ISSN 2217-7248
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
САНКТПЕТЕРБУРШКИ УНИВЕРЗИТЕТ ДПС МВС РУСИЈЕ
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА
У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
VOL.3, No 2/2013
Нови Сад, 2013.
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
Висока техничка школа
струковних студија у Новом Саду
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон: +381 21 4892500
Интернет адреса: www.mesejournal.org
Е-mail: [email protected]
Издавачи:
Санкт-Петербургском университете ГПС
МЧС России
196105, Санкт-Петербург, Московский пр.,
149, Руска федерација
Уредништво:
Главни и одговорни уредник
Главни и одговорни уредник
Проф. др Владимир Сергеевич Артамонов,
Проф. др Божо Николић, Висока техничка
начелник Санктпетербуршког универзитета
школа струковних студија (ВТШСС) у Новом Државне противпожарне службе
Саду
Mинистарства за ванредне ситуације (ДПС
Заменици главног и одговорног уредника МВС) Русије
Проф. др Бранко Милисављевић, ВТШСС у
Заменик главног и одговорног уредника
Новом Саду
Проф. др Николај Иванович Уткин,
Проф. мр Љиљана Ружић-Димитријевић,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
ВТШСС у Новом Саду
Русије
Технички уредник
Проф. др Петра Тановић, ВТШСС у Новом
Чланови
Саду
Проф. др Сергеј Владимирович Шарапов,
Чланови
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Проф. др Слободан Крњетин, Факултет
Русије
техничких наука у Новом Саду
Проф. др Жарко Јанковић, Факултет заштите Проф. др Владимир Јурјевич Владимиров,
руководилац департмана Федералне службе
на раду у Нишу
РФ за контролу промета наркотика
Проф. др Владимир Јаковљевић, Факултет
Проф. др Михаил Алексејевич Галишев,
безбедности у Београду
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Проф. др Драган Карабасил, ВТШСС у
Русије
Новом Саду
Проф. др Анита Петровић-Гегић, ВТШСС у Проф. др Виктор Александрович Гадишев,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Новом Саду
Русије
Проф. др Бранко Бабић, ВТШСС у Новом
Др Јуриј Георгиевич Корухов, председник
Саду
НП „Судекс”, удружења судских вештака
Секретар и припрема за штампу
Проф. др Владимир Александрович
Сарадник Наташа Субић, ВТШСС у Новом
Ловчиков, Санктпетербуршки универзитет
Саду
ДПС MВС Русије
Језичка редакција
Проф. др Виктор Иванович Рохлин,
Предавач Бранка Петровић, ВТШСС у Новом Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Саду
Русије и академик Међународне академије
Насловна страна
наука екологије и безбедности животне
Предавач мр Срђан Димитров, ВТШСС у
средине
Новом Саду
Проф. др Николај Васиљевич Сиротинкин,
Државни технолошки институт
Маркетинг
Кандидат техничких наука Јевгениј
Варвара Малетић, ВТШСС у Новом Саду
Фјодорович Мосин, Санктпетербуршки
Штампа
Висока техничка школа струковних студија у универзитет ДПС MВС Русије
Мајор Сергеј Михајлович Стопкин, заменик
Новом Саду
начелника редакције
Тираж: 400
Пуковник Елена Јурјевна Сичева, главни
редактор редакције
Валериј Иванович Балакан, начелник
штампарског центра Санктпетербуршког
универзитета ДПС MВС Русије
Секретар
Поручник Татjaна Владимировна Власова,
уредник у редакцији
САДРЖАЈ
ПРЕТЊА ТЕХНОГЕНОГ ТРИЦИЈУМА: ГЛОБАЛНИ АСПЕКТ И ТЕХНОЛОГИЈЕ
ИМОБИЛИЗАЦИЈЕ
Е.Б. Алексеик, М.А. Пименова, А.Г. Михалченко .................................................................. 1
САРАДЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ ХУМАНИТАРНОГ
РЕАГОВАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
Бранко Бабић ............................................................................................................................... 6
РИЗИЦИ ПРИ ОДРЖАВАЊУ ВИСОКОНАПОНСКИХ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ
СТАНИЦА
Раде Ћирић ................................................................................................................................ 11
ПРОЦЕНА РИЗИКА ОД НАСТАЈАЊА ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА НА ОСНОВУ
ВЕРОВАТНОЋЕ ЊИХОВОГ МАНИФЕСТОВАЊА
М. А. Галишев, Е. Ј. Мирјасов ................................................................................................. 25
УПОРЕДНА АНАЛИЗА МЕТОДА ИСПИТИВАЊА ТРАГОВА НАФТНИХ ДЕРИВАТА
ПРИЛИКОМ СПРОВОЂЕЊА ПОЖАРНИХ И ТЕХНИЧКИХ ЕКСПЕРТИЗА И
МОНИТОРИНГА ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА
П. Н. Јегориков, С. Н. Рубилов, Е. А. Ожегов, С. В. Шарапов ............................................ 30
МЕТОДА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА ПРИ РУЧНОМ РУКОВАЊУ ТЕРЕТОМ
Божо Николић, Звонко Букта ................................................................................................... 37
УПУТСТВО АУТОРИМА ............................................................................................................. 64
ПРЕТЊА ТЕХНОГЕНОГ ТРИЦИЈУМА: ГЛОБАЛНИ АСПЕКТ И
ТЕХНОЛОГИЈЕ ИМОБИЛИЗАЦИЈЕ
Е.Б. Алексеик1 , М.А. Пименова1, А.Г. Михалченко2
Санктпетербуршки универзитет ГПС МЧС Русија
Санктпетербуршки државни технолошки институт (ТУ)
1
2
Спроведена је оцена значаја доприноса техногеног трицијума на глобално радијационо оптерећење на
становништво. Сагласно техничком правилнику спроведена је упоредна анализа нивоа дифузије трицијума у
животну средину који потиче од савремене атомске енергетике и оног из природне миграције који је резултат
утицаја природног космичког зрачења на атмосферу. Размотрене су технологије имобилизације индустријског
отпада трицијума.
Kључне речи: трицијум, радијационо оптерећење, технологије имобилизације.
1. УВОД
У последње време радијационом оптерећењу на становништво и професионалне раднике у
нуклеарној производњи, које настаје од техногеног трицијумом, посвећује се све више пажње
[1-6]. Будући да се налази у саставу воде у облику НТО, трицијум слободно пролази кроз све
савремене филтере који се користе за чишћење течних радиоактивних отпада НЕ (нуклеарних
електрана).
Процену значаја доприноса техногеног трицијума глобалном радијационом оптерећењу
на становништво сврсисходно је почети од упоређивања светског нормираног, тј. сагласног
техничком правилнику, нивоа миграције трицијума у животну средину из постројења савремене
атомске енергетике, са природном миграцијом која је резултат утицаја природног космичког
зрачења на атмосферу (види табелу 1).
Упоређивање нормативне миграције трицијума у животну средину из постројења
нуклеарног енергетског циклуса (НЕЦ) са просечним годишњим светским природним
стварањем трицијума у атмосфери показује да су упоређенe количине потпуно сразмерне. Из
података из табеле се осим тога види да се у низу случајева (реактори BWR) могу запазити
значајна мимоилажења у наведеним вредностима нормативних дифузија трицијума.
Стога, рачунајући и друге антропогене факторе (процесе), који прате миграцију трицијума у
животну средину – ненормативна емисија из постројења НТЦ, нуклеарне експлозије шездесетих
година 20. века, цурења са депонија нуклеарног отпада и акциденте (види нпр. [12], где је
забележено годишње избацивање трицијума од 5,2 PBq), цурење из складишта радиоактивног
отпада, ослобађање трицијума из нуклеарних бојевих глава и др. – може се очекивати значајно
прекорачење техногене годишње емисије у поређењу са природним стварањем. За даље
разматрање проблема трицијума важно је да добијена савремена процена нормиране емисије
трицијума добро корелира са предвиђеном проценом опште емисије трицијума [15] код исте
снаге нуклеарне електране од 350-400 GW (е).
Као што је познато, савремена атомска енергетика ушла је у фазу квантитативног и
квалитативног раста, услед чега се појављују различити модели који описују вероватне промене
у наредних 30-50 година. Неки од ових модела носе прекомерно оптимистички карактер [13],
а други су сувише обазриви у својим прогнозама [14]. Такву ситуацију приказује слика 1а.
Реалнијом нам се чини прелазна варијаната развоја приказана на слици 1б коју смо урадили
као просек између прва два модела. На основу просечног модела развоја нуклеарне фисије до
2050. године може се урадити предвиђена процена промене садржине техногеног трицијума у
животној средини. Зато смо искористили предвиђени модел акумулације трицијума за године
1980-2000. [15], адаптиран према кинетици која одговара слици 1б, и коригован имајући у виду
интензивније емисије трицијума у животну средину код тернарних фисија 239Pu у поређењу
са 235U [3].
Табела 1 – Нормативна количина емисије трицијума у животну средину
из савремених постројења атомске енергије
Нормативни удео емисије
трицијума. TBq/GW(е)
годишње
Извор трицијума
Термални
неутронски
фисиони реактор
са лаком водом
под притиском
типа WWER
У
атмосферу
33*
18*
20**
Термални
неутронски
фисиони реактор
са кључалом
лаком водом типа
LWGR
22*
0,92**
1,5*
1,4**
Термални
неутронски
фисиони реактор
са лаком водом
под притиском
типа PWR
1,4**
26 ***
3,7*
0,22**
3,7⋅***
2,8 ****
Термални
неутронски
фисиони реактор
са лаком водом
под притиском
типа ВWR
3,7 **
3,7⋅***
0,05*
5,2**
1,8⋅ ***
2,5 ****
180 **
600*
740⋅**
480 ***
Термални
неутронски
фисиони реактор
са тешком водом
под притиском
HWR (PHWR)
Фабрике за
прераду отпадног
нуклеарног
горива реактора
PWR/ ВWR
Укупно
Просечно
годишње светско
природно
стварање
трицијума у
атмосфери
2
У
хидросферу
220*
280*
Снага реактора и
њихов удео у светској
производњи енергије
у НЕ, [9]
ГВт(ел)
%
35,7
9,66
11,4
205,4
79,2
20,9
3,08
55,6
Годишња
количина
емисије
трицијумаPBq/
год. (хидросф.)
(атмосф.)
0,71 (опш)
0,010 (хид)
0,016 (атм)
5,3 (хид)
0,76 (атм)
Извор информације о
емисијитрицијума
[3]*
[4,5]**
[3]*
[4,5]**
[1,2]*,
[3]**
[6]***
[8]****
[1,2]*,
[3]**
[6]***
[8]****
21,4
0,29 (хид)
0,14 (атм)
5,65
3,8 (хид)
15,5 (атм)
[1,2]*
[6]**
[7]***
28,2 (хид)
35,8 (атм)
сагл. [10]
[6]*
−
−
370
95,4
90,5
148
сагл. [11]
Претња техногеног трицијума: глобални аспект и технологије имобилизације
стр.1-5
Слика 1 – Прогноза акумулације трицијума у животној средини:
а - НЕ у целости (–ο–ο–) по [14], НЕ у целости (–■–■) по [13], НЕ са термалним
реакторима на235U (–▲–▲) [13], НЕ са брзим U-Pu реакторима (–♦–♦–) према
б - НЕ у целости (–■–■–) као просек између [13] и [14], (–▲–▲) – НЕ са термалним
реакторима на 235U, (–♦–♦–) – НЕ са брзим U-Pu реакторима.
в – Трицијум од НЕ по просечном моделу у целости (–■–■–), (–▲–▲) – трицијум
од НЕ са термалним реакторима на 235U, (–♦–♦–) – трицијум од НЕ са брзим
U-Pu реакторима.
подацима [13];
Подаци, који су приказани на слици 1б, показују, да до 2050. године глобални садржај
трицијума у животној средини може да се повећа приближно шест пута (природни ниво је 1,3
ЕBq). Ако је садашњи средњи ниво садржаја трицијума у води 10-20 Bq/l, а годишња доза од
такве воде је приближно 0,3·10−3 mSv·год.−1 [16], онда ће до 2050. године доза достићи 2·10−3
mSv·год.-1. Имајући у виду додатно добијање из паре воде у облику НТО из ваздуха кроз плућа
и кроз кожу, може се прогнозирати доза трицијума до 2050. године на нивоу 1·10−2 mSv·год.−1,
тј. на нивоу 1 % од просечне годишње граничне дозе за становништво.
Разуме се, таква доза не изгледа застрашујуће, међутим, не треба заборавити да ова
величина не укључује низ додатних извора трицијума који су набројани у претходном делу
рада. На ове изворе се после 2030. године може додати и емисија из нуклеарних постројења која
раде по принципу нуклеарне фузије. На крају, процена је заснована на коришћењу вредности
коефицијента дозе раније актуалне у САД (види табелу 2), који је приметно мањи од руских
коефицијената за неоргански везани трицијум (НВТ) и органски везани трицијум (ОВТ).
Табела 2 – Основни критеријуми и нивои за процену последица техногеног радијационог утицаја трицијума на
становништво у Русији [17] и САД [18-19]
Русија
Држава
САД
Становништво које
добија дозу
Е<200 mSv/
год.
Становништво које
добија дозу
Е≥200 mSv/
год.
Коефицијент
доживотног
ризика
re , чов
-1
⋅Sv -1
Годишња
граница
индивидуалног
доживотног
ризика ri
Ниво
безначајног
ризика
rнс
Добијање из
ваздуха
εн-в
5,0⋅10−5
1,0⋅10−6
2,7⋅10−10
Коефицијенти доза, Sv⋅Bq -1
Добијање из хране
(воде) εн-п
НСТ
ОСТ
4,8⋅10−11
1,2⋅10−10
Праг
годишње
количине
(средњ.)
mSv/год.
7,3⋅10−2
1,0
1,5⋅10−1
1,710−11
( 64 mrem / mCi ) [2]
1,0(0,1rem)
[3]
3
Руски коефицијенти су већи 3-4 пута. Зато процена за 2050. годину урађена на основу
нормативне базе може дати вредности ефективне дозе техногеног трицијума на нивоу 5·10−2
mSv·год−1. Ово ће, пре свега, дати вредност годишње границе индивидуалног доживотног ризика
ri на нивоу 3,6·10−6, што ће приближно четири пута превазићи савремени ниво безначајног
ризика.
Ситуациja сa радиjационим оптерећењем од трицијума у местима у којим се налазе
нуклеарна енергетска постројења или постројења која спадају у нуклеарни енергетски циклус
(нпр. предузећа за прераду ислуженог горива) може бити много озбиљнија. Те околности
актуелизују разраду специјализованих технологија имобилизације индустријског отпада
трицијума. У наставку су наведени примери таквих технологија.
Први пример је апсорпција високо активних испарења трицијумске воде на боратном
хемосорбенту код отварања искоришћеног нуклеарног горива (прерада методом волоксидације).
Сорбент представља поликристални прашак силиката цинка са величином честица у пречнику
од 4 до 7 μm с хемосорбирајућим омотачем дебљине око 50-100 nm. Активни сорбент се
даље укључује у полимерну матрицу индустријског полиуретановог херметика. Сигурност
имобилизације се карактерише брзином лужења трицијума, мање од 5·10-4 g·cm-2·дан-1. Коначно,
полимерни трицијумски блокови могу бити сахрањени у цементној матрици [20]. Други пример
је имобилизација отпада трицијума у облику вакуумског уља са раствореном (емулзираном)
трицијумском водом путем микрокапсулације у фенолформалдехидну матрицу. Одређени су
параметри процеса који дозвољавају добијање степена укључивања отпада у матрицу до 70 %.
Установљено је да полудецилна брзина лужења из фенолформалдехидне матрице износи за
трицијум 9·10-5 g·cm-2·дан-1, а за 137Cs је 2·10-5 g·cm-2·дан-1 [21]. За очврснуте отпаде трицијума
важан параметар је брзина дифузије трицијума из матрице у ваздух. За ову технологију је то ~
6·10-5 g·cm-2·дан-1.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Егоров Ю.А. Основы радиационной безопасности атомных электростанций. М.:
Энергоатомиздат, 1982.
[2]Беловодский Л.Ф.,Гаевой В.К., Гришмановский В.И.Тритий. - М.: Энергоатомиздат,1985.
-248 с.
[3]Ядерная энергетика, человеки окружающая среда /Н.С.Бабаев,Л.А.Ильин,В.А.
Легасовидр. М.: Энергоатомиздат, 1984. – 312 с.
[4] Андреев Б.М., Зевельский Я.Д., Катальников С.Г., Тяжелые изотопыв ядерной технике.-М.:
Энергоатомиздат, 1987. – 456 с.
[5]Змитродан А.А., Использование трития в качестве реперного радионуклида дляконтроля
барьеровбезопасности ядерных энергетических установок // Технология и системы
обеспечения жизненного цикла ядерных энергетических установок: Сб. науч. Трудов
НИТИим. А.П. Александрова.-СПб.: Изд-во «Менделеев», 2007. – с. 96-99.
[6]Management of Waste Containing Tritium and Carbon-14 / IAEA Technical Repots Series.№
421. IAEA. Vienna. 2004, – 120 с.
[7]Boss C.R., Allsop P.J., Radioactive Effluents from CANDU6 Reactors During Normal Operation. Rep. AECL-11506. Atomic Energy of Canada Ltd, Chalk River, 1995.
[8]Sourcesand Effects of Ionizing Radiadion. Rep. to the General Assembly of the UN, New York,
UN, 1993.
[9]Nuclear Power Reactors in the World. IAEA-RDS-2/26. IAEA. Vienna. 2006, – 81 с.
[10] Соколов Ф.Деятельность МАГАТЭ в области обращения с ОЯТ// Междунар. конф.
«Обращение с облученным ядерным топливом – 2002: Новые инициативы России».
Тезисы докл. 8-12 сентября 2002 г. – Москва, 2002.
[11] Radiation Information Network′s. Tritium Information Section (MLM-3719,1991) / Idaho State
University. www.physics.isu.edu/radinf/tritium/htm.
[12] Макхиджани А., Бойд М., Ядерные свалки на берегах реки: угроза реке Саванна
отрадиоактивного загрязнения на производственном комплексе Саванна-Ривер-Сайт //
IEER: Энергетика и Безопасность. – 2004. № 28.
[13] Пятьдесят вопросов и ответов об атомной энергетике и ядерном топливе. М.: Издвокорп. «ТВЕЛ».2006. – 68 с.
[14] Обзор мировой энергетики 2006. Краткий обзор и выводы. International Energy Agency.
4
Претња техногеног трицијума: глобални аспект и технологије имобилизације
стр.1-5
2007. – 16 c.
[15] БеловодскийЛ.Ф., Гаевой В.К., Гришмановский В.И. Тритий. М.: Энергоатомиздат,1985.
– 248 с.
[16] Environmental tritium contamination from increasing utilization of nuclear energy sources
/H.T. Peterson, Jr. E. Martin, C.R. Weaver, E.D. Harvard. – In: Environmental Contamination
by Radioactive Materials. Vienna: IAEA, 1969, p. 35.
[17] P. Snead. Background Tritium in Environmental Water Samples. NCHPSF all Meeting – November 2, 2006.
[18] Нормы радиационной безопасности (НРБ-99): Гигиенические нормативы. – М.:
Центрсан.-эпид. норм. и сертиф. МинздраваРФ, 1999. – 116 с.
[19] US National Council on Radiation Protection (NCRP) report 30.19. United States Nuclear
Regulatory Commission (US NRC). 10 CFR Part 20-Standards for Protection Against Radiation (www.nrc.gov/reading-rm/doc-collections/cfr/part020).
[20] Ахмад И.К., Михальченко А.Г., Доильницын В.А.,Моторная В.Н. Исследование
путей снижениявыщелачиваниятрития из цементной матрицы // Вопросы
радиационнойбезопасности. -2009.- № 2, -С. 21-25.
[21] Михальченко А.Г., Старченко В.А. Полимерные матрицы для перспективные для
иммобилизации тритиевых радиоактивных отходов // Радиохимия. -2012. -т.54, №4.-С.
379-383.
5
UDC 351.862.22(497.11:470)
САРАДЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
У ОБЛАСТИ ХУМАНИТАРНОГ РЕАГОВАЊА
У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
Бранко Бабић1 *
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Школска 1, 21000 Нови Сад
1
Идеја о формирању центра за хуманитарно реаговање и одреда за деминирање датира од 2009. године. Споразум
је 15. октобра 2009. године потписан између Републике Србије и Руске федерације у области хуманитарног
реаговања, упозоравања на природне непогоде и техногене хаварије и отклањања њихових последица, као и
динамички план за организовање и почетне етапе развоја руско-српског центра за хуманитарно реаговање у
случању ванредних ситуација. Активности на формирању центра у пракси почеле су да се реализују још 2008.
године од када руски одред за деминирање спроводи опширну операцију деминирања територије Србије, између
осталог и оне којом ће пролазити српски крак гасовода „Јужни ток“. Један од основних задатака одреда биће и
„редуковање опасности од мина и смањење ризика за предузећа која су бомбардована“. Потписивање споразума је
почетни корак да центар прерасте у регионални како би се пружала брза и ефикасна помоћ државама југоисточне
Европе у ванредним ситуацијама. Русија је спремна да се бави и припремом специјалиста у области деминирања
и пожарно-спасилачких послова, да пружи своја ваздухопловна средства за гашење шумских пожара и решава
друге задатке хуманитарног реаговања.
Kључне речи: споразум, ванредне ситуације, техногене хаварије, елементарне непогоде
1. СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РУСКЕ
ФЕДЕРАЦИЈЕ
Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области
хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, спречавања елементарних непогода и
техногених хаварија и уклањања њихових последица [1] донет је, на основу члана 112. став 1.
тачка 2. Устава Републике Србије, 20. октобра 2009. године.
Владе две државе су потписале Споразум:
-- имајући у виду претходнa позитивна искуства сарадње у оквиру Споразума о сарадњи
у области спречавања индустријских хаварија, елементарних непогода и отклањања
последица од 23. јула 1996. године, -- сматрајући да ће сарадња из области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама
допринети благостању и безбедности обе државе,
-- у тежњи да се обезбеди спремност за хуманитарно реаговање у ванредним ситуацијама,
укључујући и реаговање у трећим земљама,
-- сматрајући да размена информација из области спречавања елементарних непогода и
техногених хаварија и отклањања њихових последица представља обострани интерес,
-- имајући у виду могућност настанка елементарних непогода и техногених хаварија чије
се последице не могу отклонити снагом и средствима једне од држава и неопходност
координираних радњи обе државе у циљу спречавања таквих ситуација, и
-- узимајући у обзир значај ОУН, Међународне организације за цивилну одбрану и других
међународних организација из области спречавања елементарних непогода и техногених
хаварија и отклањања њихових последица.
Споразумом су дефинисани основни појмови: овлашћени орган, страна која тражи помоћ,
страна која пружа помоћ, тим за пружање помоћи, спречавање елементарних непогода и
техногених хаварија, отклањање последица елементарних непогода и техногених хаварија,
хаваријско-спасилачке радње, опрема, материјали за помоћ, хуманитарно реаговање у
ванредним ситуацијама, те „Хуманитарни центар“ као заједнички руско-српски центар, који
је намењен за обављање задатака у циљу хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама.
* Контакт електронска адреса: [email protected]
Сарадња републике србије и руске федерације у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама
стр.6-10
2. САРАДЊА У ОКВИРУ СПОРАЗУМА
Сарадња у оквиру овог Споразума подразумева:
-- обезбеђивање сарадње између овлашћених органа;
-- прогнозу елементарних непогода и техногених хаварија;
-- планирање и спровођење мера у циљу спречавања елементарних непогода и техногених
хаварија;
-- пружање узајамне помоћи приликом опремања тимова за пружање помоћи техником и
опремом;
-- размену искустава о едуковању становништва за поступање у случају елементарних
непогода и техногених хаварија, укључујући и пружање прве медицинске помоћи;
-- сарадњу приликом процене ризика по околну средину и становништво у вези са евентуалним
загађивањима услед елементарних непогода и техногених хаварија;
-- процену последица елементарних непогода и техногених хаварија;
-- пружање узајамне помоћи приликом отклањања последица елементарних непогода и
техногених хаварија;
-- спровођење заједничких активности ради пружања помоћи трећим државама приликом
отклањања последица елементарних непогода и техногених хаварија;
-- заједничко планирање, разраду и реализацију научно-истраживачких пројеката, размену
научно-техничке литературе и резултата истраживачких радова;
-- организовање заједничког деловања државних установа у циљу отклањања последица
елементарних непогода и техногених хаварија, укључујући и сферу противпожарне
безбедности;
-- обављање заједничких активности усмерених ка отклањању опасности од неексплодираних
мина на територијама ових држава и трећих држава;
-- размену података у вези са организовањем и обављањем мониторинга опасних техногених
процеса и природних појава;
-- размену информација по питањима која се тичу спречавања елементарних непогода
и техногених хаварија и отклањања њихових последица, периодичних публикација,
методичке и друге литературе, видео и фото материјала;
-- организовање заједничких конференција, семинара, радних саветовања, вежби, тренинга и
специјализованих изложби;
-- припремање заједничких публикација и извештаја; и
-- обуку стручњака, на основу посебног уговора, у наставним установама држава, размену
стажиста, предавача, научника и експерата.
3. РЕАЛИЗАЦИЈА СПОРАЗУМА
У циљу реализације Споразума:
-- овлашћени органи држава формирају заједничку комисију за сарадњу у области спречавања
елементарних непогода и техногених хаварија и отклањања њихових последица;
-- на територији Републике Србије формираће се хуманитарни центар за пружање помоћи у
отклањању последица елементарних непогода и техногених хаварија;
-- захтев за пружање помоћи у отклањању последица елементарних непогода и техногених
хаварија упућују потписнице Споразума;
-- помоћ се пружа на основу захтева којим држава која тражи помоћ доставља податке
о карактеру елементарне непогоде и/или техногене хаварије, указујући на врсту и обим
потребне помоћи;
-- држава која пружа помоћ у најкраћем року разматра захтев и обавештава државу која тражи
помоћ о могућностима, обиму и условима пружања помоћи;
-- за руковођење тимовима за пружање помоћи државе која пружа помоћ надлежан је
овлашћени орган државе која тражи помоћ, а преко руководилаца тих тимова;
-- помоћ у отклањању последица елементарних непогода и техногених хаварија пружа се
слањем тимова за пружање помоћи, опреме и материјала за пружање помоћи или на други
тражени начин;
-- тимови за пружање помоћи обављају хаваријско-спасилачке и друге радње, укључујући и
7
радње везане за гашење пожара великих размера;
-- држава која тражи помоћ обавештава руководиоце тимова за пружање помоћи о тренутном
стању и, у случају потребе, обезбеђује тимовима преводиоце и средства везе, физичко
обезбеђење, бесплатну медицинску помоћ и врши координацију њиховог рада;
-- животно и здравствено осигурање чланова тимова за пружање помоћи врши страна која
пружа помоћ;
-- опрема коју поседују тимови за пружање помоћи морала би бити довољна за њихово
самостално деловање у трајању од најмање 72 сата; и
-- по истеку резерви, снабдевање тимова неопходним средствима за њихово даље ангажовање
пада на терет стране која тражи помоћ.
4. УСЛОВИ ПРЕЛАСКА ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ ТИМОВА ЗА ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ
И РЕЖИМ ЊИХОВОГ БОРАВКА НА ТЕРИТОРИЈИ ДРЖАВЕ КОЈА ТРАЖИ
ПОМОЋ
Чланови тимова за пружање помоћи прелазе државну границу државе која тражи помоћ на
граничним прелазима отвореним за међународни саобраћај, са важећим документима којима
се потврђује идентитет лица. Руководилац тима је обавезан да поседује списак чланова тима за
пружање помоћи, као и документ који издаје овлашћени орган државе која пружа помоћ, којим
се потврђују његова овлашћења.
Овлашћени органи држава претходно обавештавају надлежне органе својих држава о месту,
датуму и очекиваном времену преласка државне границе чланова тимова, саставу тих тимова
и опреме.
Прелазак државне границе кинолошких група и њихов боравак на територији државе која
тражи помоћ врши се у складу са правилима о карантину важећим на територији државе која
тражи помоћ.
Чланови тимова за пружање помоћи обавезни су да за време боравка на територији државе
која тражи помоћ поштују законске прописе те државе.
Услови преласка државне границе примењују се и за време трајања заједничких вежби
приликом којих тимови за пружање помоћи једне од држава бораве на територији друге државе.
Кретање тимова за пружање помоћи, превоз њихове опреме и материјала за пружање
помоћи, врши се друмским, железничким, воденим или ваздушним саобраћајем.
Превозна средства морају бити осигурана у складу са законским прописима државе која
пружа помоћ.
Начин коришћења наведених видова саобраћаја одређују овлашћени органи држава уз
сагласност одговарајућих органа држава.
5. УВОЗ И ИЗВОЗ ОПРЕМЕ И МАТЕРИЈАЛА ЗА ПОМОЋ РАДИ ПРУЖАЊА
ПОМОЋИ У ОТКЛАЊАЊУ ПОСЛЕДИЦА ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И
ТЕХНОГЕНИХ ХАВАРИЈА
Опрема и материјали за помоћ који се увозе на територију државе која тражи помоћ и
који се извозе са територије државе која пружа помоћ, ради пружања помоћи у отклањању
последица елементарних непогода и техногених хаварија, ослобађају се плаћања царинских
дажбина и пореза као и од примене забрана и ограничења економске природе у складу са
законским прописима на територији сваке од држава.
Царинска процедура за формирање опреме и материјала за пружање помоћи врши се по
поједностављеном поступку и по приоритету, на основу обавештења која издају овлашћени
органи држава, у којима се наводи састав тимова за пружање помоћи, списак опреме и
материјала за пружање помоћи који се увозе или извозе.
По завршетку послова отклањања последица елементарних непогода и техногених хаварија
увезена опрема подлеже извозу са територије државе која тражи помоћ.
У случају потребе пружања хитне медицинске помоћи настрадалима на територији државе
која тражи помоћ, могу бити увезени медицински препарати, поред осталог и они који садрже
наркотичка средства и психотропне супстанце, у количини која не подлеже предаји држави
која тражи помоћ и користе се искључиво од државе квалификованог медицинског особља
8
Сарадња републике србије и руске федерације у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама
стр.6-10
под надзором представника државе која тражи помоћ. Медицински препарати који садрже
наркотичка средства и психотропне супстанце, а који нису искоришћени приликом пружања
медицинске помоћи, морају бити враћени на територију државе која пружа помоћ. Увоз и извоз
таквих медицинских препарата врши се на начин утврђен законодавством држава.
Увоз и извоз опреме примењује се и приликом увоза и извоза опреме за учешће у заједничким
вежбама.
6. КОРИШЋЕЊЕ ВАЗДУХОПЛОВНИХ СРЕДСТАВА
Овлашћени орган државе која пружа помоћ обавештава у писменом облику овлашћени орган
државе која тражи помоћ о одлуци да ради пружања помоћи користи ваздухопловна средстава
при чему се наводи: авио превозник, наручилац лета, тип и држава (порекла) ваздухопловног
средства и држава његове регистрације, а такође и регистрационе ознаке, знаци препознавања,
планирана траса лета, број чланова посаде и путника, опис терета (списак опреме и материјала
за пружање помоћи), као и место и време полетања и слетања.
Држава која тражи помоћ одобрава ваздухопловним средствима за превоз тимова за пружање
помоћи и опреме и материјала за пружање помоћи, која полећу са територије државе која пружа
помоћ, право на коришћење ваздушних коридора у складу са међународним споразумима и
навигационим правилима.
Летови се обављају у складу са правилима донетим од стране Међународне организације за
цивилну авијацију (ICAO), а такође у складу са законодавством држава потписница Споразума.
Свака од држава на основу захтева и у складу са Споразумом, обезбеђује неопходну подршку
за време проласка преко територије својих држава тимовима за пружање помоћи, опреме и
материјала за пружање помоћи за спровођење заједничких мера пружања помоћи у отклањању
последица елементарних непогода и техногених хаварија државама које нису учеснице овог
споразума.
7. НАКНАДА ТРОШКОВА ПРУЖАЊА ПОМОЋИ И УЧИЊЕНЕ ШТЕТЕ
Држава која тражи помоћ надокнађује држави која пружа помоћ трошкове за пружање
помоћи на основу билатералног акта о трошковима за пружање помоћи, потписаног од стране
представника овлашћених органа држава. Држава која тражи помоћ може у било ком моменту
повући свој захтев за пружање помоћи, али у том случају држава која пружа помоћ има право
на надокнаду насталих трошкова. Трошкови осигурања нису укључени у укупне трошкове за
пружање помоћи и не надокнађују се.
Свака од држава одриче се права да од друге државе захтева накнаду штете другој држави
у следећим случајевима извршавања задатака у реализацији Споразума:
а) учињене штете физичком или правном лицу, његовој имовини или околној средини
државе која тражи помоћ, уколико је штету начинио члан тима за пружање помоћи;
б) наступање тешке телесне повреде, нарушавања здравља или смрти члана тима за пружање
помоћи.
Уколико члан тима за пружање помоћи државе која пружа помоћ, приликом извршавања
задатака везаних за реализацију Споразума, на територији државе која тражи помоћ, причини
штету физичком или правном лицу и његовој имовини, насталу штету надокнађује држава која
тражи помоћ, у складу са својим законским прописима који се примењују у случају наношења
штете њеним грађанима којима се пружа помоћ. Држава која пружа помоћ надокнађује штету
коју с умишљајем нанесе члан тима за пружање помоћи.
8. КОРИШЋЕЊЕ ИНФОРМАЦИЈА
Информације, добијенe као резултат спроведених активности у оквиру Споразума, са
изузетком оних који се законским прописима држава сматрају поверљивим, објављују се и
користе у складу са законодавством и уобичајеном праксом држава, уколико другачије није
договорено, у писменој форми, између представника овлашћених органа страна.
9. ЗАКЉУЧАК
Споразум се закључује на неодређено време и свака од држава га може раскинути. Споразум
престаје да важи истеком шест месеци од датума када једна држава добије од друге државе
писмено обавештење о његовом раскиду. Раскид не задире у активност која се обавља у складу
9
са Споразумом, која је започета, а није завршена до престанка његовог важења, уколико се
државе не споразумеју другачије. Даном ступања на снагу Споразума у односима између
Републике Србије и Руске федерације, престаје да важи Споразум између Савезне Владе
Савезне републике Југославије и Владе Руске федерације о сарадњи у области спречавања
индустријских хаварија, елементарних непогода и отклањања њихових последица, потписан
23. јула 1996. године.
10. ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон је објављен у „Службеном гласнику РС - Међународни уговори“, бр. 10/2010 од
23.11.2010. године.
[2]Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске федерације
о сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, спречавања
елементарних непогода и техногених хаварија и уклањања њихових последица,
„Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 10/2010 од 23.11.2010. године.
10
UDC 621.3.027.3
РИЗИЦИ ПРИ ОДРЖАВАЊУ
ВИСОКОНАПОНСКИХ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА
Раде Ћирић 1 *
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Школска 1, 21000 Нови Сад
1
У овом раду је обрађена проблематика безбедности и сигурности на раду при одржавању постројења 110/x
kV. Фактори који доминантно утичу на ризик којем су изложени електромонтери на одржавању високонапонских
постројења су напон корака, напон додира, галванска повезаност проводника за уземљење и исправност
громобранске заштите. Дат је преглед примењених прописа из области безбедности на раду у постројењима,
испитни протокол и опис примењене мерне методе за испитивање уземљења. Мерењем на систему уземљења као
и прорачуном одређени су напон корака и напон додира на свим могућим стајалиштима унутар постројења. Поред
тога, извршена је контрола галванске повезаности и исправности громобранског система у ТС 110/x kV. Извршена
је анализа ризика од превисоког напона додира и напона корака, непостојања галванске повезаности проводника
за уземљење и спојева, као и од неефикасне громобранске заштите при раду електромонтера на одржавању ТС
110/x kV. Такође је представљен нови прилаз одређивању вероватноћа настанка несрећног случаја при одржавању
ТС 110/x kV.
Kључне речи: високонапонских постројења, ризик, одржавањe, анализа ризика од превисоког напона
1. УВОД
На основу резолуције о безбедности, хигијени и здрављу на раду Савета Европске заједнице,
јуна 1989. год. донета је и Директива Савета ЕЕС 89/391/ЕЕС о увођењу мера за подстицање
побољшања безбедности и здравља на раду. Ова Директива општег карактера се односи на
све гране делатности и предвиђа да свака држава има могућност да прилагоди препоруке
и методологије процене ризика националним законодавствима. Директива дефинише
одговорности послодавца и афирмише развијање културе превенције [1].
Систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији је заснован на тој Директиви, и
у складу са њом је донет Закон о безбедности и здрављу на раду (Службени гласник РС, број
101/05) [1] којим се промовише принцип превенције професионалних ризика на радном месту
и регулише обавеза о доношењу Акта о процени ризика у писменој форми. Циљ овог Акта је
смањивање повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом [2].
На основу члана 13. став 4, овог Закона, донет је Правилник о начину и поступку процене
ризика на радном месту и у радној околини [3], као најзначајнији подзаконски пропис.
Правилником се ближе уређује начин и поступак процене ризика од настанка повреде на раду
као и начин и мере за њихово отклањање.
Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини
је према Правилнику [3] четврти елемент који Акт о процени ризика мора да садржи, као и
други корак од пет у поступку процене ризика коју је донела Владина Комисија за здравље
и безбедност на раду Уједињеног Краљевства [4]. Једна практична метода за процену ризика
радног места и околине дата је у референци [5].
Идентификација опасности се сматра најважнијим кораком, јер опасност и штетност која
се не идентификује не може бити процењена ни контролисана. Стога је изузетно важно да
се идентификација опасности спроведе свеобухватно. Идентификација опасности је један од
најзахтевнијих задатака, јер од процењивача ризика изискује компетентност, добро познавање
технолошког и радног процеса, те карактеристика опасности и штетности које настају на радном
месту. Најбоље је када се идентификација спроведе у сарадњи са свим запосленима који могу
бити изложени опасностима на датом радном месту, односно одржаваоцима, груповођама,
пословођама, шефовима погона итд. Резултат анализе радног процеса и услова рада на сваком
радном месту је детаљна листа опасности и штетности [6].
Процена ризика је муслтидисциплинаран стручни процес којим се остварује повишење
* Контакт електронска адреса: [email protected]
нивоа безбедности на радном месту. Према препорукама HSE и OHSAS дефинише се пет
корака процене ризика: 1) препознавање опасности и штетности, 2) утврђивање опасности
и штетности, 3) процена (евалуација) ризика, 4) евидентирање постојећих стања и мера и
додатних мера, и коначно 5) поновна процена ризика после примене додатних мера. Прва
процена ризика представља полазну основу за управљање ризиком, односно за одређивање
ефективних превентивних и корективних управљачких мера. Управљање ризиком се дели у
две фазе: примена превентивних и корективних мера током процене ризика и континуална/
периодична провера стања и примењених мера ради одржавања преосталог ризика на
прихватљивом нивоу.
Предмет овог рада је анализа ризика којем су изложени електромонтери који раде на
одржавању ТС 110/x kV. Најпре је представљена U-I метода за одређивање напона додира
и напона корака у ТС 110/x kV. Мерењем на систему уземљења и прорачуном одређени су
напон корака и напон додира на свим стајалиштима унутар постројења и извршена је контрола
галванске повезаности и исправности громобранског система у ТС 110/x kV. Предложен
је једноставан модел за анализу ризика електромонтера на одржавању ТС 110/x kV који
уважава ризик од превисоког напона додира и напона корака, ризик од непостојања галванске
повезаности проводника за уземљење и спојева, као и ризик од неефикасне громобранске
заштите. На крају је израчуната вероватноћа настанка несрећног случаја током ремонта ТС
110/x kV и процена ризика радног места електромонтера.
2. МЕТОДА МЕРЕЊА
Мерења у ТС 110/35 kV су извршена 10. априла 2012. године у периоду 10:00-12:30 h [7].
Типична диспозиција опреме у ТС 110/x kV је приказа на на слици 1. У складу са Правилником
о техничким нормативима за уземљења електроенергетских постројења називног напона изнад
1000 V [8], као и Техничким препорукама ЕПС бр. 7 „Извођење уземљења у дистрибутивним
трансформаторским станицама” [9], и Техничким препорукама ЕПС-а бр. 12а, „Основни
технички захтеви за изградњу дистрибутивних ТС” [10], испитни протокол садржи [11]: 1.
Мерење импедансе система уземљења, 2. Мерење напона корака и додира, 3. Проверу галванске
повезаности, и 4. Визуелни преглед громобранске заштите.
Мерење импедансе система уземљења спроведено је U-I методом која је приказана на
слици 2. Као извор напајања главног испитног кола користи се изолациони трансформатор
са могућношћу регулације излазног напона. Сведена струја земљоспоја је мерена помоћу
амперметра са меким гвожђем класе тачности 1,5 и струјног мерног трансформатора 100/5 А
класе тачности 0,2. Мерења напона на систему уземљења као и мерења напона додира и корака
додавањем излазне отпорности од (1 kΩ ), вршена су електронским волтметром MULTIMETAR “DMW23XT” WAVETEK класе тачности 0,2. Приликом мерења напона додира, напона
корака, као и при мерењу изношења потенцијала главно испитно коло остаје непромењено.
Слика 1 – Трансформаторска станица 110/35 kV/kV
12
Ризици при одржавању високонапонских трансформаторских станица
стр.11-24
Слика 2 – Шема за мерење импедансе уземљења, напона додира и напона корака [7]
Извор сведене мерне струје је трансформатор 220/x V, 50 Hz чији преносни однос је
подесив. Прикључивањем овог извора између уземљивача објекта и помоћног уземљивача
успоставља се мерна струја. Извод средњег напона који се користи зависи од конфигурације,
специфичности самог објекта и постројења. Као помоћни уземљивач се користи уземљење
другог електроенергетског постројења (ТС нижег напонског нивоа или разводно постројење).
3. НАПОН ДОДИРА И НАПОН КОРАКА
3.1 Техничке карактеристике система
Параметри објекта значајни за мерење и прорачуне на систему уземљења су време трајања
земљоспоја, које износи 0,4 s, и струја земљоспоја чија је вредност 6,75 kA. Ове вредности се
добијају од Дирекције за развој ЕМС на основу података за прогнозиране параметре кратког
споја за 2015. год. Временски услови, температура, врста и влажност тла су величине од којих
зависе резултати мерења. При одређивању безбедносног ризика температура амбијента је
износила 15°C, а врста тла је суви хумус. Дозвољени напони додира и корака (Udoz), у зависности
од времена (t) трајања земљоспоја (квара), рачунају се према изразима (1), (2) и (3), [8]:
Udoz = 1000 V за t ≤ 0,075 s,
Udoz = 75/t V за 0,075 s ≤ t ≤ 1,153 s,
Udoz = 65V за t > 1,153 s.
(1)
(2)
(3)
Трајно дозвољени напон додира износи 65 V у постројењима, односно 50 V у кућним
инсталацијама. За наведено укупно време трајања земљоспоја 0,4 s дозвољени напон додира и
корака у складу са изразом (2) износи Udoz = 187,5 V.
Измерена вредност импедансе система уземљења добија се применом једначине (4),
Zum = Um / (r Im),
(4)
где су:
Im – мерна струја,
r – редукциони фактор вода коришћеног за мерење (0,2), а
Um – прираштај напона услед утицаја мерне струје.
Потенцијална разлика корака (Еk) односно додира (Ed) је разлика која на површини земље
може да се премости кораком дужине 1 m, односно додиром. Приликом мерења потенцијалне
разлике додира, струјно коло се затвара преко руке и стопала човека, при чему је човеково
стопало удаљено 1 m од уземљеног уређаја, слика 3.
13
Слика 3 – Илустрација мерења напона додира и напона корака
Мерене вредности напона додира Umd и напона корака Umk добијају се на основу података о
потенцијалним разликама Emd и Еmk, и путем корекције која зависи од специфичне електричне
отпорности површинског слоја тла (ρ), (5) и (6).
Umd = Emd /(1+1,15 10-3ρ) = Emd /1,023 ,
(5)
Umk = Emk/(1+6,0 10-3ρ) = Emk /1,12 .
(6)
Израчунавање стварних вредности напона додира Ud и напона корака Uk при сведеној
мерној струји Ism, врши се помоћу израза (7) на основу измерених величина напона додира и
корака Umd и Umk при мерној струји, и на основу података о струји земљоспоја Iz. На основу
израза (5) и (6) важи:
Ud,k= Umd,k · Iz /Ism,
(7)
где је
Ism – сведена мерна струја.
Сведена мерна струја Ism се добија као производ измерене струје и редукционог фактора.
3.2 Резултати мерења
Провера система уземљења је извршена мерењем напона додира и напона корака у три ТС
високи напон/средњи напон. У TС Кикинда 1, струја мерног кола је износила Im = 44 А, а пораст
напона услед утицаја мерног кола је износио Um = 0,919 V. Применом израза (4) израчуната је
импеданса система уземљења TС Кикинда 1 Zum = 0,103 Ω, што је задовољавајуће (Zum< ,.37
Ω). На исти начин, израчуната је импеданса система уземљења TС Качарево Zum = 0,11 Ω и
TС Вршац Zum = 0,12 Ω, и добијене вредносту су задовољавајуће.
Подаци о измереним вредностима напона додира и напона корака у ТС добијени су из
Извештаја [7] и дати су у Табели 1 и Табели 2 респективно. Укупан број мерних тачака напона
додира је 85, али су због ограниченог простора приказане само значајније тачке.
Табела 1 – Измерене вредности напона додира у пољу 110 kV
Б р .
тачке
14
Опис мерне тачке
TС
Качарево
Ud(V)
TС
Вршац
Ud(V)
TС
Кикинда 1
Ud(V)
Д1
Енергетски трансформатор
2,04
2,025
6,92724
Д2
Носач ВН апарата
2,04
2,025
178,9537
Д3
Катодни одводници пренапона
73,51
28,35
128,1539
Д4
СМТ
44,92
20,25
110,8358
Д5
Прекидач
59,21
30,38
253,4215
Ризици при одржавању високонапонских трансформаторских станица
стр.11-24
Д6
РО
77,59
44,55
194,5399
Д7
Растављач
71,47
40,50
153,5538
Д8
Носач ВН опреме са НМТ
53,09
18,22
120,0721
Д9
Растављач
65,34
36,45
66,38605
Д10
Индикациони НМТ
83,72
42,53
253,4215
Д11
Растављач
79,63
46,58
117,1858
Д12
РО
67,38
14,17
214,1671
Д13
Прекидач
69,42
30,38
51,9543
Д14
СМТ
53,09
49,58
7,5045
Д15
Растављач
71,47
32,40
118,3403
Д16
РО
57,17
36,45
169,7173
Д17
Носач ВН опреме са НМТ
63,30
42,53
253,4215
Д18
Растављач
73,51
32,40
113,1449
Д19
Индикациони НМТ
83,72
56,71
9,81359
Д20
Растављач
79,63
38,48
40,98617
Д21
СМТ
55,13
50,63
1,73181
Д22
Прекидач
63,30
44,55
99,2904
Д23
СМТ
77,59
38,48
6,92724
Д24
Прекидач
71,47
46,58
124,6903
Д25
Растављач неутрале
53,09
70,88
4,61816
Д27
Растављач
65,34
14,17
4,04089
Д28
Растављач
83,72
49,58
4,04089
Д29
Кућица отпорника
79,63
34,43
4,61816
Д30
Носач ВН апарата
57,17
36,45
4,61816
Д31
Носач ВН апарата
63,30
22,27
4,61816
Д32
Носач ВН апарата
73,51
49,58
7,50451
Д33
Олук
83,72
30,38
5,7727
Д34
Канделабер
79,63
40,50
146,0493
Д35
Зграда
55,13
16,20
144,8947
Д36
Зграда
63,30
48,60
7,50451
Д37
Канделабер
77,59
34,43
73,31329
Д38
Канделабер
71,47
50,63
157,0174
Д39
Канделабер
77,59
18,22
34,05893
Д40
Канделабер
73,51
24,30
99,29044
Д41
Канделабер
44,92
36,45
40,98617
Д42
Канделабер
59,21
20,25
98,1359
Д43
Капија
77,59
20,25
34,6362
Д44
Капија
71,47
20,25
37,52255
Д45
Ограда
53,09
22,27
5,19543
Д46
Ограда
65,34
10,12
23,66807
Д47
Ограда
73,51
32,40
23,0908
Д48
Ограда
59,21
42,53
24,0708
Д49
Ограда
42,88
28,35
185,1900
Д50
Ограда
30,63
28,35
2,30908
15
Д51
Ограда
40,84
38,48
50,79976
Д52
Ограда
49,00
34,43
65,23151
Д53
Ограда
57,17
24,30
10,39086
Д54
Капија-споља
16,33
36,45
8,08178
Д55
Капија-споља
12,25
38,48
83,70415
Д56
Канделабер
77,59
12,15
43,87252
Д57
Канделабер
71,47
40,50
63,4997
Д58
Канделабер
77.59
28.35
73.31329
Д59
Канделабер
73,51
32,40
210,1262
Д60
Канделабер
59,21
36,45
133,3493
Табела 2 – Измерене вредности напона корака у пољу 110 kV
Бр.
тачке
Опис мерне тачке
TС
Качарево
Uk(V)
TС
Вршац
Uk(V)
TС
Кикинда 1
Uk(V)
К1
Газиште трополног растављача
41,03
40,7
669,63
К2
Газиште трополног растављача
46,62
46,25
48,49
К3
Газиште трополног растављача
42,89
42,55
398,89
К4
Газиште трополног растављача
31,70
38,85
51,95
К5
Газиште трополног растављача
39,16
33,3
246,49
К6
Газиште трополног растављача
33,57
25,9
173,75
К7
Газиште трополног растављача
26,11
35,15
5,72
К8
Газиште трополног растављача
35,43
31,45
413,9
К9
Газиште трополног растављача
31,70
16,65
486,64
К10
Газиште растављача неутрале
44,76
27,75
738,9
К11
Газиште неутрале
35,43
24,05
1431,63
Мерна несигурност U = 2,3 % је проширена мерна несигурност што за случај нормалне
расподеле грешке одговара нивоу поверења од 95%.
Мерењем је установљено да су све вредности напона додира и напона корака у ТС Качарево
и ТС Вршац ниже од дозвољених вредности. У ТС Кикинда 1 је на четири места измерен напон
додира виши од дозвољеног, и на седам места напон корака виши од дозвољеног. Напон додира
и напон корака виши од дозвољеног представља реалну опасност за човека, и стога је стање у
ТС Кикинда 1 неприхватљиво. Највећи напон додира је измерен на прекидачу, а највећи напон
корака на газишту растављача у неутрали у пољу 110 kV.
4. ГАЛВАНСКА ПОВЕЗАНОСТ И ГРОМОБРАНСКА ЗАШТИТА
У циљу контроле галванске повезаности врши се провера материјала и пресека проводника
за уземљење и спојева на термичка напрезања приликом једнофазног земљоспоја [8]. Најмањи
дозвољени пресек проводника у систему уземљења (qmin) при краткотрајном загревању одређује
се помоћу израза (8):
qmin = k Ik √t
(8)
где су:
k – а сачинилац који зависи од врсте материјала (k = 6,25 за бакар, k = 15 за челик).
Ik – максимална ефективна вредност струје земљоспоја у транзијентном периоду кроз
уземљивач која износи 6,75 kА за подручје Електровојводине, и
t(s) – укупно време трајања квара које износи 0,4 s.
16
Ризици при одржавању високонапонских трансформаторских станица
стр.11-24
Применом наведених вредности добијају се следеће вредности минималних пресека
проводника у систему уземљења:
qmin (Cu) = 6.25 · 6,75 ·√0.4 = 26,68 mm² (за баkар),
qmin (Fe) = 15 · 6,75 · √0.4 = 64.04 mm² (за челиk).
Материјал и пресеци материјала, и начин на који су изведени земљоводи и спојеви земљовода
на носаче апарата у испитиваној ТС (ужад Cu 50 mm2 и Cu 95 mm2) у свим испитиваним ТС
задовољавају захтеве прописа у погледу термичког напрезања за дате услове квара.
Извршена је контрола галванске повезаности металних маса са магистралним уземљивачким
проводником. Контрола је извршена једносмерном струјом од 15 А добијеном из независног
извора. Установљено је да су сви земљоводи, носеће конструкције и носачи апарата постоља,
портали, командни ормари и енергетски трансформатори исправно повезани на јединствени
систем здруженог уземљења.
У циљу провере галванске повезаности врши се и контрола изједначења потенцијала у
командно погонској згради ТС. У командно погонској згради анализираних ТС нису детектоване
неуземљене металне масе. Визуелним прегледом громобранске заштите констатовано је да је
галванска веза громобранске заштите задовољавајућа. Све галванске везе су непрекинуте и
нису примећена места оштећења.
5. АНАЛИЗА РИЗИКА
Претходна анализа помаже да се изврши процена ризика од превисоког напона додира и
напона корака, непостојања галванске повезаности проводника за уземљење и спојева, као
и од неефикасне громобранске заштите у ТС. Међутим, поставља се питање који од ових
потенцијалних ризика је најзначајнији у конкретном случају, односно да ли се може дати
процена њиховог појединачног удела у ризику.
У овом раду је анализиран модел за процену ризика при одржавању ТС 110/x kV који
уважава ризик од превисоког напона додира и напона корака, ризик од непостојања галванске
повезаности проводника за уземљење и спојева, као и ризик од непостојања громобранске
заштите.
Важно је напоменути да се у складу са регулативом у Србији одржавање електроенергетских
објеката врши у безнапонском стању. Штавише, рад под напоном је забрањен у Србији. У
складу са техничким препорукама постоји „пет златних правила за безбедан рад” на одржавању
електроенергетских постројења: 1) искључење и видљив прекид, 2) спречавање случајног
поновног укључења, 3) утврђивање безнапонског стања, 4) уземљавање и кратко спајање и 5)
ограђивање од делова под напоном. У предложеном моделу за процену ризика се претпоставља
да се електромонтери строго придржавају ових пет правила за безбедан рад. Да би се стекао
увид о потенцијалном ризику при ремонту ТС, треба нагласити да се ремонт ТС 110/x kV
обавља једном годишње, искључиво током јуна, јула и августа, да траје ефективно до 36 радних
сати и да га обавља екипа од шест посебно обучених извршилаца.
5.1 Индекси ризика
У тексту који следи прво су дефинисана четири индекса ризика којима су изложени
електромонтери при одржавању ТС 110/x kV.
Индекс ризика од превисоког напона додира IRND је дефинисан као десетоструки однос
броја мерних тачака са измереним напоном додира већим од дозвољеног и укупног броја
мерних тачака у постројењу, према изразу (9),
IRND = 10 ·NnND /NMTND
(9)
где су:
NnND – број мерних тачака са напоном додира већим од дозвољеног (NnND > 0), и
NMTND – број мерних тачака напона додира.
Уколико је у свим мерним тачкама измерен напон додира мањи од дозвољеног (NnND = 0),
17
индекс ризика од превисоког напона додира се израчунава према изразу (10),
IRND = 0,2·(Udsr /Udoz)
и
(10)
где су:
Udsr – средња вредност измереног напона додира у свим мерним тачkама додира у постројењу,
Udoz – дозвољени напон додира/корака.
Што је вредност индекса IRND већа, то је ризик од несрећног случаја услед превисоког
напона додира у постројењу већи.
Аналогно, индекс ризика од превисоког напона корака IRNK дефинише се као десетоструки
однос броја мерних тачака са измереним напоном корака већим од дозвољеног и укупног броја
мерних тачака напона корака у постројењу, према изразу (11),
IRNK = 10 ·NnNK / NMTN
(11)
где су:
NnNK – број мерних тачака са напоном корака већим од дозвољеног (NnNK > 0), и
NMTNK – број мерних тачака напона корака.
Уколико је у свим мерним тачкама измерен напон корака мањи од дозвољеног (NnNK = 0),
индекс ризика од превисоког напона корака се израчунава према изразу (12),
IRNK = 0,2·(Uksr /Udoz)
(12)
где је:
Uksr – средња вредност измереног напона корака у свим мерним тачкама напона корака у
постројењу.
Коефицијенти који фигуришу у изразима за индексе ризика (9), (10), (11) и (12) добијени су
емпиријски и зависе од примењене опреме и старости постројења.
Што је вредност индекса IRNK већа, то је ризик од несрећног случаја услед превисоког
напона корака у постројењу већи.
Индекс ризика од непостојања галванске повезаности у постројењу IRGP дефинисан је
вредностима датим у Табели 3.
Табела 3 – Индекс ризика од непостојања галванске повезаности у постројењу IRGP
1
IRGP
0,5
0,1
Не постоји галванска повезаност
носача уређаја на земљовод.
Постоји галванска повезаност
носача уређаја на земљовод, али
материјал и пресеци земљовода
и спојева не задовољавају услове
једначине (8).
Постоји галванска повезаност
носача уређаја на земљовод и
материјал и пресеци земљовода
и спојева задовољавају услове
једначине (8).
Вредности индекса ризика од непостојања громобранске заштите у постројењу IRGZ дате
су у Табели 4.
18
Ризици при одржавању високонапонских трансформаторских станица
стр.11-24
Табела 4 – Индекс ризика од непостојања громобранске заштите IRGZ
1
IRGZ
0,5
0,1
Не постоји громобранска заштита
и постоје услови за грмљавину
током извођења радова (мај, јуни,
јули).
Постоји громобранска заштита уз
постојање услова за грмљавину
током извођења радова.
Постоји громобранска заштита и
нема услова за грмљавину током
извођења радова.
Предложене вредности индекса IRGP и IRGZ у Табелама 3 и 4 су емпиријске. У принципу,
оне могу бити и другачије од наведених у Табелама 3 и 4 у зависности од конкретне мреже
110 kV, старости постројења и опреме у ТС 110/x kV, климатских услова (изокераунички ниво,
влажност ваздуха и температура амбијента) и других фактора. По правилу, ремонт ТС 110/x kV
се не ради када постоје услови за грмљавину.
5.2 Вероватноћа настанка несрећног случаја
Важан аспект процене ризика је израчунавање вероватноће настанка акцидента. Да би се
десио несрећан случај – акцидент у ТС 110/x kV kоји би угрозио електромонтере потребна je
коинциденцијa два догађаја:
1) квара – земљоспоја у ТС 110/x kV, или превисоког напона додира или напона корака, и
2) приласка и задржавања електромонтера у опасној зони (код елемента у квару и на месту
превисоког напона додира или напона корака).
Вероватноћа настанка пожарa током ремонта ТС ВН/СН је занемарљиво мала због чињенице
да се ВН постројење налази на отвореном, да нема запаљивих материја на отвореном, и да је
спроведена ефикасна громобранска заштита, као и заштита од атмосферских пренапона. Из
наведених разлога у овом раду није вршена анализа ризика услед пожара при ремонту ТС ВН/
СН.
A. Акцидент услед превисоког напона додира и напона корака
Вероватноћа постојања превисоког напона додира или напона корака у TС 110/x kV, Pдодир
и Pkораk може се проценити према изразима (13) и (14), респективно:
(13)
(14)
Вероватноћа да електромонтери током ремонта ТС приђу и задрже се у опасној зони, тј.
елементу на којем се десио земљоспој или месту са повишеним напоном додира или напоном
корака, може се израчунати према изразу (15):
Pp =
tp
θp
где је:
tp – просечно време које електромонтери проводе у опасној зони (h), и
(15)
19
θp – просечно трајање циклуса приближавања електромонтера опасној зони (h).
Вероватноћа коинциденције превисоког напона додира или напона корака и задржавања
електромонтера у опасној зони током ремонта ТС може се израчунати као производ ових
вероватноћа Pдодир ·Pp односно Pкорак·Pp.
B. Акцидент услед земљоспоја у ТС
Вероватноћа настанkа земљоспоја на елементу унутар ТС 110/x kV, Pk може се израчунати
према изразу (16) [7]:
t
Pk = λk ⋅ k
8760
(16)
где је:
λk – интензитет отказа – број непролазних земљоспојева свих елемената у ТС 110/x kV
годишње (1/год), и
tk – трајање квара (год.).
Вероватноћа коинциденције земљоспоја елемента и приближавања и задржавања
електромонтера у близини елемента са кваром током ремонта TS, Pa може се израчунати као
производ ових вероватноћа Pk·Pp према изразу (17):
Pa = λk ⋅
tk
⋅
tp
8760 θ p
(17)
Периодично стицање неповољних околности, односно земљоспоја на елементу у ТС и
задржавања електромонтера у његовој близини, θ израчунава се применом израза (18) [7]:
θ=
1
θp
⋅
λ k tk + t p
5.3 Студије случаја
(18)
Предложени модел за процену ризика при одржавању ТС примењен је на три ТС ВН/СН.
На основу предложеног модела за израчунавање индекса ризика, измерених вредности напона
додира и напона корака из Табела 1 и 2, усвојених вредности појединачних индекса ризика IRGP
и IRGZ из Табела 3 и 4, израчунатe су вредности појединачних индекса ризика при ремонту у
ТС, што је дато у Табели 5.
A. Индекси ризика
У ТС Качарево и ТС Вршац сви измерени напони корака и напони додира су мањи од
дозвољеног (187,5 V), те се при прорачуну индекса ризика IRND и IRNK користе изрази (10) и
(12). У ТС Кикинда 1 измерена су четири напона додира и седам напона корака који су виши
од дозвољених (NnND = 4, NMTND = 85, NnNK = 7, NMTNK = 11), па се при прорачуну индекса ризика
IRND и IRNK користе изрази (9) и (11). Резултати прорачуна показују да је ризик при одржавању
ТС Качарево и ТС Вршац занемарљив, док је ризик у ТС Кикинда 1 због повишеног напона
додира и напона корака мали, али се не може занемарити. Удео појединих ризика при ремонту
TС Кикинда 1 приказан је на слици 4. Може се закључити да ризик при ремонту ТС Кикинда 1
углавном потиче од превисоког напона корака у пољу 110 kV.
Табела 5 – Индекс ризика при одржавању ТС
Индекс
ризика
IRND
IRNK
IRGP
IRGZ
20
ТС 110/20
Качарево
0,05466
0,03958
0,1
0,5
ТС 110/20
Вршац
0,03472
0,03514
0,1
0,1
ТС 110/35
Kикинда 1
0,47059
6,36363
0,1
0,1
Ризици при одржавању високонапонских трансформаторских станица
1
2
стр.11-24
3
4
Слика 4 – Индекси ризика при одржавању TС Кикинда 1:
1 – ризик од превисоког напона додира IRND,
2 – ризик од превисоког напона корака IRNK,
3 – ризик од непостојања галванске повезаности IRGP,
4 – ризик од непостојања громобранске заштите IRGZ.
Мере које је потребно предузети да би се смањио ризик при одржавању ТС Кикинда 1 су:
-- Замена плетеница на прикључку опреме на земљовод на местима са повишеним напоном
додира,
-- Побољшање система уземљења стубова осветљења, и
-- Насипање шљунка на свим стајалиштима са измереним превисоким напоном корака.
Утврђивање прихватљивог нивоа ризика при одржавању ТС 110/x kV зависи од више
фактора, као што су старост опреме, подешеност земљоспојне заштите, обим радова који се
изводе при ремонту у складу са протоколом, климатски фактори итд. У сваком случају, одлука
о прихватљивом нивоу ризика при одржавању ТС треба да се донесе на нивоу предузећа.
Б. Вероватноћа акцидента услед недозвољеног напона додира и напона корака
Уврштавањем бројних вредности за измерени напон додира и напон корака у ТС Кикинда
1 из Табела 1 и 2, вредности за просечно трајање циклуса приближавања електромонтера
елементу са земљоспојем θp = 1 година, што је периодичност извођења ремонта ТС, и просечно
време задржавања електромонтера у опасној зони tp = 30 h, што је просечно трајање ремонта
ТС током године, добија се вероватноћа акцидента услед превисоког напона додира и напона
корака:
Може се закључити да је вероватноћа појаве акцидента током ремонта ТС услед превисоког
напона корака и напона додира мала, реда 10-3 односно 10-4.
Ц. Вероватноћа акцидента услед земљоспоја у ТС
Уважавајући да је земљоспојна заштита у ТС 110/20 kV и TС 110/35 kV подешена на tk = 0,4 s,
и да је просечно трајање циклуса приближавања и задржавања електромонтера у опасаној зони
θp = 1 година, израчуната је периодичност појаве услова за настанак акцидента при ремонту
ТС, θ за различите вредности интензитета отказа елемената λk и време проведено у опасној
зони tp, што је приказано у Табели 6.
21
Табела 6 – Периодичност појаве услова за настанак акцидента при ремонту ТС, θ
λk (1/год.)
5
10
15
tp (h)
θ (год.)
1
5
10
30
60
1
5
10
30
60
1
5
10
30
60
1752
350
175
58
29
876
175
88
29
15
584
117
58
20
10
Уврштавањем бројних вредности за величине које се примењују у мрежи Електровојводине
(интензитет земљоспојних кварова елемента у ТС 110/20 kV и TС 110/35 kV λk= 5 (1/год)
[12], подешеност земљоспојне заштите у ТС tk = 0,4 s, задржавање електромонтера у близини
елемента у квару tp = 30 h/год, као и просечно трајање циклуса приближавања и задржавања
електромонтера у близини елемента у квару θp = 1 год), може се проценити вероватноћа Pa и
периодичност настанка услова за акцидент при ремонту ТС услед земљоспоја θ,
Добија се да је вероватноћа настанка несрећног случаја услед земљоспоја при ремонту TС
110/x kV веома мала односно реда 10-10. Овакав несрећан случај се догађа једном у 58,4 године.
5.4 Процена ризиkа
Добијене вредности вероватноће настанка акцидента услед напона додира и напона
корака у ТС ВН/СН могу се употребити при процени ризика према методи школе [5],
односно при квантитативној процени ризика радног места – лица за одржавање ТС ВН/СН.
Добијене вредности вероватноћа и резултати мерења помажу да се сигурније и тачније одреде
квантитативне вредности ризика радног места. Ризици радног места електромонтера на
одржавању ТС ВН/СН могу се израчунати према методи процене ризика [5] применом израза
(19),
R=V·F·Š
(19)
где је:
V – вероватноћа настанка акцидента (има вредност 0,033 до 15),
F – учестаност догађања (има вредност 0,1 до 5), и
Š – настала штета (има вредност 0,1 до 15).
На основу истраживања из овог рада, за ремонт ТС 110/35 kV и ТС 110/20 kV који се
22
Ризици при одржавању високонапонских трансформаторских станица
стр.11-24
реализује једном годишње, са екипом која има до шест извршилаца и где је могућ фаталан
исход, усвојене су бројне вредности вероватноће, величине штете и фреквенције и одређени
ризици од недозвољеног напона додира, напона корака и земљоспоја у ТС. Ови подаци су дати
у Табели 7.
Табела 7 – Процена ризика од превисоког напона додира, напона корака и земљоспоја
Опасности
Превисок напон корака
Превисок напон додира
Земљоспој у ТС
Вероватноћа
(V)
мало вероватно
1,16
врло мало вероватно
0,39
могуће под екстремним
условима
0,06
Фреквенција
(F)
Величина штете
(Š)
Ризик
(R)
Закључак
1
15
17,4
мали ризик
1
15
5,85
мали ризик
1
15
0,9
занемарљив
ризик
У разматраним случајевима ризик при одржавању ТС ВН/СН услед повишеног напона
корака и напона додира се класификује као мали (5 ≤ R ≤ 50), док је ризик услед земљоспоја у
ТС ВН/СН занемарљив (R ≤5).
6. ЗАКЉУЧАК
У раду је примењен метод за квантитативну процену ризика којем су изложени
електромонтери при одржавању ТС 110/x kV који уважава ризик од превисоког напона додира и
напона корака, ризик од непостојања галванске повезаности проводника за уземљење и спојева,
као и ризик од непостојања или оштећења громобранске заштите. Поред тога, представљен је
метод за израчунавање вероватноће настанка акцидента при одржавању ТС.
Резултати мерења и прорачуни указују да је ризик којем су изложени електромонтери на
одржавању ТС 110/x kV мали, под претпоставком придржавања „пет златних правила за безбедан
рад у електроенергетском постројењу”, и да углавном потиче од превисоког напона додира и
напона корака. Утврђено је да је вероватноћа настанка несрећног случаја при ремонту ТС 110/x
kV веома мала, а ризик радног места електромонтера на одржавању ТС ВН/СН занемарљив.
Међутим, због рада у близини напона при ремонту ТС, радно место електромонтера за ТС
110/x kV је у Србији класификовано као „место са повећаним ризиком”.
Предложена методологија омогућује да се на основу доступних података о стању система
уземљења ТС добијених мерењем, релативно једноставно одреди ниво ризика којем су
изложени електромонтери при одржавању ТС 110/x kV. На основу процене ризика, одговорни
руководилац радова у ТС 110/x kV може донети одлуку о започињању ремонта. У случају да
је ниво ризика неприхватљиво висок, одговорни руководилац радова у ТС 110/x kV може из
безбедносних разлога захтевати отклањање уочених недостатака на систему уземљења, пре
започињања ремонта ТС.
Захвалност
Аутор се захваљује предузећу Енерготехниkа „Јужна Бачkа” доо Нови Сад, чија служба
је извршила мерења у ТС, и предузећу Елеkтровојводина Нови Сад kоје је ставило аутору на
располагање извештај мерења.
7. ЛИТЕРАТУРА
[1] Заkон о безбедности и здрављу на раду, Службени гласниk Републиkе Србије бр.101/05
[2]Н. Јоцић, „Едукација послодаваца у области безбедности и здравља на раду”. Заштита у
пракси, број 173/2009, стр. 17-34, Београд
[3]Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини,
23
Службени гласник Републике Србије, бр. 72/06
[4] “Five steps to risk assessment”, Health and Safety Executive, INDG163, ISBN 0 7176 6189 X,
http://www.hse.gov.uk/pubns/indg163.pdf, June 2006
[5]Б. Николић, “A New Risk Assessment Method“, MESE journal, vol. 2, No 1/2012, Novi Sad –
Serbia, Sankt Petersburg – Russia, pp. 5-23.
[6]М. Соkола, „Безбедност при конструисању и извођењу електричних инсталација”,
Безбедност и здравље на раду, Књига 3, Електроенергетика за студенте Високе техничке
школе струковних студија у Новом Саду, модул 3.0, јануар 2011.
[7]Извештај мерења на систему уземљења у ТС Качарево, ТС Вршац и ТС Кикинда 1, април
2012.
[8]Правилник о техничким нормативима за уземљење електроенергетских постројења
називног напона изнад 1000 V, Службени лист СРЈ бр. 61/95
[9]Техничка препорука бр. 12а - ЕПС: Основни технички захтеви за изградњу дистрибутивних
ТС 110/10 kV, ТС 110/20 kV, ТС 110/35/10 kV (2000)
[10] Техничка препорука бр. 7 - ЕПС: Извођење уземљења у дистрибутивним
трансформаторским станицама 35/10 kV, 35/20 kV, 10/0.4 kV, 20/0.4 kV и 35/0.4 kV (1996)
[11] ISO – 2001 Стандард, Образац EVEK-UP-03 тачка 5.7 Одржавање уземљења, март 2001.
[12] Ј. М. Нахман, Уземљење неутралне тачке дистрибутивних мрежа, Београд 1980., Научна
књига.
24
ПРОЦЕНА РИЗИКА ОД НАСТАЈАЊА
ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА НА ОСНОВУ
ВЕРОВАТНОЋЕ ЊИХОВОГ МАНИФЕСТОВАЊА
М. А. Галишев1 , Е. Ј. Мирјасов2
1
Санктпетербуршки универзитет ГПС МЧС Русије
Предложен је систем за процену ризика од настајања природних и техничких ванредних ситуација са
становишта вероватноће њиховог настанка. Дати систем процене ризика одговара расположивим методолошким
приступима у дефинисању ризика.
Kључне речи: ванредне ситуације, ризик
У складу са федералним законом Руске федерације [1] ванредна ситуација (ВС) је ситуација
на одређеној територији која је настала као последица несреће, опасне природне појаве,
природне или друге катастрофе, које могу проузроковати или су проузроковале људске жртве,
штету по здравље људи или животну средину, значајане материјалне губитаке и нарушавање
услова за живот људи.
Превенција ванредних ситуација представља скуп активности које се обављају балговремено
и које су усмерне да у највећој могућој мери смање ризик од настајања ванредних ситуација,
као и на очување здравља људи, смањење величине штете по животну средину и материјалних
губитака, уколико до њих дође.
У Русији се ванредне ситуације по генези (пореклу) деле на природне, техничке, војне,
биолошко-социјалне. За основу ове класификације су узети извори из којих настају одговарајуће
ванредне ситуације. Извори природних ванредних ситуација су природне појаве; техничких,
несреће и опасна техничка дешавања; војних, савремена средства уништавања; биолошкосоцијалних, посебно опасне или широко распрострањене инфективне болести људи, домаћих
животиња и биљака.
Одвојено се посматрају ванредне ситуације еколошког карактера. Оне су веома разноврсне и
покривају готово све аспекте живота и делатности људи. Ово је повезано са широким спектром
извора података и ванредним ситуацијама.
У складу са становиштем Владе Руске федерације [2] ванредне ситуације природног и
техничког карактера деле се на ванредне ситуације локалног, општинског, међуопштинског,
регионалног и федералног карактера (табела 1).
Ванредне ситуације су подељене на конфликтне и неконфликтне [3]. У конфликтне ситуације
спадају војни сукоби, економске кризе, социјални немири, етнички и верски сукоби, криминал,
терористички напади и др. У неконфликтне ванредне ситуације се убрајају техничке, еколошке
и природне појаве које изазивају ванредне ситуације (слика 1). По брзини ширења ванредне
ситуације се деле на моменталне и оне које се шире брзо, умерено и полако.
Ванредне ситуације техничког карактера настају као последица индустријских незгода
и несрећа у индустријским објектима, транспорту, на магистралним цевоводима, затим као
последица пожара и експлозија или услед загађења животне средине хемијским, биолошким,
(бактериолошким) и радиоактивним материјама.
Ванредне ситуације техничког карактера јављају се као последица индустријских незгода и
несрећа у индустријским објектима, транспорту, на магистралним цевоводима, и као последица
пожара и експлозија, или загађења животне средине хемијским, биолошким (бактериолошким)
и радиоактивним материјама.
Пожари и експлозије такође често могу бити последице несрећног случаја. Поред тога,
као последице несреће дешавају се рушења објеката, кварови на енергетским мрежама и
постројењима, систему комуналних услуга, и настаје негативно психичко стање становништва.
Несреће могу изазвати загађивање атмосфере, изливање нафте и других опасних загађивача.
Као узрок несреће често се јавља људски фактор – грешке које су направљене у пројектовању,
изградњи и употреби објеката, као и природне катастрофе.
Табела 1 – Класификација ванредних ситуација природног и техничког карактера у Руској федерацији
Карактер ВС
Територија
Број жртава
Величина материјалне штете,
милиони рубаља
Локални
Објекат
< 10
< 0,1
Општински
Насеље, територија
унутар града од
федералног значаја
< 50
<5
Међуопштински
Два и вишенасеља,
територије унутар
града од федералног
значаја
< 50
<5
Регионални
Субјект Руске
федерације
50-500
5-500
Међурегионални
Два и више субјекта
Руске федерације
50-500
5-500
> 500
> 500
Федерални
Слика 1 – Класификација ванредних ситуација
Природне ванредне ситуације могу бити изазване хидрометеоролошким опасним појавама
у вези са јаким ветровима, поплавама, абнормалним температурама, стихијским пожарима,
падавинама, маглама и др. Као други извор природних ванредних ситуација јављају се геолошки
процеси – хидрогеолошки и геоморфолошки (лавине, клизишта, одрони, и др. ), и ендогени
(земљотреси, вулканске ерупције, и др.).
Као резултат техничких и природних ванредних ситуација могу настати негативне промене
у околини, које се у одређеном степену односе на ванредне ситуације еколошког карактера.
26
Процена ризика од настајања ванредних ситуација на основу вероватноће њиховог манифестовања
стр.25-29
Ове промене се могу одразити на земљиште, површинске и дубинске слојеве тла, површинске
и подземне воде, шуме и другу флору, животиње и друге организме и њихов генетски фонд,
атмосферски ваздух, озонски омотач и космички простор око планете Земље. [4]
Појава и манифестација ванредних ситуација има, углавном, сложен карактер. Понекад је
тешко сврстати одређену ванредну ситуацију у одређену класификациону групу. На пример,
инфективне болести и епидемије могу бити изазване употребом биолошког оружја у оружаним
сукобима. Просторни пожари, који се према начину настанка убрајају у природне ванредне
ситуације, најчешће су изазвани немаром људи. Често једна врста ванрендне ситуације може
бити узрок и последица друге ванредне ситуације. Дакле, наведене класификације (са изузетком
класификације ванредних ситуација према степену њиховог негативног манифестовања)
немају у својој основи јасне класификационе критеријуме и ближе су систематизацијама.
У овом раду предлажена је систематизација природних и техничких ванредних ситуација
по степену очекиваности, то јест одређеној вероватноћи њиховог настајања. На основу тога,
постоји неколико група ванредних ситуација (слика 2):
– Ванредне ситуације повезане са константно присутним факторима, које су погодне за
прогнозирање на основу праћења података;
– Ванредне ситуације повезане са факторима, који се периодично понављају, које су погодне
за обраду путем статистичке анализе и процена стурчњака;
– Ванредне ситуације које настају ретко и тренутно не постоји основ за свеобухватно
праћење и статистичку анализу, па се анализирају путем процена стручњака.
Слика 2 – Систематизација ванредних ситуација према фактору очекиваности
Таква систематизација ванредних ситуација омогућава повезивање одвојене групе са
основним методолошким приступима у процени ризика од настајања ванредних ситуација.
Као што знамо ризик (Р) је комбинација вероватноће и последица настајања догађаја.
Познавање вероватноће нежељеног догађаја омогућује да се утврди могућност повољних
догађаја по формули:
Такође, као ризик, често се именује непосредно предвиђени догађај, који би могао било
коме донети штету или губитак.
Ризик је квантитативна карактеристика опасности, која се одређује учесталошћу дешавања
27
опасности. Квантитативно се изражава по формули:
где је
n - број случајева испољавања опасности,
N - број потенцијалних случајева испољавања опасности.
Ризик је својство ситуације, која има неизвесност исхода, под условом обавезног присуства
нежељених ефеката. Ризик у ужем смислу је квантитативна процена опасности, која се одређује
као учесталост једног догађаја при настанку другог.
Постоје четири методолошка приступа у дефинисању ризика [5]:
– Инжењерски, који се заснива на статистици, прорачуну учесталости, анализи вероватноће
безбедности;
– Моделски, базиран на изградњи модела утицаја штетних фактора на поједине људе,
социјалне и професионалне групе и сл. Ове методе су засноване на прорачунима за које не
постоје увек полазни подаци;
– Експертни, при коме се вероватноћа догађаја одређује на основу резултата анкетирања
искусних стручњака, то јест експерата;
– Социолошки, на основу резултата анкетирања становништва.
На слици 3 приказани су одговарајући методолошки приступи са предложеном
систематизацијом ванредних ситуација према вероватноћи њиховог испољавања. Предложена
схема предвиђа употребу различитих приступа у процени ризика од настанка ванредних
ситуација различитог степена очекиваности. Дакле, за ванредне ситуације које су повезане са
константно дејствујућим факторима, могуће је коришћење моделског приступа који се заснива
на детерминисаним моделима. Подаци добијени из мониторинга константно делујућих опасних
појава и процеса, омогућавају стварање система диференцијалних једначина, које адекватно
одражавају ток догађаја и предвиђају њихов развој.
Опасне појаве и процеси који се периодично понављају, уз услов постојања довољне
масе статистичких података могу бити процењени помоћу инжењерских приступа и метода
математичке статистике. При недовољној потпуности статистичких избора могу бити
искоришћени стохастички модели, који се заснивају на проценама стручњака.
Слика 3 – Методолошки приступи за процену ризика и њихова примењивост у анализи ВС са различитим
степеном очекиваности
Сличан приступ треба да се користи за процену вероватноће настајања ванредних ситуација
28
Процена ризика од настајања ванредних ситуација на основу вероватноће њиховог манифестовања
стр.25-29
које се ретко манифестују, и за које тренутно не постоје задовољавајући статистички подаци,
а такође нема ни основа за свеобухватно праћење. Оне могу бити анализирани једино путем
вештачења и на тим основама створених стохастичких модела.
Коришћење социолошког приступа у процени ризика од настајања ванредних ситуација не
разматра се у овом раду. Технологија социолошких анкета узима у обзир комплекс различитих
утицаја, као што су ауторитет лидера друштвене групе или партије, стање социјалне тензије
у групи испитаника, технологије односа са јавношћу и др. Оне су добро развијене и њихова
употреба излази из оквира овог рада.
ЛИТЕРАТУРА
[1] О защите населения и территорий от чрезвычайных ситуаций природного
и техногенного характера: Федер. закон Рос. Федерации от 21 дек. 1994 г. № 68-ФЗ (ред.
от 11 февр. 2013 г.) / Консультант Плюс.
[2]О классификации чрезвычайных ситуаций природного и техногенного характера:
Постановление Правительства РФ от 21 мая 2007 г. № 304.
[3]Воздвиженский Ю.М. Безопасность жизнедеятельности в чрезвычайных ситуациях /
СПбГУТ. СПб, 2006. 123 с.
[4] Об охране окружающей среды: Федер. закон Рос. Федерации № 7-ФЗ от 10 янв. 2002 г. /
Гарант. Информционно-правовой портал.
[5]Акимов В.А., Лесных В.В., Радаев Н.Н. Основы анализа и управления риском
в природной и техногенной сферах. М.: Деловой экспресс, 2004. 352 с.
29
UDC 504.064
УПОРЕДНА АНАЛИЗА МЕТОДА ИСПИТИВАЊА ТРАГОВА НАФТНИХ
ДЕРИВАТА ПРИЛИКОМ СПРОВОЂЕЊА ПОЖАРНИХ И ТЕХНИЧКИХ
ЕКСПЕРТИЗА И МОНИТОРИНГА ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА
Јегориков Павел Николајевич1, Рубилов Сергеј Николајевич1, Ожегов Едуард
Александрович2, Шарапов Сергеј Владимирович1
1
Универзитет у Санкт-Петербургу ГПС МЧС Русије
2
Уралски институт ГПС МЧС Русије
Овај рад је посвећен опису општег методолошког система за проучавање нафтних деривата. Као основне
методе анализа су коришћене хроматографија гаса и течности, молекуларна луминесценција и инфрацрвена
спектроскопија. Размотрене су особине примене наведених метода у криминологији. Понуђен је редослед
имплементације истих у различитим фазама радова. Систем може бити коришћен приликом спровођења
различитих врста криминолошких експертиза.
Kључне речи: нафтни деривати, хроматографија гаса и течности, инфрацрвена спектроскопија,
молекуларна луминисценција, системска анализа.
У модеран приступ техничко-криминалистичком обезбеђењу проучавања трагова запаљивих
течности треба да спада неколико обавезних компоненти.
Основа методологије истраживања треба да буде системски приступ, у који спада
свеобухватно разматрање објекта носиоца и споља донетих трагова запаљиве течности као
система, то јест већег броја елемената, који се налазе у међусобним односима и везама и који
формирају широку спознају реалности у односу на ону која се проучава приликом истраживања
већих количина нафтних деривата.
2. Природни и техногени системи који се разматрају спадају у стохастичке вероватноће.
Они мењају своје стање током времена. Осим тога, ови системи су отворени, у интеракцији
са спољном средином, како енергијом, тако и материјом. Зато на основу дефинисаних
вредности променљивих величина система, можемо прогнозирати само вероватноће расподеле
вредности ових променљивих у прошлости и будућности. Сходно томе на основу одређених
вредности променљивих тог система могу бити прогнозиране само веротноваће за расподелу
вредности ових променљивих у прошлости и будућности. Ово захтева спровођење процене
веродостојности добијених резултата помоћу метода статистичке вероватноће.
3. Систем нафтних деривата – објекат носилац због своје принципијалне сложености
подразумева више варијанти описивања. Адекватно приказивање система захтева израду више
различитих модела, од којих сваки описује само одређени аспект система. Свака појединачна
метода, чак и најефикаснија, не може увек резултирати потпуним стручним информацијама
приликом истраживања тако сложених система. Само комплексно спајање метода или
формирање система аналитичких метода истраживања омогућава успешно решавање стручних
задатака.
4. Потребно је поштовати принцип економске оправданости, на основу којег израда
нових метода треба да буде оријентисана не само на повећање осетљивости, селективности
и информативности, већ и на повећање брзине и приступачности, посебно ако се то тиче
објеката животне средине, где се, по правилу, проучава већи обим узорака. У основном
мониторингу сложене и скупе методе често се користе узалуд. У решавању овог проблема
помаже методологија скрининга. Ова методологија предвиђа прелиминарни преглед узорака
у циљу одабира ради детаљне анализе само оних узорака који дају позитиван резултат на
тест. Такав прелиминарни тест треба да буде, по могућности, јефтин, једноставан, и што је
најбитније, масован. Последњи услов не треба схватати као захтев за одбијање савремених
достигнућа аналитичке технике. Ипак, скупоцене информативне методе треба користити
само за поједине анализе или истраживања појединачних узорака, као и у случајевима када се
Упоредна анализа метода испитивања трагова нафтних деривата приликом спровођења пожарних и техничких ...
стр.30-36
стручна истраживања спроводе у условима високе социјалне напетости.
5. Спајање масовности са високом информативношћу могу обезбедити само рачунарскоаналитички системи који се базирају на коришћењу рачунара са наменски израђеним софтвером,
чија вредност углавном износи мање од 10% вредности аналитичке опреме. Истовремено се
повећавају метролошки захтеви према свим припремним и периодичним процедурама, јер
грешке у овим фазама анализе обично премашују грешке савремене аналитичке технике која
је изузетно прецизна.
Анализа постојећих метода истраживања нафтних деривата садржаних у различитим
концентрацијама у земљишним талозима омогућује да се оне поделе у неколико група.
Методе прве групе су методе прелиминарне квалитативне дијагностике нафтних деривата у
педолошком покривачу.
Друга група метода омогућава одређивање веће концентрације и бруто садржај нафтних
деривата у тлу. Резултати ових истраживања представљају важан елемент за прорачун показатеља
економске штете, јер је основа свих прихваћених прорачунских метода прикупљање података
о саставу и обиму емисија, као и одређивање области проширења емисија (зона загађења) [1].
Трећа група метода је усмерена на успостављање квалитативних карактеристика нафтних
деривата који се истражују. У то спада метода анализа састава гасне фазе изнад педолошких
објеката, проучавање елемената и групног, функционалног и појединачног састава нафтних
деривата. Помоћу ових метода могуће је решавање задатака идентификације и тражења могућег
инфлуента.
У четврту групу спадају методе за проучавање прерасподеле загађујућих компоненти између
појединачних елемената педолошких система. Пре свега, овде спадају методе биотестирања
које омогућују да се одреди фитотоксичност нафтних деривата у односу на живе организме [2,
3]. Током анализе система педолошког покривача примењује се појам „покретности хемијских
једињања у земљишту“ што значи могућност претварања једињења хемијских елемената из
тврдих облика земљишта у земљишни раствор [1]. Ради праћења динамике прерасподеле
техногених нафтних деривата између тврдог облика земљишта и земљишног раствора користи
се коефицијент прелаза између фаза који показује однос између обима нафтног загађења у
земљишном раствору и тврдом педолошком тлу [4]. Такође, у ову групу спадају и методе
проучавања понашања нафтних деривата у порозним земљишним срединама уз коришћење
перколационих модела [5, 6, 7].
У складу са упутством за контролу стања земљишта на објектима Миннефтегазпрома [8]
тренутно се користе три групе метода контроле: визуелне, инструменталне (комплекс физичкохемијских метода анализе), и биолошке (метода биоиндикације). Прелиминарне (визуелне)
методе дијагностике састоји се из прегледа и регистрације места загађења земљишта.
Ради тога се на равну спољну страну бразде чврсто наслања филтер папир. На локацијама
где је земљиште загађено нафтом, на папиру ће се појавити уљане мрље. За сада визуелно
истраживање нафтних мрља помоћу филтер папира не можемо сматрати задовољавајућим.
За прелиминарну дијагностику нафтних деривата такође се користи метода капљевите анализе
(анализа капљица) по В.Н. Флоровској. Грудвице земље се прегледају под ултраљубичастим
светлом. Присуство битуминозних компоненти се приказује плавкасто-белим сјајем дела где
су нанесене капи растварача. На основу карактера сијања могуће је отприлике одредити ниво
загађења [9].
Метода капљевите луминисценције је доста једноставна, али слабо ефикасна, јер је на
основу те методе могуће добити само квалитетне визуелне информације.
Ради иницијалног узорковања подручја могу се користити методе гасног снимања уз
употребу „паметних“ сензора са нумеричким приказивањем. Најзгоднији и најсигурнији су
три типа сензора: електрохемијски, каталитички и оптички (инфрацрвени). Приликом анализе
угљоводоника доста се примењују гасни анализатори са фотојонизационим детекторима [10]. На
основу методе фотојонизационе детекције одређује се количински садржај већих концентрација
паре штетних материја у ваздуху радне зоне уз услов присуства у ваздуху само једне материје
(која се одређује у датом случају). Присуство других, по саставу сличних материја, биће
одређено само на основу квалитета, а одређивање количине је могуће само после одговарајућег
градирања. Зато у циљу спровођења мониторинга ова метода треба да се користи само као
прелиминарна у циљу дијагностике. Осим тога, могућности гасног снимања су ограничене
временски и ефикасне су само приликом истраживања територија на којима је присутан дужи
31
техногени утицај страних нафтних деривата. У овим случајевима, у нестационарним условима
животне средине долази до сталног дотока лаких летећих компоненти у доњи слој атмосфере.
Инструменталне методе контроле се спроводе на појединачним објектима и објектима од
великог значаја, на местима за праћење од стране службе за заштиту животне средине, у које
спадају тежинска метода за одређивање нафтних деривата у тлу и одређивање фракционог
састава нафтних деривата. Одређивање веће концентрације нафтних деривата је засновано
на њиховој екстракцији из ваздушно-сувог узорка тла (фракција од најмање 1 mm) помоћу
хлороформа, издвајања из поларних једињења методом колонске хроматографије после замене
растварача на хексан и количинским одређивањем путем гравиметријске методе [11, 12]. У
каснијим методама као екстрагент уместо хлороформа препоручује се коришћење метиленхлорида. Предности метилен-хлорида су у нижој температури кључања, услед чега су мањи
губици лаких фракција приликом издвајања путем дестилације.
Одређивање фракционог састава нафтних деривата врши се по методи танкослојне
хроматографије [13]. Исправније би било називати ову методу методом одређивања групног
састава нафтних деривата. Фракциони састав је, по правилу, цепање нафтних деривата помоћу
температуре.
Методом танкослојне хроматографије се веродостојно одређују само садржај смоле
и асфалтена, чији висок садржај у природним матрицама може знатно утицати на резултат
одређивања.
Друга метода за анализу групног састава нафтних деривата је метода колонске течне
хроматографије, на основу које се одређују количински односи између група компоненти [14,
15]. У анализу групног састава органских једињења која се екстрактују (енгл. ЕОС) спада хладна
хлороформна екстракција и раздвајање издвојеног екстракта на пет аналитичких група. Називи
група отприлике одговарају структурним особинама једињења која су у њиховом саставу: група
метанонафтена (засићених) угљоводоника, група лаких ароматичних угљоводоника, група
тешких (кондензованих) ароматичних угљоводоника, група неугљоводоничних смоластих
компоненти, група асфалтенових компоненти.
Групна подела ЕОС на 5 наведених група компоненти врши се на основу методе градијентне
течне хроматографије на микроколонама помоћу силикагела (или дуплог сорбента).
Најизражнија граница је међу засићеним и ароматичним једињењима. Граница између лаких
и тешких ароматичних угљоводоника одређује се условно. Не постоје ригорозни структурни или
хемијски критеријуми у прелазу од високо кондензованих ароматичних једињења у смоле и од
смола у асфалтене. Количинско одређивање сваке од група компоненти може се вршити путем
анализе тежине или помоћу различитих уређаја за детекцију (пиролитичких, флуоресцентних и
др.). Углавном, појам „група компоненти“ је условна аналитичка карактеристика. Компоненте
нафтних деривата се обједињују по групама не на основу хемијског састава или физичкохемијских својстава, него на основу аналитичких услова издвајања.
Приликом истраживања лаких угљоводоника, осим фиксације гасне основе може бити
спроведена и квалитативна и квантитавна анализа фазе паре запаљивих течности. Ради тога се
узима узорак фазе паре из ваздуха непосредно на месту спровођења контроле са концентрисањем
на порозне сорбенте или се ради дегазација објеката носилаца одабраних на месту контроле, и
у лабораторијским условима се анализира уравнотежење паре. Анализа уравнотежења парне
фазе (рус. АРП) је индиректна метода за одређивање испарљивих компоненти течних или
чврстих материјала који се налазе у термодинамичкој равнотежи са анализираним узорком у
затвореном систему. У ту сврху могу се применити различити технички уређаји, који омогућују
анализу испарљивих компоненти нафтних деривата помоћу гасне хроматографије, ИЦспектрометрима и путем других метода [16]. Издвајање паре запаљивих течности са порозног
сорбента за гасно-течну хроматографију је најефикасније помоћу пиролитичке десорпције
[17]. Метода АРП може бити унапређена путем примене дегазације по фазама, која у свакој
наредној фази анализе омогућава проучавање компоненти са већом температуром кључања.
У инструкцијама Миннефтегазпрома [8] осим визуелних метода контроле препоручује се
ИЦ-спектрометријско одређивање нафтних деривата, које се базира на екстракцији нафтних
деривата из земљишта помоћу тетрахлорметана, са чишћењем елуатима на колони са
алуминијум оксидом и мерењем интензитета С-Н метилских и метиленских група у области
2700-3100 сm-1. При томе осетљивост ИЦС метода износи 0,02 g/kg земљишта [18]. Треба
истаћи да сада није дозвољена примена тетрахлорметана због његове високе токсичности.
32
Упоредна анализа метода испитивања трагова нафтних деривата приликом спровођења пожарних и техничких ...
стр.30-36
Уместо њега у савременим методама препоручује се коришћење коришћење тетрахлоретилена
(перхлоретилена) који спада у групу умерено опасних материја (III класа опасности).
Осим дефинисања укупне количине нафтних деривата у узорцима, анализа инфрацрвених
спектара апсорпције омогућује дефинисање функционалног састава нафтних деривата у узорку.
Анализа помоћу ИЦС захтева мале количине материје. Снимање спектара запаљивих течности
спроводи се у растворима што искључује потребу за издвајањем путем дестилације. Припадност
фреквенција апсорпције различитим групама атома или веза одређује се једноставно помоћу
табела карактеристичних фреквенција. Најбитнија информација која се добијаа путем ИЦспектроскопије је откривање присуства једињења са функционалним групама, нпр. оксидираних
једињења. Присуство компоненти ове групе не може бити једнозначно дефинисано путем
метода луминисцентне спектроскопије и гасне течне хроматографије [19].
Ради прелиминарног проучавања узорака путем технологије скрининга препоручује се
примена методе луминисцентне спектроскопије као једноставне, брзе и универзалне методе
за нафтне деривате [20]. Често је могуће већ на основу резултата спектролуминесценције, без
анализе индивидуалног и функционалног састава смеша које се истражују, давати веродостојне
убедљиве стручне закључке. Битна предност луминисцентне методе је у њеној веома ниској
граници евидентирања, која је најмање за степен нижа од ИЦ-спектрометријске методе [21].
Сада је израђен и успешно се примењује теренски спектролуминесцентни начин евидентирања
нафтног загађења уз помоћ флуорметријског индикатора [22].
Луминесценција је својствена мањем броју једињења. Од састојака нафтних деривата под
утицајем ултраљубичастих зрака може луминесцирати само део угљоводоника, и то ароматични
угљоводоници, и највише полициклични (са више језгара) ароматични угљоводоници (ПАУ).
На ПАУ доста истраживача скреће посебну пажњу. Прво, то је због њихове канцерогене
активности и у складу с тим веома ригорозним санитарно-хигијенским захтевом према њиховом
садржају у животној средини. Уз то, садржај појединачних представника ПАУ у различитим
компонентама животне средине и њихови узајамни односи не без разлога се сматрају
индикаторима геохемијског стања, и служе као својеврсни жигови приликом идентификације
различитих типова органске материје [23, 24].
Луминисцентна метода мерења укупног садржаја ПАУ примењује се приликом
еколошког мониторинга животне средине. Стандардна мерења врше се при дужини таласа
луминисценције од 360 nm са калибрисањем за кризен [25]. Метода се често користи ради
одређивања укупних ПАУ. Ипак је утврђено да је један од најканцерогенијих представника
ПАУ 3,4-бензопирен који има висок интензивитет луминисценције, већи 15 до 30 пута у
односу на интензивитет луминисценције 1,2-бензантрацена и антрацена, и око 200 пута већи
него интензивитет луминисценције 1,2-5,6-дибензантрацена и 2000-6000 пута већи од кризена,
3,4-бензофенантрена и пирена [26].
Јасно је да калибрација укупног садржаја ПАУ на основу компоненте која нема највећи
интензивитет луминисценције није коректна. Најбољим индикатором канцерогених ПАУ
могао би да се покаже 3,4-бензопирен, иако није потуно или већим делом канцероген. На тај
начин, луминесцентна (флуоресцентна) метода проучавања нафтног загађења, без обзира на
сугестије аутора атестоване методе, не може се сматрати квантитативном методом одређивања
бруто садржаја нафтних деривата у узорцима земљишта, јер дефинише само садржај дела
нафтних деривата, и то ПАУ и смоласто-асфалтенових компоненти. Ова метода може бити
позиционирана као метода анализе групног састава ароматичних угљоводоника. Спектри
луминисценције индивидуалних ПАУ су карактеристични. Ипак, у њима нема довољно
фингерпринтних параметара, на основу којих би било могуће дефинисати ове компоненте.
Дијагностичке могућности методе се знатно проширују помоћу примене паралелног скенирања
у каналима побуђивања и регистрације луминисценције, као и дводимензионалног скенирања
спектара. Карактеристични пикови којих има на равном спектру приликом дводимензијалног
скенирања се приказују дуж осе дужине таласа регистрације. У складу с тим, расте количина
фингерпринтних параметара идентификације [27]. Перспективна је израда експресне
спектролуминисцентне методе посебне дијагностике најзаступљенијих ПАУ.
Индивидуални састав полиароматичких једињења нафте може бити одређен путем методе
високоефикасне течне хроматографије на инвертним фазама са флуоресцентном детекцијом
[28]. Метода мерења је заснована на екстракцији бенз(а)пирена из узорака земљишта и других
објеката анализе помоћу дихлорметана, повећања концентрације екстракта, његовог чишћења
33
по методи афинитивне хроматографије, одређивања бенз(а)пирена по методи RP-HPLC са
применом флуориметријског детектора. Захваљујући овој методи може се анализирати широк
спектар ПАУ [29].
Ради одређивања типа, марке и конкретне припадности сложених органских смеша нафтног
типа користи се метода гасно-течне хроматографије. Карактеристичне особине састава
различитих нафтних деривата, евидентираних путем ове методе, толико су индивидуалне да
омогућавају тачно дијагностиковање, а понекад и дефинисање објеката истраживања чак и без
примене упоредних узорака. Гасно-течна хроматографија успешно се примењује у проучавању
ароматичних угљоводоника [30, 31], као и за анализу бензина [32] или за истраживање
засићених угљоводоника који улазе у састав лаких нафтних деривата [33].
На основу границе евидентирања, гасно-течна хроматографија је слабија у односу на методу
луминисцентне спектроскопије, посебно приликом истраживања деградираних остатака лаких
нафтних деривата, али захваљујући својим информационим могућностима знатно премашује
друге размотрене методе анализе нафтних деривата. Посебно је битно што је на основу гаснотечне хроматографије могуће једнозначно одредити фракциони састав угљоводоничних горива
по температурама кључања почетног и финалног састојка у хомологном низу нормалних алкана,
а по распореду специфичних угљоводоника је могуће одредити тип, марку и припадност групи
запаљиве течности. У овом случају користи се карактер распореда, такозване „наслеђене
структуре“ или „хемофосили“ који воде порекло од живе материје од које је нафта настала.
Распоред ових структура је веома специфичан за различите типове угљоводоничних смеша.
Оне могу имати улогу својеврсног природног обележивача индивидуалних особина нафте
различитих региона и налазишта, као и робних нафтних деривата, који су добијени из ових
врста нафте. Методу гасно-течне хроматографије је рационално примењивати само у оним
случајевима када друге методе анализа које су брже и једноставније не могу дати једнозначан
резултат дијагностике објеката.
Најбитнији вектор примене гасне хроматографије је проучавање органске материје
природне средине, који може бити успешно примењен у еколошкој и педолошкој експертизи.
У овом случају системски приступ проучавању непознатих неорганских смеша омогућује
добијање веродостојних резултата на основу доста ограничених информација. Обично се тај
приступ састоји од неколико фаза. У првој фази се на основу неких идентификованих једињења
одређује низ параметара који имају одређене међусобне везе. Ове везе могу бити условљене
општом структурм или сталним заједничким присуством у објектима који се анализирају. То
су, нпр. хомологни редови, низови изомера и заједничке структурне групације. На основу
резултата спроведене анализе формира се одређена прелиминарна слика нафтног деривата.
Број параметара слике нафтног деривата треба да буде доста ограничена. За ПАУ то може бити
број линеарно анелисаних ароматичних прстенова. Приликом коришћења гаснохроматографске
анализе ово може бити заједнички изглед хроматограма, односи између неких индивидуалних
компоненти, тј. то су својеврсни „отисци прста“ (fingerprint). Најбитнији задатак је избор
оптималног броја коришћених параметара, чије прекорачење практично неће утицаити на
веродостојност резултата анализе, а смањење знатно умањује веродостојност.
Уз то, сви параметри коришћени приликом дијагностике нафтних деривата се скоро никад
не поклапају. У следећим фазама се врши сврхисходно тражење осталих компоненти ових
система. На пример, у инструкције за идентификацију инфлуента воденог објекта нафтом
[34] спадају метода ИЦ-спектроскопије и метода гасно-течне хроматографије у различитим
варијантима понашања инфлуента. Схема идентификације се састоји од узастопних етапа, од
којих свака искључује из анализе неједнаке узорке. Схема се састоји од две фазе. У првој фази
се користи ИЦ-спектроскопија и гасно-течна хроматографија ниске резолуције са детектором
пламена и јонизације. Друга фаза предвиђа гасно-течну хроматографију са детектором пламена
и фотометрије. Критеријуми за идентификацију су квалитативно и квантитативно поређење
спектара и хроматограма. Поређење се врши на основу броја, положаја и форме (контура)
одговарајућих трака или пикова. Идентични су они узорци нафте чији се критеријуми за
идентификацију разликују највише за 10%. Метода ИЦ-спектроскопије даје информације о
интегралном саставу материје и користи се у првој етапи прве фазе идентификације. Метода
гасно-течне хроматографије ниске резолуције са детекцијом пламена и јонизације даје
информације о алкалним угљоводоницима нафте. За тешке нафте треба користити методу
гасно-течне хроматографије са детекцијом пламена и фотометрије, која је селективна у односу
34
Упоредна анализа метода испитивања трагова нафтних деривата приликом спровођења пожарних и техничких ...
стр.30-36
на органске материје које садрже сумпор. Укупан садржај сумпорних једињена у нафтама може
бити дефинисан помоћу рендгеноспектралне (рендгенофлуоресцентне) анализе.
ЛИТЕРАТУРА.
[1] Хаустов А.П., Редина М.М. Охрана окружающей среды при добыче нефти. М.: Дело,
2006. 552 с.
[2]Качество почвы. Биологические методы. Хроническая фитотоксичность в отношении
высших растений. ГОСТ Р ИСО 22030-2009.
[3]Шарапов С.В., Телегин М.А. Анализ экспертной информации получаемой прямыми и
косвенными методами изучения нефтяного загрязнения почвенных отложений/ Вестник
Ижевского Государственного технического университета. 2009. № 1 (41).
[4] Грошев Д.В., Шарапов С.В., Телегин М.А. Система методов оценки пожароопасного
состояния почвенного покрова при воздействии на него нефтепродуктов /Безопасность
жизнедеятельности, №8, 2008.
[5]Панжин Д.А., Давиденко М.В., Галишев М.А. Использование перколяционных моделей
для описания нефтяного загрязнения почвенных отложений /Проблемы управления
риском в техносфере, № 2, 2011.
[6]Панжин Д.А., Сивенков А.Б., Галишев М.А. Изучение критических явлений, возникающих
при распространении нефтяных загрязнений по почвенному слою /Электронный
научный интернет-журнал «Технологии техносферной безопасности, № 2, 2011.
[7]Джиошвили О.А., Рубилов С.Н., Галишев М.А. Экспериментальое исследование
влияния физических свойств почвенных отложений наихнефтенасыщение при анализе
чрезвычайных ситуаций в северных регионах. /Электронный научный журнал Вестник
Санкт-Петербургского университета ГПС МЧС России. № 1. 2012.
[8]Инструкция по контролю за состоянием почв на объектах Миннефтегазпрома. М., 1989.
РД 39-0147098-015-90.
[9]Баранова Т.Э., Ильина А.А., Флоровская В.Н. Руководство по методике люминесцентнобитуминологических исследований, Л., Недра, 1966 - 112 с.
[10] Методические указания. Определение массовой концентрации паров вредных веществ
в воздухе рабочей зоны методом фотоионизационного детектирования. МУК 4.1.1126-02.
[11] Количественный химический анализ почв. Методика выполнения измерений массовой
концентрации нефтепродуктов в пробах почв гравиметрическим методом. ПНД Ф
16.1.41-04. (ФР.1.31.2007.03821).
[12] Методика измерений массовой доли нефтепродуктов в пробах почв, грунтов,
донных отложений, илов, осадков сточных вод, отходов производства и потребления
гравиметрическим методом. ПНД Ф 16.1:2:2.2:2.3:3.64-10.
[13] Постаногова Г.В. Определение фракционного состава нефтепродуктов. Гигиена и
санитария. 1981, № 11.
[14] Галишева М.Б., Астафьев В.П., Галишев М.А. Экспрессный автоматизированный метод
хроматографического определения нефтепродуктов в природных объектах и диагностика
на его основе техногенного загрязнения. /Поиски нефти, нефтяная индустрия и охрана
окружающей среды. Сборник статей. СПб.: ВНИГРИ, 43-44.
[15] Галишев М.А., Грошев Д.В., Пак О.А. Оценка масштабов техногенного нефтяного
загрязнения при прогнозировании негативного воздействия объектов нефтеразведки на
окружающую среду на севере Архангельской области /Экологическая химия, № 6, 2006.
[16] Диагностика инициаторов горения, использующихся для поджогов, на основании
исследования летучих компонентов горючих жидкостей /М.А. Галишев, С.В.Шарапов,
С.И. Кононов, И.В. Клаптюк, С.А. Кондратьев // Пожаровзрывобезопасность, 2005. № 3.
С. 64-71.
[17] Клаптюк И.В., Галишев М.А. Анализ проб газовой фазы над объектом носителем /
Расследование пожаров. Сборник статей. –М.: ВНИИПО, 2005. – С. 136-147.
[18] Методика выполнения измерений массовой доли нефтепродуктов в минеральных,
органогенных, органо-минеральных почвах и донных отложениях методом ИКспектрометрии. ПНД Ф 16.1:2.2.22-98. (Издание 2005 г.).
[19] П.Н. Егориков, Ю.Н. Бельшина, С.В. Шарапов, М.И. Архипов.Установление
индивидуальных характеристик состава нефтепродуктов методами системного анализа.
35
/Проблемы управления риском в техносфере. № 1. 2013.
[20] Методика выполнения измерения массовой доли нефтепродуктов в пробах почв и
грунтов флуориметрическим методом на анализаторе жидкости “Флюорат‑02” (М 0303-2012). ПНД Ф 16.1:2.21-98 (издание 2012 г.).
[21] Галишев М.А., Шарапов С.В.,Тарасов С.В., Пак О.А. Экспертная диагностика инородных
горючих жидкостей – инициаторов горения в автотранспортных средствах и объектах
городской среды / «Пожаровзрывобезопасность», 2004, №4.
[22] Заявка на изобретение № 2011131161 от 27.07.2011 Способ обнаружения на месте пожара
остатков ароматических углеводородов, входящих в состав интенсификаторов горения /
Чешко И.Д., Клаптюк И.В. и др.
[23] Петрова В.И., Батова Г.И., Галишев М.А. Корреляционная диагностика УВ аномалий в
донных осадках арктического шельфа. //Геохимия. 2000. №3. С. 301-308.
[24] Куршева А.В. Ароматические углеводороды как критерий оценки последствий
чрезвычайных ситуаций на субаквальных объектах нефтегазового комплекса.
Автореферат дисс. на соиск. уч. ст. к.х.н. СПб., 2007.
[25] Лурье Ю.Ю. Аналитическая химия промышленных сточных вод.- М.: «Химия». 1984.–
448 с.
[26] Клар Э., Полициклические углеводороды, пер. с англ., т. 1, М., 1971, 240 с.
[27] Акимов А.Л., Бельшина Ю.Н., Дементьев Ф.А. Исследование ароматических
углеводородов в качестве идентификационных признаков нефтяного загрязнения //
Проблемы управления риском в техносфере. − 2011. − № 4.
[28] Определение бенз(а)пирена в пробах почв, грунтов, твердых отходов и донных
отложений. Методика М 03-04-2007 (Издание 2012 г.). ПНД Ф 16.1:2:2.2:3.39-03 (Издание
2012 г.) МУК 4.1.1274-03.
[29] Методика выполнения измерений массовых долей полициклических ароматических
углеводородов в почвах, донных отложениях, осадках сточных вод и отходах
производства и потребления методом высокоэффективной жидкостной хроматографии.
ПНД Ф 16.1:2.2:2.3:3.62-09.
[30] Методика выполнения измерений массовых долей бензола и толуола в почве, грунтах,
донных отложениях, отходах производства и потребления газохроматографическим
методом. ПНД Ф 16.1:2:2.3:2.2:3.59-09. (ФР.1.31.2009.06094).
[31] Методика измерений массовой доли стирола и орто- , мета- , пара- ксилолов
в почве, грунтах, донных отложениях, отходах производства и потребления
газохроматографическим методом ПНД Ф 16.1:2:2.2:3.76-2012.
[32] Методика измерений массовой доли бензина в почве, грунтах, донных отложениях,
отходах производства и потребления газохроматографическим методом. ПНД Ф
16.1:2:2.2:3.75-2012.
[33] Методика выполнения измерений массовой доли нефтепродуктов в пробах почвы
методом капиллярной газожидкостной хроматографии. ПНД Ф 16.1.38-02.
[34] Инструкция по идентификации источника загрязнения водного объекта нефтью,
Министерство охраны окружающей среды и природных ресурсов РФ, № 241 от 02.08.94,,
Москва, 1994 г., 77 с.
36
UDC 621.86.01
МЕТОДА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
ПРИ РУЧНОМ РУКОВАЊУ ТЕРЕТОМ
Божо Николић1 *, Звонко Букта1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Школска 1, 21000 Нови Сад
1
У раду је приказана формирана применљива метода процене ризика при ручном руковању теретом. Основу
чини принцип процене ризика по методи Високе техничке школе из Новог Сада за радну околину, допуњена
препорукама ISO стандарда. При­х­ва­ће­ни су елементи процене ризика из Стандарда укључивањем у оцену
стања, а и као ели­ми­наторни фактор процене при формирању облика и масе терета. Функцијом ста­ња, која је
математичка интепретација вероватноће догађаја, обухваћени су и остали еле­менти, првенствено радне околине
који дефинишу стање заштите.
Метода се односи само на дизање и ношење терета, ко­нач­на је и у потпуности спремна за практичну примену
за све врсте терета и у свим условима.
Kључне речи: процена ризика, ручно руковање теретима
1. УВОД
У Србији је 2009. године донет Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав
рад при ручном преношењу терета („Сл. гласник РС“ бр. 106/09). Правилник је уса­глашен са
Директивом 89/391/ЕУ која „дефинише минималне услове везане за ручно руковање теретом“.
До примене Правилника о теретима [4] у проценама ризика које су вршене, није био
обухваћен ризик за опасности које су везане за ручно руковање теретом. Доно­ше-њем
Правилника у свим урађеним актима о процени ризика морају се извршити измене, тако
што би се у процену ризика укључила и ова процена. Правилник је пред­видео само мере за
безбедан рад при ручном ношењу и дизању терета, а онe су дефинисане као „свако преношење
или придржавање терета масе веће од три килограма од стране је­д­ног или више запослених,
укључујући подизање, спуштање, гурање, вучење, ношење или померање терета“.
Све будуће процене ризика морају укључити и процену ризика при ручном ру­ковању
теретима. За процену ризика је потребно имати методу процене, а може се слободно рећи да
она овог тренутка практично и не постоји.
Поред ручног ношења и дизања терета, на које се односи Правилник, Стан­дард ISO 11228
(у даљем тексту Стандард) даје препоруке за безбедан рад и при другим облицима руковања
те­ретом (вучење и гурање), као и за учестало руковање малим теретима, чија маса може бити
и испод три килограма.
Данас су ретка радна места са само једним обликом руковања теретом. Исто та­ко постоје радна
места која немају у опису послова руковање теретом, али се по­вре­мено захтева манипулисање
теретом на било који начин. Како послодавац има обавезу да изврши процену ризика на радном
месту и у радној околини на коме се не може из­бећи ручно манипулисање теретом, а како
највећи број радних места на којима се мора ручно манипулисати теретом укључују више од
једног облика руковања теретом, то се препоручује процена ризика за радно место са потребом
константног или по­вре­меног ручног манипулисањa теретом, која би обухватала опасности при
руковању теретом на сва три могућа начина описана Стандардом.
2. МЕТОДА
Основна идеја је да се метода процене ризика Високе техничке школе (у даљем тексту метода
Школе) примени на ручно руковање теретом и уз коришћење поменутог ISO стандарда. Метода
процене ризика из овог Ста­н­дарда посебно се бави проблемима масе терета, фреквенцијом
дизања и преношења терета у неидеалним условима и кумулативном масом. У оквиру ове
процене методом нису обухваћени бројни утицаји присутни у рад­ној околини, па она није
довољна за потпуну и успешну процену ризика, што је и дове­ло до комбинације ове методе
* Контакт електронска адреса: [email protected]
и методе Школе у смислу формирања коначне методе за про­цену ри­зи­ка ручног руковања
теретом.
Дакле, у процени ризика треба разликовати две посебне процене стања и то:
-- величине оцене стања дефинисане Стандардом, и
-- величине оцене стања које дефинишу радну околину.
2.1������������������������������������������������������������
. ВЕЛИЧИНЕ ОЦЕНЕ СТАЊА И КОРЕКЦИЈА МАСЕ И ОБЛИКА ТЕРЕТА ДЕФИНИСАНИХ ISO СТАНДАРДОМ
Овај део процене бави се студијом и корекцијом терета. Он се сматра елими­на­торним
поступком, јер терет мора бити мањи од референтне величине. Исто то важи и за кумулативни
терет.
Одмах на почетку процене јавља се значајан проблем око рефе­рентне (препо­ручене) масе
терета, јер према Правилнику ова маса може бити до 25 (за жене до 45 година старости), 50
(за мушкарце до 45 година), односно, 15 и 40 kg. Према Стандарду ова маса може бити до
25, односно 40 kg, али уз посебне околности и посебне услове (посебан тренинг, радници са
одговарајућим психофизичким особи­на­ма, повећана паж­ња и слично). Може се десити да услов
из процене ризика по Стан­дар­ду није задово­љен, а према Правилнику јесте, па да послодавац
не прихвати такву процену. Зато би тре­бало сваку добијену референтну масу терета већу од 25,
а мању од 40 односно 50 kg прихватити уз предлог допунских специфичних услова рада. Од
проценитеља се оче­ку­је да буде вешт и да проблему ручног руковања теретом посвети пажњу
тако што ће ове услове квалитетно дефинисати.
2.1.1 Опис и шема процеса рада
У овом делу процене мора се детаљно описати процес рада са теретом и дати ја­сна шема
руковања. Опис рада обухвата само начин прихватања и одлагања терета. У овом делу не треба
описивати радну околину и ношење, вучу или гурање терета у њој.
Ово ће се учинити у другом делу процене.
Пример
Терет масе од 10 kg упакован у картонске кутије величине 40х40х40 cm диже се са
зе­мље до положаја када су руке опружене уз тело, а затим се носи и диза­њем још за 25
cm ставља на платформу. Ово ношење ће се касније анализи­ра­ти.
2.1.2 Да ли је маса терета одговарајућа?
Референтна маса терета је мања од 25 kg за мушкарце и 15 kg за жене.
Мада, према Правилнику [4] ова маса може бити до 40, односно 50 kg. И према Стандарду
[1] ова маса може бити већа од 25 kg, али уз наведене посебне околности ко­је треба дефинисати.
Напомена: Ако овај услов није задовољен мора се извршити прилагођавање.
Пример
Терет је масе од 10 kg, а радник је пунолетан, мушког пола и млађи од 45 го­дина.
Маса терета је мања од референтне, према Стандарду мања од 25 и према Пра­
вилнику мања од 50 kg, па прилагођавање није потребно.
2.1.3 Да ли су маса и фреквенција терета одговарајуће, ако је дизање терета са
понављањем?
Граничне вредности масе терета и фреквенција дизања, као референтне, од­редиће се из
дијаграма 1.
Напомена: Ова величина оцене мора бити позитивна, односно стварне вред­ности мора­ју бити
мање од референтних и у том циљу се мора извршити прила­гођавање.
Упутство: Пре процене ризика мора се извршити детаљна анализа процеса ра­да.
Ова ана­лиза укључује и мерење трајања свих активности. Подаци о време­нима траја­
38
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
ња морају се дати у овом делу или у опису рада. Вредности за масу и фрек­венцију из
овог дијаграма су референтне и не смеју би­ти веће од стварних.
Дијаграм 1 – Максималне дозвољене вредности масе и фреквенције дизања терета
2.1.4 Да ли је удаљеност терета од тела одговарајућа?
Вертикала која пролази кроз ножне састављене зглобове и ветикала кроз среди­ну ручног
захвата терета треба да су на растојању мањем од х = 0,25 m, (слика 1). Ово је положај када
су руке од рамена до лаката уз тело. Положај ношења терета са испру­же­ним и подигнутим
рукама није препоручљив. Ако је ова удањеност терета (х) већа од 0,25 m, маса терета се мора
кориговати коефицијентом 0,25/х.
Пример
Диже се терет од 10 kg који је удаљен је за х = 50 cm. Фактор корекције тере­та
је 0,25/0,5 = 0,5. Значи да је објективна mаса терета 20 kg, (10/0,5 = 20) и још увек је
мања од референтне.
Напомена: Ова величина оцене мора бити пози­тивна. Прилагођавања се морају вршити све
дотле док се то не постигне.
Слика 1 – Удаљеност терета од тела
39
2.1.5 Да ли је вертикални положај терета одговарајући?
Вертикални положај тела је растојање од пода до висинске тачке у којој руке хватају терет.
Ова тачка треба да је у висини опуштених руку низ тело, отприлике на v = 0,75m висине,
што је идеалан случај. Међутим, терет се може дизати и до мањe или веће ви­си­не од ове, што
се види на слици 2.
Слика 2 – Могуће висине дизања терета
Дизање терета на овим висинама представља неповољнији случај, а случајеви на висини
изнад 1,75 m као и испод коте 0, по­се­бн
­ о су неповољни за радника и ти положаји нису препору­
чени.
Уколико постоји случај дизања терета на висину различиту од 0,75 m, тада се ма­са терета
коригује коефицијентом:
Кv = 1 - 0,3(|0,75- v|).
Пример
Теретоm се манипулише тако што се он диже на висину од v = 1 m. Фактор ко­рек­
ције терета је:
Кv = 1 - 0,3(|0,75 - 1|) = 0,925.
Ако је терет масе 10 kg, његова објективна маса је m = 10/0,925 = 10,81 kg.
Напомена: Ова величина оцене мора бити позитивна. Прилагођавања се морају вршити све
дотле док се то не постигне. Треба водити рачуна да ова корекција и све претходне корекције
заједно, морају дати за резултат масу мању од рефе­рентне.
2.1.6 Да ли је висина вертикалног премештања одговарајућа?
Висина вертикалног премештања је висина d на коју се диже терет са свог „нултог” положаја.
То је онај по­ло­жај у којем је терет већ прихваћен (висина v из претходне тачке). Дакле, терет
се мо­же дизати на неку висину са висина v које су дефинисане у претходној тачки. Ово се
види на слици 3, где је приказано дизање терета на висину d из три различита по­ложаja. Ако
се ова корекција посматра посебно након, рецимо, ношења, онда је почетни положај онај са
опруженим рукама низ тело. Дизање терета до висине d = 0,25 m је нор­мално и неће утицати
на корекцију масе терета.
Дизање терета на висине веће од 1,75 m или испод нивоа пода није препоручено.
40
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
Дизање терета на висину већу од 0,25 m (d > 0,25 m) захтева корекцију масе те­ре­та са
коефицијентом Кd :
Кd = 0,82 + 0,045/d.
Слика 3 – Висина вертикалног премештања терета
Пример
Терет масе 10 kg диже се од нултог положаја до висине од 0,45 m. Фак­тор ко­ре­к­
ције је 0,82+0,045/0,45 = 0,92, а објективна mаса терета је 10/0,92 = 10,87 kg.
Напомена: Ова величина оцене мора бити позитивна, што значи да ће кори­го­вана маса
терета бити мања од референтне, односно, све корекције заједно мо­рају дати вредност
објективне масе која је мања од референтне. Прилаго­ђа­вања се морају вршити све док се то не
постигне.
2.1.7 Постоји ли угао асиметрије?
Када тежиште терета заокретом тела заокренемо за неки угао α, слика 4, добија се угао
асиметрије. Сигурно је да је најбоље да је угао заокретања тела једнак нули. Угао заокретања
тела α више од 1350 није препоручен. За мање вредности угла заокретања тела об­јективни
терет се увећава према коефицијенту Кα:
Кα = 1 - 2 α 0,003
где је α угао заокретања изражен у степенима.
Пример
Теретом од 10 kg рукује се тако што се врши заокрет тела од 500. Коефицијент
корекције је Кα = 1 - 2 50 0,003 = 0,7 а објективна маса терета из­но­си 10/0,7=14,29 kg.
Напомена: Ова величина оцене мора бити позитивна, што значи да ће кори­го­ва­на маса
терета бити мања од референтне, односно, све корекције заједно морају дати вредност
објективне масе која је мања од референтне. Прилагођавања се мо­рају вршити све док се то не
постигне.
41
Слика 4 – Заокретање тела
2.1.8 Каква је фреквенција руковања теретoм?
Понављање руковања теретом укључује и време одмора, а коефицијент фрек­ве­нц
­ ије за­ви­си,
осим фреквенције f и од времена трајања понављајућег циклуса руковања теретом у току дана
и верти­калног положаја терета на почетку дизања. За одређивање овог коефицијента користи
се табела из Стандарда, табела 1.
Пример
Ако радник ради 7 сати дневно са теретом од 10 kg, фреквенцијом од 5 пута у ми­
нуту и почиње дизање са висине од 1 m, онда је из табеле 1 кое­фи­ци­јент фреквенције
0,35 а објективна маса терета 10/0,35 = 28,57 kg. Маса те­рета је већа од дозвољене
(25) и морају се извршити одређена прилагођавања.
Напомена: Пошто ова величина оцене мора бити позитивна, морају се извр­ши­ти одређена
прилагођавања. Прилагођавања се раде све док се не постигне да објективна маса терета буда
мања од ефективне. Рецимо, ако сма­њимо фреквенцију дизања терета како би коефицијенат
фреквенције f био већи или једнак од 0,4 и до­би­ла маса мања од референтне. Ако смањимо
фреквенцију дизања на 4, до­бићемо ко­е­фицијент фреквенције 0,42, што даје масу од 10/0,42
или 23,8 kg, а то је ма­ње од референтне масе од 25 kg. Ово се одмах види, јер је објективна маса
већа од референтне, па се из тог односа (10/25 = 0,4) може закључити да коефицијент Кf мора
бити већи од 0,4. Ово нас и упућује на спровођење мере смањења фреквенције дизања терета.
Табела 1 – Вредности коефицијента f
42
Фреквенција
дизања
терета
[min-1]
v < 0,75 m
v ≥ 0,75 m
v < 0,75 m
v ≥ 0,75 m
v < 0,75 m
v ≥ 0,75 m
≤ 0,2
1,00
1,00
0,95
0,95
0,85
0,85
0,5
0,97
0,97
0,92
0,92
0,81
0,81
1
0,94
0,94
0,88
0,88
0,75
0,75
2
0,91
0,91
0,84
0,84
0,65
0,65
3
0,88
0,88
0,79
0,79
0,55
0,55
Вредност фреквенције fi
tL ≤ 1 h
1 h < tL ≤ 2 h
2 h < tL ≤ 8 h
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
4
0,84
0,84
0,72
0,72
0,45
0,45
5
0,80
0,80
0,60
0,60
0,35
0,35
6
0,75
0,75
0,50
0,50
0,27
0,27
7
0,70
0,70
0,42
0,42
0,22
0,22
8
0,60
0,60
0,35
0,35
0,18
0,18
9
0,52
0,52
0,30
0,30
0,00
0,15
10
0,45
0,45
0,26
0,26
0,00
0,13
11
0,41
0,41
0,00
0,00
0,00
0,00
12
0,37
0,37
0,00
0,00
0,00
0,00
13
0,00
0,34
0,00
0,00
0,00
0,00
14
0,00
0,31
0,00
0,00
0,00
0,00
< 15
0,00
0,28
0,00
0,00
0,00
0,00
2.1.9 Какав је квалитет прихватања предмета?
Квалитет прихватања (захвата) предмета може бити различит. Добар је ако се об­јекат може
прихватити рукама комфорно за држаче или без девијације природног по­ло­жаја руку и делова
тела. У овом случају су референтни и меродавни терети исти. Ко­рек­тан захват је када, на
пример, имамо ручке али квалитет захвата ипак није најбољи. У овом случају објективна маса
се увећава за 5%. Лош квалитет захвата би био када до сада поменути услови нису испуњени.
Код овог захвата објективна маса се увећава за 10% . Увећање је изражено коефицијентом Кz.
Пример
Ако радник ради са теретом од 10 kg, при чему је квалитет захвата лош тада је
објективна маса већа за 10% и износи 11 kg. Коефицијенат корекције је у овом случају
Кz = 0,9.
Напомена: Ова величина оцене мора бити позитивна. Прилагођавања се морају
вршити све док се то не постигне.
2.2. ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ
Извршене корекције у тачкама 2.1.1 – 2.1.9 морају обезбедити испу­ња­вање услова да
коначна маса коригованог терета буде мања од референтне. Осим тога, на бази кориговане
ефективне масе извршиће се и рачунање кумулативне масе прене­ше­не током радне смене, која
мора бити мања од вредности дозвољених Правилником и Стандардом.
2.2.1 Да ли је коригована објективна маса мања од референтне?
m
≤ m ref
K x ⋅ K v ⋅ Kα ⋅ K f ⋅ K z
43
Пример
Дакле, 106,2 kg је веће од 25, па су бројна прила­го­ђа­вања неопходна.
Ово на први поглед изгледа велика и нереална маса.
Прила­го­ђавање делује као не­мо­гућа мисија.
Али, треба имати на уму да су у овом при­меру и услови екстремно лоши: велики
објекат, закретање тела, велика ди­станца за диза­ње, велика фрек­вен­ција и лоше
хватање.
Ретко ће сви лоши услови бити овако ис­то­вреmено при­су­т­ни. А ако и јесу, може
се вишеструко делова­ти у смислу кориго­вања услова руко­вања и доношења мера за
смањење ризика.
Напомена: Ова величина оцене мора бити позитивна. Прилагођавања се морају
вршити све док се то не постигне.
2.2.2 Да ли је кумулативна маса мања од препоручене?
Кумулативна маса се рачуна као производ кориговане објективне масе и фрек­ве­нц
­ ије. Ова
маса мора бити мања од дневне дозвољене (препоручене) масе, масе на сат или масе на минут
из табеле 2.
Табела 2 – Препоручене вредности кумулативне масе
у зависности од дужине ношења
Кумулативна mаса
mmаx
Дужина пута
ношења
m
Фреквенција
ношења
фmаx
[min -1]
kg/min
kg/х
kg/8х
20
1
15
750
6000
10
2
30
1500
10000
4
4
60
3000
10000
2
5
75
4500
10000
1
8
120
7200
10000
Напомена: Ова величина оцене мора бити позитивна. Прилагођавања се морају
вршити све док се то не постигне.
2.3. ВЕЛИЧИНЕ СТАЊА КОЈЕ ДЕФИНИШУ РАДНУ ОКОЛИНУ КАО ФАКТОРИ
РИЗИКА ПРИ РУЧНОМ ПРЕНОШЕЊУ ТЕРЕТА
Фактори ризика или оцене стања су величине које нам описују стање заштите и на основу
којих се може дефинисати функција стања. Ово би био други део процене ри­зика који се
односи на радну околину и околне услове у којима се врши руковање те­ретом. Ради се тек
након потпуне корекције терета (наведена у тачки 2.1), која заправо представља елиминаторни
део система процене ризика.
Процeна ризика преко величина стања није обухваћена методом из Стандарда и за њу ће се
користити ме­то­да Школе. Према тој методи се, на основу величина стања заштите у конкретним
околно­сти­ма, одређује функција стања из једначине:
f(x) = 16,46 (n/N)2,7
44
(1)
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
где су:
n – број негативно оцењених величина стања, и
N – укупан број оцењиваних величина стања.
У табели 3 дате су величине стања које дефинишу радну околину и на основу којих ће
се одредити функција стања f(x).
Табела 3 – Могуће величине стања које дефинишу радну околину N
Ред.
број
Величина стања
Коментар
Ово би упутсвом или процедуром требало нагла­си­ти,
односно, забранити. Али би тре­ба­ло и радни пут тако уредити
да радник ни­је принуђен да ангажује већ зауазете руке или
ноге – рецимо ради отварања неких врата и слично.
1.
Да ли се ради са две руке?
2.
Да ли је руковање мирно, без
из­ненадних убрзања те­рета?
3.
се прво на искоришћење својих могућности а и
Да ли радник за оствари­вање Мисли
осталих. Рецимо, да ли радник у том тренутку ко­ри­сти
ци­ља има пуну подршку?
стабилно обе ноге и томе слично.
4.
објекта несме бити већа од 0,75m. Ако случајно
Да ли ширина објекта одго­ва­ра Ширина
јесте
мора
се видети да ли одговара раднику који је можда
раднику?
вишег стаса.
5.
Да ли су положаји тела и по­
кре­ти при дизању терета уо­би­
ча­јени?
6.
Да ли је под клизав или не­
стабилан?
7.
Да ли су присутне физичке
ште­тности?
8.
Да ли су присутне хемијске
ште­тности?
9.
других радника у циљу да се помогне може
Да ли теретом рукује само је­дан Учествовање
довести до неспоразума јер није предвиђено мешање са
радник?
стране.
10.
Да ли је добар и пун контакт
стопала са подом?
11.
Има ли других радњи у току
дизања?
12.
Да ли је објекат којим се ру­ку­
је хладан, топао, прљав, кли­зав
или контаминиран?
13.
Да ли су погодни микро­кли­матски услови и осветље­но­ст?
14.
Каква је прегледност пута кре­
тања (због величине тере­та)?
15
Да ли је тежиште терета оче­ки­
вано распоређено?
45
16.
Каква је стабилност терета –
терет се не помера за време ру­
ковања?
17.
Да ли облик и садржај терета не
изазивају повреде?
18.
Да ли је величина радног
просто­ра и пута преноса терета
одгова­рајућа?
19.
Да ли је под раван?
20.
Постији ли нагиб пута или два
или више нивоа кретања?
21.
Каква је мотивација радника?
22.
Какви су знање, способности,
ве­ш­тине, телесне, психичке Ефикасност, креативност, иновације, и сл.
осо­бине, здравље и старосно
до­ба?
23.
Какав је квалитет комуника­
ције?
24.
Каква је подршка менаџмен­та?
Задовољство послом, адекватно награђивање, могући алтер­
на­тивни други послови и тако даље.
Рокови, заједнички циљеви, сигурност и заштита, ли­чна
заштитна средства и опрема и тако даље.
3. ПРИМЕНА МЕТОДЕ
Метода процене ризика ће се извршити према следећим корацима:
3.1. ЕЛИМИНАЦИОНИ ДЕО – КОРЕКЦИЈА ТЕРЕТА
У овом делу се треба у потпуности руководити упутствима за корекцију терета описаним
у тачкама 2.1 и 2.2.
3.2 ИЗРАЧУНАВАЊЕ ФУНКЦИЈЕ СТАЊА
Фунцкција стања f(x), која иначе представља вероватноћу настанка догађаја, рачуна се на
основу оцењених величина стања у табели 3, а према формули (1).
Уствари, ове вредности су већ израчунате и приказане у табелама 5-11.
Табеле ће бити објашњене нешто касније, а оно што је овде битно истаћи је да за различите
случајеве број оцена стања N може бити различит.
Напомена: Значи, после анализа оцена стања, из претходног става, одређена је функција
стања f(x). Ова функција је одређена на бази променљиве x која представља однос лоше оце­
њених величина стања n и укупног броја оцењених величина стања N. Након тога може се
одредити и величина процењеног ризика:
R = f(x ) ⋅ H⋅ F
при чему је:
H – величина штете, и
F – фреквенција или учесталост излагања опасностима.
46
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
Пример
Нека је оцењено 20 величина стања од којих је 10 негативно оцењено. f(x) је 16,46*
(10/20) 2,7 = 2,533. Узмимо да је штета H = 2 и да је за фреквенцију изла­га­ња од 8 сати
(коефициjент je 5). Тада је ризик 25,33.
3.3. ОДРЕЂИВАЊЕ ВЕЛИЧИНЕ ШТЕТЕ
Ради универзалности примене методе поступак процене ризика је упрошћен та­ко што је
за ручно руковање теретом, независно од услова руковања прилагођен за руковање теретом
радника са свим просечним карактеристикама. Величина штете је увек на нивоу лаке повреде
(истегнућа или натегнућа мишићно-скелетног система) или болно стање неког телесног органа.
У сваком случају болести су благог и привременог карактера и величина штете је увек:
Н = 2.
Маса и остале карактеристике терета стварају силе које се преко руку радника преносе на
цео организам, значајно делујући на биомеханику људског тела, а нарочито на кичмени стуб.
Тежина повреда и оштећења здравља при ручној манипулацији теретом зависе од
карактеристике терета, конструкције човечијег тела и радне околине. Ручно руковање теретом
се са становишта ризика сматра безбедним уколико га обавља здравствено способна особа,
обучена особа са вештинама руковања теретом и која је утренирана и користи помоћну опрему.
3.4. УЧЕСТАЛОСТ ИЗЛОЖЕНОСТИ ОПАСНОСТИ F
Овај податак се узима из табеле методе процене ризика, табела 4.
За сваку од фреквенција, за штету увек Н = 2 и за различите вредности укупно процењених
и негативно оцењених величина стања, израчунат је ниво ризика.
Подаци о величини ризика су дати у табелама 5-11.
Табела 4 – Фреквенција
Учесталост изложености опасности (F)
Једном у радном веку
0,1
Годишње
0,5
Месечно
1,0
Недељно
1,5
Дневно
2,5
Часовно
4,0
Константно
5,0
3.5. ПРИМЕР ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
За рад од 8 сати, фактор фреквенције је F = 5, па користимо одговарајућу та­белу. Ве­личина
штете је на нивоу благе болести и има вредност H = 2. Нека смо укупно оцењивали двадесет
величина стања (N = 20) и при томе десет величина негативно оценили (n = 10). Из табеле, за
двадесет оцењиваних величина стања, од којих је десет негативно оце­њено, у њиховом пресеку
z из табеле добијамо да је ризик 25,3. По методи Школе ризик ће се толерисати само до нивоа
за­не­мар­љивости R ≤ 5. што значи да се ризик у овом примеру мора смањити.
Из табеле се види да, уколико желимо смањити ризик и довести га у зелено по­ље које
представља подручје занемарљивог ризика, морамо поправити пет оцена стања. Добијени
ниво ризика биће R = 3,9, што је веома прихватљиво јер је он за­немарљив.
47
Табела 5 – Ризик са фреквенцијом F = 0,1
Број негативно оцењених величина стања ni
1
Унутрашњи број посматраних величина стања N
3
4
5
6
7
8
9
10
1
3,3
2
0,5
3,3
3
0,2
1,1
3,3
4
0,1
0,5
1,5
3,3
0,0
0,3
0,8
1,8
3,3
6
0,0
0,2
0,5
1,1
2,0
3,3
7
0,0
0,1
0,3
0,7
1,3
2,2
3,3
8
0,0
0,1
0,2
0,5
0,9
1,5
2,3
3,3
9
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,1
1,7
2,4
3,3
10
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,8
1,3
1,8
2,5
3,3
5
48
2
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
11
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,6
1,0
1,4
1,9
2,5
3,3
12
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,5
0,8
1,1
1,5
2,0
2,6
3,3
13
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,4
0,6
0,9
1,2
1,6
2,1
2,7
3,3
14
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,3
0,5
0,7
1,0
1,3
1,7
2,2
2,7
3,3
15
0,0
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,6
0,8
1,1
1,4
1,8
2,2
2,7
3,3
16
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,4
0,5
0,7
0,9
1,2
1,5
1,9
2,3
2,8
3,3
17
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,3
0,4
0,6
0,8
1,0
1,3
1,6
1,9
2,3
2,8
3,3
18
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,7
0,9
1,1
1,4
1,7
2,0
2,4
2,8
3,3
19
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,3
0,4
0,6
0,8
1,0
1,2
1,4
1,7
2,1
2,4
2,8
3,3
20
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,7
0,8
1,0
1,3
1,5
1,8
2,1
2,5
2,9
3,3
21
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,4
0,6
0,7
0,9
1,1
1,3
1,6
1,9
2,2
2,5
2,9
22
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,8
1,0
1,2
1,4
1,6
1,9
2,2
2,5
23
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,2
0,3
0,3
0,4
0,6
0,7
0,9
1,0
1,2
1,5
1,7
2,0
2,3
24
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,8
0,9
1,1
1,3
1,5
1,8
2,0
25
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
1,0
1,2
1,4
1,6
1,8
26
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,9
1,0
1,2
1,4
1,6
27
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,1
1,3
1,5
28
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,9
1,0
1,2
1,3
29
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,1
1,2
30
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
1,0
1,1
31
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
32
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,4
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
33
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,3
0,4
0,5
0,5
0,6
0,7
0,9
34
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,2
0,3
0,4
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
35
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,1
0,1
0,2
0,2
0,3
0,3
0,4
0,5
0,5
0,6
0,7
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
Наставак табеле 5 – Ризик са фреквенцијом F = 0,1
Број негативно оцењених величина стања ni
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
3,3
2,9
3,3
2,6
2,9
3,3
2,3
2,6
2,9
3,3
2,1
2,3
2,6
2,9
3,3
1,8
2,1
2,4
2,7
3,0
3,3
1,7
1,9
2,1
2,4
2,7
3,0
3,3
1,5
1,7
1,9
2,2
2,4
2,7
3,0
3,3
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,5
2,7
3,0
3,3
1,3
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,5
2,7
3,0
3,3
1,2
1,3
1,5
1,6
1,8
2,0
2,3
2,5
2,7
3,0
3,3
1,1
1,2
1,3
1,5
1,7
1,9
2,1
2,3
2,5
2,8
3,0
3,3
1,0
1,1
1,2
1,4
1,6
1,7
1,9
2,1
2,3
2,5
2,8
3,0
3,3
0,9
1,0
1,1
1,3
1,4
1,6
1,8
1,9
2,1
2,3
2,6
2,8
3,0
3,3
0,8
0,9
1,1
1,2
1,3
1,5
1,6
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
3,0
3,3
49
Табела 6 – Ризик са фреквенцијом F = 0,5
Број негативно оцењених величина стања ni
1
Унутрашњи број посматраних величина стања N
3
4
5
6
7
8
9
10
1
41,2
2
6,3
41,2
3
2,1
13,8
41,2
4
1,0
6,3
18,9
41,2
0,5
3,5
10,4
22,5
41,2
6
0,3
2,1
6,3
13,8
25,2
41,2
7
0,2
1,4
4,2
9,1
16,6
27,1
41,2
8
0,1
1,0
2,9
6,3
11,6
18,9
28,7
41,2
9
0,1
0,7
2,1
4,6
8,4
13,8
20,9
29,9
41,2
10
0,1
0,5
1,6
3,5
6,3
10,4
15,7
22,5
31,0
41,2
5
50
2
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
11
0,1
0,4
1,2
2,7
4,9
8,0
12,1
17,4
23,9
31,8
41,2
12
0,1
0,3
1,0
2,1
3,9
6,3
9,6
13,8
18,9
25,2
32,5
41,2
13
0,0
0,3
0,8
1,7
3,1
5,1
7,7
11,1
15,2
20,3
26,2
33,2
41,2
14
0,0
0,2
0,6
1,4
2,6
4,2
6,3
9,1
12,5
16,6
21,5
27,1
33,7
41,2
15
0,0
0,2
0,5
1,2
2,1
3,5
5,3
7,5
10,4
13,8
17,8
22,5
28,0
34,2
41,2
16
0,0
0,1
0,4
1,0
1,8
2,9
4,4
6,3
8,7
11,6
15,0
18,9
23,5
28,7
34,6
41,2
17
0,0
0,1
0,4
0,8
1,5
2,5
3,7
5,4
7,4
9,8
12,7
16,1
19,9
24,4
29,3
34,9
41,2
18
0,0
0,1
0,3
0,7
1,3
2,1
3,2
4,6
6,3
8,4
10,9
13,8
17,1
20,9
25,2
29,9
35,3
41,2
19
0,0
0,1
0,3
0,6
1,1
1,8
2,8
4,0
5,5
7,3
9,4
11,9
14,8
18,0
21,7
25,9
30,5
35,6
41,2
20
0,0
0,1
0,2
0,5
1,0
1,6
2,4
3,5
4,8
6,3
8,2
10,4
12,9
15,7
18,9
22,5
26,5
31,0
35,8
41,2
21
0,0
0,1
0,2
0,5
0,9
1,4
2,1
3,0
4,2
5,6
7,2
9,1
11,3
13,8
16,6
19,7
23,3
27,1
31,4
36,1
22
0,0
0,1
0,2
0,4
0,8
1,2
1,9
2,7
3,7
4,9
6,3
8,0
9,9
12,1
14,6
17,4
20,5
23,9
27,7
31,8
23
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,1
1,7
2,4
3,3
4,3
5,6
7,1
8,8
10,8
13,0
15,4
18,2
21,2
24,6
28,2
24
0,0
0,1
0,1
0,3
0,6
1,0
1,5
2,1
2,9
3,9
5,0
6,3
7,9
9,6
11,6
13,8
16,2
18,9
21,9
25,2
25
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,9
1,3
1,9
2,6
3,5
4,5
5,7
7,0
8,6
10,4
12,3
14,5
16,9
19,6
22,5
26
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,8
1,2
1,7
2,3
3,1
4,0
5,1
6,3
7,7
9,3
11,1
13,1
15,2
17,6
20,3
27
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,1
1,5
2,1
2,8
3,6
4,6
5,7
7,0
8,4
10,0
11,8
13,8
15,9
18,3
28
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,6
1,0
1,4
1,9
2,6
3,3
4,2
5,2
6,3
7,6
9,1
10,7
12,5
14,4
16,6
29
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,6
0,9
1,3
1,7
2,3
3,0
3,8
4,7
5,8
6,9
8,3
9,7
11,4
13,1
15,1
30
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,5
0,8
1,2
1,6
2,1
2,7
3,5
4,3
5,3
6,3
7,5
8,9
10,4
12,0
13,8
31
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,5
0,7
1,1
1,5
1,9
2,5
3,2
3,9
4,8
5,8
6,9
8,1
9,5
11,0
12,6
32
0,0
0,0
0,1
0,1
0,3
0,4
0,7
1,0
1,3
1,8
2,3
2,9
3,6
4,4
5,3
6,3
7,5
8,7
10,1
11,6
33
0,0
0,0
0,1
0,1
0,3
0,4
0,6
0,9
1,2
1,6
2,1
2,7
3,3
4,1
4,9
5,8
6,9
8,0
9,3
10,6
34
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,4
0,6
0,8
1,1
1,5
2,0
2,5
3,1
3,7
4,5
5,4
6,3
7,4
8,6
9,8
35
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,4
0,5
0,8
1,1
1,4
1,8
2,3
2,8
3,5
4,2
5,0
5,9
6,8
7,9
9,1
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
Наставак табеле 6 – Ризик са фреквенцијом F = 0,5
Број негативно оцењених величина стања ni
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
41,2
36,3
41,2
32,2
36,5
41,2
28,7
32,5
36,7
41,2
25,7
29,1
32,9
36,9
41,2
23,1
26,2
29,6
33,2
37,0
41,2
20,9
23,7
26,7
29,9
33,4
37,2
41,2
18,9
21,5
24,2
27,1
30,3
33,7
37,3
41,2
17,2
19,5
22,0
24,7
27,6
30,6
33,9
37,4
41,2
15,7
17,8
20,1
22,5
25,2
28,0
31,0
34,2
37,6
41,2
14,4
16,3
18,4
20,6
23,0
25,6
28,3
31,3
34,4
37,7
41,2
13,2
15,0
16,9
18,9
21,1
23,5
26,0
28,7
31,5
34,6
37,8
41,2
12,1
13,8
15,5
17,4
19,4
21,6
23,9
26,4
29,0
31,8
34,8
37,9
41,2
11,2
12,7
14,3
16,1
17,9
19,9
22,1
24,4
26,8
29,3
32,1
34,9
38,0
41,2
10,4
11,7
13,2
14,9
16,6
18,4
20,4
22,5
24,8
27,1
29,7
32,3
35,1
38,1
41,2
51
Табела 7 – Ризик са фреквенцијом F = 1
Број негативно оцењених величина стања ni
�1
Унутрашњи број посматраних величина стања N
3
4
�1
32,9
2
5,1
32,9
3
1,7
11,0
32,9
4
0,8
5,1
15,1
32,9
5
52
2
5
6
7
8
0,4
2,8
8,3
18,0
32,9
6
0,3
1,7
5,1
11,0
20,1
32,9
7
0,2
1,1
3,3
7,3
13,3
21,7
32,9
8
0,1
0,8
2,3
5,1
9,3
15,1
23,0
32,9
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
9
0,1
0,6
1,7
3,7
6,7
11,0
16,7
24,0
32,9
10
0,1
0,4
1,3
2,8
5,1
8,3
12,6
18,0
24,8
32,9
11
0,1
0,3
1,0
2,1
3,9
6,4
9,7
13,9
19,1
25,5
32,9
12
0,0
0,3
0,8
1,7
3,1
5,1
7,7
11,0
15,1
20,1
26,0
32,9
13
0,0
0,2
0,6
1,4
2,5
4,1
6,2
8,9
12,2
16,2
21,0
26,5
32,9
14
0,0
0,2
0,5
1,1
2,0
3,3
5,1
7,3
10,0
13,3
17,2
21,7
27,0
32,9
15
0,0
0,1
0,4
0,9
1,7
2,8
4,2
6,0
8,3
11,0
14,2
18,0
22,4
27,3
32,9
16
0,0
0,1
0,4
0,8
1,4
2,3
3,5
5,1
7,0
9,3
12,0
15,1
18,8
23,0
27,7
32,9
17
0,0
0,1
0,3
0,7
1,2
2,0
3,0
4,3
5,9
7,9
10,2
12,9
16,0
19,5
23,5
27,9
32,9
18
0,0
0,1
0,3
0,6
1,0
1,7
2,6
3,7
5,1
6,7
8,7
11,0
13,7
16,7
20,1
24,0
28,2
32,9
19
0,0
0,1
0,2
0,5
0,9
1,5
2,2
3,2
4,4
5,8
7,5
9,5
11,8
14,4
17,4
20,7
24,4
28,4
32,9
20
0,0
0,1
0,2
0,4
0,8
1,3
1,9
2,8
3,8
5,1
6,6
8,3
10,3
12,6
15,1
18,0
21,2
24,8
28,7
32,9
21
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,1
1,7
2,4
3,3
4,4
5,7
7,3
9,0
11,0
13,3
15,8
18,6
21,7
25,1
28,9
22
0,0
0,1
0,2
0,3
0,6
1,0
1,5
2,1
2,9
3,9
5,1
6,4
8,0
9,7
11,7
13,9
16,4
19,1
22,2
25,5
23
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,9
1,3
1,9
2,6
3,5
4,5
5,7
7,1
8,6
10,4
12,4
14,6
17,0
19,7
22,6
24
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,8
1,2
1,7
2,3
3,1
4,0
5,1
6,3
7,7
9,3
11,0
13,0
15,1
17,5
20,1
25
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,1
1,5
2,1
2,8
3,6
4,5
5,6
6,9
8,3
9,9
11,6
13,6
15,7
18,0
26
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,6
1,0
1,4
1,9
2,5
3,2
4,1
5,1
6,2
7,5
8,9
10,5
12,2
14,1
16,2
27
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,6
0,9
1,2
1,7
2,3
2,9
3,7
4,6
5,6
6,7
8,0
9,4
11,0
12,7
14,6
28
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,5
0,8
1,1
1,5
2,0
2,6
3,3
4,1
5,1
6,1
7,3
8,6
10,0
11,6
13,3
29
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,5
0,7
1,0
1,4
1,9
2,4
3,0
3,8
4,6
5,6
6,6
7,8
9,1
10,5
12,1
30
0,0
0,0
0,1
0,1
0,3
0,4
0,6
0,9
1,3
1,7
2,2
2,8
3,4
4,2
5,1
6,0
7,1
8,3
9,6
11,0
31
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,4
0,6
0,8
1,2
1,6
2,0
2,5
3,2
3,8
4,6
5,5
6,5
7,6
8,8
10,1
32
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,4
0,5
0,8
1,1
1,4
1,8
2,3
2,9
3,5
4,3
5,1
6,0
7,0
8,1
9,3
33
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,3
0,5
0,7
1,0
1,3
1,7
2,1
2,7
3,3
3,9
4,7
5,5
6,4
7,4
8,5
34
0,0
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,5
0,7
0,9
1,2
1,6
2,0
2,5
3,0
3,6
4,3
5,1
5,9
6,8
7,9
35
0,0
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,6
0,8
1,1
1,4
1,8
2,3
2,8
3,3
4,0
4,7
5,5
6,3
7,3
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
Наставак табеле 7 – Ризик са фреквенцијом F = 1
Број негативно оцењених величина стања ni
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
32,9
29,0
32,9
25,8
29,2
32,9
23,0
26,0
29,3
32,9
20,6
23,3
26,3
29,5
32,9
18,5
21,0
23,6
26,5
29,6
32,9
16,7
18,9
21,4
24,0
26,7
29,7
32,9
15,1
17,2
19,4
21,7
24,2
27,0
29,8
32,9
13,8
15,6
17,6
19,7
22,1
24,5
27,1
29,9
32,9
12,6
14,2
16,1
18,0
20,1
22,4
24,8
27,3
30,0
32,9
11,5
13,0
14,7
16,5
18,4
20,5
22,7
25,0
27,5
30,1
32,9
10,6
12,0
13,5
15,1
16,9
18,8
20,8
23,0
25,2
27,7
30,2
32,9
9,7
11,0
12,4
13,9
15,6
17,3
19,1
21,1
23,2
25,5
27,8
30,3
32,9
9,0
10,2
11,5
12,9
14,4
16,0
17,7
19,5
21,4
23,5
25,7
27,9
30,4
32,9
8,3
9,4
10,6
11,9
13,3
14,8
16,3
18,0
19,8
21,7
23,7
25,8
28,1
30,4
32,9
53
Табела 8 – Ризик са фреквенцијом F = 1,5
Број негативно оцењених величина стања ni
1
Унутрашњи број посматраних величина стања N
3
4
1
49,4
2
7,6
49,4
3
2,5
16,5
49,4
4
1,2
7,6
22,7
49,4
5
54
2
5
6
7
8
0,6
4,2
12,4
27,0
49,4
6
0,4
2,5
7,6
16,5
30,2
49,4
7
0,3
1,7
5,0
10,9
19,9
32,6
49,4
8
0,2
1,2
3,5
7,6
13,9
22,7
34,4
49,4
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
9
0,1
0,9
2,5
5,5
10,1
16,5
25,1
35,9
49,4
10
0,1
0,6
1,9
4,2
7,6
12,4
18,9
27,0
37,2
49,4
11
0,1
0,5
1,5
3,2
5,9
9,6
14,6
20,9
28,7
38,2
49,4
12
0,1
0,4
1,2
2,5
4,6
7,6
11,5
16,5
22,7
30,2
39,0
49,4
13
0,0
0,3
0,9
2,0
3,7
6,1
9,3
13,3
18,3
24,3
31,5
39,8
49,4
14
0,0
0,3
0,8
1,7
3,1
5,0
7,6
10,9
15,0
19,9
25,7
32,6
40,4
49,4
15
0,0
0,2
0,6
1,4
2,5
4,2
6,3
9,0
12,4
16,5
21,4
27,0
33,6
41,0
49,4
16
0,0
0,2
0,5
1,2
2,1
3,5
5,3
7,6
10,4
13,9
18,0
22,7
28,2
34,4
41,5
49,4
17
0,0
0,2
0,5
1,0
1,8
3,0
4,5
6,5
8,9
11,8
15,2
19,3
23,9
29,2
35,2
41,9
49,4
18
0,0
0,1
0,4
0,9
1,6
2,5
3,9
5,5
7,6
10,1
13,1
16,5
20,5
25,1
30,2
35,9
42,3
49,4
19
0,0
0,1
0,3
0,7
1,3
2,2
3,3
4,8
6,6
8,7
11,3
14,3
17,7
21,7
26,1
31,0
36,6
42,7
49,4
20
0,0
0,1
0,3
0,6
1,2
1,9
2,9
4,2
5,7
7,6
9,8
12,4
15,4
18,9
22,7
27,0
31,8
37,2
43,0
49,4
21
0,0
0,1
0,3
0,6
1,0
1,7
2,5
3,6
5,0
6,7
8,6
10,9
13,5
16,5
19,9
23,7
27,9
32,6
37,7
43,3
22
0,0
0,1
0,2
0,5
0,9
1,5
2,2
3,2
4,4
5,9
7,6
9,6
11,9
14,6
17,6
20,9
24,6
28,7
33,2
38,2
23
0,0
0,1
0,2
0,4
0,8
1,3
2,0
2,9
3,9
5,2
6,7
8,5
10,6
12,9
15,6
18,5
21,8
25,5
29,5
33,9
24
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,2
1,8
2,5
3,5
4,6
6,0
7,6
9,4
11,5
13,9
16,5
19,5
22,7
26,3
30,2
25
0,0
0,1
0,2
0,4
0,6
1,0
1,6
2,3
3,1
4,2
5,4
6,8
8,4
10,3
12,4
14,8
17,4
20,3
23,5
27,0
26
0,0
0,0
0,1
0,3
0,6
0,9
1,4
2,0
2,8
3,7
4,8
6,1
7,6
9,3
11,2
13,3
15,7
18,3
21,2
24,3
27
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,9
1,3
1,9
2,5
3,4
4,4
5,5
6,9
8,4
10,1
12,0
14,2
16,5
19,1
22,0
28
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,8
1,2
1,7
2,3
3,1
4,0
5,0
6,2
7,6
9,2
10,9
12,8
15,0
17,3
19,9
29
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,1
1,5
2,1
2,8
3,6
4,6
5,7
6,9
8,3
9,9
11,7
13,6
15,8
18,1
30
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,6
1,0
1,4
1,9
2,5
3,3
4,2
5,2
6,3
7,6
9,0
10,7
12,4
14,4
16,5
31
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,6
0,9
1,3
1,8
2,3
3,0
3,8
4,7
5,8
7,0
8,3
9,8
11,4
13,2
15,1
32
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,5
0,8
1,2
1,6
2,1
2,8
3,5
4,3
5,3
6,4
7,6
9,0
10,4
12,1
13,9
33
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,5
0,8
1,1
1,5
2,0
2,5
3,2
4,0
4,9
5,9
7,0
8,2
9,6
11,1
12,8
34
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
0,5
0,7
1,0
1,4
1,8
2,3
3,0
3,7
4,5
5,4
6,5
7,6
8,9
10,3
11,8
35
0,0
0,0
0,1
0,1
0,3
0,4
0,6
0,9
1,3
1,7
2,2
2,7
3,4
4,2
5,0
6,0
7,0
8,2
9,5
10,9
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
Наставак табеле 8 – Ризик са фреквенцијом F = 1,5
Број негативно оцењених величина стања ni
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
49,4
43,6
49,4
38,6
43,8
49,4
34,4
39,0
44,0
49,4
30,8
35,0
39,4
44,2
49,4
27,7
31,5
35,5
39,8
44,4
49,4
25,1
28,4
32,0
35,9
40,1
44,6
49,4
22,7
25,7
29,0
32,6
36,4
40,4
44,8
49,4
20,7
23,4
26,4
29,6
33,1
36,8
40,7
44,9
49,4
18,9
21,4
24,1
27,0
30,2
33,6
37,2
41,0
45,1
49,4
17,3
19,6
22,1
24,7
27,6
30,7
34,0
37,5
41,2
45,2
49,4
15,8
18,0
20,2
22,7
25,4
28,2
31,2
34,4
37,9
41,5
45,3
49,4
14,6
16,5
18,6
20,9
23,3
25,9
28,7
31,7
34,8
38,2
41,7
45,4
49,4
13,4
15,2
17,2
19,3
21,5
23,9
26,5
29,2
32,1
35,2
38,5
41,9
45,6
49,4
12,4
14,1
15,9
17,8
19,9
22,1
24,5
27,0
29,7
32,6
35,6
38,8
42,1
45,7
49,4
55
Табела 9 – Ризик са фреквенцијом F = 2,5
Број негативно оцењених величина стања ni
Унутрашњи број посматраних величина стања N
1
56
2
3
4
5
6
7
8
1
82,3
2
12,7
82,3
3
4,2
27,5
82,3
4
1,9
12,7
37,8
82,3
5
1,1
6,9
20,7
45,1
82,3
6
0,7
4,2
12,7
27,5
50,3
82,3
7
0,4
2,8
8,4
18,2
33,2
54,3
82,3
8
0,3
1,9
5,8
12,7
23,1
37,8
57,4
82,3
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
9
0,2
1,4
4,2
9,2
16,8
27,5
41,8
59,9
82,3
10
0,2
1,1
3,2
6,9
12,7
20,7
31,4
45,1
61,9
82,3
11
0,1
0,8
2,5
5,4
9,8
16,0
24,3
34,8
47,9
63,6
82,3
12
0,1
0,7
1,9
4,2
7,7
12,7
19,2
27,5
37,8
50,3
65,1
82,3
13
0,1
0,5
1,6
3,4
6,2
10,2
15,5
22,2
30,5
40,5
52,4
66,3
82,3
14
0,1
0,4
1,3
2,8
5,1
8,4
12,7
18,2
25,0
33,2
42,9
54,3
67,4
82,3
15
0,1
0,4
1,1
2,3
4,2
6,9
10,5
15,1
20,7
27,5
35,6
45,1
55,9
68,3
82,3
16
0,0
0,3
0,9
1,9
3,6
5,8
8,8
12,7
17,4
23,1
29,9
37,8
47,0
57,4
69,1
82,3
17
0,0
0,3
0,8
1,7
3,0
4,9
7,5
10,8
14,8
19,6
25,4
32,1
39,9
48,7
58,7
69,9
82,3
18
0,0
0,2
0,7
1,4
2,6
4,2
6,4
9,2
12,7
16,8
21,8
27,5
34,2
41,8
50,3
59,9
70,5
82,3
19
0,0
0,2
0,6
1,2
2,2
3,7
5,6
8,0
10,9
14,5
18,8
23,8
29,5
36,1
43,5
51,7
61,0
71,1
82,3
20
0,0
0,2
0,5
1,1
1,9
3,2
4,8
6,9
9,5
12,7
16,4
20,7
25,7
31,4
37,8
45,1
53,1
61,9
71,7
21
0,0
0,1
0,4
0,9
1,7
2,8
4,2
6,1
8,4
11,1
14,4
18,2
22,5
27,5
33,2
39,5
46,5
54,3
62,8
22
0,0
0,1
0,4
0,8
1,5
2,5
3,7
5,4
7,4
9,8
12,7
16,0
19,9
24,3
29,3
34,8
41,0
47,9
55,4
23
0,0
0,1
0,3
0,7
1,3
2,2
3,3
4,8
6,5
8,7
11,2
14,2
17,6
21,5
26,0
30,9
36,4
42,5
49,1
24
0,0
0,1
0,3
0,7
1,2
1,9
3,0
4,2
5,8
7,7
10,0
12,7
15,7
19,2
23,1
27,5
32,4
37,8
43,8
25
0,0
0,1
0,3
0,6
1,1
1,7
2,6
3,8
5,2
6,9
9,0
11,3
14,1
17,2
20,7
24,7
29,1
33,9
39,2
26
0,0
0,1
0,2
0,5
1,0
1,6
2,4
3,4
4,7
6,2
8,1
10,2
12,7
15,5
18,6
22,2
26,1
30,5
35,3
27
0,0
0,1
0,2
0,5
0,9
1,4
2,2
3,1
4,2
5,6
7,3
9,2
11,4
14,0
16,8
20,0
23,6
27,5
31,9
28
0,0
0,1
0,2
0,4
0,8
1,3
1,9
2,8
3,8
5,1
6,6
8,4
10,4
12,7
15,3
18,2
21,4
25,0
28,9
29
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,2
1,8
2,5
3,5
4,6
6,0
7,6
9,4
11,5
13,9
16,5
19,5
22,7
26,3
30
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,1
1,6
2,3
3,2
4,2
5,5
6,9
8,6
10,5
12,7
15,1
17,8
20,7
24,0
31
0,0
0,1
0,2
0,3
0,6
1,0
1,5
2,1
2,9
3,9
5,0
6,3
7,9
9,6
11,6
13,8
16,3
19,0
21,9
32
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,9
1,4
1,9
2,7
3,6
4,6
5,8
7,2
8,8
10,6
12,7
14,9
17,4
20,1
33
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,8
1,3
1,8
2,5
3,3
4,2
5,4
6,7
8,1
9,8
11,7
13,7
16,0
18,5
34
0,0
0,0
0,1
0,3
0,5
0,8
1,2
1,7
2,3
3,0
3,9
4,9
6,1
7,5
9,0
10,8
12,7
14,8
17,1
35
0,0
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,1
1,5
2,1
2,8
3,6
4,6
5,7
6,9
8,4
9,9
11,7
13,7
15,8
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
Наставак табеле 9 – Ризик са фреквенцијом F = 2,5
Број негативно оцењених величина стања ni
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
82,3
72,1
82,3
63,6
72,6
82,3
56,4
64,4
73,0
82,3
50,3
57,4
65,1
73,4
82,3
45,1
51,4
58,3
65,7
73,7
82,3
40,5
46,2
52,4
59,1
66,3
74,0
82,3
36,6
41,8
47,3
53,4
59,9
66,9
74,3
82,3
33,2
37,8
42,9
48,4
54,3
60,6
67,4
74,6
82,3
30,2
34,4
39,0
44,0
49,4
55,1
61,3
67,9
74,9
82,3
27,5
31,4
35,6
40,2
45,1
50,3
55,9
61,9
68,3
75,1
82,3
25,2
28,8
32,6
36,8
41,2
46,0
51,2
56,7
62,5
68,7
75,3
82,3
23,1
26,4
29,9
33,7
37,8
42,3
47,0
52,0
57,4
63,1
69,1
75,5
82,3
21,3
24,3
27,5
31,1
34,8
38,9
43,2
47,9
52,8
58,1
63,6
69,5
75,7
82,3
19,6
22,4
25,4
28,6
32,1
35,9
39,9
44,2
48,7
53,6
58,7
64,1
69,9
75,9
82,3
18,2
20,7
23,5
26,5
29,7
33,2
36,9
40,8
45,1
49,5
54,3
59,3
64,6
70,2
76,1
82,3
57
Табела 10 – Ризик са фреквенцијом F = 4
Број негативно оцењених величина стања ni
1
Унутрашњи број посматраних величина стања N
3
4
1
131,7
2
20,3
131,7
3
6,8
44,1
131,7
4
3,1
20,3
60,6
131,7
5
58
2
5
6
7
8
1,7
11,1
33,2
72,1
131,7
6
1,0
6,8
20,3
44,1
80,5
131,7
7
0,7
4,5
13,4
29,1
53,1
86,8
131,7
8
0,5
3,1
9,3
20,3
37,0
60,6
91,8
131,7
9
10
11
12
13
14
15
16
17
9
0,3
2,3
6,8
14,7
26,9
44,1
66,8
95,8
131,7
10
0,3
1,7
5,1
11,1
20,3
33,2
50,3
72,1
99,1
131,7
11
0,2
1,3
3,9
8,6
15,7
25,6
38,9
55,7
76,6
101,8
131,7
12
0,2
1,0
3,1
6,8
12,4
20,3
30,7
44,1
60,6
80,5
104,1
131,7
13
0,1
0,8
2,5
5,5
10,0
16,3
24,8
35,5
48,8
64,8
83,9
106,1
131,7
14
0,1
0,7
2,1
4,5
8,2
13,4
20,3
29,1
39,9
53,1
68,7
86,8
107,8
131,7
15
0,1
0,6
1,7
3,7
6,8
11,1
16,8
24,1
33,2
44,1
57,0
72,1
89,5
109,3
131,7
16
0,1
0,5
1,4
3,1
5,7
9,3
14,1
20,3
27,9
37,0
47,9
60,6
75,2
91,8
110,6
131,7
17
0,1
0,4
1,2
2,6
4,8
7,9
12,0
17,2
23,6
31,4
40,7
51,4
63,8
78,0
93,9
111,8
131,7
18
0,1
0,3
1,0
2,3
4,1
6,8
10,3
14,7
20,3
26,9
34,8
44,1
54,7
66,8
80,5
95,8
112,8
19
0,0
0,3
0,9
2,0
3,6
5,9
8,9
12,7
17,5
23,3
30,1
38,1
47,3
57,7
69,6
82,8
97,5
20
0,0
0,3
0,8
1,7
3,1
5,1
7,7
11,1
15,2
20,3
26,2
33,2
41,2
50,3
60,6
72,1
84,9
21
0,0
0,2
0,7
1,5
2,7
4,5
6,8
9,7
13,4
17,8
23,0
29,1
36,1
44,1
53,1
63,2
74,4
22
0,0
0,2
0,6
1,3
2,4
3,9
6,0
8,6
11,8
15,7
20,3
25,6
31,8
38,9
46,8
55,7
65,6
23
0,0
0,2
0,5
1,2
2,1
3,5
5,3
7,6
10,5
13,9
18,0
22,7
28,2
34,5
41,5
49,4
58,2
24
0,0
0,2
0,5
1,0
1,9
3,1
4,7
6,8
9,3
12,4
16,0
20,3
25,2
30,7
37,0
44,1
51,9
25
0,0
0,1
0,4
0,9
1,7
2,8
4,2
6,1
8,3
11,1
14,3
18,1
22,5
27,5
33,2
39,5
46,5
26
0,0
0,1
0,4
0,8
1,5
2,5
3,8
5,5
7,5
10,0
12,9
16,3
20,3
24,8
29,8
35,5
41,8
27
0,0
0,1
0,3
0,8
1,4
2,3
3,4
4,9
6,8
9,0
11,7
14,7
18,3
22,4
26,9
32,1
37,8
28
0,0
0,1
0,3
0,7
1,3
2,1
3,1
4,5
6,1
8,2
10,6
13,4
16,6
20,3
24,4
29,1
34,2
29
0,0
0,1
0,3
0,6
1,1
1,9
2,8
4,1
5,6
7,4
9,6
12,2
15,1
18,4
22,2
26,4
31,1
30
0,0
0,1
0,3
0,6
1,0
1,7
2,6
3,7
5,1
6,8
8,8
11,1
13,8
16,8
20,3
24,1
28,4
31
0,0
0,1
0,2
0,5
1,0
1,6
2,4
3,4
4,7
6,2
8,0
10,2
12,6
15,4
18,5
22,1
26,0
32
0,0
0,1
0,2
0,5
0,9
1,4
2,2
3,1
4,3
5,7
7,4
9,3
11,6
14,1
17,0
20,3
23,9
33
0,0
0,1
0,2
0,4
0,8
1,3
2,0
2,9
3,9
5,2
6,8
8,6
10,6
13,0
15,7
18,6
22,0
34
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,2
1,8
2,6
3,6
4,8
6,3
7,9
9,8
12,0
14,5
17,2
20,3
35
0,0
0,1
0,2
0,4
0,7
1,1
1,7
2,4
3,4
4,5
5,8
7,3
9,1
11,1
13,4
15,9
18,7
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
Наставак табеле 10 – Ризик са фреквенцијом F = 4
Број негативно оцењених величина стања ni
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
131,7
113,8
131,7
99,1
114,6
86,8
100,5
115,4
131,7
76,6
88,6
101,8
116,1
131,7
67,9
78,6
90,3
103,0
116,8
131,7
60,6
70,1
80,5
91,8
104,1
117,4
54,2
62,8
72,1
82,2
93,2
105,1
117,9
131,7
48,8
56,5
64,8
74,0
83,9
94,6
106,1
118,4
131,7
44,1
51,0
58,6
66,8
75,7
85,4
95,8
107,0
118,9
131,7
39,9
46,2
53,1
60,6
68,7
77,4
86,8
97,0
107,8
119,4
36,3
42,0
48,3
55,1
62,5
70,4
79,0
88,2
98,1
108,6
119,8
131,7
33,2
38,4
44,1
50,3
57,0
64,3
72,1
80,5
89,5
99,1
109,3
120,2
131,7
30,3
35,1
40,3
46,0
52,2
58,8
66,0
73,7
81,9
90,7
100,0
110,0
120,5
131,7
27,9
32,2
37,0
42,2
47,9
54,0
60,6
67,6
75,2
83,2
91,8
100,9
110,6
120,9
131,7
25,6
29,7
34,1
38,9
44,1
49,7
55,7
62,2
69,2
76,6
84,5
92,9
101,8
111,2
121,2
131,7
23,6
27,4
31,4
35,9
40,7
45,8
51,4
57,4
63,8
70,7
78,0
85,7
93,9
102,6
111,8
121,5
131,7
21,9
25,3
29,1
33,2
37,6
42,4
47,5
53,1
59,0
65,3
72,1
79,3
86,8
94,9
103,4
112,3
121,8
131,7
131,7
131,7
131,7
59
Табела 11 – Ризик са фреквенцијом F = 5
Број негативно оцењених величина стања ni
1
Унутрашњи број посматраних величина стања N
3
4
1
164,6
2
25,3
164,6
3
8,5
55,1
164,6
4
3,9
25,3
75,7
164,6
5
60
2
5
6
7
8
2,1
13,9
41,4
90,1
164,6
6
1,3
8,5
25,3
55,1
100,6
164,6
7
0,9
5,6
16,7
36,3
66,4
108,6
164,6
8
0,6
3,9
11,6
25,3
46,3
75,7
114,8
164,6
9
10
11
12
13
14
15
16
9
0,4
2,8
8,5
18,4
33,7
55,1
83,5
119,8
164,6
10
0,3
2,1
6,4
13,9
25,3
41,4
62,8
90,1
123,8
164,6
11
0,3
1,6
4,9
10,7
19,6
32,0
48,6
69,7
95,7
127,3
164,6
12
0,2
1,3
3,9
8,5
15,5
25,3
38,4
55,1
75,7
100,6
130,1
164,6
13
0,2
1,1
3,1
6,8
12,5
20,4
30,9
44,4
61,0
81,1
104,8
132,6
164,6
14
0,1
0,9
2,6
5,6
10,2
16,7
25,3
36,3
49,9
66,4
85,8
108,6
134,8
164,6
15
0,1
0,7
2,1
4,6
8,5
13,9
21,0
30,2
41,4
55,1
71,2
90,1
111,8
136,6
164,6
16
0,1
0,6
1,8
3,9
7,1
11,6
17,7
25,3
34,8
46,3
59,9
75,7
94,0
114,8
138,3
164,6
17
0,1
0,5
1,5
3,3
6,0
9,9
15,0
21,5
29,6
39,3
50,8
64,3
79,8
97,4
117,4
139,7
18
0,1
0,4
1,3
2,8
5,2
8,5
12,9
18,4
25,3
33,7
43,5
55,1
68,4
83,5
100,6
119,8
19
0,1
0,4
1,1
2,5
4,5
7,3
11,1
15,9
21,9
29,1
37,6
47,6
59,1
72,2
86,9
103,5
20
0,1
0,3
1,0
2,1
3,9
6,4
9,7
13,9
19,1
25,3
32,8
41,4
51,4
62,8
75,7
90,1
21
0,0
0,3
0,9
1,9
3,4
5,6
8,5
12,2
16,7
22,2
28,7
36,3
45,1
55,1
66,4
79,0
22
0,0
0,3
0,8
1,6
3,0
4,9
7,5
10,7
14,7
19,6
25,3
32,0
39,8
48,6
58,5
69,7
23
0,0
0,2
0,7
1,5
2,7
4,4
6,6
9,5
13,1
17,4
22,5
28,4
35,3
43,1
51,9
61,8
24
0,0
0,2
0,6
1,3
2,4
3,9
5,9
8,5
11,6
15,5
20,0
25,3
31,4
38,4
46,3
55,1
25
0,0
0,2
0,5
1,2
2,1
3,5
5,3
7,6
10,4
13,9
17,9
22,7
28,2
34,4
41,4
49,3
26
0,0
0,2
0,5
1,1
1,9
3,1
4,8
6,8
9,4
12,5
16,1
20,4
25,3
30,9
37,3
44,4
27
0,0
0,1
0,4
0,9
1,7
2,8
4,3
6,2
8,5
11,3
14,6
18,4
22,9
27,9
33,7
40,1
28
0,0
0,1
0,4
0,9
1,6
2,6
3,9
5,6
7,7
10,2
13,2
16,7
20,7
25,3
30,5
36,3
29
0,0
0,1
0,4
0,8
1,4
2,3
3,5
5,1
7,0
9,3
12,0
15,2
18,9
23,0
27,8
33,0
30
0,0
0,1
0,3
0,7
1,3
2,1
3,2
4,6
6,4
8,5
11,0
13,9
17,2
21,0
25,3
30,2
31
0,0
0,1
0,3
0,7
1,2
2,0
3,0
4,2
5,8
7,8
10,0
12,7
15,8
19,2
23,2
27,6
32
0,0
0,1
0,3
0,6
1,1
1,8
2,7
3,9
5,4
7,1
9,2
11,6
14,5
17,7
21,3
25,3
33
0,0
0,1
0,3
0,6
1,0
1,6
2,5
3,6
4,9
6,6
8,5
10,7
13,3
16,3
19,6
23,3
34
0,0
0,1
0,2
0,5
0,9
1,5
2,3
3,3
4,5
6,0
7,8
9,9
12,3
15,0
18,1
21,5
35
0,0
0,1
0,2
0,5
0,9
1,4
2,1
3,1
4,2
5,6
7,2
9,1
11,4
13,9
16,7
19,9
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
Наставак табеле 11 – Ризик са фреквенцијом F = 5
Број негативно оцењених величина стања ni
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
164,6
141,1
164,6
121,9
142,2
164,6
106,1
123,8
143,3
164,6
93,0
108,6
125,6
144,3
164,6
82,1
95,7
110,8
127,3
145,2
164,6
72,8
84,9
98,3
112,9
128,8
146,0
164,6
64,9
75,7
87,6
100,6
114,8
130,1
146,7
164,6
58,1
67,8
78,5
90,1
102,8
116,6
131,4
147,4
164,6
52,3
61,0
70,6
81,1
92,5
104,8
118,2
132,6
148,1
164,6
47,2
55,1
63,7
73,2
83,5
94,7
106,8
119,8
133,7
148,7
164,6
42,8
49,9
57,8
66,4
75,7
85,8
96,8
108,6
121,2
134,8
149,2
38,9
45,4
52,6
60,4
68,9
78,1
88,0
98,7
110,3
122,6
135,7
149,7
164,6
35,5
41,4
48,0
55,1
62,8
71,2
80,3
90,1
100,6
111,8
123,8
136,6
150,2
164,6
32,5
37,9
43,9
50,4
57,5
65,2
73,5
82,5
92,1
102,4
113,4
125,0
137,5
150,7
164,6
29,8
34,8
40,3
46,3
52,8
59,9
67,5
75,7
84,5
94,0
104,0
114,8
126,2
138,3
151,1
164,6
164,6
27,5
32,0
37,1
42,6
48,6
55,1
62,1
69,7
77,8
86,5
95,7
105,6
116,1
127,3
139,0
151,5
164,6
25,3
29,6
34,2
39,3
44,8
50,8
57,3
64,3
71,8
79,8
88,3
97,4
107,1
117,4
128,3
139,7
151,9
164,6
23,4
27,3
31,6
36,3
41,4
47,0
53,0
59,4
66,4
73,8
81,7
90,1
99,1
108,6
118,6
129,2
140,4
152,2
164,6
61
4. ПРЕПОРУКЕ
При анализи процене ризика треба се придржавати основних препорука:
-- референтна маса мора бити у границама према ISO стандарду;
-- ако је референтна маса у границама нашег Правилника, а већа од референтне преме ISO
стандарду, треба дефинисати посебне услове;
-- осим лимитирања масе терета треба лимитирати и фреквенцију;
-- треба лимитирати и кумулативну масу;
-- ако постоје посебни услови они се морају дефинисати;
-- лимитирање терета и фреквенције је обавезно;
-- оцене стања се односе на појединачне неидеалне услове, при чему неки од њих могу бити
незадовољавајући, и у том случају се морају спровести мере за побољ­шање;
-- неке од оцена стања се могу при оцењивању изоставити, ако не по­стоје;
-- оцене које се односе на психофизиолошке штетности могу бити веома суб­јективне и
непријатне за радника, проценитеља и послодавца. Приликом њихове процене треба бити
изузетно опрезан и пажљив. У овом делу про­цена ризика се прилагођава према радникупојединцу али се дозвољава и могућност да проце­ни­тељ чак и изостави неку од ових оцена
уколико посумња у објективност тих оцена.
5. ДОКУМЕНТАЦИЈА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Процена ризика се мора вршити за сваки посебан задатак. Разлог за ово је што не постоје
два иста задатка а они су бројни.
У документацији процене ризика мора садржати следеће:
Детаљан опис руковања теретом. Он мора да садржи редослед свих опе­ра­ци­ја, детаљно
приказан, шематски приказан и са потребним подацима о времену трајања појединих операција.
Описом се мора детаљно описати и свако кретање у радној околини, ношење, вуча или
гурање терета.
На основу описа дизања, ношења, вуче и гурања терета, након анализе те­рета, како би
се дошло до његове стварне вредности и упоредила маса са ре­ферентном, дати предлог свих
мера за усаглашавање. Други елиминаторни услов је провера фреквенције дизања те­рета и
евентуално усаглашавање. Трећи елиминаторни услов је провера кумулативне масе и њено
свођење у препоручене оквире.
Листа оцена стања је део документације. На листи су све оцене стања које ће оцењивач
оценити, а ако за некима нема потребе изоставиће их. За оцене стања користиће се опис
и шема операције из тачке 1. Листа ризика за изабрану фреквенцију ће бити саставни део
документације, као и мере које ће се спровести за смањење ризика.
Коментар вредности ризика даје се на посебном листу на коме су дате и мере примењене
за смањење ризика, као и специјални услови и око­лности везане за терете веће него што је
стандардом предвиђено, а мање од маса које су дефинисане нашим Правилником, и то детаљно
обрађени.
6. ЗАКЉУЧАК
Још у раду (6) је указано на различите величине масе терета које се пре­поручују у
различитим изворима. Према Стандарду (1) препоручена, или референтна, маса терета, рецимо
за мушкарце, је 25 kg при професионалном ко­риш­ћењу. У специјалним околностима може
бити и до 40 kg. Спе­ци­јал­не околности подразумевају ређе појаве, посебан тренинг, посебну
пажњу, спе­цијално одабране људе и тако даље. Специјалне околности ће се унапред одредити
како би се избегла субјективност, па чак и злоупотребе процењи­ва­ча или послодавца. Према
правилнику (4), највећа дозвољена маса ручно прено­ше­ног терета је 40 (50) kg.
Пошто је овде процена ризика основна тема, понуђена метода је одговор на који начин и
како је вршити у свим околностима. Дакле, метода је универ­зална и независна и једнако је
применљива у свим условима рада и за све терете.
Процену ризка морају радити људи који су у процесу рада, јер процена ризика са руковањем
теретом захтева свако­дне­в­на прилагођавања, а они су добра алтернатива експертима и могу
успешно решити све субјективности у овој процени.
62
Метода процене ризика при ручном руковању теретом
стр.37-63
7. ЛИТЕРАТУРА
[1] ***: International standard ISO 11228 -1
[2]***: International standard ISO 11228 -2
[3]***: International standard ISO 11228 -3
[4] ***: Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном пре­ношењу
терета, Службени гласник Републике Србије, 106/09, Београд 2009.
[5]Николић Б., Гемовић Б. – Примена методе процене ризика на радном месту и у радној
околини, Safety аnd Health in Work and Environmental Protection, Зборник радова, стр. 49
до 57. Бања Лука, 2009.
[6]Николић Б., Косић С. – Процена ризика при дизању и ношењу терета, Зборник радова,
стр. 66 до 76, Копаоник, 2010.
[7]Букта З. , Косић С. – Процена ризика при гурању и вучењу терета, Зборник радова, стр.
76 до 88, Копаоник, 2010.
[8]Николић Б., Ружић Димитријевић Љ. – Високофреквентно руковање малим те­ретима,
Зборник радова, стр. 88 до 99, Копаоник, 2010.
[9]Ружић Димитријевић Љ., Николић Б., Букта З. – Процена ризика при руковању те­ретима,
Зборник радова, стр. 146 до 153, Копаоник, 2011.
[10] Николић Б. – A New Risk Assessment Method, MESE journal, vol.2, No 1/2012, Novi Sad
–Serbia, Sankt Petersburg – Russia, pp 5 – 23.
[11] Николић Б., Букта, З., Ружић Димитријевић Љ. – Процена ризика при ручном руковању
теретом, Зборник радова, стр. 292 до 298, Копаоник, 2012.
63
УПУТСТВО АУТОРИМА
Часопис Мониторинг и експертиза у безбедносном инжењерингу (МЕSЕ) излази четири
пута годишње и објављује научне, стручне и прегледне радове. За часопис се прихватају
искључиво оригинални радови који нису претходно објављивани и нису истовремено поднети
за објављивање негде другде. Радови се анонимно рецензирају од стране рецензента после
чега уредништво доноси одлуку о објављивању. Да би био укључен у процедуру рецензирања,
рад приложен за објављивање треба да буде припремљен према доленаведеном упутству.
Неодговарајуће припремљени рукописи биће враћени ауторима на дораду.
Електронска верзија чланка. Користити Microsoft Word новије верзије. Име датотеке би
требало да буде дато на следећи начин: Аутор1_Аутор2-прве три речи наслова чланка.doc.
Пример: Petrovic_Babic-Analiza metode procene.doc
Обим и форматирање. Препоручује се да цео рукопис има од 8 до 13 страна. Текст рада
писати фонтом Times New Roman (величина 12) са размаком од 1,5 реда, на формату папира
А4 (210 x 297 mm) са маргинама (лева, десна, горња и доња) од 2 cm, и обострано га поравнати
према левој и десној маргини.
Наслов рада је центриран и писан великим словима (величина фонта 14, bold). Испод
наслова рада написати имена аутора и институција у којима раде. Аутор рада задужен за
кореспонденцију са уредништвом мора навести своју е-mail адресу за контакт.
Резиме се налази на почетку рада и није дужи од 200 речи. Садржи циљ рада, примењене
методе, главне резултате и закључке. Величина фонта је 10.
Кључне речи се наводе испод резимеа. Има их између три и шест. Фонт је величине 10,
italic.
Главни наслови су дати великим словима (величина фонта 12, bold), и поравнати су са
левом маргином.
Поднаслови се пишу великим и малим словима (величина фонта 12, bold), поравнато према
левој маргини.
Илустрације. Свака слика (фотографија, цртеж или графикон) и табела мора имати редни
број, наслов и по потреби легенду (објашњење ознака, шифара, скраћеница и сл.). Текст се наводи
испод слике, а изнад табеле. Редни бројеви слика и табела пишу се арапским бројевима.
Цртеж или графикон мора се издвојити посебним блоком ради лакшег померања у тексту,
или уметнути из датотеке, направљене у било ком конвенционалном графичком програму.
Испод слике написати, на пример:
Слика 2 – Гашење пожара у рафинерији нафте
Слике је најбоље слати посебно, уз назнаку у тексту где се умећу, и са већом резолуцијом,
ради добијања бољег квалитета у штампи.
Набрајање урадити на следећи начин:
• подаци који се износе не смеју бити тајни;
• аутори су одговорни за саджај рада; и
• аутори су одговорни за квалитет превода.
Формирање библиографије (списка литературе)
У тексту се упућивање на литературу наводи редним бројем у угластим заградама [1].
Списак треба да садржи референце нумерисане редом којим се помињу у тексту. Референце се
прилажу на крају рада на следећи начин:
[1] B.A. Willis, Mineral Processing Technology, Oxford, Perganom Press, 1979, str. 35 (за
поглавље у књизи)
[2] H. Ernst, Research Policy, 30 (2001) 143–157 (за чланак у часопису)
[3] http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf (датум преузимања) (за веб садржај)
[4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини
(,,Службени гласник РС”, бр. 72/06; 84/06 и 30/10) (за документа без аутора)
Информације о ауторима прилажу се на крају чланка и обухватају: име и презиме, положај,
инститцију са адресом и поштанским бројем, степен, академски назив, број телефона и е-mail
адресу.
Радови се шаљу превасходно електронском поштом, или у другом електронском
облику.
Адреса уредништва је:
Часопис МЕSЕ Висока техничка школа струковних студија
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
Е-mail: [email protected]
Телефон: +381 21 4892500,
+381 21 4892538
Download

Jul 2013.