w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
r
i
k
s
ar
ww
k
s
r
ina
m
e
s
w.
e
s
.
w
Kataliticko krekovanje
Kataliticko reformiranje benzina
Alkilacija
Hidrodesulfurizacija
Izomerizacija
Rafinacija
ww
s
r
.
ad
4. PROIZVODI
4.1 Motorni benzin
4.2 Petroleum
4.3 Dizel –gorivo
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
5. ZAKLJUCAK
w
w
w
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
s
r
.
d
ira
ww
kir
SADRZAJ:
1.UVOD
2.POSTUPCI PRERADE NAFTE
3. SEKUDARNI POSTUPCI PRERADE NAFTE
3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
s
r
.
ad
s
r
.
ad
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
ir a
w
w
w
s
r
.
ad
n
r
i
k
s
ar
2
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
UVOD
s
r
.
ad
n
i
m
.se
w
w
w
e
s
.
w
ww
Nafta je jedan od najznacajnijih energetskih izvora. U odnosu na cvrsta goriva,
xidro-i nuklearnu energiju, nafta i prirodni gas su za energetske namene u svetskoj
potrosnji zastupljeni sa 60%, i to dve trecine nafta i jedna trecina prirodni gas. Osim
toga, nafta i gas su i osnovne polazne sirovine za xemijsku industriju. Na bazi nafte i
gasa razvila se sredinom XX veka petroxemijska industrija, koja obuhvata proizvodnju
mnogih xemijskih proizvoda.
Istrazivanje i eksploatacija nalazista nafte zapoceti su u drugoj polovini XIX veka,
a brzi razvoj je poceo tek u XX veku. Nagli porast potrosnje nafte je u tesnoj vezi sa
razvojem automobilskog, a zatim i avionskog saobracaja. Zahvaljujuci manjim troskovima proizvodnje i transporta, nafta je u mnogim podrucjima primene potisnula do tada
dominatnu sirovinu-ugalj. Veoma mala cena u proslosti uticala je na masovno i cesto
neracionalno koriscenje nafte. Nova nalazista nafte ne pronalaze se onim tempom koji
to svetske potrebe za energijom zahtevaju. Zbog toga ce i cena nafte u buducnosti
verovatno brze rasti. Procene da ce postojece reserve nafte u svetu biti gotovo u potpunosti utrosene tokom sledecih sto godina dovele su do delimicnog vracanja uglju, cije su
rezerve mnogo vece, kao i do ubrzanih istrazivanja novih izvora energije.
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
O poreklu nafte postoje vise raznih teorija, koje mogu da se svrstaju u dve grupe :
s
r
a
in
-teorija o neorganskom (abiogenom) poreklu nafte i
-teorija o organskom (biogenom) poreklu nafte.
m
e
s
w.
e
s
.
ww
Pristalice abiogenog porekla smatraju da je nafta mogla postati dejstvom vode na
metalne karbide na visokoj temperaturi i pritisku u unutrasnjosti Zemlje, pri cemu su
nastali oksidi i ugljovodonici. Prema verovatnijoj biogenoj teoriji, nafta vodi poreklo
od organskog biljnog i zivotinjskog materijala, koji prvenstveno potice od izumrelih
ww
w
kira
s
r
.
d
s
r
.
ad
n
r
i
k
s
ar
3
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
organizama, kao sto su fito- i zooplanktoni, alge, bakterije i drugi. Izumreli organizmi
su se su se talozili na dnu mora i jezera, a naslage organske materije su poniranjem
zemljista i tektonskim aktivnostima dospevale u dublje slojeve Zemlje. U dugotrajnim
procesima razlaganja tih sedimenata, pod dejstvom aerobnih, a zatim i anaerobnih
bakterija i uz poviseni pritisak i temperature, organska materija se transformisala u naftu.
Eksplotacija nafte pocinje busenjem slojeva zemlje ili morskog dna iznad lezista .
Kroz nastalu busotinu nafta, najcesce pracena izvesnom kolicinom gasa, pod dejstvom
povisenog pritiska u lezistu spontano izbija na povrsinu. To je tzv. prirodna erupcija .
Medjutim, iscrpvljivanjem lezista pritisak se snizava, te se nafta dalje crpi posebnim
sisaljkama ili se u leziste utiskuje gas pod visokim pritiskom.
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
ir a
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
ww
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
e
s
.
w
ww
U svetu se godisnje proizvede blizu cetiri milijarde tona nafte. Zastupljenost pojedinih
regiona, izrazena u procentima, priblizno iznosi: Severna Amerika- 25, Zapadna evropa18, Latinska Amerika- 8, Afrika- 4, Srednji istok- 7, zemlje bivseg SSSR-a sa zemljama
Istocne Evrope- 16, Azija sa zemljama Pacifika i Kinom- 22.
Najvece procenjene rezerve nafte nalaze se u regionima Bliskog i Srednjeg istoka.
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
kira
s
r
.
d
s
r
.
ad
n
r
i
k
s
ar
4
Download

3406-Hemija-Sekundarni postupci prerade nafte