Public Disclosure Authorized
Public Disclosure Authorized
Public Disclosure Authorized
Public Disclosure Authorized
83136
Jugoistoč na Evropa
Redovni ekonomski izveš taj
Broj. 5
SPOR PUT KA OPORAVKU
9. decembar 2013.
Zahvalnost
Ovaj Redovni ekonomski izveštaj (RER) bavi se ekonomskim kretanjima i politikama u šest zemalja
jugoistočne Evrope (JIE6): Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Izveštaj priprema dva puta godišnje tim ekonomista Odeljenja za smanjenje siromaštva i ekonomski
menadžment Svetske banke za region Evrope i centralne Azije (ECA PREM). Na čelu tima autora su Gallina
Andronova Vincelette, Željko Bogetić i Abebe Adugna; a tim se sastoji iz sledećih članova zaduženih za
pojedinačne tematske oblasti odnosno države: Simon Davies (fiskalna pitanja i dug i Bosna i Hercegovina);
Agim Demukaj (externi sektor i Kosovo); Doerte Doemeland, Nikola Kojucharov i Ivan Kusen (tržišta rada,
monetarna politika i inflatorna kretanja); Anil Onal (menadžer baze podataka i Albanija); Lazar Šestović
(realni sektor i Srbija); Sanja Madžarević-Sujster (Crna Gora); Bojan Shimbov (finansijski sektor, BJR
Makedonija), Ekaterine Vashakmadze i Mizuho Kida (globalna kretanja i perspektiva); Maria Andreina
Clower, Christopher Pala i Budy Wirasmo su obezbedili nemerljivu pomoć kod uređenja i dizajniranja ovog
izveštaja.
Distribucijom izveštaja i eksternim odnosima i odnosima sa medijima upravlja EXP tim, čiji su članovi
Lundrim Aliu, Anita Bozinovska, Ana Gjokutaj, Jasmina Hadzić, Andrew Kircher, Vesna Kostić, Sanja
Madzarević-Sujster (Crna Gora); Mirjana Popović, John Mackedon, Kristyn Schrader-King i Dragana Varezić.
Tim je zahvalan Ellen Goldstein (direktor za Jugoistočnu Evropu), Roumeen Islam (v.d. direktora sektora,
ECA PREM), Satu Kähkönen (menadžer sektora, ECA PREM2) i Jedinici za upravljanje za jugoistočnu
Evropu za njihove smernice u pripremi ovog izveštaja. Tim je zahvalan na komentarima o prethodnim
nacrtima ovog izveštaja koje je dobijao od centralnih banaka i ministarstava finansija zemalja JIE6.
Ovaj izveštaj i prethodne izveštaje možete naći na internet adresi www.worldbank.org/eca/seerer
Standardna izjava o odricanju od odgovornosti:
.
Ovaj dokument je proizvod zaposlenih u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj / Svetskoj banci. Nalazi, tumačenja i zaključci
izneti u ovom radu ne odražavaju nužno stavove izvršnih direktora Svetske banke ili vlada koje oni predstavljaju. Svetska banka
ne garantuje tačnost podataka obuhvaćenih u ovom radu. Granice, boje, jedinice za meru i druge informacije koje su prikazane na
bilo kojoj mapi u ovom radu ne podrazumevaju bilo kakvo mišljenje Svetske banke u vezi sa pravnim statusom bilo koje teritorije,
niti potvrdu ili prihvatanje takvih granica.
.
Izjava o autorskim pravima:
.
Materijal u ovoj publikaciji je zaštićen autorskim pravom. Kopiranje, odnosno prenošenje bez dozvole delova ovog rada ili rada u
celini moglo bi da predstavlja kršenje važećih zakona. Međunarodna banka za obnovu i razvoj / Svetska banka podstiče
distribuiranje ovog rada i obično će bez odlaganja dati dozvolu za reprodukovanje delova rada.
Radi pribavljanja dozvole za fotokopiranje ili preštampavanje bilo kog dela ovog dokumenta potrebno je da uputite zahtev koji
sadrži potpune informacije na sledeću adresu: Copyright Clearance Center, Inc., 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923, USA,
broj telefona: 978-750-8400, broj faksa: 978-750-4470, http://www.copyright.com/.
Sve ostale upite u vezi sa pravima i dozvolama, uključujući i supsidijarna prava , treba uputiti Kancelariji izdavača, na sledeću adresu:
Office of the Publisher, The World Bank, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA, broj faksa: 202-522-2422, adresa epošte: [email protected]
SADRŽAJ
POGLAVLJE 1: ................................................................................................................................................. 13
NAJNOVIJA MAKROEKONOMSKA KRETANJA ....................................................................................... 13
SKROMAN RAST POSLE DRUGOG TALASA RECESIJE ................................................................................................14
NASTAVAK POBOLJŠANJA TRGOVINE I SPOLJNOG DUGA ........................................................................................18
NOVI PORASTI ZAPOSELNOSTI ...............................................................................................................................20
DEZINFLACIJA ........................................................................................................................................................21
USPORENI RAST KREDITNE AKTIVNOSTI ...................................................................................................................24
UPORNI FISKALNI PRITISCI .......................................................................................................................................30
POGLAVLJE 2:................................................................................................................................................... 35
MAKROEKONOMSKA PERSPEKTIVA .......................................................................................................... 35
SLAB RAST U NAREDNOM PERIODU ..........................................................................................................................36
OD SLABOG DO SNAŽNOG RASTA: POBOLJŠANJE PRODUKTIVNOSTI I KONKURENTNOSTI ..........................................37
UNAPREĐENA POSLOVNA KLIMA, ALI SU POTREBNE DODATNE REFORME.................................................................38
ANEKS I: ............................................................................................................................................................ 40
MAKROEKONOMSKI INDIKATORI ............................................................................................................. 40
Rezime
Najnovija ekonomska kretanja
Region Jugoistočne Evrope (JIE6) izašao
je iz recesije u prvoj polovini 2013. godine,
podržan začetkom oporavka u evrozoni.
Oporavak je predvodila industrija, a naročito
izvoz prerađivačke industrije i energetski
sektor. Region je doživeo željno očekivani
skok izvoza u 2013. godini, naročito izvoz
automobila iz Srbije. Povoljni vremenski
uslovi su podržali snažan doprinos
poljoprivredne proizvodnje ekonomskom
rastu i potpomogli da oslabe inflatorni pritisci.
Međutim, u najvećem delu regiona je i dalje
bila slaba domaća tražnja, koja je bila odraz
visoke nezaposlenosti, sporog rasta prihoda
domaćinstava i kreditnih aktivnosti i teške
investicione klime. Samo su na Kosovu i u
BJR Makedoniji javne investicije doprinele
izvesnom jačanju domaće tražnje. Osim tih
kratkoročnih faktora, na ekonomski rast su
negativno
uticali
usporavanje
rasta
produktivnosti i porast jediničnih troškova
radne snage koji su smanjili konkurentnost i
tražnju za radnom snagom.
Nezaposlenost u regionu, koja je iznosila
u proseku oko 24 procenta 1, u prvoj
polovini 2013. godine počela je da opada
sa svojih maksimalnih nivoa u periodu
krize. Dok je u Albaniji, BJR Makedoniji i
Crnoj Gori zaposlenost rasla, u Srbiji i Bosni i
Hercegovini je ostala na niskom nivou.
Međutim, čak i tamo gde se zaposlenost
značajnije oporavila od 2010. godine, porast
Svi prosečni agregati za ceo region JIE6 su prosti
proseci, izuzev ukoliko je drugačije navedeno.
1
nije bio široko rasprostranjen i uglavnom je
bio koncentrisan u sektoru usluga. U
kratkoročnom periodu, ekonomski rast će biti
preslab da obezbedi znatno povećanje
zaposlenosti.
Pošto se povećao izvoz i pošto je opao
uvoz, smanjili su se deficiti bilansa
tekućih transakcija. Postepeni oporavak u
evrozoni pomogao je da ukupni (ponderisani
prosek) izvoz robe iz zemalja JIE6 poraste
blizu 13 procenata (međugodišnje), dajući
snažan
pozitivan
doprinos
ukupnom
ekonomskom rastu. Rast izvoza se ubrzao u
svim zemljama, pokrenut novim izvoznim
kapacitetima na bazi stranih direktnih
investicija (SDI). Međutim, održivost ovog
visokog rasta izvoza je neizvesna s obzirom na
usku izvoznu bazu i probleme konkurentnosti
regiona. Slaba domaća tražnja uticala je
negativno na uvoz u svim zemljama, ali je u
Srbiji povećan pretežno zbog sirovina i delova
koji se koriste u izvozno orijentisanim
industrijama. SDI su i dalje bile usporene u
JIE6, i porasle su za samo 0,7 procenata bruto
domaćeg proizvoda (BDP), ali je povećan
njihov udeo u finansiranju bilansa tekućih
transakcija. Doznake su generalno bile i dalje
otporne, ali je grčka kriza počela da uzima
danak, naročito u Albaniji.
Smanjenje izloženosti inostranih banaka
prema JIE6, rast problematičnih kredita
(PK) i slab rast kreditne aktivnosti dovode
do potrebe za energičnim reformama radi
smanjenja ranjivosti u finansijskom
sektoru. Evropske banke su nastavile da
smanjuju kreditnu aktivnost i smanjile su
svoju izloženost prema regionu JIE6. U cilju
poboljšanja njihove otpornosti i nadzornog
kapaciteta, zemlje JIE6 su tokom prošle
9
godine ostvarile izvestan napredak u
implementiranju bankarskih reformi. Banke su
ostale dobro kapitalizovane sa stvarnim
koeficijentima adekvatnosti kapitala banaka
iznad zahteva supervizora u svih šest zemalja.
Likvidnost je bila visoka, na nivou od 25-35
procenata od ukupne aktive. Međutim, PK su
dostigli zabrinjavajuće nivoe od preko 20
procenata ukupnih kredita u Albaniji i Srbiji i
oko 18 procenata u Crnoj Gori. Njihov porast
proistekao je iz slabog stanja ekonomije,
slabih režima za slučajeve nesolventnosti i
raširene nediscipline u plaćanju u privatnom
sektoru, što je pogoršano docnjama javnog
sektora prema privredi u nekim od zemalja
JIE6. U tom su okruženju, uprkos obilnoj
likvidnosti i smanjenju referentnih stopa,
banke i dalje bile neraspoložene da
odobravaju nove kredite. Kao rezultat toga, u
većini zemalja JIE6 je usporen rast kreditnih
aktivnosti.
dostigne 45 procenata BDP-a u odnosu na 42
procenta godinu dana ranije. Javni dug je
ostao na nivou od preko 60 procenata BDP-a
u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji.
U 2013. godini fiskalni deficiti su ostali
visoki i javni dug je porastao. Očekuje se da
će prosečan fiskalni deficit u JIE6 ostati na
povišenom nivou od 4,2 procenta BDP-a u
2013. godini, u poređenju sa 4,1 procentom
BDP-a u 2012. godini. Takvom ishodu su
doprinele rigidne strukture javnih rashoda,
slaba poreska baza i oslabljeni fiskalni prihodi.
Uprkos izvesnim pokušajima fiskalne
konsolidacije, vlade zemalja JIE6 nisu se
pozabavile ključnim rigidnostima kao što je
visoka masa zarada u javnom sektoru (u
proseku preko 9 procenata BDP-a) i loše
usmereni socijalni transferi (u proseku 12,5
procenta BDP-a). Kao rezultat toga, u nekim
zemljama je tempo fiskalnog prilagođavanja
ostao nedovoljan da neutrališe negativnu
dinamiku duga. Prosečni javni dug u JIE6 se
povećao i očekuje se da do kraja 2013. godine
Perspektiva rasta i rizici
Stope ekonomskog rasta 2012-2014.
2012
2013f
2014f
Albanija
1,6
1,3
2,1
Bosna i Hercegovina
-1,1
0,8
2,0
Kosovo
2,7
3,0
4,0
BJR Makedonija
-0,4
2,5
3,0
Crna Gora
-2,5
1,8
2,5
Srbija
-1,7
2,0
1,0
JIE6*
-0,7
1,8
1,8
-0,6
-0,4
1,1
Napomena:
Evrozoma
Izvor: projekcije osoblja Svetske banke.
Napomena: Ponderisani prosek
Sa oslabljenom tražnjom, neizvesnim
izgledima u pogledu izvoza i znatnim
eksternim
rizicima,
kratkoročna
perspektiva rasta u JIE6 i dalje je krhka.
Posle oporavka regionalne ekonomije u prvoj
polovini 2013. godine, a uzimajući u obzir
najnovije podatke visoke frekvencije, očekuje
se da ekonomski rast za ovu godinu bude oko
1,8 procenata do kraja godine. Rast u JIE6 i
dalje će kratkoročno podsticati neto izvoz.
Međutim, s obzirom na ograničenu izvoznu
bazu ekonomija JIE6 i neizvestan novi
kapacitet za izvoz na bazi FDI, nikako nije
zagarantovan dugotrajan oporavak baziran na
izvozu. Mnogo toga zavisi od trajnijeg
oporavka eksterne tražnje. Za razliku od toga,
nepovoljni uslovi na tržištu rada, slaba
10
investiciona klima i teški uslovi kreditiranja
koji slabe potrošnju i investicije i dalje će
sputavati rast ukupne ekonomske aktivnosti.
Stoga se sada očekuje da ponderisani realni
BDP regiona JIE6 u 2014. godini poraste za
1,8 procenata, za jedan procentni poen manje
nego u ranijoj prognozi iz sredine 2013.
godine. Faktor iza usporavanja je ekonomija
Srbije, za koju se sada očekuje da poraste za
samo 1 procenat u 2014. godini (u poređenju
sa 2 procenta kolika je bila procena sredinom
2013. godine), zbog planirane fiskalne
konsolidacije i opadanja privatne potrošnje.
Za razliku od Srbije, očekuje se da se
ekonomski rast u ostalih pet zemalja JIE
popravi u 2014. godini i premaši tempo
ekonomske ekspanzije iz 2013. godine.
Rizici po ocenjenu perspektivu JIE6 u
kratkoročnom periodu su na negativnoj
strani. Glavni eksterni rizici se odnose na
tempo povećanja globalnih kamatnih stopa i
troškove državnog zaduživanja koji se javljaju
zbog eventualnog redukovanja kupovine
obveznica u SAD, oporavak evrozone i
smanjenje kreditne aktivnosti i potencijalan
izlazak matičnih banaka iz zemalja JIE6.
Interni rizici se odnose na „zamor od
reformi“ koji može da odloži implementaciju
politika i teške fiskalne i dužničke izazove u
više zemalja. Takođe, sporo saniranje PK,
akumulacija neizmirenih obaveza u nekim
zemljama i oslabljen rast kreditnih aktivnosti
mogli bi da dodatno pogoršaju perspektivu u
pogledu rasta.
morati da se sprovode strukturne reforme.
Započeti rast baziran na izvozu u 2013. godini
jeste pozitivno kretanje, ali njegovo
održavanje će predstavljati izazov. Pored
potrebe da se poboljšaju njihovi fiskalni
položaji, smanje javni dugovi i ojačaju
bankarski sistemi, zemlje JIE6 se suočavaju sa
značajnim strukturnim izazovima oko
poboljšanja produktivnosti i konkurentnosti,
uključujući i oblasti investicione klime, tržišta
rada i javnog sektora.
Prevazilaženje ovih izazova je moguće.
Između ostalih zemalja, sa sličnim izazovom
strukturne transformacije uspešno su se
suočile baltičke zemlje, zatim Poljska, Češka
Republike i Slovačka. One su započele svoju
tranziciju pre dve decenije pod nepovoljnim
uslovima, a sada imaju dinamične, otvorene i
izvozno orijentisane ekonomije s velikim SDI
i s njima povezanim transferom tehnologije i
znanja. Budući da skorašnji napredak zemalja
kandidata Crne Gore i Srbije i sporazum
između Srbije i Kosova nagoveštavaju veću
stabilnost i sigurnost, možda će se vremenom
smanjiti percipirani rizik po investitore u
regionu. Pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji
(EU), otpočinjanje procesa pristupanja Srbije i
napredak koji je napravila Crna Gora, kao i
nedavne političke promene u regionu, mogu
pružiti novi zamajac reformama. Sada je
vreme da se ta šansa iskoristi.
Iza ovog teškog kratkoročnog horizonta,
kako zemlje JIE6 mogu da poboljšaju
dugoročniju perspektivu u pogledu rasta?
Iako glavni prioritet politike ostaje održavanje
makroekonomske stabilnosti, energično će
11
12
POGLAVLJE 1:
NAJNOVIJA MAKROEKONOMSKA KRETANJA
13
Skroman rast posle drugog talasa recesije
Ubrzo po slabom oporavku evrozone, region JIE6 je izašao iz recesije u prvoj polovini 2013. godine.
Ukupni realni BDP zemalja JIE6 porastao je sa 0,7 procenata pada u 2012. godini na 1,8 procenata rasta
(međugodišnje) u prvoj polovini 2013. godine (Slika 1). Ekonomski rast je podržan sporim oporavkom
eksterne tražnje za izvoznim proizvodima JIE6 (Okvir 1). Dok je ekonomski rast u Srbiji i Albaniji (od 1,4
procenta) predvođen industrijom, poljoprivredom i izvozom, rast u Makedoniji (od 3,4 procenta, koji je
najviši u regionu) bio je odraz snažnog oporavka u sektorima građevinarstva i usluga u prvoj polovini 2013.
godine.
Slika 1: Rast u JIE6, 2012-2013.
Godišnji rast, u procentima
4
2012
3
Polugodišnji rast na međugodišnjem
nivou, u procentima
1. pol. 2012
1. pol. 2013
2
1
0
-1
-2
EU11
JIE6
EU15
CG
SRB
MKD
BIH
KOS
ALB
ALB
BIH
KOS
MKD
CG
SRB
JIE6
EU15
EU11
-3
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene Svetske banke.
Napomena: kvartalni podaci za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu
nisu na raspolaganju; podaci su projekcija za godinu
Slika 2: Rast industrijske proizvodnje u
2013. godini (međukvartalno), u %
20
18
16
I kvartal
II kvartal
14
12
10
8
6
4
2
0
ALB
BIH
MKD
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku.
pre godinu dana.
CG
SRB
Oporavak u 2013. godini je predvodila industrija,
a naročito izvoz prerađivačke industrije i
energetski sektor. Za razliku od 2012. godine,
industrijska proizvodnja je u prvoj polovini 2013.
godine porasla u celom regionu (Slika 2). U Srbiji je
početak proizvodnje i izvoza kompanije FIAT
premašio očekivanja, pri čemu je do sada ove godine
izvezeno preko 100.000 automobila. U drugim
zemljama JIE6 industrijska proizvodnja je bila slabija,
ali je dala pozitivan doprinos ukupnom ekonomskom
oporavku.
Dobri vremenski uslovi su podržali snažan
doprinos
poljoprivredne
proizvodnje
ekonomskom rastu u JIE6. Pošto je samo mali deo
obradive zemlje navodnjavan i/ili zaštićen od
poplava, poljoprivredna proizvodnja presudno zavisi
od vremenskih uslova. U Srbiji je, posle pada od 20
procenata u prethodnoj godini, poljoprivreda
zabeležila porast od 21 procenat u prvoj polovini
2013. godine (međugodišnje) zahvaljujući boljim
vremenskim uslovima, doprinevši sa 1,6 procentnih
poena ukupnom rastu BDP-a. U drugim zemljama je
rast bio manje snažan, ali pozitivan. Tako, na primer,
u BJR Makedoniji je poljoprivredna proizvodnja
porasla za 0,7 procenata, a i nezvanični podaci sa
Kosova takođe nagoveštavaju dobru poljoprivrednu
godinu zbog vremenskih prilika i projekata u tom
sektoru koje finansiraju donatori. Veća ponuda je
pomogla da se preokrene smer rasta cena hrane od
14
Okvir 1: Eksterna kretanja u 2013. godini
Posle nekoliko godina slabosti, jača rast u zemljama sa visokim dohotkom, uključujući i evrozonu (Slika 3). Rast
u zemljama sa visokim dohotkom ubrzan je u 2. kvartalu 2013. godine, zahvaljujući rastu u Sjedinjenim Američkim Državama,
a u evrozoni je došlo do oporavka posle 6 kvartala pada i Japan je ponovo zabeležio snažan rast. U trećem kvartalu se to
ubrzanje ublažilo u evrozoni i Japanu. U SAD se rast predvođen privatnim sektorom povećao na 2,8 procenata u odnosu
na prethodni kvartal uprkos rastu kamatnih stopa i efektima fiskalne sekvestracije. Recesija u evrozoni završena je s
rastom u 2. kvartalu od 1,2 procenta na godišnjem nivou – u velikom broju ekonomija – a ankete PMI su ukazivale na
snažniju tražnju za robom široke potrošnje i uvoznim proizvodima. Međutim, Nemačka i Francuska su u 3. kvartalu
izgubile na zamahu, beležeći stope rasta od 1,2 procenta odnosno negativnih 0,5 procenata. Poslednjih meseci ekonomska
aktivnost se pojačala u Kini (porast na 9,3% u 3. kvartalu sa 7,3% u 2. kvartalu) a oporavlja se i u drugim velikim
ekonomijama sa srednjim dohotkom uključujući Južnu Afriku, Tursku i Brazil, mada su rezultati proizvodnje za 2. kvartal
razočarali u Indiji i Meksiku.
Slika 3: Globalna industrijska proizvodnja i
trgovina: Oporavak
30
kvartalna promena u %, desezonirana
25
20
15
Slika 4: Troškovi zaduživanja u izabranim
evropskim zemljama: Opadanje
Stope CDS svopova, bazni poeni
1,800
Industrijska proizvodnja zemalja u razvoju
Industrijska proizvodnja zemalja sa visokim dohotkom
Uvoz zemalja sa visokim dohotkom
Izvoz zemalja u razvoju
1,600
1,400
1,200
10
1,000
5
800
0
-5
600
-10
400
-15
200
-20
2011M03
Španija
Irska
Italija
Portugalija
0
2011M08
2012M01
2012M06
Izvor: Svetska banka i Datastream.
2012M11
2013M04
2013M09
1/1/2010 6/1/2010 11/1/2010 4/1/2011 9/1/2011 2/1/2012 7/1/2012 12/1/2012 5/1/2013 10/1/2013
Izvor: Svetska banka i Datastream.
Počeli su da se oporavljaju tokovi kapitala usmereni ka zemljama u razvoju i ublažili su se pritisci na cene
imovine i valute. Međutim, i dalje postoje rizici i neizvesnost vezani za termin redukovanja kupovine obveznica od
strane Federalnih rezervi SAD (tapering) i njegovog uticaja na zemlje u razvoju. Globalni tokovi kapitala i dalje su
kolebljivi: u oktobru su bruto tokovi kapitala u zemlje u razvoju opali, potpuno poništavajući raniji oporavak iz septembra.
Izgleda da tržišta prave razliku između zemalja na osnovu njihovih domaćih političkih okvira i rizika. Prelazak na više
kamatne stope donosi rizik od haotičnog prilagođavanja ukoliko stope prebrzo porastu ili ukoliko iznenadan prestanak
tokova kapitala otkrije ranjivosti na nivou zemlje. Iako je došlo do izvesnog prilagođavanja (od maja je prosečna
dugoročna cena finansiranja putem obveznica za zemlje u razvoju porasla za 50 baznih poena), prinosi na američke
obveznice verovatno mogu da porastu za dodatnih 200-220 baznih poena, dok će prinosi u zemljama u razvoju verovatno
porasti za u proseku 300-350 baznih poena na srednji rok. Ekonomije sa znatnim ranjivostima mogle bi da dožive mnogo
veći porast troškova zaduživanja. Privremena odluka Federalnih rezervi SAD da zadrže sadašnji tempo kupovine
obveznica odložila je uticaj na zemlje u razvoju koje se suočavaju sa ranjivostima u pogledu eksternog finansiranja.
15
Na strani tražnje, izvoz je bio ključni faktor u ekonomskom oporavku u JIE6. Postepeni oporavak u
evrozoni potpomogao je da ukupni robni izvoz JIE6 poraste na blizu 13 procenata (međugodišnje), dajući
snažan pozitivan doprinos ukupnom ekonomskom rastu (Tabela 1). Ovaj skok izvoza predvodila je Srbija sa
ulaganjima velikih inostranih kompanija (uključujući kompanije FIAT, Michelin i Stada). Njen izvoz je
porastao za 20,5 procenata u prvoj polovini 2013. godine (u poređenju sa istim periodom 2012. godine), uz
doprinos od 5,1 procentni poen realnom rastu BDP-a. Preliminarni podaci ukazuju da je ovaj skok izvoza
nastavljen u trećem kvartalu 2013. godine uz procenjeni rast od 38,5 procenata (međugodišnje).
Tabela 1: Rast robnog izvoza (u evrima)
Albanija
Bosna i Hercegovina
Kosovo
BJR Makedonija
Crna Gora
Srbija
JIE6
1. pol. 2012
720
1.250
135
1.507
194
4.145
7.951
1. pol. 2013
840
1.382
149
1.523
209
4.993
9.096
promena
%
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene Svetske banke.
16,7
10,6
10,4
1,1
7,7
20,5
12,6
Pored oporavka eksterne tražnje iz EU, na
rast izvoza zemalja JIE6 uticali su i
privremeni faktori. Na primer, Crna Gora i
Bosna i Hercegovina zabeležile su pozitivne
efekte skoka izvoza električne energije iz svojih
hidroelektrana
upotrebivši
rekordne
akumulacije vode. Takođe, povećanje izvoza
hrane iz Bosne i Hercegovinu u Hrvatsku bilo
je vezano za ulazak te zemlje u EU.
U 2013. godini domaća tražnja u JIE6 ostala je uglavnom na niskom nivou. Mada su statistički podaci o
rashodnoj strani BDP-a JIE6 na raspolaganju samo za BJR Makedoniju i Srbiju, više indikatora – krediti,
zarade, inflacija, nezaposlenost, uvoz i dug domaćinstava – ukazuje na slabu domaću tražnju. U Srbiji su
domaća potrošnja i investicije dale posebno negativan doprinos rastu BDP-a od po oko 2 procentna poena u
prvoj polovini 2013. godine. Domaća tražnja je pojačana samo u BJR Makedoniji i na Kosovu, uglavnom
zbog povećanih investicija. U BJR Makedoniji, na primer, investicije su porasle za 8,2 procenta u prvoj
polovini 2013. godine, međugodišnje) kao posledica investiranja u velike projekte u javnom sektoru.
U uslovima ovih kratkoročnih kretanja, rast produktivnosti, koji je ključni faktor dugoročnog rasta,
znatno je usporio u protekle dve godine. U godinama pre svetske finansijske krize, produktivnost rada je
brže rasla u JIE6 nego u zemljama EU11 i EU15, što predstavlja trend koji se održao neposredno posle krize
(Slika 5). 2 Međutim, od početka 2012. godine rast produktivnosti rada u JIE pao je na nivo ispod nivoa iz
2008. godine u više zemalja, jer spor rast proizvodnje nije uspevao da drži korak sa porastom broja zaposlenih
(Slika 6).
EU 11 čine Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija,
Slovačka Republika i Slovenija. Grupu zemalja EU15 čine: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka,
Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Španija, Švedska i Velika Britanija
2
16
Slika 5: Produktivnost rada JIE u Slika 6: Produktivnost rada u JIE, indeks
poređenju sa EU11 i EU15, indeks (2008=100)
(2008=100)
110
105
100
95
90
85
80
75
70
65
60
120
110
100
90
80
2009
2008
2007
2006
2005
2004
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2005
2004
2003
50
2012
60
EU-15
2011
EU-11
2002
Albanija
Bosna
BJR Makedonija
Crna Gora
Srbija
70
2010
JIE5 (bez Kosova)
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke.
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke.
Na ekonomski rast su negativno uticali spor rast produktivnosti i rastući jedinični troškovi radne
snage u nekoliko zemalja. Samo su u Albaniji i Srbiji realni jedinični troškovi radne snage opali posle 2008.
godine (Slika 7), delom potpomognuti bržim rastom produktivnosti u te dve ekonomije u poređenju sa
ostatkom JIE. Međutim, realne zarade u, na primer, Bosni i Hercegovini i BJR Makedoniji i dalje su ubrzano
rasle, dok je rast produktivnosti opao (Slika 8). To je dovelo do dodatnih povećanja jediničnih troškova radne
snage u tim zemljama uprkos uporno lošoj situaciji na njihovim tržištima rada. Tražnja za radnom snagom i
kanali konkurentnosti u trgovini negativno su uticali na ekonomski rast.
Slika 7: Realni jedinični troškovi radne snage, Slika 8: Doprinosi promeni jediničnih
indeks (2008=100)
troškova radne snage od 2008. godine (u
procentnim poenima)
120
15
110
10
100
5
90
0
80
-5
Rast realnih zarada
-10
Rast produktivnosti
-15
Ukupna promena jediničnih troškova rada
2012
-20
2011
2007
2006
2005
2004
50
2010
60
2009
70
2008
Albanija
Bosna
BJR Makedonija
Crna Gora
Srbija
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke
Napomena: Godina 2009. odražava strukturni prekid u podacima
za BJR Makedoniju usled revizija metodologije kod definisanja
bruto zarada.
Albanija
Bosna
BJR
Makedonija
Crna Gora
Srbija
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke
17
Nastavak poboljšanja trgovine i spoljnog duga
Deficiti bilansa tekućih transakcija su se smanjili u svim zemljama JIE6 usled oporavka tražnje u
Evropskoj uniji (EU) za izvoznim proizvodima. I porast izvoza i opadanje uvoza doprineli su velikom
rebalansu trgovine i poboljšanjima bilansa tekućih transakcija (Slika 9, Slika 10 i Slika 11). Dok je u 2012.
godini rasla unutar-regionalna trgovina u JIE6, u 2013. godini izvoz je počeo da se preusmerava ka EU. To je
posebno važilo za Bosnu i Hercegovinu, BJR Makedoniju i Srbiju, dok se udeo izvoza Crne Gore i Kosova u
region JIE povećao.
Slika 9: Ukupni bilans tekućih transakcija i
trgovinski bilans JIE6 (u procentima BDP-a)
DBTT
2011
CG
Trgovinski bilans
2012
Slika 10: Polugodišnji bilans tekućih
transakcija zemalja JIE6 (u procentima
BDP-a)
KOS
JIE6
ALB
SRB
MKD
BiH
0
1. pol. 2013
-5
-10
-15
-7.0
-9.9
-20
-11.9
-25
-14.9
-35
-22.0
-22.8
Slika 11: Rast izvoza JIE6 (u procentima)
2012
1. pol. 2013
30.0
25.0
20.0
15.0
10.0
5.0
0.0
-5.0
ALB
BiH
KOS
MKD
1. pol. 2011
1. pol. 2012
1. pol. 2013
-40
Izvor: Centralne banke, WEO MMF-a i proračuni Svetske banke.
2011
-30
CG
SRB
JIE6
-10.0
Izvor: Centralne banke, WEO MMF-a i proračuni Svetske
banke.
Izvor: Centralne banke JIE6.
Napomena: U 3. kvartalu svake godine je dolazilo do poboljšanja
DBTT Crne Gore zbog toga što glavna turistička sezona dovodi
do mnogo nižeg godišnjeg DBTT.
Deficiti bilansa tekućih transakcija (DBTT)
prvenstveno su finansirani portfolio investicijama
i SDI. Portfolio investicije su bile najveći izvor
finansiranja u prvoj polovini 2013. godine i na njih je
otpala gotovo polovina finansiranja DBTT. Udeo SDI
u finansiranju DBTT znatno je porastao sa 18,4
procenta u 2012. godini na oko 45,3 procenta u prvoj
polovini 2013. godine. SDI su finansirale jednu
trećinu DBTT u Srbiji i Crnoj Gori, oko polovine
DBTT BJR Makedonije, dve trećine DBTT Bosne i
Hercegovine i preko 90 procenata DBTT Kosova i
Albanije.
U 2013. su se povećali prilivi SDI u zemlje JIE6,
mada je to poređenje sa niskom bazom. SDI su se
18
udvostručile u Srbiji i BJR Makedoniji – uglavnom u industrijskoj proizvodnji – mada s veoma niske baze. Na
Kosovu i u Albaniji SDI su bile usmerene uglavnom u infrastrukturu – u Aerodrom Priština odnosno
hidrocentrale.
Mada su u 2013. godini doznake u JIE6
opale, generalno su ostale otporne na krizu u
evrozoni. U prvoj polovini 2013. godine,
doznake u regionu kao udeo u BDP-u opale su za
0,5 procentnih poena (Slika 12) uglavnom zbog
ekonomskih uslova za migrante u Italiji i Grčkoj.
Najveći pad je bio u Albaniji, gde je obim
smanjenja bio više od 2 procentna poena BDP-a,
kao rezultat vraćanja mnogih migranata iz Grčke.
Slika 12: Doznake radnika od 2010. do 1.
polovine 2013. godine (% BDP-a)
2011
2012
1. pol. 2013
16.0
14.0
12.0
10.0
8.0
6.0
4.0
2.0
0.0
KOS
BIH
JIE6
ALB
CG
SRB
MKD
Izvor: Centralne banke JIE6.
Napomena: Albanija, Kosovo i Bosna i Hercegovina definišu doznake
tako da uključuju i zarade zaposlenih; Srbija i Crna Gora koriste uže
definicije. Podaci za BJR Makedoniju obuhvataju samo doznake
radnika koje dolaze kroz zvanične bankarske kanale i koje su kao
takve i prijavljene, ali ne i sve privatne transfere.
Kosovu 3 i u Albaniji po oko 0,3 procenta BDP-a. (Slika 14).
Eksterni dug je ostao visok, mada opada,
uglavnom zbog razduživanja privatnog
sektora (videti odeljak o fiskalnim pitanjima).
Ukupni spoljni dug u JIE6 opao je u prvoj
polovini 2013. godine za 2,4 procentna poena na
67,1 procenat BDP-a, uglavnom zbog velikog
smanjenja spoljnog duga Srbije od 5,2 procentna
poena (Slika 13). Pored Srbije, spoljni dug je opao
i u BJR Makedoniji za 0,9 procenata BDP-a i na
Slika 13: Prosečni spoljni dug JIE6 (u Slika 14: Ukupni javni i privatni spoljni dug
procentima BDP-a)
2010-2013. (u procentima BDP-a)
Spoljni dug
120
od čega javni dug
120.0
100
80
24.4
26.4
30.5
30.6
2012
1. pol. 2013
SRB
JIE6
MKD
BiH
80.0
60.0
65.8
63.3
69.5
67.1
40.0
20.0
20
0.0
0
2010
2011
2012
1. pol. 2013
Izvor: Centralne banke JIE6 i ministarstva finansija (MF).
Napomena: Zelena linija predstavlja normu iz Mastrihta koja
se odnosi na nivoe duga.
3
2011
100.0
60
40
2010
CG
ALB
KOS
Izvor: Centralne banke JIE6 i ministarstva finansija ; MMF; Svetska banka.
Napomena: Spoljni dug CG je procena. Privatni spoljni dug Kosova je procena
i možda je malo potcenjen. Njegov spoljni dug ne uključuje ni potencijalni dug
Londonskom i Pariskom klubu o kojem mora da se pregovara sa Srbijom.
Spoljni privatni dug za Kosovo je procena i možda je blago potcenjen.
19
Novi porasti zaposlenosti
Iako su se stope zaposlenosti u JIE6 popravile u 2013. godini, njihovo povećanje se tek minimalno
odrazilo na visoke stope nezaposlenosti. U poređenju sa EU11 i EU15, gde su nivoi zaposlenosti ostali
primetno ispod svojih maksimuma pre krize, u prvoj polovini 2013. godine stopa zaposlenosti u JIE6 gotovo
se vratila na svoj maksimalni pretkrizni nivo iz 2008. godine (Slika 19). Međutim, porast zaposlenosti je
previše spor da bi se pretočio u znatno opadanje stopa nezaposlenosti. Albanija, BJR Makedonija i Crna Gora
su doživele najveći porast broja radnih mesta od 2010. godine, dok je zapošljavanje u Srbiji i Bosni i
Hercegovini i dalje usporeno (Slika 16). Čak i tamo gde se zaposlenost značajno oporavila od 2010. godine,
porast nije bio široko rasprostranjen, već je uglavnom bio koncentrisan u sektorima usluga. S druge strane,
industrija je nastavila da gasi radna mesta (Slika 17).
Slika 15: Zaposlenost u regionalnom Slika 16: JIE: Putevi oporavka zaposlenosti,
kontekstu, indeks (2008=100)
indeks (2008=100)
110
105
105
100
100
95
95
JIE5 (bez Kosova)
EU-11
EU-15
90
Albanija
Bosna
BJR Makedonija
Crna Gora
90
85
2007
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2005
2004
2003
2002
85
Izvor: Eurostat, Nacionalni zavodi za statistiku
Nezaposlenost u JIE6 ostala je uporno visoka
uprkos nedavnom blagom padu u nekim
zemljama. Prosečna stopa nezaposlenosti u JIE6
na polovini 2013. godine iznosila je 23,6 procenata,
znatno iznad proseka za EU-11, i nije pokazala
veliko poboljšanje u odnosu na maksimalne nivoe u
vreme krize (Slika 18). Samo je u BJR Makedoniji
nezaposlenost znatno opala, mada sa veoma visokih
nivoa. Stopa nezaposlenosti u Albaniji (12,8
procenata) ostala je najniža među zemljama JIE6,
dok je stopa na Kosovu od 30,9 procenata ostala
najviša. 4 Za razliku od toga, u EU11 i EU15 stope
nezaposlenosti su nastavile da rastu (Slika 19).
2008
2009
2010
2011
2012
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku
Slika 17: Sektorski faktori oporavka zaposlenosti, u
procentnim poenima
10
Poljoprivreda
Industrija
Usluge
UKUPNO
8
6
4
2
0
-2
-4
Albanija
BJR Makedonija
Crna Gora
Izvor: Eurostat, Nacionalni zavodi za statistiku
Kosovo je nedavno objavilo podatke o stopi nezaposlenosti za 2012. godinu iz svoje ankete o radnoj snazi, posle
trogodišnje pauze u objavljivanju tog podatka.
4
20
Slika 18: Stope nezaposlenosti (2013), u Slika 19: Stope nezaposlenosti u
regionalnom kontekstu, u procentima
procentima radne snage
radne snage
40
Najviše stope u vreme krize
35
30
25
25.5
27.6
25
JIE6 prosek
20
20.5
20
15
30
33.5
EU11
prosek
10
5
0
JIE5 (bez Kosova)
15
13.8
12.8
19.2
23.5
Albanija
Crna Gora
Srbija
27.5
28.8
30.9
BiH BJR Makedonija Kosovo
Napomena: Podaci za 2. kvartal 2013. godine za sve osim za Kosovo
(2012). Kosovo je 2012. godine izmenilo metodologiju ARS, što je
dovelo do toga da su podaci iz prethodnih godina neuporedivi.
Izvor: Nacionalne ankete o radnoj snazi.
10
EU-11
5
EU-15
0
2007
2008
2009
2010
2011
2012
1. pol.
2013
Izvor: Eurostat, Nacionalne ankete o radnoj snazi, procene
Svetske banke
Dezinflacija
Inflacija u JIE6 je u prva tri kvartala 2013. godine usporila usled stabilizacije cena energije i hrane.
Pad inflacije prema indeksu potrošačkih cena (CPI) – u odnosu na maksimalne stope u periodu decembar
2012/januar 2013. godine – bio je znatan: kretao se od 7,9 procentnih poena u Srbiji do 3,5 procentnih poena
na Kosovu i 3 procentna poena u BJR Makedoniji (Slika 20). Najveći deo usporavanja je odraz iščezavanja
jednokratnih faktora koji su uticali na porast inflacije u 2012. godini – regulisane cene, neka povećanja poreza
i uticaj loših vremenskih prilika na poljoprivrednu proizvodnju i ponudu hrane. Cene hrane opale su za 9
procentnih poena (Slika 21), dok je cena energenata pala za 5 procentnih poena. Izuzetak je bila Srbija gde je
inflacija privremeno naglo povećana u avgustu zbog jednokratnog povećanja maloprodajnih cena električne
energije (Slika 22). Na osnovu ovih kretanja, u septembru je došlo do značajne konvergencije inflacije prema
CPI u JIE6 (2,5 procenata) i ona je bila samo jedan procenat viša od inflacije u uporednim regionima (Slika
23).
21
Slika 20: Inflacija prema CPI, u procentima Slika 21: Inflacija po osnovu cena hrane, u
(međugodišnje)
procentima (međugodišnje)
14
12
10
8
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
-2
-4
Albanija
BiH
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
JIE
6
4
2
0
-2
Dec.11 Mar.12
Jun.12
Sep.12
Dec.12 Mar.13
Jun.13
Albanija
BiH
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
JIE
Dec.11 Mar.12 Jun.12 Sep.12 Dec.12 Mar.13 Jun.13 Sep.13
Sep.13
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke.
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke.
Slika 22: Inflacija cena energije u JIE6, u Slika 23: Regionalno poređenje inflacije
procentima (međugodišnje)
prema CPI, u procentima (međugodišnje)
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
-2
-4
-6
8
Albanija
BiH
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
7
6
JIE
EU15
EU11
5
4
3
2
1
0
Dec.11 Mar.12 Jun.12 Sep.12 Dec.12 Mar.13 Jun.13 Sep.13
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke.
Dec.12 Jan.13 Feb.13 Mar.13 Apr.13 May.13 Jun.13 Jul.13 Aug.13 Sep.13
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke.
S opadanjem inflacije i još uvek velikim slobodnim kapacitetima, neke centralne banke JIE6
relaksirale su monetarnu politiku. Konkretno, još uvek veliki proizvodni jaz u JIE6 (Slika 24) podržao je
izvesnu relaksaciju u zemljama sa fleksibilnim deviznim kursom (Albanija i Srbija) i rukovođenim fiksnim
22
kursom (BJR Makedonija). U prvoj polovini 2013. godine referentne stope su smanjene za prosečno 50
baznih poena (Slika 25). Da bi podržavale svoju likvidnost, „evroizovane“ zemlje (Bosna i Hercegovina,
Kosovo i Crna Gora) 5 održavale su relativno niske stope obaveznih rezervi: 9,5 procenata u Crnoj Gori, 10
procenata u Bosni i 10 procenata na Kosovu.
Slika 24: Proizvodni jaz u JIE6 (u Slika 25: Zvanične
procentima potencijalnog BDP-a)*
procentima)
10
20
Crna Gora
Srbija
BJR Makedonija
Albanija
Bosna i Hercegovina
8
6
4
referentne
stope
(u
Albanija
BJR Makedonija
Srbija
Evrozona (stopa refinansiranja ECB)
18
16
14
12
2
10
0
8
-2
6
4
-4
2
-6
0
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
Izvor: WEO MMF-a i izveštaji po zemljama.
Napomena: * Nisu dostupne procene za Kosovo.
2008
125
120
115
110
105
Jun-13
Sep-13
Dec-12
Mar-13
Jun-12
Dec-11
Mar-12
Jun-11
Sep-11
Dec-10
Mar-11
Jun-10
Sep-10
Dec-09
Mar-10
Jun-09
Sep-09
Mar-09
90
Sep-12
JIE6
EU15
EU11
95
2010
2011
2012
2013
Izvor: ECB, Nacionalni zavodi za statistiku.
Slika 26: Realna novčana masa u širem smislu,
indeks (1. kv. 2009 = 100)
100
2009
Uprkos tim naporima, region JIE6 je
doživeo
mali
oporavak
monetarnih
agregata, koji su bili odraz spore realne
aktivnosti. Realna novčana masa u širem
smislu (M2) u Albaniji, BJR Makedoniji, Crnoj
Gori i Srbiji, nije primetno povećana od sredine
2010. godine. Od krize je samo u Bosni i
Hercegovini i na Kosovu bilo merljivog
povećanja realnog M2, ali je prostor za dalje
širenje ograničen limitiranim eksternim
prilivima u okviru deviznih aranžmana tih
zemalja. Ipak, sve u svemu, monetarni
oporavak posle krize u JIE6 bio je uglavnom na
istom nivou sa uporedivim regionima, mada je
bio znatno kolebljiviji (Slika 26).
Napomena: Podaci za 1. polovinu 2013. godine izraženi su kao stopa
na godišnjem nivou.
Izvor: IFS MMF-a, Centralne banke država
Kosovo i Crna Gora su jednostrano usvojile evro kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja, dok Bosna i Hercegovina ima
valutni odbor na bazi evra.
5
23
Usporeni rast kreditne aktivnosti
U 2013. godini donekle su se popravili uslovi finansiranja za zemlje JIE6. Posle mera podrške koje su
preduzele najznačajnije centralne banke u svetu, poboljšao se tržišni sentiment i opala je averzija prema
riziku. 6 Spredovi kreditnih svopova (CDS) pali su najniže nivoe od početka 2011. godine u većini zemalja
JIE6, a tržišta HoV su zabeležila rast (Slika 27, Slika 28). U 2013. godini, bruto prilivi kapitala u region JIE6
su porasli i iznosili su 0,5 procenata BDP-a. SDI su zabeležile porast od 0,7 procenata BDP-a u prvoj
polovini 2013. godine, a portfolio investicije su dalje bile značajne jer su tržišta kapitala i dalje podržavala
emisije državnih obveznica zemalja JIE6.
Slika 27: Finansiranje i troškovi finansiranja za Slika 28: Spredovi CDS svopova zemalja
zemlje JIE6
JIE
3,000
1,000
2,000
800
1,000
1,200
1,000
600
800
400
600
0
-1,000
1,400
-2,000
200
-3,000
0
400
200
0
Promena u eksternoj poziciji banaka prema JIE6 po BIS (leva osa)*
Spredovi CDS svopova matičnih banaka - prosek (desna osa)**
Spred državnih CDS svopova JIE6, bp (desna osa)***
ALB
MKD
CG
SRB
Izvor: Bloomberg, Banka za međunarodna poravnanja (BIS) i proračuni Svetske banke.
Napomena: *Uključuje države: Albanija, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija
** Uključuje banke: Raiffeisen Bank, Erste Bank, Banca Intesa, UniCredit Bank, Societe Generale, National Bank of Greece (NBG) i
Alpha Bank.
*** Uključuje države: Albanija, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija
Studija Banke za međunarodna poravnanja (BIS) „Kriza u evrozoni i prekogranično bankarsko kreditiranje tržišta u
usponu“ (http://www.bis.org/publ/qtrpdf/r_qt1212f.htm) potvrđuje da su između sredine 2011. i sredine 2012. godine
prvenstveni uzroci smanjenja kredine aktivnosti bili pritisci koje su trpele matične banke.
6
24
Tabela 2: Udeo stranih banaka u aktivi u JIE6
u 2012. (u procentima bilansne sume u zemlju)
Međutim, evropske strane banke nastavile
su da smanjuju kreditnu aktivnost u regionu
JIE6. Evropske strane banke, koje dominiraju u
Albanija
28,8
18,8
finansijskom sektoru u JIE6 (Tabela 2) ostale su
Bosna i Hercegovina
37,2
8,5
izložene tržišnim i regulatornim pritiscima koji
su ih sprečili da proširuju svoje bilanse i
Kosovo
24,1
16,1
podsticale su svoje filijale da i dalje diverzifikuju
Makedonija
4,7
23,0
16,9
svoje izvore finansiranja. U stvari, u poređenju s
krajem trećeg kvartala 2012. godine,
Crna Gora
21,2
17,0
međunarodna izloženost stranih banaka opala je
Srbija
16,4
14,0
3,5
u finansijskom sektoru u JIE6 jer su matične
banke nastavile da smanjuju prisustvo u tom
Izvor: Bankscope, centralne banke.
regionu. Na primer, austrijska Hypo Alpe Adria
Banka dala je na prodaju svoje banke u regionu
(Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji).
Slovenačka Nova Ljubljanska Banka (NLB) nedavno je sa Evropskom komisijom dogovorila plan
restrukturiranja za smanjenje portfolija, čime se povećava rizik od dezinvestiranja u regionu. Iako pregovori
između Generalnog direktorata Evropske komisije za konkurenciju i National Bank of Greece (NBG) u vezi
sa restrukturiranjem te banke još nisu zaključeni, jedna od pomenutih opcija bila bi da se NBG povuče iz
jugoistočne Evrope.
Austrija
Grčka
Slovenija
U tim okolnostima, zemlje JIE6 su tokom prošle godine postigle izvestan napredak u sprovođenju
bankarskih reformi u cilju poboljšanja otpornosti i nadzornih kapaciteta, ali su izazovi ostali. U
različitom stepenu su ojačani makroprudencijalni okviri, poboljšani su odnosi između matičnih zemalja i
zemalja domaćina, a nekoliko zemalja je uložilo napore da snize povišene nivoe problematičnih kredita (koji
su uključivali i stranu tehničku pomoć (videti Okvir 2). Ipak, tu su i dalje četiri izazova:
(i)
obuzdavanje problema sa problematičnim kreditima (PK) koji se još uvek povećava,
(ii)
snižavanje visokih odnosa kredita prema depozitima, u nekim zemljama
(iii)
podizanje profitabilnosti banaka i
(iv)
obnavljanje rasta kreditne aktivnosti.
PK su u prvoj polovini 2013. godine nastavili da rastu, dostižući maksimalne nivoe u većem delu
regiona. PK su počeli da rastu sredinom 2012. godine, a u prvoj polovini 2013. godine nastavili su da rastu u
svakoj od zemalja JIE6 (Slika 29). Njihov porast u JIE6 bio je odraz kombinacije slabih osnovnih ekonomskih
indikatora, pogoršanja kvaliteta kredita (Slika 30) i slabih režima za slučajeve nesolventnosti. Pored toga, slaba
fiskalna disciplina dovela je do docnji u javnom sektoru, što je ograničilo likvidnost privatnog sektora i
umanjilo sposobnost kompanija da servisiraju kredite. PK su dostigli zabrinjavajuće visoke nivoe od preko 20
procenata ukupnih kredita u Albaniji i Srbiji i oko 18 procenata u Crnoj Gori. Osim toga, krediti bez pokrića
25
(krediti 2. kategorije), na koje je otpadao najveći deo novih PK, i dalje su ostali visoki u nekim zemljama i
potrebno ih je pažljivo pratiti (Okvir 2).
Slika 29: Problematični krediti (u procentima Slika 30: Kvalitet aktive kreditnog portfolija
ukupnih kredita)
(u procentima ukupnih kredita), decembar
2012.
30
60
25
ispod-standardni
Sumnjivi
50
20
Gubici
Bez pokrica (Kategorija 2)
40
15
10
30
5
20
0
10
ALB
Dec.12
BIH
Jun.13
KOS
MKD
Najviši nivo od 2008
CG
SRB
Nivo pre krize (kraj 2007)
Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke
Napomena: Podatak za pretkrizni nivo PK (2006-2008) za Srbiju
odnosi se samo na nivo s kraja 2008. godine.
0
ALB
BIH
KOS
CG
SRB
Izvor: Centralne banke država JIE6
Okvir 2: Napori za sanaciju PK u JIE6: Dosadašnje iskustvo
Svih šest zemalja jugoistočne Evrope su sada primili ili započeli razgovore o spoljnoj pomoći radi podrške u saniranju PK.
Procesi sanacije PK zahtevaju značajne napore u više ključnih dimenzija, između ostalog uključujući: i) jasno i objektivno
sagledavanje postojećih finansijskih i regulatornih podsticaja, kako lokalno tako i na međunarodnom nivou, pravnih i
regulatornih prepreka i nedostataka u pogledu organizacionih i tehničkih sposobnosti u bankama, ii) uvođenje okvira za
dobrovoljno restrukturiranje dugova i sudstvo spremno da izvrši sanaciju u slučaju nespremnosti tih klijenata na saradnju,
iii) spremnost da se odrede dostižni privremeni i dugoročniji ciljevi smanjenja PK i rešenost nadzornih organa da se oni
sprovedu i (iii) uvođenje okvira za dobrovoljno restrukturiranje dugova i sudstvo spremno da izvrši sanaciju u slučaju tih
nekoopreativnih klijenata i iv) angažovanje brojnih ključnih lokalnih nosilaca interesa na usvajanju potrebnih mera. Mora
da se pažljivo odredi redosled svih tih dimenzija u skladu sa dogovorenom, vremenski ograničenom strategijom. Po
uspostavljanju gore utvrđenih preduslova, za proces smanjenja PK verovatno će biti potrebno najmanje 18 meseci kako bi
pokazao trajne rezultate.
Albanija:
Banka Albanije (BA) zajedno sa vladom je pokrenula širok spektar reformi poslednih godina da bi podržala sanaciju PK
koji obuhvata zakonodavna, proceduralna i poreska pitanja. U pokušaju da iskoristi najbolju međunarodnu praksu radi
podržavanja smanjenja PK, Banka Albanije je u oktobru 2012. godine zaključila Memorandum o razumevanju sa
Savetodavnim centrom Svetske banke za finansijski sektor sa sedištem u Beču (FinSAC). Najnovije izmene i dopune
Zakonika o parničnom postupku iz 2013. godine, usvojene uz podršku FinSAC, imaju za cilj skraćenje i pojednostavljenje
postupaka za realizaciju obezbeđenja i značajno umanje prava suda da interveniše kod izvršenja ili realizacije hipoteke na
nekretnini. Međutim, banke se i dalje suočavaju sa važnim poreskim nejasnoćama u naporima da otpišu nenaplative PK.
Kako bi se te stvari pojasnile, u novembru 2013. godine Ministarstvo finansija je u ime Poreske uprave sa Bankom
Albanije formiralo radnu grupu čiji rad podržavaju pravni i računovodstveni stručnjaci iz odgovarajućih institucija. Kako
banke i dalje drže na bilansima značajan deo nenaplativih problematičnih kredita, ukoliko bi se te poreske nejasnoće
26
razrešile, banke bi mogle da snize nivo PK za 5-6 procentnih poena. U oktobru 2013. godine, Banka Albanije je pokrenula
Platformu za sanaciju PK koja uključuje veće mešanje nadzornih organa u vezi sa strategijama za naplatu i sanaciju PK od
strane banaka, uz podršku FinSAC. Ishod ove inicijative biće jačanje sposobnosti centralne banke da usmerava banke da
intenziviraju napore da smanje obim PK u kraćem vremenskom okviru
Bosna i Hercegovina:
U odgovoru na molbu vlasti za tehničkom pomoći oko okvira za saniranje PK, aprila 2013. godine MMF je sproveo
dijagnostičku studiju radi definisanja raznih kratkoročnih i dugoročnih mera kako bi se pomoglo oko raščišćavanja
situacije sa PK. Izveštaj je namenjen identifikovanju koraka za jačanje okvira za saniranje PK putem uklanjanja poreskih i
institucionalnih prepreka. MMF razmatra obezbeđivanje dalje tehničke pomoći u dve ključne oblasti: i) uvođenje
„istanbulskog pristupa“ sanaciji loših kredita, pri čemu bi dug kompanija u problemima prema više kreditora kolektivno
restrukturirao odbor kreditora, kao i ii) izrada zakona o faktoringu i/ili predlaganje novog zakonodavstva o društvima za
upravljanje imovinom kako bi se olakšalo bankama da prodaju problematičnu aktivu. Pored toga, zaključci dijagnostičkog
tima MMF-a ukazuju na kritičnu potrebu da se unaprede poreski zakoni koji se odnose na restrukturiranje i prodaju
kredita, vansudsko restrukturiranje dugova pravnih lica, zakon o nesolventnosti pravnih lica i uvođenje sveobuhvatnog
režima za slučajeve stečaja potrošača. Koristeći predstojeću kontrolu kvaliteta aktive izabranih banaka koju je tražio MMF,
FinSAC je predložio da se doda modul za mapiranje naplate PK kojim bi se stvorilo više transparentnosti i veća
odgovornost za napore banaka da smanje rizike u svojim bilansima stanja.
Kosovo:
Institucionalno gledano, nema funkcionalnog sistema za kolektivnu sanaciju PK i preduzeća u problemima. Savremeni
zakon o likvidaciji i reorganizaciji, iako je generalno u skladu sa dobrom praksom, uopšte se ne sprovodi zbog nedostatka
okvira za osposobljavanje, licenciranje, nadzor i odgovornost stečajnih upravnika. Postoji samo jedan specijalizovani
trgovinski sud, koji ima manjak osoblja i resursa. Kosovo je tek nedavno uvelo službe za overu i službe za medijaciju kao
mehanizme za alternativno rešavanje sporova, koje rade u okviru Privredne komore Kosova i Američke privredne
komore.
Crna Gora:
Centralna banka Crne Gore (CBCG) preuzela je vodeću ulogu u uvođenju „podgoričkog pristupa“, novog integrisanog
programa za poboljšanje smanjenja PK. Uz tehničku pomoć koju pruža Savetodavni centar Svetske banke za finansijski
sektor sa sedištem u Beču (FinSAC), CBCG je u postupku implementacije formalnijeg okvira za unapređenje aktivnosti na
smanjenju PK. Generalno zasnovan na Londonskim pravilima, taj pristup je osmišljen tako da napravi dobrovoljni okvir
na bazi podsticaja za podršku realnom restrukturiranju (kako operativnom, tako i finansijskom) i da pruži rešenja za
restrukturiranje dugova u sistemskim razmerama. Pristup se zasniva na predloženom lex specialis-u, Zakonu o
dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju dugova, za koji se očekuje da bude usvojen krajem 2013. godine. U sklopu
analitičke podrške za utvrđivanje troškova i koristi finansijskog restrukturiranja, FinSAC je nedavno završio obimnu
procenu naplativosti četiri najveća bankarska portfolija PK, što je uključivalo pojedinačnu analizu 120 velikih
problematičnih klijenata. Ishod je bio demonstracija presudne važnosti uspešne inicijative za finansijsko restrukturiranje
jer se očekuje da se bez snažne korektivne akcije sanira samo mali deo portfolija PK.
BJR Makedonija:
Posle projekta Svetske banke za tehničku pomoć oko planiranja za slučaj nepredviđenih situacija sredinom 2012. godine
Narodna banka Republike Makedonije izradila je akcioni plan usmeren ka poboljšanju pripremljenosti za krizu. Projekat je
usmeren na alate, resurse, ovlašćenja i mehanizme međusobne koordinacije organa koji su na raspolaganju vlastima u
slučaju sistemske krize. Glavni cilj predloženog plana za nepredviđene krizne situacije jeste da spreči i smanji uticaj krize
tako što će preduzeti mere da se: i) bolje razumeju rizici (uključujući i rizike vezane za PK) i međusobne veze u
27
finansijskom sistemu, ii) upotrebi nadzor da se pojača otpornost banaka, iii) ustanovi odgovarajuće zakonodavstvo i
politike (uključujući i za PK), i iv) poseduje strategija za upravljanje krizom pomoću pažljivo odabranih scenarija. FinSAC
doprinosi izgradnji kapaciteta u Narodnoj banci Crne Gore, fokusirajući se na sistemsko smanjenje PK
Srbija:
Mada je potpuno pokriven rezervisanjima (na osnovu lokalnih prudencijalnih i računovodstvenih standarda), visoki nivo
PK je izvor ozbiljne zabrinutosti u Srbiji. Izmenama i dopunama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih
stavki banaka koje su usvojene decembra 2012. godine uveden je blaži regulatorni tretman zadocnelih kredita koji su
potpuno obezbeđeni hipotekom. Ublažene su regulatorne smetnje za prodaju nenaplativih plasmana korporativnim
klijentima banaka. Uvedeno je vansudsko restrukturiranje PK, ali je odgovor banaka bio prilično slab i do danas je
evidentirano samo nekoliko dobrovoljnih restrukturiranja. Postoje problemi oko kapaciteta imenovanog medijatora
(Privredna komora) i neupoznatosti kompanija sa tim sistemom. Narodna banka Srbije je pripremila paket izmena i
dopuna Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka kako bi se uklonile neke od prepreka za
rešavanje PK. Te izmene i dopune su 27. novembra 2013. godine date na javnu raspravu.
Slika 31: Odnosi kredita prema depozitima
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
ALB
BIH
Dec.12
KOS
Jun.13
MKD
CG
SRB
Najviši nivo od 2006
Odnosi kredita prema depozitima i dalje su
bili visoki u tri od šest zemalja u regionu
(Slika 31). Srbija je smanjila svoj odnos kredita
prema depozitima, a njene banke su znatno
povećale likvidnost, ali još uvek ima najviši
odnos u regionu, na nivou od 140 procenata
sredinom 2013. godine. Crna Gora ima drugi
nivo po visini, 122 procenta sredinom 2013.
godine (što predstavlja pad sa 167 procenata
sredinom 2009. godine), slično Bosni i
Hercegovini.
Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke.
Napomena: Usled usklađivanja računovodstva sa MSFI, podaci za
Crnu Goru nisu uporedivi sa prethodnim Izveštajem.
Profitabilnost banaka je ostala pod
pritiskom. Profitabilnost banaka merena kroz
prosečan prinos na sredstva (ROA) opala je u
prvoj polovini 2013. godine u Albaniji, Bosni i Hercegovini i BJR Makedoniji, a povećala se tek neznatno u
Srbiji i na Kosovu. U Crnoj Gori je, pošto je ponovo došlo do pozitivnog rasta kreditne aktivnosti, i
profitabilnost banaka postala pozitivna po prvi put od sredine 2008. godine. Međutim, povećana rezervisanja
za rastuće PK, poštovanje dodatnih regulatornih zahteva i niži prihodi nastavili su da vrše pritisak na
profitabilnost i spremnost banaka da daju kredite.
Uprkos značajnoj likvidnosti i primetnim smanjenjima referentnih stopa u celoj 2013. godini, realni
rast kreditne aktivnosti u regionu JIE6 se nije desio, i tako nije podržao brži ekonomski oporavak.
Banke u zemljama JIE6 bile su dobro kapitalizovane (Slika 32). Visoka je bila i likvidnost u bankarskom
sistemu, na nivou od 25-35 procenata ukupne aktive (Slika 33). Visoka likvidnost i adekvatnost kapitala služili
su kao amortizeri za kolebljive finansijske tokove i neizvesnost oko izvora i potencijalnog izlaska matičnih
banaka sa tržišta. Međutim, brz rast PK, uvođenje oštrijih standarda za preuzimanje kreditnog rizika i napori
banaka da očiste bilanse i obuzdaju troškove izvršili su dodatan pritisak na kreditiranje u 2013. godini. To je
28
obeshrabrilo banke da nastave sa kreditiranjem, naročito MSP. Kao rezultat toga, u 2013. godini dodatno je
oslabio ukupan rast kreditne aktivnosti u regionu JIE6, osim u Crnoj Gori (Slika 34).
Slika 32: Koeficijent adekvatnosti kapitala
Slika 33: Koeficijent likvidnosti
25
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
20
15
10
5
0
ALB
BIH
Dec.12
KOS
Jun.13
MKD
CG
SRB
Prosek (2006-2008), kvartalno
ALB
BIH
MKD
CG
SRB
Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke.
Napomena: Podatak za Srbiju za kvartalni prosek za 2006-2008. godinu odnosi se samo na 2008. godinu
Šta je u tim okolnostima preostali
prioritetni program reformi u finansijskom
sektoru? Prvo, najvažniji predstojeći zadatak
60
jeste uspešno i održivo smanjenje PK. Kao što
50
je prethodno napomenuto, od poslednjeg
40
izdanja ovog izveštaja (juna 2013. godine)
30
znatno su se povećali nivoi PK, a rast kreditne
20
aktivnosti je ostao slab. To naglašava potrebu
10
za odlučnim i sveobuhvatnim merama za
0
snižavanje nivoa PK. Drugo, potrebno je dalje
ALB
BIH
KOS
MKD
CG
SRB
-10
jačanje makroprudencijalnog okvira. Iako je
2009
2010
2011
2012
2013-2.kv.
Pros. rast 2003-2005
urađeno dosta toga, potreban je dodatan
Napomena: Prosečna stopa rasta za period 2003-2005. godina za Albaniju
napor oko jačanja kapaciteta regulatornih
i Srbiju i za period 2004-2005. godina za BJR Makedoniju i Crnu Goru.
organa (kako ljudskih tako i finansijskih) da bi
Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke
se realizovale preporuke ranijih procena.
Treće, kreditiranje u stranoj valuti podrazumeva rizike koji nisu u potpunosti prepoznati u pogođenim
zemljama. Slabi osnovni ekonomski pokazatelji i visok nivo kreditiranja u stranoj valuti i kreditiranja
indeksiranog u stranoj valuti (koji se kreće od 79 procenata u Srbiji do 49 procenata u BJR Makedoniji 7)
predstavljaju potencijalan rizik u zemljama sa sopstvenim valutama. Te zemlje treba da pažljivo prate razvoj
devizne izloženosti prema nezaštićenim klijentima i da preduzmu mere da se ograniči ili smanji kreditiranje u
stranoj valuti ili kreditiranje indeksirano u stranim valutama.
Slika 34: Stope rasta kreditne aktivnosti
(procentualna promena)
BJR Makedonija je uspela da smanji kreditiranje u devizama sa 56 procenata svih kredita na kraju 2009. godine na
sadašnji nivo od 49 procenata, dok je istovremeno povećala iznos depozita u lokalnoj valuti sa 41 procenta svih depozita
na kraju 2009. godine na 56 na kraju septembra 2013. godine.
7
29
Uporni fiskalni pritisci
Fiskalni deficiti JIE6 ostali su visoki delom zbog rigidnih struktura javnih rashoda, slabih poreskih
baza i oslabljenih fiskalnih prihoda. U 2013. godini nije ponovo uspostavljena fiskalna ravnoteža, a deficiti
su ostali blizu maksimalnih nivoa iz 2009. godine. Uprkos izvesnim pokušajima u 2013. godini da se obuzdaju
rashodi, vlade se nisu pozabavile ključnim strukturnim rigidnostima koje leže u osnovi visokih javnih rashoda,
a to su visoka potrošnja za zarade i loše usmereni socijalni transferi (Slika 35, Slika 36). Pored toga, velika
neformalna ekonomija i slab regionalni ekonomski oporavak doveli su do gubitaka prihoda u nekim zemljama
(Albanija, Crna Gora, Srbija) u kojima su smanjenja rashoda bila nedovoljna da obuzdaju deficite. U drugim
zemljama (Srbija) i rashodi su nastavili da rastu, odlažući neophodno fiskalno prilagođavanje. Kao rezultat
toga, prosečni fiskalni deficit JIE6 zadržao se na uzlaznoj putanji i projektovano je da će u 2013. godini
dostići 4,2 procenta BDP-a (Slika 37). U tom pogledu, fiskalni učinak JIE6 ostao je gori od zemalja EU11, čiji
je prosečni neponderisani deficit u 2013. godini bio na nivou od 3,6 procenata BDP-a.
Slika 35: Prosečni strukturni fiskalni bilans i Slika 36: Strukturni fiskalni bilansi (u
ekonomski rast (u procentima)
procentima BDP-a)
8.0
8.0
6.0
6.0
4.0
4.0
2.0
0.0
2.0
-2.0
0.0
-4.0
-2.0
-6.0
-8.0
-4.0
Structural balance
Average growth
ALB
BiH
KOS
MKD
CG
SRB
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
-6.0
2005
-10.0
Izvor: Vlade država i proračuni Svetske banke.
Napomena: Strukturni bilans se odnosi na ciklično prilagođeni bilans sektora države. Ciklično prilagođeni bilans je fiskalni bilans
korigovan da bi se u obzir uzeli efekti ekonomskog ciklusa pomoću Hodrik-Preskot (HP) filtera. Razmatranje videti u dokumentu
Giorno et al. (1995) koji je dostupan na adresi: http://78.41.128.130/dataoecd/2/43/33928808.pdf
Zemlje JIE6 koje su zabeležile pad fiskalnih deficita u 2013. godini bile su one koje su bile u stanju
da smanje rashode (Slika 38). U Bosni i Hercegovini i Srbiji, pod pretpostavkom da će budžetski planovi biti
realizovani, projektovano je da smanjenja potrošnje više nego kompenzuju podbačaj prihoda i doprinesu
smanjenju fiskalnih deficita za između 0,5 i 3 procenata BDP-a. U Srbiji je projektovano da se fiskalni deficit
30
smanji sa 7 na 6,5 procenata BDP-a. Projektovano je da fiskalni deficit Kosova opadne sa 2,7 na 2,4 procenta
BDP-a. Na Kosovu je uvođenjem fiskalnog pravila zakonski dozvoljen maksimalni deficit određen u visini od
2 procenta BDP-a od 2014. godine nadalje. Za razliku od toga, u Albaniji se očekuje da se u 2013. godini
deficit poveća za 2,5 procentnih poena BDP-a (u odnosu na prvobitni cilj) i time dostigne 5,9 procenata na
osnovu propusta u naplati prihoda, kao i povećanja potrošnje u vezi s izborima.
Slika 37: Fiskalni deficiti (u procentima Slika 38: Doprinos u pravcu promene
deficita, 2012-2013.
BDP-a)
8.0
3.0
7.0
2.0
6.0
5.0
1.0
4.0
0.0
3.0
2.0
-1.0
1.0
Doprinos rashoda
Doprinos prihoda
Promena deficita
-2.0
0.0
ALB
BiH
KOS MKD CG
2011
Izvor: Proračuni Svetske banke
2012
SRB EU11 JIE6
2013
-3.0
ALB
BiH
KOS MKD
CG
SRB
JIE6
Izvor: Proračuni Svetske banke
Fiskalno prilagođavanje u JIE6 dodatno su opteretile slaba poreska baza i neefikasna poreska
administracija tako što su oslabile prihode. Prosečan odnos prihoda prema BDP-u opao je sa 37
procenata u 2008. na 35,1 procenat u 2012. godini, uprkos ponovnom rastu. Na fiskalne bilanse u JIE6
negativno je uticala slaba naplata poreza. I pored nedavnih povećanja stopa PDV-a i akciza u nekim
zemljama, koja su donela dodatne prihode (u prvom redu u Crnoj Gori i Srbiji), u 2013. godini su prihodi u
JIE6 opali u proseku za oko 0,6 procenata BDP-a. Izgleda da su glavni faktori iza slabih prihoda u JIE6 bili
delom strukturni (slaba poreska administracija i prihodi od carina), a delom ciklični, odražavajući oslabljenu
tražnju i niže prihode od PDV-a.
31
Velike fiskalne debalanse u JIE6 podsticala je
rigidna struktura javnih rashoda koji su se
60.0
koncentrisali na zarade u javnom sektoru i
socijalne transfere (Slika 39). U proseku, masa
50.0
zarada zemalja JIE6 veoma je visoka i iznosila je 9
40.0
procenata BDP-a u 2012. godini i još uvek je rasla u
30.0
poređenju sa nivoima pre krize (Slika 40 i Slika 41).
Socijalni transferi, koji se između ostalog sastoje od
20.0
socijalne pomoći krajnje instance, penzija i naknada
10.0
u vezi s ratom, na nivou od 12,45 procenta BDP-a
0.0
ostali su visoki i loše usmereni i ne štite siromašne
(Slika 42 i Slika 43). Procenjeno je da u Bosni i
Hercegovini preko 12 procenata socijalnih naknada
2011
2012
2013
ide najbogatijoj petini stanovništva, a u BJR
Makedoniji preko 11 procenata. S druge strane, u
Izvor: Državni organi, Eurostat i proračuni Svetske banke
Bosni i Hercegovini je do najniže petine stiglo manje
od 40 procenata naknada. U toj zemlji i na Kosovu
su naknade ratnim veteranima uzele veliki deo budžeta za socijalnu zaštitu, ali nisu stigle do siromašnih i
najugroženijih. Stoga ima mnogo prostora da se racionalizuju socijalni rashodi u toj oblasti, uz istovremeno
povećanje socijalne zaštite za siromašne i izgleda za zajednički prosperitet najnižih petina populacije.
JIE6
EU-11
SRB
CG
MKD
KOS
BiH
ALB
Slika 39: Javni rashodi (u procentima BDP-a)
Slika 40: Promena potrošnje, 2009-2012.
Slika 41: Potrošnja po osnovu mase zarada i
socijalnih naknada, 2012. (u procentima
BDP-a)
35.0
8.0
6.0
30.0
4.0
2.0
25.0
0.0
20.0
-2.0
15.0
-4.0
-6.0
10.0
-8.0
5.0
-10.0
0.0
-12.0
ALB
BiH
Fond zarada
Kamata
Grantovi
KOS
Izvor: Procene Svetske banke
MKD
CG
SRB
Kupovina roba i usluga
Subvencije
Soc.davanja
ALB
BiH
KOS
Naknade zaposlenima
MKD
CG
SRB
Socijalna davanja
Izvor: Procene Svetske banke
32
Slika 42: Obuhvat domaćinstava socijalnim Slika 43: Ciljanost: procenat naknada koji
davanjima (u procentima)
ide domaćinstvima u najvišoj i najnižoj
petini
35.0
9.0
90.0
14.0
30.0
8.0
80.0
7.0
70.0
12.0
6.0
60.0
20.0
5.0
50.0
8.0
15.0
4.0
40.0
6.0
3.0
30.0
2.0
20.0
1.0
10.0
2.0
0.0
0.0
0.0
25.0
10.0
5.0
0.0
ALB
BiH KOS MKD CG
10.0
4.0
SRB
ALB BiH KOS MKD CG
SRB
Najniža petina (leva strana)
Najniža petina (leva strana)
Najviša petina (desna strana)
Najviša petina (desna strana)
Izvor: Državni organi i Baza podataka o rashodima za socijalnu zaštitu i evaluaciju za Evropu i centralnu Aziju, Svetska banka.
Podaci su iz sledećih godina ALB: 2008; Bosna i Hercegovina: 2007; KOS: 2009; MKD: 2010; CG: 2011; SRB: 2010.
Slika 44: Dug sektora države bez garancija (u Slika 45: Državne garancije (u procentima
procentima BDP-a)
BDP-a)
70
18
60
16
14
50
12
40
10
30
8
20
6
10
4
2
2011
2012
JIE6
EU-11
SRB
CG
MKD
KOS
BiH
ALB
0
2013 (proj.)
Izvor: Svetska ekonomska perspektiva, april 2013. i Ministarstvo
finansija Kosova. Napomene: Korišćen je bruto koncept. Bez
garancija.
0
ALB
BiH
2012
KOS
MKD
CG
SRB
2013 (proj.)
Izvor: Državni organi i procene Svetske banke.
U 2013. godini, u većini zemalja JIE6 nivoi javnog duga su nastavili da rastu. Prosečan javni dug
(izuzev garancija) povećao se sa 36,2 procenata BDP-a u 2011. na 42 procenta u 2012. godini i 44,8 procenata
BDP-a u 2013. godini. Nivoi javnog duga su ostali naročito zabrinjavajući u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji u
2013. godini. U Albaniji je čak projektovano da će javni dug premašiti 66 procenata BDP-a, bez uključivanja
najavljene isplate zadocnelih obaveza (koje iznose dodatnih 4,1 procenat BDP-a). Ni državne garancije nisu
33
zanemarljive i mogu da uvećaju pritiske na javni dug (Slika 45).One su u 2012. godini dostigle oko 7,5
procenata BDP-a, ali je projektovano da opadnu u 2013. godini zbog aktiviranja jedne velike garancije u Crnoj
Gori. Kreditni rejtinzi država koje dodeljuje agencija Standard and Poor’s ostali su nepromenjeni od juna 2013.
godine (Tabela AI.1).
34
POGLAVLJE 2:
MAKROEKONOMSKA PERSPEKTIVA
35
Slab rast u narednom periodu
Tabela 3: Realni rast BDP-a i projekcije
Albanija
Bosna i Hercegovina
2012
1,6
-1,1
2013f
1,3
0,8
2014f
2,1
2,0
Kosovo
2,7
3,0
4,0
BJR Makedonija
-0,4
2,5
3,0
Crna Gora
-2,5
1,8
2,5
Srbija
-1,7
2,0
1,0
JIE6
-0,7
1,8
1,8
-0,6
-0,4
1,1
Napomena
Evrozona
Izvor: projekcije Svetske banke.
Napomena: Ponderisani prosek
U uslovima oslabljene tražnje, neizvesnih
izgleda u pogledu izvoza i znatnih eksternih
rizika, očekuje se da u 2013. godini region JIE
zabeleži porast po stopi od 1,8 procenata,
uglavnom u skladu s projekcijom iz junskog
Redovnog ekonomskog izveštaja za JIE6. Bosna i
Hercegovina i Kosovo i dalje su privrede JIE6 sa
najsporijim odnosno najbržim rastom. Izgledi u
pogledu rasta za 2013. godinu za BJR Makedoniju i
Crnu Goru neznatno su korigovani naviše, dok su
korekcije naniže izvršene za Albaniju i Kosovo i
Srbiju (Tabela 3).
Međutim,
jednokratni
efekti
oporavka
aktivnosti posle recesije i poboljšanih vremenskih uslova iščezavaju. Ekonomska aktivnost se usporava,
odražavajući velike slabosti domaće tražnje uprkos oporavku eksterne tražnje i skoku izvoza. Ekonomija
Srbije započinje fiskalnu konsolidaciju kako bi svoj dug dovela na održiv nivo i to će verovatno delovati kao
kočnica na privrednu aktivnost. Ekonomije BJR Makedonije, Kosova i Crne Gore beleže izvestan zamah u
građevinarstvu, uslugama i turizmu, ali su njihovi udeli u regionalnoj ekonomiji JIE6 previše skromni da bi
promenili ukupnu regionalnu sliku.
Prema tome, izgledi za ekonomski rast u JIE6 u 2014. godini i dalje su slabi i zavise od trajnijeg
oporavka eksterne tražnje. Opšte uzev, neto izvoz će u kratkom roku i dalje pokretati rast. Međutim,
ekonomsku aktivnost će ograničavati nepovoljni uslovi na tržištu rada, loša investiciona klima i oslabljena
potrošnja i investicije. Projektovano je da u 2014. godini region JIE6 zabeleži porast po stopi od 1,8
procenata umesto prethodno projektovanih 2,7 procenata. Glavna kočnica za regionalni rast je verovatno
usporavanje ekonomije Srbije. 8 Sada se očekuje da Srbija u 2014. godini zabeleži rast od samo 1 procenta, u
poređenju sa prethodno projektovanih 3 procenta na osnovu opadanja privatne potrošnje i fiskalne
konsolidacije. Za razliku od Srbije, očekuje se da se ekonomski rast u ostalih pet zemalja JIE popravi u 2014.
godini i premaši tempo ekonomske ekspanzije iz 2013. godine.
Rizik po tu perspektivu je na negativnoj strani. S obzirom na to da tržišne ekonomije u razvoju i
ekonomije u usponu, uključujući i JIE6, ulaze u period očekivanog globalnog pooštravanja finansijskih uslova,
nije više moguće sprovođenje politike da se nastavi da se radi kao i obično: kreatori politika bi trebalo da
smanje makroekonomske ranjivosti, da ponovo formiraju fiskalne rezerve i da ponovo osnaže strukturne
reforme usmerene ka rastu. Glavni eksterni rizici po perspektivu JIE6 odnosili su se na: (i) tempo kojim mogu
da rastu kamatne stope u svetu, uz očekivano redukovanje kupovanja obveznica u SAD, (ii) oporavak
evrozone i (iii) potencijalan uticaj izlaska matičnih banaka iz bankarskih sistema zemalja JIE6. Interni rizici po
perspektivu u JIE6 se odnose na „zamor od reformi“ koji može da odloži implementaciju politika i teške
fiskalne izazove da se stabilizuje i smanji javni dug u više zemalja. Takođe, oporavak kreditne aktivnosti i
izglede za rast mogli bi da ometu i nedostatak napretka u rešavanju problema PK i docnji privatnog sektora.
8
Korekcija projekcija rasta Kosova za 2014. godinu naniže iznosi samo minimalnih 0,1 procentni poen.
36
Od slabog do snažnog rasta: Poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti
Iza ovog teškog kratkoročnog horizonta, kako zemlje JIE6 mogu da poboljšaju dugoročniju
perspektivu rasta? Glavni prioritet politike ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti: zemlje JIE6, a
naročito one sa visokim javnim dugovima, trebalo bi da intenziviraju fiskalno prilagođavanje i da ponovo
formiraju fiskalne rezerve, posebno s obzirom na verovatan rast njihovih troškova državnog zaduživanja
usled promena uslova na međunarodnom tržištu (npr. redukovanje kupovine obveznica u SAD). Podjednako
važno je da će strukturne reforme morati da se energično sprovode. Započeti rast baziran na izvozu jeste
pozitivno kretanje, ali njegovo održavanje će biti izazov. JIE6 treba da poboljšaju svoj fiskalni položaj, smanje
javni dug i ojačaju bankarski sistem, dok se suočavaju sa značajnim strukturnim izazovima oko poboljšanja
produktivnosti i konkurentnosti, uključujući i oblasti investicione klime, tržišta rada i javnog sektora.
Prema većini uporednih parametara strukturnih reformi, region JIE6 još uvek ne beleži dobre
rezultate. Velikim napretkom u smanjenju troškova poslovanja, BJR Makedonija je počela da privlači
skromne tokove SDI. Zemlje JIE6 imaju velike prednosti u poređenju sa mnogim drugim zemljama u
razvoju: njihove reforme se duboko prožimaju sa procesom pristupanja EU, a nalaze se u susedstvu jednog
od najvećih svetskih ekonomskih blokova. Osim toga, nedavni sporazum između Srbije i Kosova nagovestio
je veću stabilnost i sigurnost u regionu. Pristupanje Hrvatske EU (Okvir 3), započinjanje procesa pristupanja
Srbije i Crne Gore, kao i nedavne političke promene u regionu mogu pružiti novi zamajac za reforme i budući
prosperitet regiona. Sada je vreme da se ta šansa iskoristi.
Okvir 3: Implikacije pristupanja Hrvatske EU za JIE6
Posle pristupanja Hrvatske EU morale su da se izvrše izmene i dopune Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj
Evropi (CEFTA). Dana 1. jula 2013. godine novi režim trgovine između JIE6 i Hrvatske uveo je režim asimetrične
liberalizacije trgovine. To znači da su zemlje JIE6 zadržale bescarinske izvozne preferencijale prema hrvatskom tržištu
kako je to regulisano po Sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju EU. Međutim, hrvatski izvoz podleže tarifama koje se
primenjuju na proizvode iz EU. Sadašnji izvoz u zemlje CEFTA čini 20 procenata ukupnog izvoza Hrvatske. U 2012.
godini, Hrvatska je izvezla proizvode u vrednosti od 1,66 milijardi EUR, dva puta više nego što je uvezeno iz zemalja
CEFTA u Hrvatsku.
Hrvatske kompanije su izgubile deo konkurentske prednosti, pri čemu su najviše pogođeni duvanski i poljoprivredni
proizvodi. Na primer, kompanija Agrokor d.o.o. (koja se pretežno bavi preradom hrane, vinom i agrobiznisom), morala je
2012. godine, pre pristupanja Hrvatske u EU, da prebaci u region JIE6 18 procenata svojih investicija vrednih 1,38
milijardi EUR (od 1993. godine). U godini pre pristupanja, Srbija je zabeležila rast investicija hrvatskih firmi. Za zemlje
JIE6 izvoz vina, junetine, šećera i ribe će biti ograničen na određenu kvotu, dok će ostali poljoprivredni proizvodi prema
Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU biti oslobođeni carine, mada će podlegati višim fitosanitarnim i veterinarskim
standardima koji su harmonizovani sa EU.
EK je pokrenula diskusiju sa članicama CEFTA o članu 7. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zemalja CEFTA, koji
podrazumeva ublažavanje propisanih uslova i smanjenje visokih stopa. Međutim, možda će biti potrebno vreme da
Hrvatska obnovi na raniji nivo trgovinske tokove pogođene izlaskom iz regiona CEFTA, ukoliko ih je uopšte moguće
obnoviti. Hrvatske kompanije koje su bile prisutne na tržištima JIE6, naročito u prehrambenoj industriji, prebacile su deo
proizvodnje u JIE6 kako bi izbegle uticaj carinskih barijera.
37
Put ka snažnom dugoročnom rastu vodi preko poboljšanja produktivnosti i konkurentnosti. U ovom
izdanju Redovnog ekonomskog izveštaja istaknuta je jedna takva oblast – unapređenje poslovnog okruženja,
što će pomoći da se uklone barijere za širenje poslovanja i rastereti privatno investiranje.
Unapređena poslovna klima, ali su potrebne dodatne reforme
Zemlje JIE6 su nastavile da uklanjaju regulatorne prepreke poslovanju. Indeks opšte lakoće
poslovanja, koji je izmeren najnovijim Indikatorima lakoće poslovanja , popravio se u zemljama JIE6
sa 60,4 u 2009. na 64,9 u 2013. godini. To povećanje je bilo veće od napretka EU11 od 3,4 procentna
poena, iako je prosek JIE6 i dalje ostao ispod proseka EU11. Najveća poboljšanja u regionu JIE6 zabeležili su
Kosovo i BJR Makedonija, sa 9,8 odnosno 9,1 procentnim poenom. S druge strane, Albanija je ostala jedina
zemlja u regionu sa pogoršanom pozicijom uprkos nedavnom neznatnom napretku (Slika 46). Bosna i
Hercegovina ima najslabije rezultate u regionu i treba da brzo sustigne svoje susede ukoliko želi da privuče
investicije i poboljša ekonomski rast.
Slika 44: Udaljenost do granice najbolje prakse u pogledu lakoće poslovanja, 2009-2013.
Udaljenost do granice (najbolja praksa = 100)
80
75
2009
2010
2011
2012
2013
70
65
60
55
50
Albanija
Bosna i
Hercegovina
Kosovo
Makedonija,
BJR
Crna Gora
Srbija
JIE6
EU11
Izvor: Izveštaj Svetske banke “Doing Business” (Lakoća poslovanja), 2013.
38
Slika 45: Udaljenost JIE6 do granice najbolje prakse u oblastima vezanim za lakoću
poslovanja, 2009. prema 2013.
Udaljenost do najbolje prakse (najbolja praksa = 100)
100
90
80
2009
2013
70
60
50
40
30
20
10
0
Rešavanje
nesolventnosti
Izvršenje
ugovora
Izdavanje
građevinskih
dozvola
Zaštita
investitora
Plaćanja
poreza
Snabdevanje Prekogranična
Upis
električnom
trgovina
nepokretnosti
energijom
Dobijanje
kredita
Otvaranje
firmi
Sveukupno
Izvor: Izveštaj Svetske banke “Doing Business” (Lakoća poslovanja), 2013.
Specifične oblasti u kojima su zemlje JIE6 zabeležile najveći napredak u proteklih nekoliko godina
su: otvaranje firmi, izdavanje građevinskih dozvola i plaćanje poreza. Na skali za oblast otvaranja firmi,
region JIE6 je popravio svoju poziciju u odnosu na najbolju svetsku praksu sa 78,8 u 2009. na 86,1 u 2013.
godini, a Kosovo je zabeležilo najvišu stopu napretka od svih zemalja JIE6. U pogledu plaćanja poreza,
između 2009. i 2013. godine pet zemalja JIE6 nastavilo je da smanjuje jaz u odnosu na najbolju svetsku
praksu, pri čemu je najveći napredak zabeležila Crna Gora, a najmanji Srbija. Izuzetan je bio i napredak u
oblasti izdavanja građevinskih dozvola: zabeležen je porast za 8,3 procentna poena između 2009. i 2013.
godine jer je region JIE6 popravio poziciju sa 46,6 na 55 u 2013. godini. Napredak u JIE6 došao je
prvenstveno sa Kosova i iz BJR Makedonije, pri čemu je ova potonja zemlja postala regionalni lider,
popravivši svoju poziciju u 2013. godini na 80,4 u odnosu na najbolju svetsku praksu.
Ipak, i pored tog napretka, potrebne su dalje reforme kako bi se rešavale strukturne rigidnosti i
povećala konkurentnost regiona. Na primer, rešavanje slučajeva nesolventnosti ostalo je najslabija oblast za
grupu JIE6, sa samo 2,5 procentnih poena umerenog poboljšanja ranga između 2009. i 2013. godine. Mada je
između 2009. i 2013. godine svih šest zemalja zabeležilo izvesna poboljšanja, taj napredak je nedovoljan da
dovede do delotvornih stečajnih postupaka. Pored toga, naročito naporne ostale su oblasti sprovođenja
ugovora i zaštite imovinskih prava (Slika 47).
Ukratko, iako je obnovljen ekonomski rast u regionu JIE6, zemlje treba da nastave da jačaju domaće
osnovne makroekonomske indikatore i sprovode politike koje povećavaju produktivnost i otpornost
na eksterne turbulencije. Ključni izazov politike za JIE6 ostaje prelazak sa sporog puta oporavaka
baziranog na izvozu na snažan rast. Prvi sastojak u receptu za uspeh jeste obezbeđivanje trajne i održive
makroekonomske stabilnosti, što u zemljama JIE6 znači smanjenje i održavanje umerenih nivoa fiskalnih
deficita i duga. Na polju strukturne politike, snažni dugoročni rast zahteva reforme koje povećavaju
produktivnost i konkurentnost, čiji elementi su ranije istaknuti, pored reformi tržišta rada i javnog sektora.
39
ANEKS I:
MAKROEKONOMSKI INDIKATORI
Tabela AI. 1: JIE6: Izabrani ekonomski indikatori i projekcije, 2012-2014.
Rast realnog BDP-a (procenata)
Albanija
Bosna i Hercegovina
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
Fiskalni deficit (procenat BDP-a)
Albanija
Bosna i Hercegovina
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
Javni dug1 (procenat BDP-a)
Albanija
Bosna i Hercegovina
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
Indeks potrošačkih cena2 (u procentima, prosek za period)
Albanija
Bosna i Hercegovina
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
Stopa nezaposlenosti3 (u procentima)
Albanija
Bosna i Hercegovina
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
Saldo bilansa tekućih transakcija (procenat BDP-a)
Albanija
Bosna i Hercegovina
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
Spoljni dug4 (procenat BDP-a)
Albanija
Bosna i Hercegovina
Kosovo
Makedonija, BJR
Crna Gora
Srbija
2012
2013f
2014f
1,6
-1,1
2,7
-0,4
-2,5
-1,7
1,3
0,8
3,0
2,5
1,8
2,0
2,1
2,0
4,0
3,0
2,5
1,0
-3,4
-2,7
-2,7
-3,9
-5,4
-7,6
-5,9
-2,0
-2,4
-4,0
-4,3
-6,5
59,4
45,1
8,4
34,3
54,0
50,6
66,2
44,7
9,7
35,5
54,2
55,9
2,0
2,1
2,5
3,3
4,1
7,3
2,1
0,7
2,2
3,3
2,9
8,2
13,0
28,0
30,9
31,0
20,0
24,0
12,8
27,5
-10,9
-9,6
-7,6
-3,1
-18,7
-10,5
-9,7
-7,5
-10,7
-3,1
-15,0
-6,0
56,6
53,0
7,6
67,0
119,2
86,2
56,9
54,2
7,2
66,1
113,4
81,0
28,8
19,2
24,1
Isključujući garancije.
za 2013. prikazuju prosek za period do septembra izuzev avgusta za Bosnu i
Hercegovinu.
3 Podaci za 2013. prikazuju procenu za prvi kvartal za Bosnu i Hercegovinu, a drugi kvartal
za ostale. Podaci za 2012. prikazuju godišnje proseke.
4 Podaci za 2013. prikazuju stanje spoljnog duga za drugi kvartal.
1
2 Podaci
Slika AI. 1: Realni BDP: Procentualna promena od najvišeg nivoa pre krize
Procentualna promena od 2008
Albanija
Bosna i Hercegovina
170
Albanija
160
Kosovo
Kosovo
150
Makedonija, BJR
Crna Gora
140
Crna Gora
130
Srbija
Makedonija, BJR
120
JIE6
Bosna i Hercegovina
Izvor: Proračuni Svetske banke.
2012
2013p
2011
2010
2009
2008
20
2007
15
2006
10
2005
5
2004
0
2003
-5
100
2002
110
EU11
EU15
Indeks realnog BDP (2002=100)
Srbija
Slika AI. 2: Projekcije rasta realnog BDP-a za 2013.
Projekcija za 2013, procenat BDP-a
Bosna i Hercegovina
12.5
10.0
Kosovo
7.5
Makedonija, BJR
Crna Gora
2.5
Srbija
0.0
Albanija
-2.5
JIE6
Bosna i Hercegovina
-5.0
EU11
-0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5
Izvor: Projekcije Svetske banke.
-7.5
Kosovo
Makedonija, BJR
5.0
Crna Gora
EU15
Procenat BDP-a
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013p
2014p
Albanija
Srbija
Slika AI. 3: Stopa nezaposlenosti
Procenat radne snage (15-64 g.)
1. pol. 2013, procenat radne snage (15-64 g.)
40
Albanija
Bosna i Hercegovina
Kosovo
Kosovo
30
Makedonija, BJR
Crna Gora
Bosna i Hercegovina
25
Srbija
Srbija
20
JIE6
Crna Gora
35
2012
30
1. pol.
2013
25
2011
20
2010
15
2009
10
2008
5
2007
0
10
2006
15
EU11
EU15
Makedonija, BJR
35
Albanija
Napomene: Kosovo sa 2012; Bosna i Hercegovina sa 1. kvartalom 2013.
Izvor: Proračuni Svetske banke.
Slika AI. 4: Fiskalni bilans
Projektovani procenat BDP-a za 2013
Albanija
Procenat BDP-a
7.5
Bosna i Hercegovina
Kosovo
Kosovo
2.5
Makedonija, BJR
Makedonija, BJR
0.0
Crna Gora
Srbija
Crna Gora
-2.5
Albanija
Izvor: Proračuni Svetske banke.
2012
2013p
2011
2010
0
2009
-1
2008
-2
2007
-3
2006
-4
2005
-5
2003
-6
2002
-7
-7.5
2004
-5.0
JIE6
EU11
Bosna i Hercegovina
5.0
Srbija
Slika AI. 5: Javni dug
80
Crna Gora
60
Kosovo
50
Makedonija, BJR
Srbija
40
Crna Gora
Bosna i Hercegovina
30
Srbija
20
Makedonija, BJR
Izvor: Proračuni Svetske banke.
80
2013p
70
2012
60
2011
50
2010
40
2009
30
2008
20
2007
10
2006
0
2005
0
2004
10
JIE6
EU11
Albanija
70
Bosna i Hercegovina
2003
Albanija
Procenat BDP-a
Projekcija za 2013, procenat BDP-a
Kosovo
Slika AI. 6: Rast izvoza
2012, procenat BDP-a
Albanija
50
40
Srbija
30
Bosna i Hercegovina
20
Kosovo
Crna Gora
10
Makedonija
Albanija
0
Crna Gora
-10
Bosna i Hercegovina
-20
10
Izvor: Proračuni Svetske banke.
20
30
40
2012
2011
2010
2009
2008
2007
50
1. pol. 2013
0
2006
JIE6
Makedonija
2005
-40
2004
-30
2003
Srbija
EU15
Godišnji rast, procenat
Kosovo
Slika AI. 7: Rast uvoza
60
Procenat BDP-a u 2012.
Albanija
50
Srbija
40
Bosna i Hercegovina
Crna Gora
30
Kosovo
20
Makedonija
Makedonija
10
Crna Gora
Kosovo
0
Srbija
-10
10
20
30
40
50
60
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2005
2004
70
1. pol. 2013
0
Izvor: Proračuni Svetske banke.
Albanija
2003
-20
JIE6
EU15
Godišnji rast, procenat
Bosna i Hercegovina
Slika AI. 8: Saldo bilansa tekućih transakcija
Procenat BDP-a
Projekcija za 2013, procenat BDP-a
Albanija
20
Kosovo
Srbija
0
Makedonija, BJR
Bosna i Hercegovina
-10
Crna Gora
-20
Srbija
Albanija
-30
Kosovo
Izvor: Proračuni Svetske banke.
2013p
2012
2011
2010
2009
2008
2007
0
2006
-5
2005
-10
2004
-15
2003
-20
-50
2002
-40
JIE6
EU11
Makedonija, BJR
10
Bosna i Hercegovina
Crna Gora
Slika AI. 9: Rast depozita i kredita privatnom sektoru i stanovništvu
Rast depozita, procenat
50
Albanija
Bosna i Hercegovina
Makedonija, BJR
Kosovo
Mar.12
Jan.13
Aug.12
May.11
Jul.10
Sep.09
Feb.10
Oct.11
Dec.10
-30
Jun.13
-20
Apr.09
Jan.13
Srbija
Jun.08
Jun.13
Oct.11
Makedonija, BJR
0
Crna Gora
Aug.12
Mar.12
May.11
Jul.10
Dec.10
Feb.10
Sep.09
Apr.09
Bosna i Hercegovina
20
-10
Kosovo
Jun.08
Albanija
40
30
10
Srbija
Nov.08
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
-10
-20
Nov.08
Rast kredita privatnom sektoru i stanovništvu, procenat
Crna Gora
Izvor: Proračuni Svetske banke.
Slika AI. 10: Problematični krediti
Procenat ukupnih kredita
1. pol. 2013, procenat ukupnih kredita
Albanija
25
Bosna i Hercegovina
Crna Gora
15
Kosovo
Makedonija, BJR
Bosna i Hercegovina
Srbija
10
Crna Gora
Makedonija, BJR
Izvor: Centralne banke.
Table AI.2: Kreditni rejtinzi zemalja
Dec. 2010.
Dec. 2011.
Dec. 2012.
Sept. 2013.
B+
B+
B+
B+
Bosna i
B+
Hercegovina
B
B
B
MKD
BB
BB
BB
BB-
CG
BB
BB
BB-
BB-
SRB
BB-
BB
BB-
BB-
ALB
Izvor: Standard and Poor’s. Napomena: Kosovo nema kreditni rejting.
1. …
2012
2011
2010
2009
25
2008
20
2007
15
2006
10
2005
5
2004
0
0
2003
5
2002
Srbija
Albanija
20
Kosovo
Slika AI. 11: Lakoća Poslovanja
2013, udaljenost do granice (najbolja praksa = 100) Udaljenost do granice (najbolja praksa = 100)
80
Albanija
Bosna i Hercegovina
75
Makedonija, BJR
65
Kosovo
60
Crna Gora
Srbija
55
Srbija
50
Albanija
80
2013
75
2012
70
2011
65
2010
60
2009
55
2008
50
2007
45
2006
40
40
2005
45
JIE6
Izvor: Doing Business
Crna Gora
70
Kosovo
EU11
Makedonija, BJR
Bosna i Hercegovina
Pogledajte ovaj izveštaj onlajn:
www.worldbank.org/eca/seerer
Region Evropa i centralna Azija
Odeljenje za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment
Download

World Bank Document