XI godišnja konferencija polaznika
Istraživače stanice Petnica
„Korak u nauku“
6-9. decembar 2012.
Knjiga apstrakata
ARHEOLOGIJA
Analiza životinjskih kostiju sa lokaliteta Jerinin grad u selu Brangović
Ivan Avdić, Jasminka Bogić, Tijana Grumić
Ovaj rad bavio se osteološkom analizom životinjskih kostiju sa ranovizantijskog utvrđenja
Jerinin grad u selu Brangović. Kosti potiču iz arheološke celine označena kao Kula 4 i
nađene su u nekoliko slojeva pored bedema utvrđenja i zidova same kule. Analiza je
pokazala da kosti pripadaju različitim taksonomskim kategorijama poput govečeta,
ovce/koze, svinje, jelena, konja, ptica i psa. Takođe rezultati pokazuju da se javljaju kako
divlje tako i domaće životinje, a za određene primerke je utvrđena polna i starosna struktura.
Zooarheološka analiza pokazala je da su među istraženim materijalom zastupljene kosti sa
tragovima kasapljenja. Na osnovu tragova kasapljenja utvrđeno je da su uzgajane životinje
korišćene u svrhu ishrane, kao i da je bila prisutna potreba za lovom. Cilj je bio utvrditi
kontekst nalaza i na osnovu analize pokazati ekonomiju zajednice koja je živela u utvrđenju.
Na osnovu svih dobijenih rezultata možemo pretpostaviti da je prostor u kome su kosti
nađene predstavljao neku vrstu otpadne jame, a na osnovu tragova kasapljenja da su životinje
korišćene radi ishrane i nekih sekundarnih proizvoda.
Mentori: Tamara Mladenović
Priprema i pečenje rimskog kolača placente
Nikola Obradović
Ovaj rad se bavi pripremom starorimskog kolača - placente koji je zapisao starorimski
državnik Katon Stariji. Cilj rada je da eksperimentalnim putem proveri mogućnost pripreme
placente na način opisan u Katonovom tekstu, uzimajući u obzir različita tumačenja sastojaka
koji su potrebni za pripremu placente od strane različitih autora. Jedno od pitanja jeste kako ti
sastojci utiču na proces pripreme placente i na konačan ishod. Ta tumačenja su uslovila dve
varijacije eksperimenta koje su izvedene u tri faze. Faze su se sastojale od pripreme
sastojaka, pečenja kolača i na kraju testiranja kolača. Na osnovu rezultata dobijenih putem
eksperimenta došlo se do zaključaka da placentu nije moguće spremiti na način opisan u
Katonovom tekstu i da sastojci različito utiču na proces pripreme.
Mentor: Uroš Matić
2
Predstave gladijatorskih spektakla na keramičkom materijalu sa
područja rimskih provincija zapadnog Balkana
Milan Savić, Vuk Trnavac
Ovaj rad se bavi analizom predstava gladijatorskih spektakla na keramičkom materijalu i ima
za cilj da se kroz razmatranje karakteristika i proučavanjem simbolike gladijatorskih
predstava, a u zavisnosti od tipa materijala na kojem se nalaze one povežu sa značajem
gladijatora. Analizirana serija broji ukupno 76 nalaza keramike (svetiljki, fragmenata terra
sigillate, opeka i kalupa) koji potiču sa teritorija rimskih provincija zapadnog Balkana, iz
perioda I do IV veka. U ovom istraživanju utvrđeno je da postoje jasne razlike u tome kako
se gladijatori predstavljaju, odnosno da se neke karakteristike koje su u ovom radu
posmatrane mogu vezati za određenu vrstu materijala, kao i teritoriju na kojoj su nastali ovi
predmeti. Zaključeno je da su gladijatori na nekim predstavama i pozitivno istaknuti.
Mentor: Marko Janković
Analiza oružja Svetih ratnika na freskama u manastiru Manasija
Marić Dušan, Andrija Savić
Manastir Manasija je sagrađen između 1407. i 1418. godine za vreme vladavine despota
Stefana Lazarevića. Kroz vekove je mnogo puta pustošen i razaran, pa se iz tog razloga
dosta fresaka nalazi u izuzetno lošem stanju. Najbolje očuvane freske su freske Svetih ratnika
koje broje četrnaest prikaza. Ovaj rad se zasniva na upoređivanju oružja sa predstava Svetih
ratnika u manastiru Manasija i nalaza srednjovekovnog oružja iz tog perioda radi utvrđivanja
njihove identičnosti. Oružje koje je korišćeno u analizi pripada grupi mačeva, kopalja, sablji,
strela i buzdovana. Upoređivanjem predstava oružja sa fresaka sa oružjem iz različitih
muzeja i arheoloških lokaliteta utvrdili smo da su mačevi, koplja, strele i sablja sa fresaka bili
korišćeni u svakodnevnom životu tadašnjih ljudi.
Mentor: Tamara Pavlović
3
ANTROPOLOGIJA
Talas koji se širi: kako stigma osoba ometenih u razvoju utiče na
konstruisanje samopoimanja njihovih roditelja
Dijana Kostić, Ivana Dukić
Predmet rada je uticaj sredine na roditelje dece ometene u razvoju i formiranje njihovog
samopoimanja. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi kako sredina utiče na ponovno
osmišljavanje slike o sebi nakon rađanja deteta ometenog u razvoju koje izaziva naglu i često
drastičnu promenu u njihovom samopoimanju. Građa je prikupljena metodom
polustruktuiranih intevjua i opservacijom sa participacijom sa roditeljima osoba ometenih u
razvoju, korisnika dnevnog boravka ""ABC"" u Srbiji. U radu je upotrebljen Gofmanov
koncept stigme i Fukoov koncept gube. Gofman stigmu definiše kao društveno neželjenu
različitost koja (vidljiva ili ne) obeleženu osobu izopštava iz društva i umnogome smanjuje
njene mogućnosti u zajednici; u nekim slučajevima čak dovodi i do potpunog isključenja iz
nje. Fuko svojim konceptom objašnjava postupak isključivanja i odbacivanja iz društva ljudi
sa gubom.
Mentor: Anika Jugović Spajić
Kad bi ljudi gakali - Antropološka analiza ljudsko-životinjskih odnosa
na primeru borbi gusana u Mokrinu
Đorđe Milosav
Ovaj rad, pre svega, predstavlja etnografiju odnosa između ljudi i životinja na primeru
vlasnika i gusana za borbu u Mokrinu, te je u tom smislu jedan od osnovnih ciljeva rada i to
da bude etnografija jedne kulturne prakse. Ovaj rad, zamišljen kao prvi deo dvodelne studije
o borbama gusana u Mokrinu urađen je na osnovu građe dobijene polustruktuiranim
intervjuima, fokus-grupnim intervjuima i analizom video materijala dobijenog od
informanata. U radu sam analizirao način na koji vlasnici razumeju i predstavljaju svoje
životinje i na osnovu toga, želeo da odgovrim na pitanje da li gusani delaju kao aktivni
subjekti u stvaranju društvenih fenomena i procesa ili samo predstavljaju simbolične,
objektifikovane životinje na koje ljudi projektiju društvenu realnost. Pored toga, bavio sam se
pitanjem univerzalnosti ideje o granici između ljudi i životinja i pitanjem njene
propustljivosti i fluidnosti. U radu sam takođe obratio pažnju na samu manifestaciju, kao
osnovu za konstruisanje lokalnog identiteta u Mokrinu.
Mentori: Sonja Žakula, Marina Simić
4
ASTRONOMIJA
Određivanje parametara ekstrasolarnih planeta iz krive sjaja tranzita
Boris Majić
Metoda tranzita ekstrasolarne planete podrazumeva posmatranje pomracenja zvezde i
promene sjaja iste. Cilj ovog rada je da se nade nacin pomocu koga ce biti moguce dobiti
parametre sistema ekstrasolarne planete i njene maticne zvezde iz krive sjaja tranzita. Kao
produkt ovog rada, napisan je program koji za posmatrane krive sjaja daje veoma tacne i
precizne parametre sistema. Najpre je rešen direktan problem, odnosno nastao je i model po
kome se u zavisnosti od parametara sistema dobija kriva sjaja tranzita ekstrasolarne planete.
Mentor: Ivan Milić
Teorijska analiza profila spektralnih linija formiranih u nestatičnoj
atmosferi
Dušan Vukadinović, Vanja Šarković
Ispitan je uticaj gradijenta brzine u atmosferi zvezde na oblik i ekvivalentnu širinu tipicne
apsorpcione linije u spektru Sunca (Ha linija vodonika). Izracunate su krive rasta za razlicite
gradijente brzina u atmosferi. Obraden je jedan slucaj za staticnu atmosfteru i pet slucajeva
gde su maksimalne brzine kretanja slojeva 50, 100, 150, 200 i 250 km/s. Na osnovu
dobijenih rezultata zakljuceno je da gradijent brzine bitno utice na profil, apsorpcione linije.
Zanemarivanjem ovog efekta moguce je podceniti ili preceniti prisustvo nekih elemenata u
zvezdanoj atmosferi za faktor 2 ili više.
Mentor: Ivan Milić
5
Modeliranje refrakcije Sunčeve svetlosti u atmosferi Venere prilikom
tranzita
Nikola Stojanović
Modelovana je refrakcija svetlosti u atmosferi Venere tokom tranzita Venere sa ciljem da se
reprodukuje karakterističan izgled oreola koji nastaje u trenutku kada se Venerin disk nalazi
na rubu Sunčevog diska . Numerička simulacija je izvršena u programu Matlab. Pokazano je
da ovakva numerička simulacija dobro reprodukuje ovu pojavu koja se inače vrlo retko
događa u prirodi.
Mentor: Petar Kostić
Analitički model spiralne galaksije: evolucija disperzije brzina
globularnih jata
Ana Bogdanović, Maga Rajić
Analizirana je disperzija brzina globularnih jata u gravitacionom polju Andromedine
galaksije (M31). Koriscen je analiticki potencijal za izracunavanje orbita globularnih jata.
Potencijal se sastoji od tro-komponentnog modela: Hernquist-ovog modela za centralni oval,
Miyamoto-Nagai diska i NFW tamnog haloa. Orbite su racunate koristeci Runge-Kutta
metod cetvrtog reda sa adaptivnim korakom. Rezultati pokazuju da disperzija brzina ostaje
konstantna u tokom 3 milijarde godina i slaze se sa posmatranom.
Mentori: Andrej Obuljen, Nemanja Martinovic, Miroslav Mićić
6
BIOLOGIJA
Određivanje kvaliteta vode Petničkog jezera na osnovu diverziteta
fitoplanktonskih i epifitskih algi
Anđela Donević
Na rasprostranjenje algi utiču različiti ekološki faktori, pa alge mogu biti značajani indikatori
stepena zagađenosti voda i na osnovu njih može se odrediti kvalitet vodenog ekosistema.
Ovaj rad uključuje kvalitativnu i kvantitativua analizu algi Petničkog jezera, kao i
utvrđivanje indeksa zagađenja, sličnosti i diverziteta. Vršena je i hemijska analiza vode.
Ustanovljeno je prisustvo 58 taksona iz 4 razdela i ustanovljen je visok stepen diverziteta.
Dobijene vrednosti Palmerovog indeksa ukazuju na nizak nivo organskog zagađenja jezera,
ali i na postojanje tendencije ka povećanju zagađenja. Radi boljeg praćenja promene u
kvalitetu vode neophodno je nastaviti istraživanja fitoplanktonskih zajednica i epifita, uz
praćenje sezonske dinamike.
Mentori: Sanja Šobran, Bojana Mićić
Diverzitet faune klase Chilopoda (Myriapoda: Arthropoda)
Medvednika
Jelena Nikolić
U periodu od 2-14. 8. 2011. na području planine Medvednik registrovano je 16 vrsta
hilopoda (osam iz reda Lithobiomorpha, dve iz Scolopendromorpha i šest iz
Geophilomorpha), što predstavlja 30% od ukupnog broja vrsta registrovanih na teritoriji
Srbije. Vrsta Lithobius nodulipes Latzel, 1880. nova je vrsta za faunu Srbije. Među
registrovanim vrstama sedam (ili 44%) ima južnoevropski karakter, četiri vrste (ili 25%)
imaju evropski karakter, dve vrste (ili 13%) imaju srednjoevropski karakter, a po jedna vrsta
(ili 6%) turano-evropski, centralnoazijsko-evropski i karpato-balkanski karakter. Od ukupnog
broja ulovljenih jedinki čak 59% (180 jedinki) pripada vrsti Cryptops hortensis (Donovan,
1810).
Mentor: Dragan Antić
7
Redukcija Cr-(VI) i produkcija struje u aerobnim i anaerobnim
dvokomornim mikrobiološkim gorivnim ćelijama
Iva Atanasković
Hrom (Cr) je u šestovalentnoj formi toksičan, dok trovalenti Cr ima manje izraženo toksično
dejstvo. Remedijacija ekosistema zagađenih Cr-(VI) zasniva se na njegovoj redukciji u
trovalentnu formu, za šta se mogu koristiti bakterije. U ovom istraživanju pokazano je da
bakterijski sojevi Pseudomonas sp, Bacillus stearothermophilus, Serratia plymuthica i
Serratia fonticola koji redukuju Cr-(VI) mogu dovesti do pojave struje u mikrobiološkim
gorivnim ćelijama. U ovim gorivnim ćelijama ispitivani sojevi su se nalazili u anodnoj
komori, gde su oslobađali elektrone i usmeravali ih ka anodi ujedno redukujući Cr-(VI). Na
ovaj način su u jednoj gorivnoj ćeliji integrisani procesi produkcije struje i redukcija Cr-(VI).
Za svaki od ispitivanih sojeva konstruisana su dva tipa ćelija - u prvom tipu je katodna
komora bila aerobna a u drugom anaerobna. Potom je u ćelijama spektrofotometrijski praćen
bakterijski rast i vremenska promena koncentracije Cr-(VI) kao i vremenska promena
intenziteta struje, napona i unutrašnjeg otpora ćelija. Kod aerobnih i anaerobnih ćelija uočen
je različit odnos brzine redukcije u anodnoj i katodnoj komori, gde je prisustvo kiseonika kao
dodatnog akceptora elektrona inhibiralo redukciju u oblasti katode. Sa smanjenjem
koncentracije Cr-(VI) njegova redukcija u ćeliji usporava ili zaustavlja, što je praćeno i
padom intenziteta struje . U potpunom odsustvu Cr-(VI) ne dolazi do produkcije struje kod
ispitivanih sojeva. Objašnjenje ove pojave je da se proces redukcije hroma i usmeravanja
elektrona na anodu odvijaju posredstvom istih bakterijskih reduktaza, kao i da je za
ekspresiju tih reduktaza neophodno prisustvo Cr-(VI). S obzirom na to da istim enzimom
bakterija prenosi elektron ili na anodu ili na Cr-(VI), soj koji je najefikasnije redukovao Cr(VI) (Serratia plymuthica) je najmanjom efikasnošću produkovao struju. Sa druge strane, soj
koji je najslabije redukovao Cr-(VI) (Pseudomonas sp.) je najvećom efikasnošću produkovao
struju. Opisani model gorivne ćelije mogao bi naći primenu kao protočni sistem za
prečišćavanje otpadnih voda, gde bi električna energija za pokretanje sistema bila poreklom
iz same gorivne ćelije.
Mentori: Blažo Lalević, Marjan Biočanin
8
Ispitivanje polnog dimorfizma vrste Calopteryx virgo L. (Odonata:
Calopterygidae) u okolini reke Banje i reke Gradac
Nataša Puzović, Jelisaveta Đorđević
U ovom radu analiziran je polni dimorfizam u veličini i obliku krila u populacijama vrste
vilinskih konjica Calopteryx virgo L. primenom metoda geometrijske morfometrije. Jedinke
su prikupljene u populacijama uz reke Banja i Gradac. Veličina krila predstavljena je preko
veličine centroida, koja predstavlja geometrijsko središte specifičnih tačaka, dok je oblik
definisan Prokrustovim koordinatama specifičnih tačaka. Varijable veličine i oblika su
statistički istražene analizom glavnih komponenti (PCA), dvofaktorskom analizom varijanse
(ANOVA) i multivarijatnom analizom varijanse (MANOVA). Razlika u veličini i obliku
krila uočena je između mužjaka i ženki na oba lokaliteta, i za prednja i za zadnja krila. Ženke
poseduju veća, uža i izduženija krila, dok su krila mužjaka manja, šira i u proseku kraća.
Uočene razlike u veličini i obliku krila između populacija mogu se objasniti lokalnim
adaptacijama.
Mentori: Ivana Budinski, Anđeljko Petrović
Ispitivanje toksičnosti, citotoksičnosti i genotoksičnosti taurina i
kofeina Allium testom
Ljubica Mihaljević, Đorđe Božić
Energetska pića su uvedena u upotrebu još pre 25 godina, ali se mali broj istraživanja bavio
njihovim efektima. Tokom ovog istraživanja ispitivana je toksičnost, citotoksičnost i
genotoksičnost energetskog pića simuliranog pomoću taurina i kofeina Allium testom.
Analizirano je na koji način taurin i kofein utiču na ispitivane ćelije u zavisnosti od
koncentracija u kojima se nalaze. Korišćene su iste koncentracije kofeina sa različitim
dozama taurina 12.5:1 (0.125% taurina i 0.01% kofeina), 25:1 (0.25% taurina i 0.01%
kofeina), i 75:1 (0.75% taurina i 0.01% kofeina). Analizirani makroskopski parametri
pokazali su da dejstvo taurina i kofeina u svim ispitivanim odnosima koncentracija ima
toksičan efekat. Mikroskopski parametri su pokazali da dejstvo kofeina i taurina uglavnom
izaziva aberacije na nivou deobnog vretena, dok su aberacije na nivou hromozoma
detektovane u malom broju. Aberacije na nivou deobnog vretena potvrđuju citotoksično
dejstvo taurina i kofeina, dok zbog male ušestalosti aberacija na nivou hromozoma možemo
smatrati da dejstvo taurina i kofeina u ispitivanim koncentracijama nema genotoksičan
efekat.
Mentor: Tanja Adnađević
9
Uticaj etarskog ulja žalfije, mente i ruzmarina na Pectobacterium
carotovorum subsp. carotovorum
Mina Obradović
Pectobacterium carotovorum subsp. carotovorum jedna je od najznačajnijih bakterija koje
prouzrokuju vlažnu trulež biljaka. Imajući u vidu da je patogen širokog spektra biljnih vrsta,
pri povoljnim uslovima može izazvati značajnu materijalnu štetu u poljoprivredi. U ovom
radu dilucionom metodom je određivana antimikrobna aktivnost etarskih ulja ruzmarina
(Rosmarinus officinalis), žalfije (Salvia officinalis) i mente (Mentha piperita) u in vitro
uslovima na Pectobacterium carotovorum subsp. carotovorum. Praćen je uticaj četiri
koncentracije etarskih ulja: 90%, 75%, 50% i 25%, rastvorenih u dimetil sulfoksidu (DMSO)
na promenu optičke gustine tečnih kultura u funkciji vremena. Sva korišćena ulja su ispoljila
antimikrobnu aktivnost u svim primenjenim koncentracijama. Najveći inhibitorni uticaj na
rast bakterija u uzorcima ostvario je 90% -ni rastvor etarskog ulja mente. Na osnovu
dobijenih rezultata smatramo da bi se ova ulja mogla uzeti u obzir kao potencijalna sredstva
prirodnog porekla za suzbijanje izazivača vlažne truleži.
Mentor: Marjan Biočanin
Strukture gildi polinatora na dvema kontrastnim vrstama biljaka iz
familije Asteraceae
Saša Vujić
U ovom istraživanju prikupljani su insekti iz redova opnokrilaca (Hymenoptera) i dvokrilaca
(Diptera) koji su oprašivali 2 vrste biljaka - Cichorium intybus i Erigeron annuus. Obe ove
cvetnice su iz familije Asteraceae, ali se znatno fenotipski razlikuju. Ukupno je sakupljeno
29 vrsta insekata polinatora, među kojima je i 7 vrsta po prvi put konstatovanih u fauni
Srbije. Od sakupljenih polinatora, 13 vrsta je bilo specifično za Erigeron annuus, a 12 za
Cichorium intybus. Ova razlika u diverzitetu polinatorskih gildi između 2 biljne vrste može
se objasniti fizičkim i ponašajnim uzrocima.
Mentor: Vladimir Jovanović
10
BIOMEDICINA
Ispitivanje sadržaja flavonoidnih i fenolnih komponenti tokom
fermentacije kombuha čaja (Cembuya orientalis)
Anka Jevremović
U radu je ispitivan sadržaj fenolnih i flavonoidnih komponenti u zelenom, crnom i belom
čaju tokom ferementacije čajne gljive kombuhe, kao i njihovo poređenje u ova tri različita
medijuma. Rezultati su pokazali da sva tri čaja sadrže flavonoide i fenole, kao i teaflavine
(TF) i tearubigine (TR). Utvrđeno je da statistički značajna razlika u koncentracijama fenola i
flavonoida, postoji između zelenog i crnog čaja (u korist zelenog), kao i između belog i crnog
čaja (u korist belog). Najveća koncentracija teaflavina je skoncentrisana u belom čaju, dok je
u crnom čaju detektovana najveća koncentracija tearubigina. Kako su se putem ovog
istraživanja, zeleni i beli čaj pokazali kao najbolji medijumi (sa najvećim koncentracijama
ovih antioksidantnih komponenti, za koje je dokazano protektivno dejstvo kod različitih vrsta
kancera), ta činjenica ukazuje na široku mogućnost njihove primene, a nedovoljno istražene
osobine i dejstva belog čaja, ostavljaju prostor za dalja istraživanja.
Mentor: Aleksandar Djurić
Ispitivanje uticaja metanolnog ekstrakta kantariona Hypericum
perforatum L. na rast kvasca Saccharomyces cerevisiae
Ivan Milenković
Cilj ovog rada bio je da se ispita uticaj metalnog ekstrakta kantariona na rast kvasca.
Korišćene su različite koncentracije hipericina, tamnozelenog pigmenta naftodiantronske
strukture koji predstavlja jednu od najbitnijih aktivnih komponenti kantariona. Broj ćelija
kvasca meren je spektrofotometrijski, OD600 metodom.Rezultati rada pokazuju značajan
uticaj metalnog ekstrakta kantariona na rast kvasca. Ipak, potrebno je nastaviti istraživanja u
ovom smeru da bi se ispitao mehanizam delovanja ekstrakta kantariona, kao i njegov
potencijalan uticaj na metabolizam glukoze.
Mentor: Aleksandar Djurić
11
Ispitivanje uticaja metanolnog ekstrakta kantariona Hypericum
Uticaj vitamina D na ekspresiju matriks metaloproteinaza u mozgu
pustinjskih miševa izloženih prolaznoj ishemiji mozga
Ana Petronijević
Ispitivana su protektivna dejstva vitamina D na matriks metaloproteinazu-9 u izolovanim
strukturama korteksa i hipokampusa kod pustinjskih miševa (Meriones Unguciulatus,
Mongolski džerbil). U ovom istraživanju, ekspresija matriks metaloproteinaze-9 kod miševa
je indukovana globalnom prolaznom moždanom ishemijom. Izvršena je Western blot analiza
proteina iz uzoraka korteksa i hipokampusa koja omogućava detektovanje matriks
metaloproteinaze-9 i merenje njene ekspresije. Dobijeni rezultati su pokazali da u uzorcima
mozga miševa koji su bili izloženi ishemiji dolazi do povećanja ekspresije matriks
metaloproteinaze-9. Pretretman vitaminom D, u toku 7 dana pre izlaganja ishemiji bio je
praćen odsustvom promene u ekspresiji matriks metaloproteinaze-9 nakon prolazne moždane
ishemije. Dobijeni rezultati u skladu sa hipotezom ovog istraživanja, kao i literaturnim
podacima koji ukazuju na povećanu ekspresiju matriks metaloproteinaza prilikom ishemije,
ali i na brojna povoljna svojstva i dejstva vitamina D u različitim patološkim stanjima.
Mentor: Luka Mihajlović
Ispitivanje inhibicije dezoksiribonukleaze I (DNaze I) dietil etrom
Vanja Radišić
U ovom radu ispitivan je uticaj dietil etra, jedinjenja koje poseduje osobine inhalacionih
anestetika, na dezoksiribonukleazu I (DNazu I). DNaza I izolovana iz goveđe jetre tretirana
je različitim zapremina iste koncentracije dietil etra. Korišćene su zapremine od 500 µL, 750
µL, 1mL i 1,5 mL. Nakon tretiranja DNaze I etrom, određena joj je aktivnost. Enzimska
aktivnost DNaze I određena je upoređivanjem apsorbance DNK merene na 260 nm pre i
nakon njenog tretiranja uzorcima DNaze I. Stepen inhibicije enzima je određen pri
upoređivanju apsorbanci DNK tretirane DNazom I inhibiranom etrom i neinhibiranom
DNazom I. Rezultati pokazuju da je stepen inhibicije enzimske aktivnosti DNaze I linearno
zavisan od količine etra kojom se enzim tretira.
Mentori: Aleksej Drino, Luka Mihajlović
12
ELEKTRONIKA
Sistem za automatsko parkiranje PICA robota
Bojana Nenezić
U ovom radu je opisan sistem za automatsko parkiranje pik robota (Peripheral Interface
Controller) na zadato parking mesto. Princip rada se zasniva na obradi podataka dobijenih sa
kamere koja snima robota iz ptičije perspektive. Sistem je implementiran u programskom
jeziku MATLAB. Rad predstavlja jednostavan sistem za automatsko upravljanje.
Mentori: Darko Todorović, Gavrilo Andrić, Vladimir Ranković, Stefan Krsmanović
Klasifikacija muzičkog žanra
Natalija Todorčević
U ovom radu izvšena je klasifikacija muzike u šest različitih muzičkih žanrova: klasična
muzika, folk, house, RnB, Rock i Jazz. Klasifikacija je vršena pomoću neuronskih mreža.
Testiranu su tri tipa vektora karakteristika : spektar signala, logaritam spektra signala i
kepstar signala. Formirane su baze podataka segmenata pesama u trajanju od 1.5s,2s,5s i 10s
i to po 300 uzoraka iz svakog žanra. Na osnovu dužine trajanja uzoraka i kombinacije ulaznih
vektora testirano je 28 neuronskih mreža.
Mentor: Marko Bežulj
13
Mapiranje prostora korišćenjem turtlebota
Miloš Stojanović, Miloš Arbanas
Извршено је тродимензионално мапирање простора коришћењем Туртлбот робота као
мобилне платформе и на роботу постављеног Кинект сензора за аквизицију
тродимензионалне слике. Описан је процес спајања поинт клауда (дубинске мапе
простора) сликаних са исте позиције робота, при ростацији око своје осе. Алгоритам
искоришћен за спајање поинт клаудa је ИЦП (енг. Iterative closest point). За мерење
угла робота коришћена су два метада: очитавање податка са енкодера и примена
Калмановог филтра над подацима са енкодера и жироскопа. Посматран је одраз начина
мерења угла ротације на квалитет тродимензионалног мапирања. Закључено је да при
малим заокретима обе методе дају сличне резултат, док се при већим заокретима
податак са Калмановог филтра показао као статистички бољи.
Mentori: Đorđe Nijemčević, Damjan Dakić
Lokalizacija robota u poznatom okruženju korišćenjem partikl filtra
Nikola Hardi
U ovom radu je posmatrana uspešnost lokalizacije pokretnog robota surveyor SRV1. Robot
se nalazio u poznatom prostoru nalik na lavirint. Lokalizacija je izvršena upotrebom partikl
filtera i merenjima dva rangefindera na robotu. Posmatrani su slučajevi sa različitim
brojempartikala (500, 1000, 2000, 4000, 10 0000) i različite vrednosti greške koja se dodaje
u resamplingu. Napravljena je simulacija u kojoj se robot kreće kao i stvaran robot tako što je
snimljena karakteristika greške. Uspešnost lokalizacije je određivana na osnovu udaljenosti
između centra stvarnog robota i pretpostavke partikl filtera gde se robot nalazi. Dobijeni
rezultati pokazuju da ova greška značajno opada povećanjem broja partikala pa je sa 500
partikala robot uspešno lokalizovan svega 10-20% slučajeva dok taj broj raste do 90%
slučajeva za 10 000 partikala. Primećeno je i da smanjenjem greške rotacije koja se dodaje u
resamplingu uspešnost lokalizacije opada, odnosno smanjenjem te greške potreban je veći
broj partikala da bi sistem uspešno lokalizovao što je neophodno dodatno istražiti.
Mentor: Miroslav Bogdanović
14
FIZIKA
Energija osnovnog stanja elektrona u magnetnom polju
Aleksandar Bukva
U radu razmatramo dvodimenzionalni elektronski gas u prisustvu magnetnog polja
orijentisanog normalno na ravan u kojoj se kreću elektroni. Cilj rada je bio pokazati
identičnost velikog broja elektrona u magnetnom polju, koji su opisani Loflinovom kao i
Džojnt-Muselinovom funkcijom, i velikog broja elektrona u potencijalu linearnog
harmonijskog oscilatora, preko energija osnovnog stanja ova dva sistema.
Mentor: Đorđe Radičević
Određivanje koeficijenta površinskog napona tečnosti difrakcijom
svetlosti na kapilarnim talasima
Petar Bojović, Jelena Marković
U ovom radu su vršena merenja kojim je određen koeficijent površinskog napona različitih
tečnosti difrakcijom svetlosti na kapilarnim talasima. Kapilarni talasi se generišu pomoću
tanke igle, koja je pričvršćena za zvučnik i vrhom dodiruje površinu tečnosti čiji se
površinski napon određuje. Zvučnik prima sinusne signale određenih frekvenci koji se
prenose na iglu koja proizvodi kapilarne talase. Laserski snop se usmeri ka površini tečnosti i
posle odbijanja od kapilarnih talasa na zaklonu pravi difrakcionu sliku. Analizom difrakcione
slike se određuje talasna dužina talasa na vodi, a preko nje koeficijent površinskog napona.
Površinski napon dobijen za destilovanu vodu je (103 ± 6) mN/m, za 96% etanol (26 ± 2)
mN/m, a za rastvor vode i etanola u razmeri 1:1 (27,6 ± 0,6) mN/m. Vršeno je i ispitivanje
promene koeficijenta površinskog napona sa temperaturom za rastvor vode i etanola u
razmeri 2:1, i dobijena je linearna zavisnost. Prednost upotrebljavane metode je u tome što
pruža mogućnost dinamičkog merenja i jer se radi o nedestruktivnom postupku.
Mentor: Vladan Pavlović
15
Strukturna karakterizacija dvodimenzionalnih granularnih sistema u
uslovima izmenjene efektivne gravitacije
Marija Petrović, Ognjen Stanisavljević
U ovom radu ispitivana je struktura pakovanja dvodimenzionalnog granularnog materijala u
uslovima izmenjene efektivne gravitacije. Naš granularni materijal predstavljale su plastične
kuglice prečnika 5.8mm. One su ispuštane u posebno dizajniranu dvodimenzionalnu posudu
koja je bila ispunjena fluidima različitih gustina čime su postignuti uslovi redukovane
gravitacije. Nakon svakog formiranog pakovanja, koje je činilo veliki broj kuglica, ona su
fotografisana a obradom fotografija uz pomoć Voronijeve teselacije vršena je strukturna
analiza dobijenih pakovanja. Na osnovu dobijenih rezultata zaključuli smo da su pakovanja
koja su dobijena u uslovima redukovane gravitacije dosta razuređenija u odnosu na
pakovanja dobijena u vazduhu.
Mentor: Slobodan Vrhovac
Ispitivanje haosa u Malkus-Lorecovom točku
Teodora Đorđević, Mario Cekić
Teorija haosa je svojim nastankom u XX veku dovela do veoma interesantnih otkrića koja su
imala značajan uticaj na modernu nauku. U ovom radu ispitavano je prisustvo haosa u
kretanju Malkus-Lorencovog točka. Malkus-Lorencov točak je primer mehaničkog sistema
čije se kretanje može opisati Lorencovim jednačinama. Istraživanju je najpre pristupljeno
putem kompjuterske simulacije, a zatim je korišćena aparatura slična onoj koju je Malkus
predložio kako bi se eksperimentalno potvrdile pretpostvke. Pomoću konstruisane aparature
su izvršena merenja ugaonih brzina za nekoliko uzoraka parametara dobijenih putem
simualacije, nakon čega je pomoću indikatora haosa ispitano prisustvo haosa u kretanju
točka. Kao kvalitativni indikatori haosa korišćeni su spektar snage, autokorelaciona funkcija i
fazni dijagram. Dobijeni rezultati pokazuju postojanje haosa u kretanju točka pri određenom
odabiru parametara sistema.
Mentor: Jelena Pajović
16
Predviđanje finansijskih kriza korišćenjem zakona skaliranja kao
osnove analogije finansijskih tržišta sa fizičkim sistemima
Marko Kabić, Sara Bogojević
U ovom radu je ispitivano da li postoji specifično ponašanje finansijskog tržišta akcija, za
vreme kriza, na osnovu kojeg bi se one mogle predvideti. Korišćen je rezultat ranijih radova
koji pokazuju da, u periodima kriza, kretanje cena akcija postaje korelisanije, budući da cene
svih akcija počinju da opadaju. Uočena je veličina koja odražava ovu korelaciju i posmatrano
je njeno ponašanje u periodima visoke korelacije, koji su smatrani krizama. Pokazano je da
samo u periodima kriza ova veličina stepeno zavisi od vremena, što predstavlja zakon
skaliranja. Ovaj zakon je karakterističan za brojne fizičke sisteme, što je omogućilo stvaranje
analogije između finansijskih tržišta i fizičkih sistema. Kao primer fizičkog sistema, korišćen
je fizički sistem feromagneta. Feromagneti su supstance koje pokazuju magnetna svojstva
samo ispod određene ,,kritične"" temperature, kada veličine koje opisuju njegovo stanje
počinju da odražavaju zakon skaliranja. Time je postignuta analogija između ulaska
feromagneta u magnetni režim i ulaska finansijskih tržišta u krizni režim. Dobijena analogija
je iskorišćena za predviđanje finansijskih kriza.
Mentor: Miloš Božović
Uticaj isparavanja na pojavu Mpemba efekta
Isidora Jakovljević, Zoran Šukurma
Mpemba efekat je pojava da se pri određenim uslovima i parametrima voda više početne
temperature zaledi pre nego voda niže početne temperature. Efekat je poznat od davnina, ali
do danas nije u potpunosti objašnjen. Cilj projekta je bio otkriti da li i pri kojim uslovima
isparavanje utiče na pojavu Mpemba efekta. Ispitivana je promena temperature vode tokom
vremena, pri hlađenju u zamrzivaču u posudama različitih materijala, oblika i veličina.
Takođe je provereno da li će do efekta doći ukoliko se voda nalazi u zatvorenim posudama.
Pokazano je da isparavanje ima značajnu ulogu u pojavi Mpemba efekta.
Mentor: Branimir Acković
17
GEOLOGIJA
Kvalitet vode javnih česmi u Beogradu
Danica Šarenac, Matija Barudžija
Primenom standardnih hemijskih i mikrobioloških metoda ispitan je kvalitet vode sa Javne
česme Sveta Petka na Kalemegdanu, Hajdučke česme na Košutnjaku, Miljakovačkog izvora,
Javne česme Sveta Petka u manastiru Rakovica i Izvoru Sakinac na Avali. Cilj istraživanja je
određivanje kvaliteta vode na javnim česmama u Beogradu primenom osnovnih
hidrohemijskih i mikrobioloških analiza. Dobijeni rezultati pokazali su da je voda sa
Hajdučke česme, Javne česme Sveta Petka na Kalemegdanu i Miljakovačkog izvora
higijenski ispravna za piće. Voda sa Javne česme Sveta Petka u manastiru Rakovica nije
mikro-biološki ispravna jer u njoj postoje bakterije fekalnog porekla što ukazuje na loše
sanitarno-higijensko stanje objekta i okoline. Voda sa Javne česme Sveta Petka u Rakovici
takođe sadrži i koncentraciju hroma veću od dozvoljene, dok voda sa Izvora Sakinac sadrži
povećanu koncentraciju arsena.
Mentor: Dejan Nešković
Taksonomska odredba fosilne faune lokaliteta u okolini Mladenovca
Dina Jovanović, Andrea Rajšić
Cilj istraživanja je determinacija neobrađenog paleontološkog materijala iz zbirke Muzeja u
Mladenovcu i prikaz klimatskih prilika u kojima su organizmi živeli. Zadatak je
taksonomsko određivanje fosilnog materijala. Istraživanje je izvršeno na osnovu
taksonomske i paleoekološke analize. Sedimenti u kojima su nađeni ovi ostaci su jurske,
kredne, neogene i kvartarne starosti. Jurski i kredni sedimenti su odlagani u uslovima toplog
mora normalnog saliniteta i tople klime, a neogeni u uslovima ostrvskog područja, takođe
tople klime. Stvaranje kvartarnih sedimenata pratili su uslovi umerene do tople klime i
šumsko-stepskog područja.
Mentor: Katarina Bogičević
18
Kvalitet vode gornjeg toka reke Kolubare
Helena Voštić, Tihana Leskur
Istraživanje je izvedeno osnovnom hidrološkom i hidrohemijskom metodom. Uzorci su uzeti
11. i 12. septembra 2012. u periodu hidrološkog minimuma, sa gornjeg toka reke Kolubare
na osam stajnih tačaka. Dobijeni rezultati ukazuju da kvalitet vode reke Kolubare odgovara
III klasi prema uredbi o klasifikaciji vodotokova (Službeni list SFRJ br. 6/78). Takav rezultat
možemo objasniti prisustvom fabrika na desnoj obali toka (mlin, pivara, kožara), povećanjim
brojem divljih deponija i ulivanjem kanalizacije koja nije regulisana na levoj obali toka.
Daljim istraživanjem u periodu hidrološkog maksimuma uz prikupljene podatke u
hidrološkom minimumu upotpunila bi se slika o kvalitetu vode reke Kolubare.
Mentor: Olivera Josimović
Geološke karakteristike istočnih padina planine Juhor
Vanja Petković
Istraživanje je izvršeno sa ciljem utvrđivanja geoloških karakteristika istočnih padina planine
Juhor i izvedeno je metodom geološkog kartiranja, kroz terenski i kabinetski rad. Kartiranjem
je obuhvaćeno 17 stajnih tačaka u zapadnom i južnom delu istražnog područja. Teren je
izgrađen od stena paleozojske starosti, a najzastupljeniji su dvoliskunski mikašisti i
leptinoliti, crni kvarciti, gnajsevi, kao i amfibolski škriljci.
Mentor: Dušica Petrašinović
Мodel rupturnog sklopa okoline Kraljeva
Andrija Avramović
Istraživanje je izvedeno sa ciljem određivanja karakteristika rupturnog sklopa šire okoline
Kraljeva, obradom geoloških i geofizičkih podataka. Korišćena je metoda daljinske detekcije,
seizmološka i sizmotektonska metoda. Utvrđen je položaj glavnih grupa ruptura prižanja
ZJZ-ISI, JZ-SI, SSZ-IJI i S-J. Kao seizmički aktivno izdvojeno je područje 4-8 km severno i
severoistočno od Kraljeva. Aktuelna seizmička aktivnost područja nastala je kao posledica
reaktivacije grupe levih transkurentnih raseda pružanja ZJZ-ISI, usled delovanja regionalnog
ekstenzionog stresa dominantnog pravca ZSZ-IJI.
Mentor: Ana Mladenović
19
HEMIJA
Ispitivanje uticaja temperature na razgradnju amoksicilina u oralnoj
suspenziji
Luka Manić
U radu je ispitivan uticaj temperature koja se javlja u prirodnim uslovima na razgradnju
amoksicilina u oralnoj suspenziji. Uočeno je da je zavisnost razgrađenog amoksicilina na
temperaturama 30-45 C od vremena izlaganja tim temperaturama linearna. Zapažena je
eksponencijalna zavisnost količine razgrađenog amoksicilina od temperature kojoj je oralna
suspenzija izlagana. Utvrđeno je da temperature u opsegu 35-70 C utiču na razgradnju
amoksicilina u oralnoj suspenziji.
Odredjivanje osobina i antioksidativne aktivnosti nepolarnih frakcija
etanolnog ekstrakta lista leske
Nataša Diklić, Natalija Arsić
Cilj ovog istraživanja bio je utvrđivanje sadržaja fenolnih jedinjenja i antioksidativne
aktivnosti n-heksanske i etil-acetatne frakcije etanolnog ekstrakta lista leske radi odredjivanja
uticaja nepolarnih jedinjenja na antioksidativne karakteristike. Ukupni sadržaj fenola,
flavonoida i tanina, kao i antioksidativna aktivnost, ispitani su primenom
spektrofotometrijskih metoda. Antioksidativna aktivnost odredjena je ispitivanjem
redukcione moći, ukupnog antioksidativnog kapaciteta fosfomolibdatskom metodom i
sposobnosti vezivanja DPPH radikala. Rezultati su pokazali da se etil-acetat može uspešno
koristiti za izolovanje kako flavonoida i tanina, tako i fenola neflavonoidne i netaninske
prirode, što nije slučaj sa n-heksanom. U skladu sa tim rezultatima, etil-acetatna frakcija
ispoqava visoki antioksidativni kapacitet i poseduje veliku sposobnost redukovanja DPPH
radikala. Takodje, pokazano je da obe frakcije ispoljavaju veliku redukcionu moć, ali da je
ona nešto veća kod n-heksanske frakcije. Na osnovu ovih podataka, može se zaključiti da
antioksidativne osobine u velikoj meri zavise i od nepolarnih jedinjenja, pa, da se, zbog toga,
brojni oksidansi u ispitivanom biljnom materijalu najverovatnije nalaze u obliku glikozida i
proteinskih derivata.
Mentor: Marija Radojković
20
Kinetička metoda za određivanje molibdena i volframa u smeši
Olivera Živojinović, Vojislav Gligorovski
U ovom radu ispitano je katalitičko dejstvo molibdena i volframa na reakciju oksidacije
metola vodonik-peroksidom, kao nove kinetičke metode za kvantitavtivno određivanje
molibdena i volframa u smeši. Brzina hemijske reakcije određivana je spektrofotometrijski,
na talasnoj dužini od 510 nm u dva različita slučaja: u prvom su katalizatori i volfram i
molibden, a u drugoj je samo volfram uticao na promenu brzine reakcije, dok je molibden, u
obliku molibdata, bio maskiran oksalatnim jonima. Promena koncentracije obojenih
produkata oksidacije metola praćena je u periodu od 10 min, pri temperaturi (33 1) oC.
Dobijeni rezultati su obrađeni metodom tangensa, i dobijene su kalibracione krive čiji su
korelacioni koeficijenti 0,9975 za volfram i 0,9997 za linearni deo kalibracione krive
molibdena. Ovom metotom, sa relativno velikom preciznošću (relativne greške se nalaze u
opsegu vrednosti od 3,36% do 5,89% za molibden i od 0,49% do 1,12% za volfram), mogu
se odrediti volfram u koncentracijama od 1 do 15 μg/mL i molibden u koncentracijama od 4
do 15 μg/mL. Određeni su optimalni uslovi za odvijanje reakcije, optimalna pH iznosi 6,0;
optimalna koncentracija vodonik-peroksida je 22,5 mmol/L, a metola 27,0 mmol/L. Za
regulaciju pH korišćena je EDTA, koja je povećavala selektivnost metode; zbog male
stabilnosti njenih kompleksa sa molibdenom i volframom nije ometala njihovo određivanje.
Ispitan je uticaj različitih jona na reakcioni sistem (Hg2+, Al3+, Pb2+, Fe3+, V5+, Ag+, Co2+,
Mn2+, Cu2+, Cr3+, Ni2+, Zn2+). Molibden i volfram se ne mogu precizno kvantifikovati u
prisustvu Cr3+, Fe3+, Mn2+ i Ag+ jona zbog nerastvornih soli koje grade sa oksalatnom ili
sulfatnom grupom. U prisustvu ostalih pomenutih jona najveće odstupanje određene
koncentracije molibdena i volframa ne prelazi 2,8% tj. mogu se odrediti sa velikom
preciznošću. Pri konstruisanju kalibracione krive korišćena je smeša koja je sadržala
molibden i volfram u masenom odnosu 1:1. Pri različitim odnosima masenih koncentracija
katalizatora, njihovo katalitičko dejstvo je umanjeno, i to molibdena za 2,6%, a volframa za
je 2,4%.
Mentor: Miloš Pešić
Fotosonodegradacija rodamina B
Miljan Ćorović, Dragana Sretenović
Projekat obuhvata ispitivanje uticaja UV zračenja i ultrazvuka na katalitičku aktivnost cinkoksida (ZnO), kao i aktivnost ZnOdopovanog jonima kobalta (Co2+), olova (Pb2+) i
kadmijuma (Cd2+) pri reakciji degradacije rodamina B. Ispitan je istovremeni faktor zračenja
i ultrazvuka, kao i uticaj pH vrednosti na degradaciju. Rezultati pokazuju da su najefikasniji
katalizatori za ovaj tip reakcije ZnO i ZnO/Cd2+.
21
Spektrofotometrijsko određivanje konstanti vezivanja i
termodinamičkih parametara kvercetina i morina za goveđi albumin
seruma
Marin Kuntić
U ovom radu predstavljena je spektrofotometrijska metoda za određivanje konstanti
vezivanja kvercetina i njegovog strukturnog izomera morina za goveđi albumin seruma
(BSA), koji je homolog humanom albuminu seruma (HSA) i odličan model za praćenje
reakcije ligand-protein. Spektrofotometri su mnogo dostupniji instrumenti od fluorimetara i
polarizacionih fluorimetara, na kojima su rađena dosadašnja istraživanja na ovom polju.
Stehiometrija reakcije je određena Jobovom metodom kontinualnog variranja. Dobijen je
odnos flavonoida i BSA od 6:1 i za kvercetin i za morin. Konstante vezivanja kvercetin-BSA
i morin-BSA dobijene su sa Jobove krive po 3 različite temperature i znatno su niže od
literaturnih konstanti (3 do 4 reda veličine), što je posledica stehiometrije reakcije. Niske
konstante vezivanja ukazuju da se flavonoidi mogu lakše otpuštati sa proteina nosača, čime
se njihovo farmakološko dejstvo pojačava. Dobijena razlika u konstantama vezivanja između
kvercetina i morina sa BSA može biti posledica sternog efekta koji uzrokovan različitim
položajem -OH grupa na fenilnom prstenu. Termodinamički parametri vezivanja su određeni
sa Vant Hofove krive. Pozitivne vrednosti ΔH i ΔS u slučaju oba flavonoida sugerišu da je
većina veza između flavonoida i BSA hidrofobnog karaktera, ali se ne smeju isključiti i
druge vrste interakcije. Negativna vrednost ΔG vezivanja kod oba flavonoida govori o
spontanosti reakcije.
Ispitivanje kinetike izolovane i ekstraktom kvasca usporene reakcije
hidratacije brom-fenol plavog
Zlatko Jončev
U radu je ispitivana kinetika reakcije hidratacije brom-fenol plavog u uslovima u kojima je
reakcija tekla neometano i u uslovima u kojima je izvšena inhibicija reakcije komponentama
ekstratka kvasca. U radu su kao glavni kinetički parametri korišćena četvrtvremena raspada i
red reakcije posmatranoa na natrijum-hidroksid kao reaktant. Uočeno je da se povećanjem
koncentracije natrijum-hidroksida smanjuje četvrtvreme raspada boje. Primećeno je da se u
većini slučajeva reakciaj ponašala specifično kada je koncentracija natrijum-hidroksida u
sistemu iznosila 0,4mol/dm3. Zaključeno je da se dodatkom ekstrahovanih komponenata iz
kvasca hidratacija boje može inhibirati u svim slučajevima i na taj način proširiti upotrebu
boje kao biološke boje u višefaznim procesima.
Mentor: Igor Asanović
22
Kvalitativna i kvantitativna analiza sekundarnih metabolita sremuša
(Allium ursinum L.) i određivanje njihove biodostupnost in vitro
digestijom
Mihajlo Filep
U ovom radu ispitan je sastav sekundarnih metabolita sremuša (Allium ursinum L.) i njihova
biodostupnost. Sremuš se koristi u ljudskoj ishrani, stoga je značajno znati šta sadrži. U
narodu je biljka poznata po svojim lekovitim svojstvima, koja nisu u potpunosti dokazana.
Ispitivani su najčeći sekundarni metaboliti, odnosno oni koji se javljaju i u drugim vrstama
roda Allium. U nekoliko radova, korišćenih kao reference, dokazana je antitumorska
aktivnost pojedinih biljaka iz roda Allium (pre svega Allium sativum i
Allium
schoenoprasum).
Kvalitativnom analizom je potvrđeno prisustvo kardiotoničnih i
kumarinskih glikozida, heteropolisaharida, flavonoida, flavona i tanina i odsustvo alkaloida.
Neočekivan je rezultat za prisustvo kumarinskih glikozida, jer ga sadrže samo pojedine vrste
iz roda Allium. Standardnim spektrofotometrijskim merenjima određena je koncentracija
ukupnih fenola ((2,9±0,02) mgog-1) i dokazanih grupa fenola i heteropolisaharida (broj
bubrenja 13 mLog-1). Nakon in vitro simulirane digestije je određen udeo ukupnih fenola,
flavonoida, tanina i heteropolisaharida koji se resorbuje tokom varenja. Rezultati pokazuju da
se tokom varenja resorbuje znatni deo polifenolnih jedinjenja (biodostupnost 74%), izuzev
tanina. Prisustvo kardiotoničnih i kumarinskih glikozida i biodostupnost netaninskih fenola
potvrđuju mogućnost očekivanog uticaja sremuša na ljudski organizam i daju osnovu za rad
na njihovom izolovanju u cilju primena u farmaceutskoj industiji.
Mentor: Igor Asanović
23
Kinetička metoda za određivanje srebra (I)
Mihajlo Novaković
Ispitivane su mogućnosti razvijanja nove kinetičke metode za kvantitativno određivanje
srebra (I). Metoda je zasnovana na reakciji oksidacije mangana (II) pomoću kalijumperoksodisulfata i srebra (I) kao katalizatora u prisustvu fosfatnog pufera na temperaturi od
30 ± 1oC. Reakcija se odvija u dva stupnja. Prvi indukcioni period koji predstavlja oksidaciju
mangana (II) u mangan (IV) dok se u drugom stupnju mangan (IV) oksiduje u mangan (VII)..
Brzina hemijske reakcije praćena je spektrofotometrijski. Dobijeni rezultati obrađeni su
metodom početnih brzina za reakciju oksidacije od mangana (IV) do mangana (VII).
Određen je opseg koncentracija reaktanata, kao i optimalni uslovi za odvijanje reakcije.
Optimalna pH vrednost fosfatnog pufera je 1,5. Optimalna koncentracija kalijumperoksodisulfata iznosi 2.5 x 10-2 M, dok su koncentracije srebra i mangana varirane u
opsegu od 5.0 x 10-4 M do 5.0 x 10-3 M za srebro, i 5.5 x 10-5 M do 2.5 x 10-4 M za
mangan. Određeni su parcijalni redovi reakcije za neke od reaktanata u toku indukcionog
perioda, i oksidacije od mangana (IV) do mangana (VII). Potvrđen je prvi red reakcije u
odnosu na srebro za ceo tok reakcije, a za indukcioni period dobijen prvi red u odnosu na
peroksodisulfat.
Mentor: Miloš Pešič
Hromatografska i spektrofotometrijska analiza aminokiselina
(poredjenje i primenljivost)
Milena Vujović
U radu je ispitivana primena novog metoda obrade podataka na spektrofotometrijsku i
hromatografsku analizu aminokiselina (leucina, alanina i treonina), kako rastvora
pojedinačnih aminokiselina tako i dvoe i trokomponentnih smeša. Takodje je vršena
tankoslojna hromatrografija aminokiselina, koja nije dala pogodne rezultate. Analize su
vršene na aminokiselinama derivatizovanim ninhidrinom i fenilizotiocijanatom. Dokazano je
da ninhidrin nije pogodan derivatizujući reagens za primenu ove metode.
Spektrofotometrijska analiza aminokiselina derivatizovanih genilizotiocijanatom nije dala
očekivane rezultate. Medjutim, poredjenjem hromatograma ovako derivatizovanih
aminokiselina utvrdjena je korelacija izmedju visine i redosleda hromatografskih pikova
pojedinačnih aminokiselina i sastava njihovih smeša. Na osnovu tih rezultata može se
zaključiti da je ovaj način prikazivanja rezultata primenljiv za analizu dvo- i
trokomponentnih smeša aminokiselina.
Mentor: Zoran Milićević
24
ISTORIJA
Politika i sport: IV pokrajinski sokolski slet Saveza Sokola Kraljevine
Jugoslavije u Subotici 1936. godine
Siniša Samardžić, Dušan Kravljača
Rad istražuje da li su političke prilike u Kraljevini Jugoslaviji i u Subotici uticale na
održavanje IV pokrajinskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Ovo najznačajnije
sportsko takmičenje u Kraljevini Jugoslaviji 1936. godine održano je u najbrojnijem
multinacionalnom gradu u zemlji. Upoređujući lokalne i državne prilike u domenima politike
pokušali smo da vidimo da li su i u kojoj meri one imale veze sa dešavanjima uoči i tokom
samog sleta.
Mentor: Dušan Marković
LINGVISTIKA
Kohezivni elementi u dečijim autobiografskim narativima
Simona Đurić
U ovom radu se istražuje upotreba kohezivnih elemenata u autobiografskim narativima dece
mlađeg uzrasta - tri i četiri godine, i dece starijeg uzrasta - pet i šest godina. Građa, koja
sadrži ukupno 35 narativa, sakupljena je intervjuisanjem dece ova dva uzrasta u
predškolskim ustanovama u Bečeju i Omoljici. Rezultati dobijeni analizom građe pokazuju
da se u narativima dece oba uzrasta javljaju kohezivni elementi. Uočeno je, takođe, da
postoje razlike u upotrebi ovih elemenata u narativima dece ovih dvaju uzrasta - deca starijeg
uzrasta, u odnosu na decu mlađeg uzrasta, koriste veći broj različitih kohezvinih elemenata
kojima postižu preciznije određivanje vremena odvijanja radnje u narativu, veće bogatstvo
rečnika, odnosno daju više informacija o međusobno odnosu (opšte-posebno) i sličnosti
određenih pojmova.
Mentor: Mirjana Mandić
25
Brojna partitivna sintagma u srpskom jeziku uz glagole koji kao
rekciju zahtevaju bespredloški dativ na primeru broja pet
Stefan Milosavljević
U ovom radu istraživano je koje mehanizme koriste govornici dijalekata koji su ušli u
osnovicu standardnog srpskog jezika kada treba da upotrebe konstrukciju s nepromenljivim
brojem onda kada se ona nađe u poziciji u kojoj se kao rekcija očekuje bespredloški dativ.
Istraživanje se sastojalo iz dva dela: u prvom je trebalo dopuniti započete rečenice, a u
drugom na skalama procene oceniti gramatičku prihvatljivost ponuđenih konstrukcija. Na
prikupljenom materijalu pokazano je da je ispitanicima najprihvatljiviji oblik sintagme u
kojem broj ostaje nepromenjen, dok atributi uz njega mogu biti u genitivu ili dativu (što
zavisi od broja atributa i njegove pozicije u odnosu na broj). Mnogo manje su zastupljena ona
rešenja u kojima se javlja neka forma promenjenog broja ili zamena osnovnog broja zbirnim
ili zbirnom imenicom (petorma, petima, petrima; petoro, petorki, petorici).
Mentori: Miloš Košprdić, Ivana Pedović
Elementi navijanja u navijačkim pesmama Partizana i Crvene zvezde
Tanja Ćulafić
U ovom radu analizirani su elementi navijanja u navijačkim pesmama Partizana i Crvene
zvezde. Materijal je prikupljan na sajtovima navijačkih grupa, zatim je razvrstavan u sledeće
kategorije: žargonizmi, vulgarizmi i pojmovne metafore. Cilj rada je opisivanje elemenata
koje navijači pomenutih klubova koriste u svojim pesmama. Hipoteza je bila da će se javiti
veliki broj pesama u kojima su upotrebljeni žargonizmi i vulgarizmi kao i da će se navijači
protivničkih klubova služiti različitim primerima pomenutih jezičkih elementa. Analiza je
potvrdila čestu upotrebu pomenutih elemenata, a kao najčešći razlozi njihove upotrebe
izdvojeni su vređanje protivnika na nacionalnoj i verskoj osnovi, vređanje članova porodice
portivničkih igrača ili navijača, kao i prikazivanje protivnika kao slabog i bezvrednog i
isticanje svoje nadmoći.
Mentor: Miloš Košprdić
26
MATEMATIKA
Hipoteza "Hot Spots"
Veljko Vranić, Andjela Mladenović
U ovom radu je ispitivana "Hot Spots" hipoteza numeričkim metodama. Korišćene su dve
metode: metod jednostavnijeg modela i metod mreže, uz napomenu da je kod modela mreže
simuliran Nojmanov granični uslov. Razmatrana je hipoteza nad poligonima, sa akcentom na
trouglove.
Mentor: Andreja Ilić
Postage Stamp Problem i Coin Change Problem
Tamara Stanković, Luka Bulatović
Tema ovog rada su Postage stamp problem i Coin change problem. Postage stamp problem
se sastoji u pronalaženju najvećeg broja koji se ne može predstaviti kao nenegativna linearna
kombinacija elemenata datog skupa brojeva. Prikazani su dobijeni rezultati kada je broj
elemenata tog datog skupa 2 i objašnjen je slučaj kada su elementi tog skupa Fibonačijevi
brojevi. Coin change problem se sastoji u tome da se isplati neki novčani iznos u određenom
novčanom sistemu i postavlja se pitanje koji je najmanji broj novčanica koji za to se može
iskoristiti. Korišćena su dva pristupa pri rešavanju ovog problema - greedy i dinamički i
upoređeni su rezultati koje su dobijeni korišćenjem svakog od njih. Dobijeni rezultati
primenjeni su na neke od novčanih sistema koji su se koristili tokom istorije i neke
savremene novčane sisteme.
Mentori: Nikola Milosavljević, Stefan Stojanović
27
Kvantizacija tačaka sfere i prostora pri odgovarajućim raspodelama
Ana-Marija Nedić, Ana Stanojević
Razmatrani su slučajevi kada tačke imaju uniformnu raspodelu na jediničnoj sferi i normalnu
raspodelu u prostoru. U prvom delu rada, algoritam za raspoređivanje tačaka se sastoji od
iterativnog postupka baziranom na Lojd-Maksovom algoritmu i aproksimaciji na osnovu
Monte-Karlo metode. Algoritam u drugoj celini u osnovi sadrži Shape-Gain kvantizer. U
radu je konstruisan kvantizer koji u prostoru sa normalnom raspodelom uniformno
raspoređuje tačke po koncentričnim sferama, čiji se poluprečnici takođe optimalno određuju.
U poređenju sa standardnim 1D kvantizerom, kvantizer konstruisan u radu se pokazao
boljim, jer sa istom efikasnošću daje kvalitetnije rezultate.
Mentor: Marko Petković
Integralni cirkularni grafovi
Branko Bojić, Maksim Lalić
Integralan cirkularan graf (ICG) sa n čvorova karakterišemo kao graf čiji su čvorovi označeni
od 0 do n-1, pri čemu su dva čvora a i b povezana ukoliko NZD(a-b, n) pripada D, gde je D
podskup skupa svih delioca broja n manjih od n. U radu su razmatrana pitanja povezanosti i
samokomplementarnosti ICG grafova. Određen je potreban i dovoljan uslov za povezanost
ICG grafova u opštem slučaju, dok je pitanje samokomplementarnosti razmatrano na
dvoelementnom skupu D.
Mentori: Milan Bašić, Nikola Milosavljević
28
PSIHOLOGIJA
Uticaj sklonosti ka umetnosti i otvorenosti za iskustva na subjektivni
doživljaj muzičkih i likovnih dela
Marina Budić
Cilj istraživanja bio je ispitati uticaj sklonosti ka umetnosti i crta ličnosti (aspekata
Otvorenosti za iskustva) na subjektivni doživljaj muzičkih i likovnih dela. Uzorak je činilo
po 65 učenika iz srednjih muzičkih, srednjih umetničkih škola i gimnazijalaca koji se ne bave
umetnošću. Stimuluse su činila muzička i likovna dela. Izloženo je po 30 slika i muzičkih
isečaka koja su u pilot istraživanju procenjena kao nepoznata. Za ispitivanje subjektivnog
doživljaja umetničkih dela korišćena je Skala subjektivnog doživljaja slika i muzike SD-9,
dok je otvorenost za iskustva merena upitnikom preuzetim iz inventara HEXACO-PI-R.
Zadatak ispitanika u prvoj fazi istraživanja bio je da proceni svaki stimulus na devetostepenoj
skali subjektivnog doživljaja zaokruživanjem odgovarajućih podeoka skale u zavisnosti od
intenziteta doživljaja. U drugoj fazi ispitanici su popunili upitnik iz inventara HEXACO-PI-R
zaokruživanjem broja koji pokazuje u kojoj se meri slažu sa svakom tvrdnjom iz upitnika.
Rezultati multivarijantne analize kovarijanse (MANCOVE) i hijerarhijske multivarijacione
regresione analize pokazuju da su bavljenje umetnošću i otvorenost za iskustva statistički
značajni prediktori subjektivni doživljaj i likovnih i muzičkih dela. Rezultati MANCOVE su
pokazali da je uticaj faktora bavljenje umetnošću takav da učenici koji se bave umetnošću
imaju veći skor na subjektivnom doživljaju na svim njegovim dimenzijama u odnosu na
gimnazijalce koji se ne bave umetnošću. Drugi efekat bavljenja umetnošću je takav da
učenici koji se bave muzikom imaju izraženiji afektivni i konativni aspekt subjektivnog
doživljaja, nezavisno od prirode stimulusa, u odnosu na učenike koji se bave likovnom
umetnošću. U pogledu aspekata crte otvorenost za iskustva, rezultati pokazuju da najveći
efekat na subjektivni doživljaj imaju faktori estetske vrednosti i radoznalost. Rezultati
regresione analize kongruentni su sa MANCOVOM i pokazuju da je bavljenje umetnošću
značajan prediktor subjektivnog doživljaja. Takođe, pokazalo se da su estetske vrednosti i
kreativnost statistički značajan prediktor subjektivnog doživljaja.
Mentor: Janko Međedović
29
Prepoznavanje facijalnih ekspresija posmatranjem tačkastih
stimulusa bioloških pokreta
Đorđe Đurica
U ovom istraživanju ispitivane su razlike u prepoznavanju facijalnih ekspresija posmatranjem
tačkastih stimulusa bioloških pokreta. Pošto su bioloških pokreti poznati po svojoj složenosti
i po tome što sa sobom nose obilje informacija, postavlja se pitanje da li će ispitanici biti u
stanju da prepoznaju emocije posmatranjem tačkastih stimulusa bioloških pokreta sa istom
tačnošću kao posmatranjem stimulusa običnih lica. Samim tim, cilj ovog rada bio je da se da
se utvrdi da li će se sa istom tačnošću prepoznavati facijalne ekspresije lica i tačkastih
stimulusa bioloških pokreta. Takođe, cilj rada je i da se utvrdi koje od osnovnih šest
facijalnih ekspresija se najlakše prepoznaju. Rezultati su pokazali da postoji statistički
značajna razlika broja tačnih odgovora ispitanika u prepoznavanju tačkastih stimulusa
bioloških pokreta u odnosu na broj tačnih odgovora za prepoznavanje lica, interakcija lica i
tačkastih stimulusa bioloških pokreta, kao i efekat tipa emocije koja je prikazana na
stimulusu. Isto tako, dobijeni rezultati nam pokazuju da ne postoje statistički značajne razlike
u brzini reakcije između stimulusa lica i tačkastih stimulusa bioloških pokreta, ali da postoji
interakcija lica i tačkastih stimulusa bioloških pokreta. Jedno od objašnjenja ovakvog
rezultata može biti biološka važnost određenih facijalnih ekspresija.
Mentor: Oliver Tošković
30
Uspešnost rešavanja matematičkih zadataka u odnosu na način
njihovog predstavljanja
Tijana Šušteršič
Istraživanje je imalo za cilj da ispita postojanje razlike u uspešnosti rešavanja matematičkih
zadataka iz oblasti geometrije u zavisnosti od načina njegovog predstavljanja kod
desetogodišnjaka. U istraživanju je učestvovalo 100 učenika četvrtog razreda osnovne škole
iz Kragujevca, koji su bili podeljeni u pet eksperimentalnih grupa od po 20 ispitanika. Grupe
su bile ujednačene po prosečnoj oceni iz matematike na kraju prethodne školske godine. Pet
načina predstavljanja zadataka dobijeno je kombinovanjem dva faktora (čulnog modaliteta i
apstraktnosti zadataka).Takođe, pridodato je i ispitivanje grafičkim pristupom, tako su
korišćeni vizuelno-formalni, vizuelno-kontekstualni, grafički, auditivno-formalni i auditivnokontekstualni način predstavljanja zadataka. Utvrđeno je da čulni modalitet ima značajan
uticaj na uspešnost u rešavanju zadataka. Destogodišnjaci su bolje rešavali zadatke koji su
bili izlagani auditivno u odnosu na one koji su bili izlagani vizuelno. Nije utvrđena razlika
između uspešnosti rešavanja zadataka kada je pristup bio formalan i kada je korišćen
kontekst realne situacije. Takođe, nije dobijena značajna razlika u odnosu na pol ispitanika ni
u jednoj varijanti testa. Analizom je pokazano da je ocena iz matematike u pozitivnoj
korelaciji sa uspešnošću na testu, te je sa većom ocenom iz matematike rasla i uspešnost
rešavanja zadataka na testovima. Ovakvi rezultati mogu imati implikacije za dalja ispitivanja
na relacijama razumevanja različitih nivoa apstraktnosti zadataka u oblastima kako
geometrije, tako i drugih oblasti matematike.
31
RAČUNARSTVO
Simulacija tečnosti u dve dimenzije
Daniel Silađi
U ovom radu je opisan fizički i informatički aspekt simulacije fluida (tečnosti) pomoću
metode Smoothed Particle Hydrodynamics (SPH). Iako se opisan algoritam odnosi na dve
dimenzije, on se lako može generalizovati na tri (pa čak i proizvoljan broj) dimenzija.
Dobijeni program simulira međusobnu interakciju do oko 10000 čestica, kao i njihove sudare
sa statičnim zidovima pri brzini od 60 koraka u sekundi (60fps) na Intelovom
četvorojezgarnom Core i7 procesoru.
Mentori: Miloš Savić, Ivan Glišin
Simulacija saobraćaja
Stevan Miličić
U ovom radu je opisan kompjuterski model kretanja grupe automobila kroz zadatu
saobraćajnu mrežu. Menjanjem uslova mreže i analizom modela mogu se direktno videti
promene ponašanja automobila usled promenjenih početnih uslova, što omogućava testiranje
različitih scenarija u okviru modela. Takvim testiranjem se mogu videti uticaji promena
saobraćajnih mreža bez fizičke realizacije istih.
Mentor: Dragan Toroman
Implementacija fizike mekanih tela
Vladimir Makarić
U ovom radu opisan je kompjuterski model ponašanja mekanih tela u realnom vremenu. Telo
je predstavljeno skupom tačkastih masa koje međusobnim interakcijama teže da održe
prvobitni oblik tela. Postignuto je vizuelno zadovoljavajuće ponašanje mekanih tela koje je
vidljivo pri interakciji sa čvrstom podlogom. Implementirani su algoritmi koji pri
deformaciji mekanih tela održavaju početnu površinu ili obim u svakom trenutku. Rezultati
ovog rada pokazuju da je podešavanjem parametara elastičnosti moguće simulirati čvrsta tela
bez računanja dinamike rotacije za telo kao celinu.
Mentori: Miloš Savić, Ivan Glišin
32
Download

6-9. decembar 2012. Knjiga apstrakata