II НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА
СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ
„ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ
И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ“
THE 2ND INTERNATIONAL CONFERENCE
“INCLUSION IN KINDERGARTEN AND PRIMARY SCHOOL”
ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА
У ИНКЛУЗИВНИМ УСЛОВИМА
INDIVIDUALIZATION OF EDUCATIONAL PROCESS
IN INCLUSIVE SETTINGS
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ABSTRACTS
24. јун 2011.
June 24th 2011.
Висока школа струковних студија
за образовање васпитача, Сремска Митровица
Preschool Teacher Training College, Sremska Mitrovica
ПРОГРАМСКИ ОДБОР
Председник
Проф. др Слободанка Гашић-Павишић
Институт за педагошка истраживања,
Београд, Србија
Чланови
Проф. др Слађана Миленковић
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, Србија
Др Николета Гутвајн, научни сарадник
Институт за педагошка истраживања,
Београд, Србија
Проф. др Светлана Соколова
Волгоградски државни социјално-педагошки универзитет,
Волгоград, Русија
Проф. др Софија Врцељ
Филозофски факултет,
Ријека, Хрватска
Проф. др Љупчо Кеверески,
Педагошки факултет
Битољ, БЈР Македонија
Проф. др Марија Кавклер,
Педагошки факултет,
Љубљана, Словенија
Проф. др Пенка Марчева,
Педагошки факултет,
Плевен, Бугарска
Проф. др Оливера Кнежевић-Флорић
Филозофски факултет,
Нови Сад, Србија
Проф. др Сунчица Мацура-Миловановић
Педагошки факултет,
Јагодина, Србија
Др Саша Кнежевић, доцент
Филозофски факултет,
Источно Сарајево, Босна и Херцеговина
Мр Ивана Ђерић, истраживач сарадник
Институт за педагошка истраживања,
Београд, Србија
Проф. др Мирољуб Ивановић
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, Србија
Проф. др Милан Грујичић
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, Србија
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
Председник
Проф. др Слађана Миленковић
Чланови
Проф. Мирољуб Вујичић
Проф. др Гордана Мијаиловић
Проф. др Љубомир Цветковић
Проф. мр Бранимир Драгојевић
Милена Радосављевић
Милка Цвјетковић
Дарко Дражић
Генерални секретар
Др Николета Гутвајн
Секретари
Мр Ивана Ђерић
Светлана Лисинац
Дарко Дражић
ОРГАНИЗАТОРИ СКУПА
ИНСТИТУТ ЗА ПЕДАГОШКА ИСТРАЖИВАЊА
Добрињска 11/III, 11000 Београд
www.ipisr.org.rs
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА
Змај Jовина 29, 22000 Сремска Митровица
www.sm-vaspitac.edu.rs
НАПОМЕНА:
Саопштења сарадника Института за педагошка истраживања
представљају резултате рада на пројекту „Унапређивање
квалитета и доступности образовања у процесима модернизације
Србије“ (Бр. 47008), који финансира Министарство просвете и
науке Републике Србије (2011-2014).
PROGRAMME BOARD
President
Prof. Slobodanka Gašić-Pavišić, PhD
Institute for Educational Research,
Belgrade, Serbia
Members
Prof. Slañana Milenković PhD
Preschool teacher training college,
Sremska Mitrovica, Serbia
Nikoleta Gutvajn, PhD
Institute for Educational Research,
Belgrade, Serbia
Prof. Svetlana Sokolova, PhD
Volgograd State Socio-pedagogical University,
Volgograd, Russian Federation
Prof. Sofija Vrcelj, PhD
Faculty of Humanities and Social Sceinces,
Rijeka, Croatia
Prof. Ljupčo Kevereski, PhD
Faculty for Pedagogue in Bitola,
FYR of Macedonia
Prof. Marija Kavkler, PhD
Faculty of Education,
Ljubljana, Slovenia
Prof. Penka Marcheva, PhD
Pedagogical College,
Pleven, Bulgaria
Prof. Olivera Knežević-Florić, PhD
Faculty of Philosophy,
Novi Sad, Serbia
Prof. Sunčica Macura-Milovanović PhD
Faculty of Education,
Jagodina, Serbia
Saša Knežević, PhD
Faculty of Philosophy,
East Sarajevo, Bosnia and Hercegovina
Ivana ðerić, MA
Institute for Educational Research,
Belgrade, Serbia
Prof. Miroljub Ivanović PhD
Preschool teacher training college,
Sremska Mitrovica, Serbia
Prof. Milan Grujičić PhD
Preschool teacher training college,
Sremska Mitrovica, Serbia
ORGANIZATION BOARD
President
Prof. Slañana Milenković, PhD
Members
Prof. Miroljub Vujičić
Prof. Gordana Mijailović, PhD
Prof. Ljubomir Cvetković, PhD
Prof. Branimir Dragojević, MA
Milena Radosavljević
Milka Cvjetković
Darko Dražić
General Secretary
Nikoleta Gutvajn, PhD
Secretaries
Ivana ðerić, MA
Svetlana Lisinac
Darko Dražić
ORGANIZERS
INSTITUTE FOR EDUCATIONAL RESEARCH
Dobrinjska 11/III, 11000 Beograd
www.ipisr.org.rs
PRESCHOOL TEACHER TRAINING COLLEGE
Zmaj Jovina 29, 22000 Sremska Mitrovica
www.sm-vaspitac.edu.rs
NOTE:
Presentations of the collaborators of the Institute for Educational
Research are the results of their work on the project „Improving the
quality and accessibility of education in modernization processes in
Serbia” (No. 47008), financially supported by the Ministry of Science
and Techological Development of the Republic of Serbia (20112014).
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Приредиле
Николета Гутвајн и Ивана Ђерић
ABSTRACTS
Editors
Nikoleta Gutvajn and Ivana Đerić
УВОДНА САОПШТЕЊА
INTRODUCTION LECTURES
ПРОФЕСИОНАЛНА ПРИПРЕМЉЕНОСТ ВАСПИТАЧА
И УЧИТЕЉА ЗА РАД У ИНКЛУЗИВНОМ
ОБРАЗОВАЊУ
Слободанка Гашић-Павишић∗ и Николета Гутвајн
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
Новим законским прописима, инклузија је уведена у предшколске
установе и школе у Србији. Једна од препрека у њеном успешном
спровођењу јесте недовољна професионална припремљеност васпитача
и учитеља за рад са децом која имају сметње у развоју. За разлику од
школовања стручњака за васпитно-образовни рад са децом у
специјалним установама, у Србији до сада није било школа које
припремају васпитаче и учитеље у редовним предшколским установама
и школама за рад са децом која имају сметње у развоју. Наше
интересовање усмерено је на анализу професионалне припремљености
васпитача и учитеља за рад у инклузивном образовању. Конкретније,
настојали смо да утврдимо: (а) образовне потребе васпитача и учитеља,
односно које професионалне компетенције васпитачи и учитељи
опажају као кључне за рад у инклузивном образовању, и (б) проблеме и
тешкоће са којима се васпитачи и учитељи суочавају у свакодневној
васпитно-образовној и наставној пракси након увођења инклузије у
предшколске установе и школе. Истраживањем су обухваћени
васпитачи и учитељи из различитих подручја Србије (Шабац, Кикинда,
Лесковац, Соко Бања). За потребе истраживања конструисан је упитник
са питањима отвореног типа. С обзиром на то да је наша студија
експлоративног карактера, определили смо се за квалитативну анализу
прикупљеног материјала. Коришћени аналитички поступак се може
сврстати у квалитативну тематску анализу, која подразумева трагање за
доминантним обрасцима у прикупљеном материјалу. Да би смо
идентификовали теме које се понављају у размишљањима учесника
истраживања, њихови одговори разврстани су по сличности и
разликама. Током аналитичког поступка извршено је поређење између
наших категорија и иницијалних одговора учесника истраживања.
Најзад, поредили смо наше квалитативне налазе са налазима сродних
истраживања из других земаља што пружа могућност јаснијег
сагледавања услова које у пракси треба остварити да би процес
инклузивног образовања у Србији био ефикасан. Налази нашег
истраживања показују да васпитачи и учитељи опажају себе као
недовољно стручне за рад у инклузивном образовању што захтева
извесне промене у систему њиховог иницијалног образовања и
професионалног развоја.
Кључне речи: предшколска установа, школа, компетенције васпитача и
учитеља, инклузивно образовање, препреке инклузији, професионални
развој.
∗
E-mail: [email protected]
1
PROFESSIONAL PREPARATION OF PRESCHOOL
AND SCHOOL TEACHERS FOR WORK
IN INCLUSIVE EDUCATION
Slobodanka Gašić-Pavišić∗ and Nikoleta Gutvajn
Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia
The new legal regulation introduced inclusion in preschools and schools in
Serbia. One of the obstacles to its successful implementation is insufficient
professional preparation of preschool and school teachers for work with
children with disabilities. As opposed to education of special teachers, so far
there have been no schools in Serbia for preparing preschool and school
teachers for work with children with disabilities in mainstream settings. Our
interest is focused on the analysis of professional preparation of preschool
and school teachers for work in inclusive education. More specifically, we
attempted to establish: (a) educational needs of preschool and school
teachers, i.e. what professional competences preschool and school teachers
perceive as the key ones for work in inclusive education, and (b) the
problems and difficulties preschool and school teachers are facing in
everyday educational and teaching practice after the introduction of inclusion
into preschools and schools. The research comprised preschool and school
teachers from different areas in Serbia (Šabac, Kikinda, Leskovac, Soko
Banja). For the purposes of the research, a questionnaire with open-ended
questions was constructed. Since our study is explorative in nature, we opted
for qualitative analysis of the collected material. The used analytical
procedure can be classified as qualitative thematic analysis, which implies
searching for dominant patterns in the collected material. In order to identify
the themes recurring in the opinions of research participants, their answers
were grouped according to similarities and differences. During the analytical
procedure, a comparison between our categories and initial answers of
research participants was performed. Finally, we compared our qualitative
findings with the findings of similar studies from other countries, which
offered a possibility of obtaining a clearer insight into the conditions which
should be achieved in practice in order for the process of inclusive education
in Serbia to be successful. The findings of our research indicate that
preschool and school teachers perceive themselves as insufficiently
competent for work in inclusive education, which demands changes in the
system of their initial education and professional development.
Key words: preschool, school, preschool and school teacher competences,
inclusive education, obstacles to inclusion, professional development.
∗
E-mail: [email protected]
2
ИЗАЗОВИ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА У РУСИЈИ:
РЕГИОНАЛНО ИСКУСТВО
Светлана Соколова∗
Волгоградски државни социјално-педагошки универзитет,
Волгоград, Русија
Проблем развоја инклузивног образовања представља један од
најпротивречнијих проблема у савременој Русији. У земљи има
више од два милиона деце са посебним потребама, што чини око
8% од укупног броја деце у Русији. Влада је дефинисала развој
интеграције и инклузије као један од приоритетних циљева
образовног система, али још увек није на законском нивоу
прописала конкретне механизме за стварање услова за учење за
децу са посебним образовним потребама у регуларним
институцијама, тако да све образовне институције раде у
експерименталним оквирима. Циљ овог саопштења је да прикаже
искуство неких руских региона у имплементацији различитих
модела за обезбеђивање једнаких могућности у образовању деци
са посебним потребама. Истиче се велика улога ране сложене
помоћи у фази похађања вртића и приказују се стратегије и
методе такве врсте помоћи на примеру волгоградских
регионалних институција: инклузивна средина, ауторкина метода
за организацију физичких активности и употреба фолклора.
Описује се искуство Међународног центра за децу и образовање
у успостављању везе између истраживања и праксе за
укључивање региона Волгограда у експеримент инклузије.
Кључне речи: инклузивно образовање, једнаке могућности за
образовање, рана комплексна помоћ у предшколском узрасту.
∗
E-mail: [email protected]
3
CHALLENGES OF INCLUSIVE EDUCATION IN RUSSIA:
REGIONAL EXPERIENCE
Svetlana Sokolova∗
Volgograd State Socio-pedagogical University,
Volgograd, Russian Federation
The problem of inclusive education development is one of the most
contradictory one in contemporary Russia. In the country there are
more than 2 millions of children with disabilities which are
approximately 8% of total number of Russian children. The
government defined the development of integration and inclusion as
one of the priority goals of education system, but still didn’t describe
on the law level the concrete mechanisms of creation conditions for
learning for children with special education needs in ordinary
institutions, so all the inclusive institutions are working in the
frameworks of experiment. The aim of the report is to show the
experience of some Russian regions on the implementing different
models of providing to disabled children equal opportunities in
education. It is underlined the big role of early complex help in
kindergarten stage and is showed the strategies and methods of such
help on the example of Volgograd region institutions: inclusive
environment, author’s methods of organizing physical activity and
folklore using. It is described the experience of International Center
for the Childhood and education in establishing connection between
researching and practice for involving Volgograd region in the
experiment on inclusion.
Key words: inclusive education, equal opportunities in education,
early complex help in preschool age.
∗
E-mail: [email protected]
4
МОГУЋНОСТИ, ПРЕПРЕКЕ И ИСКУСТВА
У РЕАЛИЗАЦИЈИ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА
OPPORTUNITIES, OBSTACLES AND EXPERIENCE
IN REALIZATION OF INCLUSIVE EDUCATION
NADARENOST: PRIVILEGIJA ILI KAMEN SPOTICANJA?
Ana Ban∗
Filozofski fakultet, Rijeka, Hrvatska
U radu se govori o potencijalno nadarenim učenicima, koji najčešće
nisu prepoznati kao takvi, o problemima definiranja darovitosti, te
primjene drugačijeg pristupa u odgojno-obrazovnom radu sa njima. U
Republici Hrvatskoj postoji zakonska regulativa tretmana nadarenih
učenika, te s ciljem utvrñivanja njihova statusa, autorica se je
usmjerila na analizu odrednica Nacionalnog okvirnog kurikuluma,
Bijelog dokumenta obrazovanja i Zakona o odgoju i obrazovanju u
osnovnoj i srednjoj školi. Prema zakonskom odreñenju, nadareni
učenici imaju mogućnost ubrzanog školovanja/studiranja, meñutim, u
praksi takvi slučajevi gotovo ne postoje. Programi koji se nude u
većini škola znatno rjeñe se poklapaju sa sposobnostima i osobinama
darovite i talentirane djece, no meñutim, programi potpore za darovite
učenike, te Centri izvrsnosti, kao edukacijski centri za djecu i mladež,
čiji pristupi i načini rada su takoñer analizirani u okviru ovog rada,
imaju važnu ulogu u prepoznavanju i razvijanju potencijala darovitih.
Rezultati provedenih analiza ukazuju da se nadarenost najčešće
predstavlja problem onih koji su nadareni, ali i sredine u kojoj žive.
Razloge tome možemo tražiti u općeprihvaćenom kriteriju
„normalnosti“, kao kriteriju prosudbe učenikovih potencijala, što nije
samo fenomen hrvatskih škola.
Ključne reči: nadareni učenici, školski programi, učenički potencijali,
škola, sposobnosti.
∗
E-mail: [email protected]
5
GIFTED STUDENT:
PRIVILEGE OR ROOT TROUBLE?
Ana Ban∗
Faculty of Arts and Sciences, Rijeka, Croatia
In this study the author speaks about potentially gifted students, which
are mostly not recognized, about problems of defining talent and
application of different approach in educational work with them. In
Republic of Croatia there is legislative regulation of gifted students’
treatment so in order to determine their status in the Croatian
education system, the author has based her study on the analysis of
main guidelines of the National Curriculum Framework, White Paper
on Education and Law Education in Elementary and Secondary
Schools. According to legal definition, gifted students have an
opportunity of accelerated schooling/studying, but such cases in
practice almost do not exist. The programmes offered in most of the
schools usually do not interfere with abilities and characteristics of
talented and gifted children, but however, support programs for gifted
students and the Center of Excellence as education centers for children
and adolescents, whose access and modes are also analyzed in this
study, have an important role identifying and developing potential
talent. The results of the analysis indicate that this problem is mostly a
problem of those who are talented, but also of the environment where
they live. Reasons for this can be searched in commonly accepted
criteria of “normality” as the criteria of assessment of student’s
potentials, which is not a phenomenon only in Croatian schools.
Key words: gifted students, school programmes, students’ potentials,
school, abilities.
∗
E-mail: [email protected]
6
МОГУЋНОСТИ УКЉУЧИВАЊА ДЕЦЕ СА ТЕШКОЋАМА
У РАЗВОЈУ У РЕДОВНЕ ШКОЛЕ
Ивона Богнер∗,
Школа за ученике оштећеног вида, „Вељко Рамадановић“,
Београд, Србија
Бранка Јаблан,
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Шпела Голубовић,
Медицински факултет,
Катедра за специјалну рехабилитацију и едукацију,
Нови Сад, Србија
Различити фактори утичу на развој инклузивног образовања.
Негативни ставови, недовољно знања из области специјалне
едукације, недовољно искуства у раду са децом са тешкоћама у
развоју само су неке од препрека успешног инклузивног
образовања. Циљ овог рада је приказати мишљења професора
разредне наставе о могућностима укључивања деце са тешкоћама
у развоју у редовне школе у односу на врсту и степен оштећења.
У истраживању је учествовало 105 професора разредне наставе са
територије града Београда. За потребе истраживања коришћена је
скала Моје мишљење о инклузији (My Thinking About Inclusion
scale) (Stoiber et al., 1998). Резултати истраживања указују да
професори разредне наставе сматрају да је у редовне школе
могуће укључити децу са лакшим тешкоћама у развоју, за
разлику од деце са тежим тешкоћама у развоју. Такође,
испитаници су мишљења да су спремни да раде са децом са
лакшим тешкоћама у развоју.
Кључне речи: инклузивно образовање, деца са тешкоћама у
развоју, мишљења професора разредне наставе о инклузији.
∗
E-mail: [email protected]
7
POSSIBILITES OF INCLUSION OF CHILDREN WITH
DEVELOPMENTAL DIFFICULTIES IN REGULAR SCHOOLS
Ivona Bogner∗,
School for pupils with impaired eyesight “Veljko Radmanović“,
Belgrade, Serbia
Branka Jablan,
Faculty for Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Serbia
Špela Golubović,
Medical faculty,
Department for Special Rehabilitation and Education,
Novi Sad, Serbia
Different factors influence inclusive education development. Negative
attitudes, insuficient knowledge in the field of special education,
insuficient experience in work with children with developmental
disorders represent only some of the obstacles to succsseful inclusive
education. The aim of this paper is to present attitudes of primary
school teachers of lower grades about possibilites of inclusion of
chidlren with developmental difficulties in regular schools, regarding
the type and the level of developmental disorder. The sample included
105 primary school teachers from Belgrade. The scale My Thinking
About Inclusion scale (Stoiber et al., 1998) was applied. The results
show that primary school teachers think that children with minor
developmental difficulties could be included in regular schools,
whereas it would not be possible for children with severe
developmental disorders. They also consider themselves to be
qualified to work with children with minor developmental difficulties.
Key words: inclusive education, children with developmental
dificulties, attitudes of lower primary school teachers on inclusion.
∗
E-mail: [email protected]
8
ИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАН
КАО ДЕО ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА
Миља Вујачић∗ и Eмилија Лазаревић
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
У погледу стварања услова за инклузивно образовање у нашој
земљи, школе су у обавези да за свако дете са тешкоћама у
развоју осмисле индивидуални образовни план. Остваривање
овог циља подразумева нове улоге, знања и вештине наставника,
као и сарадњу свих кључних актера овог процеса. У раду се
анализира значај и основне функције индивидуалног образовног
плана као неопходног услова за укључивање детета са тешкоћама
у развоју у редовно одељење основне школе. Приказана је
уобичајена форма индивидуалног образовног плана и поменути
су основни елементи које план садржи, а који могу варирати у
зависности од потреба и могућности школе, конкретног тима и
детета са тешкоћама у развоју. Посебно се указује на начин
његове примене у раду са децом са тешкоћама у развоју у
редовној настави, као и на значај који процена и евалуација плана
има за даље одлуке које се доносе.
Кључне речи: индивидуални образовни план, дете са тешкоћама у
развоју, инклузивно образовање, тим за праћење и подстицање
развоја детета.
∗
E-mail: [email protected]
9
INDIVIDUAL EDUCATION PLAN
AS PART OF INCLUSIVE EDUCATION
Milja Vujačić∗ and Emilija Lazarević
Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia
To achieve a better condition for inclusive education in our country,
schools must to prepare individual education plan for every child with
developmental difficulties. This goal requires new teachers’ roles,
knowledge and skills, as well as cooperation among key actors of this
process. The paper analyses the importance and basic functions of
individual education plan as a necessary condition for involvement of
the child with disabilities in a regular class in primary school. The
usual form of individual education plan is presented, along with
mentioning of the basic elements it contains, which can vary,
depending on the needs and possibilities of the school, the actual team
and the child with disabilities. We especially point out how it should
be applied in working with children with disabilities in regular classes,
as well as emphasise the significance that the assessment and
evaluation of education plan have for further decisions being made.
Key words: individual education plan, child with disabilities, inclusive
education, team for monitoring and encouragement of child
development.
∗
E-mail: [email protected]
10
СТРАТЕГИЈЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ДОДАТНЕ ОБРАЗОВНЕ
ПОДРШКЕ ДЕТЕТУ И УЧЕНИКУ СА СМЕТЊАМА
У РАЗВОЈУ У ВРТИЋУ И ШКОЛИ
Данијела Вуковић∗
Министарство просвете и науке Републике Србије
Укључивање деце са сметњама у развоју у образовање није било
системски адекватно решено. Приоритетни циљ реформе система
образовања је поштовање права на образовање и омогућавање
његове доступности и једнакоправности сваком детету.
Националну обуку о инклузивном образовању и начинима
укључивања деце у вртић и школу, прошло је више од 7500
просветних радника. Циљ обуке је био да се кључна знања и
начини решавања изазова образовања детета са сметњама,
пренесу на све запослене. Сврха оваквог приступа је да се
помогне даље усавршавање кадра за примену инклузивних
решења, подстакне сарадња унутар и ван установе са
стручњацима и родитељима, осигура поштовање закона и
професионалне етике и формирају тимови који ће помоћи
изградњу инклузивне политике, културе и праксе. Тимским
радом, прилагођавањем метода и начина вођења групе/одељења у
коме се налази дете са сметњама, реализују се садржаји
предвиђени ИОП-ом. У зависности од процене потреба за
додатном подршком, сваки ИОП се може посматрати као
стратегија, акциони план образовања детета са сметњама. Од
свести професионалаца и поштовања етичког кодекса,
отворености за усавршавање и суочавања са професионалним
изазовима, зависи како и колико квалитетно ће се примењивати
стратешки креирана решења за укључивање сваког детета у
процес образовања. Ове промене изазивају различите приступе и
реакције код просветних радника (од потпуног прихватања до
потпуног отпора инклузивним решењима). Пут развоја свести
практичара о праву све деце да се образују под равноправним
условима са вршњацима, је пут којим се мора проћи како би
образовна мапа Србије била конкурентна у европским и светским
оквирима.
Kључне речи: реформа, закони, обуке, ИОП, тимски рад.
∗
E-mail: [email protected]
11
STRATEGIES FOR REALIZATION OF ADDITIONAL
EDUCATIONAL SUPPORT TO CHILDREN AND PUPILS
WITH DEVELOPMENTAL DISORDERS
IN KINDERGARTENS AND SCHOOLS
Danijela Vuković∗
The Ministry of Teaching and Science of the Republic of Serbia
Inclusion of children with developmental disorders in education was
not adequately solved in our educational system. Priority goal of the
reform of the system was respect of the right on education and its
availability and equality to each child. More than 7500 teachers were
included in the national training on inclusive education and the ways
of inclusion of children in kindergartens and schools. The goal of the
training was to transfer knowledge and ways of solving educational
challenges of children with disabilities. The aim of this approach was
to help further training of teachers for implementation of inclusive
solutions, encourage cooperation with experts and parents within and
outside the institution, to ensure that the law is obeyed as well as
professional ethics, and to form teams which would help further
building of inclusive policy, culture and practice. Contents planned by
IOP are realized by team work, methods adjustment and ways of
managing a group with a child with disability. Each IOP can be
conceived as a strategy, action plan of education of a child with a
disability according to the evaluation of the need for additional
support. The quality of strategically created solutions for inclusion of
each child in educational process depends on awareness of
professionals and respect of ethic code, readiness to train and face
professional challenges. These changes cause different approaches and
reactions of teachers (from absolute acceptance to complete resistance
to inclusive solutions). The way of raising awareness of practitioners
about right of every child to be educated under the same conditions
with its peers is the route which has to be passed so that educational
map of Serbia would become competitive in European and world
frames.
Key words: reform, laws, training, IOP, team work.
∗
E-mail: [email protected]
12
ОМОГУЋАВАЊЕ ДОСТУПНОСТИ ИНФОРМАЦИЈА
ИЗ ИНТЕРНЕТ РЕСУРСА КАО ФАКТОР УСПЕШНОГ
ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА
Георгиј Геркушенко∗
Волгоградски државни технички универзитет,
Волгоград, Русија
Интернет данас не представља само извор информација или
средство комуникације. У земљама где је степен коришћења
интернета 40%, постао је стална компонента социјализације,
самоизражавања и образовања. У складу са тим, веома је
актуелно питање обезбеђивања једнаких прилика за особе са
посебним потребама, да приступе различитим информационим
ресурсима. Разрешење овог проблема лежи у уједињавању снага
пројектаната информационих система, корисника и друштвених
организација које могу да обезбеде информације о овом проблему
и начинима његовог решавања у друштву. У саопштењу се
представљају теорија и пракса употребе међународних и
националних стандарда у доступности интернет садржаја (WAI –
WCAG, Deo 508, ГОСТР52872–2007). Ови стандарди помажу
пројектантима да обезбеде параметре и адаптивни унос садржаја
у складу са различитим захтевима особа са посебним потребама.
Међутим, проблем се може решити не само помоћу интернет
ресурса, већ корисници могу да обављају многе ствари и сами,
помоћу посебног софтвера. Веома важно је коришћење
могућности друштвених организација, које раде у сфери
информационих
технологија,
за
популаризацију
идеја
обезбеђивања доступности садржаја, организацију посебних
догађаја и семинара, као и за припремање референци за
кориснике (родитеље, наставнике и децу). Приказано је искуство
некомерцијалне организације „Unity” (www.itunity-volgograd.ru),
искуство одељења за компјутерски дизајн Волгоградског
државног техничког универзитета у развоју прототипа окружења
за учење за децу са посебним потребама.
Кључне речи: инклузивно образовање, доступност информација,
иницијатива за доступност интернета, стандарди.
∗
E-mail: [email protected]
13
PROVIDING INFORMATION AVAILABILITY OF INTERNET
RESOURCES AS A FACTOR OF SUCCESSFUL
INCLUSIVE EDUCATION
Georgy Gerkushenko∗
Volgograd State Technical University,
Volgograd, Russian Federation
Internet is already not simply the source of information or
communication tool. In countries where the level of internet
involvement is 40% it became permanent component of socialization,
self-expression and education. So the question of providing equal
opportunities for people with disabilities to access different
informational resources became very topical. The decision of this
problem is in unity of forces from the side of information systems
developers, from users and from social organizations which can
provide information about this problem and the ways of decision to
society. In the report are presented theory and practice of using
international and national standards of web-content accessibility (WAI
–WCAG, Section 508, ГОСТР52872–2007). They help developers to
provide parameterization and adaptive input of content according
different needs of people with disabilities. But the problem can be
solved not only on the side of internet resources; users can do many
things by themselves using special software. Very important is using
the possibilities of social organizations which work in the sphere of
informational technologies for popularization the ideas of providing
availability of the content, organizing special events and seminars,
preparing references for users (parents, teachers and children). It is
showed the experience of non-commercial organization “Unity”
(www.itunity-volgograd.ru), experience of CAD department of VSTU
in development the prototype of learning environment for disabled
children.
Key words: inclusive education, information availability, web
accessibility initiative, web content accessibility guidelines.
∗
E-mail: [email protected]
14
ПРАЋЕЊЕ ДЕЦЕ С ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА КРОЗ
ВЕРТИКАЛУ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА
У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ
Игор Рукљач∗
Агенција за одгој и образовање, Загреб, Хрватска
Даниела Губерина-Абрамовић и Бранка Смолковић-Церовски
Основна школа „Брезовица“, Загреб, Хрватска
Истраживање смо спровели пратећи популацију предшколске
деце најстарије вртићке групе и деце уписане у први разред
основне школе која нису полазила предшколску установу. Узорак
испитаника је био 152 деце једног географски изолисаног
приградског насеља у Загребу. Циљ истраживања био је рано
идентификовање деце с поремећајем дислалије, то јест рано
откривање категорија поремећаја изговора, тешкоћа везаних уз
фонематски слух те гласовну анализу и синтезу, укључивање
идентификоване деце у логопедску терапију и њихово праћење у
васпитно-образовном систему кроз први разред основне школе.
Много је деце на том подручју која нису обухваћена
предшколским васпитањем. Како смо у прикупљају података
бележили фреквенције квалитативних података категорија које
смо истраживали, при обради података користили смо
непараметријске поступке x2-тест и коефицијент корелације φ.
Резултати које смо добили на испитаном узорку показују да су
деца којој је идентификована дислалија у вртићу и која су
укључена у терапију у предшколској установи, смањила или
отклонила тешкоћу до уписа у школу за разлику од деце која
нису била идентификована и која су тек у школи била
интегрисана у логопедску терапију, а због тога је њихово
школовање било у старту отежано. Децу укључену у рад логопеда
у вртићу пратили смо и кроз први разред основне школе, то јест
до њиховог решавања идентификоване тешкоће.
Кључне речи: деца с посебним потребама, идентификовање,
терапија, праћење.
∗
E-mail: [email protected]
15
MONITORING OF CHILDREN WITH SPECIAL NEEDS
THROUGH THE VERTICAL OF THE EDUCATIONAL
SYSTEM IN CROATIA
Igor Rukljač∗
Education and Teacher Training Agency, Zagreb, Croatia
Daniela Guberina-Abramović and Branka Smolković-Cerovski
Elementary School “Brezovica“, Zagreb, Croatia
The research is done by monitoring the oldest population of preschool
children enrolled in the first grade, who did not attend any preschool
institution. The sample is made of 152 children from geographically
isolated rural area of Zagreb. Our aim was the early identification of
children with the disorder, dyslalia, ie. early detection of articulation
disorder categories, the difficulties associated with phoneme hearing
and phoneme analysis and synthesis, engaging identified children in
speech therapy and their monitoring in the educational system through
the first grade of primary school. There are many children in that area
who are not covered by preschool education. Due to recording of
frequencies of qualitative data categories that we studied, while
collecting data, we applied non-parametric procedures x2-test and
correlation coefficient φ in the stage of data processing. The results we
obtained on the test sample, show that children who had identified
dyslalia in kindergarten and were participating the therapy in
preschool institution, have reduced or eliminated the obstacle before
enrollment to school, as opposed to children who have not been
identified so, but while started to attend school were integrated in
speech therapy, and because of that reason, their education was made
difficult in the very beginning. Children engaged in the work of
speech therapist in kindergarten, were monitored through the first
grade, ie. till putting the end of the identified problems of theirs.
Key words: children with special needs, identification, therapy,
monitoring.
∗
E-mail: [email protected]
16
РЕФЛЕКСИЈЕ О ОБРАЗОВНИМ ПРОМЕНАМА У СРБИЈИ:
ИНКЛУЗИЈА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ КЉУЧНИХ АКТЕРА
ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА
Ивана Ђерић∗ и Јелена Павловић
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
Пројекат∗∗ „Представе о образовним променама у Србији: рефлексије о
прошлости, визије будућности“ је имао за циљ да пружи критичко
разумевање процеса образовних реформи у Србији из перспективе
ученика, родитеља, наставника, директора, креатора политика и
образовних експерата. У овом раду представићемо резултате једног дела
истраживања који се односи на представе кључних актера о увођењу и
реализацији инклузије у нашем образовном систему у периоду од 2000
до 2010. године. У првој фази истраживања спровели смо девет фокус
група са ученицима, наставницима и родитељима из три основне школе
у Србији (Београд, Нови Сад и Краљево). Такође, интервјуисали смо
директоре ових основних школа и петнаест образовних експерата од
којих је одређен број директно укључен у креирање националне
образовне политике. Резултати показују да су перцепције о променама у
правцу инклузивног образовања посебно емотивно „обојене“ за главне
носиоце реформских процеса. Међу наставницима преовлађује
перцепција да они нису адекватно професионално припремљени за рад
са децом са тешкоћама у развоју. Такође, преовлађује мишљење између
наставника да је „просечно“ дете њихов „посао“, док образовање деце са
тешкоћама у развоју треба препустити специјалистичким струкама.
Надаље, прва искуства са променама које се односе на инклузивно
образовање повезана су са доживљајем „везаних руку“ и опште немоћи,
уз постојање негативних примера из праксе. Најзад, из перспективе
образовних експерата, проблем се може посматрати као шире питање
друштвених вредности, које захтева темељније припреме и рад на
превладавању постојећег отпора.
Кључне речи: рефлексије кључних актера о инклузији, образовне
промене.
∗
E-mail: [email protected]
Пројекат Представе о образовним променама у Србији: рефлексије о
прошлости, визије будућности, осмислили су и реализовали истраживачи са
Института за педагошка истраживања у Београду, а реализован је у оквиру
Регионалног програма подршке истраживању у области друштвених наука на
Западном Балкану (RRPP), који води Универзитет у Фрибургу, а финансира
Швајцарска агенција за развој и сарадњу (SDC).
17
∗∗
REFLECTING ON EDUCATIONAL CHANGE IN SERBIA:
INCLUSION FROM THE PERSPECTIVE OF KEY ACTORS
IN EDUCATION SYSTEM
Ivana ðerić∗ and Jelena Pavlović
Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia
The project∗∗ “Images of educational change in Serbia: Reflecting on the
past, envisioning the future” was aimed at providing critical understanding of
the process of education reforms in Serbia from the perspective of students,
parents, teachers, headmasters, policy makers and education experts. This
paper will present the results of one part of the research referring to the key
actors’ notions about the introduction and implementation of inclusion in our
education system in the period from 2000 to 2010. In the first research phase
we conducted nine focus groups with students, teachers and parents from
three primary schools in Serbia (Belgrade, Novi Sad and Kraljevo). In
addition to this, we interviewed the headmasters of these primary schools and
fifteen education experts, some of whom were directly involved in creating
the national education policy. The results indicate that the perceptions about
change in the direction of inclusive education are particularly emotionally
“coloured” for the main actors of reform processes. The dominant perception
among teachers is that they are not adequately professionally prepared to
work with children with disabilities. Furthermore, there is a prevalent opinion
among teachers that an “average” child should be their “job”, while education
of children with disabilities should be left to specialists. Moreover, the first
experiences with changes referring to inclusive education are connected with
the feeling of having “their hands tied” and a general sense of feeling
powerless, along with negative examples from practice. Finally, from the
perspective of education experts, the problem can be observed as a wider
issue of social values, demanding more thorough preparations and work on
overcoming the existing resistance.
Key words: key actors’ reflections on inclusion, educational change.
∗
E-mail: [email protected]
The project Images of educational change in Serbia: Reflecting on the past,
envisioning the future was developed and implemented by the researchers of the
Institute for Educational Research, Belgrade, and prepared in the framework of the
Regional Research Promotion Programme in the Western Balkans (RRPP), which is
run by the University of Fribourg upon a mandate of the Swiss Agency for
Development and Cooperation, SDC, Federal Department of Foreign Affairs.
18
∗∗
ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ
У ИНКЛУЗИВНОМ ШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ*
Мара Ђукић∗∗, Јелена Ђерманов и Маријана Косановић
Филозофски факултет, Нови Сад, Србија
Аутори полазe од оцене да се у већини друштава савременог
света, чија је заједничка одредница плурализам различитости,
инклузивно образовање посматра као педагошки одговор на
изазове стално растућих разлика међу ученицима у сваком
одељењу, односно школи. Школа већ данас мора постати
другачија, јер су и деца постала другачија. Њихови животни
проблеми засењују њихове проблеме с учењем. Ако школа није
спремна да прими животне проблеме ученика, онда неће моћи ни
да се приближи њиховим проблемима с учењем (Hentig, 1997).
Пошто део озбиљних животних проблема ученика очигледно
произилази
из
њихове
припадности
различитим
маргинализованим и мањинским групама, чини се да би
одговарајућа решења бар неких отворених питања требало
тражити и наћи у инклузивној школи. Као у свакој другој школи
и у инклузивној школи настава је најзначајнији и
најорганизованији вид васпитнообразовне делатности. Сходно
томе, централни део рада посвећен је анализи релевантних
општих
дидактичких
принципа,
посебно
принципа
индивидуализације наставе, с циљем да се утврди њихов
специфичан значај у инклузивном школском контексту.
Закључује се да аутентична примена јединственог принципа
индивидуализације и социјализације, заснована на одговарајућим
претпоставкама, представља потребан, иако не и довољан услов
за успешну реализацију инклузивне, индивидуализоване наставе
у школама свих врста и нивоа.
Кључне речи: индивидуализација, инклузија, настава, школа,
образовање.
*
Напомена: У резимеу је изложен део резултата истраживања у оквиру пројекта
под насловом „Инклузивно образовање: од педагошке теорије до праксе“
(бр.114-451-2050/2011), који делом финансира Секретаријат за науку и
технолошки развој АП Војводине.
∗∗
E-mail: [email protected]
19
INDIVIDUALIZATION OF TEACHING
IN INCLUSIVE SCHOOL CONTEXT*
Mara ðukić∗∗, Jelena ðermanov and Marijana Kosanović
Faculty of Pholosophy, Novi Sad, Serbia
Authors believe that in most of contemporary world societies, whose
common determinant is diversity pluralism, inclusive education is
being observed as pedagogical response to challenges of ever growing
differences among students in every class and/or school. School today
has to become different, because children became different. Their life
issues dazzle their learning issues; if school is not prepared to accept
their life issues, it won’t be able to approach their learning issues
(Hentig, 1997). Since part of serious student’s issues obviously arises
from their affiliations towards different marginalized and minority
groups, it seems that adequate solutions for at least some open
questions should be looked for and found in inclusive school. As in
every other school, in inclusive school teaching is the most important
and the most organized aspect of educational activity. Keeping that in
mind, central part of this paper is dedicated to analysis of relevant
general didactical principles, especially principles of educational
individualization, with aim to determine their specific significance in
inclusive school context. It is concluded that authentic use for single
principle of individualization and socialization, based on appropriate
assumptions, represents required, although not sufficient condition for
successful realization of inclusive, individualized teaching in schools
of all types and levels.
Key words: individualization, inclusion, teaching, school, education.
*
Note: Part of results from research under project titled “Inclusive education: From
pedagogic theory to practice”, (No114-451-2050/2011) partly financed by Science
and Tehnological development Secretariat of AP Vojvodina is presented in this
article.
∗∗
E-mail: [email protected]
20
УВАЖАВАЊЕ НЕУРОЛОШКИХ, ПСИХИЈАТРИЈСКИХ
И ЕНДОКРИНОЛОШКИХ ЗАКОНИТОСТИ
У УЧЕЊУ И ПОНАШАЊУ
Тадија Ераковић∗
Нови Сад, Србија
У наставничким занимањима недеовољно се уважавају
достигнућа у неурологији, психијатрији, ендокринологији,
менталном здрављу и граничним дисциплинама. Без познавања
законитости учења и функционисања динамичких система више
нервне
активности,
није
могуће
диференцирати
и
индивидуализирати наставно-васпитне садржаје. На првом
сигналу реалност се одражава у смислу конкретних мисаоних
операција, а на другом реалност се симболизује. Како то постићи
и када се може очекивати да се развију неке способности?
Проблеми могу да настају у неуротрансмитерима и неуростазама
којих некада нема довољно. Лечењем и вежбањем може се
повећати производња или ослобађање неуротрансмитера.
Емоције имају важну улогу при одабирању и усмеравању пажње
на важне садржаје. Значи, могуће је успостављати алтернативне
везе у структурама психомоторног спрега. На овим сазнањима
темељи се и програм помоћи индивидуално. То даље значи да је
разлог неуспеха претежно у методама па тек онда у ученику.
Треба пронаћи одговарајући “канал” за асимилирање садржаја до
нивоа који је објективно могућ што захтева реформу разредночасовног и предметног система што би омогућило функционалну
инклузију, а не физичку. То је процес постепеног развоја
школства за школу будућности.
Кључне речи: неурологија, неуротрансмитери, законитости учења,
инклузија.
∗
E-mail: [email protected]
21
RESCPECT OF NEUROLOGICAL, PSYCHIATRIC
AND ENDOCRINOLOGICAL LAWS
OF LEARNING AND BEHAVIOUR
Tadija Eraković∗
Novi Sad, Serbia
Achievements in neurology, psychiatry, endocrinology, and mental
health and related disciplines are not respected enough. Without
knowledge about laws of learning and functioning of dynamic systems
it is not possible to differentiate and individualize learning contents.
At the first signal the reality is reflected in the frame of specific
thinking operations, whereas at the second one reality is symbolized.
How can that be achieved and when can you expect certain abilities to
be developed? Problems can occur in neurotransmitters and
neurostasis, because sometimes there is not sufficient number of them.
Neurotransmitters production or freeing can be achieved by exercise
or medical treatment. Emotions are very important in selection and
paying attention to important contents. Therefore, it is possible to
maintain alternative connections in the structures of psychological and
motor links. Individual help is based on these findings. Thus, the
methods are primary reason of failure, whereas pupil is secondary one.
Therefore, suitable “channel” for assimilation of contents to the level
which is objectively possible to achieve should be found, which
demands reform of class and subject system which would enable
functional inclusion, not only physical. That would be the process of
gradual development of school system into the school of future.
Key words: neurology, neurotransmitters, learning laws, inclusion.
∗
E-mail: [email protected]
22
РАЗВОЈ ОЧУВАНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА ДЕЦЕ
У СИСТЕМУ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА
Емина Копас-Вукашиновић∗
Педагошки факултет, Јагодина, Србија
У истраживању исхода организованог система инклузивног
образовања, пошли смо од теоријски утврђених захтева за
подстицање очуваних потенцијала деце која имају потребу за
посебном друштвеном подршком. То подразумева свеобухватно
сагледавање развојног статуса детета, реално постављене,
прецизне и мерљиве циљеве, ради организоване подршке
његовом развоју. У том контексту је значајно сагледати
активности које предшколска установа и школа организују, да би
помогли деци која су у систему инклузивног образовања. Колико
год да је теоријски јасно одређен концепт оваквог системског
деловања, отворено је питање могућности за његову реализацију.
У циљу утврђивања мера којима је могуће подстицати развој
очуваних потенцијала деце, а за потребе овог рада, спроведено је
акционо истраживање. Проблем истраживања је постављен у
виду питања: „Шта предшколска установа и школа предузимају у
систему инклузивног образовања, како би развили очуване
потенцијале деце (ученика)?“ Циљ истраживања је да се утврди
чињенично стање у педагошкој пракси и одреде могућности за
њено унапређивање. Дескриптивном методом је учињен „снимак
стања“, у односу на постављен предмет истраживања. Потврђена
је претпоставка да постојећи теоријски концепт инклузивног
образовања не одговара у потпуности исходима педагошке
праксе.
Кључне речи: дете са развојним сметњама, очувани поптенцијали,
систем инклузивног образовања, предшколска установа, школа.
∗
E-mail: [email protected]
23
THE DEVELOPMENT OF CHILDREN’S PRESERVED
POTENTIALS IN THE SYSTEM OF INCLUSIVE EDUCATION
Emina Kopas-Vukašinović∗
The Faculty of Pedagogy, Jagodina, Serbia
In the inquiry of outcome of an organized system of inclusive
education, we started with theoretically defined requests for
encouraging preserved potentials of children who need a special social
support. It involves a comprehensive understanding of a child’s
developmental status, as well as realistic, specific and measurable
goals, for offering an organised support of child’s development. In
that context, it is crucial to consider the activities organised by
preschool institution and school in order to help children in the system
of inclusive education. No matter how clearly the theoretical concept
of such systemic action is defined, the question of possibility of its
realization remains open. With the aim of identifying measures that
foster development of preserved children’s potentials, and for the
needs of this paper, we conducted an action research. The problem of
investigation was formulated in the form of a question: “What did
preschool institution and school undertake in the system of inclusive
education in order to develop the preserved potentials of children
(pupils)?” The aim of enquiry was determining factual state in
preschool practice and possibilities for its improvement. A ‘snapshot
of a situation’ was done by descriptive method, in a relation to the
subject of investigation. We confirmed an assumption that the existing
theoretical concepts of inclusive education does not match the
outcomes of a pedagogical practice.
Key words: child with developmental disabilities, preserved potentials,
system of inclusive education, preschool institution, school.
∗
E-mail: [email protected]
24
ДЕТЕРМИНАНТЕ ШКОЛСКОГ КОНТЕКСТА
У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ИНКЛУЗИВНЕ ПРАКСЕ
Светлана Костовић∗, Слађана Зуковић и Тамара Боровица
Филозофски факултет, Нови Сад, Србија
У раду се полази од схватања инклузивног модела образовања
као аутентичне индивидуализације за свако дете, као кретања ка
„школи по мери детета“. Појам инклузивног образовања
подразумева филозофију образовања која промовише образовање
за све ученике у школи, као и стратегију која треба да допринесе
промовисању инклузивног друштва. Без намере да се спори
нужност прилагођавања школског контекста свој деци, односно
неопходност инклузивног приступа у образовању, већ првим
евалуацијама инклузивне праксе у Републици Србији јасно је
показано колико тешкоћа она носи. За многе противнике
инклузивног приступа, то је аргумент у прилог његовог
одбацивања, за ауторе овог рада, напротив, то је подстицај да се
још једном постави питање „Како спроводити инклузивну
праксу?“. Један од могућих одговора је, да би инклузија постала
нова, значајна вредност савремене школе, неопходне су промене
у свим аспектима школског контекста: у програмско-садржајном,
педагошко-дидактичком и социјално-психолошком аспекту
школе. Посматрано из ове перспективе, аутори ће понудити
анализу могућих праваца промена аспеката школског контекста а
у функцији развоја инклузивне праксе.
Кључне речи: детерминанте школског контекста, инклузивно
образовање, инклузивна пракса.
∗
E-mail: [email protected]
25
DETERMINANTS OF SCHOOL CONTEXT IN THE
FUNCTION OF DEVELOPING INCLUSIVE PRACTICES
Svetlana Kostović∗, Slañana Zuković and Tamara Borovica
Faculty of Philosophy, Novi Sad, Serbia
The paper starts from offering an understanding of inclusive education
model as an authentic individualization for each child, as a movement
towards "child- friendly schools". The concept of inclusive education
assumes educational philosophy that promotes education for all
students in one school, as well as the strategy for promoting inclusive
society. Without any intention to argue the necessity of adapting
school context to all children and the necessity of an inclusive
approach in education, we notice that first evaluations of inclusive
practices in Republic of Serbia has clearly shown many difficult it
carries. For many opponents of an inclusive approach, this is an
argument in favor of its rejection, for the authors of this paper rather it
is an incentive to once again ask the question "How to implement
inclusive practices?" One of the possible answers is, that in order to
see inclusion as a new, important value of contemporary schools,
changes are needed in all aspects of the school context: in programcontent aspect, in pedagogical- didactical aspect and in socialpsychological aspect of school context. Observing from this
perspective, the authors will offer an analysis of possible directions of
change for aspects of school context in function of developing
inclusive practices.
Key words: determinants of school context, inclusive education,
inclusive practices.
∗
E-mail: [email protected]
26
ИНКЛУЗИЈА ИЗМЕЂУ ЖЕЉЕ И МОГУЋНОСТИ:
ИСКУСТВА ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Светлана Лазић∗
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Нови Сад, Србија
Уколико о наставницима/цама промишљамо као о значајним
партиципантима система образовања, који се континуирано
прилагођавају новонасталим условима, генерацијама, променама
унутар и изван образовног система, намеће се закључак да је
њихов континуирани професионални развој неопходан. Међутим,
његова реализација у појединим сегментима није уједначена са
захтевима праксе и деловања у реалним ситуацијама. У том
смислу, проблем истраживања je постављен питањем постоје ли
подручја која нису у довољној мери обухваћена у
професионалном развоју наставника/ца основне школе? Циљ
истраживања је утврђивање најважнијих проблема са којима се
наставници/це основне школе суочавају у реализацији
инклузивне образовне праксе, односно познавање њених
теоријских и практичних аспеката. Примењена је истраживачка
техника анкетирања са формализованим упитником као
инструментом конструисаним за ово истраживање. Узорак је
чинило 711 наставника/ца из 117 основних школа у АПВ.
Резултат добијен истраживањем указује да испитаници у извесној
мери поистовећују инклузију са индивидуалним образовним
планом (ИОП), што имплицира преку потребу њеног потпунијег
разумевања. Обуку о инклузији у организацији Министарства
просвете испитаници су оценили као успешну у теорији али
неуспешну у погледу практичних питања. Испитивање је
показало да испитаницима недостаје и упућивање у нормативне
акте, како би знали поводом ког питања се обраћају ком органу за
пружање додатне подршке.
Кључне речи: основна школа, индивидуални образовни план,
инклузија, професионални развој наставника.
∗
E-mail: [email protected]
27
INCLUSION BETWEEN WISHES AND POSSIBILITY:
EXPERIENCES FROM PRIMARY SCHOOL
Svetlana Lazić∗
Vocational College For Teacher Training,
Novi Sad, Serbia
If we think of teachers as significant participants in an educational
sistem which continuously needs to adapt to new internal and external
requirements, generations, changes, the conclusion is that their
professional development is indispensable. However, its
implementation in some segments is not equal to the demands of
practice and actions in real-life situations. In this sense, the problem of
the research is the question of whether there are any areas not
sufficiently covered in the professional development of primary
school teachers. The aim of this research has been to establish the
most important problems which primary school teachers face in the
frame of implementation of the inclusive educational practise process,
as well as the level of their knowledge of its theoretical and practical
aspects. The research techique used was interviewing by a customdesigned questionnaire as the research instrument. The sample was a
total of 711 primary school teachers from 117 schools in Vojvodina.
The research results indicate that responders identify inclusion to the
individual educational plan to a certain degree, which indicates their
need of its comprehensive understanding. The responders appraised
the training on inclusion organised by the Ministry of Education as
successful in theory, but unsuccessful in the field of practice. The
research has shown that respondents need introduction to normative
policies in this field in order to know which authority to address for
additional support.
Key words: primary school, individual educational plan, inclusion,
teacher professional development.
∗
E-mail: [email protected]
28
АРГУМЕНТИ ИЗ НЕУРО НАУКА
ЗА ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈУ И ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈУ
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА
Славица Максић∗ и Слободанка Гашић-Павишић
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
У раду се разматрају налази биолошких истраживања из којих се
могу извести значајне педагошке импликације за оптимализацију
учења путем индивидуализације и диференцијације наставе.
Почетни услов за развој и подстицања способности представљају
физичке и физиолошке карактеристике нервног система.
Резултати бројних испитивања указују на индивидуалне разлике
у функционисању мозга које утичу на капацитет за учење:
количина дендритског гранања увећава се стимулацијом, расте
потенцијал за везе међу неуронима и могућности за сложеније
мишљење; ћелија се, са порастом своје глијалне производње, и
сама боље храни и има већу подршку; како расте мијелинизација
аксона, проток енергије унутар и између ћелија постаје јачи и
чешћи; увећање броја синапси и синаптичких контаката убрзава и
усложњава комуникацију у нервном систему; ретикуларна
формација, лимбички систем и таламус активно селектују
стимулусе и одговарају позитивно на новину, неочекивано и
различито; када мозак постаје ефективнији и ефикаснији, више се
користи активност префронталног кортекса (Clark). Истраживања
генетских основа процеса учења потврђују да разлике у генима
људи утичу на то колико они лако уче (Rutter, Plomin, DeFries).
На основу уверења о многострукости човекових капацитета,
тражи се од васпитно-образовних установа да омогуће сваком
појединцу да користи и развија своје „јаче” стране (Gardner).
Учење укључује разне канале пријема и одашиљања
информација, употребу свих чула и начина изражавања, ученика
и наставника. Изнети подаци заслужују посебну пажњу у оквиру
опредељења за инклузивни модел образовања.
Кључне речи: индивидуализација, дефиренцијација, васпитнообразовни рад, функционисање мозга.
∗
E-mail: [email protected]
29
ARGUMENTS FROM NEURO SCIENCES FOR
INDIVIDUALIZATION AND DIFFERENTIATION
OF EDUCATIONAL WORK
Slavica Maksić∗ and Slobodanka Gašić-Pavišić
Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia
This paper analyses results of biological research out of which
significant pedagogic implications could be derived for optimal
learning based upon individualization and differentiation of teaching.
Physical and physiological characteristics of neurological system
represent condition for abilities development and improvement. The
results of numerous research point out individual differences in the
brain functioning which influence learning capacity: the amount of
dendrite branching is enlarged by stimulation, the potential for
connection between neurons becomes larger, as well as possibilities
for complex thinking; with the growth of glial production the cell has
better support and feeds itself better; as axon mielinization becomes
greater, the flow of energy among and in the cells becomes stronger
and more frequent; greater number of synapses and synaptic contacts
makes communication in neurological system faster and more
complex; reticular formation, limbic system and thalamus actively
select stimuli and positively respond to the new situation,
unexpectedly and differently; when the brain becomes effective and
more efficient, the activity of prefrontal cortex becomes greater
(Clark). The research of genetic basis of learning assesment confirms
that differences in people’s genes influence their learning capacity
(Rutter, Plomin, DeFries). According to the belief on multiplicity of
man's capacitities, educational institutions are asked to make it
possible for each individual to use and develop his or her
“strongpoints“ (Gardner). Learning includes different channels of
receipt and ending of information, engagement of all senses and ways
of expression, both of pupils and teachers. Special attention should be
paid to these data in the frame of inclusive education.
Key words: individualization, differentiation, educational process,
brain functioning.
∗
E-mail: [email protected]
30
ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА ВАСПИТНО ОБРАЗОВНОГ
РАДА: ИДЕАЛ И (ИЛИ) СТВАРНОСТ
Гордана Мијаиловић∗
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, Србија
Полазећи од уверења да је индивидуализација васпитнообразовног рада предуслов успешног развоја и учења сваког
детета, а нарочито деце са посебним потребама, аутор указује на
значај и могућности индивидуализације, као идеала којем треба
тежити, као и на тешкоће са којима се васпитачи суочавају у
васпитној пракси. У првом делу рада разматрани су значај и
могућности индивидуализације у контексту вртића, као и улоге и
компетенције васпитача, на основу анализе стручне литературе и
програмских докумената. У другом делу изнети су резултати
истраживања o мишљењима васпитача у погледу услова и
могућности за индивидуализацију васпитно-образовног рада у
вртићу. Узорак је чинило 42 васпитача деце предшколског
узраста, који су савладали програм специјалистичких студија за
рад са децом са посебним потребама и који су укључени у
инклузивну праксу (Кула, Панчево, Пожаревац и Сремска
Митровица). Истраживање је обављено поступком анкетирања
путем посебно припремљених анкетних листова, који садрже
питања отвореног типа,
затвореног типа са понуђеним
алтернативама, комбинованог типа и скале процене, односно
слагања са понуђеним тврдњама. Добијени подаци показују да су
васпитачи свесни значаја и потребе за индивидуализованим
приступом у васпитању, али и да се у том процесу суочавају са
бројним тешкоћама: (а) велики број деце у групама; (б) превише
обавеза које се „намећу“ васпитачима; (в) недовољној помоћи
стручњака; (г) неадекватној сарадњи са породицом; (д)
недовољној припремљености васпитача за овакав приступ у раду
са децом са посебним потребама. Васпитачи, такође, истичу да
нису адекватно припремљени да примењују стратегије праћења и
процењивања дечијег развоја и учења.
Кључне речи: индивидуализација, васпитач, деца са посебним
потребама, праћење и процењивање дечијег развоја и учења.
∗
Е-mail: [email protected]
31
INDIVIDUALIZATION OF EDUCATIONAL WORK:
IDEAL AND (OR) REALITY
Gordana Mijailović∗
Preschool Teacher Training College,
Sremska Mitrovica, Serbia
The author of this paper emphasizes importance and possibilities of
individualization as an ideal which should be strived to, as well as the
difficulties which preschool teachers encounter in educational practice
starting with the premise that individualization of educational work
represents precondition of successful development and learning of
each child. Importance and possibilities of individualization in the
context of kindergarten, as well as the competencies of preschool
teachers are discussed in the first part of this paper, according to the
analysis of references and programme documents. The results of the
research on attitudes of preschool teachers about conditions and
possibilities of individualization of educational work in kindergarten
are presented in the second part. The sample included 42 preschool
teachers who work with preschool children, who attended specialist
studies related to work with children with special needs and who are
included in inclusive practice (Kula, Pančevo, Požarevac and Sremska
Mitrovica). Questionnaire included open questions, questions of
closed type with offered alternatives, questions of combined type and
evaluation scales, i.e. agreement with suggested statements. Obtained
results show that preschool teachers are aware of the importance and
need for individualized approach, but that they also face numerous
difficulties in that process: (a) large number of children in groups; (b)
too many obligations which are “imposed” to preschool teachers, (c)
insufficient help from experts, (d) inadequate cooperation with a
family; (e) insufficient training of preschool teachers to work with
children with special needs. Preschool teachers also emphasize the
fact they are not prepared to implement strategies of monitoring and
evaluation of children’s development and learning.
Кey words: individualization, preschool teacher, children with special
needs, monitoring and evaluation of children’s development and
learning.
∗
Е-mail: [email protected]
32
ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА САДРЖАЈА И МЕТОДА УЧЕЊА
У ИНКЛУЗИВНОМ ОДЕЉЕЊУ: ДОБИТ ЗА СВУ ДЕЦУ
Соња Париповић∗
Основна школа „Соња Маринковић“ Нови Сад, Србија
Протеклих година, у редовне основне школе у Србији укључује
се све већи број ученика са потешкоћама у развоју. С обзиром на
то наставници и учитељи суочени су са новим начином
планирања и извођења наставе. Питање које се у вези са тим
често поставља је: Како је могуће да се у једном одељењу без
запостављања било ког детета, изађе у сусрет свим њиховим
потребама? У раду је представљена студија случаја која описује
проблем прилагођавања наставних садржаја и метода у раду са
два ученика са потешкоћама у развоју, укључених у редовно
одељење ОШ „Соња Маринковић“ у Новом Саду, применом
тематског планирања и различитих диференцираних поступака у
раду. Анализом рада по ИОП-у и индивидуалног напредовања
ова два ученика, али и осталих ученика у одељењу, може се
закључити да прилагођавање садржаја и метода у инклузивном
одељењу постаје добит за све. На овај начин се развија стратегија
у оквиру педагошке праксе која укључује и педагошке и
психолошке и социолошке факторе. Пример који је описан у
овом раду показује предности примене диференцираних метода и
садржаја учења за ученике са различитим потенцијалима и
интересовањима у оквиру истог одељења.
Кључне речи: диференцирана настава, инклузивно одељење,
планирање наставе интересовања и потребе ученика, основна
школа.
∗
E-mail: [email protected]
33
CONTENT AND LEARNING METHOD DIFFERENTIATION
IN INCLUSIVE CLASSROOM: BENEFIT FOR ALL CHILDREN
Sonja Paripović∗
Primary school “Sonja Marinkovć“, Novi Sad, Serbia
Greater number of pupils with developmental difficulties has been
included in regular primary schools in Serbia recently. Therefore,
teachers have to face new ways of planning and organizing the
teaching process. Question that has been often asked can be
formulated as: How is it possible to fullfill all the needs of children
with developmental difficulties in a class without neglecting other
children? Case study which desrcibes problem of adjustment of
teaching contents and methods in work with two pupils with
developmental difficulties, included in reular class of primary school
“Sonja Marinković” in Novi Sad, according to subject planning and
application of differentiated procedure, is presented in this paper.
According to the analysis of work based on IOP and of individual
progress of these two pupils, as well as of other pupils in the class, it
can be concluded that adjustment of contents and methods in inclusive
classroom can become benefit for everyone. Thus, the strategy within
the frame of pedagogic practice, which includes pedagogic,
psychological and sociological factors, has been developed. The
example described in this paper shows advantages of application of
differentiated methods and learning contents for pupils within the
same class who have different potentials and interests.
Key words: differentiated teaching, inclusive classroom, pupils’
interests and needs teaching planning, primary school.
∗
E-mail: [email protected]
34
МОГУЋНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА ИНКЛУЗИЈЕ
Јелена Чубра∗
Центар за одгој, Ријека, Хрватска
У раду се анализирају могућности и ограничења инклузивног
образовања, а разлоге томе треба тражити у различитом схватању
и интерпретирању инклузије. У најширем смилу, инклузија је
однос друштва и појединца (и обрнуто) и она укључује различите
димензије (покрет, праксу, филозофију), усмерене на толеранцију
спрам различитости, сузбијање предрасуда и дискриминације,
укључивање маргинализованих група у различите друштвене
активности и слично. Инклузија је, такође, филозофија која је
усмерена на давање подршке особама са потешкоћама у развоју у
равноправно укључивање у живот заједнице. У том контексту,
инклузивно образовање је само један аспект инклузије која
укључује холистички приступ. Инклузивна пракса образовања
особа са потешкоћама у развоју се последњих година у Хрватској
значајно проширила, међутим, постоје бројна ограничења у
спровођењу таквог образовања. Многе школе које су започеле
праксу инклузивног образовања, а у којима је таква пракса
релативно новијег датума, немају адекватне стручњаке, те
учитељи образовани према стандардима „нормалне“ деце имају
отпор и страх. Укључивати ученике са посебним потребама у
неадекватне услове може код њих изазвати значајне потешкоће.
Због тога је важно да инклузију заиста схватамо као двосмеран
однос што би значило да се друштво нужно мора реадаптирати на
„другачије“. Реадаптацијом друштва (школе) на „другачије“,
стварамо претпоставке за еманципацијску улогу образовања.
Кључне речи: ученици са посебним потребама, могућности и
ограничења инклузивно образовање.
∗
E-mail: [email protected]
35
POSSIBILITIES AND LIMITATIONS OF INCLUSION
Jelena Čubra∗
Centar for Education, Rijeka, Croatia
The paper analyzes the possibilities that inclusion of inclusive
education as well as limitations and that such education. The reasons
for this are the different understanding and interpretation of inclusion.
In the broadest smile inclusion is the relationship of society and the
individual (and vice versa) and it includes different dimensions (the
movement, practice, philosophy) that focus on tolerance spam
diversity, combating prejudice and discrimination, the inclusion of
marginalized groups in various social activities, etc.). Inclusion is also
a philosophy that is focused on the involvement and supports for
persons with disabilities an equal life of the community. In this
context, inclusive education is just one aspect of inclusion, which
involves a holistic approach. Inclusive education practices of persons
with disabilities are significantly expanded in recent years; however,
there are significant limitations in conducting such training. Many
school have begun the practice of inclusive education, in which this
practice is relatively recent, do not have adequate teachers and
professionals trained by the standards of “normal” children have the
resistance and fear. Include students with special needs in inadequate
conditions in them can cause serious problems. Therefore, it is
important to really understand the inclusion of a two-way relationship
which would mean that society must necessarily readapt on
“different”. Readapting themselves of society (schools) to “different”
create the conditions for emancipatory role of (inclusion) education.
Key words: students with special needs, possibilities and limitations,
inclusion education.
∗
E-mail: [email protected]
36
ТИМСКИ РАД КАО ЧИНИЛАЦ КВАЛИТЕТА
ИНДИВИДУАЛИЗОВАНИХ ПРОГРАМА
У ИНКЛУЗИВНОЈ НАСТАВИ*
Светлана Шпановић∗∗
Педагошки факултет, Сомбор, Србија
У раду се разматра друштвени контекст инклузивне наставе и
афирмише социјални модел чије је основно обележје интеграција
деце са посебним потребама у заједницу и изједначавање
њихових права са правима већинске популације. Дидактичкометодички аспекти инклузивне наставе анализирају се са
становишта креирања индивидуализованих програма који
укључују процену дечијих способности, знања, интересовања и
посебних потреба, те механизме прилагођавања васпитнообразовних садржаја, нивоа усвајања, темпа напредовања,
примене
метода,
облика
и
средстава,
утврђеним
карактеристикама.
Истиче
се
да
је
за
квалитет
индивидуализованих програма у инклузивној настави пресудан
тимски рад компетентних стручњака (саветодавни тимови,
тимови специјализованих стручњака и тимови учитеља), који
деле одговорност за оптимално интензивирање учења и развоја
сваког ученика. Учинак индивидуализованих програма у
инклузивном контексту зависи од сарадње учитеља са
стручњацима који пружају помоћ ученицима у различитим
ситуацијама (педагози, психолози, рехабилитатори, социјални
педагози, лекари, логопеди, социјални радници).
Кључне
речи:
инклузивна
индивидуализовани програми.
*
настава,
тимски
рад,
Напомена: Саопштење је настало као резултат рада на пројекту "Квалитет
образовног система Србије у европској перспектив (КОССЕП)", број 179010
(2011-2014), чију реализацију финансира Министарство за науку и технолошки
развој Републике Србије.
∗∗
E-mail: [email protected]
37
TEAM WORK AS FACTOR OF QUALITY
OF INDIVIDUALIZED PROGRAMMES
IN INCLUSIVE TEACHING*
Svetlana Španović∗∗
Faculty of Pedagogy, Sombor, Serbia
Context of inclusive teaching is discussed in this paper which affirms
social model whose basic characteristic is integration of children with
special needs in the community and making their rights equal with the
rights of the majority. Didactic and teaching methods of inclusive
teaching are analyzed from the perspective of individualized
programmes making, which includes evaluation of children’s abilities,
knowledge, interests and special needs, as well as mechanisms of
adjustment of educational contents, level of acquisition, progress rate,
method, forms and means application to set characteristics. It is
emphasized that team work of competent experts (consulting teams,
teams of specialized experts and teams of teachers), who share
responsibility for optimal intensification of learning and development
of each pupil, is essential for the quality of individualized programmes
in inclusive teaching. Effect of individualized programmes in
inclusive context depends on cooperation of teachers with experts who
help pupils in different situations (pedagogues, psychologists,
rehabilitators, social pedagogues, doctors, speech therapists, social
workers).
Key words:
programmes.
inclusive
teaching,
team
work,
individualized
*
Note: The article represents the results of the project on Quality of Educational
System in Serbia in the European Perspective, No. 179010 (2011-2014), supported by
the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia.
∗∗
E-mail: [email protected]
38
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ РАД И НАСТАВА
У ИНКЛУЗИВНИМ УСЛОВИМА
EDUCATIONAL WORK AND INSTRUCTION
IN INCLUSIVE SETTINGS
ШТА УЧИТЕЉИ ТРЕБА ДА ЗНАЈУ О МОГУЋНОСТИМА
УСВАЈАЊА ЧИТАЊА И ПИСАЊА УЧЕНИКА НИЖИХ
РАЗРЕДА СА ЦЕРЕБРАЛНОМ ПАРАЛИЗОМ
Зоран Р. Андрејић∗
Основна школа за децу са церебралном парализом
,,Миодраг Матић“, Београд, Србија
Овај рад приказује утицај примене програма почетног читања и
писања на усвојеност оперативних задатака који се односе на
читање и писање деце са церебралном парализом. Психомоторни
дефицити онемогућавају ученицима са церебралном парализом
да у потпуности реализују основне задатке наставе почетног
читања и писања, пре свега образовне, а то су: (а) усвајање
појмова и правилан изговор гласа, речи и реченица; (б)
савладавање технике читања до степена да читају правилно и
течно; (в) усвајање логике читања до нивоа да схватају основно
значење прочитаног текста; (г) савладавање технике писања на
првом писму, односно да науче да правилно, читко, уредно и брзо
пишу штампана и писана слова и да их повезују у речи. Приказ
резултата емпиријског испитивања на узорку деце са
церебралном парализом односе се на успешност усвајања
оперативних задатака програма српског језика (читања и писања)
у првом и другом разреду. Добијени налази показују да је
потребно продужити период посебних припрема за почетно
читање и писање у популацији ученика са церебралном
парализом у зависности од њихових психомоторних способности,
као и да је врло значајно коришћење демонстративне наставне
методе у описмењавању ове деце.
Кључне речи: деца са церебралном парализом, програм српског
језика, припремa за читање и писање, психомоторне способности.
∗
Е-mail: [email protected]
39
WHAT SHOULD PRIMARY SCHOOL TEACHERS KNOW
ABOUT THE POSSIBILITES OF PUPILS WITH CEREBRAL
PALSY OF LOWER GRADES OF PRIMARY SCHOOL
TO LEARN TO READ AND WRITE
Zoran R. Andrejić∗
Primary school for children with cerebral palsy
“Miodrag Matić”, Belgrade, Serbia
Influence of application of programme of initial reading and writing
on acquisition of operative tasks related to reading and writing of
children with cerebral palsy are presented in this paper. Psychological
and motor deficits make it impossible for children with cerebral palsy
to fulfill basic tasks of initial reading and writing teaching, and above
all to fulfill educational tasks, such as: (a) concept acquiring and
correct pronunciation of a sound, word and sentence; (b) mastering
reading technique to the level of regular and fluent reading; (c)
acquiring reading logic to the level of comprehension of read text; (d)
mastering writing technique for the first alphabet, i.e. children should
learn to write printed letters, quickly, legibly, neatly and to link them
into words. The results of empirical research on the sample of children
with cerebral palsy refer to successfulness in acquiring operative tasks
of Serbian language programme (reading and writing) in the first and
second grades of primary school. Obtained results show it is necessary
to prolong the period of special preparation for initial reading and
writing in the population of pupils with cerebral palsy according to
their psychological and motor abilities, as well as that application of
demonstrative teaching method is very important in the process of
teaching children to read and write.
Key words: children with cerebral palsy, Serbian language
programme, reading and writing preparation, psychological and motor
abilities.
∗
Е-mail: [email protected]
40
ХОЛИСТИЧКИ ПРИСТУП УЧЕЊУ И РАЗВИЈАЊЕ
КОМУНИКАЦИЈСКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ВЕШТИНА
КОД ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА
Слађана Анђелковић∗
Географски факултет, Београд, Србија
Јасмина Карић
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Аутори приказују резултате акционог пројекта Школа у природи,
који је финансиран од стране Constance Green Foundation из
Велике Британије. Указује се на предности амбијенталне наставе
у функцији холистичког, интегративног приступа учењу и
поучавању деце са посебним потребама. Активности у
различитим амбијентима
омогућавају ученицима да кроз
разноврсне интердисциплинарне и интерактивне активности и
садржаје развијају знања, вештине, ставове и вредности.
Заједнички рад ученика на разноврсним задацима побољшава
њихове комуникацијске и социјалне вештине. Деца уче кроз
интеракцију са различитим објектима и материјалима, такође уче
једно од другог, стварају се услови за природну интеракцију,
кооперативни рад, развијање стваралаштва, креативности и
иницијативе. Различити амбијенти ван школе, флексибилније
време трајања активности, слободнија комуникација и
вишеструка интеракција међу децом, али и са одраслима који су
укључени у амбијенталну наставу чине позитивну атмосферу која
подстиче процес учења. Поред резултата овог пројекта, у раду се
износи теоријска расправа о важности и могућностима
амбијенталне наставе у сврху социјализације и партиципације
деце са посебним потребама.
Кључне речи: школа у природи, амбијентална настава, деца са
посебним потребама, холистички приступ учењу.
∗
E-mail: [email protected]
41
A HOLISTIC APPROACH IN LEARNING AND
COMMUNICATION AND SOCIAL SKILLS DEVELOPMENT
OF CHILDREN WITH SPECIAL NEEDS
Slañana Anñelković∗
Faculty of Geography, Belgrade, Serbia
Jasmina Karić
Faculty of Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Serbia
The authors present the results of the action project Nature School,
which is funded by the Constance Green Foundation from Great
Britain. We can see the great advantages of environmental education
on account of a holistic, integrative approach to learning of and
teaching to children with special needs. Activities in various
environments enable students to develop knowledge, skills, attitudes
and values through diverse interdisciplinary and interactive activities.
Mutual student work on different tasks improves their communication
and social skills. Children learn by means of interacting with various
objects and materials, and they learn from each others; conditions are
created for natural interaction, cooperation, creativity and initiative
development. Different out-of-school environment, more flexible
activity duration, freer communication and multiple interactions
among children as well as adults included in environmental education
create positive atmosphere which stimulates the process of learning. In
addition to the results of this project, this paper presents a theoretical
discussion about the importance of environmental education and
environmental education opportunities for socialization and
participation of children with special needs.
Key words: school in nature, environmental education, children with
special needs, holistic approach to learning.
∗
E-mail: [email protected]
42
МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ
„МЕТОДЕ УСИДРЕНЕ ИНСТРУКЦИЈЕ“
У ИНКЛУЗИВНИМ УСЛОВИМА
Биљана Вујасин∗
Висока школа струковних студија за образовање васпитача
Вршац, Србија
У раду се сагледавају могућности употребе информацијскокомуникацијских технологија у процесу индивидуализације
образовања деце са посебним потребама. Усидрена инструкција
представља основну парадигму за учење засновано на интернет
технологији, коју је развио Џ. Брансфорд. Активности учења и
поучавања осмишљене су око „сидра“ које се базира на
проблемској ситуацији (усредсређен, фокусиран реалистичан
задатак или догађај) коју ученици истражују путем
интерактивних сајтова. Усидрена инструкција захтева да се
ученици ставе у контекст приче и да „играју“ аутентичну улогу
док истражују проблем, развијају решења или откривају празнине
у знању. Видео материјали служе као сидра (макро контексти) за
активну конструкцију знања, посебно значајну код ученика у
инклузивним условима. На тај начин, доприноси се хуманизцији
и индивидуализацији васпитања и образовања из дискурса „да
свако дете доживи радост успеха“. Основна примена усидрене
инструкције односи се на почетно читање, књижевност и
математичке вештине. У раду су предствљени неки од
интерактивних програма које је израдио CTGV (Cognition &
Technology Group at Vanderbilt), као и могућности примене
програма у раду са децом са посебним потребама и израду
прилагођених програма заснованих на савременој веб
технологији.
Кључне речи: сидро,
индивидуализација.
∗
инструкција,
E-mail: [email protected]
43
инклузија
интернет,
THE POSSIBILITIES OF APPLICATION OF THE
“ANCHORED INSTRUCTION METHOD”
IN THE CONDITIONS OF INCLUSION
Biljana Vujasin∗
Preschool Teacher Training College,
Vršac, Serbia
The paper considers the possibilities of application of informationalcommunicational technologies in individualization of children with
special needs. Anchored instruction is a major paradigm for the
learning based on the Internet technology, developed by J. Bransford.
Teaching and learning activities are designed around an “anchor”
based on a problem situation (focused, realistic task or an event)
designed to be explored by students through interactive sites.
Anchored instruction requires students to be put into a context of a
story and “play” an authentic role while researching the problem,
developing solutions of revealing gaps in their knolwdge. Video
materials serve as anchors (macro contexts) for active knowledge
construction, of great importance for pupils in the conditions of
inclusion. This is how it is contributed to humanization and
individualization of upbringing and education from the discourse in
which “each child can experience the joy of success”. The primary
application of anchored instruction has been to elementary reading,
language arts and mathematics skills. The paper offers an overview of
certain interactive programs developed by CTGV (Cognition &
Technology Group at Vanderbilt), as well as the possibilities of their
application in the work with children with special needs and creation
of adjusted programs grounded on modern web technology.
Key words: an
individualization.
∗
anchor,
instruction,
E-mail: [email protected]
44
inclusion, the
Internet,
ДЕЦА СА ТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ У НАСТАВИ
ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
Миља Вујачић∗
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
Александра Јоксимовић
Факултет ликовних уметности, Београд, Србија
У раду се разматрају могућности наставе ликовне културе за
квалитетно укључивање у наставу деце са тешкоћама у развоју.
Указује се на то да је индивидуализацију, која је у природи
ликовног стваралаштва, могуће најлакше и најприродније
применити у настави ликовне културе. Индивидуализовани
приступ подразумева планирање и реализацију наставног процеса
који воде ка уважавању свих особености детета и развијању
његових потенцијала и способности. Управо због тога
индивидуализација је важан предуслов за укључивање деце са
тешкоћама у развоју у редовну наставу. У оваквој настави,
специфичности деце са тешкоћама у развоју посматрају се као
нормалне разлике међу децом, а не као проблем, те постоје веће
могућности за откривање њихових очуваних потенцијала. У
ликовном изражавању деце важнији је процес од продукта, не
очекује се достизање унапред утврђених стандарда и очекиваних
решења, па разлике у способностима деце не представљају
ограничења. У настави ликовне културе која уважава
индивидуалне особености детета и природу уметничког
изражавања могуће је створити подстицајне услове за децу са
тешкоћама у развоју. У овако организованој настави омогућено
им је да испоље своју креативност и постигну успех, што се
позитивно одражава на њихову адаптацију, мотивацију, слику о
себи и самопоштовање.
Кључне речи: деца са тешкоћама у развоју, настава ликовне
културе, инклузивно образовање, индивидуализација, ликовно
изражавање.
∗
E-mail: [email protected]
45
CHILDREN WITH DISABILITIES
IN ART TEACHING
Milja Vujačić∗
Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia
Aleksandra Joksimović
Faculty of Fine Arts, Belgrade, Serbia
The paper explores the possibilities of art teaching for quality
inclusion of children with disabilities. It is pointed out that
individualisation, which underlies artistic expression, can be applied
in art teaching in the easiest and the most natural way. Individualised
approach implies planning and realisation of teaching process leading
towards appreciation of all peculiarities of the child and the
development of his/her potentials and abilities. It is precisely because
of this that individualisation figures as an important precondition for
the involvement of children with disabilities in regular classes. In such
classes, the peculiarities of children with disabilities are observed as
normal differences among children and not as a problem, and hence
there is a greater possibility for discovering their preserved potentials.
In children’s artistic expression, the process is more important than
the product, there are no expectations of achieving the predetermined
standards and expected solutions, and therefore the differences in
children’s abilities do not pose limitations. These peculiarities provide
the possibility to children with disabilities to get involved more easily
in art activities. Art teaching that appreciates individual peculiarities
of the child and the nature of artistic expression makes it possible to
create stimulating conditions for children with disabilities. Through
teaching organised in this way, they are enabled to express their
creativity and achieve success, which has a positive impact on their
adaptation, motivation, self-image and self-respect.
Key words: children with disabilities, art teaching, inclusive
education, individualisation, artistic expression.
∗
E-mail: [email protected]
46
КАКО ВАСПИТАЧИ ОЦЕЊУЈУ ГОВОР ДЕЦЕ
ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА?
Ненад Глумбић*, Бранислав Бројчин и Слободан Банковић
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Клиничка слика развојних поремећаја говора и језика испољава
се још у раном детињству. Очекује се да би, осим родитеља,
васпитачи требало да препознају одступања од говорне норме
која би индиковала логопедски третман. Циљ овог истраживања
је да се утврди степен сагласности између родитеља и васпитача
у процени говорног статуса деце предшколског узраста. Узорком
је обухваћено 205-оро деце узраста између 4 и 7 година (AS=5,3;
SD=0,83). Говорни статус сваког детета понаособ проценили су
један од родитеља и васпитач, применом подскале „Говор“
Комуникационе чеклисте за децу (Bishop, 2003). Добијени подаци
указују на занемарљиво ниску интракласну корелацију између
оцена родитеља и оцена васпитача (r=0,168; p=0,126). Родитељи
имају тенденцију ублажавања артикулационих одступања,
посебно код деце узраста између четврте и пете године. Тако се
испоставило да су просечне вредности сирових скорова,
засноване на процени васпитача, много сличније британском
нормативном узорку, него скоровима заснованим на процени
родитеља. Сматрамо да је, у склопу примарне превенције
поремећаја говора, потребно радити, како на сензибилизацији
родитеља, тако и на додатној едукацији васпитача о
карактеристикама
уредног
говорно-језичког
развоја
и
особеностима арткулационих одступања код деце предшколског
узраста.
Кључне речи: комуникација, процена, корелација, поремећај
говора, предшколски узраст.
*
E-mail: [email protected]
47
HOW DO KINDERGARTEN TEACHERS ESTIMATE SPEECH
ABILITIES OF THE PRESCHOOL CHILDREN?
Nenad Glumbić*, Branislav Brojčin and Slobodan Banković
Faculty of Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Serbia
Clinical signs of developmental speech and language disorders are
clearly manifested in early childhood. It is expected that, in addition to
parents, kindergarten teachers should be able to recognize deviations
of speech norms relevant to speech and language pathologies. The
objective of this research was to determine the level of agreement
between parents and kindergarten teachers regarding speech abilities
of the preschool children. The sample consisted of 205 children, aged
from 4 to 7 (M=5.3; SD=0.83). Speech abilities of each child were
assessed by both, parents and kindergarten teacher, using subscale
„Speech“of the Children's Communication Checklist (Bishop, 2003).
The obtained results indicate negligible intraclass correlation between
parental and kindergarten teachers assessments (r=.168; p=.126).
Parents tend to mitigate articulation errors, especially in children aged
4 to 5. Thus, it turns out that raw scores based upon teachers'
assessment are more similar to British normative sample, than to
scores based upon parental report. It is necessary to improve both,
parental sensitivity and education of kindergarten teachers regarding
characteristics of normal speech and language development and
articulation disorders, in order to enhance primary prevention of
speech impairments.
Key words: communication, assessment, concerns, correlation, speech
disorders, preschool children.
*
E-mail: [email protected]
48
ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА НАСТАВЕ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
ЗА ДЕЦУ ОМЕТЕНУ У ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ РАЗВОЈУ
Славка Глушчевић*
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремскa Митровицa, Србија
Полазећи од улоге коју има настава ликовне културе у
друштвеном развоју, постоји оправдана потреба сталног
повећања квалитета. Реч је о настави у којој преовладава
самостално решавање ликовних проблема, трагање и откривање,
креативно-дивергентног
понашања,
продуктивног
и
антиципативног учења и стваралаштва. У овом раду се указује на
слабости уобичајеног начина рада у настави ликовне културе
како би се омогућило ученицима која су ометена у
интелектуалном развоју и свим другим ученицима да се развијају
у складу са својим индивидуалним способностима, склоностима
и афинитетима. Један од начина превазилажења постојећих
проблема треба да буде диференцирана настава која се састоји у
томе што се веће групе ученика деле у мање групе и пред њих
постављају различити захтеви уз различиту примену ликовних
медија (цртање, сликање, графика, вајање). Да би се такав модел
диференцијације наставе ликовне културе могао успешно
реализовати, потребно је оформити четири групе ученика
приближно истих способности и склоности за стваралачки рад,
изабрати одговарајуће наставне садржаје, примењивати методске
поступке наставника, уважавати креативне процесе рада и
одабрати одговарајуће ликовне медије. На крају је приказан
модел у обради наставне јединице “Амбијент-сценски простор“.
Кључне речи: ученик, ликовна култура,
индивидуалне разлике, ликовни медиј.
*
E-mail: [email protected]
49
диференцијација,
DIFFERENTIATION OF ART TEACHING TO CHILDREN
WITH INTELLECTUAL DISORDERS
Slavka Glušćević*
Preschool Teacher Training College,
Sremska Mitrovica, Serbia
The need for constant improvement of art teaching is justified since its
role in social development is significant. Individual solution of artistic
problems should be prevailing in this form of teaching, as well as
discovery and research of creative and divergent behaviour,
productive and anticipatory learning and creativity. This paper
emphasizes weaknesses of prevailing art teaching method, so that
pupils who have intellectual problems, as well as other pupils, could
develop according to their individual characteristics, abilities and
affinities. Differentiated teaching should be one of the ways of
possible overcoming of existing problems, which should be
implemented as follows: larger groups of pupils should be divided into
smaller ones and different demands should be set for each of them
with application of different artistic tools (drawing, painting, graphic
arts and sculpture). Therefore, four groups of pupils of similar abilities
and affinities for creative work should be formed, suitable teaching
contents should be chosen, teaching methods should be applied,
creative work processes should be respected and suitable artistic tools
should be chosen in order to successfully realize that model of
differentiated art teaching. Eventually, we have presented this model
in the unit “Environment / scene space” presentation.
Key words: pupil, art, differentiation, individual differences, artistic
tools.
*
E-mail: [email protected]
50
ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
СА УЧЕНИЦИМА ОШТЕЋЕНОГ ВИДА
Александра Грбовић∗ и Бранка Јаблан
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Настава физичког васпитања позитивно утиче на функционално
стање организма. Има значајну улогу у отклањању неправилног
држања тела, богаћењу моторног искуства и развоју физичких
способности ученика. Омогућава ефикасније коришћење
локомоторног апарата и доприноси развоју позитивних особина
личности. Ученицима оштећеног вида, виши ниво физичких
способности омогућава лакше извршење дневних активности, а
већа самосталност у кретању подиже њихово самопоуздање, што
представља важан чинилац у социјалној интеграцији слепе и
слабовиде деце у друштво вршњака. У раду се анализирају
специфичности реализације циљева и задатака наставе физичког
васпитања са децом оштећеног вида. Циљеви и задаци наставе
физичког васпитања за ове ученике су исти као и за ученике
типичног развоја, али приликом њиховог остваривања неопходно
је водити рачуна о специфичностима визуелног оштећења, као и
здравственом стању, моторном и функционалном нивоу сваког
детета. У складу са индивидалним потребама и могућностима,
неопходно је извесно прилагођавање наставних метода, принципа
и облика рада уз адаптацију вежби предвиђених наставним
планом. Пожељно је извршити мања прилагођевања фискултурне
сале, опреме, справа и реквизита који се користе у настави, како
би се ученицима олакшало савладавање програмских захтева.
Такав приступ омогућава заштиту вида и здравља ученика уз
максималан позитиван утицај на физичко и здравствено стање
ученика. Аутори рада приказују специфичности часа физичког
васпитања и описују препоручљиве програмске садржаје у раду
са ученицима оштећеног вида.
Кључне речи: деца оштећеног вида, настава физичког васпитања,
час физичког васпитања, индивидуализација наставе.
∗
E-mail: [email protected]
51
ORGANIZATION OF PHYSICAL EDUCATION CLASS WITH
PUPILS WITH IMPAIRED EYE SIGHT
Aleksandra Grbović∗ and Branka Jablan
Faculty for Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Sebia
Physical Education positively influences functional state of human
body and has significant role in correction of incorrect body posture,
improvement of motor experience and development of physical
abilities of pupils. It enables more efficent use of locomotor aparatus
and contributes to the development of positive personal traits. Higher
level of physical abilities helps pupils with impaired eyesight in every
day activities and greater movement independence increases their
confidence, which represents significant factor in social integration of
blind children and children who have poor vision in their peer group.
This paper analyzes specific characteristics of realization of goals and
tasks of Physical Education teaching with children with impaired
eyesight. Golas and tasks of Physical Education teaching of these
students are the same as for the pupils of typical development, but it is
necessary to take specific features of visual impairement, as well as
the health, motor and functional level of each child, into consideration
during their implementation. It is necessary to adjust teaching
methods, principles and forms of teaching, as well as the exercises
planned in the curriculum according to individual needs and
possibilites. The gym, equipment and exercise devices should be also
adjusted, so that pupils could fulfiil demands of the programme. This
approach enables eyesight protection as well as protection of their
health with maximum positive influence on physical and health
condition of pupils. The authors of this paper present specific
characteristics of Physical Education class and describe suggested
programme contents in the work with pupils of impaired eyesight.
Key words: children with impaired eyesight, Physical Education
teaching, Physical Education class, individualization.
∗
E-mail: [email protected]
52
КОНСТРУКТИВИСТИЧКИ ПРИСТУП ИДЕНТИТЕТУ
УЧЕНИКА С ТЕШКОЋАМА У УЧЕЊУ
Николета Гутвајн∗ и Ивана Ђерић
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
У раду ће бити приказани различити приступи одређењу идентитета
ученика с тешкоћама у учењу и њихове импликације за образовну
праксу. Посебна пажња усмерена је на конструктивистички приступ
идентитету ученика који доводи у питање устаљено схватање
идентитета као нечега што само по себи јесте и постоји, указујући да
идентитет представља нашу конструкцију која је подложна сталном
мењању и преиспитивању. Конкретније, идентитет се формира од
најранијег детињства и током живота подложан је променама, односно
реконструкцији, услед повезаности са друштвеним односима, искуством
успеха и неуспеха у животу. Идентитет ученика с тешкоћама у учењу
настаје у друштвеном контексту и његов је део. Када је неко
позициониран у друштвеном контексту као „неуспешан ученик” који
има тешкоће у учењу, значења и очекивања од стране других почињу да
се таложе у слојеве његовог личног идентитета. Негативна антиципација
„значајних других” о томе да неуспешан ученик не може да превазиђе
тешкоће у учењу, могу негативно да утичу на његово понашање и
постигнуће и јављају се као последица реаговања ученика на
антиципације других. Посматрано из ове перспективе, основни
оријентири учениковог понашања, који има тешкоће у учењу, јесу
очекивања других проистекла из међусобних договора или из одређених
друштвених улога. Можда је, управо, то један од разлога због којег је
ученицима, који су „у очима других” позиционирани као неуспешни,
„тешко” да промене заузету позицију. Стога, потребно је да наставник и
друге значајне особе у животу ученика, с времена на време, преиспитају
начине на које конструишу образовање ученика са тешкоћама у учењу,
као и у којој мери они сâми разумеју становишта ученика са којима су у
интеракцији. Ово преиспитивање требало би да обухвати и промену
односа према ученицима с тешкоћама у учењу.
Кључне речи: идентитет, ученик, тешкоће у учењу, наставник,
конструктивистички приступ.
∗
E-mail: [email protected]
53
CONSTRUCTIVIST APPROACH TO IDENTITY
OF THE STUDENT WITH LEARNING DIFFICULTIES
Nikoleta Gutvajn∗ and Ivana ðerić
Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia
Different approaches to the recognition of identity of the student with
learning difficulties and their implications for educational practice will be
presented in this paper. Special attention is paid to the constructive approach
to identity of the student, which reassesses the commonly accepted
understanding of identity as something which exists by itself, emphasizing
that identity represents our construction which is submitted to constant
changing and reassessing. To be more specific, identity is formed from
earliest childhood, and it is submitted to changes, or reconstruction, later in
life due to its connection to social relations and experiences of success and
failure. The identity of the student with learning difficulties is formed in
social context and forms its part. If someone is labelled as “a bad student“
who has learning difficulties in social context, other people’s meanings and
expectations begin to deposit in the layers of his/her personal identity.
Negative anticipation of “significant others“ that a bad student cannot
overcome learning difficulties can negatively influence his/her behaviour and
achievement, and occur as a consequence of student’s reactions to
anticipations of other people. From this point of view, the basic landmarks of
behaviour of the student with learning difficulties are expectations of other
people sprung from mutual agreements or certain social roles. This could be
one of possible reasons why students who are labelled as “failures“ by others
find it difficult to change their position. Therefore, it is necessary for teachers
and other significant people in student’s life to reassess the ways in which
they construct teaching of the student with learning difficulty, as well as their
own understanding of student’s point of view. This reassessment should
include the change of attitude towards students with learning difficulties.
Key words: identity, student, learning difficulties, teachers, constructivist
approach.
∗
E-mail: [email protected]
54
СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ДЕЦЕ У ИНКЛУЗИВНИМ
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИМ УСЛОВИМА
Петар О. Дмитровић∗
Педагошки факултет, Бијељинa, Босна и Херцеговина
Укључивање деце са посебним потребама у инклузивно
образовање је све присутније, што подстиче наше интересовање
за истраживање процеса социјализације деце и младих у
инклузивним условима школовања. Основни циљ овог рада је
испитивање процеса социјализације на почетку школовања.
Резултати истраживања спороведеног током 2009. и 2010. године
на узорку ученика првог и другог разреда основне школе (N=60)
указују на лошу социјализацију ученика с посебним потребама у
разредним срединама. Посматрана су три одељења у којима су
била по два ученика са посебним потребама. Надаље, утврђено је
да ученици који одбијају сарадњу, показују значајно нижу
емпатијску бригу у односу на остале, што отвара питање улоге и
значаја емпатије у инклузивном васпитно-образовном процесу.
Важно је нагласити да се емпатија може научити, развијати и
јачати применом различитих метода, као што су: моделовање,
психодрама, метода увида, индуктивна метода, као и њихова
комбинација.
Кључне речи: социјализација, социјална интеракција, емпатија,
инклузивно школовање, ученици са посебним потребама.
∗
E-mail: [email protected]
55
SOCIALIZATION OF CHILDREN IN INCLUSIVE
EDUCATIONAL CONDITIONS
Petar O. Dmitrović∗
Faculty of Pedagogy, Bijeljina, Bosnia and Hercegovina
Inclusion of children with special needs in inclusive education has
become more present, which draws our attention to investigation of
the process of socialization of children and young people in inclusive
educational conditions. The aim of this paper is to investigate the
process of socialization at the beginning of schooling process. The
research was done in 2009 and 2010, The sample included pupils of
the first and second grades of primary school (N=60). The results of
the research emphasize poor socialization of pupils with special needs
in their classes. Three classes with two pupils with special needs were
observed. Furthermore, it is found out those pupils who are not willing
to cooperate show lower level of emphatic concern for another pupil,
which raises the question of the role and importance of empathy in
inclusive educational process. It is important to emphasize that
empathy can be learned, developed and strengthened by different
methods such as: modeling, psychological drama, method of insight,
method of induction, as well as their combination.
Key words: socialization, social interaction, empathy, inclusive
education, pupils with special needs.
∗
E-mail: [email protected]
56
УНАПРЕЂИВАЊЕ РУКОВОЂЕЊА РАЗРЕДОМ
УЗ УПОТРЕБУ „ПРИРУЧНИКА ЗА ИНКЛУЗИВНИ
РАЗВОЈ ШКОЛЕ“
Јасмина Ђелић∗
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања,
Београд, Србија
Развој инклузивног образовања у Републици Србији обезбеђује се
низом синхронизованих системских мера и активности за
ефективно и ефикасно остваривање постављених циљева и
исхода образовања, како на националном нивоу, тако и на нивоу
школе и разреда, односно групе. С циљем пружања подршке
школама у развоју инклузивности, у Заводу за вредновање
квалитета образовања и васпитања, припремљен је Приручник за
инклузивни развој школе са инструментима за самовредновање и
планирање развоја инклузивности. У процесу самовредновања
анализира се квалитет рада школе у три димензије – култури,
политици и пракси, уз употребу индикатора квалитета и листа
питања којима се осветљавају најважнији аспекти рада у школи.
За унапређивање руковођења разредом, индикатори и листе
питања у оквиру димензије инклузивне праксе, препознати су од
стране наставника, као веома функционални. Проверавањем
квалитета сопствене инклузивне праксе уз помоћ питања о
приступима, методама, техникама и активностима у разреду,
наставници добијају релевантне податке за даље унапређивање
руковођења разредом.
Кључне речи: приручник, самовредновање, индикатори квалитета.
∗
Е-mail: [email protected]
57
IMPROVEMENT OF CLASS MANAGEMENT DUE TO
“REFERENCE BOOK FOR INCLUSIVE DEVELOPMENT
OF SCHOOL“
Jasmina ðelić∗
Institute for Evaluation of Educational Quality,
Belgrade, Serbia
Inclusive education development in the Republic of Serbia is ensured
due to number of synchronic system measures and activities for
effective and efficient achievement of set goals and aims of education,
both at national level and at the level of school and class, i.e. group.
Reference book for inclusive development of school with instruments
for self-evaluation and inclusion development planning has been
prepared by Institute for Evaluation of Educational Quality with aim
to give support to schools in development of inclusion. School quality
is analyzed in three dimensions in the process of self-evaluation –
culture, policy and practice, with application of quality indicators and
question lists which clarify the most important aspects of school work.
Indicators and question lists were considered to be very functional
within the frame of dimension of inclusive practice for improvement
of class management by the teachers. Teachers get relevant
information for further development of class management due to
checking of the quality of their own inclusive practice based upon
questions about approaches, methods, techniques and class activities.
Key words: reference book, self-evaluation, quality indicators.
∗
Е-mail: [email protected]
58
ВИЗУЕЛНА ПОДРШКА У РАДУ СА ДЕЦОМ
СА АУТИСТИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈЕМ
Мирјана Ђорђевић∗ и Слободан Банковић
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Резултати многих истраживања показују да деца и особе из аутистичког
спектра поремећаја, имају значајне потешкоће у пријему, обради и
разумевању вербалних информација. Насупрот томе, употреба
визуелних средстава у раду са децом са аутизмом, може допринети
њиховом бољем разумевању, као и предвиђању дешавања у окружењу.
Познато је да деца са аутизмом, често могу имати неприлагођене
реакције при промени активности, у виду темпер тантрума, плача, беса
и агресивног понашања. Неприкладне реакције се могу спречити или
ублажити, коришћењем визуелних распореда, који ће детету помоћи да
схвати редослед активности, њихово смењивање, као и садржај који га
очекује. Слике и распореди доприносе бољем разумевању апстрактних
садржаја, шала и идиома, као и процесу усвајања академских знања.
Циљ овог рада је да прегледом доступне литературе, укаже на
могућности примене визуелних распореда, као и ефеката њихове
употребе у раду са децом са аутистичким поремећајем. Визуелни
распоред омогућава детету да схвати тренутно дешавање, као и оно које
следи. Распореди се могу користити у свим окружењима у којима дете
борави и могу се правити од најразличитијих материјала (илустрација,
фотографија, предмета). Такође, постоје и распореди у чијем настајању
учествује и само дете, такозвани визуелни организатори активности.
Поменути организатор подразумева да наставник прави визуелну листу
предлога слободних активности за дете, где ће оно одабрати слику
активности која му највише одговара и самим тим одредити шта ће
радити у наредном временском периоду. Идеја о значају употребе
визуелних распореда у раду са децом из аутистичког спектра присутна
је и у теоријским поставкама неких облика третмана за особе са
аутистичким поремећајем, као што су TEACCH (Третман и едукација
особа са аутизмом и сродним поремећајима комуникације), PECS
(Систем комуникације заснован на употреби слика) и Социјалне приче.
Кључне речи: визуелни распореди, аутизам, третман.
∗
E-mail: [email protected]
59
VISUAL SUUPORT TO CHILDREN WITH AUTISTIC
DISORDER
Mirjana ðorñević∗ and Slobodan Banković
Faculty for Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Serbia
The results of numerous researches show that children and people with
autistic disorders have significant difficulties in reception, processing and
understanding of verbal information. On the other hand, application of visual
means in work with children with autism can contribute to their better
understnding, as well as to better prediction of events in their surrounding. It
is known that children with autism sometimes react inappropriately, in the
form of temper tantrum, crying, anger or agressive behaviour if activities are
changed. Inappropriate reactions can be prevented or at least made less
severe by application of visual schedules which can help child to understand
the order of activities, their alternation, as well as the content. Pictures and
schedules contribute to better understanding of abstract contents, jokes and
idioms, as well to more successful acquisition of school contents. The aim of
this paper is to emphasize the possibilities of visual schedules application, as
well as the effects of its application in work with children with aytisitc
disorder according to the overview of available references. Visual schedule
enables child to comprehend temporary event, as well as to predict the
following one. Visaul schedules can be used in any surrounding and they can
be made of different materials (ilustrations, photographies, objects). There sre
also visual organizers of activities, i.e. schedules in whose making the child
takes part. Teacher should make visual list of free activities suggestions for a
child, and the child would choose activity picture which suits him the best
and therefore choose what he is going to do in the following period of time.
Application of viusual schedules in work with children with autism
represents theoretical basis of some treatments of people with autism, such as
TEACCH (Treatment and Education of Autistic and Communication
Handicapped Children), PECS (Picture Exchange Communication System)
and Social stories.
Key words: visual schedules, autism, treatment.
∗
E-mail: [email protected]
60
ИНКЛУЗИВНО ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
Вишња Ђорђић∗, Татјана Тубић и Сунчица Почек
Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад, Србија
Ратификовани међународни документи, усвојене националне
стратегије и кровни закон о образовању намећу потребу развоја
инклузивног образовања. С обзиром на фундаментални принцип
инклузивне школе да сва деца треба да уче заједно, кад год је то
могуће, без обзира на различитости или тешкоће које имају
(Salamanca Statement, 1994), инклузивно физичко васпитање
подразумева обезбеђивање квалитетног физичког васпитања за
све ученике, и то у контексту редовних школа. У раду се
идентификују могуће препреке за инклузивно физичко васпитање
у основној школи, укључујући материјалне и организационе
ресурсе, наставне планове и програме основних школа,
образовање наставника (pre-service обука), стручну подршку и
стручно усавршавање (in-service обука) и ниво инклузивне
културе. Постојећа инклузивна пракса у нашим условима указује
на велики потенцијал физичког васпитања у подршци
учествовању и учењу свих ученика, независно од њихових
образовних потреба и индивидуалних својстава.
Кључне речи: инклузија, основна школа, физичко васпитање.
∗
E-mail: [email protected]
61
INCLUSIVE PHYSICAL EDUCATION
IN PRIMARY SCHOOL
Višnja ðorñić∗, Tatjana Tubić and Sunčica Poček
Faculty of Sport and Physical Education, Novi Sad, Serbia
Ratified international documents, adopted national strategies, and
umbrella law on education impose the necessity for development of
inclusive education. With reference to a fundamental principle of
inclusive school implying mutual learning of all children, whenever
possible, irrespective of differences and difficulties they may have
(Salamanca Statement, 1994), inclusive physical education implies
providing quality physical education for all students within the context
of regular schools. The paper identifies possible obstacles for physical
education in elementary school, including material and orgaisational
resources, primary school curricula, education of teachers (pre-service
training), professional support and professional advancement (inservice training), as well as a certain level of inclusive culture. The
existing inclusive practice in our conditions indicates that there is a
high potential of physical education in terms of supporting
participation and learning of all students irrespective of their
educational needs and individual characteristics.
Key words: inclusion, primary school, physical education.
∗
E-mail: [email protected]
62
МЕТОДИ ОВЛАДАВАЊА ГОВОРНОМ ДЕЛАТНОШЋУ
У ИНДИВИДУАЛИЗОВАНОЈ НАСТАВИ
Марина Кебара∗
Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, Србија
Основне поставке комуникативно-индивидуализованог метода,
као и његово презентовање, преплићу се са примарним
предметом нашег рада – индивидуализована и диференцирана
настава. У поступку овладавања говорном делатношћу –
говорење, слушање, читање, писање – морају се уважити разлике
са аспекта културе личности (адолесцента) и друштва,
индивидуално-психолошких одлика, потреба, мотива и степена
језичке способности сваког конкретног ученика. Улога
методичара и наставника је да у индивидуализованој настави, као
систему дидактичких средстава прилагођених сваком конкретном
ученику, у зависности од његових научно признатих разлика,
спрече негативно дејство социјализације и утицаја које средина
врши на креативну децу и спречава напредовање оних који
заостају у савладавању градива. У раду се предочава и метод
процењивања
језичких
способности
при
овладавању
комуникативном компетенцијом, са циљем да технологија
наставе одговара индивидуалним својствима сваког ученика.
Циљ рада је сугерисање успешног и ефективног увођења у
наставу страног језика наведених метода.
Кључне
речи:
говорна
делатност,
диференцијација, језичка способност.
∗
E-mail: [email protected]
63
индивидуализација,
METHODS OF MASTERING SPEECH ACTIVITY
IN INDIVUDALIZED TEACHING
Marina Kebara∗
Faculty of Philology and Art,Kragujevac, Serbia
Basic assumptions of communicative-individualized method, as well
as its presenting, intertwine with primary subject of this paper –
individualized and differentiated teaching. In the procedure of
mastering speech activity - speaking, listening, reading, writing differences from the aspect of culture of personality (adolescent) and
society, individual and psychological characteristics, needs, motives
and level of language ability of each pupil must be respected. The role
of teacher is to prevent negative effects of socialization and
environmental influences on creative children, which prevent the
progress of those who step behind in acquiring learning contents in
individualized teaching as the system of didactic tools adjusted to each
pupil according to scientifically recognized differences. The method
of evaluation of language abilities while mastering communicative
competence is presented in this paper, whereas teaching technology
should be adjusted to individual characteristics of each pupil. The aim
of this paper is to suggest successful and effective introducing of these
methods in foreign language teaching.
Key words: speech
language ability.
∗
activity,
individualization,
E-mail: [email protected]
64
differentiation,
ПЕДАГОШКА ПОДРШКА УЧЕНИКУ СА ПОРЕМЕЋАЈЕМ
ПОНАШАЊА
Мирослава Којић∗ и Загорка Марков
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Кикинда, Србија
Идеја о индивидуализацији васпитно-образовног процеса је веома
стара и везује се за многобројна истраживања с почетка 20. века,
чији су резултати указали на неопходност промене
традиционалних уверења о једнакости ученика истог
хронолошког узраста у погледу психофизичких способности и
когнитивних капацитета. У фокусу проучавања ауторки су опис и
ефекти примене индивидуализованог педагошког приступа
ученику који је у образовном дискурсу позициониран као ученик
са поремећајем понашања. У раду се даје приказ дечака узраста
једанаест година који испољава антисоцијално и агресивно
понашање према вршњацима и наставницима у току наставе.
Последице оваквог понашања биле су вршњачка одбаченост и
ометање
наставе.
Наставница
књижевности
је
индивидуализованим педагошким приступом ученику који је
талентован за српски језик и књижевност, настојала да инхибира
његово антисоцијално и агресивно понашање. Предложила му је
да започну припреме за општинско такмичење, што је ученик
радо прихватио. С обзиром на припреме за такмичење и
индивидуализован рад, ученик је стекао више знања из области
предмета. Применом скале процене поремећаја у понашању,
наставница књижевности је утврдила да се понашање ученика
након три месеца знатно побољшало. Резултати евалуације
указују на позитивне ефекте индивидуализованог педагошког
приступа ученику у погледу сузбијања негативистичког,
пркосног и гневног понашања.
Кључне речи: инивидуализовани приступ, поремећаји понашања,
ученик, антисоцијално и агресивно понашање,
педагошка
подршка.
∗
Е-mail: [email protected]
65
PEDAGOGIC SUPPORT TO PUPILS WITH BEHAVIOURAL
DISORDERS
Miroslava Kojić∗ and Zagorka Markov
Preschool Teacher Training College,
Kikinda, Serbia
Concept of individualization of educational work is very old and it is
connected to numerous researches from the beginning of the 20th
century. The results of these researches emphasized the necessity of
changing traditional beliefs on equality of pupils of the same
chronological age according to their psychological and physical
abilities and cognitive capacities. The author of this paper focus their
attention to description and effects of application of individualized
pedagogic approach to the pupil who is qualified as pupil with
behavioural disorder in educationl disocurse. This paper presents the
case of eleven year old boy whose behaviour is antisocial and
aggresive, both towards his peers and his teachers during the classes.
Consequently, his peers rejected him, and teaching process was often
been interrupted because of his behaviour. Serbian language and
literature teacher has used individualized pedagogic approach to this
pupil who is talented for Serbian language and literature and tried to
supress his anticocial and agressive behaviour. She suggested him to
start to prepare for competetion in Serbian language and literature,
which he accepted. Since they have used individualized approach
during the preparations for competition, the pupil gained more
knowledge in that field. Serbian language and literature teacher
applied behavioural evlauation scale and came to the conclusion that
his behaviour has significantly improved after three months. The
results of evaluation emphasize positive effects of individualized
pedagogic approach to the pupil regarding negative, spiteful and
agressive behaviour.
Key words: individualized approach, behavioral disorder, pupil,
antisocial and aggressive behavior, pedagogic support.
∗
Е-mail: [email protected]
66
КУКА-МИЛЕТИЋ ПРОГРАМ У ФУНКЦИЈИ
УНАПРЕЂЕЊА ПРЕДШКОЛСКОГ ОБРАЗОВАЊА
Мирослав Кука∗
Педагошки факултет, Битола, БЈР Македонија
Илдико Ђокић,
Висока школа за васпитаче струковних студија,
Суботица, Србија
Милица Милетић
Висока школа за васпитаче струковних студија,
Алексинац, Србија
Општи циљеви предшколског васпитања и образовања
детерминисани су општеприхваћеним вредностима сваког
друштва, али и личним вредносним нормама сваког од народа
понаособ заснованог на специфичностима његове националне,
културне, историјске традиције и реалних људских и
инфраструктурних потенцијала. Кука-Милетић програм за рад са
предшколском децом управо акцентује вредносне норме нашег
друштва као и његове слабости и програмски настоји да их
превазиђе изграђујући у личности детета прогресивне социјалне
вредносне. Програм је примарно дефинисан у форми
такмичарског исказивања свих облика дечијих игара (са
градацијом остварених нивоа такмичарских постигнућа) како у
мисаоним тако и у физичким активностима. За реализацију
програма нису потребне посебне стандардизације простора,
опреме, игровног материјала (за практични живот, математику,
развој говора, музичку културу, игре улога, култивисање
покрета), стандардизација литературе у кабинету васпитача и
њихово накнадно стручно усавршавање. Кука-Милетић програм
предшколског образовања допушта апсолутно испољавање дечије
индивидуалности афирмисане кроз симулиране играоне
активности физичког или менталног карактера, постављене у
форми такмичења.
Кључне речи: трендови предшколског образовања, радни циклус
и организовање, циљеви, задаци и стандарди програма КукаМилетић.
∗
E-mail: [email protected]
67
KUKA-MILETIĆ PROGRAM IN IMPROVING
THE FUNCTION OF PRESCHOOL EDUCATION
Miroslav Kuka∗
Faculty of Pedagogy,
Bitola, FYR of Macedonia
Ildiko ðokić,
Preschool Teacher Training College,
Subotica, Serbia
Milica Miletić
Preschool Teacher Training College,
Aleksinac, Serbia
General goals of pre-school upbringing and education are
determinated by generally accepted values of every society, and by
personal value of norms of every nation individually that are based on
specific characteristics of its national, cultural, historical tradition and
real human and infrastructural resources. Kuka-Miletic program for
working with pre-school children is the program that exactly
emphasizes value norms of our society and its weaknesses,
systematically longing to surpass and to improve them, building in
personality of child progressive social values. Program has been
primarily defined in the form of competitive expression of all forms of
children play (with gradation of achieved levels of competitive
achievement), both in thinking and physical activities. Special
standardizations of space, equipment, play materials (for practical life,
mathematics, speech development, music culture, role play,
movement cultivation) and standardization of literature in preschool
teacher; staff room and their further training are not needed for
realization of this program.Kuka Miletic program of preschool
education allows absolute expression of child’s individuality which is
affirmed by simulated play activities of physical or mental character
performed in the form of competition.
Key words: trends of pre-school education, active cycle and
organizing, goals, tasks and standards of Kuka-Miletic program.
∗
E-mail: [email protected]
68
ДИСЛЕКСИЧНА ДЕЦА У ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ
Емилија Лазаревић∗
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
Усвајање вештина читања и писања код деце је полазна основа за
усвајање знања. Већина савремених дефиниција поремећаја
читања се базира на концепту да ли одређена особа показује
велику разлику између општег, очекиваног потенцијала за учење и
активног постигнућа у читању. У раду ћемо дати кратак теоријски
приказ овог поремећаја, истаћи значај његовог раног препознавања
и указати на потребе додатног усавршавања наставника. Такође,
приказаћемо могућности израде и примене индивидуализованих
програма који имају прецизно дефинисане циљеве који се могу
модификовати у зависности од дететових потреба и способности.
Због постојања различитих сметњи у оквиру дислексије не постоји
приступ или систем образовања који би био универзално ефикасан
и добар. Без обзира на то који начин преовладава у њиховом
приступу учењу, деца ће бити успешна, када им се створе такви
услови који одговарају начину учења коме су највише склона и
који одговара њиховим способностима. Најлакши начин да се
деци осигура успешност је комбиновање различитих стратегија,
метода, облика и средстава, као и стварање прилика за
алтернативна искуства у учењу, прилагођавање наставног
програма и често мењање активности како би се прилагодили
потребама ове деце.
Кључне речи: дислексија, деца/ученици, инклузивно образовање,
индивидуализовани програми, учење.
∗
Е-mail: [email protected]
69
DISLEXICAL CHILDREN IN INCLUSIVE EDUCATION
Emilija Lazarević∗
Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia
Reading and wrtiting skills acquisition represents the basis for furhter
knowledge acquistion of children. Most contemporary definitions of
reading disordes are based upon the concept if particular person shows
great difference between general, expected learning potential and active
reading achievement. The author of this paper presents short theoretical
review of this disorder, its early recognition and emphasizes the need
for additional training of teachers. Possibilites of making and
application of individualized programmes with precisely defined goals
which could be modified according to child’s needs and abilities, are
presented in this paper, too. Since there are different dislexical
distractions there is no approach or system of education which would be
universally efficent and valid. Children will be succsseful if there are
conditions which suit their way of learning and their abilites the best,
regardless of the way itself. The easiest way to make children succsseful
is to combine different strategies, methods, forms and means, as well as
to create opportunities for alternative learning experience, to make
adjustments in teaching programme and to change the activites often, so
that they could be adjusted to the needs of these children.
Key words: dyslexia, children/pupils,
individualized programmes, learning.
∗
Е-mail: [email protected]
70
inclusive
education,
ПРОГРАМ ПОМОЋИ ХИПЕРАКТИВНОЈ ДЕЦИ
У ОКВИРУ ЛИКОВНОГ ВАСПИТАЊА
Загорка Марков∗ и Мирослава Којић
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Кикинда, Србија
Најновија инострана истраживања показују да се повећава број
деце код којих је дијагностиковано хиперактивно понашање. За
ову групу деце карактеристична је селективна пажња, лоша
концентрација на свакодневне активности, импулсивно
понашање и претерана активност која није усклађена са
захтевима ситуације. Хиперактивна деца су у далеко већем
ризику да не остваре захтеве васпитно-образовног рада у вртићу
због превиђања њихове различитости, од стране васпитача, која
захтева индивидуални приступ. С обзиром на то поставља се
питање могућих праваца деловања васпитача у циљу превенције
и превазилажења евентуалних тешкоћа са којима се ова група
деце суочава у вртићу. У овом раду приказаћемо педагошки
програм помоћи хиперактивној деци који се спроводи, већ десет
година, у вежбаоницама за ликовно васпитање у оквиру
Предшколске установе у Кикинди. Програм је усмерен на
подстицње ликовног изражавња хиперактивне деце, односно на
подстицање деце да заврше своје ликовне радове и да их
вербално објасне. Резултати евалуације програма показују да
хиперактивна деца у мањој мери испољавају непожељна
понашања када су усредсређена на цртање и вербално објашњење
својих ликовних радова. Оваквим начином рада побољшава се
конвергентно и дивергентно мишљење деце, а вербална
флуентност бива квалитетнија. Дистрактибилност пажње и
хиперактивност знатно су смањене.
Кључне речи: хиперактивна деца, ликовно васпитање, педагошки
програм подршке.
∗
E-mail: [email protected]
71
PROGRAM FOR HELPING CHILDREN WITH
HYPERACTIVE DISORDER IN ART EDUCATION
Zagorka Markov∗ and Miroslava Kojić
Preschool Teacher Training College,
Kikinda, Serbia
The latest foreign researches indicate the increasing number of
children with diagnosed hyperactive behavior. The characteristics of
this group of children are: selective attention, poor concentration on
daily activities, impulsive behavior and excessive attention that does
not comply with the requirements of the situation. Hyperactive
children are at far greater risk of failing to achieve the requirements of
educational-upbringing in a kindergarten because preschool teachers
tend to overlook their diversity, which requires an individual
approach. Considering this, there is a question about possible
preschool teacher’s courses of action in order to prevent and overcome
potential difficulties that this group of children faces in the
kindergarten. We will demonstrate in this paper the pedagogical
program for helping hyperactive children which has been
implemented for ten years during art lessons in the Preschool
Institution in Kikinda. The program focuses on encouraging the
artistic expression of hyperactive children and on encouraging the
children to finish their drawings and to explain them verbally. The
results of program evaluation show that hyperactive children exhibit
undesirable behavior to a lesser degree when they are focused on
drawing and explaining of their art works. This type of work improves
the children’s convergent and divergent thinking and their verbal
fluency gets better. Distractibility of attention and hyperactivity are
significantly reduced.
Key words: hyperactive children, art lesson, pedagogical support
program.
∗
E-mail: [email protected]
72
МОГУЋНОСТИ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ У
ИНТЕГРАЦИЈИ ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ОБРАЗОВНИМ
ПОТРЕБАМА У УСЛОВЕ МОДЕРНОГ ПЕДАГОШКОГ
ПРОЦЕСА
Пенка Марчева∗
Педагошки факултет, Плевен, Бугарска
Циљ овог рада је да открије неке могућности музичке уметности за
интеграцију деце са посебним образовним потребама у услове модерног
педагошког процеса. Предмет истраживања је улога музике као
корективног педагошког фактора у процесу инклузивне наставе у
вртићу и основношколском узрасту.Ова улога огледа се у два аспекта:
(а) могућности музичке уметности као образовног фактора у развоју
дечје емоционалне интелигенције; (б) могућности музичке уметности у
развоју уобичајених и специфичних вештина, неопходних за
остваривање музичко-комуникативног чина. Утицај музике на
емоционалне и интелектуалне потенцијале проучаван је у великом броју
наших публикација. У овом раду проучићемо неке технолошке
могућности тонске уметности као корективног педагошког фактора. На
тој основи развићемо идеју за реализацију одређених музичкопедагошких техника које могу да подрже интеграцију и социјализацију
деце са посебним образовним потребама. Садржаји музичкоедукативног процеса на узрасту вртића и основне школе у Бугарској
реализују се кроз три основне врсте активности: извођачке, перцептивне
и креативне. Према Е. Топлској, певање као део извођачких активности
погодно је за превладавање тешкоћа у говору (муцања). Свирање дечјег
музичког инструмента представља још једну извођачку активност са
позитивним интегративним набојем. Веома је интересантно и
једноставно применити у овом процесу неке педагошке технике
релевантне за перцептивне и креативне активности. У закључку ћемо
нагласити да су могућности музичке уметности у процесу интегрисаног
образовања стварне и да их је могуће реализовати. Оне представљају
саставни део сложених педагошких, психолошких и социјализацијских
техника које користе специјалисти који раде са децом са посебним
образовним потребама.
Кључне речи: музичка уметност, интеграција, деца са посебним
образовним потребама.
∗
E-mail: [email protected]
73
OPPORTUNITIES OF MUSICAL ART FOR INTEGRATION
OF CHILDREN WITH SPECIAL EDUCATIONAL NEEDS
INTO THE CONDITIONS OF A MODERN PEDAGOGICAL
PROCESS
Penka Marcheva∗
Pedagogical college, Pleven, Bulgaria
The aim of the present publication is to discover some opportunities of the
musical art for integration of children with special educational needs (SEN)
into the conditions of the modern pedagogical process. An object of search is
the role of Music as a corrective pedagogical factor in the process of
including education in kindergardens and at primary school age. This role is
seen in two aspects: (a) opportunities of the musical art as an educational
factor in the development of the children's emotional intelligence; (b)
opportunities of the musical art for development of common and specific
skills, necessary for realization of musical-communicative act. The music
influence on the emotional and intellectual potential of a person has been
studied in a number of our publications. In the present article we are going to
study some technological opportunities of the tone art as a correctivepedagogical factor. On this base we are going to develop our idea for
realization of some musical-pedagogical techniques which could support
integration and socialization of children with SEN. The contents of the
musical-educative process in a kindergarden and at primary school age in
Bulgaria is realized through three basical activities: performing, perceptional
and creative. According to E. Topolska singing as a part of the performing
activity is suitable for getting over troubles with speaking smoothness
( stammer). Playing a children musical instrument is another performing
activity with positive integrating charge. Interesting and easy to be applied in
this process are some pedagogical techniques relevant to the perceptional and
creative activity. In conclusion we are going to emphasize that the
opportunities of musical art in the process of integrated education are real and
could be realized. They are part of the complex of pedagogical, psychological
and socializing techniques, used by specialists working with children with
SEN.
Key words: musical art, integration, children with special educational needs
(SEN).
∗
E-mail: [email protected]
74
УТИЦАЈ ПОРЕМЕЋАЈА ИЗГОВОРА ГЛАСА „Р“ НА
ЗАПАМЋИВАЊЕ И САМОСТАЛНО ПРЕПРИЧАВАЊЕ
ШЕСТОГОДИШЊАКА
Слађана Миленковић∗
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремскa Митровицa, Србија
У васпитно-образовној пракси чести су случајеви успореног и
дисхармоничног развоја говора што захтева примену специјалних
методских поступака. У овом раду усмерићемо се на проучавање
изговора једног гласа, као и везе између изговора гласова и
потешкоћа при запамћивању и препричавању. Конкретније, циљ
истраживања је утврдити да ли поремећај изговора гласа р код
деце предшколског узраста доводи до потешкоћа при
запамћивању и самосталном и слободном препричавању. С
обзиром на то задаци овог истраживања су: (а) процена језичког
запамћивања, самосталног и слободног препричавања код деце
предшколског узраста са ротацизмиом; (б) процена језичке
способности деце са ротацизмом. Истраживање је спроведено у
предшколским установама у Новом Саду. Узорком је обухваћено
560 деце предшколског узраста хронолошке доби од 6 година,
најстарије припремне групе мушког и женског рода. У
истраживању су коришћени тестови за одређивање правилне
артикулације гласова (Vasić, 1968). Критеријуме за процену
успешности дечијег преперичавања осмислио је аутор
истраживања. Резултати истраживања показују да је највећи број
деце са билабијалним и дорзалним ротацизмом, док се гутуларни
и ресично-увуларни ротацизам појављују код малог броја деце.
Утврђено је да нема значајних разлика између деце предшколског
узраста са ротацизмом и деце типичне популације у погледу
језичког запамћивања, самосталног и слободног препричавања.
Кључне речи: изговор гласова, препричавање, запамћивање.
∗
E-mail: [email protected]
75
INFLUENCE OF DISORDER IN PRONUNCIATION OF “R“ ON
REMEMBERING AND INDIVIDUAL RETELLING OF
SIX YEAR OLD CHILDREN
Slañana Milenković∗
Preschool Teacher Training College,
Sremska Mitrovica, Serbia
There are often cases of slow and inadequate speech development in
educational practice, which demand special methodical procedures.
This paper is focused on examination of pronunciation of a sound, as
well as on connections between sound pronunciation and difficulties
which occur during remembering and retelling. To be more specific,
the aim of the research is to discover if disorder in pronunciation of
the sound “R” of preschool children causes difficulties in
remembering and independent and free retelling. The tasks of this
research were: (a) evaluation of language remembering, independent
and free retelling of children of preschool age with rhotacism; (b)
evaluation of language ability of children with rhotacism. The
research was done in kindergartens in Novi Sad. The sample included
560 preschoolers aged 6 of both sexes who belong to the oldest group.
Test for definition of accurate articulation of sounds (Vasić, 1968)
was used in the research. The author of the paper made criteria for
evaluation of successfulness of children’s retelling. The results of the
research show there is the greatest number of children with bilabial
and dorsal rhotacism, whereas there is smaller number of children
with guttural and uvular rhotacism. The results show there is no
significant differences between children of preschool age with
rhotacism and children of typical development regarding language
remembering, independent and free retelling.
Key words: pronunciation, retelling, remembering.
∗
E-mail: [email protected]
76
УЧЕСТАЛОСТ ПРИМЕНЕ ДИФЕРЕНЦИРАНЕ НАСТАВЕ
РАЗЛИЧИТИХ НИВОА СЛОЖЕНОСТИ
У ИНКЛУЗИВНОЈ ШКОЛИ
Бошко Миловановић∗
Учитељски факултет Призрен,Лепосавић, Србија
У раду су изнесени резултати теоријско-емпријског истраживања
учесталости примене диференциране наставе различитих нивоа
сложености у инклузивној школи. Иклузивна школа укључује све
ученике са посебним образовним потребама у редовна одељења и
школе. Да би се остварио успех у васпитању и образовању у
инклузивној школи, примењују се посебне методе и врсте
наставе. Најчешће примењивана је диференцирана настава
различитих нивоа сложености. Да би се утврдило у којој меру
наставници у инклузивној школи примењују диференцирану
наставу различитих нивоа сложености, спроведено је
истраживање на узорку од 112 наставника основних школа
Косовскомитровичког округа у месецима мај-јун 2011. године,
које је приказано у овом раду. Подаци прикупљени упитником
обрађени су χ² тестом независности. Резултати истраживања су
показали да постоји статистички значајна разлика у учесталости
примене диференциране наставе различитих нивоа сложености у
инклузивној школи у зависности од дужине радног стажа у
настави. Најзначајнији резултати истраживања, приказани су у
форми закључка.
Кључне речи: инклузивна школа, инклузивна настава, наставник у
инклузивној школи, диференцирана настава, настава различитих
нивоа сложености.
∗
E-mail: [email protected]
77
FREQUENCY OF APPLICATION OF DIFFERENTIATED
TEACHING OF DIFFERENT LEVELS OF COMPLEXITY
IN INCLUSIVE SCHOOL
Boško Milovanović∗
Teacher Training Faculty Prizren, Leposavić, Serbia
The results of theoretical and empirical research of the frequency of
application of differentiated teaching of different levels of complexity
in inclusive school are presented in this paper. Inclusive school
implies inclusion of all pupils with special educational needs in
regular classes and schools. In order to achieve educational success in
inclusive school it is necessary to apply special methods and types of
teaching. Differentiated teaching of different levels of complexity is
mostly applied. The research included 112 primary school teachers in
Kosovska Mitrovica district. It was done during May and June of 2011
in order to define the extent in which teachers in inclusive school
apply differentiated teaching of different levels of complexity.
Questionnaire was used in the research. The data were processed by χ²
independence test. The results of the research showed statistically
significant difference in frequency of application of differentiated
teaching of different levels of complexity in inclusive school
according to the length of teacher’s service. Most significant results of
the research are presented in the conclusion.
Key words: inclusive school, inclusive teaching, teacher in inclusive
school, differentiated teaching, different levels of complexity of
teaching.
∗
E-mail: [email protected]
78
СТАНДАРДИ ЗА РАНО УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ
У ПРЕДШКОЛСКОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ:
ОБЛАСТ ГОВОРНО-ЈЕЗИЧКОГ РАЗВОЈА
И КОМУНИКАЦИЈЕ
Јелица Николовска∗
Скопље, БЈР Македонија
Аутор описује структуру и садржај Стандарда за рано учење и
развој од 0 до 6 година, као и опште услове за њихову практичну
примену. У предшколским установама Републике Македоније
отворени су процеси за имплементацију ових стандарда, донетих
2009. године од стране Министарства рада и социјалне политике,
уз подршку УНИЦЕФ-а. Интерни пројекти и пројектне
активности које су у току, заснивају се на индивидуализованој
примени стандарда, у складу са три нивоа развоја (доњи,
напредни и најнапреднији ниво). У раду се посебно разматра део
стандарда који се односи на област развоја говора и
комуникације. Указује се на недовољну флексибилност
Стандарда у области развоја комуникационих вештина, што
нарушава принцип индивидуалне заинтересованости у раду са
децом и индивидуалног напредовања. На крају се наводе ставови
и мишљења родитеља везана за примену Стандарда, као и за
програм васпитно-образовног рада у предшколској установи и
укључивање родитеља у рад дечјег вртића. Аутор наглашава да је
рани развој и учење детета на предшколском узрасту не само
васпитни, него и национални приоритет.
Кључне речи: рани развој и учење, предшколска установа,
стандарди, Република Македонија.
∗
E-mail: [email protected]
79
STANDARDS FOR EARLY LEARNING AND DEVELOPMENT
IN PRESCHOOL EDUCATION: SPEECH-LANGUAGE
AND COMMUNICATION DEVELOPMENT FIELD
Jelica Nikolovska∗
Skopje, FYR of Macedonia
The author describes structure and content of Standards for early
learning and development for ages from 0 to 6, as well as general
conditions for their practical implementation. Processes for
implementation of these standards, which were passed in 2009 by the
Ministry for Employment and Social Policy, with support of UNICEF,
were opened in preschool institutions in the Republic of Macedonia.
Internal projects and project activities are based upon individualized
implementation of standards, according to three levels of development
(low, advanced and the most advanced). Special attention is paid to
segment of standards which refers to speech and communication
development field. Insufficient flexibility of Standards in the field of
development of communicative skills is emphasized, which interferes
with the principle of individual interest in work with children and
individual improvement. Attitudes and opinions of parents related to
Standards’ application, as well as to program of educational work in
preschool institution and inclusion of parents in work of kindergarten
are stated in the end. The author emphasizes the fact that early
development and learning of children of preschool age represent not
only educational, but national priority, too.
Key words: early development and learning, preschool institution,
standards, Republic of Macedonia.
∗
E-mail: [email protected]
80
ПРИМЕНА ICF КЛАСИФИКАЦИЈЕ
У ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈИ РАДА СА ДЕЦОМ
Сања Нишевић*, Весна Цолић, Ибоја Гера и Лада Маринковић
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Нови Сад, Србија
Традиционална усмереност у раду са децом са сметњама у
развоју доскора се заснивала на оријентацији ка дефициту и у
највећој мери била је усредсређена ка детету са проблемом.
Међународна класификација функционисања, онеспособљенсти и
здравља за децу и младе (ICF CY), заснована на
биопсихосоцијалном приступу, нуди динамички модел
оријентисан ка компетенцијама и омогућава да се узму у обзир
дете и његова породица, циљеви образовања, институције и шире
окружење. Циљ је био да се утврде сличности и разлике у
примени протокола ИОП и ICF CY, као и да се истраже
могућности примене ICF CY класификације у реализацији
индивидуалног плана у раду са децом са сметњама у развоју.
Примењена је студија случаја детета са сметњама у развоју и
анализирано је неколико домена дететовог развоја и
функционисања. Анализа студије случаја показала је да се ИОП и
ICF CY протоколи међусобно надопуњују, али су уочене и
разлике међу њима, превасходно, у односу на процену
могућности доприноса окружења у реализацији васпитнообразовног рада. Разматране су могућности које класификација
пружа свим учесницима у међусобној комуникацији и
разумевању, када су у питању израда ИОП-а и праћење
постигнућа у раду са децом са сметњама у развоју. Закључено је
да ICF CY може бити од помоћи практичарима да планирају рад,
преводећи циљеве у акције и узимајући у обзир хронолошку
перспективу.
Кључне речи: ICF CY,
предшколско васпитање.
*
индивидуализација,
E-mail: [email protected]
81
инклузија,
APPLICATION OF ICF CLASSIFICATION
IN INDIVUDALIZATION OF WORK WITH CHILDREN
Sanja Nišević*, Vesna Colić, Iboja Gera and Lada Marinković
Preschool Teacher Training College,
Novi Sad, Serbia
Traditional orientation in work with children with developmental
difficulties has been mainly directed to disorder and mostly focused
on a child with a problem. International classification of functioning,
disability and health for children and young people, based upon
biological, psychological and social approach, offers dynamic model
oriented to competencies and makes it possible for child and its
family, educational goals, institutions, and wider environment to be
taken into consideration. The aim of the research was to define
similarities and differences in application of IOP and ICF CY
protocols, as well as to investigate possibilities of application of ICF
CY classification in realization of indivudal plan in work with
children with developmental disorders. The study of the case of a
child with developmetal difficulties was applied and several domains
of child’ s development and functioning were analyzed. The analysis
of the case study showed that IOP and ICF CY protocols mutually
complement each other, but there were some differences between
them, mainly according to evaluation of possibility of contribution of
environment in realization of educational work. Possibilities that
classification offers to all participants in mutual communication and
understanding were discussed, considering IOP making and
monitoring of achievements in work with children with developmental
difficulties. It is concluded that ICF CY can be helpful to practitioners
in planning their work while turning their goals into actions and taking
chronological percpective into account.
Key words: ICF CY, individualization, inclusion, preschool education.
*
E-mail: [email protected]
82
СОЦИЈАЛНИ И ЕМОЦИОНАЛНИ ПРОБЛЕМИ
ГЛУВИХ И НАГЛУВИХ УЧЕНИКА
Марина Радић-Шестић∗ и Милица Глигоровић
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Циљ овог рада је да се на основу прегледа истраживачке
литературе, утврде социјално-емоционални проблеми глувих и
наглувих ученика у редовном систему образовања. Истраживања
која су спроведена у последњих двадесетпет година показују да
укључивање глуве и наглуве деце у редован образовни систем
има низ предности. Пре свега, похађају школу која се налази у
најближем окружењу, остварују социјалне интеракције са
типичним вршњацима и смањује се њихова стигматизација.
Чешће социјалне интеракције са типичним вршњацима
повећавају могућност учења говора и језика, као и развијање
академских и социјалних компетенција глувих и наглувих
ученика. Ипак, уочено је и низ проблема. Социјалноемоционални проблеми односе се, пре свега, на вербалну
комуникацију и разумљивост говора глувих и наглувих ученика.
Налази иностраних истарживања указују да су ставови типичних
вршњака према глувим и наглувим ученицима чији је говор
неразумљив били негативнији него према ученицима са
разумљивим говором. Честа усамљеност и изолованост глувих и
наглувих ученика је последица реалних социјалних тешкоћа са
којима се сусрећу у инклузивној школи, као што је ограничена
социјална мрежа, низак социјални статус и/или одбацивање од
стране типичнио развијених вршњака.
Кључне речи: инклузија, социјални, емоционални проблеми,
глуви и наглуви ученици.
∗
E-mail: [email protected]
83
SOCIAL AND EMOTIONAL PROBLEMS OF STUDENTS
WITH DEAF AND HARD OF HEARING
Marina Radić-Šestić∗ and Milica Gligorović
Faculty of Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Serbia
The aim of this study is based on researching literature which
determines the socio-emotional problems of students with deaf and
hard of hearing in regular education. A review of studies that were
conducted over past 25 years, concludes that the inclusion of children
with deaf and hearing impaired in regular education system has many
advantages. First of all, attending a school that is located in the nearest
environment, establishing social interactions with regular peers and
reduces the stigma. Social interactions which are more frequent with
regular peers increases the possibility of learning speech and
language, as well as developing academic and social competence of
students with deaf and hard of hearing. However, we found a number
of problems. Socio-emotional problems are related primarily to verbal
communication and speech intelligibility of students with deaf and
hard of hearing. Research results suggests that the attitudes of regular
peers to the students with deaf and hard of hearing whose speech is
unintelligible were more negative than the students with intelligible
speech. Frequent loneliness and isolation of students with deaf and
hard of hearing is the result of real social problems faced in an
inclusive school, such as limited social networks, low social status and
fear of rejection from regular peers.
Key words: inclusion, social, emotional problems, students with deaf
and hard of hearing.
∗
E-mail: [email protected]
84
ЗНАЧАЈ ЦЕЛОДНЕВНОГ БОРАВКА
ЗА СОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ
У ИНКЛУЗИВНОЈ ШКОЛИ
Лидија Савков-Фогараши∗
Основна школа „Никола Тесла“, Нови Сад, Србија
Целодневни боравак, као посебан вид школске активности,
недовољно је заступљен у нашем школском систему. Занемарује
се његова висока социјална, васпитна и педагошка вредност.
Налази иностраних и домаћих истраживања указују да дужи
боравак деце у школи позитивно утиче на дечји социјални развој
и спречавање појаве асоцијалних облика понашања. Један од
циљева целодневног боравка је допринос здрављу и безбедности
деце кроз промовисање здравог начина живота (лична хигијена,
правилна исхрана, физичке активности, превенција болести
зависности, насиља и других облика асоцијалног понашања).
Оваква организација васпитног и педагошког рада позитивно
утиче на социјални и емоционални развој деце кроз стицање
потребних знања и социјалних вештина, што доприноси
формирању позитивне слике о себи и развијању самопоуздања,
самоконтроле, спремности за сарадњу, умећу ненасилног
решавања сукоба, бољем разумевању себе и других, и бољим
вршњачким односима. У циљу квалитетног провођења слободног
времена организоване активности су рекреативног и креативног
карактера, а присутне су и друштвене, и спонтане игре и
дружење. За децу са специфичним тешкоћама у учењу, у
понашању или са сметњама у развоју укључује се помоћ стручне
особе (дефектолога, реедукатора). Дугогодишње искуство ОШ
„Никола Тесла“, као и истраживања вршена у школи потврђују да
целодневни боравак у садашњим околностима обезбеђује најбоље
услове за примену инклузивног васпитања и образовања.
Кључне речи: школа, целодневни боравак, социјализација,
инклузија.
∗
E-mail: [email protected]
85
IMPORTANCE 0F FULL-TIME TEACHING ACTIVITY
FOR SOCIAL DEVELOPMENT OF CHILDREN
IN INCLUSIVE SCHOOLS
Lidija Savkov-Fogaraši∗
Primary school „Nikola Tesla“, Novi Sad, Serbia
Full-time teaching activity as a special type of school activity is not
sufficiently represented in our school system. Its high social,
educational and pedagogical benefits are being ignored. Empirical
research all over the world and in our county have proven that
prolonged stay of children in schools benefits their social development
and prevention of asocial behavior. One of the goals of full-time
teaching activity is improvement of health and safety of children
through promotion of healthy lifestyle (personal hygiene, proper
nutrition, regular physical activity, prevention of substance abuse,
violence and other forms of asocial behavior). This way of organizing
educational and pedagogical program influences the social and
emotional development through acquiring the necessary knowledge
and social skills which help in formation of positive self-image and
development of self-confidence, self-control, willingness to cooperate,
ability to solve conflicts in non-violent way, better understanding of
one-self and others and improvement of relations between child and
his peers. In order to encourage children to spend their leisure time in
more productive way, recreational activities and activities of creative
character are organized. Also group, spontaneous games and
socializing is encouraged. For children with special needs, specific
learning difficulties and behavior problems, aid of specialist is
provided (special education teachers, reeducator). Years of experience
which OŠ „Nikola Tesla“ has, and the research conducted at the
school confirms that the full-time teaching activity, in the present
circumstances, provides the best environment for the implementation
of inclusive education.
Key words: school, full-time teaching activity, socialization, inclusion.
∗
E-mail: [email protected]
86
СОЦИЈАЛНА ПОЗИЦИЈА ДЕЦЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
У ВРШЊАЧКОЈ РАЗРЕДНОЈ ГРУПИ
Марија Свилар, Нина Бркић∗ и Рената Шкрбић
Медицински факултет,
Катедра за специјалну рехабилитацију и едукацију,
Нови Сад, Србија
Укључивање деце са инвалидитетом и сметњама у развоју у
редовне предшколске и школске установе је централна тема
истраживача и практичара већ неколико деценија. Циљ овог рада
је да се укаже на социјални положај деце са инвалидитетом у
процесу инклузије у редовној основној школи. Истраживање је
спроведено у једној основној школи у Новом Саду у којој се
спроводи инклузивни програм. У истраживању је коришћен
социометријски поступак, а узорком су обухваћена одељења од
првог до четвртог разреда. Посматран је социјални статус
дванаесторо деце за које је од стране стручног тима формиран
индивидуални образовни план. Резултати социометријског
испитивања су показали да у већини анкетираних одељења, деца
са инвалидитетом имају најнижи индекс социометријског
статуса. Резултати показују да су деца са инвалидитетом или
сметњама у развоју, најчешће, одбачена или непримећена деца у
одељењу. Одбацивање је уочљивије у односу на неформални
критеријум, него у односу на формални критеријум. Наиме, ова
деца су прихваћена кад је у питању извршавање редовних
школских активности, али најчешће нису адекватно прихваћена у
неформалној вршњачкој групи. Неприхватање ове деце од стране
вршњака, указује на непотпуност социјалног аспекта њихове
инклузије. Ови налази указују на неопходност усавршавања
инклузивних програма са посебним акцентом на процес
социјализације.
Кључне речи: инвалидитет,
социометрија, врсњачка група.
∗
инклузија,
E-mail: [email protected]
87
социјални
статус,
SOCIAL POSITION OF DISABLED CHIDLREN
IN CLASS OF THEIR PEERS
Marija Svilar, Nina Brkić∗ and Renata Škrbić
Medical faculty,
Department for Special Rehabilitation and Education,
Novi Sad, Serbia
Inclusion of disabled children and children with developmantal
disorders in regular kindergartens and schools has been central topic
of researchers and practitioners for a couple of decades. The aim of
this paper is to emphasize social position of disabled children in the
process of inclusion in regular primary school. The research was done
in a primary school in Novi Sad which implements inclusive
programme. Sociometry procedure was used in the research and the
sample included classes of the first, second, third and fourth grades.
Social status of twelve children was observed, whereas indiviudual
educationl plan was made by each of them by the team of experts. The
results of sociometry research show that in most classes disabled
children have the lowest index of sociometry status. The results show
that disabled children or children with developmental disorders are
often rejected and not accepted in their classes. The rejection was
more noticeable in informal criterion, than in formal. Namely, these
children were accepted regarding fulfillment of their regular school
activities, but they were not accepted in informal peer group.
Unacceptance on the side of their peers shows incompleteness of
soical aspect of their inclusion. These results emphasize the necessity
of further improvement of inclusive programmes with special
attention paid to the process of socialization.
Key words: handicap, inclusion, social status, sociometry, peer group.
∗
E-mail: [email protected]
88
ВАЉАН ПОСТУПАК ОПИСМЕЊАВАЊА
ОЛАКШАВА ИНКЛУЗИЈУ
Перо Спасојевић*
Педагошки факултет, Бијељина, Босна и Херцеговина
Емил Каменов,
Нови Сад, Србија
Постоји мноштво тешкоћа и поремећаја у процесу описмењавања
деце на почетку школовања. Сваки од њих отежава инклузију,
посебно када им је тешко утврдити узрок. Разрађени су и посебни
поступци који више или мање успешно решавају проблеме које
деца имају приликом учења читања и писања.Када се говори о
узроцима поремећаја о коме је реч, најчешће се заборавља на
метод који учитељ примењује приликом описмењавања, иако је
јасно да различити методи имају различите ефекте, зависно од
тога колико их је учитељ успешно применио и колико одговарају
сваком конкретном детету.Један од метода учења читања и
писања, највише цењених у свету, је метод познатог руског
психолога Д. Б. Ељкоњина, прихваћен у више земаља, за који је
аутор добио светско признање Reading Hall of Honor. Било је
логично претпоставити да ће добре резултате показати и код нас,
нарочито с обзиром да је српска ћирилица фонетско писмо.
Претпоставка се показала исправна – у поређењу са другим
методама, захваљујући методи о којој је реч, постигнути су бољи
резултати од осталих метода и оцењена је позитивно од учитеља.
Ређе су биле и тешкоће на које деца наилазе у процесу
описмењавања што значи и да је олакшана инклузија у разред
који су похађала.
Кључне речи: описмењавање, инклузија, Ељкоњинова метода
*
E-mail: [email protected]
89
ADEQUATE LITERACY PROCEDURE
MAKES INCLUISION EASIER
Pero Spasojević∗
The Faculty of Pedagogy, Bijeljina, Bosnia and Herzegovina
Emil Kamenov
Novi Sad, Serbia
There are numerous diffficulties in children literacy process at the
beginning of their schooling, which make the process of inclusion of
children with developmental difficulties more difficult. There are
certain procedures which, more or less succssefully, solve the
problems children have during the period of learning to read and
write. The method a teacher implements is usually neglected when the
causes of the problems in the litaracy process are discussed, even
though it is obvious that different methods have different effects
according to the sucessfulness of teacher’s implementation and in the
measure they are suited to the needs of each child. The method of
famous Russian psychologist D.B.Elkonjin represents one of the most
appreciated methods of writing and reading teaching and its author
received world-renowned acknowledgment for it. It was logical to
assume that it would show positive results in our country, too,
regarding the fact that Serbian cyrillic represents phonetic alphabet.
This assumption proved to be right. In comparison to other methods,
this method had better results and it was positively evaluated by
teachers. Children had rare diffculties in the process of learning to
read and write. Therefore, the process of inclusion was made easier.
Key words: literacy process, inclusion, Elkonjin’s method.
∗
E-mail: [email protected]
90
МОГУЋНОСТИ ПОБОЉШАЊА КВАЛИТЕТА
И ЕФИКАСНОСТИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ
ДЕЛАТНОСТИ ШКОЛЕ
Борислав Станојловић∗
Београд, Србија
Питање квалитета и ефикасности васпитно-образовне делатности
школе у последње време било је предмет расправа на бројним
стручно-научним скуповима. Ово питање посебно је
актуелизовано увођењем инклузивног образовања у наше школе
и потребом за теоријско-емпиријским проучавањем и јаснијим
сагледавањем организације васпитно-образовне делатности у
инклузивним условима. Међу могућим стратегијама за
побољшање квалитета и ефикасности васпитно-образовног рада
школе у раду се посебно указује на значај потпунијег познавања
чинилаца и узрока школског неуспеха и могућности њиховог
раног дијагностиковања, предупређења или превазилажења. У
склопу тога наглашава се потреба утврђивања позитивних и јаких
страна и интересовања ученикове личности и у могућности
њихове употребе у превазилажењу сопствених слабости. Наводе
се стратегије за побољшања квалитета и ефикасности које се, пре
свега, могу спроводити у оквиру наставног процеса.
Кључне речи: дијагностика, инклузија, ученик, наставник, школа.
∗
E-mail: [email protected]
91
POSSIBILITIES OF IMPROVEMENT OF QUALITY
AND EFFICIENCY OF EDUCATIONAL
ACTIVITIES OF SCHOOL
Borislav Stanojlović∗
Belgrade, Serbia
The question of quality and efficiency of educational activities of
school has been often discussed about in numerous scientific meetings
and conferences. Introducing of inclusive education in our schools and
need for theoretical and empirical research and better insight into
organization of educational activities in inclusive conditions have
raised this question again. This paper emphasizes the importance of
comprehensive knowledge about factors and causes of school failure
and possibilities of their earlier diagnostics, prevention and
overcoming among possible strategies for quality and efficiency of
educational activities improvement. The need for definition of positive
aspects and interests of a pupil and possibility of their application in
overcoming weaknesses has been particularly emphasized. Strategies
for improvement of quality and efficiency, which could be
implemented in teaching process, are stated, too.
Key words: diagnostics, inclusion, pupil, teacher, school.
∗
E-mail: [email protected]
92
ОБЛИЦИ РАДА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
И КЊИЖЕВНОСТИ У ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ
Јелена Стевановић∗
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
Задаци наставе српског језика и књижевности, који се остварују у
раду са ученицима у основној школи, указују на значај који ова
настава може имати за развој и формирање личности ученика.
Сва знања и умења стечена при изучавању овог предмета утичу
на квалитет наставе осталих предмета. Сложеност наставе језика
и књижевности посебно долази до изражаја у инклузивном
образовању и зато је неопходно да поред традиционалног
приступа наставници примењују различите облике рада и методе
обраде наставних јединица. У раду су представљени облици рада,
који могу унапредити наставу језика и књижевности у
инклузивном образовању и испунити један од основних циљева
овог образовања - развој потенцијала сваког ученика. У двема
наставним јединицама из српског језика – Футур и Писање речце
не уз глаголе – примењини су групни рад и рад у паровима. Овим
облицима рада, како показују бројна истраживања, подстиче се
међусобна комуникација ученика, култура дијалога и поштовање
њихових индивидуалних разлика, што је веома значајно за
контекст инклузивног образовања. Поред тога, омогућава се већа
активност ученика и њихова интензивнија сарадња, што повратно
утиче на лакше и успешније откривање бројних законитости
језичког система.
Кључне речи: инклузивно образовање, настава српског језика и
књижевности, облици рада, наставне методе, основна школа.
∗
E-mail: [email protected]
93
FORMS OF SERBIAN LANGUAGE AND LITERAURE
TEACHING IN INCLUSIVE EDUCATION
Jelena Stevanović∗
Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia
Tasks of Serbian language and literature teaching which are fulfilled
in work with pupils in primary school stress the importance it can
have in development and forming of pupils’ personality. Knowledge
and skills acquired through its studying influence the quality of
teaching of other subjects. Complexity of Serbian language and
literature teaching is noticeable in inclusive education. Thus, it is
necessary to apply different forms and methods of teaching besides
traditional approach. Teaching forms which can improve language and
literature teaching in inclusive education and fulfill one of the main
goals of inclusive education – development of potentials of each pupil
– are presented in this paper. We have applied group work and pair
work while teaching two units from Serbian Language and literature Future Tense and writing of particle “ne” with verbs. Numerous
research show that these teaching forms encourage mutual
communication between pupils, the culture of dialogue and respect of
individual differences, which is very important for the context of
inclusive education. They also enable active participation of pupils
and their cooperation becomes more intensive, which enables easier
and more successful discovery of numerous regularities of language
system.
Key words: inclusive education, Serbian language and literature
teaching, teaching forms, teaching methods, primary school.
∗
E-mail: [email protected]
94
UMJETNOST KAO SREDSTVO INDIVIDUALIZACIJE,
SOCIJALIZACIJE U INKLUZIVNIM UVJETIMA
ODGOJNO OBRAZOVNOG PROCESA
Goran Sučić∗ i Sanja Štrk
Filiozofski fakultet Sveučilišta u Splitu, Hrvatska
Mnoga istraživanja pružaju nam dokaze o važnosti umjetnosti u
poticanju raznih aspekata psihofizičkog razvoja djece. Stoga se
važnost pridaje odgoju kroz umjetnost u radu s djecom s poteškoćama
u razvoju. Ovim radom ćemo rasvijetliti put i načine terapijskih
postupaka koji se odvijaju na komunikaciji izmeñu edukatora,
roditelja, terapijskih umjetničkih sredstava i djece i njihove prilagodbe
inkluzivnim uvjetima preko važnog posrednika – umjetnosti. Prednost
je ovakvog aktivnog pristupa terapiji, koji ide preko umjetničkih
izražajnih sredstava i sadržaja, njegova primjenjivost i implementacija
na različitu populaciju djece s različitim poteškoćama u razvoju.
Korelacijom ili suodnosom glazbe, likovnosti, pokreta i riječi ulazimo
u područje razvojnog integriranog kurikuluma koji će se Art
terapijom, metodom modularnog pristupa, približiti djeci u
inkluzivnim uvjetima. Istraživački dio ovoga rada će dati odgovore na
pitanja koja su usmjerena studentima predškolskog odgoja i razredne
nastave Filozofskog fakulteta u Splitu u cilju bolje osposobljenosti
učitelja i odgajatelja kroz promjene studijskih programa koje se
odnose na razvoj metodičkih znanosti, integrirajući umjetnička
područja s ciljem jačanja doživljajnog kao važnog preduvjeta u radu s
djecom s poteškoćama u razvoju. Umjetnost dobiva titulu suvremenog
učitelja, psihologa, psihijatra i odgajatelja.
Ključne riječi: umjetnost, individualizacija, socijalizacija, dijete,
inkluzija.
∗
E – mail: [email protected]
95
ART AS A MEANS OF INDIVIDUALIZATION,
SOCIALIZATION IN ICLUSIVE CONDITIONS
OF FHE EDUCATIONAL PROCES
Goran Sučić∗ and Sanja Štrk
University of Split, Faculty of Philosophy, Croatia
Many studies provide strong evidence of the importance of art in
stimulating different aspects of psychological and physical
development in children. Hence, education through art is given
relevance in work with children with problems in development. We
shall elucidate the way and means of therapy processes which take
place through communication between educators, parents, therapeutic
artistic means and children, and their adjustment to inclusive
conditions through an important intermediary – art. The advantage of
such an active approach to therapy, which works through artistic
medium and content, is its applicability and implementation to various
populations of children with different developmental difficulties. With
correlation of music, visual art, movement and words. We are entering
an area of developmental integrated curriculum which will, through
Art therapy, the method of modular approach, get it closer to children
in inclusive conditions. The research part of this paper will provide
answers to questions directed toward students of preschool education
and class education on the Faculty of phylosophy in Split in an effort
to reach better qualification of teachers and educators through changes
of study programs related to development of methodical sciences by
integrating artistic areas with a goal of strenghtening the experience
aspect as an important prerequisite in working with children with
difficulties in development. Art gains the title of a contemporary
teacher, psychologist, psychiatrist and educator.
Key words: art, individualization, socialization, child, inclusion.
∗
E – mail: [email protected]
96
ИДЕНТИФИКАЦИЈА ТАЛЕНТОВАНИХ УЧЕНИКА
КАО ПРЕДУСЛОВ ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈЕ КУРИКУЛУМА
Маја Цвијетић* и Ђорђе Домазет
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, Србија
Специфичне образовне потребе талентоване деце и моделовање
одговарајуће образовне подршке у нашој земљи још увек
представљају недовољно истражену област. Полазећи од
становишта да су стварање и пружање адекватних и изазовних
образовних искустава главна одговорност школе, аутори овог
рада настоје да прикажу идентификацију талентованих ученика
као један од кључних корака у процесу диференцијације и
индивидуализације наставе енглеског језика и математике.
Идентификовање талентованих ученика извршено је на узорку од
76 ученика седмог разреда у Сремској Митровици. Модел
идентификације укључивао је испитивање коефицијента
интелигенције, креативности, интересовања и мотивације и
послужио је као основа за израду диференцираних курикулума
енглеског језика и математике, и организовање диференциране
наставе, схваћене као организације наставног процеса у коме се,
за различите категорије ученика, односно ученике различитих
способности, организују додатна, изборна, факултативна и
допунска, продужна и припремна настава. Аутори овог рада
идентификовање талентованих ученика препознају као прву
етапу на путу индивидуализације наставе која претходи избору
предмета и садржаја који ће бити обрађени, као и избору облика
индивидуализације, припреми и планирању, обезбеђивању
наставних средстава и утврђивању поступака праћења и
вредновања наставног рада.
Кључне
речи:
идентификација,
талентовани
диференцирани курикулум, индивидуализација.
*
E-mail: [email protected]
97
ученици,
IDENTIFICATION OF TALENTED PUPILS AS CONDITION
OF DIFFERENTIATION OF CURRICULUM
Maja Cvijetić* and ðorñe Domazet
Preschool Teacher Training College,
Sremska Mitrovica, Serbia
Specific educational needs of talented children and modeling of
suitable educational support still represent neglected educational field
in our country. The authors of this paper try to present identification
of talented pupils as one of the key factors in the process of
differentiation and individualization of Mathematics and English
language teaching, whereas their starting point has been the fact that
creation of adequate and challenging educational experience
represents one of the main responsibilities of our school system.
Identification of talented pupils included 76 pupils of the seventh
grade of primary schools in Sremska Mitrovica. Identification model
included investigation of IQ, creativity, interests and motivation and
was set as the basis for differentiated curriculums of Mathematics and
English language curriculums planning, as well as the basis for
differentiated teaching, seen as the organization of teaching process
which includes organization of additional classes for pupils of
different abilities. The authors of this paper see the identification of
talented pupils as the first phase in the process of individualization of
teaching process which should precede the choice of subject and
contents, as well as the choice of the forms of individualization,
planning and preparation, the choice of teaching materials and
definition of the procedures of monitoring and evaluation of teaching
process.
Key words: identification, talented pupils, differentiated curriculum,
individualization.
*
E-mail: [email protected]
98
ИНКЛУЗИЈА: ДА ИЛИ НЕ?
Мирјана Чутовић∗
Основна школа „Филип Филиповић“, Чачак, Србија
Миомир Милинковић
Учитељски факултет, Ужице, Србија
Циљ инклузије је свеобухватно укључивање особа с различитим
развојним и другим „тешкоћама“ у ширу социјалну средину и све
садржаје живота у заједници, те изједначавање њихових права с
правима „просечне популације“. О проблему укључивања деце са
посебним образовним потребама у редовно школовање са
вршњацима без тешкоћа у развоју, вршена су бројна
истраживања како у свету, тако и код нас. У фокусу нашег
проучавања је (не)оспособљеност учитеља за рад са децом са
посебним образовним потребама у основним школама. Пошли
смо од претпоставке да су учитељи упознати са садржајем
Правилника о додатној образовној подршци детету и ученику,
који је објављен у „Службеном гласнику бр. 63/2010. године, али
да не поседују потребна знања и умећа за рад са децом која имају
сметње у развоју. Истраживање је спроведено почетком маја
2011. године на територији Златиборског и Моравичког округа.
Узорком је обухваћено осамдесетиосам учитеља основне школе.
Резултати спроведеног истраживања упућују на закључак да су
учитељи, углавном, сагласни у погледу врсте и нивоа знања која
су им неопходна у процесу образовања деце са посебним
образовним потребама.
Кључне речи: инклузија, деца са посебним образовним потребама.
∗
E-mail: [email protected]
99
INCLUSION: FOR OR AGAINST?
Mirjana Čutović∗
Primary school “Filip Filipović“, Čačak, Serbia
Miomir Milinković
Teacher Training Faculty, Užice, Serbia
Comprehensive inclusion of people with different developmental and
other “difficulties“ in broader social community and its life, as well as
their equal rights with the rights of “average“ population represents
the goal of inclusion. There are numerous researches in our country
and worldwide on the problem of inclusion of children with special
educational needs in regular schools. (Un) readiness of teachers to
work with children with special educational needs in primary schools
is in the focus of our attention. The assumption that primary school
teachers are acquainted with the content of Rule book on additional
educational support to a child and pupil, which was published in
Official bulletin nb. 63/2010 was our starting point as well as the fact
that teachers do not have sufficient knowledge and skills to work with
children with developmental difficulties. The research was done in
May of 2011 in the territory of Zlatiborski and Moravički district. The
sample included 82 primary school teachers. The results of the
research emphasize that teachers mostly have the same opinion on
types and level of knowledge they need to be qualified to work with
children with special educational needs.
Key words: inclusion, children with special educational needs.
∗
E-mail: [email protected]
100
ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ
ВАСПИТАЧА И НАСТАВНИКА
У ПРОЦЕСУ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА
PROFESSIONAL DEVELOPMENT
OF PRESCHOOL AND SCHOOL TEACHERS
INCLUDED IN PROCESS OF INCLUSIVE EDUCATION
БУДУЋИ СПЕЦИЈАЛНИ ЕДУКАТОРИ
И ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ:
СТАВОВИ, ЗАБРИНУТОСТИ, САМОЕФИКАСНОСТ
Бранислав Бројчин∗, Слободан Банковић и Ненад Глумбић
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Од наставника се, најчешће, очекује да има позитиван и
прихватајући став према ученицима са тешкоћама у развоју. Исто
тако, морају да препознају капацитете који су им потребни да би
доносили кључне одлуке које ће утицати на њихову улогу у
учењу и постигнућу ученика. Циљ нашег истраживања је да
испита повезаност ставова, забринутости и самоефикасности
студената – будућих специјалних едукатора у погледу
инклузивног образовања. У истраживању су били укључени 31
студент Факултета за специјалну едукацију и специјализацију,
који су попуњавали Скалу ставова према инклузији, Скалу
интеракције са особама са тешкоћама у развоју, Скалу
забринутости у погледу могућности спровођења инклузивног
образовања и Скалу самоефикасности у примени инклузивне
праксе. Статистички значајна корелација добијена је само између
ставова према инклузивном образовању и степена пријатности у
интеракцији са особама са тешкоћама у развоју (r=0.417;
p=0.020), док повезаност осталих варијабли не досеже
статистички значајне вредности. Иако се ставови разматрају као
једна од кључних компоненти инкузивног образовања, они не
морају бити увек повезани са забринутошћу у погледу
изводљивости
овог
приступа
образовању,
нити
са
самопроцењеном стручношћу за његово спровођење.
Кључне речи: инклузивно образовање, студенти будући
специјални едукатори, ставови, забринутост, самоефикасност.
∗
E-mail: branislav06@gmail.com
101
FUTURE SPECIAL EDUCATORS
AND INCLUSIVE EDUCATION:
ATTITUDES, CONCERNS, SELF-EFFICACY
Branislav Brojčin∗, Slobodan Banković and Nenad Glumbić
Faculty of Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Serbia
The general attitude of the teacher towards students with special needs
is expected to be positive and accepting. Also, the teachers have to
recognize their own capacities and strength, necessary to make the key
decisions that will influence their role and the achievements of their
pupils. The aim ot this research is to examine association between the
attitudes, concerns and self-efficacy of the students – future special
educators, regarding inclusive education. The sample consisted of 31
students of Facuty of Special Education and Rehabilitation. They were
required to fill 4 scales: Attitudes Towards Inclusive Education Scale,
Interaction with People with Disability Scale, Concerns about
Inclusive Education Scale and Self-efficacy in Implemeting Inclusive
Practices Scale. The statistically significant correlation was obtained
only between attitudes towards inclusive education and the degree of
comfort in interacting with people with disabilities (r=0.417;
p=0.020), whereas the correlation of other variables did not reach
statistically significant values. Although the attitudes are considered
as one of the key components of the inclusive education, they are not
always associated with concern regarding the feasibility of this
approach in education, nor with selfestimated competence for its
implementation.
Key words: inclusive education, students - future special educators,
attitudes, concerns, self-efficacy.
∗
E-mail: branislav06@gmail.com
102
ПРОЦЕНА КАПАЦИТЕТА И ПОТРЕБА УЧИТЕЉА
ЗА РАЗВОЈ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА
Мирјана Илић∗
Савез учитеља Републике Србије, Београд, Србија
Гордана Јосимов
Основна школа „Васа Живковић“, Панчево, Србија
У раду се излажу налази истраживања спроведеног током априла 2010.
године у оквиру пројекта Савеза учитеља Републике Србије „Подршка
инклузивном образовању кроз образовни систем“, у сарадњи са
стручним тимом из Завода за вредновање квалитета образовања и
васпитања. Главни циљ истраживања био је испитивање постојећих
капацитета, праксе и потреба учитеља за развој инклузивних школа. У
истраживању је примењен упитник у виду петостепене скале процене
Ликертовог типа. Узорак истраживања чинило је 811 учитеља из 15
градова у Србији. Резултати истраживања показују да више од половине
учитеља (52,52%) има позитиван став према инклузивном образовању.
Негативан став према инклузивном образовању изражава 25% учитеља,
док је њих 22,48% неопредељено у том погледу. Различити су ставови о
потреби развоја инклузивног образовања, постојећи капацитети школа
су неповољни, појам сметњи у развоју и учењу се разуме у суженом
значењу, маргинализује се улога школе као носиоца развоја
инклузивног друштва, постоји неинформисаност учитеља о новим
законским обавезама, постојећи видови подршке се недовољно користе.
Ипак, учитељи су спремни да се стручно усавршавају. Ангажовање
СУРС-а је евидентно у пружању подршке у области инклузивног
образовања, посебно у градовима са МИО мрежом и сервисом. Ови
учитељи имају позитивније ставове, боље процењују квалитет постојеће
подршке, користе ресурсе, мотивисани су за хоризонтално учење и
верују у личне професионалне капацитете. Највећи број сматра да су
МИО мрежа и сервиси потребни у сваком граду. Важно је напоменути
да је истраживање спроведено пре дводневне националне обуке
„Повећање доступности и квалитета образовања кроз примену
индивидулизованог приступа детету/ученику: Инклузивно образовање и
индивидуални образовни план“, коју је похађало по пет полазника из
сваке основне школе у Србији током лета 2010. године.
Кључне речи: мрежа инклузивног образовања, развој инклузивног
образовања, професионални капацитети, потребе, ставови.
∗
E-mail: mirjana@savezucitelja.com
103
EVALUATION OF CAPACITIES AND NEEDS OF TEACHERS
FOR DEVELOPMENT OF INCLUSIVE EDUCATION
Mirjana Ilić∗
Teacher's Association of Republic of Serbia, Belgrade, Serbia
Gordana Josimov
Primary school “Vasa Živković“, Pančevo, Serbia
Wе present results of research held in April 2010 within the project of
Teachers’ Association of Republic of Serbia “Support to inclusive education
in educational system“, in cooperation with expert team of Institute for
Educational Quality Evaluation, in this paper. The aim of the research was to
investigate existing capacities, practice and needs of teachers in primary
schools for development of inclusive schools. Five level evaluation scale of
Liquert’s type was applied. The sample included 811 teachers of lower
grades of primary schools in 15 cities in Serbia. Results of research show that
more than a half teachers (52,52%) have positive attitude to inclusive
education. 25% of teachers shows negative attitude, whereas 22,48% is
indecisive. There are different attitudes on the necessity of inclusive
education development, existing school capacities are considered to be
unfavourable, learning and developmental disability concept is understood in
narrow sense, role of school as bearer of inclusive society development is
marginalized, teachers are not informed about new legal regulations, existing
forms of support are not used enough. However, teachers are willing to be
trained. Engagement of Teachers’ Association of Republic of Serbia (TARS)
is evident in giving support in the field of inclusive education, especially in
cities with Inclusive Education Network (IEN) and service. These teachers
have more positive attitudes, their evaluation of the quality of existing
support is better, they use resources and they are motivated for horizontal
learning and believe in personal professional capacities. Greatest number of
teachers considers Inclusive Education Network and services to be necessary
in every city. It is important to say that research was done before two-day
long national training “Enlargement of availability and quality of education
due to implementation of individualized approach to a child/pupil: Inclusive
education and individual educational plan“ which was attended by five
representatives of each primary school in Serbia in summer of 2010.
Key words: inclusive education network, inclusive education development,
professional capacities, needs, attitudes.
∗
E-mail: mirjana@savezucitelja.com
104
ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ
МАКЕДОНИЈИ: ИЗМЕЂУ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ
Љупчо Кеверески∗
Педагошки факултет, Битољ, БЈР Македонија
Питање пројекције инклузивног модела образовања још увек
представља отворено питање у многим земљама, посебно, тамо
где је стигматизација особа са посебним потребама у друштвеним
и у институционалним оквирима
један од основних
инхибирајућих фактора. Наше интересовање усмерено је на
процену друштвене и институционалне перспективе, услова,
стања, ресурса, могућности, потешкоћа, тенденција и стратегија
за инклузивно образовање у македонском друштву, како би се
пружио одговор на питање – у ком правцу би требало да се креће
Република Македонија у овом погледу? У раду се полази од две
основне претпоставке: (а) уколико особе са посебним потребама
немају могућност да се образују, онда је то последица
недостатак у самом образовању, а не њихових ограничених
могућности и способности; (б) у инклузивном моделу образовања
се могу реализовати све педагошке иновације. Друштвенопрактични
циљ
теоријско-емпиријске
елаборације
ове
проблематике јесте сензибилизација свих релевантних фактора у
Републици Македонији који имплицитно и експлицитно могу
утицати
на
креирање
и
ревидирање
друштвених,
институционалних и персоналних модела, на актуелну и будућу
школску праксу, породичну климу и др. Сматрамо да би неки
(само)критички осврти, поређења, констатације и предлози могли
бити у функцији постизања циљева који су императив у
националним и интернационалним документима, што је, данас,
евидентан светски тренд.
Кључне речи: инклузивно образовање, модел, стратегије, лица са
посебним потребама, БЈР Македонија.
∗
E-mail: kever@t-home.mk
105
INCLUSIVE EDUCATION IN REPUBLIC OF MACEDONIA:
BETWEEN THEORY AND PRACTICE
Ljupčo Keverski∗
Faculty of Pedagogy, Bitola, FYR of Macedonia
Question of projection of inclusive model of education has still been
open in many countries, especially in those countries where
stigmatization of people with special needs in social and institutional
frames still represents one of inhibitory factors. Our attention is paid
to evaluation of social and institutional perspective, conditions,
situation, resources, possibilities, difficulties, tendencies and strategies
of inclusive education in Macedonian society, so that the answer to the
question – to which direction should the Republic of Macedonia go
regarding inclusion – could be given. This paper is based on two
assumptions: (a) if people with special needs are not given the
possibility to be educated, it is not the consequence of their limited
possibilities and abilities, but of some lack in educational system
itself; (b) all pedagogical innovations can be realized in inclusive
model of education. Sensitiveness of all relevant factors in the
Republic of Macedonia which can influence making and changing of
institutional, personal and models of society, as well as contemporary
and future school practice, family atmosphere etc. represents practical
goal of theoretical and empirical elaboration of this problem. We
consider some (self) critical reviews, comparisons, statements and
suggestions to be effective in achievement of goals which represent
imperative in national and international documents, which represents
evident worldwide trend today.
Key words: inclusive education, model, strategies, people with special
needs, FYR of Macedonia.
∗
E-mail: kever@t-home.mk
106
ИНКЛУЗИЈА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ВАСПИТАЧА*
Јасмина Клеменовић∗∗ и Станислава Марић-Јуришин
Филозофски факултет, Нови Сад, Србија
Рад доноси сажет приказ новијих истраживања односа васпитача
према укључивању маргинализоване деце (са сметњама у развоју
и ромске) у редовне васпитне групе вртића. Резултати показују да
васпитачи често нису довољно упознати са начинима спровођења
иклузије и да не располажу потребним компетенцијама.
Охрабрује сазнање да спремност васпитача за инклузију расте
уколико већ учествују у инклузивном програму установе или су
имали раније искуство у раду са децом из маргинализованих
група. Такође, подстицајним се показало укључивање у
одговарајуће програме стручног усавршавања. Васпитачи се
углавном слажу да је уз адекватну стручну помоћ инклузивним
приступом могуће створити подстицајно социјализацијско
окружење за сву децу у вртићу док већи опрез исказују када
процењују могућност унапређивања базичних способности учења
деце из осетљивих група. На основу представљеног ауторке
закључују да је неопходна појачана сензибилизација кадра за
уважавање вредности инклузивног образовања (потпуно учешће,
поштовање различитости, праведност и поштовање права), као и
додатно оспособљавање за примену индивидуализованог
приступа који иде у сурет различитим потребама све деце у
групи. Инклузија није обавеза већ право сваког појединца да се
развија у складу са својим потенцијалима и учествује у
друштвеном животу заједнице.
Кључне речи: вредности инклузивног образовања, ставови
васпитача, деца са сметњама у развоју у вртићу, ромска деца у
вртићу.
*
Напомена: Рад је настао као резултат истраживања у оквиру пројекта под
насловом „Инклузивно образовање: Од педагошке теорије до праксе“ (бр. 114451-2050/2011), који делом финансира Секретаријат за науку и технолошки
развој АП Војводине.
∗∗
E-mail: stashamaric@gmail.com
107
INCLUSION FROM THE PERSPECTIVE OF TEACHERS*
Jasmina Klemenović∗∗ and Stanislava Marić-Jurišin
Faculty of Philosophy, Novi Sad, Serbia
The paper presents a summary of recent researches on the affiliation
of teachers toward the inclusion of marginalized children (children
with disabilities and Roma children) into the regular kindergarten. The
results show that teachers often are not informed enough with the
ways of implementing the inclusion, or they do not have necessary
competencies. It is encouraging to know that the willingness of
teachers for the inclusion increases if they already participate in the
inclusive program of the institution, or if they have had previous
experiences in working with children from the marginalized groups.
Also, the involvement in appropriate training programs appears to be
encouraging. Teachers generally agree that with the adequate technical
assistance, the inclusive approach may create a supportive
environment of socialization for all children in the kindergarten. At
the same time, the teachers express more cautiousness when assessing
the possibility to improve basic learning skills of children from the
vulnerable groups. Based on the presented facts, the authors conclude
that it is necessary to have the enhanced sensitization of personnel
required to respect the values of inclusive education (full participation,
respect for diversities, fairness and respect of rights), as well as to
have additional training for the implementation of the individualized
approach which meets different needs of all the children in a group.
Inclusion is not an obligation, but a right of every individual to
develop in accordance with his/her potentials and participate in the
social life of the community.
Key words: values of inclusive education, teachers’ attitudes, children
with disabilities in the kindergarten, Roma children in the
kindergarten.
*
Note: This paper represents the result of research within the project “Inclusive
Education: From pedagogic theory to practice“ (nb.114-451-2050/2011), which was
partially financed by Secretariat for Science and Technological Development of
Autonomous Province of Vojvodina.
∗∗
E-mail: stashamaric@gmail.com
108
СТАВОВИ НАСТАВНИКА ПРЕМА ИНКЛУЗИВНОМ
ПРОЦЕСУ ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ:
ЗА И ПРОТИВ ИНКЛУЗИЈЕ
Мара Кнежевић∗ и Марија Сакач
Педагошки факултет, Сомбор, Србија
У фокусу нашег проучавања су ставови наставника према
инклузији деце са благим сметњама у развоју у редован васпитнообразовни процес. Конкретније, усмерили смо се на утврђивање
ставова наставника основне школе према инклузивном процесу,
као и на процену њихове компетентности и адекватности услова
за реализацију овог процеса. У раду се полази од претпоставке да
наставници имају позитиван став према инклузивном процесу,
као и да су своје ставове формирали у односу на услове у којима
се изводи инклузивна настава. Ставови наставника и процена
њихове компетентности за рад са децом са сметњама у развоју
испитани су упитником који је конструисан за потребе овог
истраживања. Истраживањем је обухваћено сто наставника
основне школе на територији Војводине. Резултати истраживања
пружају дубљи увид у (не)могућности психофизичког развоја
деце са сметњама у развоју у редовној настави.
Кључне речи: наставник, инклузија, деца са сметњама у развоју,
васпитање и образовање, компетенције, психофизички развој.
∗
E-mail: maraknez@sbb.rs
109
TEACHERS’ ATTITUDES TO INCLUSIVE PROCESS OF
CHILDREN WITH DEVELOPMENTAL DIFFICULTIES:
REASONS FOR AND AGAINST INCLUSION
Mara Knežević∗ and Marija Sakač
Faculty of Pedagogy, Sombor, Serbia
Attitudes of teachers to inclusion of children with mild developmental
difficulties in regular educational process are in the focus of our
attention. To be more specific, we focused on definition of primary
school teachers’ attitudes on their competency and adequacy of
conditions for realization of this process. We have started with the
assumption that teachers have positive attitude to inclusive process as
well as that they have formed their attitudes according to conditions of
inclusive teaching. We have used questionairre made for this research
to investigate teachers’ attitudes and evaluate their competency to
work with children with developmental difficulties. The sample
included 100 primary school teachers in Vojvodina. The results of
research give further insight in (im)possibilities of psychological and
physical development of children with developmental difficulties in
regular schools.
Key words: teacher, inclusion, children with developmental
difficulties, education, competencies, psychological and physical
development.
∗
E-mail: maraknez@sbb.rs
110
ПОДРШКА ПРОФЕСИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ ВАСПИТАЧА
И УЧИТЕЉА: ПРЕДУСЛОВ КВАЛИТЕТНОГ РАДА
У ИНКЛУЗИВНИМ УСЛОВИМА
Оливера Кнежевић-Флорић∗ и Стефан Нинковић
Филозофски факултет, Нови Сад, Србија
Знања, вештине и скромно професионално искуство којим
васпитачи и учитељи овладају током иницијалног образовања не
могу их у потпуности припремити за квалитетан васпитнообразовни рад у све захтевнијем и стално мењајућем педагошком
дискурсу. Нова сазнања на пољу педагогије и професије, нове
образовне технологије али и све већи захтеви за рад са децом у
инклузивним условима иницирају континуирану потребу
васпитача и учитеља за овладавањем новим професионалним
компетенцијама, као и потребу за преузимањем нових улога
(креатори ситуација у којима се учи, менторска улога, лидери
сопственог професионалног развоја, сарадници у инклузивним
условима
васпитно-образовног
рада,
професионалци
оспособљени за рефлексију, истраживање и евалуацију властитог
рада). Образовне потребе васпитача и учитеља, посматране као
јаз између постојећег и захтеваног нивоа професионалне
компетентности, могу да представљају кључ решења ефикасног
професионалног развоја. У том смислу, из угла интерпретативне
парадигме
а
на
претпоставкама
теорије
социјалног
конструкционизма, интересовање аутора је усмерено на
разумевање синергије професионалног развоја и образовних
потреба васпитача и учитеља у аутентичном радном окружењу,
као и на могуће правце унапређења процеса професионалног
развоја у инклузивним условима васпитно-образовног рада, али и
у условима стално мењајућег образовног дискурса.
Кључне речи: инклузија, образовне потребе васпитача и учитеља,
ефикасан професионални развој, нове улоге.
∗
E-mail: florico@uns.ff.ac.rs
111
SUPPORT TO PROFESSIONAL DEVELOPMENT
OF PRESCHOOL TEACHERS AND PRIMARY SCHOOL
TEACHERS: PRECONDITION OF QUALITATIVE WORK
IN INCLUSIVE SETTINGS
Olivera Knežević-Florić∗ and Stefan Ninković
Faculty of Philosophy, Novi Sad, Serbia
Knowledge, skills and insufficient professional experience preschool
and primary school teachers gain during their initial education do not
prepare them for qualitative educational work in pedagogic discourse
which is becoming more challenging and submitted to changes.
Recent knowledge in the field of pedagogy and teaching profession,
new educational technologies, as well as greater demands for
inclusion initiate continuing need for preschool and primary school
teachers to acquire new professional competencies, as well as the need
to maintain new roles (creators of learning situations, the role of
mentor, leaders of their own professional development, associates in
inclusive conditions of educational process, professionals trained for
reflection, research and evaluation of their own work). Educational
needs of preschool and primary school teachers observed as a gap
between existing and needed level of professional competencies can
represent key solution for effective professional development.
Therefore, the interest of the authors is directed to understanding of
the synergy of professional development and educational needs of
preschool and primary school teachers in authentic working
environment, as well as to possible directions of improvement of the
process of professional development in inclusive conditions of
educational process and in the conditions of ever changing educational
discourse from the point of view of interpretative paradigm on the
basis of the theory of social constructivism.
Key words: inclusion, educational needs of preschool teachers and
primary school teachers, effective professional development, new
roles.
∗
E-mail: florico@uns.ff.ac.rs
112
ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ У РАЗВИЈАЊУ
МОТИВАЦИЈЕ НАСТАВНИКА
ЗА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ
Наташа Лалић-Вучетић∗
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
Развијање инклузивног образовања је континуиран процес који
треба да буде усмерен и на развијање наставникове мотивације за
реализацију инклузивног васпитно образовног рада. У раду се
разматра неколико фактора мотивације, према мишљењу
наставника, важних за креирање оптималних услова за
реализацију програма инклузивног образовања: 1. интеракција
наставника и размена искуства и 2. професионално напредовање
наставника као лични мотив и извор задовољства. Да би
наставници и школа одговорили на потребе инклузивног
образовања, а уједно и развијали мотивацију за рад у
инклузивном образовању морају бити задовољене одређене
претпоставке. Неке од тих претпоставки односе се на
препознавање јединственог контекста и проблема школе као
основе за конкретно деловање и препознавање и разумевање
различитих вредности које могу имати ученици и њихове
породице (разумевање социјалних и културних димензија).
Друга група претпоставки односи се на улогу наставника у
пружању подршке деци која имају посебне потребе што захтева
посвећеност наставника, позитивна уверења и отвореност за
различитости, затим развијање осетљивости за препознавање
специфичних проблема деце у различитим развојним фазама и
увиђање сопствених предрасуда и стереоптипа. Трећа група
претпоставки подразумева обезбеђивање подршке стручног тима
у школи, повезивање са другим стручним службама изван школе,
јачање мреже наставника који ће размењивати властито искуство
и на тај начин унапређивати праксу.
Кључне речи: инклузивно образовање, мотивација, наставник.
∗
E-mail: nlalic@rcub.bg.ac.rs
113
BASIC ASSUMPTIONS FOR DEVELOPMENT
OF TEACHERS’ MOTIVATION
FOR INCLUSIVE EDUCATION
Nataša Lalić-Vučetić∗
Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia
Inclusive education development represents continuing process which
should be also directed to development of teachers’ motivation for
realization of inclusive educational process. Several factors of
motivation are discussed in this paper, which are important for making
optimal conditions for inclusive education program realization: 1.
interaction between teachers and exchange of experience and 2.
proffessional development of teachers as personal motive and source
of satisfaction. Certain conditions have to be fulfilled so that teachers
and schools could answer the needs of inclusive education and
develop motivation to work in inclusive education. Some of these
assumptions refer to recognition of unique context and problems of
school as basis for specific actions and recognition and understanding
of different values of pupils and their families (understanding of social
and cultural dimensions). The second group of assumptions refers to
teachers’ role in giving support to children with special needs, which
demands their commitment, positive beliefs and openness to
difference, as well as development of sensitiveness for recognition of
specific problems of children in different developmental stages and
perception of their own prejudices and stereotypes. The third group
includes support of school expert team, connection with other experts
outside the institution, strengthening of network of teachers who
would exchange their experience and enhance practice work.
Key words: inclusive education, motivation, teacher.
∗
E-mail: nlalic@rcub.bg.ac.rs
114
СТАВОВИ БУДУЋИХ УЧИТЕЉА ПРЕМА ИНКЛУЗИЈИ:
ИМПЛИКАЦИЈЕ ЗА ИНИЦИЈАЛНО ПРОФЕСИОНАЛНО
ОБРАЗОВАЊЕ
Сунчица Мацура-Миловановић∗
Педагошки факултет, Јагодина, Србија
Наташа Вујисић-Живковић
Филозофски факултет, Београд, Србија
Са усвајањем Закона о основама система образовања и васпитања
(2009), образовни систем у Србији пролази кроз радикалне
промене. Ове промене имају импликације и за иницијално
образовање учитеља, које би требало да преиспита колико су
учитељи припремљени за наставу у инклузивним одељењима,
што укључује и њихове ставове према инклузији. У раду је
приказано истраживање чија је основна тема почетни ставови
студената-будућих учитеља према инклузивном образовању, а
циљ откривање мере у којој ставови студената подржавају
инклузивну филозофију и праксу. Истраживањем је обухваћено
укупно 205 студената прве године, од тога 144 студената
Учитељског факултета у Београду и 61 студент Педагошког
факултета у Јагодини. За потребе истраживања коришћена је
техника анкетирања. Анализа резултата истраживања показала је
да са једне стране, студенти подржавају инклузивну праксу –
имају позитивне ставове према различитим стратегијама
индивидуализације у настави и сматрају да је за школски успех
ученика којима је потребна посебна подршка за учење и
социјалну партиципацију најодговорнији учитељ, затим
родитељи. С друге стране, многи студенти сматрају да је
сегрегација ових ученика у специјалне школе исправно решење.
Код њих су присутна уверења да поједини неделотворни
постпуци учитеља представљају стратегије које подржавају
инклузију. Ови резултати се делом могу тумачити као последица
претходних искустава школовања студената у неинклузивним
одељењима.
Кључне речи: инклузија, ставови студента учитељских факултета,
индивидуализација наставе, сегрегација.
∗
E-mail: suncicamacura@gmail.com
115
ATTITUDES OF FUTURE PRIMARY SCHOOL TEACHERS
TO INCLUSION: IMPLICATIONS FOR INITIAL
PROFESSIONAL EDUCATION
Sunčica Macura-Milovanović∗
Faculty of Pedagogy, Jagodina, Serbia
Nataša Vujisić-Živković
Faculty of Philosophy, Belgrade, Serbia
Educational system in Serbia has been subjected to radical changes
with the passing of the Law on the basis of educational system (2009).
These changes have implications for initial education of primary
school teachers which should reassess the readiness of primary school
teachers to teach inclusive classes, which includes their attitudes on
inclusion, too. The author of this paper presents research which deals
with initial attitudes of students/ future primary school teachers on
inclusive education, and the aim of the research was to discover extent
of their support to inclusive philosophy and practice. The research
included 205 students of the first year, 144 students of Teacher
Training Faculty in Belgrade and 61 student of Faculty of Pedagogy in
Jagodina. Questionnaire technique was used in the research. The
analysis of the results shows that, on one hand, students support
inclusive practice - they have positive attitudes on different strategies
of individualization and consider primary teacher and parent to be the
most important factors of school achievement of children who need
special support for learning and social participation. On the other hand
many students consider segregation of these pupils in special schools
to be the right solution. They also believe that some ineffective acts of
primary school teachers represent strategies which support inclusion.
These results can partially be interpreted as the consequence of
previous experience of education of students in non-inclusive classes.
Key words: inclusion, attitudes of students of teacher training
faculties, individualization of teaching, segregation.
∗
E-mail: suncicamacura@gmail.com
116
ЕМИОЦИОНАЛНА КОМПОМНЕНТА СТАВА
ПРЕМА ОСОБАМА С ОМЕТЕНОШЋУ
КОД УЧИТЕЉА У СРБИЈИ
Ивона Милачић-Видојевић∗ и Нада Драгојевић
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Ставови и придружене емоционалне реакције према особама с
ометеношћу непосредних носиоца процеса инклузивног
образовања могу да подстичу или ометају овај процес. Зато је
циљ изведеног истраживања био покушај да се открију неке од
емоција које стоје у основи ставова учитеља према особама с
ометеношћу. Примењена је скала Интеракција с особама с
ометеношћу (Forlin, Jobling & Carroll, 2001). Извршена је анализа
садржаја и груписање ставки скале и квантитативна анализа
одговора испитаника. Резултати указују на то да су испитаници
(N=420) углавном (преко 90%) срећни ако могу да помогну. Ипак,
код око половине испитаника појављује се страх да би могли да
постану ометени или их контакт с особама с ометеношћу потсећа
на сопствену рањивост. Претпоставка је да страх може да
покрене механизам избегавања, па отуда налаз да више од
половине испитаног узорка није свесно проблема с којима се
особе с ометеношћу суочавају. Друга негативна емоција јесте
осећање нелагодности. Испитаници се у великом проценту
осећају фрустриранио зато што не могу да им помогну (80%),
покушавају да се понашају нормално и игноришу ометеност
(67%), тешко се опуштају (54.5%), несигурни су и не знају како
да се понашају (43%) и склони су сажаљевању (41%). Овакви
налази указују на неопходност ширег едукативног рада с
кадровима који треба да се непосредно укључе у инклузивно
образовање.
Кључне речи: инклузивно образовање, особе с ометеношћу,
емоционална компонента става.
∗
E-mail: dragona47@gmail.com
117
EMOTIONAL COMPONENT OF ATTITUDE TOWARD
PERSONS WITH DISABILITY HELD
BY TEACHERS IN SERBIA
Ivona Milačić-Vidojević∗ and Nada Dragojević
Faculty of Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Serbia
The very important factor which could interfere with or promote the
process of inclusive education are supposed to be attitudes and
emotions of the direct carriers of this process toward persons with
disability. So the aim of this research was to reveal some of the
emotions underlying teachers’ attitude toward persons with disability.
We used IPD - Interaction with People with Disability Scale (Forlin,
Jobling & Carroll, 2001). Content analysis, grouping the items of the
scale, and quantitative analysis of answers of respondents have been
applied. The results show that the most (over 90%) of respondents
(N=420) are glad if they can be of some help. However about one half
of respondents either feel fear of possible contamination with
disability, or recall of their own vulnerability when in contact with
persons with disability. Supposing that fear might set in motion the
avoidance mechanism could provide explanation why more than a half
of tested sample have not been aware of problems encountered by
persons withdisability. Yet another negative emotion is the uneasiness.
Great deal of respondents feel frustrated because they can not help
(80%), attempt to behave normally and ignore disability (67%), feel
tense (54.5%), are not sure how to behave (43%), and incline to
pitying (41%). Such results are an indication for more comprehensive
education of the stuff that will be immediately involved in inclusion
schooling.
Key words: inclusive education, persons with disability, emotional
component of attitude.
∗
E-mail: dragona47@gmail.com
118
КОМПЕТЕНЦИЈЕ ВАСПИТАЧА
ЗА ДИЈАГНОСТИKОВАЊЕ ДЕЧЈЕГ
ХИПЕРКИНЕТИЧКОГ СИНДРОМА
Дејан Савичевић∗
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, Србија
Бранислав Драгић
Факултет спорта и физичког васпитања, Ниш, Србија
Референтни оквир компетенција васпитача у овом истраживању
заснован је на професионалним знањима и вештинама за
дијагностиговање АДД структуре личности детета са
хиперактивношћу. Циљ истраживања био је усмерен на анализу
стручних квалификација васпитача три степена образовања у
почетној
дијагностици дечијег хиперкинетичког синдрома.
Узорак испитаника је чинило 70 васпитача, који су били
подељени у три субузорка по критеријуму стеченог нивоа
образовања. Први субузорак су чинили васпитачи (N=30), други
субузорак струковни васпитачи (N=20), док су трећи субузорак
чинили струковни васпитачи специјалисти за рад са децом са
посебним потребама (N=20). У истраживању смо користили АДД
упитник који садржи 18 ставки са петостепеним скалама
Ликертовог типа. Применом једнофакторске анализе варијансе,
није утврђена статистички значајна разлика у професионалним
знањима и вештинама између три субузорка испитаника, иако је
разлика у резултатима средњих вредности у сва три субузорка
била врло мала у смислу бољих резултата трећег субузорка у
односу на друга два субузорка. Резултати потврђују да васпитачи
сва три степена образовања изједначавају висок степен
моторичке активности са дефицитом пажње и хиперактивношћу
деце предшколског узраста, што сугерише на додатну едукацију,
програмску диверсификацију на инцијалним и специјалистичким
студијама за образовање васпитача.
Кључне речи: дечији хиперкинетички синдром, дијагностика,
компетенције, васпитачи.
∗
Е-mail: dejansavicevic1971@gmail.com
119
COMPETENCIES OF PRESCHOOL TEACHERS
FOR DIAGNOSTICS OF CHILDREN
HYPERKINAESTETIC SYNDROM
Dejan Savičević∗
Preschool Teacher Training College,
Sremska Mitrovica, Serbia
Branislav Dragić
Faculty for Sport and Physical Education, Niš, Serbia
Referential frame of preschool teachers’ competencies in this research
paper is based on professional knowledge and skills for diagnostics of
ADD structure of a personality of a hyperactive child. The aim of the
research was to analyze professional competencies of preschool
teachers of three levels of education in the first phase of diagnostics of
children hyperkinaesthetic syndrome. The sample included 70
preschool teachers who were divided in three subsamples according to
the criterion of their level of education. The first subsample included
preschool teachers (N=30), the second included vocational preschool
teachers (N=20), whereas the third subsample included vocational
preschool teachers specialists for work with children with special
needs (N=20). ADD questionnaire which contains 18 items with fivelevel scale of Liquert’s type was used in this research. There was no
statistically significant difference in professional knowledge and skills
among the three subsamples of examinees according to single factor
analysis of variance, even though the difference in the results of mean
values of three subsamples was quite small, since the results of the
third subsample were slightly better than the results of the first and the
second subsamples. The results show that for preschool teachers of all
three levels of education high level of motor activity represents the
same as attention deficit and hyperactivity of preschool children,
which suggests the need for additional education, programme
diversification at initial and specialist studies for preschool teachers.
Key word: children hyperkinaesthetic
competencies, preschool teachers.
∗
Е-mail: dejansavicevic1971@gmail.com
120
syndrome,
diagnostics,
РАД У ИНКЛУЗИВНОЈ НАСТАВИ И ПСИХОСОМАТСКЕ
МАНИФЕСТАЦИЈЕ КОД НАСТАВНИКА
РАЗЛИЧИТИХ УСМЕРЕЊА
Синиша Суботић∗
Филозофски факултет, Нови Сад, Србија и
НВО „Persona“, Бања Лука, Босна и Херцеговина
Последњих година јављају се потврде дистресности рада наставника у
инклузивној настави. Релативно нова линија истраживања односи се на
испитивања веза наставничких ставова о инклузији и изгарања на раду,
о чему су подаци добијени и на нашим просторима. Циљ овог рада је
продубљивање таквих налаза, разматрањем до сада занемарених односа
ставова о инклузији и психосоматике, уважавајући при томе
професионално усмерење наставника. Истраживање је обухватило 161
основношколског наставника са искуством у инклузији. Конкретније,
обухваћени су наставници који предају у разредној настави (61),
наставници предметне наставе друштвено-хуманистичких усмерења
(70), као и наставници предметне наставе природно-техничких
усмерења (30). Поред категорије наставничког усмерења, предикторске
варијабле сачињавали су ставови о инклузији и особине личности, са
самопроцењеним нивоом психосоматских симптома као критеријумом.
Релације су испитане уз помоћ ординалне регресионе анализе. Добијен
је значајан модел (Nagelkerke’s R²=.33), са неуротицизмом као
најснажнијим предиктором, али и наставничком перцепцијом (ставом)
прихваћености и прилагођености ученика са сметњама у развоју, као
значајном варијаблом (иако нижег интензитета), уз став о подршци
парцијалној инклузији на граници значајности. Наставничка усмерења
нису била значајно повезана са психосоматиком, као ни модерација
наставничких усмерења и ставова о инклузији. Добијени налази пружају
важне импликације за утврђивање дистресогених ризико-фактора код
наставника који раде у инклузивним условима, додатно потврђујући
корисност испитивања ставова о инклузији, за ове потребе. При томе су
наставници свих усмерења подједнако изложени ризику.
Кључне речи: наставници, ставови о инклузији, радни дистрес,
психосоматика, наставничка усмерења.
∗
E-mail: sinisasub@gmail.com
121
INCLUSIVE TEACHING AND PSYCHOSOMATIC
MANIFESTATIONS OF TEACHERS
OF DIFFERENT TEACHING PROFILES
Siniša Subotić∗
Faculty of Philosophy, Novi Sad, Serbia and
NGO „Persona“, Banja Luka, Bosnia and Herzegovina
There have been confirmations of the distress of teachers in inclusive
teaching lately. Relatively new line of research refers to investigations of
connection between teahers’ attitudes on inclusion and their working
engagement, whereas the data were obtained in our region, too. The aim of
this paper is to give furhter insight, as well as to analyze relationship between
attitudes on inclusion and psychosomatics, which has been neglected so far,
taking into consideration professinal profile of a teacher. The research
included 161 primary school teachers who have already had some experience
in inclusive education. To be more specific, all primary school teachers of
lower grade were included in reserach (61), teachers of social humanistic
subjects (70), and teachers of natural and technical subjects (30). Besides of
the category of teaching profile, attitudes on inclusion and personal traits
were also included in predictory variables, with self-evaluated level of
psychosomatic symptoms as a criterion. The relations were investigated by
ordinal regression analysis. Significant model (Nagelkerke’s R²=.33), with
neuroticism as the most significant predictor was obtained, whereas teacher’s
perception (attitude) of acceptance and adjustment of pupils with
developmental disorders represents significant variable (of lesser intensity),
but the attitude on support to partial inclusion was on the level of
significance. Teaching profiles were not significantly related to
psychosomatics, nor were moderation of teaching profiles and attitudes on
inclusion. Obtained results give significant implications for defining
distressful risk factors with teachers who work in inclusive conditions, which
additionally confirms usefulness of research of attitudes on inclusion.
Teachers of all teaching profiles are equally submitted to the risk.
Key words: teachers, attitudes
psychosomatics, teaching profiles.
∗
on
E-mail: sinisasub@gmail.com
122
inclusion,
working
distress,
ПАРТНЕРСТВО ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ
И ШКОЛЕ СА ПОРОДИЦОМ
И ЛОКАЛНОМ ЗАЈЕДНИЦОМ
У ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ
PARTNERSHIP OF PRESCHOOL
AND SCHOOL WITH FAMILY
AND THE LOCAL COMMUNITY
IN INCLUSIVE EDUCATION
ДЕТЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
У ПРАКСИ СОЦИЈАЛНОГ РАДА
Мила Бељански∗
Центар за социјални рад, Сомбор, Србија
Према новом концепту социјалне заштите у Србији односно,
методологији вођења случаја, дете са сметњама у развоју
посматра се уз уважавање потреба свих чланова породице и
сагледавање односа између свакога члана породице. У раду се
даје приказ успореног психомоторног развоја, коме је неопходна
стална вежба и редовне контроле дефектолога и логопеда.
Насиље, развод, питање добијања старатељства над дететом, нова
организација живота у засебним домаћинствима и материјалне
тешкоће представљају део проблема са којима су се суочавали
родитељи детета са сметњама у развоју, коме је била потребна
породица чији ће се сви чланови бавити његовим потребама.
Евидентно је да је напред описана породична ситуација пружала
недовољно стимулација за даљи развој детета, те је једна од
акивности предвиђених у плану услуга рада водитеља случаја при
Центру за социјални рад, у оквиру квалитетне процене дететових
потреба, била укључивање у васпино-образовни рад предшколске
установе. На основу налаза дефектолога, констатовано је да је
дошло до побољшања у односу на претходно испитивање у свим
аспектима говорно-језичког развоја као и социјалног развоја, што
се објашњава подстицањем родитеља, укључивањем и редовним
похађањем предшколске установе. Сарадња Центра за социјални
рад са предшколском установом може бити од значаја да се
изнађу решења у најбољем интересу код детета са сметњама у
развоју и његове породице.
Кључне речи: дете са сметњама у развоју, социјална заштита,
вођење случаја, Центар за социјални рад, сарадња са
предшколском установом.
∗
E-mail: milabelj@gmail.com
123
A CHILD WITH DEVELOPMENTAL DIFFICULTY
IN SOCIAL WORK PRACTICE
Mila Beljanski∗
Social Service Centre, Sombor, Serbia
According to new concept of social care in Serbia, i.e. according to
the methodology of case conducting, a child with developmental
disability is observed with consideration of the needs of all family
members and perception of mutual connections between family
members. This paper presents the case of late psychological and motor
development of a child who needs constant exercises and regular
medical checks with special educationist and speech therapist.
Violence, divorce, custody over child, new organization of life in
separate households and financial difficulties represent one segment of
the problem which parents of a child with developmental disability
face, whereas it should be taken into account that child with
developmental difficulty needs all family members to deal with its
needs. It is evident that described family atmosphere was not
stimulating enough for child’s further development, so that one of the
activities in the qualitative evaluation of child’s needs was inclusion in
educational process in preschool institution.According to special
educationist’s findings it was stated that there was improvement in
comparison to previous state regarding all aspects of speech and social
development, which can be explained by encouraging of parents and
inclusion in regular kindergarten. Cooperation of Social Service
Centre with preschool institution can be important in finding the best
possible solution for a child with developmental disability and its
family.
Key words: child with developmental difficulty, social care, case
conducting, Social Service Centre, cooperation with preschool
institution.
∗
E-mail: milabelj@gmail.com
124
ОДНОС ПРЕМА ДЕЦИ С ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА
И ПРЕПРЕКЕ У СПРОВОЂЕЊУ ИНКЛУЗИЈЕ
Радмила Богосављевић∗
Педагошки факултет, Сомбор, Србија
У актуелном друштвеном тренутку значајно се мења однос према
деци са посебним потребама у складу са друштвеним и
политичким променама. Доминантна друштвена уверења о
пракси сегрегације деце са посебним потребама, допринела су све
већој социјалној стигми ове деце. Циљ овог истраживања је да
стекнемо увид какав однос има окружење према деци са
посебним потребама и на који начин могу да допринесу
побољшању услова живота ове деце. У овом истраживању
учествовало је 200 особа, старости од 14 до 60 година, са
територије Општине Сомбор. На основу резултата овог
истраживања можемо да закључимо да већина испитаника
испољава позитивне ставове према деци с посебним потребама и
даје им подршку више из хуманих разлога, али постоји приметна
подељеност у мишљењу испитаника према заједничком
школовању ове деце и њихових вршњака, изражена кроз дилему:
редовна или специјална школа? Неопходно је, због тога, да се и
даље ради на освешћивању окружења како би се сагледали
адекватни начини за пружање трајне и свеобухватне подршке
деци са посебним потребама. У раду су приказане
психосоцијалне, физичке и институционалне препреке које
онемогућавају успешну реализацију инклузивног образовања, као
и листа предлога за њихово уклањање или, бар, ублажавање.
Кључне речи: инклузија, деца с посебним потребама, тешкоће у
спровођењу инклузивног процеса.
∗
E-mail: radmila.bogos@gmail.com
125
ATTITUDE TO CHILDREN WITH SPECIAL NEEDS AND
OBSTACLES IN THE IMPLEMENTATION OF INCLUSION
Radmila Bogosavljević∗
Faculty of Pedagogy, Sombor, Serbia
Attitude to children with special needs is currently significantly
changed due to social and political changes. Dominant social beliefs
on the practice of segregation of children with special needs
contributed to gretaer social stigma of these children. The aim of this
research was to get an insight into the attitude of environment to
children with special needs and the ways it could contribute to
improvement of life conditions of these children. Research included
200 people aged from 14 to 60 from the territory of the municipality
of Sombor. According to the results of the research we can conclude
that most examinees express positive attitudes to children with special
needs and give support out of humane reasons, but there is noticable
difference in examinees’ attitudes to mutual education of these
children and their peers, expressed in the form of the dilemma; regular
or special school? Therefore, it is necessary to raise the awareness of
environemnt so that adequate ways for giving longlasting and
comprehensive support to children with special needs could be
perceived. Psychological, physical and institutional obstacles which
unable successful realization of inclusive education, as well as the list
of suggestions for their removal, or at least lessening , are presented in
this paper.
Key words: inclusion, children with special needs, difficulties in the
process of implementation of inclusive porcess.
∗
E-mail: radmila.bogos@gmail.com
126
ОСНАЖИВАЊЕ РОДИТЕЉА ЗА ПАРТНЕРСТВО
СА ШКОЛОМ У ИНКЛУЗИВНОМ ПРИСТУПУ
Отилиа Велишек-Брашко∗
Основна школа „Соња Маринковић“, Нови Сад, Србија
Остваривање партнерства између породице и школе види се као
један од основних услова квалитетнијег образовања и
демократичнијег друштва, те га треба подсицати и унапређивати.
Родитељи представљају важан део тима приликом планирања и
реализовања индивидуалног образовног плана за дете које има
тешкоће у развоју. Циљ овог рада је да прикаже резултате
евалуације програма оснаживања родитеља за партнерство са
школом у инклузивним условима. Узорак истраживања чинило је
24 родитеља чија деца имају тешкоће у развоју. Резултати
истраживања показују да додатна едукација родитеља о њиховим
правима и улогама у школовању деце и инклузивној настави, као
и уважавање њихових потреба доприносе већој спремности
родитеља за партнерство са школом. Код већине родитеља (83%)
који су учествовали у истраживању остварен је висок ниво
сарадње са школом. Имајући у виду наведено, сматрамо да
адекватна сарадња породице и школе није могућа без „давања
гласа” потребама родитеља, о којима школа треба да преговара са
њима.
Кључне речи: родитељи, школа, оснаживање, партнерство.
∗
E-mail: velisek@open.telekom.rs
127
ENCOURAGING OF PARENTS FOR PARTNERSHIP WITH
SCHOOL IN INCLUSIVE APPROACH
Otilia Velišek-Braško∗
Primary school „Sonja Marinković“, Novi Sad, Serbia
Partnership between family and school is perceived as one of main
conditions of more qualitative education and democratic society.
Therefore, it should be encouraged and improved. Parents represent
important segment of team for planning and realization of individual
educational plan for a child with developmental difficulty. The aim of
this paper is to present results of evaluation of parental encouraging
program for partnership with school in inclusive conditions. The
sample included 24 parents of children with developmental
difficulties. The results of research show that additional education of
parents about their rights and services which schools offer for
inclusive education of their children, as well as respect of their needs,
contribute to better readiness of parents to cooperate with schools.
Most of parents who were included in research (83%) have high level
of cooperation with school. Therefore, we consider adequate
cooperation between family and school to be impossible without
giving parents “the right to vote „on their needs, which should be
accomplished due to negotiations with school.
Key words: parents, school, encouraging, partnership.
∗
E-mail: velisek@open.telekom.rs
128
ПАРТИЦИПАЦИЈА РОДИТЕЉА У ШКОЛИ:
ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ*
Јелена Врањешевић∗∗
Учитељски факултет, Београд, Србија
Рад се бави начином на који родитељи деце из већинске групе и
родитељи деце из мањинских/маргинализованих група виде
препреке и могућности за укључивање у различите аспекте
школског живота. У истраживању је учествовало 66 родитеља из
Београда, Крагујевца и Ниша (37 родитеља из већинске групе, 8
родитеља ромске деце и 11 родитеља деце са оштећењима вида и
слуха) са којима су рађени фокус групни интервјуи. Истраживање
је показало да постоји јасна повезаност између иницијативе
школе, односа родитељ-наставник и спремности родитеља да се
укључују у различите аспекте школског живота. Родитељи не
виде јасно могућности за укључивање у различите аспекте
школског живота и од школе очекују да им понуди начине на које
могу да се укључе. Сматрају да су препреке за партиципацију
немотивисаност других родитеља, недостатак партнерског односа
између школе и породице, уверење да не могу да утичу ни на који
аспект школског живота (родитељи деце из већинске групе), као
и сиромаштво/борба за егзистенцију, стреотипи/предрасуде које
постоје у друштву у односу на њих (родитељи ромске деце) и
недостатак времена, будући да су у највећој мери усмерени на
помоћ деци да савладају градиво (родитељи деце са сметњама
вида и слуха). Могућности за партиципацију, по мишљењу
родитеља, су изградња поверења и партнерски однос са
наставницима, сарадња између родитеља (коришћење формалних
и неформалних канала комуникације), као и стална усмереност на
најбољи интерес детета.
Кључне речи: родитељи, мањинске/маргинализоване
партиципација, школа.
*
групе,
Напомена: Istraživanje je rañeno u okviru regionalnog projekta Instituta za
otvoreno društvo (OSI) i Programa za obrazovnu podršku (ESP): „Podsticanje
inkluzije u obrazovanju i unapreñenje kvaliteta obrazovanja u jugoistočnoj Evropi”
(Advancing Educational Inclusion and Quality in South East Europe).
∗∗
E-mail: jelena.vranjesevic@uf.bg.ac.rs
129
PARENTAL PARTICIPATION AT SCHOOL:
CHALLENGES AND POSSIBILITIES*
Jelena Vranješević∗∗
Teacher Training Faculty, Belgrade, Serbia
The ways in which parents of children who belong to majority and
parents of children from minority groups see the obstacles and
possibilties of inclusion in differents aspects of school life are
discussed in this paper. The research included 66 parents from
Belgrade, Kragujevac and Niš (37 parents from majority group, 8
parents of Gypsy children and 11 parents of children with impaired
eyesight and hearing). Focus interviews were used in the research. The
research shows there is obvious connection between school initiative,
parent-teacher relationship and parental readiness to be included in
different aspects of school life. Parents do not clearly see possibilities
for inclusion in different aspects of school life and expect school to
offer the ways of inclusion. They also perceive the lack of motivation
of other parents as an obstacle to inclusion, as well as the lack of
partnership between school and family, belief they cannot influence
any aspect of school life (parents of children who belong to majority
group),
as
well
as
the
poverty/existential
struggle,
stereotypes/prejudices to them (parents of Gypsy children), lack of
time, since they have to help children to acquire learning contents
(parents of children with impaired eyesight and hearing). According to
parents’ opinion building of trust and partnership with teachers,
cooperation among parents (using formal and informal means of
communication), as well as constant focus on the child’s best interest
are the best possibilities for participation.
Key words: parents, minority/marginalized
school.
groups, participation,
*
Note: The research was done within regional project of Open Society Institute (OSI)
and Educational Support Programme (ESP): “Advancing Educational Inclusion and
Quality in South East Europe”.
∗∗
E-mail: jelena.vranjesevic@uf.bg.ac.rs
130
ЗНАЧАЈ САРАДЊЕ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ
И ПОРОДИЦЕ У РАЗВОЈУ ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ
ПОТРЕБАМА
Милан Грујичић∗
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, Србија
Развијање и подстицање сарадње између предшколских установа
и породице може имати пожељне исходе, како за децу са
посебним потребама, тако и за њихове родитеље, школу, локалну
заједницу и шире друштвено окружење. Све више су присутни
различити видови поремећаја у понашању, овисности,
деликвентног понашања, злостављања и трауматизованости међу
децом, што је честа појава у неким породицама које имају децу са
посебним потребама. Стога, неопходно је остваривање
координиране акције предшколске установе и породице у циљу
пружања помоћи родитељима у васпитању предшколског детета
и спречавања негативних појава на овом узрасту. Резултати
домаћих истраживања показују да су ставови родитеља о сaрадњи
са предшколском установом углавном позитивни, да васпитачи
уважавају родитеље као равноправне партнере у решавању
васпитних проблема деце, те да су бројни проблеми које они
заједнички могу и требају решавати. Установљено је да су
родитељи упутили низ замерки васпитачима у предшколским
установама, те изнели низ предлога у циљу унапређења сарадње
породице и установе за правилан развој деце у будућности.
Добром сарадњом се онемогућава размимоилажење између
васпитне установе и родитеља.
Кључне речи: предшколскa установa, породица, сарадња.
∗
E-mail: ssrs58bj@teol.net
131
IMPORTANCE OF COOPERATION BETWEEN PRESCHOOL
INSTITUTION AND FAMILY FOR CHILDREN WITH
SPECIAL NEEDS DEVELOPMENT
Milan Grujičić∗
Preschool Teacher Training College,
Sremska Mitrovica, Serbia
Development and encouragement of cooperation between preschool
institutions and family can have positive results, both for children with
special needs and their parents, school, local community and wider
environment. Different types of behavioral disorders, addiction,
delinquency, abuse traumas are becoming more present among
families of children with special needs. Therefore, it is necessary to
maintain coordinate actions of preschool institution and family in
order to help parents in upbringing of their preschool child and
prevent negative effects. The results of research show that parents’
attitudes on cooperation with preschool institution are mostly positive,
as well as that preschool teachers regard parents to be their equal
partners in children’s educational problems solving, but that there are
numerous problems that have to be mutually solved. It was found out
that parents had numerous objections to preschool teachers in
preschool institutions and that they had numerous suggestions for
further improvement of cooperation between family and institution so
that children’s development in the future would be appropriate. Proper
cooperation would prevent further deepening of the gap between
preschool institution and parents.
Key words: preschool institution, family, cooperation.
∗
E-mail: ssrs58bj@teol.net
132
РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ МАЈКИ И ОЧЕВА ДЕЦЕ
СA ЦЕРЕБРАЛНОМ ПАРАЛИЗОМ У НЕКИМ
ПСИХОЛОШКИМ ФАКТОРИМА
Мирољуб Ивановић∗
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, Србија
Угљеша Ивановић
Факултет за менаџмент у спорту, Београд, Србија
Циљ нашег истраживања био је да се у складу са моделом
прилагођавања на хронично стање детета Волнадер и Варни (Wallander
& Varnи, 1998) дефинише диференцијација у ризичним, заштитним и
факторима прилагођавања код мајки и очева деце с церебралном
парализом. Анонимно анкетирање је обухватило 62 брачна пара. У
испитивању је примењено 7 мерних инструмента: Упитник извора и
интензитета родитељског стреса, Упитник петофакторског модела
личности, Упитник суочавања са стресом, Индекс брачног квалитета,
Скала расположења, Скала манифестовања психичких симптома и
Скала субјективних здравствених тешкоћа. Подаци су методолошки
обрађени у СПСС програму за униваријантну статистику
(параметријски Студентов t-тест за зависне узорке, аритметичка
средина, стандардна девијација и Пирсонов коефицијент корелације).
Добијени налази указују да се супружници не разликују статистички
значајно у целоукупном интензитету родитељског стреса, али се
издвајају у неким изворима стреса. Мајке осећају јачи стрес због
недостатка подршке и непотпуности родитељске улоге, док очеви
осећају већи ниво стреса интензивно због пренатрпаности другим
животним улогама. Код заштитних фактора, мајке остварују веће
скорове на особини пријатности и у знатнијем степену испољавају
осећање усмереног суочавања. У односу на мере прилагођавања, брачни
парови су друкчији искључиво у непријатном расположењу, које је код
мајки изразитије, док се не третирају одвојено у пријатном
расположењу, манифестовању психичких симптома и здравствених
тешкоћа. Одсуство релевантних разлика између родитеља у већем броју
анализираних гледишта прилагођавања наглашава чињеницу да се мајке
и очеви у једнакој мери излажу опасности у прилагођавању на хронично
стање детета.
Кључне речи: церебрална парализа, дете, ризични и заштитни фактори,
прилагођавање родитеља.
∗
E-mail: miroljub.ivanovic@gmail.com
133
DIFEFERENCES BEWTEEN MOTHERS AND FATHERS
OF CHILDREN WITH CEREBRAL PALSY IN SOME
PSYCHOLOGICAL FACTORS
Miroljub Ivanović*,
Preschool Teacher Training College,
Sremska Mitrovica
Uglješa Ivanović
Faculty of Sport Menagement, Belgrade, Serbia
The aim of the research was to define differentiation in factors of risk and
protection of mothers and fathers of children with cerebral palsy according to
the model of adjustment to child’s chronical condition. (Wallander & Varni,
1998). Anonymous questionairre included 62 marital couples. 7 measuring
instruments were applied in the research: Source and intensity of parental
stress questionairre, 5-factor model of personality questionairre, Stress
managing questionairre, Marital quality index, Mood scale, Psychological
symptoms manifestation scale amd Subjective health problems scale. The
data were methodologically processed by SPSS programme for univariance
statistics (parametric Student’s t-test for dependant samples, arithmetic
means, standard deviation and Pirson’s correlation coefficent). Obtained
results show there is no stastically significant difference between intensity of
parental’s stress, but that there are some differneces in the sources of the
stress. Mothers feel more subjected to stress beacuse of the lack of support
and incomplete parental role, wheras fathers feel more subjected to stress
because of other obligations. As far as factors of protection are concerned
mothers show higher scores at being more pleasant and their way of
confronting it is more directed. As far as adjustment measures are concerned,
mothers often express bad mood, whereas there is no significant difference in
good mood, manifestation of psychological symptoms and health problems.
The lack of relevant difference between parents in analyzed items emphasizes
the fact that mothers and fathers are at the same risk during the process of
adjustment to child’s chronical condition.
Key words: cerebral palsy, child, factors of risk and protection, adaptation of
parents.
*
E-mail: miroljub.ivanovic@gmail.com
134
ПOДРШКА ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ У СРБИЈИ:
КАМПАЊА „СВИ У ШКОЛУ, БУДУЋНОСТ ЗА СВЕ“
Гордана Јосимов∗
Основна школа „Васа Живковић“, Панчево, Србија
Мирјана Илић
Савез учитеља Републике Србије, Београд, Србија
Аутори ће приказати ток и резултате кампање „Сви у школу,
будућност за све“ коју су реализовале партнерске организације
Савез учитеља Републике Србије (СУРС), Центар за интеактивну
педагогију (ЦИП) и Центар за образовне политике (ЦОП), уз
подршку Фонда за отворено друштво и Министарства просвете
РС (пројекат ДИЛС). Кампања је реализована као подршка
инклузивном образовању у Србији организовањем стручних
трибина и медијских кампања у 100 општина Србије, са основним
циљем остваривања квалитетне инклузивне праксе за сву децу,
повећања обухвата деце из маргинализованих група и
унапређивања квалитета образовања које добијају у
предшколском,
основношколском
и
средњешколском
образовању. Стручне трибине је посетило 11.000 полазника. Кроз
бројне активности, оставерени су планирани специфични
циљеви: (а) подршка примени Закона о основама система
образовања и васпитања из 2009. године за имплементацију
инклузивног образовања; (б) пружање подршке учесницима у
образовном процесу за препознавање и развијање капацитета
сваког ученика у циљу осамостаљивања и стицања економске
независности (родитељи, наставници, стручни сарадници); (в)
развијање свести у стручној и широј јавности о значају инклузије
кроз промоцију концепта и обезбеђивање позитивне климе у
локалној заједници за имплементацију инклузивног образовања.
Кључне речи: инклузивно образовање, примери добре праксе,
ИОП, трибине, медијска кампања.
∗
E-mail: јosimov.gordana@gmail.com
135
SUPPORT TO INCLUSIVE EDUCATION IN SERBIA:
“EVERYONE TO SCHOOL, FUTURE FOR
EVERYONE“CAMPAIGN
Gordana Josimov∗
Primary school “Vasa Živković“, Pančevo, Serbia
Mirjana Ilić
Association of Teachers of Republic of Serbia, Belgrade, Serbia
The authors will present course and results of campaign “Everyone to
school, future for everyone“, which was realized by partnership
organizations Association of Teachers of Republic of Serbia (TARS),
Interactive Pedagogy Centre (IPC) and Educational Policies Centre
(EPC), with support of Open Society Fond and Ministry of Education
of Republic of Serbia (DILS project). Campaign was realized as
support to inclusive education in Serbia by organization of expert
speaker’s platforms and media campaigns in 100 municipalities in
Serbia with aim to maintain quality inclusive practice for all children,
to include children from marginalized groups and improve quality of
education which children get during preschool, primary and secondary
education. 11000 people attended the platforms. Specific goals were
achieved due to numerous activities: (a) giving support to
implementation of the Law on basis of educational system for
implementation of inclusive education in 2009; (b) giving support to
participants in educational process for recognition and development of
capacity of each pupil so that they could gain financial independency
and become independent (parents, teachers, experts); (c) raising of
awareness of pubic and experts on the importance of inclusion due to
promotion of the concept of inclusion and making positive atmosphere
for implementation of inclusive education in local community.
Key words: inclusive education, examples of good practice, IEP,
platforms, media campaign.
∗
E-mail: јosimov.gordana@gmail.com
136
ЛИЧНА ЕКСПЕРТИЗА: СЕРВИС ЗА ПОДРШКУ ДЕЦИ
У ИНКЛУЗИВНИМ ВРТИЋИМА И ШКОЛАМА
Славица Марковић∗ и Виолета Страхињевић
Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић“,
Нови Сад, Србија
Пратећи потребе деце са сметњама у развоју, младих и одраслих
особа са инвалидитетом, реформске процесе у Србији, савремене
токове у региону и свету, школа за основно и средње образовање
„Милан Петровић“ је редефинисала своју улогу, извршила
организационе промене и прилагодила своје услуге потребама
корисника. На овај начин, школа није више усмерена само на
образовање и васпитање, већ излази из оквира класичне школе и
улази у живот локалне заједнице. У циљу правовременог,
ефикасног и дискретног задовољавања потреба деце са сметњама
у развоју и особа са инвалидитетом и њиховог квалитетнијег
учешћа у локалној заједници, школа је развила и програме
сервисног центра. Сервисни центар представља унапређени
систем услуга и подршке усмерених директно ка кориснику, без
обзира на узраст и врсту подршке, а оптимално је усклађен са
потребама корисника. Сервисни центар обједињава рад 18
сервиса. Од 2006. године у оквиру Сервисног центра врло
интензивно ради сервис за подршку деци са сметњама у развоју у
вртићима и основним школама. Стручњаци овог сервиса центра
пружају следеће услуге: (а) процена образовних потреба ученика;
(б) израда индивидуалног плана помоћи, (в) помоћ у реализацији
индивидуалног образовног програма; (г) индивидуалне
стимулативне вежбе у зависности од потребе деце; (д) евалуација
постигнућа деце; (ђ) инструктивни рад са родитељима; (е)
сензибилизација вршњака; (ж) едукација наставника и чланова
стручне службе кроз семинаре.
Кључне речи: деца са сметњама у развоју, подршка инклузији,
сервисни центар.
∗
E-mail: skolamp@eunet.rs
137
PERSONAL EXPERTIZE: HELP SERVICE FOR GIVING
SUPPORT TO CHILDREN IN INCLUSIVE
KINDERGARTENS AND SCHOOLS
Slavica Marković∗ and Violeta Strahinjević
School for Primary and Secondary Education “Milan Petrović”,
Novi Sad, Serbia
School for primary and secondary education “Milan Petrović“ has
redefined its role, conducted organizational changes and adjusted its
services to the needs of pupils according to the needs of children with
disabilities, disabled young and adult people with, reform processes in
Serbia, contemporary processes in the region and the world.
Therefore, school is not primarily focused on education, but its
activities overcome the frames of classic school and permeate local
community. School has also developed programmes of service center
in order to be able to promptly, efficiently and discreetly fulfill the
needs of children with developmental difficulties and disabled people
and ensure their more qualitative participation in local community.
Service center represents improved service and support system
directed to the user, regardless of the age and type of support, and it is
optimally adjusted to the needs of users. Service centre includes work
of 18 services. Service for support to children with developmental
difficulties in kindergartens and schools has existed within the Service
centre from 2006. The experts in this service centre give following
services: (a) evaluation of educational needs of pupils; (b) individual
help plan making, (c) help in realization of individual educational
plan; (d) evaluation of children’s achievement; (e) instructive work
with parents; (e) peer sensitivity; (f) education of teachers and
members of professional service due to seminars
Key words: children with developmental difficulties, support to
inclusion, service centre.
∗
E-mail: skolamp@eunet.rs
138
ЗНАЧАЈ ЕДУКАЦИЈЕ РОДИТЕЉА ЗА РАНО ОТКРИВАЊЕ
ПСИХОФИЗИЧКИХ ОШТЕЋЕЊА КОД ДЕЦЕ
ДО ПОЛАСКА У ВРТИЋ
Миомир Милинковић∗
Учитељски факултет, Ужице, Србија
Мирјана Чутовић
Основна школа „Филип Филиповић“, Чачак, Србија
У раду аутори разматрају могућности и начине на које би се
родитељи и старатељи, од самог рођења детета, едуковали да
будно прате психофизички развој свога детета. Разматра се начин
на који би стручна лица пружала помоћ да би се у самом старту
вршиле могуће корекције. Многи родитељи, прве информације о
различитости свога детета од друге деце у групи добију тек од
васпитача у предшколској установи, доводећи себе у тешку
ситуацију. Правовременим реаговањем на прве симптоме који
указују да се ради о детету са посебним образовним потребама,
повећaва се могућност ублажавања или чак потпуног уклањања
психофизичких оштећења, што омогућава детету да се несметано
укључи у редовне образовне токове. Овим проблемом баве сe
дужи низ година просветни радници и стручни сарадници, затим
и лекари одређених профила, логопеди, офталмолози,
оториноларинголози, а све усмерено ка једном циљу, да се спречи
што се спречити може, како за добробит породице тако и
друштава у целини. Ако проблем већ постоји и ако је он уочен од
стране родитеља, следећи корак је правилан приступ решавању
проблема. Међутим, много већи проблем од већ постојећег је тај
да сами родитељи прикривају уочени проблем, у нади да ће се
решити сам од себе и никако не желећи да признају ни себи ни
околини, што је донекле и разумљиво. Не придавајући значај
постојећем проблему родитељи не могу реално сагледати могуће
последице. Аутори ће још једном предочити савесним
родитељима алармантне сигнале, које дете шаље и предложити
им начине како тада поступити.
Кључне речи: едукација родитеља, рано уочавање проблема,
превазилажење реакција средине, слух, вид, говор.
∗
E-mail: miomil@beotel.rs
139
IMPORTANCE OF PARENTAL EDUCATION FOR EARLY
DSCOVERING OF PSYCHOLOGICAL AND PHYSICAL
IMPAIREMENTS OF CHILDREN UNTIL PRESCHOOL AGE
Miomir Milinković∗
Teacher Training Faculty, Užice, Serbia
Mirjana Čutović
Primary school “Filip Filipović“, Čačak, Serbia
The authors of this paper consider possibilities and ways of parental
education for careful monitoring of psychological and physical
development of a child from the moment it has been born. Ways of
giving professional help of experts so that corrections could be done
promptly are also discussed in this paper. Many parents get first
information on differences of their child in comparison to other
children from preschool teacher in kindergarten, which makes their
position more difficult. Prompt reactions to the first symptoms which
show that a child has special educational needs increase the possibility
of making them less severe or the possibility of their removal, which
enables child to be included in regular education process. Teachers,
experts,
doctors,
speech
therapists,
ophthalmologists,
otolaryngologists have been dealing with this problem for a couple of
years in order to prevent what can be prevented, both for the benefit of
family and society. If there is a problem, and if parents noticed it,
suitable approach to problem solving represents the next step.
However, the fact that parents try to hide the fact that their child has a
problem, hoping that it would be solved somehow, not willing to
admit it either to themselves or to their surrounding, which is partially
understandable, represents greater problem. Parents are not able to
realistically perceive possible consequences if they are ignoring
existing problem. The authors of this paper will present alarming
signals once again and suggest possible actions.
Key words: parental education, early problem perception, overcoming
of reactions of surrounding, hearing, eyesight, speech.
∗
E-mail: miomil@beotel.rs
140
СТАВОВИ РОДИТЕЉА ДЕЦЕ ТИПИЧНОГ РАЗВОЈА
О ИНКЛУЗИЈИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
Мирјана Николић*
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, Србија
Вероника Катрина-Митровић
Здравствени центар „Др Миленко Марин“, Лозница, Србија
Циљ овог рада био је да се идентификују ставови родитеља деце
типичног развоја о инклузији у основној школи и да се утврди да
ли постоје разлике у ставовима родитеља у односу на њихов пол
и образовање. Истраживање је спроведено на узорку од 166
родитеља ученика првих разреда у три градске школе на
територији града Лозница, а од инструмената је примењена скала
ставова Ликертовог типа. Факторска анализа је издвојила три
групе фактора: социјални развој ометене и неометене деце у
инклузивном образовању, предности инклузивног у односу на
специјално образовање, као и технички и људски ресурси у
реализацији инклузије. Половина испитаних родитеља износи
умерено позитивне ставове у погледу добити у социјалном
развоју ометене и неометене деце. Умерено позитиван став на
друга два фактора износи 45% испитаника. Близу 20%
испитаника има изразито негативан став на трећем фактору –
прилагођеност школског простора деци са посебним потребама и
стручна оспособљеност за рад са овом децом. Родитељи високог
образовања имају значајно негативнији став по питању
прилагођености простора и оспособљености кадра за реализацију
инклузије у односу на родитеље са средњом стручном спремом.
Разлике по полу нису утврђене ни на једном фактору. Такође,
налази истраживања указују да је потребно да се школски
простор прилагоди деци са посебним потребама, а да се кадар
додатно стручно оспособи.
Кључне речи: ставови родитеља, инклузија, деце са посебним
потребама.
*
E-mail: vs.mirjana.nikolic@gmail.com
141
ATTITUDES OF PARENTS OF CHILDREN OF TYPICAL
DEVELOPMENT ABOUT INCLUSION IN PRIMARY
SCHOOLS
Mirjana Nikolić*
Preschool Teacher Training College,
Sremska Mitrovica, Serbia
Veronika Katrina-Mitrović
Medical Centre “Dr Milenko Marin“, Loznica, Serbia
The aim of the research was to identify attitudes of parents of children
of typical development about inclusion in primary schools, as well as
to define if there are differences in the attitudes of parents regarding
their gender and education. The sample included 166 parents of pupils
of the first grade in three schools in Loznica. The instruments used in
the reserach included scale of attitudes of Liquert’s type. Three groups
of factors were distinguished according to factor analysis: social
development of children with edvelopmental disorders and typical
children in inclusive education, advantages of inclusive education in
comparison to special schools, technical and human resoureces in the
realization of the process of inclusion. Half of the parents express
mildly positive attitudes on the advantages in social development of
children with developmental disorders and of children of typical
development. 45% of the examinees express mildly positive attitude
considering another two factors. About 20% of the examinees express
negative attitude on the third factor - adjustment of school
environment to children with special needs and professional
competencies of teachers to work with these children. Highly educated
parents express much more negative attitude considering the
adjustment of working space and competencies of teachers to
implement inclusion in comparison to the parents who have finished
secondary schools. There were no gender differences considering each
of the factors. The results of the research also emphasize the need for
the adjustment of school environment to children with special needs,
as well as the need for additional professional training of teachers.
Key words: attitudes of parents, inclusion, children with special needs.
*
E-mail: vs.mirjana.nikolic@gmail.com
142
СТВАРАЛАШТВО УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА
У АУТЕНТИЧНИМ ПРОЈЕКТИМА СРЕДЊИХ ШКОЛА
Атанас Николовски∗
Скопље, БЈР Македонија
Аутор приказује акциони пројекат Обезбеђивање квалитета
преко аутентичних апликативних пројеката и пројектних
активности, који је током 2009. године реализован у 45 средњих
школа у Македонији. Ученици су били укључени у пројектне
тимове у свим фазама истраживања – од избора тема и
реализације до самоевалуације и јавног презентовања пројекта.
Ментори у пројектним тимовима су применили индивидуални и
индивидуализовани приступ у раду са ученицима. У оквиру
пројектних активности ученици су испољили висок ниво
креативности, инвентивности и иницијативе, али и спремности за
сарадњу. Посебан допринос реализованог пројекта је у
формулисаним предлозима за унапређивање пројектне наставе у
средњим школама.
Кључне речи: средња школа, аутентични пројекти, креативност
ученика и наставника, индивидуализација, Македонија.
∗
E-mail: sonja.andonova@giz.de
143
PUPILS AND TEACHERS’ CREATIVE WORK
IN AUTHENTIC PROJECTS OF SECONDARY SCHOOLS
Atanas Nikolovski∗
Skopje, FYR of Macedonia
The author presents action project Quality ensuring due to authentic
applicative projects and project activities which was realized in 435
secondary schools in Macedonia in 2009. Pupils were included in
project teams in all phases of research – from topic choice and
realization to self-evaluation and public presentation of the project.
Mentors in project teams applied individual and individualized
approach. Pupils showed high level of creativity, inventiveness and
initiative as well as readiness to cooperate in project activities.
Formulated suggestions for improvement of project work in secondary
school represents special contribution of realized project.
Key words: secondary school, authentic projects, pupils’ and teachers’
creative work, individualization, Macedonia.
∗
E-mail: sonja.andonova@giz.de
144
ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА КАО АКТЕРИ
ИНКЛУЗИВНОГ ПРИСТУПА У ПРЕДШКОЛСКОЈ
УСТАНОВИ
Бранка Павловић∗
Висока школа струковних студија за васпитаче, Шабац, Србија
У раду се разматра инклузивни васпитно-образовни процес из
контекста
укључених
актера.
Заступа
се
теза
да
индивидуализација васпитно-образовног рада у инклузивним
условима може да се оствари само уз учешће заинтересованих
страна. Презентују се резултати истраживања на узорку од 50
организација цивилног друштва у Србији и 28 међународних
мрежа које је утврдило досадашња постигнућа и могућност
њиховог учешћа у васпитно-образовном раду у предшколској
установи кроз промовисање инклузивних вредности, реализовање
директних васпитно-образовних и социјалних услуга и
активности подршке. Промоција вредности се односи на
поштовање
права
детета;
уважавање
различитости;
партиципацију детета у одлучивању; активно учешће родитеља
итд. Услуге и активности подразумевају јавно заступање
инклузије, развој добрих пракси и стандарда иновативних
васпитно-образовних услуга, пружање услуга у партнерству са
установом, утицај на јавне политике у домену инклузије.
Кључне речи: инклузија, организације
партнерство, предшколска установа.
∗
E-mail: brankapavlovic22@gmail.com
145
цивилног
друштва,
ORGANIZATIONS OF CIVIL SOCIETY AS PARTICIPANTS
OF INCLUSIVE APPROACH IN KINDERGARTEN
Branka Pavlović∗
Preschool Teacher Training College, Šabac, Serbia
Inclusive educational process is analyzed in this paper from the
context of included participants. The author of the paper starts with
the premise that individualization of educational work in inclusive
conditions can be done only if all included participants are willing to
cooperate. Results of the research, which included the sample of 50
organizations of civil society in Serbia and 28 international networks,
are presented in this paper. This research confirmed their so-far
achievements and possibilities of their participation in educational
work in kindergarten through promotion of inclusive values,
realization of educational and social services and giving support.
Promotion of values refers to respect of children’s rights, participation
of a child in decision making, active participation of parents etc.
Services and activities imply public promotion of inclusion,
development of positive practice and standards of innovative
educational services, offering services in partnership with
kindergarten, influence of prevailing policy in domain of inclusion.
Key words: inclusion, civil society organizations, partnership,
kindergarten.
∗
E-mail: brankapavlovic22@gmail.com
146
САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА ДЕЦЕ ОШТЕЋЕНОГ
СЛУХА У ИНКЛУЗИВНИМ ФОРМАМА ОБРАЗОВАЊА
Весна Радовановић∗ и Сања Димоски
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Овај рад се бави једним сегментом инклузовног образовања, сарадњом
између родитеља детета оштећеног слуха и наставника и психолошкопедагошке службе у инклузивној форми образоваања ове деце. Рад
представља покушај теоријског доприноса теми. Ову тему је тешко
изучавати путем емпиријског истраживања с обзиром да се у нашој
средини деца са тешким оштећењем слуха образују у школама за глуву
и наглуву децу, док се само малобројна деца са веома дискретним
оштећењем слуха школују у неким фромама инклузивног образовања.
Известан број научних радова и емпиријских истраживања говори о
специфичним односима у породици детета оштећеног слуха (дијаде
мајка-дете, презаштићивање, стрес). Дете оштећеног слуха је објекитвно
онемогућено да учествује у разним животним делатностима, што
погодује стварању зависних односа. Односи презаштићивања могу
неповољно утицати на психолошко функционисање детета оштећеног
слуха. У образовном процесу, непходно је да подршка родитеља буде
сврсисходна, да погодује образовном напретку и ослањању детета на
сопствене капацитете. У овом процесу, од велике важности је улога
наставника који неминовно успоставља специфичну сарадњу са
родитељем детета оштећеног слуха. Сарадња подразумева интензивније
контакте, индивидуални приступ родитељима, саветодавни рад у
реализацији образовних и васпитних циљева, развијање партнерског
односа који се базира на поверењу, као и психолошко саветовање са
породицом уколико постоје индикације за ово. Наставник и родитељ
размењују неопходне информације које се имплементирају у
индивидуални план рада са дететом и интензивно сарађују током целог
процеса инклузивног образовања. Ефикасност образовног процеса
детета оштећеног слуха у инклузивној форми образовања у великој
мери зависи од квалитета укључености родитеља.
Кључне речи: родитељи деце оштећеног слуха, сарадња, инклузивно
образовање.
∗
E-mail: radovanovic3@yahoo.com
147
WORKING WITH PARENTS OF HEARING IMPAIRED
CHILDREN IN INCLUSIVE FORMS OF EDUCATION
Vesna Radovanović∗ and Sanja Dimoski
Faculty of Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Serbia
This paper focuses on one segment of inclusive education, cooperation
between parents of hearing impaired children and teachers - and
psychological-pedagogical services in an inclusive form of education. The
work represents an attempt to make the theoretical contributions to the
subject. This topic is difficult to study by empirical research, knowing that
children with severe hearing loss are educated in schools for deaf (in Serbian
community), while only a small amount of children with a very discreet
hearing impairment are educated in some form of inclusive education. A
number of scientific papers and empirical studies deal with specific
conditions in the family of the child with impaired hearing (the mother-child
overprotection, stress). A child with impaired hearing is disabled to
participate in a variety of life activities, which favors the creation of
dependent relationships. Overprotecting relations may adversely affect the
psychological functioning of children with hearing impairment. In the
education process, it is necessary to support parents to be purposeful, to fit
with educational progress, as well as with relying on the child's own capacity.
In this process, teachers inevitably establish specific cooperation with the
parent of a child with hearing impairment, and their role is of great
importance. Collaboration involves more intensive contacts, individual
approach to parents, advisory work in the realization of educational goals,
developing a partnership based on trust, and psychological counseling to the
family if there is any indication for this. Teacher and parent share the
necessary information to implement the individual plan of work with the
child and cooperate extensively throughout the process of inclusive
education. The effectiveness of the educational process of the child with
hearing impairments in inclusive forms of education depends largely on the
quality of parent involvment.
Key words: parents of hearing impaired children, collaboration, inclusive
education.
∗
E-mail: radovanovic3@yahoo.com
148
ВАСПИТАЧ И РОДИТЕЉ: ПАРТНЕРИ
У ПРОФЕСИОНАЛНОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ
ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
Анкица Симона Ковачевић∗
Гимназија Рашка, Рашка, Србија
Инклузивно образовање је постало императив када je реч о
реформама у образовном сектору у Србији. Једна од главних
карика у процесу увођења инклузије јесу родитељи деце са
сметњама у развоју. Учешће родитеља у процесу инклузије је од
великог значаја у процесу овладавања знањима, вештинама и
умењима детета са сметњама у развоју. Релација васпитач –
родитељ анализирана је методом појединачног случаја у два
периода: први период карактерише формална сарадња, а други
потпуна и активна сарадња васпитача и родитеља. Упоредна
метода ова два периода показала је значајне промене и корист
активне сарадње васпитача и родитеља за постизање позитивних
резултата у интеграцији детета. У раду се указује на допринос
учешћа родитеља као активног члана тима за инклузију. Наиме,
родитељи кроз саветодавно, образовно и васпитно искуство
мењају своју социјалну средину и посредством отворене сарадње
са васпитачем изграђују и негују успешније интерперсоналне
односе. Aнализом, сагледавањем, планирањем и реализацијом
конкретних задатака родитељи и васпитачи остварују заједнички
циљ – професионалну рехабилитацију деце са сметњама у
развоју.
Кључне речи: родитељ, васпитач, сарадња.
∗
Е-mail: ankicakovacevic@yahoo.com
149
PRESCHOOL TEACHER AND PARENT: PARTNERS
IN PROFESSIONAL REHABILITATION OF CHILDREN
WITH DEVELOPMENTAL DISORDERS
Ankica Simona Kovačević∗
High School Raška, Raška, Serbia
Inclusive education has become an imperative considering reforms in
educational sector in Serbia. Parents of children woth developmetal
disorders represent one of the mian links in the process of
implementation of the process of inclusion. Parental participation in
the process of inclusion is very important in the process of gaining
knowledge, skills and abilities of children with developmental
disorders. The relation preschool teacher-parent was analyzed by the
method of individual case in two periods: the fisrt period is
characterized with formal cooperation, wheras the second period is
characterized with complete and active cooperation between preschool
teachers and parents. Method of comparison of these two periods
showed significant changes and usefulness of active cooperation
between preschool teachers and parents in achievement of positive
results in the process of child’s integration. This paper emphasizes
contribution of parental participation since parents represent active
members of inclusion team. Parents change their social environment
due to their advisory and educational experience and they make and
cherish more successful interpesonal relationships due to open
cooperation with preschool teacher. Parents and preschool teachers
achieve their mutual goal – professional rehabilitation of children with
developmental disorders due to analysis, perception, planning and
realization of specific tasks.
Key words: parent, preschool teacher, cooperation.
∗
Е-mail: ankicakovacevic@yahoo.com
150
ИНФОРМИСАНОСТ ОПШТЕ ПОПУЛАЦИЈЕ
О ИНКЛУЗИЈИ
Ивана Сретеновић∗
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију,
Београд, Србија
Војислав Тодоровић
Специјална основна школа „Душан Дугалић“, Београд, Србија
Инклузију као најопштији појам можемо дефинисати као процес
или приступ у коме сегмент нечега или појединца у друштву
посматрамо као део целине. Неке
дефиниције образовне
инклузије се фокусирају само на децу ометену у развоју и
њихову укљученост у редовне школе и друштвену заједницу
уопште, док се мањи број дефиниција бави надареном децом као
и особама које су изван просека или стандарда. Циљ
истраживања је био да утврдимо да ли особе опште популације
знају шта је инклузија, ко је укључен у процес и где се инклузија
спроводи. За потребе истраживања направљен је упитник.
Истраживањем је обухваћено 210 особа оба пола, старости 22-63
године. Резултати истраживања показују да 52.4% зна, или мисли
да зна шта је инклузија, док је 47.6% одговорило да не зна шта
инклузија значи. Од укупног броја оних који су одговорили да
знају шта је инклузија, 63.6% је дало потпуни одговор. На основу
резултата, можемо закључити да је потребно информисати особе
опште популације (путем телевизије, радио емисија, предавања,
штампаног материјала и слично) о инклузији и представити им на
најбољи могући начин све могућности које инклузија пружа
особама које су обухваћене овим процесом.
Кључне речи: дефиниције
информисаност.
∗
инклузије,
E-mail: ivana.sretenovic011@gmail.com
151
општа
популација,
GENERAL POPULATION KNOWLEDGE
ON INCLUSION
Ivana Sretenović∗
Faculty for Special Education and Rehabilitation,
Belgrade, Serbia
Војислав Тодоровић
Special primary school“Dušan Dugalić“, Belgrade, Serbia
Inclusion, as general conception, can be defined as process or
approach which implies that some segment or an individual in the
society are perceived as part of the whole. Some definitions of
educational inclusion are focused on children with developmental
disorders and their inclusion in regular schools and local community,
whereas only some definitions of inclusion take into consideration
talented children and people who are exceptional and above average.
The aim of the research was to define if people generally know what
inclusion is, who is involved in the process of inclusion, and where it
is implemented. The questionnaire was used in the research. The
sample included 210 people of both genders aged from 22 to 63. The
results of the research show that 52.4% knows or it least they think
they know what inclusion is, whereas 47.6% says they do not know
what inclusion is. 63.6% of the people who said they knew what
inclusion was, gave complete answer. According to the results of the
research we can conclude that it is necessary to inform general
population about inclusion (television, radio shows, lectures, printed
material etc) and present in the best possible way all possibilities
inclusion gives to people included in this process.
Key words: definition of inclusion, general population, knowledge.
∗
E-mail: ivana.sretenovic011@gmail.com
152
ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ КАО ОСНОВНА КАРИКА
У ПРУЖАЊУ ПСИХОСОЦИЈАЛНЕ ПОДРШКЕ ДЕЦИ
СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
Мирјана Станковић-Ђорђевић∗
Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Пирот, Србија
Аутор рада излаже искуства о раду Тима за подршку деце са
развојним сметњама, чији су кључни чланови просветни радници.
Психосоцијална помоћ је усмерена на очување здравих снага и
минимизирање и модификацију последица хендикепа код детета
и његове породице. Основа у пружању психосоцијалне помоћи је
успостављање квалитетне комуникације између чланова тима
професионалаца, који раде са дететом и родитељима. Да би се
постигла успешна међусобна комуникација, неопходно је да
просветни радници промене своје конструкте o детету са
развојном сметњом и о његовим родитељима – родитељи и дете
нису пасивни примаоци услуга, они су партнери и на тај начин се
морају сагледавати. У зависности од врсте и дубине ометености
детета, као и структуре и потреба породице, дефинишу се циљеви
пружања помоћи – подстицање самопоштовања, осећања
сопствене ефикасности и осећаја контроле над ситуацијом,
оспособљавање за ефикасну комуникацију са дететом, пружање
подршке детету, оспособљавање за позитивне стратегије
превладавања последица сметњи, оспособљавање родитеља да
самостално и компетентно доносе одлуке о свом детету и
унапређују квалитет одрастања детета са сметњама у развоју.
Кључне речи: просветни радници, инклузија, Тим за подршку,
психосоцијална помоћ, комуникација.
∗ E-mail: djordjevic_lj@open.telekom.rs
153
TEACHERS AS CRUCIAL LINK IN GIVING PSYCHOLOGICAL
AND SOCIAL SUPPORT TO CHILDREN
WITH DEVELOPMENTAL DISABILITIES
Marijana Stanković-ðorñević∗
Preschool Teacher Training College,
Pirot, Serbia
The author of the paper presents her experience on work of Support
team of children with developmental difficulties, whose key members
were teachers. Psychological and social help was directed to
preservation of potentials and lessening and modification of
consequences of disability. Communication between the members of
the team of experts who work with a child and its parents represent
basis in offering psychological and social help. In order to maintain
successful mutual communication it is necessary for teachers to
change their constructions on a child with developmental disability
and its parents – parents and a child are not passive service recipients,
they are partners and they should be perceived as partners. Aims of
help offering are defined according to type and level of child’s
disability, as well as to the structure and needs of family: encouraging
of self-respect, feeling of efficiency and resuming of control, enabling
for efficient communication with a child, giving support to a child,
enabling for positive strategies of overcoming consequences of
disability, enabling parents for independent and competent decision
making on their child and improvement of quality of its growing up.
Key words: teachers, inclusion, support team, psychological and
socialhelp, communication.
∗
E-mail: djordjevic_lj@open.telekom.rs
154
ИНКЛУЗИЈА КАО ОТВОРЕН ПРОЦЕС
У ПРИСТУП ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ:
АНАЛИЗА МОДЕЛА СКРБИ ЗА ОСОБЕ
СA ИНВАЛИДИТЕТОМ
Сандра Стојковић∗
Медицински факултет, Ријека, Хрватска
Циљ овог истраживања је да се анализом Националних стратегија
и законских регулатива за особе са инвалидитетом у различитим
земљама утврде сличности и разлике у приступу особама са
инвалидитетом, као и кључни елементи који резултирају
медицинским моделом збрињавања за наведену популацију. У
раду су анализирани теоријски и историјски узроци на којима и
данас почивају још увек традиционални модели приступа
особама са инвалидитетом. Ти приступи темеље се на
инвалидитету као апсолутној категорији, али и покушајима
другачијег приступа особама са инвалидитетом који су
резултирали развојем различитих парадигми и изведених модела.
Квалитативном функционалном анализом података, евалуирани
су системи заштите за лица с инвалидитетом у Савезној
Републици Немачкој, Чешкој Републици и Републици Словенији
као чланицама ЕУ-а, Републици Босни и Херцеговини те
Републици Србији као транзицијским земљама. Компаративном
анализом упоредио се постојећи облик збрињавања у нашој
земљи са стањем у наведеним земљама. Анализа је показала још
увек преовлађујући традиционалан приступ особама са
инвалидитетом базиран на медицинском моделу, иако су све
земље израдиле националне документе у којима је јасно изражена
потреба за другачијим промишљањима у приступу особама са
инвалидитетом.
Кључне речи: особе са инвалидитетом, модел збрињавања,
инклузија, Националне стратегије за особе са инвалидитетом,
законска регулатива за особе са инвалидитетом.
∗
E-mail: sandra.centar@gmail.com
155
INCLUSION AS AN OPEN PROCESS
IN ACCESS TO PERSONS WITH DISABILITIES:
ANALYSIS OF THE CARE MODEL FOR THE DISABLED
Sandra Stojković∗
Faculty of Medicine, Rijeka, Croatia
The aim of this research is to define similarities and differences in the
approach to the disabled by analysing The National strategy and
legislative regulations for the disabled of surveyed countries. Defining
key elements that result in medical care model for the mentioned
population is also one of the aims of this research work. In this paper
theoretical and historical causes on which traditional model of
approaching the disabled are analysed. These approaches are based on
the disability as an absolute category but also on trying different
approach to the disabled that resulted in developing various paradigms
and derivable models. Implementing qualitative and functional data
analysis, care systems for the disabled have been evaluated in
Germany, Czech Republic and Slovenia as EU members, and in
Bosnia and Herzegovina and Serbia and transition countries. The
existing care model in our county has been compared with the one in
the above mentioned countries by using comparative analysis.The
analysis indicated that the still prevailing traditional approach to the
disabled is based on the medical model although all countries have
prepared national documents where is clearly expressed the need for
different expert opinions in approaching the disabled.
Кey words: people with disability, medical model, social model,
inclusive model, National strategy for people with disability,
legislative regulations for people with disabilities.
∗
E-mail: sandra.centar@gmail.com
156
АУТОРИ / AUTHORS
А
Андрејић Зоран....................... 39, 40
Анђелковић Слађана .............. 41, 42
Б
Бан Ана ....................................... 5, 6
Банковић Слободан ... 47, 48, 59, 60,
101, 102
Бељански Мила .................. 123, 124
Богнер Ивона .............................. 7, 8
Богосављевић Радмила ...... 125, 126
Боровица Тамара .................... 25, 26
Бркић Нина ............................. 87, 88
Бројчин Бранислав . 47, 48, 101, 102
Ђ
Ђелић Јасмина ........................ 57, 58
Ђерић Ивана ................17, 18, 53, 54
Ђерманов Јелена .................... 19, 20
Ђокић Илдико ........................ 67, 68
Ђорђевић Мирјана ................. 59, 60
Ђорђић Вишња....................... 61, 62
Ђукић Мара ............................ 19, 20
Е
Ераковић Тадија ..................... 21, 22
З
Зуковић Слађана .................... 25, 26
В
Велишек-Брашко Отилиа .. 127, 128
Врањешевић Јелена ............ 129, 130
Вујасин Биљана ...................... 43, 44
Вујачић Миља .............. 9, 10, 45, 46
Вујисић-Живковић Наташа ..... 115,
116
Вуковић Данијела................... 11, 12
И
Ивановић Мирољуб ............133, 134
Ивановић Угљеша...............133, 134
Илић Мирјана ...... 103, 104, 135, 136
Г
Гашић-Павишић Слободанка ... 1, 2,
29, 30
Гера Ибоја ............................... 81, 82
Геркушенко Георгиј ............... 13, 14
Глигоровић Милица ............... 83, 84
Глумбић Ненад ....... 47, 48, 101, 102
Глушчевић Славка ................. 49, 50
Голубовић Шпела....................... 7, 8
Грбовић Александра .............. 51, 52
Грујичић Милан ................. 131, 132
Губерина-Абрамовић Даниела ... 15,
16
Гутвајн Николета ........... 1, 2, 53, 54
К
Каменов Емил ........................ 89, 90
Карић Јасмина ........................ 41, 42
Катрина-Митровић Вероника .. 141,
142
Кебара Марина ....................... 63, 64
Кеверески Љупчо ................105, 106
Клеменовић Јасмина ...........107, 108
Кнежевић Мара ...................109, 110
Кнежевић-Флорић Оливера111, 112
Ковачевић Анкица Симона 149, 150
Којић Мирослава.........65, 66, 71, 72
Копас-Вукашиновић Емина .. 23, 24
Косановић Маријана .............. 19, 20
Костовић Светлана ................ 25, 26
Кука Мирослав ....................... 67, 68
Д
Димоски Сања .................... 147, 148
Дмитровић Петар ................... 55, 56
Домазет Ђорђе ........................ 97, 98
Драгић Бранислав............... 119, 120
Драгојевић Нада ................. 117, 118
Ј
Јаблан Бранка ..................7, 8, 51, 52
Јоксимовић Александра ........ 45, 46
Јосимов Гордана . 103, 104, 135, 136
Л
Лазаревић Eмилија........9, 10, 69, 70
Лазић Светлана ...................... 27, 28
Лалић-Вучетић Наташа ......113, 114
М
Максић Славица ..................... 29, 30
Маринковић Лада ................... 81, 82
Марић-Јуришин Станислава .... 107,
108
Марков Загорка .......... 65, 66, 71, 72
Марковић Славица ............. 137, 138
Марчева Пенка ....................... 73, 74
Мацура-Миловановић Сунчица115,
116
Мијаиловић Гордана .............. 31, 32
Милачић-Видојевић Ивона 117, 118
Миленковић Слађана ............. 75, 76
Милетић Милица ................... 67, 68
Милинковић Миомир . 99, 100, 139,
140
Миловановић Бошко .............. 77, 78
Н
Николић Мирјана ............... 141, 142
Николовска Јелица ................. 79, 80
Николовски Атанас ............ 143, 144
Нинковић Стефан ............... 111, 112
Нишевић Сања........................ 81, 82
С
Савичевић Дејан..................119, 120
Савков-Фогараши Лидија...... 85, 86
Сакач Марија .......................109, 110
Свилар Марија ....................... 87, 88
Смолковић-Церовски Бранка ... ..15,
16
Соколова Светлана .................... 3, 4
Спасојевић Перо .................... 89, 90
Сретеновић Ивана ...............151, 152
Станковић-Ђорђевић Мирјана . 153,
154
Станојловић Борислав ........... 91, 92
Стевановић Јелена ................. 93, 94
Стојковић Сандра ...............155, 156
Страхињевић Виолета ........137, 138
Суботић Синиша .................121, 122
Сучић Горан ........................... 95, 96
Т
Тодоровић Војислав............151, 152
Тубић Татјана ......................... 61, 62
Ц
Цвијетић Маја ........................ 97, 98
Цолић Весна ........................... 81, 82
П
Павловић Бранка ................ 145, 146
Павловић Јелена ..................... 17, 18
Париповић Соња .................... 33, 34
Почек Сунчица ....................... 61, 62
Ч
Чубра Јелена ........................... 35, 36
Чутовић Мирјана .........99, 100, 139,
140
Р
Радић-Шестић Марина .......... 83, 84
Радовановић Весна............. 147, 148
Рукљач Игор ........................... 15, 16
Ш
Шкрбић Рената ....................... 87, 88
Шпановић Светлана............... 37, 38
Штрк Сања ............................. 95, 96
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
II НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА
СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ
ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ
И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
Издавачи
Институт за педагошка истраживања, Београд
Висока школа струковних студија
за образовање васпитача, Сремска Митровица
За издавача
Јасмина Шефер
Слађана Миленковић
Уредници
др Николета Гутвајн
мр Ивана Ђерић
Тираж
200 примерака
Штампа
„AM Graphic“, Лаћарак
ISBN
978-86-7447-094-7
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
376.1-056.26/.36-053.2(048)
НАУЧНА конференција Инклузија у предшколској установи и
основној школи (2 ; 2011 ; Сремска Митровица) Индивидуализација
васпитно-образовног рада у инклузивним условима : зборник
резимеа / II научна конференција са међународним учешћем
„Инклузија у предшколској установи и основној школи “ , [Сремска
Митровица], 24. јун 2011. ; [организатор] Висока школа струковних
студија = Individualization of educational process in inclusive settings :
abstracts / The 2nd International Conference “Inclusion in Kindergarten
and Primary school”, [Sremska Mitrovica], June 24th 2011. ; [organizer]
Preschool Teacher Training College. – Београд : Институт за
педагошка истраживања ; Сремска Митровица : Висока школа
струковних студија за образовање васпитача, 2011 (Лаћарак : АМ
graphic). - 156 стр. ; 24 цм
Упоредо срп. текст и енгл. превод. - Тираж 200. - Регистар.
ISBN 978-86-7447-094-7 (ИЗПИ)
1. Институт за педагошка истраживања (Београд) 2. Висока
школа струковних студија за образовање васпитача (Сремска
Митровица)
а) Деца са посебним потребама – Образовање – Инклузивни
метод – Апстракти
COBISS.SR-ID 264555271
Захваљујемо се свима који су помогли штампање зборника:
ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ,
УПРАВУ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
АП ВОЈВОДИНА
DELTA GENERALI OSIGURANJE
Beograd
DUNAV DOBROVOLJNI PENZIJSKI FOND
Novi Sad
Download

ЗБОРНИК РЕЗИМЕА ABSTRACTS