Škola za dizajn tekstila i kože
Novi Pazar
PREDMET: GRAĐEVINSKI
MATERIJALI
Definicija
 Mineralna veziva su materijali neorganskog porekla,
najčešće u praškastom stanju, koji pomešani sa vodom daju
plastična testa sposobna da nakon određenih fizičko –
hemijskih procesa otvrdnu i poprime svojstva kamena.
 Prelazeći iz stanja plastičnog testa u čvrsto agregatno stanje,
mineralna veziva su sposobna da međusobno spoje zrna
peska,
šljunka, drobljenog kamena i dr., pa ih ovo
svojstvo preporučuje za primenu u oblasti proizvodnje maltera,
betona i drugih veštačkih kamenih materijala.
Podela mineralnih veziva
 Nehidraulična (vazdušna) veziva mogu da očvršćavaju i da očuvaju
čvrstoću samo na vazduhu. U ovoj grupi su:
– Gips
– Kreč
– Magnezitna veziva
– Vodeno (rastvorno) staklo
 Hidraulična veziva mogu da očvršćavaju i da očuvaju
čvrstoću kako na vazduhu, tako i u vodi. U ovu grupu
veziva spadaju:
– Hidraulični kreč i
– Razne vrste cemenata
 Autoklavna veziva su materijali koji očvršćavaju u autoklavnim
uslovima, na bazi tzv. “autoklavne sinteze” (uslovi zasićenja vodenom
parom, pod povećanom temperaturom i povećanim pritiskom). Tu
spadaju različiti materijali u vidu kombinacija:
Kreč – SiO2, Kreč – Zgura, Kreč – Pucolan i dr.
7.2. Građevinski gips - Dobijanje
Gips se dobija pečenjem gipsnog kamena (sadre) koji se
uglavnom sastoji od minerala gipsa (CaSO4 ·2H2O) –
dihidrata, ali često sadrži i druge primese (pesak,
krečnjak, glina, magnezijum, oksidi gvožđa i dr.)
■ Pored sadre – dihidrata u prirodi se često sreće i
bezvodni kalcijum sulfat (CaSO4) – anhidrit, koji je,
takoreći, redovni pratilac sadre, ali od njega se ne
može dobiti građevinski gips (predstavlja jalovinu
u sirovini za dobijanje gipsa)
■ Sadra se prethodno usitnjava na komade 30/60mm, a
zatim melje u prah – sirovinsko brašno, koje se u
kotlovima ili u rotacionim pećima peče, a posle
hlađenja ponovo melje, do potrebne finoće mliva
Podela gipsa prema sastavu i načinu pečenja
Alaun gips
 Štuk gips – za razna malterisanja, za izradu
raznih prefabrikata, za ukrasne radove u
unutrašnjoj arhitekturi i kao dodatak krečnim
malterima, radi bržeg očvršćavanja
 Modelarski gips – za izradu različitih modela i
kalupa
 Alabaster gips – čiste je bele boje i primenjuje
se za vajarske radove, za izradu raznih ukrasnih
arhitektonskih elemenata, za fina malterisanja
u unutrašnjosti zgrada i dr.
 Gips za maltere, kao što i naziv govori,
prevashodno se primenjuje za malterisanje
 Gips za košuljice i podove (Estrih gips) je gips pečen na visokoj
temperaturi(800–1400°S). Sastoji se uglavnom od CaSO4 i
nešto malo CaO. Mora da ima relativno visoku čvrstoću (na 7
dana fp ≥ 11 MPa – za ostale vrste gipsa uslov je fp ≥ 2,2 do 2,5
MPa)
 Alaun gips (Kinov cement) dobija se dvostrukim pečenjem
sadre uz dodatak kalcijum – aluminijum sulfata (stipse). Sporo
vezuje, ima veću čvrstoću. Koristi se za izradu elemenata i ploča
od gipsa, veštačkog mermera,...).
 Parijan cement nije hidraulično vezivo i dobija se kao i alaun
gips, samo se umesto stipse dodaje boraks. Sporo vezuje i ima
veliku čvrstoću i tvrdoću (za dekorativne radove)
 Anhidritni cement takođe nije hidrauličko vezivo, a
dobija se na bazi fino samlevenog prirodnog ili
veštačkog anhidrita i dodataka – katalizatora: CaO, Na2SO4,
FeSO2 i dr. (za razne radove u građevinarstvu)
Mešanje sa vodom, vezivanje i očvršćavanje gipsa
Svojstva i ispitivanja gipsa
 Finoća mliva gipsa: Najčešće se određuje prosejavanjem
i to kroz sita otvora 0,75 i 0,2 mm. Na prvom nakon
prosejavanja ne sme da bude ostatka, a na drugom je
propisan maksimalni ostatak za pojedine vrste gipsa (vidi
tabelu - VRSTE GIPSA I USLOVI).
Ispitivanja gipsne kaše:
 Vreme livenja: Otisak igle prestaje da se sliva (početak vezivanja)
 Vreme plastičnosti: Igla ne prodire u kašu više od 5 mm (vreme
obradljivosti)
 Vreme vezivanja: Igla ne ostavlja nikakav trag (kraj vezivanja)
Ispitivanja gipsne kaše o kojima je ovde reč, vrše se uvek na kaši
spravljenoj sa vodogipsnim faktorom mv/mg = 0,80
 Nakon sipanja gipsa u vodu treba da prođe izvesno vreme do
livenja u kalup
Primena gipsa
Osim primene gipsa o kojoj je bilo reči kod
definisanja vrsta gipsa, jedna od najznačajnijih
primena gipsa je i za izradu ploča za pregradne
zidove.
Veštačka vlakna, trska i sl. kod ovih ploča služe
kao armatura (čelik u gipsnom kamenu
korodira. Zbog toga se u ove pregradne ploče,
takođe, ne smeju ukucavati čelični, već samo
mesingani ekseri).
Download

7.2_Mineralna veziva_gradjevinski gips