Republika e Kosovës
Republika Kosova-Republic of Kosovo
Qeveria –Vlada – Government
Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti za
Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju
Jun 2012
UVOD
Nakon zaključaka Saveta za opšte poslove od 28 februara 2012, koja je uzela u obzir
nameru Komisije da pokrene Studiju izvodljivosti o Sporazumu Stabilizacije i
Pridruživanja između Evropske Unije i Republike Kosovo, Vlada Kosova je 7 maja 2012
primila upitnik za pripremu Studije Izvodljivosti o Sporazumu o Stabilizaciji i
Pridruživanju. Dodatni set pitanja poslat je 18 maja 2012.
Doprinos Vlade Kosova za Studiju izvodljivosti sastoji se od odgovora na pitanja, kao i
80 priloga koji su deo zvaničnog doprinosa. Postoje ukupno 444 pitanja.
Sve državne institucije, i na centralnom i lokalnom nivou, doprinele su u pripremi
odgovora. Cilj odgovora je da predstave činjeničan, kompletan i precizan pregled
svakog sektora.
Prilog je pripremljen tokom perioda od 7 maja - 8 juna 2012 godine.
2
Sadržaj
1.
POLITIČKI KRITEIRIJUMI .....................................................................................7
1.1. Demokratija i vladavina prava......................................................................7
1.1.1. Zakonodavstvo .................................................................................7
1.1.2. Izvršni organ i predsednik ...........................................................17
1.1.3. Državna uprava ..............................................................................33
1.1.4. Reforma sektora bezbednosti ......................................................56
1.1.5. Pravosudni sistem ..........................................................................59
1.1.6. Borba protiv korupcije ....................................................................65
1.1.7. Odnosi sa međunarodnom zajednicom .....................................66
1.2. Ljudska Prava i Zaštita manjina .....................................................................68
1.2.1. Građanska i politička prava .........................................................71
1.2.2. Ekonomska i socijalna prava .......................................................77
1.2.3. Poštovanje i zaštita manjina, pravo na kulturu .......................82
2.
EKONOMSKI KRITERIJUMI ................................................................................98
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.6.
3.
Makro-Ekonomski Podaci ................................................................................98
Društveno-Ekonomski Podaci........................................................................102
Strukturni Indikatori ..................................................................................107
Proces pogodbe o zaradama i sistem socijalnog osiguranja .................110
Ekonomski i strukturni razvoj i razvoj ..........................................................115
Financijsko Tržište .........................................................................................154
2.6.1. Opšti sektor ...................................................................................154
2.6.2. Bankarski Sektor ..........................................................................156
2.6.3. Ne-Bankarski Sektor ...................................................................162
SPOSOBNOST PREUZIMANJA OBAVEZA KOJE PROISTIČU IZ SSP-A ..163
3.1. Politički dijalog ..............................................................................................163
3.2. Regionalna saradnja.......................................................................................164
3.3. Slobodno kretanje robe ...................................................................................169
3.3.1. Nadzor nad tržištem ....................................................................169
3.3.2. Zaštita potrošača ...........................................................................170
3.3.3. Trgovina .........................................................................................173
3.4. Kretanje ljudi, usluga i pravo osnivanja........................................................187
3.4.1. Kretanje lica ..................................................................................187
3.4.2. Kretanje usluga.............................................................................188
3.4.3. Zakon o preduzećima ..................................................................202
3.4.4. Trgovina usluga ............................................................................203
3
3.5. Konkurencija ..................................................................................................205
3.6. Intelektualna, industrijska i komercijalna svojina .........................................206
3.6.1. Prava Industrijske Svojine .........................................................210
3.7. Javna Nabavka ...............................................................................................213
3.8. Pravosuđe i unutrašnji poslovi ......................................................................215
3.8.1. Jačanje institucija i vladavina prava ........................................215
3.8.2. Azil, migracija, kontrola granica/graničenje i izdavanje viza220
3.8.3. Borba protiv pranja novca ..........................................................224
3.8.4. Sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala i drugih
kriminalnih aktivnosti, uključujući i terorizam ....................229
3.9. Politike Saradnje ..........................................................................................239
3.9.1. Statistike ........................................................................................239
3.9.2. Promocija i zaštita investicija, industrijska saradnja, mala i
srednja preduzeća (MSP ) i turizam .........................................242
3.9.3. Poljoprivreda i poljoprivredno-industrijski sektor ..............250
3.9.4. Carina i Porezi ..............................................................................297
3.9.4.2.1.
Opšti podaci ..................................................................302
3.9.4.2.2.
Porez na dodatu vrednost ...........................................303
3.9.4.2.3.
Akcize .............................................................................304
3.9.4.2.4.
Direktno oporezivanje ................................................305
3.9.4.2.5.
Administrativna saradnja i uzajamna pomoć ........310
3.9.5. Zapošljavanje, socijalna politika, javna zdravstvena politika,
obrazovanje i obuka, istraživanje i tehnologija i inovacije .313
3.9.5.1.2.
Zakon o radu i zdravlju i bezbednosti na radu ......318
3.9.5.3.1. Kvalitet obrazovanja .................................................................383
3.9.5.3.2. Stručno osposobljavanje...........................................................398
3.9.5.3.3. Omladina .....................................................................................399
3.9.5.3.4. Istraživanje i inovacije: učešće u okvirnim programima EU402
3.9.5.3.5. Nacionalno finansiranje i saradnja u istraživanju i
inovacijama ...................................................................................403
3.9.5.3.6. Strategija istraživanja i inovacija ............................................407
3.9.7. Kultura, audio-vizuelni, telekomunikacija i poštanske
usluge i informaciono društvo ................................................410
3.9.6.2.3. Kibernetički Zločin ....................................................................427
3.9.8. Saobraćaj ........................................................................................428
3.9.9. Energetika, uključujući i nuklearnu bezbednost ..................443
3.9.10. Životna sredina i klimatske promene ......................................477
3.9.9.2.1. Horizontalna Politika ................................................................481
3.9.9.2.2. Kvalitet vazduha ........................................................................482
4
3.9.9.2.3. Upravljanje Otpadom ...............................................................486
3.9.9.2.4. Kvalitet vode ...............................................................................490
3.9.9.2.5. Zaštita prirode.............................................................................493
3.9.9.2.6. Industrijska kontrola zagađenja i upravljanje rizikom .....497
3.9.9.2.7. Hemikalije ...................................................................................499
3.9.9.2.8. Klimatske Promene ...................................................................500
PRILOG A - Zakoni objavljeni u Službenom glasniku
PRILOG B - Spisak podzakonskih akata koji važe na Kosovu
PRILOG C - Spisak strategija i akcionih planova
PRILOG D - Spisak međunarodnih sporazuma vlade Kosova
PRILOG E - Spisak članstva u regionalnim, evropskim i međunarodnim organizacijama
PRILOG 1 - Javna administracija
PRILOG 1.1 - Kancelarija predsednika
PRILOG 1.2 - Skupština Republike Kosovo
PRILOG 1.3 -Kancelarija premijera
PRILOG 1.4 - Ministarstvo pravde
PRILOG 1.5 - Ministarstvo finansija
PRILOG 1.6 - Ministarstvo unutrašnjih poslova
PRILOG 1.7 - Ministarstvo spoljnih poslova
PRILOG 1.8 - Ministarstvo bezbednosnih snaga Kosova
PRILOG 1.9 - Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije
PRILOG 1.10 - Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport
PRILOG 1.11 - Ministarstvo trgovine i industrije
PRILOG 1.12 - Ministarstvo zdravlja
PRILOG 1.13 - Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu
PRILOG 1.14 - Ministarstvo državne uprave
PRILOG 1.15 - Ministarstvo za lokalnu samoupravu
PRILOG 1.16 - Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja
PRILOG 1.17 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja
PRILOG 1.18 - Ministarstvo za zajednice i povratak
PRILOG 1.19 - Ministarstvo za evropske integracije
PRILOG 1.20 - Ministarstvo infrastrukture
PRILOG 1.21 - Ministarstvo ekonomskog razvoja
PRILOG 1.22 - Ministarstvo za dijasporu
PRILOG 1.23 - Akademija za nauku i umetnost Kosova
PRILOG 1.24 - Regulatorna agencija za telekomunikacije
PRILOG 1.25 - Kosovska agencija za borbu protiv korupcije
PRILOG 1.26 - Regulatorna kancelarija za energetiku
PRILOG 1.27 - Kosovska privatizaciona agencija
PRILOG 1.28 - Ustavni sud Kosova
PRILOG 1.29 - Kosovska komisija za konkurenciju
PRILOG 1.30 - Kosovski savet za kulturno nasleđe
PRILOG 1.31 - Nezavisni nadzorni odbor javne službe Kosova
PRILOG 1.32 - Kosovska kancelarija tužioca i kancelarija vrhovnog državnog tužioca
PRILOG 1.33 - Državna agencija za zaštitu ličnih podataka
PRILOG 1.34 - Kancelarija generalnog revizora
PRILOG 1.35 - Regulatorna kancelarija za vodu i otpad
PRILOG 1.36 - Autoritet civilnog vazduhoplovstva
5
PRILOG 1.37 - Nezavisna komisija za rudnike i minerale
PRILOG 1.38 - Sekretarijat centralne izborne komisije
PRILOG 1.39 - Institucija ombudsmana
PRILOG 1.40 - Kosovski institut za pravosuđe
PRILOG 1.41 - Kosovski pravosudni savet
PRILOG 1.42 - Kosovska agencija za imovinu
PRILOG 1.43 – Opštine
PRILOG 1.44 - Autoritet centralne nabavke
PRILOG 1.45 - Finansijska obaveštajna jedinica
PRILOG 1.46 - Kosovska akademija za javnu bezbednost
PRILOG 1.47 - Kosovska carina
PRILOG 1.48 - Kosovska agencija za šume
PRILOG 1.49 - Kosovski institut za javnu upravu
PRILOG 1.50 - Kosovski policijski inspektorat
PRILOG 1.51 - Kosovski savet za bezbednost
PRILOG 2 - Privremeni spisak kulturne baštine
PRILOG 3a - Ekonomski kriterijumi, carina, oporezivanje,finansijska kontrola, CBK,
statistika
PRILOG 3b - Vitalni podaci po starosnim grupama i polu na opštinskom nivou (2011)
PRILOG 4 - Sporazum o readmisiji
PRILOG 5 – Poljoprivreda
PRILOG 6 - Zdravstvo I
PRILOG 7 - Zdravstvo II
PRILOG 8 - Zdravstvo III
PRILOG 9 - Zdravstvo IV
PRILOG 10 - Zdravstvo V
PRILOG 11 - Zdravstvo VI
PRILOG 12 - Kosovska energetska strategija 2009-2018
PRILOG 13 - KEEP 2010-2018_prvi Kosovski srednjoročni EE akcioni plan 2010-2012
PRILOG 14 - Pojednostavljeni plan za izvore obnovljive energije 2011-2020
PRILOG 15a - Korelaciona tabela o implemetaciji Direktive 2009-72-EC
PRILOG 15b - Korelaciona tabela o implementaciji direktive 2009-73-EC
PRILOG 15c - Korelaciona tabela o implementaciji Uredbe EC br 714-2009
PRILOG 15d - Korelaciona tabela o implementaciji Uredbe EC br 715-2009
PRILOG 16 - Zakon o energetskom regulatoru
PRILOG 17a - Metodologija odozdo prema gore 2011
PRILOG 17b - Uputstvo za metodologiju odozgo-nadole
PRILOG 18 - Uredba br No.03-2012 o unutrašnjoj organizaciji MED
6
1.
POLITIČKI KRITEIRIJUMI
1.1.
1.1.1.
Demokratija i vladavina prava
Zakonodavstvo
- Molimo da dostavite opis strukture i funkcionisanja skupštine uključujući
nadležnosti predsedavajućeg skupštine i skupštinskih odbora kao i prerogative i
nadležnosti skupštine u odnosu na kontrolu izvršne vlasti, i procedure za usvajanje
zakonodavstva (uključujući objašnjenje postojećih procedura i njihove primenjivosti
na usvajanje slobodno-povezanog zakonodavstva, ako postoje).
Skupština Republike Kosovo sprovodi svoje nadležnosti u skladu sa Poglavljem IV
[Skupština Republike Kosovo] Član 65 [nadležnosti skupštine] ustava Republike
Kosova (u dalje tekstu Ustav). Skupština je zakonodavna institucija Republike Kosova
izabrana direktno od naroda.
Što se tiše strukture skupštine, član 64 [Struktura skupštine] stav 1 ustava glasi:
‘Skupština ima sto dvadeset (120) poslanika odabranih tajnih glasanjem, na osnovu
otvorenih lista. Mesta u skupštini su podeljena između svih partija, koalicija,
građanskih inicijativa i nezavisnih kandidata, proporcionalnom broju važećih glasova
dobijenih na izboru za skupštinu.’’
Nadležnosti predsednika skupštine regulisana su kroz pravila i procedure skupštine;
član 17 (Dužnosti predsednika skupštine):
a. Predsednik skupštine predstavlja skupštinu, predlaže dnevni red za
skupštinsku sednicu, saziva i predsedava sednicama, potpisuje aktove
usvojena od strane skupštine, obezbeđuje red na sastancima i obavlja druge
funkcije u skladu sa ustavom i poslovnikom o radu skupštine. Predsednik
donosi konačno tumačenje o poslovniku tokom plenarnih sednica;
b. Na osnovu člana 90 ustava Republike Kosova, predsednik skupštine vrši
dužnost predsednika Kosova, ako je predsednik privremeno sprečen da vrši
njegove/njene ustavne dužnosti;
c. Predsednik skupštine može vršiti funkciju vršioca dužnosti predsednika
Kosova do šest (6) meseci.
Odbori: Skupština imenuje stalne odbore, funkcionalne komisije i ad hok odbore.
Odbori odražavaju politički sastav skupštine na zahtev jedne trećine (1/3) – svih
članova odbora za specifična pitanja, uključujući istražne stvari. Svaka komisija u
okviru svojih nadležnosti ovlašćena je da nadgleda realizaciju zakona od strane vlade ili
ministarstava.
Procedura brzog-praćenja: član 84 (Odstupanje od poslovnika) poslovnika o radu
skupštine predviđa sledeće“Odstupanja od poslovnika mogu se doneti nakon odluke
dve trećine (2/3) prisutnih članova skupštine. Odstupanje može da se desi kada nije u
7
sukobu sa ustavom Republike Kosova i sa evropskim standardima.” Ovo pravilo se
koristi od strane skupštine za donošenje zakona.
- Molimo detaljno opišite Skupštinska pravila o radu i vaše iskustvo njihove
primene.
Prema članu 76 (poslovnik) poglavlja IV [skupština republike Kosovo] Ustava
Republike Kosovo, poslovnik o radu skupštine se usvaja glasanjem dve trećine (2/3)
svih poslanika i određuje unutrašnju organizaciju i metod rada skupštine.
Poslovnik o radu skupštine Republike Kosovo utvrđuje organizaciju i funkcionisanje
skupštine, portparola, predsedništva, skupštinskih odbora i drugih radnih tela i prava i
obaveze članova skupštine. Član 67 Ustava, utvrđuje da skupština bira predsednika i
pet (5) potpredsednika između svojih poslanika.
Skupštinske grupe: 5% poslanika ili najmanje (6) člana su potrebna da se formira
poslanička grupa. U slučaju kada je broj poslanika, članova parlamentarnih grupa pao
ispod minimum, grupa prestaje da postoji.
Skupštinski odbori: skupština ima 13 odbora, od kojih su 4 stalne komisije, 9
funkcionalne komisije, pod komisije, kao i dve privremene komisije: 1) ad-hok komisija
za promenu ustava Republike Kosovo i 2) komisija za izmenu i dopunu Zakona o
opštim izborima.
Nacrt predloga Zakona: Poslovnik, član 54 predviđa sledeće: “Nacrt zakona se može
predstaviti skupštini od strane predsednika Kosova u okviru njegovog/njenog obima
aktivnosti, vlade, članova skupštine, skupštinskih komisija, skupštinskih grupa ili od
strane najmanje šest (6) članova skupštine, i deset hiljada birača u skladu sa načinom
utvrđenim zakonom”. Po prijemu predloga zakona od strane skupštine, prvo
razmatranje ne može da se odvija pre dve radne nedelje i ne kasnije od četiri radne
nedelje od datuma dostavljanja predloga zakona.
Razmatranje nacrta zakona od strane komisija: nakon usvajanja nacrta zakona u prvom
razmatranju, skupština će odrediti za dalje razmatranje sledeće: Funkcionalni odbor kao
vodeći odbor i komisije: za zakonodavstvo i pravosuđe; budžet i finansije; evropsku
integraciju; ljudska prava; jednakost polova, nestale osobe i peticije; i prava i interesa
zajednica i povratak, kao glavnim odbora. Izmene i dopune nacrta zakona mogu biti
unete od strane člana skupštine, parlamentarne grupe, parlamentarne komisije, i vlade,
u okviru dve radne nedelje od usvajanja u načelu. Izmene će biti upućene
funkcionalnom – vodećem odboru. Vodeći odbor će predstaviti skupštini izveštaj sa
preporukama nacrta zakona u roku od dva meseca od prvog razmatranja. U posebnim
slučajevima, odbor može zatražiti od skupštine produženje roka za podnošenje
izveštaja do jednog meseca (član 57 poslovnika o radu skupštine).
8
Drugo razmatranje nacrta zakona: počinje nakon predstavljanja izveštaja funkcionalnog
odbira od strane izvjestitelja. Kada je izveštaj predstavljen, pravo na diskusiju imaju
predstavnici glavnih odbora, predstavnici parlamentarnih grupa, predstavnici vlade i
članovi skupštine.
Drugo razmatranje nacrta zakona nastavlja se do razmatranja i glasanja o
amandmanima koje je predstavio funkcionalni – glavni odbor i amandmana
predloženih od drugih odbora, parlamentarnih grupa, vlade i članova skupštine.
Amandmani će biti pregledani i glasani jedan po jedan, prema redosledu kako su
predstavljeni, zajedno sa tekstom nacrta zakona. Kada su dva amandmana predložena
za isti član nacrta zakona, koji su međusobno isključivi, amandman koji je dobio veći
broj glasova smatraće se usvojenim. (Član 58 Poslovnika skupštine)
Treće razmatranje nacrta zakona: kada nacrt zakona ne dobije dovoljan broj glasova za
njegovo usvajanje u drugom razmatranju, skupština će, na zahtev predlagača nacrta
zakona, odlučiti da predstavi nacrt zakona na trećem razmatranju zajedno sa usvojenim
amandmanima. Amandmani koji su razmatrani i odbijeni na drugom razmatranju, kao i
oni koji su slični amandmanima drugog razmatranja, neće biti predloženi za treće
razmatranje (Član 59 Poslovnika skupštine).
Ratifikacija međunarodnih ugovora: Skupština republike Kosovo ratifikuje
međunarodne sporazume Zakonom, u skladu sa članom 18 [Ratifikacija međunarodnih
sporazuma] Ustava Republike Kosovo (Član 60 Poslovnik skupštine).
Sastanci odbora: saziva predsedavajući odbora u skladu sa kalendarom usvojenim od
strane predsedništva. Datum i dnevni red utvrđuje predsednik ili jedan od
potpredsednika, ukoliko odbor ranije nije drugačije odlučio. Odbori se sastaju najmanje
jednom mesečno (Član 64 Poslovnika skupštine).
Javne rasprave: odbori mogu održati javne rasprave da dobiju informacije o pitanjima
koja se razmatraju, sa javnim organizacijama, ekspertima, predstavnicima interesnih
grupa i drugim osobama (Član 66 Poslovnika skupštine).
Odbor za mandate, imunitet i poslovnik je u procesu pripreme novog poslovnika
skupštine.
- Kako skupština vrši svoje zakonodavne funkcije? Da li postoji sistem provere, na
skupštinskom nivou, i usklađenost novog zakonodavstva sa 'izvršenjem'? Da li
postoji obaveza analize fiskalnog uticaja novog zakonodavstva pre njegovog
usvajanja? Kako ovaj proces funkcioniše u praksi? Molimo, objasnite.
Skupština sprovodi zakonodavnu funkciju razmatranjem nacrta zakona na
skupštinskim odborima, izradom nacrta amandmana, i usvajanjem nacrta zakona na
plenarnim sednicama. Odsek za pravnu standardizaciju i harmonizaciju, pravne savete,
istraživanje i biblioteka kao deo pravnog odeljenja uprave skupštine, proverava
9
usklađenost nacrta zakona sa EU zakonodavstvom (pravne tekovine). Pomenuta
divizija sastavlja preliminarni izveštaj sa zapažanjima i preporukama koje dostavlja
skupštinskim odborima. Ovaj preliminarni izveštaj se priprema pre prvog razmatranja.
Nakon prvog usvajanja nacrta zakona, Odbor za evropske integracije, pregleda i
nadgleda proces harmonizacije svakog nacrta zakona koji je prošao skupštinu u smislu
usaglašavanja i usklađenosti sa pravnim tekovinama, u skladu sa poslovnikom
skupštine: Prilog 1 [Delokrug rada i odgovornosti skupštinskih odbora]; Stav 4. [Odbor
za evropsku integraciju].
Prilog 2, (Delokrug odgovornosti odbora) poslovnika skupštine Republike Kosovo,
predviđa da je : “Skupštinski odbor za budžet i finansije odgovoran da preispita
budžetske implikacije na nacrt zakona u njegovoj prvoj godini nakon stupanja na snagu
i za sve naredne godine i da preporuke drugim funkcionalnim odborima”.
Odbor za budžet i finansije je stalni odbor i kao takav pregleda sve nacrte zakona pre
usvajanja na plenarnoj sednici.
- Navedite nadležnosti odbora. Koliko vremena je posvećeno u preispitivanju
zakonodavstva od strane odbora?
Odbori skupštine obavljaju svoje nadležnosti u skladu sa Poglavljem XIV (Skupštinski
odbori) Poslovnika skupštine Republike Kosovo.
Skupštinski odbori imaju nadležnost da preispitaju zakone. Stalni odbori, pregledaju
sve nacrte zakona koji su obrađeni za razmatranje i usvajanje u skupštini. Funkcionalni
odbori su dužni da razmotre zakonodavstvo koje pokriva specifične oblasti. Nakon
prijema nacrta zakona od skupštine, prvo razmatranje ne može da se uradi pre dve
radne nedelje i ne kasnije od četiri radne nedelje od datuma dostavljanja predloga
zakona. Od prvog do drugog pregleda i usvajanja nacrta zakona, odbori imaju još dva
meseca, da preispitaju i pripreme amandmane za izradu nacrta zakona u cilju da se
nacrt zakona pošalje na usvajanje.
Pored toga, član 62 (Funkcionalnog odbora) poslovnika skupštine Republike Kosovo
obezbeđuje da:
a. Odbori obrađuju pitanja koja su im upućena bez odlaganja; odbori
preporučuju skupštini konačne odluke koje se odnose samo na pitanja ili rad
koji se odnosi na njih, ili pitanja direktno vezana za njih. Odbori takođe mogu
da obrađuju i druga pitanja u okviru njihovog delokruga;
b. Odbori mogu da kreiraju svoj sopstveni poslovnik, u skladu sa poslovnikom
skupštine;
c. Odbori će imati posebne budžetske linije za svoj rad, u okviru skupštinskog
budžeta;
d. U nedostatku pravila koja opisuju procedure unutar odbora, procedure
unutar odbora primenjivaće se analogno onima na plenarnoj sednici.
10
- Koliko je političkih partija registrovano na Kosovu? Koliko je njih zastupljeno u
Skupštini? Koji procenat poslanika su (a) žene i (b) iz etničkih i nacionalnih
manjina?
Postoji ukupno pedeset jedna (51) politička partija registrovana od strane Centralne
izborne komisije na Kosovu. U 4-tom (aktuelnom) zakonodavstvu skupštine republike
Kosova postoji 17 političkih partija zastupljenih u skupštini sa sledećim brojem
poslanika:
a. Demokratska Partija Kosova - PDK (34);
b. Demokratska Liga Kosova - LDK (27);
c. Samoopredeljenje- Vetëvendosje (14);
d. Alijansa za budućnost Kosova - AAK (12);
e. Nova Kosovska Koalicija - AKR-PD-PSD-PPI-PPK-PNDSH-PGJK (8);
f. Nezavisna Liberalna Partija - SLS (8);
g. Turska Demokratska Partija Kosova - KDTP (3);
h. Ujedinjena Srpska Lista- JSL (4);
i. Koalicija Vakat - VAKAT (2);
j. Demokratska Partija Aškalija Kosova - PDAK (1);
k. Nova Demokratska Partija - NDS (1);
l. Bošnjačka Partija Demokratske Akcije Kosova - BSDAK (1);
m. Nova Demokratska Inicijativa Kosova - IRDK (1);
n. Partija Aškalija za Integraciju - PAI (1);
o. Srpska Demokratska Partija Kosova i Metohije - SDSKIM (1);
p. Građanska Inicijativa Gore -GIG (1);
q. Ujedinjena Partija Roma Kosova - PREBK (1);
Ustav Republike Kosova, član 71. 2 (Kvalifikacije i Polna jednakost), predviđa sledeće:
“sastav skupštine Kosova poštovaće međunarodno priznate principe polne jednakosti”.
Dalje, Opšti Izborni Zakon, član 27 (rodna kvota) stav 1 predviđa sledeće: “Na listi
kandidata svakog političkog subjekta, najmanje trideset (30%) procenata biće
muškaraca i najmanje trideset (30%) procenata biće žene, po jedan kandidat svakog pola
uključen najmanje jednom u svaku grupu od tri kandidata, računajući od prvog
kandidata na listi”. U četvrtom zakonodavstvu postoji ukupno 40 poslanika žena koje
čine 33.3% od ukupnog broja parlamentaraca.
Što se tiče zastupljenosti manjina u skupštini, član 64 [Struktura skupštine] stav 2
ustava, predviđa da: “U sklopu ove podele, dvadeset (20) od sto dvadeset (120) mesta
su garantovana za predstavnike zajednica koje nisu deo većine na Kosovu kao što sledi:
a. Partije, koalicije, građanske inicijative i nezavisni kandidati koje su se izjasnili
kao predstavnici zajednice kosovskih Srba. Oni će imati od ukupnog broja
mesta dobijenih na otvorenim izborima, minimalno deset (10) mesta,
garantovanih ako broj dobijenih mesta je manji od deset (10);
b. Partije, koalicije, građanske inicijative, i nezavisni kandidati koji su se izjasnili
kao predstavnici drugih zajednica imaće ukupan broj mesta dobijenih na
11
otvorenim izborima, sa najmanjim garantovanim brojem mesta u skupštini
kako sledi:
i.
Zajednica Roma, jedno (1) mesto;
ii.
Zajednica Aškalija, jedno (1) mesto;
iii.
Zajednica Egipćana, jedno (1) mesto; i jedno (1) dodatno mesto biće
dodeljeno ili zajednici Roma, Aškalija ili Egipćana sa najvećim brojem
ukupnih glasova;
iv.
Bošnjačka zajednica, tri (3) mesta;
v. Turska zajednica, dva (2) mesta; i
vi.
Zajednica Goranaca, jedno (1) mesto ako je broj mesta dobijen za svaku
zajednicu manji od garantovanog broja.
U četvrtom (aktuelnom) zakonodavstvu manjinske zajednice su predstavljene sa
ukupno 26 ili 21.6% poslanika. Broj žena poslanik iz manjinskih zajednica je ukupno 8
poslanika.
- Molimo opišite zakonske odredbe i međunarodne sporazume i pravila koja se
primenjuju za izbor članova skupštine i pravila koja se primenjuju za njihovu
zamenu u skladu sa njihovim mandatom. Da li imate zakone o "blanko ostavkama"
nosilaca skupštinskih mandata? Ako imate, koji su vaši planovi za njegov opoziv?
Pravni osnov za izbor članova regulisan je: Ustavom Republike Kosova poglavlje IV
[Skupština Republike Kosovo član 63 [Opšta načela] i zakonom br. 03/L-073 o Opštim
izborima Republike Kosovo.
Član 63 Ustava obezbeđuje sledeće: “Skupština je zakonodavna institucija Republike
Kosova direktno izabrana od naroda”. Član 66 pod 1 stavom obezbeđuje da će
“Skupština Kosova biti izabrana na mandate od četiri (4) godine, počevši od datuma
konstitutivne sednice, koja će biti održana u roku od trideset (30) dana od zvanično
objavljenih izbornih rezultata.” Član 70 [Mandat poslanika] ustava obezbeđuje kako
sledi:
a. Poslanici skupštine su predstavnici naroda i ne podležu nikakvom
prinudnom mandatu.
b. Mandati svakog poslanika skupštine Kosova počinju datumom potvrđivanja
službenih rezultata.
c. Mandati poslanika skupštine se završavaju ili postaju nevažeći kada:
i.
Poslanik ne da zakletvu;
ii.
Da ostavku;
iii.
Poslanik postane član vlade Kosova;
iv.
Završi mandat u skupštini;
v. Poslanik je odsutan iz skupštine više od šest (6) uzastopnih meseci. U
posebnim slučajevima, skupština Kosova može odlučiti drugačije;
vi.
Poslanik je osuđen na jednu ili više godina zatvora pravosnažnom
odlukom suda da je počinio krivično delo;
vii.
Poslanik umre;
12
d. Slobodna mesta u skupštini će biti odmah popunjena na način saglasan sa
ustavom i zakonom.
Član 2 (Fundamentalni principi) zakona br. 03/L-073 o Opštim izborima Republike
Kosovo obezbeđuje da “Izbori za skupštinu Kosova budu održani na osnovu
slobodnog, univerzalnog, jednakog, direktnog i tajnog glasanja u skladu sa zakonom i
CIK pravilima.”
Što se tiče raspodele mesta, član 111.1 (Raspodela mesta) predviđa sledeće: Mesta u
skupštini se raspodjeljuju prema sistemu zastupljenosti utvrđenim članom 64 ustava
Republike Kosovo.
Član 112 (Zamena člana skupštine) zakona br. 03/L-073 o Opštim izborima Republike
Kosovo obezbeđuje dodatne detaljne odredbe vezane za zamenu članova skupštine.
- Opišite uredbe koje definišu osobe koje imaju pravo da glasaju u skupštini,
predsedničkim i lokalnim izborima i angažmana vezano za registraciju glasača.
Skupština Kosova usvojila je Zakon o opštim izborima u Republici Kosovo (Br. 03/L073) i zakon o lokalnim izborima (Br. 03L-072) koji definiše izborne procedure za izbor
centralnih i lokalnih organa i prava glasača da glasaju.
Što se tiče prava na glasanje, član 5 [Podesnost glasača] Zakona o Opštim izborima Br.
03/L-073) i člana 12 [Prava na glasanje, registraciju i sertifikovanje] zakona o lokalnim
izborima (Br. 03L-072) predviđa sledeće:
Lice ima pravo da glasa na izborima u skladu sa ovim zakonom ukoliko on ili ona
imaju najmanje osamnaest (18) godina na dan izbora i zadovoljavaju najmanje jedan od
sledećih kriterijuma:
a. On ili ona su registrovani kao građani Kosova u Centralnom registru
građana;
b. On ili ona borave van Kosova i napustili su Kosovo na dan ili posle 1 januara
1998, pod uslovom da on ili ona zadovoljavaju uslove zakona koji je na snazi
o pitanjima državljana Kosova;
c. On ili ona dobili su status izbeglice, kao što je definisano u Konvenciji o
statusu izbeglica od 28 jula 1951 i Protokola od 16 decembra 1966, na dan ili
nakon 1 januara 1995, i ima pravo da bude registrovan u Centralni registar
građana kao stalni stanovnik Kosova.
Ni jedno lice ne može da glasa ako on ili ona:
a. Služi kaznu izrečenu od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu
Jugoslaviju (“Međunarodni sud”);
b. Pod istragom je Međunarodnog suda i nije izvršio nalog da se pojavi pred
Međunarodnim sudom;
c. Proglašen mentalno nesposobnim pravosnažnom odlukom suda.
13
Što se tiče postupka registracije birača, postoji pasivna biračka lista izvučena iz
Centralnog registra građana. Centralni registar građana kreirala je i održava je Agencija
za registar građana, Ministarstva za unutrašnje poslove. Tokom procesa CIK prima tri
puta izvod Centralnog registra građana iz Ministarstva za unutrašnje poslove. Izvod
uključuje sve registrovane građane starije od 18 godina i one koji će napuniti 18 na dan
izbora i spisak preminulih osoba i onih de-registrovanih. Izvod mora da bude jasan
vezano za preminule osobe, registrovana i de-registrovana lica u kancelariji opštinskog
matičara.
Centralna Izborna Komisija takođe registruje i održava podatke o glasačima koji žive u
inostranstvu. Njihova registracija je predmet detaljnog procesa provere i procene
njihove sposobnosti da glasaju.
Osim toga, u cilju olakšavanja implementacije navedenih zakona, Centralna izborna
komisija na osnovu svojih ovlašćenja izdala je Izborna pravila za: Registraciju i rad
političkih stranaka, Period političke borbe i potvrde glasačkih listi, Glasanja za lica sa
posebnim potrebama, Poštanski sandučići političkih subjekata, Centar za brojanje i
rezultate, Izborne posmatrače, Glasanje i brojanje glasova na biračkim mestima na
izborima opštinskog nivoa, Drugi krug na izborima za gradonačelnika, Kodeks
ponašanja političkih stranaka, kandidata, i njihovih pristalica, određivanje troškova
kampanja i finansijske izveštaje, izborne kampanje i obaveštenja o političkim
događajima, sankcije i novčane kazne za vanredne izbore.
- Molimo opišete opšti okvir za finansiranje partije i kampanje, pravila koja
garantuju njihovu transparentnost i pružaju detalje o praćenju njihovog
sprovođenja.
Centralna izborna komisija, kao nezavisna institucija, kroz zakonske odredbe i
podzakonska akta, reguliše finansiranje političkih partija i transparentnost i stvorila je
mogućnosti za praćenje sprovođenja važećih zakona.
Finansiranje političkih partija regulisano je zakonom Br. 03/L174 o finansiranju
političkih partija. Osim toga, CIK je usvojio pravilo Br. 16/2011 o finansiranju Političkih
subjekata.
Član 4 (Finansijski i materijalni izvori) zakona Br. 03/L174 o Finansiranju političkih
partija predviđa da su finansijski i materijalni izvori političkog subjekta: članarine;
prilozi; finansiranje iz budžeta Republike Kosovo; imovina stečena kao što je
predviđeno ovim zakonom i prihodima iz aktivnosti političkih subjekata utvrđenih
članom 6 zakona.
Član 5, zakona Br. 03/L174 o Finansiranju političkih partija predviđa da politički
subjekti mogu da dobiju doprinos od fizičkih lica u iznosu koji ne prelazi €2.000 po
kalendarskoj godini i pravnih lica u iznosu koji ne prelazi €10.000 po kalendarskoj
godini.
14
Član 7, ovog zakona predviđa da se javno finansiranje političkih subjekata, vrši preko
Fonda za podršku političkih partija u okviru budžeta Republike Kosovo. Ovaj fond
funkcioniše u okviru Centralne izborne komisije.
U skladu sa važećim zakonom, političke partije dostavljaju finansijske izveštaje za
korišćenje javnih fondova svaka tri meseca, a sveobuhvatan izveštaj se podnosi na kraju
kalendarske godine.
Član 15, stav 1 zakona Br. 03/L174 o Finansiranju političkih partija predviđa da:
“Registrovani politički subjekti dostavljaju CIK-u godišnji finansijski izveštaj najkasnije
do 1 marta naredne godine na način kako je predviđeno od strane CIK”.
Nakon isteka roka za podnošenje finansijskog izveštaja, CIK pokreće postupak za izbor
kompanije koja se bavi revizijom finansijskih izveštaja. Podnošenjem finalnog izveštaja
od strane ugovorenog revizora, svi godišnji finansijski izveštaji se objavljuju na veb
sajtu Centralne izborne komisije.
Izveštaji o troškovima kampanje treba da se podnesu četrdeset pet dana nakon izbora
Kancelariji za registraciju političkih partija.
- Molimo opišite kako se definiše i primenjuje poslanički imunitet.
Poslanički imunitet je definisan članom 75 (Imunitet), Ustava Republike Kosova:
a. “Poslanici skupštine uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanske tužbe
ili razrešenja za postupke i odluke tokom vršenja svojih dužnosti kao
poslanika skupštine.
Imunitet ne ometa krivično gonjenje poslanika
skupštine za postupke koje je počinio van vršenja svojih dužnosti kao
poslanika skupštine.”
b. “Član skupštine se ne može uhapsiti niti pritvoriti dok on/ona obavljaju
svoju dužnost kao član skupštine, bez saglasnosti većine poslanika
skupštine.”
Poslovnik o radu skupštine Republike Kosovo, članovi 22, 23, i 24, utvrđuje imunitet
poslanika, postupak skidanja imuniteta i postupak kada je poslanik lišen slobode, kao
što sledi:
Član 22 (Imunitet članova skupštine)
a. Član skupštine uživa imunitet u skladu sa ustavom;
b. Član skupštine uživa imunitet u odnosu na verbalne ili pisane izjave i druge
akte izvršene u svojstvu člana skupštine;
c. Član skupštine uživa imunitet od mera pritvora, hapšenja, optužbi dok
skupština ne donesi odluku o oduzimanju njegovog/njenog imuniteta;
d. Imunitet člana skupštine teče od dana verifikacije njegovog/njenog imuniteta
i prestaje na kraju mandata;
e. Izuzetno od stava 4 ovog člana skupština Kosova može da se odrekne
imuniteta člana skupštine pre isteka mandata;
15
f. Zahtev da se odrekne imuniteta jednog člana donosi nadležan organ
nadležan za krivično gonjenje. Odluka da se odrekne imuniteta jednog člana
biće preduzeta od strane skupštine nakon preporuke Odbora za mandate i
imunitete.
Mera pritvora ili hapšenja može se preduzeti protiv člana skupštine i bez odricanja
imuniteta unapred od strane skupštine u slučajevima kada član skupštine učini ozbiljno
krivično delo koje je kažnjivo pet (5) ili više godina zatvora.
Član 23. (Postupak odricanja imuniteta)
Nadležni organ krivičnog gonjenja podnosi zahtev za odricanje imuniteta člana
skupštine, zajedno sa ostalim pratećim dokumentima predsedniku skupštine.
Predsednik skupštine podnosi zahtev tužilaštva zajedno sa komplementarnom
dokumentacijom Komitetu za mandate, imunitet i propise u roku od 48 časova.
a. Odbor za mandate, imunitet i propise nakon prijema zahteva iz stava 1 ovog
člana, razmatra zahtev i podnosi izveštaj i preporuke skupštini u roku od 30
dana;
b. Odbor obaveštava člana skupštine, čiji je imunitet oduzet, o zahtevu i
vremenu njegovog razmatranja u Komitetu.
c. Član skupštine će biti pozvan da učestvuje na sastanku odbora i na plenarnoj
sednici i da pruži objašnjenja i primedbe po tom pitanju;
d. Ne-učestvovanje pozvanog člana skupštine neće ometati odbor i skupštinu da
donese odluku u njegovom odsustvu;
e. Skupština razmatra izveštaj sa preporukama najkasnije na drugoj narednoj
sednici. Na početku razmatranja materije, reč treba dati članu skupštine da da
svoja objašnjenja i odgovore na pitanja članova skupštine;
f. Skupština odlučuje o oduzimanju imuniteta člana skupštine tajnim glasanjem
većinom članova skupštine.
Član 24 Procedure kada je član skupštine pritvoren ili uhapšen:
U slučaju pritvora ili hapšenja člana skupštine bez odricanja imuniteta nadležni organ
gonjenja odmah obaveštava predsednika skupštine:
a. Po obaveštenju predsednik skupštine saziva Komisiju za mandate, imunitet i
propise i dostavlja obaveštenje sa drugom komplementarnom
dokumentacijom kompetentnom nadležnom organu. Predsednik će zahtevati
od komiteta da razmotri slučaj.
b. U roku od dva dana od dana obaveštenja predsednika skupštine, odbor će
razmotriti slučaj pritvora ili hapšenja, člana skupštine. Komitet će pozvati
nadležno tužilaštvo i pritvorenog ili uhapšenog člana skupštine.
16
c. Predsednik skupštine saziva sednicu u roku od dva dana od dana podnošenja
izveštaja od strane odbora.
d. Skupština odlučuje tajnim glasanjem, o oduzimanju ili ne oduzimanju
imuniteta člana skupštine.
e. U slučajevima kada skupština nije oduzela imunitet članu skupštine ona je
odustala od pritvora ili hapšenja.
- Kako skupština vrši svoju kontrolnu funkciju, posebno vis-à-vis izvršne vlasti?
Skupština Republike Kosova sprovodi svoje kontrolne funkcije u izvršnoj vlasti kroz
sledeće instrumente: Traženje odgovora na skupštinska pitanja vlade za usmene
odgovore, skupštinska pitanja za pisane odgovore, izveštavanje skupštinskih odbora i
na plenarnim sednicama i kroz kontrolu izvršne vlasti o sprovođenju zakona koje
donosi skupština.
1.1.2.
Izvršni organ i predsednik
- Molimo da date opis strukture i funkcionisanja vlade. Šta je pravni osnov za
strukturu i funkcionisanje vlade?
Pravni osnov za strukturu i funkcionisanje vlade Republike Kosova je sledeći:
a. Ustav Republike Kosova;
b. Zakon Br. 03/L-189 o Državnoj upravi Republike Kosova;
c. Uredba Br. 09/2011 o Poslovniku o radu vlade Republike Kosovo, i;
d. Uredba Br. 07/2011 o izmenama i dopunama Uredbe 02/2011 o Obimu
administrativne odgovornosti Kancelarije premijera i ministarstava.
Poglavlje VI (Vlada Republike Kosovo) ustava definiše opšte principe o organizaciji,
funkcionisanju i nadležnosti vlade. Na osnovu člana 92 ustava Republike Kosovo, vlada
je nosilac izvršne vlasti, i čine je premijer, zamenik premijera i ministri. Članom 96
Ustava utvrđeno je da su ministarstva i ostali izvršni organi stvoreni po potrebi, u
okviru ovlašćenja vlade, a broj članova vlade određuje se internim aktom.
Na osnovu člana 93 Ustava vlada je odgovorna da: a) predlaže i sprovodi unutrašnju i
spoljnu politiku zemlje; b) promoviše ekonomski razvoj; c) predlaže zakone; d)
obezbedi podzakonske akte; e) usmerava rad javne uprave; f) predlaže nominacije za
diplomatske misije.
Vlada Republike Kosova, u skladu sa članom 96 (1 i 2) ustava i članom 22 (2) zakona Br.
03/L-189 o Državnoj upravi, usvojila je Uredbu Br. 07/2011 o izmeni Uredbe 02/2011 o
obimu administrativne odgovornosti Kancelarije premijera i Ministarstava. Uredba
definiše obim odgovornosti i brojne visoke organe državne uprave i visokih tela
17
državne uprave. 1 Ova regulativa utvrđuje sastav Vlade republike Kosova, koja se sastoji
od 19 Ministarstava:
a. Ministarstvo Pravde;
b. Ministarstvo Finansija;
c. Ministarstvo unutrašnjih poslova;
d. Ministarstvo spoljnih poslova;
e. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije;
f. Ministarstvo trgovine i industrije;
g. Ministarstvo zdravlja;
h. Ministarstvo rada i socijalnog staranja;
i. Ministarstvo kulture, omladine i sporta;
j. Ministarstvo bezbednosnih snaga Kosova;
k. Ministarstvo državne uprave;
l. Ministarstvo lokalne uprave;
m. Ministarstvo sredine i prostornog planiranja;
n. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja;
o. Ministarstvo za povratak i zajednice;
p. Ministarstvo za evropske integracije;
q. Ministarstvo infrastrukture;
r. Ministarstvo za ekonomski razvoj, i
s. Ministarstvo za dijasporu.
Član 94 Ustava definiše nadležnosti premijera, koji je odgovoran da:
a. Vodi i predstavlja Vladu;
b. Obezbedi ujednačenu primenu zakonodavstva i politika;
c. Imenuje direktora policije Kosova;
d. Zajedno sa Predsednikom imenuje rukovodstvo Kosovske obaveštajne agencije, i
e. Vrši i druge poslove iz nadležnosti vlade.
Član 95 Ustava propisuje da Predsednik predlaže skupštini kandidata za premijera, koji
dolazi iz stranke koja je osvojila najviše glasova na nacionalnim izborima, koji je
odgovoran da predstavi skupštini sastav buduće Vlade, koja, da bi bila izabrana treba
većinu glasova svih članova skupštine. Takođe, na snazi je zakonodavstvo koje definiše
strukturu ministarstava, kao što sledi: Generalni sekretar, Odeljenja i Sektori. Svaki
Ministar, u skladu sa instrukcijama i politikama Vlade, upravlja i predstavlja relevantna
ministarstva i odgovoran je Premijeru po pitanjima koja se tiču njegovog ministarstva.
Zamenici Ministara, kao visoki zvaničnici resornih ministarstava, imenovani su od
Prema Zakonu o državnoj upravi 03/L-189 i pomenute regulative, visoku državnu upravu čini Vlada u
celosti, Premijer, Zamenik premijera i Ministri, dok visoka državna tela čine kancelarija premijera i
ministarstva.
1
18
strane Premijera, da podrže ministre, upravljanjem aktivnostima kao što je definisano
od strane nadležnih ministara i zamenom ministara, kad god je to potrebno. Sa druge
strane političkim savetnicima nije povereno upravljanje ili administrativne nadležnosti,
i imenovani su od strane Premijera, Zamenika Premijera i Ministara. Njihov mandat je
vezan za tog relevantnog visokog zvaničnika.
Ustav propisuje da najmanje jedan ministar koji predstavlja srpsku zajednicu, a drugi
predstavlja druge manjine treba da budu imenovani u Vladi, dok dva zamenika
ministara koji predstavljaju srpsku zajednicu i dva druga koji predstavljaju druge
manjine, trebalo bi takođe da budu imenovana. Jedan zamenik premijera (koji je takođe
i Ministar lokalne uprave i dva Ministra koji dolaze iz srpske zajednice i drugi Ministar
iz turske zajednice, dok određen broj zamenika dolazi iz pomenutih i drugih nevećinskih zajednica.
Za detaljnije instrukcije o funkcionisanju Vlade, Nacrt zakona o Vladi prošao je prvo
razmatranje u skupštini, gde se čeka usvajanje na drugom razmatranju. Postojeći Nacrt
zakona o Vladi, precizno definiše nadležnosti, dužnosti i obaveze za svoje članove.
Pored toga, on takođe utvrđuje odredbe za Vladinu saradnju sa drugim akterima, sa
posebnim osvrtom na skupštinu i civilno društvo. Štaviše, poslovnik o radu Vlade
Republike Kosovo usvojen je u septembru 2011, podvlačeći funkcionisanje i procedure
donošenja odluke Vlade, pravila i procedure za predlaganje zakona i politika kao i
organizovanje sednica Vlade. Pored toga, ustanovljeno je da su svi Vladini funkcioneri i
organi u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
- Molimo da date opis aranžmana u okviru Vlade za strateško planiranje i
monitoring. Da li postoje Vladini programi? Kako je pripremljen, koji je vremenski
okvir za njegovo sprovođenje i kako se nadgleda sprovođenje?
Kancelarija za Strateško planiranje (SPO u okviru kancelarije Premijera), Ministarstvo
finansija i Ministarstvo za evropske integracije su glavne institucije namenjene za
strateško planiranje i monitoring u okviru Vlade.
Sa ciljem jačanja kapaciteta za strateško planiranje i monitoring, Vlada je osnovala
kancelariju za strateško planiranje (SPO) u okviru Kancelarije Premijera u aprilu 2010,
odlukom Vlade Br. 06/77 od 10 oktobra 2009 o uspostavljanju jedinice strateškog
planiranja i Vladine odluke Br. 03/92 od 6 novembra 2009, o funkcionisanju Kancelarije
Strateškog planiranja 2, koja je sada u funkciji. Kancelarija je zadužena da savetuje
Premijera i Vladu o strateškim prioritetima Vladine politike, koordinira proces
strateškog planiranja i pregleda strateška dokumenta, da bi osigurala njihovu
harmonizaciju sa Vladinim strateškim prioritetima.
Ova odluka takođe reguliše promenu imena kao što je definisanom Vladinom Odlukom 06/77 od Jedinice za
Strateško Planiranje na Kancelarija ja Strateško Planiranje. Pored ove odluke 03/92 definiše funkcije KSP. Osim
toga, nova vlada je usvojila Poslovnik o radu Vladinom Odlukom 04 /34 od 25. avgusta 2011, i predviđa pravila i
procedura strateškog planiranja, čime se jača uloga KSP kao glavno telo u procesu planiranja i koordinacije politike.
2
19
Pored toga, u martu 2011, Vlada je unapredila Ministarsku kancelariju za evropske
integracije u Odeljenje za evropske integracije i koordinaciju politika (DEIPC), preko
Uredbe 01/2011 o Odeljenju za koordinaciju politike i evropske integracije, pri čemu je
funkcija strateškog planiranja i monitoring dodata ovim mehanizmima. SPO i DEIPC su
odgovorni da olakšaju i koordiniraju izradu strateškog dokumenta na nacionalnom i
resornom nivou, kao i da razvije monitoring sistem za njegovu implementaciju.
U smislu međuministarske koordinacije strateškog planiranja Vlada je u procesu
uspostavljanja Vladine upravljačke grupe za strateško planiranje, koja se sastoji od
visokih zvaničnika upravljanja. Štaviše, u martu 2012, Vlada je usvojila Administrativno
uputstvo 02/2012 o postupku i kriterijima, i metodologiji pripreme i odobrenja
Strateškog dokumenta i planova za njegovu realizaciju, čiji je cilj da se stvore uslovi za
jedinstvenu izradu strateških dokumenata i dotične implementacije planova, obezbede
smernice za razvoj takvih dokumenata, šabloni za strategiju razvoja, procedure za
njihovo usvajanje kao i za izveštavanje, monitoring i vrednovanje njihove
implementacije.
Vladin program je instrument za planiranje usvojen na skupštini, nakon osnivanja nove
Vlade posle opštih izbora. Njegovo postojanje je u skladu sa Poslovnikom o radu
skupštine (član 29.2). U suštini takav dokument je političke prirode i spaja u sebi
planove, programe i obaveze preuzete od strane političkih subjekata pre i tokom opštih
izbora. Iako poreklom iz pobedničke političke stranke, dokument prolazi kroz provere
od strane posebno ovlašćenih institucija kao što su SPO, MF i MEI, kako bi se osigurala
kompatibilnost i koherentnost sa pravnog i strateškog okvira. U skladu sa tim, tim SPO,
MF i MEI, pogledali su poslednji Vladin program, gde su dali svoje predloge. Rok za
realizaciju programa je generalno povezan sa mandatom Vlade, ali postoje i aktivnosti
koje prevazilaze te rokove.
Pored toga, Vlada Kosova u aprilu 2011 usvojila je prioritete Vizije ekonomskog
razvoja, koji služi kao dokument politike i naglašava ključne smernice i prioritete
između širokog spektra sektora vezanih za ekonomski razvoj. Akcioni plan za
Ekonomsku viziju Kosova (2011-2014) je dokument koji proističe iz Odluke Kosovske
Vlade o prioritetima ekonomskog razvoja od 18 april, 2011, i pruža ključni politički
pravac za implementaciju reformi i ekonomskog razvoja na srednji rok.
Štaviše, od 2007, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama zakona o javnom
Finansijskom Upravljanju i Odgovornosti (LAS-LPFMA), Br. 03/L-221, Vlada priprema
srednjoročni okvir potrošnje, koji sadrži trogodišnju fiskalnu strategiju. Dokument se
godišnje revidira i služi kao glavni dokument sa ciljem planiranja politike na Kosovu.
Osim toga, MTEF takođe služi kao osnova za planiranje budžeta, obezbeđivanjem
mikroekonomskog okvira. Srednjoročni okvir potrošnje postavlja analizu
mikroekonomskog ambijenta Kosova i predstavlja pregled projektovanih sredstava
dostupnih za finansiranje glavnih prioriteta Vlade.
20
Glavni prioriteti Vladinog programa su u potpunosti i čvrsto vezani sa akcionim
planom vizije ekonomskog razvoja, MTEF, i GAWP.
Kada se Vladin program po svemu ogleda u Vladinom godišnjem radnom planu, prati
se redovnim izveštavanjem o realizaciji tog plana. Štaviše, njegova primena se takođe
prati i skupštinskim odborima.
Vladin godišnji plan je centralni mehanizam Vlade sa ciljem da uspostavi Vladine
ciljeve i zadatke na centralnom nivou i godišnjoj bazi, na osnovu Vladinog programa
razvijenog posle svakog nacionalnog izbora. Vladin Sekretarijat pripojen kancelariji
premijera, zajedno sa SPO je zadužen za koordinaciju izrade godišnjeg plana rada, na
osnovu inputa svih ministarstava i drugih izvršnih organa. Godišnji plan rada se sastoji
od Vladinog plana rada (Tabela A) i Planova rada ministarstava (tabela B). Glavni
prioriteti prvo proizilaze u potpunosti iz Vladinog programa. Sekretarijat, koji je
zadužen da koordinira aktivnosti između kancelarije premijera i ostalog dela
administracije, u bliskim konsultacijama sa Ministarstvom za evropske integracije (MEI)
takođe osigurava da se aktivnosti uključene u godišnjem revidiranom Akcionom planu
za Implementaciju evropskog partnerstva ogledaju u Vladinom godišnjem planu.
Sekretarijat, u tesnoj koordinaciji sa SPO, razvija Izveštaje Vladinog godišnjeg plana na
kraju svake kalendarske godine, na osnovu kvartalnih izveštaja koje dobija od
nadležnih institucija.
Još jedan važan mehanizam u kontekstu strateškog planiranja je Akcioni plan za
evropsko partnerstvo, koji je osnovni dokument, kada je u pitanju Agenda za evropske
integracije na Kosovu. Pod koordinacijom MEI, Plan se revidira svake godine, nakon
objavljivanja Strategije Proširenja EC, u cilju rešavanja problema uočenih u Izveštaju o
napretku i DSSP zaključcima. Implementacija plana se redovno prati, sa MEI kvartalno
primljenim inputima od relevantnih institucija.
- Kako se zakonodavni program Vlade priprema i prati?
Na osnovu člana 48 Poslovnika Vlade, Kancelarija Premijera priprema Vladin godišnji
zakonodavni program, koji proizilazi iz Vladinog godišnjeg radnog plana. Takav
program je pripremljen od strane Pravne kancelarije premijera, u bliskoj saradnji sa
Vladinim sekretarijatom, Ministarstvom finansija, SPO i MEI.
Program, navodeći predložen zakon za narednu godinu, definiše vremenski okvir za
izradu zakona i odgovornu instituciju(je). Predloženo zakonodavstvo sadržano u
Godišnjem planu rada, i u zakonodavnom programu, mora da prođe sve procedure
istaknute u Vladinom Poslovniku (pogledajte odgovor na sledeće pitanje, sa detaljnijim
informacijama o ovim procedurama).
Praćenje implementacije Zakonodavnog programa vrši se putem izveštavanja o
implementaciji Godišnjeg radnog plana i Akcionog plana evropskog partnerstva , ali i
21
kroz funkcionisanje jedinice Pravnog Saveta unutar Vlade, kojoj predsedava kancelarija
za pravne izrade. Pravna kancelarija KP priprema kvartalne izveštaje nadlgedanja na
osnovu inputa koje pružaju pravne jedinice resornih ministarstava. Takođe, pravna
jedinica, uz podršku pomenutog saveta koordinira preporuke za amandmane uvedene
u Program.
- Koje vrste pravnih akata postoje? Kako i od koga su oni usvojeni? Kako su oni
pripremani? Koji oblici konsultacija su korišćeni, kako unutar Vlade (međuresorska
koordinacija) tako i van (zainteresovane strne)? Koji mehanizmi postoje za praćenje
delotvornog sprovođenja pravnih akata od strane državnih organa (npr. izveštavanje,
inspekcije)?
Ustav republike Kosova određuje hijerarhiju pravnih akata na Kosovu kako sledi:
Ustav: procedura za promenu Ustava je navedena u članu 144 Ustava. Amandmani na
Ustav mogu biti predloženi od strane Vlade, predsednika ili ¼ poslanika Skupštine.
Usvajanje izmena i dopuna zahteva odobrenje od 2/3 svih poslanika Skupštine,
uključujući i 2/3 od svih poslanika skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana ili
zagarantovana za predstavnike ne-većinskih zajednica.
Pre usvajanja amandmana, predsednik Skupštine mora da uputi predložene
amandmane ustavnom sudu na prethodnu procenu, da li predloženi amandmani ne
umanjuju bilo koja prava i slobode predviđene u Poglavlju II ovog Ustava. Izmene
Ustava stupaju na snagu odmah nakon njihovog usvajanja u Skupštini.
Međunarodni ugovori: zaključivanje međunarodnih ugovora regulisano je članom 18.
Ustava i Zakona 04/L-052 o međunarodnim sporazumima, koji predviđaju da
inicijativa za takve ugovore može biti preduzeta od strane državnih institucija Kosova.
Nakon postizanja dogovora oko teksta sporazuma, relevantna institucija Kosova treba
da se konsultuje sa Ministarstvom spoljnih poslova o njegovoj usklađenosti sa
spoljnopolitičkim ciljevima Kosova. Zakon dalje utvrđuje da ovlašćenje za potpisivanje
međunarodnih ugovora pripada Predsedniku, Premijeru i Ministru spoljnih poslova, a
kada su ovlašćeni, i predstavnicima diplomatskih misija. Prema članu 10 pomenutog
Zakona, svi međunarodni sporazumi koji uključuju stvari navedene u nastavku biće
ratifikovane od strane 2/3 glasova u Skupštini, dok su one koje spadaju van navedenih
oblasti, mogu ratifikovati dekretom Predsednika.
a.
Teritorija, mir, savez, kao i politička i vojna pitanja;
b.
Osnovna prava i slobode;
c.
Članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama;
d.
Pretpostavka o delu finansijskih obaveza Kosova.
Zakoni: u skladu sa članom 79 Ustava Republike Kosovo, zakonodavne inicijative
mogu biti preduzete od strane predsednika Skupštine, Vlade i najmanje 10,000 građana.
Ovo je dato detaljnije u Zakonu 04/L –025 o Zakonodavnim inicijativama.
22
Priprema nacrta zakona od strane Ministarstava i drugih izvršnih organa nadležnog
Vladi, regulisan je Poslovnikom Vlade, koji predviđa da bi takav akt trebao da prođe
sledeću proceduru:
Pripreme, od strane inicijativnog organa, koncept dokumenta koji sadrži ciljeve,
preporučene opcije, opravdanje za odabrani kurs akcije, druge opcije uzete u obzir i
odgovarajuće finansijske procene uticaja, obavljene konsultacije; strategiju komunikacije
sa javnošću, kao i analizu problema. Koncept se zatim šalje Kancelariji premijera.
Nakon usvajanja od strane Vlade, inicirajuće telo se obavezuje da razvije odobreni
koncept u Nacrt zakona. Kada je upućen Vladi na usvajanje nacrt zakona treba da bude
praćen obrazloženjem, koje treba da sadrži ključne ciljeve, uključenu kompletnu listu
pravnih tekovina EU akata, procene finansijskog uticaja i sve druge dodatne
informacije, kao i finansijsku procenu Ministarstva finansija, EU pravnih tekovina
provere usklađenosti mišljenja od strane Ministarstva za evropske integracije i
odgovarajućih mišljenja kancelarije premijera. Nakon usvajanja od strane Vlade, Nacrt
zakona je predstavljen Skupštini na usvajanje, gde treba da prođe procedure dva
usvajanja pre (dva puta izglasan većinom prisutnih poslanika) nego što se smatra
usvojenim. Zakon koji je usvojila Skupština nakon toga proglašava predsednik, koji
može da vrati zakon Skupštini ne navodeći razloge za to. Ovo pravo se može upotrebiti
samo jednom po Zakonu. Međutim, ako je Skupština usvojila vraćen Zakon većinom
svih poslanika, zakon se smatra usvojenim. Zakon se takođe smatra usvojenim kada
predsednik ne odluči da ga proglasi ili vrati u roku od 8 dana od njegovog usvajanja u
Skupštini.
Podzakonski akti: pripremljeni od strane Vlade (uredbe, uputstva, instrukcije i odluke):
u skladu sa poslovnikom Vlade, podzakonski akti se mogu inicirati od strane
premijera, bilo kog ministra, generalnog sekretara i više od dva direktora sektora.
Podzakonski akt je usvojen od strane nadležnog ministra ako on pripada okviru resora
resornog ministra, ili od strane Vlade, kada je više oblasti važno i/ili ako je tako
utvrđeno zakonom na dohvat ruke. Podzakonska akta usvojena od strane Vlade
navedena su u odgovarajućem registru, koji se redovno ažurira svakog meseca.
Štaviše, u aprilu 2011, Vlada je usvojila Uredbu 03/2011 o Vladinim komunikacijama sa
javnošću, koja, između ostalog, reguliše aktivnosti o konsultacijama i informisanju
javnosti, u vezi sa Vladinim zakonodavstvom i politikom.
Što se tiče praćenja u vezi implementacije zakonodavstva, Vlada, kako bi osigurala
održiv sistem, osniva Vladinu komisiju za sprovođenje zakonodavstva. Takođe,
Odeljenje za monitoring zakonodavstva, odeljenje za pravnu podršku i onih o Pravnoj
međuinstitucionalnoj saradnji su funkcionalne u okviru Ministarske pravne jedinice.
Ova odeljenja su odgovorna za izradu i praćenje sprovođenja zakona i politika u okviru
njihovog obima rada. Odeljenja su takođe zadužena za davanje uputstava i podršku
relevantnih izvršnih organ u izradi i praćenju relevantnih zakona.
23
Štaviše, pošto Ustav određuje da je Vlada zadužena za implementaciju zakonskih i
drugih akata usvojenih od strane skupštine, Poslovnik o radu određuje da su
Parlamentarni odbori, u svojoj zoni odgovornosti, ovlašćeni da nadgledaju sprovođenje
zakona od strane Vlade. Nadležna ministarstva izveštavaju navedene odbore, najmanje
jednom godišnje. Ukoliko se dostavljene informacije odborima ne smatraju kompletnim,
pitanje pri ruci može biti uključeno za dalje razmatranje na sledećoj sednici plenuma
skupštine. Pored toga, odbori su takođe odgovorni da izvrše procene uticaja na
implementaciju zakonodavstva, i predlože, kada je potrebno, mere za konkretne
slučajeve. Da to urade, odbori imaju na raspolaganju brojne eksterne izvore, sa ciljem da
dobiju neophodnu ekspertizu.
- Koji mehanizmi postoje za međuministarske koordinacije? Konkretno, koji
mehanizmi postoje za povezivanje strateškog planiranja i budžetiranja, u svakom
ministarstvu, na državnom nivou?
Glavni mehanizam među-institucionalne koordinacije je Kancelarija za strateško
planiranje, u okviru Kancelarije premijera. Kao što je istaknuto u prethodnom
odgovoru, uloga SPO je da obezbedi ojačan strateški okvir za funkcionisanje Vlade,
podrži vezu između EPAP, MTEF i Vladinog plana ali takođe i da pruži savete
premijeru o predlozima koji uključuju strateške implikacije. Sve u svemu, kancelarija za
strateško planiranje, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za evropske integracije i
Vladin koordinacioni sekretarijat su glavni koordinacioni mehanizmi, odgovorni za
koordinaciju strateškog planiranja, harmonizaciju strateških dokumenata i odraz
strateških prioriteta na godišnji budžet.
Kao što je gore pomenuto, Vlada je osnovala Ministarsko odeljenja za evropske
integracije i Koordinaciju politika, koja pod direktnim nadzorom, od strane relevantnog
generalnog sekretara resornog ministarstva obezbeđuje vezu između SPO i
ministarskih odeljenja.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom finansijskom
upravljanju i odgovornosti (LAS-LPFMA), br. 03/L-22, Vlada šalje srednjoročni okvir za
potrošnju Skupštini, pre 30 aprila (kao što je zahtevano Zakonom). MTEF je već
napredovao do strateškog dokumenta planiranja sektorske strategije povezivanja sa
godišnjim budžetom. MTEF 2013-2015 odražava sektorske prioritete i sadrži a) Vladine
prioritete za sledeće 3 godine (u skladu sa EDVAP); b) makro-fiskalni okvir koji definiše
sveukupne limite potrošnje za svaku kategoriju; c) resorne segmente podvlačeći
indikativna ograničenja za svaku kategoriju potrošnje; d) deo finansiranja opština, gde
su izvori finansiranja opština definisani (Vladini grantovi i sopstveni izvori prihoda) i
indikativni limit troškova za svaku kategoriju potrošnje.
Godišnji budžet je pripremljen na osnovu ograničenja postavljenih u MTEF, koji
određuju troškove za svaku kategoriju. Dakle, domaći konsenzus o osnovnim pitanjima
24
ekonomske politike je obezbeđen na Vladinom nivou, dok su politike kao takve takođe
raspravljane u Skupštini.
Zakon o državnoj upravi i Poslovnik o radu Vlade služi kao solidna osnova za međuinstitucionalnu saradnju, pre svega precizno definisanje pravila o donošenju odluka
zasnovanog na konsultacijama u okviru Vlade, kao i pravila o zakonodavstvu i
razvojnoj politici. Važno je napomenuti da, Poslovnik o radu određuje da osim za
obezbeđenje unutrašnje harmonizacije, deo zakonodavstva ili politike, treba da bude
konsultovan sa Ministarstvom finansija, Kancelarijom premijera i Ministarstvom za
evropsku integraciju, kako bi se proverilo da li su takvi predlozi u skladu sa strateškim
okvirom, budžetskim zahtevima i zahtevima evropskih integracija.
Na osnovu Poslovnika, postoji odbor Generalnog sekretarijata, odgovoran za
razmatranje pitanja u vezi sa koordinacijom aktivnosti Vlade. Poslovnik takođe reguliše
aspekte koordinacije u odnosu sa Skupštinom, Kancelarijom predsednika, Institucijom
Ombudsmana kao i komunikaciju sa javnošću.
Sa druge strane, što se tiče obezbeđenja veze između strateškog planiranja i budžeta,
Vlada je osnovala Javni investicioni odbor, sa ciljem da se obezbede veliki investicioni
predlozi u skladu sa Vladinim prioritetima koji su sadržani u MTEF. Takav odbor je
takođe zadužen za određivanje kvaliteta takvih predloga, kao i na sadržanoj analizi o
tome i njihovoj podobnosti za finansiranje iz kosovskog budžeta. Sastoji se od
pomoćnika ministra finansija, direktora budžeta i SPO Direktora, odbor je takođe
zadužen za praćenje implementacije većih investicionih projekata, uključujući procenu
finansijskog izvršenja.
- Koje strukture postoje da se obezbedi koordinacija pitanja evropskih integracija?
Kakva je kompatibilnost planiranog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i sa
međunarodnim obavezama potvrđenim i praćenim? Koje telo je odgovorno za takvu
potvrdu? Molimo objasnite.
Sa ciljem jačanja svoje podrške Evropskoj agendi integracija, u aprilu 2010 Vlada je
odlučila da unapredi Agenciju za koordinaciju razvoja i evropske integracije u
Ministarstvo za evropske integracije, sa ciljem koordinacije evropske politike i pomoći
(uključujući bilateralnu) okvira (vidi Uredbu 07/2010 za detaljne informacije).
Centralno koordinaciono telo za usmeravanje i praćenje procesa integracije je
Ministarstvo za evropske integracije, koje, osnovano 2010, ima ukupno 69 zaposlenih,
od kojih se 31 bave poslovima evropskih integracija na svakodnevnom nivou.
Što se tiče parlamentarnog nadzora, komisija za evropske integracije je jedan od stalnih
odbora Skupštine, koja je zadužena za nadgledanje i reviziju nacionalnog
zakonodavstva sa pravnim tekovinama. Štaviše, njegove nadležnosti su proširene na
koordinaciju sa institucijama EU, nadzor Vlade, u pogledu implementacije ovog
drugog, za evropske integracije povezanih aktivnosti, uključujući IPA, kao i nadzor nad
25
sprovođenjem preporuka Saveta Evrope (molimo pogledajte Skupštinski Poslovnik od
april 2010 za detaljne informacije).
Pored toga u aprilu 2011, kancelarije resornih Ministarstava unapređene su u Odsek za
koordinaciju politike i evropske integracije, zadužen za sektorsku koordinaciju politike
evropskih integracija i donatorsku pomoć, (vidi Uredbu 01/2011 za detaljne
informacije). Štaviše, sva nezavisna tela su imenovana kao ključna tačka na evropske
integracije.
Ko što je pomenuto ranije, glavni mehanizam politike u odnosu na evropske integracije
na Kosovu je Akcioni plan evropskog partnerstva, koji se revidira svake godine po
objavljivanju Strategije proširenja EC. Plan se sastoji od aktivnosti u cilju rešavanja
identifikovanih izazova u Izveštaju o napretku EC, SAP mehanizme dijaloga kao i one
identifikovane od strane nacionalnih inter-institucionalnih struktura. U 2009 MEI je
razvila sistem monitoringa i izveštavanja, kojim se redovno primaju inputi o
implementaciji aktivnosti planiranih u EPAP, od resornih institucija, koje se opet na
osnovu redovnog unosa MEI pružaju kancelariji premijera i Evropskoj Komisiji.
Osim pomenutih institucija, u julu 2008, preko svoje Odluke Br. 02/29, Vlada je odlučila
da uspostavi koordinaciju i inter-institucionalnu strukturu evropskih poslova, kao i
sledeće 3:
a. Ministarski savet za evropske integracije: kojim predsedava premijer a čine ga
Vladini predstavnici na političkom nivou, sa ciljem da usmerava i prati
implementaciju planiranih aktivnosti u okviru SAPD;
b. Radni odbor za evropske integracije: kojim predsedava Ministar za evropske
integracije i sastoji se od generalnih sekretarijata, sa ciljem da nadgleda i
podržava funkcionisanje Izvršnih odbora za evropske integracije.
c. Sedam Izvršnih odbora za evropske integracije:
i.
Izvršni odbor za unutrašnje tržište;
ii.
Izvršni odbor za inovacije i socijalnu koheziju;
iii.
Izvršni odbor za infrastrukturu;
iv.
Izvršni odbor za upravljanje;
v. Izvršni odbor za ekonomiju, finansijsku kontrolu i statistiku;
vi.
Izvršni odbor za poljoprivredu i ribarstvo, i
vii.
Izvršni odbor za trgovinu, industriju i oporezivanje.
Izvršnim odborima predsedava generalni sekretarijat nadležnih ministarstava podržan
od strane MEI, a oni se sastoje od osoblja relevantnog srednjeg menadžmenta
relevantnih institucija, u cilju planiranja i praćenja aktivnosti u vezi sa DSSP i prepristupne pomoći EU.
Pomenuta Odluka je zamenjena u februaru 2012, po Odluci vlade br 07/59, koja između ostalog
nadgrađuje pomenute mehanizme iz radne grupe za EI u Izvršne odbore EI.
3
26
Pored toga, u cilju upravljanja DSSP, sedam tehničkih nivoa Pod-komisija sastavljenih
od osoblja Kosova i EC, sastaju se jednom godišnje da razmotre napredak u relevantnim
oblastima i plan budućih aktivnosti. Štaviše, Plenarni DSSP sastanak se održava svake
godine uz učešće predstavnika političkog nivoa.
U aprili 2012, Predsednik Republike Kosova, sazvao je prvi sastanak Nacionalnog saveta
za evropske integracije, sastavljen od svih relevantnih aktera koji dolaze iz Skupštine,
Vlade, pravosudnih institucija, organizacija civilnog društva, Kancelarije evropske unije
za Kosovo i aktivnih donatora. Svrha ovog mehanizma je da dalje razvija mobilizaciju
svih društvenih aktera kao i da postigne informisanost i konsenzus između njih o
prioritetima u procesu evropskih integracija. Kao rezultat, a u skladu sa zaključcima
ovog prvog sastanka, Ministarstvo za evropske integracije i Parlamentarne komisije za
evropske integracije organizovale su prvi sastanak radne grupe za evropske integracije,
uz učešće predstavnika Skupštine, Vlade, pravosuđa, civilnog društva i donator. Radna
grupa je podržala osnivanje sedam tematskih okruglih stolova sastavljenih od članova
pomenutih oblasti, sa ciljem da se postigne konsenzus o dugoročnim prioritetima
zemlje u odnosu na evropske integracije, od kojih se očekuje da budu prevedene u
jednu operativnu Nacionalnu strategiju Kosovske evropske integracije.
Proces kompatibilnosti planiranog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i
međunarodnim obavezama odvijao se tokom faze izrade zakona. Svako ministarstvo u
Vladi Republike Kosovo ima pravo da predlaže i planira zakone saglasno okviru svojih
politika u skladu sa svakim unutrašnjim okvirom njihove politike. Pravila i procedure
na izradi zakona i politika preporuka od strane ministarstava definisani su u okviru
Uredbe o pravilima i procedurama Vlade Republike Kosovo (tačka 1-1.2 Člana 1,tačka
1.7 Člana 3, stav 1 Člana 3, i Član 43 ove Uredbe Br. 09/2011 o pravilima i procedurama
Vlade Republike Kosovo). Član 7 ove Uredbe Br. 09/2011 o pravima i procedurama
Vlade Republike Kosovo, navodi da je “predlagačko telo odgovorno da obezbedi da svi
najviši organi državne uprave, organi centralne državne uprave, organi nezavisni od
državne uprave i druga relevantna tela koja je Vlada obavezna da konsultuje u skladu
sa Ustavom ili čiji rad može biti pod uticajem dotičnog predloga (nacrt Zakona, podzakonski akt ili politika) imaju priliku da komentarišu o tome.” Ovaj član se odnosi na
konsultativne procedure i podrazumeva konsultacije sa Pravnim tekovinama
relevantnog zakona (stav 1 člana 7 ove Uredbe Br. 09/2011 o pravilima i procedurama
Vlade Republike Kosovo).
Odgovorni organi za proveru i praćenje usklađenosti planiranog zakonodavstva sa
pravnim tekovinama EU i sa međunarodnim obavezama su pravna kancelarija,
kancelarije premijera (tačka 1.5 člana 7 i stav 3 člana 34 ove Uredbe Br. 09/2011 o
pravilima i procedurama Vlade Republike Kosovo) pravno odeljenje Ministarstva za
evropske integracije (tačka 1.2 ove Uredbe Br. 09/2011 o pravilima i procedurama Vlade
Republike Kosovo).
27
- Koji su sistemi u upotrebi u praćenju sprovođenja politika i zakona i dobijanja
povratnih informacija?
Politike: Što se tiše jačanja međuresorske saradnje i koordinacije u pogledu donošenja
politika i praćenja, OPM je usvojio sledeća administrativna uputstva: AI o Konceptu
dokumenata i memorandumima objašnjenja, AI o praćenju Godišnjeg radnog plana
Vlade; AI o godišnjem izveštaju i jedan Monitoring o implementaciji Vladinih odluka.
Donošenje takvog pravnog okvira je ojačao kvalitet praćenja implementacije politike.
U okviru nadležnosti utvrđenih u Uredbi 09/2011 o Poslovniku Vlade, Vladin
koordinacioni sekretarijat učestvuje u praćenju implementacije politike, pre svega kroz
praćenje Godišnjeg radnog plana i praćenje Vladinih odluka. Kao deo tog procesa
Sekretarijat zahteva da resorne institucije izveštavaju o implementaciji planiranih
aktivnosti na kvartalnoj bazi, sa obezbeđenim inputima uključenim u relevantne baze
podataka, što zauzvrat obezbeđuje Vladu sa najnovijim informacijama o stanju
implementacije. U slučaju da se otkriju nedostaci, nadležna ministarstva su dobila
uputstva o akciji koju treba preduzeti. Isti postupak se prati u pogledu sprovođenja
odluka koje donosi Vlada.
Proces praćenja politike je dodatno podržan mehanizmom praćenja i izveštavanja
korišćenim od strane Ministarstva za evropske integracije, pri čemu se, implementacija
zahteva evropskih integracija (EPAP, SAPD zaključke, Nacionalne strukture zaključke
EI) prati na kvartalnoj osnovi, preko inputa obezbeđenih od strane Kosovskih institucija
o implementaciji planiranih mera i aktivnosti, koje od 2009 sadrže izlazne i indikatore
rezultata.
Zakoni: Što se tiče praćenja sprovođenja zakona, Vlada je u cilju obezbeđenja održivog
sistema uspostavila Vladinu komisiju za sprovođenje zakonodavstva. Takođe, Zavod za
monitoring zakonodavstva, Zavod za pravnu podršku i one o Pravnoj interinstitucionalnoj saradnji su funkcionalne u okviru pravnih jedinica ministarstava. Ovi
Zavodi su odgovorni za izradu i praćenje sprovođenja zakona i politika u okviru svog
delokruga rada. Zavodi, su takođe zaduženi za davanje uputstava relevantnim
izvršnim organima u izradi i praćenju relevantnih zakona.
Štaviše, pošto Ustav određuje da je Vlada zadužena za sprovođenje zakonskih i drugih
akata usvojenih od strane Skupštine, kao i usvojen Poslovnik o radu parlamentarnih
odbora, u njihovoj oblasti odgovornosti, ovlašćeni su od strane Vlade da nadgledaju
sprovođenje zakona. Nadležna ministarstva izveštavaju pomenute Odbore, najmanje
jednom godišnje. Ukoliko se dostavljene informacije od strane Odbora smatraju
nekompletnim, pitanja na dohvat ruke mogu biti uključena za dalju diskusiju na
sledećoj sednici Skupštinskog plenuma. Pored toga, odbori su takođe odgovorni da
izvrše procenu uticaja implementacije zakonodavstva, i predlože kada je potrebno,
mere za konkretne slučajeve. Da bi to uradili, Odbori imaju na raspolaganju veliki broj
resursa, sa ciljem sticanja neophodne spoljne ekspertize.
28
- Šta je pravni osnov za decentralizaciju? Koji je nivo njene implementacije,
uključujući i raspodelu resursa na lokalnom nivou da se ispune obaveze koje
proizilaze iz procesa decentralizacije?
Lokalna samouprava i teritorijalna organizacija su definisane u Poglavlju X Ustava
Republike Kosovo. Opšti principi lokalne samouprave, njegova organizacija, i
funkcionisanje zasniva se na članovima 123 i 124 Ustava, u skladu sa kojim je osnovni
zakon o lokalnoj samoupravi usvojen:
a. Zakon o lokalnoj samoupravi uspostavlja pravnu osnovu za održivu lokalnu
samoupravu na Kosovu. Zakon definiše pravni status opština, sopstvene i
proširene nadležnosti u opštinskom delu, uključujući i one delegirane, osnovne
principe finansiranja, među-opštinsku saradnju i interne sporazume,
organizovanja i funkcionisanja opštinskih tela, mehanizme direktne demokratije
i učešća građana kao i odnose opštine sa centralnim nivoom;
b. Zakon o administrativnim granicama, reguliše teritorijalnu organizaciju lokalne
samouprave, osnivanje opština, definiše opštinske administrativne granice kao i
opštinske veroispovesti i sedišta;
c. Zakon o opštinskom izboru reguliše organizaciju lokalnih izbora za opštinske
skupštine i predsednika opštine;
d. Zakon o finansiranju lokalne samouprave, definiše izvore finansiranja,
uključujući i opštinske sopstvene prihode, operativne grantove, proširene
kompetencije grantova, transfere za delegirane nadležnosti, vanredne grantove,
kredite i druge finansijske izvore potrebne za obavljanje opštinskih
odgovornosti;
e. Zakon o obrazovanju u opštinama Republike Kosovo reguliše organizaciju
organa javnog obrazovanja i pružanja javnog obrazovanja u predškolskim,
osnovnim i srednjim školama sistema;
f. Zakon o berzi i korišćenju opštinske nepokretne imovine, uređuje postupak kroz
koji opština može dati svoju nepokretnu imovinu na korišćenje fizičkim i
pravnim licima i razmeni opštinsku imovinu sa onom koja je vlasništvo
društvenog preduzeća;
g. Zakon o među-opštinskoj saradnji reguliše među-opštinsku saradnju i saradnju
kosovskih opština sa opštinama i institucijama van Kosova.
Sprovođenje decentralizacije: Sa ciljem koordiniranja aktivnosti u pogledu
decentralizacije, Vlada i ICO kreirali su među ministarsku grupu za decentralizaciju, u
aprilu 2008. Njen mandat je produžen do septembra 2012.
Pet radnih grupa je osnovano sa ciljem implementacije procesa decentralizacije:
a. Radna grupa za reformu zakonodavstva i dodeljene nadležnosti;
b. Radna grupa za osnivanje novih opština;
c. Radna grupa za koordinaciju donatora i izgradnju kapaciteta;
d. Radna grupa za komunikaciju.
Grupa i podgrupa razvile su pojačane aktivnosti u obezbeđenju implementacije
decentralizacije. U međuvremenu, Opštinski pripremni tim, upravlja pripremama za
29
nove opštine kao deo decentralizacije, kao što su: Gračanica, Parteš, Ranilug, Klokot i
Severna Mitrovica. Proces uspostavljanja ovih novih opština uspešno je završen sa
lokalnim izborima 2009/10 (osim severne Mitrovice); gde je nakon odziva birača od 40
procenata, osnovana opštinska skupština i drugi opštinski organi.
Međutim, opština Severna Mitrovica tek treba da bude osnovana, gde trenutno
relevantni Opštinski pripremni tim i dalje radi. Vlada je odobrila iznos od 5 miliona
evra za ekonomski razvoj Severnog Kosova, koji je počeo da se koristi bez obzira na
teškoće izazvane ne saradnjom lokalnih partnera. U nastojanju da učini dostupnim
opštinske usluge građanima na severu Kosova, Vlada je otvorila Centar za civilne
usluge u julu 2010, obezbeđujući registraciju građana i usluge registracije vozila.
Štaviše, Centar za civilne usluge je takođe osnovan na severnom Kosovu u maju 2011,
koji pruža usluge registracije vezane za poslovanje poslovnih i ne-vladinih organizacija.
Što se tiče ovog pitanja, Vlada Republike Kosovo je izdala 23.05.2012 Odluku Br. 01/75
o osnivanju Administrativne kancelarije Severna Mitrovica, koja će biti finansirana od
strane Vlade Kosova i označena kao posebna budžetska jedinica, kako je izneto u
Zakonu o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti. Pored toga, Vlada će izdvojiti
do €1,000,000 direktno iz kosovskog Centralnog budžeta svake od narednih 5
finansijskih godina za potrebe infrastrukturne podrške i prisutnosti u
Mitrovici/Severnoj Mitrovici. U cilju funkcionalizacije ove kancelarije, MLGA je
objavila konkurs za 55 osnovnih pozicija potrebnih za realizaciju obaveza i
odgovornosti kancelarije.
Ministarstvo lokalne uprave u saradnji sa drugim relevantnim institucijama podržava
zakonsko regulisanje sopstvenih nadležnosti opštine, kako je propisano Zakonom o
lokalnoj samoupravi, i prenetih nadležnosti sa centralnog nivoa kao i proširene
nadležnosti u skladu sa važećim zakonom, kao u sledećoj tabeli:
Tabela 1: Poverene nadležnosti sa centralnog nivoa kao i proširene nadležnosti
Opštinske sopstvene nadležnosti
Pravni osnov
Lokalni ekonomski razvoj
Urbano i ruralno planiranje;
Korišćenje zemljišta i razvoj;
Implementacija standarda kontrole izgradnje;
Zaštita lokalne životne sredine;
Obezbeđenje i održavanje javnih i opštinskih usluga,
uključujući isporuku vode, otpadnih voda, upravljanje
otpadom, lokalnim putevima, lokalnim prevozom i lokalnim
grejanjem;
Lokalno reagovanje u vanrednim situacijama;
Obezbeđenje javnog predškolskog, osnovnog i srednjeg
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
30
obrazovanja, uključujući registraciju i licenciranje obrazovnih
institucija, zapošljavanje, isplata zarada i obuka instruktora i
administratora obrazovanja;
Promocija i zaštita ljudskih prava;
Pružanje javne primarne zdravstvene zaštite;
Javno stambeno;
Javno zdravstvo;
Pružanje porodičnih i drugih usluga socijalne zaštite, kao što
su briga o osetljivim licima, hraniteljska briga, briga o deci,
briga o starima, uključujući registraciju u licenciranje ovih
centara zaštite, zapošljavanje, isplata plata i obuka
profesionalaca socijalne zaštite
Imenovanje ulica i drugih javnih mesta;
Obezbeđenje i održavanje javnih parkova;
Turizam;
Kulturne i rekreativne aktivnosti;
Sve one stvari koje nisu izričito isključene iz njihove
nadležnosti ili nisu dodeljene nekom drugom organu;
Delegirane nadležnosti
Socijalne i porodične usluge;
Registracija birača;
Registracija i licenciranje preduzeća
Distribucija šeme socijalne pomoći
Zaštita šuma i upravljanje pašnjacima
Autonomni menadžment javnih rashoda
Katastarske knjige
Socijalna pomoć
Pozorišta i biblioteke
Proširene nadležnosti
Imenovanje komandanata policijskih stanica
Sekundarna zdravstvena zaštita
Kulturne aktivnosti
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 02/L-013
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Zakon 03/L-040
Sve ove aktivnosti su praćene izdvajanjem potrebnih ljudskih i finansijskih resursa u
skladu sa ciljevima, standardima i zahtevima postavljenim od strane Vlade Republike
Kosova.
Pored toga, proces decentralizacije je promovisan od strane MLGA kroz intenzivnu
kampanju podizanja svesti. Javno mnjenje je obavešteno od strane MALS kroz niz
aktivnosti, među kojima su direktni razgovori između građana i izabranih funkcionera,
TV debate, širenje informativnog materijala, organizovanje raznih skupova podizanja
svesti i evidentiranje TV i radio promotivnih spotova.
31
Fiskalna decentralizacija: Tokom procesa decentralizacije došlo je do značajnih promena
u lokalnim fiskalnim pitanjima i upravljanju javnim finansijama. Obim lokalnih prihoda
je porastao, osnovana su 3 inter Vladina granta, dok je upravljanje finansijskim
sistemima sada nezavisno kroz uspostavljanje državnih kancelarija u opštinama.
Reforme u ovoj oblasti, koje takođe doprinose u upravljanju finansijskim odnosima
između centralnih i lokalnih nivoa, regulisane su sledećim zakonom: Zakon Br. 03/L049 o Finansijama lokalne samouprave; Zakon Br. 03/L-175 o Javnom dugu i Zakon Br.
03/226 o Davanju na korišćenje i razmenu nepokretne imovine opštine. U početku,
primenjeno zakonodavstvo obavezuje centralni nivo da izdvoji sredstva za lokalnu
samoupravu, u vidu subvencije.
Pored subvencija iz prihoda centralne Vlade, opština takođe generiše sopstvene prihode
(porez na imovinu, registracija vozila, građevinske dozvole, registracija zaostavštine,
dokumenta građanskog statusa, registracija preduzeća, itd.).
Iako sekundarno zakonodavstvo nije završeno, vredi napomenuti da je MLGA izradila
Dokument politika vezanih za Unapređenje sopstvenih izvora prihoda, i to je iniciralo
izradu modela za pojednostavljeni pristup lokalnom ekonomskom razvoju, a takođe s
obzirom na mogućnost razmatranja finansijskog sistema i opštinske administrativne
procese. MALS priprema godišnje redovne finansijske izveštaje.
U periodu 2008-2011 došlo je do povećanja od oko 43% opštinskog budžeta. Ovo je
smanjeno za oko 10% u 2012, zbog mera fiskalnih olakšica za privatni sektor.
Vlada Kosova izdvojila je ukupne grantove za opštinsko rukovodstvo kako sledi:
a. 2008: 225,447,566.25 €;
b. 2009: 284,312,990.16 €;
c. 2010: 334,209,035.76 €;
d. 2011: 396,576,302.82 €;
e. 2012: 361,798,779.00 €.
U cilju pomoći kosovskim opštinama u postizanju njihovih ciljeva, van redovnog
programa međuvladinih grantova, MALS u bliskoj saradnji sa opštinama u periodu koji
pokriva period 2008-2011 implementiralo je preko 300 kapitalnih projekata od oko 30
miliona evra. Konkretno, ovi projekti su realizovani u novo formiranim opštinama kroz
koje su građani obavešteni o njihovom učešću u demokratskim i institucionalnim
procesima.
Izgradnja kapaciteta u opštinama: MALS je posvetila dužnu pažnju u obezbeđivanju
nesmetanog poboljšanja kapaciteta lokalnih struktura u cilju održivih reformi lokalne
uprave. U skladu sa tim, MALS je razvio koncept dokument o izgradnji kapaciteta
opštine u junu 2011, Akcioni plan izgradnje kapaciteta u junu 2011 kao i Strateški plan
opštine za izgradnju kapaciteta, takođe u junu 2011, kao i Okvir o profesionalnoj
kompetenciji ljudskih resursa i opštinskoj administraciji i priručnik za obuku
32
administracije. Takođe, nakon završetka procene opštinskih kapaciteta u 2009 i 2011,
MALS je razvilo relevantne programe obuke i definisao prioritete obuke kroz Generalni
plan za prioritetne oblasti za obuku. Važno je napomenuti, da je MALS takođe pomogla
opštinama u pripremi sprovođenja svojih programa obuke, uz istovremeno praćenje
njihovog sprovođenja.
Ljudska prava na opštinskom nivou U okviru jačanja procesa decentralizacije, MALS je
takođe osiguralo pravilno funkcionisanje Opštinskih jedinica za ljudska prava u 26
opština, osnovana na osnovu AU o jedinicama ljudskih prava. MALS takođe
kontinuirano prati i podržava njihov rad, i kroz organizovanje 20 modula treninga, pri
čemu su 72 opštinska službenika za ljudska prava sertifikovana. U 2009 formirane su još
četiri takve jedinice u novo formiranim opštinama. Štaviše, MALS kontinuirano prati
primenu Zakona o upotrebi jezika, a takođe nadgleda praćenje rodne ravnopravnosti i
druga pitanja kako je propisano međunarodnim konvencijama.
Pored toga, kako bi se obezbedilo pravilno sprovođenje zaštite manjina, doneti su brojni
opštinski mehanizmi, kao što sledi:
a. Odbor za zajednice – odgovoran za obezbeđenje poštovanja manjinskih prava i
interesa na lokalnom nivou;
b. Zamenik predsednika skupštine opštine za zajednice – promoviše međuetnički
dijalog i služi kao centralna tačka za rešavanje problema razgraničenja od strane
ne-većinskih manjina, uz ovlašćenje da donese opštinska pravna akta pred
Ustavni sud, u slučaju da njegov ili njen predlog nije uzet u obzir od strane
opštine;
c. Zamenik gradonačelnika za zajednice – podržava gradonačelnika po pitanjima
vezanim za prava manjina;
d. Opštinska kancelarija za zajednice – osnovana Uredbom 02/2010, njena glavna
funkcija je da predstavlja i štiti prava manjina na opštinskom nivou
1.1.3.
Državna uprava
- Molimo da date opis strukture i organa državne uprave na Kosovu, uključujući i
nezavisne agencije, navodeći izvor njihovog finansiranja (budžet ili drugo), njihovu
misiju, organizacioni dijagram, broj njihovih statutarnih pozicija i broj trenutno
zaposlenih kao i njihove funkcije.
Javna uprava u Republici Kosovo je organizovana kroz centralne i lokalne uprave. Ova
podela je u punoj saglasnosti sa principom razdvajanja zakonodavne, izvršne i sudske
vlasti utvrđene Ustavom Republike Kosovo. Nadalje, nezavisne institucije javne uprave
organizovane su i funkcionišu u skladu sa Poglavljem XII Ustava Republike Kosovo.
Na centralnom nivou postoje ministarstva, agencije, nezavisna regulatorna tela i javna
preduzeća dok na lokalnom nivou, opštine. Izvori finansiranja se sastoje od opštih
grantova, sopstvenih prihoda i finansiranja iz drugih izvora uključujući donacije. Za
33
misiju, broj zaposlenih i pozicije budžeta vidi Prilog 1. Za organizacioni grafikon videti
Priloge od 1.1 do 1.51.
- Da li postoji strategija i Akcioni plan za reformu javne uprave? Ako je tako, kada je
ona usvojena, koji su glavni ciljevi i šta je država preduzela za njihovu
implementaciju? Kako se meri napredak (pokazatelji)? Koji su bili nedostaci uočeni
u procesu implementacije i kako su prevaziđeni?
Revidirana strategija Reforme javne uprave je usvojena od strane Vlade 15 septembra
2010 dok je Akcioni plan za sprovođenje strategije usvojen 23 maja 2012. Strategija
obuhvata dvanaest (12) glavnih oblasti sa odgovarajućim ciljevima kako sledi:
a. Politika upravljanja – Reorganizovan sistem i institucionalna izgradnja
kapaciteta za planiranje, razvoj i debate javnih politika na transparentan način,
uključujući politike integracije EU;
b. Izrada zakona – Reorganizovan sistem i institucionalna izgradnja kapaciteta za
planiranje, izradu i praćenje zakonskih propisa kao potreba da se da obavezujuća
snaga politici Vlade, uključujući i usaglašavanje sa zakonodavstvom EU;
c. Etika i transparentnost – Javna uprava koja je etička, transparentna, odgovorna,
nekorumpirana, nediskriminatorska I sa jednakim mogućnostima;
d. Komunikacija sa učešćem građana - Reorganizovan komunikacioni sistem i
jačanje učešća građana u procesu izrade politika, zakona i donošenju odluka;
e. Planiranje budžeta – Planiranje budžeta u skladu sa prioritetima postavljenim od
strane Vlade, da podrži razvojne politike koje se odnose i potrebe građana
Republike Kosova;
f. Izvršenje budžeta – Poboljšanje efikasnosti (performanse) u izvršenju budžeta i
radu sa zahtevima budžetskih organizacija u skladu sa utvrđenim kriterijumima,
kroz kontrolu prihoda i naknada (uključujući reviziju);
g. Interna kontrola i revizija – Poboljšanje sistema unutrašnje revizije je deo sistema
interne kontrole u javnom sektoru. Funkcionalizovanje interne kontrole, kao i
unapređenje kontrole kvaliteta revizorskih jedinica u javnom sektoru;
h. Javne nabavke – Modernizacija javnih nabavki u skladu sa najboljim evropskim i
međunarodnim praksama i standardima;
i. Reorganizacija državne uprave – Reorganizacija izvršne vlasti i njenih
podređenih organa u skladu sa odobrenim preporukama funkcionalnog
pregleda i odgovarajućih normativnih akata;
j. Upravljanje ljudskim resursima i razvoj – Civilni servis koji je profesionalan,
nepristrasan, nezavisan, zasnovan na zaslugama, uključujući i reformu platnog
sistema, orjentisan prema građanima i preduzećima;
k. Racionalizacija elektronskih administrativnih procesa – Unapređenje kvaliteta
administrativnih usluga koje su pružene od strane Vladinih institucija za
građane, preduzeća, i njih same, kroz digitalizaciju administrativnih procesa;
l. Razvoj E-Vlade – Unapređena i funkcionalna elektronska Vlada kroz
digitalizaciju funkcionisanja Vlade i državne uprave, sa ciljem da imaju
modernu, transparentnu i Vladu visokih performansi.
34
Kako su Strateški ciljevi generalno opisani, kao i aktivnosti koje treba preduzeti u
pravcu postizanja odgovarajućih navedenih ciljeva, detaljno su navedeni u Akcionom
planu, stopa implementacije ne može još uvek biti određena.
Akcioni plan sadrži veoma detaljne indikatore uspešnosti (aktivnosti su
dekomponovane u konkretne rezultate) i specifične indikatore merenja napretka (tj. A –
u potpunost, B – veoma, C – delimično, D – u početnoj fazi, E – nije uopšte). Pored toga,
posebna šema je već pripremljena kako bi se u detalje merila implementacija
dokumenata.
- Koja su tela/institucije uključene u definisanje, koordinaciju, implementaciju i
praćenje Strategije reforme javne uprave? Da li postoji centralno telo ili ministarstvo
nadležno za reformu javne uprave?
Dva glavna tela za definisanje, koordinaciju, implementaciju i praćenje Strategije
reforme javne uprave su: Inter-Ministarska komisija za reformu javne uprave (na
političkom nivou) i Odeljenje za upravljanje reforme državne uprave u okviru
ministarstva za državnu upravu (na tehničkom nivou). Štaviše, postoje tri (3) glavne
institucije odgovorne za implementaciju Strategije reforme javne uprave: kancelarija
Premijera, Ministarstvo finansija, i Ministarstvo javne uprave.
Za sva pitanja vezana za reformu javne uprave, glavni zadužen organ je Interministarska komisija za reformu javne uprave (na političkom nivou, osnovana
Odlukom Vlade 30 maja 2008), uz pomoć odeljenja za reformu javne uprave u okviru
Ministarstva za državnu upravu (na tehničkom nivou, unapređena podelom na
odeljenskom nivou na osnovu Vladine odluke od 7 maja 2009).
- Kakav je kapacitet administracije da obradi pitanja evropske integracije EU i u
kojoj meri su nedavna smanjenja broja zaposlenih imala uticaja na to?
Centralno koordinaciono telo koje usmerava i prati proces integracija u EU je
Ministarstvo za evropske integracije, koje je osnovano u 2010, i ima ukupno 54
zaposlenih, od kojih 33 se bave poslovima evropskih integracija na dnevnoj bazi.
Uredba 07/2010 o organizacionoj strukturi MEI, predviđa osnivanje pet odeljenja u
okviru Ministarstava: Odeljenje za strategiju i koordinaciju, Odeljenje za upravljanje,
Odeljenje ekonomije i trgovine, Odeljenje infrastrukture i prirodnih resursa i Pravno
odeljenje. U januaru 2012, MEI je unapredila svoju institucionalnu strukturu za
koordinaciju pomoći EU osnivanjem kancelarije za koordinaciju pomoći EU (NIPAC
kancelarija).
Pored toga, postoje odeljenja za koordinaciju politike i evropske integracije, osnovana u
svim ministarstvima, koji su na osnovu Uredbe 01/2011 o odeljenjima za koordinaciju
politike i evropske integracije, odgovorni da savetuju ministarstvo po pitanju
postavljanja prioriteta u cilju evropske integracije, koordiniraju rad na izradi strateških
dokumenata i obezbeđuju konzistentnost sa ostatkom strateškog okvira, uključujući
35
EPAP. Odeljenja su takođe odgovorna da podrže koordinaciju programa i monitoring
pre pristupne pomoći i pomoć drugih donatora za područje koje pokrivaju. U skladu sa
pomenutom Uredbom, odeljenja su organizovana u Odeljak evropske integracije i
Odeljak koordinacije politike. Svaki odeljak o evropskim integracijama ima visokog
službenika programa, pozicija koja je kreirana u skladu sa Uredbom 2007 IPA.
Pored toga, svaki nezavistan organ i opština su odredili jednog službenika iz svojih
redova da se bavi poslovima evropske integracije.
Štaviše, osim sa stalnim institucijama koje se bave evropskim integracijama postoje
takođe inter-institucionalne strukture kao Nacionalni savet za evropske integraciju,
Ministarski savet za evropske integracije, Radni odbor za evropske integracije i izvršni
odbori za evropsku integraciju, kao i 6 pod-odbora (zajedničko upravljanje sa EC) koja
pokriva sve oblasti evropskih integracija (molimo vas da pogledate pitanje “Koje strukture
postoje da obezbede koordinaciju pitanja evropskih integracija? Kako se
kompatibilnost planiranog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i sa
međunarodnim obavezama verifikuje i prati? Koje telo je odgovorno za takvu
verifikaciju? Molimo objasnite).”
Zahvaljujući kontinuiranim naporima na izgradnji kapaciteta došlo je do pozitivnih
pomaka u cilju jačanja kapaciteta za evropske integracije u javnoj administraciji
Kosova. Tako, nakon razvitka sveobuhvatnog indikatora osnovnog sistema za praćenje
i izveštavanje, Akcioni plan evropskog partnerstva za 2012 pripremljen je u roku od tri
meseca (bilo je potrebno 8 meseci da se takav dokument pripremi u 2008). Štaviše, kao
što je prihvaćeno od strane EC, kvalitet EPAP je značajno unapređen u poslednjih par
godina, obezbeđujući sada solidnu osnovu za planiranje i praćenje u odnosu na
evropske integracije.
Štaviše, 2010, 2011 i 2012 godine ostvaren je ojačan proces efikasne organizacije rada
SAPD mehanizama i praćenja njihove implementacije. Takođe, kao deo ukupnog
jačanja SAPD mehanizma, Kosovo je videlo poboljšanje u funkcionisanju nacionalne
strukture evropskih integracija, posebni sa ciljem planiranja i praćenja aktivnosti
predviđenih evropskim integracijama strateškog okvira.
Takođe, 2012 ostvaren je značajan uspeh u vezi sa programiranjem pred-pristupne
pomoći, posebno imajući u vidu da je po prvi put ceo proces pretežno vođen na
nacionalnom nivou, sa celokupnim IPA godišnjim programom za 2013 pripremljen od
strane kosovskih institucija.
Paralelno sa ulaganjem napora da se osigura da su ovakvi razvoji održivi, MEI sada
radi na usmeravanju ostataka administracije jačanjem njihovog kapaciteta u cilju
zakonskog približavanja i pripreme nacionalne verzije pravnih tekovina
36
- Šta je pravni osnov za status državnih službenika i drugih javnih radnika? Da li
postoji Zakon o javnoj administraciji ili Uredba koja definiše status državnih
službenika, uključujući nezavisnost, zapošljavanje, promociju i strukturu
napredovanja u karijeri i naknade. Da li su principi Evropske javne uprave
identifikovane od strane SIGMA 4 ugrađene u pravni okvir? Koje su različite
kategorije javnih službenika (tj. Državni službenici naspram ostalih javnih
službenika)? Koje su razlike između ovih različitih kategorija (u smislu pravnog
režima, prava i obaveza)? Molimo da navedete broj zaposlenih u svakoj kategoriji.
Pravni osnov za status državnih službenika treba da se nađe u Zakonu 03/L-149 o
Civilnoj službi Republike Kosovo. Zakon kao takav reguliše samo državne službenike
bliske centralnom i lokalno nivou i izuzete iz njegovog delokruga zaposlenih u
obrazovanju, zdravstvu (medicinsko osoblje), policija, carina, kaznene usluge, umetnost
i kultura, članove Kosovskih bezbednosnih snaga, politički imenovanih sudija i tužioca.
Sve nepomenute kategorije odnosa zaposlenih regulisane su specifičnim zakonom kao
što sledi:
a. Zakon o radu, 03/L-212;
b. Carinski i kod za akcize, 03/L-109;
c. Zakon o policiji, 04/L-076;
d. Zakon o visokom obrazovanju, 04/L-037;
e. Zakon o pre-Univerzitetskom obrazovanju, 04/L-037;
f. Zakon o službi u kosovskim bezbednosnim snagama, 03/L-082;
g. Uredba o platama zaposlenih u Umetnosti, Kulturi i kulturnom ansleđu;
h. Zakon o lokalnoj samoupravi;
i. Zakon o sudovima, i
j. Zakon o tužilaštvu.
Definisanje statusa državnih službenika navedeno je u Zakonu 03/L-149 o Civilnoj
službi , naime, član 3 reguliše nepristrasnost i profesionalnu nezavisnost; članovi 11-13
regulišu regrutovanje; i članovi 27-33 regulišu promociju i razvoj karijere. Sa druge
strane, plate državnih službenika definisane su Zakonom Br. 03/L-147 o platama za
Državne službenike i njegovo sekundarno zakonodavstvo. Oba pomenuta zakona prati
kompletan set podzakonskih akata, koji detaljno reguliše različite aspekte upravljanja
ljudskim resursima. Do sada je 14 propisa koji proizilaze iz Zakona o civilnoj službi
usvojeno, koji su, između ostalog fokusirani na primenu principima regrutovanja
pripadnika ne-većinskih zajednica i na obezbeđenju ravnopravne zastupljenosti polova.
Što se tiče ugrađivanja evropskih principa u državnu upravu, oni su potpuno ugrađeni
u Zakon o civilnoj službi, gde član 5 definiše ključne principe o državnoj službi, kao što
su: pravna usklađenost, nediskriminacija, odgovornost, efikasnost i ekonomičnost,
Prema SIGMA dokumentu br. 27 "Evropski principi za javnu upravu (1999)", ovi principi se odnose na:
odvajanje politike javne uprave, pravnu sigurnosti proporcionalnost administrativnih odluka, otvorenost
i transparentnost upravnih akata, odgovornost organa uprave, efikasnost i efektivnost javne
administracije u ostvarivanju svojih ciljeva.
4
37
nepristrasnost i profesionalna nezavisnost, transparentnost, borba protiv konflikta
interesa i obezbeđenje jednakih mogućnosti za ne-većinske zajednice i polna jednakost.
Isti principi se ogledaju u zakonima koji uređuju ostale kategorije javne uprave.
Od maja 2012, broj zaposlenih u državnoj službi i javnoj upravi je kao u sledećoj tabeli.
Tabela 2: Broj zaposlenih u državnoj službi i javnoj upravi
C.U.
Broj
18535
Procenat 24.51
Obrazovanje Zdravstvo Policija
31756
12245
7326
41.99
16.19
9.68
BSK
2773
3.66
ostali 5
2983
3.94
UKUPNO
75618
- Kako su državni i javni službenici regrutovani (na nacionalnom, regionalnom i
lokalnom nivou)? Da li je zapošljavanje i napredovanje bazirano na osnovu zasluga i
stručnosti? Koji je status javnih službenika? Da li postoji pravni okvir koji reguliše
njihov status, sistem klasifikacije poslova, sistem unapređenja karijere, odgovornost
i plate državnih službenika i nameštenika?
Civilni službenici su regrutovani na osnovu Uredbe 02/2010 o procedurama za
zapošljavanje u državnoj službi, koji proizilaze iz Zakona o civilnoj službi. Uredba
definiše kompletan set pravila i procedura o zapošljavanju državnih službenika, bilo na
lokalnom ili centralnom nivou.
Prema članu 8 Zakona o Civilnoj službi procedure zapošljavanja prolaze kroz sledeće
faze:
a. Zahtev za pokretanje procedura za regrutovanje od strane regrutne institucije;
b. Procena i odobrenje zahteva od strane MPA;
c. Objavljivanje konkursa;
d. Procena aplikacije, identifikacija i selekcija aplikanata.
Prema važećim zakonima, postupak zapošljavanja pokreće odgovarajuća institucija, na
osnovu svojih potreba kao što je istaknuto u relevantnim planovima upravljanja
ljudskim resursima (zahtevano u članu 18 Zakona o državnoj službi) i nakon
obezbeđenja potrebnih dokaza o dostupnosti finansijskog planiranja za nova ili
upražnjena mesta.
Relevantna personalna jedinica u regrutnim institucijama, nakon odobrenja od strane
Odeljenja za administraciju civilne službe u MJA, obavlja konkursne procedure za izbor
kandidata za određenu poziciju. Ovo je obezbeđeno kroz objavljivanje upražnjene
pozicije ili novo kreirane, u nacionalnim medijima, na zvaničnim jezicima. Objavljeni
konkurs treba da sadrži sve detalje o poziciji, i treba jasno da naglasi da su aplikanti oba
Sledeće je uključeno u kategoriju ’ostali’: politički imenovane osobe, odbornik opštinske skupštine,
sudije i tužioci.
5
38
pola i ne-većinskih zajednica ohrabreni da apliciraju. Regrutovanje za karijeru i nekarijeru državnih službenika je moguće nakon što su kandidati prošli pismeni i usmeni
test.
Što se tiče mendžmenta i srednje rukovodeće pozicije, zapošljavanje se odvija kroz
promotivne procedure trenutno zaposlenih. U slučaju da ne postoje kandidati koji
zadovoljavaju uslove iz civilnih službi, konkurs se zatim otvara eksterno.
Prema članu 7 Zakona o civilnoj službi, ad hok Selekcione komisije za Državnu službu
(SCCS) osnovane su od strane institucije koja sprovodi postupak izbora. Takva komisija
se sastoji od članova koji zauzimaju višu poziciju nego upražnjena pozicija (jedan od
njih može biti na istoj poziciji), članovi iz ne-većinske zajednice, kao i iz oba pola. Takve
komisije sprovode procedure selekcije za poslovne kao i pozicije ne-karijere. Ako
ovakve komisije ne mogu biti osnovane, tada će relevantni menadžer za osoblje da
pripremi pismenu izjavu u kojoj se navodi zašto takvo osnivanje nije bilo moguće.
Menadžer jedinice zaposlenih ustanove za regrutovanje predlaže članove SCCS, dok
najviši administrativni službenik odlučuje o njenom sastavu od pet članova. Odbor je
odgovoran da vrši procene, napravi uži izbor, vremenski okvir za izbor, primeni
potrebne testove, proceni rezultate i predlaže konačnu listu uspešnih kandidata, koji se
zatim šalje na usvajanje najvišem administrativnom službeniku u ustanovi. Sve
komunikacije sa izabranim kandidatima se obavljaju u pismenoj formi, dok je regrutna
ustanova dužna da objavi rezultate u postupku zapošljavanja na njihovoj zvaničnoj veb
stranici.
Član 42 Uredbe o zapošljavanju, definiše pravo prigovora podnosioca aplikacije u
postupku selekcije za poziciju u državnoj službi. Tvrdnje i osporavanja treba da budu
upućena Komitetu za utvrđivanje zahteva i žalbi.
Kao što je opisano u prethodnom odgovoru, svi aspekti statusa državnih službenika
regulisani su Zakonom o civilnoj službi, dok je to za ostale kategorije javnih službenika
regulisano Zakonom 03/L-212 o Radu i više naimenovanim zakonodavstvom.
Što se tiče regulisanja plata u državnoj službi, usvojen je relevantan Zakon u 2010, koji je
pružio solidnu osnovu za jačanje sistema plata i razvoja karijere, i sistematizacije radnih
mesta. Čitav set podzakonskih akata za implementaciju Zakona o platama državnih
službenika će stupiti na snagu 1 januara 2013. Tokom ovog vremena, učinjeni su svi
napori da se naša administracija pripremi za implementaciju pomenutih zakona, prvo
kroz razvoj jedinstvenog sistema za sve državne službenike i nameštenike na Kosovu.
- Da li postoje institucije za obuku državnih službenika? Molimo da navedete
statističke podatke o državnoj obuci sprovedenoj u poslednje tri godine. Koji
39
procenat državnih službenika su (a) žene i (b) iz etničkih i nacionalnih manjina
(molimo da navedete detalje o nivou i stažu, ako je dostupno).
Osnovna institucija koja se bavi obukom kosovske javne uprave je Kosovski institut za
javnu administraciju (KIPA), koji izveštava Ministarstvo za javnu upravu, čiji je cilj da
obezbedi obuku za sve državne službenike na Kosovu, kroz sprovođenje obuke i
obrazovne strategije u okviru državne službe na Kosovu
Tabela 3: Obuka izvršena u poslednje tri godine od strane KIPA
Pol
Struktura učesnika
Godi Učesnici Ž
Manjin S
M
M
P
A
na
e
M M
2009 1612
646
966
25
8
474 840
290
38.17% 59.92%
2010 1878
725
1152
93
30 597 1098 153
38.60% 61.34%
2011 2249
1160
1089
54
10 594 1379 257
Ukupno
1612
1878
2249
51.57% 48.42%
Tabela 4: Obuka izvršena po polnoj strukturi
Muškarci Žene
Ukupno
Centralni nivo 9053
5119
14172
Lokalni nivo
4508
1851
6359
20531
Ukupno
13561
6970
Procenat
66.1
33.9
16
415
431
2.1
Ukupno
24
16
40
0.2
Ostali
7
11
18
0.1
Romi
15
24
39
0.2
Egipćani
15
5
20
0.1
Aškalije
156
73
229
1.1
Goranci
162
115
277
1.3
Turci
567
430
997
4.9
Bošnjaci
13210
5270
18480
90.0
Srbi
Centralni nivo
Lokalni nivo
Ukupno
Procenat
Albanci
Tabela 5: Etnička struktura državne službe
14172
6359
20531
- Koji su uslovi za njihovu službu? Da li postoji etički kodeks koji se primenjuje za
državne službenike? Ako je tako, kako se njena primena prati? Da li postoje posebna
pravila koja važe za određenu kategoriju državnih službenika? Kako je razvoj
karijere (unapređenja, transfer, itd.) organizovan za državne službenike? Koji je
pravni okvir koji reguliše ovaj implementirani aspekt (tj. Indikacije o broju ljudi
koji su unapređeni svake godine)?
40
Kao što je opisano u prethodnim pitanjima, uslovi usluga državnih službenika
definisani su u Poglavlju V Zakona 03/L-149 o Civilnoj službi na Kosovu, koji su u
skladu sa najvišim standardima koji pokrivaju ovo područje.
Kodeks ponašanja za državne službenike na Kosovu 01/2006 usvojen na osnovu starog
zakona o državnoj službi u zemlji. Sada kada je novi zakon na snazi, u toku su pripreme
za nove etičke kodove za državne službenike.
Do danas, praćenje primene Etičkih kodova ponašanja, zasniva se na principu
hijerarhijske kontrole (viši službenik obezbeđuje usklađenost podređenih sa pravilima i
procedurama), i kroz primanja javnih pritužbi ili putem disciplinskih mera zbog kršenja
etičkih pravila i procedura.
Sve institucije koje spadaju izvan državne službe koriste svoj poseban zakon u
regulisanju ponašanja svojih zaposlenih.
Što se tiče razvoja karijere, Zakon 03/L-147 o Platama državnih službenika, član 11,
predviđa mogućnost za unapređenje do 50% državnih službenika nakon prikazane
radne uspešnosti. Trenutno, su u toku napori u kompletiranju Uredbe o unapređenju
državnih službenika kao i Uredbe o radnoj uspešnosti za državne službenike, koje se
očekuje da stupe na snagu u januaru 2013. Sa druge strane, transfer državnih
službenika je regulisan Uredbom 06/2010 o Transferu državnih službenika, na osnovu
koje je 332 državna službenika prebačeno tokom 2011.
- Molimo navedite da li postoji privremeno osoblje zaposleno u javnoj upravi? Koja
je procedura za zapošljavanje ovih kategorija? Koji je pravni status ovih kategorija –
da li se oni smatraju državnim službenicima a ako ne, koje su procedure u primeni
da bi se smatrali državnim službenicima? Molimo navedite podatke o godišnjem
zapošljavanju ovih kategorija (pokažite takođe i procente ovih zapošljavanja u
odnosu na zapošljavanje na osnovu konkursa).
Član 12 o Zakonu o civilnoj službi predviđa dve kategorije državnih službenika:
državne službenici karijere i ne-karijere. Prethodni su zaposleni na trajnoj osnovi , a
drugi su zaposleni dvogodišnjim ugovorom. Međutim, njihov status državnog
službenika se održava na ravnopravnoj osnovi.
Pored toga, pomenuti zakon ukazuje na mogućnost za državne službenike da zaključe
ugovore za pružanje usluga u trajanju od šest meseci sa fizičkim ili pravnim licima, ali
se oni ne smatraju zaposlenim u državnoj službi, sve dok se isporuka usluga plaća.
Osoba koja ima zaključen ugovor ne smatra se kao zaposleni u instituciji, nego radije
kao pružaoc usluga.
41
Ovakvi ugovori su regulisani Zakonom o obligacionim odnosima kojim bi lice koje je
deo takvog ugovora trebalo da prođe potrebne procedure zahtevane od strane zakona
civilne službe 6.
- Kako su menadžment i srednji menadžment regrutovani i na koliko dugo? Ko će
biti politički naimenovan? Da li imate razgraničenja između političkih i
ekspertskih/menadžment naimenovanja u javnoj upravi? Da li postoje mere zaštite
protiv politizacije državne službe?
Zapošljavanje višeg menadžmenta civilne uprave, regulisano je na osnovu Uredbe
06/2010 o Procedurama za imenovanje višeg menadžmenta u civilnoj upravi. Mandati
dodeljeni takvim regrutovanjem važe tri godine, sa mogućnošću obnove.
Imenovanje višeg menadžera u civilnoj službi regulisano je Zakonom o civilnoj službi i
Pravilnikom 06/2010 o procedurama za naimenovanje na poziciji višeg menadžera u
civilnoj službi. Član 5 predviđa da je Savet za pozicije višeg menadžmenta odgovoran
da strateški vodi proces imenovanja na pozicijama viših menadžera. Preciznije, Savet je
odgovoran da razvije opis poslova za pozicije višeg menadžera, obezbedi da su metode
regrutovanja uspešne u prevlačenju odgovarajućih kandidata i obezbedi integritet u
procedurama regrutovanja i selekcije. Član 7 ističe da će premijer imenovati sedam
članova Saveta , kao što sledi:
a) Jednog zamenika Premijera;
b) Jednog Ministra odgovornog za javnu upravu;
c) Jednog Ministra odgovornog za finansije;
d) Jednog Ministra za zajednice;
e) Tri druga člana iz reda generalnih sekretara ili sličnih pozicija.
Institucija u kojoj je potrebno radno mesto, predlaže MJU pokretanje procedure za
imenovanje višeg menadžera civilne uprave. Na osnovu toga, MJU objavljuje poziciju i
kreira Komisiju za procenu kriterijuma (koju čine tri generalna sekretara, jedan profesor
sa fakulteta i jedan član iz civilne uprave). Nakon kompletiranja selekcione procedure
Ministar javne uprave šalje detalje o tri izabrana kandidata od strane Komisije,
relevantnim institucijama na usvajanje. Za Vladine institucije, Ministar za javnu upravu
predlaže Vladi na odobrenje kandidata kome institucija daje prvenstvo, i koji je
imenovan od strane Vlade za određenu poziciju na period od tri godine.
Sa druge strane, srednji menadžment (Direktori odeljenja) je regrutovan na bazi Uredbe
02/2010 o Procedurama za regrutovanje u civilnoj službi, na stalnoj osnovi (molimo
pogledajte prethodni odgovor za više informacija o regrutovanju srednjeg
menadžmenta). U skladu sa Zakonom 03/L-192, Nezavisni nadzorni odbor učestvuje u
Novo usvojeni Zakon o obligacionim odnosima 04/L-77 usvojen je od strane Skupštine 10 Maja 2012 i
proglašen od strane predsednika 30 Maja 2012, ali se predviđa da će stupiti na snagu i stoga zameniti
stari , u roku od šest meseci od dana njegove objave u Službenom glasniku.
6
42
svojstvu posmatrača u radu ad hok Selekcione komisije za državnu službu za takve
pozicije.
Pored toga, oni imenovani na političkim pozicijama, ne podležu opisanim procedurama
regrutovanja (savetnici kabineta i osoblje podrške), dok su na lokalnom nivou, opštinski
direktori politički imenovani od strane gradonačelnika.
U skladu sa članom 14 Zakona o civilnoj službi, javni funkcioneri ne mogu biti
imenovani na pozicije izvršnim odlukama, koje su po Zakonu rezervisane za državne
službenike. Sa druge strane, Zakon o državnim službenicima zabranjuje državnim
službenicima da budu na političkim pozicijama, sve dok su na položaju u državnoj
službi. U slučaju da takvi službenici dobiju izbore na lokalnim ili regionalnim izborima,
oni moraju da suspenduju svoju građansku poziciju državnog službenika sve do
trenutka kada je njihov politički mandate završen. Štaviše, pomenuti Zakon utvrđuje
da državni službenici, dok je dozvoljeno da budu deo političkih stranaka, ne mogu da
dobiju vodeće pozicije i ne mogu biti aktivno uključeni u njima.
- Da li postoji transparentan i regulisan sistem definisanja funkcija i ovlašćenja
osoblja srednjeg menadžmenta unutar administracije? Molimo opišite.
Zakon o civilnoj službi koji proizilazi iz Uredbe 03/2010 o Opisu posla u okviru Civilne
službe predviđa precizne obaveze od strane institucije da razviju opis poslova za sve
pozicije, uključujući i one za srednji menadžment (tj. Direktori odeljenja, Šef odeljka ili
slične pozicije).
Prema pomenutoj Uredbi, viši menadžer (Generalni sekretar ili slične pozicije) tražiće
saglasnost Ministarstva za javnu upravu i Ministarstva finansija za kreiranje pozicije u
okviru njegove/njene institucije (uključujući pozicije za srednji menadžment). Nakon
prihvatanja takvog zahteva viši menadžer traži od direktnog supervizora da bude u
poziciji da sastavi opis posla, koji u skladu sa članom 6 Uredbe i uključuje precizne
funkcije i ovlašćenja vezana za poziciju.
Nakon što je opis posla pripremljen, viši menadžer treba da ga odobri i pošalje
odobrenu verziju Ministru za javnu administraciju na konačno odobrenje. Ako je
odobrenje za takvu verziju dobijeno viši menadžer treba da informiše Ministra finansija
na dodati opis poslova kao deo organizacione mape ustanove koja je u pitanju. Iste
procedure treba da se slede za preispitivanje trenutnih opisa poslova za sve pozicije u
okviru institucije, uključujući i one za srednje menadžere.
Paralelno sa tim, u slučaju kad su nove pozicije za srednji menadžment kreirane (npr.
Kreiranje novih odeljenja) viši menadžer u tesnoj koordinaciji sa višim menadžerom za
osoblje predlaže izmene pravnog akta korišćenog kao osnova za tu ustanovu, i nakon
usvajanja od strane MJU i MF, predstaviće ga Vladi na usvajanje, uključujući novu
organizacionu mapu.
43
- Da li postoji transparentan pravni ili regulatorni osnov za akcije koje su preduzete
od strane državnih službenika? Posebno, kako se osigurava nepristrasnost i nediskriminacija akcija od strane državnih službenika?
Postoji transparentan pravni i regulatorni osnov za akcije koje su preduzete od strane
civilne službe , u skladu sa principima nepristrasnosti i ne-diskriminacije.
Pravna forma obezbeđuje ovo kako sledi:
a. Članom 7 Ustava Republike Kosovo propisano je da se ustavni red Republike se
zasniva između ostalog, na ne-diskriminaciji;
b. Poglavlje I Zakona 03/L-149 o Civilnoj službi obezbeđuje transparentnu i
regulatornu osnovu za akcije preduzete od strane državnih službenika, posebno
kroz uključenje ključnih principa, kao što su: pravna usaglašenost, nediskriminacija, odziv, efikasnost i efektivnost, nepristrasnost i profesionalna
nezavisnost;
c. Za državnu službu Kodeks ponašanja pruža iste principe za akcije koje su
preduzete od strane državnih službenika;
d. Zakon 02/L-28 o Administrativnoj procedure, poglavlje III, definiše detaljan
način kako treba da nepristrasnost od strane zaposlenih u javnom sektoru bude
obezbeđena;
e. Zakon 2004/3 protiv diskriminacije, pruža sveobuhvatan pravni okvir za
obezbeđenje ne-diskriminacije.
Mada, svi gore pomenuti zakonski akti za cilj imaju obezbeđenje pravne, nepristrasne i
ne-diskriminatorske akcije u delu zaposlenih u javnom sektoru. Zakon 02/L-28 o
Administrativnoj proceduri, detaljno definiše kako ove akcije treba da budu preduzete
u potpunosti u skladu sa zakonskim okvirom. Dakle, bilo bi vredno objasniti sadržaj
Zakona, sa ciljem da se pruži jasna slika o tome kako se reguliše osnov za akcije koje su
preduzete od strane državnih službenika.
Zakon pokriva sledeće oblasti:
a. Deo 1 definiše Opšte principe i Definicije: dok prvo poglavlje obezbeđuje
definisanje sadržaja u Zakonu, poglavlje II definiše principe koji bi trebalo da
budu osnova svih akcija u delu zaposlenih u javnoj administraciji,kao što su:
i.
Principi zakonitosti;
ii.
Principi ravnoteže između javnih i privatnih interesa;
iii.
Principi jednakosti pre zakona ;
iv.
Principi proporcionalnosti;
v. Principi objektivnosti i nepristrasnosti;
vi.
Princip održivosti i predvidivosti;
vii.
Princip publiciteta;
viii.
Princip subsidijarnosti;
b. Deo 2 definiše uspostavljanje nadležnosti (poglavlje I); delegiranje nadležnosti
(poglavlje II); rešavanje sukoba (poglavlje III);
c. Deo 3 definiše pravila i procedure koje garantuju nepristrasnost javne
administracije;
44
d. Deo 4 definiše početak i učešće u upravnom postupku (poglavlje I); izdavanje
upravnih akata (ekspertize i druge radnje, rasprave zainteresovanih partija,
intervencije, posredovanje u odlukama i završetak upravnog postupka);
e. Deo 5 definiše sve aspekte administrativnih aktivnosti, kroz: poglavlje I o
administrativnim aktima (valjanost upravnih akata, stupanje na snagu, nevaženje
upravnih akata, oduzimanje i poništenje akata, implementacija individualnih i
kolektivnih akata, dobrovoljna primena i rokovi za implementaciju, kao i
administrativne žalbe). Štaviše poglavlje II ovog dela definiše realne akte, dok
poglavlje III definiše administrativne akte diskrecione prirode.
Štaviše, nepristrasnost i ne-diskriminacija u radnjama preduzetim od strane državnih
službenika su obezbeđena setom internih mehanizama (Jedinice za ljudska prava na
ministarskom i opštinskom nivou, jedinica za unutrašnju reviziju, Disciplinske komisije,
Komitet za tužbe, Rešavanje žalbi) i eksternih mehanizama (Generalni revizor,
Nezavisni nadzorni odbor za državnu službu, Institucija ombudsmana i Vrhovni sud
kao organ nadležan za rešavanje adminstrativnih sporova).
- Kako je odgovornost administrativne uprave obezbeđena (npr. Da li su
administrativna tela odgovorna ili odgovaraju za svoje postupke drugim upravnim,
zakonodavnim ili sudskim organima, i predmet su analize od strane drugih)?
Molimo da imenujete uključene strukture. Da li pravni okvir obuhvata propise u
vezi sa disciplinskim merama protiv državnih službenika? Molimo objasnite.
Ustav Republike Kosovo i druga pravna akta, na osnovu kojih se stvaraju institucije,
definiše, pored ostalog, odgovornost tih institucija prema drugim organima.
Organi javne uprave odgovorni su za svoje odluke i postupke višim organima (npr.
Odeljak je odgovoran odeljenju, koji je opet odgovorno generalnom sekretaru). Veća
administrativna jedinica ima pravo da vrši provere kao i implementaciju odgovornosti
od strane potčinjenih jedinica, sa ciljem preduzimanja potrebnih mera.
Štaviše, u skladu sa Zakonom 03/L-192, Nezavisni savet za nadzor civilne službe je
zadužen, da između ostalog, obavlja funkciju nad primenom pravila i načela zakona
koji se odnose na civilnu službu. U tom svojstvu, odbor ima pravo da ima pristup bilo
kojoj informaciji o regrutovanju, naimenovanju, disciplinskim merama i unapređenju
državnih službenika.
Pored toga, postoje pravne jedinice u svakoj instituciji, koje su osim za razvoj
zakonodavstva, takođe odgovorne u osiguranju da su postupci preduzeti od strane
nadležnog organa u skladu sa zakonima na snazi. Štaviše, postoje jedinice za ljudska
prava u okviru lokalnih i centralnih vladinih institucija, koje su odgovorne da osiguraju
da se svaki zakon, pravilo i njihova primena sprovodi u skladu sa zakonodavstvom
ljudskih prava i politika. Osim toga, u skladu sa Zakonom 03/L-128 o Unutrašnjoj
reviziji, jedinice unutrašnje revizije su funkcionalne u lokalnim i centralnim
institucijama javne uprave, sa specifičnom odgovornošću da obezbede striktno
45
poštovanje radnji preduzetih od strane nadležnog organa sa utvrđenim pravilima i
procedurama.
Osim ovih internih mehanizama, postoje i eksterni mehanizmi kontrole, od kojih je
Generalni revizor najvažniji. Zakon 03/L-075 o Generalnom revizoru obezbeđuje
funkcionisanje Kancelarije generalnog revizora kao nezavisnog tela, odgovornog za
reviziju finansija, performansi i zakonodavnih aspekata rada svih organa državne
uprave.
Pored toga, u skladu sa članom 123 Ustava i Zakona 03/L-195 o Narodnom advokatu,
Institucija ombudsmana igra značajnu ulogu u obezbeđenju da su zakonodavstvo o
ljudskim pravima i politika usko posmatrani, dok su postupci preduzeti od strane
organa uprave, dok Organ za razmatranje javnih nabavki radi to isto što se tiče
postupka javnih nabavki.
Još jedan važan instrumenat, sa ciljem da obezbedi odgovornost organa javne uprave, je
Agencija Protiv Korupcije, koja u skladu sa Zakonom 03/L-159 o Agencije Protiv
Korupcije, osim za istražne nadležnosti takođe je zadužena za praćenje implementacije
Anti-Korupcijske strategije, uključujući konflikt interesa, imovinu, i prevenciju
korupcijskih postupaka. Štaviše, odgovornost za postupke preduzete od strane
državnih službenika je dodatno ojačana Zakonom 03/L-215 o Uvidu o javnim
dokumentima, koji dozvoljava dostupnost nepoverljivih informacija javnosti na zahtev.
Konačno, Narodna skupština i opštinske skupštine su odgovorne za nadzor izvršnih
organa, u skladu sa postupcima državne službe, redovnim izveštavanjem.
Osim administrativnih i zakonodavnih mehanizama u obezbeđivanju odgovornosti od
strane javnih organa, postoji pravni osnov za krivičnu odgovornost državnih
službenika za postupke ili propuste u delovanju, predviđenih kao krivično delo u
poglavlju XXIX Krivičnog zakonika Republike Kosovo, pri čemu je propisano da ako
službeno lice u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za njega, nju ili
drugu osobu ili poslovnu organizaciju ili prouzrokuje štetu drugoj osobi ili poslovnoj
organizaciji, zloupotrebi njen ili njegov službeni položaj, prekorači granicu njegove ili
njene autorizacije ili ne izvrši njegovu ili njenu službenu dužnost biće kažnjen zatvorom
do jedne godine.
Što se tiče disciplinskih mera protiv državnih službenika, poglavlje VIII Zakona Br.
03/L-149 o Civilnoj službi reguliše ovu oblast, a Uredba 04/2011 o disciplinskim
procedurama u civilnoj službi predviđa posebne odredbe u tom pogledu, kao što to
čini Uredba 05/2011 o Procedurama rešavanja prijava i pritužbi. Uredba 04/2011
definiše male i ozbiljne povrede državnih službenika. Male povrede uglavnom imaju
veze sa neopravdanim odsustvima sa posla i zanemarivanjem radnog vremena, dok su
teške povrede definisane kao: kršenje kodeksa ponašanja; prevara, krađa, falsifikovanje
službene isprave, nasilje, diskriminacija, zloupotreba službenog položaja, davanje lažne
46
izjave, konflikt interesa, zloupotreba javnih fondova; ometanja drugih da obavljaju
službene dužnosti; prikrivanje činjenica i dokaza ili službene beleške kada su zahtevane
za službene potrebe; obelodanjivanje poverljivih informacija i seksualnog
uznemiravanja.
Dok su lakše povrede kažnjive usmenim ili pisanim opomenama (koji su dodati fajlu
državnog službenika) disciplinske mere za teške povrede u skladu su sa članom 8
Uredbe 04/2011, kao što sledi:
a. Preventivna suspenzija za tri meseca;
b. Suspenzija dužnosti i uzdržavanje od 1/3 zarade;
c. Prisilno premeštanje na drugu poziciju sa sličnim dužnostima i zabrana
napredovanja u trajanju od 5 godina od strane disciplinske komisije;
d. Raskid ugovora o radu u državnoj službi od strane disciplinarne komisije, bez
oštećenja ili smanjenja prava na penziju;
e. Rano penzionisanje za državne službenike, dve godine pre njihovog redovnog
penzionisanja.
U skladu sa članom 9 Uredbe 04/2011, institucije državne službe će uspostaviti svoje
disciplinske komisije, sastavljene od tri zvaničnika odabrana od strane višeg menadžera
(dvojica od njih za 2 godine, a treći se bira od slučaja do slučaja). Prema članu 13
pomenute Uredbe, Komisija je odgovorna da:
a. Ispita dokaze u vezi sa izveštajem o ozbiljnom kršenju;
b. Odluči na osnovu takvih dokaza ako je počinio prekršaj;
c. Odluči o usvojenoj kazni.
Prema članu 16 Uredbe, državni službenik uključen u takve odluke, ima pravo da
iznese svoju žalbu Komisiji za žalbe i zahteve, u roku od 30 dana posle odluke
Disciplinske komisije.
Nezavisni nadzorni odbor civilne službe služi kao drugostepeni organ u rukovanju
disciplinskim slučajevima po Zakonu 03/L-192 o Nezavisnom nadzornom odboru
civilne službe.
Sa druge strane disciplinske mere za viši menadžment regulisane su Uredbom 06/2012,
o Zakonu o civilnoj službi. Poglavlje VII ove Uredbe predviđa da bi takve mere mogle
da budu pokrenute od strane Ministra kome je viši menadžer odgovoran, Premijeru ili
Saveta za rukovodeće pozicije, na osnovu stručne nesposobnosti ili lošeg ponašanja ili
nakon što je osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest (6) meseci ili više. Uredba
definiše loše ponašanje kao povredu kako je definisana od strane Zakona civilne službe.
Posebna disciplinska komisija sastavljena od jednog zamenika premijera, Ministra javne
uprave i Ministra koji dolazi iz zajednica i dva generalna sekretara, osnovana odlukom
Vlade, treba da budu kreirana sa ciljem da se bave pretpostavljenom povredom od
strane bilo kojeg zaposlenog višeg menadžera.
47
Disciplinske mere za viši menadžment koje se koriste u skladu sa članom 15 Uredbe
06/2012, su kao što sledi:
a. Suspenzija uz platu za počinjenu povredu;
b. Suspenzija sa platom ako je zatvoren u policiji ili sudskom pritvoru za period
duži od 48 sati, u slučaju navodnog krivičnog dela;
c. Razrešenje.
Međutim Uredba precizira da sve odredbe koje važe za državne službenike
primenjivaće se analogno disciplinskim merama za visoke državne službenike.
- Molimo opišite ulogu narodnog advokata u nadzoru administrativnih organa.
Navedite da li sudski postupak može biti pokrenut u slučaju da se ombudsmanove
preporuke ne poštuju od strane administracije.
Uloga ombudsmana je da nadzire administrativna tela definisana kroz:
a. Ustav Republike Kosovo, član 132 [Uloga i nadležnosti narodnog advokata]
b. Zakon o narodnom advokatu - br. 03/L-195, član 15 [nadležnosti}
Zaštita, nadzor i promocija ljudskih prava i osnovna sloboda pojedinaca i pravnih lica
od protivpravnih radnji ili propusta organa vlasti u Republici Kosovo su glavni
segmenti delovanja narodnog advokata.
Ombudsman/narodni advokat ne može pokrenuti sudski postupak u slučaju ako
njegove preporuke nisu praćene od strane administracije. Ombudsman se bavi
istragama i nadzire sudsku nedoslednost o standardima ljudskih prava ali ne zamenjuje
sud i ne može da daje obavezujuće odluke o sprovođenju preporuka od strane javnih
institucija (Zakon o narodnom advokatu br. 03/L-195, član 15.6).
U slučajevima kada Ombudsmen smatra da opšta praksa ili situacija nisu u skladu sa
lokalnim ili međunarodnim standardima za ljudska prava, priprema izveštaj sa
preporukama usmerenim na odgovorne institucije u cilju poboljšanja kreirane situacije i
njihovo usaglašavanje sa domaćim i međunarodnim standardima za ljudska prava.
Ako nadležna institucija ne preduzima odgovarajuće akcije u skladu sa preporukama
ombudsmana u roku od 30 dana, tada će Ombudsman da obavesti Skupštinu , a može
da se izda javno saopštenje (Ustav Republike Kosovo član 135.3, Zakon o narodnom
advokatu - br. 03/L-195, član 28 I član 26 ).
Prema članu 113Ustava i članu 15.7 o Zakonu o narodnom advokatu - br. 03/L-195,
Institucija ombudsmana je definisana kao autorizovana strana koja ima pravo da
razmatra slučajeve Ustavnog suda Republike Kosovo kako sledi:
a. Pitanja usklađenosti zakona, dekreta Predsednika ili Premijera , i uredbi Vlade sa
Ustavom;
b. Kompatibilnost opštinskih statuta sa Ustavom.
48
- Šta garantuje nezavisnost Ombudsmana? Molimo navedite posebne procedure za
njegovo naimenovanje, i na kraju mandata dodeljenih finansijskih i ljudskih
resursa.
Nezavisnost institucije Ombudsmana garantovana je od strane Ustava Republike
Kosovo Poglavlje XII (Nezavisna institucija). Član 132 (Uloga o nadležnosti
Ombudsmana) stav 2, obezbeđuje kao što sledi: “Ombudsman samostalno obavlja svoju
dužnost/i ne prihvata nikakve instrukcije ili upade organa, ustanove ili drugih
nadležnih organa koje imaju državni autoritet u Republici Kosovo
Postupak naimenovanja i kraj mandata Ombudsmana regulisani su:
a. Ustavom Republike Kosovo član 134 [Kvalifikacija, izbor i razrešenje
Ombudsmana];
b. Zakon o narodnom advokatu - br. 03/L-195, član 8 [Predlog procedura]
U skladu sa Ustavom član 134 [Kvalifikacije, izbor i razrešenje Ombudsmana] Zakon o
narodnom advokatu – br. 03/L-195 član 8 (Predlog procedure) obezbeđuje procedure za
predlaganje i izbor Ombudsmana:
a. Postupak za izbor Ombudsmana i njegovih zamenika počinje šest (6) meseci pre
isteka njegovog mandata;
b. U postupku izbora kandidata za Ombudsmana i njegovih zamenika, etnička i
polna ravnopravnost moraju biti osigurane;
c. Predlog za Ombudsmana vrši odgovarajući odbor Skupštine Republike Kosovo,
koji odražava politički, etnički, i polni sastav, Skupštine u skladu sa Poslovnikom
Skupštine Republike Kosovo;
d. Skupština Kosova objavljuje konkurs za izbor ombudsmana, u pisanim i
elektronskim medijima;
e. U takmičenju su uslovi za izbor Ombudsmana utvrđeni, predviđeni Ustavom i
Zakonom. Vremenski period za slanje predloga za kandidate ne može biti kraći
od petnaest (15) niti više od dvadeset (20) dana;
f. Nakon isteka roka predviđenog u stavu 5 ovog člana ,Komisija u roku od
petnaest (15) dana procenjuje da li kandidati ispunjavaju uslove predviđene
Ustavom i Zakonom da budu izabrani za Ombudsmana, i odbijaju kandidate
koji ne ispunjavaju uslove;
g. Komisija obavlja intervju sa svakim kandidatom koji ispunjava uslove da bude
izabran za Ombudsmana i na osnovu prikazanih podataka i rezultata razgovora,
priprema kratak spisak kandidata kvalifikovanih za Ombudsmana;
h. Kratka lista sastoji se od tri (3)kandidata.
i. Komisija dostavlja kratku listu Skupštini Republike Kosovo sa priloženom listom
svih kandidata koji zadovoljavaju uslove za izbor Ombudsmana.
j. Predlog komisije sadrži obrazloženje zašto je komisija dala prednost nekom od
kandidata u poređenju sa drugim kandidatima.
49
k. Predlog poslanika vrši Ombudsman na osnovu otvorenog i transparentnog
konkursa, u skladu sa konkursom koji raspisuje Skupština Kosova.
l. Predlog Ombudsmana sadrži obrazloženje za predložene kandidate.
m. Najmanje jedan zamenik Ombudsmana mora biti pripadnik srpske zajednice na
Kosovu i najmanje jedan (1) mora biti iz drugih ne-većinskih zajednica koje su
zastupljene u Skupštini Republike Kosovo.
n. Postupak izbora i razrešenja Ombudsmana i zamenika Ombudsmana, mora biti
regulisano posebnim Pravilnikom Skupštine Republike Kosovo.
Skupština je, u skladu sa Zakonom o narodnom advokatu, odobrila Uredbu o izboru i
razrešenju Ombudsmana i zamenika Ombudsmana.
Što se tiče izvora finansiranja Ombudsmana, u skladu sa članom 32 Zakona o narodnom
advokatu - br. 03/L-195, [Plate]:
1. Nivo plata Ombudsmana i njegovih zamenika utvđuje se u skladu sa Zakonom o
javnim platama viših funkcionera.
Obzirom, da prema članu 34 Zakona o narodnom advokatu - br. 03/L-195,
[Finansiranje]:
1. Institucija Ombudsmana je finansirana iz budžeta Republike Kosovo.
2. Bez obzira na odredbe drugih zakona, Institucija Ombudsmana priprema svoj
predlog godišnjeg budžeta i dostavlja ga na usvajanje Skupštini Republike
Kosovo.
3. Institucija Ombudsmana samostalno upravlja sopstvenim budžetom koji je
predmet unutrašnje i spoljne revizije od strane Generalnog revizora Republike
Kosovo.
Mada je, narodni advokat pripremio i dostavio svoj predlog godišnjeg budžeta
Skupštini Republike Kosovo na odobrenje, Skupština suočena sa stalnim budžetskim
ograničenjima i fiskalnom disciplinom nije odobrila budžet po zahtevu Ombudsmana.
U tom smislu, Ombudsman kontinuirano ističe potrebu za dovoljnim ljudskim, fizičkim
i finansijskim resursima u cilju efikasnije isporuke svog mandata.
- Da li je pristup svim zvaničnim dokumentima dat Ombudsmanu? Da li on ima
pravo da obustavi izvršenje pravnog akta ukoliko utvrdi da akt dovodi do
nepopravljive štete po pravo osoba? Ako je tako, kako se to sprovodi u praksi? Da li
Ombidsman ima pravo da ospori usaglašenost Zakona sa Ustavom i, ako jeste, kako
se to sprovodi u praksi?
Ombudsman ima pristup službenim dokumentima, u skladu sa Zakonom br. 03/L-215
o Pristupu javnim dokumentima, član 17 (Institucija Ombudsmana), i Zakona br. 03/L
195 o narodnom advokatu. Ombudsman nema pravo da obustavi izvršenje upravnog
akta, ali Zakon o narodnom advokatu - br. 03/L-195 Poglavlje III član 15, predviđa da
Ombudsman ima pravo da preporuči ukidanje administrativnog akta nadležnog
organa.
50
U cilju da se identifikuje problem i u cilju obezbeđenja podataka za navodno kršenje,
Ombudsman zahteva da svaki organ, institucija ili drugi organ koja sprovodi legitimnu
vlast u Republici Kosovo, da odgovori Ombudsmanu i prestavi mu sva dokumenta i
zahtevane podatke, u skladu sa Ustavom i Zakonom (Ustav Republike Kosovo član
132.3, Zakon o narodnom advokatu - Br. 03/L-195, član 16.6. član 16.7 I član 16.8).
Ako Ombudsman smatra da bi trebalo preduzeti neposredne mere od strane javnih
vlasti, on može da zahteva od administrativnog tela, koje je pravno nadležno, da
preduzme ili obustavi konkretnu akciju, kao privremenu meru da spreči nepopravljivu
štetu podnosioca ili njegovog bogatstva. (Ustav Republike Kosovo član 135.3, Zakona o
narodnom advokatu - br. 03/L-195,član, 16.5).
Tokom 2008 – 2012 bilo je ukupno 5 slučajeva gde je Ombudsman preduzeo takve akcije
(Zahtev za privremene mere)
Na osnovu Zakona o narodnom advokatu - br. 03/L-195 (član 16.1.6 i član 16.1.8)
Ombudsman može da predloži Skupštini izdavanje novih zakona, izmene i njihovo
usklađivanje sa međunarodnim standardima za ljudska prava.
Pored toga na osnovu Ustava Republike Kosovo (član 113.2 I član 133.4) Ombudsman
ima pravo da uputi Zakon Ustavnom sudu na usaglašavanje sa Ustavom.
Ombudsman je, tokom perioda od uspostavljanja Ustavnog suda (januar 2009) do sada,
primio na desetine zahteva o različitim stvarima za obraćanje Ustavnom sudu. Nakon
razmatranja ovih zahteva, Ombudsman je obradio ukupno tri prijave za Ustavni sud.
- Da li postoji decentralizovana kancelarija Ombudsmana?
Da bi olakšao pristup građana Kosova Ombudsmanu, osim centralne kancelarije
(sedišta) Ombudsmana u Prištini, postoje regionalne kancelarije osnovane u Gnjilanu,
Peći, Mitrovici, Prizrenu i Gračanici. Takođe, Ombudsman je osnovao pod-regionalnu
kancelariju u severnoj Mitrovici, koja funkcioniše od 2000.
Poslovnik o radu Institucije Ombudsmana, Poglavlje III [Postupanje],član 23 (prijem
pritužbi) predviđa da Regionalna kancelarija može da prima pritužbe i prosledi ove
pritižbe na registraciju Centralnoj kancelariji u Prištini.
Sastanci sa građanima su organizovani svakog radnog dana u sedištu Ombudsmana u
Prištini i u svim regionalnim kancelarijama. Građani takođe mogu da zakažu sastanak
sa Ombudsmanom (ili sa njihovim zamenikom) kontaktiranjem najbliže kancelarije
Institucije Ombudsmana ili slanjem mejla. Ovakvi sastanci se organizuju dva puta
mesečno sa Ombudsmanom ili njegovim/njenim zamenicima u Centralnoj kancelariji u
Prištini i jednom mesečno u regionalnim kancelarijama u Gnjilanu, Mitrovici, Peći,
Prizrenu i Gračanici.
51
- Molimo da date konkretne podatke u vezi žalbi Ombudsmana i kako su praćeni
poslednjih nekoliko godina. Molimo da navedete podatke o tome kako Vlada
preuzima preporuke organa zaduženih za administrativnu kontrolu. Molimo da
obezbedite detaljnu tabelu koja prikazuje aktivnosti Ombudsmana od 2008 godine
(broj primljenih pritužbi, broj rešenih slučajeva, broj preporuka, broj preporuka koje
su sledile).
Što se tiče broja primljenih pritužbi, postoji 17% porasta u broju žalbi tokom 2011 u
odnosu na 2010; u odnosu na broj žalbi od januara 2011 i januara 2012 postoji povećanje
od 15% u broju žalbi. Tokom 2011 godine takođe je došlo do povećanja pozitivno
zatvorenih slučajeva do 60%.
Što se tiče ranijih godina procenat najvećeg broja pritužbi je: Sudstvo (31%), Vlada
(23%), Opština (17%) itd.
Broj primljenih žalbi, broj neprihvatljivih slučajeva (slučajevi koji su nakon razmatranja
žalbe proglašeni neprihvatljivim), broj otvorenih predmeta (predmeti za koje su
sprovedena ispitivanja i preduzete radnje) i broj preporuka i izveštaja od 2008 do 2011:
Tabela 6: Primljene žalbe, Neprihvatljivi slučajevi, Otvoreni slučajevi (Sprovedeno ispitivanje),
Izveštaji i preporuke (Specifična)
Godina
2011 2010 2009 2008
Primljen žalbe
1453
1233
1318
1277
Neprihvatljivi slučajevi
907
819
800
780
Otvoreni
slučajevi
(Sprovedena 546
ispitivanja)
Izveštaji i preporuke (Specifični)
11
414
518
497
22
5
16
- Molimo navedite broj akcija koje preduzima Ombudsman po službenoj dužnosti.
Ombudsman ima pravo otvori ex – officio (po službenoj dužnosti) istragu za navode o
kršenju ljudskih prava bez individualne žalbe. Član 15.3 Zakona br. 03/L-195 o
Ombudsmanu predviđa sledeće: “Ombudsman ima moć da istraži da li da odgovori na
prigovor ili na sopstvenu inicijativu (ex officio), ako iz nalaza ili svedočenja i dokaza
koji se predaju ili stečenih znanja na bilo koji drugi način, postoji osnova i rezultati da
su institucije Republike Kosovo prekršile ljudska prava i slobode.” Ukupno 97 akcija je
preduzete sa Ex-officio procedurom tokom perioda od 2008-2012.
52
- Koji postojeći sistemi mogu da prate sprovođenje politika i zakona i da primaju
povratne informacije? Da li postoji inspekcija javne uprave i kako ona funkcioniše?
(O sistemima praćenja implementacije politika i zakona, molimo odgovorite na pitanje “Koji su
postojeći sistemi za nadgledanje sprovođenja politika i Zakona i prijema povratnih
informacija ?”)
Što se tiče inspekcije javne uprave, poglavlje VII Zakona o Državnoj upravi propisao je
da nadzor državne uprave leži na Vladi. Preciznije, član 63 Zakona propisao je da
nadzor o zakonitosti i ekspeditivnost administrativnih aktivnosti odgovarajućeg organa
uprave vrši više administrativno telo u okviru Vlade. Takođe, isti član propisuje da je
Vladino administrativno telo MPA zaduženo da nadgleda sprovođenja internih pravila
i procedura upravljanja. Takođe, što se tiče sprovođenja procedura zapošljavanja,
napredovanja i razrešenja u državnoj službi, Nezavisni nadzorni odbor može da vrši
inspekcije u skladu sa Zakonom 03/L-192, osnivajući takvu instituciju.
Sa ciljem da nadzire nezavisna tela, Zakon o državnoj upravi utvrđuje potrebu za
stvaranjem nezavisnog nadzornog odbora preko novog Zakona koji i dalje ostaje da se
razvije.
Što se tiče opštine , nadzor vrši Ministarstvo za lokalnu upravu u skladu sa Zakonom
03/L-040 o Lokalnoj samoupravi vredi napomenuti da nedavno usvojeni Akcioni plan
za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, predviđa razvijanje jasnog pravnog i
institucionalnog mehanizma za inspekcije u okviru javne uprave (Akcija 9.1.3), dok su
pripreme u toku što se tiče razvoja odgovarajućeg podzakonskog akta u skladu sa
Zakonom o državnoj upravi.
Međutim, kao što je opisano u odgovoru na pitanje “Koje su procedure koje garantuju
prava građana na žalbu protiv akcija javnih servisa? Opišite ih (npr. Parlamentarni
odbori, kancelarija ombudsmana, interna i eksterna revizija, inspektorati, organi za
određivanje standarda). U kojoj meri su preporuke formulisane od strane ovih organa
(posebno kancelarija ombudsmana) uzeti u obzir od strane Vlade? Molimo navedite
konkretne podatke. Da li postoje posebni upravni sudovi?)”,Postoji određen broj
internih i eksternih mehanizama, čija je svrha da obezbede odgovornost od strane
organa državne uprave.
- Šta je urađeno da se obezbedi da je javni servis otvoren i transparentan? Može li
građanin na koga su uticale administrativne akcije da pronađe osnov tih akcija?
Zakon Br. 03/L-215 o Pristupu javnim dokumentima i propisima koji su izdati u cilju
primene ovog zakona; Uredba Br. 04/2012 o Službenim dokazima zahteva za pristup
javnim dokumentima i Uredbi Br. 03/2011 o Javnom Komunikacijskom servisu Vlade
predstavljaju glavni osnov za obezbeđenje otvorenog i transparentnog javnog servisa,
pravo svakog fizičkog ili pravnog lica, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, da imaju
pristup, na zahtev, zvaničnim dokumentima koje drži, priprema i prima javna
institucija.
53
Što se tiče prava na pristup dokumentima Zakon Br. 03/L-215 o uvidu o javnim
dokumentima član 4 (pravo pristupa dokumentima) glasi: ‘Svaki podnosilac isprave,
ima pravo pristupa dokumentima javnih institucija, u skladu sa principima, uslovima i
ograničenjima utvrđenim Zakonom’.
Uredba br. 03/2011 o Javnom komunikacijskom servisu Vlade, definiše obaveze i
odgovornosti javnim komukacionim kancelarijama kako bi se garantovala
transparentnost javne uprave.
Zakon br. 03/L-215 o pristupu Javnim dokumentima član 10 (propust javne ustanove
da odgovori) predviđa da će Odbijanja zahteva podnosioca, kao i propust od strane
javnih vlasti da odgovori u propisanom roku biti smatrana kao negativan odgovor i
daje pravo podnosiocu zahteva da pokrene postupak pred Institucijom Ombudsmana,
drugih javnih institucija, kompetentnih sudova, u skladu sa Zakonom koji je na snazi.
Podzakonski akti koji su usvojeni u cilju da sprovedu Zakon br. 03/L-215 o uvidu o
javnim dokumentima sadrže anekse objavljene na internet stranici Kancelarije Premijera
u cilju da se kreira lakši pristup građana javnim dokumentima.
Institucije su razvile transparentan sistem usluga pružajući mogućnosti za realizaciju
prava pristupa javnim dokumentima i dobiju odgovor u okviru 7 dana, kao što zahteva
Zakon o pristupu javnim dokumentima.
Od 2008, svi sastanci Vlade su u potpunosti otvoreni za medije. Sednice se snimaju i
prenose u pres sali u zgradi Vlade, gde novinari mogu dobiti audio i video snimke
sastanaka. Sve odluke Vlade Republike Kosovo, se objavljuju na službenoj internet
stranici Kancelarije Premijera. Osim vesti i komunikacija o aktivnostima premijera i
zamenika premijera, portal objavljuje sve oglase, razne najave nabavki, administrativne
direktive, uredbe, nacrte zakona koje je odobrila Vlada i administrativna naređenja.
Ovo pravo se dodeljuje za sve zainteresovane bez obzira na njihov profil posla. Od
svake institucije se zahteva da ima službenika ili jedinicu za rukovanje zahtevima za
pristup javnim dokumentima.
Od prošle godine, javne institucije unapredile su podnošenje zvaničnih zahteva za
pristup javnim dokumentima. Po prvi put ove godine Vlada je poslala Skupštini
sveobuhvatan izveštaj o pravima pristupa javnim dokumentima, koji je takođe kasnije
objavljen.
Iako još radi na poboljšanju ovog sistema, Kancelarija javnih komunikacija u kancelariji
Premijera redovno nadzire sprovođenje ovog zakona, dajući preporuke za sve
institucije, tražeći od njih više transparentnosti i omogućujući službenicima učešće na
različitim sastancima i radionicama, sa ciljem njihovog podizanja kapaciteta.
54
Pored toga, opštine su usvojile uredbe za transparentnost, u skladu sa članom 68
(Informisanje javnosti i konsultacije) Zakona Br. 03/L-040 o Lokalnoj samoupravi i
uspostavila kancelarije za prijem građana, nudeći usluge na zahtev u vezi sa opštinskim
institucijama.
- Koje su procedure koje garantuju prava građana na žalbu protiv akcija javnih
servisa? Opišite ih (npr. Parlamentarni odbori, kancelarija ombudsmana, interna i
eksterna revizija, inspektorati, organi za određivanje standarda). U kojoj meri su
preporuke formulisane od strane ovih organa (posebno kancelarija ombudsmana)
uzete u obzir od strane Vlade? Molimo navedite konkretne podatke. Da li postoje
posebni upravni sudovi?
Član 32 Ustavu Republike Kosovo predviđa da ‘Svako lice ima pravo da koristi pravna
sredstva protiv sudske i administrativne odluke koje narušavaju njegovo/njeno pravo i
interese, na zakonom propisani način’.
Članom 127 Zakona 02/L-28 o upravnom postupku propisano je da svaka
zainteresovana strana ima pravo žalbe protiv administrativnog akta ili protiv
nezakonitog odbijanja da se izda upravni akt i to administrativno telo na koje je žalba
upućena razmatra zakonitost i doslednost osporenog akta.
Ako, čak i nakon što je dobio odgovor od strane višeg organa uprave, lice još uvek nije
zadovoljno rezultatom, on/ona se mogu obratiti sudovima kako bi se pokrenuo
upravni spor.
Sa druge strane, u Republici Kosovo postoje strukture za nadzor aktivnosti javne
uprave, nadležne za proveru zakonitosti akata izdatih od strane organa uprave.
Parlamentarni odbori su osnovani od strane Skupštine, i predstavljaju važan instrument
u cilju provere zakonitosti postupka preduzetih od strane organa uprave. Jedna takva
struktura je stalni komitet za ljudska prava, ravnopravnost polova, nastalih lica i peticije
u okviru Skupštine, koja se bavi svim pitanjima koja se odnose na ljudska prava, a
takođe može da prima žalbe direktno od pravnih i fizičkih lica za akcije tela državne
uprave, uglavnom kroz peticije. Imajući u vidu autoritet Komiteta da inicira zakone i
nadzire sprovođenje zakona od strane izvršne vlasti, može i da interveniše u njihovoj
primeni, uglavnom putem preporuka.
Isto tako, Zakon 03/L-195 o Instituciji Narodnog Advokata/Ombudsmana omogućava
‘svakom licu, koje smatra da su mu ili njoj slobode ili prava povređena zakonom,
radnjom ili ne postupanjem, lošim upravljanjem od strane javnih vlasti, drugih tela ili
organizacija koji imaju javnu vlast, može zahtevati da Institucija Ombudsmana pokrene
neophodnu proceduru’. Pored toga, na osnovu člana 16, svi javni organi dužni su da
odgovore na zahtev Obudsmana i obezbede pristup dokumentima.
55
Institucija Narodnog Advokata ima pravo da sprovede istragu po službenoj dužnosti,
dođe do izveštaja i obezbedi savete i pravne usluge za zaštitu i poštovanje ljudskih
prava Ako Ombudsman zaključi da je izvesna praksa ili situacija imala uticaj na opštu
javnost je u suprotnosti sa međunarodnim standardima za ljudska prava, on/ona može
izdati izveštaj specijalne preporuke usmerene na Skupštinu i Vladu Republike Kosovo.
Osim navedenih mehanizama, Zakon 03/L-128 o Unutrašnjoj reviziji je osnova za
uspostavljanje Centralne jedinice za internacionalizaciju interne revizije, direktno
odgovorna Ministru finansija i jedinici unutrašnje revizije u svim javnim
administrativnim telima (članovi 7 do 10). Funkcionisanje ovakvih mehanizama sastoji
se u sprovođenju unutrašnje revizije kako bi se između ostalog, ostvarila usklađenost sa
Zakonom, uredbama, internim pravilima i ugovorima.
Pored toga, Zakon 03/L-075 o Generalnom revizoru obezbeđuje funkcionisanje
Kancelarije Generalnog revizora kao nezavisnog tela, odgovornog za obavljanje:
a. Godišnji izveštaji o regularnosti kao potvrda finansijske odgovornosti uključuju
ispitivanje i ocenu finansijskih izveštaja i ostale finansijske evidencije i izražavaju
mišljenje o, između ostalog poverljivosti i ispravnosti administrativnih odluka
donetih u okviru izvršene revizije od strane Institucije ili entiteta;
b. Revizije učinka u bilo kom trenutku svih organa državne uprave kao i revizija
ekonomičnosti, efikasnosti, i efektivnosti sa kojima institucija ili entitet u kojoj je
urađena revizija koristi i upravlja svojim resursima u obavljanju svojih dužnosti.
Što se tiče upravnih sudova, Zakon 03/L-199 o Sudovima, propisano je uspostavljanje
takvih mehanizama, nakon što zakon stupi na snagu u januaru 2013. Trenutno, funkciju
upravnih sudova vrši Specijalni Kolegijum za Administrativne Poslove, koji je deo
Vrhovnog suda.
1.1.4.
Reforma sektora bezbednosti
- Molimo dostavite informacije o stanju i strukturi snaga bezbednosti, kako civilnih
tako i vojnih, i njihovim nadležnostima koje se tiču unutrašnje bezbednosti. Koji su
mehanizmi kontrole i kako su oni sprovedeni? Molimo uključite informacije o
ljudskim resursima.
Ustav Republike Kosovo određuje glavne snage bezbednosti Republike Kosovo,
obezbeđujući civilnu i demokratsku kontrolu nad bezbednosnim institucijama
(Poglavlje XI Ustava). U skladu sa Ustavom i Zakonom Br. 03/L-045 o Ministarstvu za
Kosovske bezbednosne snage, i Zakonom Br. 03/L-046 o Kosovskim snagama
bezbednosti, Skupština, Predsednik, Premijer i Ministar za bezbednosne snage čine
lanac civilnog nadzora nad Kosovskim snagama bezbednosti. Komandant KSB je
odgovoran Ministru za KSB; dok Premijer ima nadležnosti da vrši efikasan nadzor i
kontrolu nad snagama bezbednosti preko ministra za KSB. Predsednik Republike
Kosovo je vrhovni komandant Kosovskih Snaga Bezbednosti.
56
Demokratski nadzor nad Snagama Bezbednosti obezbeđen je preko Skupštinskog
Odbora za Unutrašnje Poslove, Bezbednost i nadgledanje Kosovskih Snaga Bezbednosti
(član 4 Zakona Br. 03/L-045, član 4 Zakona Br. 03/L-046).
Na osnovu relevantnih Zakona, KSB su ovlašćene da služe na teritoriji Republike
Kosovo, i mogu biti raspoređene na rad u inostranstvu samo ako su dobile mandate od
Skupštine i u dogovoru sa zemljom primaocem, ili nakon poziva međunarodnih
organizacija. Pod članom 10 “Misije i zadaci”, Zakona o KSB, navodi da su zadaci
Kosovskih Bezbednosnih Snaga: da učestvuju u operacijama odgovora na krizu,
uključujući i operacije podrške miru, ovo će uključiti operacije van teritorije Republike
Kosovo kada je pozvana da to učini; da pomogne civilnim vlastima u reagovanju na
prirodne i druge katastrofe i vanredne situacije, uključujući ih kao deo regionalnih i
međunarodnih napora; da se unište eksplozivna sredstva; pomoć civilnim organima
vlasti u operacijama civilne zaštite.
Zakon o KSB osigurava političku nepristrasnost i integritet, član 11 Zakona propisao je
da KSB ne mogu biti korišćene u političke svrhe ili političke aktivnosti. Misija KSB, kao
instrumenta sigurnosti, je da podrži Vladu Republike Kosovo.
Kosovske Bezbednosne snage sastoje se od aktivne komponente maksimalno 2500
osoblja i rezervne komponente od maksimalno 800 lica. KSF se prvobitno sastojao od
komande kopnene vojske koju su činila 245 uniformisana lica, brigade brzog dejstva od
1122 uniformisanih lica, brigade za operativnu podršku od 808 uniformisanih lica i
komandu obuke i doktrine od 192 lica.
Zakon Br. 04/L-076 o Policiji reguliše ovlašćenja, dužnosti i organizaciju i druga pitanja
u vezi sa aktivnostima i akcijama Kosovske policije. Kosovska Policija funkcioniše pod
nadležnošću Ministra za unutrašnje poslove i Generalnog direktora policije. Dok u
skladu sa ustavom premijer na preporuku Vlade ima ovlašćenje da imenuje direktora
policije. Demokratski nadzor Kosovske policije je obezbeđen preko skupštinskog
odbora za unutrašnje poslove, bezbednost i nadgledanje Kosovskih snaga bezbednosti.
Kosovska Policija ima pravo i dužnost da zaštiti ljudski život, njihovu imovinu i
bezbednost, da istražuje, otkriva i sprečava krivična dela; da nadgleda i kontroliše
bezbednost u saobraćaju, da upravljaju i kontrolišu državne granice i pruža pomoć
tokom prirodnih nepogoda i drugih vanrednih situacija.
Kosovska Policija je organizovana na centralnom i lokalnom nivou. Generalna policijska
direkcija predstavlja centralni nivo, dok regionalne direkcije, Policijske stanice i
Policijske podstanice predstavljaju lokalni nivo. Kosovsku policiju čine ukupno 8436
lica od kojih 7294 su uniformisana lica i 1142 su civilna lica.
57
Kosovska obaveštajna agencija (u daljem tekstu KOA) osnovana je Zakonom Br. 03/L063 o Kosovska obaveštajna agencija. Osnivački član o osnivanju i ključnih
odgovornosti odražavaju se u okviru člana 129 Ustava.
KOA je osnovana kao bezbednosna i obaveštajna agencija odgovorna za procenu,
otkrivanje, istraživanje i nadgledanje pretnji prema Kosovskom suverenitetu,
teritorijalnom integritetu, društveno – političkoj stabilnosti, organizovanom kriminalu,
terorizmu i drugim internim i eksternim pretnjama. Regulisana Ustavom, njenim
specifičnim Zakonom o obaveštajnoj instituciji, KOA je profesionalna, politički
nepristrasna i multietnička obaveštajna institucija nadgledana od parlamentarnog tela.
Mandat nadzornog tela utvrđuje se Zakonom o KOA. Interakcije između KOA i
nadzornog tela su zatvorene za javnost osim ako nije drugačije naznačeno od strane
predsedavajućeg tela. Direktor KOA izveštava parlamentarnom nadzornom telu na
osnovu njihovog zahteva u vezi sa aktivnostima KOA. Održano je šest izveštajnih
sastanaka u 2011 od Direktora i Generalnog inspektora KOA i nastavilo se istom
dinamikom i u 2012 godini. KOA rukovodi Direktor agencije uz pomoć zamenika
direktora. Postupak imenovanja direktora, zamenika direktora i generalnog inspektora
regulisan je Zakonom o KOA i odražava zajedničku saglasnost između premijera i
predsednika Republike. Njihove obaveze su predviđene u Zakonu o KOA , Uredbe o
Internoj organizaciji i drugim zakonima koji se primenjuju uz nju. Direktor je
odgovoran direktno premijeru Kosova.
Generalni inspektor KOA izveštava direktno kod premijera i svakih 6 meseci
Parlamentarnom nadzornom organu. Glavne odgovornosti kancelarije generalnog
inspektora predviđene su u okviru Zakona o KOA i internim Uredbama o disciplinskim
merama u KOA. Generalna inspekcija je odgovorna da proveri aktivnosti KOA i kroz
svoje preporuke i komentare pomaže Direktoru KOA u vezi sa identifikovanim
potencijalnim problemima u aktivnostima KOA. U opštem smislu, generalni inspektor
KOA inicira inspekcije, revizije, istrage, ispitivanjem žalbi u vezi aktivnosti KOA ili od
strane lica na Kosovu.
KOA ima strateške prioritete koji su predviđeni u okviru Godišnje obaveštajne
platforme bezbednosne politike koja sadrži opšte smernice za rad KOA. Godišnja
obaveštajna platforma bezbednosne politike je dokument koji treba da bude odobren od
strane Kosovske Vlade na godišnjoj osnovi.
KOA u ispunjenju svog mandata uvek deluje u skladu sa ljudskim pravima, pravima
drugih zajednica i uvek poštuje prava građana, bez diskriminacije na osnovu pola, rase,
boje kože, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog i socijalnog
porekla, veza sa nacionalnim, manjinskim, imovinskim, rođenjem ili drugim statusom.
Ona poštuje svoje odgovornosti i sprovodi svoje aktivnosti u skladu sa Univerzalnom
deklaracijom o ljudskim pravima, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim
58
pravima, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i druge
relevantne principe koji se ogledaju u međunarodno priznatim pravnim instrumentima.
KOA nema izvršne funkcije i nema pravo da koristi neposredne ili posredne sile. Nema
nikakvo ovlašćenje za hapšenje i na osnovu pravnog okvira svoje operativne strukture
nije u stanju da pokrene krivični postupak i nema moć da primora ljude ili kompanije
da sarađuju na osnovu KOA zahteva. Građani i kompanije mogu sarađivati sa KOA
samo na dobrovoljnoj osnovi. Ona poštuje principe i sprovodi svoje aktivnosti.
KOA ne prikuplja obaveštajne podatke koristeći tajne mehanizme i metode u vezi sa
trećom stranom uživajući diplomatski imunitet i privilegije koje su predviđene
relevantnim Kosovskim zakonima, osim za svrhu sprečavanja pretnji tim
organizacijama ili telima.
KOA sarađuje sa drugim institucijama bezbednosti Kosovske Vlade u svrhu zaštite
službenika, objekata i podataka KOA. KOA može da pruži obaveštajnu podršku,
uključujući ekspertsku pomoć drugim Vladinim institucijama ako je potrebno za
Kosovsku sigurnost.
Pojedinci, institucije i treća strana imaju pravo na žalbu na KOA . Žalbe mogu biti
upućene Instituciji Ombudsmana na Kosovu (OIK). KOA je ovlašćena da prikuplja
informacije, zadrži ih i širi u svrhu Zakonite Vlade, čija je aktivnost regulisana strogim
procedurama u skladu sa principima zakonitosti, proporcionalnosti i neophodnosti i to
samo u cilju nacionalne bezbednosti. Sve tako prikupljene informacije klasifikuju se na
način određen od strane direktora KOA i u skladu sa odgovarajućim važećim
zakonodavstvom za zaštitu i klasifikaciju poverljivih informacija.
KOA Direktor ili njegov/njen zamenik odrediće širenje rezultata svojih analiza, po
potrebi, drugim vladinim institucijama, na vremenskoj osnovi i u skladu sa zaštitom
poverljivih podataka.
Zaštita tajnosti, prikupljanje informacija i zaštita izvora su elementi koji personifikuju
rad obaveštajnih institucija. KOA će nastaviti da ispunjava svoje mandate na osnovu
ovih principa, ustava i pozitivnog Zakona.
Informacije o broju zaposlenih i svojoj unutrašnjoj strukturi treba da se tretiraju kao
poverljive informacije, na osnovu unutrašnjih propisa i svih drugih pravnih akata KOA
1.1.5.
Pravosudni sistem
- Molimo da dostavite pregled pravosudnog sistema (uključujući i organizacioni
okvir sudskog sistema, kao i pravosudnih institucija), koja pokriva i ljudske i
finansijske resurse (uključujući Sudije, tužioce, ali takođe i kancelarijsko osoblje),
nadležnosti i zadatke, izbor procedura, usvojene i planirane reforme, obuku i
infrastrukturu.
59
Sudski sistem Kosova je određen Ustavom Republike Kosovo, (Poglavlje 7 Ustava
Republike Kosovo) i drugim relevantnim Zakonima (Zakon Br. 03/L-199 o Sudovima i
Zakon Br. 03/L-233 o Pravosudnom Savetu Kosova).
Ustav Republike Kosovo i Zakon o Sudovima propisuje da sudska vlast pripada
sudovima, dok Ustav daje mandat Vrhovnom sudu kao najvišem sudskom organu koji
ima teritorijalnu nadležnost nad celom teritorijom Republike Kosovo. Vrhovni sud
obuhvata Žalbeno veće Kosovske agencije za imovinu i Posebnu komoru Vrhovnog
suda, čije sudije su deo Vrhovnog suda. Prema Ustavu specijalni sudovi mogu biti
osnovani Zakonom kada je to potrebno, ali vanredni sudovi ne mogu nikada biti
kreirani. Predsednik Vrhovnog suda je imenovan i razrešen od strane Predsednika
Republike Kosovo bez mogućnosti ponovnog izbora na period od 7 godina.
Ustav određuje Sudski Savet Kosova (u daljem tekstu SSK) kao odgovorno telo koje
obezbeđuje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosudnog sistema, dok se u potpunosti
reflektuje na multi-etničku prirodu Kosova i prati principe polne jednakosti. U skladu
sa Ustavom, na predlog Sudskog saveta Kosova, predsednik ima pravo da imenuje i
razrešava sudije.
SSK upravlja godišnjim budžetom Saveta i sudova nezavisno i odgovorno je za
nadgledanje troškova, raspodelu sredstava i održavanja preciznih i tekućih računa i
sprovođenja finansijske revizije. Savet predlaže budžet direktno Vladi kako je navedeno
u Zakonu. Međutim, ukoliko Ministar finansija dostavi budžet za Savet i sudove koji se
razlikuje od onog koji je predložio Savet, ministar je dužan da po zakonu dostavi
Skupštini na razmatranje preporučenog Savetovog originalnog budžeta (član 15
Zakona SSK). Godišnji budžet za 2012 za pravosuđe je 19,464,842 €, u skladu sa
dodeljenim budžetom postoje 392 pozicije za sudije, od kojih su 252 pozicije popunjene.
SSK upravlja sa 60 sudova koristeći 33 objekta od kojih su 3 pod zakup.
Trenutni pravosudni sistem Kosova se sastoji od Vrhovnog suda Kosova, Višeg suda za
prekršaje i Privrednog suda, 5 okružnih sudova, 26 opštinskih sudova i 25 opštinskih
sudova za prekršaje. Međutim, stupanjem na snagu Zakona o sudovima u januaru 2013
pravosudni sistem Kosova će biti restrukturiran i značajno reformisan. Poglavlje 3.
Zakona o sudovima propisalo je da će sudski sistem Kosova da se sastoji od osnovnih
sudova, Apelacionog suda i Vrhovnog suda, dok će u oblasti nadležnosti osnovnog
suda, biti uspostavljeni ogranci. U okviru Apelacionog suda i osnovnih sudova, mogu
biti osnovana odeljenja i odeljci za što efikasniji rad relevantnog suda. Prema članu 9.
Zakona, osnovni sudovi će biti sudovi u prvom stepenu. 7 Osnovnih sudova će biti
uspostavljeno u glavnim centrima Kosova sa ograncima koji pokrivaju celu teritoriju
Kosova; Osnovni sudovi će biti osnovani u Prištini, Gnjilanu, Prizrenu, Đakovici, Peći,
Uroševcu i Mitrovici. Prema članu 12. Zakona u okviru Osnovnih sudova, biće
osnovane Katedre radi dodele slučajeva prema predmetu stvari. Biće 5 Odseka: Odsek
za privredne predmete koji radi u Osnovnom sudu u Prištini za celu teritoriju
Republike Kosovo; Odeljenje za upravne slučajeve koji radi u Osnovnom sudu u
60
Prištini za celu teritoriju Kosova, Odeljenje za teška krivična dela koji deluje u glavnom
sedištu svakog ogranka Osnovnog suda, Opšte Odeljenje radi u svakom Osnovnom
sudu, kao i u svakom ogranku Osnovnog suda; i Odeljenje za maloletnike, radi u okviru
osnovnih sudova. Apelacioni sud osniva se kao drugostepeni sud sa teritorijalnom
nadležnošću širom Republike Kosovo i biće organizovan u Opšta odeljenja, Odsek za
ozbiljne zločine, Odeljenje za komercijalne predmete, Odeljenje za administrativna
pitanja i Odjeljenje za maloletnike.
Funkcije i odgovornosti državnog tužioca i Saveta tužilaca Kosova proizilaze iz Ustava
Republike Kosovo, Zakona br. 03/L-224 o Savetu tužilaca Kosova i Zakona Br. 03/L-225
o Državnom tužiocu koji stupa na snagu u januaru 2013. Ustav predviđa da je državno
tužilaštvo nezavisna institucija sa ovlašćenjem i odgovornošću za krivično gonjenje lica
odgovornih za počinjanje krivičnog dela, i drugim aktima određenim zakonom.
Vrhovnog državnog tužioca imenuje i razrešava Predsednik Republike Kosovo, na
predlog Saveta tužilaca Kosova. Mandat Vrhovnog državnog tužioca je 7 godina, bez
mogućnosti ponovnog izbora.
STK ima mandat po Zakonu da obezbedi nezavisnost, profesionalizam i nepristrasnost
sistema tužilaštva, odražavajući tako multietnički karakter Republike Kosovo kao i
međunarodno priznate principe jednakosti polova. Između ostalih nadležnosti STK ima
mandate za uspostavljanje komisija, panela, i kancelarija kada je to potrebno. STK je
organizovana na sledećem načinu: Panel za procenu imenovanja tužioca, Panel za
ponovno razmatranje; Disciplinska komisija; Kancelarija Disciplinskog tužioca; Jedinica
za vrednovanje učinaka tužioca.
Na osnovu trenutnog zakonodavstva Državno tužilaštvo je organizovano na sledeći
način: Kancelarija Državnog tužioca, Kancelarija Specijalnog tužilaštva, 5 kancelarija
Okružnog tužilaštva (Priština, Peć, Mitrovica, Gnjilane, Prizren); i 7 kancelarija
Opštinskog tužilaštva (Priština, Peć, Mitrovica, Gnjilane, Prizren, Đakovica i Uroševac).
Međutim, uz zakon o Državnom tužiocu koji stupa na snagu u januaru 2013 Državni
tužilac će biti restrukturiran u kancelariju Osnovnog tužilaštva koja će služiti kao
prvostepeni postupak i Apelacionog tužilaštva kao drugostepenog Tužilaštva.
Kancelarija Osnovnog tužilaštva, biće organizovano u Odeljenju za teška krivična dela,
Odeljenja za opšte poslove, i Odeljenje za maloletnike. Biće uspostavljenih 7 kancelarija
Osnovnih tužilaštva (Priština, Gnjilane, Prizren, Đakovica, Peć, Uroševac i Mitrovica).
Apelaciono tužilaštvo će biti organizovano u Odeljenje za teška krivična dela i Odeljenje
za Opšte poslove.
STK priprema godišnji budžet za Savet i kancelariju tužioca i dostavlja ih Vladi kako je i
predviđeno po zakonu. Ako Ministar finansija dostavlja budžet Savetu i kancelariji
Tužioca koji je različit od onog koji je predložio Savet, Ministar Finansija će onda
dostaviti Skupštini Kosova na razmatranje preporučen originalni budžet Saveta.
Ukupan budžet za 2012 za Državnog tužioca je 5,187,409 €. U skladu sa Zakonom Br.
04/L-079 o Budžetu, Državni tužilac ima 524 statutarne pozicije, 146 za tužioce i 378 za
61
pomoćno osoblje. Od 146 statutarnih pozicija za tužioce 105 su popunjena, dok su
kandidata u procesu ponovnog imenovanja. Očekuje se da oglas za preostalih
pozicija bude objavljen. Od 378 statutarnih pozicija za pomoćno osoblje, 313 pozicije
popunjene, 21 pozicija je trenutno u procesu, dok se do kraja godine očekuje da
preostalih 44 mesta popuni.
29
12
su
se
Na osnovu Zakona Br. 02-L/25 o osnivanju Instituta za pravosuđe Kosova, IPK je
glavno nezavisno i profesionalno telo odgovorno za pružanje obuke za sudije i tužioce,
kandidate za sudije i tužioce, sudije porotnike, i druge stručnjake identifikovane od
strane IPK . IPK deluje u saradnji sa SSK i STK u koordiniranju potreba za
profesionalnim obukama/treninzima sudija i tužioca i za ostala pitanja vezana za
pravosudni sistem. Važna odluka koju igra IPK je u procesu izrade, procene, i
organizovanja pripremnog ispita za kandidate za sudije i tužioce, obuka za kandidate o
Inicijalnom pravnom obrazovnom programu k u osmišljavanju i sprovođenju obuke za
unapređenje sudija i tužioca.
IPK se finansira iz Kosovskog konsolidovanog budžeta koji odobrava Skupština.
Međutim prihodi IPK mogu biti dopunjeni od strane donatora i drugih domaćih i
međunarodnih subjekata. Godišnji budžet za 2012 godinu je 512,515 €. IPK ima 22
zaposlenih, uključujući upravljačko osoblje. IPK obavlja svoje aktivnosti takođe uz
podršku sudija, tužioca, advokata i drugih stručnjaka angažovanih u svojstvu
privremenog trenera.
- U inputima, molimo ukažite kako Kosovo obezbeđuje nezavisnost, nepristrasnost,
odgovornost, i profesionalizam pravosuđa, kako po Zakonu tako i u praksi.
Ustav Republike Kosovo obezbeđuje podelu vlasti između zakonodavne i izvršne vlasti
i pravosuđa. Poglavlje 7 Ustava određuje sudsku vlast kao jedinstvenu, nezavisnu,
pravičnu, apolitičnu i nepristrasnu. Sudski savet Kosova je odgovoran organ, ovlašćen
zakonom, da se obezbedi nezavisnost i nepristrasnog sudova. SSK ima nadležnost i
odgovornost za regrutovanje i predlaganje kandidata koji nisu većina na Kosovu, dok
određuje i politike, standarde i instrukcije vezane za obuku sudija. Predsednik
Republike Kosovo, na osnovu predloga SSK ima pravo da imenuje sudiju kao i
ponovno imenovanja sudija.
Savet je sastavljen od 13 članova, dok zakon zabranjuje članstvo u savetu za članove
Vlade, bilo kom gradonačelniku i članu Skupštine. Članovi Saveta biraju se iz redova
sudija; međutim većina sudija su izabrana od strane Skupštine, 8 su birana od strane
Skupštine i 5 člana su birana od strane pravosuđa. Na predlog i preporuku SSK sa
amandmanom Ustava Republike Kosova i dopunom Zakona o sudovima, SSK će imati
moć da imenuje i ponovo imenuje sudije.
SSK obezbeđuje odgovornost i profesionalizam sudija na osnovu Uredbe o vrednovanju
rada koji utvrđuje kriterijume i pravila postupka u vezi sa vrednovanjem rada sudija
svih sudova. Uredba u osnovi izlaže kriterijume ocene i izvore informacija koje će se
62
koristiti prilikom procene sudija. Na osnovu člana 1 ove Uredbe, sudije će se ocenjivati
najmanje svakih 18 meseci dok odluka njihovog stalnog imenovanja ne bude donesena.
Dok će se redovna procena za trajno imenovanje sudija izvršiti svake 2 godine.
Uobičajena odredba osnivanja Komisije za ocenu ponuda sastoji se od 7 sudija, dok je
predsednik Odbora za procenu sudija Vrhovnog suda imenovan od strane SSK.
- Molimo dostavite informacije o izvršenju odluka suda, opsegu sankcija koje se
mogu primeniti kao i zatvorski sistem.
Izvršenje sudskih odluka se sprovodi na osnovu Zakona o izvršnom postupku Br. 03/L008. Zakon je od primarnog značaja nakon izdavanja konačne arbitražne odluke, i u fazi
izvršenja odluka. Zakon utvrđuje da u izvršnom postupku sud ima obavezu da deluje
hitno i ima obavezu da prima slučajeve za postupak prema redosledu predloga za
izvršenje onako kako su isti stigli, osim ako priroda primanja ili posebne okolnosti
zahtevaju od sudova da drugačije postupaju.
Krivični zakonik utvrđuje sledeće krivične sankcije: glavne kazne, alternativne kazne,
sporedne kazne i sudske opomene. Glavne kazne obuhvataju dugoročne zatvore, kazne
zatvorom i novčane kazne. Alternativne mere uključuju uslovnu osudu i polu-slobodu.
Pri izricanju uslovne osude, sud može da izrekne naredbu za obaveznu rehabilitaciju
lečenjem, naredbu za nadzor od strane Službe za uslovnu slobodu i naredbu za rad u
zajednici. Dodatna kazna uključuje kazne, lišavanje prava da bude izabran, zabranu
vršenja upravne ili javne funkcije, zabranu vršenja profesije, delatnosti ili dužnosti,
zabranu upravljanja motornim vozilima, oduzimanje predmeta, naredbu da objavi
presudu i proterivanje stranaca sa teritorije Kosova. Svrha sudske opomene je da se
učinioci opomenu kada je sudska opomena dovoljna da postigne svrhu kažnjavanja.
Uredba Br. 02/2012 o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije premijera i
ministarstava obezbeđuje osnovu za Ministarstvo pravde u vršenju izvršnog nadzora
nad Popravnim službama i Službama za uslovnu slobodu, Ministarstvo je odgovorno za
razvoj politika i za stvaranje preduslova za efikasnije funkcionisanje zatvorskog sistema
na Kosovu.
Na osnovu Zakona Br. 03/L-191 o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o
maloletničkom pravosuđu Br. 03/L-193, KCS i KPS su mandatorska tela za izvršenje
krivičnih sankcija i drugih mera kao što je predviđeno Zakonom. Zakon garantuje da su
kaznene sankcije i druge mere izvršene na takav način tako da su saglasni sa
principima ljudskih prava i evropskim i međunarodnim standardima.
Kosovska popravna služba je nadležni organ za izvršenje kazne zatvora i dugotrajne
zatvorske kazne. KPS ima administrativno osoblje i uniformisano oružano osoblje
odgovorno za implementaciju i nadgledanje izvršenja kazne zatvora i dugotrajne kazne
zatvora. KPS se sastoji od 3 popravna centra i 6 pritvorskih centara. Visoko bezbednosni
zatvor koji je u izgradnji podići će nivo bezbednosti u upravljanju zatvorenika sa
visokim rizikom.
63
Godišnji budžet 2012 za KPS je15,080,911 €; broj osoblja KPS je 1608, od kojih su 1257
radnici popravne službe, 236 administrativno osoblje i 115 medicinsko osoblje.
Kosovska služba za preispitivanje je odgovorno telo za izvršavanje sudskih odluka za
maloletnike i odrasle osuđene sa alternativnim merama. Sudske odluke koje su izvršene
od strane KPS baziraju se na Krivičnom zakoniku (članovi 41,49,50,51,52) i na
odredbama Zakona o maloletničkom pravosuđu sa detaljnim alternativnim merama
(članovi 8, 18, 23, 24, 31, 83, 84, 91, 94). Godišnji budžet za KPS za 2012 je 384,751€; KPS
ima 67 zaposlenih.
- Molimo takođe da date informacije o dužini postupka i ukupnog broja nerešenih
sudskih slučajeva.
Dužina sudskog postupka zavisi od predmeta tretiranog pod sudskim postupcima, kao
i ne postoje zakonske odredbe, kako da se utvrdi vremenski okvir sudskog postupka.
Ukupan broj slučajeva u redovnim sudovima Republike Kosovo je 295,842, od kojih
82,805 slučajeva je rešeno, dok ukupan broj sudskih predmeta je na čekanju 213,037.
- Molimo da dostavite informacije o međuinstitucionalnoj saradnji i koordinaciji.
Savet tužilaštva Kosova preuzeo je vodeću inicijativu i formirao Komisiju za izradu
strategije u cilju povećanja koordinacije i saradnje između tužilaštva, sudova i drugih
agencija za sprovođenje zakona u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Cilj
Strateškog plana je da identifikuje oblasti međusobne saradnje u cilju poboljšanja
evidencije u borbi protiv organizovanog kriminala. Nacrt strategije je očekivan da bude
odobren sredinom juna 2012.
Što se tiče saradnje između SSK i drugih institucija, SSK je potpisala veliki broj
Memoranduma o Razumevanju, kao što je sa Kosovskom policijom, Savetom tužilaštva
Kosova, BIRN- Balkanska istraživačko izveštajna mreža, Ministarstvom pravde,
Ministarstvom finansija, Poreskom administracijom Kosova, Institutom za pravosuđe,
Centralnom jedinicom za harmonizaciju za internu reviziju.
a. MR između Vrhovnog državnog Tužioca i EULEX o saradnji;
b. MR tužioca, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva
finansija za koordinaciju i podršku i između Vrhovnog Državnog tužioca,
Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija za
koordinaciju i podršku Jedinice za međunarodnu saradnju o sprovođenju zakona
(ILECU);
c. MR između Vrhovnog državnog tužilaštva i Kosovske obaveštajne agencije;
d. MR između STK i SSK koji se odnosi na Kancelariju za pravosuđe i procene i
verifikacije tužilaštva;
e. MR između STK i SSK u vezi sa transferom imovine i osoblja iz SSK u STK;
f. MR između STK i MP u vezi sa transferom kompetencija iz MP u STK u pogledu
kadrova;
64
g. MR između STK i BIRN;
Državni tužilac je potpisao bilateralne MOU za saradnju u razmeni informacija u borbi
protiv organizovanog kriminala, transakcionih zločina, trgovine ljudima sa državnim
tužilaštvima sledećih zemalja: Hrvatska, Turska, Italija, Francuska, Albanija i Crna
Gora.
1.1.6.
Borba protiv korupcije
- Molimo obezbedite pregled napora ka rešavanju prakse korupcije. Molimo
uključite pregled institucija, vlasti, struktura i mehanizama i obezbedite opis
njihovih obima i zadataka, kao i organizacioni grafikon i pregled ljudskih i
finansijskih resursa.
Jedna od prioriteta institucija Republike Kosovo je borba protiv korupcije i korupcione
prakse. Vlada je stvorila neophodan pravni i politički okvir borbe protiv korupcije i
uspostavila neophodne institucije kako bi se sproveli zakoni i politike o protiv
korupcije. Vlada Kosova usvojila je Strategiju i Akcioni plan za borbu protiv korupcije
2012-2016, strategija bi isto tako trebalo da bude odobrena od strane Skupštine. Pravni
okvir za borbu protiv korupcije obuhvata sledeće zakone: Zakon Br. 2004/34 o
suzbijanju korupcije, Zakon Br. 03/L-159 o Agenciji protiv korupcije, Zakon Br. 03/L151 o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine poklona visokih javnih zvaničnika,
Zakon Br. 04/L-043 o Zaštiti informatora, Zakon Br. 04/L-051 o suzbijanju sukoba
interesa u vršenju javne funkcije, Zakon Br. 04/L-050 o prijavljivanju, poreklu i kontroli
imovine visokih javnih zvaničnika i prijavljivanju, poreklu i kontroli poklona za sve
zvaničnike.
Agencija Protiv Korupcije je nezavisno i specijalizovano telo odgovorno za sprovođenje
državne politike za borbu i prevenciju korupcije. Struktura i nadležnosti Agencije
proizilaze iz zakona Br. 03/L-159 o Agenciji Protiv Korupcije. Član 1 Zakona predviđa
status i odgovornosti iz oblasti suzbijanja i sprečavanja korupcije, posebno u oblasti
izveštavanja, otkrivanja, i istrage korupcije, kao i sprovođenje Strategije i Akcionog
plana protiv korupcije.
Rad agencije je pod nadzorom Odbora za zakonodavstvo, nadležnosti koje uključuju
razmatranje izveštaja Agencije, nadzor i periodične procene učinka direktora Agencije i
pokretanje procedura za izbor i razrešenje Direktora Agencije. Na predlog Agencije
Skupština Kosova usvaja godišnji budžet Agencije, dok Agencija je samostalna u
izvršenju svog budžeta. Agencija zapošljava 35 ljudi, dok postoje 10 statutarnih pozicija.
Godišnji budžet Agencije je oko 500,000 €.
14 februara 2012, Predsednik Republike Kosova osnovao je Nacionalni Savet Protiv
Korupcije. Uredbom i poslovnikom Nacionalnog Saveta Protiv Korupcije se određuju
dužnosti i odgovornosti institucija koje su deo Saveta. NSPK je da unaprede i
koordiniraju aktivnosti institucija u sprovođenju strategije za borbu protiv korupcije, i
da se odrede prioriteti i politike za sprovođenje zakona o borbi protiv korupcije. Od
65
svog osnivanja Savet je sazvan dva puta. Zaključci i preporuke Saveta će imati format
Akcionog plana da se sprovodi od strane državnih organa i drugih agencija.
Osim toga Vlada je 26 februara 2010 donela odluku Br. 02/110 za osnivanje Radne
grupe za borbu protiv korupcije u okviru Kancelarije specijalnog tužilaštva Republike
Kosovo. Ova radna grupa je sastavljena od 8 tužioca, 5 lokalna i 3 međunarodna, 30
istražnih policajaca, 5 eksperata za anti-korupciju. Dužnosti i odgovornosti Radne
grupe su da istraži slučajeve pranja novca i korupcije, koji uključuje slučajeve
organizovanog kriminala kao isključive nadležnosti Radne grupe. Ukupan budžet
KSTK je 701,792 €. Maj 4, 2011 Vlada Kosova je donela odluku Br. 05/14 za raspodelu
dodatnog budžeta za KSTK u iznosu od 130.000 €, ovaj budžet dodatno je izdvojen
samo za 2011.
Pored toga državni tužilac je imenovao Nacionalnog Koordinatora Protiv Koruupcije u
okviru Kancelarije Okružnog tužilaštva u Prištini, takođe u kancelarijama svakog
okružnog tužilaštva imenovan je tužilac za slučajeve korupcije. Dužnosti i odgovornosti
Nacionalnog koordinatora su da bolje usmerava i koordinira aktivnosti tužilaštva na
nacionalnom nivou.
- Molimo takođe pružite pregled o međuinstitucionalnoj saradnji & koordinaciji u
borbi protiv korupcije.
Predsednik Republike Kosovo osnovao je Nacionalni savet za borbu protiv korupcije
sa svrhom poboljšanja koordinacije i saradnje nadležnih institucija u borbi protiv
korupcije. Državni tužilac je imenovao Nacionalnog koordinatora za borbu protiv
korupcije u okviru Okružnog tužilaštva u Prištini, takođe u kancelarijama svakog
Okružnog tužilaštva imenovan je tužilac za slučajeve korupcije. Molimo da pogledate
prethodno pitanje za više detalja.
- Molimo da dostavite informacije i analize o realizaciji prethodnih strategija,
politika, akcionih planova i zakonodavstva koja se odnose na borbu protiv korupcije.
Agencija Protiv Korupcije je izvršila procenu o implementaciji Strategije i Akcionog
plana za borbu protiv korupcije 2009-2011, na osnovu nalaza i procene, urađena je nova
Strategije i Akcioni plan 2012-2016 i odobren od strane Vlade. Zaključci i preporuke koji
proizilaze iz ocene strategije predložile su bolje akciono planiranje, poboljšanje veza
strateških ciljeva sa Akcionim planom i poboljšanje mehanizama izveštavanja o
sprovođenju akcionog plana.
1.1.7.
Odnosi sa međunarodnom zajednicom
- Molimo dostavite pregled saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za
bivšu Jugoslaviju.
Skupština je usvojila zakon Br. 04/L-031 međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim
stvarima, koje propisuje Ministarstvo pravde kao nadležni organ po pitanju
međunarodne pravne saradnje. Ministarstvo pravde, u skladu sa članom 29 Statuta
Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji određuje saradnju država sa
66
Tribunalom u istrazi i krivičnom gonjenju lica optuženih za krivična dela, je nastavio sa
svim zahtevima na vreme i na efikasan način.
Osim toga u skladu sa Zakonom br. 03/L-052 o kancelariji specijalnog tužioca
Republike Kosovo KSTK ima isključivu nadležnost da istražuje i krivično goni ratne
zločince, uključujući različite oblike pokušaja da sarađuju sa zločinima, nadležni organi
međunarodnih sudova, kao što je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju
mogu da se obrate vlastima Kosova za istragu i krivično gonjenje u skladu sa
procedurom utvrđenom važećim zakonima. Poglavlje III Zakona propisuje da su ratni
zločini uz grubo kršenje Ženevske konvencije (član. 118, PKZK), Ratni zločini uz grubo
kršenje Zakona i običaja koji se primenjuju u oružanom sukobu nisu međunarodnog
karaktera (član. 119, PKZK), Ratni zločini uz grubo kršenje člana 3 Ženevske konvencije
(član 120, PKZK), ratni zločini uz grubo kršenje Zakona i običaja koji se primenjuju u
oružanim sukobima nisu međunarodnog karaktera (član. 121, PKZK) spade u isključivu
nadležnost KSTK.
- Molimo opišite pravni osnov za saradnju sa KFOR i EULEX. Molimo opišite
praktičnu saradnju sa oba.
Međunarodno vojno prisustvo utvrđeno je Ustavom Republike Kosovo i Deklaracijom o
nezavisnosti Republike Kosovo, član 153 Ustava propisuje da međunarodno vojno
prisustvo ima mandat i ovlašćenja određena relevantnim međunarodnim
instrumentima, uključujući Rezoluciju UNSC 1244 i Sveobuhvatni predlog za rešenje
statusa Kosova. Nakon proglašenja nezavisnosti institucije Republike Kosovo su
pozdravile međunarodno civilno prisustvo za nadzor Ahtisarijevog plana i misije EU za
vladavinu zakona.
Vlada Kosova je pozvala EULEX Kosovo i kancelariju Evropske Unije da uspostavi
zajedničku vladavinu prava Koordinacionog Odbora (ZVPKO) za ukupnu koordinaciju
njihovih strateških zajedničkih reformskih napora u širem polju vladavine zakona na
Kosovu. Odbor obezbeđuje visok nivo nadzora napretka i koordinaciju sprovođenja
zajedničke vladavine zakona reformskih napora. Ove reforme su zasnovane na
programskom pristupu, mentorstvu, nadgledanju i savetovanju od strane osoblja
EULEX i procesa stabilizacije i pridruživanja. U svom radu, ZVPKO je vođen sledećim
strateškim ciljevima: da doprinese razvoju efikasnih, održivih i demokratskih institucija
u širem polju vladavine zakona, da ojača sposobnost kosovskih institucija da se uskladi
sa evropskim standardima i najbolje prakse i pravnih tekovina u oblasti Vladavine
prava; da razviju nezavisno i multi etničko pravosuđe, policiju i carinske vlasti i da
osigura da ove institucije budu slobodne od političkog mešanja, promovišu ljudska
prava i pridržavaju se evropski priznatih standarda najbolje prakse.
U junu 2008, NATO je odlučio da počne realizaciju njegovih zadataka na Kosovu, u
pružanju pomoći Kosovskom zaštitnom korpusu i u osnivanju Kosovskih bezbednosnih
snaga i civilne strukture za nadzor KBS. Ovi zadaci su realizovani u tesnoj koordinaciji i
konsultacijama sa relevantnim domaćim i međunarodnim organima. Ove
67
profesionalne, sve volonterske snage su obučene u skladu sa NATO standardima i
stavljene su pod civilnu, demokratsku kontrolu nad KSF. Primarna odgovornost za taj
zadatak leži u sedištu NATO u Briselu, KFOR ima zadatak da podrži savetodavno
NATO tim koji je osnovan u Prištini.
- Molimo naznačite međunarodne organizacije u kojima je Kosovo član ili posmatrač.
Tabla 7: Lista članova u međunarodnim organizacijama
Međunarodna organizacija
Predstavljanje
Datum prijema
Sporazum o Slobodnoj Trgovini u Kosovo/UNMIK
26 July 2007
Centralnoj Evropi (CEFTA)
Međunarodna Federacija za Puteve
Udruženje za
29 July 2008
(IRF)J
Puteve i Transport
Energetska Zajednica Jugoistočne Kosovo/UNMIK
1 July 2006
Evrope (ECSEE)
Zajednički Evropski Vazdušni
Kosovo/UNMIK
30 Nov 2006
Prostor (ECAA)
Regionalna Transportna Organizacija Kosovo/UNMIK
11 June2004
za Države Jugoistočne Evrope
(SEETO)
Međunarodna Advokatska Komora
Kosovo
28 May 2009
Međunarodni Monetarni Fond
Kosovo
29 June 2009
Kosovo
Svetska Banka
29 June 2009
Bečki Ekonomski Forum
Kosovo
25 March 2009
Regionalni Savet za Saradnju
1.2.
Ljudska Prava i Zaštita manjina
- Da li se Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njen
Protokol primenjuju na Kosovu? Ako je relevantno, navedite reference za primenu
ECHR ili njenog precedentnog prava/sudske prakse u konkretnom slučaju?
Međunarodni principi ljudskih prava i osnovnih sloboda su ukorenjeni u Ustavu
Republike Kosovo. Član 22 Ustava garantuje direktnu primenu međunarodnih ugovora
i u slučaju sukoba garantuje prioritet nad svim zakonskim odredbama i drugim aktima
javnih institucija. Pored toga član 53 Ustava obavezuje Kosovske vlasti da tumače
odredbe koje si tiču Ljudskih prava i Sloboda u doslednosti sa sudskom praksom
Evropskog suda za ljudska prava. Ustavni sud kao najviši organ za tumačenje Ustava
upućuje na sudsku praksu ESLJP, većine odluka i presuda Ustavnog suda bazirane su
na ESLJP praksu. U slučaju Br. KI 41/09, AAB-RIINVEST Univerzitet DOO Priština
protiv Vlade Republike Kosovo u cilju tumačenja subsidijarnog karaktera Ustava,
Ustavni sud se pozvao na slučaj ESLJP, Selmouni protiv Francuske, Br. 25803/94,
odluka od 28 jula 1999) U istom predmetu, kako bi se tumačio uslov iscrpljivanja
pravnih lekova, Ustavni sud se pozvao na ESLJP, Cinar protiv Turske, br. 28602/95.
Odluka od 13 novembra 2003. Drugom prilikom, u Slučaju br. KI 40/09 Imer Ibrahimi i
68
48 bivših zaposlenih u Kosovskoj energetskoj korporaciji. 49 pojedinačnih presuda
Vrhovnog suda Republike Kosovo, Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje člana 46
Ustava u vezi člana Protokola 1 Evropske Konvencije za Ljudska Prava.
Sledeći međunarodni sporazumi i instrumenti garantovani su Ustavom: Univerzalna
deklaracija o Ljudskim pravima; Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i
fundamentalnih sloboda i njeni Protokoli; Savet Evropske Okvirne Konvencije za
Zaštitu nacionalnih manjina; Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije;
Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena; Konvencija o pravima deteta;
Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili
postupaka.
- Da li UN Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima važi na Kosovu?
UN Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima je predviđen Ustavom i
stoga direktno primenjiv.
- Koji su izazovi/akcije koje se preduzimaju za poboljšanje svesti o ova dva
dokumenta i na Evropskoj povelji o ljudskim pravima među sadašnjim i budućim
pravnicima i advokatima širom Kosova?
Kancelarija premijera je mandatna institucija odgovorna za očuvanje i promovisanje
principa ljudskih prava i osnovnih sloboda obezbeđenjem da se ovi principi i vrednosti
reflektuju na Kosovsko zakonodavstvo i sprovode u skladu sa tim. KDV/KP u saradnji
sa međunarodnim mehanizmima koji rade na Kosovu obezbedio je obuku Opštinskoj
Jedinici za ljudska Prava o značaju praktične primene Evropske konvencije za Ljudska
prava i osnovne slobode, Konvencijom protiv mučenja, i Konvencijom o građanskim i
političkim pravima. Štaviše, Kosovski Institut za pravosuđe obezbeđuje stalnu pravnu
obuku i edukaciju za sudije, tužioce, buduće pravnike, uključujući module obuka o
Konvenciji za Zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tri treninga održana su tokom
2011 o temama koje se odnose na: Pravo na slobodu i bezbednost (član 5 ESLJP); Pravo
na pravično suđenje (član 6 ESLJP); Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
(član 8 ESLJP). Uključivanje ovih tema i njihovim uključivanjem u modulima obuke,
istaknuta su u povećanju praktične veštine sudija i tužilaca u primeni odredbi Evropske
konvencije i praktičnih primera Evropskog suda za Ljudska prava.
- Da li je jednakost muškaraca i žena garantovana zakonom?
Ustav Republike Kosovo, član 7 obezbeđuje jednakost polova na osnovu vrednosti
demokratskog razvoja društva, obezbeđujući jednake mogućnosti za učešće i
muškaraca i žena u političkom, socijalnom, kulturnom i drugim oblastima društvenog
života. Osim toga, vrednosti rodne ravnopravnosti se odražavaju i ogledaju i u
zakonima i drugim pravnim aktima kao što su Zakon o ravnopravnosti polova Br.
2004/2, Zakon protiv diskriminacioni Br. 2004/3, Zakon o radu Br. 03/L-212, Zakon o
69
nasleđivanju Br. 2004/26, Zakon o porodici Br. 2004/32, Zakon o civilnoj službi Br.
03/L-149, Zakon o reproduktivnom zdravlju Br. 02/L-76, Zakon o prekidu trudnoće Br.
03/L-110, Zakon o opštim izborima Br. 03/L-073 i Zakon o zaštiti od nasilja u porodici
Br. 03/L-182.
- Koje su međunarodne konvencije o ljudskim pravima koje je ratifikovalo Kosovo?
Uzimajući obzir da Kosovo nije članica UN i drugih mehanizama , nema mogućnosti da
ratifikuje međunarodne konvencije za ljudska prava. Međutim, Republika Kosovo je
ugradila u svoj Ustav (Poglavlje II Osnovna prava i slobode) međunarodne sporazume i
instrumente koji garantuju principe i vrednosti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
- Kako funkcionišu mehanizmi izveštavanja međunarodnim mehanizmima praćenja?
Kancelarija za dobro upravljanje, ljudska prava i jednake mogućnosti u okviru
kancelarije Premijera, je glavni mehanizam sa mandatom za pripremu izveštaja o
implementaciji međunarodnih ugovora. KDV/KP zajedno sa jedinicom za ljudska na
centralnom i lokalnom nivou, izradila je prve izveštaje o primeni međunarodnih
konvencija u tesnoj saradnji sa UN Agencijama, HCHR, UNICEF, OSCE i drugih
međunarodnih mehanizama i podnela je ove izveštaje UN. Vlada Republike Kosovo do
sada je podnela tri izveštaja, Izveštaj o implementaciji Okvirne-Konvencije za Zaštitu
nacionalnih manjina (2005); Izveštaj o implementaciji Konvencije za Ekonomska,
Socijalna i kulturna prava (2008); Izveštaj o implementaciji Konvencije o pravima deteta
(2010).
- Kakvi su odnosi između Kosova i Saveta Evrope?
Vlada Republike Kosovo stalno radi sa institucijama, agencijama, donatorima,
međunarodnim organizacijama i lokalnim NVO da olakša i unapredi procese
sprovođenja ljudskih prava. Savet Evrope je bio i ostao jedan od najozbiljnijih partnera
takve saradnje. Zahvaljujući ovom partnerstvu i saradnji, značajan napredak je učinjen
zajedno , posebno u sprovođenju zajedničkih projekata kao što su:
a. Projekat je obuhvatio preporuke primljene od SV, izvedene nakon izveštaja
dostavljenog sa Kosovske strane u vezi implementacije Okvirne konvencije za
zaštitu nacionalnih manjina: koji je implementiran od strane KDV u saradnji sa
Ministarstvom za Povratak i Zajednice i Saveta Evrope tokom 2008-2009;
b. Projekat o unapređenju zaštite ljudskih prava na Kosovu. Ovaj projekat ima za
cilj poboljšanje institucionalnog, kao i regulativnog okvira u skladu sa evropskim
standardima, povećanju kapaciteta o zahtevima izveštavanja Institucije
Ombudsmana (OIK), Kancelarije dobrog upravljanja, drugih relevantnih
institucija koje se bave ljudskim pravima na centralnom i lokalnom nivou i
organizacijama civilnog društva. Ovaj projekat će biti realizovan tokom 20122013.
70
Projekat za borbu protiv privrednog kriminala na Kosovu: projekat koji je realizovan
od strane Saveta Evrope (2010) i njegov cilj je jačanje institucionalnih kapaciteta u borbi
protiv korupcije, pranja novca i finansiranja terorizma. Kao rezultat toga, detaljna
procena trenutne situacije biće, kao i preporuke, prosleđene na poboljšanje i
objedinjavanje potrebnih reformi u borbi protiv privrednog kriminala i korupcije.
- Da li postoje odredbe o smrtnoj kazni u kosovskom pravnom sistemu?
U pravnom sistemu Republike Kosovo ne postoje zakonske odredbe o smrtnoj kazni.
1.2.1.
Građanska i politička prava
- Kako ste se bavili kršenjem ljudskih prava tokom rata? (Nestanci/nestale osobe
ratni kriminal, izbeglice, korišćenje zemlje i nepokretne imovine)
Jedna od najozbiljnijih posledica tokom ratnog perioda je pitanje nestalih osoba.
Nestanak lica je rezultat grubog kršenja ljudskih prava, i u suprotnosti je sa svim
međunarodnim konvencijama, Zakona i ratnim običajima. Porodice nestalih podnele su
svoje tužbe i zahteve i Međunarodnom komitetu crvenog krsta za Kosovo gde je
ukupan broj nestalih osoba dostigao broj od 6,020. Od aprila 2012 prema privremenoj
listi MKCK, koja je zasnovana na radu Radne Grupe nestalih lica (grupa je osnovana
kao forum za dijalog između Prištine i Beograda, kojom predsedava MKCK) broj
nestalih lica je 1,780. Nakon rata od 1999, za nestala livca bio je zadužen UNMIK koji je
imao isključiva prava po pitanju lociranja, ekshumacije i identifikacije, do Kosovske
deklaracije o nezavisnosti. Do 2012, KJSJ je bio uključen u fazu identifikacije i
prikupljanja dokaza o ratnim zločinima počinjenim na Kosovu. Obzirom da tokom
procesa rešavanja sudbine nestalih lica, i druga tela i mehanizmi su uključeni , kao što je
međunarodni komitet Crvenog krsta, Međunarodna komisija za nestala lica, KFOR,
OSCE i od 2008 EULEX. Od 2003 sve identifikacije se vrše preko DNA analiza (na
osnovu MR potpisanog između UNMIK i MCNL) identifikaciju je pre tog datuma bilo
veoma teško utvrditi zbog različitih modaliteta koji se koriste kod procesa identifikacije.
Na osnovu prikupljenih dostupnih informacija, približno 2,000 lica je identifikovano u
periodu od 1999-2002. Da biste omogućili koordinaciju aktivnosti, uz pomoć i sugestiju
međunarodnih partnera, kosovska Vlada je osnovala Kosovsku komisiju za nestala lica.
Njihovo administrativno osoblje je direktno preneto iz ranije postojeće Kancelarije za
nestala lica. Mandat komisije je regulisan Zakonom o nestalim licima Br. 04/L-023.
Imovinsko pravo: Kosovska agencija za imovinu osnovana je kao nezavisna Agencija
od strane UNMIK Uredbom 2006/10 o rešavanju zahteva koji se odnose na privatnu
nepokretnu imovinu , uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu, izmenjenom i
dopunjenom Uredbom 2006/50 i Zakonom 03/L-079. Mandat KAI je da rešava, uz
pravo žalbe Vrhovnom sudu Kosova, sporove u vezi vlasništva i prava korišćenja, žalbi
u vezi sa privatnom nepokretnom imovinom, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu
imovinu usled oružanog sukoba koji se dogodio između 27 februara 1998 i 20 juna
1999. Agencija je takođe dobila mandat da se bavi sa ograničenim brojem aktivnosti
koje potpadaju pod mandat Direkcije za stambena i imovinska pitanja (DSIP) odnosno
sprovođenju odluka od strane Komisije za stambene i imovinske žalbe (KSIŽ), čije
71
izvršenje je u toku, upravljanje imovinom pod upravom DZIP i sprovođenjem šeme
iznajmljivanja.
U tom smislu Agencija je prikupila više od 41.958 tužbi od kojih je oko 90% dostavljeno
kancelariji Agencije koja se nalazi u Srbiji, Crnoj Gori ili Makedoniji od strane raseljenih
lica koji žive van Kosova. Od ukupnog broja zahteva, 88.8% se odnose na
poljoprivredno zemljište (tuženo 221.225 hektara zemlje), 8.9% stambene imovine i 2.3%
komercijalne imovine.
Do sada, presuđeno je 29.797 zahteva a preostali su u procesu pripreme za pravosuđe.
Paralelno sa presuđenim potraživanjima Agencija je angažovana u sprovođenju odluka.
Uspešni podnosioci zahteva imaju mogućnosti da odaberu pravna sredstva za
sprovođenje odluke, uključujući povraćaj imovine, stavljanje imovine pod upravu i
šemu rentiranja ili zatvaranje slučaja. Jednom kada je odluka doneta, Agencija je
sprovodi i nosilac imovinskog prava može da ponovo povrati svoju imovinu.
U okviru uprave je 5.542 imovine od kojih 1.032 su pod šemom rentiranja. Iznos rente
je transferisan pravom vlasniku imovine, osim 5%, koji je zadržan od strane Agencije za
njihove usluge.
1.2.1.1.
Pravo na pravično suđenje / pristup pravdi
- Molim vas da opišete situaciju u pogledu 'prava na pravično suđenje' i 'pristupa
pravdi'.
Pravo na pravično suđenje predviđeno je Ustavom Republike Kosovo, član 31 Pravo na
pravično i nepristrasno suđenje kao i u krivičnom postupku i članu. 5 koji predviđa da
samo nezavistan i nepristrasan sud može izreći krivične sankcije, dok svaka sumnja ili
optuženo lice ima pravo da traži nepristrasan i pravičan postupak, zaključen u
razumnom roku. Ovi principi obezbeđuju dovoljno osnova da će građanima biti
pošteno suđeno od strane nezavisnog tela/suda.
Pristup pravdi je osiguran i zagarantovan svim građanima Republike Kosovo po
zakonima koji su na snazi, u nastavku da , u cilju boljeg obezbeđenja pristupa postoji
Zakon o pravnoj pomoći Br. 04/L-017 sa odgovarajućim jedinicama za zaštitu žrtava i
integraciju u pravosuđe, kao cilj stvaranja najboljih mogućih uslova za pristup pravdi.
Odgovarajuće strukture za zaštitu žrtava i integracije u pravosuđu, ranije u okviru
Ministarstva pravde, prebačeni su relevantnim institucijama kao što su Savet tužilaca
Kosova i Pravosudni savet Kosova. Cilj je bio da se obezbede preduslovi za fer suđenje i
pristup pravdi, uzimajući u obzir obim i kompetencije STK i SSK.
72
Vredi napomenuti da je veliki doprinos da je Kosovski Ustavni sud dao garancije za fer
suđenje i pristup pravosuđu sa svojim slučajevima pokušaja, uz poštovanje i primenu
standarda i najbolje Evropske prakse.
1.2.1.2.
Sloboda izražavanja
- Molimo vas opišite zakonski okvir obezbeđenja i zaštite slobode medija i slobode
izražavanja.
Zaštita slobode medija i slobode izražavanja garantovana je Ustavom Vlade Republike
Kosovo član 40 i član. 42 kao i sa drugim relevantnim Zakonima. Ustav, naime član 40,
predviđa slobodu izražavanja kao garantovano pravo na izražavanje i primanje
informacija, mišljenja i poruka bez ometanja. Dalje, član. 42 garantuje slobodu i
pluralizam medija, zabranjuje cenzuru i širenje informacija, ili ideja putem medija ne
mogu se sprečiti, osim slučajeva gde neophodnost proizilazi iz sprečavanja podsticanja
nasilja ili mržnje, neprijateljstva na osnovu rasne, nacionalne, etničke i verske osnove.
Pravni okvir garantovanja i zaštite slobode medija i slobode izražavanja glasi:
a. Zakon o nezavisnoj komisiji za medije, Br. 04/L-44, ima za cilj promovisanje i
razvijanje usluga u audio vizuelnim medijima da služi svim građanima
Republike Kosovo;
b. Zakon o radio televiziji Kosova, Br. 04/L-046, ima za cilj polaganje pravne
osnove za pružanje građanima Republike Kosovo brzih i tačnih informacija, bez
obzira na njihovo etničko poreklo, jezik ili veru;
c. Zakon protiv kleveta i uvreda Br. 02/L-65, ima za cilj promovisanje tolerantnog i
demokratskog društva u skladu sa međunarodnim standardima i poštovanja
ljudskih prava;
- Da li je kleveta krivično delo na Kosovu? Ako je odgovor da, da li Kosovo namerava
da ukloni klevetu iz Krivičnog zakonika?
Pravna sumnja o kleveti je otklonjena sa novim Krivičnim zakonikom koji će biti
adaptiran od strane Skupštine tokom 2012 i odredbama Krivičnog zakona, nakon
eliminacije biće regulisana isključivo Zakonom o kleveti i uvredama.
Kosovski Krivični Zakonik od 2004, član. 188 predviđa da je‘kleveta’ krivično delo; ali u
kasnijoj fazi materija je regulisana Civilnim zakonom protiv kleveta i uvreda Br. 02/L65 koji je na snazi od 2007. Osim toga, 20 februara, 2012 Kosovski Vrhovni Sud je izdao
stav Br. AG.K. 94/2012 objašnjavajući da od stupanja na snagu građanskog Zakona o
kleveti i uvredi, član. 188 i član. 187 predviđaju klevetu i uvredu kao krivično delo, u
okviru Krivičnog Zakona neće biti primenjena, i ova akta kao takva su
dekriminalizovana stoga će svi slučajevi koji tretiraju ovo pitanje biće suđeni na osnovu
zakona o građanskim klevetama i uvredama.
Postoje prijavljeni slučajevi iz pravosuđa u vezi tužbe protiv novinara koji u većini
slučajeva, bez obzira da li su tužbe povučene ili presuđene, nikada nisu prijavljene
73
sudovima u vezi sa članom Krivičnog zakona ili izrečene krivične sankcije po tom
pitanju.
1.2.1.3.
Sloboda okupljanja i udruživanja
- Sa obzirom na nedavno usvajanje Zakona o slobodi izražavanja u NVO, molimo da
predstavite planove i aktivnosti nadležnih organa u strukturi njihovog odnosa sa
sektorom NVO.
Znajući važnost saradnje sa civilnim društvom i njenim učešćem u političkom životu
uopšte i procesu donošenja odluka posebno, Vlada obezbeđuje pristup i učešće u
kreiranju politika i strategije Vlade. Posebna pažnja se poklanja i daje prostor za ne
vladin sektor u procesu javnih konsultacija, kao i njihovu ulogu u projektovanju i
praćenju realizacije strateških dokumenata i politika. U cilju daljeg unapređenja ovog
procesa, KP je objavio smernice za javne konsultacije koje omogućavaju zastupljenost
civilnog društva u različitim međuministarskim mehanizmima kao što su upravni
odbori, komisije i radne grupe. Osim toga, u skladu sa nastavkom implementacije
Zakona o slobodi udruživanja Br. 04/L-57, početni nacrt strategije je proizveden u
uspostavljanju redovne komunikacije između Vlade i civilnog društva, koji će nakon
završetka biti usvojen.
- Kako Kosovo doprinosi jačanju NVO kapaciteta? Da li je Kosovo osnovalo fond za
potrebe civilnog društva?
Nacrt strategije za saradnju između Vlade i Civilnog društva predviđa stvaranje
nacionalne grant šeme za razvoj civilnog društva. Do sada, Vlada je podržala kofinansiranje različitih projekata, ali još uvek ne postoji sveobuhvatni pravni okvir
predviđanja finansiranja Organizacija civilnog društva. Nedostatak jasne definicije i
pravila za finansiranje, kao i izbor organizacija civilnog društva u kreiranju politike i
pružanja usluga, učinila je više nego potrebnu inicijativu o izradi Strategije za saradnju
između Vlade i civilnog društva.
1.2.1.4.
Sloboda misli, savesti i veroispovesti
-Koje su glavne karakteristike novog Zakona/Nacrta Zakona o slobodi veroispovesti?
Glavna karakteristika novog/Nacrta Zakona o slobodi veroispovesti sastoji se u
otklanjanju pravnih praznina, naime odredbe o postupku i uslovima zahtevane za
registraciju verskih zajednica, njihovom legalnom statusu, telu odgovornom za
registraciju i oporezivanje prihoda (sveštenstvo i drugo administrativno osoblje) ovih
zajednica.
- Koji su glavni zahtevi za verske zajednice da budu osnovane na Kosovu?
Sa novim/Nacrtom zakona o slobodi veroispovesti, osnivanje verskih zajednica u
Republici Kosovo, moraju da zadovolje:
a. Registracija zahteva, podneta od strane ovlašćenog predstavnika;
74
b. Nakon osnivanja, i zajednica treba da ima najmanje pedeset (50), članova
građana Republike Kosovo sa punim zakonskim pravom;
c. Statut/Uredba ističući jasnu organizacionu hijerarhiju;
d. Svrha ili rituali ne treba da budu u suprotnosti sa svim važećim zakonima i
javnim redom u zemlji;
e. Pružanje informacija o imovini/imovini u vlasništvu od ili upravljane od strane
zajednice, za potrebe likvidacije;
f. Aktivnosti zajednice ne treba da narušavaju ljudska prava ili slobode ili javni
red;
g. Naziv zajednice ne treba da bude identičan sa već poznatim i postojećim
zajednicama koje koriste takvo ime, u Republici Kosovo.
- Da li Kosovo finansira verske zajednice?
Novi /Nacrt Zakona o slobodi veroispovesti ne predviđa da država finansira bilo koju
od verskih zajednica, Međutim, postoje fondovi koji su dostupni na godišnjem nivou za
održavanje spomenika kulture, gde verske zajednice mogu da se prijave za takva
sredstva kada su ovi spomenici kulture vođeni od samih zajednica. Pored toga, verske
zajednice pojedinačno ili preko svojih dobrotvornih organizacija mogu podneti zahtev
za sprovođenje državnih fondova koji pokrivaju specifične dobrotvorne programe.
- Da li Zakon omogućava da se veronauka predaje u državnim školama?
U Republici Kosovo, Zakon o pred-univerzitetskom obrazovanju Br. 04/L-032 ne
dozvoljava versku nastavu u svojim javnim školama. Prema članu. 3 stava 7 ovog
zakona“Javne obrazovne institucije treba da se uzdrže od verskih uputstava ili drugih
aktivnosti koje propagiraju određenu religiju.”
- Koja je institucija odgovorna za sprovođenje pomenutog Zakona?
Prema nacrtu Zakona o slobodi veroispovesti , odgovorna institucija za sprovođenje
zakona će biti Ministarstvo pravde. Nakon usvajanja Zakona, u okviru perioda od 3
meseca, treba da se osnuje Kancelarija za Registraciju verskih zajednica, praćena
završetkom sekundarnog zakonodavstva koja pokriva procedure registracije, u okviru
perioda od šest meseci.
Kao relevantna institucija u oblasti zaštite ličnih podataka je Institucija Ombudsmana,
gde je prema Zakonu o osnivanju Institucije Ombudsmana Br.03/L-195, njen obim i
odgovornost pada na zaštitu, nadzor i promociju ljudskih prava i osnovnih sloboda
fizičkih i pravnih lica , od nezakonitih radnji ili propusta državnih organa i drugih
organa odnosno organizacija koja vrše javna ovlašćenja.
U okviru regionalne saradnje Nacionalna Agencija za zaštitu ličnih podataka, postigla je
sporazume o saradnji sa relevantnim institucijama Republike Makedonije, Republike
Albanije, Republike Slovenije i Republike Crne Gore, u razmeni najbolje prakse za bolje
funkcionisanje Agencije. Budući koraci Agencije uključuju: mogućnosti za članstvo u
međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ličnih podataka, kampanju za
75
podizanje svesti građana o njihovim pravima i zaštiti ličnih podataka, čiji je cilj širenje
informacija , podataka o registraciji, nadzor, video-informativne brošure o registraciji
1.2.1.5.
Zaštita ličnih podataka
- Molimo vas da pruži pregled situacije na Kosovu , što se tiče strategija, politika,
zakona i nezavisnosti vlasti o zaštiti podataka, kao i postavljanje relevantnih
institucija i agencija, kao i njihov obim/zadaci.
Nacionalna Agencija za zaštitu ličnih podataka je osnovana od strane Skupštine, kao
nezavisna agencija odgovorna za praćenje zakonitosti postupanja sa ličnim podacima.
Funkcije, dužnosti i odgovornosti Agencije su regulisani Zakonom o zaštiti ličnih
podataka Br. 03L - 172. Na osnovu ovlašćenja i nadležnosti koje proizilaze iz zakona,
nadzor obrade podataka se vrši putem mehanizma Agencije, kao što su inspekcije i
kontrole javnih i privatnih tela.
Da bi se obezbedilo sprovođenje zakona i pravilna obrada ličnih podataka, interni akti
su usvojeni: Poslovnik, Etički kodeks, Inspekcijski pravilnik, Administrativno uputstvo
za nadležnog službenika za zaštitu ličnih podataka, Administrativno uputstvo za lične
karte državnih supervizora, obrazac za međunarodni prenos ličnih podataka i
kontrolne liste za javne i privatne organe koji obrađuju podatke. U povratku za bolje
obezbeđivanje zaštite podataka o ličnosti, Agencija je zatražila od nadležnih organa da
usklade svoje interne akte sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka, gde u skladu sa ovim
zakonom, Agencija je takođe odredila i rokovo (31. decembar 2011 ) u dodeljivanju
službenicima za zaštitu podataka u svakoj javnoj ustanovi. Takođe, zahtev je upućen i
institucijama da pre usvajanja novog zakonodavstva i pre uključenja ličnih podatka,
moraju sačekati mišljenje Agencije.
Redovni sastanci su vođeni između Agencije i Institucije Ombusmana, Nezavisna
komisija za medije, Nezavisna komisija pisanih medija i Regulatorna agencija za
telekomunikacije, zato ova saradnja će biti formalizovano postizanje sporazuma o
saradnji.
Kao relevantna institucija u oblasti zaštite ličnih podataka je Institucija Ombusmana,
gde je prema Zakonu o osnivanju Institucije Ombusmana Br. 03/L-195, njen obim i
odgovornost pada na zaštitu, nadzor i promociju ljudskih prava i osnovnih sloboda od
prirodnih i pravna lica od nezakonitih radnji ili propusta od državnih organa i drugih
organa odnosno organizacija koja vrše javna ovlašćenja.
U okviru regionalne saradnje Nacionalna agencija za zaštitu ličnih podataka, dostigla je
sporazume o saradnji sa relevantnim institucijama Republike Makedonije, Republike
Albanije, Republike Slovenije i Republike Crne Gore, u razmenu najbolje prakse za bolje
funkcionisanje Agencije. Budući koraci Agencije uključuju: mogućnosti za članstvo u
međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ličnih podataka, kampanju za
76
podizanje svesti građana o njihovim pravima i zaštiti ličnih podatak, čiji je cilj širenje
informacija, podataka o registraciji, nadzore video- informativnih brošura i registracije.
1.2.2.
Ekonomska i socijalna prava
- Molimo da opišete zakonski okvir i praktičnu implementaciju sledećih prava: prava
žena i ravnopravnost polova, prava deteta, socijalno ugrožena lica i osobe sa
invaliditetom, anti-diskriminatorska politika uključujući LGBT, radnička i prava
trgovačkih unija i imovinska prava.
Pravni okvir za prava žena i rodne ravnopravnosti u celosti je izrađen u skladu sa
međunarodnim konvencijama i svim pravnim aktima (Nacrt zakona i podzakonskih
akata) pre njihovog usvajanja od strane Vlade, podnose na konsultacije Agenciji za
ravnopravnost polova koja obezbeđuje jednakost perspektiva koje se ogledaju u nacrtu
zakona.
Zakon o ravnopravnosti polova Br. 2004/2: osigurava zaštitu; on tretira i propisuje
jednakost polova kao osnovnu vrednost demokratskog razvoja kosovskog društva,
jednake mogućnosti za žene i muškarce, njihovo učešće u političkom ekonomskom ,
socijalnom i kulturnom životu.
Zakon protiv diskriminacije Br. 2004/3: osigurava prevenciju kao i borbu protiv
diskriminacije promoviše efektivne jednakosti i realizaciju jednakog tretmana principa
svih građana Republike Kosovo, dakle sprečava i štiti od direktne ili indirektne
diskriminacije na osnovu pola
Zakon o radu Br. 03/L-212: osigurava prava žena pod ugovorom o radu preko svojih
posebnih odredbi kao što je porodiljsko odsustvo, zapošljavanje, očuvanje zdravlja žena
tokom trudnoće kao i pravo na posebnu negu beba.
Zakon o nasleđivanju Br. 2004/26: štiti pravo žena na nasleđe i njegove uredbe su
rodno neutralne bez diskriminacije.
Zakon o porodici Br. 2004/32: reguliše veridbu, brak, odnos roditelja i dece, usvajanje,
starateljstvo, zaštita dece bez roditeljskog staranja, svojinski odnosi unutar članova
porodice i specijalnih sudskih procedura za sporove koji mogu nastati između članova
porodice. To garantuje jednak tretman u ostvarivanju prava i obaveze oba pola, a
zabranjuje neposrednu ili posrednu diskriminaciju na osnovu pola.
Zakon o civilnoj službi Br. 03/L-149: državni službenici imaju pravo na jednak tretman
u svim aspektima, kao što su menadžment osoblja, razvoj karijere, nagrade, naknade, i
pravnu zaštitu, bez obzira na pol. Zakon predviđa određene odredbe u odnosu na
terminologiju koja se koristi u tome da nema predrasuda prema rodnoj ravnopravnosti.
77
Zakon o reproduktivnom zdravlju Br. 02/L-76: obezbeđuje u garantuje prava svakog
pojedinca bez obzira na polnu, ideološku, versku ili kulturnu pripadnost, u
informisanju u edukaciji o seksualnom i reproduktivnom zdravlju. Zakon takođe
garantuje pravo žena da slobodno odlučuju o vremenu, broju i intervalima rađanja kao i
da štiti od prinudne trudnoće i garantuje bezbedno materinstvo.
Zakon o prekidu trudnoće Br. 03/L-110: pruža pravni osnov za regulisanje prekida
trudnoće. Štaviše, ovaj zakon ima za cilj dobijanje svim mera u zaštiti i eliminisanju
opasnosti od smrtnosti usled ilegalnih abortusa.
Zakon o opštim izborima Br. 03/L-073: član 27 kroz njegovo garantovano pravo da bira
i bude biran bez diskriminacije na osnovu rase, etničke pripadnosti, boje kože, jezika,
pola, veroispovesti ili političkih pogleda, obrazovanja, društvenog položaja ili bilo koji
drugi sličan kriterijum, za sve građane Republike Kosovo. Štaviše, kvota garantovana
zakonom za žene je 30% predstavnika.
Zakon o zaštiti od nasilja u porodici Br. 03/L-182: ima za cilj zaštitu od svih oblika
nasilja u porodici za članove porodice koji su žrtva takvog nasilja, kroz odgovarajuće
mere. Praktična primena pravnog okvira i ustavnih prava su obezbeđena preko
institucionalnih mehanizama i javnih politika, kao je navedeno u nastavku:
a. Agencija za ravnopravnost polova, Kancelarija premijera;
b. Službenik za rodnu ravnopravnost u resornim ministarstvima;
c. Službenik za rodnu ravnopravnost u opštinama;
d. Ženska grupa-Član skupštine Republike Kosovo;
e. Parlamentarna komisija za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica i
peticije;
f. Institucija Ombudsmana-Jedinica za ravnopravnost polova.
Vladina strateška dokumenta o ravnopravnosti polova usvojena do sada:
a. Kosovski Program za Ravnopravnost polova (KPRP), usvojen 24.04.2008;
b. Kosovski Program protiv nasilja u porodici, usvojen 25.08.2011;
c. Akcioni plan za žensko ekonomsko osnaživanje, usvojen 2011-2013;
d. Sektorski i inter-resorni strateški dokument kojim se obezbeđuje društvenoekonomski razvoj garantuju ljudska prava, kao i sagledavaju obavezni rodni
indikatori i reflektuje rodna perspektiva.
U četvrtom zakonodavstvu postoji ukupno 40 žena poslanika koji čine 33.3% od
ukupnog broja poslanika koji je u Vladi, ukupna zastupljenost u državnoj službi
održavanja pozicija odlučivanja je na oko 13%.
78
Socijalno ugrožena lica i lica sa invaliditetom: Za prava osoba sa invaliditetom,
Ministarstvo rada i socijalnog staranja, u okviru sektora štiti prava osoba sa
invaliditetom , kao i pružanje socijalnih usluga kroz institucionalna zbrinjavanja. Pravni
okviri na snazi, koji regulišu socijalnu zaštitu su sledeći: Zakon o porodici i socijalnim
uslugama, Zakon o materijalnoj podršci porodicama sa decom sa stalnim ograničenim
sposobnostima/invaliditetom uzrasta 01-18godina, Zakon o socijalnoj šemi, Zakon o
stručnom osposobljavanju i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Zakon o porodičnim i socijalnim službama Br. 02/L-17 i administrativnim uputstvom
Br. 06/2011, jasno daje uputstva o zaštiti osoba sa invaliditetom, kriterijumima o
uslovima koje moraju ispunjavati deca i odrasli zahtevajući 24 časovne usluge u
Institutu u Štimlju ili u jednoj od (7) Kuća za zajednice. Trenutno 24 sata brige i usluge
pružaju se za 130 mentalno hendikepirane osobe u Institutu u Štimlju i dve kuća za
zajednice kao u Štimlju isto tako, jedna u Uroševcu, jedna u Vučitrnu, jedna u Gračanici,
jedna u Kamenici i jedna u Dečanima.
Zakon o materijalnoj podršci porodicama sa decom sa stalnim ograničenim
sposobnostima/invaliditetom
Br. 03/L-022 pruža konkretnu finansijsku pomoć
porodicama u kojima je ukupan broj korisnika 2,941 dece sa trajnim invaliditetom i
mesečni iznos po detetu je € 100.
Zakon o penzijama za lica sa ograničenim sposobnostima Br. 2003/23, osobe sa
invaliditetom starosti od 18-64, reguliše penzioni plan za hendikepirana lica sa
nesposobnošću za rad. Trenutni korisnici ovog programa dostižu 18,121 ljudi i mesečni
iznos je € 45 (prva kategorija).
Porodice koje takođe ispunjavaju druge kriterijume takođe imaju koristi od socijalnog
programa, gde invalidi članovi porodice mogu biti jedan ili više, a broj korisnika
dostigao je 13,853 ljudi (prve kategorije).
Zakon o profesionalnom osposobljavanju, prekvalifikovanju i zapošljavanju osoba sa
ograničenim sposobnostima, Br. 03/L-019, o pružanju usluga za obuku i stručno
osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Prema članu 12 stav 1 ovog
Zakona , svaki poslodavac je dužan da zaposli osobu sa invaliditetom na svakog 50-tog
zaposlenog. Takođe prema istom zakonu postoje i druge obavezne procedure i
kriterijumi za uključivanje osoba sa invaliditetom, odnosno u stručnom osposobljavanju
i zapošljavanju.
Ljudi koji žive u siromaštvu (ugrožene grupe), u skladu sa Zakonom o šemi socijalne
pomoći Br. 2003/15, primiće pomoć i/ili naknadu u novcu onda kada budu u grupi
porodica koje žive u siromaštvu i zadovolje kriterijume klasifikovanja za kategoriju
šeme socijalne pomoći.
a. Kategorija I: Porodice u kojima su svi članovi zavisni i niko nije zaposlen;
79
b. Kategorija II: Porodice u kojima samo jedan član radi, sa najmanje jednim
detetom ispod 5 godina ili brinu o siročetu ispod 15 godina;
U obe kategorije uključene su ugrožene osobe u porodici, i to: deca uzrasta 0-5, deca od
6-18 a pohađaju redovnu školu, lica starosti 18-65 sa 80% invalidnosti za rad, samo
jedan član porodice može da radi, ali je nezaposlen, stalni staratelj u okviru porodice,
samohrani roditelj kao jedini snabdevač u porodici. Mesečna socijalna pomoć po
porodici je pomnožena sa brojem članova (min. € 40 i maks. € 80). Socijalna šema
pomoći pruža i druge pogodnosti kao što su: primarna zdravstvena zaštita, subvencije
na datu količinu potrošene energije, oslobađanje od plaćanja školarine visokog
obrazovanja i univerziteta.
Dečja prava: Opšti značajan napredak je napravljen stavljanjem u upotrebu zakona o
zaštiti Dečjih prava, gde je tokom procesa pripreme konsultovana Konvencije o pravima
deteta i njeni principi su uključeni kao što su: ne-diskriminacija, učešće dece, razvoj
punog potencijala deteta i najboljeg interesa za dete; ILO Konvencija 182 koja tretira
najgori oblik dečijeg rada; druge instrumente i međunarodne standarde.
U cilju sprovođenja zakonskog okvira u praksi, strateški dokumenti su razvijeni i u
procesu su implementacije kao što su:
a. Strategija i Akcioni plan za Dečja prava 2009-2013;
b. Strategija i Akcioni plan za sprečavanje i eliminisanje dečijeg rada;
Ovi strateški dokumenti identifikuju pitanja koja su prioritet i trebaju brzu intervenciju
u obezbeđenju zaštite dece, neophodnu negu za razvoj i dobrobit deteta.
Socijalna zaštita: U skladu sa Zakonom o porodici i socijalnim uslugama , kao i drugim
pravnim aktima, oblici zaštite i usluga za decu su: starateljstvo, porodični smeštaj,
usvojenje, boravište, zaštita prava zlostavljanje dece, zaštita prava od trgovine decom,
uključujući i žrtve seksualnog zločina, zaštita dece od teškog rada i zaštita dece sa
posebnim potrebama.
Anti-Diskriminacija: Promovisanje jednakosti i zabrane diskriminacije su podignuti na
najviši nivo zakonodavnog okvira zemlje. Od toga su, principi anti-diskriminacije
predviđeni u Ustavu Republike Kosovo i Zakonu protiv diskriminacije Br. 2004/3. i
Principi jednakog tretmana uspostavljaju da neće biti direktnih ili indirektnih
diskriminacija na osnovu pola, starosti, bračnog stanja fizičkog ili mentalnog
invaliditeta, seksualnog opredeljenja, nacionalnosti, političkog mišljenja, vere ili
uverenja, etničkog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugog statusa, da svako
ima pravo na jednaku pravnu zaštitu. Kancelarija za dobro upravljanje u skladu sa
obavezom koja proizilazi iz Zakona protiv diskriminacije član .12, stav 12.3, usvojila je
Akcioni plan u cilju sprovođenja Zakona.
80
Rad i pravo na sindikalno organizovanje: Pravo na zaposlenje regulisano je Zakonom o
radu Br. 03/L-212, dok je pravo na udruživanje u sindikate regulisano Zakonom o
sindikatima Br. 04/L-11:
a. Zakon o radu reguliše prava i obaveze koje proističu iz radnog odnosa, ili
između poslodavca z zaposlenih. Odredbe ovog Zakona primenjuju se na
zaposlene z poslodavce u javnom z privatnom sektoru. Ključna pitanja koja su
garantovana odredbama zakona o radu su: zabrana svih vrsta diskriminacije,
kreiranje odnosa zaposlenosti, ugovor o radu, sadržaj tog ugovora, postavljenje
zaposlenih na radno mesto, radno vreme, odmori odsustva sa rada, zaštita i
bezbednost zaposlenih, zarade i naknade zarada zaposlenih, prestanak radnog
odnosa, procedure za ostvarivanje radničkih prava i odnosa, socijalni dijalog, kao
i druga važna pitanjima u vezi poslodavca i zaposlenog. Da bi se obezbedilo
sprovođenje Zakona o radu u potpunosti, izdato je 11 Uredbi.
b. Zakon o sindikatima ima za cilj da reguliše i odredi pravo i slobode zaposlenih
da uspostave i organizuju slobodan i dobrovoljan rad i sindikat, u cilju zaštite
ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa. Regulisana pitanja i
garantovana prava ovim Zakonom su: pravo na sindikalno članstvo i
organizaciju, članstvo u sindikatima, sindikalne izbore, prestanak rada sindikata,
kriterijumi i uslovi za registraciju sindikata, sindikalni legitimitet, struktura
sindikata, finansijski resursi i pravo da organizuju sindikalne federacije i
konfederacije, kao i ostalih stvari vezanih za ovo pitanje. Ministarstvo rada i
socijalnog staranja je izdalo jedan sekundarni zakonodavni akt sa ciljem
sprovođenja ovog zakona.
Imovinska prava: Kosovska Agencija za Imovinu osnovana je prema sledećem pravnom
okviru:
a. UNMIK Uredba Br. 2006/10, od 04.03.200 o Rešavanju zahteva koji se odnosi na
privatnu imovinu, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu izmenjena
i dopunjena UNMIK Uredbom Br. 2006/50, od 16.10. 2006;
b. Administrativno Uputstvo br. 2007/5;
c. Zakon usvojen od strane Skupštine Republike Kosovo Br. 03/L-079 o Izmenama i
dopunama UNMIK Uredbe 2006/50 o Rešavanju zahteva koji se odnose na
privatnu nepokretnu imovinu, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu
imovinu od 15 juna 2008;
d. Novi Nacrt Zakona o izmenama Zakona Kosovske imovinske agencije (u istom
procesu).
Navedeni zakon je u potpunosti implementiran od strane Kosovske agencije za
imovinu. Od 41.958 primljenih zahteva, do sada , 29.797 zahteva je presuđeno i prestalo
da čeka presudu. Paralelno sa donošenjem presuda na zahteve, Agencija je angažovana
u sprovođenju odluka kroz povraćaj, upravu ili zatvaranje slučaja. Ukupan broj
imovine pod upravom je 5.542,od kojih 1.032 su pod sporazumom zakupa.
- Koja je situacija/glavni izazovi/akcije (uključujući saradnju sa regionalnim,
lokalnim vlastima i NVO, finansiranjem) u vezi sa seksualnom diskriminacijom
81
(LGBT grupe) na Kosovu, u smislu diskriminacije, tolerancije društva, vidljivosti i
priznavanja prava?
Prema akcionom planu (2013-2015) zbog primene Zakona protiv diskriminacije, njegovi
glavni ciljevi sastoje se u organizovanju javne kampanje, odvajanju informacija koje se
tiču Zakona protiv diskriminacije i promovisanja njegove implementacije kao i
organizovanja debata i okruglih stolova. Dana 3 novembra 2011 organizovan je
formalan sastanak sa predstavnicima LGBT (Lezbejske, Gej, Biseksualne i Transsrodne
zajednice), njegov cilj je efikasna zaštita i promocija prava LGBT koja su garantovana
Ustavom, Zakonom protiv diskriminacije i raznim politikama i strategijama koje se
bave ljudskim pravima i anti-diskriminacijom. Ovo je bio prvi sastanak te vrste, između
institucija i zajednica uz učešće 9 predstavnika. Krajni cilj sastanka je istraživanje forme
i modaliteta bolje saradnje, kao i traženje načina za zajedničke aktivnosti i projekata za
demokratsko društvo, jednakost bez diskriminacije na osnovu seksualne diskriminacije.
Kancelarija za dobro upravljanje, ljudska prava i jednake mogućnosti pozvala je
pripadnike LGBT da budu deo radne grupe za pisanje Akcionog plana za
implementaciju Zakona protiv diskriminacije, kao i učešće u kampanji podizanja svesti
namenjene za ljudska prava i ne-diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. U cilju
saradnje i efikasne promocije prava zajednice, Kancelarija za dobro upravljanje će
održavati redovne sastanke sa LGBT zajednicom, uzimajući u obzir njihove probleme i
rešavati konkretne preporuke relevantnim institucijama sa mandatom zaštite i
promocije njihovih prava u skladu da merodavnim pravom.
1.2.3.
Poštovanje i zaštita manjina, pravo na kulturu
- Kakva je situacija/glavni izazovi/preduzete radnje (uključujući i saradnju sa
regionalnim, lokalnim vlastima i NVO, finasiranje) romske populacije (uključujući
Aškalije i Egipćane) u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravlja i
diskriminacije?
Kancelarija za pitanje zajednica i kancelarija Premijera, u saradnji sa svim kosovskim
opštinama podržava infrastrukturne projekte kao što je izgradnja puteva, kuća,
vodovoda i kanalizacije. Ovi projekti su uglavnom usmereni za RAE zajednicu. Štaviše,
KPZ finansira i organizuje aktivnosti za obeležavanje dana RAE zajednice. Tokom 2012,
izgrađeno je 6 kuća, a 4 za socijalne slučajeve koji pripadaju RAE zajednici i dodatnih 8
kuća se trenutno gradi za manjinske zajednice.
Štaviše KPZ godišnje objavljuje pozive za dostavljanje predloga projekata (grantovi), sa
fokusom na prava zajednica , uključujući obrazovanje, zapošljavanje, podizanje svesti o
zdrvstvenim pitanjima, anti-diskriminaciji. Pored toga, vodovodna mreža se gradi u
selu Grnčare opština Prizren gde živi Bošnjačka zajednica i u opštini Parteš gde živi
srpska zajednica. Tokom 2012, škola u selu Bostane u Novom Brdu je renovirana, za
učenike romske i srpske zajednice. KPZ preko svojih fondova podržava student iz
manjinskih zajednica koji studiraju na AUK Univerzitetu. KPZ podržava razne
obrazovne projekte za mlade, sport, kulturu i kulturno nasleđe (u poslednje vreme
podržava fudbalski klub u Pasjanu i NVO ‘Budućnost bez straha’ u Štrpcu).
82
Pored toga, prva faza projekta je u toku ‘Ali Ibra’ je završena i 29 RAE porodica
smešteno je u nove kuće. KPZ je izdvojila sredstva i podršku za RAE porodice kao što
su izgradnja socijalnih stanova u Obiliću.
Saradnja sa lokalnim vlastima i NVO: KP je organizovala 5 regionalnih sastanaka sa
ciljem da se poveća koordinacija između centralnog i lokalnog nivoa vlasti u
sprovođenju strategije za RAE
Obrazovanje: Kosovska vlada daje poseban značaj za obrazovanje dece RAE zajednice.
MONT distribuira besplatne udžbenike za učenike RAE zajednice od 1-vog do 9-og
razreda. MONT razvija nastavni plan i program, a do oktobra 2011 počeo je da
organizuje i nudi opcioni kurs za učenike 2-og razreda u 5 osnovnih škola u opštini
Prizren. Pored toga, MONT je organizovao kurseve sa ciljem da se eliminiše
nepismenost u RAE zajednici, za 120 žena.
MONT u saradnji sa Opštinskom direkcijom za obrazovanje i lokalnim i
međunarodnim NVO preduzeo je aktivnosti sa ciljem da smanji osipanje i poveća upis
učenika u školama u opštinama u kojima živi RAE zajednica. Konkretan primer je da je
tokom 2011 broj upisanih učenika veći za 14% u odnosu na 2009-2010.
Trenutna situacija u školama je sledeća:
a. Romska deca upisana u pred-školsko obrazovanje - 57
b. Deca Aškalija upisana u pred-školsko obrazovanje - 2
c. Deca Egipćana upisana u pred-školsko obrazovanje- 0.
d. Ukupno: 59
a.
b.
c.
d.
Romska deca upisana u pred-osnovno obrazovanje - 79
Deca Aškalija upisana u pred-osnovno obrazovanje - 159
Deca Egipćana upisana u pred-osnovno obrazovanje- 52
Ukupno: 290
a.
b.
c.
d.
Romska deca upisana u osnovno obrazovanje - 1566
Deca Aškalija upisana u osnovno obrazovanje - 3541
Deca Egipćana upisana u osnovno obrazovanje - 1378
Ukupno: 6485
a.
b.
c.
d.
Romska deca upisana u srednji nivo obrazovanja - 70
Deca Aškalija upisana u srednji nivo obrazovanja - 243
Deca Egipćana upisana u srednji nivo obrazovanja - 213
Ukupno: 526
Zdravstvo: Ministar zdravlja identifikovao je važnost aktivnog učešća RAE zajednice u
procesu podizanja svesti u vezi upravljanja otpadom i ličnom higijenom. Ova
komponenta za RAE zajednicu je takođe predviđena u narednim godinama.
83
Tokom 2010-2011, MZ je organizovala 6 sesija obuke u Kosovo Polju, Lipljanu, Alašu i
Medveđi uz učešće 90 žena u dobi od 15 do 50 godina starosti. Teme koje su razmatrane
uključuju: seksualno vaspitanje, rodne perspektive, nasilje nad ženama, reproduktivno
zdravlje i planiranje porodice, metode i kontraceptivna sredstva, polne infekcije i
rizično ponašanje za STI i HIV/AIDS.
Štaviše, u saradnji sa NVO ‘Zdravlje za sve’ (Health for All), organizovala je obuku sa
mladima u cilju informisanja o zdravstvenom obrazovanju i sprečavanju HIV/AIDS, to
je uključilo 12 učesnika u dobi od 17 do 34 godina starosti. Pored toga, HFA uz podršku
NVO ARTPOLIS organizovala je drama predstavu u vezi sa HIV /AIDS.
Stambeno zbrinjavanje: Kosovska Vlada završila je projekat ‘Osterode’ kamp u opštini
Mitrovica, gde su 4 stambene zgrade završene; koje pokrivaju 20 apartmana i 48
smeštenih porodica RAE zajednice i dodatne porodice smeštene su u 40 kuća. U skladu
sa sporazumom sa Ministarstvom za povratak i zajednice, RESTART i EU-MRSI
programi, 119 RAE porodica premešteno je iz Osterode kampa, dok dodatnih 19
porodica čeka završetak izgradnje kuća da konačno napusti kamp. Osterode kamp će
biti zatvoren 30 juna 2012, dok je Česmin Lug zvanično zatvoren 4 oktobra 2010.
- Kakva je situacija/glavni izazovi/radnje (uključujući i saradnju sa regionalnim,
lokalnim vlastima i NVO, finansiranje) srpske zajednice u oblasti slobode
veroispovesti (posebno Srpske pravoslavne crkve), nasilja, zaštite srpskog jezika,
zaštita verskih simbola i mesta (na primer Pravoslavna crkva i manastiri i
diskriminacije uopšte)?
Član 9 Ustava Republike Kosovo i Zakon br. 02/L-88 o Kulturnom nasleđu obezbeđuje
očuvanje i zaštitu kulturnog i religioznog nasleđa. Zakon Br. 03/L-035 o Policiji,
odnosno član 11.5 predviđa da Policija obezbeđuje sigurnost i zaštitu za mesta verskog i
kulturnog nasleđa u Republici Kosovo.
Posebna pažnja posvećena je zgradama i objektima koji pripadaju verskim zajednicama
i koje su namenjene verskim ritualima. Zato se ove zgrade i objekti smatraju nedirnutim
što se tiče intervencije državnih organa, a može im se pristupiti samo uz saglasnost
odgovarajuće verske institucije, osim ako se izdaje nalog zbog nezakonitih aktivnosti
i/ili u slučaju opasnosti po život ili zdravlje.
Što se tiče finansiranja, verske zajednice uživaju carinske i poreske privilegije za
privredne delatnosti koje su specifične za finansijsku održivost. Te privilegije
obuhvataju uvoz i kupovinu osnovnih proizvoda za proizvodnju, materijale, opremu i
stoku i izvoz ovih proizvoda (Zakonik o carinama i akcizama Republike Kosovo, Br.
03/L-109 Aneks D).
Što se tiče upotrebe jezika , Uredba br. 07/2012 o Kancelariji poverenika za jezike,
usvojena je 4 aprila 2012, što predstavlja napredak u pogledu upotrebe jezika od strane
84
Kancelarije poverenika za jezike. KPZ je održala 4 sastanka radne grupe za osnivanje
Kancelarije komesara za jezike.
- Koji mehanizam je uspostavljen na Kosovu da sprovede i izveštava o sprovođenju
Okvirne konvencije Saveta Evrope o pravima manjina?
Kancelarija za dobro upravljanje u saradnji sa Ministarstvom za povratak i zajednice,
OEBS i Savetom Evrope osnovala je radnu grupu u 2008 koja je nadgledala sprovođenje
preporuka nastalih nakon izveštavanja o Okvirnoj konvenciji Saveta Evrope o
manjinskim pravima. KDV je tokom 2010 razvio i objavio akcioni plan za
implementaciju preporuka dobijenih od Saveta Evrope i plan je dostavljen Sekretarijatu
Saveta Evrope. Ovaj plan je bio od velike pomoći u implementaciji Okvirne Konvencije
za zaštitu manjina.
- Koje su glavne preporuke Saveta Evrope o primeni konvencije?
Glavne preporuke Saveta Evrope o sprovođenju Konvencije su:
a. Poboljšanje zdravstvenog stanja RAE zajednice koja se nalazi u kampu;
b. Institucionalna zaštita zgrada i verskih objekata i centara;
c. Izmene i dopune Zakona o jezicima;
d. Povećati napore koji će omogućiti pripadnicima svih zajednica da aktivno
učestvuju u ekonomskom i društvenom životu na Kosovu;
e. Obezbeđenje nastave na manjinskim jezicima.
- Kako na Kosovu rešavate ove preporuke?
Neke od preporuka su rešene kako sledi:
a. Sva RAE deca su vakcinisana i dobili su zdravstvene knjižice, ne postoje
registrovani slučajevi tetanusa. Ministar zdravlja u saradnji sa Svetskom
zdravstvenom organizacijom radi periodična merenja krvi za kontaminaciju
olovom i tretira pojedinačne slučajeve;
b. U skladu sa sporazumom sa Ministarstvom za povratak i zajednice, RESTART i
EU-MRSI programi, 119 RAE porodica iz kampa Osterode, i dodatnih 19
porodica čekaju završetak izgradnje kuća da konačno napuste kamp. Osterode
kamp će biti zatvoren 30 juna 2012, dok je Česmin Lug zvanično zatvoren 4
oktobra 2010;
c. Ministarstvo kulture, omladine i sporta tokom 2011 uspostavilo je radnu grupu
za proučavanje i snimanje duhovne kulturne baštine RAE zajednice. Odeljenje za
kulturno nasleđe tokom 2011 finansijski je podržalo obnovu džamije Aškalija u
Dubravama, Uroševac;
d. Zakon o upotrebi jezika Br. 02/L-37, usvojen je 27 jula 2006. Uredba Br. 07/2012
o kancelariji poverenika za jezike odobrena je 4 aprila 2012;
e. Većina opština je već usvojilo lokalne propise za sprovođenje Zakona o jezicima;
f. Ministarstvo rada i socijalnog staranja ponudilo je hitnu pomoć od €36.500, dakle
oko 7% od ovog iznosa posvećeno je RAE zajednici;
85
g. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju razvilo je programe na
romskom jeziku i do sada je obučeno i zaposleno 3 nastavnika. MONT je takođe
obezbedio prevoz učenika koji putuju više od 2 km.
1.2.3.1. Institucija/predstavljanje
- Koje su zakonske odredbe u upotrebi?
Odredbe u upotrebi direktno ili indirektno povezane sa ne-većinskim zajednicama su
međunarodne konvencije koje se neposredno primenjuju u Republici Kosovo u skladu
sa Ustavom:
a. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (posebno član 27);
b. Savet Evrope – Konvencija za zaštitu nacionalnih manjina;
c. Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije;;
d. Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena;
Drugi međunarodni obavezujući sporazumi o Republici Kosovo, u skladu sa Ustavom:
a. Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova;
b. Uključujući opšte odredbe; Aneks I o ustavnim odredbama; Aneks II o pravima
zajednica i njihovih pripadnika; Aneks III o decentralizaciji; i Aneks V o verskom
i kulturnom nasleđu.
Ustav Republike Kosovo
a. Uključujući Poglavlje III o pravima zajednica i njenih članova;
Zakoni u vezi sa pravima zajednica :
a. 03/l-047 o zaštiti i promociji prava zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu;
b. 2008/03-L068 zakon o obrazovanju u opštinama Republike Kosovo;
c. 2006/02-L37 Zakon o upotrebi jezika;
d. 2008/03-L040 Zakon o lokalnoj samoupravi;
e. 2008/03-L041 Zakon o administrativnim granicama opštine;
f. 2006/02-L88 Zakon o kulturnom nasleđu;
g. 2008/03-L39 Zakon o specijalnim zaštićenim zonama;
h. 2006/02-L31 Zakon verskim slobodama na Kosovu;
i. 2008/03-L064 Zakon o službenim praznicima u Republici Kosovo;
j. 2010/03-L237 Zakon o popisu stanovništva i domaćinstava.
Podzakonski akti:
a. Vladina Uredba br 02/2010 o opštinskim kancelarijama za zajednice i povratak
MJU Pravilnik o procedurama za fer i proporcionalnu zastupljenost manjinskih
zajednica u državnoj službi:
a. Projektni zadatak za opštinske kancelarije za zajednice i povratak (OKZP)
odobren od strane među-ministarske radne grupe 21 aprila 2011 Aneks 8.1 (c).
Drugi relevantni zakoni o zajednicama, protiv diskriminacije i pristup javnim servisima
86
a. 2004/3 Zakon protiv diskriminacije; 2004/2 Zakon o ravnopravnosti polova na
Kosovu; 2010/03-L-172 Zakon o zaštiti ličnih podataka,
b. Zdravstvo: 2004/4 Zakon o zdravstvu, 2008/03-L-124 Zakon o izmenama i
dopunama zakona o zdravstvu;
c. Obrazovanje: 2006/02-L-52 Zakon o pred-školskom obrazovanju; 2002/2 Zakon
o osnovnom i srednjem obrazovanju na Kosovu; 2002/3 Zakon o visokom
obrazovanju na Kosovu; 2005/02-L-24 Zakon o obrazovanju odraslih i obuka;
d. Socijalna zaštita: 2003/15 Zakon o šemi socijalne pomoći na Kosovu; 2005/02-L17 Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama; 2004/32 Zakon o porodici;
2003/23 Zakon o invalidskim penzijama na Kosovu; 2008/03-L-019 Zakon o
profesionalnoj sposobnosti, rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom;
e. Zapošljavanje: 2010/03-L-212 Zakon o radu; 2006/02-L42 Zakon o stručnom
obrazovanju i obuci;
f. Državljanstvo, Registracija građana, lična dokumenta, registracija boravišta:
2000/13 UNMIK Uredba o centralnoj registraciji građana; 2008/03-L034 Zakon o
državljanstvu na Kosovu; b2007/02-L118 Zakon o ličnom imenu; 2004/46 Zakon
o matičnim knjigama; 2007/02-L126 Zakon o izmeni i dopuni Zakona br.
2004/46 o registru civilnog statusa; 2008/03-L037 Zakon o putnim ispravama;
2008/3-L099 Zakon o ličnim kartama; 2007/02-L121 Zakon o prebivalištu i
boravištu; Civilne usluge: 2010/03-L-149 Zakon o civilnim uslugama u Republici
Kosovo; 2010/03-L-147 Zakon o platama državnih službenika; 2010/03-L-192
Zakon o nezavisnom nadzornom odboru Kosova; 2010/03-L-215 Zakon o
dostupnosti javnih dokumenata; ” Zadatak za opštinske kancelarije za zajednice i
povratak (OKZP) odobrene od među-ministarske radne grupe 21 aprila 2011.
Aneks 8.1 (c).
g. Imovinska pitanja: 2008/03-L067 Zakon o Kosovskoj Agenciji za Privatizaciju:
2009/03-L-154 Zakon o imovini i drugim stvarnim pravima; 2008/03-L079 Zakon
o izmenama i dopunama UNMIK Uredbe 2006/50 o rešavanju zahteva koji se
odnose na privatnu nepokretnu imovinu, uključujući poljoprivredu I
komercijalnu svojinu; 2009/03-L-139 Zakon o eksproprijaciji nepokretne
imovine; 2003/25 Zakon o katastru; 2003/14 Zakon o prostornom planiranju:
h. Administrativne žalbe u pogledu pružanja javnih usluga: 2005/02-L28 Zakon o
Administrativnim procedurama; 2010/03-L-195 Zakon o narodnom advokatu;
i. Readmisija: 2010/03-L-208 Zakon o ponovnom prihvatu/readmisiji; 2010/03-L172.
1.2.3.2.
Pristup obrazovanju
- Da li su državne osnovne i srednje škole dostupne za manjinske učenike? Ako je
relevantno, koliko učenika iz manjinskih zajednica se obrazuje u državnim školama?
Da li učenici uče na svom maternjem jeziku? Da li postoje programi na maternjem
jeziku? (Molimo precizirajte koji programi i na kom jeziku)
Učenici koji pripadaju manjinskim zajednicama , kao što je srpska, bošnjačka i turska
uče na svom maternjem jeziku. Što se tiče romskog jezika, nastavni planovi i programi
sa elementima romskog jezika, kulture i istorije je razvijen, tokom 2011-2012 školske
87
godine, testiran je kao pilot projekat u opštini Prizren, uz podršku nastavnika romskog
jezika regrutovanih za ovaj projekat. Otvoren poziv za udžbenike na romskom jeziku je
u toku. Udžbenici za osnovno i niže srednje obrazovanje na turskom, bošnjačkom i
romskom jeziku su obezbeđeni besplatno za učenike ove tri zajednice. Ne postoje
udžbenici za više srednje obrazovanje na bošnjačkom i turskom jeziku. Udžbenici za
više srednje obrazovanje na bošnjačkim jeziku obezbeđeni su od strane bošnjačke NVO
na Kosovu uz podršku kantona Tuzla za narednu školsku godinu 2012-2013, dok su
udžbenici iste prirode na turskom jeziku dobijeni od turske ambasade na Kosovu za
2012, 2013 i 2014 (izloženo je u pitanju: “Da li učenici manjina uživaju ista prava kao i drugi u
smislu udžbenika i autobuskog prevoza do školskih prostorija?”)
Pored toga, nastavni plan i program na srpskom jeziku razvijen je od 1 do 9 razreda, ali
je odbijen od strane srpske zajednice. Ipak, u skladu sa zakonskim odredbama. Srpska
zajednica ima pravo da koristi programe i udžbenike iz Srbije. Dakle, MONT je osnovao
Komisiju u sastavu 3 Albanca, 3 Srbina i 1 internacionalac koji su pregledali sve
programe i udžbenike na srpskom jeziku i dostavili su izveštaj sa preporukama (vidi
MONT veb sajt za detalje).
Nastavni plan i program za bosansku i tursku zajednicu dostupni su za pred-školsko
obrazovanje, osnovnu školu, niše srednje obrazovanje, visoko obrazovanje, srednje
stručne škole i neformalno obrazovanje. Isto tako, nastavni planovi i programi na
albanskom jeziku za nealbansku zajednicu stoje na raspolaganju od 1 do 9 razreda.
- Da li učenici manjina uživaju ista prava kao i drugi u smislu udžbenika i
autobuskog prevoza do školskih prostorija?
Na osnovu statistike, u javnim školama širom teritorije Republike Kosovo, ima oko
17.500 učenika srpske zajednice (podaci nisu kompletni) 5289 učenika bošnjačke
zajednice, 3050 učenika turske zajednice, romske zajednice 1772, Aškalije 3945,
Egipćana 1643, Hrvata 34 i Goranaca 81. Učenici pripadnici manjinskih zajednica uče na
njihovom maternjem jeziku. Obrazovanje manjina u javnim školama na svim nivoima
od pred-školskog do univerzitetskog nivoa nudi se na srpskom, bošnjačkom i turskom
jeziku. Učenici RAE zajednice uče na albanskom jeziku.
Ministarstvo za Obrazovanje, nauku i tehnologiju razvilo je nastavni plan i program na
jezicima manjinskih zajednica:
Na bošnjačkom jeziku, razvijeni su sledeći:
a. Nastavni plan i program za pred-školsko obrazovanje;
b. Pred-školski obrazovni standardi;
c. Nastavni plan i program na bošnjačkom jeziku od 1-9 razreda;
d. Nastavni plan i program u srednjim školama;
e. Nastavni plan i program za stručno obrazovanje za razne profile;
f. Nastavni plan i program za neformalno obrazovanje, od 1-9 razreda.
Na turskom jeziku razvijeno je sledeće:
88
a.
b.
c.
d.
e.
Pred-školski obrazovni standardi;
Nastavni plan i program na turskom jeziku od 1 do 9 razreda;
Nastavni plan i program na visokim školama;
Nastavni plan i program za stručno obrazovanje za razne profile;
Nastavni plan i program za neformalno obrazovanje, od 1 do 9 razreda.
Na romskom jeziku razvijeno je sledeće:
a. Nastavni plan i program na romskom jeziku sa elementima istorije i kulture.
Na srpskom jeziku razvijeno je sledeće:
a. Nastavni plan i program na srpskom jeziku od 1 do 12 razreda.
b. Razvijen je i odobren Pre-univerzitetski obrazovni okvirni nastavni plan i
program Republike Kosovo na srpskom jeziku.
Učenici različitih zajednica koji žive na Kosovu imaju jednaka prava kao i ostali učenici
koji pripadaju većinskoj zajednici. Učenici svih zajednica dobijaju besplatne udžbenike
svake godine od 1 do 9 razreda na njihovim jezicima. Svi udžbenici na jezicima
zajednica finansiraju se iz budžeta Republike Kosovo.
Prevoz učenika od škole do kuće i obrnuto, na udaljenosti do 5 km, od 1 do 9 razreda
vrši se autobusom, besplatno. Prevoz je obezbeđen i finansiran od strane opštinskih
direkcija za obrazovanje.
1.2.3.3.
Službeni jezici
- Šta je sa planiranim amandmanom na Zakon o upotrebi službenih jezika?
Bilo je nekih propusta u pripremi važećeg zakona o upotrebi jezika. U tom smislu,
premijer Republike Kosovo, 4 aprila potpisao je Uredbu Br. 07/2012 o kancelariji
poverenika za jezike koja ima za cilj da štiti i promoviše službene jezike i njihov
ravnopravan status u Republici Kosovo i svim opštinama, kao i da obezbedi zaštitu svih
jezika zajednica koji nisu među zvaničnim jezicima.
Radna grupa za reformu kancelarije komesara za jezike osnovana je i do sada je održala
4 sastanka kojim predsedava KPZ. U tom smislu, imajući u vidu da je Vlada usvojila
Uredbu Br. 07/2012 koja pokriva oblast upotrebe službenih jezika i postigla je napredak
u rešavanju nedostataka, nema potrebe za izmenama i dopunama Zakona o upotrebi
jezika.
- Koji su ciljevi izmenjenog /nacrta Zakona?
Uzimajući u obzir da je vlada Republike Kosovo usvojila Uredbu Br. 07/2012 o
osnivanju kancelarije poverenika za jezike i ima za cilj osnivanje Odbora za politike
jezika, koji je predstavljen od strane različitih institucija Republike Kosovo, kao i
stvaranje mreže politika jezika. Plan rada ove radne grupe je odobren. KPZ je
koordinirala proces izbora predstavnika Odbora za politike jezika.
89
- Koji su zvanični jezici na Kosovu?
Ustav Republike Kosovo, u svom članu 5 stav 1 propisuje da: ‘Službeni jezici na Kosovu
su albanski i srpski jezik’, u stavu 2 istog člana navedeno je da:’ turski, bošnjački i
romski jezik imaju status zvaničnog jezika na opštinskom nivou i/ili drugom nivou, u
skladu sa Zakonom’, to jest, sa Zakonom o jezicima br.02/L-37.
Zakon o jezicima ima za cilj da reguliše:
a. Upotrebu službenih jezika i na jezicima nacionalnih zajednica, čiji maternji jezik
nije službeni jezik u kosovskim institucijama, javnim preduzećima i drugim
organizacijama koje pružaju javne funkcije i usluge;
b. Prava zajednice na Kosovu su da čuvaju, štite i promovišu svoj jezički identitet;
c. Višejezični karakter kosovskog društva u celini predstavlja svoj jedinstveni
duhovni, intelektualni, istorijski i kulturni identitet.
Zvanični jezici u Republici Kosovo imaju jednak status u njenim institucijama. Na
lokalnom nivou, ako najmanje 5% stanovnika opštine ima maternji jezik drugačiji od
zvaničnog jezika, onda će maternji jezik da bude službeni jezik na opštinskom nivou i
uživaće takođe ravnopravan status kao službeni jezik. Štaviše, ako najmanje 3%
stanovnika opštine imaju kao maternji jezik onaj koji nije službeni jezik, onda će
maternji jezik uživati status jezika u službenoj upotrebi na opštinskom nivou; pored
toga, isti tretman imaju jezici koji se tradicionalno govore u datoj opštini.
- Da li je primena važećeg Zakona o upotrebi službenih jezika zadovoljavajuća?
Zašto?
Dana 4 aprila 2012 stupila je na snagu Vladina Uredba Br. 07/2012 o kancelariji
poverenika za jezike. Kao rezultat:
a. Komisija je suspendovala njegovo funkcionisanje;
b. To će biti zamenjeno novom Kancelarijom poverenika o jezicima, stoga se njen
mandat reguliše Uredbom Br. 07/2012.
Dok Kancelarija poverenika ne postane potpuno funkcionalna, ako se podnosi žalba u
vezi sa povredama jezičkih prava iz Zakona o jezicima, biće preduzeti sledeći koraci:
a. Arhivska služba u kabinetu premijera će registrovati žalbu;
b. Čuva se primerak žalbe koju je popunio podnosilac;
c. Kabinet premijera/Kancelarija za pitanja zajednica zabeležiće i zaštititi žalbu;
d. Kada bude funkcionalna Kancelarija poverenika za jezike će pregledati i obraditi
žalbu u skladu sa Vladinom Uredbom Br. 07/ 2012.
1.2.3.4.
Manjinski mediji
- Da li je Kosovo osnovalo fond za manjinske medije? Ako je relevantno, koji je
godišnji budžet?
Fond za podršku manjina, multi etničke i druge ugrožene medije, kreiran je na osnovu
Strategije za medijske politike manjinskih zajednica na Kosovu koji je odobren od strane
Vlade 19 aprila 2005. Vlada je svojom odlukom od 6 maja 2005 izdvojila je 50.000 € za
Fond i odobrila je odluku o osnivanju Komisije za upravljanje ovim fondom. Zakon o
90
RTK je izdvojio 5% od fondova sakupljenih od naknada za javno emitovanje za Fond
manjinske, multi etničke i druge ugrožene medije. Pored toga, Vlada je odobrila Uredbu
za funkcionisanje fonda, njene procedure kao i pravila o radu Fonda u okviru
Kancelarije za javnu komunikaciju u KP. Fondom upravlja Komisija koja se sastoji od 7
članova iz nezavisnih medijskih regulatornih tela i civilnog društva. Do sada, Fond je
objavio četiri poziva za predloge i dodelio 43 stipendije , ukupan iznos biće € 310.882.
Elektronski mediji na jezicima manjina, multi etničkih i medija u službi zajednice sa
posebnim potrebama imali su koristi od ovih grantova (32 emitera) i do danas, 425,902 €
je distribuirano uključujući iznos kojim fond trenutno raspolaže (fond trenutno ima
106,246 € za 2012 godinu). Komisija radi na procesu selekcije 56 medija koji su
konkurisali za dodelu bespovratnih sredstava, otvorenog poziva koji je zaključen
početkom maja. Novi Zakon o RTK koji je stupio na snagu 9 maja 2012 uklonio je
odredbu ranije autorizacije za raspodelu 5% Fondu od RTK plaćanja unapred. Vlada je
osigurala svoje obećanje za održivo finansiranje Fonda u budućnosti.
- Koji se procenat TV programa emituje na jezicima manjina na javnoj TV u 2011, kao
deo ukupnog vremena emitovanja?
Što se tiče statističkih podataka o manjinskim programima emitovanja, na osnovu
godišnjeg izveštaja RTK, javni servis ispunio je svojih 15% predviđene šeme programa
RTK za manjine.
- Implementacija novog zakona o javnom emiteru, kada Kosovo planira da
operacionalizuje budući javni kanal na srpskom jeziku?
Prema Zakonu o radio televiziji Kosova Br. 04/L-46 koji je usvojila Skupština 29 marta
2012, član 8 (Kompozicija ,šeme) stav 7 predviđa sledeće: ‘RTK menadžment i njen
odbor će preduzeti sve neophodne korake kako bi osigurale neophodno funkcionisanje
RTK kanal 2, kao emitera na srpskom jeziku, najkasnije u roku od dvanaest (12) meseci
od usvajanja Zakona’.
1.2.3.5. Romi, Aškalije i Egipćani
- Kakav je status implementacije Strategije i Akcionog plana u rešavanju pitanja
RAE?
Prema Akcionom planu za implementaciju Strategije za RAE i njenih pokazatelja, uočen
je merljiv napredak u poboljšanju kvaliteta života ovih zajednica , kao na primer u polju
obrazovanja, zdravstva, stanovanja, preseljenja iz kampova, i učešća u ukupnom
društvenom i kulturnom životu.
Važno je napomenuti da Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju, u saradnji sa
opštinskim direkcijama za obrazovanje, kao i NVO preduzeli su brojne aktivnosti da se
smanji napuštanje škole i poveća broj upisane dece u školama. Pozitivan trend je
91
zabeležen kada je broj upisane dece porastao za 14% u odnosu na prethodni period
2009-2010. Pored toga, nastavni plan i program na romskom jeziku je razvijen.
Osim toga, Vlada je realizovala projekat o izmeštaju iz kampa ‘Osterode’ u opštini
Mitrovica gde su bili izgrađeni stambeni objekti i gde je 48 RAE porodica smešteno, i 40
dodatnih mesta u kućama.
U oblasti zdravstvene zaštite, deca RAE su vakcinisana i obezbeđene su im zdravstvene
knjižice, i nisu registrovani slučajevi tetanusa. Ministarstvo zdravlja u saradnji sa
Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) predviđa periodične preglede krvi u vezi
kontaminacije olova i nudi tretman za pojedinačne slučajeve, kada je ta kontaminacija
ustanovljena.
Što se tiče socijalne zaštite, Ministarstvo za rad i socijalno staranje dodelilo je hitnu
pomoć u iznosu od 36,500 € od kojih je 7% dodeljeno za RAE zajednicu. Potpun izveštaj
o implementaciji strategije za RAE biće objavljen u junu 2012.
- Koji je javni budžet u 2012 dodeljen za ovu svrhu?
Vlada Republike Kosovo nema poseban fond za ovu namenu, ali su resorna
ministarstva preduzela aktivnosti i dodelila budžet u skladu sa projektima i ciljevima
koji proizilaze iz Akcionog plana za sprovođenje Strategije za integraciju RAE
zajednice, za 2012 godinu raspodela budžeta po resornom ministarstvu je kako sledi:
a. Kancelarija za pitanja zajednica -OPM, € 338,112.11;
b. Ministarstvo za povratak i zajednice, € 445,936.68;
c. Ministarstvo za obrazovanje , omladinu i tehnologiju, € 183,000.00;
d. Ministarstvo zdravlja, € 93,000;
e. Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport, € 67,000.00;
f. Ministarstvo za ekonomski razvoj, € 4,000.00;
g. Ministarstvo za rad i socijalno staranje, € 2,834,522.00;
h. Ministarstvo za administraciju lokalne samoupravu, € 9,500.00.
- Koji su glavni izazovi sa kojima se Kosovo suočava da poboljša situaciju/integraciju
ove tri ugrožene zajednice?
Adekvatno planiranje budžeta i njegovo efikasno upravljanje: precizna raspodela
budžeta je glavni izazov do sada, što znači da nije bilo posebne budžetske linije
izdvojene po ovom pitanju kako je predviđeno Akcionim planom za integraciju RAE
zajednica.
Među-institucionalna koordinacija na lokalnom nivou: saradnja sa centralnim nivoom
vlade procenjuje se kao efikasnija, dok se na opštinskom nivou komunikacija kanališe
preko Ministarstva za lokalnu upravu. KDV/KP treba da istraži i druge oblike saradnje
na lokalnom nivou, kao i na unapređenju komunikacije i koordinacije sa opštinama.
92
Zapošljavanje i socijalna zaštita: je veliki izazov za RAE zajednice. Mogućnost za
zaposlenje je uslovljena potrebnim kvalifikacijama i obrazovanjem. Socijalne usluge su
obezbeđene jednako svima kojima je to bilo potrebno bez razlike, međutim imajući u
vidu da ove usluge pokrivaju samo troškove života, daleko su od poboljšanja
ekonomske situacije za pripadnike ove tri zajednice.
Reintegracija i repatrijacija: ostaje izazov, posebno u obrazovanju, zapošljavanju i
stanovanju. RAE deca, nakon procesa repatrijacije često ne poseduju znanje bilo kog od
službenih jezika. Da bi pomogli ovaj proces MONT pruža kurseve jezika u cilju
olakšanja uključenja RAE dece u obrazovni sistem. Štaviše, što se tiče stanovanja MPZ
zajedno sa KDV/KP i bliskom saradnjom sa opštinama čine velike napore u smeštanju i
rešavanju stambenih problema za porodice ovih zajednica.
1.2.3.6. Izbeglice i interno raseljena lica IRL
- Da li je Kosovo razvilo politiku za stvaranje uslova za povratak i reintegraciju na
Kosovu izbeglica i interno raseljenih lica?
Vlada Republike Kosova, preko Ministarstva za Povratak i Zajednice je razvila i usvojila
Strategiju za Zajednice i Povratak 2009-2013, dok politika za stvaranje uslova za održiv
povratak i reintegraciju izbeglica i interno raseljenih lica (IRL) su razvijeni u skladu sa
ovom strategijom. To se odnosi na ukupnu viziju za doprinos razvoju multietničkog,
prosperitetnog i demokratskog društva sa jednakim pravima.
Da bi se postigla ove vizija, strategija se fokusira na tri primarna cilja kao što su stabilna
zajednica, održiv povratka i reintegracija interno raseljenih lica, kao i ekonomska
reintegracija zajednica. Kao rezultat, sledeći napredci su učinjena u oblastima kao što
su:
I. Jačanje i stabilizacija zajednica na Kosovu
a. Jačanje prava zajednica i obezbeđivanje sprovođenja postojećeg Zakona o
zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih pripadnika u Republici
Kosova;
b. Obezbeđivanje socijalnog učešća i pristupa zajednicama na svim javnim
službama.
II. Održiv povratak raseljenih lica sa Kosova
a. Da se pruži podrška svim povratnicima na Kosovu;
b. Da se obezbedi da raseljena lica i potencijalni povratnici imaju dovoljno
informacija o uslovima povratka i o njihovim pravima;
c. Da se obezbede potrebni adekvatni uslove za održivi povratak i reintegraciju
povratnika.
III. Podrška za ekonomski razvoj zajednica na Kosovu, kao glavni preduslov za
stabilizaciju zajednica i održiv povratak
a. Da se obezbede jednake mogućnosti za razvoj svih zajednica;
93
b. Da se obezbedi dodela sredstava za projekte koji ispunjavaju uslove za
stabilizaciju i integraciju zajednica.
Treći cilj je usmeren ka poboljšanju ekonomskih uslova i ukupnu integraciju zajednica,
uključujući i povratnike u cilju promovisanja stabilnog, prosperitetnog i multietničkog
društva na Kosovu.
Na osnovu Strategije, Ministarstvo za Povratak i Zajednice je izdalo Smernice za
podršku u realizaciji procesa povratka, Br. 711, 27. marta 2012 godine. Sveukupno,
Vlada Republike Kosova, sa svojih aktivnostima iz Strategije za zajednice i povratak
2009-2013 beleži uspehe u procesu povratka i boljeg života za sve zajednice koje žive u
Republici Kosova.
- Koliki je prosečni javni budžet za ovu namenu u poslednjih pet godina?
Vlada Republike Kosova, u poslednjih 6 godina je izdvojila javni budžet u cilju
stvaranja uslova za povratak i reintegraciju izbeglica i raseljenih lica, kao i integraciju
svih zajednica na Kosovu, u iznosu od 41,385,346.00 evra.
Razdvojeni podaci o godišnjim budžetom izdvojenim za poslednjih 6 godina:
a. 2007, 5,200,000.00 €;
b. 2008, 8,058,433.00 €;
c. 2009, 7,800,000.00 €;
d. 2010, 7,726,913.00 €;
e. 2011, 6,300,000.00 €;
f. 2012, 6,300,000.00 €.
1.2.3.7.
Kulturna prava , uključujući kulturne baštine
- Da li je Kosovo ratifikovalo 2005 UNESCO konvenciju o zaštiti i unapređenju
raznolikosti kulturnih izraza?
Republika Kosova nije ratifikovala 2005 UNESKO konvenciju o zaštiti i promociji
raznolikosti kulturnih izraza, iako je spremnost i volja uvek izražena od strane
kosovske strane za ratifikaciju Konvencije. Provizije za ratifikaciju i priznavanje
Konvencije predviđaju ratifikaciju od strane država članica UNESCO-a i država članica
UN, ili čak država i teritorija koje su članice specijalizovanih agencija UN-a, pod
uslovom da dobiju poziv od strane Generalne konferencije UNESCO-a (Član 26. i 27.
Konvencije). Republika Kosova je član Međunarodnog Monetarnog Fonda i Svetske
Banke, ali do sada nije dobila poziv od strane Generalne konferencije UNESCO-a.
- Kakav je pravni okvir koji garantuje zaštitu kulturnih prava na Kosovu?
Ustav Republike Kosova, član 58 stav 5, predviđa: "Republika Kosova će promovisati
očuvanje verskog i kulturnog nasleđa svih zajednica, kao deo nasleđa Kosova. To će
imati posebnu dužnost da osigura delotvornu zaštitu i integritet objekata i spomenika
94
kulturnih i verskih zajednica“. Dalje, isti članak u stavu 6 kaže da: "Republika Kosova
preuzima efikasne mere protiv svih onih koji ometaju ostvarivanje prava članova
zajednice“. Takođe će se uzdržavati od politika ili praksi koje imaju za cilj asimilaciju
protiv volje članova zajednice i štiti ove članove od bilo koje takve akcije". Pored toga,
član 59 stav 12, garantuje da: "Pripadnici zajednica uživaju neometane međusobne
kontakte u Republici Kosovo, i uspostavljaju i održavaju slobodne i miroljubive
kontakte sa licima iz bilo koje države, a naročito sa onima sa kojima imaju zajednički
etnički, kulturni, jezički i verski identitet, ili zajedničko kulturno nasleđe, u saglasnosti
sa zakonom i međunarodnim standardima".
Zakonodavni okvir koji garantuje zaštitu kulturnih prava na Kosovu je kao što sledi u
nastavku:
a. Zakon o Kulturnim Ustanovama Br. 02/L-57 koji je usvojen od strane Skupštine
Kosova 6 aprila 2006. Zakon propisuje osnovne uslove, kriterijume i postupke za
osnivanje kulturnih institucija, njihov karakter, organizacionu i menadžersku
strukturu, poslove i aktivnosti, obaveze i odgovornosti, kao i druga pitanja o
radu i funkcionisanju kulturnih institucija.
b. Zakon o Pozorištu Br. 02/L-12 je usvojen od strane Skupštine 23 Marta 2005.
Zakon uređuje funkcionisanje pozorišne delatnosti, uključujući uspostavljanje,
upravljanje i finansiranje javnih i privatnih pozorišta. Zbog stalnih zahteva
umetničke zajednice, MKOS je pripremio novi nacrt Zakona o pozorištu, koji
trenutno čeka za odobrenje od strane Skupštine;
c. Zakon o filharmoniji, operi i baletu Kosova Br. 02/L-59 je usvojen od strane
Skupštine 1 Juna 2006. Zakon reguliše osnivanje, rad, organizaciju, delatnost i
funkcionisanje institucija poput Filharmonije, Opere i Baleta Kosova. Zakon bi
trebalo da bude izmenjen u toku 2012;
d. Zakon o nacionalnom državnom ansamblu pesama i igara „Shota" i drugim
ansamblima, Br. 03/L-56 e usvojen od strane Skupštine 6 Novembra 2008. Ovaj
zakon uređuje funkcionisanje delatnosti Nacionalnog – državnog ansambla
pesama i igara "Shota" kao i ostalih kulturnih ansambala,osnivanje, upravljanje,
menadžiranje i njihovo finansiranje, položaj umetnika i ostala važna pitanja za
ovu delatnost. Ovaj zakon će se izmeniti tokom 2012 godine.
e. Zakon o izdavačkoj delatnosti i knjizi Br. 02/L-51, usvojen je od strane Skupštine
16 Marta 2006. Zakon reguliše osnovna načela i norme za razvoj izdavačke
delatnosti, razvoj književnosti, umetničkih, naučnih, stručnih i kulturnog
stvaralaštva u Republici Kosova;
f. Zakon o autorskom i srodnom pravu, Br. 04/L-065. Zakon reguliše imovinska
prava i moralne aspekte autorskih prava, fokusirajući se na ostvarivanju i zaštiti
autorskih prava;
g. Zakon o bibliotekama Br. 04/L-097 usvojen je od strane Skupštine 6 Aprila 2012.
Zakon definiše osnovne principe za uspostavljanje i funkcionisanje nacionalnih,
akademskih biblioteka odnosno opštine, škole, za posebne potrebe i privatne
biblioteke;
95
h. Uredba Br. 05/2011 o promociji i platama kulturnih autora i izvođači i stručnih
kadrova u kulturnoj baštini, kojom se reguliše sistem promocije i plata kulturnih
autora i izvođača i zaposlenih profesionalaca u kulturnom nasleđu, radeći tako u
Kulturnim i institucijama i Institucijama za kulturno nasleđe.
- Kakvo je zakonodavstvo za zaštitu materijalnih i nematerijalnih kulturnih baština?
Zakonodavstvo za zaštitu materijalnih i nematerijalnih kulturne baštine obuhvata:
a. Zakon o Kulturnom Nasleđu Br. 02/L-88, usvojen je od strane Skupštine 9
Oktobra 2006. Svrha ovog zakona je očuvanje, zaštita i promocija kulturne
baštine. Zakon namerava da istraži zakonske mere za zaštitu svih tipova nasleđa,
kao što je arheološko arhitektonska nasleđa, pokretno i duhovno nasleđe (Zakon
o kulturnom nasleđu Br. 02/L-88, član 1). Takođe reguliše odnose između
vlasnika, nosilaca i korisnika kulturnih baština, čime se stvara institucionalne
odgovornosti za kulturno nasleđe. Pored toga, Zakon o kulturnom nasleđu
definiše termine koji se koriste za kulturno nasleđe kao što su inventar kulturnog
nasleđa za potrebe identifikacije, registracije i dokumentacije kulturnog nasleđa,
pravne mere za zaštitu kulturnog nasleđa i izradu preliminarnih procedura za
postavljanje liste spomenika sa stalnim i privremenim zaštitama, kao i
uspostavljanje institucionalnih mehanizama za procenu kulturnog nasleđa. Ovaj
zakon je u proceduri izmena i dopuna sa ciljem ispunjavanja međunarodnih
kriterijuma i merila, otklanjanje zakonskih kolizija i definisanje institucionalne
odgovornosti,
ujedinjene
terminologije i njegovo
usklađivanje
sa
zakonodavstvom na snazi;
b. Zakon o specijalnim zaštićenim zonama Br. 03/L – 039 usvojen je od strane
Skupštine 20 Februara 2008. Cilj ovog zakona je da se definišu posebne zaštitne
zone i obezbeđe zaštite srpskih pravoslavnih manastira, crkava i ostalih verskih
objekata, kao i istorijski i kulturni objekti od posebnog značaja za zajednicu
kosovskih Srba i drugih zajednica u Republici Kosova;
c. Zakon o historijskom centru Prizrena Br. 04/L-066 usvojen je od strane Skupštine
20 Aprila 2012. Cilj ovog zakona je zaštita, očuvanje i promocija vrednosti
kulturne baštine Prizrena, kao posebna zaštitna zona, kao i definisanje pravila i
mehanizama za zaštitu, očuvanje, upravljanje i održivi razvoj Istorijskog centra
Prizrena;
d. Zakon o Velikoj Hoći Br. 04/L-62 usvojen je od strane Skupštine 20 Aprila 2012.
Cilj ovog zakona je zaštita, očuvanje i promocija vrednosti kulturne baštine sela
Velika Hoća, kao posebna zaštitna zona, kao i definisanje pravila i mehanizme za
zaštitu, očuvanje, upravljanje i održivi razvoj sela Velika Hoća;
e. Zakon o prostornom planiranju Br. 2003/14, usvojen je od strane Skupštine 3 Jula
2003. Cilj ovog zakona je da reguliše prostorno planiranje na teritoriji Republike
Kosova. Zakon je izmenjen 10. novembra 2008, kako bi se osigurala potpuna
usaglašenost sa Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama;
f. Zakon o zaštiti životne sredine Br. 03/L-025 usvojen je od strane Skupštine 26
Februara 2009. Cilj ovog zakona je da promoviše stvaranje zdrave sredine za
96
stanovništvo Kosova kroz postepeno dovođenje ekoloških standarda Evropske
Unije;
g. Zakon o državnim arhivima Br. 2011/04-L-088 usvojen je od strane Skupštine 15
Februara 2012. Ovaj Zakon određuje osnovna pravila za organizaciju i rad
arhivske službe u svim institucijama Republike Kosova.
Osim toga, u 2011, Vlada Republike Kosova je usvojila strateški dokument koji prethodi
integrisano očuvanje Strategije. U procesu su izrade sedam smernica o kulturnom
nasleđu:
a. Smernice za popis imovine za kulturno nasleđe;
b. Smernice za arheološka istraživanja;
c. Smernice za licenciranje arheoloških istraživanja;
d. Smernice za kriterijume i uslove za procenu imovine kulturnog nasleđa;
e. Smernice za razvoj projekata očuvanja;
f. Smernice o merama za očuvanje zaštitne i održavanje pokretne imovine
kulturnog nasleđa
- Koji su mehanizmi kojima se garantuje izvršenje i sprovođenje ovih zakona?
Mehanizmi koji obezbeđuju sprovođenje, kao i primenu ovih zakona su sledeći:
a. Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta;
b. Muzej Kosova i njegova mreža;
c. Kosovski Arheološki Institut;
d. Kosovski Institut za Zaštitu Spomenika;
e. Regionalni centri za kulturnu baštinu u Prištini, Mitrovici, Peći, Prizrenu,
Đakovici, Uroševcu i Gnjilanu;
f. Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja;
g. Savet Kosova za Kulturno Nasledje;
h. Ministarstvo Trgovine i Industrije;
i. Katastarska Agencija Kosova;
j. Institut za Istoriju;
k. Albanološki Institut;
l. Opštine - Direkcije za Kulturu i Direkcije za Urbanizam i Prostorno Planiranje.
- Koji su zakonski zaštićeni zone i zaštićeni artefakti na Kosovu?
U skladu sa članovima 3.5, 3.6, 3.7 i 3.8 Zakona o kulturnom nasleđu, Ministarstvo
Kulture, Omladine i Sporta je odobrio listu kulturne baštine sa privremenom zaštitom,
septembra 2011 i sadrži 930 spomenika pod privremenom zaštitom podeljenih u dve
kategorije:
a. Kategorija arheološkog nasleđa sa svojim pod - kategorijama: Spomenik/
monument i arheološke lokacije;
b. Kategorija arhitektonskog nasleđa sa svojim pod - kategorijama: Spomenik/
monument
97
Spisak kulturnog nasleđa sa privremenom zaštitom je naveden u Aneksu 2, u kojem je
predstavljeno 930 objekata i njihove lokacije. MKOS je u procesu procene cele kulturne
baštine, a zatim i razvoj liste kulturne baštine na trajnu zaštitu.
2.
EKONOMSKI KRITERIJUMI
2.1.
Makro-Ekonomski Podaci
Molimo Vas,da ukratko komentarišete glavne makro-ekonomske trendove tokom
zadnjih 5godina za:
a) Realni rast BDP i njenogu raspodelu od strane rashoda;
Tokom poslednjih pet godina, ekonomija je uspešno upravljala uticaj globalne
ekonomske krize, postigavši godišnju prosečnu stopu rasta od 5 %. Porast Bruto
Domaćeg Produkta (BDP)u velikoj meri pod uticajem potrošnje, iako je njegov udeo na
BDP pao od 112.3% u 2007 godini na 108.2% u 2011 godini.
Javne investicije su doprinele u velikom stepenu do brzog ekonomskog rasta sa
povećanim učešćem u BDP-u od 5% u 2007 na 11% u 2011 godini. Privatne investicije
nastavljaju da učestvuju sa 22% i rastu BDP-a.
Brzi rast uvoza robe ima dobar uticaj tako da mreža izvoza ostaje konstantna kao udeo
BDP-a oko 40%.Izvoz robe je obeležio povećanje,naročito u 2010 godini. Njihovo učešće
u BDP je u toku perioda poraslo od 5% u 2007 na 7% u 2011 godini. Slično tome, izvoz
usluga se obavlja sa povećanim trendom u porastu od 10% BDP-a u 2007 na 12% u 2011
godini.
Sa druge strane,uvoz robe je povećan od 46% od BDP na 52%.Ovo povećanje je
uglavnom zbog velike javne investicije. U suprotnom,uvoz usluga je ostao uveliko
konstantan oko 9%u smislu participacije BDP-a. Za više detalja vidite Aneks 3a.
b) Inflacija(uključujući osnovnu inflaciju);
Inflacija tokom perioda 2007-2011 je bila u proseku 4.44 %/.U 2008 godini prosečna
godišnja stopa inflacije je bila 9.4%.Nakon pada nivoa cena u 2009 god. Kada je Indeks
Potrošačkih Cena(IPC)zabeležila prosečni godišnji rast od -2.4%skok međunarodnih
cena(uglavnom hrana i nafta)je izazvala inflacioni pritisak na Kosovu takođe. Time,u
2010 godini nivo cena je povećano u proseku od 3.5%, dostižući vrhunac od 7.3% u 2011
godini. Tokom prvih tri meseca u 2012 godini, sporije povećanje stope cena je
primećena, u odnosu na prošlu godinu. S obzirom da uvozi čine značajan procenat
BDP-a na Kosovu,svaki pokret međunarodnih cena direktno se odražava na nivo cena
na Kosovu. Hrana je glavni sastojak u potrošačkoj korpi i zato,kretanje svih cena hrana
u svetskom tržištu je uticalo na cenu hrane na Kosovu, čime utiču na ukupno kretanje
cena.
c) Opšti Vladin deficit i dug i njegova raspodela od strane nivoa Vladinog;
98
Tri bilansa Opšte Vlade su prikazana u sledećoj tabeli: Trenutno stanje,koje prikazuje
razliku aktuelnih prihoda i rashoda tokom ovog perioda,je ostala pozitivna,
odrazavajući zrelu politiku Vlade u odnosu na ovu kategoriju rashoda. Sa druge strane,
povećanje kapitalnih rashoda je uticala na primarni i na ukupni bilans,da bude
negativan iako je ispod nivoa preporučenog od Sporazuma Mastrihta. Vlada Kosova
tokom poslednjih pet godina je poslovala sa opštim suficitom budžeta. Ukupno stanje
javnih dugova(unutrašnji/spoljašnji) je oko €282.8 miliona. Od ukupnog iznosa €253.1
miliona su spoljni dugovi i €29.7 miliona su hartije od vrednosti u formi za menice
Trezora izdate od MF.
Tabela 8: Bilans Opšte Vlade, u % BDP-a
Opis
2007
2008
2009
2010
2011
Trenutni Bilans
13.7%
8.7%
10.0%
9.1%
10.0%
Primarni Bilans
9.1%
-0.3%
-0.6%
-2.3%
-1.5%
9.3%
-0.5%
-1.1%
-2.5%
-1.7%
Ukupni bilans
(Uključujući isplate
kamata)
Izvor: MF
d) Prihodi i rashodi Opšte Vlade i njihova raspodela po kategorijama;
Na osnovu podataka tokom 2007-2011 godine, ukupni prihodi su nastavili porast u
godišnjem proseku od oko 10 %.Prihodi od granice tokom ovog perioda su porasli u
godišnjem proseku od 11.7% ili oko 55% u odnosu na 2007 godinu. Samo u 2011 godini
ovi prihodi su dostigli 18% u poređenju sa 2010 godinom. Domaći prihodi u toku istog
perioda su porasli u godišnjem proseka od 8.5% ili oko 36.1%u poređenju sa 2007
godinom.
Neoporezivani prihodi su opali, dok su sopstveni prihodi, obe u centralnom i lokalnom
nivou su se udvostručili u toku ovog perioda. Preciznije,opštinski sopstveni prihodi su
se povećali u proseku od 18.5%dok sopstveni prihodi centralnog nivoa su porasli za
25.5%.
U poslednjih 5 godina,Vlada Kosova je primila dividendu od strane Pošte i Telekoma
Kosova (PTK) i Međunarodnog Transporta Prištine (MTP) u ukupnom iznosu od €375.8
miliona. U 2010 godini, Vlada Kosova je primila budžetsku podršku u iznosu od €30
miliona od Evropske Komisije(EK) i 2011 godine je primila €19.2 miliona od Svetske
Banke(SB).
Neprekidan ekonomski rast, obeležen tokom 2007-2011 godine,je povezana sa
povećanjem ukupnog budžetskog rashoda kao udeo BDP-a. Totalni rashod budžeta
kao udeo BDP-a je povećan od 19.5% u 2007 godini, na 30.1% u 2011 godini,uglavnom
99
kao rezultat povećanog kapitalnih rashoda,plata i dnevnica su smanjili njihov udeo u
BDP. Za vise detalja vidi Aneks 3a.
Kategorija plata i dnevnica kao udeo BDP-a je počela rast tokom 2009 godine, oko 0.6%
procentnih poena u poređenju sa 2007 godinu, kao rezultat povećanih plata za pojedine
kategorije civilnih službenika, i prenos nadležnosti sa međunarodnih na domaće
institucije. Takođe,rast ove kategorije rashoda je nastavila u 2011 godini,kao rezultat
povećanja plata javnih službenika,zaposlenih u sektoru zdravstva i obrazovanja.
Kategorija robe i usluga kao udeo BDP-a je ostala skoro na istom nivou u ovom periodu,
približno 3.6% BDP-a. Međutim,u nominalnom smislu, robe i usluge su nastavile rast
do 2010 godine. Tokom 2011godine, ova kategorija odstupa.
Kategorija subvencija i transfera,nakon povećanja u 2009 godini zbog porasta 11 % svih
socijalnih beneficija, tokom 2010-2011 je ostala konstantna u 5.6% kao udeo BDP-a.
Ova kategorija sa najvećim porastom tokom 2007-2011 godine su bili kapitalne rashodi.
Počevši od 2008 godine kada je Kosovska Vlada je podigla nivo kapitalnih rashoda za
oko 120 % i udeo rashoda BDP-a je porasla od 4.6% na 9%.Od 2009 godine pa nadalje,
njihovo učešće je stajalo između 10%-11.5%.Z a više detalja vidi Aneks 3a.
e) Izbor monetarnih i finansijskih indikatora;
Aktivnosti finansijskog posredovanja je nastavila rast u 2011 godini. Zajmovi izdati od
bankarskog sistema su označili godišnji porast od 16.4%, dok su depoziti porasli na
8.5% tokom poslednjih 5 godina,prosečni rast godišnjeg kredita je bio 22.3%. Najviša
stopa rasta je označena u 2007 i 2008 godini gde su zajmovi imali godišnje povećanje
od 40.1% odnosno 32.7%. Najniža stopa rasta je bila u 2009 godini kada su krediti
porasli za 8.9%.Što se tiče depozita,prosečna stopa rasta tokom poslednjih pet godina je
18.1%. Najviša stopa rasta je bio depozit u 2008 godini gde su depoziti imali rast od
26.3% dok je najniža stopa rasta obeležena u 2011 godini kada su depoziti porasli na
8.5%.
Raspon kamatne stope u 2011 godini je bila 10.65% procentnih poena. Indikator
petogodišnjeg proseka za period od 2007-2011 je 10.7% procentnih poena. Poslednjih
pet godina, raspon najviše kamatne stope je bila u 2007 sa stopom od 11.3 procentnih
poena, dok je najniži nivo bio u 2009 sa stopom od 10.01 procentnih poena.
U 2011 godini, bankarski sistem na Kosovu je bio profitabilna sa Povratak Procentnih
Sredstava(ROAA=PPS) na 15%.U proseku,ROAA u poslednjih pet godina je stajala na
1.7%. Najviši stepen ROAA u ovom period je bila 2007 (2.6%) i najniža je 2009(1.4%).
Odnos kapitalnih adekvatnosti(CAR=OKA) u 2011 koji značajno premašuje minimum
proseka od 12%zahtevano od Centralne Banke. Visoki stepen kapitalizacije je bila
karakteristika bankarskog sistema na Kosovu tokom svog postojanja. Tokom poslednjih
100
pet godina, bankarski system je imao prosek OKA od 17.7%. Najviši stopa OKA tokom
pet godina je bila evidentirana u 2010(18.7%),i najniža rata je bila u 2008(16.7%),koja je
preko minimalnog nivoa zahtevano od Centralne Banke.
f)
Bilans isplata, uključujući trgovinu i tekući račun,kapital i finansijski račun
Tekući račun tokom poslednjih pet godina se karakterizira sa kontinuirani deficit koja
varira između 11% i 16%BDP-A. Deficit je bio €672.9 miliona u 2011(približno 15% BDPa).Ovo se odražava na visoki deficit trgovine robom (€2.1 milijardi)koja je delimično
smanjena sa suficitom sadašnjeg transfera(€990.4 miliona),usluge(€281.3 miliona),i
prihodi transfera(€113.8 miliona).Kosovska ekonomija je karakterizovana sa visokim
deficitom u međunarodnoj trgovini robe, gde je odnos proseka uvoza tokom pet godina
bila 14%.
Finansijski računi su označili suficit od €377.5 miliona,uglavnom kao rezultat mrežnih
prihoda od stranih direktnih investicija(€378.9 miliona)i rezervnih sredstava(€61.2
miliona), dok investicioni portfelj bilansa(€57 miliona) i ostale investicije(€5.7
miliona)pada u negativne podatke uglavnom radi povećanih investicija izvan zemlje.
Bilans pozitivne direktne investicije je bila uglavnom u obliku učešća u kapitalu i
ponovno investirane zarade(€329.5 miliona). Prošle godine,rezervna Sredstva su imali
pozitivan bilans kao rezultat smanjenja CBK investicija u stranim sredstvima(depoziti u
hartijama od vrednosti). Na kraju 2011 godine, rezervna Sredstva su bila 574.7 miliona
€, označavajući pad od €60 miliona iz prethodne godine. To je zbog povećanja CBK
stranih investicija. Rezervna sredstva su bila u proseku od 620 miliona € tokom
poslednjih pet godina.
Na 5 Maj 2012 godine, Centralna Banka je prvi put objavila podatke o Međunarodnoj
Investicionoj Poziciji i Spoljni Dug Kosova,čime čini još jedan važan korak u razvoju
statističkog sistema u zemlji. Takve statistike su objavljene sa vremenskim serijama na
veb stranici CBK-a, IMF-a, IFS-a i Svetske Banke. Na kraju 2011 godine, mreža
međunarodne investicione pozicije je bila 104.5 miliona €. Ovo predstavlja pad od 340
miliona € u odnosu sa istim periodom od 2010 godine.
Tokom perioda 2007-2011, suficit sredstava preko stranih obaveza je pretrpela
neprekidan pad. Na kraju 2011 godine stanovnici Kosova su posedovali strana sredstva
u vrednosti od 3.3 milijarde €, označavajući povećanje od 2.4% u odnosu na prethodnu
godinu. Glavni pokretači tog rasta su Kosovske finansijske institucije koje su investirale
u strane zemlje u obliku portfelja investicija(hartije od vrednosti i dužnički instrumenti)
i depoziti u nerezidentnim bankama. Drugi doprinostitelj je rast novca u opticaju.
Kosovo je jedna “eurozovana” ekonomija, gde je udeo novca u opticaju u ukupnim
stranim sredstvima oko 27%.
Obavezni bilans Kosovskih stanovnika na kraju 2011 godine je bila 3.2 milijarde €
označavajući povećanje od 15%. Povećanje je bilo uglavnom zbog rasta stranih
101
direktnih investicija na Kosovu, koje je na kraju 2011 godine bila 2.4 milijarde € ili 20.3%
vise od kraja 2010 godine.
g) Sta je obim i priroda Direktnih Stranih Investicija?
Direktne Strane Investicije (DSI) nastavljaju da budu pod uticajem ekonomskih razvoja
u zemlje članice euro-zone, koja takođe predstavlja glavne izvore ovih prihoda. DSI je
zabeležila nastavak rasta tokom ovog perioda izuzev za 2008 i 2009 godine, kada je
njihov nivo iako manjeg obima, je bila pod uticaj od globalne ekonomske krize.
Kumulativna mreža direktnih investicija (DSI) na Kosovu krajem 2010 godine.
Kosovske investicije u inostranstvu su bile 102 miliona €, povećanje od 18%. Većina
ovih investicija su u obliku nekretnina. U 2011,unutrašnje DSI na Kosovu su bile €394.6
miliona, označavajući 7.9% u odnosu na 2010 godinu. Dok su inostrane investicije
Kosovskih stanovnika bile 15.7 € ili 55% manje nego 2010, za vise detalja vidi Aneks 3a.
Inostrane investicije u obliku jednakosti i zadržani dobitak su glavne kategorije DSI na
Kosovo,po kategorijama ostalih investicija. Kapitalne investicije koje čine 70.5%
ukupnog DSI, u 2010 su dostigli ukupno 221.8 miliona € (211.1 miliona € u 2009 god.)
U 2011 godini, struktura DSI od ekonomskih aktivnosti je prešla kroz neke promene.
Građevinski sektor ima povećanje (kao procenat) direktnih inostranih investicija na
Kosovu,praćenu sa investicijama nekretnina. Učešće sektora proizvodnje u ukupnom
DSI je opala u poređenju sa prethodnom godinom. Učešće u finansijskom sektoru u
ukupnoj investiciji je bilo u proseku od 12% ukupnog DSI-a u 2011 godini.
Tabela 9: DSI prilivi, zapremina i kao % of BDP, za period 2007 - 2011
Godina
2007
2008
2009
2010
2011
440,7
366,5
287,4
365,8
394,6
DSI
3,393.7
BDP
DSI
kao %
BDP-a 12,99%
Izvor: CBK
3,851.4
3,912.4
4,215.6
4,700 (Procena)
9,52%
7,35%
8,68%
8,40%
Poreklo stranih investicija je uglavnom od država EU-je. Slovenija,Nemačka i Velika
Britanija su vodeće zemlje DSI investicija na Kosovu.
2.2.
Društveno-Ekonomski Podaci
- Molim vas navedite kratak komentar u sledećim podacima tokom poslednjih 5
godina
a) BDP po glavi stanovnika u Standardima Kupovne Moci(u % EU-27 prosek);
102
Kosovska Agencija za Statistiku u 2009 godini je prvi put počela pilot istraživanje u deo
Pariteta Kupovne Moći Evropskog Programa za Poređenje. Ovaj projekat je trenutno u
toku. Indeks Nivoa Cena (INC) za hranu, pice i cigarete za 2009 godinu je bio
pripremljen. Potrošnja za ovu kategoriju, INC na Kosovu je visa nego Bivša
Jugoslovenska Republika Makedonija, ali niža nego ostale zemlje Zapadnog Balkana. U
odnosu po glavi stanovnika BDP indikatori kao sto su Standardi Kupovne Moći,
agencija još nije proizvela takve podatke.
b) Stanovništvo po polu,starosti i regionalne distribucije;
Kosovo je zvanično podeljeno na samo dva nivoa lokaliteta i opštine, čime smo
pripremili podatke na opštinskom nivou. Podaci predstavljeni u tabeli pokazuju stanje
do kraja 2011 godine i samo za 2011 godinu. Ovaj broj stanovništva je proizveden
nakon sto su podaci uzeti od vitalne statistike za 9 meseci u 2011 godini (od Aprila do
Decembra 2011) gde je prirodni rast proizveden povezivanjem proseka pola i starosne
grupe na osnovu prosečnih podataka iz popisa 2011 godine. Za vise informacija oko
podataka stanovništva prema uzrastu i polu u opštinskom nivou,vidi Aneks 3b.
Tabela 10: Tabela Stanovništva po uzrastu i polu 2011, ASK
Starosne grupe
Agregat
Muški
0-14
492.452
254.951
15-29
482.541
249.687
30-49
462.803
225.318
50-64
201.093
99.013
65-84
112.408
53.133
> 85
5.453
1.958
Ukupno
1.756.751
884.060
Izvor :
Napomena:
Ženski
237.501
232.855
237.485
102.080
59.275
3.495
872.691
ASK – Popis stanovništva 2011 – preliminarni rezultati (baza
podataka)
Vitalna statistika Kosova za 2011 (baza podataka)
Podaci na ovoj tabeli predstavljaju situaciju na kraju 2011 godine
Kancelarija za popis (KP) i ASK ne poseduju podatke za starosnu grupu,polu i
regionalnu distribuciju vise tokom poslednjih 5 godina, jer do 2011 korišćene su različite
metodologije sto uključuje ne-rezidentno stanovništvo. Dakle,podaci ne odgovaraju
standardima i podacima od popisa 2011 godine. Takođe, KAS u njegovim ranijim
istraživanjima(2007-2011) nije proizvela statistiku stanovništva po starosti i polu u
opštinskom nivou.
c) Indikatori tržišta rada:stopa aktivnosti,stopa zaposlenosti i stopa
nezaposlenosti, dugoročne stopa nezaposlenosti, obuke po obrazovanju,
seks, uzrast, takođe u uslovima regionalne divergencije.
103
Stopa aktivnosti (kontingent aktivnih radnih snaga,predstavlja procenat radne snage u
radon sposobnog stanovništva,koje na Kosovu prema najnovijoj Anketi o Radne Snage,
2009, dostigla 48,1%).
Tabela 10: Stopa ekonomske aktivnosti
2005
2006
Godina
49.2
52.3
Ukupno
69
70.8
Muški
29.9
33.7
Ženski
Izvor: Agencija za Statistiku Kosova
2007
46.8
65.7
28.4
2008
46.2
66.2
26.1
2009
48.1
67.5
28.8
Tabela pokazuje da stopa aktivnosti na Kosovu je veoma niska:varijacije u promenama
su zbog definicija.
Stopa zaposlenosti (predstavlja procenat zaposlenih lica u radnom sposobnom
stanovništvu koje na Kosovu,prema nedavnoj anketi radne snage (ARS), 2009 god., je
dostigla 26.4%).
Tabela 11: Stopa zaposlenosti
2005
2006
Godina
28.9
29
Ukupno
46.4
46.5
Muški
11.9
11.9
Ženski
Izvor: Kosovska Agencija za Statistiku
2007
26.5
40.6
12.7
2008
24.3
38
10.6
2009
26.4
40.2
12.6
Stopa nezaposlenosti (predstavlja procenat nezaposlenih lica u radne snage,ovaj
procenat je na osnovu ARS, 2009, dostigla 45.4%).
Tabela 12: Stopa nezaposlenosti
2005
2006
Godina
41.4
44.9
Ukupno
32.9
34.6
Muški
60.5
61.6
Ženski
Izvor: Kosovska Agencija za Statistiku
2007
43.6
38.5
55.2
2008
47.5
42.7
59.6
2009
45.4
40.7
56.4
Dugoročna stopa nezaposlenosti (definisan u trajanju od jedne godine ili vise,koje na
Kosovu, prema rezultatima ARS-a, 2009, je oko 81.7%).
104
Tabela 13: Dugoročna nezaposlenost
2005
2006
Godina
83.7
91.5
Ukupno
83.5
91.7
Muški
84
91
Ženski
Izvor: Kosovska Agencija za Statistiku
2007
85
84.8
85.4
2008
81.8
83.2
79.3
2009
81.7
82.8
79.8
Napomena: Kada su rezultati konačnog popisa stanovništva objavljeni ovog Septembra, postoji
mogućnost popunjavanja podataka o radnoj snazi za 2011 godinu. I u 2012 godini, ARS
sprovodi na teretnu trenutno;rezultati će biti objavljeni u Martu 2013 godine.
Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite ima sopstvene podatke o aktivnostima,stope
zaposlenosti i nezaposlenosti za 2010 i 2011 god., koje su dostupne ali nisu uključene
ovde sa namerom da budu dosledni u predstavljanju takve statistike
Tabela 14: Trening po polu i starosti organizovane od Službe za Zapošljavanje (MRSS), 20072011 godine
Godina
Ukupan
broj osoba
Pol
Ženski Muški
2007
3,047
1,057
1,990
2008
3,240
1,276
1,964
2009
2,977
1,138
1,839
2010
3,306
1,511
1,795
2011
3,449
1,602
1,847
Izvor:Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite
Starost
15 - 24
25 - 39
40 - 54
1,363
1,633
1,503
1,632
1,787
1,337
1,282
1,155
1,309
1,295
341
311
310
347
316
iznad
55
6
14
9
18
51
Kao prikazano u tabeli, bilo je kontinuiranog porasta u obuhvatnosti osoba u
profesionalnoj obuci sa izuzetkom 2009 godine, kada je bilo manje učešće. Više vidljiv
porast je primećen zadnjih dve godina zbog povećanog kapaciteta za obuku u
Regionalnom Centru za Profesionalnu Obuku. Učešće žena i mladih je imalo pozitivan
trend u profesionalnoj obuci, prikazavši time da su oni prioritetna kategorija za
ministarstvo. Radi upoređenja učešća žena u 2007 god. je bila 34.69% koja je u 2011 god.
porasla na 46.45%.
Tabela 15: Obuka prema stepenu obrazovanja organizovane od Službe za Zapošljavanje, 20072011 godine
Godina
Ukupa
Nivo obrazovanja
105
n broj
osoba
poluNekvalifikovani kvalifiko
vani
2007
3,047
846
41
2008
3,240
763
59
2009
2,977
654
27
2010
3,306
853
16
2011
3,449
898
19
Izvor: Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite
kvalifik
ovani
srednja
škola
132
131
89
77
60
1,807
2,004
1,885
1,898
1,953
viša
univerzitet
škola
73
46
50
52
29
148
237
272
410
490
Gornja tabela prikazuje da dominantne kategorije pripravnika su nekvalifikovani, i
srednja škola,koja čini najveći broj registrovanih nezaposlenih lica kojima nedostaje
osnovne veštine za poslove.
Tabela 16: Trening po regionima organizovan Službe za zapošljavanje, 2007-2011
Region
2007
2008
2009
2010
2011
Uroševac
245
215
Đakovica
568
543
Gnjilane
325
290
Mitrovica
348
521
Peć
365
283
Priština
618
846
Prizren
553
542
3,047
3,240
Ukupno
Izvor: Ministarstvo rada i Socijalne Zaštite
230
456
411
327
288
788
477
2,977
287
668
270
444
330
664
643
3,306
221
708
255
625
436
618
586
3,449
Gornja tabela prikazuje da učešće u treninzima varira u zavisnosti od zahteva tržišta i
uslova ponuđenog treninga. Na primer izgradnja novog i modernog centra u Prištini u
2008 godini, je rezultirala sa povećanjem broja. Slično tome, izgradnja novog centra u
Peć u 2011 godini je rezultirala za povećanjem broja treniranih lica.
Paralelno treningu čiji je domaćin bio Odeljenje Stručne Spreme,MRSC je kupila usluge
treninga za profile koji nisu dostupni u svojim centrima. U 2009/10 godini,ukupno 279
tražioca posla su trenirani u Prištini(50 kandidata su trenirani u računovodstvo,40 u
poslovnoj administraciji,43 u poslovni menadžment,96 u IT i 50 u preduzetništvo).
U 2010,235 kandidata iz regiona Priština, Đakovica i Uroševac su kompletirali trening
za ECDL i računovodstvo. U 2011 godini, uz podršku Lux-Development,fond za
profesionalni trening je osnovan koji je upravljan od strane MRSS-a. Ukupan broj
korisnika treniranih u 2011 godini je 330 (ECDL, napredno računovodstvo, itd.).
Takodje,u 2010,trenirani su 60 tražioca posla i 15 gluvo-nema lica. U 2011 godini, 60
slepih tražioca posla su trenirani i 10 su bili zaposleni za period od tri meseca.
106
2.3.
Strukturni Indikatori
- Molim vas navedite kratak komentar u sledeće indikatore tokom poslednjih 5
godina
a) Sektorskih ekonomskih struktura (kao udeo BDP-a i zaposlenja);
Tabela 17: Bruto Domaći Proizvod (BDP) po ekonomskim aktivnostima, aktuelnih cena 20052009 (podaci za 2008 i 2009 još nisu zvanično objavljeni)
Ekonomske aktivnosti NACE Rev, 1
2005
2006
2007
2008
2009
Poljoprivreda, lov, šumarstvo i
ribarstvo
11,3
11,7
12,8
13,3
15,1
0,6
0,6
0,5
0,8
0,7
9,5
9,7
8,3
10,6
11,7
3,6
3,1
3,9
3,8
4,3
8,4
8,9
9,9
8,3
4,8
10,6
10,8
11,2
14,0
13,1
0,7
0,8
0,7
0,6
0,6
4,2
4,6
3,5
3,6
3,7
2,5
3,0
4,3
4,2
4,8
12,8
12,8
12,2
9,8
9,6
20,0
17,3
15,5
13,9
13,7
2,1
2,6
2,2
2,7
3,2
13,5
14,1
14,9
14,4
14,7
100
100
100
100
100
Rudarska industrija
Prerađivačka industrija,
Snabdevanje strujom, snabdevanje
gasom i snabdevanje vodom
Izgradnja
Veleprodaja i maloprodaja;
održavanje vozila i motocikla i
proizvodi za ličnu i kucnu upotrebu
Hoteli i restorani
Transport, skladištenje i saobraćaj
Financijsko posredovanje
Biznis sa nekretninama,
iznajmljivanje i poslovne usluge
Javna uprava i odbrana; (uključujući
Zdravstvo i Obrazovanje)
Ostale socijalne i društvene aktivnosti
usluga i ličnih
Porez na proizvode
Bruto Domaći Proizvodi(BDP)
b) struktura vlasništva preduzeća uključujući i procenu kapitalnih akcija,
razlikujući između javnog i privatnog kapitala;
107
Prema podacima prikupljenih formulara registracija biznisa i kapitala u privatnom
vlasništvu preduzeća, 77,85% udela su domaćih vlasništva i 22,15% udela su stranih
vlasništvo.
Tabela 18: Javne i privatne investicije u nominalnoj vrednosti i kao procenat BDP-a
U nominalnoj vrednosti
2011
Opis
2007
2008
2009
2010 Vrednost.
U milionima evra
Investicije
893
1,094
1,166
1,369
1,540
Privatne investicije
914
1,012
737
747
766
Javne investicije
455
528
155
347
400
BDP
3,394
3,851
3,912
4,190
4,606
U procentu u BDP
2011
Opis
2007
2008
2009
2010
Value
U milionima evra
Investicije
26
28
30
33
33
Privatne investicije
%
%
%
%
%
22%
19%
20%
22%
22%
Javne investicije
5%
9%
10%
11%
11%
Izvor:Ministarstvo Financija
(c) Produktivnost rada; razvoj po ekonomskom sektoru;previše detaljno)
Podaci o produktivnosti rada nisu dostupne.
d) Jedinica za troškove rada uključujući međunarodnu konkurentnost(promene
u odnosu jedinice za troškove rada, nivoa i promene prosečne bruto
zarada,itd.);
Tabela 19: Prosečni Mesečni Troškovi po Ekonomskim Aktivnostima i dodatni troškovi.
108
Proizvodnja
E
Gas,
elektricitet
snabdevanje vodom
F
izgradnja
G
Vele-prodaja i malo-prodaja,
popravka
motorizovane
opreme
H
Hoteli i restorani
I
Transport,
saobraćaj
J
Finansijsko posredovanje
K
Nekretnine,iznajmljivanje
poslovne aktivnosti
L
Javna uprava i odbrana
M
Obrazovanje
N
Zdravstvo
skladišta
i
i
447.
7
293.
2
269.
5
587.
6
470.
7
327.
6
276.
9
631.
1
470.
301.
9
407.
9
448.
6
228.
5
232.
8
437.
4
399.
Subvencije primljene od poslodavca
D
Porezi plaćeni od poslodavca
Rudarstvo i kamenolomi
345.
4
445.
1
306.
5
326.
4
316.
4
Ostali troškovi
C
357.
6
491.
3
339.
9
349.
5
363.
8
Doprinosi socijalnog osiguranja koje poslodavci
naplacuju
Troškovi profesionalne obuke plaćene od
poslodavca
Poljoprivreda, lov i
šumarstvo
Penzije i socijalni doprinosi
A
Plate i dnevnice
Prosečni mesečni troškovi rada
Kod
Ekonomske aktivnosti
0.8
-
7.6
-
-
3.7
16.
7
10.
4
14.
6
13.
8
13.
3
-
4.0
1.4
1.5
7.2
5.5
0.1
0.1
5.4
2.7
3.0
0.5
18.9
11.
8
0.6
33.
1
2.9
1.2
111.
1
6.6
0.4
9.7
1.6
0.4
59.4
4.9
108.4
2.9
0.4
141.
3
12.
5
0.2
-
-
-
-
0.9
0.1
0.5
67.1
15.
3
0.3
0.0
1.7
7.5
1.3
-
2.7
2.4
11.
0.7
157.
3
10.7
14.
8
20.
22.
9
23.
0
16.
3
33.
5
16.
7
27.
12.
9
13.
5
0.8
0.6
0.2
-
109
O
A
O
C
O
D
Čišćenje
otpada
i
kanalizacije
Sport, Rekreacija i Kulturne
aktivnosti
Ostale uslužne aktivnosti
(pranje i hemijsko čišćenje,
Salon
lepote,
pogrebne
aktivnosti, nega tela i druge
uslužne aktivnosti p.c.
Ukupno
4
293.
3
442.
3
3
266.
4
313.
3
3
17.
8
18.
5
265.
1
252.
4
383.
7
313.
6
9
5
0.3
2.0
0.8
6.0
-
3.8
0.3
78.7
39.
1
11.5
10.
0
0.1
1.8
0.8
-
-
18.
6
2.7
0.9
48.3
10.
1
10.1
Izvor: Anketa radnih troškova 2010 / Alijansa Kosovskih Biznisa / pod pokroviteljstvom
MRSC
h) Procenat zaposlenih lica koji primaju obuku;ukupan broj prijema obuke i
njihov udela u ukupna broj zaposlenih,po mogućstvu po granama
delatnosti;broj firma koji pružaju obuke njihovih radnika i njihov udeo u
ukupna broj firma.
Privredna Komora Kosova ima svoj program obuke za preduzeća. Od 2009 godine, oni
su pružali trening za menadžment za 300 kompanijskih menadžera. U transport, PKK je
pružila obuku za 600 kandidata. PKK je počela program zajedničkog zanatstva sa
Zanatskom Privrednom Komorom Dortmunda ponuda za obuku je auto mehaničari.
1100 zaposlenih od različitih kompanija su takođe bili trenirani o opasnim materijama
od 2006 godine. PKK takođe pruža trening za gastronomiju.
2.4.
Proces pogodbe o zaradama i sistem socijalnog osiguranja
Molimo navedite kvantitativne i/ili kvalitetne informacije za poslednjih 5 godina u
sledećem:
a) Razvoj prosečne bruto i neto plata u javnom i privatnom sektoru,odnosno;
Tabela 20: Prosečne neto zarade u javnom i privatnom sektoru 2007-2011
2007
2008
2009
2010
2011
110
Prosečna plata (Evro)
242
248
-
292 7
327 8
Javne
208
237
270
268
368 9
Privatne
241
258
-
303
327
Izvor:
a. Istraživanje o potrebama Tržišta Rada 2010, AKB/MRSS
b. Istraživanje o potrebama Tržišta rada 2011, AKB /MLSW
c. http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Kosova u brojevima
b) Aranžmani za zarade u javnom sektoru i zaposlenosti;
Zakon o radu Br. 2010/03-L-212 je glavne pravni akt koji određuje osnovne principe o
isplati kriterijume zaposlenja,uključujući prava i zaštitu zapošljavanja.
Zakon Br. 03/L-048 o Upravljanju Javnih Financija i Odgovornosti određuje opšta
pravila o upravljanju javnih financija uključujući i finansijska pravila trezora,procedure
i rokove buketskih predloga i raspodele,uključujući i nezavisne agencije. Zatim,
godišnji Zakon o Budžetu koji određuje budžetsku raspodelu za sve javne institucije i
definiše daljne procedure budžetskih troškova za specifične kategorije kada su u pitanju
nezavisne institucije,sledeće, reguliše procedure u upravljanju sopstvenih izvora
prihoda budžetskih institucija.
Zakon o javnim preduzećima Br. 03/L-087 reguliše osnovne takse i mere podsticajnog
izvođenja direktorima i službenicima javnog preduzeća (JP). Član 20 navodi:”Komisija
za Reviziju treba razviti i javno obelodaniti izjavu politike naknade koja pokriva JVP
direktore i službenike. Odredbe Člana 21 Zakona o javnim preduzećima definiše izbor i
imenovanja službenika.
Zatim, zaposlenost i zarade u javnom sektoru su regulisani od specifičnih Zakona i/ili
akata podzakonskim akata za određene sektore ili javnu instituciju. Molimo nađite
glavnu listu Zakona o javnom sektoru institucija:
a. Zakon o Sudovima Br. 03/L-199;
111
b.
c.
d.
e.
f.
Zakon o Državnom Tužilaštvu Br. 03/L-225;
Zakon o Narodnom Advokatu Br. 03/L-195;
Zakon o Policiji Br. 04/L-076;
Zakon o Centralnoj Banci Kosova Br. 03/L-074;
Zakon o uspostavljanju Kancelarije Glavnog Revizora i Kancelarije Revizora na
Kosovu Br. 03/L-075;
g. Zakon o Agenciji za Borbu Protiv Korupcije Br. 03/L-159;
h. Zakon o Ustavnom Sudu Br. 03/L-121;
i. Zakon o medijskoj nezavisnoj komisiji Br. 04/L-44.
Plate sudskog osoblja su definisane i utvrđene u Zakonu o Sudovima, Član 29, ”Plate i
sudske naknade” prema kome:
a. Predsednik Vrhovnog Suda primiče ekvivalentnu platu sa onom od premijera
Kosova;
b. Sve sudije Vrhovnog Suda primiče ekvivalentnu platu sa onom od Ministra
Vlade;
c. Predsednik Apelacionog Suda primiče ekvivalentnu platu sa onom od sudije
Vrhovnog Suda Kosova;
d. Sve sudije Apelacionog Suda primiče ekvivalentnu platu od devedeset (90%)sa
onom od Predsednika Apelacionog Suda;
e. Predsednik Osnovnog Suda primiče ekvivalentnu platu sa onom od sudije
Apelacionog Suda;
f. Nadzorni sudija ogranka Osnovnog Suda će primiti ekvivalentnu platu sa
devedeset (90%) sa onom od Predsednika Osnovnog Suda;
g. Svaki sudija Osnovnog Suda prima osnovnu platu ne manju od sedamdeset
(70%) od plate Predsednika Osnovnog Suda. Sudski Savet Kosova treba objaviti
plan za dopunsku naknadu koja priznaje jedinstvenu odgovornost sudija koji
služe u Odeljenju za Teška Krivična Dela,Ekonomskih i Administrativnih
Pitanja;ali iznos osnovne plate i dodatnih naknada ni u kom slučaju ne treba da
prelazi devedeset (90%) od plate Predsednika Osnovnog Suda;
h. Plata sudije neće biti smanjena u toku mandata za koji je sudija imenovan, osim
disciplinske mere izrečena pod nadležnošću Sudskog Saveta Kosova;
i. Sudije uživaju pravo na godišnji odmor od dvadeset (20) plaćenih radnih dana.
Takođe plate osoblja tužilaštva su jasno utvrđene i definisane od Zakonu o Državnom
Tužilaštvu,odnosno Član 21 “Nadoknade Državnih Tužioca” prema kome:
a. Vrhovni Državni Tužilac prima ekvivalentnu platu sa onom od Predsednika
Vrhovnog Suda;
b. Tužilac sa
stalnim mandatom u Kancelariji Državnog Tužioca prima
ekvivalentnu platu po stopi od devedeset procenata (90%) sa platom Vrhovnog
Državnog Tužioca;
c. Glavni tužilac u Specijalnom Tužilaštvu prima ekvivalentnu platu po stopi od
devedeset pet procenata (95%)sa platom Šefa Državnog Tužilaštva;
112
d. Tužioci sa stalnim mandatom u Specijalnom tužilaštvu će dobiti ekvivalent plate
sa platom tužilaca u Kancelariji šefa države ;
e. Glavni Tužilac Apelacionog Tužilaštva primače ekvivalentnu platu sa onom od
Predsednika Apelacionog Suda;
f. Tužioci sa stalnim mandatom u Apelacionom Tužilaštvu primiče ekvivalentnu
platu po stopi od devedeset procenata(90%) sa onom od plate Glavnog Tužioca
Apelacionog Tužilaštva; Glavni Tužilac Osnovnog Tužilaštva će primiti
ekvivalentnu platu sa onom od Predsednika Osnovnog Suda;
g. Svaki tužilac sa stalnim mandatom u Osnovnom Tužilaštvu primače platu ne
manju od sedamdeset procenata (70%) sa onom od plate Glavnog Tužioca
Osnovnog Tužilaštva. Savet donosi šemu o dopunskoj nadoknadi koja
predstavlja specijalne odgovornosti tužioca koji rade u Odeljenje za Teška
Krivična Dela u Osnovnom Sudu, ali iznos osnovne plate i dopunske
nadoknade ni u kom slučaju ne treba da prelazi devedeset procenata (90%) od
plate Glavnog Tužioca Osnovnog Tužilaštva;
h. Pored osnovne plate,svaki tužilac uživa pravo na dopunsku nadoknadu za ostale
usluge kao sto je predviđeno u Zakonu ili pravilu izdate od strane Tužilačkog
Saveta Kosova;
i. Nezavisno od drugih Zakonskih odredba,plata državnog tužioca neće biti
smanjena osim ukoliko je izrečena kazna od strane Tužilačkog Saveta ili Saveta
Disciplinske Komisije na osnovu činjenica da je državni tužilac počinio nedolično
ponašanje ili krivično delo;
j. Državni tužioci imaju pravo na godišnji odmor podjednako sa civilnim
službenicima,ali ni u kom slučaju manje od dvadeset (20) plaćenih radnih dana;
c) Aranžmani za platu javne administracije i zaposlenost;
Osim Zakona o radu koji obezbeđuje principe i osnovna prava u oblasti zapošljavanja,
plata i zaposlenja u javnoj administraciji su regulisani po Zakonu o civilnoj službi
Republike Kosovo Br. 03/L-149 i Zakona o platama Civilnih Službenika Br. 03/L-147.
Zakon o Civilnoj Službi pre svega definiše civilne usluge i kategorije koje nisu deo
civilne službe. Što se tiče zapošljavanja,ovaj Zakon reguliše šemu kategorija zaposlenih
u civilnoj službi, opšte uslove za prijem u civilnoj službi, ograničenja u imenovanju
nosioca javne funkcije u civilnoj službi,imenovanja na pozicije višeg
rukovodstva,prenos upravljanja službenika u civilnoj službi,civilni službenici izabrani
ili imenovani u javnoj funkciji van civilne službe, osnovni kriterijumi za prijem u
civilnoj službi,radni odnosi u civilnoj službi,probni period,ocenjivanje i napredovanje,
itd.
Na osnovu Člana 4 “ Kategorija o javnim službenicima koje nisu deo Civilne Službe” po
Zakonu o civilnoj službi, status civilnih službenika se ne primenjuje u sledećim
kategorijama:osoblje obrazovnog sistema,medicinsko osoblje zdravstvenog sistema,
autori umetnosti i izvođači,policijski službenici Kosovske Policije, carinski službenici
113
Kosovske Carine, popravni službenici Kosovske Popravne Službe i članovi Kosovske
Bezbednosne Snage,politički imenovana lica i svi oni koji su imenovani od političkih
imenovanih lica i članovi njihovih kabineta-kabinet
Predsednika, Predsednik
Skupštine, Premijer i Ministarski kabinet. Njihov radni odnos je regulisan po Zakonu o
radu, posebni Zakoni, kolektivni sporazumi ili propisi sektora.
Izabrani zvaničnici u konstitutivnim pozicijama u institucijama javne uprave i
zvaničnika imenovanih u određenim pozicijama od strane izabranih zvaničnika nisu
civilni službenici. Svi zaposleni koji rade u kabinetima nosioca javnih funkcija nisu
civilni službenici.
Osoblje zaposleno u instituciji javne administracije centralne i lokalne Vlasti, odgovorne
da sprovede podršku i održavanje funkcija,nisi civilni službenici.
Zakon o Platama Civilnih Službenika pruža pravne osnove za plate civilnih služba,
uključujući osnovnu platu i njeno izračunavanje,uslovi plaćanja, klasifikaciju pozicije i
stepen plate u civilnoj službi, zadatke i odgovornosti pozicije,postavljanje
koeficijenta,dopunska zarada uključujući prekovremeni rad i dodatne plate u skladu sa
kvalifikacijama. Specifični aspekti ovog Zakona su regulisani posebnim aktom
zakonodavnih podataka.
d) Udeo poreza u ukupnom fondu plata,uključujući socijalne doprinose
plaćenih od poslodavca i zaposlenih,i nosac strukture poreza na prihod.
Tabela 21: Udeo poreza i socijalni doprinosi uključujući plaćanje poreza
Porez na lični prihod i poreska stopa, u %, uključujući obavezu doprinosa penzione
šeme
Plaćanje mesečnih
prihoda, u €
Mesečni
Godišnji
Do 80 €
80 – 250
€
250 –
450 €
960
960€ –
3000€
3.000€ –
5.400€
Poreska stopa u
%
Do
2008
Obavezni penzijski
doprinos u bruto
platama
5
5
10
Ukupno
od
Januara
2009
10
5
5
15
14
5
5
20
18
Od
Od
Od
Ukupno
Januara
Poslodavca Zaposlenog do 2008
2009
0
0
5
4
10
8
114
Preko
Preko
20
10
450 €
5.400€
Izvor: Kosovska Poreska Administracija
2.5.
5
5
30
20
Ekonomski i strukturni razvoj i razvoj
- Molim ukratko razjasnite sledeće tačke:
Kako je obezbeđen domaći konsenzus na osnovama ekonomske politike?Molim vas
pružite sveobuhvatne informacije oko usvajanja ekonomske politike na Kosovu?
Domaći konsenzus osnovne ekonomske politike je bio obezbeđen u Vladine institucije
preko aktivnih učešća,unosa, i intenzivne konsultacije resornih ministarstva odgovornih
za sektor ekonomskog razvoja,nacrta Vizije Ekonomskog Razvoja 2011-2014, nacrta
Srednjeročnog Okvira Rashoda(SOR) kao srednjoročni mehanizam strateskog plana, i
budžeta. Ceo ovaj mehanizam funkcioniše na sledeći način:
a) Glavne ekonomske politike i prioriteti su definisani u planu Vizije Ekonomskog
Razvoja 2011-2014 odobreno 23 Aprila 2011 godine(odluka Br. 01/10). Ovaj
dokument je rezultat procesa učešća svih ministarstva odgovornih za sektor
ekonomskog razvoja uključujući Ministarstvo Ekonomskog Razvoja,Ministarstvo
Trgovine i Industrije, Ministarstvo Poljoprivrede,Ministarstvo Infrastrukture,
Ministarstvo Evropske Integracije, Ministarstvo Obrazovanje, Ministarstvo Rada
i Socijalne Zaštite, itd. Kao rezultat, Plan Implementacije Vizije Ekonomskog
Razvoja 2011-2014 je sačinjen. Plan je koordiniran od strane koordinacione grupe
sastavljen od predstavnika svakog ministarstva i vođen od Kancelarije Premijera
dok je proces bio predviđen i dogovoren od ministra Ekonomskog Razvoja u
oblasti;
b) Ministri sektora ekonomskog razvoja u ranijem 2012 godine su odlučili da vizija
ekonomskog razvoja bude unapređena u Platformu Ekonomskog Razvoja i
pripremila je nacrt ovoj Platformi. Vlada u Aprili 2012 godine je odlučila (Odluka
Br. 02/67) za osnivanje Nacionalnog Saveta za Ekonomski Razvoj koji se sastoji
od svih Ministra svih sektora ekonomskog razvoja, Aleanca Kosova za Biznis,
Privredna Komora Kosova i Američka Privredna Komora. Savet je predvođen
od Zamenika Premijera odgovornog za ekonomski Razvoj i nadgledanje i
implementacije platforme
ekonomskog razvoja i ekonomske reformske
inicijative
c) Na osnovu prioriteta Vizije Ekonomskog Razvoja, Akcioni Plan za Ekonomski
Razvoj(APER), je sačinjen. Akcioni Plan predstavlja platformu za implementaciju
reforme politike i neekonomskog razvoja Kosova u srednje ročnom periodu.
APER 2011-2014 je osnovni dokument za izradu i utvrđivanje Vladinih prioriteta
za ovaj period;
d) U skladu sa Zakonom o Izmenama i Dopunama Zakona o upravljanju javnim
finansijama i račuvodostva (ZID-ZUJFR), Br. 03/L-221,Vlada je dostavila
Srednjoročni Okvir Potrošnje Skupštini pre 30 Aprila (kao zahtevano po
Zakonu). MTEF je već postala napredna u strateškom planiranju dokumenata
vezujući sektorsku strategiju sa godišnjim budžetom. SOP je 2013-2015 godine
115
odražava sektorske prioritete predstavljene u APER-u. SOP sadrži: a) Vladine
prioritete za sledeće 3 godine (u skladu sa APER-om); b) makro-fiskalni okvir
koji definiše ograničavanje zbirnih troškova za svaku kategoriju; c) sektorski
segment podvlačeći indikativna ograničenja za svaku kategoriju potrošnje; d)deo
opštinskih financija,gde su izvori opštinskih financija definisani (Vladini
grantovi i prihodi iz sopstveni izvora) i ograničenja indikativnih troškova za
svaku kategoriju potrošnje;
e) Godišnji budžet je sačinjen na osnovu ograničenja SOP-a i taj dokument određuje
potrošnju svake kategorije. Tako da, domaći konsenzus na osnovna pitanja
ekonomske politike je obezbeđen u nivou Vlade, dok je politika kao takva
takodje diskutovana u Skupštini.
- Po vašem mišljenju koji su posebni izazovi/prioriteti za ekonomsku politiku
Kosova,uključujući u kontekstu globalnog post-ratnog oporavka i kako nameravate
da se bavite njima?
Plan Ekonomske Vizije za 2011 godinu je odredila ključne prioritete u oblasti
ekonomskog razvoja. Prioriteti navedeni u ovom planu i uključeni u Srednjoročnom
Okviru Potrošnje za 2013-2015 godinu su sledeći:
a. Očuvanje makro-fiskalne održivosti;
b. Povećanje investicija;poboljšanje investicionog ambijenta i podrška privatnom
sektoru
c. Modernizacija i Razvoj javne infrastrukture;
d. Revitalizacija poljoprivrednog sektora;
e. Razvoj ljudskog kapitala.
Ekonomska kriza kojom se suočava globalna ekonomija, posebno neke Evropske
ekonomije nisu imale sustinski uticaj u ekonomiji, zbog delimične integracije
financijskog sektora Kosova,nizak izvoz osnova i veoma nizak nivo javnog duga.
Centralna Banka Kosova(CBK) ima mandat za nadgledanje financijskog sektora.
Sa ciljem dodatnog ojačanja financijskog sektora i očuvanja stabilnosti i
kredibiliteta,Vlada Kosova,zajedno sa CBK-a je osnovala Fond za Emergentnu Podršku
za Likvidnost (FEPL),koja ce sluziti kao fond u slučaju finansijskog šoka.
U širem smislu,mere politike koje treba da se preduzmu za bavljenje izazova/prioriteta
uključuje:
a. U odsustvu monetarne politike,fiskalna politika ostaje jedni sredstvo za
obezbeđivanje i održavanje makro – ekonomske stabilnosti. U ovom kontekstu,
Vlada je posvećena:čuvanje bankovnog bilansa u preporučenom nivou 3-4%
BDP-a, ograničavanje rasta tekuće potrošnje na oko 60% ukupne potrošnje,
Razvoj fiskalne politike u period 2013-2015 godine, i povećanju lokalnih prihoda
u % BDP-a. Takođe, u cilju održavanja nivoa deficita i javnog duga, Zakon o
javnom dugu (ZJD) Br. 03/L-175 obezbeđuje da nivo javnog duga ne može preci
40% BDP-a. Da osigura održivost fiskalne politike ,Ministarstvo Financija planira
116
da usvoji zakonsko obavezujuće fiskalno pravilo u smislu održivog budžetskog
bilansa koja ce sluziti kao smernice za kreatore politike i javnosti.
b. Mere koje se očekuju da stvaraju pogodnije okruženja za Razvoj privatnog
sektora i investicija uključuju:poboljšanje pravnog okvira uključujući Zakone,reorganizaciju procesa građevinske dozvole(uključujući smanjenje broja
dokumenata i vreme potrebno za dobijanje građevinskih dozvola), usvajanje
“koncept kišobrana” za dozvole koje imaju cilj eliminisanje do 50% postojećih
dozvola do 2014 godine. Do kraja 2011 godine,trgovinski bilans iznosi oko -40%
BDP-a, nivo koji je smatran prilično visok. Uprkos kontinuiranom godišnjem
rastu izvoza,njegova struktura ostaje uglavnom na osnovu osnovnih metala (oko
60%) za razliku od uvoza koji su veoma raznovrsni. Za izgradnju čvrstog temelja
za izvoz,cilj Vlade je stvaranje povoljan investicioni ambijent, Razvoj privatnih
sektora i dizajniranja fiskalne politike koja ce biti podrška sektorima koji se
smatraju da imaju potencijal da budu konkurentna na međunarodnom tržištu.
c. Modernizacija i Razvoj javne infrastrukture uključuje ciljeva izgradnje i Razvoj
putne infrastrukture do 2014 godine,transformacija javnih sopstvenih sredstava,
povećanje i diversifikacija snabdevanja energijom, Razvoj projekta privatnojavnog partnerstva (JPP-a).
d. Revitalizacija poljoprivrednog sektora je drugi prioritet. Mere koje se
nameravaju preduzeti su: povećanje poljoprivrednog proizvoda i stočarstva kroz
direktne podršku merama, bolji pristup poljoprivrednim zajmovima,olakšavanje
stručnog osposobljavanja, konkurentnost ljudskog kapitala i Razvoj
poljoprivredno – ruralne infrastrukture.
e. Razvoj ljudskog kapitala-stopa nezaposlenosti na Kosovu je istorijski
visoka;stoga ostaje kontinuirani prioritet koji treba da se bavi na odgovarajući
način. U kratkom roku, ovaj izazov treba da se usmeri stvaranjem povoljnim
uslovima za domaće privatne investicije (MSP) i strane investicije. Mere
predviđene da se preduzimaju za Razvoj ljudskog kapitala koji će takođe imati
uticaj u smanjenju nezaposlenosti su:r estrukturiranje i razvoj obrazovnog i
profesionalnog sistema u smislu da se ispune uslovi za tržište rada,
uspostavljanje pouzdanog sistema za informacije tržišta rada, i povećanje
kapaciteta stručnog obrazovanja za tražioce posla/nezaposlene za oko 20% do
2014 godine.
- Koliko ima koordinacije između različitih aktera(na pr. resorno ministarstvo,
Ministarstvo Financija i/ili Centralna Banka) za Formulisanje ekonomske politike i
izvođenja njihove implementacije?Koje su konsultativna tela uključena u procesu
donošenja odluka?U kojoj meri su socijalni partneri uključeni?Ukoliko je
relevantno,koje je vreme dato socijalnim partnerima i ostalim konsultativnim telima
da daju svoje mišljenje?
117
Koordinacija formulacije ekonomske politike je sprovedena u političkom nivou kroz
Ministarsku Grupu Vladinih odeljenja u domenu ekonomije. Na tehničkom nivou
koordinacija se odvija preko grupe savetnika i civilnih službenika koji koordiniše
formulaciju ekonomske politike i nacrt Vizije Ekonomskog Razvoja za 2011-2014
godinu. Koordinacioni rad se odvija između Aprila i Juli 2011 godine. Tehnička i
politička grupa na nivou su radili u pregledu politike između Januara 2012 i Aprila
2012 godine. Nacrt Vizije Ekonomskog Plana je objavljen na veb- stranici Kancelarije
Premijera za pristup javnosti. Sastanci i konsultacije sa poslovnim organizacijama,
civilnim društvima, i donatorske zajednice, se održala u Oktobru 2011 godine.
Dok je konsultativni proces za nacrt SOP osnovan na prioritete postavljen od gore
pomenutog mehanizma, vođen je od MF u skladu sa Zakonom o Upravljanju Javnih
Finansija i Računovodstva Br .03/L-221 kroz sledeće mehanizme:
a. MF inicira mehanizam nacrta MTEF-a informišući Premijera i njegov kabinet o
aktivnostima,vremenski okvir, i odgovornosti institucija/ministarstva u ovom
procesu. Zatim izdaje instrukcije za pripremu SOP-a. Ovaj dokument je osnovan
na Deklaraciji prioriteta i sadrži jasne instrukcije o odgovornostima budžetske
organizacije (BO-je)u ovom procesu,raspored isporuke dokumenta od strane BOje i konkretne ilustrativne primere materijala potrebnih da se podnesu MF-u.
b. Kabinet Vlade,generalni sekretari i civilni službenici su uključeni u procesu
nacrta SOP-a zasnovanih na instrukcije MF-a. Njihov doprinos uključuje izjave
njihovih misija,pregled trenutnog stanja,merljivi ciljevi koje treba postići,tabele
koje sadrže istorijske trendove i predložene budžetske odgovornosti u
ograničenju resursa i budžetskih ograničenja. Ishodi ovog nacrta je Nacrt SOP-a
koji je podnet na usvajanje Kabinetu Vlade ministara.
c. Paralelno ovom konsultativnom procesu u nacrtu SOP-a koji nastaje na nivou
Vladinih Institucija,Vlada Kosova u Martu 2011 sa ciljem jačanja kvaliteta
ekonomskog donošenja politike je donela odluku Br. 02/67 za osnivanje
Nacionalnog Saveta Ekonomskog Razvoja Kosova (NSERK). NSERK je
konsultativno telo, sa učesnicima poslovnih organizacija u Vladinim
Institucijama.
NSERK se sastoji od Ministarstva Financija(MF),Ministarstva Ekonomskog
Razvoja (MER), Ministarstva Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja
(MPŠRR), Ministarstvo Trgovine i Industrije (MTI), Ministarstvo Evropske
Integracije (MEI), Ministarstvo Rada i Socijalne Staranja (MRSS), Ministarstvo
Infrastrukture (MI), Ministarstvo Pravde (MP), Ministarstvo Obrazovanja, Nauke
i Tehnologije (MONT), Privredna Komora Kosova (PKK), Alenasa Kosova za
Biznis (AKB) i Američka Privredna Komora Kosova (APPK). NSERK kojom
predsedava Zamenik Premijera zadužen za Ekonomski sektor, koji je takođe
Ministar Trgovine i Industrije. Prema nacrtu uredbe xx/2012 za funkcionisanje
118
Saveta,sastanci treba da se održe najmanje svakih dva meseca ili češće na zahtev
Predsedavajućeg ili najmanje tri članova.
U skladu sa Odlukom Vlade Br. 02/67, među ostalom, NSERK organizuje i usmerava
aktivnosti državnih institucija, sa namerom da poboljša biznisa i investicionog
ambijenta, odobrava plan operacije, i inicira diskusije i saradnje sa potencijalnim
investitorima. Jedan od zadataka i odgovornosti ovog Saveta je takođe nadgledanje i
implementacija APER-a (2011-2014),koji je prioritet većeg značaja.
Uključivanje socijalnih partnera u ekonomskom procesu donošenja politike je izvođen
kroz Ekonomski i Socijalni Savet(ESC) skladno sa Zakonom o Socijalnom i
Ekonomskom Savetu (ZSES) Br. 04/L-008. Savet je osnovan sa ciljem uspostavljanja i
razvoja socijalnih dijaloga na Kosovu za zaposlene i poslodavce po pitanjima posebnog
značaja u pogledu ispunjavanja njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih prava
koje su realizovane kroz bilateralne i trilateralne sporova sporazuma. ESC je sastavljen
od pet(5) predstavnika imenovani od organizacije zaposlenih,pet(5)predstavnika
imenovanih od strane Vlade. Prema Zakonu o Socijalnom i Ekonomskom Savetu
(ZSES) Br. 04/L-008,odbor se sastaje najmanje jednom u 2 meseca.
- Javne finansije:Koji je obim sistema javnih financija?Kako je koncipiran?Kako su
Vladini prihodi i rashodi razvijeni kao udeo BDP-a tokom poslednjih 5 godina,kao
agregat kao i u pogledu kategorije?
Javne finansije utiču na ekonomski Razvoj na Kosovu. Zbog toga, je koncipiran na način
u da financije funkcionalne kategorije odgovaraju nacionalnim prioritetima i
trendovima rashoda, na osnovu relevantne zakonodavnosti.
Planiranje i priprema nacionalnog budžeta je sproveden na osnovama Vladinih
prioriteta sa ciljem dostizanja srednjeročnog plana i ispunjavanje vizije održivog
ekonomskog razvoja. Takav proces zahteva umešanost svih BO-ja koje su odgovorne za
pripremu njihovog budžetskog zahteva u skladu sa makro-fiskalnu stabilnost zemlje.
Implementacija fiskalne politike sačinjena od strane Kosovske Vlade tokom perioda
2007-2011 je sprovedena u skladu sa objektivima za nastavak ekonomskog proširenja,
očuvanje makro-fiskalne održivosti, zasnovan na jednostavnom poreskom sistemu sa
sirom poreskom osnovicom i niskom poreskom stopa. Takav pristup je dozvolio
Kosovu da ima jedan od najnižih stopa ili poresko opterećenje za biznise, za vise detalja
vidi Aneks 3a.
Na osnovu podataka tokom godina 2007-2-11, ukupni prihodi su nastavili da rastu u
godišnjem proseku približno 14%.Prihodi od carine u toku ovog perioda su povećani
od godišnjeg proseka od oko 13% ili oko 55% u odnosu na 2007 godine u nominalnim
uslovima.
119
Samo tokom 2011 godine, takvi prihodi su se povećali na 18% u poređenju sa 2010
godinom. Domaći prihodi tokom istog perioda su porasli na godišnjem proseku od
10,3%,ili oko 40.7%,mu odnosu na 2007 godinu. Samo u toku 2011 godine, bile su do
18%, u odnosu na 2010 godinu. U donjoj tabeli su prikazani prihodi u % od strane BDPa. Kao agregat. Vladini prihodi su kontinuirano povećani tokom poslednjih 5 godina.
Ukupni prihodi u 2007 godini su stajali na €898 miliona, dostižući na €1,146 miliona u
2009 godine i u nastavku rastućeg trenda za dostizanje 1,303 miliona € u 2011 godini.
Za vise detalja vidi Aneks 3a.
Tabela 22: Prihodi u % of BDP-a
Opis
Carinski Prihodi
Lokalni Prihodi
Ne-oporezivani
prihodi
Ostali prihodi
Ukupno
Izvor: MF
2007
2008
2009
2010
2011
15.7%
5.7%
15.7%
5.8%
16.2%
5.3%
16.7%
5.3%
18.0%
5.7%
5.4%
0.5%
28.6%
3.6%
1.2%
24.2%
3.3%
5.5%
29.3%
3.5%
3.7%
26.5%
3.5%
2.1%
27.8%
Kontinuiran ekonomski rast je zabeležen tokom 2007-2011 godine,je povezan sa
neprekidnim povećanjem budžetske potrošnje kao udeo BDP-a. Ukupni rashodi tokom
perioda 2007-2011 godine je povećana u proseku od 9.2%.Kao udeo BDP-a,rashodi
povećani od 19.5% u 2007 na 29.9% u 2011 godini, uglavnom je rezultat povećane
kapitalne potrošnje.
Dok su ostale kategorije rashoda, isključujući kategoriju kapitalnih potrošnja i plata i
dnevnica, su smanjile njihovo učešće u BDP-a. Kao u 2008 godini, Vlada Kosova je
fokusirana u povećanju kapitalnih investicija, koje je povećano za 120% u 2008 godini.
Ova politika nije povezana sa značajno povećanje primarnih deficit tokom 2—7-2011
godine uglavnom kao rezultat stalnog rasta u prihodu budžeta. Implementacija zrele
fiskalne politike je rezultirala sa skoro balansiranim budžetom tokom 2008-2009 godine.
Tokom 2010 godine,primarni bilans su dostigli -2.3%BDP-a dok je u 2011 godine, deficit
je dodatno smanjen na -1.5%.
Tabela 23: Opšti rashodi u % BDP-a
Opis
Prihodi
Primarni rashodi
Od kojih: Kapitalni rashodi i
Mrežni Krediti
Aktuelni Bilans
Primarni Bilans
Ukupni Bilans
2007
2008
2009
2010
2011
28.6%
27.8%
24.2%
28.8%
29.3%
29.0%
26.5%
28.7%
27.8%
29.2%
4.6%
13.7%
9.1%
9.3%
9.0%
8.7%
-0.3%
-0.5%
10.2%
10.0%
-0.6%
-1.1%
10.9%
9.1%
-2.3%
-2.5%
11.5%
10.0%
-1.5%
-1.7%
120
(uključujući plaćanje
kamate)
Izvor: MF
Kao agregati,opšti troškovi Vlade su bili €661.2 miliona u 2007, €950.5 miliona u 2008
godini, dostižući €1.232 miliona u 2009 godini, i €1,388 miliona,respektivno.
- Molimo opišite karakteristike proces planiranja,programiranja i izvršenja od strane
Vladinog budžeta. Molimo ukažite na ciljeve politike, razvoj i dostignuća u pogledu
budžetske politike. Da li su
socijalni partneri konsultovani o fazi
planiranja/programiranju budžetskog Ciklusa?Kolika je efikasnost i efektivnost
rashoda Vlade obezbeđeno?
Planiranje budžeta: Proces budžeta prethodi od dokumenta SOP-a koji je pripremljen
za tri naredne godine. Ovaj dokument pruža specifične merljive ciljeve koji olakšavaju
ispunjenje vizije razvoja i Vladinog Programa. Takođe, ovaj dokument pomaže
budžetskom procesu posto su ovi ciljevi prevedeni u aktivnostima i projektima tokom
nacrta budžeta kroz budžetske programe.
Proces nacrta budžeta počinje sa izdavanjem budžetskih cirkulara polaznih od 15 Maja
svake kalendarne godine. Između Avgusta i Septembra, budžetsko ročište sa svim BOjama centralnog nivoa su organizovale svake godine za pregled njihovih zahteva za
budžetska izdvajanja. Institucije pozvane da učestvuju u budžetskom ročištu su:
Budžetska Skupština i Finansijski Komitet, KP, MEI i ostale institucije koje su izrazile
interesovanje u tome, uključujući civilno društvo.
Što se tiče opštinskog budžeta,forumi sa lokalnim vlastima su organizovale tokom
meseca Juni-Septembar u vezi sa fazama razvoja Ciklusa opštinskog budžeta, sa
fokusom osnovnih principa sveobuhvatnog učešća opštinskog osoblja, transparencije,
konkurentnost i demokracije. Javna saslušanja sa građanima su se održala gde su
opštinski prioriteti razrađeni,zatim Skupština Opštine usvaja predloženi budžet i
dostavlja isti MF-u.
U projektima budžeta korišćeni elektronski system RBSU (Razvoj Budžeta i Sistem
Upravljanja) i Program Javnih Investicija (PJI).Sredstva u skladu sa Zakonom o
Budžetu, budžet sredstava je podeljena u tri kategorije:
a. Budžetska raspodela od strane BO (Ministarstva, Opštine, programi i podprogrami);
b. Raspodela po funkcijama i raspodela po ekonomskim kategorijama.
Izvršenje budžeta: Nakon usvajanja budžetskih sredstava u Skupštini,proces izvršenja
budžeta počinje kroz Informativni Sistem za Financijsko Upravljanje(ISFU),uglavnom
pod odgovornošću BO i Trezora Odeljenja. Budžetska odeljenja prate promene u
budžetska izdvajanja skladno sa odredbama Zakona o upravljanju javnih financija i
121
račuvodstva (ZUJFR), Br. 03/L-048, Zakona o finansiranju lokalne samouprave (ZFLS)
Br. 03/L-049 i Zakona godišnjeg budžeta. Prema budžetu Zakona Br. 04/L-079,
najmanje dva puta godišnje, tokom polu-godišnjeg izveštaja razmatra i izveštava
zatvaranje fiskalne godine Ministar je dužan da izveštava kabinetu Vlade i/ili
Skupštini za promene budžeta i prilagođavanje koje su izvršene tokom fiskalne godine.
Transferi/ponovna distribucija među ekonomskim kategorijama,kao sto su subvencije
kapitalnih,kao i transfera/ ponovna distribucija među ministarstvima su regulisane po
Zakonu.
Transferi/ ponovna distribucija među ekonomskim kategorijama su regulisane skladno
Zakonu o upravljanju javnih finansija i računovodstva Br. 03/L-048, član 30 i 31 i
skladno Zakonu o budžetu republike kosova Br. 04/L-079, član 13-14.
a. Do određenog procenta transferi i ponovna distribucija za programe unutar
budžetske organizacije može biti usvojen od strane ministra(do 15%),Vlada (do
25%) negativno pogođenih sredstava;
b. Nijedan transfer između budžetskih organizacija se ne može izvršiti bez
odobrenja Skupštine;
c. Kad god centralna Budžetska Organizacija je provela u skladu sa novčanim
tokom koji se podnosi od Trezora, Ministar sa odobrenjem Vlade može ovlastiti
smanjenje u odgovarajućim ali kumulativne vrednosti kao takvi transferi ne
smeju prevazići pet procenata(5%) ukupne vrednosti svih izdvajanja;
d. Kada se aproprijacija odnosi na specifične odgovornosti budžetske organizacije, i
takve odgovornosti su Zakonito transferisane ili delegirane različitim
budžetskim organizacijama,Ministar treba transferisati,kao sto se zahteva u
okolnostima, sva dela te aproprijacije od bivšeg budžeta do drugog;
e. Sve promene radi transfera i re-alokacije su dokazane u Sistemu Slobodnog
Bilansa(SSB),Razvoj Budžeta i Sistem za Upravljanje(RBSU) i Program Sistema
Javnih Investicija(PSJI).
Socijalni partneri su konsultovani u nivou kreiranja politike, a ne tokom Ciklusa
budžeta posto u ovoj fazi konsultacije su izvedene samo sa BO-jama,koji treba dostaviti
posvećenost i stav Socijalno Ekonomskog Saveta.
Kvartalni i godišnje fizičko i financijski progresni izveštaji implementacije kapitalnih
projekta su pripremljeni kroz sistem PJI za namere nadgeldanje efikasnosti potrošnje.
Sa ciljem povećanja efektivnosti i efikasnosti, kroz budžetski cirkular,zahteva se od
BO0ja da prezentiraju indikatore izvođenja za potrebe njihovih budžeta.
- Politika potrošnje i struktura: Molim kratko navedite komentare strukture Vladinih
rashoda po ekonomskim elementima i funkcija tokom poslednjih 5 godina. Koji su
Vladini glavni prioriteti rashoda i kako su oni povezani sa sveopštom politikom
ekonomskog razvoja?
122
Shodno Zakonu o upravljanju javnih financija i računovodstva (ZUJFR), Br. 03/L-048 i
Zakon Godišnjeg Budžeta, strukture rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji je podeljena
u sledećim kategorijama:
a. opšte usluge;
b. odbrana;
c. javni Zakon za sprovođenje i bezbednost;
d. ekonomska pitanja;
e. zaštita životne sredine;
f. stambena pitanja i pitanja zajednice;
g. zdravstvo;
h. rekreacija,kultura i religija;
i. obrazovanje;
j. socijalna zaštita;
Tokom perioda 2008-2011,Vlada Kosova je orijentisala financijsku potrošnju prema
financiranju ekonomska pitanja, gde je poseban naglasak dat poboljšanju putne
infrastrukture. Rashodi za ovu kategoriju je imala povećan trend od 18.6% ukupne
potrošnje u 2007 godini na 31.2% u 2011 godini. Kategorija socijalne zaštite je imala
opadajući trend od 17.9% ukupnog rashoda u 2007 godini na 12.9% u 2011 godini.
Ostale kategorije sui male manje linearni trend tokom ovog perioda. Za više detalja vidi
Aneks 3a.
Strukture rashoda po ekonomskoj prirodi,uključuje sledeće kategorije:
a. plate i dnevnice;
b. roba i usluge;
c. opštinski rashodi;
d. subvencije i transferi;
e. kapitalni rashodi;
f. ostali rashodi.
Totalna potrošnja po ekonomskoj kategoriji kao udeo BDP-a, povećan od 19.5% u
2007godini na 29.9% u 2011 godini, uglavnom radi povećanja kapitalnih rashoda.
Takođe,kategorija plata i dnevnica ostalih troškova od 6.1%(kao udeo BDP-a) u 2007, na
8.4% u 2011 godini,dok je kategorija ostalih troškova je smanjena kao udeo BDP-a.
Budžetski proces prethodan od Plana Ekonomskog Razvoja (PER) i MTEF-a. MTEF
2013-2015 sadrži Izjave o Prioritetima Vlade Kosova za srednjoročni period. Sa ciljem
opšteg ekonomskog razvoja,ova izjava sadrži četiri glavnih stubova:
a. održivi ekonomski rast i razvoj;
b. dobro upravljanje i jačanje vladavine prava;
c. razvoj ljudskih resursa;
d. povećanje socijalne zaštite za sve građane.
123
Ovo su glavni stubovi ekonomskog razvoja. Štaviše, kroz sektorske strategije i BO ovi
prioriteti su preneti u specifične ciljeva i prevedeni u specifične budžetske raspodele.
Konkretni ciljevi su razvijeno u individualne projekte i aktivnosti preko budžetskog
procesa.Za vise detalja vidi Aneks 3a.
- Poreska politika:Koje vlasti su odgovorne za prikupljanje poreza u centralnom
nivou Vlade?Koje poreze oni prikupljaju?Koje fiskalne odgovornosti čine različite
vlasti imaju(priroda prikupljenih poreza)?Kako se poreski rezim promenio tokom
poslednjih pet godina(dopunama poreskih stopa,uvod novih taksa i doprinosa,
itd.)?Da li postoji adekvatan tok prihoda za opštine u smislu da financiraju njihove
nadležnosti?Da li postoji mehanizam preraspodela izvora među opštinama?Da li se
očekuje da centralni budžet finansira opštine?
Prikupljanje poreza na centralnom nivou Vlade je sproveden od strane Kosovske
Carine(KC) i Poreske Administracije Kosova(PAK).
Vrste naplate poreza na centralnom nivou od Carine su:
a. Carinske takse;
b. Porez na dodatu vrednost(PDV);
c. Akciza
Zatim, vrste prikupljanja takse ma centralnom nivou od strane Poreske Administracije
su:
a. Porez na dodatu vrednost(PDV);
b. Korporativni porez na prihod;
c. Lični porez na prihod prema Zakonu o Porezu na Lična primanja Br. 03/L-161,
uključuje prihode od plata, rente, kamata, nematerijalna imovinska
pitanja,kapitalni dobici, osvajanje na lotariji i igrama na sreću, i prihodi
generisani od biznisa sa bruto godišnjim obrtom od€50.000 ili manje.
Od 2007 godine do današnjeg dana, bilo je nekoliko promena u poreskoj politici
Kosova. Dana 1 Januara 2009 godine,Zakon o porezu nas lični prihod je stupila na
snagu koja je osigurala smanjenje poreske stope od 0%,5%10% i 20% na 0% za prihode
do €960,4%, za godišnje prihode €960 do 3000,8% za godišnji prihod između €3,000 i
€5,400 i 10% za godišnji preko €5400.Takodje, u skladu sa ovim Zakonom, poreska
stopa je smanjena od 20% na 10% za prihode od zakupnina, kamata,dividende,
kapitalnih dobitaka, lotariji i igrama na sreću, penzija i drugih primanja. Zatim, Zakon
o korporativnog porezu na prihod Br. 03/L-115 je ukinut od Zakona o korporativnom
poreza na prihod Br. 03/L-161 koji isključuje prihod od dividenda od kategorije
oporezivog prihoda.
Takodje, ulaskom na snagu Zakona o korporativnom porezu na prihod Br. 03/L-113 je
obezbedila nekoliko drugih poreskih promena. Takve promene uključuju redukciju
poresku stopu za osiguravajuće kompanije od 7% na 5%,izuzeće od poreza prihoda od
dividendi za rezidentna i ne-rezidentna lica,interes financijskih instrumenata izdata od
124
strane javnih vlasti na Kosovu i ekonomske aktivnosti verskih institucija za samoodržive svrhe.
Sa ciljem neutralnog uticaja ovih fiskalnih reforma u budžetskim prihodima,stopa PDVa je povećana od 15% na 16% u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost Br.
03/L-114. Sa stupanjem na snagu novog Zakona PDV-a Br. 03/L-146 od 1 Januara 2010
godine, Ministar Financije je dodeljena dozvola da, ako je neophodno, izda podzakonske akte za uvođenje nize stope(do 5%) i gornju stopu(do 21%) PDV-a za
određene zalihe robe i usluga sadržane u 3 Aneksu ovog Zakona.
U 11 Novembru 2008 godine, Zakon o carini i akcize Br. 03/L-109 je stupio na snagu
zamenjujući uredbu UNMIK-a 2004/1 i 2005/32 i Administrativne Instrukcije 2004/24.
Takođe, neke promene su implementirane u stopama akcize, koja je po Zakonu o
Izmenama i Dopunama Zakona o akciznim poreznim stopama na Kosovu Br. 03/L220,naftni gas i drugi hidrokarbonatni gasovi (tarifne oznake 2711) korišćene za
proizvodne svrhe su isključene od plaćanja akcize. Sredinom 2011 godine Vlada je
donela odluku da promeni stopu akcize na duvanske proizvode,motorna vozila i
usvojila je primenu akzice na kockanje. Stopa akcize na duvanske proizvode je
povećana od 25 € na 27 € za 1000 jedinica duvanskih proizvoda, dok je stopa akcize od
500 € za vozila je povećana i klasifikovana na osnovu snage motora i godine
proizvodnje.
Na osnovu Zakona Oporezivanju Nepokretne Imovine Br. 03/L-204,opštine su
odgovorne za naplaćivanje poreza na imovinu. Posle njegove izmene i usvajanje od
strane Skupštine Kosova,nove stope sa minimalnim granicama je povećana od 0.05% na
0.15% koje shodno ovom Zakonu stupa na snagu od 1 Januara 2013 godine.
Tabela 24: Porez na Lične Prihode i Poreske Stope u %
Prihodi, valuta u evru
Poreska stopa, u %
Mesečna
Godišnja
Do 2008
od Januara 2009
Do 80 €
80 – 250 €
250 – 450 €
preko 450 €
960
960€ – 3000€
3.000€ – 5.400€
preko 5.400€
0
5
10
20
0
4
8
10
Tabela 25: Korporativni prihodi poreska stopa za PDV, u %
Porez na korporativne
prihode
Porez na PDV
Do kraja 2008
Od 2009
20
10
15
16
125
Izvor: Poreska Uprava na Kosovu
Principi finansiranja opština i učešće opštinskog budžeta na Kosovskom Budžetu
(Vladini granti za opštine) su strukturisani u skladu sa Zakonom o Finansiranju
Lokalne Samouprave (ZFLS) i drugih zakona na snazi.
Opštine, iz godine u godinu sui male povećani stepen fiskalne decentralizacije i
transparencije opštinskog budžetskog planiranja, snimajući/izvršavajući budžetske
izveštaje.
Određivanje ukupnih iznosa od strane Vladinih granta i njihova raspodela
individualnim opštinama je sprovedena od strane Grant Komisije (GK) pod sekcijom 33
ZLFS uzimajući u obzir sledeće kriterijume:
a. Primena principa,kriterijuma i opštih formula utvrđenih od strane ZFLS-a
b. Analiza sektorskih standard obezbeđenih od resornih ministarstva MONT, MZ i
MALS
c. Formula raspodele za specifične grante u pred-univerzitetskom obrazovanju i
primarna zdravstvena zaštita
d. Makro-fiskalni okvir kao osnova SOP-a
Takvi institucionalni aranžmani su razvijeni od strane Sekretarijata za Komisiju za
Grant u MF, shodno Članu 32 tačka 5 Zakona o Državnim Finansijama u konsultaciji i
koordinaciji sa: a)resornim ministrima MEST,MH i MLGA,uključujući i finansiranje za
sekundarnu zdravstvenu negu kao dodatna nadležnost,b)opštine uključujući
harmonizaciju između matičnih opština sa novim opštinama kao sto je navedeno u
njihovom memorandum sporazumevanju, c) Odeljenje za Makro-ekonomski i Centralni
Budžet, Odeljenje Ministarstva Finansije, i u saradnji sa međunarodnim partnerima
(MMF, SB, EC, USAID, OEBS, itd.).
Trenutni system opštinskog financiranja nastavlja naprednu fiskalnu decentralizaciju,
gde opštine imaju značajnu potrošnu nadležnost, vlast da obezbede javne usluge,vlast
da prikupe prihode, i širu vlast u upravljanju sa javnim finansijama. Prema
preporukama Misije MMF-a za 2013 godinu, opštine će imati fleksibilnost u izdvajanju
opštinski sopstvenih prihoda u strukturi rashoda od strane ekonomske kategorije za
2013 godinu,izuzimajući kategoriju u Platama i Dnevnicama.
Opštinski Izvori Finansiranja uključuju:opštinske sopstvene prihode,specifičnim
operacioni grantovi, i grantovi za dodatne nadležnosti,transferi za delegirane
nadležnosti,vanredni grantovi i spoljna financijska pomoć.
Shodno ZFLS, član 23, opštine su dobile operativne grantove od Kosovskog budžeta
kao sto su; opšti grantovi kao sto su definisani u ZLFS, Član 24, specifični grantovi za
obrazovanje i specifični grantovi za zdravstvene usluge uključujući finansiranje za
sekundarno zdravstvo, shodno Članu 25 ZLFS-a.
126
Shodno Zakonu o opštinskoj administrativnoj granici Br. 03/L-041, Član 9, nakon
osnivanja nove opštine kao budžetska organizacija, Ministarstvo Financija u konsultaciji
sa MALS i odgovarajuće gradonačelnike,transfera i dovoljno budžetskih sredstava od
postojećeg BO novim opštinama, u skladu sa usvojenim raspodelama granta od strane
Komisije za Grante.
- Javni dug:Kako je budžetsko finansiranje obezbeđeno tokom poslednjih 5
godina(glavni instrumenti)?Molim navedite detaljne informacije u prisutnom stanju
javnog duga(spoljni/domaci kreditori,valuta, instrumenti,itd.),garancije i zaostatak.
Kosovska Vlada tokom poslednjih pet godina je delovala sa ukupnim budžetskim
suficitom. Ukupna zaliha javnog duga(unutrašnjih i spoljašnjih) je oko 282.8 miliona €.
Od ove sume 253.1 miliona € su spoljašnji dugovi, i 29.7 miliona € su hartije od
vrednosti izdate od strane Ministarstva Financije u formi Trezorskih Računa. Spoljni
dug se placa nazad kreditorima kao sledeće:
a. Međunarodna Banka za Rekonstrukciju i Razvoj (Svetska Banka) – 220.7 miliona
€
b. Međunarodni Monetarni Fond-oko 27.3 miliona € (SDR 23 miliona)
c. Međunarodno Udruženje za Razvoj (Svetska Banka) – oko 5.1 miliona € (SDR 4.3
miliona)
Unutrašnji dug od €29.7 miliona je pozajmljen od komercijalnih banaka koje posluju na
Kosovu. Do sada,Ministarstvo Financija nije izdala kreditne garancije za neku od
institucija. Međutim, kroz pod-pozajmljenih Sporazuma,Ministarstvo Financija ima
obavezujući sporazum za pod-pozajmljivane fondove za različite javne institucije kao
što su; Kosovska Transmisija i Operator Tržišta (KOSTT) i Regionalni Vodovod “
Priština”.Nema zaostalih dugova.
Tržište rada:
a. Nezaposlenost:Kako je nezaposlenost razvijena kroz vreme i sektorima?Koje
su glavne kategorije o kojima je reč?Koji je procenat dugoročne
zaposlenosti?Molimo navedite osnovne faktore?
Tabela 26: Nezaposlenost tokom vremena, 2007-2011
Godina
2007
2008
2009
Registrovani
nezaposleni
334,595
335,942
338,895
Izvor: Izveštaj rada i zaposlenosti za 2011godinu, MRSS
2010
2011
335,260
325,261
Glavne kategorije nezaposlenosti je dugoročna nezaposlenost mladih, zena i manjina.
Tabela 27: Dugoročna nezaposlenost mladih,zena,lica sa invaliditetom i manjine
127
2007
2008
2009
Kategorija
Dugoročna
93.00%
93.50%
94.20%
nezaposlenost
Omladina (15-24)
98,695
101,658
103,896
Nezaposlene
156,679
158,120
161,131
zene
Lica sa
1,726
1,814
1,903
invaliditetom
Sve manjine
30,133
30,509
30,695
Izvor: Izveštaj rada i zaposlenosti za 2011 godinu, MLSW
2010
2011
94.00%
93.80%
106,342
160,856
107,122
157,922
1,937
2,030
29,860
29,711
b) Zaposlenost:Koja je podela zaposlenosti između javnog i privatnog
sektora?Koji su bili glavni sektori za stvaranje posla?Kako ocenjujete odnos
između ekonomskog rasta i zapošljavanje?
Tabela 28: Podela zaposlenosti između javnog i privatnog sektora za 2007-2011 godinu
2007
Godina
2008
225,037
218,231
Zaposlenost
74,366
74,701
Javne
150,671
143,530
Privatne
Izvor: KAS &Penzioni Poverenički Fond
2009
2010
2011
233,338
74,190
159,148
245,502
77,164
168,338
251,510
78,068
173,442
Šema 1: Odnos između godišnjeg BDP rasta i ekonomskog rasta
9
Godisnji GDP i ekonosmki rast (u %) 2006 - 2009
6
3
0
2006
-3
2007
Real annual GDP growth (in %)
2008
2009
Annual employment growth (in %)
Konstruisani sa podacima od strane Kosovske Agencije za Statistiku
c) Molim opišite ključne karakteristike Vladine politike tržišta rada. Koji su
glavni preduzeti koraci ili koji se treba preduzeti da se poboljšaju uslovi
tržišta rada i/ili neusklađenost između ponude i potražnje?
128
Akcioni Plan Kosovske Ekonomske Vizije za 2011-2014 godine naglašava prioritete
glavnog ekonomskog razvoja i sektora. Između ostalog prioriteti ovog dokumenta
uključuju:
a. Poboljšanje investicionog ambijenta i podršku privatnog sektora:Povećanje
investicija i podrška razvoju privatnog sektora je osnova održivog ekonomskog
rasta. Izmena i završetak značajnog zakonodavstva koja stvara uslove da privuče
investicije na Kosovu i uklanjanje suvisnih administrativnih barijera olakšavaju
operacije privatnih sektora i doprinosi ekonomskom rastu zemlje. Ove
podrazumeva sveobuhvatne reforme za otklanjanje 50% prekomernih dozvola i
zahteva za dozvolu. Drugi aspekat u smislu razvoja ovog sektora je
intenziviranje aktivnosti za privlačenje stranih investicija i integracije u
međunarodnim finansijskim institucijama.
b. Razvoj Ljudskog Kapitala:Aktivnosti u ovom strateškom prioritetu ima za cilj da
poveća ljudski kapital sa ciljem da obezbedi veći kvalitet radne snage na tržište
rada. U tom pogledu,pažnja ce biti data obrazovanju o profesionalnom razvoju u
pogledu razvoja ljudskog kapitala u svim sektorima.
Strategija Zaposlenosti 2010-2012 godine je jedna od glavne Vladine politike
zapošljavanja. Sa gledišta prepreka rasta zaposlenosti, odgovarajuća dugo-ročna
strategija je podeljena u tri ključnih stubova:
a. Poboljšanje investicione klime i snižavanje troškova poslovanja sa ciljem
povećanja koraka stvaranja novih radnih mesta sa ohrabrivanjem firma u unosu i
širenju u većoj dodatnoj vrednosti aktivnosti;
b. Promovisanje veštine jake baze i više stope razvoja ljudskih kapitala preko
formalnog obrazovanja i stručnog osposobljavanja sistema.
c. Poboljšanje funkcionisanja tržišta rada preko bolje institucije tržišta rada,
politike i pravila.
U smislu dostizanja bržeg tempa poboljšanja u uslovima tržišta rada, Vlada je
preduzela kratkoročne mere za adresiranje hitnih potreba za vise poslova preko
proširenja javnih investicija i javnog programa rada dok je kupovina srednje i dugoročnih ciljeva za vise održavanje puta za stvaranje poslova.
Sektorska strategija 2009-2013 godine postavlja daljnje ciljeva u smislu politike
zapošljavanja i odgovaranja snabdevanja tržišta rada i zahteve. Vidi dole pomenute
ciljeva:
a. Cilj 1: Povećanje stope zapošljavanja i ojačavanje stručnog treninga,skladno
zahtevima tržišta rada;
b. Cilj 4: Poboljšanje saradnje sa zemljama regiona(EU članova i ne članice EU) o
povećanju mogućnosti za zapošljavanje Kosovske radne snage.
U susretu prve objektive. Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite planira povećanje usluga
efikasnosti i efektivnosti tržišta rada,poboljšanje informacija, posredovanje i stručni
129
trening, fizička infrastruktura i tehnologiju informacija, reviju i modifikaciju trenutne
planove i programe stručnog treninga i razvoj novih i povećanje kapaciteta stručnog
treninga, ST profesionalno upravljanje treninga sa osobljem, redukcije nezaposlenosti
mladih, žena i dugoročne nezaposlenosti, revije i proširenja aktivne politike tržišta rada
mera za zaštitu zaposlenosti takve kategorije, bilans socijalnog dijaloga,itd.
Pod objektivom 4, MLSV je planiranje za ojačavanje implementacije EU standard i
saradnja u poboljšanju tehničkih, finansijskih i ljudskih kapaciteta, preko tehničkog
dvojnog sporazuma koji bi asistirao procesa saradnje i Razvoj politike, zakonodavnosti
i poboljšanje partnerstva za privlačenje investicija i fond za stvaranje projekta za nova
radna mesta, pružajući podršku privatnim sektorima preko osnivanja zajedničkih
kompanija.
Zatim, Sektorski Plan Razvoja 2012-2014 godine, predviđa nastavak sa procesom
reforme prema stvaranju kapaciteta za politiku razvoja u nivou Odeljenja Rada i
Zaposlenja,stvaranjem Divizije za politiku razvoja i implementaciju, stvaranju
Nacionalne Službe za Zapošljavanje, ojačavanje kapaciteta javnih usluga za zaposlenje,
razvoj informativnog sistema tržišta rada,itd.
- Režimska cena: U kojim sektorima su cene administrirane (na pr. postavljene
eksplicitno od strane Vlade) ili regulisan e(na pr. subjekat na usvajanje nezavisnog
regulatora)? Molim navedite šire kategorije cena koje su administrirane/regulisane i
udeo administriranih/regulisanih cena u totalu, uključujući kvantativne indikatore.
Sektori sa regulisanim cenama su sektori koje pružaju javne usluge. Regulisanje cena je
sprovedena od nezavisnih agencija koje funkcionišu kao ekonomski regulator i
izveštavaju direktno Skupštini Kosova. Sledeći sektori su regulisali cene:
a. Energetika(uključujući centralno grejanje);
b. Vodo snabdevanje i smeće;
c. Post-telekomunikacija;
d. Železnica;
e. Zdravstvo;
f. Obrazovanje;
Energetika: Regulatorna Kancelarija za Energetiku(RGE) operiše shodno Zakonu Br.
03/L-185 za Regulatornu Energetiku.
RGE ima zakonski mandate za ekonomko uređenje u odnosu sa energetskim sektorom
što znači da ima cenu podešavanja uloga za upotrebu infrastrukture energetike na
Kosovu kao i upotrebu električne i termalne energije. RGE je obavezna da postavi
tarife za struju za domaće korisnike. U slučajevima gde, prema kriterijuma postavljenih
od RGE, odlučeno je da konkurencija na tržištu električne energetike nije efikasna,
KVP, ima vlast da postavi električne tarife za ostale kupce takodje.
130
Na zadnjoj odluci RGE u pogledu električnih tarifa je određeno da konkurencija u
električnom sektoru nije efikasan. Sledstveno je odlučeno da svi kupci na Kosovu imaće
sansu da kupe električnu struju sa regulisanim tarifama. Regulisane tarife električne
energije su: Tarifa za Prodaju Električne energije za javne snabdevače; Tarife za Prodaju
Električne Energije od strane Javnih Snabdevača; Tarifa Transmisije (Transmisija); i
Distribucija Tarifa (Distribucija).
Tarife za centralno grejanje su postavljene na osnovu Zakona Br. 03/L-116, pod kojim
RGE određuje cene i naknade na osnovu godišnjeg predloga distributer.
Zdravstvo: Zdravstvene usluge u javnim sektorima su potpuno nezavisne, dok su cene
u javnom sektoru su jedinstvene na celom Kosovu. U odsustvu bilo kog Zakona i
administrativnog uputstva, Ministarstvo Zdravlja (MZ) je pripremila “Lista privremene
cene za zdravstvene usluge” u konsultaciji sa pružaocima zdravstvenih usluga u
javnom sektoru.
Trenutno MZ pripremila Listu osnovnih zdravstvenih usluga;postavljanje metodologije
cena; kao i Lista Cena zdravstvenih usluga u sektoru javnih usluga. Ovi dokumenti se
očekuju da budu završeni do 1 Juli 2012 godine.
Administracija cena zauzimaju cene samo u javnim sektorima, za dve kategorije ljudi: i)
ljudi koji nisu građani Kosova,i ii) Kosovski stanovnici koji su osigurani. Za stanovnike
Kosova koji nisu osigurani osnovni zdravstveni paket sa uslugama se primenjuje
besplatno( minimalno učešće naknada).
Obrazovanje:Tarife privatnih institucija višeg obrazovanja su slobodno određene od
privatnih institucija obezbeđujući usluge obrazovanja.
Shodno Članu 30 Zakona Br. 04/L-037 za Više Obrazovanje (link: http://www.mashtgov.net/advCms/),Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije (MONT) određuje
na godišnjem osnovu maksimalne školarine za student koji treba da plate u javnim
institucijama višeg obrazovanja. Nivo isplate je određen u zavisnosti u studentskom
prebivalištu(unutar ili van Kosova), priroda i Troškovi programa studija.
Javne institucije višeg obrazovanja naplaćuju tarifu i naknade kao sto su: prihvatanje
naknade za podnošenje, ispit ponovnog postavljanja naknadama i naknade za
studenske naknade. Ove tarife su usvojene od strane organa vlade odgovarajuće
institucije id a su konfirmisane od strane MONT-a.
Vodo-snabdevanje i otpad: Cene za Vodu i Otpad su regulisani od Kancelarije za
Uređenje
Vode
i
Otpada
(KUVO)
shodno
Zakonu
03/L-086(link:
http://gazetazyrtare.rks-gov.net/GZ2008.aspx),i
Pravila
R-02/U&K/2—8
u
postavljanju tarifa za usluge vodo snabdevanja, kanalizacije, snabdevanja zapremine
131
vode, i R-02/M/2008 u postavljanju tarifa za usluge prikupljanja i smeštaja otpada na
Kosovu (link: http://www.wwro-ks.org/Tariffs_rregullat_tarifore.html .
KUVO reguliše sve cene vezane za:
a. centralna preduzeća za snabdevanje netretirane zapreminske vode;
b. centralna preduzeća za upravljanje trajnih deponija na Kosovu;
c. 7 regionalnih preduzeća u oblasti vodo snabdevanja i kanalizacije;
d. 7 regionalnih preduzeća za prikupljanje otpada.
Postoje tri tipa cena za vodu i kanalizaciju: i) mesečni fiksne cene-EUR/mesečno, ii)
zapreminske cene usluga otpadne vode-EUR/m3, iii) cene za snabdevanje tretiranih i
netretiranih zapreminskih voda. Ovaj system cena ja adresirao tri kategorije kupaca:
i)domaćinstva, ii) komercijalne-industrijske, i iii) institucionalne. Za odlaganje otpada
trajnih deponija je jedna cena. Procenat učešća regulisanih cena od strane KUVO:
a. KUVO upravlja 100% tereta naplata od regionalizovanih i korporativnih
kompanija i vodo snabdevanja i kanalizacije takodje kao i one koje deluju sa
prikupljanjem i upravljanjem stalnih sanitarnih deponija;
b. 71%cele populacije je snabdevan sa pijacom vodom, gde je 48% celog
stanovništva na nivou zemlje je obezbeđen sa uslugama kanalizacije;
c. U odnosu prikupljanja čvrstog komunalnog otpada,47% ukupnog stanovništva je
obezbeđena sa takvim uslugama( takvi podaci su na osnovu ukupnog broja
stanovništva koji je primao ove usluge i ukupna broj populacije u zemlji).
Posta i Telekomunikacije: Cene usluga telekomunikacija su postavljene od Regularnog
Organa Telekomunikacija(ROT) pod ovlašćenjem
izdatih od
Zakona o
Telekomunikacijama Br. 2002/7, dopunjen sa
Zakonom Br. 03/L-85,(link:
http://www.art-ks.org/?cid=1,8).
U skladu analiza tržišta fiksne telefonije,ROT je uspostavila kontrolu cena obaveze
Operatora sa Značajnim Tržišnim Udeom(OZTM).ROT je postavila obavezne cene
prema dva (2) operatora(PTK DD. i IPKO L.L.C) za razdvajanje potrošne kalkulacije
modela za potpunu distribuciju troškova( Potpuno Distribuiranje Troškova-PDT) na
osnovu da OSMP mora proceniti njihove cene usluga.
Na tržištu mobilne telefonije,ROT je odredio prestanak cene poziva(PCP), nakon
neuspeha operatora da dostigne ugovore o interkonekciji, naime da odredi MTR.
Regulatorni Organ Telekomunikacije je u procesu analiziranja tržišta u pogledu prekida
govornog poziva individualnih javne mobilne mreže i u zavisnosti od nalaza može
nametnuti obavezne kontrole cena. Štaviše, do kraja godine ROT će završiti proces
analiziranja tržišta za iznajmljene linije i Internet usluga time u proporciji sa nalazima
ce uraditi podešavanje cena za OFNT.
132
Železnica: Skladno Zakonu Br. 04/L-63 u odnosu na železnicu Kosova, javne
kompanije TRAINKOSJSC ima opciju postavljanja svoji tarifa.
Privatizacija:
a) Molimo navedite pregled procesa privatizacije tokom poslednjih 5 godina za
državna i društvena vlasništva kompanija. Koje su glavne metode
privatizacije?Koliko preduzeća su privatizovane/likvidirane/poslate u postupku
stečaja?Molimo navedite informacije o veličini, zaposlenju i aktivnosti ovog
preduzeća. Koje je sadašnje stanje i portfelj agencije
zaduženu za
privatizaciju?Koji je prospekt za daljni za de-investiranje i prekid aktivnosti
iste agencije?
Privatizacija društvenog vlasništva preduzeća
Pregled i metode privatizacije:Proces privatizacije na Kosovu je inicirana sa osnivanjem
Kosovske Povereničke Agencije(KPA) u 2012 godini. Korišćene metode za privatizaciju
Društvenog Vlasništva Preduzeća(DVP) i njihova odgovarajuća sredstva su :i) običan
spin of, ii) uslovna spin of, i iii) Specijalni spin of (obrt).Običan spin of ne uključuje neki
uslov veći od više cene u jednom krugu ponude. Pobednik pod Uslovnim Spin of i
Specijalnim Spin Of, više od vise cene(50% poena), pobednik u ponudi je određen
takođe na osnovu posvećenosti zapošljavanja(25% poena) i investicione
posvećenosti(25% poena) ponuđene od ponudioca. Zatim, ova metoda se sastoji od dva
kruga ponude, gde je drugi krug samo tri najvećih ponuda of prvog kruga su bili u
stanju da učestvuju.
UNMIK administracija u njenom uspostavljanju 1999 godine je aranžirala zakupnine do
10 godina(komercijalizacija) brojnih DVP sa strateskom važnošću. Do danas, od 18
Sporazuma za zakupninu samo jedan je još na zakupnini, gde je 8 od njih
privatizovano. Ugovor o zakupu je ukinut za 9 od njih zbog kršenja sporazuma. O
devet(9)DVP,pet(5) su privatizovane,jedan(1) je pod likvidacijom i tri(3)će biti
privatizovane u budućnosti.
Skladno sa Zakonom Br. 04/L-034 o Kosovskoj Agenciji za Privatizaciju (KAP),
Specijalni Spin off metoda,nasleđena od KTA, nije primenjena od strane KAP-a posto je
dokazano da veoma kompleksna za PAK Upravu i Odbor, kao sto su neke od
preduzeća
privatizovane preko Specijalnog Spin Off-a, izuzetno produženog
ispunjavanja i posvećenja investicija. Komplikacije su povećane zbog zaključenja
ugovora na osnovu Engleskog zakonodavstva koji nije u skladu sa primenljivim
Zakonom na Kosovu, POE ne spada u mandat PAK-a. DVP je bio pod mandatom KPA,
kojim se upravljao od Odbora i sprovela je korporarizaciju ovih preduzeća u njihovom
transformisanju u Akcionarska Društva, akcionar koji je Vlada Kosova. Privatizacija je
sada sprovedena od dve glavnih metoda: Spin off Metoda i Prodaja sredstva preduzeća
postavljen na Likvidaciji.
133
Privatizovana preduzeća, njihova veličina, zapošljavanje i delatnost: Ukupan broj
društvenih preduzeća, od kojih su kreirana Nova Preduzeća i tender, od početka
privatizacije do danas je 313 , dok broj novih preduzeća ponuđenih iz ovih DP-a je 696 .
Broj potpisanih ugovora je prodaja 675, a broj likvidiranih preduzeća je 3. Broj
nepotvrđenih NOVIH PREDUZECA ne znači broj prodatih NOVIH PREDUZECA ,
nova kompanija može biti prodata na tenderu , ali ne zbog različitih razloga kao što su:
nema ponuda podnose ,ponuđači dokumentacija nije pravilno ispunjen , a tender
poništen , ponuđači povlačenja, itd.
Kosovska Agencija za Privatizaciju na osnovu Zakona br 04/L-034 nema mandat da
nadgleda zapošljavanje i aktivnosti privatizovanih preduzeća delimično ili u potpunosti
preko običnog spin off (bez uslova) Aktivnosti i zaposlenost. Od privatizovanih
preduzeća kroz poseban spin off i uz određene uslove, prati od strane KAP-a
mehanizama za određeni vremenski period . Posmatranom periodu varira i zavisi od
ugovora i obaveza . Poseban spin off imao dva 2) godine da ispuni obaveze dok
posmatranom periodu za preduzeća privatizovana putem uslovnog spin off je od tri (3)
godine do pet (5) godina. Od 25 privatizovanih preduzeća sa posebnim spin off, gde je
zaposlenost je takođe bio jedan od uslova ,počinio broj zaposlenih za 8.340 , dok je broj
za zapošljavanje prijavljeno je 7,108 zaposlenih. Od sedam (7) preduzeća koja se sada
prate, šest (6) od njih po na NCFR kriterijumima (Nacionalni savet za finansijsko
izveštavanje) se klasifikuju kao velikih preduzeća, dok je jedan (1) se klasifikuju kao
srednje preduzeće. Delatnost ovih preduzeća je: tri (3) se prerađivačkoj industriji (hrana
, duvan i laka industrija), dva (2) su hotel i gostoprimstvo, jedan (1) je rudarstvo i
prerada rude, i jedan (1) je agro-industriju. Ukupan broj trenutno zaposlenih je 1295 .
Status/Portfolio : Član 5. Zakona propisano je da 04/L-034 KAP je nezavisno javno telo
koje obavlja svoje funkcije i odgovornosti sa punom autonomijom . Agencija ima puni
pravni subjektivitet , a posebno mogućnost da sklapa ugovore , stiče, drži i raspolaže
imovinom i ima sva ovlašćenja da vrši implicirane u potpunosti zadataka i ovlašćenja
preneta na njega od strane Zakona br 04/L-034; i da tuži i bude tužen u svoje ime.
Agencija je naslednik KPA koje je osnovano i regulisano UNMIK-ovom Uredbom 2002/
12 " o osnivanju Kosovske Povereničke Agencije " i sva sredstva i obaveze drugog će biti
imovina i obaveze Agencije .
Trenutni broj društvenih preduzeća u portfoliju Agencije je 595 . Tokom 2011 tri
preduzeća su uklonjeni sa direktnom upravom KAP-a posle određivanja njihovog
statusa. Do sada, od celog portfelja Agencije DP- 306 su u potpunosti ili delimično
privatizovan sa prodajom od 689 novih preduzeća .
Perspektiva i Dezinvestiranje : PAK -a očekuje za kapitalne investicije u naredne tri
godine su u tabeli Br.1 , a iznos sredstava odobrenih od strane MF prikazani su u tabeli
Br.2 .
134
Tabela 30: Granice potrošnje KAP-a dostavio zahtev za MTEF 2013-2015.
PAK
2012
2013
2014
2015
Kapitalne Potrošnje
170,000.00
173,000.00
170,000.00
30,000.00
Tabela 31:, Granice odobrenim rashodima MTEF 2013-2015
Kapitalne Potrošnje
2013
170,000
2014
125,000
2015
80,000
Ukupno
375,000
Na osnovu člana 6 (posvećenon za prihode nezavisnih agencija) Zakona Br. 04/L079
budžeta za 2012, KAP je dozvoljeno da potpišu memorandum o razumevanju (MS) sa
Ministarstvom finansija (MF) za dodelu namenskih prihoda Agencije. To znači da
nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji na teret Budžeta Kosova do kraja 2012 će biti
0 , pošto Agencija će pokrivati kapitalne investicije iz njenog sopstva generisanog
prihoda. PAK Zakona br 04/L-034 člana 21. stav 2. Države: " Sav prihod od Agencije
biti namenjeni prihodi Agencije kao što je predviđeno u članu 64. Zakona o upravljanju
javnim finansijama i odgovornosti Br. 03/L-048. Pored toga, pet procenata (5 %) od svih
sredstava dobio kao posledica bilo prošle ili buduće prodaje, prenosa, privatizacije,
likvidacije ili drugog raspolaganja bilo kog preduzeća ili sredstva, da li sprovodi
Agencija ili njegovog prethodnika – biće administracija taksa od Agencije da pokrije
svoje opšte administrativne i operativne troškove, i takve naknade će takođe biti
namenjeni prihodi Agencije. Agencija je dužna da odmah prenese i položi sve takve
naknade u Kosovskom Konsolidovanom Fondu u skladu sa važećim pravilima izdatim
u skladu sa ZUORJF, trezora i Ministarstva Finansija će obezbediti da svi takvi fondovi
nalazi i održava na račun određenog prihoda Agencije " .
U skladu sa Zakonom br. 04/L-034 , i njegov Aneks 1 ,Agencija će angažovati izvođača
koji će formirati organ za svaku likvidacije DP-a smešten u likvidaciji. Autoritet
Likvidacije će biti odgovoran za prikupljanje, ocenjivanje i rešavanje zahteva; rukovanje
nikakvu pravnu radnju koja se može preduzeti u procesu , predlažući poverioci isplatu
plan i administriranje ga jednom propisno odobreno ; rukovanju sve administrativne
aspekte procesa likvidacije do DP je zvanično raspušten , pravilno čuvanje arhivama i
dokumentaciji, itd. Ugovarač neće tražiti da proda imovinu, osim u izuzetnim
okolnostima i uz prethodnu saglasnost KAP. Ovaj Autoritet Likvidacije se očekuje se
da bude angažovan tokom 2012. Vremenom, Agencija će postati manja, sa jasnim
mandatom završava svoju dužnost. Proces privatizacije (Tender za Nova Preduzeća) se
očekuje da bude završen za dve godine. Međutim,proces će se nastaviti postavljanjem
svih društvenih preduzeća u likvidaciji, naknadno KAP će nastaviti sa prodajom
imovine samo, dok je izvođač radova za likvidaciju autoriteta kao po uslovima referenci
135
će biti angažovani za četiri (4) godine,vlast očekuje da počne sa likvidacija celog
portfelja u drugoj godini svog angažovanja .
c) Molimo kvantifikovati privatizaciju u smislu prihoda od prodaje i cene u
poslednjih 5 godina . Kako su vlasti koriste prihode od privatizacije ? Kako
će buduća sredstva proizići iz privatizacije može koristiti?
Ukupni privatizacioni prihoda dobili su i bankirali: 566.927.733 € , dok su prihodi od
privatizacije prodaje za poslednjih pet (5) godina su 299.142.966 € , a prihodi od prodaje
su likvidacije 53.164.712 € . U skladu sa članom 6. i 19. Zakona br. 04/L-034 o Agenciji
za Privatizaciju Kosova , prihodi od privatizacije i likvidacije se čuvaju u poverenju u
Centralnoj banci Kosova, a 75 % ovih prihoda se čuvaju u poverenju za legitimne
poverioce i vlasnike čija potraživanja i zahteva se procenjuju i rešavaju tokom
likvidacionog postupka. Zaštitni sredstva se prenose u budžet Kosova. Od likvidacije
proces stagnira zbog složenog zakonskog okvira i produženih rokova, plaćanje
potencijalnih poverilaca i vlasnika još nije urađeno po željenom dinamikom. Do sada
samo 45,139.89 € je podeljeno poverilaca imaju pravo na 3/vlasnici preduzeća,proces
likvidacije koji je završen u KAP.
Sada ukupno 179 društvenih preduzeća su u postupku likvidacije.
U skladu sa Zakonom o KAP-a , kvalifikovani radnici pojedinih preduzeća imaju pravo
na 20% svih prihoda prodaje. U tom smislu,iznos od 49,159,274 evra je distribuiran na to
imaju pravo zaposlenih za 20 odsto od prihoda od privatizacije.
a) Da li je korporativno upravljanje poboljšano kao posledica privatizacije ?
Kosovska Agencija za privatizaciju je nasledio 23 preduzeća koje su prodavali preko
specijalnog spin off metodom i koji su bili pod KAP- nadzor kako bi se osiguralo
ispunjenje obaveza koje su preuzeli kupci ovih preduzeća .
U tom smislu , kao rezultat zalaganja Pak - obaveze su ispunjeni od strane kupaca 15
preduzeća prodatih preko specijalnog spin off. Mnogi od ovih preduzeća može se
smatrati uspeha jer uspešno obavljaju svoje aktivnosti i izvoziti svoje proizvode na
inostranom tržištu, uključujući sledećih preduzeća: Feronikla, M & Sillos, KosovaTek,
Ballkani , Vinarija Orahovac , itd.
Poseban slučaj je privatizacija SharrCem, koja je još uvek pod nadzor i uspešno posluje
na domaćem tržištu jer ona pokriva 70 odsto kosovskog tržišta i održavanje broja
zaposlenih u skladu sa ugovornim obavezama.
- Javni sektor : Kakav je udeo javnog sektora u privredi ? Koji sektori su i dalje
kontrolisani i/ili vlasništvu Vlade i u kojoj meri ?
Vlada Kosova je u procesu privatizacije javnih preduzeća , sa ciljem postepenog
prelaska na slobodnu tržišnu privredu u svim sektorima privrede. Na osnovu ovih
136
principa, Vlada Kosova kao pravni vlasnik je odlučio da se privatizuju većinski paket
akcija (75 %) u javnom preduzeću pružanje usluga mobilne i fiksne usluge - PTK.
Shodno ovlašćenjima datim odobren od strane zakona na Kosovu i odluke Vlade
Kosova Br. 02/4, projekta privatizacije 75 % udela mobilne i fiksne poslovanju PTK-a,
kojim upravlja inter-ministarske komisije za privatizaciju PTK-a.
Energetska Korporacija Kosova (EKK) je takođe javno preduzeće, kao sektor
proizvodnje električne energije , kao i da od distribucije i snabdijevanja. Godine 2008,
Vlada Kosova kroz odluka br 08/09 odobrio demontažu lokalne distributivne mreže i
snabdevanje električnom energijom da se formira novo preduzeće za privatizaciju
preko jednog otvorenog i konkurentnog međunarodnom tendera. EKK je unapredio
proces demontiranje svojih preduzeća u skladu sa zahtevima EU, počevši od odvajanja
KOSTT kao operatora prenosnog sistema, a potom po osnivanju kompanije da preuzme
poslove distribucije i snabdevanje, koji su predmet privatizacije, proces u kome
Međunarodna Finansijska Korporacija (MFK) se ponaša kao transakcionog savetnika za
Vladu Kosova odnosno u Vladinom Odboru za Privatizaciju.
U skladu sa Zakonom o Javnim Preduzećima (ZJP) (Zakon Br. 03/L-087 ), osim za EKK,
PTK-a i KOSTT u vlasništvu Centralne Vlade takođe su sledećim firmama: Železnice
Kosova, Društvo za upravljanje deponijama, Ibar Lepenac PHE, i Radio-televizija
Kosova (RTK). Dok je pod upravom lokalne vlade su javne usluge za otpad i vodu.
Tabela 32: Udeo Javnog sektora u privredi
Opis
2007
2008
2009
2010
2011
As % of GDP
Ukupni prihodi
29.0% 24.2% 29.3%
27.8%
28.4%
Poreznim prihodi
21.2% 20.6% 20.8%
21.3%
23.0%
Ukupna potrošnja
19.5% 24.5% 29.0%
30.1%
29.9%
Sadašnja potrošnja
14.9% 15.4% 18.4%
17.8%
17.8%
Kapitalna potrošnja
4.6%
9.0%
10.2%
10.9%
11.5%
Javna potrošnja
9.6%
Izvor: Ministarstvo Financija
9.7%
10.5%
11.5%
12.2%
- Zaštićeni sektori ( komunalne usluge, prevoz , smeštaj ... ): Koji sektori podležu
posebnoj zaštiti (ulazak na tržište, cena postavka... ). Molimo vas da opišete
nedavnim dešavanjima u tom pogledu, kao što su konkretne mere liberalizacije i
deregulacije. Koji sektori će ostati pod posebnom zaštitom?
137
Na osnovu Zakona br 03/L-086 , o radu voda, otpadne vode i otpad pružalaca usluga
od 15. juna 2008 izmenama i dopunama Uredbe UNMIK 2004/49 ,voda i opštinski u
sektor za ne-opasne čvrste usluge sektor usluga ima sledeću situaciju: :
Vodo-snabdevanje:
a) Voda uslužni sektor je u potpunosti regulisana na nivou od 7 regionalnih
kompanija;
b) VVRO je licenciran sve državnim kompanijama koje pružaju usluge
vodosnabdevanja i trenutno nema privatni operater ima pristup uslugama ovog
sektora, iako Zakon o javno-privatnog partnerstva je usvojen od strane
Skupštine.
Otpadne Usluge;
a) Javno preduzeće regionalna sektor upravljanja komunalnog čvrstog otpada je
takođe regulisano VVRO, i regulatora trenutno nema licenciranu privatnog
operatera
b) U sektoru za sakupljanje otpada , javni operateri imaju zakonsku mogućnost da
pojedine poslove poveri privatnim operaterima, i postoji nekoliko takvih
slučajeva
c) U službi za sakupljanje otpada , postoje i privatni operateri licencirani od strane
drugih institucija, koje vrše usluge za prikupljanje otpada u nekoliko urbanih i
ruralnih teritorija koje nisu ekonomski regulisane RKVO .
Sanitarne deponije su u potpunosti u javnom vlasništvu , međutim ,Vlada razmatra
mogućnost uvođenja privatnog kapitala u ovom sektoru .
Investicione mogućnosti su da uspostave kontrolu i modernizuje Kosova deponija (4
deponija i transfer stanica 1) , sa ukupnim kapacitetom od deponija od preko 180.000
tona otpada.
Zakon o Poštanskim Uslugama Br.0 3/L - 173, Član 3.1.3 obezbeđuje:
Rezervisani servis vrši isključivo javnog poštanskog operatora - Pošta Kosova su:
prihvatanje, prevoz i dostava običnih pošiljki sa težinom do jednog ( 1) kg ; prije, prevoz
i isporuka pošiljki sa suda , administrativne i učinilac postupak; proizvodnja, emisija ,
stavljanja u promet i uklanjanje iz prometa poštanskih maraka ; postavljanju post kutije,
njihovo održavanje i pražnjenja .
Usluge prihvatanja , dostava običnih pošiljki neće se smatrati kao rezervisane usluge
ukoliko se sprovode uz naknadu trostruko veća od osnovne cene. Shodno Zakonu o
Železnice Kosova br 03/L-076 i Odlukom Vlade 05 / 110, Železnice Kosova AD
deregulacija železničkog saobraćaja je počeo sa razdvajanjem preduzeća u dve
138
kompanije, jedna za operacije (Trainkos AD ) i jedan za infrastrukturu Infrakos (AD).
Železnički Regulatorna Agencija i Ministarstvo za Infrastrukturu su odgovorni za
izdavanje propisa za licenciranje kriterijumima, sigurnosne sertifikate i dozvole.
- Restrukturiranje preduzeća : Koliko je u državnom vlasništvu (ili ranije državnom
vlasništvu ) i društvena preduzeća su reorganizovani do sada? Koliko preduzeća
trenutno se restrukturira ili predviđene da budu restrukturirana? Molimo vas da se
identifikuju preostale sektore i državna preduzeća u potrebi restrukturiranja.
Molimo vas da navedete podatke o ukupnom godišnjem dobitak/gubitak od
državnih preduzeća tokom poslednjih 5 godina. U kojoj relevantnoj meri, molimo
Vas da ukratko opišete strategiju privatizacije za glavni državni i preostalih
društvenih preduzeća.
Glavni restrukturiranje javnih preduzeća u poslednjih 5 godina obuhvata sledeće:
Železnice Kosova, Internacionalni Aerodrom Priština , KEK i PTK.
Na osnovu Zakona za Kosovske Železnice br. 03/L-076 i Odluka Vlade 05 / 110 ,
Kosovske Železnice DD je podeljen na dve kompanije, jedna za operacije (Trainkos
ADAD)I drugi za infrastrukturu Infrakos ( AD).
Međunarodni Aerodrom Priština "Adem Jashari" je podeljen u dve kompanije. Jedna
kompanija se bavi operaciju vazdušnih letova i putnika koji podržava PPP u Zakonu br.
04/L-045 na ustupak Lion Limak za 20 godina. Druga kompanija koja se bavi
kontrolom vazdušnog ostaje u državnom vlasništvu.
Distribucija i snabdevanje električnom energijom je odvojen kao samostalno preduzeće
iz KEK- a je u procesu privatizacije, dok drugi deo ostaje u javnom sektoru.
PTK je u svojoj poslednjoj fazi razdvajanja u dve kompanije: Pošta Kosova , koji će ostati
kao javne imovine i telekomunikacije koja uključuje usluge za fiksnu telefoniju, mobilnu
i internet , i nalazi se u procesu privatizacije. Ova podela je trebalo da bude završena do
Juna/Jula 2012, i kako bi se osigurala održivost Pošte je da će 1/3 svojih sadašnjih
radnika i svih njenih nepokretne imovine.
Postoje dva važna državna preduzeća koje su ušle u proces privatizacije u poslednjih
nekoliko godina, PTK i EKK.
Pravni osnov za privatizaciju javnih preduzeća je garantovano članom 160 Ustava
Kosova i definisan sa članom 9. Zakona Br. 03/L-087 za Javna Preduzeća .
Pošta i Telekomunikacije Kosova D.D. ("PTK"): na osnovu principa restrukturiranja
javne svojine i politike za sektor telekomunikacija,Vlada Kosova je odlučila da
privatizuje većinu akcija javnih preduzeća koji pružaju fiksno i mobilna telefonija
usluge - PTK. Ovaj projekat je osmišljen i zasnovan na najvišim međunarodnim
139
standardima za takve transakcije. Prema OESR (Organizacija za ekonomsku saradnju i
razvoj) za sve aspekte transakcije,profesionalni savetnik je bio angažovan. Pored toga u
vezi sa strateškim savetima za projekat ,međunarodni strateški savetnik angažovan je
takodje.
Opšti pregled privatizacije PTK: Na osnovu široke strategije Vlade Kosova u vezi sa
učešćem privatnog sektora u javnim preduzećima, u 23. decembra 2008, Vlada
Republike Kosovo (VK) je donela odluku (02/41) da se uspostavi Među-ministarski
komitet (IC ), koji će analizirati sve moguće opcije za učešće privatnog sektora u PTK
DD, uključujući i eventualnu privatizaciju svih ili samo nekih njenih entiteta preduzeća
nakon završetka sve analize i studije ,Među-ministarski Odbor je predložio Vladi
Republike Kosovo odluku za privatizaciju PTK. Nakon što je Vlada usvojila tu odluku,
oni šalju istu dokument zajedno sa nekim drugim koji podržavaju one za odobrenje
Skupštini Kosova. U 15. jula 2010, Među-ministarski komitet osnovan da razmotri
opcije za učešće privatnog sektora u PTK, je da Vladi opciju za privatizaciju PTK .
U svojoj ranoj operativnoj fazi komisija odobrila upravljanja i implementacije strukture
projekta. Komisija je u skladu sa odobrenim strukturama za projekat, imenovan za
savetnika za transakcije (AT)konzorcijum firmi: Telco AG i Volf Theiss. Glavne
aktivnosti se obavljaju u početnoj fazi projekta iz novembra 2009, a tokom prvih šest (6)
meseci od 2012 su uključeni preglede/recenzije PTK aspektima, kao i potencijalno
tržište.
Nakon završetka svih analiza i studija, Među-ministarski Odbor je predložio Vladi
Republike Kosovo odluku za privatizaciju PTK. Nakon što je Vlada usvojila tu odluku,
oni šalju istu dokument zajedno sa nekim drugim koji podržavaju one za odobrenje
Skupštini Kosova .
U julu 2010, Među-ministarski komitet osnovan da razmotri opcije za učešće privatnog
sektora u PTK, je da Vladi opciju za privatizaciju PTK.
Na osnovu ove preporuke, u junu 2010, Vlada Kosova je donela odluku da proda 75 %
akcija za osnivanje Vladine komisije za privatizaciju (GCP) PT .
U julu 2010 – diskusija za privatizaciju PTK-a je prošla u Skupštini Kosova i posle dva
diskusijama funkcionalne komisije Skupštine, na plenarnoj sednici odluku da
privatizuje PTK je usvojen u načelu.
Imajući u vidu značaj ovog projekta, kako bi se postigao uspešan rad i efikasan proces
privatizacije u PTK, u avgustu 2010 "Hunton i Villaims LLP", kompanija je ugovoren
kao strateškog savetnika koji će dati mišljenje nezavisne za svaki korak procesa
privatizacije PTK.
140
Posle odobrenja u principu u vezi privatizacije PTK, u julu 2010, Skupština Kosova,
Vlada privatizaciju Komisija je odlučila da napravi većinu racionalno korišćenje
vremena , uzimajući u obzir konkurentske projekte u regionu, da objave poziva za
prekvalifikaciju investitora (potencijalni kupci akcija) u PTK. Sa ovom saopštenju je
pojasnio da će nastavak projekta u potpunosti zavisiti od konačne odluke da li da
privatizuje ili ne od strane Skupštine Kosova.
U septembru 2010 ,rok za zbir dokumenata je završio u odnosu na pred- kvalifikacije i
kompanija koje su podneli dokumentacijom za prekvalifikaciju, su:
a. AlbTelecom AD, Albanija (Većina akcija u vlasništvu Calik grupe i Turk
Telekom);
b. Hrvatski Telekom d.d. ( HT ), Hrvatska (Većina akcija HT su u vlasništvu
Deutsche Telekom);
c. Orascom Telecom Holding S.A.E., Egipat;
d. Telekom Austrija AG, Austrija;
e. Sabafon, Jemen;
Nastavak procesa u 2011: U martu 2011, Skupština Kosova je usvojila odluku da proda
75 odsto akcija PTK. Nakon odluke Skupštine, Vlade za privatizaciju Komisija je
nastavila sa procesa prethodnog kvalifikovanja pokrenut u 2010, na osnovu odluke
Vlade Kosova.
U junu 2011, dve kompanije su prethodno kvalifikovane da učestvuju u procesu
nadmetanja PTK: Hrvatski telekom (HT) i Telekom Austrija.
Nakon odabira dva (2) potencijalnih kupaca, tokom meseca Juli 2011, Vladina Komisija
za Privatizaciju je razmotrila analitičke izveštaje za PTK (Financijskih ispita, Pravnog
pregleda, Tehnički i Poslovnim Pregleda, kao i izveštaj za regulatornih pitanja na
Kosovu) je pripremio transakcije savetnika (TA), i odobrila plan podeljenosti iz
perspektive kupaca sa ciljem da ga vrati u javnom preduzeću.
Nakon toga, tokom letnjih meseci 2011, cela struktura transakcije planiran je kao i
dokumenta za transakcije su pripremljeni, uključujući: Informacioni memorandum za
preduzeća, uputstva za raspisivanje tendera, Kupoprodajni Ugovor, Novi status
preduzeća sa mešovitom vlasništvu (25% javnost, 75% privatnih), Vlasnici ugovora,
banka nalog za prenos sredstava (ESCROV Sporazum).
U međuvremenu, nekoliko dana pre otvaranja ponuda, Hrvatski Kompanija Telekom je
izrazio svoje rezerve da nastavi sa procesom, što pokušava da ga odloži. Vlada za
privatizaciju Komisija, pokušao da sa ovom kompanijom u procesu, ali bez uspeha na
kraju. U septembru 2011 sve kompanije koje su učestvovale u početnoj fazi bili dati
period od dve (2) nedelje da još jednom izraze svoj interes da učestvuju kao osnovu
141
unapred definisanih kriterijuma, ali ovaj put obezbedio ekstra-nije dovelo do bilo kog
drugog unapred kvalifikovane kompanije.
U oktobru 2011, Vladina Komisija za Privatizaciju da vide da uz neučestvovanja Srpski
Telekoma u procesu kupovine akcija PTK samo jedna kvalifikovana firma će ostati da
nastavi proces (Telekom Austrije) i sa ovim uslovima za privatizaciju neće biti ispunila,
on je odlučio da nastavi proces privatizacije PTK akcija.
U novim stvorenim okolnostima,Vladina Komisija za Privatizaciju je analizirala tok
projekta i odlučila da nastavi taj proces, da preduzme nekoliko reforme unutar PTK-a
koje imaju za cilj dalje povećanje vrednosti PTK akcija kao što su: dodeljenost pozicija,
smanjenje operativnih troškovi, interkonekciji troškova za osoblje, kao i troškove prema
performansama kompanije, i tako dalje.
Dana 14 Novembra 2011 , Vladina Komisija za Privatizaciju na osnovu ovlašćenja koja
ima u Skupštini kao i Vladi Kosova, odlučio da nastavi sa posle odvajanja od ostalih
jedinica PTK. Dozvolite mi da vas podsetim, da je ova odluka posebno važna, jer ova
odluka će se zasnivati na principu post, koji će ostati javno vlasništvu , kao i ostaće sa
svim aktuelnim nepokretne imovine PTK-a i da će stvoriti uslove za pravilno
funkcionisanje poštanskih usluga od nove kompanije pošte stvorena na Kosovu.
Obzirom na prodaju će biti ponuđeno 75 odsto akcija u vezi sa poslovnom sektoru
telekoma (koja je obuhvatala sadašnje entitete Telekoma i Vala unutar PTK).
Proces ponovnog tendera PTK-a je počeo u martu 2012, sa novim angažovanjem
transakcija savetnika, konzorcijuma firmi: Lazard Freres SAS, i Raiffeisen Investment
AG. Izbor dve kompanije širom sveta poznata po transakciji savetnika se očekuje da će
pozitivno uticati na uspešan završetak procesa transakcije.
Planovi za Realizaciju Projekta: Trenutno, Vlada za privatizaciju odobrila je vremenski
okvir za sprovođenje procesa privatizacije, na osnovu kojih, prekvalifikacija Očekuje se
da će otvoriti početkom juna, tender početkom jula, a završetak transakcije očekuje se
do kraja oktobra 2012.
Takođe, sa ciljem testiranja tržišta i promovisanja kompanija, Vlada je ovlašćena
komisija za privatizaciju, Transakcije savetnika (TA) organizuje dva (2) konferencije sa
potencijalnim investitorima u dva (2) velikih evropskih centara (London , 22. maja i
Istambulu 28. maja 2012).
Privatizacija KEDS-a:
a. U Martu 2011, Vlada je donela odluku Br. 02/04 za ponovno uspostavljanje
Vladine komisije za privatizaciju distribuciju energije i snabdevanje, usled
strukturnih promena u Vladi, gde nema izmenjenih odluku. 08/09 datum. 08.
oktobar 2008;
142
b. U Januaru 2011 - najavio je "Poziv za Prekvalifikaciju";
c. U Aprilu 2011, nakon dobijenih preporuka iz Izveštaja o oceni Komisije za
prekvalifikaciju i transakcija savetnik IFC,
Vladina komisija za privatizaciju KEDS, je jednoglasno odlučio da kompanije:
i „Limak, Iatirim Enerji yretim Isletme Hizmetleri ve Insaat A.S";
ii. Calik Enerji Sanaii Ticaret ODGOVOR: s – „Calik Elektrik Dagitim A.S ";
iii. Taib banka BSC&Iildizlar SSS Holdinga;
iv. „Elsevedi Električni SAE", najavljuje kao pre-kvalifikovani u procesu privatizacije
KEDS i daje mogući pristup u Prostoriji Podataka Kompanije;
d. U Maju 2011, soba kompanija Data je bio otvoren za pred-kvalifikovanih
investitora kako bi im se omogućilo da razviju svoje studije i ocenjivanje na tzv
društva;
e. U Junu 2011 - Imenovanje grupe Vlade u vezi sa energetskim projektima (GGEP)
sa predstavnicima iz svakog ministarstva, član Vladine komisije za privatizaciju i
vodećih institucija u energetskom sektoru: RUE, EKK, KOSTT, NKRM, a Patel.
Ova grupa služi kao radna grupa u razmatranju, analizi i komentarisanju svih
dokumenata energetskih projekata u cilju zaštite strateških interesa, finansijske,
kao i za bezbednost na detaljnu dokumentaciju u vezi sa transakcijama KEDS;
f. PIU, u saradnji sa MER, je osnovala o javnom informisanju sobu, gde su
zainteresovani akteri civilnog društva nezavisnih sindikata, preduzeća ili
preduzeća mogu da budu obavešteni o procesu, uključujući nedavnim
dešavanjima u privatizaciji KEDS-a;
g. GGEP je pregledao, prokomentarisao je i završio neke za glavne dokumentima
privatizacije KEDS, koji treba da budu odobreni od strane Vladine Komisija za
Privatizaciju, kao što su:
i. Informativni Memorandum ("IM");
ii. Zahtev za Podnošenje predloga ("ZPP);
iii. Sporazum za Kupovinu Električne Energije na Veliko ("BSA");
iv.
Prodaja i Ugovor o Kupovini ("PUK");
v. Sporazum o Uvozu;
vi.
Implementacija Sporazuma;
vii. Sporazum Transfera iz KEK-u KEDS;
h. 30 Novembra u saopštenju za "Poziv za ponude" za pred-kvalifikovanih
investitora
i. Usvajanje banaka koje će izdati garantno pismo (BID-Bonda) da KEDS
j. Dana 26 Maja 2012, Vladina Komisija za Privatizaciju na osnovu zahteva za
prekvalifikovanih kompanija Calik & Limak je odobrila Ugovor za konzorcijum;
k. Dana 17. aprila 2012, Vlada je komisija za privatizaciju na osnovu zahteva dva
unapred kvalifikovane kompanije: T.A.I.B.Bank i Elsevedi je odobrila sporazum
za Konzorcijuma, kao i odobrenja "nudi Protokola" i "The Kontrolna lista za
podnošenje konačnih ponuda "u procesu ponude za privatizaciju KEDS-a;
143
Planovi implementacije:
a. 21 Maj 2012,rok za podnošenje ponuda iz prekvalifikovanih preduzeća;
b. Juna 2012, izbor željenog provajdera ;
c. Potpis na Sporazum o kupovini i prodaji ("SPA") - 90 radnih dana nakon izbora
pobednika, za detaljnije videti Aneks 3A.
- Opišite osnovne karakteristike tržišnog ulaska u korporativnom sektoru (biznis
registar, procedure licenciranja, broj posebnih administrativnih procedura, prosečno
vreme za korporacije), kao i izlazak sa tržišta (stečajni postupak)? Koliko je
kompanija proglasila bankrot u poslednjih pet godina? Koliko preduzeća su
trenutno u stečajnom postupku?
Registracija procedure su pojednostavljene. Zakon o Privrednim Društvima predviđa
da preduzeća Br. 02/L-123 registracija je besplatan za start-up biznisa, šeme kapitala za
DOO je eliminisan, jer JSCS je smanjen sa €2 5.0000 do €10.000. Zakon o Unutrašnjoj
Trgovini Br. 04/L-005 usvojenom u Junu 2011 eliminisao radnih dozvola i dozvola
sanitarne inspekcije. 6 licence su eliminisane za građevinskim firmama, kojima su:
dozvola za izgradnju, projektovanje, revizije, nadzor i tehnički prijem dozvola licenci i
dozvola laboratoriji. Vreme za registraciju preduzeća smanjen je sa 10 do 3 dana.
Ukupan broj dana za pokretanje biznisa je skrati sa 59 na 5 dana, uključujući i
procedurama registracije preduzeća, dobijanja dozvola i radne dozvole, sertifikata
sanitarne inspekcije,itd.
25 novih registracija centri su otvorena u opštinama. Poslovni sistem registracije je
integrisan sa Poreskom upravom i carine, čime preduzeća sada može, paralelno sa
registracije, dobiti fiskalni broj, PDV potvrda ili uvoz- izvoz sertifikat u slučaju malih
uvoznika. Drugim rečima, kompanije sada mogu biti registrovana sa jedinstvenom
postupku na jednom mestu, ili "Jedinstveni Šalter". "Usluge Poslovni centar" u
Ministarstvu Trgovine i Industrije je otvorena gde osim registracije preduzeća, sledeće
usluge se pružaju: izdavanje dozvola za naftnih derivata, robnih marki, turizam licenci i
duvanskih licenci.
Procedure za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti u sektoru goriva definisani su
AU Br. 07/2010 u skladu sa Zakonom Br. 03/L-138 o trgovini naftom i naftnim
derivatima na Kosovu. Ministarstvo za Trgovinu i Industriju, preko Kancelarije za
licenciranje izdaje licencu nakon prijave, dostavljanje traženih dokumenata i plaćanja
takse. Licenca se izdaje za svaku aktivnost i skladištenje , odnosno za svaku tačku
posebno Prodaja stanice , a ima validnost od 2 godine.
Procedure za izdavanje dozvola za lica koji obavljaju delatnost trgovine duvanskih su
definisani AU Br. 04/2012 , u skladu sa članom 17 Zakona o Br. 04/L-041 proizvodnju,
prikupljanje, obradu i promet duvana. Da biste dobili dozvole, podnosilac dostavlja svu
relevantnu dokumentaciju za ostvarivanje poslovnih aktivnosti (posao, registrovanje
144
PDV potvrda itd), uključujući i dokaz da entitet ima dovoljno prostora i znači da sačuva
duvan na najmanje 10 tona. Za dobijanje dozvole za izvoz/uvoz i veleprodaju duvana
,taksa se mora platiti. Komisija formirana od strane Generalnog sekretara Ministarstva
za trgovinu i industriju odlučuje za izdavanje, nastavak, odbijanje i ukidanja licenci.
Rok važenja licence je 5 godina sa mogućnošću produženja.
Izdavanje dozvola za rad turističkih agencija je regulisano AU Br. 12/2010, u skladu sa
Zakonom o Turizmu i Turističkih Usluga i Br. 03/L-168. Licenciranje komisija
formirana od strane Generalnog sekretara odlučuje za izdavanje, nastavak , odbijanje i
ukidanja licenci. Komisija ima tri godine mandat. Licenca za obavljanje delatnosti od
strane agencija važi za 3 godine.
Kompanija može biti osnovana i registrovana na Kosovu za bilo koje zakonite ciljeve i
može obavljati bilo koju zakonitu delatnost navedenu u nomenklaturi kodova
aktivnosti.
Procedure i lista podrške dokumenata za registraciju preduzeća sa ograničenom
odgovornošću (DOO) su:
a. Završetak A0 (nula) forma;
b. Sporazum kompanije na osnovu člana 86 Zakona Br. 02/L - 123;
c. Statut, u skladu sa Članom 33 Zakona Br . 02/L - 123;
d. Identifikacioni dokument (lična karta, pasoš), od vlasnika, ovlašćena lica
kompanije;
e. Saglasnost registrovanog zastupnika (lokalni) u skladu sa članom 33.2 Zakona
Br. 02/L - 123.
Vreme potrebno za završetak registracije preduzeća sa ograničenom odgovornošću i
akcionarsko društvo na Kosovu Agencija za privredne registre (KBRA) je 3 dana. KBRA
nema procedure stečaja. To obezbeđuje prestanku prometa usluga. Postupci i
dokumenta potrebne za prestanak korporacija su:
a. Završetak D formi;
b . Likvidacija najava u ½ stranice u dnevnim novinama na tri jezika;
c. Sertifikat iz Poreske Uprave za poslovnu prestanka;
d. Sertifikat od strane Privrednog Suda ;
e . Originalni Poslovni Sertifikat;
f . Kopija lične karte vlasnika, pasoš , ako je vlasnik stranac;
g . Odluka za Korporativnu Likvidaciju;
h . Odluka za imenovanje likvidatora;
i. Izveštaj kapitalnih sredstava. Poslednja tri su u skladu sa Zakonom o
Privrednim Organizacijama, odeljak 229 .
Plaćanje formalno će se uzeti u ARBK i uplaćen u banci na iznos od €10 .
145
U periodu 2007 - 2011Ukupan broj preduzeća koje su prestala sa radom je 5.822. Za
period od 01.01.2012 do 22.05.2012 ukupno 337 preduzeća su prestali da posluju.
- Molimo vas da navedete šta smatrate da su glavni prioriteti strukturalnog/mikro-
ekonomske reformi .
Glavni prioritet (za period 2010 - 2013) su poboljšanje slobodne tržišne reforme
usmerene na uklanjanje prepreka za poslovanje(uključujući osnivanje i rad preduzeća)
u cilju smanjenja vladinih ograničenja postojećim i potencijalnim preduzetnicima.
U okviru reformi Vizije Ekonomskog Razvoja 2011-2014 i Strategijom razvoja malih i
srednjih preduzeća 2012-2016 , glavni prioriteti mikro-ekonomskom reformi su:
Pravni okvir reformi upravljanja biznisom: Poboljšana pravila i propisi kroz:
pojednostavljenje i unapređenje zakonskog okvira o poslovnoj aktivnosti u cilju
stvaranja jasnog i stabilan pravnog ambijenta poslovanja, sa minimalnim ometanja
poslovanja, implementaciju najbolje prakse u vladinim nabavkama, sa ciljem povećanja
pristupa poslovnim informacijama i povećanja efikasnosti u tenderskih procedura.
2012-2016 Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća na Kosovu 2020 sa vizijom,
strateški cilj 1) .Navodi radnje koje treba preduzeti za jačanje zakonodavni i regulatorni
okvir za stvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća . Konkretno cilj 1.1) se odnosi na
pojednostavljenje postojećeg zakonodavstva i regulativnog okvira .
Smanjenje barijera za preduzeća : Smanjivanje barijera u trgovini kroz : unapređenje
politike, pristup informacijama i izgradnju kapaciteta . Program Vlada Kosova 20112014 zasniva se na principima tržišne privrede i slobodne konkurencije. 2012-2016
Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća na Kosovu 2020 sa vizijom, Strateški cilj
4) Jačanje domaće i međunarodne konkurentnosti malih i srednjih preduzeća , precizira
akcije koje treba preduzeti da se olakša pristup MSP u regionalnim i međunarodnim
tržištima, posebno gol 4.6.3 koje se odnose na rešavanje sporova i eliminisanja
trgovinskih barijera.
Poboljšano poslovanje pristup za finansiranje: Smanjenje rizika kreditiranja za
finansijski sektor je prioritet , odnosno putem mera kao što su: povećanje kvantiteta i
kvaliteta informacija dostupnih kredita registra, sa ciljem jačanja davanje kredita
analizu, smanjenje rizika, i troškovi zaduživanja. 2012-2016 Strategija za razvoj malih i
srednjih preduzeća na Kosovu 2020 sa vizijom, strateški cilj 2) precizira akcije koje treba
preduzeti da se poboljša pristup za finansiranje malih i srednjih preduzeća. Konkretno
cilj 2.1) se bavi razvojem i ekspanzijom vrste finansijskih instrumenata za MSP.
- Molimo da dostavite informacije o broju kompanija grupisanih po veličini tokom
poslednjih 5 godina. Molimo vas da opišete glavne prepreke za rast i otvaranje novih
radnih mesta za lokalne kompanije .
146
Tabela 33: Preduzeća prema veličini,2007-2011
Broj preduzeća grupisane po veličini u poslednjih 5 godina (2007, 2008, 2009, 2010, 2011)
Broj preduzeća po godinama
Preduzeća prema veličini
2007
2008
2009
2010
2011
No.
%
No.
%
No.
%
No.
%
No.
%
Mikro-preduzeća ( 1 - 9 )
radnika
6 744
96.79
8 242
97.50
9 798
97.48
9 420
98.00
9 919
98.40
Mala preduzeća
radnika
178
2.55
160
1.89
215
2.14
165
1.72
139
1.38
Srednja preduzeća ( 50 - 249 )
radnika
40
0.57
43
0.51
31
0.31
21
0.22
19
0.19
Velika preduzeća preko 250
radnika
6
0.09
8
0.09
7
0.07
6
0.06
3
0.03
Ukupno
6 968
100.00
8 453
100.00
10 051
100.00
9 612
100.00 10 080
(10-49
)
100.00
Izvor: Agencija za privredne registre Kosova, pripremljen od strane Agencije za
podršku MSP.
Nekoliko anketa sprovedena sa mikro, malim i srednjim preduzećima, uključujući i
istraživanja od 800 malih i srednjih preduzeća ( sprovedeno krajem 2010 i početkom
2011), ukazuju da su glavne prepreke razvoju malih i srednjih preduzeća i MSP u vezi
otvaranja novih radnih mesta su:
a. Pristup za finansiranje ( krediti , kamate, kreditni uslovi )
b . Opšta ekonomska situacija
c . Snabdevanje strujom
d . Neformalna konkurencija ( između lokalnih preduzeća )
e . Spoljnotrgovinski uslovi itd
-Molimo opišite kako nivo (u procentima BDP-a), strukture ( tipa, po ekonomskom
sektoru ) i izvora ( javni/privatni) bruto fiksnog kapitala su se razvili u poslednjih
pet godina. Molimo vas da naznačite udeo vezane za ulaganja u infrastrukturu,
uključujući promene na putevima, železnicom i telefonskim linijama. Molimo vas da
navedete sintetičku ocenu o kvalitetu velikih infrastruktura (transport,
telekomunikacije, energetika) sa naznakom oblasti u kojima investicione potrebe su
važne
147
Tabela 35: Privatna i javna ulaganja u nominalno i kao procenat BDP-a , 2007-2011
U nominalnoj vrednosti
2007
Opis
2008
2009
U milionima Evra
893
1,094
737
747
155
347
3,394
3,851
Kao procenat BDP-a
Investicije
Privatne investicije
Javne investicije
BDP
2007
Opis
2008
1,166
766
400
3,912
2009
U milionima Evra
26
28
%
%
22%
19%
5%
9%
Investicije
Privatne investicije
Javne investicije
2011
Value.
2010
1,369
914
455
4,190
2010
30
%
20%
10%
1,540
1,012
528
4,606
2011
Value
33
%
22%
11%
33
%
22%
11%
Izvor: Ministarstvo Financija
Tabla 36. Investicije u putnoj infrastrukturi, 2007-2011
godina
2007
2008
2009
2010
2011
Kapitalna
investicija*
12.9
u
%
ukupno
javnih investicija
8.30%
114.3
123.5
189.1
264.1
32.90%
30.90%
41.60%
26.10%
* uključujući i popravku puteva , izgradnja novih puteva i mostova, signalizacije
infrastrukturu
Napomena: Put kapitalni investicioni cifre planirane su ličnosti iz budžeta Ministarstva
za infrastrukturu i SOP. U proseku,stopa izvršenja drumskih srodnih projekata je nešto
preko 90 % u periodu 2007-2011 .
Tabela 37. Infrastruktura, kvalitet puteva procena
Tip
Stanje na putu
Nacionalni putevi
A1
A2
A3
A4
B1
TOTAL
148
(km)
105.2
286.4
245.4
Regionalni putevi
(km)
A1
A2
A3
A4
B1
291
334.3
265.6
282.1
107
4
641
1280
TOTAL
1921
Legenda : A1 - Veoma visok kvalitet; A2 - Dobar kvalitet , A3 Minimalni kvalitet ; A4 Kvalitet
siromašnima; B1 - Ne - asfaltirani put.
Infrastruktura sektora vode: Da li je relativno dobra ali zahteva dodatna ulaganja da
obezbede i upravljaju vode i vodovodne mreže u cilju da se obezbedi 24 časovno
snabdevanje vodom, kao i većina regiona nemaju stabilno snabdevanje, ne postoji
tretman otpadnih voda, ali pilot projekat je sproveden u Srbici uz finansiranje Evropske
Komisije i postao operativan u poslednjem kvartalu prošle godine.
Javni sektor infrastrukture uprave otpada : Sobe opasnost čvrstog komunalnog otpada
servis je relativno dobro u oblastima u kojima se pruža usluga, a rad se obavlja na
osnovu dozvole izdate od strane vode i otpada Regulatorne kancelarije. Operativni
infrastruktura je relativno dobar, nemaju finansijska sredstva za ažuriranje opreme
parka, on takođe zahteva unutrašnje restrukturiranje i prihodi prikupljeni pokriva samo
najosnovniji operativne troškove.
Stalni sanitarna deponija infrastruktura: Četiri stalni sanitarne deponije su izgrađene uz
pomoć sredstava EU u četiri regionalna centra. Njihova infrastruktura je degradiran
sada u velikoj meri; javni operatori sakupljanja plati samo deo duga od primljenih
faktura. Dodatne investicije su potrebne za očuvanje i učiniti funkcionalnom iste
deponije , naprotiv njihova perspektiva nije svetla.
Železnička infrastruktura: Železnička infrastruktura je proširen na celoj teritoriji Kosova
u dužini od 333,451 km otvorene pruge i 105,784 km na železničkim stanicama i 103 , 4
km u industrijskoj liniji. Železnice Kosova kroz Lešak i Podujeva na severu i istoku ,
odnosno povezani u Srbiju, dok kroz Hani i Elezit na jugu do Makedonije.
Trenutno,dio linije (Priština u Podojevo i do granice sa Srbijom, kao i jugo-zapadna
linija iz Zerza i Prizrena) nije operativna zbog velikih oštećenja i visokih troškova
rehabilitacije . Ostale linije su funkcionalna, ali njihov nivo nije na zadovoljavajućem
nivou zbog ogromne potrebe za investicijama. Trenutno su signali bezbednosti
instalirane samo na železničkim stanicama u liniji 10 (Lešak - Mitrovica – Elez Han),
dok sve ostale linije nemaju ove opreme. Uslovi za izgradnju železničke stanice još nisu
na željenom nivou, uprkos remontnih radova obavlja na godišnjem nivou. Mobilna
oprema i mašine za održavanje železničke infrastrukture su veoma stari i niske
efikasnosti i oni zahtevaju svakodnevne popravke koje imaju visoku cenu.
Ključni prioritet INFRAKOS-a
je železnička linija Br. 10 pruga koja povezuje koja
149
povezuje Kosovo sa Srbijom i Makedonijom, i kroz koje većina železničkog saobraćaja
se sprovodi. Studija izvodljivosti od 2010 je naglasio potrebu za većim investicijama za
modernizaciju ove pruge . Glavne oblasti železničke infrastrukture, koji zahtevaju
ulaganja su sledeće:
a. Obnova pruge za 10 projektovanih brzina 100 km / h do 120 km/h;projekat
obračunava na nabavnu vrednost oko €174 miliona;
b. Nabavka neophodne opreme za održavanje železničke infrastrukturu; projekat
obračunava na nabavnu vrednost oko 3 miliona €;
c. Kompletna sanacija drugih železničkih pruga , uključujući bezbednost signala,
telekomunikacija i energetske opreme ,projekat u iznosu od oko € 200 miliona
Infrastruktura Telekomunikacije
Fiksna telefonija: Ekspanzija u fiksnoj telefoniji je oko 5%. Postoje tri licencirana
operatora koji pružaju uslugu fiksne telefonije:
a. PTK je jedino preduzeće koje pruža fiksno pristup i poziva kroz javne telefonske
centrale (PSTN). U poslednjoj deceniji, ovaj operater izgrađena je mreža
fokusirajući se uglavnom na NGN mreže,povezivanje svih urbanih centara sa
visokim kapaciteta mreže (optičko vlakno) i digitalizacije centralne mreže. Dok
pristupna mreža se uglavnom zasniva na bakarnih kablova;
b. IPKO Telekomunikacije DOO pruža usluge fiksne telefonije preko kablovske
mreže i pokriva gotovo većina urbanih centara na Kosovu. Ova infrastruktura je
zasnovana na hibridni pristup , odnosno vezu lokaciji klijenta kombinuje
počevši od optičkog kabla, koaksijalni i konačno , nakon instalacije CPE, klijent
je opremljen sa bakarnog kabla, ili u nekim slučajevima sa IP telefona;
c. KONET je treći operator koji ne pruža uslugu fiksnu telefoniju, ali samo servise
u iznajmljenim linijama.
Stepen pokrivenosti teritorije i stanovništva sa servisa fiksne telefonije je veoma mali,
zbog složenosti radova,ogromna potreba za investicijama u pristupnoj mreži.
Mobilna telefonije: Trenutno, na Kosovu postoje dva licencirana operatera mobilne
telefonije (Standard: GSM 900/1800). Pokrivenost dostigao oko 99 % stanovništva i 88%
teritorije . Broj baznih stanica primopredajnik je oko 721. Tehnologija koja se koristi je
EDGE koja omogućava pružanje Internet usluga, pored glasa i MMS i SMS.
Internet servisi : pristup Internetu obezbeđuje 37 licenciranih preduzeća, od čega 5
imaju direktan pristup međunarodnim kapija i obezbedi pristup internet mreži u
manjim provajderima koji rade u različitim regionima Kosova.
Internet konekcija za korisnika preko kablovskog modema je rasprostranjena
tehnologija, sa 98.000 korisnika. Internet pristup ADSL tehnologije je, do kraja 2011, 36,
500 korisnika, od čega 94 % su individualni korisnici i ostatak 6% su poslovni korisnici.
150
Podaci pokazuju povećanje među korisnicima Interneta preko ADSL-a, što u odnosu na
2010, je 7.34 %.
Bežična tehnologija uglavnom dominira ruralna područja i ne-licencirane frekvencije od
2,5 GHz široko-pojasne i 5 GHz koristi. Ove usluge se pružaju malim internet
provajdera i prosečna brzina je 256 kbps.
Značajan broj široko-pojasnih priključaka su obezbeđeni od strane operatera preko
koaksijalnog kabla - bakarnu liniju. Osnovna tehnologija je i dalje kablovski modem sa
67,6% , dok 27.7 % korisnika interneta koristi ADSL tehnologije. Glavni Internet
pružimo koaksijalnog kabla su IPKO i Kujtesa dok PTK - Tik je jedini operator koji
obezbeđuje pristup Internetu krajnjim korisnicima putem tehnologije ADLS.
Sledeći dijagrami sadrže procenat tehnologije koja se koristi za pružanje internet usluga.
Investicije od strane operatera telekomunikacionih usluga za 2011 dostignu iznos od
38,266,377.33 € i to je značajan porast u odnosu na 2010 godinu kada su ulaganja
dostigla iznos od 30,777,237.11 €.
Sledeća slika predstaviti investicije za različite kategorije usluga. U 2011 ,veliki deo
ulaganja su u mobilnoj telefoniji sa 67.40 odsto. Telekomunikacioni sektor ,potreba za
investicijama je evidentno u mreži fiksne telefonije . Pored toga , nakon najnovijih
trendova u tehnologiji , postoji potreba da se zameni kablove sa optičkim vlaknima
bakra, kao i da proširi mrežu na sledeću generaciju pristupa (NGA).
Distribucija električne energije mrežna infrastruktura :Distributivna mreža obuhvata
110/kV i ispod trafo-stanice, kao i 35kV i ispod linije. Sledeće tabele predstaviti osnovne
podatke o liniji prema njihovoj dužini i podstanica prema naponskom nivou u
distributivnom sistemu .
Tabela 38 . Linije i transformatorske stanice
kV
Broj TS
220/35/10(20)
220/10(20)
110/35/10(20)
110/35
110/10(20)
110/10
35/10
1
6
6
2
10
48
Broj transformatora
1
1
10
13
4
15
100
Opterećenje
(MVA )
40
40
312
438
143
512.5
640.8
151
35/0.4
10(20)0.4
10/0.4
6/0.4
1
1675
5225
37
1
1718
5353
37
0.63
603.35
1520.24
7.130
Rehabilitacija i opšte jačanje mreže se sastoji od zamene linija i Poljaci 0,4 kV i 10 kV i
transformatora 10/0.4 kV. Specifične potrebe za investicijama su na osnovu stanja
mreže sredstava i nivoa performansi u odnosu na opterećenja i napona, uključujući
zamenu provodnika preseka, izolacije da podrži operacije na 20 kV nivou, širenje
mreže 10 kV i povećanje kapaciteta transformatora u TS 10/0.4 kV . Ove investicije će
poboljšati konzistentnost snabdevanja, napona performanse i smanjiti tehničke
gubitke.
Potrebne investicije su opisane u nastavku:
a. Potencijalno proširenje 110 kV mreže zamenom 35 kV mreže u cilju rešavanja
curenja od preopterećenja , povećanje kvalitet snabdevanja i smanje gubitke ,
povećanje broja transformatora i izlaza u cilju olakšavanja ograničenja u
upravljanju curenja od preopterećenja;
b. Zamena provodnika i stubova i oštećenog transformatora 10/0, 4 kV u cilju
usklađivanja sa standardima i da garantuju javnu bezbednost;
c. Proučavajući kako bi razmotrili opcije za opštu rehabilitaciju sistema
(uključujući i trajnost objekata, države popravke i smanjenje performansi)
kako bi se postavili standardi za budućnost i povećanje kapaciteta (na primer,
promena naponski nivo mreže od 0 kV do 20 kV ), i da se smanji tehničkih
gubitaka u sistemu ;
d. Operativni SCADA distributivnog sistema,okrug centri i slične operacije i
komercijalne procesi za praćenje i kontrolu distributivnu mrežu;
e. Analiza mrežnog modela - Snaga Fabrike.
Transmisija mrežne infrastrukture:
Podaci o kvalitetu osnovne infrastrukture našeg prenosnog sistema su:
Fizički prenos Infrastrukture:
a. Prenosni kapacitet - Ki = 1550 MV;
b. Predviđeni preopterećenja tokom vršnih sati za 2012 - Np = 1190 MV;
c. Bezbednost margina (kapacitet mreže nazad za N kriterijuma) - Kr = 360 MV;
d. Ispunjenost kriterijuma n-1 - ~ 90% slučajeva;
e. Interkonekcija kapacitet NTC - ~ 1700 MV;
f. Transformativni kapacitet bez distributivne transformatore - Ktrans = 3150MV;
g. Transformativni kapacitet sa distributivne transformatore 110 / Ks - Ktrans =
4970MV
Infrastruktura za bezbedno funkcionisanje prenosnog sistema:
152
a. SCADA/EMS sistema (Nadzorna Kontrola i Prikupljanje Podataka/ Sistem
upravljanja energijom);
b. Telekomunikacioni sistem (OPGV);
c. Daljinski Sistem za merenje;
Oblasti u kojima su potrebne investicije:
a. Povećanje prenosnih kapaciteta:
i. interkonekciji linija za dalekovod 400 kV Kosova - Albanija;
ii. dalekovod 400 kV Kosovo-Makedonija.
Povećanje prenosa i transformativni kapaciteti:
a. Na nivou lokalne potrošnje - povećanje kapaciteta za distributivnog nivoa kako
bi se podržao povećanje potrošnje;
b. Infrastruktura za kontrolu opterećenja frekvenciji - sa Albanijom.
Sektor prirodnog gasa: Na Kosovu postoji podzemni prirodni gas izgrađena u 1970 i
koje dejstvuju do 1988 i na taj način dobija fabriku u Skoplju, Feronikla, Trepče,
Llamkos i bivše vojne kasarne u Prištini, Centralna Prištinska Okružna Toplana
"Termokos" i neka industrijska postrojenja. Snabdevanje gasa je bila zasnovana na
procesu gasifikacije u lignita u okviru bivše Elektro-Privredne Kompanije Kosova,
odnosno organizacija rada "Energija i Hemija". Dizajniran radni pritisak ovog gasovoda
je 25 bara sa godišnjim kapacitetom od 480 miliona Nm3. Gasovod je ozbiljno oštećen u
nekim delovima i van reda.
Prema ESTAP i studije, postojeću linija nema razumnu cenu popravke i stoga
preporučuje novu liniju gasovoda sa drugim operativnim parametrima. Međutim, to je
pozitivna činjenica da Vlada ima imovinska prava Elez Han - Mitrovica puta i to će se
smatrati za vreme pregleda za upotrebu ovog sredstva .
Pored toga ,studija o gasifikaciji u jugoistočnoj Evropi je sprovedena od strane Svetske
Banke i KfV (Oktobar 2007), koji smatra ekonomskih mogućnosti za transport gasa na
Kosovo. U izveštaju je zaključeno da je snabdevanje sa komercijalnih i industrijskih
opterećenja i izgradnju distributivnih gasnih mreža u Prištini i Mitrovici. Međutim, do
sada nijedna studija koja je sprovedena će pokazati mogućnost i troškove instalacije i
proširenje sistema gasovoda je u svim Republike Kosovo. Dakle, stvarni troškovi
investicija za instalaciju i proširenje prirodnog gasa, kao i prenosna i distributivna
mreža na Kosovu, će se vrednovati kroz studije zbog biti zaključen u 2013.
Ne postoji studija o Kosovu u pogledu razvoja regionalne prenosne mreže , unutrašnje
prenosne mreže i distributivne mreže. Međutim , posebno regionalne Studije regiona
JIE gasifikacija 2007, sadrži mnogo detalja za razvoj mreže prirodnog gasa na Kosovu
kao deo gasnog prstena od JIE; koncept predložen i prihvaćen od strane SEE TK. Mi
ćemo se odnose na ovoj studiji za specifikaciju osnovnih potreba ulaganja u gasni sektor
na Kosovu.
153
Dakle, prva faza i ključ za razvoj u sektoru prirodnog gasa će biti investicije u
Kosovskom segmentu gasovoda - dalekovod kao deo gasnog prstena od SEE:
a. Dalekovod: granica Makedonije/ Kosovo Priština, dužina linije: 63 km prečnik
gasovoda: 24 inča;
b. Dalekovod: Priština-graniče sa Kosovom/Srbija; Dužina linije: 33 km prečnik
gasovoda: 24 inča.
Distributivni Sistem Centralnog Grejanja: Sektor centralnog grejanja sastoji se od četiri
celine koje snabdevaju grejanjem u urbanim oblastima u sledećih opština: Priština,
Đakovica, Mitrovica i Zvečan. Ovaj sektor zadovoljava oko 5% opšte potrebe za
grejanjem na Kosovu.
Primarna mreža distribucije je Centralno Preduzeće Termokos, Priština u dužini od 63
km, sa instaliranim kapacitetom od 2k7 MV u okruzima, 2k7MV instalirane snage u
bolnici u Prištini (rezerva) i 1k4MV instalirane snage u centralnom grejanju za
sopstvene potrebe i 2k0.8 MV instalirane snage u Kosovo Polje (van funkcije). Opšti
kapacitet je: 135.6 MV. Sastavni deo distributivnog sistema je pompa stanica i razmene
toplote, sa 323 podstanica (312 aktivna), koji su takođe tačke razdvajanja između
primarne i sekundarne mreže. Primarni izvor za proizvodnju toplotne energije je
industrijska mazut.
Primarni distributivna mreža u Đakovici je proširen u dužini od 23.5 km sa grejanja
kapaciteta 38 MV. 275 aktivnih podstanica su sastavni deo ove mreže. Primarni izvor za
proizvodnju toplotne energije je industrijska mazut.
Centralno grejanje u Mitrovici sadrži Di poseban mreži: distributivna mreža od
Centralne Enterprise Termomit, Mitrovica i distributivne mreže u Zvečanu. Prema
grejnu Strategije Republike Kosovo 2011-2018, Termomita daljinskog grejanja snabdeva
160 potrošača u sektoru domaćinstava u zagrejane površine 8500m2. Ukupna dužina
distributivne mreže je 6 km sa instaliranim kapacitetom od 1k83 MV.
Sistem centralnog grejanja u Zvečane ima dosta manju distributivnu mreže, u dužini
od 0,8 km.
2.6.
2.6.1.
Financijsko Tržište
Opšti sektor
-Molimo navedite kako su kamatne stope utvrđene kamatne stope
Stopa interesovanja bankovnog sistema na Kosovu je određena od strane same banke.
Radi eurorizacije, Centralna Banka Kosova(CBK) ne može imati direktan uticaj u
kamatnu stopu. Određivanje po stopama na Kosovu je uglavnom diktirana od promena
snabdevanja i potražnje za kreditima i depozitima, razvoja bankovnih rizika, i od opšte
potrošnje bankovnih financija.
154
- Da li postoje kvantativni plafoni u kreditne ekspanzije? Koji instrumenti su
dostupni za sprečavanje preteranog rasta kredita i erodiranja kvaliteta portfelja
zajmodavaca?
Granice izloženosti za banke sa rizičnim kreditom du utvrđene od strane pravila CBKa,kao sledeće:
a. Nijedna banka ne treba da dozvoli izloženost riziku osobi ili grupi srodnim ljudima
u prelazu od 10% I Klase Kapitala, ukoliko ove prve ekspoziture su uredno usvojene
u redovnim sastancima Odbora Direktora, u kojem kvorum je bio prisutan i glasao,i
takvo odobrenje je bilo naznačeno u zapisniku tog sastanka:
b. Nijedna banka ne treba da dozvoli osobi ili grupi srodnih osoba da pređe 10% Klasa
I Kapitala, i total prikupljenih aktivnih rashoda prevazilazeći 300% klase I banke
ukupno;
c. Nijedna Banka ne treba da dozvoli izloženost kreditnom riziku osobi ili grupi
povezanih osoba u prekoračenju 20% Klase I kapitala kao što je definisano u
Pravilniku za Kapital;
d. Preporučeni nivo kredita/depozita odnos od 80%.
Sa perspektive pravilnika, rast zajmova portfelja je uglavnom ponderisana od kapitala,
odnosno mogućnost da apsorbuju gubitke od viška kapitalne banke, i CBK može
zahtevati smanjenje ili zaustavljanje stope rasta kreditne aktivnosti banaka koje
pokazuju tendenciju za pogoršavanje njihovog financijskog zdravlja.
Sa aspekta supervizora, Odeljenje Bankovnog Supervizora u CBK pregleda i
nadgeldanje odgovarajući kreditni rast portfelja naspram opšteg rizičnog profila banke,
adekvatnog rizika kredita kapaciteta upravljanja, ranog sistema upozoravanja i test
stresa.
-Obezbedite procenu pristupa međunarodnim finansijskom tržištu od Kosova i od
privatnih sektora.
Kosovo je deo SB i MMF-a, i ma pristup zajmovima koje su grantovi bilateralnog
financijskog sporazuma. Trenutno,Kosovski korisnici od blažih kredita od KfW Banke,
Svetske Banke, MMF-a i da je očekivana beneficija od drugih kredita od strane
Austrijske Vlade u bližoj budućnosti.
U odnosu financijskih investicija, CBK je pristupila finansijskom tržištu naročito eurozoni i EU država članica. Takav pristup je smatran veoma konzervativan shodno
kriterijumima investicione politike CBK-a. Financijski sektor Kosova nema zakonskih
barijera za financijski pristup u međunarodnim financijskom tržištu. Pristup sektoru
banke međunarodnom financijskom tržištu je sproveden preko tržišta hartija od
vrednosti i aranžiranja tržišta novca. Industrija osiguranja realizuje takav pristup preko
ugovora re-osiguranja.
- Koje su glavne karakteristike među-bankarskog plćanja i postavljanja
sistema?Molimo pristupite funkcionisanju ovih sistema. Da li su ove promene
predviđene u sistemu plaćanja?
155
Među-bankarski kliring i postavljanje sistema Isplata u CBK je sistem realnog vremena
po bruto principu za prioritete/hitne isplate i ne postavljanja i druge isplate. Sve velike
i male naplate među-bankarske isplate su procesirane po ovom sistemu(Kos Gyro
naplata,Direkt Debit, Mass Payments/UNIREF; Redovne naplate,Prioritet/Hitne
naplate i Sigurnosne naplate).Sistem se oslanja u domaćoj mrežnoj komunikaciji, kao sto
je zakup linija /PTK i optičko vlakno/IPKO. Direktni učesnici u sistemu su trenutno
osam članica komercijalnih banaka IECS, zajedno sa Trezorom za uplate,i sama CBK za
svoje naplate i nalog za plaćanje u ime Trezora.
Funkcionisanje ovog sistema je smatran da bude veoma efektivan (99.9%) bez nijednog
dana prekida još od njegovog osnivanja(Maj,2001). Karakterisan je sa stabilnim
kvantitativnim i kvalitetnim rastom(na vreme, brzo i sigurno) sa prosekom od 16
hiljada transakcija dnevno nominalno, u vrednosti od €20miliona.S istem je kon
tinuirano poboljšan i napredan u među-bankarskom sistemu naplata uopšte,Kos Gyro
šema, Direct Debit, plate i naplate modela UNIREF-a, hartije od vrednosti,itd.
Prema Strategiji Razvoja Nacionalnog Sistema Naplate, novi izazovi i razvoji su
predviđeni 10, kategorizovani u devet stubova, neki od njih su finalizirali. Ostali kao sto
je drugi stub takođe najvažniji, dizajniran da uspostavlja i razvija system isplate velike
količine i hitne naplate, RTGS( Realnog Vremena Bruto sistema postavljanja), je u
njegovoj inicijalnoj fazi čekajući usvajanje Svetske Banke za odobravanje eksperta za
asistenciju preko implementacije projekta. Lista kandidata je bila selektirana od strane
komisije CBK-a(u Martu,2012).Zatim, III Stub Nacionalnog Centra Procesiranja Karte,
gde CBK predviđa da vodi način kao katalizator u sprovođenju među-bankovske karte
u procesnom centru u zemlji.
Projekat " Registar vlasnika bankovnih računa " se realizuje funkcionalnost u CBK od 2.
maja 2012 , i u tom kontekstu , sve banke počele su po prvi put izveštavanje o svim
računima kupaca , u registar računa Centralne banke .
2.6.2.
Bankarski Sektor
- Koliko banka postoje na Kosovu? Koliko drugih kreditnih intitucija postoje na
Kosovu? Molimo vas da ih navedete?
Postoje 8(osam) komercijalnih banaka i ukupno 20 kreditnih institucija (uključujući
mikro-financijske i ne-bankarske financijske institucije)koje operišu na Kosovu.
Komercijalne banke su :
a. ProCredit Bank;
b. Raiffeisen Bank Kosovo J.S.C;
c. NLB Prishtina J.S.C;
10
Strategija za Razvoj Nacionalnog Sistema za Naplate je objavljena na veb stranici CBK: http://www.bqkkos.org/?cid=1,59,306, gde su predstavljeni detaljno sva devet stuba, obuhvatajući i dalje sprovođenje
156
d.
e.
f.
g.
h.
Banka za Biznis;
Ekonomska Banka;
TEB J.S.C;
Nacionalna Komercijalna Banka – Kosovska filijala;
Komercijalna Banka – filijala Mitrovica.
Mikro-financije i nebankarske financijske institucije su:
a. Finca;
b. KEP;
c. KGMAMF-Grameen;
d. AFK;
e. Besëlidhja;
f. KRK;
g. Mështekna;
h. Qelim Kosovo;
i. KosInvest;
j. Start;
k. Perspektiva 4;
l. KAD;
m. ACP;;
n. Agro Invest;
o. Timi Invest;
p. Crimson Finance Fund;
q. Lesna;
r. Raiffeisen Leasing;
s. Factor Leasing;
t. Fundway Mortgage.
- Sredstva Bankarskog sistema i ostale kreditne institucije?
Od početka svog poslovanja Kosova finansijskog sistema, bankarski sistem i druge
kreditne institucije koje su neprestano raste. Krajem 2011, ukupna bankarska aktiva
dostigla vrednost od € 2.66 milijardi (56,6% od BDP). Godišnji rast bankarske aktive u
2011 bio 8,3%, dok je prosečna stopa rasta u proteklih pet godina bila je 18,2%. Aktiva
bankarskog sistema na Kosovu dominiraju kredita, koji je u 2011 dostigla vrednost od
1,7 milijardi evra (36,2% od BDP). U 2011, kreditni bankarski sistem beleži godišnji rast
od 16,4 odsto, dok je prosečna stopa rasta u poslednjih pet godina bila je 22,3%.
Kreditna aktivnost na Kosovu privredi je takođe podržan od strane mikrofinansijskih
institucija. Sredstva ovog sektora u 2011 dostigla vrednost od 127,5 miliona evra (2,7%
od BDP). U odnosu na 2010, aktiva mikrofinansijskih institucija imala godišnji pad od
8,8 odsto, dok je prosečna stopa rasta u proteklih pet godina bila je 15,9%. Struktura
aktive mikrofinansijskih institucija dominira kredita, koji je u 2011 zabeleženih
vrednosti u iznosu od 104,7 miliona (2,2% od BDP). U odnosu na prethodnu godinu,
157
ovo predstavlja godišnji pad od 9,8 odsto. Tokom proteklih pet godina, krediti izdaju
mikrofinansijskih institucija zabeležen prosečan rast od 13,6 %.
.
- Ukupni depoziti (ako je moguće, prema vrsti kreditne institucije - banke,
štedionice, kreditne institucije hipoteke, ostalo).
Bankarski sistem na Kosovu sastoji se od komercijalnih banaka na miru, kao jedina
finansijskih institucija koje mogu da primaju depozite (osim CBK). U 2011, vrednost
svih depozita u bankarskom sistemu na Kosovu iznosila je 2,1 milijardi evra. To
predstavlja porast od 8,5 odsto. Glavni izvori depozita u bankarskom sistemu su
depoziti koji predstavljaju otprilike oko 70 odsto ukupnih depozita.
- Koncentracija tržišta (odnosno kao procenat od ukupnih sredstava, kredita i
ukupnih depozita u posedu najvećih institucija)
Od svog početka, kosovski bankarski sistem karakteriše relativno visok stepen tržišne
koncentracije. Krajem 2011, tri najveće banke u zemlji uspeli oko 73% ukupne aktive
sistema. Visok stepen tržišne koncentracije je takođe ilustruje Herfindahl Hirschman
indeks koji u 2011 godini dostigao 2090 poena. Visoka Herfindahl Hirschman bila slična
za kredit i depozit tržištu, što ukazuje na stepen tržišne koncentracije, je slična za obe
sredstva i kredite i depozite bankarskog sistema. Međutim, stepen koncentracije
bankarskog tržišta na Kosovu je stalan pad u poslednjih nekoliko godina. Na primer, u
2008, Hirschman Herfindahl Indeks aktive bankarskog sistema je dostigao nivo od 2842
poena, dok je za depozite i kredite, indeks dostigao 2934 i 3009 respektivno. Štaviše, u
2008, tri najveće banke su u njihovom upravljanju oko 80% ukupne aktive bankarskog
sistema.
- Molimo vas da opišete trenutnu situaciju u pogledu pristupa privatnih kompanija
na bankovni kredit
Većina kredita izdaje od strane kosovskog bankarskog sistema tokom godina je
primljena od strane privatnih preduzeća (oko 70% od ukupnog kredita u 2011), što
ukazuje na veliku prednost u odnosu preduzeća stanovništvu u pogledu pristupa
bankarskim kreditima. U nominalnom smislu, krajem 2011, biznisi na Kosovu dobili
ukupno € 1,089,146 kredita od banaka, za razliku od € 470.283 kredita koji se izdaju
domaćinstvima.
U zavisnosti od veličine biznisa i njihove aktivnosti, bankarski i finansijski proizvodi su
struktuirani. Vrste kredita trenutno dostupnih preduzeća na Kosovu su sledeće:
Komercijalni krediti, krediti, refinansiranje Bio krediti, poljoprivredni krediti, nesigurni
krediti, auto krediti, hipotekarni krediti, lizing kredita i drugih vrsta kredita koji se
uklapaju u poslovnu delatnost. Pored gore pomenutih kredita, privatne kompanije
takođe imaju pristup trgovanja finansijskim proizvodima koje na raspolaganje
158
bankarskom sektoru. Finansiranje trgovine proizvodi izdate na Kosovu su: papir
garancije, dokumentarna zbirka, akreditivi i sl.
U zavisnosti od vrste kredita za primenjene i kapaciteta kompanije, banke davati
kredite korigovanjem kreditni iznos za plaćanje kapaciteta. Kreditne primene
kriterijumi različiti, ali najvažniji su: poslovni sertifikat, PDV potvrda (ako je
primenjivo), finansijskim podacima kompanije Lager lista kompanije, oprema lista,
biznis plan, kopija plana, posedovni list za hipotekarnog obezbeđenja i druga
dokumentacija u zavisnosti od specifičnosti kredita koji važe za preduzeća.
Banke na Kosovu su generalno konzervativna u procesu izdavanja kredita, imajući u
vidu sadašnju ekonomsku krizu u Evropskoj Uniji. Prema podacima Udruženja Banaka
Kosova to je učinila banke oprezniji, što dovodi do stabilnog i održivog finansijskog
sektora, uprkos eksternim šokovima koji mogu uticati na ekonomiju na Kosovu.
- Molim te oceni stepen konkurencije u bankarskom sistemu (cenovna konkurencija,
novi proizvodi, promene u tržišnim učešćem, kao i drugi pokazatelji). Da li postoje
neke posebne zabrinutosti oko tržišnog učešća najvećih banaka?
Uprkos još uvek visokim stepenom, kontinuirani pad tržišne koncentracije može
zaključiti povećanje konkurencije u bankarskom sistemu. Pad stepena koncentracije u
bankarskom postao uočljiviji od 2008, period u vezi sa ulazom tri grupe stranih banaka
NLB, Teb, BKT) u kosovskom bankarskom tržištu. U 2008, Herfindahl Hirschman
Indeks bankarskim sredstvima je dostigao nivo od 2.842 poena, dok je u 2011, ovaj
pokazatelj pao na 2.090 poena. Tokom ovog perioda, značajna razlika smanjenje širenja
kamatna stopa je primetio. To možda potiče od veće konkurencije u bankarskom
sistemu. U 2011, kamatnih stopa je bila 10,65 procentnih poena u odnosu na 11,32
procentnih poena u 2007. Ipak, veća konkurencija je više ispoljava sa brzim ekspanzije,
POS terminalima i novih proizvoda u sistemu radije nego sa nižim kamatnim stopama.
Uzimajući u obzir prošlost ponašanje banaka i kontinuirano opadajući trend od stepena
koncentracije, može se zaključiti da je konkurencija u bankarskom sistemu je povećan.
Kao posledica toga, visoko učešće od tri najveće banke ne predstavlja ozbiljnu
zabrinutost za konkurenciju bankarskog sistema.
- Šta je prosečna kamatna stopa namaz (aktivne / pasivne kamatne stope) u
bankarstvu u proteklih pet godina? Molimo vas da ponude podatke o profitabilnosti
banaka tokom poslednjih godina i komentarišu dešavanja.
Kamatna stopa proširila u 2011 je bio 10.65 procentna poena u odnosu na 11,32
procentnih poena u 2007. Tokom poslednjih pet godina, ovaj pokazatelj dostigao najniži
nivo u 2009 stajanja u 10.01 procentnih poena, ali evolucija krize u ovom periodu je
doneo nazad na najvišim nivoima.
Kosovski bankarski sistem se dosledno karakteriše relativno visok nivo profitabilnosti
koji predstavlja važan stub svoje stabilnosti. Povratak na prosječnu aktivu (ROAA) u
2011 bio 1,5%. Međutim, u odnosu na 2007, kada ROAA bila 2,6%, smanjenje
159
profitabilnosti u bankarskom sistemu je primetio. Pad profitabilnosti je uglavnom
rezultat bržeg rasta aktive u odnosu na rast neto profita. Niže stope rasta neto dobit u
ovom periodu uglavnom rezultat od usporavanja rasta prihoda od komercijalnih
banaka, što odražava usporavanje kredita od početka globalne krize. Bez obzira na pad
profitabilnosti, bankarski sistem nastavlja da i dalje biti profitabilna.
- Šta je prosečna ročnost bankovnih zajmova privatnom sektoru u proteklih pet
godina? Šta je učešće kredita sa rokom dospeća do godinu dana?
Prosek ročnosti bankarskih kredita privatnom sektoru (za preduzeća i domaćinstva) u
2011.godini bio je na ročnost kredita do dve godine (52% svih kredita ili 74% od iznosa
kredita) Krediti do jedne godine. Predstavljaju 28% kredita i 69 % od nominalnog
iznosa. Slična situacija kreditnog koncentracije će se pojaviti u 2010, gde su krediti sa
rokom dospeća do jedne godine predstavljaju 26% od broja kredita i 62% od
nominalnog iznosa kredita. Kredit sa rokom dospeća preko jedne godine i oni
predstavljaju više od dve godine za 29 odsto broj kredita ili 8% od ukupnog iznosa
kredita.
Kredit sa rokom dospeća do godinu dana u decembru 2011 čine 21,4% od komercijalnih
bankarskih kredita datog preduzeća i domaćinstava (ili € 351.9 miliona evra). Ovaj
procenat kredita nije pretrpela velike oscilacije tokom poslednjih pet godina. Štaviše, od
2007 predstavlja figuru sa najnižim procentom kredita sa rokom dospeća do godinu
dana (oko 18% kredita preduzećima i domaćinstvima).
U tom kontekstu, glavna kategorija se sastoji od kredita sa rokom dospeća preko dve
godine i do pet godina, konstutuišiući 42,6 % kredita.
- Kako ocenjujete stabilnost bankarskog sektora? Kakva je trenutna situacija i trend
u pogledu kapitalizacije, struktura kapitala, regulatornog kapitala i rizikom
ponderisane aktive? Kako je bankarski sektor je pod uticajem globalne finansijske
krize?
Bankarski sistem Kosova nastavlja da uživa visok nivo stabilnosti, koje se odlikuje
visokom stopom kapitalizacije, dobrog kvaliteta kreditnog portfolija i zadovoljavajući
nivo likvidnosti. U 2011, adekvatnosti kapitala iznosio je 17,5%, što znatno prevazilazi
12% minimum zahteva od strane regulatora. CBK-a uslov za zadržavanje ovog
indikatora na 12 odsto i dalje biti ispunjeni od strane svih banaka koje posluju na
Kosovu. Struktura kapitala bankarskog sistema na Kosovu karakteriše dobrog kvaliteta,
s obzirom da je najveći deo kapitala (59% ukupnog kapitala) se sastoji od akcionarskog
kapitala. U odnosu na 2010, adekvatnosti kapitala za bankarski sistem na Kosovu
smanjen za 1,2 procentnih poena. Pad kapitalizacije indikator je uglavnom uzrokovano
višim stopama rasta rizikom ponderisane aktive u odnosu na stopu rasta kapitala. Brži
rast rizične ponderisane aktive u 2011 je bio pre svega zbog veće stope rasta kredita.
Struktura rizične aktive dominira sredstava sa ponderisane rizikom od 100%, što
predstavlja 76,9% ukupnih sredstava. Kosovski bankarski sistem se dosledno
160
karakteriše zadovoljavajuće likvidnosti poziciji. Kredit-depozit odnos ostaje na oko
80%, što je u skladu sa preporukom CBK.
Globalna finansijska kriza je imala ograničen uticaj na bankarski sistem na Kosovu. Pre
svega, ovo je rezultat strukture svojih bankarskih aktivnosti sa prilično niskom nivou
izloženosti stranim sektoru. Aktivnost od banaka koje posluju na Kosovu uglavnom
oslanja na kredit na lokalnu ekonomiju, dok su glavni izvor finansiranja su prikupljeni
depoziti u zemlji. Kontinuirano održavanje visokog nivoa kapitalizacije i dobar kvalitet
kreditnog portfolija su dobro služio na imunitet bankarskog sistema od mogućih
negativnih efekata globalne krize.
Efekti globalne krize u bankarskom sistemu su uglavnom doprineli usporavanje
kreditnog rasta u 200 , čime se usporava prihod od kamata i smanjenje profitabilnosti
bankarskog sistema. Međutim, u 2010 i 2011 l kredit ubrzao njen trend rasta izaziva
povećanje profita bankarskog sistema. Globalna kriza je izazvala ekonomski
usporavanje rasta u zemlji, što se odrazilo na blagi porast nefunkcionalnite kredita.
Međutim, uprkos ovim efektima, kosovski bankarski sistem je zadržao visok nivo
održivosti, koja je takođe ukazuje rezultatima stres - test analiza za bankarskiot sistem
na Kosovu sprovedena na redovnoj osnovi od strane CBK. Visok stepen stabilnosti
bankarskog sistema je takođe ilustruje podatak da u ovom periodu je Kosovo među
zemljama sa najvećim rastom kredita i depozita.
- Molimo vas da pružite analizu i procenu ( u apsolutnom iznosu , kao % ukupne
aktive ) nenaplativih kredita ( NPL ) u bankama.
U 2011 , nekvalitetni krediti su dostigli iznos od 96,2 miliona evra ( oko € 83 miliona u
2010 ), koji predstavljaju oko 5,7 odsto ukupnog kreditnog portfolija bankarskog
sistema . Nefunkcionalni krediti vo bankarski sistem na Kosovu se sastoji od kredita
klasifikovanih kao " sumnjive kredite” krediti gubitka”. Ne-izvođački kredit strukture
dominiraju kredita klasifikovanih kao "gubitak kredita”, što predstavlja 64,5% od
ukupnog broja nenaplativih kredita. Nefunkcionalni krediti su neprekidno bili
pokriveni sa preko 100% od rezervisanja za kreditne gubitke. U 2011 ,pokrivanje
nenaplativih kredita porastao sa odredbama dalje da dostigne 116,7 odsto od 114.4% u
2010.
- Šta je razvoj NPL u proteklih pet godina?
U periodu 2007-2009 ,učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima je varirala oko
4% , dok je u četvrtom kvartalu 2011 je iznosio 5,9 %. Udeo nenaplativih kredita je
nastavila da raste tokom prvog kvartala 2012 dostigao 6,2% . Međutim , krajem 2011 ,
nekvalitetni krediti smanjen na 5,7 odsto kao udeo u ukupnim kreditima , obeležavanje
godišnji pad od 0,2 procentnih poena.
161
-Da li je bilo promena u stečajnom zakonodavstvu? Da li je bilo( i dalje )
prilagođavanje predviđeno? Molimo komentar na praksi, kao i pravnog okvira. Kako
lako mogu da mobilišu banke svoja potraživanja kroz takve postupke ?
Na osnovu novog Zakona o bankama, mikrofinansijskih institucija i nebankarskih
institucija br 04/L-093 , rezervisanja za postupcima " Rezolucije problematičnih banaka
i izlazne strategije “ su ispravljene i dopunjene fundamentalno:
a. Omogućujući Privremenu Upravu režima za slabih banaka;
b. Prikazivanje strukture u detalje Proceduru Likvidaciji za banke čija je licenca
oduzeta;
c. Jasno definisanje procedura po kojima banke mogu da podnesu na dobrovoljnoj
likvidaciji .
Sa novim zakonom, potraživanja banaka mogu mobilisati mnogo lakše zbog dodatnih
odredbi za privremenu upravu slabih banaka . To nije bilo predviđeno u prethodnom
zakonu.
Nije bilo praksa administracije ili stečaja , osim u slučaju likvidacije jedne banke u 2006,
koja je izvršena uspešno. Proces likvidacije je još u toku u skladu sa pravnim okvirom
na snazi
2.6.3.
Ne-Bankarski Sektor
-Koliko osiguravajuće institucije rade na Kosovu?
Broj kompanija za osiguranje koje posluju na Kosovu je trinaest (13) gde je deset (10) od
njih nude neživotnih osiguranja proizvode, i tri (3) osiguravajuće kompanije posluju na
tržištu životnog osiguranja proizvoda.
Od ukupnog broja osiguravajućih kompanija koje posluju u industriji osiguranja, sedam
(7) preduzeća u stranom vlasništvu, dva (2) preduzeća sa mešovitom vlasništvu, tri
(3) od njih su osiguravajuća društva sa potpunom domaćem vlasništvu i jedan (1) je
podređena kompanija.
- Koncentracija odnosno života i neživotno tržištima ( u smislu bruto premije u
posedu najvećih privrednih subjekata ).
Osiguranje industrija je uglavnom koncentrisana na neživotnih osiguranja, gde najveći
deo je obavezno treća strana osiguranje motornih. Bez obzira na činjenicu da do sredine
2011 godine je postojala samo jedna firma posluje na tržištu životnog osiguranja, životno
osiguranje premija su podigli i do 31. decembra 2011. Učešće premije životnih osiguranja
bila je 0.15 % od ukupnog portfolija premije. Do kraja 2011, još dve kompanije su dodati
na tržištu životnog osiguranja . Uprkos tome, osiguranja industrija nastavlja da dominira
neživotnih osiguranja, posebno od strane trećeg lica osiguranje motornih. Dve nove
kompanije na tržištu životnog osiguranja trebalo bi da podstakne veću konkurenciju
između preduzeća i promene u strukturi života i neživotno osiguranje.
162
- Molimo vas da procenite stepen konkurencije u ovom sektoru.
Stepen konkurencije je razvijen uglavnom na ne-životne proizvode, posebno u Trećem
osiguranju odgovornosti stranke, volonterski kasko osiguranja imovine, požara i
nesrećama ličnog osiguranja .
Sada kada je broj kompanija životnih osiguranja porasla, veći stepen konkurencije se
očekuje.
- Kakva je situacija u pogledu novih finansijskih tržišta i instrumenata , na primer,
kapitalno ulagačka preduzeća, faktoring, lizing, itd? Da li je pravni okvir u mestu za
takve operacije? Molimo vas da navedete bilo koju dostupnu informaciju o tržišnim
kretanjima.
Postoje dva ne-bankarske finansijske institucije koje obavljaju finansijskog lizinga
aktivnosti: Raiffesein Lizing Lizing i faktor . Pravni okvir je na svom mestu , kao što je
Zakon o bankama i mikrofinansijskih institucija, kao i nebankarskih finansijskih
institucija br 04/L-093 koji reguliše ostvarivanje ne-bankarskih finansijskih aktivnosti.
-Molimo da dostavite informacije o velikim slovima penzionog sistema. Koji su
glavni izazovi za njegov razvoj? Koji su planirani koraci?
Kosovski penzioni sistem je organizovan na tri stuba :
a. Prvi stub - osnovni smeštaj;
b. Drugi stub - individualni smeštaj -a koji su osigurani kod Kosovskog penzionog
štednog fonda;
c. Treći stub - dobrovoljni dodatni fondovi.
Nema delioca kapital potreban za licenciranje fond penzija. Najveći deo Kosovske
penzione štednje Fonda je investiran van zemlje,mali procenat je u domaćem
bankovnom sistemu. Sa otvaranjem tržišta hartija od vrednosti na Kosovu i stupanje na
snagu Zakona o Penzijskom Fondu Kosova br. 04/L-101 , stvorena je mogućnost za
ulaganje od 30 odsto tih sredstava na hartije od vrednosti Kosovske Vlade. Uključivanje
svih zaposlenih u sistemu u penziju i strateške orijentacije za liberalizaciju tržišta druga
stuba su glavni izazovi. Planirani koraci uključuju standardizaciju propisa (
usklađivanje propisa sa direktivama EU i međunarodnim standardima ), sve jače
konkurencije u Stub III, i liberalizaciju Stuba II.
3.
SPOSOBNOST PREUZIMANJA OBAVEZA KOJE PROISTIČU IZ SSP-A
3.1.
Politički dijalog
- Molimo vas da opišete poravnavanje spoljnim odnosima Kosova i politike sa
politikom EU .
163
Kosovo je pouzdan partner EU u nizu međunarodnih i regionalnih pitanja, od
doprinosa regionalnom dijalogu i procesu proširenja,do doprinosa datim u održavanju
mira i stabilnosti u svetu, pružajući pomoć u okviru budžetskih sredstava Republike
Kosova.
Kosova doprinosi regionalnom miru i stabilnosti angažovanjem iskreno i u potpunosti u
regionalnoj saradnji. Vlada Kosova je aktivno angažovan u tehničkom dijalogu sa
Srbijom koja je pokrenuta nakon pokroviteljstvom EU na rezoluciju Generalne skupštine
UN u septembru 2010. Republika Kosova je imenovala visokog nivoa pregovara
(Potpredsednik Vlade ) da vode dijalog i da je uzet odluke u punoj koordinaciji sa EU
Spoljni Action Service. Vlada Kosova je takođe podržala sporazume sa odgovarajućim
odlukama na lokalnom nivou za implementaciju sporazuma. Prateći sporazum koji je
postignut u Briselu između Kosova i Srbije o regionalnoj zastupljenosti Kosovu, Vlada
Kosova je primenila na 27 regionalnih organizacija i inicijativa i aktivno učestvuje u 9 njih
u različitim formatima, što doprinosi unapređenju regionalne saradnje.
EU je ključni partner Kosova u međunarodnim pitanjima, od globalnog zagrevanja na
događaje posle " Arapskog proleća". Osnova za spoljnu Kosova i bezbednosnih politika
ostajeupotreba diplomatije i dijaloga za rešavanje regionalnih pitanja koje proizilaze iz
bivših jugoslovenskih ratova, već i u širem globalnom kontekstu .
3.2.
Regionalna saradnja
-Molimo vas da opišete učešće Kosova u regionalnoj saradnji. Molimo navedite .liste
organizacija od kojih je Kosovo član ili posmatrač.
Kosova doprinosi regionalnom miru i stabilnosti angažovanjem iskreno i u potpunosti
u regionalnoj saradnji, na Kosovu učestvuje u inicijativama regionalne saradnje na, i
član Saveta za regionalnu saradnju od 2008. Kosova obavlja svoju obavezu prema
Savetu doprinoseći sa 4% na ukupan iznos budžeta zemalja jugo-istočne Evrope.
Kosovski uzima redovno učestvuje na godišnjim sastancima; Sednice Narodne
Koordinacionog odbora i drugim sektorskim sastancima Saveta. Štaviše Kosovu
učestvuje u RCC inicijative: Elektronska Jugoistočna Evropa Inicijative i širokopojasna
Inicijativa jugoistočne Evrope. Kosovo takođe učestvuje u projektu Evropske komisije
za Centra Vladavine za razvoj i projekat za praćenje sektora komunikacija i usluga
informacionog društva. Ministarstvo za Ekonomski Razvoj je član Sporazuma o
energetskoj zajednici i redovno učestvuje na sastancima organizovanim od strane
Sekretarijata Zajednice, kao što su Inter-Ministarski savet, Stalna visokom nivou
Foruma, Radna grupa o EE Radne grupe za životnu sredinu, Radnih Force o regionalnoj
strategiji za energetiku i drugim forumima u organizaciji Sekretarijata. Međutim
KOSTT neprestano suočava sa preprekama koje nameće Srbiji u odnosu na članstvo u
međunarodnim organizacijama i uplatama za korišćenje interkonekcija za tranzit
164
energije. Sekretarijat energetske zajednice je održao otvoreno pismo Srbije o povredama
odredaba Sporazuma, međutim, do danas situacija ostaje unchaining. Srbija se nameće
prepreke na članstvo Kosova u JIE Regionalne grupe za trgovinu i pitanja u ENTSO-E,
međutim KOSTT je uspeo da bude član Region 8, je član CAO-ig (Kancelarija za dodelu
sredstava) i član SECI (South-Eastern European Cooperative Initiative), dok se zadržava
posmatrača ulogu u JIE Regionalne grupe za trgovinu stvarima.
Regulatorna Kancelarija za Energetiku je pridruženi član Asocijacije Regionalne
Energetske Regulatorne Asocijacije ERRA , od 2005, i ima svoje predstavnike u Odboru
za licenciranje i konkurenciju , Komitet o tarifama i u Pravnom Radne Grupe za ERRA.
Tabela 40. Spisak Regionalnih Organizacija u kojoj je Kosovo član/posmatrač
Regionalne organizacije
Predstavljanje
Datum prijema
Kompaktne Investicije
Kosovo
24.04.2012
Jugo-istočni Evropski Centar za Učenje Kosovo
23.03.2012
Preduzetništva
Kosovo
26.03.2012
Regionalni ruralni razvoj Stalna radna
grupa u jugoistočnoj Evropi u SEE
Sporazum o zajedničkom evropskom
vazdušnom
Kosovo
23.03.2012
Regionalna mreža za pristupanje životne
sredine
Elektronska Jugoistočna Evropa
Inicijativa + Širokopojasni Jugoistočna
Evropa Inicijativa - Pozitivan
Kosovo
19 Mart 2010
Kosovo
20.04.2012
Mreža asocijacija lokalnih vlasti
jugoistočne Evrope
Kosovo
11.05.2012
Program ISIS Sekretarijata,
Kosovo
23.03.2012
UNMIK/Kosovo
Februar 2008
UNMIK/Kosovo
Juli 2007
Savet za regionalnu saradnju
CEFTA i bilateralni sporazumi o
slobodnoj trgovini,
UNMIK/Kosovo 11.06.2004
Saobraćaja u Jugoistočnoj Evropi
opservatorija ( SEETO ) ,
Tabela 41 . Spisak Region alnih Organizacija u kojima je članstvo u toku postupka
Regionalne organizacije
Predstavljanje
Datum prijema
Regionalna Anti-korupcijska Inicijativa, Kosovo
U toku procesa
Regionalni centar za životnu sredinu za Kosovo
U toku procesa
južnu i centralnu Evropu ,
165
Jugoistočno
evropskih
tužilaca
Savetodavni
Migracioni Azil i Izbeglice Regionalne
Inicijative
Konvencija
o
policijskoj
saradnji(PCCSEESECR)
Radna Grupa za Negovanje i izgradnju
Ljuskog Kapitala
Inicijativa za Pripravnost i Prevenciju
Katastrofa
Centar Jadranske Regije Poslodavca
Centar
za
bezbednosnu
saradnju(RACVIAC)
Mreža Zdravstva
Centar za Razvoj e-Upravljanja
Kosovo
U toku procesa
Kosovo
U toku procesa
Kosovo
U toku procesa
Kosovo
U toku procesa
Kosovo
U toku procesa
Kosovo
Kosovo
U toku procesa
U toku procesa
Kosovo
Kosovo
U toku procesa
U toku procesa
Javnu Kosovo
U toku procesa
Kosovo
U toku procesa
Forum Jadranskog i Jonskog privrednih Kosovo
komora Fopru ZA Privrednu Komoru
Ljudska Dinamika-Pozitivna
Kosovo
U toku procesa
Regionalna
Škola
Administraciju ReSPA
Višegradske Grupe
za
U toku procesa
- Molimo vas da opišete odnose i saradnju sa Kosovskim susedima , kako u smislu
sporazuma u mestu i praktičnu saradnju.
Jedan od prioriteta spoljne politike Kosova je regionalna saradnja i uspostavljanja
dobrosusedskih odnosa uspostavljanjem bilateralne i multilateralne sporazume.
Strateški cilj je promovisanje Kosova Kosovo kao faktor mira i stabilnosti u regionu.
Kosovo ima za cilj da se u potpunosti integrisana u regionalne inicijative kao član
punopravnu sa pravima i obavezama koji doprinose negovanju dobrih odnosa , mira i
stabilnosti. Regionalna saradnja i dobro-susedski odnosi zasniva na poštovanju
ravnopravnosti i uzajamnosti su od vitalnog interesa za Kosovo u stabilizovanju
Jugoistočne Evrope i u rešavanju preostalih otvorenih pitanja nakon raspada
Jugoslavije. Što se tiče saradnje sa Srbijom pogledajte na pitanje pod 3.1 Političkog
Dijaloga.
Sledeći sporazumi sa susednim zemljama su potpisali:
Sporazumi sa Albanijom:
a. Sporazum o saradnji u oblasti konzularnog predstavništva, između između
Vlade Republike Kosovo, i Savet ministara Republike Albanije, potpisan 13
Januara 2012;
166
b. Protokol o saradnji između Ministarstva inostranih poslova Republike Kosova i
Ministarstva inostranih poslova Republike Albanije, potpisan 25 Novembra 2009;
c. c. Sporazum o saradnji granične policije između između Vlade Republike
Kosovo, i Savet ministara Republike Albanije, potpisan 6 Oktobra 2009;
d. Sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja i nauke je postignut između Vlade
Republike Kosova i Vlade Republike Albanije, potpisan 6 Oktobra 2010;
e. Sporazum između Vlade Republike Kosovo, i Savet Ministara Republike
Albanije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, potpisan 6
Oktobra 2010;
f. Sporazum između Vlade Republike Kosovo, i Savet ministara Republike
Albanije o readmisiji lica koja borave bez dozvole, potpisan 6 Oktobra 2009;
g. Sporazum između Vlade Republike Kosovo, i Savet ministara Republike
Albanije o prekograničnoj saradnji, potpisan 6 Oktobra 2009;
h. Sporazum između Vlade Republike Kosovo, i Savet ministara Republike
Albanije o uzajamnom putovanju građana, potpisan 6 Oktobra 2009;
i. Sporazum o vršenju zajedničke procedure za kontrolu ulaska / izlaska između
graničnih prelaza Kafe Prush (Đakovica) - Kafe Prush (Has, Albanija);
j. Sporazum o vršenju zajedničke procedure za kontrolu ulaska / izlaska između
graničnog prelaza Morini Kafe (Đakovica) - Kafe Morine (Tropoja, Albanija);
k. Sporazum o vršenju zajedničke procedure za kontrolu ulaska / izlaska između
graničnih prelaza Vermica (Prizren) - Morina (Kukes, Albanija);
l. Sporazum o saradnji u oblasti međunarodnog drumskog prevoza putnika i robe,
između Vlade Republike Kosovo, i Savet ministara Republike Albanije.
Sporazumi sa Crnom Gorom:
a. Sporazum o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim poslova postignut
između Vlade Republike Kosova i Vlade Crne Gore, potpisan u Crnoj Gori 17
Marta 2010;
b. Sporazum o readmisiji lica koja borave bez dozvole, i odgovarajući Protokol,
između Vlade Republike Kosova i Republike Crne Gore, potpisan u Crnoj
Gori 30 Juna 2011;
c. Sporazum o kasno registraciju raseljenih lica sa prebivalištem u Crnoj Gori, u
Osnovnom registra i Registra građana Republike Kosovo, potpisan između
Republike Kosova i Republike Crne Gore 30 Juna 2011.
Sporazumi sa Makedonijom:
a. Sporazum za fizičke demarkacije granice između Republike Kosova i Republike
Makedonije, sporazum je ratifikovan 17 Oktobra 2009;
b. Sporazum između Vlade Republike Kosova i Vlade Republike Makedonije o
policijskoj saradnji, potpisan 3. oktobra 2009, a ratifikovan 21. januara 2010;
c. Sporazum o ekonomskoj saradnji između Vlade Kosova i Vlade Makedonije u
Skoplju 16 Decembra 2009;
167
d. Sporazum o zdravlje i medicinu između Vlade Kosova i Vlade Makedonije,
potpisan 16 Decembra 2009;
e. Protokol o saradnji između Ministarstva inostranih poslova Republike Kosova i
Ministarstva inostranih poslova Republike Makedonije;
f. Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanja fiskalne utaje u
vezi poreza na dohodak i na imovinu, između Republike Kosova i Republike
Makedonije, potpisan 6 Aprial 2011;
g. Sporazum o uzajamnoj pravnoj pomoći o krivičnim stvarima, između Vlade
Republike Kosova i Republike Makedonije, potpisan 8 Aprila 2011, u Prištini;
h. Sporazum o transferu osuđenih lica, između Vlade Republike Kosova i Vlade
Republike Makedonije, potpisan 8 Aprila 2011, u Prištini;
i. Ugovor o ekstradiciji između Vlade Republike Kosova i Vlade Republike
Makedonije, potpisan 8 Aprila 2011, u Prištini;
j. Sporazum o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima i, između Vlade
Republike Kosova i Vlade Republike Makedonije;
k. Sporazum o pograničnom saobraćaju pruge, između Vlade Republike Kosova i
Vlade Republike Makedonije, potpisanog 15 Juna 2011 u Skoplju.
Sporazumi nasleđeni od UNMIK-a na periodu prisustva:
a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.
Sporazum o saradnji u oblasti kulture, omladine i sporta, između
Ministarstva kulture, omladine i sporta i Ministarstva turizma, kulture,
omladine i sporta Republike Albanije, potpisan 13 Avgusta 2002;
Sporazum o slobodnoj trgovinskoj politici, između Vlade Republike Albanije
i UNMIK-a deluju u ime Ministarstva za Trgovinu i Industriju, potpisan 17
Jula 2003;
Sporazum o transferu osuđenih lica, između Vlade Republike Albanije i
UNMIK-a, potpisan 2 Novembra 2005;
Sporazum o međusobnoj zaštiti i unapređenju investicija, između Savjeta
ministara Republike Albanije i UNMIK-a, potpisan 19 Februara 2004;
Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na plate prihoda i kapitala,
kao i zaštitu od fiskalne utaje, između Savjeta ministara Republike Albanije i
UNMIK-a, potpisan 28 Septembra;
Sporazum o saradnji u oblasti turizma između Savjeta ministara Republike
Albanije i UNMIK-a, potpisan 9 Maja 2006;
Sporazum o saradnji u oblasti energetike, između Ministarstva trgovine i
industrije Republike Albanije i UNMIK-a deluju u ime Kosova, potpisali 17
Oktobra 2006;
Memorandum o razumevanju o koordinaciji i izgradnju 400kv energetske
interkonekcije, između Ministarstva trgovine i industrije Republike Albanije i
UNMIK-a deluju u ime Kosova, potpisali 17 Oktobra 2006;
168
i. Memorandum o razumijevanju u oblasti akreditacije i standardizacije,
između Ministarstva trgovine i industrije Republike Albanije i UNMIK-a
deluju u ime Kosova, potpisali su 6 Februara 2007.
3.3.
3.3.1.
Slobodno kretanje robe
Nadzor nad tržištem
-Da li postoje nezavisne administrativne strukture za sprovođenje zakona i
ovlašćenja za praćenje tržišta robe široke potrošnje, u cilju otkrivanja kršenja
pravila o bezbednosti proizvoda i da se osigura da se ispravljaju? Molimo vas da
komentarišete vaše strategije za nadzor na tržište, naglašavajući važne aspekte
podele nadležnosti, infrastruktura na raspolaganju i metodologija koristi.
Centralna Tržišna inspekcija u okviru MTI je prvobitno osnovana 2005, u skladu sa
Zakonom br. 02/L-01 o Tržišnoj inspekciji, na snazi od 2005, dok je trenutno ekcericses
svoj mandat na osnovu novog Zakona br. 03/L-181 o tržišnoj inspekciji, koja je stupila
na snagu 9 Avgusta 2010, a usklađen je sa Uredbom br. 765/2008/EC. U skladu sa
ovim zakonom, Centralna Tržišni Inspektorat je izvršni organ Ministarstva trgovine i
industrije koja posluje samostalno, sa svojom posebnom raspodela budžeta i odgovorni
Stalnom sekretaru MTI. U skladu sa ovim zakonom, Inspektorat je samostalno
rukovodi glavni inspektor, koji je odgovoran za organizovanje i koordinaciju sa radom,
postavljanje svoju strukturu i metode da vrše inspekciju na tržištu, preko godišnjeg
programa rada Inspektorata.
Misija Inspektorata je da sprovede politiku, kao i da ispituju i reguliše tržište, sa ciljem
da se obezbedi funkcionisanje otvorene tržišne privrede i za stvaranje održivog i
konkurentnog ambijenta za slobodno kretanje robe, usluga i kapitala. Ovaj zakon
predviđa za organizaciju Centralne Tržišne inspekcije, kao poseban izvršne strukture
unutar MTI, u cilju poboljšanja efikasnosti tržišnog nadzora od strane Kosovskog
Tržišta kao jedan, kao i da eliminiše jasnoću nadležnosti između centralnog i lokalnog
nivoa. Ovaj Zakon takođe ustanovljava principe i mehanizme da osiguraju operativnu
nezavisnost ovog tela, uključujući i one javne transparentnosti, Consumer Care i
proporcionalnosti.
Novi Zakon takođe zahteva reformisanje, odnosno centralizaciju sistema tržišnog
nadzora širom zemlje pod Centralne Tržišne Inspekcije, u okviru MTI, a sedam (7)
Regionalne kancelarije (pokriva sve opštine). Functionalizacija Regionalnih Kancelarija
je u toku, a ono što je ostalo je samo transfer iz budžeta opština na Centralnom
Inspektoratu tržišta. Trenutni broj osoblja Tržišnog Inspektorata je 92, koji obuhvata
sledeće: Glavni inspektor (1), jedan (1) administrativne poslove, i Tržišni inspektori (90,
od kojih su 16 zaposlena u Centralnoj Kancelariji i 74 u Regionalne Kancelarije u
Prištini, Prizrenu, Peći, Đakovici, Gnjilanu i Uroševcu). Što se tiče njegove
organizacione strukture, Centralna Kancelarija se sastoji od tri (3) sekcije:
169
a.
Pravni i administrativni Sekcija - koji se sastoji od 4 oficira (jedan šef odeljka,
jedan opšti i administrativni službenik, jedan finansijski službenik i jedan
administrativni službenik;
b. Sekcija bezbednosti proizvoda - se sastoji od 9 oficira (jedan šef sekcije i
tržišni inspektori 8);
c. Planiranje i inspekcija Sekcija - se sastoji od sa 3 oficira (jedan šef sekcije,
saradnja je jedan oficir i jedan oficir IT).
Svi članovi osoblja Centralne kancelarije imaju univerzitetsku diplomu, u raznim
oblastima. Što se tiče tržišni inspektori u područnim odeljenjima, 19 od njih su sa
srednjom stručnom spremom, dok je ostatak od njih imaju univerzitetske diplome. U
cilju daljeg jačanja institucionalnih kapaciteta za tržišne inspekcije i zaštitu potrošača,
MTI trenutno vodi dijalog sa opštinama na sve uključujući i opštinske tržišne
inspektore u jedan kišobran. Strategija Nadzora nad Tržištem će biti deo sektora
strategije MTI (pod oblasti slobodnog kretanja roba), koji je u pripremi i očekuje se da
bude završen početkom Juna 2012. Tokom 2011, Tržišna Inspekcija je izvršila preko
3.000 inspekcija, koje uključuju opštu bezbednost proizvoda (bezbednost igračaka,
mašina opreme, elektronskih i kućnih aparata, građevinskog materijala, itd), goriva,
opšti tržišni inspektor, turizam i turističke usluge.
3.3.2.
Zaštita potrošača
-Da li Vlada već planira buduću strategiju u oblasti zaštite potrošača iznad 2014?
Ako je odgovor da, navedite detalje i raspored.
Vremenski okvir implementacije Programa za Zaštitu Potrošača 2010 - 2014 se završava
2014. Buduća strategija u ovoj oblasti, primenjuje se posle 2014, koji obuhvata 2015-2019
petogodišnji roku,biće pripremljen kasnije.
- Koje mere se preduzimaju od strane Vlade u cilju jačanja administrativnih
kapaciteta što se tiče zaštite potrošača u pitanju? Molim Vas, dajte detalje uključujući
i raspodele ljudskih i finansijskih resursa, zajedno sa srodnim aktivnostima obuke.
Kosovo je preduzela važne korake u oblasti zaštite potrošača. Dana 31 Avgusta 2011,
Zakon o Tehničkim Zahtevima za Proizvode i Ocenjivanje Usaglašenosti, koji štiti i dalji
napredak prava potrošača, je stupio na snagu, dok je 30 Decembra 2011 Zakon o Opštoj
Bezbjednosti proizvoda, kojim se garantuje viši kvalitet proizvoda na Kosovu , stupio je
na snagu. Kosovski savet za zaštitu potrošača je nastavio da nadgleda sprovođenje
Programa za zaštitu potrošača 2010 - 2014. Najvažnije mere preduzete do sada
uključuju osnivanje Saveta za titni merki na uvoz i intenziviranje kampanje podizanja
javne svesti. U tom kontekstu, četiri okrugla stola su organizovani. Zakon o zaštiti
potrošača se trenutno nalazi u amandmanskoj procesu i očekuje se da stupi na snagu u
170
julu 2012. Nakon usvajanja novog organizacione strukture, očekuje da će uskoro
dogoditi, Kancelarija za Zaštitu Potrošača će biti nadograđeni na nivou kancelarije
direktno odgovoran Generalnom Sekretaru.
Kancelarija za Zaštitu Potrošača je osnovana početkom 2012. Njegove nadležnosti i
odgovornosti su na osnovu Zakona o zaštiti potrošača, dok je priprema svojih zadatka i
opisu radnog mesta je u toku. Ova kancelarija ima trenutno dva službenika (njen šef i
jedan službenik odgovoran je za zaštitu potrošača), dok je zapošljavanje dodatnog
osoblja je u toku: planirano je da se poveća broj zaposlenih za četiri unutar ove godine.
Budžet ove kancelarije za tekuću godinu je €15.926. Što se tiče obuke , trening “Misije za
zaštitu potrošača "održan je u Novembru 2010, po UE stručnjaka, kroz TAIEKS. U ovu
obuku su prisustvovali oko 20 učesnika (MTI osoblje odgovorno za nadzor tržišta,
metrologija, standardizacija, akreditacija, prava industrijske svojine i turizma, kao i
osoblju Centralne Banke Kosova, kao i tri organizacije civilnog društva koje se bave
zaštitom potrošača). Tokom 2011, Kancelarija je organizovala kampanje podizanja javne
svesti u tom pogledu, odnosno šest (6) radionice sa srednje škole i studenata.
- Da li postoje neke ispravke u pogledu institucionalna uspostava i pravni okvir za
pitanja potrošača na Kosovu?
Novi Nacrt Zakona o Zaštiti Potrošača (koji će koji će ukinuti sadašnji Zakon br.
2004/17 o Zaštiti Potrošača, uključujući izmenjen Zakona br 03/L-131.), odobren je od
strane Vlade kroz odluku br. 01/73 od 7. maja 2012, i podneta je na parlamentarnu
proceduru, a očekuje se da stupi na snagu u Juni 2012.
- Da li ne-Vladine organizacije koje zastupaju interese potrošača postoje na Kosovu?
Ako jeste, opišite svoju situaciju:
- Koji je njihov broj?
- Kada su se oni stvorili?
- Kako je njihovo članstvo sastavljeno?
- Da li su oni su predstavnici za potrošačkih interesa na nacionalnom nivou?
- Da li Vlada se promoviše i pomaže njihov razvoj?
- Koji su njihovi ciljevi?
- Koje vrste aktivnosti oni sprovode?
- Koji su njihovi glavni izvori finansiranja?
- Koliko osoblja oni zapošljavaju?
Postoji nekoliko organizacija civilnog društva koje se fokusiraju svoje aktivnosti u
oblasti zaštite potrošača. Trenutno postoje samo dve specijalizovane organizacije u ovoj
oblasti: Potrošačka Organizacija (PO) i Udruženje za Zaštitu Potrošača na Kosovu. PO je
predstavljen u Savetu za Zaštitu Potrošača, a takođe je aktivno učestvovao u izradi
nacrta zakona u ovoj oblasti, program za zaštitu potrošača, kao i na okruglim stolovima
i kampanje podizanja javne svesti u organizaciji Kancelarije za Zaštitu Potrošača i
Saveta. Tu su i druge organizacije civilnog društva koje su aktivno ili povremeno
učestvuju u ovim aktivnostima, a ona obuhvataju iz Centra za strateška istraživanja
(socijalni Strazburu), Balkanskoj Polici Institute (IPOL) i Univerzitet za Biznis i
171
Tehnologiju (UBT).PO je osnovan 2005, Kosovski Udruženje za Zaštitu Potrošača u
2004, IPOL 2005, UBT u Strazburu u 2001 i 2011.
Članstvo ovih organizacija je prevashodno projekat zasnovan, obično sa ograničenim
brojem zaposlenih (obično 2 - 3 od njih) koja radi u njihovu realizaciju. Oni nisu ni
organizovane u formi specijalizovanog zastupanje interesa ni u formi federacija,
konfederacija ili prema sektorima ekonomske aktivnosti. Te organizacije predstavljaju
potrošače na nacionalnom nivou, ali to reprezentacija još uvek nije sveobuhvatan i
sistematičan, jer njihove aktivnosti ne pokrivaju celu teritoriju zemlje. Jedan od njih, u
redu, je predstavljen u Savetu za zaštitu potrošača, dok je kosovski Udruženje za zaštitu
potrošača je predstavljen na profesionalnom Saveta Kosovske Agencije za Hranu i
Veterinu (AVHK).
Pružanje profesionalne, materijalnu i institucionalnu podršku civilnog društva i
udruženja pružalaca savetodavnih potrošača: jedan je od prioriteta Programa za zaštitu
potrošača 2010 - 2014. Pored toga, ovaj program predviđa podršku za OCD koje se bave
ovom oblasti i njihovo učešće u razvoju politike i nadzor, informisanje javnosti i
podizanje svesti, kao i alokaciju fondom od 80.000 evra ukupno tokom pet godina
dugom vremenskom kao finansijsku podršku nevladinim organizacijama fokusiraju
svoje aktivnosti u ovoj oblasti. Međutim, ovaj iznos još uvek nije dodeljena zbog
budžetskih ograničenja. Ove organizacije su uglavnom finansirani od strane donatora.
Projekat u reč, ove organizacije nisu uspele da razviju sveobuhvatan i koherentan skup
ciljeva koji pokrivaju oblast zaštite potrošača. Oni sprovode različite aktivnosti u ovoj
oblasti, kao što su debate sa građanima, medijske kampanje, objavljeni tekstovi,
izdavanje saopštenja, istraživanja, publikacije, okrugle stolove i radionice. Najvažnije
publikacije uključuju istraživanje o Pravima Potrošača, Znanja i Pouzdanost u
Konzumiranju Proizvode i Kvalitet Javnih Usluga od strane Opštine u Prištini (objavljeno 15
Marta 2012 od strane Strazburu), kao i Zaštitu Potrošača: Pravni Okvir, Izazovi u Kosovo i EU
standardi (objavljen 8 Juna 2010 po IPOL).
- Da li konsultacija strukture ili procedure je osnovana kako bi se omogućilo
potrošački interesi (uključujući preko potrošačkih NVO) da budu zastupljeni u
raspravama o politici potrošača, prilikom izrade i primene zakonodavstva?
Postojeći zakonski osnov u oblasti zaštite potrošača predviđa zastupljenost interesa
potrošača (uključujući i NVO) u državnim institucijama koje su odgovorne za ovo
područje i u zakonodavstvu i politike razvoja u ovoj oblasti. Zakon br. 03/L-131 o
izmenama Zakona br. 2004/17 o zaštiti potrošača (njen Član 33A) predviđa za
zastupanje udruženja za zaštitu potrošača, poslovnih predstavnika i stručnjaka iz
odgovarajućih oblasti u okviru Saveta za zaštitu potrošača, dok nijedan član 32. Zakona.
2004/17 o zaštiti potrošača predviđa uključivanje organizacija civilnog društva koje se
bave zaštitom potrošača u izradi ovaj program u okviru Saveta za zaštitu potrošača.
Osim toga, Vlada Smernica br. 062/2011, od 26.09.2011, na proces javnih konsultacija,
postavlja procedure obavezuju institucije da se konsultuje i uzme u obzir zabrinutosti i
172
doprinos nevladinih organizacija u izradi zakona. U tom kontekstu, nevladine
organizacije takođe imaju ključnu ulogu u zastupanju interesa potrošača. Kada je u
pitanju struktura konsultacija, Savet za zaštitu potrošača je najveća krovna struktura
koja obezbeđuje redovnu zastupljenost interesa potrošača u razvoju zakonodavstva i
politike u ovoj oblasti. Do sada ovaj savet je osigurala zastupljenost ovih interesa u
okviru aktivnosti je bila u stanju da sprovede (takođe dao ograničene resurse na
raspolaganju), dok je Kancelarija za zaštitu potrošača pokazao spremnost i zahteve visa-vis saradnje organizacija civilnog društva koji se bave zaštitom potrošača.
3.3.3.
Trgovina
- Da li Kosovo može da pokaže da je usvojen (ili e uskoro usvojiti) pravi
institucionalnu set up i da je (ili će uskoro imati) u mestu adekvatne administrativne
kapacitete za pregovore, primenu i praćenje trgovinskog dela SSPa?
Centralna institucija odgovorna za oblast trgovine je Ministarstvo trgovine i industrije,
posebno njeno Odeljenje za Trgovinu. Ovo odeljenje je, između ostalog, odgovoran za:
a. Razvoj trgovinske politike države (u korist ekonomskog razvoja), i sprovodili
neophodne zakonske, političke i institucionalne reforme u oblasti trgovine
(uključujući harmonizaciju sa legislativom EU);
b. Razvoj smernica i pruža informacije o trgovinskog sporazuma, sa ciljem
poboljšanja Kosova pristup i konkurentnost na tržištu;
c. Saradnja i koordinacija sa relevantnim akterima (u okviru MTI, resornim
ministarstvima i drugim zainteresovanim stranama, uključujući i donatora i
međunarodnih organizacija) u razvoju i unapređenju trgovinske politike Kosova i
pregovaračkim pozicijama, i šire, u odnosu na zahteve koji proizilaze iz procesa
evropskih integracija;
d. Organizacija rada i stručnu podršku trgovinske politike Radne grupe i njenih
podgrupe, kao i na tim koji će pregovarati trgovinski deo SSP-u.
Ovo odeljenje se sastoji iz tri divizije: Trgovinska politika divizije, divizija trgovinske
sporazume i Regulisanje Tržišta Divizija (kasnije sa smanjenim kapacitetima, ali
nameravaju da se proširi, u skladu sa potrebama)
Trgovinska politika divizija je odgovorna za:
a. Pokretanje trgovinskih pregovora;
b. Formulacija, monitoring i evaluacija trgovinske politike (uključujući i utvrđuju
ciljeve i instrumente za njihovu implementaciju i evaluaciju njegove primene);
c. Prikupljanje i analiza statističkih podataka i informacija o trgovinskim sektora (sa
ciljem da se identifikuju snage i slabosti);
d. Izvođenje studije i analize o trgovinskoj politici (uključujući i izdavanje izveštaja o
protoku trgovine i ravnoteže);
e. Identifikacija pitanja vezana za politike i mogućnosti za trgovinu;
173
f. Tragajući za novim tržištima i identifikaciju trgovinskih mogućnosti sa različitim
regionima i
g. Informisanje zainteresovanih strana o trgovinskoj politici.
Sporazumi Divizije Trgovine je odgovorna za:
a. Pitanja harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU;
b. Problemi pristupa tržištima i pregovora (uključujući i pružanje podrške
pregovorima);
c. Procena uticaja trgovinskih politika i ravnoteže, sprovođenje analiza, projekata i
smernicama vezanim za pregovaračkim pitanjima;
d. Iniciranje zakonski amandmani potrebni i trgovine nacrta sporazuma;
e. Sprovođenje analize i izradu projekta-mišljenja o doslednosti i održivosti
kosovskih zakona u oblasti trgovinske politike i zakona o trgovinskim partnerima
u vezi sa međunarodnih obaveza u ovoj oblasti;
f. Praćenje sprovođenja i razvoja trgovinskih sporazuma;
g. Identifikacija mogućnosti na tržištu Kosova;
h. Priprema sporazuma o pristupu različitim tržištima i informisanje privatnog
sektora na ovim tržištima;
i. Procena uticaja postojećih trgovinskih sporazuma i pružanje preporuka o boljem
korišćenju ovih sporazuma; i
j. Priprema predloga, letaka i izveštaja potrebnih za rad Odeljenja trgovinske
politike.
Tržište Uredba divizija je odgovorna za:
a. Primanje pritužbe iz poslovne zajednice i drugih zainteresovanih strana o
eventualnim tržišnim nefer prakse koje su u suprotnosti sa zakonima tržišta
zaštite;
b. Pokretanje istrage (uključujući postupke za prikupljanje i analizu podataka u tom
pogledu), i
c. Sprovođenje istraživanja o najnovijim dešavanjima u oblasti zaštite tržišta kako bi
se iskoristili najbolje međunarodne prakse.
Opis poslova za osoblje ovog odeljenja su na osnovu Zakona br. 03/L-149 o civilnoj
službi Kosova i preporukama Evropske Komisije dalji razvoj trgovinske politike na Kosovu.
Oni su takođe deo novog nacrta interne regulacije MTI, koji je nakon finalizacije i da će
uskoro biti dostavljen na saglasnost Vlade. Odeljenje za trgovinu trenutno zapošljava
jedanaest (11) Zaposleni u ukupno deset (10) od njih u diviziji trgovinske politike i jedan
(1) u Diviziji Regulacije Tržišta.
Ministarstvo trgovine i industrije je trenutno izradi sveobuhvatan plan za
restrukturiranje posebno Odeljenje za trgovinu i trgovinske politike u celini. Ovaj plan je
174
izrađen u bliskoj saradnji i uz podršku EU. Proces restrukturiranja Očekuje se da će biti
završen u narednih nekoliko nedelja i da će dovesti do stvaranja poboljšane strukture
ovog odeljenja i drugih relevantnih odeljenja za pojedine oblasti trgovinske politike, kao i
okvira koji će omogućiti dalje jačanje kapaciteta Ova odeljenja za obavljanje poslova koji
proističu iz budućeg Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju (SSP).
Kada je reč o uspostavljanju funkcionalne međuministarskih strukture u oblasti trgovine,
Vlada Kosova je osnovala 2009 Međuministarski Savet Trgovinske Politike, koji
funkcionalnost će biti dodatno poboljšana u narednim nedeljama i služiće kao najviši
politički telo za donošenje odluka u ovoj oblasti, gde će svim nadležnim ministarstvima
(Ministarstvo Trgovine i Industrije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za Evropske
Integracije, Ministarstvo Poljoprivrede, Ministarstvo za Infrastrukturu, i Ministarstvo
Spoljnih Poslova) biti zastupljene na nivou ministara. Ovo telo je uglavnom političkog
karaktera, stvorena da koordinira implementaciju domaćih i međunarodnih trgovinskih
politika. Obim njenih funkcija tiče pružanja podrške, olakšavanje koordinacije i
donošenja važnih odluka o spoljnoj trgovini. Na tehničkom nivou, Vlada Kosova, preko
svog Odluka br. 3/127, od 1 Juna 2010, osnovala trgovinske politike radna grupa (VGTP).
Ovaj mehanizam okuplja zvaničnike iz relevantnih vladinih institucija, kao i
predstavnike biznisa zajednice i civilnog društva. Funkcija tastera ove radne grupe je da
koordinira sve aktivnosti vezane za trgovinu i razvoj u celini. U septembru 2011, pet
radnih Podgrupe u okviru VGTP uspostavljeni su: SVG za poljoprivredu, SVG za
regulisanje tržišta, za usluge SVG, SVG za industriju i za SVG trgovinskih sporazuma.
Oni su zaduženi za koordinaciju svih aktivnosti sprovedene u kontekstu trgovinske
politike (tačnije pružanje institucionalne podrške preduzećima, kao i rešavanju raznih
pravnih, tehničkih i administrativnih barijera), a oni redovno izveštava VGPT.
Što se tiče pregovora o SSP-trgovinskog dela, Odeljenje za trgovinu predviđeno je da
vodi ove pregovore. U zavisnosti od specifičnih oblasti da se pregovara, pregovarački
tim će biti organizovana u grupama odgovornim za specifične podpodručja, koji će se
sastojati od odgovarajućih resornih institucija (kao što su Ministarstvo Poljoprivrede,
Šumarstva i Ruralnog Razvoja, Ministarstvo Finansija, Ministarstvo Kulture , Omladinu i
Sport, Carina Kosova, Centralna Banka Kosova, Kosovska Agencija za Statistiku,
Agencija za Veterinu i Hranu i druge relevantne institucije). Pored toga, Odeljenje za
trgovinu će biti zadužen za koordinaciju analitički rad, u saradnji sa drugim
odgovarajućim institucijama. Na najvišem političkom nivou, pregovaračke pozicije će biti
formulisan i usvojenog strane trgovinske politike inter-ministarskog saveta.
Na političkom nivou, sveobuhvatna studija o slobodi kretanja robe je u toku, što će
takođe doprineti poboljšanju koordinacije i raspodele odgovornosti među MTI odeljenja.
Što se tiče proširenja kapaciteta i stručnosti Odeljenja za trgovinu i drugim resornim
institucijama, MTI je nastavio sa regrutovanjem osoblja sa odgovarajućim kvalifikacijama
i iskustvom, uglavnom kroz transfere od drugih ministarstava, od kojih su svi bili deo
stipendije EU Young Cell Scheme. Pored restrukturiranja i znatna poboljšanja, i
175
kvalitativno i kvantitativno, MTI je takođe nastavila sa pružanjem kontinuirane obuke,
uključujući i tehničku pomoć EU. Najvažnije obuke obezbeđene su fokusirane na:
trgovinskoj politici EU, EU, međunarodnim trgovinskim sporazumima trgovinske
politike, trgovinske analize i statističke analize trgovinskih pokazatelja.
Kosovo je takođe ostvarila značajan napredak u smislu približavanja evropskim
standardima u oblastima vezanim za koje trgovine, odnosno u onim akreditacije,
standardizacije i metrologije. Sledeći odeljak daje pregled najznačajnijih napretka u ovim
oblastima.
Akreditacija: Uprava Akreditacije Kosova Uprava (UAK) u okviru MTI je do sada
postigla značajan napredak. Zakon o Akreditaciji je dopunjen u junu 2011, i sada u
skladu sa zahtevima Uredbe 765/2008 Evropskog parlamenta i Saveta. U novembru
2011, kada je potpisan Varšavski ugovor o Pridruživanju Članstva Evropske Saradnje za
Akreditaciju (EA). Štaviše, ministar trgovine i industrije je usvojila Uredbu o
Akreditacionog Saveta (9 Februara 2011) i Pravilnikom o KAD stručnog saveta (14
Oktobra 2011), a sprovode. Osim toga, KAD dokumentacija je revidiran (treći put),
usklađen sa zahtevima koji proizilaze iz ISO/IEC 17011 standardu, a usvojen je 8 Marta
2011. Ova dokumentacija obuhvata sledeće:
a. Priručnik za Kvalitet DAK-MC-001;
b. Politika Kvaliteta DAK-PO-001;
c. Procena Politika DAK-PO-002;
d. Procena Grupe Politike DAK-PO-003;
e. Politika o Izmenama Kriterijumima za Akreditaciju i Proširenjem Obima KAD o
Aktivnostima DAK-PO-004;
f. Politika o Upotrebi Simbola Akreditacije DAK-PO-005;
g. Politika na Kooperanata Procjene DAK-PO-006;
h. Politika o Učešću u Inter-laboratorijskih Poređenja DAK-PO-007;
i. Politika o Sledlivosti Merenja DAK-PO-008;
j. Politika o Nepristrasnosti, Sukob Interesa i Uključivanje Zainteresovanih Strana
DAK-PO-009;
k. Politika o Učešću u DAK Treninzi DAK-PO-010;
l. Politika o Organizaciji Inter-laboratorijskih Poređenja i Kompetencije Testova
DAK-PO-011;
m. Politika za Evaluaciju “Svedoka revizije” To DAK-PO-012;
n. Politika o Prekograničnoj Evaluaciju DAK-PO-013;
o. Procedure Upravljanja DAK-AM-001 da DAK-PM-016; i
p. Tehničke Procedure DAK-PT-001 PT-za DAK-010
KAD je podnela zahtev za EA MLA sa testiranja o laboratoriji, završila pre fazu
evaluacije, rešen neusaglašenosti i nakon implementacije fazi, očekuje se da će faza
potpune procene KAD od strane EA slediti.
176
Osim toga, izmenama i dopunama Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i
ocenjivanje usaglašenosti je stupio na snagu u avgustu 2011, što je u skladu sa propisima
i 765/2008/EC 768/2008/EC, kao i sa drugim relevantnim propisima Evropske komisije i
zahtevima Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda i opštoj bezbednosti proizvoda
Uredba. KAD je potpisala Memorandum o razumevanju sa sledećim odgovarajućim
institucijama drugih zemalja: Institut za akreditaciju Republike Makedonije (14. maj
2009), Generalni direktorat za akreditaciju Republike Albanije (27. marta 2008), Agencija
za akreditaciju Republike Turske (TURKAK, 19. novembra 2009) i Agencije za
Akreditaciju Republike Hrvatske (17. jun 2010), dok je memorandum sa strane
Akreditacionog Tela Republike Crne Gore će uskoro biti potpisan.
KAD je do sada akreditovano 20 tela za ocenjivanje usaglašenosti, 19 laboratorija za
ispitivanje i jednu inspekcijskog organa.
Standardizacija: Ukupan broj usvojenih standarda do sada je oko 4.000. Kosovska
Agencija za Standardizaciju (KAS), preko svojih Tehnički komiteti, povećan je broj novih
standardima koji su usvojeni kao kosovskih standarda (KS) do 850. Ovi standardi
obuhvataju one usvojene u sektorima građevinarstva, nafte i gasa, upravljanje sistema
kvaliteta, transporta i poštanskih usluga, elektronike, metrologijom, zdravstva,
energetike, Prehrambena industrija, oprema, igračke, poljoprivreda, rudnicima i
mineralima, tekstila i kože obuće, okruženje, lična zaštita opreme, metala, plastike i
informacione tehnologije. Štaviše, evropski standardi usvojeni kao KS su promovisani i
katalog sa svim standardima SK je objavljen. KAS je obezbedio poslove i druge
zainteresovane strane, na njegov zahtev, sa spiskom tih standarda, koji se čuvaju u arhivi
KSA. 18. Tehnički odbori uspostavljeni su do sada. Administrativno uputstvo o
organizaciji i funkcionisanju Tehnički komiteti stupio na snagu u junu 2011, dok je
Administrativno uputstvo o osnivanju stručnog saveta standardizaciju stupio na snagu u
februaru 2011. Memorandum o saradnji sa Institutom za standardizaciju Republike
Makedonije (ISRM) je takođe potpisan. Izrada Strategije sektora za standardizaciju je u
toku, kao komponenta ukupne strategije MTI, u okviru poglavlja o kvalitetu
infrastrukture. Prenošenje Direktive 98/34/EC o informisanju na tehničkih standarda i
propisa je takođe počela. Novi standardi se i baza podataka je funkcionalna.
Metrologija: MTI u procesu reformi i restrukturiranja politiku i Odeljenje za metrologiju,
uključujući i jasne podele između politike i sprovođenju politike u oblasti metrologije.
Što se tiče zakonodavstva, Zakon o metrologiji je završen i očekuje se da bude odobren
od strane Vlade u maju 2012, dok Nacrt zakona o plemenitim metalima je u fazi
finalizacije, a očekuje se da će biti odobren od strane Vlade uskoro. Do sada je sedam (7)
administrativna uputstva regulišu procedure i uslove za metričkih jedinica u
termometrija i elektronskih brojila, metri elektronske reaktivne energije, protok tečnosti
osim vode i ne-automatske vage, su usvojena. Ovo MRS su sledeće:
a. AU br. 2011/15 o Tehničko-Metrološkim Uslovima i Procedurama Ocene
Usklađenosti za Ne-automatske Mase;
177
b. AU br. 2011/14 o Metrološkim Uslovima za Cilindar za Uređaji za Merenje Sile
Kočenja;
c. AU br. 2011/09 o Tehničko-Metrološkim Uslovima za Električne Medicinske
Termometara za Merenje Konstantne Temperature;
d. AU br. 2011/06 o Testiranje Elektronskih Masa Ektivne Električne Energije od 1. i
2. klase preciznosti;
e. AU br. 2011/05 o Tehničko-Metrološke Uslove za Elektronske Mase reaktivne
električne energije od 2. i 3. klase preciznosti;
f. AU br. 2011/04 o Tehničko-Metrološkim Uslovima za Kliničke Termometara za
Merenje Telesne Temperature i
g. AU br. 2011/03 o Tehničko-Metrološkim Uslovima za Fluid- Gorivo Staklenih
Termometara.
Ovi podzakonski akti na osnovu Zakona br. 03/L-203 o metrologiji, koji takođe
omogućava usvajanje direktiva novog pristupa (NAVI i MID). Osim toga, Direktiva
90/384 o Ne-automatske Mase je prenesen u julu 2011, prilikom izrade Direktive
2004/22/EC o Mernim instrumentima je u toku.
Kalibracija metroloških etalona na Kosovu je omogućeno po prvi put. Kontinuirani
napori su takođe učinjeni ka punoj funkcionlizaciji za metrologiju Instituta u Prizrenu.
Centralna laboratorija za metrologiju Kosova je otvoren u martu 2010, dok Institut za
metrologiju u Prizrenu posluje od 1947. Centralna Laboratorija za metrologiju je
funkcionalizovan laboratorijama merenja, električnih mere, protoka i zapremine, kao i
kontrolu kvaliteta predmeta od plemenitih metala, dok laboratorija sile i termometrija je
potpuno opremljen i njeni službenici su u fazi procesa certifikacije (uz podršku TAIEKS
programa), proces biti zaključen do septembra 2012. Struja Laboratorija je završena sa
mernog sistema i komparatora visoke klase tačnosti (0.01) za kalibraciju primarnih i
sekundarnih etalona. Što se tiče kapaciteta, Odeljenje za metrologiju ima koristi od
TAIEKS programa se fokusira na obuku kroz obuku o korišćenju opreme metrološke
laboratorije i sertifikaciju kadrova u oblasti zapremine i protoka, termometrija, snaga i
električne opreme. Do sada je sedam (7) zvaničnici su sertifikovani koji sprovode
metrološke usluge, dok su dve (2) više činovnika biće sertifikovane do kraja programa.
Ovlašćenja za tri kompanije su odgovorne za kontrolu i verifikaciju metroloških
instrumenata povučeni su tokom 2012, pošto nisu ispunili uslove za ovlašćenje.
- Molimo da dostavite informacije o glavnim trgovinskim partnerima (za oba robnog
uvoza i izvoza) i ukupnoj strukturi prometa po sektorima.
Kosovski trgovinski partneri: Kosovo je trgovačkim odnosima sa mnogim evropskim i
svetskim zemljama. Ovi partneri mogu se podeliti u tri grupe: CEFTA, EU i druge zemlje
u svetu.
178
Tabela 42 . Kosovski izvoz u zemlje CEFTA sporazuma u toku 2009 - 2011 ( u milionima evra i
procenat )
Vremenski okvir
2009
2010
2011
Vrednost
mil €
%
mil €
%
mil €
%
Albanija
26.2
49%
32.3
46%
33.2
40%
Bosna i
1.2
2%
1.9
3%
0.6
1%
Hercegovina
Hrvatska
2.2
4%
2.7
4%
2.7
3%
Makedonija
17.4
32%
26.3
37%
30.7
37%
Crna Gora
3.1
6%
3.9
6%
6.9
8%
Srbija
3.5
7%
3.8
5%
8.3
10%
Ukupno
53.6
70.9
82.4
Izvor: Centralna banka Kosova i Kosovske Agencije za statistiku
Kao što je prikazano u gore navedenoj tabeli, usmeravanje najvećih dobara na Kosovu
tokom ovih godina je Albanija i Makedonija. Sa druge strane, niži nivo odnosa i
usporeno povećanje trgovine sa Srbijom je nastavila. Kao sto je poznato, ova promena
se dešava radi političkih razloga, naime radi unilateralnog embarga od Srbije za Kosovo
od vremena priznavanje Nezavisnosti Kosova, u Februaru 2008 godine.
Tabela 43 . Kosovski uvoz iz CEFTA zemalja tokom 2009 - 2011 (u milionima evra i procenat)
Vremenski okvir
2009
2010
2011
Vrednost
mil €
%
mil €
%
mil €
%
Albanija
58.4
8%
69.1
9%
96.2
11%
Bosna i
59.7
9%
83
10%
79.8
9%
Hercegovina
Hrvatska
58.5
8%
59.3
7%
64
7%
Makedonija
291.9
42%
316.1
40%
364
41%
Crna Gora
13.1
2%
11.4
1%
12.2
1%
Srbija
210.9
30%
260.1
33%
270.9
31%
Ukupno
692.5
799
887.1
Izvor: Centralna banka Kosova i Kosovske Agencije za statistiku
Kao što se može primetiti , u vezi uvoza iz zemalja CEFTA , Makedonije ( 41 % tokom
2011 ) i Srbija ( 31 % u toku iste godine ) bili su glavni partneri , zatim Albanije, Bosne i
Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore . U principu , glavni trgovinski partneri Kosova
među zemljama CEFTA ( u smislu izvoza i uvoza ) su Makedonija, Albanija i Srbija .
Tabela 44 . Kosovski izvoz na tržište EU tokom 2009 - 2011 ( u milionima evra i procenat )
Vremenski
2009
2010
2011
okvir
Vrednost
mil €
%
mil €
%
mil €
%
2
3%
5.6
4%
5.7
4%
Austrija
5.2
7%
11.5
9%
5.1
4%
Belgija
179
0.6
1%
1
1%
Francuska
7.6
11%
15.4
12%
Nemačka
0.2
0%
0.2
0%
Grčka
46.2
65%
80.1
61%
Italija
1.5
2%
1
1%
Holandija
Ujedinjeno
0.2
0%
0.7
1%
Kraljevstvo
Češka
0.5
1%
0.3
0%
Republika
0.1
0%
0.1
0%
Poljska
0.4
1%
0
0%
Mađarska
0.4
1%
0.9
1%
Slovačka
2.9
4%
6.2
5%
Slovenia
2.7
4%
6.8
5%
Bugarska
0.2
0%
0.3
0%
Rumunija
0.6
1%
1.4
1%
Ostali
Ukupno
71.3
131.5
Izvor: Centralna banka Kosova i Kosovske Agencije za statistiku
1.2
23.4
0.2
83.7
2.9
1%
17%
0%
61%
2%
1.3
1%
0.8
0.6
0.1
2.4
6
1.2
1
0.8
136.4
1%
0%
0%
2%
4%
1%
1%
1%
Kao što je prikazano u gornjoj tabeli , Italija ( 83,7 miliona € tokom 2011 ) i Nemačka (
23,4 miliona € tokom istog perioda) su bili na Kosovu najveći trgovinski partneri u
okviru EU tržišta . Takođe je vredno napomenuti da, pored Italije i Nemačke , Belgija je
takođe velika izvozna destinacija tokom 2008, al povećanje izvoza u ove zemlje nije
omogućeno zbog finansijske krize. Isti je slučaj sa Grčkom, koja je bila jedan od
najznačajnijih izvoznih partnera na Kosovu, ali izvoz u ovoj zemlji tokom 2009 značajno
smanjen (€ 0,2 miliona pad tokom 2011).
Tabela 45 . Kosovski uvoza sa tržišta EU tokom 2009 - 2011 ( u milionima evra i procenat )
Vremenski
2009
2010
2011
okvir
Vrednost
mil €
%
mil €
%
mil €
%
38.9
5%
32.7
4%
38.6
4%
Austrija
27.2
4%
26.5
3%
34.7
4%
Francuska
246.1
33%
275.3
34%
292.4
31%
Nemačka
79.1
10%
103.7
13%
103
11%
Grčka
87.6
12%
100.5
12%
157.1
17%
Italija
30.9
4%
14.7
2%
18.2
2%
Holandija
Ujedinjeno
14.1
2%
13.5
2%
17.1
2%
Kraljevstvo
Češka
17.1
2%
20.5
2%
19.3
2%
Republika
24.1
3%
39.6
5%
32.9
3%
Poljska
26.9
4%
28.6
3%
34.9
4%
Mađarska
5.2
1%
5.7
1%
5.7
1%
Slovačka
180
66.2
9%
68.2
Slovenija
44.5
6%
35
Bugarska
9.5
1%
17.3
Rumunija
37.6
5%
39.5
Ostali
Ukupno
755
821.3
Izvor: Centralna banka Kosova i Kosovske Agencije za statistiku
8%
4%
2%
5%
71.4
50.2
19.8
46.4
941.7
8%
5%
2%
5%
Jasno je da situacija u smislu uvoza sa tržišta EU nije mnogo promenio : Kosovo je
nastavilo da se uglavnom uvoze iz Nemačke i Italije tokom ove tri godine dugog
perioda (bivši sa 292.4 miliona €, a drugi sa 157.1 miliona € tokom 2011 ) , zatim Grčke i
Slovenije (sa € 103 evra i 71,4 milioni evra, tokom 2011). U smislu uvoza i izvoza u
kombinaciji, Nemačka i Italija i dalje velike trgovinske partnere u EU sa Kosovom u
ovom periodu .
Tabela 46 . Kosovski izvoz u ostatku sveta tokom 2009 - 2011 ( u milionima evra i procenat )
Vremsnki okvir
2009
2010
2011
Vrednost
mil €
%
mil €
%
mil €
%
6.5
19%
9.3
11%
7.8
11%
Turska
10.5
31%
17.7
21%
21.6
30%
Švajcarska
1.6
5%
14.8
17%
28.2
40%
Kina
15.5
45%
44
51%
13.3
19%
Indija
34.1
85.5
70.9
Ukupno
Izvor: Centralna banka Kosova i Kosovske Agencije za statistiku
Kina i Švajcarska su dve najznačajnije izvozni partneri tokom 2009 - 2011, zatim Indiji i
Turskoj. Sve u svemu , izvoz u Kini dostigla je najveći porast (od 14,8 miliona evra
tokom 2010, na 28,2 miliona evra tokom 2011).
Tabela 47 . Kosovski uvoz iz ostatka sveta tokom 2009 - 2011 ( u milionima evra i procenat )
Vremenski
2009
2010
2011
okvir
Vrednost
mil €
%
mil €
%
mil €
%
141.5
40%
149.4
41%
183.6
39%
Turkska
21.9
6%
20.5
6%
35.5
8%
Švajcarska
128.3
36%
134.8
37%
169.6
36%
Kina
37.9
11%
26.9
7%
40.8
9%
Brazil
26.7
7%
33.8
9%
38.2
8%
SAD
356.3
365.4
467.7
Ukupno
Izvor: Centralna banka Kosova i Kosovske Agencije za statistiku
Što se tiče uvoza , Turska ( koja je u vodi , sa 183.6 miliona evra tokom 2011 ) i Kina ( sa
€ 169.6 miliona u istom periodu ) bili su glavni partneri u ovom periodu , a zatim slede
181
Brazil ( sa 40,8 miliona dolara tokom 2011 ), SAD ( sa € 38.2 miliona u toku 2011 ) i
Švajcarska (sa 35,5 miliona € tokom 2011 ).
Tabela 48. Kosovski izvoz u zemljama EU tokom 2010-2011 godine (po kategorijama dobara, na
osnovu usklađenom sistemu EU)
Trend
Izvoz
Izvoz
Trend
Kategorije dobara
(u apsolutnim
(2010)
(2011)
(u %)
iznosima)
01 Stočarstvo o životinjski proizvodi
0
0
0
0
02 Biljni proizvodi
1,671,953
1,517,330
-154,623
-9.2
03 Jestivo ulje
0
0
0
0
04 Opšte namirnice, piće i duvan
1,562,674
2,225,766
663,092
42.4
05 Mineralni proizvodi
7,134,516
842,707
-6,291,809
-88.2
06 Proizvodi hemijske industrije
393,406
126,844
-266,563
-67.8
07 Plastika i proizvodi od gume
3,767,900
5,778,344
2,010,444
53.4
08 Koža i njeni proizvodi
7,047,860
6,789,126
-258,735
-3.7
09 Drva i njegovi proizvodi
400,867
796,376
395,508
98.7
10 Papir i proizvodi
301,133
166,869
-134,264
-44.6
11 Tekstil i njeni proizvodi
3,686,981
6,371,143
2,684,161
72.8
12 Obuća
389
4,082
3,693 950.0
13 Kamen,gipsa, keramika i stakleni
424,311
109,954
-314,356
-74.1
proizvodi
14 Biseri, drago kamenje i metali,itd.
9,893
1,378
-8,515
-86.1
100,873,94 98,954,337
-1,919,605
-1.9
15 Prosti metal i njeni produkti
2
16 Mašine, aparati i elektronski
2,305,094 10,305,852
8,000,757 347.1
materijali
17 Prevozna sredstva
964,020
325,450
-638,570
-66.2
18 Optički,medicinski,
376,902
218,708
-158,193
-42.0
fotografije,muzički
instrument
19 Oružje i municija
0
496
496
0
20 Razni gotovi proizvodi
875,097
669,311
-205,785
-23.5
21 Umetnička dela
13,914
99,351
85,437 614.0
Ukupno
131,810,85
2
135,303,42
3
3,492,571
2.6
U strukturi izvoza na tržište EU predstavljena u gornjoj tabeli, ostala je na istom nivou
tokom 2011l, uglavnom se sastoji od sirovog materijala, u obliku prostih metala, koji
čine 73% ukupnog izvoza.
182
Trend uvoza tokom 2011, na osnovu pod-grupe roba i poglavlja prema
Harmonizovanom Sistemu (HS), bio je kao što sledi:
a. Što se tiče hrane, koji obuhvata poljoprivredno-stočarskih proizvoda i onih u
prehrambenoj industriji (poglavlja 1 - 24 od HS), procenat je 8,3% na ukupno
izvoza (iznos od € 25 miliona). Ova kategorija je dominirala od žitarica, pića,
alkoholna pića i sirćeta, brušene industrije (povrće, voće i druge proizvode), itd.
b. Što se tiče ne-prehrambeni proizvodi (industrijski proizvodi, poglavlja 25 - 99 od
HS), procenat je bio 91,7% na ukupno izvoza (iznos od € 287 miliona). Ova
kategorija je dominiraju čelika, minerala, šljake, Cooper i njeni proizvodi, itd.
Govoreći u brojkama, sledeći proizvodi dominiraju ovu kategoriju:
Šljaka i čelik, sa € 82.9 miliona eura ili 61% od ukupnog izvoza (pad od 5,7
i.
odsto u odnosu na 2010). Podaci o izvozu u skladu sa 6-cifreni HS
proizvoda pokazuju da gvožđe i nikl čine 60,3% od ukupnog izvoza (pad
od 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu);
Bakar i njegovi proizvodi, sa 12 miliona evra ili 9,4 odsto ukupno izvoza
ii.
(pad od 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu);
Mašine delovi i mašine, sa 1,6 miliona € ili 7,3% od ukupnog izvoza (porast
iii.
od 347,1 odsto iz 2010);
Antilopa i kože (drugi od vune), sa 6,7 miliona evra ili 5% od ukupnog
iv.
izvoza (pad od 3,5 odsto u odnosu na 2010); i
Guma i gumeni proizvodi, sa 2,2 miliona evra ili 3,4% od ukupnog izvoza
v.
(porast od 105,9 odsto u odnosu na 2010).
Prema podacima prikazanim u ovom odeljku, može se zaključiti da kosovski trgovinski
partneri mogu podeliti u tri kategorije: CEFTA tržište, tržištu EU i zemalja van CEFTA i
EU. Ukratko, glavni trgovinski partneri Kosova (u smislu obe izvoza i uvoza) u okviru
ove tri kategorije su Makedonija, Albanija i Srbija (CEFTA), Italija i Nemačka (EU) i
Kina, Turska i Švajcarska (izvan CEFTA i EU ). Što se tiče trgovinski bilans, mada je
ostala negativna u izveštajnom periodu, je unapređenje (doduše sporo), što pokazuje da
se zemlja kreće ka trgovinske strategije su više orijentisane na izvoz nego uvoz.
Istovremeno, podaci pokazuju da ovde date a Kosovo je poboljšanje trgovinske odnose
sa svojim sadašnjim partnerima, što takođe stvara trgovinske odnose sa novim
partnerima.
- Kako je trgovinska integracija sa EU razvijala tokom vremena? Koji su glavni
trgovinski partneri EU i proizvodi? Kako je izvozna struktura promenila?
Kosovski trgovinski odnosi: veliki korak preduzeti nedavno je usvajanje kosovskog
trgovinske politike u 2009. Ovaj strateški dokument sadrži niz mera usmerenih na
poboljšanje performansi izvoznika. U početku, ona naglašava pristup kosovskih
183
proizvođača na regionalna tržišta, i šire.
Osim toga, Komisija za vrednovanje merama protiv dampinga i Koordinacionog Grupa
za Usklađivanje zakonodavstva u oblasti slobodnog kretanja robe (koja igra ključnu
ulogu u koordinaciji aktivnosti koje proističu iz CEFTA-e i EU propisa i direktiva u vezi
sa uslugama) su uspostavljeni. Ciljeva postavljenih za liberalizaciju trgovine u usluga
uključuju i sve veći značaj na otklanjanju prepreka za trgovinu in0 usluga, otvaranje
tržišta u skladu sa Svetskom trgovinskom organizacijom i pravilima EU, kao i
modalitetima pregovora o liberalizaciji trgovine u usluga. MTI je takođe počela
operacionalizacija baze podataka zakonodavstva o uslugama.
Kosovo je u fazi finalizacije svoj trgovinski zakonodavstvo. Novi Zakon o spoljnoj
trgovini (glavni zakon postavka od vodećih principa spoljne trgovine Kosova) je
usvojen u 2011. Prošle godine na Kosovu završena zakonsku infrastrukturu o zaštitnim
merama (sa usvajanjem Zakona o mjerama za uvoz). Međutim, Zakon o antidampinške
i kompenzatorne mere nije u potpunosti u skladu sa najboljim međunarodnim
praksama, i da će zato biti izmenjen tokom 2012. Tokom 2011 Kosovo predsedava
CEFTA sporazuma. Svi ciljevi predložene u odgovarajućem programu u 2011 su
postignuti.
Trgovina industrijskim proizvodima: Osnovni metali su najviše izvoze industrijski
proizvodi, uz njihov izvoz pošto je obeležio značajan rast od 26,6% u 2011, u poređenju
sa 2006, dok je izvoz u mineralnih proizvoda porastao za 38,6 odsto u 2011 u odnosu na
2006. Međutim, 2008 je obeležila značajnu promenu u smislu izvoza ovih destinaciji. Tu
je povećanje u kategoriji opreme, mašina i električnih aparata, koji čine treću kategoriju
najviše uvezene robe na Kosovu, a postoji i niz drugih proizvoda koji predstavljaju
značajnu količinu uvoza, iako ne tako značajan kao izvoz, sa prostih metala koji čine
najveći procenat izvoza. Slična situacija kao i kod mineralnih proizvoda je takođe sa
kategorijom mašina i aparata, koji su povećani za 18,7 % tokom 2011 u odnosu na 2006.
Tabela 49. Trgovinski bilans u industrijske robe tokom 2010 - 2011 (u milionima evra)
Vremenski okvir
Uvoz
Izvoz
Trgovinski bilans
2010
269.4
1668.5
-1399.1
2011
286.6
1919.2
1632.6
Izvor: Centralna banka Kosova
Oporavak svetske privrede u 2010 generisana veću potražnju za spoljnu trgovinu
prostih metala. Kao rezultat toga, povećanje tržišnih cena osnovnih metala tokom iste
godine imali pozitivan uticaj na nivo proizvodnje, u pratnji jednog povećanje nivoa
prodaje. Imajući u vidu da 90% od metala izvozi sa Kosova se sastoji od nikla, izvoz
tokom 2010 povećao za 77,8%, i dostigao 294.0 miliona evra u vrednosti. Povećanje
184
eksterne tražnje cena u metalskoj industriji u međunarodnim tržištima su imali
pozitivan uticaj u kreiranju značajan porast izvoza od prostih metala, koji je dostigao
vrednost od 185,2 miliona evra u 2010 (€ 88,4 miliona u decembru 2009), doprinoseći sa
58,6 % u povećanju ukupnih Kosovskog izvoza. Opšte povećanje izvoza u toku 2010 je
takođe izazvana porastom od 55,3% izvoza mineralnih proizvoda, koji su sačinjavali
13,2% ukupnog izvoza. Izvoz mašina i aparata (uglavnom se sastoji od izvoza električne
energije) čine 3,6% ukupnog izvoza.
Trgovina poljoprivrednim proizvodima i ribarstva: Pre 1990, poljoprivreda na Kosovu
je dominirala društvenim preduzećima, koje se koriste da uvozi značajan deo sirovina.
Ovi društvena preduzeća nisu aktivni više, a novih privatnih preduzeća počeli su da se
umesto toga radi. Ipak, broj poljoprivrednika još uvek je relativno mali, i oni su u stanju
da obezbedi samo mali deo potražnje za prerađene namirnice. Shodno tome, potražnja
za prerađenog i UN-prerađenim poljoprivrednim proizvodima uglavnom
zadovoljavaju uvozom.
Tabela 50. Izvoz poljoprivrednih proizvoda u toku 2010 - 2011 ( u milionima evra)
Vremenski okvir
2010
2011
0.9
Životinje i životinjski proizvodi
12.1
Biljni proizvodi
Životinjsko ili biljno jestivo
0.1
hranljivo ulje
Odrađeni prehrambeni proizvodi,
11.4
piće i duvan
Izvor: Centralna Banka Kosova
0.4
12.6
0.1
12.8
Iznos uvoza poljoprivrednih proizvoda na Kosovu prevazilazi izvoza , što rezultira u
trgovinskom deficitu. Tokom 2010 - 2011 došlo je povećanje uvoza poljoprivrednih
proizvod. Izvoz poljoprivrednih proizvoda u toku 2009 - 2010 smanjen, dok blagi porast
izvoza ovih roba može se primetiti tokom 2011 . Biljni proizvodi predstavljaju najveću
količinu izvoza poljoprivrednih proizvoda (vrednost 13,9 miliona evra), zatim
prerađene hrane, pića i duvana (€14,3 miliona). Ovi proizvodi su se izvozili uglavnom
Albanije, Makedonije, Srbije i Nemačke.
Tabela 51. Uvoz u poljoprivrednim proizvodima tokom 2010 – 2011 (u milionima Evra)
Vremenski okvir
2010
2011
87
Životinje i životinjski proizvodi
108.5
Biljni proizvodi
Životinjsko ili biljno jestivo i
19.3
hranljivo ulje
Odrađeni prehrambeni
261.7
proizvodi,piće i duvan
Izvor: Centralna Banka Kosova
97.4
136.8
22
303.9
185
Što se uvoza tiče poljoprivrednih proizvoda, na Kosovu uglavnom uvozi obradi hrane,
pića i duvan, zatim živih životinja i proizvoda životinjskog porekla.
- Koji su aktuelni kosovski trgovinski aranžmani (autonomne režime, kao i
trgovinski sporazumi: bilateralni / regionalni)?
Kosovo trenutno sprovodi svoju trgovinu u okviru tri kategorije trgovinskih
aranžmana:
a. EU Autonomne Trgovinske Mere (ATM),
b. Detaljni Centralna Evropska Zona Slobodne Trgovine (CEFTA), kao
multilateralni okvir;
c. Bilateralni sporazumi.
Kosovo ima koristi od EU samostalnih preferencijalnih trgovinskih mera (ATM) od
2000, koji je istekao 31. decembra 2010. Posle kašnjenja od skoro godinu dana, ove mere
su glasali od strane Evropskog Parlamenta Oktobra 2011, a od strane Saveta EU 24.
novembra 2011, čime je poboljšan trgovinski odnos između Kosova i EU. Shodno tome,
Kosovo ima koristi retroaktivno od ovog preferencijalnog sporazuma sa EU od 1.
januara 2012. Nova Uredba Evropskog parlamenta i Evropskog Saveta o Izmenama i
Dopunama Uredbe Saveta, usvojen od strane Saveta EU 25. novembra 2011, ponovo
pravo na neograničen pristup tržištu EU za sve proizvode koji potiču sa Kosova do
kraja 2015. Ona takođe ima povratno dejstvo, što znači da će kosovski izvoznici koji
plaćaju carine u zemljama EU između 1 Januara 2011 i datum kada je ova Uredba
stupila na snagu biti nadoknađeni. Od EU je Kosovo najveći trgovinski partner,
vraćanje autonomnih trgovinskih mera će podstaći trgovinu i da će povećati izvoz
Kosova u EU.
Osim toga,Zaključak EU Saveta 6 Decembra 2011, pored davanja zelenog svetla za
davanje vodiča liberalizacije viznog režima, jasno izražavaju EU priznanje napretku koji
je postignut u unapređenju trgovinske politike i odnosa sa Kosovom, tako naglašavajući
činjenicu da je Kosovo ostvarilo značajan napredak u pokretanju pregovora o slobodnoj
trgovini.
Kosovo je članica CEFTA od njenog osnivanja 2007. Pre toga, ona je potpisala četiri (4)
bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini sa susednim zemljama koje su sada deo
CEFTA. Nakon potpisivanja CEFTA sporazuma, ovi bilateralni sporazumi postali su
deo CEFTA sporazuma. Dakle, trenutno ne postoji bilateralni sporazum o slobodnoj
trgovini. Tokom 2011 Kosovski predsedava CEFTA, a ona je ispunila sve obaveze koje
proističu iz godišnjeg programa rada.
Na kraju, Kosovo takođe ima koristi od generalizovane sistema preferencijala (GSP) sa
SAD, Norveške i Švajcarske, koje obezbeđuju slobodan izvoz u ove zemlje u znatnom
broju kosovskih proizvoda. Takav aranžman sa Japanom je na finalizaciji i očekuje se da
će uskoro biti usvojen.
186
Budućnost Kosova - EU, Sporazum o Slobodnoj Trgovini: Pored postojećih trgovinskih
aranžmana rezimiranim gore, došlo je do značajnog napretka u pravcu sporazuma o
slobodnoj trgovini između Kosova i EU od početka ovog procesa u 2010. Kao prvi
korak, EK šalje upitnik Vlade Kosova, čiji je cilj ispitivanje trenutnu situaciju u nekoliko
institucija uključenih u trgovinskim stvarima (uključujući MTI i njenih organa,
Kosovske Carine, nabavke agencije, Kosovske Agencije za Statistiku, itd). Kao nastavak
na upitnik, EK šalje utvrđivanje činjenica misiju u Julu 2010. Ova misija ocenjena
spremnost Kosova da pregovara i primeni trgovinski sporazum i identifikovano mere
da Kosovo mora da preduzme u cilju daljeg napredovanja prema ovom sporazumu.
Kosovo je postiglo značajan napredak ka početkom pregovora o ovom sporazumu. U
svom Izveštaju o Napretku 2011 o Kosovu, EU je jasno priznao poboljšanje položaja
Kosova u oblasti slobodnog kretanja robe, uključujući i kvaliteta infrastrukture, prava
industrijske svojine i trgovinske politike. Dokument o praćenju kriterijume za FTA je
izrađen krajem 2011, po zahtevu komesara de Guht, čiji je cilj ispitivanje trenutnu
situaciju nekih od institucija koje su uključene u trgovinskim stvarima.
3.4.
3.4.1.
Kretanje ljudi, usluga i pravo osnivanja
Kretanje lica
- Da je bilo Kosovo je potpisalo bilateralne sporazume o regulisanju prava na
slobodno kretanje ljudi?
Kosovo nije potpisala nikakav sporazum još što se tiče slobodnog kretanja ljudi.
- Koliko dozvola za strance je Kosovo
izdalo tokom poslednjih 5 godina?
Izdavanje radnih dozvola za strance koji su u radu odnose na teritoriju Kosova je
počela u martu 2010, nakon stupanja na snagu Zakona br. 03/L-136 o izdavanju radnih
dozvola i zapošljavanje stranih državljana u Republici Kosova. 3,290 takve licence su
izdate do sada.
Tabela 52 . Broj radnih dozvola izdatih strancima na teritoriji Kosova tokom 2010 – 2011
periodu
Vremenski okvir
2007
2008
2009
2010
2011
Total
0
0
0
1,339
1,951
Broj izdatih radnih dozvola
3,290
Izvor: Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite
- Da li postoje odredbe da se spreči direktnu ili indirektnu diskriminaciju na osnovu
državljanstva državljana EU koji rade na Kosovu u pogledu uslova rada, naknade ili
otpuštanja?
187
Na Kosovu se primenjuje Zakon o davanju dozvole za rad i zapošljavanje stranih
državljana 03/L-136. Građani EU imaju jednak tretman u zapošljavanju, kao nacionalno
zaposlenih kada je reč o radnim uslovima, naknada i drugih prava iz radnog odnosa. Na
Kosovu je primenjiv je poseban Zakon protiv diskriminacije (br. 2004/3) koji primenjuje
na sve zaposlene.
Svrha Zakona protiv Diskriminacije Br. 2004/3 je suzbijanje i sprečavanje diskriminacije,
unapređivanje delotvorne jednakosti i realizaciji principa jednakog tretmana građana.
Pitanja koja imaju veze sa anti-diskriminacije regulisana zasniva na načelima:
a. Princip jednakog tretmana znači da neće biti diskriminacije, neposredne ili
posredne, protiv lica na osnovu pola, starosti, bračnog stanja, fizičkog ili mentalnog
invaliditeta, seksualnog opredeljenja, nacionalnosti, političkog mišljenja ili uverenja,
vere ili uverenja, nacionalnog ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, rođenje ili
drugi status;
b. Princip fer zastupljenosti svih ljudi i svih pripadnika zajednica u zapošljavanju u
javnim institucijama na svim nivoima.
c. Takođe, u Zakonu o radu Br. 03/L-212 Član 5. Član 5. Zabrana svih vidova
diskriminacije;
d. Takođe, Zakon br. 2004/3 o zabrani diskriminacije, odredbe će se direktno
primenjivati kada je reč o zapošljavanju povezan između zaposlenih i poslodavaca.
Takođe, Zakon za izdavanje radnih dozvola za strane državljane 03/L-136 uređuje uslove
i postupak za izdavanje dozvola za strane državljane na Kosovu pod uslovima utvrđenim
zakonom, međunarodne konvencije rada i bilateralnih sporazuma.
3.4.2.
Kretanje usluga
- Kako pregovori kosovskih vlasti i zaključci sa regionalnim zemljama o bilateralnim
sporazumima za koordinaciju sistema socijalne sigurnosti su napredovali?
Na osnovu međunarodnih konvencija o socijalnom osiguranju, Republika Kosovo je
nasledila bilateralne sporazume potpisane od strane bivše SFRJ sa zemljama članicama EU
i drugih evropskih zemalja (Nemačka, Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija, Belgija,
Holandija, Norveška, Danska, Poljska, Slovačka, Češka, Bugarska, Velika Britanija,
Rumunija, Luksemburg i Mađarska). Ovi sporazumi se primenjuju u nekim oblastima
(penzije, porodične penzije i delimično za invalidske penzije). Republika Kosovo ima za
cilj da pregovara sa većini ovih zemalja, posebno Švajcarske, Austrije i Nemačke, za
obnovu ovih sporazuma socijalnog osiguranja, kao i za potpisivanje novih sporazuma sa
državama koje su nastale iz bivše SFRJ.
Dana 1. aprila 2010, Švajcarsko federalno veće je jednostrano odlučio da raskine sporazum
sa SFRJ. Sporazum o socijalnom osiguranju sa Austrijom se delimično sprovodi. Dana 23. –
26 Maja 2011, razgovori između zvaničnika Republike Austrije i Republike Kosova u
188
oblasti socijalne zaštite su održani u Beču, koje se nastavilo 27 Februara – 2 Marta 2012, što
je rezultiralo u bilateralni sporazum o Sporazum u oblasti socijalne zaštite (sa nacrtdogovor finaliziran), koja se fokusira na području penzijskom i invalidskom. Sporazum o
socijalnom osiguranju sa Nemačkom se pravilno sprovodi u nekim oblastima (penzije,
porodične i invalidsko nega). Dana 17 Oktobra 2011, Protokol o saradnji između Kosova i
Nemačke u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja je potpisan. Osim toga, nekoliko
sastanaka sa Ministarstvom Rada i Socijalnog Osiguranja Makedonije održano. Na sednici
održanoj 27 Aprila 2011, strane su razmenili informacije o regulisanje penzionog i
invalidskog sistema, a takođe su razgovarali o pitanjima i problemima koji mogu nastati u
realizaciji prava na penzijsko i invalidsko osiguranje za građane obe zemlje, koji
zadovoljavaju kriterijume za penzijsko osiguranje u odgovarajućim državama.
- Da li je Koordinaciono Telo za harmonizaciju zakonodavstva da bude u potpunosti
funkcionalan?
Koordinaciono telo za usklađivanje zakonodavstva u oblasti usluga je osnovan u
septembru 2010. Ovo telo je do sada sastali dva puta, i kao rezultat baza podataka je
postao operativan u junu 2011. Ova baza podataka služi kao sredstvo da pregledate i
pratite sve zakonske promene u oblasti usluga.
- Šta je evolucija uzajamnog priznavanja sporazuma (MRA) usklađivanje sa
standardima EU?
Republika Kosovo još uvek nema zvanične međusobne sporazume prepoznavanje sa
drugim zemljama u pogledu kvalifikacija.
Jedini ugovor u ovoj oblasti je postignut dogovor sa Srbijom u okviru tehničkog dijaloga
između Republike Kosova i Srbije. Sprovođenje sporazuma je počeo u Februaru 2012.
Prema ovom sporazumu Asocijaciji evropskih univerziteta (EUA) je organ koji će potvrditi
univerzitetsku diplomata iz obe stranke, tako da proces se sprovodi u skladu sa procesom
evropskih integracija, posebno u skladu sa Bolonjskim sistemom i Lisabonske konvencije o
priznavanju. EUA će sprovesti ovaj proces u saradnji sa SPARK i Holandija Organizacije,
koja je aktivna na Kosovu od 2000. AUE okupiće se u komisiju za priznavanje
visokoškolskih kvalifikacija koje će se održati najmanje dva puta godišnje.
Međutim, postoji Administrativno uputstvo Br. 8/2012 na mesto na "Principi i procedure za
priznavanje diploma viših stručnih škola i univerzitetskih diploma stečenih u inostranstvu", koji
reguliše principe i odgovornosti koje se primenjuju u postupku priznavanja i vrednovanja
diplome viših stručnih škola i univerzitetsku diplomu stekao u akreditovanim
ustanovama visokog obrazovanja u drugim zemljama. Pored toga, više škole i oni koji ne
pripadaju univerzitetskom nivou (ispod nivoa Bachelor), biće pregledani u skladu sa ovim
AI, pozivajući se na međunarodnim standardima za klasifikaciju obrazovanja (ISCED) i
EKO-a. Član 3. ovog AI definiše osnovne principe za priznavanje i vrednovanje ovih
kvalifikacija. Osim Srbije, kao i saradnja u pogledu međusobno priznavanje kvalifikacija sa
EU i drugim zemljama je veoma dobra, iako ne
postoje formalni sporazumi potpisani.
189
U skladu sa Administrativnim uputstvom, Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i
Tehnologiju je stvorio Nacionalni Savet za Priznavanje koji odlučuje o zahtevima za
priznavanje na osnovu mišljenja Komisije eksperata, odnosno Nacionalni informativni
centar akademsko priznavanje (NARIC), koji deluje u skladu sa Evropska praksa za
priznavanje diploma na osnovu visokog obrazovanja Lisabonske konvencije o priznavanju
u evropskom prostoru.
- Da li vežba ili pristup nekoj temi servisa aktivnosti na bilo koju licencu ili ovlašćenje?
Vršenje delatnosti u oblasti usluga (banke, hartije od vrednosti, investicioni fondovi,
osiguranja, i pansioni, maloprodaja finansijske usluge za pojedinačne kupce i platnih
usluga) podleže poseduje licencu. Ostvarivanje aktivnosti banaka i nekih drugih usluga
koje mogu dati Mikrofinansijskih Institucija (MFI) i Ne-bankarskih Finansijskih Institucija
(NBFI) zahtevaju licencu za banke ili registraciju kao MFI / NBFI, koji su izdate od strane
Centralne banke Kosova , na osnovu Zakona br. 04/L-093 o Bankama, Mikrofinansiranje i
Nebankarskih Institucija, za aktivnosti propisane u članovima 44, 93 i 94 ovog zakona.
Pored toga, aktivnosti penzionih fondova i osiguranja su regulisana odgovarajućim
zakonima (Zakon br. 04/L-101 o Kosovskog Penzionog Fonda, Zakon br 04/L-018 o
obaveznom osiguranju motornih i UNMIK-ove Uredbe br. 2001./25 na licenciranje, nadzor
i regulaciju osiguravajućih društava i posrednika, koji je u procesu da bude zamenjen
Zakonom o Licenciranju, nadzoru i regulisanju osiguravajućih kompanija (koja je u
pripremi procesa.) Sve aktivnosti navedeni gore. su trenutno regulisana i praćena od
strane relevantnih odeljenja finansijskog nadzora, u funkciji Centralne banke Kosova za
hartije od vrednosti, tamo. samo kratkoročne hartije od vrednosti (blagajnički obveznice)
na Kosovu, koje su izdate od strane Vlade i uređuju se propisima o osnovnom i
sekundarnom tržištu i Zakonom o javnom dugu.
- Da je referentna kamatna stopa za dugoročne kredite varijabilne kamatne stope
uvedene?
Referentna stopa za kredite se ne primenjuje na Kosovu. Poboljšanje transparentnosti i
ohrabrivanje rast međubankarskom aktivnost je jedan od CBK-a kratkoročnih ciljeva.
CBK-a nije u stanju da predstavi referentnu normu za sebe, jer još nema nezavisnu
monetarnu politiku, od čega je referentna kamatna stopa može biti izračunata.
- Da li je na Kosovu na kraju izda obveznica u novembru 2011 da razviju finansijska
tržišta?
Izdavanje državnih hartija od vrednosti je počeo, u skladu sa planom predviđenog od
strane Vlade Kosova, u januaru 2012. Prva aukcija hartija od vrednosti održana je 17
Januara 2012.
- Da li je Zakon o penzionim fondovima usvojen i implementiran?
190
Da, ni Zakon. 04/L-101 o Kosovu penzijskim fondovima stupio je na snagu 31 Marta 2012,
i sprovodi se kontinuirano.
- Da li je Elektronski trgovanje platforma za otvorene tržišne operacije pušten u rad?
Elektronsko trgovanje platforma za otvorene tržišne operacije je funkcionalna od januara
2012.
- Koja su pravila koja se odnose na sistem plaćanja?
Pravila na kojima se zasniva sistem plaćanja Kosova su sledeće:
a. Operativna Pravila i Procedure Međubankarskom Kliringu (2001);
b. UNMIK Uredba br. 2001/26 o Platnom Prometa
c. Pravilo KSIKS CBK na Standardni Sistem Bankovnih Računa na Kosovu (IBAN);
d. Pravilo KSVIII CBK o Kliringu i Uplatne Račune;
e. Pravilo KSVII CBK, usvojen (u martu 2012) u okviru Uredbe o Minimalnim
Neophodnim Rezervama;
f. Pravilo KSKSKSI na CBK na Direktnom Zaduženja Šeme;
g. Uredba o Registru Imalaca Bankovnih Računa;
h. Interna i Eksterna Procedura i Uputstava o Radu Zavoda za Obračun i Platnog
Sistema i o Nadzoru Inter-Bankarskog Sistema.
U kontekstu poboljšanja i unapređenja pravnog osnova na uplatni sistem, takođe je
predviđeno Strategijom nacionalne platnog sistema (Stub 1: Pravni osnov), Nacrt zakona o
platnom sistemu je završen. Osim toga, nekoliko propisi i uputstva su u procesu promena
i prilagođavanja, kao što su:
a. Pravilnik i uputstvo o međunarodnim plaćanjima;
b. Pravilnik o minimalno potrebnom za rezerve banaka;
c. Uredba o elektronskim instrumentima plaćanja;
d. Pravilnik o nadzoru platnog sistema, direktno zaduženje, Kos-giro;
e. Pravilnik o radu u elektronskom međubankarskom kliringu, itd
- Molim vas, predstavljaju ključne podatke o finansijskom sektoru usluga na Kosovu
(npr. broj radnika, doprinos BDP-a, broj banaka, osiguravajućih društava, finansijskih
posrednika, prisutnih, tržišni udeo, likvidnosti ...)
Ukupna vrednost finansijskog sektora na Kosovu krajem 2011 je iznosio 3,5 milijardi evra
(74,5% od BDP), što predstavlja godišnji rast od 9,3 odsto. Struktura sredstava u
finansijskom sektoru na Kosovu dominira aktiva na bankarski sistem (76,3%), zatim one
iz penzijskog sistema (17%), mikro-finansijskih institucija (3,7%), osiguravajuća društva
(3%), kao i one o finansijskoj pomoći (0,02%). Broj zaposlenih u bankarskom sistemu u
191
2011. godini bila je 3,728 zaposlenih. Trenutno postoji 8 komercijalnih banaka, 13
osiguravajućih društava i 57 finansijski posrednici (15 mikro finansijske institucije, 5
nebankarske finansijske institucije koje se bave kreditnim aktivnostima, 4 kancelarije koje
se bave transferom novca, 30 menjačnicama i 3 osiguranja posrednika) koje rade na
Kosovu.
- Da li je bilo napretka u implementaciji Bazel II rizika i kapitalne upravljanja opreza
pravila?
Na osnovu Zakona br. 04/L-093 o bankama, mikro-finansijskih institucija i nebankarskih
finansijskih institucija, propisi o kapitalu srednjih i upravljanje rizikom likvidnosti, koji su
komponente 'Bazel II "i" Bazel III ", bile su nacrt i očekuje se da unesete na snagu uskoro.
- Molimo da dostavite informacije o socijalnoj sigurnosti na Kosovu i zdravstvenom
sistemu. Da li postoji jedan rad zasnovan ili boravak zasnovan sistem socijalnog
osiguranja koji pokriva osiguranika od rizika kao što su invalidske ili nesreće na radu i
obezbeđuje penziju za starost?
Na osnovu UNMIK Uredbe 2001/35, Uredba 2005/20 i 2002/1, u Republici Kosovo
osnovna penzija (starosti) se plaća, da sva lica koja stalno borave na Kosovu, koji su
ostvarili penziju, postavljen na 65 godina. Ovaj smeštaj ima univerzalni karakter, a
postavljen je na paušalno vrednosti.
Na osnovu UNMIK Uredbe 2001/35, Uredba 2005/20 i Zakonom 03/L-084 sva ekonomski
aktivna lica (radnici i samozaposleni) dužni su da učestvuju u obavezne individualne
štednje penzijsko šemi koja je doprinosima šema sa poslodavcima i zaposlenih (onih koji
stalno borave i rade na Kosovu) svaka treba da doprinese najmanje 5% od zarade na
individualnom računu. Ovaj stub penzija nedavno je regulisano Zakonom o penzijskim
fondovima na Kosovu koji je odobren od strane Skupštine u
Aprilu, 2012.
Na osnovu Zakona (br. 2003/23, o Penzijama za osobe sa invaliditetom), koja nudi
beneficije za ljude koji su u potpunosti i trajno onesposobljeni. Ova šema obuhvata lica na
uzrast od 18 do 65 godina.
- Slično je bilo javno-run sistem zdravstvenog osiguranja koji pokriva radnike i / ili
rezidenti za zdravstvo?
Republika Kosovo još uvek nema javnog sistema zdravstvenog osiguranja. Zdravstvene
usluge za sve stanovništvo su pokriveni od strane postojećeg budžeta za zdravlju.
Ministarstvo zdravlja (MZ) je izradila Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju usklađen
sa Svetskom bankom i monetarnom fondu, koji će stupiti na snagu nakon uspešnog
sprovođenja prve faze sistematske reforme sa sprovođenjem Zakona o zdravstvu.
- Da je Kosovo potpisalo bilateralne sporazume o socijalnom osiguranju sa trećim
licima?
192
Kosovo je nasledila bilateralni sporazumi, koje je bivša SFRJ potpisala sa različitim
evropskim zemljama, kao: Nemačka, Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija, Belgija,
Holandija, Norveška, Danska, Poljska, Slovačka, Češka, Bugarska, Velika Britanija,
Rumunija, Luksemburg, Mađarska.
Ovi sporazumi u nekim oblastima (penzije, porodične penzije i delimični invalidska
penzija), sa izuzetkom sporazuma sa zemlje Švajcarskoj se trenutno sprovode.
Kosovo se pregovara sa državom Švajcarske, Austrije i Nemačke, kao i Makedonija za
obnovu ovih sporazuma o socijalnom osiguranju, takođe ulaže napore da potpišu nove
ugovore sa državama iz regiona i zemalja EU.
3.4.2.1.
Finansijska Kontrola
- Koliko internih revizora postoje na Kosovu?
Shodno internoj reviziji Zakona br 03/L-128, revizija na Kosovu je decentralizovana. U
javnom sektoru, trenutno postoje 65 nezavisne revizorske jedinice (MAU) sa 135 interne
revizore koji su obučeni da vrše unutrašnju reviziju.
- Šta je evolucija praktičnoj primeni javne interne finansijske kontrole?
Interna revizija na Kosovu počela sa radom od 2000 pod Centralnog Fiskalnog Autoriteta
(CFA) na osnovu Dekreta Predsednika br. 1999/16, objavljen 06 Novembra 1999. Sa
osnivanjem Ministarstva ekonomije i finansija (MEF) Uredba br. 2001/19, Uloga interne
revizije je bio uključen u Aneksu 11. Zatim, izdavanje interne revizije bio je regulisan u
skladu sa članom 8. Zakona o Upravljanju Javnim Finansijama i Odgovornostima. Dana 16
Novembra 2006, Interna revizija 02/L-74 stupio na snagu. U Septembru 2007, u saradnji sa
međunarodnim ekspertima, Strategija za funkcionisanje sistema unutrašnje revizije na
Kosovu 2008-2012 kasnije je napravljen i usvojen do Septembra 2007 u Vladi.
Strategija zahteva i EK predlaže izmenu Zakona za unutrašnju reviziju (IUR). Dakle, novi
Zakon br 03/L-128 usvojen je 17 Septembra 2009.
IUR imao dva uslova:
a. Osnivanje Centralne Jedinice za Harmonizaciju Interne Revizije (CUHIA) koja je
osnovana Aprila 2008 kao posebna struktura u okviru MF i izveštava ministra
finansija. Ova jedinica priprema godišnji izveštaj svake godine za funkcionisanje
unutrašnje revizije za ministra, koji je potom ga dostavlja Vladi i Skupštini. Ove
godine četvrti izveštaj u nizu je podnet i razgovarali.
b. Decentralizacija internu reviziju, koja trenutno posluje sa 65 jedinica nezavisne
interne revizije sa 135 internih revizora koji obavljaju usluge interne revizije u
odgovarajućim organizacijama.
193
Pored IUR, MF je izdala ova administrativna uputstva:
a. Administrativno Uputstvo br. 22/2009 za utvrđivanje kriterijuma i postupak
izdavanja privremenih dozvola za rad internih revizora u javnom sektoru, u
decembru 2009;
b. Administrativno Uputstvo br. 23/2009 o osnivanju i funkcionisanju Jedinice za
unutrašnju reviziju u javnom sektoru, u decembru 2009;
c. Administrativno uputstvo. 11/2010 o osnivanju i funkcionisanju Komisije za
reviziju javnog sektora entiteta u avgustu 2010.
U periodu 2010 - 2011, Program za međunarodnu sertifikaciju i obuku (PICT) je razvijen.
Program je finansiran od strane EU, a realizuje CIPFA - Velika Britanija i CEF-Slovenije.
54 interni revizori upisani su i 32 interni revizori su sertifikovani od strane programa. Da
bi program sertifikacije održivog, tokom 2011, 12 lokalni nastavnici su obučeni i
sertifikovani od strane CIPFA.
Godine 2004, prvi priručnik za internu reviziju je izdata, a to je dva puta revidiran, u
2008 i 2011.
Interna kontrola javnih finansija na Kosovu zasniva na primarnim i sekundarnim
zakonskim odredbama. Interne kontrole za upravljanje se inicijalno regulisana
Administrativnim uputstvom 1/1999, koji je utvrđen na ek-ante kontrole troškova. Ovo
administrativno vođstvo je pod nadležnošću CFA. ZUJFO počeo se sprovodi od strane
privremenih institucija (PIS), potpisan 12. maja 2003 od Specijalnog predstavnika
Generalnog sekretara (SPGS). Ovaj zakon usvojen je u skladu sa Uredbom UNMIK-a br.
2003/17. Dok, u junu 2008 je izmenjen i dopunjen Zakonom o upravljanju javnim
finansijama i odgovornosti br 03/L-221.
Po prvi put januara 2005, Vlada Kosova je usvojila politiku o internoj reviziji javnih
finansija (Odluka 4/130). Ovaj dokument predstavlja osnovu za uspostavljanje dve
jedinice, Centralna jedinica za harmonizaciju / Centralna jedinica za harmonizaciju za
finansijsko upravljanje i kontrolu (CJH/FMK), koja je pod nadležnošću Trezora u okviru
MF i Centralna Jedinica za Usklađivanje Unutrašnje Revizije (CJU/UR) koji je
pod nadležnošću ministra.
Finansijska pravila 01 (Finansijski menadžment i kontrola) je pripremljen i odobren od
strane ministra finansija u julu 2010. Ovo pravilo daje osnovu za izradu procedura za
finansijsko upravljanje i kontrolu.
U Aprilu 2011, Dokument Politika za unutrašnju kontrolu javnih finansija je revidiran i
194
odobren od strane Vlade. Pored ovog dokumenta, procedure Priručnik za finansijsko
upravljanje i kontrolu su pripremljeni i promovisan od strane Ministarstva Finansija.
U 2012, CJH / FMK pripremila za prvi put Godišnji izveštaj finansijskog upravljanja i
kontrole, koji je razmatran od strane Vlade. Izveštaj se zasniva na samo-procene
skraćenom grafikonu koji se popunjava od strane budžetskih organizacija.
Upravljanje Struktura PIFC reformi: Kosovo je odlučio da dve centralne jedinice za
harmonizaciju (CJH) na PIFC: jednu za finansijsko upravljanje i kontrole (FMC) i jedan za
unutrašnje revizije (IA).
CJH za internu reviziju izveštava direktno ministru finansija i rukovodi direktor. Ovo
daje CJH za IA dovoljno političku težinu i kredibilitet njenog rada. Međutim, CJH za
FMC trenutno nalazi u okviru jednog od četiri odeljenja u okviru Trezora i izveštaje za
zamenika direktora. Tokom misije DG Budget-a na Kosovo u 2011, generalna direkcija za
budžet predložio da trenutna organizaciona postavka CJH za FMC nije bio optimalan.
Pored toga, generalna direkcija za budžet zalagao za odgovarajuću koordinaciju i
promena struktura menadžmenta, na višem nivou, da pokriva sve finansijskog
upravljanja u vezi reforme. U okviru takvog pristupa, CJH može da dobije veću političku
vidljivost i legitimitet da će biti neophodno da se voze reformski proces. Kosovo je
zatražio da obezbedi ispravku o svom razmišljanje o ovim tačkama. Organizaciona
struktura CJH / FMC je isti.
Upravljanje PIFC reforme: CJH ima za cilj da deluje kao vozač za reformu javne interne
finansijske kontrole. Tokom 2011 DG Budget-a, misije, generalna direkcija za budžet
predložio da CJH za FMC igraju jaču i aktivniju ulogu u upravljanju PIFC reforme i
organizacije budžetskih treninga. Kosovo je pitali da komentariše sledećim aspektima
CJH za FMC performanse.
- Da li CJH za FMC učinjen odgovornim za napredak FMC implementacije programa?
Da li CJH za FMC ima strateške ciljeve u tom pogledu, kao i strateške i operativne
planove za to? Koji su ključni elementi javne interne finansijske kontrole pristupa
upravljanja promenama? Kakva je priroda saveta i podučavanja da CJH za FMC je
pružanje i namerava da obezbedi u narednih 12 meseci? Šta CJH za FMC vide kao
glavne prepreke za implementaciju FMC širom javnom sektoru?
CJH/FMK je odgovoran za napredak implementacije FMC. Da bi se ovo postiglo, imaju
strateške i operativne ciljeve. Dakle, u strateškim planovima imamo:
a. Identifikacija i pregled zakonodavne inicijative (kao što su zakoni i propisi za
strateško planiranje, multi-godišnjeg budžeta, upravljanje ljudskim resursima i
javnim nabavkama,
b. Koordinacija projekata sa različitim donatorima,
195
c. Praćenje i izveštavanje o implementaciji aktivnosti PIFC
d. Osnivanje radne grupe da pripremi obrasce za unutrašnje kontrole postupaka na
osnovu pilot jedinica, pored obuke podržan od strane Evropske komisije.
e. Operativni planovi
f. Sistematsko koordinacija razmenu informacija između budžetskih organizacija u
vezi svoju posvećenost implementaciji FMC
g. Formalizuju podatke iz modifikovanih samoprocenu listama i postavljanje rokova
za njihovo podnošenje za pripremu godišnjeg izveštaja o sprovođenju FMC u
budžetskim organizacijama (BO),
h. Uspostavljanje mreže glavnih finansijskih policajaca da identifikuje probleme
odnosila na implementaciju FMC i razmene iskustava sa drugim budžetskim
organizacijama.
Treninzi: Do sada simpozijumi se održavaju od strane projekta finansiranog od strane EU
za ministara, gradonačelnika i sekretari. Ovo simpozijuma održano je tokom 2011. Tokom
ove godine dva pilot jedinice su organizovane. Opština Kosovo Polje i Sektoru za poslove
trezora. U narednom periodu ćemo organizovati sastanak sa Glavnog Finansijskog
Službenika BO.
CJH/FMK će napraviti raspodelu izmenjenih samoprocenu lista za FMC, i da će
organizovati sastanke sa glavnim finansijskim službenicima o načinu njihovog završetka,
obrazac prijave i njihovo podnošenje fazama.
Treninzi su predviđeni da se obezbedi podršku od strane EU za finansijske službenike i
budžetskih nosilaca svaku budžetsku organizaciju. Broj učesnika obuke i razvoja vremena
će zavisiti od EU podržao projekat.
a. Mi smo napravili preraspodelu PIFC dokument.
b. Sastanak organizacija Glavnog Finansijskog Službenika budžetskih organizacija u
junu 2012
c. Promocija ciljeva i uloga CJH / FMC;
d. Uloga i odgovornost Glavnog Finansijskog Službenika za sprovođenje FMC;
e. Nedostatak obuke za upravljanje rizikom i drugih FMC modula.
Oslanjanje samo na pravila i propisa će ograničiti usvajanje finansijskog sistema
kontrole upravljanja, koji za njegov uspeh, zavisi od menadžmenta osnaživanja i
odgovornosti, a ne samo pravne usklađenosti. Koji napori su u toku za poboljšanje
klime za priznavanje i prihvatanje veće menadžerske odgovornosti u javnom sektoru?
Postoje aktivnosti preduzete da se podigne svest o postupku implementacije za delegiranje
odgovornosti i prihvatanju odgovornosti po učinku.
Tako, CJH / FMK napravljen posete budžetskih organizacija (BO) - Opštine regiona
Prištine, da obezbedi savete o značaju završetka Samoprocene liste za FMC. Tokom 2012
sve Bos će biti posećena za davanje im pomoć u sprovođenju javne unutrašnje finansijske
196
kontrole, u vezi sa FMC. Tokom 2013 predviđeno je da obuku za CFO i budžetskih držači
za sprovođenje procedure FMC.
- Koji napori su u toku da se napravi razdor između upravnog odlučivanja i delegiranje
okvira?
Više adekvatan opis radnih mesta i obaveštavanju zaposlenih za njihove odgovornosti.
- Šta drugim srodnim reforme su u toku; npr. da se poboljša kapacitet za planiranje
politike, kako bi poboljšala budžetska i računovodstvena procese?
Tekuće reforme su sledeći:
a. Reforma javne uprave;
b. Upravljanje ljudskim resursima;
c. Pravila za utvrđivanje ocenjivanja i opis radnog mesta;
d. Budžetski proces reforme;
e. Budžet na osnovu učinka i višegodišnji pripremi budžeta i njihovo kontinuirano
praćenje tokom implementacije.
Pregled računovodstvenih politika:
Upravljanje
imovinom,
razvoj
Izazovi identifikovani su:
a. Obuka osoblja;
b. Nedostatak budžetskih sredstava;
c. Kretanje od obučenog osoblja.
integrisanih
računovodstvenih
sistema:
Implementacija PIFC iz budžetskog korisnika: Svi budžetski korisnici su obavezni da
sprovode zakone PIFC. Kosovo je pitali da prokomentariše po sledećim aspektima
implementacije PIFC u budžetskim organizacijama.
- Da li budžetski korisnici imaju PIFC planove za sprovođenje? Šta oni sadrže? CJH je
bio uključen u ovaj obučavanje razvoj tih planova?
Sve CAO i CFO imati PIFC dokument i finansijskog upravljanja i kontrola procedura
uputstvo raspolaganju i na osnovu ovih dokumenata treba da se pripreme PIFC planove
implementacije. CJH/FMK nije uključen u razvoj tih planova. Ona namerava da to uradi
kroz treninge koje će se održati u budućim treninzima podržanih od strane EK
Implementacija planova sastoji:
a. Srednjoročni okvir rashoda;
b. Planiranje budžeta;
c. Raspored obaveza i novčanog toka;
d. Godišnji plan rada;
e. Kapitalni projekti plan;
f. Periodični i godišnji finansijski izveštaji.
197
- Koji su drugi ključni elementi ovih planova (sa osvrtom posebno na revidirane uloge
finansijskih jedinica)?
a. Koordinacija ciljeva i aktivnosti sa drugim gazdinske jedinice budžetskih
organizacija;
b. Saradnja sa budžetskim nosiocima da pripremi tri-godišnje budžete i one godišnje
od određivanja prioriteta prema postavite ciljeve budžetske organizacije;
c. Razmena informacija o postignutom učinku na ciljevima i prioritetima tokom
budžetskog procesa;
d. Harmonizacija donošenja odluka u skladu sa odobrenim budžetom;
- Kako se nadgleda realizacija napretka (uključujući praktične delotvornosti preduzetih
mera)? Da CJH proizvodnju godišnji izveštaj Vladi o napretku sa primenom FMC? Ono
što je reakcija Vlade?
Godišnji izveštaj za FMC je pripremljen na osnovu modifikovanih samoprocenu liste
primljenih iz budžetskih organizacija. Izveštaj je razmatran od strane Vlade i očekuje se
da se preispita u Skupštini.
Interna Revizija
Kosovo ima značajan broj 1-2 osobe Jedinice interne revizije. Takve male jedinice se ne
smatra dobrom praksom. Šta je razmatranje Kosovu dao do stvaranja poludecentralizovane unutrašnje revizije modela, gde ove male budžetske organizacije se
servisiraju strane nezavisnog bazena internih revizora?
U cilju uspostavljanja efikasnog sistema interne revizije smo izdalo Administrativno
uputstvo gde kriterijumi za uspostavljanje jedinica interne revizije utvrđuju. Za svaku
godinu broj se povećava revizora u jedinica interne revizije i time kriterijumi
Administrativnog uputstva su ispunjeni. Ali, zbog budžetskih ograničenja u broju radnika,
ovaj proces ide sporije uprkos toj budžetskih organizacija ima potrebu za revizora.
Za implementaciju i funkcionisanje interne revizije malih budžetskih organizacija u
centralnom nivou zbog troškova/koristi, razgovarali smo sa Skupštine Kosova da se
poveća broj internih revizora u jedinice interne revizije u Skupštini i ovaj uređaj za reviziju
takođe male budžetske organizacije koje podnose izveštaje direktno Skupštini.
Zbog specifičnosti na lokalnom nivou u nekim opštinama smo razmatra mogućnost kako
da kreirate zajedničku jedinicu za internu reviziju koji bi pokrio sa revizijom ove
budžetske organizacije.
198
Raniji projekti tehničke pomoći su pomogli sa treninga i sertifikacije internih revizora. Da
li Kosovo imati plan za razvoj održivog programa obuke za buduće pripravnike revizora i
kontinuiranog stručnog usavršavanja za ovlašćenih revizora?
Imamo plan da nastavimo program za sertifikaciju i kontinuiranog profesionalnog
obrazovanja. U drugoj polovini ove godine planiramo da počnu sa obukom drugoj grupi
internih revizora u trening i program sertifikacije. Obuka će se održati od strane lokalnih
trenera i da će biti podržan od strane projekta finansiranog od strane Evropske Komisije.
Postoje aktivnosti preduzete da se podigne svest o postupku implementacije za delegiranje
odgovornosti i prihvatanju odgovornosti po učinku. CJH-IA je takođe angažuje u
stvaranju sistema za kontinuirano profesionalno obrazovanje. Trenutno smo finaliziranju
administrativna uputstva za licenciranje profesionalnih internih revizora gde se nalazi i
kontinuirano profesionalno obrazovanje. U ovom uputstvu se definišu sate i podobne
oblasti za kontinuirano profesionalno obrazovanje. Očekuje se da će nastava biti
odobren od strane ministra finansija.
Interna Komisija za reviziju
Posebna odlika na Kosovu je obaveza svih većih budžetskih organizacija da formira
odbore revizije.
Kosovo je pitano da komentariše o efikasnosti ovih odbora, uključujući na primer,
poteškoće naišao da regrutuje kvalifikovano članova, učestalost sastanaka, nezavisnost
članova i mogući otpor prema ovim odborima od strane menadžmenta.
U većini budžetskih organizacija su bile jedinice za internu reviziju su osnovane Komisije
za reviziju su takođe osnovana. Revizije članovi odbora su izabrani od strane rukovodstva,
imaju odgovarajuće kvalifikacije i obično se sastaju svake tri meseca. Za članove Komisije
za reviziju tokom 2011 organizovali smo obuku sa temom, uloga i odgovornosti revizije.
Obuka članova odbora za reviziju je planirano da se održe tokom
ove godine previše.
Tokom sastanaka Komisije za reviziju unutrašnjeg i spoljnog revizora Izveštaji se
raspravljaju. Nakon diskusije konstatacije i kroz preporuke za upravljanje savetuje se za
korake koje treba preduzeti za implementaciju preporuka. Teškoća koje nadgledaju odbori
suočavaju u funkcionisanju je zahtev za dodatne isplate članova. Zbog nedostatka
budžetskih sredstava i važećim odredbama članovi Odbora ne mogu biti plaćeni za takve
sastanke. Ovo ne utiče na BO da uspostavi komisije revizije.
199
Eksterna revizija:
- Kosovo je zatraženo da prokomentariše efikasnost saradnje između KGR i Skupštine,
posebno, u odnosu na razmatranje revizije KGR je izveštaje parlamentu.
OAGs glavni kolega u Skupštini je Odbor za nadzor javnih finansija (COPF). Ova komisija
osnovana je pre par godina. Odgovornost komiteta jeste da nadgleda izvršenje budžeta
Vlade. Jedan od načina da to uradite jeste da analizira izvršenje budžeta na osnovu
revizorskih izveštaja generalnog revizora i da držite odgovorno lice na račun njenog
rukovanje budžeta. Javna rasprava je jedan oblik za to.
Uključen u ovo je takođe da održi Generalnog revizora na odgovornost za svoje rukovanje
budžeta. Osnova za to je AGS Godišnji izveštaj o uspešnosti.
Uprkos kraćoj sednici 2011 (zbog problema sa izbora) skoro potpuno novi Odbor postupa
26 pojedinačne revizorske izveštaje. Nalazi i preporuke su razmatrane na ročištima na
kojima su predstavnici revidiranih tela su bili pozvani. Tokom 2011 COPF i pregledao naš
godišnji izveštaj i godišnji izvještaj revizora (oba izveštaji su odobreni na plenarnoj sesiji).
U javnu raspravu preporuke date u revizorskom godišnjem izveštaju za 2010 su
razgovarali sa predstavnicima KGR i MF, RKJN-a, medija, NVO i civilnog društva.
Sredstvo za snimanje, javne nabavke i interne kontrole su više značajnih oblasti koje treba
poboljšati i tretirani su sa posebnog interesa.
U ukupno trideset tri (33), redovni sastanci i jedno javno saslušanje održano u Komitetu.
Predstavnici KGR su bili prisutni na sastancima na kojima smo doprineli sa
profesionalnim savetima.
Ovo je dobar napredak. Istovremeno razumevanje uloge i rad Odbora formi treba da budu
razvijeni: nekoliko izazovi ostaju. Samo neke od njih:
a. Prostora za poboljšanje i dalje postoje kada je u pitanju bude nestranačka;
b. Shvatanje o ulozi nezavisnog revizora razlikuje. U nekim slučajevima smo i dalje
morati da se pozabavi mišljenja o reviziji kao finansijsku inspekciju ili kontrolu i
razumevanje uloge revizije učinka razlikuje bitno;
c. Razumevanje suštine i sadržaja savremene javne revizije varira;
d. Potreba za "provere i ravnoteže" i dobre uprave u organizovanju ukupnu javnog
sektora ostavlja prostor za poboljšanje;
e. Razumevanje uloge Skupštine i Skupštine nadzor u odnosu na vladu u
demokratskom društvu treba da se razvija;
f. Poticaj mehanizam još uvek nedostaje i preporuke date od strane Odbora za
Skupštinu su često prilično nejasan;
200
g. Podela odgovornosti između različitih skupštinskih odbora u budžetskom procesu
je UN jasno i nisu efikasni i
h. O saradnji između forme COPF i činjeničnih odbora u ispituju revizorskih izveštaja
treba da se razvija.
Generalno planiranje rada i ostavlja prostora za poboljšanje. Nekoliko propusta u
izvršavanju odgovornosti se direktno odnose na ovo. Svi ovi izazovi imati uticaj na
saradnju između COPF i KGR. Ali, takođe, izazovi KGR može doprineti u tome. Jedan od
primera je način izveštaji su pisani i predstavljene da tek treba da bude ojačana.
- Takođe, Kosovo je zatraženo da prokomentariše svog napretka u vezi sa primenom
revizorskih standarda i finansijske performanse i revizije.
Što se tiče regularnosti revizije nova revizija Priručnik je sastavljen u 2009 kao osnova za
naše revizije. U svim materijalno značajnim delovima Ovo uputstvo je u skladu sa "ranije"
ISSAIs. Posle najnovijih ažuriranja od ISSAIs smo o izmenama naše uputstvo i sertifikacije
šemu smo trenutno koristite na najsavremenijim standardima javnog sektora revizije. Mi
smo jedna od retkih revizorskih institucija koje imaju u mestu formalnu šeme sertifikacije
dobili od spoljašnjeg izvora u skladu sa IFAC-a i pod nadzorom. Prilikom nadogradnje
ovu šemu ćemo biti, ako ne prvi, među ubrzanje u ovo radimo širom sveta. Skoro svi naši
regularnosti revizori su uključeni u ove šeme sertifikacije. U nekim retkim slučajevima
smo pronašli druga rešenja, ovaj se odnose na pitanja lokalne zajednice. Pored kontrole
kvaliteta u "stručnoj liniji" imamo kvalitetnu funkciju u mesto za praćenje kvaliteta.
Naravno da imamo probleme ako se osvrnemo na standardima u apsolutnom način, ali
generalno posao je veoma napredovala. Broj ovih revizija je povećan sa 25 na reviziji
sezonu 2008/09 do 91 u tekućoj sezoni.
Što se tiče performansi revizije, postoji putokaz na snazi od 2009 i nadograđuju na ISSAIs.
Uvođenje revizija učinka pravilno u kosovskom okruženju je izazovan poduhvat koji traje
nekoliko godina. Analitički pristup nije temeljito osnovana u svesti i to je odvojeno od
ostalih profesija revizije pristupa. Zbog toga smo otišli u dugoročni bilateralne saradnje sa
švedskom NAO adresiranja ovu oblast u korporativnom način. Četiri od njih su u planu
ove sezone, u odnosu na tri prethodne sezone (samo jedan prijavljene).
Biti u mogućnosti da proizvedemo rezultate koje nisu samo vezani za pristup Revizija
regularnosti: kvalitet i regularnost informacija u izvršavanju budžeta, mi smo razvili nešto
što mi nazivamo upravljanje reviziju. Ovo je lakši oblik revizije učinka fokusirana na
kvalitet upravljanja mandata ili zadatka. Deset od tih revizija u planu sada, dok četiri su
izvestili prošle sezone i dve sezone pre njega. Ukupno 105 revizorski izveštaji su u planu.
Oni će biti na vreme, relevantni i kvalitetniji nego pre tri godine.
Standardi revizije se ne odnose samo na kvalitet revizije u pojedinim zadacima sprovode.
U ISSAIs su takođe povezani sa korporativnog upravljanja u ispunjavanju mandata
201
modernog Vrhovne revizorske institucije. To naravno uključuje sve aspekte rezultate u
vidu stvarne promene u administraciji, dodajući vrednost u izgradnji dobrog upravljanja,
itd U proceni naše pristupe i rezultate u ovoj našim međunarodnim partnerima u visoko
opštim procenama šta su postigli do sada. Ovo nije u potpunosti priznata od strane nekih
lokalnih partnera. Naš najveći izazov je da se osigura održivost, kako od strane pojačale
sopstvenu organizaciju i podizanje svesti među našim akterima.
3.4.3.
Zakon o preduzećima
- Da li funkcionisanje Kosovske Agencije za Registraciju Biznisa je poboljšano u
smislu osoblja i prostorija?
Broj zaposlenih koji rade i KARB je 14. Sa novom usvojenom organizacionom
strukturom, broj zaposlenih biće povećan za 5 novih službenika. Budžet KARB za 2012
je 101,440.071 evra.
Reforme u ovoj oblasti su intenzivirane u poslednje dve godine, uglavnom fokusirajući
se na ubrzanje i povećanje efikasnosti realizacije. Do sada, sistem za registraciju biznisa
je integrisan, što omogućava sve procedure (izdavanje certifikata preduzeća i potvrde
PDV, sertifikat za uvoz-izvoz i sertifikat fiskalnog broja) koje se mogu izvršiti na
jednom mestu i kroz samo jedan postupak (One - stop shop). Štaviše, centar za
poslovne usluga pruža druge usluge, kao što je izdavanje robnih marki i licenci za
naftu, turizam i duvan. Trenutno procedure za izbor banke koja nudi platne usluge
klijentima su u toku pripreme. Centar je renoviran i nedavno otvoren, uz podršku
Svetske Banke. Osim toga, broj zaposlenih koji prihvataju prijave je povećan (od jednog
na tri službenika) i treninzi za korišćenje novog sistema za nove službenike su
pripremljeni i uskoro će biti primenjeni.
- Da li je onlajn (online) registracija dostupna svim opština uključujući i drugu fazu
KARB projekta?
Registar KARB-a je moderan i kompatibilan sa standardima EU. Sve opštine su
obuhvaćene u centralnoj bazi podataka, i u mogućnosti su da izdaju sertifikate na
jednom mestu ('One Stop Shop'). Onlajn aplikacija još uvek nije operativna.
- U kojoj meri su dva Zakona o računovodstvu i reviziji primenjena u praksi? Da li
postoje neke specifične poteškoće u njihovoj primeni koje se mogu prijaviti?
Zakon za Računovodstvo, Finansijsko Izveštavanje i Reviziju (ZRFIR) Br. 04/L-014 je
stupio na snagu u Avgustu 2011 i u skladu je sa Direktivom 4 Evropskog Saveta
78/660/EEC, o godišnjim računima određenih vrsta preduzeća, Direktivom 7
Evropskog Saveta 83/349/EEC, za konsolidovane račune i Direktivom 8 Evropskog
Saveta 84/253/EEC za odobrenje odgovorih lica koja će obavljati zakonsku.
Na osnovu ovog zakona, Savet finansijskog izveštavanja je osnovan, i sedam novih
članova Saveta Kosova za finansijsko izvještavanje (SLFI) su imenovani. Na osnovu
202
člana 15. stav 2. Zakona, osnovane su neophodne komisije: Komisija za standarde
računovodstva i revizije, Komisija profesionalnih standarda i provere kvaliteta,
Komisija za licenciranje i Komisije za istrage i disciplinarna Komisija.
U cilju sprovođenja Zakona, broj administrativnih smernica su izdate kao što su: AU
2012/4 o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda, međunarodni standardi
finansijskog izveštavanja, međunarodni revizorski standardi i drugi zahtevi za
pripremu i reviziju finansijskih izveštaja u skladu sa zahtevima i obavezama koje
proističu iz novog Zakona u skladu sa Direktivom 8 Evropskog Saveta i 8 Standardom
međunarodnog obrazovanja „Stručna osposobljenost za profesionalnog revizora“
objavljeni od strane Odbor za Standarde za Obrazovanje u Računovodstvu
(IASB/IAESB). Ovo AD je usvojena od strane Saveta Kosova za Finansijsko
Izveštavanje. AU 2012/1 za licenciranje stranih revizora i stranih revizorskih firmi je
usvojen (koji je zamenio AU 08/2), AU 2012/2 za domaće licenciranje zakonskih
revizora (koji je zamenio AD 2008/3 i AU 012/3) i kriterijumi za priznavanje kosovskih
revizorskih firmi (koji je zamenio AU 2008/4).
Član 11 Zakona zahteva da do 30 aprila tekuće godine finansijski izveštaji moraju biti
popunjeni i dostavljeni SKFI. Ne postoje posebne teškoće o sprovođenju Zakona od
njegovog stupanja na snagu u septembru mesecu 2011 godine.
3.4.4.
Trgovina usluga
- Kakvo je stanje vezano sa statistikama o uslugama?
Bilans trgovina usluga u 2011 je bio pozitivan. Dostigao je vrednost od 634 miliona Evra
(u odnosu na 530 miliona € u 2010). Preciznije, pozitivan bilans trgovinske razmene u
uslugama tokom 2009 - 2011 odražava takozvani „virtuelni izvoz", odnosno domaće
prodaje emigranata. Pored toga, ovaj pozitivan balans je karakterizovan povećanjem
prihoda od komunikacionih usluga i drugih poslovnih usluga, uglavnom onih u
izgradnji. Tokom 2010, usluge su generisale prihod u iznosu od 515.0 miliona Evra,
godišnji rast od 20,1%. Istovremeno, plaćanje za usluge naručene iz inostranstva su
dostigla ukupnu vrednost od 477,9 miliona Evra (godišnji rast od 55,2% ) .
Povećani troškovi za građevinske usluge, posebno u službama za izgradnju prvog
segmenta autoputa (Morina - Merdare), bili su glavni razlozi pada u bilansu usluga
tokom tog perioda. Prihodi od građevinskih usluga iznosili su 52,0 miliona Evra tokom
2010 (15,7 miliona € u 2009), dok su isplate za 8 građevinskih usluga iznosile su 100,3
miliona Evra (5.0 miliona € u 2009). Do decembra 2010, prihodi od turističkih usluga
zabeležili su rast od 18,2 %, što predstavlja oko 43,2% ukupnih prihoda od usluga.
Međutim, povećanje isplata za putne usluge (uglavnom za letovanje) do 28,1 % uticale
su na ukupan rast turističkih usluga za oko 10,4 %. Pored putnih, komunikacionih i
vladinih usluga (usluge pružene ambasadama i vojno prisustvo NATO-a), sve ostale
usluge beleže negativan bilans u 2010 .
203
Tabela 53. Trgovina usluga (milioni EVRA)
Vremenski okvir
Saobraćaj
Putovanje
Komunikacione Usluge
Građevinske Usluge
Osiguravajuće Usluge
Finansijske Usluge
Kompjuterske
i
Informacione
Usluge
Takse, licence (dozvole) i naknade
Ostale poslovne usluge
Lične, kulturne i rekreacione
usluge
Vladine usluge
Izvor: Centralna Banka Kosova
3.4.4.1.
2009
2010
2011
-39.1
-44.1
157.6
179.2
58.3
49.0
20.2
12.8
10.7
-9.6
3.5
-1.5
-3.0
-62.9
0.7
79.7
3.2
3.7
2.1
60.6
0.2
-53.4
251.2
77.0
-5.3
-17.1
-0.8
-0.3
-0.4
-22.0
0.7
56.4 51.6
Poštanske Usluge
- Koliko zaposlenih rade na nadgledanju poštanskih usluga i kakve treninge/obuke
oni dobijaju?
MED i TRA su odgovorne se poštanski sektor. MED je odgovoran za izradu
zakonodavstva i politika, dok TRA je odgovoran za regulisanje tržišta poštanskog
sektora. Zaposlena su dva službenika u MED odnosno TRA, koji su odgovorni za
poštanske usluge. Do danas, osoblje MED i TRA je podvrgnuto opštim treninzima i
potrebno je više specijalizovanih treninga u vezi poštanskog sektora.
Zaposleno je 132 službenika odgovornih za nadzor procesa u Pošti Kosova; 48 u
svojstvu generalne inspekcije; 21 u svojstvu inspekcije poštanskih kancelarija; 10 u
svojstvu operativnih inspektora na terenu; i 53 u svojstvu ključnih zvaničnika
opštinskih pošti. Osoblje Pošte Kosova je završilo obuku u Centru za obuku i razvoj u
okviru PTK, uključujući i kodeks ponašanja prema potrošačima, kao i uputstva za
sprovođenje usluga po granama.
204
3.5.
Konkurencija
- Kako su subvencije i državne garancije razvijene tokom proteklih pet godina?
Prema kojim ekonomskim kriterijuma se dodeljuje državna pomoć? Molimo vas da
navedete podatke o direktnim subvencijama dodeljenim tokom poslednjih 5 godina.
Molimo vas da navedete raspoložive godišnje izveštaje o državnoj pomoći.
U prošlosti, nije bilo posebnog zakonodavstva koje reguliše kriterijume za dodelu
državne pomoći. Subvencije za javna preduzeća dodeljene su u skladu sa godišnjim
zakonima budžeta, koji predviđaju za takav aranžman potrebe javnog interesa. U
januaru 2012, Zakon o državnoj pomoći Br. 04/L-024 je stupio na snagu. Ovaj zakon je
regulisan u detaljima, kriterijumima i procedurama pružanja državne pomoći.
Podzakonski akt za sprovođenje ovog zakona očekuje se da bude završen do kraja juna
2006, dok Ministarski komitet o državnoj pomoći takođe će biti uspostavljena do tog
vremena.
Tabela pruža detaljne podatke o iznosu državnih subvencija dodeljenih javnim
preduzećima u proteklih pet godina (2007 - 2011).
Tabela 54. Subvencije za javna preduzeća
Rashodi
Rashodi
Opis
2011
2010
Energetika – KEK
27,350,000 29,035,995
Uvoz energije –
socijalni slučajevi
4,483,494
4,499,979
Železnice Kosova
500,000
500,000
Centralno Grejanje
1,947,996
1,403,289
Voda i otpad
1,266,111
587,896
Trepčini rudnici
1,911,380
3,082,870
Ukupno
37,458,981 39,110,029
Izvor: Ministarstvo Finansija
Rashodi
2009
64,221,073
Rashodi
2008
23,000,000
Rashodi
2007
11,451,000
4,499,764
500,000
1,933,000
780,892
4,739,431
76,674,161
999,962
651,335
984,058
25,635,355
4,500,000
45,581
2,486,904
1,862,057
3,089,431
23,434,973
- Kakav je pravni okvir za dodelu državne pomoći? Koje su glavne karakteristike
ovog okvira? Kako su subvencije i državne garancije razvijene tokom proteklih pet
godina? Prema kojim ekonomskim kriterijuma se dodeljuje državna pomoć? Molimo
vas da navedete podatke o direktnim subvencijama dodeljenim tokom poslednjih
pet godina. Molimo vas da navedete raspoložive godišnje izveštaje o državnoj
pomoći.
Do rane 2012 godine, oblast za državnu pomoć nije bila regulisana posebnim propisima.
U januaru 2012, Zakon Br. 04/L-024 o državnoj pomoći je stupio na snagu . Ovaj zakon
propisuje detaljnije kriterijume i procedure za pružanje državne pomoći. Podzakonski
akt za sprovođenje ovog zakona i Ministarski komiteti o državnoj pomoći očekuje se da
se završi, odnosno da se osnuje do kraja juna 2012 godine.
205
3.6.
Intelektualna, industrijska i komercijalna svojina
- Koliko slučajeva kršenja prava intelektualne svojine je registrovano?
Tabela 55. Statistike o kršenju prava intelektualne svojine (PIS) u periodu januar - decembar
2010
Vrste
Slučajevi Slučajevi Slučajevi Slučajevi
Broj
Broj
kršenja
pod
poslati
poslati
poslati
uhapšenih krivičn
istragom tužiocu sa tužiocu sa Tužioci sa
osoba
ih
poznatim nepoznati izveštajim
prijava
izvršioci
m
a
ma
izvršioci
ma
Povreda
patentnih
prava
Neovlašćeno
4
3
3
korišćenje
inostranih
firme,
brenda ili
modela
Prevara
2
4
1
2
8
korisnika
Proizvodnja
1
1
i upotreba
etika, lažne
mere i težine
Ukupno
6
8
0
1
2
12
Izvor: Policija Kosova
206
Tabela 56. Statistike o kršenju prava intelektualne svojine (PIS) u periodu januar - decembar
2011
Vrste
Slučajevi Slučajevi Slučajev Slučajevi
Broj
Broj
kršenja
pod
poslati
i poslati
poslati
uhapšeni krivičnih
istragom tužiocu sa tužiocu
Tužioci
h osoba
prijava
poznatim
sa
sa
izvršiocim nepozna izveštaji
a
tim
ma
izvršioci
ma
Povreda
patentnih
prava
Neovlašćeno
1
4
1
4
5
korišćenje
inostranih
firme,
brenda ili
modela
Prevara
5
4
1
1
korisnika
Proizvodnja
i upotreba
etika, lažne
mere i težine
Ukupno
6
Izvor: Policija Kosova
8
0
1
5
6
Tabela 57. Statistike o kršenju prava intelektualne svojine (PIS) u periodu januar - decembar
2012
Vrste
Slučajev Slučajevi Slučajevi Slučajevi
Broj
Broj
kršenja
i pod
poslati
poslati
poslati
uhapšeni krivičnih
istrago tužiocu sa tužiocu sa Tužioci sa h osoba
prijava
m
poznatim nepoznati izveštaji
izvršioci
m
ma
ma
izvršioci
ma
Povreda
patentnih
prava
Neovlašćeno
1
2
korišćenje
inostranih
firme,
207
brenda ili
modela
Prevara
1
korisnika
Proizvodnja
i upotreba
etika, lažne
mere i težine
Ukupno
1
Izvor: Policija Kosova
1
2
1
0
0
0
3
Tabela 58. Statistike o slučajevima o kršenju prava intelektualne svojine (PIS) rešenih od strane
suda u periodu januaru 2008 – mart 2012
Vremenski
2008
2009
2010
2011
2012
Total
okvir
17
Broj
2
4
1
8
2
slučajeva
Izvor: Privredni Sud u Prištini
Svi slučajevi dostavljeni Privrednom Sudu u Prištini su rešeni, izuzev jednog slučaja,
koji je dostavljen Sudu 3. maja 2012 (koji je u nastavku). Dakle, može se zaključiti da su
svi ti slučajevi o kršenju prava intelektualne svojine koji su dostavljeni Privrednom
Sudu su presuđeni brzo i efikasno.
- Da li su praznine u zakonskom okviru ispunjene? Da li kriminalci plaćaju kazne?
Šta se dešava ako to ne urade?
Što se tiče pravnog okvira u oblasti autorskih prava, novi Zakon Br. 04/L-065 o
autorskim i srodnim pravima (koji zamenjuje prethodni Zakon br 2004/45) usvojen je
21. oktobra 2011 godine. Novi zakon reguliše vlasništva i etičke aspekte autorskih
prava, fokusirajući se na primenu i zaštitu autorskih prava. Administracija prava je
zagarantovana i izražena jasno i precizno, i takođe je u skladu sa evropskim praksama.
On predviđa dva oblika upravljanja prava: kolektivno i individualno upravljanje prava.
Nakon stupanja na snagu ovog zakona, Ministarstvo kulture, omladine i sporta je
razvilo Pravila za Izdavanje Dozvola Udruženjima za Kolektivno Ostvarivanje Prava.
Pored ovog zakona, intelektualne i industrijske svojine su zaštićene sa još tri zakona:
Zakon Br. L-029 o patentima, Zakon Br. L-026 o trgovinskim markama i Zakon Br. L-028
o industrijskom dizajnu (sva tri zatupila na snagu 9. avgusta 2011). Osim toga, završne
pripreme su izvršene kako bi se počela izrada Zakona o geografskim pokazateljima
(prvi nacrt ovog zakona će biti pripremljen do avgusta 2012 god, a za parlamentarnu
proceduru se očekuje do novembra 2012).
U pogledu podzakonskih akata, sedam administrativna uputstva je stupili na snagu :
208
a. AU Br. 2007/14 za primenu patenata, trgovinskih maraka, industrijskih
dizajna,izdatih patenata priznatih pre stupanja na snagu ovog AU (usvojeno u
septembru 2007);
b. AU Br. 2012/01 o prevremenom pregledu aplikacija za zaštitu trgovačkih
maraka (usvojeno u januaru 2012);
c. AU Br. 2008/16 o zastupanju prava industrijskog vlasništva (usvojeno u
septembru 2008);
d. AU Br. 2007/10 o procedurama registracije patenta (usvojeno u septembru 2007);
e. AU Br. 2007/12 o procedurama registracije industrijskog dizajna (usvojeno u
septembru 2007);
f. AU Br. 2007/13 o procedurama registracije trgovinskih maraka (usvojeno u
septembru 2007);
g. AU Br. 2009/19 za administrativne takse za objekte industrijske svojine (usvojen
u septembru 2009)
Osim toga, pet drugih sledećih AU su u procesu izrade i očekuje se da će stupiti na
snagu u septembru 2012:
a. AU o administrativnim taksama za registraciju objekata industrijske svojine;
b. AU o procedurama registracije patenta;
c. AU o procedurama registracije trgovinskih maraka;
d. AU o procedurama za registraciju dizajna; i
e. AU o Administrativna Komisija za žalbe kancelarija za industrijsku svojinu
Pravni okvir predviđa kaznenu odredbu za izvršioce koji su uključeni u kršenju prava
intelektualne svojine. Zakon o patentima predviđa da u zavisnosti od prestupnika
(fizičkog ili pravnog lica), kazne mogu biti od € 200 do € 5.000. Zakon o trgovinskim
markama predviđa kazne od 500 € do 15.000 €. Zakon o industrijskom dizajnu predviđa
novčane kazne od 2.000 €do 8.000 € za prekršioce. Štaviše, intelektualne i industrijske
svojine su takođe zaštićene od strane nacrta Kosovskog Krivičnog zakonika. Ovaj nacrt
zakonika (očekuje da stupi na snagu uskoro) klasifikuje kršenja ovih prava kao krivična
dela. On sadrži detaljne odredbe o raznim vrstama sankcija (kao što su novčane kazne
do 50.000 € i kazne zatvora od 3 meseca do 8 godina) za kršenje prava intelektualne
svojine, kao što su falsifikovanje, piraterije i drugi oblici kršenja autorskih prava. Ovaj
zakonik će se baviti postojećim prazninama u pogledu trgovinskih marki.
Može se zaključiti da ne postoje zakonske rupe u sadašnjem zakonodavstvu. Što se tiče
procedure, sudske presude, uključujući i naknadu, moraju se izvršiti u roku od 15 dana
od dana donošenja presude. U cilju da se obezbedi naknadu štete u slučajevima kada
naknada nije napravljen, sud ima zakonsko ovlašćenje da zahteva od banaka da
blokiraju račun osuđenog fizičkog ili pravnog lica. Najekstremniji slučaj može biti kada
osuđenik u pitanju nije u stanju da nadoknadi štetu zbog nedostatka dovoljnih
sredstava na bankovni račun. U takvim slučajevima, sud će narediti oduzimanje
imovine vlasnika i obezbediće nadoknadu putem aukcijske procedure. Ovo pitanje je
209
regulisano Zakonom o parničnom postupku (na snazi od 29. jula 2008) i Zakonom o
izvršnom postupku (na snazi od 24. juna 2008) .
Što se tiče carine zakona PIS, Zakon Br. 03/L-170 o carinskim merama za zaštitu prava
intelektualne svojine (CMZPIS) ne predviđa administrativne kazne za prekršioce, ali
predviđa dve procedure :
a. Pojednostavljena procedura, odnosno pismeni ugovor za odlaganje robe između
nosioca prava i entiteta deklarisanja robe, procedura koje zahteva oduzimanje i
uništavanje robe; i
b. Redovna procedura, odnosno presuđivanje u sporu od strane nadležnog suda.
U ovoj fazi, postoje dve glavne praznine u zakonodavstvu PIS-a: postojanje takse (od
100 €) propisane za podnošenje prijave za akcije, kao i administrativne kazne za
prestupnike/prekršioce intelektualne svojine.
- Kako Kancelarija za Autorska i Srodna Prava (KASP) pokušava da privuče mlade
stručnjake?
Od svog osnivanja, KASP je profesionalno ojačana i je regrutovala je mlade
profesionalce, tačnije njenog direktora i jednog službenika za sertifikaciju, kako sa
adekvatnim stručnim kvalifikacijama tako i sa iskustvom (poslednji je korisnik
stipendije finansirane od strane EU – Šeme Mladih Elemenata). Ova kancelarija je takođe
uspostavila odnose saradnje sa stručnjacima i ekspertima zakona o autorskim pravima,
sa kojima ona ima različite sastanke i raspravlja o dešavanjima, dostignućima,
izazovima i problemima u ovoj oblasti . U saradnji sa Pravnim fakultetom, Univerziteta
u Prištini je u procesu odabira dva nova pripravnika.
3.6.1.
Prava Industrijske Svojine
Da li je saglasnost Zakona o trgovinskim markama, industrijskog dizajna i patenata
sa standardima EU procenjena?
Pošto su zakoni koji regulišu prava industrijske svojine sasvim novi, svi propisi i
direktive izdate od strane različitih institucija EU i međunarodnih konvencija su
konsultovane tokom njihove pripreme.
Sledi spisak međunarodnih sporazuma i konvencija koje čine pravni osnov koji KIS je
konsultovala tokom pripreme zakona.
Zakon Br. L-029 o patentima je u potpunoj saglasnosti sa:
a. Direktivom 98/44/EC Evropskog Parlamenta i Evropskog Saveta o Pravnoj
Zaštiti Biotehnoloških Pronalazaka;
b. Direktivom 2004/48/EC Evropskog Parlamenta i Evropskog Saveta o
Sprovođenju Prava Intelektualne Svojine;
210
c. Uredbom 816/2006/EC Evropskog Parlamenta i Evropskog Saveta o obaveznom
Licenciranju Patenata koji se odnose na proizvodnju farmaceutskih proizvoda za
izvoz u zemljama sa Pitanjima Javnog Zdravstva;
d. Uredbom 469/2009/EC Evropskog Parlamenta i Evropskog Saveta o Certifikaciji
Dodatne Zaštite Medicinskih Proizvoda; i
e. Uredbom 1610/96/EC Evropskog Parlamenta i Evropskog Saveta o Osnivanju
Saveta Odbrambene Certifikacije za Zaštitu Biljnih Proizvoda.
Zakon Br. L–026 o trgovinskim markama u punoj saglasnosti sa:
a. Direktivom 2008/95/EC Evropskog Parlamenta i Evropskog Saveta o
aproksimaciji zakona zemalja članica koje se odnose na trgovinske marke;
b. Direktivom 2004/48/EC Evropskog Parlamenta i Evropskog Saveta o
sprovođenju prava intelektualne svojine;
c. Uredbom 207/2009/EC Saveta za trgovačke marke zajednica;
d. TRIPS Sporazum;
e. Singapurski Ugovor o Pravu Žiga; i
f. Madridski sporazum o međunarodnoj registraciji žigova i Protokol koji se odnosi
na Madridski sporazum o međunarodnoj registraciji žigova.
Zakon Br. L – 028 o industrijskom dizajnu je u punoj saglasnosti sa:
a. Direktivom 98/71/EC Evropskog Parlamenta i Evropskog Saveta 13 oktobra
1998 o pravnoj zaštiti dizajna;
b. Direktivom 2004/48/EC Evropskog Parlamenta i Evropskog Saveta 29 aprila
2004 o primeni prava intelektualne svojine;
c. Uredbom Saveta 6/2002/EC o zajednice dizajna (dopunjena);
d. Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine (dopunjena);
e. TRIPS Sporazum; i
f. Haškog Sporazuma o Međunarodnom Prijavljivanju Industrijskih Uzoraka i
Modela.
Zakonodavstvo zaštite intelektualne svojine je takođe u skladu sa Uredbom EC br.
2003/1383 i TRIPS Sporazumom.
- Da li je Kosovo uspostavilo formalnu saradnju sa lokalnim institucijama,
poslovnim zajednicama i međunarodnim carinskim upravama?
U oblasti autorskih i srodnih prava, Kancelarija za autorska i srodna prava, je
uspostavila formalne odnose i saradnju sa brojnim institucijama i partnerima. U
kontekstu lokalnih partnera, ona je uspostavila odnose saradnje sa kulturnim
institucijama u cilju povećanja svesti kulturnih i umetničkih zainteresovanih strana o
postojanju i stupanju na snagu Zakona o autorskim i srodnim pravima, a takođe je
dobila inpute i primedbe od njih o sprovođenju zakonodavstva u ovoj oblasti. Osim
toga, ona je uspostavila zvaničnu saradnju sa drugim relevantnim akterima za
sprovođenje Zakona o autorskom pravu, uključujući i Nezavisne komisije za medije i
Carinu Kosova, zatim sa Privrednom Komorom Kosova i poslovnom zajednicom
211
(muzički producenti, fotografi, izdavačke kuće, preduzeća za video proizvodnju i
kompanije koje pružaju usluge kablovske TV na kosovskom tržištu), kao i predstavnici
interesnih grupa (naime Savez Filmskih Umetnika i Savez Književnika Kosova). Ove
aktivnosti su usmerene na njihovo informisanje o pravima i odgovornostima koje
proizilaze iz zakona, uključujući i kontekst o pripremi strategije za borbu protiv
piraterije i falsifikovanja, mandata i dužnosti i obaveza KASP-a i obaveza ovih aktera u
oblasti intelektualne svojine.
Kancelarija za Industrijsku Svojinu je u uskoj komunikaciji i saradnji sa Kosovskom
Policijom – Jedinica za Ekonomske Zločine, Privredni sud, Tržišnom inspekcijom i
drugim institucijama od značaja za sprovođenje prava industrijske svojine. Kancelarija
je takođe uspostavila blisku saradnju sa poslovnom zajednicom (Privredna Komora
Kosova i Kosovska Aleanca za Biznis), sa naglaskom na širenje informacija do biznisa i
organizaciju zajedničkih aktivnosti vezanih za industrijske svojine. Dalje, u cilju
povećanja među-institucionalne saradnje, Nacionalni savet za intelektualnu svojinu je
osnovan u septembru 2011. Savet je predsedavan od strane direktora Kancelarije i
njegovo članstvo takođe uključuje predstavnike Privrednog suda, Kosovske Carine,
Tržišne inspekcija, Kancelarija za autorska i srodna prava, KP jedinica za Ekonomske
zločine, Agencije za medicinske proizvode, Agencije za veterinu i hranu, kao i
predstavnike poslovne zajednice.
Konačno, u okviru saradnje sa partnerskim institucijama u regionu, Kancelarija je
potpisala Memorandum o saradnji sa sledećim: Kancelarijom za intelektualnu svojinu
Republike Hrvatske (april 2010), Kancelarijom za industrijsku svojinu Republike
Makedonije (avgust 2010) i Generalnom Direkcijom za žigove(trgovinske marke) i
patente Republike Albanije (novembar 2011).
U kontekstu saradnje sa institucijama u zemlji, Carina Kosova je predvidela, kao glavni
cilj u sprovođenju svog akcionog plana da poveća nivo saradnje između institucija, sa
poslovnom zajednicom, kao i sa carinskim administracijama drugih zemalja. Nakon
funkcionalizacije, DIS Sekcija unutar KC je osnovana i radi na uspostavljanju saradnje
sa sledećim institucijama: KIS (MTI, u julu 2011), KASP (MKOS, u procesu). Osim toga,
u kontekstu tekućeg učešća na 'Venecijanskoj Inicijativi', je stvorena saradnja sa
regionalnim carinskim službama, kao i sa Turskom i Italijom. Takođe je vredno
napomenuti da zajednička baza podataka, služi za razmenu informacija između carina
koje su deo ove inicijative, je uspostavljena.
- Da li Kosovsko zakonodavstvo obezbeđuje sa naredbama protiv posrednika čije
usluge se koriste od strane trećeg lica za kršenje prava intelektualne svojine (PIS),
kao što je obuhvaćenom Direktivom 2001/29/EC?
Zakonodavstvo na snazi Republike Kosova u ovoj oblasti, odnosno Zakon o autorskim
i srodnim pravima, ne predviđa izdavanje sudskih presuda protiv posrednika
(provajdera digitalnih usluga - Interneta) čije usluge se koriste od strane trećih lica i
vodi do povrede prava intelektualne svojine, koja prava su regulisana Direktivom EU
212
2001/29, koja su takođe zaštićena prava kosovskog zakonodavstva na snazi. Ovaj zakon
je u velikoj meri u skladu sa Direktivom 2001/29. Specifične regulisane oblasti
obuhvataju ekskluzivno pravo, kao što je pravo na reprodukciju, pravo saopštenje
javnosti svojih dela, kao i pravo na distribuciju. Prema Zakonu, autor odlučuje o
njegovom pravu na javno tumačenje, pravo na korišćenje od strane audiovizuelnih
medijskih servera, pravo na javno saopštavanje putem fonograma i videograma, pravo
na javne performanse, kao i pravo donošenja svojih radove na raspolaganju za javnost.
Zakon takođe predviđa mere protiv svake akcije usmerene na izbegavanje efikasnih
tehnoloških mera i mera za zaštitu informacija obezbeđujući autorstvo. Kršenje
autorskih prava od strane radio-difuznih organizacija ili njihova reemisija je
sankcionisana od strane Nezavisne komisije za medije, dok ostale povrede su
presuđene od strane sudova, kroz sudske presude. Ovaj Zakon reguliše način i oblik
prezentacije zahteva ili žalbi podnetih u kontekstu sudske zaštite prava intelektualne
svojine.
- Da li je nivo saradnje sa Svetskom Organizacijom za Intelektualnu Svojinu (WIPO)
porastao, kada će Kosovo biti u stanju da potpiše ključne traktate intelektualne
svojine? Da li je neki napredak postignut?
Kancelarija za Autorska i Srodna Prava, od kako je odgovorna za sprovođenje zakona u
oblasti autorskog prava, kroz svoj rad na terenu, kao i promovisanjem stvaranje uslova
za osnivanje udruženja za kolektivno ostvarivanje prava, stvara prilike i afirmativne
uslove za članstvo u WIPO-u i u drugim regionalnim i međunarodnim mehanizmima
koji se bave autorskim pravima, kao i za potpisivanje ugovora i konvencija , kao što su
WIPO, Bernska Konvencija, itd. Na osnovu kapaciteta i pozitivnom trendu performanse
KASP i drugih relevantnih državnih i nevladinih mehanizama, kao i procene KASP-a,
Kosovo bi moglo da počne potpisivanje i poštovanje međunarodnih konvencija i
sporazuma u oblasti autorskih prava do 2014.
Nivo saradnje sa WIPO je zadovoljavajuće. Od osnivanja KIS, ova druga je bila u
kontaktu sa ovom organizacijom i imala je koristi od ove saradnje. Za sada, može se reći
da je ova saradnja, više tehničke prirode, i da je KIS imala koristi putem instalacije
sistema za automatizaciju industrijskih postrojenja (IPAS). KIS je stalno angažovana u
uspostavljanju kontakata i saradnje sa drugim međunarodnim i regionalnim
kancelarijama koje se bave pravima intelektualne svojine.
3.7.
Javna Nabavka
Da li Kosovo priprema posebna pravila za javnu nabavku u sektoru javnih i
komunalnih preduzeća?
Posebno poglavlje Zakona o javnim nabavkama br. 04/L-042, koji je stupio na snagu 5.
oktobra 2011, reguliše aktivnosti javne nabavke operatera javnih usluga. Ovo poglavlje
se sastoji od 4 članaka i zasniva se na Direktivi EK za javne nabavke br. 17/2004.
Implementacija aktivnosti usluga operatora za javne nabavke je predviđena Uredbom o
javnim nabavkama, koja je stupila na snagu 1. februara 2012.
213
- Koliko službenika javne nabavke trenutno rade na Kosovu?
Trenutno postoji oko 530 službenika javne nabavke koji rade u svim ugovornim
organima na Kosovu.
- Molimo vas objasnite kakve treninge su dobili službenici javne nabavke? Da li su
službenici javne nabavke testirani?
Član 25 Zakona o javnim nabavkama br. 04/L-042 predviđa obuku službenika nabavke.
KIJA, u saradnji sa RKJN je odgovorna za razvijanje modula obuke i programa za
kvalifikacije u javnoj nabavci. Obuka se svrstava u dva nivoa: osnovne i napredne. Svi
službenici javne nabavke su obavezni da prođu testove za sertifikaciju. Do sada, 579
službenika javne nabavke je prisustvovalo obuci, od kojih 542 su sertifikovani.
U skladu sa ovim zakonom, napredna obuka o javnim nabavkama je bila predviđena
tokom decembra 2011. Svi službenici javne nabavke koji su završili obuku na osnovnom
nivou su stekli pravo da nastave sa takvom obukom. Na obuci ovog nivoa je
prisustvovalo 457 službenika javne nabavke (prva dva modula stručnog usavršavanja
su završeni krajem 2011, dok su ostali moduli planirali da se nastave tokom ove
godine). Do sada u 2012 osnovni nivo obuke o javnoj nabavci je završen: od 58
službenika javne nabavke koji su pohađali obuku, 53 od njih je uspešno položilo test i
dobili su sertifikat (ovaj broj je uključeno u ukupnom broju od 542 sertifikovanih
službenika).
- Koliko ugovornih organa trenutno rade na Kosovu??
Dana 31. decembra 2011, bilo je 161 registrovanih ugovornih organa na Kosovu,
uključujući i centralne i lokalne vlasti, javna preduzeća i druge organe.
- Koliki je nivo naknada od RKJN-a?
Prema članu 57, stav 3, Zakona o javnim nabavkama, ugovorni organi mogu zahtevati
bezbednost tendera, odnosno 3 %-5% od procenjene vrednosti ugovora, ali ne manje od
1.000 €. Prema članu 63, stav 2 ZJN, ugovorno tijelo može zahtevati izvršenje
bezbednosti ugovora od najmanje 10% predviđene vrednosti. Prema članu 118, stav 1,
Zakona o javnim nabavkama, svi kandidati moraju da plate neku taksu TRN za žalbu
od 500 evra, uz podnošenje tužbe. Član 118, stav 4, predviđa da ukoliko veće zaključi da
bilo koji od navoda u žalbi su lažna,TRN može da zahteva od podnosioca žalbe da plati
dodatnu kaznu u iznosu do 5.000 evra.
- Koliki je broj rešenih žalbi?
Od ukupno 419 primljenih pritužbi, 386 žalbi su podnesene od strane ekonomskih
operatera protiv odluka ugovornih organa za dodelu ugovora, 30 žalbi su dostavljene
od strane ugovornih organa za preispitivanje odluke AJN, dok su 3 žalbe podnose od
ugovornih organa protiv tumačenja RKJN .
Od Tela za Razmatranje Nabavki:
a. 8 žalbi nisu razmotrene, zbog nedostatka kompletne dokumentacije;
214
b. 11 žalbi su bile povučene od strane ekonomskih operatera;
c. 3,167 pritužbama podnetih od strane privrednih subjekata, koji su ispunili
zakonske uslove za razmatranje, u skladu sa članovima 105,106,113 i 114 Zakona
o javnim nabavkama, su bili pregledani od strane panela za razmatranje, a
donesene su sledeće odluke:
i. U 106 slučajeva, je zahtevano Ugovorna Vlast poništi i da se ponude
ponovo vrednuju;
ii.
U 71 slučajeva, odluka Ugovornih Vlasti je poništena i zatraženo je
ponavljanje tenderske procedure;
iii. U 190 slučajeva, odluka Ugovornih Vlasti je usvojena.
- Da li Kosovo planira da podigne minimalni iznos novčane kazne (od 5.000 €)?
Kosovo ne planira da poveća stopu kazni, jer minimum je 5.000 €, dok maksimalna
kazna nije ograničena. Zbog toga se procenjuje da stopa kazne je dovoljna za Ugovorne
Vlasti.
3.8.
3.8.1.
Pravosuđe i unutrašnji poslovi
Jačanje institucija i vladavina prava
- Molimo vas pružite pregled o tome kako je Kosovska Policija organizovana;
organizaciona šema, ljudski i finansijski resursi.
Ustav Republike Kosova, poglavlje XI, član 128, predviđa da Kosovska Policija je
odgovorna za očuvanje javnog reda i mira na celoj teritoriji Republike Kosova.
U skladu sa Ustavom Republike Kosova i Zakonom o policiji br. 04/L-76, Kosovska
Policija je pravno lice, koje radi na jedinstveni lanac komandovanja na celoj teritoriji
Republike Kosova i na čijem čelu je Generalni Direktor Policije.
Kosovska Policija je organizovana na dva nivoa: centralni i lokalni nivo. Prema
najnovijoj organizacionoj strukturi Policije Kosova, koja je usvojena 17. maja 2012
centralni nivo se sastoji od generalnog direktora, 2 zamenika generalnog direktora –
jedan je zadužen za operacije dok drugi za resursa, 5 odeljenja, 9 Divizija i 36 Direkcija.
Odeljenja koja rade u okviru KP su: Operacije, Krivične Istrage, Granična Policija,
Ljudski Resursi i Podrška/Administrativne usluge.
U pogledu organizacione strukture na lokalnom nivou u domenu javnog reda i
bezbednosti postoji 6 Regionalnih Direkcija (Priština, Gnjilane, Uroševac, Prizren, Peć i
Mitrovica) na čelu sa regionalnim direktorima. U okviru regionalnih direkcija postoje
policijske stanice i podstanice, kao i druge operativne jedinice.
215
Grafikon 2. Organizaciona struktura Kosovske Policije
Kosovska policija ima ukupno zaposlenih 8436 lica od kojih su 1142 civilni službenici.
Molimo Vas da pogledate „Tabelu 59. Statistika Kosovske policije" ispod za više detalja
o njihovoj kategorizaciji po različitim direkcijama i odeljenjima Kosovske Policija:
216
KOSOVO POLICE
TOTAL
POLICE
OFFICERS
CIVIL
OFFICERS
TOTAL
STAFF
Generalni Direktor Policije
78
28
106
Zamenik Generalnog Direktora za Funkcionisanje
9
ODELJENJE OPERACIJA/FUNSKIONISANJA
4
1
10
4
Saobraćajna Divizija
25
3
28
Divizija Specijalnih Jedinica
664
23
687
Divizija Javne Bezbednosti
12
REGIONALNA
PRIŠTINA
POLICIJSKA
DIREKCIJA
–
REGIONALNA
MITROVICA
POLICIJSKA
DIREKCIJA
–
846
761
REGIONALNA POLICIJSKA DIREKCIJA – PEĆ
REGIONALNA
PRIZREN
POLICIJSKA
DIREKCIJA
–
REGIONALNA
GNJILANE
POLICIJSKA
DIREKCIJA
–
REGIONALNA
UROŠEVAC
POLICIJSKA
DIREKCIJA
–
693
593
417
3
ODELJENJE GRANIČNE POLICIJE
Divizija Granične Kontrole
Divizija za Integrisano
Granicom
1171
Upravljanje
ODELJENJE ZA ISTRAGE
1212
41
43
Divizija za Krivične Istrage
217
Divizija za Organizovani Kriminal
235
Zamenik Generalnog Direktora za Upravljanje
Resursima
ODELJENJE LJUDSKIH RESUSRSE
15
2
152
135
104
114
89
84
6
40
1
3
11
5
2
3
14
1323
981
865
807
682
501
9
1252
42
46
228
240
17
3
39
Osoblje i Divizija Administracije
12
Divizija Obuke
198
ODELJENJE ZA PRUŽANJE PODRŠKE
Divizija za IKT
6
11
51
8
244
31
206
250
42
217
Agencija za Laboratoriju/Laboratorijum
Kriminalističkog Centra
25
UKUPNO
7294
17
42
1142
8436
Etnički sastav Kosovske policije odražava etničku raznolikost stanovništva Republike
Kosova kao i obezbeđuje rodnu ravnopravnost. Molimo pogledajte tabelu ispod za
statistiku o etničkoj pripadnosti i rodni sastav KP.
Tabela 60. Statistički podaci o etničkoj pripadnosti i rodnom sastavu KP
Etnička pripadnost
Policijski
službenici i Civilno
Osoblje
Ukupno
Ukupno
%
Rodna zastupljenos
Pol
Etnička
pripadnost
Policijski Službenici
Civilno Osoblje
Muškarci
Žene
Ukupno
Muškarci
Žene
Ukupno
Albanci
5565
735
6300
724
294
1018
7318
86.75%
Srbi
586
77
663
39
56
95
758
8.99%
Turci
63
8
71
2
2
4
75
0.89%
Žene
14.40%
Zastupljenost
zajednica
Albanci
86.75%
Bošnjaci
149
27
176
11
5
16
192
2.28%
Ostali
Romi
8
2
10
0
1
1
11
0.13%
Aškalije
20
1
21
1
0
1
22
0.26%
Čerkezi
2
0
2
0
0
0
2
0.02%
Egipćani
10
0
10
0
0
0
10
0.12%
Gorani
34
0
34
3
1
4
38
0.45%
Crnogorci
0
3
3
1
0
1
4
0.05%
Hrvati
3
0
3
0
1
1
4
0.05%
Makedonci
0
1
1
0
0
0
1
0.01%
Slovenci
0
0
0
0
1
1
1
0.01%
Ukupno
6440
854
7294
781
361
1142
8436
100.00%
Muškarci
13.25%
Što se tiče finansijskih sredstava KP, ukupan budžet za 2012 je 78.712.708 €, što
uključuje troškove kao što su plate i dnevnice, robe i usluge, komunalne usluge,
subvencije i transfere i kapitalne izdatke. Za više detalja pogledajte tabelu ispod.
Tabela 61. Troškovi, plate i dnevnice, robe i usluge, komunalne usluge, subvencije i transferi i
kapitalni izdaci
Br.
Odeljenja
914
Menadžment
300
Osoblje
Plate
i
dnevnice
Robe
usluge
i
Komunal
ne usluge
Subve
ncije i
transfe
ri
221,072 €
50,097,264
176,264 €
470,00
Kapitalni
izdaci
85.60%
Ukupn
o
2012
221,072
€
50,743,5
218
€
301
302
303
304
305
306
307
Operacije/Javna
Bezbednost
Specijalne
Operacije
Istrage
Službe
za
podršku
Odeljenje
za
obuku
Granična
Policija
Uprava
za
Zaštitu Svedoka
Ukupna Budžet KP za 50,097,264
€
2012
0€
28 €
264,249 €
186,893 €
169,841 €
8,827,185
€
5,260,000 €
2,715,000 €
1,567,000
€
6,654,000 €
339,494 €
150,000 €
248,446 €
1,126,000 €
240,000 €
10,673,444
€
1,567,000
€
470,00
0€
15,905,000 €
264,249
€
5,446,89
3€
2,884,84
1€
17,048,1
85 €
489,494
€
1,374,44
6€
240,000
€
78,712,708
€
- Molimo da dostavite informacije o tome kako se sprovodi primena zakona je
saradnja između različitih direkcija KP, ali i između KP i drugih institucija (
uključujući granice), uključujući i carine i granične/razgraničene policije.
Na osnovu kosovskog Krivičnog zakonika, zakonika o krivičnom postupku i na osnovu
određenog Zakona o policiji br 04/L-76, član 6, Kosovska policija primenjuje naloge i
uputstva izdata na zakonitost od strane nadležnog javnog tužioca ili sudije.
Saradnja između Direkcija u okviru Kosovske Policije je uglavnom regulisana i
usklađena putem administrativnih uputstava, priručnika radnih principa i Standardnih
operativnih procedura, odnosno SH- SOP - 1.12 predmet obrade i predmeta spora
nadležnosti.
Što se tiče saradnje između policije i drugih agencija za sprovođenje zakona, Kosovska
Policija je potpisala veliki broj Memoranduma o razumevanju sa različitim agencijama,
kao što su agencije protiv korupcije (Memorandum o razumevanju potpisan je
27.05.2010); Centralna Banka Kosova (Memorandum potpisan 15.07.2009); Kosovska
Carina (Memorandum potpisan 22.10.2009); Kosovska Agencija za Imovinu
(Memorandum potpisan 9.10.2009); Sudski Savet Kosova – Državni tužilac
(Memorandum potpisan 27.01.2010); Kosovska Agencija za Privatizaciju (Memorandum
potpisan 22.12 . 2008) i Kosovska Popravna Služba (Memorandum potpisan maja 2012) .
Osim toga, sledeći SOP izrađen je i uspostavljen na mesto u cilju jačanja saradnje sa
Kosovskom Carinom:
a. SOP za Nacionalni Zajednički Centar za Graničnu Kontrolu;
b. SOP o korišćenju zajedničke opreme;
c. SOP o zajedničkim aktivnostima.
219
U praksi, Kosovska Policija svakodnevno sarađuje sa sudijama i tužiocima za slučajeve
u vezi sa pitanjima. Štaviše, visoki oficiri Kosovske Policijske održavaju redovne
mesečne sastanke sa tužiocima i sudijama.
Kada je reč o saradnji u oblastima granične kontrole i upravljanja, Kosovska Granična
Policija usko sarađuje sa svim obuhvaćenim agencijama, kao i sa svim odeljenjima koje
posluju u okviru Kosovske Policije. Ova saradnja je omogućila efikasniji rad i rezultate
u 192 slučajeva predanih od strane Kosovske Carine, 172 predmeta za Kosovsku
Agenciju za Hranu i Veterinu, 355 predmeta za Diviziju Javnog Reda i Bezbednosti
unutar Operativnog Odeljenja i 186 predmeta u Odeljenju Kriminalističkih Istraga u
2011.
3.8.2.
Azil, migracija, kontrola granica/graničenje i izdavanje viza
Pored ažuriranja za primljeni unos za sektorski sastanak PDSP o slobodi pravosuđa
bezbednosti od 7-9 februara 2012 (koji obuhvata migraciju, matičnu službu, sigurnost
dokumenata, upravljanje granicom, kao i readmisiju i reintegraciju), obuhvataju
odgovore na sledeća pitanja:
- Molimo da dostavite informacije o zakonodavstvu ili drugih dokumenata koji se
odnose na razvoj vizne politike.
Prema Ustavu Republike Kosova, Poglavlje II, član 35 o slobodi kretanja, pravo ulaska
stranaca u Republiku Kosova i boravka u zemlji će biti definisano zakonom. Kao takav,
novi Zakon o strancima br 04/L- 06, određuje ulazak na teritoriji Kosova, odlazak kao i
boravak stranaca u Republici Kosovo. Poglavlje III ovog zakona odnosi se na vizne
politike i predviđa aranžmane za sledeća pitanja: izdavanje vize, važenje viza, vrste
viza, procedure za izdavanje vize, vize proširenje, ne- izdavanje viza, nadležnosti tela
za državu graničnu kontrolu i odgovornost prevoznika.
Dalje, procedure izdavanja viza su regulisana putem dva Administrativna Uputstva,
odnosno Administrativno Uputstvo Br. 21/2010 o procedurama za izdavanje viza na
graničnim prelazima i Administrativno Uputstvo Br. 04/2010 o proceduri za izdavanje
viza strancima u konzularnim misijama Republike Kosova.
Dana 16. maja 2012 Vlada Republike Kosova je donela odluku Br. 02/74, što se tiče
viznog režima, što utiče na 86 zemalja. Sprovođenje ove odluke će se nastaviti 1. januara
2013 . Zemlje, pod ovim režimom su navedene pod dva priloga. Prilog I sadrži listu od
73 zemalja, građanima kojima pre ulaska u Republiku Kosova se izdaje viza od strane
konzularnih predstavništava Republike Kosova, kada se primenjuje od strane
diplomatskog ili kao što je predviđeno od strane drugih procedura izdavanja viza.
Prilog II sadrži 14 drugih zemalja, čiji građanima će biti odobrena viza na graničnim
prelazima Republike Kosova. Vizni režim neće se primenjivati na državljane zemalja
koje nisu navedene u okviru ova dva priloga, kao i na nosiocima putnih isprava
Ujedinjenih nacija.
220
Vlada Republike Kosova je dodelila Ministarstvu Inostranih Poslova i Ministarstvu
Unutrašnjih Poslova zadatak da odobri u roku od tri meseca od stupanja na snagu
odluke, neophodne podzakonske akte za njegovo sprovođenje.
Do stupanja na snagu Odluke Br. 02/74, Ministarstvo Unutrašnjih Poslova (MUP),
odnosi se procedure za dobijanje dozvole za ulazak prema kojoj stranci, preko svojih
garancija, će predstaviti niz dokumenata pre ulaska na Kosovo. Odobrenje za ulazak će
biti izdat od strane Odeljenja za strance, vize i boravišne dozvole na ODAM (Odeljenje
za Državljanstvo, Azil i Migracije) unutar MUP-a. Ova procedura se primenjuje na
građane tih zemalja u EU koje se odnose na vizni režim, osim nad zemljama sa kojima
Republika Kosova je dostigla bilateralne sporazume sa slobodno kretanje.
- Što se tiče azila, molimo vas da pružite pregled situacije, u smislu uloge
institucija/vlasti, takođe i opišite zakone, politike i trenutno stanje.
Na osnovu Poglavlja 2, član 22. Ustava Republike Kosova, Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima je jedan od međunarodnih instrumenata koja se direktno primenjuju
u Republici Kosova, a u slučaju sukoba, ima prioritet nad svim zakonskim odredbama i
ostalim aktima javnih institucija. To podrazumeva da član 14 ove deklaracije, kojim se
regulišu pravo da zatraže azil od proganjanja, predviđen je da bude direktno primenjiv
i Ustavom Republike Kosova.
Dalje, decembra 2011, Republika Kosova je usvojila novi Zakon o azilu br 04/L-073.
Svrha ovog zakona je da reguliše davanje azila i priznavanje statusa izbeglice, sticanje
statusa dodatne ili privremene zaštite licima kojima je to potrebno, kao i njihov
povratak u zemlju porekla, potomka ili u trećoj zemlji. Brojni pod-zakonski akti su
izrađeni i usvojeni tako predstavljajući više detalja u postupku azila, kao što su:
Administrativno Uputstvo br 04 /2010, o postupcima i standardima za prijem i početno
tretiranje tražitelja azila na Kosovu, Administrativno Uputstvo br 05 / 2010 - MUP o
pravima i obavezama tražitelja azila; standardnom delu Procedura ( SVP ) i Standardni
operativni postupak (SOP) za tražioce azila u Direkciji za Migracije i Strance unutar KP.
Radna grupa za harmonizaciju gore navedenih pod-zakonskih akta sa novim Zakonom
o azilu br 04/L-073 je osnovana. Ova radna grupa će nastaviti da izradi preostale
potrebne podzakonske propise za sprovođenje ovog zakona.
Prema članu 9. Zakona o azilu Br. 04/L-073, Odeljenje za državljanstvo, azil i migracije
je nadležni organ koji odlučuje o davanju ili odbijanju azila, kao i za odstranjivanje
tražioca azila sa Kosova. Ovo odeljenje se sastoji od odeljenja za azil i Centra za azilante.
U međuvremenu, Direkcija za Strance i Migraciju unutar Kosovske Policije je poverena
sa specifičnim dužnostima koje u nastavku će biti razmotrene .
a. Divizija za Azil je odgovorna za sprovođenje postupka azila kao što su rukovanje
zahteva za azil, vođenje intervjua i odlučuje o prvom stepenu. Štaviše, Vlada
Kosova sa svojom Odlukom Br. 04/70 je osnovala Nacionalnu komisiju za
221
izbeglice (NKI), kao organ koji se bavi sa zahteve drugostepena. Konačno,
sudsko preispitivanje može biti zahtevano od strane Vrhovnog Suda Republike
Kosova, u pogledu zakonitosti odluka donetih od strane NKI-a;
b. Centar za Azilante je mesto gde su azilanti primljeni i smešteni;
c. Direkcija za Migracije i Strance u okviru Kosovske Policije, sprovodi prethodne
postupke, uključujući : prijave, dobijanja preliminarnog intervjua i otiske prstiju i
slike. Ostali učesnici involvirani u pitanjima azila su: Ministarstvo za
Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju, Ministarstvo Zdravlja, Ministarstvo Rada i
Socijalnog Staranja kao i UNHCR.
Integrisana baza podataka za tražioce azila će biti funkcionalna od jula 2012 i sadržaće
integrisane podatke iz svih institucija uključenih u oblasti i pitanjima azila.
- Molimo vas da pružite pregled legalne i neregularne migracije, u pogledu
institucionalnih uloga, zakonodavstva, politike i trenutnog stanja.
Ustav Republike Kosova predviđa da međunarodni instrumenti kao što su: Univerzalne
deklaracije o ljudskim pravima, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda i njeni protokoli, Međunarodni pakt o građanskim i političkim
pravima i njeni protokoli, Okvirna konvencija Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih
manjina, se sve neposredno primenjuju i u slučaju konflikta imaju prioritet nad svim
zakonskim odredbama i ostalim aktima javnih institucija. Zakonodavstvo o domenu
migracijama je stoga izrađen u punom skladu sa svim navedenim međunarodnim
instrumentima.
Zakon o strancima Br. 04 L-069 reguliše ulazak na teritoriju Kosova, odlazak kao i
boravak stranaca u Republici Kosova. Detaljnije, aranžmani u vezi pravila i procedura
za strance su uspostavljeni preko sledećih podzakonskim aktima: Administrativno
Uputstvo br 02/2010 - MUP o sadržaju, obliku, načina izdavanja i ukidanja, odnosno
završetku dozvole boravka; Administrativno Uputstvo Br. 03/2010-MIA o zabrani
ulazak u Republici Kosova; Administrativno Uputstvo br 19/2010- MUP o postupcima
prijave i odjave prebivališta ili mesto boravka; Administrativno Uputstvo Br. 20/2010 MUP o formi i sadržaju registra boravka i prebivališta , registra ABCD podataka kao i
registra gostiju; Administrativno Uputstvo Br. 22/2010 - MUP o izdavanju putnih
isprava za strance; Administrativno Uputstvo Br. 23/2010 - MUP o održavanju i
rukovođenje sa evidencijama stranaca; Administrativno Uputstvo Br. 31/2010 - MUP o
ličnim kartama za stranaca; Administrativno uputstvo Br. 01/2010 - MUP o formiranju
komisije za razmatranje i komisije za žalbe; Administrativno Uputstvo Br. 21 / 2010 MUP za izdavanje vize na graničnom prelazima.
Pošto je ovaj zakon tek stupio na snagu januara 2012, Vlada Kosova je formirala radnu
grupu za usaglašavanje starih pod-zakonskih zakona sa novim Zakonom o strancima
Br. 04 L - 069 i nacrt preostalih neophodni pod-zakonski propisa za primenu ovog
zakona.
222
Zakon o readmisiji Br. 03/L 208 utvrđuje pravila i procedure za readmisiju lica koje je
bilo državljanin Republike Kosova ili stranac, a koji ne ispunjava ili koji više ne
ispunjava uslove za ulazak ili boravak na teritoriji države molilje. Za sprovođenje ovog
zakona, sledeće Administrativno Uputstvo je na svom mestu: Administrativno
Uputstvo Br.09/2011 za sprovođenje Zakona o readmisiji.
Republika Kosova je zaključila ukupno 16 sporazuma o readmisiji sa sledećim
zemljama: Republikom Albanije, Republikom Francuske, Švajcarskim Federalnim
Većem, Saveznom Republikom Nemačke, Kraljevinom Danske, Republikom Austrije,
Republikom Norveške, Republikom Slovenije, zemljama Beneluksa, Češkom,
Republikom Crne Gore, Kraljevinom Švedske, Republiko, Finske i Republike Mađarske.
Sporazumi sa Republikom Hrvatskom, Republikom Bugarskom i Republikom Malte, su
finalizirani, a njihov potpis očekuje se da će se uskoro desiti, u međuvremenu pregovori
se odvijaju sa Republikom Estonijom, Republikom Italijom i Republikom Letonijom.
Zaključenje takvih sporazuma predloženo i Republici Turske i Republici Makedonije, za
više detalja vidite Prilog 4.
Zakon o državljanstvu Br. 03/L-034 praćen Zakonom Br. 04/L-05 o izmenama i
dopunama Zakona Br. 03 - L - 034 za državljanstvo Republike Kosova, propisuje pravila
i procedure za sticanje i gubitak državljanstva Republike Kosova i uređuju i druga
pitanja vezana za državljanstvo Republike Kosova. Nekoliko podzakonskih akata su na
mesto za sprovođenje ovog zakona, međutim, radna grupa je osnovana sa ciljem da
uskladi prethodne zakone i nacrt preostalih podzakonskih akata neophodno kao što se
zahteva Zakonom Br. 04/L-05 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03 - L - 034 za
državljanstvo Kosova.
Što se tiče dokumenata koji se tiču politike migracija, Vlada Kosova je usvojila
Nacionalnu strategiju o migracijama za period 2009-2012 i Akcioni Plan. Ova strategija
ima za cilj sprečavanje ilegalne migracije i promovisanje legalne migracije. Trenutno
ova strategija i AP se revidiraju .
Vlada je usvojila u maju 2010 Revidiranu Strategiju za reintegraciju repatriranih lica
koja ima za cilj potpunu reintegraciju ove kategorije građana sa posebnim osvrtom na
njihove društvene i obrazovne potrebe . U tom cilju, Vlada je izdvojila 3.170.000,00 Evra
i uspostavila je Izvršni Odbora za upravljanje ovim fondom i upravljanjem sa drugim
koordinacionim i implementacionim strukturama.
Odeljenje za državljanstvo, azil i migracije (ODAM) je nadležno telo za donošenje
monitoring politika legalne i ilegalne migracije. U okviru ovog odeljenja, Odeljenje za
strance, vize i dozvole boravka bavi se registracijom i vođenjem slučajeva vezanih za
strance. U okviru MUP-a, osnovane su dve komisije da rukuje sa zahtevima za
dozvolama za boravak u Republici Kosova. Prvostepena komisija, odnosno Komisija za
razmatranje prijava stranaca na privremeni i stalni boravak, kao i za odbijanje,
suspenziju i oduzimanje dozvola za boravak, se sastoji od jednog službenika iz ODAM,
223
jednog iz pravnog odeljenja MUP-a i jednog službenika iz Direkcije za migracije i
strance unutar Kosovske Policije. Zahtevi su prvobitno upravljani od strane
prvostepene komisije, u međuvremenu drugostepena komisija, odnosno Komisija za
razmatranje žalbi stranaca, bavi se žalbama protiv odluka prvostepene komisije. Ova
komisija, takođe sastoji se od po jednog predstavnika iz ODAM-a, jednog iz Pravnog
Odeljenja MUP-a i jednog predstavnika Direkcije za migracije i strance (ali ne ista lica
kao u prvostepenoj komisiji). Direkcija za migracije i strance osigurava deportaciju
stranca sa Kosova u skladu sa sudskom presudom.
U okviru ODAM-a, Odsek za povratnike i readmisiji bavi se sa zahtevima za readmisiju
primljenih ili dostavljenih od zemalja sa kojima Republika Kosova je zaključila
sporazume o readmisiji kao i u skladu sa Zakonom o readmisiji. Ova podela preduzima
potrebne proceduralne mere u saradnji sa Ministarstvom Inostranih Poslova i
Direkcijom za migracije i strance (KP) za povratak (u principu u njegovoj/njenoj zemlji
porekla) ilegalne migracije kada je odbijen status azila.
U smislu sprečavanja ilegalnih migracija Kosovo je razvilo široku kampanju podizanja
svesti. Tako, bilo je tri serije TV reklama koje se emituju od novembra 2011, za
obrazovanje ljudi o ovoj temi i posledica ilegalne migracije. Letke i brošure, na 5
različitih jezika su podeljene širom Kosova, uključujući i javne i privatne institucije i
opštinske kancelarija za reintegraciju. Pored toga, ovi materijali mogu se takođe naći u
konzularnim predstavništvima Republike Kosova, kao što je u Briselu, Berlinu,
Frankfurtu, Štutgartu, Bernu, Cirihu, Ženevi, Parizu, Beču, Stokholmu, Londonu, Rimu,
Njujorku. Dalje, informativne letke su smeštene na odeljenju za vize u Švajcarskoj
Ambasadi koja zastupa takođe Austriju i Francusku za izdavanju viza za Kosovare.
Ove godine neće biti bilborda po svim opštinama na Kosovu, kao deo kampanje za
podizanja svesti o ilegalnoj migraciji. Tri video spota na manjinskim jezicima koji se
bave sprečavanjem ilegalne migracija su završeni i biće emitovani na sredstvima javnog
informisanja. Belgijska Ambasada razmatra finansiranje emitovanje spotova i na
privatnim medijima.
Što se tiče borbe protiv kriminalnih grupa uključenih u krijumčarenje migranata, KP
tokom 2011 se pozabavila sa 14 slučajeva krijumčarenja migranata u kojima 19 lica je
uhapšeno, a 42 žrtava identifikovano: 7 Kosovare, 10 Avganistanaca, 14 Turaka i 11
Palestinaca.
3.8.3.
Borba protiv pranja novca
- Koji su rezultati istrage zločina u 2011?
Tokom 2011, Direkcija za istrage i privredni kriminal i korupciju (i Radna Grupa za
borbu protiv korupcije) obrađuje ukupno 17 slučajeva pranja novca koje su rezultirale
sa podignutim krivičnim prijavama protiv 6 osumnjičenih.
224
Tabela 62. Statistike Direkcije za Istrage i Privredni Kriminal i Korupciju za 2011
DIPKK
RGPK
Ukupno slučajeva
14
3
Preostali slučajevi pod istragom
4
3
Predmeti
poslati
tužiocu
sa 3
0
poznatim počiniocem
Slučajevi poslati sa izveštajem 7
0
tužiocu
Broj zatvorenika
1
0
Osumnjičeni
protiv
kojih
su 6
0
podignute krivične prijave
Konfiskacija imovine
€164.000.00
0
Carina Kosova radi na sprečavanju pranja novca tako što će osigurati da novac bude
prijavljen na Aerodromskim Sektorima za Polaske i Dolaske, kao i na granice sa
Kosovom na putnim prelazima. Tako, tokom 2011 su otkrivena 30 slučaja ne prijave
novca na graničnim putnim prelazima (22 predmeta na Međunarodnom Aerodromu
Priština, 4 slučaja na graničnom prelazu na Merdaru, 2 predmeta na graničnom prelazu
Elez Han, 1 slučaj na graničnom prelazu Kula i 1 slučaj na graničnom prelazu Vermica).
Ukupan iznos ne prijavljenog novca je 782 , 794.00 €. Ovi slučajevi su predati Kosovskoj
Policiji za dalju istragu.
Finansijska obaveštajna jedinica (FOJ), osnovana Zakonom o sprečavanju pranja novca i
finansiranja terorizma 03/L -196, posluje u okviru Ministarstva Finansija i Ekonomije
(MFE) kao nezavisna centralna nacionalna institucija odgovorna za zahteve prijeme,
analiziranje i dostavljanje nadležnim organima, obelodanjivanja informacija koje se tiču
potencijalnog pranja novca i finansiranja terorizma. Tokom 2011, FOJ je predala 114
slučajeva ili zahteve nadležnim agencijama za sprovođenje zakona, kao što su:
Kosovska Policija, Kosovska Obaveštajna Agencija, Nadležni Tužilac, Carina Kosovska,
Odeljenje Poreske Uprave unutar Ministarstva Ekonomije i Finansija i KFOR.
- Da li je sada Agencija za upravljanje oduzete imovine i zaplenjena potpuno
popunjena i obučena?
Agencija za upravljanje konfiskovanom i zaplenjenom imovinom (AUKZI) je osnovana
Zakonom o upravljanju zaplenjenom i konfiskovana imovina Br 03/L-141. Agencija
deluje, i kadrovski sastoji se od 17 službenika. Što se tiče treninga, tokom 2011 i 2012
bilo je 22 obuka na kojima osoblje Agencije je učestvovalo. Za više detalja o temama
treninga pogledajte listu u nastavku. Osim toga, AUKZI će imati koristi od projekta IPA
2012 koji ima za cilj podržavanje i povećanje kapaciteta ove agencije kao i pružanje više
obuka za svoje osoblje.
a. Oduzimanje imovine, organizovano od strane ILECU u Prištini;
b. Oduzimanje imovine, organizovano od strane EULEX-a , Priština;
225
c. Napredne tehnike za finansijske istrage, organizovano od strane Odeljenja
Američkog trezora (SAD) u Prištini;
d. Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa EU, u organizaciji projekta
Bratimljenja u Prištini;
e. Zakon EU, njegova primena i interpretacija;
f. Međunarodna pravna pomoć – krivična pitanja;
g. Oduzimanje imovine – EU standardi;
h. EU kancelarije za povratak imovine, u organizaciji TAIEX – Evropska Komisija u
Prištini;
i. sistem za upravljanje platnog spiska, organizovan od strane KIJA, Priština;
j. Ključne karakteristike Zakona o civilnoj službi Br.03/L-149 u Republici Kosovo;
k. Komunikacija i izrada dokumenata u Javnoj Upravi;
l. Asistencija i finansijski instrumenti EU;
m. Procena i upravljanje performanse u institucijama Državne Službe;
n. Propisima o Državnoj Službi, proizašli iz Zakona o civilnoj službi Republike
Kosova;
o. Strateško Planiranje i Upravljanje;
p. Modul o Kupovini, u organizaciji Ministarstva Finansija, Priština;
q. Regulatorna Procena Uticaja;
r. Sertifikat u Upravljanju Javnim Finansijama;
s. Modul Odobrenja - obaveze;
t. Modul o Prihodima;
u. Carinsko Vrednovanje Robe i;
v. Modul o Rashodima – certifikacija/odobrenje
- Da li je planiran zakon koji zahteva od poslovnih organizacija da prijave na
gotovinskoj osnovi transakcije više od 10.000 evra?
Pitanje o izveštavanju gotovinske transakcije od strane privrednih društava regulisano
je Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma 03/L -196, član 16, koji
precizira da svako fizičko ili pravno lice koje trguje robom, kada prima uplate u
gotovom novcu u iznosu od 10.000 € ili više treba prijaviti u FOJ.
Pored toga, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji Br. 03/L-222 navodi
da će svako poslovno društvo/organizacija izveštavati jednom godišnje sve njene
nabavke koje prelaze 500 evra u Poreskoj Administracija Kosova. Ovaj Zakon zahteva
da svaka transakcija iznad 500 evra se vrši preko bankovnog računa (član 13).
- Kako Kosovo planira da se bori protiv pitanja vezanih za poslovne finansijske
transakcije na privatnim računima i velikim brojem subjekata koji posluju bez
registracije?
Kosovski Finansijska Obaveštajna Jedinica je u potpunosti operativna i prati sve
gotovinske transakcije sa posebnim osvrtom na sumnjive novčane transakcije. Osim
toga, aprila 2012 Poreska Administracija Kosova je osnovala svoju Poresku Jedinicu za
226
Istrage, u cilju poboljšanja borbe protiv utaje poreza. Marta 2012 PAK je osnovala svoju
Finansijsku Jedinicu i radi na podizanju svojih kapaciteta. Ove jedinice blisko sarađuju
sa FOJ, Direkcijom za Istrage i Privredni Kriminal i Korupciju u okviru Kosovske
Policije, kancelarije tužilaštva i Carine Kosova.
- Da li NVO sistematski ispunjavaju svoje finansijske obaveze izvještavanja prema
Kancelariji za registraciju NVO-a unutar Ministarstvu Javne Uprave?
Na osnovu člana 18. Zakona o slobodi udruživanja u nevladinim organizacijama Br.
04/L-57 svakoj NVO kojoj je odobren status javnog korisnika povlastica mora da
podnese svake godine godišnji izveštaj nadležnom organu u vezi sa svojim operacijama
i aktivnostima unutar Kosova. Ukupno je 243 NVO koje rade pod statusom javnog
korisnika povlastica na Kosovu i 190 od njih su ispunili svoje finansijske obaveze
izveštavanja za 2011. Tako možemo zaključiti da većina NVO ispunjavaju svoje obaveze
prema registraciji kancelarije Ministarstva Javne Uprave.
- Kako Kosovo planiraju da poveća svoje kapacitete za istragu i gonjenje krivičnih
privrednih dela?
Jedan od glavnih organa koji rade u oblasti borbe protiv privrednih zločina je Direkcija
za Istrage i Privredni Kriminal i Korupciju koja je podeljena na sledeće sektore i
zapošljava 113 policajaca i 7 civila:
a. Sektor za istraživanje privrednih zločina;
b. Sektor za finansijske istrage;
c. Sektor za istrage korupcije;
d. Sektori Regionalnih Jedinica;
e. Kancelarija za statistiku i analize;
Nastavljeni su treninzi/obuke koje se održavaju u cilju daljeg povećanja kapaciteta
Direkcije za Istrage i Privredni Kriminal i Korupciju. Prema nastavnom planu za 2012,
68 Kosovskih Policajaca koji rade u domenu ekonomskih zločina imaće koristi od 8
treninga na privredni/ekonomski kriminal.
Što se tiče povećanja kapaciteta gonjenja slučajeva privrednog kriminala,Tužilački Savet
Kosova u saradnji sa drugim relevantnim akterima planira specijalizovane obuke za
tužioce koji se bave slučajevima privrednog kriminala.
-Kako će Kosovo ojačati i rešiti u ranijoj fazi istrage oduzimanje imovine u slučaju
pranja novca i privrednog kriminala?
Krivični zakonik Kosova, poglavlje VII, određuje oduzimanje imovinske koristi stečene
izvršenjem krivičnih dela. Međutim, obuhvaćanje Krivičnog zakonika koje predviđa
oduzimanje imovine je gledano nedovoljno. Kao rezultat toga Kosovo je u završnoj fazi
izrade nacrta Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. Ovaj zakon
trebalo bi da bude odobren od strane Skupštine Kosova u septembru 2012. S druge
strane, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (br. 03/L -196), član
22. opisuje svrhe mogućeg zamrzavanja imovine što je u osnovu zabrana transfera,
227
konverzije, raspolaganja ili kretanja sredstava ili drugih imovina na osnovu za vreme
trajanja važenja odluka sudskog ili drugog nadležnog organa. Prema ovom Zakonu
zamrznuta sredstva ili druge imovine ostaju vlasništvo lica ili lica koja drže interes u
određenim fondovima ili druge imovine u trenutku smrzavanja, i mogu nastaviti da se
administriraju od strane finansijske institucije .
-Da li je identifikacija ilegalne aktivnosti koje se odnose na uvoz i izvoz velikih
količina novca na aerodromu Kosova inkorporirana u rutinskom radu carine?
Obaveza da se proglasi novčani iznos od 10 000 € ili više, kada se ulazi ili izlazi sa
Kosova je postavljen u članu 29 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja
terorizma Br 03/L-196. Prema ovom zakonu, to je odgovornost kosovskih carinskih
službenika da preduzmu sve odgovarajuće mere za sprečavanje pranja novca i
finansiranja terorizma i prijave sumnjive transakcije ili sumnjivo finansiranje terorista
kod Finansijske Obaveštajne Jedinice. U toku obavljanja svojih dužnosti carinici će da
sarađuje sa FOJ, tužiocima, policijom, poreskom administracijom i drugim relevantnim
telima.
Kada lice ne uspe da proglasi novčani iznos od 10.000 Evra ili više, u skladu sa
Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma br 03/L-196, on/ona će
biti predmet kazne od 25% Ukupnog iznosa u svom posedu.
Tokom 2011, Carina Kosova je otkrila 22 slučaja ne prijavljivanja sa ukupnim iznosom
ne prijavljenog novca od 125.801.23€ na odlasku, i 212.719.05€ na dolasku u
Međunarodnom Aerodrom Priština.
Osim toga, bilo je nekoliko testova procene rizika na pitanju ne prijave. Kontrole su
sprovedena od strane službenika Carine Kosova (KC) na aerodromu zajedno sa
Direkcijom za sprovođenje zakona unutar CK, Carinske komponente EULEX-a,
Kosovske Policije i K9 jedinice Kosovske policije i EULEX-a.
Što se tiče pranja novca, tokom 2011 osoblje Carina Kosova je učestvovao na
specijalizovane obuke gde su istraženi mogući oblici pranja novca. Učesnici ove obuke
su bili carinski službenici koji rade na Odseku Carine "Aerodrom". Od januara 2012 ,
CK, je uspostavila svoje istražne strukture koje će istražiti ilegalne aktivnosti koje se
odnose na uvoz i izvoz prekomerne količine novca.
-Kako će Kosovo otkloni nedostatak iskustva i specijalizacija tužilaca i sudija za
pranje novca?
Na osnovu člana 3 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma,
Specijalno tužilaštvo Republike Kosova je nadležni organ koji razmatra slučajeve pranja
novca.
228
Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo će imenovati specijalne tužioce u borbi protiv
pranja novca i finansiranja terorizma. Tužilački Savet Kosova je planirao dalje obuke po
ovom pitanju, koje će se organizovati u saradnji sa FOJ, PAK i Agencijom za borbu
protiv korupcije, finansijskih stručnjaka, i policajaca kao deo radne grupe za borbu
protiv korupcije unutar Kancelarije Specijalnog Tužilaštva. Ovi treninzi su sprovedeni
od strane Kosovskog instituta za pravosuđe u saradnji sa drugim lokalnim i
međunarodnim partnerima.
Od 2006 je sprovedeno 19 obuka od strane KPI sa određenim modulima o borbi protiv
pranja novca. Osim toga, KPI će nastaviti da sarađuje ne samo sa TSK i SSK, ali i sa
zemljama regiona u cilju izrade i primene naprednih nastavnih planove o pranju novca.
3.8.4.
Sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala i drugih kriminalnih
aktivnosti, uključujući i terorizam
- Molim Vas dajte pregled relevantnih strategija, politika, zakonodavstva, kao i
organa i institucija uključenih u projekat (resursi, oblasti, zadaci, saradnja i
koordinacija).
Vlada Republike Kosova je usvojila neophodni zakonski i strateški okvir na sprečavanje
i borbu protiv svih oblika organizovanog kriminala uključujući i terorizam.
Ustav Republike Kosova, Poglavlje I, član 7. navodi da je jedan od glavnih principa
ustavnog poretka zemlje princip vladavine prava.
To je Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku i drugi zakoni koji se odnose na
organizovani kriminal i druge kriminalne aktivnosti u više detalja.
Član 274 Krivičnog zakonika određuje glavne forme i kazne za učešće u organizovanoj
kriminalnoj grupi, kao i Komisije za teška krivična dela kao deo organizovane
kriminalne grupe, dok članovi 109-113 ovog zakonika određuju definicije terorizma,
njene oblike i sredstva kao i kazne za takve kriminalne aktivnosti.
Član 213 Zakonika o krivičnom postupku predviđa za privremeno lišenje slobode i
privođenja u policiju kada je osoba osumnjičena za terorizam ili organizovani kriminal,
dok član 257 ovog zakonika određuje proceduru za tajne i tehničke mere nadzora i
ispitivanja u cilju terorizma ili organizovanog kriminal.
Kosovo je usvojilo Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma septembra
2010 godine. Ovaj zakon predviđa mere, nadležne organe i procedure za otkrivanje i
sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Za više informacija o pravnom okviru Republike Kosova za borbu protiv
organizovanog kriminala i drugih kriminalnih aktivnosti, uključujući terorizam
pogledajte listu ispod.
229
Pravni okvir protiv organizovanog kriminala i ostalih kriminalnih aktivnosti,
uključujući terorizam:
a. Ustav Republike Kosova;
b. Krivični Zakon Kosova;
c. Zakon o krivičnom postupku Kosova;
d. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma Br. 03/L- 196;
e. Zakon o zaštiti svedoka Br. 04/L-015;
f. Zakon o Specijalnom tužilaštvu Br. 03/L-052 ;
g. Zakon o sprečavanju i suzbijanju kibernetičkog zločina Br. 03/L -16;
h. Zakon o deklaraciji,poreklu i kontroli imovine Br. 03/L-15;
i. Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima Br. 04/L-03;
j. Zakon o zaštiti informatora Br 04/L-04;
k. Zakon o kontroli i nadzoru državne granice Br. 04/L-072;
l. Zakon o policiji Br. 04/L-076;
m. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija Br. 03/L -19;
n. Zakon o Obaveštajnoj Agenciji Kosova Br. 03/L-063;
o. Zakon o suzbijanju korupcije Br. 2004/34;
p. Zakon o sprečavanju sukoba interesa br 04/L-051;
q. Zakon o državnom tužiocu br 03/L-22;
r. Zakon o sudovima br 03/L-19;
s. Zakon o maloletničkom pravosuđu na Kosovu;
t. Zakon o carinama i akcizama na Kosovu Br. 03/L-109;
u. Zakon o narkoticima, psihotropnim supstancama i prekursorima Br. 02/L-12;
v. Zakon o upravljanju oduzetom ili zaplenjenom imovinom Br. 03/L-141;
w. Zakon o klasifikaciji informacija i verifikaciji bezbednosti Br. 03/L -17;
x. Zakon o zaštiti ličnih podataka Br. 03/L - 172;
y. Nacrt zakona o legalnom prisluškivanju;
Što se tiče strategije i relevantnih politika, Kosovo je usvojilo neophodne strateške
dokumente za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. Molimo Vas da
pogledate listu ispod za strateška dokumenata i politike u oblasti borbe protiv
terorizma i organizovanog kriminala .
a. Strategija nacionalne bezbednosti (2011);
b. Nacionalna strategija i akcioni plan Republike Kosova protiv organizovanog
kriminala za period 2009-2012;
c. Nacionalna strategija i Akcioni Plan Republike Kosova protiv terorizma 20092012;
d. Nacionalna strategija za borbu protiv droge i Akcioni plan Republike Kosova
2009-2012;
e. Nacionalna strategija i akcioni plan Republike Kosova o sprečavanju kriminala
za period 2009-2012;
f. Nacionalna strategija i Akcioni plan za integrisano upravljanje granicom;
g. Nacionalna strategija Republike Kosova o migraciji i Akcionog plana za period
2009-2012 ;
230
h.
i.
j.
k.
l.
h . Nacionalna strategija i akcioni plan protiv trgovine ljudima 2011-2014 ;
Strategija policije vodena obaveštajnim saznanjima;
Integrisani sistem upravljanja vanrednim situacijama;
Nacionalni Odgovorni Plan;
Nacionalni program civilnog vazduhoplovstva Republike Kosovo.
Svaka usvojena Strategija ima svog Nacionalnog Koordinatora čiji je mandat da
koordinira, nadgleda i izveštava sprovođenje politike, aktivnosti i akcije kao što je
predviđeno od strane odgovarajuće strategije. Dakle, Vlada Kosova je odredila sledeće
institucije:
a. Nacionalni koordinator protiv organizovanog kriminala;
b. Nacionalni koordinator protiv terorizma;
c. Nacionalni koordinator protiv trgovine ljudima;
d. Nacionalni koordinator za borbu protiv droge;
e. Nacionalni koordinator za integrisano upravljanje granicom;
f. Nacionalni koordinator za migracije;
g. Nacionalni koordinator Nacionalnog Plana za reagovanje u hitnim slučajevima;
h. Kosovska obaveštajna agencija (KOA) ;
i. Kosovska Policija;
j. Finansijski Obaveštajni Centar;
k. Kosovske Bezbednosne snage (KBS);
l. Carina Kosova;
m. Specijalno tužilaštvo i sudovi.
Pored toga, svaki od sledećih organa i institucija igra određenu ulogu u borbi protiv
terorizma i organizovanog kriminala:
a. Sekretarijati koordinatora nacionalne strategije - su organi čija je uloga da
prikupi sve informacije i podatke od drugih institucija kako bi se analizirale i
ocenile takve informacije kao i pripremili analitički izveštaji za Nacionalne
Koordinatore;
b. Ministarstvo Unutrašnjih Poslova – izrađuje politike o sprečavanju, zaštiti,
praćenju i reagovanju na aktivnosti organizovanog kriminala uključujući i
terorizam;
c. Savet Bezbednosti Kosova – je telo koje analizira, procenjuje i predlaže politiku
za sprečavanje i suzbijanje organizovanog kriminala uključujući i terorizam, u
skladu sa zakonom na snazi;
d. Kosovska Obaveštajna Agencija – je organ koji prikuplja i prenosi informacije o
pretnjama terorističkih aktivnosti protiv bezbednosti Kosova;
e. Ministarstvo za Kosovske Bezbednosne Snaga - njen mehanizam organizacija
pomaže u prevenciji i borbi protiv organizovanog kriminala, uključujući takođe i
terorizam;
f. Ministarstvo Ekonomije i Finansija - preko Carine, Finansijske Obaveštajne
Jedinice i Poreske Administracije pomaže u sprečavanju među-graničnog prelaza
robe i materijala koje imaju za cilj terorističkih aktivnosti i pomaže u
231
g.
h.
i.
j.
k.
identifikaciji, izveštavanju kao i blokira finansijske kriminalne aktivnosti i
terorističkih aktivnosti
Ministarstvo Administracije Lokalne Samouprave – kroz mehanizam za lokalnu
samoupravu pomaže u identifikovanju elemenata koji mogu dovesti do
kriminalne i terorističke aktivnosti i na aktivno učestvovanje u sprečavanju i
reagovanju na pripreme ili terorističke aktivnosti;
Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju – igra važnu ulogu u
sprečavanju kriminala i terorizma kroz obrazovanje, programe na osnovu
školovanja, prelazni pristup programa i razne vannastavne programske
aktivnosti;
Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta – kroz programe za prevenciju
terorizma nudi treninge i aktivnosti za podizanje svesti za NVO i neformalne
grupe;
Situacioni centar – služi kao operativni centar za prikupljanje informacija, analiza
i podrške za upravljanje krizama;
Tužilaštva i sudovi su odgovorne institucije za gonjenje terorista i organizovanog
kriminala izvršilaca, njihovu adekvatnu kaznu, oduzimanje imovine i imovine
stečene kriminalnim i terorističkim aktivnostima.
- Molimo vas da pružite pregled situacije u vezi sa drogom i trgovinom ljudi,
naročito u pogledu resursa, saradnje i koordinacije, uključujući i prekograničnu
saradnju. Fokus na prevenciju, krivično gonjenje i u slučaju trgovine ljudima, zaštitu
žrtava.
U 2009, Kosovo je usvojilo Nacionalnu strategiju u borbi protiv droge 2009-2012. Glavni
ciljevi ove strategije su smanjenje tražnje i smanjenje štete od potrošnje droge,
smanjenjem ponude droge i snabdevanja i poboljšavanje saradnje i koordinacije među
agencijama koje rade na suzbijanju droge. Ova strategija uključuje mnoge aktere kao što
su: Ministarstvo Unutrašnjih Poslova, Kosovske Policije, Carine Kosova, Tužilaštava,
Sudova, Ministarstva Pravde, Ministarstva Zdravlja, Ministarstva za Obrazovanje,
Nauku i Tehnologiju, Ministarstvo za Evropske Integracije, Ministarstvo Kulture,
Omladine i Sporta, različite NVO i drugih zainteresovanih stranama.
Tokom 2011, Carina Kosova je usko sarađivala sa Kosovskom Policijom/Direkcija za
ispitivanje trgovine drogom. Sektor za Inteligenciju i Sektor za borbu protiv
krijumčarenja unutar Kosovske Carine (50 carinski službenik) su opremljeni
specijalnom opremom za kontrolu vozila, uključujući Fibro domete, Busters i iks zrake
čitača barkodova.
Tokom 2011, CK i KP su organizovali 25 zajedničkih operacija protiv trgovine drogom u
međuvremenu CK je ponudio pomoć Kosovskoj Policiji u 20 slučajeva, od kojih 3 je
rezultiralo sa 14.86 kg zaplenjene droge. Pored toga, CK je otkrio 7 slučajeve trgovine
drogom i zaplijenila 58.74 kg droge (marihuana, heroin i kokain).
232
Od januara do maja 2012, 20 zajedničkih operacija protiv trgovine drogom je primenjeno. Ove operacije su rezultirale sa 4
slučajeva trgovine drogom i 21.048 kg zaplenjene droge. Direkcija za istrage sa trgovinom drogom (KP) se sastoji od 85
službenika, koji rade u različitim timovima, uključujući i jedinicu za sprečavanje i istrage. Ova Direkcija je podržana od
strane drugih odeljenja unutar KP kao i drugih agencije (carina, Kosovska obaveštajna agencija, zdravstveni inspektori,
Kosovska agencija za lekove itd.). Odgovornost ove Direkcije je sprovođenje istrage u vezi trgovine droge.
Za statističke podatke 2012 godine, vezano sa slučajeve trgovine drogom i osumnjičenih pogledajte tabelu ispod:
Tabela 63. Slučajevi trgovine trgovinom i osumnjičeni za 2012
2012
Sluča
jevi
Osumnjič
eni
Uhapše
ni
Pritvorni
Alba
nci
Srbi
Ostali
Muš
karci
Žene
Operacije
Trgovina
Posedo
vanje
Ostali
prekršaji
Jan.
Feb.
Mar
Apr
Total
37
36
63
39
175
76
55
110
60
301
55
45
92
47
239
41
29
61
26
156
71
51
94
53
269
0
2
1
5
8
5
1
15
2
23
73
55
106
60
284
3
0
4
0
7
14
12
28
6
60
15
14
20
7
56
30
27
55
22
139
0
0
2
0
2
Tabela 64. Vrste zaplenjene droge u 2012
2012
Heroin
Marihuana Kokain
Januar
23221.28 10287.74
0.4
Februar
7111.4
27815.6
3013
Mart
687.1
82956
73
April
18363
20554
0
Ukupno
49kg & 141kg
383g
613g
3kg
86.4g
Seme
Biljka
Ekstaza Ostalo Oružje Novac
Kanabiza Kanabiza
19,405
1128
20
109
5
€
228
6
60
1
75 €
131
2,450
4607
32
1
biljke 4
€
PS
27,505
311
0
0
0
11
€
49,435
6274
38
81
21
€
Vozila
3
3
4
10
Što se tiče prekogranične saradnje, došlo je do produktivne saradnje sa Republikom Albanijom i Makedonijom pri traženju
slučajeva trgovine drogom. Razmena informacija sa Republikom Albanijom je rezultirala oduzimanjem 18.363 kg droge tipa
heroin i hapšenje 3 osumnjičenih u februaru 2012.
234
U međuvremenu, kao rezultat saradnje sa Makedonijom tokom 2011 na graničnom
prelazu Elez Han 39 kg marihuane je zaplenjeno i 14 osoba je uhapšeno. Sa
prekograničnom saradnjom sa Makedonijom, u februaru 2012 Kosovska Policija je
uspela da uhapsi jednu osobu u Uroševcu i zapleni 2 kg heroina i 6 kg marihuane.
U slučajevima kada su osumnjičenih stranci, relevantne zemlje su obavešteni putem ST
poruke iz Kancelarije za međunarodnu saradnju unutar Kosovske Policije.
Prema statističkim podacima Sudskog Saveta Kosova, u 2011 Kosovski sudovi su rešili
134 slučaja u vezi sa članom 229 (Neovlašćena Kupovina, posedovanje, distribucija i
prodaja opasnih opojnih droga i psihotropnih supstanci) i člana 230 (Neovlašćena
Proizvodnja i prerada opasnih opojnih droga i psihotropne supstance) Kosovskog
Krivičnog zakona. Dakle, bilo je 61 slučajeva kažnjavanja zatvorom, 29 slučajeva
kažnjavanja kazni, 22 slučajeva uslovne osude, 1 slučaj alternativnog kažnjavanja, 3
slučaja su odbijena, a 18 slučajeva su rešeni u drugim oblicima ( pr. ustupanje i sl).
U 2011, Kosovo je usvojilo novu Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima
2011 - 2014. Glavni ciljevi ove strategije su sprečavanje TLJB; zaštita i pomoć žrtvama
trgovine ljudima i svedoka; istraga, hapšenje i kažnjavanje počinilaca ovog zločina; kao
i zaštita dece. Implementacija ove strategije podrazumeva Ministarstvo unutrašnjih
poslova, Kosovska Policija, Carina Kosova, Tužioci, Sudovi, Ministarstvo Pravde,
Ministarstvo Rada i Socijalnog Staranja, Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta,
Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju, Ministarstvo Zdravlja, različite
NVO i druge zainteresovane strane.
Direkcija za istraživanje TLJB je specijalizovano telo u okviru KP koje je odgovorno za
ispitivanje slučajeva trgovine ljudima. Ova Direkcija se nalazi u nadležnosti Odeljenja
protiv organizovanog kriminala. Sačinjen je od Centralne Istražne Jedinice, Jedinica za
Zaštitu i Pomoć Žrtvama i 6 regionalnih jedinica protiv trgovine kao što su: Priština,
Mitrovica, Peć, Prizren, Uroševac i Gnjilane. Ona radi pod centralizovanom modelu i
zapošljava 53 policajaca.
Jedan od glavnih zadataka DITLJB je da pruži zaštitu i pomoć žrtvama trgovine
ljudima. Osim toga radi na procesu rehabilitacije i reintegracije žrtava, kao i pomaže
njihov dobrovoljni povratak u zemlju porekla. Ova Direkcija blisko sarađuje sa drugim
zemljama u borbi protiv TLJB.
Tabela 64. Borba protiv TLJB:
Aktivnosti, slučajevi, istrage, žrtve
Otvoreni slučajevi
Slučajevi uručeni Tužilaštvu/Sudu
2011
66
65
2012
Januar–April
42
39
Slučajevi pod istragom
47
Uhapšeni u skladu sa krivičnim delima po
godinama
2011
Trgovina ljudima
Pružanje Prostitucija
Prostitucija
Ostala krivična dela
Ukupno pritvora
91
39
50
4
183
Identifikovane žrtve trgovine
Kosovo
Albanci
Moldovana
Srbi
Slovaci
Ukupno identifikovanih žrtava
2011
35
1
/
3
/
39
51
2012
Januar –April
49
20
15
84
2012
Januar –April
20
1
1
/
1
23
Kao rezultat prekogranične saradnje sa Republikom Albanijom, u 2011 KP je otkrila 2
slučaja koji su rezultirao pritvorom od 8 osumnjičenih. S druge strane, bilo je 1 slučaj
otkriven od strane KP, kao rezultat prekogranične saradnje sa Crnom Gorom gde je
uhapšeno 1 lice.
U 2012 bio je još jedan prekogranični slučaj sa Republikom Makedonijom, što je
rezultiralo sa hapšenjem 6 osumnjičenih.
Prema statistici Sudskog Saveta Kosova, tokom 2011 kosovski sudovi su rešili ukupno
21 predmeta u vezi sa članom 139 (Trgovina ljudima) Kosovskog Krivičnog zakona.
Tako, u 19 slučajeva je izrečena kazna zatvora, a 2 predmeta su zaključeni sa
oslobađajućom presudu.
Što se tiče zaštite žrtava trgovine ljudima, Kosovo je jedina zemlja u regionu koja ima
državno sklonište za žrtve. Ovaj smeštaj se administrira od strane Ministarstva Rada i
Socijalnog Staranja. DITLJB unutar KP blisko sarađuje sa 8 drugim nevladinim
skloništima nudeći tako dobar ambijent i dobro osmišljen program za žrtve. Osim toga,
Nacionalni koordinator protiv trgovine ljudima je uspostavio Grupu za Direktnu
Pomoć, telo sastavljeno od predstavnika iz 9 skloništa, DITLJB, Ministarstvo Zdravlja,
različite nevladine organizacije i druge agencije. Ova grupa radi na obezbeđivanju
boljeg lečenje i rehabilitacije žrtava.
- Kada je reč o upotrebi droga na Kosovu, molimo vas da pruži pregled trenutnog
stanja, pregled mera koje su preduzete u pogledu smanjenja potražnje droge, i
236
identifikujte vrste programa na raspolaganju za sprečavanje i smanjenje zdravlja u
vezi od zavisnosti od droge
Paralelno od UN Konvencije o: narkoticima (1961), psihotropnim supstancama (1971) i
Konvencija protiv ilegalne trgovine drogama i psihoaktivnim supstancama (1988)
direktno se primenjuje u domaćem zakonodavstvu Kosova, obim korišćenja droge na
Kosovu i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci je regulisan: Zakonom o zdravlju Br
4/2004 (član 23), Zakon o narkoticima, psihotropnim supstancama i prekursorima Br
02/L-128, Strategija zdravstvenog sektora 2010-2014, 2008-2013 Strategija za mentalno
zdravlje, Nacionalna strategija protiv droge i njen Akcioni Plan za period 2009-2012,
Administrativno uputstvo (AU) Br. 10/2010 o upravi i korišćenju metadona u okviru
zamene droga (programi lečenja).
Administrativno uputstvo o merama zaštite obaveznog lečenja za lica zavisna od
alkohola i psihotropnih supstanci je u procesu izrade. Ministarstvo Zdravlja (MZ) je
takođe formiralo radnu grupu za izradu " državnog plana za sprečavanje zloupotrebe
psiho – aktivnih supstanci i lečenja od zavisnih bolesti".
Kosovo je osnovalo neophodne institucionalne strukture i mehanizme usmerene na
efikasno sprovođenje pravnog okvira i politike za prevenciju i smanjenje zavisnosti od
droge, kao i sledeće:
a. Nacionalni Institut Javnog Zdravlja (NIJZ);
b. Centar za lečenje bolesti zavisnosti na Psihijatrijskoj Klinici Kliničkog
Univerzitetskog Centra Kosova (KUCK);
c. Jedinice za lečenje bolesti zavisnosti u regionalnim bolnicama;
d. Profesionalne Usluge Mentalnog Zdravlja podržane od strane zajednice.
NIJZ je odgovoran za zdravstvene edukacije i prevenciju upotrebe droga i zloupotrebe
psiho - aktivnih supstanci; obrazovanje – zdravstvene aktivnosti u sprečavanju
zloupotrebe narkotika se sprovodi u kontinuitetu od NIJZ i civilnog društva kao što je
predviđeno u Kosovskom Zakonu o narkotičnim lekovima, psihotropnim substancama
i prekursorima Br 02/L-128, u članu 32, stav 32.3.
Psihijatrijska klinika kliničkog Univerzitetskog centra Kosova (KUCK) i Jedinice za
Lečenje Bolesti Zavisnosti u regionalnim bolnicama su odgovorni za dijagnostiku i
hitno lečenje korisnika droga, a posebno de - toksičnosti u akutnim fazama predoziranja
(prevelike doze).
U 2008, je osnovana specijalna jedinica u okviru Psihijatrijske klinike KUCK-a (dve sobe
sa šest ležajeva) za lečenje bolesti zavisnosti u skladu sa kliničkim protokolom
odobrenim za ovaj tretman. Lečenje u ovoj jedinici, takođe u odgovarajućim jedinicama
u regionalnim bolnicama, koje imaju dva kreveta, do sada je uglavnom baziran u de toksičnosti programima tokom vanredne faze bolesti zavisnosti.
237
Profesionalne usluge za mentalno zdravlje uz podršku zajednica sedam regiona su
odgovorni za rehabilitaciju i psihosocijalno lečenje narkomana u zajednicama u kojima
oni žive i deluju.
U okviru programa podržanog od strane Globalnog Fonda, u aprilu 2012, primena pilot
projekta za lečenje ograničenog broja pacijenata sa Metadonom (Methadone) je počeo.
Projekat obuhvata Psihijatrijske klinike u KUCK, u dve regionalne bolnice, vaspitne
zdravstvene službe, i jednu privatnu zdravstvenu ustanovu. U cilju sprovođenja zakona
na snazi i odgovarajuće zdravstvene politike, MZ sarađuje sa privatnom zdravstvenom
institucijom " Lavirint" iz Prištine, u cilju obezbeđivanja sledećih programa i usluga:
a. Ambulant Detox (dnevne usluge za čišćenje organizma od droga);
b. MHRT (Metadonska Terapija Održavanja/Supstitucionalna Terapija, do sada 36
osoba je obuhvaćeno u ovom programu);
c. Preventivni Programi o Smanjenju Štete (Raspodela špriceva, Dobrovoljno
savetovanje i testiranje na HIV, Hepatitis B i Hepatitis C, proizvodnja i širenja
informacija i edukativnog materijala (IEM), program terenskih usluga;
d. Organizovanje i sprovođenje obuke o lekovima/drogama za profesionalce i
amatere;
e. Psiho – socijalne usluge (pojedinci, grupe, porodično savetovanje i održavanje
grupe samopomoći);
f. Lekarski pregledi, opšti i psihijatrijski pregledi;
g. Testiranje za određivanje droge u organizmu;
U saradnji sa "Trimbos Institute" iz Holandije i Kosovskom zdravstvenom fondacijom,
NVO "Lavirint" je sproveden program, Trening za trenere porodičnih lekara na temu
"Zloupotreba Supstanci“, dakle šest (6) porodičnih lekara su sertifikovani kao treneri na
ovom polju.
Profesionalni angažovani kapaciteti u oblasti prevencije, lečenja i rehabilitacije od
upotrebe droga i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci su: 24 zdravstvena radnika, od
kojih osam (8) su psihijatri, dva (2) psiholozi, deset (10) medicinske sestre, i četiri (4)
lekari.
Postoji oko 80 klijenata koji se godišnje leče u psihijatrijskoj klinici u Prištini, dok je
NVO 'Lavirint' ponudila ambulantno lečenje, kao što su savetovališta za više od 700
korisnika droga, od kada je počela svoje aktivnosti (koje se odnose na izveštaju
EMCDDA od 2011 za Kosovo).
Na osnovu izveštaja Kosovske Policije, EMCDDA i drugih izveštaja, trenutno
Marihuana ostaje kao najčešće korišćena droga na Kosovu, koja uglavnom dolazi iz
Albanije i u maloj količini se gaji u zemlji, a zatim heroin, u malim količinama kokain i
sintetičke droge.
238
Dodatne institucionalne aktivnosti su u toku da adresiraju povećanu upotrebu droge na
Kosovu i preventivne mere u zavisnosti drogom. U tom smislu, Nacionalni plan za
sprečavanje zloupotrebe psiho - aktivnih supstanci i lečenja bolesti zavisnosti je trebalo
da bude završen do kraja 2012. Konceptualni okvir ovog plana će imati za cilj povećanje
kapaciteta i efikasnosti za tretiranje ovog pitanja na multidisciplinarne i multisektorske
načine osiguravajući optimalnu koordinaciju usluga porodičnih zdravstvenih usluga,
socijalnih usluga, kliničko-bolničkih usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite i
usluge nevladinih organizacija u ovoj oblasti.
U skladu sa tim, Ministarstvo zdravlja će predložiti osnivanje Nacionalna opservatorija
bolesti zavisnosti kao institucija na nivou vlade, odgovorna za praćenje i sprovođenje
odgovarajućeg zakonodavstva i politika u ovoj oblasti kako bi se održavala redovna
komunikacija sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti (EMCDDA) kroz
nacionalni paket o izveštavanju koji sadrži nacionalni izveštaj, statističke tabele i
strukturirane upitnike.
S druge strane, međuresorska radna grupa na čelu MUP-a je osnovana sa mandatom
revidiranja trenutne Strategije i Akcionog Plana Protiv Droge 2009-2012. Radna grupa je
već došla do novih ciljeva podeljenih u četiri poglavlja, kao što su: Odgovori smanjenja
štete, smanjenje ponude i snabdevanja, saradnja i koordinacija, kao i monitoring i
evaluacija. Nova Strategija je predvidela osnivanje odbora i naučnih mehanizama
vezanih za droge. Strategija i Akcioni Plan su planirani da se završe do kraja juna 2012,
tako i preći neophodne procedure za saglasnost Vlade. Prilikom izrade Strategije i
Akcionog Plana su doprineli nacionalne i međunarodne eksperte iz ove oblasti, iskustva
iz zemalja članica EU i Evropske unije i međunarodnih organizacija kao što su
EUROPOL, INTERPOL, UNODC, EMCDDA itd. uzimajući u obzir i posebno učešće
civilnog društva za doprinos razvoja Strategije i Akcionog Plana.
3.9.
3.9.1.
Politike Saradnje
Statistike
- kakvo je stanje primene statističkog zakona i pripreme za višegodišnji statistički
program?
Zakon o zvaničnoj statistici (Br. 04/L-036) stupio je na snagu u decembru 2011. Zakon
postavlja standarde za razvoj, proizvodnju i objavljivanje podataka u skladu sa
standardima EU.
Značajan napredak je ostvaren kod primeni Zakona. U pogledu organizacionih
struktura, Agencija za Statistike Kosova (ASK), imenovala je novog izvršnog direktora
za tri godine. U martu 2012 u Kabinet premijera (KP), odlukom Br. 097/2012, osnovala
je Savet za Statistiku koji je izabrao svog predsedavajućeg i zamenika predsedavajućeg,
kao i odobrio propise za njegovo funkcionisanje.
239
Sledeći podzakonski aktovi (administrativna uputstva), koji proizilaze iz Zakona o
zvaničnoj statistici, su u završnoj fazi: a) restrukturiranje ASK-a, b) uslovi i način
pružanja statističkih podatke dobijeni posebnom obradom zvanične statistike, c)
skladištenje i korišćenje statističkih predmeta, i d) procedure za uspostavljanje i
održavanje statističkih registara. Svi ovi podzakonski aktovi se šalju Vladi, a očekuje se
da će biti odobreni do kraja juna 2012.
U skladu sa rokovima propisanim u Zakonu o zvaničnoj statistici, nacrt godišnjeg plana
rada za 2013 je završen i upućen Vladi 31 maja 2012. Štaviše, plan za pet godina
Program Statistike se očekuje da bude završen do kraja 2012.
- Možete li da pružite informacije o stanju finalizacije rezultata o popisu
stanovništva i popisu domaćinstava i stanova, koji će biti predstavljeni na završnoj
konferenciji 21. septembra 2012?
Na osnovu plana i trenutne dinamike, baza podataka će se očisti od juna 2012 i ASK
očekuje da objavi konačne rezultate popisa 21. septembra 2012. Podaci će biti dostupni
u štampanom i elektronskom obliku. Krajnji rezultat (štampani oblik) će obuhvatiti
glavne indikatore, kao što su: uslovi stanovanja, tip (materijal) kuće/stana, snabdevanje
vodom, pristup internetu, struktura (veličina) domaćinstava, glavne aktivnosti
stanovništva, starost, pol, bračni status, etničko poreklo, religija nivo obrazovanja,
zapošljavanja, prebivalište, itd. Podaci će takođe biti dostupni na sajtu ASK-a u
programu Excel i PDF formatu. Korisnici mogu da kreiraju različite tabele sa skoro svim
podatcima sadržanih u obrascima registracije/popisa.
- Koji su planovi Zavoda za Statistiku Kosova (ZSK) za poboljšanje statistike
poslovanja i makroenomoske statistike?
Sledeće mere su preduzete za usklađivanje poslovanja sa evropskim standardima
statistike: a) upitnici za Strukturisanu Anketu o Preduzećima za 2011 su ispravljeni,
(kao po preporukama eksperata i propisa Strukturisanih Statistika o Preduzećima), b)
održani su sastanci sa Regionalnim Kancelarijama za poboljšanje prikupljanja podataka,
c) nejasnoće upitnika su zabeležene, i kao rezultat upitnici za kvartalna istraživanja o
industriji i građevinarstvu su bili poboljšani.
Nedostatak ljudskih resursa i angažovanje osoblja u popisu domaćinstva, stanova i
stanovništva 2011 izazvalo je kašnjenja u objavljivanju nekih makroekonomskih
statistika. Ipak, tokom 2010 poboljšanja su napravljene u statistikama u smislu
formiranja bruto fiksnog kapitala, obračuna amortizacije osnovnih sredstava Vlade i
nevladinih organizacija, kreiranje dodate vrednosti u transportnim aktivnostima i
aktivnostima gostoprimstva. Da bi se kontinuirano poboljšali makroekonomski
pokazatelji, postoji potreba da se poboljšaju izvori podataka (istraživanja o poslovanju,
istraživanja domaćinstava, poljoprivredna istraživanja, istraživanja za radnu snagu,
organizovanje kratkoročnih istraživanja, kao i unapređenje administrativnih izvora
podataka).
240
- Kakvi su planovi ZSK za uvođenje klasifikacije ekonomske delatnosti NACE Rev
2?
Korišćenje NACE Rev 2 klasifikacije se ekonomske aktivnosti je usko povezana sa
relevantnim popisom preduzeća u Kosovskoj Agenciji za Registraciju Biznisa (KARB).
Odlučeno je kada će početi registrovanje novih biznisa sa NACE Rev. 2 (planirano je da
počne krajem 2013 i nastavi se u 2014), ASK i KARB će preneti odgovarajuće tabele iz
NACE Rev 1 u NACE Rev 1.1 a zatim u NACE Rev.2. Za ostala preduzeća koja se ne
mogu automatski preneti na odgovarajuće tabele iz NACE Rev 1 na NACE Rev. 2,
registracija preduzeća/biznisa će morati da se obavlja direktno na licu mesta. Od 2010,
u poslovnom istraživanju za godinu 2009, ASK je počeo da primenjuje duple kodove
(NACE Rev1 i NACE Rev 2) i tako je nastavila sa istraživanjima za 2010 i 2011 godine.
- Molimo vas dostavite informacije o stanju priprema za popis poljoprivrede koji će
se održati u oktobru 2013.
Pripreme za popis poljoprivrede su u toku:
a. Predlog projekat za popis poljoprivrede je pripremljen i potpisan od strane
Izvršnog Šefa ASK;
b. Nacrt plana aktivnosti za popis poljoprivrede je pripremljen;
c. Nacrt zakona o popisu poljoprivrede je pripremljen i poslat za konačni pregled u
MPŠRR, a očekuje se da bude upućen Vladi na usvajanje do početka juna 2012.
Zakon o poljoprivrednom popisu određuje ASK kao organ upravljanja
projektima radi popisa. Definicije koje se koriste u Eurostat su uključeni u
Zakonu. Popis se zasniva na regulativnom Evropske Komisije (EC) Br.
1166/2008;
d. Oko 95% od nacrta upitnika je završen;
e. Prvi nacrti priručnika za popisivačima su pripremljeni;
f. Budžet po aktivnostima i godinama je planiran i obezbeđen;
g. Pripreme za pilot popis poljoprivrede su počele, popis će se održati u novembru
2012.
- Kako se koordinacija glavnih proizvođača statističkih podataka (Zavod za
statistiku, Centralna banka, Ministarstvo Finansija, itd) primenjuje? Kakvi su
planovi za poboljšanje pouzdanosti, regularnosti i uzajamne usaglašenosti
statističkih podataka?
Na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici, nosilac zvanične statistike na Kosovu je ASK,
Ministarstvo Finansija i Centralna Banka Kosova. Zakon je jasno precizirao koordinacije
odgovornosti, koje su podeljene između Statističkog Saveta (savetodavni mehanizam) i
ASK. Pre izdavanja bilo kakve publikacije, ASK unakrsno proverava podatke sa
nadležnim institucijama u cilju koordinacije i osigura konzistentnosti podataka.
Za bolju koordinaciju, tokom procesa restrukturiranja ASK-a, jedinica za koordiniranje
proizvođača zvanične statistike, statistike korisnika na Kosovu i mehanizmima izvan
Kosova će biti osnovana.
241
Planovi za unapređenje pouzdanosti, regularnosti i uzajamne usaglašenosti statističkih
podataka na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici, koji su dodeljeni za glavnu
odgovornost ASK-u. Pored toga Savet za statistiku će igrati glavnu ulogu u tom pravcu
kroz preporuke i savete, monitoring i evaluaciju i podržavanju doslednosti i osiguranja
kvaliteta.
Odbor za statistiku spoljne trgovine je uspostavljen gde pitanja vezana za uvoz/izvoz
statistiku se obratio. CBK je državni koordinator za standarde diseminacije opštih
podataka (GDDS) unutar MMF-a i CBK je predstavljen u Savetu za statistiku.
Statistike prikupljene i objavljene od strane Centralne Banke Kosova su u skladu sa
međunarodnim standardima za statistiku MMF, Evropskom Centralnom Bankom,
Eurostat itd. Primena takvih standarda obezbeđuje pravilnost i uzajamno poštovanje
statistike unutar Kosova i sa drugim zemljama. Konkretni koraci koje CBK preduzima
za pouzdanost, ispravnosti i usklađenosti statističkih podataka su:
a.
b.
c.
d.
3.9.2.
Objavljivanje statističke metodologiji;
Kalendar publikacija i njegovo poštovanje;
Informacije kroz tehničke beleške o reviziji statistike;
Transparentnost statističkih publikacija
Promocija i zaštita investicija, industrijska saradnja, mala i srednja preduzeća
(MSP ) i turizam
3.9.2.1.
Industrija
- Ako industrijska politika odnosno politika konkurencije je na svom mestu, molimo
opišite njene glavne karakteristike i prioritete.
Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća na Kosovu 2012 - 2016 (sa vizijom do
2020), usvojena 13. jula 2011, i predviđa jačanje konkurentnosti malih i srednjih
preduzeća na domaćem i međunarodnom tržištu (strateški cilj 4). Pored toga, Strategija
industrije 2010 - 2013, usvojen 2010, sadrži niz prioriteta, koji će biti prikazani u MTI
planirane sektorske strategije (što se očekuje da bude završena u junu 2012 i da će
pokriti petogodišnji period 2012 - 2017). Ovi prioriteti su sledeći: poboljšanje pravnog
okvira u skladu sa novim pristupom smernica, promovisanju razvoja industrije i
povećanja uloge industrije u stvaranju BDP-a, povećanje konkurentnosti proizvodnih
preduzeća i promociju investicija u industriji. Osim toga, razvoj strategija za inovacije,
na osnovu finansijske podrške EU, počela je u martu 2012. Na kraju, istraživanje o
potrebama za obukom MSP-a je u završetku.
- Kako su ovi prioriteti napravljeni u skladu sa opštom ekonomskom politikom? Da
li industrijska politika uzima u obzir potrebe da se stvori atraktivna operativna
sredina za poslovanje i investitore, da se promoviše razvoj adekvatnih
242
profesionalnih veština, stvaranje integrisanog sistema inovacija i razvoja klastera?
Kako se konkurentnost adresira?
Kosovska Strategija za razvoja MSP 2012 - 2016 predviđa jačanje konkurentnosti malih i
srednjih preduzeća na domaćem i inostranom tržištu preko 6 ciljeva i 25 zadataka.
Ciljevi su sledeći:
a. Izrada tehničkih, inovacionih i menadžerskih veština malih i srednjih preduzeća,
u skladu sa programom EU o podršci politike vezane za informacione i
komunikacione tehnologije;
b. Osnivanje malih i srednjih preduzeća u okviru međunarodnih standarda i
sistema upravljanja kvalitetom;
c. Razvoj plana supstitucije uvoza, čiji je cilj pružanje podrške malim i srednjim
preduzećima da budu konkurentniji na domaćem tržištu;
d. Identifikacija i razvoj prioritetnih sektora za podršku MSP;
e. Razvoj i uspostavljanje Centara za Biznise i Inovacije;
f. Olakšavanje pristupa MSP na regionalnim i međunarodnim tržištima.
Četvrti strateški cilj sadrži principe Akta malih preduzeća (SBA Act): I. Stvaranje
okruženja u kome preduzetnici i porodične firme mogu da napreduju i u kojem je
preduzetništvo isplativo; VII. Pomaganje MSP da iskoriste više od mogućnosti koje
pruža jedinstveno tržište i, X. Podsticanje i podrška malim i srednjim preduzećima da
imaju koristi od rasta tržišta. Operativni Okvirni program Evropske komisije u ovom
aspektu je EU Program za konkurentnost i inovacije (CIP), koji teži da se Kosovo
pridruži u bliskoj budućnosti.
Razvoj malih i srednjih preduzeća i privrede dat je sada smatrajući se kao prioritet od
strane svih donatora i kosovskih institucija, međutim postoji nekoliko praktičnih
predloga kako da se ide o postizanju rast MSP i ne postoji jednoglasan pogled na ono
što je kosovska konkurentna prednost.
Tipičan kosovski supermarket je snabdeven velikim deom uvoznih prehrambenih
proizvoda, od kojih mnoge mogu biti proizvedena u zemlji. Kosovo je deo regionalne i
globalne ekonomije i u cilju da se takmiči, mora da proizvede robu i usluge na istom
nivou kvaliteta i performansi kao strani proizvođači. Međunarodni konkurentnih
proizvodi trenutno vrše diskriminaciju potražnje domaćih potrošača.
Strateški cilj 4 bavi se relevantnim pitanjima kroz niz mera: podizanje tehničke,
inovativne i veštine upravljanja; uvođenje međunarodnih standarda; razvijanje plana
supstitucije uvoza; uspostavljanje Centara za Biznis i Inovacije; i olakšavanje pristupa
malih i srednjih preduzeća u regionalnim i drugim stranim tržištima.
- Ko učestvuje u izradi i sprovođenju industrijske politike ili politike
konkurentnosti (ministarstva, agencije, privatni sektor, zainteresovane strane) i kako
(uključujući i koje mehanizme konsultacija)?
243
U kontekstu vladinih institucija, agencije uključene u razvoj industrijske politike ili
politike konkurentnosti su sledeće: Odeljenje za Industriju, Agencija za podršku MSP i
Agencija za promociju investicija. Pored toga, industrijska podgrupa deluje u okviru
Trgovinske Politike Radne grupe, gde su zastupljeni sledeće ostali akteri: Ministarstvo
Trgovine i Industrije (Odeljenja za Industriju i Trgovinu), Ministarstvo Finansija,
Ministarstvo Inostranih Poslova, Ministarstvo za Evropske Integracije, Carinske
Usluge, Agencija za Hranu i Veterinu, Poreska Administracija Kosova, Privredna
Komora Kosova, Poslovni Savez Kosova, Advokatska Komora Kosova, Udruženje
Izvoznika, poslovni predstavnici i relevantni donatora (UNDP, USAID, Svetska Banka i
EUO/ES). Ova podgrupa deluje od marta 2011, i sastaje se svaka tri meseca. Do sada
imala je sledeća glavna dostignuća:
a. Usvajanje standardnih operativnih procedura, koje definišu obim podgrupe kao
što sledi:
i.
Reforma poslovanja i harmonizacije zakonodavstva sa direktivama EU o
industrijskim proizvodima;
ii.
Reforma u građevinskom sektoru na Kosovu; i
iii. Reforma sistema regulacije u tržišnoj ekonomiji.
b. Potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Privrednom Komorom Kosova (u maju
2011) o organizaciji sajmova i radionica u određenim sektorima industrijskih
proizvoda.
- Koje se specifične mere sprovode za promovisanje investicija, a posebno za
privlačenje direktnih stranih investicija? Da li imate studije koje pokazuju
mogućnosti (niše, delotvorne modele) za vaš proizvodni sektor u EU i svetskom
tržištu?
IV. Opštinska Radna dozvola se eliminiše da omogući brz početak poslovanja.
a. Fiskalne Politike:
i.
Smanjenje korporativnog poreza sa 20% na 10%;
ii.
Smanjenje poreza na dohodak do 10%;
b. Poboljšanje delatnosti poslovnog okruženja:
i.
Registracija preduzeća u roku od samo 3 dana, besplatno;
ii. Početni kapital za nove poslove i svi troškove za registraciju preduzeća su
eliminisani;
iii. Sve administrativne procedure i vreme čekanja za uvoz je smanjen od 8 na
3, i za izvoz dokumenata od 8 na 2 dokumenata;
iv. Opštinska Radna dozvola se eliminiše kako bi omogućila brz početak
poslovanja.
c. Organizacija konferencija u zemlji i inostranstvu, u cilju privlačenja stranih
investitora:
i. Ciljanje potencijalnih investitora u prioritetnim sektorima, kao što je
navedeno u Strategiji za promovisanje investicija;
ii.
Promocija investicionih mogućnosti na Kosovu u raznim časopisima
širom sveta;
244
iii.
Promocija investicionih mogućnosti na Kosovu preko prestižnih
televizijskih stanica kao što su CNN.
d. Promotivni materijal:
i. Brošura Investiraj na Kosovo (Invest in Kosovo);
ii. Brošura Pravni Vodič (Legal Guide);
iii. Film za promovisanje stranih investicija;
iv. Strategija za promovisanje investicija.
e. Sektorske studije (u cilju stvaranja boljih i detaljnih informacija za potencijalne
investitore u sektorima koje ih možda interesuje da investiraju):
i. Studija o sektoru prerade drveta;
ii. Studija o poljoprivrednom sektoru i mogućnostima ovom sektoru;
iii. Studija o sektoru prerade metala;
iv.
Studija o sektoru dekorativnog kamenja;
v. Studija o sektoru hortikulture;
vi.
Studija o sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija;
vii. Studija o automobilskom sektoru;
viii.
Studija o tekstilnom sektoru.
- Molimo vas da opišete politiku i dostignuća o realizaciji industrijskih parkova ili
sličnih inicijativa.
Zakon Br. 03/L-129 o ekonomskim zonama je usvojen 30. aprila 2009. Ovaj zakon
reguliše osnivanje, rad, nadzor i razvoj privrednih zona, prava i obaveze programera,
operatera, menadžera, korisnika, koji rade na njima, vrste obavljenih aktivnosti u
okviru njih, i kako odrediti lokaciju ekonomskim zona. Štaviše, sledećih pet
podzakonskih akata su usvojeni:
a. AU Br. 2009/14 a uspostavljanje divizije ekonomskih zona;
b. AU Br. 2009/23 o procedurama za podnošenje zahteva i uslovi za dobijanje
odluke o osnivanju;
c. AU Br. 2009/24 o odnosima između odgovornih institucija, razvoju zone i
drugih institucija;
d. AU Br. 2009/25 o procedurama kontrole privrednih zona, i
e. AU Br. 2009/26 o obliku, sadržaju, validnosti i takse za izdavanje odluke.
Nakon završetka zakonske infrastrukture, dve ekonomske zone su stvorene: Biznis
Park u Glogovcu i Tehnološki Park u Srbici. Biznis sadrži 33 preduzeća, koja su
proglašena za investiciju u iznosu od 30,551,380 i 920 zaposlenih. Ove kompanije će
nadoknadi PDV nakon što su proizvodi prodati. Osim toga, inicijativa za osnivanje
ekonomske zone su podneti od strane drugih subjekata, kao što je opština Suva Reka,
Mitrovica, Lipljan, Štimlje i Vučitrn, kao i Zinkunie Kosova Group doo, sa sedištem u
Prizrenu, koje su u procesu kompletiranja dokumentacije.
Privremene poreske olakšice za sve kategorije preduzeća koje se prešle u privredne
zone su sledeće:
245
a. Oslobađanje od carinskih dažbina na uvoz sirovina (sirovine nisu predmet
carinskih dažbina proizvoda, kao što se smatraju carinski magacin);
b. Izuzeće od IT opreme od carinskih dažbina;
c. Izuzeće od preduzeća koji se nalaze u ekonomskim zonama iz svih vrsta poreza
u periodu od dve godine od početka njihove delatnosti;
d. Podrška preduzećima koji se nalaze u ekonomskim zonama sa savetodavnim
uslugama (o najboljim oblicima poslovnog upravljanja i onih koji utiču na rast i
razvoj preduzeća) za period od dve godine od početka njihove delatnosti;
e. Ukupno oslobođenje od poreza na dobit za reinvestiran iznos u periodu od dve
godine od početka svojih aktivnosti, i oslobađanjem od poreza na imovinu za
period 10 godina.
Početkom 2011, Agencija za podršku MSP, sa ciljem stvaranja povoljnog ambijenta za
razvoj biznisa i podršku u uspostavljanju privrednih zona, najavila je izražavanje
interesa za podršku opštinama da sprovedu studiju izvodljivosti o osnivanju privrednih
zona. Do sada, 15 opštine su se prijavile za ovaj projekat.
3.9.2.2.
MSP
- Molimo Vas da nam dostavite zvanične definicije koje se trenutno primenjuje za
mala i srednja preduzećima.
Prema Zakonu br. 03/L-031 o izmenama Zakona br . 02/L-5 o podršci malih i srednjih
preduzeća (član 3), mala i srednja preduzeća su svrstana u sledeće tri kategorije: mikro –
preduzećima (do 9 zaposlenih), mala (10 - 49 zaposlenih); i srednjih preduzeća (50 - 249
zaposlenih) .
- Koji je udeo mirko (do 10 zaposlenih), malih (do 50) srednjih preduzeća (do 250
zaposlenih) na nacionalnoj privredi u smislu BDP, zaposlenosti i izvoza?
Prema podacima Kosovske Agencije za Registraciju Biznisa, mala i srednja preduzeća
učestvuju u zapošljavanju sa 232,411 zaposlenih (oko 63% od ukupnog broja
zaposlenih), i proizvode 47,6% od ukupnog izvoza. Prema podacima Poreske
Administracije, od 2010, mala i srednja preduzeća učestvuju sa 43,3% u BDP-u.
Tabela 65. Statistike o broju zaposlenih u MSP do Decembra 2011
Kategorije MSP
Broj MSP
1 - 9
109 798
10 - 49
1 508
50 – 249
224
250 - ....
60
Total
111 590
Izvor: Ministarstvo Trgovine i Industrije
Broj zaposlenih u MSP
185 123
24 877
22 411
137 096
369 507
- Možete li ukratko sumirati okvir politike koji definiše ili obuhvata pristup Vlade i
politike prema preduzećima/MSP?
246
Glavni dokument sektorskih politika u oblasti malih i srednjih preduzeća je Strategija
razvoja malih i srednjih preduzeća 2012 - 2016, koja sadrži 7 strateških ciljeva, 34 ciljeva
i 138 strateških kratkotrajnih ciljeva. Ova strategija je pod-sektorski sastavni deo
Akcionog Plana o Ekonomske Vizije Kosova 2011 – 2014. MSP strategija je
međusektorska strategija i obuhvata jedan broj vladinih agencija koje imaju
odgovornosti za pojedine delove njenog sprovođenja. Njegova uspešna implementacija
pomoći će raditi na uklanjanju mnogih prepreka za ekonomski rast, povećanje
aktivnosti privatnog sektora, povećanje domaćih i stranih investicija, i stoga će biti i
najveći doprinositelj za stvaranje novih radnih mesta.
- Koji su glavni instrumenti/sredstva, programi, finansije politike MSP? Molimo vas
da procenite iznos sredstava na raspolaganju za MSP kroz nacionalne vlade i druge
donatore (EU, međunarodni/bilateralni donatori).
Sledeći odeljak daje pregled svih programa za podršku programa MSP koji su
sprovedeni do sada na Kosovu.
Dani Malih Preduzeća je kampanja koja ima za cilj da podigne svest građana o ulozi
malih i srednjih preduzeća; Održivi ekonomski razvoj MSP i promovisanje javnoprivatnog dijalogu i tako će primeniti politike koje treba da se razvijaju za podršku
preduzeća. Naši ciljevi su i dalje u procesu usklađivanja sa ciljevima Evropske Komisije.
Takmičenje za Business Start-up, ovaj projekat ima za cilj da podstakne i stimuliše
mlade ljude sa inovativnim biznis idejama da se prijave za grantove i započnu
sopstveni biznis.
Promovisanje Razvoja MSP – Glavne aktivnosti programa su sledeće:
a. Izgradnja kapaciteta Kosovske Agencije za Podršku MSP (KAPMSP);
b. Izgradnja Kapaciteta za MSP;
c. Omogućavanje lakšeg pristupa finansijama.
Akcije za realizaciju prve aktivnosti su sledeće:
a. Jačanje kapaciteta promovisanje KAPMSP i podrške Agencije za unapređenje
veštine javno- privatnog dijaloga;
b. Analiza procena potreba za obuku;
c. Podrška KAPMSP u jačanju kapaciteta MSP baze podataka i stvaranje
mehanizma za indikatora konkurentnosti opština;
d. Podrška KAPMSP u implementaciji sistema za upravljanje odnosa sa klijentima;
e. Podrška KAPMSP u stimulacije za stvaranje i razvoj Udruženja provajdera
poslovnih usluga Kosova i unapređenje znanja lokalnih poslovnih konsultanata.
Akcije za realizaciju druge aktivnosti:
a. Podrška KAPMSP u ponovnom stvaranju i reorganizacije Vaučer Šeme
Savetovanja;
247
b. Podrška KAPMSP u pružanju savetodavnih usluga i treninga za lokalne i iz
dijaspore MSP putem VŠS.
Akcije za realizaciju treće aktivnosti:
a. Sprovođenje studije izvodljivosti za procenu mehanizama za pružanje
poboljšanog pristupa finansijama za MSP;
b. Podrška KAPMSP u stvaranju tržišno orijentisanu Kreditnu Garancijsku Šemu za
podršku sektoru MSP;
c. Podrška MTI/KAPMSP u stvaranju finansiranja strategije za obezbeđivanje
sredstava iz fonda potencijalnih davalaca Kreditnog Fonda i Kreditne
Garancijske Šeme;
d. Podrška MSP na povećanje svesti o uspostavljanju Kreditne Garancijske Šeme.
Grantovi za MSP: posle realizovane studije o prioritetnim sektorima koji će imati koristi
grantove će biti određeni.
Poslovni Inkubator: ima cilj da ponudim radni prostor i usluge za početak biznisa i
mlade potencijalne preduzetnike. U 2011, NVO Inkubatorët e Biznesit (Inkubatori
Biznisa) je osnovana (osnivači: PI u Gnjilanu, PI u Dečanima i PI u Štimlju), sa ciljem da
se uspostavi entitet i kako bi se postao član Evropske mreže poslovnih inkubatora
Poslovni Park u Glogovu, prostire se na 22-kilometara puta Priština-Peć, u selu Gornje
Koretince. U prečniku od 80 kilometara, pokriva svaki ugao Kosova u prečniku od 400
kilometara i ima pristup na glavnih panevropski putni koridor br. 4, 5, 8, 9 i 10, kao i u
većim gradovima u regionu: Solun, Tirana, Drač, Skoplje, Sofija, Beograd, Zagreb,
Sarajevo i Podgorica.
Poslovni Park, sa uspostavljenom infrastrukturom, nudi idealnu lokaciju za osnivanje
preduzeća. Ima površinu od 24 ha i u budućnosti može da bude deo industrijske zone
od preko 130 ha. Nudi lokacije za preduzeća različitih veličina i tipova, uglavnom za
sektor proizvodnje, prerade i usluga. Svaka parcela ima direktan pristup glavnim
putevima u parku, kao i individualni pristup na infrastrukturne mreže.
Tabela 66. Pregled sredstava dodeljenih od strane Vlade Kosova i donatora za podršku MSP u
toku 2010 - 2012 (u evrima)
2012
Ukupn
Projekti
2010
2011
(izdvojeno)
o
Evropska Nedelja
9,550
9,550
Kosovskih MSP-a
Započinjanje za žene
25,000
25,000
Dani Malih Preduzeća
50,000
50,000
Jačanje javno-privatnog
dijaloga i unapređenje
preduzetništva
248
Promovisanje Razvoja
MSP
- Izgradnja kapaciteta
Agencije za podršku
MSP
- Vaučer Šema
Savetodavanja i
Obuke
- MSP pristup na
finansije
Grantovi za MSP
(Su-finansiranje sa EU)
Poslovni Inkubatori
- Program za
Upravljanje Poslovnih
Inkubatora
- Inventar i popravka PI
Poslovni park u
Glogovcu
(Fizička infrastruktura)
Dani Malih Preduzeća
Jačanje javno-privatnog
dijaloga i unapređenje
preduzetništva
(donator: EC, Švajcarska
Kancelarija za Saradnju,
SPARK i Raiffeisen
Banka)
BETA Projekat
Osnivanje “One Stop
Shop” i Biznis Centara
(donator: Svetska
Banka)
Projekat: KPEP, YEP,
NOA i CFF pružaju
tehničku asistenciju,
grantove, kredite i
treninge za MSP na
Kosovu (donator:
USAID)
EUred: podrška razvoju
privatnog sektora
(obuka i savetovanje)
(donator: EU)
150,000
150,000
250,000
250,000
200,000
200,000
2,000,000
2,000,00
0
113,000
113,000
760 ,794
760 ,794
10,000,000
10,000,0
00
2,500,000
2,500,00
0
249
Ukupno
Izvor: Ministarstvo Trgovine i Industrije
16,058,3
44
Uprkos programa za razvoj MSP, izazovi ostaju u njihovom finansiranju. Agencija za
podršku MSP ima za cilj da smanji broj malih i srednjih preduzeća za koje pristup
finansijskim sredstvima predstavlja prepreku za njihov rast i razvoj. Da bi se ovo
postiglo, ova agencija radi u četiri pravca:
a. Formulisanje predloga za poboljšanje pristupa finansiranja od strane MSP,
uključujući i alternativna sredstava koja su održiva (kako finansijske i tako ne
finansijske);
b. Izrada i implementacija inovativnih finansijskih instrumenata MSP i kapaciteta
za posrednike (preko Kreditne Garancijske Šeme za mala i srednja preduzeća);
c. Stvaranje radnih grupa za poboljšanje kvaliteta i pristupa stručnim savetima,
podrška i obuka o finansijama, i
d. Razvoj programa za uspostavljanje kredita za inovativne poslovne inicijative.
3.9.3.
Poljoprivreda i poljoprivredno-industrijski sektor
3.9.3.1.
Horizontalna Pitanja
- Molimo vas da navedete opšti opis sa naznakom nedavnih i očekivanih budućih
kretanja:
Nacionalna i regionalna politika prihoda farme, proizvodne i strukturne politike
(naročito politike ruralnog razvoja)
Ukupna površina Kosova je 1.1 miliona hektara, od čega 53% je poljoprivredno
zemljište a 41 % je šumsko zemljište. Poljoprivredni sektor karakteriše se malim
farmama. Prema istraživanju poljoprivrednog domaćinstva 2009 ima skoro 180.000
aktivnih farmi na Kosovu. Učešće poljoprivrednog sektora u bruto domaćoj proizvodnji
(BDP) je skoro 12%, poljoprivredni proizvodi čine skoro 16% ukupnog izvoza i
poljoprivredni sektor obezbeđuje skoro 25% ukupne zaposlenosti, uglavnom u
neformalnom sektoru.
Smatra se da 60% stanovništva Kosova živi u ruralnim područjima i sektor
poljoprivrede ima važnu ulogu u pružanju mogućnosti za zapošljavanje i generisanje
prihoda za stanovnike koji žive u ovim oblastima. Pored toga, održivi poljoprivredni –
ruralni razvoj je da se postigne čak i kroz promociju intenzivne poljoprivrede i
diversifikacije ruralne i druge privredne delatnosti.
Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja je zaduženo za razvoj i
implementaciju nacionalnih politika o poljoprivredi i ruralnom razvoju čiji je cilj
postizanje uravnoteženog ekonomskog razvoja u svim poljoprivrednim i ruralnim
područjima zemlje. Da bi se ovo postiglo, MPŠRR je razvilo Poljoprivredni i Ruralni
Razvojni Plan za (PRRP) 2007-13, koji je odobren od strane Vlade Kosova, u aprilu 2007,
čija realizacija je na osnovu Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju 03/L - 098.
250
Glavni cilj PRRP je da obezbedi okvir koji će pomoći Kosovu da: a) restrukturira svoj
poljoprivredno-ruralni sektor u skladu sa onim u EU, uključujući i obaveze koje Kosovo
ima u tom sektoru dok ne postane član EU; i b) poboljšanje životnog standarda ruralnog
stanovništva na Kosovu sužavanjem urbane i ruralne razlike, pružajući veću podršku
manje razvijenim područjima i sužavanje dispariteta između njih i ruralnih područja u
EU.
Opšti ciljevi PRRP 2007-13 za poljoprivredu i ruralni razvoj na Kosovu su:
a. Dodatni prihod za poljoprivrednike i ruralne stanovnike, što je dovelo do
poboljšanja životnog standarda i uslova rada u ruralnim oblastima;
b. Poboljšana konkurentnost i efikasnost primarne poljoprivredne proizvodnje u
cilju smanjenja uvoza i povećanju izvoza;
c. Poboljšana obrade i promet poljoprivrednih i šumarskih proizvoda/podproizvoda;
d. Poboljšan kvalitet na farmi i higijenskih standarda;
e. Održivi ruralni razvoj i povećanje kvaliteta života (uključujući infrastrukturu),
kroz promociju i druge privredne aktivnosti koje su u harmoniji sa okolinom;
f. Stvaranje mogućnosti za zapošljavanje u ruralnim područjima posebno kroz
ruralne diversifikacije.
PRRP se bazira na dva stuba: a) prvi stub ima za cilj razvoj poljoprivrede, b) drugi stub
ima za cilj ruralni razvoj.
Da bi se postiglo povećanje prihoda za farmere koji omogućavaju neophodne
strukturalne razvoj i povećavaju proizvodnje određenih poljoprivrednih proizvoda,
direktne mere podrške su bile uključene u PRRP 2007-13. Ove mere su uglavnom
zasnovane na odredbama Uredbe Saveta 73/2009 o osnivanju zajedničkih pravila za
šeme direktne podrške za poljoprivrednike i mere podrške u okviru prvog stuba ZPP
(Zajednička poljoprivredna politika).
PRRP 2007-13 strategija ruralnog razvoja se zasniva na odredbama Uredbe Saveta o
podršci za ruralni razvoj (2007-13 Fond za Ruralni Razvoj i Evropski Fond (EFARD)
Uredba Saveta 1698/2005).
Za sprovođenje ovog strateškog pristupa rešavanja domaćih grla i usklađivanju
kosovske poljoprivredne politike, direktne mere podrške i mere ruralnog razvoja su
usvojene u skladu sa četiri ose EU. One uključuju sledeće:
Poljoprivredne/direktne mere podrške:
a. Ovce i koze (po glavi);
b. Mlečne krave (po glavi);
c. Žitarice i uljarice (po hektaru);
251
Projekti/Ruralni Razvoj:
Implementacija Poljoprivrednog i Ruralnog Razvojnog Plana 2007-13 se bazira na četiri
ose i 8 mera.
Osa 1 – Konkurentnost:
a. Razvoj profesionalnih treninga za ispunjavanje ruralnih potreba (Mera 1);
b. Restrukturiranje fizičkog potencijal u oblasti poljoprivrednog i ruralnog sektora
(Mera 2);
c. Upravljanje vodnim resursima za poljoprivredu (Mera 3);
d. Unapređenje prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda (Mera 4).
Osa 2 – Životna sredina i poboljšano korišćenje zemljišta:
a. Poboljšanje upravljanja prirodnih resursa (Mera 5)
Osa 3 – Ruralna raznolikost i kvalitet ruralnog života:
a. Raznovrsnost farmi i alternativne aktivnosti u ruralnim područjima (Mera 6);
b. Poboljšanje ruralne infrastrukture i održavanje ruralnog nasleđa (Mera 7);
Osa 4 – Razvoj Lokalne Zajednice:
Podrška razvoju lokalne zajednice (Mera 8)
- Savetodavne usluge i registar farmera
Savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni razvoj osnovane su i operativne od 2004.
Organizacija savetodavnih usluga je podržana od strane projekta jačanje razvoja
poljoprivredne savetodavne službe (SASS), i njegovog naslednog projekata SASS2 i RA
(Ruralna Savetodavna Služba) koji finansira Evropska Komisija i "Razvoj ruralnih
područja putem unapređenja savetodavnih službi", projekat je finansiran od strane
Vlade Republike Kosova.
Zakon Br. 04/L-074 o savetodavnim uslugama za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji je
usvojen 15. februara 2012, reguliše organizaciju i sprovođenje aktivnosti savetodavnih
službi za poljoprivredu i ruralni razvoj i odnose među akterima za razvoj poljoprivrede
i ruralni razvoj. Savetodavna služba je organizovana u javnim i privatnim uslugama
(član 4) na dva (2) nivoa: centralni i lokalni nivo (član 5).
Savetodavne službe za poljoprivredu i ruralni razvoj na centralnom nivou rade pod
okviru Ministarstva Poljoprivrede i uključuju stručnjake u datoj oblasti. Glavna
odgovornost savetodavnih službi na centralnom nivou je da se razvije opšti savetodavni
sistem za poljoprivrednike i poljoprivredna preduzeća, kao i planiranje, koordinira i
kontroliše rad opštinskih kancelarija koje pružaju poljoprivredne savete. Pored toga,
službenici za savetodavne usluge na centralnom nivou ocenjuje potrebama obuka
252
savetnika i nacrte programa obuke za poljoprivrednike koji se realizuju od strane
regionalnih i opštinskih savetnika.
Savetodavne usluge na centralnom nivou su osnovane u sedam (7) regionalnih
kancelarija u zemlji, koje kroz svoje profesionalne savete uglavnom prenose znanje na
poljoprivrednu proizvodnju, metode za povećanje proizvodnje raznih poljoprivrednih
kultura gajenih u odgovarajućim regijama, kao i obuku, pomoć i savete o aktivnostima
vezanim za poljoprivrednu različitosti i razvoju poljoprivrednih preduzeća. Regionalne
kancelarije savetodavne službe pružaju pomoć u pripremi i distribuciji pismenog
informativnog i profesionalno proširenog materijala.
Savetodavne službe/usluge na lokalnom nivou su uspostavljene u 30 opština. Ove
službe procenjuju potrebe poljoprivrednika na savetima i zahtevima obuke, i prosleđuje
zahteve poljoprivrednika na regionalnom nivou. Pored savetodavne usluge na
opštinskom nivou one distribuiraju prošireni materijal, prenosa informacija za
poljoprivrednike na period primene MPŠRR za finansijsku podršku kroz investicione
grantove i direktna plaćanja, kao i pružanje pomoći poljoprivrednicima za
popunjavanje aplikacija.
Savetodavne službe za poljoprivredu i ruralni razvoj mogu se obezbediti od strane
pojedinih savetnika, fizičkih i pravnih lica i uključujući sve aktivnosti opisane u članu 3.
Zakona br 04/L-074 o savetodavnim službama za poljoprivredu i ruralni razvoj.
U okviru reorganizacije od strane organizacionih jedinica MPŠRR, savetodavne službe
na centralnom nivou će biti pretvoren u odeljenje podeljeno na tri (3) podela (Divizija
Tehničkih Saveta - 4 službenika, Divizija za Ekonomske, Pravne i Socijalne Savete - 4
službenika i Divizija za Obuku, Informacije i Koordinacija - 4 službenika) i sastoji se od
ukupno 15 stručnjaka, uključujući i direktora. Opštinske savjetodavne službe za
poljoprivredu i ruralni razvoj predviđeno je da se sastoji od 68 savetnika koji će
obuhvatiti sve opštine sa savetodavnim službama.
Grafikon 3. Organizaciona Struktura Odeljenja Savetodavne Službe
253
Direktor Odeljenja Savetodavne Službe
Divizija Tehničke
Savetodavne
•Ekspert za stočarsku proizvodnju
•Ekspert za hortikulturu i vinarine
•Ekspert za žitarice i povrtarsku
proizvodnju
•Ekspert za zaštitu bilja
Divizija za Ekonomske, Socijalne i
Pravna Savete
•Ekspert za ekonomiju, uključujući i
tržišta
•Ekspert za ruralni razvoj, zadruge i
udruženja
Divizija za Informisanje, Saradnju,
Nadgledanje i Obuku
•Ekspert za informacione tehnologije
•Ekspert za obuku i izgradnju
kapaciteta
•Ekspert za informacije, saradnju i
umrežavanje
•Ekspert za monitoring i procenu
Opštinski savetodavni informacioni centri (službe) za poljoprivredu i ruralni razvoj
u svakoj opštini sa 68 savetnika
Ove godine savetodavne službe su podržane od strane Svetske Banke, Poljoprivreda i
Ruralni Razvoj projekat, koji posebno obuhvata savetodavne usluge za stočarske
proizvode, poljoprivrednu preradu i hortikulturu.
Registar farmera: Uspostavljanje Kosovskog Registra Farmera/poljoprivrednika je
počelo sa reformama politika poljoprivrede na usklađivanju politika EU za
poljoprivredu i ruralni razvoj. U srednjoročnom okvir Ministarstvo Poljoprivrede,
Šumarstva i Ruralnog Razvoja ima za cilj uspostavljanje informacionog sistema
upravljanja za administraciju i kontrolu direktnog plaćanja i programa ruralnog razvoja
u skladu sa specifičnim potrebama na Kosovu i u skladu sa integrisanom EU sistemom
administracije i kontrole (IACS) (kako je navedeno u Uredbi EC 73/20091).
Registar Farmera na Kosovu je osnovan od strane Administrativnog Uputstva Br.
7/2011 koji proizilazi iz Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoj Br 03/L-098 po kome
poljoprivrednici mogu da se registruju u registru farmera na dobrovoljnoj osnovi, ali su
obavezni da se registruju pre podnošenja zahteva za finansijsku podršku MPŠRR,
odnosno projekta za direktno plaćanje i ruralni razvoj. Nakon svaka registracija
poljoprivrednici/farmeri dobijaju jedinstveni identifikacioni broj (JIB) koji će se koristiti
u svim ostalim registrima vezanim za poljoprivredu i ruralni razvoj.
254
Kada se ceo proces registracije završi, farme su registrovane u registar farmi i potvrda o
registraciji poljoprivrednika se prerađuje u registar farmera sa (JIB) identifikacionim
brojem. Do sada 16,560 poljoprivrednika/farmera je ukupno registrovano.
- Molimo vas da navedete informacije o zaduženoj instituciji za upravljanje vaše
poljoprivredne politike (Ministarstvo Poljoprivrede, Regionalne Kancelarije i
Marketinške Zajednice, itd). Informacije o strukturama organizacija koje su
uključene treba da se obezbedi.
Za efikasno sprovođenje njene politike, Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i
Ruralnog Razvoja (MPŠRR) je reformisalo svoju administraciju i uspostavilo je nadležne
administrativne strukture koje odgovaraju zajedničkim poljoprivrednim politikama i
procesa pridruživanja EU, i u saglasnosti sa pretpristupnim politikama IPARD-a.
Grafikon 4. Organizaciona Struktura Ministarstva Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja
Kosovska Agencija za Šume (KAŠ): Kosovska Agencija za Šume je osnovana na osnovu
Zakona br. 2003/3, član 7, zadužena je za pitanja koja se odnose na regulisanje šuma i
šumskog zemljišta, administraciju i upravljanje javnim šumama, kao i šuma u
Nacionalnim Parkovima na Kosovu, izuzimajući pitanja specifično dodeljena nekoj
drugoj vlasti. Glavne odgovornosti Kosovske Agencije za Šume su: primena
zakonodavstva u šumarstvu; inventar i razvoj šumskih resursa, izdavanje dozvola za
sečene drveta i nedrvenih trupaca, prevoz trupaca i prikuplanje nedrvenih proizvoda.
Pored toga, vrši se inspekcija lokacije seče trupaca, skladištenje i preradu kao i prevoz
drvne mase, nadgledanje i praćenje iskorišćavanja šuma i šumskog uzgoja kako bi se
255
osiguralo da se uslovi u sporazumu ispune u skladu sa dozvolama, gazdovanje
šumama godišnjim operativnim planom i standardima rada.
Odeljenja Politika za Ruralni Razvoj/obuhvatajući Upravnu Vlast (OPRR): OPRR je
zadužen za razvoj, primenu, monitoring i evaluaciju godišnjeg i dugoročnog programa
ruralnog razvoja kao i izmena/dopuna u skladu sa CAP EU Stuba II. OPRR je
odgovoran za usklađivanje zakonodavstva u oblasti ruralnog razvoja, uključujući i ALF,
za razvoj Nacionalnog poljoprivrednog programa za životnu sredinu i za sprovođenje
pilot šeme poljoprivredne sredine. Pored toga, ona je odgovorna da razvije detaljne
mere ruralnog razvoja podrške kao što su investicioni planovi podrške za povećanje
konkurentnosti poljoprivrede, diverzifikacija poljoprivredne aktivnosti i pristupa
LEADER - Lider. Ovo odeljenje konsultuje i ima dijalog sa socio-ekonomskim
partnerima , nevladinim organizacijama i drugim zainteresovanim stranama u procesu
programiranja PRRP, nadgledanja i evaluacija, razvija komunikaciju PRRP i javne
planove i odgovoran je za poljoprivrednu statistiku, uključujući i FADN AMIS
Grafikon 5. Poljoprivreda i dijagram upravljanja ruralnim politikama
Izvor: MPŠRR
Odeljenje za poljoprivredne i tržišne politike (OPTP): Glavna funkcija ovog odeljenja je
razvoj poljoprivrede i trgovinske politike za poljoprivredne proizvode i izrada odredbe
za njihovu održivu primenu preko pravnog okvira i uspostavljanja šeme podrške za
poljoprivrednike i tržišta. Pored toga, ovaj odsek je odgovoran za osnivanje tehničkog
okvira za stočarsku proizvodnju i postrojenja srodno standardima kvaliteta.
Za implementaciju ove funkcije, ovo odeljenje blisko sarađuje sa Istraživačkim
institutima i univerzitetima, posebno se integrisanje tehnologije i prenošenja znanja na
nove primenjene tehnike. Razvoj poljoprivrednog obrazovnog sistema biće takođe
koordinirano od strane odeljenja u cilju postizanja najvećeg nivoa obrazovanja u
poljoprivrednom sektoru u budućnosti i postizanja opšteg učinka sektora. Korišćenje
zemljišta i registracija je takođe veoma važna u radu odeljenja za osnivanje šemu za
podršku na osnovu dokaza (oblast uplate) i funkcionalnog tržišta zemljišta.
256
Odeljenje za šumarstvo: Delatnost Odeljenja za šumarstvo je razvoj politike šumarstva
u vezi sa glavnim funkcijama šumskih područja na Kosovu, izradu odgovarajućih
šumarskih odredaba za sprovođenje politike kroz uvođenje odgovarajućeg sistema
upravljanja šumama i njihovog ekonomskog održivog korišćenja, uključujući i lov,
zaštitu divljih životinja i biodiverziteta u šumama Kosova. Pored toga, neka od glavnih
funkcija je da pruži obuku za održivo i ekonomsko upravljanje šumama i predstavljanje
GIS sistema za kontinuirano ažuriranja šumskih karata uključujući ortofoto.
Odeljenje za savetodavne usluge: Glavna funkcija Odeljenja za savetodavne usluge je
razvoj sistema za savetovanje poljoprivrednih proizvođača kroz pružanje tehničkih,
ekonomskih, pravnih i socijalnih savet. Ovo odeljenje je odgovorno da planira,
koordinira i kontroliše rad opštinskih poljoprivrednih kancelarijama za savete i razvije
redovne analize o potrebama poljoprivrednika za obuku i informativne kampanje. U
saradnji sa odeljenjem za ruralni razvoj i odeljenja za uplate pripremaju se informativni
materijali i asistiraju se farmeri u aplikacije za podršku MPŠRR.
Odeljenje za Uplate (prethodno Agencije za plaćanje): Glavna funkcija Odeljenja za
uplate (OU) je primena i sprovođenje šeme za podršku finansirane putem
Konsolidovanog budžeta Kosova, EU i drugih donatorskih organizacija izrađenom od
strane Upravne Vlasti. Operativna struktura ovog zakona u punom skladu sa IPARD
pravilima i procedurama. Važna uloga u procesu primene se igra od strane Opštinske
direkcije za poljoprivredu. Ove direkcije primaju aplikacije za sve direkcije za sve mere
primene, dok su regionalne kancelarije izvršile potrebne terenske inspekcije.
Grafikon 6. Organizaciona Struktura Odeljenja/Agencije za Uplate
257
Ostala odeljenja u MPŠRR su Odeljenje za Pravne Usluge, Odeljenje za Administrativne
Usluge i Odeljenje za Evropske Integracije i Političku Koordinaciju.
Poljoprivredni Institut u Peći: Uloga Poljoprivrednog Instituta je da pruži tehničku i
naučnu podršku tehničkih odeljenjima MPŠRR za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih
inputa i hrane, da zaštitu životne sredine i za istrage sorti poljoprivrednih kultura
(pšenica, ječam, kukuruz i krompir) kao i za poljoprivredno ekološke uslove. Pored
toga, on je odgovorna za istraživački rad u stvaranju sorti pšenice i hibrida kukuruza,
pripremni rad za osnivanje banke gena za različite useve, procene proizvodnih osobina
zemljišta i produktivnosti (boniteta) na Kosovu, kao i istraživanja, identifikacije i
inventara štetnih bioloških agenasa (štetočina, patogena, korova i sl).
- Molimo vas da date opšte informacije o trgovinskoj politici i mehanizmima koji se
primenjuje na Kosovu u pogledu poljoprivrednih proizvoda, uključujući bilateralne i
multilateralne sporazume, šeme uvoza/izvoza, carinske kvote, sisteme dozvola, zaštitne
klauzule itd., kao i uspostavljenu operativnu strukturu; molimo vas da takođe naznačite da li
se Kombinovana Nomenklatura EU primenjuje.
Trgovinske politike za poljoprivredu: Kosovo je liberalizovalo poljoprivredne
proizvode sa cirkulacijom tržišta od prve godine kada je CEFTA stupila na snagu
(2007), i odstranilo je 10% carinske stope i kvantitativne kvote za sve poljoprivredne
proizvode u zemljama članicama CEFTA.
258
Pored toga, radna grupa za trgovinske politike je osnovana u okviru Ministarstva
Trgovine, koja se uglavnom bavi problemima agrobiznisa, merama zaštite antibalansiranja i anti-prigušivanja uz učešće poslovne zajednice.
Mehanizmi ustanovljeni u oblasti trgovinske politike su:
a. Potkomiteta za poljoprivredu i sanitarna i fitosanitarna pitanja (CEFTA)
Podkomitet za CEFTA je osnovana odlukom kancelarije generalnog sekretara
MPŠRR (05.04.2011, Ref. ZSP-157/11 Br. 63). Podkomitet se bavi poljoprivrednim
temama o sanitarnim i fitosanitarnim merama. Ona posluje pod pokroviteljstvom
MPŠRR i uključuje sve relevantne institucije;
b. Odbor za vrednovanje uvoznih mera/Međuministraski Komitet. Odbor za
evaluaciju uvoznih mera je osnovana u skladu sa Zakonom Br.03/L-097 protiv
dampinga i kompenzatornih mera (član 16 o istražnim organima). Odbor radi u
okviru Ministarstva za Trgovinu i Industriju, dok MPŠRR učestvuje sa jednim
članom;
c. Podradna grupa za trgovinske politike u poljoprivredi. Podradna grupa za
trgovinske politike u poljoprivredi je osnovana 2010 sa Odlukom Vlade 3/127,
kao ključni konsultativni mehanizam za uključivanje interesnih grupa iz
privatnog sektora u razvoju i formulisanju trgovinske politike. Podradna grupa
posluje u okviru Ministarstva za Trgovinu i Industriju, dok MPŠRR kopredsedava grupu sa jednim predstavnikom iz agrobiznis zajednice.
Trgovinski sporazumi: Kosovo je prvo osnovalo bilateralne sporazume sa zemljama u
regionu, ali u 2006 ovi bilateralni sporazumi su zamenjeni multilateralnim
sporazumima - CEFTA. Od 13. decembra 2011, Kosovo je imalo koristi od sporazuma
Br. 1336/2011 o EU autonomnim preferencijalnim trgovinskim merama.
Šeme za uvoz-izvoz: Ne postoji posebna šema za uvoz-izvoz poljoprivrednih
proizvoda, ali standardizacija podataka na trgovinske razmene između Kosova i drugih
zemalja se razvija od 2009 od strane Ministarstva poljoprivrede, koristeći standardni
statističkih sistema podataka EU.
Carinske kvote i carinske tarife: Zakon Br. 03/L-114 o porezu na dodatu vrednost
uređuje porez na dodatu vrednost koji se plaća 16% od oporezive vrednosti uvoza,
drugih oporezivih priliva i zaliha isključujući isporuke nulte stope. Član 10 ovog
zakona (Poglavlje IV) opisuje isporuke nulte stope za: izvoz, nabavku roba i usluga
vezanih za međunarodni prevoz robe i putnika, navodnjavanje poljoprivrednog
zemljišta, kao i uvoz i snabdevanje drugih poljoprivrednih proizvoda (stoke,
hortikulture, žitarica, poljoprivrednih mašina i mehanizacije itd.)
259
Što se tiče 10% carinske tarife, Zakon o carinama i akcizama na Kosovu Br. 03/L-109
oslobađa poljoprivredu, stočarstvo, pčelnjake, proizvode hortikulture i šumarstva od
carinskih dažbina.
Zakon Br. 03/L-112 o akciznim poreznim stopama na Kosovu (član 1) određuje akcizne
stope za robe za poljoprivredne proizvode, za više detalja vidi Aneks 5.
Sistem licenciranja: Ostvarivanje poljoprivrednih aktivnosti zahteva licenciranje, proces
je regulisan Zakonom o stočarstvu Br 204/33, Zakon o sadnom materijalu Br. 2004/13,
Zakon o semenu Br. 2003/5, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja Br. 03/L-042 i Zakon o
šumama Kosova Br. 03/2003.
MPŠRR je uspostavio pravne i administrativne mehanizme za licenciranje preduzeća za
poljoprivredne inpute trgovine (prodaja, izvoz i uvoz) i šumarstva.
Rok za licenciranje u većini slučajeva je godinu dana sa mogućnošću produženja,
procedure dodele dozvola i kriterijumi za svaku od aktivnosti definisani su u
administrativnim uputstvima.
Zaštitne klauzule: Kosovo je deo sporazuma CEFTA i sprovodi pravila slobodne
trgovine, praktikujući liberalne trgovinske politike, bez količinskih kvota i mera zaštite.
Naša zemlja još uvek nije deo WTO i CAP, ali sve mere i mehanizmi su uspostavljeni na
osnovu njihovih zahteva.
Kombinovana nomenklatura EU: Zakon o carinama i akcizama na Kosovu Br. 03/L-109
opisuje mere propisane važećim zakonima koje će se primeniti za uvoz i izvoz, u skladu
sa tarifnom razvrstavanja robe pod TARIK (Integrisana tarifa Kosova 2012) koja se
sastoji od pravno obavezujuće robe na osnovu nomenklature Harmonizovanog sistema
Svetske carinske organizacije (WCO) i Kombinovanom nomenklaturom Evropske
zajednice (član 5. Zakona).
- Molimo dostavite opis, uključujući i finansijske detalje mera (državna pomoć) ili bilo kojih
drugih pravila koji se primenjuju posebno u sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje,
prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda, kao i u sektoru šumarstva (ali nisu
obuhvaćene na drugom mestu kod odgovaranja ovog upitnika). Ovo treba da obuhvati
direktne i indirektne subvencije za inpute; mere socijalne politike prvenstveno usmerene na
sektor poljoprivrede; mere poreske politike pre svega usmerene na sektor poljoprivrede;
političke mere usmerene na privatizaciju zemljišta i drugih faktora proizvodnje (uključujući
poljoprivredno prehrambeni sektor); mere koje imaju za cilj razvoj tržišta zemljišta, kreditne
subvencije; alata za upravljanje rizikom i drugo
Finansijski detalji ovih mera: Podrška od Vlade Kosova za sektor poljoprivrede i
ruralnog razvoja se zasniva na PRRP 2007-13 i obuhvata direktne mere podrške, koje
snažno odgovaraju merama Stubu I pod CAP. Uključivanje ovog dela bilo je neophodno
kako bi PRRP 2007-13 bio sveobuhvatni i celoviti politički okvir koji odražava mere
podrške iz Stuba I i II unutar CAP.
260
Što se tiče finansijskih detalja, mera (državna pomoć) i druge primenjene politike u
sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje, prerade i plasiranje poljoprivrednih
proizvoda, kao i u sektoru šumarstva, molimo vas pogledajte Prilog 5, tabelu o
Nacionalnom Poljoprivredom i Ruralnom Programu Razvoja 2010-2012.
Socijalne mere: MPŠRR ne daje nikakvu zakonsku osnovu za socijalne mere. Međutim,
njeni opšti kriterijumi uključuju afirmativne mere za određene socijalne kategorije, sa
posebnim prioritetom datim mladim ljudima, ženama i stanovnicima u udaljenim
ruralnim oblastima.
- Politika usmerena na privatizaciju zemljišta i drugih faktora proizvodnje
(uključujući poljoprivredno - prehrambeni sektor)
Privatizacija poljoprivrednog zemljišta je pod nadležnošću Kosovske Agencije za
Privatizaciju (KAP), nezavisni javni organ koji obavlja samostalno svoje funkcije. Na
osnovu Zakona Br 04/L-034 o Agenciji za Privatizaciju Kosova, KAP ima sve
nadležnosti za obavljanje zadataka u vezi sa procesom privatizacije i ima ovlašćenje da
proda, prenese i/ili likvidira preduzeća i sredstva za socijalna preduzeća, koja uključuju
poljoprivredno zemljište.
Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta za privatizaciju je 46.145 ha, od čega 28.842
ha je privatizovano i skoro 17.303 ha poljoprivrednog zemljišta su u procesu
privatizacije.
Privatizacija društvenih preduzeća i poljoprivrednog zemljišta vrši se pomoću dve
glavne metode: spin off metodom i prodaja imovine preduzeća u likvidaciji. U prošlosti,
metode specijalnog spin-off i uslovnog spin-off su korišćene (2.508 ha je privatizovano
po specijalnim spin-offom i 25,334 ha poljoprivrednim zemljištem je privatizovan
putem običnog spin -off).
Da bi se izbegla bilo kakvu mogućnost privatizacije poljoprivrednog zemljišta za
građevinske svrhe, svi potencijalni ponuđači obavešteni tokom tenderskog procesa koji
koriste poljoprivredno zemljišta trebaju biti u skladu sa Zakonom o poljoprivrednim
zemljištem Br. 02/L-26 i Zakona o prostornom Planiranju 2003/14.
Kosovska Agencija za Privatizaciju obavlja svoju delatnost u skladu sa članom 159
Ustava Republike Kosova i procesi i procedure korišćene tokom privatizacije
poljoprivrednog zemljišta odražavaju najbolje međunarodne prakse, jer su izrađene u
saradnji sa međunarodnim ekspertima i konsultantima.
Mere usmerene na razvoj tržišta zemljišta: Da bi se olakšalo tržište poljoprivrednog
zemljišta, MPŠRR u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu 02/L-26, je izdao
Standardni šablon zakupa poljoprivrednog zemljišta, koji je prosleđen svim opštinama
na Kosovu u 2009. Ovaj šablon se koristi od strane svih poljoprivrednika za zakup
261
poljoprivrednog zemljišta. Pored toga, osnovne procene Mapa zemljišta su izrađene za
7 opština na Kosovu (Suva Reka, Kačanik, Gračanica, Istok, Peć, Vitina i Prishtia).
Većina opština ima Razvojni Plan Opštine (RPO) usvojen, ali zbog činjenice da su ovi
planovi uglavnom fokusirani na urbanim područjima, a ne na onim seoskim,
metodologija o ruralnom prostornom planiranju i građevinskom zoniranju na osnovu
GIS-a je pripremljena u okviru reforme za razvoj tržišta zemljišta, a na osnovu Zakona o
prostornom planiranju 2003/14, kako bi se imao bolji odraz poljoprivrednog zemljišta i
zoniranja građevinskog zemljišta (Baza podataka je uspostavljena, što će pomoći Razvoj
Tržišta Zemljišta).
U skladu sa Zakonom o regulisanju zemljišta Br. 04/L-40 druga mera za razvoj tržišta
zemljišta je realizacija prethodnih godina konsolidacije zemljišta nepotpunih projekata
u pet opština (1.350 ha je regulisana u opštini Đakovica, 1,318 ha u opštini Orahovac,
930 ha u opštini Prizren, 3.339 ha u opštini Vučitrn i 453 ha u opštini Obilić).
Na mestima gde je završena komasacija zemljišta, poljoprivrednici su registrovali svoju
imovinu u Registar prava na nepokretnu imovinu (RPNI), što je još jedna veoma važna
mera za olakšavanje razvoja tržišta zemljišta.
Kreditne subvencije: MPŠRR nema Garancijski fond za podršku poljoprivrednika sa
kreditima koji su dati od strane komercijalnih banaka.
Alati za upravljanje rizikom: Upravljanje rizikom od različitih veterinarskih i
fitosanitarnih bolesti regulisano je Zakonom o hrani Br. 03/L-016 i zasniva se na
naučnim dokazima i zakonskim odredbama. Pored toga, ovaj Zakon propisuje hitne
mere u slučajevima kada hrana predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, životinja ili
životnu sredinu. Kvalitet hrane, uključujući i stočne hrane, zdravlje životinja i dobrobiti
životinja, kao i kvalitet i bezbednost biljnog i životinjskog porekla hrane regulisano je
Zakonom o hrani (član 37). Kvalitet prehrambenih proizvoda i usklađenosti sa
uspostavljenim standardima za obezbeđivanje lance održivog kvaliteta ishrane je
regulisano Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju Br. 03/L-098 (član 4).
Zaštita i spasavanje od prirodnih nepogoda i drugih nesreća je regulisana Zakonom Br.
02/L-68. Ovaj zakon definiše kompetencije centralne i lokalne vlasti za zaštitu od
katastrofa i rukovodstva štete nastale ne samo zbog prirodnih katastrofa ali i
pojavljivanja veterinarskih i fitosanitarnih bolesti.
U skladu sa MPŠRR Odluka Generalnog Sekretara Br. 401, Ministarstvo je formiralo
komisiju za procenu štete izazvane gradom i poplavama, prirodnim nepogodama u
poljoprivredi, što čini procenu predmeta. Uprkos činjenici da poseban fond za
nadoknadu štete nedostaje, prošle godine Ministarstvo putem svoje Odluke Br. 572 je
počelo da vrši naknadu farmerima za štete nastale od elementarnih nepogoda od 2050%.
262
- Molimo vas da opišete trenutni sistem zemljišnog katastra i mehanizme, i ako
postoji bilo koji sistem koji se koristi za identifikaciju poljoprivrednih parcela.
Zakon o Katastru Br. 04/-L-013 određuje pravila za upravljanje katastra, koji je zvanični
registar parcela, zgrada i delova zgrada na Kosovu (član 1). Parcela je nepodeljena
zemljišna imovina koja se formira granicama i graničnim tačkama, koje se nalaze u
okviru jedne katastarske zone i upisana je u Katastru kao parcela zemljišta sa
jedinstvenim brojem (član 7).
Ovlašćenja i odgovornosti: Katastarska Agencija Kosova (AKK) je odgovorna za
katastar i ima ovlašćenje da predstavlja i održi ukupne zvanične dokaze o nepokretnoj
imovini u skladu sa zabeleženim podacima popisa i katastra zemljišta i ima ovlašćenje
da donosi opšti nadzor katastarske aktivnosti, kao i izdavanje drugih podzakonskih
akata u vezi sa katastarskim aktivnostima.
Opštinske Katastarske Kancelarije (OKS) i licencirani geodeti obavljaju svoje aktivnosti
pod okriljem Agencije, Administrativnih Uputstava i drugim podzakonskim aktima
donetim od strane Ministarstva Javne Administracije. Oni su odgovorni za katastarske
procedure i merenja.
Postoji jedinstveni Registar prava na nepokretnu imovinu (RPNI), na Kosovu, gde se
evidentiraju sve svojine katastarskih jedinica (parcele zemljišta, zgrade i delovi zgrada u
nekim gradovima) kao i registrovani su i nazivi. Cela površina zemljišta Republike
Kosova se evidentira u registru. On takođe sadrži hipoteke i druge imovinske usluge.
Centralna baza podataka ovog registra se upravlja od strane Katastarska Agencija
Kosova koja posluje u okviru Ministarstva Sredine i Prostornog Planiranja. Održavanje
registra se obavlja od strane Opštinske Katastarske Kancelarije (OKS) u skladu sa
procedurama utvrđenim Zakonom o Katastru Br. 2003/25 i Zakonom o osnivanju
Registar prava na nepokretnu imovinu Br. 2002 /05.
Katastarska Agencija licencira geodetske kompanije i geodete za obavljanje katastarskih
merenja. Da se licenciraju ove kompanije bi trebalo da bude upisane u registar
poslovnih organizacija u skladu sa Zakonom o privrednim društvima br 02/L-123.
Opštinske Katastarske Kancelarije su opštinski organi i svaka imovina, uključujući i
parcele su identifikovani od strane jedinstvenih brojeva. Ne postoji poseban registar za
poljoprivredno zemljište, ali ono je registrovano kao katastarska parcela za
poljoprivrednu upotrebu. Statistika registra pokazuje da 53% teritorije Republike
Kosovo je registrovano kao poljoprivredno zemljište. Vrste zemljišta su takođe
evidentirane. Pored toga Kosovska Katastarska Agencija poseduje ortofoto iz 2004 i
vazdušne snimke iz 2009 na celoj teritoriji zemlje, gde se stanje poljoprivrednih
katastarskih parcela može posmatrati.
263
Sistem koji se koristi za identifikaciju poljoprivrednih parcela: Postoje dva sistema za
identifikaciju poljoprivrednih parcela u Ministarstvu: Identifikacioni sistem zemljišnih
parcela (LPIS) i katastarski sistem za upravljanje vinograda i vinske industrije.
Identifikacioni sistem zemljišnih parcela (LPIS): Identifikacioni sistem zemljišnih
parcela (LPIS) je jedan od elemenata Integrisanog sistema administracije i kontrole
(IACS), koji je glavno sredstvo za kontrolu subvencija za poljoprivredu od strane
Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) EU. LPIS softver i sistem je završen, testiran i
potpuno operativan. Aplikacija bazirana na veb se instalira u serveru koji se nalazi u
Ministarstvu Poljoprivrede i istovremeno podržava 400 korisnika. LPIS može da se
koristi za pšenice, kukuruz i druge poljoprivredne useve aplikacija za 100 korisnika
istovremeno. Pored toga LPIS sadrži ortofoto za celu teritoriju Kosova, dodatne slojevi
poput mape otvorenih puteva i topografske mape i ceo digitalizovani paket se čuva u
posebnom sloju za svaku godinu.
Katastarski Sistem za Upravljanje Kosovskih Vinograda i Vinske Industrije: MPŠRR je
uspostavio sistem za upravljanje katastra vinograda i vinske industrije kako bi
identifikovao parcele, farmere kao i druge detaljne podatke.
Sistem integriše sve podatke u jedinstvenoj bazi podataka u ORACLE i omogućava
prezentaciju tekstualnih i grafičkih podataka u pratnji obrasca, izveštaja i drugih
statističkih podataka. Njegova konačna KaveKO v1.2 aplikacija omogućava lako i
efikasno upravljanje vinogradarskog katastra na Kosovu. Takođe je multifunkcionalna
u pružanju podrške poljoprivrednicima.
- Molimo da dostavite informacije o postojanju bilo kog tipa među - usaglašenog
sistema (npr. smanjenje poljoprivredne podrške date poljoprivrednicima ako
stamdardi životne sredine, dobrobiti životinja, zdravstveni standardi javnosti,
životinja ili biljaka nisu ispunjeni).
Trenutno Kosovo nema među - usklađeni sistem, međutim sve kriterijume za dobrobit
životne sredine, dobrobit životinja i zdravlja bilja se poštuju. Ovi kriterijumi se osnivaju
za sve mere preduzete od strane Ministarstva Poljoprivrede za finansijsko podržavanje
poljoprivrednika. Svi korisnici mera moraju da ispune ove kriterijume za svoje projekte
koji će biti odabrani za finansiranje.
- Molimo vas da dostavite informacije o postojanju mikroekonomskih instrumenata
koji pružaju pregled poljoprivrednih ekonomija, posebno na dohodak
poljoprivrednih gazdinstava, sektorske analize i distribucije direktnih plaćanja
uporedive sa EU mreže podataka o računovodstvu na farmama- Farm Accountancy
Data Network).
Institucija zadužena za prikupljanje, obradu, analiziranje i objavljivanje podataka
FADN na Kosovu je MPŠRR, odnosno Zavod za statistiku koji radi u okviru
Administrativnog uputstva Ministarstva br 06/2011 kojim se utvrđuju kriterijumi za
264
farme za uključivanje u sistem računovodstva farmi, za uspostavljanje mreže za
prikupljanje podataka i računovodstva poljoprivrednih domaćinstava, kao i za
identifikaciju godišnjih prihoda. U 2005 prikupljanje podataka za FADN počelo je na
pilot osnovi. Uzorak od 159 farmi u 2005 porastao je na 300 farmi u 2008 (planirano je
da se poveća na 350 farmi u narednim godinama), a baza podataka je uspostavljena u
2009/10 za ove farme koristeći MS Excel kao ključnu platformu za unos podataka.
Gazdinstva/farme uključene u FADN imaju dugoročnu saradnju sa savetnicima i
predodređenu ekonomsku veličinu. Gazdinstva prema vrednosti od 1 Evropske jedinice
ekonomske veličine poljoprivrednog gazdinstva (European Size Unit) nisu obuhvaćene.
FADN radi već četiri godine i omogućava obračun bruto margine za različite vrste
biljaka i životinja. Zbirni izveštaji gazdinstava predstavljaju podatke iz osnovnog nivoa
podeljene po vremenu proizvodnje, vrste rashoda, vrednosti zemljišta i zgrada,
amortizacije sredstava, obrtnog kapitala i zaduživanja, itd. Osim toga to sadrži podatke
o opštim indikatorima kao što su članovi udruženja, obrazovanje, i starost farmera.
Informacioni sistem omogućava pružanje grupisanih baznih podataka koji su usklađeni
po različitim kriterijumima, na primer vrste proizvodnje (životinja/biljaka), vrsta
prihoda i rashoda iz finalne prerade poljoprivrednih proizvoda (životinja/biljaka) itd.
FADN podaci su prikupljeni iz privatnih gazdinstava koji nisu u obavezi da imaju
primenjeno knjigovodstvo. Poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge dužne
su da primenjuju knjigovodstvo. Takvi FADN podaci su poverljivi i koriste se samo za
potrebe statističkih istraživanja i razvoj poljoprivrednih politika. Podaci gazdinstava se
ne objavljuju.
Osnovni element FADN je obračun Standardne Bruto Margine i to je obaveza
Ministarstva Poljoprivrede da godišnje ažurira ove kalkulacije. Kroz bruto margine
prihodi i rashodi za svaku biljku ili životinju se direktno računaju i izraženi su u
hektarima ili po glavama. Vrednost proizvoda je izražena u kilogramima i hektolitrima
(100 litara za vina), litrama ili komadima/količina za jaja dok finansijske vrednosti su
izražene u evrima (€).
3.9.3.2.
Politike Kvaliteta
- Molimo vas da navedete da li postoji jasna domaća politika , sa srodnim instrumentima, za
priznavanje i zaštitu geografskog porekla i tradicionalnih imena poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda. Ako postoji, opišite instrumente za registraciju i zaštitu . Molimo
vas dostavite i detalje neke druge šeme kvaliteta u vezi sa postojanjem porekla proizvoda ili
drugih karakteristika kvaliteta.
U sklopu zakonodavne strategije Vlade, Nacrt zakona o oznakama geografskog porekla
je u izradi. On uključuje pravila i kriterijume za proizvodnju različitih karakterističnih
proizvoda iz zemlje porekla (plan je da se okonča ovaj zakon 20. avgusta 2012). Žig ili
trgovinska marka je zaštićena zakonom o trgovačkim markama Br. L-026/2011. Ovaj
Zakon određuje uslove i procedure za registraciju žiga (član 1). Žig stiče pravo kroz
265
registraciju žiga u registar trgovačkih marki, koji se održava od strane Kancelarije za
Industrijsku Svojinu (član 4).
Zaštićeno geografsko poreklo vina je određeno Zakonom o vinu Br. 02/L-8 (član 3) i
Zakonom Br 04/L-019 o izmenama i dopunama Zakona o vinu Br. 02/L-8 (član 3).
Zakon Br. 02/L-8 štiti vina proizvedena u određenom geografskom regionu. Ovim
zakonom utvrđuju se uslovi koje moraju ispuniti proizvodi od određenog geografskog
porekla i ovlašćuju MPŠRR da donese podzakonske akte o uslovima koje treba ispuniti
za određivanje zaštićenih vina geografskim poreklom i obeležavanja mesta sa
zaštićenim oznakama geografskog porekla.
MPŠRR izdao Administrativno Uputstvo Br. 03/2009 na odredbu o Vinogradarskih
teritorija na Kosovu, koja određuje teritoriju vinograda u Republici Kosova podeljenu
na regione, pod- regione, vinograde i lokalitete vinogradarskih područja. Sistem
integriše sve podatke u jedinstvenu bazu podataka u ORACLE i omogućava
prezentaciju tekstualnih i grafičkih podataka u pratnji obrasca, izveštaja i drugih
statističkih podataka.
3.9.3.3.
Poljoprivredne Statistike
- Molimo vas navedite kratak opis organizacione strukture za prikupljanja i nadgledanje
statistika
označavajući
tako
saradnju
između
Ministarstva
Poljoprivrede
i
centralnih/lokalnih zavoda za statistiku što se tiče poljoprivednih statistika.
Zakon o zvaničnoj statistici Republike Kosova Br 04/L-036 definiše poziciju, rad i
koordinaciju sistema organizovanja zvanične statistike, uključujući tako i
poljoprivredne statistike. Kosovska Agencija za Statistiku (KAS) je nezavisni
profesionalni nosilac, distributerska institucija i koordinator zvanične statistike na
Kosovu. Ovaj zakon uspostavlja statistiku Savet sastavljenu od predsedavajućeg i
dvanaest članova, od kojih jedan je Ministarstvo Poljoprivrede.
Metode, klasifikacije i standardi koje se koriste od ovih tela određuje KAS u skladu sa
Programom Zvanične Statistike i Godišnjim Planom. KAS ima pravo da izvuče
neophodne podatke za proizvodnju zvanične statistike iz svih vrsta izvora, kao što su i
odgovori iz statističkih jedinica koja se bave tim pitanjima i od administrativnih
podataka ili putem procenama na osnovu informacija koje su već na raspolaganju u
KAS (član 19). Osim toga KAS prikuplja, obrađuje i analizira statističke podatke.
Poljoprivredne statistike za potrebe MPŠRR se prikupljaju od strane njegove Divizije za
statistiku poljoprivrede. Uloga Divizije za statistiku poljoprivrede unutar Ministarstva
Poljoprivrede je da obezbedi brze, pouzdane i uporedive statističke podatke u skladu sa
preporukama EU. Ova podela sastavlja potrebne obrasce i uputstva, organizuje FADN
ankete treninga za popisivače, prikuplja podatke, kontroliše ih logički, obrađuje ih,
analizira, sastavlja tabele kao i objavljuje podatke.
266
Ova podela ima za cilj preciziranu primenu međunarodnih standarda, metodologija i
Eurostat nomenklature. Trenutno se sastoji od ovih četiri sekcija: sekcija FADN, robna
razmena (uvoz/izvoz) podataka, statistike poljoprivrednih cena i GIS sekcija.
Ova divisija blisko sarađuje sa Kosovskom Agencijom za Statistiku naročito u prijemu
podataka poljoprivrede statistike koje proizilaze iz statističkih istraživanja KAS za:
a. Dalja obrada u obliku i sadržaju od strane Ministarstva Poljoprivrede od strane
KAS cenama poljoprivrednih proizvoda, koji će se rasprostraniti za opštu
upotrebu;
b. Baza podataka za individualne informacije poljoprivrednih proizvoda (kodovi
01/24) na nivou 8 cifri za izvoz i uvoz za dalju obradu od strane Ministarstva
Poljoprivrede, itd.
Sa druge strane, Ministarstva obezbeđuje i snabdeva KAS sa DADN podacima.
Informacioni Sistem Tržišta pruža mesečne podatke o cenama poljoprivrednih
proizvoda za 400 artikala (poljoprivredni proizvoda u ugovornim uslugama MPŠRR).
Ova podela ima zajedničku saradnju sa Ministarstvom Sredine i Prostornog Planiranja
u pružanju i primanju konkretnih podataka o analizi korišćenja zemljišta i usklađivanja.
Poljoprivredni sektor bi trebalo opisati (na tabeli) po sledećim statističkim podacima (koliko
je to moguće), svaki put za poslednjih 5 godina (uključujući i naj skoriju godinu dana na
raspolaganju):
a) Poljoprivredno stanovništvo i njegov razvoj, po mogućstvu na osnovu
Ankete o Radnoj Snazi: udeo ukupnog aktivnog stanovništva; regionalna
rasprostranjenost; poljoprivrednici sa punim radnim vremenom i polu
radnim vremenom; distribucije po uzrastu i polu;
Što se tiče pod pitanja (a) pogledajte Prilog 5: Tabela 1 . Poljoprivredno stanovništvo
grupisano po starosti 2005, 2006 , 2007, 2008 i 2009; Tabela 2. Struktura poljoprivrednog
stanovništva grupisana po starosti stanovništva po regionima 2005, 2006, 2007, 2008,
2009; Tabela 3 . Učešće članova domaćinstava na farmama 2005, 2006, 2007, 2008, 2009.
Učešće članova domaćinstava na farmama: puno radno vreme, nepuno radno vreme ili
povremeno. Ljudi koji rade najmanje 20 sati/nedeljno u poljoprivredi su klasifikovani
kao zaposleni sa nepunim radnim vremenom u poljoprivredi. Oni koji rade oko 56
sati/nedeljno se klasifikuju kao stalno zaposleni, dok ljudi koji rade manje od 20
sati/nedeljo klasifikuju se kao povremeno zaposlenih.
267
Tabela 67. Procenat zaposlenosti i nezaposlenosti u sektoru poljoprivrede po polu u 2005, 2006,
2007, 2008 i 2009.
2005
Žene
Ukupno
Muškarci
Žene
Ukupno
Muškarci
Žene
Ukupno
Muškarci
Žene
Ukupno
%
3.2 0
2009
Muškarci
18
2008
Ukupno
Muškarci
%
2007
Žene
Jedinica
Zaposlenost u
poljoprivrednom
sektoru
Nezaposlenost u
poljoprivrednom
sektoru
2006
21
19
22
20
21
13
19
15
9
3
8
7
3
6
2.4
2.6
2.3
2.3
5
0
4
5
2
5
6
3
6
b) Učešće poljoprivrednog sektora u bruto nacionalnom proizvodu (BNP) po
regionima;
Što se tiče BNP, podaci nisu dostupni.
c) Vino (površina vinograda i godišnja proizvodnja alkohola, uključujući i
grožđanu širu);
Površina vinograda po regionima
Tabela 68. Površina oblasti vinograda
Oblasti
2008
2009
vinograda
Orahovac
Suva Reka
Prizren
Mališevo
Đakovica
Peć
Istog
Ukupno
1,967.00
946
320
88.5
55
33
16
3,425.50
2,140
606
151
52
37
7
5
2,998
Nove plantaže 2010
2010
Procenat
140
58
2
0
1.3
1.5
0
202.8
71.20%
20.70%
4.80%
1.60%
1.20%
0.30%
0.20%
100%
Tabela 69. Površina vinograda na Kosovu
2007
Usev
Vinove
loze
2008
2,280.00
664
153
51.5
38.7
8.5
5
3,200.70
2009
2010
2011
Površ
(ha)
Proiz.
(t)
Prinos
(t/ha)
Površ
(ha)
Proiz.
(t)
Prinos
(t/ha)
Površ
(ha)
Proiz.
(t)
Prinos
(t/ha)
Površ
(ha)
Proiz.
(t)
Prinos
(t/ha)
Površ
(ha)
Proiz.
(t)
Prinos
(t/ha)
2377
22581
9.5
2417
22961
9.5
2420
20570
8.5
2504
22536
9
2510
12048
4.5
268
Grožđe
630
6300
10
625
Izvor: Katastar vinograda
6250
10
637
3303
9
636
6042
9.5
648
4536
d) Agrarni budžet u celini i podeljen prema merama (podrška tržišta, direktna
plaćanja, socijalno osiguranje, ruralni razvoj) i ukupna poljoprivredna
podrška;
Tabela 70 . Budžet za poljoprivredni sektor
godina Ukupan Budžet Vlade Budžet za MPŠRR
u€
Udeo u %
2007
718,306.882.00
6,366,283.00
0.88
2008
1,122,020,317.00
9,474,591.00
0.84
2009
1,248,276,215.00
9,054,613.00
0.72
2010
1,234,625,017.00
11,087,255.00
0.89
2011
1,414,927,737.00
13,725,746.00
0.97
2012
1,508,912,003
21,409,230.00
1.41
269
7
Tabela 71. Budžet Ministarstva Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja
Budžet
2009 u €
u%
Budžet
2010 €
u%
√
Budžet
2011 u €
u%
Budžet
u%
2012 u €
(nacrt)
√
7,800,000
Direktna plaćanja 11
√
spojena 12
3,392,062.0
22.5
2,798,185.5
18.21
odvojena 13
-
-
-
-
37.8
8
-
Tržišne mere 14
-
-
-
-
-
Ruralni Razvoj 15
4,175,531.0 27.7
od kojih kapitalne Voće,
investicije
Povrće
(staklenici)
Vinogradi,
Septičke
jame,
Investicije
u visokom
sistema za
navodnjav
anje,
Podrška
LAG,
Savetodav
ne usluge,
Uređivanj
e
Politike šumarstva
650,670.00
od kojih kapitalne Pošumljav
4.32
√
4,976,643,1 32.40
Voće,
Povrće
(staklenici)
Vinogradi,
Poljoprivre
dna
gazdinstva
za
proizvodnj
u mleka,
Investicije
u visokom
sistema za
navodnjava
nje
Podrška
LAG,
Savetodavn
a
služba,
Komasacija
zemljišta
374,628.00
Pošumljava
2.44
5,200,000
5,500,000
40.8
Voće,
Povrće
(staklenici)
Vinogradi,
Poljoprivre
dna
gazdinstva
za
proizvodnj
u mleka,
Investicije
u visokom
sistema za
navodnjav
anje
Podrška
LAG,
Savetodav
na služba,
Komasacij
a zemljišta
700,000
Pošumljav
5.09
36.4
10,069,295
47.03
Voće,
Povrće
(staklenici)
Vinogradi,
Poljoprivre
dna
gazdinstva
za
proizvodnj
u mleka,
Centri za
prikupljanj
e,
Investicije
u visokom
sistema za
navodnjav
anje
Podrška
LAG,
Savetodav
na služba,
Komasacija
zemljišta
700,00
0.32
Pošumljav
Direkta plaćanja za farmere
Ako su dostupne
13 Ako su dostupne
14 Uključujući mere podrške za cene, javne intervencije, menadžment javnog privatnog skladištenja,
izvozni podsticaji
15 Uključujući i vodoprivredu ili upravljanje vode
11
12
270
investicije
Veterinarske
fitosanitarne usluge
od kojih
investicije
Uprava 16
anje,
Proređiva
nje
i 2,537,450.0
16.8
nje,
Proređivanj
e
2,725,323.0
17.75
-
-
--
-
-
-
-
4,299,625.0
28.5
29.20
3,939,935
18.4
100.0
0
2,325,746,0
0
13,725,746.
0
16.8
15,055,338.
0
4,485,829.0
0
15,360,608.
00
100.
0
21,409,230.
0
100.0
0
kapitalne -
Ukupna budžet 17
anje,
Proređivan
je
100.00
anje,
Proređivan
je
e) Trgovinski tokovi (obim i vrednost) prema kategoriji proizvoda, što
ukazuje na količinu preferencijalne trgovine, i podele između uvoza i
izvoza:
a. Od strane EU, vidi priložen Prilog 5, Tabela 1. Izvoz u 27 zemalja EU;
Tabela 2. Izvoz u 27 zemalja i Tabela 3. Uvoz iz 27 zemalja EU.
b. Iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike
Makedonije, Albanije, Crne Gore, Srbije i Turske, vidi priložen Prilog 5,
iz Tabela 1. Izvoz u Albaniji; Tabela 2. Izvoz Bosni i Hercegovini;
Tabela 3. Izvoz u Hrvatskoj; Tabela 4. Izvoz u Makedoniju; Tabela 5.
Izvoz u Crnoj Gori; Tabela 6. Izvoz u Srbiji; Tabela 7. Uvoz iz Albanije;
Tabela 8. Uvoz iz Bosne i Hercegovine; Tabela 9. Uvoz iz Hrvatske;
Tabela 10. Uvoz iz Makedonije; Tabela 11. Uvoz iz Crne Gore; Tabela
12. Uzov iz Srbije
c. Od ostatka sveta, navodeći tri najvažnijih partnera, vidi priložen Prilog
5. Tabela 1. Uvoz – Izvoz iz Turske 2007, 2008, 2009, 2010, 2011 i 2012;
Tabela 2. Uvoz iz Brazila 2007, 2008, 2009, 2010, 2011; Tabela 3. Uvoz –
Izvoz iz SAD 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012;
3.9.3.4.
Politike za bezbednost hrane, veterinarske i fitosanitarne politike
- Molimo vas da navedete tokove/organizacione grafikone koji navode nivo
nadležnosti i koji pokazuju linije upravljanja kako bi se opisala struktura i
organizacija službi zaduženih za politike bezbednosti hrane, veterinarske i
fitosanitarne politike. Podela nadležnosti i veza između centralnog, regionalnog i
lokalnog nivou treba jasno da se predstavi (stepen decentralizacije/prenos
nadležnosti treba biti definisan).
Podela nadležnosti i veze između centralnog, regionalnog i lokalnog nivoa treba
jasno da se pojavi (stepen decentralizacije/prenos nadležnosti treba definisati).
Ukupni troškovi za vođenje Ministarstva (centralne i decentralizovane usluge): administracija,
uključujući plate i kapitalne investicije, zakup i interne usluge.
17 Ukupan budžet MPŠRR
16
271
Zakon o veterinarstvu Br. 21/2004, Zakon o hrani Br. 03/L-016, a Zakon o dobrobiti
životinja Br. 02/L-10 postavlja Agenciju za Hranu i Veterinu kao nadležni organ za
očuvanje javnog zdravlja, zdravlja i dobrobiti životinja i bezbednosti hrane. Agencija
posluje pod pokroviteljstvom Kancelarije Premijera (KP) i obavlja svoju funkciju na
osnovu važećeg zakonodavstva, zakona i propisa. Njena struktura, funkcije i
odgovornosti su definisane Uredbom Br. 03/2010 o organizaciji Agencije i Uredbom Br.
01/2011 o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Ovi propisi takođe
opisuju dužnosti i odgovornosti organizacionih jedinica Agencije .
Trenutna organizacija Agencije: Agencija se predvodi od strane Izvršnog šefa. Drugi
organi su Upravni Odbor Agencije i Naučno Veće. Pored Kancelarije Izvršnog Šefa,
Agencija se sastoji od pet (5) Organizacionih jedinica na nivou direkcija i šest (6)
regionalnih kancelarija.
Direkcije Agencije su:
a. Direkcija za Javno Zdravlje;
b. Direkcija za Zdravlje i Dobrobit Životinja,
c. Direkcija za Inspekciju,
d. Laboratorija,
e. Administrativna Direkcija.
Tabela 72. Organizaciona struktura Kancelarije Premijera
272
Zakon o državnoj upravi Republike Kosova Br. 03/L-189, Član 5 definiše nadležnosti,
obaveze i odgovornosti Izvršnog šefa.
Izvršni šef je direktor Agencije. On je odgovoran za ostvarivanje aktivnosti Agencije i
obavlja druge poslove u okviru svojih nadležnosti, kao što je određeno Zakonom o
državnoj upravi Republike Kosova Br. 03/L-189, član 5.
Tabela 73. Organizaciona Struktura Agencije za Hranu i Veterinu
273
Chief Executive Office
Chief Executive
Deputy Chief Executive
Hunam
Resources
Sector
Procurement
Sector
Human
Reources
Manager t
Chief of Sector
Chief of Sector
Chief of Sector
Procurement
Officert
Archive Officer
IT Officer
Peronel Officer
Media
Communication
Officer
Central Archives
Sector
IT Sector
Internal Audit
Certification Officer
Executive
Assistant
Administrative
Assistant
System Administrator
Upravni Odbor i Naučno Veće:
a. Upravni Odbor se sastoji od sedam članova i u skladu sa Zakonom o hrani Br.
03/L-016 je predstavljen od strane MPŠRR (2 člana), MZ (2 članova), Udruženja
za zaštitu potrošača (1 član), Privredne Komore Kosova (1 član), i kao član
Odbora takođe je i Izvršni šef;
b. Naučno veće se sastoji od pet članova i u skladu sa Zakonom o hrani Br. 03/L016 je predstavljen od strane Fakulteta za Poljoprivredu i Veterinu (2 člana),
Fakulteta Geoznanosti i Tehnologije - odsek Prehrambene Tehnologije (1 član)
NIJZ (1 član), i Kosovskog Instituta za Poljoprivredu (1 član).
Odgovornosti Upravnog Odbora određuju se Uredbom Br. 04/2010, dok se
odgovornosti Naučnog Veća utvrđuju Uredbom Br. 05/2010.
Direkcija za Javno Zdravlje je odgovorna za:
a. Higijena hrane životinjskog porekla, uključujući i obradu, skladištenje,
distribuciju i trgovinu;
b. Sertifikaciju proizvoda za domaće i međunarodne trgovine;
c. Kontrolu ostataka u sirovinama i proizvodima životinjskog porekla;
d. Kontrola životinja pre, tokom i posle njihovog klanja;
e. Licenciranje klanica, fabrika za preradu mesa i drugih subjekata koji se bave
proizvodnjom, skladištenje, distribuciju i prometom prehrambenih proizvoda
životinjskog porekla
Direkcija se sastoji od sledećih sektora:
a. Sektor za Higijenu Hrane Životinjskog Porekla;
b. Sektor za Higijenu Hrane Ne-životinjskog Porekla;
c. Sektor za Nusproizvodi Životinjskog Porekla;
d. Sektor za Ostatke Hrane.
274
Tabela 74. Organizaciona struktura Direkcije za Javno Zdravlje
Public Health Directorate
Director
Sector of Food Hygiene with animal
Origin
Sector of Hygiene of Food with non
Animal Origin
Sector for animal by products
Sector of Residues in Food
Chief of Sector
Chief of Sector
Chief of Sector
Officer for Hygiene of Meat
and Fish
Officer for food products with
non animal origin
Higher officer for monitoring
of disposal of animal by
products
Officer for Veterinary
Residues
Office for Hygiene of Milk ,
Honey and Eggs
Officer for non food products
Chief of Sector
Officer for monitoring of
collection of animal by
products
Officer for processing the
data of residues in animals
Officer for Certification of
Products
Direkcija za Zdravlje i Dobrobit Životinja je odgovorna za:
a. Zdravlje i dobrobit životinja;
b. Kontrolu, sprečavanje i suzbijanje bolesti životinja;
c. Identifikaciju i registraciju životinja;
d. Kontrolu hrane za životinje;
e. Praćenje epizootioloških situacija u zemlji i inostranstvu;
f. Kontrola ostataka životinjskog porekla (ABP);
g. Licenciranje – ovlašćenje veterinarskih medicinskih proizvoda, biocida i njihova
kontrola na tržištu;
h. Licenciranje privatnih veterinarskih praksi;
i. Dozvola za uvoz i izvoz živih životinja;
j. Dezinfekcija lokacija gde se bolesti životinja mogu preneti;
k. Izrada planova kontigencije i upravljanje krizama.
Direkcija se sastoji od sledećih sektora:
a. Sektor za Zdravlje Životinja,
b. Sektor za Indentifikaciju i Registraciju,
c. Sektor za Dobrobit Životinja,
d. Sektor Veterinarskih Medicinskih Proizvoda;
275
Tabela 75. Organizaciona Struktura Direkcije za Zdravlje i Dobrobit Životinja
Directorate of AnimaL Health and Animal Wefare
Director
Animal Health Sector
Chief of Sector
Sector for I&R of Animals
Animal Wefare Sector
Sector for Veterinary Medicinal
Products
Chief of Sector
Chief of Sector
Chief of Sector
Officer for I&R of animals
Officer for monitoring of
Animal Wefare
Officer for Marketing
Authorization of VMP’S
Officer for Animal Health
Officer for Epidemiology
I&R Data Entry Officer
Officer for registration of
distribution of VMP’s
Animal Health data entry
officer
Officer for Feed
Officer for implementaion of
contigency plans , crises
management and biosafety
Direkcija za Inspekciju je odgovorna za:
a. Generalno inspekcija zdravlja životinja, dobrobiti životinja, identifikacija i
registracije životinja, hrane životinjskog i biljnog porekla i hrane za životinje;
b. Veterinarska i fitosanitarna granična inspekcija i veterinarska i fitosanitarna
unutrašnja inspekcija;
c. Sanitarna inspekcija na teritoriji Republike Kosova, uključujući i higijenu hrane
ne-životinjskog porekla, preradu, skladištenje i trgovinu, vode i sokova,
suplemenata i prehrambenih aditiva; specifičnih i novih proizvoda, alarmnog
sistema, informacija i istraživanja o hrani (RASFF);
d. Inspekcija veterinarskih medicinskih proizvoda;
e. Inspekcija privatnih veterinarskih praksi;
f. Inspekcija farmi, stočno tržište, skladišta i mesta kupovine proizvoda
životinjskog porekla, postrojenja i drugo;
g. Uvoz, izvoz i kontrola tranzita.
Direkcija se sastoji od sledećih sektora:
a. Sektor za Veterinarsku Inspekciju;
b. Sektor za Sanitarnu Inspekciju;
c. Sektor za Fitosanitarnu Inspekciju;
d. Sektor za Graničnu Veterinarska Inspekcija
e. Granična veterinarska inspekcija.
276
Tabela 76. Organizaciona Struktura Direkcije za Inspekciju
Agency’s Inspectorate
Director
Administrative Assistant
Veterinary Inspection
Sector
Chief of Sector
Sanitary Inspection Sector
Phytosanitary Inspection
Sector
Border Veterinary Inspection
Sector
Chief of Sector
Chief of Sector
Chief of Sector
Border Phytosanitary
Onspection
Chief of Sector
Veterinary Inspectors
Sanitary Inspectors
Phytosanitary Inspectors
Border Veterinary Inspectors
Border Phytosanitary
Inspectors
Officer for collection and transportation of samples
Laboratorija Hrane i Veterine je odgovorna za:
a. Izvođenje laboratorijske analiza za hranu;
b. Izvođenje laboratorijskih analiza za životinje;
c. Izvođenje laboratorijskih analiza za otpade hrane/namirnica životinjskog
porekla i živih životinja;
d. Izvođenje laboratorijskih analiza mleka i njegovih proizvoda;
e. Izvođenje laboratorijskih analiza za proveru izjavu kompatibilnosti
prehrambenih proizvoda;
f. Izvođenje laboratorijske analize za bolesti životinja;
g. Izvođenje laboratorijske analize za uzorake uzete iz predmeta koji se bave
hranom;
h. Saopštavanje rezultata izvršenih analiza;
i. Obezbeđivanje preporuka za dalju akciju posle laboratorijskih analiza;
j. Saradnja relevantnih lokalnih i ne-lokalnih vlasti i institucija sa akreditovanim
laboratorijama;
k. Planiranje i organizacija validnosti laboratorijskih metoda;
l. Stvaranje preduslova za akreditaciju laboratorije;
Sledeći sektori deluju unutar Laboratorije za Hranu i Veterinu
a. Sektor Patologije;
b. Sektor za Bakteriologiju;
c. Sektor za Serologiju, Virusologiju i Molekularnu Dijagnostiku;
d. Sektor za Mikrobiologiju i Pripremu;
277
e. Sektor za Hemiju Kreme i Veterinarskih Ostataka;
f. Sektor za Sirovo Mleko.
Tabela 77. Organizaciona Struktura Laboratorije za Hranu i Veterinu
Laboratory
Director
Quality Manager
Administrative Assistant
Officer for receiving the
samples
Sector for Pato Histology
Sector for Bacteriology ,
Parasitology and Micology
Sector for Serology and
Molecular Diagnostics
Sector for Food Microbiology
and Prepatory
Sector for food chemistry ,
residues and raw milk
Chief of Sector
Chief of Sector
Chief of Sector
Chief of Sector
Chief of Sector
Laboratory Expert
Laboratory Expert
Laboratory Expert
Laboratry Technician
Laboratry Technician
Laboratry Technician
Laboratory Expert
Laboratry Technician
Laboratory Expert
Laboratry Technician
Laboratry Technician
Administrativna Direkcija je odgovorna za:
a. Celokupna Organizacija Agencije;
b. Priprema zakona o nadležnosti Agencije, prema postupcima utvrđenim
zakonom;
c. Sva pitanja koja se tiču budžeta i finansija, kao što su planiranje budžeta,
praćenje budžetskih rashode i druga pitanja koja se odnose na budžet i finansije;
d. Sva pitanja vezana za imovinu proizvodnje, logistike i pružanje usluga za
organizacionim jedinicama Agencije.
Direkcija se sastoji od sledećih sektora:
a. Administrativni Sektor,
b. Sektor za Budžet i Finansije.
c. Pravna Kancelarija.
278
Tabela 78. Organizaciona Struktura Administrativne Direkcije
Directorate of Administration
Director
Sector for Budget and
Finance
Legal Office
Chief of Sector
Chief of Sector
Chief of Sector
Property Management
Officer
Budget Analist
Higher Legal Officer
Officer for Logistics
Financial Officer , receiving
the goods and cashier
Legal Officer
Translator for English
language
Higher officer for revenues
and Obligation
Translator for Serbian
language
Budget Coordinator for
Capital Projects
Sector of Adninistration
Regionalne Kancelarije Agencije: Agencija se sastoji od šest regionalnih kancelarija. One
su organizacione jedinice Agencije za Hranu i Veterinu koje direktno izveštavaju
Izvršnom šefu i organizovane su na takav način da pokriju celu teritoriju Kosova.
Odgovornosti regionalnih kancelarija su:
a. Vrše zvanične kontrole – inspekcije širom teritorije gde administrativni deo je
pokriven odgovarajućim kancelarijama;
b. Vrše zvanične kontrole;
c. Inspekcije u relevantnim oblastima navedenim zakonom na snazi u oblasti
veterine, zdravlja i dobrobiti životinja, bezbednosti hrane, fitosanitarne i
sanitarne oblasti;
d. Nadzor sprovođenja propisa u oblasti veterinarske, sanitarne i fitosanitarne
oblasti;
e. Saradnja između regionalnih kancelarija;
f. Saradnja sa institucijama i organima vlasti i drugim organizacionim jedinicama
Agencije u cilju sprovođenja planove rada regionalnih kancelarija;
g. Ako je neophodno, da se sprovedu takođe zvanične kontrole – inspekcije na
teritoriji gde administrativni deo se pokriva od strane druge regionalne
kancelarije;
h. Ostale obaveze za zvanične kontrole – inspekcije koje su utvrđene i one koji će
biti definisane zakonom.
Tabela 79. Organizaciona Struktura Regionalnih Kancelarija
279
Regional Office
Office Coordinator
Responsible Inspector
Inspectors
- Molimo vas da navedete resurse i planirane resurse (ljudske, materijalne i
finansijske resurse) dodeljene svakom sektoru
Ljudski Resursi
Agencija trenutno zapošljava 124 službenika.
Tabela 80. Broj zaposlenih u Agenciji
TITULA
BROJ
1
Izvršni Šef
1
2
Zamenik Šefa
1
3
Direktor
5
4
Šef Sektora
11
5
6
Službenik
Koordinator
2
5
1
7
8
9
10
11
12
13
14
15
Inspektor
Epidemiolog
Patolog
Bakteriolog
Hemičar
Mikrobiolog
Poljoprivredni Inž.
Serolog
Tehničar
66
3
1
1
3
1
1
1
3
KFALIFIKACIJA
Veterinar
Agronom
3- Veterinar,1-Advokat, 1- Mercolog
6- Veterinar,2- Agronom,2-Ekonomist,1Advokat
1- Veterinar, 5- Ekonomist, 2- Advokat, 1Lingvista, 1-Biolog, 1-IT, 2- sa Političkim
Naukama, 12- sa Srednjom Školom
1- Agronom
27- Veterinar, 30- Agronom, 4-Doktor, 1Hemičar, 3-Mercolog, 1-Tehničar,
1- Veterinar, 1-Doktor, 1-Biolog
1- Veterinar
1- Veterinar
3- Hemičar
1-Biolog
1- Agronom
1- Hemičar
1- Hemičar, 2- sa Srednjom Školom
Planirani Ljudski Resursi: Pojedini sektori u okviru Agencije nisu bili u stanju da ispune
planirana radna mesta zbog nedostatka budžeta. U cilju postizanja svojih ciljeva,
280
Agencija mora zaposliti četrdeset (40) dodatnih službenika, profesionalno osoblje
takođe i za izradu i transponovanja nacionalnog zakonodavstvo sa Aquis Communitaire.
Služnenici bi trebalo da popune mesta u sledećim direkcijama: Administrativna
Direkcija (7 službenika), Direkcija za Laboratoriju (15 službenika), Direkcija za Javno
Zdravstvo (6 službenika), Direkcija za Zdravlje i Dobrobit Životinja (6 službenika) i
Direkcija za Inspekcije (6 službenika). Trenutno, što se tiče budžeta, Agencija je u
mogućnosti da popuni ova radna mesta.
Materijalni Resursi: Glavne zgrade Agencije za Hranu i Veterinu u Prištini su izgrađene
u industrijskoj zoni, sa ukupno 1,5 hektara zemljišta dodeljenog od strane Vlade
Kosova. Ukupna površina objekata je 3337,86 m2. Struktura je sledeća:
a. Administrativna zgrada sa 55 kancelarija, sala i soba/sala za sastanke i ostale
prostorije sa ukupnom površinom od 1623.15 m2;
b. Laboratorija za Hranu za 7 kancelarija, 7 laboratorija, 2 pripremne sobe,
sobe/sale za sastanke, kuhinja, 4 svlačionice za osoblje, sale kao i ostale
prostorije sa ukupnom površinom od 1100.63 m2;
c. Veterinarska Laboratorija sa 9 kancelarija, 4 laboratorije, 2 magacina/skladišta i
prostorije za svlačionice osoblja, sale i ostale prostorije sa ukupnom površinom
od 614.82 m2.
Što se tiče regionalnih kancelarija, materijalni resursi Agencije su kao što sledi:
a. Regionalna Kancelarija u Mitrovici sa 5 kancelarija i ukupnom površinom od 162
m2;
b. Regionalna Kancelarija u Gnjilanu sa 2 kancelarije i ukupnom površinom od 81
m2;
c. Regionalna Kancelarija u Prizrenu sa 4 kancelarije i ukupnom površinom od
124.20 m2;
d. Regionalna Kancelarija u Peć sa 6 kancelarije i ukupnom površinom od 114.80
m2;
e. Ove kancelarije su praćene je i drugim pratećim prostorijama kao što su
postrojenja za sanitarne potrebe.
Planirani Materijalni Resursi: Agencija je planirala izgradnju postrojenja za
renderovanje. Prva faza projekta koji je odobren od strane EK će odrediti dizajn,
lokaciju i njenu površinu; do sada nikakvi dalji detalji nisu obezbeđeni za izgradnju
ovog objekta.
Budžet: Izdvojen budžet za Agenciju za Hranu i Vetrinu za 2012 godinu je 3,894,035 €.
Srednjoročni okvir troškova (MEF) 2013-2015 je takođe odobren:
Tabela 81. Izdvojen Budžet za Agenciju za Hranu i Veterinu za 2012 godinu
Ime direkcije
Br.
Izdvojen
Procene
Procene
Oso budžet2013
2014
blja 2012
Procene
2015
281
Laboratorija za Hranu
i Veterinu
Snabdevanje sa
opremom Laboratorije
za Hranu i Veterinu i
Laboratorije za
dijagnosticiranje
ptičijeg gripa za
njegovu akreditaciju
Direkcija za Zdravlje i
Dobrobit Životinja
Zaštita javnog zdravlja
i zdravlja životinja
kroz vakcinacije protiv
zaraznih bolesti.
Zaštita zdravlja i
zdravlja životinja kroz
dijagnostička
istraživanja
Identifikacija i
registracija životinja
Tačke za dezinfekciju
Dobrobit životinja i
kontrola pasa lutalica
Direkcija za Javno
Zdravlje
Bezbednost hrane –
Podrška za izvoz
Monitoring ostataka
lekova u hrani
Projekti Bratimljenja IPA
Agencija za
Inspekciju
Inspekcija graničnim
prelazima i biološke
bezbednost (kontrola
hrane)
Kupovina sanitarne
opreme
Administrativna
Direkcija
Plate i dodaci
33
18
12
600,000
600,000
600,000
600,000
600,000
600,000
600,000
600,000
1,130,000
1,050,000
1,050,000
1,050,000
400,000
400,000
400,000
400,000
150,000
150,000
150,000
150,000
350,000
350,000
350,000
350,000
80,000
150,000
150,000
150,000
150,000
420,000
420,000
420,000
420,000
200,000
200,000
200,000
200,000
120,000
120,000
120,000
120,000
100,000
100,000
100,000
100,000
250,000
350,000
350,000
200,000
200,000
200,000
200,000
200,000
50,000
50,000
50,000
50,000
964,583
964,583
964,583
964,583
26
282
Robe i usluge
Komunalne usluge
Ukupni troškovi
Broj osoblja
175
461,452
68,000
1,494,035
175
461,452
68,000
1,494,035
175
461,452
68,000
1,494,035
175
461,452
68,000
1,494,035
175
Podrška projekata pružena od strane donatora:
Tabela 82. Lista projekata pruženih od strane donatora:
2012
2013
Naziv projekta
Tehnička pomoć za projektovanje 700,000
fabriku za reciklažu
Projekti Bratimljenja
1,000,000 1,000,000
Izgradnja fabrike za reciklažu
2,000,000
Snabdevanje fabrike za reciklažu
sa mehanizmima i opremom.
Ukupno
1,700,000 3,000,000
2014
2015
3,000,000
Agencija ostvaruje prihode u iznosu od 3,800,000 evra od zvaničnih kontrolnih taksi i
drugih usluga koje ona obavlja.
- Molimo vas da date opis trenutne strukture, kao i predviđene evolucije. Dva
kompleta organizacionog grafikona: jedan sa sadašnjom strukturom i još jedan sa
planiranom budućom strukturi (datumi predviđeni za osnivanje novih entiteta treba
da bude naznačeno).
Trenutna struktura
Za dodatne informacije molimo vas obratite se na pitanje „Molimo vas da navedete
tokove/organizacione grafikone koji navode nivo nadležnosti i koji pokazuju linije upravljanja kako
bi se opisala struktura i organizacija službi zaduženih za politike bezbednosti hrane, veterinarske i
fitosanitarne politike. Podela nadležnosti i veza između centralnog, regionalnog i lokalnog nivou
treba jasno da se predstavi (stepen decentralizacije/prenos nadležnosti treba biti definisan)." .
Planirane strukture: Nema značajnih planiranih promena za organizaciju Agencije.
Zakon o hrani trenutno se menja, a Radna Grupa je osnovana sa odlukom generalnog
sekretara MPŠRR Br. 96 od 19.03.2012 za izmene i dopune je dat predlog da Agencija za
Hranu i Veterinu se može preneti iz KP u MPŠRR. U okviru novog Nacrta zakona
pitanje inspektora će biti razjašnjeno. Nacrt zakona će biti usvojen do kraja 2012.
- Zakonodavna ovlašćenja u oblasti zakonodavstva o bezbednosti hrane, veterinarskog i
fitosanitarnog zakonodavstva:
a. specifikacija nadležnih organa (za zakonodavstvo) i kako će zakon biti usvojen (pre svega
kroz parlamentarnu proceduru ili ministarske naredbe ili uredbe)
283
b. objašnjenje kako koordinacija je (ili će biti) obezbeđena u pogledu transpozicije,
primene, i stvaranja politike kako bi se osiguralo da lanac hrane u potpunosti bude
pokriven;
c. zakonska mogućnost da se usvoji zakon kojim će se postepeno realizovati, a koji
može da obuhvati EU pojmove i među reference na neki drugi deo zakonodavstva
EU.
Agencija za Bezbednost Hrane i Veterinarske Usluge je nadležni organ za izradu nacrta
zakona u datoj oblasti u konsultaciji sa drugim relevantnim institucijama kako bi zakon
bio pregledan i odobren od strane Vlade Kosova. Zakon je zatim poslat u Skupštini
Kosova na odobrenje. Stupanjem na snagu Zakona Br. 03/L-016 o hrani, Agencija
izrađuje sekundarno zakonodavstvo u obliku nacrta propisa, koji je potom odobren od
strane Vlade (član 18, stav 1.3 Uredbe Br. 09/2011 Pravila i procedure Republike
Kosova).
Predlozi
sekundarnog
zakonodavstva
su
praćeni
memorandumom
obrazloženja/koncept dokumentu, procenu finansijskog uticaja, izjavom u skladu sa
odredbama propisa Br. 09/2011 (čl. 30 i đ, Uredbe 09/2011).
Agencija za Hranu i Veterinu je uspela da transponuje visoki nivo zakonodavstva sa
Paketom Higijenskog Zakonodavstva (uredbe Evropske Komisije i Parlamenta Br.
852/2004 i 853/2004, 854/2004 i 882/2004), i pripremila je drugi nacrt propisa poput
nacrta pravilnika za postavljanje mikrobioloških kriterijuma za prehrambene proizvode
(na osnovu EU Uredbe Br. 2073/2005), nacrt uredbe za postavljanje uslova zdravlja
životinja i javnog zdravlja i veterinarske sertifikacije za uvoz sirovog mleka i njegovih
proizvoda (EU uredba Br. 605/2010).
Što se tiče tehnike transponovanja zakonodavstva, Agencija primenjuje preporučene
tehnike od strane stručnjaka Evropske Komisije – projekta Bratimljenja, pomoću
saglasnosti tabela i prenosa odredbi iz drugih referentnih dela.
- Nadležnosti i procedure za usvajanje podzakonskih akata (administrativne
smernice, propisi).
Do stupanja na snagu Zakona o hrani Br. 03/L-016 (10 april 2009), kojim je osnovana
Agencija za Hranu i Veterinu (član 36. Zakona), sekundarno zakonodavstvo je
pripremljen u MPŠRR u skladu sa procedurama i tehnikama izrade u skladu sa
Administrativnim Uputstvom KP Br. 14/2008. Odobrenje je doneseno od strane
ministra MPŠRR u skladu sa nadležnostima utvrđenim Uredbom UNMIK 2001/19 .
Stupanjem na snagu Zakona Br. 03/L-016 o hrani, Agencija izrađuje sekundarno
zakonodavstvo u obliku nacrta propisa, koje je potom odobreno od strane Vlade (član
18, stav 1.3 Uredbe Br 09/2011 o pravilima i procedurama Republike Kosova).
284
Predlozi
sekundarnog
zakonodavstva
su
praćeni
memorandumom
obrazloženja/koncept dokumentu o proceni finansijskog uticaja, izjava skladu sa
odredbama propisa Br. 09/2011 (čl. 30 i 34 Uredbe 09/2011).
Agencija za Hranu i Veterinu je počela sa transpozicije zakonodavstva u oblasti
bezbednosti hrane i zdravlje životinja i dobrobit pre tri godine.
Agencija za Hranu i Veterinu je uspela da transponuje visoki nivo zakonodavstva sa
Paketom Higijenskog Zakonodavstva (uredbe Evropske Komisije i Parlamenta Br.
852/2004 i 853/2004, 854/2004 i 882/2004 ), i pripremila je drugi nacrt propisa poput
nacrta pravilnika za postavljanje mikrobioloških kriterijuma za prehrambene proizvode
(na osnovu EU Uredbe Br. 2073/2005), nacrt propisa za utvrđivanje uslova za zdravlje
životinja i javnog zdravlja i veterinarske sertifikacije za uvoz sirovog mleka i njegovih
proizvoda (pravilo je u EU nema 605/2010).
Što se tiče tehnike transponovanja zakonodavstva, Agencija primenjuje preporučene
tehnike od strane stručnjaka Evropske komisije – projekta Bratimljenja, pomoću
saglasnosti tabela i prenosa odredbi iz drugih referentnih dela.
- Molimo vas da pružite detaljne informacije o kontrolnim aktivnostima i primena u
oblasti bezbednosti hrane (i hrane za životinje), veterinarske i fitosanitarne politike,
uključujući detalje o organizaciji kontrole na frekvenciji, izboru ustanova, procedura
za uzimanje uzoraka i procedura u slučaju prekršaja. Molimo vas da navedete koji
organi su (će biti) zaduženi za kontrolu aktivnosti i zakona, kao i njihove
odgovornosti. Molimo vas da opišite mehanizme za koordinaciju.
a. Primena: Za svaku od sledećih stavki u bezbednosti hrane, veterinarstva i
fitosanitarnih politika, molimo vas da u nastavku navedete detalje o merama koje
su preduzete kako bi se obezbedilo pravilno sprovođenje zakonodavstva sa
relevantnim prema sledećim aktivnostima (indikativni spisak):
b. Laboratorije koje se koriste za higijenske, veterinarske, fitosanitarne kontrole,
analize hrane i hrane za životinje analiza (hemijske , mikrobiološke, GMO, itd):
sadašnje ili planirane aktivnosti (unutar vremenske tabele) u skladu sa evropskim
sistemima, akreditacione vremenske tabele u skladu sa EU Zakon sa imenom
akreditacionog tela, metoda uzoraka i analiza (uopšte, kontaminacije, materijali sa
kontaktom za hranu);
c. Upravljanje krize - Uspostavljanje sistema brzog uzbunjivanja za hranu i stočnu
hranu (RASFF).
Politike, strategije i planovi za zvanične kontrole su pripremani od strane Direkcije
Javnog Zdravlja i Direkcije za Zdravlje i Dobrobit Životinja, dok primena se vrši od
strane Direkcije za Inspekciju.
285
Kategorizacija Ustanova za Hranu Životinjskog Porekla je na osnovu Zakona o
veterinarstvu Br. 2004/21 i Administrativnim Uputstvom MA 01/2005 za odobrenje
mlekara, i Administrativnim Uputstvom MA 01/2006 za odobrenje klanica i postrojenja
za preradu mesa.
Od 2011, sa stupanjem na snagu uredbe koji proizilaze iz „Paketa za Higijenu“ odredbe
ovih propisa su uzeti u obzir tokom procesa odobravanja ovih preduzeća. Posebni
pravni akti planirani u zakonodavnom planu za 2012 pripremljeni su za harmonizaciju
primene procedura, ocenjivanje i registrovanje preduzeća za odobrenje. Komisija za
Procenu je izabrana odlukom Izvršnog Šefa Agencije i sastoji se od dva službenika iz
Uprave za Javno Zdravlje i jednog regionalnog veterinarskog inspektora u zavisnosti od
regiona u kome podnosilac dolazi.
U vezi sa izborom prehrambenih objekata Komisija za Procenu Agencije za Hranu i
Veterinarske Usluge, koristi upitnik pripremljen na osnovu odredaba uredbe iz „Paketa
za Higijenu“ u vezi opštim i posebnim uslovima.
Do sada Agencija je odobrila:
a. 25 Mlekarnih Tački;
b. 30 Klanica Goveda;
c. 4 Klanica Živine;
d. 30 Fabrika za Preradu Mesa, i
e. 21 Skladišta za Hlađenje/Hladnjača;
Sva ova preduzeća su prošla proces kategorizacije na osnovu rizika na procenu protiv
sledećih parametara:
a. Grupa tretiranih prehrambenih proizvoda; (životinjskih, ne- životinjskih, meso, mleko);
b. Vrsta delatnosti za tretman hrane; (proizvodnja, prerada, pakovanje);
c. Obim aktivnosti za tretiranje hrane; (direktno snabdevanje potrošača, izvoz, snabdevanje
drugih preduzeća);
d. Status samokontrole ne osnovu analize opasnosti i kritične kontrolne tačke (u daljem tekstu HACCP), uključujući i primenu pravila za dobre higijenske prakse, (sistem potpuno
funkcioniše, delimično ili ne funkcioniše uopšte).
Prema rezultatima iz "procene na osnovu tačke" sva odobrena preduzeća su razvrstana u
sledeće grupe:
a. Operatori koji ispunjavaju sve uslove za odobrenje, samo manji nedostaci su
uočeni (nizak rizik)
b. U principu su ispunjeni uslovi za odobrenje, nedostaci su uočeni i isti treba biti
eliminisani (srednji rizik)
c. Odobreni zahtevi nisu ispunjeni, ali nedostaci verovatno će biti eliminisani sa skromnim
investicijama (srednji rizik)
d. Zahtevi za odobrenje mogu se ispuniti tek nakon velikih napravljenih investicija za
otklanjanje uočenih nedostataka (visok rizik)
286
Nacionalni Godišnji Plan Zvaničnih Kontrola i Ispitivanje ovih preduzeća je urađeno na
osnovu ove kategorizacije.
Kontrolni Plan za Prehrambene Proizvode: U cilju sprovođenja odredbe iz Zakona o
hrani kako bi se postigao visok nivo bezbednosti hrane i sprečavanje incidenata
izazvanih hranom, zaštita javnog zdravlja, uspostavljanje saradnje sa subjektima u
poslovanju hranom i rastu transparentnosti službenih kontrola, FVA je izradila godišnji
plan kontrole sa Zvaničnim Prehrambenim Operaterima.
Ovaj plan obuhvata definicije navedene u članu 27 Zakona o hrani Br. 03/L-016, i
navedene su kao u nastavku:
a. Broj i vrsta inspekcijskih kontrola koje su planirani da se izvrše;
b. Broj planiranih uzoraka koje treba uzeti;
c. Broj i vrsta ustanova koje će biti uključene u inspektorskoj kontroli;
d. Primenjeni kriterijumi za razvoj programa;
e. Potrebna finansijska sredstva.
Ovaj plan predviđa takođe i nadzor nad operatorima za poslovanje hranom, u smislu
ispunjavanja odredbi iz Zakona o hrani Br. 03/L-016, posebno Poglavlje IV, članovi 16,
17 i 18 kojima se definišu nadležnosti i obaveze, kao i primene metoda i postupaka
samokontrole unutar svojih proizvodnih aktivnosti.
Plan je zasnovan na odredbama iznetim u Uredbi 10/2011 "na zvaničnim kontrolama za
proveru usklađenosti Zakona o hrani i hrani za životinje i propisima ili uredbama za
zdravlje i dobrobit životinja", odnosno Sekcije 8,9,10 i člana 11.
Uzorci prehrambenih proizvoda su analizirani u mikroorganizmima predviđenim
Uredbom 2073/2007 EU o mikrobiološkim kriterijumima za prehrambene proizvode u
laboratorijama ovlašćenim od strane FVA, na osnovu člana 31. Uredbe 10/2011.
Učestalost službenih kontrola u skladu sa ovim planom se određuje u procesu
kategorizacije preduzeća prema riziku da oni predstavljaju u smislu vrste proizvodnje,
proizvodne aktivnosti, sanitarnih uslova i prijavljene količine proizvodnje.
Tabela 83. Poslovne Rizične Grupe
Poslovne Rizične Grupe za Ukupno tačaka
tretiranje hrane
Visoki rizik
55 i više
Srednji rizik
40-54
Mali rizik
Do 39
Učestalost Službenih
Kontrola
6 puta godišnje
3 puta godišnje
1 put godišnje
287
Zvanični dokumenti objavljeni od strane Evropske Komisije, uputstva, propisi i različite
analize opasnosti uzete iz EU naučnih struktura su korišćena za pripremu nacrta ovog
programa.
Nadzori zvaničnih kontrola će biti primenjeni od strane lica koja su ovlašćena od strane
Agencije, nezavisan i transparentan način i uz pomoć kontrolne liste (upitnika), rađenih
u skladu sa odredbama propisa "Higijenskog Paketa“ koji definiše uslove za higijenu za
operatera poslovanja hranom.
Zvanična kontrola i testiranje proizvoda na osnovu ovog plana se sprovodi od strane
Regionalnih veterinarskih Inspektora FVA prema rasporedu i u skladu sa SOP
(Standardnim Operativnim Procedurama), koji je u fazi usvajanja.
Uzorci uzeti od strane operatera će biti analizirani na prisustvo mikroorganizama
(Mikrobiološke analize) u skladu sa Uredbom o mikrobiološkim kriterijumima
prehrambenih artikala i fizičko – hemijske analize u skladu sa međunarodnim
standardima.
Na osnovu laboratorijskih analiza, odgovarajuće mere će biti preduzete za tretman
proizvoda (zabranu cirkulacije, ponovo obradu, uništavanje), podešavanje nedostataka
u proizvodnim linijama preduzeća od strane operatera.
Tabela 84. Uništavanje proizvoda u poslednje dve godine
Uništavanje proizvoda
2011
Meso i mesne prerađevine
57.826,73 kg
Mleko i mlečni proizvodi
Ribe
50.133 kg
11.500 kg
2012
82.558 kg
7.300 kg
35 kg
Rezultati postignuti po planu za zvanične kontrole i uzorkovanje hrane će služiti kao
osnova za izradu strategije za dogradnju agrobiznisa i dalji razvoj višegodišnjih
planova kontrole kao obavezu koja proističe iz zakona na snazi.
Za analizu hrane životinjskog porekla, AHV je ovlastio Institut za Javno Zdravlje,
odnosno Laboratoriju Ljudske Ekologije koja je akreditovana prema standardu ISO
17025, od Kosovske Direkcije za Akreditaciju.
Metode i standardi potrebni za laboratorijske analize su postavljeni u skladu sa
uredbom o mikrobiološkim kriterijumima za prehrambene proizvode Br. (EC)
2073/2007.
Plan za Monitoring Ostataka: Ovaj plan je razvijen na osnovu važećeg zakona i to na
Administrativnom uputstvu MA-Br. 26/ 2005 "O merama za monitoring određenih
supstanci i njihovih ostataka u žive životinje i njihove proizvode", na osnovu Direktive
96/23/EC;
288
Administrativno Uputstvo MA-Br. 14/2006 “postavljanje maksimalnog ograničenja za
ostatke; i Administrativno Uputstvo MA-Br. 07/2005 “ o određivanju uslova za
licenciranje poslovnih subjekata koji vrše uvoz i promet na veliko i malo medicinskih i
veterinarskih proizvoda i opreme”.
Za izradu plana, nekoliko statističkih podataka korišćeni su od strane nadležnih
institucija, ali i raznim poslovnim udruženjima, kao i službene beleške iz DZUK koja u
svojim sektorima, prema zakonskim odredbama, ima mandat da daje dozvole za
veterinarske medicinske proizvode, licenciranje privatnih prakse i privrednih subjekata
koji se bave trgovinom lekova.
Broj seta uzoraka je preuzet iz publikacije godišnjom proizvodnjom od strane mlečnih
udruženja; prijavljena rastrže i iznosi od izvoza kože, kao i informacije u vezi sa
količinom proizvoda proizvedenih od strane odgovarajućih udruženja za jaja, med i
ribe. Potrebni parametri opisanim pod zakonskim aktovima su u skladu sa zahtevima
EU.
Plan postavlja učestalost uzorkovanja za lica koja se bave proizvodnjom proizvoda
životinjskog porekla, po regionima, količinu proizvodnje i poslovnih aktivnosti. On
takođe postavlja rok za dobijanje uzoraka i njihovo testiranje.
Uzimanje uzoraka se vrši prema uputstvu uzorkovanja za ostatke, koji sadrži
informacije o svim vrstama u pogledu njihove količine, skladištenja i prenošenja u
laboratoriju.
Prema zakonu, predviđeno je da sve analize se obavljaju u akreditovanim
laboratorijama sa ISO standardima 17025. Trenutno, za 2012, AHV je dobila ponude od
nekoliko laboratorija iz zemalja regiona i zemalja EU, i procedure za odobrenje
laboratorija za obavljanje analiza biće završene tokom juna 2012 .
Certifikacija proizvoda za izvoz: U cilju izvoženja prehrambenih proizvoda životinjskog
porekla potrebna je zvanična sertifikacija proizvoda, u kojoj se primenjuju sledeći
kriterijumi:
a. Preduzeće mora biti odobreno od strane nadležnog organa/Agencije;
b. Da bude predmet zvanične kontrole u skladu sa Uredbom Br. 13/2011 - za
određivanje specifičnih pravila za organizaciju zvaničnih kontrola hrane
životinjskog porekla namenjene za ljudsku ishranu, na osnovu Uredbe (EC)
854/2004;
c. Ispunjava uslove iz Uredbe Br 12/2011- za specifične higijenska pravila za hranu
životinjskog porekla, na osnovu Uredbe EC 853/2004;
d. Dovoljno dokaza sa laboratorijskih testova i ispunjenje mikrobioloških
kriterijuma koji su navedeni u Godišnjem Nacionalnom plana za zvanične
kontrole;
289
e. Ispunjava uslove za transport prehrambenih proizvoda u vezi sa higijenom i
kontrolom temperature;
f. Kao i zahteva postavljenih od strane zemlje uvoznice kroz zdravstvene
sertifikate.
Po proveri ovih kriterijuma, Regionalni veterinarski inspektor dodeljuje poslovnom
operateru uverenje o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda koja navodi specifikacije,
količinu, odredište i informacije za prevoz.
Na osnovu ovog uverenja, službenici Uprave za Javno Zdravlje izdaju zdravstveni
sertifikat/uverenje za izvoz za izvoz pozivajući se na bilateralne ili međunarodne
sporazume i kriterijume utvrđene od strane zemalja posebno.
Što se tiče plana za praćenje zdravlja životinja, plan je osnovan na Zakon o
veterinarstvu br 21/2004 i administrativnim uputstvima za prevenciju, kontrolu i
iskorenjivanje bolesti životinja . Plan je na osnovan na Zakon o veterinarstvu broj
21/2004 i administrativnim uputstva za prevenciju, kontrolu i iskorenjivanje bolesti
životinja.
U cilju sprovođenja plana, AHV ovlašćuje privatne veterinarske prakse kroz 2 godine
ugovora, koji preciziraju zadatke, odgovornosti i aktivnosti u okviru važećeg
zakonodavstva. Napredak primene se prati od strane službenika AHV. Program za
praćenje zdravlja životinja sadrži :
a. Preventivne vakcine protiv bolesti životinja, besnila, antraksa i virusom klasične
svinjske groznice (CSFV), atipičnog živinskog gripa (NDV ), Brucella melitensis;
b. Dijagnostička istraživanja na životinjskim bolestima: IBR, BVD, leukemija, FMD (
kod goveda Bluetongue, B. Melitensis (ovce, koze), salmoneloza, atipični živinski
grip (NDV), avijarne influence- ptičiji grip (AI ), bolesti pčela i riba, bolesti divlji
životinje poput besnila i virusa klasične svinjske groznice (CSFV) i dijagnostička
ispitivanja za hiper- senzibilizaciju stoke za TBC i mastitisa.
Izbor životinja za vakcinaciju se sprovodi na sledeći način:
a. Antraks - obuhvata samo životinje na granici;
b. Besnilo - Kućne ljubimce (psi i mačke);
c. Virus klasične svinjske groznice (CSFV) – masovna vakcinacija;
d. Atipični živinski grip (NDV), živine na komercijalne farme;
e. B Melitensis - masovna vakcinacija.
Izbor životinja za istraživanja bolesti vrši se na sledeći način:
a. IBR, BVD, Leukemija FMD, Bluetongue, (kod goveda) – slučajni izbor (slučajni
uzorak) 8% od ukupnog broja goveda u RK izabranih iz baze identifikacije i
sektora registracije životinja;
b. Melitensis (ovce, koze) - 2% od ukupnog broja vakcinisanih životinja sa ovom
vakcinom
290
c. Salmonela – broj uzoraka zavisi od kapaciteta laboratorije koja obavlja
dijagnostička istraživanja
d. Tipičan grip živina (NDV), ptičiji grip (AU) - pasivni monitoring
f. Bolesti pčela i riba - pasivni monitoring;
g. Bolesti divljih životinja: besnilo i virus klasične svinjske groznice (CSFV) –
pasivni monitoring
h. Klasična svinjska kuga virusa (CSFV) - 1 % od ukupnog broja identifikovanih i
registrovanih svinja
i. Hiposenzibilizacija stoke za TBC i mastitisom - 8 % od ukupnog broja goveda je
identifikovano i registrovano.
Vakcinacija se vrši jednom godišnje i dijagnostičko istraživanje vrši se u skladu sa
frekvencijom predviđenom u nacionalnom planu za praćenje bolesti. Uzorci su izabrani
iz baze sektora za identifikaciju i registraciju životinja, koji ima podatke o broju farmi,
definicije koordinata GIS i GPS, i prati kretanje životinja, klanje, rađanja i umiranja.
Kroz program INTERTRACE takođe se omogućava povezivanje relevantnih sektora za
pratnju opšteg stanje u pogledu zdravlja životinja, javnog zdravlja i upravljana krizama
u različitim situacijama. Specifične mere potrebne po zakonu na snazi (objašnjenje u
upravljanju kriznim situacijama) su preduzete ukoliko bilo koji od gore navedenih
bolesti se pojavi.
Uzorkovanje za istraživanje bolesti životinja vrši se prema uputstvu OIE i šalju se na
analizu u LHIK; Ova laboratorija je počela proces akreditacije u Kosovskoj Direkciji za
Akreditaciju, a može trajati i do 2 godine. U slučajevima kada uzorak daje pozitivne ili
sumnjive uzorke oni se šalju u regionalnim akreditovanim laboratorijama i referentnim
laboratorijama OIE.
Rezultati postignuti planom za zvanične kontrole će poslužiti da se poboljša stanje
zdravlja životinja u zemlji i regionu .
Direkcija za Inspekciju je glavni nadležni organ nadležan za kontrolu aktivnosti i
izvršenje. Dužnosti i odgovornosti ove direkcije su: sprovođenje politike u oblasti
bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne oblasti. Implementacija ovih politika vrši
se putem zvaničnih kontrola od strane inspektora relevantnih sektora u okviru zakona
na snazi.
Kontrolne aktivnosti se sprovode od sledećih sektora terena: sektora granične
veterinarske inspekcije, Sektora granične fitosanitarne inspekcije, sektor fitosanitarne
inspekcija, sektor veterinarska inspekcija (centralni nivo) i sektora sanitarne inspekcije (centralni nivo)
Sektor Granične veterinarske inspekcije: Vrši kontrolu na granicama Kosova o
prehrambenim i neprehrambenim proizvodima životinjskog porekla na osnovu
Administrativnog uputstva Br MA. 18/ 2005.
291
Zvanična kontrola obuhvata:
a. Kontrolu identiteta, što znači usaglašenost dokumentacije i uvezene robe;
b. Kontrolu dokumentacije, što znači kontrolu prateće dokumentacije (veterinarsko
uverenje), vrši se za svaki teret;
c. Fizička kontrola i laboratorijska analiza, što znači detaljna kontrola tereta
uzorkovanja i dostavljanja uzoraka u laboratoriji vrši se u 20 - 45 odsto robe koja
se izvodi prema godišnjem nacionalnom planu za zvaničnu kontrolu i
uzorkovanje;
d. Procena rizika i određivanje procenta kontrole na osnovu broja tereta koji ulaze u
toku dana, porekla i vrste robe;
e. U slučajevima kada se zvanična kontrola suočava sa nekompatibilnosti teretnom
sa zakonodavstvom na snagu, ulaz robe nije dozvoljena.
Uzorci i brisevi se šalju u akreditovanoj laboratoriji Nacionalnog instituta za javno
zdravlje (NIJZ).
Sektor Granične fitosanitarne inspekcije: Na osnovu zakona na snazi, on obavlja
graničnu kontrolu prehrambenih i neprehrambenih proizvoda biljnog porekla na
Kosovu.
Zvanična kontrola obuhvata:
a. Kontrola identiteta – što znači poštovanje dokumentacije i uvoznih roba;
b. Kontrolu dokumentacije, (fitosanitarno uverenje ili uverenje kvaliteta
proizvoda);
c. Fizičku kontrolu i ako je potrebno uzimanje uzoraka za laboratorijsku analizu
koja se vrši prema godišnjem nacionalnom planu za zvaničnu kontrolu i
uzorkovanje. Uzorci su uzeti i u slučaju sumnje tokom fizičkog pregleda robe,
teret treba da bude zatvoren sve dok se rezultati analize ne prime;
d. U slučajevima kada zvanična kontrola suoči sa teretom nespojivosti sa
zakonodavstvom na snazi , unos robe nije dozvoljena.
e. U slučajevima kada se zvanična kontrola suočava sa nekompatibilnosti teretnom
sa zakonodavstvom na snagu, ulaz robe nije dozvoljena.
Uzorci se šalju na Kosovskom Poljoprivrednom Institutu (KPI), koji je podneo zahtev za
akreditaciju Kosovske Direkcije za Akreditaciju. U slučajevima kada su rezultati
uzoraka pozitivni ili rezultati su sumnjive oni se šalju za potvrdu u akreditovanim
laboratorijama .
Sektor Fitosanitarne Inspekcije (Centralni Nivo): Obavlja inspekcijski nadzor i
uzorkovanje zdravstvenih uslova bilja i biljnih proizvoda i po zahtevima za izvoz izdaje
fitosanitarni sertifikat ili uverenje za izvoz i ponovni izvoz ili interni sertifikat.
Ovaj sektor takođe vrši sledeće aktivnosti:
292
a. Inspekcija terena za sertifikaciju semena pšenice i sadnog materijala.
b. Inspekcija poljoprivrednih apoteka, skladišta sa pesticidima i privrednih
subjekata sa veštačkim semenima;
c. Inspekcije privrednih subjekata za izdavanje licenci;
d. Rastovari proizvoda biljnog porekla, u slučajevima kada je analiza izveštaja
pozitivna proizvodi treba da budu uništeni. U slučaju kada je to sporno super
analiza treba da se sprovede u sekundarnoj akreditovanoj laboratoriji;
e. Učestalost uzorkovanja vrši se prema nacionalnom planu i potrebama na terenu.
Uzorci se šalju u Kosovskom Institutu za Poljoprivredu (KIP), koji je podneo zahtev za
akreditaciju u Kosovskoj Direkciji za Akreditaciju. Međutim, kada rezultati uzorka su
pozitivni ili rezultati su sumnjivi, onda uzorci se šalju za potvrdu u akreditovanim
laboratorijama.
Sektor Veterinarske Inspekcije (Centralni Nivo): Sprovodi veterinarska politike i vezane
planove zvanične kontrole u skladu sa pravilima za zdravlje i dobrobit životinja i
bezbednost hrane životinjskog porekla sa pravilima utvrđenim Zakonom o hrani i
uredbom 10/2011 i 13/2011. Proces zvanične kontrole obuhvata:
a. Aktivno i pasivno praćenje bolesti životinja;
b. Inspekcija u poslovnim operaterima hranom sa proizvodima životinjskog
porekla, obuhvatajući sve faze lanca hrane;
c. Nadgledanje vakcinacije protiv besnila, atipične kuge živine (NDV) , antraksa i
klasičnog svinjskog gripa;
d. Praćenje mastitisa i hiposenzibilizacije za TBC;
e. Uzimanje uzoraka sa terena i prenošenje u laboratorije, učestalost uzorkovanja
vrši se prema nacionalnom planu i potrebama na terenu;
f. Kontrola tržišta životinja;
g. Praćenje sprovođenja dijagnostičkog istraživanja.
Sektor Sanitarne Inspekcije (Centralni Nivo): Sprovodi sanitarne politike i vezane
planove zvanične kontrole u skladu sa pravilima za bezbednost i higijenu hrane, sa
utvrđenim pravilima Zakonom o sanitarnoj inspekciji i uredbom 11/2011 kao i
relevantnim zakonodavstvom na snazi.
Proces zvaničnih kontrola obuhvata:
a. Inspekcija operatera poslovanja hranom ne-životinjskog porekla, tehnoloških
procesa, kontrole sanitarnih higijenskih uslova prehrambeno - industrijskih
objekata, trgovinsko prehrambenih objekata, hotela, zdravstvenih ustanova,
obrazovnih ustanova i drugih institucijama;
b. Higijenska kontrola ljudi koji se bave pripremanjem hrane u javnim
preduzećima;
c. Kontrola namirnica, higijenskih i kozmetičkih preparata;
d. Nadzor i praćenje zaraznih bolesti putem trovanje hranom;
e. Nadzor i praćenje procesa zabrane pušenja;
293
f. Inspekcija i uzorkovanje u skladu sa nacionalnim planom uzorkovanja;
g. Preduzimanje pravnih mera u skladu sa rezultatima testova i realnog stanja
tokom inspekcije;
h. U slučaju nepridržavanja propisa na snazi sprovešće se sleće akcije: uništenje
proizvoda, privremeno zatvaranje privrednih operatera i drugih aktivnosti kako
je predviđeno zakonom na snazi.
i. slanje uzoraka i brisova u akreditovanoj laboratoriji Nacionalnog Instituta za
Javno Zdravlje (NIJZ).
Metode Uzorkovanja i Analiza: Svi testovi uzoraka uzeti iz gore opisanim zvaničnim
kontrolama se šalju na analizu u sledećim laboratorijama:
a. Uzorci prehrambenih proizvoda životinjskog porekla iz lokalnih privrednih
prehrambenih operatera i uvoznih proizvoda prema Godišnjem Nacionalnom
Planu Kontrole i Uzorkovanju se šalju na analizu u Laboratoriji za humanu
ekologiju NIJZ-a, akreditovanu od strane Kosovske Direkcije za Akreditaciju;
b. Prerađeni prehrambeni proizvodi i voda se šalju za analizu u laboratoriji za
humanu ekologiju NIJZ-a, akreditovanu od strane Kosovske Direkcije za
Akreditaciju;
c. Uzorci prehrambenih proizvoda biljnog porekla iz lokalnih subjekata u
poslovanju hranom i uvoznih proizvoda prema Godišnjem Nacionalnom Planu
Kontrole i Uzorkovanju se šalju za analizu u Kosovskom Institutu za
Poljoprivredu koji je podnelo zahtev za akreditaciju u Kosovskoj Direkciji za
Akreditaciju;
d. Što se tiče uzoraka za analizu veterinarskih ostataka za 2012, AHV je dobila
ponude od nekoliko laboratorija u zemljama regiona i EU, i procedure za
autorizaciju laboratorija za analizu će biti završene u roku do juna meseca 2012;
e. Uzorci uzeti za nadgledanje i dijagnostiku bolesti životinja su poslati za analizu
u Laboratoriji za Hranu i Veterinu, dok pozitivni i sumnjivi slučajevi se šalju za
potvrdu na OIE referentne laboratorije.
Laboratorija: Laboratorija za Hranu i Veterinu je već podnela zahtev kod Kosovske
Direkcije za Akreditaciju za akreditaciju ovih laboratorija:
a. Laboratorija Serologije;
b. Laboratorija za Hemijsku Analizu Hrane;
c. Laboratorija Veterinarskih Ostataka;
d. Laboratorija za Mikrobiologiju Hrane;
e. Laboratorija za Analizu Sirovog Mleka.
Tokom pripremne faze za akreditaciju LHV, uz podršku Projekta Bratimljenja sa brojem
KS/07/AG/IB01 "Bezbednost hrane i Veterinarske usluge", pripremljeni su, prevedeni,
i prilagođeni dokumenti Sistema za Upravljanje Kvalitetom (Postupci sistema kvaliteta,
Obrasci Sistema Kvaliteta, Priručnik Sistema za Upravljanje Kvalitetom, Priručnik Liste
Kvaliteta i Standardnih Operativnih Procedura za sve Laboratorije).
294
Laboratorija za Serologiju i Veterinarske Ostatke učestvovala je na Test Stručnosti sa
akreditovanim laboratorijama od strane Friedrich Loeffler Instituta u Nemačkoj,
odnosno u Italiji. Osoblje koje će biti odgovorno za proces akreditacije laboratorija je
izabrano; broj stručnog kadra u laboratoriji je povećan, kao i stručno usavršavanje
osoblja je učinjeno kroz razne obuke koje nude projekti.
Akreditacija Laboratorije od strane Kosovske Direkcije za Akreditaciju planirano je da
bude završena u roku od jedne godine, nakon završetka izrade dokumenata o Sistemu
Upravljanja Kvalitetom.
Krizni menadžment: U slučaju izbijanja bolesti životinja od strane OIE izveštajima,
AHV zabranjuje uvoz živih životinja i njihovih proizvoda iz susednih zemalja, dok u
slučaju obaveštenja o bolesti na Kosovu, AHV vrši iskorenjivanje ovih bolesti putem
tzv. Stamping-out metode i nadoknađuje štetu od budžetskih sredstava za
poljoprivrednike i izveštava susednim državama putem izveštaja poslatih na OIE.
Životinjske bolesti su klasifikovane u skladu sa prioritetima bolesti kao što su
rukovođene od strane veterinarske službe u skladu sa Zakonom o veterinarstvu za
bolesti prvog i drugog programa. U slučajevima kada je javno zdravlje ugroženo (kao
što je ptičiji grip) ili takve bolesti izazivaju veliku ekonomsku štetu (kao što je FMD i
CSF i Bluetongue) i drugi subjekti se takođe bave time. Hitni Planovi za njihovu
kontrolu su pripremljeni.
Hitni plan aktivira Nacionalni Krizni Štab, koje se bavi sa primenom Akvionog Plana u
slučajevima izbijanja epidemije bolesti. Nacionalni Krizni Štab je takođe odgovoran i za:
a. Realizaciju terenskih standardnih operativnih procedura;
b. Procena rizika;
c. Mobilizacija svih kadrova AHV koji treba da budu na oprezu tokom 24 sata;
d. Primeni komunikacioni plan AHV - sa državnim organima Kancelarije
Premijera, Agencijama za Krizni Menadžment, Međunarodnim Kancelarijama za
Vezu, Ministarstvom Zdravlja, MPŠRR i referentnim laboratorijama širom sveta;
e. Informisanje javnosti, udruženja poljoprivrednika, lokalnih veterinara, pisane i
elektronske medije, Kosovske Policijske, KBS i sve Opštinske skupštine.
AHV utvrđuje sledeće hitne grupe, koje su sastavljene od ovih jedinica i zavise od broja
životinja pogođenih sa bolestima, kao i broj životinja pogođenih epidemijom bolesti
širom teritorije:
Hitna Grupa za obavljanje dezinfekcije:
a. Pružanje mobilnih mehanizama i svih uređaja za dezinfekciju zaraženih predela.
b. Raspoređuje osobe koje su opremljene sa dezinficijensom i zaštitnim sredstvima
za obavljanje dezinfekcije.
295
Hitna Grupa za obavljanje uništenja životinja:
a. Obezbeđuje neophodni mehanizam radi pokopa, transporta kadra i uništavanja
životinja.
Hitna Grupa za dekontaminaciju ljudi koji dolaze iz zaraženih područja:
a. Dezinfikovanje cele opreme koja se koristi u toku upravljanja izbijanja epidemije
bolesti.
U cilju sprovođenja plana za hitne slučajeve i držanja situacije pod kontrolom,
preduzeti su sledeći koraci:
a. Zabrana ili ograničenje kretanja živih životinja iz područja pogođenih bolešću;
b. Ograničenje kretanja lica u kontaktu sa zaraženim životinjama ili životinjama
koje se sumnja da su zaražene;
c. Zabrana klanja ;
d. Zabrana protoka sirovina, otpadaka i ostataka životinja, stočne hrane, i drugih
stvari koje mogu da šire bolesti;
e. Akumulacija mrtvih i zaraženih životinja i njihovog transporta do mesta za
odlaganje.
f. Dezinfekcija farmi, objekata, prostora u kojima su zaražene životinje ili prostorija
u kojima se nalaze sumnjive životinje zaražene od bolesti;
g. Zabrana životinjskih sajmova, pijacama i životinjskih izložba;
h. Primena u radijusu od 3 km od izbijanja epidemije bolesti (zaraženog područja),
gde su povećane mere traženja u radijusu od 10 km (rizična zona)
Da bi se procenila efikasnost ovog vanrednog sedišta u periodu 2005-2006 AHV je
organizovala dve praktične vežbe (simulacione vežbe) u oblasti koja se odnosi na
bolesti avijarne influence (ptičijeg gripa).
Uspostavljanje sistema brzog uzbunjivanja za hranu i stočnu hranu (RASFF): Sistem
brzog uzbunjivanja je prebačen iz Evropske komisije Agenciji za Hranu i Veterinu
preko kancelarije UNMIK-a ili kancelarije Evropske komisije za vezu na Kosovu, za
izveštene ili identifikovane rizike proizvoda u prehrambenoj industriji u okviru sistema
RASFF, EU sistema i namenjenog za tržište Kosova.
Od 2009 je bilo ukupno četiri brzih uzbuna za koje su službenici AHV odgovorili
odmah u skladu sa specifikacijama proizvoda i preporukama za mere koje treba
preduzeti. U cilju poboljšanja funkcionalnosti sistema brzog obaveštavanja i
uzbunjivanja, s obzirom na blagovremeno osnivanje AHV struktura, potrebno je da
Delegacije Evropske unije uspostavi kontakt tačke lokalnih struktura (AHV) i da daje
mogućnost pristupa RASFF (lozinka i korisničko ime ) .
Nakon izmena i dopuna Zakona o hrani, AHV planira da uspostavi internih nacionalni
sistem brzo uzbunjivanja uključujući sve relevantne zainteresovane strane.
296
3.9.4.
Carina i Porezi
3.9.4.1.
Carina
- Molimo vas da navedete informacije o zakonodavstvu i druga pravila kojima se
reguliše carinski prostor.
Zakonodavstvo u nastavku uređuje carinski prostor:
a. Zakon o carini i akcizama na Kosovu Br. 03/L-109, datuma 10/11/2008, na
osnovu Uredbe Saveta 2913/92/EEC Zakona zajednice o carinama. ( Promene:
Zakon o carini i akcizama koji menja i dopunjuje trenutni zakon (objavljen je u
Službenom glasniku 1 juna 2012). Zakon je u skladu sa modernizovana Uredbom
EU BR. 450/2008/EC datuma 23/04/2008);
b. Zakon br. 03/L – 170 o carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine,
datuma 08/01/2010, na osnovu Uredbe Saveta (EC) Br. 1383/2003, datuma (EC)
No. 1383/2003 (status: ovaj Zakon je promenio uredbu 2008/22 o primeni
carinskih mera vezano za roba koje krše prava intelektualne svojine, datuma
1/06/2008);
c. Zakon Br. 04/L-021 o akcizi na duvanske proizvode, datuma 14/10/2011;
d. Zakon Br. 03/L-146 o porezu na dodatu vrednost, datuma 08/01/2010;
e. Administrativno Uputstvo Br. 11/2009, datuma 02/09/2009, kojim se utvrđuju
odredbe za implementaciju zakona o carini i akcizama; bazirano je na Urednu
Komisije (EEC) Br. 2454/93 datuma 2/07/1993;
f. Administrativno Uputstvo Br. 86/2010, datuma 15/10/2010, kojim se utvrđuju
obaveze za stavljanje pečata fiskalne kontrole na alkoholna pića. Ovo AU
primenjuje zakon o carini;
g. Administrativno Uputstvo Br. 69/2009 datuma 26/06/2009, koji određuje
kriterijume za prevoz akciznih roba i pratećih dokumenata. Ovo AU primenjuje
zakon o carini;
h. Administrativno Uputstvo Br. 07 12010, za primenu Zakona Br. 03/L-170 o
carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine, datuma 30/07/2010;
i. Uredba 2007/31, na snazi je od 17/10/2007 za izmenu uredbe Br. 1999/3 o
osnivanju Carine i drugih odgovarajućih usluga;
j. Uredba 2006/4, na snazi je od 19/01/2006, za izmenu uredbe Br. 1999/3 o
osnivanju Carine i drugih odgovarajućih usluga na Kosovu.
Nacrti podzakonskih akata:
a. Administrativno Uputstvo za izdavanje dozvola o plaćanju akciza i iznosa
administrativnih taksi u cilju primene člana 11.3 Zakona Br. 04/l-021 o akcizi na
duvanske proizvode (očekuje se potpisivanje AU);
b. Administrativno Uputstvo za štampanje i korišćenje fiskalne banderole u cilju
primene člana 17 Zakona Br. 04/l-021 o akcizi na duvanske proizvode (očekuje
se potpisivanje AU)
c. Administrativno Uputstvo za zaplenu i uništavanje duvanskih proizvoda cilju
primene člana 10 Zakona Br. 04/l-021 o akcizi na duvanske proizvode (očekuje
se potpisivanje AU).
297
Ostalo zakonodavstvo koje se primenjuje od strane Carine:
a. Zakon o Spoljnoj Trgovini Br. 04/L-048 datuma 02/12/2011;
b. Zakon o Trgovačkim Markama Br. 04/L-026 datuma 09/08/2011;
c. Zakon o Narkotičnim Lekovima, Psihotropskim Supstancama i Prekursorima Br.
02/L-128, datuma 19/02/2008;
d. Zakon o Civilnoj Upotrebi Eksploziva Br. 04/l-022, datuma 09/08/2011;
e. Zakon o Patentima Br. 04/L-029, datuma 09/08/2011
f. Krivični Zakon Kosova;
g. Zakon o Krivičnom Postupku;
h. Zakon o Duvanu Br. 02/L-36, datuma 09/01/2007;
i. Zakon o Medicinskim Proizvodima i Opremi Br. 03/L-188, datuma 18/10/2010;
j. Zakon O Sprečavanju Pranja Novca i Finansiranja Terorizma Br. 03/L-196
datuma 30/09/2010;
k. Zakon o Merama Protiv Dampinga i Antibalansirajućih Mera Br. 03/L- 097
datuma 14/04/2010;
l. Zakon o Zaštitnim Merama na Uvoze Br. 04/L-047, datuma 31/08/2011;
m. Zakon o Industrijskom Dizajnu Br. 04/L-028, datuma 09/08/2011;
n. Zakon o Autorskom i Srodnim Pravima Br. 2004/45, datuma 29/6/2006;
o. Zakon o Kontroli i Nadzoru Državne Granice, Br. 04/L-072, datuma 21/5/2008;
p. Zakon o Semenu Na Kosovu Br. 2003/5 datuma 20/3/2003;
q. Zakon o Sanitarnom Inspektorijatu Kosova Br. 2003/22, datuma 6/11/2003;
r. Zakon o Zaštiti Biljnih Sorti Br. 02/L-98, datuma 26/1/2007;
s. Zakon o Upravnom Postupku Br. 02/L-28, datuma 22/8/2005;
t. Zakon o Opštoj Sigurnosti Proizvoda, Br. 02/L-21 datuma 20/5/2005;
u. Zakon O Trgovini Naftom i Naftnim Derivatima Na Kosovu Br. 2004/5, datuma
22/4/2005, izmenjen i dopunjen Zakonom Br. 2006/02-L-89 datuma 05.02.2007;
v. Zakon O Pesticidima Br. 2003/20, datuma 16/10/2003;
w. Zakon Br. 02/L-89 O Izmenama i Dopunama Zakona Br. 2004/5 O Trgovini
Naftom i Naftnim Derivatima na Kosovu, datuma 10/10/2006;
x. Zakon O Transportu Opasnih Materija Br. 2004/6, datuma 1/4/2004;
y. Zakon o vinu, Br. 2011/04-L-019 datuma 12/08/2011;
z. Zakon O Patentu, Br. 2004/49, datuma 27/9/2004;
aa. Zakon O Veterinarstvu, Br. 2004/21, datuma 16/6/2004;
bb. Zakon O Igrama Na Sreću, Br. 2004/35, datuma 03/02/2005;
cc. Administrativno Uputstvo za primenu Zakona Br. 01/2011, datuma 1/9/2011;
dd. Odluka Vlade o igrama na sreću, Br. 01/13, datuma 29/4/2011;
ee. Administrativno Uputstvo za oslobađanje od carinskih dažbina ratnih vojnih
invalida, Br. 725/2009, datuma 14/07/2009;
ff. Administrativno Uputstvo o homologacija vozila,Br. 08/2008, datuma
01/01/2009;
298
- Do koje mere priznanje kosovskih carinskih pečata/banderola od strane Srbije i
BiH je uticalo na trgovinski režim i carinski tretman robe koja dolazi sa Kosova i
koja je poslata kroz ili ovim zemljama?
Od 2 septembra 2011 i početka sprovođenja postignutog sporazuma za priznanje
carinskih pečata/banderola, kosovski izvoznici izvoze robe i prolaze kroz Srbiju i BiH.
Nema prijavljeni problema do sada.
Poređenje izvoznih cifri u četvrtom kvartalu 2011 godine sa istim periodom 2010
godine, rezultati su povećani od 103% Kosovskog izvoza u Srbiji u poslednjem kvartalu
2011. Tu je takođe povećanje od 126% Kosovskog izvoza u Srbiju u prvom kvartalu 2012
u poređenju sa istim periodom 2011. U nominalnim vrednosti, povećanje je od 1,2
miliona evra u prvom kvartalu 2011 na 2,7 miliona evra u prvom kvartalu 2012. Brojke
kosovskih izvoza u Srbiju za 2010 i 2011 godine pokazuju da je nakon početka primene
sporazuma carinskih pečata/banderola, izvoz je porastao sa 3,8 miliona evra na 7
miliona evra.
- Da li Kosovo može poslati robu u EU preko teritorije svih susednih zemalja?
Slanje robe u EU preko teritorije susednih zemalja nikada nije bilo problem u prošlosti,
sa izuzetkom Srbije i BiH. Primena sporazuma o carinskim pečatima/banderolama je
takođe rešila pitanje tranzita robe u EU ili u drugim zemljama preko Srbije i BiH.
- Da li carina Kosova izdaje uverenja o poreklu robe za robu poreklom sa severu?
Ako da, kako Uprava carine proverava poreklo? Ako ne, dali roba poreklom iz Severa
izvozi u zemlje u kojima može imati koristi od preferencijalnog tretmana? U tom
slučaju, na osnovu koje baze bi taj preferencijalni režim mogao da se primeni?
Do 31 Maj 2012, nismo dobili nikakve zahteve od kompanija sa sedištem na Severu da
žele da izvoze određene robe kosovskog preferencijalnog porekla u bilo koju zemlju. Do
sada, izvoz sa severnog Kosova su minerali izvozi "Trepča" u Švajcarsku za koji porez
na uvoz Švajcarske je 0 (nula), pa nije bilo potrebe za uverenja o poreklu. Trenutno
izvoz nije dozvoljen preko dva granična prelaza na severu Kosova, i ukoliko postoji
potreba za uverenja o poreklu i kontrole porekla, takve usluge se mogu direktno pružiti
na robu proglašenu za izvoz i dokumenta kroz analizu pre nego što roba napusti
teritoriju Kosova i pri posetiti samoj kompaniji. Ako postoji takav zahtev iz ovog dela
zemlje u budućnosti, mi ćemo delovati u skladu sa zakonodavstvom na snazi, kao što
su zakon o carini i akcizama i AU za primenu Zakona o carinama.
(http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/Kodi%20Doganor_En.pdf)
(http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/AI112009customwscode.pdf)
- Da li je Kosovo i dalje pokrenuo sporazum o carinskoj saradnji i uzajamnoj pomoći
sa trećim licima? Koliko sporazuma je pokrenuto do sada? Koje zemlje su potpisale
takav sporazum?
Carina Kosova je pokrenula 24 sporazuma o carinskoj saradnji sa drugim carinskim
upravama. Trenutno, 14 od njih su u procesu pregovora, dok 7 bilateralnih sporazuma
je potpisano sa sledećim zemljama: Finska (potpisan 04.06.2010), Albanija (potpisan
06.10.2009), Makedonija (potpisan 11.02.2011), Crna Gora (potpisan 17.03.2010),
299
Slovenija (potpisan 23.06.2011), Francuska (Zajednička izjava potpisana 09.11.2009) i
Turska (potpisan 13.01.2010). Carina Kosova je potpisala bilateralne protokole o pre
dolaska protokola za elektronsku razmjenu podataka (SEED) sa susednim zemljama
Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom.
Svetska carinska organizacija (SCO) je uzela u obzir naš zahtev za učešće na svim
manifestacijama koje organizuje SCO u prethodna dva zasedanja Komisije za Politike.
Isti zahtev će se diskutovati tokom predstojeće sednice u kojoj očekujemo pozitivan
odgovor na ovo pitanje. Instrument članstva je deponovan u Ministarstvu Inostranih
Poslova Belgije, koji se dostavlja na SCO. Instrumentom članstva Skupština Kosova, mi
smo se kandidovali za punopravno članstvo u SCO. Ovo pitanje se očekuje da se
razmotri u godišnjem zasedanju SCO tokom 2012 .
- Kakvo je stanje stvari u razvoju novog sistema CDPS (SPCD) i koje će biti njene
glavne funkcionalnosti?
Carina je u procesu finalizacije razvoja novog CDPS sistema tzv. ASICUDA
(automatizovani sistem carinskih podataka) koji će zameniti postojeći sistem TIMS
(menadžment tržišnog informacionog sistema). Njegova praktična primena je planirana
da počne do 1. juna 2012, u početku za tri velike kancelarije praćene onda sledećim
drugim kancelarijama do kraja godine.
Osnovne funkcionalnosti novog sistema su: ceo sistem će funkcionisati na konceptu „na
osnovu veba“, što znači da je dostupan sa bilo kog mesta sa pristupom na internetu. On
će biti centralizovan putem centralnog servera koji će omogućiti objedinjavanje
carinskih procedura i disperzije opterećenja među carinarnicama, što omogućava
elektronsko praćenje robe u tranzitu, a omogućava na mreži i primenu bankarskih
garancija i online deklaracija (manje papirni koncepti).
- Da li Carina Kosova deli informacije sa drugim organima za sprovođenje zakona u
ili van Kosova? U kojoj meri se to dešava i kako se to organizuje, uključujući i pravni
osnovu?
Carina Kosova ima bilateralne saradnje sa svim nacionalnim telima za sprovođenje
zakona, uključujući i saradnju sa EULEKS-om, sa kojim je potpisala Memorandum o
razumevanju o zajedničkoj saradnji, kao što su: Kosovska Policija, Poreska Uprava,
Kosovska Obaveštajna Agencija, Finansijski Obaveštajni Centar i Državno Tužilaštvo.
Pored bilateralne saradnje sa ovim organima, Carina Kosova je deo ILECU (Nacionalna
Jedinica za Koordinaciju Međunarodne Saradnje u Oblasti Sprovođenja Zakona). Ovo
telo je osnovano na osnovu Odluke Vlade Kosova Br. 04/02 od dana 02.03.2011. U
skladu sa ovom odlukom, Memorandum o razumevanju potpisan je 29.04.2011 između
Ministarstva Unutrašnjih Poslova, Ministarstva Pravde, Državnog Tužioca i
Ministarstva Finansija (pokrivanje carina). Svaki organ je imenovao jednu tačku
kontakta koja komunicira sa ovim telom kroz obezbeđenim elektronskim i
300
komunikacionim linijama. U skladu sa nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom,
Carina deli informacije preko ovog tela sa drugim domaćim i međunarodnim organima
preko obezbeđene komunikacione linije.
Carina Kosova je potpisala bilateralne sporazume sa 7 drugih carinskih uprava.
Informacije saopštene u skladu sa ovim Sporazumom će biti poverljive prirode. Oni će
biti obuhvaćeni obavezom službene tajne i uživaće proširenu zaštitu i na istu vrstu
informacija i dokumenata po zakonu na snazi na teritoriji dve zemlje. Deljenje
informacija vrši se putem pismenih zahteva, u hitnim situacijama, usmeni zahtevi mogu
biti prihvaćeni, ali se mora potvrditi u pismenoj formi odmah.
- Da li se na Kosovu primenjuje sistem ovlašćenog izvoznika za dokazivanje porekla
robe?
Sistem ovlašćenog izvoznika za dokazivanje porekla robe je ugrađen u zakonodavstvu
na snazi; Administrativno Uputstvo Br. 11/2009 Član 53 predviđa takvu mogućnost za
izvoznike koji često izvoze robu preferencijalnog porekla. Do sada nije bilo takvih
zahteva od strane izvoznika.
- Kakve korake je Kosovo preduzelo da smanji korupcija u carinama tokom
poslednje 2 godine?
Carina ima dve odvojene jedinice/sektore koji se direktno bave sa prevencijom,
borbom, istragom i kažnjavanjem osumnjičenih zvaničnika za korupciju i druga kršenja
Kodeksa ponašanja.
CK je potpisala Memorandum o saradnji (MS) Kosovske Agencije Protiv Korupcije
(KAPK) i bila je aktivan učesnik u izradi Nacionalnog Plana Protiv Korupcije, koji
takođe navodi godišnje izveštaje na redovnoj osnovi (i na zahtev Agencije).
Carina ima dva posebna sektora, sektor za unutrašnju inspekciju i diviziju za
profesionalne standarde, koji se direktno bave sa borbom, sprečavanjem, istragom i
sankcionisanjem službenika osumnjičenih za korupciju, ali i drugim akcijama, koje su u
suprotnosti sa Kodeksom ponašanja.
Tokom 2011, u okviru Sektora za Unutrašnju Inspekciju, inspekcije su sprovedena u 15
oblasti, 1 slučaj je prijavljen tužiocu, 10 funkcionera je prijavljeno za disciplinski
postupak, dostavljene 34 preporuke za otklanjanje mogućnosti za zloupotrebe
službenog položaja i 16 funkcionera podležu se procesu inspekcije. Dok u 2012, bilo je 8
inspekcija, jedan predmet se goni tužiocu, tri zvaničnika su prijavljena za disciplinske
postupke, 34 preporuke su date za otklanjanje mogućnosti za zloupotrebe službenog
položaja i 4 oficira bili su predmet inspekcijskog procesa.
Tokom 2012 Divizija za Profesionalne Standarde je pokrenula pet slučajeva korupcije, gde
je ukupno 7 predmeta u postupku, ukupno 8 izrečenih mera, 1 data usmena opomena, 2
pismene upozorenja, 1 pre nametnuto isključenje sa posla - poslednje pismeno
301
upozorenje, 2 zabrane promocije, 2 dodatna obuka, 4 slučaja su pregledani od strane
disciplinske komisije, 2 predmeta su inicirane u Tužilaštvu, a jedan slučaj je pokrenut u
policiji uključuju 3 carinska službenika.
Tokom 2011, 29 slučajeva je pokrenuto, gde ukupno 90 predmeta je u postupku
(uključujući i slučajeve u kojima su postupci prenete iz ranijih godina), ukupno 42
izrečenih mera, 13 usmenih opomena i 10 pismene upozorenja je dato, za poslednja dva
pismena upozorenja izrečene su 2 degradacije, 2 obavezna prebačaja, 1 otkazivanje
predloženog bonusa za performanse, 2 obavezna treninga, 8 zabrana za promociju, 1
naknada za štetu, 14 slučaja su pregledani od strane disciplinske komisije, 2 raskida
ugovora sa preporukom divizije za profesionalne standarde, nakon sprovedenog
disciplinskog postupka.
- Molimo vas da opišete kako se sprovode carinski poslovi za trgovinu sa Srbijom,
uključujući i trgovinu sa severa Kosova i za robu u tranzitu.
Trgovina sa Srbijom u vezi sa carinskim procedurama, je ista kao i sa drugim zemljama.
Od 2. septembra 2011 godine, carina ima 24/7 prisustvo na dva granična prelaza na
severu Kosova, što omogućava iste procedure u ovom delu zemlje. Zbog blokade na
putevima u ovom delu Kosova, nije primećena nikakva velika komercijalna aktivnost,
naročito u poređenju sa druga dva komercijalna prelaza sa Srbijom u Merdaru i Beloj
Zemlji. (Pogledajte pitanje za uverenja o poreklu za operacije na severu Kosova).
3.9.4.2.
Porezi
3.9.4.2.1. Opšti podaci
- Molimo navedite elemente vašeg zakonodavstva u vezi PDV i akciza koje mogu
obezbediti:
a) viši nivo oporezivanja uvožene robe od onog koje je nametnuto sličnim
domaćim proizvodima (Član 110 Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije
(TFUE));
Kosovsko poresko zakonodavstvo tretira jednako uvožene kao i domaće proizvode. Sa
ciljem da promoviše fer konkurenciju, Kosovo je usaglasilo Zakon o PDV sa
odgovarajućom Direktivom EU (Zakon o PDV, i Administrativna Instrukcija 16/2010).
Stope akciza su u Aneksu A Zakona o dopunama i izmenama Zakona 03/L-112 o
Poreskim Stopama akciza na Kosovu (RETK) i iste su za uvozne i lokalne proizvode. Od
akciznih proizvoda u skladu sa Aneksom A RETK oslobođeni su:
302
a. Prema zakonu o carinama i akcizama Br. 03/L-109, oslobođeni su od akcize za
naftu sa posebnim ovlašćenjem za proizvodnju naftnih derivata -2710- (za
proizvode namenjene izvozu);
b. Prema Zakonu 03/L-220 Član 2.1 Oslobođeni su od akcize sa posebnim
ovlašćenjem -2711- za proizvodnju proizvoda na Kosovu.
b) Povraćaj novca od poreza na ime izvezene robe koja prelazi interni porez
opterećenja (Član 111 TFUE).
U skladu sa Zakonom o PDV predviđena je procedura o povraćaju PDV na izvezene
proizvode. Procedure povraćaja za izvoz predviđaju povraćaj PDV za svaki mesec uz
zahtev poreskog obveznika.
U članu 40, stav 2.2, Zakona o PDV predviđeno je da izvozne transakcije odražavaju
najmanje 25% ukupnih transakcija sa pravom na odbitak zahtevanog povraćaja PDV i
vrednosti PDV kredita koji prelazi € 5,000 na kraju perioda. To znači da je ovo
prilagođavanje u potpunosti u skladu sa Evropskom Direktivom Saveta 2006/112/EC
od 28 novembra 2006 o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost , a u
konkretnom slučaju ugovora o funkcionisanju Evropske Unije(TFEU).
3.9.4.2.2. Porez na dodatu vrednost
Molimo pružite informacije u vezi sa pravilima koja regulišu naknade putnika za
uvoz i izvoz. Da li je predviđena opšta poreska stopa? Kako bi se naplaćivala?
Putničke naknade na uvoz i izvoz regulisane su Zakonom br.03/ L – 146 o PDV. Član
30.1.6 reguliše posebne dodatke koji se odnose na uvoz robe koja se prenosi u ličnom
prtljagu koja se uvozi za nekomercijalne svrhe i koja je oslobođena plaćanja carine u
skladu sa Carinskim zakonodavstvom. Član 31.2 reguliše oslobađanja na izvezenu robu
koja se prenosi u ličnom prtljagu putnika i primenjuje se samo ako su ispunjeni sledeći
uslovi:
a. Putnik nije smešten unutar Kosova,
b. Robe su transportovane van Kosova pre kraja trećeg meseca od datuma kada je
izvršena nabavka,
c. Ukupna vrednost nabavke, uključujući PDV je veća od sto sedamdeset pet (175)
€.
Član 35.4 obezbeđuje odobrenja za robe namenjene za prodaju u “slobodnim zonama”
na aerodromu otvorenom za međunarodni vazdušni saobraćaj ili luci otvorenoj za
međunarodni saobraćaj, su takođe oslobođene od PDV, u uslovima kada putnik nosi
takvu robu kao lični prtljag u dozvoljenim količinama u drugu zemlju avionom ili
brodom, i član 35.5 reguliše oslobađanje za robu namenjenu za prodaju putnicima na
brodu ili avionu tokom leta ako se mesto dolaska nalazi van Kosova. Stopa PDV je 16%
od oporezivog prometa dobara. U slučajevima kada je poreski obveznici-biznisi izvoze,
takva količina robe se tretira kao izuzeta isporuka robe sa pravom kreditiranja iznosa
PDV.
303
Mehanizmi za naplatu PDV za nabavku ili robu isporučenu ili transportovanu van
Kosova ili u interesu ne-rezidentnog kupca u njegovom ličnom prtljagu ostaje da bude
regulisano od strane Ministra finansija objavljivanjem podzakonskog akta.
3.9.4.2.3. Akcize
- Molimo opišite vaše trenutno zakonodavstvo za akcize, posebno u sledećim
oblastima:
a) Procedure kontrole (posebno, kakvu upotrebu imaju poreske markice
uključujući fiskalne oznake za mineralna ulja).
Od novembra 2011, u skladu sa Zakonom o akcizama Br. 04-L/021, pravila u vezi
plaćanja akciza na duvanske proizvode su se promenila. Akciza se ne plaća prilikom
naručivanja akcizne markice nego pri uvozu robe. Inače, procedure kontrole ostaju iste,
što znači da strana naručuje markice pre početka uvoza. Carina naručuje štampanje
markica koji se onda šalju proizvođaču duvana. Poreske markice se stavljaju na cigarete
i uvoze. Na granici carinski organi proveravaju autentičnost markica da provere da li
su one iste naručene od kompanije koja je u pitanju.
Procedure za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti u sektoru goriva definisane su
od strane AU Br. 07/2010 u skladu sa Zakonom Br. 03/L-138 o Trgovini naftom i
naftnim derivatima na Kosovu. Ministarstvo trgovine i industrije preko kancelarije za
licenciranje izdaje licence nakon podnošenja zahteva, dostave zahtevane dokumentacije
i plaćanja takse. Licenca se izdaje za svaku aktivnost i skladištenje, odnosno za svaku
prodaju posebno, i važi 2 godine. Institucija je takođe odgovorna za kontrolu kvaliteta.
Carina samo kontroliše i proverava valjanost licence i drugih srodnih ekonomskih
procedura.
- Koje su konkretne mere preduzete u borbi protiv nelegalne trgovine akciznim
robama iz trećih zemalja (npr. cigarete)?
Carina ima dobru saradnju sa susednim zemljama i drugim zemljama sa kojima Kosovo
ima trgovinsku razmenu. Takva saradnja je materijalizovana kroz redovnu razmenu
elektronskih podataka u pre-dolasku (SEEMS/SEED sistem) i razmeni informacija o
poreklu ili drugim finansijskim podacima za pojedinu robu o njihovom poreklu iz ovih
zemalja. Pored toga, carina je potpisala sporazume o saradnji sa većinom proizvođača
duvana, u cilju identifikacije i borbe protiv ilegalne trgovine cigaretama. Analizu rizika
graničnih kontrola zajednički su pripremile tri granične agencije: granična policija,
carina i veterinarska agencija. Uvoz akciznih roba je značajan deo te analize rizika sa
naglaskom na iznos i vrednost akciza koji treba biti plaćen.
304
3.9.4.2.4. Direktno oporezivanje
- Molimo objasnite oporezivanje prihoda ne-rezidenata isticanjem bilo koje razlike
sa oporezivanjem rezidenata:
Poreska osnovica: Shodno Zakonu o porezu na lični dohodak Br. 03/L-161, predmet
oporezivanja (poreska osnovica) za poreske obveznike rezidente je oporezivi prihod iz
oba izvora prihoda, unutar i van Kosova, dok je poreska osnovica za poreskog
obveznika ne-rezidenta samo oporezivi prihod iz izvora na Kosovu. Poreski obveznici
ne-rezidenti nisu obavezni da plaćaju penzioni doprinos, i oporezuju se na ukupan
iznos plate kao bruto prihoda, dok je resident oporezovan na prihod nakon odbijanja
penzijskog doprinosa kao obaveznog odbitka.
Zakon o porezu na prihod korporacija, član 31 i Zakon o ličnom dohotku, član 41
obezbeđuju procedure za zadržavanje određenih plaćanja za ne-rezidente: a) Prihod
pripisan ne-rezidentu na Kosovu kao zabavljaču, kao što je pozorište, film, radio i
televizijski umetnici, ili pevači ili muzičari, ili sportista, od njegove /njene lične
aktivnosti realizovane na Kosovu biće osnovica za zadržavanje od strane isplatioca tog
prihoda, bez obzira da li je plaćen ne-rezidentu direktno ili indirektno, dokle god bruto
naknada od tih aktivnosti prelazi jednu hiljadu (1,000) € u jednom poreskom periodu; b)
prihod, osim prihoda opisanog u stavu 1 ovog člana, ostvaren iz sporazuma ili ugovora,
bez obzira da li je pisan ili usmen, sa licima na Kosovu ili entitetima od strane nerezidentnog lica ili entiteta za usluge pružene na Kosovu biće predmet zadržavanja od
strane isplatioca prihoda, sve dok ne-rezidentno lice ili entitet nemaju stalnu poslovnu
jedinicu na Kosovu i bruto naknada plaćena ne-rezidentu je veća od pet hiljada (5,000) €
u bilo kom poreskom periodu; c) Nezavisno od odredbi iz ovog Zakona, iznos
zadržavanja pod a) i b), će biti pet procenata (5%) od bruto naknade.
Odbitak troškova: Shodno Zakonu o porezu na lični dohodak (PIT) Br. 03/L-161, član
15 i Zakona o porezu na dobit korporacija (CIT) Br. 03/L-162, član 8 i 9, ne-rezident koji
obavlja poslovnu aktivnost na Kosovu ima jednak tretman sa rezidentom. Ne-rezidenti
koji obavljaju poslovnu aktivnost na Kosovu i registrovani su u skladu sa
odgovarajućim propisima imaju pravo da odbiju sve troškove vezane za poslovne
aktivnosti.
Odobreni odbici su doprinosi obezbeđeni za humanitarne, zdravstvene, obrazovne,
verske, naučne, kulturne, zaštitu životne sredine i sportske namene, a u skladu sa
Zakonom o CIP su odobrene kao trošak do maksimalno 5% oporezivog dohotka
obračunatog pre odbijanja dobrotvornog doprinosa. Troškovi obuke koji ne prelaze
iznos od €1.000 za jednog zaposlenog u svakom poreskom period su odbitni troškovi.
(PIT član 9)
Dozvoljeni odbitni troškovi su penzioni doprinosi, loš dug (nakon ispunjenja
kriterijuma), troškovi poslovnog puta, troškovi reprezentacije koji ne premašuju 2% od
305
godišnje bruto dobiti, umanjenja za amortizaciju materijalne imovine navedene u
Zakonu o PIT, član 20 (Poglavlje IV).
Izuzeci: Shodno Zakonu o porezu na lični dohodak br. 03/L-161, član 7, izuzeti prihodi
uključuju prihode od primarnog ugovarača ili podugovarača isključujući rezidente, koji
su generisani iz ugovora sa stranim vladama, njihovim telima i međunarodnim
agencijama i organizacijama sa posebnim statusom- Evropska Unija, specijalizovane
agencije Evropske Unije, UN, Svetska Banka, Međunarodni monetarni fond,
Međunarodna agencija za atomsku energiju i međunarodne međuvladine organizacije
koje pružaju robu i usluge u podršci projektima i programima na Kosovu.
Prihodi od dividendi i kamata od finansijskih instrumenata izdatih ili garantovanih od
strane kosovskih organa vlasti izuzete su od oporezivanja i za rezidente i ne-rezidente.
Nasleđena imovina, troškovi obrazovanja plaćeni na teret poslodavca u korist
zaposlenog, troškovi plaćeni u korist zaposlenog direktno i isključivo vezani za premije
zdravstvenog osiguranja su takođe izuzeti prihodi. (član 8, Zakona o PIT).
Poreska stopa: Poreska stopa za rezidenta i ne-rezidenta je ista, 10% poreza na dohodak,
osim kada je pravilo zadržavanja poreza na izvoru za ne-rezidente od 5% primenjivo u
skladu sa članom 41 Zakona o PIT i člana 31 Zakona o CIT.
Kada je vrednost godišnjeg bruto prihod manja od €50,000, poreske stope su 3% ili 5%
sa minimalnim plaćanjem od 37.5 € po kvartalu. Svi obveznici za rente zadržavaju 9%
poreza u vreme plaćanja ili kreditiranja.
Poreska stopa, oporezivog prihod u poreskom period od 1 januara 2009 i nakon toga, na
lični dohodak se naplaćuje u skladu sa sledećim stopama:
a. Za oporezivi dohodak od 960 € ili manje 0%;
b. Za oporezivi dohodak od €960 do €3.000, 4% na iznos iznad 960€;
c. Za oporezivi dohodak iznad €3.000 do €5.400, uključujući iznos od €5.400, €81.6
plus 8% od iznosa iznad €3.000;
d. Za oporezivi dohodak iznad €5.400, €273.6 plus 10% od iznosa iznad €5.400
(Zakon o porezu na lični dohodak, član 6).
Poreski podsticaji: Poresko zakonodavstvo Kosova obezbeđuje jednak tretman za
rezidente i ne-rezidente. Svi ne-rezidenti koji generišu prihode na Kosovu imaju pravo
na iste poreske podsticaje kao i rezidenti u skladu sa zakonom na snazi.
Dozvoljeni period prenošenja gubitaka je produžen od 5 do 7 godina. Posebne olakšice
su dozvoljene za sredstva koja su postala funkcionalna po prvi put na Kosovu.
Štamparska industrija i knjige prodate krajnjem kupcu su izuzete od PDV. Za opremu
uvoženu u proizvodne svrhe dozvoljeno je odloženo plaćanje PDV do 6 (šest) meseci.
306
.
“One stop shop” poslovnih usluga pružaju usluge registracije biznisa, izdavanje
fiskalnog broja, PDV certifikata, Uvozno-izvoznog certifikata u jednoj integrisanoj
platformi Poreske administracije, Agencije za registraciju biznisa i carine.
Specifičan režim za stalnu jedinicu, ako ih ima: Tretman “stalne jedinice” regulisan je u
skladu sa članom 29 Zakona o porezu na dobit korporacija br. 03/L-162. Stalna jedinica
znači stalno mesto poslovanja preko koga se poslovanje ne-rezidentnog lica potpuno ili
delimično obavlja na Kosovu.
Iste odredbe koje regulišu plaćanje direktnih poreza ne-rezidenata važe za stalnu
jedinicu kao što je predviđeno u oba zakona, Zakonu o porezu na dobit korporacija i
Zakonu o porezu na lični dohodak.
- Da li vaše zakonodavstvo dozvoljava ubiranje poreza po odbitku na isplate
(dividende, kamate, tantijeme, rente itd.) drugim pravnim licima (fizička lica ili
korporacije) sa prebivalištem u/ili van Kosova?
U skladu sa poreskim propisima na Kosovu (Zakon o PIT i Zakon o CIT), prihod od
dividendi , za oba, rezidenta i ne-rezidenta je izuzeti prihod. Prihodi od kamata (10%) i
rente (9%) za oba rezidenta i ne-rezidenta su oporezivi prihodi, ne računajući kamate od
finansijskih instrumenata izdatih od strane kosovskih organa vlasti koji su izuzeti od
plaćanja poreza.
a) Koje su glavne karakteristike režima oporezivanja na prihode od kapitala
(ličnog i korporativnog)?
Shodno Zakonu o porezu na dobit korporacija Br. 03/L-162 (Poglavlje IV) i Zakona o
porezu na lični dohodak Br. 03/L-161 (Poglavlje VI), prihod od kapitalnih dobitaka je
oporeziv po stopi od 10%. Kapitalna dobit podrazumeva prihod koji poreski obveznik
ostvari putem prodaje ili drugog otuđenja kapitalne imovine uključujući nekretnine i
hartije od vrednosti. Iznos kapitalne dobiti je pozitivna razlika između prodajne cene
kapitalne imovine i troškova kapitalne imovine i biće evidentirana za oba, pravno i
fizičko lice.
Trošak kapitalne imovine je iznos koji je poreski obveznik platio za sticanje imovine,
uvećan za cenu poboljšanja i umanjen za amortizaciju i druge izdatke dozvoljene na
osnovu Zakona o CIT i PIT.
Bruto prihod od kapitalnih dobara ne obuhvata kapitalne dobitke ostvarene od prodaje
imovine Kosovskog penzionog štednog fonda ili bilo kog drugog penzionog fonda
definisanog u okviru zakona o penzijama na Kosovu, i ne oporezuje se.
Ako prodaja kapitalne imovine uključuje sporazum na rate koji traje duže od poreskog
perioda u kome je prodaja finalizovana (svi važeći dokumenti su potpisani od svih
307
strana i prodajni sporazum se zakonski može izvršiti) bilo koja doba te se mora prijaviti
na bazi prave linije tokom perioda trajanja sporazuma na rate i iznos dobiti koji se može
pripisati bilo kom poreskom period mora biti prijavljen u poreskoj deklaraciji u tom
poreskom period.
Takođe, ako se prodaja kapitalne imovine realizuje u premijama dužim od poreskog
perioda u kojima je prodaja finalizovana, svaka zarada mora biti amortizovana na
osnovu metode prave linije i iznos profita koji se može pripisati bilo kom poreskom
period mora biti prijavljen u poreskoj izjavi kao prihod u tom poreskom period.
b) Da li postoji zadržani porez na dohodak od kapitala (kamata na bankarski
depozit, dužnički instrumenti)? Molimo da navedete poresku osnovicu,
poreske stope, izuzeća, fiskalni tretman rezidenta (domaći i inostrani prihod) i
ne-rezidenta, automatsko izveštavanje itd.
Svaki poreski obveznik koji plaća kamatu ili tantijeme osobi koja je rezident ili nerezident zadržaće porez prema stopi od deset procenata (10%) u vreme isplate ili
kredita i podmirenja poreza zadržanog na računu koji je naznačila Poreska uprava u
banci ili finansijskoj instituciji licenciranoj od Centralne banke Kosova. Zadržan porez
mora biti plaćen u banci ili finansijskoj instituciji do 15 u mesecu za prethodni mesec u
kome je račun odobren ili je plaćanje izvršeno (Zakon o porezu na dobit korporacija,
član 30 i Zakon o porezu na lični dohodak, član 39).
Poreska osnovica za bruto prihod od kamate obuhvata: kamatu od obveznica i drugih
hartija od vrednosti poslovnih organizacija i kamate sa računa štednje držane u banci i
drugim finansijskim institucijama.
Kamate na kredite koje obračunava finansijska institucija licencirana od strane CBK
svojim klijentima u okviru svog redovnog poslovanja i kamate na finansijske
instrumente koje su izdate ili garantovane od strane javnog organa na podležu
zadržavanju. Bruto prihodi od kamata koji su izuzeti uključuju kamatu kosovskog
penzionog štednog fonda kao i ostale penzione fondove na Kosovu.
Automatsko izveštavanje i mehanizmi za prikupljanje direktnih poreza uopšte: Poreska
deklaracija je regulisana u skladu sa Zakonom br. 04/L-102 o izmenama i dopunama
Zakona o poreskom postupku i administraciji 03/l-222.
Poreska izjava mora biti popunjena u obliku koji je razvila Poreska uprava i uključiće
identifikacioni broj poreskog obveznika, obračunatu poresku obavezu, i sve ostale
informacije zahtevane važećim zakonom ili administrativnim uputstvom izdatim na
osnovu tog zakona.
Deklaracija se izvršava na mesečnoj osnovi, svakog 15-tog kalendarskog meseca kada je
obračunat obustavljeni porez u skladu sa poreskim stopama utvrđenim članom 6
308
Zakona Br. 03/L-222. Uplata se vrši na račun koji naznači Poreska uprava u banci ili
finansijskoj instituciji licenciranoj od strane Centralne banke Kosova.
U maju 2010, Poreska uprava je pokrenula servis za elektronsku deklaraciju za
deklarisanje i plaćanje poreza na dohodak i penzijski doprinos.
c) Da li se porez na promet ili takse primenjuje na hartije od vrednosti, kreditne
ugovore, ugovore o osiguranju, itd
Porez koji se primenjuje na hartije od vrednosti tretira se kao prihod od kapitala i
oporeziv je u skladu sa Zakonom o porezu na lični dohodak i Zakonu o porezu na dobit
korporacija. Aktivnosti Kompanija za osiguranje tretiraju se u skladu sa članom 32
Zakona o porezu na dobit korporacija Br. 03/L-162 gde se porez na promet od 5%
primenjuje na bruto premije prikupljene tokom perioda oporezivanja, za osiguranje ili
reosiguranje života, imovinu, ili druge rizike. Porezi se ne primenjuju na hartije od
vrednosti izdate od strane Vlade Kosova.
d) Koji tretman se primenjuje na dividende koje distribuiraju strane kompanije
koji su rezidenti na Kosovu? Koji se mehanizmi primenjuju da bi se izbeglo
duplo oporezivanje dividendi?
Na osnovu člana 7 Zakona o porezu na dobit korporacija, prihodi od dividendi
primljeni od poreskog obveznika koji je rezident ili ne-rezident su izuzete od plaćanja
poreza. Izuzimanje automatski eliminiše duplo oporezivanje na dividende. Član 28
Zakona o porezu na dobit korporacija obezbeđuje mehanizme za izbegavanje
dvostrukog oporezivanja u celini.
- Kako se strani prihod, primljen od strane rezidentnih poreskih obveznika tretira na
Kosovu? Koji sistem vi primenjujete kako bi sprečili duplo oporezivanje?
Shodno Zakonu o porezu na dobit korporacija Br. 03/L-162 i Zakon o porezu na lični
dohodak Br. 03/L-161, član 4, predmet oporezivanja za rezidentnog poreskog
obveznika biće oporezivi dohodak iz izvora sa Kosova i stranih izvora dohotka.
Na osnovu člana 28 (Zakona o CIT) i člana 37 (Zakona o PIT) o izbegavanju dvostrukog
oporezivanju, poreskom obvezniku rezidentu na Kosovu koji ostvaruje prihod od
poslovanja i/ili ekonomskih aktivnosti van Kosova i koji plaća porez na taj prihod bilo
kojoj drugoj državi, biće dozvoljen poreski kredit na osnovu ovog zakona za iznos
poreza plaćenog u toj državi koji se može pripisati prihodu realizovanom u tim
državama.
Dozvoljeni poreski kredit je limitiran na iznos plaćen u inostranstvu za prihode
ostvarene van Kosova, i ne može preći iznos poreske obaveze za istu vrstu prihoda na
309
Kosovu. U meri u kojoj porez na dohodak na Kosovu prelazi onaj plaćen u inostranstvu,
višak mora biti uključen u obračun poreske obaveze na Kosovu.
Svaki međunarodni sporazum dogovoren od strane Ministra, i ratifikovan u Skupštini,
o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, zameniće odredbe sadašnjeg člana koji se
odnosi na strane u ovom međunarodnom ugovoru. (Pogledaj ispod listu sporazuma sa
drugim zemljama o razmeni informacija i duplog oporezivanja)
- Koja je vaša opšta politika u određivanju cene transfera? Da li vaše zakonodavstvo
sadrži bilo koja specifična pravila u određivanju cena transfera? Molimo objasnite.
Cene transfera su regulisane Zakonom o porezu na dobit korporacija (član 27),
Zakonom o porezu na lični dohodak (član 36), i Administrativnog Uputstva Br. 14/2010
(član 20). Cena koja je korišćena u vezi transakcija imovine ili ugovorenih obaveza
između povezanih lica smatraće se cenom transfera.
Cena koja se očekuje da bude dobijena u vezi sa transakcijom imovine ili ugovornih
obaveza između strana iz poslovanja a u skladu sa tržišnim uslovima smatraće se kao
vrednost otvorenog tržišta. Vrednost otvorenog tržišta biće utvrđena na osnovu metode
uporedivo nekontrolisane cene i, kada ovo nije moguće, metodom preprodajne cene ili
metodom trošak-plus ili bilo kojom drugom metodom kao što je navedeno u
podzakonskom aktu.
Razlika između tržišne vrednosti i cene transfera biće uključena u oporezivi prihod. U
slučaju da se nijedna od prethodnih metoda ne može primeniti Poreska uprava Kosova
može odobriti korišćenje metode transakcione neto marže.
Poreski obveznici koji vrše transakcije sa povezanim licima moraju da održavaju
dovoljnu dokumentaciju da opravdaju svoj izbor metode utvrđivanja vrednosti
otvorenog tržišta i da pokažu da to proizvodi rezultat “van dohvata ruke”.
3.9.4.2.5. Administrativna saradnja i uzajamna pomoć
- Molimo pokažite kako sarađujete sa trećim stranama u oblasti administrativne
pomoći po pitanju poreza.
Poreska administracija ima Memorandume o saradnji sa sledećim institucijama:
Carinom Kosova, tužilaštvom, Kosovskom Agencijom za privredne registre,
Finansijskim obaveštajnim centrom, Poštom i Telekomom Kosova, i nekoliko
ministarstava. Sastavni deo potpisanih memoranduma je uska saradnja o razmeni
informacija a sprovođenju zajedničkih aktivnosti.
Poreska uprava neprekidno dobija tehničku pomoć od raznih međunarodnih
organizacija, uključujući Evropsku komisiju, USAID, i IMF u polju izgradnje kapaciteta,
razvoja politike, zakonodavstva, uputstava, procedura itd. Za saradnju sa drugim
poreskim upravama, pogledaj odgovor ispod o sporazumima sa drugim zemljama za
razmenu informacija i dvostrukim oporezivanjem.
310
- Koja je vaša politika za promociju dobrog upravljanja naročito međunarodnih
standarda o razmeni informacija za poreske svrhe, o transparentnosti poreskog
sistema i fer poreske konkurencije? (MF/ATK)
Strateški plan poreske uprave Kosova 2010-2015 opisuje osnovne principe koji su u
skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Osnovni principi obuhvataju:
a. Integritet i poštenje da omogući jednak tretman poreskih obveznika i fer
sprovođenje Zakona;
b. Profesionalizam u cilju neprestanog poboljšanja ka najvišim profesionalnim
standardima;
c. Transparentnost sa uticajem na izgradnju snažne veze između poreske uprave i
poreskih obveznika;
d. Poštovanje, što znači poštovanje poreskih obveznika i njihovih prava i obaveza.
Poreska politika na Kosovu je u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim
praksama. To podrazumeva obezbeđenje jednakog tretmana, pristup informacijama i
poreskim uslugama za sve investitore, i domaće i međunarodne.
Poreski sistem je zasnovan na principima samo-vrednovanja i dobrovoljnog ispunjenja.
Dobrovoljno ispunjenje je podržano od strane građana koji dobrovoljno određuju svoje
poreske obaveze i dostavljaju izjave i uplate. TAK pravi dalje napore za olakšavanje
dobrovoljnog ispunjenja tako da se poverenje javnosti može dobiti u okviru mogućnosti
vođenja poreskog sistema na direktan i transparentan način.
U cilju obaveštenja poreskih obveznika o saradnji, TAK ima javni program saopštenja
koji uključuje seminare i konkurse u pisanim i elektronskim medijima.
- Sa kojim zemljama trenutno imate sporazume o izbegavanju duplog oporezivanja
ili sporazume o razmeni informacija za oporezivanje kapitala i prihoda? Koje vrste
prihoda i kapitalnih izvora su pokrivene ovakvim sporazumima? Da li postoje bilo
kakva ograničenja dostupnosti ili upotrebe takve informacije? Molimo da dostavite
verziju članka o razmeni informacija za poreske svrhe koje trenutno pregovarate sa
svojim ugovornim partnerima u odnosu na sporazume o duplom oporezivanju ili
sporazumu o razmeni informacija.
Dvostruko oporezivanje i sporazumi razmene informacija:
a. Sporazume između Albanije i UNMIK je trenutno na snazi. Novembra 2011,
počeli su pregovori za novi sporazum u Tirani. Na zahtev Tirane, dogovorili smo
se da će pregovori biti završeni u Prištini u drugom krugu;
b. Sporazum sa Makedonijom je na snazi od juna 2011;
c. Sporazum sa Turskom potpisan je na ekspertskom nivou u novembru 2010;
d. Sporazum potpisan između Nemačke i bivše Jugoslavije 1987 je na snazi od
septembra 2011;
311
e. Sporazum potpisan između Belgije i bivše Jugoslavije 1980 je na snazi od aprila
2010;
f. Sporazum potpisan između Holandije i bivše Jugoslavije je u primeni.
g. Sporazum potpisan između Velike Britanije i bivše Jugoslavije 1981 je na snazi od
septembra 2010. Novi sporazum je počeo da se pregovara u februaru 2012 u
Prištini;
h. Sporazum potpisan između Finske i bivše Jugoslavije 1986 je na snazi od
septembra 2011;
i. Kosovo je pokrenulo 2010 potpisivanje sporazuma sa Italijom; na zahtev Italije,
2011 Kosovo im je dostavilo pregled poreskog sistema;
j. Tokom decembra 2011 pregovori su održani u Budimpešti, na nivou eksperata,
Sporazum je u svojoj poslednjoj fazi finalizacije;
k. U februaru 2011 pregovaran je sporazum sa Republikom Češkom u Prištini i u
poslednjoj je fazi finalizacije.
Drugi sporazumi koje je pokrenulo Kosovo i koji su u procesu pregovaranja su sa:
Crnom Gorom, Austrijom, Francuskom, Slovenijom, Hrvatskom, Švedskom, Danskom,
Poljskom, SAD, Švajcarskom, Katarom i Saudijskom Arabijom.
Takvi sporazumi pokrivaju poreze na lični i dohodak korporacija regulisanih Zakonima
koji su na snazi na Kosovu. Član o razmeni informacija uzet je iz sporazuma za
“Izbegavanje dvostrukog oporezivanja i sprečavanja utaje poreza na porez na
dohodak”:
ČLAN 25
RAZMENA INFORMACIJA
a. Nadležni organi država ugovornica razmenjuju takve neophodne informacije za
sprovođenje odredaba ovog sporazuma ili administracije ili implementacije unutrašnjih
Zakona države ugovornice koji se odnose na poreze svakog tipa i opisa stavljenih u ime
države ugovornice, njihovih političkih pod-oblasti ili lokalnih vlada, sve dok ti porezi
ne budu u suprotnosti sa Sporazumom. Razmena informacija nije limitirana članovima
1 i 2;
b. Svaka informacija primljena, u skladu sa stavom 1 od strane Države ugovornice
treba da bude čuvana u tajnosti na isti način kao i informacije dobijene na osnovu
unutrašnjeg zakonodavstva te države i može se saopštiti samo osobama ili organima
(uključujući sudove i administrativna tela) uključene u obračun ili naplatu poreza,
nametanja ili sprovođenja u vezi sa poreskim povredama ili u skladu sa žalbama protiv
taksi iz stave 1, ili nadzorom nad. Ova lica ili organi koristiće informacije samo za ove
svrhe, samo u sudskim postupcima i odlukama.
c. Ni u kom slučaju odredbe iz stavova 1 i 2 se neće tumačiti u smislu nametanja bilo
koje države ugovornice na obavezu da:
312
i.
ii.
iii.
Sprovodi administrativne mere u suprotnosti sa Zakonima i
administrativnom praksom Države ili druge Države ugovornice;
Obezbedi informacije zabranjene prema zakonima i normalnoj
administrativnoj praksi Države ili druge Države ugovornice;
Obezbedi informacije da obelodani poslovanje, poslovnu, industrijsku i
profesionalnu ili trgovačku tajnu, ili informacije o komunikaciji koja bi bila u
suprotnosti sa javnom politikom (javnim redom).
d. Ako se informacija traži od država ugovornica u skladu sa ovim članom, druga
država ugovornica će koristiti sredstva da sakupi informacije i da osigura zahtevane
informacije čak i kada druga država ne treba te podatke za potrebe oporezivanja.
Obaveza uključena u prethodnoj rečenici je predmet ograničenja u stavu 3, ali ovo
ograničenje nije način koji treba uspostaviti da bi se odobrilo odbijanje države
ugovornice da obezbedi informacije samo zato što takva informacija ne predstavlja
domaći interes.
e. Ni u kom slučaju odredba stava 3 ovog člana ne može da se tumači kao odobrenje
države ugovornice da odbije odredbu o informaciji samo zato što je držana u banci,
drugoj finasijskoj instituciji, imenovanog lica ili lica koje deluje u agenciji ili u svojstvu
poverenja ili zato što je u vezi sa imovinskim interesima lica.
- Da li imate ugovore sa trećim stranama za oporavak oporezivanja, i/ili razmene
zvaničnih obaveštenja iz drugih zemalja?(MF/ATK)
Deo navedenih sporazuma o dvostrukom oporezivanju i razmeni informacija je
oporavak oporezivanja i razmene informacija uključujući zvanična obaveštenja između
poreskih organa Kosova i odgovarajućih zemalja.
3.9.5.
Zapošljavanje, socijalna politika, javna zdravstvena politika, obrazovanje i
obuka, istraživanje i tehnologija i inovacije
3.9.5.1.
Zapošljavanje i socijalna politika
3.9.5.1.1. Socijalni dijalog
- Kakvo je pravo pridruživanja ili ne pridruživanja zakonskim sindikatima?
Objasnite preko kog zakonodavstva. Koja su pravila koja regulišu sindikalno
organizovanje u javnom sektoru
i za državne službenike? Molimo opišite
ograničenja ako postoje. Kakva je sloboda udruživanja (osnivanje sindikata,
profesionalno udruživanje) implementirana u javnoj upravi uopšte i u vojsci, policiji
i pravosuđu posebno?
Pravo da se udruže i organizuju u sindikalne organizacije na Kosovu je opšte pravo, i
jedinstveno je u javnom sektoru i državnoj službi. To je pravo koje je garantovano pre
svega Ustavom Republike Kosovo, (član 44, 2) koji predviđa da “Sloboda osnivanja i
pridruživanja sindikatima , sa ciljem da se zaštite interesi, je garantovano. Ovo pravo
može biti ograničeno posebnim zakonom za posebne kategorije zaposlenih”. Osim toga,
313
opšte odredbe o sindikalnom organizovanju regulisane su takođe Zakonom o radu br.
03/L-212 (član 88) koji predviđa da “Radnici i poslodavci garantuju slobodu
udruživanja i delovanja bez nepotrebnog mešanja bilo koje druge organizacije ili javnog
organa”. U skladu sa Ustavom i Zakonom o radu, usvojen je poseban Zakon o
sindikatima br.04/-L-011. Ovaj zakon utvrđuje glavne konkretne odredbe o regulisanju
organizovanja i uključivanja sindikata na Kosovu. On reguliše i određuje prava i
slobode zaposlenih da osnuju i slobodno i dobrovoljno organizuju sindikalne
organizacije u javnom i privatnom sektoru, sa ciljem predstavljanja i zaštite ekonomskih
interesa, socijalnih i profesionalnih radnika iz rada i radnog odnosa. Zakon o
sindikatima ne reguliše prava i slobode delovanja i sindikata Kosovskih snaga
bezbednosti i drugih usluga regulisanih posebnim Zakonima.
Zakon o civilnoj službi Republike Kosovo br. 03/L-149 (član 46) garantuje i omogućava
pored drugih prava takođe i pravo udruživanja i organizovanja u udruženja i sindikate,
osim u slučajevima kada to može biti konflikt interesa. Zakon o policiji br. 04/L-076
(član 46, 1 & 2) daje ista građanska i politička prava članovima policije kao i drugim
građanima, predmet je nekih ograničenja koja se smatraju neophodnim za efikasno
izvršavanje policijskih ovlašćenja i dužnosti. Zakon predviđa da policijski službenici
uživaju ista socijalna i ekonomska prava kao i drugi javni službenici, uključujući i pravo
da se organizuju ili učestvuju u radu predstavničkih organizacija. Što se tiče Kosovskih
snaga bezbednosti, Zakon o organizaciji sindikata eksplicitno isključuje regulisanje ove
kategorije zaposlenih. Prema zakonu o Kosovskim snagama bezbednosti, Snagama
bezbednosti Kosova je zabranjeno da se sindikalno organizuju. Sa druge strane, državni
službenici u Ministarstvu snaga bezbednosti predmet su Zakona o državnoj službi ako
drugačije nije regulisano specifičnim zakonodavstvom. Što se tiče pravosuđa, Zakon o
sudovima br. 2010/03-L-199, Zakon o specijalnom tužilaštvu br. 2008/03/L-058 i Zakon
o državnom tužiocu br. 2010/03/L-225 ne sadrži ni jednu odredbu o slobodi
organizovanja i udruživanja sindikalnih organizacija.
- Koji je pravni osnov za bilateralni socijalni dijalog (npr. Između organizacija
poslodavaca i sindikata)?
Bilateralni socijalni dijalog je regulisao Zakon o radu Br. 03/L-212 (član 90), koji
predviđa da organizacija poslodavaca ili njihovih predstavnika i organizacija radnika ili
njihovih predstavnika mogu da zaključe Kolektivne ugovore na državnom nivou,
granskom nivou i nivou preduzeća. Kolektivni Ugovor se zaključuje u pismenoj formi i
za određeni vremenski period, maksimalno do 3 godine. Zakon o radu određuje da
Kolektivni ugovor ne može da sadrži uredbu koja ograničavaju prava radnika i koja su
manje povoljna od onih definisanih zakonom.
- Koje su sindikalne i organizacije poslodavaca priznate na centralnom, regionalnom
i granskom nivou? Koji su kriterijumi za priznavanje? Obezbedite listu njihovih
imena, datume osnivanja i pokrivenosti. Kako su ove organizacije ostvarile priznanje
kao socijalne partnerske organizacije (kriterijumi postavljeni od strane zakona,
kodeks rada, itd)?
314
Postoje dva priznata sindikata na centralnom nivou:
a. Savez nezavisnih sindikata Kosova (BSPK);
b. Konfederacija slobodnih sindikata Kosova (KLSK).
Postoji 18 priznatih sindikata na regionalnom nivou:
a. Unija saveza poljoprivrednika Kosova (FSBK);
b. Nezavisni sindikat Radio Televizije Priština, datum 12.06.2009;
c. Samostalni sindikat Kosovske popravne službe, datum 30.09.2009;
d. Samostalni sindikat Opštinskih stambenih operacija Kosova (SPVKBK), datum
30.09.2009;
e. Federacija Metalurške i Hemijske industrije Kosova (FMIKK), datum 26.01.2010;
f. Federalni unija zdravstva (FSSHK), datum 01.02.2010;
g. Ujedinjeni savez obrazovanja, nauke i kulture Kosova (SBASHK), datum
26.02.2010;
h. Samostalni sindikat malih biznisa i zanatlija (SPEVZ), datum 23.03.2010;
i. Kosovska policijska unija (SPK), datum 19.04.2010;
j. Samostalni sindikat saobraćaja i komunikacija na Kosovu, datum 29.04.2010;
k. Samostalni sindikat agro-kompleksa Kosova (SPAgK), datum 29.04.2010;
l. Samostalni sindikat građevinaca i dizajnera Kosova (SPNPK), datum 29.04.2010;
m. Savez udruženja opštinskih preduzeća i životne sredine na Kosovu, datum
29.04.2010;
n. Kosovski industrijski sindikat federacije tekstila i kožnih cipela, datum
29.04.2010;
o. Samostalni sindikat rudara, datum 30.04.2010;
p. Samostalna unija energije Kosova(SPEK), datum 25.03.2010;
q. Samostalna unija Jurisprudence Kosova (SPJK), datum 12.04.2012;
r. Radnička unija RTK, datum 12.04.2012
Postoji 121 sindikalna organizacija na lokalnom nivou.
Kriterijumi za prihvatanje/priznavanje sindikata regulisani su Zakonom Br. 04/L-110 o
Organizovanju sindikata na Kosovu i Administrativnim instrukcijama Br. 03/2012, o
regulisanju i određivanju kriterijuma za registrovanje i procedure sindikata. U skladu
sa Zakonom o organizovanju sindikata (član 12), radničke organizacije (Federalno
Udruženje i Konfederacija Sindikata) podneće zahtev odgovarajućem telu Ministarstva
za rad i socijalno staranje, kako bi formalizovali nadležnost organizacije:
a. Kriterijum za registraciju Udruženja sindikalnih organizacija je taj da mora da
ima najmanje 10 članica sindikata;
b. Federacija sindikata može biti organizovana ako postoje najmanje 2 udruženja
sindikata sa istim ili sličnim članstvom od kojih najmanje 10% zaposlenih
pripada odgovarajućem sektoru;
c. Konfederacija sindikata može biti registrovana ako u kontekstu svog rada, ima
najmanje 2 konfederacije sindikata, od kojih članstvo čine najmanje 10% radnika
na nivou zemlje.
315
Postoje dve organizacije na nacionalnom nivou, koje predstavljaju poslodavce:
Privredna Komora (KCC) i Alijansa kosovskih biznisa (AKB).
- Tripartitni socijalni dijalog: objasnite kako je regulisan i procenite kako
funkcioniše. Na kojim nivoima (centralni/lokalni) je osnovan tripartitni socijalni
dijalog? Koje su sindikalne i organizacije poslodavaca koji učestvuju u ovim
tripartitnim procesima (nabrojte ih) i koji su glavni kriterijumi za njihovo učešće?
Koje su glavne oblasti obuhvaćene tripartitnim konsultacijama? Da li je bilo
tripartitnih centralnih sporazuma zaključenih u poslednjih 5 godina (nabrojte ih)?
Da li postoje planovi za izmenu ili razvoj tripartitnih tela u budućnosti?
Tripartitni socijalni dijalog na Kosovu je organizovan preko Socijalnog i Ekonomskog
Saveta, koji kao nezavisno tripartitno telo, vodi konsultacije na nacionalnom nivou.
Zakon o Socijalno-Ekonomskom Savetu br. 04/L-008, reguliše i definiše organizaciju,
obim, oblike rada i celokupno funkcionisanje Socijalno Ekonomskog Saveta, kao i
definisanje uslova i kriterijuma za zastupanje socijalnih partnera u ovom tripartitnom
telu. Prema Zakonu, Socijalno Ekonomski Savet je glavno telo tripartitnog socijalnog
dijaloga na nacionalnom nivou.
Od maja 2011, Socijalno Ekonomski Savet održao je ukupno sedam sastanaka. U skladu
sa odredbama Odluke Br. 09/57 od 13.03.2009 i odredbi člana 9 Zakona br. 04/L-008 o
SEC, koji obezbeđuje za SEC zadatke, odgovornosti i nadležnosti, preko 30 pitanja o
zapošljavanju, socijalnoj zaštiti i drugih ekonomskih politika- u vezi pitanja koja su
postavljena. Među mnogim drugim pitanjima raspravljanim na SEC sastancima , koje je
glavno tripartitno telo socijalnog dijaloga, videti sledeća glavna dostignuća:
a. Potpuno operativan SEC kao najviše tripartitno telo na nacionalnom nivou;
b. Usvojen Zakon Br. 04/L-001 o Sindikalnim organizacijama na Kosovu;
c. Usvojen Zakon Br. 04/L-008 o Socijalno Ekonomskom Savetu;
d. Uspostavljeno 5 SEC Tripartinih profesionalnih komisija;
e. Potpuno operativan SEC Sekretarijat nadležan za poslove uprave SEC;
f. Odluka o imenovanju radne grupe za razvoj inicijalnog nacrta novog
kolektivnog Ugovora na nacionalnom nivou;
g. Podzakonski akt za utvrđivanje uslova i kriterijuma za upis sindikata u
Ministarstvo za rad i socijalno staranje;
h. Podzakonski akt o Osnovnim uslugama;
i. Podzakonski akt o strukturi i sastavu SEC članova Izborne komisije iz
organizacija poslodavaca i radnika.
Sindikati radnika učešćem u socijalnom dijalogu tripartitnog Socijalno Ekonomskog
Saveta su Savez nezavisnih sindikata Kosova (BSPK) i Konfederacija slobodnih
sindikata Kosova (KLSK),
316
Organizacije poslodavaca učešćem u socijalnom dijalogu tripartitnog Socijalno
ekonomskog saveta su Privredna komora Kosova (KCC) i Alijansa kosovskih biznisa
(AKB).
Kriterijumi za priznavanje sindikalnih organizacija kao socijalnih partnera, navedeni su
u Zakonu o Socijalno ekonomskom savetu Br. 04/L-008 (član 7), kao glavnom telu
tripartitnog socijalnog dijaloga na Kosovu. Zakon propisuje kriterijume zastupljenosti u
Socijalno ekonomskom Savetu što znači kriterijume sindikalnih organizacija priznatih
kao socijalni partneri.
Uslovi i kriterijumi za zastupanje u SEC, za organizacije zaposlenih su sledeći:
a. Isplata ukupnog broja članova i članica sindikata ne može biti manja od 10% od
ukupnog broja zaposlenih u Republici Kosovo;
b. Broj kolektivnih ugovora koji se odnosi na preduzeća ili različite institucije;
c. Broj sindikalnih grana, povezan sa sindikalnim oblicima organizacije na
nacionalnom nivou, koji se primenjuje za predstavljanje u SEC;
d. Broj rešenih radnih sporova i drugih sporova putem kolektivnih ugovora i
posredovanja;
e. Članstvo u međunarodnim organizacijama radnika.
Uslovi i kriterijumi za zastupanje u SEC za organizacije poslodavaca su sledeći:
a. Ukupan broj povezanih preduzeća, koji ne može biti manji od 10% od ukupnog
broja preduzeća registrovanih u Poreskoj upravi Republike Kosovo;
b. Broj radnika zaposlenih u kompanijama pridruženim organizacijama
poslodavaca, koji se primenjuje za predstavljanje u KES;
c. Broj rešenih radnih sporova i drugih sporova putem kolektivnih ugovora i
posredovanjem;
d. Broj preduzeća i drugih privrednih subjekata koji direktno utiču na promociju
zapošljavanja i ublažavanje nezaposlenosti;
e. Članstvo u Međunarodnoj organizaciji poslodavaca;
Glavne oblasti koje pokriva tripartitni socijalni dijalog, odnosno SEC su postavljeni od
strane Zakona o Socijalno ekonomskom Savetu (član 9), prema kojem tripartitni
socijalni dijalog obuhvata: uspostavljanje, razvoj i napredak socijalnog dijaloga u
Republici Kosovo; zakonske inicijative za izdavanje ili dopunu i izmenu zakonskih i
podzakonskih akata u oblasti rada i zapošljavanja, socijalne zaštite i ekonomske
politike, kao i preduzimanje mera za stvaranje socijalne stabilnosti u Republici Kosovo,
promocije ideja za smanjenje nezaposlenosti, konkurentnost, produktivnost rada, cene,
plate i minimalne zarade zaposlenih u Republici Kosovo; pregled Nacrta Zakona i
podzakonskih pravnih akata iz oblasti zapošljavanja i socijalne zaštite, u cilju da daju
preporuke vladi i skupštini Republike Kosovo; obezbeđujući procenu mišljenja
nadležnih organa u skladu sa primenom primarnog i sekundarnog zakonodavstva u
oblasti zapošljavanja i socijalne zaštite; procene funkcionisanja radničkih saveta u
preduzećima u privatnom i javnom sektoru i oblika organizovanja preduzeća;
317
obezbeđivanjem i osiguranjem preporuka za sprečavanje i otklanjanje neformalnog
tržišta rada u Republici Kosovo.
Od 2001, kada je takozvani Tripartitni konsultativni savet osnovan (sada nadograđen u
Socijalno ekonomski savet), kao prvi mehanizam socijalnog dijaloga na Kosovu, samo je
jedan tripartitni sporazum na nacionalnom nivou potpisan od strane socijalnih partnera
2004, naime Tripartitni kolektivni ugovor. U to vreme ovaj sporazum je potpisan
između vlade Kosova, Privredne komore, kao predstavnika poslodavaca i unije
nezavisnih sindikata kao predstavnika zaposlenih. Ovaj sporazum nije primenjen u
celosti zbog finansijskih troškova. Ugovor nije zvanično ukinut, što znači da je i dalje na
snazi.
Po prvi put vlada Kosova i socijalni partneri postigli su konsenzus o minimalnoj zaradi
na Kosovu za 2011.
- Autonomni bi-partitni socijalni dijalog: Molimo ocenite stepen razvoja autonomnog
bipartitnog socijalnog dijaloga. Na kom su nivou kolektivni ugovori uglavnom
potpisani? Molimo obezbedite informacije o pokrivenosti kolektivnih ugovora. Da li
su kolektivni ugovori potpisani u javnom sektoru kao što su obrazovanje, zdravstvo
itd.? Kakva je situacija u vezi sa priznanjem sindikata i potpisivanjem kolektivnog
ugovora u preduzećima u javnom vlasništvu? Da li postoji kolektivno pregovaranje
ili učešće radnika na nivou preduzeća?
Iako postoji pravni osnov, u autonomnom bipartitnom socijalnom dijalogu, ne postoji
značajan napredak u tom pogledu. Jedan od razloga za nedostatak napretka je taj što još
postoji nedostatak odgovarajućeg dijaloga između organizacija poslodavaca i
zaposlenih kao rezultata nedovoljne aktivnosti sindikata. To je upravo potpisan
kolektivni ugovor na nacionalnom nivou u sektoru javnog zdravstva. Postoje sindikati
osnovani u javnim kompanijama kao što su Sindikat pošte i telekoma Kosova (PTK),
nezavisna unija energije na Kosovu (SPEK), Unija Međunarodnog aerodroma na
Kosovu “Adem Jashari” itd.
3.9.5.1.2. Zakon o radu i zdravlju i bezbednosti na radu
I.
Zakon o radu
- Molimo predstavite pregled zakonskog okvira u oblasti radnog prava (npr. u vezi sa
uslovima rada i platama; zapošljavanju i zaštiti zaposlenih; industrijskim sporovima)
Zakon o radu Br. 03/L-212 postavlja pravni osnov koji ima za cilj da reguliše prava i
obaveze koji proističu iz radnog odnosa, postupke za njegovu realizaciju u skladu sa
Međunarodnim konvencijama rada i EU propisima. Odredbe ovog zakona važe za
zaposlene i poslodavce u javnom i privatnom sektoru. Pored toga Zakon je primenjiv i
za strane državljane i lica bez državljanstva koji su zaposleni kod poslodavaca u
Republici Kosovo. Odredbe zakona o radu važe za zaposlene i poslodavce, čije
zaposlenje je regulisano preko posebnog zakona, ako se posebnim zakonom ne
predviđa rešenje za određena pitanja koja proizilaze iz radnog odnosa. Iako odredbe
318
zakona nisu primenjive na radne odnose u međunarodnim misijama, diplomatskim i
konzularnim predstavništvima stranih država, Međunarodnom vojnom prisustvu
ustanovljenom u Republici Kosovo pod sveobuhvatnim predlogom za rešenje statusa i
međunarodnih nevladinih organizacija.
Zakon o radu sadrži odredbe koje zabranjuju bilo kakvu diskriminaciju u pogledu
zapošljavanja, obuke, promocije zapošljavanja, uslova zapošljavanja, disciplinskih mera,
poništavanja ugovora o radu ili drugim pitanjima koja proističu iz radnog odnosa i
regulisana su Zakonom i drugim Zakonima u upotrebi. Posebna odredba Zakona
zabranjuje neposrednu ili posrednu diskriminaciju lica sa invaliditetom prilikom
zapošljavanja, napredovanja i izgradnje kapaciteta, ako taj posao može adekvatno
obaviti osoba sa invaliditetom. Pored toga Zakon definiše ono što se ne smatra
diskriminacijom, navodeći da je bilo razlika , u odnosu na neko određeno radno mesto,
na osnovu određenih kriterija potrebnih za taj posao. Pored toga Zakon reguliše i
zabranjuje diskriminaciju polova u kome se navodi da je u slučaju zapošljavanja novih
radnika, poslodavac dužan da stvori jednake mogućnosti i kriterijume i za muške I
ženske kandidate.
Zakon o Radu Br. 03/L-212 sastoji se od 12 poglavlja. Glavna poglavlja kojima je
regulisan zakon su Poglavlje I. Opšte odredbe, Poglavlje II zasnivanje radnog odnosa,
Poglavlje III sistematizacija radnih mesta zaposlenih, Poglavlje IV Radno vreme,
Poglavlje V Pauze i odsustvovanja sa posla, Poglavlje VI Zaštita i bezbednost na radu,
Poglavlje VII Plate i beneficije zaposlenih, Poglavlje VIII Prestanak radnog odnosa,
Poglavlje IX Procedure za ostvarivanje prava iz radnog odnosa, Poglavlje X
Organizacija zaposlenih i poslodavaca, Poglavlje XI Kaznene odredbe,
- Da li su reforme preduzete ili planirane (molimo objasnite svrhu i kalendar)?
MLSW je organizovao sveobuhvatnu radionicu vezanu za primenu Zakona za jednu
godinu. Preporuka koja proizilazi sa sastanka je da Zakon o radu treba da bude
izmenjen i dopunjen. Jedan od glavnih razloga potrebe za izmenom Zakona je
kontinuirana potreba i planovi za zamenu EU direktiva u nacionalni Zakon. Pored
toga, revizija prava na porodiljsko odsustvo i druga pitanja koja se smatraju potrebnim
da budu izmenjena na osnovu preporuke parlamentarne komisije. Izmena zakona o
radu će biti uključena u Zakonodavstvo programa vlade u 2013.
- Da li se vaš Zakon o radu primenjuje i na druge kategorije radnika, pored stalno
zaposlenih lica? Koje kategorije radnika nisu obuhvaćene propisima o radu? Da li su
radnici u javnom i privatnom sektoru tretirani drugačije (ako jesu, molimo
objasnite)?
Zakon o radu Br. 03/L -212 se odnosi na zaposlene u privatnom i javnom sektoru,
zaposlene sa stranim državljanstvom i bez državljanstva koji su zaposleni od strane
poslodavaca Republike Kosovo. Zakon o radu se primenjuje za kategorije lica koja nisu
stalno zaposlena kao što su pripravnici i lica koja pohađaju stručnu obuku. Član 6
Zakona o radu o pripravnicima predviđa da poslodavac može zaključiti ugovor sa
319
pripravnikom koji ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa isto kao i ostalim
zaposlenima. Sa druge strane poslodavac je dužan da pruži zaštitu i bezbednost na
radu na osnovu Zakona br. 2003/19 o bezbednosti i zdravlju na radnom mestu. Pored
toga Zakon predviđa da praktičan rad jednog pripravnika sa visokom, univerzitetskom
i post diplomskom kvalifikacijom ne može da traje duže od jedne (1) godine, dok
praktičan rad jednog pripravnika sa srednjom stručnom spremom ne može trajati više
od šest (6) meseci. Poslodavac, u ugovoru sa zainteresovanom stranom, može
angažovati pripravnika bez plate i bilo kojeg drugog prava koje proističe iz radnog
odnosa, osim obaveze da ponudi bezbednost i zaštitu u skladu sa zakonom.
Poslodavac, koji angažuje pripravnika bez naknade zarade, dužan je da naznači
pripravnika u evidencionoj listi da je bez naknade zarada.
Kategorije zaposlenih koje nisu regulisane zakonom o radu su državni službenici
Republike Kosovo, Kosovska policija, kosovske bezbednosne snage i kosovski
službenici koji su zaposleni u stranim diplomatskim misijama akreditovanim na
Kosovu. Zaposleni u javnom i privatnom sektoru su tretirani jednako u skladu sa
odredbama Zakona o radu.
- Koji su pravni oblici koji regulišu radne odnose (npr. Otvoreni ugovori, Fiksni
ugovori, o privremenom radu, sa skraćenim radnim vremenom, druge forme)?
Pravne forme koje uređuju radne odnose ustanovljene su od strane Zakona o radu (član
10). U zakonu se navodi da se ugovor o radu zaključuje isključivo u pisanoj formi i
potpisan je od strane poslodavca i zaposlenog. Postoje tri pravne forme Ugovora:
ugovor na neodređeno vreme, ugovor na određeno vreme i ugovor o specifičnim
zadacima.
a. Ugovor na neodređeno vreme koji ne sadrži indikaciju trajanja smatraće se da je
na neodređeno vreme;
b. Ugovor na određeno vreme ne može se zaključiti na kumulativan period od više
od deset (10) godina. Ugovor na određeno vreme koji se izričito ili prećutno
obnovi na period kontinuiranog zaposlenja na više od deset (10) godina smatraće
se ugovorom na neodređeno vreme;
c. Ugovor za određene zadatke ne može biti duži od sto dvadeset 120 dana u
godini.
Član 11 Zakona postavlja i definiše sadržaj svakog tipa ugovora navedenog iznad.
- Da li sistem garantuje da će ugovori o radu nastaviti da se primenjuju kada se
privredni subjekt prenosi na novog poslodavca? Da li to uključuje prava u vezi sa
kolektivnim odpuštanjem? Što se tiče pojedinačnog odpuštanja/viška?
Zakon o radu garantuje nastavak ugovora o radu kojima se privredni subject prenosi na
novog poslodavca. Član 13 Zakona predviđa da u slučajevima statusne promene,
promene poslodavca, odnosno, sledeći poslodavac od predhodnog preuzima sve
obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa koje važe na dan promene poslodavca, u
skladu sa kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Predhodni poslodavac je dužan
da obavesti pravilno i potpuno sledećeg poslodavca o pravima i obavezama iz ugovora
320
o radu ili kolektivnog ugovora ako je primenjivo, koji se prenosi na sledećeg
poslodavca.
Prava zaposlenih u slučaju kolektivnog otpuštanja regulisana su članom 76 Zakona o
radu. Prema ovom članu, kolektivno otpuštanje se smatra otpuštanjem 10% zaposlenih ,
ali ne manje od 20 zaposlenih koji su otpušteni u roku od 6 meseci. U ovim slučajevima
zaposleni ne mogu biti otpušteni dok poslodavac ne obezbedi zaposlenom otpremninu.
Otpremnina se isplaćuje zaposlenima sa ugovorima na neodređeno vremena na dan
otpuštanja po sledećoj skali:
a. Od 2 do 4 godina radnog staža, 1 mesečna plata;
b. od 5 do 9 godina radnog staža, 2 mesečne plate;
c. od 10 do 19 godina radnog staža, 3 mesečne plate;
d. od 20 do 29 godina radnog staža, 6 mesečnih plata; i
e. od 30 godina radnog staža ili više, 7 mesešnih plata.
Pored toga, ako u roku od jedne godine od prestanka radnog ugovora zaposlenog,
poslodavac angažuje radnike sa istim kvalifikacijama ili obukom, poslodavac neće
zaposliti druge osobe pre nego što ponudi da zaposli radnike čiji ugovori su prekinuti.
Zakon o radu takođe reguliše i individualna otpuštanja /viškove (član 70, 71 i 72). Ovi
članovi definišu opravdanost prestanka ugovora od strane poslodavca, period
obaveštenja o otkazu ugovora o radu, uslove, opravdanost i prava zaposlenih u slučaju
pojedinačnih otpuštanja i viškova. Poslodavac je dužan da isplati zaradu i druge
dodatke do dana prestanka radnog odnosa. Poslodavac koji ne namerava da obnovi
ugovor na određeno vreme mora da obavesti zaposlenog 30 dana od dana isteka
ugovora. Ako to ne uradi zaposleni ima pravo na produženje zaposlenja sa punom
platom za narednih 30 kalendarskih dana.
- Da li pravni sistem obezbeđuje naknadu za nezaposlene? Da li se takva uredba
nalazi u Zakonu o radu ili Zakonu o socijalnoj sigurnosti?
Postojeći zakon koji je na snazi o radu i radnim odnosima ne obezbeđuje naknadu za
nezaposlene usled nedostatka osnovnog zakona o promociji zapošljavanja i pomoći lica
koja traže posao.
- Koja je minimalna starosna granica za zapošljavanje? Sa koliko godina i pod kojim
uslovima mogu deca da obavljaju manje poslove? Da li postoje posebne odredbe
koje se odnose na broj sati koje ljudi mogu sa manje od 18 godina da rade? Ako je
tako, da li su oni precizirani? Koliko je važan rad dece (brojevi i sektori/zanimanja)?
Molimo obezbedite informacije o vladinim merama za borbu protiv dečijeg rada i o
situacijama.
Prema Zakonu o radu (član 7), radni odnos može da zaključi svako lice od 18 odina ili
više. Radni odnos može da se zasnuje sa licem između 15 i 18 godina, koji se mogu
zaposliti za jednostavan rad koji ne predstavlja opasnost za njihovo zdravlje ili razvoj, i
ako takav rad nije zabranjen zakonom ili od strane bilo kog podzakonskog akta. Ne
321
poslodavac može zaključiti ugovor o radu sa licem ispod 15 godina starosti. Član 45
Zakona o radu propisano je da zaposleni mlađi od 18 godina neće raditi pod uslovima
koji su ispod njegove prirode ili okolnostima obavljanja, može da povredi njegovo
zdravlje, bezbednost ili moral zaposlenog. Zato je poslodavac dužan od strane Zakona
da usvoji neophodne mere za zaštitu na radu i zdravstvenu zaštitu mladih navodeći
rizike u procesu rada.
Prema članu 45 Zakona o radu zaposleni sa manje od 18 godina ne mogu da obavljaju
sledeće opasne poslove:
a. pod zemljom, pod vodom, opasnim visinama ili zatvorenim prostorijama;
b. opasne mašine, oprema ili alat koji se koriste u procesu rada i u prevozu teških
pošiljki;
c. nezdrava sredina, koja izlaže mlade opasnim materijama, faktorima ili
procesima, temperaturama, buci ili potresima koji migu biti štetni po zdravlje;
d. pod posebno teškim uslovima, kao što je produženo radno vreme ili određenim
okolnostima tokom noći, ili zatvorenom okruženju.
Ministarstvo za rad i socijalno staranje usvojilo je administrativno upustvo br. 01/2012
o lakom i zabranjenom radu za osobe mlađe od 18 godina. MLSW je usvojilo i
administrativno uputstvo Br. 10/2011 o klasifikaciji i sistematizaciji opasnih poslova
kojima se narušava zdravlje zaposlenih. Prema Zakonu o radu primenjuje se uredba
koja će biti sprovedena u vezi sa listom o opasnim oblicima rada koja će biti
razmatrana svake godine od strane odgovarajućeg tela, sastavljena od predstavnika
Ministarstva za rad i socijalne zaštite, drugim resornim ministarstvima vlade,
organizacijama poslodavaca i organizacijama zaposlenih (sindikata).
Prema Zakonu o radu, osobe ispod osamnaest godina ne mogu raditi duže od 30 sati
nedeljno od punog radnog vremena (član 20). Prema članu 23 Zakona o radu
produženo radno vreme je zabranjeno za radnike mlađe od 18 godina. Član 26 Zakona
o radu predviđa da će produženje radnog vremena (prekovremeni rad) biti zabranjen
za zaposlene ispod 18 godina, dok član 27 zabranjuje noćnu smenu za osobe mlađe od
18 godina.
Ne postoje zvanični podaci o broju dece angažovane u radu, kao i o sektoru u kome su
angažovani. U cilju borbe protiv dečjeg rada, vlada Kosova preduzela je neke konkretne
mere za borbu protiv dečijeg rad osnivanjem kosovskog odbora za sprečavanje i
otklanjanje rada dece na centralnom nivou. Pored toga, na lokalnom nivou, svaka
opština je uspostavila Mesne komitete za prevenciju i eliminaciju rada dece.
- Koliko je maksimalno nedeljno radno vreme? Da li postoje posebna pravila za
pojedine sektore, zanimanja ili vrste poslova?
Prema Zakonu o radu, maksimalno radno vreme tokom nedelje iznosi 40 sati, osim ako
je drugačije propisano Zakonom o posebnim slučajevima ili kategorijama (član 20).
Prema članu 23 Zakona o vanrednom slučajevima kada postoji povećanje obima rada i
322
drugih neophodnih slučajeva, na zahtev poslodavca, radnik će raditi produženo radno
vreme (prekovremeni rad) maksimalno 8 časova nedeljno i može trajati samo onoliko
koliko je to potrebno. Pored toga, zaposleni može da radi prekovremeno dobrovoljno u
dogovoru sa poslodavcem. Radno vreme može da se smanji na, ne više od 20 sati
nedeljno za poslove visokog stepena rizika (član 22).
Produženo radno vreme je zabranjeno za osobe ispod 18 godina starosti. Član 26
Zakona o radu zabranjuje produženo radno vreme za zaposlene osobe ispod 18 godina i
u slučajevima trudnoće, samohranim roditeljima sa decom ispod 3 godine ili sa trajnim
invaliditetom. Noćne smene mogu biti dozvoljene samohranim roditeljima i ženama sa
decom mlađom od 3 godine ili decom sa trajnim invaliditetom samo uz njihovu
saglasnost. Član 43 Zakona o radu propisuje da od zaposlenih neće biti traženo da rade
duže od punog vremena ili noćne smene, ako nadležni organ za procenu zdravstvenog
stanja , na osnovu zdravstvenog osiguranja zaključi da takav zadatak može da pogorša
stanje zdravlja zaposlenih.
- Da li postoji garantovani minimum nivoa plata? Da li je zakonski određen
minimum ili je predmet kolektivnog ugovora? Kako se određuje plata? Koji su
kriterijumi relevantni?
Minimalna plata na Kosovu garantovana je Zakonom o radu. Minimalni iznos plate
predmet je kolektivnog ugovora preko tripartitnog socijalnog dijaloga. Prema Zakonu o
radu (član 57) Vlada Kosova definisaće minimalnu platu na kraju svake kalendarske
godine na predlog Socijalno ekonomskog saveta. Tokom poslednje dve godine Socijalno
ekonomski savet tripartitni partneri) predložio je minimalnu platu vladi. Prema članu
57 minimalni nivo plate definisan je na osnovu: 1. Cena troškova života, 2. Procenta
nivoa nezaposlenosti, 3. Opšteg stanja na tržištu rada, i 4. Opšteg nivoa konkurentnosti
i produktivnosti u zemlji. Pored toga, ovaj član takođe propisuje da se minimalna
zarada može utvrditi kolektivnim ugovorima na nacionalnom, granskom i nivou
preduzeća, ali ne sme biti manja od minimalne zarade odobrene od strane vlade i
predložena od strane Socijalno ekonomskog saveta.
- Na koji način je isplata plata garantovana? Koje su garancije u slučaju
nesolventnosti poslodavca?
Isplata zarada je garantovana Zakonom o radu. U skladu sa članom 55 Zakona,
zaposleni ima pravo na platu u skladu sa definisanim zakonom, kolektivnim
ugovorom, internim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Pravo na naknadu plate,
prekovremeni rad, kompenzaciju zarade i druga primanja, biće izvršena od strane
poslodavca na osnovu sporazuma postignutog sa poslodavcem za obavljeni rad i
vreme provedeno na radu, kako je definisano ugovorom o radu. Prema Zakonu zarada
se isplaćuje u evrima, a plaća se najmanje jednom mesečno.
Zakon o radu ne reguliše garancije ili prava zaposlenih u slučaju nesolventnosti
poslodavca. Ovo pitanje je regulisano Zakonom o Likvidaciji i Reorganizaciji pravnih
lica u stečaju. Član 65 ovog Zakona “Distribucija prioriteta”, navodi da su tvrdnje za
323
neisplaćene plate pre-peticije (plate ograničene na dva meseca ili plate po osobi) deo
distribucije prioriteta raspodele sredstava. Pored toga, ona takođe uključuje distribuciju
neosiguranih potraživanja, uključujući i zahtevane zarade koje su predmet neisplaćenih
zarada pre-peticije.
- Da li postoje neka pravila u vezi informisanja i konsultovanja radnika na
osnivačkom ili nivou odgovornosti?
Zakon o radu, član 13 o promeni poslodavca propisuje da je prethodni poslodavac
dužan da obavesti, u pismenoj formi, sve zaposlene za prenos obaveza i odgovornosti
prema sledećem poslodavcu. Međutim, Zakon o radu ne uključuje posebne odredbe u
vezi informisanja i konsultovanja radnika.
- Kako je regulisano pravo na štrajk? Da li postoje ograničenja prava na štrajk u
privatnom i javnom sektoru?
Pravo na štrajk na Kosovu je regulisano Zakonom o štrajku br. 03/L-200 koji garantuje
prava i slobode , vezane za organizaciju i učešće kosovskih radnika na štrajk, u skladu
sa međunarodnim standardima i da reguliše i definiše prava zaposlenih na štrajk,
uslove i načine organizovanja štrajka i takođe prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca
dok su u štrajku.
Zakon o štrajku, član 3 o organizovanju štrajka u državnim institucijama zabranjuje
pravo organizovanja u kosovskim bezbednosnim snagama, kosovskoj policiji,
vatrogasnoj službi, hitnoj zdravstvenoj pomoći i drugim telima od posebnog interesa za
Republiku Kosovo, ako posebnim Zakonom nije regulisano drugačije. Pored toga, u
skladu sa članom 15 Zakona o štrajku, štrajk ne može biti održan ili mora da se
suspenduje u slučajevima vanrednog stanja onoliko dugo koliko se ovo stanje nastavlja.
U skladu sa ovim članom vanredna stanja uključuju prirodne katastrofe, ratno stanje,
epidemije, i slučajeve kada je ugrožena sloboda izbora. Član 17 o uslugama od
posebnog značaja precizira da organizovanje štrajka u aktivnostima od posebnog
javnog interesa, može da u aktivnostima u kojima je rad prekinut, na osnovu prirode
posla, ugrožavanja života ili zdravlja ljudi, ili izazove štetu sa velikim posledicama,
može biti realizovan ukoliko su ispunjeni posebni uslovi definisani zakonom. Poseban
uslov je da se obezbedi minimum procesa rada i proizvodnje, da obezbedi život i
zdravlje ljudi ili ne nanese štetu sa velikim posledicama. Prema ovom članu usluge od
vitalnog značaja obuhvataju: usluge zaštite bezbednosti zemlje, hitne medicinske i
bolničke usluge, usluge snabdevanja vodom, usluge napajanja strujom, usluge
vazdušne kontrole saobraćaja, službe za zaštitu od požara, zatvorske usluge, usluge
veterinarske zaštite kada su u pitanju različite epidemije i higijensko-sanitarne usluge.
- Molimo predstavite pregled administrativnih kapaciteta u ovom polju: koje je
ministarstvo odgovorno? Koja su druga administrativna tela uključena? Da li možete
da pružite informacije o broju osoblja i nivoima odgovornosti?
Ministarstvo za rad i socijalno staranje (MRSS) je glavna institucija u oblasti rada koja je
odgovorna za razvoj politika i zakonodavstva i praćenje njegove implementacije.
324
Područje rada se nalazi pod Odeljenjem za rad i zapošljavanje MRSS. MRSS ima
ukupno 920 zaposlenih. Postoji Inspektorat rada , koji posluje u okviru Ministarstva za
rad i socijalno staranje i on je glavno odgovorno telo za praćenje primene radnog
zakonodavstva (molimo pogledajte odgovor na sledeće pitanje u vezi broja zaposlenih).
Veoma važnu ulogu u ovoj oblasti takođe ima Socijalno ekonomski Savet glavno telo
tripartitnog socijalnog dijaloga na nacionalnom nivou. U tom smislu, veoma važnu
ulogu ima Unija nezavisnih sindikata Kosova (BSPK), Konfederacija slobodnih
sindikata Kosova (KSLK), Privredna komora Kosova (OEK) i Alijansa kosovskih biznisa
(AKB) kao glavni partner tripartitnog socijalnog dijaloga, koji između ostalih, pomaže
u oblikovanju politika i zakonodavstva u ovoj oblasti.
- Molimo informišite o organizaciji i broju osoblja inspektorata rada odgovornog za
praćenje uslova rada i primene Zakona o radu.
Inspektorat rada (LI) osnovan je Zakonom 2002/9 (o inspektoratu rada) kao izvršna
vlast. Inspektorat rada se sastoji od načelnika rada i tri poslanika (za radne odnose,
sigurnost i zdravlje radnika), 50 inspektora rada i pet zaposlenih u administraciji.
Tabela 85. Organizaciona struktura Inspektorata rada
MINISTAR MRSS
GLAVNI INSPEKTOR RADA
Zamenik inspektora
za radne odnose
Zamenik inspektora
za sigurnost na radu
Inspektori
Zamenik inspektora
za zdravstvo
Administracija
rada
- Koji sud ili sudovi su nadležni da se bave individualnim i kolektivnim radnim
sporovima?
Sudovi nadležni za individualne i kolektivne radne sporove su osnovni sudovi kako je
regulisano Zakonom o sudovima Br. 2010/03-L-199.
Bezbednost i zdravlje na radu
- Molimo da predstavite opšti pregled o politikama i strategijama u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu i njihovo sprovođenje. Obezbedite takođe i listu
srodnih politika i strateških dokumenata koji ukazuju na osnovne ciljeve i
325
vremenske periode, posebno sa naznakom da li imate Strategiju o bezbednosti i
zdravlju na poslu za tekući period.
Vladina politika i strategija vezana za bezbednost i zdravlje na radu obuhvata MRSS
Sektor Strategiju 2011-2013, Zakonodavni program 2012 i EPAP 2012, svi koji
predviđaju izradu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
MRSS je razvio inicijalni Nacrt Zakona o zdravlju i sigurnosti na radu , koji je zasnovan
na takozvanoj osnovnoj Direktivi br. 89/391/EEC (o uvođenju mera za pokretanje
poboljšanja u oblasti zdravlja zaposlenih i bezbednosti na radu). Nacrt zakona je
konsultovan sa međunarodnim ekspertima, isti eksperti su obučili inspektore rada o
Nacrtu zakona i direktivi. U načelu nacrt je dogovoren od strane socijalnih partnera i
očekuje se da bude odobren od strane Vlade krajem avgusta 2012.
Vlada nema posebnu strategiju za bezbednost i zdravlje na radu, ali takva strategija je
planirana da bude urađena ove godine. Štaviše, MRSS je predvideo uspostavljanje
podataka o zdravlju i bezbednosti tokom 2013.
- Molimo predstavite pregled zakonskog okvira u pogledu bezbednosti i zdravlja na
radu.
Zdravlje i bezbednost na poslu je trenutno regulisana Zakonom Br. 2003/19 o zaštiti na
radu , zdravlju i radnoj okolini i dva povezana akta: i) Uredba Br. 2004/01 za sanitarne i
tehničke mere zaštite na radu, i ii) Uredba br. 2005/02 o proceni rizika na radu. Shodno
zakonu o radu Br. 03/L-212, tri Administrativne instrukcije o bezbednosti i zdravlju na
radu su izdata:
a. Administrativna instrukcija Br. 10/2011 za klasifikaviju i sistematizaciju opasnog
posla koji ozbiljno utiču na zdravlje zaposlenih;
b. Administrativna instrukcija Br. 11/2011 za klasifikaciju teških i opasnih oblika
rada koji mogu ugroziti zdravlje trudnice i dojilje;
c. Administrativna instrukcija Br. 01/2012 za sistematizaciju i klasifikaciju teških i
opasnih poslova za osobe mlađe od 18 godina;
d. Nacrt Administrativne instrukcije o bezbednosti, klasifikaciji povreda predstavke
i nivo kopmenzacije za povrede nastale na radu, u fazi je preliminarnih
konsultacija u skladu sa poslovnikom vlade Br. 09/2011, član 7.
- Molimo da dostavite informacije u vezi prenošenja u kosovski Zakon, okvirne
direktive (89/391/EEC), odnosno nacrt zakona, pripremljen i planiran vremenski
okvir za njihovo usvajanje.
Okvirna direktiva (89/391/EEC) je transponovana u predlog zakona o zaštiti na radu i
radnu sredinu. Prema našim procenama, stopa transponovane direktive u Nacrt zakona
je skoro završena. Nacrt zakona je planiran da bude odobren od strane vlade u oktobru
ove godine.
- Da li imate zakone koji odgovaraju direktivama EU u oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu?
326
Zakon Br. 2003/19 o zaštiti na radu i radnoj sredini je delimično usklađen sa Okvirnom
direktivom (89/391/EEC). Pored ove Direktive, zakonodavstvo u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu takođe odražava i druge direktive ili smernice kao što su:
a) Direktiva saveta 92/85/EEC od 19 oktobra 1992 (deseta individualna direktiva u
okviru značenja člana (1) Direktive 89/391/EEC) je delimično prenesena u AI Br.
11/2011 za klasifikaciju teških i opasnih poslova koji mogu da oštete zdravlje
trudnice i dojilje.
b) Direktiva saveta 94/33/EC od 22 juna 1994 o zaštiti mladih na radu prenesena je u
relativno visokom stepenu u Zakon o radu i AU Br. 01/2012 za sistematizaciju i
klasifikaciju teških i opasnih poslova za lica ispod 18 godina. Pored toga, AU Br.
10/2011 površno dotiče mnoge druge direktive u vezi sa biološkim, fizičkim i
hemijskim agensima, onda rad sa azbestom u izgradnji, itd.
- Molimo da dostavite pregled tela odgovornih za sprovođenje bezbednosti i zdravlja
u zakonodavstvu o radu. Da li postoji inspekcija rada odgovorna za praćenje
zdravlja i bezbednosti na radu? Da li možete da pružite informaciju o broju osoblja i
organizaciji? Kako procenjujete adekvatnost kapaciteta?
Izvršni organ inspekcije rada je odgovorno telo za praćenje implementacije propisa o
bezbednosti i zdravlju na radu. Ovo telo je osnovano od strane MRSSu skladu sa
Konvencijom ILO Br. 81 I Zakona 2002/9 o Inspekciji rada.
Inspekcijsko izveštavanje MRSS i organizaciona hijerarhija je kao što sledi:
a. MRSS, ii) Ministar;
b. Glavni inspektor rada;
c. Tri poslanika glavnog inspektora za radne odnose, zaštitu na radu, zaštitu
zdravlja radnika i radne sredine;
d. 50 inspektora rada;
e. 5 administrativna radnika.
Inspekcije funkcionišu u svim opštinama na Kosovu i njihova odgovornost uključuje
praćenje implementacije zakonodavstva, obavljanje inspekcije na radnim mestima i
može naložiti prestanak rada u slučajevima kada ne postoji sigurnost na radu, pruži
informacije i savete, itd. Uzimajući u obzir odgovornosti, prezaposlenost, kapaciteti
inspektora rada su slabi u kvantitavnom smislu. Odnos jednog inspektora rada prema
broju stanovnika još uvek nije dovoljan za efikasan rad inspekcije. Međutim, Vlada
Kosova kontinuirano radi na povećanju kapaciteta Inspekcije kako u pogledu treninga
tako i u smislu povećanja broja inspektora koji je bio nizak u prethodnim godinama.
Naša procena je da da su inspektori rada dobro pripremljeni u profesionalnom smislu,
kontinuiranim obukama u pogledu zakonodavstva EU u ovoj oblasti.
3.9.5.1.3. Opšti podaci
- Molimo navedite glavne demografske indikatore (za poslednjih 5 godina):
327
a) Povećanje neto stanovništva; stanovništvo prema regionalnoj raspoređenosti,
polnoj i starosnoj strukturi (manje od 15 godina; više od 60 godina; preko 75
godina); demografskoj zavisnosti (stanovništvo starosti 65+ preko,
stanovništva starosti 15-64); kolika je demografska zavisnost (očekivana
evolucija u narednim dekadama? Demografske prognoze ako su dostupne.
Tabela 86. Prosečan godišnji rast stanovništva je oko 21.800 stanovnika.
Prirodni priraštaj po godinama
Godišnji prosek za 4
Godine
2007
2008
2009
2010
godine
Prirodni
22,465
22,253
21,735
20,746
21,800
priraštaj
Napomena: u ovim kvalifikacijama nisu uključeni vitalni fenomeni koji su nastali u
inostranstvu. Vitalni podaci za 2011 objavljeni su u junu 2012
b) Stanovništvo u skladu sa regionalnim rasporedom,
Tabela 87. Stanovništvo i njegova raspoređenost na nivou kosovskih opština, (2011)
Redni broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
Opština
Ukupno
Dečani
Dragaš
Uroševac
Kosovo polje
Đakovica
Gnjilane
Glogovac
Gračanica
Elez Han
Istok
Junik
Kačanik
Kamenica
Klina
Klokot
Leposavić
Lipljan
Mališevo
Mamuša
Mitrovica
Novo brdo
Obilić
Parteš
40,404
34,350
109,659
35,222
95,388
90,882
59,278
10,655
9,498
39,089
6,134
33,780
36,178
38,993
2,550
−
58,173
55,552
5,586
72,748
6,751
21,782
1,783
328
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
Peć
Podojevo
Priština
Prizren
Orahovac
Ranilug
Štrpce
Štimlje
Srbica
Suva Reka
Vitina
Vučitrn
Zvečan
Zubin Potok
Ukupno
97,282
89,420
200,838
179,494
56,926
3,852
6,972
27,515
51,480
60,572
47,433
70,536
−
−
1,756,751
c) Pol i starosna struktura (manje od 15 godina; više od 60 godina; preko 75
godina); stopa demografske zavisnosti (stanovništvo starosti 65+ u odnosu na
stanovništvo 15-64 godina);
Tabela 88. Stanovništvo po starosti i polu
Starosne grupe
Pol
M
Ukupno
%
< 15
254,951
51.8
> 60
80,138
47.1
65+
55,091
46.7
75 +
16,995
43.4
15-64
574,017
50.1
Izvor: Preliminarni podaci iz popisa 2011 (oblik baze podataka)
Ukupno
237,501
90,103
62,770
22,199
572,420
Ž
%
48.2
52.9
53.3
56.6
49.9
d) Kakva je demografska zavisnost (očekivana evolucija u narednim dekadama)?
Demografska projekcija, ako je moguće.
Posle objavljivanja konačnih podataka iz popisa (2011), KSA će napraviti demografsku
projekciju.
e) Fertilitet: natalitet na 1000 stanovnika, ukupna stopa fertiliteta, prosečna
starost žena pri porođaju, neto reproduktivna stopa;
Tabela 89. Statistika rađanja: procenat rođenih na 1000 stanovnika:
Godine
Promili (‰)
2007
17.31
329
2008
17.02
2009
16.59
2010
15.90
Izvor: Odeljenje vitalne statistike KSA. (Vitalni podaci za 2011 biće objavljeni na kraju juna
2012)
Tabela 90. Ukupno porođaja/stopa porođaja.
Godine
Porođaji
%
2007
28,908
2008
28,806
2009
28,436
2010
27,602
Napomena: u ovoj kalkulaciji nisu uključeni porođaji van Kosova
1.73
1.70
1.66
1.59
f) Prosek godina trudnica,
Prosek godina trudnica nije praćen – istražen je od strane KSA, sledeći je prosek godina
majki koje su se porodile tokom godina kako sledi:
Tabela 91. Prosek godina majki koje su se porodile u godinama kako sledi
Godine
2007
Prosek godina majki koje su se porodile
27.3
2008
27.6
2009
27.7
2010
28.1
2011
28.1
g) Ukupan procenat reprodukcije
Tokom godine, reprodukcija na Kosovu je 1.19% ili 20,746 ljudi godišnje.
Očekivana dužina života na rođenju (po polu), u 40 godini i 65, očekivana dužina života
na rođenju i od; ako je dostupno, ključni podaci očekivane dužine života u odnosu na
socijalno- ekonomski položaj.
330
Tabela 92. Očekivana dužina života na rođenju (prema polu)
Godina
Prosek
Muškarci
Žene
69.9
68
2009
71.8
Izvor: Demografsko istraživanje, socijalno i reproduktivno zdravlje na Kosovu 2009 KSA za
godine i druge starosne grupe KSA nema podataka.
h) Migracija: emigracija i imigracija: osnovna stopa neto migracije, glavni
trendovi, glavni razvoji u apsolutnim brojevima, procenti stanovništva,
starosne grupe, regioni i etničke grupe.
Kosovska statistička agencija ne prati i nema reprezentativne podatke o migracijama.
- Molimo da dostavite sledeće indikatore:
a) Stopa nezaposlenosti po polu, po zajednicama, prema školskoj spremi
(osnovna, srednja, fakultet); dodatne informacije o ranjivim grupama
pogođenim nezapošljenošću (mladi ispod 25 godina, starije osobe, osobe sa
invaliditetom, emigranti, itd.); istaći regionalne razlike;
Tržište rada na Kosovu karakteriše dugoročna nezaposlenost mladih, žena, osoba sa
invaliditetom i manjinama. Vidi tabelu ispod.
Tabela 93. Dugoročna nezaposlenost kategorija mladih, žena, osoba sa invaliditetom i manjina
2007
2008
2009
2010
2011
Kategorija
Dugoročna
93.%
93.5%
94.2%
94.0%
93.8%
nezaposlenost
Mladi (15-24)
98,695
101,658
103,896
106,342
107,122
Nezaposlene žene
156,679
158,120
161,131
160,856
157,922
Osobe sa invaliditetom 1726
1814
1903
1937
2030
Sve manjine
30133
30509
30695
29860
29711
Izvor: Rad i zapošljavanje Godišnji izveštaj 2011/MLSW
Prema KSA Anketi o radnoj snazi 2009, sa stopom od oko 64%, su osobe sa najmanjom
kvalifikacijom koji će najverovatnije da postanu i ostanu nezaposleni, i ova stopa je
smanjena do oko 46% na srednjem nivou (srednje obrazovanje), dok osobe sa koledžom
ili univerzitetskim obrazovanjem pokazuju da je stopa nezaposlenosti oko 15%. U vezi
sa zapošljavanjem, žene su u negativnoj poziciji od muškaraca na svim nivoima
obrazovanja, ali se razlika smanjuje sa višim kvalifikacijama (Vidi grafikon ispod.
Podaci su kategorizovani po polu u redosledu: muškarci, žene i svi).
Grafikon 1. Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja
331
Kosovo je zvanično podeljeno na dva nivoa; mesnim zajednicama i opštinama. Zato ne
posedujemo podatke o razlikama na regionalnom nivou.
b) Stopa zaposlenosti po polu, zajednicama, prema stručnoj spremi (primarna,
sekundarna, tercijarna); stopa zaposlenosti mladih ispod 25, starijih radnika
(55-64); istakni regionalne razlike; stopa zaposlenosti za žene kombinovana sa
brojem dece;
Stopa zaposlenosti (predstavlja procenat zaposlenih lica radno sposobnog stanovništva
na Kosovu, prema poslednjim podacima iz ankete o radnoj snazi (LFS), 2009 dostiže
26.4%).
Tabela 94. Stopa zaposlenosti na Kosovu
2005
2006
Godina
29
Ukupno 28.9
46.5
Muškarci 46.4
11.9
11.9
Žene
Izvor Statistička agencija Kosova
2007
26.5
40.6
12.7
2008
24.3
38
10.6
2009
26.4
40.2
12.6
Prema KSA Anketi o radnoj snazi 2009, iako niža nego kod muškaraca, ove razlike
između nivoa obrazovanja su još očiglednije za žene. U stvari, na tercijarnom nivou
obrazovanja, žene skoro dostižu isti stepen zapošljavanja kao i muškarci. Drugim
rečima, faktor kvalifikacije igra važnu ulogu za žene jer su u obavezi da trpe više pod
odgovarajućim deficitom, i dobiju više od većih investicija u ljudski kapital (Vidi
grafikon ispod. Podaci su razvrstani po polu u redosledu: muškarci, žene i svi).
332
Grafikon 2. Stopa zaposlenosti po nivoima obrazovanja i polu, ASK Anketa o radnoj snazi 2009
Prema poslednjoj KSA Anketi o radnoj snazi 2009 podaci o oba pola, stopa zaposlenosti
je niža za 15-24 starosnu grupu, sa samo 10.7% do 3.7% za muškarce i žene, u delu,
može se videti da je iz razloga kontinuiranog obrazovanja, ali takođe može biti
posledica teškoća da postignu prvi ulaz na tržište rada. U starijim grupama
stanovništva (55-64), prisutna je veća razlika između muškaraca i žena.
Glavni uzrok ove razlike može biti tendencija žena da ranije idu u penziju. U ovom
grafikoni možete videti nivo zaposlenosti u starosnoj grupi preko 65 koja iznosi 4.6% do
0.8% za muškarce i žene, dok su odgovarajuće brojke za 2008 bile 2.5% do 0.3% za
muškarce i žene (Pogledaj grafikon ispod. Podaci su razvrstani po polu u redosledu:
muškarci,žene i svi).
Grafikon 3. Stopa zaposlenosti po polu i starosnim grupama 2008-2009, ASK Anketa o radnoj
snazi 2009
333
Kosovo je službeno podeljeno na samo dva nivoa, mesne zajednice i opštine. Zato ne
posedujemo podatke o razlikama na regionalnom nivou.
c) Zaposlenost po sektorima (javni/privatni; grane) i prema polu;
Tabela 95. Odeljenje za zapošljavanje između javnog i privatnog sektora, 2007-2011
Godina
2007
225,037
Zaposlenost
74,366
Javni
150,671
Privatni
Izvor: KAS & Penzioni fond
2008
2009
2010
2011
218,231
74,701
143,530
233,338
74,190
159,148
245,502
77,164
168,338
251,510
78,068
173,442
d) Stanovništvo po školskoj spremi i polu; Prema poslednjoj ASK Anketi radne
snage 2009, sve osobe na Kosovu od 15 godina i više, skoro 41% muškaraca i
preko 65% žena na Kosovu je završilo manje od srednje škole.
Prema poslednjoj ASK Anketi o radnoj snazi 2009, sve osobe na Kosovu starosti 15
godina i više, skoro 41% muškaraca i preko 65% žena je završilo manje od srednje škole.
Samo svaki dvanaesti muškarac i svaka šesnaesta žena imaju koledž ili univerzitetsko
obrazovanje. Čak i ako se uzme u obzir da, sa jedne strane, neki mladi ljudi još nisu
završili njihovo obrazovanje i, mlađe starosne grupe imaju tendenciju da dostignu viši
nivo obrazovanja od svoji starijih kolega, ovi podaci daju razlog za zabrinutost jer lična
kvalifikacija za oba pola određuje šanse za zaposlenost i rizik od nezaposlenosti. Oba
ova efekta biće prikazana u narednim odeljcima.
334
Grafikon 4. Stanovništvo po nivou obrazovanja i polu
e) Raspodela prihoda (stopa kvintalnog udela prihoda, GINI indeks; rizik od
stope siromaštva i praga, definicije, istaknite ugrožene grupe);
Ne postoje zvanični podaci o raspodeli dohotka.
GINI indeks meri nejednakost u potrošnji. Ovo se može primeniti za promenljive kao
što su prihod, potrošnja, svojina nad zemljištem itd. U našem izveštaju koristili smo
promenljivu potrošnju.
Definicija je data na osnovu potrošnje, isključujući vrednost imovine domaćinstva. GINI
indeks u 2009 na Kosovu je bio 30.2. Prema ovom indikatoru izgleda da je opšta
nejednakost na Kosovu relativno mala.
Napomena: minimalna vrednost GINI je nula, dok je maksimalna vrednost 1. Zato GINI
indeks varira od 0 do 1. Jedan GINI (100%) se dešava kada osoba ima svu potrošnju,
dok ostali ne troše ništa. U celini, jedan GINI od 30.2 je prilično nizak što ukazuje da je
raspodela potrošnje na Kosovu za 2009 relativno jednaka. (Izvor: Anketa o potrošnji
domaćinstava, Svetska banka, KSA 2009).
f) Porodična struktura: glavni trendovi, broj dece po porodici; starost majki;
stopa razvoda; procenat porodica sa jednim roditeljem; procenat pojedinačnih
domaćinstava.
Broj dece po porodici nije još definisan prema poslednjem popisu. Ovi podaci su
planirani da budu dostupni u avgustu ove godine.
Što se tiče starosti majke, ovi podaci mogu biti izvedeni samo iz vitalnih podataka koji
prate stopu rađanja. U skladu sa tim prosečna starost majki pri porođaju na Kosovu je
28.1 za 2011 godinu.
335
Tabela 96. Prosečna starost majki na porođaju
Godina
Prosečna starost majki pri porođaju
2007
2008
2009
2010
2011
27.3
27.6
27.7
28.1
28.1
Tabela 97. Procenat razvoda na 100 brakova na Kosovu.
Godina
Razvodi
2007
9.26
2008
5.72
2009
7.69
2010
7.94
Procenat porodica sa jednim roditeljem i procenat pojedinačnih domaćinstava još uvek
ne može da se izvede od strane Kancelarije za regionalno zapošljavanje. Ovi podaci će
biti dostupni nakon konačnog objavljivanja podataka.
3.9.5.1.4. Politika zapošljavanja
- Kakav je vaš ukupni pogled na situaciju na tržištu rada na Kosovu i glavnim
srednjoročnim i dugoročnim pitanjima/izazovima?
Sa ukupno 325.261 lica koja su registrovana kao nezaposlena kod javnih službi za
zapošljavanje (PES) na Kosovu do kraja 2011 – predstavljaju pad od -3.0% u odnosu na
2010, od čega 93,8% je dugoročna nezaposlenost, 48.6 žene, 60% od njih su
nekvalifikovane, starosne grupe 15-24 godina sa najvišim nivoom ulaznosti na tržište
rada, 72% svih registrovanih nezaposlenih lica pripadaju nivou ispod nivoa srednjeg
stručnog obrazovanja. U proseku, službenik za zapošljavanje na Kosovu u 2011 treba da
podrži oko 1,787 nezaposlenih lica. U 2011, Javna služba za zapošljavanje na Kosovu
zabeležila je 9,776 radnih mesta nagomilanih za godinu dana. Privatni sektor
obezbeđuje oko 67% radnih mesta. Tokom 2011, kancelarija javnih službi za
zapošljavanje pomogla je 7,484 u direktnom zapošljavanju na novom radnom mestu
licima registrovanim kao nezaposleni. Ukupno 3,449 učešća na obukama registrovano je
tokom 2011.
Dugoročni i kontinuirani izazovi na tržištu rada su: nizak i spor ekonomski razvoj,
visok stepen nezaposlenosti među mladima, nedostatak ljudskih kapaciteta u PES,
ograničen budžet u podršci aktivnih mera na tržištu rada, niska mogućnost povećanja
potražnje na tržištu rada.
- Da li postoji bilo koja prognoza tržišta rada?
Trenutno, MRSS nema nikakvu prognozu tržišta rada.
336
- Institucionalna/administrativna situacija: Ko je odgovoran za dizajniranje i
sprovođenje politike zapošljavanja na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou?
Ko je odgovoran za koordinaciju politike između relevantnih odeljenja u upravi na
centralnom, regionalnom i lokalnom nivou? Molimo obezbedite informacije o broju
osoblja i nivoima odgovornosti za politiku zapošljavanja.
Ministarstvo za rad i socijalno staranje u organizacionom sastavu ima Odeljenje za rad i
zapošljavanje, u okviru kojeg su Odeljenje za rad i zapošljavanje i Odeljenje
profesionalnog obrazovanja.
Izrada politike zapošljavanja je završena od strane Odeljenja za rad i zapošljavanje,
odnosno Odeljka za zapošljavanje na centralnom nivou.
Implementacija ovih politika zapošljavanja je odgovornost Zavoda za zapošljavanje pod
upravom regionalnih centara za zapošljavanje na regionalnom nivou, kao i ceo proces
koji je pod nadzorom i praćenjem Odeljenja za rad i zapošljavanje, odnosno Odeljka za
rad i zapošljavanje na centralnom nivou. Trenutno proces koordinacije politika
zapošljavanja je centralizovan od vrha prema dole.
Odeljak za zapošljavanje čine 14 zvaničnika na centralnom nivou. Od ovog broja, 2
poslodavca su zadužena na centralnom nivou za izradu politike.
- Da li javna služba za zapošljavanje (zavod za zapošljavanje) postoji? Ako postoji,
koji je njen pravni status i kako je organizovana? Koji su glavni zadaci/funkcije
javne službe za zapošljavanje? Kakav je njen odnos sa Ministarstvom za rad? Koji su
njeni resursi i osoblje?
MRSS ima Odeljenje za rad i zapošljavanje sa dva odseka: Zapošljavanje (koje ima 7
Regionalnih kancelarija za zapošljavanje i 23 Opštinske kancelarije za zapošljavanje) i
stručno osposobljavanje (koji ima 8 Centara za stručno osposobljavanje).
Administrativno Uputstvo Br. 02/2009 za izmenu Administrativnih Uputstvo Br.
08/2005 o organizovanju, sistematizovanju i upravljanju u Ministarstvu rada i
socijalnog staranja (član 20) utvrđuje procedure i definiše organizaciju sistematizacije
radnih mesta, reguliše i organizovanje strukture, menadžment i strukturno regulisanje
funkcije i institucionalnih principa MRSS.
Tabela 98. Odeljenje za rad i zapošljavanje uključujući centralni, regionalni i lokalni nivo
Odeljenje za rad i
zapošljavanje
Centralni
nivo
9
Regionalni
nivo
0
Lokalni
nivo
0
Ukupno
9
337
Odeljak za rad i
5
95
zapošljavanje
Odeljenje stručnog
4
79
osposobljavanja
Ukupno
18
174
Izvor: Odeljak za rad i zapošljavanje/MRSS 2012
84
184
0
83
84
276
Na osnovu gornje tabele možemo da procenimo da na centralnom nivou koji čini 6.5%
ljudskih resursa u odnosu na regionalni i lokalni nivo, što čini 93.5%, postoje teškoće u
upravljanju dinamičnim razvojem tržišta rada.
Odeljenje za rad i zapošljavanje je organizovan kako sledi:
a. Odeljak za zapošljavanje;
b. Divizija za stručno osposobljavanje.
Prema AU Br. 08/2005 o organizovanju, sistematizaciji i upravljanju u Ministarstvu za
rad i socijalno staranje, Odeljenje za rad i zapošljavanje je odgovorno za:
a. Formulaciju, dizajn, i implementaciju politika zapošljavanja bez ikakve
diskriminacije;
b. Razvoj i implementaciju strategije zapošljavanja usvojenu od strane najviših
organa vlasti;
c. Upravljanje i nadzor zaposlenosti (Kancelarija za regionalni razvoj, Centar za
stručno osposobljavanje i Opštinska kancelarija za zapošljavanje);
d. Izrada i implementacija strategije za stručno osposobljavanje, usvojena od
strane viših autoriteta;
e. Izrada i implementacija zakonske regulative u oblasti zapošljavanja.
f. Obezbeđenje tehničke pomoći i praćenje odeljaka u vezi sa implementacijom
politika zapošljavanja;
g. Administracija i nadzor obuka kako bi se dodeljeni zadaci uspešno završili
h. Osigura da su ponuđene usluge dostupne na celoj teritoriji Kosova;
i. Komunikacija i puna i efikasna saradnja između svih aktera koji se bave
radom i zapošljavanjem;
j. Održavanje redovnih kontakata sa donatorima u vezi sa dizajnom i
implementacijom lokalnih projekata i međunarodnih mehanizama u oblasti
rada i zapošljavanja;
k. Koordinacija i saradnja sa socijalnim partnerima za razvoj i unapređenje
socijalnog dijaloga na Kosovu, u skladu sa primarnim i sekundarnim
zakonodavstvom koje se odnosi na ova pitanja.
- Objasni koji su glavni dokumenti politike/strategija, njihovi osnovni ciljevi i koji
vremenski period pokrivaju. Objasnite kako se prate i predstavljaju rezultati
praćenja.
338
MRSS je izradilo i usvojilo Strategiju zapošljavanja 2010-2012, Sektorsku strategiju 20102012 i Strategiju stručnog osposobljavanja 2012-2014. Postoje takođe i Akcioni planovi
za implementaciju ovih strateškog dokumenata koji se sprovode.
Strategija zapošljavanja /2010-2012 ima za cilj povećanje stope zaposlenosti, poboljšanja
investicione klime i smanjenja troškova poslovanja u cilju povećanja brzine otvaranja
novih radnih mesta podsticanjem otvaranja novih preduzeća, promovisanjem jake
osnove veština i većim razvojem ljudskog kapitala kroz formalno obrazovanje i stručnu
obuku, unapređenje i funkcionisanje tržišta rada preko najboljih institucija tržišta rada,
politika i procedura.
Sektorska strategija 2010-2012 osnovnih ciljeva je da poveća novu zaposlenost i podigne
profesionalne sposobnosti, u zavisnosti od zahteva tržišta rada. Da razvije saradnju sa
zemljama u regionu (članicama EU i onih van EU) a i poveća mogućnosti zapošljavanja
radne snage sa Kosova.
Praćenje implementacije aktivnosti u okviru strategije vrše grupe osnovane u okviru
Ministarstva za rad i socijalno staranje. U funkciji efikasnog nadgledanja, matrica
napretka je dizajnirana. Proces praćenja i procene je u toku.
- Koji je zakonodavni okvir za implementaciju programa i mera zapošljavanja? Kako
pratite implementaciju?
Za implementaciju programa, projekata i mera zapošljavanja, MRSS je odobrilo
sekundarno zakonodavstvo u formi Uredbe br. 01/2012 za Programe Aktivnog tržišta
rada. Implementacija ove Uredbe biće na početku nadgledana od strane službenika
Odeljka za rad i zapošljavanje na centralnom i regionalnom nivou od strane direktora
Kancelarije za regionalno zapošljavanje i na lokalnom nivou od strane načelnika
opštinske kancelarije za zapošljavanje putem izveštaja i informacija o tržištu rada.
- Koje su važeće aktivne mere na tržištu rada? Koji se udeo nezaposlenosti smanjio
ovim merama (ako je moguće meriti)? Ako je moguće obezbedite podatke za
poslednjih pet godina.
Programom "Program aktivnog tržišta rada za zapošljavanje" UNDP, je posredovao u
zapošljavanju (617). “Stručno osposobljavanje na Kosovu", Lux Razvoj iz Luksemburga
(250); “Pomoć u stručnom obrazovanju i obuci na Kosovu "Kosvet -6, (890); Javni radovi
Kosova u 2011 (1809); “Zaštita šuma od požara'' MAFRD (60);”Lepo Kosovo” EC MRSS
(241); "Berza zaposlenosti” ugovorena aktivnost sa AKB (1500).
Tabela 99. Ukupan broj lica koji traže posao posredovanjem je 7484.
Godine
2007
2008
2009
2010
2011
Total
339
Br. Korisnika mera
aktivnog zapošljavanja
%
5993
5845
7232
6787
7484
-19%
1%
20%
-10%
10%
33341
Izvor: Odeljak za rad i zapošljavanje/MRSS, 2012
Podaci prikazani u gornjoj tabeli pokazuju da je u 2009 bilo povećanje korisnika
aktivnih mera za 20% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo dolazi kao rezultat širenja
aktivnih mera. Dok je u 2011 povećanje za 10% u odnosu na 2010 takođe kao rezultat
širenja aktivnih mera.
- Opišite strategiju i mere preduzete za rešavanje neformalnog /neprijavljenog rada i
njene rezultate
Vladin program za sprečavanje neformalne privrede na Kosovu i njenog Akcionog
plana 2010-2012 prati cilj sprečavanja sive ekonomije.
Primarni ciljevi vladinog Programa i akcionog plana za sprečavanje neformalne
ekonomije fokusirani su na poboljšanje različitih predmeta kao što su:
a. Organizaciona struktura nadležnih organa,
b. zakonodavstvo,
c. koordinacija službenih dužnosti i izvora nadležnih organa,
d. sporazum o saradnji između nadležnih organa,
e. tretman javnih i privatnih institucija,
f. razvoj preduzetničkog sektora i smanjenje poremećaja na tržištu rada,
g. svest o uticaju i sprečavanju sive ekonomije,
h. sistemi informacione tehnologije i instrumenti nadležnih organa, kao i
i. porezi.
Na osnovu vladine strategije za sprečavanje neformalne privrede 2010-2012 i akcionog
plana za sprovođenje ove strategije MRSS u saradnji sa TAK i kosovskom policijom,
inspekcijom rada sproveo je zajedničke inspekcije, a rezultat tih inspekcija je
legalizovanje 3.219 radnika i 94 potvrđenih subjekata koji su do tada radili
neregistrovano.
- Koja je registraciona stopa nezaposlenih? Koji je udeo muškaraca i žena, mladih i
starijih nezaposlenih, iz raznih zajednica?
Tabela 100. Registracija nezaposlenosti prema polnoj starosnoj grupi
Indikatori
2007
2008
2009
Registracija nezaposlenosti
334595
335942 338895
Pol
Žene
Muškarci
156679
177916
158120
177822
161131
177764
2010
2011
335260 325261
160856 157922
174404 167339
340
Starosna
grupa
15-24
98695
101658
103896
106342 107122
Žene
25-39
Žene
40-54
Žene
55+
Žene
47398
147411
70080
66286
30071
22203
9163
48891
147995
70639
65585
29857
20704
8774
50404
149382
72022
65819
30176
19798
8551
52071
148059
71796
63631
29372
17228
7674
Etnička
pripadnost
Albanci
304461
305433
308200
305400 295550
Srbi
13428
13198
13190
13021
Druge manjine
16706
17311
17505
16839
Sve manjine
30133
30509
30695
29860
Izvor: Informacije tržišta rada na Kosovu, mesečni izveštaj/LED/MLSW
53172
142276
69636
59995
27857
15868
7349
12810
16901
29598
Smanjenje registracije nezaposlenih u 2011 u odnosu na prethodnu godinu je rezultat
povećanog odliva (otkazivanja, obuke za posao) u odnosu na ulaze. Pad registracije je
oko - 3%.
- Finansiranje: Kako je politika zapošljavanja finansirana? Koji je iznos raspodeljen (
npr. Kao deo centralnog budžeta; za poslednjih 5 godina)? Koji su izvori za
finansiranje vaše aktivne politike tržišta rada? Koji je iznos potrošen na merama
aktivnog tržišta rada (kao deo budžeta; kao deo GDP; poslednjih 5 godina)
Politike zapošljavanja trenutno se finansiraju iz dva izvora: iz kosovskog
konsolidovanog budžeta i donatora, za više detalja pogledaj tabelu ispod.
Tabela 101. Finansiranje politike zapošljavanja
2007
Ukupan kosovski
konsolidovani budžet
717.473.900
Finansiranje politika
zapošljavanja od KCB
345,000
2008
1,000,903,323
358,990
2009
1,139,378,232
300,000
2010
1.295.096.800
2,065.000
2011
1,414927,737
3.171.400
341
% podrške politika
zapošljavanja od KCB
za MRSS
0.05%
0.04%
0.03%
0.16%
Donatori
905,000
1,218,000
1,801,810
4,450.000
0.22%
3.102.500
Izvor; Odeljak za rad i zapošljavanje/MRSS/2012
- Opišite nedavne značajne reforme koje su sprovedene. Koji su bili glavni ciljevi
reformi? Objasnite koje su planirane reforme i njihov trenutni status. Koji je
očekivani uticaj ovih reformi?
Menadžment Informacioni sistem zapošljavanja je postavljen u svim javnim službama
za zapošljavanje na Kosovu. Minimumi strukturalnih i funkcionalnih standarda za
javnu službu za zapošljavanje su odobreni od strane Ministarstva. Osnovni cilj ovih
reformi je da poveća kvalitet javnih službi za zapošljavanje, klijent fokusiranim
pristupom, obezbeđujući efikasnost aktivnog tržišta rada u zadovoljenju potreba
klijenata, definisanju boljeg razumevanja tržišta rada na nacionalnom i lokalnom nivou.
Istraživanje, obrada, analiza i beleženje lokalnih informacija tržišta rada u regionalnim i
opštinskim kancelarijama za zapošljavanje i sistematizovanje, ažuriranje i razvoj baze
podataka koji su dostupni svima.
Na osnovu Strateškog plana razvoja 2012-2014, dokument usvojen od strane vlade,
planira da nastavi sa reformama na izgradnji kapaciteta za dizajniranje politika u
Odeljenju za rad i zapošljavanje i osnivanju takođe Odeljka za izradu politika i Odeljka
za implementaciju politike, reorganizaciju stručne obuke, kreiranje kapaciteta za
pružanje obuke, organizovanje kancelarija za zapošljavanje kroz razmenu
odgovornosti, izradu i praćenje oblasti zapošljavanja i socijalne kohezije i formiranje
nacionalne službe za zapošljavanje.
Očekivani uticaj ovih reformi će biti izražen povećanjem kvaliteta u javnim službama za
zapošljavanje u oblasti informacija , saveta, posredovanja, istraživanja, profesionalne
orijentacije, fokusa na kupce, širenje i produbljivanje aktivnih mera tržišta rada i u svim
uslugama izgradnje kvaliteta na tržištu rada.
3.9.5.1.5. Socijalna inkluzija
- Da li postoji zvanična definicija apsolutnog i/ili relativnog siromaštva i/ili socijalne
inkluzije? Koja je apsolutna /relativna linija siromaštva i kako se ona izračunava?
Apsolutno siromaštvo: Definiše se bez uzimanja u obzir ukupnog nivoa ili distribucije
blagostanja u društvu. Apsolutno siromaštvo je definisano kao minimum prihoda,
hrane ili potrošnje kalorija.
Relativno siromaštvo: definiše kategoriju ljudi koji su siromašni u opštem okviru
distribucije dobrobiti, u okviru datog društva. Izražava se distancom (odvajanje)
342
između lične potrošnje, prihoda ili pristupa uslugama, u odnosu na formu društva u
kome osoba živi.
Prema pristupu relativnog siromaštva, siromaštvo se povećava sa prosečnim prihodima
države. Ako će svi prihodi i rashodi biti udvostručeni nakon obračuna inflacije, to bi
moglo da dovede do apsolutnog smanjenja siromaštva, dok će siromaštvo ostati
potpuno nepromenjeno.
Kosovske linije siromaštva osnovane su korišćenjem metode Osnovnih troškova
potreba (Ravallion 1994). Komponenta hrane linije siromaštva počinje od obračuna
kalorija 2.100 Kilo-kalorija po osobi po danu, na osnovu prosečne potrošnje
domaćinstva blizu liniji siromaštva. Komponenta ne hrane linije siromaštva bazira se na
učešću ukupnih izdataka koji siromašna domaćinstva raspoređuju na neprehrambene
stavke. Linija siromaštva je zbir komponenti hrane i ne hrane. Ekstremno siromaštvo je
jednako liniji siromaštva hrane, što znači da domaćinstvo koje je izuzetno siromašno
ima ukupan nivo potrošnje ispod iznosa zahtevanog u skladu sa referentnim
siromaštvom potrošačke korpe.
Prema najnovijoj proceni siromaštva svetske banke u 2009, više od trećine stanovništva,
odnosno 34%, živi ispod linije apsolutnog siromaštva od 1.55 evra po osobi po danu, i
12% živi ispod linije ekstremnog siromaštva od 1.02 evra. Linije siromaštva u ruralnim i
urbanim područjima su skoro iste, sa malim razlikama u svih sedam regiona Kosova.
- Molimo objasnite koje su ugrožene grupe i tekuće podatke/procenjene o njihovoj
veličini (npr. Osobe sa invaliditetom, nezaposleni, oni u neformalnom
sektoru/poljoprivredi za sopstvene potrebe, etničke/kulturne zajednice (molimo
navedite), porodice, deca i omladina, žene, stare osobe, samohrani roditelji itd.)?
Opišite društvenu isključivost u odnosu na urbane/ruralne i regionalne faktore.
Opišite regionalnu distribuciju etničkih/kulturnih zajednica.
Jedna od najugroženijih grupa koja se suočava sa ozbiljnom socijalno-ekonomskom
situacijom su RAE zajednice, pored veće stope siromaštva i socijalne isključenosti, oni
imaju nizak nivo obrazovanja i visoku stopu nepismenosti, zbog ranog napuštanja
škole, posebno devojčica koje samo u retkim slučajevima završavaju školovanje.
U ostale ugrožene grupe spadaju: deca, starije osobe i porodice u kojima doprinosi I
njihova zarada ne ispunjavaju vitalne potrebe. Ugroženim grupama se takođe smatraju
kategorije osoba sa invaliditetom, žene iz ruralnih područja, domaćice i dugoročno
nezaposleni. Shodno tome, ove kategorije su pod pritiskom da napuste školu zbog
socijalno-ekonomskih uslova.
Mogućnosti ovih grupa u pristupu različitim uslugama su ograničene i razlikuju se po
mestu u kojem žive i borave. Angažovanje pripadnika RAE zajednice na tržištu rada je
ograničeno kako u ruralnim tako i u urbanim područjima, i mogućnostima
zapošljavanja uglavnom proste radne snage (fizički rad), zbog nedostatka kvalifikacija
za bilo koju profesiju.
343
Kategorija osoba sa invaliditetom, žene i dugoročno nezaposleni koji žive u ruralnim
oblastima, imaju tendenciju da se kreću ka urbanim sredinama da pronađu mogućnosti
za zapošljavanje ili integraciju.
Najraširenija zajednica u svim regionima na Kosovu je RAE zajednica. Ostale zajednice
kao što je turska, i bošnjačka locirane su više u jednom ili dva, određena regiona.
Srpska zajednica je rasprostranjena, i živi zajedno sa brojnom većinskom zajednicom
Albanaca i drugima, pored tri opštine na severu Kosovu koje nisu integrisane u
kosovsko društvo, iako su deo prednosti raznih šema i socijalnih usluga.
Tabela 102. Nezaposlenost tokom vremena, 2007-2011
Godina
2007
2008
2009
Registrovani
nezaposleni
334,595
335,942
338,895
2010
2011
335,260
325,261
Izvor: Izveštaj o radu i zapošljavanju 2011, MRSS
Glavne kategorije nezaposlenosti su dugoročno nezaposleni, omladina, žene, i manjine.
Tabela 103. Dugoročna nezaposlenost mladih, žena, osoba sa invaliditetom i manjina
2007
2008
2009
2010
2011
Kategorija
Dugoročna
93.00%
93.50%
94.20%
94.00%
93.80%
nezaposlenost
Omladina (15-24)
98,695
101,658
103,896
106,342
107,122
Nezaposlene
156,679
158,120
161,131
160,856
157,922
žene
Osobe sa
1,726
1,814
1,903
1,937
2,030
invaliditetom
Sve manjine
30,133
30,509
30,695
29,860
29,711
Izvor: izveštaj o radu i zapošljavanju 2011, MRSS
Molimo objasnite koja je odgovorna politika u vezi sa individualnim grupama?
Za sve ove kategorije, MRSS je razvilo alternativne oblike zaštite, bez obzira na etničku
pripadnost, rasu i religiju. Glavne politike MRSS su: zaštita napuštene dece, deca
razvedenih roditelja, zapuštena deca, maltretirana i zlostavljanja deca, deca sa
smetnjama u razvoju, deca radnici, fizički zlostavljanja deca i oni žrtve trgovine
ljudima.
344
Od 2000, šema socijalne pomoći pomaže siromašnim porodicama u nevolji i koja
obezbeđuje socijalna davanja kroz mesečnu isplatu u gotovini, oslobađanja od plaćanja
električne energije u određenom iznosu, pruža besplatne medicinske usluge, itd.
Što se tiče etničkih manjinskih grupa u drugim etnički-većinskim opštinama osnovane
su pod-kancelarije za manjine koje obezbeđuju različite socijalne usluge. Takve
kancelarije su osnovane za Albance u 3 severne kosovske opštine, za Srbe u opštinama
Peć, Orahovac, Gnjilane, Vučitrn, i za tursku zajednicu u opštini Mamuša.
Što se tiše osoba sa invaliditetom, osim usluga koje nude lokalne institucije, postoje
programi koji su namenjeni za one koji su sa trajnim invaliditetom ili primaju novčanu
naknadu za invalidnost koja je finansirana iz državnog budžeta i administrirana od
MRSS. Ovi programi uključuju; programe podrške porodicama koje imaju decu sa
invaliditetom starosti 1-18, programe invalidskih penzija uključujući podršku za obuku,
rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Sve ovo je regulisano specijalnim
Zakonom za svaku kategoriju naknada kao i Zakon za posebne socijalne usluge.
- Ko je odgovoran za dizajniranje i sprovođenje politika socijalne inkluzije na
centralnom, regionalnom i lokalnom nivou? Ko je odgovoran za politiku
koordinacije između relevantnih odeljenja u administraciji na centralnom,
regionalnom i lokalnom nivou? Opišite organizacionu strukturu institucija
uključenih u ove politike, ulogu pružaoca socijalnih usluga, NVO-je, grupa za
zagovaranje, koordinaciju između institucija i praćenje njihovih aktivnosti.
Glavna institucija odgovorna za dizajniranje i implementaciju politika socijalne
inkluzije je Ministarstvo za rad i socijalno staranje na centralnom nivou, u saradnji sa
Opštinskim odeljenjem za zdravlje i socijalnu zaštitu na lokalnom nivou, i Kancelarijom
dobrog upravljanja u okviru Kancelarije premijera koja ima koordinacionu ulogu.
Koordinacija politika u socijalnoj inkluziji na centralnom nivou, u većini slučajeva se
vrši putem osnivanja radnih grupa ili komisija , koje imaju mandate da izrade
dokumenta politike, strategije i akcione planove.
Ne postoji ni jedno koordinaciono telo osnovano na lokalnom nivou u odnosu na izradu
politika socijalne inkluzije. Sprovođenje politika vrše institucije na lokalnom nivou
(Opštinska odeljenja za zdravlje i socijalno staranje) i odeljenja centralnih tela koja rade
lokalno ili regionalno.
Ključne institucije uključene u dizajniranje i implementaciju ovih politika bile su
MLSW, na centralnom nivou, Opštinsko odeljenje za zdravstvo i socijalno staranje
preko centra za socijalni rad, koji je pod opštinskom odgovornošću od 2009, i pruža
socijalne i porodične usluge svim građanima.
Osim državnih institucija, važnu ulogu imaju NVO, koje mogu biti podeljene u dve
kategorije: (1) NVO udruženja koja se bave pružanjem socijalnih i porodičnih usluga
345
kroz donatorske podrške i takođe su angažovane za usluge od strane institucija (MRSS
i opština) i (2) NVO koje zagovaraju i prate sprovođenje zakona i politika socijalne
inkluzije.
-Koji su organi i mehanizmi finansiranja?
Glavni organ finansiranja na centralnom nivou je Ministarstvo finansija koje izdvaja
sredstva za MRSS da pokrije troškove i profesionalni razvoj usluga za sve građane koji
ispunjavaju uslove iz zakona koji je na snazi. Izdvojeni budžet za MRSS podeljen je na
osnovu nekoliko programa i pod-programa koji pokrivaju davanja socijalnih usluga,
socijalnu pomoć i druge usluge zbrinjavanja.
Od 2009, opštine su odgovorne za finansiranje socijalnih centara rada. Glavni izvor
finansiranja je centralni budžet, preko koga su budžetske centralne i lokalne
organizacije finansirane. Opštine imaju posebne grantove za obrazovanje i zdravstvo
kao i Opšti grant dodeljen od strane centralne vlade, pod kojim imaju mogućnost da
finansiraju socijalne i porodične usluge. Opštine takođe imaju prihode kojima mogu da
finansiraju usluge u skladu sa određenim prioritetima. Kroz podršku donatora,
kriterijumi i planovi finansiranja su dizajnirani za socijalne i porodične usluge. Ovo je
predstavljeno opštinama u vidu smernica za budžetsku alokaciju po Opštem grantu i
prihoda za finansiranje socijalnih i porodičnih usluga preko kojih će implementacija
politika socijalne inkluzije biti podržana.
Objasnite politiku prema socijalnoj inkluziji Roma: koji su njihovi glavni
strateški/politika dokumenata, ciljevi? Koje je stanje implementacije?
Koji su rezultati? U čemu vidite nove izazove? – Obezbedite informacije (podatke) o
situaciji zapošljavanja u različitim manjinskim zajednicama; opišite politike i mere
uvedene da podrže zapošljavanje i socijalnu inkluziju ovih zajednica i njihovih
rezultata. Kako procenjujete rezultate?
Strategija i akcioni plan za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana, 2009-2015, je jedan od
prioriteta vlade Kosova. Strategija je u trećoj godini implementacije. OPM /OGG
nastavlja proces monitoringa, koordinacije i izveštavanja o implementaciji Akcionog
plana za RAE zajednice. Sada je u procesu finalizacije izveštaja za 2011. U pogledu
dostignuća, izveštaj ukazuje na problem, teškoće i izazove sa kojima se suočavaju
institucije u procesu ispunjavanja ciljeva predviđenih Strategijom i Akcionim planom za
integraciju RAE.
Što se tiče informacija o tržištu rada za RAE , pogledajte tabelu iznad o zapošljavanju i
nezaposlenosti, u kategoriji 'druge manjine' čija kategorija je takođe RAE zajednica.
Izazovi:
a. Ne pojavljivanje RAE zajednice za registraciju u javnim službama za
zapošljavanje u pomoći njihove inkluzije u tržište rada.
b. Nizak nivo ekonomskog razvoja Kosova.
c. Nedostatak Zakona o promociji zapošljavanja i novčane naknade.
346
d. Nepismenost članova RAE zajednice.
e. Nizak nivo učešća dela RAE u aktivnim merama tržišta.
U skladu sa Strategijom i Akcionim planom za Integraciju Roma, Aškalija i Egipćana
2009-2015, odnosno sa ciljem da ostvari cilj 3 “Poveća stopu zaposlenosti zajednica
Roma, Aškalija i Egipćana kroz posredovanje, stručno osposobljavanje i zapošljavanje u
javnim radovima”, tokom 2011, 478 tražioca posla (211 žene) iz zajednice Aškalija, 207
Roma (99 žene) i 156 ostalih (74 žene) su registrovane u Javnim centrima za
zapošljavanje.
Zbog toga ukupan broj registrovanih nezaposlenih RAE je kao što sledi:
a. Aškalije 4183 – 2,245 žena,
b. Roma 3683 – 1,679 žena,
c. Drugi 937.
Broj zaposlenih RAE tokom 2011 je kao što sledi:
a. Aškalije 239 - 55 žena,
b. Roma 38 - 4 žena, i
c. Drugi 33 - 8 žene.
Ukupan broj od 69 (20 žene), Aškalije 29 (6 žene), Roma 10 (3 žene), ostali 30 (11 žene)
su učestvovali na VTC obuci u 2011.
Za 138 lica koja traže posao iz RAE zajednica je posredovano - 62 Roma, 67 Aškalija, 9
Egipćana su bila registrovana u javnim kancelarijama za zapošljavanje u 2011.
Ukupan broj RAE korisnika uključenih u uslugama socijalnog davanja u 2011 je 210, od
kojih 54 Roma, 102 Aškalija i 54 Egipćana .
U periodu januar – decembar 2011, u okviru socijalne pomoći za porodice koje imaju
decu sa smetnjama u razvoju ispod 1-18 godine, ukupno 21 familija se prijavila, od kojih
su 9 još aktivne u ovom programu (5 Aškalija, 2 Egipćana i 2 Roma). Od 2009, ukupan
broj onih koji su primili korist u ovom programu je 97 (Roma 24, Aškalija 53 i Egipćana
19u iznosu od 100 evra mesečno.
53 dece je smešteno kod rodbine, od čega 37 Roma, 13 Aškalija i 3 Egipćana.
Na osnovu Zakona br. 2003/15 za Šemu socijalne pomoći i drugim podzakonskim
aktima, Šema Socijalne pomoći na Kosovu je posvećena svim siromašnim porodicama,
bez obzira na etničku pripadnost, jezik, starost, osetljivost, itd. Prema podacima Centra
za socijalni rad CSW-MRSS 2011, socijalna pomoć na Kosovu je obezbeđena za 35,762
porodica sa 155.998 članova porodica. Pogledaj ispod prikazano po RAE zajednicama:
a. Aškalije: 1.384 porodica sa 7.354 članova porodice ili 3.87 %;
b. Romi: 923 porodica, sa 4.207 članova porodice ili 2.58 %;
347
c. Nije se izjasnilo: 72 porodice sa 335 članova porodice ili 0.2 %;
d. Deklarisani kao ostali: 175 porodica sa 785 članova porodice ili 0.49 %.
U skladu sa podacima od decembra 2011:
a. Aškalije: 1.395 porodica sa 7.429 članova porodice ili 4.00 %;
b. Romi: 951 porodica, 4.353 članova porodica ili 2.73 %;
c. Nije se izjasnilo: 56 porodica sa 252 članova porodica ili 0.16 % i
d. Deklarisani kao ostali: 188 porodica sa 879 članova porodica ili 0.54 %.
U period januar-decembar 2011, odgovarajuća komisija MLSW/DSW, pregledala je
ukupno 309 zahteva za trenutnu hitnu pomoć. 261 zahtev je odobren (52 porodice su
imale korist u iznosu od 300€, dok je 209 porodica imalo korist u iznosu od 100 €). U
okviru perioda januar – decembar 2011, MRSS je potrošilo 36.500€ za ovu svrhu. Pošto u
ovu kategoriju etničko poreklo nije navedeno, u skladu sa procenom, oko 7% od
korisnika, pripadaju RAE zajednici. Memorandum o razumevanju je potpisan između
MLSW-MF-KEK za 2011 za subvencionisanje porodica pod Šemom socijalne pomoći,
što važi i za RAE zajednicu korisnika ove šeme.
Molimo opišite nedavne značajne reforme koje su sprovedene. Koji su bili glavni
ciljevi reformi? Objasnite šta su planirane reforme i njihov trenutni status. Koji je
očekivani uticaj ovih reformi?
Memorandum o razumevanju je potpisan u januaru 2009 za prenos odgovornosti
socijalnih usluga i socijalne pomoći sa centralnog (MSLW) na lokalni nivo (opštine)
Opštinsko odeljenje za zdravlje preuzelo je odgovornost u upravljanju i finansiranju
aktivnosti Centara za socijalni rad, kao glavne institucije koja obezbeđuje usluge
socijalne zaštite.
Uz podršku finansiranog projekta od strane Evropske komisije, " Podrška EU, MLSW"
počeo je proces reformi koji je u vezi sa adaptacijom i harmonizacijom primarne i
sekundarne oblasti socijalnih usluga i socijalne pomoći. Među ostvarenim ciljevima, uz
podršku ovog projekta je Nacrt akcionog plana za sprovođenje sektorskih strategija,
revizija socijalne pomoći, razvoj pet standarda socijalnih usluga, izrada pravnog okvira
za licenciranje pružaoca socijalnih i porodičnih usluga, kao i podizanje kapaciteta 5
pilot opština za pripremu lokalnih razvojnih planova za socijalne i porodične usluge.
Proces reforme MRSS je takođe podržan od strane DFID projekta "Jačanje
administrativnih i finasijskih kapaciteta za decentralizaciju socijalnih usluga" dajući
podršku MRSS i opštinama. Ovaj projekat je počeo u 2011 sa ciljem da se uspostavi
politika savetodavne komisije za društvenu decentralizaciju usluga, jediničnih troškova
za socijalne usluge, projektovanje i kriterijume za finansiranje metoda za socijalne
usluge, izgradanja kapaciteta u opštinama, itd.
Uz podršku pomenutih projekata, MRSS je u početnoj fazi primene izmenjenog
primarnog zakonodavstva (Zakon o šemi socijalne pomoći), pri čemu su nacrt
348
podzakonskih akata za licenciranje pružaoca socijalnih usluga i sprovođenje pet
minimalnih standard za socijalne i porodične usluge odobreni.
Savetodavni komitet za socijalne usluge sastoji se od MSLW, MF, MLGA, opština,
udruženja i OPM. Ovaj komitet je 5 godina razvijao strategiju za decentralizaciju
socijalnih usluga. Iako je bilo predviđeno da stvori mehanizme za finansiranje socijalnih
i porodičnih usluga, od 2012 porodične usluge su finansirane od strane Opšteg granta
opština.
DFID projekat je obezbedio savete savetodavnom komitetu za pripremu metoda
finansiranja, koji je nakon toga predstavljen Komitetu za grantove u martu 2012,
Ministarstvo za finansije je odlučilo da pruži smernice za raspodelu budžeta za socijalne
usluge u okviru Opšteg granta, dok je Zakon o lokalnim finansijama izmenjen.
Cilj MRSS je da prenese opštinama odgovornosti za stambene i usluga dnevnog
boravka za starije osobe, decu i osobe sa invaliditetom. Zato MRSS ulaže dodatne
napore da uspostavi odgovarajuće mehanizme i kapacitete da implementira reforme
kompletne decentralizacije socijalnih i porodičnih usluga na lokalnom nivou.
Istovremeno će nastaviti sa procesom licenciranja pružaoca usluga , od nevladinog
sektora koji će biti angažovan u pružanju socijalnih usluga, dok će opštine imati metod
za finansiranje socijalnih usluga u cilju da se socijalne inkluzije efikasno sprovedene.
Kako vidite glavne izazove u borbi protiv siromaštva u promociji socijalne inkluzije
u vašem društvu?
Nedostatak ekonomske statistike sprečava tačnu procenu trenutne ekonomske i
socijalne situacije. Na osnovu procene trenutne situacije i budućih ciljeva, mogućnosti
za rešavanje izazova u borbi protiv siromaštva i promociji socijalne inkluzije zavisiće
od:
a. Institucionalne koordinacije i upravljanja između centralnih i lokalnih
institucija, da se postignu ciljevi za rešavanje multidimenzionalnih problema
siromaštva.
b. Stvaranje radnih mesta je važno, i mogućnost stvaranja dovoljnog broja
radnih mesta je ograničena.
c. Privremeno zapošljavanje može da ima veoma važnu ulogu – uglavnom
programi javnih radova i njihova povezanost sa učešćem korisnika socijalne
pomoći
d. Administrativnih kapaciteta kako bi se bolje definisali ciljevu najugroženijih
grupa stanovništva i razvoj programa smanjenja rizika sa kojima se suočavaju
siromašni ljudi.
e. Nizak nivo obrazovanja i kvalifikacija ljudi u ekstremnom siromaštvu,
stvaraju poteškoće u njihovom uključivanju u društvo i zapošljavanje.
349
f. Neizvesnost procesa decentralizacije i nedefinisanog mehanizma finansiranja
za socijalne usluge, stvaraju poteškoće u borbi protiv siromaštva i promocije
socijalne inkluzije.
3.9.5.1.6. Socijalna zaštita
3.9.6.
Molimo opišite sistem socijalne zaštite (uključena ministarstva,
statutarna
osiguranja,
glavne
institucionalne
nivoe
centralizovane/
decentralizovane, ulogu zaposlenih i poslodavaca, ulogu NVO; objasnite glavne
institucionalne odgovornosti u oblasti socijalne zaštite – zakonodavstvo i
administracija; ako je moguće obezbedite organizacioni grafikon).
Kosovski sistem socijalne zaštite sastoji se od stručnih službi i planova novčanih
davanja koji su finansirani od strane državnog budžeta. Postoji jasna razlika između
planova novčanih naknada socijalne zaštite (uplate socijalne zaštite) i socijalnih usluga.
Glavne programe sprovelo je MRSS preko mreže centara za socijalni rad (CSW) i
Regionalne kancelarije kosovske penzione uprave koji su fokusirani na raspodeli
socijalne zaštite, isplate penzija, i drugih stručnih socijalnih usluga pojedincima ili
porodicama sa socijalnim problemima. Penzijski doprinosi se koriste za drugi nivo
penzijskog sistema za zaposlene ljude koji su administrirani od Kosovske penzione
štednje, Povereničkog fonda, nezavisnog tela koje ima odbor koji izveštava skupštinu
Kosova.
Prema Uredbi Br. 02/2011, MRSS je vodeća institucija centralnog nivoa odgovorna za
uspostavljanje zapošljavanja i politike socijalne zaštite, izradu i implementaciju
zakonodavstva u ovoj oblasti, da pruži finansijsku pomoć za porodice i pojedince uz
odgovarajuće dodeljene fondove, da upravlja i promoviše sistem socijalne sigurnosti,
uključujući penzioni sistem i koristi od nezaposlenosti, da obezbedi hitnu i stalnu
finansijsku i socijalnu podršku putem institucija i službi osnovanih za tu svrhu.
Opštine su teritorijalne jedinice lokalne samouprave. Ne postoji opšti regionalni
menadžment između lokalnih i nacionalnih nivoa kao što je slučaj u mnogim drugim
zemljama. To je posebno važno za međuopštinsko pružanje određenih usluga socijalne
zaštite. Na osnovu zakonodavstva lokalne uprave, deo usluga socijalne zaštite su
prenete na opštine u 2009, kao što su socijalne i porodične usluge, dok je nadležnost
pružanja socijalne pomoći delegirana u celosti.
Uprkos Centru za socijalni rad koji pruža usluge socijalne zaštite, koju pružaju opštine,
sistem socijalne zaštite i dalje ostaje centralizovan. Što se tiče pogodnosti plaćanja iz
raznih šema i kako bi se olakšala njihova uprava, razvijen je model de-koncentracije.
Tako, na lokalnom nivou razvija procedure upisa, izbor korisnika i odlučivanje, a
centralna administracija administrira podatke i vrši plaćanja za sve korisnike.
MRSS nastavlja da upravlja sledećim institucijama; Dom za stare ljude u Prištini i
Specijalna institucija u Štimlju i 9 regionalnih kuća za zajednice koje pružaju usluge 24
350
časa za stare i osobe sa invaliditetom. NVO nastavljaju da pružaju usluge preko
ugovora sa centralnim nivoom (MRSS). Neke usluge, kao što je zaštita žrtava nasilja u
porodici, obezbeđena je preko angažovanih NVO od strane MRSS gde je 6 angažovanih
prihvatilišta finansirano 50% iz MRSS budžeta. MRSS/DSW sarađuju sa projektima
koje finansira donator, čiji je cilj da podrži i pruži usluge građanima u nevolji.
MRSS takođe upravlja sa regionalnim i opštinskim kancelarijama penzijske uprave
nadležne za administraciju penzijskog osiguranja. Proces prijave i registracije je u
opštinskim i regionalnim kancelarijama, dok se prikupljanje podataka i uplata vrši od
strane centralne vlasti.
Finansiranje: koji su glavni izvori finansiranja socijalne zaštite (npr. Porezi, socijalni
doprinosi, drugi porezi ili vladine subvencije) i uključene institucije (vlada, polufiskalne organizacije, regionalnene vlade, NVO, privatna domaćinstva itd.). Koji su
glavni principi finansiranja u oblasti socijalne zaštite (pay-as-you-go, fondovi za
finansiranje)? Koje su stope doprinosa, osnovica doprinosa i poreska osnovica; da li
postoji gornja (donja) granica?
Glavni izvor finansiranja socijalne zaštite, koji pokriva novčana davanja, finansiran je
od strane državnog budžeta.
Postoje različite šeme novčanih naknada za različite kategorije (starije, osobe sa
invaliditetom, siromašne porodice, ratni invalidi i porodice žrtava, porodična stambena
plaćanja, plaćanja za decu sa invaliditetom, itd.). Stručne službe su takođe finansirane iz
državnog budžeta.
Ključni principi finansiranja socijalne zaštite se ne zasnivaju na osnovici doprinosa ili
bilo kog oblika sistema kao pay-as-you-go, nego od poreza prikupljenih od građana gde
se prihodi generišu u državni budžet. Što se tiče pružanja usluga socijalne zaštite, ona
nisu primenjiva bilo kojoj obaveznoj formi plaćanja koje građani moraju da plate za
dobijanje usluge, osim za svaku administrativnu taksu.
Obavezni penzijski doprinos odnosi se samo na drugi stub penzija koji reguliše i
upravlja Kosovski penzioni štedni fond. Minimalni iznos doprinosa je 10%, sa 5%
uplate od zaposlenog i 5% od poslodavca koji je obavezan, dok sa sporazumom između
zaposlenog i poslodavca ovaj iznos može da bude veći. Ne primenjuje se poreska stopa
za naknade koje pruža MRSS.
Molimo obezbedite rashode socijalnu zaštite kao procenat BDP i kao procenat
centralnog budžeta.
Oko 325,000 građana ima koristi od socijalne i penzione šeme na Kosovu, finansirane od
strane kosovskog budžeta. Na osnovu odobrenog budžeta za 2012, koji iznosi 1.5
milijardi Evra, 212 miliona Evra ili 14% rashoda centralnog budžeta raspodeljeno je na
socijalnu zaštitu. Procenat rashoda socijalne zaštite u vrednosti BDP, koji se procenjuje
na 4.2 milijarde Evra, je 5%.
351
Molimo da date pregled isplata: naknade i usluge koje pruža socijalna zaštita
(pokrivenost, uslovi kvalifikovanja, nivo naknada, dužina odredbe, oporezivanje
naknada):
a) Briga o zdravlju; (Molimo pogledajte odgovor o javnom zdravlju)
b) Bolest;
Zakon o radu, član 59, predviđa naknadu bolovanja do dvadeset (20) radnih dana u
okviru godine, koji je pokriven sa 100% zaradom. Zaposleni imaju pravo na naknadu
bolovanja u slučaju povrede ili bolesti na radu sa 70% od zarade.
Zaposleni imaju pravo na naknadu bolovanja po paragrafu 3 člana 59 u periodu od
deset (10) do devedeset (90) radnih dana. Plaćanje naknade za bolovanje je odgovornost
poslodavca.
Prava mogu biti regulisana Kolektivnim ugovorom i Internim aktom poslodavca, ali ne
može biti ni u kom slučaju manje povoljan od onog što je propisano Zakonom o radu.
c) Porodiljsko;
Prema važećim zakonima, zaposlene žene imaju pravo na porodiljsko odsustvo od 12
meseci. Prvih šest meseci ove naknade porodiljskog odsustva plaća poslodavac sa 70 %
osnovne zarade zaposlenog. Naredna tri meseca plaća vlada Republike Kosovo sa 50%
naknade od prosečne plate na Kosovu. Pored toga, zaposleni imaju pravo na još tri
meseca neplaćenog porodiljskog odsustva.
Od 2007 do 2012, 4917 zaposlenih žena se prijavilo za porodiljsko odsustvo u MLSW, za
koju svrhu je potrošeno 1,392,076 Evra. Od 2007 do 2011, 50% je isplaćeno od prosečne
zarade, u iznosu od 84 Evra. Dok je od jula 2011 prema ugovoru o prosečnoj starosti na
Kosovu, plaćanje porodiljskog odsustva od 50% od prosečne plate je isplaćeno u iznosu
od 146 Evra. Isplata porodiljskog bolovanja nije predmet oporezivanja.
Tabela 103. Isplate porodiljskog odsustva
Godina
2007
2008
2009
2010
2011
2012
Total
Br. korisnika
889
874
920
971
748
515
4917
Potrošena
finansijska
sredstva
208,908.oo
214,060.oo
236,628.oo
240,702.oo
256,833.oo
234,945.oo
1,392,076.oo
d) Onemoćalost / invaliditet;
Što se tiče penzija osoba sa invaliditetom, Zakon br. 2003/23 koji je stupio na snagu
01.01.2004, obezbeđuje za lica koja su u potpunosti u onemogućeni da rade od 18 do 65
godina starosti. Kriterijumi kvalifikacije se određuju zakonom. Dok stalna medicinska
komisija ocenjuje sposobnost ili potpunu nesposobnost za rad. Osobe sa invaliditetom
kvalifikovane u okviru ovog programa su predmet preispitivanja od strane
medicinskog odbora u period od 1 do 5 godina. Nivo penzionog iznosa za osobe sa
352
invaliditetom, jednak je iznosu osnovne penzije koja je trenutno € 45 linearno. Ove
penzije ne podležu oporezivanju.
e) Starosna penzija;
Osnovna penzija , uključuje celokupno stanovništvo Kosova od starosti 65 godina, u
skladu sa UNMIK Uredbom 2001/35, dopunjenom Uredbom 2005/20, Zakona o
metodologiji za utvrđivanje nivoa osnovne penzije Br. 2002/1. Od 01.07.2002, nivo
osnovne penzije je € 45, isplaćene linearno.
Penzioni doprinos, u skladu sa Odlikom vlade 13/277 i Administrativnim uputstvom
11/2007, kao i zamenom AU Br. 15/2009, ova šema uključuje bivše penzionere preko 65
godina na osnovu uplate penzionog doprinosa prethodnog sistema preko 15 godina
radnog staža. Doprinos na osnovu penzijskog nivoa od €80, sastoji se od osnovne
penzije 45 € plus penzionog doprinosa od 35 €. Ove penzije nisu oporezive, kao i sve
druge šeme prvog stuba.
f) Preživeli;
Prema UNMIK Uredbi 2001/35, stav 12.5 i Zakona o penzionim fondovima (koji je
stupio na snagu krajem maja) (član 12), Preživeli imaju pravo na otpremnine iz drugog
stuba penzijskog sistema. Preživeli imaju pravo na penziono osiguranje Kosovskog
zaštitnog korpusa (KZK). Nasleđivanje penzije (supružnika i/ili dece) u slučajevima
smrti nekog člana KZK je 60% od plate, dok je 20% od plate je za decu školskog uzrasta.
g) Povrede na radu i profesionalna oboljenja;
Prema članu 60 Zakona o radu, naknada u slučaju povrede ili bolesti na radu , troškove
medicinskog lečenja biće pokriveni od strane poslodavca.
Da bi se primenio ovaj član, MRSS je izdalo Administrativno Uputstvo Br. 05.2012 za
nadoknadu troškova za povrede i profesionalna oboljenja.
Prema Administrativnom uputstvu , u slučaju povreda i profesionalnih oboljenja na
radnom mestu dobijenih na radnom mestu, zaposleni imaju pravo na obaveznu
naknadu troškova kao što je predviđeno zakonskim aktima i podzakonskim aktima koji
su na snazi. Takođe član 61 Zakona o radu predviđa pravo na odsustvo sa rada zbog
nebezbednosti i zdravstvene zaštite.
Za vreme privremenog odsustva sa rada, zaposleni imaju pravo na punu naknadu
zarade, ali ne duže od četrdeset pet (45) dana u toku godine.
Zakon Br. (2003/19), o zaštiti na radu, zdravlju i radnoj sredini reguliše sprečavanje
povreda na radu i profesionalnih oboljenja na radnom mestu i zaštitu radne sredine.
Pod ovim zakonom, zaštita na radu, zaštita zdravlja zaposlenih i radne sredine je
sastavni deo organizacije rada i procesa.
353
Ovaj Zakon takođe definiše obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih , prava
zaposlenih i odgovornosti. On takođe definiše i reguliše zaštitu mladih , žena i osoba sa
invaliditetom, posebna područja zaštite na radu, itd.
U cilju sprovođenja Zakona br. 2003/19, o zaštiti na radu, zdravlju i radnoj okolini,
MRSS je izdala;
a. Uredbu Br. 2004/02, o proceni rizika na radu i u vezi sa radom
b. Uredbu Br. 2004/01, o higijensko tehničkim merama bezbednosti na radu
h) Porodične beneficije;
U skladu sa Zakonom o socijalnim i porodičnim uslugama (br. 02/L-17), ključne
odgovornosti MRSS su opšta organizacija i pružanje socijalnih i porodičnih usluga, u
okviru koje su regulisane neke od prednosti za porodice i decu koji pripadaju jednom
od kategorija socijalnog osiguranja poznatih kao porodične beneficije.
Pod porodičnim beneficijama, sa ciljem boljeg razvoja i zaštite dece sa posebnim
potrebama bez porodičnog staranja, su regrutovanje, obuka i izvršena certifikacija
zbrinutih porodica. To se sprovodi od strane Centra za socijalni rad u saradnji sa
Odborom osnovanim pod Odeljenjem za socijalnu zaštitu. Ovaj vid zaštite je
subvencionisan sa iznosom od 250 Evra po mesecu zbog specifične i posebne potrebe
koju ova deca imaju.
Stambena skloništa, kao još jedan oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja u kućama
zajednica za zaštitu vrši se za onu decu koja ne mogu imati koristi od formi zbrinjavanja
porodice. Ukupan broj zbrinute dece u kućama zajednice za zaštitu je 21.
Zaštita dece sa posebnim potrebama – ovaj vid zaštite je obezbeđen u skladu sa
Zakonom Br. (03/L-022) podrške porodicama koje imaju decu sa stalnim invaliditetom
od 1-18 godina, koja je realizovana u skladu sa procenom Medicinske komisije ,koja radi
na celoj teritoriji Kosova. Mesečna naknada po detetu je 100 Evra, dok je ukupan broj
korisnika 2,941.
Porodični smeštaj kod najbližeg rođaka porodice – za decu bez roditeljskog staranja
koji su zaštićeni kod najbližeg rođaka. Trenutan broj dece ovog oblika zaštite je 591
dete, prima finansijsku pomoć od 75 € mesečno.
Alternativni porodični smeštaj/van porodice – za napuštene bebe po rođenju,
zlostavljanju i zanemarivanu decu i u slučajevima kada su roditelji sprečeni da vrše
roditeljsku dužnost, privremeno su smešteni u ocenjenim i obučenim porodicama od
strane CSS, koji nisu najbliži rođaci porodica. Finansijska naknada je € 150 mesečno po
detetu plus € 75 početna taksa nakon registracije u ovom skloništu. Trenutno se 56 dece
nalazi u ovoj vrsti smeštaja .
354
Zaštita prava zlostavljanje dece i slučajevi porodičnog nasilja, uz socijalne usluge
obezbeđene od strane javne institucije, MRSS kupuje usluge i angažuje NVO za
privremenu zaštitu I sklonište za žrtve porodičnog nasilja. 7 NVO su angažovane za
zaštitu, sklonište i rehabilitaciju žrtava, pri čemu je doprinelo MRSS sa 50% troškova,
dok je drugi deo obezbeđen kao donacija.
i) Nezaposlenost; Ne postoji posebno socijalno osiguranje koje pokriva rizik
nezaposlenosti.
j) minimum resursa/socijalna pomoć;
Šema socijalne pomoći ima za cilj smanjenje siromaštva. To je javno-univerzalna šema i
finansirana je od strane javnih fondova. Šema pokriva porodice sa veoma ograničenim
egzistencijalnim sredstvima. Kvalifikacioni zahtevi se primenjuju u pogledu porodičnog
sastava. Šema se primenjuje na opštu sumu novca u gotovini i ograničena su u pogledu
vremena.
Šema socijalne pomoći je uvedena u 2000 i revidirana u decembru 2003, i uz podršku
projekta EC "EU podrška MRSS" Zakona o šemi socijalne pomoći 2003/15 dopunjena je
i usvojena od strane skupštine u maju 2012. Ovo je veoma koncentrisana šema sa
ograničenom količinom finansijskih sredstava koja je namenjena siromašnim
porodicama.
Šema obuhvata dve vrste korisnika:
a. Prva kategorija je namenjena da pruži finansijsku pomoć porodicama koje
nemaju članove koji su u stanju da rade ili koji ne očekuju da budu obučeni za
rad;
b. Druga kategorija je namenjena da pruži finansijsku pomoć porodicama sa
članovima koji su u stanju da rade ali trenutno ne mogu da nađu posao.
Maksimalni mesečni iznos za primaoce takve koristi određuje se u odnosu na
ekstremne linije (potrošačka korpa) koja bi trebalo da obezbedi 2100 kalorija za odrasle
i definiše se po broju članova porodice. Potrebno je godišnje indeksiranje od strane
vlade, uzimajući u obzir promene u ceni potrošačke korpe. Mesečni iznos socijalne
pomoći za porodicu je definisan po broju članova porodice (minimum € 40 i maksimum
80 €).
Porodica koja ima prava na socijalnu pomoć, u skladu sa kriterijumima predviđenim
zakonom (kategorije I i II), dobiće beneficije i do šest meseci, pod uslovom da u tom
perioda porodica ispunjava sve propisane kriterijume. Nakon ovog perioda, porodica
mora da ponovi zahtev (ponovo se prijaviti) za nastavak prava za socijalnu pomoć.
Nove izmene i dopune Zakona o ŠSP povećale su trajanje od 6 meseci do 12 meseci.
k) Dugoročna briga;
MRSS je napravio zakonsku infrastrukturu za dugoročnu negu starih lica, dece i
odraslih sa invaliditetom. Pravna infrastruktura zasniva se na Zakonu o socijalnim I
355
porodičnim uslugama. Oblici zaštite zasnivaju se na administrativnim uputstvima i
pravilima procedura:
a. Administrativne instrukcija (Br. 07/2011) definišu kriterijume za dobijanje
usluga i stambenih kuća i zajednica, koji neprestano prilagođava prijem,
zaštitu i isporuke usluge 24 sata za starije ljude preko 65 godina u instituciji
sa sedištem u Prištini i četiri druge kuća za zajednice na Kosovu;
b. Administrativna instrukcija (Br. 06/11) definiše kriterijume za dobijanje
dugoročnih zbrinjavanja u stambenim i kućama zajednica, koji regulišu
prijem, brigu i usluge za 24 časa za decu i odrasle sa invaliditetom u Institutu
Štimlje i u sedam drugih kuća zajednice.
c. Administrativna instrukcija (Br. 13/2010), koja reguliše pružanje usluga u
kućama zajednice za starije ljude i usluge dnevnog boravka.
d. Administrativna instrukcija (Br. 10/2010), koja reguliše pružanje usluga brige
o deci i starijih sa invaliditetom u kućama zajednica i centrima dnevnih
boravaka.
e. Interni propisi za starije ljude u stambenim i kućama zajednica Br. 09/2008; i
f. Interni propisi (Br. 08/2008), za decu i starije sa invaliditetom u stambenim i
kućama zajednice
U institucijama kao što su Dom starih u Prištini, Specijalni institut u Štimlju i 9 kuća za
zajednice (dve u Štimlju, Uroševcu, Dečanu, Vučitrnu, Kamenici, Gračanici, GurakocIstok i Srbica) stari, deca i odrasli sa posebnim potrebama primaju 24 sata usluge i
smeštaj, kao što su socijalni slučajevi.
Što se tiče kriterijuma kvalifikacije, Centar za socijalni rad identifikuje slučajeve,
kompletira dokumentaciju i dostavlja ih sektoru za institucionalno zbrinjavanje, pri
čemi profesionalni odbor procenjuje dokumentaciju donosi odluke o prihvatanju ili
odbijanju slučaja, prema podobnosti kriterijuma u skladu sa smernicama. Trajnost u
ovim institucijama nije ograničena za starije ljude bez zaštite i socijalne slučajeve, dok je
trajnost ograničena za odrasle i decu, sarađujući sa CSS za njihov održiv povratak u
zajednicu. Saradnja sa CSS se kontinuirano održava u vezi sa pružanjem usluga u
kućama zajednice, u centrima za dnevni boravak za starije ljude, odrasle i decu sa
invaliditetom.
Usluge u osnovnim institucijama i kućama zajednica dobilo je 260 klijenata. Broj
zaposlenih koji rade u ovim institucijama je 235 zaposlenih, sa odgovarajućim
kvalifikacijama, kao što su lekari, medicinske sestre, medicinska sestra asistenti,
socijalni radnik, fizioterapeut, kuvar i druge profesije.
l) Smeštaj
Na osnovu Zakona o finansiranju programa specijalnih kuća, br. 03/L-164 stambene
kuće su u nadležnosti opštine.
356
Opština je odgovorna da identifikuje stambene potrebe za stanovništvo pod njenom
teritorijalnom nadležnošću kao što sledi; tri godine programa za stambene projekte
zasnovane na finansijskim resursima, obezbeđenje zemljišta za izgradnju i
infrastrukturu, podnošenje zahteva za finansiranje novih investicija i subvencija od
MESP , kreiranje i upravljanje bazom podataka o porodicama koje imaju koristi od
programa stanovanja, izgradnja zaštite, upravljanje i održavanje iznajmljenih stanova
preko opštinskog nadležnog organa, godišnjih izveštaja Ministarstvu za obavljanje
programa stanovanja. Takođe kuće mogu biti izgrađene kroz posebne programe
finansiranja za iznajmljene stanove uključujući i objekte izgrađene od strane opštine ,
vlade i donatora postojećih kuća u vlasništvu fizičkog ili pravnog lica koje mogu da
budu rentirane za porodice koje žive sa dodatkom. Ostali stanovi u vlasništvu opštine,
mogu se prilagoditi za stambene potrebe.
Smeštajni dodatak je odobren u lokalnoj skupštini. Na osnovu Zakona, porodice koje ne
poseduju stan ili individualne kuće su beskućnici, kao rezultat oštećenja kuća tokom
nedavnog rata na Kosovu i poseduju stambeno zemljište definisani su na osnovu
socijalnih i ekonomskih kategorija.
Korist od stambenih programa zasniva se na verifikaciji ekonomskog stanja porodice.
Verifikacija porodične ekonomske situacije je urađena od strane opštinskih tela koja su
regulisana AI:
a. AU Br. 18/2010 o ugovoru za neprofitni zakup stana;
b. AU Br. 19/2010 o sadržini stambenog bonusa;
c. AU Br. 21/2010 o kriterijumima za utvrđivanje prioriteta kategorije domaćinstva
koji bi mogli imati koristi;
d. AU Br. 22/2010, o procedurama za dobijanje specifičnih programa stanovanja;
e. AU Br. 23/2010, o procedurama za proglašenje posebnih programa stanovanja
f. AU Br. 24/2010 o "Minimalnim cenama za domaćinstva posebnih programa;
Kako su različite koristi i dodaci isporučeni korisnicima?
Isporuka socijalne pomoći korisnicima regulisana je kroz ugovor sa komercijalnim
bankama. Ovi sporazumi određuju termine, uslove i odgovornosti MRSS i banaka.
Zbog toga su socijalne pomoći date preko računa banaka korisnika. Za neke programe
socijalne pomoći, bankarski računi su otvoreni od strane MRSS i ti računi ne mogu se
koristiti za druge transakcije. U većini slučajeva socijalne pomoći su povučene od strane
korisnika, osim u slučajevima kada korisnik nije u mogućnosti da ih povuče, on/ona
mogu ovlastiti člana porodice da realizuje takvo povlačenje.
Koji su izvori podataka za socijalne podatke? Ko je odgovoran za prikupljanje i
obradu socijalnih podataka?
Izvori socijalnih podataka su uglavnom baze podataka instalisane u centralnim i
lokalnim kancelarijama institucija koje obezbeđuju različite usluge i isplate na lokalnom
i regionalnom nivou, i koje su pod upravom MRSS. Registracija, obrada i ubacivanje
357
ovih podataka bazirana je na Zakonima i administrativnim smernicama koji propisuju
postupke počev od procesa prijavljivanja, registracije pa sve do izrade konačne liste
podataka. Podaci kojim upravlja MRSS izveštavaju se statistici Kosova.
Svako odeljenje u okviru MRSS upravlja bazom šeme podataka za usluge ili socijalna
plaćanja i odgovorno je za ažuriranje, distribuciju ili čak obradu registrovanih podataka.
U cilju integracije svih baza podataka, MRSS je tokom poslednje dve godine uspostavilo
novi veb baziran softver koji integriše sve baze podataka. Uspostavljanje ovog sistema
će olakšati komunikaciju i lakšu razmenu podataka i stvoriti mogućnosti da obezbedi
podatke koji olakšavaju proces donošenja odluka.
Molimo vas opišite nedavne značajne reforme i koje su sprovedene. Koji su bili
glavni ciljevi reformi? Objasni koje su planirane reforme. Koji je očekivani uticaj
ovih reformi? Koji je njihov status?
Što se tiče reformi sprovedenih u oblasti socijalne zaštite, pravni okvir u oblasti penzija,
socijalna pomoć i socijalne i porodične usluge su odobrene. Zakon o šemi socijalne
pomoći, Zakon o državnim penzijama, Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama su
izmenjeni i usvojeni. Ciljevi izmena i dopuna ovih zakona su da se omogući bolje
targetiranje siromašnih domaćinstava, veze koristi socijalne pomoći sa angažovanjem
na tržištu rada.
Planirane reforme su usmerene ka smanjenju siromaštva, povećanju blagostanja
penzionera u eliminisanja prevara od kandidata koji su profitirali zbog slabog
zakonskog okvira. U oblasti porodične podrške i promocije dugoročne nege starijih i
hendikepiranih lica, razvoj alternativnih oblika pružanja usluga, kao što su porodične i
usluge zajednica koje su u toku.
Operativni okvir za licenciranje pružaoca socijalnih i porodičnih usluga, što će
omogućiti NVO i drugim privatnim pružaocima da budu partneri u pružanju usluga i
sprovođenju ciljeva za bolji sistem socijalne zaštite je pripremljen.
3.9.5.1.7. Penzije
Molimo vas opišite penzioni sistem: Šta je javno-privatni miks? Kakvu ulogu imaju
obavezne, profesionalne i individualne penzione šeme za sigurnost prihoda u
starosti (različiti stubovi sistema)?
Do 2011, Kosovo je primenjivalo penzioni sistema bivše Jugoslavije (PAYG). Od tada je
Kosovo uspostavilo novi penzijski sistem koji se zasniva na tri ključna stuba.
Prvi Stub:
Prvi stub obuhvata penzione šeme finansirane iz državnog budžeta:
358
a. Osnovne penzije obuhvataju celokupno stanovništvo Kosova od 65 godina
starosti.
b. Penzije koji se zasnivaju na doprinosu i starosti obuhvataju bivše penzionere
preko 65 godina. Ovo je zasnovano na plaćanje doprinosa napravljen od bivšeg
penzionog sistema od preko 15 godina iskustva doprinosa.
c. Penzije za osobe sa invaliditetom.
d. Prevremene Penzije rudarstva Kompleksa "Trepča".
e. Penzije bivših pripadnika Kosovskog Zaštitnog Korpusa (KZK).
f. Sprovođenje međunarodnih konvencija iz ličnog i invalidska penzija na osnovu
sporazuma između bivše SFRJ i zemalja potpisnica, što delimično primenjuju za
obnavljanje novih sporazuma sa Republikom Kosovo.
Drugi stub:
a. Uključuje penzione štednje na individualnim računima obavezne za sve
zaposlene koji rade na Kosovu starije od 18 godina, na osnovu učešća sa
doprinosima od 5% od bruto plate zaposlenih, 5% od poslodavca i beneficija od
investicija (individualni štedni kapitalizam). Prednost ovog sistema je da
zaposleni preuzmu individualnu odgovornost za penzijsku štednju
b. Penziona štednja se upravlja od strane nezavisne institucije, Kosovski Penzioni
Štedni Fond (KPŠF). koji je odgovoran za odluke u pogledu ulaganja u depozita i
pružanje individualnih računa. Fond je licenciran i pod nadzorom Centralne
Banke Plaćanja (CBK). Odbor KPŠF je imenovan od strane Skupštine Kosova.
Treći stub :
a. Dopunski penzioni sistem (dodatni dobrovoljni) stimulisan od poreskih olakšica
od države.
b. Dodatna dobrovoljna privatna šema koja može biti uspostavljena od strane
poslodavaca kao korist za svoje zaposlene, iz svojih penzijskih doprinosa.
c. Treći stub obuhvata formalne zaposlene i samo-zaposlene.
d. Dopunski sistem na Kosovu koji trenutno posluje na tržištu je Slovenski Kosovski fond.
Pokriće: Da li postoji univerzalni sistem za celu populaciju? Da li postoje određene
grupe isključene iz sistema? Da li postoji mogućnost "isključenje iz“? Ako je tako, da
li postoje problemi prouzrokovani isključivanjem određenih grupa? Da li smatrate
da je sistem ravnopravan u pogledu rodne ravnopravnosti i druge grupe
stanovništva?
Penzioni sistem u Republici Kosovo je univerzalan i obuhvata sve grupe koje žive na
Kosovu, bez diskriminacije na osnovu pola, rase i nacionalnosti. Kriterijumi utvrđene
pravnim aktima, ne isključuju i ne postoji mogućnost isključivanja određene grupe od
prava na penziju.
359
Prednosti: Opišite nivo i strukturu naknada (stopa zamene, distribucija penzija,
usklađivanje i indeksiranje penzija). Objasnite problem siromaštva među
penzionerima. Da li mislite da je penzioni sistem adekvatan s obzirom na sigurnost
prihoda u starosti, među-generacijske distribuciju i smanjenje siromaštva u starosti?
Prednosti su penzione šeme koje su deo prvog stuba penzijskog sistema. Nivo osnovnih
penzija i penzija osoba sa invaliditetom su linearne (fiksna stopa). Ovaj iznos na
mesečnom nivou je bila 40 € u 2007 i 2008, 45 € u 2009, 2010 i 2011. Osnovna penziona
šema, pored doprinosa obveznika se primenjuje od 01.01.2008 u mesečnom iznosu 40
+35 = 75 €, a od 01.01.2009 sa porastom do 11.11% od osnovne penzije je iznosio 45 +35
= 80 €.
Šema rane penzije od rudarskog kompleksa "Trepča" iznosi 50 € u 2007 i 70 € u 2011
(40% povećanje).
Penzioni sistem od članova bivšeg Kosovskog Zaštitnog Korpusa (KZK) - nivo penzija
se obračunava za 70 % prosečne zarade za poslednjih godina pre odlaska na penziju, a
penzija naslednika (supružnik/dete) je 60% penzije preminulog člana KZK-a i 20% za
decu u toku redovnog obrazovanja.
Osnovna penzija stopa se utvrđuje na osnovu Zakona Br. 2002/1. Stopa se zasniva na
minimalnu kalorijski vrednost potrošačke korpe (korpa hrane od 2100 kalorija). Ovo je
postavljena od strane Ministarstva finansija u skladu sa međunarodnim standardima.
Osnovna korist penzija obezbeđuje minimum za postojanje penzionera. Iznos penzija na
Kosovu trenutno omogućava da primaoci ostaju iznad stope siromaštva.
Finansiranje: Opišite trenutne probleme finansiranja penzionog sistema. Možete li
proceniti finansijsku održivost sistema (svakog stuba) u vezi sa demografskim,
ekonomskim i socijalnim promenama?
Finansiranje prvog stuba penzionog sistema pokriva celokupno stanovništva preko 65
godina starosti. Ovo pokriva osnovne penzije i invalidske penzije preko 65 godina
starosti. Mesečni ponuđen financijski iznos je omogućio minimum za preživljavanje
penzionera. Pošto su financije isključivo od Kosovskog budžeta, iznos penzija zavisi od
financijske održivosti Kosovskog budžeta, kao i Međunarodnog Monetarnog Fonda i
Svetske Banke.
Drugi stub obezbeđuje budućoj generaciji održivu penziju preko štednih penzija u
individualne račune obavezne za sve zaposlene na Kosovu preko 18 godina. Ovo je
zasnivano na doprinosu od 5% od bruto plata zaposlenih,5% od poslodavca i beneficija
od investicija.
360
Dok treći stub, Dopunski penzioni sistem stimuliše poreske
države,predviđena u budućnosti koji će upotpuniti prvi i drugi stub .
olakšice
od
Opišite glavne reforme koje su bile implementirane. Koji su glavni ciljevi reforma?
Opišite diskusije i status planiranih reformi. Koje su glavne političke pozicije?Koji
je očekivan uticaj ovih reformi?
Ciljevi nedavnih reformi koji su implementirani u prvom stubu penzionog sistema,se
bavi sa reorganizacijom penzione šeme, njihovu decentralizaciju, reformu i integraciju
Informativne Tehnologije i transfera donošenja odluka preko Kosovskog Regionalnog
Centra za više efektivniji i efikasniju administraciju, ojačavanje unutrašnje kontrole i
praćenja svih administrativnih postupaka osnovani na zakonsku infrastrukturu.
Planirane reforme u prvom stubu su predviđene u Nacrtu Zakona o Penzionoj Šemi
Finansiran od strane Države,koja se očekuje da bude usvojena od stran e Skupštine
Kosova u drugom delu 2012 godine. Cilj ovog Nacrt Zakona je konsolidacija,
usklađivanje, ujedinjenje i kompletiranje penzijskih šema. Nacrt Zakona takođe
predviđa dve nove penzione šeme: invalidska penzija i porodična penzija. U skladu sa
preporukama Svetske Banke i MMF-a implementacija će početi u Januaru 2016 godine.
Štaviše, Kosovski Penzioni Fond koji reguliše drugi i treći penzioni stub je usvojen od
stran e Kosovske Skupštine u Aprilu 2012 godine.
Obezbedite analizu aktuelnih trendova u penzione politike i ocenu da li je po vašem
mišljenju ove reforme ( nedavno i planirane) moći da se izbore sa budućim
izazovima .
Na osnovu analiza i trenutnog trenda penzijske politike sadašnjeg penzijskog sistema
trećeg stuba na Kosovu biće moguće da se prevaziđu trenutne i budući izazovi.
3.9.5.2. Javna Zdravstvena Politika
Koji je nivo usklađenosti sa EU standardima zdravstvenog zakonodavstva EU?
Molimo navedite istraživanje o napretku u sledećim javnim oblastima javnog
zdravlja?
-
Kontrola duvana
Ljudske supstance: krvna tkiva i ćelija - donacija ćelijskih
organa i transplantacija
Pravo pacijenta u preko- graničnom zdravstvenoj zaštiti
Zarazne bolesti
U pripremi zakonodavstva u oblasti zdravlja, MZ uvek osigurava da Izjava o
Usaglašenosti sa zakonodavstvom Evropske unije se dobija od Ministarstva za
Evropske integracije. To je uprkos činjenici da veliki deo zakonodavstva u oblasti
zdravstva nije predmet stroge EU regulative EU, ali je ostalo da se reguliše država
članica samostalno, u zavisnosti od njihovih društvenih, ekonomskih, političkih i
361
kulturnih specifičnosti. Dakle, MZ i pažljivo prati razvoj događaja u ovom aspektu , dok
obezbeđuje da su evropski standardi ogleda u ovim nacionalnim zakonskim
odredbama, a takođe redovno izvještavanje EU o određenim oblastima politike javnog
zdravlja.
Da bi se osigurala usklađenost sa propisima Evropske unije, Odeljenje za evropske
integracije pri Ministarstvu Zdravlja je obezbedio sve relevantne dokumente kojima se
rukovodi odgovarajućim radnim grupama u izradi nacrta zakona i strategije u okviru
planirane APEP 2012 .
a. Kontrola duvana
Pitanje kontrole pušenja je regulisana sledećim pravnih akata i politike dokumenata:
Zakon br. 02/L-36 o Pušenju i Zakona Br. 03/L-157 o izmenama Zakona Br. 02/L-36 o
duvanu, Zakon o javnom zdravlju Br. 02/L-78; i AU Br. 05/2007 o mestima gde
pušenje, Pušački znaci, i obeležavanje pakovanja proizvoda duvana iz svojih
proizvođača i uvoznika, AU Br. 06/2007 o zabrani prodaje duvanskih proizvoda licima
mlađim od 18 godina i AU Br. 07/2007 o merama za smanjenje i ograničavanje pušenja,
kao i APEP 2012 (akcija 66,4 indikator4).
Institucije odgovorne za sprovođenje zakona duvana su sledeće: Sanitarni Inspektorat,
Inspektorat Rada, Tržišna Inspekcija i Prosvetni Inspektorata.
Prema procenama koje je sprovela NIPH, UNICEF i SZO, jedna trećina stanovništva je
potrošač duvana. Prevalenca/rasprostranjenost pušenja među mladima od 18 do 24 je
24%, dok je rasprostranjenost među trudnicama 20,9%. Od najnovije Ankete o Duvanu
Globalne Omladine (ADGO) na Kosovu je sprovedena u 2005, NIPH je planirala da
sprovede još jednu takvu anketu.
Do sada, je postojalo nekoliko značajnih poteškoća u primeni Zakona o duvanu.
Komercijalni i hotelski objekti su napravili podelu nepušača oblastima od onih pušenja,
ali su se nadzorna tela suočila sa poteškoćama u identifikovanju nepušačke oblasti,
posebno u malim prostorima gde su svi gosti pasivni pušači. Štaviše, 2011 Izveštaj o
napretku je zahtevalo izmenu i sprovođenje Zakona o duvanu i jačanje mera za njenu
kontrolu. U okviru za 2012 zakonodavnog plana, MZ je izradila koncept papir o izmeni
Zakon o duvanu, koji je odobren od strane Vlade Kosova 29. februara 2012. On
opravdava potrebu za izmenama postojećeg Zakona od strane jačanje mera za kontrolu
duvana. U skladu s tim, novi Zakon o duvanu će obezbediti za 100 odsto zabranu
pušenja u javnim prostorima i rad, kao i za veće novčane kazne i strožijih mera protiv
duvanskog sponzorstva i oglašavanja. Ovaj nacrt zakona je završen do kraja maja,
nakon prolaska kroz konsultacije fazi, i uskoro će biti dostavljen na saglasnost Vlade. U
međuvremenu, relevantan inspektorati kontinuirano praćenje izvršenja tekuće Zakon o
362
duvanu, a MZ, u saradnji sa UNICEF i SZO, priprema medijsku kampanju za
poboljšanje i sprovođenje postojećih i novog Zakon o duvanu.
Novi nacrt-Zakona o Duvanu predviđa viši stepen usklađivanja sa SZO Okvirne
Konvencije o Kontroli Duvana, kao i sa sledećim acquis (pravne tekovine) EU:
 Direktiva 2001/37/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 5. juna 2001 za
približavanje zakona, propisa i administrativnih odredbi država članica u
pogledu proizvodnje, prezentaciju i prodaju duvanskih proizvoda - Izjava
Komisije.
 Direktiva 2003/33/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. maja 2003 o
aproksimaciji zakona, propisa i administrativnih odredbi u državama
članicama u vezi reklamiranja i sponzorstva duvanskih proizvoda;
 Odluka 2003/641/EC od Evropske komisije od 5. Septembra 2003 o
korišćenju slika u boji ili kao ilustracija zdravstvenog upozorenja na
pakovanju duvana i
 Preporuka Saveta od 2. decembra 2002 na prevenciji pušenja i inicijative za
poboljšanje kontrole duvana.
b. Ljudska materije: krvnih ćelija i tkiva, donacija i presađivanje organa
Oblast krvi/tkiva je regulisano Zakonom Br. 02/L-101 o Transfuziji krvi, kontroli krvi i
njenih Produkata. Ovaj zakon, između ostalog, navodi nekoliko pitanja koje reguliše
podzakonske akte i obavezuje da treba da budu u skladu sa sledećim direktivama EU:
 Direktiva 2002/19 Evropskog Parlamenta i Saveta od 27. januara 2003 na
prikupljanje, testiranje, obradu, zaštitu i distribuciju krvi i krvnih komponenata;
 Direktiva 2002/98/EC Parlamenta i Saveta od 27. januara 2003 o uspostavljanju
standarda kvaliteta i bezbednosti u vezi sa prikupljanjem, testiranjem zaštite i
distribuciju ljudske krvi i njenih komponenata (izmeni Direktive 2001/83/EC);
 Direktiva 2005/62/EC Evropske Komisije od 30. septembra 2005 o primeni
Direktive 2002/98/EC Evropskog Parlamenta i Saveta o zajednici standarda i
specifikacija za sistem kvaliteta za institucije koje se bave krvi;
Nacionalni Centar za Transfuziju Krvi (NCTK) i regionalne Bolnice su odgovorne
institucije za krv i tkiva, dok su druge odgovorne institucije za sprovođenje
zdravstvenog zakonodavstva u oblasti ljudskih supstanci i zarazne bolesti uključuju
NIPH i KUCK, Kamp i Koordinacioni Odbor za snabdevanje krvlju. Glavna institucija i
akteri koji se bave promocijom davanja krvi su sledeći: MZ, Ministarstvo prosvete,
Kosovski Crveni Krst, Udruženje Dobrovoljnih Davalaca Krvi, medije, škole i
sindikalnih organizacija. NCTK, od 1986, sprovodi testove svih davalaca krvi na HIV,
sifilis, hepatitis B i C. Od 2002 do 2008, on je analizirao oko 14.000 uzoraka krvi i
identifikovali dva slučaja HIV-om, 0,04% slučajeva sa sifilisa, 3,3% predmeta sa HBV i
0,3% sa HBC. Prikupljanje krvi je povećano sa 13 odsto u 2012, u odnosu na 2011, a
363
trenutno sve potrebe krvi su pokrivene. Prikupljanje krvi je dobrovoljno urađeno. Ne
postoji oblik naplaćivanje donacija u skladu sa važećim zakonima.
Što se tiče donacije i presađivanja organa na Kosovu, to se obavlja u specijalizovanim
ustanovama, pod posebnim sporazumom i dozvolom od Ministarstva Zdravlja.
Autogeno presađivanja koštanih tkiva i kože vrši se od Ortopedske Hirurgiju i Klinike
sa Kliničkog Univerzitetskog Centra Kosova (KUKC). Ova oblast je regulisana sledećim
zakonskim aktima i političkim dokumentima: Zakon o Zdravstvu Br. 04/2004 (član
110); prvi cilj Strategije Sektorskog Zdravlja 2010 - 2014 (o smanjenju morbiditeta i
mortaliteta stanovništva) i njen Akcioni plan (glavni prioritet oblast ima veze sa
poboljšanjem zdravstvenog stanja i poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite usluge).
Prema ovim dokumentima, KUCK je najviša nezavisna institucija klinike tercijarnog
nivoa zadužena za sprovođenje presađivanja/transplantacije.
Kosovski zdravstveni sistem trenutno nema specijalizovane ljudske resurse za
obezbeđivanje i praćenje presađenog organa i, u znatnom delu, tkiva i ćelija. Postoji
nedostatak odgovarajuće fizičke infrastrukture i odgovarajućih institucija za zaštitu
tkiva, ćelija i organa (banke) u skladu sa međunarodnim standardima. Ministarstvo
zdravlja nema podatke o broju lica u stanju potrebe za presađivanja. Dakle, razvoj
registra za lica koja čekaju na presađivanje ćelija, tkiva i organa, kao i Registar davalaca
ćelija, tkiva i organa se zahteva. Nedostatak medicinskog tretmana u oblasti
presađivanja je imao uticaj u stalnim povećanjem broja pacijenata na dijalize, rashoda
na materijalima, opremi i lekovima za lečenje pacijenata.
Proces Dijaloga Stabilizacije i Pridruživanja 18 je predložio rešavanje ovog problema kroz
Direktive 2010/45 o standardima kvaliteta i bezbednost u ljudskoj transplantaciji
orgulja, dok 2011 Izvještaj o napretku ukazao je ne-usvajanje pravnog okvira u oblasti
presađivanja tkiva i ćelija, kao izazov u oblasti zdravstvene politike 19. Ministarski savjet
za evropske integracije je predviđeno kao cilj za 2012 poboljšanju primene Zakona o
Krvi, Ćelija i Tkiva 20. MZ je u završnoj fazi izrade nacrta predloga za presađivanje tkiva
i ćelija, kao i Nacrt Predlog presađivanja organa. U procesu donošenja odluka za
regulisanje ovog pitanja od strane dva zakona, Direktiva EU 2004/23/EC za
utvrđivanje standarda kvaliteta i bezbednosti za donacije, javne nabavke, zaštita,
testiranje, preradu, skladištenje i distribucija ljudskih ćelija i tkiva i organa (Preambula,
stav 9) je uzeta u obzir. Koncept radovi na ova dva nacrta zakona su odobrene od strane
Vlade, i oni odražavaju SZO principe i smernice o presađivanja ćelija, tkiva i organa.21
18
19
Zaključci SAAD-a Unutrašnje Tržište, Brisel 06-07 April 2011
2011 Izveštaj o Napretku za Kosovo,Zdravstveni Sektor 12.10.2011, stranice 44-45
20
Zaključci Ministarskog Saveta za EI VIII
21
15 Juni, 2011 - Zapremina 91 - Dodatak 11S, Treći WHO Globalne Konsultacije o donaciji organa i presađivanje:
pokušaj
da
se
postigne
Samo-dovoljnost,
Mart
23-25,
2010,
Madrid,
Španija
http://journals.lww.com/transplantjournal/Fulltext/2011/06151/Executive_Summary.5.aspx
364
Štaviše, u daljem napretku u rješavanju potreba za presađivanje, sve relevantne
međunarodne aktere, kako domaće tako i međunarodne, u oblasti bezbednosti i
ljudskih prava, biće konsultovani.
MZ razmatra različite modalitete, uključujući i one javno-privatnog partnerstva u
oblasti presađivanja tkiva, ćelija i organa, kao efikasne. MZ ima za cilj kvalitet, sigurnost
i efikasnost u pružanju ovih usluga u zemlji u optimalnom roku, nakon usvajanja
relevantnih zakona od strane Skupštine Kosova koja je predviđena za septembar 2012.
Međutim, MZ je svestan da bi pružanje tih usluga takođe zahtevaju stroge
standarde,propise i procedure da budu na mestu koje će naknadno biti potrebna
dodatna ljudska, kapitalna i finansijska sredstva, i MZ radi na njihovom postizanju.
Ova dva nacrt predloga će uključiti relevantne dokumente EU: Saopštenje od Komisije
Savetu i Evropskom parlamentu od 30. maja 2007 pod nazivom "donacija organa i
presađivanje: Politika akcije na EU nivou", Akcioni plan o doniranju organa i
presađivanju organa (2009-2015); ojačana saradnja između država članica, Direktiva
2004/23/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 31. marta 2004 o uspostavljanju
standarda kvaliteta i bezbednosti donacija, nabavke, testiranja, prerade, skladištenja,
čuvanja i distribucije ljudskih tkiva i ćelija.
c. Prava pacijenta na graničnim prelazima zdravstvene nege
Građani Kosova koriste zdravstvene usluge u Republici Albaniji, i obrnuto, pod
jednakim uslovima, na osnovu posebnog međusobnog ugovora. Prema ovom
sporazumu, MZ pruža medicinske usluge, uključujući dijalize usluga, kako bi se
pacijentima Republike Albanije. U okviru ovog sporazuma, Regionalna bolnica
Đakovica pruža podršku sa osobljem u bolnici Bajram Curri u Albaniji, dok vanrednim
slučajevima kada se šalju iz Bajram Curri do bolnice u Đakovici.
100 Kosovskih pacijenata se leče svake godine besplatno u zdravstvenim ustanovama u
Republici Turskoj, na osnovu posebnog bilateralnog sporazuma. Preporuke su
definisane procedure od strane AI br. 02/2012 za lečenje van javnih zdravstvenih
ustanova, a u skladu sa ovim građanima Kosova imaju pravo da koriste inostrane
medicinske ustanove, podržane od 2 miliona evra godišnje, od izvora iz kosovskog
budžeta.
Korisnici privatnih šema za zdravstveno osiguranje u Republici Kosovo koriste
medicinske usluge stranih zemalja, na osnovu ličnih ugovora za zdravstveno
osiguranje. Trenutno ne-kosovski stanovnici koriste usluge kosovskih zdravstvenih
institucija pod istim uslovima kao i građani Kosova. MZ namerava da, kao deo
institucija zdravstvene reforme, da se uspostavi sistem javnih zdravstvenih osiguranja,
što bi takođe regulisalo međusobne odnose između građana Republike Kosovo i država
članica EU u vezi međudržavni zdravstvenu zaštitu, na osnovu bilateralnih odnosa koji
će biti potpisan za U tu svrhu, do Kosova ulazak u EU, s obzirom na direktive EU
365
883/04 i 987/09 za uplate iz drugih zemalja, u skladu sa međudržavnim ugovorima i
propisima EU, ali i propise EU 883/04 i 987/09 za plaćanje iz zdravstvenih fondova
osiguranja u skladu sa bilateralnim sporazumima.
Predstojeći zakonodavne aktivnosti vezane za preko-granično zdravstvo će biti
zasnovana na EU Direktive 2011/24 o pravima pacijenata na zdravstvenu zaštitu
međudržavnog februara 2011.
d. Zarazne bolesti
Oblast zaraznih bolesti regulisano je sledećim zakonskim i politika akata: Zakon o Br.
2004/4 o zdravstvu, Zakon Br. 02/L-78 o javnom zdravlju, Zakon Br. 02/L-109 o
zaraznih bolesti, Zakon Br. 2003/22 o sanitarnoj inspekciji, Zakon Br. 02/L-38 o
zdravstvenom inspekciji, Zakon br. 2004/21 o veterini APEP 2012 (indikator 66,4 Akcija
10). Institucije odgovorne za sprovođenje zakona u ovoj oblasti su sledeće: NIPH,
NCBT, KUCK (infektivna klinika), regionalne bolnice, Mikrobiološkim Laboratorijama,
Sanitarna inspekcija, Inspektorat Zdravstva, Policijske usluge, KAMP, Glavni
zdravstveni Porodični Centri, Koordinacioni Odbor za Snabdevanje Krvlju, i
Veterinarske usluge.
Upravljanje zaraznih bolesti u poslednjih nekoliko godina je poboljšana. Nakon rata
na Kosovu sve epidemije se upravljaju prema standardima Svetske zdravstvene
organizacije i ovo je pozitivno ocenjeno od strane stranih eksperata. Uslovi za
upravljanje zaraznih bolesti od 2007 su poboljšani, i oslanjajući se na podršku
Svetske Zdravstvene Organizacije i Svetske banke. Zarazne bolesti se upravljaju na
osnovu protokola koje preporučuju CDC i SZO. Ovo se realizuje 44 zaraznih bolesti
specijalista zaposlenih u javnom sektoru. KUCK Infekcije bolesti Klinika ima 130
ležaja, 7 odeljenja intenzivne nege i sa sobama sa pozitivnog i negativnog pritiska za
upravljanje, u vazduhu i drugih puteva bolesti. 4 regionalne bolnice na Kosovu
imaju odeljenja infektivnih bolesti. Regionalna bolnica u Gnjilanu ima 7 lekara
specijalista oboljenja infekcije, onaj u Peći 3 od njih, jedan u bolnici Đakovica 2 i
jedan u Prizrenu 4 zaraznih bolesti lekari specijalisti. Trenutno 13 lekari pohađaju
program specijalizaciju u oblasti zaraznih bolesti. Od 2007, svi pacijenti sa HBV i
HCV se tretiraju na Kosovu, u skladu sa evropskim protokolima na snazi, sa
lekovima koje nudi Ministarstvo zdravlja. Hemoragična Groznica Crimean - Congo i
Hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom (HFRS) se takođe tretiraju na
Kosovu, uz Ribavirin, u skladu sa aktuelnim evropskim protokolima, sa lekovima
koje nudi Ministarstvo zdravlja. Lečenje od drugih ozbiljnih bolesti, kao što su
gnojni meningitis i TBC meningitis (50 - 80 pacijenata godišnje) su takođe tretirani,
sa stopom smrtnosti od 4%, što je poboljšanje na regionalnom nivou.
Kao rezultat rada u obrazovanju i sprečavanje zaraznih bolesti, na Kosovu ističe se
trend smanjenja učestalost zaraznih bolesti preventivnim vakcinama za bolesti
(morbillis, rubeola, HIB meningitis, pneumococcal meningitis, TB meningitis). Kosovo
366
se suočilo i sa pandemijom svinjskog gripa koja je visoko ocenjen od strane SZO u vezi
upravljanja i lečenje slučajeva H1N1 u 2009-2011, preko 400 hospitalizovanih i preko
700 ambulantno/vanbolničko lečenje sa smrtnošću koja se može uporediti sa zemljama
EU. Cilj MZ je da se poboljša kvalitet i sigurnost zdravstvenih usluga u ovom pogledu u
cilju međunarodne akreditaciju NCTK i dalje povećanje kapaciteta NIJZ. MZ je trenutno
izradi plan za sprečavanje zaraznih bolesti.
Molimo vas pružite organogram Ministarstva Zdravlja Kosova i Zdravstvenog
Sistema na centralnom i lokalnom nivou.
Organogram MZ, Prilog I.
Organogram zdravstvenih sistema, uključujući primarni, sekundarni i tercijarni nivo
zdravstvene zaštite (centralne i lokalne) Prilog II.
MZ je trenutno na fazi promene organizacione strukture, u skladu sa Vladinom
Uredbom Br. 09/12 o Standardima za Unutrašnju Organizaciju i Sistematizaciju Radnih
Mesta (revizija zadatka) državne uprave.
Organizaciona struktura i funkcionisanje
podzakonskim aktima, odnosno statutima.
zdravstvenih
ustanova
regulisana
Da li je Zdravstveni Informacioni Sistem uspostavljen? Koji su glavni izazovi za
sprovođenje Zdravstvenog Informacionog sistema?
Pitanje zdravstvenog informacionog sistema (ZIS) je regulisano Zakonom Br. 04-2004 o
zdravlju (Poglavlje II, Odeljak 9 i Poglavlje KSI Član 62 - 68). Sektorska Zdravstvena
Strategija 2010 - 2014, usvojen u 2009, smatra njegov razvoj kao strateški prioritet. Drugi
relevantni dokumenti su Njegova strategija 2010 - 2020, usvojen u 2011, Strategija Evlada i Akcioni plan za sprovođenje Strategije, kao i AU Br. 18/2006 o zdravstvenoj
statistiku baze podataka. Institucije odgovorne za sprovođenje politike u ovoj oblasti su
sledeće: MZ (odgovoran za izradu politike), Ministarstvo za javnu adminsitraciju
(odgovoran za obezbeđivanje pristupa zdravstvenim ustanovama u mreži Vlade),
Agencija za Statistiku Kosova (odgovoran za objavljivanje statističkih izveštaja za svi
sektori), NIJZ Referentni centar (za analizu zdravstvenih podataka iz zdravstvenih
ustanova i zdravstvenih institucija zaduženih za prikupljanje podataka i zadržavanje
medicinske evidencije pacijenata).
Postojeći sistem zdravstvene statistike je razvijen u 2002, uz podršku Evropske agencije
za rekonstrukciju. Ovaj sistem pruža ograničenu upotrebu MS Access sistem koji ne
može da se koristi kao osnova za integrisani zdravstveni informacioni sistem, zbog
ograničenih finansijskih sredstava za njeno održavanje MZ, tako što dovodi do
nedostatka podataka koji odražavaju situaciju u zdravstvenom sektoru. Ovo takođe
otežava rad MZ u smislu pravilnog planiranja finansijskih, ljudskih resursa i kapitala.
Dakle, MZ se obratio ZIS-u kao jedan od strateških prioriteta u okviru Strategije Sektoru
367
Zdravstva 2010 - 2014. Pored toga, Ministarstvo zdravlja je takođe preduzela konkretne
korake u cilju poboljšanja prikupljanja podataka od strane konsolidacije tri modula
ovog sistema: modul zdravstvene statistike modul, farmaceutski modul i ljudski izvorni
model.
Strategija ZIS-a 2010 - 2020 usvojen je 2011, sa jasnom vizijom da se promoviše
zdravstveni sistem u celini. Akcioni plan je razvijen u tri faze:
 Faza A sadrži kratkoročne aktivnosti (2011 - 2013) koji se odnose na
infrastrukturu, dizajniranje i implementaciju ZIS pilot sistema u regionima u
Prištini i Prizrenu, kao i na unapređenje postojećeg zdravstvenog statističkog
sistema.
 Faza B sadrži srednjoročne akcije (2012 - 2014) planirane za¬ transformaciju pilot
ZIS sistema u rutinskoj praksi, nakon vrednovanja rezultata pilotiranje. Ova faza
će uključiti primenu modula i procesima za praćenje kvaliteta i isplativosti
zdravstvenih usluga, kao i automatizacija redovnog izveštavanja sa značajnim
brojem zdravstvenih indikatora.
 Faza C sadrži dugoročne akcije (2013 - 2020) u cilju konsolidacije infrastrukture,
njene operacije i tehnologije da podrže rad na novom ZIS u punom obimu na
celom Kosovu i da se proširi spektar i njegove funkcije prema gore navedenih
ciljeva.
Tokom 2011 Ministarstvo Zdravlja, kao deo faze A aktivnosti, je uspela da ponovo
functionališe tri postojeća ZIS modula u svim javnim zdravstvenim institucijama na
Kosovu, osim u novoosnovanim opštinama. Sistem za registrovanje zdravstvene
statistike je polu-kompjuterizovana, ne-centralizovana, od kojih se generišu statistički
podaci treba da prate performanse zdravstvenog sistema i zdravstvenog stanja
stanovništva. Izazov u ovom pogledu je nizak kvalitet podataka. Ovaj modul će raditi do
projektovanja, pilotiranje i potpuno funkcionisanje sistema Integrisanog softvera
Zdravstvene Informacije koje će biti razvijen sa KSV-014 projekat (finansiran od strane
Vlade Luksemburga). MZ tokom 2011 je takođe razvila Onlajn sistem za upravljanje
Farmaceutskih Zaliha, sa javnim zdravstvenim ustanovama povezanim na mreži. Ovaj
sistem, putem ZIS strategije je planiran da se kasnije razvija.
Faza A za ZIS strategiju je implementirana. Tokom ove faze, oko 40% javnih
zdravstvenih ustanova (mreža zdravstvenih ustanova u regionu Prizrena primarne
zdravstvene zaštite, KUCK-u, i ZCPM Priština u Prištinskoj opštini) su uključeni u
realizaciju infrastrukture (informacione tehnologije) za funkcionisanje njegove, kao i kao
centralizacije informacija u Nacionalnom Centru Podataka unutar Ministarstva za javnu
upravu. Ostale komponente ove faze su dizajn, testiranje, pilot i softvera integrisanog
sistema zdravstvene informacije, kao i ljudskih kapaciteta za rad sa ovim sistemom, na
lokalnom i centralnom nivou. Sistem će biti potpuno elektronski.
Tokom narednih meseci implementaciju infrastrukture informacione tehnologije u svim
pomenutim institucijama počeće (sa procesom tendera u finalizaciji). Pored toga,
368
definicija procesa i procedura u zdravstvenom sistemu, koji će služiti kao tehničkim
specifikacijama tendera za razvoj softvera integrisanog sistema informacija
zdravlja, je u završnoj fazi.
Ministarstvo Zdravlja planira da sledeće sistematske aktivnosti obezbedi funkcionalno
ZIS za rešavanje izazova:
 Osnivanje novog odeljenja u okviru Ministarstva Zdravlja zadužen za
funkcionalizacije i implementacija integrisanog ZIS uključujući i povećanje broja
zaposlenih i ljudskih resursa u Odeljenju;
 Implementacija ZIS zakonodavstva;
 Primena Centra Podataka u Ministarstvu Javne Uprave, projekat koji se očekuje
da uskoro počinje i da bude finansiran od strane Svetske Banke;
 Praćenje i evaluacija svoju strategiju 2010-2020;
 Stvaranje konsolidovanih podataka o morbiditetu i obavljanje zdravstvenih
ustanova.
Implementacija Faze III za ZIS Strategiju, čiji je cilj Integrisanje Zdravstvenog
Informacionog Sistema, očekuje se da će generisati izveštaje u skladu sa Eurostat
standardima SZO i, u skladu sa Direktivom 2002/22/EC i 2002/58/EC, Uredbu (EZ) br.
2006/2004 i EpSOS.
- Da li ste prisustvovali u bilo kojoj obuci u organizaciji Evropskog Centra za
Prevenciju i Kontrolu Bolesti?
Stručnjaci MZ-a koji su učestvovali u obukama organizovanim od strane Evropskog
centra za kontrolu bolesti (ECDC):
a. Dansko Predsedništvo Saveta Evropske Unije 2012 skupu "Borba za
Antimikrobni Otpor – Vreme za Zajedničku Akciju" i zajednički sastanak
Nacionalnom kontakt tačkom AMR i mrežom FWD stručnjaka
Salmonella/Campylobacter, 13-15 Mart 2012, Kopenhagen, Danska;
b. Zajednički godišnji sastanak Mreže Antimikrobnog Otpora i Udruženih
Infekcija (ARHAI), 23.-25. novembar 2011, Varšava, Poljska;
c. ECDC Koordinacioni sastanak o radu sa zemljama proširenja EU:
Trenutni status i budućim perspektivama, 8-9 septembar 2011, ECDC,
Stokholm;
d. 10. Sastanak Nacionalnih AMO KOCD i zajedničkoj sednici o
"Carbapenemase proizvođači bakterija: Prava javno zdravstvena pretnja
za Evropu" Budimpešta, Mađarska, 21-22. Mart, 2011;
e. 9. Sastanak Nacionalnih AMO Fokalnih Tačaka i Konferencije Stručnjaka
EU o "Novim Strategijama za praćenje i kontrolu infekcije, korišćenje
antibiotika i otpornost u zdravstvenim ustanovama u zemljama članicama
EU", novembar 8-10, 2010, Brisel, Belgija;
f. 8. Nacionalni AMO Kontakt Tačaka, Madrid, Španija, jun 2,2010;
369
g. 7. Nacionalna AMO Sastanak Kontakt Tačaka i konferencija "Radeći
zajedno u borbi protiv MRSA i druga zdravstveno-pridruženemikroorganizme", 20-21 oktobar 2009, London, Velika Britanija;
h. 1 Godišnji sastanak ECDC ekspertske grupe o klimatskim promenama,
Evropski Centar za Kontrolu Bolesti, Stokholm, Švedska, 7-8 Septembar,
2009.
-Pruži najnovije informacije o trenutnom stanju implementacije Strategije
Zdravstvenog Sektora 2010-2014 i Akcionog Plana
Implementacija Strategije zdravstvenog sektora 2010-2014 i njenog Akcionog plana
zasniva se na sledeće pravne akte: Zakona Zdravlja 2004/4 (Poglavlje X. Član 56) i
Uredba Vlade 2/2012. Odgovorne institucije za realizaciju Strategije zdravstvenog
sektora 2010-2014 su MZ, Zdravstvene Institucije i Opštine.
Strategija zdravstvenog sektora je odobrena od strane Ministra zdravlja u 2009. U 2010
Akcioni plan za sprovođenje sektorske strategije 2010-2014 je napravljen. Ovaj plan
služi da MZ razvije godišnje vladine radne planove, planiranju budžeta kao i
Srednjoročni Okvir za Potrošnju (SOP). Pored toga, ovaj dokument omogućava
monitoring i evaluaciju, sprovođenje programa Vlade međutim kako bi se obezbedila
fleksibilnost, ovaj dokument se smatra živi dokument, kao rezultat u aprilu 2011, Radna
grupa sastavljena od relevantnih stručnjaka je sazvana i izmenjen je, to je učinjeno kako
bi se prilagodio SAPD i napredak preporuke izveštaja, te stoga predstavlja
konsolidovani dokument koji daje pregled aktivnosti koje treba preduzeti u cilju
postizanja ciljeva zdravstvenog sistema. Štaviše dokument se takođe ažurira u skladu sa
zahtevima Administrativnog Uputstva 2/2012.
Ovaj dokument takođe služi kao pomoćni dokument za koordinaciju donatorskih
investicija u zdravstvenom sektoru. Gore navedeni akcioni plan je zato predstavljen
tako da donatorske zajednice koji imaju interes uključeni su u zdravstvenom sektoru.
U cilju postizanja ciljeva postavljenih u Strategiji sektora u okviru plana rada, praćenje
mehanizam je uspostavljen. Ovaj mehanizam se sastoji od stalnog sekretara držeći
redovne nedeljne sastanke, dok ministar predvodi i prisustvuje mesečnim sastancima.
U Sastanku su prisustvovali relevantni akteri, u cilju je da se bavi izazovima i redovno
prati realizaciju godišnjeg plana rada Vlade, koji sadrži akcije APEP vezane za zdravlje
u okviru strateškog plana. MZ aktivno pruža podršku relevantnim strukturama u
postizanju ciljeva postavljenih od strane strateškog plana.
MZ radi na jačanju uloge monitoring i evaluaciju Strategije zdravstvenog sektora 20102014. Izveštaj o dostignućima u implementaciji Strategije zdravstvenog sektora 20102014, Prilog III.
- Da li se realizuje "Nacionalni Program za Prevenciju i kontrolu Prenosivih Bolesti".
370
"Nacionalni Program za Prevenciju i Kontrolu Prenosivih Bolesti", zasnovan na
kosovskom zakonodavstvu, se sprovodi u skladu sa kriterijumima EU i Međunarodne
Zdravstvene Regulative MZ je osnovala radnu grupu za nacrt "plan za prevenciju
zaraznih bolesti.". Sistem nadzora, kontrole i epidemiološkog odgovora, je funkcionalan
i efikasan prilogu "Sistem za nadzor zaraznih bolesti na Kosovu", Prilog IV.
- Koji su koraci koji se preduzimaju za poboljšanje imunizacije;da li postoje neki
rezultati do sada? Molimo Vas da nam dostavite Nacionalni Programa na Engleskom
jeziku
Stopa Obuhvatanja imunizacije je preko 95%, što omogućava stvaranje dovoljne
preventivne barijere. Dodatne aktivnosti u cilju identifikacije ne-vakcinisane dece, a
posebno iz Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednice su u toku aktivnosti i pored
specifične kampanje za podizanje svesti se razvijaju. Nacionalni program u verziji na
engleskom jeziku je priložen u Prilog V.
Koje akcije ste preduzeli u oblasti sprečavanja ne-prenosivih bolesti? Molimo vas da
opišete. U prikazivanju oblasti kancera, da li uključuju EU acquis (Preporuke
Saveta) i direktive EU za skrining/prikazivanje raka dojke, grlića materice i debelog
creva da se podrži sprovođenje preporučenih mera?
U oblasti sprečavanja ne-prenosivih bolesti, Nacionalni institut za javno zdravlje, u
saradnji sa drugim relevantnim akterima pokušava da obezbedi i konsoliduje podatke o
ne-prenosive bolesti. Morbiditeta podaci uopšte a posebno za ne-prenosive bolesti su
prijavljuju zdravstvenim ustanovama. Analiza morbiditeta podataka na nivou primarne
zdravstvene zaštite ukazuju da su najčešće bolesti registrovani su: bolesti respiratornog
sistema, bolesti sistema krvotoka i skeletnih mišićnih bolesti sistema), dok podaci
morbiditeta iz sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite se analiziraju.
UNFPA podržava Kosovske Agenciju za Statistiku u analizi uzroka smrti na Kosovu, u
tesnoj saradnji sa Nacionalnim Institutom za Javno Zdravlje 2006 - 2009. Poslednji
dostupni podaci pokazuju da 49.43% od prijavljenih smrtnih slučajeva su uzrokovani
bolestima cirkulatornog sistema, 26.45 % neklasifikovanim kliničkim uslovima drugde,
dok 10.56% od tumora i 17,50% umrlih su nešifrovani10.56% 22.
Što se tiče malignih bolesti, osnovan je Odbor za razvoj državnog programa za kontrolu
raka je. Odbor je pripremio novu aplikaciju za registar raka, koji je u svojoj početnoj
fazi implementacije. Misija Odbora je izrada Strategije za Prevenciju i Lečenje Kancera,
koji će takođe razmotriti EU relevantnih dokumenata. (Rezolucija Saveta od 13.
decembra 1993 u vezi buduće smernice za "Evropa Protiv Raka ’“program sledeće
procenu o tome za period od 1987 do 1992; 96/469/EC: Komisija odluka od 30. jula 1996
22Agencija
Kosova za Statistiku– Uzroci smrti na Kosovu 2008–2009.
371
Savetodavni komitet za prevenciju raka (Tekst sa značajem za EEP), Preporuka Saveta
od 2. decembra 2003 o skriningu raka, Rezolucija Saveta i Predstavnika Vlada Država
Članica, sastanak u okviru Saveta, od 7 Jula 1986, Akcioni Program Protiv Raka
Evropske Zajednice.
Odbor je izradio priručnik za prijavu malignih bolesti, 10 radionice su sprovedene sa
300 zdravstvenih radnika u sva tri nivoa zdravstvene zaštite. Obuka sa ciljem da se
uvede popunjavanje formulara za prijavu dijagnoze maligne bolesti. Odbor će razviti
strategiju za prevenciju i rano otkrivanje raka dojke, grlića materice i i kolorektalnog
karcinoma.
Da biste utvrdili faktore rizika za hronične bolesti, kao i aktivnosti za ciljane
preventivne programe vezanih za hronične bolesti na Kosovu, istraživanje STEPS
(jednostavni, standardizovani metod za prikupljanje, analiziranje i diseminaciju
podataka za hronične bolesti, faktora rizika u zemlje članice SZO) je sprovedeno.
Istraživanje uzoraka obuhvata 6400 stanovnika koji žive na Kosovu. Tim za istraživanje
je u procesu analize podataka.
Da bi se našli naj-odgovarajuće odgovori na kardiovaskularnih bolesti MZ je stvorio
državu Odbor za Kardio-hirurške i kardiovaskularnih bolesti. MZ je imenovao Državni
odbor retkih bolesti sa zadatkom izrade Strategije za retke bolesti.
U smislu da se pronađu naj-odgovarajući odgovori za kardio-vaskularne bolesti MZ je
stvorilo državni odbor sa Kardiovaskularne Bolesti. MZ je dodelilo Državni Odbor za
retke bolesti.
Da li će implementacija strategije primarne zdravstvene zaštite početi u 2011? Ako
ne, da li postoje prepreke za početak realizacije?
Oblast primarne zdravstvene zaštite je regulisano Zakonom o Zdravstvu Br. 2004 / 4,
Strategija Primarne Zdravstvene Zaštite (PZZ) i Akcionog Plana ove Strategije.
Nadležne institucije za sprovođenje primarne zdravstvene zaštite su: Opštinsko
Odeljenje Zdravlja i Socijalne Zaštite, MFHC, Centri Porodične Medicine, Klinike i
Zdravstvene stanice.
PZZ strategija počeo realizuje u 2004. Do sada su sledeće aktivnosti sprovedene:
a. Razvoj profesionalnih ljudskih resursa;
b. Izgradnja profesionalnih sposobnosti;
c. Poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga;
d. Implementacija Koncepta Porodične Medicine.
Što se tiče razvoja ljudskih resursa:
372
a. 235 specijalista koji su učestvovali u trogodišnjem specijalističkom
obrazovanje iz oblasti porodične medicine, koju je predvodio CDFM / MZ
tokom 2004-2010;
b. Od 2000 - 2004, razvijen je ubrzan program brza-traka koji je razvijen
tokom 2000-2004 za specijalističko obrazovanje u MF, u početku na čelu
Svetske zdravstvene organizacije. Tokom ovog perioda 312 lekari su
završili program i unapređeni su u Specijaliste Porodičnih Lekara;
c. Broj obučenih lekara, koji su završili specijalističko obrazovni program i
dobili titulu Porodičnog Medicinskog Specijalista u periodu 2000-2010 bio
je 547.
d. Trenutno 83 lekara pohađaju specijalističko obrazovni program (2011 2014) porodične Medicine su izuzeti od završavanja programa do 2014;
e. Trogodišnji program SP u porodičnu medicinu je međunarodno
akreditovan od strane Kraljevskog koledža lekara opšte medicine - RCGP
- kao jedini program u regionu koji je obezbedila međunarodnu evaluaciju
i akreditaciju;
f. Sporazum o saradnji između Kraljevskog Koledža lekara opšte medicine
iz Velike Britanije (RCGP) i MZ / FMDC je potpisan 2005.
g. Sporazum o saradnji između Ministarstva zdravlja i RCGP FMDC koji
ima za cilj procenu i nadzor programa stručnog obrazovanja čiji je cilj
približavanje željenim međunarodnim standardima, obnovljen u
novembru 2011. Štaviše cilj sporazuma je da ažurirate Program
kontinuiranog profesionalnog razvoja porodičnih lekara i drugih
profesionalaca u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, i pomaže u sprovođenju
koncepta porodične medicine na Kosovu i obezbeđivanje regionalne
saradnje u oblasti primarne zdravstvene zaštite;
h. U skladu sa Memorandumom potpisanim u novembru 2011, RCGP
sertifikovanih trenera porodične medicine koje se bave specijalističkim
obrazovanjem u porodičnoj medicini;
i. Specijalističko obrazovanje programi u porodičnoj medicini se ažurira i
nadgrađuje, pod nadzorom RCGP. Nastavni planovi i programi se očekuje
da bude završen do februara 2013;
Novi kohorte specijalističkog obrazovanja u porodičnoj medicini je planirano ove
godine, (2012 do 2015). Kohorte očekuje se da će početi u oktobru 2012 i 50 lekara se
očekuje da prisustvuju. U pogledu izgradnje stručnih veština je:
a. Revizija nastavnog plana i programa kontinuiranog profesionalnog razvoja
porodične medicine je završena u januaru 2012, u tesnoj saradnji sa RCGP i
podržan od strane Luk DEV agencije. Takav program definiše obavezne module
za sve porodične lekare da prođu. U narednih pet godina svi zdravstvenog
osoblja treba da prođu takve module u skladu sa pravnim okvirom u mestu.
b. U skladu sa CPD nastavnog plana i programa, su redovne aktivnosti razvija u
zdravstvenim ustanovama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i 8 Centri za
373
c.
d.
e.
f.
edukaciju porodične medicine, širom Kosova vode koordinatori. Treneri u
porodične medicine predvodi CDFM;
Forma za izveštavanje je sačinjena za potrebe CPD. U tom smislu, Opštinski
Zdravstvene službe izveštavaju CDFM, CPD oficira, na kvartalna osnova za ovu
svrhu. Izveštaj sadrži aktivnosti koje sprovode, teme, prisutni kao i pratećih
evidencija;
Nacrt "nastavni program i uputstvo za trenere i učesnike u planiranju porodice"
je završena, podržan od strane UNFPA i u saradnji sa KHF 2010;
Obuka o "planiranju porodice" u PZZ podržanog od strane UNFPA uključeno
305 porodičnih lekara iz svih krajeva Kosova je sprovedeno u periodu 20102011;
Obuka o deci zdravstvene zaštite porodičnih lekara iz Prištine regiona, uz
podršku SZO i u saradnji sa DZSS -MA Priština i KCPM u Prištini je isporučeno
za 80 obučenih porodičnih lekara;
Unapređenje kvaliteta zdravstvenih usluga:
a. Do sada su 20 kliničkih smernica pripremljeni i uređeni na nivou primarne
zdravstvene zaštite za potrebe porodičnih lekara u skladu sa smernicama
Svetske zdravstvene organizacije. Njihova revizija se očekuje da bude završen
tokom ove godine. Standardni Terapijske smernice u primarnoj zdravstvenoj
zaštiti su distribuirani na HI na primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Obuka HI od
menadžera primarne zdravstvene zaštite u regionu Gnjilana i Đakovice
održan je "Primena Mikrosistema u primarnoj zdravstvenoj zaštiti" a uz
podršku Medicinskog fakulteta Dartmouth.
Što se tiče implementacije koncepta Porodične Medicine:
a. Indikatori za procenu i praćenje zdravstvenih usluga u zdravstvenim
ustanovama Primarne Zdravstvene Zaštite i sprovođenje zakona koji se
odnosi na MZ primarnoj zdravstvenoj zaštiti, sada su prikupljeni.
b. MZ, u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, Ministarstvom
Administracije Lokalne Samouprave i Ministarstvom Finansija organizovao je
sastanak sa opštinskim zdravstvenim direktorima pet novih opština
(Gračanica, Klokot Ranilug, Novo Brdo i Štrpce). Sastanak je organizovan u
saradnji sa predstavnicima ICO na Kosovu. Zdravstvene ustanove su dali
svoje statute koji su trenutno u reviziji u svetlu zakonodavstva i strategije
primarne zdravstvene zaštite na snazi. MZ nastavlja optimalnu integraciju
usluga primarne zdravstvene zaštite.
c. Sporazum regionalne saradnje je potpisan između CDFM/MZ, predstavnici
zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite iz Makedonije, Crne
Gore, Albanije i Hrvatske, sa ciljem da " izgradnja koalicije u primarnoj
zdravstvenoj zaštiti ove godine, u oktobru“, 2012 je planirao organizaciju
Međunarodne konferencije o primarnoj zdravstvenoj zaštiti koja se očekuje da
374
doprinese daljoj reformi primarne zdravstvene zaštite i jačanje regionalne
saradnje u oblasti primarne zdravstvene zaštite.
d. Ministar Zdravlja u Aprilu 2012 osnovao je radnu grupu za ažuriranje
Strategije i Akcionog plana za primarnu zdravstvenu zaštitu, sa nacrtom u
toku. Strategija će obuhvatiti period 2013-2017. PZZ Revidirana strategija se
očekuje da bude usvojena do kraja jula 2012.
e. Primarna zdravstvena zaštita na Kosovu potpuno decentralizovana. Izazovi
ostaju na monitoring i evaluaciju implementacije strategije primarne
zdravstvene zaštite i, kao i konsolidacija usluga primarne zdravstvene zaštite
u skladu sa zakonskim odredbama kojima se obezbeđuje potpuna realizacija
koncepta porodične medicine. U ovim planovima smatraju MZ preko
finansijskih stimulativnih mera koje će biti deo reforme zdravstvenog sistema,
da motiviše upravljanje zdravstvenim ustanovama na primarne zdravstvene
zaštite timova da se uključe medicinsko osoblje i medicinskih sestara sa
individualnom medicinske i porodičnom folderu registra.
Molimo vas da opišete strukturu zdravstvenog sistema na Kosovu. Prikaži alokaciju
resursa posvećenih za primarne i sekundarne zdravstvene zaštite
Struktura sistema zdravstvene zaštite u Republici Kosovo je regulisana Zakonom o
zdravstvenoj br. 4/2004 (posebno članovi 3, 18 23, 26 - 50, 74, 75 i 86 do 94). Najveći
zdravstveni organ Republike Kosovo je MZ. Zdravstvena zaštita je obezbeđena u tri
nivoa - primarni, sekundarni i tercijarni.
Primarna Zdravstvena Zaštita (PZZ): Strategija primarne zdravstvene zaštite razvijena
od strane Ministarstva Zdravlja u 2004 se zasniva na organizaciji i sprovođenju
primarne zdravstvene zaštite od strane 37 opština. Implementacija primarne
zdravstvene zaštite daje prioritet preventivnim merama kroz koncept porodične
medicine. Institucije primarne zdravstvene zaštite su organizovane u Glavnim
Centrima Porodičnog Zdravlja (GCPZ), Porodični Zdravstveni Centar (PZC) i Satelitska
Porodična Medicina (SMF). U opštinama gde ne postoji lak pristup bolnicama GPCZ
obezbeđuje van bolnice materinstva i usluge Centar za Blagostanje Žena (CBŽ) usluge.
Urgentni Centar planira da radi u opštinama sa više od 150.000 stanovnika.
PZZ je direktno finansiran od strane Vlade kroz opštinskim domovima zdravlja
donacija dodeljenih od strane Ministarstva finansija, nakon konsultativnog procesa sa
MZ i relevantne opštine. PZZ 2012 je budžet za 41 miliona evra (MF 2012).
Sekundarna Zdravstvena Zaštita (SZZ): Sekundarna zdravstvena zaštita se pruža preko
regionalnih bolnica (Mitrovica, Peć, Đakovica, Prizren, Gnjilane) i gradske bolnice
(Uroševac i Vučitrn). Ove institucije pružaju bolnicu i specijalističko lečenje, uključujući
ambulantnu negu.
Zaštita Mentalnog Zdravlja je takođe u ponudi na SZZ nivou, preko Centra za Mentalno
375
Zdravlje (CMZ), Smeštaj za Integraciju Zajednice (SIZ, Gnjilane) i Centar za Integraciju i
rehabilitaciju hroničnih psihijatrijskih pacijenata u Štimlje.
Ahtisarijev predlog predviđa da pojedine opštine imaju pravo da obezbedi SHC, kako je
predviđeno izmenama i dopunama Zakona o zdravstvu Ahtisarijevom predlogu br
03/L-124 od 16. decembar 2008. Opštinski bolnice su predviđeni da budu osnovana u
Gračanici, Štrpce i Severnoj Mitrovici .
Tercijarna Zdravstvena Zaštita (TZZ): tercijarnom podrazumeva napredne medicinske
specijalističke usluge ponuđene od strane zdravstvenih ustanova, uključujući obaveznu
nastavu za studente, postdiplomske studije i relevantnih naučnih istraživanja.
TZZ usluge se nude od strane Kliničkog Univerzitetski Centra Kosova (KUCK),
Stomatološki Univerzitetski Klinički Centar Kosova (SUKCK), Nacionalni Centar za
Transfuziju Krvi (NCTK), Institut za Medicinu Rada (MMR), Centar za Sportsku
Medicinu (SSM) i Nacionalni Institut za Javno Zdravlje (NIJZ). Za region Prištine,
Tercijarna zdravstvena ustanova takođe služe kao sekundarni nivou zdravstvene
ustanove.
Privatni zdravstveni sektor je u porastu, i obuhvata privatne bolnice, dijagnostičkoterapijske centre (Poliklinike) i specijalističke klinike. Plaćanje za privatne zdravstvene
usluge se uglavnom vrši kroz direktno plaćanje iz džepa kao zakonski regulisanim
Zakonom o zdravstvu Br. 4/2004 (odeljci 98 i 99) i u Zakonu o Privatnom zdravstvu Br.
50/2004. Sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita u javni sektor je finansirana kroz
zdravstvenog budžeta kojim upravlja Ministarstvo zdravlja, koji za 2012 iznosi 88.5
miliona € za SZZ i TZZ.
Zdravstveni sistem na Kosovu je ozbiljno narušeno tokom 90-tih godina od strane i pod
nedovoljnog razvoja. Godine 1999 javnost sistem zdravstvenog osiguranja je zamenjen
od strane centralne finansira zdravstvenog budžeta. Kontinuirano nedostatak prioriteta
u zdravstvenom sektoru i ekstremnog nedostatka sredstava je rezultiralo nižim kvaliteta
nege i ograničenog obima usluga, posebno na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.
Plan za reformu sistema – MZ je svestan neposredne potrebe za poboljšanje, promenu i
prilagođavanje zdravstvenog sistema. Zato MZ krenula početkom 2011 na vizionara i
suštinske reforme svih zdravstvenog sistema. Reforma se zasniva na tri stuba:
reorganizacije zdravstvenog sistema, restrukturiranje sektora zdravstvene finansiranja i
decentralizacija upravljanja ljudskim resursima. Reforma zdravstvenog sistema ima za
cilj da unapredi kvalitet zdravstvenih usluga za građane i da će biti realizovan u dve
faze: organizacionu reformu zdravstvenog sistema i reforme zdravstvenog finansiranja
faze.
U toku prve faze reforme MZ je pripremila paket zakonodavne reforme u bliskoj
saradnji sa zahtevima međunarodnih partnera kao što su: Svetska banka i Međunarodni
376
monetarni fond. MZ koristiti konsultativne usluge iz kancelarije Evropske Komisije na
Kosovu, SZO, OEBS, MCK, UNICEF-a, LuxDev itd. Nacrta zakona, koji će omogućiti
pokretanje i sprovođenje sveobuhvatnih reformi u zdravstvenom sektoru su Nacrt
zakona Zdravlje (odobren od strane Vlada je 30. maja 2012), Nacrt zakona o
zdravstvenom osiguranju (da se zakonski obrađeni tokom naredne faze reforme u 2013).
Nacrt zakona za Uređaje i Medicinske Proizvode i Nacrt Zakona o Profesionalnoj
Medicinskoj Komori, svi su u procesu finaliziranja. Zdravstveni reforme predviđaju i
uspostavljanje Kosovske Zdravstvene Službe (KZS), organizovanje postojeće bolnice kao
javne neprofitne preduzeća na centralnom nivou, ali sa visokim stepenom autonomije za
rukovodećeg pojedinačnih bolnica unutar KZS. Bolnice u okviru KZS početku će dobiti
sredstva na osnovu ugovora sa Agencijom za finansiranju zdravstva, koji će biti
uspostavljena od strane MZ i da se razvio u javnom fondu zdravstvenog osiguranja.
Finansiranje: Kako se finansira zdravstveni sistem (da li postoji obavezno osiguranje
ili finansiranje iz budžeta)? Molimo vas da navedete odgovarajuće delove poreza i
socijalnih doprinosa, havarije između obaveznog i dobrovoljnog dopunskog
pokrivanja pokrivenost i dodatne informacije o troškovima koje osoba plaća iz
vlastitog džepa (ako postoji). Koji je nivo ukupnih troškova zdravstvene zaštite u %
(procenat) BDP-a? Šta je udeo javnog i privatnog finansiranja? Šta je učestalost
plaćanja iz džepa (zvaničnih i nezvaničnih) u zdravstvu (ako je na raspolaganju)?
Postojeći Zakon o zdravstvu br. 4/2004 (čl. 12.6, 12.7, 12.8, 57, 61 i 124) definiše način
finansiranja zdravstvenih ustanova. Participacije su regulisane Zakonom o zdravstvu
4/2004 (član 12.8 i 22) i AU Br. 6/2006.
Zdravstveni sistem na Kosovu se trenutno finansira iz državnog budžeta i zajedničke
participacije. Prihodi od zdravstvenih ustanova se ne zadržavaju u zdravstvenom
sektoru, ali posvetiti trezora u skladu sa Zakonom o upravljanju javnim finansijama i
odgovornosti. Prema Svetskoj banci, plaćanje iz vlastitog džepa iz u privatnom sektoru
iznosi približno istom iznosu u odnosu na javne zdravstvene potrošnje. Ne postoji
obavezno javno zdravstveno osiguranje.
Nova šema - Prošle godine MZ je izradila dva dokumenta za sistem zdravstvenog
finansiranja. Zdravstvena reforma obuhvata uvođenje zdravstvenog osiguranja tokom
druge faze (od 2013 pa nadalje), na način predviđen u Nacrtu zakona o zdravstvenom
osiguranju i u Nacrtu zakona o zdravlju. Sistem zdravstvenog osiguranja treba da se
uvede na Kosovu je mešoviti model zasnovan na udruživanju sredstava dobijenih kroz
premija koje plaćaju građani i preko državnih fondova prikupljenih poreza od strane
jednog nezavisnog javnog fonda zdravstvenog osiguranja. Zdravstveno osiguranje će
biti organizovan i realizovan kao obaveznog zdravstvenog osiguranja i dodatnog
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Obavezno zdravstveno osiguranje će pokriti
osnovne zdravstvene usluge i biće realizovan preko Fonda za zdravstveno osiguranje
(FZO).
377
Građani sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem imaju pravo na zdravstvene usluge
definisane od strane listi neophodnih zdravstvenih usluga. Spisak osnovnih
zdravstvenih usluga će biti pripremljen od strane tehničke komisije imenuje nadzornog
odbora FZO i da bude usvojen od strane Vlade na predlog Ministarstva zdravlja, u
skladu sa finansijskim raspoloživih resursa i zdravstvene potrebe stanovništva.
Finansijska sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje biće posvećena FZO tekstu:
premija za zdravstveno osiguranje iz svih građana i stanovnika Republike Kosovo;
budžetskih transfera iz relevantnih vladinih institucija za pokrivanje obaveznog
zdravstvenog osiguranja premiju za posebne grupe (penzioneri, nezaposleni, osobe sa
invaliditetom i ratni vojni veteran, i lica pod socijalnu pomoć); budžetski transferi koji
pokrivaju javne odgovornosti Vlade za pružanje usluga zdravstvene kvaliteta
građanima utvrditi u okviru godišnjeg budžeta i po srednjem roku okvira rashoda
(SOT).
Premija za obavezno zdravstveno osiguranje će biti na godišnjem nivou izračunata kao
fiksnom kursu na osnovu prosečne zarade u Republici Kosovo. Premija kurs je
podložan odlukom Vlade, na osnovu raspoloživih budžetskih sredstava i zdravstvenim
potrebama stanovništva. Lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim
osiguranjem će platiti punu cenu osnovnih zdravstvenih usluga prema cenovniku
odobrenom od strane Ministarstva zdravlja na osnovu predloga FZO.
Dodatne zdravstvene usluge koje nisu deo liste će biti obezbeđena po dobijanju
dodatnog privatnog zdravstvenog osiguranja ili direktnim plaćanja u zdravstvenoj
ustanovi. FZO je predviđeno da se nadzire od strane Skupštine Kosova i Vlade. FZO je
vođene od strane Nadzornog odbora i njegovog direktora.
Finansijska reperkusija nove šeme
Novi model finansiranja zdravstvene se zasniva na tri glavna izvora finansiranja
(Grafikon 6). Vlada će plaćati premije za posebne socijalne kategorije građana će izvršiti
transfer budžeta za javnost obaveza za zdravlje a građani će plaćati premiju za
zdravstveno osiguranje. Ukupan predviđeni iznos od zajedničkih sredstava je dole
ilustruriran.
Figura 3.1 Projekcija
financijskih izvora
na osnovu novog zakona MZ
100%
80%
60%
40%
20%
0%
2012
2013
28,945,
2014
37,105,
2015
38,362,
2016
38,362,
8,646,8
34,795,
60,067,
61,622,
61,622,
Isplata premija
Premije građana
378
Kao što je ilustrovano, šema zdravstvenog osiguranja se očekuje da poveća ukupnu
količinu resursa za zdravlje , koji će obezbediti finansijsku osnovu za postizanje cilja
Vlade za unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva. Zdravstveni budžet, koji
danas iznosi oko 117 miliona evra godišnje, će sa uvođenjem zdravstvenog
osiguranja povećati za 129 miliona evra kao što je ilustrovano na slici 3.1 i 4.1. A u
isto vreme doprinos Vlade ostaje konstantan. Dugoročni uticaj reformi biće
smanjenje " iz džepa " od isplate za građane i plaćanje usluga koje se danas dobijaju
besplatno od osiguranika iz drugih zemalja ( dijaspora i stranih radnika koji rade na
Kosovu) .
Tabela 104. Projekcija prikupljanja menica od plaćanja premija od građana
1
2
3
10000
6
0
0
20000
6
0
0
30000
6
0
0
40000
6
0
0
50000
6
0
0
60000
6
0
0
70000
6
0
0
80000
6
0
0
90000
6
0
0
100000
6
0
0
110000
6
0
0
120000
6
0
0
130000
6
0
0
140000
6
0
0
150000
6
0
0
1 – Broj građana
koji plaćaju premije
2 – Prosečna godišnja isplata premija(5 Evra x 12 meseci)
3 – Ukupno prikupljenih od premija (u Evro)
6,000,000
12,000,000
18,000,000
Figura 3.2
Projekcija
prikupljanja
menica od
24,000,000
plaćanja
30,000,000
premija od
građana
36,000,000
42,000,000
48,000,000
54,000,000
60,000,000
66,000,000
72,000,000
78,000,000
84,000,000
90,000,000
Grafikon 7. Ilustruje strukturu finansiranja Vlade za 2013 .
1,422,776.71
15,483,158.30 1%
14%
Figura 3.3. Struktura financijskih sredstava
od
Vlade na osnovu obračuna za
2013
(Izvor informacija MF and MZ)
97,585,743.70
85%
Poreski prihodi
Ne-poreski i ne-sopstveni
prihodi
Naknade
Zdravstvene usluge: Svaki građanin zemlje ima pravo da koristi sve zdravstvene
usluge koje se pružaju od strane javnih zdravstvenih ustanova. Danas posebne
socijalne kategorije građana ne plaćaju participacije članom 22. Zakona o Zdravstvu
br . 4/2004 .
379
Tabela 105. Troškovi javne zdravstvene zaštite
2009
2010
2011
2012
Budžet za Ministarstvo zdravlja ( drugi i treći 66
nivo) ( u milionima evra )
71
79
89
Budžet za opštine ( u milionima evra )
26
27
38
41
Ukupno( u milionima evra)
92
98
117
130
BDP (u milionima evra)*
3,912
4,216
4,637
4,911
Ukupni troškovi zdravlja u % BDP-a
2.35
2.33
2.53
2.64
* Izvor;IMF Nacionalni izveštaj,April 2012;MF;
Nivo državne potrošnje za zdravstvene usluge procenjuju se na 50 odsto ukupnih
zdravstvenih rashoda na Kosovu stoga građani plaćaju direktno troškove iz-džepa i
drugih 50 % za dalje zdravstvene usluge (Svetska Banka, Studije Kosovskog
finansiranja zdravstvene reforme, 2008). Izdaci po stanovniku iz Vlade/državnog
budžeta iznosi oko 75 Evra god.
Da li je održiv zdravstveni sistem sa finansijske tačke gledišta ? Da li je to održivo
sa stanovišta ljudskih resursa? Da li ste primetili odlazak osoblja ili nedostatak
osoblja? Ako jeste, da li postoje bilo kakve strategije u mestu da se zadrži
osoblje?
Kao zdravstvene ustanove se finansiraju iz centralnog budžeta bez mogućnosti za
dobijanje kredita ,zdravstveni sistem je, u kratkoročnom periodu, finansijski održiv.
Da li su samo 75 evra po stanovniku za javne zdravstvene službe, u duži rok će biti
dovoljno da se održi spremnost stanovništva da plati poreze i da se obezbedi
socijalna stabilnost je još pod znakom pitanja. Dakle,Izveštaj o napretku Kosova za
2011 zaključuje da zdravstveni sektor je nepropisno finansiran. Osnovni cilj u toku
zdravstvene reforme je da se poveća održivosti finansijskog sistema koja nudi
pristupačne definisan opseg usluga od kvalitetnih zdravstvenih osigurala kvalitet i
da izbegavaju nepotrebne troškove za stanovništvo i time bave održivost .
Ljudski resursi u zdravstvu regulisani su Zakonom o zdravstvu 04/2012, Zakon o
Civilnoj Službi,Zakon o radu, kao i podzakonskim aktima kao AU Br 23/2004 za
kontinuirani profesionalni razvoj i UA Br 08/2011 za specijalizovane obrazovanje.
Licencirani zdravstveni radnici na Kosovu su distribuirani na sledeći način: 4099
lekara, 1234 stomatologa, farmaceuti 1030, 139 medicinskih sestara/ babica
(Bachelor), 26 psihologa, 238 fizioterapeuta, 16,736 medicinske sestara (visoka škola),
što iznosi ukupno 23,502. Zbog ograničenih finansijskih sredstava, mogućnost za
angažovanje zdravstvenih radnika je ograničen. Niske plate u javnom sektoru
380
takođe čini da specijalisti vole da rade u privatnom sektoru, ne samo na Kosovu već
i izvan nacionalnih granica. Ministarstvo zdravlja je priznao problem migracije
zaposlenih na međunarodnom tržištu, ali nemaju finansijska sredstva da u
potpunosti reši problem. Međutim, MZ ulaže veliki napor u rešavanju ozbiljan
izazov tokom tekuće reforme i preduzima konkretne akcije da se minimizira
negativne trendove. Konkretno, novi Nacrt zakona o zdravlju obuhvata niz politika
koje će imati direktan uticaj na poboljšanje zapošljavanja u zdravstvenom sektoru.
Istovremeno, Ministarstvo zdravlja je otvorio 475 nove mogućnosti specjalizacije za
doktore, ortodontiste i farmaceute, kao i za 65 novih stručnjaka na UKC i u
regionalnim bolnicama. Štaviše, MZ je ponudio specijalista i pod-specijalista u
različitim oblastima priliku da prisustvuju međunarodnu stručnu obuku.
Činjenica da kvalifikovana radna snaga stalno napušta Kosovsko zdravstvo je
veoma zabrinjavajuća. MZ daje veliki napor u rješavanju tako ozbiljnog izazova kroz
izradu reformnih zakona, i preduzimanje koncertnih radnji na ukidanju takvih
negativnih trendova. Naime, Međunarodni Monetarni Fond i Svetska Banka su se
već dogovorili o novom Nacrtu Zakona o Zdravstvu i da će uskoro biti
predstavljene u Skupštini Kosova na odobrenje. Ovaj Nacrt zakona obuhvata niz
politika koje će imati direktan efekat u poboljšanju statusa i perspektivu
zdravstvenih uslova na Kosovu. Istovremeno, u toku prošle godine, Ministarstvo
Zdravlja je otvorio 475 nove mogućnosti specijalizacije za doktore, ortodontiste i
farmaceute, kao i objavio je konkurs za nova radna mesta za 65 novih stručnjaka na
UCC i regionalnih bolnica.
Na Kosovu, uprkos teškoj finansijskoj situaciji u zdravstvenom sektoru, ne postoji
diskriminacija u pogledu pristupa zdravstvenim uslugama.
Ishod / Kvalitet: Kakvi su izmereni rezultati zdravstvenog sistema od strane
različitih pokazatelja? Kako tehnologije su u sistemu zaštite procenjenoj (da li
postoji nezavisno telo zaduženo za procenu)?
Cilj Sektorske Strategije Zdravstva 2012-2014 je: "Da bi smanjili stopu morbiditeta i
mortaliteta od ukupnog stanovništva". Postizanje ovog cilja biće prikazan po stepenu
ostvarivanja Milenijumskih Razvojnih Ciljeva (MRC) koji za sektor zdravstva
Kosova uključuje: MCR 4: Smanjenje stopa smrtnosti dece time 2/3 od trenutnog
kursa (do 2015: 9‰), MCR 5: smanjenje smrtnosti od strane članova 3/3 (do 2015: 5,5
po 100.000), i MCR 6: Boriti se protiv HIV/AIDS i tuberkuloze (2015: da se izbegne
širenje i početak smanjenja incidencije i pretežnosti).
Što se tiče MCR 4 prenatalna smrt je smanjena sa 29,1 ‰u 2000 (Drugi izveštaj
UNDP-a za MCR za Kosovo strani 40) do 19,3 ‰u 2009), sa opadajućim trendovima.
Prema preliminarnim podacima za 2011 godinu u 17‰, međutim, u poređenju sa
regionalnim podacima još uvek je visok (podaci za 2004 godinu: Albanija = 16o/oo,
Hrvatska 6 ‰i Slovenija 4 ‰). Za MCR 5, glavni indikator je opao sa 23 na 100.000 u
2000 na 6 u 2010, procenat porođaja pod kontrolom medicinskog osoblja je povećan
sa 95% u 2003 na 98 odsto u 2011, kao i nivo upotrebe kontraceptivnih sredstava je
381
povećan sa 44% do 60% (Drugi izveštaj UNDP-a za Milenijumskim Razvojnim
ciljevima za Kosovo, strana 44). Što se tiče pojave TB u 2005 je bila 52 na 100.000, a
42 u 2012, ipak, to je prilično daleko za ostvarenje cilja do 2015 za 26. po 100.000.
Još ima posla da se radi u pogledu zdravstvenih usluga u smislu postizanja ciljeva
MDG do 2015, iako su rezultati opštih indikatora pokazuju pozitivan trend razvoja
zdravstvenog. Tačne aktivnosti, njihove glavne indikatore i zbog datume,
prezentovani su u detaljima Akcionog plana za sprovođenje Strategija Zdravstvene
Sektora, u skladu sa strateškim Prioritet 1: Unapređenje zdravstvene situacije, kao i
kvalitet zdravstvenih usluga koje se pružaju građanima. Ipak, veliki problem u vezi
sa pokazateljima je nedostatak pouzdanih opštih podataka; problem koji se tretira
kroz tekući proces integrisanog medicinskog informacionog sistema.
Kako se kontroliše kvalitet nege (npr. da li postoji nezavisni organ zadužen za
kontrolu)
Dokumenti koje su od značaja za unapređenje kvaliteta zdravstvenih usluga su
sledeće: Zakon o zdravstvu br. 04/2004; Zakon Privatne Prakse br. 2004/50, Zakon
o zdravstvenoj inspekciji 2006/02-L38; Strategija Zdravstvenog Sektora 2010-2014;
Međunarodni principi za standarde zdravstvenih ustanova; licence, akreditacije i
sertifikacije za kvalitet zdravstvenih usluga, upravljanje kvaliteta u primarnoj
zdravstvenoj zaštiti, Menadžment od kvaliteta u bolnicama, taksonomije standarda
zdravstvenih sistema, kvalitet standarda za licenciranje i akreditaciju bolnica na
Kosovu; Standardi Kvaliteta za licenciranje i akreditaciju za druge zdravstvene
usluge, Standardi Kvaliteta za licenciranje i akreditaciju primarnih zdravstvenih
ustanova; AU 09/2005 Standardi kvaliteta za licenciranje i akreditacije zdravstvenih
ustanova i njihovu implementaciju; AU 12/2010 za kliničke smernice i protokole.
Odeljenje za Kvalitet Zdravstvenih Usluga u okviru Ministarstva Zdravlja
funkcioniše od 2002 i sada se sastoji od dva zvaničnika. Ova podela je stvorila mrežu
zdravstvenih koordinatora u svim nivoima zdravstvene zaštite. Koordinatori
izveštavaju odeljenju za kvalitet zdravstvenih usluga.
Evaluaciju i praćenje kvaliteta zdravstvenih usluga je kontrolisan od strane
koordinatora i kvaliteta zdravstvenih inspektora. Strategija za poboljšanje kvaliteta i
bezbednosti zdravstvenih usluga je u toku 2012-2016 godine. 21 smernice i protokoli
klinike su pripremljeni od grupe različitih zdravstvenih profesionalaca iz različitih
oblasti koje će biti uključene u proces konačne ocene. U okviru Ministarstva zdravlja,
Savet Kosova za Vodiče i Kliničke Protokolima je uspostavljena.
U ovom trenutku, ne postoji nezavisno telo za kontrolu kvaliteta. Uspostavljanje
takvog tela će biti uključena u naredne strategije.
Kako su procenjene tehnologije u sistemu zaštite (da li postoji nezavisni organ
zadužen za procenu)?
U periodu 2002-2003, 6 osnovnih modula su razvijeni za procenu medicinske
382
opreme, kao rezultat, bio-inženjeri struktura je kreirana u KUCK kao i svim ostalim
bolnicama koje se bave 97 odsto održavanja medicinske opreme su uključene u
sistemu. Standardizovana formalna evaluacija zdravstvene tehnologije nije
primenljiv u zdravstvenom sektoru na Kosovu. Protiv ove kulise, Akcioni Plan za
Sprovođenje Strategije Zdravstvenog Sektora 2010-14 podrazumeva obavezu da
imaju dovoljno izvora zamene za kritične infrastrukture održavanje i tehnologije sa
dole navedenih aktivnosti, koje treba da počne pre kraja 2013, kao što su:
a. Uvođenje koncepta Procene Zdravstvene Tehnologije
b. Izračunavanje budućeg održavanja i zamene/obnova troškove opreme, kao i
poboljšanje zgrade;
c. Prilagođavanje pravnu osnovu za investicione odluke da se uključe efekte
tekućeg budžeta;
d. Preraspodela investicionog budžeta za pokriće periodičnih potreba za
održavanje i zamena;
e. Investicioni plan na osnovu Master plana, novih tehničkih standarda i nove
zakonske osnove;
Kosovo nema nikakav nezavisni organ za procenu zdravstvene tehnologije.
3.9.5.3. Obrazovanje i obuka, istraživanje i inovacije
3.9.5.3.1. Kvalitet obrazovanja
- Koji su relevantni primarni zakoni, pod-zakonski akti i šta se odnosi na
obrazovanje i obuku?
Primenljivi Zakoni u Obrazovanje i Obuci:
a. Zakon Br. 2011/04-L-032 Pred-Univerzitetskog Obrazovanja;
b. Zakon Br. 2011/04-L-037 o Visokom Obrazovanju;
c. Zakon Br. 02/L-52 o Pred-Školskom Obrazovanju;
d. Zakon Br. 02/L-2006/02-L42 o Stručnom Obrazovanju i Treningu (u procesu
izmene i dopune);
e. Zakon Br. 03/L-060 o Nacionalnim Kvalifikacijama;
f. Zakon Br. 02/L-018 o Završnim i Državnim Maturskim Ispitima;
g. Zakon Br. 2004/37 o Obrazovnoj Inspekciji na Kosovu;
h. Zakon Br. 2004/42 o Istraživačkoj Delatnost (u procesu izmene i dopune);
i. Zakon Br. 2005/02-L24 o Obrazovanju Odraslih;
j. Zakon Br. 2006/02-L51 o Izdavačkoj Delatnosti i Knjige;
k. Zakon Br. 2008/03-L068 o Obrazovanju u Opštinama Republike Kosova.
Sekundarno Zakonodavstva Primenljivog u Obrazovanje i Obuci:
a. Administrativna Uputstva koja regulišu Pred-Univerzitetsko Obrazovanja
(ukupno 160), odnosno pred-školsko, osnovno, niže i više srednje
obrazovanje, stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, završni i maturski
ispit, itd;
383
b. Administrativna Uputstva o Visokom Obrazovanju (ukupno 14), koja
regulišu osnivanje, akreditacija, licenciranje, prava i obaveze visokoškolskih
provajdera i
prava i obaveze studenata, itd.
Nastavni razvoj i licenciranje nastavnika, upravljanje obrazovanja u opštinama i
formula finansiranja, školski grantovi, itd.
-Molimo vas da opišete strukturu sistema obrazovanja i obuke na Kosovu,
uključujući i predškolsko, osnovno, srednje opšte, i stručno obrazovanje,
obrazovanje odraslih i visoko obrazovanje.
Kosovski obrazovni sistem se sastoji od 6 nivoa formalnog obrazovanja, strukturisan
u skladu sa principima doživotnog učenja i prema Međunarodnom Standardu
Klasifikacije Obrazovanja (MSKO). U nivo obrazovanja MSKO-u od 0 do krajnjeg
nivoa 3 su deo pred-univerzitetskog obrazovanja i regulisani su Zakonom o preduniverzitetskom obrazovanju. MSKO nivo 4, posle srednje obrazovanje u stručnim
školama i obuka, je regulisano Zakonom o Stručnom Obrazovanju i Obuci, dok nivo
MSKO 5 i 6 su regulisani Zakonom o Visokom Obrazovanju.
Shodno Zakonu o Pred-Univerzitetskom Obrazovanju i u skladu sa nivoima MSKOa, na nivou nula (0) obuhvata dve kategorije obrazovanja; 1) predškolsko obrazovanje
(razvoj u ranijem detinjstvo) za uzraste od 0 do 5 godina, koji nije deo obaveznog
obrazovanja, i 2) predškolsko obrazovanje za vekove 5-6 godina, koje je deo
obaveznog obrazovanja na Kosovu.
Ranija briga i razvoj deteta mogu biti organizovane u predškolskim javnim i
privatnim institucijama, društveno-kulturnim centrima, koji su licencirani u skladu sa
Zakonom o Pred-Univerzitetskom Obrazovanju.
Nivo 1 prema MSKO odgovara osnovnom obrazovanju, u trajanju od pet godina,
uzrasta 6-10 godina, odnosno I-IV razreda.
Nivo 2 prema MSKO odgovara na niže srednje obrazovanje, u trajanju od četiri
godine, obično između uzrasta 11-14 godina, odnosno VI-IKS razreda.
Nivo 3 prema MSKO odgovara visokog srednjeg obrazovanja, u trajanje od tri
godine, u zavisnosti od programa koji je definisan od strane Ministarstva. Ovaj nivo
odgovara uzrasta 15-17, uključujući i gimnazijama, srednjim stručnim školama i
obuka, muzike i umetničke škole.
Nivo 4 prema MSKO odgovara nakon srednjeg obrazovanja u stručnom obrazovanju
i obuci institucija za period od 1-2 godina, obično se polazi od starosti 18 godina i
više.
Prema Zakonu o Pred-Univerzitetskom Obrazovanju (Član 9), Obavezno školovanje
počinje na početku školske godine nakon datuma kada dete navršava 6, minimalni
384
obavezni školski uzrast i prestaje po završetku od MSKO nivo 2. Isti član propisuje
da obavezno obrazovanje na Kosovu treba da se obezbedi besplatno.
Stručno Obrazovanje i Obuka je regulisano Zakonom o stručnom obrazovanju koji se
zapravo se revidira kako bi se uskladiti sa Zakonom o nacionalnim kvalifikacijama.
Prema sadašnjem zakonu, upis na snagu do formalnog stručnog obrazovanja je
otvoren za one osobe koje ispunjavaju kriterijume utvrđene zakonom. Programi
visokog stručnog obrazovanja su otvoreni za one koji su završili obavezno
obrazovanje i nisu stariji od 17 godina. Izuzetak od ovog pravila je učinjeno kada
savet školskih nastavnika odlučuje za lica iznad 24 godina za upis u programe
visokog stručnog obrazovanja, u skladu sa zakonskim odredbama Ministarstva, koje
regulišu uslove i kriterijume za upis kandidata u srednje stručne škole. Kursevi postsrednjeg stručnog obrazovanja može da se registruje lica koja su uspešno završili
kurseve visokog srednjeg obrazovanja, koji može biti ili stručno obrazovanje ili
gimnazija, u skladu sa specifičnim zahtevima određenog programa.
Na osnovu Nacrta Zakona o Stručnom Obrazovanju i Obuci, formalne SOO
obrazovne institucije pružaju stručne kvalifikacije i edukacija na nivou 3, 4 i 5
Nacionalnog okvira kvalifikacija. Vrste stručnih kvalifikacija koja će biti obezbeđeni
su kvalifikacije i moduli koje odgovaraju razreda 10, 11 i 12, koji će biti u skladu sa
Okvir Nacionalne
Kvalifikacije. Štaviše kvalifikacije i moduli post-srednjeg
obrazovanja, stručnog ili akademski, koji odgovaraju nivou 5 NOK su takođe
obezbeđeni. Oznaka i funkcija kvalifikacija će biti regulisano podzakonskim aktima.
Orjentacija i vođenje karijere će biti integralni deo svih programa pruženi od strane
stručnih institucija, kao što je predviđeno novim izmenama i dopunama Zakona o
Stručnom Obrazovanju. Dual oblici stručnog obrazovanja su dozvoljeni u stručnim
institucijama, pri čemu je praktična obuka i iskustvo stečeno u preduzeću, koje će se
ugovoriti i za tu svrhu.
Obrazovanje odraslih i obuka je regulisana Zakonom o Obrazovanju i
Osposobljavanju Odraslih. Ovaj Zakon stvara okvir za obrazovanje i obuku odraslih,
uključujući i dopunskog obrazovanja i druge oblike obrazovanja i osposobljavanja
odraslih koja nisu uređena Zakonom o pred-univerzitetskom obrazovanju, Zakon o
stručnom obrazovanju i osposobljavanju i Zakon o visokom obrazovanju. Ovaj okvir
nije primenljiv za odrasle obrazovanja i obuke u okviru vladinih mandata ili na
drugi način realizuje od obrazovanja i obuke ustanovama kako je regulisano
zakonom. Cilj obrazovanja i obuke odraslih je da razvije neophodne veštine, znanja i
principe za odrasle, kao deo opšteg doživotnog okvira učenja. Vrsta obrazovanja
može se dobiti u licenciranim javnim i privatnim institucijama i partnerskim
institucijama, u programima nivoa MSKO-a 3 i 4 obrazovanja na Kosovu.
Obrazovanje odraslih i obuka je sastavni deo obrazovnog sistema na Kosovu. Prema
Zakonu, obrazovanje odraslih i obuka podrazumeva ceo javni i privatni obrazovanja
i obuke za odrasle, odnosno omladinu starijih od 15 godina, koji imaju pravo da
prisustvuju programima obrazovanja. Obrazovanje odraslih i obuka je organizovana
u obrazovanje i obuka institucija, registrovana i licencirana za ovu namenu.
385
Ispiti koji se organizuju za odrasle pohađaju kompenzatorne programe obrazovanja
ili onih koji traže formalnu potvrdu, su u skladu sa postojećim standardnim
zahtevima za redovne učenike. Obrazovanje odraslih za obavezne nivoima
obrazovanja je besplatan u skladu sa Zakonom o Pred-Univerzitetskom
Obrazovanju, a obrazovanje odraslih i obuka za neobavezno nivoima obrazovanja je
predmet finansijske naknade u skladu sa posebnim zakonskim odredbama na snagu.
Trajanje programa, kao i planiranje i sprovođenje aktivnosti za obrazovanje odraslih,
mogu biti regulisana drugačije u redovnom školskom kalendaru obrazovnih
institucija. Prosvetne institucije i organizacije koje organizuju kurseve za sertifikaciju
treba najmanje dva puta godišnje objavljuje datume ispita za obrazovnim
programima koje one pružaju. Trajanja, kako bi predmetnih kurseva ili delova tih
kurseva i procenu oblika su prilagođeni specifičnostima, potrebama i mogućnostima
učesnika u obrazovanju odraslih
Visoko Obrazovanje u Republici Kosovo, u skladu sa Zakonom o Visokom
Obrazovanju Br. 04/L-037, smatra se svaka poruka visokog srednjeg obrazovanja
(Zakon br 04/L-32 o pred-univerzitetskom obrazovanju.), Na nivoima 5, 6, 7 i 8 od
Evropskog Kvalifikacionog Okvira za doživotno učenje, za koje ECTS može biti
odobren.
U skladu sa Bolonjskim sistemu, visoko obrazovanje u Republici Kosovo je
organizovano u tri glavna ciklusa: Bachelor, Master i PhD doktorske studije.
a. Nivo 1, diplomirani (bachelor), koji traje 3-4 godina studija, pri čemu po
završetku ovog nivoa studenti dobijaju 180, odnosno 280 ECTS bodova i
on/ona ima pravo na Bachelor diplome;
b. Nivo 2, Učitelju, koja traje 1-2 godine studija, pri čemu po završetku ovog
nivoa, studenti dobijaju 60, odnosno 120 ECTS i on/ona ima pravo na Master
Diplomu;
c. Nivo 3, PhD, obuhvata doktorske studijske programe nezavisnog
akademskog i istraživačkog karaktera;
d. Svaka druga poruka srednje obrazovanje u nivoima 5, 6, 7 i 8 od Evropskog
kvalifikacionog okvira za koji može biti odobren ECTS .
U visokoškolskih kvalifikacija u Republici Kosova može biti akademsko ili stručno i
može se izdati od strane državnih javnih ili privatnih visoko-obrazovnih
provajderima kao što su Univerziteti, Univerzitetski Fakulteti, Instituti, Škole ili
Akademije. Shodno Zakonu o visokom obrazovanju i Zakona o Okviru Nacionalnih
Kvalifikacija, akreditacije programa i institucija koje pružaju visoko obrazovanje,
kvalifikacije vrši se od strane Kosovske Agencije za Akreditaciju.
Visoko-obrazovne ustanove u Republici Kosovo, javno ili privatno, koriste Evropski
Sistem Prenosa Bodova – ECTS. Na visoko-obrazovne ustanovama na Kosovu,
godišnji obim za redovne studente je ocenio da je 1500 sati. To znači da 1 ECTS je
jednak sa 25 sati planiranog obrazovanja.
386
Tabela 106. Kosovska Obrazovna Struktura
Međunarodni Standardi Struktura Obrazovanja
za
Klasifikaciju
Obrazovanja (MSKO)
Obrazovanje odraslih/
Doživotno učenje (formalno
i neformalno)
MSKO 6
Post-Univerzitetsko
Obrazovanje
MSKO 5
Univerzitetsko Obrazovanje
MSKO 4
Post-Srednje NeUniverzitetsko Obrazovanje
MSKO 3
Više Srednje Obrazovanje,
X-XII Razred
MSKO 2
Niže Srednje
Obrazovanje, VI-IX Razred
MSKO 1
Osnovno Obrazovanje I-V
Razred
MSKO 0
Pred-Osnovno Obrazovanje
Pred-Školsko Obrazovanje
Uzrast
23/24+
23/24+
18+
15-17
11-14
6-10
5-6
Do 5
Tabela 107. Poređenje MSKO i Nivoi Nastavnog Plana i Programa (Kurikule) za PredUniverzitetsko Obrazovanje
Međunarodni Standardi Formalni
Nivoi Nivo Kurikule
Klasifikacije
Obrazovnog Sistema
Obrazovanja
MSKO 3
Više Srednje
Nivo
Kurikule
6:
obrazovanje, XII Razred Konsolidacija
i
specijalizacija
Više Srednje
Nivo
Kurikule
5:
Obrazovanje, X-XI
Opšti i profesionalni
Razred
osnovni razvoj
MSKO 2
Niže Srednje
Nivo
Kurikule
4:
ObrazovanjeVIII-IX
Ojačavanje i orijentacija
Razred
Nize Srednje
Nivo
Kurikule
3:
Obrazovanje,VI-VII
Daljni razvoj i orijentacija
Razred
MSKO 1
Osnovno Obrazovanje, Nivo
Kurikule
2:
387
MSKO 0
III-IV Razred
Osnovno Obrazovanje,
I-II Razred
Pred-Osnovno
Obrazovanje
Uzrast 0-5
Ojačavanje i razvoj
Nivo
Kurikule
Osnovno učenje
1:
Pripremni nivo Kurikule:
Obrazovanje u Ranom
Detinjstvu
Tabela 108 . Nivoi Okvira Nacionalne Kvalifikacije u vezi sa odabranim fazama doživotnog
učenja u kontekstu aktuelne obrazovne strukture i zakonodavstva
388
- Molim vas rezimirajte ciljeve Kosovski Strateškog Plana Obrazovanje na
Kosovu (KSPO).
Kosovski Strateški Plan Obrazovanja je strateški dokument koji je pripremljen na
osnovu obrazovnog sektora širokog pristupa. Kao rezultat toga, takođe su prioriteti i
ciljevi ovog strateškog plana
se zasnivaju
na postojećim pod-sektorskim
strategijama i nastojanja za prevazilaženje sektora široke izazovima obrazovanja na
Kosovu.
Strateški prioriteti, problemi i ograničenja kojima se bavi KSPO uključuju:
a. Razvoj i podrška uključujućeg sistema obrazovanja koji omogućava jednak
pristup kvalitetnom obrazovanju i raznovrsna;
b. Razvoj i podrška za sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji
podstiče bolji pristup i umrežavanje javnih i privatnih inicijativa;
c. Smanjenje broja smena u školama eliminisanjem prebacivanja škole,
uglavnom se nalaze u urbanim sredinama izgradnjom nove osnovne i srednje
škole;
d. Razviti standarde kvaliteta obrazovanja;
e. Razvoj i širenje srednju školu;
f. Poboljšanje kvaliteta nastave i učenja sa ishodima učenja bliže centrirana na
zapošljavanje;
g. Restrukturiranje srednjeg obrazovanja i promovisanje stručnog obrazovanja i
obuka i izgradnja vertikalnih i horizontalnih puteva širom različitim
sektorima i nivoima obrazovanja;
h. Razvoj centara za kompetencije (RCK) i veze sa drugim stručnim provajdera;
i. Bliže poravnanje između obrazovanja i zapošljavanja, uključujući razvoj
visokog stručnog obrazovanja i obuke u odgovor na tražnju za radnom
snagom na tržištu;
j. Poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja putem obezbeđivanja kontrole
kvaliteta, primena evropskih standarda i pregled akademskog organizacione
strukture;
k. Proširenje pružanja visokog obrazovanja i uspostavljanje novih
visokoškolskih ustanova;
l. Uspostavljanje istraživačke institucije visokog obrazovanja u visokoškolskim
ustanovama na bolje odnose sa potrebama privrede i društva;
m. Razvoj informacione tehnologije (IKT) u svim nivoima obrazovanja;
n. Objavljujući razvoj ljudskih resursa i nacionalni prioritet stvaranje doživotnog
učenja kulturu.
Kosovski Obrazovanje Strateški plan (KESP) 2011-2016 je podeljen u osam
programskih oblasti, koji istovremeno služe kao glavnih ciljeva, za koje su specifične
rezultati i pokazatelji su razvijeni. Ovih osam programske oblasti su sledeći:
a. Pred-školsko obrazovanje (PŠO) & Predškolsko obrazovanje (PPE): Razviti
sistem inkluzije za sve predškolske i predškolskom decom u kvalitetu,
inkluzivan i ne-diskriminatorno obrazovanja;
389
Obrazovanje
(PUO):
b. Pred-Univerzitetsko
Razvijanje
inkluzivnog,
ravnopravno i kvalitetno i efikasno upravlja unapred univerzitetsko
obrazovanje koje će povećati pristup, zadržavanje i podsticanje doživotnog
učenja;
c. Stručno Obrazovanje i Obuka (SOO): Da biste poboljšali pristup i kvalitet i
relevantnost stručnog obrazovanja i usavršavanje u koordinaciji i
relevantnosti za tržište rada. Za jačanje institucionalnih kapaciteta i
upravljanje sistema stručnog obrazovanja i uspostavljanje zdrave finansijske
osnove za svog dugoročnog razvoja i održivost. Da biste povećali mogućnosti
za obuku za one koji rano napuštaju školu, više srednjoškolcima i završenih
srednjoškolaca i odraslih, u cilju unapređenja zapošljavanja, posebno za žene i
povećati izglede za samo-zapošljavanje zajedno sa razvojem centara za
kompetenciju su ključ ovog pristupa;
d. Obrazovanje Nastavnika (ON): uspostaviti efikasan i održiv razvoj nastavnika
sistem da se poboljša kvalitet obrazovanja. Ovaj strateški cilj ima za cilj da
sprovede na Kosovu pod-sektora za razvoj nastavnika iz njegove vanredne
faze u razvojnoj fazi da postane kompatibilan sa sličnim trendovima u
regionu i evropskim zemljama;
e. Visoko obrazovanje (VO): Da se razvije kvalitetan visoko akademsko i
profesionalno i visoko obrazovanje i istraživanje podržava socijalni i
ekonomski razvoj;
f. Obrazovanje i obuka odraslih (Produžeci): Razvoj održivog i kvalitetnog
sistema za kontinuirano obrazovanje i osposobljavanje odraslih koje
obezbeđuje ravnopravan pristup zahtev kvalitetno obrazovanje koje
zadovoljava individualne, društvene i potrebe privrede Kosova doprinoseći
razvoju života- doživotno učenje;
g. Tehnologija za Informacije i Komunikaciju (TIK) da podrže i unaprede proces
učenja od svega efikasno integrisanje TIK i jačanje i prilagođavanje na
korišćenje IKT u obrazovnom sektoru da unapredi sveobuhvatnosti i
jednakost ciljeve i sa odgovarajućom pažnjom datog nastavnog plana i
obrazovnog razvoja.
h. Izgradnja kapaciteta za MONT-a i Centralne Agencije (CA): Ojačati MONT i
Centralne agencije kapaciteta u sektoru u prelasku na svoju novu ulogu da
koordinira planiranje, kao i da nadgleda, prati i podržava napore razvoja u
sektoru obrazovanja, u skladu sa SPOK 2011-2016.
- Da li opštine imaju kapacitet da podrže decentralizaciju u njihovom upravljanju
i donošenju odluka u sistemu obrazovanja i obuke, uključujući i budžete?
Odgovornosti (nadležnosti) kosovskih opština u obrazovnom sektoru su navedeni u
Zakonu o obrazovanju u opštinama Republike Kosova (br. 03/L-068), Zakon o
predškolskom univerzitetskog obrazovanja (04/L/032) i Zakon o lokalnoj
samoupravi (br. 03/L040).
Zakon o Obrazovanju u Opštinama reguliše organizaciju javnih obrazovnih
390
institucija i pružanje javnog obrazovanja na predškolskom, osnovnom i niže
srednjem i srednjim i višim nivoima obrazovanja u opštinama na Kosovu.
Opštine
kontinuirano preuzimaju odgovornosti decentralizacije obrazovnog
sistema. Međutim, dalja izgradnja kapaciteta je neophodno za njih u potpunosti da
preuzme odgovornosti kao što je navedeno od strane procesa decentralizacije kako u
pogledu decentralizacije upravljanja, donošenja odluka i budžet u sistema
obrazovanja i obuke.
Faktori koji utiču na efikasnost procesa decentralizacije su: ograničeno osoblje
Opštinske Direkcije za Obrazovanje (ODO) i neslaganje između njihove
profesionalne pozadine i potreba da se proces decentralizacije nosi oko. To otežava
OUO To kadar da pravilno razumeju svoje zadatke u pogledu upravljanja i
odlučivanja u obrazovnom sistemu.
Što se tiče finansijske decentralizacije, kapaciteta u opštinama se poboljšava. MONT,
u saradnji sa Svetskom Bankom i drugim donatorima, podržava izgradnju
kapaciteta o planiranju budžeta putem obuke opštinskih budžetskih zvaničnika i
direktora škola.
Zakon o Obrazovanju u Opštinama na Kosovu (br. 03/L-068), Zakon o preduniverzitetskog obrazovanja (04/L/032), na Kosovu obrazovanje Strateškog plana
2011/2016 i Kosova školskog programa su osnovni dokumenti koji regulišu
izgradnju kapaciteta na opštinskom nivou.
Neke od glavnih aktivnosti koje su sprovedene za izgradnju kapaciteta na
opštinskom nivou, do sada su:
a. Delegacija finansijske odgovornosti na opštinskom nivou je realizovan;
b. MONT usvojio Administrativno Uputstvo o „Primeni opštinske formule za
određivanje školskih budžeta i primena u školskom nivou“, broj. 2/2011, od
dana 30.06.2011 i Administrativnog Uputstva o 'standardima profesionalne
prakse škola';
c. Memorandum o razumevanju je potpisan sa MONT-a, MF i relevantne
opštine da podrži finansijsku autonomiju škole;
d. MONT organizovane obuke za osoblje MER-a u 32 opština za ukupno 1328
učesnika od kojih je 29 učesnika su bili srpske zajednice;
Jedan od ključnih faktora za uspešno sprovođenje procesa decentralizacije je da se
ojača Upravni Odbor Škola (UOŠ). Prema Zakonu o Pred-univerzitetskom
Obrazovanja, svaka javno finansirana obrazovna i / ili trening institucija treba da
ima Upravni odbor (član 17).
Novi Zakon o Pred-Univerzitetskom Obrazovanju predviđa da UOŠ preuzme veće
odgovornosti. Dakle, MONT, u saradnji sa BEP/USAID, je fokusirana na izgradnju
kapaciteta na UOŠ članova kroz programe obuke i smernicama za rad UOŠ. Ovaj
odbor je organ odlučivanja u školi, a ona se sastoji od učešća šire zajednice, odnosno
391
od tri predstavnika roditelja, uključujući i najmanje jednog predstavnika manjinskih
zajednica gde je to primenljivo, dva predstavnika iz društva (zainteresovane strane)
nominovan u opštini i u slučajevima školama MSKO nivoi 2. i 3., jedan predstavnik
studenata, izabranih od strane studenata samih. Članovi Upravnog Odbora imenuju
se na tri godine. Njihove obaveze su veoma važni za dobro funkcionisanje škola,
uključujući i izradu školskih pravila, odobravanje vannastavne školske aktivnosti
kao što je predloženo od strane direktora škole, izražavajući svoje stavove o svakom
pitanju se odnosi na školu itd.
- Molimo vas da pruži nove informacije o implementaciji Okvir Kurikuluma
Kosova. Molimo pružite nove informacije o reformi sa Maturom.
Okvir Kurikuluma Kosova (OKK) odobren je 29.08.2011. Nova verzija KKF postavlja
viziju za razvoj i sprovođenje učenik centriran i kompetentnost na bazi programa,
integrisanje i odražava osnovne vrednosti i principe ljudskih prava, zajednički život,
socijalne pravde i inkluzivnost. On takođe predviđa rešenja za rešavanje potreba
učenika 'i obezbeđivanje fer pristup kvalitetnom obrazovanju za sve. Istovremeno,
revidirani okvir ukazuje na glavne izazove sa kojima se suočava nastavnog plana i
programa razvoja i primene, uključujući usklađivanje nastavnog programa sa
nastavničkog obrazovanja i obuke, procenu i upravljanje školi i učionici.
Da biste omogućili uspešno sprovođenje, neki preduslovi moraju se obezbediti:
a. Kvalitativna dizajn kurikuluma dokumenata u duhu kurikuluma okvira;
b. Sveobuhvatna priprema školskog sistema i pojedinih škola da preuzmu
sprovođenje novog državnog programa;
c. Izgradnja kapaciteta upravljanja i nastavnika.
Kao deo projektovanja Nastavni program Opcionog Priručnika Kurikuluma, i u
proceni dokument su razvijeni i odobreni od strane MONT-a.
Do sada, glavni MONT-dostignuća u vezi sa implementacijom novog OKK su:
a. Udžbenički standarda završen i odobren (31. avgust, 2012);
b. Procena/evaluacija standarda završen i odobren (februar, 2012);
c. Operativne smernice za programere kurikuluma, kao glavni referentni
dokument za pisanje nastavnih planova i programa;
d. Smernice za realizaciju nastavnog plana i programa razvijaju se;
e. Akcioni plan za postepenu implementaciju OKK, u saradnji sa Edu SVAP
projekta je razvijen;
f. Sledeći učenja razvijeni su:
i. Osnovni ishodi učenja koji izražavaju potreban nivo ostvarivanja
ključnih kompetencija nakon završetka pred-univerzitetskog
obrazovanja;
ii. Ishoda učenja koje izražavaju potreban nivo ostvarivanja ključnih
kompetencija po završetku svakog nivoa nastavnog programa;
392
iii.
Ishoda učenja za svaku oblast kurikuluma tokom nivo nastavnog plana
i programa;
a. Pilotske škole su izabrani za realizaciju novog okvira nastavnog plana i
programa;
b. Kapaciteta plan za upravljanje i nastavnika je urađen - profesionalni razvoj da
osigura sprovođenje OKK (proces je u toku)
MONT je u procesu projektovanja i razvoja kurikuluma Kosova niz dokumenata,
kako bi se olakšala njegova primena u školama:
a. Jezgro nastavnog plana i programa za predškolsko i osnovno
obrazovanje, (juni 2012);
b. Jezgro nastavnog plana i programa za niže srednje obrazovanje, (jula
2012);
c. Jezgro nastavnog plana i programa za gimnazije, (juli 2012);
d. Jezgro nastavnog plana i programa za stručne škole, (juli 2012);
e. Predmet Sillabus u predškolskom razredu, I razred do razreda KSII,
koji pokriva sve oblasti/predmete za svaku klasu (decembar 2012).
f. Nastavni plan i program i uputstvo za upotrebu za izborne nastave,
(avgust 2012);
g. Rano detinjstvo nastavni plan i program (rođenje - 5 godina), (2013);
h. Standardi za rano detinjstvo (rođenje - 6 godina), (2013);
i. Vodiči za nastavnike u predškolskom nivou (avgust 2012);
j. Vodiči za nastavnike u predškolskom nivou (avgust 2012);
k. Vodiči za nastavnike na primarnom nivou (avgust 2012);
l. Vodiči za nastavnike nižeg srednjeg nivoa, (avgust 2012);
m. Vodiči za nastavnike na srednjem nivou (avgust 2012);
n. Vodiči za direktore škola u predškolskom nivou (avgust 2012);
o. Vodiči za direktore škola u predškolskom nivou, do IKS razreda,
(avgust, 2012);
p. Vodiči za direktore škola na višem srednjem nivou (avgust 2012);
USAID-a "Osnovni Projekat Obrazovanja" i Komponenta Učiteljske Obuke EU IPA
2009 "Podrška za Zapošljavanje i Obrazovanje" projekat pružao značajnu podršku
trenera obuke i obuke nastavnika iz septembra 2010 i septembra 2011, respektivno.
Državna Matura: razvija se u skladu sa Zakonom o Završnom Ispitu i Matura (br.
03/L-018). Ovaj zakon reguliše organizacioni postupak, sadržaj, uslovi, kriterijumi i
druge procedure završnog i maturskog ispita država na Kosovu.
Ove godine MONT preduzeo nekoliko aktivnosti čiji je cilj reformi Državna Matura
proces. Plan aktivnosti za državnog maturskog 2012-2015 je pripremljen. Ovaj plan
predviđa "više i bolje testova, modifikacija pravila za sertifikaciju i prijem, jačanje
uprave itd.
393
Jedna od reformi koje se preduzimaju ima veze sa formatom testa. Broj stavki
(pitanja) je povećan za 100% (od 100 kao što je to bilo do 200 stavki /pitanja). U 2012
maturski test će biti organizovan u dva dana. Prvog dana će biti pitanja iz opšte
predmete kao što su albanski, engleski jezik i matematiku, dok je drugog dana će biti
pitanja pojedinih profila (gimnazije, stručno obrazovanje uključujući i učenike sa
posebnim potrebama i studenata neformalnog obrazovanja).
Da bi osigurali uspešnu realizaciju maturskog ispita, pravila za upravljanje test i
obuku administratorima su izradili.
U centru za testiranje uglavnom će biti 150 studenata. U svakom centru biće jedan
osoba za monitorisanje, jedan saradnik i testiranje Centar komisija. Prema tome,
svaka osoba u centru za testiranje će imati 10-12 studenata po njegovom nadzor.
OPSN (Odeljenje za Procenu, Standarda i Nadgledanja) se radi na poboljšanju
kvaliteta pitanja/artikala i svaki test kompajler prolazi kroz adekvatnu obuku. Dok
je uveden novi program, Nacionalni Savet za Maturu (NSM)/OPSM/MONT će
zajedno raditi da se postigne cilj jačanje i unapređenje administracije maturskog
testa, na osnovu iskustava stečenih u 2012.
- Koja faza razvoja ili sprovođenja ima Nacionalni Okvir za Kvalifikacija (NOK)
dostigla? Koji su prioriteti u implementaciji? Šta je učinjeno da se promoviše
validnost ne-formalnog i neformalnog učenja (ili priznavanje ranijeg učenja)?
Nacionalni Autoriteta za Kvalifikacije (NAK) je osnovana 2009 na osnovu Zakona o
Nacionalnim Kvalifikacijama (br. 03/L-060). Zakon uspostavlja Nacionalni Sistem
Kvalifikacija, na osnovu Nacionalnog Okvira Kvalifikacija (NOK) regulisana sa
Nacionalne Autoriteta za Kvalifikacije (NAK). Uloga i odgovornost NAK-a je da
razvije i upravlja Nacionalni Okvir Kvalifikacija.
Nacionalni Okvir Kvalifikacija (NOK) je pripremljen od strane Nacionalnog
Autoriteta za Kvalifikacije (NAK), uz podršku EU KOSVET V projekat, finansiran od
strane Evropske Unije. NOK je pripremljen kroz dugo konsultativni proces sa svim
relevantnim zainteresovanim stranama. Okvir je usvojen u decembru 2011 od strane
Upravnog tela Nacionalni autoriteta za kvalifikacije. Nacionalni okvir kvalifikacija je
sada štampan na tri jezika (albanskom, engleskom i srpskom) i kontinuirano
distribuira okupila glumaca.
U Februaru 2011, Administrativno Uputstvo br. 01/2011 o „kriterijumi i procedure
za vrednovanje i odobrenje nacionalnih kvalifikacija i akreditacija institucija koje
nude kvalifikacije na Kosovu „je odobren. Obrasci za provajdere, kao i brojne
smernice u cilju olakšavanja njihovog rada su izradili.
Da bi testirali Administrativnog Uputstva 01/2011 i implementaciju NOK-a, u junu
2011 NAK počeo pilot faze koja je trajala do jula 2011. Jedanaest (11) stručne
institucije su uključeni u pilot fazi (stručne škole i stručne Centri MRSZ-a, stručni
centri KEK-a i drugih institucija) za 15 prioritetnih kvalifikacije: Vodovod i grejanje,
394
električne instalacije, automehaničar, metal i nakit, industrijska elektronika,
računovodstvo asistent, informatika, zavarivanje, poslovne administracije, i
policajac.
Trinaest panela su organizovani da sprovede ovaj proces. Paneli su se sastoji od
jednog oficira od NAK-a i EU, ekspert za KOSVET V projekta i ekspert u određenoj
oblasti stručnog. Sve aktivnosti su sprovedene u julu 2011. U februaru 2012, NAK je
objavila javni poziv za dostavljanje prijava o provajderima u sektoru mašina i
poslovne administracije. Takođe, konkurs za eksperte koji preduzimaju aktivnosti za
validaciju kvalifikacija i akreditacija institucija koje nude ovih profila je objavljen.
Sedam regionalne stručne Centri za obuku se prijavilo. Nakon odobrenja zahteva od
strane NAK-a i odobrenje Upravnog saveta liste stručnjaka za procenu panela,
proces izbora je sproveden u skladu sa kriterijumima utvrđenim u
Administrativnom Uputstvu br. 01/2011.
Nakon revizije aplikacija, ove institucije su posetili tim stručnjaka. Po završetku ove
faze, nacrt izveštaja za svaku instituciju su pripremljeni i poslati su u ustanovama za
svoje komentare. Tokom procesa, sve procedure za validaciju kvalifikacija i
akreditaciju ustanove su poštovani. Sada čekamo komentare i dokaze od podnosioca
prijave institucija, a potom tim stručnjaka će izvršiti neophodne korekcije, a zatim će
biti poslata na NAK Upravnog saveta za odobrenje.
Očekuje se da će NAK doneti odluku u Junu 2012, vremenski rok određen u skladu
AU Br. 01/2011. Nakon završetka ovog procesa, NAK će objaviti poziv za drugi
krug kvalifikacija za vrednovanje i akreditaciju stručnih usluga, za dva profila koji
su bili deo pilot faze u 2011 za koje postoje profesionalni standardi, verifikovan od
strane NAK-a.
Tokom ovog vremena još jedan projekat za podizanje kvaliteta u srednjim stručnim
školama MONT-a, realizovan je u saradnji sa Britanskim savetom.
Takođe, NAK počeo projekat sa ETF-a u osiguranju kvaliteta. ETF pružio
međunarodni ekspert za razvoj i istraživanje mogućnosti za povećanje kvaliteta u
školama MONT-a. Ovaj projekat će trajati do Oktobra 2012.
NAK razvija politike i strategije za stvaranje i sprovođenje Nacionalnog sistema
kvalifikovanja u skladu sa Zakonom o Nacionalnim Kvalifikacijama (br. 03/L-060).
Planovi, prioriteti i aktivnosti NAK-a određuju se u Akcionom planu za 2012 NAKa. NAK prioriteti za 2012, u smislu sprovođenja NOK-a su:
a. Popunjavati NOK-a sa odobrenim kvalifikacijama kroz proces vrednovanja
(kroz 3-4 provajdera procesa akreditacije);
b. Akreditovanje javne i privatne provajdere stručnog obrazovanja i obuke
širom zemlje (kroz 3-4 provajdera procesa akreditacije);
c. Za doprinos u obezbeđivanju kvaliteta programa i aktivnosti u srednjim
stručnim školama MONT-a;
395
d. Interaktivna Strategija komunikacije koji osigurava veću efikasnost u procesu
vrednovanje, akreditaciju i proveru kvaliteta;
e. Obimno konsultacije sa relevantnim akterima NOK;
f. Promocija NOK kroz aktivnosti koje povećava svest javnosti;
g. Šire učešće u projektima Evropske unije i međunarodnim aktivnostima, kao
deo kontinuiranog profesionalnog razvoja NAK-a;
Kada NOK počinje da se realizuje, stalno prioritet NAK-a je da obezbedi međusobno
priznavanje i sa drugim zemljama, uvek obezbeđujući usaglašenost sa:
a. Evropski okvir kvalifikacija za doživotno učenje (EKO) i okvira kvalifikacija u
evropskom prostoru visokog obrazovanja (FKEHEA);
b. EKO opisivači i Dablinski opisivači za visoko obrazovanje;
c. Principi za kvalitet visokog obrazovanja i stručnog obrazovanja, u prilogu
KEK-a i relevantnim kriterijumima za upućivanje na NOK-a u KEK-a;
d. Evropski sistem kredita za stručno obrazovanje i obuku (ECVET) i Evropskog
sistema kreditnih akumuliranje i prenošenje (ESPB);
e. Evropski referentni okvir za osiguranje kvaliteta, obrazovanja i obuke
(EKARF);
f. Dokumenti Evropske unije koje su alati za transparentnost diploma,
certifikata i kompetencija.
U cilju promovisanja priznavanje ne-formalnog i neformalnog učenja (ili priznavanje
ranijeg učenja) NAK-a u stalnom dogovoru sa socijalnim partnerima i akterima koji
su deo ne-formalnog i neformalnog obrazovanja i uz pomoć međunarodnih
eksperata je razvila politiku i Smernice za priznavanje ranijeg učenja, koja je takođe
uključena u NOK.
Pod-zakonski akti za vrednovanje/prepoznavanje ne formalnog i neformalnog
učenja će biti pripremljen ove godine u konsultaciji sa svim socijalnim partnerima.
Radne grupe će biti uspostavljena se sastoji od socijalnih partnera i relevantnih
aktera za izradu Administrativno uputstvo o priznavanju prethodnog obrazovanja,
u cilju povećanja kvaliteta u ovom aspektu, ali i da omogući pojedincima koji steknu
kvalifikacije da nađu posao na tržištu rada.
- Koliko škola još uvek radi u smene? Molimo vas da navedete podatke i statistike
o upotrebi IKT u obrazovanju i obuci, uključujući broj učenika po kompjuteru i
daljinu objekata, itd.
Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju je kontinuirano poboljšanje
fizičke uslove škola, izgradnjom nove prostore i poboljšanje postojećih.
Značajan napredak je postignut u tom pogledu. MONT, u saradnji sa razvojnim
partnerima je postignut da se smanji broj škola koji rade u više smena. Treće smene
su skoro eliminisani. Zvanična statistika pokazuje da je:
a. 24 škole rade u tri smene;
b. 619 škole rade u dve smene;
c. 77 škole rade u jednoj smeni.
396
MONT je trenutno izgradnju 32 novih školskih objekata, od kojih su 19 srednje škole
i 13 su osnovne škole.
Nakon ove konstrukcije su završeni, broj škola koje rade u tri smene cé biti smanjen
za 10, a srednjim školama će smanjiti broj učenika po odeljenju (u ovom trenutku
broj učenika po odeljenju na srednjem nivou je oko 40 ).
TIK integracija u obrazovni sistem Kosova je u toku proces. U tom kontekstu, MONT
u saradnji sa donatorima je radio na razvoju ljudskih resursa, nudeći obuke EKVD
(Evropska Kompjuterska Vozačka Dozvola). Trening je uspešno sprovedena i 10,700
nastavnika su završili ovu obuku. Takođe, značajan napredak je ostvaren u
infrastrukturnih investicija koje su dovele do poboljšanja situacije. Mnoge škole su
opremljene računarske laboratorije.
Prema zvaničnim statističkim podacima prikupljenim iz osnovnih i srednjih škola na
Kosovu, uslovi u školama u vezi Primena IKT je zadovoljavajuća, a trendovi su
pozitivni. U srednjim školama, prosečan broj računarskih laboratorija je sledeći:
a. Stručne Škole - 1.53 laboratorije;
b. Opšti Škole - 1.2 laboratorije;
c. Mešovite Škole - 1.4 laboratorije;
d. Centri Nadležnosti - 6 laboratorije.
Prema zvaničnim statistikama MONT prosečan broj računara u srednjim školama je
sledeći:
a. Stručne Škole - 35.19 računara
b. Opšti Škole računara – 32 računara
c. Mešovite Škole - 24.8 računara
d. Centri Nadležnosti - 312 računara
Oko 60% svih škola u pred-univerzitetskom nivou su opremljene
laboratorijama. Preostali deo će biti opremljen tokom naredne dve godine.
TIK
Prema "Preporukama za Strategiju e-Učenja na Kosovu 2010, prosečan broj učenika
po kompjuteru u EU je 9, a na Kosovu oko 86 studenata akciji računar. Treba
napomenuti da postoje značajne razlike među školama u vezi TIK opremu, i čini se
da su stručne škole opremljene najbolje. Takođe, kompjuterske laboratorije su
uglavnom samo otvore za IT odeljenja u toku dana i zatvara posle škole. Samo
nekoliko škola omogući studentima pristup računarskim laboratorijama van
redovnih IT odeljenja.
Međutim, prema statistici strane MONT-a, u 2012the odnos broja učenika i računara
je oko 45 učenika po računaru. Uzimajući u obzir da se koriste laboratorije u dve ili
tri smene, taj broj se smanjuje.
397
Kosovo ne organizuje učenje na daljinu.
3.9.5.3.2. Stručno osposobljavanje
- U kojoj fazi su stigli planirani amandmani za (odvojene) Zakone o stručnom
obrazovanju i obrazovanju odraslih? Koji su namenjeni efekti revizija zakona? Ko
je konsultovan u pripremi revizije?
Izmena Zakona o stručnom obrazovanju i obučavanju i Zakon o obrazovanju
odraslih je u završnoj fazi. Do kraja Maja oba Zakona će biti dostavljeni Vladi
Kosova za usvajanje.
Neke od promena u novom nacrtu zakona o obrazovanju i osposobljavanju odraslih
su evaluacija programa za odrasle, priznavanje ranijeg učenja, osnivanje Agencije za
stručno obrazovanje i obrazovanje i osposobljavanje odraslih, koordinaciju sa
Ovlašćenjima za Nacionalnim kvalifikacijama i Nacionalna Kvalifikacioni Okvir.
Novi Nacrt Zakona SOO o stručnom obrazovanju predviđa veće angažovanje
Privredne Komore Kosova i socijalnim partnerima, uspostavljanje Agencije srednjeg
stručnog obrazovanja i reguliše funkcionisanje SSOO.
Željene efekti koji proizilaze iz revizije zakona su: izbegavanje praznine u trenutnom
obrazovanja i obuke (SOO) i obrazovanja i obuke za odrasle, tako stručno važan
faktor ekonomskog razvoja na osnovu potražnje na tržištu rada, osiguranje kvaliteta
zasnovanog na standardima EU i kriterijumi, usklađenost sa nacionalnim
zakonodavstvom na snazi, odnosno Zakona o nacionalnim kvalifikacijama i
Nacionalnog okvira kvalifikacija.
U pripremi izmene oba zakona relevantnih aktera su konsultovani, uključujući i
relevantnih ministarstava, opština, stručnih eksperata i socijalnih partnera kao što
sledi: Pravna kancelarija premijera, Kancelarija za strateško planiranje, kancelarija za
javnu komunikaciju kancelarije premijera za, Agencija za ravnopravnost polova,
Kancelarija za dobro upravljanje, Konsultativni savet zajednica, ombudsmana,
Ministarstvo pravde, Ministarstvo za državnu upravu, Ministarstva za lokalnu
upravu, Ministarstva za zajednice i povratak, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za
evropske integracije, Ministarstvo rada i socijalnog staranja, Ministarstvo omladine i
sporta kulture, Evropska komisija, nemački međunarodnu saradnju, Lux
Development, Hamburg Institut, Opštinski direkcije za obrazovanje, Centar
nadležnosti, civilno društvo, direktori škola, Privredna Komora Kosova.
Oba Nacrt Zakona su poslati Ministarstvu za Evropske Integracije radi deklaracije
aproksimacije i Ministarstvu Finansije za finansije deklaracije.
398
3.9.5.3.3. Omladina
- Da li Kosovu ima strateški okvir za rešavanje pitanja mladih? Kakav je pravni
okvir u ovoj oblasti? Da li je usklađen sa politikom EU u toj oblasti? Da li mladi i
druge zainteresovane organizacije učestvuju u Omladinske Akcione Programe?
Navedite kontakt tačke Youth-in-Action (Mladi u Akciji)?.
Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta (MKOS) je izradilo sledeće strategije:
"Strategija za Kosovo i Akcioni Plan za Mlade 2010-2012" kojim se određuju ciljevi i
indikatori koji pomažu razvoj kapaciteta mladih u zemlji i osnaživanje mladih u
društvu takođe. Omladinski prioriteti su evoluirali u sledećim 6 kategorija: (1)
Participacija Mladih; (2) Neformalno Obrazovanje; (3) Zaposlenje; (4) Zdravstvene
Usluge za Mlade; (5) Ljudska Bezbednost; (6) Kultura, Sport i Zabava.
Cilj Strategije Kosova i Akcionog Plana za Mlade (SKAPM) je da se poboljša položaj
mladih koje uključuje sve nadležne Vladine i Nevladine institucije, organizacija i
servis provajdera u cilju istraživanja i ostvariti potrebe mladih i saznajte sve
mehanizme koji će omogućiti učešće mladih u procesu donošenja odluka. Strategija
podstiče saradnju između omladinskih organizacija i Vlada, odnosno saradnju
između svih ministarstava čije su aktivnosti vezane za mlade, kao i između
centralnih i opštinskih organa sa ciljem jačanja omladinskih politika i programa.
Akcioni plan za mlade opisuje korake koje treba preduzeti da bi ostvarili viziju,
implementacija strategije, određivanje odgovarajućih aktera odgovornih organizacija
i potrebnih finansijskih sredstava. Do oktobra 2012 nova Strategija i Akcioni Plan za
Mlade 2013-2017 će biti izrađena.
U cilju kontinuiranog napretka i afirmaciju učešća mladih u procesu odlučivanja i u
cilju razvoja demokratskog društva, poboljšanje kvaliteta života mladih i njihovog
socijalnog statusa, uzimajući u obzir zahteve i interese mladih skladu sa Evropskim
standardima i najboljim međunarodnim iskustva, Skupština Republike Kosova je
usvojila Zakon br 2009/03-L-145 o omladinskom organizovanje.
Svrha ovog zakona:
a. Definisanje osnovnih odgovornosti za osnaživanje omladinskog sektora na
Kosovu, podržavajući njihovo učešće u procesu donošenja odluka.
b. Definisanje nadležnosti lokalnih i centralnih vladinih institucija prema
mladima i omladinskim organizacijama, u oblastima koje su regulisane u
skladu sa ovim zakonom.
c. Definisanje dobrovoljnog rada i neformalno obrazovanje mladih.
d. Definisanje Instrukcije o izdavanju dozvola omladinskih centara.
Na osnovu Člana 145, tačka 2, Ustava Republike Kosova, na osnovu Člana 1, stav
1.3, tačka (c) i Dodatak V tačka (i) UNMIK Uredbe 2001/19 o Ogranak Izvršenja, sa
ciljem sprovođenja Zakona br 03/L-145, o omladinskom organizovanje, Član 15,
399
Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta donosi sledeća četiri administrativna
uputstava:
a. Administrativno uputstvo o Neformalnom Obrazovanju Mladih, kojim
uređuje oblasti, kursevi planiraju za neformalno obrazovanje mladih,
sertifikaciju, kriterijume za mlade neformalnih obrazovnih usluga, kao i rad
Komisije za sprovođenje neformalnog obrazovanja mladih;
b. Administrativno Uputstvo o Odgovornosti i Procedure uspostavljanje i
funkcionisanje Saveta Omladinske Akcije na Kosovu, da regulišu procedure
osnivanja, funkcionisanja i registraciji saveta omladinske akcije u Republici
Kosovo;
c. Administrativno Uputstvo o Volonterskom Radu Mladih, koji uređuju se
prava, obaveze i procedure u vezi sa mladima volonterskog rada, kao i rad
Odbora za implementaciju omladinskog volonterskog rada;
d. Administrativno Uputstvo za Licenciranje Omladinskih Centara, koji će
definisati procedure za licenciranje omladinskih centara kroz opština.
Okvir Kosovske Strategije i Akcioni Plan Mladih je zasnovana na pravnim aktima i
omladinske politike u vezi sa mladima, kako međunarodnih i regionalnih. Na
regionalnom nivou SKAPM je rađen u skladu sa pregleda izvršenih u druge
dokumentacije u vezi sa akcionim planom politike za mlade. Što se tiče evropskog
nivoa SKAPU sledi najbolja iskustva i preporuke Saveta Evrope (SE) i Evropske
Unije (EU) i Evropski Omladinski Forum (EOF), kao što su "Evropski Omladinski
Beli Papir" za mlade.
SKAPM uzima u obzir tzv 11 omladinske politike indikatore objasniti EK i Evropski
Omladinski Forum.
Indikator 1:
Neformalno obrazovanje - Ovaj pokazatelj je jasno pokriven
SKAPM.
Neformalno obrazovanje je glavni cilj politike u oblasti
obrazovanja na Kosovu.
Indikator 2:
Obuka mladih – Ovaj indikator se pominje nekoliko puta u
SKIAP i odnosi se formalnog i neformalnog obrazovanja,
zapošljavanja i zdravlja.
Indikator 3:
Zakonodavstvo o mladima - U slučaju Kosova Vlada Kosova,
uz podršku međunarodnih donatora i u saradnji sa
Međunarodnom Savetom za Nacionalnu Omladinsku politiku
je izradila projekat Zakona o Osnaživanju i Učešće Mladih pre
SKAPM, dok je u mnogim zemljama sveta često se dešava
suprotno. Dakle, pravna dimenzija omladinske politike je
ukorenjen u SKAPM. Pored toga, ovaj dokument delimično
dotiče nekih zakona koji utiču na kosovske omladine i poziva
njihovu primenu i unapređenje.
400
Indikator 4:
Omladinski budžet - Proces izrade SKAPM je finansiran od
strane Ministarstva kulture, omladine i sporta i međunarodnih
donatora. Implementacija deo (Akcioni Plan) vrsta konkretne
korake potrebne za implementaciju odgovarajućeg plana, kao i
ukazuje na odgovarajuće i tačne budžetske cifre. Korišćenjem
resursa Kosovske Vlade i su-finansiranje od strane
međunarodnih donatora, SKAPM obezbeđuje budžet, kako bi
se poboljšala situacija mladih na Kosovu.
Indikator 5:
Politika informisanja mladih - Ovo je među – sektorska
komponenta posvećena oblasti obrazovanja, zapošljavanja,
zdravstvene i ljudske bezbednosti.
Indikator 6:
Indikator 7:
Politika adresira više nivoa - SKAPM nije plan koji se odnosi
samo na centralnom nivou Vlade. Strategija obuhvata i
predstavnike lokalnih uprava i lokalnih omladinskih
nevladinih organizacija. Kompajleri strategije konsultovani su
vlasti na lokalnom nivou i opštinske se podstiču na razvoj
lokalnih akcionih planova na osnovu teksta omladinske
politike.
Istraga za mlade - Ovo je jedan od najznačajnijih komponenti
SKAPM. U maju 2006 sekretarijat SKAPM razvio istrage koje se
odnose na potrebe i probleme koje mladi i omladinski sektor
susret na Kosovu. Ovaj sekretarijat je koristio podatke
prikupljene od strane UNDP izveštaj u vezi ljudskog razvoja na
Kosovu.
Indikator 8:
Učešće – Mladi su uključeni u razvoj SKAPM još od početka.
Različite omladinske organizacije kao što su: Kosovska
omladinska mreža je aktivno učestvovao u izradi nacrta
dokumenta. Nekoliko konferencija je organizovana na lokalnom
i regionalnom nivou kako bi se obezbedilo angažovanje mladih i
omladinskih organizacija na izradi i implementaciji procesa
SKAPM.
Indikator 9:
Među-ministarska saradnja - Tokom izrade SKAPM međuministarska komisija je osnovana u cilju zastupanja glavne
ministarstva čije su aktivnosti u vezi sa mladima. Ovaj odbor je
imao redovne sastanke sa ciljem razmatranja strategije za mlade
na Kosovu i Kosovo plana za mlade.
Indikator 10:
Inovacije - Proces strukture samog je inovacija, koordinacije i
imali svoje predstavnike (kontaktne tačke) u različitim
ministarstvima kako bi se uključile u okviru strategije svih
omladinskih aktivnosti i programa u procesu sastavljanja nacrta.
401
Indikator 11:
Savetodavni Organi za Mlade - Zakon o osnaživanju i učešću
mladih predviđa osnivanje Kosovskog Akcionog Saveta za
mlade kao predstavničko telo omladinskih organizacija i
godišnjih konferencija će se organizovati sa ciljem razmatranja
omladinske politike, kao i razmene mišljenja u vezi vladinih i
nevladinih omladinskih programa.
Kroz Salto omladine, Kosovo učestvuje u programu "Mladi u akciji", koju zastupa
NVO pod nazivom "Institut za Održivost i Razvoj Omladine (IORO) '.
Shodno tome, kontakt tačka Mladi u Akciji "Institut za Održivost i Razvoj Omladine
(IORO).
3.9.5.3.4. Istraživanje i inovacije: učešće u okvirnim programima EU
- Da li su entiteti sa Kosova učestvovali u Sedmom Istraživačkom Okvirnom
Programu EU (FP7) i ako jeste, u kojoj tematske oblasti? Da li je Kosovo stvorilo
administrativni kapacitet da olakša učešće u istraživačkom Kosovskom entitetu:
Da li Vlada podržava aktivnosti Nacionalnih Kontakt tačke i kako? Hoće li druge
kontakt tačke, na tematske ili horizontalne površine, biti nominovane? Šta je
Kosovo uradilo da unapredi saradnju u okviru FP7?
Vlada Kosova je nastavila svoje napore da poboljša i poveća učešće na naučno
istraživačkom zajednicom na evropskom istraživačkom okvirnom programu FP7.
Do sada 24 prijave su primljena od istraživačkih instituta i organizacija, sa stopom
uspešnosti od 21 % 20 od ovih Prijave se podnose na osnovu "Saradnje" tematsku
oblast, od čega su odobrene 4, 3. u oblasti Informacione i Komunikacione
Tehnologije i 1 u oblasti društveno-ekonomskih i ljudskih nauka. Pored toga, 4
ostale aplikacije se podnose u "Kapaciteta" tematska oblast (3 prijave) i u "Ljudi"
tematska oblast (1 prijava), od kojih je samo jedan projekat u "Ljudi(People)"
tematska oblast se finansiraju.
U Novembru 2011, Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju donela
odluku o predlogu Nacionalne Kontakt Tačke (NKT) za FP7, kao koordinator NKT.
Uz podršku MONT-a, NKT koordinator priprema stvaranje NKT sistema za Kosovo
tokom 2012, kako bi bile nominovane ostale poene kontakt za određene tematske
oblasti na osnovu ključne FP7 tematske oblasti, kao i nacionalnim prioritetima
Programa istraživanja na Kosovu. Tokom ove pripremne faze, NKT koordinator je
posetio NKT sistema u Austriji, a takođe će posetiti NKT sistem jedne od zemalja
regiona, sa ciljem primene najbolje prakse iz drugih zemalja, tokom kosovskog NKT
dizajniranja faze. Posle druge tematske kontaktne tačke imenuje MONT-a,
imenovani će pohađati adekvatne osobe opšte treninge o Okvirnom programu EU
za istraživanje FP7, i na specifične tematske oblasti su nominovani za.
402
Do sada, koordinator NKT-a je organizovao niz informativnih sesija za istraživačke
zajednice na Kosovu, oko različitih finansijskih mogućnosti za njihove naučne
projekte. Više od 100 istraživača su prisustvovali 5 informativnih sesija koje su
organizovane do sada, kako bi se distribuira osnovne informacije o FP7 programu,
kao i na posebne šema programa, kao što su IKT šemi, mobilnosti Marie Curie To
naslova, šema e-infrastruktura, vazdušni saobraćaj, aeronautika, itd. Trening za
trenere je održan u 2012 sa učešćem od 10 predstavnika iz akademskog,
istraživačkim institutima, Državni instituti, preduzeća i civilnog društva, koji će
služiti kao multiplikatora u smislu prenosa znanja i prakse stečeno u ovoj obuci,
kolegama i ostalima.
3.9.5.3.5. Nacionalno finansiranje i saradnja u istraživanju i inovacijama
- Da li Kosovo ima nacionalni program finansiranja istraživanja i inovacija?
Kako je finansiranje programa osnovano: konsultacije sa zainteresovanim
stranama? Kako su teme i/ili tema koje će se finansirati, izabrani? Da li Kosovo
koncentriše napore u ključnim temama u kojima već ima neki potencijal (smart
specijalizaciju)? - Da li su finansijska sredstva na konkurentnoj osnovi? Koji su
kriterijumi? Da li Kosovo primenjuje međunarodnu ekspertsku reviju?
Aktuelni Zakon o Naučno-Istraživačkoj Delatnosti (član 7) utvrđuje da 0, 7%
Kosovskog Budžeta će biti izdvojeno za istraživanja, kako bi se osigurali potrebni
uslovi i sredstva za istraživačke aktivnosti. Pored toga, prema Nacionalnom
Istraživačkom Programu, planirano je ulaganje u istraživanja iznosi u proseku 3
miliona evra godišnje u dužem vremenskom periodu od 2010 do 2019, u cilju
postizanja planiranih ciljeva ovog programa. Međutim, zbog teških budžetskih
ograničenja kojim se Kosovo suočava, Vlada nije bila u stanju da se pridrži
finansijskom programu i kao rezultat budžetskih izdvajanja za istraživanja u 2011
bio je 400.000 €, dok je za 2012 je 480 000 €. Međutim, postoji nekoliko programa za
realizaciju dodeljenih sredstava za istraživanja kao što su: 1. Specijalni donacije za
istraživanje, 2. Objavljivanje naučnog rada, 3. Sticaj Nadarenosti, 4. Kratko-ročni
mobilnost, 5. "Kosovski istraživač Godine" i "Najbolji istraživač novajlija godine na
Kosovu".
Specijalna Istraživanja Grant ima za cilj da uspostavi istraživački program zasnovan
na međunarodnim standardima, kroz autonomne istraživanja koncentracije na
jednom istraživačkom institucijom/univerzitet lokaciji. Izuzetno produktivna, čvrsto
međusobno povezane istraživačke ustanove za izvršavanje složenih istraživačkih
projekata trebalo bi da se izgradi, po mogućstvu na interdisciplinaran način. Projekti
finansirani od ova programa treba da imaju dodatu vrednost u odnosu na male
veličine istraživačkih projekata kroz uspostavljanje programskih bazi istraživačkih
napora. Svaki projekat treba da uključi najmanje 4 istraživača i može imati najviše 8
istraživača iz jedne institucije. Pored toga svaki projekat mora da uključi
međunarodne stručnjake u dve posebne oblasti istraživanja kao spoljnih savetnika.
Naučni cilj programa je da otključa istraživačkog i inovacionog potencijala
403
omogućavajući odlične naučnike da zajedno rade intenzivno na specijalnim
istraživačkim temama. Ukupan grant za projekat za godinu dana ne može biti veći
od 125.000 evra. Predloženi projekti treba da traju u minimalnom periodu od 12
meseci, a najviše 24 meseci.
Objavljivanje Programa Naučnog Rada pruža finansijsku podršku za objavljivanje
naučnih radova koji proističu iz ne-istraživačke delatnosti i primanja koja su
povezana sa jednom od pet plus jedan nacionalnih istraživačkih prioriteta
Nacionalnog programa za istraživanje. Ovaj program takođe pruža finansijsku
podršku prevodima na albanski i/ili srpskom jeziku važnih međunarodnih
publikacija koje spadaju u pet plus jedan od prioriteta Nacionalnog programa za
istraživanje. Samo publikacije koje imaju visok naučni karakter i koji garantuju
značajno poboljšanje naučnog znanja ili da obezbedi dalji razvoj istraživanja u toj
oblasti, mogu dobiti finansijsku podršku za prevođenje. Ovaj fond će naglasiti veliki
značaj koji nauka i istraživanje ima za društvo od identifikacije rešavanja socijalnih,
ekonomskih, kulturnih i naučnih problema i da će takođe podstaći i povećati ulogu
istraživanja na Kosovu obezbeđujući informacije o Istraživačke aktivnosti na
međunarodnom nivou. Finansijska podrška za originalnih naučnih publikacija je
3000 €, u posebnim slučajevima može iznositi 5000 evra, € 1500 za lak pristup
publikacijama i €1500 za prevodima i montaže iz stranih jezika.
Kratkoročni Grant Mobilnosti ima za cilj da omogući Kosovskim naučnicima da
rade kratkoročno na univerzitetima u inostranstvu ili u poznatim istraživačkim
institucijama sa ciljem sticanja istraživačkog iskustvo u inostranstvu, i/ili da
omogući Kosovskim naučnicima da učestvuju na naučnim konferencijama i sl. da
predstave svoje rezultate istraživanja u inostranstvu. Pored toga, ona teži da
postigne rezultate revizije, razmenu i/ili otvoriti nove oblasti znanja, nove naučne
pristupe, metode i tehnike, novih izdanja i daljem jačanju saradnje između domaćih i
stranih institucija za zajednički napredak nauke. Trajanje mobilnosti je 2 meseca sa
ukupnom finansijskom podrškom od 1500 €.
"Kosovski Istraživači Godine" i "Najbolji istraživač novajlija godine na Kosovu"
Programi imaju za cilj da promoviše naučnu izvrsnost, da ohrabri i naučne karijere
da prepoznaju napore i posvećenost onih istraživača koji napreduju znanja u svojoj
struci . Nagrada "kosovski istraživači godine" se godišnje daje pet najistaknutijih
istraživača sa Kosova. Svaki od njih dobija novčanu nagradu do 6.000 evra da podrži
nastavak svoje istraživačke karijere i omogući pobednika da se izgradi ili
konsolidovati i dovesti istraživačke grupe. Nagrada "Najbolji novajlija istraživač
Godine na Kosovu" imaju pet najboljih novih istraživača godišnje, sa nagradnim
fondom do 2.000 evra.
Kosovski Grant za Sticanje Nadarenosti (Kosovo Brain Gain Grant)(GSN) ima za cilj
da privuče najbolje istraživači koji žive u inostranstvu da im omogućimo
profesionalne naučne karijere na Kosovu. Kosovska domaćinska organizacija bi
trebalo da garantuje da će zaposliti kandidata nakon završetka podrške koju pruža
GSN najmanje dvostrukom trajanju datog Kosovskog Grant Programa za Sticanje
404
Nadarenosti. Predloženi projekti treba da traju minimalni period od 12 meseci, a
najviše 24 meseci. Ukupan iznos za GSN u 2010 bio je 250.000 €.
U 2010, u ukupno 54 kandidata prijavilo za Specijalni Grant Istraživanja sa naučnim
projektima u trajanju od 1-2 godina, od kojih su 10 projekata odabranih. Ukupan
iznos za naučne projekte u 2010 bio je €208.956. Pod publikacija granta za 2010, 12
naučnih publikacija su odabrani u ukupnom iznosu od 40.000 €. U okviru
kratkoročnog programa mobilnosti, u ukupno 10 donacija obezbeđena su u
ukupnom iznosu od 10, 500 €. Iako nije bilo zainteresovanih kandidata za Program
Sticanja Nadarenosti za koje je ukupan iznos od 60.000 € namenjen za 2010. Dok su
nagrade "Kosovski istraživači Godine" i "Najbolji istraživač novajlija Godine na
Kosovu" nisu dodeljena u 2010.
Tokom 2011, sledeći programi su najavili: 1. Objavljivanje naučnog rada; 2.
Kratkoročni mobilnost; 3. "Kosovski istraživači Godine". Pod objavljivanjem naučnih
radova, 15 kandidata su izabrani. Ukupan iznos za ovaj program bio je 32.315 €. Dok
pod kratkoročnog programa mobilnosti 10 kandidata koristi, od čega 4 za učešće u
različitim konferencijama i 6 istraživačkih projekata. Ukupan iznos ovog granta je
9,485 €. 8. ostalih kratkoročnih grantova mobilnosti pružaju se tokom ove godine u
iznosu od 7.500 €. U 2011 Nagrada "Kosovski istraživač Godine" dodeljeno je u
iznosu od 3.000 €.
Tabela 109:Tematske oblasti koje se finansiraju od finansiranja programa za 2010 i 2011
(1)
Grant
(2)
Tematske oblasti 2010 (3)
Tematske
oblasti
i broj korisnika na
2011 i broj korisnika
temu
na temu
(4)
Grant
(5)
Lingvistika1;Etnologija; (6)
Specijalnog
elektronika 1; zdravlje
Istraživanja
3; turizam 1; socioekonomski razvoj 1;
(7)
Publikacija
Programa
(8)
Historija 1; političke (9)
nauke
3;
lingvistika
1;
etnologija
2;
književnost
2;
antropologija
1;
medije 1; nauka 1.
(10)
Kratko-ročni
grant
Mobilnosti
(11)
Matematika
historija 1.
1; (12)
(13)
Književnost
5;
filozofija
1;
muzika 1; etnologija
1;
Zakon
1;
političke nauke 1;
obrazovanje
1;
arhitektura
1;
historija 1.
Konferencija;
šumarstvo 1; historija
1;
tehnologija
1;
književnost
1;
političke nauke 1.
Istraživanje
projekta:
političke
405
nauke 2; religija 1;
historija
1;
književnost 1.
Kreiranje istraživačkih programa finansiranja je na osnovu Zakona o naučnoistraživačku delatnost i prioritetima Nacionalnog programa za istraživanje, kao i
konsenzus dogovoreno bazi programa. Stoga finansiranje programa se zasniva na
prioritetima i ciljevima Nacionalnog programa za istraživanje, koja je naglašena u
odgovoru na sledeće pitanje. Razvoj ovog programa je prošla kroz širok proces
konsultacija i razgovora sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući i
svih relevantnih javnih državnih i nezavisnih institucija, civilnog društva,
predstavnika poslovnih i donatorske zajednice. Kao prvi korak preduzima u oblasti
nauke i istraživanja, na osnovu Zakona o Istraživačke Delatnosti. Br. 2004/42, bio je
osnivanje Nacionalnog Saveta za Istraživanja koje je glavno telo odgovorno za razvoj
ovog programa. Savet se odražava inkluzivnog sastava svih relevantnih aktera u
oblasti istraživanja. Broj članova Saveta je 15.
Zbog budžetskih ograničenja i ograničenog budžeta izdvaja za nauku i istraživanje,
nije bilo moguće za finansiranje programa da bude više fokusiran na projektima
velikog značaja, prema onome što je planirano u Nacionalnom programu za
istraživanje. Međutim, sprovedene grantovi za nauku i istraživanja su relevantni i u
skladu sa prvi cilj Nacionalnog programa za istraživanje, posebno se fokusira na
izgradnju kapaciteta za istraživanje, kao prvi korak ka daljem razvoju istraživanja
uopšte.
Što se tiče implementacije finansiranje programa, njihova konkurentna
implementacija je obezbeđena Zakonom o naučno-istraživačku delatnost koja
definiše procedure pozivnih najavama i vrste projekata koji se mogu finansirati (član
60), što dodatno reguliše ko može primeniti i koji mogu implementira ga (član 61),
postavlja opšte kriterijume evaluacije i selekcije projekata (član 62), procedure za
administrativne zaključenja ugovora sa projekta sprovodi institucije i praćenje
realizacije projekta (čl. 63, 64, 65). Implementacija svih finansiranje programa
pomenutih urađeno putem javnog konkursa u skladu sa Zakonom o naučnoistraživačku delatnost. Pored toga, za sve finansiranje programa, posebna aplikacija
smernice koje objašnjavaju cilj i cilj svakog programa i primene procedura se razvijaju
i javno.
Osnovni kriterijumi za finansiranje naučno-istraživačkih projekata su izneti od strane
Zakona br. 2204/42 o naučnim istraživanjima da će projekat imati značaj za razvoj
zemlje,ima naučnu vrednost,izvršilac projekta mora imati priznatih naučnih
dostignuća,a projekat će imati ekonomsku racionalnost za njegovo sprovođenje(član
62).
Pored Zakona, opšti kriterijumi za finansiranje naučnoistraživačkog su prioriteti i
ciljevi Nacionalnog programa za istraživanje. Pored toga, svaki program ima svoje
finansiranje uputstvima za primenu, gde takođe glavni kriterijumi finansiranja su
406
naglašene. Postoje neki opšti kriterijumi koji su razvijeni od strane nauke i naučnog
veća MONT-a na osnovu Zakona i programu za istraživanje, koja važi za sve
programe finansiranja. 1. Naučna dostignuća i originalnost predloga, koji teži za
kvalitet (dobro pripremljen predlog i jasan cilj), inovativni potencijal, dobru i
propisanom metodologijom, implementacije izvodljivosti (Administracija, pravilna
budžeta, sredstva, rokovi), potencijalni doprinos nauci, tehnologiji, ekonomija,
životna sredina i društvo. 2. Naučni kvaliteti partnera na projektu koji teži za
naučnom iskustvu projektnih partnera, publikacija u naučnim časopisima, ugleda
organizacije. 3. Interdisciplinarnu dimenziju projekta, koji zahteva vezu više od
jedne naučne tematsku oblast i partnera na projektu moraju biti iz različitih naučnih
tematskih oblasti.
Na osnovu Zakona, MONT je stvorio različite naučne savete za određene tematske
oblasti koje između ostalih zadataka, takođe su odgovorni za reviziju i vrednovanje
projekata. Sastav ovih saveta je prilično sveobuhvatan, članovi koji imaju
odgovarajuće iskustvo i naučna zvanja.
3.9.5.3.6. Strategija istraživanja i inovacija
- Da li je Kosovu uspostavilo nacionalnu strategiju o Istraživanju i Inovacijama?
Koliko Kosovo ulaže u istraživanja: udeo svog BDP-a? Da li se stimuliše
investiranje u privatnom sektoru? Koliko ljudi je zaposleno na istraživanje/nauci
na Kosovu? Koje akcije namerava Kosova da preduzme da ojača svoj izgradnji
kapacitet istraživanja i inovacije? Da li Kosovo preduzima mere za podsticanje
inovacija?
Kosovo je usvojila Nacionalni Program za Istraživanje na osnovu Zakona br. 2004/4
o Naučno-Istraživačkoj Delatnost. Glavni ciljevi ovog programa su sledeći:
a. Cilj 1: Razvoj ljudskih resursa za istraživačke aktivnosti;
b. Cilj 2: Razvoj istraživačke infrastrukture;
c. Cilj 3: Internacionalizacija naučno-istraživačku delatnost;
d. Cilj 4: Jačanje veze između nauke i društva i privrede za poboljšanje
ekonomskog i društvenog razvoja;
e. Cilj 5: Vrhunski istraživačke i naučne delatnosti.
Dok glavni tematski prioriteti Nacionalnog programa za istraživanja su sledeći: 1.
Prirodni Resursi, Energija i Životna sredina, 2. Poljoprivredne Proizvodnje i
Prehrambene Sigurnosti, 3. Medicinska Istraživanja, 4. Društvene i Ekonomske
Studije, 5. Jezičkog, Kulturne i Istorijske Studije. Pored toga, oblast Informacionih i
Komunikacionih Tehnologija se smatra unakrsnog horizontalne prioritet koji može
javiti u bilo kom od gore navedenih polja.
Ovi prioriteti su krenuli na osnovu neke od glavnih kriterijuma kao što su značaja za
407
ekonomski i društveni razvoj zemlje, broj i kvalitet ljudskih resursa u zemlji i
Dijaspori, uslovi za istraživačke infrastrukture, doprinos očuvanju i promociji
nacionalnog identiteta Kosova, potencijal da postigne rezultate istraživanja i
primeniti ih u zemlji i inostranstvu, postojeće međunarodne saradnje u oblasti.
Prema Zakonu o Naučno-Istraživačkoj Delatnosti, 0,7% Kosovskog budžeta će biti
izdvojeno za istraživanje (član 7). Ovaj budžet će biti izdvojeno, kako bi se
finansiraju redovne naučno istraživačku delatnost, povećanje kvantiteta i kvaliteta
istraživačke delatnosti, razvoja i širenje rezultata istraživanja, objavljivanje naučnoistraživačkih dostignuća, primenu naučnih rezultata istraživanja, podrška i
podsticanje naučno- i istraživačke zajednice da sprovede naučno-istraživačke
delatnosti. Međutim, zbog značajnih budžetskih ograničenja, iznos izdvojila za 2011
je 400.000 €, dok za 2012 iznosi 480.000 €.
Podsticanje privatnog sektora da se bave istraživanjima je takođe predviđena
Nacionalnim Programom za Istraživanje, ali je zbog budžetskih ograničenja, te
aktivnosti nije mogao da bude sproveden. Međutim, Zakon o Visokom Obrazovanju
dopušta mogućnost osnivanja visokoškolskih ustanova, uključujući i instituta, od
strane privatnog sektora ili privatnih preduzeća ili kompanija. Osim toga, Zakon o
naučno-istraživačku delatnost predviđa da, pored javnih fondova, istraživački
instituti imaju pravo da dobiju sredstva iz drugih izvora finansiranja, fondacija i
donacija (pod pretpostavkom da su preduzeća takođe su deo ove kategorije), i iz
drugih izvora finansiranje obezbeđena istraživačkih institucija (npr. licenciranje
zaštićene znanja) (član 66).
Zakon o naučno-istraživačku delatnost (član 69, 2), izričito navodi tri javna naučna
istraživanja celine: 1. Kosovska Akademija Nauka i Umetnosti, 2. Albanološki
Institut i Istorijski Institut kao naučno-istraživački institucije, 3. Univerziteti,koji u se
u skladu sa Zakonom o naučno-istraživačkom institutu formiraju u okviru institucije
visokog obrazovanja su deo osnivačke institucije. Ne postoje zvanični podaci o broju
zaposlenih koji se bave istraživačkim aktivnostima. Međutim, pogledajte u sledeći
broj akademskog osoblja i zaposlenih u javnim istraživačkim akademskim i
istraživačkim institucijama:
a. Albanološki Institut, 33 zaposlenih;
b. Pedagoški Institut, 23 zaposlenih;
c. Istorijski institut, 14 zaposlenih;
d. Nacionalna Univerzitetska Biblioteka, 100 zaposlenih;
e. Centar za Inovacije i Transfer Tehnologije, 2 zaposlenih;
f. 1.400 akademskih javnih univerzitetskih zaposlenih;
g. Ukupno su 1672.
Pored javnih institucija ili entiteta, postoje i privatne institucije i privatne visokoškolski provajderi koji se bave istraživanjima. Međutim, ne postoje zvanični podaci
za naučno-istraživački kadra angažovani u privatnom sektoru ili privremenog
osoblja angažovanog u javnim ili privatnim univerzitetima usluga visokog
obrazovanja.
408
Što se tiče kapaciteta istraživanja i inovacije u odnosu na humani razvoj kapaciteta,
Nacionalni Istraživački Program srednje-ročnog plan ima za cilj da stvori doktorske
programe za obrazovanje mladih u naprednim akademskih i istraživačkih institucija
kao što može biti različite zajedničke međunarodne programe koje vode dvostruki
akademski titula, pojedinačni post-doktorskim programima u prioritetnim
oblastima, nastavak sa kratkoročnog programa mobilnosti za dalje jačanje saradnje
između lokalnih i domaćih međunarodnih institucija. Pored toga, planirano je da se
radi na unapređenju naučno istraživačke infrastrukture koja uključuje potrebnu
reviziju zakona (Zakon o Naučno-Istraživačkoj Delatnosti je već revidirana), razvoju
kapaciteta na upravljanje naučno-istraživačkih programa, kreiranje i funkcionisanje
informacioni sistem za RTD. Osim toga, planira se da se obezbedi pristup
međunarodnim bibliotekama, internacionalizacija na naučno-istraživačku delatnost
u zemlji kroz nastavak finansijske podrške naučnih istraživačkih publikacija i
tehničke podrške za primenu u EU Okvirnom programu FP7, konkurentne
finansiranje zajedničkih programa sa partnerskim institucijama finansiran od strane
bilateralnih međuvladinih RTD programima. Takođe je planirano da se radi o
povezanosti između nauke, društva i privrede da podstakne društveno ekonomski
razvoj, kao što razvoju primenjene RTD program u okviru srednjoročnog okvira. Što
se tiče unapređenja naučno-istraživačku delatnost, planirano je da se konkurentnim
finansiranje nacionalnih centara u pet prioritetnih područja naučno-istraživačkih
(posebno u tehnologiji) kao i stvaranje grupe koja će pripremiti program finansiranja
za sve osnovne tematske oblasti u naučno-istraživačku delatnost .
Kosovu još uvek nema nacionalnu strategiju o inovacijama poseban koji bi da odredi
prioritete u ovoj oblasti. Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju u
saradnji sa OECD-a i resornih ministarstava su u studijskoj fazi izrade nacionalne
strategije za inovacije. Zakon o Naučno-Istraživačku Delatnost, koja se revidira,
predviđa posebne odredbe za inovacije i institucija u ovoj oblasti. Ovaj Nacrt zakona
daje glavne nadležnosti na Ministarstvo Prosvete, Nauke i Tehnologije, među kojima
je priprema strateških planova u oblasti inovacija. Pored toga, Nacrt Zakona
predviđa stvaranje inovacionog saveta od strane Ministarstva koji će pratiti razvoj i
komercijalnu upotrebu inovacija, u okviru kojeg takođe može da predloži
neophodne zakone za regulisanje inovacije.
U smislu promovisanja inovacija, Nacrt Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti
obuhvata odredbe o stvaranju pratećih mehanizama i institucija za pružanje podrške
razvoju infrastrukture u oblasti inovacija, kao što su tehnološke poslovnih
inkubatora, sa ciljem da na raspolaganju radnih mesta, pružanje administrativnih,
tehničkih i drugih usluga za prvih pet godina početne fazu nedavno stvorene
preduzećima ili institucijama koje se bave inovacionih aktivnosti. Pored toga,
predviđeno je da se stvori tehnološki naučni park koji će pružati stručne usluge i
infrastrukturu na univerzitetima, istraživačkim institutima i drugim institucijama
koje se bave inovacijama u konkretnim naučnim i istraživačkim oblastima.
Navedene usluge park će imati za cilj da stvori vezu između istraživačkih i
inovacionih ustanova za primenu tehnologije, stvaranje novih proizvoda i usluga i
409
njihovog plasmana na tržištu. Sve institucije koje koriste naučne tehnološkog parka
usluge ili su povezani sa njim, imaju pravo na status članstva u ovom parku.
Članstvo omogućava im da koriste usluge infrastrukture i radne prostore i druge
usluge sa ciljem da se poveća kapacitete i kvalitet naučno istraživanje, razvoj,
inovacije i proizvodnju u zemlji.
Prema Nacrtu zakona o naučno-istraživačku delatnost, takođe su preduzeća mogu
da se registruju kao naučno tehnološkog parka, na osnovu odredaba Nacrta zakona
koja propisuje da preduzeće mora da se reguliše statutom naučne, istraživačke,
razvojne i proizvodne oblasti parka, da ima najmanje pet članova, koji imaju isti ili
sličan istraživanja, inovativne i proizvodnih oblasti, da mora da ima najmanje tri
zaposlena sa punim radnim vremenom doktorskog osoblja u glavnom istraživačkom
prostoru parka, da je park mora imati najmanje 30 m2 radnog prostora po članu
parka, da ima neophodne opreme, pristup Internetu i drugih sredstava za realizaciju
programa i projekata, i da ima profesionalnu i naučnu dokumentaciju u
odgovarajućim oblastima.
3.9.7.
Kultura, audio-vizuelni,
informaciono društvo
3.9.7.1.
telekomunikacija
i
poštanske
usluge
i
Kultura i audio-vizuelni
- Molimo da dostavite pregled institucija i organa zaduženih za audiovizuelne
politike. Molimo Vas da pogledate nivo nezavisnosti i funkcije regulatornih
organa za sektor emitovanja, i uključi nivo administrativnih kapaciteta.
Prema Ustavu Republike Kosova, odnosno člana 141, Nezavisna Komisija za Medije
je nezavisni organ koji reguliše emitovanje frekventni spektar u Republici Kosovo,
licencira javne i privatne emitere, uspostavlja i sprovodi prenos politike, i vrši druge
nadležnosti propisane Zakonom.
Štaviše, na osnovu Zakona br. 04/L-44 (Član 3), NKM je nezavisno telo koje je
odgovorno za regulisanje, upravljanje i nadgledanje prenosa frekventni spektar.
NKM reguliše prava, obaveze kao i odgovornosti fizičkih i pravnih lica koji pružaju
audio-vizuelne i medijske usluge.
Izvršna Kancelarija NKM posluje sa ukupno 31 državnih službenika. Kancelarija je
podeljena u sledeća odeljenja: Odeljenje za pravna pitanja, za monitoring i analizu,
Odeljenje za Licenciranje, Odeljenje za Upravljanje Frekvencijama. Kancelarija je
takođe Uprava Odeljenje sastojala od 6 državnih službenika.
NKM takođe ima organ za donošenje odluka koji se sastoji od sedam (7) članova
Komisije i Odbora za Žalbe sastoji od tri (3) člana. Svi članovi su nominovani od
strane civilnog društva i imenovani od strane Skupštine Republike Kosovo.
- Kako su podeljene
audiovizuelne politike?
nadležnosti
između nadležnih organa
u oblasti
410
Prema Članu 141 Ustava Republike Kosova i Člana 3. Zakona br. 04/L-44 o NKM,
NKM je jedini regulatorni organ za audio-vizuelnoj oblasti. Komisija sastavlja i
usvaja politiku emitovanja, kao i sve regulatorne akte u audio-vizuelnoj oblasti.
- Koji je nivo saradnje sa drugim regulatornim telima u okviru Kosova i sa trećim
licima?
RAT je potpisala Memorandum o Razumevanju (MR) sa NKM kako bi se definisale
obaveze i ostvari puna nadležnost RAT i MMO kao propisane odredbama važećih
zakona. Memorandum je fokusiran na funkciji jedinstvenog i efikasnog upravljanja
ograničenih resursa, resursa spektra (frekventni opsezi) i koordinacija aktivnosti,
posebno u oblastima u kojima se kombinuju napori obe agencije.
Ref. Sporazum sa Prot. Br. 376/2/2010 datum 10. Oktobar, 2010.
RAT je takođe potpisao memorandum o Razumevanju sa Organom za Zaštitom
Konkurencije Kosova sa ciljem postizanja sporazuma za implementaciju člana 142.3
Ustava Republike Kosovo, odredbe Zakona o Zaštiti Konkurencije br. 03/L-229 , a
Zakon o Telekomunikacijama br 2002 / 07 promenio sa Zakonom br. 03/L-085.
Glavni cilj je da ojača saradnju između dve vlasti i politike konkurencije sa fokusom
na oblasti elektronskih komunikacija, kao i pojedinačnih slučajeva na osnovu načela
uredba ex-ante. Principi su inkorporirani u važećim Zakonima, kao gore navedeno .
Ref . Sporazum sa Prot. Br. 556/2/2011 datum 21. Septembar , 2011
RAT je takođe potpisala pet ( 5) Sporazum o saradnji je sa državnim regulatorima u
regionu, odnosno u Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, Turskoj i Hrvatskoj. Kamen
temeljac sporazuma je da stvori uslove za prijateljskih odnosa zasnovanih na
jednakosti i uzajamne koristi, pozivajući se na važnost razvoja elektronskih
komunikacija u cilju povećanja socijalne i ekonomske dobrobiti zemlje. Ovaj
Memorandum omogućava održavanje redovnih kontakta i pomaže u praktičnoj
saradnji na pitanjima koja se tiču elektronskih komunikacionih usluga i
telekomunikacija .
Pored saradnje sa RAT,NKM je uspostavila saradnju sa drugim lokalnim
institucijama kao što su: Državne Agencije za Zaštitu Ličnih Podataka u 2011 gde je
2011 organizovana zajednička radionica o medijima i privatnosti. Pored toga, ona je
postigla sporazum sa Kosovskom Ombudsmanu da koriste usluge jedinice za
unutrašnju reviziju .
NKM od 2003 je član Evropske Platforme Regulatorne Vlasti/EPRV (Evropska
Platforma Regulatorne Vlasti/EPRV), dok od 2011 godine je član posmatranja
Mediteranske Mreže Regulatorne Vlasti (Mediteranska Mreža Regulatorne Vlasti ) i
to je omogućilo MOS-u saradnju u iskustvima aspektu deljenje sa drugim
regulatornim organima evropskih regulatornih organa u audio-vizuelnom sektoru.
411
- Koja ograničenja ( ako ih ima) postoje u vlasništvu televizije i/ili radio stanicama
? Da li postoje posebna ograničenja za strane investitore ?
Zakon br 04/L-044 o NKM, odnosno Član 22. na " Prijava za Radio-difuzne Licence "
je precizirao da se dozvola za emitovanje programa može izdati samo pravnom licu
koje ispunjava propisane uslove ovim Zakonom i kriterijume postavljene od strane
NKM , koja obezbedi fer i otvoren postupak konkurencije. Radiodifuzna licenca neće
biti izdata ili ne treba i dalje se odobriti: politička stranka, verska zajednica, grupa ili
organizacija koja se rukovodi od strane pojedinca koji drži izborni post ili je član
nekog izvršnog organa neke političke partije , pravno lice koje se rukovodi od strane
pojedinca koji je osuđen u postupku u skladu sa međunarodnim standardima za
krivično delo koje sadrži nasilje ili obmana. Ograničenja za dobijanje licence se
takođe određuje sa Uredbom NKM o kvalifikacijama za izdavanje dozvola za
emitovanje IMC CIMC - 2009/02. Prema ovoj Uredbi, strano vlasništvo emitera je
dozvoljeno samo u slučaju komercijalnih kompanija registrovana u Republici
Kosova u skladu sa važećim zakonom. Na osnovu istog propisa, dozvoljena je
promena samo 49 % vlasništva radio ili televizijske stanice licencirane od strane
NKM .
-Koji sistemi postoje, s obzirom na statistike koje se odnose na audio-vizuelnom
sektoru?
NKM poseduje bazu podataka o audio-vizuelnih medijskih usluga koji sadrži
podatke o broju, lokaciji, regionu, oblika poslovnog registracije, datum izdavanja
licence, licenca datum isteka, učestalost i tip pokrivenost, emitovanje jezika i kontakt
detalji.
Takođe, ova baza podataka obuhvata i Pravni Slučaj i Slučajevi Licenciranja. U 2011,
NKM je po prvi put na nivou zemlje uspela da sprovede istraživanje kroz ugovorene
istraživačke kompanije za nivo gledanosti i medijske penetracije, kao i ocenu
medijskog reklamnog tržišta. NKM još uvek nije uspostavljen adekvatan sistem za
kontinuirano procenjivanje ove komponente na godišnjoj osnovi.
- Molimo da dostavite informacije o audiovizuelnom sektoru industrije u
poslednjih nekoliko godina. Da li postoje sistemi finansijske podrške u mestu za
audiovizuelnom sektoru (uključujući kinematografiju)?
Za nekoliko godina nakon posle-ratnog perioda, samo radio i TV stanice sa
frekvencijom zemaljske mreže posluju na Kosovu. Re-emitovanje programskih
sadržaja preko kablovske mreže je počeo od avgusta 2008, kada je NKM počela
licenciranje Kablovskih Operatera (Mrežni Operatori) za re-emitovanje programskih
sadržaja, a od decembra 2008 NKM je započelo licenciranje provajdera programskih
usluga (kablovska TV) koji ima povećan broj audio-vizuelnih medijskih usluga.
Trenutno postoji ukupno 105 emitera odnosno audiovizuelnih medijskih provajdere,
37 programa Servis provajderi koji emituju preko kablovskih mreža i 11 kablovskih
operatera.
Zakon Br. 2004/22 o Kinematografiji (Član 48) je osnovala Fond za Kinematografiju
412
u cilju stvaranja materijalnih uslova za razvoj proizvodne delatnosti i reproduktivne
kinematografije finansira iz Konsolidovanog Budžeta Kosova.
- Da li ste uspostavili strategiju za vaše nacionalno filmsko nasleđe i godišnje
planove za konkretna pitanja (digitalizacija, restauracija, obrazovanje, itd)?
U ovom trenutku Kosovo nema strategiju za nacionalno filmsko nasleđe i godišnjeg
plana za specifična pitanja iz ove oblasti. U tom smislu, glavni razlog i prepreka da
se poboljša situacija u tom pogledu je činjenica da je Srbija je uzela ceo filmski fond
i nasleđe. Originalni negativi oko 35 filmova, dokumentarnih i kratkih filmova se još
uvek čuvaju u Srbiji. Godine 2003, uz posredovanje UNMIK-a, Ministarstvo Kulture,
Omladine i Sporta (MKOS) je kupilo šest (6) kopija umetničkih filmova iz Beograda
(ne originalne negative). „Kosovafilm" kao podređena institucija MKOS je
digitalizovao 24 umetničkih dugo-metražnog filma od opšteg nacionalnog fonda, od
kojih su 15 umetničkih filmova, 6 dokumentarnih filmova i 2 kratka dugometražna
filma.
Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta je u procesu izmene Zakona o
kinematografiji, koji će L-2004/22 utvrđuje izradi nacionalne strategije filma.
3.9.7.2.
Telekomunikacije, Poštanske Usluge i Informaciono Društvo
3.9.6.2.1. Elektronska komunikacija
-Molimo da dostavite pregled institucija i organa zaduženih za telekomunikacije.
Uključi referencu na administrativnim kapacitetima. Molimo Vas da pogledate
nivo nezavisnosti i funkcijama regulatornih organa za sektor elektronskih
komunikacija.
Nadležnim organima za elektronski komunikaciji na Kosovu su sledeće:
a. Ministarstvo za Ekonomski Razvoj (MER) - koja priprema zakonodavstvo i
Sektorske Politike;
b. Vlada Kosova (VK) - koja odobrava Politiku;
c. Ministarstvo za Državnu Upravu;
d. Regulatorna agencija za telekomunikacije (TRA) - je odgovoran za
regulisanje telekomunikacionog tržišta, menadžment od numeracije i
frekventnih resursa i licenciranje privrednih društava koji pružaju
telekomunikacione mreže i usluge;
e. Nezavisna komisija za medije (IMC) - koji upravlja radio-difuznog
emitovanja frekventni spektar i licenciranje audio-vizuelnog sadržaja;
f. Skupština Kosova - Usvaja plan nacionalnom frekvencijom.
Postoje poboljšanja u pogledu administrativnih kapaciteta zaposlenih koji su
odgovorni za elektronske komunikacije (TRA - tokom 2010 doživeo porast od 10% u
broju stručnog osoblja koji je dobio kontinuirane profesionalne obuke). Međutim,
RAT je u potrebi za dalju izgradnju kapaciteta i uvođenje odgovarajućih podsticaja
za stručno osoblje, tako da ostaju u javnim institucijama.
413
Trenutna organizaciona struktura RAT-a je organizovana kao dole navedeno:
a. Ukupno zaposlenih uključujući članove Odbora
b. Odsek za Telekomunikaciju
kadra
c. Odeljenje za upravljanje frekvencijama
kadra
d. Sektor Radio-Nadzora
kadra
e. Sektor Poštanske Služba
kadra
f. Advokatska kancelarija
kadra
g. Kancelarija Predsedavajućeg
osoblja
h. Administracija i Nabavke
osoblja
33 (28 + 5)
7 stručnog
5 stručnog
2 stručnog
2 stručnog
3 stručnog
2 pomoćnog
5 + 2 administrativnog
Zakon o telekomunikacijama 2002/7 adekvatne garancije za nezavisnost od RAT-a u
proces izbora i razrešenja izvršnih organa. RAT sprovodi svoje zakonske obaveze
nezavisno od bilo kog spoljnog uticaja.
- Molimo vas da opišete politike, strategije i zakonodavstvo za e-sektoru
komunikacija. Pogledajte i budućim planovima za dalje usklađivanje okvira za
EU ackuis communautaire(pravna tekovina EU). Uključi i informacije u
podacima i zaštitu potrošača.
Strateški dokumenti koji su na snazi u sektoru elektronskih komunikacija su:
a. Nacionalna strategija za informaciono društvo 2006-2012;
b. Sektor za telekomunikacije politika;
c. Dokumenti bivših inicijative Pakta stabilnosti (sada Regionalni Savet za
Saradnju) "eSEE Agenda Plus za razvoj informacionog društva u Jugoistočnoj
Evropi" i "Memorandum o Razumijevanju za razvoj Jedinstvenog
Regionalnog Broadbanda u Jugoistočnoj Evropi" - bSEE MR ( dokumenata
odobrena od strane VK).
Važeći zakoni za e-Komunikaciju su sledeći:
a. Zakon o Telekomunikacijama Br. 2002/7 dopunjen Zakonom Br. 03/L-085 13
Juna, 2008;
b. Zakon o Uslugama Informativnog Društva Br. 04/L-094, usvojen 15 Marta
2012, transponovane direktive Evropske Komisije za elektronske trgovine,
elektronskog potpisa i elektronskog plaćanja;
c. Zakon o Sprečavanju i Suzbijanju kibernetičkog zločina Br. 03/L-166, odobren
10 Juna 2010;
d. Zakon o Zaštiti Ličnih podataka Br. 03/L-172, usvojen 29 Aprila 2010;
414
e. Zakon o Autorskom i Srodnim Pravima Br. 04/L-065, odobren 21 Oktobra
2011.
f. Zakon o Nezavisnoj Komisiji za Medije Br. 04/L-044 reguliše oblast
radiodifuzije.
Nacrt Zakona o Elektronskim Komunikacijama transponuje regulatorni okvir za
Elektronsku Komunikaciju 2009. Nacrt Zakona se očekuje da bude usvojen u prvom
čitanju od strane Skupštine Kosova. Ovaj nacrt zakona trebalo bi da bude odobren
od strane Skupštine Kosova do kraja Juna 2012.
Politički dokument Sektora za Telekomunikaciju će biti pregledani tokom 2012 i
poslužiće kao osnova za izradu Sektor Politike Elektronskih Komunikacija koji se
očekuje da bude odobren od strane VK-a do kraja Novembra 2012. Dokument
"Sektor Politike Elektronske Komunikacije" će sadržati aktivnosti opisane u
dokumentu Evropske Komisije "Digitalne agende za Evropu".
Zakon o zaštiti podataka i privatnosti i Zakon o zaštiti potrošača sadrže opšte
odredbe o zaštiti podataka, privatnosti i zaštite potrošača. Međutim, zaštita
podataka i zaštitu potrošača u Elektronskim Komunikacijama je u potpunosti
pokrivena od strane Nacrta Zakona o Elektronskim Komunikacijama.
- Šta je strategija politika uspostavljena ili predviđena u pogledu prelaska na
digitalno emitovanje i korišćenja digitalne dividende?
U 2009, NKM je analizirao plan frekvencija zemaljske digitalne televizije koji je
rezultirao iz ITU Konferencije RRC-06 i organizovali međunarodnu konferenciju u
Prištini sa regionalnim regulatornim vlastima da razmene iskustva i da pomogne u
procesu pripreme Kosova prema procesu digitalizacije.
U 2010, NKM je počeo konkretan rad kroz aktivnosti pet radnih grupa koje su za
ovu svrhu. Ove grupe su osnovane da stvori pravni i tehnički program, kao i socioekonomskom okviru prelaska na digitalno emitovanje, dok je peta grupa je osnovana
radi informisanja i edukacije javnosti. Radne grupe su uspeli da neutrališu osnovne
kriterijume za uspostavljanje opšteg okvira, koji će vam pomoći u određivanju
odgovarajuće politiku države Kosovo u procesu prelaska na digitalno emitovanje
zemaljske televizije.
Aktivnost radnih grupa je nastavila i u 2011 u cilju postizanja finalizacija i usvajanje
ove strategije od strane Saveta, i da obezbedi strategija se bazira na važećim
evropskim praksama i standardima.
Međutim, ova institucionalna i nacionalni cilj nije završena jer je 15 Decembra 2010
mandat od četiri (4) članova Saveta NKM istekao i od tada Savet je imao samo dva
(2) člana, koji u nedostatku kvoruma nije mogao biti funkcionalna. Od Novembra
2010 nominacije za izbor novih članova su nastavili u Skupštini od strane NKM-a, ali
imenovanja nisu napravljene.
415
Zakon o NKM je stupio na snagu 21. aprila 2012, a proces nominacije je završen 16.
maja 2012. Očekuje se da će članovi komisije uskoro biti imenovan, najkasnije tri
meseca nakon stupanja na snagu Zakona o NKM.
Savet NKM je telo odlučivanja i svoju ulogu u procesu pripreme za Kosovsku
tranziciju na početku digitalizacije je da odobri rad svake radne grupe u cilju
postizanja usaglašeni nacrt strategije koja bi trebalo da bude poslat Vladi na konačno
odobrenje.
Zakon o NKM predviđa potrebu za postojanje Zakona o Digitalizaciji koji će biti
zasnovan na strategiji razvijenog od strane NKM.
Digitalna dividenda i upotreba ovog dividende će biti deo elektronske komunikacije
dokumenta Politike sektora. To je opšta saglasnost da digitalna dividenda koja će biti
dostupna nakon isključivanja iz analogne tehnologije emitovanja na digitalno
emitovanje tehnologija će se koristiti za mobilni pristup. Deo digitalne dividende
(kanal 67) je već na raspolaganju da se koristi za široko-pojasnih mreža i usluga nove
generacije (LTE Avansiran ViMAKS), 4G.
- Dajte kratak pregled situacije na tržištu na Kosovu.
Fiksna telefonija: Tržište za fiksne telefonije u Republici Kosovo se razvija sa sporim
trenda. Međutim, sličan tok je navedeno u regionu, kao iu evropskim zemljama kada
je u pitanju prodor i prihodima, kao i opšte.
Do sada, RAT je licenciran tri operatera za pružanje fiksnih telekomunikacionih
usluga na celoj teritoriji Republike Kosovo. Ovi operatori su kao što sledi:
a. PTK - Fiksna telefonija (Kosovski Telekom - TIK), licenciran 30/07/2004,
b. IPKO Telekomunikacije DOO, licenciran 08/09/2006, i
c. KONET, licenciran 02/02/2009.
Prisustvo tri operatora na tržištu fiksne telefonije (dva od njih su aktivni u pružanju
usluga, a KONET nudi samo iznajmljene linije usluga), daju opštu sliku da je Kosovo
liberalizovala usluge u fiksnoj telefoniji.
U odnosu na intenzitet razvoja tržišta mobilne telefonije, i pored ulaganja u usluge
fiksne telefonije, nivo pokrivenosti teritorije i stanovništva je vrlo nizak. Glavni
faktori za ovu nisku pokrivenost fiksne telefonije na teritoriji Republike Kosovo bi
trebalo da bude: složenost radova, potreba za više investicija, niska tražnja za takvim
uslugama itd.
Na osnovu podataka dobijenih od strane operatera u 2011, ima oko 87.121 korisnika
fiksne telefonije koji je niži za oko 1.256 korisnika u odnosu na 2010, ili u procentima
iznosi oko 1,42% ili u odnosu na 2009 to je veća za 4,34%.
416
Grafikon 8. Tržišni udeo između dva operatera fiksne telefonije i usluga prema korisnicima i
prihoda.
Dominacija javnog operatora („aktuelni „) je takođe navedeno u drugim regionalnim
i evropskim zemljama dostiže i preko 80 % .
MOBILNA TELEFONIJA: U OVOM TRENUTKU POSTOJE DVA LICENSIRANA
MOBILNA OPERATORA NA KOSOVU(STANDARD GSM 900/1800) KAO ŠTO SLEDI:
PTK DD/Vala je licenciran 30/07/2004 (ART Br. Prot. 111 /04 ) Sa periodom
važenja od 15 godina , i
IPKO Telekomunikacije DOO licenciran 06/03/2007 (ART Br. Prot. 77/07) Sa
periodom važenja od 15 godina .
Pored dva licenciranih Mobilnih operatera već pomenuto, postoje dva druga
licencirana Mobilni Virtuelni Mreža Operatora ( MVMO ):
a. Dukađini Telekomunikacije D.D. (D3mobile) licenciran 24.06.2008 (ART Br.
Prot. br 124 /08 ) sa periodom važenja od 15 godina ;
b. Dardafon.net DOO ( Z Mobilni) licenciran na 12/06/2008 (ART Br. Prot .
112 /08 ) sa periodom važenja od 15 godina .
417
Grafikon 9 . Penetracija mobilne telefonije
Grafikon 10. Tržišni udeo od mobilnih operatora za 2007-2011
Ukupni prihodi od svih operatera mobilne telefonije tokom 2011 su 199.2 miliona € ,
što je veći za 9.94 % na prethodnu godinu, kada prihodi bili oko 181,2 miliona € ,
odnosno postoji porast od 16,15 % u odnosu na 2009 .
Sledeći grafikon predstavlja trend prihoda od mobilne telefonije u periodu od 20072010, gde se pokazali konsolidaciju prihoda tokom 2011 u odnosu na kretanja u
prethodnim godinama.
Grafikon 11. Prihodi od mobilne telefonije
418
Trenutna pokrivenost mobilne telefonije je dostigla oko 99 % stanovništva u zemlji i
88% teritorije. Broj emitovanja predajnih stanica ( EPS ) je oko 721. Tehnologija u
upotrebi je dostupna EDGE koja omogućava internet usluge paralelne govornim i
MMS uslugama (uključujući i SMS ) .
Internet i širokopojasne: Pristup internetu za građane Republike Kosova nudi 37
licenciranih kompanija od kojih je 5 imaju direktan pristup međunarodnim
prolazima i obezbediti pristup Internetu na manjim provajderima internet usluga
koje posluju u različitim regionima Kosova . Broj korisnika široko-pojasnih internet
usluga beleži dalji rast u 2011.
Prema zvaničnim podacima koje su prijavili operatera, penetracija širokopojasnog
domaćinstva je oko 48.55 %. Prema ovim podacima internet penetracije po
stanovnika su bili 8,26 % u 2011.
Grafikon 12 . Prodor Internet servisa 2007 - TM4 - 2011
Grafikon 13 . Udeo Interneta na tržištu za 2011
Vip Trading Ati-Kos
, 0.36%
, 0.29%
Kujtesa ,
19.08%
Artmotion ,
0.14%
ITS, 0.15%
Tjerë , 3.34%
PTK, 25.43%
IPKO, 51.21%
419
Grafikon 14 . Fiksni i mobilni prodor na tržište
1
Br.Fiksnih Tel.Pretplatnika
86.014
88.372
-2,67%
82.084
4,79%
1,2
Fiksni i Telefonski Prodor(%)
5,02%
5,09%
-1,38%
4,81%
4,37%
2
Broj Mobilnih Pretplatnika
1.478.944
1.451.747
1,87%
1.359.170
8,81%
2,1
Mobilni Prodor(%)
84,96%
82,96%
2,41%
69,72%
21,86%
3
Broj Internet Pretplatnika
143.243
126.415
13,31%
136.711
4,78%
3,1
Prodor Interneta (%)
7,92%
6,33%
25,12%
7,88%
0,51%
4
Ukupni Prihodi (€)
238.137.674,01
222.491.069,80
7,00%
209.464.183,40
12,04%
4.1.
Fiksna(%)
21.435.903,47
20.026.000,00
7,00%
20.972.000,00
2,21%
4.2.
Mobilni (%)
199.243.326,00
181.236.432,00
9,94%
170.637.460,00
16,15%
4.3.
Iznajmljene Linije
1.514.364,54
1.657.151,00
-8,62%
872.512,38
73,56%
4.4.
Internet
15.944.080,00
19.571.486,80
-18,53%
16.982.211,00
-6,11%
5
Investicije
38.240.000,00
30.777.237,11
24,33%
33.941.294,16
12,74%
arket.
- Da li postoji strategija/politika za razvoj širokopojasne mreže? Koje su glavne
mogućnosti,prepreke i izazovi za dalji razvoj ovog sektora na Kosovu?
Nacionalna strategija za Razvoj Informacionog Društva 2006-2012 Sektor Politike
Telekomunikacije i sadrži odredbe koje se bave pitanjima razvoja široko-pojasnih
mreža i komunikacionih usluga. Pored toga, VK je takođe odobrila Memorandum o
Razumijevanju za razvoj Jedinstvenih Regionalnih Široko-pojasnih Mreža i servisa u
Jugo-istočnoj Evropi i Akcionog Plana ovog Memoranduma (bSEE Akcionog plana).
http://www.eseeinitiative.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1
73&Itemid=50).
Postoji potencijal za razvoj " Široko-pojasnih mreža“imajući u vidu nivo mreže i
široko-pojasnih usluga na Kosovu. Glavne prepreke za razvoj široko-pojasnog
pristupa su:
a. Stvaranje pogodnih uslova za investiranje u širokopojasne tehnologije u
pogledu pružanja ovih mreža i usluga (strani ponude) i stimulisanje tražnje
za ovim uslugama (tražnje);
b. Kašnjenje u izradi i sprovođenju strategije isključivanja iz analognog i kreće
na digitalno emitovanje tehnologije;
c. Obezbeđivanje prava na način na nacionalnom i opštinskom nivou, kao i;
d. Nedostatak adekvatnog budžeta za razvoj široko-pojasnog pristupa;
e. Proces privatizacije PTK DD.
- Koji budžet je izdvojen za politiku informacionog društva, uključujući širokopojasni razvoj, koji je administrativni kapacitet nadležnih organa?
Zbog budžetskih ograničenja, dodeljen budžet za razvoj informacionog društva je
veoma nizak, posebno za razvoj širokopojasne mreže i usluge, a odlagani su većina
420
procesa za postizanje željenih rezultata. Administrativni kapaciteti vlasti još uvek
nisu dovoljni u odnosu na broj zaposlenih i njihov profesionalni nivo. U tom smislu,
njima je potrebna dodatna podrška u cilju da se suoče sa predstojećim izazovima u
ovom sektoru.
- Pružite informacije o razvoju e-Usluge/elektronske usluge (e-Upravljanje, eZdravstvo, e-Trgovina, itd.)
Ministarstvo Javne Administracije (MJA) u saradnji sa svim institucijama je
osnovala širok spektar elektronskih servisa sa centralnim i lokalnim institucijama
Republike Kosova.
MJA je pripremila Nacrt Zakona za uspostavljanje Agencije za Vladine Organe za
Informaciono Društvo. Ovaj zakon će stvoriti više mogućnosti u realizaciji razli