja ega, E.
Dţekobson kaţe da su vrednosti u preedipalnom, analno sadistiĉkom periodu, koncentrisane u
magiĉnim idejama i osećanjima svemoći, vezanim za grudi majke i faces (pokušaji da iskaţe svoju
moć zadrţavanjem ili izbacivanjem facesa, teţnja da majku doţivljava kao produţetak sebe, što je
vezano sa fantazijom da njegov faces pripada majci i da je deo nje, kao i da grudi pripadaju njemu...).
Ono što treba naglasiti je da, sudeći po tim omnipotentnim teţnjama, odvojeno od “ moralnosti
sfinktera” i razvoja tolerancije na frustraciju, prvobitno poistovećivanje vredosti sa zadovoljstvom
prestaje da bude dominantno. Razvija se novi koncept vrednosti vezan za snagu nasuprot slabosti.
Vrednost snage nasuprot slabosti razvija se postepeno u preedipalnom, a posebno edipalnom periodu.
Prvo se vezuje za sposobnost kontrole instikata, zatim za ovladavanje raznim veštinama, faliĉku
snagu, razvoj ego funkcija i postignuća. Ove nove sposobnosti smenjuju magiĉne fantazije svemoći.
Kao reakcija na postignuća, razvija se osećanje ponosa i superiornosti, a na neuspeh, stida i
neadekvatnosti. Promena u većoj aktualnosti vrednosti snage – moći u sistemu vrednosti deteta
dovodi i do promena u njegovim stavovima prema objektima – roditeljima. Dok je “dobra” ili “loša”
majka ranije bila vezana za zadovoljenje ili osujećenje, sada se menja kriterijum za procenjivanje
“dobrog” i “lošeg” roditelja. “Dobar “ roditelj je sada dosledno jak roditelj. U narcistiĉkoj ekspanziji i
razvoju ego formacije detetu je potrebna podrška u izgradnji ega, t.j. lik jakog roditelja sa kojim se
moţe identifikovati.
Vezano za dva pomenuta izvora vrednovanja ( edukacione uticaje – objektne odnose i
narcistiĉka stremljenja ) E. Dţekobson razdvaja i poreklo osecanja krivice, inferiornosti i stida.
Krivica je vezana za objektne odnose, za neprijateljstvo ili štetu nanetu drugom, ne ispunjavanje
zahteva voljenog objekta ili autoriteta. Osećanje stida i inferiornosti imaju više narcistiĉko
egzibicionistiĉke implikacije. Ova osećanja se razvijaju u vezi sa nedostatcima ili neuspesima
koji se povezuju sa slabošću i odnose se, u suštini, na vrednovanje sebe u smislu moći, izgleda, ili
ĉak moralnog perfekcionizma, ali ne u smislu ljubavi ili neprijateljstva prema drugoj osobi.
Moralni ponos ili stid mogu imati narcistiĉki kvalitet. Reakcija stida se pojavljuje kada nisu
zadovoljeni zahtevi ego ideala. Ali, setimo se da je u korenu ego ideala spojena slika sebe i objekta i
da je potreba ega da se stopi sa ego idealom u suštini potreba za spajanjem sa idealnim objektom, tako
da je i u korenu narcizma primitivni oblik objektne ljubavi.Sa sazrevanjem ego ideala sazreva i naĉin
vrednovanja koji izvire iz njega i usklaĊuje se sa funkcionisanjem zrelog super ega i vrednostima koje
izviru iz zrelijih objektnih odnosa.
Sada dolazimo do Edipalnog sukoba. Super ego se, kao i u klasiĉnom analitiĉkom shvatanju,
konaĉno uobliĉava kao psihiĉki sistem tek sa razrešenjem edipalne situacije. Njegovo formiranje
podrazumeva izvestan nivo psihoseksualnog razvoja i zrelosti ega. Za uspešno razrešavanje edipalne
situacije izuzetno je vaţno oslobaĊanje od ranijih, pogotovu sadistiĉkih predhodnika super ega.
Preedipalni konflikti znaĉajno utiĉu na razvoj i doţivljavanje Edipalne situacije. Od presudne vaţnosti
je uspešnost procesa neutralizacije i odnosa izmedju snaga libida i agresije. Ponovo je naglašena
presudna uloga ljubavi za uspostavljanje dobre identifikacije i moralni razvoj.Vrednovanje moći, koja
je u preedipalnom periodu bila vezana uglavnom za materinsku snagu i sigurnost predstavljenu oralno
analnim posedovanjem (grudi – faces), povezuje se u Edipalnom periodu za penis kao simbol faliĉke
moći. To se ispoljava u detetovom divljenju oĉevim moćnim genitalijama koje su, u oĉima deteta,
razlog majĉinog vrednovanja oca. Strah od kastracije, koji je reakcija na detetove fantazije o
kastriranju oca, vodi do odbacivanja infantilnih incestuoznih teţnji, identifikacije sa roditeljima istog
pola, prihvatanja tabua incesta i zakona protiv patricida. (Kod devojĉica je priĉa malo sloţenija).
Moţemo pratiti kako razvojna linija strahova utiĉe na promene infantilnih skala vrednosti u
preedipalnom periodu od separacionog straha i straha od gubitka zadovoljstva, gubitka moćnog,
podrţavajućeg roditelja, njegove ljubavi i zaštite, gubitka onoga što doţivljava kao svoje
vlasništvo, unutrašnjih sadrţaja ... do edipalnih strahova vezanih za genitallije – kastracionog
straha. Svi ovi strahovi i vrednosti koje na njima poĉivaju ostaju u egu odrasle osobe, utiĉu na
4
3
ciljeve i delanje ega. Ali, tek sa formiranjem super ega kao sistema, ovi strahovi postaju strah
ega od super ega vezan za neispunjavanje standarda ego ideala.
Vaţno je naglasiti da ova frustrirajuća iskustva moraju da se odigravaju u generalnoj atmosferi
ljubavi i sigurnosti. U koliko nisu, u dovoljnj meri, “amortizovane” roditeljskom ljubavlju i
empatiĉkim razumevanjem, mogu stvoriti ozbiljne probleme ambivalencije. Razoĉarenje mora biti
postepeno, ne pre nego što je dete sposobno da se bori protiv obezvreĊivanja roditelja i sebe uz pomoć
idealizacije i ĉvrstih objektnih odnosa. Frustracija mora biti “optimalna” i uvremenjena. Osećanje
krivice je vezano za odnos ljubavi prema objektima (proizvod depresivne pozicije ) i odbrane od
agresivnih impulsa prema njima.Poznato je da ima osoba ĉiji se ego nije razvijao u atmosferi ljubavi i
sigurnosti, koje imaju kastracioni strah i druge infantilne strahove, ali su nesposobni za stvarno
doţivljavanje osećanja krivice i razvoj “depresivne” ili “humanisticke” savesti ( o kojoj sam ranije
govorio) ĉiji je generator ljubav pre nego strah. Formiranje super ega kao sistema sa razrešenjem
edipalnog sukoba, meĊutim, nije kraj u razvoju super ega. Još je dug put od “jednostavne moralne
logike straha od kastracije...” , straha od kazne i potrebe za nagradom vezanih za konkretnu osobu, do
apstraktnog, impresonalnog moralnog nivoa, etiĉkih principa i regula ljudskog ponasanja. Super ego
funkcioniše mnogo sloţenije od signalnog straha i jednostavnog samokriticizma. Pored toga, on ima i
funkcije voĊenja, inspirisanja, kombinacije stop signala sa pozitivnim direkcijama ega, modifikacije
katektiĉkih funkcija i procesa praţnjenja uopšte i njihovog stabilizovanja. Uĉvršćivanje ovih promena
omogućuje razvoj samopoštovanja i identiteta.
Kod pojma identiteta E. Jacobson naglasava “iskustvo kontinuiteta” (Lichtenstein),
“kapacitet da se ostane isti u stalnim promenama” . Stabilni, dobro funkcionišući super ego omogućuje
odraţavanje osećaja identiteta odrasle osobe. Sa druge strane, nastavlja se proces identifikacije. Iz
starih identifikacija izrastaju nove, sa roditeljima kao seksualno aktivnim osobama, sa vršnjacima,
novim autoritetima, braĉnim partnerima, sopstvenom decom, roditeljskom funkcijom svojih roditelja...
Naslanjajući se na stare identifikacije, modifikujući ih, nastaju nove selektivne identifikacije.
Postepeno se razvija takozvani Weltanschalung – pogled na svet, koji je širi od samih moralnih
naĉela. On poĉiva na identifikaciji sa realistiĉnim roditeljskim figurama, i omogućava, pod izvesnim
ograniĉenjima, instiktivnu i emotivnu slobodu kao i slobodu misli i akcija. Pogledom na svet su
obuhvaćene vrednosti, ideali, etiĉki standardi, shvatanja o prirodi, kulturi i društvu, ulozi polova,
intelektualnim, saznajnim pitanjima ...Za ovo je, naravno, neophodan razvoj ega, zrelost mišljenja, i
uspostavljenje ego i super ego autonomije, jer, u koliko se super ego i id infiltriraju u slabi ego, i “
pogled na svet” moţe biti samo racionalizacija oba. Sa sazrevanjem mišljenja umanjuje se, postepeno,
uloga identifikacije prepuštajući mesto autonomnim misaonim procesima. Razvoj konzistentnog i
efektivnog pogleda na svet je proces koji traje ĉitavog ţivota i utiĉe (to je reciproĉni uticaj) na
promene u egu i super egu .
Implikacije na terapiju
Nova teorijska saznanja nisu dovela do baziĉnih promena metoda, već do izvesnih “tehniĉkih”
modifikacija (koje ne odstupaju od suštine metoda) i do proširenja primenljivosti psihoanalize na
osobe sa dubljim poremećajima u organizaciji liĉnosti. Postalo je jasnije da nesvesni konflikt nije
samo sukob izmeĊu impulsa i odbrana, već da sve karakterne odbrane, ustvari, odraţavaju defanzivnu
konstelaciju self i objekt reprezentacija usmerenu protiv suprotnih, potisnutih ili disociranih self
objektnih reprezentacija koje su ekspresija derivata nagona. Svaka odbrana vezana je za objektni
odnos. Transfer, kao što je već istaknuto, uvek odraţava neki objektni odnos. Sa proširenjem primene
analitiĉkog metoda na osobe sa “dubljom patologijom” poĉinju da se postavljaju pitanja koliko
specifiĉnosti i organizacije liĉnosti takvih osoba zahtevaju odstupanja od standardne “tehnike”
(takozvani “parametri odstupanja”), i koliko su ta odstupanja suštinska da opravdavaju odvajanje
4
4
“klasiĉne psihoanalize” za osobe neurotiĉne strukture od “psihoanalitiĉke psihoterapije” za osobe koje
nisu dostigle “konstantnost objekta” ili “intaktnost ega” 70
Razlika u organizaciji licnosti 71
Priroda konflikta koji treba analizirati – rani defekti u razvoju (preedipalni) dovode i do patološkog
razvoja edipalnog konflikta (što ne znaĉi da je on odsutan, samo su manifestacije izmenjene). Rane
dijadne interakcije sa preedipalnom majkom i primitivni mehanizmi odbrane skoncentrisani oko
cepanja, ozbiljno iskrivljuju trijadne edipalne odnose. Cepanje, npr. moţe uĉiniti jedan pol “dobrim” a
drugi “lošim” , pojaĉati kastracioni srah i zavist za penisom i sl.
Iskrivljavanja transfera – U transferu preovladjuju parcijalne, neintegrisane reprezentacije sebe i
objekta koje se ispoljavaju u veoma nerealistiĉnim doţivljavanjima analitiĉara i sebe. U takvim
transfernim ispoljavanjima veoma je teško uspostaviti genetiĉku povezanost sa nekim stvarnim
odnosom sa osobom u detinjstvu kao što je to moguće kod analizanata koji su dostigli “odnos sa celim
objektom” – osobom, ili “konstantnost objekta”, kako se to kaţe u analitickoj teoriji. Osobe koje su
dostigle ovaj stupanj u razvoju mogu da sadrţe oĉuvano testiranje realnosti i u stanjima duboke
transferne regresije, što analitiĉaru omogućuje da ostane u poziciji “tehniĉke neutralnosti”. Kod osoba
sa “ sindromom difuzije identiteta” koje nisu dostigle konstantnost objekta, naizmeniĉno se
reaktiviraju parcijalni objektni odnosi koji su kontradiktorni, svesni, ali disocirani jedni od drugih. Oni
nisu potisnuti ni nesvesni već, u odbrani od razarajuće krivice koja bi nastala sa svesću o
ambivalenciji, odcepljeni jedni od drugih. Funkcija testiranja realnosti moţe biti znatno oslabljena.
Neki analitiĉari to smatraju razlogom za odstupanje od tehniĉke neutralnosti.
Kernberg misli da, naprotiv, u takvim sluĉajevima, upravo tehniĉka neutralnost štiti realnost u
terapijskoj situaciji i omogućuje interpretaciju primitivnog transfera (setimo se Strecijeve diskusije o
pomoćnom super egu). Interpretacija je osnovno sredstvo. Interpretira se prvo parcijalni objektni
odnos, a zatim njegova odbrambena funkcija od drugog kontradiktornog paralelnog ili predhodno
svesnog afektivnog stanja – odnosa. Interpretacija i razrešavanje primitivnih odbrana jaĉa ego i
vremenom omogućuje razvoj zrelijeg transfera – odnosa sa celim objektom. Ovde valja dodati da “
priroda konflikta koji treba analizirati” nije suštinska odrednica psihoanalitiĉkog metoda. Postavka da
je “razrešenje edipalnog sukoba” odredjenje “klasiĉne psihoanalize” je naĉin razmišljanja medicinskog
modela. Nešto se postavi kao kriterijum izleĉenja, pa se onda metod definiše kao naĉin dolaţenja do
tog cilja. Ako se pridrţavamo naĉela poštovanja autnomije, onda taj cilj postavlja sam analizant, i nije
naše da procenjujemo da li je on dovoljno visok da bi smo postupak dolaţenja do njega nazvali
psihoanalizom ili ne. Što se tiĉe “tehniĉke neutralnosti” ni ona nije osnovno etiĉko naĉelo psihoanalize
da bi odstupanje od nje odreĊivalo neki postupak kao neanalitiĉki. Nije uvek neutralnost odraz
poštovanja autonomije analizanta. Pogotovu ne onda kada on nije sposoban da je podnese. Tada je ona
odraz nerazumevanja i nepoštovanja i onda je i sama neutralnost odstupanje od suštine analitiĉkog
metoda – osnovnog etiĉkog naĉela poštovanja autonomije osobe sa kojom se radi.
Regresija u komunikativnom procesu
Osobe sa dobro integrisanom tripartitnom strukturom su obiĉno u stanju da verbalno
komuniciraju analitiĉaru svoje subjektivno iskustvo. U stanjima regresije, posebno kod osoba graniĉne
organizacije liĉnosti, reĉi prestaju da budu odgovarajući naĉin komuniciranja. Znaĉajna komunikacija
je preteţno neverbalna, sa dramatiĉnim odigravanjima. Analizant je sve više orientisan na neposrednu
okolinu, sobu, nameštaj, na boju glasa analitiĉara, pre nego na sasdrţaj. U ovakvim situacijama
Kernberg smatra korisnim dva “tehnicka sredstva”. Jedno je vezano za ulogu analitiĉara kao
70
71
Kernberg O. – Internal World and External reality ... str. 62
Blanck G. i R. – Ego psihologija, Naprijed, Zagreb 1985. str.120 - 143
4
5
“pomocnog ega”. Odrţavajući poziciju neutralnosti, analitiĉar pokušava da kognitivno integriše
konfuzne i kontradiktorne manifestacije analizantovog neposrednog ponašanja, njegov govor, prirodu
odiigravanja i emotivne reakcije koje to izaziva kod samog analitiĉara. Drugo je vezano za ono što
Vinikot naziva “holding” (drţanje) funkcijom analiticara. “Holding” podrazumeva tri aspekta
odnosa analitiĉara prema analizantu: a) poštovanje njegove autonomije, ne pritiskanje (ne
uplitanje) analizanta na takvim osetljivim podruĉjima gde se moţe pojaviti njegov “pravi self’ b)
analiticar “ostaje ţiv” uprkos analizantovoj agresiji, njegovoj “surovosti” pre integracije
predstave dobrog i lošeg objekta i sebe. c) analitiĉareva empatiĉka dostupnost i obezbeĊivanje
emotivno suportativne okoline u stanjima regresije. Kernberg, iako ovde naglašava ulogu
empatiĉkog razumevanja od strane analitiĉara, istiĉe da to ne znaĉi da je empatija zamena za
interpretaciju. Iako je od velike pomoći, empatiĉka, materinska funkcija analitiĉara je samo
preduslov za ostvarivanje mogućnosti uvida analizanta u svoj intrapsihiĉki sukob, preduslov za
interpretaciju. Ona je preduslov u radu sa svim tipovima analizanata. MeĊutim, kod dubokih
regresija, analitiĉar ne empatiše samo sa analizantovim centralnim iskustvom već i sa onim što on ne
moţe da podnese i mora da disocira ili projektuje.
Razlike u “tehnici”
Pitanje je: da li “parametri” t.j. odstupanja od “standardne tehnike” (ako tako nešto
uopšte postoji) odobravaju razdvajanje psihoanalize i psihoanalitiĉke psihoterapije?
Kernberg istiĉe da su razlike kvantitativne. Zašto bi kvantitativne razlike bile argument za
ovakvo razdvajanje? One ne menjaju suštinske postavke – usmerenosti na istraţivanje subjektivne
realnosti – istine, u uslovima poštovanja autonomije analizanta. Ova etika koja je ugraĊena u metod je
osnova homogenizacije raznih psihoanalitiĉkih saznanja i novih “tehniĉkih “ postupaka, i ovakvo
razdvajanje vidim kao vraćanje naĉinu razmisljanja medicinskog modela i cepanje “dobrog objekta”psihoanalize, na parcijalne i to na osnovu kriterijuma koji ne odreĊuje njenu suštinu. Suštinska
homogenizaciona sila psihoanalize je njena etika – pristup ĉoveku i posvećenost istini.72
No, da vidimo kakva su ta kvantitativna odstupanja? Dok je psihoanalitiĉko istraţivanje
“otvorene prirode”, nema cilj koji ga ograniĉava, kaţe Kernberg, u psihoanalitiĉkoj psihoterapiji se
fokusira na odreĊene segmente ponašanja koji se ţele menjati. U ove svrhe se koriste manipulativne –
suportativne i ekspresivne tehnike. Kao prvo, i otvorenost psihoanalize je odreĊena ograniĉenjima koja
postavlja sam analizant, njegovim mogućnostima, voljom da dalje radi...Ako je analizantovim
ograniĉenjima odreĊena i “fokusiranost” psihoanaliticke psihoterapije, onda tu ne vidim bitnu razliku,
osim što, moţda, vrsta analizanta o kojoj je reĉ ima veća ograniĉenja. Ali koja je to “koliĉina”
ograniĉenja koja bi odredila granicu do koje se radi psihoanaliza, a od koje se prelazi na
psihoanalitiĉku psihoterapiju? Drugo, sugestija i manipulacija ugroţavaju neutralnost analitiĉkog
pristupa. Ali, pitam se, kako to da Kernberg dolazi do zakljuĉka da su manipulativni postupci,
transferna zadovoljenja, suportativna sredstva, kontraindikovana kod osoba sa “teškom patologijom”,
a upravo zbog njih se predlaze razdvajanje psihoanalize i psihoterapije? Zašto ih onda uopšte uvoditi?
Dok osobe sa dobrom snagom ega mogu uzeti “najbolje od terapeuta” i zadovoljavajuće
reagovati na kombinaciju suportativno – ekspresivnih postupaka, ta sposobnost nedostaje kod osoba sa
teškom patologijom. Identifikacija kod njih nije sa benignim aspektima analitiĉara, već pre aktivira
idealizovane projektovane arhaiĉne predhodnike ego ideala. Njima je, dakle, potreban dosledno
analiticki pristup, pridrţavanje pozicije neutralnosti. Interpretacija ostaje osnovno sredstvo
rada. Kada se odstupa od pozicije neutralnosti, napori terapeuta se usmeravaju na ponovno vraćanje u
tu poziciju, na tzv. “poništavanje parametara odstupanja”. Analiza transfera je ograniĉena stalnim
fokusiranjem na neposrednu realnost i interpretaciju primitivnog transfera duţe vreme, ali i to moţemo
prihvatiti kao period “vaspitanja za analizu” (bez obzira na duţinu ), koji je prisutan i kod osoba sa
stabilnijom organizacijom liĉnosti. Frojd je psihoanalizu odredio preko otpora i transfera, ali
nije odredio da to moraju biti otpori “intaktnog ega” ili neurotiĉni transfer, niti da transfer
mora biti “do kraja analiziran” (ako je to uopšte moguće), da sadrţaji moraju biti vezani za
Edipalnu situaciju i sl. Ako se ograniĉenja pojavljuju zbog prirode analizantovih stanja i
72
Petrovic V. – Psihoanaliza i psihoanaliticka psihoterapija, izlaganje na otvorenom sastanku savetovalista pri
odelenju za psihologiju. 1988
4
6
njegovih nemogućnosti, onda nema suštinske razlike izmedju rada sa neurotiĉnim i osobama sa
dubljom patologijom. Ako, meĊutim, fokusira ili ograniĉava terapeut iz nekih svojih razloga,
npr. da bi skratio terapiju, postigao odreĊene promene jer za drugo nema vremena ili interesa i
sl., onda se moţe napraviti podela, ali ne prema vrsti analizanata, već terapeuta i njihovih
potreba, postavljenih ciljeva...
U psihoanalizi je naĉin istraţivanja prilagoĊen prirodi subjekta istraţivanja i ne menja
svoju suštinu ni u radu sa osobama dublje patologije. Zato mi se ĉini prihvatljiv sledeći
Kernbergov zakljuĉak: “... nije moguće dovesti do znaĉajnih terapijskih promena liĉnosti kod
pacijenata sa teškom patologijom bez eksplorisanja i razrešavanja primitivnog transfera i to zahteva
analitiĉki pristup (dovde se slaţem) mada to nije klasicna psihoanaliza. Smatram da je potrebno praviti
jasnu razliku izmedju psihoanalitiĉke terapije i psihoanalize u ovim sluĉajevima.” Ako se za
razdvajanje psihoanalize i psihoanalitiĉke psihoterapije uzmu ranije navedeni argumenti, onda se za
suštinu psihoanalitiĉkog metoda uzimaju neki “tehniĉki” kvantitativni aspekti, a ne pristup ĉoveku i
etika koja ga odreĊuje, što psihoanalizu svodi na “tehniku leĉenja”. Pri tome je neophodno je
registrovati sva odstupanja od pozicije neutralnosti i “osnovnih preporuka” za rad, analizirati ih i
razmotriti mogućnost njihovog neutralisanja interpretacijom.
Vratiću se, za trenutak E. Jakobson i njenom razjašnjavanju promena u infantilnom sistemu
vrednosti, od vrednovanje prijatnosti naspram neprijatnosti do vrednovanja snage naspram slabosti.
Svojim odnosom, terapeut zadovoljava i jedne i druge potrebe u onom stepenu koji doprinosi razvoju
analizanta. Empatisanje, paţljivo slušanje, permisivnost, razumevanje...su zadovoljavanje u izvesnom
stepenu, ovih prvobitnih potreba i omogućuju identifikacije analizanta sa materinskom ulogom
analitiĉara. Svojim doslednim pridrţavanjem pozicije neutralnosti, analitiĉkog stava, uspehom u
kognitivnoj sintezi konfuznih self - objekt reprezentacija, jednom reĉiju, doslednim i uspešnim
obavljanjem svoga posla ili, kako bi rekao Sas, ispunjenjem svog dela “ugovora”, analitiĉar ispunjava i
potrebu analizanta za dosledno jakom i stabilnom rediteljskom figurim koja omogućuje identifikaciju i
izgradnju ega na putu ka dostizanju autonomije. U onom stepenu u kojem ego, kroz analizu transfera,
uspe u sazrevanju i uspostavi svoju sekundarnu autonomiju i nezavisnost i te identifikacije se
zamenjuju autonomno izabranim ciljevima i vrednostima, tj. Ego i Super Ego autonomijom.
4
7
Psihoanaliza i vaspitanje
U prethodnom delu rada bilo je reĉi, uglavnom, o psihoanalitiĉkom metodu kao obliku
naknadnog, korektivnog vaspitanja. Na svom razvojnom putu psihoanaliza se, meĊutim, nije
zaustavila samo na ovom „terapijskom“ aspektu svog vaspitnog uticaja već se granala u raznim
pravcima proširujući svoja preplitanja sa širim vaspitnim procesima. Odnos izmeĊu psihoanalize i
vaspitanja je veoma sloţen, kao što je to sluĉaj u svakom odnosu izmeĊu baziĉne nauke i polja
primene. 73 ( E. Kris, 1948. ) U razvoju odnosa psihoanalize sa vaspitanjem mogu se uoĉiti nekoliko
faza. Kroz istoriju psihoanalize javljaju se brojni pokušaji uspostavljanja mostova izmeĊu ovih
procesa. Priroda odnosa se stalno menjala u zavisnosti od spremnosti odreĊenog društva da koristi
saznanja psihoanalize u razliĉitim podruĉjima, kao i od otvorenosti i spremnosti psihoanalitiĉara da
komunuciraju i uĉine psihoanalizu dostupnom i primenljivom u drugim oblastima.
Prva faza u razvoju ovog odnosa obojena je protestom protiv starih formi društva i
viktorijanskog supresivnog vaspitanja. „Progresivno vaspitanje“ je shvaćeno kao oslobaĊanje instikata,
spreĉavanje trauma, permisivan odnos vaspitaĉa... Literatura tog doba bavila se greškama vaspitaĉa i
njihovim štetnim dejstvom na razvoj dece. Ova faza je veoma kratko trajala. Još je u Frojdovim
izjavama o opasnosti preteranog zabranjivanja, ali i preteranog dopuštanja jasno izraţeno da vaspitanje
mora da traţi neki srednji put. Ideja da je samo oslobaĊanje dece od pritisaka odraslih rešenje,
odbaĉena je ĉim su analitiĉari poĉeli da rade direktno sa decom i upoznaju njihov psihiĉki
razvoj neposredno, a ne iz rekonstrukcija preko sadrţaja dobijenih iz rada sa odraslim
analizantima. 74 ( F. Redl, 1964. ) Ovaj „naivni entuzijazam” Redl smatra „prvim grehom“
psihoanalize u razvoju odnosa sa vaspitanjem. Iako je on brzo odbaĉen, javno mnjenje ga je
nekritiĉki prihvatilo i mnogi ga i danas uzimaju kao stav psihoanalize, tj. psihoanalitiĉke
pedagogije. Brojni radovi su napisani kao pokušaji neutralisanja i razjašnjavanja ovakvih
iskrivljavanja i nekritiĉkih primena analitiĉkih otkrića. U takve radove spadaju npr. Nilove 75
diskusije o slobodi i raspuštenosti, diskusije Ešlija Montegjua, B. Betelhajma i E. Froma vezane za
Samerhil, školu koju je A. S. Nil vodio u skladu sa osnovnim principima i saznanjima psihoanalize. 76
U svom poĉetno „naivnom entuzijazmu“ pasihoanaliza je, kaţe Redl, imala još nekoliko
„grehova“. Drugi „greh“ on šaljivo predstavlja kao ideju o „skupljanju mrvica sa stola bogatih“. Kada
bi samo „jadni vaspitaĉi“ znali malo više o tome šta se dešava u nesvesnom njihovih vaspitanika,
koliko bi to problema rešilo. Naravno, takvo znanje nije zanemarljivo, ali je bilo naivno oĉekivanje da
bi ono bilo dovoljno za tako veliki i sloţen zadatak kakav se postavlja pred vaspitaĉe.
Iz ove ideje razvila se sledeća, koju Redl u šali izraţava ovako: „Uhvatimo nekoliko Indijanaca,
pripitomimo ih, i oni će obaviti ceo posao.“ tj. ukoliko bi bilo više analiziranih vaspitaĉa, oni bi mogli
odigrati veliku ulogu u smanjivanju traumatskih efekata vaspitanja na vaspitanike. Vaspitaĉi postaju
neka vrsta partnera u terapiji i prevenciji. Analiza je viĊena kao post – edukacija, a pedagogija kao
oblik terapije. U ovoj „mentalno higijenskoj“ fazi primarni interes je bio na patologiji, traumi,
spreĉavanju mentalne bolesti... i išao je ka terapeutizaciji vaspitanja.
Ana Freud u svom „Uvodu u psihoanalizu za uĉitelje“ 77 ( A. Freud, 1931. ) govori o tri
doprinosa psihoanalize pedagogiji – o kritici postojećih modela vaspitanja, povećanju znanja
uĉitelja o ljudskim bićima i razumevanja odnosa izmeĊu deteta i vaspitaĉa, i znanju o upotrebi
73
74
75
76
77
Kris, E. – „On Psychoanalysis and Education“, American Journal of Ortopsychiatry, 1948., 18. 622 – 635.
Redl, Fritz – „It`s About Time“, The Reiss – Davis Clinic Bulletin, vol. No. 1, 1964., str. 2
A. S. Neill – „Freedom – Not Licence“ , Hart Publishing Co., N. Y. , 1966..
Samerhil – za i protiv, Zbornik, Prosveta, Beograd, 1982.
Freud, A. – Introduction to Psychoanalysis for Teachers“, Allen and Unwin, London, 1931.
4
8
analize kao terapeutskog metoda za decu koja su pretrpela oštećenja u procesu edukacije.
Govoreći o infantilnoj amneziji, Edipovom kompleksu, infantilnom instinktualnom ţivotu i odnosu
psihoanalize i pedagogije zakljuĉuje da brojne opasnosti izviru iz vaspitanja, i da kroz rad sa decom
koja imaju probleme vidimo vaspitanje sa njegove najgore strane. Ali naglašava da, radeći sa decom i
odraslima na ĉiji je razvoj vaspitanje koje su imali negativno uticalo, ne treba da zaboravimo da je to
jednostran pogled koji zanemaruje pozitivne aspekte vaspitanja, upravo one koji doprinose da se naĊe
srednji put izmeĊu preterane inhibicije i neograniĉenog iţivljavanja nagona. Time ona najavljuje treću
fazu u kojoj se osnovno interesovanje psihoanalitiĉke pedagogije okreće ka tzv. normalnoj deci.
Vaspitanje se ne posmatra prvenstveno u svetlu prevencije bolesti, već se razmatraju njegovi
pozitivni aspekti koji omogućavaju razvoj i ispunjenje ţivotnih ciljeva. Fokus interesovanja se
dakle pomera od podruĉja mentalnog zdravlja ka problemima uĉenja. Uĉitelj nije terapeut koji,
primarno, vaspitni proces koristi za razrešavanje nesvesnih konflikata ili simptoma deteta. Uĉitelj je,
prvenstveno, uĉitelj i njegova osnovna uloga je didaktiĉka – prenošenje znanja i veština. 78 ( R.
Ekstein, R. L. Motto, 1964. ) Psihoanaliza je iskritikovala stare modele edukacije i sada treba da
ponudi nove pristupe u organizovanju situacije uĉenja koji bi bili u skladu sa osnovnim pristupom
osobi koji ona neguje i steĉenim znanjima o prirodi i razvoju ĉoveka.
Moglo bi da izgleda kao da se, posle svega, vraća na staru podelu uloga – terapeut je terapeut,
on leĉi, a uĉitelj je uĉitelj, on uĉi.U jednom periodu su se uloge pobrkale pa su se terapeuti smatrali
pedagozima, u drugom pedagozi terapeutima, a sada se, opet, svako vratio u svoj tabor i rade, u suštini
razliĉite poslove. Ne radi se, meĊutim, o tome. Psihoanalitiĉka terapija jeste vaspitni proces –
naknadno vaspitanje. Alo ona je specifiĉna vaspitna situacija usmerena na sticanje odreĊene vrste
znanja – znanja o sebi, posebno znanja o nesvesnim aspektima sebstva vaspitanika, njihovo
asimilovanje u liĉnost i ovladavanje njima od strane svesnog ega. Primarno vaspitanje je širi proces, i
ukoliko je adekvatno, znanja o sebi stiĉemo usput, „u hodu“, kroz razliĉite ţivotne situacije.
Škole, koje se obiĉno nazivaju vaspitno – obrazovnim ustanovama, prvenstveno su didaktiĉki
orijentisane, a kroz obrazovni proces i vaspitavaju. Vaspitni deo ovog procesa ĉesto zakazuje.
Psihoanaliza je pokazala da verbalno prenošenje vaspitnih, vrednosnih poruka ne igra presudnu ulogu
u njihovom stvarnom asimilovanju. One se mogu „nesvarene“ introjektovati i funkcionisati
odcepljeno, neintegrisano sa ostalim delovima liĉnosti. Presudnu ulogu u asimilovanju vaspitnih
poruka igra odnos, „liĉni primer“, šira vaspitna situacija koja omogućuje stvarnu asimilaciju preko
identifikacionih procesa vaspitanika sa vaspitaĉem i sredinom. Da bi se razvio takav odnos neophodno
je na odgovarajući naĉin strukturisati situaciju uĉenja, vaspitnu situaciju. U delu o psihoanalitiĉkom
metodu govorio sam o tome kako je psihoanalitiĉka situacija uĉenja strukturisana tako da omogućava
razvoj odnosa preko koga bi se ostvario odgovarajući vaspitni uticaj. Sada se, pred analitiĉare
zainteresovane za probleme vaspitanja, postavlja problem kako organizovati druge vaspitno –
obrazovne situacije koje su usmerene ka drugim sadrţajima, znanjima ili veštinama, tako da se
omogući razvoj odnosa izmeĊu vaspitaĉa i vaspitanika koji bi pospešio identifikacione procese i
stvarnu asimilaciju onoga što se prenosi.
R. Ekstein ( 1964. ) 79 smatra da nova saradnja izmeĊu psihoanalize i vaspitanja, koja izlazi iz
okvira mentalnog zdravlja, treba da poĉiva upravo na istraţivanjima procesa uĉenja koja bi nam
pokazala kako i šta doprinosi postepenoj promeni motivacionih snaga, psiholoških kapaciteta deteta da
preĊe od „uĉenja za ljubav vaspitaĉa“ na „ljubav prema uĉenju“. Do toga dolazi u analitiĉkoj terapiji
razrešenjem transferne neuroze. Odvajanjem od analitiĉara analizant ne radi više na samootkrivanju da
bi zadovoljio analitiĉara, već „za svoju dušu“, njegova motivacija postaje autonomna. Osnovno pitanje
je, dakle, kako se odvija taj proces prelaţenja sa heteronomne na autonomnu motivaciju i šta pospešuje
razvoj u tom smeru.
Frojd je govorio o kapacitetu da se voli i radi kao osnovi mentalnog zdravlja. Naravno,
moţemo govoriti samo o kapacitetima da se voli i radi koji odgovaraju odreĊenom uzrastu i
manifestuju se na naĉin prikladan tom uzrastu. Vaspitaĉeva svesnost tih razvojnih kapaciteta deteta,
78
Ekstein, R., Motto L. – Psychoanalysis and Education, An Historical Acount, The Reiss Davis Clinic Bulletin,
Vol. 1, No. 1, 1964.
79
Ekstein, R – From Learning for Love to Love of Learning, The Reiss Davis Clinic Bulletin, Vol. 1, No. 1, 1964.
str. 29. – 32.
4
9
njihovo razumevanje i sposobnost da ih podstiĉe osnov su njegovog adekvatnog delovanja i zasnivaju
se, u suštini, na vaspitaĉevoj zreloj sposobnosti da voli i radi. Rad i uĉenje se, na ranom uzrastu,
baziraju na potrebi za ljubavlju, nagradom ili izbegavanjem kazne. Nisu „iznutra motivisani“. Mnogi
ljjudi nikada ne izaĊu iz ove prve faze sposobnosti da se voli i radi. Ekstein, osvrćući se na teorije
uĉenja, primećuje da su prve faze procesa uĉenja zasnovane više na ponavljanju, imitaciji. Zatim raste
identifikacija sa vaspitaĉem i uĉenje se sve više zasniva na odnosu, identifikaciji sa vaspitaĉevim
naĉinom rada i mišljenja, interesovanjima, stavovima. Tek ovi identifikacioni procesi mogu dovesti do
treće faze u kojoj preovladava uĉenje uviĊanjem i „iznutra usmerena“ motivacija.
Da bih ilustrovao nekim konkretnijim sadrţajem pomenute faze u razvoju odnosa psihoanalize
i vaspitanja, posluţiću se kratkim istorijskim pregledom ovog odnosa koji je dao Willie Hoffer ( 1945.
) 80. Poĉeci prve „terapijske faze“ su dobro poznata Frojdova analiza „malog Hansa“ tj. „Analiza fobije
jednog petogodišnjeg deĉaka“ ( 1909. ) koju je Frojd vršio preko razgovora sa ocem deĉaka, i rad
Oskara Pfistera ( 1912. ) sa mladim ĉlanovima njegove religiozne komune. Iz ovih radova postaje
jasna socijalna priroda otpora dece u analizi i neophodnost saradnje vaspitaĉa. Hoffer zatim navodi
Herminu Hug – Helmuth ( 1921. ) kao prvog deĉijeg analitiĉara koja je uvela analizu dece kao granu
vaspitanja u sluĉajevima neuspešne adaptacije deteta, praktikujući analizu u okviru porodice i deĉijih
ustanova. Njeni napori su bili usmereni na otklanjanje simptoma kod dece u periodu latencije ili
puberteta i bolju adaptaciju sredini ublaţavanjem zahteva Super Ega i ohrabrivanjem sublimacije
nagona.
Ana Frojd ( 1929. ) i M. Klein ( 1932. ), dve najpoznatije deĉije analitiĉarke, imaju divergentna
mišljenja u odnosu na saradnju psihoanalize i vaspitanja. Odnos M. Klein prema saradnji psihoanalize
i vaspitanja je negativan. „Dubinska psihologija“ je, za nju, u kompetenciji profesionalnih analitiĉara i
ona je antiteza edukacionoj psihologiji. M. Klein, uopšte, bitno umanjuje vaţnost sredinskih faktora i
vaspitanja u psihiĉkom razvoju na raĉun intrapsihiĉkih, fantazmatskih dešavanja ( mada to ne mora da
sledi iz njene teorije ). Kod Ane Frojd odnos terapeuta i detetove vaspitne sredine – porodice i škole,
zavisi od stepena detetove zrelosti. Što je dete mlaĊe, analitiĉar i vaspitaĉ moraju tesnije saraĊivati,
dok kod zrelije dece u pubertetu i adolescenciji, analiza postaje sliĉnija analizi odraslih.
Saznanja dobijena u terapiji vodila su postepeno do sve veĉeg interesovanja za prevenciju.
Okviri prevencije nisu poĉivali na nekom unapred smišljenom idealu o tome kakva bi trebalo da budu
ljudska bića, već na kliniĉkom iskustvu. Ali i tu je primena bila mnogo komplikovanija nego što se
oĉekivalo. Poĉelo se sa „seksualnim traumama detinjstva“, efektom zavoĊenja dece od strane odraslih
koje je vodilo do „prerane seksualne ekscitacije“ i uzrokovalo histeriĉnu ili opsesivnu neurozu. 81 (
Freud, 1896. ). Vaspitanje, kako se pokazalo u kliniĉkom iskustvu, ima dvostruku ulogu. Ono, sa jedne
strane, stimuliše infantilnu seksualnost, a sa druge strane guši njene najdirektnije manifestacije, što
vodi do mogućnosti fiksacije, potiskivanja i drugih mehanizama za istiskivanje nagonskih potreba iz
svesti. Prisutne su obe opasnosti - pretrano zavoĊenje i preterana frustracija.U skladu sa ovim
saznanjima postavilo se pitanje kako izbeći „patogeno potiskivanje“ nagona. Vaspitaĉi su otišli u
drugu krajnost ka dopuštanju nagonskih potreba. Rezultati su, u velikoj meri, zavisili od
socijalnog i religijskog okvira iz kojeg je dete dolazilo. MeĊu prvim preventivnim merama bilo je
zadovoljavanje seksualne radoznalosti deteta. Ana Frojd je isticala znaĉajan uticaj razvoja seksualne
radoznalosti na intelektualni razvoj. Zatim se sa radoznalosti prelazi na seksualna interesovanja koja
traţe zadovoljenje. Ne zabranjuje se sisanje prsta, uţivanje u prljanju, egzibicionizam i skoptofilija,
masturbacija i pokušaji seksualnog odnosa. Oĉekivalo se da će ova ponašanja, malo po malo, nestajati
u normalnom procesu perioda latencije. Decu je trebalo zaštititi od osoba koje nemaju sliĉne poglede
kao roditelji... Ovakvo seksualno vaspitanje osloboĊeno od uobiĉajenih traumatskih uplitanja, trebalo
bi da omogući, kada dete krene u školu, normalne aktivnosti manje opterećene potiskivanjem i veću
sposobnost sublimiranja. Pretpostavljalo se da će ovakvo opušteno seksualno vaspitanje spreĉiti
nastajanje neuroze i da će se tako vaspitana deca osećati sigurnijom kada budu izloţena seksualnom
iskustvu u školi ili na ulici. Posebno je obraćana paţnja na prevladavanje Edipovog kompleksa.
Masturbacija se nije zabranjivala, ohrabrivalo se ispoljavanje ljubomore, telo roditelja se nije krilo od
dece, deca su dobijala informacije koje su traţila, nije se potiskivalo ispoljavanje besa. Kada bi se
80
81
Hoffer, W. – Psychoanalytic Education, Psycho analytic Study of the Child, 1945., 1., str. 293. – 307.
Freud, S. – „Further Remarks on the Defence Neuro Psychoses“, 1896., Collected Papers I, str. 155.
5
0
rodilo mlaĊe dete, starije bi uzimalo uĉešće u pripremama. Promene u majĉinom telu su mu
objašnjavane. Uopšte, postojala je tendencija da se izbegnu zabrane, nije se pretilo povlaĉenjem
ljubavi kada dete ne ĉini ono što bi roditelji ţeleli, autoritet roditelja je zamenjen objašnjenjima i
stalnim nastojanjima da dete uvidi zašto je nešto dobro ili loše. Smatralo se da autoritativni zahtevi
provociraju kastracioni strah.
Hoffer navodi nekoliko eksperimenata sa psihoanalitiĉkom grupnom edukacijom koji su
poĉivali na sliĉnim konceptima. U Moskvi je ( 1921. ) Vera Schmidt vodila dom za decu mlaĊu od 5
godina u skladu sa ovim principima. Ona navodi 82 da su postignuti veoma povoljni rezultati u
seksualnom razvoju i razvoju liĉnosti dece, ali i to da ovakva edukacija ima nepovoljan uticaj na
emocionalni ţivot negovateljica koje nisu bile analizirane. Većina ih je odustajala posle nekoliko
meseci.
W. Reich ( 1930. ) 83 govoreći o pokušajima stvaranja neautoritativne strukture liĉnosti kod
deteta, opisuje atmosferu i osnovne principe koji su bili oliĉenje ustanove za decu koju je vodila Vera
Schmidt. Nije bilo kaţnjavanja, ĉak ni oštrijeg obraćanja deci, dete se nije procenjivalo kao dobro ili
loše već su se ocenjivali objektivni rezultati onoga što je uĉinilo – nije bilo moralne procene deteta već
procene aktivnosti. Izbegavala su se snaţnija ispoljavanja pozitivnih osećanja od strane vaspitaĉa, kao
što su ljubljenje i grljenje npr., jer se smatralo da to pre gratifikuje potrebe odraslih nego dece. Oni
koji osećaju da imaju pravo da tuku decu, takoĊe osećaju da imaju pravo da ih koriste za iţivljavanje
svoje nezadovoljene seksualnosti. Kod odnosa kakav se gajio u deĉijem domu, nije bilo potrebe da se
poljupcima ispravlja nepravda nanesena agresivnošću odraslih. Cela sredina je bila adaptirana prema
potrebama dece. Igraĉke i materijal su odabirani prema prirodi aktivnosti dece kako bi stimulisala
njihovu kreativnost. Da bi se dete voljno prilagodilo realnosti ono prvo mora da nauĉi da voli tu
realnost i da se identifikuje sa tom zadovoljavajuĉom sredinom. Ljubav prema zadovoljavajućoj
okolini je viĊena kao osnova moralnog vaspitanja ( i vaspitanja uopšte ). Zahtevi vezani za socijalno
ponašanje su iskrsavali iz svakodnevnog ţivota deĉije komune i njihova potrebnost je neposredno
objašnjavana deci. Deca nisu ometana u ispoljavanju svojih motornih aktivnosti. Dozvoljavano im je
da trĉe, skaĉu... seksualna radoznalost nije zabranjivana. Mogli su se naizmeniĉno posmatrati goli. Na
pitanja u vezi seksa im je otvoreno odgovarano, masturbacija nije zabranjivana niti su je deca
prikrivala, nije bilo pritisaka u vezi sa navikavanjem na ĉistoću... Sliĉan ovome bio je i Bernfildov (
1922. ) pokušaj u domu za ratnu siroĉad. Naţalost, oba eksperimenta su bila kratkog veka i nisu
pruţila dovoljno saznanja da bi se moglo na osnovu njih zakljuĉivati nešto odreĊenije o efektima
psihoanalitiĉki zasnovanog grupnog vaspitanja. Ozbiljnije potvrde ili opovrgavanja bi mogle doći tek
preko longitudinalnih studija razvoja ovako vaspitane dece.
Nasuprot pozitivnim mišljenjima o efektima pasihoanalitiĉki zasnovanog vaspitanja ima i
negativnoh mišljenja od strane samih analitiĉara. Hoffer npr. saopštava da su poznati mnogi
sluĉajevi karakternih poremećaja i poremećaja ponašanja kod dece podizane na ovaj naĉin. Ona
su bila manje inhibirana u odnosu na decu vaspitavanu konvencionalnim naĉinom ( tj. imala su
manje poštovanja za potrebe odraslih ) bila su ţivahnija, pokazivala brojna interesovanja i
talente, ali ĉesto manje radoznala za komplikovani svet objekata, neistrajna, sklona
sanjarenjima, infantilnim navikama u situacijama razoĉarenja. Zatim, nije dolazilo do oĉekivanih
promena u periodu latencije. Uoĉeno je samo ograniĉeno smanjenje nagonskog ispoljavanja.
Normalan školski ţivot predstavljao je veliku teškoću i za decu i za vaspitaĉe. Koncentracija dece je
bila slaba, egocentrizam izraţen sa malo obzira za zahteve grupe. Deca su bila u stalnoj borbi protiv
sveta punog zahteva i duţnosti. Postalo je jasno, kaţe Hoffer, da takva edukacija nije u skladu sa
ograniĉenjima gradskog ţivota. Neki autori dovode u vezu popularizaciju „naprednog vaspitanja“ i
vulgarizovane Frojdove teorije iz koje je izvedena i propagirana „permisivnost“, sa savremenim
tipiĉnim oblicima psihopatologije – narcistiĉkim poremećajima. C. Lasch ( 1979. ) u „Narcistiĉkoj
kulturi“ npr. govori o stanju hroniĉne napetosti u kojoj propagatori tzv. „decocentriĉnog“ vaspitanja
drţe mnoge roditelje i navodi reĉi jedne majke koja se ţali da „ako joj je išta bilo utuvljivano tokom
razdoblja njenog majĉinstva, bilo je to da se mladi ne smeju gušiti. To moţe osujetiti njihov dragoceni
82
Schmidt, Wera – „psychoanalytic Education in Soviet Russia – Report on Experimental Childrens Home in
Moscow“, Wiena, International Psychoanayticher Verlag, 1924.
83
Reich, W. – The Sexual Revolution, Visio Press, 1951., str. 240.
5
1
razvoj. Ko vas pita za vaš vastiti razvoj.“ 84 Tipiĉne neuroze Frojdovog vremena su, prema ovom
autoru, bile tzv. strukturalne neuroze, neuroze strogog super ega koje su produkt krutog vaspitanja,
dok se danas sve ĉešće susreće sa „haotiĉnim karakterom obuzetim porivima“. Brkanje
psihoanalitiĉke pedagogije sa brojnim i raširenim iskrivljavanjem od strane onih koji su ubeĊeni
da postupaju „upravo po psihoanalitiĉkim principima“ uveliko oteţava procenjivanje efekata
vaspitanja.
Pitajući se kako objasniti neke neuspehe „psihoanalitiĉke seksualne edukacije“ ( pitanje
kriterijuma neuspeha je veoma diskutabilno ) Hoffer smatra da se ne radi o pogrešnosti već o
nekompletnoj primeni analitiĉkih principa i rigidnoj primeni saznanja iz analize odraslih na vaspitanje
dece. Psihoanaliza je progredirala od psihologije nagona na psihologiju cele liĉnosti i došla do
znaĉajnih saznanja o razvoju Ega i Super Ega. Postalo je jasno da alternativa zanemarivanju,
potiskivanju ili poricanju infantilne seksualnosti nije samo prihvatanje njenog postojanja i
ostavljanje dece da se sama nose sa svojim nagonima. To je samo drugi naĉin zanemarivanja
nezrelog organizma, što je oĉito bilo jasno još i Frojdu kada je govorio o opasnostima preteranog
ograniĉavanja ali i preteranog popuštanja. Psihoanalitiĉko vaspitanje treba da pronaĊe naĉine kojima
bi se pomoglo deci da na adekvatan naĉin ovladaju svojim nagonima, što je funkcija Ega, a zatim i
Super Ega.
U trećoj „edukacionoj fazi“ koncepti psihoanalitiĉkog vaspitanja se zasnivaju upravo na tim
saznanjima o kvalitetima nezrelog Ega i Super Ega u prvim godinama ţivota. Iz teorije objektnih
odnosa o kojoj sam govorio ranije, moţe se videti da je naglasak pomeren sa nagona na ulogu nezrelog
Ega i Super Ega i one vaspitne aktivnosti koje mu pomaţu u ovladavanju spoljašnjom i unutrašnjom
realnošću. Dete je ĉesto u sukobu izmeĊu autoerotiĉkih potreba i potreba usmerenih prema majci –
objektu. Na uzrastu npr. oko 14 meseci pokazuje zainteresovanost za igranje sa fecesom, što u našuj
kulturi nije praćeno zadovoljstvom i od strane majke i dolazi u sukob sa detetovom potrebom za
ljubavlju i sigurnošću. Ego deteta je u sukobu koji obiĉno završava kompromisom gde mu vaspitni
uticaj moţe biti od pomoći. Majka moţe, na primer, ponuditi detetu neki drugi materijal kao zamenu,
npr. testo ili plastelin i sl. Neuspesi u toj sintetizujućoj, integrativnoj funkciji Ega, kao što smo videli
iz opisa M. Klein, mogu dovesti do cepanja nezrelog Ega, i do toga da jedan njegov deo ostane na
primitivnom nivou dugo vremena, ponekad i ĉitav ţivot, dok drugi deo pokušava da se uskladi sa
principom realnosti. Na ishod, tj. na uspeh integrativnih funkcija Ega utiĉu konstitucionalni faktori,
snaga nagona i kvalitet objektnih odnosa i uspešnost procesa identifikacije.
Na saznanjima teorije objektnih odnosa i ego psihologije zasnivao se i rad tzv. Ortogenetiĉke
škole B. Betelhajma ( Bettelheim, 1950. ). Iako se u ovoj školi radilo sa emotivno poremećenom
decom, i po tome bi ona spadala u „terapijsku fazu“, iskustva ove škole rasvetljavaju brojne greške u
uobiĉajenom vaspitanju i nude veoma konkretne oblike organizovanja vaspitne sredine i školskog
ţivota koji su u funkciji jaĉanja i razvoja sintetiĉkih funkcija Ega kako poremećenog, tako i normalnog
deteta. Briţljivo su se analizirale i organizovale prema tom cilju, svakodnevne aktivnosti deteta, od
prvog susreta sa školom, zatim navikavanja, ustajanja, uĉenja, kupanja, igre, odmora... jer „svaka
rutinska radnja moţe postati nosiocem odreĊenih iskustava...“ 85
Frojd je govorio o tri „nemoguće profesije“ – poduĉavanju ( vaspitanju ), leĉenju ( psihoterapiji
) i vladanju ( politici ). Ove profesije se, oĉito, prepliću u oblasti vaspitanja. Ni jedna izolovano ne
moţe pruţiti rešenje dilema vaspitanja koje su, pored izvesnih razlika u edukacionim stimulusima, u
suštini iste u svim društvima i tiĉu se odgovora na pitanje razvojnog puta deteta od „principa
zadovoljstva“ na „princip realnosti“ 86. Naravno, princip realnosti je odreĊen i društvenim uslovima u
kojima dete ţivi, tako da se ĉesto postavlja pitanje da li veštaĉke promene u sistemu vaspitanja koje ne
odgovaraju društvenim uslovima sredine deteta, izolovane „posebne škole“ koje su drugaĉije od
ostalih... ĉine deci „medveĊu uslugu“. O. Fenichel, u „Psihoanalitiĉkoj teoriji neuroza“ kaţe: „Neuroze
su ishod nesrećnih socijalno determinisanih vaspitnih mera u vezi sa nekom odreĊenom društvenom
84
85
86
Lasch, C. – Narcistiĉka kultura, Zagreb, 1986., str. 184.
Bettelheim, B. – Ljubav nije dovoljna, Naprijed, Zagreb, 1983., str. 78.
Fenichel, O. – Means of education, Psychoanalysis Study of the Child, 1945., str. 282.
5
2
sredinom i nuţne su u toj sredini. Te vaspitne mere se ne mogu modifikovati, a da se ne promeni i
dotiĉna sredina.“ 87
„Nauka ( i psihoanaliza meĊu ostalima ) ne moţe uraditi više nego da prouĉava psihološke
karakteristike ljudskih bića, mehanizme pedagoškog uticaja i aktuelne mogućnosti korišćenja tih
uticaja u odreĊenim društvima. Ona ne moţe predstavljati ciljeve. Šta se stvarno moţe uĉiniti sa
saznanjima dobijenim od nauke zavisi od društva... Ipak latentna u svakom znanju je mogućnost
praktiĉne promene i poboljšanja.“ ( Fenichel, 1945. ) 88
87
88
Fenichel, O. – Psihoanalitiĉka teorija neuroza, Medicinska knjiga Beograd – Zagreb, 1961., str. 460.
Fenichel, O. – Means of education, Psychoanalysis Study of the Child, 1945., str. 282
5
3
Vaspitanje za psihoterapiju
Govorili smo o psihoterapiji kao naknadnom, korektivnom vaspitanju, o odnosu vaspitanja i
psihoterapije i pogledima na vaspitanje koje su donela saznanja dobijena kroz psihoterapijske procese.
Pored toga, da bi se klijent uspešno ukljuĉio u psihoterapijski-psihoanalitiĉki rad potrebno je da proĊe
kroz jedan period vaspitanja za psihoterapiju. Naravno, taj isti proces je morao proći i psihoterapeut
kroz svoju edukaciju i liĉnu psihoterapiju. Psihoterapeut koji sam nije prošao kroz proces
samootkrivanja kao klijent (didaktiĉka psihoanaliza ili psihoterapija) nije osposobljen da kroz taj
proces vodi klijenta, niti ima iskustvo o tome kako izgleda biti “u koţi” klijenta. Klijent, na poĉetku,
nije u stanju da radi ono što bi ga efikasno ukljuĉilo u proces samootkrivanja-da slobodno asocira,
prepoznaje svoje otpore, da se uzdrţava od rasterećenja koje ne vode ka uvidima i promeni, da
podnosi tenziju koju sa sobom nose bolni sadrţaji, da koristi jasan govor umesto govora izbegavanja.
O procesu vaspitavanja za psihoterapiju govori ĉlanak profesora Dr. Vladimira Petrovića koji sledi:
Prof. Dr. Vladimir Petrović-”Vaspitanje za psihoterapiju”
“Ono što je potpuno nemoguće za jednog ĉoveka,
moguće je za dva” - L. Fojerbah
Zahvaljujući temi koja nastoji da poveţe vaspitanje i psihoterapiju 89, oba ova pojma mogu
posluţiti i za formulisanje pitanja o potrebi vaspitanja pacijenta i terapeuta kako bi bili u stanju
da formiraju psihoterapijski odnos. Na ovaj naĉin se pitanje vaspitanja za psihoterapiju pretvara u
dva: pitanje vaspitanja terapeuta i vaspitanja subjekta terapije. Ovaj tekst baviće se razlozima
pacijentove nesposobnosti da u poĉetku rada odgovori zahtevima koje pred njega stavlja terapijska
situacija, taĉnije njegove nesposobnosti da se pridrţava osnovnog analitiĉkog pravila. Zatim će biti
opisan subjektov poloţaj u poĉetku psihoterapije gde se zapaţa nesklad izmedju jednog dela njegovog
Ja koji ţeli promenu i saradnju, i drugog koji nastoji da saĉuva postojeće stanje. Vaţno pitanje je
pitanje mogućnosti vaspitanja tog dela Ja koji nije sposoban za saradnju, što je moguće izmeniti
ukoliko postoji pouzdano razumevanje izmedju pacijenta i terapeuta. U okviru toga biće opisani
fenomeni neobiĉnog govora koji se zapaţa kod neurotiĉnih osoba. Na kraju, biće reĉi o istinskom
poĉetku psihoterapije i odnosu izmedju terapeuta i subjekta terapije koji će biti opisan pomoću izraza
"radni savez" Ralfa Grinsona.
Ali pre nego što predjemo na razmatranje uzroka subjektove nesposobnosti da se pridrţava
osnovnog pravila zadrţimo se na kratko na reĉima vaspitanje i psihoterapija. Pri pomenu ove dve reĉi
padaju nam na pamet i Frojdove, kada govori o postoganju tri nemoguća ljudska zanimanja, koja ĉine
vladanje narodom, vaspitanje dece i psihoanaliza. Stoga i pisanje o vaspitanju i psihoterapiji (ili
psihoanalizi) pojedinca dovodi ako ne u nemoguć, onda bar u teţak poloţaj. Pod teškim poloţajem
ovde se misli pre svega na znaĉenja u kojima se ova dva pojma mogu zasnivati. Brojne nesporazume u
ţivotu moţe izazvati nespretno izabrana reĉ. Naša nauka poznata je, izmeĊu ostalog, i po velikom
broju neodredjenih pojmova poput karaktera, liĉnosti, nagona, Self-a i drugih, što je Ludvigu
Vitgenštajnu posluţilo za poznatu opasku o pojmovnoj zbrci kojom se psihologija odlikuje. Usled
preterane širine i razliĉite upotrebe nekih pojmova, koji se menjaju iz konteksta u kontekst,
verovatnoća razliĉitog razumevanja, a time i nerazumevanja, neprekidno se uvećava. Vavilonskoj
zbrci jezika u psihologiji doprinose autori razliĉitih psihoterapijskih doktrina. Neke svoje pojmove oni
unose iz potreba koje, najblaţe reĉeno, nisu bliske sa interesima nauĉne objektivnosti. Nimalo
sluĉajno, najviše se insistira na razliĉitosti bez vodjenja raĉuna o brojnim sliĉnostima. Maglovitim i
neodredjenim pojmovima moţe se prodavati i sama magla.
89
Pod izrazom psihoterapija misli se na terapijske metode koje kao instrument koriste govor
5
4
Sliĉna sumnja moţe se pojaviti i prema pojmu vaspitanja. Tokom školovanja moja iskustva
ticala su se manjeg broja vaspitaĉa koji su imali dovoljno "takta" i dara za opaţanje potreba i stvarnih
mogućnosti vaspitanika. Iskustva sa većim brojem „pedagoških entuzijasta" koji, na ţalost, takav dar
nisu posedovali, sigurno su doprinela stvaranju predrasuda, sumnji i negativnih konotacija koje
vezujem za taj pojam. Proces vaspitanja, sa ulogama vaspitaĉa, vaspitanika i vaspitnim ciljevima koji
vode ka stvaranju odgovorne i zdrave liĉnosti, bio sam sklon da posmatram kao manje ili više
istanĉanu tehniku oblikovanja vaspitanika prema vaspitaĉevim unapred postavljenim
oĉekivanjima i "dobrim namerama" koje ne pitaju za ĉije dobro. Tako shvaćen pojam ne bi
trebalo dovoditi u vezu sa vaspitanjem za psihoterapiju. Poznato je kakve efekte daju terapije koje
se pridrţavaju takvih naĉela. Svedoci smo pojave sve većeg broja psihoterapijkih doktrina koje
subjektu terapije nude sreću ili obećavaju izbavljenje. Razotkrivanje subjektovih prerušavanja vlastite
istorije bio je i ostao najvaţniji cilj psihoterapije. Ticao bi se, uopšteno kazano, stvaranja subjektove
sposobnosti da uţiva u nagonskim zadovoljenjima i ne ustukne pred svojim ţeljama; zatim,
subjektovog podnošenja znatnog povećanja napetosti kao i postojanja nezadovoljenih ţelja, a da se
više ne mora braniti od te porasti napetosti negacijama, odricanjima, sputavanjima i brojnim drugim
mehanizmima odbrane. Gruba taĉnost i vezanost za sadašnjost muĉna je i teška, pa je zato uvek lepše
tamo gde se kreće u razmerama veĉnosti ili srećne budućnosti. Tamo gde poĉinju ulepšavanja
prestaje psihoterapija, a poĉinje indoktrinacija i ideologija.
Nedavno, u tekstu povodom smrti D.Kupera, koleginica Lepa MlaĊenović navodi, izmedju
ostalog, i njegove reĉi o potrebi stvaranja takvih uslova koji će pacijentima dopustiti da iskaţu svoju
priĉu. Za priĉu je vaţno da bude istinita, a da terapeut tom pacijentovom iskustvu ne bi trebalo da
nametne bilo šta, pa ni konceptualne okvire. Moţemo se sloţiti sa Kuperovim mišljenjem, sem što
bismo dodali da uĉenje subjekta terapije istinitom, slobodnom ili "punom" govoru pokušava da ostvari
i psihoanaliza. Pošteno je ovde reći da je za subjekta govora, onda kada je jezik jednom nastao, uĉenje
uvek veoma teško, a ponekad i nemoguće. Reći kako je subjektu terapije potrebno da se uĉi istinitom
govoru, znaĉi ukazati na njegovu poĉetnu nesposobnost da u terapijskom odnosu tako govori.
Neurotiĉni pacijenti, pisao je Frojd, zaista pate od jedne vrste neznanja, ali oni neće ozdraviti ukoliko
terapeut to neznanje pokušava da otkloni saopštavanjem ĉinjenica o uzroĉnoj vezi njegove bolesti sa
njegovim ţivotom. Na neurotiĉne konflikte bi, u suprotnom, bilo moguće uticati ĉitanjem knjiga ili
drţanjem predavanja što bi "imalo isto toliko efekata na simptome neurotiĉnog rastrojstva koliko i
ĉitanje jelovnika u vremenu gladi" 90 i nastavlja: "Neznanje samo po sebi nije patološki faktor, već je
njegov koren u unutrašnjim otporima osobe; oni dovode do neznanja i potom ga odrţavaju. Zadatak
terapije je upravo borba protiv tih otpora. Saopštiti pacijentu ono ĉega on, usled potiskivanja, nije
svestan , samo je neophodni pripremni korak u psihoterapiji". Ĉovek je jedino biće koje moţe stvoriti
laţne poruke, a dete veoma rano sazna da se laţima mogu izbeći mnoge neugodne reakcije roditelja.
Neurotiĉni pacijenti, medjutim, nisu svesni da ne govore istinu. Tokom studija psihologije, vaspitavani
na naĉelima humanizma i istinitosti, veoma nam je teško da prihvatimo ĉinjenicu kako u poĉetku
terapije pacijent ne govori istinu. Blagodareći takvom vaspitanju svakako da ga nećemo nazvati
laţovom ili simulantom, jer je subjektovo pravo da bude i to. Bićemo spremni da mu omogućimo da
shvati usled ĉega je za takav govor o sebi, u tom trenutku svoje istorije, jedino sposoban. I pokušamo
da razumemo ĉudnovata dejstva nesvesnog i teškoće subjekta da, u potrazi za istinom, pronadje vlastiti
odgovor.
Jedna osoba svoje teškoće iznela je ovim reĉima: "Najviše mu zameram što prihvata i radi po
njenom mišljenju, a ne po našem". Verovatno predpostavljate da se radi o sukobu toliko ĉestim u našoj
sredini: "on" je muţ, po pacijentkinjinom mišljenju "patološki" vezan za "nju" - majku, odnosno njeno
mišljenje. Ako ne pristanete da je razumete i zatraţite objašnjenje u vezi onoga šta pod tim reĉima
podrazumeva, moţda se i dobije rešenje zagonetke. Pitanje koje se postavlja je pitanje njene
nesposobnosti da izgovori "mom" umesto "našem". Odmah pošto je osoba prihvatila odgovornost za
falsifikovanje teksta, mogla su se odškrinuti vrata za prispeće materijala koji bi bio malo bliţe njenoj
svesti, o njenom ţivotu kome je uvek bio potreban dostojni suparnik istog pola. Sliĉan problemu njene
svekrve. Dve osobe kao da su se posmatrale kroz ogledalo ţelje, a da nijedna od njih nije znala kako je
ogledalo prozirno i da u odrazu one druge sa strahom prepoznaju same sebe.
90
Freud,S., ",Wild' Psychoanalysis" S.E. Vol Xl| , str. .225, Hogarth Press 1978
5
5
Trebalo bi reći kako u potrazi za istinom nikada nismo u poloţaju da je celu otkrijemo; istina
se pojavljuje samo do pola. Istina oznaĉava dejstva nesvesnog koja se mogu videti u ponašanju
pacijenta, njegovom govoru i gestovima, na osnovu kojih se u terapiji Ono navodi da govori.
Psihoanalitiĉko stanovište to objašnjava postojanjem nesvesnih ţelja koje ostaju uvek aktivne i
neuništive: " Uvreda koja se dogodila pre trideset godina deluje kao sveţa pošto je sebi izborila pristup
do nesvesnih izvora afekata... kad god se sećanje dotakne nje, ona ponovo oţivljava... I upravo ovde
mora da se umeša psihoterapija. Jer ono što smo skloni da smatramo samo po sebi razumljivim i što
proglašavamo primarnim uticajem vremena na duševne ostatke sećanja i emocionalnu slabost utisaka
koji više nisu recentni, to su u stvari sekundarne promene ostvarene mukotrpnim radom... Predsvesno
je ono što ovaj posao obavlja i psihoterapija ne moţe krenuti nijednim drugim putem osim da
nesvesno stavi pod dominaciju predsvesnog".91
Pre izvesnog vremena za pomoć se obratila sredoveĉna ţena koja se za kratko vreme i pod
razliĉitim okolnostima dva puta onesvestila. Bila je zbog toga veoma uplašena i zabrinuta. Posle
intervencije lekara i obavljenog dijagnostiĉkog postupka nisu pronadjena organska oštećenja koja bi
bila odgovorna za nastale tegobe. Po savetu svog lekara obratila se psihijatrijskoo sluţbi. U poĉetku
razgovora nije bila sposobna da da bilo kakve podatke. Govorila je kako joj je ţivot sreĊen, da ima
decu i da se dobro slaţe sa muţem. Upitana da li se seća dogadjaja iz dana kada je prvi put izgubila
svest, nije imala šta da kaţe. Ubrzo se setila i rekla kako je tog dana ĉula da je njen otac ponovo poĉeo
da pije. Prestao je onda kada je njen brat, dosta davno, oboleo od epilepsije. Tokom njenog devojaštva,
a pre bratovljeve bolesti, otac se ĉesto kući vraćao pijan, pravio nered i raznim pogrdnim imenima
nazivao ţenu i ćerku. Neposredno posle oĉevog prestanka sa pijenjem ona se udala. Tog dela svoga
ţivota nije volela da se seća, trudila se da ga zaboravi i nikome nikada, pa ni muţu, o tome nije
govorila. Izgledalo je kao da ponavlja Selinove reĉi92. Kada je progovorila, celo njeno biće odavalo je
teskobu. Toga dana, kada je vest o oţivljavanju oĉeve stare ljubavi prema piću oţivela i njena muĉna
sećanja na sumorne dane mladosti koje je što brţe i potpunije ţelela da zaboravi, ona se onesvestila,
saopštivši svima svoju ţelju: "Ako si sa pićem prestao zbog padavice svoga sina, ţelela bih isto da
uĉiniš i zbog moje". Da bismo odgovorili na skeptiĉnu primedbu koja o psihoanalizi govori kao
specifiĉnoj veštini da se od zanimljive priĉe napravi još zanimljivija, dodajmo da osoba, sve dok sama
reĉima ne izrazi svoj doţivljaj i njegovo tumaĉenje, od našeg nema mnogo koristi. Ovo navedno
tumaĉenje ţelje samo je predpostavka koja subjektu terapije nije bila saopštena. Na ţalost, pošto i kod
psihologa dolaze kao i kod zubara, ne toliko zbog prevencije koliko zbog bola, ne znamo šta se
dogodilo sa simptomima te osobe.
Predpostavljamo, dakle, da osobe nerado dolaze na psihoterapiju. Dolaze onda kada im se uĉini
da je trud koji ulaţu za prevazilaţenje teskobe jalov ili neproporcionalan oĉekivanim rezultatima.
Mesecima ili godinama pacijenti su samostalno pokušavali da nadju izlaz, a dolazak na terapiju
većina njih u našoj sredini doţivljava kao bolan udarac i konaĉno priznanje vlastite
nesposobnosti. Podneblje u kome ţivimo, sa kućnim i drugim oblicima vaspitanja, doprinosi stvaranju
predrasuda koje skoro uvek idu na ruku otporima. Mogu nam biti razumljiva skrivanja dolazaka kod
psihologa od drugih ljudi. Manje su razumljivi dolasci kojima se drugima pokazuje ţelja za
"popravljanjem", ili usrdna izvinjavanja u poĉetku terapije zbog prolivenih suza i ispoljenih osećanja
pred terapeutom. Ove prepreke se pravilnim terapijskim stavom ipak lakše prevazilaze, za razliku od
spoznavanja subjektove nesposobnosti da se pridrţava osnovnog pravila, pravila koje od njega zahteva
slobodni govor. Na poĉetku rada, on je razapet kako izmedju ţelje da se oslobodi simptoma, tako i
ĉvrste vezanosti za koliko-toliko sigurne staze kojima je išao nebrojeno puta. Deo njegovog Ja
ozdravljenje poĉinge da tretira kao opasnost, korak u prazno. Taj korak protivi se (da upotrebimo
reĉi Volfganga Kelera) dirljivoj ĉovekovoj potrebi za spokojem i bezbednošću. "Patnja je ono što ne
vara"93 i kod većine osoba ona predstavlja odluĉujući podsticaj za rad. Kod njih zapaţamo nešto
sliĉno onome što je doţiveo Pranc Biberkopf kada je zapazio da mu je naĉelo, ma kako bilo
91
Freud,S., "Tumaĉenje snova", s.229-230, Matica Srpska 1976.
Luj-Ferdinand Selin "Putovanje nakraj noći" : " Strašno je u nama, na zemlji i moţda na nebu, samo ono što još
nije izgovoreno. Bićemo mirni tek kad sve bude reĉeno jednom zauvek, onda će najzad zavladati tišina i nećemo se plašiti
ćutanja. Najzad."
93
Lacan,J., "Ĉetiri temeljna pojma psihoanalize", s.47, Naprijed, Zagreb 1986
92
5
6
jednostavno, negde pogrešno; nije znao gde, ali već to da jeste bacilo ga je u najteţu tugu94. Svoje
teškoće subjekti terapije opisuju kao probleme kojih što pre ţele da se oslobode. Svejedno je da li
znaju ili ne znaju znaĉenje te reĉi, oni tada ispred sebe iznose pitanja u vezi zadatka koji ĉeka rešenje,
zagonetku na koju nisu kadri da daju odgovor. Subjektovo Ja, ako se tako moţe reći, ima i strasnu
ţelju za kognitivnom jasnoćom. Pojmiti nešto na neki naĉin znaĉi i time ovladati. Pitanja koja pozivaju
na odgovor iskrsavaju onda kada dolazi do prekida u nekoj do tada automatskoj delatnosti 95.96 Ljudi
tada veoma dugo preispituju sebe i mada ne posedujemo neke ĉvrste dokaze, mogli bismo da
predpostavimo kako se koeficijent njihovog unutrašnjeg govora povećava. Neko je tu vrstu govora
duhovito nazvao long-play ploĉom, koja je po mogućstvu zagrebana na pravom mestu. Analitiĉki
postupak nastoji da odneguje subjektovu sposobnost da se pridrţava osnovnog pravila, da
"govor za sebe" pretvori u "govor za drugog".
Ukoliko se dogodi da onaj koji pati i traţi odgovor na zagonetku doĊe na terapiju, moţemo
videti dva razliĉita dela njegovog Ja. Prvi je dobro prilagodjen, uvek spreman da svaku primljenu reĉ i
opaţeni gest naniţe i uklopi u već postojeći milje, sa nadom da će terapija potvrditi unapred
postavljene predpostavke i bez ţelje za saradnjom kada se oĉekivanja ne ispunjavaju. I drugi, bolno
svestan patnje, uplašen i neprilagodjen. Jedna osoba je moţda mislila na to kada je izrazila teskobu
pred zadatkom da se odrekne slike koju je godinama mukotrpno gradila i poĉne, isto tako mukotrpnu,
izgradnju nove, bez sigurnog jemstva da će joj to poći za rukom i da će nova slika biti istinitija od
stare. Za tu osobu sigurnost je poĉela da biva spoznaja vlastite nesigurnosti.
Da bi se nešto pojmilo i na izvestan naĉin time ovladalo, mora se posedovati i sadrţaj.
Terapeut ima zadatak da zauzme takav stav koji će subjektu terapije omogućiti da bude u stanju da
pruţi podatke kojima bi se mogla rekonstruisati istorijska okolnost nastanka traume. Istovremeno,
vaţan cilj je i rekonstrukcija znaĉenja koje osoba pridaje nekom dogadjaju, jer od Frojdovih
"Tumaĉenja snova" naovamo, poznato je da simptomi histeriĉnih osoba ne nastaju sećanjima na
stvarne dogadjaje, već više na fantazijama koje izgradjuju na osnovu njih. 97 Simptomi nastaju tamo
gde se dva suprotna ispunjenja ţelje, svako iz drugog PSI sistema (primarni i sekundarni proces),
uzajamno pribliţavaju u jednom izrazu. Ţelja se nalazi u stanju potiskivanja, a posledica potiskivanja
je takva obrada normalnog toka misli koji "posredstvom saţimanja, stvaranja kompromisa, preko
površnih asocijacija, pod pokrivanjem kontradikcija, eventualno putem regresije" biva pretvoren u
simptom.98
Postignuće analitiĉke terapije bilo bi tako ispravljanje prvobitnih procesa potiskivanja
zahvaljujući zrelom i jaĉem Ja koje, tokom analize, dobija na snazi. Na predhodnim stranama namerno
je upotrebljena jedna retoriĉka figura kada je napisano da se u terapiji Ono navodi da govori
(prozopopeja). Malo kasnije u okviru regresivnih i transfernih reakcija biće reĉi i o ĉudnom naĉinu
govora osoba za vreme terapije. Pozivanje na jezik vaţno je zbog toga što terapeut sve vreme u okviru
"klasiĉne" analitiĉke tehnike svoju paţnju usmerava na nivo oznaĉitelja koji predstavlja "plan
izgovorene, napisane ili na drugi naĉin realizovane reĉi." 99 Izlaganje (diskurs,beseda,govor) subjekta
ĉini osnovu onih terapija kojima je Berta Papenhajm podarila ime - talcing cure. Tamo gde je pacijent
"tanak" u govoru, gde mu izmiĉu znaĉenja reĉi koje koristi ili mu one nedostaju, tamo gde mu reĉi
sluţe da što manje kaţe, sa oprezom zakljuĉujemo da mu je i mišljenje takvo, da se u njemu moţda
kreće po zakonima drevnijeg i razvojno normalnog, kompleksnog mišljenja 100. "Kompleksan naziv"piše Lav Vigotski, "izdvojen prema izvesnom svojstvu zapada u protivureĉnosti je sa pojmom koji
94
" patnja moţe izostati A.Dablin "Berlin Alexanderplatz"
Vigotski,L.S., "Mišljenje i govor", s.209, Nolit 1983.-Klaparedov "zakon poimanja":"što se više sluţimo nekim
odnosom to ga manje poimamo". Drugim reĉima što smo više prilagoĊeni manje poimamo.
96
Maslov,"Motivacija i liĉnost"s.ll6 - Kolin Vilson autor je drugog pojma "graniĉna linija Sv.Neota":"jedino bol i
neprijatnost, a ne i prijatnost, pokreću iz stanja ravnodušnosti"(.Treći pojam formulisali su ruski formalisti i tiĉe se "efekta
odstupanja"."Višak" ili "manjak" znaĉenja indikativni su za tumaĉenje.Setimo se znaĉaja koje "odsustvo",nedostatak
objekta, kao i frustracije imaju za nastanak objektalnih odnosa, klici budućeg Ja.
97
Freud,S., "Tumaĉenje snova", str. 222, Matica Srpska 1976.
98
Freud,S., "Tumaĉenje snova", str. 248. Matica Srpska 1976.
99
Mišĉević,N., "Filozofija jezika", str. 60. Naprijed 1981
100
Vigotski,L.S., "Mišljenje i govor", Nolit 1983.- Ha strani 149 on navodi pet osnovnih vidova kompleksa na
kojima se zasnivaju uopštavanja u mišljenju deteta; a oni se mogu uporediti sa "abnormalnom" obradom normalnog toka
misli kod neuroza
95
5
7
oznaĉava, usled ĉega nastaje borba medju pojmom i predstavom na kojoj se reĉ zasniva. Predstava
bledi, zaboravlja se, potiskuje se iz svesti lica koje govori i veza medju zvukom i pojmom kao
znaĉenjem reĉi postaje nam nerazumljiva". Za razliku od aristokratije duševnih bolesti - psihoza,
neuroze su njihov proletarijat. Mišljenje i govor prvih odrekao se mogućnosti da bude prepoznat, dok
drugi u pojedinim bolnim oblastima, poput jo-jo igraĉke, nastoje da smanje ponor koji deli mišljenje u
kompleksima i pseudopojmovima od pojmovnog mišljenja. Svako ko je bio u prilici da ĉuje
neurotiĉnu osobu mogao je ĉuti i beskrajnu šetnju od reĉi do reĉi, znaĉenja do znaĉenja, odnosno sve
fenomene takvog govorenja koji se mogu saţeti u izrazu "circulus vitiosus". U srcu takvog izlaganja,
po nekim autorima, nije ono što se na brojne naĉine ţeli da kaţe, već ono što se ne izriĉe. Prednost
neiskazanog ogleda se upravo u mogućnosti laganja kao i u naĉinima kako se prekriva neka istina.
"Tamo gde laţ postaje općim mjestom pokazuje se da je ona zapravo dana u iskrivljavanju
cjelokupne simbolizacije, da je ukupnost jezika graĊena onim neautentiĉnim... Rijeĉ ne dobiva teţinu
po punoći smisla koji se u njoj objavljuje i skriva: rijeĉ evocira ono neizreĉeno 101 " Sva potiskivanja,
kaţe Frojd, dešavaju se u detinjstvu. Ona se podudaraju sa vremenom u kome se infant (onaj koji ne
govori) raĊa u jeziku, kada ga usvaja i poĉinje kako da se sporazumeva sa drugima, tako i da pomoću
njega organizuje svoju delatnost. Lep opis detetovog ulaska u podruĉje koje ga ĉeka moţe se naći u
tekstu "S one strane principa zadovoljstva", gde Frojd beleţi igru svog osamnaestomeseĉnog unuka sa
kalemom konca i vokalizacijom fort-da (nema-tu).102 Podruĉje jezika, iako neliĉno ili nadliĉno, detetu
omogućava nastajanje identiteta ,i u radovima Ţaka Lakana pripada simboliĉkom poretku. Pozivanje
na jezik bilo je potrebno zbog jasnijeg sagledavanja nekih fenomena koji se odigravaju tokom
psihoterapije.
Vaţan uslov za oblikovanje terapijskog odnosa je postojanje pouzdanog razumevanja
izmedju subjekta terapije i terapeuta. Primena "klasiĉne" anaiitiĉke tehnike od pacijenta traţi takvu
strukturu Ja koja bi mu mogla omogućiti uspešnu interiorizaciju tumaĉenja (obradu), kao i podnošenje
povećanja napetosti koja se tada javlja. U opisima terapijskog odnosa koji se odvija na "edipalnom"
nivou (izraz M.Balinta) navode se njegove tri karakteristike: trijangularnost odnosa (subjekt je
snabdeven sa dva objekta) i prisustvo sukoba; treću karakteristiku ĉini to da na ovom nivou govor
odraslih predstavlja pouzdano sredstvo sporazumevanja izmedju subjekta i terapeuta. Kada terapeut
preedipalnu gradju prevodi na edipalnu pomoću reĉi, pacijent terapeutova tumaĉenja uvek doţivljava
kao tumaĉenja. Ĉini mi se da bi na ovom mestu trebalo kazati kako je Frojd u svojim radovima taĉno
opisivao i beleţio neverbalne znake sporazumevanja (u primerima koji slede kineziĉke). Na primer,
izraz lica mladog ĉoveka sa velikim opsesivnim strahom od pacova, na kome se dok je o svom strahu
govorio "odraţavao uţas zadovoljstva kojeg nije bio svestan". 103; ili prijazni, povladjujući pogled
Sergeja Pankejeva, ĉoveka-vuka, u pravcu Frojda, premeštenog potom prema zidnom satu, koji je
Frojd tada bio sklon da protumaĉi kao ţelju za okonĉanjem analitiĉkog sata."Pacijent me mnogo
kasnije podsetio na tu pantomimu i objasnio mi njeno znaĉenje"-piše Frojd,"podsetivši me kako je
najmladje od sedam jarića našlo zaklon u takvom ormariću, dok je šestoro braće proţderao vuk. Hteo
je dakle reći: Budi prema meni dobar. Moram li se bojati? Hoćeš li me pojesti? Da se baš kao
najmlaĊe jare, pred tobom sakrijem u zidni ormar?" 104 Frojd tu graĊu pacijentu nikada nije
interpretirao. To nije sluĉajno, imamo li u vidu da po njegovim reĉima psihoterapija ne moţe krenuti
nijednim drugim putem osim da nesvesno stavi pod dominaciju predsvesnog; a "suštinski karakter
jedne predsvesne predstave je u njenoj povezanosti s ostacima predstava reĉi"- istiĉe Frojd 105 Smatrao
je da se reĉi mogu odraziti samo reĉima pošto je verbalno sporazumevanje i najzreliji oblik
sporazumevanja meĊu ljudima.
Sklon sam da zbog relativno malog iskustva, zapaţanja koja slede ostavim pod znakom pitanja.
Tokom rada sa neurotiĉnim osobama mogla se uoĉiti velika neodreĊenost u njihovom govoru. To nam
moţe biti i prvi znak da smo ušli (ili da se već nalazimo) u onoj oblasti koju M.Balint opisuje
101
102
103
104
105
Ţ.Lakan "Spisi": "Funkcija jezika nije da informiše, već da evocira" s.84
Freud,S., "S one strane principa zadovoljstva" Ĉasopis “ Treći Program Radio Beograda”, br. 63 s.258, 1984.
Freud,S., "Case Histories II", str. 48. Pelican Books 1979.
Gardiner,M., "Ĉovek vuk", str. 215. Naprijed, Zagreb 1981.
Freud,S., "Tumaĉenje snova", str. 260. Matica Srpska 1976.
5
8
terminom "osnovne greške", a drugi autori "Ego-modifikacije". Subjekti terapije koriste reĉi
podrazumevajući znaĉenje, nimalo svesni da reĉi koje koriste za opisivanje svojih stanja na jednom
"zagrebanom" mestu imaju višak, a na drugom manjak znaĉenja. Na ovom nivou lingvistiĉki znak
(reĉ) biva kako preterano polisemiĉan (višeznaĉan) tako i preterano ograniĉen u svom znaĉenju.
Terapeut, jednostavno, više nije u stanju da razdvoji šta ta reĉ oznaĉava: stvarni objekat ili subjektivni
doţivljaj; podsetimo se reĉi "naše" umesto "mom" ili epilepsije odnosno "padavice" u drugom
primeru. Sada moramo imati u vidu da reĉi takvu odliku imaju onda kada za subjekta govora nije
formiran postojan i od njega nezavistan objekat. Ta karakteristika u naĉinu govora neurotiĉnih osoba
odgovara našim zapaţanjima. Nešto sliĉno, poţeleo sam da napišem isto, moţemo zapaziti i kod deteta
koje nije oblikovalo stabilni objektalni odnos: " reĉ oznaĉava jednu nerašĉlanjenu doţivljajnu celinu (reĉ oznaĉava) i objekat koji izaziva doţivljaj i ono celovito i promenljivo subjektivno stanje deteta...
nema dovoljne desubjektivacije denotata 106, nema reĉi ĉije bi se znaĉenje podudaralo sa znaĉenjem
odraslih, pa otud nema ni mogućnosti za puno interindividualno sporazumevanje". 107 Ova egomodifikacija uslovljava i posebno pacijentovo pridavanje znaĉenja terapeutovom ponašanju. ON
POĈINJE DA RADI ONO ŠTO TERAPEUTU NIKAKO NE PRISTAJE DA RADI. Izgovorena reĉ,
terapeutov izraz lica, sluĉajni gest ili interpretacija, poĉinje da se doţivljava kao napad, kazna, grubo i
neopravdano odbacivanje, nezainteresovanost, zahtev autoriteta ali i kao prijatnost, podsticaj,
zavoĊenje ili izraz ljubavi. Terapeutovo ponašanje, dakle i interpretacija, poĉinje da se doţivljava ili
kao izraz neprijateljstva i agresivnosti ili prijateljstva i naklonosti. Sve napred opisano dešava se
veoma tiho i skoro neprimetno, veoma retko u nekom "gromoglasnom" obliku. U ovom sluĉaju reĉi,
za razliku od "edipalnog nivoa", prestaju da budu pouzdano sredstvo sporazumevanja. Uobiĉajeni
termin koji u psihoterapijskoj situaciji opisuje ove fenomene tiĉe se pacijenata "sa nedovoljno
struktuiranim i slabim Ja". U tom domenu terapijski odnos je još uvek u predanalitiĉkim vodama. Da
bi se u njih ušlo potrebno je osposobiti Ja, "vaspitati ga", kako bi bio u stanju da se prepusti
sadrţaju koji se pojavljuje i podnese kako veliko povećanje napetosti tako i agresivnost.
U psihoterapiji se koristi više razliĉitih tehnika za prevazilaţenje prepreka ovakve vrste. Reĉ
"tehnika" ne bi se trebalo shvatiti kao nešto nepromenljivo i zauvek dato. U zavisnosti od sluĉaja,
primenjuju se razliĉiti postupci. Zbog toga što se mogu pronaći u knjizi "Ego psihologija", navešćemo
ukratko najvaţnije. Pomoću Ego podrške osoba se moţe motivisati i podrţati u istraţivanju onih
podruĉja u kojima je njegovo Ja dostiglo najvišu razvojnu taĉku. Smatra se kako se na taj naĉin njemu
omogućava dalji razvoj i pravilna procena razvojnog postignuća. Razvoj će poĉeti tamo gde se
prvobitno odigrao neuspeh, i koji će se prevladati pomoću ohrabrivanja inicijative, podrţavanja
suprotstavljanja i proveravanja realnosti. Mogućnost i ohrabrivanje pacijentovog suprotstavljanja
koristi se i u jaĉanju odbrambenih funkcija Ja, kako bi bio u stanju da se izloţi teskobi i sa njom bori.
Izgradnja Ja moţe se vršiti i pomoću veţbanja funkcije kroz interpretaciju i verbalizaciju. Subjekt
terapije se podstiĉe za samostalno dolaţenje do tumaĉenja graĊe koju iznosi. TakoĊe se podstiĉe,
poĉevši od osnovnog pravila, da putem reĉi izrazi ono što se dešava u njemu, a što se ĉesto protivi
njegovoj ţelji ili verovanju da moţe biti shvaćen i bez njih. Sem toga, terapeut uz pomoć verbalizacije
nastoji da osoba desubjektivizuje denotate i unese više reda u govor, mišljenje i osećanja. Pomoću
verbalizacije, moguća je i neutralizacija libida i agresivnosti pošto se reĉima moţe zameniti ili bar
odloţiti akcija, odnosno motorno praţnjenje. U ovoj oblasti psihoterapijskog rada, javlja se veći broj
mogućnosti za primenu terapijskih iskustava u drugim oblicima vaspitanja.
Tek kada subjekt terapije izgradi zrelije i jaĉe Ja, koje moţe uţivati u zadovoljstvu, koje moţe
podneti povećanje napetosti, postojanje nezadovoijenih ţelja ili mrţnje, moguće je supstituisanje
neodgovarajućih zamisli iz detinjstva ispravnim rešenjem. Ja će tada biti u mogućnosti da preispita
stara potiskivanja. Neka će odbaciti, a druga prihvatiti onda ka da su obnovljena ĉvršćim materijalom,
piše Froj u ĉlanku "Dovršiva i nedovršiva analiza"108.
106
Intelektualnom analizom izdvojeni i stabilni segmenti stvarnosti, za koje se mogu vezivati znaci u operaciji
denotiranja
107
Ivić,I., "Ĉovek kao animal symbolicuma", str 221. Nolit 1978.
Pojmovnoj zbrci u psihologiji osim već pomenutih autora psihoterapijskih doktrina, znaĉajno doprinose i
prevodioci. Zbrka se najbolje moţe videti i u prevodima naslova ovog Frojdovog teksta na naš jezik /Die endliche und die
unendliche Analyse/: Analiza ograniĉenoga i bezgraniĉnoga; Analiza: konaĉno i beskonaĉno (?) u Ego-psihologija, str.37 i
108
5
9
Zahvaljujući pacijentovom jaĉem Ja, potisnuti materijal bilo bi moguće dovesti bliţe njegove
svesti. Drugi vaţan uslov za psihoterapijski rad bilo bi postojanje njegove sposobnosti da udje u oblast
transfernih reakcija. Imamo li u vidu ranije opisano postojanje dva dela subjektovog Ja, posebno prvog
koji ne pristaje na saradnju, postavlja se pitanje i njegovog vaspitanja za saradnju. Vaspitanje poĉinje u
okviru onoga što se opisuje pojmovima transfernih fenomena. Uobiĉajeno je da se transfer uzima kao
vid otpora, ali on moţe postati saveznik "analitiĉkom leĉenju samo u svom odraslom, naslanjajućem
(anaklitiĉkom) i uzdrţavajućem vidu. Ta ideja potekla je i proširena od E.Bibringa izrazom ,terapijski
savez'". 109 Takav aspekt transfernih reakcija bio je zapaţen i od drugih autora o ĉemu izveštava
R.Grinson110 : Sterba (1934-) govori o "savezu koji se oblikuje izmedju pacijentovog razboritog Ja i
analitiĉarevog analitiĉkog Ja; Fenihel (1941) ga opisuje kao "razboriti transfer"; Cecel (1956) piše o
"zrelom transferu". Radni savez, vidimo, opisan je na više naĉina ali se smatralo da je od drugostepene
vaţnosti i do radova Ralfa Grinsona nije bio j'asnije izdvojen od ostalih transfernih reakcija.
Razumevanje suštine patoloških procesa je pokretaĉ sa terapijske mrtve taĉke, u koju se dolazi usled
pomanjkanja pouzdanog razvoja radnog saveza pacijenta sa analitiĉarem, istiĉe Grinson. Ovu grešku u
tehnici on ,je otkrio kako u svom naĉinu rada tako i kod drugih analitiĉara sa dugim terapijskim
staţom. Zapaţanja su se ticala onih nerastumaĉivih i nedovršivih analiza u kojima je postala jasna
vaţnost razdvajanja pacijentovih reakcija prema analitiĉaru u dve kategorije: transferne neuroze i
radnog saveza. Kao ilustraciju navešćemo jedan Grinsonov prikaz 111
Pacijentkinja koja je na analizi provela ĉetiri godine, sticajem okolnosti, a posle prekida od šest
godina, ponovo se obratila Grinsonu. U trenutku prekida prve analize, oboje su bili svesni da još
mnoge oblasti nisu proradjene i da analizu tada nije bilo moguće dovršiti. Tokom prvih sati "na kauĉu", u njenom nastavku, terapeut je zapazio nešto što je i tokom predhodne analize opaţao ne pridajući
mu bilo kakav znaĉaj. Naime, otkrio je ĉudan naĉin govora. Zbog promena u naĉinu svoga rada, sada
je tu neobiĉnu okolnost jasnije mogao da sagleda. U jednom trenutku, posle neprekidnog govorenja,
pacijentkinja je otpoĉela "deklamovanje" o nekom skorašnjem dogadjaju, iznoseći, kao u snu,
nepovezane reĉenice i opscene fraze, bez svesti o njihovoj ĉudnosti, ponekad i opsesivne misli, a
potom bi usledilo vraćanje deklamovanju o prošlom dogadjaju. Kada je terapeut dotiĉnu gospodju
suoĉio sa ĉudnim naĉinom govora, njoj se ĉinilo kao da prvi put o tome ĉuje, osetivši se napadnutom.
Terapeut je iz podataka dobijenih tokom predhodne analize znao da je njena mama bila velika alapaĉa,
koja je bujicom reĉi izraţavala svoju anksioznost i neprijateljstvo prema muţu, nekom mirnom
ĉoveku. Umesto da analizira taj segment njenog ponašanja, terapeut je u ovoj analizi uĉinio nešto
drugo. Shvativši da je pacijent ovakvim naĉinom govora tokom mnogih sati ustvari beţao iz
analize, poĉeo je da se drţi samo takvog naĉina govora, neprestano suoĉavajući pacijenta sa
njim. Dok se u okviru takvog naĉina rada nije uspostavio radni savez, terapeut nije hteo da radi sa bilo
kojim drugim materijalom. Od tada, pacijentkinja se okrenula prema pogrešnoj upotrebi osnovnog
pravila, poĉevši da shvata kako je takav govor bio u vezi sa anksioznošću, gde je oznaĉavao
udaljavanje i govorenje kao u snu. U snu, nije mogla biti odgovorna za ono što izlazi iz nje. Ova
analiza imala je drugaĉiju atmosferu od predhodne i po Grinsonovim reĉima, to je za njega bilo
fascinantno iskustvo. Odbacivši pogrešno analiziranje drugih vidova transferne neuroze, terapeut je
pacijentu omogućio da doĊe do spoznavanja uzroka svoje sklonosti za regresivnim funkcionisanjem
Ja. Pri tome je uglavnom vodio raĉuna da odrţi dobar radni savez. " U drugoj analizi imao sam i dalje
hirovitog pacijenta ali i saveznika koji ne samo što mi je pomogao kada sam lutao, već mi je
signalizirao kada sam radio dobro ĉak i pre nego što sam to sam shvatio"- piše Grinson.
Kod onih osoba kod kojih se ne zapaţa oštećenje u funkcijama Ja, radni savez se razvija gotovo
nevidljivo, veoma tiho, naizgled nezavisno od bilo kakve terapeutove intervencije. Nabrojaćemo samo
neke od funkcija Ja koje uz objektalne odnose doprinose stvaranju i odrţavanju radnog saveza:
subjekt terapije trebalo bi da ima sposobnost sporazumevanja uz pomoć reĉi kao i obuzdavanja
336. Analiza završena i nezavršena; Konaĉna i beskonaĉna analiza u M.Popović i V. Jerotić "Psihodinamika i psihoterapija
neuroza", str. 17 i 125. Analiza dovršivog i nedovršivog u M.Balint "Osnovna greška" s.16. Da je sliĉno i u drugim
sredinama videti Z.Lakan i primer koji on navodi na str.97 “Spisa“: Kraj i beskraj psihoanalize.
109
110
111
Balint,M., "Osnovna greska", str. 154, Naprijed 1985.
Greenson,R., "The Technique and Practice of Psychoanalysis" , str 46. Hogarth Press 1978.
Greenson,R., "The Technique and Practice of Psychoanalysis", str. 197. Hogarth Press 1978.
6
0
svojih akcija; mora posedovati sposobnost da se seća, da posmatra sebe ili reflektuje (odraţava),
da se prepusti fantaziji i to saopšti. Tako pacijentov doprinos radnom savezu, sem doprinosa
terapeuta i onih koji proistiĉu iz terapijske situacije, zavisi od dve suprotne sposobnosti: od njegovog
umeća da odrţi vezu sa stvarnošću terapijske situacije i njegove spremnosti da se prepusti
regresiji u svet mašte.
Radni savez je relativno neneurotiĉni, razboriti odnos izmedju pacijenta i analitiĉara.
Njegovo kliniĉko ispoljavanje ogleda se i u spremnosti pacijenta da analitiĉki radi sa regresivnim
i bolnim uvidima. U oblikovanju ovog saveza, po Grinsonovom mišljenju, znaĉajnu ulogu ima
privremena i delimiĉna identifikacija sa analitiĉarevim naĉinom rada. Sem toga, ukoliko je pacijent
već ranije bio u stanju da tokom svog ţivota oblikuje neutralizovane odnose, tokom terapije postoji
mogućnost nastanka relativno razboritog, deseksualizovanog ("zadovoljenje Ja nije više ĉisto
instinktivno"112 i neagresivnog odnosa prema analitiĉaru. Analitiĉar, sa svoje strane, doprinosi
stvaranju radnog saveza pomoću "razumevanja, uvida, pomoću stalnog analiziranja otpora,
pomoću svog suosećanja, empatije, iskrenosti i neosudjujućeg stava" .113
Izgradnja dijade subjekt terapije-terapeut moţe se uporediti i sa nekim rezultatima iz
istraţivanja koja su se ticala problema afektivne vezanosti kod dece. Više autora (Bowlby 1969,
Schaffer 1971, Ainswort) utvrdilo je "da se dete ne vezuje za osobe koje mu pruţaju zaštitu kada se
pojavi opasnost, nego za osobe (bila to majka ili ne) koje pokazuju najveću osetljivost za signale..tj.
koji stalno osluškuju signale koje dete upućuje, koje pravilno tumaĉe znaĉenje tih signala i koje
adekvatno i brzo reaguju na te signale". 114 Terapeutov poloţaj mogao bi se opisati skoro istim
navedenim reĉima: trebalo bi da on bude osetljiv na signale koje subjekt terapije upućuje, da ih
stalno osluškuje i pravilno tumaĉi. Teškoće nastaju u opisu adekvatnog reagovanja, odnosno onoga
što se ţeli reći tim izrazom. Skoro je sigurno da većina roditelja kada su u pitanju osnovne potrebe,
koje se tiĉu potreba za hranom, toplotom, blizinom drugih, nema nedoumica šta je potrebno uraditi da
bi dete bilo opet zadovoljno i mirno. Ali, što se ide dalje, stvari ne bivaju više tako jednostavne. Što se
osoba na psihoterapiji tiĉe situacija je još zamršenija. Da odgovori na subjektove potrebe zaţeleo je i
Ferenci, a verovatno i drugi. Beleške o njegovim neuspesima kada je poţeleo pacijentima da pruţi ono
što im je nedostajalo, mnogo govore o nesvrsishodnosti takvog naĉina rada, ĉak i kada ga preduzme
"majstor" analize, kako je Frojd voleo da ga naziva. S obzirom na temu o kojoj je reĉ i koja se tiĉe
vaspitanja i psihoterapije, na ovom mestu ţeleo bih da navedem i jednu vaţnu razliku u primeni
psihoterapijom steĉenih iskustava na vaspitanje. Pre toga, sliĉnost vidimo u posedovanju dara za
opaţanjem i pravilnim tumaĉenjem detetovih ili pacijentovih potreba. U svakodnevnom ţivotu, pa i
vaspitanju, dete neće imati ništa od toga što ćemo ga mi, odrasli, pravilno razumeti ukoliko
pravovremeno i odgovarajuće ne reagujemo na njegove potrebe. Svako ko svom detetu ili voljenoj
osobi umesto ispunjenja ţeljenog oĉekivanja ponudi interpretaciju ţelje, bilo da je ona taĉna ili ne,
svejedno, mora biti spreman na gorka razoĉarenja. Voljena bića tada, svojim mislima, osećanjima i ne
biranim reĉima, ne pokazuju baš previše sklonosti da "adekvatno i brzo" odreaguju na naše signale. U
psihoterapiji, taĉnije psihoanalizi, apstinencijalno pravilo nalaţe uzdrţavanje tokom rada i obavezuje
da se na potrebe subjekta terapije ne sme odgovoriti. Tako se pod "adekvatnim reagovanjem" terapeuta
misli na njegovo umeće da stvori uslove koje će subjektu analize omogućiti sagledavanje njegovih
ţelja, potreba i zamisli, i integraciju i asimilovanje putem uvida. Ono što podjednako moţe vaţiti i za
vaspitaĉa kao i za terapeuta skloni smo da vidimo u strpljenju koje subjektu dopušta samostalnu
112
Fenichel,O., "Psihoanalitiĉka teorija neuroza", str. 114. Medicinska knjiga l967
Greenson,R., "The Technique and Practice of Psychoanalysis" str. 46. Hogarth Press 1978.
-Teorijska koncepcija Ralfa Grinsona, pripada ameriĉkom krilu psihoanalitiĉkog pokreta. Karakteriše ga
usmerenost prema funkcijama Ja, koja je zapoĉeta sa radovima Ane Frojd i Hajnca Hartmana. Osim ove, poznata je i
engleska škola okupljena pod okriljem radova Melani Klajn i njenih sledbenika. Treće gledište vezano je za francuski
psihoanalitiĉki pokret koji deluje izvan zvaniĉnog psihoanalitiĉkog udruţenja (IPA) i vezan je za rad Ţaka Lakana.
Izmedju ostalog, ovaj pravac mišljenja karakteriše se i kritiĉkim prilazom analizi koja je prisvojila stil american way of
life. Kritika je usmerena prema razliĉitim pojmovima psihoanalitiĉkog reĉnika i njihove upotrebe, na primer, revalorizacije,
po njihovom mišljenju, davno oborenog pojma na polju psihoanalize kojim se prenaglašavaju funkcije Ja uz brojne
implikacije koje iz te postavke slede.
113
114
Ivić,I., "Ĉovek kao animal symbolicuma", str. 168. Nolit 1978.
6
1
izgradnju odnosa, kao i njihovom umeću da ćute i prestanu da podrţavaju "prazan govor" koje
subjekta vaspitanja ili psihoterapije najviše povredjuju.
Sada je vreme da preĊemo na “tehniku” psihoanalize, na prikazivanje praktiĉnog rada i
sprovoĊenje navedenih etiĉkih naĉela i principa naknadnog, korektivnog vaspitanja u radu sa ljudima
koji se obraćaju za pomoć. U prvom delu ove knjige cilj mi je bio da, pre nego što preĊem na tehniku
rada, uvedem ĉitaoce u “kontekst”, u suštinu psihoanalitiĉkog metoda - vrednosni sistem i odnos
prema ĉoveku. Bez razumevanja te suštine primena “tehnike” se moţe pretvoriti u neku vrstu zanata
leĉenja, što bi psihoanalitiĉki metod odvojilo od njegovog izvornog (kako je to odredio Frojd) smisla i
namene.
6
2
II Deo-praktikum
Kako se sprovodi psihoanalitiĉki metod
Prvi kontakt sa klijentom
Prvi kontakt klijenta i terapeuta je izuzetno vaţan jer klijent stiĉe prvi utisak o liĉnosti
terapeuta koji moţe biti presudan za njegovu odluku o ulaţenju u terapiju. Prvi kontakt se
ostvaruje preteţno u terapeutskoj radnoj prostoriji ili preko telefona. Klijent ĉesto dolazi na
insistiranje lekara, braĉnog druga, radne organizacije, nastavnika... i nije uveren da mu je
potrebna psihološka pomoć. Pored toga, klijent u našoj sredini, obiĉno ne zna ĉime se
psiholog, ustvari, bavi (ako je to i njemu samom jasno), da li dijagnostikom, profesionalnom
orijentacijom, terapijom (kojom vrstom) ili neĉim drugim, petim, što ĉini situaciju manje
definisanom i ostavlja mesta za razliĉita oĉekivanja i fantazije. Ukoliko klijent zna da se
terapeut kome se obraća bavi npr. psihoanalizom, bihejvioralnom, primalnom ili nekom
drugom terapijom i obavešten je o njihovim osnovnim pretpostavkama, on konkretnije zna šta
moţe da oĉekuje i terapijsku situaciju je moguće lakše razjasniti i definisati. Posebno je vaţno
razjasniti funkciju prvog sastanka. Ukoliko terapeut nema vremena da primi na
terapiju novog klijenta, ali ga moţe primiti radi razjašnjavanja njegovog problema,
preporuĉivanja nekom kolegi ili stavljanja na listu ĉekanja, onda se to klijentu mora
reći. Na poĉetku prvog sastanka, ili pre njega, ako klijent stupa u vezu sa terapeutom preko
telefona, u ĉekaonici, ili na nekom drugom mestu da bi ga pitao da li moţe biti primljen na
terapiju, mora mu biti reĉeno kakva je funkcija prvog sastanka. Ukoliko to ne bude
uĉinjeno, klijent moţe steći utisak da je preduzeo prvi korak u terapiji i osećati se izigranim
kad sazna da terapeut ne moţe da radi dalje sa njim. Njegovo prvo iskustvo sa terapijom će
biti više štetno nego terapijsko.
Ako se terapeut bavi privatnom praksom, i ako naplaćuje svoje usluge, potrebno je da
u prvom kontaktu sa klijentom razjasni i praktiĉna pitanja oko cene seansi, trajanja
seansi, uĉestalosti, naĉina zakazivanja i naĉina otkazivanja seansi. Neki psihoterapeuti
imaju svoje fiksirane cene seansi, dok drugi variraju cene u zavisnosti od finansijskih
mogućnosti klijenata. Klijenta treba, pre zakazivanja prve seanse, informisati o finansijskim
uslovima (ako se cena kasnije dogovara sa klijentom, mora se informisati o ceni prve seanse.)
Pored toga, većina psihoterapeuta naplaćuje i seanse na koje klijent ne doĊe ako ih ne
otkaţe u dogovorenom roku (obiĉno je to dan ranije). O tom pravilu treba informisati
klijenta prilikom zakazivanja, ili u toku prve seanse kada se dogovara naredna. Ovo pravilo je
vaţno iz nekoliko razloga: da se terapeut ne bi osećao oštećenim ako klijent propusti seansu.
Klijenti to ĉesto ĉine kada se pojave otpori prema samootkrivanju u toku rada. Ti otpori se
analiziraju. U koliko bi terapeut osećao ljutnju zato što je oštećen, to bi predstavljalo teškoću
u analiziranju klijentovih otpora. Klijent se, na taj naĉin, od poĉetka tretira kao osoba
odgovorna za svoje postupke jer snosi finansijsku odgovornost za propuštene seanse koje ne
otkaţe. Pored toga, ovim se izbegava potreba klijenta da se izvinjava zbog propuštanja seansi
ili da se zbog toga oseća krivim.
6
3
Početna faza terapije – prvi intervju
Izreka da je poĉetak glavni deo svake stvari naroĉito je prikladna za psihoterapijski
odnos. Ĉak i male greške terapeuta u tom poĉetnom stadijumu mogu imati veće posledice za
razvoj terapijskog odnosa od krupnijih grešaka u kasnijem periodu kada je već uspostavljena
izvesna vrsta terapeutske klime. U poĉetku terapijskog procesa osnovno je uspostavljanje
radnog saveza sa klijentom, i svi ostali ciljevi su u ovoj fazi podreĊeni njegovom
razvijanju. Sa eksploracijom dubljih konflikata u liĉnosti klijenta moţe se poĉeti tek
pošto se razvije odnos poverenja i saradnje izmeĊu klijenta i terapeuta koji omogućava
klijentu da prevlada anksioznost i radi na otporima koji iskrsavaju na putu ka
samootkrivanju i menjanju. Ako ne postoji dobar radni savez koji bi absorbovao bolne
emocije i otpore koji se javljaju, terapijski odnos će biti prekinut, zaustavljen ili
neproduktivan, što se na ţalost ĉesto dešava nestrpljivim terapeutima. Šta treba raditi da bi se
uspostavio "raport", "radni savez", "ugovor", tj odnos poverenja i saradnje izmeĊu uĉesnika u
terapiji? Frojd je na ovo pitanje odgovorio da je dovoljno dati klijentu vremena, pokazati
ozbiljan interes za njega, razraditi paţljivo prve otpore koji iskrsavaju i izbegavati
izvesne greške kao što su moraliziranje, zastupanje interesa neke treće osobe, isl.
Prvi i osnovni zadatak je, dakle, pokazati klijentu da ga razumemo i da smo u
stanju i voljni da mu pomognemo. Paţljivo slušanje, simpatetiĉko reflektovanje,
permisivnost, nevrednovanje (verbalno ili neverbalno), prihvatanje, uveriće klijenta da smo na
njegovoj "talasnoj duţini" i da je ukljuĉen u novu vrstu interpersonalnog odnosa koji ga ne
sputava i nudi punu saradnju. Ovakav osnovni terapijski stav će nam omogućiti da uĊemo u
"fenomenološko polje" klijenta i da ga razumemo, što će on osetiti i doţiveće terapijsku
situaciju kao pogodan okvir za eksperiment u samoistraţivanju i menjanju.
Drugi zadatak je razjašnjavanje klijentove motivacije za terapiju, ciljeva
psihoterapije i očekivanja od terapije i terapeuta. Potrebno je, dakle, razjasniti zašto nam se
osoba obratila, da li je došla na svoju ili tuĊu inicijativu, šta hoće da postigne
psihoterapijom, kako oĉekuje da će to postići, da li je to u skladu sa onim što smo mi u
stanju i spremni da pruţimo, itd.
Da bi se uspostavio dobar radni savez, klijent mora biti adekvatno motivisan. Ljudi
ĉesto dolaze na psihoterapiju na insistiranje lekara, nastavnika, braĉnog druga, radne
organizacije, osoba društvenog autoriteta (sudije, socijalni radnici, itd) i neretko nisu
motivisani ni ubeĊeni da im je potrebna psihološka pomoć. Pritisak i insistiranje okoline da se
obrate struĉnjaku kod mnogih izazivaju ozlojeĊenost i otpor prema terapiji i terapeutu. Ta
negativna osećanja terapeut treba da prepozna i reflektuje klijentu pokazujući da ga
razume i poštuje njegovo pravo da odluĉuje da li ţeli terapiju ili ne. Produktivan radni
savez se moţe uspostaviti samo na osnovu klijentovih potreba, a radnom na adekvatnoj
motivaciji se moţe doći do njih i stvoriti adekvatna motivacija i kod osoba koje je u
poĉetku nisu imale. Detaljnije o radu sa neadekvatnom motivacijom biće reĉi kasnije.
Treći zadatak je otklanjanje pogrešnih predstava o psihoterapiji. Osobe koje se
obraćaju za psihološku pomoć ĉesto imaju pogrešne predstave o tome šta se odvija u
terapijskoj situaciji, kao i razne neurotiĉne ciljeve koje se nadaju da će ostvariti pomoću
terapije. Klijenti kao da oĉekuju od terapeuta ĉudotvorca, ĉitaĉa misli koji će na brzinu srediti
njihove probleme ĉim mu ih iznesu. Neki terapeuti podrţavaju takve predstave o sebi, iz
svojih nesvesnih potreba, dovodeći tako terapijski proces u ćorsokak. Klijent se pasivizira,
oĉekujući da ga "doktor" koji sve zna "izleĉi", i u isto vreme razvija snaţne nesvesne otpore
prema "ĉitaĉu misli" od kojeg se ništa ne moţe sakriti.
Ĉetvrti zadatak: Razjašnjavanje i strukturisanje terapijske situacije.
Razjašnjavajući klijentovu motivaciju, oĉekivanja i predstave o terapiji, koristićemo
svaku priliku da rasvetlimo i definišemo terapijsku situaciju. Razjašnjavanje i
strukturisanje terapijske situacije je ĉetvrti vaţan zadatak koji se sprovodi od samog
poĉetka terapije. Klijentu treba da postane jasno kakva je to vrsta odnosa, šta se od njega
oĉekuje, šta on moţe da oĉekuje, šta moţe da dobije za sebe, na koji naĉin... Klijentu, npr,
moţe da se kaţe da će raditi na svojim problemima, a da će terapeut pokušati da mu pomogne
6
4
u tome svojim znanjem i razumevanjem (aktivnost klijenta), da terapeut moţe da radi samo
sa onim što mu se pruţi, sa onim što se unese u terapijsku situaciju, da moţe priĉati o
ĉemu god ţeli, ali sa onim što nije uneo ne moţe ni da se radi (autonomnost i odgovornost
klijenta za sopstveni napredak u terapiji), da je odnos apsolutna tajna, isl. Takva
obaveštenja ne moraju biti pruţena odjednom, naroĉito ne kao «uputstvo za upotrebu»,
već ih je bolje dati kada se u terapijskoj situaciji ukaţe pogodna mogućnost i potreba za
njihovo razjašnjavanje. Govoreći o «probnom periodu», poĉetnom periodu autonomne
psihoterapije, T. Sas 115 je izneo da je njegova funkcija da «igraĉi» upoznaju jedan drugoga i
pravila igre i odluĉe da li će sklopiti «ugovor» o daljem zajedniĉkom radu i preći u drugu
ugovornu fazu terapije.
Ukoliko se, kroz ostvarivanje ĉetiri navedena osnovna zadatka, klijent i terapeut naĊu
na zajedniĉkoj «talasnoj duţini» i uspostave radni savez, mogu nastaviti sa eksplorisanjem
dubljih konflikata u liĉnosti klijenta. Razvoj radnog saveza se, sa oscilacijama, nastavlja što
dalje odmiĉe terapijski proces. Radeći sa sadrţajima koje klijent nudi, terapeut mora u
svakom trenutku biti osetljiv na ovo osciliranje radnog saveza, jer kad on oslabi, prvi je
zadatak obnoviti ga, pa onda nastaviti sa daljim radom na analiziranju iznetog sadrţaja.
Ukoliko klijent i terapeut ne uspostave radni savez i ustanove da ne ţele da zajedno rade, ako
je u stanju, terapeut moţe klijentu pomoći da naĊe drugog terapeuta ili drugu vrstu
psihoteapije za koju pretpostavlja da bi više odgovarali potrebama klijenta, s' time što bi sa
drugim terapeutom prethodno razgovarao da bi ustanovili da li moţe da primi klijenta.
Pokušavajući da ostvarimo radni savez radeći na navedenim zadacima, nailazićemo na
brojne otpore koje klijent postavlja razvoju terapijske situacije. Zbog investicije u svoju
neurozu, klijent se moţe svim silama opirati naporima da se motiviše za psihoterapiju, ili
odbijati da prihvati terapeutovu definiciju terapijske situacije, pokušavajući da sprovede svoje
ideje o tome kako će se ona razvijati i pod kojim uslovima će da saraĊuje, što moţe biti u
suprotnostima sa zahtevima dobre terapije. On se moţe, na primer, opirati profesionalnoj
prirodi odnosa i ţeleti da radi na privatniji naĉin, druţeći se sa terapeutom, pokušavajući da na
taj naĉin zadovolji svoje «transferne» potrebe i racionalna oĉekivanja, seksualne ţelje,
potrebu za zaštitom, itd. Osnovni posao koji terapeut treba da obavi kroz rad na ranije
navedenim zadacima, u toku poĉetne faze (a i kasnije) je prepoznavanje tih otpora, suoĉavanje
klijenta sa njima, njihovo rasvetljavanje, interpretiranje i proraĊivanje. Ovo su koraci u radu
sa otporom, o ĉemu će posebno biti reĉi. Bilo kakav rad na sadrţaju koji nam klijent
otkriva, odloţićemo dok ne proradimo i otklonimo otpore.
Uspostavljanje radnog saveza
Radni savez sa klijentom uspostavićemo kroz:
1. Kreiranje pogodne emocionalne atmosfere
2. Struktuiranje svrhe razgovora
3. Razjašnjavanje pogrešnih predstava o psihoterapiji,
terapijske situacije
4. Rad sa neadekvatnom motivacijom
5. Rad na otporima i pripremanje klijenta za psihoterapiju
razjašnjavanje
1. Kreiranje pogodne emocionalne atmosfere
Osoba koja se obraća za psihološku pomoć obiĉno je anksiozna i rastrzana
ambivalentnim emocijama i stavovima. Traţenje pomoći moţe doţiveti kao poraz i svoju
slabost, i ĉesto se na taj korak odluĉuje posle duţeg premišljanja u periodu kada je u stanju
115
Sas, T. – Etika psihoanalize, Vuk Karadţić, Beograd, 1978.
6
5
povišene tenzije. Uplašena je od otkrivanja zastrašujućih tajni o sebi, osećanja krivice,
izlaganja posmatranju i procenjivanju od strane druge osobe, autoriteta o kome zna vrlo malo
i pred kojim se oseća bespomoćno. Klijent se u isto vreme nada da će taj «struĉnjak za dušu»
uraditi za njega nešto što ostali nisu, i u tom smislu moţe imati oĉekivanja koja ne poznaju
granice, a pored toga biti vrlo sumnjiĉav i uplašen da ne postane ţrtva lošeg ili
beskrupuloznog praktiĉara. U takvoj situaciji on testira realnost i za to mu se mora ostaviti
dovoljno vremena da izvrši svoje procene. Terapeutova potreba, ako je ima, da dobije
informacije i da radi na dubljim konfliktima koji se lako mogu nazreti pre nego što
omogući klijentu da testira realnost u odnosu izmeĊu sebe i terapeuta, izazvaće
anksioznost i pojaĉati otpore. Terapijski odnos je jedna vrsta vaspitavanja, «uĉenja kako se
uĉi» o sebi, «uĉenja istinoljubivosti». U takvom odnosu terapeut ne sme nikad da vara
klijenta. Igranje bilo kakvih uloga, ma kako vešto bilo, obiĉno se lako prozre od strane većine
klijenata. Frojdovo poreĊenje analitiĉara sa ogledalom, koje reflektuje samo ono što stoji
ispred njega, ĉesto je pogrešno shvatano kao preporuka da terapeut zauzme hladan
posmatraĉki i profesionalan stav. Takav stav ne doprinosi izgraĊivanju radnog saveza i
terapeutske atmosfere koja bi omogućila efektivnu komunikaciju. Paţljivo slušanje,
prepoznavanje i reflektovanje klijentovih emocija, osvetljavanje otpora, nevrednovanje i sve
ostalo što je reĉeno o osnovnom terapijskom stavu, doprineće stvaranju atmosfere koja će
omogućiti klijentu da prevlada anksioznost i radi na svojim problemima.
2. Strukturisanje svrhe razgovora
Prilikom strukturisanja svrhe prvog razgovora moramo imati na umu ulogu koju ćemo
kasnije imati u odnosu na klijenta. Mora biti jasno reĉeno klijentu ako je razgovor samo sa
svrhom da terapeut stekne uvid u probleme klijenta kako bi mogao da ga preporuĉi nekom
drugom terapeutu. Moţe mu se, npr, reći: «svrha ovog razgovora je da steknem predstavu o
vašim problemima, kako bih mogao da vam preporuĉim osobu sa kojom biste najbolje mogli
da radite na njima». Ukoliko terapeut ima vremena da primi novog klijenta, moţe mu reći npr:
«Svrha ovog razgovora je da dobijemo predstavu o vašem problemu, kako bismo mogli
odluĉiti šta bi bilo najbolje uraditi». Ovakvo objašnjenje ostavlja mogućnost za terapeuta da
nastavi sa klijentom dalji rad, kao i da mu preporuĉi drugog terapeuta ukoliko u toku
razgovora postane jasno da je to bolje rešenje. Klijent moţe imati probleme i oĉekivanja da ih
reši na naĉin koji više odgovara nekoj drugoj vrsti terapije nego onoj kojom se terapeut bavi
ili se terapeut moţe osećati nespremnim da radi sa nekom vrstom problema, ili sa tim
klijentom iz nekih svojih, kontratransfernih razloga. U svakom sluĉaju, ako se ustanovi da
klijent i terapeut ne mogu zajedno da rade, klijentu treba objasniti da je preporuĉivanje drugog
terapeuta u funkciji iznalaţenja boljeg rešenja za njegove probleme.
3. Razjašnjavanje pogrešnih predstava o psihoterapiji
Svi klijenti dolaze na prvi razgovor sa izvesnim oĉekivanjima i predstavama o terapiji
koje su ĉesto nerealne i pogrešne. Terapijska situacija zahteva jasnoću i konkretnost.
Klijentove predstave i stavove prema terapiji treba razjasniti, odgovoriti iskreno na sva
pitanja koja on postavlja u vezi sa terapijskom situacijom i pruţiti mu objašnjenje o
suštini terapijskog procesa, osnovnim pravilima, oĉekivanjima od njega... Ukoliko se to
ne uĉini, takve predstave mogu biti izvor snaţnih otpora koji će spreĉiti razvoj radnog saveta i
efektivnost terapije. Klijent tako treba da shvati da je odgovoran za svoje napredovanje u
terapiji koje zahteva od njega punu efektivnost i saradnju i da se moţe raditi samo na
osnovu onoga što on unese u terapijsku situaciju. Mnogi klijenti imaju nerealne predstave,
podhranjene iskrivljenim shvatanjima i predstavljanjem terapije, da je dovoljno samo da
odrecituju svoje snove i kaţu sve što im padne na pamet, a da će ostali deo posla da obavi
terapeut koji će da proĉita njihove nesvesne misli i da ih prevede (interpretira).
6
6
Nerealne predstave i oĉekivanja od terapije se vrlo ĉesto sreću kod osoba koje pate od
psiholoških problema sa pratećim telesnim smetnjama i koje od psihoterapije oĉekuju
magiĉno otklanjanje simptoma za kratko vreme, bez spremnosti da se dublje bave konfliktima
u svojoj liĉnosti (ovakvim klijentima obiĉno najviše odgovara neka od pokrivajućih terapija).
Uprkos intelektualnom znanju da emocije mogu uticati na telesne procese, takve osobe obiĉno
nisu u stanju da to saznanje primene na sebe i uporni su u ubeĊenju da je njihova bolest
organske prirode, nasuprot svim ispitivanjima i dokazima, nadajući se da će moţda naći
«pravog» doktora, koji će otkriti «pravi» organiski uzrok i odrediti dobru terapiju. Ovakve
stavove moţe pojaĉati i strah osobe da će biti okarakterisana kao sluĉaj «na nervnoj bazi» i
proglašena za uobraţenog bolesnika. Terapeut mora, meĊutim, ostaviti otvorena vrata za
mogućnost delimiĉno organskog faktora. Njegovo insistiranje na potpunom odsustvu
organskog faktor bi za klijenta bila indikacija terapeutove arbitrarnosti i predrasuda. U
svakom sluĉaju, moramo poštovati klijentovu potrebu da pobegne u fiziĉke uzroke; njegov
somatski simptom moţe biti pokušaj da zaštiti svoj psihiĉki integritet. Terapeutova otvorenost
i tolerantnost obiĉno inspirišu klijenta da se posle raznih nalaza i neuspeha u otkrivanju
organskog uzroka, vrati motivisan za psihoterapiju. Evo jednog primera:
Primer 1. :
Klijent je muškarac srednjih godina koji se zbog gastritiĉkih poremećaja obratio
lekaru. Pošto su konsultovani brojni specijalisti, izvršeni laboratorijski testovi i ispitivanja
kojima nije otkrivena organska lezija, reĉeno mu je da je verovatno u pitanju psihološki
faktor. Klijent je to doţiveo kao da ga doktor smatra prevarantom, uobraţenim bolesnikom.
Pošto je iscrpeo sve moguće pristupe tradicionalne medicinske pomoći, na kraju je pristao da
posluša svog lekara i konsultuje psihijatra. Na prvom sastanku, u njegovom odnosu prema
terapeutu se osećalo nepoverenje, strah, frustracija i odbojnost. Pošto je klijent izrazio svoju
sumnju u to da ima psihološke probleme koji bi zahtevali psihoterapiju, razgovor se nastavlja
na sledeći naĉin:
K: Ali kako mogu stomaĉne tegobe biti uzrokovane mislima?
T: Mozak je povezan sa svakim organom tela i razumljivo je da uznemirenost ili briga ili
konflikt mogu doći do svakog organa u telu kroz nervne puteve, i tada organi postaju
uznemireni.
K: Ali sa mojim mislima je sve u redu. Ne brinem ni zbog ĉega osim zbog zbog tog bola i kako
da ga se oslobodim.
T: Moţda je to taĉno. Moţda nešto stvarno nije u redu sa vašim stomakom. Da li ste proverili
da li je sve u redu? (pošto je klijent sumnjao da će terapeut pokušati da se vrati nazad i
istakne psihološke uslove, ova primedba je bila sa namerom da se pokaţe klijentu da terapeut
neće doneti takav zakljuĉak bez dobre evidentnosti)
K: Pa, svi doktori kaţu da je sve u redu. Uradili su mi sve testove. Ali ja osećam da tu ima
nešto. (To ubeĊenje klijenta pored sve evidentnosti moţe predstavljati uporan otpor
prihvatanju psihoterapije)
T: Uradili su vam sve testove?
K: Da, i nisu našli ništa.
T: Moţda se nećete zadovoljiti dok ne naĊete nekoga ko bi vam rekao da nešto nije u redu.
Svakako, izgleda razumno iscrpsti sve mogućnosti, otići najboljim doktorima da vas
pregledaju pre nego što zatraţite psihološku pomoć.
K: Da li vi mislite da je sve u redu sa mojim stomakom?
T: Nešto mora da nije u redu, inaĉe vas ne bi bolelo. Pitanje je da li je uzrok bola
emocionalni ili organski ili i jedno i drugo. Ne mogu da kaţem šta je jer nisam dovoljno
upoznat sa vašim stanjem. Ali iz onoga što vi kaţete, ništa organsko nije naĊeno, imali ste
dobre doktore... Dr ______ vas je poslao meni, što znaĉi da on veruje u mogućnost
emocionalnog faktora.
K: Ali, šta moţe biti, ako nije moj stomak?
6
7
T: Mislite, kakvi emocionalni faktori mogu biti, ako vaše tegobe nisu organske?
K: Da.
T: Moţda ćemo biti u stanju da to pronaĊemo. Znate, emocionalni problemi mogu izazvati
jaĉe stomaĉne bolove i od fiziĉkih.
K: Tako jake kao moji?
T: Ne znam kako su vaši jaki, ali mogu biti vrlo snaţni, ĉak gori od organskih. /Pauza/ Moţda
više ne vidite kako bi se to moglo primeniti na vas. Moţda mislite da je to poniţavajuće, imati
emocionalne probleme?
K: Pa, ako sam toliko izvan kontrole... moţda je tako, ali ja ne mogu da vidim kako. Zar ne
bih ja znao kad nešto ne bi bilo u redu sa mnom psihiĉki?
T: Sa vašim emocijama, mislite? Pa, obiĉno ne. Ali ja ne znam da li tu nešto nije u redu.
Potrebno nam je malo vremena da bismo to malo istraţili. /Pauza/
K: Doktore, mislite li da mi moţete pomoći?
T: Ako imate emocionalne probleme koji izazivaju vaše nevolje, verujem da mogu, ukoliko vi
stvarno ţelite da vam se pomogne.
K: Ja to ţelim. Potrošio sam dosta novca i ništa nije uraĊeno.
T: Moţda biste radije saĉekali i nastavili sa drugim internistima dok ne odbacite ubeĊenje da
je u pitanju organski faktor kao odluĉujući.
K: Ali, ja sam pokušavao i pokušavao.
T: Da, ali još niste ubeĊeni. Zašto ne ostavite to otvorenim, pa ako ţelite da pokušate,
nazovite me, pa ćemo otpoĉeti. /Prebacivanje izbora na klijenta/
K: Boli me ovde. /Pritiska abdomen/
T: Mora da je vrlo neprijatno.
K: Da, doktore, to me dovodi izvan sebe.
T: Znate, i osoba sa organskim problemima u stomaku moţe postati vrlo uznemirena i njena
emocionalna tenzija moţe povratno pojaĉati njegove nevolje.
K: Taj bol me nervira, i mislim da to pogoršava stanje mog stomaka.
T: Vidite, emocionalne neprilike, briga, tenzija, mogu uznemiriti vaš stomak.
K: Pa, znam da postoje neke stvari koje moja ţena radi koje me nerviraju. /Ovo je prva
indukcija klijentove ţelje da radi na svojim emocionalnim problemima. On nastavlja da
govori o svojim teškoćama kod kuće, a zatim se dogovara sa terapeutom za otpoĉinjanje
terapije/
U primeru 2 moţemo videti kako pogrešna predstava da će terapeut pokušati da
promeni klijenta prema nekom svom modelu normalnosti, npr, da promeni homoseksualnu
orijentaciju klijenta, izaziva otpor prema terapiji. Klijent treba da shvati da je on taj koji će
u terapiji odrediti koliko i u kom pravcu će se menjati, a da je terapeut tu da mu
pomogne.
4. Rad sa neadekvatnom motivacijom
Za terapijski rad je neophodna adekvatna motivacija koja obiĉno proizilazi iz
tenzije, patnje zbog simptoma, shvatanja klijenta da je hendikepiran (zbog svoje neuroze),
ţelje da bude «normalan» kao drugi ljudi, isl. Klijent moţe, meĊutim, biti i neadekvatno
motivisan za ulazak u terapiju, moţe ţeleti da proba terapiju iz radoznalosti, traţiti brzo i
bezbedno rešenje za svoje probleme, neki «tehniĉki» postupak koji će ga promeniti bez
njegovog aktivnog uĉestvovanja, recept za lep ţivot, isl. Da bi mogao uspešnije da radi u
terapijskoj situaciji, klijent bi morao da zadovolji sledeće uslove 116(Volberg)
1. Mora biti svestan ĉinjenice da ima problem
116
Lewis Wolberg,. The Technique of Psychotherapy,. VoL I,. "The Initial Interview." str.499,. Grune & Stratton,
Inc.; ):
6
8
2. Mora ţeleti da taj problem ispravi
3. Mora biti svestan ĉinjenice da je problem emocionalne prirode
4. Mora biti voljan da prihvati psihoterapiju
5. Mora biti voljan da prihvati pomoć od terapeuta sa kojim razgovara ili nekog drugog
terapeuta
6. Mora da prihvati uslove psihoterapije
7. Mora biti u stanju da odvoji vreme za terapiju
Zato tokom prvog razgovora terapeut treba da traţi odgovore na sledeća pitanja:
1. Da li je klijent svestan ĉinjenice da ima problem? Ako nije, zašto je došao na
razgovor?
2. Ukoliko je svestan da ima problem, da li je spreman, da li ţeli nešto da izmeni? Ako
ne, šta ţeli od terapeuta? Kakva vrsta terapije veruje da mu je potrebna i kakvu je
pomoć primao do sada?
3. Da li je spreman da prihvati ĉinjenicu da je njegov problem emocionalne prirode?
Ako ne, koliko su intenzivni njegovi otpori? Da li zna nešto o emocionalnim
poremećajima?
4. Ukoliko prihvata da ima problem emocionalne prirode, da li je voljan za
psihoterapiju? Ako ne, zašto ne? Da li ima pogrešne predstave o psihoterapiji? Da li se
to moţe razrešiti pogodnim razjašnjavanjem?
5. Da li je spreman da prihvati rad sa terapeutom sa kojim razgovara ili sa terapeutom
koji mu je preporuĉen? Ako ne, kakve otpore pokazuje? Da li se na njima moţe raditi
tokom prvog razgovora?
6. Da li je spreman da prihvati uslove i metod psihoterapije? Ako ne, da li je moguće
raditi sa njegovim razlozima?
7. Moţe li odvojiti neophodno vreme za tretman? Ako ne, da li su razlozi emocionalni ili
objektivni? Da li se nešto praktiĉno moţe uraditi sa tim problemom?
Klijenti sa neadekvatnom motivacijom su najĉešće oni sa psihosomatskim
problemima, preporuĉeni od strane lekara, delikventi, kriminalci, psihopatske liĉnosti,
seksualni perverti, osobe ĉiji supruţnici prete razvodom ukoliko se ne podvrgnu psihoterapiji,
alkoholiĉari, narkomani, deca i adolescenti dovedeni od strane roditelja ili poslati od strane
škole, i psihotiĉne osobe koje su van kontakta sa realnošću. Takvi klijenti mogu odbiti
prkosno da saraĊuju ili bezvoljno odrecitovati kao pred sudijom za prekršaje, bez namere da
stvarno saraĊuju. U tom sluĉaju, teško je uspostaviti sa klijentom kontakt koji bi omogućio
terapijski rad. Zato je neophodno usredsrediti se na rad sa neadekvatnom motivacijom.
Radni savez se moţe uspostaviti samo na osnovu klijentovih potreba da nešto uĉini za
sebe, i rad na neadekvatnoj motivaciji ima za cilj dolaţenje do tih potreba.
Odgovarajućim odnosom i radom moţe se doći do takve motivacije bazirane na klijentovim
potrebama za sopstvenim rastom i razvojem i ostvariti radni savez neophodan za efektivnu
terapiju. Volberg daje sledeće preporuke za rad sa neadekvatnom motivacijom:
1. Prepoznati i reflektovati klijentova negativna osećanja u vezi sa terapijom i
terapeutom
2. Pokazati razumevanje i prihvatanje tih osećanja
3. Zauzeti neutralne stavove o tome da li je klijentu potrebna terapija i da li moţe imati
koristi od nje dok se ne sazna više o problemu
4. Raditi sa pogrešnim predstavama o psihoterapiji, odgovarajući na pitanja u vezi sa
terapijom što je moguće direktnije
5. Izbegavati «kupovanje» klijenta za terpiju, poštovati njegovu odluku, ako odluĉi da
ne prihvati terapiju
6. Prihvatiti klijenta ako odluĉi da se prepusti tretmanu samo zbog spoljih pritisaka ili iz
drugih razloga.
6
9
Prepoznavanje i reflektovanje negativnih osećanja
Terapeut treba da bude posebno osetljiv na manifestacije negativnih osećanja
klijenta u vezi sa terapijom i terapeutom. Nekad je njihovo ispoljavanje otvoreno,
meĊutim, ĉešće se negativna osećanja ne ispoljavaju otvoreno i lakše se mogu otkriti iz
naĉina na koji klijent govori, gestova, izraza lica, drţanja, nego iz onoga što kaţe. Na
primer, uĉenik poslat kod psihologa zbog ĉestog beţanja sa nastave, ometanja ĉasova i drugih
prekršaja školske discipline, vrti se na stolici i gleda okolo kad mu se postavi pitanje,
odgovara neodreĊeno, izbegavajuće i oĉigledno je nezaitneresovan. U ovakvom sluĉaju
terapeut moţe, npr, reći:
- «Moţda osećate da nije trebalo da doĊete ovde?»
- «Razumljivo je da moţete biti ozlojeĊeni zbog ovakve situacije.»
Na ovaj naĉin dolazimo do osećanja koja su uzrok takvog ponašanja (motiv otpora),
pokazujući klijentu da ga razumemo. Rezultat moţe biti provala besa prema onima koji su ga
poslali i otvaranje terapeutu. Evo još jednog primera:
Ţena se obraća terapeutu na insistiranje socijalnog radnika od kojeg oĉekuje da će se zaloţiti
za ostvarivanje njenog prava na novĉanu pomoć. Zbog takve vrste motivacije, ona izbegava
direktne odgovore pokušavajući da da što je manje moguće podataka o sebi. Kada terapeut
uoĉi takve stavove, moţe reći:
«Vidim da vam je neprijatno što ste došli ovde, moţda ne verujete da je to neophodno i
mislite da moţete bez toga. Razumljivo je to što se tako osećate, jer se vi ustvari niste obratili
socijalnom da biste traţili bilo kakvu psihološku pomoć". To moţe pomoći klijentu da se
oslobodi i pošto doţivi terapeuta kao simpatetiĉku osobu koja ga neće optuţivati zbog takvih
osećanja, poĉeće da ih otvoreno ispoljava. Da bi se uspostavio radni savez, klijentu mora biti
jasno da terapijska situacija ne sluţi ostvarivanju interesa nikog trećeg i da se moţe
raditi samo na osnovu njegovih potreba.
Razumevanje i prihvatanje negativnih osećanja
Prepoznajući i reflektujući negativna osećanja, terapeut pokazuje da ih prihvata i da
poštuje klijentovo pravo da oseća onako kako oseća i da razume njegov naĉin mišljenja.
Evo jednog malo opširnijeg primera:
Primer 2. :
T:Šta vas je dovelo ovde?
K: /oštro i ljutito/ Prvo što ću vam reći je da sam potpuno protiv psihijatrije.
T: Zašto?
K: Zbog ranijeg iskustva. Došla sam ovde protiv svoje volje.
T: Moţete li mi reći nešto o tome?
K: 1945. godine dva psihijatra su radila sa mnom. Jedan je bio drţavni doktor koji mi je
davao desetominutne seanse, priĉajući ni o ĉemu i naplaćujući mi 15 dolara, a drugi je bio
kompletan magarac, koji je samo sedeo na stolici ne radeći ništa. Rekao je da bi pokušao da
radi sa mnom dva puta nedeljno. Nije mi ni malo pomogao, i zato sam protiv toga.
T: Izgleda da ste imali stvarno neprijatna iskustva.
K: Prvi doktor nije bio stvarno psihijatar, ali je pozirao kao da jeste.
T: Koliko dugo ste odlazili kod njega?
K: Samo nekoliko puta, moţda deset, ne znam sada. Ali osećam da mi to ništa nije pomoglo.
T: Koji je bio prvenstveni razlog zbog kojeg ste otišli kod njega?
K: Izbaĉena sam iz škole.
T: Koledţa?
7
0
K: Da. Obećali su da će me vratiti ako odem na psihijatrijsko leĉenje. Otišla sam kod
upraviteljice i ona je rekla da mi treba psihijatrijsko leĉenje. Jedna nastavnica se ţalila.
Jedna posebno ogorĉena ţena koja ima iste sklonosti kao i ja me optuţila. Zbog
homoseksualnosti, pretpostavljam. Ni dan danas ne znam. To me je dovelo u takvo stanje da
sam mogla svašta da uradim. I, tada sam otišla kod ove dvojice. Oni su radili sa mnom
pokušavajući da me vrate u školu, i na kraju godine, predsednik je razgovarao sa tim
doktorima i svim ostalim. Poĉeli su nešto da serinjaju i onda su mi rekli da me neće vratiti
nazad, tako da sam napustila koledţ. To je bio jedini razlog zbog kojeg sam išla na
psihijatrijsko leĉenje. Otišla sam i otvoreno rekla "u redu, ako moţete, izleĉite me i vratite
nazad u koledţ". Ali, nije išlo. I od tada, mislim, nije me posebno briga za koledţ, ali hoću
svoj stepen. Ja znam šta hoću u ţivotu i karijeri, i radim na tome sada. Zato hoću da se vratim
na koledţ.
T:Dobro, ako ste protiv psihijatrije, zašto ste došli kod mene?
K: Pa, nije u tome stvar. Ja ne ţelim da me vi leĉite, što se toga tiĉe. Razgovarala sam sa
upraviteljicom o celoj stvari. Ona je divna osoba i ja je poštujem. Ona je insistirala na tome, i
ja uvek pokušavam da je zadovoljim. Ustvari, nije homoseksualizam ono što njoj smeta. To je
naĉin na koji se oblaĉim i hodam i te stvari. Odudaram od drugih u školi.
T:Da li je to ona rekla?
K: Ne, to ja kaţem.
T: Kakvu vrstu problema vi imate?
K: Pa, ne smejem se dovoljno, izgledam smešno, pretpostavljam, misli su mi uvek odsutne,
iako sam dobra u školi. Pametna sam, i to moje ocene pokazuju. Ne oblaĉim se, nosim muške
košulje i uvek sam u nekom fazonu koji je malo drugaĉiji od onog tipiĉnog za devojke u
koledţu.
T: Da.
K: Da, to izgleda drugaĉije, i moj hod, uţasan je. Bavim se atletikom, glas mi je vrlo hrapav.
Nastavnica iz govora mi je dala E jer ne voli naĉin na koji priĉam. To je najniţa ocena koju
sam dobila i moţda ću moći da je ispravim. To su samo te male stvari, naĉin na koji pušim
cigaretu...Zbog mog naĉina ponašanja me ne smatraju normalnom. Pokušavam da se drţim
dalje od ţena jer mogu biti optuţena, ako već nisam bila.
T: Kako to mislite?
K: Pa nisam išla sa ţenama u krevet, mislim...
T: Niste nikada imali homoseksulane odnose?
K: Jesam, ali ne na koledţu.
T: To što vam oni prigovaraju je ĉinjenica da se oblaĉite i ponašate na izvestan naĉin?
K: Upraviteljica smatra da u stanju kakvom sam sada, bilo šta da je to, nisam odgovorna
osoba, i da mogu da se zaboravim i da uradim nešto. Zato misle da sam riziĉna, ali oni ne
znaju da ja dobro radim sa decom, jer sam dosta radila, i to dobro.
T: Posao sa decom? Koji je vaš smer?
K: Edukaciona sociologija u grupnom radu.
T: Šta biste voleli da radite?
K: Razmišljam o povratku na fiziĉku edukaciju. Ustvari, mogu da poĉnem diplomski rad u
septembru.
T: Vi ne vidite ništa loše u onome što radite?
K: Svakako da vidim.
T: Šta je to?
K: Sve što nije u skladu sa društvom je pogrešno u njihovim oĉima.
T: Ali, u vašim oĉima? Ja govorim o vama.
K: U konfliktu sam. Oĉigledno imam dve liĉnosti. Jedna je homoseksualna, a druga je
heteroseksualna. Ne mogu da se odluĉim koja liĉnost ţelim da budem. Mislim da je to
homoseksualna, jer su moje veze sa muškarcima bila "šugave". Ne znam, upraviteljica misli
da ja u stvari mrzim ţene. Ona je to sa mnom analizirala svaki put kada smo razgovarale. Ja
7
1
volim ţene. Volim da budem sa njima, ali sam oĉigledno homoseksualna, i to je ono što nije u
redu sa mnom.
T. Dobro, kada ste sa devojkama, kako se ophodite sa njima?
K: Agresivna sam prirodno.
T: Uzimate li nekada pasivnu ulogi?
K: Ne.
T: Šta je sa vašim odnosom sa muškarcima?
K: Jako sam zaljubljena sada u jednog. I on je homoseksualac. Jedine moje veze koje su
zadovoljavajuće su sa pederima. /smeje se/ Ako budem duţe razgovarala sa vama dobićete
moj reĉnik. Zar nije uţasno?
T: Izgleda da se stidite toga?
K: Ne stidim se ĉinjenice da sam homoseksualna, ali se stidim toga što je to oĉigledno.
T: Da li biste ţeleli da promenite tu oĉiglednost?
K: Da. U tome je stvar. Nije me briga da li ću biti izleĉena, što se toga tiĉe. Mnogi ljudi su
homoseksualni. Ako mogu oni, mogu i ja. Potpuno sam indiferentna u vezi sa tim.
T: Da li biste ţeleli da promenite neke od manira o kojima ste priĉali?
K: To je to. Da mogu da izaĊem u društvo i da radim. stvari, moj krajnji cilj je da predajem
na koledţu.
T. Mhm.
K: Ne bih radila ništa što bi prenosilo moje ponašanje na studente, ali to je tako oĉigledn., U
tome leţi zec.
T: Moţda pretpostavljate da ako se izloţite psihoterapiji, da bih ja pokušao da promenim
vašu preferenciju za homoseksualnost?
K: Pa, da li biste?
T: Ja ne ţelim da menjam ništa što vi ne ţelite. Ustvari, vi ste ta koja odreĊuje koliko daleko
ţelite da se menjate. Ja vas ne optuţujem što ste ogorĉeni na psihijatriju ako osećate da
psihijatrija hoĊe da vas natera da budete nešto što ne ţelite. Insistiranje da se leĉite da bi vas
vratili u koledţ moţe biti dobar razlog da se ne osećate dobro.
K: Oni nisu jasno to zahtevali. Nisu došli dotle. Ne ţelim da pogrešno shvatite. To je bila
upraviteljiĉina ideja, a ona je bila sa mnom. Interesovala se za moj rad, i ona oseća da sam
ja dobra, i da moja budućnost ne treba da bude upropašćena zato što sam u tom konfliktu. Ja
sam nesrećna, vidite.
T: U kom ste konfliktu?
K: Da li ću na ovaj ili onaj naĉin u seksu.
T: Pa, moţda bi ste voleli da radite na tome u kom pravcu stvarno ţelite da idete, jednom ili
drugom, sve dok ne budete na ĉisto, i srcem ubeĊeni u to.
K: Mislim da bi to bio homoseksualni /pauza/ zato što je cela moja okolina dok sam bila dete,
od kada se sećam, bila sklona homoseksualnosti.
T: Prihvatim to za sada. Postoji li još neki konflikt na kome biste ţeleli da radite?
K: Naĉin na koji se izolujem, uplašena sam, i ĉim završim razred, ţelim da odem kući ili u
selo, kod mog prijatelja i ostanem sa njim. Ono što me najviše muĉi je moj izgled, kako
hodam, ponašam se.
T: Drugim reĉima, osećate da vaši maniri i gestovi ne nailaze na odobravanje?
K: Taĉno.
T: To vas muĉi više od svega?
K: Da.
T: Da li bi ste ţeleli da radite sa mnom na tom problemu?
K: Ako vi moţete. Mislite li da moţete da mi pomognete? Taj problem šta ću nositi, šta neću.
Moja sestra je super ţenstvena. I ja imam odeću za nošenje, ali više volim da sam u ovim
prnjama.
T: Ja ţelim da vam pomognem da razumete sebe bolje, ako imate ţelju da razmotrimo te
stvari, verujem da vam mogu pomoći.
7
2
K: To je sve. Osim toga postoji i veliki strah da ja nisam ja. Volela bih da poĉnem što je pre
moguće.
U ovom prikazu mogli smo da vidimo kako je pravilnim radom sa otvorenim negativnim
osećanjima, njihovim reflektovanjem i razjašnjavanjem, moguće doći do adekvatne
motivacije za terapiju bazirane na klijentovim potrebama.
Polaţenje od klijentovih motiva za terapiju
Terapeut mora poštovati klijentovu autonomnost. Klijent će odluĉiti da li ţeli terapiju
ili ne bez obzira koliko terapeut verovao da mu je ona potrebna. Neophodno je, meĊutim, u
nekim sluĉajevima pomoći klijentu da doĊe do uvida u sopstvene potrebe za terapijom, tj.
pomoći mu u pronalaţenju, razjašnjavanju i definisanju ciljeva koje ţeli da ostvari
psihoterapijom, a koji se baziraju na njegovim potrebama. Prethodni prikaz je ilustracija rada
na pronalaţenju i razjašnjavanju takvih ciljeva. Pri tome se terapeut moţe oslanjati na
sledeće manifestacije na koje moţe fokusirati paţnju klijenta:
a. Uznemirujuće simptome neuspeha u adaptaciji, kao što su tenzija, anksioznost i
psihosomatski simptomi.
b. Neispunjenost i inhibicija funkcija izazvana anksioznošću i odbranama protiv nje,
kao što su fobiĉne, konverzivne, opsesivne i depresivne reakcije.
c. Klijentovo shvatanje da ne ţivi svojim optimalnim kapacitetima, i da su osnovne
biološke i socijalne potrebe sabotirane.
d. Strah od posledica neurotiĉnih ciljeva, strah od ludila, homoseksualizma, sankcija i sl.
e. Ţelju klijenta da bude kao drugi ljudi.
Potrebno je, dakle, sklopiti "ugovor" ili radni savez sa klijentovim racionalni
egom (ego stanjem odrasli), tj. sa onim snagama u klijentu koje ţele promenu i rast za
zajedniĉki rad na istraţivanju i menjanju onoga što je strano egu i što sputava razvoj
klijentove liĉnosti. Vaţno je napomenutu da terapeut ne sme pokušavati da "proda"
terapiju klijentu "za njegovo dobro". U koliko su otpori takve prirode da ih je teško
otkloniti, najbolje je predstaviti klijentu ĉinjenice, dati mu osnovna obaveštenje o prirodi
terapijske situacije, a izbor ostaviti njemu. Klijent tako moţe odluĉiti da ne otpoĉne terapiju,
ali se ĉesto dešava da se kasnije ponovo pojavi motivisan pošto je spontano proradio i razrešio
svoj otpor u meĊuvremenu.
5. Rad sa početnim otporima
Neki klijenti su u stanju da bez teškoća iznesu svoje probleme terpaeutu, i sve dok
klijent sponatano priĉa, ne treba ga prekidati. Terapeuti ĉesto ohrabruju izrazom lica,
klimanjem glave, ili verbalno sa "da", "mhm", "razumem" i sliĉno. Ĉesto, meĊutim, klijent
moţe biti nesposoban da nastavi izlaganje svojih problema. Moţe se osećati bespomoćnim i
nesigurnim, stideti se što nije u stanju da sam izaĊe na kraj sa svojim problemima, smatrajući
sebe glupim i slabićem, sumnjajući u efikasnost terapije, plašiti se hospitalizacije i sliĉno.
Ovakva osećanja produkuju snaţne otpore terapiji koje je potrebno prepoznati i raditi
na njima pre nego na bilo ĉemu drugom. Osećanja koja su motiv otpora treba
reflektovati simpatetiĉki klijentu ĉim se prepoznaju iz njegovog verbalnog ili
neverbalnog izraţavanja.
Terapeut treba da bude aktivniji za vreme prvog intervjua u sledećim
situacijama:
1. Kad je klijent oĉigledno emocionalno uznemiren
7
3
2. Ako govori više o stvovima prema terapiji i terapeutu nego o svojim problemima
3. Ako ne moţe da poĉne da priĉa ili ne zna šta da kaţe
4. Ako pravi suviše duge pauze ili uporno ćuti
5. Ako se prebaci na razgovor o nebitnim stvarima
Kada klijent depresivno plaĉe, potebno mu je pruţiti podršku i pomoći mu da se dovoljno
sredi da bi mogao da govori. Na primer: klijentkinja posle nekoliko reĉi poĉinje da plaĉePrimer 3:
K: Oh...Ne znam šta da kaţem...Osećam se izgubljeno..Potpuno izgubljeno.../plaĉe/
T: Znam kako teško mora da vam je zbog toga (komuniciranje simpatije)
K: Nastavlja da plaĉe
T: Sigurno ste dosta patili i razumljivo je da ste uznemireni.
K: Hvala doktore
T: Ako mi kaţete nešto o vašim nevoljama moţda ću moći da vam pomognem da ih bolje
razumete.
K: Iznosi problem
Primer 4:
Ako je klijent uplašen moţe mu se prići kao u sledećem primeru:
K: Ne mogu da smislim ništa što bih rekla. Smrtno sam uplašena.
T: Šta mislite da će se dogoditi?
K: Ne znam, ĉitala sam mnogo o psihologiji. Plašim se da ću nauĉiti nešto o sebi što će biti
uţasno
T: Većina ljudi se tako oseća na poĉetku.
K: Da, ali ja se plašim da sam drugaĉija od ostalih.
T: Na koji naĉin?
K: Jako se uzbudim ni zbog ĉega.../nastavlja sa iznošenjem problema/
Ako je klijent neprijateljski raspoloţen treba izbegavati kontra neprijateljsko drţanje.
Npr. muškarac koga je poslao doktor stiţe deset minuta kasnije. Pošto je razgovor
strukturisan, on poĉinje ljutito:
Primer 5:
K: Dr. ______ me je posalo ovde zbog glavobolje, on misli da bi to moglo biti na nervnoj
bazi.
T: Da li vi verujete u to?
K: Za ime boga, ne. Ja mislim da mi teba nešto što će ublaţiti bol. Rekli su mi milion
razliĉitih stvari šta nije u redu.
T: Moţda ste u pravu. Moţe biti stvarno fiziĉki. Kakva ste ispitivanja imali?
K: /Izlaţe brojne konsultacije koje je imao/
T: Moţda ste ljuti zbog toga što ste došli ovde?
K: Bio sam ljut, više nisam? Mislite li da mi moţete pomoći?
T: Ne znam koliko ste spremni da se upustite u razmatranje svojih emocionalnih problema.
Ako kod vas postoji spremnost za to moţda bih mogao da vam budem od pomoći.
K: Kako to moţe? Ja znam da sam emotivac--- /nastavlja sa izlaganjem problema/
Uzrok otpora ĉesto mogu biti pogrešne predstve o terapiji kao i razoĉarenje u terapeuta.
Klijenti obiĉno dolaze na terapiju sa nekim oĉekivanjem osobe odreĊene vrste sa kojom bi
ţeleli da rade. To je obiĉno stereoptip ljubaznog sredoveĉnog muškaraca, koji delimiĉno
moţe biti produkt univerzalne potreba za idealizovanom oĉinskom figurom, a delom slike
tipiĉnog "duševnog lekara" kakvu daju ĉasopisi ili filmovi. Ta oĉekivanja su vezana za
izvesne ptrebe koje osoba ţeli da zadovolji. Evo nekoliko primera koji se odnose na
7
4
oĉekivanja i pitanja koja klijenti postavljaju u vezi sa godinama, iskustvom i polom
terapeuta.
Ĉesta pitanja koja klijenti postavljaju u poĉetnoj fazi tretmana:
U vezi sa starošću terapeuta
Primer 6:
K: Oĉekivao sam da vidim stariju osobu.
T: Razoĉarani ste što sam suviše mlad?
K: Ustvari, ţeleo sam muškarca starijeg od sebe.
T: Moţda osećate da biste mogli da imate više poverenja u starijeg ĉoveka? (reflektovanje
mogućeg stava iza ţelje za starijom osobom)
K: To nije liĉno. To mi je odavno... Ţeleo sam osobu sa dosta iskustva. Dr______ mi je rekao
da ga vi imate, ali sam mislio da imate barem 55-60 godina.
T: Normalno je da ţelite da dobijete najbolju vrstu pomoći za svoj problem, i da moţete
misliti da starija osoba ima više iskustva. Ako bi ste hteli da mi kaţete u ĉemu je vaš problem,
moţda bih mogao da vam pomognem da pronaĊete takvu osobu (prihvatanje klijentove ţelje)
K: Pa, to je duga priĉa... /iznosi problem/
U vezi sa iskustvom i obuĉenošću terapeuta
Primer 7: duţina iskustva
K: Hteo bih da vas pitam nešto o vašoj obuĉenosti.
T: Da, šta bi ste ţeleli da znate?
K: Koliko dugo se vi bavite psihoterapijom?
T: Izgleda da imate nekih pitanja u vezi sa mojim kvalifikacijam. Sa kojom vrstom terapeuta
verujete da bi ste najbolje mogli da radite? (reflektovanje mogućeg stava iz pitanja)
K: Pa, ţeleo sam nekoga ko ima puno iskustva.
T: Ne prebacujem vam zbog toga. Svakako ţelite nekoga ko će znati da radi sa vašim
problemom.
K: Da.
T: Psihoterapijom se bavim ....godina. Ako vam moj staţ ne odgovara moţda vam mogu
pomoći da odete kod nekog drugog...
O vrsti iskustva (Ponekad klijenti traţe specifiĉnu vrstu psihoterapije i postavljaju pitanja u
vezi sa orijentacijom terapeuta)
Primer 8:
K: Da li vi radite hipnozu ili hipnoanalizu?
T: Odgovoriću vam, a šta bi ste vi ţeleli?
K: Pa, svi mi kaţu da bi mi trebala hipnoza. Ĉitala sam o tome...
T. Ja se ne bavim hipnozom, a ne znam nekoga ko se time bavi...
K. A da li mi vi moţete pomoći da rešim moj problem?
T. Ako biste mi rekli nešto više o tome, mogli bismo da pokušamo...
Vrsta obuke
Primer 9:
K: Mogu li nešto da vas pitam? Gde ste se vi obuĉavali?
T: Verovatno se pitate da li sam dovoljno adekvatno obuĉen da bih vam mogao pomoći.
(reflektovanje mogućih stavova iza pitanja)
K: Pitam se koju vrstu terapije vi radite.
7
5
T: Imate li neku ideju koja vrsta terapije je vama potrebna?
K: Pa, ne. Ali znam da je obuĉenost vaţna.
T: Imate pravo da znate da li je osoba sa kojom radite adekvatno obuĉena. (Ovde terapeut
moţe obavestiti klijenta o svojoj obuci i vrsti terapije kojom se bavi, i ukoliko to nije ono što
klijent ţeli, predloţiti da porazgovaraju o njegovim problemu kako bi mogli zakljuĉiti kome
bi se klijent mogao obratiti.)
U vezi sa polom terapeuta
Primer 10:
K: Zamišljala sam da ću raditi sa ţenom.
T: Imate li neki osećaj u vezi sa radom sa muškarcima?
K: Ne, ali mislim da bi ţena bila bolja za mene. Mogla bih lakše da priĉam.
T: Da, našli ste se u neprilici jer niste oĉekivali muškarca. Dakle, imamo dve mogućnosti: ili,
kada ste već tu, da pokušamo, da vidimo u ĉemu je stvar, ili da razmotrimo kod kog ţenskog
terapeuta biste mogli otići.
Ostala pitanja koja klijenti postavljaju u vezi sa terapijom
Veliki je broj pitanja koja klijenti postavljaju tokom prvog razgovora. Na neka od njih
terapeut je duţan da odgovori, i to na ona koja se odnose na terapijsku situaciju. Na
pitanja koja se odnose na ono što terapeut, ali ne uvek i klijent, moţe smatrati liĉnim
stvarima i na ona koja nisu povezana sa terapijskom situacijom, terapeut nije duţan da
odgovori. Terapeut treba da stavi klijentu do znanja da moţe pitati šta god ţeli i da će
dobiti iskreni odgovor na pitanja koja se odnose na njega kao klijenta, ali ne i na ona
koja teţe da zadovolje njegovu radoznalost u odnosu na terapeuta. Terapeuti ĉesto na
klijentovo pitanje odgovaraju pitanjem. Na primer, na pitanje klijenta "Mislite li da mi
psihoterapija moţe pomoći?" terapeut postavlja pitanja kao što su: "Izgleda da sumnjate u
to?" ili "Zašto to pitate?"..."Da li vi mislite da vam psihoterapija moţe pomoći?"
Svrha ovakvih pitanja nije da se izbegne direktan odgovor jer će se ĉinjenice
kasnije izloţiti klijentu, već da se doĊe do mogućih stavova, osećanja ili oĉekivanja
klijenta koja mogu da stoje iza takvih pitanja, a koja klijent moţda ne bi izneo ako bi
smo mu direktno odgovorili. Na prethodno klijentovo pitanje bi se moglo odgovoriti tako
što bi smo mu objasnili da efikasnost terapije zavisi najvećim delom od toga koliko on ţeli
da nešto promeni i koliko je spreman da unese u terapijsku situaciju.
O duţini trajanja psihoterapije
Jedno od najĉešćih pitanja koje klijenti postavljaju tokom prvog razgovora je pitanje
duţine trajanja terapije. Na ovo pitanje je teško odgovoriti. Frojd je napravio jedno
poreĊenje sa Ezopovom basnom u kojoj mudrac upitan od strane putnika prolaznika koliko
još ima da putuje do svoga cilja odgovorio samo "idi" doviknuvši mu kasnije odgovor.
Naravouĉenije je jeasno. Mudracu je bilo potrebno da prvo vidi brzinu kojom se putnik kreće
da bi mu odgovorio na pitanje. Funkciju tog "odreĊivanja brzine" bi u terapijskoj situaciji
trebalo da ima probni period. PoreĊenje, meĊutim, nije baš pogodno jer se u terapijskom
procesu brzina ĉesto menja i postoje periodi vrlo sporog progresa, a pored toga ne znamo ni
dokle naš putnik ţeli da stigne. Evo nekoliko mogućih odgovora na pitanja klijenta u vezi sa
duţinom trajanja terapije:
Primer 11:
K: Koliko vremena će biti potrebno da bi mi bilo dobro?
T: Teško je to reći, to zavisi od vaših problema, i ciljeva koje ţelite da postignete, kao i od
toga koliko ţelite da nešto promenite i koliko ste spremni da radite na tome.
K: Ja bih ţeleo da ubrzam svoju terapiju.
7
6
T: Vaša nestrpljivost je razumljiva, ali vaši problemi nisu poĉeli prošle nedelje, oni su tu
dobar deo vašeg ţivota. Bilo je potrebno vreme da oni nastanu i razviju se, zato je potrebno i
izvesno vreme da bi ste ih se rešili. Terapija moţe da traje kraće ili duţe, do nekoliko godina,
zavisno od toga kakve promene ţelite da ostvarite kao i od toga koliko unesete sebe u
terapijski rad.
O uĉestalosti seansi
Broj seansi nedeljno zavisiće od potreba i finansijskih i vremenskih mogućnosti
klijenta. Neki klijenti mogu dobro da napreduju i kada dolaze na seanse jednom nedeljno, dok
je onima sa većom anksioznošću i otporima prema terapiji potrebno više seansi nedeljno. U
psihoanalitiĉki orijentisanim psihoterapijama se obiĉno preporuĉuje uĉestalost od 1-2 puta
nedeljno. U klasiĉnoj Frojdijanskoj analizi pravilo je bilo pet dolazaka nedeljno, mada su neki
analitiĉari smanjivalitaj broj na 4 seanse nedeljno.
Evo još nekoliko pitanja koje klijenti ĉesto postavljaju tokom prvog razgovora:
Primer 12:
K:Zar neću izgubiti samostalnost i postati zavistan od terapeuta?
T: Jedan od ciljeva terapije je da proširi vašu nezavisnost.
Primer13:
K: Šta se dešava sa informacijama koje imate o meni?
T: Ono što ovde kažete ostaje potpuno tajno.(pravilo diskrecije)
Primer 14:
K: Da li ću otkriti uţasne i ruţne stvari o sebi?
T: Strah da će se otkriti nešto neprihvatljivo i neprijatno o sebi postoji kod većine ljudi.
MeĊutim, istovremeno, ljudi su i radoznali da shvate nešto kod sebe što ne razumeju. Šta
preovladava kod vas – strah ili radoznalost?
Nekoliko vaţnih “Ne” tokom prvog razgovora
1. Ne raspravljati se i ne ubeĊiveti se sa klijentom iako on iznosi gledišta koja su
oĉigledno iskrivljena, jer klijent moţda ţeli da zadrţi takva shvatanja kako bi odrţao
svoje neurotiĉne odbrane. Naš posao nije da pokaţemo klijentu šta je ispravno, a
šta nije, već da razumemo njegov naĉin mišljenja i pomognemo mu u tome da
sam sebe bolje razume i razjasni svoja gledišta. To nećemo postići ubeĊujući ga da
je ono što mi mislimo ispravno. Naš je posao, dakle, da klijent "bude pouĉen da
oslobodi i ispuni sopstvenu prirodu, a ne da liĉi na nas" 117(S. Frojd). Jedino
pokazujući neutralne stavove, ne vrednujući ono što klijent kaţe ni kao dobro, ni
kao loše, terapeut moţe da stvori atmosferu u kojoj će se klijent osetiti
bezbednim da se upusti u traganje za istinom o sebi.
2. Ne interpretirati klijentu niti iznositi svoja razmišljanja o dinamici njegovih
problema. Interpretacija je deo terapijskog rada za koji moraju da se steknu odreĊeni
uslovi. Uopšte uzev, interpretacija dolazi tek onda kada je klijent sasvim blizu nje
toliko da mu je potreban samo mali korak da sam soĊe do uvida. Terapijski efekat je
najveći kada do uvida doĊe klijent sam.
117
Freud, S. – Lines of Advance in P.A. Therapy, Standard edition
7
7
3. Ne dajte laţna obećanja. Terapeut ne moţe da zna kako će se terapija odvijati, niti da
predvidi njene rezultate. Dati klijentu obećanja da bi se pridobio za terapiju, a
zatim ih ne ispuniti bilo bi vrlo štetno iskustvo za klijente.
4. Ne dajte klijentu dijagnozu ĉak i ako on insistira na tome. U medicinskom modelu
leĉenja dijagnoza je preduslov da bi se odredila terapija. Taj model, meĊutim, ne
moţemo da preslikavamo na psihoterapiju. Osoba moţe biti pogodna za
rekonstruktivnu vrstu psihoterapije sa dijagnozom od normalnog do psihotiĉnog.
Terapeut zato ne bi trebalo da odbije klijenta na osnovu dijagnoze, već na osnovu
njegove motivacije, sposobnosti za samoposmatranje i samosagledavanje i
pridrţavanje pravila terapijskog rada. Klijentu zato moţemo reći da praktiĉno nije
ni vaţna njegova dijagnoza već njegov problem (ono što doţivljava kao problem),
ţelja za promenom, unošenje u terapijsku situaciju. Klijenti ĉesto koriste dijagnozu
kao mazohistiĉko oruţje kojim muĉe sebe, kao sredstvo izvinjenja, manipulisanja u
terapijskoj situaciji u svrhe otpora.
5. Ne zapitkivati klijenta o osetljivim podruĉjima njegovog ţivota. Klijentu treba
pruţiti mogućnost da govori o tim oblastima, ali ako doĊe do blokiranja, treba saĉekati
dok se veza dovoljno ne uĉvrsti da bi mogla da asimiluje veću tenziju i anksioznost.
6. Ne kupovati klijenta za terapiju. Kada mu se jednom iznesu ĉinjenice i razjasni
terapijska situacija, izbor o tome da li ţeli terapiju ili ne mora biti prepušten
klijentu.
7. Ne pridruţivati se klijentovim napadima na svoje roditelje, supruţnike, prijatelje ili
kolege, jer on verovatno ima ambivalentena osećanja prema ljudima koje napada. Zato
moţe smatrati terapeuta impulsivnim, naivnim jer se pridruţio takvim napadima sa
malo informacija koje je dobio. Terapeutova upetljavanje bi omelo klijenta u
razjašnjavanju tih stavova i osećanja, što je, ustvari cilj psihoterapijskog rada.
Terapeut treba da zauzme neutralan stav, niti da brani, niti da napada osobe o kojima
klijent govori, već da pokuša da rasvetli klijentov odnos prema njima. Na primer:
Primer 15:
Klijent – moja ţena je nemoguća. Uvek nešto zvoca, ţali se. Ništa je ne zadovoljava.
Neprikladni odgovori:
"Da, vrlo nezgodna i destruktivna osoba".
"Verovatno joj ne pruţate dovoljno".
Prikladan odgovor:
"Izgleda da Vas to jako nervira /reflektovanje/".
8. Ne uĉestvovati u kritikovanju drugog terapeuta. Nikad ne moţemo znati koliko je
klijentova priĉa u vezi sa trapeutom sa kojim je predhodno radio iskrivljena
transferom. Takve stavove je potrebno rasvetliti, što ĉesto dovodi do znaĉajnih uvida.
Vaţno je napomenuti da ove preporuke nisu uputstva za upotrebu. Psihoterapija nije
nikakva veština manipulisanja ljudima koja se moţe nauĉiti. Svaka situacija zahteva
kreativno rešenje pri ĉijem je nalaţenju dobro imati ove preporuke na umu.
Za koju vrstu psihoterapije sve ovo vaţi?
Govoreći o prvom razgovoru sa klijentom upotrebljavao sam izraz psihoterapija
ili terapija koji je ostao neodreĊen. Znamo da postoje razne vrste psihoterapije od
pokrivajućih do otkrivajućih. Za koju vrstu psihoterapije vaţi, dakle, ono što je do sada
reĉeno? Odgovor koji se prvi nameće je, logiĉno da se odnosi na otkrivajuće postupke.
MeĊutim, to ne bi bila cela istina, jer se otkrivajući rad ipak ne prejudicira, već klijentu
prepušta mogućnost izbora. U situaciji kada dve ili više osoba ţele da urade nešto zajedniĉkim
snagama, potrebno je da postoji dobra saradnja izmeĊu njih. Kada je cilj pruţanje pomoći
jednoj od osoba, klijentu, uspeh je u razliĉitom stepenu, zavisno od vrste pomoći, odreĊen i
njenom saradnjom. Ukoliko se neko obrati lekaru npr. zbog gripa, i ovaj mu prepiše dve
7
8
kapsule na svakih osam sati, leţanje i što više teĉnosti, uspeh leĉenja zavisi od njegove
saradnje, tj pridrţavanja saveta lekara. Ukoliko pacijent, na primer, ne ţeli da ozdravi već da
duţe bude bolestan kako ne bi išao na pismeni iz matematike, on moţe da sabotira leĉenje ne
pridrţavajući se terapije. Vidimo i ovde da se i lekar mora baviti pitanjem motivacije. Kada
pacijent uĊe, pita ga obiĉno "U ĉemu je problem?" /Motivacija za terapiju/, pacijent odgovara
"boli me ovde i ovde", oĉekujući da će ga doktor izleĉiti /oĉekivanje od terapije i terapeuta/.
Mnogi od nas se verovatno sećaju iz svog školskog perioda lekara koji sa vrata pitaju "Šta je?
Treba opravdanje, a?" Vidimo da se i oni bave pitanjem neadekvatne motivacije i oĉekivanja.
Pogotovu kada je u pitanju psihoterapija, mora nam biti jasno da ne moţemo pomoći nikome
ko to neće /a i zašto bismo?/. Zato je, bez obzira o kojoj se vrsti terapije radi, potrebno da
znamo šta radimo i zašto i kako to radimo. Drugim reĉima, mora nam biti jasno šta klijent
hoće od nas, njegove motivacije i oĉekivanja. Njemu mora biti jasno šta mi radimo i kako
ćemo raditi na njegovom problemu /definisanje terapijske situacije/, šta se oĉekuje od njega i
da li je on na to spreman. Bez obzira na to što su pravila rada u razliĉitim terapijama razliĉita,
osnovno je da pravila budu jasna uĉesnicima, a to je funkcija prvog razgovora. U svakoj "igri"
postoji mogućnost "izvlaĉenja keca iz rukava", pa i u psihoterapijskoj. U psihoterapijskom
radu takva sabotiranja se nazivaju otporom, bez obzira što u nekim terapijskim pravcima
nema tog pojma ili se drugaĉije zove, pojava postoji i moramo biti spremni da je uoĉimo.
Da rezimiram: Ono što sam sad hteo da kaţem je da su osnovni principi navedeni za rad sa
klijentom u toku prvog intervjua primenljivi na svaku vrstu terapijske situacije (i ne samo
terapijske) koja se zasniva na saradnji izmeĊu uĉesnika (klijenta i terapeuta ili ĉlanova grupe).
Cilj prvog razgovora je da se uspostavi kontakt, razjasni motivacija i oĉekivanje od terapije i
terapeuta, da se razjasni terapijska situacija i ostvare uslovi za sklapanje "ugovora" za
zajedniĉki rad, zasnovanog na poznavanju pravila rada i potrebama uĉesnika.
Terapijska situacija
Klijent se obraća terapeutu za pomoć jer se nalazi u zastoju koji spreĉava dalji
rast njegove liĉnosti. On je u stanju tenzije koja ga motiviše za terapiju. Otkrivajuća terapija
je proces koji vodi otklanjanju tih prepreka koje imobilišu klijenta i ostvarenje njegove
prirode i zato je taj proces usmeren na otkrivanje onih snaga koje dovode do zastoja.
Otkrivajuća terapija poĉinje, dakle, obiĉno tako što klijent oseća da je u stanju nesklada i
tenzije i da to stanje ne moţe sam da prevaziĊe. Obraća se terapeutu za pomoć i, posle
rasvetljavanja motivacije, oĉekivanja od terapeuta i terapije, terapeut sa njim sklapa odreĊenu
vrstu ugovora da će raditi na otkrivanju, razumevanju i prevazilaţenju tih sila u njemu
samome koje ga spreĉavaju u razvoju. Terapeut će se truditi da mu svojim razumevanjem i
znanjem bude od pomoći u tome. Otkrivajući psihoterapeut, bez obzira na orijentaciju,
raspolaţe odreĊenim naĉinima kojima moţe da pomogne klijentu da otkrije te snage. Moţe,
na primer, reći klijentu da kaţe sve što mu padne na pamet, bez obzira na to da li to izgleda
nevaţno, nepristojno ili glupo... (osnovno pravilo u psihoanalitiĉkoj terapiji) ili da duboko
diše ukljuĉujući i grudi i stomak u opuštenoj leţećoj poziciji (bioenergetska terapija) da bi
otklonio cenzuru ili podigao nivo energije, a time i tenziju i suoĉio klijenta sa potisnutim
osećanjima i sadrţajima... MeĊutim, dešava se nešto naizgled paradoksalno. Klijent je došao
da se "izleĉi", a kada mu je ponuĊen "lek", on se ne pridrţava "uputstva za upotrebu". Ovo
podseća na pacijente koji beţe od injekcije ili "zaborave da popiju antibiotik na 6 sati". Kada
se jasno definiše terapijska situacija i dosledno se pridrţava osnovnog terapijskog stava,
ovakva ponašanja klijenta su uoĉljiva i moţemo ga suoĉiti sa njima. Klijent, dakle, nalazi
raznorazne, ĉesto vrlo lukave, naĉine da sabotira terapijski rad. Frojd je te snage u liĉnosti
klijenta koje ga navode da postavlja prepreke razvoju terapije nazvao otporom i
definisao ga kao "sve snage unutar pacijenta koje se protive proceduri i progresu analize".
7
9
Koje su to snage? Pošto je terapijski proces usmeren ka razvoju osobe, snage koje ometaju taj
proces su iste one snage koje brane naurozu, ono što je staro, blisko i infantilno od
promene. To su iste one snage koje su nekada imale funkciju odbrane ega od opasnosti
(spoljašnje i unutrašnje) i sada, kada za to više nema realne potrebe, još uvek deluju
zaustavljajući njegov razvoj i opiru se terapijskom radu koji je usmeren u tom pravcu.
Neurotiĉne odbrane su "ĉuvari steĉene ravnoteţe, koja pojedincu uskraćuje razna
zadovoljstva, ali ga ĉini relativno bezbednim". Postoje, dakle, konfliktne snage unutar
osobe. Jedne guraju u pravcu razvoja (i to su one koje ga dovode u terapiju), a druge
teţe da zadrţe status quo. Terapijska situacija postaje arena u kojoj se te snage sukobljavaju.
Terapeut podrţava one snage koje teţe razvoju, uspostavlja sa klijentom "radni savez",
"ugovor", "terapijski savez"... i pomaţe mu da otkrije (prepoznavanje i suoĉavanje), shvati
(rasvetljavanje i interpretiranje) i prevaziĊe (proraĊivanje) otpore koji zaustavljaju napredak
terapije, tj. njegov razvoj. Evo jednog pregleda opreĉnih snaga u klijentu koji je dao
Grinson:118
Snage koje su usmerene ka razvoju i na strani su terapeuta i terapijskog
procesa
1. Klijentovo osećanje nesklada, "neurotiĉne bede", hendikepiranosti što ga tera da radi u
terapiji, bez obzira kako bolno to bilo.
2. Klijentov svesni, racionalni ego koji ima na umu dugoroĉne ciljeve i razume
svrsishodnost terapije.
3. Ono što je potisnuto, sputano i teţi da se ispolji.
4. Radni savez izmeĊu klijenta i terapeuta o saradnji na zajedniĉkom poslu uprkos
postojanju snaga u klijentu koje se opiru radu.
5. Deinstiktualizovani pozitivni transfer zbog kojeg klijent procenjuje kompetenciju
terapeuta.
6. Racionalni super ego koji tera klijenta da ispuni svoje duţnosti.
7. Radoznalost i ţelja za upoznavanjem sebe.
8. Ţelja za profesionalnim napretkom i druge vrste ambicije.
9. Iracionalni faktori kao takmiĉarska osećanja prema drugim klijentima, potreba za
kajanjem i ispovedanjem...koji su povremeni i nepouzdani saveznici.
Snage koje se protive terapijskom procesu
1. Nesvesni ego-odbrambeni mehanizmi
2.Strah od promene, potreba za sigurnošću koja tera infantilni ego da se zakaĉi za poznate i
bezbedne šeme ponašanja
3. Iracionalni super-ego koji traţi patnju da bi ugušio nesvesnu krivicu.
4. Neprijateljski transfer koji motiviše klijenta da porazi terapeuta
5. Seksualni i romantiĉni transfer koji teţi zadovoljavanju, vodi do ljubomore i
neprijateljskog transfera
6. Mazohistiĉki i sadistiĉki impulsi koji teraju klijenta da provocira razna bolna zadovoljstva
7. Impulsivne i akting aut (odigravanje) tendencije koje vode klijenta u pravcu brzih
zadovoljavanja i protiv uvida
8. Sekundarne dobiti od neuroze koje vezuju klijente za neurozu
Odnos ovih snaga se stalno menja u toku terapije.
118
Greenson, R. – The Technique and Practice of Psycho Analysis, Hogarth Press and Inst. Of P. A., London, 1978
8
0
Otpor
Radna definicija: Otpor su sve one snage u klijentu koje se opiru terapijskom procesu.
U izvesnom stepenu, on je prisutan od poĉetka do kraja rada. Iako neki
aspekti otpora mogu biti svesni, otpori su uglavnom nesvesni, i bez obzira na svoj izvor,
uvek operišu kroz ego. U radu sa otporom se uvek poĉinje od ega, od površine. Sve
mentalne i telesne odbrambene mogućnosti mogu biti upotrebljene u svrhe otpora. Otpor se
moţe ispoljiti preko emocija, stavova, ponašanja, drţanja tela, ideja, fantazija...tj. sve
moţe biti u funkciji otpora.
Podela otpora:
Postoje mnogi naĉini klasifikovanja otpora, ali je najvaţnija praktiĉna razlika
izmeĊu otpora bliskih egu (ego sintonih) i otpora stranih egu (ego otuĊenih). Kod otpora
koji su stranih egu, klijent je spreman da radi na njihovom analiziranju i
prevazilaţenju. Rad je, meĊutim mnogo teţi kada se otpori osećaju kao bliski, racionalni
i svrhoviti. Oni se teţe prepoznaju i teţe je uspostaviti radni savez sa klijentovim
racionalnim egom za rad sa njima. To su obiĉno dobro utvrĊene, naviknute šeme
ponašanja, karakterne crte, ĉesto društveno poţeljne, "karakterni otpori", reaktivne
formacije, kontrafobiĉni stavovi, "igre"... Da bi smo mobilisali snage u klijentu koje teţe
razvoju za borbu protiv prepreka potrebno je da klijent shvati da su to "neprijateljski elementi
u sopstvenim redovima". Klijent će ĉesto reći "Pa to sam ja, to je moj karakter". Napadajući,
dakle, takve otpore, terapeut napada karakter klijenta (videti: V.Rajh-"Analiza karaktera", o
radu sa karakternim otporom) 119, one osobine koje su imale funkciju zaštite ega, obezbeĊivale
sigurnost. Neophodno je, zato, ego sintone otpore prvo uĉiniti ego otuĊenima, pa tek onda,
uz dobar radni savez otpoĉeti rad na njihovom analiziranju. Obiĉno se na poĉetku
terapije radi sa otporima koji su strani egu. Njihovo razrešavanje, uvidi do kojih analizant
dolazi i terapeutov prihvatajući stav u toku tog procesa su jedna vrsta vaspitanja klijenta za
terapiju.120 Klijent uĉi da su otpori njegova aktivnost, a ne nešto što mu se dešava i ĉini
da se oseća bespomoćnim i rezigniranim. On postepeno uĉi da slobodno asocira, da
prepoznaje i analizira svoje otpore. Ako analizant, na primer, kaţe da mu ništa ne pada na
pamet, terapeut će mu objasniti da ništa ne pada na pamet onda kada pokušavamo da
nešto izbegenemo. Misli nisu prazne kada osoba leţi opuštena na kauĉu kod kuće, ili dok
vozi kola. Obiĉno nešto prolazi kroz glavu. Zato će mu predloţiti da proba da pusti svoje
misli da odlutaju sa idejom "ja nešto izbegavam" i da mu saopšti ako mu bilo šta padne
na pamet. Analizant uĉi da otpori nisu njegove greške, slabost ili neuspeh, i da je rad na
njima vaţan deo terapije, što terapeut moţe pokazati posle uspešne analize nekog
aspekta otpora. To dovodi do stvaranja radne atmosfere u kojoj klijent oseća da je
ravnopravni saradnik, a ne dete sa kojim radi ekspert koji je iznad njega, tj. do
stvaranja radnog saveza. Kada analizant nauĉi da prepoznaje svoje otpore i radi na njima,
uĉinio je znaĉajan korak u terapiji. Evo jednog primera ego-sintonog otpora:
Primer 16:
"Ţena, pacijent govorila je gotovo ne dišući. Primetio sam podrhtavanje u
njenom glasu. Izgledalo je kao da oĉajniĉki pokušava da ispuni svaki trenutak analitiĉkog
sata. Nije bilo pauza, trenutaka razmišljanja, samo izlivi rasparĉanih delova sećanja. U
preliminarnom delu razgovora stekao sam siguran utisak da je ta mlada ţena neurotiĉno
depresivna osoba. Nije bilo znakova psihotiĉnosti ili graniĉnog stanja. TakoĊe sam znao da je
ranije bila "na analizi" kod poznatog analitiĉara u drugom gradu koji je smatrao podobnim
119
120
Wilhelm Reich, “Analiza karaktera”, Naprijed, Zagreb 1982. str. 35-122
Petrović Vladimir, “Vaspitanje za psihoterapiju”, posebno izdanje
8
1
pacijentom. Prekinuo sam je i rekao da izgleda uplašeno i da mi se ĉini da pokušava da
ispuni svaki trenutak sata, kao da se plaši trenutka ćutanja. Ona je odgovorila bojaţljivo da
se plaši da ću je kritikovati da ima otpore kada bi zastala. Odgovorio sam upitno "Kritikovati
vas što imate otpore?" Mlada ţena je odgovorila da je prethodni analitiĉar reagovao kao da
je to njen neuspeh ako ima otpore. On je izgledao vrlo striktan i neodobravajući, i osećala je
da je on smatra u osnovi nepodobnom za analizu. To je podsetilo na njenog oca koji je imao
oštru narav i uvek se drao na nju zato što nije poslušna."
Primer 17:
Sedamnaestogodišnja devojka koja mi se obratila zbog stalne napetosti i
strahova, već na prvom sastanku ispriĉala mi je dogaĊaj kako je kao petogodišnja devojĉica
"uhvaćena" kako masturbira. Na sledećem sastanku poĉinje da priĉa kao navijena. Posle
izvesnog vremena rekao sam joj da mi izgleda kao da se plaši da zastane i da ne mogu
najbolje da je pratim. Posle kraće pauze rekla mi je da se plašila da ću je, ako bude stala,
pitati nešto u vezi sa predhodnim sastankom, tj. sa dogaĊajem koji mi je ispriĉala, i ĉega se
kasnije strašno stidela. Razmišljala je da li da opet doĊe.
Primer 18:
Sledeći primer je ilustracija karakterne osobine kao ego-sintonog otpora.
"Pacijent, muškarac, dolazi na analitiĉki sat, u periodu od dve godine, uvek dva do pet minuta
ranije. U razliĉitim periodima pokušavao sam da dovedem ovu rigidnost bliţe njegovoj
paţnji, ali on nikad nije osećao da je to problem vredan analize. Prihvatao je da je taĉan, ali
to je smatrao vrlinom, znakom samodiscipline i karaktera. Nisam nastavio sa analizom te
vrste, već sam radio na drugim aspektima njegove neuroze koji su izgledali manje otporni. Na
kraju jednog sata rekao sam pacijentu da ću zakasniti oko deset minuta na sledeći sastanak
zato što ću doći sa univerziteta. Nije komentarisao. Na sastanku koji ţelim da saopštim,
pacijent je izgledao veoma uznemiren. Rekao mi je da je bio besan na mene zbog kašnjenja,
iako je znao da sam ga upozorio na to. Optuţio me je da ga namerno muĉim jer mora da
znam kako on mrzi kašnjenje (to nikad ranije nije rekao). Hteo je i sam da doĊe kasnije, ali se
osećao kao gonjen nekom nezadrţivom silom da doĊe svojih "uobiĉajenih 3-5 minuta ranije".
U ĉekaonici nije mogao da sedi mirno. Hteo je da napusti sobu ali ga je zadrţavala ideja da
ako "naleti" na mene u holu ja mogu pomisliti kako je pošao u toalet. Ĉak i da je bilo nuţno,
ne bi to uradio jer se uţasavao pomisli da se tamo sretne sa mnom "lice u lice". Ustvari, sada
mu pada na pamet da je dolazio ranije kako bi mogao da koristi toalet bez rizika od susreta
sa mnom. Pre bi umro nego bio uhvaćen "sa pantalonama dole". Pacijent je zaćutao posle tog
izliva. Nisam rekao ništa. On je dodao tuţnim glasom: "iznenada sam shvatio da imam novu
fobiju, strah od toga da Vas sretnem u toaletu." Odgovorio sam mu da je to otkriće novo, ali
da je strah bio tu sve vreme, sakriven iza njegove taĉnosti". (Greenson)121
Primer koji sledi moţe da bude ilustracija otuĊivanja od ega jednog ego-sintonog otpora:
Primer 19:
K: Kada doĊem ovde kao da mi nije ništa. Cele nedelje razmišljam o onome što me muĉi,
razgovaram u mislima sa vama, a kada doĊem ovamo kao da sve to potisnem.
T: Potisnete?
K: Pa, to nekako izgleda ovako. Ja imam neku potrebu da sve to sama razjasnim, da se mi
ovde ne muĉimo. Onda ja vama ispriĉam šta sam smislila.
T: Nećete da me muĉite, već da mi prepriĉate ono što ste već smislili.
121
Greenson, R. – The Technique and Practice of Psycho Analysis, Hogarth Press and Inst. Of P. A., London, 1978
8
2
K: Znam, jasno je meni da ja tako izbegavam...u stvari ja se stidim svih tih misli i onoga kroz
šta sam prošla da bih došla do svih tih zakljuĉaka, svašta mi usput pada na pamet. Kada bih
vam sve to priĉala, ili ovako glasno mislila...znate, izgledalo bi kao da sam luda.
T: Dok ovde priĉate ono što ste mislili niste uznemireni.
K: Da, ta osećanja mi se ovde ne pojavljuju. Ako bih ovde ušla sa tim osećanjima...znam da me
to ĉeka, ali nemam hrabrosti, nekako stalno odlaţem...volela bih da me vi naterate.
T: Prošli put ste rekli da osećate da ja traţim od vas više nego što ste spremni. Kada sam vam
predloţio da probate da uĊete u svoja osećanja to ste povezali sa zahtevima koje su vam
roditelji postavjali i koje ste vi ispunjavali, ali ste osećali da bi to oni trebalo da rade umesto
vas. Izgleda da bi ste voleli da i ja uradim nešto umesto vas ili da vas nateram.
K: Da, samo što mi je jasno da to moram ja... kao klinac sam.
T: Priĉali ste mi kako ste zbog sposobnosti da prikrijete svoja osećanja od ljudi, da igrate ulogu
dobre i bezazlene osobe, osećate nadmoćnom.
K: Da, samo što mi to sada smeta. Uvek igram neku ulogu. Kada sam ostavila prethodnog
mladića mislila sam da više neću folirati, ali uvek sama sebi namestim zvrĉku. Tako sam i sa
ovim sadašnjim mladićem poĉela da igram neku drugu osobu kada smo se upoznali i, kada
jednom poĉneš, onda je teško promeniti to. Posle te razne stvari nerviraju, ali ne reagujem jer
nije u skladu sa ulogom.
T: Ne moţete da uĊete u odnos bez uloge.
K: Da, nemam hrabrosti.
T: I u odnosu sa mnom?
K: Da, uvek imam to osećanje da vam nisam sve rekla, uvek do jedne granice. Vi znate najviše
ruţnih stvari o meni, ali kada bih rekla sve do kraja, ono što mislim i osećam, potpuno bih se
spustila. Znam da biste vi to razumeli i prihvatili, ali to osećanje...Ovako, kada ljudi ne znaju
kakva sam, još mogu da me...nekako ide. Ali kada uspostavim takav odnos, nešto se pobuni u
meni.
T: Osećate da vas takvu kakva ste niko ne bi...
K: Da, da sam vredna toga, valjda bi me neko voleo, a oni to nikada nisu. Smeta mi to što
nisam spontana, ali se plašim, uţasno se plašim da ću ostati sama. Ovako kada glumim,
uspostavljam neku vezu, ali me to nervira. Tri dana lepo, onda se nešto pobuni u meni pa tri
dana uţas. Izmislim neku glupost, sama sebe muĉim. O tome sam htela da vam priĉam. Taj moj
odnos je ĉudan. Plašim se da ja zbog nekih svojih nerašĉiĉćenih problema kvarim tu vezu,
izmišljama neke gluposti i sama sebi i njemu zagorĉavam ţivot. Njega hoću da uklopim u neke
svoje šeme, ne razmišljajući da li to njemu odgovara.
T: Zbog nekih problema izmišljate neke gluposti i uklapate ga u neke šeme?
K: Opet ja izbegavam konkretne stvari. To je opšti zakljuĉak. Došli smo opet na poĉetak, na istu
stvar, moje izbegavanje. Izgleda da ću morati da vam konkretno priĉam o tome.
T: O tome?
K: Opet ja. O mom odnosu sa mladićem, o svemu što mi padne na pamet i što izvodim. Uh, kako
me boli glava i vrat. Sva sam se stegla. Kao neki obruĉ me steţe.
T: Taj obruĉ kao da nešto pokušava da zadrţi.
K: Da. O, Boţe, kako sam...dokle ću ovako...ne mogu više...
Proces analiziranja otpora
Proces analiziranja otpora ukljuĉuje ĉetiri postupka: suoĉavanje, rasvetljavanje,
interpretaciju i proraĊivanje. Da bi smo analizirali otpor prvo ga moramo prepoznati. Kako
sve odbramebene mogućnosti analizanta mogu posluţiti u svrhe otpora, sve njegove
manifestacije nije moguće nabrojati i naĉin manifestovanja otpora je individualan kod svakog
anlizanta. Moguće je, meĊutim prikazati neke od tipiĉnih, jednostavnijih manifestacija
otpora.
8
3
1. korak-prepoznavanje otpora. Tipiĉne manifestacije otpora
Ćutanje – ćutanje je nejoĉiglednija i ĉesta manifestacija otpora. Klijent moţe biti svestan da
nije spreman da saopšti neke misli ili osećanja terapeutu ili biti svestan samo toga da mu ništa
ne pada na pamet. Uvek postoji „nešto“ koje uzrokuje „ništa“, protiv ĉega je to „ništa“ odbrana,
i analizanta treba podsetiti na to. Evo jednog primera:
Primer 20:
Klijentkinja Z. je došla na terapiju dok je njen razvod braka bio u toku. Ţalila se na
izraţen strah da ce biti silovana od strane nekog grubog muškarca, koji doţivljava kao
nerealan ali kojeg ne moţe da se oslobodi. Plaši se da bi je takvi muškarci mogli silovati na
ulici, u liftu, ulazu... Kada je neki muškarac pogleda u autobusu, ona se sledi. Klijentkinja je
imala grubog oca koji je u njenoj petoj godini zbog ubistva svog oĉuha otišao u zatvor, i
supruga koji je tukao i zlostavljao na razne naĉine zbog ljubomore. Ona se inaĉe oblaĉi
priliĉno provokativno, ali ne prihvata da time ţeli da privuĉe paţnju muškarca. Bilo mi je jasno
da se ona plaši svojih potisnutih seksualnih ţelja prema grubim muškarcima i da ih projektuje u
muškarce prebacujući tako opasnost spolja.
Na sastanku koji ţelim da opišem bila je jako uznemirena. Poĉela je sastanak ţaleći se
da joj je stao mozak i da joj ništa ne pada na pamet. Primetio sam da je uznemirena i pitao je
šta je to uznemirilo.Ispriĉala mi je dogaĊaj koji se odigrao kada je bila sa sinom u bioskopu.
Pored nje je sedeo neki muškarac, upadljivo je gledao i posle nekog vremena uhvatio je za
rame. Nju je obuzela panika jer je mislila da to mora da je neki beskrupulozni muškarac, ĉim je
dira kad je sa detetom. Premestila se na drugu stranu, ali nije mogla da se smiri. To osećanje je
pratilo tri dana posle dogaĊaja. Bila je u uţasnoj panici. Nije mogla da se sredi u autobusu,
jedva je došla kući, nije smela da ostane sama u sobi. Ćutanje.
Pitao sam je ĉega se plašila u sobi kada taj ĉovek nije mogao da doĊe. Ćutanje. Rekao
sam da joj je izgleda teško da govori o tom svom osećanju.
Klijent: - Uhvatilo me je neko strašno osećanje. Plašila sam se da ću izgubiti razum, da su to
znaci ludila.
Pauza.
Terapeut: - Opišite mi to osećanje.
Klijent: - Ćutanje... Ne mogu o tome da govorim... ni da mislim... plašim se da ne izgubim
razum... duţa pauza.
Terapeut: - Kako to telesno doţivljavate?
Klijent: - Strašno... ćutanje. Ustvari, nije to samo po sebi strašno, već strah da je to znak da
gubim razum. Ćutanje. Stao mi mozak. Ne mogu ništa da mislim. Pauza.
Terapeut: - Teško vam je da priĉate o svojim telesnim doţivljajima.
Klijent: - Da. Bojim se. I sada mi se to javlja. Ćutanje. To je ĉudan i snaţan doţivljaj, kao da
me nešto, neka sila, diţe i spušta gore dole. To nije samo po sebi neprijatno, već to što ne mogu
to da prekinem, da kontrolišem, kao zemljotres. Moţda je to znak da gubim razum.
Terapeut: - Da li vas to na nešto asocira?
Klijent: - Ne. Ćutanje. Moţda... (crveni)... ne, to je glupo... ćutanje. Mislite da je to seks... Da se
ja plašim svojih ţelja. Nemoguće... Ćutanje.
Terapeut: - Da biste mogli izgubiti razum...
Klijent: - Da, plašim se da ako bih se zaljubila u nekog grubog muškarca, da bi me mogao tući i
maltretirati kao moj suprug. Muškarci su opasni, meni se seks sa njima gadi, to je uvek nekako
agresivno, na silu. Nisam osećala da to ţelim. Ako bih to ţelela... izgleda da u mojoj podsvesti...
toga se jako plašim...
Odsustvo i neadekvatnost osećanja – Ĉesto se dešava da klijent govori o nekim znaĉajnim
intimnim iskustvima bez osećanja, ili sa osećanjima koja ne odgovaraju sadrţaju. Njegov glas je
ravan, monoton i ostavlja utisak kao da ga ono o ĉemu priĉa ne dodiruje. Ĉesto se na licu moţe
8
4
primetiti neka vrsta smeška. Kod većine klijenata je razdvajanje misli i osećanja karakterni
odbrambeni mehanizam. Zapostavljanje ove manifestacije otpora moţe dovesti terapiju u
ćorsokak, pretvoriti je u intelektualnu igru.
Neprikladnost osecanja je ĉesto vezana uz transferne reakcije koje postaju otpor.
Primer 21:
Posle duţeg rada na njenim problemima povezanim sa seksualnim ţivotom, klijentkinja
je uspela da doţivi orgazam u odnosu sa svojim mladićem. Na sastanku koji smo imali ujutru,
posle tog dogaĊaja, saopštava mi novost, izjavljujući kako se raduje zbog toga jer misli da je to
jedan vaţan korak napred u njenom odnosu sa mladićem i u terapiji. Nije izgledala kao osoba
koja se raduje. Imala je crveni peĉat na obrazu, oboren pogled, skrušeno drţanje i glas joj je
podrhtavao. Izgledala je uplašeno i posramljeno. Rekao sam joj to. Odgovorila mi je da se
jedva naterala da doĊe na sastanak i da je sanjala da je rat, i da je ona izdajica. Pobegla je iz
jednog tabora u drugi. Osećala je da se plaši moje reakcije i da se stidi da mi saopšti tu novost,
kao da je mene izdala. To osećanje joj je izgledalo nerealno jer je znala racionalno da će meni
biti drago, da ću to smatrati njenim napretkom. Pošto joj je bilo jasno da to osećanje ne
pristaje meni, pitao sam je kome bi moglo da pristaje.
To je odvelo do osećanja koja je imala prema svome ocu, alkoholiĉaru, kome je
posvetila svoj ţivot. Ţivela je u iluziji da će postati svetla taĉka u ţivotu svog oca, odvojiti ga od
alkohola i ţiveti sa njim. Da bi to bila, nije smela da bude kao majka sa kojom se otac razveo.
Da ne bi bila kao majka trebalo je da bude aseksualna. Emotivnim vezivanjem za mladića
izdala je oca. Osećajući zadovoljstvo u seksualnom odnosu postala je sliĉna svojoj predstavi o
majci.
Drţanje tela, poza, neverbalna ekspresija – Drţanje tela, pozicija i pokreti mogu da ukaţu na
delovanje otpora. Neslaganje izmeĊu drţanja tela i verbalnog sadrţaja je takoĊe znak otpora.
Ako se klijent, dok uĉtivo priĉa o nekom dogaĊaju, grĉi i uvija, on govori samo deo priĉe.
Njegovi pokreti nagoveštavaju drugi deo. Rigiditet i stegnutost negoveštavaju defanzivnost.
Nepromenjeno drţanje tokom više sati je uvek znak otpora. Plitko i neritmiĉno disanje je
siguran znak potiskivanja emocija. Naĉin na koji klijent ulazi, izbegavanje kontakta oĉima,
takoĊe su znaci izbegavanja neĉega. Rajh je istakao da svaka hroniĉna muskulaturna tenzija
znaĉi „ne“ . 122 Analizom otpora treba doći do toga šta to klijent neće. Prepoznavanje mišićne
tenzije kao otpora je prvi korak. Klijent treba prvo da primeti da su mu npr. vilice stegnute,
zatim da oseti funkciju te stegnutosti, zašto je potrebno da „stegne zube“, koje osećanje time
potiskuje. Primer 21 je ilustrativan i za ovu manifestaciju otpora.
Primer 23:
Pacijent leţi na kauĉu zgrĉen i napet. Pesnice su mu stegnute, vilice zgrĉene, mišići
obraza zategnuti. Zglobovi su mu ĉvrsto prekršteni, lice nešto crveno, oĉi mu pilje u daljinu, on
ćuti. Posle nekoliko trenutaka rekao je: „depresivan sam. Ĉak i više nego ranije. Mrzim sebe.
Udarao sam sebe prošle noći bez milosti... (pauza). Ali to je opravdano. Ja ne produkujem...
(pauza). Ne idem nikuda. Tvrdoglav sam. Ne ţelim da radim. Odbijam da radim kada se tako
osećam... (ćutanje). Ne ţelim da govorim... (dugo ćutanje)“.
Reĉi su izgovorene u odseĉnim reĉenicama i slogovima. One su ispaljivane. Mogao sam
da osetim po tonu, naĉinu i pozi da je ljut, ali i više od toga, da je prkosno i defanzivno ljut.
Iako je govorio samo o tome da mrzi sebe, osećao sam da je ljut i prkosan prema meni. Njegove
reĉi „ne mogu da produkujem, tvrdoglav sam“ su me navele na oprez. Sve to, sadrţaj i stav,
govorili su da je u pitanju vrsta analnog prkosa. Posle izvesnog perioda ćutanja sam mu rekao:
„Izgleda da ne mrzite samo sebe, već izgleda da ste ljuti i prkosni i u odnosu na mene.“
Pacijent je odgovorio „Ljut sam na sebe. Ustao sam u 12 i 15 i posle toga nisam mogao da
spavam. Samo sam dremuckao. (ćutanje). Ne ţelim da radim. Pre bih napustio analizu nego što
122
Wilhelm Reich, “Analiza karaktera”, Naprijed, Zagreb 1982. str. 316
8
5
bih radio na tome. I da znate, gotovo da bih to mogao da uradim. Mogu upravo sada da
pobegnem i nastavim ovako ostatak svog ţivota. Ne ţelim da to razumem. Ne ţelim da radim.“
Ponovo sam malo saĉekao i onda rekao: “Ali ta vrsta ljutine nam govori nešto. To nije
samo mrţnja prema sebi.“ Pacijent je odgovorio: „Ne ţelim da rasipam tu ljutinu. Mogu da
osetim da sam ljut, ali ne ţelim da to pustim iz sebe, ţelim da ostanem sa tim. Tako ceo dan. Sva
ta mrţnja i ljutina. Gnušam se sebe. Znam da ćete reći da je gnušanje povezano sa toaletom, ali
ne mislim gnušanje, mislim da mrzim sebe iako sam upotrebio reĉ gnušanje. Nastavljam da
mislim o ubistvu, o tome da budem obešen na vešalima, mogu da vidim sebe sa konopcem oko
vrata, i otvor na tavanu se otvara i ja padam, ĉekam da se vrata otvore i da padnem i da mi se
vrat slomi... Ne mogu da osetim sebe, zamišljam kako umirem. Ili zamišljam da me ubija
streljaĉki vod. Uvek sam bio kaţnjen od neke vrste autoriteta, od drţave, neke ustanove. Izgleda
da imam morbidnu radoznalost u vezi sa vešanjem i uvek sam bio zainteresovan za vešala, više
nego za streljanje. Ima mnogo više varijacija u vešanju, to je ĉešće i kroz sve to ja mrzim sebe.“
Ponovo sledi period ćutanja i onda sam rekao: „Nije samo mrţnja i ne samo sebe.“ Na
to je pacijent odgovorio: „Neću se prepustiti tome. Neću se prepustiti ni vama. Vi pokušavate
da stavite nešto u mene. Neću da shvatim da ima nekog zadovoljstva u tome. Imam osećanje da
mrzite pomisao o mom zadovoljstvu, i ja to mrzim. Besan sam zbog cele stvari. Mislim da vi
stvarno mrzite bilo kakva moja zadovoljstva. Vi me optuţujete, vi ste pokvarena, Ċavolska
osoba, vi me napadate. Moram da izdrţim, da se borim sa vama. Vi ste izgleda uznemireni zbog
mojih prljavih misli i ja moram da kaţem da ih nema. Moram da se sloţim da je to uţasno ako
postoje.“
Tada sam rekao: „Da, i vi ste izgleda tukli sebe da biste me spreĉili da bilo šta kaţem.“
On je odgovorio:“Da, pitam se zašto vešanje i zašto ta tavanska vrata, ima nešto izmeĊu tih
vrata na podu i ispiranja toaleta. Nisam ţeleo da vi to kaţete. Još uvek ste mi odbojni, i osećam
da je samokaţnjavanje zaštita... (pauza). Znate, to je smešna stvar, sada imam osećanje da
upravo poĉinjem analizu, da sam u suštini neanaliziran i pitam se koliko će za to trebati – ali
nije vaţno.“ (Greenson) 123
Primer 24:
Devojka sa kojom sam prekinuo rad zbog toga što se osećala zadovoljnom onim što je
postigla i nije imala motivaciju da dalje radi iako je osećala da ima još puno „nerašĉišćenih
stvari“, dolazi ponovo, posle dva meseca prekida. U meĊuvremenu se snaţno pojaĉao njen
strah od smrti. Nije mogla da legne i da se opusti, a da ne oseti kako joj srce jako lupa i strah
da će umreti. Predloţio sam joj da na sastanku legne i proba da se opusti, da vidimo kako to
izgleda. Pristala je na to. Kada je legla nisam mogao da primetim bilo kakve pokrete disanja.
Izgledala je kao voštana figura, mrtva. Rekao sam joj da ne vidim da diše i da se strah da će
umreti pojaĉava kada je neaktivna. Objasnio sam joj da normalno prestanak disanja izaziva
strah i anksioznost. Pošto ona gotovo da ne diše umrtvljavajući se tako, jasno je da se pojaĉava
i strah od smrti. To je bilo najbliţe površini. Kada je aktivna, disanje se spontano produbljuje i
strah se smanjuje. Pitala se zašto onda prestaje da diše kada legne i proba da se opusti.
Odgovorio sam joj da time verovatno izbegava neko neprijatno osećanje i da bismo
videli šta to izbegava trebalo bi da proba da se opusti i diše polako i duboko. Sa nelagodnošću
je pristala na to. Posle nekoliko minuta pitao sam je šta oseća. Odgovorila je da oseća strašnu
usamljenost. Rekao sam joj da pozove nekoga. Nije mogla. Poĉela je da plaĉe i da se uvija,
ponavljajući „ne vredi, znam da niko neće doći, oni nikad neće doći.“ Plakala je bez glasa,
zgrĉeno. Rekao sam joj da ovde sme da se ĉuje i da ipak proba da ih pozove. Poĉela je da jeca.
Disanje je postalo dublje. U jednom trenutku poĉela je ponovo da se steţe ponavljajući: „ne
mogu to da podnesem“, stomak joj je postao tvrd i ukoĉen, grudi su prestale da se kreću.
Ustala je i rekla „ ne smem više... ne mogu, ne sada “.
123
Greenson, R. – The Technique and Practice of Psycho Analysis, Hogarth Press and Inst. Of P. A., London, 1978
8
6
Izbegavajući govor: Korišćenje fraza, tehniĉkih termina, sterilnog jezika, neodreĊenost,
nekonkretnost, ĉeste su manifestacije otpora. Korišćenje klišea izoluje afekat, tj. spreĉava
emocionalno ukljuĉivanje. Ĉesto klijenti govore o svojim iskustvima u drugom licu. Npr:
Primer 25:
Klijent: - Ne moţeš ko ĉovek da sedneš i odmoriš se, ona ti stalno kljuca mozak.
Terapeut: - Meni kljuca mozak?
Klijent: - Ha, ha. Ne, nego meni.
Terapeut: - Govorite u drugom licu.
Klijent: - Da, ĉesto tako govorim. Ja ne mogu da se odmorim, stalno mi kljuca mozak. Ovako
kad govorim u prvom licu se više nerviram. Razneo bih joj glavu...
Primer 26:
Klijent: - Ĉovek se oseća bespomoćno u takvoj situaciji.
Terapeut: - Ĉovek?
Klijent: - Ja se osećam bespomoćnim. To mi je teţe da kaţem. Onda više osećam da sam
stvarno bespomoćan.
Primer 27:
Klijentkinja T. Zakašnjava na sastanak 15 min. Poĉinje da priĉa kako je noć pre
sastanka bila tuţna i puno plakala, i razmišljala. Ne moţe da plaĉe pred drugima. Ne bi mogla
ovde da se prepusti nekom snaţnijem osećanju jer ne bi mogla da prati moje reakcije, šta
mislim o njoj... Ima potrebu da se kontroliše. Nastavlja da priĉa kako se kontroliše i u
„ljubavnim stvarima“, o neprijatnosti u „nekim situacijama“ kada nema dobru kontrolu, kada
je zbunjena i pocrveni, izaĊu joj peĉati po licu i telu. Koristi veoma neodreĊen jezik, govori o
nekim stvarima i nekim situacijama. Rekao sam joj to. Potvrdila je, oseća da je to zato što
izbegava da mi saopšti neke misli koje joj pri tome padaju na pamet, neke fantazije koje je
imala. U situacijama kada je sa muškarcima koji joj se dopadaju, koji su stariji i predstavljaju
za nju neki autoritet, jako je zbunjena i anksiozna, plaši se da bi oni mogli da otkriju njene
skrivene misli ili da ih već i znaju, i onda pocrveni. Ima i fantazije da bi moglo da joj se desi da
bude sa mnogim muškarcima, bez ljubavi, samo radi seksa, da ima potrebu da osvaja. Priĉa
isprekidano, sa pauzama, trudeći se da kontroliše šta će reći i kako. Rekao sam joj da se
izgleda plaši da ako bi prestala da se kontroliše, ako bi joj popustile koĉnice, da bi mogla
postati kurva. Potvrdila je. Ako bi malo pustila koĉnice onda ne zna da li bi mogla da se
zaustavi. Imala je fantaziju da je u nekom ranijem ţivotu, pošto veruje u selidbu duše, moţda
bila kurva. Nastavlja da priĉa o svojim fantazijama neposrednijim jezikom.
Primer 28:
Klijentkinja S. poĉinje sastanak priĉajući kako je trebalo da ide na operaciju u periodu
kada sam desetak dana bio odsutan. Osećala je veliku napetost, kao da ne moţe više da izdrţi,
ţelela je da ima „neko mesto“ gde bi bila sigurna i mogla da vrišti. Osećao sam da nije mogla
da direktno izrazi potrebu zamnom. Rekao sam joj da sam joj izgleda bio jako potreban, da je
ţelela da bude sa mnom, ali me nije pozvala, i sada joj je teško da to kaţe. Poĉela je da plĉe.
Odgovorila mi je da je osećala „neku potrebu“ da joj „pruţim podršku“. Pitao sam je šta je
konkretno ţelela. Ţelela je da je drţim u krilu, i za ruku, i da je tešim. Plašila se da bih se ja
smejao kada bi mi to rekla. Da bih mislio da je mala i razmaţena... Poĉinje da jeca...
Vaţno je da terapeut koristi liĉni i ţiv jezik da ne bi išao na ruku klijentovim otporima.
Korišćenje struĉnih izraza je takoĊe naĉin da se izbegnu osećanja i asocijacije koje bi
provocirale obiĉne reĉi.
8
7
Priĉanje o nebitnim stvarima ili spoljašnjim dogaĊajima
Priĉanje o površnim, nebitnim i relativno besmislenim dogaĊajima je znak da se izbegava nešto
liĉno znaĉajno. Isto vaţi za ponavljanje nekog sadrţaja bez produbljivanja ili bez osećanja.
Uopšte, verbalizacija koja moţe biti opširna, ali koja ne vodi do veće emocionalne svesnosti,
uvida ili sećanja je znak defanzivnosti. (Ilustracija primer 29 i 30).
Primer 29:
Klijentkinja, dvadesetogodišnja devojka, do polovine sastanka priĉa o nestašici
prehrambenih proizvoda, brašna, ulja, mleka, kafe... Prekinuo sam je i pitao zašto mi to priĉa.
Odgovorila je da joj ništa drugo ne pada na pamet. Nisam ništa rekao. Posle nekoliko minuta
ćutanja setila se sna koji je sanjala prethodno veĉe. U snu se spremala da ode u Švajcarsku, u
kojoj nije bilo rata i ima svega, nema nestašice. Prva asocijacija na san je bila majka – zemlja.
Poĉela je da plaĉe. Shvatila je znaĉenje sna. I kod njene majke i majke – zemlje uvek je bilo
nestašice za nju. Majka se razvela od oca posle dosta svaĊe i sukoba (rat) i prepustila je na
ĉuvanje oĉevoj majci. Kako je hrana simboliĉno povezana sa majkom, jasno je da je nestašica
prehrambenih proizvoda u majci zemlji kod klijentkinje evocirala stara osećanja. San je
simboliĉno ostvarenje ţelje.
Zakašnjavanje, izostajanje sa sastanaka
Izostajanja i zakašnjavanja na sastanak su oĉigledna manifestacija svesne ili nesvesne
nespremnosti da se radi na nekom sadrţaju u terapijskoj situaciji. Ponekad su razlozi
objektivni, kao u sluĉaju bolesti, ili nekog iznenadnog objektivnog razloga. Mnogo ĉešće su,
meĊutim, to razlozi koji bi vrlo lako mogli biti izbegnuti. Klijent npr. kreće od kuće u zadnji
ĉas i zbog guţve u saobraćaju kasni, ili legne kasno uveĉe, ne navije budilnik i ne probudi se
na vreme za jutarnji sastanak. Sliĉno je i kad klijent pre zakazanog sastanka planira izvršenje
nekih obaveza pri ĉemu se lako moţe desiti da se zadrţi ili ako putuje iz drugog mesta,
„zaboravi“ da kupi kartu unapred. Brkanje zakazanog termina, pogotovu kad postoji ustaljeno
vreme za sastanak je takoĊe znak otpora.
Primer 30:
Klijentkinja G. Nekoliko sastanaka govori o svom sukobu s majkom oko uĉenja, njenoj
nesposobnosti da se koncentriše jer je opsedaju fantazije i pritisak od strane majke, a provodi
odreĊeno vreme nad knjigom. Ona nije u stanju da se aktivno odupire majĉinim zahtevima ali
zabušava tako što sedi nad knjigom i fantazira. Imao sam utisak da vrti temu u krug, i da
postoji neki aktuelniji sadrţaj koji izbegava. Nije iznosila sadrţaje fantazija koji je
onemogućavaju da uĉi. Dolazi na sastanak sa pola sata zakašnjenja. Osećala je da bi
prekinula da dolazi na terapiju da se sada nije naterala da doĊe. Majka joj prebacije da
nema nikakvog efekta od njenih dolazaka kod psihologa jer još uvek ne pokazuje bolje
rezultate u uĉenju i samo gubi vreme. Posle mora da nadoknadi vreme koje je izgubila
dolazeći na terapiju time što će više da uĉi ili radi po kući. Okrenuta je ka vratima i igra se
navlaĉeći rukavicu na ruku i skidajući je. Rekao sam joj da je izgleda i ona sama
nezadovoljna rezultatima onog što radimo, i moţda naĉinom mog rada. Moţda oseća da sam
neefikasan. Odgovorila je da postoji osećanje nezadovoljstva ali da je to zato što stalno ima
utisak da priĉa o manje vaţnim stvarima, da ne kaţe sve i da ono što joj je najneprijatnije
nikako ne spominje. Sada joj je jasno da nije u pitanju to da li gubi vreme i da li je terapija
neefikasna, već da je htela da prekine da bi izbegla da govori o nekim svojim „seksualnim“
stvarima.
Na sledeći sastanak dolazi sa 15 minuta zakašnjenja. Seda na stolicu na kojoj ja
obiĉno sedim i okreće se prema prozoru. Izbegava da me pogleda. Igra se navlaĉeći i
8
8
skidajući rukavicu... Mada su manifestacije otpora bile oĉigledne, ćutao sam i ĉekao da vidim
šta će se desiti. Poĉela je ponovo da priĉa o odnosima u kući, svakodnevnim sukobima.
Poĉela je da se smeje bez razloga. Pitao sam je šta joj je smešno. Odgovorila je da se uvek
tako smeje kad priĉa o neĉemu neprijatnom. Podsetio sam je da je o tim sukobima priĉala i
na prethodnim sastancima i nije se smejala. Odgovorila je: „Da, i da me nisi prekinuo i pitao
ja bih opet priĉala u krug ovo isto i prošao bi sastanak, i ja bih opet izbegla da priĉam o
onome što mi je stvarno neprijatno, ali i mnogo vaţnije.“ Poĉinje da priĉa o odnosu sa svojim
mladićem, sa kojim je sve u redu, dobro se slaţu, ali joj nije zanimljiv. Nije mogla da odoli da
pozove telefonom prethodnog mladića. On je grublji, nekako je više zeza, pomalo je sirov, ali
joj je sa njim neuporedivo lepše u seksu. On sve drţi u svojim rukama, pomalo je agresivan,
nekako ţivotinjski. Njoj se gadi takav seks, ali joj je jedino tako lepo. Pitao sam je da mi malo
bolje objasni kako joj je to „lepo“. Pocrvenela je, gledala kroz prozor. Rekao sam joj da joj
je izgleda neprijatno da sa mnom razgovara o tome. Potvrdila je. To je zato što sam
muškarac. Uopšte teško govori o seksu, a posebno s muškarcima. Traţio sam da mi bolje
objasni tu neprijatnost, da meni, kao muškarcu, priĉa o svojim seksualnim doţivljajima, da
vidimo zašto joj je to neprijatno. Nije odgovorila na to pitanje već je ispriĉala san u kojem je
ona u dimijama pred ogledalom, kao trbušna plesaĉica. S leĊa joj prilazi neki španski ciganin
sa crvenom maramom. Ona je jako uzbuĊena, ali je shvatila da je njegova robinja i onda se
ohladila. On joj govori da je frigidna i da mu nije tako izgledalo na poĉetku. Zatim sanja san
u kome sa svojim bivšim mladićem pada u provaliju, a dole je zamrznuto more. Prvi san
povezuje sa svojim strahom da bi mogla postati robinja nekog muškarca. Ona muškarce deli
na one “prave“ i one kao što je njen sadašnji mladić. Kada je sa onim pravim zbunjena je,
pocrveni, izbiju joj crveni peĉati po telu. Nekako ih se plaši i privlaĉe je. Plaši se da bi mogla
da postane njihova robinja, kao i mnoge ţene. Takav strah postoji i u odnosu na svog bivšeg
mladića: ona se od toga brani tako što se jako retko viĊaju. Kada je sa njim, onda joj je
„divno“ ali se trudi da je to u velikim razmacima. Onda je uhvati neka nezadrţiva sila i ne
moţe da izdrţi da ga ne pozove... U daljem toku sastanka iznosi detaljnije svoje osećanje
prema oba mladića.
Ovaj primer je ilustrativan za zakašnjavanje kao manifestacije otpora, kao i za
neverbalne manifestacije otpora, drţanje tela, poza i sliĉno, priĉanja o manje bitnim stvarima,
okretanje teme u krug bez produbljivanja, izbegavajući govor i transferni otpor.
Primer 30 – a:
V.V. , 29 godina, profesor, na terapiji zbog poĉetne ţalbe na neefikasnost, dolazi
uredno u zakazano vreme. Pedantan je u sprovoĊenju rasporeda dnevnih obaveza, termine
dolaţenja na terapiju uklopio je u postojeći raspored vremena i precizno ga se pridrţavao.
Jednog dana, trećeg meseca u terapiji, došao je s konkretnim problemom, vidno napet.
Odluĉio je da se razvede, ali i pored toga što je doneo takvu odluku, ambivalentan je. Smatra
da tu odluku ne moţe izmeniti, ali istovremeno ipak oseća da mu jednim delom brak odgovara
jer će mu biti teško da bude sam. Već je predao zahtev za razvod, postupak je otvoren i kroz 3
dana treba da ode na prethodni pretres na kome će se, izmeĊu ostalog, razmatrati pokušaj
mirenja. Do tada u probleme svoga braka nije ulazio niti je pominjao podnošenje zahteva za
razvod. Traţio je vanredni sastanak sa terapeutom jer ne moţe da se smiri i mnogo toga mu
nije jasno. Bio je zadovoljan što je terapeut pronašao mogućnost za sastanak s njim sutradan.
MeĊutim, sledećeg dana u zakazano vremer nije se pojavio. Došao je sa zakašnjenjem od
nekih 20ak minuta. Terapeut mu je rekao da se već pitao hoće li doći jer nije njegov obiĉaj da
zakašnjava. Da li se dogodilo nešto izvanredno što ga je omelo? Objasnio je, naizgled mirno,
da je imao problema sa gradskim prevozom. Oĉekivalo bi se da će sada, kada je već stigao
nastojati da nadoknadi izgubljeno vreme, i odmah preĊe na problem. MeĊutim, oklevao je i
izgledalo je kao da ne zna o ĉemu da govori. Saĉekavši malo da oklevanje potpunije doĊe do
izraţaja, terapeut je konstatovao da se danas dešavaju neoĉekivane stvari: sastanak mu je
veoma bio potreban, ali on ne uspeva da doĊe na vreme i k tome kao da nema šta da kaţe. Uz
8
9
izvesna oklevanja i teškoće saopštava da u stvari gradski prevoz nije pravi razlog. Odjednom
je osetio kako mu je teško da doĊe i nije se dovoljno potrudio da stigne na vreme. Znajući da
kasni, priţeljkivao je da će teraput izgubiti strpljenje, otići ili odbiti da ga primi. U stvari
teško mu je da govori podrobnije o svemu tome (odnosima u braku i sliĉno). Da je terapeut
otišao, mogao bi sebe da umiri da je on ipak hteo jer je ipak došao, ali, eto, nije mogao jer
terapeut nije imao strpljenja. Posle toga nastavio je da razmatra problem svog braka iznoseći
dosta novih podataka...
Postojanje tajne
Otkrivanje klijentovih nesvesnih tajni je uobiĉajeni posao u terapiji. On, meĊutim,
moţe imati i svesne tajne. Sama ĉinjenica da klijnt nešto krije govori da je sadrţaj tajne
subjektivno veoma znaĉajan. Kako je osnovna pretpostavka analitiĉkog rada da sadrţaj koji se
spontano javi, bez izuzetka, treba uneti u terapiju (osnovno pravilo), postojanje tajne
zaustavlja terapijski proces. Frojd je uporedio tu situaciju sa zamišljenom situacijom u nekom
gradu u kome bi jedno mesto bilo proglašeno zabranjenim za policiju. Svi kriminalci grada bi
se preselili tu. Tako se i snaţni otpori grupišu oko tajne. Poštujući liĉnost osobe sa kojom
radi, terapeut nije radoznao da ĉuje tajnu. Pošto se tajna postavlja kao prepreka terapeutskom
radu, sa njom treba postupati kao i sa svakim drugim oblikom otpora. Treba tragati za
motivom tajne. Klijentu moţemo reći da ne mora da nam saopšti tajnu, ali ga moţemo
pitati zbog ĉega ne moţe da govori o tome, kako bi se osećao kada bi nam to rekao, kako
misli da bi terapeut reagovao, drugim reĉima, pokušaćemo da radimo sa motivom
otpora pre nego sa sadrţajem. Motiv otpora – tajne je bolno osećanje koje sadrţaj tajne
evocira kod osobe.
Primer 30 – b:
„Ţena, klijent, u prvih 6 meseci analize, saopštava mi da postoji reĉ koju ne moţe sebi
da dopusti da izgovori. Ona je obiĉno kooperativan klijent i mogao sam primetiti da se bori
sa sobom da izgovori tu reĉ. Jedno vreme sam ćutao, dok mi nije izgledala pobeĊena u svom
pokušaju da komunicira. Tada sam je upitao: „ Kako biste se osećali kada biste mi rekli tu
reĉ?“ Odgovorila je da bi se osećala slomljnom, kao da puzi ispod kamena, kao insekt,
prljavi ruţni insekt. Nisam hteo da pitam o njenoj transfernoj fantaziji jer je spontano
nastavila „ Bila bih vam odvratna, gadila bih vam se, bili biste šokirani, bila bih vam
odbojna i zamolili biste me da odem. “ Ćutao sam. Ona je nastavila: „To je smešno, vi to
uopšte ne biste uradili... Ali ja tako osećam. Ja reagujem kao da je ta reĉ uznemirujuća i za
vas.“ Nisam rekao ništa. Ona je nastavila da mi priĉa o tome kada je prvi put rekla tu reĉ kod
kuće. Ruĉala je sa majkom i rekla tu reĉ nestašno, u igri. Njena majka je bila šokirana i
gadilo joj se. Naredila je devetogodišnjoj devojĉici da napusti sto i opere usta sapunom.
Pacijentkinja je osećala da je reĉ „prljava“, ali je bila zaprepašćena majĉinom reakcijom. U
tom trenutku bila je u stanju da mi kaţe tajnu reĉ. To je bila „nepristojna“ reĉ „tucanje“.
Iako je klijentkinja bila u stanju da koristi reĉ tucanje u daljem toku analize, analiza njene
tajne nije ovde završena. Ĉinjenica da je reĉ izrekla nestašno, u igri, svojoj majci, imala je
takoĊe posebno znaĉenje. Reĉ „tucanje“ je takoĊe bila povezana sa mnogim drugim oralnim i
analnim, seksualnim i sadistiĉkim fantazijama...“124
Odsustvo i zaboravljanje snova
Analiza snova je jedan od vaţnih naĉina pristupa nesvesnom. Osoba koja zna da je
sanjala i zaboravila san, oĉigledno se opire unošenju nesvesnog sadrţaja koji san nosi u
terapijsku situaciju. Otpor je najsnaţniji onda kada se klijent ne seća ĉak ni da je sanjao.
Preplavljivanje sastanaka sa puno snova je druga forma ispoljavanja otpora.
Primer 31:
124
Greenson, R. – The Technique and Practice of Psycho Analysis, Hogarth Press and Inst. Of P. A., London, 1978
9
0
Klijent: - Ja nikad ne sanjam.Da li su snovi vaţni?
Terapeut: - Snovi su vaţni zato što dok sanjate problemi koji vas muĉe mogu otvorenije da se
ispolje. U budnom stanju te probleme odstranjujemo iz misli.
Klijent: - Pretpostavljam da sanjam, ali ne mogu da se setim svojih snova.
Terapeut: - Mnogi ljudi sanjaju, ali ne mogu da se sete svojih snova. Ako ne moţete da ih se
setite, moţete staviti parĉe papira i olovku pored kreveta i zabeleţiti svaki deo sna koga se
setite onog trenutka kad ustanete.
Na trećem sastanku ova mlada ţena saopštava svoj prvi san: „Familija mog supruga
stavila je kofere na stanici u tramvaj. Mislila sam da je to prljavo. Onda sam sanjala staru
ţenu koja me pozvala da jedem peĉeno jagnje. Nije mi izgledalo dobro i nisam htela da
jedem. Rekla sam da je to pokvareno, i ako ubijete i pojedete jagnje, posle ste tuţni. I tada, to
je uţasan deo, ona se spremila da ubije drugo jagnje. Ona ga je bila pola odrala i koţa je bila
iznad njegove glave, ali je bilo još ţivo. Gledalo je u mene traţeći zaštitu, oslanjajući glavu
na moju ruku i gurajući me kao da kaţe „Izvuci me iz ovoga, molim te“. Ja sam mislila - O,
boţe, ţelela bih da mogu da pomognem ovom jadnom stvorenju, ali je jedini naĉin da mu
pomognem da ga ubijem. Nisam ţelela da to kaţem jagnjetu. Nisam mogla ni da ga ubijem.
Zatim sam sanjala da sam na oblaku, visoko, ali to nije bio oblak, to je bilo ĉvrsto tlo. Bila
sam na ivici i sa mnom je, na toj zemlji – oblaku, bio mladi muškarac. Nisam znala šta on
traţi, ni ko je. Poĉela sam da klizim sa oblaka sa strašnim strahom da ću pasti. On nije
mogao da me zadrţi i uhvatila me panika. Onda sam sanjala da sam u krevetu sa svojim
muţem. Seksualni san. Upravo smo imali odnos. On je ustao, ali ja sam ostala u krevetu i
sakrila se ispod pokrivaĉa. On se vratio sa penisom u erekciji. Ja sam ţelela drugi odnos, ali
je on poĉeo da se igra konja, kao razdragano dete.“
Asocijacije na san su bile šture. Ĉak i pominjanje sliĉnosti izmeĊu deteta i jagnjeta
nije mnogo donelo. Osećanja prema muţu su neodluĉno ispoljena, i to uglavnom pozitivna
strana. Prošlo je više meseci dok je pacijntkinja shvatila svoje ambivalentne stavove prema
suprugu, svoje saţaljenje prema njemu, kao jadnom jagnjetu koje uništava i svoju ubilaĉku
mrţnju koju je osećala neposredno posle venĉanja zbog toga što su njen suprug i njegova
porodica „prljavi ljudi“. Verovala je da je proklela sebe pogrešnim brakom. Shvativši da je
bila „u oblacima“ u vezi sa svojim brakom, uvidela je da je jako nezadovoljna seksualnim
aspektom te veze. Njeno neprijateljstvo je bilo usmereno na sebe i ispoljavalo se kroz
depresiju i psihosomatske simptome, zbog kojih je traţila terapiju. Pokazalo se da je i njen
odnos prema muţu, pozitivan i negativan, bio deo šire šeme njenog odnosa orema
muškarcima, koji potiĉe od njenog odnosa koji je imala prema ocu dok je bila dete. Ovaj san
je doveo mnoge aspekte njenog problema, ali je njen ego trebalo osnaţiti kroz terapiju pre
nego što je bila u stanju da prihvati potpuno znaĉenje sna.“
Odigravanje (acting – out)
Odigravanje je ispoljavanje unutrašnjeg konflikta kroz ponašanje, bez uvida da
je ponašanje odraz unutrašnjeg sukoba. To je ponavljanje kroz akciju umesto kroz reĉi,
sećanja i afekte, stare konfliktne situacije. U odigravanju uvek postoji i iskrivljavanje
originalne situacije. Ono je uvek u funkciji otpora jer udaljuje klijenta od terapijskog rada i
uvida. Klijent ga doţivljava kao ego sintono ponašanje. Na poĉetku analitiĉkog rada ĉesta
je „lakša forma odigravanja“ u vidu priĉanja sa nekom trećom osobom o materijalu sa
terapijskih sastanaka. Na taj naĉin klijent pomera transferne reakcije na nekog drugog,
da bi izbegao rasvetljavanje nekog aspekta svojih transfernih osećanja prema terapeutu.
Naglo donošenje ţivotno vaţnih odluka spada u teţe oblike odigravanja. Odigravanje
moţe biti u okviru terapijske situacije i van nje. Do odigravanja van terapijske situacije
ĉesto dovodi neuoĉavanje i neanaliziranje transfernih reakcija.
Primer 32:
9
1
„ Ĉetrdesetogodišnji muziĉar dolazi na analizu zbog hroniĉne nesanice, kolitisa i
radne inhibicije. Kada sam bio u stanju da mu dam moj prvi sat ujutru, u 8h, on je razvio
upadljivu šemu otpoĉinjanja sastanka. Prvo, mogao sam da ĉujem njegov dolazak kroz hodnik
jer se najavljivao glasnim izduvavanjem nosa, što je zvuĉalo kao truba, svaka nozdrva
posebno, ponavljajući. Kada bi ušao u sobu, on bi ĉavrljajući i muzikalno nazvao dobro jutro.
Zatim bi, tiho zviţdućući, skinuo jaknu i okaĉio je oko jedne stolice. Obišao bi oko kauĉa, seo,
i još uvek tiho zviţdućući poĉeo da prazni svoj dţep. Prvo bi novĉanik i maramicu iz zadnjeg
dţepa stavi na sto, zatim kljuĉeve i sitniš iz drugih dţepova, pa prsten sa prsta. Tada bi se sa
zvuĉnim uzdahom naslonio i skinuo cipele poloţivši ih uredno jednu pored druge. Posle toga
bi otkopĉao gornje dugme košulje, olabavio mašnu i sa zvuĉnim izdahom opuštenije legao na
kauĉ. Okrenuvši se na svoju stranu sklapao bi ruke izmeĊu jastuka i obraza, zatvorio oĉi i
ćutao. Tada bi, posle nekoliko minuta, poĉinjao da govori mekano. U poĉetku sam posmatrao
tu predstavu ćuteći. Izgledalo je oĉigledno da je on to radio ozbiljno. Tada, kada sam video
da on nije svestan neprikladnosti svoga ponašanja, pokušao sam da shvatim znaĉenje toga što
je preciznije moguće, pre nego što ga suoĉim sa tim. Bilo je oĉigledno da je njegovo
odigravanje bilo na neki naĉin povezano sa odlaţenjem na spavanje. Polako mi je postalo
jasno da je on oţivljavao odlaţenje u krevet svoga oca i majke, u ĉemu sam ja bio jedan
roditelj, a on ili drugi roditelj ili on sam kao dete. Njegova istorija je bila puna uţasnih bitaka
izmeĊu njegovog oca i majke u njihovoj spavaćojh sobi, što ga je budilo iz sna i plašilo. Te
svaĊe su se odigravale odprilike 4 sata pošto je on odlazio u krevet kao deĉak. Njegove
sadašnje nesanice su karakteristiĉne po tome što se budi posle 4 sata spavanja. On je
odigravao sa mnom: a) kako je ţeleo da njegovi roditelji spavaju mirno, zajedno, b) kako je
on fantazirao kao dete kako bi spavao sa nekim od roditelja. Kada sam mu skrenuo paţnju na
poseban naĉin na koji zapoĉinje seansu, bio je ogorĉen. Nije bilo ništa posebno tu, ni ĉudno
ni vredno paţnje. On je samo pokušavao da se relaksira i slobodno asocira. Najzad, ja sam
mu rekao na poĉetku da je sve što treba da radi da se relaksira i proba da kaţe sve što mu
padne napamet. I, eto, on se sada relaksira. Taĉno je da se oseća pomalo pospan, ali to je
zato što je rano. Tada je rekao da, kada mu ja govorim pri kraju sata, to oseća kao svaĊanje,
nametanje. TakoĊe je shvatio da, iako iz nekih nepoznatih razloga voli ove jutarnje sastanke,
jedva moţe da se seti bilo onoga što je on rekao, ili onoga što sam ja rekao. Tada sam mu
rekao da je sve to zbog toga što dolazi na sastanak da bi nastavio da spava sa mnom. Skida se
kao da ide u krevet i leţe sa zatvorenim oĉima i blaţenim izrazom zato što oseća da ćemo
spavati zajedno, i to je miran san koji je on verovatno ţeleo izmeĊu svojih roditelja, ili izmeĊu
sebe i jednog od roditelja. Sve do ovog mesta u analizi pacijent je bio u stanju da se seti samo
svoje mrţnje prema roditeljima zbog njihove konstantne noćne tuĉe ili svojeg ljubomornog
rivalstva, seksualnih ţelja da zameni oca ili majku u njihovom krevetu. Moja interpretacija o
ţeljama za mirnim snom je bila prvi korak u rekonstruisanju pacijentovih preedipalnih ţelja
prema ocu i majci...“
Odigravanje u okviru analize ne mora biti ograničeno na izvesne epizode ili posebne
događaje, već može trajati kroz duže periode analize... To je, na primer, sluĉaj sa
kandidatima koji igraju ulogu „dobrog pacijenta“ i koji pokušavaju da stave terapeuta u
ulogu „perfektnog“ analitiĉara. Mogu proći i meseci, ali ĉak i godine, dok se ne shvati da
postoji izvesna sterilnost i ograniĉenost u analizi. Tada je zadatak izloţiti to ponašanje i
otkriti neprijateljstvo koje je ispod njega. Moj uspavani pacijent je takav sluĉaj. On je svesno
verovao da je moj omiljeni pacijent i kada sam mu to interpretirao kao njegovu ţelju ili
potrebu, on je odgovorio da zna da sam ja ograniĉen mojim frojdovskim pristupom, da
ispoljavam svoja prava osećanja. Kada bih dao interpretaciju koju bi svaki drugi pacijent
doţiveo bolno, on bi reagovao odobravajući moju pronicljivost i uţivajući u mom
pretpostavljenom trijumfu. Voleo je analizu i iznad svega to što ga ja analiziram. Osećao je
da smo divna kombinacija, on i ja. Ja sa svojim mozgom i on sa svojom imaginacijom. Iako se
njegovi simptomi nisu poboljšavali i postigao je malo uvida, on je bio oduševljen analizom.
Morao sam da mu ponovim da ne izgleda da dolazi zbog analize već da doţivi divno osećanje
9
2
da je omiljen. Polako, poĉeo je da se seća kako je bio miljenik majke i oca takoĊe, da bi zatim
našao da je to zavesa iza koje je bilo sakriveno njegovo gorko razoĉaranje u oba roditelja.“
Odigravanje izvan terapijske situacije
Primer 33:
Posle nekoliko meseci rada, klijentkinja S. , dvadesetogodišnja devojka, poĉinje sa
unošenjem seksualnih fantrazija u vezi sa mnom u terapiju. U jednoj od njih ona sedi u
ogromnoj kadi sa mnom i nestašno mi cedi sunĊer na glavu, ĉemu se nas dvoje smejemo.
Oseća se kao desetogodišnja devojĉica. U drugoj fantaziji se nas dvoje ljubimo i moja glava
se pretvara u glavu petla, a zatim odvratnog ĉudovišta. Osoba kojoj ne smetaju njeni
nestašluci i sa kojom joj je prijatno, postaje opasna. Nema nikakvu ideju kakvu bih ja
opasnost mogao da predstavljam za nju. Razjašnjenje donosi sledeći san. U snu se ona penje
ogromnim stepenicama u nekoj staroj zgradi zajedno sa M. (klijentkinja koja takoĊe dolazi
kod mene na terapiju i koja je dovela S.) Na vrhu stepenica stojim ja. M. Se okreće i odlazi, a
S. nastavlja da se penje. Ja imam na sebi providnu najlon košulju koju skidam. Dalje se ne
seća. Nije imala nikakve asocijacije na san. Rekao sam joj da izgleda ja u snu imam neke
providne namere. Ćutala je. Umesto da radim na njenom otporu, ja sam je pitao šta je
osećala u snu prema meni. Odgovorila je da je osećala zadovoljstvo što je M. otišla. Ćutanje.
Pobledela je, prestala da diše,osećala se kao da će se onesvestiti. Imala je potrebu da se
sakrije ispod stola. Rekao sam joj da pokuša da verbalizuje svoja osećanja. Nije mogla da ih
prevede u reĉi. Jako je uzbudilo pitanje šta je osećala prema meni. Osećala je saţaljenje što
joj je bilo jako ĉudno. Zašto bi ona mene saţaljevala? To je osećanje koje je uvek imala
prema ocu, ali kakve to veze ima sa mnom, osim ako... Tu prekida razgovor, ne ţeli da više o
tome priĉa. Osećanje sazaljenja imala je prema ocu alkoholiĉaru, koga je ţelela da odvoji od
alkohola time što će biti „svetla taĉka u njegovom ţivotu“. U ovom trenutku, transferna
osećanja postaju otpor u formi odigravanja. Kada se sledeći put pojavila saopštila mi je da je
našla novog mladića koji je „dobar, uvek je tu kad mi treba i u stanju je da satima sluša moje
budalaštine“. Njene fantazije i snovi u vezi sa mnom se više ne pojavljuju. Svoja transferna
osećanja je prenela u odnos sa mladićem da bi izbegla suoĉavanje sa njima u terapijskoj
situaciji, u odnosu sa mnom. Poĉinje da se brine za njegove ispite, obaveze koje on ne
izvršava, njegove probleme sa roditeljima, i u isto vreme poĉinje da ga saţaljeva...
Odsustvo promene
Terapijski rad na klijentovim unutrašnjim sukobima dovodi do postepenih promena u
ponašanju, doţivljavanju ili simptomatologiji. Ponekad se, meĊutim, dešava da radimo sa
nekom osobom na izgled dobro i uspešno, nema većih manifestnih otpora, ali nema ni neke
oĉiglednije promene u njenoj simptomatologiji, ponašanju ili doţivljavanju. U tom sluĉaju
potrebno je tragati za nekim suptilnim, „tihim“, skrivenim otporom koji onemogućuje
oĉekivane promene uprkos uspešnom radu. To su obiĉno suptilne forme odigravanja i
transfernih otpora, karakterni ili takozvani „tihi otpori“.
Primer 34:
Klijentkinja S. više meseci sporo napreduje na terapiji. Iako je došla do mnogih
saznanja koja su mogla izgledati kao uvid, nisam mogao da primetim bitnije promene u
njenom ponašanju ili doţivljavanju. Terapijski efekat nije bio u skladu sa onim do ĉega je
došla u radu. Vratili su se i neki već ranije prevaziĊeni naĉini ponašanja. Osećala je da nema
volje da se menja i neko osećanje krivice u odnosu na mene zbog toga što gubim vreme sa
njom. Bio sam siguran da je zastoj u našem radu došao zbog negativnih emocija koje je S.
imala prema meni ali nije bila u stanju da izrazi. Moji pokušaji da joj u tome pomognem
9
3
ostajali su bez uspeha jer je odbijala postojanje bilo kakvih negativnih emocija prema meni.
Osećao sam da je njen prkos bio poruka upućena meni – ti me ne voliš, radiš sa mnom da bi
bio uspešan terapeut, a ne zato što se stvarno interesuješ za mene. E, baš ću biti loš pacijent, i
ti si loš terapeut. Bio sam siguran da moj odnos prema njoj nije takav i da su njena
neizreĉena osećanja transferne prirode, vrlo sliĉno njenom odnosu prema majci, kod koje S.
nije ţelela da ide i da je posećuje jer je osećala da majka ţeli da ona dolazi samo zato da bi
komšiluk mislio da je ona dobra majka ĉim je ćerka posećuje. Nije ţelela da majci pruzi takvu
satisfakciju. Ţelela je da je kazni. Da vidi kako je loša i da svi to vide.
S. iznenada prestaje da dolazi na terapiju. Ne pojavljuje se dva meseca. Kada je
ponovo došla imala je osećanje krivice u odnosu na mene. Kao da je htela da se ja zamislim
gde je ona, zašto ne dolazi, gde sam pogrešio. Rekao sam joj da je izgleda htela da me kazni.
Potvrdila je. Htela je da mi kaţe nešto o meni, ali se plašila da je više ne bih oĉima pogledao.
Odgovorio sam joj da misli da sam sujetan i da ne bih mogao da prihvatim ništa loše što bi
ona mogla da misli ili oseća prema meni. Potvrdila je. Sa dosta teškoća uspela je da mi kaţe
da misli da je moja motivacija za rad sa njom sebiĉna. Da ja samo hoću da imam uspešnog
pacijenta, a da izvuĉem svoju koţu. U jednom periodu rada sa njom osećala je da se
ukljuĉujem i da mi je stalo do nje. Tada se osećala dobro, osećala je da ima snage da uradi
bilo šta za moju ljubav, samo kad bih bio uz nju i pohvalio je. Ţelela je da se ja brinem za
njeno telo. Ne seksualno. Ţelela je kontakt i toplinu, da je drţim i mazim. Tako bi osećala
neku sigurnost i mogla bi sve da uradi i u terapiji, ne bi se plašila. Onda sam otišao u
vojsku(tada je S išla kod drugog terapeuta kojeg sam preporuĉio kao zamenu. Trajnu, ili dok
se ne vratim), ali je i pre toga poĉela da oseća da je napuštam. Poĉela je da gubi poverenje u
mene i da se oseća loše. Sada joj i onaj period kada je mislila da se stvarno interesujem za
nju deluje kao njena iluzija. Ja sam verovatno i onda bio sebiĉan, samo sam se pretvarao. I
ona se pretvarala. Bila je dobar pacijent koga sam ja hteo, ali se ništa bitno nije menjalo.
Nije mogla da mi to kaţe jer bih je ostavio, ali nije htela ni da mi dopusti to zadovoljstvo da
budem dobar terapeut, da ljudi to misle, a da izvuĉem svoju koţu. Ne ţeli da joj budem
potreban, da fantazira o meni, odbija takve misli kad joj se pojave, ali je morala da se vrati
na terapiju. Ćutao sam i kad je završila rekao da mi sve ovo izgleda poznato i pitao je prema
kome ima sliĉna osećanja. Poĉela je da plaĉe. Shvatila je da se to odnosi na majku prema
kojoj oseća odbojnost. Zamišljala je kako bi me mrzela da sam ţena. Sada teško odlazi kod
majke jer ne ţeli da joj pruţi to zadovoljstvo da ljudi misle da je ona dobra majka jer je ćerka
posećuje. Ţeli da je kazni svojim nedolaţenjem kao i mene. Oseća da i od svog mladiće ţeli
istu stvar. Spremna je da podnese sve njegove mane samo zbog tog fiziĉkog kontakta i neke
sigurnosti. Seća se da je postojao period u njenom ţivotu kada je ţelela da spava sa mamom.
To je bilo negde pre škole. Tada su njeni roditelji, koji su razdvojeno ţiveli od njenog
roĊenja, bili par godina zajedno. Seća se da je tada bilo lepo, da je ona ţelela mamu i da je
mama verovatno bila dobra, ali ne zna kako se to prekinulo. Kada je pošla u školu mama je
bila strašno gruba, tukla je, ostavljala samu kod kuće. Ona se osećala prevarenom. Mama je
uvek bila sebiĉna (kao i ja), ţelela je da joj to kaţe, ali nije mogla, pored ostalog i zbog toga
što bi se osećala krivom ako bi se majĉina bolest vratila. Majka joj je prebacivala da se
razbolela zbog nje... (majka se leĉi godinama sa dijagnozom sch.paranoidna). S. nastavlja da
dalje iznosi svoje potrebe i razoĉarenja vezana za majku.
Ovaj primer moţe da ilustruje kako neanalizirana negativna transferna osećanja mogu
biti snaţan skriveni otpor terapiji (terapeutu) koji se manifestuju kroz odsustvo promena
uprkos „uvidima“ koje klijent moţe da ima.
Ovo su bile neke od tipiĉnih manifestacija otpora. Sve manifestacije nije moguće nabrojati.
Svaki klijent ima svoj jedinstveni naĉin odbrane i ispoljavanje otpora. Koncentrišući se na
klijenta i pokušavajući da uĊe u njegovo fenomenološko polje terapeut postavlja sebi
pitanje: „Da li klijent ide ka ili od neĉeg znaĉajnog? Da li dodaje nešto znaĉajno ili
popunjava vreme?“ Ako izgleda da ide ka neĉemu, terapeut ćuti i ĉeka dok to nešto ne
postane jasno. Ako izgleda da ide od neĉega, saĉekaće dok to ne postane dovoljno jasno,
9
4
a onda takvo ponašanje prepoznati kao otpor i suoĉiti klijenta u pogodnom trenutku sa
izbegavanjem.
2. Suoĉavanje – demonstriranje otpora
Pošto smo prepoznali otpor, potrebno je da suoĉimo klijenta sa njegovim
ispoljavanjem da bismo mogli otpoĉeti sa analiziranjem. Demonstriranje otpora moţe biti
relativno jednostavno ili nepotrebno ako je otpor oĉigledan klijentu. Kada ćemo
konfrontirati klijenta sa otporom? To će zavisiti od dve stvari: 1) Stanje klijentovog
racionalnog ega i 2) Ţivosti otpora. Visoko razuman ego će biti u stanju da uoĉi i najmanje
otpore dok će oslabljeni ego demantovati i oĉigledna ispoljavanja otpora. Zato je potrebno da
terapeut kroz opservaciju i empatiju prepozna u kakvom se stanju nalazi klijentov
razumni ego, kako bi odredio koliko jasna mora biti evidentnost otpora da bi ga klijent
prepoznao. Suoĉićemo, dakle, klijenta sa otporom tek onda kada mislimo da će to
suoĉavanje imati smisla za njega, bez obzira koliko je otpor nama evidentan.
Primer 35:
„Klijentkinja, rano na analizi, dolazi nekoliko minuta kasnije i zadihana objašnjava
da je imala teškoća u nalaţenju mesta za parkiranje. Reći klijentkinji tada da je to otpor bilo
bi pogrešno. Pre svega, možda nisam u pravu, i moja intervencija bi mogla da odvede
pacijentkinju od sadrţaja koji je htela da saopšti. I još više. Mogao sam izgubiti potencijalno
vrednu mogućnost koristeći sumnjiv primer koji bi klijentkinja mogla uspešno da negira. Ako
ćuteći sačekate, a vaša ideja je je ispravna, na taj mali otpor će se nadovezati drugi.
Pacijentkinja je ćutala u razliĉitim intervalima sastanka. Zatim saopštava da je zaboravila
san od prethodne noći. Ponovo ćutanje. Moje ćutanje je omogućilo njenom otporu da
poraste, što je povećalo njegovu evidentnost i verovatnost da ona neće biti u stanju da
odbaci moje kasnije suočavanje. Tada sam iskoristio svu evidentnost otpora i rekao joj „
Izgleda da nešto izbegavate. Malo ste zakasnili, zatim ćutite, i sada mi kaţete da ste
zaboravili san.“Klijentkinja je sada i sama ubeĊena da nešto izbegava. Da sam intervenisao
na prvi mali znak, mogla je to da odbaci racionalizacijom. Vaţno je da istaknem da sam ja
samo izneo ono što me navelo da zaključim da je ona u otporu. Ja sam joj to samo
sugerisao. Da je to odbila, ne bih pokušao da je ubedim na osnovu evidentnosti, već bih
ćutao i posmatrao da li će tada pokušati da sakrije otpore ili će oni postati još oĉigledniji.
Nešto možemo dokazati samo razumnom egu i zato moramo čekati dok se razumni ego
pojavi ili dok evidentnost otpora ne postane tako preplavljujuća da bi i slabiji razumni ego
morao to da prihvati. „
Primeri: 21, 23, 24 i 38 su ilustrativni za suoĉavanje sa telesnim manifestacijama otpora.
Primer 36:
„Mladi muškarac, Mr.S., rano u svojoj analizi, dolazi na sastanak i poĉinje: „Pa,
imao sam uspešno braĉno iskustvo prošle noći sa svojom ţenom. Bilo je veoma
zadovoljavajuće za oboje.“ Govorio je na veoma ograniĉen naĉin o tome kako je uţivao
„vodeći ljubav“ sa svojom ţenom, i onda nastavio da priĉa o nekim nebitnim dogaĊajima.
Tada sam intervenisao i rekao: „Ranije ste pomenuli da ste uţivali u braĉnom iskustvu prošle
noći. Molim vas, objasnite mi šta mislite pod braĉnim iskustvom?“ Pacijent se uzvrpoljio,
pocrveneo i onda isprekidano poĉeo da objašnjava: „Predpostavljam da hoćete da budem
precizniji...“ ponovo pauza. Tada sam ja odgovorio: „Izgleda da se postidite kada se govori o
seksu.“ Pacijent ostatak sastanka objašnjava svoje poteškoće da govori o seksu, radeći na
svom otporu, koji je postao demonstrabilan kada sam traţio da precizno objasni taj deo
materijala.“ (Greenson)
9
5
Primer 37:
Klijentkinja B. Poĉinje sastanak priĉajući kako se dobro oseća od kada je raskinula sa
mladićem. Izašla je sa društvom i bilo joj je lepo, toliko se smejala da je poĉela da se plaši.
Ima strah da se prepusti lepom, kao da će se posle toga nuţno dogoditi nešto ruţno. Nastavlja
da priĉa o nekim nebitnim dogaĊajima sa društvom, o svojim prethodnim mladićima sa
kojima nije mogla da se opusti „u lepim stvarima“, u „ljubavi“. Vrti se na stolici i gleda kroz
prozor. Prekinuo sam je i rekao da je poĉela sastanak sa time da se dobro oseća, a izgleda
napeto. Potvrdila je. Kada je dolazila imala je neko osećanje kao kad ide kod zubara, neki
strah, ne zna od ĉega. Ćutanje. Rekao sam joj da je govorila o svom strahu od prepuštanja
„lepim stvarima“, „smehu“, „ljubavi“... Kako stoji stvar sa seksom? Pocrvenela je, lice joj je
dobilo gotovo bordo boju. Odgovorila je da nije znala da joj je toliko neprijatno da priĉa o
seksu, pomišljala je da mi danas o tome govori ali je „zaboravila“. U seksu je ista stvar.
Onda kada joj je „najlepše“, poĉne da plaĉe. Plaĉu moţe da se prepusti... Uhvati je neki
strah da će umreti...
3. Osvetljavanje otpora
Kada smo klijenta suoĉili sa otporom i on je postao svestan svog izbegavanja, ono
postaje predmet daljeg istraţivanja. Klijentu je jasno da se opire, ali postoji izvesna nejasnoća
i osećanje nepotpunosti i nedovršenosti. Pokušavajući da razjasnimo te nejasnoće moţemo
krenuti u tri pravca. Jedan bi bio traţiti odgovor na pitanje Zašto klijent izbegava, drugi na
pitanje Šta izbegava i treći Kako on to radi. Prva dva pitanja odnose se na motiv otpora, dok
se treće odnosi na sredstva. Razjašnjavanje motiva otpora vodi i razjašnjavanju naĉina
izbegavanja i obrnuto, jer su motiv i naĉin meĊusobno povezani. Bez obzira da li se traga za
motivom ili naĉinom izbegavanja, terapeut nastoji da izoštri fokus na psihološkim procesima
koje analizira, tj. da izdvoji i izoluje posebne motive i naĉine ispoljavanja otpora koji
pokušava da objasni i da odvoji znaĉajne detalje od nebitnih stvari. Pitanje zašto je klijent u
otporu moţe se svesti na pitanje koje neprijatno osećanje pokušava da izbegne. Odgovor
na to pitanje je obiĉno bliţe svesti od odgovora na pitanje: koji sadrţaj (šta), tj. koji
instinktualni impulsi ili traumatska sećanja izazivaju bolni afekat. Rasvetljavajući otpor
trudimo se da jednostavnim, jasnim, konkretnim i direktnim jezikom jasnije odredimo
klijentovo osećanje, postavljajući naše opaţanje kao hipotezu (izgleda da ste..., kao da...,
ĉini mi se...) koja se potvrĊuje ili obara. Kategoriĉne konstatacije kao „vi ste...“ su manje
prikladne. Prvo zato što moţda nismo u pravu, a drugo, zato što analizantu treba ostaviti
mogućnost da izbegne ako mu je to potrebno.
Primer 38:
Klijentkinja S. poĉinje sastanak saopštavajući mi da za malo nije došla jer je imala
neke obaveze, zatim da je dobro što smo zakazali sastanak u 10 sati, dok još nije jako sunce,
jer bi na jakom suncu mogla da se onesvesti. Strah da će se onesvestiti joj se ĉesto javlja u
poslednje vreme. Pored toga, postala je jako osetljiva na mirise i vizuelne stimuluse. Sve
oseća kao da je mnogo jaĉe i to je plaši. Oĉi kao da su joj stalno stegnute. Trebalo je da vadi
krv zbog operacije krajnika. Strašno se plašila vaĊenja krvi, što ranije nije bio sluĉaj.
Uţasavala je pomisao da nešto izaĊe iz nje. Ćutanje. Poĉela je jako da je boli glava. Osećala
je stezanje u vratu. Rekao sam joj da svaki jaĉi stimulus, sunce, miris, svetlo, izgleda opasan
jer moţe da podstakne nešto u njoj što ona ne ţeli da izaĊe, i da mi izgleda tako stegnuta kao
da sada pokušava to da zadrţi. Potvrdila je. Htela je nešto da kaţe ali joj se „steglo grlo“.
Predloţio sam joj da legne. Njen otpor je postao oĉigledan. Izgledala je uznemireno. Pitao
sam je ĉega se plaši. Nije mogla da kaţe konkretno. Plašila se „onoga što će doći posle“, ako
legne. Iako je njen racionalni ego bio oslabljen u tom trenutku, otpor je bio tako oĉigledan da
9
6
ga je bila svesna. Predloţio sam joj da pusti svoje misli sa idejom „ja se neĉega plašim“ i da
mi kaţe prvo što joj padne na pamet. Setila se sna koji je sanjala prethodne noći. San izgleda
ovako:
„Sanjam kako me boli glava. Po telu mi je masa nekih pijavica koje se lepe za moju
koţu. To su, ustvari, kao neki mali ljudi koji su izgubili oblik. Ja se branim od njih, histerišem,
agresivna sam. Tu su neka ĉetiri muškarca. Trojica gledaju, a samo jedan mlaĊi, koji ima
nešto nalik na tebe, hteo bi da mi pomogne ali je neodluĉan. Neprijatno mi je što su oni tu. Ne
ţelim da to vide. Tu bi trebalo da je neka ţena, ali, ţene nema. Odlazim u kupatilo da se
istuširam, da sperem to sa sebe. Odjednom, kao da me nešto izvuĉe na gore i to sa mog tela se
više ne vidi, ali ja osećam da je ipak prisutno.“
Analiza sna rasvetlila je motiv otpora. Kako se ona opirala? Ovo je manifestacija
njenog karakternog otpora. Izbegavala je svoja neprijatna osećanja stezanjem i izbegavanjem
svega što bi ih moglo provocirati. Strah od padanja u nesvest je strah od gubitka kontrole.
Osećala je da njene odbrane popuštaju i da bi ih svaki porast tenzije mogao ugroziti. Šta je
htela da izbegne? Sećanje na sadrţaj sna. Zašto? Kada je glava boli „gubi glavu“, pojavljuju
se neprijatne telesne senzacije. Mali ljudi se lepe kao pijavice (postoji intenzivan strah od
vaĊenja krvi, isticanja krvi). Ona je agresivna i histeriše. To je osećanje koje ţeli da izbegne.
Biti agresivna za nju znaĉi biti ista – luda kao majka i ona ne ţeli da otac (Ĉetiri muškarca u
snu su, po njenim asocijacijama, otac, profesor-psihoteraput sa kojim je radila dok sam ja bio
u armiji, njen mladić i ja) to vidi. Da bi je otac voleo ona ne sme da bude kao majka, ona ne
sme da ispoljava negativne emocije, a posebno agresivnost. Muškarci ne ţele da joj pomognu.
Samo je jedan (ja) neodluĉan. Tušira se i oslobaĊa svojih neprijatnih telesnih senzacija.
Nešto je diţe gore – opet uspostavlja kontrolu nad svojim telom, ali ostaje osećanje da je
nešto prljavo prisutno, iako se ne vidi. Sa tim osećanjem dolazi na sastanak. Ponela je sa
sobom i boĉicu „pilula za smirenje ţivaca“, za svaki sluĉaj, da se nešto ne desi. Rekao sam
joj da bi dejstvo pilula imalo suprotan efekat od onoga što radimo (što je ona znala) i da
imam utisak da ona dolazi na terapiju da joj se ništa ne bi desilo(zbog sigurnosti koju oseća
na terapiji), a ne da bi nešto promenila (suoĉila se sa svojim osećanjima). Potvrdila je. Kada
izaĊe iz svoje sobe, kao da beţi. Trĉi ovde da se sakrije, jer se ovde oseća bezbednom. Na
ovom sastanku nisam rasvetlio njeno osećanje da sam ja neodluĉan, i šta bi to trebalo da
radim da bi ona osećala da sam odluĉan, jer bi jedino onda kada bi osećala da sam odluĉan
u tome da joj pomognem mogla da uĊe u osećanja koja je doneo san...To je došlo na red na
narednim seansama...
Da rezimiram. Razvoj terapijske situacije doveo nas je do njenih agresivnih osećanja i
odbrana protiv njihovog ispoljavanja. To je izazvalo strah od raspadanja odbrana i gubitka
kontrole – ludila. Postaju vidljiva i njena negativna transferna osećanja prema meni koja je
ometaju da radi na ovome. Ja sam u snu neodluĉan i to je odraz nepoverenja. Osim toga, u
snu, muškarci (tata) to ne treba da vide, da je ne bi ostavili kao što je otac ostavio majku
(majka se leĉi od psihoze) zbog ĉega pokušava da to sakrije i od mene u terapijskoj situaciji.
4. Interpretacija otpora
Svi navedeni koraci u radu sa otporom su priprema za interpretaciju, pojaĉavaju
je ili je ĉine efektnijom. Ĉesto se dešava da korake koji prethode interpretaciji obavi
klijent sam, i najbolje je kada i sama interpretacija doĊe od njegove strane, mada to ne
znaĉi da interpretaciju kao intervenciju terapeuta treba odbaciti. Ponekad se svi
postupci odigravaju gotovo simultano ili uvid moţe prethoditi suoĉavanju i
demonstriranju otpora.
Interpretiranje je proces, a interpretacija onaj trenutak kada dolazi do otkrića,
kvalitativni skok u prelaţenju nesvesnih sadrţaja u svesne i njihovom povezivanju i
integrisanju u liĉnost osobe. Interpretacija, dakle, nije nikakvo priozvoljno tumaĉenje
koje analitiĉar daje. Naĉin na koji je terapeut došao do interpretacije treba da bude
9
7
jasan klijentu, i on ga postepeno usvaja uĉeći tako da sve više sam radi na svojim
problemima. Zbog toga, reĉnik koji koristi terapeut ne reba da bude teorijski i
komplikovan, već razumljiv i blizak klijentovom reĉniku.
Cilj interpretacije je da uĉini klijenta svesnim istorije, izvora, naĉina i uzroka ili
znaĉenja datog psihiĉkog dogaĊaja, što obiĉno zahteva više od jedne interpretacije. Ako
je jedna interpretacija taĉna i data u pravo vreme, ona će dovesti do produkcije novog
materijala, njegovog rasvetljavanja, produbljivanja i novih uvida. Tako će se proces
otkrivanja nastaviti. Klijentovo saglašavanje ili nesaglašavanje ne moţe biti pouzdan
kriterijum taĉnosti i uvremenjenosti interpretacije, već je taj kriterijum produkcija
novog materijala, produbljivanje i dalje razjašnjavanje.
Interpretacija mora biti uvremenjena da bi bila menjajuća. Preuranjene
interpretacije ne daju efekte u promeni analizanta i produkciji novih uvida. Do
preuranjenih interpretacija obiĉno ne dolazi ako se terapeut pridrţava nekih opštih preporuka
u radu.
Preporuke u radu na davanju interpretacije:
a) Interpretacija treba da poĉne od površine, od slojeva koji su u tom trenutku dostupni
klijentovom egu.
b) Klijent odreĊuje sadrţaj sata. Ova preporuka logiĉno sledi iz prve. Ono što njemu u tom
trenutku nije aktuelno ne moţe mu se nametnuti. Klijent odreĊuje sadrţaj sata ne samo onim
što kaţe, već i onim o ĉemu govori (što izbegava), ili naĉinom kako govori.
c) Interpretacija otpora prethodi interpretaciji sadrţaja.
Kada interpretira, terapeut treba da zna šta radi, zašto interpretira i šta oĉekuje od toga.
Klijent će prihvatiti interpretaciju i asimilovati je ako je doţivljava kao istinu o sebi. Da
bi je tako doţiveo, interpretiramo ono što je već u predsvesnom, „na vrhu jezika“,
spremno da uĊe u svesno.
Primer 39: Interpretiranje motiva otpora, sadrţaja koji je iza bolnog afekta, koji dovodi do
otpora.
„Vratimo se pacijentu iz primera br.36 koji je postao stidljiv kada je poĉeo da priĉa o
svom „braĉnom iskustvu“. Da bi smo razumeli njegovu neprijatnost pokušaćemo da
otkrijemo koji impulsi, fantazije ili dogaĊaji koji su povezani sa njegovim govorenjem o
seksualnim stvarima. Istraţivanje sadrţaja moţe da nas dovede do osećanja, impulsa i
fantazija koji bi iskrsli dok se priĉa, do transfernih reakcija ili dogaĊaja iz prošlosti ili od
jednih do drugih. Obiĉno ćemo pustiti pacijenta da odabere put i postaviti otvoreno pitanje
kao npr.: „Šta vam se dogaĊa kad zamislite da priĉate o seksu?“ Stidljivi gospodin sa
„braĉnim iskustvom“ je odgovorio na moje pitanje tako što je poĉeo da razmatra kako je seks
smatran prljavom i zabranjenom temom kod kuće, kako je prekoren zbog toga što je pitao
kako se raĊaju bebe jer to nije pitanje za dobrog deĉaka. Kasnije je prevazišao tu stidljivost
sa školskim drugovima, ali još uvek reaguje sa neprijatnošću kada seks postane predmet
razgovora sa nepoznatom osobom ili autoritetom. To je dovelo do njegovog doţivljavanja
mene kao stranca i autoriteta i neprijatnosti da govori o seksu, iako je intelektualno znao da
mi moraju biti bliske sve vrste seksualnih iskustava. Primetio je da reaguje kao da ću se ja
postideti i prebaciti mu. Interpretirao sam da mu u momentu kada pominje seks postajem
oĉinska figura, a on mali deĉko. Da pacijent nije spontano prebacio svoje misli na mene i da
je samo nastavio da priĉa o svojim problemima u kući, ja bih mu rekao pred kraj sata „ i
sada vi reagujete na mene kao da sam vaš roditelj i neprijatno vam je.“ Analiza otpora mora
uvek uključiti i analizu transfernog otpora. Dalja analiza neprijatnosti ovog pacijenta
odvijala se u periodu od nekoliko godina.
U procesu proraĊivanja otkrili smo da je on morao da sakriva svoju seksualnost jer se
plašio da je previše seksualizovan. To je bilo povezano sa sećanjem na seksualne igre sa
sestrama i seksualnim fantazijama u vezi sa majkom. Njegove masturbacione fantazije su bile
u vezi sa posmatranjem odraslih pri koitusu posle kojega bi oni bili tuĉeni. On je takoĊe
duboko potisnuo mazohistiĉku ţelju da bude tuĉen kao i tendenciju da se identifikuje sa
9
8
ţenskom ulogom. Kod njega je postojala velika anksioznost u odnosima sa muškarcima jer su
bili puni instinktualnih impulsa, i neprijateljskih i seksualnih. TakoĊe je bio nesiguran u svoj
muški identitet, osećanje da je muškarac. Ovo je kondenzovani prikaz analize motiva za
njegov otpor da govori o seksu“ (Greenson)
Evo još jednog primera u kome se moţe videti situacija gde se analiziranjem otpora došlo do
specifiĉnog bolnog afekta, ali još uvek nije jasno Šta ga izaziva.
Primer 40
„Mlada ţena, pacijent K., u svojoj trećoj godini analize, radila je produktivno, posle
ĉega dolazi jedan sat na kome pokazuje znaĉajan otpor. Poĉinje sat saopštavajući da se nije
osećala kao da dolazi na seansu. Ništa joj nije padalo na pamet. Zašto joj ne dam neki
podsticaj o ĉemu da govori. Njen ţivot se odvija mirno, beba joj je divna, a njen novi dom je
udoban. Moţda bi mogla dalje sama. Osećala je poboljšanje i pitala se da li joj je još
potrebna analiza. Otišla je u jednu interesantnu umetniĉku galeriju i nije ništa kupila. Imala
je sastanak sa jednim pametnjakovićem. Muškarci koje sreće su ili balavci, ili pametnjakovići,
i tako dalje, prekidano kratkim ćutanjima. Bio sam svestan da njen ton ima kvalitet
razdraţenosti i ozlojeĊenosti. Posle desetak minuta rekao sam joj: „Izgledate ozlojeĊeni.“
Odgovorila je: „Verovatno jesam, ali ne znam zbog ĉega.“ Ja sam rekao: „Nešto vas
razdraţuje. Dajte da vidimo šta. Pustite svoje misli da odlutaju sa idejom nešto me
ozlojeĊuje.“ Pacijentkinja je ćutala nekoliko trenutaka i zatim iznenada rekla: „Oh,
zaboravila sam da kaţem da je moja majka telefonirala prošle noći iz Njujorka.“ Onda je
poĉela de se priseća telefonskog razgovora i svoje reakcije na to, metalnim, hladnim tonom,
izveštaĉenim, isprekidanim ritmom. Majka joj je prigovarala zbog toga što ne piše, i
pacijentkinja je bila besna ali se kontrolisala pokazujući samo distanciranost. Gorko je rekla
da će poslati majci redovan ĉek, ali neka bude prokleta ako bude pisala. Pauza, ćutanje. „Ne
ţelim da se petljam ponovo sa njom... Iako znam da biste to hteli... Rekli ste da bi to pomoglo
mojoj analizi i moţda ste u pravu, ali ne mogu i neću... I ne ţelim više ni sa vama da se
petljam.“ Ćutao sam. Setio sam se da je na prethodnom sastanku priĉala o jednom sastanku
koji je imala sa jednim mladim umetnikom. Osećala je da je interesantan, ĉak fascinantan, ali
je bilo nešto kod njega što je odbijalo. Na tom satu nismo otkrili šta je to što je odbija.
Pacijentkinja je tada nastavila da mi priĉa o svojoj dvogodišnjoj ćerki. Kako voli da se igra
sa njom, i kako je divno devojĉicino telo. Nije ruţno kao kod odraslih ţena, i kako ona voli da
je kupa. Prekinula je i iznenada se setila sna:
„Ona je bila ĉlanica ţena ţaba. Trebalo je da ode u luku Moskva i da zapamti šta je
tamo videla. Voda je bila hladna i tamna, ali je ona bila zaštićena gumenim odelom.
Postojala je opasnost da će nešto eksplodirati i ona je morala da poţuri i ode odatle. Imala je
ideju da mora da završi u 4 sata.“ Pacijentkinjine asocijacije dovele su do priĉe koju je ĉula
kako ljudi koji umiru dok spavaju umiru oko 4 po ponoći. Moţda se plaši da bih ja mogao
umreti. Ĉula je da sam imao neke probleme sa srcem. Kad se probudila nepca su joj bila
natekla, verovatno ih je trljala jezikom dok je spavala. Tu je bio i problem u koji nikada
nismo potpuno ušli – njeni stomaĉni bolovi. Osećala se stegnuto. Trebalo je da radi na tome,.
ali se osećala umorno i depresivno. U tom trenutku sam rekao: „Plašite se onoga što ćete
naći ispod vode, u svom nesvesnom. Vi ste uplašeni. Zato ste obukli gumeno odelo, tako da ne
osećate ništa, ne ţelite da budete upetljani – u šta?“ Ona se zamislila za momenat i rekla:
“U iskušenju sam da pobegnem, da se vratim na ono što sam bila pre analize, da
budem prazna i dosaĊujem se. Umorna sam od borbe i traţenja. Ţelim da se relaksiram i
opustim. Vi me gurate, a ja ţelim da vi uradite taj posao. Juĉe sam imala fantaziju da sam
dobila rak grla i da ne mogu da govorim. Onda biste vi morali da obavite sav posao.“ Pauza.
Ja sam odgovorio: „Vi ste ozlojeĊeni na mene zato što neću da vas hranim, neću da budem
vaša dobra mama.“ Pacijentkinja je bukvalno prasnula na mene: „Ne govorite to. Ne mogu
da je podnesem. Mrzim je! I vas takoĊe! Da, ja ţelim da mi pomognete, ali ne samo da radite
9
9
za mene, ţelim da budete topli i ljubazni. Sve što vi ĉinite je rad, rad, rad. Pauza. Mislim da
ste u pravu. Ja ţelim da vi brinete o meni kao što ja ĉinim za svoje dete. Znate, juĉe dok sam
je kupala, gledala sam u njene genitalije, njenu vulvu. Izgledala je divno, kao cvet. Kao soĉno
parĉe voća, kajsije. Mogla sam je poljubiti, samo sam znala da to ne bi bilo dobro za nju.“ Ja
sam rekao: “Za nju?“ Pacijentkinja je nastavila: „Pa, ne samo za nju, predpostavljam i za
mene.Ovo me je podsetilo na onog umetnika sa kojim sam imala sastanak pre neki dan. Znate,
otišli smo na plaţu i ja sam primetila da su njegova bedra vrlo mesnata, i zadnjica takoĊe.
Kao ţenska. Moţda je to ono što me odbilo.“ Odgovorio sam: “ I fasciniralo u isto vreme. To
je opasna luka koju ste se plašili da ćete naći ispod vode, ono od ĉega beţite.“ Pacijentkinja:
„Kupila sam kupaći kostim za svoju ćerku, izgledala je tako privlaĉna u njemu, svetlo
crvenom. Mogla sam je pojasti, mislim bukvalno pojesti je.“
Ovo je bio neobiĉno produktivan sat s obzirom na to da je poĉeo sa snaţnim otporom.
MeĊutim, pacijentkinja je radila naporno u analizi i imali smo dobar radni savez. Ako
pregledamo sat moţemo videti da je ona bila svesna svog otpora. Nije osećala kao da dolazi
na sastanak, nije ţelela da bude upetljana. Rani materijal na satu nije davao odreĊeni
smisao, samo nešto neprijateljstva prema muškarcima, ali ne dovoljno da bi nastavila. Tada
sam je suoĉio sa otporom i zamolio da asocira na osećanje ozlojeĊenosti. To je dovelo do
prisećanja na njen bes, hladan razgovor sa majkom i njen bes na mene. Zatim se setila sna –
znak da je interpretacija otpora na pravom putu. Manifestni sadrţaj sna anksioznosti lepo je
pokazao njen strah od otkrivanja nekih nesvesnih impulsa. Luka simboliše majku, kao i voda.
Ideja o ţeni-ţabi nagoveštava homoseksualnost. Pored toga, setila se sna dok je govorila o
kupanju deteta. Njena prva asocijacija dovela je do njenog straha i ţelje da ću umreti. Bio
sam joj potreban i plašila me se. Trljala je nepce – repeticija infantilnog impulsa sisanja.
Zatim, jaĉi otpor i ţelja da ne radi i bes na moju interpretaciju da ţeli da ja budem njena
mama. Tako, u otporu vidimo potisnuti impuls koji se vraća, strah od njene infantilne ĉeţnje
za majkom. Zatim, asocijacija na dete i njene otvorene i oralno inkorporativne i seksualne
ţelje prema detetovoj vulvi. Ponovo pokušaj da premesti svoju anksioznost na bebu i ponovno
suoĉavanje sa sopstvenim strahovima. Tada, potvrĊivanjem asocijacijom na bedra i zadnjicu
svoga poznanika i finalna konfirmacija vraćanjem na detetov crveni (crveno – Moskva)
kupaći kostim i potreba da je pojede. Odgovor na pitanje šta pacijent izbegava, šta izaziva
bolni afekat zbog kojeg je ljuta na mene i analizu je: ona je pokušavala da izbegne svoje
oralne, aktivne i pasivne, homoseksualne, sadistiĉke teţnje prema majci, svom detetu i meni.
To su bili motivi za njen otpor.“ (Greenson)
Analiza otpora pre sadrţaja – ega pre ida
Primer 41:
„Pacijent Z., mladić koji je bio na analizi oko godinu ipo dana, poĉinje sat
saopštavajući sledeći san: „Sanjao sam da leţim na ogromnom krevetu. Potpuno sam go.
Velika ţena je ušla i rekla da treba da me okupa, i poĉela da pere moj genitalni organ. Postao
sam besan i posramljen jer se moj organ nije digao.“
Ja sam ćutao i pacijent je nastavio da govori. Evo sleda njegovih asocijacija.
„Ţena u snu podseća na kućnu prijateljicu. U stvari, ona je izgledala kao majka mog
dobrog druga. Ona je takoĊe i porodiĉna prijateljica, a posebno prijateljica moje majke. Ali,
ona nije kao moja majka. SviĊala mi se ta ţena. Ĉesto sam ţeleo da imam takvu majku.
(Pauza) ... Imao sam sastanak preko vikenda i došlo je do seksualne igre (pauza)... Ona je
udata ţena i uvek je voljna, ustvari, ona je bila agresor... Ţene koje se tako ponašaju su kao
prostitutke. One nemaju nikakvo osećanje za ljubav, interesuje ih samo seks. Ţele da budu
usluţene. Sve ovo što priĉam mi je neprijatno...“ Pauza.
Ovde je, mislim, jasno da radimo sa situacijom u kojoj se pacijent Z. Bori da ispolji i
da sakrije izvesne infantilne seksualne ţelje i fantazije. Ako gledamo manifestni sadrţaj sna i
asocijacije, nije teško prepoznati da je mali deĉak koji leţi na velikom krevetu i ima detinju
1
0
0
ţelju da njegova majka miluje njegov penis. On je ljut na tu ţenu koja više voli velike penise,
ali takoĊe ţeli da se ona igra sa njegovim. Sada je taj sadrţaj jasan, ali bi bilo pogrešno
interpretirati to pacijentu jer je oĉigledno da kod njega postoji snaţna tendencija da sve to
izbegne i sakrije. Pogledajte kako je njegov jezik sterilan i izbegavajući – „bio sam kompletno
nag“, ţena je kupala njegov „genitalni organ“, „došlo je do seksualne igre“, i otvorena
izjava da mu je sve to neprijatno. U takvoj situaciji, gde izvestan potisnuti sadržaj izlazi ali
postoji značajan otpor, osećao sam da bi bilo besmisleno nastaviti sa potisnutim sadržajem
dok prvo ne analiziram i delimično proradim neke od pacijentovih otpora. Da sam pokušao
da stavim do znanja posramljenom pacijentu Z. da izgleda da ţeli neku materinsku figuru da
miluje njegov penis, on bi me ljutito optuţio da sam razvratni starac, ili bi se potpuno
zamrznuo u ćutanju. Potpuno sam siguran u to jer je on u drugim sluĉajevima imao takve
reakcije ĉak i kada sam pokušavao da radim na njegovim otporima. Zato sam odluĉio da
radim prvo na otporima, i tek pošto vidim indikacije neke promene u njima, pokušao bih da
ga suoĉim sa sadrţajem.
Rekao sam mu kad je zaćutao: „Izgleda da vam je bilo neprijatno danas kada ste
pokušali da mi kaţete nešto o vašim seksualnim iskustvima, ĉak vam je i govor izgledao
izbegavajući (rekao sam danas jer je bilo prilika kada je on bio u stanju da bude direktniji u
vezi sa seksom i na taj naĉin sam ga podsetio na to).
Tada je Z. Odgovorio: „Pa nema svrhe da budem sirov, (pauza)... Da, niste vi taj koji
to ne bi opravdao, to sam ja. Ja ne odobravam tu vrstu vulgarnog jezika... (pauza). San je bio
tako ţiv, osećanja u snu su bila tako snaţna... Osećao sam se tako detinjasto.“ Na ovom
mestu sam osećao da pacijent radi uspešno na izvesnom aspektu svog transfernog otpora. On
je shvatio da je projektovao svoja osećanja neodobravanja na mene i da su ona neprikladna.
Mogli smo da nastavimo dalje sa otporom, ali je on tada izgledao spreman da radi sa
sadrţajem sna. Spontano se vratio na osećanja u snu. Zato sam rekao sledeće:
„Postali ste ljuti i posramljeni, ali kako ste se osećali u snu kada je ţena poĉela da
miluje vaš penis?“ Ovde moţemo videti da sam ja otišao korak dalje od pacijenta. Ja nisam
koristio njegov izbegavajući jezik, već sam upotrebio svakodnevni jezik i govorio otvorenim
tonom. Govorio sam o tome da ţena miluje njegov penis, a ne da ga kupa. Pacijent je prvo
ćutao, a zatim je rekao: „Da, prvo mi se to dopalo“ (Pauza). Zatim je nastavio da priĉa kako
je, kad je bio na sastanku sa ţenom sa kojom je imao odnose, ona radila „to“... Igrala se sa
njegovim penisom. Ali, on je ţeleo da me ubedi da je ona bila agresivna, a ne on. MeĊutim,
morao je da prizna da mu se to dopalo. U stvari, strašno je to voleo. Više od svih ostalih vrsta
seksualnih iskustava. Ali, nekako je osećao da je to pogrešno (pauza). Ţena je bila udata.
Njen muţ je bio visoki ĉinovnik. Bilo mu je drago da ona vara svog muţa, ali to nije bila baš
prevara jer su oni bili razvedeni. „To nije bila prava pobeda, samo poloviĉna. To je kao u
mom poslu. Izgleda kao da teško radim, ali to nije pravi posao i ja ne radim stvarno teško. To
je kao i sve ostalo. Ja ne ţelim da radim ništa. Ţelim da nešto dobijem. Ja pokušavam da sve
vreme budem aktivan i radim, ali u stvari ţelim da mi neko nešto da.“
„Izgledalo je da pacijent radi dobro. Njegovi otpori su nestali za trenutak, tako da
sam mu dao sledeću interpretaciju. Rekao sam mu da izgleda da on uţiva u osećanju da je
dobio seksualno zadovoljstvo od velike ţene i da, iako u tome uţiva, on se takoĊe oseća
posramljan, jer se oseća kao mali deĉko. Na to je pacijent odgovorio: „Da, u snu je krevet bio
tako ogroman. Ja sam bio tako mali u poreĊenju sa njim. Vi sigurno mora da mislite da je to
u vezi sa mojom majkom. Fuj! To je istina. Devojka sa kojom sam imao sastanak je imala
velika bedra kakva su mi bila jako odbojna kod moje majke...“ Da bi interpretacija ili
konfrontacija bila efektivna, moramo biti sigurni da je pacijent u stanju da ih opazi,
razume i prihvati. Zato moramo biti sigurni u dostupnost njegovog razumnog ega.
Analiziramo prvo otpor, zato što bi on interferirao sa formacijom razumnog ega.“
(Greenson)
1
0
1
5. ProraĊivanje
Bez obzira koliko vešto radili sa otporima, oni će se ponovo vratiti. Posle uspešnog
analiziranja otpora dolazi do promena kod klijenta, on postane pokretljiviji, i elastiĉniji,
donosi novi materijal. To traje jedno vreme i onda dolazi novi otpor. To se obiĉno dešava
kada doĊemo do neĉega protiv ĉega postoji jaĉa odbrana, ili kada neki spoljašnji faktori
poremete ravnoteţu izmeĊu ţelje i odbrane. Frojd je rekao da će otpor biti prisutan na
svakom koraku, u svakom aspektu i svakom satu analize, sve dok ona ne završi.
Nekada je dovoljno podsetiti klijenta na prethodnu diskusiju o otporu. MeĊutim, to
ĉesto nije dovoljno. Proces analiziranja poĉinje ponovo, ali ovaj put nešto lakše i brţe. To
demonstriranje iste stvari klijentu ponovo i ponovo, u razliĉitim odnosima i u razliĉitom
vremenu je proraĊivanje. Ono ĉini interpretaciju efikasnijom, omogućuje otkrivanje
novih primena postignutog uvida, na drugom nivou, tamo gde klijent to ranije nije video
ni oĉekivao. Interpretacija, data jednom, i kad je dinamiĉki i ekonomiĉki korektna i
uvremenjena nije obiĉno dovoljna, jer nije „cela istina“ već samo parcijalno otkriće.
Psihiĉka struktura koja se odrţava godinama, ili decenijama, ne menja se lako. I tako je
novom uvidu neophodno stalno ponavljanje. On je hipoteza koja se sada proverava u sve
više razliĉitih konstelacija. Stalno, iznova klijent će doţivljavati „i ovde opet isto“ .
Transfer
Otpor i transfer su dva kamena temeljca na kojima poĉiva psihoanalitiĉki metod. Frojd
je smatrao da se psihoanalizom moţe nazvati svaki rad koji ishodi od otpora i transfera, bez
obzira da li će voditi drukĉijim rezultatima nego što su njegovi.
Radna definicija: Transfer je doţivljavanje osećanja fantazija, stavova, nagona i
odbrana prema osobi u sadašnjosti koje nije adekvatno u odnosu na tu osobu, već je
ponavljanje reakcija prema znaĉajnim osobama u ranom detinjstvu, preneto na osobe u
sadašnjosti. U terapijskoj situaciji osoba na koju se vrši prenos je terapeut.
Pokušavajući da razume klijenta, radeći na njegovim otporima i potpomaţući njegov
rast, terapeut postaje znaĉajna osoba u klijentovom ţivotu. IzmeĊu njih se razvija posebna
vrsta objektne veze. Terapeut postaje, na neki naĉin, „treći roditelj“. U tom novom odnosu
klijent vidi mogućnost zadovoljenja potreba koje nisu bile zadovoljene od strane
znaĉajnih osoba iz detinjstva prema kojima su bila usmerena, oţivljava ih i tako stiĉe
šansu da se konflikt reši na bolji naĉin. Dakle, u terapijskoj situaciji se razvija i jedna vrsta
reakcija prema terapeutu koja, uglavnom, terapeutu ne pristaje, i koja je u stvari prenos u
novom izdanju stare objektne veze. To je primarno jedna nesvesna pojava i osoba koja
reaguje transfernim osećanjima je u glavnom nesvesna iskrivljavanja. Prenos se moţe
sastojati od bilo kojih komponenata objektne veze i moţe se ispoljiti u osećanjima,
fantazijama, stavovima, idejama ili odbranama od njih. Osobe koje su originalni izvori
transfernih reakcija su vaţne osobe iz ranog detinjstva. Transfer nije proizvod analize. On
se javlja i u terapiji i van nje kod neurotiĉnih, psihotiĉnih i zdravih ljudi. Sve ljudske
veze sadrţe mešavinu realistiĉnih i transfernih reakcija. Vaţno je napomenuti da je
transfer nešto što se dešava „ovde i sada“ , put u prošlost preko prenošenja prošlosti u
sadašnjost, što je ĉini dostupnom posmatranju. Transferne reakcije se doţivljavaju kao
aktualne, kao realnost. U odreĊenom trenutku transfer se manifestuje kao otpor i kad se
kao takav prepozna i doţivi pristupa se procesu analiziranja koji sam opisao u radu sa
otporom. Transferna komponenta odnosa javlja se u razliĉitom stepenu u svakom ljudskom
odnosu, pa i u svakoj terapijskoj situaciji i postaje izvor najjaĉeg otpora ĉije razrešenje moţe
dovesti do najznaĉajnijih terapijskih efekata. Bez obzira da li ćemo reći da osoba „igra igre“
1
0
2
kao TA ili da „odigrava nedovršene poslove“ kao u geštalt terapiji ili nešto treće, primetićemo
da su to ponašanja koja ne odgovaraju sadašnjoj situaciji. Njihovom analizom mogli bismo
otkriti da su steĉena u odnosu sa znaĉajnim osobama iz ranog detinjstva. Rasvetljavanje
odnosa izmeĊu terapeuta i klijenta (naroĉito negativnih osećanja) treba da bude „dnevni hleb“
svakog analitiĉkog rada. Kao i u analizi otpora, da bi se analizirala, transferna reakcija se
mora prvo prepoznati.
Karakteristike transfernih reakcija
Karakteristike transfernih reakcija su: neadekvatnost, intenzivnost, ambivalencija,
ćudljivost i upornost.
Neadekvatnost:
U ţivotu se ĉesto srećemo sa situacijom da reakcija jedne osobe na drugu ne odgovara
ponašanju te druge osobe. U takvim situacijama moţemo ĉesto ĉuti ono „nisam ti ja kriv šte te
ţena zeza. Deri se na nju, a ne na mene“ ili „Šta si se okaĉio o mene, nisam ti ja mama da te
drţim na sisi“ i sl. Takva neadekvatnost je, i u ţivotu i u terapijskoj situaciji, prvi znak da se
radi o transfernoj reakciji. Transferne reakcije su neadekvatne po kvalitetu, kvantitetu i
trajanju u aktuelnoj situaciji, ali su bile adekvatne u prošlosti. Ako se klijent koji je došao
da nešto promeni protivi terapijskoj proceduri, on se ponaša neadekvatno. Hoće nešto, a u isto
vreme radi protiv onoga što hoće. U tom smislu je i otpor transferna pojava, jer ne odgovara
sadašnjoj situaciji (terapijskoj), a odbrana je nastala kao pokušaj adaptacije u prošlosti.
Neprikladnosti transfernih reakcija moţemo videti u primeru 16, 21, 30b, 32.
Intenzitet:
Intenzivne emocionalne reakcije prema terapeutu su uglavnom znaci transfera. U
analitiĉkoj situaciji, u kojoj ponašanje analitiĉara uglavnom ne daje povod za njih,
neadekvatnost intenziteta reakcije je lako uoĉljiva. Terapeut moţe, meĊutim, svojim
ponašanjem realno pruţiti povod za intenzivnu reakciju koja je tada adekvatna aktuelnoj
situaciji. Ĉesto su kontratransferne reakcije analitiĉara uzroci takvih reakcija klijenta.
Neurotiĉne osobe su naroĉito sklone transfernim reakcijama u ţivotu i to obiĉno prema
ljudima koji imaju izvesnu funkciju kakvu su ranije imali roditelji. To su obiĉno ljubavnici,
autoriteti, voĊe, lekari, uĉitelji, poznate osobe, glumci, sveštenici. Oni su, kao i terapeut samo
okidaĉi za transferne reakcije. Klijenti se zaljubljuju u terapeuta, pridaju mu neke kvalitete
koje nisu imali prilike da upoznaju, mrze ga, sumnjiĉe, ispoljavaju seksualne ţelje. Intenzivne
emocije transfernih reakcija su pokretaĉka energetska baza terapijskog rada. Predstave koje
potiĉu od onih koji nisu dovoljno shvatili analitiĉki metod vide ga kao uglavnom
intelektualnu diskusiju o simptomima. Ovakve predstave su netaĉne. Nepostojanje
emocionalnih reakcija je znak otpora. Terapeut je, zbog funkcije koju ima, osoba znaĉajna za
klijenta i ako se osećanja klijenta vezana za terapeuta ne pojavljuju u terapijskoj situaciji,
onda su ona potisnuta, sakrivena ili pomerena na neku drugu osobu, obiĉno osobu koju klijent
na neki naĉin povezuje sa terapeutom (primer 33). Pogledajte primer 23, 30b, 34 i 40.
Primer 42:
Mlada ţena, stidljiva i bojaţljiva, poĉinje u trećem mesecu svoje analize da pokazuje
jasne znake da se zaljubila u mene. Posle nekoliko dana borbe sa svojim osećanjima, plaĉući
mi je priznala svoju ljubav. Zamolila me je da ne tretiram to njeno stanje na isti, hladan,
analitiĉki naĉin na koji sam tretirao njene druge emocije. Molila me je da ne ćutim i da kaţem
bilo šta. Za nju je tako poniţavajuće da bude u toj poziciji. Poĉela je da jeca i zaćutala. Posle
nekog vremena rekao sam: „Znam da vam je teško, ali je vaţno da pokušate da izrazite taĉno
1
0
3
šta osećate.” Ona je ćutala trenutak, a zatim rekla ljutito i optuţivaĉki: „To nije u redu. Vi
moţete da se sakrijete iza analitiĉkog kauĉa, a ja moram sve da iznesem. Znam da me ne
volite, ali mi barem recite ako vam se dopadam, da vam je malo barem stalo. Recite da vam
nisam samo broj, pacijent u 11 sati.“ Plakala je i jecala, a zatim opet ćutala. Ja sam takoĊe
ćutao neko vreme, a zatim rekao: „Taĉnoj, to nije fer. Analitiĉka situacija nije ravnopravna.
Vaš je zadatak da dozvolite svojim osećanjima da izaĊu, a moj posao da vas razumem,
analiziram ono što iskrsne. Da, to nije fer.“ Ova primedba je izgleda pomogla pacijentkinji.
Mogla je da ispolji više svoje ljutine i osećanja uvreĊenosti. Naredni sastanci doneli su
mešavinu mrţnje i ljubavi, ali je bila u stanju da radi sa tim osećanjima. Mislim da je je
mogla da ĉuje u mom tonu i reĉima da sam bio svestan njenog bolnog poloţaja i ako sam
osećao sauĉešće trebalo je da nastavim sa analitiĉkim radom. Prvo su njeno osećnje
odbaĉenosti zbog mog stava nezadovoljavanja i razoĉarenje ušli u kliniĉku sliku i trebalo je
raditi sa njima. Vaţno je bilo izbeći dvojnu opasnost: ili laţno ohrabrivanje pacijentkinje ili
nanošenje nepotrebnog bola koji bi je naterao da potisne svoja osećanja i da pobegne na neki
naĉin. Transferna ljubav uvek postaje izvor otpora. To moţe da se suprotstavlja radu u
analizi kroz pacijentove urgentne zahteve i težnje za neposrednim zadovoljenjem. Tada
analitički sat postaje mogućnost za zadovoljenje analizantove želje za bliskošću i on gubi
interes za uvid i razumevanje. Dalja komplikacija je da će pacijent obiĉno reagovati na
analitiĉarevu intervenciju ili na njegovo nereagovanje osećanjem odbaĉenosti povreĊenosti i
iz tih razloga će svesno odbiti da radi . Zadatak je ohrabriti punu ekspresiju svakog razvoja
pacijentove transferne ljubavi i u pravom trenutku početi rad na njegovim otporima
analitičkom radu. Pošto sam prihvatio to da analitiĉka situacija nije fer u tom smislu da ona
treba da se izloţi, a ja da analiziram, pokušala je da nastavi ispoljavanje svojih osećanja
prema meni. Ali sada je bio prisutan i prizvuk ljutine u njenim osećanjima ljubavi za mene.
Mogao sam da ĉujem prizvuk gorĉine.
„Znam da ste u pravu, trebalo bi da se pustim, bez obzira kako se vi osećate u vezi sa
tim. Tako je teško plakati za ljubavlju, moliti i dobijati samo ćutanje kao odgovor. Ali na
kraju mora da vi za to i sluţite. Pretpostavljam da se to dešava sa svim pacijentima. Pitam se
kako to moţete da podnesete, ali na kraju plaćeni ste za slušanje.“ Pacijentkinja je ćutala
neko vreme, oĉi su joj bile suve i otvorene, usta stegnuta, ruke ĉvrsto prekrštene preko tela.
Posle nekoliko trenutaka sam rekao: „Sada sam vam odbojan zbog odgovora koji sam vam
dao. Hoćete da mi to opišete reĉima.“ Uĉinila je to. Prvo bujica ljutine, zatim opet potok
ljubavi i to se ponovilo nekoliko puta. Posle nekoliko sastanaka intenzitet tih osećanja je
splasnuo i ona je bila spremna da radi. Sada sam joj mogao reći: „Hajde da pokušamo da
razumemo šta se dogodilo, da probamo da razumemo zašto vi volite i kako volite? Šta ste
našli privlaĉno kod mene?“ Postavljajući zadnje pitanje postavio sam pacijentkinji ljubav
prema meni kao model načina na koji ona traži ljubav. Njen razumni deo ega je postao
pristupaĉniji. Ponovo smo uspostavili radni savez i mogli smo da zajedno istraţujemo ono što
se desilo na prethodnim sastancima. (Greenson)
U nekim sluĉajevima klijent deli svoja ambivalentna osećanja prenoseći jedan
aspekt na terapeuta, a drugi na drugu osobu. Obiĉno su pozitivna osećanja vezana za
terapeuta, a negativna su rezervisana za drugu osobu, ali se dešava i obrnuto. Jedan
takav primer je sledeći prikaz sa trening analize jednog kandidata za analitiĉara.
Primer 43:
„Dugo vremena on je manifestovao transferna osećanja prema meni iskljuĉivo
pozitivne prirode. On me je poštovao i bio mi je naklonjen. Uprkos mojim povremenim
greškama, imao je neobiĉno puno razumevanja i bio pun hvale za mene. Sa druge strane, bio
je neobiĉno kritiĉan na svaki nedostatak koji bi opazio kod bilo kojeg drugog analitiĉara.
Ukazao sam mu na to ekstremno pristrasno ponašanje ali je on tvrdoglavo opravdavao svoje
reakcije. MeĊutim, nastavio sam da interpretiram tu šemu ponašanja kao otpor prema
1
0
4
suoĉavanju sa neprijateljstvom prema meni. Duţe vreme nisam mu dao ni jednu drugu
interpretaciju. Najzad, kandidat nije mogao dalje da zadrţi svoja potisnuta negativna osećanja.
Eksplodirao je besno na mene optuţujući me da sam isti kao i ostali trening analitiĉari,
dogmatiĉan, ohol i nerazuman. Bio je iznenaĊen svojim ispadom i intenzivnim osećanjima
koja su probila. Tek tada on je bio u stanju da shvati da je na isti naĉin rascepio i svoja
osećanja prema ocu koga je konstantno idealizovao, dok je bio uporno u sukobu sa ostalim
figurama koje su bile autoritet u njegovoj sredini.“ (Greenson)
Ambivalencija:
Sve transferne reakcije su ambivalentne. Jedan aspekt osećanja ostaje nesvestan
ili skriven dok se drugi ispoljava. U prethodnom primeru smo mogli da vidimo kako se
neprijateljski aspekt pomerio na druge osobe, u primeru 33 kako se seksualni aspekt osećanja
odigrava, tj. prenosi na drugu osobu, a neprijateljski ostaje sakriven. Klijenti kao da na neki
naĉin ţele da ubede sebe da prema terapeutu imaju samo jednu vrstu osećanja, a druga
obiĉno suprotna ne postoje. Nekima je lakše da ispolje neţna osećanja, ljubav za terapeuta
ili seksualne ţelje, prikrivajući sumnjiĉavost i neprijateljstvo, dok je kod drugih obrnuto.
Takvo cepanje je nastalo u odnosu da nekim od roditelja. Ispoljavanje one druge strane i
sinteza suprotnih osećanja su ostali „nedovršen posao“ koji klijenta spreĉava da ostvari nove
odnose na drugi naĉin. Taj „posao“ klijent treba da dovrši u terapiji da bi mogao da se
slobodno lati drugih. Pogledajte ponovo i primere 19, 21, 28, 34, 38 i 40.
Ćudljivost:
Transferne reakcije su nestalne i hirovite. Osećanja prema terapeutu se ĉesto brzo i
neoĉekivano mogu promeniti u suprotna, što je odraz njihove ambivalencije. Ĉesto klijentove
pretpostavke ili fantazije o znaĉenju nekog terapeutovog ponašanja dovode do nagle
promene odnosa prema terapeutu u toku sastanka ili posle njega. Nagla promena
osećanja moţe biti i posledica realne greške od strane terapeuta. Tu mogućnost on uvek
treba da ima na umu. Bez obzira šta im je uzrok, takve nagle promene obiĉno postaju otpor
i treba da budu analizirane.
Primer 44:
„Tipiĉan primer iznenadne promene do koje moţe doći u transfernoj situaciji je
sledeća sekvenca dogaĊaja koji su se odigravali u toku jedne nedelje u analizi histeriĉno
depresivne ţene u drugom mesecu terapije. Poĉela je da radi dobro, uprkos strahu da ću
misliti da je bezvredna i obiĉna. Njena osećanja prema meni su bila strahopoštovanje i
divljenje, sa ţeljom da mi se dopadne. Iznenada, na jednom satu, posle puno napora, izjavila
je da se zaljubila u mene. To osećanje je poĉelo na kraju prošlog sastanka kad je primetila da
su moje pantalone izguţvane i kravata iskrivljena. Bila je ubeĊena da to znaĉi da nisam
materijalista, pohlepni kapitalista, već sanjar, idealista, ĉak umetnik. Ceo dan i noć je
fantazirala o meni na taj naĉin. Njena osećanja su porasla u intenzitetu i uţivala je u takvom
stanju stvari. Ĉak i kada smo poĉeli da analiziramo tu reakciju i povezali je sa prošlošću,
njena osećanja su ostala. Sledećeg dana bila je preplavljena krivicom. Njena beba je dobila
uhobolju i pacijentkinja je osećala da je to zbog njenog zanemarivanja. Provela je previše
vremena sanjareći, umesto da se brine o svom detetu. Bila je ubeĊena da ja sigurno osećam
prezir za tako lakomislenu ţenu. Kada sam pokušao da radim na poreklu ovakve reakcije, ona
je osećala da je kaţnjavam kao što je i zasluţila. Sledećeg, trećeg dana, osećala je da nisam
idealist i sanjalica koji ne mari za izgled. Ja sam arogantan i prezriv prema svojim
pacijentima koji su jadni, bogati neurotiĉari. Branila je sebe i svoju grupu napadajući me kao
jednog od onih pakosnih analitiĉara koji ţive od bogatih, a preziru ih. Miris moje cigarete joj
je bio odbojan, ĉak odvratan.
1
0
5
Na sledećam satu za nju su moji pokušaji da analiziram njena neprijateljska osećanja
bili trapavi ali zabavni. Moţda sam ja dobronameran i topao, samo natmuren. Morao sam da
promenim vrstu cigarete zbog njenih kritika i bila mi je zahvalna zbog paţnje. Nadala se da
ću jednog dana postati njen vodiĉ i mentor jer je ĉula da sam brilijantan. Kad sam ćutao,
osećala je da sam strog, konvencionalan i dosadan. Moţda sam bubalica i teški radnik koji
voli samo svoj posao. Napustila je taj sastanak sa osećanjem da ja moţda jesam dobar
analitiĉar, ali da ţali zbog onoga ko je sa mnom u braku.“ (Greenson)
Upornost:
Suprotno ćudljivosti izvesne transferne reakcije mogu biti vrlo uporne i trajati duţe
vreme. Dok se promenljive reakcije dešavaju ĉešće u poĉetku analize, produţene, rigidne
reakcije su ĉešće u kasnijim fazama. Ovakvim reakcijama uvek nedostaje spontanost i po
tome se i prepoznaju i u terapiji, i u ţivotu. Za njihovo uoĉavanje je potrebno više vremena i
ĉesto su otporne na interpretacije. Njihovo dugo trajanje ne znaĉi da je tarapijski rad
zaustavljen jer se za to vreme mogu proraĊivati drugi aspekti klijentove neuroze. Pogledajte
primere 18 i 34.
Primer 45:
„Pacijentkinja K. Odrţava pozitivan seksualni i erotiĉni transfer prema meni gotovo 3
godine. Ta osećanja su preţivela i nisu bitno na njih uticale ni moje stalne interpretacije da
su ona u funkciji otpora, ni moje produţeno ćutanje, ni moje povremene greške i lapsusi. Tek
kad je došlo do dovoljnog poboljšanja da je uspela da doţivi parcijalni vaginalni orgazam,
što joj je pomoglo da prevaziĊe svoj strah od homoseksualnosti, promenila su se i ta
osećanja. Tek tada je mogla da dopusti sebi da svesno oseća svoju mrţnju i odbojnost prema
meni i muškarcima uopšte.“ (Greenson)
Videli smo da je neprikladnost u intenzitetu, ambivalenciji, ćudljivosti i upornosti znak
da postoje transferne reakcije ne samo u terapiji već i u ţivotu.
Analiza transfera
Da bi se analizirao, transfer, kao i otpor treba da se razvije. Analitiĉka situacija je
takva da omogućuje klijentu da razvije svu raznolikost i intenzitet transfernih reakcija u
skladu sa svojom individualnom istorijom i potrebama.
Šta je to u analitiĉkom odnosu što omogućuje razvoj transfera?
Psihoanalitičar kao ogledalo
Frojd (1912) je dao preporuku da psihoanalitiĉar treba da bude kao ogledalo u odnosu
na pacijenta. Ova preporuka je bila pogrešno shvaćena kao da to znaĉi da analitiĉar treba da
bude hladan i nepristupaĉan klijentu. Ovakvo shvatanje je dovelo do raširenih predrasuda o
ponašanju analitiĉara i odnosa izmeĊu njega i klijenta. Ova preporuka ima drugaĉiji smisao.
To znaĉi da analitiĉar neće reflektovati klijentu ništa drugo osim onoga što je on sam
manifestovao. Analitiĉareve liĉne vrednosti neće ulaziti u analizu klijentovog konflikta.
Njegova neutralnost će omogućiti klijentu slobodno istraţivanje, i njegove iskrivljene i
1
0
6
nerealne reakcije u odnosu na analitiĉara postaju uoĉljive. Terapeut u onome što mi klijent
iznosi ne traţi ni dobro, ni loše, već istinu. Samo u takvim uslovima moguće je dosledno se
pridraţavati osnovnog pravila. Takva neutralnost ĉini liĉnost terapeuta relativno
anonimnom za klijenta i on ispunjava taj prazan prostor svojim fantazijama. Ako
analitiĉar nije svojim ponašanjem realno provocirao takve fantazije onda je lakše
demonstrirati njihovu nerealnost. Naglašavam još jednom da to ne znaĉi da analitiĉar treba da
bude hladan, drvenast ili ekstremno pasivan, jer bi to onemogućilo stvaranje radnog saveza,
već nenametljiv, da ne vrednuje i ne unosi svoje stavove, vrednosti i konflikte u analiziranju
klijentovih konflikata.
Apstinencijalno pravilo
Kada je neurotiĉna osoba pod tenzijom, onda nalazi razne naĉine kako bi tu tenziju
ublaţila, potisnula ili delimiĉno ispraznila. To moţe da uĉini npr. uzimanjem alkohola,
cigareta, droge, kompulsivnim seksualnim i drugim aktivnostima, preţderavanjem, brzom
voţnjom kola i na bezbroj drugih naĉina. Na ovaj naĉin osoba izbegava porast tenzije i
suoĉavanje sa njenim uzrokom. Kada ti ventili nisu dovoljni, ona dolazi na terapiju. U
terapijskoj situaciji, kada doĊe do nekog neprijatnog, potisnutog sadrţaja, tenzija će
opet porasti i klijent će pokušati da se posluţi starim naĉinima rastereĉenja, ili nekim
novim koji imaju istu funkciju. Ukoliko bi on to stalno radio, ni terapijska situacija mu ne bi
omogućila da se suoĉi sa osećanjima koja izbegava. Zato se ovakva ponašanja prepoznaju
kao otpor, naĉin za izbegavanje tenzije i unošenje osećanja u terapijsku situaciju, ili
pokušaji brzog rasterećenja tenzije, i analiziraju se. Posle uspešne analize otpora klijent
uĉi da izvesna ponašanja ometaju razvoj terapije, tj. njegov razvoj i uĉi da se od njih
uzdrţava. On na taj naĉin uĉi apstinencijalno pravilo. Svako uspešno analiziranje ovakvih
ponašanja treba iskoristiti da se klijent suoĉi sa potrebom uzdrţavanja od njih. Znaĉi, osnovni
smisao je da klijent nauĉi da se uzdrţava od trenutnih zadovoljenja radi budućih.
Apstinencijalno pravilo, dakle, nije nikakva zabrana od strane terapeuta jer je osnovna
pretpostavka terapije (osnovno pravilo) slobodno ispoljavanje, već preporuka za
uzdrţavanje od izvesnih ponašanja koja su se pokazala (analizom) kao ometajuća za
analitiĉki rad. Bitno je takoĊe i to da analitiĉar svojim ponašanjem ne zadovoljava
klijentove transferne potrebe (smanjujući mu tako tenziju) kako bi omogućio suoĉavanje
sa njima i njihovo analiziranje. Da bi suoĉavanje i analiza transfera bila moguća analitiĉar
ne treba da se „pridruţi igri“, tj. mora da vodi raĉuna da analizirani ne ostvaruje sekundarnu
dobit iz rada sa njim. Smisao apstinencijalnog pravila je, dakle taj, da klijent treba da nauĉi da
se uzdrţava praţnjenja tenzije na neurotiĉne naĉine, i da tu tenziju unese u analitiĉku situaciju
i tako stvori mogućnost da se doĊe do sadrţaja koji je izazvao.
Ovo vaţi za otklanjanje tenzije i van analize i u analizi u odnosu sa terapeutom.
Porast tenzije dovodi do intenzivnijeg razvoja transfernih osećanja i zato se moţe reći
da apstinencijalno pravilo pospešuje razvoj transfera. Ako terapuet kaţe klijentu da treba
neĉega da se uzdrţava ili ne zadovoljava njegove potrebe, on tu mora i objasniti zašto. Klijent
se mora tretirati kao saradnik i odrasla osoba. Ne moţemo ga tretirati kao dete, a oĉekivati da
postane zreo.
Primer 46.
V je insistirao da se napravi stalan raspored za njegove dolaske. S jedne strane
ukazivao je na slabu stranu neredovnog zakazivanja iz liĉnog iskustva sa ranijim pokušajima
terapije, a s druge strane je objašnjavao kako mora da isparceliše vreme da bi radni i
porodiĉni program funkcionisao. Iako ima tonova koji zvuĉe kao ţalba na imperativ stvaranja
rasporeda, još više se oseća neka vrsta ponosa i potrebe da se sve taĉno zna. Za terapijeske
sastanke je dogovoreno da se odrţavaju jedne nedelje ponedeljkom, a druge nedelje
ĉetvrtkom popodne. Na prošlom sastanku, zbog situacije oko razvoda, ispoljio je napetost i
1
0
7
traţio da se svakako vidimo pre sledećeg ĉetvrtka kada Centru za socijalni rad treba da se
izjasni da li hoće da ide na pomirenje ili na razvod. Zbog napetosti u kojoj je bio, ponudio
sam mu i vanredni termin – sutradan, što je on rado prihvatio. MeĊutim, na sastanak stiţe sa
skoro 20 min zakašnjenja. Rekao sam mu da sam već pomislio da neće ni doći, na šta je on
objasnio da uobiĉajeno vreme potrebno da stigne do mene nije funkcionisalo ovog puta, tako
da je, eto, zakasnio. Nije bilo nastojanja da se pokaţe neko ţaljenje zbog toga ili izvinjenje i
sl. Pošto je zakašnjenje u raskoraku sa potrebom da me vidi, rekao sam mu to da se osećam
na neki naĉin izigran, jer ispada da je meni više bilo stalo do sastanka nego njemu samom.
K: Da li se vi to na mene ljutite?
T: Ne osećam da se ljutim, ali se pitam šta je zapravo razlog zakašnjenja?
Menjao je boju i meškoljio se i rekao da će mi reći razlog. Jeste, njemu je jako bilo stalo da
me vidi, ali istovremeno se u njemu razvijala neka odbojnost od ulaţenja u «ljubavne
probleme». Hteo je da doĊe, ali eto nekako je uspeo da zakasni i štaviše, idući sada prema
savetovalištu, potajno se nadao da me neće zateći.
T: Kada treba nešto da uradite u vezi problema o kojima inaĉe dosta razmišljate kod vas to
stvara odbojnost?
K: Da, primećujem da mi se to dogaĊa. Rećiću vam da su ljubavni problemi, ustvari, pravi
razlog mog dolaska kod vas. Kada sam prvi put došao kod vas, sećate se, priĉao sam o svojoj
neadekvatnosti i sl. i to je u suštini taĉno, tj pravi problem, ali u stvari dotakao me je upravo
problem mojih ljubavnih odnosa. Par puta sam ih spomenuo, ali eto tek sada treba da
poĉnem da govorim o njima. Treba mi mnogo vremena da polako, postepeno uĊem u nešto.
T: Pitanje je da li biste i sada ušli u problem da vas nije pritisla situacija sa Centrom za
socijalni rad?
K: Da, po svoj prilici
Govori da je veoma zaokupljen aktuelnom situacijom i posebno okolnostima koje su se
ispostavije prošli put. Tu ima više stvari. Jasno mu je sada da uopšte nisu morali da istupe
onako kako su istupili s obzirom na to da je razvod sporazuman. Ustvari, time su stavili do
znanja da sve i nije tako jasno, što i odgovara stvarnom stanju. Iako je on taj koji je traţio
razvod jer je bio u tenziji zbog odnosa sa suprugom i to mu je izgledalo kao izlaz (zahtev je,
meĊutim, podnela supruga) ispada da on, ustvari, sada to ne bi hteo. Opet, sa druge strane,
misli da sada ne bi mogao da faktiĉki nastavi brak, ali ni da definitivno raskrsti, pre svega
zbog deteta, a i zbog toga što mu «treba neko». Misli da se, možda, “zaleteo” sa razvodom
iako mu još nisu jasna izmešana osećanja koja ima prema supruzi...
Terapeut konstatuje da čitava situacija navodi na to da je možda uputnije uzdržati se od
konačnih odluka dok se ne razjasne stvari.(uvođenje u razumevanje smisla pravila
apstinencije).
Klijent vrlo spremno prihvata da bi mu to najviše odgovaralo. Sledi još kraća diskusija o
tome šta oĉekuje Centar za socijalni rad, odnosno kako će reagovati supruga kada sa njom
bude o tome razgovarao.
Evo jednog primera za neadekvatno i adekvatno shvatanje apstinencijalnog pravila od strane
dva analitiĉara:
Primer 47:
„Mladić o kome je reĉ imao je nekoliko godina relativno neproduktivne analize u
drugom gradu. Neke od teškoća poticale su iz atmosfere koju je njegov prvi analitiĉar stvorio
svojim naĉinom rada. Kada je mladić na jednom od svojih prvih sastanaka sa mnom, (na
kauĉu) uzeo cigaretu i pripalio je, ja sam ga upitao kako se osećao kada je odluĉio da pripali
cigaretu. On je odgovorio da je znao da ne treba da puši u prethodnoj analizi, i sada
pretpostavlja da ću i ja to zabraniti. Ja sam mu odmah odgovorio da je sve što sam u tom
1
0
8
trenutku ţeleo da saznam kakva osećanja, ideje ili senzacije je imao u momentu kada je
odluĉio da pripali cigaretu.
Na kasnijem sastanku, pacijent me je upitao da li sam oţenjen. Ja sam mu postavio
kontra pitanje kakve su njegove fantazije o tome. Kasnije sam mu objasnio i demonstrirao
vrednost mog neodgovaranja. Pacijent mi je tada rekao da njegov prethodni analitiĉar nikad
nije odgovorio na brojna pitanja koja je on postavio na poĉetku svoje prethodne analize, a
nije se ĉak ni potrudio da objasni zašto ćuti. On je doţiveo ćutanje analitiĉara kao
degradaciju i poniţavanje i sada je shvato da je njegovo kasnije ćutanje bilo vraćanje na
zamišljenu nepravdu.“
Iz ovog primera mogli smo da vidimo da je analitiĉar hteo da vidi koja su osećanja,
misli ili senzacije izazvali tenziju koja je navela klijenta da zapali cigaretu (u ovom sluĉaju, to
je odraz prkosa). Kada bi došao do tih osećanja mogao bi klijentu da pokaţe da je paljenje
cigarete pokušaj da se ona ublaţe, «da se smiri», da se izbegne tenzija, tj da je pušenju u
funkciji otpora. Pušenje nije zabranjeno od strane analitiĉara. Klijent prvo oseti ĉemu ono
sluţi, a onda nauĉi da se od njega uzdrţava jer je svestan da je takvo ponašanje otpor terapiji.
Analitiĉarev posao nije da zabranjuje otpore već da ih prepoznaje i analizira. Sa
odgovaranjem na pitanja klijenata je sliĉna stvar. Iza pitanja stoji uvek neka pretpostavka,
fantazija, osećanje koje klijent moţda ne bi izneo ako bismo mu odmah odgovorili. Zato mu,
kada iznese svoje fantazije ili pretpostavke, moţemo odgovoriti i pokazati svrhu našeg
prethodnog neodgovaranja. Svrha postavljanja pitanja je da se otkloni tenzija koju izazivaju
pretpostavke ili fantazije koje stoje iza pitanja. Iza pitanja npr. «Šta vi mislite, da li sam ja
normalna?» moţe da stoji pretpostavka:” bojim se da sam luda i da me vi tako doţivljavate.”
Pitanje je postavljeno sa teţnjom da se tenzija otkloni. PrevoĊenje pretpostavke u tvrdnju bi
dovelo u fokus strah od nenormalnosti i strah od toga kako je drugi opaţaju, a ta osećanja se
ţele izbeći pitanjem.
Kada ćemo analizirati transfer?
a) kada je u funkciji otpora – transfer je pokretaĉka snaga u terapiji, ali i otpor jer
predstavlja ponavljanje nekog aspekta odnosa sa roditeljima, umesto sećanja i razjašnjavanja
tog odnosa. Transfer ćemo analizirati tek onda kada poĉne da ometa analitiĉki rad. Kao i
u radu sa otporom, trensferni otpor mora biti demonstrabilan – analizirani mora biti u
stanju da ga uoĉi. Postupak je isti (analiza transfera i jeste analiza otpora). Kada prepozna
transfer kao otpor, analitiĉar moţe na primer ćutanjem ili na neki drugi naĉin (vidi suoĉavanje
kod analize atpora) da suoĉi klijenta sa otporom. Moţe npr. da mu kaţe: Izgleda da izbegavate
svoja osećanja u vezi sa mnom...”, ili «kao da se plašite da ispoljite svoj bes prema meni...».
Pogledajte primere 18, 21, 23, 28, 30B, 33, 38, 39, 40, 42, 43, 44.
Kao i kod otpora, treba ĉekati da transferni otpor dostigne optimalni intenzitet, jer tek
tada klijent moţe poverovati u ono što vidi i doţivljava. Kada nam klijent postavi pitanje
«kako da znam da li je to baš tako? Da li je to istina ili moja konstrukcija?» treba da se
zapitamo da li smo se mi prerano upustili u interpretiranja, pre nego što je on to doţiveo ili je
njegov naĉin odbrane da neko svoje ponašanje odmah tumaĉi kako bi spreĉio doţivljavanje.
b) kada je optimalni nivo intenziteta postignut – koji je to optimalni nivo? To nije neki
fiksirani kvantitet već zavisi od stanja klijentovog ega. U suštini je bitno da je transferno
iskustvo emocionalno znaĉajno i smisleno za klijenta, ali ne da ga preplavi, da ga doţivi
kao traumu. Terapeut treba da oseti koji je taj nivo u svakoj posebnoj situaciji.
Primer 48:
1
0
9
Vrlo rano u svojoj analizi pacijentkinja postavlja pitanje, šaljivim tonom: «Kada se
oĉekuje da se zaljubim u Vas». Sama ĉinjenica da je postavila to pitanje ukazuje na to da već
postoji izvestan pozitivan transfer, ali u to vreme to sigurno nije bila živa realnost za
pacijentkinju. Da sam joj rekao da samo to pitanje ukazuje na to da su takva osećanja već
prisutna, ona bi mogla da to negira ili da poluozbiljno prihvati i više kao igru nastavi
asociranje. To je ono što se obično dešava kada terapeut prerano interpretira transfer. U
sluĉaju koji opisujem, nisam to uradio. Pitao sam je odakle joj ta ideja? Pošto mi je rekla da
je od drugarice koja je bila na analizi ĉula da se takve stvari dogaĊaju, ja sam joj rekao da ne
postoje pravila po kojima bi se bilo kakva osećanja razvila prema analitiĉaru. Sve što ona
treba da uradi je da dozvoli svojim osećanjima da izaĊu, kada se pojave i da onda pokušamo
da razumemo njena jedinstvena i individualna osećanja. Uskoro posle ovog sastanka, mogao
sam da primetim da su njena osećanja prema meni postala intenzivnija. Postala je svesnija
svog izgleda, gledala me je koketno kada je ulazila i izlazila i bilo je nešto flertovanja u
njenim primedbama. Pošto je pacijentkinja radila u analizi i pošto sam bio siguran da će
intenzitet tih osećanja narasti, nisam pokušao da analiziram transfer u tom momentu. Posle
nekoliko dana, pacijentkinja postaje manje zainteresovana za rad, kuću i supruga. Kaţe da
razmišlja o analizi sve vreme, ĉak i za vreme koitusa. U tom momentu ja sam osećao da je
intenzitet njenih osećanja toliki da su joj bila realna i ţiva i rad na njima bi sada bio
znaĉajno, smišljeno iskustvo koje bi doprinelo analizi. Zato sam tada intervenisao tako što
sam rekao da mi izgleda da su osećanja prema meni ušla u njen ţivot. Izgledalo je da
dominiram u odnosu na druge stvari u njenom ţivotu, ĉak i u sekaualnom ţivotu. Ohrabrio
sam je da priĉa o tome, jer je to sada bilo vaţno. Sada je pacijentkinja poĉela da radi ozbiljno
i sa ĉuĊenjem kako su snaţna postala njena ljubavna osećanja prema meni. Nestali su
neozbiljnost i igranje. Sada je bila spremna da radi ozbiljno. (Greenson).
Ponekad je optimalni nivo vrlo mali intenzitet, pogotovu u situaciji kada pored umereno
snaţne transferne reakcije moţemo da primetimo skriveno osećanje suprotne prirode.
Na primer, ako klijent pokazuje znake intenzivno pozitivnog transfera, ali se mogu ĉuti i
prizvuci neprijateljstva.
c) Kada mislimo da će naša intervencija dovesti do novog uvida-Do novih uvida moţe
doći prilikom analiziranja transfernog otpora ili kad on postane optimalnog intenziteta, ali
postoje i situacije koje zahtevaju intervenciju, a kada pitanje otpora ili intenziteta
transferne reakcije nije odluĉujuće.
Kakve odlike treba da ima materijal koji klijent donosi da bi interpretacija ili
klarifikacija mogli da dovedu do novog uvida?
1. kontradiktornost – kada u klijentovim stavovima ili osećanjima postoji
kontradiktornost onda ga sa tim treba suoĉiti (pogledajte pr: 21)
Primer 49:
Pacijentkinja ima gotovo godinu dana pozitivan oĉinski transfer prema meni sa
edipalnim i falusnim karakteristikama. Za to vreme moglo se uoĉiti veliko neprijateljstvo,
ljubomora i odvratnost prema majci. U jednoj seriji sastanaka poĉela je da me uporeĊuje sa
svojim suprugom. On joj je izgledao grub i neosetljiv, ĉak i brutalan prema njoj u to vreme,
dok sam joj ja izgledao neţan, osetljiv i paţljiv. Uprkos tome, osećala je da sam takoĊe i
snaţan, samopouzdan i maštovit. Ona je ţelela muţevnog muškarca koji bi bio neţan. Vaţnija
je ljubav od seksa, ima većih stvari u ţivotu od orgazma. Ona je ţelela da bude voljena, cela,
svuda, potpuno prihvaćena. Ţelela je muškarca koji bi je voleo tako da je samo zagrli, usta uz
usta i grudi uz grudi. On bi je drţao u svojim rukama i mazio je, a ona bi pila njegovu
1
1
0
toplotu. U tom trenutku sam joj interpretirao da izgleda da ona više voli muţevne muškarce,
ali da mi se takoĊe ĉini da postoji neka ţudnja u njoj za osobinama u meni koje ona
doţivljava kao ţenstvene i tople. Ta intervencija je bila poĉetak njenog prepoznavanja
pregenitalnih teţnji prema meni, kao i prema svojoj majci.
2. Ponavljanje – Kada se odreĊeno osećanje, stav ili uverenje ponavlja u odnosu
na terapeuta kao i u razliĉitim odnosima i situacijama van terapije o kojima klijent
govori, moţe se interpretirati transfer i povezati sa sliĉnim osećanjima i ispoljavanjima
van terapijske situacije.
Primer 50:
Klijentkinja S. Poĉinje sastanak priĉajući o svojim problemima u nalaţenju posla i
svom osećanju da joj društvo nešto duguje. Ona oseća odbojnost prema traţenju posla i da je
njeno pravo da ga dobije. Uvek su joj postavljali obaveze koje je ona izvršavala, ali je u
dubini duše osećala da oni (roditelji) to treba da urade umesto nje. Ona se bunila protiv toga
jer joj ionako nisu ništa pruţili. U odnosu sa mladićem dolazi do sukoba jer mu stalno
prebacuje da joj ne posvećuje dovoljno paţnje. Donela je kolaĉe na sastanak. Uvek kad kupi
neku hranu, ne moţe a da je ne odnese svom mladiću ili meni, ako imamo zakazan sastanak.
Osećala bi se sebiĉnom kad to ne bi uradila. Njena majka je sebiĉna i ona ne ţeli da bude
takva. Na prethodnom sastanku smo pokušali da rasvetlimo njen otpor prema razjašnjavanju
odnosa sa majkom. Osećala je da je to suviše naporno za nju, da joj postavljam preterane
zahteve. Tada sam je pitao: «da li osećaš da bih trebalo da uradim nešto umesto tebe?».
Odgovorila mi je kako je fantazirala da je dobila rak na grlu i da ne moţe da priĉa, onda bih
ja morao sve da uradim sam. Ovo je bio uvod u rasvetljavanje njenog osećanja da je lišena i
da ima pravo da dobije, njenog odbijanja da se aktivira i traţi, jer oseća da treba pasivno da
primi. U svemu što je pričala ponavljala se potreba da nešto dobije, da joj svet nešto duguje.
Svoja oralna oĉekivanja unela je u odnos sa mnom i ona su postala otpor. Od mene je ţelela
da hranim interpretacijama, da uradim nešto umesto nje i uĉinim da se ona oseća dobro.
3. Sliĉnosti – Kada su evidentne sliĉnosti izmeĊu ponašanja, emocija, stavova...koje
klijent ispoljava u terapiji sa nekim njegovim osećanjima ili ponašanjima u drugim
situacijama van terapijske situacije:
Primer 51:
Sa klijentom, studentom elektrotehnike, razgovarao sam o njegovom
intelektualiziranju i izbegavanju unošenja osećanja u terapiju. Naredni sastanak on poĉinje
saopštavajući kako se neprijatno osećao posle prethodnog sastanka. Otišao je kući i upalio
televizor. Zatim mu je došao drug i upitao ga zašto gleda prvi program, kad je na drugom
nešto mnogo sadrţajnije. On se toliko razbesneo, da ga je gaĊao papuĉom. Nije mogao da
shvati odakle toliki intenzitet osećanja. Delovalo mu je neprikladno. Podsetio sam ga da sam
mu na prošlom sastanku postavio sliĉno pitanje « zašto je na programu u terapiji njegovo
intelektualiziranje, kada bi unošenje emocija bilo sadrţajnije». Odgovorio je da je osećao da
to ima nekakve veze sa mnom. Prisetio se da je otišao ljut odavde. Nije mogao da shvati šta ja
to hoću od njega. Kako da unese emocije, kad mu se one ne pojavljuju? Poĉeo je da podiţe
ton i postepeno da viĉe « ne mogu ja emocije da izmislim, da glumim, šta vi hoćete od mene!
Kako da ih unesem?!» odgovorio sam: «evo ovako kako to sada radite. Vaš bes prema meni
postojao je i na prošlom sastanku, ali ga niste ispoljili, već ste ga, umesto na mene, ispucali
na druga posle sastanka.”
1
1
1
4. Kljuĉne asocijacije – Ponekada se, dok klijent slobodno asocira, pojave asocijacije
kroz koje se povezanost transfernih osećanja i originalnog odnosa u kojima su takva
osećanja nastala nameće svojom evidentnošću. Kljuĉne asocijacije su spontanije,
iznenaĊujuće, obiĉno vode do nekog osećanja i otvaraju put u novo podruĉje
istraţivanja. Pogledajte primer 33 u kom je kljuĉna asocijacija osećanje saţaljenja,
mogla da dovede do rasvetljavanja transfernih osećanja prema terapeutu i povezivanja
sa osećanjima prema ocu.
Primer 52:
Klijentkinja R., u trećem mesecu analize, govori o tome kako se oseća rasterećeno
pred kraj sastanaka i posle sastanaka, jer je prošla napetost koju oseća kada treba da doĊe
na seansu i dok seansa traje. Oseća se kao na ispitu, kao pred profesorom. Ona bi volela da
sve dobro spremi kod kuće, pa da na seansama priĉa nešto pametno, sa smislom, sreĊeno...A
ovde samo priĉa neke haotiĉne gluposti koje joj padnu na pamet, i oseća se kao
neznalica...kao da je nedostojna zadatka. Kao na ĉasu srpskog...
Setio sam se kako mi je priĉala o tome da je njen otac bio profesor srpskog jezika.
Postavio sam joj pitanje: “Zašto baš na ĉasu srpskog?” Odgovorila je: “Ĉudno, nikada
nisam imala problema sa srpskim jezikom. Uvek sam bila dobra u tome...kao ćerka profesora
srpskog, to se podrazumevalo...” Pokušao sam da je podstaknem na povezivanje: “Kada
radite sa mnom osećate se kao neznalica koja lupa gluposti, kaţete kao na ĉasu srpskog, i pri
tome se osećate nedostojnom zadatka. Da li ste imali sliĉna osećanja vezana za vašeg oca?”
“Ooo, da...”, odgovorila je sa uzdahom. “Sećam se, još iz osnovne škole, tih teških osećanja
napetosti i nedostojnosti kada mi je, kod kuće, drţao duge ĉasove gramatike i pravopisa,
njegovog nerviranja kada nešto ne mogu lako da shvatim...a ćerka sam uvaţenog profesora
srpskog...da ga ne obrukam...kad lupim neku glupost. Tako sam dobro nauĉila gramatiku i
pravopis samo da ne bi imala više ĉasove sa njim, i da se sluĉajno ne bi desilo da nešto ne
znam iz srpskog pa da mu to kaţu. Tako sam i na fakultetu na ispite izlazila samo kad sam
sigurna da sve znam. Ali, ovde, kod vas, ne mogu da se spremim...treba da budem spontana,
da slobodno asociram...a ja ne znam kako se to radi...ne mogu da naĊem reĉi, kao da ne znam
srpski...”
Koraci u analizi transfera
U analizi transfera uĉinićemo korake koji su spomenuti u analizi otpora i koji su u
suštini procesa analiziranja bilo koje psihiĉke pojave. Kada se prepozna ono što se analizira,
treba da se demonstrira, rasvetli, interpretira i proradi.
Demonstriranje transfera
Klijent moţe sam da postane svestan svojih transfernih osećanja. Vrlo ĉesto je
dovoljno da ĉekamo da ona postanu intenzivnija. Dakle, kao i u radu sa otporom, ćutanje i
strpljivost mogu biti jedna od naĉina demonstriranja transfera (pogledajte primer 23). Ako
smo ĉekali dovoljno i transferna reakcija je postala pristupaĉna i dovoljno ţiva klijentu i ako
izgleda da nema nekog znaĉajnog otpora prema tome, moţemo suoĉiti klijenta sa transfernom
reakcijom tako što bismo rekli npr «izgleda mi da izbegavate neka osećanja prema meni» ili
ako smo prepoznali osećaje « izgleda da vam je teško da ispoljite ljubav prema meni».
Nekada moţe biti korisno da pokaţemo klijentu na osnovu ĉega smo došli do svojih
pretpostavki. On tako moţe da uĉi kako mi radimo što pomaţe razvoju radnog saveza.
1
1
2
TakoĊe je vaţno da posle naše intervencije damo klijentu dovoljno vremena da reaguje
na nju. To vaţi za sve intervencije, a pogotovu za one koje se tiĉu transfera. Klijent će ĉesto
reagovati brzo sa «da ili ne», a tek kasnije slušajući ga ĉesto moţemo videti da je
njegova prva reakcija bila submisivnost ili odbrana.
Rasvetljavanje transfera
Kada je klijent suoĉen sa svojom transfernom reakcijom pokušaćemo da uĊemo dublje
u nju, da je izoštrimo. Jedan od naĉina je da ga zamolimo da što preciznije objasni intimne
detalje svoje reakcije kao i da ukljuĉi asocijacije koje mu pri tome padaju na pamet.
Primer 53:
Pacijentkinja K., u trećem mesecu svoje analize, rekla mi je, osećajući se priliĉno
neprijatno, da je imala izvesne seksualne misli o meni. Bilo joj je naprijatno jer je udata, a
znala je da sam i ja oţenjen i mislila je da neću mariti za nju, posle svega što znam o njoj.
Ćutanje. Pitala se da li je sve to racionalizacija. Bilo joj je suviše neprijatno da govori o
svojim seksualnim osećanjima. To je poniţavajuće i degradirajuće. Pauza, ćutanje, uzdah.
Dok je vozila kola iznenada joj je iskrsla slika kako je ja drţim u rukama. Dok je ĉitala knjigu
ili gledala film, videla bi me kao heroja ili ljubavnika, a sebe kao moju dragu. Noću u krevetu
mislila je na mene i dozivala me. Nastavila je da govori tako, opisujući razliĉita mesta i
prilike u kojima je osećala seksualnu ĉeţnju za mnom, ali ja sam osećao da se slika proširuje,
a ne postaje dublja i oštrija. TakoĊe sam osećao da je prisutan dobar radni savez uprkos
neprijatnosti. Zato sam joj tada rekao «izgleda da ste puni seksualne ţudnje za mnom. To se
stalno pojavljuje, ali izgleda da vam je teško da opišete šta biste vi to voleli da radite sa
mnom seksualno. Molim vas, pokušajte».
Pacijentkinja je odgovorila «volela bih da me stegnete u svojim rukama, drţite ĉvrsto,
tako ĉvrsto da jedva mogu da dišem, podignete me sa zemlje i odnesete u krevet. Tada bismo
vodili ljubav» duga pauza. Ja sam pitao «šta mislite pod voditi ljubav»...”Mislim...”,
odgovorila je, “da strgnete moju spavaćicu, poljubite me snaţno, tako snaţno da zaboli i da
teško mogu da dišem i razdvojite moje noge i zabijete svoj penis u mene. Bio bi ogroman i
boleo bi, ali ja bih to volela (pauza). Pada mi na pamet smešan detalj dok to opisujem. Vaše
lice je neobrijano i vaša brada mi grebe lice. To je ĉudno, vi uvek izgledate sveţi i obrijani. “
U seksualnoj fantaziji pacijentkinje primetio sam da dva puta spominjanje da joj je
teško da diše, zatim mazohistiĉke ţelje, ţelju da bude podignuta sa zemlje i drţana i to da sam
ja veliki. Setio sam se da je imala teške nastupe astme oko šeste godine u vreme kada se njena
majka udala za pomalo sadistiĉkog oĉuha. Interpretacija transferne fantazije je izgledala
jasna: ja sam sadistiĉki oĉuh koji zadovoljava njene mazohistiĉke edipalne ţelje voĊene
krivicom. Mogao sam da interpretiram, ali sam ţeleo da to ona uradi sama. Zato sam je
pitao: “Ko vas je obično grebao bradom dok ste bili mali?”
Pacijentkinja je prasnula : “Moj oĉuh, moj oĉuh! On je imao obiĉaj da me muĉi
trljajući svoje lice o moje. On bi me digao gore, stegao i bacio u vazduh. Jedva sam mogla da
dišem, da uhvatim dah. Ali ja sam mislila da to mrzim..!” (Greenson)
Primer 54:
Mladi muškarac Z saopštava kako je ozlojeĊen na mene što sam mu naplatio
propušteni sat (sat na koji nije došao niti ga otkazao na vreme). Pitao sam ga da li je to
stvarno ozlojaĊenost. On se pitao da li je više nego ozlojaĊenost. Moje ćutanje dovelo ga je
do toga da ispolji, sa mrţnjom, kako on misli da sam ja hipokrit jer pretendujem da budem
nauĉnik. Nada se da će jednog dana imati hrabrosti da mi natrlja nos u sva ta psihoanalitiĉka
sranja. To bi bila divna osveta. On bi mi uradio ono što ja radim njemu. Na moje pitanje: “a
1
1
3
šta vam ja to radim?” On je odgovorio « terate me da gmiţem kroz sva ta govna, nikad ne
odustajete, više, više, više. Nikad niste zadovoljni. Produkuj ili izbacuj, to je, izgleda, ono što
govorite, i toga nikad nije dovoljno.”
Moţemo videti da se iza naivne ozlojaĊenosti krije analno sadistiĉka mrţnja i
poniţenje iz detinjstva. Isti pacijent, kasnije na analizi, poĉinje sat izjavljujući da mrzi da
dolazi, mrzi analizu i mene sa njom. Kada sam ga pitao «kako me danas mrzite» on je
odgovorio da me danas mrzi sa strašću, hladnom mrţnjom. Ne bi ţeleo da me ubije, to bi bilo
suviše civilizovano. On bi voleo da mi grize meso, bukvalno da me samelje u pihtijastu,
krvavu, sluzavu masu. Onda bi me pojeo u jednom velikom gutljaju kao prokletu ovsenu kašu
koju mu je njegova majka gurala da jede dok je bio dete. Onda bi me posrao kao smrdljivo,
otrovno govno. Kada sam ga upitao « i šta biste uradili sa tim smrdljivom otrovnim govnom»
on je odgovorio «samleo bih vas u Ċubre da moţete da se pridruţite mojoj dragoj mrtvoj
majci». (Greenson).
U ovim primerima mogli samo da vidimo kako je terapeut pokušao da rasvetli prirodu
klijentovih osećanja, da vidi šta konkretno klijent oseća, koje fanrazije ima. Ako se u
ovom procesu pojave otpori, rasvetljavanje prestaje i prvo se analizira otpor, jer ako se
to ne uradi, uvid bi bio bez smisla za klijenta. Primarni zadatak je da klijent doĊe kroz
doţivljaj do uvida koji će moći da integriše, a ne prikupljanje interesantnih podataka.
Rasvetljavanje transfera se moţe obavljati i tako što bismo probali da otkrijemo koje su
karakteristike ili ponašanja terapeuta bili inicijalni stimulusi za transfernu reakciju.
Nekad ponašanje terapeuta izaziva rekaciju koja nije transferna jer moţe biti prikladan
odgovor. Terapeuti su ĉesto suviše inhibirani da bi istraţili sa klijentom koje su odlike
terapeutove liĉnosti ili ponašanja mogli sluţiti kao transferni okidaĉi. Sa takvim materijalom
bi trebalo raditi kao i sa svakim drugim. Ovde kontakt terapeuta sa sobom dolazi najviše do
izraţaja. Ako nam klijent, npr, kaţe da smo seksualno privlaĉni, pitaćemo ga šta je to na nama
što je za njega (nju) seksualno privlaĉno. Ako smo mu odvratni, pitaćemo šta je to na nama
odvratno. Trebalo bi da sa njegovom ljubavlju i seksualnim transfernim reakcijama
radimo isto kao i sa mrţnjom i prezirom. To nije ni malo jednostavno i zato je potrebno da
terapeut bude u kontaktu sa svojim osećanjima.
Interpretacija transfera
Interpretirati transfer znaĉi doći do njegovog nesvesnog porekla, onog što mu je
prethodilo u prošlosti, uzroka i svrhe. Interpretiranje transfera je dug proces, a ne
tumaĉenje koje oštroumni, pronicljivi analitiĉar sipa iz rukava pred zaĉuĊenim pacijentom.
Raširene predrasude o psihoanalizi koje su duboko ukorenjene predstavljaju psihoanalitiĉki
rad upravo tako. Psihoanalitiĉar je magiĉni ĉitaĉ misli, koji zna o svom pacijentu više nego
što on sam zna o sebi. Bilo je i još uvek ima takvih analitiĉara i terapeuta. Ovakve predstave
su izazivale mnoge otpore i bile su povod za kritikovanje analitiĉkog metoda od strane drugih
terapeuta. Iz onoga što sam do sada rekao o analizi otpora i transfera moţe se videti da je
interpretiranje jedan postepen proces dovoĊenja klijenta u kontakt sa nekim nesvesnim
sadrţajem. Ponavljam još jednom, klijent treba prvo da vidi šta radi, kako to radi, da uĊe
dublje u svoja osećanja i razjasni ih, da ona postanu ţiva i emocionalno znaĉajna iskustva, da
bi na kraju došao do uvida zašto to radi i odakle mu to. Najbolje je ako on sam doĊe do uvida
(primer 49) ali i ako terapeut interpretira to će uraditi u onom trenutku kada je to
klijentu blizu svesti. Analiza nije intelektualna igra. Proces dolaţenja do interpretacije
klijent mora da proţivi. Da bi interpretacija bila efektivna, ona ne sme da ide izvan
klijentove trenutne mogućnosti razumevanja. Korektna i uvremenjena interpretacija će
dovesti do produkcije novog, produbljenog materijala (što je i kriterijum uvremenjenosti i
korektnosti). Novi materijal ćemo onda dalje rasvetljavati i tako nastaviti proces analiziranja
koji klijent vodi sve dublje u svoje konflikte (pogledajte primere 21, 32, 34, 38, 40, 43, 47).
1
1
4
Ako demonstriranje i rasvetljavanje ne dovedu klijenta direktno do uvida, terapeut
moţe da:
a) radi na afektima i impulsima koji su ukljuĉeni u transfernu reakciju i preko njih
pokuša da doĊe do nesvesnog izvora transferne reakcije. Tada terapeuti obiĉno postavljaju
pitanja u stilu « da li ste ranije imali takva osećanja» ili «šta vam pada na pamet ako
pustite svoje misli da odlutaju sa tim osećanjima?». Vremenom klijenti nauĉe da sami sebi
postavljaju takva pitanja.
b) traţi osobu koja je originalni objekat transferne reakcije. U tom smislu, klijent treba da
pokuša da odgovori na pitanje «prema kome ste to osećali u prošlosti» (primer 21)
c) istraţuje transferne fantazije (primer 49).
ProraĊivanje transfera
Bez obzira da li je taĉna, nijedna interpretacija transfera sama ne ostaje duţe
vreme efektivna. Da bi postigla svoju punu efektivnost, ona se mora ponoviti više puta u
razliĉitim situacijama. Ako je klijent, na primer, došao do uvida da se sa svojim
snishodljivim ponašanjem prema terapeutu brani od svojih neprijateljskih osećanja i to
povezao sa svojim odnosom prema ocu, on moţe kasnije otkriti da istu shemu primenjuje
kasnije i u odnosu sa svim autoritetima, igra svoje igre svuda. Šandor Rado je napravio jedno
zgodno poreĊenje proraĊivanja sa ţaljenjem. Osoba koja je izgubila prijatelja mora, u svim
situacijama koje je podsećaju na njega, ponovo da prihvati da ga je izgubila i da joj je
odricanje neophodno. Razne situacije, sećanja i ţelje osobu podsećaju na prijatelja i u svakom
od tih sluĉajeva posebno, ona mora da doţivi odvajanje (pogledajte proraĊivanje otpora).
1
1
5
Nedirektivno savetovanje i terapija usmeravanja klijentom
Poglavlje o Rodţersovom nedirektivnom savetovanju poĉeću tekstom iz kojega sam i ja uĉio o
ovoj psihoterapijskoj orijentaciji. Tekstom profesora Vladimira Petrovića koji je bio sastavni deo
skripta iz kojih su uĉili stidenti, ali nije objavljen u nekoj zvaniĉnoj publikaciji:
Ĉetrdesetih godina u Sjedinjenim Drţavama uobliĉila se i pojavila na psihoterapijskoj
pozornici orijentacija koja je ubrzo stekla popularnost i priznanja. Struĉna javnost u toj sredini dobrim
delom opazila je kao novu orijantaciju u psihoterapiji. Nije prošlo mnogo vremena i ona se našla u
psihoterapijskim priruĉnicima kao uglavnom nezavisna celina. Njen prvi naziv bio je nedirektivno
savetovanje ( 1942 ), a njegova odreĊenja su već na poĉetku jasno nagoveštavala sinonimno znaĉenje
sa psihoterapijom.
Desetak godina kasnije, u prvi plan izbio je naziv terapija usmerena klijentom – već korišćen
termin u tekstovima o nedirektivnom savetovanju, kao naziv koji vernije odraţava suštinu predlaganog
psihoterapijskog postupka. Iako je ovaj drugi naziv od autora, Karla Rodţersa, oznaĉen kao
superiorniji i autentiĉniji, on nije sasvim potisnuo svog prethodnika koji mu je utro put, tako da su i
danas u psihoterapijskoj terminologiji ustvari aktuelna oba.
Karl Rodţers je roĊen 1902. godine u Oak Parku ( Ilinois ). Studirao je na Univerzitetu u
Viskonsinu, a na Kolumbijskom univerzitetu ( Tiĉers koledţu ) stekao je zvanje magistra ( 1928 ) i
doktora psihologije ( 1931 ). Tamo je došao u dodir i sa kliniĉkom psihologijom koja će postati
njegovo ţivotno opredeljenje. Prva iskustva u kliniĉkoj psihologiji sticao je u ustanovi za psihološki
rad sa decom i roditeljima ( Child Guidance ) koji je bio psihoanalitiĉki orijentisan. Kasnije je postao
direktor takve jedne ustanove u Roĉesteru. U poĉetnom periodu svog psihoterapijskog rada bio je pod
uticajem Oto Ranka, jednog od Frojdovih uĉenika, koji je vršio modifikacije.
Svoja gledišta o psihoterapiji Rodţers je poĉeo da uobliĉava i objavljuje dolaskom na
univerzitet. Najpre je radio na Drţavnom univerzitetu u Ohaju ( od 1940. god ), a pet godina kasnije
prešao je na Ĉikaški univerzitet. Od 1957. do 1963. godine je profesor psihologije i psihijatrije na
Univerzitetu u Viskonsinu, a od 1964. godine radi u centru za prouĉavanje liĉnosti u La Jola u
Kaliforniji. Za svoj rad stekao je mnoga priznanja. IzmeĊu ostalog bio je predsednik Ameriĉkog
udruţenja psihologa, dobio nagrade ovog udruţenja za istaknuti nauĉni doprinos, kao i za istaknuti
profesionalni doprinos. Njegova autobiografija je objavljena u Istoriji psihologije u autobiografijama (
tom 5 ).
Rodţers je objavio veći broj istraţivaĉkih i teorijskih radova i više knjiga, od kojih su od
neposrednog znaĉaja za psihoterapiju: Savetovanje i psihoterapija ( Counseling and Psychotherapy,
1942 ), Terapija usmeravana klijentom ( On Becoming a Person, 1961 ) i O grupama susretanja ( On
Encounter Groups, 1970 ).
Ĉinjenica da su nedirektivno savetovanje i terapija usmeravana klijentom stekli posebnu
poziciju zasluţuje paţnju. Neizbeţno je pitanje šta su ovi pojmovi uneli novo u psihoterapiju, što nije
bilo poznato iz dela osnivaĉa psihoanalitiĉkog metoda. Ako su oni „novi“, da li to, npr., znaĉi da je
psihoanalitiĉki metod direktivan ili da nije usmeravan klijentom? Danas će, verovatno, malo ko tvrditi
tako nešto, ali je oĉigledno da je tih, ĉetrdesetih godina, godina dinamiĉnog razvoja psihoterapije u
amriĉkoj sredini i preplavljenosti raznih ponašanja u praksi, vladala priliĉna zbrka koja je zahtevala
dodatna i jednostavnija razjašnjavanja, pre svega odnosa koji se uspostavljaju u psihoterapiji
otkrivajućeg tipa.
Po svemu sudeći, Rodţers je kao psiholog i mislioc obrazovan izvan sfera neposrednog
psihijatrijskog uticaja, bio suoĉen sa psihoterapijom u vreme kada je medikalizacija psihoterapije i
autoritativnost medicinskih psihoterapeuta bila u punom zamahu. Njegova reakcija je bila pobuna
protiv takvog stanja i ona se u punoj meri odrazila na prvi naziv nedirektivno savetovanje. Njime se
distancirao od svake direktivne psihoterapijske prakse. Moţda je, takoĊe, smatrao da kao psiholog
nema pravo da koristi ovaj termin rezervisan, u to vreme, iskljuĉivo za pripadnike medicinske
1
1
6
profesije. Izrazom „nedirektivno“ oznaĉio je protiv kakvog ponašanja u psihoterapiji protestuje. To je
svako ponašanje koje vrednuje, ograniĉava, prinuĊuje, koje zadire u autonomnost pojedinca.
Moglo bi se pomisliti da je Rodţers, pobunivši se protiv postojeće psihoterapijske prakse
nerespektovanja autonomnosti pacijenata, ţeleo da podseti na osnovno naĉelo psihoanalitiĉkog
postupka koje upravo u takvom odnosu poštovanja vidi mogućnost da se klijenti suoĉe sa istinom o
sebi. MeĊutim, nije. Naprotiv, on se ogradio od njega. Nije to ĉinio u posebnim kritiĉkim raspravama
u kojima bi pokušao da se izvrši razgraniĉenje ili ukaţe na sliĉnosti i razlike. Reklo bi se ĉak da je
izbegavao ovakvu vrstu polemike. Njegova pobuna je bila mirna. Ponudio je u nedirektivnom
savetovanju model terapijskog ponašanja koji je u njegovoj sredini doţivljen kao nešto novo. On nije
nudio sloţenu teoriju, nije koristio analitiĉke termine, davao je tehniĉka uputstva koja su na prvi
pogled izgledala veoma jednostavna i lako primenljiva i sugerisao da savetovanje, po pravilu, ne treba
da traje dugo. Drugim reĉima, on je hteo da pokaţe da se ljudima moţe pruţati efikasna
psihoterapijska pomoć i bez psihoanalize.
Nedirektivno savetovanje i psihoterapija
Termin nedirektivno savetovanje trebalo je da istakne da je neusmeravanje, kao i izraz
prihvatanja pojedinca, ono osnovno naĉelo koga se treba pridrţavati u uspostavljanju odnosa
izmeĊu izmeĊu savetnika i klijenta. Odnos izmeĊu uĉesnika u terapiji, dakle, smatra bitnijim. Da bi
se distancirao od postojećih i objasnio svoje viĊenje terapijskog ( savetodavnog ) odnosa, on ga je
prikazao pomoću negativnih odreĊenja, tj. istakao je šta pre svega taj odnos nije. U popisu odnosa koji
ne spadaju u terapijski odnos našli su se praktiĉno svi tipovi postojećih odnosa u društvu, kao što su
odnosi roditelj – dete, uĉitelj – uĉenik, voĊa – sledbenik, prijatelj – prijatelj, sveštenik – vernik, lekar –
pacijent. Samo nabrajanje ovih tipova odnosa podvrgavalo je svojevrsnoj kritici elemente i stavove
prisutne u psihoterapijskim odnosima koji su mogli liĉiti na neki od njih. Za psihoterapijsku praksu
onog vremena ( a ĉesto bi mogli reći i današnjeg ), to se po svoj prilici najviše odnosilo na odnose
lekar – pacijent, uĉitelj – uĉenik i roditelj – dete. Ovi odnosi, dakako, nisu viĊeni idealizovano već
realno i kao takvi neadekvatni za doţivljavanje klijenta kao jednako vrednog i nezavisnog subjekta. U
psihoterapijskom, medicinskom modelu, pacijent je bio više objekat kome se dešava nešto što se
smatra bolešću, a lekar je specijalizovani struĉnjak upravo za bolesti, tako da će on otkriti uzroke i
preduzeti leĉenje pod uslovom da ovaj sledi njegova uputstva. Pacijent se u takvom tipu odnosa
oseća inferiorno i zavisno, smanjuje se njegova vlastita odgovornost za sebe i pothranjuje
uverenje da drugi mogu bolje znatu od njega šta se sa njim dešava.
U savetovanju ( psihoterapiji ) već kod prvih kontakata klijent teţi da se uspostavi neki od
pomenutih tipova odnosa. Savetnik treba da prepozna ovakve tendencije i svojim ponašanjem ( stavom
) pokaţe da on ne prima na sebe neku od tih uloga.
Rodţers izriĉito upozorava da savetnik nije pozvan da daje savet, da vrši tumaĉenje ponašanja i
doţivljavanja i stavova, da odobrava ili kritikuje kao i da navodi klijenta na pravac razmišljanja ili
akcije koji savetniku izgleda opravdan. Savetnikov zadatak je da pokaţe da je razumeo što mu klijent
neposredno izraţava, što je u odsustvu pomenutih, nepoţeljnih ponašanja i stavova savetnika bitno i
dovoljno da klijent oseti, verovatno prvi put, da je zaista prihvaćen kao liĉnost.
Savetodavni odnos, prema tome, razlikuje se od svih poznatih vidova meĊuljudskih
odnosa. On je specifiĉan, jedinstveni vid društvene veze kakvu klijent do tada nije doţiveo u
svom iskustvu. Kako se ostvaruje ovaj kvalitet veze?
Osnovne karakteristike ovog stava su sledeće:
Prvo, savetnik treba da je topao i zainteresovan. Ovi kvaliteti omogućavaju da se odnos razvija.
Savetnik je zainteresovan za klijenta i pokazuje spremnost da ga prihvati kao liĉnost. On je, u izvesnoj
1
1
7
meri, i emocionalno angaţovan, ali pri tom ne teţi da ispadne human više nego što treba. Osetljiv je za
potrebe klijenta, ali vodi raĉuna o tome da se ne identifikuje sa njim.
Drugo, savetnik dopušta da klijent ispolji svoja osećanja. Ovu popustljivost karakteriše odsustvo
moralisanja, odnosno, bilo kakvog procenjivanja od strane savetnika. Za njega nema stava koji ne
bi mogao biti iscrpljen. Zahvaljujući tome klijent postepeno shvata da svoje stavove i osećanja moţe
izneti. Ova mogućnost ĉini terapijski odnos razliĉitim od odnosa u svakodnevnom ţivotu.
Treće, strukturisanje terapijskog sastanka putem postavljanja nekih ograniĉenja. Ova
ograniĉenja odnose se na odgovornost savetnika, korišćenje vremena za terapijske intervjue,
iscrpljivanje osećanja od strane savetnika i naĉin ispoljavanja agresivnosti klijenta. Svaka
savetodavna ( terapijska ) situacija mora sadrţati ograniĉenja. Vaţno je da ta ograniĉenja budu jasno
odreĊena i shvaćena da bi se izbeglo da, kod iznenadnog javljanja nekih potreba, budu doţivljena kao
sputavanje od strane savetnika.
Savetnik ne moţe preuzeti odgovornost za klijentove probleme i postupke i ovaj to treba
da zna. Savetnik ne moţe doprineti razvoju i odgovornosti klijenta ako se odnosi prema njemu
kao prema neodgovornoj osobi. Primenjeno na korišćenje vremena raspoloţivog za terapijske
sastanke, klijent treba da zna sa koliko vremena raspolaţe. On je slobodan da doĊe na sastanak ili
da ga otkaţe, da doĊe na vreme ili da zakasni, da ga iskoristi za suoĉavanje sa svojim stvarnim
problemom ili za izbegavanje. MeĊutim, on ne moţe da dovodi savetnika u situaciju zavisnosti i da
produţuje vreme koje je dogovoreno. Ograniĉenje vremena pomaţe klijentu da ga bolje iskoristi.
Savetnik takoĊe ne treba da proširuje svoju spremnost za razumevanje na izvanterapijske
situacije time što će prihvatiti pozive klijenata za sastanke ili davati deci poklone. Isto tako,
savetnik treba da postavi ograniĉenje u pogledu povreĊivanja drugih, ili razaranja njihove imovine. To
je aktuelno u terapiji igrom kod dece koja su u sobi za igru slobodna da ispoljavaju i svoje
destruktivne potrebe ( da lome igraĉke, da ih tuku i sl. ), ali ne i da fiziĉki napadaju savetnika.
Ĉetvrto, savetodavni odnos treba da bude slobodan od svake vrste pritiska ili prinude. Klijent
mora doći do uverenja da je vreme predviĊeno za terapijski sastanak prepušteno njemu i da je sve što
se na tom sastanku radi podreĊeno potrebi njegove eksploracije ( kao npr. sugerisanje naĉina pristupa
nekom problemu, savet kako da se izbegnu neke dileme i sl. ) .
Mnoga ponašanja u meĊuljudskim odnosima mogu pretpostavljati pritisak. U savetodavnom
odnosu ona moraju biti izbegnuta da bi se klijent stvarno osetio slobodan da razmatra sve aspekte svog
doţivljaja i ponašanja redosledom i na naĉin koji njemu izgleda opravdan i moguć. Uobiĉajeni odnosi
u svakodnevnom ţivotu ( u porodici, školi, na radnom mestu ), po pravilu sadrţe razne oblike pritiska.
Razvoj savetodavnog procesa
Kao što je savetodavni odnos jedinstven, tako i savetodavni proces koji je omogućen tim odnosom
odraţava sve posebnosti koje pojedinac unosi u taj odnos. MeĊutim, osnovna karakteristika tog odnosa
– omogućavanja slobodnog ispoljavanja radi postizanja većeg stepena samorazumevanja, dovodi u
prvi plan odreĊene pojave koje, i pored individualnosti naĉina i sadrţaja ispoljavanja, ukazuju na
odreĊenu pravilnost u razvoju ovog procesa. Proklamovani odnos upravo i stvara pretpostavke za
njihovo uoĉavanje.
1. Pojedinac traţi pomoć. To je nesumnjivo prvi korak. On je daleko od toga da je tehniĉko
pitanje. Na njega se klijent ĉesto dugo odluĉuje i dolazeći po prvi put obiĉno je napet. Ovaj
korak je rezultat donošenja odluke koja govori o spremnosti da se nešto preduzme umesto
pasivnog išĉekivanja ili odlaganja. Šta ga ĉeka u situaciji u koju ulazi?
1
1
8
2. Razjašnjavanje savetodavne situacije. Klijent traţi odgovor na ovo pitanje na neki od
njegovih naĉina, bilo da otvoreno formuliše pitanje ili indirektno oĉekuje odgovore ponašajući
se na neki odreĊen naĉin ( npr. kao pacijent ). Ma kakav to naĉin bio, to je prilika da se razjasni
da savetnik nema odgovore na njegove probleme, ali da je savetodavna situacija mesto na
kome moţe, uz pomoć savetnika, da traţi rešenja za njih. Time klijentov odgovorni korak
uĉinjen obraćanjem za pomoć dobija potkrepljenje i podsticaj da nastavi i sluša „svoj glas“.
3. Ohrabrivanje slobodnog ispoljavanja osećanja. Iznošenje problema od strane klijenta
praćeno je zainteresovanošću i prijateljskim stavom savetnika koji ne procenjuje već nastoji da
pokaţe da razume kako se klijent oseća kada to ĉini. Klijent slobodnije iznosi svoja osećanja.
Na poĉetku su to ĉesto „negativna osećanja“ koja se odnose na neefikasnost, osećanja krivice,
agresivnost, strepnju i sl.
4. Prihvatanje i osvetljavanje negativnih osećanja. Klijent je u situaciji da shvati da su njegova
osećanja sastavni deo njega, tako da se smenjuje tendencija da ih projektuje na druge, ili da se
brani od njih. Ova njegova osećanja ( prihvaćena bez dosade, kritike ), ustvari se konstatuju
kao ĉinjenica koja postoji, s tim što savetnik reaguje na osećanja, a ne na sadrţaj. Sadrţaj je
uvek podloţan raznim objašnjenjima i nesporazumima, dok osećanja kada postoje jesu ono što
jesu. Upoznajući se bliţe sa negativnim osećanjima, klijent osvetljava deo sebe koji obiĉno do
tada nije bio dovoljno osvetljen.
5. Probno ispoljavanje pozitivnih osećanja. Iskustvo sa ispoljavanjem negativnih osećanja
donosi klijentu uverenje da je savetodavna situacija zaista mesto gde se stvari mogu bezbedno
iznositi. Ona se stoga sve potpunije i na nov naĉin iznose. Kada je ostvaren ovaj kvalitet,
klijent postepeno uvodi pozitivna osećanja i poĉinje da ih razmatra. To više nisu ţalbe na svoje
simptome i slabo funkcionisanje, već otkrivanje pojedinih teţnji sa odgovornijim ponašanjima,
inicijativa i sposobnosti.
6. Prihvatanje i prepoznavanje pozitivnih osećanja. U skladu sa svojom funkcijom, savetnik,
kao što je to ĉinio sa negativnim osećanjima, prihvata i prepoznaje pozitivna osećanja. Kao ni
prethodna, ona se od strane savetnika ne procenjuju, niti podcenjuju, već odslikavaju onakva
kakva jesu. To stvara dobru podlogu za klijentovo realistiĉko sagledavanje svoje situacije i
postizanje spontanih uviĊanja.
7. Postizanje uviĊanja. Zahvaljujući prethodnoj eksploraciji negativnih osećanja, kao i
pozitivnih, klijent sagledava sebe, pojedine aspekte svog iskustva, u novom svetlu. Ako se
klijent, npr., svaĊao sa braĉnim drugom ili je mrzeo svog profesora ili šefa, on postaje
sposoban da shvati svoj udeo u postojećem nesporazumu, manje je sklon eksternalizaciji, a više
uoĉavanju protivreĉnih teţnji u sebi.
8. Osvetljavanje mogućih izbora. Postizanje uviĊanja u vezi vlastitih protivreĉnosti postavlja
pitanje daljeg ponašanja u vezi s tim. Klijent sebe sagledava jasnije, ali moţe biti u nedoumici
šta treba dalje raditi. Savetnik ne sugeriše moguća rešenja, ali pomaţe da se uoĉe i da se
potpunije razmotre. Klijent je tada u situaciji da upozna svoja osećanja u vezi raznih
mogućnosti, tj. oseti koja od njih za njega ima najveću vrednost.
9. Preduzimanje pozitivnih inicijativa. To je rezultat ispitivanja svojih mogućnosti. Klijent
preduzima neka ponašanja koja su ranije izgledala neizvodljiva. On pokušava nešto konkretno
da uradi. To ne mora biti ništa spektakularno, ali je oĉiti izraz spremnosti da se pristupi akciji.
10. Razvoj uviĊanja. Preduzimanje razliĉitih inicijativa doprinosi postizanju novih uviĊanja. Ona
su upotpunjavanje postignutog samorazumevanja, ohrabrivanja da se još potpunije sagledaju
znaĉenja vlastitih postupaka.
1
1
9
11. Povećanje poverenja u sebe. Klijent manje strahuje od inicijative, preduzima nove akcije.
Poĉinje da se interesuje za liĉnost terapeuta.
12. Smanjenje potrebe za psihološkom pomoći. Klijent doţivljava dovoljnu meru pouzdanja u
sebe tako da shvata da treba okonĉati savetodavni odnos. On na razne naĉine to ispoljava.
MeĊutim, on obiĉno ne teţi da naglo ili prisilno napusti savetovanje. Savetnik takoĊe ne teţi da
zadrţi klijenta.
Način vođenja nedirektivnog savetovanja
Uspostavljanje savetodavnog odnosa predstavlja preliminarnu osnovu za razvoj savetodavnog
procesa u kome centralni znaĉaj ima oslobaĊanje osećanja. Stvarni napredak u samorazumevanju ne
moţe se postići ako se ne izraze znaĉajna osećanja. Površni stavovi, stavovi koji se lako iznose, nisu
uvek i znaĉajni stavovi koji motivišu pojedinca. Savetnik, prema tome, mora obezbediti uslove da se
na odgovarajući naĉin izraze i razmotre kljuĉni elementi klijentove situacije. Dosledno stavu
neophodnom za ostvarenje savetodavnog odnosa, savetnik se posebno pridrţava sledećih naĉela:
Klijent je najbolji vodiĉ.
Kada pojedinac govori o sebi i svojim problemima u situaciji slobodnoj od pritiska i
procenjivanja, u kojoj ne mora da se brani, kao što je terapijska situacija, postepeno se sve jasnije
uobliĉava njegov problem. Specijalne intervencije uglavnom nisu potrebne. Dovoljno je omogućiti mu
da sledi put koji odreĊuje potrebe da osećanja ispolji. Stoga je najbolja tehnika da se savetnik
uzdrţava od bilo kakve aktivnosti ili reakcije koja će usmeriti pravac sastanka i time prekinuti
slobodno izraţavanje osećanja. Ako nema ograniĉavanja i koĉenja, sadrţaji koji su dovoljno znaĉajni
da uzrokuju teškoće, teţiće da se ponovo i ponovo javljaju tokom klijentovog razmatranja svoje
situacije.
Odgovor na osećanja spram odgovora na sadrţaj.
Apsolutnu prednost treba da ima reagovanje na klijentovo izraţeno osećanje. Svi stavovi i
sadrţaji koji se razmatraju imaju neku emocionalnu osnovu i ona je obiĉno bitna. Nju klijent moţe da
prepozna samo ako mu je omogućeno slobodno ispoljavanje. Ako se paţnja usmeri samo na
intelektualni sadrţaj, do oslobaĊanja osećanja verovatno neće doći, već će se umesto toga razmatrati
ideje. Stoga se u toku intervjua paţnja usredsreĊuje na verovatna osećanja koja stoje iza pojedinih
ideja, odnosno sadrţaja.
Slušajući paţljivo klijenta savetnik se stalno pita koje osećanje ovim klijent, ustvari, ţeli
da izrazi, da li se plaši, da li ga je stid i sl. Savetnik reaguje prepoznavanjem osećanja,
reflektovanjem. Njegova funkcija je sliĉna ogledalu koje treba da pokaţe klijentu kako on
stvarno izgleda.
U toku savetovanja dolaze do izraţaja negativna ( agresivna, neprijateljska ) osećanja usmerena
prema drugima ( rivalima, nastavnicima, roditeljima, pretpostavljenima ), ali i prema savetniku kao i
samome sebi. Isto tako ambivalentna osećanja, kao i pozitivna osećanja prema savetniku i
savetodavnoj situaciji. Savetnik uvek reflektuje ova osećanja, tj. prepoznaje ih i prihvata kao ĉinjenicu
da osećanja nisu upućena njemu kao liĉnosti, već su reakcije na bol ili zadovoljenje koje tog
trenutka pruţa klijentu savetodavno iskustvo. Kod pozitivnih osećanja prema savetniku ovaj treba
da dopusti klijentu slobodu da ih slobodno menja bez osećanja krivice.
Negativna ili neprijateljska osećanja mogu omesti odrţavanje terapijskih sastanaka
izostajanjem, odlaganjem ili napuštanjem pre isteka vremena. Katkada se moţe javiti i nesposobnost
da se razmatra, diskutuje problem, iako je uspostavljeni odnos dobar. Ovakvi otpori se javljaju zbog
toga što savetodavni proces postaje bolan. Klijent se protivi suoĉavanju sa bolnim sadrţajem ili
1
2
0
odlukom, tako da savetnik i savetodavna situacija postaju pretnja koju treba izbeći. I u takvim
sluĉajevima ovakve stavove treba prepoznati kao i svake druge.
Inaĉe, u nedirektivnom savetovanju otpor savetovanju i savetniku ne smatra se
neizbeţnim delom terapije, niti poţeljnim. On se smatra prvenstveno posledicom neumešnosti
susretanja klijentovih problema i osećanja, a naroĉito nastojanja da se skrati terapijski proces
usredsreĊivanja na emocionalne stavove sa kojima klijent još nije spreman da se suoĉi.
Naĉelo koje istiĉe potrebu prepoznavanja osećanja podrazumeva ograniĉenje u pogledu
prepoznavanja neispoljenih ili nedovoljno ispoljenih osećanja. Savetnik reflektuje samo izraţeno
osećanje. Ukoliko se iza pojedinih sadrţaja ona samo naziru, treba saĉekati da se ispolje. U
protivnom, klijent neće moći da ih doţivi kao svoja, a savetnika moţe doţiveti kao osobu koja ga ne
razume ili koja ga moţe ugroziti.
Osnovni naĉin intervenisanje savetnika, prema tome, je prepoznavanje klijentovih izraţenih
osećanja, što omogućuje ovome da se sve slobodnije ispoljava, jasnije vidi sebe i svoje probleme i na
taj naĉin spontano doĊe do uvida i samorazumevanja. Savetnik moţe potpomoći ovaj proces
reformulacijom već postignutog uvida, razjašnjavanjem novih razumevanja do kojih je klijent
već stigao. Moţe mu pomoći u prepoznavanju mogućih izbora i aspekata akcije koji mu
predstoje. Sem toga, savetnik prepoznaje odnose i naĉine koji su već postali evidentni u
materijalu koji je klijent izneo. Za Rodţersa su interpretacije intervencije ove vrste.
U ovom pogledu Rodţers daje sledeća uputstva:
1. Kada se savetnik oseća nesiguran najbolje je da izbegava bilo kakve interpretacije.
2. Kada interpretira ( interveniše ) najbolje je da koristi klijentove termine i simbole.
3. Uvek je najbolje operisati sa stavovima koji su već izraţeni. Interpretiranje neizraţenih
stavova je opasno.
4. Dokazivanjem interpretacije ništa se ne postiţe. Ako ona nije prihvaćena, neprihvatanje je
vaţna ĉinjenica i interpretaciju treba napustiti.
5. Kada se postigne uviĊanje, klijent će spontano sagledati njegovu primenu u novim oblastima.
Ako se to ne dogodi, savetnik moţe biti siguran da klijent nije postigao uviĊanje.
6. Posle klijentovog postizanja novog uviĊanja savetnik treba da raĉuna na mogućnost
privremenog klijentovog povlaĉenja i obeshrabrenosti.
Tehnika koja moţe efikasno pomoći osvetljavanju i verbalizovanju osećanja je ćutanje. Ona se
moţe smatrati kao jedna od retkih tehnika koja doprinosi ubrzanju terapijskog procesa, ako se
adekvatno koristi. Uslov za korišćenje ćutanja je dobro uspostavljen odnos sa klijentom. Ćutanjem
u situacijama kada je klijent napravio zastoj, savetnik će uvek biti od pomoći za verbalizovanje novih
sadrţaja, ako je taj zastoj rezultat klijentovog intenzivnog razmatranja i doţivljavanja. Savetnik onda
klijentu, ustvari, omogućava da neometan spolja dovrši zapoĉet posao. Ako se savetnik nelagodno
oseća kod zastoja, smatrajući da konverzacija mora kontinuirano da teĉe, on obiĉno tada prekidanjem
zastoja rizikuje da usmeri klijentov tok u drugom pravcu. Obostrano osećanje nelagodnosti kod
pauza u verbalizovanju ĉesto je rezultat ranijeg prekidanja spontanog toka izraţavanja klijenta.
Jedna od mogućih posledica usmeravanja je i postavljanje pitanja savetniku u smislu šta treba
sada da radi. Do ove pojave ĉesto dolazi u dijagnostiĉkim postupcima kao i savetovanjima i terapijama
u kojima terapeut postavlja neka pitanja klijenta. Analiza situacija u kojim klijent traţi odgovore
pokazuje da takvi klijenti, ustvari, ne ţele odgovor. Oni postavljaju pitanje u nadi da će
pridobiti savetnika da im odgovori ono što trenutno ţele da ĉuju, ili, ako je odgovor emocionalno
neprihvatljiv, da ga upotrebe za svoja neprijateljska osećanja.
1
2
1
Ako doĊe do postavljanja pitanja, najbolje što savetnik moţe da uĉini je da iskoristi taj
trenutak za rasvetljavanje osećanja koja su inspirisala postavljanje pitanja. Ako do toga dolazi
na samom poĉetku rada, to je prilika za razjašnjavanje terapijske situacije. Ako se javlja tokom
rada, a posebno posle dobro uspostavljenog odnosa, to je znak da savetnik nije bio dosledan u svom
stavu, da je nekim svojim ponašanjima usmeravao i ograniĉavao klijenta i takvu mogućnost treba
odmah razmotriti.
U nedirektivnom savetovanju ne teţi se tome da se reše svi klijentovi problemi. Prave
satisfakcije ne postiţu se u ţivotu bez problema. Savetovanje nije neka vrsta retreninga u svim
aspektima ţivota, tako da klijent u savetovanju ne dobija gotova rešenja za svaki od svojih
problema, već stiĉe dovoljno poverenja u sebe i sposobnost da se suoĉava na konstruktivan naĉin
sa problemima bez terapeutske podrške.
Nove inicijative i pozitivne akcije praćene novim osećanjima poverenja i zadovoljenja i
smanjivanjem potrebe za savetodavnim odnosima, indikatori su završnog dela savetovanja.
Gore opisanim vrstama intervencija i naĉinima njihovog komuniciranja, savetnik omogućuje
odvijanje savetodavnih preocesa. I kao što time u poĉetku kreira atmosferu koja omogućuje klijentu da
se slobodnije ispolji da bi, kasnije, došao do znaĉajnih za sebe uviĊanja, tako ove intervencije, na
kraju, sluţe klijentovom osamostaljivanju ( ĉije nagoveštaje savetnik prepoznaje od samog poĉetka ),
odnosno odluci da mu savetovanje više nije potrebno.
Terapija usmeravana klijentom
Termin „terapija usmeravana klijentom“ , ponikao je takoreći istovremeno sa terminom
nedirektivno savetovanje. Još prilikom tumaĉenja nedirektivnog savetovanja Rodţers ga je koristio za
pojašnjavanje izlaganog gledišta. Termin „nedirektivno“ sluţio je, ustvari, više za razgraniĉavanje sa
direktivnim pristupima u psihoterapiji i upućivanja u osnovnu tehniku nedirektivnog stava. MeĊutim,
nije dovoljno izraţavao gledište da je suština ove terapije fenomenološki svet klijenta. Nije bilo
dovoljno naglašeno da nije „tehnika“ centralna snaga terapeutskog ponašanja, već terapeutova
sposobnost da pronikne, ukoliko je to moguće, u fenomenološko polje klijenta, da sagleda svet
kao što ga klijent vidi, da vidi klijenta onako kako on vidi sebe, da ostavi po strani sve percepcije
koje su izvan ovog okvira i da komunicira klijentu nešto od ovakvog empatiĉkog razumevanja.
Uspešna terapija usmeravana klijentom, voĊena pod optimalnim uslovima, prema reĉima
Rodţersa:
„ ..... znaĉi da je terapeut mogao da uĊe u intenzivan liĉni i subjektivni odnos sa tim klijentom i to ne
kao nauĉnik prema objektu prouĉavanja, niti kao lekar koji postavlja dijagnozu i leĉi, već kao liĉnost
prema liĉnosti. To znaĉi da terapeut oseća tog klijenta kao osobu koja poseduje vlastitu vrednost;
vrednosti bez obzira na njeno stanje, ponašanje ili osećanja. To znaĉi da je terapeut autentiĉan, da se
ne skriva iza defanzivne fasade, već susreće klijenta sa osećanjima koje terapeut doţivljava. To znaĉi
da terapeut moţe sebi da dozvoli da se upusti u razumevanje tog klijenta, da nema unutrašnjih barijera
koje bi ga spreĉavale da oseti šta klijent doţivljava svakog trenutka u tom odnosu i da moţe da
prenese klijentu nešto od svog empatiĉkog razumevanja. To znaĉi da je terapeut slobodan da u punoj
meri uĊe u taj odnos, ne znajući kognitivno kojim će pravcem ići, zadovoljavajući se obezbeĊenjem
klime koja dopušta klijentu najveći stepen slobode da bude svoj.
Za klijenta ova optimalna terapija znaĉi istraţivanje pojaĉano ĉudnih, nepoznatih i opasnih
osećanja u njemu samom, istraţivanje koje se pokazuje mogućim samo zahvaljujući postepeno
sticanom saznanju da je bezuslovno prihvaćen. Tako se upoznaje sa elementima svog iskustva koje je
u prošlosti negirao u svojoj svesti kao suviše preteće, suviše pozleĊujuće po sklop samstva. On otkriva
kod sebe da u uspostavljenom odnosu doţivljava ova osećanja potpuno, tako da na momenat on sam
jeste njegov strah, ili njegov bes, ili njegova neţnost, ili njegova snaga.
1
2
2
I proţivljavajući ova raznovrsna osećanja u svim stepenima intenziteta, on otkriva da je
doţivljavao sebe, da su sva ta osećanja on sam. On otkriva da se njegovo ponašanje menja na
konstruktivan naĉin u skladu sa njegovim novim doţivljavanjem sebe. On se pribliţava saznanju da
nema više potrebe da se plaši onoga što bi iskustvo moglo da sadrţi, već da moţe slobodno da mu
zaţeli dobrodošlicu kao delu svoga samstva ( selfa ) koji se menja i razvija.”
Razjasnivši suštinu terapijskog procesa Rodţers je uobliĉio i svoju teoriju liĉnosti. Prema
teoriji, iskustvo pojedinca stvara relativno konzistentan i trajan okvir stavova prema sebi, koji se
naziva „pojam o sebi“. On je, ustvari, opaţanje vlastitog identiteta i odnosa ozmeĊu sebe i drugih. Ova
celina je dostupna svesnosti, ali nije nuţno u svesnosti. Ona je više nego opis, jer motiviše i oblikuje
ponašanje. Osoba koja moţe da prihvati svoje iskustvo i unese ga u orbitu pojma o sebi je efektivna
osoba koja ima vlastite korektive zahvaljujući ĉemu će kod promene iskustva doći i do promene pojma
o sebi u skladu sa novim iskustvom.
Poremećena osoba je osoba ĉiji se pojam o sebi selektivno razvijao prihvatanjem nekih
iskustava, a negiranjem drugih. U svom razvoju pojedinac nauĉi da su neka iskustva opasna i ona se
onda sistematski negiraju tako što se ne javljaju u njegovom viĊenju sebe. Posledica takvog razvoja je
napetost i anksioznost. Ovakva osoba nauĉi da ne veruje svom vlastitom iskustvu kao vodiĉu za
akciju. Umesto toga, osmatra se okolina i u njoj se traţe sigurniji naĉini, tako da se usvajaju tuĊa
rešenja i naĉini.
Zadatak terapije je, prema toma, da kreira atmosferu koja će pomoći da oţivi klijentov
potencijal poremećen ranijim iskustvom, da mu omogući da se suoĉi sa negiranim osećanjima.Klijent,
u tom sluĉaju, moţe doţiveti i otkriti svoj pojam o sebi, odnosno postati celovita liĉnost sa razvijenim
unutrašnjim prostorom evaluacija.
Dalje, razjašnjavajući svoj osnovni terapeutski stav izraţen u nedirektivnom savetovanju,
Rodţers je formulisao neophodne i dovoljne uslove za konstruktivnu ( terapijsku ) promenu
liĉnosti.
Prvi uslov, koji bi se ustvari mogao smatrati preduslovom, jeste postojanje psihološkog
kontakta izmeĊu terapeuta i klijenta, jer znaĉajna pozitivna promena liĉnosti ne moţe se ostvariti
izvan ljudskog odnosa.
Drugi uslov je da je klijent u stanju tzv. nesklada. Ovaj termin podrazumeva razliku
izmeĊu aktuelnog iskustva pojedinca i njegove slike o sebi. Kada se javi takav raskorak ili kada
smo ga nejasno svesni, anksiozni smo. Ĉak i kada nismo svesni nesklada, podloţni smo anksioznosti.
Treći uslov za konstruktivnu promenu klijentove liĉnosti je da terapeut bude skladna
liĉnost, integrisana u uspostavljeni odnos. To znaĉi da terapeut pre svega treba da bude autentiĉna,
realna liĉnost, da je njegovo aktuelno iskustvo odgovarajuće reprezentovano u njegovom viĊenju sebe.
On je osoba koja je u stanju da prepozna fasadu, odnosno to da igra neku ulogu. Terapeut, kao i svaki
ĉovek, moţe imati razna osećanja u vezi onoga što klijent iznosi, ali, ako ih on prepozna, onda on sa
jedne strane neće interferirati sa potrebom da se saţivi sa klinetom, a istovremeno omogućiće mu da
ostane realna liĉnost. Samo realna liĉnost moţe pomoći klijentu da postane realan.
Ĉetvrti uslov predviĊa da terapeut treba da doţivljava bezuslovno pozitivan odnos prema
klijentu. To znaĉi da terapeut treba da oseća toplo prihvatanje svakog aspekta klijentovog iskustva
kao dela klijenta. To podrazumeva punu dopustljivost da klijent ima svoja osećanja i svoje
iskustvo.
Peti uslov se odnosi na empatiĉko razumevanje klijentovog doţivljavanja svog iskustva i
komuniciranja klijentu tog empatiĉkog razumevanja. Ustvari, bezuslovno pozitivan odnos, odnos
prihvatanja dobija puni smisao tek ako je terapuet u stanju da razume osećanja klijenta. U
svakodnevnom ţivotu ljudi su, ustvari, malo spremni na razumevanje drugih. Više se vrši izvesna
procena, vrednovanje tuĊih stavova i osećanja, jer razumevanje drugog sadrţi u sebi rizik da kod
sebe nešto promenimo, za šta uglavnom nismo spremni. Sa druge strane, što smo otvoreniji prema
realnostima u sebi i drugima, manje ćemo teţiti fiksiranim stvarima. Terapeut je liĉnost koja je
otvorena prema sebi, prema menjanju i novom uĉenju, a to je upravo ono što je klijentu neophodno za
teraputsku ( konstruktivnu ) promenu liĉnosti.
1
2
3
Šesti uslov definiše neophodnost da klijent doţivi, bar u izvesnoj meri, skladnost,
prihvatanje i empatiĉko razumevanje terapeuta. To je ujedno potvrda da je terapeut zaista bio
realna liĉnost i komunicirao klijentu terapeutski stav.
Gledišta o transferu
Prilikom razmatranja nedirektivnog savetovanja pomenuto je da je ono prepoznavalo
fenomen otpora: uprkos korektnom savetodavnom odnosu klijent je zapadao u teškoće da radi na
svom problemu, a savetnika i savetodavnu situaciju doţivljavao kao pretnju. MeĊutim, posvećeno mu
je nesrazmerno malo paţnje, tek toliko da se konstatuje i izrazi gledište da se otpor u nedirektivnom
savetovanju ne smatra neizbeţnim delom savetovanja, da je posledica direktivnosti savetnika.
Desetak godina kasnije, prilikom razmatranja terapije usmeravane klijentom, Rodţers se
osvrnuo i na pitanje transfera. Sliĉno otporu, konstatovao je prisustvo ovog fenomena. U većini
sluĉajeva transferne reakcije se javljaju, ali su relativno umerenije, blaţe. U terapijama koje duţe traju
i u kojima dolazi do dublje reorganizacije ( nasuprot nedirektivnom savetovanju za koje se isticalo da
u principu traje kratko, terapije usmeravane klijentom paralelno se sticanjem većeg iskustva terapeuta,
teţile su da traju duţe ), klijent ulazi dublje i dublje u sebe, tako da stepen pretnje njegovom pojmu o
sebi ( samstvu, selfu ) ĉini nuţnim projektovanje ovih pretnji na druge. Kao i analitiĉar, i
nedirektivni terapeut odnosi se prema transfernim reakcijama na isti naĉin kao i prema svim
afektima. Razlika je, po mišljenju Rodţersa, u tome što analitiĉar interpretira ove stavove i
verovatno preko „takvih evaluacija“ ustanovljava transferni odnos. Za razliku od njega
terapeut u terapiji usmeravanoj klijentom nastoji da „razume i prihvati“ takve stavove, koje
potom prihvata i klijent kao vlastito neodgovarajuće opaţanje situacije.
Razmatrajući pojmove transferne zavisnosti, Rodţers diskutuje dve pretpostavke. Prema
jednoj, zavisnost kreira terapeut kada evaluira klijentu, a prema drugoj, zavisnost se javlja onda kada
se oĉekuje. Smatra da obe ove pretpostavke ne zadovoljavaju jer istraţivanja pokazuju da se transferne
reakcije razvijaju uvek kada je prisutno evaluiranje, ali, razvijaju se i onda kada je evaluiranje
minimalno. Isto tako, on nalazi da se ponekad transferna zavisnost ne razvija u analizi ĉak i kada je
terapeut to oĉekivao, odnosno da se ona moţe razviti i u terapiji usmeravanoj kijentom, iako se u njoj
ona ne oĉekuje. Stoga, kao mogući odgovor, Rodţers nudi pretpostavku da će se transferna
zavisnost razviti onda kada je klijent evaluiran i doţivi tu evaluaciju kao mnogo taĉniju od bilo
koje vlastite evaluacije.
Da li je zavistan odnos potreban, zavisi od teorije terapije. Ali, ako do njega doĊe, klijent sporo
uspostavlja poverenje u sebe. Javljanje intenzivnih transfernih reakcija u terapiji usmeravanoj
klijentom Rodţers objašnjava tako što smatra da je to samo klijentovo viĊenje stvari ( ) i verovatnoća
za razvoj transfernog odnosa i da ĉak i u takvim sluĉajevima postoji razlika izmeĊu ove vrste terapije i
terapije gde dolazi do punog razvoja transfernog odnosa.
U ovoj diskusiji o transferu ima nesporazuma i nepotpunosti. MeĊutim, znaĉajno je
prepoznavanje nuţnosti fenomena transfera u terapiji otkrivajućeg tipa koja ne vrednuje klijente i
otvara se pitanje da li je intenzivan transferni odnos ( transferna neuroza ) neophodna za ostvarenje
otkrivajućih ciljeva.
Odnos prema dijagnozi
Još u periodu kada je terapiju nazivao nedirektivnim savetovanjem Rodţers je stao na gledište
da dijagnostiĉki postupak ne motiviše klijenta za terapijski rad. Iskreno odgovarajući na pitanja
koja mu postavljaju dijagnostiĉki instrumenti, on pretpostavlja da struĉnjaka snabdeva vaţnim i
1
2
4
kljuĉnim informacijama o sebi i da će ovaj zahvaljujući njima znati šta sa njim treba da radi.
MeĊutim, u terapiji on treba da bude vodiĉ, a ne terapeut. Terapeut nikako nije osoba koja procenjuje.
Terapija usmeravana klijentom potkrepljuje uverenje da jedino klijent moţe da zna dinamiku svojih
opaţanja i ponašanja. Ovde se izraţava saglasnost sa gledištem psihoanalize da je klijent uvek
konaĉni dijagnostiĉar. Dijagnoza je sama terapija, jer je dijagnoza proces koji se odvija kroz
doţivljavanje i iskustvo klijenta, a ne stvara se u intelektu kliniĉara.
Ograničenja kod primene nedirektivnog savetovanja i terapije usmeravane klijentom
Indikacije za primenu Rodţersovog postupka priliĉno su široke. Njihova karakteristika je da ne
operišu sa dijagnostiĉkim kategorijama. Dijagnoza kao ĉinioc na kome se gradi terapija ne smatra se
prihvatljivom. I ovde se, kao i u psihoanalizi, smatra da konaĉni dijagnostiĉar moţe biti samo klijent,
jer samo on moţe u punoj meri doţiveti dinamiku svojih opaţanja i ponašanja. Drugim reĉima, do
prave dijagnoze se moţe doći samo kroz proces koji se odvija u doţivljavanju klijenta, a ne u intelektu
kliniĉara.
U skladu sa tim Rodţers je na poĉetku svog terapijskog razvoja ( u fazi „nedirektivnog savetovanja“ )
postavio sledeće kriterijume za primenljivost savetovanja:
1. Postojanje napetosti zbog neusaglasivih liĉnih ţelja ili sukoba individualnih potreba sa
zahtevima okoline.
2. Postojanje sposobnosti za odrţanje kontrole nad elementima svoje situacije, koja nije
nepromenljiva u tom stepenu da onemogućava kontrolu.
3. Mogućnost da se izrazi konfliktna situacija u planiranim kontaktima sa savetnikom.
4. Sposobnost da se napetost i sukobi ispolje verbalno ili posredstvom drugih medija. Svasna
ţelja za pomoći je prednost ali nije neophodna.
5. Relevantna nezavisnost od tesne porodiĉne kontrole.
6. Odsustve ekscesivne nestabilnosti, naroĉito nestabilnosti organske prirode.
7. Odgovarajuća inteligencija – normalna ili viša.
8. Odgovarajuće godine starosti za relativno nezavisno suoĉavanje sa problemima, odnosno za
elastiĉnost prihvatanja promene – pribliţno od deset do šezdeset godina straosti.
Kriterijumi za rad sa roditeljima i decom su sliĉni, ali ne i identiĉni. Pored navedenih, vodi se
raĉuna i o sledećem:
Problemi deteta zasnovani su u velikoj meri na odnosu roditelj – dete.
Dete još nije emocionalno nezavisno od porodice.
Roditelj ili dete ( skoro uvek roditelj ) oseća potrebu za pomoći i stvara uslove za savetovanje.
Roditelj ostvaruje izvesne satisfakcije izvan odnosa roditelj – dete u socijalnim ili braĉnim
odnosima, ili u liĉnim postignućima.
5. Dete je dovoljno staro da moţe da ispolji kroz igru ili druge naĉine u savetodavnoj situaciji (
obiĉno od ĉetiri godine pa naviše ).
1.
2.
3.
4.
Kasnije iskustvo u primeni terapije usmeravane klijentom unelo je još više elastiĉnosti, ali i
kritiĉnosti. Izraţeno je izvesno ograĊivanje od striktnije primene gornjih kriterijuma, a kriterijumi pod
5. i 8. oznaĉeni su kao kriterijumi koje praksa nije potvrdila. Sledeći citat ilustruje nastalu promenu:
„Terapija usmeravana klijentom primenjivana je na deci od dve godine i odraslima od šezdeset i pet
godina; na umerene probleme prilagoĊavanja, kao što su problemi uĉenja, kao i na teţe poremećaje
1
2
5
dijagnostikovane kao psihotiĉne; na „normalnim“ osobama, kao i na duboko neurotiĉnim, na visoko
zavisnim osobama, kao i onima sa jakim JA; na osobama niţe, srednje i gornje klase; na manje
inteligentnim, kao i na visoko inteligentnim; na zdravim osobama, kao i na onim sa psihosomatskim
teškoćama, posebno alergijama.“
Izriĉito se navodi ograniĉenje primene na mentalno zaostale i delikventne.
Ovako širok raspon mogućnosti, meĊutim, ne znaĉi da je terapijski uspeh zagarantovan kod svih
pomenutih „kategorija“ potencijalnih klijenata. Praksa pokazuje da se kod nekih klijenata, nezavisno
od kategorije, postigao znaĉajan uspeh, kod nekih delimiĉan, kod nekih privremen, dok se kod nekih
nije uspelo. Nije dovoljno jasno da li postoje tipovi osoba koji su kontraindikovani za primenu terapije
usmeravane klijentom i koji su to tipovi.
Naĉelno govoreći, smatra se da se sa većim stepenom sticanja uslova za terapijsku promenu
liĉnosti moţe oĉekivati veći stepen efikasnosti terašije. Zbaĉajno je istaći da dosledna primena
pristupa usmerenosti klijentom ne moţe da šteti klijentu ĉak i da se oceni da terapija nije dovela do
ţeljene promene jer, zahvaljujući odsustvu bilo kakvog pritiska u terapijskom odnosu, klijent nije
uznemireniji zbog svojih problema niti opterećeniji zbog neuspeha terapije.
Terapija usmeravana klijentom našla je primenu i u grupnom radu pod nazivom terapija
usmeravana grupom i, kasnije, grupa susretanja.
Rodţersu pripadaju i velike zasluge za razvoj istraţivanja u oblasti psihoterapije. Vršio je
empirijska prouĉavanja terapijskog procesa, procesa uĉinka (i ishoda) terapije i inspirisao njima
mnoge druge istraţivaĉe,
Karl Rodžers o transferu
(prevod poglavlja o transferu iz «Client centred therapy»)
problem transfera, znaĉenje transfera
Za psihoanalitiĉara koncepti transfera, transferne veze i transferne neuroze su blizu srţi
njegovog terapeutskog mišljenja.
Nije mi lako da se stavim u referentni okvir analitiĉara, i da potpuno shvatim smisao
koji ti pojmovi imaju za njega. Ali, onoliko koliko sam u stanju da shvatim, mislim da je
transfer pojam koji se odnosi na stavove prenesene na terapeuta, a koji su prvobitno bili
usmereni sa više opravdanosti prema roditeljima ili nekoj drugoj osobi. Te stavove ljubavi,
mrţnje, zavisnosti itd, analitiĉar koristi kao neposredno ispoljavanje klijentovih baziĉnih
stavova i konflikata i najzaĉajniji deo analize se odigrava upravo kroz analiziranje tih stavova.
Zato je metod rada sa transfernim stavovima najvaţniji deo analitiĉkog rada. Fenihel kaţe «
razumevanje sadrţaja pacijentovog nesvesnog iz njegovog ispoljavanja je relativno
jednostavniji deo analitiĉkog rada. Rad sa transferom je najteţi.».
Da bismo proverili taĉnost našeg razumevanja pojma transfera i rada sa njim,
ispitaćemo nekoliko kratkih izvoda iz autoritativnih psihoanalitiĉkih okvira. Frojd je dao vrlo
jasan rezime u svom ĉlanku u «Britannica»
“Pod transferom mislimo na izrazitu odliku neurotiĉara. Oni razvijaju prema svojim
lekarima emocije, bilo privlaĉnosti ili neprijateljskog karaktera, koje nisu zasnovane na
aktuelnoj situaciji, već su derivati iz njihovog odnosa sa roditeljima (Edipov komplex).
Transfer je dokaz da odrasle osobe nisu prevazišle svoju ranije detinju zavisnost: to se
1
2
6
poklapa sa silom koja je nazvana sugestija: jedino uĉeći da to koristi, lekar će biti u stanju da
podstakne pacijenta da prevaziĊe svoje unutrašnje otpore i otkloni potiskivanje. Tako
psihoanalitiĉki tretman deluje kao naknadno vaspitanje odraslog, kao korekcija vaspitanja
koje je imao kao dete.”
Ovo je saţet prikaz znaĉenja transfera i svrhe u koje ga analitiĉari koriste.
Fenihel ovako opisuje metod rada analitičara sa transfernim stavovima:
“Analitiĉareva reakcija na transfer je ista kao i na bilo koji drugi stav pacijenta: on
interpretira. On vidi pacijentove stavove kao derivate nesvesnih impulsa i pokušava da to
pokaţe pacijentu. Sistematski i dosledan interpretativni rad i u okviru i van okvira transfera,
moţe se opisati kao uĉenje pacijenta da produkuje kontinuirano sve manje iskrivljene derivate
dok osnovni intelektualni konflikt ne bude prepoznatljiv.”
Transferni stavovi u Klijentcentriĉnoj terapiji
Ako ispitamo naše kliniĉko iskustvo u klijent centriĉnoj terapiji i naše snimljene
sluĉajeve, bilo bi korektno reći da se snaţni stavovi transferne prirode pojavljuju u relativno
malom broju sluĉajeva, ali da se takvi stavovi u izvesnom stepenu javljaju u većini sluĉajeva.
Kod mnogih klijenata stavovi prema terapeutu su blagi i pre realne, nego transferne prirode.
Takvi klijenti se mogu plašiti prvog susreta sa terapeutom, biti ozlojeĊeni na prvim
intervjuima zato što nisu dobili oĉekivano voĊenje, mogu osećati toplu komunikaciju sa
terapeutom dok proraĊuju sopstvene stavove, napustiti terapiju sa zahvalnošću prema
savetniku što im je pruţio mogućnost da urade nešto za sebe, ali ne sa zavisnom i snaţnom
zahvalnošću, i mogu se sresti sa savetnikom u društvu ili profesionalno za vreme ili posle
terapije, sa malo afekata iznad onog nivoa koji je normalno ukljuĉen u neposrednu realnost
njihovih odnosa. Mislim da je ovo opis za mnoge, moţda za većinu sluĉajeva, osećanja koje
klijenti imaju prema savetniku. Ako definicija transfera ukljuĉuje ave afekte prema drugima,
onda je to transfer, ako se po definiciji transfer odnosi na infantilne stavove u sadašnjem
odnosu, onda je prisutno vrlo malo transfera, ako ga uopšte ima.
Ima, meĊutim, dosta sluĉajeva u kojima klijenti imaju dosta emocionalizovanije
stavove prema savetniku. Tu moţe postojati ţelja za zavisnošću od savetnika zajedno sa
dubokim afektima, moţe postojati strah od savetnika sliĉan strahu koji se oseća prema bilo
kom autoritetu i koji je bez sumnje razvojno povezan sa strahom od roditelja. Tu su i stavovi
neprijateljstva koji idu iznad nivoa za koji bi posmatraĉ mogao reći da je realno povezan sa
sadašnjim iskustvom, tu su, u nekim sluĉajevima, i ispoljavanja privrţenosti i ţelja za
ljubavnom vezom izmeĊu klijenta i savetnika.
Uopšte, moţemo reći da transferni stavovi postoje u razliĉitom stepenu kod znaĉajnog
dela sluĉajeva sa kojima je raĊena klijentcentriĉna terapija. U odnosu na to, svi terapeuti bi
bili sliĉni, jer se svi susreću sa takvim stavovima. Razlika je u onome što se sa njima dalje
dešava. U psihoanalizi je karakteristiĉno da se ti stavovi razvijaju u odnosu koji je centralan
za terapiju. Frojd to ovako opisuje:
“U svakom analitiĉkom tretmanu se pojavljuje intenzivna emocionalna veza izmeĊu
analitiĉara i pacijenta. Ona moţe biti pozitivnog ili negativnog karaktera i varirati izmeĊu
strasne, potpuno senzualne ljubavi i neobuzdane ekspresije ogorĉenog prkosa i mrţnje. Taj
transfer uskoro kod pacijenta zamenjuje ţelju da bude izleĉen i sve dok je u obliku naklonosti
i umeren, on je sredstvo lekarevog uticaja i glavni pokretaĉ analitiĉkog rada. Ako se okrene u
neprijateljstvo, onda moţe paralizovati pacijentovu sposobnost asociranja i ugroziti uspeh
tratmana. Bilo bi besmisleno pokušati izbeći ga, jer analiza bez transfera nije moguća.”
U klijentcentriĉnoj terapiji, meĊutim, takva vrsta trajnog zavisnog transfera ne
teţi da se razvija. Bio sam u liĉnom kontaktu sa savetnicima koji su radili sa stotinama
klijenata. U samo malom broju sluĉajeva, sa kojima je raĊeno na naĉin klijntcentriĉne
1
2
7
terapije, klijent je razvio odnos koji bi moga odgovarati onome što je Frojs rekao. U većini
sluĉajeva opis odnosa bi se jako razlikovao.
Rad sa transfernim stavovima u klijentcentriĉnoj terapiji
Mogućnost terapije bez dubokih transfernih odnosa zasluţuje paţnju. Mogućnost
efektivne i kratke terapije izgleda da zavisi od mogućnosti terapije bez transfernog odnosa, jer
razrešavanje transfera je uglavnom sporo i dugotrajno. Da li je terapija moguća bez razvijanja
takve veze?
Moţda neki elementi odgovora mogu biti jasniji ako ispitamo zapise sa nekih
razgovora. Osnovno pitanje je: iako transferni stavovi postoje kod mnogih klijenata u
nedirektivnoj terapiji, kako to da se oni ne razvijaju u transferni odnos ili transfernu neurozu i
kako to da terapija ne zahteva razvijanje takvog odnosa?
Ako uzmemo jedan od manjine sluĉajeva kod kojeg su jasni transferni stavovi
doţivljeni i diskutovani os strane klijenta, moţemo videti nešto od onoga što se dogaĊa. Ovo
što sledi je prepis sa snimljenog petog intervjua sa mladom udatom ţenom Mrs Dar. U
prethodnom razgovoru iznela je materijal zbog kojeg se osećala krivom:
K- pa imala sam veoma nastran san. Gotovo da sam mrzela da razmišljam o dolasku ovde
posle sna...Uh
S – Kaţete da ste gotovo mislili da ne doĊete ovde posle sna?
K – Mhm (smeh)
S – To je bilo skoro previše za vas
K – Da. Pa, uh, to sam sanjala u posledni petak, uh, otišla sam u Njujork da vas vidim i vi ste
bili strrašno zauzeti i izletali ste i uletali u kancelariju. Imali ste puno posla. Ja sam vas na
kraju pogledala molećivo i vi ste mi rekli «ţao mi je nisam našao više vremena za vas. Vaša
priĉa je previše prljava. Ja-ja samo ne ţelim da me dave» i nastavili ste da istrĉavate i
utrĉavate u sobu, a ja sam vas nekako pratila. Nisam znala šta da radim i osećala sam se jako
bespomoćno i u isto vreme veoma postiĊena i šokirana ĉinjenicom da ste rekli ono što ste
rekli.
S – Mhm
K – I to, to postoji i sada
S – To dobrim delom postoji i u realnosti
K – Da
S – Neka vrsta osećanja da ja nekako procenjujem vašu situaciju kao veoma, veoma lošu
K – Taĉno. Vi ste bili...ja sam bila na suĊenju, a vi ste bili sudija, i (pauza)
S – Presuda je – kriva
K – (smeh) Mislim da je to to (smeh). To je taĉno. Nisam mogla da vidim kako se mogu vratiti
u situaciju, mislim okolnosti. Vi ste mi već presudili, i stvarno nisam mogla da vidim kako da
priĉam dalje.
S – Mhm
K – Osim o drugim stvarima. I, uh, to me još nije napustilo. Puno sam razmišljala o tome.
S – Još uvek osećate da vam sudim
K – Pa zašto bih ja to osećala? Uh, pa naravno, ja sam prenela svoje misli vama i zato nema
sumnje u vezi sa tim. To se ne moţe promeniti. To je bila presuda. Pretpostavljam da sam na
svoj naĉin sudila sebi.
S – Mhm. Osećate da ste moţda, u stvari, vi bili sudija.
Ovo je jasan sluĉaj transfernog stava. Savetnik nije izrekao ni jednu evaluaciju
klijentkinog ponašnja u prethodnim intervjuima, niti se osećao kao da ga procenjuje. Ipak je
klijentkinja projektovala na terapeuta stavove negativnog suĊenja i reagovala sa strahom i
stidom na te projektovane optuţbe da je kriva.
1
2
8
Terapeut radi sa tim isto onako kako bi radio sa sliĉnim stavovima usmerenim na
druge. Parafrazirajući i modifikujući ono što je Fenihel rekao da bi odgovaralo ovom pristupu,
mogli bismo reći: reakcija klijentcentriĉnog terapeuta na transfer je ista kao i na svaki drugi
stav. On pokušava da razume i prihvati. Kao što je vidljivo iz ovog fragmenta, prihvatanje
vodi do shvatanja od strane klijentkinje da su ta osećanja unutar nje, da nisu terapeutova.
Zašto je do toga došlo tako brzo i lako? Izgleda da je jedan razlog to što je terapeut
potpuno odstranio uobiĉajenu interakciju tako da nema ni delića evidentnosti na kome bi se
bazirala projekcija. U toku 4 razgovora ta ţena je doţivela prihvatanje i razumevanje i ništa
drugo. Nije bilo evidentnosti da je terapeut pokušao da je proceni, dijegnostifikuje ili nauĉno
evaluira, niti moralno proceni. Nije bilo evidentnosti da je on odobravao ili nije odobravao
bilo šta što je ona radila, njeno ponašanje, sadašnjost ili budućnost, teme koju je izabrala da
diskutuje, naĉin na koji ih je prikazivala, njenu nemogućnost da se ispolji, njeno ćutanje,
njene interpretacije koje je davala na sopstveno ponašanje. Kada je kasnije osećala da je
terapeut moralno pocenjuje i kada je to osećanje, takoĊe, prihvaćeno, projekcija nije imala za
šta da se zakaĉi. Morala je da shvati da to dolazi iz nje. Sva evidentnost koju su joj pruţala
njena ĉula govorila je da to ne dolazi iz terapeuta, i potpuno odsustvo nepotrebne opasnosti u
situaciji uĉinilo joj se nepotrebnim. Tako je ona za nekoliko momenata došla od jasnog
transfernog stava «osećam se loše zato što vi mislite da sam prljava» do osećanja «ja sebi
sudim i pokušavam da prepišem vama te svoje misli».
Drugi primer:
Moţda će ova dva odlomka iz drugog sluĉaja dodati nešto teţine ovom tipu
objašnjenja. Ovo je druga mlada udata ţena Mrs Ett koja je doţivela konflikte u mnogim
podruĉjima svog ţivota i materijal koji sledi je prepis iz snimke desetog razgovora. Dati su
prvih nekoliko momenata intervjua:
T: (prijateljskim tonom) Pa, šta danas?
K: Ah, da li treba da vam kaţem sve (smeh) ili je to stvar osobe?
T: To je, svakako, vaša stvar. Sve o ĉemu osećate da ţelite da govorite, moţete slobodno..
K: Pa, kad to kaţem
T: Nećemo ispitivati ništa dok vi ne budete ţeleli da govorite o tome
K: Pa, ja ţelim o tome da priĉam, moţda nije trebalo da postavim ovo pitanje. U vezi sa tim,
imala sam veliku borbu pre nego što sam došla ovde, bila sam veoma ljuta i u sebi sam vas
tukla, znate. Ah, i onda naravno, kada sam dolazila ovde, racionalizovala sam to u tom
stepenu da sam mislila da razumem zašto sam tako ljuta na vas. Pre svega, da li biste ţeleli
da znate zašto sam bila tako ljuta na vas? Ah, bila sam ljuta jer sam mislila da je cela ova
stvar prevara. Mislim, sada sam vrlo iskrena. Mislim da, na kraju mislila sam tada, da ta
ideja o dolaţenju ovde i priĉanju i priĉanju nije tako strašna ako pomislite da se to moţe
raditi gotovo svuda i uvek, ako naĊete vreme i nekog da vas sluša.
T: Izgleda kao da je to neka vrsta prevare i nešto što moţete dobiti bilo gde.
K: Da. Moja ideja da to kaţem nije liĉno neprijateljstvo, već pre zato što pokušavam da
rašĉistim te stvari sa sobom. ja nemam prituţbe na vas.
T: To je veoma realno osećanje koje imate u sebi i zato ţelite da ga iznesete
K: Da, da. Mislim da će mi se tako razjasniti zašto dolazim, ili znate. Osećam da ovo nije
drugaĉije od onoga što je ĉesto na mnogim mestima. Oni reklamiraju, ĉuli ste o tome, zar ne?
Ljudi daju oglas i kaţu da za dolar na sat ili dva dolara, oni će sedeti i slušati vas.
T: Samo slušati vaše nevolje?
K: DoĊete tamo..naravno ja nisam nikad imala takvo iskustvo, ali mogu zamisliti da se to
dogaĊa, doĊete tamo i sednete i priĉate osobi i osoba sedi sa vama i daje neophodne znake da
sluša i odobrava i ah, nikad komentari, naravno ikad je vaše vreme prošlo, platite mu 2
dolara i odete. Pa naravno, osoba koja sedi i sluša nema široku pozadinu i edukaciju kakvu vi
imate ili oni povezani sa tim poljem. Oni nisu pravili stalna ispitivanja, ali rade skoro istu
1
2
9
stvar sa uspehom. Tako mi izgleda, jer je to potpuno ista stvar. Drugim reĉima, vi gubite
vreme...zato što ste trošili toliko vremena i truda, znam da jeste, da biste dostigli stadijum na
kojem ste i vidite, ja vam priĉam o tome sa osećanjem da mi to ništa ne pomaţe. Ali, pre nego
što sam to rašĉistila sa sobom, nazvala sam vas svakakvim imenom. Kada sam se ovde
penjala uz stepenice, palo mi je na pamet da je razlog što to ne prihvatam i ne ţelim povezan
sa istim osećanjem napetosti i podrhtavanja koje imam uvek kad dolazim ovde. Ne znam
zašto, ali sam uvek uznemirena (pauza). Znam zašto, zato što se suoĉavam sa neĉim sa ĉime
ne ţelim da se suoĉim. Rašĉišćavam sa sobom.
T: Mhm. Tako da osećanja koja ste imali u vezi sa tim zašto osoba sa profesionalnim
treningom samo sluša i da je sve to prevara povezujete sa vašom sopstvenom iritacijom i
strahom da se suoĉite sa stvarima u sebi
K: Taĉno. To je logiĉno osećanje. Svakako, da sam mislila da je to prevara, ne bih došla ovde
jer sam veoma sumnjiĉava. Ja sam veoma sumnjiĉava osoba i obiĉno ne ulazim u stvari dok
ih ne pogledam iz svih migućih uglova. Tako da sama ĉinjenica da dolazim ovde verovatno
znaĉi da to nije prevara (smeh) kad se radi o meni.
T: Vaša osećanja su izmešana. Mislim da ste potpuno sigurni da je to prevara, ne biste
dolazili.
K: taĉno
Pogledajte kako je jasna dinamika koja sledi iz prethodnog odseĉka. Klijentkinja je
ljuta na savetnika jer on ne radi ništa, osim što “sedi i sluša”. Ali, ovde takoĊe izgleda da
nema adekvatne osnove za ljutinu, i zato ona mora da potraţi razlog u sebi. Ona pronalazi
razlog za to, i razlog je za nju uznemirenost na poĉetku intervjua: «Znam zašto, zato što se
suoĉavam sa neĉim sa ĉime ne ţelim da se suoĉim»
Adekvatnost ovakvog objašnjenja je dalje potvrĊenja u jednom iseĉku iz 12. intervjua
sa istom klijentkinjom, gde ona pokušava da reĉima objasni znaĉenje koje ova veza ima za
nju. Ona je izgleda uspela da uobliĉi ono što mnogi klijenti opisuju manje jasno.
K: Nešto hoću sve vreme da vas pitam. Vi sedite ovde i slušate sve moje nevolje koje na kraju
i nisu tako vaţne. Kakva je vaša reakcija na svakog ko doĊe ovde, sedne i ispriĉa vam ĉitavu
svoju priĉu? Da li to proţivljavate sa njim ili ste samo dobar slušaĉ? Ili je to nešto što nije
trebalo da pitam?
T: To je pitanje na koje je jako teško odgovoriti. Mi smo o tome odsta diskutovali izmeĊu
sebe. To je više nego samo slušanje kao telefonska slušalica, to je sigurno, (K: “Pa, sigurno”)
ali je to nešto manje od patnje, zajedno sa osobom, mislim.
K: Pa, moji problemi, na primer, i oni su dati nekome da to otkuca na mašini, naravno
podrazumevajući da ste izbacili sve identifikacione elemente, uf ne znam, kada je to u pitanju
stvarno nije vaţno...ne znam ni zašto sam postavila takvo pitanje. Moţete to skinuti sa snimka.
Uf, moja osećanja prema vama su veoma ..ne ĉudna, nego interesanta. Prvo, rekla sam vam
više nego bilo kome, i uopšte kad kaţete nekom nešto vrlo liĉno, poĉinje neka vrsta odbojnosti
prema toj osobi...moţda zato što mislite da ona zna suviše o vama i strepite od nje. Znam da
je to tako. Ali, imam takvo osećanje prema vama, uopšte. Mislim, vi ste..to je gotovo
impersonalno. Dragi ste mi, naravno ne znam zašto biste mi bili dragi..niti zašto ne bi. To je
priliĉno ĉudna stvar. Nikad nisam ni sa kim imala takvu vrstu odnosa ranije i ĉesto sam
mislila o tome
T: To je stvarno dosta drugaĉije od mnogih odnosa
K: O, da. I moj, ne mogu da kaţem naš, jer mi vi svakako niste dali ništa da bi to bilo naše,
već moj odnos sa vama je fascinantan. Uţivam u njemu jer je tako ĉist, uh, pa impersonalan,
aseksualan, sve je na jednakom nivou. Vi ste kao ţivotna podrška.
T: Tu ima nekako više postojanosti
K: Oh da, i ja uţivam da budem sa vama te tri ĉetvrtina sata i odem još uvek misleći o vama.
Nisam radoznala. Oh, da, malo sam radoznala u vezi sa vama, vašom pozadinom,
prirodno..ali ne ţivlje nego što bih bila za nekog drugog. I zato mislim da ta osećanja prema
vama potvrĊuju..uh, to osećanje da je nedirektivna terapija prava i da je dobra, ili zašto bih
1
3
0
inaĉe ja to stalno osećala...uh, to je osećanje sigurnosti. Mislim da je to ono što jeste sa
vama. Ali ako to nije taĉno, zašto onda kolebanja mojih misli ĉine od vas neprijatnu figuru..tu
oĉigledno nešto ima. Imala sam jedan san o vama, ne sećam se šta je to bilo. Mislim da to
nije ni vaţno. Vi ste stajali kao simbol autoriteta. Mislim da sam u to vreme pokušavala da
mislim o vašem odobravanju ili neodobravanju. Kad sam odlazila odavde..., mnogo puta sam
odlazila i mislila, pa šta sam rekla MR L (savetniku), zbog ĉega se nasmejao? I mnogo puta
sam otišla sa osećanjem veselosti, misleći da vi imate visoko mišljenje o meni. Naravno, u isto
vreme imam i osećanje – on mora da msli da sam ja uţasna daviteljka ili nešto tako. Ali to
nije realno. Ta osećanja nisu tako duboka da mogu formirati mišljenje o vama u jednom ili
drugom smeru.
T: Da li to znaĉi da nemate realnu osnovu da znate moje mišljenje o tome i da vam to moţda
pomaţe da vidite da su ti stavovi u vama i da se kolebate izmeĊu njih?
K: Taĉno. TakoĊe, vi ste uspeli da mi utuvite jednu stvar u glavu – da ja ne mogu doći kod vas
po savet jer ga ne dobijam, što je dobro, jer tad osećam da sam svoja..da sam deĉak, da se
stvarno borim sa tim. Naravno pored tog dobrog osećanja imam i to uţasno osećanje da
lupam glavom o zid bez...bilo je vremena kada sam to radila.
T: Malo zadovoljavajuće, a malo nezadovoljavajuće osećanje
K: Pa, da. Jer sve vreme tako oĉajniĉki ţelim odobravanje u svemu što radim, tako da sam
ponekad veoma obeshrabrena u tome da mogu dobiti odobravanje od vas onda kada mi je
stvarno potrebno, dok razgolićujem svoju psihu. Ali, to je na naki naĉin disciplina. Mislim,
tako ja neću traţiti od svakog odobravanje ili neodobravanje. Osećam se veoma sigurnom,
kao da sam stvarno ja( smeh) bez pretenzija, ništa.
T: Da, nekako ovde moţete biti ono što jeste
Pogledajte kako je jasno klijentkinja izrazila ĉinjenicu da pošto nije mogla da naĊe neku
evidentnost evaluacije, ili ponašanja na osnovu kojeg moţe da projektuje evaluativne stavove
ona nije mogla da «formira mišljenje o savetniku na jedan ili drugi naĉin».
Odnos izmeĊu savetnika i klijenta
Termini koje je ova klijentkinja koristila u opisivanju odnosa su veoma sliĉni onima
koje mnogi klijenti koriste. Dva njena termina tipiĉna za ove aspekte su impersonalan i
siguran.
IznenaĊujuće je koliko ĉesto klijenti koriste reĉ impersonalan opisujući terapeutski
odnos po završetku terapije. Znaĉenje toga nije da je odnos hladan ili nezainteresovan. To je
izgleda pokušaj klijenta da opišu to jedinstveno iskustvo u kome je liĉnost savetnika kao
osobe koja evaluira, reaguje sa svojim sopstvenim potrebama, tako jasno odsutna. U tom
smislu veza je ne-liĉna. Reĉi Mrs Ett «moj, ne mogu reći naš, već moj odnos sa vama je
fascinantan» ilustruju ponovo i vrlo duboko ĉinjenicu da se odnos doţivljava kao
jednosmeran u jedinstvenom smislu. Ceo odnos je zasnovan na selfu klijenta. Savetnik je
depersonalizovan u terapijske svrhe, kako bi bio klijentov drugi self. To je topla spremnost
savetnika da odstrani svoj self privremeno, kako bi ušao u doţivljaj klijenta, što ĉini odnos
jedinstvenim, drugaĉijim od bilo kojeg u klijentovom ranijem iskustvu.
Drugi aspekt odnosa je sigurnost koju klijent oseća. To vrlo oĉigledno ne dolazi zbog
odobravanja od strane savetnika, već od neĉega daleko dubljeg, potpunog stalnog prihvatanja.
To je ta apsolutna sigurnost da neće biti evaluiranja, interpretiranja, testiranja, ni liĉnih
reakcija savetnika, što postepeno omogućuje klijentu da doţivi odnos kao takav u kome se
sve odbrane mogu raspršiti. Odnos u kome klijent doţivi: «mogu biti ono što jesam, bez
pretenzija». Moţda se osnova te sigurnosti moţe jasnije izdvojiti ako odvojimo neke
karakteristike koju ona ne poseduje nasuprot onima koje poseduje. Ona je podrţavajuća, ali
ne i zaštitniĉka. Klijent ne oseća da je neko iza njega, da se neko brine za njega. On
1
3
1
doţivljava da je tu neko ko ga poštuje onakvog kakav jeste i ko je spreman da ga prati u onom
pravcu koji on sam izabere. Ta sigurnost nije tip «ljubavne veze» u bilo kom smislu u kome
se taj termin obiĉno koristi. Klijent ne oseća da se dopada terapeutu u uobiĉajenom smislu te
reĉi, i obiĉno nije siguran, kao u gornjem primeru, da li se njemu terapeut dopada ili ne: « Ne
znam tašto biste mi se dopadali, niti zašto ne bi». Jednostavno, nema evidentnosti na kojoj bi
se takva ocena mogla bazirati. Ali, da je to iskustvo sigurnost u kojem je self duboko
poštovan, da je to iskustvo u kojem je nepotreban strah od povrede ili napada, ĉak ni u
najsuptilnijoj formi, u to klijent postaju postepeno sigurni. I ta baziĉna sigurnost nije nešto u
šta klijent veruje zato što mu je tako reĉeno, niti nešto u šta on sebe ubeĊuje logiĉki. To je
nešto što je doţiveo svojom sopstvenom senzornom i visceralnom opremom.
Nestajanje transfernih stavova
U tom neobiĉnom jedinstvenom iskustvu sigurnosti u odnosu sa drugim koji razume i
poštuje, šta se specifiĉno dešava sa transfernim stavovima? Izgleda da se dešava potpuno isto
kao i sa svim drugim nerealnim neprijateljstvima, strahovima ili ljubavima koje klijent
donosi. U ovakvom odnosu, iskustvo klijenta izgleda dobro opisuje izjava klijenta: «To je
naĉin na koji ja opaţam i interpretiram realnost, ali u ovom odnosu gde nemam potrebu da
branim tu interpretaciju, mogu da vidim da postoje druge senzorne evidentnosti kojima nisam
dozvoljavao pristup svesti, ili jesam, ali sam ih neadekvatno tumaĉio».
Klijent postaje svastan doţivljaja koje ranije nije prihvatao. TakoĊe postaje svestan
ĉinjenice da je on taj koje ranije nije prihvatao. TakoĊe postaje svestan ĉinjenice da je on taj
koji opaţa i evaluira iskustvo, ĉinjenice koja je izgleda vrlo blizu srţi terapije. Mrs Dar je
shvatila da ona sebi sudi, Mrs Ett da se boji onoga što će otkriti o sebi. Kada su takva iskustva
organizovana u smisleni odnos prema selfu, «transferni stavovi» nestaju. Oni nisu pomereni
ni sublimisani. Nije to ni “ponovno vaspitanje”. Oni su, jednostavno, nestali jer su u ovom
iskustvu opaţeni kao besmisleni. To je analogno naĉinu na koji jedan stav prelazi u drugi,
kada se na primer okrenem kako bih video veliki avion koji sam primetio krajiĉkom oka i
vidim da je to u stvari komarac koji mi proleće nekoliko inĉa daleko od lica.
Jedan ekstremni primer
Moglo bi se reći da prikazani primeri ne predstavljaju izraţene snaţne transferne
stavove već samo umerene. Isti principi se mogu primeniti i kada su u pitanju najekstremniji
transferni stavovi. Iseĉci koji slede su iz razgovora sa jednom tridesetogodišnjom ţenom Miss
Tir, osobom ĉiji je poremećaj tako dubok da bi se prema spoljašnjoj evaluaciji mogla
dijagnostifikovati kao psihotiĉna. Treba istaći da se ovakvi stavovi veoma retko sreću u
komunalnim savetodavnim centrima. Sa druge strane, u psihijatrijskim ustanovama ili
drţavnim bolnicama mogu biti mnogi ĉešći. Za vreme ovih razgovora, ţena se borila sa
dubokim osećanjim krivice od kojih su mnoga bila centrirana oko mogućeg incesta sa svojim
ocem. Ona nije mogla da bude sigurna da li se dogaĊaj stvarno odigrao ili postoji samo u
njenim mislima. Nekoliko kratkih iseĉaka mogu dati uvid u dubinu transfernih stavova i
metod rada savetnika. Izvod je iz savetnikovih zabeleški koje su neobiĉno kompletne jer
klijentkinja govori veoma sporo. Nedostaje im, meĊutim, kompletna taĉnost snimka.
Iz devetog razgovora:
K: Ovog jutra okaĉila sam svoj kaput napolju umesto ovde u vašem kabinetu. Rekla sam vam
da mi se sviĊate i bojim se da, ako biste mi pomogli oko kaputa, da bih se okrenula i poljubila
vas
T: Mislite da bi osećanje privlaĉenja moglo da vas navede da me poljubite ako se ne zaštitite
od toga
1
3
2
K: Drugi razlog zbog kojeg sam ostavila kaput tamo je da ţelim da budem zavisna... ţelim da
vam pokaţem da ne moram da budem zavisna
T: Vi ţelite i jedno i drugo. Da budete zavisni i da dakaţete da ne morate biti.
...........
Pri kraju intervuja.
K: Nisam nikome nikad rekla da je najdivnija osoba koju sam srela, ali vama sam rekla. Nije
to samo seks, to je više od toga
T: Vi se stvarno osećate veoma vezanom za mene
Iz desetog intervjua:
K: Mislim da emocionalno umirem za seksualnim odnosom, ali ništa ne preduzimam oko
toga. Ono što ţelim je da imam seksualni odnos sa vama. Ne usuĊujem se da vas pitam, jer se
bojim da ćete biti nedirektivni.
T: Vi ste u teškoj tenziji i veoma ţelite da imate odnos sa mnom.
K: (nastavlja u tom stilu. Konaĉno:) Moţemo li da nešto uĉinimo u vezi toga? Ova tenzija je
uţasna. Hoćete me osloboditi tenzije...hoćete mi dati direktan odgovor? Mislim da bi mogao
pomoći oboma.
T: (neţno) Odgovor je ne...ja razumem kako se oĉajno osećate, ali ja ne ţelim da to uĉinim.
(Savetnik preuzima odgovornost za svoje ponašanje kao u postavljanju bilo kojeg ograniĉenja
u terapijskoj situaciji. Ovo je nešto što je ĉista odgovornost terapeuta i on preuzima tu
odgovornost. On ne pokušava da evaluira klijentovo iskustvo takvim tvrdnjama kao što su «to
vam ne bi stvarno pomoglo». On jednostavno preuzima odgovornost za sopstveno ponašanje i
u isto vreme pokazuje razumevanje i prihvatanje klijentovog doţivljaja situacije)
K: (Pauza. znaci olakšanja) Mislim da mi ovo pomaţe. Ovakva sam samo kada sam
uznemirena. Vi ste snaţni i to meni daje snagu.
Dvanaesti razgovor:
Ćuti dva minuta i zatim poĉinje da priĉa teškim, ravnim glasom, potpuno drugaĉijim od
njenog uobiĉajenog tona. Ne gleda u savetnika. Ima puno ponavljanja, ali sledeći iseĉak daje
osnovni smisao)
K: Vi osećate da ja ţelim da doĊem, ali ja ne ţelim. To mi nije donelo ništa dobro. Ne
dopadate mi se. Mrzim vas. Bolje da se niste nikad rodili.
T: Mrzite me veoma ogorĉeno.
K: Mislim da bih vas gurnula u jezero. Isekla bih vas. Mislite da ljudi kao vi..ali nisu..mislite
da moţete da privuĉete ţenu, ali ne moţete...ţelela bih da ste mrtvi.
T: Vi me mrzite i stvarno ţelite da me se otarasite.
K: Vi misite da je moj otac radio loše stvari sa mnom, ali nije! Vi mislite da on nije bio dobar
ĉovek, ali bio je. Mislite da ja ţelim seksualni odnos, ali ja ga ne ţelim
T: Osećate da ja potpuno pogrešno interpretiram vaše misli
K: Mislite da kod vas mogu doći ljudi i reći vam sve, i da oni onda misle da im je to pomoglo,
ali nije. Vi samo volite da ih navedete da pate. Mislite da ih moţete hipnotisati, ali ne moţete.
Mislite da ste dobri, ali niste. Mrzim va, mrzim vas. Mrzim vas!
T: Osećate da ja volim da navedem ljude da pate, ali im ne pomaţem
K: Mislite da ja nisam jaka, ali jesam. Mrzim vas. Sve što sam imala je bol, bol, bol. Mislite
da ne mogu da upravljam sopstvenim ţivotom, ali ja mogu. Mislite da mi ne moţe biti bolje,
ali moţe. Mrzim vas. (duga pauza. Oslanja se iscrpljeno na sto) mislite da sam luda, ali
nisam.
T: Vi ste sigurni da ja mislim da ste ludi
K: (pauza) Ja sam zavezana i ne mogu da se oslobodim. (razoĉarani ton i suze. Pauza). Imala
sam halucinaciju i morala sam to da izbacim... (nastavlja o svojim dubokim sukobima i
1
3
3
halucinaciji koju je doţivela sa uţasnom tenzijom u glasu, ali sa stavom bitno drugaĉijim od
onog na poĉetku intervjua)
Kasnije u intervjuu:
K: Znala sam u kancelariji da moram da se toga negde oslobodim. Osećala sam da ne mogu
sići i reći vam. Znala sam da ćete razumeti. Nisam mogla da kaţem da sebe mrzim. To je
taĉno, ali to nisam mogla da kaţem. Upravo mislim o svim ruţnim stvarima koje sam mogla
da kaţem vama umesto sebi.
T: Stvari koje ste osećali o sebi niste mogli reći, ali ste ih mogli reći o meni.
K: Znam da idemo u provaliju
Ovde, ponovo, u vrlo dubokom materijalu, klijentkinja opet dolazi do uvida da stavovi
koje ima prema drugima i kvaliteti koje im pripisuje poĉivaju na njenoj sopstvenoj percepciji,
a ne na objektu njenih stavova. To je izgleda suština razrešavanja transfernih stavova (da
bismo zadovoljili radoznalost ĉitalaca, moţemo reći da je ova klijentkinja pokazala puno rasta
i progresa u toku trideset razgovora, iako je shvatila da joj predstoji još dug put. Oko deset
meseci je zadrţala to poboljšanje i onda je još jednom imala nevolje sa svojim konfliktima.
Ona je pokušala da na neobiĉan naĉin doĊe u kontakt sa savetnikom, koji je bio na nekoliko
meseci izvan grada, kako bi mu traţila još pomoći. Zbog naĉina na koji je pokušala da stupi u
kontakt savetnik nije znao ništa o njenom traţenju i nije dobila odgovor. Oko mesec dana je
imala otvorenu psihotiĉnu epizodu iz koje se postepeno parcijelno vratila. Kakav bi bio ishod
da joj je savetnik bio pri ruci, ne moţemo reći).
Kliniĉki problemi u vezi sa transferom:
Na osnovu našeg kliniĉkog iskustva, moţe se reći da iskusni klijentcentrirani terapeuti
retko imaju poteškoća u radu sa stavovima neprijateljstava ili privlaĉnosti koji su usmereni
prema njima (poĉetnici mogu imati više problema sa takvim stavovima, nego sa onim koji su
usmereni na druge, ali to nestaje kako se njihova sigurnost u sopstvene pretpostavke
povećava) stavovi sa kojima se izgleda najĉešće neefektivno radi su oni koji se mogu nazvati
«agresivna zavisnost». Klijent koji je siguran da nije u stanju da donosi odluke za sebe ili da
upravlja sobom, i koji insistira da savetnik vodi, je tip klijenta sa kojim smo nekad uspešni, ali
neretko i neuspešni. U takvim sluĉajevima, problem se obiĉno javlja vrlo rano u seriji
razgovora. Klijent je ozlojeĊen ili antagonistiĉki raspoloţen, jer ne nalazi ono što je oĉekivao,
i oseća tu ozlojeĊenost jer još nije doţiveo dosta zadovoljstva koje dolazi od osećanja da je
shvaćen. Zato, svaka mala devijacija od strane terapeuta u stavovima potpunog poštovanja,
razumevanja i prihvatanja, moţe biti odgovorna za klijentovo završavanje terapije posle
jednog ili nekoliko razgovora. U takvim sluĉajevima, meĊutim, ako u tim krucijalnim ranim
trenucima klijent ne okonĉa terapiju, onda izgleda da se terapija odvoja po istim suštinskim
procesima kao i kod bilo kog drugog sluĉaja. Jasno je, meĊutim, da imamo mnogo toga da
nauĉimo, moţda u stavovima pre nego u tehnikama, pre nego što budemo u stanju da sa
sigurnim uspehom priĊemo klijentima ovog tipa, kako bi oni mogli da situaciju pruţanja
pomoći iskoriste za sebe.
Kako se razvija zavisni transfer?
Do sada smo diskutovali razloge zbog kojih trensferni stavovi nemaju tendenciju da se
razvijaju u klijentcentriĉnoj terapiji. Mogli bismo o tome da diskutujemo sa više sigurnosti
ako bi postojalo jasno razumevanje suprotnog problema. Kako se zavisni transfer kreira ili
inicira? Valjan odgovor na ovo pitanje mora doći iz onih orijentacija u kojima se takav odnos
1
3
4
ĉesto razvija. Bez sumnje, ako imamo više snimaka razliĉitih terapija moţemo prouĉavati taj
materijal da bismo otkrili suštinske taĉke u kojima zavisnost poĉinje ili je podstraknuta. Sa
sadašnjim stanjem našeg znanja moţemo samo postaviti pitanje ili postaviti privremene
hipoteze o tome.
Jedno od takvih pitanja je «da li evaluiranje klijenata od strane terapeuta kreira
zavisnost?». «Evaluiranje» je, ovde, upotrebljeno u širem smislu da ukljuĉuje sve što klijent
doţivljava kao «sude nešto o meni». To ne ukljuĉuje samo moralnu evaluaciju (pitam se da li
je to što ste uradili bilo ispravno ili zar nije potpuno normalno imati takve seksualne misli) i
evaluaciju karakteristika (vaša sposobnost je oko 25. percentila ili vi moţda imate neke
kompulsivne tendencije) već i evaluaciju uzroka ili obrazaca (pitam se da li je ispod toga vaše
skriveno neprijateljstvo prema majci ili moţda vi stvarno osećate neku privlaĉnost prema
njemu, kao i mrţnju). U tom širem smislu izgleda da su mnoge tehnike razgovorainterpretacija, pitanja koja iskušavaju u odreĊenim pravcima, razuveravanja, kriticizam,
pohvale, objektivni opisi – doţivljene u izvesnom stepenu kao evaluacije. Da li to iskustvo
da je evaluiran klijenta dovodi do zavisnosti? To je izgleda razumna a priori hipoteza, jer je
jedna od najoĉiglednijih razlika izmeĊu klijentcentriĉne terapije i drugih psihoterapija u
stepenu u kom je evaluiranje od strane savetnika ukljuĉeno. Evidentnost je, kad to ispitujemo,
i za i protiv. Protiv te hipoteze je ĉinjenica da se u tradicionalnom savetovanju koristilo
mnogo više evaluacija, ali se zavisnost razvijala samo povremeno. Adlerijanska terapija bi se
mogla sliĉno opisati. Na polju psihoanalize imao sam priliku da ispitam primere snimljenih
razgovora koje su vodili sedmorica analitiĉara. U svim, osim jednom od njih, bila je veća
proporcija evaluiranja kako je ovde definisano. Postojala je jasna zavisna veza u svim tim
sluĉajevima, ĉak i u sluĉaju u kome je evaluacija od strane terapeuta bila minimalna. Tako da
ova hipoteza izgleda da slabo zadovoljava, jer evaluiranje postoji i tamo gde se
transferne reakcije razvijaju i tamo gde se ne razvijaju.
Druga mogućnost je da se zavisnost pojavljuje onda kada se oĉekuje. Svakako,
oĉekivanje se razlikuje u razliĉitim orijentacijama i terapeutova oĉekivanja se, bez sumje,
prenose na suptilne naĉine. Analitiĉarev naglasak na slobodnim asocijacijama će moţda
preneti oĉekivanja klijentove zavisnosti. Ĉinjenica da se pacijentu savetuje da izbegne svako
osećanje odgovornosti za ono što kaţe, i kako Fenihel kaţe, «ne bude uopšte aktivan», mogla
bi da implicira da će neko drugi biti odgovoran za njega u toj situaciji. U najoštrijem
kontrastu, klijntcentriĉan terapeut, u svom poštovanju svakog klijentovog ispoljavanja kao
bića, u tom momentu će bez sumnje prenositi oĉekivanje nezavisnosti pre nego zavisnosti.
Protiv ovog stoji ĉinjenica da se ponekad zavisni transfer ne razvija u analizi ĉak i kad
je terapeut to oĉekivao, i da nedirektivni terapeuti koji ne oĉekuju zavisnost mogu videti da se
ona razvija veoma brzo ako interpretiraju ili evaluiraju.
Ĉini mi se da kljuĉ za dilemu moţe leţati u sledećem tipu hipoteze. Kada je klijent
evaluiran i uvidi jasno u svom iskustvu da je ta evaluacija mnogo taĉnija nego bilo koja
njegova evaluacija o sebi, tada se samopoštovanje ruši i razvija se zavisna veza. Kada se
terapeut doţivi kao da «zna više o meni nego ja sam» tada klijent izgleda da nema šta
drugo da se uradi nego da prepusti uzde svog ţivota u te mnogo kompetentnije ruke. To
se lako udruţuje sa udobnim osećanjem oslobaĊanja i dopadanja, ali takoĊe, vremenom, sa
mrţnjom prema osobi koja je postala tako najvaţnija. Da li će terapeut takav zavisni odnos
smatrati poţeljnim zavisi od teorije terapije koje se drţi. Svi se izgleda slaţu u tome da kada
se jednom to dogodi, predstoji spor proces da bi pacijent došao do taĉke u kojoj ponovo oseća
pouzdanje u kontrolu sopstvenog ţivota.
Veoma jednostavan primer moţe da istakne razloge zbog kojih ova preivremena
hipoteza biva moguće objašnjenje. Za vreme rata, savetnik sa veoma malo iskustva i treninga,
pokušao je da pomogne vojniku koji je bio u pritvoru jer je imao AWOL. Iz malo razgovora,
otkrila se ĉinjenica da je nastup AWOL-a nastupio zbog kompleksnih braĉnih problema koji
su ukljuĉivali i ţenu tog ĉoveka i taštu. Prema ovoj drugoj, on je bio izuzetno neprijateljski
raspoloţen i osoran. Savetnik ga je pitao o ĉitavoj situaciji i, na osnovu nekoliko razgovora,
došao je do zakljuĉka da je tašta, u stvari, konstruktivan faktor u ĉitavoj situaciji, da su
1
3
5
vojnikovi stavovi prema njoj i nesretni i neprikladni, i da bi se cela braĉna slika poboljšala
ako bi se taj odnos promenio. On je pokušao da to pokaţe ĉoveku sugerišući mu da napiše
prijateljsko pismo tašti i sliĉno. Ĉovek je odluĉno odbio tu interpretaciju i odbio da napiše
pismo.
To je naĉin na koji se neka direktivna savetovanja završavaju. Klijentu je data
evaluacija koja moţe biti daleko adekvatnija nego njegova. Ona nije doţivljena kao adekvatna
i nije bilo efekta na osećanje kompetencije kojega se individua drţi. Obiĉno bi se u ţivotu
ovakav sluĉaj završio na ovoj taĉki, klijentovim odlaskom zbog neprihvatanja evaluacije ili
sugestije.
Priĉa se, meĊutim, nastavlja zato što je ovaj klijent bio u pritvoru i nije mogao da ode.
Posle dalje diskusije i ubeĊivanja, vojnik je ipak napisao svojoj tašti pismo kako je savetovan.
Nije verovao da će to pomoći. Na svoje veliko iznenaĊenje, primio je prijateljsko i
konstruktivno pismo od nje, i takoĊe pismo od svoje ţene. Oba pisma umanjuju teţinu braĉne
situacije i otvaraju mogućnost ponovnog izgraĊivanja braka. Klijent je bio jako zadovoljan,
kao i savetnik. Za nekoliko nedelja savetnikovo zadovoljstvo se okrenulo u zbunjenost.
Vojnik je ţeleo da ga vidi u vezi sa mnogim problemima i mnogim temama. Traţio je da
savetnik donosi odluke umesto njega u svakom minutu i u nelogiĉnim stvarima. Kada je
savetnik pokušao da ga odbije, osećao se odbaĉenim i povreĊenim. Razvila se prava zavisna
veza.
U nespretnim pokušajima ovog naivnog savetnika moţda imamo osnovnu shemu koja
postoji u svakoj jako zavisnoj transfernoj vezi. Klijent otkriva da terapeut poznaje njega i
njegove odnose bolje nego on sam. To nije samo intelektualna opservacija od strane klijenta,
već nešto što je direktno doţivljeno. Kada se to jednom doţivi, tada je oĉigledni zakljuĉak da
će osoba koja se oseća kao da bolje razume, moţe bolje da predvidi ponašanje i sliĉno, biti
osoba koja upravlja. Kao posledica toga, razvija se baziĉno pozitivan zavisan transfer, veze
sa jakim afektivnim komponentama, jer je to tako vitalno vaţno za klijenta. Tu postoje
jednako jaki potencijali za negativna osećanja, jer se klijent opire gubljenju nezavisnosti koja
je samo privremeno ukljuĉena.
Postoje i druge hipoteze o razvoju transfernog odnosa. Moţda kako klijent istraţuje
dublje i dublje u sebi, stepen opasnosti po sebe ĉini neophodnijim projektovanje te
opasnosti na drugog, terapeuta, kao u sluĉaju Mrs Tir. Stepen unutrašnje opasnosti moţe
takoĊe dovoditi do doţivljavanja veće zavisnosti. U prilog te hipoteze ide ĉinjenica da su kod
naših dugotrajnih sluĉajeva (kod kojih su mnogi imali dublje reorganizacije) transferne
reakcije mnogo ĉešće i uoĉljivije. To objašnjenje bi se, meĊutim, odnosilo samo na klijentovu
stranu slike. I u verovatnoći razvoja transfernih stavova, ĉak i u takvim sluĉajevima, postoji
razlika izmeĊu našeg iskustva i onog gde postoji potpuni razvoj transferne veze.
Rezime
Ako se transferni stavovi definišu kao emocionalizovani stavovi koji su postojali u
nekim drugim odnosima i koji su neprikladno usmereni na terapeuta, onda su transferni
stavovi evidentni znatnom broju sluĉajeva sa kojima su radili klijentcentriĉni terapeuti. I
analitiĉari i nedirektivni terapeuti sa takvim stavovima rade na isti naĉin kao i sa bilo kojim
drugim afektom. Za analitiĉara to znaĉi da on interpretira takve stavove i moţda kroz takvo
evaluiranje uspostavlja karakteristiĉan transferni odnos. Za klijentcentriĉnog terapeuta to
znaĉi da on pokušava da razume i prihvati takve stavove, što onda dovodi do toga da ih klijent
prihvati kao svoju neprikladnu percepciju situacije. Tako, emocionalizovan, zavisan odnos
izmeĊu klijenta i terapeuta gotovo uvek postaje srţ i fokus uspešne psihoanalitiĉe terapije, što
bi se moglo reći i za klijentcentriĉnu terapiju. U ovoj drogoj, klijentova svesnost tih stavova,
kao percepcija koje poĉivaju pre u njemu nego na objektu, je fokus terapije. Drugaĉije reĉeno,
svesnost sebe kao onog koji opaţa ili evaluira je centralna u procesu reorganizacije selfa koji
se odigrava.
1
3
6
U naporima da se dalje ispita pojava transfernih stavova i transfernog odnosa,
formulisano je nekoliko probnih hipoteza. Transferni stavovi se moţda najlakše pojavljuju
kada klijent doţivljava znaĉajniju opasnost za organizaciju selfa u materijalu koji
dovodi u svest. Pravi transferni odnos se moţda najpre javlja onda kada klijent
doţivljava nekog drugog kao osobu koja efektivnije razume njegov self, nego što je on
sam to u stanju.
Snyders – Sluĉaj Mardţori
N.N. je bila upućena savetniku od lekara. On je poslao sledeće podatke: gubitak teţine,
nervoza, plaĉljivost i nastupi malodušnosti. Lekar je ustanovio da nema vidljivih organskih
uslova za te simptome. Ta je devojka od 18 godina prošla kroz plastiĉnu operaciju koja je
izmenila njenu pojavu. Sada je vrlo privlaĉna devojka. Lekar je insistirao da ona poseti
savetnika pre nego što on nastavi bilo kakav postupak.
N.N: Dakle, ja sam tu. Sve je to savršeno komiĉno, ali lekar je insistirao da Vas posetim.
Obećala sam doktoru da ću otići na jedan sat i evo sad sam tu.
Savetnik: Vi ste ovde jer je lekar na tome insistirao, a ne zato što osećate da Vam je to
potrebno.
N.N: Da, taĉno. Lekar je rekao da mi organski ništa ne manjka, da su svi ovi moji simptomi
zbog toga što sam emocionalno neuravnoteţena, uznemirena zbog nekih stvari. Ali to je laţ.
Nisam ja emcionalno poremećena ni zbog ĉega.
Savetnik: Vi osećate da lekar nije u pravu kad kaţe da ste uznemireni?
N.N: Nemam zašto da budem uznemirena. Imam novaca koliko hoću. Imam mnogo prijatelja.
Imam dobre ocene. Šta bi moglo da mi smeta?
Savetnik: Vi osećate da imate mnogo prednosti i da praktiĉno ne postoji nešto što bi moglo da
Vam smeta?
N.N: Da, mislim (poĉinje da plaĉe). Taĉna je jedna od stvari koje je on naveo, da sam
potištena.
Savetnik: Lekar je moţda mislio da su suze prouzrokovane nekom emocionalnom teškoćom.
N.N: Ja plaĉem bez razloga. Osećam se kao da plaĉem i ne prestajem. Ne znam zašto.
Savetnik: Vi ne znate odkuda Vam to osećanje da nikada ne moţete prestati da plaĉete.
N.N: Imala sam operaciju. To je sad prirodna reakcija – nervoza.
Savetnik: Vi mislite da je to prirodna posledica Vaše operacije?
N.N: Moje lice je bilo u pitanju. Bilo je strašno ruţno dok sam bila dete. Moj nos i moja
brada (u sarkastiĉnom tonu). Jednog dana, leti, majka mi je rekla "sve sam za tebe uradila
da odeš i podvrgneš se plastiĉnoj operaciji. Tamo ćeš ostati do avgusta, a onda ćeš se vratiti
kući." To je sve. Nije me pitala kako sam se osećala. A ja sam morala da idem. Bio je to šok
za mene i, kad je sve bilo gotovo, kad sam se pogledala u ogledalo, videla sam drugu osobu.
Ruţnoća je nestala, (sa jakim sarkazmom:) vrlo elegantan posao, zar ne?
Savetnik: Elegantan posao, ali Vi niste zbog toga bili jako sretni?
N.N: (glasom u niskom tonu) Kako biste se Vi osećali? Ja izgledam sasvim drugaĉije. Niko
me ne prepoznaje. (glas joj se podiţe) Osećam se kao maska. Ja nisam ja. Ja sam veštaĉka. A
morala sam doći natrag ovamo. I niko me ne poznaje. Ni drugarice, ni profesor. I kad su
videli šta je bilo, ja sam im rekla. (glas joj pada) Oni su reagovali "kako je divno, pa Vi ste
lepi. Sretni ste da ste u tome uspeli". A ja sam im zahvaljivala i pretpostavljala da sam time
poĉašćena. Ali, duboko u svojoj duši, vikala sam: prevara, prevara!
Savetnik: Iako su se devojke koje su Vas poznavale divile promeni u Vašem izgledu, vi niste
mogli da osećate da je to ono pravo. Vi ste se osećali kao da je to prevara.
N.N: Htela sam da spavam noću, a da ne plaĉem. Jedan od mojih profesora mi je, izmeĊu
ostalog, rekao da ako neka osoba izgubi jedno oko, nosi stakleno oko, a ako neko izgubi ruku
1
3
7
ili nogu, nosi veštaĉku. Vi niste veća prevara od njih, niti od onih devojaka koje
upotrebljavaju ruţ i farbaju svoju kosu. Napredovali ste jer ste korigovali prirodu. Nema
nikakvog razloga za vas da se loše osećate. I tako (poĉinje opet da plaĉe), tako je to bilo.
Savetnik: Kad je on o tome sa vama govorio, kasnije, vi ste bili sposobni da to prihvatite i
sredite svoja osećanja?
N.N: (duga pauza) Da. To mi sada više ne smeta. To je napredak. Bog zna da je tako. Doktor
je mislio da mi je to smetalo. Ja znam da je on to mislio. On je rekao: katkada, kada ljudi
uĉine radikalne promene, teško im je da se na njih naviknu. Mislim da bi on dao svoj godišnji
prihod za tvrdnju da sam ja potištena zbog toga što sam uĉinila Ali on nije u pravu.
Savetnik: Vi ste sigurni da je lekar, u Vašem sluĉaju, postavio pogrešnu dijagnozu.
N.N: Znam da jeste. (pauza od nekoliko minuta) Osoba ne moţe provesti ţivot mrzeći nekoga
tako jako i potpuno kao što ja mrzim svoju majku, a da mu nervi ne odu u paramparĉad.
Odkad sebe pamtim, mrzela sam je i ţelela da ona umre. Ona je uvek htela da dominira.
Maltetirala je mog oca, moju sestru, ona je vampir, siše krv ţivota svoje dece. Plastiĉna
operacija je bila sitnica. Mene su još kao dete upotrebljavali kao kućnu pomoćnicu. Moja
majka je bila dinamiĉna osoba, svu svoju energiju uloţila je da doĊe do uspeha. I uspela je. I
mi deca imamo novca na svoje vlastito ime. Jedna od mojih sestara joj je sada partner, druga
se udala, a brat se odvojio. Sada je starija pod njom kao pile pod kvoĉkom. Hoće i mene. I
biće iznenaĊena kad postanem punoletna. Uzeću svoj novac i nikada se neću vratiti.
Savetnik: Sav vaš ţivot je bio nepodnošljiv zbog dominacije majke i ta osećanja... –
N.N: Prvi put u svom ţivotu rekla sam nekome da sam mrzela svoju majku i ţelela da umre.
Trebalo bi da se osećam posramljeno. To je zloĉin, pretpostavljam. Ali ja se ne osećam
posramljeno.
Savetnik: Vi pretpostavljate da bi trebalo da se osećate krivom zbog osećanja koja ste izrazili,
ali, nekako, Vi to ne moţete.
N.N: Verovatno sam kruta kao što je ona bila prema meni.
Savetnik: Vi mislite da ste mogli usvojiti nešto od krutosti koju je Vaša majka imala prema
Vama?
N.N: Da. (pauza. Onda veselim tonom) Ne mislim zaista da je sada potrebno da gubim svoje
vreme ţeleći da ona umre. Ne verujem da je to baš sasvim prirodno. (pauza) Sigurno je da
mogu stajati na vlastitim nogama i ako je ona ţiva.
Savetnik: Vi mislite da ţelja da Vaša majka umre moţda nije više opravdana.
N.N: Odluĉila sam se. Sada znam šta treba da radim. Vi vidite da je moj ţivot bio pravi
pakao. Vi ne moţete da zamislite ako sam morala da ţivim kad sam bila dete. Bila sam mali
kuhinjski rob, radila sam sve kućne poslove u kuhinji, pranje veša i podova, sve. Bila sam
ruţna, a ona mi nije nikad dala nešto lepo da obuĉem. Išla sam u školu, ali nisam tamo imala
ni jednog prijatelja. Zakopala sam se u svoje knjige i jedini razgovor mi je bilo odgovaranje u
školi. Nastavnici su me ţalili. Sada mi je jasno da tada to nisam znala. Osećala sam se tako
jadno i nesrećno, a radila tako teško. Morala sam imati najbolje ocene u školi. To je bila
jedina stvar koju sam mogla. Ali nikada nisam za to bila pohvaljena od strane moje majke. Ni
otac nije ništa uĉinio u tom smislu. Majka je bila ona koja je stvarala pravila u kući. Mrzela
sam je. Nikada mi nije rekla ni jednu pravu reĉ. Uvek samo nareĊenja: "spremi danas veĉeru,
operi sudove kad doĊeš iz škole, oribaj kupatilo, hoćeš li ţiveti u svinjcu". I nikad nikakvog
odmora. Bilo joj je svejedno kako izgledam. Moje ruke, krila sam ih, bile su tako rapave,
ruţne i crvene. Uvek. Bila sam najmlaĊa. Ostali su pomagali ocu. Ona nije brinula za moje
lice ili moje oblaĉenje. Nosila sam najgore haljine, ono što je bilo najjeftinije. Tretirali su me
kao psa, još gore nego psa. Pse bi neki put ipak pomilovali. Bila je hladna. Nikad mi nije
pokazala ni mrvicu ljubavi. Ni ja njoj nisam. Ona i moj otac po nekoliko dana nisu
razgovarali. Reţala je na njega, zvala ga lenštinom, prebacivala mu da ne moţe dovoljno
zaraĊivati za svoju porodicu. On jadan...ţelela sam da ona umre. Kada je odlazila na posao,
kadkada, stajala sam na vratima i nadala se da će biti ubijena. Tada sam se strašno osećala i
bojala, pa sam dugo posmatrala kroz prozor i ĉekala da se vrati kući, a kad se vrati, onda je
sve opet bilo kao pre. Nikada nisam išla na školske priredbe. Nisam imala vremena. Osim
1
3
8
toga, nisam ni ţelela. Nisam imala nikakvih prijatelja i bila sam jadna u školi. Sve što je bilo
je da sam išla, vraćala se kući, radila kao rob, i tada... poĉinjala sam uveĉe da uĉim da bih
dobila dobre ocene. To je bila jedina stvar koju sam ikada imala. Druga deca su me zbog
toga mrzela, jer su nastavnici uvek isticali kako ja imam najbolje ocene i najbolje zadatke. I
tada, jednog dana...dobro, on je podneo sve što je mogao, mislim. Našla sam ga kako odlazi
kad sam išla da uzmem krompir za veĉeru. Nikada neću zaboraviti kako sam se osećala. Tada
sam zaista ţelela da ona umre. Ţelela sam da je nikad više ne vidim. To sam tako jako ţelela
da sam postala bolesna. Godinama sam nosila tu ţelju u svom srcu. Nisam je se mogla
otarasiti. Ona je uvek bila izmeĊu mene i svega ostalog. (pauza) Ne, nemojte još ništa reći. To
je bilo tako sa mnom dugo godina. Ali vidite, to mi je upravo sada sinulo: dosta sam jaka da
ţivim i pustim druge da ţive. Ranije sam odlagala odluku nadajući se da će se njoj nešto
dogoditi. Ali odluka zavisi od mene. Ja nju u stvari sada ţalim. Ona sigurno i sama ţivi u
paklu. Nema nijednog prijatelja. Niko ne ţeli biti prijatelj sa osobom kao što je ona.
Osamljena je i prezrena.
Savetnik: Vi osećate da Vašu majku zaista treba ţaliti jer je ona verovatno nesretna, jadna i
osamljena.
N.N: Da, ali i ona je u mogućnosti da ţivi svojim ţivotom, a ja svojim i da je izbegavam što je
moguća više. Moţda ćemo se jednog dana i izmiriti.
Savetnik: Vi se nadate da ćete jednog dana biti u mogućnosti da ... –
N.N: Da, vidite, zaista nisam trebala dolaziti ovamo. Ja znam da je lekar imao dobru nameru.
Ali vidite, ja nisam, pa dobro (primećuje koliko je sati), ovde sam već jedan sat.
Savetnik: Izgleda da je vreme brzo prošlo.
N.N: Da. (ustaje) Neću se vraćati. Hvala Vam mnogo za Vaše vreme.
Savetnik: Ne osećate da bi bilo potrebno da se dogovorimo za drugi sastanak?
N.N: Ne, dobro, zbogom.
Savetnik: Zbogom.
Ona odlazi i vraća se posle nekoliko minuta: "Hoćete li biti tako dobri da mi date Vaš broj
telefona u sluĉaju da budem ţelela opet da Vas posetim?"
Savetnik: U redu. (daje informacije)
Prema kasnijim informacijama, ova devojka se posle tri meseca udala za mladića kog je
poznavala iz škole. Lekar je obavestio da izgleda vrlo sretno u braku.
1
3
9
Literatura
Balint,M., "Osnovna greska", Naprijed 1985
Berger J.-”Treći roditelj”, C.P.P. Društva Psihologa Srbije, 2000
Betelhajm, B. – Samerhil: za i protiv – zbornik, Prosveta, 1982.,
Bettelheim, B. – Ljubav nije dovoljna, Naprijed, Zagreb, 1983., str. 78.
Blanck G. i R. – Ego psihologija, Naprijed, Zagreb 1985
Breuer, J., Freud, S. – ( 1893. – 1895. ) Studies on Hysteria, Standard edition, London,
Hogarth Press, 1955
Vigotski,L.S., "Mišljenje i govor", Nolit 1983.
Gardiner,M., "Ĉovek vuk", str. 215. Naprijed, Zagreb 1981.
Greenson, R. – The Technique and Practice of Psycho Analysis, Hogarth Press and Inst. Of
P. A., London, 1978
Ekstein, R., Motto L. – Psychoanalysis and Education, An Historical Acount, The Reiss
Davis Clinic Bulletin, Vol. 1, No. 1, 1964.
Ekstein, R – From Learning for Love to Love of Learning, The Reiss Davis Clinic Bulletin,
Vol. 1, No. 1, 1964.
Ivić,I., "Ĉovek kao animal symbolicuma", Nolit 1978.
Ingliš i Ingliš – Obuhvatni reĉnik psiholoških i psihoanalitiĉkihg pojmova, Savremena
administracija, Beograd, 1972.
Jacobson E. – The Self and the Object World. International Universities Press.Inc. New
York 1973.
Kelley, C. – The New Education, Interscience Research Institute, 1972
Kernberg O. – Internal World and External Reality. N.Y.Jason Aronson 1980
Klein M.- Love, Hate and Reparation (1937) London, Hogarth Press
Klein M.- Edipov kompleks u svetlu ranijih teskoba (1945), iz zbornika “Zavist i zahvalnost”
Naprijed Zagreb 1983.
Klajn M.- Tugovanje i maniĉno depresivna stanja (1940) iz Zbornika Zavist i zahvalnost,
Naprijed, Zagreb 1983.
Kris, E. – „On Psychoanalysis and Education“, American Journal of Ortopsychiatry, 1948.,
Lasch, C. – Narcistiĉka kultura, Zagreb, 1986.
Lacan,J., "Ĉetiri temeljna pojma psihoanalize", s.47, Naprijed, Zagreb 1986
Lakan, J. "Spisi"
Marcuse, H. – Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1985.
Mišĉević,N., "Filozofija jezika", str. 60. Naprijed 1981
Money – Kyrle, R. – Psychoanalysis and Ethics, ( 1952. ), Int .J.P.A., anal. 33
Neill, A.S. – Freedom – Not Licence, Hart Publishing Co. , N.Y. 1966
Peck Scott – „Put kojim se reĊe ide“, Biblioteka Astra, Arion, 1987., Beograd,
Petrović, V. – Diskusija za okruglim stolom „Šta psihoterapija danas nudi pojedincu i
društvu“, Vrnjaĉka Banja, 1987., ( neobjavljen zapis )
Petrović, V. – Osnovi psihoterapije i savetovanja, skripta, posebno izdanje
Petrović, V. – Poglavlja o psihoanalitiĉkom metodu i terapiji usmerenoj klijentom, Posebno
izdanje,
Petrovic V. – Psihoanaliza i psihoanaliticka psihoterapija, beleške sa izlaganja na otvorenom
sastanku savetovališta pri odelenju za psihologiju. 1988
Petrović Vladimir, “Vaspitanje za psihoterapiju”, posebno izdanje
Piaget, J. – Moral Judgement of the Child (1932.), Routledge and Kegan Paul, London, 1960.
Popović, B. – Moralne vrednosti dece i mladih, i njihov razvoj, Institut za pedagoška
istraţivanja, Beograd, 1977.
Racker, H. – Ethics and Psychoanalysis and Psychoanalysis of Ethics, Int. J. P. A. ( 1966 )
Redl, Fritz – „It`s About Time“, The Reiss – Davis Clinic Bulletin, vol. No. 1, 1964.,
Reich, W. – Analiza karaktera, ( 1933. ), Naprijed, Zagreb, 1983.
1
4
0
Reich, W. – The Sexual Revolution, Visio Press, 1951., str. 240.
Rodgers, C.-Kako postaje liĉnost, Nolit, 1985
Sas, T. – Etika psihoanalize, Vuk Karadţić, Beograd, 1978
Segal H.- Introduction to the work of M. Klein (1988) Karnac Books, London 1988.
Strachey J. – The Nature of Therapeutic Action of Psichoanalysis. Int .J. P.A.- 15(1934)
Schmidt, Wera – „Psychoanalytic Education in Soviet Russia – Report on Experimental
Childrens Home in Moscow“, Wiena, International Psychoanayticher Verlag, 1924.
Turiel, E. – The Development of Social Knowledge, Cambidge University, Press, 1983.,
Fenichel, O. – Problems of Psychoanalytic Technique, The Psycho Analytic Quaterly,
Inc.N.Y.
Fenichel, O. – Means of education, Psychoanalysis Study of the Child, 1945.
Fenichel, O. – Psihoanalitiĉka teorija neuroza, Medicinska knjiga Beograd – Zagreb, 1961.,
Freud, A. – Introduction to Psychoanalysis for Teachers“, Allen and Unwin, London, 1931.
Freud, S. – Psychoanalysis and Faith, „The letters of S. Freud and Oscar Pfister“, New York,
Basic Books, 1963.
Freud, S. – Studies of Histeria ( 1895 ), The standard edition, London, Hogarth Press, 1957.
Freud, S. – Lines of Advance in P.A. Therapy, Standard edition
Freud, S. – On the History of the Psycho – Analitic Movement, 1914., The standard edition
XIV ( London, 1957., Hogarth Press ).
Freud, S. – The Ego and the Id, ( 1923. ), Standard Edition
Freud, S. – Civilisation and its Discontents, ( 1930. ), Standard Edition
Freud, S. – „Further Remarks on the Defence Neuro Psychoses“, 1896., Collected Papers I,
Freud,S., ",Wild' Psychoanalysis" S.E. Vol Xl| , Hogarth Press 1978
Freud,S., "Tumaĉenje snova", Matica Srpska 1976.
Freud,S., "S one strane principa zadovoljstva" Ĉasopis “ Treći Program Radio Beograda”,
br. 63 , 1984.
Freud,S., "Case Histories II", Pelican Books 1979.
Frojd, S. – Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976.
Frojd, S. – Nova predavanja za uvoĊenje u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976.
From, E. – Samerhil za i protiv, zbornik, Prosveta, Beograd
Hoffer, W. – Psychoanalytic Education, Psycho analytic Study of the Child, 1945.
Šimleša, P. – Pedagogija, Pedagoško knjiţevni zbor, Zagreb, 1978.
Wolberg Lewis,. The Technique of Psychotherapy,. VoL I,. "The Initial Interview." Grune &
Stratton, Inc.; ):
1
4
1
Šta je to psihoterapija ..........................................................................................................................3
I deo - Šta je psihoanalitiĉki metod-sistem vrednosti i odnos prema ĉoveku ........................................4
Psihoanalitiĉki metod kao vaspitni proces .......................................................................................4
II Deo-praktikum .............................................................................................................................. 63
Kako se sprovodi psihoanalitiĉki metod ............................................................................................ 63
Prvi kontakt sa klijentom............................................................................................................... 63
Poĉetna faza terapije – prvi intervju .............................................................................................. 64
Uspostavljanje radnog saveza ........................................................................................................ 65
Terapijska situacija ....................................................................................................................... 79
Otpor ............................................................................................................................................ 80
Transfer ...................................................................................................................................... 102
Nedirektivno savetovanje i terapija usmeravanja klijentom ............................................................. 116
Nedirektivno savetovanje i psihoterapija ..................................................................................... 117
Razvoj savetodavnog procesa ...................................................................................................... 118
Naĉin voĊenja nedirektivnog savetovanja .................................................................................... 120
Terapija usmeravana klijentom.................................................................................................... 122
Gledišta o transferu ..................................................................................................................... 124
Odnos prema dijagnozi................................................................................................................ 124
Ograniĉenja kod primene nedirektivnog savetovanja i terapije usmeravane klijentom ................. 125
Karl Rodţers o transferu.............................................................................................................. 126
Literatura ........................................................................................................................................ 140
1
4
2
Od istog autora:
U uzdanju C.P.P. Društva Psihologa Srbije:
-„ADD-ADHD-Deficit paţnje i hiperktivnost dece“
-„Kako se naštimovati uz pomoć biofidbeka“
U izdanju Narodne Knjige:
Romani:
-„Biti jedno“
-„Susret“
-„Neĉujna muzika postojanja“
Primenjena psihologija:
-„Ţiveti ili ţivotariti“
-„O zvocanju i ljubavi“
-„O zavoĊenju i ljubavi“
-”Strah od ţivota”- O anksioznostima i paniĉnim napadima
Kontakt sa autorom:
Email: [email protected]
Mob.tel. poslovni: 063-157-5082
www.biofidbek.com
www.akademijauspeha.com
1
4
3
Download

Psihoterapijski metodi (I deo)