CEFTA WEEK 2013
COMPARATIVE ANALYSIS OF THE
COMPETITIVENESS OF THE CEFTA
PARTIES
Zijad Džafić, Ph.D., Professor
Vice Dean
The Faculty of Economics,
Tuzla University, BiH
Struktura izlaganja:
RAZLOZI OSNIVANJA CEFTA 2006
VANJSKOTRGOVINSKA RAZMJENA BiH PRIJE I NAKON
STUPANJA NA SNAGU SPORAZUMA CEFTA 2006
OCJENA KONKURENTNOSTI ZEMALJA ČLANICA CEFTA 2006
NEOPHODNOST REFORME JAVNOG SEKTORA U BiH
DINAMIKA STOPA ZAPOSLENOSTI I STOPA NEZAPOSLENOSTI
ZAKLJUČCI
Uvod
Sporazum CEFTA (Central Europe Free Trade
Agreement) nastao je još 1992. g. u koji su bile
uključene zemlje Centralne Evrope.
Pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistočne
Evrope CEFTA se širi, pristupanjem sporazumu
zemalja jugoistočne Evrope.
Sporazum CEFTA 2006, potpisan je 19. decembra
2006. godine u Bukureštu. a za Bosnu i Hercegovinu
stupio je na snagu 22. novembra 2007. godine
Cilj Sporazuma
Cilj Sporazuma je unapređenje trgovinske i
investicijske politike zemalja Jugoistočne Evrope.
Njime je osnovana zona slobodne trgovine u skladu
sa odredbama ovog Sporazuma i pravilima i
procedurama WTO-a.
Sporazum je u potpunosti prilagođen pravilima i
procedurama Svjetske trgovinske organizacije i
odredbama Evropske unije.
Opšti cilj izlaganja:
Sagledati i analizirati efekte i uticaj Sporazuma CEFTA
2006 na ekonomski razvoj, kroz vanjskotrgovinsku
razmjenu BiH i analizirati konkurentske prednosti
zemalja članica CEFTA 2006
Vanjskotrgovinska razmjena Bosne i
Hercegovine prije stupanja na snagu
Sporazuma CEFTA 2006 (u KM)
Država
Albanija
Hrvatska
Izvoz
2005
8.086
775.396
2.646
1.886.408
Uvoz
10.750
965.258
8.010
1.946.914
587.956
1.137.115
681.764
1.116.167
1.406.926
3 .118.418
1.698.794
3.183.514
Ukupno svijet
3.783.199
11.180.798
5.164.296
11.388.785
-
2.376.273
92.249
-
Izvoz
Makedonija
Moldova/
Moldavija
Srbija i
Crna Gora
UNMIK/
Kosovo
Ukupno CEFTA
Ostale države
35.488
-
Uvoz
2006
-
8.062.238
41.022
-
3.465.502
112.423
-
8.205.271
Vanjskotrgovinski deficit prije stupanja
Sporazuma CEFTA 2006 u 2005 godini
1200000
1000000
600000
400000
200000
Ko
so
vo
UN
M
rn
a
iC
Sr
bij
a
IK
/
Go
ra
a
old
av
ij
a
M
old
ov
a/
M
ak
ed
on
ij
M
ka
Hr
va
ts
-200000
ba
nij
a
0
Al
(KM)
800000
Vanjskotrkovinski deficit u okviru
Sporazuma CEFTA 2006 u 2006 godini
(000KM)
1.200.000
1.000.000
600.000
400.000
200.000
U
N
M
IK
rn
a
iC
rb
ija
S
/K
os
ov
o
G
or
a
ja
ol
da
vi
ol
do
va
/M
M
M
ak
ed
on
ija
ka
H
rv
at
s
-200.000
lb
an
ija
0
A
(KM)
800.000
Trendovi rasta izvoza iz Bosne i Hercegovine
u članice Sporazuma CEFTA 2006 u razdoblju
2005-2011 godine (u 000 KM)
3500000
2.873.869
3000000
2.546.586
2.491.461
2500000
2.125.793
2000000
1500000
2.104.498
1.698.794
1.406.926
1000000
500000
0
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
Trendovi uvoza u Bosnu i Hercegovinu iz
članica Sporazuma CEFTA 2006 u razdoblju
2005-2011 godine (u 000 KM)
4.712.177
5000000
4500000
4.040.322
3.881.640
3.683.360
3.316.113
4000000
3500000
3.118.4183.183.514
3000000
2500000
2000000
1500000
1000000
500000
0
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
Faktori konkurentnosti privrede International Institute for Management
Development - IMD
I Ekonomski uslovi
II Efikasnost vlade
III Efikasnost
privrede
IV Infrastruktura
Nacionalna
ekonomija
Javne finansije
Produktivnost
Bazična
infrastruktura
Međunarodna
trgovina
Fiskalna politika
Tržište rada
Tehnološka
infrastruktura
Strana ulaganja
Institucionalni okvir
Finansije
Naučna
infrastruktura
Zaposlenost
Poslovna legislativa
Praksa
menadžmenta
Zdravlje i okolina
Cijene
Društveni okvir
Stavovi i vrijednosti
Obrazovanje
Izvor: Prilagođeno prema Garelli, S., (2011), The World Competitiveness Yearbook, IMD.
Tranzicijske zemlje Zapadnog Balkana
Albanija
2,8
7900
BiH
3,8
6600
Crna Gora
0,6
10600
Hrvatska
4,2
15000
Makedonija
2,0
8800
Srbija
7,1
8800
Posttranzicijske zemlje
Estonija
1,3
18100
Češka
Republika
Litvanija
Slovenija
10,5
3,0
2,1
20300
17800
20300
14,0
28,0
20,0
15,7
31,0
24,0
2,0
2,1
4,1
3,4
3,3
7,8
-10,4
-9,0
-15,0
-0,7
-3,2
-11,0
7,0
13,2
8,9
3,5
3,2
2,8
-1,5
-1,1
2,4
10,2
4,2
-2,0
Uvoz roba i usluga
(%BDP-a)
Izvoz roba i usluga
(% BDP-a)
Vanjski dug
(% BDP-a)
Priliv FDI p.c. u
milionima EUR
Tekući račun
platnog bilansa
(%BDP)
Populacija u
milionima
BDP p.c. PPP
(EUR)
Inflacija (Indeks
potrošačkih
cijena) u %
Stopa
nezasposlenosti u
%
Osnovni makroekonomski indikatori o
analiziranim zemljama
900
400
500
600
105
200
54,2
27,8
39,4
105,1
67,6
86,0
34,0
42,0
40,0
42,0
49,0
36,0
56,0
65,0
66,0
42,0
72,0
51,0
6000
800
112
49,7
75,6
114,6
78,0
72,0
79,0
71,0
1000
98,0
92,0
73,0
88,0
69,0
Izvor: Izvod autora prema: WIIW Handbook of Statistics 2013. Wien: The Vienna Institute for International Economic Studies
Stubovi konkurentnosti privrede
Osnovni faktori
1. Institucije
2. Infrastruktura
3. Makroekonomska stabilnost
4. Zdravstvo i osnovno obrazovanje
Faktori za efikasnost
5. Visoko obrazovanje i obuka
6. Efikasnost tržišta roba
7. Efikasnost tržišta rada
8. Sofisticiranost finansijskog tržišta
9. Poznavanje i korišćenje tehnologija
10. Veličina tržišta
Faktori inovativnosti
11. Poslovna sofisticiranost
12. Inovativnost
Privreda zasnovana na
osnovnim faktorima
(BDP per capita < 2000 $)
Tranzicija 1-2
(BDP per capita
2000 – 3000 $)
Privreda zasnovana na
faktorima efikasnosti
(BDP per capita
3000 – 9000 $)
Tranzicija 2-3 (BDP per
capita 9000-17000 $)
Privreda zasnovana na
faktorima inovativnosti
(BDP per capita >17000 $)
Izvor: Izvod autora prema podacima The Global Competitiveness Report (2012),WEF.
Tri faze konkurentnosti



U prvoj fazi (osnovnim faktorima vođena privreda),
raspoloživi prirodni resursi
su dominantan izvor
konkurentske prednosti;
U drugoj fazi (efikasnošću vođena privreda), ulaganja u
modernizaciju
proizvodnje
standardnih
proizvoda
predstavljaju osnovni izvor konkurentske prednosti;
U trećoj fazi (inovacijama vođena privreda), ključni izvor
konkurentske prednosti je sposobnost inoviranja proizvoda i
usluga korišćenjem visokih proizvodnih, komunikacionih i
informacionih tehnologija. Konkuriše se jedinstvenom
strategijom sa jasnom strategijskom namjerom koja uključuje
fokusiranje pažnje organizacije na suštinu procesa
identifikovanja, stvaranja, isporučivanja, komuniciranje i
kontrole
vrijednosti.
Primjeri zemalja u pojedinim fazama
razvoja
Faza I.
BDP p.c. USD
<2000
Bangladeš
Bolivija
...
Etiopija
...
Indija
...
Nigerija
...
Vijetnam
Prelaz iz faze I. u
fazu II.
BDP p.c. USD
2000-3000
Armenija
Azerbejdžan
Egipat
...
Jamajka
...
Ukrajina
...
...
Venecuela
Faza II.
BDP p.c. USD
3000-9000
Albanija
Bosna i
Hercegovina
Bugarska
Crna Gora
Čile
...
Makedonija
...
Srbija
Izvor: Izvod autora prema podacima WEF (2010.,11).
Prelaz iz faze II. u
fazu III.
BDP p.c. USD
9000 -17000
Hrvatska
Estonija
Mađarska
...
...
Litvanija
...
...
Slovačka
Urugvaj
Faza III.
BDP p.c. USD
>17000
Australija
Austrija
Belgija
Češka
Republika
...
Njemačka
...
...
Slovenija
...
Švedska
IX stub: Tehnološka spremnost
X stub: Veličina tržišta
Inovativnost i sofisticiranost faktora
XI stub: Poslovna sofisticiranost
XII stub: Inovativnost
Hrvatska
4,1
4,5
4,3
4,7
4,1
4,8
4,1
4,6
3,9
4,3
3,9
3,8
4,2
4
4,5
4,6
4,6
4,5
4,6
4,4
3,8
3,9
4
4,3
4,3
4
3,5
3,9
3,3
3,2
4,6
5,8
3,6
3,3
3,6
3
3,1
3,4
2,8
4
3,9
4,5
5,7
3,9
3,6
3,8
2,9
3,2
3,8
2,6
4,5
4
4,5
5,8
4,1
4,6
4
2
3,6
3,8
3,4
3,6
4,7
4,8
6
4,0
3,9
4,5
3,6
3,4
3,7
3,1
Izvor: Izvod autora prema The Global Competitiveness Report 2011-2012., WEF.
3,7
3,7
5,3
5,5
3,8
3,9
3,7
2,8
3,1
3,5
2,8
Srbija
Crna Gora
3,8
4,2
Makedoni
ja
Albanija
Indeks globalne konkurentnosti (GCI)
Osnovni uslovi
I stub: Institucije
II stub: Infrastuktura
III stub: Makroekonomska stabilnost
IV stub: Zdravlje i osnovno obrazovanje
Povećanje efikasnosti
V stub: Visoko obrazovanje i obuka
VI stub: Efikasnost tržišta roba
VII stub: Efikasnost tržišta rada
VIII stub: Sofisticiranost finansijskog tržišta
BiH
Ocjena konkurentnosti privrede BiH i
zemalja u regionu za period 2011-2012.
3,2
3,7
4,5
5,8
3,7
3,7
3,6
3,6
3,0
3,1
2,9
Ocjena konkurentnosti privrede BiH versus
prosječna ocjena konkurentnosti zemalja u
regionu za period 2011-2012.
Indeks globalne konkurentnosti (GCI)
BiH
GCI
Osnovni uslovi
I stub: Institucije
II stub: Infrastuktura
III stub: Makroekonomska stabilnost
IV stub: Zdravlje i osnovno obrazovanje
Povećanje efikasnosti
V stub: Visoko obrazovanje i obuka
VI stub: Efikasnost tržišta roba
VII stub: Efikasnost tržišta rada
VIII stub: Sofisticiranost finansijskog tržišta
IX stub: Tehnološka spremnost
X stub: Veličina tržišta
Inovativnost i sofisticiranost faktora
XI stub: Poslovna sofisticiranost
XII stub: Inovativnost
3,8
4,2
3,3
3,2
4,6
5,8
3,6
3,9
3,8
4,2
3,3
3,6
3
3,1
3,4
2,8
Prosjek –zemlje
regiona
4,1
4,58
3,8
4
4,72
5,76
3,9
4,2
4,12
4,26
3,94
3,92
2,98
3,26
3,58
2,96
Izvor: Izvod autora prema podacima The Global Competitiveness Report 2011-2012., WEF.
Kretanje Indeksa konkurentnosti
tranzicijskih zemalja Zapadnog Balkana za
period 2007-2012. godine
Godine
Albanija
BiH
Crna Gora
Hrvatska
Makedonija
Srbija
2007
3,48
3,55
3,91
4,20
3,73
3,78
2008
3,55
3,56
4,11
4,22
3,87
3,90
2009
3,72
3,53
4,16
4,03
3,95
3,77
2010
3,94
3,70
4,36
4,04
4,02
3,84
2011
4,06
3,83
4,27
4,08
4,05
3,88
2012
3,91
3,93
4,14
4,04
4,04
3,87
Izvor: Izvod autora prema: The Global Competitiveness Reports 2007-2008, 2008-2009, 2009-2010, 2010-2011,
2011-2012., 2012-2013. Geneva: The World Economic Forum.
Konkurentnost privrede Bosne i
Hercegovine i zemalja u regionu
Institucije
7
Inovativnost
6
Infrastruktura
5
Poslovna
sofisticiranost
Makroekonomska
stabilnost
4
3
2
Zdravlje i osnovno
obrazovanje
1
Veličina tržišta
Visoko
obrazovanje i
obuka
Tehnološka
spremnost
Sofisticiranost
finansijskog tržišta
Efikasnost tržišta
roba
Efikasnost tržišta
rada
Bosna i Hercegovina
Region
Izvor: Izvod autora prema podacima WEF-a, (2011-2012), The Global Competitiveness Report.
Rang konkurentnosti za period 2012.-2013.
Rang konkurentnosti tranzicijskih zemalja Zapadnog Balkana po
pojedinim stubovima za period 2012-2013.
160
140
120
Albanija
100
80
Crna Gora
Bosna i Hecegovina
Hrvatska
60
40
Makedonija
Srbija
20
0
Osnovni faktori
Faktori efikasnosti
Faktori poslovne
sofisticiranosti i
inovativnosti
Izvor: Izvod autora prema podacima The Global Competitiveness Report, 2012-2013, WEF.
*viši rang – lošija pozicija, niži rang-bolja pozicija.
Iskustva BiH i zemalja okruženja :


U Srbiji samo 0,80% BDP-a ulaže u naučnoistraživački rad i inovativnost, u Hrvatskoj 0,50%
BDP, u BiH 0,05% BDP, što je daleko ispod prosjeka
EU i postavljenog cilja od 3% (1% javni sektror, a
2% poslovni sektor)
U BiH treba istražiti nematerijala ulaganja u
preduzećima po završnom računu i doći do tačnog
podatka.
26.11.2013
22
Institucije u naučnoistraživačkoj djelatnosti
Naučne institucije
Univerziteti
/fakulteti
I&R organizacije
Naučnoistraživački
instituti
Istraživačko razvojni
instituti
Naučnoistraživačke
laboratorije
Istraživačko razvojne
laboratorije
Naučnoistraživački
centri
Istraživačko razvojni
centri
Izvor: Strategija razvoja nauke BiH 2010-2015.
Organizacije za
transfer
tehnologija
Organizacije
povezivanja
Centri za transfer
tehnologija
I&R jedinice
Inovacioni centri
Naučno-tehnološki
parkovi
Naučno-tehnološki
inkubatori
Strane direktne investicije tranzicijskih
zemalja Zapadnog Balkana u BDP-u (%)
Zemlja
Albanija
BiH
2008.
2009.
2010.
2011.
6,7
7,7
9,2
6,9
5,0
1,5
1,6
2,9
Crna Gora
17,9
30,8
17,9
15,4
Srbija
5,5
4,7
3,0
4,6
Hrvatska
Makedonija
6,8
6,1
2,6
2,0
Izvor: IMF, World Economic Outlook, 2012.
1,3
2,3
1,6
3,3
Nezaposlenost u tranzicijskim zemaljama
Zapadnog Balkana (izražena po ILO
standardima)
Zemlja
Albanija
BiH
Albanija
BiH
Crna Gora
Hrvatska
Makedonija
Srbija
Crna Gora
Hrvatska
Makedonija
Srbija
Zemlja
2008.
2009.
2010.
2011.
12,5
13,1
12,5
11,5
2008.
12,5
23,4
16,8
8,3
33,8
14,7
23,4
16,8
8,3
33,8
14,7
Izvor: IMF, World Economic Outlook, 2012.
2009.
13,1
24,0
19,1
9,0
32,2
17,4
24,0
12,5
2010.
27,4
19,1
19,7
12,2
9,0
32,1
20,1
32,2
17,4
27,4
2011.
11,5
27,6
19,7
13,2
31,2
23,7
27,6
19,7
19,7
20,1
23,7
12,2
32,1
13,2
31,2
Pozicija BiH u rangiranju u različitim
oblastima iz izvještaja o poslovnoj klimi
Ukupna pozicija BiH među
rangiranim zemljama
Investicione politike i promocija reformi 2010
-Razvoj ljudskog kapitala
9. od 10 zemalja jugoistočne Evrope
-Pristup izvorima finansiranja
7. od 8. zemalja jugoistočne Evrope
-Trgovinska politika i olakšavanje trgovine
9. od 9. zemalja jugoistočne Evrope
-Regulatorna reforma i parlamentarni procesi
8. od 10. zemalja jugoistočne Evrope
Indeks globalne konkurentnosti 2011-2012
125. od 183 zemlje
Lakoća poslovanja 2012
Indeks inovacija 2011
8. od 9 zemalja jugoistočne Evrope
100. od 142 zemlje
Izvor: OECD za Indeks investicionih reformi, Svjetska banka za Izvještaj o lakoći poslovanja, Svjetski
ekonomski forum za Indeks globalne konkurentnosti, te INSEAD za Indeks inovacija.
Pojavni oblici uticaja mjera u
vanjskotrgovinskoj razmjeni







Pozitivni oblici
Smanjenje carina
Odobrenje statusa
najpovlaštenije nacije
Povoljna carinska
diskriminacija
Odobrenje trgovinskih
dozvola
Subvencioniranje
trgovine
Direktne nabavke
Obećanje prethodnih
mjera







Negativni oblici
Povećanje carina
Uskraćivanje statusa
najpovlaštenije nacije
Nepovoljna carinska
diskriminacija
Uskraćivanje trgovinskih
dozvola
Stavljanje na crnu listu
Embargo
Damping
Stanje MSP i zaposlenosti u MSP u
zemljama u okruženju
Zemlja
1.
Srbija
2.
Hrvatska
3.
Makedonija
4.
Crna Gora
5.
Slovenija
6.
BiH
Broj MSP i drugih
privrednih subjekata
Broj zaposlenih u MSP i
drugim subjektima
182.010
1.128.673
26.883
54.476
296.086
53.882
105.272
114.995
906.669
214.471
649.744
388.361
Br. zaposlenih po
1 preduzeću cco
3
6
4
2
6
3
Republička agencija za razvoj malih i srednjih poduzeća i poduzetništva Republike Srbije,
[2] Hrvatska gospodarska komora - Sektor za industriju, Izvještaj o malom gospodarstvu i obrtništvu, Ministarstvo rada i poduzetništva
Republike Hrvatske, Zagreb, 2007., str. 17
[3] Ministry of economy of The Republic of Macedonia, Vlada Crne Gore, Podgorica, 2007., str. 35
[5]
26.11.2013
28
Federacija
BiH
13.37
5
5.593
1.402
Distrikt
Brčko
1.632
410
12
Republika
Srpska
Ukupno:
Sveukupno
MSP-a i
obrta:
12.20
6
27.21
3
1.856
7.859
420
1.834
Obrtnici
Sred
nja
Mala
Ukupn
o
Mikr
o
Entiteti BiH
i DB
Podaci o broju MSP-a
%
%
Broj
zaposle
nih
Struktura MSP-a i samostalnih obrta
(poduzetnika) u Federaciji BiH,
Republici Srpskoj i Distriktu Brčko
%
20.370 55,19
49.000
62,74
227.10
58,47
2
2.054
2.662
3,40
16.242
14.482 39,24
5,56
36.906 100,0
26.427
78.089
114.995
33,86
100,00
145.01
37,34
7
4,18
388.36 100,0
1
0
Stopa zaposlenosti u SEE
Izvor: Labor Force Surveys of National Statistical Offices, 2010.
Europe 2020



U XXI vijeku poduzetništvo i prodoran poduzetnik je
najoskudniji resurs.
Naglasak na razvoj SME-a kao temelja konkurentnosti
europske privrede snažno je istaknut još
Lisabonskom agendom koja je artikulirala ciljeve
privrednog razvoja Evrope do 2010.
I u novom planu razvoja Europe 2020. EK i članice EU
pokazuju da su SMEs, zbog otvorenosti inovacijama,
smatraju
ključnim
elementom
evropske
konkurentnosti. Središnji je dokument EK tzv. SME Act
sa sloganom: “Think Small First”.
How Bosnia and Herzegovina and
comparator economies rank on the ease
of doing business, 2014
Rang lakoće poslovanja za period 2007-2012.
EDBI
(175)
EDBI
(178)
EDBI
(183)
EDBI
(183)
EDBI
(183)
EDBI
(183)
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
Albanija
120
136
89
82
82
82
Crna Gora
70
81
Zemlja
BiH
95
105
119
116
127
125
84
80
77
77
Hrvatska
124
97
110
103
Srbija
68
86
90
88
Makedonija
92
75
69
32
66
38
89
Izvod autora prema: Doing Business Report 2011-2012. Izvor: World Bank, Economic Indicators.
56
22
92
How Bosnia and Herzegovina and
comparator economies rank on the ease
of starting a business
Source: Doing Business database, 2014.
.
Indeks ekonomskih sloboda za period
2008-2012.
Zemlja
Albanija
BiH
Crna Gora
Hrvatska
Makedonija
Srbija
IEF 2008.
(157)
Indek
Rang
s
62,4
63
53,9
119
54,1
116
-
-
-
61
-
73
IEF 2009.
(179)
Indeks Rang
63,7
62
53,1
134
55,1
116
56,6
108
58,2
61,2
IEF 2010.
(179)
Indeks Rang
66
53
56,2
110
59,2
91
94
63,6
78
65,7
56,9
Izvor: Izvod autora prema Heritage Foundation 2002012.
IEF 2011.
(179)
IEF 2012.
(184)
Indek
Rang
s
64
69
Indek
Rang
s
65,1
57
57,5
104
61,1
82
68
62,5
55
66
105
58
57,3
104
60,9
83
76
62,5
55
68,5
101
58,0
72
43
98
Broj zaposlenih u TK 1990. i 2008.
godine
Poljoprivreda
(sa šum. i vodopr.)
Industrija (sa energetikom i
rudarstvom)
Građevinarstvo
Saobraćaj
Trgovina
Ugostiteljstvo
Finansijske usluge
Ostale privedne djelatnosti
(zanatstvo, stamb.kom.djel.)
Vanpriveda
Ostalo
Ukupno
Stanje
1990.
Stanje
2008. (XI)
Indeks
2008/1990
Razlika
2.390
1.212
50,7
-1.178
50.141
30.423
60,7
-19.718
8.382
8.441
9.956
2.939
2.430
5.942
5.883
13.790
2.659
1.111
70,9
70,0
138,5
90,4
45,7
-2.440
-2.558
3.834
-280
-1.319
6.375
2.250
35,3
-4.125
16.040
2.292
109.386
19.704
82.974
122,8
75,9
3.664
-2.292
26.412
Izvor: Dokumentacija Federalnog zavoda za statistiku Sarajevo
Dinamika stopa zaposlenosti i stopa
nezaposlenosti
Dinamika stopa zaposlenosti i
nezaposlenosti mladih
BiH trebaju “Gazele”
Struktura SMEs u ekonomiji
Strategija Evropa 2020 - pet glavnih
ciljeva
1. 75% populacije u dobi između 20-64 godine starosti
trebalo bi biti zaposleno.
2. 3% BDP-a EU treba investirati u istraživanje i razvoj.
3. Treba
ispuniti
klimatsko-energetske
ciljeve
„20/20/20“ (uključujući i povećanje do 30%
smanjenja emisije ukoliko okolnosti dozvoljavaju).
4. Postotak osoba koje rano napuste školovanje trebao
bi biti ispod 10%, a najmanje 40% mlađe generacije
trebalo bi završiti tercijarni stepen obrazovanja.
5. 20 miliona manje ljudi trebalo bi biti u opasnosti od
siromaštva.
Javna uprava




U javnoj upravi u BiH zaposleno je 11 % ukupno
zaposlenih (u okruženju 6-7%),
Troškovi zarada u JU 12% GDP (u EU 6%),
Zarade zaposlenih u JU veće za 39% od prosjeka u
BiH (u HR za 10%, u SLO za 22%).
Neophodna je hitna reforma javnog sektora i
smanjenje plata jer nema ekonomskog rasta a i
produktivnost je na niskom nivou.
THE BUSINESS ENVIRONMENT
How Bosnia and Herzegovina ranks on
Doing Business topics, 2014
Source: Doing Business database, 2014.
HVALA NA PAŽNJI
Download

Hrvatska